Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SREDA21.MART2012.GODINE

GODINALXX BROJ23382 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RANG-LISTAPRO[LOGODI[WIHPRIHODANA[IHBOGATA[A

[ampionizVr{calane zaradio160milionadinara str. 5

PO^ELA PO PU LAR NA MA NI FE STA CI JA NA SPEN SU

IZBORI 2012.

NASLOVI

DOPOKRAJINSKIHMANDATAPOKOMBINOVANOM IZBORNOMMODELU

Vojvo|anskatrka udveepizode KOALICIONISPORAZUMDSIDSHV

Pajti}:Prirodni saveznici URIK-uSRBIJEZAOKRU@UJUSELISTE ZAPREDSTOJE]EIZBORE

Procvetalo „Nov  os  ads  ko prol  e}  e”

Ekonomija

4 Gume iz Rume odlaze u Rusiju

NoviSad 9 Od po~etka marta 138 po`ara

Kultura 23 Glumac Radovan Vujovi} dobitnik „Dnevnikove” nagrade

Toplo str. 3

Najvi{a temperatura20 ° S

UHAP[ENSTARAC\URO].,OSUMWI^ENZAUBISTVOPREKSINO]UFUTOGU

No`em presudio tre}oj supruzi

str. 7

REGRESIRANOGORIVOTE^E

Polovinadizela ve}podeqena

Foto: R. Hayi}

str. 15

str. 6

VELIKINEMA^KIDISKONTNILANACKUPIOPLACUZREWANINU

IzBanata„Lidl” osvajaSrbiju

str. 4

SPORT

str. 16 – 21

Foto: B. Lu~i}

Foto: F. Baki}

Nikoli}petii o~ekujepeticu

Politika 2 Strana~ki sajtovi bez ve}eg uticaja

n POLUFINALEKUPA: VO[AU^A^KU

n JELENIANANAISKU[EWU UMAJAMIJU

n „DNEVNIKOV” [AHSREDOM

SINO]USNP-uPREMIJERA„NAJAVQENOG UBISTVA”: Predstava „Najavqeno ubistvo“,poromanuAgateKristi,ure`ijiKsenije Krnajski, premijerno je izvedena sino} na sceni „Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta. I u ovom komadu glavna junakiwa MisMarpl,poznatilikAgateKristi,kojuigra Gordana\ur|evi}-Dimi},poku{avada,nasvoj na~in, otkrije ko je ubica. U ostalim ulogama

su:TijanaMaksimovi},MirjanaGardinova~ki, Marko Savi}, Jovana Mi{kovi}, Aleksandra Krnajski, Milan Kova~evi}, Qubica Raki}, IgorPavlovi},MiroslavFabri,MarijaMedenica,SawaMikiti{in,SawaRisti}-Krajnovi Uro{ Mladenovi}. Kostimograf je Marina Sremac, a kompozitori su Igor Gostu{ki i Vladimir Pejkovi}, dok je za scenski pokret biozadu`enDamjanKecojevi}. N.P-j.


2

POLiTikA

sreda21.mart2012.

dnevnik

IZBORI2012. * IZBORI2012. * IZBORI2012. * IZBORI2012. * IZBORI2012.

Rat saop{tewima DS-a i SNS-a Tadi}: Ibarska ide u istoriju Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e u Ariqu daseprivodekrajurazgovoris velikim industrijskim sistemomzaproizvodwu~elika,koji }e u potpunosti promeniti na{uindustrijskuproizvodwu i omogu}iti izvoz vredan od 750milionadomilijarduevra. Tadi}jekazaodadr`avamora da subvencioni{e dolazak velikih stranih kompanija koje otvarajunovaradnamestaidoprinoseubrzawuindustrijalizacijezemqe,alidajepotreb-

no promeniti praksu da se ve}inski subvencioni{u strana malaisredwapreduze}a. Predsednik Srbije je najaviodazanedequilinajvi{e dve po~iwe izgradwa autoputaka^a~kukoji}e,kaojerekao, poslati Ibarsku magistralu u istoriju i biti od ogromnog zna~aja za privredu togregiona. – Ovaj put je mnogo va`an. Obezbedili smo finansije i evoAriqanaautoputu–poru~iojeTadi}.

UVOJVODINIJU^EBORAVILADELEGACIJA VUKOVARSKO-SREMSKE@UPANIJE

Zajedno do evropskih fondova Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izjaviojeda}eprodubqivawemija~awemregionalnesaradwesVukovraskom-sremskom `upanijom,kaoisdrugimregijama,Pokrajina,alicelaSrbija,imati ve}e mogu}nosti nastupa prema evropskimfondovimailobirawa za ostvarivawe ekonomskih i drugih interesa. A iz Pokrajinske vlade najvqena je mogu}nost finansijske pomo}i privrednicimadvejuregijadaotvarajume{ovitapreduze}a. Egere{i je ju~e, posle razgovorasdelegacijomVukovarskosremske`upanije,kojupredvodi `upan Bo`o Gali}, poru~io da ove dve regije, uz ma|arski regionBa~-Ki{kunskojimjepre tri godine dogovorena saradwa na trilateralnom nivou, `ele da prodube saradwu u razli~itimoblastima.Egere{ijeocenio da u regionalnoj saradwi posebnuuloguimajunacionalne zajednice, dodav{i da je hrvatskanacionalnazajednicauVojvodini„mostsaradwe”dvejuregija,kaoisrpskazajednicautoj `upaniji. Ukazao je i na to da Zakon o nacionalnim savetima omogu}ava svim nacionalnim zajednicama u Srbiji za{titu wihovihpravauoblastimakul-

ture,obrazovawa,informisawa i slu`bene upotrebe jezika i pisma. Intereszaja~aweme|uregio- nalnih odnosa iskazao je i `upan Gali}, koji je naveo da se ve} sprovode ranije zakqu~eni sporazumi te `upanije i Vojvodine u ostvarivawu razli~itih projekataprekograni~nesaradwe. – Hrvatska je pred ulaskom u Evropsku uniju a Srbija je kandidatzaulazakitasaradwasigurnomo`ebitijo{ja~aunizu podru~ja i ubudu}e – ocenio je on. Delegacijuhrvatske`upanije primilisuju~euipotpredsednikVladeAPVTomislavStanti} i pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrovi}. Petrovi}jenajaviodajeVojvodina spremna da obezbedi novac kojimbipodstaklaprivrednike dvejuregijadanapraveme{ovitapreduze}a,stim{tobiAPV u~estvovala u takvim investicijama sa 49 procenata. Po Stanti}evim re~ima, u prekograni~noj saradwi APV je ostvarila projekte vredne oko 30 miliona evra, od ~ega je prili~an deo ostvaren u saradwi s Hrvatskom. B.D.S.

ODBORZAPROPISESKUP[TINEVOJVODINE ODGOVORIOUSTAVNOMSUDU

Ustav dozvoqava APV da ure|uje organizaciju svojih slu`bi Odb or za prop is e Skup{tine Vojvodine ocenio je povodom odluke Ustavnog suda Srbije da pokrene postupakoceneustavnostiOdluke o pokrajinskim slu`benicma,dajetajpokrajinskipropis u skladu s odredbama 179 i 183 Ustava. Wima se, kako je ocew en o na ju~ er a{woj sedniciOdbora,propisujeda autonomna pokrajina u skladusUstavomisvojimStatutom ure|uje izbor, organizaciju i rad organa i slu`bi kojeosniva. Ustavni sud prethodno je od pokrajinskog parlamenta zatra`io obja{wewe povodom ospor ov aw a naved en og pokrajinskog propisa, ocewuju}idaseuovompostupku

postavqapitawedalisepitawe radnih odnosa zaposlenihupokrajinskimorganima mo` e sis tems ki ure| iv at i podzakonskimaktom. U odgovoru Pokrajinskog odborazapropiseocewujese da je Ustavom Srbije, kao i Statutom APV, koji je potvrdio i republi~ki pralament, def in is an o prav o APV na ure|ewe sopstvene organizacije, odnosno svojih organa i slu`bi. Tako|e, navedenojeidasenormamaOdlukeopokrajinskimslu`benicima razra|uju i upotpuwuju zakonska re{ewa, u ciqu wihovog prilago|avawa odnosima u pokrajinskim organima. B.D.S.

Demokratska stranka i Srpskanaprednastrankanastavile suju~eratsaop{tewima.DSje ponovio da SNS nema ekonomskiprogramidawegovi~elnici, „koji ~etiri godine ne mogudasmisleplan,ho}eda vode Srbiju”. SNS je ju~e, reaguju}inanavodeizsaop{tewa DS da wihov lider Tomislav Nikoli} obmawuje gra|ane i govori neistine,oceniodaDStimeponovopoku{avadapa`wujavnostiskreneskatastrofalnih rezultata svoje dr`avne, ekonomske i socijalne politike. DS u odgovoru na ove trvdwe SNS-a isti~e da je lo{e „to {toseonikojisuglasaliprotivsvihsporazumaoinvesticijama i novim radnim mestima, usu|ujudagovoreoekonomskim problemima„.  Zbog nemogu}nostidauradibilo{takonkretnoidobro,SNSidaqezloupo-

trebqava te`ak polo`aj qudi za svoju politi~ku korist, „pa umesto da uradi bilo {ta vezanozainvesticijeiposao,svoje strana~ke aktiviste {aqe da

mawujegra|ane,SNSjenaveoda suznaweTomislavaNikoli}ai wegovih saradnika „preto~eni uozbiqanikonkretanprogram podimenom‘Belakwiga’”.Ka-

organizuju{trajkoveu’Magnohromu’„,oceniojeDS. Srpska napredna stranka saop{tila je da ima realan programzaizlazakizkrizeida}e na wemu raditi od prvog dana svog mandata, a ne, kako tvrdi, poputDemokratskestranke,samoupredizbornojkampawi. Uodgovorunaoptu`beizDSadapredsedniknapredwakaob-

kojenavedeno,„znawe(predsednikaSrbijeiDS-a)BorisaTadi}aiwegovogtima,na`alost, preto~eno je u `ivot obi~nih qudi, koji najboqe ose}aju wihove‘programeistru~nost’”. „Srpska napredna stranka jo{jednompozivaDemokratsku stranku da odgovori gde je nestaloprekopetmilijardievra buxetskihsredstava,kojasu,na-

vodno,ulo`enaod2006.dodanas u privla~ewe stranih investicija, a da su pri tom rezultati tih ulagawa jedva primetni?”, saop{tilisunapredwaci.Kako je navedeno, Demokratska stranka bi trebalo da objasnigra|animaSrbijekakva je to razvojna {ansa o kojoj su pri~ali na po~etku svog mandata, a ~iji je rezultat, kako ka`u, ~iwenica da je od 2008. do 2012. uga{eno 60.000 privrednih subjekata i 41.000 zanatskih radwi i da je bez posla ostalo 264.493 gra|anina. DS odgovara: „Za razliku od onihkojisuuovuzemqudoveli ’Fijat’,’Beneton’,’Bo{’ikoji }e dovesti ’Danijeli’, ’Ikeu’ i druge investitore, SNS ovakvim pona{awem pokazuje da, ba{kaoiupro{losti,mo`eda seokrenesamodestrukcijiunedostatkuplanaiznawa”.

T E M A  „ D N E V N I K A ” : KAMPAWUNAINTERNETUNEMAKODAKONTROLI[E

Strana~ki sajtovi bez ve}eg uticaja Nova pravila za politi~ke stranke u predizbornojkampawiograni~ilasuihnaukupno90minuta reklama na televizijama.Za{tampupravilanema, a oblast intern eta ostalajepotpunoneure|ena, ~ak i kada je re~ o internet-portalima medija, bilo{tampanihilielektronskih. Uovojoblastiiubudu}e }ebitimnogonedoumica,a jednaodwihjeikakokontrolisatiinternet-portale, ukqu~uju}i i zvani~ne sajtove stranaka za koje, kao i za socijalne mre`e, ne vredi pravilo predizborne ti{ine. Izvr{ni direktor Biroa za dru{tvena istra`ivawa (BIRODI)PavleDimitrijevi} rekao jeTanjugudanepostojipravilnik koji bi regulisao sadr`aje internet-portalatokomkampawe, iako ve}ina medija, kako elektronskih, tako i {tampanih,imasvojeportalenakojima daju vi{e informacija nego u vestima, odnosno u {tampanim izdawima. –Kolikojemenipoznato,ne postojiregulativakojaseodnosiiskqu~ivonainternet-medije i portale, iako se na wima tokom24satastalnoubacujunove vesti, a posetioci portala mogu ostavqati i komentare – rekaojeDimitrijevi}. Onjedodaodajezakomentare posetilaca sajtova, koji mo-

Dru{tvenemre`e Dru{tvenemre`epredstavqajusuprotnostpartijskimsajtovima.Mogu}nostizakomunikacijusbira~imasubrojne,pajei uticajnemerqivove}i.Me|utim,{tojeva`no:nizadru{tvene mre`eneva`ezakoniomedijimapajeiagitacijadozvoqenabez ograni~ewa. Ina~e,najvi{eobo`avateqana“Fajsbuku”imajuUjediweni regioni Srbije s gotovo 11.000 po{tovalaca. Odmah iza wih je DS,aostalepartijesudalekoispodtihbrojki.Sdrugestrane, na„Tviteru”sunajaktivnijedemokrate,LDPiSNS. rajudapo{tujuodre|enapravila, poput zabrane govora mr`we i vre|awa, odgovorno pre sveg a uredn i{tvo intern etportala. – Ta oblast nije regulisana da bi se propisalo ko koliko

prostora mo`e dobiti. Tako ne{to meni nije poznato da postoji, ali postoji ono {to sezoveeti~kikodeksnovinara–nakojina~in}edaobra|uje odre|ene teme – naveo je Dimitrijevi}.

Me|utim, iako nema pravilnikazakontrolusadr`aja na internet-portalima, BIRODI}e,poDimitrijevi}evimre~ima,tokomkampawe analizirati objektivnost izve{tavawa nekoliko elektronskih i {tampanih medija,aliiinternet-sajtova. Pod wihovom „lupom” ve} je pet internet-portala: B-92, „Pres„, „Kurir„, „Mondo„i„Smedija„,aprati}e se da li postoje odre|eni slu~ajevi grubog kr{ewakodeksanovinara,medijskog i izbornog zakona, izborneti{ine. Druga problematika su svakako zvani~ni sajtovi stranaka, koji }e, poput plakata,ostatiotrvorenizapoliti~kupropaganduiuvremesamihizbora. Poistra`ivawukojejeobavio portal „E-izbori”, u {umi internet-sajtovarazli~itihvrsta, strana~ke stranice su prili~no niskopozicionirane.Demokratskastrankajenajpose}enija,ali je tek na 586. poziciji. Sledi LDPna810.mestu,SNSna1282, URSna2.229,dokostalepartije imajumnogoslabijupose}enost. Imaju}itouvidu,tiportali ne}e imati prevelik uticaj na bira~e jer se kreatori nisu potrudilidaposetiocimaobezbede ne{to vi{e od pukih informacijaostrana~kimaktivnostima, {toseveomaodra`avanaposetu. P.Klai}

VESTI SPS i JS zajedno, PUPS sam – Socijalisti~ka partija Srbije i Jedinstvena Srbija u Kru{evcu su potpisalekoalicionisporazumnaosnovukojeg}e zajedno nastupiti na lokalnim izborima 6.maja–rekaojepredsednikGradskogodboraSPS-aVladimirTasi}. Nalisti}ese,najverovatnije,powegovim re~ima, na}i i Pokret veterana, dok }e Partija ujediwenih penzionera nastupitisamostalno.Onjepodsetionatodaje dos ad a{ wa koa l ic ij a u Kru{ evc u (DS–SPS–JS–PUPS–G17 plus) imala odli~nusaradwusVladomSrbije,nagla{avaju}i da je samo Ministarstvo za infrastrukturuurekonstrukcijuulicaiputeva ulo`ilooko2,5milijardedinara.

LDP i Zeleni – Liberalno-demokratskapartija}ena izborima nastupiti zajedno sa Zelenom ekolo{kom partijom Mithata Noki}a – saop{tio je ju~e menaxer Gradskog odbo-

raLDP-auNovomPazaruEnesCuri} na konf er enc ij i za nov in ar e. – Mi smo spremni da razumemo drugog, da napravimo dogovor i da nastupimo zajedni~kim snagama.LiderZeleneekolo{kepartije MithatNoki}smatradajesaradwaLDPaiZEP-alogi~ankorakkoji}edovesti dosinergije.Noki}jeobe}aoda}esedve part ij e bor it i za gra| ans ko dru{ tvo neoptere}enonacionalizmomipredrasudama.

separlamentarniizborinemoguodr`ati na Kosovu jer Srbija nije priznala Kosovo. @bogar je rekao da je EU jasno kazala da ne mo`e biti lokalnih izbora Srbije naKosovu,alidaOEBSmo`eorganizovati parlamentarne izbore Srbije na Kosovu,imaju}iuvidudanaKosovuimagra|anasdvojnimdr`avqanstvom.

Izbori na KiM?

Nacionalni savet i Savez asocijacija pripadnikamakedonskenacionalnezajedniceuSrbijiizrazilisuju~epodr{kuevropskoj politici koalicije „Izbor za boqi `ivot–BorisTadi}”.Usaop{tewuNacionalnog saveta i Asocijacije oceweno je da setaopcijauproteklimgodinamapokazala kao pouzdan partner u negovawu nacionalnihinteresamakedonskezajedniceuSrbiji idobrosusedskihodnosaizme|uMakedonije i Srbije. Koalicija koju predvodi Demokratskastrankaistovremenoje,kakoseisti~e,~vrstoopredeqenadauspe{nozavr{i procesevrointegracija.

Specijalni predstavnik EU i direktor kancelarijeEUnaKosovuSamuel@bogar smatra da bi OEBS mogao organizovati parlamentarne izbore Srbije na Kosovu, {to,me|utim,osporavapredsednikkosovske skup{tine Jakup Krasni}i. U saop{tewunakon@bogarovogiKrasni}ijevog susretanavodisedajepredstavnikEUrekaodaSrbijamo`eodr`atiparlamentarneizborenaKosovujernaKiMimagra|anakojiistovremenoimajukosovskoisrpskodr`avqanstvo,dokKrasni}ismatrada

Makedonci za boqi `ivot


c m y

politika

dnevnik

sreda21.mart2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. DO POKRAJINSKIH MANDATA PO KOMBINOVANOM IZBORNOM MODELU

Vojvo|anska trka u dve epizode Sedam dana od raspisivawa izbora ozvani~ene su tri izbornelistekoje}esetakmi~iti za mandate u pokrajinskom parlamentu6.maja,kadaseodr`avaju i lokalni izbori. No, spisak takmi~ara na izbornom listi}usvakako}ebitimnogo du`i kada proces prijavqivawa lista Pokrajinskoj izbor-

mawe 6.000 potpisa, a za ulazakuSkup{tinuVojvodinena izb or im a po prop orc io n alnommodeluneophodnojedase osvoji najmawe pet odsto glasova bira~a koji iza|u na birali{ta. Taj cenzus ne va`i jedinozastrankemawinakoje, pak,morajudaosvoje„prirodniprag”.

borimajersenatajna~inbira druga polovina od ukupno 120 pokrajinskih poslanika. Oni }e se takmi~iti u 60 izborn ih jed in ic a, rasp or e| enih u svim vojvo|anskim op{tinama i gradovima. Za kandidaturujeneophodnosakupiti najmawe 200 potpisa, a oni kandidatikojiusvojimizbor-

ZA POKRAJINSKE IZBORE ZASAD PROGLA[ENE TRI LISTE

URS ju~e dobio zeleno svetlo za trku u Vojvodini UjediweniregioniSrbijebi}enatre}emmestunaizbornomlisti}uzaposlanikeSkup{tineVojvodine,po{tojePokrajinskaizbornakomisijaju~epotvrdilatu izbornulistu. Nosilacliste„UjediweniregioniSrbije – Mla|an Dinki}„ je Sa{a Pavlov, koji}ebitiikandidatURS-azapremijeraVojvodine,saop{tenojeju~eiztogpoliti~kogpokreta. –Vojvodina}ebitiregijakoja}edrugimaslu`itizaprimerkakoseorganizujeikako seoptimizujuuslovizarazvojsopstvenogbiznisa–oceniojePavlov. noj komisiji bude okon~an, a politi~ki akteri imaju za to jo{dostavremenasobziromna to da rokovi za prijavqivawe za izbornu utakmicu isti~u 15 danapreodr`avawaizbora. Za prij av u lis te PIK-u neophodno je da se sakupi naj-

PIK je prethodno potvrdio izborne liste Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine. B. D. S.

Zbog specifi~nosti pokrajinskog izbornog sistema, sem pripreme izbornih lista kojima }e se trkati po proporcionalnom modelu, u~esnici izbora u Vojvodini mora}e da pripreme i kandidate koji }e seoku{atiinadirektnimiz-

nim jedinicama 6. maja osvoje prvo i drugo mesto, mora}e u drugikrug,poduslovomdanijed an ve} u prv om krug u ne osvoji mandat, odnosno dobije natpolovi~nu ve}inu glasova gra| an a iza{ lih na izb or e. Drugi krug izbora po ve}in-

skom sistemu odr`a}e se najkasnije 15 dana nakon zavr{etkaprvogkruga.Odukupno 60poslanikakojisebirajupo ve}inskom sistemu, 39 op{tinadajupojednog,op{tinaKikinda i grad Sombor po dva, gradovi Zrewanin i Pan~evo potri,gradSubotica~etiri, agradNoviSadsedam. Predstoje}ipokrajinskiizbori,kaouostalomisvidosada{wi koji su odr`ani nakon 2000.godine,raspisanisuuredovnom terminu. Kao i 2008. godine, i ovog prole}a izbori za poslanike Skup{tine APV odr`avajuseistovremenoslokalnim i republi~kim parlamentarnimizborima. Na posledwim vojvo|anskim izb or im a ubed qiv u pob ed u ostvar il a je Koa l ic ij a „Za evropsku Vojvodinu„, koju su ~iniliDemokratskastrankai G17 plus, a koja je osvojila 67 odukupno120mandataupokrajinskom parlamentu. SRS  je 2008.godineuVojvodinidobio 24poslanika,odnosnotre}inu mawe nego na izborima 2004. god in e. U odl az e} em saz iv u Skup{tine Vojvodine mandate jepodeliloukupno13stranaka i dve grupe gra|ana, dok je u Pokrajinskoj vladi zastupqeno pet stranaka: Demokratska stranka,G17plus,Savezvojvo|anskihMa|ara,Ligasocijaldemokrata Vojvodine, ukqu~uju}i i Socijalisti~ku partiju Srbije. B. D. Savi}

KOALICIONI SPORAZUM DS I DSHV

Pajti}: Prirodni saveznici Potpredsednik DS-a i predsednik VladeVojvodineBojanPajti} je,nakonpotpisivawa koalicionog sporazuma u prostorijamaDSHV-a,rekaodajewihovakoalicija prirodna. Pokrajinski premijer je rekaodajeinteresDS-adasenawihovim listamana|upripadnicinacionalnihzajednica.

–DSse22godinezala`ezademokratizaciju dru{tva i za o~uvawe najvi{ih standarda i prava nacionalnih zajednica na ovimprostorima.Koalicijapostojive}dugo, i to na svim nivoima – rekao je Bojan Pajti}. Prvi~ovekDSHV-aPetarKunti} jeistakaodaonikaomawinskastrankanebimogli

samiiza}inaizboreidao~ekujeda}eimi sadabira~ipoklonitipoverewe. -Nadamseda}emodoprinetipobedidemoktarskihsnagauSrbijiisDS-omidemoukoalicijuujo{nekolikogradova.Osimtoga,gradimodobreodnoseizme|uSrbijeiHrvatskei imamoodli~nusaradwusmawinskomzajednicomSrbauHrvatskoj-rekaojeKunti}. S. I.

NESLAGAWE ODBORA DSVM-a KAWI@E I VRHA STRANKE

Idu sa SVM-om Rukovodstvo Op{tinske oranizacije Demokratske stranke vojvo|anskihMa|arauKawi`i optu`ilojerukovodstvostrankezaobra~unsneistomi{qenicima,reaguju}inakritikezbog odluke funkcionera DSVM-a Kawi`e o zajedni~kom nastupu na izborima sa Savezom vojvo|anskihMa|ara.

Op{tinski odbor DSVM-a Kawi`e,kakoseisti~eusaop{tewukojejepotpisaopredsednikPeterDaraban,nesla`ese s izbornom strategijom rukovodstva stranke da ne u~estvuje narepubli~komnivou,adajena pokrajinskomilokalnomnivou „zadatak da se SVM-u nanese {tove}a{teta„.

Izvrhastrankekojupredvodi Andra{ Ago{ton je posle 47. konferencije DSVM-a, odr`aneuTemerinu,saop{tenodase osu|uju „agresivne izborne majstorije” SVM-a, navode}i da SVM ovih dana poziva predsednikeOODSVM-adaseprikqu~eizbornojlistiSVM-a,ukazuju}i kao najsve`iji na slu~aj u

Kawi`i. Kadrovi DSVM-a u Kawi`i,me|ukojimaipredsednikSkup{tineop{tineKawi`adrZoltanKatki~,na{lisu senaodborni~kojlistiSVM-a pa je tu ~iwenicu rukovodstvo stranke„primilokznawu”ipokrenulo postupak za reorganizaciju Op{tinske organizacije uKawi`i. M. Mitrovi}

REKLI SU Trivan: Avanturisti i mi{evi

Ili}: [akom i kapom

Bajatovi}: NBS i „sveta krava”

PotpredsednicaDS-aJelenaTrivanizjavilajeju~e daukolikoSrbijaposleizbora prokocka {ansu koju joj je dala kandidatura za EU,novajojsene}eukazati. Ona je u razgovoru za „Novosti„kazaladane`elida umawuje vrednost drugih stranaka,alidaje~iwenicadapostojedvepartijekojeimaju{ansuda formirajuVladu,ocewuju}idasuwihovinajve}i rivali, napredwaci, „pokazali spremnostzazastra{uju}epromenekursaistavova idajete{koutvrditiza{tasezala`uina {tasuspremni”. –BilisuzatodaonikojiseborezaEvropubududo~ekaninaaerodromuilin~ovani,a danas su najve}i evropejci – navela je Jelena Trivan.–Zakliwalisusedaimje[e{eqpoliti~ki otac pa su za wega rekli da je mi{. Onikojisu{trajkomgla|uodlu~ilidasebore za svoje politi~ke ciqeve su avanturisti kojisesutramogunatakavna~inigratisudbinomSrbije.

LiderNoveSrbijeVelimirIli}neo~ekujeda Bor is Tad i} rasp i{ e predsedni~ke izbore jer, kako tvrdi, „nema snage zato”i„znada}eizgubiti”. Govore}i o izbornimlistamakojesuprve predate Republi~koj izborn oj kom is ij i (DS-a, SRS-a,URS-aiLDP-a),Ili}jenaveoda senaziresaradwa~etiriekipe{to,kako je rekao, „pokazuje da se radi ispod `ita samodabiseosujetilinapredwaciina{a koalicija”. Lider NS-a je ocenio da Vlada Srbije nije dovoqno ulagala u poqoprivredu, energetiku, infrastrukturu i gra|evinarstvo, kao i da je potrebno promeniti agrarnu i spoqnotrgovinsku pol it ik u. Po weg ov im re~ im a, srps ka privreda je u velikim problemima, zbog ~ega ne iznena|uje {to radnici u znak protesta idu pe{ke za Beograd, iako im se,kakojenaveo,ukampawi„dajei{akom ikapom”.

Potpredsednik SPS-a Du{an Bajatovi} o~ekuje da }e qudi prepoznati rad wegove stranke, da }e oni promovisati socijalnu odgovornost,alineiekonomskuneodgovornost. – Dobro bi bilo da po~nemodamislimoou{tedama u buxetu, a onda da smawimo poreze, jer najlak{e je biti populisti~ki orijentisan – rekao je Bajatovi} za RTS,idodaodaprostorazasmawewaakcizaima. Onzakqu~ujedaprvo{totrebadaprekinemo jeste da gledamo na preduzetnike kao nalopoveikriminalce. –Bezrazvijawajavnogiprivatnogpartnerstvanemapomaka–rekaojeBajatovi}. Onsmatradajepove}awePDV-alo{amerajer}ezako~itiprivrednetokovepo{to jedr`avanajve}idu`nik.Govore}iokursu evraina~inuformirawakursa,Bajatovi} jerekaodasezala`ezatodaNarodnabanka Srbijenesmebiti„svetakrava”.

U RIK-u SRBIJE ZAOKRU@UJU SE LISTE ZA PREDSTOJE]E IZBORE

Nikoli} peti i o~ekuje peticu Bira~i Srbije pred parlamentarneilokalneizborekoji }eseodr`ati6.majasvevi{ese upoznajustimkojaimena}eim biti ponu|ena kada se budu odlu~ivalizastrankukojoj}edati svoj glas. RIK-u Srbije predata je i peta izborna lista i isti broj na glasa~kom listi}u nosi}e Koalicija „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}”. SNS i stranake okupqene oko wega – NS, Pokret socijalista i Pokret „Snaga Srbije„, Romska partija, Pokret vla{kog ujediwewa, Bo{wa~ka narodna stranka, Asocijacija malih i sredwih preduze}a i preduzetnika Srbije, Privredni preporodSrbije,slistomsupredali 13.620potpisagra|ana. – O~ekujem da to mesto koje nam pripada – ~istu peticu – imamoinaglasa~komlisti}u–

rekaojenakonokon~awaposlau RIK-u nosilac liste i lider SNS-aTomislavNikoli}.Drugi na listi je wegov zamenik AleksandarVu~i},tre}ajeJorgovankaTabakovi},~etvrtilider NS-a Velimir Ili}, peti predsednik IO SNS-a Milan Ba}evi},{estajeZoranaMilanovi}, a sedmi predsednik Beogradskog odbora SNS-a Neboj{aStefanovi}. RIK Srbije proglasio je predhodne ~etiri liste: pod brojem jedan je „Izbor za boqi `ivot–BorisTadi}”,blokkoji predvodi DS, drugu poziciju zauzela je lista „Srpska radikalnastranka–drVojislav[e{eq”,izbornalistabrojtrisu „Ujediweni regioni Srbije – Mla|an Dinki}”, a lista pod brojem~etirije„^edomirJovanovi}–Preokret”. D. M.

Ko{tunica: Razli~ak za Beograd Demokratska stranka Srbijepredstavilajeju~e potpredsednika stranke Aleksandra Popovi}a kao kandidata za gradona~elnikaBeograda. PredsednikstrankeVojislavKo{tunica rekaoje dajePopovi},kojise{kolovao u Moskvi i na Floridi,uspeodaspojiZapad i Istok, kao {to i ta stranka namerava da sara|ujeisjednimaisdrugima da bi Srbija ostala politi~kineutralna. Ko{tunica je kazao da DSS ima i politi~ki i ekonomski program, kao i programe za razvoj 21 gradaiop{tineuzemqi. –Tiprogramisunapravqeni ozbiqno, radili su ihtimovi...onisuostvarqivi–poru~iojeKo{tunica. Powegovimre~ima,te`i{te DSS-ajenarazvojuija~awuBeograda, a time i cele Srbije, i tonaravnomeranna~in. Predstavqen je i spot-portret Aleksandra Popovi}a, u kojem se navodi da je „DSS `e-

qan qudi, a ne politi~ara, da verujeupravduipo{tewe„,iu kojem jo{ zahtevaju pravi~niju raspodelubogatstvaiogromnog potencijalaBeograda. Slogan DSS-a za kampawu u Beogradu glasi „Razli~ak – jer nisusviisti”.

Provera putem SMS-a Gra|ani Srbije od danas putem SMS-a mogu proveriti da li su upisaniujedinstvenibira~kispisak,iukolikojesu,nakojembira~kommestumoguglasati,aporukesubesplatne.ToistomoguproveritiinaportaluMinistarstvazaqudskaimawinskaprava,dr`avnuupravuilokalnusamoupravu,saop{tilojetoministarstvo. InformacijeputemSMS-amogusedobitislawemporukenabroj 2202sasadr`ajem:izbori(razmak)va{jedinstvenimati~nibroj. Sjednogbrojamobilnogtelefonamogu}ejeposlatiukupno~etiriSMS-aradiprovereupisaujedinstvenibira~kispisak.

Na radikalskoj listi 84 `ene, prvi [e{eq Na izbornoj listi Srpske radikalne stranke, koja }e se naglasa~komlisti}unapredstoje}im izborima nalaziti nadrugommestu,od250kandidatazabudu}eposlanike84je `enskog pola. Lista „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq” progla{ena je ju~e, a podr`alo ju je 10.906 gra|ana s pravno ispravnim potpisima. Prvi na listi je lider radikala Vojislav [e{eq, iako je jo{ uvek u Ha{komtribunalu,asledeAleksandarMartinovi},ElenaBo`i}-Talijan, Zoran Krasi}, Nemawa[arovi},VjericaRadeta,DejanMirovi}. Najstarijikandidatme|uradikalimajeadvokatizPan~eva PetarJoji},kojijeosminalisti,aro|enje1938.godine,dok jenajmla|astudentkiwaizVrawa Marija Petkovi}, ro|ena

1990. godine, a na listi je 228. Najvi{e kandidata ro|eno je 1960.i1975.godine.Kandidati SRS-azabudu}eparlamentarce su ekonomisti, pravnici, profesori, preduzetnici, a ima i vi{e od deset studenata, kao i pojedandramskiumetnik,rediteq i doma}ica. Wih blizu 20 sedeklarisalodasuradnici. Najve}ibrojkandidatadolazi iz Beograda – 70, dok ih iz Ni{aimasedam,izNovogSada pet, nekoliko ih je s Kosova i Metohije,odtogajedanizPri{tine. Aktuelni poslanik Paja Mom~ilov,lekarpoprofesiji, posledwijenalistiod250kandidata. Protekle sedmice je obelodawenodanaizbornojlisti za predstoje}e izbore ne}e biti potpredsednika stranke Dragana Todorovi}a, kao i poslaniceGordanePop-Lazi}.


4

ekonomija

sreda21.mart2012.

NA BENZINSKIM PUMPAMA JU^E [ESTO POSKUPQEWE ZA MESEC DANA

BOJAN PAJTI] OTVORIO NOVI POGON ^E[KOG „MITASA”

Cenegorivase otrglekontroli?

GumeizRume odlazeuRusiju Pred sed nik Vla de AP Vojvodine dr Bojan Pajti} pustio je ju~e u rad novi pogon u fabrici guma „Mitas” u Rumi. Re~ je o ~e{kom proizvo|a~u ofroud pneumatika, a vrednost nove investicije je 3,5 miliona evra. Fabrika je strate{ki pozicionirana da snabdeva tr`i{te Ruske Federacije s obzirom na to da Rusija i Srbija ima-

u ve}ini slu~ajeva i nova zapo{qavawa. On je rekao da je do sada u Vojvodinu ulo`eno oko 800 miliona evra, kroz proces reinvestirawa i nove investicije u fabrikama koje su ve} kupqene od novih kompanija. Direktor fabrike „Mitos” Ivo Somr je rekao da je rumska fabrika nedavno do-

dnevnik

Naftni derivati u Srbiji su ponovo poskupeli, u proseku dva dinara po litru, zbog rasta veleprodajnih cena – izjavio je ju~e Tanjugu predsednik Udru`ewa benzinskih stanica Srbije Borisav Tati}. – Neki doma}i nafta{i su zbog toga jo{ ju~e, a neki }e danas podi}i cene naftnih derivata. Na pumpama Naftne industrije Srbije od ju~e je dizel poskupeo dinar po litru, a evropremijum BMB-95 dva dinara. NIS je istovremeno snizio cenu benzina BMB-95 0,5 dinara po litru, a cena evrodizela je ostala nepromewena. Najnovije po-

skupqewe goriva je {esto u posledwih mesec dana na pumpama razli~itih naftnih kompanija. Od po~etka godine gorivo u Srbiji u proseku je poskupelo oko 15 dinara po litru. Cene evrodizela i evropremijuma BMB-95 na pumpama razli~itih naftnih kompanija u Srbiji su dostigle 151 dinar litar, benzina BMB-95 oko 146 dinara, a dizela oko 142 dinara litar. Cene goriva u Srbiji su razli~ite na pumpama razli~itih naftnih kompanija od pro{le godine kada je uvedena liberalizacija tr`i{ta naftnih derivata i slobodno formirawe cena.

VELIKI NEMA^KI DISKONTNI LANAC KUPIO PLAC U ZREWANINU

IzBanata„Lidl” osvajaSrbiju Lane je 25 kompanija dodatno investiralo oko 160 miliona evra u pogone koji ve} postoje, uz zapo{qavawe velikog broja qudi ju sporazum o slobodnoj trgovini. Rumska fabrika, izgra|ena 1981. godne, proizvodi gume za poqoprivrednu mehanizaciju, a sada pro{iruje pro iz vod ne ka pa ci te te za radijalne traktorske i kombajnske gume. – U Vojvodini nismo bili uspe{ni samo u privla~ewu stranih investicija nego i u obezbe|ivawu uslova za poslo va we i pro {i ri va we proizvodwe – rekao je dr Bojan Pajti}. – Zbog toga je svaka druga kompanija koja je do {la u ovo pod ru~ je, u{la i u proces reinvestirawa u proteklim godinama. Pro{le godine je 25 kompanija dodatno je investiralo oko 160 miliona evra u pogone koji ve} postoje, uz zapo{qavawe velikog broja qudi. Ove godine ve} ima sli~nih najava iz nekoliko velikih kompanija, a svi novi po go ni obez be |u ju i ve }u proizvodwu i izvoz, boqi spoqnotrgovinski bilans, a

bila ISO-9001 sertifikat od SGS-a i potpuno je integrisana u CGS holding koji je vlasnik „Mitasa„. U 2012. bi}e uveden sistem upravqawa `i vot nom sre di nom ISO-14000. – Fabrika je promenila kontrolu finansijskih tokova i nabavke, poboq{ala proizvodwu, primenila sistem upra vqa wa kva li te tom, otpo~ela remontovawe najvitalnijih ma{ina, primenila SAP i uvela sistem ocewivawa dostignutih ciqeva – naveo je Ivo Somr. Ina~e, „Mitas” je jedan od vode}ih proizvo|a~a poqoprivrednih guma u Evropi, a dodatno, ova fabrika proizvodi i distribuira {irok opseg industrijskih i motogu ma pod rob nom mar kom „Mitas”. „Mitas” je ~lan Holdinga CGS a. s., poseduje tri proizvodna pogona u ^e{koj i jedan u Srbiji, i servisira globalnu prodajnu i distributivnu mre`u. J. Anti}

IzvozuNema~ku, uvozizRusije Glavni izvozni partner Srbije u januaru je bila Nema~ka, u koju je izvezena roba vredna 92 miliona evra, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 185,9 miliona, pokazali su podaci

ka sa 125,7 miliona dolara i Kina sa 106,4 miliona. Spoqnotrgovinska robna razmena bila je najve}a sa zemqama s kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemqe ~lanice Evropske unije

Nema~ ki dis kontni lanac “Lidl” prvu lokaciju za izgradwu supermarketa u Srbiji obezbedio je u Zrewaninu, potpisav{i krajem pro{le nedeqe ugovor o kupovini zemqi{ta u ovom gradu, saop{tila je ju~e zrewanin ska lo kal na samo u prava. U saop{tewu je precizirano da su ugovor o kupovini lokacije kod glavne autobuske stanice gde je, nedavno, i slovena~ki “Merkator” otvorio megamarket “Roda ke{ end keri”, potpisali gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i predstavnici kompanije “Lidl” u Srbiji Nikola Jeli} i Dragan ^igoja. Na tom gra|evinskom zemqi{tu planirano je podizawe supermarketa veli~ine oko 2.000 kvadratnih metara, a trebalo bi da u wegovu izgradwu i opremawe bude ulo`eno 1,5 milion evra. U ovom objektu bi}e zaposleno 25 radnika. – Potpisivawem ugovora sa Zrewaninom “Lidl” je, prakti~no, ozvani~io ulazak na srpsko tr`i{te. Izuzetno sam zadovoqan {to je Zrewanin prvi grad s kojim je ovaj trgovinski lanac sklopio ugovor i otpo~eo poslovawe u Srbiji. Dolazak ove velike kompanije za nas zna~i mnogo – to je dokaz da smo prepoznati kao lokacija povoqna za investirawe i to je ozbiqan signal svim drugim zainteresovanim ulaga~ima – iz-

– Agencija za privatizaciju spremna je da ve} sutra po~ne podelu akcija Telekoma „Srbija„ – rekao je ju~e direktor te agencije Vladislav Cvetkovi} na konferenciji za novinare na kojoj su predstavqeni efekti priva-

ina~e, posluje nekoliko diskontnih lanaca. Recimo, osim „Lidla„, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je „Kaufland„, u Ma|arskoj, Sloveniji i Gr~koj posluje nema~ki „Aldi„... Ina~e, po informacijama do kojih je do{ao „Dnevnik”, ovaj

tizacije, ali je i podsetio na to da }e zbog konsolidacije vlasni{tva i potrebe da upravni organi Telekoma donesu odluke o proceni vrednosti i denominaciji akcija, ta besplatna podela akcija bila odlo`ena i da

}e, po novim najavama zvani~nika, biti sprovedena tokom narednog meseca. Cvetkovi} je rekao i da }e druge besplatne akcije iz Akcionarskog fonda biti podeqene kada odluku o tome donese Vlada Srbije.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (545,16

Promet

Privredna banka, Beograd

15,10

282

18.169.396

Simpo, Vrawe

11,11

200

40.000

Komercijalna banka PB, Beograd

8,72

935

4.675

Progres, Beograd

6,82

47

93

1,13 Promena %

3.119 Cena

942.260 Promet

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-12,01

2.455

Harder Digital Sova, Ni{

-11,42

AIK banka PB, Ni{

-11,34

Centroprom, Beograd

~ine vi{e od polovine ukupne razmene. Drugi po va`nosti partner Srbije su zemqe CEFTA sporazuma, s kojima imamo suficit u razmeni od 54 miliona dolara, {to je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, kao i gvo`|a i ~elika.

javio je ju~e gradona~elnik Mihajlov. U na{oj zemqi jo{ uvek ne posluje nijedan diskontni lanac, a ovaj vid trgovawa je izuzetno zna~ajan za gra|ane jer su ovakve prodavnice prili~no jeftinije od konkurencije. U okru`ewu,

SvespremnozaTelekomoveakcije

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Republi~kog zavoda za statistiku. U izvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri, posle Nema~ke, bile su Italija s 80,9 miliona dolara i Rumunija sa 66,9 miliona. Glavni spoqnotrgovinski partneri u uvozu, posle Ruske Federacije, bile su Nema~-

[ta je diskont Diskontni lanci i wihove prodavnice nisu atraktivni {oping-centri ve} pre svega mesta za dobru i jeftinu kupovinu. Obi~no se prostiru na povr{ini od 1.000 do 2.000 kvadrata i roba je jeftinija nego kod konkurencije. U ponudi diskontnih prodavnica su uglavnom proizvodi trgova~kih marki ili mawe vrsta istog artikla. Tako, na primer, diskonti u ponudi imaju samo dve-tri vrste ~okolada ali, po{to ih nabavqaju u velikim koli~inama, dobijaju i povoqne uslove, odnosno ni`e cene.

nema~ki diskontni lanac trenutno u Srbiji ispituje dvadesetak lokacija, odnosno gradova u kojima planira da otvori svoje objekte. Sredinom pro{le godine spekulisalo se o tome da }e taj lanac poslovawe u Srbiji startovati iz Novog Sada jer je, kako su tada pojedini mediji prenosili, „Lidl„ „kaparisao” plac na Futo{kom putu. Tada se, tako|e, pisalo da to ne}e biti wihov jedini objekat u ovom gradu. Me|utim, tu informacija nikada nisu zvani~no potvrdili ni „Lidl„ ni gradske vlasti u Novom Sadu. Tako|e, odranije je poznato da „Lidl„ ne}e otvarati objekte sporadi~no jer poslovna politika te ku}e predvi|a da se prvo kupe i opreme lokacije, a potom da se gotovo u isto vreme otvori ceo niz wihovih prodavnica. Ina~e, „Lidl„ je poslovawe u Srbiji registrovao 22. decembra 2010. godine. Osniva~ firme je „Lidl Srbija supermarketi„, a osniva~ki kapital je 20.000 evra. „Lidl„ posluje u regionu: Ma|arskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Gr~koj, a ve} nekoliko godina i u Hrvatskoj. „Lidl„ u Evropi ima vi{e od 9.000 prodavnica i posluje u vi{e od 20 zemaqa. Peti je po veli~ini trgovinski lanac u svetu s godi{wim prihodima ve}im od 60 milijardi evra. S. Glu{~evi} @. Balaban

Naziv kompanije

0,03)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,10

2.000

476.000

NIS, Novi Sad

0,14

694

7.920.113

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.740

0,00

Imlek, Beograd

1,13

3.119

942.260

Soja protein, Be~ej

-1,62

548

31.212

24.550

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

510

671.666

1.280

25.600

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

500

22.816.122

860

58.480

Jubmes banka, Beograd

-0,06

12.185

121.850

Agrobanka, Beograd

-10,22

1.080

1.020.600

0,36

1.656

41.400

-10,02 Promena %

4.499 Cena

15.296.600 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

NIS, Novi Sad

0,14

694

7.920.113

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

96.000

Kolut, Kolut

0,00

250

2.500.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.250

217.500

Sacen, Novi Sad

0,00

970

320.100

Tigar, Pirot

-1,00

495

4.950

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

Takovo osigurawe, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

Termomont, Novi Sad

0,00

700

203.000

Mlekara, Subotica

0,00

1.501

150.100

Svi iznosi su dati u dinarima


PKS ^EKA NOVU VLADU

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda21.mart2012.

5

RANG-LISTA PRO[LOGODI[WIH PRIHODA NA[IH BOGATA[A

Privreda imare{ewe zakrizu Privredna komora Srbije }e novoj srpskoj vladi po~etkom juna ponuditi ekonomsku platformuzaperiodod2012. do 2016. godine, za hitno re{avawe problema u doma}oj privredi. Predsednik PKS-a Milo{ Bugarin rekaojedajejedanod predloga da se PDV pla}a na napla}enu,anenafakturisanuvrednost,objavqenojeju~e nasajtuPKS-a. – Rast srpske privrede revidiranjes1,5postonapola procenta,{tojenaivicirecesije–rekaojeBugarin.

On je kazao da u privredi nisu re{eni brojni problemi, poput reforme poreskog sistema, smawewa javnog sektoraijavnepotro{we,{toje veoma zabriwavaju}e, a nije usvojen ni novi zakon o javnimnabavkama. –Rataza2012.godinuzadug Srbije iznosi 4,4 milijarde evra, od ~ega je javni dug oko 993 miliona evra, a oko 3,4 mil ij ard e evra dos pev a na privatnisektor.Tonebibio problem da je rast BDP-a izme|u5,5isedamposto–rekao jeBugarin. On je dodao da preporuke kojejePKSranijeslaoVladi Srbijestrankesadaupredizbornojkampawikoristedabi seboqepozicionirale.

[ampionizVr{ca lanezaradio 160milionadinara Poslovatiidobrozaraditiu Vojvodiniizgledadajepro{le godine bilo najlak{e u Vr{cu. Tako bar govore preliminarni rezultatiprijavaporezanadohodakgra|ana.Zasadajenajve}u brojku u formularima od 160 milionapopunio`iteqtogbanatskoggrada.Kadabisetasumanovcaprera~unalaumese~ne prihode,ispalobidajeovajVr{~aninmese~nozara|ivao13,3 miliona dinara, ili 130.000 evra. Trebare}iidaovomVr{~anininu koji za sada vodi na listinajbogatijih,ipaknijeuspelo da pretekne pobednika iz 2010, profesora ekonomije iz Novog Sada koji je lane prijavio{estmilionavi{e,tojest 166milionadinara. Ho}e li najbogatiji Vojvo|anin i ovog puta postati `iteq Srbijesnajve}omzaradom,ostajedasevididokrajaovesedmi-

sli~nimtelima,odsporta,honorari i sli~no. Nakon prijava koje su napisali obveznici, napotezusuporeznici.Dokrajaovogmesecaimu}ni}edobitire{ewa,aondasamoodwih zavisidali}eporezplatitiu roku od 15 dana ili }e taj rok

Uhva}eni na delu

bogatih. Regionalni centar je dosadaprimio3.041prijavu,a lanejeihbilookopetstotina vi{e. No, brojka nije kona~na.Posledwidanzapodno-

Kadabiseovasumanovcaprera~unalaumese~ne prihode,ispalobidajeovajVr{~aninmese~no zara|ivao13,3milionadinara,ili130.000evra cejer}etadaiPoreskauprava Srbije srediti podatke koji ovihdanadolazeizregionalnih centara. Kriz a koj a je obel e` il a pro{lu godinu ne ose}a se samouvisinisumeve}iubroju

{ewe prijave poreza na dohodak gra|ana bio je 15. mart, a na vreme predate smatraju se sve koje su predate po{ti tog dan a do pon o} i. Por ez nic i o~ekujuda}eimunarednihnekolikodanasti}ijo{prijava

PLATNI DEFICIT LANE PORASTAO ^AK 40 POSTO

IzSrbijeoti{le trimilijardeevra Platno-bilansni deficit Srbijejeu2011.godinidostigaoiznosod2,97milijardeevra,iuodnosu na prethodnu godinu nominalnojeve}i42,5posto,navedeno jeu~asopisu„KonjunkturnitrendoviSrbije„,kojiizdajePrivrednakomoraSrbije.

