Page 1

c m y

NOVI SAD *

PETAK 21. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22965 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

DIREKTOR CENTRA ZA SLOBODNO TR@I[TE DR MIROSLAV PROKOPIJEVI]

Cenerastuzato {toNBS {tampapare

str.5

GRAD ON A^ ELN IKNOVOGSADAIGORPAV LI^ I] POS ET IOPOR OD IC USEW IIPRV UBEB URO\ EN U2011.

Politika 2 Da~i}: Problemi u pojedina~noj ratifikaciji SSP-a 3 Majina i Tomina stranka bez dotacija

Ekonomija

4 Ko ne mora, neka ne daje akcije za 506 dinara 4 Sad prodajemo dinare da „spasavamo” evro

Dru{tvo 6 Staro stanovni{tvo ili NATO bombardovawe

Novi Sad 7 Komemoracija na keju danas i u nedequ 8 Opasnim psima ~ipovawe i dru`ewe 9 Krenuo voz za Beograd

SRBIJA I EU

Vojvodina

Mora}emoda mewamoZakon oakcizama

11 Psi laju jer ne znaju da pevaju

Foto: N. Stojanovi}

str.4

Mal  om Fil  ip u sto hiq  ad  a i pok  lon  i st r.  9

Crna 12 Strani zlo~inci u Padinskoj Skeli

Reporta`e 14 Somborac trubom zarazio [umadince

Lov 15 Sutra deveti „Lov na ko~ovatsku lisicu”

„DNEVNIK” SAZNAJE NOVE DETAQE IZ BIOGRAFIJE UHAP[ENOG PROFESORA ZORANA JOSI]A

LEGALIZACIJA

Nemapopusta zaekstra iprvuzonu

Osumwi~enipedofilbiomentor MinistarstvaprosvetezaRome

str.13

str.9

SPORT

str.16 – 21

REPORTA@E

Obla~no sasnegom Najvi{a temperatura 1 °S

n ODBOJKA[I VOJVODINE DOBILI DERBI S PARTIZANOM

STARI [AH SE POVLA^I PRED NOVIM, SRPSKIM, KOJI JE PATENTIRAO GORAN RADOVI]

n BOJANA JOVANOVSKI NAMU^ILA ZVONARJEVU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

IKarpov podr`avaigru sa{pijunima

str.14


POLiTikA

petak21.januar2011.

RezolucijaEvropskog parlamentapodlupom EvropskiparlamentusvojiojeRezoluciju o procesu evropskih integracija Srbije kojom se pru`a podr{ka prijemu Srbije u EU. U Rezoluciji EP, vlasti Srbije pozivaju se da okon~aju saradwu

sa Ha{kim tribunalom, zapo~nu dijalog sa Kosovom i dovr{e zapo~ete reforme kakobiSrbijanapredovalaka~lanstvu uEU.Istovremeno,potvr|ujesedajebudu}nostSrbijeuEvropskojunijiiohra-

bruje Beograd da nastavi ka tom ciqu. Osim toga, evropski parlamentarci zadali su i niz poslova koje Srbija treba daodradidabisevrataEUotvaralabr`e.

Kakolak{edonovca Evropski parlament sa zadovoqstvom konstatuje da Instrumenti pretpristupnepomo}i(IPA)dobrofunkcioni{uuSrbiji; ohrabruje i vladu i

Evropsku uniju da pojednostavi administrativne procedure za obezbe|ivawe IPA, kako bi oni postalidostupnijimawimi necentralizovanim kori-

snicima; isti~e potrebu za odr`avawem odgovaraju}egnivoapretpristupne podr{ke u predstoje}oj reviziji finansijskog okviraEvropskeunije.

c m y

2

dnevnik

Da~i}:Problemi upojedina~noj ratifikacijiSSP-a ZamenikpremijeraIvicaDa~i} izjaviojeju~edanapojedina~nu ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i prodru`ivawu izme|u Srbije i EU, koja predstoji u parlamentima evropskihzemaqa,moguuticati „problemi koji nisu uvek politi~keprirode,aliseprebacuju natajnivo”.„Sajednomzemqom jeupitawuizgradwaambasade,a sa drugom dr`avom problem je odnospremapreduze}imakojasu privatizovana. Onda se to prebacuje na politi~ki nivo i vr-

{esepritisci”,kazaojeDa~i} novinarimauVladiSrbije.Da~i}jeoceniodajeratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu izme|u Srbije i EUuEvropskomparlamentuveoma pozitivan korak u evropskim integracijama Srbije. Zamenikpremijeranaveojeidabi dokrajajanuaraSrbijatrebalo da pripremi odgovore na upitnikEvropskekomisije,anakon toga sti~u se uslovi da Srbija dobije i status kandidata za ~lanstvouEU.

Koridor10 EPpozivanadaqenaporekarazvojuodr`ivemre`ejavnogprevozauSrbijii{iromZapadnogBalkanaipo-

boq{ aw u putn e inf ras trukt ur e, ukqu~uju}iibrzzavr{etakizgradwe Koridora10.

Vojvodina Isti~ezna~ajprocesadecentralizacijezapoboq{awe funkcionisawa dr`ave kroz weno pribli`avawegra|anima,uzistovremenoosiguravawe funkcionisawa lokalnih samouprava mawina; konstatuje napredak u primeni Ustava donetogunovembru2006.krozusvajaweStatuta

iZakonaonadle`nostimaVojvodine;pozivana nastavakprocesaprenosaovla{}ewakrozusvajaweZakonaojavnimprihodimaiZakonaojavnojsvojiniVojvodineilokalnihop{tina,koji }e omogu}iti Vojvodini da po~ne sa izvr{avawemnadle`nostiutvr|enihnovimStatutom.

Nacionalnemawine Pozdravqa formirawe ve}ine nacionalnih ve}a mawina, kao tela koja }e mawinama omogu}itidadonoseodlukena poqu obrazovawa, kulture, upotrebe mawinskog jezika i javnoginformisawa;konstatujezna~ajpunogsprovo|ewanadle`nosti ovih samoupravnih

telamawinaineophodnostodgovaraju}ih buxetskih subvencijakojegarantujeZakonove}ima nacionalnih mawina; izra`ava zabrinutost u vezi sa formirawem Bo{wa~kog nacionalnogve}aipozivanabrz zavr{etak procesa u skladu sa pravilima,kakobiseomogu}i-

lo legitimno predstavqawe Bo{waka u ve}u; zabrinut je zbogporastatenzijauSanxaku, izra`enog,izme|uostalog,nedavnimnasilnimincidentima, iodlu~nopozivanare{avawe politi~kih sporova kroz dijaloguokvirudemokratskihinstitucija.

Kosovo EPpozivaSrbijudazapo~nedijalogsaKosovom bez pomiwawa novih pregovora o statusu; izra`ava uverewe da se pristup „korak po korak”mo`eprimenitizadobrobitsvihgra|ana Kosova; isti~e da dijalog, da bi bio uspe{an, zahteva posve}enost i spremnost obe strane na kompromis; poziva srpske vlasti da olak{aju

saradwuizme|uEuleksaikosovskihSrbaunastojawima da uvede vladavinu prava na severu Kosova;pozivasrpskuvladudarasformiraparalelnesrpskestrukturenaKosovukojepodrivajuprocesdecentralizacijeispre~avajupunu integraciju srpske zajednice u kosovske institucije.

rizikodsukobainteresaikojabitrebalodabudetretiranakaoprioritet;uvezistimjezabrinut zbog nedavnih izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje idu u suprotnom pravcu; poziva na usvajawe izmena Zakona o finansirawupoliti~kihstranaka,kakobiseobezbedila potpuna transparentnost i efikasan sistempra}ewafinansirawastranaka.

Blankoostavke EPpodse}anava`nostdobrogfunkcio- nisawa parlamenta kao vitalne institucije demokratskog sistema i pozdravqa proceduralneinovacijekojejedoneonovousvojeniZakonoNarodnojskup{tini;poziva na hitno ukidawe neustavne prakse

„blankoostavki”,kojaomogu}avapoliti~kim strankama da kontroli{u aktivnosti poslanika, protivno demokratskom principu wihove nezavisnosti, i poziva politi~ke stranke da ukinu tu praksu; pored toga poziva na prekid proizvoqne dodele

mandata u parlamentu; poziva politi~ke partije da uvedu odgovaraju}e odredbe u skladu sa evropskim demokratskim standardima u najkra}em mogu}em roku, a svakako do kraja teku}eg parlamentarnog ciklusa.

Lustracija

Nezavisnimediji

EPpozdravqadosada{wenaporeuciquuklawawazaostav{tine aktivnosti slu`bi bezbednosti u pro{losti; u tom smislu isti~e neophodnost daqe reforme bezbednosnog sektora, naro~ito lustracijeipoja~anognadgledawai kontrole slu`bi bezbednosti od straneparlamenta;podse}avlasti da je otvarawe arhiva tajnih slu`bi za javnost neophodno za uspe{no regionalno pomirewe, naro~itouvezisazlo~inimapo~iwenimtokomDrugogsvetskogratai nakonwega.

EPpodse}anaizuzetanzna~ajjakihinezavisnihmedijazademokratijuipozivanakorakekaosiguravawuwihove nezavisnosti od politi~kog i drugih uticaja; pozdravqanaporeVladeSrbijekauspostavqawupravnogokvira kojigarantujeslobodugovora,aliizra`avazabrinutost zbogpoku{ajakontroleime{awauradmedijskogsektora;izra`avazabrinutostzbogkontroverzeokoprivatizacije„Ve~erwihnovosti”ipozivavladudaobezbedijednaktretmansvihstranihidoma}ihinvestitora;osu|uje napadenaipretwesrpskimnovinarimaipozivavlastida ih temeqno istra`e i privedu odgovorne pravdi; skre}e pa`wu na koncentraciju vlasni{tva i mawak transparentnostiumedijskomsektoru;skre}epa`wunaslu~ajeve objavqivawali~nihpodatakaiisti~epotrebuzasamoregulacijomnovinaraipo{tovawemEti~kogkodeksa.

DIREKTORFONDA„EVROPSKIPOSLOVI”PREDRAGNOVIKOV:

DecentralizacijaSrbije ifondovalepavestzaVojvodinu Direktor Fonda “Evropski poslovi” Predrag Novikov za “Dnevnik”ka`edajeodizuzetne va`nosti ~iwenica da je ParlamentEvropeuRezolucijuoSrbijiuvrstiopotrebudefinisawa i vra}awa imovine Vojvodini i lokalnim samoupravama.Premawegovimre~i-

ma,EPjeporu~iodajepotrebnodaseSrbijadecentrali{e. Rezolucija se jednim ~lanom osvr}e i na kori{}ewe fondova, {to je veoma va`no za ostatak Srbije izvan Beo- grada. Novikov ka`e da je i ovaj~lanRezolucijeva`anza Vojvodinu.

-EPjeporu~iodajepotrebna decentralizacija i pojednostavqeweprocesakori{}ewafondova.Tojeupu}enofondovimau na{oj zemqi kao i Evropskoj komisiji.–ka`eNovikov.Kako isti~e,zaVojvodinujeva`nata decentralizacijajer}eiwenim gra|animanovacizfondovabi-

PragjeuzSrbiju Predsednik ^e{ke Vaclav Klaus izjavio je ju~e da wegova zemqa podr`ava evropski put Srbijeidarazumeweneambicijedapostanenormalnaevropska zemqa,aliiupozoriodanetreba zanemariti probleme koji u EUsadapostoje.PredsednikSrbije Boris Tadi} zahvalio se, tokomsusretas~e{kimkolegom Vaclavom Klausom, na podr{ci PraganaputuSrbijekaEvropskojunijiiistakaodajeKlaus

velikiprijateqSrbije.Kakoje saop{tila Pres slu`ba predsednika Srbije, Tadi} i Klaus su razgovarali o bilateralnim iekonomskimodnosima,aTadi} jeizraziozahvalnost^e{kojna podr{ci evropskim integracijamaSrbije. Tadi} je, tako|e, podvukao da jeKlausvelikiprijateqSrbije i~estitaomunaPoveqioizboru za inostranog ~lana Srpske akademijenaukaiumetnosti.

Luna~ek:KosovopaEU

Duplefunkcije EPpozdravqanapredakuborbiprotivkorupcije, koji se, izme|u ostalog, ogleda u nedavnim slu~ajevima krivi~nog gowewa lica na visokim polo`ajimaiuuspostavqawuodgovaraju}egpravnog okvira, ali upozorava na to da je korupcija jo{uvekdominantnauzemqiipozivanadodatne napore za weno iskorewivawe; skre}e pa`wu na praksuduplihfunkcija,{topredstavqaozbiqan

PREDSEDNIK^E[KEUBEOGRADU

tibli`iidosti`niji,aiefikasnostmwihovogiskori{tavawa}eseznatnopove}ati. Novikov ka`e da je ozbiqno upozorewe EU Parlamenta da Srbijaslede}ikorakuintegracijama mo`e na~initi tek kad ispuniha{keobaveze. P.K.

IzvestiteqkaEvropskogparlamentazaKosovoUlrikeLuna~ek izjavilajedabiprekona~nogprijemauEU,SrbijamoraladapriznanezavisnostKosova.„SrbijamoradapriznaKosovo.Jasenadam da}esetodogoditibrzo,{tobiolak{alosituacijuizaKosovoi zaEU”,reklajeLuna~ekovazaRadioDoj~evele.Onajeupozorilada uEUubudu}ene}ebitiprimqenanijednazemqakojanepriznajenekudrugudr`avu,jerjeUnijanau~ilalekcijuposleKipra.”Srbijase nadada}eudecembruovegodinedobitistatuskandidata.Tomora daseproveri,po{toSrbijamoradaispuniinekedrugeuslove,poputpunesaradwesaHa{kimsudom”,reklajeLuna~ekova.UEvropskomparlamentu,podsetilajeona,svisukritikovalito{toha{ki optu`eniciRatkoMladi} iGoranHaxi} jo{nisuuhap{eni.

Zukorli}:Ponavqawe izboravelika gre{ka Ponavqawe izbora za Nacio- nalnisavetBo{waka,17.aprila jevelikagre{kavlasti,jersutime odre{ene ruke izabranom Bo{wa~komnacionalnomve}udase mo`ebavitiitemamakojeimzakon ne propisuje, tvrdi glavni muftijaIslamskezajedniceuSrbijiMuamerZukorli}. Zukorli} je rekao da to Bo{wa~ko nacio- nalnove}ekojejeformiralaBo{wa~kakulturnazajednicauzpomo}dvave}nikaBo{wa~kogpreporoda uspe{no radi. Zbog toga, dodaojeon,Bo{wacinaponovqenim izborima ne}e u~estvovati, odnosno Bo{wa~ka kulturna zajednica}ebojkotovatinajavqene izbore{to}e,kakojerekao,biti svojevrsnalekcijavlastima.„Jer kadavasoninepriznajutozna~i dasteslobodni,zato{tovasre`immo`epriznatisamou`icii re{etkama, ina~e, kao slobodne nikada. Prava koja su nam Bogom data nisu predmet priznawa i nepriznawa.Dosedamdeset~etvrtebilismoneopredijeqeni,nepriznati. Od sedamdeset ~etvrte krivo priznati kao verska skupina pod nacionalnimimenom.Poslijetoga smo bili kao Me{ihat nepriznati. Zna~i li to da nismo postojalikadanasoninisupriznavali”, zapito je Zukorli} kasno sino}napromocijiNacionalnog kalendaraBo{wakaza2011.godinu.Zukorli}jeprimetiodabivi-

{ebiozabrinutdajevlastkojim slu~ajem priznala Bo{wake, jer bi to, kako je rekao, zna~ilo da smo potpuno asimilirani i da namvi{enemaspasa. „Nastavit }emo da budemo nepriznatizato{tonamjetakoboqe. Neka znaju da uvek jedno nepriznawe povla~i drugo nepriznawe. Prijateqstvo se dr`i samosadvestrane.Bo{waciuSanxaku i Srbiji su autohton i konstitutivan narod. Oni kao takvi su u dr`avnost Srbije unijeli svoje`ivoteisvojuteritorijui zatoihnikonemo`eizbacitiiz te dr`ave bez te dve stvari”, kazaojemuftija.Onjerekaodajedva ~eka taj 17. april, jer }e se jo{ jednom pokazati ko je prore`imski, a ko prosanxa~ki, kazao je muftija i dodao da }e to biti jo{jedanispitkoga}eBo{waci Sanxaka sa ~istom desetkom polo`iti.Govore}i o autonomiji Sanxaka,Zukorli}jerekaodase ona ne dobija ni na jednom beo- gradskom{alteruve}seonara|a, odgajaipodi`eusvestiiusrcu. Uveren da je ona u srcu svih Bo{waka, muftija je kazao da im autonomijanijepotrebnakaociq nego kao sredstvo. Prema wegovimre~ima,vlastuSrbijijeimalaceludecenijudapoka`edaSrbijaimakapacitetadaBo{waci buduravnopravnigra|ani,alida sepotompitawu,tvrdion,ni{ta nijepromenilo.


politika

dnevnik

petak21.januar2011.

3

ZA PARTIJE KOJE U SKUP[TINI VOJVODINE POSTAJU PARLAMENTARNE MIMO IZBORA NEMA BUYETSKOG NOVCA

BLANKO OSTAVKE

MajinaiTomina strankabezdotacija

Kolunyija: Ukinu}emoihbrzo

U Skup{tini Vojvodine od skoro i Narodna partija ima svog predstavnika, poslanika ArsenijaKatani}a iz Sombora, ali toj partiji ipak ne sleduje buxetska dotacija po Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka, ka`u u pokrajinskoj skup{tini. Po pro ce na ma “Dnevnika”, partija ko ja u Skup {ti ni Vojvodine ima samo jed nog po sla ni ka pro{le godine inka si ra la je oko 453.000 dinara. Do te pro ce ne do la zi se na osnovu podatka iz posledweg Izve{taja o tro{ewu buxeta koji je Skup{ti na Voj vo di ne usvojila a po kome je partijama sa jednim po sla ni kom is pla }eno po 339.801 dinar za prvih devet meseci 2010. Po tim podacima, mo`e se zakqu~iti da je pro{le godine najvi{e buxetskog novca po Zakonu o fi nan si ra wu po li ti~ kih stranaka izdvojeno za Demokratsku stranku - oko 4.894.000 dinara, koja ima i najvi{e posla ni ka. Srp ska ra di kal na stranka, druga po snazi u Skup{tini, dotirana je sa skoro 3.940.000 di na ra. Sle de G17 plus i Savez vojvo|anskih Ma|ara sa po blizu 1,1 milion, Demokratska stranka Srbije (866.000 dinara), Liga socijaldemokrata Vojvodine (807.000) i Socijalisti~ka partija Srbije (630.000).

Po jednog poslanika imaju De mo krat ska stran ka voj vo |anskih Ma|ara, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove, Nova Srbija i Partija ujediwenih

Na skup{tinskoj listi za buyetsku dotaciju nalazi se 13 partija, kojima je za januar ove godine predvi|ena isplata 1.281.081 dinar penzionera Srbije – kojima je u 2010. sledovalo po 453.000 dinara. U tom nizu ove godine ne}e biti i Narodna partija Maje Gojkovi} koja je u vojvo|anskoj skup{tini postala parlamentar na pre la skom po sla ni ka Katani}a iz kluba “Za evropsku Vojvodinu – Boris Tadi}”, u koji je pak on stigao iz Demo-

POKRAJINSKI SEKRETAR TOMISLAV STANTI]

Vojvodinabira najboqeg gradona~elnika Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislav Stanti} najavio je ju~e u Novom Sadu da }e do sredine godine biti izabran najboqi gradona~elnik, odnosno predsednik op{tine u Vojvodini.”U toku je izrada akcionog plana, do kraja marta }e se definisati precizni kriterijumi za pomenuti izbori, a formira}emo i komisiju koja }e doneti kona~nu odluku”, dodao je Stanti} na konferenciji za novinare u pres sali Vlade Vojvodine. Stanti}, koji je i funkciner Ujediwenih regiona Srbije (URS), je ponovio da lokalni funkcioneri najboqe poznaju probleme u datim

kratske stranke Srbije koja ga je i kandidovala na izborima 2008. On je naime u Somboru pobedio kao kandidat DSS-a za poslanika na ve}inskoj izbornoj listi (Pokrajina ima kombi-

sredinama i da im treba dati punu podr{ku u wihovom re{avawu, {to je jedan od glavnih postulata URS-a.”Ove godine nastavqamo realizaciju ranije zapo~etih projekata, kojih je u proteklom periodu bilo blizu 150. U nizu op{tina su otvoreni uslu`ni centri i takozvane zelene linije, a usvojene su i strategije odr`ivog razvoja. Ubudu}e }emo ve}u pa`wu posvetiti direktnim kontaktima sa ~elnicima mesnih zajednica, posebno van velikih gradova, {to je do sada bilo potpuno zanemareno”, zakqu~io je pokrajinski sekretar, koji je ujedno i predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus.

no va ni pro por ci o nal no-ve }inski izborni sistem), {to zna~i da su ga gra|ani tamo izabrali direktno, zaokru`uju}i wegovo ime i prezime na glasa~kom listi}u. Upravo zbog tih ~iwenica, obja{wavaju u skup{tini, Narodna partija nema pravo na buxetsku dotaciju jer se strankama, po zakonu o wihovom finan-

sirawu, novac raspodequje na osnovu toga {to u~estvuju na izborima i {to osvoje odre|en broj mandata. - Tako da prelazak iz jedne u drugu politi~ku stranku kasnije u Skup{tini Vojvodine ne zna~i i novu raspo de lu fi nan si ja, ~ak i kada su u pitawu ve}inski mandati – ka`u u skup{tinskoj fi nan sij skoj slu `bi, po zi va ju }i se na tuma~ewe koje su do bi li iz Re pu blike. To tuma~ewe Zakona stiglo je u Skup{tinu Vojvodine po{to su se svojevremeno radikali `alili da im je posle rascepa stranke bilo obustavqeno finansirawe za nekoliko wihovih biv{ih poslanika koji su se izdvojili i osnovali novi poslani~ki klub “Napred Srbijo”. Danas se tako radikalima, kako nam je re~eno, ponovo ispla}uje iznos za broj mandata koji su i osvojili na izborima, dok se Srpska napredna stranka Tomislava Nikoli}a koja okupqa poslanike iz kluba “Napred Srbijo” ne nalazi na listi za dotaciju. Na takvoj skup{tinskoj listi za buxetsku dotaciju nalazi se pomenutih 13 partija, kojima je za januar ove godine predvi|ena isplata 1.281.081 dinar – zakonskih 30 odsto dele na jednake delove, a 70 odsto po broju osvojenih mandata. S. Nikoli}

Qaji}: Vansvakepameti Ve}ina parlamentarnih stranaka mawina se protivi promeni izbornog sistema u predizbornoj godini, jer smatraju da je to suprotno dobrim obi~ajima, a neke od wih, ~ak, upozoravaju da je to pitawe pokrenuto kako bi te stranke bile izba~ene iz politi~ke utakmice. Dugogodi{wi lider Sanxa~ke demokratske partije i ministar u Vladi Srbije Rasim Qaji} smatra da je generalno „nepo{teno i nekorektno” u izbornoj godini pomi{qati na izmenu izbornih zakona. Qaji} je Tanjugu rekao da i, ako ti zakoni treba da se mewaju, izbori treba da budu odr`ani po va`e}em modelu koji je, kako on smatra, za Srbiju najprikladniji, jer najboqe odra`ava voqu i politi~ko raspolo`ewe bira~a. „Van svake pameti je da u atmosferi ovakve krize postaje

politi~ka tema broj jedan model izbornog zakona. Da li }e to re{iti na{e ekonomske, socijalne ili dru{tvene probleme”, kazao je Qaji}.

rekli su Jerkov: Neozbiqnapri~a Funkcionerka LSV Aleksandra Jerkov smatra da je „izuzetno neozbiqno” o promeni izbornog sistema govoriti na na~in kako se to sada ~ini u Srbiji. Ona je Tanjugu rekla da pau{alno ocewivawe da je boqi ovaj ili onaj sistem zaista deluje neozbiqno. Politi~ka praksa je, dodala je ona, pokazala da je ve}inski sistem jedini na~in da gra|ani znaju koga biraju. „Postoje, recimo, personalizovani proporcionalni sistemi sa otvorenim listama na kojima gra|ani sami mogu da ka`u ko sa liste treba da bude u parlamentu. To bi bio neki sistem koji bi, mo`da, Liga podr`ala, zbog toga {to on, s jedne strane, obezbe|uje proporcionalnost, koja je izuzetno va`na, a s druge strane, daje gra|anima {ansu da ka`u ko treba da bude. Na taj na~in se potpuno otklawa uticaj stranke i strana~kih lidera na to ko }e biti poslanici”, rekla je ona.