Netoprilivdirektnih stranihinvesticija u2011.iznosioje 1,83milijarduevra iupore|ewu sprethodnomgodinom ve}ijeoko milijarduevra Porastdeficitateku}ihtransakcija prvenstveno je posledica rasta deficita robne razmene s inostranstvomidohotka. Kakojenavedeno,u2012.godini se o~ekuje ve}i deficit teku}eg ra~una usled zavr{etka investi-

cionog ciklusa u izvozno orijentisanim sektorima i pove}anog uvoza. Neto priliv direktnih stranihinvesticijau2011.godini iznosioje1,83milijarduevraiu pore|ewu s prethodnom godinom ve}ijeokomilijarduevra. Ovajdeficitimaojeidirektni uticaj na ekonomiju. Predstavqaju}i novi broj „Kvartalnog

monitora”, glavni i odgovorni urednik Milojko Arsi} je naveo da je glavni razlog slabqewa dinara krajem pro{le i po~etkom ovegodinevisokdeficituteku}em bilansu koji ne mo`e da se finansira prilivom kapitala, dok su o~ekivawa i nepoverewe investitora za sada od drugorazrednogzna~aja.

Lak{e naCarini KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

108,5047

110,7191

113,2656

108,1726

Australija

dolar

1

86,6305

88,3985

90,4317

86,3653

Kanada

dolar

1

82,9230

84,6153

86,5615

82,6691

Danska

kruna

1

14,5912

14,8890

15,2314

14,5466

Norve{ka

kruna

1

14,3294

14,6218

14,9581

14,2855

[vedska

kruna

1

12,1955

12,4444

12,7306

12,1582

[vajcarska

franak

1

89,8887

91,7232

93,8328

89,6136

V. Britanija

funta

1

130,0704

132,7249

135,7776

129,6722

SAD

dolar

1

81,9893

83,6626

85,5868

81,7384

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 3. 2012. godine

Tviningprojekatzaunapre|eweUpravecarinaSrbije,kojije finansirala Evropska unija s 1,4 milion evra, zavr{en je ju~e i, zahvaquju}i tome, o~ekuju se mawa zadr`avawa putnika na grani~nimprelazimaSrbije. Zahvaquju}i projektu, koji je realizovanusaradwisUpravom carine Francuske, procedure su pojednostavqene,pove}anisuadministrativnikapaciteticarine u skladu s EU standardima, kaoinaplatada`bina.Istovremenosusmawenecarinskeprevare,asrpskiprivrednici}ezbog pojednostavqenih postupaka mo}i da budu efikasniji i konkurentniji na inostranom tr`i{tu, re~eno je prilikom predstavqawa projekta,kojijerealizovanuproteklih18meseci.

od onih koji su ih predali u posledwi~as. Obv ez nic i ovog por ez a su svi koji su zaradili makar dinarvi{eodtrostrukeprose~ne godi{we plate pro{le godine.Zaporeznadohodak2011. tojebilo1.898.388dinara.Oni }e platiti porez po stopi od desetposto.Svikojisuuspeli da zarade {estostruku iznos, plati}e porez po stopi od 15 pos to. Obe kat eg or ij e imaj u pravo na odbitke, ali oni ne mogu pre}i 50 odsto prijavqenesume.Uosnovicuulaze,osim plate, i prihodi od izdavawa stanova ili zakupa pokretnih stvar i, nov ac zar a| en ~lanstvom u upravnim odborima i

Obveznicikojisuzaradili vi{e od trostrukog proseka,anisuprijaviliporez, pla}ajukaznedo50.000dinara. Svake godine se unakrsnim upore|ivawem otkrije bar hiqadu nesavesnih koji nisu prijavili porez na dohodak gra|ana iako su pre{li cenzus. U Vojvodini ih jeako|eima,itosvakegodinenekolikostotina. iskoristiti da podnesu `albu poreznicima. Tre}eg re{ewa nema,barnebezkazne. Kadasesaberusavesniinesavesni, u Srbiji svake godine ovajporezplatioko20.000gra|ana.Ho}elikrizna2011.biti izuzetak,sazna}eseuskoro. Od naredne godine u Srbiji trebadapo~nedaradicentralni registar poreskih obveznika.To}eporeznicimaomogu}itiefikasnijiradaizbegavawe poreza}ebitisvedenonanajmawumogu}umeru. D. Vujo{evi}

PORUKA DE@ERA SRPSKIM VLASTIMA

Nera~unajte jo{naevro –Srbijauovomtrenutkune bitrebalodarazmi{qaouvo|ewuevraumestodinara–izjav io je {ef Del eg ac ij e Evropske unije u Srbiji VensanDe`er. Onjerekao,odgovaraju}ina pitawenovinaradalibiuvo|ewe evra prema crnogorskom receptu mo`da stabilizovalo na{ finansijski sistem, da je evrouCrnojGorispecifi~an slu~aj. –UlazakuEUjeprvikorak, auvo|eweevradrugi–istakao jeDe`er,dodaju}idanisvezemqe ~lanice Unije nisu deo evrozone. On je kazao da je to „stvar izbora svake zemqe, kojem se pa`qivo pristupa.” De`er je naveo da uvo|ewe evra i ulazakusastavevrozonepodrazumeva i po{tovawe odre|enih kriterijuma,aglavnisudeficit buxeta od najvi{e tri odstoilimitjavnogdugaodmaksimalnih60procenatauodnosu na vrednost bruto doma}eg proizvoda. De`er smatra da, kad je re~ o eventualnom uvo|ewu evra, Srbijatrebadaidepostepeno. Tozna~idaseprvomorajupo~etipregovorooulaskuuEU, a potom bi usledilo u~lawewe,ateknakontogabiseukazalamogu}nostizaprikqu~eweevrozoni.

PRIVATIZACIJA POVE]ALA VREDNOST FIRMI I SMAWILA ZAPOSLENOST

Novegazde otpustile polovinuradnika – Privatizovawe firmi u Srbiji je pove}alo prihode, vrednostimovineiproduktivnost,anajnegativnijiefekatje pad broja zaposlenih – izjavio je ju~e direktor Agencije za privatizacijuVladislavCvetkovi}. Broj zaposlenih se smawio oko58odsto,rekaojeonnakonferencijizanovinarenakojoj supredstavqeniefektiprivatizacije od 2001. godine do danas, uz napomenu da podaci pokazujudajepadzaposlenihprisutan i kod privatizovanih i kod neprivatizovanih preduze}a, {to se mo`e pripisati tranziciji i restrukturirawu privrede, a ne konkretnom modeluprivatizacije. –Dosada{wimodelprivatizacijejeiscrpqen–naglasioje Cvetkovi}, i dodao da se mora tra`iti novo sistemsko re{ewezaprodajupreduze}akojasu ostalaneprivatizovana. On je precizirao da je u firmamakojesuprivatizovane po Zakonu o svojinskoj transform ac ij i 139.000 radn ik a ostalo bez posla, po Zakonu o privatizaciji wih 137.000, a u firmama koje nisu privatizovane – 117.000 radnika. Dru{tvenapreduze}asu2002.godine imala oko 680.000 zaposlenih,adanasutimprivatizovanimfirmamaradi286.000radnika, naveo je on. Govore}i o pozitivnimefektimapromena vlas ni~k e svoj in e, dir ekt or Agencije za privatizaciju rekaojedasuprivatizovanefirmezabele`ilerastprihodaod oko 69 posto, dok je vrednost imovineuprivatizovanimpreduze}ima zabele`ila rast od oko47posto.

Od2001.jeukupnoprivatizovanooko2.300preduze}aiostvareni su prihodi koji prema{ujudvemilijardeevra,dokje za prodaju ostalo jo{ oko 500 firmi.Raskinutoje650ugovo-

lu”,aneprivatizovanefirmei daqepravevelikegubitke–rekaojeon. Iakojebrojprivatizovanih firmi u regionu ju`ne, isto~neicentralneSrbijerelativ-

Brojzaposlenihsesmawiooko58odsto, rekaojedirektorAgencijezaprivatizaciju VladislavCvetkovi}nakonferencijizanovinare nakojojsupredstavqeniefektiprivatizacije od2001.godinedodanas ra o privatizaciji, odnosno 28 odstojebiloneuspe{no.Cvetkovi}jenaglasiodajeanaliza efekataporegionimapokazala da je najvi{e preduze}a privatizovano u Vojvodini – 493, a najmawe u regionu Beograda – 278. – Generalno posmatrano, u Beogradu nije bilo uspe{nih privatizacija, osim prodaje „Beopetrola” ruskom „Lukoi-

nomawi,prihodikojeostvarujutefirmesuve}i,adostajei uspe{ nih priv at iz ac ij a iz oblasti duvanske i cementne industrije. Cvetkovi}seosvrnuoinazadu`enostpreduze}a, istakav{i da je ona rasla s godinama i da su nove investicije u privatizovanimfirmamafinansirane zadu`ivawemtihfirmi. E. Dn.


6

POQOPRivRedA

sreda21.mart2012.

DRUGA STRANA SPORA OKO ZEMQI[TA U SENTI

Samovoqaili pravoop{tinske uprave Povodomsporaokokori{}ewa dr`avnog zemqi{ta u op{tiniSentaoglasilisuseDraganSre}kov izZmajevaiSZTR „@ito“ ^enej , osniva~a Sawe Sre}kov, koji demantuju navode predsednice op{tine Aniko [irkove. „Neta~no se interpretiraju ~iwenice vezane za kori{}ewe dr`avnog zemqi{ta u op{tini Senta.Naime,op{tinaSenta,s predsednicomAniko[irkovom na~elu,nijesprovelalicitacijezazakupdr`avnogzemqi{tau ~itavojsezoni2010/11,{tojedirektno suprotno Zakonu, a na ovajna~inonemogu}enisuprijavqeniu~esnici,me|ukojimajei

vao legitiman posed bilo kom licu iz Torwo{a. Ina~e, „@ito”jejo{odprethodnesezoneu posedu odre|ene povr{ine zemqi{takojuobra|ujeizakojeje istomponu|enovansudskoporavnaweodresornogMinistarstva. Niko nema pravo da prejudicira ishod sudskih postupaka (SZTR„@ito“jepodnelotu`bu i Prvom osnovnom sudu u Beogradu), a u gra|anskim parnicama SZTR „@ito“ }e pravnim sredstvima nastaviti za{titu svojih prava. Od nadle`nih organaSZTR„@ito“jevi{eputa zahtevalo za{titu i pokretawe postupaka radi utvr|ivawa odgovornosti predsednice op{ti-

SZTR „@ito“, da ostvare zakup zemqi{tanaperiododtrigodine.Pritome,zakazanalicitacijajeprotivpravnofizi~kispre~enaodvelikogbrojalica,anakon odluke o prekidu sprovo|ewapostupka,op{tinaSentanikada nije nastavila postupak nadmetawa(~imejeomogu}enoda ovalicaostvarenekosvoje„pravo“ vanpravnim sredstvima). S obzirom na to, SZTR „@ito“ je izjavilo`albenasveodlukedoneteupostupku„novog“nadmetawaujanuaru2012.(kojesesprovodiumestonastavkaprekinutog postupka), na kojem pravo u~e{}a imaju samo lica iz Torwo{a,tenepostojikona~naodluka ilipravniaktkojibiomogu}a-

neSenta,aliukolikotakavpostupak ne bude pokrenut, svakako}egaunarednomperioduinicirati „@ito“, da bi se rasvetlilesvebitne~iwenice„,tvrdeDraganSre}koviSZTR„@ito“^enej. Predsednica sen}anske op{tineAniko[irkovaizjavila je pro{le nedeqe da je okon~an incident u ataru Torwo{a kod Sente, gde je navodno Dragan Sre}kov iz Zmajeva, iz firme “@ito ^enej” bespravno poku{ao da obra|uje dr`avne wive kojesunalicitaciji17.januara ovegodinedateuzakup.Re~jeo 507 hektara zemqi{ta u dr`avnojsvojinikojesuuzakupuzeli poqoprivredniciizTorwo{a.

SPORAZUM SRBIJE I CRNE GORE

Boqejeraditi zajedno PredstavnicivladaCrneGoreiSrbijepotpisalisuju~euBudvitrime|udr`avnasporazumaosaradwiuoblastipoqoprivrede, koji}eomogu}itinesmetaniprometprehrambenihproizvoda. Sporazumesu,uokviru38.sajmahraneuBudvi,potpisalisrpski ministarpoqoprivredeitrgovineDu{anPetrovi} icrnogorski ministarpoqoprivredeiruralnograzvojaTarzanMilo{evi}. Upitawususporazumiosaradwiuoblastiveterine,zdrastvene za{titebiqaime|usobnompriznavawuiprihvatawudokazaoispuwenostipropisanihuslovaohraniihraniza`ivotiwebiqnog ime{ovitog-kombinovanogporekla. MinistarPetrovi}jekazaodasporazumiure|ujuna~in„nakoji SrbijaiCrnaGorapriznajume|usobnesertifikatevezanezabezbednosthrane,kakozaqudskuishranu,takoihraneza`ivotiwe“. Onjeistakaodajesu{tinautomedasesvimakojisebaveproizvodwom hrane omogu}i da na {to lak{e i jednostavnije realizuju tu proizvodwuuciquotvarawazajedni~kogtr`i{ta.

REGRESIRANO GORIVO TE^E

Polovinadizela ve}podeqena Nazvani~nomsajtuMinistarstvapoqoprivrede i trgovine www.mpt.gov.rs objavqenjespisakbenzinskihstanicaNaftne industrije Srbije na kojima }e poqoprivrednici mo}i do 15. aprila da kupuju regresirano dizel-gorivo. Distrubucija bonovazagorivojepo~ela,ao~ekujeseda}e do22.martatajprocesbitiupunomzamahuu~itavojSrbiji. Ministarstvopoqoprivredeitrgovine i NIS, kao jedini ponu|a~, zakqu~ili su ugovor o distribuciji 80.000 tona dizelgoriva za prole}nu setvu, ~iju }e nabavku dr`avaregresiratisa60dinarapolitru.

Maloprodajnacenazalitardizel-gorivaD-2ju~ejebila125dinara,azaevrodizel149,1dinar.Tozna~idasu,uzbonove, zemqoradnicidizel-gorivoD-2moglinabavitipo65dinara. Prijave se podnose do 9. aprila, u 145 filijala Uprave za trezor {irom zemqe, ilikod1.500poqoprivrednihsavetodavaca{iromSrbije. Do ju~e se prijavlo 120.000 poqoprivrednika,zaoko40.000tonadizel-goriva, {to zna~i da je zakqu~no s dana{wim danom,plovinaukupnihkoli~inaregresiranoggorivapodeqena. S. G.

PO^EO NAJVA@NIJI POSAO NA VOJVO\ANSKIM POQIMA

Setvakrenula, bonovisti`u, a~ekajusesubvencije Dok paori jo{ prave ra~uniceotomekoliko}eimjeftinije gorivo olak{ati  posaoi~ekajudavidekoliko}e ta~no dobiti kroz subvencije pokilogramu,prole}nasetva navojvo|anskimpoqimajepo~ela. Ve} nekoliko dana ratari seju {e}ernu repu, za koju se jo{uveknemo`eprecizirati koliko }e wiva zauzeti jer ugovaraweizme|u{e}eranai poqoprivrednika, uglavnom nezadovoqnih ponu|enim komercijalnim uslovima, jo{ traju. U Ministarstvu poqoprivrede o~ekuju da }e slatkim korenom biti zasejano oko60.000hektara,dokratari nisu optimisti i poru~uju da }e biti dobro ako se „izgura” 50.000do55.000. Optimalanrokzasetvu{e}ernerepesuposledwadekadauovom mesecuipo~etakaprila. –Setvusmopo~eli,amislimda }etrajatido1.aprila–ka`epoqoprivrednik iz Banata Pera Milo{ev,koji}esejati100hektara{e}ernerepe. Setvom {e}erne repe i u op{tini Ba~ka Topola po~ela je prole}na setva na oko 50.000 hektara oranica. Poqoprivrednici su nezadovoqni jer nadle`no ministarstvonijenavremeobjavilo mere kojima }e podr`ati poqoprivrednu proizvodwu, ali wive suuglavnompripremqenezasetvu. Ina~e, u celoj Srbiji, najve}e povr{ine}eovogprole}azauzeti kukuruz –1,25 milion hektara. Procene resornog ministarstva su da }e uqanim kulturama biti zasejanoukupnooko350.000hekta-

trenutakdaizbegnemoovakvu situaciju–istakaojeon. Milovanovi} je podsetio na to da je Vlada Srbije, na inicijativuMinistarstvapoqoprivrede i trgovine, donela uredbu o regresirawu dizel-goriva za prole}nu setvu dabipomoglaratarimadavaqanoobaveradove,anaraspolagawusuimisubvencionisanikrediti. –Veomava`nozasetvujei kreditirawenaperioddotri godine, uz grejs-period od godinu dana, po kamatnoj stopi od{estpostoipredstavqaju najpovoqniji bankarski proizvod u ovom trenutku na naFoto:N.Stojanovi} {em tr`i{tu – naglasio je Milovanovi}. On je dodao da je cenzus za fiSamo duvana mawe zi~kalicadopetmilionadinara, zadrugedo15milionadinara,aza PoprocenamaPrivrednekomoreSrbije,duvan}ebitizasepravnalicaido50milionadinajan na 6.000 hektara, povr}e na 300.000 hektara, krmno biqe na ra, ukoliko je novac namewen za 380.000,aostalekulturena70.000hektara. sto~arsku proizvodwu, odnosno O~ekujeseda}ekukuruz,{e}ernarepa,suncokret,soja,povrtov. Milovanovi} je ukazao na to }e,krmnobiqeiostalekulturebitizasejanenave}impovr{idaukupnitro{kovisetvevariranamanegolane,asmawewezasejanihpovr{inaprognoziranoje juuzavisnostiodkultureinajvikodduvana. {i su kod intenzivnih poqoprivrednihproizvodwi–povrtarske ra,ito175.000hektarasuncokreOnjeapelovaonapoqoprivredi produkcije {e}erne repe, napotomi165.000hektarasojom. nike da iskoriste povoqne vremiwu}ida„poqoprivredniciveo– Posle veoma lo{ih prilika menske prilike da obave radove madobropratekojemereimstoje ufebruaru,u{lismoupovoqni- kojeeventualnonisurealizovali naraspolagawu”. je u martu, tako da je dinamika u prethodnom periodu da bi agroPopodacimaRepubli~kogzavovremenskihprilikaveomablago- tehni~ki rokovi za pojedine kuldazastatistiku,lanejekukuruzu naklona prema ratarskoj proiz- ture mogli biti ispo{tovani, a Srbijibiozasejanna1,26milion vodwi–kazaojepomo}nikmini- nivoprinosabiopodignut„barza hektara, {e}erna repa na 56.000 stra poqoprivrede Milo{ Mi- lestvicu”uodnosunalane. hektara,suncokretna175.000heklovanovi}. – Vla`nost zemqi–Pokazalosedostaputadazbog tara,sojana165.000hektara,duvan {ta, zahvaquju}i padavinama i propu{tawaodre|enihmerakojina6.500hektara,povr}ena290.000 otapawusnega,zadovoqavaju}aje majepotrebnoizlo`itibiqkeu hektara, krmno biqe na 360.000 ibiqke}emo}idanapredujuto- odre|enom periodu, prinosi budu hektara,aostalekulturena60.000 komprole}a. znatno umaweni i sada je pravi hektara. S. Glu{~evi}

U SEN]ANSKOM AD „@ITOPROMET–MLIN”

Profitmequimese izpunihsilosa U pogonima sen}anskog AD „@itopromet-Mlin” pro{le godinejesamlevenovik{eod53.000 tonap{enice,{toje22postovi{enegoprethodne,a200zaposlenihostvarilojenajvi{estandarde u radu i odli~ne finansijske efekte,kojisuodmeqavehlebnog zrna,proizvodwetestenina,hleba itesta~aknadma{ilio~ekivawa pove}awem profita. Predsednik Upravnog odbora Predrag \urovi} saop{tiojedajeostvarenukupan prihod oko dve milijarde dinara, 61 posto ve}i nego 2010, uz ne{to sporiji rast rashoda, tako dajenetodobitiznosila106,8milionadinara,ili84postovi{e! U fabrici testenina „Sentela” proizvedeno je 5.500 tona za potrebedoma}egiinostranogtr`i{ta,uzrastod12posto,dokje iz pekare „@itopromet-Mlina” lane potro{a~ima u regionu Potisjaisporu~eno2.130tonahleba i peciva, {to je 16 posto vi{e. Pored dobrog plasmana na doma-

}emtr`i{tu,sen}anskafirmaje izvezla 2.500 tona testenina, ili osampostovi{e,atako|ei2.100 tonamlinskihproizvoda,uzpove}aweod3,8posto. – Sve {to smo proizveli od p{enicesamleveneuna{immlinovima,uspelismoidaprodamo– isti~e \urovi}. – Uz pove}awe

dnevnik

broja zaposlenih od dva posto i maksimalno kori{}ewe kapacitetaostvarenisunajboqiposlovni rezultati u posledwe vreme. Dobraosnovazauspe{anradbilo je{tosmoupro{loj`etviuna{esilosepreuzelivi{eod58.000 tonap{enice,{toje40postovi{enego2010.Akoseimauviduda

suna{ikapacitetizasme{tajsirovina 40.000 tona, pove}anu koli~inu hlebnog zrna lagerovali smousilosimauzetimuzakup.Te koli~inep{enicesubiledovoqnedauspe{nozavr{imoposlovnu godinu. – U ovoj godini nadamo se preradi 65.000 tona p{enice, gotovo ~etvrtinuvi{enegolane,dokjeu fabrici testenina i pekari planirani rast proizvodwe ne{to skromnijitakodao~ekujemoproizvodwu 5.800 tona testenina i 2.300tonahlebaipeciva.Sobzirom na potrebe tr`i{ta i visok nivo kvaliteta na{ih proizvoda, planovi su ostvarivi. Razlog ambicioznijim planovima je i zbog ~iwenicedasmopredesetakdana na licitaciji kupili i ve} preuzeli imovinu Mlina „Novi Kne`evac”izbankrota.Tafirma}e ubudu}e egzistirati kao jedan od proizvodnihpogona„@itoprometa”–ka`e\urovi}. M. Mitrovi}

NA SAJMU U BE^EJU TRAKTOR ITO-454 U @I@I

Mali{aizaEvropu Tre}a sajamska manifestacije zalakeoperacijejeruspe{novu~e poqoprivrednog karaktera odr- razneseja~ice,prikqu~nema{ine `anajeuBe~ejuzane{tovi{eod za {partawe, prskawe... – ka`e polagodine.Posle„prvenca“,sep- {ef marketinga i prodaje „Agrotembarskog Poqoprivrednog saj- vojvodine-Mehanizacija” Bo{ko ma,zatimjanuarskogSetvenogsaj- Luki}. – Pogodanjezaradoveuvoma,minulogvikendaodr`anjeSajam poqomehanizacije i posetili su ga poq op riv redn i proizvo|a~i iz svihkrajevaVojvodine, pa i ne{to {ire.Izlaga~isu zadovoqni i prometom. Ugovorena je prodaja desetak traktora, jo{ vi{e prikolica i drugih prikqu~nih ma{ina za Bo{koLuki}krajtraktorazalakeoperacije predstoje}u prole}nu setvu. Posetioce je, osim }arstvu.ProizvodisekodnasuNopravihgrdosija,poputkombajnai vom Sadu jer imamo ekskluzivno traktorarenomiranihproizvo|a- pravokineskogpartneradagamon~a, posebno zainteresovao trak- tiramonesamozana{etr`i{te. Osimatraktivnogizgledaudrutor „mali{a“ na {tandu novosadske „Agrovojvodina-Mehanizaci- {tvu grdosija, posetioci sajma su seposebnozainteresovalizaovog je„d.o.o. –UpitawujetraktorITO-454 mali{ukadasusaznalidamujeceod45kowskihsnaga,kojijeidealan nasvega10.500evra. V. Jankov


Iskqu~ewastruje NoviSad:od8do10.30 ~asovaUlica\or|aServickog,osimbrojeva2i3,AtanasijaGereskog3,5,2,6,Mi{eDimitrijevi}a37-57,65-73,36-72,75-89,BulevarcaraLazara96-106,102-124,Hri{}anskabaptisti~kacrkva,Kolosrpskihsestara15-23,16-24,CaraDu{ana65-79,od10do12 KosteMirosavqevi}a,od11 do12.30 Kraqevi}Marka1-17,8-10,od8.30do11VaseJovanovi}a^i~e;Petrovaradin:od9do11 ~asovadeovikendnaseqaPuckaro{-odFazanerijepremaSremskimKarlovcima;Budisava:od8do16 ~asovapovremenoupojedinimulicamanaseqa;^erevi}:od8.30do13~asovadeovikendnaseqaSun~icaiKalu|erica;Rakovac:od8.30do13 ~asovadeonaseqaSalaksijepremaRakovcu,Ulica@elezni~kaodbroja21dobroja43ideonaseqaSalaksijeokovodovoda;Futog:od7.30do14 ~asovapovremenoupojedinimulicamanaseqa,od9do12.30 SoweMarinkovi}21A -29,30,Mo{ePijade13-41,@elezni~kaSala{(Kudeqara)broj9,„Ciglana”.

Ucentru delesadnice Sadnice hrasta lu`waka, duda,brestaievodijedeli}e sesugra|animadanasu9.30sati na Trgu slobode. Podelu 5.000sadnicaorganizujuGrad i Institut za nizijsko {umarstvoi`ivotnusredinu,a povodom obele`avawa Svetskogdana{uma. N.R.

O~itavawebrojila Radnici „Novosadske toplane” o~itava}e, od danas,stawenatoplotnimbrojilimazagrejaweivodomerimazatopluvoduzamart. Molesesugra|ani,posebnoonikoji`iveuku}ama, da omogu}e radnicima pristup mernim instrumentimaupodstanicama. B.M.

Kamenicabezgasa @iteqiSremskeKamanicedanasne}e,od7do12 ~asova, imati gasa. Do privremene obustave dolazi zbogintervencijenadistributivnomgasovodnomsistemu. B.M.

Novosadska sreda21.mart2012.

Besplatnipregledi naTelepu Akcija„OtvorenavrataDomazdravqa”,u kojojgra|animogubesplatnoibezzdravstvenekwi`icedaproveresvojezdravstvenostawe,odr`a}eseusubotuuholuOsnovne{kole „Jo`ef Atila”, [arplaninska 28. Posetiociakcije}eimatiprilikudaod9do13 ~asova provere nivo {e}era, holesterola i trigliceridaukrvi,daizmerekrvnipritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e,proveregustinukostijuiposavetujuse samedicinskimradnicima. I.D.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

@ivotpi{e matematiku

epubli~ki zavod za statiR stiku je izra~unao da je januarska, neto, plata u Novom

Sadubilablizu42hiqade,dok jecenapotro{a~kekorpe,gledaju}i kraj pro{le godine, iznosila oko 62 hiqade dinara, {tozna~idajesadaive}a.Da se ne la`emo, gore pomenuti podatakseuzmalodubqerazmi{qawepretvaraujedna~inu sanekolikonepoznatihjersadatrebaobjasnitivi{ete{ko razumqivihstvari. Prvo, kroz svakodnevni `ivot i komunikaciju sa qudima saznajesedamalokoimaplatu od 42 hiqade i da je uglavnom svima mawa. Drugo, kako pre`ivetiodmesecadomesecsa pomenutom prose~nom zaradom,kadasamozaosnovne`ivotne potrebe, koje se uglavnom svode na puwewe fri`i-

dera,trebaizdvojiti20hiqadavi{e.Zna~i,celuplatu,koja nije tolika koliko se tvrdi, treba staviti u potro{a~ku korpuapo{toizawunemadovoqnoonazatone}ebitipuna. Delujevamnerazumqivo? Iskreno re~eno i nama, ali kako to uvek biva realnost i brojke na papiru su nebo i zemqa,jersequdidovijaju,nisamineznaju}ikako,ipre`ivqavaju.Agdesuture`ije,garderoba i `ivot van puwewa stomaka?Rebus,upitnik,Gordijev ~vor,{tave}?Mo`dajenajboqi lakmus papir svega navedenog stawe na pijacama gde sve vi{e qudi, ~e`qivo gleda a mawekupuje,obilaziokotezgi, aumesaramakupujepodvekrmenadle, par~e kobasice sumwivogkvalitetaipokojipile}ibatak. B.Markovi}

EPSNEZADOVOQANJEDINOMPONUDOM ZAMODERNIZACIJU

I„Gasprom”u pregovorimaoTE-TO -Odkonzorcijumaponu|a~aiz Gr~ke,Slova~keiRusijesmodobili dobru tehni~ku ponudu, ali nismo zadovoqni finansijskom. Sada vodimo mukotrpne pregovore,jerjeuwihovojkalkulaciji prirodni gas, potreban za pogon elektrane, prili~no precewen. O~ekujemoda}eseuskoro i„Gasprom”ukqu~itiupregovore,kakobiihuspe{nookon~ali dokrajamarta-rekaojezamedije generalni direktor EPS-a DragomirMarkovi}. Prema ranijim tvrdwama za „Dnevnik”izGradskeku}e,o~ekujesedaizborstrate{kogpartnerabudenajranijeuaprilu,aproveraponudepodrazumevaipregovore sa ponu|a~em. U ovom trenutkuo~ekujesedarekonstruisa-

no postrojewe sa novim blokom postane deo elektro-energetske mre`eitoplovodnemre`etokom 2014. godine. Projekat predvi|a mogu}nost rekonstrukcije postoje}ih kapaciteta,ali iizgradwu novogpostrojewa. Ina~e,odbudu}egstrate{kog partneraseo~ekujedanov~anim ulagawem stekne ve}insko u~e{}eu„EnergijaNoviSad”a.d.i sprovede investicioni program koji }e ponuditi. Ranije je obelodaweno da se o~ekuje ulagawe stranog partnera od 200 do 250 miliona evra. Taj novac trebao bi da obezbedi izgradwu novog gasno-parnogblokasnage450megavatai300termi~kihmegavata za sistem daqinskog grejawa u NovomSadu. D.Ig.

V remeploV

Sijalicezlatavredne Sijalice su u prvim danima po okon~awuDrugog svetskog rata u Evropibilezlata vredne. Proizvo|ene su jedino u ^ehoslova~koj, odakle su izvo`ene „na ka{i~icu”. Zbog toga je 21. marta 1945. odeqewe za trgovinu i snabdevawe Glavnog izvr{nog odbora APV naredilo svim dr-

`avnim trgova~kimpreduze}ima, nabavno - potro{a~kim zadrugama i privatnim trgovcima da od kupaca za svaku prodatu sijalicu uzmu jednu pregorelu. Takve sijalice su slate u pan~eva~ku fabriku „Tesla” gde su radnici u starestaklene„kru{ke”stavqalinovasvetle}evlakna. N.C.

PO^ELAPOPULARNAMANIFESTACIJANASPENSU

„Novosadskoprole}e” procvetalo Manifestacija „Novosadsko prole}e”, 22. po redu, otvorena je ju~e na prvom spratu Spensa, ugostiv{i brojne izlaga~e cve}aisadnica,proizvo|a~ameda, rukotvorina i prirodne kozmetike. Prvi put je predstavqena i izlo`ba za{ti}enih prirodnih dobara. Otvarawu je prisustvovao gradona~elnik Igor Pavli~i}. -Pre~etirigodineNoviSadje imaookopetodstozelenihpovr{ina,adansimapreko10.Uplanu namjedazasadimojo{200.000sadnicaovegodineidazakojupre|emo20odstozelenila,kolikopro-

pisujuevropskistandardi-kazao jePavli~i}. Podeqenesunagradeu~enicimaosnovnih{kolakojisunapisalinajlep{eekolo{keporuke. Nagra|enisuu~eniktre}egrazreda O[ „Kosta Trifkovi}” Kristijan Stankovi}, u~enica tre}egrazredaO[„SvetiSava” izRumenkeMilena\oki} iSara Spasojev iz ~etvrtog razreda O[ „Veqko Vlahovi}” iz [angaja.Prigodanprogrampripemili su i ~lanovi AKUD „Sowa Marinkovi}”. Gra|animogukupitimed,pateglabagremovogi{umskogko{ta-

Ve~erassalsa

Foto:F.Baki}

Radionica za pred{kolce „Prole}ni doru~ak” odr`a}e se u 10 ~asova,kad}ebitiizlo`bazdravehrane.U16~asova,uafiteatru, odr`a}e se ekolo{ke predstave u~enika O[ „22. avgust”, „Kosta Trifkovi}”i„Prvavojvo|anskabrigada”.U17satijepredstavqawekwige„PrirodaibiodiverzitetuVojvodini”autorkeOlivije \urekovi}-Te{i},au19satinabiniplesa}esesalsa.

ju po 600, a lipinog i livadskog 550 dinara. Miri{qavi sapuni ko{tajuod100do350dinara.Tusu jo{ torbe, nakit, {e{iri, rukavice, marame, jorgani, jastuci, ode}a,stolwaci,ogledala…Kaktusistajuod100do500dinara,pu-

zavicesuoko400,kolikojeimugo,liskesu100,mu{katleod250 do500,danino}30,abegonije50 dinara. „Novosadsko prole}e” trajedosubote,24.marta,agra|anigamoguposetitiod8do20~asova.Ulazjebesplatan. A.J.

RE[EWEZANEVOQEKOJEJENAPRAVIOLEDENIFEBRUAR

[tetuustanovimapla}aju GradiDDOR Novosa|animakojisuprijavili{tetunastalu u stanovima usled jake zime bi}e nadokna|enitro{kovisanacije,re~enojeju~e na zajedni~koj konferenciji za novinare Grada i Kompanije DDOR Novi Sad. Prema re~ima direktora Glavne filijale DDOR GoranaIvanovi}a dowihjestiglo470zahte-

Gra|anima}eseumawivati ra~un„Informatike”doksene pokrijeiznosprocewene{tete vagra|anadaihkompanijaobe{tetiiDDOR je ve}  utvrdio da se vrednost pojedina~ne {tetekre|eizme|u18.000i20.000dinara. - Gra|anima }e se umawivati ra~un „Informatike”dok se ne pokrije iznos proce-

Gradona~elnikIgorPavli~i}igeneralni direktorDDOR-aKristijanOtoNoi

wene{tete-objasniojeIvanovi}.Gradje za sanaciju {tete u stanovima zbog velike zimeizdvojio~etirimiliona,aDDOR}eza

tu namenu pomo}i sa pet miliona dinara. Generalni direktor DDOR Novi Sad KristijanOtoNoi kazaojedaseradinaosmi{qavawu paketa osigurawa gra|anima u slu~aju vanrednih situacija, kao {to je to bilaovazima. -Curewevodeustanovimanijeosigurano,alijetavrsta{tetenaj~e{}eprijavqivana. Kao dru{tveno odgovorna kompanija odlu~ilismodapomognemogra|anima-kazaojedirektorKompanijeDDOROtoNoi. Gradona~elnik Igor Pavli~i} naveo je dajedobiomnogopisama,ukojimasugasugra|ani obave{tavali da nemaju novca da platemajstoreipopravkeo{te}ewaustanu. Bile su vanredne okolnosti, kazao je gradona~elnik,iGradjena{aona~indapomognesvojegra|ane. Z.Deli}


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda21.mart2012.

VEZAIZME\ULIMANAIRIBARCAGRADI]ESE2012.

Projekatzamost natenderu

Nakon zavr{enog Konkursa za idejno arhitektonsko re{ewe pe{a~ko-biciklisti~kog mosta preko Dunavca u Novom Sadu i dodeqivawa prve nagrade, usledi}e iz rada glavnog projekta, saznajemo u kabinetu gradona~elnika.

- U toku je tender za izradu glavnog projekta koji treba da se okon~a do kraja marta. Nakon toga se potpisuje ugovor sa prvonagra|enim u~esnikom konkursa, Euro gardi group d.o.o. ina~e tvorcem idejnog re{ewa mosti}a. Kada se zavr{i ova procedura, raspisuje se konkurs za izvo|a~a radova, a nakon toga kre}e izgradwa mosti}a - navodi slu`ba

iz kabineta. Nije precizirano kada bi mosti} trebalo da po~ne da se gradi, ali kako saznajemo to }e svakako biti ove godine. Ina~e, iz buxeta grada izdvojeno oko 70 miliona dinara, koliko je proceweno da }e ko{tati izgradwa mosta. Realizacija poslova poverena je Zavodu za izgradwu grada. Ovim mostom grad }e napokon biti povezan s Ribarcem, koji predstavqa veliki potencijal i nepravedno je zapostavqen. S obzirom na to da se u bliskoj budu}nosti planira izgradwa kampa na Ribarcu, mosti} }e svakako doprineti da se tamo br`e i lak{e stigne. Prema ranijim analizama urbanista, most izme|u Ribarca i Keja bio bi dug izme|u 200 i 250 metara, sa minimalnom {irinom od pet metara. Biciklisti~ka staza bi imala bar dva metra, a pe{a~ke staze tri metra. Preko ovakvog mosta ne bi bio dozvoqen prelazak motornih vozila, ~ak ni za potrebe hitne pomo}i. Q.Nato{evi}

Polenudara naalergi~ne Osobe koje su alergi~ne na polen drve}a u narednom periodu mogu osetiti tegobe, jer je zapo~ela sezona polena leske i jove, pokazala su istra`ivawa Laboratorije za palinologiju novosadskog Prirodno matemati~kog fakulteta. Posle zimskih meseci s nestrpqewem se o~ekuje prole}e, vikendi u prirodi, {etwe i uop{te boravak van ku}e. O~ekivano zadovoqstvo mnogima pokvari kontakt s polenom. Crvenilo po ko`i i svrab, uporan suv ka{aq, pi{tawe u grudima, zapu{enost i curewe iz nosa, peckawe i suzewe o~iju siguran su znak alergije na polen. Simptomi alergije po~iwu od ranog prole}a kada reakcije izaziva polen drvenastih biqaka, u leto dolazi do polinacije trava, a potom do cvetawa korova. Iz godine u godinu u~estalost alergijskih oboqewa je u zna~ajnom porastu, a uzrok je visoka produkcija polenovog zrna i nasledni faktor.

Qudi nisu alergi~ni na polen uop{teno, polen nekog cve}a i drve}a izaziva probleme, dok na druge uop{te ne reaguju, pa lekari savetuju da svako ko pati od polenske alergije pomo}u alergo testa utvrdi na koji polen je alergi~an. To }e pomo}i da se odredi najboqi antialergen koji }e olak{ati tegobe. Uzimawe terapije na svoju ruku uvek ima nuspojave, a jedna od najproblemati~nijih je to {to ~oveka u~ini pospanim i usporenim, te ote`ava normalno funkcionisawe u toku dana. Lekari tako|e napomiwu da bi alergi~ne osobe trebale da izbegavaju da izlaze u najtoplijem delu dana i da provetravaju prostorije pred spavawe, kada se spusti polen. Qudi koji `ive u gradovima vi{e pate od polenske alergije od onih koji `ive na selu, okru`eni prirodom, a to je zbog toga {to se drve}e i biqke u gradovima brane tako {to otpu{taju ve}u koli~inu polena. I.Dragi}

Danasisutrapoja~ana kontrolape{aka Saobra}ajna policija danas i sutra poja~ano }e kontrolisati prelazak pe{aka van pe{a~kog prelaza, u trenutku zabrane prelaza ulice ili uz kori{}enje mobilnog telefona. Akciju }e sprovoditi saobra}ajni policajci i policijski slu`benici u civilnom odelu, koji }e uo~ene prekr{aje doku-

mentovati pomo}u fotografije ili video zapisa, a zatim }e legitimisati prekr{ioca i preduzeti daqe zakonske mere. Policijska uprava Novi Sad ovim nastavqa akciju poja~ane kontrole saobra}aja, usmerenu prvenstveno na otkrivawe i sankcionisawe prekr{aja koje ~ine pe{aci.

„DNEVNIK”I „ALNARI”DARUJU^ITAOCE

„Biblijskikod” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruju ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se prvi ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Biblijski kod” Majkla Drosnina u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Kwiga „Biblijski kod“ je skup tajnih poruka kodiranih u okviru teksta, koje slu`e za predvi|awe i predskazawe budu}nosti. Postojawe tajnih kodova u Bibliji je otkrivano vekovima, mnogi zna~ajni qudi su se bavili de{ifrovawem, a u dana{we vreme najve}i uspeh imao je Majkl Drosnin, autor ove kwige. Izdava~ka ku}a Alnari objavila je prvi deo Biblijskog koda, uskoro se o~ekuje izlazak i preostala dva dela. A.Va.

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJU

RomanVawe^obanov Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Ready to wear„ Vawe^obanov. Dobitnici }e kwige preuzi-

mati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Qubav beogradske modne kreatorke i mediteranskog plavog slikara, proistekla iz wihove umetni~ko-stvarala~ke inspiracije, uve{}e ih u zajedni~ki poduhvat – modnu reviju i kreirawe parfema – simboli~ke krune wihove qubavi. N.R.

dnevnik

DANASISUTRANAFAKULTETUTEHNI^KIHNAUKA

Sajamzapo{qavawa„Konteh” Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi „Konteh” odr`a}e se danas i sutra na Fakultetu tehni~kih nauka od 9 do 17 ~asova u organizaciji studentske organizacije „Istek lc” u Novom Sadu. „Konteh” predstavqa jedinstveni sajam, koji pored prilike za zapo{qavawe, od pro{le godine nudi i raznovrsnu ponudu stru~nih praksi. Na taj na~in povezuje kompanije sa dve bitne ta~ke za wihov razvoj -

obrazovnim institucijama i qudskim resursima, odnosno studentima i diplomcima, kao kandidatima za posao. Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi pru`a kompanijama mogu}nost da se predstave i upoznaju sa najkvalitetnijim visoko obrazovnim kadrom sa Univerziteta u Novom Sadu, a zainteresovani studenti i diplomci u prilici su da odmah obave intervju za posao.

U toku Sajma kompanije izlaga~i }e, kao i prethodnih godina, u direktnom kontaktu zainteresovane za posao upoznati sa svojom delatno{}u, a organizova}e i prezentacije za posetioce. Studenti i kandidati za posao mogu na licu mesta da uru~e svoju biografiju poslodavcima za koje su zainteresovani ili da ih dostave elektronskoj bazi, koja }e biti na raspolagawu svim kompanijama-u~esnicama tokom narednih godinu dana. A.Va.

ODMI^EVELIKIPOSAO„RADOSNOGDETIWSTVA”

Gigantskakuhiwa gotovaujunu Direktor Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo„ Borislav Samarxi} ka`e za „Dnevnik„ da izgradwa centralne kuhiwe te~e po planu i da }e kompletno biti gotova i opremqena u junu ove godine. - Skoro svakog dana je neko iz uprave na gradili{tu. Do sada je ve} skoro pola zgrade nazidano. Trenutno se na projektu rade neke fine korekcije, kako ne bi kasnije, kada kuhiwa bude sagra|ena, bilo problema - istakao je

se gradi u Radni~koj ulici, imati i {est grupa s bebama starih od {est meseci do godinu dana. Izgradwa centralne kuhiwe po~ela je krajem novembra pro{le godine u Privrednikovoj ulici u Industrijskoj zoni „Sever„, posle pet godina priprema, projektovawa i re{avawa problema sa zemqi{tem i finansijama. Pokrajinska vlada ulo`ila je 541 milion dinara, a planirano je da se u kuhiwi svakodnevno pri-

Objekatjejedinstven,jernepostojicentralna kuhiwakojasnabdevasvevrti}ei{kole. Tu}ebitipripremano100.000obrokasvakog dana,radi}eseutrismene Samarxi}. Dodao je da }e, kada se objekat izgradi, morati da zaposle one koji imaju specijalne sertifikate. Kuhiwa }e spremati hranu za male bebe, jer od naredne godine }e novi vrti}, koji

prema 100.000 obroka i iz we snabdeva svih 67 vrti}a u Novom Sadu. Gra|evinari imaju rok od 140 radnih dana da zavr{e objekat. Grad je obezbedio lokaciju i platio komunalije.

- Dobra je stvar {to }e se iz ove kuhiwe snabdevati i osnovne i sredwe {kole, pa deca vi{e ne}e morati na odmoru da tr~e do prodavnice i jedu brzu hranu. Trenutno vrti}e „Radosnog detiwstva„ hranom snabdevaju dve kuhiwe ka`e Samarxi}. U novom objektu bi}e kuhiwa, ve{ernica i odeqewe tehni~ke slu`be. Ima}e najsavremeniju opremu za prihvat, obradu i di-

stribuciju namirnica po Hasap standardu kontrole hrane i mno{tvu ISO standarda. - Ova kuhiwa je jedinstvena u Evropi, jer prema mojim saznawima nigde ne postoji centralna kuhiwa koja snabdeva sve vrti}e i {kole. Radi}e se u tri smene, a najva`nije je uvo|ewe Hasap standarda, pa je }e priprema hrane biti potpuno bezbedna - zakqu~io je Samarxi}. Q.Nato{evi}

EKIPE„CIKLONIZACIJE”NATERENU

Krpeqiprvinaudaru Novosadska „Ciklonizacija“, u saradwi sa Gradskom upravom, po~ela je ovogodi{wu akciju sistematske za{tite zdravqa gra|ana od krpeqa. Planirano je da do po~etka prvomajskih praznika i perioda u kojem gra|ani vi{e borave u prirodi, monitoringom i tretmanima, kao i pro{le godine, budu obuhva}ene javne zelene povr{ine u gradu i prigradskim naseqima, svi parkovi, kao i izleti{ta koja se ne nalaze u zonama za{tite. - Gradska uprava je obavila svoj deo posla na vreme, a na{e ekipe, koje rade u koordinaciji sa stru~wacima Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, su ve} na terenu i o~ekujemo prve rezultate monitoringa. Posle toga slede i prvi tretmani, izjavio menaxer za odnose sa javno{}u „Ciklonizacije“ je DarioA}imovi}. Kako obja{wava, sistematski pristup suzbijawu krpeqa odgo-

- Pro{le godine smo prvi put povezali Poqoprivredni fakultet u jedinstveni Geografski informacioni sistem „Ciklonizacije“ i u praksi se to pokazalo kao odli~an put, jer smo tako obezbedili efikasnu i brzu reakciju ekipa na terenu. Ove godine nastavi}emo da koristimo sve benefite ovog na{eg modernog sistema, ka`e A}imovi}.

osim qudi, kre}u doma}e `ivotiwe, divqe `ivotiwe, lutalice i ku}ni qubimci. Kako bi za{titili i wihovo zdravqe i zdravqe odraslih i posebno dece koji dolaze sa wima u kontakt, neophodno je redovno odr`avawe travwaka. To podrazumeva wegovo redovno {i{awe, a posle toga tretman odgovaraju}im preparatom, savetuju stru~waci „Ciklonizacije“.

Tretmanima}ebitiobuhva}enejavne zelenepovr{ineugraduiprigradskimnaseqima, sviparkovi,kaoiizleti{takojasenenalaze uzonamaza{tite

vor je novosadske uprave i „Ciklonizacije“ na ~iwenicu da se iz godine u godinu pove}ava procenat krpeqa koji prenose opasnu lajmsku bolest. Planirano je i da kontrole povr{ina koje potencijalno naseqavaju krpeqi traju tokom cele sezone, sve do jeseni.

Predstavqawekwige „Qudiodre~i” Promocija kwige „Qudi od re~i” GordaneDragani}-Nonin i izlo`ba fotografija „Vojvo|anski pozdrav Valteru Benjaminu” odr`a}e se danas u 18 ~asova u galeriji Most, Vojvode Putnika 2. Govori}e novinar i publicista TeofilPan~i} i urednik i publicista MirkoSebi}. Sutra na istom mestu u 13 ~asova bi}e predavawe „Prezentacija kwige” na primeru kwige „Qudi od re~i”. Predava~ je mr Branislava Kosti} sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu. Z.D.

Svetskidanpoezijeu{koli „MilanPetrovi}” Susret pesnika i u~enika osnovne {kole „Milan Petrovi}” i sve~ana priredba odr`a}e se danas u 12 ~asova u {koli „Milan Petrovi}”, Ulica Bra}e Ribnikar 32. Priredba se odr`ava na Svetski dan poezije, a na pesni~kom maratonu }e u~estvovati pesnici StevanVrebalov, PeraJan~i}, dr MladenDra`etin, AleksandarPavi}, DraganMatovi}, dr DivnaBijeli}, SpasenijaCanaSladojev, RajicaDragi}evi} i Mirjana Dmitra{inovi} koji }e recitovati i pri~ati u~enicima. A.Va.

Godi{wicakvarteta„Tajj” Koncert guda~kog kvarteta „Tajj” odr`a}e se danas u 19.30 ~sova, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti. Ovim se proslavqa 15 godina rada kvarteta. U~estvuju AleksandraKr~mar]ulibrk (violina), Jovanka Mazalica (violina), Jelena Filipovi} (viola) i Timea Kalmar (violon~elo). Go{}a je flautistkiwa SowaAntuni}. Ulaz je slobodan. A.J.

Istovremeno stru~waci „Ciklonizacije“ podse}aju gra|ane koji imaju dvori{ta i vikendice da obrate pa`wu na to kako odr`avaju privatne zelene povr{ine. - Odgovorni vlasnici za{titom od krpeqa moraju da se bave od prole}a do kasne jeseni. Ovo je posao koji mora biti ozbiqno shva}en. To su prostori po kojima se,

Tako|e, preporuka gra|anima je da se posle boravka u prirodi, u vikendicama, parkovima i {etali{tima, obavezno pregledaju i da se, ukoliko primete krpeqe, obrate lekaru. Obavezan je i pregled ku}nih qubimaca pre ulaska u stan, a ako se primete krpeqi, qubimca treba odvesti kod veterinara. Q.Nato{evi}

TOPLANANAGRA\UJEREDOVNEPLATI[E

Gratisi{kolatenisa zamali{ane - Novosa|ani su poznati kao redovne plati{e {to se ti~e izmirivawa obaveza komunalnih usluga i to je za svaklu pohvalu. Iako je finansijska situacija te{ka, sugra|ani shvataju koliko je va`no da se obaveze pla}aju na vreme, jer se tim novcem obnavqa na{ komunalni sistem - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Korisni~kom centru JKP „Novosadske toplane” na Spensu predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi}. On ka`e da podr`ava akciju „Toplane” koja u dogovoru sa Spensom poku{ava da repogramira dug, pa na taj na~in svi oni koji redovno pla}aju ra~une mogu da dobiju besplatne ulaznice za bazen i klizali{te. Jovanovi} je ovom prilikom pozvao sugra|ane, redovne plati{e, da pokupe ulaznice.

Di rek tor „No vo sadske to plane” VladimirJeli} istakao je da wihovo preduze}e nastavqa da nagra|uje ko ri sni ke besplatnim ulaznicama za klizali{te i bazen, da je interesovawe veliko i da je u proteklih nedequ dana podeqeno vi{e od 65 hiqada karata. Novina u nagra|ivawu najsavesnijih sugra|ana je, kako je rekao, da se wihovoj deci, uzrasta sedam ili osam go di na, obez be|uje bes platna {kola tenisa na „Sajmi{tu”. U posledwih nedequ dana se za igrawe tenisa prijavilo 22 mali{ana, ali se o~ekuje da ih bude i vi{e. - Ove aktivnosti treba da motivi{u sugra|ane da jo{ redovnije izmiruju obeveze, da se naplata pove}a kako bi na{a usluga bila dobra kao i do sada - naglasio je Jeli}. B.M.


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda21.mart2012.

INSPEKCIJA I KOMUNALNA POLICIJA UPOZORILE

9

IZBORI 2012.

Ka`wava}epartije Dosadapotvr|eno zbogplakata {estlista Gradska inspekcija i komunalna policija najavile su da }e protiv svih stranaka koji lepe plakate gde im mesto nije pisati kazne. [ef komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za „Dnevnik” da ne}e dozvoliti da se grad ru`i tokom izborne kampawe i da }e strogo sankcionisati svaki prekr{aj.

stranke ne budu po{tovale odluku grada bi}e ka`wene kao i ostali prekr{ioci. Protiv partija koje to budu radile podnosi}emo prekr{ajne prijave i u najkra}em vremenu }emo uklawati plakate sa tih mesta - obja{wava Radovanac. Upitan da li uop{te u gradu postoji mesto gde politi~ke

Kontrolisa}eika`wavatilepqeweplakata podrve}u,telefonskimgovornicama,kontejnerima, kantama,spomenicima,fontanama,gradili{tima, javnimzgradama,klupama - U komunalnoj inspekciji i policiji }e kontrolisati i ka`wavati lepqewe plakata po drve}u, telefonskim govornicama, kontejnerima, kantama, spomenicima, fontanama, gradili{tima, javnim zgradama, klupama. Ukoliko politi~ke

stranke mogu da lepe plakate, Radovanac je rekao da ga nema, ve} da mogu da se reklamiraju na svojim pultovima, koje postavqa Zavod za izgradwu grada. Ina~e, za ove pultove tako|e treba dozvola, koja se tretira kao zauze}e javne povr{ine.

- Politi~ke stranke su imale dosta vremena da podnesu zahtev u upravi za komunalne poslove za zauze}e javne povr{ine, jer su znale da se izbori bli`e - ka`e Radovanac. Mandatna kazna na licu mesta je 5.000 dinara, a kod sudije za prekr{aje milion dinara. Komunalni policajci }e i hvatati prekr{ioca na delu. U LSV ka`u da nisu planirali da lepe plakate, jer }e se reklamirati preko bilborda, ali za sada ne znaju u kojoj meri. Ima}e i pultove na kojima }e gra|anima deliti materijal. Portparol SPO Nemawa Starovi} ka`e da }e po{tovati odluku grada i da mesta na kojima je dozvoqeno lepqewe plakata, poput onog stuba u centru, navodi Starovi}. Sli~an stav imaju i u URS-u. U DSS i SRS ka`u da }e po{tovati gradske propise. Q. Nato{evi}

VATROGASCI OD PO^ETKA MARTA UGASILI 138 PO@ARA

Wivepale, zakonnepo{tuju Tokom 20 dana marta, do ju~e ujutru, novosadski vatrogasci imali su 152 intervencije, a od toga je bilo ~ak 138 po`ara. Od ovih 138, ~ak 107 po`ara desilo se na otvorenom prostoru. Pro{li vikend bilo je 47 intervencija, izgorelo je vi{e desetina hektara, a, prema re~ima komandanta vatrogasne jedinice u Novom Sadu Dragoslava Klisure, upravo je otvoreni prostor najkriti~niji. -Veliki broj po`ara bio je na otvorenom prostoru, a mawi procenat u urbanom delu. Uglavnom su u pitawu prigradska naseqa, a naro~ito je problemati~an sremski deo - kazao je Klisura. Razni su motiv onih koji pale wive, utrine i uvraine. Neki to rade kao bi lak{e pripemili zemqi{te za prole}ne radove, drugi iz neznawa, ali paqevine u svakako izuzetno lo{ izbor. On obja{wava da qudi, da bi uredili neki prostor, misle da }e to u~initi tako {to }e ga spa-

VESTI Promocija kwigeJovana ]irilova Kwiga „Majke poznatih” autora Jovana ]irilova bi}e predstavqena ve~eras u 19 sati u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica dunavska 1. O delu }e govoriti Miroslav Radowi}, Dejan Mihailovi} i autor. N. R.

Portret Bojana Jovanovi}a Portret Bojana Jovanovi}a bi}e predstavqen sutra u 19 sati na „Tribini mladih” u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Govori}e @arko Trebje{anin, Mileta A}imovi} Ivkov i Bojan Jovanovi}. N. R.

Predavaweu OgrankuSANU Predavawe „Erazmo, {ta je `ivo a {ta mrtvo od wegovog testamenta” odr`a}e se danas u 18 ~asova u Sve~anoj sali ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Govori}e profesor dr Miodrag Radovi}. A. Va.

liti, ali dovoqno je da dune mawi vetar i da se po`ar pro{iri u nekontrolisanom pravcu. Komandant dodaje da qudi ne haju za visoke kazne koje mogu iznositi i vi{e hiqada dinara. - Zakon je vrlo jasan, zabraweno je spaqivawe `etvenih i biqnih ostataka i sme}a na otvorenom prostoru, Me|utim, gra|ani se oglu{uju na to, bez obzira {to su kazne vrlo visoke, od 10 do 50 hiqada dinara za fizi~ka lica i od 300 hiqada do milion dinara za pravna lica- naveo je sagovornik.

U Ju`noba~kom okrugu zabele`eno je 205 po`ara u proteklih nekoliko dana, dok je u Srbiji bilo vi{e od hiqadu. U Vojvodini je najvi{e bilo u ravni~arskom delu, ali, kako ka`e Klisura, ovaj put ni Fru{ka gora nije po{te|ena, iako Zakon o bezbednosti od po`ara predvi|a zabranu paqewa vatre na 200 metara od {ume. Komandant je upozorio na mawak qudstva u jedinici i apelovo na gra|ane da po{tuju zakon, jer su {tete na wivama nemerqive po biqni i `ivotiwski svet, a bilo je i qudskih `rtava. U Upravi za vatrogasno-spasila~ke jedinice Ministarstva unutra{wih poslova ka`u da je zabele`eno tri put vi{e po`ara nego prethodne godine. Kako je navedeno, od ju~e je poja~ano prisustvo inspektora za preventivnu za{titu na terenu. A. Jerini}

Izborna lista Demokratske utvrdio da ~lanovi dobijaju meIna~e, obrasce za prikupqastranke Srbije „DSS - Vojislav se~nu nadoknadu od 70 odsto od we potpisa za izbornu listu preKo{tunica” zauze}e redni broj plate ~lana Gradskog ve}a. Po uzelo je jo{ 15 stranaka, organi~etiri na glasa~kom listi}u, po- saop{tewu iz SRS ~lanovi ove zacija i udru`ewa. Izborne litvrdila je Gradska izborna komipartije danas u 11 ~asova preda}e ste spremaju Savez vojvo|anskih sija (GIK). Potvr|ene su i liste listu svojih kandidata „Srpska Ma|ara, Narodna stranka, Srp„Udru`eni penzioneri i sociradikalna stranka- dr Aleksan- ska demokratska stranka, Srpska jalna pravda - Pero Zubac” i dar Martinovi}”, a prema nezva- radikalna stranka, Srpska na„Romska demokratpredna stranka, Grupa ska stranka - Bokan gra|ana „Dveri”, LibeJu~epotvr|enetriliste:Demokratske ralno demokratska parTomislav” ispred strankeSrbije„DSS–Vojislav kojih }e se na glasa~tija, Socijalisti~ka kom listi}u na}i partija Srbije, Nijedan Ko{tunica”ima}ebroj~etirina broj pet odnosno od ponu|enih odgovora glasa~komlisti}u,a„Udru`eni {est. S tim da penmawinska lista, Koalipenzioneriisocijalnapravda zioneri imaju na licija „Sve zajedno”, –PeroZubac”i„Romskademokratska sti 53, a Romi 33 kanUdru`ewe gra|ana „Nodidata od mogu}ih vi Novi Sad”, Milivoj stranka–BokanTomislav”brojpet, 78, {to samim tim \ukanovi}, Socijaldeodnosno{est zna~i da im je trebamokratska partija Srlo mawe potpisa. bije, Komunisti~ka parPredsednik GIK-a Predrag ni~nim najavama o~ekuje se i pre- tija i Pobedimo siroma{tvo. Zagor~i} rekao je za „Dnevnik” daja liste SNS-a. Ve} je poznato GIK do 15. aprila u pono} moda lista Roma ispuwava uslove za da su jedinica “Za boqi Novi ra odrediti broj i adrese bira~mawinsku listu, {to zna~i da za Sad – Bojan Pajti}”, dvojka je kih mesta, a podno{ewe izborwih ne}e va`iti cenzus od pet “Liga socijaldemokrata Vojvodi- nih lista mogu}e je do 20. aprila. odsto ve} poseban na~in obra~u- ne – Novi Sad na{a ku}a – Nenad Zbirna izborna lista mora se obna, u zavisnosti od broja bira~a ^anak”, a trojka „Maja Gojkovi} - javiti od 25. aprila. koji su glasali. Tako|e, GIK je Ujediweni regipni Srbije”. D. Igwi}

NalistiLSV~etrdeset visokoobrazovanih Izborna lista Lige socijaldemokrata Vojvodine „LSV - Novi Sad na{a ku}a - Nenad ^anak” zauze}e redni broj dva na lokalnim izborima. Nosilac liste je Aleksandra Jerkov koja se i pre ~etiri godine nalazili na lokalnoj izbornoj listi. Od 78 kandidata mawe od tre}ine je bilo na listi i na pro{lim lokalnim izborima. Osim nekoliko aktuelnih odbornika Lige, na izbornoj listi je i devet ~lanova Srpskog pokreta obnove koji u Novom Sadu ne nastupa sa Liberalno demokratskom partijom. Tu su i predstav-

40 kandidata ima diplomu fakulteta, {to je napredak u odnosu na pro{le izbore. Najvreme{niji kandidat je ro|en 1948 godine dok najmla|i ima 23 godine. Na izbornoj listi se na{ao i jedan penzioner, i pet studenata. Od 78 kandidata ~ak wih 52 imaju mesto prebivali{ta u Novom Sadu dok ostalih 26 `ive u prigradskim naseqima. Kad je re~ o zanimawima, tu si i kuvar, hidronauti~ar, vaspita~ica, homeopata, kontrolor naplate, crta~ tehni~ar, a i komunalni policajac. D. Ig.

NOVI POTEZ ATP „VOJVODINA” U SPORU S GRADOM

Odustaliodukupne{tete Na ju~era{wem ro~i{tu u Privrednom sudu u sporu koji se vodi po tu`bi ATP „Vojvodina” protiv grada, ATP “Vojvodina”je odustala od zahteva za obra~un {tete po svim osnovama, koje preduze}e ima zbog toga {to autobuska stanica nije po~ela da radi. ATP „Vojvodina” je u janauru tra`ila da se obra~una kompletna {teta, ne samo {to stanica ne radi, ve} da se utvrdi visina {tete i od izgubqenih linija u doma}em i stranom sa-

obra}aju, zato {to lokali ne rade i {to ne radi servis za prodaju i popravku “mercedesovih” autobusa. Sud je to prihvatio, a ju~e je ATP “Vojvodina” odustala bez obrazlo`ewa. Emir Ja{arevi}, advokat nekada{weg vlasnika ATP „Vojvodina„ Ilije Devi}a izjavio da }e zbog toga podneti krivi~ne prijave protiv svih ~lanova Upravnog odbora ATP „Vojvodina”u reorganizaciji i protiv direktora preduze}a. Z. D.

CENE GORIVA SKA^U, DA LI ]E I TAKSI PREVOZ

U CENTRU, PETROVARADINU I NA POPOVICI RADOVI NA VODOVODU I KANALIZACIJI

Taksisterazjedinila temaposkupqewa

Zaobnovumre`e 2,7milijarde

Radovima na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mre`e u ulicama Arse Teodorovi}a, Lasla Gala i Alekse [anti}a, po~ela je najbogatija investiciona godina u novijoj istoriji JKP „Vodovod i kanalizacija“ - ka`u u ovom preduze}u. Naime, u vovodovodni i kanalizacioni sistem grada ove godine }e iz sredstava “Vodovoda”, buxeta Grada i kredita Evropske investicione banke biti ulo`eno oko dve milijarde i 700 miliona dinara. Narednih dana kre}u radovi na re- RadoviuUliciArseTeodorovi}a konstrukciji vodovodne mre`e nalizacione mre`e u Ulici Anu ^etinarskoj ulici na Popovitona ^ehova, kanalizacionoj ci, vredni oko 12 miliona dinamre`i [trosmajerove ulice u ra, ~ime }e biti stabilizovano podgra|u Petrovaradinske tvrvodosnabdevawe u ovom nasequ. |ave i rekonstrukciji kanaliKrajem marta po~e}e radovi na zacione mre`e u delu [enoine rekonstrukciji vodovodne i kaulice, od Ulice Patrijarha Ra-

nici NS bloka, biv{i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} i Vera Kopicl, ina~e biv{i ~lanovi G17 plus. Na izbornoj listi je i predsednik Udru`ewa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet” Radomir ]irilovi}. Me|u kandidatima je i aktuelni predsednik Sup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor Gradske biblioteke Milo{ Pankov. LSV je na listu stavio 26 predstavnica lep{eg pola, {to je zakonski minimum. Liga je smawila broj `ena jer je 2008. na izbornoj listi bilo 29 dama. Blizu

Taksisti Saveza samostalnog sin di ka ta Gra da No vog Sada najavili su sastanak na kome je trebalo da bude predlo`ena nova najni`a ekonomska cena prevoza, me|utim do sa stan ka ni je do {lo. Pod staknuti pove}awem cene goriva, taksisti su trebali da se sastanu ju~e, me|utim, zbog slabog odziva ~lanova sastanak je odlo`en. - [est ili sedam udru`ewa ne `ele da u~estvuju u razgovoru na ovu temu, a mi smo smatrali da treba da utvrdimo novu najni`u ekonomsku cenu prevoza jer je gorivo poskupelo. Na`alost, ne smatraju svi da je ovaj korak preko potreban - ka`e predsednik gradskog Sindika ta tak si sta, Ra do slav Kr sti}.

Milan Paunovi} iz udru`ewa taksista Sitans ka`e da eko nomski kri teri jumi ko ji odre|uju cenu prevoza ne mogu i ne bi trebalo da se usagla{avaju na sastancima taksista jer }e se, kako ka`e, uvek na}i neko kome dogovor ne}e odgovarati. - Na{e udru`ewe }e narednih dana preduzeti pravne korake kako bismo uspostavili najni`u ekonomski isplativu cenu, koja }e biti proizvod realnih ~inilaca neophodnih za we no od re |i va we. Ne tre ba taksisti da utvr|uju cenu ve} gradska vlast, i to u skladu sa mi {qe wi ma stru~ wa ka iz oblasti saobra}aja i ekonomije - ka`e Paunovi}.U Novom Sadu start iznosi 40 dinara, koliko ko{ta i kilometar vo`we. J. Zdjelarevi}

UMaticisrpskoj oagresijiNATO-a Foto:R.Hayi}

ja~i}a do Reqkovi}eve ulice u Petrovardinu. U istom periodu po~e}e radovi na obnovi vodovodne mre`e u ulicama Save Vukovi}a, Nikolajevskoj, Milana Glumca i Laze Nan~i}a. Q. Nato{evi}

Kwiga „Agresija NATO na Jugoslaviju 1999” Svetozara N. Jovanovi}a bi}e predstavqena danas u 12 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske. O kwizi }e govoriti mitropolit Amfilohije, episkop ba~ki Irinej, @ivadin Jovanovi}, prof. dr Gojko Miqani} i autor. Recezenti kwige su akademik Vlado Strugar i prof. dr Miqani}. Z. D.


VOJVODINA/NOVISAD

sreda21.mart2012.

c m y

10

ПОТПИСАНУГОВОРЗАНАЈВЕЋУИНВЕСТИЦИЈУУПОСЛЕДЊИХ20ГОДИНА

Комплексбазенау Борковачкојшуми

ГрадоначелницаПанчевауобиласкурадова

ПРОЛЕЋНО УРЕЂЕЊЕ ГРАДСКОГЈЕЗГРА

Заблистаће Паркпријатељства иГрадска плажа

ПАНЧЕВО: У Панчеву су са првим пролећним даном кренули и радови на уређењу Парка пријатељства и Градске плаже на Тамишу. Градоначелница Весна Мартиновић искористила је лепо јучерашње преподне како би у друштву директора ЈКП “Зеленило” Данила Бјелице посетила раднике на терену. - Градска плажа, Тамишки кеј и његова непосредна околина заиста су дуго били запуштени. Прошле године ЈКП “Зеленило” је уредило Железнички парк и паркинг простор дуж Кеја Радоја Дакића, а постављене су и фантастичне цветне инсталације. Садњом јапанских трешања, што симболично представља и пријатељсво са народом Јапана, започети су радови на уређењу Парка пријатељсва. Са намером да се грађани спуштају на реку и да користе све

благодати и предности које нам река пружа, у плану је изградња бициклистичке стазе на другој обали Тамиша, две пасареле на сваком крају, после чега ће уследити последња фаза, која обухвата реконструкцију Кеја. Сређивањем старог градског језгра и Тамишког кеја, грађани ће моћи да користе и овај део града за опуштање и одмор - изјавила је градоначелница Весна Мартиновић. Директор ЈКП-а објаснио је да се радови на уређењу Парка пријатељства одвијају у две фазе, од којих ће прва, која се тиче озелењавања, бити завршена ових дана, док ће се радови на другој фази одржати у току друге половине године, када су планирани изградња стаза и формирање трга, који ће бити ново место окупљања у овом делу града. З.Дг.

РегулацијаАраче НОВИ БЕЧЕЈ: Председник СО Нови Бечеј Добривој Рашков заказао је 35. седницу Скпштине општине Нови Бечеј за сутра. Оборници ће се на седници суочити са двадесетак тачака дневног реда, међу којима је Просторни план општине, план датаљне регулaције археолошког локалитета „Арача“ и детаљна регулација подручја лежишта глине „Средња страна“. Биће донета и решења о давању сагласности на финансијске планове месних заједница Нови Бечеј, Ново Милошево, Кумане и Бочар. Одборници ће, како се очекује, донети и одлуку о ангажовању ревизора за ревизију завршног рачуна буџета СО Нови Бeчеј за прошлу годину. М.К.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Srpsko narodno pozori{te: Scena„PeraDobrinovi}”drama„Najavqenoubistvo”(19.30),Kamernascena„Hipertenzija”(20.30) Pozori{te mladih: malasala „Cvr~akimravi”(18) Novosadsko pozori{te: „Onimi”(19)

POZORI[TA Arena: „Parada”(16.10,20.30),„Alviniveverice3:„Urnebesnibrodolom” (16.15),„Ma~aku~izmama”(12.45,14.15,16.30),„Kungfupanda2”(12.15), „Hepifit2”(12.10,14.30),„Mapetovci”(14.15),„[e{irprofesoraKoste Vuji}a”(12.30,15,17.30,20),„Iudobruiuzlu”(18.10),„Putovawe2:tajanstvenoostrvo”(13.15,15.15),„YejEdgar”(22.30),„Voza~”(22.25),„Potomci”(22.40),„Ko`aukojoj`ivim”(20.10),„YonKarter”(19.30,22),„Ustani~kaulica”(18,20.15,22.20),„Loraks”(12.40,14.30,16,17.45),„^eli~naledi”(17.15,22.25),„CrnaZorica”(20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju Muzej Vojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakAd9do19sati,subotanedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalne iduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodina izme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{tite prirodeuVojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Du{ica Simi}-Pani}, Drita Beri{a, Milica Nikoli}-Vuki} i NedaVujanovi} iz Novog Sada, VericaSavi} iz Zmajeva, TijanaPlav{i} iz Sivca, JasminaTela}evi}iz Kule, Ana Miqevi} iz Glo`ana i Mirjana[eguqev iz Srborana, DE^AKE: KristinaLeki}, AlbinaTarjan-Tobolka, TamaraBe`anovi}, JasminaMik{in, IvanaPrimorac i AleksandraJeremi} iz Novog Sada, DraganaGrandi} iz Futoga, DraganaDiki} iz Ba~kog Jarka, Natalija Ni}iforovi} iz Petrovaradina, Gordana Baji} i MarinaRomi}-Ka}anski iz ^uruga, RenataJosi} iz Srbobrana i JelenaBo{kovi}-Kora} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragomir Vojislava Popov (1927) u 9.45 ~asova, Milan Mileta Stoku}a (1949) u 10.30, Dragoqub Ilije @ivkovi} (1930) u 11.15, @eqko Viktora Be`an (1976) u 12, Zorica Stanka Mirilov (1937) u 12.45, Katalin Er`ebet Kertes (1948) u 13.30, Cvijeta Bogdana Mi{anovi} (1923) u 14.15 i Veronika Bo`e Bibi} (1936) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Marija @arka Kisa~anin (1944) u 13 ~asova. Na veterni~kom grobqu bi}e sahrawen Remzi Osmana Grekoli (1952) u 13 ~asova.

РУМА: У румској Градској кући потписани су уговори о додели посла на изградњи базена. Од 22 откупљене тендерске документације и 11 пристиглих понуда, румско Јавно предузеће Фонд за градско грађевинско земљиште и путеве се одлучило да радове на изградњи румског базена уради конзорцијум „Пројектомонтажа АД“ из Београда и новосадска фирма „Градитељ НС“. - Вредност радова у првој фази изградње је око 290 милиона динара и ово је највећа инвестиција у последњих 20 година у нашој општини. Сва средства ће бити буџетска, а до овог дана потписивања уговора са извођачем радова требало је много времена и активности. Ми смо са реализацијом идеје кренули 2010. године и током прошле године смо све урадили. Почетак радова заказан је за 2. април ове године, а завршетак ове прве фазе за јуни 2013. године - каже директорка румског ЈП Фонд за градско грађевинско земљиште и путеве Нада Харш. Прва фаза радова обухвата изградњу базена на отвореном, свлачионица, трибина, санитарних чворова, теретане, ресторана, као и реконструкцију прилазног пута од краја Орловићеве улице до базена и изградњу паркинг простора. У другој фази изградње предвиђено је и монтажно покривање базена, како би се могао користити и у зимском

периоду. Овај комплекс биће смештен у делу Парк шума Борковац, на ливади, где су одржавани првомајски Уранци, а директорка Харш истиче да је пројектом, поред олим-

захтеве Румљана, тако и професионалних спортиста. Ми у Руми нисмо имали базен више деценија, а овај базен ће своју потпуну сврху имати, када буде завршена и друга

Нада Харш,Синиша Зорић и Љупко Калаба потписали уговореѕа изградњу базена у Руми

пијског базена, на ком ће моћи да се одржавају спортска такмичења, предвиђена и изградња мањег базена за децу, а биће изграђени и спортски терени за тенис, рукомет, кошарку и друге спортове. - Ово је један од најмодернијих објеката у Србији и наши захтеви према извођачу су били такви да објекат користи наредних неколико деценија, а не, као што се у данашње време најчешће праве, да након пар година застаре. Узимајући у обзир садржаје овог објекта, искрено мислим да ће задовољити, како

фаза, односно када базен буде прекривен и буде у функцији током целе године. По овом базену, Рума би требало да постане препознатљива свуда – истакао је председник румске општине Горан Вуковић. Директори фирми извођача, Синиша Зорић „Пројектомонтажа“ и Љупко Калаба „Градитељ НС“ били су једногласни у ставу да ове две фирме у потпуности могу да испуне све постављене захтеве, те да ће, уколико се укаже потреба, ангажовати и неке Румске фирме као подизвођаче. Ј.Антић

Слике и цртежи Владе Њарадија

НОВИБЕЧЕЈ:Дом кулуре општине Нови Бечеј организује у четвртак самосталну изложбу слика и црежа сликара и Врбаса Владе Њарадија. Влада Њаради је рођен 1966. године. Завршио је школу за дизајн, отсек графике у Новом Саду. Подједнако успешно се бави сликарствм и уметничком фотографијом. Члан је АСРОПА (Међународне метаничке асоцијације Европе и Азије), УЛУПУДУС-а (Удружења ликовних метника примењених уметно-

сти и дизајнара Војводине), Еx- либрис удужења Војводне, Фото – кино савеза Србије, СУЛУВ-а ( Удружења ликовних уметника Војводине). Изложени радови су рађени у комбинованој техници, и представљају избор најбољих остварања из циклуса „Од стварности до сна“ и „Хаос“. Изложбу ће у 19 сати, у Галерини „Село“ отворити Сликар из Новог Бечеја ТиборНађ. М.К.

Свакојракетној станиципо шестракета АПАТИН: Управник Ракетног центра у Бајши Драган Јовановић потписао је уговор са осам противградних ракетних стрелаца и осам њихових помоћника, који ће у нареднох годину дана обављати послове у ракетним станицама, на подручју апатинске општине. -Ракетни центар прелази организационо у МУП, док стрелци и надаље припадују Хидрометеоролошком заводу Србије. Данас могу да кажем да смо превазишли проблеме, везане за надостатак противградних ракета и свака ракетна станица добија по шест ракета - рекао је Јовановић, након потписивања уговора са противградним стрелцима, у великој Сали СО у Апатину. -Лане је противградна ракетна станица број 74 у Апатину на располагању имала три противградне ракете, а испаљене су две и верујемо да ни ове сезоне неће бити потребе за више, иако је сада много лакше, када знамо да на располагању у станици имамо шест ракета. Такође смо потписали и уговор којим се стрелцима месечно исплаћује по 4.000 динара - рекао је Миодраг Малетин, стрелац у ракетној станици 74 у Апатину. Ј.П.

Сајампраксии запошљавања ПАНЧЕВО: чланица Градског већа задужена за подручје рада и запошљавања Тања Лукић и шефица Одељења за управљање људским ресурсима Марија Ћурчин представиће Jавни позив, намењен послодавцима за учешће у првом „Сајму пракси и запошљавања – Панчево 2012“. Представљање Јавног позива биће одржано данас у 9 часова, у Зеленом салону Градске управе града Панчева, док ће Сајам бити одржан 11. априла на платоу испред Градске управе града Панчева. З.Дг.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

sreda21.mart2012.

11

ПРЕКИНУТО ЗАСЕДАЊЕ ОПШТИНСКОГ ПАРЛАМЕНТА АДЕ

Вода поскупела,осталочекакворум Са скупа о коришћењу фондова ЕУ у Бечеју

КОНФЕРЕНЦИЈА О ПРЕКОГРАНИЧНОЈ САРАДЊИ ИЗМЕЂУ МАЂАРСКЕ И СРБИЈЕ

У игри 15милиона евра

БЕЧЕЈ: Имајући у виду колики

су и којом динамиком се пуне локални буџети, разумљива је све већа заинтересованост за фондове Европске уније. То се може закључити на основу присутности представника општина из читаве Војводине конференцији коју је у дворцу Богдана Дунђерског крај Бечеја организовао Фонд „Европски послови“ АП Војводине, „Креирање заједничких пројеката и јачање међуопштинске сарадње у пограничним регијама Мађарске и Србије“. До сада су по основу две компоненте могла да се обезбеде средства за реализацију пројекта, а стицањем статуса кандидата ЕУ прошириће се право на још три компоненте апликантима. У име домаћина, бројне учеснике скупа поздравио је заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић, конференцију је водио мр Дражен Ловрић, а говорио је и Андрија Алексић. Искуства у досадашњем раду презентирали су и представници развојних агенција Банат Бранислав Милосав, Бачке Срђан Везмар и Срема Милан Мирић, а скуп је у име Владе АП Војводина поздравио Миодраг Јововић. Помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Санда ШимићСтамболић презентирала је програм прекограничне сарадње изме-

ђу Србије и Мађарске, који је актуелан од 2004. године - У досадашња два позива, финансирана су укупно 134 пројекта, са нешто преко 30 милиона евра и укључено је преко 160 партнера из Србије. Актуелни трећи позив расписали смо 1. марта и рок за достављање предлога пројеката је 30. мај ове године. Укупна ИПА средства која су на располагању у оквиру овог позива износе нешто преко 15 милиона евра. Период реализације пројекта је од 6 до 18 месеци, уз напомену да је суфинансирање минимум 15 процената од вредности пројекта апликанта. У циљу добијања што потпунијих информација је и ова конференција, а организује се и пет инфо дана. Посла два дана у Мађарској, Кечкемету и Сегедину, три инфо дана у истом времену од 11 сати предвиђена су за 28. март у Кикинди, сутрадан у Сомбору и 30. март у Новом Саду. Више детаља може се добити и на сајту www.evropa.gov.rs - рекла је Санда Шимић-Стамболић. У другом делу скупа представљено је десетак пројектних идеја, са циљем остваривања партнерства. Како је бечејском скупу присуствововало и десетак представника из мађарске жупаније Чонград, то је била прилика да се успоставе и први кораци В. Јанков партнерства.

АДА: Одборници Скупштине општине Ада дали су сагласност на програм пословања и нове цене ЈКП „Стандард” којим су оне углавном задржане на прошлогодишњем нивоу. Поскупела је пијаћа вода за пет посто, тако да сада кубик за домаћинства стаје 29,04, а за привреду и друге потрошаче 116,19 динара. Усвојен је план и програм пословања ЈП за рекреацију „Адица” којим је констатовано да предвиђена средства из буџета општине Ада за 2012. годину не обезбеђују у потпуности спровођење потребних улагања у санацију објеката и инвестиције. За делатност ЈП

„Адица” из општинске касе се иначе обезбеђује 15 до 20 одсто средстава, а остало су сопствени приходи од делатности. За ову сезону према могућностима ће се наставити улагања на улепшавању комплекса базена и рекреационог парка, како би се подигао квалитет услуга и остварила посећеност на нивоу претходних година од око 70.000 гостију. За наредну летњу сезону цене улазница за базене су у просеку повећане за 10 до 15 одсто. Дневне улазнице за одрасле биће 200, за пензионере и децу 150 динара, повољност је куповина сезонских улазница које се могу купити на отплату на три рате, а са попустом или бесплат-

но проширене су повластице за поједине категорије становништва. Општински парламент је после разматрања више питања и паузе, остао без кворума, а требало је да се још размотре предлози одлука о расписивању референдума за увођење месног самодоприноса на подручју месних заједница Утрине, Мол и Прве МЗ у Ади, као и образовању комисија за њихово спровођење. Председник СО Ада Арон Чонка каже да ће настојати да се, без обзира на започете предизборне активности, у договору са представницима свих одборничких група, настави М. Мр. заседање.

ПОВЕРИОЦИ ПРОДАЛИ ДЕО ИМОВИНЕ АТП „ВОЈВОДИНА”

„Дунавпревоз”купио аутобускустаницу БАЧКАПАЛАНКА: Акционарско друштво „Дунавпревоз” од прошлог петка постало је власник Аутобуске станице АТП „Војводина” у Бачкој Паланци. Овој компанији станицу у самом центру града продао је Одбор поверилаца АТП „Војводина”, фирме која се налази у реорганизацији. „Дунавпревоз” је данас најуспешнија компанија у области јавног превоза путника у Војводини, а после скоро четири деценије (тада је направљена станица) ово предузеће постаје власник објекта који је неопходан за обављане делатности као што је јавни превоз путника. Популарни „Дунавци”, како Паланчани из миља зову аутобусе ове фирме, коначно су поред Аутобазе на улазу у Паланку из правца Новог Сада сада први пут у самом центру свог града добили и своје пероне. Пре неколико година овај објекат изгубио је статус ауто-

буске станице и претворен је у аутобуско стајалиште, али врло брзо то ће поново званично бити аутобуска станица, каже Миленко Дамјанић, већин-

- Захваљујући куповини аутобуске станице одустали смо од отпуштања 40-так радника „Дунавпревоза”, односно сви данас запослени у нашој компанији сада ће

Следи преузимање „Комуналпројекта”? - Заинтересован сам за куповину ЈКП „Комуналпројект“ - најављује Миленко Дамјанић. „Комуналпројект” је општинско јавно комунално предузеће са око 300 запослених, а бави се производњом и дистрибуцијом пијаће воде у Бачкој Паланци и неколико села општине, и одвођењем отпадних вода. У његовом саставу је неколико радних јединица међу којима и зелена пијаца у самом центру града, а непосредно је наслоњена на аутобуску станицу коју је „Дунавпревоз” купио. У саставу паланачке комуналне фирме је и градска депонија, па гробље, ту је и РЈ за одржавање чистоће и зеленила, радионица са возним парком, а који ће делови бити приватизовани одлучиће држава. ски власник АД „Дунавпревоз”, са 90 одсто капитала. Објекат је запуштен, али нови власник најављује да ће до септембра бити у функцији у новом руху.

имати радна места. Из статуса акционарског друштва „Дунавпревоз” ће ускоро прећи у д.о.о. јер ћу откупити преостале акције малих акционара, најавио је Миленко М. Суџум Дамјанић.

Представљање факултета БЕЧЕЈ: Бечејско удружење младих БУМ ових дана организује Други сајам образовања „Мисли на време – паметно бирај!“. Тродневни сајам намењен је матурантима три бечејске средње школе и одржаће се од 14 до 18 сати у мултимедијалној учионици бечејске Гимназије. - На основу анкете међу бечејским матурантима, дошли смо до сазнања који су то факултети и високе школе најзанимљивији за њих и обезбедили смо предаваче, студенте с новосадских високошколских установа, који ће имати по сат времена за презентацију. На овај начин ће се бечејски матуранти упознати са начином полагања пријемног испита, смеровима на дотичном факултету или високој школи, предметима који се уче, али и објашњења Болоњског система образовања, па услова за добијање места у студентском дому, исхрани у мензи и другим практичним питањима - рекли су организатори сајма. В. Ј.

ИЗБОРИ 2012.

КрстоКуреш предводилистуДСС

ЗаједноЛСВиСПО ЗРЕЊАНИН: Лига социјалдемократа Војводине у Зрењанину ће на локалне изборе изаћи заједно са Српским покретом обнове, потврдио је на јучерашњој конференцији за новинаре поптпредседник ЛСВ и кандидат за посланика у Скупштини Војводине Александар Мартон. Он је подсетио да је ова странка пре три дана предала своју изборну листу са 67 кандидата за одборнике у Скупштини града Зрењанина. - Потврђено нам је друго место на гласачком листићу, а довољан број потписа смо скупили упркос чињеници да смо овериваче добили на свега пола дана. Велики је успех за десетак сати, колико смо активно прикупљали потписе у граду и селима, наићи на толику подршку грађана - истакао је Мартон. Како је рекао, ЛСВ неће обећавати на хиљаде нових радних ме-

ста, већ боље услове и олакшице за инвеститоре, али ће исто тако захтевати поштовање права радника. - Никада више ни један послодавац неће смети да пита жену у Зрењанину да ли је удата и да ли жели да заснује подицу. Наше суграђанке морају да имају једнака права на запослење - упозорио је Мартон, додајући да ће Лига инсистирати и на бољем и ефикаснијем функционисању градске управе. Председник Извршног одбора Градског одбора СПО у Зрењанину Вук Мидоровић је казао да је СПО препознао у ЛСВ искреног пријатеља и партнера, уз чију ће помоћ успети да оствари оно за шта се залаже претходне две деценије - да Зрењанин постане лидер у региону и да грађани пуно боље живе. Ж. Б.

Трилисте АПАТИН: Општинска изборна комисија прогласила је три изборне листе за одборнике у СО, која укупно има 29 одборника. Прва је листу предала коалиција СПС-ПУПС са 933 потписа грађана, друга је коалиција ДС-СДПСДСХВ са 952 и трећа је листа СРС ��а 905 потписа грађана. Редослед којим су странке и коалиције предале своје листе биће поштован и на гласачком листићу. Ј. П.

ШИД: Након исправке, представници Општинског одбора Демократске странке Србије, чланови и кандидати за одборнике у будућем локалном парламенту предали су општинској Изборној комисији листу за 39 одборника. Носилац листе је др Крсто Куреш, као ново лице на политичкој сцени ове општине. На листи је једна трећина жена - кандидата, а од 39 кандидованих, 23 имају факултетско образовање. - Сви су они укључени у предстојећу демократску утакмицу и имају своје одличне потенцијале како у људском тако у стручном и у

организационом смислу - рекао је председник ОО ДСС Срђан Малешевић,дипломирани инжењер пољопривреде. На страначкој листи „Демократска странка Србије - др Војислав Коштуница, из шидског подручја су дипл. економиста Славица Варничић и дипл. Инжењер агроекономије Зоран Семеновић. За покрајинске изборе по пропорционалном систему предложени су Срђан Малешевић и правни техничар Снежана Павлица. Кандидат по већинском систему за Скупштину Војводине је дипломирани технолог Тихомир Д. С. Стаменковић.

ДраганБабић би новимандат НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Општинска изборна комисија у Новом Кнежевцу прогласила је прву изборну листу за предстојеће локалне изборе. На гласачком листићу за одборнике Скупштине општине Нови Кнежевац под редним бројем један биће изборна листа „Демократска странка Борис Тадић”. Листу предводи актуелни председник општине и Општинског одбора ДС Драган Бабић, који је кандидат за челника новокнежевачке општине и за наредни мандат.

- За разлику од прошлих избора, када смо имали заједнички наступ са Лигом социјалдемократа и Г17 плус, овог пута идемо са самосталном листом, на којој смо истакли 31 кандидата - каже Бабић. Други на кандидатској листи за одборнике је ПредрагБерић, који ће на већинској листи бити кандидат ДС-а за посланика у Скупштини АП Војводине, док ће за републички парламент на листи демократа из ове средине бити др Јованка Петровић и мр Чила М. Мр. Боршош.

БудиславМедурићза председникаопштине

БЕЧЕЈ: Представници Демократске странке у Бечеју, у сарадњи с коалиционим партнером СДПС у рекордном времену од четири сата сакупили су 1.400 потписа, од неопходних 1.080, комплетирали потребну документацију и први је предали

Борис Тадић” нудимо. У име СДПС члановима и сипатизерима захвалио се председник ОО СДПС Бечеј Мирослав Поповић.Кандидат за председника општине је Будислав Медурић, за покрајинског посланика на већинској листи је Слободан Злоко-

Душан Јовановић, Будислав Медурић и Мирослав Поповић

Општинској изборној комисији, која им је, сходно законским одредбама, доделила број један на изборној листи ђурђевданских локалних избора. - То је, с једне стране, потврда организованости наше коалиције, а с друге, знак поверења суграђана - рекао је председник ОО ДС Бечеј Будислав Медурић. - Сада нам предстоји изборна кампања у којој ћемо саопштити јавности шта ми то као коалиција „Избор за бољи живот -

лица, за покрајинског посланика на пропорционалној листи Ерна КишЧисар, док је на листи за републичког посланика Радослав Васин. Последње персоналне промене у ДС на локалу појаснио је Душан Јовановић рекавши да су чланови ДС, уједно и чланови Општинског већа Андраш Боја и Душан Радивојевић најавили повлачење, што је пренето и коалиционом В. Ј. партнеру СВМ-у.

МишаВребалов уз Преокрет

НОВИ БЕЧЕЈ: Општински одбор Либерално–демократске партије у Новом Бечеју предао је Општинској изборној комисији документацију и потписе грађана за кандидатуру листе „Миливој Миша Вребалов – Преокрет” на предстојећим локалним изборима. Носилац листе и члан Председништва ЛДП Миливој Вребалов изјавио је да је 1.550 грађана потврдило изборну листу.

- Очекујемо добре резултате, самим тим што имамо 1.550 наших оверених гласача. Грађане би требало подсетити шта је било 2006. године и како то изгледа сада, у 2012. години. Мислим да смо направили добар посао у Новом Бечеју, да се општина променила на боље у односу на претходних шест година - поручио је Вребалов, иначе и председник Ж. Б. новобечејске општине.

КарољДамјановзаУРС

КИКИНДА: Кикиндски одбор Уједињених региона Србије предао је листу за предстојеће локалне изборе. Носилац је председник Општинског одбора странке Г17 плус КарољДамјанов. Кандидати за покрајинску већинску листу покрајинског УРС-а су Карољ Дамјанов и ЖелимирБајић, председник Народне партије у Кикинди. На пропорционалној листи кандидат за покрајинског посланика је СтаниславМаљугић, а за републичА.Ђ. ку посланицу кандидат је ТатјанаПоучки.


RePORTA@e

sreda21.mart2012.

c m y

12

dnevnik

naJstaRiJinaRoDniheRoJ,geneRalVeliMiRRaDi^eVi](98),RatnisaboRactita,\ilasa,leKeRanKoVi]aisaVeKoVa^eVi]a

Crnogorskiratnik odbiodabude{pijun „[to to hu~i Sutjeska, krv pliva po woj, divizija Savina bije quti boj„ gotovo pola veka bilo je nezaobilazna „lektira„ za pevawe po {kolama {irom Jugoslavije. A jedan od posledwih svedoka pogibije legendarnog komandanta Save Kova~evi}a je general Velimir – Veco Radi~evi} (98), wegov ratni saborac i Titov, \ilasov i Rankovi}ev. O~ekivala sam starinu prisnutu godinama, a na vratima stana do~ekao me krepki sedokosi brka. Lane je slomio kuk, ali se brzo oporavio. Veli: sve je Veqo pregur’o, pa i to. Na stolu, kraj foteqe, gotovo kao ikona, stoji kwiga „Prva proleterska brigada„. – Krivo mi je samo {to sad mewaju imena ulica i skidaju spomenike koje smo mi postavqali. E, kako je bila lepa Savova bista u {koli koja nosi wegovo ime! Svu istoriju potiru, ali neka. Ja sam stara komuwara, meni su oca Vasilija u Podgorici streqali ~etnici, i to posle pada Italije, i nemam nameru da se mirim { wima – vajka se general, koji ne}e da se odrekne svoje levi~arske i buntovni~ke biografije. – ^lan partije sam od 1936, naredne godine sam poku{ao odem u [pa ni ju, ali su me uhapsili i poslali na robiju, gde sam do~ekao i 27. mart 1941. To ti je, sine, najve}i dan u na{oj istoriji jer smo udarili na du{mane – ushi}eno pri-

~a, i dodaje da je pohitao ku}i u Podgoricu i me|u prvima uzeo pu{ku u ruke. – Do|e mi na prag `andarm nose}i poziv za mobilizaciju, a ja ga mr{nem: Znam ja boqe nego ti |e

ji nas on i re~e: Drugovi, no}as }emo gaziti Sutjesku! Bi}e te{ko, ali znam da mo`emo! „ Pre{li smo reku, ali wega izgubismo. S petoricom drugova satima sam ~uvao wegovo telo od Nemaca. Dogovorili smo se da mu skinemo komandantske oznake s rukava, da neprijateqi ne otkriju koga su ubili. Ali morali smo da odemo, nismo stigli da ga dostojno sahranimo. Dr`e}i polo`aj na Neretvi, nekoliko meseci ranije sklopio je i o~i mrtvom starijem bratu Du{anu. Ni wega nije stigao, kako dolikuje, da o`ali. Na Sutjesci je Veca bio rawen jer je uvek i{ao ispred

svih. Odlikovan je ordenom za hrabrost i postavqen u prate}em bataqonu Vrhovnog {taba za zamenika komesara ~ete koja je ~uvala najvi{e li~nosti partije i NOR-a. – Kad sam upu}en u Jajce da obezbe|ujemo Vrhovni {tab i delegate Drugog zasedawa AVNOJ-a, prvi put je me bilo strah. Ne od borbi, ve} od odgovornosti. Sre}om, u svakoj situaciji i dilemi na{ao mi se Aleksandar Rankovi}, koji me je vi{e nego o~inski savetovao {ta i kako da ~inim. I posle rata je ostao blizak s drugom Markom, koji ga je spasao kad je odbio da radi za Oznu. Ni-

Posledwimetak Sa ~etnicima nema pomirewa

mi je ratni raspored, i ne}e{ me ti u~it kako }u se borit za ovu zemqu, i pravac u {umu s drugovima. S bratom Du{anom juri{ao je u bici za osloba|awe Pqevaqa. – Mene su hteli da odgovore od borbe jer sam bio rukovodilac SKOJ-a, ali zar da drugovi ginu, a ja da se bavim politikom? Od mawih jedinica napravismo Podgori~ko-zetski odred, a kasnije i ~uvenu Petu crnogorsku brigadu kojom je komandovao Sava, najhrabriji ~ovek kog sam upoznao. Pred prelazak Sutjeske, postro-

S najboqim prijateqem Budom Tomovi}em, ~ije ime u Crnoj Gori nose brojne ulice i ustanove, po Zelengori je tra`io vezu s partizanima. – Dawu smo se krili, a no}u be`ali od Nemaca koji su sa psima pretra`ivali planini. Koga na|u, odmah ga ubiju. Kako je dogovor ~lanova partije bio da `ivi ne}emo neprijatequ u ruke, ja ka`em Budu: Ako nas prona|u, ja }u prvo da ubijem tebe, a posle sebe. Ali on mi odgovori: Slu{aj, ti taj metak {to si za sebe ostavio iskoristi, a ja znam {to }u.

RibazadrugaMarka Jednom ga je kraj Vrbasa Rankovi} upitao zna li nekoga ko ume da lovi ribu dinamitom. – Znam najboqeg! Taj sam! U to vreme sam mnogo pu{io pa mu re~em da mora imati ciga-

re jer se wima pali dinamit, sa {ibicom ne vidi{ da li je po~elo da gori. On potvrdi da ima puno, ja uzmem torbu, stavim par dinamita, izaberem vir i po~nem da bacam. Palim jednu po jednu, a riba samo izle}e. Na kraju mi on veli: Pa ti si mene zajeb’o, popu{i mi sve cigare. Ja se nasmejem i velim mu: Pa ti re~e da ima{ dovoqno„.

Kaokamentvrdmoral Drug Radi~evi} je penzionisan kao generalpotpukovnik u komandi Prve armije. Do tad je bezbroj puta mewao gradove i kasarne, a privilegije, koje su wegovi saborci nemilice koristili, on nikad nije hteo. ]erka stomatolog je sedam godina je ~ekala posao jer otac nije hteo da urgira „tamo gde treba„, a zbog wegove, kao kamen tvrde etike, dugo je bila i podstanar u svom rodnom gradu.