Mirovi}:SRSjeza proporcionalni izbornisistem Srpska radikalna stranka smatra da je potrebno da u Srbiji ostane proporcionalni izborni sistem, jer inicijativa za wegovu promenu predstavqa jeftini populizam, izjavio je danas ~lan Predsedni~kog kolegijuma te partije Dejan Mirovi}. Ukoliko bi, umesto proporcionalnog, bio ve}inski sistem, kako bi se birali poslanici na Kosovu i Metohiji ?, upitao je on, oceniv{i da bi se prestankom saradwe s Evropskom unijom i izvozom na tr`i{te Rusije, mnogo vi{e u{tedelo, nego smawewem broja poslanika. Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu u Evropskom parlamentu sa Srbijom predstavqa preporuku Evropskom savetu, koji }e u decembru raspravqati o kandidaturi dr`ave za ~lanstvo u EU, rekao je Mirovi} na konferenciji za novinare.

Halimi:Taoci BeogradaiPri{tine Albanci iz Pre{evske doline su „taoci” nere{enih od no sa Be o gra da i Pri{tine, izjavio je poslanik Skup{tine Srbije Riza Halimi.On je rekao da je „skepti~an” da }e do razgovora Beograda i Pri{tine uop{te do}i. Na tribini u Pre{evu, Halimi je rekao da je „sve ve}i pesimista” u pogledu pregovora, jer Vlada Kosova ne}e da re{ava probleme dok se ne zavr{e izbori, a u Srbiji stvara klima da }e sada da po~ne re{avawe srpskoalbanskog pitawa. „Spavali su do sada, bili su u dubokom snu i tek sad }e po~eti da re{avaju neke tamo vekovne probleme. Ako se stvari tako postavqaju u Srbiji, nikada vaqanih razgovora ne}e biti”, istakao je Halimi. On je upozorio da je nezaposlenost u op{tini Pre{evo „ve}a nego u zemqama Afrike”.

Vladaju}a koalicija po~ela je rad na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koje }e omogu}iti ukidawe „blanko ostavki” i taj zakon mogao bi da se na|e u skup{tinskoj proceduri ve} u februaru, izjavila je ju~e {efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija. „Da bi se otklonio taj, ina~e nepostoje}i pravni instrument, po{to u pravnom sistemu Srbije ne postoji ‘blanko ostavka’, ve} je to posledica neusagla{enosti Ustava i Zakona o izboru narodnih poslanika, potrebno je izmeniti i dopuniti taj akt”, kazala je Kolunxija Tanjugu. Kolunxija je precizirala da je dovoqno definisati da niko u ime poslanika ne mo`e da podnese ostavku, odnosno da jedino poslanik mo`e da raspola`e svojim mandatom. Ona je, me|utim, dodala da se istovremeno mora urediti i pitawe takozvanih transfera i onemogu}iti prelazak poslanika iz jednog poslani~kog kluba u drugi. „U mnogim zemqama razvijenih demokratija postoje instrumenti da se spre~i da poslanik, koji je vlasnik svog mandata, prelazi iz jednog u drugi poslani~ki klub. Mo`e da bude samostalni poslanik, ali ne i da mewa poslani~ke klubove”, ukazala je Kolunxija. [efica ZES je ukazala da je dogovor u vladaju}oj koaliciji usledio nakon sastanka sa predsednicom Skup{tine Srbije Slavicom\uki}Dejanovi}, a koji je inicirala Demokratska stranka. Na tom

sastanku, dodala je Kolunxija, razgovaralo se o obavezama parlamenta kao saveznika u evropskim integracijama Srbije. „Razgovarali smo, izme|u ostalog, i o blanko ostavkama koje su u Evropskoj komisiji vi|ene

kao ozbiqna prepreka kada je parlament u pitawu”, navela je {efica ZES-a, napomenuv{i da je dogovoreno da se otpo~ne priprema izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika. Ona smatra da je taj posao mogu}e zavr{iti vrlo brzo, tako da bi i predlog izmena i dopuna zakona, koji defini{e pravila izbora poslanika, mogao ubrzo da se na|e u skup{tinskoj proceduri. Upitana kakvu reakciju o~ekuje od opozicionih stranaka, Kolunxija je kazala da veruje da }e biti otpora, ali da ra~una i na wihovu podr{ku. „Mislim da }e sve stranke koje se, makar i deklarativno, zala`u za evropskih put Srbije podr`ati inicijativu, jer ona parlament i poslanika ~ini ozbiqnijom institucijom, a otklawa i negativan efekat koji institut blanko ostavki ima na na{e evropske integracije”, dodala je {efica ZES-a.

Goati:Nemo`e zakonom Izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika nije mogu}e ukinuti institut „blanko ostavki”, jer su one definisane Ustavom Srbije, rekao je ju~e predsednik organizacije „Transparentnost Srbija” Vladimir Goati. On je u izjavi Tanjugu naglasio da je ukidawe „blanko ostavki” zakonskim aktom protivpravno, jer zakon mora biti u skladu sa Ustavom, kao najvi{im pravnim aktom. „Pri~a o tome da }e da se donese odluka o ukidawu blanko ostavki nije ba{ odr`iva zato {to one nisu zakonska materija, ve} su inaugurisane 102. ~lanom Ustava Srbije”, naglasio je Goati. „Blanko ostavke” se, ukazao je on, iz politi~ko-parlamentarnog `ivota Srbije mogu elimi-

nisati samo izmenom Ustava ili konsenzusom politi~kih partija, „{to je dosta te{ko zamisliti”.Goati je dodao da bi se 102. ~lan Ustava, koji u drugom stavu propisuje da poslanik mo`e, pod uslovima predvi|enim zakonom, preneti svoj mandat na stranku, mogao na neki na~in „zamrznuti” tako {to se ne}e primewivati. „To je neuporedivo kra}i put, ali i on ima slabosti”, smatra Goati. Vladaju}a koalicija zapo~ela je rad na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koje }e omogu}iti ukidawe „blanko ostavki”, a taj akt bi, kako navode u poslani~kom klubu „Za evropsku Srbiju”, u skup{tinskoj proceduri mogao da se na|e ve} u februaru.

@ivkovi}:Vlada DOS-abisvakako bilaoborena Nekada{wi predsednik Vlade Srbije Zoran@ivkovi} ocenio je da bi prva post-milo{evi}evska vlada DOS-a pala i da prvi premijer Zoran \in|i} nije ubijen. On je ocenio da su protivnici Vlade DOS-a bili nestrpqivi gra|ani, opozicija, mangupi iz DOS-a i strani faktor koji tra`i sebi novog saveznika. On je rekao u nedeqniku „Vreme” da je u vreme \in|i}eve vlade napravqen plan kome su se protivili neki potpredsednici vlade. „Napravqen je plan: da se Crna Gora otpusti mirno; da se insistira na podeli Kosova. Kasnije, decembra 2002, da se krene u realizaciju svega

toga, da se ra{~isti s kriminalom, Legijom i tim; da se Vojska dovede u red, a da ja 2003. postanem ministar odbrane. Tom planu odupirali su se dva-tri potpredsednika vlade, neki ministri i kabinet Ko{tunice. Neki mediji su se pridru`ili“ rekao je @ivkovi} . On je rekao da je tada DOS imao ponudu od SPS za obezbe|ivawe kvoruma u skup{tini u zamenu za mese~nu nadoknadu od pedeset hiqada evra. „Pare nisu bile problem, ali ve} tada su se plele mre`e u Demokratskoj stranci i drugde: od Vojske do tajkuna. Kona~ni ishod bio je kakav je bio”, rekao je @ivkovi}.


4

ekonomija

petak21.januar2011.

dnevnik

NAFTNAINDUSTRIJASRBIJEOBJAVILAPONUDUZAPREUZIMAWEBESPLATNIHAKCIJA

\ELI]ODVOSTRUKIMAKCIZAMANAGORIVO

Konemora,neka neprodajeza506dinara

Naftna industrija Srbije ju~e je objavila ponudu za preuzimawe akcija NIS po ceni od 4,8 evra, saop{teno je danas iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istovremeno, iz ovog ministarstva ukazuju da je novac obezbe|en i da nema razloga za gu`ve u po{tama, te da je u slu~aju pada evra, odre|ena i minimalna cena po akciji od 506,48 dinara. Budu}i da je novac za otkup besplatnih akcija gra|ana ve} obezbe|en svi koji odgovore na ponudu dobi}e novac, isti~u u ministarstvu. Rok za isplatu je tri dana nakon zatvarawa ponude, odnosno tri dana posle isteka 45 dana od dana kada po~ne ponuda. Takav na~in isplate razlikuje se od prodaje akcija na berzi, obja{wavaju u ministarstvu i ukazuju da to, zapravo zna~i, da }e gra|ani dobiti novac tek posle perioda od oko mesec i po dana. [to se ti~e procedure, nema nikakvih promena, a od dokumenata je potrebna

va`e}a li~na karta. Gra|ani svoje akcije NIS-a mogu deponovati na {alterima Po{te ili kod bilo kog brokera, ~lana Centralnog registra, a samo je transakcija u Po{ti besplatna. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nagla{ava-

ju da gra|ani ne moraju da prodaju akcije, a ukoliko ih ne prodaju NIS-u, mogu wima i daqe trgovati na berzi. Ukoliko je neko ve} dao nalog za prodaju akcija na berzi, a on nije realizovan, mo`e istovremeno povu}i taj nalog i dati nalog za de-

KOMISIJAISPITUJETR@I[TE

Lovnanaftni monopol? Komisija za za{titu konkurencije priprema analizu tr`i{ta uvoza, prerade, veleprodaje i maloprodaje nafte i naftnih derivata u Srbiji, objavqeno je na sajtu Komisije. Najavqeno je da }e Komisija u okviru svojih nadle`nosti preduzeti sve potrebne mere ukoliko analiza tr`i{ta nafte i naftnih derivata uka`e na postojawe povreda konkurencije ili drugih okolnosti koje imaju negativan uticaj na konkurenciju. Komisija za za{titu konkurencije analizira i izmene Zakona o akcizama kojima su uvedene dvojne akcize na gorivo, kao i Pravilnik o tehni~kim i drugim zahtevima za te~na goriva naftnog porekla, kojim je ukinut monopol Naftne industrije Srbije (NIS) na uvoz nafte. Nadle`na ministrastva, koja su pripremala nove propise, od Komisije nisu tra`ila mi{qewe o predlo`enim re{ewima. Skup{tina Srbije je krajem pro{le godine usvojila izmene Zakona o akcizama kojima su utvr|eni razli~iti iznosi akciza na gorivo. Time je, kako je ocenila Komisija za za{titu konkurencije, liberalizacija tr`i{ta

naftnih derivata, posle ukidawa monopola NIS-a na uvoz nafte, ograni~ena na skupqe motorne beznine evropskog porekla i evro dizel, koji je i do sada mogao da se slobodno uvozi. Akcize u grupi motornih vozila i dizel goriva se, prema obja{wewu Ministarstva rudarstva i energetike, razlikuju prema kvalitetu a ne prema poreklu derivata nafte.

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} je zatra`ila od delegacije Evropske komisije u Beogradu zvani~ni stav o tome da li su izmene Zakona o akcizama, posebno deo o naftnim derivatima, u suprotnosti sa direktivama EU i va`e}im sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu. Ona je podsetila da direktiva EU ne zabrawuje uspostavqawe razli~itog iznosa akciza za razli~ite tipove benzinskih i dizel goriva. E.Dn.

GRA\ANIKASNESOTPLATOMDUGOVA NATEKU]IMRA^UNIMA

Svesete`e vadimoizminusa Broj teku}ih ra~una gra|ana sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca pove}an je tokom 2010. godine za 15,8 odsto, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

Tokom decembra broj teku}ih ra~una sa ka{wewem u otplati pove}an je za 0,6 odsto, sa 213.117 na 214.337. Iznos dozvoqenog prekora~ewa po teku}im ra~unima pove}an je tokom 2010. godine za 6,2 odsto, sa 32,78 milijardi dinara na 34,8 milijardi. Broj teku}ih ra~una gra|ana tokom pro{le godine pove}an je za 1,5

odsto, na 6,37 miliona, dok je broj korisnika teku}ih ra~una pove}an za dva odsto, na 4,29 miliona. Broj kreditnih kartica sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom 2010. pove}an je za 14,7 odsto, sa 60.631 na 69.546, dok je tokom decembra smawen za 1,1 odsto. Na kraju pro{le godine iznos odobrenog limita po kreditnim karticama bio je 73,29 milijardi dinara, a u kori{}ewu je bilo 51,23 odsto tog iznosa, odnosno 37,46 milijardi dinara. Broj kreditnih kartica smawen je tokom 2010 za 11,8 odsto, na 1,009 miliona, dok je tokom decembra pove}an za 0,3 odsto.

ponovawe akcija NIS-u, ali se mora znati da nije mogu}e da oba naloga budu aktivna istovremeno kao i da NIS ima obavezu da otkupi sve akcije, bez obzira da li su deponovane prvog ili posledweg dana ponude za preuzimawe. Ipak, nalog za deponovawe akcija mo`e se povu}i u bilo kom trenutku trajawa ponude. Kako bi doneli pravu odluku gra|ani mogu na sajtu berze da provere obim trgovawa akcijama NIS i wihovu cenu. Dilema da li prodati akcije ili ih zadr`ati jo{ uvek je ne{to s ~im se suo~ava veliki broj gra|ana Srbije. Iako je te{ko dati pravi odgovor, savet stru~waka jo{ od pojavqivawa akcija NIS-a na berzi je da se, ako je mogu}e, sa~eka jo{ malo i akcije ne prodaju ukoliko to nije nu`no, jer je dugoro~no gledano, mogu}e da }e za nekoliko godina one vredeti vi{e nego sada. D.Ml.

1.326,16377

Evropska komisija }e zauzeti zvani~an stav da je Srbija uvo|ewem dvostrukih akciza na naftne derivate prekr{ila Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Evropskom unijom, izjavio je sino} potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli}. \eli} je Radio-televiziji Srbije rekao da }e Srbija morati da mewa zakon i da izjedna~i polo`aj doma}ih i inostranih proizvo|a~a naftnih derivata. „Neformalna informacija koju sam dobio je da }e Evropska komisija zauzeti zvani~an stav da je promenom Zakona o akcizama prekr{en Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu”, rekao je \eli} na pitawe o tome.

Tokom izmena poreskih zakona, izglasavawem amandmana koje je predlo`ila Socijalisti~ka partija Srbije akciza na gorivo iz uvoza pove}ana je vi{e nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a izmene su stupile na snagu 1. januara. Akciza na litar evropremijum goriva pove}ana je za 4,8 dinara za litar, na evrodizel za 6,6 dinara, a na bezolovni benzin BMB 95 za 30 para. Akciza na motorne benzine sada iznosi 45 dinara po litru, dok akciza na evro bezolovne motorne benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 iznosi 49,5 dinara po litru. Akciza na dizel goriva je 35 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.

DOMA]AVALUTANEDEQUDANAJA^ALAPASTALA

Sadprodajemodinare da„spasavamo”evro Privrednike i gra|ane koji ovih dana izmiruju kreditne obaveze indeksirane u evrima glava mawe boli nego prethodnih meseci, jer doma}a valuta ja~a. Posle osam dana rasta, dinara je malo zastao pa je ju~e oslabiti za 43 pare i zvani~ni sredwi kurs }e biti 104,6480 dinara za jedan evro, ali je sve u svemu dinar pokazao, barem nakratko, mi{i}e. Vrednost srpske valute je ove godine bila najvi{a prekju~e 104,2, a najni`a 6. januara, kada je evro vredeo 106,5 dinara. Centralna banka je ove godine intervenisala na me|ubankarskom tr`i{tu u ponedeqak kupovinom pet miliona evra, kako bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Lane je, pak, prodala ukupno 2,58 milijardi evra. Kada jedna valuta ja~a kao {to se to na{oj de{avalo do ju~e, onda bi to trebalo da bude posledica ve}ih investicija, pa izvoza, priliva novca od ugovorenih zajmova ili doznaka iz inostranstva usmerenih ka stanvni{tvu. Od svega pobrojanog kod nas se gotovo ni{ta nije desilo. Strana ulagawa su bila mawa za 800 miliona evra u 2010. nego godinu ranije. Doznake dijaspore su ve} ~etvrtu godinu uzastono ni`e u odnosu na vreme pre krize. O ovom ~udu ekonomski analiti~ar Goran Nikoli} ka`e da su „krivac” za ja~ae dinara trezorski zapisi. - Nedavno je dr`ava prodala trezorskih zapisa u vrednosti od

Od105do115dinara Sem nas mogu}em kretawu dinara bave se i stranci. Tako analiti~ar Erste grupe Alen Kova~ smatra da }e dinar ove godine biti u rasponu od 105 do 115 dinara. Na stabilnost }e uticati sredstva koja treba kod nas da stignu od prodaje „Telekoma” i izdavawe dr`avnih zapisa. Doma}u valutu i daqe }e ugro`avati spor priliv stranih investicija, mawa interesovawe za zadu`ivawe privatnog sektora i ~iwenica da se o~ekuje pove}awe trgovinskog deficita. Ovi negativni ~inioci uti~u na pove}awe rizika, a to }e ja~ati negativne protiske na dinar. 21 milijardu dinara. Oni su indeksirani u evrima i uz uz kamatu od 5,25 odsto. To je uticalo da dinar ve} izvesno vreme konstantno raste. Dr`ava je od decembra pa do sada, preko hartija od vrednosti povukla 38,1 milijardu dinara to je oko jedan odsto dru{tvenog bruto proizvoda i to mora da se oseti na kurs doma}e valute. Sve

ovo veoma odgovara Narodnoj banci jer jak dinar zna~i i mawi pritisak na cene a to ide na ruku stopi inflacije koja je ove godine zacrtana na makismalnih {est odsto. Konsultant za strana ulagawa Milan Kova~evi} smatra da je dinar navi{e pogurala i smawena tra`wa za evrima.

- Ve}ina preduzeze}a koja kreditne obaveze ispuwava kvartalno ili polugodi{we je imala rok dospe}a rata krajem 2010. Zato je i tra`wa za dinarima bila tada ve}a a to se osetilo na kursu. Po~etkom godine ti prtisci su prestali Smatram da se dinar ne}e dr`ati ovako dobro cele godine. Da bi se stabalizovao na du`i period potrebno je da Narodna banka i Vlada vode sinhronizovanu politiku a kod nas toga jo{ nema. Doga|aji na deviznom tr`i{tu nisu transparentno prikazani, ne zamo koje banke koliko kupuju i povla~e. Smatram da kod nas o dinaru i kretawu kursa odlu~uje uski krug bankara. Jak dinar raduje du`nike, ali ne i izvoznike. Wihov prihod je mawi i to u trenutku, kade je izgledalo da izvoz po~iwe da se oporavqa, to nije dobro za privredna kretawa. Narodna banka Srbije nastavi}e i ove godine istu politiku. Vrednost dinara odre|iva}e ponuda i tra`wa na deviznom tr`i{tu a oni }e i daqe intervenisati da bi spre~ili prevelike oscilacije. Kako je doma}a valuta plivala prethodnih godina? Dinar je naja~i bio septembra 2008 - 76,3, a najslabiji 4. novembra pro{le godine - 107,5 dinara za jedan evro. Ove godine }e najboqi rezultat ostati nedosti`an san, a onaj najlo{iji }emo, izgleda, pogor{ati. D.Vujo{evi}

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (743,83 0,53)

Promet

Polet, Novi Pazar

20,04

623

3.115

Jugozan promet, Beograd

20,00

1.200

6.000

AIK banka, Ni{

0,90

4.030

60.071.188

BAS, Beograd

19,97

1.382

69.100

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.958

0,00

Vino `upa, Aleksandrovac

19,65

9.900

49.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

1.008

11.158.373

17,65 Promena %

120 Cena

1.200 Promet

Agrobanka, Beograd

1,03

8.710

6.816.894

Imlek, Beograd

0,10

1.932

879.160

Soja protein, Be~ej

2,00

970

14.759.694

Univerzal banka, Beograd

2,01

4.874

760.355

Metalac, Gorwi Milanovac

0,45

2.471

2.162.405

Privredna banka, Beograd

-3,70

625

544.645

Tigar, Pirot

2,94

770

3.920.417

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,58

3.342

381.027

Meser Tehnogas, Beograd

-0,03

6.498

2.066.466

Alfa plam, Vrawe

-5,58

8.386

494.775

Veterinarski zavod, Subotica

1,90

645

2.022.976

Pupin Telekom, Beograd Pet akcija s najve}im padom M - industri, Ni{

-12,00

264

20.592

Zastava tapacirnica, Kragujevac

-12,00

6.336

6.336

Hrastova~a, Po`arevac

-11,93

1.115

423.700

Sacen, Novi Sad Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

19. 01. 2011.

Prekr{en Sporazum, mora}emoda mewamozakon

-10,15

1.770

53.100

-10,08 Promena %

580 Cena

6.960 Promet

Soja protein, Be~ej

2,00

970

14.759.694

NIS, Novi Sad

-0,21

486

14.617.165

Veterinarski zavod, Subotica

1,90

645

2.022.976

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,58

3.342

381.027

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.908

99.216

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik PEkaritra@EoDlaGawE PrimEnEstanDarDa

DirEktorcEntrazasloBoDnotr@i[tEDrmiroslavProkoPijEvi]

Cenerastuzato{to NBS{tampapare

Hleb nespreman zaHASAP

Pekari Srbije jo{ nisu spremni za uvo|ewe HASAP-a, koji bi u pekarskoj industriji trebalodapo~nudaseprimewuje 1. juna, rekao je predsednik

Unije privatnih pekara Srbije ZoranPralica. Pralicajeju~euPrivrednoj komori Srbije rekao da taj datum za po~etak primene standardazabezbednosthraneiproizvodnog procesa nije objektivan i da bi zbog toga bez posla moglodaostane50.000qudi. On je naveo da je u pekarskoj industriji zaposleno vi{e od 85.000 qudi u 7.000 objekata i kako sumwa da }e neophodni standardi biti zadovoqeni do 11.juna,kad}epo~etikontrole inspektora iz Ministarstva poqoprivrede. Na~elnikpoqoprivredneinspekcije Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivredeNenadVujovi} rekaojeda }einspektoritogministarstva obilaziti pogone uz prethodnu najavu i da }e za kontrolu svih objekata biti potrebno godinu ili dve, {to zna~i da }e svako ko to `eli uspeti da ispuni neophodnestandarde.