Parlog P

tona`ito,kukuruznakukuruz,nedajbo`e,repanarepu.Zemqatonevoli.Dosadejojistizahteviikorovi.Sadjedruga~ije.Nikojeni{tanepita.Zalijujeotrovimazakorove,izgazetraktorima,ubace seme,opetzalijuotrovimaimineralnim hranivima, ono {to rodi progla{avaju plodom, usevom, ~ak okopavinom, mada imawivakojedecenijamanisuvidelemotikuniokopavawe.Takvezemqezvani~no nisuuparlogu,madaunekomzatvorujesu. Kadase~ovekprevi{eopusti,razo~ara,ostanesaminapu{ten,ka`esedase uparlo`io,zaparlo`iojesamsebe.Uvek uzpovratnure~cu“se”jersamowivumo`enekodrugidazaparlo`iasebetekti sam.Akojeodwega,pak,rukedigla`ena ilinekodrugibli`i,ondajezabataqen, isto zanameren, ali dok sam sebe ne zaparlo`i,doksamneprestanedasebrije

edva je pro{lo sedam dana od kad je u Be~eju otkrivena statua [andora Petefija u prirodnoj veli~ini, a ve} se po~elo sumwati da je – o{te}ena! ^ak je i gradona~elnik Peter Knezi morao da reaguje. – Promena na delu kipa je vidqiva i razumem brigu qudi iz Ma|arskog kulturnog dru{tva „Petefi [andor“. Ali, niko od nas nije kvalifikovan da decidirano tvrdi da li je mo`da kriv tehnolo{ki proces. ^eka}emo ekspertizu qudi od struke. Pre svega autora, vajara Tibora Sarapke. Trenutno je najva`nije da razmi{qamo „hladne glave“ i ne di`emo paniku bez razloga – trezveno razmi{qa Knezi. Zbog ~estih kra|a svega {to je od brozne, plo~a, ~ak i slova s nadgrobnih spomenika, ne treba odbaciti mogu}nost da je neko poku{ao da se ovako „opari“ pa spomenik opa{e lancem i odnese. Ali, mo`da su se na tom mestu pojavile prve reakcije bronze na spoqne, klimatske uslove. Ina~e, slavnog poetu i revolucionara po{tuju i Ma|ari i Srbi. Jer, ro|en je 1823. u ma|arskom mestu Ki{kere{ od oca Srbina Stevana Petrovi}a i majke Slovakiwe Marije Hruzove kao Aleksandar. No, vatreni ma|arski nacionalista u burno doba je promenio i ime u [andor Petefi. V.Jankov

J

i kosu da mije, nije i stvarno izgubqen. Jer,parlogjeozbiqnaiba{ne`eqenapojava,prqavaite{kazapopravqawe. Parlogimapotpunoistozna~eweusrpskomima|arskomjeziku.KaroqVi~ekje 1974. snimio film “Parlog” a o ve~itoj temi:odnosgeneracijapremazemqihraniteqki. Koju vi{e ne proizvodi niko. Mo`daHolan|ani.Oni{topraveiklompe. Imaizdravoglupav,madapou~an,vico parlogu.Kao,o`enioseLala,paprvove~e,ve~e,pa~akitre}e,milujesvojumladu, sve je gladi, i deklamuje: Wivo moja neorana!DosadilotoSosi(jo{istesedmice), pa mu ka`e: Slu{aj ti! Ili wivu ori,ilijejanosimuzadrugu!Naravou~enije:ni{tanijegore(bilo)odzadruge. PavleMale{ev (Gra|a za kwigu “Divani o re~ima”)

entar Sombora je svojom vilom „zadu`io” i ~uveni Julijan \ula Falcion, ~lan familije koja je vazda imala ~udne ideje o svojoj „dru{tvenoj ulozi”. Ne samo da je, za zemana mo`da jednog od najekscentri~nijeg potomka, ]ire Falciona koji je i s Maestrom Kowovi}em kafanske no}i delio, u arhitektonsko nasle|e zavi~aju ostavila i jednu od naj~udnijih vila tog doba, ~iji je ulaz sa „stra`we strane” ve} je obogatila i strogi centar ovog, za Vojvodinu svojevremeno vi{e nego zna~ajnog grada. Porodi~na ku}a Falciona je na dana{wem Vencu Vojvode Stepe, prekoputa monumentalnog soc-realisti~kog sedi{ta po{te. U vreme nastanka, ovo jednospratno zdawe u obliku }irili~nog slova P, gde danas stoluje Regionalna privredna komora, bilo je zami{qeno da, zahvaquju}i svojim lokalima u prizemqu, izdr`ava samo sebe jer su otmene odaje Falciona bile na spratu. Od ove zgrade do ku}e Marka [tajna, na po~etku Venca, 1877. gradske vlasti su zabranile svaki kolski saobra}aj pa je tu formiran prvi Korzo, kasnije kao

C

Be~ejski spomenik Petefiju (ne)o{te}en

log stajao celu godinu. Neorana, neko{ena,neobra|ivanazamqa–tojeparlog. Jedno vreme je dr`ava ka`wavala one ~ija je zemqa ostajala u parlogu. Sada je parlogredak.Akojenekawivazapu{tena, moradajojjegosaumro(aostavinskarasprava jo{ traje), ili je zdravo bolestan, mada sada i takvi stignu da izdaju wivu nekomeuarenduilijeprodajunabrzuruku. Sada su se svi setili one re~enice Marka Tvena: Kupujte zemqu, vi{e se ne proizvodi!(Neznajudaje~uveniSamjuel umro kao puki siromah, ba{ zbog pogre{nihinvesticija).Ka`udajenekadadavnozemqainamernodr`anauparlogu.Da seodmoriakojeprethodnegodinesejana nekazahtevnabiqkakojamnogoiscrpquje zemqu.Kudeqarecimo,ilirepa{e}erna. To je bilo u doba kad se po{tovao red, pardon,plodored.Ondasenijesejalo`i-

jedinica izvela akciju ravnu onoj hvatawa Dra`e Mihailovi}a. Presreli smo usta{kog kurira, odao nam je {ifre i lokacije gde se kriju zlikovci. Uspeli smo da ulovimo Qubu Milo{a i jo{ nekoliko Paveli}evih najkrvavijih koqa~a – se}a se |edo koji je, idu}i glavom tamo gde mnogi ni na pu{komet ne bi prilazili, zaslu`io orden narodnog heroja. Tito je potpisao ukaz 1951, a onda na skromnoj sve~anosti u Belom dvoru Velimiru i jo{ petorici boraca stavio lentu oko vrata. – Kao gostima na ru~ku, nazdravio nam je crnogorskom lozom – ni{ta vi{e o osporavanom mar{alu nije hteo da ka`e najstariji narodni heroj. A wega je sudbina, definitivno, vezala za ratnog komandanta. Kad je do{ao da `ivi u Beogradu, stan je dobio u ulici koja je paralelna s ulicom Save Ko va ~e vi }a iz me |u dva ogranka {kole „Sava Kova~evi}„. ZoricaDragojevi}

Ukafaniseujedinili somborskiSrbi iBuwevci

PRE^ANSKA LEKSIKA

arlog se najboqe vidi u prole}e. Kada ratari krenu da pripremaju zemquzasetvu,oruilibartawirajuonouzoranojesenas,paondasvepro|unekolikoputadrqa~om(tojo{rade),a nakrajubranomkojomsevla~i.E,tovi{e nerade.Tealatkeiradwepostojejo{samo kao podse}awa na sprave i poslove. Branajetepihodnekakospojenihgvozdenihkoturova,velikihbeo~uga,pakadase vu~e–vla~i–powivi,izaweostajeisitwena zemqa. Samo mora{ da sa~eka{ da padnepra{inadabisesvetolepovidelo.Dobro,nemabranenivla~ewa,alikada pro|u svi setvosprema~i, kada se na prole}nomsuncuzazeleniozimo`ito,na najlep{oj {ahovskoj tabli se ~ak (ili ba{)izavionavidi{taje–parlog.Tamo jo{stojebadrqicekukuruzovineodjesenasilisetalasadivijisirak,akojepar-

Odan drugovima i Starom i Marku

je `eleo da bude {pijun i me{a se u tu|e `ivote. – Retki su odbili Slu`bu. Po{qu me kod Rankovi}a, a on me rasporedi u KNOJ, prvo u Kragujevac pa Zagreb. Tu je moja

najbitnija varo{ka promenada zamewen glavnim sokakom, negdawom pa i sada{wom Ulicom kraqa Petra Prvog, koja se dugo, nakon Drugog svetskog rata, zvala, naravno, po mar{alu i do`ivotnom predsedniku dr`ave. Kako god bilo, tek, porodica Julijana Faliciona je svoje „leglo” po dozvoli gradskog Magi-

strata izgradila 1868, a prizemqe je videlo i istorijske momente, kao {to je zasedawe somborskih Srba i Buwevaca 1918. prilikom odluke o prikqu~ewu kraqevini Srbiji. Tu je ~etiri godine ranije „stolovala” kafana „Kod srpskog kraqa”, {to je u vreme vlasti Habzrburga skoro pa sablazan bila, koja je nakon spla{wavawa srpskog nacionalnog „vozdizanija” prozvana prosto i narodski „Korzo”. M.Miqenovi}


dnevnik

dRU[TvO

NAVESTDA]ESEIKODNASPOJAVITIKUBANSKA VAKCINAPROTIVRAKAPLU]A

UDRU@UJUSEPRIRODNO-MATEMATI^KIFAKULTETISRBIJE

Lekili la`nanada Zasveobolelekojisele~eod rakaplu}a,itoonogupoodmakloj fazi, kao bomba odjeknula je vest objavqena u pojedinim medijima da }e ve} za nekoliko meseci tridesetak na{ih pacijenata-dobrovoqaca primiti kubansku vakcinu „cimavaksEGF”. O toj vakcini mnogo se govorilo i pisalo jo{ od pro{le godine, izazvala je brojne polemike i dala nadu obolelima od karcinoma plu}a i pro-

kaoprimarnina~iniuni{tavawakancerogenogtkiva,alionimakodkojihsenevidinikakvo poboq{awenovavakcina,tvrde kubanski istra`iva~i, mo`e spasti`ivot.Vakcinajeve}isprobananaoko1.000pacijenata naKubi.Onikojisujeprimili `ive minimum pet godina du`e od onih koji nisu, a imaju isto oboqewe. Vakcina se daje u ramena i zadwicu,kaoinjekcija,itovi-

Cepivozasidu Tim stru~waka iz kubanskog Centra za biotehnologiju i genetskiin`eweringizjavqujedajeuspe{nozavr{enotestirawe nami{evimavakcineprotivsideidajesvespremnodapo~nei strogokontrolisanotestirawenaqudima.Ipak,napomiwuda jedosada{iromsvetatestiranovi{eod100vakcinaprotivside,pri~emunijednanijedalazadovoqavaju}erezultate. state, ali, po{to se u stru~noj literaturi ne pomiwe niti je svetska stru~na javnost zauzela svoj stav po tom pitawu, ostaje dilema da li se zaista radi o efikasnom leku ili o jo{ jednompoku{ajudasenajte`eobolelimadala`nanada. Kako izjavili su kubanski stru~waci, „cimavaks-EGF” je rezultatdvadesetpetogodi{weg istra`ivawaCentrazamolekularnu imunologiju iz Havane i pokazalo se da onima koji su u poodmaklomstadijumurakaplu}a mo`e predstavqati razliku izme|u`ivotaismrti.Tonije vakcinaupreventivnomsmislu, ona ne}e spre~iti pojavu raka plu}a,alipo{tosewenaktivnisastojakzasnivanaproteinu koji ima veze s nekontrolisanimrazmno`avawem}elija,mehanizam koji ga izaziva napada tako {to stvara antitela koja se bore protiv pomenutog proteina. Hemoterapija i radioterapija i daqe se preporu~uju

{e puta. Prvo se prima imunizacionadozaod~etirivakcine nadvenedeqe.Pacijenttoprimizaotprilikedvameseca.One slu`edazaustave{ireweraka. Posle toga pacijent dobija mese~nopojednudozu. Onkoloziuna{imzdravstvenimustanovamanisuupoznatis timdavakcinasti`euna{uzemqu. Kako ka`u, dva meseca je suvi{ekratakrokdabivakcinapro{lasvepotrebnepocedurezaregistraciju,apo{tonije registrovana ni u jednoj zemqi EU,nemo`esesprovestiniregistracija po skra}enoj proceduri. Bez registracije nema primenevakcineniujednojna{oj zdravstvenoj ustanovi. Nemare~inioklini~komispitivawu vakcine u nekoj od na{ih onkolo{kihku}ajerdabiseto desilo, mora se dobiti i odobreweEti~kogodboraSrbijeu kojem se o ovakvoj mogu}nosti nijenirazgovaralo. J.Barbuzan

Dijagnostika CTskenerom Kardiolo{kimbolesnicima kojisele~euInstitutuzakardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici uskoro}ebitiomogu}enaidijagnostika putem CT skenera. Pore~imadirektorketogInstituta prof. dr Nade ^emerli}-A|i},to}ebitijo{jedan na~in za najsavremeniji pregledkrvnihsudova. O  upotrebi CT skenera u kardiologiji nedavno je u InstitutuzaKVBVojvodinepredavawe odr`ao prof. dr Filippo Civaia iz Kardio-torakalnogcentrauMonaku.Onje rekaodaseu centruizkojegdolazi  godi{we uradi od 16.000 do18.000dijagnosti~kihprocedura na CT skeneru. Ta procedura ima naj{iru primenu u preoperativnom otkrivawu bo-

lesti srca i krvnih sudova, aortne stenoze,za snimawe ~itave aorte,detekciju disekcije aorte, raznih kalcifikacija, za kontrolu stenta, koronarnih abnormalnosti, rano otkrivawe problema atrijalne fibrilacije... Zra~ewe prilikom pregleda na savremenom CT skeneru je minimalno. Po re~ima doc. dr Olivere Ciraj-Bjelac iz Instituta za nuklearne nauke „Vin~a„ i Elektrotehni~kog fakulteta Beograd, jedan pregled na savremenim CT ure|ajima pravi zra~ewe podjednako onom koje imamo dok letimo avionom na relaciji od Beograda do Kanade. Najsavremeniji CT skeneri imaju mogu}nost smawewa zra~ewa za delove tela koji su osetqiviji. J.B.

sreda21.mart2012.

13

Zajednicaseboqeidaqe~uje Na Prirodno-matemati~kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu ju~e su se okupili dekani, odnosno prodekani ovog, aliifakultetaprirodno-matemati~kih nauka univerziteta u Beogradu ({est posebnih fakulteta:Fizi~kehemije,Hemijski, Biolo{ki, Geografski, Matemati~ki i Fizi~ki), Ni{u,KragujevcuiKosovskojMitrovici, da bi se dogovorili o osnivawuzajedniceovihfakulteta~iji~lan}ebitii,tako|e dr`avni, integrisani UniverzitetuNovomPazaru(podsetimo da takvu „cehovsku” zajednicuve}imajumedicinskiipravni fakulteti) da bi, radi unapre|ewa obrazovawa, kao i polo`aja PMF-ova u sistemu visokog obrazovawa, statusa svojih studenata... koordinirano delaliinastupali.Formirawe ove unije i ju~era{wi skup na kojemjedefinisanisporazumo saradwi inicirala je dekan novosadskogPMF-aprof.drNeda Mimica-Duki}, koja u izjavi za na{ list isti~e da su ovi fakulteti sara|ivali i ranije, aliuglavnomuTempusprojektima, te da je prethodni sastanak dekanaPMF-ovabiojo{2006.u Beogradupovodomprojektakoji

se odnosio na harmonizaciju studijskih programa za profesoreprirodnihnauka. –Neposrednimotivzaovakav sastanak je i nova strategija razvojacelokupnogobrazovawa,

ma pojedinih fakulteta o problemimaskojimasesuo~avamoi takoseiskristalisalapotreba da,kakoujavnosti,takoiprema resornim ministarstvima, nastupamo zajedno jer ovako na{e

Diskriminacija ^elniqudiPMF-ovaju~esuseposebnobavilipolo`ajemi perspektivama svojih svr{enih studenata svih nivoa studija, s posebnim osvrtom „na ograni~avawe wihovog zapo{qavawa i neravnopravanstatusuzdravstveniminstitucijama”. –Ono{toimamouzdravstvujestvarnodiskriminacijastudenatahemi~ara,biohemi~ara,mikrobiologa,molekularnihbiologa,fiziko-hemi~ara,medicinskihfizi~araitd.,gdesuoniu startutretiranikaoradnicidrugogreda,pogotovokoddobijawaspecijalizacijaidaqegusavr{avawa.Evoiprimera:na{i diplomiranistudentikojisuspecijaliziralinaMedicinskom fakultetuustartuimaju20odstoni`uplatunegowihovekolege lekari-specijalisti. Ishodi specijalizacija iz klini~ke i medicinskebiohemije,sanitarneitoksikolo{kehemijesutolikouskovezanidameninijejasnokodkogaonitou~eakone kodnekogkojehemijskestruke,anedozvoqavajubiohemi~arimadau|uuzdravstveneustanove,~akihnekiuop{te„neprepoznaju”–konstatujedrNedaMimica-Duki}. odpred{kolskogdovisokog,gde sejednostavnopojavilapotreba da se za{tite interesi prirodnih i matemati~kih nauka – ka`edekanNedaMimica-Duki}.– Sama inicijativa nastala je iz nekihmojihrazgovorasdekani-

pojedina~ne inicijative uglavnomostanubezodziva. U ju~era{wem razgovoru o strategiji obrazovawa posebno je razmatrana predlo`ena promena planova i programa nastave prirodnih nauka, po-

sebn o u sredw im stru~n im {kolama,augimnazijamaseto jo{neradi.Na{asagovornica nemo`euovomtrenutkudecidirano da ka`e kakvo }e biti kona~nore{ewe,aliobja{wavadabi,recimo,opcijadaprirodne nauke idu pod istu „kapu”kao„nauke”,zna~iladabiologija, hemija, fizika budu izbornipredmeti. – Ali, ako se broj gimnazija stvarnopove}aza50posto,onda biibroj~asovaizovihprirodnihnaukabiozna~ajniji–ka`e dekan Mimica-Duki}, i dodaje dasenasastankudiskutovaloi o tzv. op{toj maturi, stru~noj maturi,opolo`aju,odnosnoingerencijama fakulteta u tome kakvi}ebititiprijemniispiti, kakve }emo studente dobijati,daipaktoneostanedare{avaju samo qudi koji rade u Ministarstvu,osnovnimisredwim {kolama.–Mi`elimodadamo svojemi{qewe.Naravno,bori}emo se za zastupqenost svojih profesora, ali i za to |aci ne budutolikooptere}eni,aline na u{trb prirodnih nauka ~iji je ciq ne samo prihvatawe ~iwenicave}idarazvijulogi~ko razmi{qawekoddece. V.^eki}

BORCIPROTIVREHABILITACIJEGENERALADRA@EMIHAILOVI]A

Akotreba,poistinu iuStrazbur U Vi{em sudu u Beogradu za 23.martzakazanjenastavakprocesa rehabilitacije generala DragoqubaMihailovi}a,nakojem bi trebalo da opet svedo~i predsednik Dr`avne komisije zautvr|ivawe~iwenicaowegovoj smrti istori~ar  Slobodan Markovi}. U sudu tvrde da ovim ro~i{tem ne}e biti zavr{en postupak rehabilitacije, odnosno ne}e biti doneta kona~na odluka, timpre{tojo{uveknijestigao dokazotomedajesprovedenpostupak za utvr|ivawe Mihailovi}eve smrti, odnosno on jo{ uvek nije formalno progla{en mrtvim, a taj postupak se vodi pred vanparni~nim odeqewem PrvogosnovnogsudauBeogradu. No, i nagove{taji da bi, ako ne sada a ono uskoro, sud mogao donetiodlukuorehabilitacijigeneralaMihailovi}a,izazivarevoltkodboracaokupqenihuSavez udru`ewa boraca narodnooslobodila~kogrataSrbije.Nai- me, SUBNOR se o{tro protivi rehabilitacijiDra`eMihailovi}a,smatraju}idabitakavpotezimaodalekose`neposledice ponarodidr`avuSrbiju. U saop{tewu doma}oj i svetskoj javnosti borci kritikuju

aktuelnusrpskuvlastitvrdeda jeuspelaunekolikoposledwih godinadaucelinirehabilituje fa{isti~kokvislin{tvoikolaboracijusokupatoromuDrugomsvetskomratu.Sdrugestrane, dodaje SUBNOR, sve {to su “~asnipartizaniuradiliubor-

bi za slobodu, a {to nijedan istorijski uxbenik u svetu do sada nije porekao”, sada se potiskuje u zape}ak. – Jasno je da nijedansud,bezobzirana to gde je i koliko je stvarno ili tobo`e samostalan u odnosu naaktuelnupoliti~kuvoqu,nemo`ebez zala`ewaukompletnusituacijuna~itavoj teritoriji Jugoslavije doneti meritorne odluke o pojedincima koji su se te{ko ogre{ili sara|uju}i s okupatorominawihovra~un i po nalogu uni{tili hiqade nedu`nih qudi–ocewujeuime boraca predsednik SUBNOR-a Srbije MiodragZe~evi},dodaju}idaje torazlogzbog~egaseniususednim dr`ava ne gleda dobronamerno na najavu rehabilitacije Mihailovi}a. Borci najavquju da }e za{tit u istor ijs ke istin e o Drugom svetskom ratu zatra-

`it i od zem aq a ant ih it lerovske koalicije, od dr`ava kojeba{tinetradicijuslobode, veteranskih organizacija {irom sveta, ali i od OUN i

Ni{tabez Dra`ineumrlice Poni{tewe presude od 15. jula1946.godine,kojomjeMihailovi} osu|en na smrt streqawem, kao i vra}awe gra|anskihpravazahtevomza rehabilitaciju zatra`io je wegov unuk Vojislav. Prvi osnovnisuduBeogradutreba uskorodaobjavioglasspozivomsvimakojine{toznajuo generalovoj smrti da se jave. Oglas }e biti objavqen u “Slu`benom glasniku Srbije”,naoglasnojtabliiumestu posledweg Mihailovi}evogprebivali{ta. Evropskeunije,kojaimautvr|ene kriterijume o antifa{izmu, o neshvatqivim rehabilitacijama kvislinga i nacisti~kih okupatora, a obrati}eseisuduuStrazburu. Q.Male{evi}

OBRAZOVNIKANALNA„JUTJUBU”

Lekcijeiduusvet

IZGRADWAJO[JEDNEAMBULANTEUZREWANINU

Pacijentisele~ili umesnojzajednici

Akonijepredizbornifol,me{tani zrewaninskog naseqa “Zeleno poqe” uskoro bi trebalo da dobijudugoo~ekivanuambulantuu ovom delu grada. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i predsednikSavetamesnezajednice “Zeleno poqe” Miodrag Damwanov,naime,polo`ilisukamen temeqaczagradwuambulante.Timese,kakojenaveoMihajlov,re{ava dugogodi{wi problem stanovnikaovoggradskogkvarta. –Problemtrajegodinama.Ambulantajebilasme{tenauneodgovaraju}emprostorumesnezajednice–rekaojeMihajlov. Po re~ima zrewaninskog lordmera, objekat }e biti povr{ine373kvadratnametra,aima}etriambulante,stomatolo{ku ordinaciju, laboratoriju, EKGkabinet i ostale propratne sadr`aje.

–O~ekujemodaobjekatbudezavr{en po~etkom oktobra – dodao jeon. Miodrag Damwanov je kazao da ugovorenavrednostradovaiznosi 20,5milionadinaraidasunovac, zajedni~kimzalagawem,obezbediliMZ“Zelenopoqe”igradZrewanin. – Ovo je izuzetno va`an objekat. Veoma smo zadovoqni, ne samozato{to}emodobitiambulantuve}izbogtoga{to}eceoovaj krajbitiizmewen,budu}idajeu planu gradwa parking prostora, crkve, pijace, staze za {etwu i drugih objekata koji su stanovnicima neophodni – poru~io je Damjanov. Investitor je grad Zrewanin, odnosno Direkcija za izgradwu i ure|ewegrada,aizvo|a~radovaje zrewaninsko preduze}e “Tehnogradwa”. @.B.

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI] POSETIO @UPU SVETOGROKAUSUBOTICI: Predsednik pokrajinske Vlade dr BojanPajti} preksino} je u Subotici, povodom otvarawa obnovqenih prostorija `upe svetog Roka i oble`avawa praznika Svetog Josipa, posetio `upnika i `upqane. Pajti} je prisustvovao misi u crkvi svetog Roka, uz koju je sme{ten @upni dom, renoviran uz pomo} Vlade Vojvodine i Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa, projekat vredan 15 miliona dinara. – Apsolutni prioritet na{e vlade jesu investicije i nova radna mesta, ali `ivot nije mogu}e svesti iskqu~ivo na ekonomiju i zaradu – rekao je Pajti}. – Identitet ~oveka se sastoji i u onome {to je wegova duhovna intencija i zato nam je ovaj projekat bio tako va`an. Ovaj ured }e biti ne samo mesto duhovnog okupqawa nego i epicentar svih zbivawa u ~itavoj `upi i mesto okupqawa svih u zajednici. Hrvatska nacionalna zajednica jedna je od najstarijih i najbrojnijih na{ih nacionalnosti i mi smo kao Vlada Vojvodine posve}eni o~uvawu wenog identiteta, ali i sve one na{e {arolikosti na koju smo toliko ponosni. S.I.

Neprofitnafondacijakojaorganizujeedukativnekonferencijepsove}enetehnologiji, zabavi i dizajnu „Technology, Entertainment and Desing”–TEDje,snameromda|acimaistudentima{iromsvetaponudikratkeiprivla~ne lekcije,pokrenulana„Jutjubu„obrazovnikanalTED-ednakojemsenalazeedukativnianimiranivideo-snimcikra}ioddesetminuta. TEDjepozvaonastavnikesasvihobrazovnih nivoaiz~itavogsvetadapo{aqusvojanajboqa predavawa, a ona koje budu prihva}ena, osobqefondacije}esautoromnajpresa`eti ipro~istiti, akadaautorsnimikona~anoblikpredavawaipo{aqeganaTED-ovserver, animatori }e ga tamo uobli~iti u zabavan i informativinisnimak.Svakiovakavsnimak, odnosno lekcija, ima}e i titl za osobe koje slabije ~uju i interaktivan transkript koji omogu}avadasepritiskomnatekstsko~ina odgovaraju}ideovidea. Kanal youtube.com/user/TEDEducation na otvarawujeimaosedamlekcijakojesupokrivale teme od vanzemaqskih `ivih bi}a do simbioze, a planirano je da se broj lekcija stalnopove}ava.Lekciju,predava~aianimatoramogupredlo`itiigledaoci,itolekciju na http://education.ted.com/lesson/, predava~a nahttp://education.ted.com/educator/, aanimatora nahttp://education.ted.com/animator/. D.D.


crna hronika

sreda21.mart2012.

dnevnik

c m y

14

POLICIJAUHAPSILAGORANAD.IZZREWANINA

Marihuanauode}i Pripadnici zrewaninske Policijske upraveli{ilisuslobodeGorana D. (25)iz Zrewaninaiodredilimumeruzadr`avawa zbogosnovanesumwedajepo~iniokrivi~no deloneovla{}eneproizvodweistavqawau prometopojnihdroga. Zrewaninska policija saop{tila je ju~e da je prilikom legitimisawa i pregleda

ode}ekodGoranaD.uponedeqak,oko20.30 ~asova, prona|en paketi} sa sasu{enom biqnommasomnaliknamarihuanu. „NaosnovunaredbeVi{egsudauZrewaninu, pretresen je stan i druge prostorije GoranaD.,gdejetomprilikomprona|enoi oduzeto12paketi}aukojimajebilasasu{enabiqnamasanalikmarihuani,ukupnete-

`ine oko 14 grama. Sumwa se da je Goran u vi{e navrata prodavao marihuanu na teritorijiZrewanina”,navodiseupolicijskom saop{tewu. Osumwi~eni}euzkrivi~nuprijavubiti sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. @.B.

[E[EQNASTAVIOIZNO[EWEZAVR[NERE^I Smrskanavozilaposletragi~nogsudara

TE[KASAOBRA]AJNANESRE]AKODPIROTA

^etvoropoginulou direktnomsudaru –Ute{kojsaobra}ajnojnesre}i kojasedogodilapreksino}naputu Pirot–Ni{,kodCrvenogbrega,u direktnom sudaru dva putni~ka automobila ~etiri osobe su poginule,advesupovre|ene–izjavila jeTanjuguna~elnicaOdsekaanalitikeuPolicijskojupraviuPirotu Sla|ana Pani}. – Sve ~etiri osobepreminulesuodzadobijenih povredanalicumesta:voza~„opelakadet”K.M.(37)idvaputnika iz tog vozila koje je izazvalo nesre}uK.D.(23)iT.M.(19),iput-

nik iz drugog vozila, „folksvagena” M. @. (18). Voza~ „folksvagena”J. M. (21)zadobiojete{ketelesnepovrede,opasnepo`ivot,ajo{ jednaosobaiz„opela”O. N. (22)je lak{epovre|ena,ionisuprevezeniuKlini~kicentaruNi{u.Nesre}a se dogodila preksino} oko 21.15 ~as, kada je voza~ „opela kadet”, koji se kretao od Pirota ka Ni{u,prilikomnepropisnogpreticawa teretnog vozila direktno udario u drugo putni~ko vozilo, kojesekretaloizsuprotnogsmera.

RASVETQENORAZBOJNI[TVOUMARTONO[U

Pritvorenatrojica osumwi~enih PolicijauKawi`irasvetlila je razbojni{tvo po~iweno u Martono{uitrojiciosumwi~enihodredila zadr`avawe do 48 sati. Uz krivi~nu prijavu Tivadar K. (1970), Arnold K. (1991) i Jo`ef L. (1977)izMartono{aprivedeni suistra`nomsudijiVi{egsudau Subotici,kojiimje,nakonsaslu{awa,odrediopritvordo30dana. Trojicapritvorenihosumwi~enisudasupo~inilirazbojni{tvo nadA. K. (1937)izMartono{a.Po

saop{tewupolicije,onisu25.februaraovegodine,uve~erwimsatima, banuli u porodi~nu ku}u starcaA.K.inakonvi{ezadatih udaraca,uzelioko7.000dinarakojesuprona{liuku}i. Kako smo nezvani~no saznali, 75-godi{wistaracjenapadnutpo{tojetogdanadobiosocijalnupomo}, a policija ispituje da li su oni i ranije na sli~an na~in od wegauzimalinovac. M.Mr.

PO@ARUATARUVRBICE,NASEVERUBANATA

[umaizgorela, lova~kidomspasen Vatrogasna jedinica iz ^oke ugasilajeispre~iladaqe{irewe po`ara koji je prekju~e kasno posle podne izazvan u ataru naseqa Vrbica na severu Banata, na srpsko-rumunskojgranici,zbogpaqewasuvetrave.IzPUKikindasaop{teno je da je izgorela {uma u vlasni{tvu Lova~kog udru`ewa

Vatrogasci su spre~ili da po`ar zahvati i lova~ki dom kraj bagremove{umezahva}enevatrenom stihijom. Predsednik LD „Srnda}„ Tibor Tiri izjavio je zana{listdasepri~iwena{teta jo{ procewuje, ali da je evidentnodajeonavelikajerjenajve}im delom izgorela bagremova

„Govormr`we nijekrivi~nodelo” Lider radikala Vojislav [e{eq ju~eje,uprkoslo{emzdravstvenom stawu, nastavio izno{ewe zavr{ne re~i u glavnom postupkukojiseprotivwegavodiu Haguzaratnezlo~inenaprostoruHrvatske,BiHiVojvodineod 1991. do 1993. godine, rekav{i da jeprocesprotivwegauTribunalubiopoliti~kimotivisanida je bio izlo`en politi~kom progonu. – Ovaj proces bio je proces na zadatu temu – rekao je [e{eq, i objasniodajeTu`ila{tvotekposle podignute optu`nice po~elo davodiistragudabijojprilago|avaloizjavesvedoka. [e{eqjerekaoda,kadaseve} na{aouHagu,nijebilogovorao brzom po~etku su|ewa, ve} da je „ostavqenna~ekawu”. – Ve} prve godine po~eli su protiv mene neku vrstu politi~kogipsiholo{kograta–rekaoje on. Napo~etkuizno{ewazavr{ne re~i pro{le sedmice, [e{eq je poru~iodajeTribunalnelegimitan, a da tu`ioci la`nim svedocimanisudokazaliwegovukrivicu,ve}dodatnodegradiralisvaki integritet ovog suda, javqa agencijaTanjug. Negiraju}i pravnu osnovanost dela optu`nice koja ga tereti da je„govorommr`we”po~iniokri-

{uma–navi{eodpethektara– koju su lovci godinama podizali kaostani{tezadivqa~. – Divqa~ se razbe`ala s ovog terena, a na zgari{tu u {umi prona{lismoidvesrne,alinajverovatnije da nisu stradale od po`ara,negosumo`dajo{ranije uginuleodhladnezime–rekaoje Tiri. M.Mr.

LISICE@ENIKOJASETERETIZALOPOVLUK NAINSTITUTUZAONKOLOGIJUUBEOGRADU

Kralanov~anike odpacijenata

Beogradskapolicijauhapsilaje D. A. (56)zbogsumwedajeizprostorijazapresvla~ewenaInstitutuzaonkologijukralanov~anikepacijentaiuzimalawihovnovaciplatnekartice,saop{tenojeizMUP-a Srbije.Osumwi~enaje,koriste}ibolestpacijenata,izwihovihtorbi kojesuneobezbe|enestajaleuprostorijamazapresvla~ewenaonkolo{komodeqewu,uzimalanov~anike.Onajepratilapacijentekoji,pripremaju}isezaonkolo{kipregled,skidajuode}uiostavqajujeuzajedni~kojprostorijizapresvla~ewe.D.A.jeiznov~anikauzimalanovac iplatnekartice,kojejekasnijekoristila,dokjenov~anikesostalim sadr`ajembacalaukantezaotpatke. (Tanjug)

Vojislav[e{equsudniciTribunala

[e{eqjeizpresudeTribunala bosanskom Hrvatu Dariju Kordi}u citiraoda„govormr`wenije dostigao status krivi~nog dela u me|unarodnomobi~ajnompravu”. – Nema konsenzusa o zabrani {irewa verske, nacionalne i rasnemr`we,zatotoinijeume|u-

–USADjegovorkoji{irimr`wu za{ti}en ustavom, ako nije dosegao nivo podsticawa na krivi~na dela – podvukao je optu`eni, i naglasio da se govor mo`e okarakterisati kao podsticawe zlo~ina samo ako se doka`e da je bitno doprineo po~iwewu kri-

vi~nogdela.–Akojadr`imgovor u Beogradu ili Pirotu, a neko u isto vreme, pre ili posle, siluje negdeprekoDrine,tonedokazuje podsticawe.Tosugluposti. Rekao je i da „u~e{}e u ratu i doprinossrpskimratnimnaporima nije krivi~no delo” i upitao sudije da li u wegovim govorima mogu na}i „ijedan fragment koji jebiobitnidoprinoskrivi~nom delu”. Kako prenosi RTS, tokom zavr{nere~i[e{eqjevi{eputanazvao prvake Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a „izdajnicima”, optu`uju}i ih za veze sa stranim obave{tajnim slu`bama, koje ih, powegovojtvrdwiifinansiraju. – Nikoli} i Vu~i} spremni su na mnogo gore stvari nego Boris Tadi} i Demokratska stranka – tvrdioje[e{eq,aludiraju}ina odnoseSrbijesaZapadom. Od ukupno dodeqenih deset satiizlagawa,[e{eqjedosadaiskoristio{estsatii20minuta. Ha{kitribunalpodigaojeoptu`nicuprotiv[e{eqaujanuaru2003.godine,su|ewemujepo~elo unovembru2007,atu`iocisu zawegatra`ilikaznuod28godinazatvora,tvrde}iuzavr{nojre~ipretpro{lesedmicedajeoptu`enikrivposvihdevetta~kaoptu`nice.

Hagne}eispitatiPapuqasa Ha{kitribunalju~ejesaop{tiodajeodbacio zahtev biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a da nalo`i predsedniku Gr~ke Karolosu Papuqasu da razgovara s wegovim pravnim savetnikom Peterom Robinsonom. Sudskove}ejezakqu~ilodanemapotrebe daPapuqasrazgovarasKaraxi}evimpravnimsavetnikomzato{tosumupoznatesve relevantneinformacijekojejedobiouraz-

Kastrirao samogsebe, pau{io Vatrasebrzo{irilaraspirivanavetrom

narodnomobi~ajnompravu–kazao je[e{eq. On je nazna~io da je {irewe verske, nacionalne i rasne mr`wekrivi~nodelo,alidaseka`wava kra}im zatvorskim ili nov~animkaznama.

ODBA^ENKARAYI]EVPREDLOG

BIZARNO SAMOPOVRE\IVAWE UBE^EJU

„Srnda}„izVrbice,suvatrava,trskainiskorastiwenaoko20hektara. Po nezvani~nim saznawima iz policijskihizvora,velikipo`ar je, najverovatnije nepa`wom, izazvaojedanstarijipoqoprivrednih izobli`wegselaPodlokaw,zapaliv{isuvutravuukanalukrajsvojewive,alisevatrazbogvetrabrzopro{irilanaokolniteren.

vi~no delo progona u Vukovaru i vojvo|anskomseluHrtkovci,[e{eq je, pozivaju}i se na raniju presudu Tribunala, tvrdio da takav govor nije krivi~no delo po me|unarodnom pravu, prenosi Radio-televizijaSrbije(RTS).

^etrdesetsedmogodi{wi J. B. iz Be~eja, iz jo{ uvek neutvr|enih motiva, u pijanom stawu,samokastriraoseapotom samom sebi pru`io prvu pomo}za{iv{irane. Kako Radio-televizija Vojvodinenezvani~nosaznaje,poku{aj da ceo slu~aj prvo prika`ekaonapadnepoznatihlicaapotomdamujete{kepovrede nanela supruga, J. B. je demantovao pred inspektorima Policijske uprave Novi Sadkojisugaispitalinakon {to je primqen u Urgentni centarKlini~kogcentraVojvodine. UBe~ejusuprekono}iplasiranepri~edajeJ.B.napadnut dok se, u pijanom stawu, vra}ao ku}i i da su mu nepoznati napada~i nasilno izvadilibubregraditrgovineorganima. Samopovre|eniJ.B.je,kako nam je rekla portparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in, u stabilnom stawuinalazisenaPsihijatrijskom odeqewu na daqem le~ewu.

govoru s Karaxi}em dok je bio ministar spoqwihposlovaGr~ke(1993–96). Karaxi} je tra`io da Papuqas svedo~i zato{toje„zbogverskihiistorijskihveza izme|uGrkaiSrbabiojedanodretkihme|unarodnihposrednikauratukojimasubosanskiSrbiverovali”. Karaxi}(66),kojemseuHagusudizbogoptu`bi za genocid, ratne i zlo~ine protiv ~ove~nosti, predlo`io je da se jedno~asov-

nirazgovorsPapuqasomodr`iukancelarijigr~kogpredsednikauAtini2.aprila. On je vi{e puta pisanim putem tra`io od gr~kevladedamuseobezbedirazgovorsPapuqasomidosadajesvakiputbioodbijen. Karaxi} je uhap{en u Beogradu 2008. godine, posle ~ega je izru~en Ha{kom tribunalu,gdemujepo~elosu|eweuoktobrunarednegodine. (Tanjug)

OBJEDIWENPROCESPRIPADNICIMA„GWILANSKEGRUPE”

Su|eweiuhap{enima iodbeglima Ponovqenosu|ewedevetorici pripadnika „Gwilanske grupe” OVK-a po~elo je ju~e pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu pripremnim ro~i{tem bez prisustva javnosti. Sud je na po~etku ro~i{ta objedinioprocesdevetoricioptu`enih s ranije razdvojenim postupkom protiv osam odbeglih pripadnikategrupekojimasesudiu odsustvu.

Optu`eni[emsi Nuhiju,kojije pre godinu dana uhap{en u [vajcarskojnaosnovusrpskepoternice,trebalobinarednihdanadabude izru~en Srbiji jer je odluka o izru~ewu postala pravosna`na 7. marta. PoodredbamanovogZakonikao krivi~nompostupku,sobziromna todasupostupcispojeni,odr`ano je pripremno ro~i{te „iza zatvorenih vrata” uz iskqu~ewe javno-

Hap{ewepripadnike„Gwilanskegrupe”

sti,nakojemsestrankeizja{wavajuopredmetuoptu`nice,obrazla`udokazekoji}ebitiizvedenina glavnompretresuipredla`unovi dokazi.Nastavaksu|ewajezakazan za23.april. ApelacionisuduBeograduudecembru 2011. godine ukinio je prvostepenu presudu kojom je devet pripadnika„Gwilanskegrupe”bilo osu|eno na 101 godnu zatvora zbog ubijawa i mu~ewa civila u Gwilanu 1999. godine i nalo`io ponovno su|ewe. Tu`ila{tvo za ratnezlo~inestavqanateretNazifu Hasaniju, Ahmetu Hasaniju, Fatonu Hajdariju, Sametu Hajdariju, Feratu Hajdariju, Kamberu Sahitiju,Selimonu Sadikuu,Agu{u Memi{iju iBurimu Fazliju da suodpo~etkajunadokrajadecembra 1999. godine, surovo, do smrti mu~ili najmawe 80 lica. Najmawe 34licaseidanasvodekaonestala, anajmawe153licajeprotivpravno li{eno slobode, mu~eno, a zatim pu{teno. Okrivqenima Ajdari Fazliji, Aliji Rexepu, [a}iri [a}iriju, Musliji [efketu, Aliji Sadiku, Aliji Idrizu iRamadanu Halimiju sudiloseuodsustvujersuubekstvuinisudostupnidr`avnimorganima,posle~egajepostupakprotivwihbiorazdvojen. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

sreda21.mart2012.

15

POMO]NIKGLAVNOGUREDNIKANEKADA[WEG „DNEVNOGTELEGRAFA”PETARPOPOVI]

Ubistvo]uruvije bezsudskogepiloga? PublicistaPetarPopovi} rekaojeju~enapredstavqawukwige Mirjane Markovi}, udovice biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, da je s wom mnogo puta razgovarao o hajci na ubijenog novinara Slavka ]uruviju. Popovi}a, nekada{weg pomo}nikaglavnogurednika„Dnevnogte-

Slavko]uruvija

deqnika„Evropqanin”,ministar informisawa bio je Aleksandar Vu~i} –podsetiojePopovi}. Onjedodaoda~itavslu~ajmoradadobijesudskiepilog,alida neverujeda}esetodesiti. Nekada{widirektor„Politike”iprijateqMarkovi}eveHaxi Dragan Anti} dodao je da treba re{iti i druga „politi~ka ubistava”. – Tu je bilo jo{ politi~kih ubistava. Ubijen je generalni sekretar JUL-a Zoran Todorovi}, ministar odbrane Pavle Bulatovi},direktorJAT-a@ikaPetrovi},paakogovorimooprincipima,ondadajtedaserasvetlesvata ubistva – naveo je Anti} na promocijikwigeMarkovi}eve„Destierradaeimperdida”. ]uruvijajeubijennaUskrs11. aprila1999.godineupasa`uzgradeukojojjestanovaoucentruBeograda. Ubistvo se dogodilo tokom bombardovawa SRJ, pet dana

Okolnostivodedore{ewa – Nekoliko nedeqa pred ubistvo, ]uruvija je osu|en na pet meseci zatvora zbog klevete. Prvostepenu presudu potpisao je KrstoBobot,apresudujepotvrdilasudijaNataMesarovi},koja je i danas predsednica Vrhovnog saveta sudstva. U takvim okolnostimajamislimdatutrebatra`itiodgovor,re{eweda sere{islu~ajubistvaSlavka]uruvije–naveojePopovi}. Onjerekaodajeuverenutodaseoslobodijavnere~iinovinarstvauSrbijinemo`epri~atidoksenena|unalogodavcii izvr{ioci]uruvijinogubistva. legrafa”,~ijijevlasnikbio]uruvija,novinarisupitalidalije „od Markovi}eve tra`io tekst o ]uruviji”. –Utovreme,kadjevo|enahajka kojajezavr{enasdvadesetmetaka ule|aSlavka]uruvijeiuni{tavawem„Dnevnogtelegrafa”ine-

nakon {to je u listu „Politika ekspres”optu`enza„izdaju”ida „pri`eqkuje bombe”. Porodica i prijateqinovinaraverujudaubistvoimapoliti~kupozadinu,budu}idajeonkritikovaotada{wu vlastna~ijemje~elubioSlobodanMilo{evi}. (Tanjug)

UNOVOMSADUPALADVOJICAMLADI]A

Uhva}eni uobijawukola

U no}i izme|u ponedeqka i utorka,policijajeli{ilaslobode Novosa|anina [enola Z. (1987), neposredno po{to je obio dva automobila u Ulici Svetislava Kasapinovi}a. Policija je kod osumwi~enog prona{la i novac, ukraden iz „zastave“ i „fijata“, koje je obio {rafcigerom. Zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e, protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava, u redovnom

postupku,saop{tilajeju~ePolicijskaupravauNovomSadu. Iste no}i, novosadska policija je na uglu Partizanske i Ulice\or|aZli~i}a,uhvatila maloletnogNovosa|aninaneposredno po{to je obio „mercedes“izkojegjeukraonovac. Pod sumwom da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e, protiv ovog {esnaestogodi{waka }e tako|e biti podneta krivi~na prijava, navedeno je u saop{tewu. N.P.

NENADUSAVI]UU[VAJCARSKOJ TRIGODINEZATVORA

Srpskifudbaler osu|enzbogkokaina [vajcarski fudbaler srpskog porekla Nenad Savi} osu|en je ju~e u Cirihu na tri godine zatvorazbogprodajekokaina. Okru`nisuduCirihuodredio je Savi}u najmawe desetomese~ni pritvor jer je krajem 2008. i po~etkom2009.godineprodao1,2kilogram kokaina. Savi}ev prijateqosu|enjenadvegodineiosam

meseci zatvora. Osu|eni fudbalerbioje~lan{ampionskogtima „Bazela„iz2002.godine,akasnije jeigraoza„Tun„inekolikoizraelskihklubova.Trenutnoje~lan „HapoelIroniKirjata„. Savi} je odigrao 13 utakmica za mladu reprezentaciju [vajcarskeipostigaotrigola. (Tanjug)

NOVOPAZARACUNI[KOMZATVORUODBIJAOHRANU

Osu|enikumroodposledica {trajkagla|u

Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija potvrdila je ju~e Tanjugu da je osu|enik M. M. iz Novog Pazara, koji je kaznu zatvora slu`io u Ni{u, preminuo u Klini~kom centru u Beogradu 10. marta od posledica „upornog idugotrajnogodbijawahrane”. Kako je Tanjugu rekla portparolkaUpraveZoranaVu~i}evi}, M. M. je bio osu|en na trogodi{wu kaznu zatvora zbog neovla{}ene proizvodwe, dr`awa, no{ewaiprometaoru`jaieksplozivnih materijala. On je odslu`ewekaznepo~eonovembrapro{le godine. Po wenim re~ima, M.M.jeu{trajkgla|ustupiojer jebionezadovoqanpresudom. – Osu|eni je bio sve vreme u stacionaru KPZ-a u Ni{u, gde

mu je zdravstveno stawe svakodnevno pra}eno, o ~emu postoji uredna dokumentacija. Tako|e postojipisanitragotomedaje odbijaosvakuvrstule~ewailekarske pomo}i – rekla je portparolka Uprave za izvr{ewe krivi~nihsankcija. Pozivaju}i se na ~lan Zakonaoizvr{ewukrivi~nihsankcija,ZoranaVu~i}evi}jekazaladaprinudnohraweweosu|enikanijedozvoqenoidaje,po istom aktu, osu|enik koji stupa u {trajk gla|u, du`an da obrazlo`i razloge za taj postupak,{tojepokojniM.M.i u~inio. Ona je rekla da je pokojni M. M.sahrawen13.martanagrobqu uNovomPazaru.

Ku}auFutoguukojojsedogodiloubistvo

Foto:N.Stojanovi}

UHAP[ENSTARAC\URO].,OSUMWI^ENZAUBISTVOPREKSINO]UFUTOGU

No`empresudio tre}ojsupruzi UbistvoNevenke].(63),koju jeuponedeqakuve~euFutoguno`em,kakosesumwa,ubiosuprug \uro]. (71),potreslojeFutog, a pogotovo wihove kom{ije u UliciVasilijaGa}e{e,kojika`udazapetnaestakgodinawihovog braka nikad nisu ~uli da se ovodvojesupru`nikasva|aju. Kako je saop{tila novosadska policija, \uro je uhap{en u ku}i odmah nakon ubistva, a uskoro }e se na}i pred istra`nim sudijom koji }e ga saslu{atipodoptu`bomdajepo~iniote{koubistvo.

Za \ura je brak s Nevenkombiotre}i,dokseonadva puta udavala, ali zajedni~ke dece nisu imali. S wima u ku}i `ivi \urov sin iz ranijegbrakasasvojomporodicom, ali u trenutku kada je do{lodotragedijenikonije uspeodareagujeispre~inajgore. Familija i prijateqi ove porodice u potpunom su {oku zbog tragedije koja se desila jerni{tanijeukazivalonato dabisetakone{tomoglodesiti.

– Pristojni qudi i dobre kom{ije,tojesve{tomoguda vamka`em.Nikadanisuimali nikakavproblem,nitijebilo ko u kom{iluku primetio da se sva|aju. Niko ne mo`e da pretpostavi{taseteno}idesilo me|u wima – ka`e jedan kom{ija. Urazmakuodsamojedandan, ovojedrugislu~ajuVojvodini dajemu`osumwi~enzaubistvo supruge. Kao {to je „Dnevnik” pisao,useluParagekodBa~ke Palanke, Zoran S. (32) tereti sedajeunedequuve~eubioBi-

qanuB.(33),jednuodsvojihsupruga s kojima je `iveo u dve susedneku}euovomselu. Ovaj zlo~in, me|utim, nije bio preveliko iznena|ewe za me{taneParagajerjeZoranS. odranije poznat u selu, ali i policiji, kao vrlo nasilan i problemati~an ~ovek, a sama ~iwenicadajenesre}naBiqana B. bila primorana na to da `ivi prakti~no u zajednici s drugim `enama svog supruga, dovoqnogovoriowenompolo`ajuitorturikojojjebilaizlo`ena. N.Perkovi}

Zatrimeseca ubijenodevet`ena Odpo~etkagodineuSrbijije ubijeno devet `ena, {to govori da jo{ mnogo treba raditi na borbi protiv nasiqa nad `enama,automciquneophodnojeda SrbijausvojiKonvencijuSaveta Evrope o spre~avawu i borbi protiv nasiqa nad `enama i nasiqa u porodici, re~eno je na skupu„Novistandardiuza{titi `enaodsvihoblikanasiqa”koji je odr`an ju~e u beogradskom Centru„Sava”. Zbogposledwadvaslu~ajakoji susedesiliurazmakuodsamodva dana,savetovaweu„Savacentru„ jepo~elominutom}utawa,nakon ~egasuizlaga~izapo~elipredavawazabriwavaju}imbrojkama. Po re~ima sekretarke Ministarstva rada i socijalne politike Sne`ana Laki}evi}, od devet`enaubijenihuSrbijiuovoj godini,petjestradalokao`rtve porodi~nognasiqa.Onajeizrazila nadu da }e Srbija uskoro usvojiti Konvenciju Saveta Evrope, koja je prvi pravnoobavezuju}ime|unarodnidokumentu Evropi koji se bavi pitawem prevencije nasiqa nad `enama, kaoida}etajdokumentbitira-

Usvomdomupro{lenedeqeubijenaNovosa|ankaVeraLovri}

tifikovanunarednomsazivuna{egparlamenta. –Konvencija}ebitiosnovza izmene zakona u toj oblasti i uvo|ewenovihkrivi~nihdelada bi borba protiv nasiqa nad `enama bila {to efikasnija – rekla je Sne`ana Laki}evi}. – Osim zakonskih propisa, u toj borbijo{jeva`nijaedukacijai reforma obrazovnog sistema da

bidecaunajranijemuzrastunau~iladabeznasiqare{avajuprobleme. Naovomskupuistaknutjeproblemnedovoqnepovezanostime|u institucijama, pa tako se de{avada`ena–`rtvanasiqa,~estomoradakucanavi{evrata. Po re~ima predstavnice Autonomnog `enskog centra VaweMacanovi},{toprebitreba-

lo doneti hitne mere koje bi se primewivale u slu~aju nasiqa, tako{tobipolicijapo~iniocu nasiqanalo`iladasena14dana iseliizstanaukojemjeboravio sa`rtvom. –Utomperiodunadle`niorganibiupoznali`rtvusmogu}nostima koje ima, a takva mera bi, kako veruju u tom centru, spre~ilamnogaubistva`enakojasuposledicanasiqa–reklaje VawaMacanovi}. DosadajeKonvencijapotpisanau17zemaqa,aratifikacijau parlamentujedosadaura|enasamouTurskoj. UsvajaweKonvencijeobavezujedr`avunatodasigurnost`enabudeucentrupostupawanadle`nihinstitucija,daustanovi procedurezahitnuza{titu`enaodsvihoblikanasiqa,kaoi usluge zdravstvene i socijalne za{tite, besplatnu pravnu pomo}idrugeuslugekojeomogu}avajuoporavakodnasiqa.PotpisniceKonvencijebiseobavezalenatodazakonskimpropisima omogu}e `rtvama pravo na nadoknadu od po~inioca krivi~nogdela. N.P.

UPOZOREWEDRU[TVASUDIJAIUDRU@EWATU@ILACA

Pretive}anesigurnostupravosu|u Dru{tvo sudija Srbije i Udru`ewe tu`ilaca upozorili suju~enaopasnostodpove}awa nesigurnosti u pravosu|u i pozvalinahitneizmenesetapravosudnihzakonakojebitospre~ile. „Nesigurnostiina~eve}predugotrajeupravosu|uiostavqa dugoro~ne {tetne posledice. PozivamoVisokisavetsudstva, Dr`avno ve}e tu`ilaca i Ministarstvo pravde da preduzmu mere radi usvajawa izmena pravosudnih zakona„, naveli su u otvorenom pismu predsednici Dru{tvasudijaiUdru`ewatu`ilaca Dragana Boqevi} i GoranIli}. Onisuistaklidabisemoglo do}iuapsurdnusituacijuukojoj biprviputizabranesudijeizamenici tu`ilaca istovremeno biliudvapostupka:prvom,ukojem bi bio preispitivan wihov izbor, i drugom, u kojem bi bio ocewivan wihov rad radi odlu~ivawa o izboru na stalnu

funkciju. Dragana Boqevi} i GoranIli}suistaklidabise to moglo dogoditi ako i daqe buduva`ileizmenezakonaosudijama i o Javnom tu`ila{tvu usvojenedecembra2010.godine. Objasnili su da bi izmenama pravosudnih zakona preispitivaweodlukaVisokogsaveta sudstva i Dr`avnog ve}a

tu`ilaca za prvi izbor bilo izba~eno,apreispitivawereizabranih sudija i zamenika javnih tu`ilaca bilo ograni~eno na kratak rok i na uzak krug nos il ac a prav os udn e funkcije,itosamoonihprotiv kojih je do 16. decembra 2009.godinepodnetpredlogza razre{ewe.

Dragana Boqevi} i Ili} podsetilisudajeizmenamapravosudnih zakona usvojenim decembra 2010. godine propisano preispitivawe odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}atu`ilacaiuodnosunaprvi putizabraneireizabranesudije izamenikejavnihtu`ilaca. „Za navedene dve kategorije sudija i zamenika javnih tu`ilacanepostojeniindicijekako su VSS i DVT sproveli postupak zakqu~ivawa o tome da (re)izabrani ispuwavaju kriterijumezaizbor,po{tonijeura|enanijednaobrazlo`enaodlukao(re)izboru,suprotnoZakonuosudijamaiZakonuoJavnom tu`ila{tvu„,navelisuDragana Boqevi}iGoranIli}. Onisuotvorenopismouputili predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarovi}, predsedniciDr`avnogve}atu`ilacaZagorkiDolovac iministarkipravdeSne`aniMalovi}. E.D.


SPORT

sreda21.mart2012.

dnevnik

c m y

16

TURNIR U MAJAMIJU

Te`ak`reb zaAnuiJecu Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} slobodne su u prvom kolu na turniru u Majamiju. Jankovi}evu i Ivanovi}evu o~ekuje te`ak `reb na Floridi, a one se nalaze u suprotnim stra-

nama `reba, {to zna~i da bi eventualno mogle da se sastanu u finalu. Jelenu u drugom kolu ~eka duel sa pobednicom me~a izme|u Nemice Mone Bartel i Grete Arn iz Ma|arske, dok }e

protivnica Ivanovi}eve biti boqa iz susreta Amerikanke Vawe King i Laure Pous-Tio iz [panije. Jankovi}eva bi u tre}em kolu mogla da igra protiv Ru ski we Ana sta si je Pa vqu~enkove, a potom u osmini finala protiv jo{ jedne ruske teniserke Marije [arapove. U istom delu `reba nalaze se i {ampionka Rolan Garosa Na Li, dok su u istoj polovini i Dankiwa Karolina Voznijacki, Serena Vilijams i Samanta Stosur. Ivanovi}evu bi u tre}em kolu projektovanim `rebom mogao da ~eka duel sa Slovakiwom Danijelom Hantuhovom, a potom sa tre}om teniserkom sveta Petrom Kvitovom. Do polufinala, potencijalne protivnice su joj Agwe{ka Radvanska iz Poqske, dok je u istoj polivini i prvi reket sveta Viktorija Azarenka.

ZA REPREZENTATIVNE PRIPREME

Selektorizabrao Seletor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} odredio je spisak igra~a koji }e se pripremati u u Beogradu od 29. marta do 5. aprila. Na spisku su: Slobodan Soro, Mila Aleksi}, Stefan Mi tro vi}, Luka [apo wi}, Du{an Mandi}, Milo{ ]uk (Partizan), Marko Matovi}, Boris Vapenski, Nemawa Ubovi}, Sr|an Vuk sano vi} (Voj vo di na), Goj ko Pi jetlo vi}, Marko Avramovi} (Crvena zvezda), Nikola E{kert (Beograd), Filip Filipovi}, Du{ko Pijetlovi}, Andrija Prlainovi} (Pro Reko),

Slobodan Niki} (Kamoqi), Vawa Udovi~i} (Mladost), @ivko Goci} (Solnok), Branislav Mitrovi} (Debrecin), Nikola Ra|en (Hios) i Petar Filipovi} (Patras). - Nedostaje samo Aleksa [apowi} koji ima {kolske obaveze u Americi. Ovo nije spisak igra~a za zavr{ne pripreme za Olimpijske igre u Londonu, planiram da tada pozovem 17 ili 18 igra~a. Drugi deo tima, poja~an novim igra~ima ~ini}e B reprezentaciju, koja }e imati poseban program rada i igrawa do jula - rekao je selektor Dejan Udovi~i}. G. M.

PRVA A LIGA: VOJVODINA GOSTUJE U BEOGRADU

VOJVODINA NS SEME JA^A ZA DELTA \ENERALI OSIGURAWE: Odbojka{ki klub Vojvodine NS seme svoju sponzorsku porodicu pove}ala je za jo{ jednog ~lana, ugovor o saradwi potpisan je sa osiguravaju}om kompanijom Delta |enerali. Potpise na ugovor su stavali generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji} i direktor Regionalnog centra Novi Sad Delta |enerali osigurawa Leonid Babi} (na slici). - Potpisivawe ugovora s kompanijom Delta |enerali za nas je veoma bitno iz dva razloga, uz finansijsku podr{ku re{ili smo i obavezu prema novom Zakonu o sportu u kome stoji da svi igra~i i trener moraju da imaju osigurawe. Zahvalni smo novim sponzorima {to su u finansijski te{kim vremenima odlu~ili da pomognu jedan od najtrofejnijih klubova u zemqi, a nadam se da }emo zajedni~ki osvajati trofeje - rekao je Vasa Miji}. Osiguravaju}a kompanija Delta |enerali odlu~ila je, u {irokom sprektru sportskih kolektiva, da sponzorsku podr{ku pru`i na{em najtrofejnijem odbojka{kom klubu. - Usvojili smo politiku da pomognemo najtrofejniji odbojka{ki klub u dr`avi, a sa po trinaest titula prvaka i pehara Kupa Vojvodina to jeste. Uz to {to }emo sponzorisati klub, tako|e }emo ga i osigurati, a jedna od `eqa nam je da mlade qude pribli`imo sportu, jer je to put u lep{u budu}nost. U Novom Sadu ima dosta trofejnih kolektiva, ali smo se odlu~ili da stanemo uz najtrofejniji, klub koji je dao i daje brojne odbojka{ke reprezentativce i `elim im da u predstoje}em periodu stignu do ~etrnaeste titule prvaka dr`ave - rekao je Leonid Babi}. M. Risti} Foto: F. Baki}

POLUFINALA PLEJ-OFA ZA DAME

Danasdrugikrug U prvim susretima polufinala plejofa Viner {tedi{e lige za odbojka{ice nije bilo iznena|ewa. Favorit su slavili i do{li korak bli`e finalu. NIS Spartak bio je boqi od Varadina, dok je Crvena zvezda savladala kom{ijsku Vizuru (oba me-

~a zavr{ena pobedom doma}ina do 3:1), a drugi me~evi igraju se danas. Danas - SUBOTICA: NIS Spartak - Varadin BMG gradwa (19) (1:0 u seriji), BEOGRAD: Crvena zvezda - Vizura (18) (1:0). Tre}i me~evi igraju se u subotu. M. R.

Novosa|anifavoriti U odlo`enom me~u 7. kola Prve A lige za vaterpoliste danas }e se na bazenu Ta{majdan u Beogradu (18.30) sastati istoimeni tim i Vojvodina. U prvom duelu na Slanoj bari bilo je 13:6 za Vojvodinu. Novosa|ani su favoriti, iako nisu trenirali u kompletnom sastavu protekle nedeqe. Golman Milo{ Marin ko vi} i igra~i Miroslav Ran|i} i Ivan Basara su sa reprezentacijom Makedonije nastupali u Svetskoj ligi (obedili Nema~ ku po sle peteraca 13:12), a Nemawa Ubo-

MiroslavRan|i}

vi} je imao mawu hiru{ku intervenciju. - Me~ sa Beogradom dolazi nam u nezgodno vreme, jer prvi zajedni~ki trening imali smo u ponedeqak, ali i pored toga smo favoriti. Za nas je najva`nije da dobro otvorimo utakmicu, nametnemo na{ ritam i smireno odigramao. U tom slu~aju ne bi trebalo da imamo ve}ih problema. Ali, ukoliko krenemo da srqamo, onda }e nam biti te`e da prelomimo me~. U svakom slu~aju, o~ekujem pobedu - rekao je prvotimac Vojvodine Mirosalav Foto: F. Baki} Ran|i}. G. Malenovi}

U SE^WU OTVOREN JEDINSTVEN OBJEKAT

Muzejrukometnomgolmanu Pune dve decenije Milenko Mili}evi} Tuze bio je pouzdan rukometni golman Hercegovine iz Se~wa, a potom i zrewaninskog Proletera. I danas, u {estoj deceniji `ivo-

digao je mali muzej rukometnom golmanu. - O ovome sam godinama ma{tao i prikupqao vredne eksponate koji su sada izlo`eni u muzeju. Ovde je prvi rukometni

SaotvarawamuzejauSe~wu

ta, svoje bogato iskustvo prenosi na najmla|e. Ovaj zaqubqenik u rukometnu loptu ovih dana uradio je jo{ ne{to {to nije zabele`eno u na{oj zemqi. U porodi~noj ku}i u Se~wu, u posebnom objektu, po-

dres u kome su igrali rukometa{i iz Se~wa 1954. godine, kao i druga znamenita obele`ja, ne samo iz moje biografije, ve} svih onih qudi koji su afirmisali ovaj sport, kako kroz RK Hercegovinu i Se~aw,

tako i daleko {ire – rekao je Mili}evi}. Na prigodnoj sve~anosti kojoj su prisustvovale legende srpskog rukometa, pre svih Momir Rni} stariji koji je po~eo igra~ku karijeru sa Milenkom Mili}evi}em, bili su i Vojislav Male{evi}, Dragi{a Aleksi}, bra}a Mili}evi}, Veqko ^alija, nekada{wi predsednik Proletera Du{an Marijanovi}, kao i Dragi{a Slijep~evi}, nekada aktivni ~lan Hercegovine, a danas predsednik Ustavnog suda Srbije. Novinar Radio televizije Srbije Nikola Bo`ovi} otvorio je muzej i tom prilikom istakao da nosi puno lepih uspomena kao izve{ta~ o tim sjajnim momcima koji su proneli slavu rukometa u zemqi i u svetu. Svoj doprinos dao je i mladi se~awski arhitekta Miodrag Rogan koji je u~estvovao u osmi{qavawu prostora oko muzeja. @. B.

^AVI]EV TRENER ANDREA DI NINO ODR@AO PREDAVAWE NA FAKULTETU SPORTAIFIZI^KOGVASPITAWA: Na{ najboqi pliva~ Milorad ^avi} i wegov trener Italijan Andrea di Nino trebali su ju~e da odr`e predavawe studentima Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu. Me|utim, Milorad ^avi} je bio spre~en da do|e u Novi Sad, a wegovo izviwewe studentima i medijima preneo je Vladimir Anu{i}, generalni sekterar Pliva~kog saveza Srbije. Tri majice sa ^avi}evim potpisom su podeqene onima koji su ta~no odgovorili na pitawa iz karijere na{eg najboqeg pliva~a. ^avi} je najavio da }e obe}awe da do|e u Novi Sad ispuniti posle Evropskog prvenstva, koje se od 21. do 27. maja odr`ava u ma|arskom Debrecinu. To je potvrdio i dekan Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa prof dr Dejan Madi}. Pre stru~nog predavawa Andrea di Nino je podsetio da je ^avi} imao ozbiqnu operaciju le|a 2010. i da se uspe{no oporavqa, tako da bi realno bilo o~ekivati finale na Olimpijskim igrama u Londonu ovog leta. Pre tri nedeqe ^avi} je plivao u Londonu, gde je isplivao tre}e vreme u svetu ove godine na 100 delfin,a slede}i izazov pre Olimpijskih igara mu je Evropsko prvenstvo. G. M. Foto: R. Hayi}

U KULU STIGLO BALKANSKO ZLATO

Kapitenzaponos ^lan Karate kluba Hajduk iz Kule Dejan Umi~evi} je kao kapiten reprezentacije Srbije osvojio zlanu medaqu na Balkanskom prvenstvu u Herceg Novom. U konkurenciji takmi~ara iz 13 zemaqa, Umi~evi} je bio stub reprezentacije Srbije i dao je veliki doprinos osvajawu zlatne medaqe. - Ponosni smo na u~inak na{eg ~lana, tim vi{e jer je ovo prvo seniorsko zlato sa balkanskih {ampionata za na{ klub, ali i potvrda na{eg odli~nog rada – rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Lazar Greber. Treba re}i i to da su ~lanovi Hajduka Dejan Umi~evi} i Mladen ]uri} na Balkanskom prvenstvu nastupili i u pojedina~noj konkurenciji i samo malo sport-

LazarGreberiDejanUmi~evi}

ske sre}e je nedostajalo pa da se okite medaqama. Sjajan u~inak boraca iz Kule je nagove{taj jo{

jedne uspe{ne sezone, a treba podsetiti da }e karatisti Hajduka braniti duplu krunu. \. B.


SPORT

c m y

dnevnik

sreda21.mart2012.

17

PRVI POLUFINALNI ME^ KUPA SRBIJE: VOJVODINA U ^A^KU (14)

Prilikakojase nepropu{ta Tokom~itavihzimskihpriprema dominantna tema me|u fudbalerima Vojvodine bio je Kup Srbije i `eqa, odnosno spremnostcrveno-belihdau,evo,99-godinitrajawaklubaprviputovajtrofej smesteusvojevitrine.Plasiralisuse u~enici trenera Dejana Vuki}evi}a u polufinale, tu ih danas, u ^a~ku, ~eka prvi duel u dvome~u s Borcem, samim timiprilikadaopravdajuulogufavoritaive}sadaodradeve}ideoposlai mirnodo~ekajurevan{. -Zaistasmo,evo,stiglidome~evao kojimadugopri~amoikojedugo~ekamo -konstatovaojeVuki}evi}.-Upolufinalu Kupa imamo pred sobom veliku obavezudasekvalifikujemozafinale, kojese16.majaigranana{emstadionu, a na{ ciq je vi{e nego jasan. Jeste se Boracpoja~aoizaslu`ujerespekt,ali `elimo pobedni~ki pehar. Rekao sam igra~imadaovageneracijanijenajboqa uistorijikluba,alidaimajedinstvenu prilikudaseuwuupi{eukolikoosvoji trofej koji joj u riznici nedostaje. Idemo, dakle, na pobedu, imamo kvalitetniji tim, a pogodnost {to revan{ igramo na „Kara|or|u” }e nam ostati kaorezervnavarijanta. Kada se povela re~ o sastavu koji }e istr~atinatravwakstadionakrajMorave,Vuki}evi}jerekao: -UodnosunautakmicusaSlobodom, ima}emoutimu{estnovihigra~akoji su pauzirali zbog `utih kartona ili osve`ewa. Jedino }e izostati, zbog `utih kartona, bek Vladimir Brankovi}.

Zna~i,uekipi}ebitiTrajkovi},Vuli}evi},Pavlovi},Mito{evi}iApija,a jo{uveksedvoumimdalida,zbogtakti~kihvarijanti,ustartnupostavuuvrstim Kataija ili [kuleti}a. Moreira }eigratiiodwegao~ekujemopuno,ba{ kaoiodApije.Onisu,ukrajwemslu~aju,idovedeniupravozbogutakmicakoje nam slede i imaju obavezu da poka`u zbog~egasudo{liuNoviSad.Usvakom slu~aju, spremali smo se kao da danas

Skup{tina 30.marta Skup{tinaFKVojvodinaodr`a}eseupetak,30.marta,uFC„VujadinBo{kov”od18~asova. Izme|uostalih,nadnevnomredu }esena}iita~kaukojojbitrebao dabudeusvojenStatutklubakojije uskla|ensaZakonomosportuRepublikeSrbije. igramo finale Kupa {ampiona, svesni da i Borac ima svoje planove i `eqe. Mi,me|utim,razmi{qamoosebiina{ojigriisve}emodauradimokakobismodanasodradilivelikideoposlana putukafinalu. MiroslavStevanovi}jeigra~odkojegnavija~iuveko~ekujudobruigru.Neumorniofanzivnivezistarekaoje: -Netrebapunodatro{imore~iova`nostiovogsusreta.Siguransamda}e

svaki od nas da pru`i maksimum, jer imamoobavezupremaklubu,navija~ima igraduNovomSadu.Svesnismokvalitetakojiimamoisiguransamdamo`emodapobedimou^a~ku.Ulogafavoritajenana{ojstraniiverujemda}emo je opravdati. U svakom slu~aju, svi se nadamoprolaskuufinaleisvesnismo da je pred nama velika, istorijska prilikadaosvojimopeharKupaSrbije. Golman Nemawa Supi} u posledwe vrembraniuvrhunskojformi.Iskusni ~uvarmre`etako|everujeda}eseVojvodina na}i u velikom finalu, ali je podsetio: -Kupjetakmi~eweukojemsuiznena|ewamogu}aiukojemislabijitimovi imaju pravo na nadu. Na nama je da odigramonajboqe{tomo`emoidoka`emo dasmosposobnizakona~noslavqe.Loptajeokrugla,afudbaljenepredvidiva igraizbogtogamoramodasa~uvamodozuopreza,alismoobjektivnokvalitetniji od ^a~ana i verujem da }emo to na terenu dokazati i  na kraju proslaviti pobedu-optimistajevrsnigolman. Na osnovu formacije koju je Vuki}evi} uigravao na ju~era{wem treningu, mo`eseo~ekivatida}ecrveno-belina megdan Borcu istr~ati u slede}em sastavu: Supi} - Vuli}evi}, Trajkovi}, Mojsov,Pavlovi}-Apija,Mito{evi}Stevanovi}, Moreira, Katai ([kuleti})-Abubakar. Duelu^a~ku}epratitiipove}agrupanavija~aVojvodine.Susretpo~iweu 14 ~asova, a TV prenos bi}e na kanalu Arenasporta1. A. Predojevi}

Verujeupobedu:MiroslavStevanovi}

Foto:F.Baki}

ZVEZDA @ELI DA PREKINE POST U DUELIMA S PARTIZANOM

U PARTIZANU SPREMNI ZA OKR[AJ S VE^ITIM RIVALOM

Pobedajedinaopcija

Raznovrsno{}u dociqa

Koliko vredi i mo`e renovirani Zvezdin tim u zimskoj pauzi,pitawasunakoja}eodgovori biti jasniji nakon prvog pol uf in aln og okr{ aj a Kupa protiv Partizana (ve~eras,19)naMarakanidekorisan oj sa ver ov atn o bliz u 50.000 gled al ac a. Bi} e to istinskitestvrednostiizrelostiekipekojaigrasolidno tokom prole}a, ali i proklamovanogkonceptakojiforsira trener Prosine~ki. Nije spornodakrozKupZvezdavidisvoju{ansudaunesenajzad trofej u svoj Muzej, prekine vi{egodi{wipost. -Odstartapripremasamose pri~a o ovom duelu, {to govo-

imatizbogve}epodr{kenavija~a.Bitnojedaslavimo,abilo bi dovoqno i sa 1:0 - veli {toper crveno-belih Du{ko To{i}. Glavn i krea t or Zvez din e igre,kojukrasimno{tvopasova,jeBrazilacEvandro.

Penal–ne,hvala

Borba za trofeje u srpskom fudbalu se zahuktava. Posle Partizanovadvakiksa,prvenstvo je zanimqive,a danas se igraj u prv e pol uf in aln e utakm ic e Kup a. U Beo g rad u igrajuve~itirivali.

dasmoIvanovijabilistrelci. Pogledajte Zvezdu, i kod we su polovinu golova dali napada~i,apolovinuvezisti. Ili}cenitimkom{ija. - Rez ult at i ovog prol e} a svegovore.Anga`ovawemmla-

Evandrouproteklomderbijunijerealizovaopenal,zatimsu Zvezdinakolakrenulanizbrdo. - Ne ose}am pritisak zbog tog bolnog proma{aja. Radujem se jerimamnovo{ansudapomognemekipidaizboripobedu.Ako opetbudedosu|enpenalzanas,neverujemda}u{utirati-napomenuojeEvandro. PrvipenalxijajeidaqeKadu.

Du{koTo{i},najiskusnijiprvotimacCrvenezvezde

ri o wegovom zna~aju. Imamo imperativpobede,kojisedi`e navi{inivoizbog~iwenice da u proteklom periodu nismo bili uspe{ni u doma}em dvori{tu. Moramo da napadnemo riv al a, isk or is tim o dob ru formu i prednosti koju }emo

{aje. Imamo svoj ciq, treba daobratimopa`wunatakti~kezahtevekakobidoizra`aja do{ao na{ stil igre - ka`e Evandro. Mo`da bi glavni adut crveno-belih mogao da bude mladi reprezentativac Darko Lazo-

-Ose}asenasvakomkoraku kakva su o~ekivawa kluba i navija~a uo~i derbija. Prisutna je takmi~arska nervoza jerdugonismosavladaliPartiz an. Treb a nam mirn o} a, strpqivostpaisportskasre}a u odnosu na prethodne okr-

PunaMarakana Odavno nije vladalao ve}e interesovawe publike za ve~iti derbi.Severjerasprodat,dobroideiprodajakaratazajug,kao izaostaletribine.Danuo~ime~ainformacijesablagajnika`u da je prodato blizu 25.000 ulaznica. Kapacitet Marakane, usled razloga bezbednosti, spu{ten je za nekoliko hiqada mesta,ao~ekujeseposetaodblizu50.000gledalaca.Preduzetesu opse`ne organizacione mere kako bi utakmica visokog rizika proteklaukorektnomisportskomtonu.

vi},kojijeveomagolgeterskiraspolo`en. - Priznajem, nisam jo{ uvekodigraoderbinanekom zavidnomnivou.Ovojenova {ansa, znam da }u pru`iti maksimum, ostaviti srce na teren.Svesnismozna~ajasusretaiulogakojijeuwemu. Imamo mlad sastav, `eqan dokazivawa. Tako|e, ~ari derbija, a svi znamo da su ogromen,dodatnasumotivacija-napomiweLazovi}. Umerni optimizam prisutan je u domu crveno- belih, kao i respekt prema kom{ijama. - Po{tujemo kvalitete rivala,posebnobrzinuwihovih napada~a. To mo`e biti problem, ali spremamotaktikukojom}emozau- stavitikontregostiju.Kaonajiskusnijiigra~autimu,nosimi veliku odgovornost, spreman samdaobnavimsvezadatkeipomognemdaizborimovredantrijumf.Pritisakpostoji,bi}eto ~vrstduel,bezuzmicawa,uz`equdanametnemosvojuigrukoja nam je donela i ~etiri vezane pobedeuprvenstvu.Akome~ne dobijemo,znamda}esve{tosmo napravilipastiuvodu-iskreno}eTo{i}. Trener Prosine~ki nema problema oko sastava tima, a ~inisenidilema.Osnovnizadatakjedaekipabudepsiholo{kistabilna,jer}euwojbiti inekolikodebitanata,kakobi seudelosprovelesvetakti~ke zamisli. Z. Rangelov

PartizanovauzdanicaMuhamedKamara

Partizanbranitrofej.Vaqak je i pro{le sezone bio uspe{nijiodkom{ija,uHumskoj je bilo 2:0 za crno – bele,anaMarakani1:0zacrveno -bele. -Svegovorida}eovajderbi biti jedan od zanimqivijih – rekao je kapiten Partizana Sa{a Ili}. – Mi smo sa~uvaliekipu,Zvezdaseznatnopoja~ala i sve upu}uje na dobar fudbal. Ne bih smeo da dajem kona~ne procene oko ishoda, sa~ekajmo, ipak, da se zavr{e utakmice. Sa dva lepa gola protiv JagodineIli}jenagovestiodobrepartije. -Ukoliko`elimodaodbranimotrofejemoramodaigramo{toraznovrsnije.Nijedovoqno oslawati se samo na {piceve.Zbogtogamijedrago

brorazumejuitojena{aprednost. Uz novog trenera dobili smoinanepredvidqivostijer jequbiteqnekolikoformacija-napomenojekapiten. Velikaborbadanas}esevoditinasrediniterena.Poluge u Crvenoj zvezdi dr`i Luka Milivojevi}, a obavezu da ga zaustavi uPartizanuima}eMuhamed Kamara. Popularni Medo ne pribojavasederbija. - Utakmice ne smemodelitinavelikei male. Svakakao da je Zvez da na{ najv e} i rival,alitonesmeda nas opt er et i. Mor amao odigrati hladne glave ukoliko `elimouspeh–jasanjeKamara. Kam ar a dob ro poznajeprotivnika. - Pratili smo Zvezdu i znamo sve wene kvalitete.[tosemene ti~e, spreman sam da ih spre~im u kreirawu igre, a nadam se da }e mi u tome pomo}i i saigra~i – istakaojeKamara.

Ma`i}nacentru Stadion: C. zvezde. Po~etak: u 19 ~asova (Tv- Arena sport).Kapacitet:oko50.000.Sudija:Ma`i}(Vrbas). Crvena zvezda: Bajkovi}, Miki}, Mladenovi}, To{i}, Maksimovi}, Milivojevi}, Evandro, Kadu, Lazovi}, Milunovi}iBorha. Partizan: Stojkovi}, Aksentijevi} (Miqkovi}), Lazevski, Ivanov, Rni}, Kamara, Babovi}, Tomi}, Ili} (Vuki}), DijaraiMarkovi}. dih, talentovanih igra~a dobil i su kval itet. O~ek uj em wihove dobre partije, jer debitujuuderbijima. Ceniisvojuekipu. - O nama se ve} dosta toga zna. Spoj smo mladosti i iskustva. Tu mislim i na trenera Granta. On je 30 godina u svom poslu i sigurno da to ne{to zna~i.Igra~isenaterenudo-

Partizannemo`edara~una na Vladimira Volkova i od ran ij e pov re| en og [}ep ovi}a,doksusviostaliukombin ac ij i. Treb a o~ek iv at i ovajsastav:Stojkovi},Aksentijevi}, Lazevski, Rni}, Ivanov, Kamara, Babovi} (Smiqani}), Ili}, Vuki}, Tomi}, L.Markovi}(Dijara). I. Lazarevi}


18

sport

sreda21.mart2012.

ODBOJKA

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

DRUGA VOJVO\ANSKA LIGA (@) NOVI SAD – ISTOK NS volej tim – Detelinara Bit – Vojvodina 3 VST 2 – Varadin Partizan 1. NS volej tim 10 7 3 2. Bit 11 7 4 3. Varadin 10 6 4 4. Detelinara 11 6 5 5. VST 10 6 4 6. Partizan 10 2 8 7. Vojvodina 10 2 8

3:0 2:3 3:2 slobodan 24:13 21 27:20 21 24:15 19 21:19 18 22:17 17 9:25 6 9:27 6

NOVI SAD – ZAPAD Novi Sad 3 – Futog 3:1 Volej – Lavice 0:3 NS tim – Sme~ 2:0 (PFF) Beo~in MM slobodan 1. Lavice 11 9 2 31:12 27 2. NS tim 10 9 1 27:10 24 3. Futog 10 6 4 20:12 18 4. Novi Sad 9 5 4 20:16 16 5. Beo~in 10 4 6 17:20 13 6. Volej 9 0 9 0:27 0 7. Sme~ istupio iz takmi~ewa

SREDWA BA^KA Be~ej 2 – Libero Jedinstvo – Hajduk Fortuna – Grbi} 1. Hajduk 12 11 1 2. Fortuna 12 9 3 3. Grbi} 12 8 4 4. Be~ej 12 6 6 5. Libero 12 2 10 6. Jedinstvo 12 0 12

35:8 28:17 29:14 21:22 13:32 3:36

3:1 1:3 3:1 34 24 24 19 6 1

TROFEJ NOVOG SADA 1. LIGA (@) Grbi} – NS tim Vojvodina 1 – Futog vest NS vole – VST 1 Futog 1 – Lavice 07 Novi Sad 1 – NS volej tim 1. Grbi} 14 11 3 2. NS volej tim 13 10 3 3. Novi Sad 11 10 1 4. VST 12 9 3 5. Futog 11 6 5 6. Futog vest 13 5 8 7. Vojvodina 12 4 8 8. NS tim 14 4 10 9. Lavice 13 3 10 10. NS volej 13 1 12

dnevnik

Godi{te:1999. Veternik Viskol – Mladost (BJ) 3:0 PFF VETERNIK VISKOL: An|eli}, Nini}, Jevi}, [}epanovi}, Duraki, Novak, [ebez, Utr`en, Xida, [vowa, Macura, Markovi}. MLADOST: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Radi}, Bro}eta, Jerkovi}, [evo, Sekuli}, Vejin.

Fru{kogorac – Proleter Meridijana 0:3 Strelci: Ota{evi}, Omaqev dva gola. FRU[KOGORAC: Elez, Kokot, Borojevi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, Ivani}, Elez, Vukovi}, Reqi}, Gre~, Simi~i}, Todi}, Tepi}, [evi}. PROLETER MERIDIJANA: Pu{era, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omaqev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, Aleksi}, Aleksi}, Pavlov, Pe{ko, Terzi}.

Slavija – FK Sini{a Mihajlovi} 3:1 Strelci: Ivanovi} i Bogdanovi} dva gola, a panteli} za FK Sini{a Mihajlovi} SLAVIJA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdani}, Ubovi}, Koska. FK SIN I[A MIH AJL OV I]: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek,

ni}, Elez, Vukovi}, Reqi}, Gre~, Simi~i}, Todi}, Tepi}.

Fru{kogorski partizan – FK Petar Pua~a 1:6

FK Sini{a Mihajlovi} – Veternik Viskol 5:0

Strelci: ^avi} za Fur{kogorski partizan, a Joki}, Bosi}, Vukmanovi} dva gola, Stoji} dva gola za FK Petar Pua~a. FRU[. PARTIZAN: Kosjer, ^avi}, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Nikoli}, Crnoja~ki, Beatovi}, Duli}. FK PETAR PUA^A: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Pilipovi}, Joki}, Jevti}.

Strelci: Suba{i}, \uri~ek, Dragutinovi}, Sladoja, Vlaisavqevi}. FKSINI[AMIHAJLOVI]: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek, Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, Vujani}, Doro{ki, Dragutinovi}, Sladoja, Vlaisavqevi}. VETERNIK VISKOL: An|eli}, Nini}, Jevi}, [}epanovi}, Duraki, Novak, [ebez, Utr`en, [vowa, Xida, Macura, Markovi}.

Proleter Meridijana – Slavija 2:4 Strelci: Omaqev i Ota{evi} za Proleter Merdiana, a Slavuq, Asani i Kara} dva gola za Slaviju. PROLETER MERIDIJANA: Pu{era, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omaqev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, Aleksi}, Aleksi}, Pavlov, Pe{ko, Terzi}. SLAVIJA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdani}, Ubovi}, Koska.

RFK Novi Sad – Vojvodina 0:0 RFKNOVISAD: ]iri}, ^esti}, Veji}, Le|anac, Ziri},Kunovac, Valentik,

Godi{te:2000. Slavija – SK Vojvodina RMR 0:1 Strelac: Zeqko. SLAVIJA: Markovi}, Eski}, Marho{evi}, Gvozdenovi}, Bobinac, Draga{, Milo{evi}, Panti}, Kra~ak, Isakovski, Murseli, Tomov. SKVOJVODINARMR: Zeqko, Nenezi}, Kolar, Milutinovi}, @ivkovi}, Milovanovi}, Pe{ovi}, Gavrilovi}, Savi}, Babi}.

Bistrica 05 – FK Petar Pua~a 1:5 Strelci: Ivani} za Bistricu 05, a Jovanovi}, Kne`evi} dva gola i Stankovi} dva gola za FK Petar Pua~a. BISTRICA 05: Bogovac, Erdevik, Kop~anski, Kuzmanovi}, Masnec, Nikoli}, Rada{inovi}, Ivanovi}, Sekuli}, Luki}, Ivani}, Damjanovi}, Jakovqevi}.

2000. GODI[TE ZA PRVAKA 4. kolo Krila Krajine – SK NS junajted Slavija – Vojvodina RMR Bistrica 05 – Petar Pua~a ^emp 07 – Vojvodina 1. Vojvodina 4 4 0 2. Vojvodina RMR 4 4 0 4 2 1 3. Krila Krajine 4 2 0 4. Petar Pua~a 5. Slavija 4 2 0 4 1 1 6. NS junajted 4 0 0 7. ^emp 07 8. Bistrica 05 4 0 0

0 0 1 2 2 2 4 4

2:2 0:1 1:5 0:14 26:2 12 10:3 12 14:7 7 8:7 6 3:3 6 5:7 4 2:23 0 5:21 0

2000. GODI[TE ZA PLASMAN 4. kolo Junior – Fru{kogorac Veternik – Brazilski slonovi Futog – Indeks Petli} – Prof. Bolesnikov 4 4 0 1. Veternik 4 3 0 2. Junior 3. Indeks 4 3 0 4. Pr. Bolesnikov 4 2 0 5. Futog 4 2 0 4 1 0 6. Petli} 4 1 0 7. Fru{kogorac 8. B. slonovi 4 0 0

0 1 1 2 2 3 3 4

13:3 20:6 12:5 11:10 9:8 6:10 7:20 4:20

8:0 6:0 0:3 1:4 12 9 9 6 6 3 3 0

Veternik Viskol – Brazilski slonovi 6:0 Strelci: Radosavqevi}, [a{i}, Suba{i} dva gola i Popovi} dva gola. VETERNIK: Stanojevi}, Mili}, Iveti}, Jovanovi}, Popovi}, Tojagi}, ^ukovi}, Samarxi}, Mati}, Suba{i}, [a{i},

2:0 2:0 odgo|eno odgo|eno odgo|eno 24:7 24 21:7 21 20:3 20 19:8 19 12:11 12 12:16 12 8:17 8 8:22 8 8:21 8 4:24 4

2. LIGA (@) Klisa – Novi Sad 2 Partizan – Zmaj Detelinara – Fortuna Sme~ 1. Partizan 13 11 2 2. Novi Sad 13 9 4 3. Vo{a 11 8 3 4. Detelinara 12 8 4 5. Fortuna 12 7 5 6. Klisa 12 5 7 7. Sme~ 12 2 10 8. Zmaj 12 3 9 9. Star 11 1 10

0:2 2:0 2:1 slobodan 22:6 22 19:9 19 18:7 17 17:12 17 17:12 17 13:15 13 9:21 9 6:19 6 2:20 2

3. LIGA (@) Budisava – Vojvodina 2 2:0 Bit – Dunav volej 0:2 (PFF) Varadin – Kisa~ 2:0 Metalmatik – Rumenka 2:0 Futog 2 – Volej odgo|eno 1. Budisava 12 11 1 22:4 22 2. Varadin 13 11 2 22:5 22 3. Dunav volej 14 8 6 19:13 18 4. Futog 11 8 3 17:9 17 5. Vojvodina 13 8 5 17:11 17 6. Metalmatik 14 7 7 17:15 17 7. Rumenka 13 5 8 12:17 12 8. Volej 13 4 9 9:20 9 9. Kisa~ 14 3 11 8:23 8 10. Bit istupio iz takmi~ewa

LIGA 5–6 Lavice – NS tim 0:2 Partizan – Vojvodina 2:0 VST – Futog 2:0 Grbi} – NS volej 2:0 Fortuna – varadin 2:0 Detelinara – NS volej tim 0:2 (PFF) 1. NS volej tim 13 13 0 26:1 26 2. VST 14 13 1 26:2 26 3. Grbi} 14 10 4 22:9 22 4. Fortuna 14 10 4 21:9 21 5. Partizan 13 10 3 20:8 20 6. NS tim 14 8 6 16:12 16 7. Lavice 14 6 8 14:16 14 8. NS volej 14 5 9 10:18 10 9. Vojvodina 13 3 10 6:21 6 10. Varadin 13 2 11 5:23 4 11. Futog 14 1 13 4:26 4 12. Detelinara istupila iz takmi~ewa

1. LIGA (M) As – Lavovi Stra`ilovo – Detelinara Volej – Fortuna RFU 1 – Vo{a 2 Vo{a 1 1. Vo{a 1 11 10 1 2. As 11 9 2 3. RFU 1 11 8 3 4. Lavovi 13 6 7 5. Detelinara 12 8 4 6. Stra`ilovo 12 5 7 7. Fortuna 11 4 7 8. Volej 13 1 12 9. Vo{a 2 10 1 9

2:1 0:2 2:1 2:0 slobodan 21:5 21 20:7 20 18:7 18 18:15 18 16:11 16 11:15 11 11:15 11 3:25 3 2:19 1

LIGA 5–6 Lavovi – Vo{a 4 2:1 RFU – Detelinar 2:0 (PFF) Vo{a 3 slobodan 1. RFU 2 10 9 1 18:2 18 2. Vo{a 3 11 8 3 17:7 17 3. Lavovi 12 6 6 13:15 13 4. Vo{a 4 10 2 8 7:17 7 5. Detelinara istupio iz takmi~ewa

Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, Vujani}, Doro{ki, Grgi}.

Mladost (BJ) – Fru{kogorac 2:2 Strelci: Bro}eta i vejin za Mladost (BJ), Elez dva gola za Fru{kogorac. MLADOST: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Radi}, Bro}eta, Jerkovi}, [evo, Sekuli}, Vejin. FRU[KOGORAC: Elez, Kokot, Borojevi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, Iva-

1999. GODI[TE ZA PRVAKA 13. kolo Prof. Bolesnikov – Petar Pua~a RFK Novi Sad – Fr. partizan

1:2 6:1

14. kolo Prof. Bolesnikov – Indeks RFK Novi Sad – Vojvodina Fr. partizan – Petar Pua~a 1. P. Pua~a 14 13 0 2. Vojvodina 13 10 1 3. Pr. Bolesnikov 14 10 1 4. Novi Sad 14 9 2 5. Fr. partizan 14 8 0 6. Indeks 13 5 1

1 2 3 3 6 7

73:15 56:16 43:14 43:18 52:48 23:45

3:0 0:0 1:6 39 31 31 29 24 16

1999. GODI[TE ZA PLASMAN 13. kolo Veternik – Mladost Fru{kogorac – Proleter Slavija – S. Mihajlovi}

3:0 0:3 3:1

14. kolo S. Mihajlovi} – Veternik Proleter – Slavija Mladost – Fru{kogorac 1. Slavija 14 8 2. S. Mihajlovi} 14 6 3. Proleter 14 4 4. Mladost 14 2 5. Fru{kogorac 14 1 6. Veternik 14 1

0 6 1 7 1 9 1 11 2 11 2 11

41:34 25:23 22:52 20:55 14:46 17:64

5:0 2:4 2:2 24 19 13 7 5 5

Tomi}, Alargi}, Gardinova~i, \akovi}, \or|evi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}. VOJVODINA: Kampi}, Ka~avenda, lali}, Veselinovi}, Ili}, Stanojev, kova~evi}, Maksi}, Devetak, Horvat, Mitrovi}, Radulovi}, Raja~i}, ^abarkapa.

FK PETAR PUA^  A: Raki}, Lovri}, Kne`evi}, Tomi}, Stankovi} J, Jovanovi}, Stankovi} N, Radenko, Toroman, Ga~evi}.

FK Prof. Bolesnikov – FK Petar Pua~a 1:2

FUTOG: Vulin, Zdravkovi}, Saravolac, U~ur, Kr~mar, Jeli~i}, [umar, Risti}, Ili}, Trifunovi}, Obradovi}, Rajak, Spasojevi}, Popadi}, [evi}, [piri}. INDEKS: Ku{eta, Glu{~evi}, Doronti}, Gaji}, Varga, Popovi}, Turan, Kopawa, Lalovi}, Savi}, Majer, Pavlovi}, Dolinaj.

Strelci: Kurti{i za FK Profesor Bolesnikov, a Joki} dva gola za FK Petar Pua~a. FK PROF. BOLESNIKOV: @upi}, Zec, Brki}, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Kurti|i, Mari}. FK PETAR PUA^A: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Pilipovi}, Joki}, Jevti}.

RFK Novi Sad – Fru{kogorski partizan 6:1 Strelci: Le|anac, Tomi}, Alargi}, \akovi} i \or|evi} dva gola za RFK Novi Sad, a Duli} za Fru{. Partizan. RFKNOVISAD: ]iri}, ^esti}, veji}, Le|anac, Ziri}, Kunovac, Valentik, Tomi}, Alargi}, Gardinov~ki, \akovi}, \or|evi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}. FRU[. PARTIZAN: Kosjer, ^avi}, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Nikoli}, Crnoja~ki, Betaovi}, Duli}.

FK Prof. Bolesnikov – Indeks 3:0 PFF FK PROF. BOLESNIKOV: @upi}, Zec, Brki}, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Kurti|i, Mari}. INDEKS: Samarxi}, Jovi~i}, Sekicki, Jokanovi}, Cvejanovi}, Li~ina, Cvijanovi}, Kecman, Hanga, Tati}.

Futog – Indeks 0:3 PFF

Krila Krajine – SK NS junajted 2:2 Strel ci: Ma ri} i Dra gi ~e vi} za Krila Krajine, a Trifkanovi} i ]atovi} za SK NS Junajted. KRILA KRAJINE: Karanovi}, Popovi}, Prodanovi}, Budisavqevi}, Obri}, Vuji}, Mari}, Vejnovi}, Drobwak, Bubawa, Gluvi}, \uran, Dra{ko, Dragi~evi}. SKNSJUNAJTED: Desnica, Kosti}, Radojkovi}, @ivkovi}, Petkovi}, ]orovi}, [iqkut, Milinovi}, Trifkanovi}, Simi}, Burka, Stojanovi}, ]atovi}.

Junior – Fru{kogorac 8:0 Strelci: Babi}, Mikuli}, Popovi}, Erceg, [evo dva gola i [arac dva gola. JUNIOR: Car, Babi}, Mikuli}, Popovi}, Varinac, Erceg, [evo, Urbanek, [arac. FRU[ KOG OR AC: Ra du lo vi}, Bu kvi}, Manojlovi}, Papi}, Varga, Stojanovi}, Gazivoda, Polovina, Abazovski.

Radosavqevi}, Dragoqevi}, Nestorovi}, Malba{i}, [api}. BRAZILSKI SLONOVI: Majki} M, Malinovi}, Zeqkovi}, Surutka, Majki} S, Popovi}, Bulatovi}, Matijevi} T, ]iri}, Matijevi} M, Gojkov, Markovi}, Navratil.

^emp 07 – Vojvodina 0:14 Strelci: Jakovqevi}, Jov{i}, Dragoqevi} dva gola, Isailovi} dva gola, Topi} ~etiri gola, Risti} ~etiri gola. ^EMP07: Despotovi}, Qubojevi}, Golubovi}, Mati}, Jovi~in, Po~ek, Kova~evi}, Jovi~i}, Svilarkovi}, Radovanov, Dragovi}, Nadla~ki, \eki}. VOJVODINA: Jakovqev, Rube`i}, ^uli}, Topi}, Sredojevi}, Kova~evi}, ]oso, Dimirijevi}, Papi}, Vu~kovi}, Dragoqevi}, Risti}, Pu{ki}, Maleti}, Jov{i}, Isailovi}.

Petli} (Z) – FK Prof. Bolesnikov 1:4 Strelci: Ra{eti} za Petli}, a Talo, Stankovi}, Kurte{i dva gola za FK Profesor Bolesnikov. PETLI]: Bala}, Simovi}, Joki}, Ra{eti}, Ergexija, Stojanovi}, Mi}ovi}, Bir~anin, Ivanov, Miqevi}, Rudan, Vlahovi}, Svitlica, Pro{i}. FK PROF. BOLESNIKOV: Laho{, Tomi}, Stani{i}, Talo, Erakovi}, Drini}, Miqu{, Tasi}, Dardi}, Galin, Stankovi}, Ru`i~ka, Jeli~i}, Todorovi}, Kurte{i, Mari}.

Godi{te:2001. FK Petar Pua~a – Sidro (B) 3:0 Strelac: Zuki} tri gola. FK PETAR PUA^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi},


SPORT

c m y

dnevnik

19

sreda21.mart2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA 2001. GODI[TE ZA PRVAKA 14. kolo P. Pua~a – Sidro Krila Krajine – SK Vojvodina RMR S. Mihajlovi} – Prof. Bolesnikov

3:0 1:4 2:4

15. kolo Sidro – Krila Krajine S. Mihajlovi} – P. Pua~a Prof. Bolesnikov – SK Vojvodina RMR 15 14 0 1 77:11 1. P. Pua~a 2. Pr. Bolesnikov 15 13 1 1 62:8 3. Vojvodina RMR 15 13 1 1 65:14 15 8 1 6 40:30 4. K. Krajine 5. S. Mihajlovi} 15 7 0 8 25:30 6. Sidro 15 5 0 10 27:72

1:2 0:4 1:2 42 40 40 25 21 15

2001. GODI[TE ZA PLASMAN 14. kolo Slavija – Mladost Indeks – Futog Jedinstvo – Fr. partizan 1. Mladost 14 6 14 5 2. Indeks 13 5 3. Futog 4. NS junajted 13 4 14 4 5. Jedinstvo 6. Slavija 14 4 14 0 7. Fr. partizan

1 7 2 7 0 8 2 7 1 9 0 10 1 13

39:38 30:31 23:32 22:47 27:40 16:49 7:68

2:4 3:0 9:1 19 17 15 14 13 12 1

Grabe`, Zuki}, Grgurovi}, Dervi{i, Paunkovski,\uri},[avija,Ivan. SIDRO: ^inku, Jelan~i}, Boj~i}, Radovi}, Majki}, Mi{~evi}, Vasi}, Grubje{i}, Si~, Milovanovi}, Rajli}, Toma,Nadoban,[inik,Vra~arevi}.

Sidro (B) – Krila Krajine 1:2 Strelci:Grubje{i}zaSidro,aMerwikiObradovzaKrilaKrajine. SIDRO: ^inku, Jelan~i}, Boj~i}, Radovi}, Majki}, Mi{~evi}, Vasi}, Grubje{i}, Si~, Milovanovi}, Rajli}, Toma,Nadoban,[inik,Vra~arevi}. KRILA KRAJINE: Mi~i}, Vejnovi}, Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Nikoli},Crwanski,Merwik,Obradov,Lazin.

Krila Krajine – SK Vojvodina RMR 1:4 Strelci: Marinkov za Krila Krajine,aAndrijevi},Topi}iIli}davgolazaSKVojvodinaRMR. KRILA KRAJINE: Mi~i}, Vejnovi}, Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Nikoli},Crwanski,Merwik,Obradov,Lazin. SK VOJVODINA RMR: Popovi}, Simi},Strani},Zeqkovi},Savi},Andrijevi}, Vargec, Hesko, Marciki}, Ili},Malinovi},Topi}.

FK Prof. Bolesnikov – SK Vojvodina RMR 1:2 Strelci: lelik za FK Prof. Bolesnikov,aSavi}iMarciki}zaSKVojvodinuRMR. FK PROF. BOLESNIKOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik,Brki},Zlatar,Novevski,Ladi{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi},Markovi}.