Krivac za visoku inflaciju uSrbijitokompro{legodine je Narodna banka, izjavio je predsednik beogradskog Centra za slobodno tr`i{te ekonomista dr Miroslav Prokopijevi}.Onobja{wavadajetokom protekle godine centralnabankazna~ajnopove}alakoli~inunovcauopticaju{toje dovelodopove}awainflacije. - Prosto re~eno, cene rastu zato{toNarodnabankaSrbije {tampa pare - objasnio je Prok op ij ev i} u izj av i za „Dnevnik”. Visoka inflacija ponovo je problem u Srbiji, a cene roba iusluganamalosu,premazvani~nim podacima Republi~kog zavodazastatistiku,oddecembra20009.dodecembra2010.godineporasleza11,5odsto.Rast cena poga|a gra|ane ~iji su nov~anicisvetawi,aliiprivredu koja u takvom poslovnom ambijentu nije u stawu da planiranaioledu`irok.Ekonomistiupozoravajuda}einflacija nastaviti da raste i u godini koja je pred nama, a naro~itouprvihnekolikomeseci. Narodnabankajezaovugodinu projektovala inflaciju na nivou od 4,5 odsto, plus-minus 1,5procenat,alijeve}inaekonom is ta ovih dan a izr az il a o~ekivaweda}etajokvirbiti probijen,pogotovozato{toje re~ o predi zb orn oj god in i. Prokopijevi}ka`eda}eseinflacija ove godine kretati u najboqem slu~aju osam i 10 od-

naftaihrananisurazlog Kadana{izvani~nicigovoreouzrocimainflacije,~estose pomiwurastcenahraneilinaftenasvetskomtr`i{tu. -Razlogezainflacijunemo`emotra`itiucenamahranei goriva. I u Crnoj Gori i u Albaniji, ali i u Holandiji i u Austrijiqudijeduikoristegorivo,pajeucelojEvropiinflacija izme|u 1,5 i 2,2 procenta. U nekim zemqama evro zone inflacijaje~aknegativna-ukazujeMiroslavProkopijevi}. sto,aunajgoremizme|u15i20 procenata. Na po~etku pro{le godine centralnabankajesebizaciq postaviladainflacijanepre|e okvir od {est procenata, plus-minusdvaodsto,alijerezultatnakrajubio11,5procenata.

staBilizovanasituacijauzrEwaninskojfirmi

Opetmesehleb u„@itoproduktu” Situacija u zrewaninskom “@itoproduktu” u ovom trenutku je relativno stabilna. Nakon brojnih problema, {trajka radnika, nedostatkabra{nainatrenutak zastale proizvodwe, stawe se popravilo. A, kona~nojedo{loidosmenena ~eluove`itomlinskeindustrije, pa je umesto ve}inskogvlasnika\or|aBo`i}a,komejere{ewemVi{eg sudauBeograduprivremeno zabrawenodaraspola`eakcijama, dr`ava za novog direktora, odnosno kontrolora dr`avnog kapitala, ime-

zarad,zapo{qavaweiravnopravnost polova Miroslava Vasina i svih nas u lokalnoj samoupravi, uspeo daobnoviproizvodwu.Radnicisuprekinuli{trajki dobili jednu od zaostalih plata. Tako|e, obezbedili smobra{nozadu`iperiod – kazao je Mihajlov nakon obilaska“@itoprodukta”. Kako je istakao, u pogonimasetrenutnoproizvodi 14.000veknihleba,auplanujedaseudoglednovreme tr`i{tusvakodnevnoisporu~uje20.000vekni. Grujeskujekazaodajerazgovarano sa svim velikim poslovnimpartnerimakako Pregovorisbankarima bi se obezbedio kontinui- Pregovaramosabankamaoreprogramirawudugaod265milionadinatetproizvodweiugovorili raimislimda}emoutomeuspeti.Uplanujeiremontlinijezaproizposlovidokrajagodine. vodwupeciva,a`eqanamjeidasevratimonatr`i{taodBeogradado RadimonatomedapokreNovogSada,kojasmosvojevremenoispustili.Me|utim,tojenemogu}e nemo mlin, po{to se, zbog u~initisamoproizvodwomhleba,ve}moramoimatikvalitetanasorblokade ra~una, kasnilo sa timan–objasniojeGrujesku,napomiwu}idaserazmi{qaioponovnoj pla}awem delova koji su izradikola~a. bilinaremontu.Topitawe jesadare{enoinameranam je da od sopstvenog bra{na novalaSimuGrujeskua kojijeodZrewaninaMiletaMihajlov ka- proizvodimokvalitetnijihleb nedavno preuzeo upravqawe nad kobiseupoznaosasada{womsi- – napomenuo je Grujesku, izrafabrikom. “@itoprodukt” je tuacijomupreduze}u. `avaju}io~ekivaweda}eporepreksino}, u vreme proizvodwe DirektorGrujeskuje,uzanga- ska blokada biti skinuta do hleba, posetio gradona~elnik `ovawepokrajinskogsekretara krajameseca. @.Balaban

Raspravao energetici KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

valuta

petak21.januar2011.

sredwi Prodajni kupovni kupovni va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Emu

evro

1

102,5550

104,6480

107,0550

102,2410

australija

dolar

1

75,8151

77,3623

79,1416

75,5830

kanada

dolar

1

76,4025

77,9617

79,7548

76,1686

Danska

kruna

1

13,7603

14,0411

14,3640

13,7182

norve{ka

kruna

1

13,0707

13,3374

13,6442

13,0306

[vedska

kruna

1

11,4897

11,7242

11,9939

11,4545

[vajcarska

franak

1

79,6421

81,2674

83,1366

79,3982

v.Britanija

funta

1

121,4530

123,9320

126,7820

121,0810

saD

dolar

1

76,1755

77,7301

79,5179

75,9423

kurseviizovelisteprimewujuseod20.1.2011.godine

Vladin Odbor za privredu i finansije na predlog Ministarstva rudarstva i energetike odredio je Program javne rasprave o Nacrtu zakona o energetici, koja }e biti sprovedenaoddanasdo10.februara, saop{tilo je resorno ministarstvo. Nacrtomzakonaoenergetici nastavqa se reforma energetskog sektora, uskla|ivawe doma}eg zakonodavstva sa propisima Evropske unije u oblasti energetike, kao i otklawawe uo~enihnedostatakauprimeni va`e}eg Zakona o energetici, navedenojeusaop{tewu.

-Akopogledatestatistiku, vide}etedajeizme|uoktobra 2009. i okt ob ra 2010. mas a novca u opticaju ve}a za 12,9 odsto. Po{to tra`wa za kreditimautomperiodunijepove}ana, jasno je za{to je inflacija rasla - navodi Prokopijevi}.

Odrastacenakoristjeimala jedinoVlada,jerjezboginflacije nominalno pove}an deficitbuxeta,{tojedr`aviomogu}ilo da lak{e podmiri potrebebuxetskihkorisnika.Timesejo{jednompokazalodaje inflacija jedna vrsta popreza kojim dr`ava izvla~i novac iz xepasvihsvojihgra|ana,alise otvorilo i pitawe uloge centralnebanke,kojabipoUstavu trebalodabudenezavisna. - Narodna banka Srbije nije nezavisna, nego je, na `alost, pod uticajem izvr{ne vlasti. Rezultat toga je ovaj koji imamo, odnosno visoka inflacija. Prv a nar edn a inf lac ij a u EvropijeuRumuniji,od5,5odstonafodi{wemnivou-ka`e Prokopijevi}. Veliki problem srpske privredejenelikvidnost,odnosno velikime|usobnidugovipreduz e} a. Vis ok u nel ik vidn ost kod nas su dobrim delom izazvalidr`avaidr`avnapredu- ze}ajernisupla}alasvojeobaveze.Postavqasepitawedali jeNBSovimdonekleubla`ila problem nelikvdnosti, ali i da li je to posao za wu ili za nekedrugedr`avneinstitucije. - [tampawe novca pove}ava inflaciju, ali i poboq{ava likvidnost, jer dr`ava preko toga pla}a neke ra~une. Ali, dr`ava je te ra~une morala da plati i bez {tampawa novca navodiProkopijevi}. v.^vorkov

5

amBasaDor koDmrkowi]a

[panci bidagrade autoput [panske firme su veoma zainteresovanedau~estvujuurealizaciji infrastrukturnih projekata u Srbiji, posebno u izgradwiautoputaBeograd-ju`ni Jadran, beogradskog metroaiuobnoviprugeBeogradBar,saop{tilojedanasMinistarstvozainfrastrukturu. [panskiambasadoruSrbiji Igwasio de Palasio Espawa obavestio je ministra za infrastrukturuMilutinaMrkowi}a da postoji veliko iskustvo{panskihfirmiuprivatno-javnom partnerstvu i wihovoj spremnosti da se na taj na~inukqu~euizgradwuautoputa Beograd - ju`ni Jadran. [panski ambasador se interesovao i za predstoje}u revitalizaciju pruge Beograd-Bar i poslovena`elezni~komKoridoru10. „[panci su po izgra|enim brzim prugama u samom svetskom vrhu. Izgradili smo u [panijivi{eod2.600kilometaraprugazavelikebrzine.Na relacijiMadrid-Valensijana{i vozovi idu brzinom ve}om od300kilometarna~as”,rekao je ambasador de Palasio Espawa. Ambasadorjepreneoi`equ {panskih gra|evinara da u~estvuju u izgradwi beogradskog metroakadazatodo|evremei najavio posetu eksperata iz svoje zemqe Srbiji, koji }e pripremiti konkretnu ponudu zasvojeu~e{}euovda{wiminfrastrukturnimprojektima. Mrkowi}jeiovomprilikom rekao da su {panskim gra|evinarima i privrednicima {iromotvorenavratauSrbiji.

EkonomistiPozitivnoocEniliratifikacijussP-a

Br`esti`u investitori ievropskinovci

Ekonomskistru~waciuzemqi supozitivnodanasoceniliratifikacijaSporazumaostabilizacijiipridru`ivawu([P)saSrbijom u Evropskom parlamentu, smatraju}i da }e ona doprineti porastudoma}egentuzijazmapremaevropskimintegracijamaive}em prilivu kapitala iz inostranstva. RatifikacijaSSPsaSrbijom uEPsmawi}erizikSrbijezainvestitore i otvoriti ve}i prostor za kori{}ewe sredstava iz pristupnihfondovaEU,rekaoje predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Dragan \uri~in, oceniv{i taj ~in „kao izuzetno pozitivandoga|aj”. Najve}i efekat ratifikacije bi}e rast entuzijazma prema evropskimintegracijamauSrbiji,kojijebiopoquqanuposledwevremepodpritiskomglobalne finansijskekrizeimera{tedwe

\uri~in smatra da se Srbiji otvaraju mogu}nosti za kori{}ewe350do400milionaevragodi{weizIPA. Ekonomista Pavle Petrovi} izjavio je da }e ratifikacija SSP doprineti ve}em prilivu

kom{ijskapodr{ka Direktorpredstavni{tvaPrivrednekomoreSlovenijeuBeograduDmitarPolovinakazaojedasvakopribli`avweSrbije EUzna~imnogoslovena~kimpreduze}ima. „Tologi~nozna~iipribli`avawesvihregulativakojevladajuuEU,odnosnolak{usaradwuiboqeprivre|ivawenatr`istuSrbije”,smatraPolovina. „Hrvatskaapslutnopodr`avapribli`avweSrbijeEU,imi bismo`elelidaSrbija{topreu|euEvropskuuniju”,rekaoje direktor predstavni{tva Hrvatske gospodarske komore u Beogradu Goran Masnec. Po Masnecu, dr`ave treba da stvore potrebneokvire,ada}eprivrednicisamina}iitrasiratiputevesaradwe. uzemqamasafiskalnimproblemima,ocenioje\uri~in,kojijei profesorEkonomskogfakulteta uBeogradu. Po \uri~inu sigurno}e biti smawen rizik Srbije za investitorekojitrebadado|uuzemqu,a tako|e se otvara prostor za realizaciju sredstava iz predpristupnih fondova (IPA) EU, do dosadakori{}enihnapoluzvani~anna~in.

kapitala u Srbiju iz razvijene Evropeiubrzawustrukturnihreformiuzemqi. „Zna~ajan je tok kapitala od razvijene prema tranzicionoj Evropiinamajeva`nodase{to vi{eukqu~imouto,aratifikovawe SSP }e tome doprineti”, oceniojePetrovi}. EkonomistaGoranNikoli}izjaviojedajeratifikacijadobar na~indaseubrzaratifikacijai

u ostalim parlamentima zemaqa EU koje to jo{ nisu u~inile i ocenioda}eSrbijaodtogaimati zna~ajne ekonomske koristi. SSP,kojije29.aprila2008.potpisanuLuksemburgu,dosadajeratifikovalo11odukupno27zemaqa-~lanica~lanicaEU. Nikoli}jeoceniodabi„ujednomoptimisti~komscenariju,SrbijamoglakrajemovegodinedadobijekandidaturuzaulazakuEUi tojeono{tobimoglodadonesei direktneekonomskekoristiipozitivnouticatinapercepcijuinvestitora ili onih koji kreditirajuSrbiju,”oceniojeNikoli}. PoNikoli}uto}euticatina potencijalno smawewe cene kredita ili cene kredita po kojima se doma}i investitori zadu`uju da bi investirali u Srbiju, kao ve}emogu}nostikori{tewasredstvakojezemqadobijaizIPA. Potpredsednik Privredne komoreSrbije(PKS)MihailoVesovi} kazao je da ugovorni odnos saEUpredstavqasigurnostkako zainvestitoretakoizasvekoji poslujusafirmamaizUnije. Vesovi}jedodaodaseve}primewuje trgovinski sporazum sa EU{tojenava`nijezaprivredu, podsetiv{idaSrbijavi{eod55 odsto proizvoda izvozi na tr`isteUnije.


6

dru[tvo

petak21.januar2011.

dnevnik

[ESTINAPROPISANIHTERAPIJASENEPRIMEWUJE

Volesami dasele~e

Potro{wa lekova i izdaci Republi~kog zavoda za zdravstvenoosigurawezawihstalno rastu, ali da se ne radi o svelo{ijemzdravstvenomstawustanovni{tvagovoripodatakdase~ak{estinapropisanih ter ap ij a ne prim ew uj e. Pojedinilekaritvrdedase30 do60odstopacijenatanepridr`avasavetaouzimawulekova. Pilule piju kad sami procene da su im potrebne, terapiju prekidaju ~im osete poboq{awe zdravqa, ne pridr`av aj u se red ovn og uzim aw a med ik am en at a, a u vel ik om broju slu~ajeva odlu~uju se na samole~ewe, odnosno sami kupuju lekove za koje su ~uli od prijateqa da su efikasni za pojedinetegobe.

va, a odre|eni broj pacijenata „organizam odmara od terapije” na svoju ruku. To je naj~e{}eobja{wewepacijenataza{to ne uzimaju lekove redovno. – Ovakvu praksu naj~e{}e koriste hroni~ni bolesnici, pravdaju}iseda„~uvajujetru”. Me|utim,uvelikombrojuslu~ajeva neredovna terapija le~ew e ~in i ned ov oqn o uspe{nimiumnogoslu~ajevave}a je{tetaodprestankauzimawa medikamenata nego od toga da se „{teti organizmu„ – ka`e na{asagovornica. Da me|u pacijentima vlada velika zabluda o na~inu le~ewa gov or i i pod at ak da se, osim slu~ajnog ili namernog neu z im aw a prop is an og lek a,

GODI[WISKUPUASOCIJACIJIMEDIJA: Tradicionalni novogodi{wi skup, koji Upravni odbor Asocijacije medija ve} osmi put organizuje po~etkom godine u sedi{tu najve}e medijske asocijacije u Srbiji, bio je izuzetno pose}en. Glavnim urednicima i direktorima medijskih ku}a okupqenih oko Asocijacije pridru`ili su se ~elni qudi ostalih medija, novinarskih udru`ewa, veliki broj privrednika ~ije kompanije podr`avaju rad Asocijacije, diplomate i najvi{i funkcioneri u Vladi Repu-

blike Srbije. Me|u mnogobrojnim gostima u prepunom sedi{tu Asocijacije medija bili su i ameri~ka ambasadorka Meri Vorlik, nema~ki i norve{ki ambasadori VolframMas i NilsRagnarKamsvag kao i ve}i broj predstavnika ostalih diplomatskih predstavni{tava u Srbiji. U ime Vlade Republike Srbije skupu su prisustvovali potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministar kulture Neboj{a Bradi}, ministarka za telekomunikacije JasnaMati}...

RASTEBROJOBOLELIHODMALIGNIHBOLESTIUSRBIJI

Starostanovni{tvo iliNATObombardovawe

Pilulepijukadsamiprocenedasuimpotrebne, terapijuprekidaju~imosetepoboq{awezdravqa, nepridr`avajuseredovnoguzimawa medikamenata,auvelikombrojuslu~ajeva odlu~ujusenasamole~ewe –Najvi{eproblemaimamos pacijentima koji su zbog prirode bolesti obavezni da piju lekove ceo `ivot, kao {to su dijabeti~ari ili oni sa povi{enihkrvnimpritiskom–ka`e lekar op{te medicine  Jovana Ostoji}. – Oni naj~e{}e ne ose}aju nikakve tegobe pa smatraju da mogu pauzirati od terapije, {to nikako nije dobro. Ima i onih koji ka`u da im je boqe ~im su prestali s terapijom koju im lekar propi{e.Pomomiskustvu,gotovo tre}ina mojih pacijenata ne pridr`avaseobavezeredovnog uzimawa lekova, {to namerno, {toizzaboravnosti. Jedno od ~estih pitawa pacijenata lekaru je da li je potrebanodmoroduzimawaleko-

~estokr{eipravilaodozirawuirazmakuizme|udvauzimawapreparata,ranijeseprekida terapija, lekovi se uzimaju uz razne ~ajeve i namirnice koj e, po proc en i pac ij ent a, „poboq{avaju”efekteterapije...Kakoka`edrOstoji},pojedini lekovi ne trpe kombinaciju s nekim vo}em, na primer s grejpfrutom, ili s pojedinim~ajevimakojimogupoja~ati ili ubla`iti delovawe preparata, pa je zato neophodnosavetovatiseslekaromili farmaceutom o ovakvim  kombinacijama.Posebnapa`wase poklawainterakcijivi{elekova,pajeitorazlogza{tose nesavetujesamole~eweikupovinapreparatauapotekamana svojuruku. J.B.

NOVINEULE^EWUMLADIH@ENA ODRAKADOJKELEKOM„ZOLADEKS”

Produ`enaterapija natrigodine Lek„zoladeks”,kojisekoristi za le~ewe  raka dojke kod mladih `ena, uskoro bi mogao da se o tro{ku zdravstvenog osigurawapropisujenatrigodina umesto sada{wih dve, a starosna granica za ovu terapijupomeri}esesa35na40godina.Tojepredvi|enoizmenamaPravilnikaolekovimaRepubli~kogzavodazazdravstveno osigurawe, a na predlog stru~ne komisije sastavqene odlekaraonkologa.Tajlekse daje pacijentikiwama koje su operisaneodtumoradojke,kojisuhormonskizavisni.Terapijasepropisujemla|im`enamazakojesesmatradasu,ukoliko pet godina nemaju recidiv,izle~eneinakontogamogudara|ajuakoto`ele. Pore~imaportparolaRepubli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Sawe Mirosavqevi}, struka je tra`ila da se u Pravilnuki naprave pomenute

izmene, a u skladu sa praksom koja se sprovodi u svetu. Taj lekseina~enalazinalistiB, {tozna~idaseizdajenanalog u zdravstvenim ustanovama. @enekojesunaterapijiovim lekom sada ga o tro{ku zdravstvenogosigurawauspecijalizovanim ustanovama dobijaju dve godine, a ukoliko je potrebno nastaviti terapiju s tim medikamentom, moraju da ga plate. Alternativnog leka imaikakoka`ulekaripacijentkiwama nije uskra}en kvalitetle~ewanitisudovedene u rizik da im se rak povrati. ^im Pravilnik bude usvojen, pacijentkiwe }e mo}i opet da pre|u na terapiju „zoladeksom”. Na terapiji „zoladeksom” u Srbijisele~i280pacijentkiwa,apro{legodineRepubli~ki zavod za zdravstveno osigurawe za wega je izdvojio vi{e od20.740.000dinara. J.B.

USrbijisvakegodineodraka obolioko32.000qudi,azabriwava podatak da stalno raste broj osoba koje obole od karcinoma. Starosna  granica se pomera  ka mla|em`ivotnomdobu.Brojdece obolele od malignih oboqewa u Srbijigodi{weseuve}azavi{e od300.Evidentiraseisveve}i broj `ena obolelih od malignih bolesti. Sa 20.000 osoba koje godi{weumruodposledicaovebolesti, rak predstavqa drugi po u~estalosti uzrok smrti stanovnika Srbije. Naj~e{}e maligne bolestikod`enasurakdojke,od koje godi{we oboli vi{e od 4.000`ena,debelogcrevasa1.500 novoobolelihigrli}amaterice sa 1.400 novoobolelih. Kod mu{karacanaj~e}emalignebolesti su rak plu}a od koga godi{we oboli gotovo 4.000 osoba i debelogcrevasa2.200novoobolelih. Mnogo je faktora rizika koji mogudauti~unanastanakmalignihbolesti.Alikadasegovorio rastu broja obolelih u na{oj zemqi, u javnosti se sve ~e{}e pomiwe NATO bombardovawe projektilima sa osiroma{enim uranijumom.Pro{lojedesetgodina od ratnih doga|awa na na{im prostorima, vreme koje je nazna~enokaoperiodkadajemogu}epo rastubrojaobolelihodmalignih bolestipokazati/dokazati{tetniefektizra~ewa. PremapodacimaInstitutazajavnozdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut”, do kojih se do{lo u istra`ivawu {est godina nakon bombardova-

wa, u~estalost obolevawa od rakaucentralnojSrbijiporaslaje kod mu{karaca za oko 22, a kod `ena za 16 odsto. U isto vreme, u~estalost obolevawa od raka prostateporaslajeza~ak60odsto,mokra}nebe{ikeza37,debelogcrevaza29,akarcinomaplu}aza16odsto.Kod`enajeuo~en porast obolevawa od raka debelogcrevaza25odsto,plu}aza24, matericeza17itumoradojkeza7 odsto.Me|utim,statistikanegovori o uzrocima pove}awa broja obolelihpasenemo`esasigurno{}utvrditi{tajepravirazlograstaincidence.

ovom bole{}u je u oblasti Prokletija,gdeje,kakoka`uuorganizaciji, tokom 1999. godine izba~en veliki broj bombi sa osiroma{enimuranijumom. Me|utim, do sada nema potvr|enih,stru~no-nau~nihpodataka o tome da je porast broja obolelih od malignih bolesti u celoj Srbiji povezan sa NATO bombardovawem. -Dokazanojedajesamonajugu Srbije bilo bombardovawa bombamasaoboga}enimuranijumomka`e direktor Instituta za onkologijuVojvodineprof.drDu{an Jovanovi}. - Ispitivane su

Tu`baprotivNATOalijanse Pokret„@enestvaraocizaSrbije”formiraevidenciju`enaobolelihodrakaposleNATObombardovawakoja}eposlu`itizapokretawetu`beprotivtevojnealijanseinaplateod{tete obolelima. Kako ovde ka`u od juna 2010. godine, kada je pokretosnovan,javiovelikibrojobolelih`enakojesuponudilesvojemedicinskedosijee,naosnovu~egasepravievidencijaobolelihodrakaposleNATObombardovawa. Nevladina organizacija „Milosrdni an|eo” iz Kosovske Mitrovice do{la je do podataka da je stopa obolelih od malignih oboqewanaKosovuiMetohijiu posledwoj deceniji uve}ana za ~ak200procenata.Malignaoboqewapo~elasudasejavqajukod lica starosti izme|u 40 i 50 godina,ame|uobolelimaimaijedanbrojdece.Naj~e{}eseradio karcinomu plu}a i urogenitalnog trakta, a najvi{e pogo|enih

rupe u zemqi od projektila i sa sigurno{}usemo`ere}idaVojvodina nije ga|ana bombama sa osiroma{enimuranijumom.Kako su projektilima bila ga|ana i industrijska postrojewa, kao na primer rafinerija,  mogu}a su zaga|ewaokolinehemijskimsupstancama. U saradwi sa „Naftagasom” radimo ispitivawe o povezanostirazarawarafinerijeu Novom Sadu i pove}awa malignih bolesti, ali za sada nismo

do{li do zna~ajnijih promena u razvojumalignihbolesti.Leukemijajeprvamalignabolestkoja bisejavila,azasadanemamopodataka koji govore o pove}awu broja obolelih od leukemije. Za ostale lokalitete malignih bolestijo{jeranodasedonosekona~nizakqu~ci.Tekposle15do 20 godina ima}emo rezultate eventualnih ostalih pove}awa oboqevawaodraka. Pore~imadrJovanovi}aobja{wewezapove}anoobolevaweod malignih bolesti je u sve starijemstanovni{tvu,odnosnouprodu`ewu prose~nog `ivota qudi. Uovomdobuse~e{}ejavqajumaligne bolesti. Drugi razlog je izuzetannapredakurazvojudijagnostikepaseuranojfazibolest otkrivaudalekove}embrojuslu~ajevanego{tojetobilopredesetak i vi{e godina. Tre}i razlogjesvezaga|enija`ivotnasredinaraznimhemijskimjediwewimakojamogubitimaligna.Prqava industrija posebno je zastupqenaunerazvijenimzemqama. -Velikibrojtumoraseotkrijeskriningprogramimakojiseu pojedinim zemqama rade ve} godinama. [to je obuhvat stanovni{tva skriningom ve}i, to se otkrije vi{e malignih promena uranojfazibolestikadajeprocenat izle~ewa ve}i, pa tako iakojeincidencija,ilibrojnovoobolelih u tim zemqama velik,smawujesemortalitet-ka`edrJovanovi}. J.Barbuzan

VESTI PacijentuizOyaka potvr|envirusH1N1 Kodtridesetosmogodi{wegpacijentaD.K. izOxaka,kojisenalaziuInstitutuuSremskojKamenici,potvr|enojeprisustvovirusa H1N1,izjavilajezaRTVdoktorGordanaCveti}, epidemiolog Zavoda za javno zdravqe u Somboru.Zajo{jednogpacijentakojijebiou kontaktu sa obolelim sumwa se da je zara`en ovim virusom. On je sme{ten na Infektivnu klinikuuNovomSadu. D.K. je u veoma te{kom stawu preba~en u SremsuKamenicujerse,premare~imalekara izDomazdravqauOxacima,javiolekarukadje bolestuzelamaha.Onjeprikqu~ennarespiratoriprimaodgovaraju}uterapiju.