SK VOJVODINA RMR: Popovi}, Simi},Strani},Zeqkovi},Savi},Andrijevi}, Vargec, Hesko, Marciki}, Ili},Malinovi}.

FK Sini{a Mihajlovi} – FK Petar Pua~a 0:4 Strelci: Marijanovi} i Zuki} tri gola. FKSINI[AMIHAJLOVI]:Radosavqevi},Markovi}M,Markovi}D, Joki},Jovanovi},Kolari},Maki{,Damjanac,Popovi},@e`eq,Mili},Kemfer,]ur~i},Kova~evi}. FK PETAR PUA^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Zuki}, Grgurevi}, Dervi{i, paunkovski,\uri},[avija,Ivan.

FK Sini{a Mihajlovi} – FK Prof. Bolesnikov 2:4 Strelci:Joki}iPopovi}zaFKSini{aMihajlovi},a\eki},Brki},ZlatariLadi{i}zaFKProfesorBolesnikov. FKSINI[AMIHAJLOVI]:Radosavqevi},Markovi}M,Markovi}D, Joki},Jovanovi},Kolari},Maki{,Damjanac,Popovi},@e`eq,Mili},Kemfer,]ur~i},Kova~evi}. FK PROF. BOLESNIKOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik,Brki},Zlatar,Novevski,Ladi{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi},Markovi}.

Slavija – Mladost (BJ) 2:4 Strelci:SlavuqiJovanovi}zaSlaviju,aStani},Kne`evi},]azi}iKordi}zaMladost(BJ). SLAVIJA: Vrba{ki, Kova~, Nikoli}, Slavuq, Kukunda, Anti}, \eri, Ubovi},Sipar,Ron~evi},Kefer,Jovanovi},Paro{ki. MLADOST: Rosi}, ^avi}, Mirilovi}, Stani}, Kne`evi}, Vasiqevi}, ]azi},Dragoqevi},Kozomora,Mar~eta, Paj~in, Bro}eta, Brdar, Gavrilovi},Kordi}.

Indeks – Futog 3:0 PFF INDEKS: ^olakovi}, \ureti}, Jovi~i},Brati},Sabato{,Aleksi},Dragi~evi}, Vidakovi}, Ostoji}, Erdeq, Peva~,Nedi},Stamenkovi}. FUTOG: Obradovi}, Rajak, [}epanovi},Dimitrijevi},[trbac,Davidovi}, Spasojevi}, Savi~i}, Viki}evi}, Rajak,Bukinac.

Jedinstvo (R) – Fru{kogorski partizan 9:1 Strelci: Brajkovi}, Milivojevi}, Zeqkovi} tri gola i Karanov ~etiri gola zaJedinstvo(R),aBjeli} zaFru{kogorskipartizan. JEDINSTVO: Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi}, Vu~i}evi}, Milivojevi},Brajkovi},Zeqkovi}.

FRU[. PARTIZAN: Grma{, Bjeli},Stahov,Radoji~i},Kosjer,Sladojevi}, Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi},Peri},Amixi},Beatovi}.

Godi{te:2002. ^emp 07–02 – Tvr|ava 4:5 Strelci: Akin, Borovnica, Mari} dva gola za^emp07–02,aKozi},Gu{a, Te{i}iPanti}dva gola zaTvr|avu. ^EMP 07–02: Muratovi}, Akin, Zeki}, Petrovi}, Vuleti}, Borovnica, Popovi}, Klisuri}, Popara, Mari}, Sapovalov. TVR\AVA:Kozi},Stojanovi},Panti},Gu{a,Kolowa,Pera},Te{i},Gvozden,Tomi},Sekulovi},Triki}.

^emp 07–03 – Veternik Viskol 3:0 PFF

2002/03. GODI[TE 13. kolo ^emp 07–02 – Tvr|ava Petar Pua~a – Stari grad ^emp 07–03 – Veternik Dejan Kuriya – Futog Vojvodina RMR – Indeks Bistrica 05 – Junior Fru{kogorac – Prof. Bolesnikov S. Mihajlovi} 1. P. Pua~a 12 11 0 1 2. Pr. Bolesnikov 12 11 0 1 12 10 0 2 3. Bistrica 05 4. Vojvodina RMR 12 8 1 3 5. S. Mihajlovi} 12 8 0 4 6. Stari grad 13 8 0 5 7. Tvr|ava 12 7 0 5 8. Indeks 12 5 1 6 9. Junior 12 4 1 7 11 4 0 7 10. D. Kuriya 11. Futog 12 4 0 8 13 3 3 7 12. ^emp 07–02 13. Fru{kogorac 12 2 0 10 14. ^emp 07–03 12 1 0 11 15. Veternik 12 0 0 12

4:5 2:1 3:0 3:0 0:3 11:0 0:8 slobodan 66:10 33 67:7 33 73:11 30 38:16 25 47:21 24 47:22 24 31:20 21 27:22 16 23:35 13 21:42 12 18:42 12 28:55 12 10:61 6 10:87 3 7:62 0

^EMP 07–03: Raki}, Maruna L, Maruna P, Nestorovi}, Rodi}, Agi}, Kapicl,Stevi},Sekulovi},Milinkovi}, Simeon, Pap, Alimpi}, Laki}, Miqenovi}. VETERNIK: Laki}, Radakovi}, Pekez,Veselinovi},Risti},Zeli},Raj~evi}, Nini}, Markovi}, Ma~ki}, Plav{i},[apti}.

Pavlov,Beatovi},Ra{i},Luki}U,Todi}. FUTOG: Todori}, Radosavi}, Jazi}, ]urguz, Medi}, Trifunovi}, Babi}, Nikola{,Aleksi},Ka~avenda.

[F Dejan Kuriya – Futog 3:0 PFF

Bistrica 05 – Junior 11:0

[F DEJAN KURIXA: [i{qagi}, Grabe`,\ur|rvi},Luki}L,Zamlakar,

Strelci:@ivi},Baji},]ur~in,Milosavi}trigola,Stankovi}petgolova. BISTRICA05:@ivi},Milosavi}, Zec, Smie{ko, Stankovi} A, Stankovi} S, Pantovi}, Jelenkovi}, Baji}, ]ur~in,[tan~evi},[krbi}. JUNIOR:Toma{evi},[evo,Vrceq, Radakovi},Mileti},Lovre,Borovica, Popovi}, Grgurevi}, Popov, Popadi}, Erceg.

Fru{kogorac – FK Prof. Bolesnikov 0:8 Strelci: Batos, Velkovski, Boji}, Boli}, Vickovi} dva gola, Kqaji} dva gola. FRU[KOGORAC:Markov,Ani~i}, Savanovi},Gra~anin,Trnini},Majstorovi},Sunajko,Radusin,Kuru{i},Deli},Milovanovi},Teofilovi}. FK PROF. BOLESNIKOV: Musa, Batos,Vickovi},Novevski,Nemet,Kosanovi},Debeqkovi},Kqaji},Velkovski,Boji},Boli},Jo{ikovi},Stojkov.

FK Petar Pua~a – Stari grad (BP) 2:1 Strelci: Dervi{i i Gruji} za FK Petar Pua~a, a ]orovi} za Stari grad. FKPETARPUA^A:Rakovac,Lulexija,Kvo~ka,@ivkovi},Gomirac,Mati}, Rondovi}, Vidakovi}, Jacenko, Dervi{i, Urukalo, ^avi}, Gruji}, Vuruna,Isakovski,Abaxija. STARI GRAD: Mila{inov, Kisi}, Ajder, Laki}, Stevanovi}, [trbac, Randov,Popadi},Bawac,]orovi},Simi}.


20

S PORT

sreda21.mart2012.

REJTING TURNIR U SOMBORU

DRUGA FUTSAL LIGA – VOJVODINA

Trojkadr`i korak

Novosa|anima prednost

U organizaciji Op{tinskog saveza somborskih {ahovskih klubova u Sportskom centru “Soko” – Partizan u Somboru je u toku rejting turnir pod nazivom “4. open Sombor”. Posle ~etiri odigrana kola u vo|stvu su se izdvojila tri igra~a: Kur~ubi}, Soki} i [quki}. Turnir se igra ponedeqkom i ~etvrtkom od 18 ~asova. Stawe posle 4. kola: 1-3. Drago Kur~ubi}, Dragomir Soki}, Miodrag [quki} 3,5, 4-7. Zoran Joti}, Vladimir Cvetkovi}, Petar Loknar, Vladica Raoni} 3, 810. Simana Matkovi}, Janko Kne`evi}, Todor Stri~evi} 2,5, 11-19. Dragoqub \uri}, Ivan Gali}, Jurica Glamu`ina, ^edomir Soki}, Budimir @akula, Nikola @ivanovi}, Robert Travica, Vladimir [}eki}, Ilija Vlaisavqevi} 2, 20-23. Marina Gaj~in, Sini{a Gaj~in, Ivan Kolompar, Dragan Mili}evi} 1,5, 24-28. Du{an Keli}, Milo{ Divni}, \or|e \uro{ev, Qubo Vlahovi}, Pe|a Vlaisavqevi} 1, 29. Bo`idar Ivan~evi} 0 poena.

Tvr|ava - Be~ej 4:3 (3:2)

OMLADINSKO PRVENSTVO ZREWANINA

Poveo Adamov

Pomalo zaboravqeno omladinsko prvenstvo gradova, ipak, se odr`ava u jednom gradu – u Zrewaninu. Sve pohvale zaslu`uju vredni {ahovski radnici iz ovog grada. Prvenstvo se igra po [vajcarskom sistemu u devet kola a do sada su odigrana tri kola. Plasman: 1. Ivan Adamov 3, 23. Danilo Besede{, Sini{a Levnaji} 2,5, 4-10. Marica Te{i}, David Zarin, Teodora Raci}, Katarina Levnaji}, Aleksa Savin, Miodrag Uzelac, Adrijana \ermanovi} 2, 11-18. Ivana Litri~in, Neboj{a Stana}ev, Uro{ Doro{kov, Danilo Jahura, Nikola Ble{i}, Marina Robal, Jovan Beli}, Bojana Robal 1, 19-20. Luka Kqaji}, Dejan Radowi} 0 poena.

dnevnik

NOVI SAD: SC Slana bara, gledalaca: 50, sudije: Bo`ovi} (Kula) i Beqevi} (Futog), strelci: Qevaja u 7. i 20, Popovi} u 19. i Tankosi} u 22. minutu za Tvr|avu, Sekuli} u 1, Arvaji u 4. i Vu~kovi} u 23. mi nu tu za Be ~ej. Go mi la we pre kr {a ja: Tvr |a va 9 (5-4), Be~ej 5 (3-2). @uti kartoni: Popovi}, Marojevi} i Beqanski (Tvr|ava). TVR\ AV A: Be qan ski 7, Panteli} 6, Popovi} 7, Stevanovi} 6, Qevaja 7, Tankosi} 6, Ma ro je vi} 8, Vu lo vi} 7, Vigwevi} 6, Zupan~i} 6, Nikoli} 7, Molnar -. BE^EJ: Andri} 7, Vu~kovi} 6, Stanojev 6, Iki} 6, Arvaji 7, Bo`i~i} 6, [}epanovi} 7, Bla`in 6, Sekuli} 8, Jovanovi} 6, Kobiqski 6, Bakra~ 6. Derbi Druge futsal lige Vojvodina, u kojem su snage odme ri le dve pr vo pla si ra ne ekipe, opravdao je o~ekivawa u pogledu neizvesnosti, napetosti i zanimqivosti, jedino ne po kvalitetu. Novosa|ani su pobedom 4:3 u prednosti nad Be~ejcima u borbi za prvo mesto po{to je prvi me~ u Be~eju zavr{en 4:5. Psihi~ki pritisak u~inio je svoje, {to se odrazilo na igru obe ekipe. Be~ejci su ve} u 4. minutu poveli 2:0, pa je igra~ima Tvr|ave bilo te{ko da se vrate u igru. Iako mladi momci, Novosa|ani su pokazali da imaju pobedni~ki mentalitet i uspeli su da preokrenu rezultat 4:2 u svoju korist. Be~ejci su krenuli na sve ili ni{ta i ve} u slede}em minutu postigli gol - 4:3. Re|ale su se {anse na obe strane, ali mre`e su do kraja mirovale. Tako su Novosa|ani napravili veliki korak ka plej-ofu, ali je potrebno da u naredne tri utakmice zadr`e pobedni~ki niz. J. Gali}

FINALE KUPA NA TERITORIJI OFS SREMSKA MITROVICA

Pehar uSala{u No}ajskom

Hajduk (D) - Budu}nost 0:1 (0:0)

FUTSALREPREZENTACIJAUSTAROJPAZOVI: FutsalreprezentacijaSrbijeokupila seuStarojPazovi,gde}eseunaredna~etiridanapriprematizame~evesaMa|arskomubara`u zaplasmanna7.FIFAPrvenstvosveta2012,~ijijedoma}inTajland(2-18.novembar).Prvautakmicaje25.martaugradu\en|e{u(70kilometaraudaqenomodBudimpe{te),dokjerevan{ubeogradskomPioniru. -Ma|arskajerivalpomeri.Radiseodobrojikvalitetnojselekciji,borbenojiupornojisigurnonaso~ekujudveveomate{keutakmice.Malaprednostjenana{ojstrani,presvegajerigramo revan{kodku}e,asigurnojeda}epublikauSrbijiimatiprilikedaprisustvujefutsalspektaklu.Rejtingkojina{aselekcijaimastavqanasupozicijufavorita,preostajedatopotvrdimona parketuinapravimonajve}iuspehovogsportauistoriji-naglasiojeselektorAcaKova~evi}. Naspiskusu-golmani:MiodragAksentijevi}(Ekonomac),AleksaAntoni}(MarboIntermeco), igra~i:MladenKoci}(Ekonomac),SlobodanJawi}(Ekonomac),BojanPavi}evi}(MarboIntermeco),VladimirLazi}(Ekonomac),VidanBojovi}(Ekonomac),SlobodanRaj~evi}(Ekonomac),Jovan \or|evi}(MarboIntermeco),MarkoPr{i}(MarboIntermeco),VladimirMilosavac(MarboIntermeco),Aleksandar@ivanovi}(MarboIntermeco). J. G.

USPEH MLADIH FUDBALERA NOVOBE^EJSKOG JEDINSTVA

Priznawe upravovreme Trener {kole fudbala Jedinstvo iz Novog Be~eja Strahiwa Vaskovi} ocenio je da je vice{ampionska titula, osvoje na na tak mi ~e wu u ma lom fudbalu za decu do 12 godina, pod okriqem Mini – maksi lige, veliki uspeh za Novobe~ej-

{i 33 go lo va. U ka te go ri ji 2001. godi{ta Jedinstvo je zauzelo drugo mesto, uz postignuta 43 i primqenih 28 golova. U kategoriji 2002. godi{ta Novobe~ejci su bili tre}i, a u kategoriji 2003. izborili su petu poziciju.

ka`e da bronzana medaqa predstavqa veliki uspeh za wega i wegovu ekipu. - Igram fudbal od {este godine i trenutno kod ku}e imam ~etiri - pet medaqa. @eqa mi je da jednog dana postanem vrhunski fudbaler i da igram za

NBA LIGA

Gostisegostili U NBA ligi je odigrano {est utakmica, a sve gostuju}e ekipe zabele`ile su pobede. Ekipa Minesote savladala je u Oklandu Golden Stejt sa 97:93, a na terenu je opet briqirao Kevin Lav. On je ubacio 36 poena, uz 17 skokova i zabele`io ~ak 39. dabl-dabl u~inak u sezoni. Biv{i ko{arka{ Partizana Nikola Pekovi} me~ je zavr{io sa u~inkom od osam poena i dva skoka, dok Darko Mili~i} nije bio u sastavu Minesote. Timbervulvsi su tako upisali 23. trijumf ove sezone, dok je Golden Stejtu to bio ~etvrti poraz zaredom, ukupno 25. ^ikago je bio boqi od Orlanda sa 85:59 bez pro{logodi{weg najkorisnijeg igra~a NBA lige Dereka Rouza, koji nije ulazio u igru. Bulse je predvodio Karlos Bu-

zer sa 24 poena, a sledio ga je Xon Lukas sa 20, dok je u ekipi Orlanda najboqi bio centar Dvajt Hauard sa 18 poena. Boston je slavio u Atlanti sa 79:76 bez pomo}i Vladimira Radmanovi}a, koji nije bio u sastavu doma}ina zbog povrede le|a. Pobedni~ki tim predvodio je Rej Alen sa 19 poena, Kevin Garnet dodao je 16, a kapiten Pol Pirs 13. Najefikasniji u Atlanti bio je Xo Xonson sa 25 poena. Ko{arka{i Filadelfije pobedili su [arlot sa 105:80 i tako im naneli 37. poraz u ligi ove sezone. Rezultati: [arlot - Filadelfija 80:105, Atlanta - Boston 76:79, Wu Xersi - Klivlend 100:105, Orlando - ^ikago 59:85, Denver - Dalas 95:112, Golden Stejt - Minesota 93:97.

IN MEMORIAM

SREMSKA MITROVICA: Stadion Radni~kog, gledalaca 250, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelac: Tufegxi} u 86. @uti kartoni: Ili}, Halilovi} (Hajduk), Rogo, Simi} (Budu}nost). HAJDUK (DIVO[): Zeqkovi} 6, Ili} 6, Kotarli} 7, Babi} 6, Are`ina 6 (Rajko Mari~i}), Vidovi} 6, Dragutinovi} 6, Petkovi} 6, Kqaji} 6 (Rade Mari~i}), Halilovi} 6, Lazarevi} 6. BUDU]NOST: S. Jefti} 7 (D. ^upi}), Jesreti} 6, Petrovi} 7, V. Jefti} 7, Stoki} 6, \onli} 7 (Simeunovi}), S. ^upi} 6 (\uki} ), Rogo 6, Simi} 6, Pani} 6, Tufegxi} 7. Pobednika je odlu~io gol \or|a Tufegxi}a u samom fini{u. Brzonogi napada~ Budu}nosti iz Sala{a No}ajskog \or|e Tufegxi} pro{ao je nekoliko prepreka u odbrani Divo{ana i manirom vrsnog strelca plasirao loptu u mre`u, ~ime je i re{io pobednika. Pehar kapitenu Budu}nosti Tufegxi}u predao je predsednik OFS S. Mitrovica Aleksandar Umeti}. B. R. KUP OFS KIKINDA – NOVI BE^EJ

Mokrin~ani ufinalu @AK - Delija 1:2 (1:1) KIKINDA: Stadion Va{ari{te, gledalaca oko 200, sudija: Raki} (Novo Milo{evo). Strelci: Stankovi} u 21. za @AK, a Ivanovi} u 10. i Krspoga~in u 69. minutu za Deliju. @uti kartoni: Fu~ak, Stankovi}, Adamov, Sabo, Horvat, Blanu{a (@AK), a Miladinov i Stojin (Delija). @AK: Toma{ev, Horvat, Blanu{a, Sabo, Bogosavqev, Adam, Fu~ak (Joni}), Tanackov, Vujin (Ninkovi}), Stankovi}, Francuski (Dragin). DELIJA: Petkovi}, Kri~kovi} (Tot), Krspoga~in (Peri{i}), Srbqin, Bo{wakov, Simi}, Miladinov, Stojin (Barbat), Popov, Ivanovi}, Stepan~ev. Mokrin~ani su poveli u 10. minutu kada je Ivanovi} naba~enu loptu glavom smestio iza le|a golmana Toma{eva. Izjedna~io je iz slobodnog udarca iskusni Stankovi}. Gol odluke i plasmana u finale obezbedio je Krspoga~in u 69. minutu. M. S. KUP NA TERITORIJI FSG NOVI SAD

ce. Ovo nadmetawe po drugi put je odr`ano u Kikindi, a doma}in je bio Sportski centar Balon, koji je ugostio 32 ekipe. U sklopu takmi~ewa Mini – maksi lige i akcije Igraj fudbal, budi sre}an, odigrana je zavr{nica i dodeqeni su pehari i medaqe najboqima. U kategoriji 2000. godi{ta Jedinstvo iz Novog Be~eja osvojilo je tre}e mesto, postigav{i 56 i primiv-

- Ovo je veliki uspeh za nas, koji je usledio posle napornog rada i trenirawa. Deca su opravdala o~ekivawa. Priznawa su do{la na vreme i probudila u deci jo{ ve}u `equ za igrom i dala im podsticaj da vrednije rade kako bi do{li do jo{ zapa`enijih uspeha – rekao je Strahiwa Vaskovi}. Igra~ Jedinstva u kategoriji 2000. godi{te Nenad Pecarski

IN MEMORIAM

\urikaMajor

DraganMiranovi}

(1935–2012)

(1956–2012)

Posle duge i te{ke bolesti u 78. godini umro je \urika Major jedna od legendi RFK Novi Sad. \urika je ponikao u redovima beo~inskog Cementa, wegov izuzetan talenat zapazili su kanarinci i on se preselio u Novi Sad. [est godina je uspe{no nosio plavo - `uti dres kluba sa Detelinare i bio jedan od najzaslu`nijih {to su se kanarinci plasirali u Prvu ligu tada{we Jugoslavije. Prvo je igrao na mestu zadweg veznog, potom levo krilo, a karijeru je zavr{io u mitrova~kom Sremu. Potom se uspe{no bavio trenerskim poslom, vi{e od deceniju bio je u~iteq fudbalera Sente, radio je jo{ u Radni~kom iz Bajmoka, Adi, Crvenoj zvezdi iz Novog Sada i jo{ nekim klubovima. \urika Major sahrawen je na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sportsku Suboticu zatekla je tu`na vest, u dalekom Ekvadoru iznenada je preminuo Dragan Miranovi} Mirke, ~uveni fudbaler, kasnije i trener mnogih klubova. Miranovi} je fudbalsku karijeru po~eo u rodnom Feketi}u, a najboqe fudbalske godine proveo je u Spartku i Vojvodini. U Spartaku je bio i omiqeni kapiten, a u dvestotiwak utakmica za Suboti~ane postigao je 43 gola.Igrao je u [pitalu iz Austrije, da bi karijeru okon~ao u Valdezu u Ekvadoru. U Ju`noj Americi je po~ela plodna karijera fudbalskog trenera. Radio je u Ekvadoru, Peruu, Boliviji i Kolumbiji, uspe{no i u klubovima i u reprezentacijama. U sezoni 2010/2011. Miranovi} je vodio Spartak tokom kvalifikacija za Ligu Evrope i u jesewem delu, a potom, nakon prekida saradwe, ponovo odlazi u Ju`nu Ameriku. Smrt ga je zatekla na funkciju tehni~kom direktora ekvadorskog kluba Olmeda.

velike klubove kao {to su Crvena zvezda i Partizan – poru~uje Nenad. Svi oni koji su pratili ovo takmi~ewe bili su svedoci ~iwenice da su deca iz utakmice u utakmicu bila sve boqa. To zna~i da je ovo takmi~ewe bilo pun pogodak. Zbog toga se u narednoj sezoni o~ekuje u~e{}e jo{ ve}eg broja ekipa. @. B.

Rumen~ani uSirigu

Danas su na programu utakmice polufinala Kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada. Sastaju se - SIRIG: Sirig - Jedinstvo (Rumenka), LEDINCI: Vinogradar Crvena zvezda (Novi Sad). Oba me~a po~iwu u 15 sati.

Barsave} kaparisalaNejmara Fudbalski klubovi Barselona i Santos postigli su dogovor o prelasku napada~a Nejmara na stadion Kamp Nou u leto 2014. godine, preneli su {panski mediji. Radio stanica Kadena Ser navodi da je Barselona ve} uplatila Santosu avans od 14,5 miliona evra, a da }e ukupna vrednost transfera iznositi 58 miliona evra. - Nekoliko qudi bliskih vrhu Barselone potvrdilo je da je klub ve} uplatio ~etvrtinu obe{te}ewa Santosu kao vid garancije da }e do transfera zaista do}i - navodi Kadena Ser. Kadena dodaje da }e Nejmar dres Barselone obu}i odmah po zavr{etku Mundijala u Brazilu 2014. godine. Odluku o transferu u Barselonu doneli su Nejmar i wegov otac, suprotno savetima i

Nejmar

`eqama menaxera Vagnera Ribeira. Pored Barselone, veliko interesovawe za Nejmara pokazao je i madridski Real. Nejmar je u prvih 10 utakmica ove godine postigao devet golova za Santos.


SKUP[TINA[SSRBIJE

[tajebilo, biloje Na odlo`enoj Skup{tini povodom usvajawa novog Statuta “razum” je pro{le subote najzad proradio u podeli sfere vlasti i interesa udru`enih {ahovskih funkcionera. Led se otopio a kapetani plovidbe, na sopstveno zadovoqstvo, uspe{no su presekli i Gordijev ~vor kojim je barka ve} du`e vreme bila privezana uz obalu sujete. [ta je bilo – bilo je! Idu dani! Ben Akiba likuje i slavi. Ono, jeste da {ampawac pomalo gor~i, ali ovaj slavqeni~ki je nekima, iako ga nisu ni liznuli, bio ba{ gorak. Suvi{no je i re}i da je sam Statut bio tek sporedna moneta za potkusurivawe. Vi{e se i ne zna ko je i {ta je tu legalno, a {ta nije. Brejk poziciju, akcijom “spasimo {ah”, sitno{i|arxijskim interesima {ahisti su propustili. Ne ka`e se uzalud: “Kakav narod – takva vlast”. I tako to – do daqweg. Do boqeg naroda! U op{tem pobedni~kom raspolo`ewu ~ak je i dole potpisanom ponu|eno par~e slavqeni~ke torte u vidu su|ewa na @enskom {ampionatu Srbije. U Ka}u! [ta je bilo – bilo je! Da li je i tu razum pobedio sujetu vide}emo danas na tehni~koj konferenciji. Jer, “stradanije” dole potpisanog sudije, u ulozi novinara, ba{ je tu i po~elo - u Ka}u! E, moj Gijsene! @ivot se poigrava s nama! B.Dankovi} TURNIRUBAD VERISHOFENU

Velikiuspeh Mi{ePapa U okviru tradicionalnog 28. {ahovskog festivala u nema~kom Bad Verishofenu, odigrana su i dva velika otvorena turnira sa ukupno 305 u~esnika. Na A-turniru je u~estvovao 181 takmi~ar, me|u kojima 14 velemajstora i veliki broj internacionalnih i majstora FIDE.

Mi{aPap

Vojvo|anski velemajstor Mi{a Pap je bio {esti nosilac po rejtingu (ispred su bili Zubarev, Jepi{in, Teske, Kor~noj i Levin), ali je Pap na kraju pobedio sa ~ak 7,5 poena iz devet partija. U prvih pet kola imao je sve pobede, igrao sa gotovo svim favoritima, a protiv {estorice velemajstora zabele`io je tri pobede i tri remija, i turnir zavr{io bez poraza. Svoj verovatno najve}i uspeh u karijeri „ulep{ao“ je sa 22 nova rejting poena, a igrao je snagom 2720 poena. Kona~an plasman: Pap 7,5, Jepi{in, Teske, Kor~noj, L. Gutman, Andrejev, Levin, Karpa~ev i [tajnbaher po 7, Zubarev, Let{er, Mainka, Majster, M. Ivanov i Graf po 6,5 poena itd.

PROBLEMBR.381

Belidajemat udvapoteza Mark Adaba{ev ShakhmatyvSSSR12/1936.

Re{ewe problema br. 380 (D. Abragam, Bulletin Ouvrier des checs,1949.) sa pozicijom: beli – Kb6, Ld5, Lf6, pe{ak f7; crni – Kd7; je 1.f8T! Na 1...Kd6 sledi 2.Td8 mat.

dnevnikOv [AH SRedOM

c m y

dnevnik

NOVOSADSKI[AHOVSKIKLUB

Obele`enjubilej U vreme kada se odr`avaju raznorazne skup{tine, jedna, koja je odr`ana pro{le srede, bila je posebna – i sve~ana. U svojim prostorijama na{ najstariji {ahovski i jedan od najpostojanijih i najstabilnijih klubova uop{te, Novosadski {ahovski klub, aktuelni ekipni {ampion Srbije, slavio je devet decenija neprekidnog postojawa i delovawa u svim oblicima {ahovskog `ivota. Kako su doma}ini s ponosom istakli Novosadski {ahovski klub svojim radom i postignutim rezultatima predstavqa o~uvawe izuzetne i jedinstvene tradicije i istinski predstavqa autenti~nu vrednost Novog Sada i {aha. Kroz klub su, od wegovog osnivawa 12. februara 1922. godine, pro{le mnoge generecije uglednih gra|ana Novog Sada jo{ od osniva~a @arka Ogwanovi}a, Jovana Rajkovi}a i Bo{ka Me{terovi}a, u ~iju ~ast su nazvane i neke novosadske ulice. Kasnije su ugled kluba potvr|ivali i drugi istaknuti gra|ani Novog Sada i Srbije: prof. Stevan ]iri} (predsednik Skup{tine Kraqevine Jugoslavije), dr Radu{ko Ilij}, prof. dr Svetislav Jovanovi}, Aleksandar Ni}ifor, Imre Breder, Jovan Fajer, Nikolaj Kul`inski, Aleksandar Vilovski, @arko Popovi}, Maksim Naranxi}, Bora Tot, Rudolf Mari}, Ivan Buqov~i}, Anton De`e, Dragoqub Gvozdenac i mnogi drugi. Poseban zna~aj klub je dobio kroz priznawe najzna~ajnijih {ahista sveta koji su boravili u klubu i sa zadovoqstvom pristajali da budu po~asni ~lanovi me|u kojima su i svetski prvaci Aleksandar Aqehin, Miahil Taq, Maja ^iburdanidze, Boris Spaski, Anatolij Karpov, zatim Lajo{ Porti{, Geza Maroci, Bora Kosti}, Svetozar Gligori}, Milunka Lazarevi}, Qubomir Qubojevi}, Aleksandar Matanovi}, Bora Ivkov… Poseban doprinos N[K je dao u organizaciji brojnih {ahovskih turnira i manifestacija. Tu su, pre svega, mnogi me|unarodni velemajstorski turniri, dr`avni {ampionati, a wegovi ~lanovi dali su nemerqiv doprinos i na Olimpijadi koja je odr`ana u Novom Sadu 1990. godine. N[K je dao nekoliko dr`avnih prvaka u pojedina~noj konkurenciji (Petar Popovi}, Mi-

roqub Lazi}, Aleksandar Kova~evi}) a bilo je i nekoliko omladinskih i pionirskih prvaka (Dragan [olak, Petar Benkovi}, Vuk Savanovi}). Posledwe decenije klub redovno osvaja medaqe na svim ekipnim takmi~ewima: pored brojnih srebrnih i bronzanih medaqa N[K je ~etiri puta bio osvaja~ Kupa, a osvojene su i dve titule ekipnog {ampiona Srbije {to izdvaja N[K kao najuspe{niji klub u zemqi. U redovima kluba su vrhunski igra~i: velemajstori Dragan [olak, Aleksandar

koji su osvajali {ampionske titule prethodnih godina, kao i pojedinci koji su aktivnostima posledwih godina doprineli razvoju i o~uvawu tradicije kluba i {aha na ovim prostorima. Sve~anu skup{tinu, pored brojnih gostiju, ~lanova i prijateqa kluba, obele`ilo je i prisustvo {ahovskih matadora Milunke Lazarevi}, Aleksandra Matanovi}a i Bore Ivkova. Oni su evocirawem `ivopisnih doga|aja i prigodnih anegdota vezanih za legendarne ~lanove

Sasve~aneskup{tineN[K-a

Kova~evi}, Robet Marku{, Du{an Popovi} (reprezentativci), Petar Popovi} i Miroqub Lazi}, intermajstor Sini{a [ari}, Fide Majstor Miodrag Jevti} (kapiten), kao i “stara garda”: Tomislav Raki}, prof. dr Vojislav Petrovi}, prof. dr Milenko Jovanovi}, Krasoje Notaro{. Posebnu dra` ovom sve~anom skupu dali su i istaknuti novosadski sportisti, nosioci olimpijskih, svetskih i evropskih medaqa: Pavle Baj~eti}, Du{an Da~i}, Aleksandar Jovan~evi} a Skup{tinu su pozdravili i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport, gospo|a Aleksandra Risti}, predsednik Sportskog saveza Vojvodine Darko Pare`anin, predsednik SANS-a Dragan Milo{evi} i naravno predstavnici generalnog sponzora kluba DDOR AD Novi Sad FONDIARIA SAI. Ovaj jubilej iskori{}en je i za dodelu N[K-ovog presti`nog priznawa Zaslu`nog ~lana. Ovo visoko klupsko priznawe dobili su prvotimci kluba

RAPIDPRVENSTVOEVROPE

TatjanaKozinceva {ampionka Turska je u Gaziantepu nedavno bili doma}in `enama i u takmi~ewu za prven stvo Evro pe u ubr za nom {ahu. Koliko god da je sa mo tak mi ~e we za o ku pqa lo pa `wu igra ma i ostva re nim re zul ta ti ma {a hist ki wa, ono {to je po seb no za in tri gi ra lo, pre svega, same takmi~arke, a i qubiteqe {aha (i {ahistkiwa) {irom sveta, bilo je uvo|ewe pravila “koda obla~ewa”. Ovo je prvi evropski turnir na kojem su primewena nova pravila. Nema vi{e papu~a i sport ske ode }e(?), {ortseva, mini sukwica... TatjanaKozinceva Dekoltei }e se meriti san{karcima. Neki od wih se timetrima, a na bluzicama jednostavno olako pojavqumogu samo najvi{e dva dugju nose}i pocepane T majice menceta da lepr{aju, i to i farmerice, drowave cisa mo ako ni su pro vid ne pele, prqavu ode}u... (mislim te bluzice). Ali, udaqismo se previJedan od razloga za pri- {e od turnira. Na{e dame, menu pravila o zabrani no- umesto na ubrzani turnir, {ewa kapa i {e{ira je da vratile su se ubrzano svose izbegne varawe. Nije ja- jim ku}ama. Nekima od wih sno da li bi i {i{awe poovo je bila dobra priprema moglo jer mnoge dame imaju za Ka}, od no sno dr `av no buj nu ko su ko ja pre kri va prvenstvo. u{i, a u wih mo`e mnogo Plasman: 1. T. Kozinceva toga da se stavi. Mnogi sma9, 2-3. Kostewuk, Pe~ 8,5, 4traju da je sve ovo bilo ne9. Xagnidze, Lahno, A. Mupotrebno jer `ene, po prizi~uk, Bacia{vili, Stefarodi stvari, poku{avaju i nova, Gunina 7, 10-15. Bodina~e da za svoj izgled daju naruk, M. Muzi~uk, N. Kosve od sebe, a da je ovo prazinceva, Kovanova, Kurcidvi lo na me we no vi {e mu ze, Galojan 6,5, itd.

N[K-a dali poseban ton Skup{tini. Na poziv direktora kluba Milorada Lazi}a po zavr{etku radnog dela Sve~ane skup{tine sa pri~om se nastavilo na koktelu jo{ dugo, dugo, u susednom restoranu “Veliki”, u istom, sve~arskom tonu. Devet decenija nije {ala! Svako je imao jo{ po ne{to da ispri~a {to je sam do`iveo – ili od nekog ~uo! I dok su se gosti jo{ sladili |akonijama na koktelu nestrpqivi {ahisti su se vratili u prostorije kluba da odigraju ro|endanski cuger. Plasman: 1. Dragan [olak 8, 2-3. Petar Popovi}, Du{an Popovi} 7,5, 4. Milo{ Roganovi} 6, 5-6. Aleksandar Kova~evi}, Dejan Leskur 5,5, 7. Milorad Lazi} 4,5, 8-13. Miodrag Jevti}, Darko Pare`anin, Milan Ilij}, Slobodan Axi}, @eqko Medar, Sini{a Remecki 4, 14. Krasoje Notaro{ 3,5, 15. Slavko Popovi} 3, 16. Ratomir Bogdanovi} 2,5, 17. Slobodan Kostadinovski 2, 18. Rade [olak 1,5 poen. BogoqubDankovi}

sreda21.mart2012.

21

ANALIZIRANEPARTIJE

Usporena brzopletost Na {ampionatu Evrope u ubrzanom {ahu za `ene, koje se igralo u Gaziantepu (Turska) odmah po zavr{etku takmi~ewa u klasi~nom {ahu, Tatjana Kozinceva je pobedom potvrdila ugled Ruskiwa i u toj vrsti {aha. Taj ugled “overila” je biv{a svetska prvakiwa Aleksandra Kostewuk na drugom mestu. Mnogi smatraju da je ubrzani (rapid) {ah mo`da {ah budu}nosti jer se sve de{ava mnogo br`e i atraktivnije nego u tradicionalnom, kako neko re~e muzejskom {ahu a ipak, sporije nego u blic (“brzopletim”) partijama, gde su mogu}e i neshvatqive gre{ke. Dodu{e, takve neiznu|ene gre{ke, “ni~im izazvane” de{avaju se i u drugim sportovima, a samo je u {ahu dobilo i specifi~an naziv: “paceraj”. Svi pamte kada virtuoz Mesi da pet golova na jednoj utakmici, zaboravqaju}i, pritom, poneki wegov kardinalni proma{aj. U {ahu je to obrnuto! I zato, ne osu|ujte i ne sladite se ne~ijem previdu – jer ve} sutra se mo`e to i vama desiti. U prilogu dajemo nekoliko karakteristi~nih ubrzanih partija sa prvenstva Evrope. Jednu od odlu~uju}ih partija za {ampionsku titulu Tatjana Kozinceva je dobila protiv veoma jake Gruzijke Nane Xagnidze.

T.Kozinceva –Yagnidze 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 a6 5.Ld3 Lc5 6.Sb3 Le7 7.Dg4 Lf6 8.Sc3 Sc6 9.Dg3 Sge7 10.Lf4 e5 11.Ld2 d6 12.h4 Le6 13.0–0–0 Tc8 14.Kb1 h5 15.Lg5 Sg6 16.Sd5 L:g5 17.h:g5 h4 18.De3 Sce7 19.c4 0–0? Moj “stari” Fric ka`e da je ovde najboqi potez 19…Th5 20.Le2 Th7 21.Sb6 Tc6 22.Sd5; Moglo se igrati i 19…b5! Zatim, 20.c:b5 L:d5 21.e:d5 S:d5.

37.D:f7+ Kb6 38.e:f5+-) 36.e:f5 (36.Df8 forsira mat.) 36...D:d3+ 37.Tc2 1:0

Gunina–Mol~anova 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sd7 4.Sc3 Sgf6 5.Lg5 h6 6.Lh4 Lb4 7.e3 g5 8.Lg3 Se4 9.Dc2 h5 10.c:d5 e:d5 11.Ld3 f5 12.Le5 Tg8 13.0–0 L:c3 14.b:c3 g4 15.Se1 S:e5 16.d:e5 Dg5 17.c4 Le6 18.c:d5 L:d5 19.L:e4 L:e4 20.D:c7 Tg7 21.Dc4 h4 22.Tc1 g3 23.De6+ Te7 24.Df6 D:f6 25.e:f6 Tf7 26.f3 Lc6 27.Tc5 T:f6 28.Te5+ Kf7 29.Sc2 Te8 30.T:e8 K:e8 31.h:g3 h:g3 U potpuno izjedna~enoj poziciji {ampionka Evrope 2012. u klasi~nom {ahu igra bezbri`no: 32.Td1??

32...La4 33.Tb1 (Bela ne mo`e da brani skaka~a sa 33.Tc1 zbog 33…Tc6, a ne poma`e ni 33.Td2 zbog istog poteza jer preti mat po prvom redu: 33.Td2 Tc6 34.Se1 Tc1 35.Kf1 Lb5. 33...L:c2 34.T:b7 Tb6 0:1

Hoang–Lahno 1.d4 Sf6 2.Lg5 e6 3.e4 h6 4.L:f6 D:f6 5.c3 d6 6.Ld3 g6 7.Se2 e5 8.0–0 Lg7 9.f4 De7 10.Sd2 0–0 11.Sf3 c6 12.Dc2 Lg4 13.h3 L:f3 14.T:f3 Sd7 15.Taf1 e:d4 16.c:d4 c5 17.d:c5 S:c5 18.b4 Se6 19.Kh1 Tac8 20.Da4 Sd4 21.S:d4 L:d4 22.f5 g5 23.b5 De5 24.f6 Lb6 25.Tf5 Dg3 26.Dd1 Tc3 27.T1f3 Dh4 28.Lf1 Tfc8 29.T:c3 T:c3 Crna je boqa, ali ima jo{ dosta posla za wu. Me|utim, protivnica je osloba|a tog bremena: 30.D:d6?? D:e4! 31.Te5

PRVENSTVOSRBIJEZA@ENE

Doma}inKa}

[ahovski savez Srbije, u saradwi sa [ahovskim klubom Jugovi} iz Ka}a, organizuje 6. prvenstvo Srbije za {ahistkiwe koje }e se odr`ati od 22. marta do 1. aprila u hotelu “Omorika” u Ka}u. U~estvuje 12 {ahistkiwa koje }e odigrati 11 kola po Berger sistemu. Tehni~ka konferencija i izvla~ewe turnirskih brojeva obavi}e se danas u hotelu “Omorika” u 19 ~asova. Sve~ano otvarawe {ampionata obavi}e se 22. marta u 15.30 ~asova u sali za igru. Prvo kolo, kao i sva naredna, po~iwe od 16 ~asova, izuzev posledweg kola koje }e po~eti u 11 sati. Tempo igre je 90 minuta za 40 poteza sa dodatkom od 30 minuta do kraja partije i bonifikacijom od 30 sekundi za svaki odigrani potez. Partije }e se igrati na elektronskim {ahovskim tablama i bi}e preno{ene direktno na internet posredstvom elektronskog sistema DGT. EKIPNOPRVENSTVOOSNOVNIH [KOLAJU@NOBA^KOGOKRUGA

\aciuVrbasu

Ekipno prvenstvo osnovnih {kola Ju`noba~kog okruga }e se odr`ati u nedequ 25. marta u Vrbasu u sportskoj hali CFK “Drago Jovovi}” sa po~etkom u 10 ~asova. De~aci igraju na ~etiri a devoj~ice na tri table. Igra se sedam kola 15 minuta po igra~u. U~esnici treba da ponesu {ahovske garniture i ispravne ~asovnike (2 po ekipi). Prve dve ekipe se plasira}e se na ekipno prvenstvo osnovnih {kola Vojvodine. Prijave za takmi~ewe se primaju najkasnije na dan odr`avawa turnira do 9.30 ~asova ili na telefon 063 785 – 78 – 54 (Tomislav Navratil).

20.Sf6+! g:f6 Na 20...Kh8 21.Dg3! dovodi crnu u potpuno izgubqenu poziciju. 21.g:f6 Sf4 22.g3! Seg6 23.g:f4 e:f4 24.Dd4 b5 25.c:b5 a:b5 26.Tdg1 L:b3 27.a:b3 Te8 28.T:h4 Te5 29.T:f4 Kf8 30.Tf5 Dc7 (30...T:f5 31.e:f5 Se5 32.Dh4+-) 31.De3 Dc5 32.Dh6+ Ke8 33.T:g6 T:f5 (33...f:g6 gubi zbog 34.f7+ Kd7 35.f8D) 34.Tg8+ Kd7 35.T:c8 Dd4 uzdaju}i se u neku vrstu ve~nosti. (35...K:c8 36.Df8+ Kb7

Da li je ne{to propustila Trang Hoang? 31...T:h3 mat. Da, pe{ak kojim se uzima top je “malko” podvezan! 0:1 Pripremio:B.Dankovi}

MEMORIJALNITURNIRUSIVCU

Nastavili Zoranovodelo U or ga ni za ci ji [ah-klu ba Sivac, u prostorijama Mesne zajednice odr`an je VII memorijalni turnir „Zoran Soki} Krta“. U~estvovale su ekipe Ku le, Cr ven ke, Pa no ni je i Sivca. Po be di la je eki pa „Mi qo Vujovi}“ iz Crvenke i osvojila prelazni pehar. Uru~en je skroman poklon porodici Soki}. Pre turnira polo`eno je cve}e na Zoranov grob i obnovqene uspomene na wega i wegovo delo. Zo ran je bio is tak nu ti ~lan Dram ske gru pe u Do mu kul tu re. Kao glu mac ama ter osta vrio je niz ne za bo rav nih ulo ga. Naj za slu `ni ji je za ob na vqa we ra da {ah-klu ba 2004.

go di ne. Bio je se kre tar klu ba, glav ni or ga ni za tor u klu bu. Najve}a `eqa mu je bila da po~ne sa radom {kole {aha. To se ostvarilo i 24.11.2004. godine i po~eo je da radi sa mladima. Wegovo petoro dece je po{lo wegovim putem i uspe{no se takmi~e. Milijana je bila prvak Vojvodine, Dragomir je majstorski kandidat i trenutno jedan od najboqih seniora u op{tini Kula. Zoranov entuzijazam i qubav pre ma {a hu je na dah nu la i ostale. Danas je [K Sivac sa 80 mladih najmasovniji, najaktiv ni ji, naj or ga ni zo va ni ji i naj u spe {ni ji klub mla dih u Vojvodini. Nastavili smo Zoranovo delo.


22

kultura

sreda21.mart2012.

dnevnik

ДАНАСЈЕСВЕТСКИДАНПОЕЗИЈЕ

НИЈЕ ЛАКО СНИМИТИ АУТЕНТИЧАН ВОЈВОЂАНСКИ ФИЛМ

Празниклепихречи

Беспарица успорила „Сневане снегове”

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалнимиинтернационалнимпоетскимпокретима,крозпромовисање иподстицање читања,писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљенјеснамеромдасејавностподсетинаснагуиважност песничкеречи,којајенамаргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост. Овајпразникјеприхваћениу Србији,паседанасобележавана вишеместа.ДруштвокњижевникаВојводиневећчетвртугодину уНовомСадуобележаваСветски данпоезије.Писцисуприпремиликњижевнипрограмкојипочињеуподне,наплатоуиспредседишта ДКВ, у улици Браће Рибникар,измеђубројева1и3.Своју поезију уживо ће говорити СлавкоАлмажан,НиколаШанта, МихалЂуга,БраниславЖивановић,ДубравкаМиленковић,ПеткоВојнићПурчар,ГорданаШарчевић, Стеван Брадић, Емсура Хамзић, Стеван Вребалов, Вјера Бенкова, Ференц Маурич, МиклошБенедек,МиланМицић,Радомир Миљојковић и Зоран Ђерић.У програму наступају и студенти новосадске Академије уметности. Такође ће бити еми-

товани и звучни записи поезије Иве Андрића, Милоша ЦрњанскогиЕзреПаунда. Обележавајући Светски дан поезије, Књижевна општина Вршац, приредиће вечерас у свом седишту песнички перформанс „Поезија на послужавнику“. Програм почиње у 19 часова, а посвећенје дугогодишњемпредседнику,уредникуипесникуПетру Крдуу, који је преминуо 30.апрла прошле године. Том

ванаједномпоетскомзбирком,са послужавника,аупрограмуучествују Бојана Удицки, првакиња НП„Стерија“,песникињеЈулијанаРудићиСањаВукелић,имладиглумциМатејБастаиСтрахиња Дуњић. Модератор ове поетске светковинебићеДејанТадић. Светскиданпоезијеобележава сеиуБеограду,различитимпрограмимакојићепочетиуподне,у Културномцентруграда,атрајаће до пред поноћ. Свечаност лепих

Часкњижевностииглуме Поводом обележавања Светског дана поезије,сутра, са почетком у 19сати,у Спомен-збирци Павла Бељанског ће бити одржано поетско вече, у сарадњи са ученицима гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада. Програм за који је сценарио припремила професоркасрпскогјезикаикњижевности Драгана Бошковић Томић,обухватиће нека од најзначајнијих имена српске књижевности прве половине 20.века –песнике савременике Павла Бељанског попут Јована Дучића,Милана Ракића,Владислава Петковића Диса,Симе Пандуровића.Поетско вече замишљено је као час књижевности на коме ће ученици,глумећи песнике српске модерне,рецитовати стихове и излагати основе њихових поетика. У овој драматизацији, кроз игру улога,они ће одговарати на питања новинара и тадашњихкњижевних критичара,Јована Скерлића и Богдана Поповића. приликомговорићесестиховииз књига прошлогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност Томаса Транстремера, затим Еве Липске, Габријела Бабуца, Ранка Рисојевића, СандеРистићСтојановић, чијекњигеје последње Крду потписао као уредник. Публика ће бити даро-

Снимање играног филма „Сневани снегови„ у српско-мађарској копродукцији, према сценарију и режији Золтана Бичкеија из Кањиже, настављено је минуле зиме, а требало би да се заврши ове године.Филм је започет пре четири године и ово је била трећа етапа снимања, обављена на локалитету специјалног резервата природе „Слано копово„код Новог Бечеја. -Снимање филма се одужило не због недостатка снега него због не-

ђанском пејзажу у равници, у разним временским приликама - каже Бичкеи. Он додаје да је и минула фаза снимања била прилика да се искористи пуно тога карактеристичног за заштићено подручје „Слано копово„,где се може доживети фатаморгана. Бичкеи подсећа да је филм „Сневани снегови” посвећен историјској теми с краја 17.века, пре карловачког мира,када је војвођанска равница била скоро пуста

речи започиње у Галерији „Артгет“,поетскимомажомПетруКрдуу.ЊеговупоезијућечитатиТања Крагујевић, Радмила Лазић, ДубравкаЂурић,МилицаЛилићЈефтимијевић, Драгана Младеновић,ВасаПавковић,МилетаПродановић, Јелена Маринков и ГабријелБабуц. Р.Лотина

БОГАТАБИБЛИОТЕЧКАГРАЂАЦЕНТРАЛНИХИНСТИТУЦИЈА УЋИЋЕУЈЕДИНСТВЕНСИСТЕМ

ВиртуелнaбиблиотекaСрбије У Српској академији наука и уметности (САНУ)јучесу потписана два важна документа којима се стварају услови за укључивање Библиотеке САНУ у информациони библиотечки систем Србије и доступност њене грађе широј јавности. Председник САНУ Никола Хајдин поздравио је скуп и са министром културе, информисања и информационог друштва Предрагом Марковићем потписао Протокол о суфинансирању програма и активности Библиотеке САНУ. У сали Председништва САНУ потписан је и Споразум о сарадњи Народне библиотеке Србије (НБС),Библиотеке САНУ и Библиотеке Матице српске,а потписници су,уз академика Хајдина,управник Библиотеке Матице српске, дописни члан САНУ Миро Вуксановић и управник Народне библиотеке Дејан Ристић. Министар Марковић истакао је да је циљ да богата библиотечка грађа коју чувају наше, како је рекао, централне институције,уђе у јединствени систем и да та сјајна виртуелна библиотека буде доступна широком кругу корисника. Он је додао да то представља реализацију закона који су у протеклом периоду донети у овој области. Потписани документи,прецизирао је Марковић,тичу се техничких и организационих детаља,начина набавке књига,а предуслов за то су разна плаћања о чему ће се старати Министарство културе. „Желимо да дамо право значење капацитетима наших институција.Отуда и серија закона које смо доне-

ли ради системског решавања питања. Библиотечки систем је једини који постоји у свакој општини у Србији„,рекао је министар и најавио да ће се умрежавање наставити. Вуксановић је истакао да је реч о унапређивању делатности од општег значаја,а на корист читалаца и целокупног друштва. Он је подсетио да пројекат Виртуелне библиотеке води НБС,а основа фонда су списи Библиотеке Матице српске.Окупљено је 125библиотека које формирају заједнички каталог,доступан још од 2003.године. Виртуелна библиотека омогућиће да Библиотека САНУ уђе у тај систем, што ће финансирати Министарство културе.Тек потом ће бити потписан уговор са НБС о приступању,а то је процес који изискује доста времена,објаснио је Вуксановић. Управник НБС Ристић изразио је задовољство због предузетих корака који ће омогућити да поред истраживача и шира јавност добије приступ једној од наших највећих колекција библиотечке грађе. „Изузетна колекција која је прикупљана два века ускоро ће бити доступна свим заинтересованим читаоцима,како и треба да буде у 21.веку„,истакао је он. На скупу је предложено да се и библиотеке различитих института САНУ,такође умреже и да се у Виртуелној библиотеци створи општи фонд књига у Србији. (Танјуг)

ВЕЧЕРАСУБИОСКОПУ„АРЕНАСИНЕПЛЕКС”

Премијера домаћег филма „Црна Зорица” Филм „Црна Зорица„, црна комедија са елементима авантуре,у режији Радослава Павковића и Христине Хаџихараламбус, после синоћнепремијереуБео-

Радња филма смештена је у савремену источну Србију, која је и даље уроњена у празноверја и предрасуде. Зорица, коју игра Љума Пенов, носи проклетство

БраниславТрифуновићиЉумаПеновуфилму„ЦрнаЗорица”

граду вечерас у20,30часоваће бити приказан и у новосадском биоскопу „Арена синеплекс“. Очекује се и долазак ауторске екипе.

-од када се њена прва љубав мистериозно удавила у реци, мушкарци у њеној близини умиру на најчудније начине. Љути сељани су јој због тога наденули

надимак „пољубац смрти“, а прича се компликује када Мане, у тумачењу Бранислава Трифуновића, тврдоглави полицајац који не верује у „бапске приче“ и вештичарење,покуша да открије да ли је Зорица заиста серијски убица или само девојка жељна љубави. Сценарио су написали Горан Мојсин и Христина Хаџихараламбус, директор фотографије је Владан Јанковић, аутор музике Димитрис Фрицалас, сценограф Аљоша Спајић, костимограф Зора Мојсиловић,монтажер Марко Глушац. У филму играју и Мирјана Карановић,Никола Пејаковић, Михајло Миша Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић,Милош Самолов, Добрила Стојнић, Младен Андрејевић, Дубравко Јовановић и Стефан Бундало. Продуценти су „Супер филмс“ (Београд), „Федерико филм“ (Варшава), „Фраме бy фраме“(Никозија)и „Пан ентертаинмент“(Атина).

ГлумацНандор Силађи

достатка пара,што је већ хронична бољка у домаћој филмској продукцији.Ипак,надам се да ћемо у овој години успети да завршимо снимање,јер очекујемо већу финансијску подршку од разних фондација из Мађарске, а такође и на конкурсу Владе Војводине. Ово је типичан војвођански филм, нема декора и све се снима у аутентичном војво-

због турске најезде и ратова,а да је у центру пажње људско држање и како после пустоши изградити цивилизовано друшво. - Радња филма се одвија кроз разне људске драме. У питању је камерни филм са 12 глумаца, али биће у њему у лепих сновиђења, костима и специфичних визуелних дешавања -открива Бичкеи.

Бичеки предочава да је јако тешко доћи до средстава за снимање филма, јер нема јединственог система који гарантује обезбеђивање средстава, односно, финансирање филмске продукције. - Ако започнеш филм, код нас није сигурно да ли ћеш успети и дагазавршиш.Разумем да је снимање филма скупо,чак и оваквог јефтиног какав је „Сневани снегови„,који кошта упола у односу на неки стандардни филм који се одради у Београду.Али,за нашу заједницу је и то велико издање и настојим да га савесно реализујемо.Без обзира на све потешкоће, није свеједно како ће се овакво уметничко остварење формирати и наћи пред публиком - указује Бичкеи. Филм „Сневани снегови„ настаје у српско-мађарској копродукцији коју са наше стране чини ДОО „Аргос„ из Новог Сада са продуцентом Синишом Боканом, а партнер из северног суседства је „Филм-арт„из Будипеште са Јенеом Хаберманом. Глумачка екипа је састављена махом из Војводине, делом из Мађарске, а главни адут „Сневаних снегова„биће доајен глумишта Ђоко Росић који живи у Бугарској, играо је у немачким, енглеским, чешким и филмовима других европских земаља,али не и код нас у Србији. Поред Росића, који треба да се прикључи екипи, у филму играју глумци суботичког Народног позоришта Нандор Силађи,Фриђеш Ковач, Наталија Вицеи и Арпад Черник, из Новосадског позоришта-Ујвидеки синхаз Акош Буза, будимпештански глумци Миклош Б.Секељ,Анита Тот и Чаба Хорват, те Ласло Чендеш из Позоришта „Геза Гардоњи„из Егера,Јанош Мерч и Жолт Даниелфи из дебрецинског Позоришта „Чоконаи„ и Лајош Пап из Печуја, а сниматељ је Јован Милинов из Новог Сада. М.Митровић

СУТРАПОЧИЊЕАРТТРЕМАФЕСТУРУМИ

МираБањацнаотварању Овогодишњи,петнаести по реду Арт трема фест почиње сутра у Великом холу Културног центра у Руми,а отвориће га,у 19часова,легенда нашег глумишта Мира Бањац.Повод за долазак Мире Бањац је гостујућа изложба Позоришног музеја Војводине посвећена60година њеногстваралаштва -Трема фест је од фестивала догурао до пројекта. Наиме,ми почињемо Трему сада у марту,а завршавамо је у августу,такодаћесваког месеца бити програма. Ово је покушај да се афирмише рад студената академије,младих позоришних уметника и позоришних професионалаца.Арт трема фест има за циљ да прикаже све врсте уметности,а такође жеља нам је да афирмишемо и мотивишемо младе људе да се посвете позоришту и уметности – каже уметнички директор Трема феста Золтан Фридман. Након отварања изложбе и разговора са Миром Бањац, посетиоци фестивала ће моћи да погледају представу „Чекаоница„студената прве године Академије уметности у Новом Саду у класи Јасне Ђуричић,а након представе и разговора са ауторима представе, у Клубу Културног центра биће одржан концерт Трема фест бенда.

Другог дана фестивала од 19часовајепредстава „Кос„у режији Филипа Марковиновића,упродукцији Културног центра Нови Саду којој улоге тумаче Милица Трифуновић и Ненад Пећинар. У 21 час наступиће Академско позориште „Браћа Крсмановић„из Београда са представом „Рувензори„у режији Владимира Цвејића,а у којој играју Ненад Спарић,Јована Вулин,Драгана Цветковић, Исидора Јевтовић и Милена Медар.Ова сатира говори о екологији и корупцији,адраматизованаје као кабаре. У суботу,24.марта студенти Академије уметности извешће представе „Мурлин Мурло„у режији Мие Кнежевић од 18 часова, „Лудило у двоје„ у режији Ламије Ал-Хасен од 20часова и „Павиљони„у режији Душана Мамуле од 22часа.У 23,30часова биће уручененаграде након чега следи концерт у Клубу Културног центра. Све представе биће одигране на Камерној сцени у Културном центру у Руми.Цена улазнице за вече је 200динара,а комплет за свих шест представа је 500 динара. Куповином улазнице помаже се пројекат „Отворена Арт трема сцена‘’. Ј.Антић

НОВИПРЕВОДИКЊИГЕ ЈЕЛЕНЕЛЕНГОЛД

„Вашарскимађионичар” на мађарском и македонском Књига „Вашарски мађионичар„ Јелене Ленголд, овогодишње добитнице Европске награде за књижевност,биће објављена и у Мађарској и Македонији, саопштио јењен ексклузивни издавач „Архипелаг”. Мађарско издање ове награђене збирке прича објавиће издавачка кућа Филмакс из Будимпеште до краја 2012.године,у преводу Габора Чордаша, познатог преводиоца српске књижевности на мађарски језик. Македонско издање „Вашарског мађионичара„ објавиће током наредне јесени издавачка кућа Икона из Скопља у преводу познатог македонског писца Александра Прокопијева.

„Архипелаг„је у протеклих пола године склопио уговоре и за италијанско и чешко издање „Вашарског мађионичара„,а сада приводи крају преговоре за енглеско, данско и грчко издање ове књиге.У току су преговори са издавачима из још пет европских земаља. Књига прича „Вашарски мађионичар„,за коју је Јелена Ленголд пре неколико месеци добила Европску награду за књижевност,већ је објављена на бугарском језику. На српском је доживела већ два издања,а поједине приче преведене су на више језика и заступљене у неколико антологија.


sreda21.mart2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

ИНТЕРВЈУ: ГЛУМАЦРАДОВАНВУЈОВИЋ,ДОБИТНИК„ДНЕВНИКОВЕ”НАГРАДЕНАСТЕРИЈИНОМПОЗОРЈУ

Мислимдасамнасамомпочетку Само реткима који су са пажњом испратили филм „Шејтанов ратник“ Стевана Филиповића није било изненађење што је у „Броду за лутке“ Српског народног позоришта заиграо Радован Вујовић, глумац који ће од тада новосадску публику наставити да импресионира сваког Стеријног позорја. Као по правилу, представе у којима он игра освајале су награде, а жири рeдaкције нашег листа одлучио је да на прошлом, 56. издању Позорја, нашег најзначајнијег националног позоришног фестивала, у чијем раду од оснивања „Дневник“ има активну улогу, управо Радован Вујовић освоји награду за најбоље уметничко остварење, која му је уручена пре неколико дана у Југословенском драмском позоришту у Београду. Вујовић је блистао у представама „Метаморфозе“ и „Рођени у Ју“, а поред позоришних репертоара у Београду и Новом Саду, тренутно је најзаступљнији на телевизији, где у серији „Војна академија“ стиче све шири круг љубитеља. l Каковидитесебеуовом тренуткукаријере,којибисте због властитих остварења могли назвати веома успешним? - У оваквој ситуацији нисам био раније, пре свега јер се на првом пограму РТС емитује серија „Војна академија“ у којој играм. То ми је прво искуство са телевизијом и потпуно је другачије од свега што сам до сад радио јер просто је невроватно колико телевизија упозна људе са твојим лицем и колико сви крену да те препознају. Задовољан сам што сам неке улоге одиграо та-

Фото:Б.Лучић

ко како сам одиграо и што сам на путу који сам сам желео и изабрао. Нисам морао да правим превелике компромисе до сада. А наравно да желим много, много више, и улога и пројеката на телевизији, у позоришту, филмова, још много, много других ствари, јер мислим да сам на самом, самом почетку. l У представи „Рођени у Ју“једном ликукојитумачите смучиласевећпричаопрошлостиитакобранистанови-

ште млађих генерација, које се с правом питају хоће ли овде икад ишта друго завредетиспомена. - То и није лик. Представа је рађена тако што је нас глумце редитељ Дино Мустафић окупио и интервјуисао. Имали смо четрдесетак питања и онда је од тих наших изјава састављен текст. То што ја говорим су моји одговори на Мустафићева питања о Југославији, тако да говорим у своје име, а помало

уврнута и померена сцена о бакином џемперу који штрика целе године а доноси га Деда Мраз јесте реална ситуација која се мени десила у детињству. Памтим и године кризе када је било тешко, али ја сам био толико мали да ми није било јасно како би другачије то све требало да изгледа. Тек сада схватам да је то било тешко и страшно време. Кад смо почели да радимо, питао сам се откуд ја у тој причи, јер сам Југославију животом закачио јако мало. Дино Мустафић ми је дао добар одговор да сам ту јер га занима мишљење младих људи. Добио га је. Мени је заиста те државе, колико год она била велика и колико год у њој животи милиона људи били дивни, стварно доста. Време је да се крене даље. Ми, млади људи, не желимо да проведемо цео свој живот у сенци неке земље у којој су живели наши родитељи, баке и деке. Ја то поштујем, кроз рад на представи схватио сам да је то пуно значило великом броју људи, али да треба некако са целом том причом да се заврши и да то бреме које ми хтели, не хтели носимо са собом, треба да се скине са нас. l Награду нашег листа добилистеизаулогуупредстави„Метаморфозе“,којујепо Овидијевом тексту режирао Александар Поповски. Какав јебиораднатојпредстави? - Та представа и сам процес је био доста другачији. Поповски је из Овидијевог текста изабрао одређени број ликова, а рад на њиховом постављању на сцену је био невероватно занимљив и пријатан. Експериментисање, трагање у

фантастично опшутеној атмосфери, за глумца на првом месту који има слободу да проба шта год жели, у ком год правцу да крене... Опет, Аца је имао јако јасну визију шта жели од те представе и држао нас је у правим оквирима. Стварно се са радошћу сећам тог периода јер је био испуњен креацијом, слободом, забавом, а на крају је изашла представа у којој сви ми на сцени уживамо, што и публика

- Како да не! Ево, пре три, четири дана смо је одиграли 60. пут. Играмо је и даље једном, два пута месечно због разноразних фактора и стицаја околности, али заиста та представа нимало не губи на свом квалитету, напротив, некако расте и развија се. Свако извођење је другачије и посебно. Лично ми је огромно задовољство играти са Јасном Ђуричић, Радојем Чупићем, Ненадом Пећинаром, Милицом

Еволуцијаглумца l Глумцисупоследњихгодинапредпосебнимзахтевимакадјеречонајактуелнијојсценскојпоетици,такозваној постдрамској, којој вас, претпостављам, не учебашмногонаакадемијама.Какосевисналазитеу томкомплексноммешањуперформативаикласичног глумачкогакта? - Ми смо на факултету радили највише класично позориште. Наравно, има ту редитељских вежби, других ствари које нас донекле спремају за све. Али мислим да је ту главно да ми као глумци будемо отворени за сваку врсту новог позоришта и средстава његовог остварења. Радио сам и класично и када говорим у своје име. Било ми је незгодно у „Рођени у Ју” да нађем систем или механизам помоћу кога ћу понављати оно што сам смислио и што говорим у своје име, а да то и даље буде представа. Радио сам и „перформанс“, позориште које се заснива на говору и гласу, са Аном Софреновић. У свакој врсти израза треба бити прилагодљив, јер ако покушате да играте класично у представи као што је, например, „Рођени у Ју“, онда то неће добро испасти. Просто, треба да еволуирамо. препознаје, аплаузом нас увек враћају по четири пет пута... Огромна количина позитивне енергије! l Новосадска публика може давасгледа нарепертоаруСрпскогнародногпозоришта, у представи „Брод за лутке“.Тојејошједнаважна представа у вашем глумачкомопусу?

Грујичић, Драгињом Вогањац. Цела екипа је сјајна као и атмосфера на сцени. Представа је потпуно другачија од свега што сам радио, захваљујући редитељки Ани Томовић и, наравно, дивном тексту Милене Марковић. Чак ми је уживање и сат вожње до Новог Сада и назад. Цео тај дан ми је посебан. ИгорБурић

ЗАВРШЕН6.ПИЈАНИСТИЧКИМЕМОРИЈАЛ„ИСИДОРБАЈИЋ”

ИЗЛОЖБАСЛИКАУНАРОДНОММУЗЕЈУЗРЕЊАНИН

Лауреаткиња КумиМацуоизЈапана

Из угла једне Францускиње

Јапанка Куми Мацуо лауреаткиња је и првонаграђена у Ц категорији 6. пијанистичког Меморијала „Исидор Бајић“, који је завршен прексиноћ у Синагоги концертним финалом у Ц категорији и проглашењем свих победника овог такмичења. Другу награду у овој категорији освојио је Денис Жданов из Украјине, а трећу Сара Вујадиновић из Србије, која добила и награду публике. Специјалну Стенвеј награду Универзитета Јужне Флориде у Ц категорији освојио је Матиа Мистранђело

Никола Лосито из Италије такође је и победник А категорије. Друга награда у овој категорији додељена је Се Јун Чону из Кореје, а трећа Галини Николин из Србије и Елизавети Украинској из Русије, којој је припала и специјална награда „Клод Дебиси„.Специјалну награду »Исидор Бајић« у А категорији добио је Драгутин Вучић из Србије, који је такође и лауреат специјалне награде „Станислава Тешић„ за најбоље рангираног такмичара из Војводине у А или Б категорији.

ва света. Последњег дана, одржано је концертно финале Ц категорије у којем је концерт за клавир извело троје финалиста, уз пратњу филхармонијског оркестра „Банатул“ из Темишвара, са диригентом Георгом Костином, пред пуним гледалиштем новосадске Синагоге. Многи ђаци, студенти и остала публика, с великом пажњом су пратили завршницу Меморијала. Доказ да ово није обично такмичење, са строгим жиријем које из близине мотри на извођача, јесте топла и спонтана подршка публике свим

Фото:НиколаМолнар

ДобитницинаградауЦкатегорији

из Италије и поменута Јапанка Куми Мацуо. За лауреата А и Б категорије проглашен је Никола Лосито из Италије. Прву награду у Б категорији добио је Даниел Боровицки из Израела, друга је припала Женкуи Ху из Кине, а трећа Павелу Маркову из Бугарске и Иљи Рамлаву из Русије. Специјална награда „Клод Дебиси” додељена је Шону Џексону из Велике Британије, а „Исидор Бајић“ Дини Стојиљковић из Србије.

О наградама је овог пута одлучивао жири у саставу: Роберт Андрес (Хрватска / Португалија), Фабио Бидини (Италија), Светозар Иванов (Бугарска), Емануел Красовски (Израел), Ванеса Латарш (Велика Британија), Хеди Саланки Рубардт (Мађарска), Миртала Салазар (Мексико), Едвард Туржон (Канада) и Дејвид Вестфал (САД). У протеклих десет дана у Новом Саду се за неку од наведених награда надметало око деведесет младих пијаниста из разних краје-

такмичарима, који су с бине испраћани овацијама, као да су већ започели блиставе и успешне каријере, што заправо и јесу пласиравши се у ово финале. И сам жири је, изашавши на бину, осетио такву атмосферу, доживео аплаузе, подршку и узвике одобравања, поготово након речи захвалности на гостопримству. Наредно бијенално пијанистичко такмичење Меморијал “Исидор Бајић”, биће одржано од 7. до 17. марта 2014. Н. Пејчић

Изложба слика под називом „Из угла једне Францускиње“ ауторке Фани Бурла биће отворена у петак, у 18 часова, у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Изложба обухвата 11 радова насталих у прошлој и овој години. Фани Бурла је рођена 1983. у Перигеу, у области Дордоња, на југозападу Француске, а тренутно живи и ради у Зрењанину. У Фиренци је радила за једну од најбољих фирми за декорацију и рестаурацију „Мозаици Пити“ као декоратер и техничар - рестауратор. У зрењанинском Народном музеју и Галерији Матице српске у Новом Саду радила је као техничар - рестауратор и позлатар. Своје сликарске радове излагала је у зрењанинском музеју, Амбасади Француске у Београду и Дому културе у Војвода Степи. - Они који прате рад Фани Бурла познају је као верну поклоницу класичних техника, пре свега уљане боје и веристичког израза. Као конзерватор и рестауратор она се бави и копирањем старих мајстора. Широј публици први пут се представила серијом монументалних портрета – упечатљивих лица са свих континената. Ако нас је та прва изложба асоцирала на жељу за путовањем и повезивањем континената, ова изложба која је тренутно пред нама нам показује да се наша путница скрасила у својој новој домовини, и да жели са нама да подели своје утиске – каже академски сликар Растко Стефановић, аутор текста о изложби. Стефановић примећује да се француска ауторка, наступајући са објективне позиције странкиње, заинтересоване за земљу у којој се обрела, одлучује да своја запажања сублимише на платни-

ма која бисмо по тематици могли да поделимо у две групе. Једну групу чине “портрети” предмета, а другу симболични призори који приказују одређену атмосферу. - Могли бисмо рећи да постављају питања о нашој прошлости, садашњости и будућности, на некима од њих читљива је и критика, наравно добронамерна.

Ови радови директније одговарају на питање шта о нама као друштву може да закључи неко ко је дошао са стране, а будући да је то неко ко се определио да заволи ову средину са свим њеним врлинама и манама, било би добро да те закључке озбиљно уважимо – примећује Стефановић. Ж.Балабан

Шекспирови Сонети као музички албум Шекспирови Сонети биће преточени у музичке нумере поводом културне Олимпијаде која ће се одржавати у Лондону током Олимпијских игара, преноси лист „Телеграф„. Албум Шекспирових Сонета биће пуштен у продају 23. априла, на годишњицу рођења чувеног књижевника. На албуму се може чути комбинација старих инструмената и стилова свирања и модерних

техника под диригентским вођством Роберта Холингворта, који је са својим вокалним ансамблом прошле године добио престижну награду Грамофон. Сви текстови су Шекспирови, а музика се изводи на инструментима који су коришћени у Шекспирово време, укључујући и лирон - жичани инструмент налик челу са 13 жица, лауте и ренсансне гитаре.


24

svet

sreda21.mart2012.

ISTRAGAOKRVAVOMPIRUUFRANCUSKOJJEVREJSKOJ[KOLI

Ubicamo`dasnimao zlo~inuTuluzu TULUZ: Francuski ministar unutra{wih poslova Klod Gean izjavio je ju~e da je ubica mo`da snimio krvavi pir u francuskoj jevrejskoj {koli u Tuluzu, po{to je nosio sportsku video kameru oko vrata. „Danas, mi ne znamo ko je on. Za sada, radimo na tome. Nismo odmakli daqe od toga”, kazao je Gean u izjavi za francuski radio Evropa 1. Ministar je naveo da je „svedok video malu video kameru oko vrata ubice”, ali da „ne zna da li je ubica sve snimio”, prenela je francuska agencija AFP. Ministar je naveo da je ubica „neko ko je veoma hladan, veoma odlu~an i veoma surov”. Prema wegovim re~ima, video snimak je napravqen bilo da se gleda ili da se postavi na internet. Francuski predsednik Nikola Sarkozi obustavio je privremeno kampawu pred predsedni~ke izbore slede}eg meseca, a Francuska je podigla uzbunu bez presedana na jugozapadu zemqe dok policija traga za osumwi~enim ubicom troje dece i nastavnika u jevrejskoj {koli u Tuluzu, javio je Frans pres.

Ubica pre ubistva mirno parkirao motor

MASAKRUIRAKUNAGODI[WICUAMERI^KOGNAPADA

SASAHRANEUSMRT

Vozudario taksi, 15mrtvih LAKN AU: Pet na est qudi je poginulo na jednom `elezni~kom prelazu na severu Indije kada je voz udario u taksi vozilo, krcato putnicima koji su se vra}ali sa sahrane. Kako je saop{tila poli ci ja sa ve zne dr `a ve Utar Prade{, `elezni~ki prelaz nije imao rampu, a veruje se da je voza~ poterao taksi preko {ina uprkos signalu da je voz u neposrednoj blizini. Voz se potom zabio u zadwi deo taksija, u kom je bilo 19 qudi, i bacio ga s pruge. Voza~ i 14 putnika poginuli su na mestu, a ~etvoro je prevezeno u bolnicu zbog povreda. Ne sre }a se do go di la kod mesta Hatras, na 350 ki lo me ta ra ju go za pad no od grada Laknau, administrativnog centra siroma {ne in dij ske dr `a ve Utar Prade{. Putnici su prethodno bili na sahrani i vra}ali su se u svoje selo.

Francuska novinska agencija navodi da je „zemqa u {oku„ i policija istra`uje tre}i napad u oblasti Tuluza, u kojoj je za osam dana jedna naoru`ana osoba izvr{ila napad istim pi{toqem, voze}i se ukradenim motorom. Ubica je prvo koristio pi{toq kalibra devet milimetara koji se zaglavio, pa ga je zamenio kalibrom 45 u prekju~era{wem krvavom napadu na {kolu „Blago Tore”, navodi francuska agencija. „U napadu na decu i jevrejskog nastavnika, motiv antisemitizma izgleda o~igledan”, rekao je Sarkozi u obra}awu naciji na televiziji, nakon {to se vratio u Pariz sa mesta ubistva. Ubijeni su francusko-izraelski gra|ani, 30-godi{wi rabin Xonatan Sendler i wegovi sinovi Arije od pet i Gabrijel od ~etiri godine, kao i sedmogodi{wa devoj~ica Mirijam Monsonego, navodi AFP. Peta `rtva napada, 17-godi{wi mladi} je rawen, ali predstavnici lokalne zajednice o~ekuju da on pre`ivi. Prema tvrdwama svedoka, ubica je imao kacigu i pre nego {to je otvorio vatru mirno je parkirao motor.

Userijieksplozija poginulonajmawe46osoba BAGDAD: Irak je ju~e, na devetu godi{wicu vojne intervencije koju su predvodile SAD, potresla serija ekplozija u vi{e gradova {irom zemqe u kojima je poginulo najmawe 46 lica dok je vi{e od 200 lak{e ili te`e raweno. Ekplozije su se gotovo u isto vreme desile u petnaest mesta {irom zemqe- Bagdadu, Kerbali, Kirkuku, Samari, Ramadiji, Hili - {to potvr|uje da je to bila sinhronizovana teroristi~ka akcija. Strahuje se da bi broj `rtava mogao da bude jo{ ve}i po{to su u nekim ekplozijama tela `rtava bukvalno raznesena, ispri~ali su o~evidci. Ovo je nakrvaviji teroristi~ki napad od 14. januara ove godine kada je bomba{ samoubica kod Basre usmrtio 53 lica. „Ove napade je o~igledno izvela dobro organizovana grupa. To je najverovatnije poku{aj da se zvani~nicima poka`e da su wihove mere bezbednosti jo{ uvek nedovoqne”, prenose agencije izjave stru~waka za bezbednost u Bagdadu. Ira~ke vojska i policija su, posle povla~ewa Amerikaca krajem pro{le godine, preuzele odgovornost za bezbednost zemqe, koja se, kako potvr|uje ju~era{we krvoproli}e, jo{ uvek suo~ava sa mnogim unutra-

{wim i spoqnim izazovima. Zabriwava zapravo to {to je bomaba{ka akcija izvedena u ternutku kada su u zemqi ve} poja~ane mere bezbednosti uo~i samita zemaqa ~lanica Arapske lige. Sastanak Arapske lige treba da se odr`i u

jo{ nekoliko mesta prona|ene eksplozivne naprave, ali su one blagovremeno neutralisane. Ju~era{wa bomba{ka serija je po~ela preksino}, kada su u provinciji Dijajla, u {est eksplozija stradalo nekoliko lica.

dnevnik

RUSIJA

Na{ibrodovi nisuuSiriji MOSKVA: Moskva je demantovala navode arpaskih medija koji su, pozivaju}i se na sirijsku opoziciju, javili da se ruski vojni brodovi nalaze na obalama Sirije. Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao je danas da su takve „bajke”, kao i nedavni teroristi~ki napadi u Siriji, usmereni na ometawe rada misije specijalnog izaslanika UN Kofija Anana. „To je o~igledna provokacija, usmerena na podrivawe napora Kofija Anana”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi. Portparol ruskog Minisatrstva odbrane rekao je ruskim agencijama da „nikakvih vojnih brodova ruske flote na obali Sirije nema”.

RIA Novosti pi{e da se niz zapadnih i arapskih medija koncentrisalo na vest o ruskim vojnim brodovima na obali Sirije. Po tim tekstovima, navodi agencija, tamo se nalaze neke „antiteroristi~ke jedinice”, ili mornarica. „^itaoce postepeno dovode do zakqu~ka da je Rusija poslala u Siriju vojsku kao pomo} re`imu Ba{ara Asada, ukazuje agencija. Pozivaju}i se na izvore u Ministarstvu odbrane Rusije, agencija navodi da se u siriskoj luci Tartus ve} deset dana nalazi tanker Iman, koji ima zadatak da snabdeva brodove Crnomorske i Severne ruske flote, a koji osiguravaju bezbednost u Adenskom zalivu od pirata.

Medvedev:Spremiti odgovorna{tit MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio da oru`ane snage te zemqe moraju spremiti odgovor na planove SAD za ustanovqewe protivraketnog {tita. „Premda se diplomatski napori nastavqaju, Rusija mora biti spremna da pru`i vojni odgovor na {tit koji NATO priprema pod vo|stvom SAD, rekao je Medvedev. Po wegovim re~ima, koje prenose ruske novinske agencije, potrebno je da Rusija do 2017 ili 2018. godine pripremi uzvratne mere. NATO je ranije saop{tio da `eli saradwu sa Rusijom u vezi sa protivraketnim {titom, ali je odbio predlog Moskve za zajedni~ko upravqewe projektom. Severnoatlantska alijansa tvrdi da {tit treba da poslu`i za odbranu od iranske raketne pretwe.

Po{to NATO i Rusija nisu postigle sporazum o saradwi, Medvedev je zatra`io garancije od SAD da wegova zemqa ne}e

Dmitrij Medvedev

biti na meti budu}eg {tita. Medvedev je ~ak zapretio da }e ruski nuklearni projektili biti okrenuti ka {titu ukoliko sporazum ne bude postignut.

Ubijao,pazaboravio

Jedan od ju~era{wih napada u Iraku

Bagradu 27-29 marta, prvi put posle 20 godina, odnosno od prvog zalivskog rata. Ali, i pored poja~anih mera bezbednosti koje su ve} na snazi, bombe su potresle gotovo ~itav Irak ukqu~uju}i i prestonicu. Policija je potvrdila da su u

Nijedna teroristi~ka grupa dosad nije preuzela odgovornost za seriju bomba{kih npada, mada se pretpostavqa da bi iza toga mogla da stoji Al Kaida koja je i ranije godinama bila veoma aktivna u Iraku.

FORT LEVENVORT: Advokati ameri~kog narednika Roberta Bejlsa koji je ubio 16 civila u Avganistanu ka`u da se on veoma malo se}a doga|aja. Bejlsov advokat Xon Henri Braun, posle prvog sastanka sa svojim klijentom rekao je da narednik ima samo delimi~na se}awa na doga|aje u vojsci. „On ima neko se}awe o pojedinim doga|ajima iz te ve~eri. Se}a se nekih doga|aja pre incidenta i nekih posle, ali izme|u se ne se}a ni~ega”, rekao je Braun. Na insistirawe novinara na odgovoru da li se Bejls se}a bilo ~ega u vezi sa pucwavom, advokat je prvo rekao „ne”,

ali je posle dodao da sa klijentom jo{ „nije stigao dotle”. Bejlsova supruga izjavila je da nije mogla da veruje kada je videla izve{taje o masakru i da to nije u skladu sa „karakterom ~oveka koga je poznavala i volela”. Ona je izrazila sau~e{}e porodicama i dodala da bi, ba{ kao i porodice `rtava, i ona volela da sazna {ta se zaista dogodilo u Avganistanu. Ameri~ki narednik Robert Bejls (38) je 11. marta ove godine napustio bazu u blizini Kandahara u Avganistanu i pucao na seqane. Ubio je 16 osoba od kojih su devetoro deca.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA Predsednik SAD i kandidat Demokratske partije na predstoje}im novembarskim izborima Barak Obama prikupio je u februaru 45 miliona dolara donacija za svoju budu}u kampawu. Na „Tviter” profilu ameri~kog predsednika ju~e ujutro je objavqeno da je ukupno 348.000 qudi predalo donacije, u proseku po 59 dolara, na ~emu im se Obama zahvalio. Do sada je prikupio oko 300 miliona dolara za kampawu.

FIDELKASTRO Biv{i oficir ameri~ke Centralne obave{tajne slu`be (CIA) Brajan Latel izjavio je da je predsednik Kube Fidel Kastro unapred znao da }e Li Harvi Osvald ubiti Xona Kenedija i da nije ni{ta u~inio da to bude spre~eno.”Fidel je znao Osvaldove namere i nije u~inio ni{ta da ga spre~i”, napisao je Latel u svojoj kwizi „Kastrove tajne - CIA i kubanska obave{tajna ma{inerija”.

BANKI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izjavio je ju~e da je situacija u Siriji neprihvatqiva i tra`io jedinstveni me|unarodni stav o sirijskom pitawu. Ban je na konferenciji za novinare u indone`anskom gradu Bogoru, 60 kilometara od Xakarte, rekao da je zadatak UN da zaustave nasiqe i da otpo~ne politi~ki dijalog.”Ne mo`emo da gubimo vreme. Svaki minut, svaki sat odugovla~ewa zna~i sve vi{e mrtvih”.

Monstruozanzlo~inpotresaUkrajinu MOSKVA: Ukrajinska javnost je zgro`ena monstruoznim zlo~i nom ~i ja je `r tva Ok sa na Makar (19), koju su u Nikolajevu trojica poznanika silovali, zatim poku{ali da zadave i na kraju, misle}i da je mrtva, bacili u jarak sa sme}em uvijenu u ~ar{av i zapalili. Nesre}na devojka je ipak pre`ivela, a lekari su da bi joj spasili `ivot posle te{kih opekotina, morali da joj amputiraju desnu ruku, dok su dvojica osumwi~enih za ovaj stra{ni zlo~in, sinovi biv{ih vladinih funkcionera, posle ispitivawa u poli ci ji pu {te ni na slo bo du, {to je izazvalo masovne proteste i zahtev za vra}awe smrtne kazne, prenose mediji. Osum wi ~e ni za iz vr {e we zlo~ina su dvadesetogodi{waci Evgenij Krasno{ek, Maksim Prisja`wuk, Artjom Pogosijan, koji su devojku pozvali u ku}u zajedni~kog poznanika, a

Masovni protesti zbog zlo~ina

zatim se i`ivqavali nad wom i na kraju poku{ali da je ubiju i da se otarase wenog tela. ^udom devojka je pre`ivela torturu, davqewe i paqewe, a ujutro 11. marta prona{ao ju je radnik sa obli`weg gradili{ta Oleg Najda, koji je ~uo we-

ne jauke i pozvao pomo}. Najda sada strahuje za svoju i bezbednost svoje porodice i tra`i od vlasti za{titu. U me|uvremenu Oksana Makar do{la je sebi i ispri~ala is tra `i te qi ma o de ta qi ma u`asnog doga|aja, a wena majka

snimila je wenu izjavu koja je prikazana na televiziiji i na internetu. Ona je iz bolni~ke posteqe poru~ila da je `iva i da }e `iveti, kao i da `eli da weni mu~iteqi budu streqani, a wihove genitalije odse~ene i ba~ene psima. Weno stawe i daqe je kriti~no, a poseban problem predstavqa pronala`ewe krvi grupe AB, koja je potrebna za transfuzije koje je odr`avaju u `ivotu. Prvoosumwi~eni Krasno{ek je dao izjavu o izvr{enom zlo~inu koja se mo`e na}i na intrnetu i do detaqa opisao zlo~in, navode}i da je hteo da udavi devojku zato {to se opirala silovawu. Nesre}nu devojku }e operisati poznati {vajcarski hirurg Jan [mit, koji je doputovao u Doweck, gde Oksana le`i u Centru za opekotine. [anse da pre`ivi su se znatno pove}ane, odnosno sa 10 na 70 odsto, ka`e hirurg.


BALkAn

dnevnik

OGOR^EWE HRVATSKIH MEDIJA NASTUPOM SRPSKOG ISTORI^ARA

Pein:Vukovaroduvek biosrpski ZAGREB: Vi{ehrvatskihmedijaju~eujutroje izrazilo ogor~ewe zbog izjava srpskog istori~ara Jovana Peina da su „svi Hrvati primitivci”idaje„Vukovaroduvek bio srpski”, izre~enihupreksino}wojemisijiHrvatsketelevizije „In medias res”, posve}enoj sudskom postupku zarehabilitacijuDra`e Mihajlovi}a. Mediji zbog toga prozivajuivoditeqaemisijePetraVlahova,aunabrajawu onoga {ta im je smetalo u Peinovom nastupu po~elo se sa izjavom da su „svi Hrvati primitivci”, da je „Vukovaroduvekbiosrpski” i da „Hrvati danas pri~ajusrpskimjezikom”. Pei n a pro z iv aj u i zbog stava da su Hrvati Jovan Pein i Petar Vlahov uvek prisvajali tu|e, izme|u usta{a ~inilo ratne zlo~ine, ostalogiTomislavovukrstio- predvode}i masakre, ali i da nicu, koja je zapravo italijan~etnicinikadnisu~iniliniska, odnosno venecijanska, ali kakvezlo~ine. i zbog tvrdwe da je 1.200 kato„Raskrstite s hrvatskim prili~kihsve{tenikauredovima mitivizmomila`ima.PaiTu|-

U Srbiji ima mnogo boqih istori~ara Bave}isetvrdwomPetraVlahovadajeJovanaPeinazvaokao biv{eg direktora Istorijskog arhiva, mediji pi{u da bi Vlahov,„dajemalovi{e~itao,znaodajePeinstogmestasmewen jo{2002,nakongodinudanamandata,jerjezavremewegovogmandataizarhivanestalomnogodokumenata”.„Osimtoga,uSrbiji imamnogoboqihistori~arazatutemuodPeina,kojijepoznat po ekstremnim stavovima, pa je sve s wime ispala najobi~nija lakrdija”, isti~u mediji. „Ve~erwi list” smatra i da je „bila lakrdijazvatiDamiraKajinaizIstarskogdemokratskogsabora,kojikaodajede`urnigostzasvakuemisijuistorijsketematike,kaodajede`urniantifa{ista”.

man je rehabilitovao ceo usta{kipokretkadjerekaodajeHrvatskapobedila1941.i1945.godine”,rekaojePeinodgovaraju}i na pitawe kako bi se ose}ao kad bi Hrvatska krenula da rehabilitujeusta{kezlo~ine. SamVlahov,obrazla`u}iza{tojepozvaoPeina,za„Ve~erwi list” je izjavio da 15 dana pratitekstovemedijaizSrbijeorehabilitacijiDra`eMihajlovi}aiqudekojiuSrbiji dajukomentarenatutemu,paje takoiizabraosvojesagovornike. „Srpska radikalna stranka vodinegdevi{eod30odstouodnosu na ostale stranke i zahvaquju}itomemo`ebitideoslu`benepolitikeSrbije,pajelogi~nodamijedansagovornikbu-

AFERA „FIMI MEDIJE”

Optu`enipriznali, Sanadernije ZAGREB: Svi optu`eni u aferi „Fimi medije” priznali su pred sudom da su iz dr`avnih preduze}a isisavali pareucrnifondHDZ-a,osim IveSanaderaiRatkaMa~eka. Kriv ic u su na ju~ er a{ wem prip remn om ro~ i{ tu pred @upanijskim sudom u Zagrebu

vor an, rek ao je nov in ar im a predstavnikHDZ-aDamirSesve~an. Ivo San ad er je priz naw a prok om ent ar is ao re~ im a: „Netko prizna da je kriv i da je po~inio krivi~no delo, a onda ka`e da mu je to rekao Sanader”. „U postupku }emo

Ivo Sanader

priz nal i biv{ i blag ajn ik HDZ-a Mladen Bari{i}, vlasnica „Fimi medije” Nevenka Jur ak i biv{ i ra~ un ov o| a HDZ-aBrankaPavo{evi}. Me|utim, biv{i premij er Hrvatske i lider HDZ-a Ivo Sanader i portparol vlade i HDZ-aRatkoMa~ekka`udase ne ose}aju krivim. Krivicu odbacuje i HDZ koji je kao pravnolicetako|eoptu`enu aferiitokaoprvastrankau 20godinaHrvatske. Prema strana~kom statutu zavo|ewera~unanijeodgovoran predsednik stranke, ve} predsedni{tvo, ali ono nije znalo {ta se de{ava, pa HDZ ne mo`e biti krivi~no odgo-

dokazati da tako nije bilo i taj film sigurno ne}emo gledati”, rekao je biv{i premijer.

349. Pripremna rasprava se nastavqadanaskadabitrebao bitiodre|enidatumpo~etka su|ewa. Sud je prekju~e prihvatiosporazumkojisusKancel ar ij om pro{ le sedm ic e sklop il i dvoj e opt u` en ih, Anita Lon~ar-Pape{ i Bojan Dimi}kojisusara|ivalisJurakovomipreko~ijihse preduze}a tako|e isisavaonovac. Anita Lon~ar-Pape{ osu|ena je na 11 meseci zatvora i mora vratiti dva mil io n a kun a (266.000 evra) prot ivpravno ste~ene imovinske koristi, a Dimi} na {est meseci zatvora i dr` av i mor a vrat it i oko 1,8 mil io n a kun a (240.000 evra). Za wih dvoje sudski postupak je zav r{ en, ali se tok om su| ew a mog u poj av it i kao svedoci ako to tra`i neka od strana u postupk u. Opt u` nic om, u kojojjeprviputuHrvatskojoptu`enaijednapoliti~k a strank a, San ader i ostali se terete da su preko „Fimi medije” iz dr`avnih preduze}a od 2003. do prvepolovine2009.godineiz-

Uzeo oko dva miliona evra Sanader se tereti da je za sebe uzeo oko 15 miliona kuna (oko dva miliona evra), dok je HDZ na taj na~in pribavio oko32milionakuna(4,26milionaevra).Optu`nicomnisu obuhva}enidirektoripreduze}airukovodiociuministarstvimakojisuposlovalisFimimedijom,ali}eKancelarijaprovestipostupakiprotivwih. Wegoviadvokati^edoProdanovi} i Jadranka Slokovi} reklisudajeodbranapredlo`ila 200 svedoka, a optu`ba

vla~ili novac koji se zatim kor is tio za crn e fond ov e HDZ-a, odnosno finansirawe pojedinihizbornihkampawa.

deupravoiztestranke”, rekao je Vlahov, o~ito me{aju}iSNSiSRS. Pejinseina~enapojedinim sajtovima pomiwe kao potpredsednik SRS, na sajtu te stranke te funkcije nema, a ovaj istori~ar u~estvovao je nedavno na nau~nom skupuposve}enomVojislavu [e{equ, u organizaciji SRS,uNovomSadu. „Istori~ar Pein govoriojeusvimmedijima uSrbiji,biojedirektor Istorijskog arhiva Srbijeiimapravonasvoja uverewa, ali nisam znao da}egovoritiosrpskom Vukovaru,jertonijepomiwaoupripremnimrazgovorima”, rekao je jo{ Vlahov. On podse}a da wegova emisija ide u`ivo i da iskqu~ivawe studija iz Beogradatako|enebiizgledalodobro. „Mislimdajeuna{emstudijubilodovoqnoqudikojisumu mogli odgovoriti, a mislim da i jesu. Nikad nisam ovako ne{todo`iveoukarijeri,alito jeemisijau`ivoinisammogao napravitini{ta”,rekaojeVlahov koji, kako ka`e, nikad nije dobiovi{eporukaipozivanakonemisijekaopreksino}. „Deoreagovawagovoriotomedatonijetrebaloniprikazati,dokdrugideogovoridaje upravosvetrebalopokazatida se vidi kako u Srbiji razmi{qaju o nama. ^iwenica je da su svi konsternirani Pejinovimnastupom”,rekaojeVlahov idodaodaga{efovijo{nisu zvali.

Ode}asa usta{kim simbolima ZAGREB: U naju`em centru Zagreba, u prodavnici „Izvankontrole”,prodajese ode}a s neonacisti~kom i usta{komsimbolikom.Osim ode}e nema~ke marke „tor {tajnar”,kojajenaro~itopopularna me|u desni~arskim ekstremistima, u toj trgovinimo}i}edasekupeimajice s lokalnim usta{kim motivima,pi{uhrvatskimediji. U prodavnici „Izvan kontrole”,kojajeza{ti}enare{etkama i koja je ekskluzivni zastupnik „Tora [tajnara”zaHrvatsku,mogusekupiti odevni predmeti za mu{karce i `ene, ali i modni dodacikao{tosukape,remeweinakit. „Izvan kontrole” nudi i ode}u marke „ansgar arijan”, koja je povezana s poznatim nema~kim ekstremno desni~arskimbendom„Sleipnir„,ali i kolekciju S-HD, odnosno „Sokol–Hrvatskadivizija”, kojasadr`imajicunakojojse veli~aju369.„vra`ja”divizija i 392. „plava” divizija nema~kog Vermahta u kojima su bili Hrvati. Majica s oznakama392.divizijebi}euprodajiod10.aprila,danaosnivawaNDH. Uradwisenudeimajices natpisom„Astalavista,Antifa”ukojimasepretiantifa{istima. Zanimqivo je, ukazuju mediji, {to u centru Zagreba prose~an doma}i skinhedmo`etakolakona}i ode}u i obele`ja koja nose i wegova neonacisti~ka bra}a uNema~koj.Alitamoseneonaciste hapsi, du}ani „Tora [tajnara” trn su u oku gradskih vlasti, dok antifa{isti~ki aktivisti znaju da pred wima protestuju. „To s namanemaveze”,izjavilisuu „Izvan kontrole”, pi{u hrtvatskimediji.

sreda21.mart2012.

25

^LAN PREDSEDNI[TVA BiH

Kom{i}:Ostavka principijelanpotez SARAJEVO: ^lan Predsedni- Bi,Hrekaodane}epodr`atiJere{tva BiH @eqko Kom{i} izja- mi}a.Kom{i}jekazaodaostavku viojedajepodneoostavkunasve nije dao zbog privatnih sukoba, funkcijeuSDP-uBiHizprinci- ve}izprincipijelnihrazloga. pijelnih razloga i da je to bio logi~an potez. „Ovakovi{enemo`e,povukaosamlogi~an potez.Ostajem ~lan SDP-a, ali bez ikakvih funkcija i nastavi}udaseborim za principe socijaldemokratije. Ve} su po~ele i znam da }e bitijo{puno{pekulacija, ali bi}e vremena da objasnim i @eqko Kom{i} i Zlatko Lagumyija konkretne razloge za{to sam napustio mesto potpred„Ostajem ~lan Predsedni{tva sednika SDP-a i sve druge funkBiHinastavqamdanatompolocije u ovoj stranci”, ka`e Kom`ajuradimupunomkapacitetusa {i}za„Dnevnilist”. svim obavezama prema dr`avi Sarajevski mediji kao jedan od BiH”,naveojeKom{i}. razloganavelisuipro{lonedeqKom{i} je prekju~e podneo nu posetu predsednika SDP-a i ostavkunasvefunkcijeuSDP-u,

Lagumyijaje,premapisawumedija,daopodr{ku {efusrpskediplomatijeVukuJeremi}uzaizbor navisokufunkcijuuGeneralnojskup{tiniUN, iakojeKom{i}ranije,kao~lanPredsedni{tva BiH,rekaodane}epodr`atiJeremi}a ministra spoqnih poslova BiH Zlatka Lagumxije Beogradu.  Lagumxijaje,premapisawutihmedija, dao podr{ku {efu srpske diplomatijeVukuJeremi}uzaizbor na visoku funkciju u Generalnoj skup{tini UN, iako je Kom{i} ranije, kao ~lan Predsedni{tva

alineinafunkciju~lanaPredsedni{tva BiH, uz obrazlo`ewe dajetomandatkojisumupoveriligra|aniBiH. Ju~ejeuSarajevutimpovodom odr`ansastanakuSDP-u,kojemje prisustvovao  Kom{i} i lider partijeZlatkoLagumxija.

CRNA GORA

\ukanovi}:Protestisu manipulacija PODGORICA: Lidercrnogorske vladaju}e DPS Milo \ukanovi}okarakterisaojemasovniprotestunedequuPodgoricikaomanipulaciju politi~kih i parapoliti~kihorganizacija.\ukanovi} jeuponedeqakuve~enakonpredizbornogskupawegovestrankeuo~i lokalnih izbora u Herceg Novom medijimakazaodaima„po{tovawa zaprobleme”,alii„kriti~kiodnospremaqudimakojidejstvuju}i izpoliti~kihpartijailiparapoliti~kih organizacija”. On ih je optu`ioda„manipuli{uopravdanimnezadovoqstvomuciquostvarivawa onih ciqeva koje nikakao ne uspevaju da ostvare kroz regularnapravilapoliti~keigre”. „U svakom dru{tvu, pa i crnogorskom,postojemanipulantikoji poku{avajudasejumagluikojiza wihovo vi{edecenijsko ponovqenogubitni{tvopoku{avajudaiskoristeopravdanosocijalnonezadovoqstvo dela javnosti. Deo jav-

nostijetoprepoznaoizatomnogi nisuu~estvovaliuprotestu,nedaju}i priliku manipulantima da zloupotrebe wihove neda}e”, rekaoje\ukanovi}. UnedequjeuPodgoriciodr`an velikiprotestnezadovoqnihgra|ana koji tra`e promenu vladine ekonomske politike, rezultate u borbi protiv kriminala i korupcijeioporezivaweekstraprofitera. Oni su tim skupovima ukazali nadaqeuru{avawestandarda,sve ve}i jaz izme|u bogatih i siroma{nih i na vanredno ra{irenu korupcijuuzemqi.„Milolopove,lopovi,lopovi”,uzvikivalisuunedequ demonstranti na glavnom gradskom trgu u Podgorici, a govornici o{tro kritikovali biv{egpremijera\ukanovi}a. Od wegovog naslednika Igora Luk{i}atrazilisudaseodredida li je „marioneta mafije ili je uz gra|ane”.