Obele`enagodi{wica smrtivojvodeMi{i}a Polagawem venaca kraj spomenika vojvodi @ivojinuMi{i}u,uznajvi{evojnepo~astijediniceGardeVojskeSrbije,naNovomgrobquu Beograduju~ejeobele`ena90.godi{wicasmrti istaknutog vojskovo|e. Govore}i o vojvodi Mi{i}u,na~elnikGeneral{tabaVojskeSrbijeMilojeMileti} rekaojedasuwegovezamisliu{leuistorijuratneve{tineiizu~avaju senavojnimakademijama{iromsveta.

Zahvaquju}i izvanrednim komandnim sposobnostima i ogromnom doprinosu u pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu, rekao je Mileti},Mi{i}jeu`ivaovelikiugledme|u kolegamaizFrancuske,Amerike,Rusije,Velike Britanije, Italije, Rumunije, Gr~ke i mnogihdrugihzemaqa.

NISpoma`eHilandaru NaftnaindustrijaSrbijeuputilajematerijalnu pomo} od milion dinara Zadu`biniSvetogmanastiraHilandarzadaqu obnovu ove pravoslavne svetiwe. Donacija je deo korporativnog programa dru{tvene odgovornostikompanije.UzstalnekontaktesaZadu`binom,NISnaovajna~in`eli dapomognedaqojobnovimanastirastradalogukatastrofalnompo`aruodprenekolikogodina. D.Ml.

Skupouvo|ewe broja112 –USrbijijo{nijepo~eodafunkcioni{esistem112,jedinstvenibrojzapozivawe policije,vatrogasacaiHitnepomo}i–izjavio je na~elnik Sektora Ministarstva unutra{wihposlovaSrbijezavanrednesituacije Predrag Mari}, navode}i da je to

obavezakojamorabitirealizovanaunarednimgodinama. Mari}jerekaodajesamozapripremneradove,zaosposobqavawesistemaneophodnoizdvojiti800.000evra. – Srbija nije uspela da uspostavi taj sistem iakojenajavqivanzakrajpro{legodine.Kadabudeuspostavqen,broj}enapo~etkufunkcionisatisamouBeogradu,apostepeno}ese {iritiinaostaledeloveSrbije–preciziraojeMari}.

Zapomo}Nasti}ima 20.000dolara Ministarstvo pravde Srbije predlo`i}e vladi da donese zakqu~ak da se porodici Nasti}naimenaknadetro{kovazastupawausudskimpostupcimapredsudovimaSADuvezioduzimawa starateqstva nad wihovom decom uplati20.000dolara. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je objasnio da se sredstva obezbe|ujupoosnovu~lana13.Ustavakojika`edajeSrbijadu`nada{titiidapreduzima svemereuciquza{titeinteresasvojihgra|ana. Prema wegovim re~ima, Ministarstvo pravde dobilo je pozitivno mi{qewe svih drugih nadle`nih ministarstva povodom ove odluke.


VE^ERAS U „EDUKA CENTRU”

Predavaweovaspitawu Predavawezaroditeqenatemu„Stvarala~kovaspitawe,vaspitawebezkazneinagrade”prof.Milice Novkovi}, autorke popularnog „Porodi~nog bukvara”, odr`a}e seve~erasu19~asovau“Edukacentru”,UlicaMiteRu`i}a1.OvimpredavawemDe~ijikulturnicentarzapo~iwe serijutribinazaroditeqekoji`eledasaznaju{tajeto stvarala~kovaspitaweikakodaseoslobodeneodgovaraju}ihvaspitnihmodela.Po`eqnojedaroditeqido|usadecom,aukolikodecanebudu`eleladaprisustvujupredavawu,mogutovremeprovestiukreativnomdru`ewuuCentru.Ulaznapredavawejebesplatan. J. Z.

Manifestacija„Animacijauturizmugrada Novog Sada 2011. godine”, u organizaciji Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matemati~kog fakulteta, odr`a}ese24.,26.i29.januaranaSpensu,sa po~etkomu20~asova.Studentiovihdepartmanaorganizujumanifestacijeuokvirukojih }e gostima biti prezentovane kultura, folklorne karakteristike, gastronomske vred-

petak21.januar2011.

nostii`ivotstanovnikaBrazila,CrneGoreiSkandinavije.Svetematskeve~erisuhumanitarnogkaraktera,{tozna~idagostidonosepoklone-{kolskipribor,ode}u,sredstavazahigijenu,slatki{eiigra~ake…koji }ebitidoniraniInstititutuzazdravstvenu za{titudeceiomladineVojvodine,Domuza decubezroditeqaizSomboraiNVO„Vera, nadaiqubav”izVeternika. T. L.

Sa 700 dinara u novi `ivot ma su roditeqi nadenuli arhai~naimenakojasu,powima, neprimerenavremenuisredini u kojoj `ive, kao i osobe drugihveroispovestikoji`ele da se boqe uklope u dru{tvo ili lak{e na|u posao. Zna~i,odJovanaRepi}aza~as mo`ete postati Yory Tejl i potra`itisvojusre}uuHolivudu. [alu na stranu, ova opcijajesvakakokorisna,jerpored navedenih razloga mo`e doneti veliku zadovoq{tinu ipove}awesamopouzdawa. B. Markovi}

U GALERIJAMA SULUV-a I MATICE SRPSKE

Predstavqaweprojekta „Op{tivodi~...” Trodnevna prezentacija projekta „Op{ti vodi~ kroz bilo {ta {to bilo ko poseduje ili gleda bilo gde (Prvo poglavqe, Novi Sad)„po~iwedanasuGalerijiSULUV-a,BulevarMihajlaPupina 9,u15~asova,aodvija}esedonedeqeu18~asova.Uovomperiodu, autori projekta - nema~ki umetnici Melani Mohren i Bernard Herbort kaoi Bojan \or|ev iSini{a Ili} bi}eprisutniugaleriji,apublika}enaistommestumo}idapreuzmematerijalekoji sujojnameweni. Ina~e,„Op{tivodi~...”jedeoprogramastru~nogboravkaumetnika iz Nema~ke koji se ostvaruje u saradwi Centra Kuda_org. sa Akademijom[losSolitudiz[tutgartaiZavodomzakulturuVojvodine.Deoprojekta}esedanasisutraodr`atiiuGalerijiMaticesrpskenaTrgugalerija1. J. Z.

V remeploV

hronika

DVA POMENA @RTVAMA NOVOSADSKE RACIJE

Komemoracijanakeju danasiunedequ Pomen `rtvama novosadske racije odr`a}e se danas na Keju `rtavaracijeu11.30~asovauorganizacijiGrada,aliiunedequ u12~asovakada}epo{tustradalima odati predstavnici Eparhije Ba~ke i Jevrejske op{tine NoviSad.IzGradskeku}epozivaju sugra|ane da im se pridru-

da, ali i u nedequ sa Eparhijom ba~kom.Pomenima}eprisustvovati i Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel. Jevrejska op{tina }e se zato zalo`iti da ubudu}e obele`avawe godi{wice racije budejedinstveno-rekaojepredsednik Jevrejske op{tine Novi SadGoran Levi.

PomenuorganizacijiGradaodr`a}esedanasna Keju`rtavaracijeu11.30~asova.Unedequu 12~asovapo{tustradalimaoda}epredstavnici EparhijeBa~ke.PredstavniciJevrejskeop{tine bi}eprisutninaobapomena.Eparhijaneu~estvuje nadana{wemskupuizbogmewawadatuma podse}awanazlo~in `e,kakobizajednoodalipo{tu `rtvamastra{netragedije,koja je u zimu 1942. godine zadesila Novi Sad. Predstavnici Jevrejske op{tine bi}e prisutni na oba pomena, dok }e se predstavniciEparhijeba~kepojavitisamounedequ. -Smatramdabibilonajboqe kadabiovajstra{andoga|ajsvi obele`ili zajedno kako i dolikuje.Ovako}eJevrejskaop{tina danstradawaJevreja,Srba,Roma isvihostalih`rtavaobele`itidanassapredstavnicimaGra-

Usaop{tewuzajavnostnainternetsajtuEparhijeba~kestoji da „Pravoslavna Eparhija ba~ka obave{tava sve vernike i qude dobrevoqeda}epomen`rtvama Novosadskeracijeodr`atiunedequ,23.januara2011.godine,na Keju`rtavaracije,sapo~etkomu 12 ~asova, u saradwi sa Jevrejskomop{tinomNoviSad.Pomen }e slu`iti Wegovo Preosve{tenstvo Episkop ba~ki gospodindrIrinej uzsaslu`eweWegovog Preosve{tenstva EpiskopajegarskoggospodinadrPorfi-

Vi{e od 1.200 `rtava Racijauju`nojBa~koj,kakojezvani~annazivovogmonstruoznogpokoqastanovni{tva,dogodilaseutokujanuara1942.godine,auNovomSaduod21.do23.januara.Formalnipovodovom masovnomzlo~inubilajejednaakcijapripadnikanarodnooslobodila~kog pokreta u okolini @abqa, kada je do{lo do celodnevneborbesaokupacionomvojskom.UNovomSadusuod21.do 23.januaralikvidiranicivilinavi{emestaugradu.Uulicama Mileti}evoj, Vojvode Bojovi}a, Dunavskoj, Rumena~koj, na Beogradskomkeju,naUspenskomgrobqu,[trandu...Premapodacimaugradujeubijenone{tovi{eod1.200qudi.

OmladinaLige odajepo{tu

Pozori{nepredstave gradilebolnicu Srpskonarodnopozori{teje 21. januara 1873. „u korist bolnice” izvelo predstavu „Jelva iliruskasirotica”.Nablagajni je „palo” 124 forinte i po odbitku tro{kova, u bolni~ki fondjeuneta101forinta.Uto vreme to je bio veliki novac! Gradske vlasti su nastojale da prikupe {to vi{e novca za iz-

Koncertvojvo|anskogkompozitora,izvo|a~aimultimedijalnog umetnika Borisa Kova~a odr`a}e se sutra u novosadskojSinagogiu20~asova.Programserealizujepovomautorovognovogalbuma„Chambermusic„,anakoncertu}eporedkompozicijasapomenutogalbumamo}idase~ujuinovi,jo{neobjavqeniradovisaalbuma„CatalogueofMemories„.BorisKova~jesamozaovuprilikuokupiokamerniorkestarod15~lanova koji ~ine novosadski i beogradski izvo|a~i klasi~ne, xezietnomuzike.Ulaznicepoceniod500dinaramogusekupitidanasuprostorijamaMuzi~keomladineNovogSada,Katoli~kaporta2,nadrugomspratu,od8do14~asovakaoina ulazuuSinagogu,dvasatapredpo~etakkoncerta. J. Z.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

promenitizaoko700dinarai tako zapo~eti „novi `ivot”. Prema podacima u protekloj godini u Novom Sadu podneto je650zahtevazapromenuimena ili prezimena, a kako saznajemo razlozi su svakojaki. Razvod braka, verska ube|ewa, sujeverje, `ivotne tragedije ili prosto nezadovoqstvo svojim imenom. Primetnojedasenaovakavpotezodlu~ujumahommladiqudikoji-

KoncertBorisaKova~a

Putdode~jegosmeha

Novosadska e svi|a vam se ime ili N prezimekojeimate?Nikakav problem, jer oba mo`ete

SUTRA U SINAGOGI

PMF ORGANIZUJE hUMANITARNE VE^ERI NA SPENSU

gradwuprveop{tebolniceNovog Sada. Zato su i sve pozori{ne putuju}e trupe morale da ~istprihodsajedne,unapredodre|enepredstave,prilo`ebolni~komfondu.Takojeipoznata pozori{na grupa J. Fri~a prihodsasvojeposledwepredstave u 1872. u iznosu od 50 forinti uplatilaufond. N. C.

Grads ki odb or Omlad in e Lige socijaldemokrata Vojvodine polo`i}e danas na Keju `rtavaracijevenacuznakse}awa na `rtve novosadske racije.Venac}ebitipolo`enu 10~asova. B. M.

rija inovosadskogsve{tenstva,a u saradwi sa Kolom srpskih sestara Eparhije ba~ke. Po zavr{etkupomena,usve~anojdvorani ogrankaSrpskeakademijenaukai umetnosti u Novom Sadu bi}e otvorenaizlo`baslikaili~nih 1predmeta Bogdana [uputa, istaknutogumetnikapostradalogu Novosadskojraciji” Usaop{tewustojiidaEparhija ba~ka ne}e u~estvovati na

komemorativnom skupu koji danas organizuje Grad zbog nepo{tovawadogovoraona~inumolitvenog obele`avawa Novosadske racije, pre}utnog ukidawa Komisije za obele`avawe racijeiu~estalogjednostranog mewawa datuma podse}awa na ovajstra{nizlo~in,bezikakve konsultacije nadle`nih gradskih struktura sa Eparhijom ba~kom. B. Markovi}

Autobusimewajutrasu Autobusinagradskimlinijama11ai11bdanas}eod11~asovado13.15i}idrugimputemu delu Keja `rtava racije, zbog komemoracije  `rtvama novosadskeracije. Autobusnaliniji11a(`elezni~ka stanica - bolnica - Li-

Iskqu~ewastruje Novi Sad od 8.30 do 12.30 Futo{kiputodbroja21do39iSuboti~ka1.Koviq od 8.30 do 11.30 UlicaBra}eVukovideoUliceTozeMarkovi}aodPetraDrap{inadokraja.Unedequ 23. januara uNovom Sadu od8. do 9.30 Po{ta2,servisnazgrada“Elektrovojvodne” i zgrada “Novosadske toplane”. Od 10.30 do 12.30 Bulevaroslobo|ewaodbroja96do100,UlicaVladimiraNikoli}aiVojvo|anska2,2adobroja20.

mani-`elezni~kastanica)i}i }e redovnim putem do Stra`ilovskeulice,izkoje}enastavitiUlicom@arkaZrewaninado Bulevara Mihajla Pupina, gde }eskrenutidesnoidaqevoziti pravo do Trga neznanog junaka, odaklesevra}anaredovnutra-

su.Autobus11bsaKeja`rtava racijeskrenu}edesnonaTrgneznanogjunaka,zatimvozitipravo Bulevarom Mihajla Pupina doUlice@arkaZrewanina,gde je planirano skretawe levo, i ondanastavitiredovnimputem, Stra`ilovskomulicom. Z. D.

Ve~eelektronskemuzike Ve~e elektronske muzike na kojem }e nastupiti Vladimir Lenhart, basistabenda„Klopka za pionira„, i Secret Man odr`a}eseve~erasu22~asau pros tor ij am a Omlad ins kog

centra CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Ulaznice za ovaj koncert ko{taju 200 dinara, a mo}i }e da se kupe na ulazu u Klub, neposredno pre po~etka koncerta. T. L.

Slikeigrafikemladih umetnika Sav ez udru` ew a lik ovn ih umetnikaVojvodineotvaraizlo`buradovanovih~lanovau ponedeqak, 24. januara, u 19. ~asova, Bulevar Mihajla Pu-

pina9.Izlo`ba}etrajatido 12. feb rua r a, a gal er ij a je otvorena radnim danima od 10 do20~asovaisubotomod9do 13~asova. A. J.

U NEDEQU „@ELEZNI^AR” ORGANIZUJE

Pe{a~ewedoPopovice Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar”u nedequ, 23. januara, organizuje pe{a~eweodParagova,prekoIri{kogvenca,Kraqevestolice,

do Popovice. Staza je du`ine oko 15 kilometara, a polazak je u 8.50 ~asova ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije72. A. L.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

petak21.januar2011.

PRAVILADR@AWAKU]NIHQUBIMACA IDAQEU@I@I

Opasnimpsima ~ipovawe idru`ewe Nova odluka o dr`awu domaopasan pas. Kada govorimo o }ih `ivotiwa u stanovima i opasnim psima, i tu je donekle dvori{tima, napravqena na promewena odluka, jer sada vlaosnovu Zakona o dobrobiti `isnici koji imaju u stanovima te votiwa, unela je pometwu kako pse, umesto od skup{tine staname|u mnoge Novosa|ane vlasnira, saglasnost moraju da dobiju ke ku}nih qubimaca, tako i u od vlasnika svih stanova – objaraznim udru`ewima i dru{tvi{wava sagovornica. ma za za{titu `ivotiwa. Mnogi Ka`e da su po toj odluci vlasu zbuweni, jer ne znaju za koje snici i daqe du`ni da vode pse pse je potrebna na povodcu i da saglasnost stanaim stavqaju korra, a za koje nije. pu. Ipak, i u ovom Gra|anikojiimaju „Zavrzlamu“ oko slu~aju delom je jednogpsaijednu ove odluke rastuizmewena odluka. ma~kunemoraju ma~ila nam je naOni vlasnici ko~elnica za komu- datra`esaglasnost ji imaju „opasne“ nalne poslove pse, du`ni su zaodstanara Lidija Toma{. jedno sa svojim Ona ka`e da se qubimcima da ova odluka, po pitawu dr`awa pro|u obuku socijalizacije i da ku}nih qubimaca, nije puno memikro~ipuju svoje qubimce. Kawala, sem u dva slu~aja. Toma{eda za to dobiju potvrdu, oni svova ka`e da su i do sada gra|ani je pse mogu da izvode u {etwu s mogli da imaju jednog psa ili povocem i bez korpe. jednu ma~ku kao ku}nog qubim- Nije problem u malim psima ca, odnosno wihov podmladak do ili ku}nim qubimcima koji ni~etiri meseca `ivota. su agresivni, ve}i su problem - Gra|ani koji imaju jednog veliki opasni psi koji mogu da psa i jednu ma~ku, ne moraju da predstavqaju opasnost za komtra`e saglasnost od stanara. Tu {iluk. Takvi psi naj~e{}e `ise recimo radi o pekinezerima, ve u individualnom tipu stanoirskim seterima, ~ivavama, pu- vawa - zakqu~ila je sagovornidlicama i svim ostalim rasama ca. koje nisu svrstane u kategoriju Q.Na.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

Napeto „Poja~awe” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a

~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Poja~awe” autora Dejvida Ignej{usa. Re~ izdava~a: Iz skrivene enklave u srcu Teherana, iranski nau~nik koji sebe naziva doktor Ali {aqe {ifrovani izve{taj u sedi{te CIA. Hari Papas, {ef Persijske ku}e – CIA ode-

qewa za Bliski istok – mora da donese odluku da li su dobijene informacije ta~ne. Novi podaci o iranskom tajnom nuklearnom programu pristi`u od doktora Alija sve dok tajanstveni dou{nik ne po~ne da pani~i, jer sumwa u to da ga prate. Ni doktor Ali, ni Papas ne znaju ko im je na tragu. Da bi povukao svog agenta, Papas tra`i pomo} od tajne britanske operativne grupe poznate po nazivu “Poja~awe” koja raspola`e savremenom verzijom bondovske „dozvole za ubistvo“. No, ono {to pokre}e doga|aje u koje je upleten Papas sa svojim agentom daleko je ozbiqnije i komplikovanije nego {to on pomi{qa. Da bi razotkrio doga|aje Papas mora da izda svoju zemqu. Ovaj izvanredan slojevit triler precizno profili{e agente i {pijune ba{ kao {to veoma ta~no i podrobno predstavqa rad slu`bi poput CIA i MI6. Majstorski vo|ena radwa i napetost koja sve vreme dr`i pa`wu svedo~e o jo{ jednom izuzetnom romanu Dejvida Ignej{usa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A.V.

c m y

8

dnevnik

GRADWAHOTELAUKARLOVCIMA

„Prezident”ni~epopropisu Re{ewe o lokacijskoj dozvoli, koje je Odeqewe za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u karlova~koj op{tini izdalo 9. novembra pro{le godine kompaniji “Prezident” za gradwu hotela u Kara|or|evoj ulici 2, pored Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, u skladu je sa Zakonom o planirawu i izgradwi i propisima donetim na osnovu wega, utvrdila je pokrajinska inspekcija prilikom nadzora, obavqenog 11. janaura. To prakti~no zna~i da inspekcija, do sada, u tom predmetu nije na{la ni{ta sporno. Kako stoji u zapisniku o inspekcijskom nadzoru, koji je usledio posle niza novinskih napisa u kojima se kritikuje izgradwa hotela, parcela (kp broj 288/1) na

kojoj }e objekat biti podignut nalazi se u zoni me{ovitog stanovawa izvan granica za{tite i u woj je mogu}a gradwa novih zgrada maksimalne spratnosti P+1+Pk. Tako|e, se navodi da je ku}a, koja je na tom zemqi{tu, sru{ena zbog gradwe hotela, nije bila u re`imu za{tite kao spomenik kulture, kako su preneli neki mediji. Na parceli na kojoj, koliko do jeseni, treba da nikne hotel “Prezident”, ovih dana obavqena su hidrogeolo{ka istra`ivawa zbog toga {to je u planu gradwa podruma u dva nivoa. Namera investitora jeste da na parceli, koja je dospela u `i`u medijske pa`we zbog odre|enih tvrdwi da je to zemqi{te pripadalo crkvi, sagradi ho-

tel sa pet zvezdica, koji }e imati pedesetak le`ajeva, sve~anu vi{enamensku salu sa 300 mesta, restoran, kafi}, velnes i spa centar, zatvoreni bazen, teretanu i saunu. Koliko je poznato, ta parcela nije identifikovana kao vlasni{tvo SPC u Karlovcima prilikom podno{ewa zahteva za vra}awe crkvene imovine, ali je izvesno da su plac i ku}a, koja se donavno nalazila na wemu, bili do 1993. godine ukwi`eni kao dru{tvena svojina. Te godine je ku}a na osnovu ugovora o otkupu stana iz dru{tvene svojine, pre{la u privatno vlasni{tvo. Nedavno je prodata kompaniji koja gradi hotel. Z.Ml.

UOSNOVNOJ[KOLI„DOSITEJOBRADOVI]“

Osamu~ionicauplanu Osnovna {kola „Dositej Obradovi}“ trebalo bi da bude pro{irena ove godine, a kako je objasnio ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} radi}e se nadogradwa objekta koja }e {koli doneti nove u~ionice. Izgradwu }e finansirati Grad i do februara bi Uprava za obrazovawe trebalo da isplanira buxetsku konstrukciju, posle ~ega bi se u{lo u proceduru pribavqawa dozvola i raspisivawa javnih nabavki.

Izgradwabimoglada po~netokomleta - Nadogradwu smo planirali jo{ pro{le godine, ali smo je, ipak, odlo`ili i s tim novcem uradili urgentne popravke u {est {kola. Sada je do{lo vreme za pro{irewe O[ „Dositej Obradovi}“ {to je va`no, jer ostvaruje na{ plan da se rasterete {kole u onim stambenim zonama u kojima je priliv stanovni{tva pove}an, a Detelinara svakako spada u takva naseqa – objasnio je \uki}. Centralna i upravna zgrada, s ravnim krovom, bi}e nadogra|ene i kako ka`e direktor

Foto:B.Lu~i}

{kole Stanislav Pauni}, time bi trebalo da dobiju oko osam novih u~onica. - Dodatni prostor je izuzetno va`an za na{u {kolu koja svake godine dobije po 50 u~enika vi{e od prethodne. Osim u~ionica, dobi}emo i pripremne prostorije za nastavnike, a kada iz podruma premestimo dnevni boravak i malu salu za

^ITAOCI PI[U SMS

sportove bez lopte, radionicu za majstore, ve}u biblioteku i informati~ku u~ionicu. Tako|e, otvara se mogu}nost i za pro{irewe kuhiwe – ispri~ao je Pauni}. Projekat za pro{irewe {kole ura|en je jo{ 2005. godine, a kako je {kola ve} zapo~ela proceduru nabavqawa dozvola, Pauni} se nada da bi izgrad-

wa mogla da po~ne u najboqem periodu – tokom leta. [kola O[ „Dositej Obraovi}“ izgra|ena je {ezdesetih godina, fiskulturnu salu je dobila 1974. godine, a od tada je samo odr`avana. Posledwa ve}a investicija je bila 2001. godine, kada je {kola okre~ena, a sala popravqena. A.Vidanovi}

065/47-66-452

[e}eranema,arepaode... Nema {e}era... A i {ta }e nam, kad je sva ~enejska repa oti{la za Hrvatsku. Ni mawe, ni vi{e nego 600 kamiona. 064/4577... Vlast u (nadam se) posledwem po ku {a ju pri do bi ja wa glasova i puwewa svog bureta bez dna, donosi Zakon o za{titi potro{a~a direktno na {tetu malih trgovaca. Tako|e, dupliraju na mala vrata cenu re gi stra ci je do stavnih teretnih vozila! Dokle vi{e ?! 063/520...

^i tam pro sve ta ri }e da {trajkuju, ho}e pove}awe plata. Treba im dati, kao i nama penzionerima dva odsto. Pa da vidimo kako to izgleda, a ne grejawe oti{lo 30, voda 30 odsto, struja }e 10 i {ta sve nije oti{lo, a penzije celih dva odsto. 063/7606...

Mi{e Dimitrijevi}a, a ako mo`ete (od pse}eg izmeta) dawu. 063/462... Ka`u Vojvo|ani najsavesnije plati{e struje! E pa to je zato {to se ovde iskqu~uje i za najmawi dug, a dole u Srbiji ne! 062/1728...

Sklonite ve} jednom direktora „Vodovoda“. Od kada je on do{ao nikad gora voda i skupqa i nikad nije bilo ovoliko problema sa vodom. 064/1838... Uzmem na kreditnoj kartici 20 hiqada u OTP banci, do|e rata 1.000, a dug mi ostane 19.550. Zna~i kamata 100 posto! 062/1728... Vidim da je deo Ulice Sime Matavuqa dobio {qaku, da ne hodaju po blatu, a {ta je s nama od Mornarske do Bolmanske, i mi smo u istoj ulici. 064/1788... Pitajte u MZ „Ju`ni Telep“ , {ta je sa Ulicom Sime Matavuqa... nasip je trebo biti gotov u septembru, a oni sad br`e boqe vuku zemqu u januaru, da ne bi do{lo do poplave. 064/2131...

Sra mo ta, sra mo ta i to je blaga re~. Koja smo mi dr`ava, da bi produ`ili voza~ku dozvolu mora{ u jedan sat no}u da se upi{e{ na listu u [ajka{koj ulici, pa ako ima{ sre}e i u|e{ u prvih 50 do|e{ sutra podnese{ dokumenta i ~eka{ mesec dana da dobije{ voza~ku, a da pri tom ih ne zanima kako }e{ bez voza~ke voziti kola i da li mo`da ima{ malo dete koje vozi{ u u vrti}. 064/2032... Nisu krive jadne `ivotiwe nego oni “odgovorni vlasnici“. Ako smete (od izba~enih ku}nih qubimaca, sada lutalica) pro|ite u sitne sate ulicom

Ne mogu da ne reagujem na tekst na ~lanak pod naslovom “Ba~ena hrana grize kontejnere”. Naime, u tekstu nema ni jedne re~i o tome kako bi kontejneri trebali biti zatvoreni (vaq da im po klop ci ko ji su obi~no na svakom) za to i slu`e, a da na svakom od wih postoji pokretni otvor koji bi, da bi se otpad odlo`io, bio otvaran pomo}u kqu~a. To bi naravno zna~ilo da bi svi gra|ani dobijali kqu~eve, a „^isto}a“ imala one od velikog poklopca radi pra`wewa. To bi donekle umawilo truqena dna usled atmosferskih padavina. Jo{ boqe bi bilo ozidati spremi{ta za plasti~ne kante. Krov spremi{ta bio bi, tako|e, metalni

i otvaran kqu~em gra|ana, a vrata bi, radi pra`wewa kanti, otvarala „^isto}a“. 062/8391... Dom zdravqa Liman 4 - dana 19.01.2011. Oti{la sam na zakazani pregled kod dr ***** obzirom da je moj lekar, po ugovoru, oti{ao u penziju. Na moje pitawe i molbu da me pome nu ti le kar pri mi kao pacijenta, dobila sam odgovor da, po{to sam pacijent koji pije mnogo lekova i ima vi{e dijagnoza, ne mogu biti wegov pacijent. [to vi{e recepata ispi {e, bi }e mu ma wa plata. Po{tovani doktori, nemojte se vi{e zakliwati Hipokratu ve} g-dinu Tomici. 064/2189... U Srbiji vi{e nema `ivota. Komunalije nekom prelaze pola plate. Sve je preskupo! Ni krompira-sirotiwske hrane se vi{e ne mo`e{ najesti. A direktori nova besna kola! Dokle ovako???. 062/1728... Dru`e Oti}u, ~estitamo na Februarskoj nagradi! Nadamo se naslovu “Stres verni pratilac novinara” i da do`ivite starost medicinara! Sretno! 066/9405... Kako dosko~iti kontrolnoj vagi na pijacama? Jednostavno, stavite kutiju od jednog kilograma, najboqe Tuzlansku ( pakovawe po JUS-u i ISO standard )pa se ~udite, {ta je to? 066/9405...


petak21.januar2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

GRADONA^ELNIKPAVLI^I]POSETIOPORODICUSEWIIPRVUBEBURO\ENU2011.

MalomFilipu stohiqadaipokloni Gradona~elnik Novog Sada IgorPavli~i} posetiojeporodicu Sewi, Viktora i Sandru, ~iji je sin Filip prva beba ro|ena u 2011. godini. Pavli~i}jepo`eleoidodatnopro{ireweporodiceamalomFilipudarovanajejekutija s poklonima, koje su ~inile najneophodnije sitnice zanovoro|en~e. -Zadovoqstvomije{tosmo do{lidaobi|emobebuFilipa, koji danas ima 20 dana i weg ov og 14 mes ec i star ij eg brat a Pet ra.^ek al i smo da iza|u iz porodili{ta i da se smeste.@elimimdanestanu

Foto:N.Stojanovi}

nadvabratave}daonidobiju isestru-rekaojegradona~elnik.Dodaojedasvimladiquditrebadapre|usapri~ena dela,jer“{tosuporodiceve}e,tojeizadovoqstvove}e”. Majka de~aka Sandra re~e da je sre}na, jer sada ima dva an|ela, koji su posebni svaki nasvojna~in.Kazalajedaima razlogadasesmejeihvali,jer je sve pro{lo u najboqem redu. PorodicaFilipaSewijaje odmah po ro|ewu ovog mali{ana od Grada dobila na dar 100.000dinara. A.J.

KOMISIJAZAPRA]EWELEGALIZACIJEPODR@AVAPREDLOGZAJEFTINIJIPOSTUPAK,ALI…

Nemapopustaza ekstraiprvuzonu Predsednik gradske Komisije za pra}ewesprovo|ewalegalizacijeSrboqubBubwevi} saodobravawemgledanapredlogeza izmenuidopunuZakonaoplanirawuiizgradwi,kojiseodnosenalegalizacijubespravnosagra|enihobjekata.Toseposebno odnosinaizmenekoje}ekaodirektnuposledicuimatipojednostavqivaweipojeftiweweonogdelapostupka,kojiprethodi ugovarawu pla}awa naknade za ure|ewe gra|evinskogzemqi{ta. -MismouNovomSaduiina~enajvi{e odmakli u tome - ka`e Bubwevi}. - Sa ranijimpopustima,nijedneprimedbenijebilo na cene. No, ne treba zaboraviti da na popustenemogura~unativlasniciobjekatauekstraiprvimzonama,teonihkojisu gra|eni za prodaju i u proizvodne svrhe. Pojeftiweweprocedurejestejedanodciqeva,aliodre|nagranicaipakpostoji. Bubwevi} nagla{ava da gra|ani treba daznajudaimovinsko-pravneproblemena parcelamamorajusamidare{eidaneo~ekujuda}eoveizmenezakonadonetinovine iolak{iceutompogledu.Onjejo{istakaoda}edousvajawapredlo`enihizmena Zakona o planirawu i izgradwi u Narodnoj skup{tini, biti primewivane dosada{weodredbe. Z.Milosavqevi}

Kolosek zazaboravqene Davnobe{ekadajezahuktala lokomotivavuklaovadvazaboravqenavozanaRan`irnojstanici, ~ija je sudbina jo{ uvek neizvesna. Savremen i potpuno novi Bulevar kao da prkosi godinama postojawa dva “usamqenika” i nagla{ava wihovo nepripadawe dana{wem ambijen-

tu.Ho}elisenekosmilovatii sklonitiovudvojicudokpotpunonezar|ajuineostanuuse}awu kao ruglo na novom Bulevaru?Mo`danisuvi{ezavo`wu, ali ne treba ih prepustiti na milosti(li)nemilostzubuvremena. I.D.

Krenulivozovi zaBeograd Lokalniputni~kivozovina pruziizme|uNovogSadaiBeograda ponovo saobra}aju po va`e}em redu vo`we, ~ime je `elezni~ki saobra}aj u potpunosti normalizovan, saop{teno je iz “@eleznicaSrbije”. Normalizacija saobra}aja usledila je desetak dana nakon iskliznu}a dva teretna vagona izme|u stanica Karlova~ki Vinogradi i ^ortanovci. Prekju~e su krenuli me|unarodni vozovi na toj pruzi,dokjeteretnisaobra}aj normalizovan u ponedeqak 17. januara.

Radnici stru~nih slu`bi “@eleznicaSrbije”inovosadskog preduze}a za popravku pruga ZGOP, postavili su, na

potesu od oko tri kilometra, novepragove,{ineikolose~nipribor.

UELEKTRODISTRIBUCIJI

Blagajneradedu`e

OMLADINALSV-aPOMA@EBESKU]NICIMA

Toplaode}aiobu}a zazimu Akcijudonirawahumanitarne pomo}i Prihvatnom centru za besku}nike organizovala je

nadobro}eposlu`itibesku}nicimauovimzimskimdanima, ajedandeopomo}iprosle|enje

ju~eomladinaGradskogodbora Lige socijaldemokrata Vojvodineuprostorijamatogcentra naBulevarukraqaPetraI 28c. Ode}aiobu}akojajesakupqe-

uVelikirit,kaoiSigurnuku}uuSremskojKamenici. -Ovojevrhlednogbrega,postoji mnogo vi{e besku}nika koji nisu potra`ili pomo}

ovakvih institucija i snalaze sekakoumejuiznaju.Omladina LSV-a poku{ala je ovom akcijom malo da olak{a zimske dane ovim qudima, ali problem }e se re{iti samo ako dr`ava Srbija pokrene inicijativu i dostavi dovoqna finasijska sredstva institucijama koje brinu o besku}nicima - rekla jepotpredsednicaGOOmladineLSV-aTijanaEter. Brojbesku}nikauovimzimskimdanimauprihvatili{tu se duplira, te iako je predvi|enodatuboravimaksimum12 qudi, ovih dana kroz prihvatili{te pro|e i preko wih trideset,{toinijeza~u|ewe s obzirom da u Novom Sadu ima preko 350 beku}nika. Iz LDP-a su najv il i nas tav ak ovakvih akcija i pokretawe nove, koja ima za ciq pomo} dec i ulic e, koj u tren utn o sprovodiiorganizujeorganizacija“Eho”usaradwisaCentromzasocijalnirad. A.L.

Infocentarzaosobe sinvaliditetom GradskiInfocentarzaosobesinvaliditetom pokrenutje10.decembra2010.godinesidejomda se svim zainteresovanim osobama s teritorije Novog Sada omogu}i dobijawe pravovremenih i ta~nihinformacija,kojeimmogupomo}iuostvarivawusvojihprava.CentarsupokrenuleorganizacijeIzkruga-Vojvodina,SOPOR,Inkluzivni

Foto:S.Mileti}

centar, Udru`ewe za unapre|ewe medijske podr{ke osobama s invaliditetom i Forum mladih s invaliditetom uz podr{ku Gradske uprave za socijalnuide~juza{titu.Telefonzainformacije je447-040i066/447-040,aradnovremeInfocentrajeod10do15~asovaradnimdanima. I.D.

Uskoro novekante? Gra|ani Sremskih Karlovaca, kojiimajuo{te}enekantezasme}e,moglibiuroku,odtrisedmicedomesecdana,dadobijunove. Pore~imaportparolaJKP“^isto}e”Milice Vlaisavqevi}, za trinedeqeilimesecdanautom preduze}u o~ekuju isporuku novihkantiinazamenumogudara~unajuonisao{te}enimposudama,kojiredovnoizmirujura~une iimajudokazdasupreuzelisada{we. U slu~aju o{te}ewa, Karlov~ani,powenimre~ima,treba todaprijave“^isto}i”. Pro{le godine “^isto}a” je isporu~ila150novihkantiKarlov~anima. Me|utim, po re~ima na~elnika Odeqewa za komunalno - stambne poslove i za{titu `ivotne sredine u karlova~koj op{tini Milivoja Duvwaka, to nije bilo dovoqno da podmiri potrebesvihkojisusejavili.Po wegovim re~ima, na poziv da se prijave, za samo desetak dana na spiskujebilo425imenaKarlov~anasao{te}nimkantama. PremaproceniDuvwaka,polovinaod3.000kantikojejeop{tina2007.godinekupilaipodelila gra|anima je o{te}ena. Kako nema para za nabavku drugih, lokalnasamoupravagra|aneupu}uje na “^isto}u” zbog zamene, po{tosawomimaugovoroodno{ewusme}a. Z.Ml.

Elektrodistribucija Novi Sad od danas }e produ`iti rad svojihnaplatnihmestaiblagajnido19~asova,asubotomdo14, kako bi omogu}ila kupcima da navremeuplateutro{enuelektri~nu energiju, ukoliko nisu

stiglitodauradezbogvelikog brojaneradnihdana.Tako|e,iz Elektrodistribucije podse}aju daseredovnimpla}awemdodatuma nazna~enog na ra~unu ostvaruje stimulativni, mese~ni popustodpetposto. I.D.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak21.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

СУСРЕТСРБАИЗДВЕДРЖАВЕНАРЕЦИНЕРИ ПРЕВАЗИШAОРЕЛИГИЈСКИЗНАЧАЈ

Љубављуспајајуобале

Водарасте,могућеизливање

БАЧКАПАЛАНКАДАЛЕКООДРЕДОВНЕОДБРАНЕ ОДПОПЛАВА

ДунавпуниТиквару БАЧКАПАЛАНКА: Дунав је на мерном место код Бачке Паланке јуче достигао 408 сантиметара, а на мерној летви то је био раст у односу на уторак од 28 сантиметара. Иван Јатић из овдашње Водопривредне организације „Дунав“, иначе руководилац одбране од поплава у сектору од Богојева до Бегеча, каже да је ниво Дунава још далеко од редовне одбране од поплава. Каже да су једино меродавне прогнозе Хидриметереолошког завода, а по њима данас ниво велике реке треба да достигне 465, сутра 480, а у недељу 486 сантиметара. Редовна одбрана од поплава проглашава се на нивоу од 530, а ванредна на 650 сантиметара. У приобаљу све је мирно, односно обала Дунава и заливног језера

Тиквара скоро су пусте. Приметно је да се огромне количине мутне воде из реке уливају у језеро, а једини прави домаћини овде су на стотине лабудова. Мостић који је премостио канала између Дунава и Тикваре још је знатно изнад воде, односно није поплављен, а када се то деси онда се овдашњи народ мало забрине. Уколико Дунав настави да расте и почетком идуће недеље, могуће је изливање воде на делове који нису брањени, односно који се налазе пре насипа који од 1966. године успешно брани град од полава. Могуће је да буду угрожене само викендице, односно сојенице на оближњим адама и левој обали од Бачке Паланке до Челарева где се налази и неколико чарди. М.Суџум

БЕЛАЦРКВA: У многим градовима се, на сте симболика, крст је симбол победе, радости и Богојављење, последњих десетак година вратио сваке утехе. чин освећења воде и пливања за Крст часни, меНиједно окупљање на Нери није прошло без ђутим, нигде тај чин нема тај облик и значај као председника Савеза Срба у Румунији и однена реци Нери код села Врачев Гај. Оно што га чи- давно председника Срба из дијаспоре Славони посебним је, што тај дан спаја Србе са две мира возденовића, који је јесенас објавио књистране реке и из две државе, Србије и Румуније. Временом, Богојављење на Нери је прерасло свој религијски значај и постало део традиције једног народа на две обале и у две државе, постало је дан који се помно планира и жељно ишчекује. И ове године као и претходних десетак, на обалама реке Нере окупило се становништво из села Врачев Гај и Соколовац и околине. Архијерејску службу служили су владика темишварски Лукијан са румунске стране и владика Никанор са српске стране са свештенством. Радост Богојављења, Христовог крштења и освећење воде спојила је две обале и један народ на њима. Владике су сваки са своје стране освештале воду дивље и хладне Нере, симболично по- ОкупљањенадвеобалеНерепосталотрадиција везујући њихове обале. А онда је, како то обича- гу „Јављање на Нери“ и прво је промовисао у ји налажу, група младих људи храбро скочила у Белој Цркви. Свечаности освећења воде реке Нере са рубрзу и ледену реку по Крст часни. Част и слава доносиоца Крста, којег је овога мунске стране, поред владике Лукијана и свепута румунска страна спуштала у воду, припала штенства, присуствовали си доктор Славомир је члану Клуба за подводне активности из Беле Гвозденовић, универзитетски професор и поЦркве АлександрСтојановићу. Примајући крст сланик у румунском парламенту Душан Поиз Стојановићевих руку и благосиљајућу га, вла- пов, генерални конзул српског конзулата у Темишвару доктор Драгомир Раденковић и дика Никанор је рекао: - Ово је дан за памћење и увек када год дола- председници српских општина. Са српске стразим овде, радујући се одласку одавде, причамо о не, поред владике Никанора и свештенста праономе што се овде догодило. И овај крст који вославних црква белоцркванске општине, припрелази са једне на другу страну сваке године је- суствовао је викар румунске цркве у Вршцу

Сличнихкаратапрешли нарегистарскетаблице

Дан мађарске културе

БЕЧЕЈ: Традиционална манифестација у организацији Народне библиотеке Бечеј – Дан мађарске културе, биће одржана данас у Бечеју, а сутра у Бачком Петровом Селу. Вечерас у 18 сати, у свечаној сали Народне библиотеке биће представљен часопис „Bacsorszag“, а онда ће посетиоци чути беседу чланице Општинског већа задужене за образовање и културу Илоне Варњу. У оквиру програма прилоге ће представити Норберт Глесер, Мелинда Кулик, Оршоља Ђенђеши, др Кристина Фраухаммер и Леда Шилинг, а на крају ће се представити чланови МКД „Петефи Шандор“. Сутра у Дому културе Бачког Петровог Села, од 19 сати, присутнима ће се обратити помоћник покрајинског секретара за културу Атила Јухас, а онда ће се представити чланови месних дружина у области културе, Културни круг др Имре Киш, Друштво народне уметности и стваралаштва „Потисје“ и чланови Драмске секције Фриђеши Каринтиа. В.Ј.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15,­18,­19,­21,­22),­„Upo­znaj­te­ma­le Fo­ke­ro­ve”­(13.45,­15.45,­17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(15.45),­„Tu­ri­sta” (20.30,­22.45),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti (13.15,­16.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.30,­15.30­16.30,­18.30),­„Grin hor­net”­ (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.15, 17.50,­20115.),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.15) Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka„­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„red„­(21.30). Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su:­Film­ski­ka­le­i­do­skop­Ser­ge­ja­Pa­ra­ya­no­va­„Le­gen­da­Su­ram­ske­tvr­|a­ve„­(19)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Pro­me­na”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: SandraJovanovi}, Nata{aJovanov, MajaMili}\or|evi}, MilaRadoni} i NevenaMilkovi} iz Novog Sada, IvanaSokovi} iz Sivca, MirjanaJungi} iz Stare Pazove i IrenaPetkovi}iz Iriga, DE^AKE: MajaLuki}, @ivanaSrdanov, Hati|eDurmi{i, SilvanaDalifi i SvetlanaLon~ar iz Novog Sada, BranislavaPopovicki iz Crvenke, QiqanaMarkov iz Temerina, VidaKomarov iz \ur|eva, DanicaBabi} iz ^uruga, Milinka[~ev~ik iz Ba~kog Petrovca i RenataVidovi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milovan @ivorada Stojanovi} (1941) u 9.45 ~asova, Mirko Nikole Lon~ar (1933) u 10.30, Stojanka @arka Radoj~i} (1933) u 11.15, Vojislava Stevana Vuji} (1933) u 12, Milo{ @ivojina Mati} (1924) u 12.45, Stevan Save Veselinovi} (1950) u 13.30, Branko Milana Mutavyi} (1946) u 14.15 i Mirko Milana Petrovi} (1935) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Jovanka Milo{a Kele~evi} (1931) u 11, Milo{ Velimira [}epanovi} (1951) u 13 ~asova i Anica Ernesta Mavri} (1934) u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Paja Lazara Moga (1940) u 13, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici Qubi{a Milo{a Tomi} (1924) u 13 i Milka Mileta Mijatovi} (1932) u 15 i na Dowem starom grobqu u Futogu Ilinka Jove Novakovi} (1923) u 13 ~asova.

Мојсије, као и председник општине Жељко Црногорац, те заменик председника Станко Петровић и председник скупштине општине Бела Црква Шиман Ировић са сардницима. Овогодишње Богојављење на Нери финансиски су подржали Покрајински секретаријат за културу, општина Бела Црква и многобројни спонзори. За крст часни у Неру сваке године скачу младићи, чланови Клуба за подводне активности „Бела Црква“. Нера је једина војвођанске планинска река, брза је и веома хладна, понеких године и изузетно дубока, тако да њихов задатак никада није лак, може бити и опасан ако их матица понесе, па се преко реке везује уже, као сигурност, а ту су и инструктори роњења који их саветују и за сваки случај чекају у води. Ови храбри млади људи скок у воду за крст сматрају као изузетну част и за овај дан се данима помно припремају. До сада по два пута су крст из воде доносили Драган Перашевић и Мирослав Стевановић, па тако још нико није заслужио част да га после три доношења добије у трајно власништво. На пријему, који је одржан након освештања воде, владика Никанор је све чланове клуба даровао са по једним примерком Библије. У ред црквених добротвора ове године уврштена је Скупштина општина Бела Црква, за досадашњу сарадњу, бригу о храмовима, црквама, хоровима, свештеницима и одржавању Богојављења на Нери и одликована је од владике Банатског Никанора посебном „Граматом“ признањем у знак захвалности. У име општине, признање је из руку владике Никанора примио председник општине Жељко Црногорац. М. Витомиров

СРЕМСКАМИТРОВИЦА: Према подацима Полицијке управе у Сремској Митровици, поротеклу годину, обележила ја и „навала“ Сремаца на биометријске документе. Укупно је издато око 100.000 ових докумената, и то 44.106 личних карти и 50.985 путних исправа. Периодичних гужви је било, најчешће у време летњих одмора и екскурзија, но оне су решаване поподневним сменама. Почетком ове године, гужву око биометријских докумената полако смењује трка за новим реги-

старским таблицама и издавањем нових возачких и саобраћајних дозвола. - За сада, у Срему, поред Сремске Митровице, нове таблица имају Пазова, Шид и Инђија, а битно је напоменути да се таблице добијају одмах. Код издавања нових дозвола, процедура траје мало дуже, јер се захтеви обрађују и шаљу у Београд - напомиње начелник Полицијске управе у Сремској Митровици Зоран Смајић. С.Л.

telefoni

БЕЧЕЈ: Градски хор Бечеј, који је активан при Градском позоришту, одржаће вечерас традиционални Зимски концерт. Почетак је у 20 сати и како је улаз бесплатан, верује се да ће сала Градског позоришта бити испуњена до последњег места. Поред Градског хора Бечеј, на вечерашњем концерту ће као гости наступити Певачко друштво „Сава Трлајић“ из Мола и мецосопран Изабела Гужвањ, а у улози корепетитора биће Луција Трошт. В.Ј.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Зимски концерт

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

petak21.januar2011.