Svet poznatih

sreda21.mart2012.

c m y

26

dnevnik

PAPARACO

Киану Ривс

Кевин Костнер

Зои Дешанел

Хју Лори

Најбољимузичари међуглумцима

З

намо да Џулијет Луис, осим што снима филмове, зна и да се попне на бинуЕгзит фестивала...којејош одњенихколегаглумацаи„колегамузичар”? Звезда филма „Мартовске иде” Рајан Гослинг свира у индиерокбенду.ЊеговоуметничкоимејеБејби Гус ионјегита-

зерваторијум. ЛепотицаЗоиДешанел наступауиндиефолксаставуШиендхим,познатомпо песми „Со Лонг” која је употребљена у анимираном филму „Вини Пу” и која је номинована заГреминаграду.

Рајан Гослинг

Брус Вилис

Џулијет Луис

риста бенда Дед Ман’с Бонс. 2009.годинебендјеиздаодеби албум на којем су гостовали клинциизхораСилверлејккон-

Кијану Ривс није биосамоНеоиз„Матрикса”,већибасиста бенда Догстар деведесетих година. Иако Догстар никада није доспеонинаједнутоп листу, њихова музика је била ���довољно добра” Бон Џовију који ихјезваоданаступају као предгрупа на турнеји. Бенд се распао, након чега је Кијану,накратко,постао чланбендаБеки. Супруга Вила Смита Џејда Пинкет, има свој хевиметал бенд. Она је фронтменка састава Викид Висдом и наступа

Расел Кроу

под уметничким именом Џејда Корен. Бенд је оформљен 2002. године и наступао је на Озфесту и ишао на турнеје са

СевендустиБритни Спирс(?). Међумузичкинадареним глумцима можетенаћииимена Бруса Вилиса, Кевина Бејкона, који са братом Мајкломимаблузбенд Бекон Брадерс, Тони Колет, која је издала албум са бендом Финиш, а онда направила паузу збогснимањасерије„Уједињенедржаве Таре” и Расел Кроу. „Гладијатор” је 1992. године оформиобенд30ОдФут оф Грунтс, који је касније преименовану„Обичанстрах од бога” (Тhe ordinary fear of God). Кроујеубендуипевачигитариста. БилиБобТорнтон је својевремено наступао са бендовимаТопиБомастерс, доктор Хаус има БендфромТВукојемсвираклавијатуре са звездама серија „Нежења”, „Хероји” и „Очајне домаћице”, а Кевина Костнера је жена натералада2005.годинеоформи бенд. Кевин и Модерн Вест суодтадаобјавилитрикантрирокалбума.

ЏерардБатлеррастурио толикебракове

Г

лумацЏерардБатлер(42) већнеколикомесециувези са неименованом, али удатом глумицом, која се сада разводи од супруга због краља Спарте.

Наконвишемесечне,тајневезе са неименованом глумицом, Батлер је могао да има младу глумицу у успону „само за себе”, јер је њен супруг открио аферу и поднео захтев за раз-

К

вод,алисеумеђувременупредомислио. ВезаглумицеикраљаСпарте почела је неколико месеци наконштојеонаизговориласудбоносно„да”.„Виђалибисепохотелима у Лос Анђелесу сваки пут када би он дошаоуград”,рекаојенеименовани извор близак пару. „То је веома интензивна веза која је сада резултирала разводом. Њен супруг је открио да гавараиоставиоју је. „Мислила је да ће Џерардзаувекбитисањом, а онда је открила да он неманамерудасескраси.Тада је почела да га узнемирава позивима и порукама, након чега је Батлер прекинуо сваки контакт са њом”, каже извор, преносиРадарОнлине.

КолинФарелкаовитез краљаАртура

олин Фарел ће да игра витеза Ланселота,једногоднајвернијих краљевих поданика у филму чије снимањејепрошлегодинеотказано збогнедостаткановца. ДејвидДобкинћедарежирафилм „Артур и Ланселот” студија „Ворнер брос”, а своје адаптације легенде о краљу Артуру и верном витезу ЛанселотуприпремајуиГајРичииБрајанСингер. ПоредФарелау филмубитребалодаиграјуиГериОлдманиКитХерингтон.

ВојвоткињаодКембриџаКејтМидлтонлатиласепалицеза хокејкакобипружилаподршкубританскимтимовиманапредстојећимОлимпијским играма уЛондону.

Северининсин ихајдуковацизвездаш

С

рпски бизнисмен Милан Поповићучланиоје свог и Северининог сина у клуб навијача Црвене звезде, недељу дана након што је малишан добио чланскукартунавијача ФКХајдук. Александар, тек рођени син популарне хрватске певачице Северине и српског бизнисмена Милана Поповића, имаће проблем кадмалопорасте. Његовотацгаје прошле недеље учланиоуклубнавијачасплитскогХајдука,нажељу своје супруге, а потом му је тата прибавио и чланску карту навијачаЦрвенезвезде. Поповићјесвогсинаучланио у клуб навијача Звезде дан после рођења детета, а потом се поноснофотографисаосачланском картом свог сина у среду увече пред утакмицу 18. кола ЈеленСуперлигеСрбијеизмеђу

Б

Црвене звезде и Смедерева. У Звездинамјесаопштенодаим јеПоповићушалирекаодаће мусинсигурнонавијатизаЗве-

зду, јер је он много већи звездашнегоштомујесупругахајдуковацидамногобољепознајефудбалодсвојежене. Северина Вучковић и Милан Поповић су прво дете добили 20. фебруара ове године. Хрватскапевачица,којаима39година, донела је на свет Александра у породилишту у Сплиту.

Смуваласедеца ВитниХјустон

обиКристина(19)јединојебиолошкодетеВитниХјустон, али је певачица пре десет година незванично усвојила и НикаГордона,којисадаима22године. Није познато под којим околностима је дечак дошао да живи код Хјустонове када је имао 12 година, али га је она сматрала својимсином,иакоганијезаконскиусвојила. Ник је на свој Твитер профил поставио фотографију на којој грлиБобиКристинуипоруку„истинаје-зближилисмосе”. ПородицаХјустоновејошувексенијеогласилаповодомвезе Витнинећеркеињеногусвојеногбрата.

БруноМарс нанасловници „Плејбоја”

П

отпуно обучен, а под ногама му је оскудно одевена „зечица”. У 60 година дугој историји популарног магазиназамушкарце,младипевачједесети мушкарац који се нашао на насловној страни. БруноМарс (26)красинасловнустрану априлскогиздањамагазина,којејепосвећеносексуумузици,амладипевачјепрвитамнопутимушкарацнанасловници. Очекивано,онјеупотпуностиобучену „крпице” које потписују Марк Џејкобс и дуоДолчеиГабана.


@enSkA POSLA

dnevnik

sreda21.mart2012.

27

ЗАШТИТНИ ЗНАК ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Б а р б е р и к в а д р ат и ћ и Б

абери дезен: Једноставно, ефектнослагањебоја,пропорционалнеразмереинаравнолегенда,прича,онастанку брендаињеговогзаштитногзнака, су формуле успеха. Барбери квадратић је успео да постигне тајуспехипостаненесамомодни симбол већ и заштитни знак Велике Британије. Међутим, данас после скоро 100 година постојања, живот познатог квадратићајеугрожен. Званична година рођења квадратићаје1924.кадасузаспољашње делове одеће (лице) први пут употребили карирану шему од четири боје: црне, беле, пешчанеицрвене. ТомасБарбери -оснивачитворац првих Барбери тренч мантилајејошпреПрвогсветскограта постигаовеликиуспехуправоса овиммантилимакарираноглица. Азаједносамантилимауспехје достигаоиквадратић. Целомдужиномравни,водоотпорнимантили,дугидоколенаи опасани каишем су првобитно билинамењенивојницимаалије њихова употреба је постала много, много шира. Шарено квадратнолицеодећебилоје усуштинијединиукрастренчаиподсећалојенакласичну британску карирану шару, што је многе везивало на остављен и далек дом. Можда баш због овог практичног али и емотивног момента, овај елегантни квадратић остаје у употреби већ скоро 100година. Првобитнојеовајдезенкоришћен само као лице на тренч мантилима, међутим када је наишао талас популарности Барбери бренда, ова шара је почела да се примењује на готово свим производима поготово на додацима гардероби (аксесоарима). Бум са карираним дезеном је почео’90.година,кадасеуБарберију појавио нови руководилац -

госпођицаРосеМариБраво.Она јекаоприоритетпоставилатода бренд мора да се преоријентише на млађу и енергичнију публику. Росе Мари је била креатор неколикоколекцијадоњегвеша,купаћих костима, сунчаних наочара, шналазакосу,кишобранаиосталих аксесоара али и колекције плишанихмедведићауовомкласничномквадратномдезену.

ТаистаРосеМаријепроменила класични квадратић тј. само његову боју, јер су нацрт и пропорцијеосталеисте.Комбинацијебојасусепостепеноразвијале итакосмоданасдобилифиналне варијантебојаквадратића:црнобелу,розе иплаву. Неизоставнапратећамукасвакогвеликогбрендасуимитације

којеврлочесторушеугледиумањују модни значај неког бренда. И иако многи велики модни брендови,каоштосутоГучи и Луи Витон на пример, не обраћају пажњу на копије и настављају са употребом свог логоа, шефови у Барбериу се не слажу са овим. Устукнули су пред најездом копија,имитацијаилажњака иједноодмогућихфиналних решења овог проблемабилајеидеја о потпуном укидању ове легендарне и препознатљиве кариране шаре. А где има дима имаиватрепазваничници Барбериа нису пропуштали прилику да спомену колико је овозаправоозбиљнои коликосуозбиљнењиховенамередаквадратић, њихов заштитини лого,изгубисвојуфункцију. Узроцизаовакодрастичанпотез су се појавили још у 2004/2005. години. У енглеском језику постоји једна кратка али веома,веомаширокоупотребљавана реч „chav“или„chavster“ (чавстер)којомсеназивајумлади људиизрадничкекласе,припадницитипичнеслике:предграђе+

испијање пива. И управо су ти Чавстери изабрали овај бренд за своју ’’униформу’’ и постали озбиљнапретњаоригиналномчетворобојномБарбериквадратићу. Карирани шалови и капе су постали100%заштитнизнакови,и товишенесамоуВеликојБританији већ и у многим другим земљама где постоји сличан или исти профил ових младих људи. Модни профил проблематичне омладине је изазвао најезду обавештења на вратима многих пабова где се забрањује улаз „у фармерицама,патикамаиБарбериу“ Пре нешто више од године главнидизајнермоднекућеБурберрy Кристофер Бејли је дао званичнуизјавуопрекидањукоришећењакарираногдезена,Бар-

бери заштитногзна��а.Одтадаје главна циљна група искључиво млађа,врлотренди популацијаза којујекреирањепреузелавећпозната Барбери линија „Барбери Прорсум“, а такође све под именом„Барбери Асесоари“једизајнираноискључивопоукусумлађепублике. www.happynovisad.com

Три фризуре које ћемо носити 2012. П

роменафризуреумногим културама означава нови почетак, а другачије није ни у нашој. Нова фризура нам дајесамопоуздање,стоганимало не чуди што многе жене након отказа, прекида везе или свађе утехутражеуфризерским мака-

колико сезона. Велик број жена јеследиоњенпримербездаразмислиосвомобликулица,алии начинунакојипланирастилизовати фризуру.Овегодинесеноси нештодужа, што пристајевећем броју жена, али и нуди већу могућностстилизовања.

струка и свилених блуза? Но без обзира на његову популарност, морате признати како такав стил без прикладне фризуре и мејк апа не изгледа потпуно. Жене полудуге косе развеселиће вест да се боб ове сезоне

Дита вон Тиз, размислите још једном.

Дугакоса Након дуге владавине пегле за косуиразличитихапаратазаувијање,природностсевратиланавелика врата. Стога поспремите окру-

Прикривањенедостатака 1.Какошминкатиочикојесусмештенепреблизу

Наглашавајући спољне углове очију, оне ће деловати удаљеније. Користите светлије тонове сенке на унутрашњој трећини дужине очију,нештотамнијенасрединикапкаитамнијетоновеуспољнем углу очију.Спојитебојеуцелину,аоловкомисцртајтеобрве. Повуцитецртудужлинијегорњихидоњихтрепавица,концентришућисе наспољнеуглове.Завршитенаношењеммаскаре,садодатнимслојемнаспољнимугловима. 2.Очиукошенепремадоле Најбољиначиндаисправитеовајнедостатакјенаношењекоректоранаугао од45степени спољњег крајаока.Нанеситеоловкуилитуш такодалинијауунутрашњем углу будетанка,адебљапремаспољњемуглу.Пажљиворазмажителинијунаспољњој страниинанесите тамну сенку.Завршитесаувијањемтрепавицаинаношењеммаскаре. 3.Смањите великинос

Направите сену која ће визуелно смањити ваш нос тако да га осенчите подлогом,румениломилисениломзаочикојејезасамо једантонтамнијеодприроднебојевашекоже.Какобистегаучинилитањимнанеситетамнијусенудужњеговеобестране,остављајућиусправно светлулинијудужњеговесредине.Какобига скратили,нанеситетамнијусенуисподносаинањеговуврху.Наноситемалеколичинесенилакакобистепостиглиуједначености немојтејакопритискатичеткицу. 4.Пунеуснеучинититањим

aзама. Очекује нас много трендова које треба интерпретирати ииспробати.Нитиједнадужина косе није занемарена, а сваки трендможеселакоприлагодити особностиженекојаганоси.

Краткакоса Дечачку фризуру је популаризовала Викторија Бекам пре не-

Обликовањераздељканабило комместу,разбарушенакоса,зализанафризура–свесуточари које најбоље пристаје женама ситнијеграђеимањеглица.

Полудугакоса Ретро стил је и даље ин! То може одолети зову романтичниххаљина,панталона високог

стилизиранаретроначин,онакокакосуточинилеЖан Харлоу, ГретаГарбоиМарленДитрих. Тајна ове фризуре је у увојцима које можете направити на најразличитије начине: фигаром, крпицама, виклерима, али потрудите се да буду помало неуредни. Савршено обликовани увојци, ретко коме пристају, стога уколико нисте

глучетку,фенсускимдифузором, пеглу закосуисличнапомагалаи посветитесездрављусвојекосе. Ове године немогуће је избећи фризуресраздељкомпосрединии лаганим, природним увојцима. Тајнаоваквихфризурајеуквалитетном шишању које ће извући најбоље из вашег типа косе, добројнезиипраменовимакојикоси дајусјајаниприроданизглед.

Уколикостеблагословљенипунимуснама,ажелитеихучинититањима,клонитесеружеваснажнихтамнихтонова,сјајилаи шљокица.Користитенеутралнематружевекојисмањујусјајусана.Користећичеткицу,наноситеружодсрединепремаспољним угловима,алинепрелазителинијуусана–наконтогаразмажите ружтакодабојабудетамнијаусредини. 5.Какоповећатитанкеусне

Уколико желите да ваше усне буду пуније, користите оловку за уснеубојикожекакобистенагласилипрелаз.Избегавајтенаношењеоловкеуугловима инаглашавањелинијеусана.Размажитејекакобистепостиглиприроднијиизглед. Ружнанеситепрстомпочевшиодсрединепремаспољњем делуусана.


28

OGLASi l ^iTUQe

sreda21.mart2012.

Posledwi pozdrav zetu i te~i

voqenom

Dragom striki

POMEN Navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{ suprug, tata, brat i deka

Blagoje Stamenkovi}

Du{ku ]ur~inu Nikoli Jeki}u posledwe zbogom od Marka sa porodicom.

Dragi tata, mnogo nam nedostaje{. S ponosom te spomiwemo i ~uvamo u se}awu. Tvoji: Milosava, Nata{a i Biqana, tvoje unuke i sestra Jagoda.

49365

Uspomenu na wega ve~no }e u srcu nositi: Milica, Radovan, Olivera i Milivoje Gaji}.

dnevnik

POMEN Navr{ava se godina od smrti na{e drage i voqene

Leposave Miqenovi}

Stojanu \akovi}u

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo je u se}awu.

obele`i}emo 22. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sin Branislav sa porodicom.

Porodica.

49320

49368

Posledwi pozdrav stricu

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

49333

POMEN

POMEN Danas, {est meseci od kada se upokojio u Gospodu, moj brat

Dana 20. 3. 1993. godine, pre 19 godina prestalo je da kuca bri`no srce oca, svekra i dede

49375

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Du{ko Krsti}

Du{ku ]ur~inu

21. 3. 2002 - 21. 3. 2012.

Lazara Krsti}a od Qiqe \or|i} sa decom.

IZDAJEM prazan jednoiposoban stan, 42m2, na Limanu II, Ul. Bo{ka Buhe. 120E, useqiv od 1.4. Telefon 069/183-0-193. 49301

O`alo{}eni sinovi Du{an, Mitar i Bogdan.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Nikola Jeki}

49225

IN MEMORIAM na{em voqenom

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49133

Moj Mile, te{ko je `iveti oslu{kuju}i tvoje korake, videti te svuda, nigde te ne na}i.

Sve lepe uspomene, toplina i qubav u rawenom srcu sestre Seke ostaju zauvek. Marija Gruji} sa }erkama.

1946 - 2012. KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 49228

1952 - 2011.

Sin Aca sa porodicom.

49369

49364

Posledwi pozdrav dragom

Milan Kosti} Pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama.

Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Magli}u.

49258

Vojislava Lazi} Sa tugom i qubavqu wegovi: supruga Milka, sin Mirko, }erka Danijela sa porodicom, sestre Danica i Draga sa porodicom.

Bogosavu - Briletu Miqkovcu od Matka sa porodicom.

49374

Posledwi pozdrav {kolskoj drugarici

1954 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni sinovi Miroslav i Miodrag.

49367

Dragoqubu Damjanovi}u

Posledwi pozdrav sinu jedincu

21. 3. 1939 - 21. 3. 1991. S qubavqu, tugom i ponosom. Tvoje: Vera, Maja i sestra Ru`ica Veselinovi} sa porodicama.

49363

49350

Posledwi pozdrav dragoj nini

Na{ dragi

Vernot Ivanu 1950 - 2012. SPLAVU u Futogu potrebni kuvari. Telefon: 063/8901-989. 49099

Milki Kolarov KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 49280

Ivica

Milki Kolarov

zauvek nas je napustio. Obasipao nas je qubavqu i dobrotom. Zbog toga }emo ga zauvek nositi u srcima. od druga Tankosi} Bore sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu od: Du{ice, Arse, Srbe i Milice. 49362

49366

Posledwi pozdrav na{em voqenom i nezaboravnom sinu, bratu i dedi koji je iznenada preminuo 19. marta.

\or|e @akula

Porodice Kolarov i Musulin.

49353

49360

Posle kratke i te{ke bolesti zauvek je zaspao na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom zetu

Vernot Ivan

Vernot Ivanu

1932 - 2012.

Neute{na majka Ana. Po~ivaj u miru.

1950 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, u Erdeviku. Wegovi najmiliji: supruga Kata, sin Goran, }erka Kosovka, unu~ad, sestre Sofija i Mirjana, bra}a Borislav i Zdravko.

Osta}e{ mi u trajnom se}awu, kao pa`qiv i bri`an zet. Tvoj tast Todor.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Ve~no o`alo{}eni: deca Duwa i Ana i supruga Milica.

49372

49361

49359


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

sreda21.mart2012.

29

Posledwi pozdrav najdivnijoj i naj~udesnijoj supruzi, majci, svekrvi, baki i prabaki

PETNAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom i plemenitom

@eqko Be`an @eqku

Branku Joveti}u

@eqku

Mariji Kisa~anin

dipl. pravniku

Sahrana }e se obaviti 21. 3. 2012. godine, u 13 sati, na grobqu, na Tranxamentu.

@ivi{ u na{im srcima.

od te~e Dobreta i tetke Qiqe.

od porodice Savi}.

Supruga Dragica, }erke Nada i Branka sa porodicama.

49311

49313

49341

Wena voqena porodica Kisa~anin.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

u 36. godini. Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena mama Seka.

dipl. ekonomista 1949 - 2012.

Umrla je na{a

Obe{tavamo rodbinu i prijateqe da se na{a voqena naj, naj, najboqa na svetu mama, baka i ta{ta

iz Bege~a

od tetke Verice.

49314

Posledwi pozdrav

49305

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Uvek }e{ nam ostati u srcu.

Sahrana }e se obaviti 21. 3. 2012. godine, u 14 sati, na Starom grobqu, u Novoj Pazovi. O`alo{}ena porodica.

49348

49346

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Bogosav Miqkovac

Milka Kolarov

Posledwi pozdrav od: baba Pave, Smiqane i Vere sa porodicama.

od: }erke Maje sa suprugom Stevicom, unukom @arkom i unukom Sawom.

49328

Milka Kolarov @eqku

Radojka Maxarevi} 1939 - 2012.

Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa tugom i qubavqu: supruga Nada i sinovi Mile i Branko.

49312

Posledwi pozdrav

Mariji Kisa~anin

Milan Stoku}a

@eqko Be`an

49349

49347

Posledwi pozdrav

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo moj sin

Dragi moj brate, znao si uvek da me nasmeje{, a i da me rastu`i{. Sada si oti{ao na put bez povratka i ostavio puno tuge za sobom. Tvoja sestra Cica sa porodicom Kole, Vawa, Sawa i Goran.

1937 - 2012.

ro|ena Bikar stomatolo{ka sestra iz Bege~a u penziji

Sahrana je 22. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

upokojila u Gospodu 19. 3. 2012. godine, posle kra}e bolesti, u 75. godini. Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, u Bege~u. Ne postoje re~i kojima bismo ti izrazili zahvalnost za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`ila. Po~ivaj u miru, tamo gde vi{e nema bolesti, `alosti, ni uzdisawa, no `ivot beskona~ni.

Bogosavu Miqkovcu od: \u|e, Jo{ke i Tatjane.

O`alo{}ena porodica Miqkovac. 49344

49343

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Tvoji: Bata, Seka, Dragan, Joca, Beca i Zoca. 49306

Du{anu ]ur~inu

Posledwi pozdrav sestri i tetki

\or|u

od brata Alekse sa porodicom.

49325

voqenoj

Obave{tavamo prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Dragomir Popov Veronika Bibi}

1927 - 2012.

od: Evice, Qiqe i Todorke.

Sahrana }e se obaviti 21. 3. 2012. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Vojislav i brat Milan sa porodicama.

49318

49345

49307

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Posledwi pozdrav i sau~e{}e rodbini povodom gubitka

Posledwi pozdrav

Milki Kolarov

Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug, }erke, zetovi i unu~ad.

Zdravko Vendlener

ro|. Bikar

od: brata Ace, Boce i zeta Ace.

Du{anu ]ur~inu Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^urugu. O`alo{}eni: supruga Slobodanka, }erke Rada i Dragana, zetovi Zoran i Ilija i unuci Brane, Brana i Nina. 49324

Sre}ni smo {to smo te imali. Po~ivaj u miru.

49308

Sahrana dragog pokojnika }e se obaviti u petak, 23. 3. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Roland, Robert, Radoslav, snaje Lidija, Milana, Ivana, unuka Stefani i unuci Stefan, Maksim i David.

49340

Zorici Mirilov

Katalin Kertes

od kumova Qikar.

upu}uju: Mom~ilo, Dragoje, Danilo, Dejan i Sa{a.

49331

49315


tv program

sreda21.mart2012.

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонскојутро Аналија Свеоживотињама АгроПарламент Сајаминфонет Лицеснасловнице Панонскахроника Војвођанскевести Аналија Закоракиспред Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Дискавери ГласАмерике

08.00 09.05 10.35 11.13 12.00 12.15 12.37 13.21

Јутарњи дневник Онокаољубав Мој херој Одгонетање историје Дневник Спортплус ИстражитељиизМајамија Четири годишња доба: Зима,филм 14.55 Гастрономад

Причао ЕлизабетСмарт Потресна прича инспирисанаистинитимдогађајемиз 2002. године, када је Елизабет Смарт, четрнаестогодишњадевојчица,отетаизсвог дома. Овај окрутни злочин покренуо је лавину прича и пробудио велико интересовањемедијаијавности. Улоге: ДиланБејкер,Линзи Фрост, Амбер Маршал, ТомЕверет Режиј: БобиРот (РТС1,01.07)

Добрилa Ћирковић

Биоскоп Лице глумице Београдског народногпозориштаДобриле Ћирковић, добро је познато публици,иакомалокознањено право име и презиме. Моглобисерећидаонаприпада„реткојглумачкојврсти“. Аутор: ГоранВукчевић (РТВ1,21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 23.05 23.55 00.20 00.45 01.10 02.05 02.55

06.30 07.00 07.45 08.40 09.35 10.15 10.40 11.05 11.35 12.05 12.30 12.40 13.10 14.55 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.05 23.35

Добројутро, Војводино Злогласниатентати Мозаик Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Заједно Здравоживо Фаца Вести Радар Вестизаособесаоштећеним слухом Токшок Миљеница Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Комшилук ТВДневник Серијанедеље Документ Биоскоп Војвођанскидневник Међународнитероризам од1945. Серијанедеље Једаннаједан Документ Биоскоп Музичкипрограм Радар Токшок

Кухињица–мађ. Жененаселу НовитаблоидНС Концерт:„СтудиоАлектик„ Програмзадецу Хајдесамномуобданиште Питамсепитамсе КонцертдечијегхораЗвончићи Кадзазвони Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце СудијаМастранђело ТВбаштина Добровече,Војводино(ром) Изнашеархиве(Ладафиа)емисија (мађ) Музичкипрограм –мађарскамузика ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рум) Мојпрвиглас-првипутна гласање Дивљина,филм Плавикруг ТВбаштина

15.15 16.10 17.15 19.00 20.00 20.45 22.45 00.15

Животиње којима се дивимо Плаваптица Математика у срцу Петар Други ПетровићЊегош Арс практика Заточени Е-ТВ ТВ мрежа Други век Знакови времена Наука 2011. Вива верди Либела Трезор Математика у срцу Петар други ПетровићЊегош Арс практика Заточени Узбуна Ви и Мира Адања Полак Линк Поаро Зајечарска гитаријада 2007. Озибу Мифи Попај Оливија Животиње којима се дивимо У свету Беокулт Поаро ГласовиПамана2,филм Вече јапанских композитора Трезор Фудбал-КупСрбије:Црвена звезда-Партизан,полуфинале(р)

Вечејапанских композитора

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Вреле гуме 10.30Документарнипрограм 11.00 Вести 11.10 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Капри 12.30 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.00 Прстуоко 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Спринт 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.50 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Капри 23.50 Украдена срца

10.00 11.45 12.00 13.00 13.30

08.07 08.12 08.38 09.00 09.19 09.34 09.59 10.28 10.56 11.24 11.28 12.00 12.39 13.05 14.06 14.28 14.47 15.02 15.26 16.03 16.47 17.17 18.11 18.40 18.45 18.50 19.13 19.24 20.00 20.29 21.00 21.54 23.27 00.43 01.42

АмберМаршал 15.10 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.06 21.55 23.03 23.50 00.11 01.07

БарсаТВ:Севиља–Барселона АјаксТВ ПрегледПремијерлиге Фудбалмондијалмагазин Шампионат:ВестХем– Мидлсбро Аргентинска лига ПрегледАТПМастерсИндијан Велс Евролигаплејоф: ЦСКА–Билбао ПрегледЕвролиге СКстудио Премијерлига:Манчестер Сити–Челси Евролигаплејоф:Монтепаски –Олимпијакос Премијерлига:КПР–Ливерпул

06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 23.15 00.30 01.15 02.15

ОвојеСрбија Селогори,абабасечешља ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Фудбал-КупСрбије: Црвеазвезда-Партизан, полуфинале,снимак Селогори,абабасечешља ИстражитељиизМајамија Дневник Тихисведок Ноћнибиоскоп:Прича o Елизабет Смарт,филм

Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Паклена кухиња Пирамида Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив

Пипи шоу У овој емисији представићемо вам једну занимљиву животињу,у питању је –веверица.Сазнаћете нешто више о хармоници.Упознаћете се и са занимањем ткача.Имаћете прилику да видите нову рубрику „Кадсам био мали“ у којој вам представљамо познатуводитељку Наташу Илић и тенисерку Татјану Јечменицу. (КТВ,20.00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.00ЗОО пузле,14.30Инфо К9,15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.00Кућица у цвећу,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер, 20.15Травел клуб,21.15Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00 Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

Концерт „Кизуна” (веза) организовала је амбасада Јапанакаоизраззахвалностијапанскогнародазасву подршку и солидарност указану након трагичних догађаја у марту прошле године. Симфонијски оркестарихорРТС-аизвелису дела четири јапанска композитора, заједно са музичарима јапанске групе „Варики”. (РТС2,23.27)

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Сликеживота Маратон Двоугао Копаоник ПородицаСерано Топшоп Отворенистудио Топшоп Отворенистудио ПородицаСерано ЗдрављеиВи Копаоник Вести ДокторХаус Терминатор 24 Менталиста Вести Филм:Девојка изфабрике ДокторХаус Филм:Дискоролери Менталиста Филм:Каконапредовати умаркетингу 24 Терминатор Копаоник Филм:Каконапредовати умаркетингу(р)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај, 01.30Фокус 12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

АлишаКопола

Подметачина Док проводи годишњи одмор на Бахамима, њујоршки полицајацМајкСантинихапси бегунца од правде, Едија Мајерса,којијебежаоодполицијенаконштојеоткривена његова умешаност у разрађенипланпрањановца. Улоге: Роб Лоу, Сем Нил, АлишаКопола Режија: Данијел Петри Џуниор (Б92,00.35) 06.00 08.00 09.30 10.00 10.15 12.00 13.50 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.15 23.05 23.40 00.35 02.10 02.35

Доушници Долинасунца Хоћудазнам Вести Дневнимагазин Цртанифилмови Филм:Брисач Вести Спортскипреглед Дваипомушкарца Вести+Измеђудвеватре Штрумфови Спартак Филм:МисијаВавилон Вести+Спортскипреглед ИстражитељиизМајамија Филм:Подметачина СаутПарк Филм:Поларнасветлост

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.15 21.15 22.15 23.45 00.15 02.00 02.30 04.30 05.00

Добројутро Грандпарада Градскевести Тачноуподне-живо Грандшоу Сестре Националнидневник Острво Маланевеста Националнидневник Маланевеста Острво 48сатисвадба Брачнисудија Црнахроника Филм:Надин Калифорникација Филм: Хранитељ Витезовиизблата Тајнаљубав

05.00 07.55 08.05 08.55 09.05 09.25 09.30 09.45 10.00 10.25 10.50 11.15 11.40 12.05 12.30 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.30 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 19.20 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњипрограм Вести БеверлиХилс Нодиуземљииграчака Ешли Торк Срећназвезда,припреме Телешоп Залившкољки ГенераторРекс Моћначигра Бакуган КунгфумајсториЗодијака Винкс Залившкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести БеверлиХилс Парови уживопоподне Срећназвезда,припреме Вести Телешоп Граница Телемастер Рекорд Насловнастрана- квиз Срећназвезда,припреме Парови уживовече Једнажеља,једнапесма Вести Дображена Парови- прегледдана Парови- уживоноћ Звезданакапија-Атлантис Једнажељаједнапесма

Ивана Селаков

Једна жеља, једна песма Само за вас певају Асим Бркан, Ивана Селаков, Весна и Неша Јелић.У пратњи оркестра Мише Мијатовића и фолклора ваше вече ће бити посебно и дивно. Кроз програм вас води увек насмејана Тијана Марковић. (Хепи,20.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda21.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

31

ИЗВОЂАЧ РЕКЛАМНИХ РАДОВА НА БАЛКАНУ

Пише: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Четиривенчања-Америка Удварањеумраку Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Мајамиинк Богатамлада,сиромашна млада Венчаницаизснова Нисамзналадасамтрудна Болестикојихсестидимо Л.А.Инк Богатамлада,сиромашна млада Венчаницаизснова

08.00 Викторијанскаапотека 09.00 Гигантиготике–погледу небо 10.00 Хитлеровомиљениплемић 11.00 Десетданадората 13.00 Шпијуникојисудошлиса мора 14.00 Скривенаблагаафричке, аустралијскеииндијске уметности 15.00 ТајмтимгодинаXИ 16.00 Дневникскулптура 17.00 Летећиносачавиона 18.00 ПокахонтасикапетанЏон Смит–љубависпасењеу Новомсвету 19.00 Даникатастрофе–терорна аеродрому 20.00 КадасуМаваривладали Европом 21.00 Тајниратови 22.00 Истинао... 23.00 ТајмтимгодинаXИ 00.00 Дневникскулптура 01.00 Летећиносачавиона

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ЗавераРозвел Прасетовелагарије ЦрнаМарија Освајањеслободе Малариба Интервјусаубицом Палианђели 11.14 Еротскифилм Еротскифилм

11.14 Наизглед насумична али врлоповезанапричаосплетуоколностикојесуседесилеједневечериу11.14.Све почиње у 11.14 једне вечери са Џеком, који вози аутопутемнасастанаксасвојомдевојком... Улоге:Хилари Свонк, Патрик Свејз, Барбара Херши Режија:Грег Маркс (Синеманија, 22.00)

07.00 Добројутро,Хрватска 09.05 Лугарница 10.13 Екстремниградови,док. серија 11.07 ДебиТревиспреуређује 12.00 Дневник 12.32 Кадзаволим,времестане 13.20 ДрОз,токшоу 14.10 Речиживот 14.40 Индекс 15.13 ПоносРаткајевих 16.04 Алиса,слушајсвојесрце 17.27 Хрватскауживо 18.20 8.спрат,токшоу 19.10 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.11 Мисија 21.05 Паралеле 21.37 24 22.24 Отворено 23.10 Дневник3 23.45 Другиформат 00.40 Путемевропскихфондова 00.55 Времејезаџез 02.05 Инмедијасрес 02.50 Злочиначкиумови 03.30 Индекс

06.00 07.55 09.35 11.10 12.50 14.15 16.10 18.00 18.20 20.05 21.55 22.50 23.50 01.25 03.00 04.45

Моја назови жена Срећно до краја живота 10ствари које мрзим код тебе Матурско Гномео и Јулија ЛадyГага Пресентс:Тхе Монстер Балл Тоур ат Мадисон Сqуаре Гарден А кад брак није лак Васпитање за почетнике Срцоломац Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре Спартак: Освета Срећа 13 Жив закопан Мачета (2010) Љубавни злочини у Кабулу

18.20 19.20 20.20 23.20

НешБриџис Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Монк Вокер,тексашкиренџер Филм:Убиства уМидсомеру Дијагноза:Убиство Монк Видовњак Филм:Коначнапресуда

07.45Кобра11 09.40Ексклузивтаблоид 10.05Вечераза5 11.10 Ватренонебо 12.10Ружаветрова 13.05Крвнијевода 14.00Сурвајвер 15.00Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Сурвајвер 21.45ЦСИЊујорк 23.30РТЛвести 23.45Сурвајвер: Безцензуре 00.40Кости 01.25Астрошоу 02.25Кости

СЕРИЈА

ЦСИ:Њујорк

Александра Вандернот

Једнапосебна девојчица

Тим покушава да открије ко стоји иза пљачке драгуља из дома једног од најмоћнијих њујоршких адвоката. Траг их води до мртвачницеиособезакојусе чин и да није повез ан а с адвок атом... Улоге: Гери Синис, Кармин Ђиовиназо, Села Вард, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап Режија:Ен Донахју (РТЛ, 21.45)

Луси прати своју мајку на авион,амајкајојнарастанку дарујелистићлотасбројевимасвогрођендана,07.12.Лусиинеслутидајетопоследњипутдавидимајку,јергине у авионској несрећи. Луси живиуКвебеку,апознанство са девојчицом Анет мења јој живот... Улоге:  Александра Вандернот, Жак Перин, Моник Спазиани, Женевју МоринДупонт Режија:  Жан-Пјер Превост (ХРТ 2, 13.27) 07.50 08.20 08.47 09.10 10.00 11.05 13.01 13.27

19.30 20.00 20.45 22.40 23.25 00.05 00.26 00.47 01.28 02.17

МалаТВ МегаМинди Конорнатајномзадатку Школскисат Алиса,слушајсвојесрце Ждероња2 Екозона Једнапосебнадевојчица, филм ДеграсиНовинараштај Обичнаклинка Школскисат Децаљубави ДокторХу Рукомет,квалификацијеза ЕП2012.(М):ХрватскаДанска,пренос Телетабис Инмедијасрес Живот,филм Трачара Злочиначкиумови КетиКим Симпсонови Мерси Којак Ноћнимузичкипрограм

08.15 10.10 11.45 13.15 15.05 16.40 18.10 19.45 21.40 23.15 01.00

Протувесатрибина Једноубиство ПослеЏимија Девлин 10.000црнацапоименуЏорџ Преговарач ГосподинШав Опседнута Правилаопсесије Животпијанице Протувесатрибина

04.00 06.10 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Блаженство Заклетва Људска природа Замишљени злочини Доживотна Мумија Сањала сам праву љубав Полицајац из вртића Очи анђела Блаженство Приватни часови Дивље мачке

14.57 15.19 15.42 16.27 16.58 17.55

Хилари Свонк

08.20 11.20 12.20 14.20 15.20 18.20

Гери Синис

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка Аутапомери2008. Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Препродавциаутомобила Благонаотпаду СуперљудиСтенаЛија Позадинаавионских несрећа 23.45 Разоткривањемитова 00.40 Препродавциаутомобила 01.40 Благонаотпаду

08.30 09.30 10.30 12.30 14.00 15.00 16.30 18.30 18.35 18.40 20.10 20.15 20.20 20.30 20.45 23.30 00.00

Скијашкискокови Бициклизам Карлинг Фудбал Бициклизам Бициклизам Карлинг Свиспортови Коњичкиспортови Голф Голф клуб Једрење Свиспортови Свиспортови Карлинг Олимпијскеигре Биатлон

Балкански „сиротановићи” деле милијарде

У

Југославији су деведесете заиста биле не- циљеве, то је била само наша база. Могли смо, дакле, срећне године. Живели смо у гету, с огром- да за не много велике паре, одржавамо систем. Норним несташицама. Људи који су цео живот мално, ту се и претеривало, тако да смо за једно нопоштено радили и штедели, пропадали су, а средња вогодишње славље, где смо додељивали силне награкласа је нестала. Ушли смо у шизофрено друштво, де и запосленима и клијентима, потрошили чак напајано лудилом из врча владајуће фамилије. Мира 100.000 марака! Не поносим се тиме. Марковић је потицала из партизанске породице, али Пошто сам тих година доста путовао и проводио се није знало да ли је њена мајка, коју су Немци ухап- минимум три од четири недеље месечно у инострансили и стрељали, била херој или издајник који је ству, имао сам доста проблема да одговорим на сва „пропевао“ и имао на души многе „другове“. Та рас- могућа питања која су странци постављали. За њих цепаност је пренета и на друштво. Звали смо се Југославија, иако то нисмо били; били смо у рату, иако се тврдило да нисмо; идеологија је била нека врста комунистичке с најгорим елементима капитализма. Стари, социјалистички морал је нестајао, нови се није стварао, а друштвени муљ, сецикесе, криминалци и пси рата, подигао се на површину. Некако се ипак живело. Негде сам читао да је људска нада толико јака да је број људи који су починили самоубиство у конц-логорима био незнатан. И тад су мислили да се лоше не догађа њима, да је смрт резервисана за неког другог, да следећи вагон иде у гасну комору, а њихов на туширање. Тих година смо Агенцију у Умео је Драган Сакан да режира гламур и помпу Београду одржавали инфузијама из наших агенција у је то било као да долазимо с Марса и сваки мој долаиностранству. Било је довољно пара да направимо зак су посматрали као чудо. Имали смо фантаострво доброг у мору зла, и да се у противприродним стичну подршку кључних људи „Сачија„. Они су условима несташица и блокада бавимо нечим тако схватали да смо нормални људи, да се боримо струбенигним и безначајним као што је маркетинг. По- ком да преживимо, а осећали су и грижу савести. Све себна пошаст била је инфлација. У СФРЈ је она била је то резултирало изузетним третманом који смо имауобичајена и контролисана појава. Нама, обичним ли путујући по састанцима, одржаваним у најлепљудима, поскупљивала је свакодневни живот и тера- шим градовима Европе. Усталила се као посебна тачла нас да уштеђевину пребацујека тих скупова и презентација мо у девизе, да не верујемо у ди„како је тамо, на брдовитом Насастанцимашефова нар, али нам је олакшавала отБалкану“. У почетку стидљиво, „Сачија”знаосамсеи плату кредита. Временом се а касније све јаче и драматичниустоличило правило – што се раје, покушавао сам да им дочазанетиуобјашњавању ционалније понашаш, то горе по коликосеуБеоградутешко рам наш живот у санкцијама, тебе. Победници су били они коратном окружењу, инфлацији. жи в и,докмеје д анпри ј а т ељ ји су се задуживали преко сваке Занело би ме, ту и тамо, појачаизЛондонаниједискретно мере јер им је кредите брисала вао сам неке ствари, користећи упозорионатодазатако инфлација. хумор уместо патетике, и увек Доласком санкција, изолацидобијао аплаузе, почасна места срцепарајуће приче јом, ратом у окружењу, почиње за свечаним вечерама. И најобучемнекоодело стампедо разних ликова, попут битније, ослобађање од било јефтинијеод„Арманијевог” Дафине и Језде, што је, уз бескаквих плаћања. Некад бих, крупулозну пљачку самог Милопризнајем, и претерао – након шевићевог режима. Последица свега тога биле су једне од тих презентација, где ме је баш кренуло а празне радње, плате на нивоу три до пет марака, а у аудиторијум слушао сузних очију што тако тешко једном тренутку инфлација је била два процента на живимо, пришао ми је пријатељ из Лондона и диссат! На годишњем нивоу, неколико милијарди проце- кретно напоменуо да следећи пут кад тако срцепараната, а свакодневни живот се драматично комплико- тељски причам, обучем неко одело јефтиније од „Арвао. Кад се појавила, новчаница од десет милијарди манија„. динара вредела је две марке, а две недеље касније, кад Углавном, посматрали су нас као људе с друге плаје повучена, за литар бензина било потребно два ки- нете, што и јесмо били. Кад је инфлација била на врлограма тих новчаница! хунцу, Сакан и ја смо решили да им уручимо посеПосебно проблематично је било ако ваше предузе- бан поклон. Узели смо новчанице од 500 милијарди ће мора да наплати потраживање у динарима јер је динара, пластифицирали их, потписали с „Балкан држава лицемерно и даље третирала локалну валуту Билионерс„ и дистрибуирали свим директорима „Сакао основно средство плаћања. Ако нисте хтели да чи„ агенција у свету. Морали смо да тражимо још изгубите много, морали сте прецизно да координи- тих новчаница да бисмо задовољили потражњу. шете између онога који је намеравао да вам плати и Наша привилегована ера „сиротановића којима онога коме ви морате да платите јер, уколико то ура- треба помоћ“ се завршила 1996, када је делегација дите у периоду дужем од сата, много сте изгубили. „Сачија„ на највишем нивоу, после укидања санкциМи смо тога били поштеђени због доброг послова- ја, у Београду присуствовала гламурозној прослави ња наших иностраних агенција. Наплаћивали смо у Сакановог усељења у нову кућу. Кад су видели сав девизама и имали мање проблема од „нормалних“ тај сјај и помпу, почели смо да плаћамо месечну напредузећа. Београдска агенција није имала профитне кнаду као и сви остали. КњигуИванаСтанковића„ОСНОВИКАКОДАЛОГИЈЕ”,узпопустод30одсто, за907динара,можете наручитиодиздавачкекуће„Клио”(ГосподарЈованова44, Београд), путем телефона011/2626–858и3035–696илимејлаoffice@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda21.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Све лепше време вам више него прија. Склони сте удобним фотељама и шопингу, уживању било које врсте. Пазите да не претерате у храни и слаткишима јер ћете се угојити веома лако. Дотерујете се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. mart 2012.

Да ли имате идеју како ћете прославити свој рођендан? Што скроминије, с добро познатим бићима, без много фрке и трошкова. Уколико бисте да путујете, нека то буде проверено место где сте већ били.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Друштвени живот постаје све актуелнији, да ли због лепог времена или неких утицаја у ваздуху?! Било како било, враћате се корак назад, да бисте боље видели и чули, боље урадили и апсолвирали ситуације.

Припремите се за сутра, када ће бити млад Месец, што је повољно за суочавање с партнером, за почетак нових послова и односа, па и за позитивнији став. Морате се укључити у већу брзину.

Имате повољан уплив Сунца из ватреног знака Овна. Можете отворити шампањац и наздравити пролећу јер вам оно отвара нова врата и путеве којима ћете кренути, онако царски. Иностранство.

Не можете рачунати на туђу помоћ и подршку у овом периоду. Можете рачунати искључиво на себе, што је добра вест јер, само ви најбоље знате шта и како желите и хоћете. Бар би требало.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс је још увек ретроградан, што ће трајати до средине априла. Не преостаје вам ништа друго него да се бавите оним што већ радите. У љубавном односу можете уживати.

Јупитер добро и сигурно напредује кроз земљани знак Бика, што доприноси да утврдите своју пословну позицију, да аванзујете, да утемељите и побољшате материјалну ситуацију. Приватан посао.

Имате веома динамичну ситуацију у свом дому, било да сте сами, с фамилијом или вам неко нов стиже у кућу. Много страсти и неизвесности се очекује ових дана. Путујете или се селите?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Улазите у фазу неизвесности у односу на друге, на јавност и на партнера. То може бити и добро и лоше, у зависности од ситуација и прилика које не би требало да пропустите. Лако су могући раскиди.

Уређујете свој животни простор, купујете намештај или само цвеће, тек, уживате код куће. Ту је и љубав најјача, најлепша и најзаводљивија. Зато, не морате излазити било где напоље, у јавност.

Пословна ситуација изискује да будете присутни и ту и тамо, ако може истовремено, да радите више ствари у исто време, тако да сте под тензијом и стресом. Више се шетајте и боље организујте време.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Вреладевојка ТоПло

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

18

B. Palanka

18

Zreњanin

18

S. Mitrovica 20 Ruma

18

Panчevo

18

Vrшac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

20

K. Mitrovica 22 Niш

21

Evropa

Madrid НОВИСАД: Сунчано и топло време. Ветар слаб северни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 5, а максимална 18 Rim степени. London ВОЈВОДИНА: Опет претежно сунчано и топлије време. Ветар Cirih слаб до умерен северни. Притисак изнад нормале. Температура од 4 до 20 степени. Berlin СРБИЈА: Топло и претежно сунчано време, само ће на западу Beч бити мало до умерено облачно. Ветар слаб, на северу до умерен северни. Притсак изнад нормале. Минимална температура 3, а Varшava максимална 23 степена на југу Србије. Kijev ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: До краја седмице сунчано и топло уз максималне температуре које ће од петка опет преMoskva лазити пар степени изнад 20, а понегде ће бити и 25 степени. У неOslo дељу поподне и увече развој облака уз могућу појаву кише и пљускова са грмљавином понегде. St. Peterburg

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекује се повољна биометеоролошка ситуација. Хроничним болесницима ипак се саветује известан опрез јер ће максималне температуре у већини места бити у домену екстремно топло. Типичне метеоропатске реакције се могу јавити у благој форми.

10 20 14 15 15 16 13 10 1 13 2

Atina

23

Pariz

14

Minhen

14

Budimpeшta

18

Stokholm

15

КолумбијскимоделиглумицаСофијаВергара осванулајена насловнојстранимагазина„Есквајер”уневероватносексииздању. Фоткамакојесуснимљененајвишећесеобрадоватијачипол јерјеглумицапозиралауцрном,сексидоњемвешу. Једнаоднајпожељнијихженасветауинтервјуујеоткрилакакоизгледабитиукожи„врелелатинодевојке”,штатоонеимајуштопривлачимушкипол,идајестрпљењенајважнијаособинакојумушкарацморадапоседујеакожелидабудесаједномод њих. МагазинјеуврстиоСофијууизборзанајлепшужену2012. године.Овуласкавутитулуза2011.понелајепевачицаРијана. СофијаВергара јеинаовимфотографијама,каоинамногим претога,показалазаистазаноснотело.

SUDOKU

VIC DANA У продавници: - Добар дан. - Добар дан. - Желела бих да купим један шешир са широк��м ободом. - На шта конкретно мислите, госпођо? - Конкретно мислим на секс, али сада желим да купим шешир.

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

213 (16)

Slankamen

261 (14)

Apatin

268 (18)

Zemun

309 (13)

Bogojevo

223 (12)

Panчevo

326 (12)

Smederevo

492 (6)

Baч. Palanka 225 (10) Novi Sad

214 (10)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

208 (8)

Tendencija porasta

Senta

264 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija porasta

Titel

255 (13)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

122 (32)

TISA

82 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 194 (37) Beograd

Kusiћ

258 (14)

162 (32)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 21.mart 2012.