11

ОБЕЗБЕЂЕННОВАЦЗАЈОШДВАПРОЈЕКТАУСУБОТИЦИ

Градеводоводифискултурнусалу СУБОТИЦА: Суботица је један од градова у који је Фонд за капитална улагања у протеклом периоду уложио много новца. Одобрена су још два нова пројекта. Први пројекат односи се на изградњу западног магистралног водовода, који би требало да споји Суботицу и Палић, а други је изградња фискултурне сале у Основној школи „Владимир Назор” у Ђурђину. Западни магистрални водовод пролазиће кроз неколико месних заједница и кошта око 58 милиона динара. Водовод је дуг четири километра и требало би да споји водозахват у Суботици и на Палићу и

на тај начин побољша квалитет дистрибуције воде за пиће. Радови би требало да буду завршени до средине фебруара. - Изградња западног магистралног водовода требало би да побољша водоснабдевање и креће се од Бајског пута, па преко улица Фране Супила, Сомборски пут и до крака Велебит - каже директорка ЈКП „Водовод и канализација“ СнежанаПејчић. Други пројекат, изградња сале за физичко у Основној школи „Владимир Назор“ у Ђурђину. Директорка школе Љиљана Дулић каже да већ неколико деценија чекају салу. Фонд

им је платио израду пројекта, као и објеката који кошта око 79 милиона динара. Сала ће се простирати на 542 метра квадратна, моћи ће да се игра кошарка, одбојка, биће изграђена свлачионица, тушеви посебно за дечаке и девојчице, као и трибине за 120 посетилаца. Протекле две године изграђено је више од 10 спортских терена, а ове године наставиће се улагања у спортску инфраструктуру, рекао је покрајински секретар за спорт МодестДулић. Дулић је најавио да ће школа „Ђуро Салај“ бити следећа која ће добити фискултурну А. А. салу.

ПолагањавенацауБечеју

ЕВОЦИРАЊЕУСПОМЕНАНАКРВАВИЈАНУАР 1942.ГОДИНЕУБЕЧЕЈУ

Сећањана другострељање БЕЧЕЈ: Комеморацијом крај спомен-обележја Зид смрти у центру града почело је евоцирање успомена на крвави јануар 1942. године у Бечеју. Општинска организација Савеза бораца је, по традицији, јуче организовала сећање на друго стрељање овдашњих родољуба пре 69 година, а СО Бечеј ће 28. јануара у подне обележити исто толико година од велике рације, у којој је страдало 226 недужних жртава српске, јеврејске и ромске националности. Иако је одзив био више него скроман, педесетак присутних минутом ћутања одало је пошту страдалима у оба страљања. Председник бечејске борачке организације Градимир Џигурски подсетио је да су у првом стрељању, 11. новембра 1941. године, животе изгубили: Борислав Влајков, Милан Гаврић, Светозар Гаврић, Живко Гагић, Хове Готфрид, Стеван Којић, Исидор

Могин, Лабуд Пејовић, Теодор Цвејанов, Иван Ћирић, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић, а у другој егзекуцији, по пресуди преког суда фашистичких хортијеваца, 20. јануара 1942. године, на Јовањдан, стрељани су: Марко Гаврић, Милорад Живков-Попов, Иштван Нађ, Михајло Остојић, Јанош Речо, Милорад Рус, Славко Симин, Север Стефановић, Јован Црвени, Светозар Чаленић и Милан Чиплић. Један од очевидаца злостављања бечејских родољуба Стеван Дорословачкинадахнутим речима евоцирао је успомене на дешавања пре готово седам деценија. Јучерашња комеморација завршена је полагањем венаца делегација Општинске организације Савеза бораца, Месног одбора бачкоградоштанских бораца, Општинског већа СССС, ОО СПС и родбине стрељаних. В.Јанков

ПОЛОЖЕНИВЕНЦИНАСПОМЕН-ПЛОЧУ ВОЈИСЛАВАДЕСПОТОВА

Биојеиостао великан

ЗРЕЊАНИН: Полагањем венаца на спомен-плочу на родној кући ВојиславаДеспотова у Видаковићевој улици, у Зрењанину, обележена је 11-огодишњица од смрти

овог знаменитог песника, есејисте, приповедача и преводиоца. Венце су положили председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон и негов заменик Предраг Јеремић, као и представници Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”. Обраћајући се присутним члановима породице и поштоваоцима дела Војислава Деспотова, портпаролка библиотеке Јелена Ђорђевић рекла је да је овај уметник остао синоним за ново и неочекивано у књижевности, бавећи се на посебан начин савременим светом и његовом културом. Мартон је најавио да ће једна од улица у насељу “Берберско” ускоро понети име Во-

јислава Деспотова, као и да ће, захваљујући његовом делу, и кандидатура Зрењанина за „Европску престоницу културе“ 2020. године добити на значају и тежини. - Начин на који је стварао може се слободно сврстати међу савремене европске токове у књижевности. Уз Тодора Манојловића, Деспотов је још један аутентични представник новог и модерног у нашој књижевности, који је дух Европе преносио на малог човека, сагледавајући његове проблеме и цивилизацијске потребе – истакао је Мартон. Рођен 1950. године у Зрењанину, Деспотов је објавио 16 збирки поезије, есеја, приповедака и романа, с енглеског, немачког и словеначког језика превео је двадесетак књига Керуака, Бароуза, Ферлингетија, Деблина, Брехта, Кермаунера, Загорижника, Ханжека… Аутор је и више од двадесет радио и ТВ драма. Преминуо је 19. јануара 2000. године у Новом Саду. Градска народна блиотека „Жарко Зрењанин“ издавач је изабраних дела Војислава Деспотова: „Сабране песме”, „Врућ пас и други есеји”, „Романи”, „Чекић таутологије”, као и зборника радова „Књижевност Војислава Деспотова”. Ж.Б.

ПОКРАЈИНСКИСЕКРЕТАРМОДЕСТДУЛИЋУКЕВИЈУ,КОДСЕНТЕ

Опремуза физичко дочекали срадошћу

КЕВИ: Покрајински секретар за спорт и омладину Модест Дулић јуче је у Радној јединици „Текермењ Иштван“ у Кевију сенћанске Основне школе „Стеван Сремац“ на пригодној свечаности предао нову опрему за фискултурну салу. Свечаности су присуствовали републичка посланица Анико Жирош Јанкелић, председница сенћанске општине Анико Ширкова и други општински челници, а пригодан програм приредили су ђаци из Кевија и чланови Гимнастичког клуба „Линеа“ из Сенте, који су са великом радошћу дочекали уређење сале и њено опремање реквизитима. Дулић је изјавио да је један од приоритета Покрајинског секретаријата за спорт и омладину управо санација и опремање фискултурних сала при васпитно образовним установама у Војводини, јер на тај начин не само да се унапређује настава физичког васпитања већ се омогућавају бољи услови за школске секције и омогућавају се бољи услови за ваннаставне активности и унапређује се бављење младих спортом. - Прошле године за санцију, адаптацију и опремање спортских објеката и изградњу терена при школама из покрајинске касе инвестирао је 90 милиона динара, при чему су обухваћене све војвођанске општине. Ове године настављамо

ће након измирења старих дугова, прво бити купљени енергенти. На састанку је констатовано да је тешко обезбедити средства за путовања просветних радника и ученика која износе 17 милиона на годишњем нивоу, јер, како је речено, буџет је лане и преклане остварио мањи приход из републичког буџета. Уместо 19, пристигло је тек пет милиона, што се одразило на коринсике буџета. Због мањка новца у застоју је и обнова школа, због чега је предложено да свака школа сачини план приоритета у својој средини како би се утврдило колико је за радове потребно новца. Ј.П.

са тим пројектом, па ћемо слично као у Кевију широм Војводине обезбедити средства да се подигне ниво квалитета спортске инфраструктуре и на тај начин омогућити боље услове за развој школског спорта и квалитетније услове за тренинге чланова спортских клубова и организација - рекао је Дулић. Средства намењена за санацију, адаптацију, опремање и изградњу терена при школама за ову годину предвиђена су на прошлогодишњем нивоу. Уз подршку Покрајинског секретаријата за спорт и омладину до сада је у Кевију је изграђен отворен терен за мале спор-

тове, а потом је у објекат у који је био неуслован, са бетонским подом и без реквизита, оспособљена фискултурна сала тако што су постављени ламинат и опрема, тако да девојчице и дечаци имају услова за одржавање наставе физичког васпитања и друге активности. - Школа је богатија за фискултурну салу и реквизите, а оно што је импресивно да се повећава број ученика, што треба поздравити и треба да постане модел за Војводину и Србију, где је евидентан негативан прираштај становништва истакао је Дулић. Текст и фото: М.Митровић

Оперисана Дијана Сивчев

КИКИНДА: Дијана Сивчев (21) из Кикинде, која има деформитет панкреаса и једина је у Србији са оваквом болешћу, оперисана је у болници у Сегедину почетком јануара. Операција је тек први корак ка оздрављењу, истичу у породици Сивчев и додају да су захвални људима који су им помогли. У акцији хуманости, која је организована ради прикупљања новца за Дијанину операцију, прикупљено је око 13.000 евра. Породица Сивчев још увек не зна колико ће им новца бити неопходно за даље лечење, али према садашњим прогнозама, ово што су добили неће бити довољно. Једино сигурно јесте да ће сваке године породици Сивчев бити неопходно најмање хиљаду до две хиљаде евра за уградњу ендопротезе. Помоћ Дијани, поред власника „Ангропромета“ РудолфаВалтера, који је даровао највише новца, несебично је пружила и локална самоуправа, као и многа предузећа из Кикинде и других градова и земаља. Дијанина мајка Радмила каже да је ћеркина крв послата на анализу у амерички Институт за генетику, а први резултати би требало да покажу да ли је њена болест генетског порекла.

ГРАДСКОВЕЋЕДАНАСРАСПРАВЉАООДГАЈИВАЧНИЦИНУРИЈА АЗИРИЈА

Псилајујер незнајудапевају

ЗРЕЊАНИН: Пси Нурија Азирија из Зрењанина биће једна од тема данашње седнице Градског већа. Решењем инспектора за заштиту животне средине Азирију је забрањено да држи више од три одрасла пса, пошто их он има преко двадесет, под претњом да ће, ако се у року од тридесет дана не

битну повреду правила поступка, као и након „непотпуно утврђеног чињеничног стања, те погрешне примене материјалног права”. Прича о Азиријевим псима прочула се оног трена када су се његове комшије, у улици Слободана Пенезића и околним сокацима, пожалиле да их животиње даноноћно узнемиравају јер, наводно, непрестано лају. У жалбама су наводили да немају мира од лавежа паса, да се шири смрад од животиња и хране која им се даје, да постоји опасност од ширења болести... - Уосталом, у градској Одлуци о начину држања домаћих животиња прецизно је наведено да се у

дантан и одговоран. Исти такав сам и у кинологији којом се бавим од 1973. године. Супруга и ја смо положили испите за међународног и републичког судију. Мој син је 1986. са 11 година добио одобрење за одгајивачницу паса, а још једна је регистрована на мене. Једини разлог због ког желе да ми одузму псе је што они лају. Пси морају с времена на време да лају, јер нисам успео да их издресирам да певају – одговара Азири на оптужбе. Он се позива на Закон о добробити животиња у коме, како каже, није лимитирано колико појединац може држати паса, већ је ис-

Немасагласностиграда

Школеудуговима

АПАТИН: Основним и средњим школама на подручју апатинске општине из буџета за прошлу и претпрошлу годину нису намирени дугови од око 8,5 милиона динара, а највећа потраживања има ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину која има око 1.400 ученика. На седници Актива директора основних и средњих школа, којој су присуствовали и представници општине Живорад Смиљанић и Миодраг Бакић, речено је да је неопходно да се што пре измире ове обавезе како неплаћање рачуна не би пореметило нормално функционисање школа. Приоритет је грејање, па

СјучерашњесвечаностиуфискултурнојсалиуКевију

ПОМОЋХУМАНИХЉУДИ УРОДИЛАПЛОДОМ

Шеф Одсека ветеринарске инспекције за Средњобанатски округ СлавкаКартал констатовала је да Азири нема сагласност локалне самоуправе за одгајивачницу, као и то да њу нико није регистровао. - Нико није потписао сагласност, а нема ни регистроване дресуре и пансиона. Одгајивачнице су евидентиране само од стране Кинолошког савеза Србије, али ми није познато на основу чега савез издаје таква уверења – нагласила је Карталова. НуриАзири

отараси вишка животиња, оне бити ухваћене, превезене и смештене у привремено прихватилиште о његовом трошку. Он је на овакву одлуку уложио жалбу, а градски већници, како се очекује, данас би требало да је усвоје, пониште решење инспектора и предмет врате на поновни поступак. У одлуци о прихватању жалбе, која ће се данас наћи на заседању, наводи се да је првостепено решење донето уз

дворишту стамбеног објекта могу држати три пса и три мачке, а њихов подмладак најдуже до шест месеци - истичу грађани. Одговарајући на оптужбе упућене на његов рачун, Азири је казао да он не држи кућне љубимце, већ да се професионално бави одгојем паса, што му, заправо, представља и једини извор прихода. - И док сам држао посластичарнице био сам познат као пе-

кључиво важно да им обезбеди нормалне услове за живот. По његовим речима, ветеринарски инспектори су констатовали да су пси прописно збринути, да је подлога избетонирана и да су урађени сливници. Додаје да поседује двориште од хиљаду квадратних метара и да се боксови налазе у његовом дну, па животиње не би требало никоме да сметају. Ж.Балабан

ДијанаСивчев

И поред овакве дијагнозе она истиче да су пресрећни што су дошли до професора др ТамашаТакачија у Сегедину. Девизум панкреаса од којег болује Дијана Сивчев јединствен је случај у Србији, док је у свету 0,06 одсто становништва суочено са овом болешћу. - Осећам се добро и осећам промене на боље – истиче Дијана Сивчев. - Нисам била уплашена операцијом, јер сам велики оптимиста и верујем у себе. Нашла сам се у правом месту, у право време и са правим људима. Морам да обратим пажњу на исхрану, не смем да пијем алкохол и не смем да једем чоколаде. Оброци морају бити мањи, али чешћи. Дијана је студент друге године истуреног одељења Више пословне школе из Београда и поносна је на то што је наставила школовање. - Звали су ме представници школе из Кикинде и рекли ми да школа из Београда жели да помогне. Ове године ослобођена сам плаћања школарине и имам право да наставим са својом генерацијом. Дала сам један испит и то ми много значи. Резултати из Америке биће готови за два до три месеца и након тога биће настављено Дијанино лечење. А.Ђуран


12

crna hronika

petak21.januar2011.

dnevnik

VESELINVUKOTI]I[^EKUJEODLUKUOSVOJOJSLOBODI

Zahtevzaizru~ewestigaodoBeograda NovosadskomVi{emsudujo{ nije stigao zahtev MinistarstvapravdeCrneGoredaseVeselin Vukoti} (51) Nik{i}anin s prebivali{tem u Novom Sadu, izru~i toj dr`avi zbog ubistva Du{ka Bo{kovi}a u Pr~wukodKotora1997.godine zbog kojeg je u odsustvu osu|en na20godinarobije,alijeju~e Ministarstvo pravde primilo taj dopis. Ministarska pravde Sne`ana Malovi} je tim povodom izjavila da }e se zahtev za izru~ewe u najhitnijem roku biti prosle|en novosadskom

bi{em sudu koji protiv Vukoti}avodikrivi~nipostupak. Vukoti} je po Interpolovoj poternici uhap{en dva dana pred Novu godinu u poznatom novosadskomrestoranunaDunavu,alimuposlesaslu{awakod de`urnogistara`nogsudijenije odre|en  pritvor, ve} ponovqenosu|ewe~ekanaslobodi. MinistarkaMalovi}jeju~e izajvila da u Srbiji nema za{ti}enihipodsetiladajeCrnaGoraSrbiji,naosnovuSporazuma o izru~ewu sopstvenih dr`avqana, koje su potpisale

TU@ILA[TVOUOSIJEKUZAKQU^ILO DANEMAOSNOVAZAPOSTUPAKPROTIV OSUMWI^ENOGZARATNIZLO^INUVUKOVARU

Hrvatska ne}ePurdu @upanijsko tu`ila{tvo u Osijekuju~ejesaop{tilodanema osnova za preduzimawe krivi~nog postupka protiv TihomiraPurde,zbog~egaodBosne i Hercegovine ne}e tra`iti wegovo izru~ewe, o ~emu je informisanoTu`ila{tvozaratnezlo~ineSrbije.Nakonsprovedenih istra`nih radwi utvr|enojedanemaosnovazapredu-

TihomirPurda

zimawe krivi~nog postupka protivTihomiraPurde,navelo jetu`ila{tvouOsijeku. „PremaSporazumuosaradwi u progonu po~inilaca ratnih zlo~ina,zlo~inaprotiv~ove~nosti i genocida, sklopqenom izme|u dr`avnog tu`ila{tva

usaop{tewuobjavqenomnaInternet stranici dr`avnog tu`ila{tva. „Naosnovupodatakaitvrdwi iz dostavqenog spisa provedene su istra`ne radwe ispitivawa svedoka pred `upanijskim sudovimauOsijeku,Zagrebu,Splitu iRijeci,a{tojeobuhvatiloispitivawe tridesetak osoba i prikupqawe raspolo`ive dokumentacije.Naosnovuprikupqenihpodatakaidokazane proizlazi osnovana sumwa dabiTihomirPurdaidruge osobe,protivkojihjeutoku istraga pred tu`ila{tvom za ratne zlo~ine Srbije zbog krivi~nog dela ratnog zlo~inana{teturawenika, po~inile to krivi}no delo”,isti~uutu`ila{tvu. U saop{tewu je preciziranoda`upanijskotu`ila{tvouOsijekune}etra`iti izru~ewe  Purde po{to ne postoji zakonska osnova za preduzimawe krivi~nog gowewauHrvatskojidajeo tome informisano i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije. PurdajeupritvoruuZenici od 5. januara kad je na osnovu poternice iz Srbije uhap{en na grani~nom prelazu Ora{jepriulaskuuBiH.Odre|en mu je pritvor od 18 dana, {tojerokkojijeostavqenSrbiji za dostavqawe zahteva za izru~ewe i potrebne okumentacije. Srbija je jo{ 2007. raspi-

dve dr`ave,  uputila zahtev za izru~ewe devet osoba. Jedan od wih, Zlatko Ajkovi}, izru~en je krajem decembra pro{le godine,navelajeona. Malovi}evajenajavilada}e naradnihdanabitidonetaodlukaojo{dvazahtevaCrneGore za izru~ewe srpskih dr`avqana. Za preostalih {est lica u toku je postupak ektradicije, {to zna~i da nadle`ni sudovi razmatraju ispuwenost uslova zawihovoizru~ewe,pojasnila je ministarka Malovi}. Prema wenimre~ima,CrnaGorajeSr-

biji izru~ila Bogdana Markovi}a,aSrbijajeuputilamolbu zaizru~ewepetosoba. „Saradwa izme|u Srbije i CrneGorenaosnovuzahtevaza ekstradiciju je na izuzetno dobromnivouinadamseda}edobrapraksabitinastavqewnai ubudu}e”,istaklajeMalovi}evaju~euHagu. Portparol novosadskog Vi{eg suda sudija Svetlana Tomi}-Joki}izjavilajeju~eda}e tajsudotomemo}idaseodlu~i tekkadazahtevbudestigao.Kako je ona kazala, vanraspravno

Hrvatske i tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije, `upanijsko tu`ila{tvouOsijekuprimilo je kopije krivi~nog spisa protivhrvatskogdr`avqaninaTihomira Purde zbog krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv rawenikaibolesnika”,navodise

salapoternicuzaPurdom,alii jo{ dva hrvatska vojnika zbog sumwedasuunovembru1991.pucaliurawenevojnikeidvaubili,dokjetre}iumroubolnici. Hrvatske vlasti su sve vreme imale tu poternicu, ali nisu reagovale. (Tanjug)

PRETPRO[LENO]IUBEOGRADU

Zapalilikiosk s~ovekomunutra Kiosk na uglu Bulevara despota Stefana i Ulice vojvode Dobrwcazapalilisuusredukasnouve~enepoznatipo~inioci. Povre|enmladi}kojijeradiou kiosku. Povre|enog radnika kioska STR„\uri}”spaslisuvatrogasciiekipaHitnepomo}iionje preba~en u bolnicu. Prethodno su za sada nepoznate osobe oko kioskaprosulebenzinizapali-

le ga, a vatra je brzo zahvatila kioskizkojegje,premaizjavama o~evidaca, istr~ao mladi} u plamenu.Plamenje}ebetomugasilaekipaHitnepomo}i. Namestopo`arasubrzostigladvavatrogasnavozilakojasu ugasila vatru, ali je omawi kiosk uni{ten.  Saobra}aj u ovom delugradapolicijapreusmerava naalternativnepravce. (Tanjug)

Kakoje„Dnevnik”pisao,Vukoti}u, koji ima dvojno dr`avqanstvo i od januara pro{le godineli~nukartuizdatuunovosadskoj Policijskoj upravi, izdr`avawe kazne u zatvoru na KlisiuNovomSaduprekinuto jeuavgustu2009.godinezbogtegobasasrcemdoodre|enogroka u prvoj polovini ove godine uz blagoslovMinistarstvapravde. Za odre|ivawe pritvora nakon uvida u spise nije bilo zakonskih osnov, obja{weno je tom prilikomunovosadskomVi{em sudu,nakonsaslu{awa. E.D.

SRBIJAPOTPISALASPORAZUMSME\UNARODNIMKRIVI^NIMSUDOM

Stranizlo~inci uPadinskojSkeli Osu|eniuMe|unarodnomkrivi~nomsudu(MKS)uHaguzaratne zlo~ine, zlo~ine protiv ~ove~nosti i genocid slu`i}e kazne u novom zatvoru u Padinskoj skelikoji}ebitijedanodnajbezbednijih zatvora u Srbiji, izjavila je ju~e Tanjugu ministarka pravdeSrbijeSne`anaMalovi}. PoslepotpisivawaSporazuma oizvr{ewukrivi~nihsankcijas predsednikom MKS Sang-Hjun Songom uHagu,Malovi}evajeistakla da je Srbija  prva zemqa u jugoisto~noj u Evropi koja je zakqu~ilatajsporazumkojipotvr|uje opredeqenost Srbije da po~inioci ratnih zlo~ina moraju da budu ka`weni bez obzira na mestogdesuzlo~inepo~inili. Ukazuju}idasesporazumneodnosi na osu|ene pred Ha{kim tribunalom,Malovi}evajeistakla da }e osu|enici MKS biti sme{teni u srpske zatvore s obziromnavisinuizre~enekazne,a pre svega u zatvor u Padinskoj Skeli. Ministaka je kazala da Srbijapremasporazumuimapra-

Sne`anaMalovi} iSang-HjunSongopotpisujusporazum

gativne posledice ratnih zlo~inaiposti}imiripravda. „Sna`noverujemdausvimna{impostupcimamoramodabudemo usredsre|eni na uspostavqawesistemavrednostiukomenema tolerancije za zlo~ine. Si-

rodnog i nacionalnog aspekta su|ewaratnimzlo~incima.Ona smatradasepostepenoprebacivawe tih odgovornosti sa me|unarodnognanivodr`avepokazalo „istinskim merilom demokratsketranzicijeuSrbiji”. „Zbog toga ne sumwamo da je MKSjednaodnajva`nijihinstitucijauborbiprotivneka`wavawa zlo~ina i u promovisawu odgovornosti i zbog toga danas ose}amo ponos {to smo prva ze-

tut, Srbija od osnivawa te institucije pokazala spremnost i voqu da pru`i punu podr{ku MKS. Me|unarodni krivi~ni sud sa sedi{tem u Hagu bavi se procesuirawem ratnih zlo~ina po~iwenih na teritorijama dr`ava potpisnicaRimskogstatuta,kojih sada ima 114. Za razliku od Ha{kog tribunala koji je „ad hok” institucija privremenog karaktera, osnovana samo za su-

Prvi osu|enici koji bi mogli da se na|u u Srbiji su dr`avqani Konga ili Ugande

Srbija}etra`itiizru~ewe Hrvatskane}etra`itiizru~eweTihomiraPurde,pa}estogaMinistarstvopravdeSrbijeuputitizahtevzawegovoizru~ewena{ojdr`aviizBiHukojojjenedavnouhap{en,nezvani~nosaznajeTanjug. MinistarkapravdeSne`anaMalovi} najavilajeju~euizjaviTanjuguda}e,ukolikoHrvatskaneuputizahtevzaizru~ewe, Srbijatou~initiuzakonskomroku,anajkasnijedanas,po{to Purdiunedequ,23.januara,isti~eekstradicionipritvor. Purdimo`edabudeprodu`enpritvorza40dana,po{tobosanskopravosu|eprimizahtevzaizru~ewejedneodzainteresovanihdr`ava.Purdajeuhap{enuBosniiHercegovininaosnovusrpskepoternice,zbogzlo~inakojijepo~iniouVukovarui odre|enmujepritvor.

ve}ejo{nijeodlu~ilodali}e se Vukoti} vratititi u pritvor, prema zahtevu Tu`ila{tva,ili}eponovqenosu|ewe za ubistvo, koje je prethodno bilo odr`ano u wegovo odsustvu,do~ekatinaslobodi. OnajekazaladasuizMinistarstvapravdeiOkru`nogzatvora stigla tra`ena dokumentaotomekolikojeokrivqeni proveo na izdra`avawu kazne, odnosno mi{qewe Ministarstva  koje je donelo re{ewe o Vukoti}evom privremenom pu{tawunaslobodu.

IzglegnovogzatvorauPadinskojSkeli

vodausvakomkonkretnomslu~aju razmotri da li }e konkretnog osu|enogprihvatitidaslu`ikaznuusrpskomzatvoru. Prviosu|enicikojibimogli dasena|uuSrbijisudr`avqani KongailiUgande,po{tosesada protiv wih vode krivi~ni postupcipredMKS,autokujerazmatrawe situacija u Keniji, Kolumbiji i Avganistanu, a Srbije nemanatomspisku. Ministarka pravde Srbije ocenilajedasesamoputem~vrstesaradwemoguumawitisvene-

gurna sam da }e potpisivawe ovog sporazuma u~vrstiti na{u posve}enost vrednostima i ciqevimakojedelimoinimalone sumwam da }e se na{a saradwa nastaviti i narednih godina”, poru~ilajeona. Suo~avawe sa sistematskim kr{ewem qudskih prava i ratnimzlo~inimapo~iwenimunedavnoj pro{losti nikako nije lakzadatak,ukazalajeministarkainaglasiladajezauspehneophodno razumevawe kompleksne me|uzavisnosti izme|u me|una-

mqa u regionu i jedna od prvih dr`ava~lanicakojajezakqu~ila ovaj sporazum sa sudom”, naglasila je Malovi}eva. Istakla je da potpisivawe Sporazuma jo{ jednom potvr|uje posve}enost Srbije da sudi ratnim zlo~incima bez obzira na to gde su zlo~inipo~iweni. Ministarka je izrazila spremnost Srbije da iskustvo kojejeste~enousu|ewupo~iniocima ratnih zlo~ina i drugih te{kih dela iz me|unarodnog krivi~nogpravastavinaraspolagawesuduisvojimpartnerima kojisesuo~avajusasli~nimslu~ajevima.Onajepodsetiladaje, kao jedna od zemaqa osniva~a MKSijednaodprvihme|u60dr`ava koje su ratifikovale sta-

|ewa optu`enima za ratne zlo~inenaprostorubiv{eJugoslavijeiRuande,MKSimakarakter stalnog suda. Srpski parlament usvojio je Zakon o saradwi sa MKS-om 2009. godine, ~ime je stvorenaosnovazadaquprimenu osniva~kog akta tog suda - Rimskogstatuta. Prema re~ima predsednika MKS-aSonga,potpisivaweovog sporazuma predstavqa istorijski trenutak i za MKS i za Srbiju, jer predstavqa konkrernu akcijuzaispuweweme|unarodne pravde. On je pohvalio spremnostSrbijedasara|ujesatimsudomiukazaodasuporedna{edr`ave ovaj sporazum potpisale jo{VelikaBritanija,Austrija, Belgija,DanskaiFinska.

PRITVORENADVOJICAMLADI]AIZLA]ARKA

Hiciizpu{keu„Pobedi” Zbogosnovanesumwedasuizvr{ili krivi~na dela izazivawa op{te opasnosti i nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, stavqawa u promet oru`ja i eksplozivnihmaterija,sremskomitrova~ka policija li{ila je slobodeiodredilazadr`avawe do 48 ~asova @ivanu D. (22) i MilenkuV.(24)izLa}arka. @ivan D. se tereti je preksino}, u bifeu „Pobeda”, ispalio vi{ehitacaizautomatskepu{ke u plafon prostorije u kojoj su se nalazili gosti, muzi~ari i osobqe. Odmah nakon toga, iz bifea jeiza{aoMilenkoV.iizistepu{keispaliopreostalumuniciju.

Nemirnano}uLa}arku

Osnovano se sumwa da je iste no}i,MilenkoV.napaoverbalnoifizi~kijednoggostakafane„Partizan„ipritommunaneolaketelesnepovrede. @ivan D. i Milenko V. su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u SremskojMitrovici,kojiimje nakon saslu{awa, odredio pritvordomesecdana. Protiv Milenka V. pred Osnovnim javnim tu`ila{tvom uSremskojMitrovici,uredovnom postupku bi}e podneta i krivi~na prijava za krivi~no delonasilni~kopona{anje. S.L.


crna hronika

dnevnik KRIVI^NE PRIJAVE PORESKE POLICIJE

Desetoro seteretiza utajuporeza Poreska policija podnela je Prvom osnovnom tu`ila{tvu u Beogradukrivi~nuprijavuprotiv deset osoba zbog osnovane sumwedasuizvr{ilikrivi~no deloporeskautajaitimeo{tetili buxet Srbije za iznos od 40, 2 miliona dinara, saop{tenojeju~eizPoreskeuprave. Prijavajepodnetaprotivdirektora privrednog dru{tva “Magadi in`ewering” iz BeogradaZ. M,zatimvlasnikaidirektora privrednog dru{tva “Kaleauto”izNovihBanovaca D.K.i@.P,direktoraprivrednog dru{tva “Trgokop” iz BeogradaD.N,kaoidirektoraprivrednog dru{tva “Asmi co” iz Vrbasa@. M. Prijava je podneta i protiv direktora privrednog dru{tva “Oktanoil”izNovogSadaV.S, direktora “Klio” iz Sremske Kamenice S.K, direktora privrednog dru{tva “Efeto” iz ProkupqaD.M,kaoidirektora “Veledinovi}“V.M.

auto”,“Klio”i“Efeto”,ukupne vrednostiod88milionadinara, a nov~ana sredstva od prodaje dobara nije uplatio na teku}i ra~un privrednog dru{tva, ve} ih je zadr`ao za sopstvene potrebe. Na opisani na~in Z.M. je izbegaoobra~unipla}aweporeza poodbitkuuukupnomiznosuod 17, 6 miliona dinara, navedeno jeusaop{tewu. Poreska policija podnela je Osnovnomjavnomtu`ila{tvuu Sremskoj Mitrovici krivi~nu prijavu protiv direktora privrednog dru{tva “Kolorit”  iz [ida R.G, zbog osnovane sumwe dajeizvr{iokrivi~nadelaporeska utaje i neosnovanog iskazivawaiznosazapovra}ajporeza i poreski kredit, ~ime je o{tetio republi~ki  buxet za 36,1milionadinara,saop{teno jedanasizPoreskeuprave. Prijavqenije,unameridaizbegnepla}aweporeza,uperiodu odjuladooktobra2009.godine,

Osumwi~en direktor „Simeksa” u Subotici PoreskaupravapodnelajeOsnovnomjavnomtu`ila{tvuuSubotici krivi~nu prijavu protiv direktora privrednog dru{tva “Simeks”iztoggrada@. S.zbogsumwedajeizvr{iokrivi~nodeloporeskeutaje~imejeo{tetiobuxetSrbijezaoko29,8milionadinara,saop{tenojeju~eizPoreskeuprave. Kakojenavedenousaop{tewu,@.S.jeunameridadelimi~no izbegnepla}aweporeza,uperioduodmajadooktobra2009.godine,uposlovnimkwigamaprivrednogdru{tvaevidentiraoprodajuputni~kihvozilazakojinijeizvr{ioobra~unPDVuiznosuod 650.447dinara,aprilikomprenosadelaimovinekaoosniva~kog uloganijeobra~unaoPDVuiznosuodoko26,5milionadinara. “Po navedenom osnovu @. S. je  izbegao da obra~una i plati PDVuukupnomiznosuodoko27,1miliondinara”,navedenojeu saop{tewu. @.S.seteretiizakrivi~nodeloneupla}ivaweporezapoodbitku@.S.,kojijeizvr{iotako{tojeuperioduodjuladooktobra2009.godine,isplationetozaradazaposlenimradnicima,ada istovremenonijeuplatioobra~unateporezeidoprinoseuukupnomiznosuodoko2,6milionadinara,dodajeseusaop{tewu. Poreska policija podnela je Osnovnomjavnomtu`ila{tvuu Sremskoj Mitrovici krivi~nu prijavu protiv direktora privrednog dru{tva “Kolorit”  iz [idaR.G Z.M.jespomaga~ima,uperioduodseptembra2009.doseptembra 2010. godine, u poslovnim kwigama “Magadi in`eweringa”la`noprikazaonabavkudobara od privrednih subjekata u kojima su pomaga~i odgovorna lica,ukupnevrednostiod148,4 miliona dinara, s iskazanim PDV-om s pravom na odbitak u iznosuod22,6milionadinara, ~imejeumawioobavezuzaobra~unipla}awePDV-aunavedenomiznosu.NavodisedajeZ.M. uposlovnimkwigamaevidentirao prodaju dobara privrednim subjektima “Trgokop”, “Kale

me{awem i aditirawem otpadnih uqa, obavqao nedozvoqenu proizvodwu i promet derivata nafte, koji po svojim karakteristikama odgovaraju “dizel” gorivu, na osnovu ~ega je bio u obavezi da izvr{i obra~un i pla}aweakcizeuiznosuod32,6 milionadinaradinara,{tonijeu~inio. Dabiizbegaopla}aweakcize i dela PDV-a, R.G. je u poslovnim kwigama privrednog dru{tvala`noprikazaopostojawe proizvodwe i promet lo`nog uqa i nadle`nom poreskom organu podneo PDV prijave neistinite sadr`ine, u kojima se nezakonitoopredeliozapovra}aj poreza i poreski kredit u iznosu od 3, 4 miliona dinara, navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)

DVOJICA MARADI^ANA OSUMWI^ENA ZA RAZBOJNI[TVO

Staricabeznovca Sa{a H.(25)iIgor @.(29)iz Maradika terete se da su preksino}, maskirani i uz pretwu no`em,upaliuku}u83-godi{we stariceiudarilije{tapompo glavi tra`e}i novac. Osumwi~enisu,nena{av{ini{ta,oti{liunepoznatompravcualiih jeubrzoprona{lapolicija,li{ilaslobodeiodredilaimza-

dr`avawe do 48 ~asova. Povre|ena starica preve`ena je u KBCuNovomSadu. Zbogosnovanesumwedasuizvr{ili krivi~no delo razbojni{tva,osumwi~enisuprivedeni istra`nom sudiji Osnovnog sudauSremskojMitrovicikoji im je nakon saslu{awa odredio pritvordomesecdana. S. L.

petak21.januar2011.

13

„DNEVNIK” SAZNAJE NOVE DETAQE IZ BIOGRAFIJE UHAP[ENOG PROFESORA ZORANA JOSI]A

Osumwi~enipedofil biomentorMinistarstva prosvetezaRome Profesor istorije Zoran Josi} (1968)izNovogSada,kojijeuhap{enuakcijipolicije “Armagedon” pod sumwom da je po~iniokrivi~nodeloprikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnoglicazapornografiju,kako “Dnevnik” saznaje, bio je mentor za tri potiske op{tine u projektu“Obrazovnainkluzija Roma“. On je kao op{tinski mentor za romska pitawa ovog mesecaudvanavrataboraviou Adi,^okiiNovomKne`evcu, alijeposlehap{ewaju~eskinutsaspiskaianga`manmuje propao zbog stavqawa iza re{etaka. Osumwi~eniprofesoristorije, koji je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u decembru 2006. godine odbranio magistarski rad “^istili{te svetogPatrika”iuSrbijiobjavio kwigu posve}enu istoriji Irske “Pitawe Irske”, na{ao se me|u 28 op{tinskih mentorazaromskapitawakoji su28.decembrapro{legodine potpisali ugovore u okviru projektaMinistarstvaprosveteSrbije,kaopodr{ka58najsiroma{nijih op{tina u Srbijizarazvojobrazovneinkluzije Roma. Na spisku mentora objavqenomnazvani~nomsajtu MinistarstvaprosveteSrbije i projekta DILS - “Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnomnivou”,doju~esenalazilo se i ime Zorana Josi}a kao mentora za podru~je op{tina Ada,^okaiNoviKne`evac.

Projekat DILS Vlada SrbijerealizujeizsredstavazajmaSvetskebanke,odnosnoMe|unarodne banke za obnovu i razvojod2009.do2012.godinei ukupnavrednostzajmaje32miliona evra, a realizuju ga ministarstva zdravqa, prosvete, radaisocijalnepolitike. Na sajtu Ministarstva prosvete ju~e je spisak op{tinskihmentorazaromskapitawa izmewen i na wemu vi{e nema imena uhap{enog profesora, takodaihjesada27,auvidomu spisak mo`e se ustanoviti da supodru~jatripotiskeop{tineAda,^okaiNoviKne`evac preraspodeqena mentorima iz @abqa, Ba~kog Mono{tora i Novog Sada. Istovremeno, na sajtuprojektaDILStako|eje ostalo samo 27 imena i jedna praznakolona,alinatomspiskuju~eutokupopodnevazadu`ewa za tri potiske op{tine koje je pokrivao izbrisani mentor Josi} jo{ nisu preraspodeqenaonakokao{tojeto ve} objavqeno na sajtu Ministarstvaprosvete. Posleprekju~era{weginteresovawa u Ministarstvu prosvete Srbije i obra}awu PRslu`bi, nismo uspeli da dobijemo izjavu nekog od zvani~nika u vezi ~iwenice da je uhap{eni profesor osumwi~en za de~iju pornografiju s odgovorima kakvi su bili kriterijumi za odabir mentora za u~e{}euprojektu“ObrazovnainkluzijaRoma”ikakojemogu}e daseme|umentorimana|epomenutiprofesor.

ZoranJosi}

Prilikom potpisivawa ugovora s op{tinskim mentorima pored wihovog anga`mana iz Ministarstva prosvete najavqenojeda}enajzna~ajnijivid podr{ke biti sredstva koja }e se dodeliti najboqim predlozima projekata. Ti projekti trebadaomogu}euspe{no{kolovaweromskedeceuskladusa zakonima koji propisuju dostupnost pred{kolskog, osnovnogisredwegobrzaovawa,najavilajetadadr`avnasekretarkauMinistarstvuprosvetedr Tinde Kova~ Cerovi}. Tadajejo{re~enodajeprvi zna~ajan korak za selektovane op{tine predstavqaju op{tinski mentori koji }e u saradwi sa op{tinskim timovima razvijati integrisanu upisnupolitikuisistempodr{ke zauspe{no{kolovaweromske dece. Izme|u ostalog, uloga op{tinskog mentora bi}e da

~lanovima tima na nivou op{tine obezbedi neophodnu podr{ku u fazi kreirawa predloga projekta, odnosno LokalnogakcionogplanazaRome,tako i u fazi wegove implementacije. Ra`alovanimentorzapotiske op{tine prema svedo~ewu iz jedne op{tine bio je prvi put na upoznavawu 3. januara, potom i prilikom formirawa Tima za pitawe obrazovne inkluzijeRoma. -Trebaojeponovodado|e21. januara,aliupoznatismosasituacijom i da nam je odre|en drugimentor.Sre}om,osumwi~enimentornijei{aopo{kolama,nitijeimaododirasdecom, a na{i kontakti bili su usmereni na obaveze koje nas o~ekujuusastavqawuakcionog plana i pripremu projekata kojim bi konkurisali za sredstva - ka`e za na{ list op{tinskifunkcionerkojinije `eleodamusepomiweime. U nekim op{tinama, sada ve}biv{imentor,biojeuposeti{kolama. - Prilikom zapo{qavawa prosvetnih radnika tra`e se svemogu}eprovere,{tojesasvim normalno jer je rad s decom veoma odgovoran posao, alijestra{nokadanamizMinistarstvapo{aqumentoraza kojeg iz medija saznamo da je kaopromoterpodr{kezna~ajnom projektu uhap{en i osumwi~en za de~iju pornografiju -reakcijajeprosvetaraizjedne{kole. M. Mitrovi}

JOSIPOVI]EVI RO\ACI, PRIJATEQI I KOM[IJE [OKIRANI RAZLOZIMA ZA WEGOVO HAP[EWE

Terasaspogledom napedofiliju Hap{eweZorana Josi}a (43), zbog sumwe da je tokom 2009. i 2010.godinepribavqao,posedovaoiprikazivaopornografske snimke i iskori{}avao maloletnike za pornografiju, iznenadilojesvekojigapoznaju;kakoro|ake,takoikom{ije.Naime, nikome nije padalo na pamet {ta u svom stanu na novosadskom Novom nasequ radi ovaj nezaposleni profesor istorije,rodomizSremskeMitrovice, koga prva kom{inica opisuje kao “povu~enog i mirnog ~oveka koji godinama unazadnijemogaodana|eposao”i ~iju je ma~ku obilazila i hranila kada je Josi} bio na putu, ne primetiv{i pritom ni{ta neobi~nouwegovomstanu. Me|utim, policija je nakon hap{ewaJosi}auwegovomkompjuteru i na eksternim nosa~imapodatakaprona{lavi{eod 10 gigabajta fotografija, videosnimakaiaudiozapisapornografske sadr`ine, u kojima su u tu svrhu zloupotrebqena deca. Pritom je, kako stvari stoje,preferiraomali{anedo 11 godina, snimqene u raznim situacijama.Iakosenaosnovu dosada{wih informacija ne mo`epreciznozakqu~itidali

ZgradauNovomSaduukojojjestanovaoosumwi~eni

„Armagedon” uhapsio osmoricu U okviru akcije “Armagedon“, pro{le godine je uhap{eno i osamdr`avqanaSrbije.Umaju2010.godineuhap{enisuJasminko Stepi} (60)izBeograda,Igor Ivankovi} (37)izNovogSada, Sr|an Gitari} (33)izSmederevaiLaslo Kedere{ija (29)izKikinde.UjunusuprivedeniTadija K. (75)izKraqevaiDragan K. (52)izNi{a,uoktobruFadil Islamovi} (38)izNovogPazara, aunovembrupro{legodineNemawa Aleksi} (23)izTrstenika. jenekeodsnimakaisamnapravio, pa ~ak ni to da li Josi} uop{te poseduje foto-aparat ilikameru,zanimqivojedaterasa wegovog stana u Ulici Stojana Novakovi}a gleda ta~no na ulaz obli`weg vrti}a “Svitac”. U svakom slu~aju, on

se trenutno sumwi~i za internet razmenu pornografskog sadr`aja za pedofile, a da li je Josi} “samo” skidao tu|e snimkesinternetailijeisampraviosvoje,teihposleustupaoi prodavao drugima, utvrdi}e istraga.

Ina~e,ZoranJosi}nijeimao dece i, otkako se pre nekoliko godina razveo, `iveo je sam sa svojom ma~kom. Naro~ito se zanimao za istoriju Irske ali, iakoje2006.godinemagistrirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odbraniv{i tezu “^istili{te Svetog Patrika”, Josi}godinamaunazadnijeuspevaodana|estalanposaoustruci profesora istorije. Umesto toga,nekolikogodinaje`iveoi radiouinostranstvu,anekiNovosa|ani ga se verovatno se}aju kao{ankerau“Ajri{pabu”. Privedenjeuokvirupolicijske akcije “Armagedon” za suzbijawede~jepornografije,koju SBPOK sprovodi u saradwi saevropskimpolicijamaiameri~kim Ef-Bi-Ajem i Josi}eve tajne aktivnosti su i otkrile inostrane bezbednosne slu`be kojesu,locirav{iAj-Piadresu wegovog kompjutera slu~aj prepustile srpskoj policiji. Prema re~ima ministra policije Ivice Da~i}a, re~ je o neprekidnojakcijime|unarodnihrazmera.Podse}awaradi,uokviru iste akcije je pro{le godine {irom Srbije uhap{eno osam mu{karaca osumwi~enih za pedofiliju. A. G.

U BEOGRADU OSU\EN BRANKO JOCI]

Biv{emdirektoru„PutevaSrbije” dvegodinezatvora PrviOsnovnisuduBeograduosudiojebiv{egdirektoraJavnog preduze}a “Putevi Srbije” Branka Joci}a na dve godine zatvora zbogfalsifikovawaslu`benedokumentacije,izjavilajeju~eTanjuguportparolisudijatogsudaIvana Rami}. “Joci}uimapravona`albu”,reklajeRami}inapomenuladaje presudaizre~enapremesecdana Biv{idirektorJP“PuteviSrbije”biojeoptu`endajeprekora~iobuxetpreduze}azaoko200milionaevra,anasu|ewujenegi-

raooptu`be,isti~u}idajesveradioudogovorusUpravnimodborom,resornimministrimaiVladom. Optu`nicaje,izme|uostalog,teretilaJoci}adajefalsifikovawemdokumentacijeumawioukupaniznospotro{enihsredstavau 2004. za oko 12,5 miliona evra, u 2005. za oko 86 miliona, a da je u 2006.buxet“PutevaSrbije”“probio”za100milionadinara. Joci}jedu`nostdirektora“PutevaSrbije”obavqaokaokadar NoveSrbije.


14

reporta@e

petak21.januar2011.

dnevnik

STARI[AHSEPOVLA^IPREDNOVIM,SRPSKIM,KOJIJEPATENTIRAOGORANRADOVI]

IKarpovpodr`ava igrusa{pijunima e} dva milenijuma {ahi- vreme nastanka i ekspanzije stisenadmudrujunatabli klasi~nog {aha, novi je dinakojajesvotovremeostala mi~niji,uwemunema„poznatog ista, ali mogli bi da promene pobednika”ipunjeobrta.Toje ambijent. Tako misli Goran Ra- pravi„ratzvezda” na{ahovskoj dovi}, konstruktor Novog ili tabli – strate{ki svoje patent kako ga kolokvijalno zovu „srp- analiziraRadovi}. Pove}awebrojapoqa,usloviskog” {aha, stare igre u novom lojeive}i brojfigura.Uprruhu,kojaosvajasvet. -Novi{ahpru`a{irispekvomjee{alonudesetpiona,kotar mog u}n os ti savladavaw a ji se kre}u „cik-cak” preko taprotivnika, {to iziskuje ve}u ble iprimarniciq imje dolakoncentraciju, pa i vi{i ste- zak do posledwe ku}e i unaprepen razvoja inteligencije. To |ewe u vi{i ~in. Iza wih, na jedn a od najve} ih vredn os ti, krajwim bokovima su topovi. aliiglavnihrazlogazbogkoga Kre}usudijagonalnoipravolisam pre skoro 15 godina re{io nijski,bezobzira zabojupoqa. da osmislim ovu igru – obja- Izme|uwihsupotriskaka~ai {wava Radovi}. lovca,kojisuvezanizasvojeboTabla umesto 64 crna i bela je.Izawih,kaonosilacsuverekvadratna, sada ima 91 crveno, niteta stoje kraq i kraqica. plavoibelo{estougaonopoqe, Jednaodnovinaigrejekraqevi papodse}anap~eliwesa}e.Ta- kraqi~in „{pijun”. Prednost ko je, isti~e Radovi}, drevno nadmetawe “sila”, predstavqenih u crnim i belim figurama,dobilonasavr{enosti, zadr`avaju}i kona~ni smisao matirawe kraqa, shva}enog kao nosiocaredaiporetka. - Za razliku od klasi~nog {aha, centralni deotable ovdenezna~i gotovo ni{ta. Nekad je kontrola ~etiri sredi{wa poqa bila presudna, dok sad te`ina igre pada,presvega,nabo~ne linije. Ako pa`qivo pogledate klasi~ni i novi {ah, lako je utvrditi da oba prenose shvatawerata natablu. Alidokstarefigurei wihovraspored,odgovaraju bitkama vo|enim u ISvetozarGligori}overionovuigru

V

te figure u odnosu na ostale je {tomo`edapreska~eisvojei protivni~kefigureimewapoqa.Usadejstvusadrugima,veoma je mo}no oru`je, ali postaje slabo usamqeno. Kao i u stvarnom`ivotu. -Ovojeigraukojojnemavelemajstora. Odli~ni igra~i klasi~nog{ahaprekono}ipostaju po~etnici,adecagospodaritable.Prednostjei{tojo{nema “zakovana” pravila,padopu{ta svimadasmislesopstvenimehanizam koji dovodi do pobede – najbrajaprednostiRadovi}. Wegov pronalazak zaista osvaja svet, igra se u preko 70 dr`ava, a 31 imaju registrovanihvi{eod 1.000klubova. - U po~etku su qudi bili skepti~ni. Na`alost, mnogi su i danas, uglavnom stariji igra-

„Zvezdanirat”natabliKarpova iMi}unovi}a

~i koji ne}e da prihvate ~iwenicu da je do{lo vreme smene. Zahvaquju}isvetskim prvacima Anatoliju Karpovu i Borisu Spaskom, i nekada omladinskom Bori Ivkovu, koji su bili promoteri,krenuloje na boqe. Trenutnom situacijom u Srbiji sam prili~no zadovoqan. Naravno, logisti~ka podr{ka uvek dobro do|e, ali nema grada gde pri {kolama ili {ahovskim klubovima, nema sekcije gde deca i odrasli igraju na{ {ah ka`e Radovi} i najavquje da entuzijasti okupqenioko„Wu~es

Radovi}napedago{kojturneji

PRE^ANINJO@EF[LEZINGERIBEOGRAD OPISMENIOKLASI^NOMMUZIKOM

KADSUUNEVOQI,UMEJUBANATSKIFAZANIIDAUDARELOVCE

Pustiwakpucao krupnimkalibrom od najuglednijih. U lova~ku belenaju lova~ke pri~e da budu {kaispalaizruku.Ali,nijemeto `nicuupisaojeodstreqenesrndaitekakozanimqive,samo{to obeshrabrilo. }e, lisice, ze~eve… I{ao je i u se uz kakav gula{, ro{tiq Nije se pokolebao ni kada je polov na {akale i divqe sviwe a za ili po koju ~a{icu, neumorno “vr- ~etkomdevedesetihgodina,uprvom sad a mu je nei sp uw en a `eq a da te”kadjeistodru{tvozaastalom. lovu na prepelice, u dru{tvu sada uhvativuka. NekejeuSutjeci,selunedalekood pokojnih prijateqa Radovana MarSe~wa, zapamtio i predsednik me- kovi}a i Milo{a Andrija{evi}a, -Bilojesvakojakihdo`ivqajai snogLova~kogdru{tva“Jedinstvo” uporno pucao u prazno. Ispalio je ulovunazeca–otkrivasagovornik RadenkoPustiwakBeli.Awemuse tada60metakaanijedannije,~akni “Dnevnika”-Kadsenajmawenada{ vaqaverovati,jerlovijo{od1989, okrznuopticu. proma{i{ga.Ilitizaka`emetak, zajedno sa bratom Milenkom, koga, ilisedesine{todrugoneplanira- Gledam, leti ptica, ispalim jepak,daseskrozrazlikujezovu–Cr- danhitac,onaprodu`idaqe–se}a no. Eto,  jedan prijateq {to dr`i ni. Prvu pu{ku, “zastavinu”, onu se Beli. – Onda kafi} u selu lane najskupqu,  kupio mu je pokojni drugi, tre}i, ~ejeupornoni{anio otac. I danas ga besprekorno slu- tvrti i opet nizecaapu{kanika`i,akadlova~koodelotrajnospa- {ta. Moji prijako da opali. @ikujeuormarnasledi}ejewegovsin teqi poga|aju i votiwa, da ne veSlav i{ a ili sin ovc i Mil o{ i }ute. Do|em kurujete, ide prema Mark o. Ima wem u. Nik ak av Rad enk o jo{ prasak da se ~uje, ceo ars en al, sam o {kqoc aw e. uglavn om iz Naposletku shvak r a g u j e v a ~ - ti kako je zaborakih pog on a, vio da nap un i kar ab in i oru`je. sa~m ar u, ali Smatradajezec i “rusku {estvor en da bud e snaestku” koodstreqen, ali ne ju je dobio na posvakucenu.Jer, najgore je kad se tomboli u Jauni{ ti mat i~n o {i Tom i} u. jato. Kako je lane Me| ut im, za bilo malo ze~eva, razl ik u od Grupniportretsvetrewa~om kao i u drug im nekih kolega, StrpqewejeRadenkovoglavnooru`je krajevima, lovnik Mile Prstojesvojetrofejeneka~inazid.Daoje }iidugorazmi{qamkakoje,iteo- vi},Upravniodbordru{tvaiPuda mu preparaju samo jednu prelepu retski mogu}e, da ba{ sve promastiwak nisu dozvolili preteranu lisicuiparrogovaodsrnda}a.Ob- {im. Po{to sam bio tek po~etnik hajku,dane{toostaneizaovugodija{wavadadovoqnou`ivaulovui do|em kod Andrija{evi}a i pitam ne. Svi su prihvatili tu odluku a, {etwi po banatskim pa{wacima, ga po{teno u ~emu je problem. On po re~ima Pustiwaka, sloga i didokmusvedrugonijenekigu{t. prvozapaliocigaretu,patekposle sciplina lovaca iz Sutjeske, koji -Se}amse,kaoju~edajebilo,pr- dugedramskupauzu,me„prosvetli”: gazdujuna3.600hektara,tusenezavog izlaska na teren, odmah nakon “Zna{{taimanovo?Prepelicase vr{avaju.Sem{tosuizgradilidve {to sam polo`io lova~ki ispit – netu~e~etvorkomi{esticom,nego vetrewa~e i postavili dvadesetak veliPustiwakuzosmeh.–Oti{li prpom i sitnom sa~mom”. A ja, ne hranilica za fazane, nikad se nije smo u lov na fazana i jedan od wih znaju}i,udarioonomkrupnom. Ali, po{to se najkvalitetnije desilo da neko bude rawen. Va`e na|emiseba{izme|unogu.Odjedu~i na terenu, Pustiwak je vreme- strogapravila,akoihnepo{tuje, nom je poleteo, nisam stigao ni da nom postajao sve boqi i danas je, automatski se iskqu~uje iz lova. reagujem,ave}mejepobradiinosu me|u 48 ~lanova “Jedinstvo”, jedan Nemapra{tawa. udario perjem. Od straha mi je pu@.Balaban

Z

SavezaSrbije”ubudu}nostimogupostativelikiigra~i. Iporeduspehaigre kojujepatentirao 1986. a registrovao tek2000.Radovi}ostajepristavudajewenavaspitnauloganajva`nija. - Putujem po celoj Srbiji, ne samo da bih promovisao igru, ve} i objasnio zna~aj ranog susretadetetaspotrebomdasebude stalo`en i  korektan prema protivniku,apresvega,marqiv i analiti~an. Na{i treninzi podrazumevajuipedago{kaiskustva. U igri deca predvi|aju protivni~keipreispitujusvoje poteze, {to ih upu}uje na konstantno razmi{qawe - napomiwe Radovi} i dodaje da je novi {ahneprevazi|enaigrakojabi, ako joj se ozbiqno pristupi, od decemogladanapravi-nadqude. Stevo Lap~evi}

Somboractrubom zarazio[umadince reporuka novosadskog gradona~elnikaIgoraPavli~i}a,{tojeuSrbijiobi~noeufemisti~kiizrazzaobavezuju}ibefel,dastonavojvo|anskavaro{imadobitispomenikposve}enUzeir bej Abdul Husein oglu Haxibekovu, ocuazerbejxanskeklasi~nemuzikeiprvemuslimanskeopere({tagodtozna~ilo) pomalo je razo~arala obi~ne `iteqe Sombora. Mislim, neka Novosa|ani {ire prijateqstvo Srbije i dalekog, ali bratskog Azerbejxana kako su to proletosuBakuudogovorilipredsedniciTadi}iIqhamAlijev,alisevapbi biodasePavli~i},ina~esomborskodete, seti, pa u onom predvi|enom Parku skulptura kod Filozofskog „pobode“ i nekiskromniji,posve}enzemqaku,Somborcu, Jo`efu [lezingeru, ocu profesionalnog klasi~nog muzicirawa u Srba,kojijeuzgredSrbadijii„otkrio“danas najpopularniji im instrument, truSviraojeJocamar{eveimelodrame bu.Dobro,nemaSombornaftuigaskao Azerbejxan,panemo`edapomognespo- i kao kapelnik predvodi Kwa`evskomenik[lezingerusa13,5milionadina- srbsku bandu. Usput je sara|ivao i sa ra,kao{tojetou~iniopredsedniksvih Kwa`evsko-srbskim teatrom Joakima AzerazaHaxibekova,aliopet... Vuji}a i Nikoli}evom trupom, za ~ije A „na{“ Joca [lepostavke je radio muzingerrodioseskoro ziku i aran`mane, poBio je u kne `e vi ni Sr bi ji stotinak godina pre staju}i rodona~elnik maestro [lezinger Haxibekova, ta~nije takozvanih „komada sa toliko ugledan da je i 1794, ba{ kao i novopevawem“ koji su obesadski lordmer u decenijama posle wegove le`ili 19. vek srpske Somboru, iz koga je teatarskekulture. smrti svaki Pres eq ew em prezaranaoti{aoubeli profesionalni muzi~ar stoniceuBeograd,sesvet vo|en qubavqu nazivan – {lezinger lisei[lezinger,gde prema muzici. Sin nas tav qa da rad i u imu}nih i prosve}ezvani~nom vladarskom orkestru ali i nihsomborskihJevrejaosnovnomuzi~ko Nikoli}evom teatru na \umruku, sve obrazovawe ste~eno zahvaquju}i prido penzionisawa 1864. Kolika je bio vatnimu~iteqima,nadogra|ivaojesviwegovugledsvedo~ii{tosudecenijaraju}iuzdu`ipoprekoEvropesa~uvema posle wegove smrti 1870, u Srbiji nompe{tanskomkapelomAlojzaCibulsvakogprofesionalnogmuzi~arazvali ke,dabiseod1819.slede}ihdesetgodi- „{lezinger“. Wegovi, u me|uvremenu naprimiriouNovomSadukaokapelnik ogoleli i oboseli, Somborci su mu se Gra|anskegarde.Tujeuradioimuzi~ki onomad odu`ili daju}i jednoj ulici aran`man za „Alpisku pastoralu„ Atawegovoime,{tojetekmalitro{akza nasijaNikoli}a,prvuna{umelodramu. dvelimenetable,adanassene{tomiNadvejegodine„sko~io“ido[apcane sle,akopreostanekojabankaodspomebili~ivija{eu~iolepommuzicirawu, nika Haxibekovu, mogli bi i Novosanakon ~ega je usledio poziv svetlog, a |ani da se sete prvog velikog srpskog opet nepismenog, srpskog kwaza Milo{adautadstonomKragujevcuformira muzikanta. M.Miqenovi}

P


c m y

LOV

dneVnik

PRESTROJAVAWE LOVACA NA SEVERU BANATA

15

petak21.januar2011.

JUBILEJ NA SREMA^KI NA^IN

Od~etiridru{tva– ~etiriudru`ewa Prema opredeqewu lovaca iz Lova~kog udru`ewa „Srnda}„ koje obuhvata dru{tva i bogat lovni teren severnobanatske op{tine Novi Kne`evac, prestrojavawe }e se izvr{iti u ~etiri lova~ka udru`ewa sa sedi{tima u Banatskom Aran|elovu, Srpskom Krsturu, \ali i Novom Kne`evcu. Sva lova~ka dru{tva iz ovih mesta posta}e lova~ka udru`ewa. Na vanrednoj Skup{tini LD „Fazan” u Banatskom Aran|elovu usvojen je novi Statut prema kojem }e dru{tvo ubudu}e egzi-

utvrde u okvirima postoje}ih katastarskih op{tina pet pomenutih naseqa, pa bi se po{tovawem tog principa u okviru lovi{ta na{lo jo{ preko 700 hektera lovnog terena koje sada pripada LD „Zec” iz susednog Srpskog Krstura. ^lanovi LD „Fazan” iz Banatskog Aran|elova usvajawem novog Statuta i promenom imena me|u prvima u Vojvodini i Srbiji sprovode pripreme za ispuwavawe zakonskih uslova da u~estvuju na javnom oglasu za dodelu lovi{ta i sticawe prava

prirode „Pa{waci velike dropqe” na Sigetu i Ko~ovatu, a pored za{tite i o~uvawa ovog prirodnog dobra, ovda{wi lovci poznati su po doma}inskom gazdovawu i unapre|ewu lovi{ta u koje rado dolaze lovni turisti iz zemqe i inostranstva. Predsednik Cvetko Jegdi} isti~e da je ova lovna sezona veoma uspe{na, a obavqaju se i pripreme za odr`avawe 9. „Hajke na ko~ovatsku lisicu”. Minule jeseni i ove zime odstrelejno je pet divqih sviwa, od kojih je svaka te`ila preko 120 kilograma. Dve su se na{le na ni{anu Gorana Trifunovi}a, a po jednu su odstrelili Du{an Vrankovi}, Cvetko Jegdi} i Bo{ko Vukovi}. Do sada je prijavqen odstrel pet lisica, a i pored smawene populacije ze~eva u {est izlazaka na ni{anu se na{lo oko 150. - Bilo je solidnog ulova jer smo kod nas imali solidan prirast od 52 odsto, najboqi na podru~ju Lova~kog udru`ewa „Srnda}„. Imaju}i u vidu ukupno stawe populacije zeca zbog nepovoqnih Jedan od bogatih ulova u Ko~ovatu Foto:M.Mitrovi} vremenskih prilistirati kao Lova~ko udru`ewe gazdovawa. Pripreme za donoka u ovoj godini, obustavili smo „Ko~ovat”, a i daqe }e okupqa{ewe novog Statuta zapo~ele su lov na ze~eve. Na na{em terenu ti i objediwavati delatnost lojo{ u septembru, a odlu~eno je ima dosta fazana, a tako|e i srvaca iz pet sela: Banatsko da se umesto fazana na novom pene}e divqa~i - ka`e predsednik Aran|elovo, Majdan, Podlokaw, ~atu budu}eg LU „Ko~ovat” na|e Jegdi}. Rabe i Siget. U udru`ewu koje dropqa, mada je bilo predloga Predvi|eno je da se odstreli se formira je sada 70 ~lanova da na {tambiqu bude i lisica, s jo{ 230, a od 77 srnda}a koji su kojima je na raspolaagwu jedinobzirom da se posledwih godina pali u ovda{wem ataru ~etiri stveno lovi{te “Ko~ovat” koje afirmisala „Hajka na ko~ovatsu bila sa srebrnim trofejima i se prostire na preko 9.000 heksku lisicu”. 10 bronzanih. Pored doma}ih tara. Ovda{wi lovci su miLovno podru~je u ataru Banatgostiju, dolaze inostrani lovci {qewa da nadle`ni za taj poskog Aran|elova i okolnih sela iz Austrije, {panije, Italije, sao, granice lovi{ta treba da obuhvata i Specijalni rezervat Hrvatske i Slova~ke.

Organizovandeveti „Lovnako~ovatskulisicu” Deveti „Lov na ko~ovatsku lisicu”, odr`a}e se sutra. Doma}ini i organizatori o~ekuju oko 300 lovaca, na koliko je i ograni~an broj u~esnika, zbog sve ve}eg interesovawa. Okupqawe je uz banatski doru~ak do 9 sati, hajka na lisice i divqe sviwe je u potesu Ko~ovat, odakle je povratak na zajedni~ki ru~ak oko 13 sati. Dru`ewe posle lova uz bogatu trpezu i muziku bi}e u Do mu kul tu re, a igra ~e tombole o~ekuju vredne nagrade. M. Mitrovi}

JA[A TOMI]

Odstreqenvepar te`ak223kile U ata ru Ja {e Tomi}a, sela u se~aw skoj op {ti ni na granici Srbije i Rumunije, na lovnom podru~ju Lova~ kog dru {tva „Je len” pred sed nik tog dru {tva Milan@ebeqan i lovac Nenad Mani} po~etkom godi ne ulo vi li su ve pra ka pi tal ca te{kog 223 kilograma s kqovama u medaqi. Ve par je bio star oko deset godina i jedan je od naj vred ni jih tro feja u tom podru~ju u posledwoj de(Tanjug) ceniji.

Foto:J.Pap

Detaq sa izlo`be trofeja

Foto:J.Pap

Kr~edinci proslaviliosam decenijalova

Kr~edinski lovci su minu- pa. Izuzetno bogatstvo faune bati u lovu na fazane i ze~elog vikenda na sjajan na~in na jednom mestu, a izlo`bu su ve. Kr~edinci su, ina~e, poobele`ili 80 godina od po- pogledali svi gosti. Proslavi bratimi i sa LD “Banatski ~et ka or ga ni zo va nog lo va u u Kr~edinu su prisustvovali i Despotovac” iz istoimenog sewihovom selu: u seoskom domu predsednik LSS dr Zoran Po- la kraj Zrewanina. LD “Fa zan” da nas ima 74 kulture ugi{}eno je blizu 300 povi} i predsednik LSV dr Milovca, me|u wima su po~asni go sti ju, or gani zo vana je vr - lo{Beukovi}. U sve~anom delu programa, ~lanovi Predrag Bo`i}, @ihunska izlo`ba trofeja, a nakon dodele priznawa najzaslu- lovci Kr~edina su sa kolega- van Dorowski, Dragoqub Mr`nijima usledilo je veseqe do sitnih sati. Jubilej kr~edinskog Lo va~ kog dru {tva “Fazan” upotpuwe no je iz da va wem fo to mo no gra fi je o decenijama lovstva u tom se lu, ~i ji je autor Drenko Novi}, du go go di {wi lo vac iz Kr~edina. Za organizaciju proslave, po red po me nu tog autora kwige i agilnog starog lova~kog asa Braneta Tuvexi}a, najzaslu`niji je svakako poznati lovac PremilPopovi}, predsednik LD “Fazan”. Okupqawe je zapo~elo u 16 sati ispred lova~kog doma u cen- ^uvena Kr~edinska ada omiqen je teren tamo{wim lovcima tru sela, zdawa koje se ozbiqno ma iz Lova~kog udru`ewa “Vr- vo{, Slobodan[ipragi}, Vidosav [krbi} i \or|e Kosarenovira i po~etkom naredne la” iz Surdulice potpisali nedeqe o~ekuje se zavr{etak povequ o bratimqewu dve lo- novi}. Ponosni su i na mla|e posla. Kr~edinci }e tada imati va~ ke or ga ni za ci je. Ta ko je snage, jer imaju 15 ~lanova lovrhunski lova~ki dom sa sve~a- novim bratstvom ozvani~ena va~kog podmlatka. Kr~edinsko lovi{te ima 5.700 hektanom salom, kancelarijama, klu- saradwa koja traje deceniju i bom, kuhiwom... To je u najve}oj po, a pokrenuli su je, izme|u ra, ravni~arskog je tipa. Nalazi se na obroncima Fru{ke meri zasluga pomenutog pred- osa tlih, Pre mil Po po vi}, sednika Dru{tva, kao i izlo- Brane Tuvexi}, Nedeqko Jo- gore i naslawa se na Dunav, a `ba trofeja na kojoj su izlo`e- vanovi}, Dragomir Batini}, to su tereni bogati plovi{ama, divqim patkama i guskama. ni, pored visokotrofejnih je- Slob od an ^ark i} i Laz ar lena i srnda}a, te vukova, me- Gra{i}. Tako }e ubudu}e Kr- Atraktivan je i letwi lov na dveda, divokoza i raznih vrsta ~edinci i}i u goste da love prepelice i afri~ke grlice, ptica, trofeji zebre, gnua i ne- vukove i divqe sviwe, a Sur- ~iji koridor preleta ide izD. Kne`i} koliko vrsta afri~kih antilo- duli~ani }e se u Sremu opro- nad Kr~edina.

LOV NA BANATSKU STEPSKU LISICU

Dolijali{akalilija U Vladimirovcu je proteklog profesor dr Du{an Lalo{evi}, vikenda, odr`ana dvodnevna lovpredsednik Lova~kog saveza Vojno-turisti~ka manifestacija vodine dr Milo{ Beukovi}, dr „Lov na banatsku stepsku lisicu”. KatarinaTo{i} iz Uprave za vePosle muzi~ke dobrodo{lice terinu Ministarstva za poqopritruba~a i obilnog banatskog doru~ka, oko 200 lovaca iz brojnih mesta Srbije i susedne Rumunije su se u subotu izjutra uputili su se u lova~ki revir LD „Srnda}“ : lisica nije bilo u velikom broju i samo je Stani{aVoli~evi} iz Lazarevca bio o{trog oka, a po prvi put ovde je odstreqen jedan {akal, strelac je bio Dragoslav Vojnov Gerge{ sa druga- Lovci s ulovqenim {akalom rima iz Novog Kozjaka. Lov se zavr{io lova~kim veseqem vredu, vodoprivredu i {umarstvo i obaveznim gula{em od divqa~i. i dr VitorioGuberti iz Italije U petak, sa lovcima iz ovog kra- koji radi na realizaciji projekta ja o merama za suzbijawe besnila EU za oralnu vakcinaciju lisica kod lisica govorili su direktor protiv besnila u Srbiji. Pasterovog zavoda iz Novog Sada R. J.


SPORT

petak21.januar2011.

dnevnik

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) REPREZENTACIJESRBIJEIHRVATSKEPOSLEVELIKEBORBEODIGRALINERE[ENO

@al za pobedom, ali super je i bod Na{a rukometna reprezentacija je pod imenom Jugoslavija sva tri puta savladala Hrvatsku, koja je uzvratila dva puta po{to je bila boqa od Srbije i Crne Gore. U utakmici na 22. svetskom prvenstvu u [vedskoj prvi put je bilo miroqubivo - 24:24 (13:12). - Odigrali smo dobru utakmicu, pogotovo u odbrani - po~eo je analizu selektor orlova Veselin Vukovi}. Ipak, morao je da se osvrne na posledwih pet-{est minuta, kada je wegov tim prokockao pobedu. - Usled neiskustva do{li smo u situaciju da prvo poklonimo bod protivniku, a zatim strahujemo da }emo ostati praznih {aka. Ipak, pro{li smo u drugi krug i ima}emo jo{ prilika da popravimo igru. Te`imo da je usavr{imo do Evropskog prvenstva u Srbiji. Hrvatska je aktuelni svetski i evropski vice{ampion. - Hrvatska ima mnogo iskusniju ekipu, koja zna da napravi pravi vrhunski rezultat. Odigrali smo korektno, pa iako sam se pla{io {ta }e biti u zavr{nici, sve se dobro zavr{ilo. - zakqu~io je Veselin Vukovi}. Golman Darko Stani} ponovo je bio na visini zadatka. Prose~no, odbranio je svaki tre}i {ut Hrvata, zakqu~no sa posledwim najva`nijim, kada je Ivano Bali} tukao za pobedu. - Mnogo je adrenalina u ovakvim utakmicama. U takvim

Rezultatiitabele GrupaA Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka-Egipat30:25.Drugokolo:Bahrein-Nema~ka18:38,Tunis - [panija 18:21, Egipat - Francuska 19:28. Tre}e kolo: [panija Nema~ka 26:24, Francuska - Bahrein41:17,Tunis-Egipat23:27. ^etvrto kolo: Bahrein - Tunis 21:28,Nema~ka-Francuska23:30, [panija-Egipat31:18. 1.[panija 2.Francuska 3.Nema~ka 5.Egipat 4.Tunis 6.Bahrein

4 4 2 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 111:82 9 0 131:78 8 2 115:99 4 3 89:112 2 3 88:101 2 4 78:140 0

GrupaB Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija-Brazil34:24,Drugokolo: Ma|arska - Norve{ka 26:23, Japan - Austrija 33:30, Brazil Island26:34.Tre}ekolo:Ma|arska - Brazil 35:24, Norve{ka Austrija 33:27, Island - Japan 36:22. ^etvrto kolo: Japan - Ma|arska 24:28, Norve{ka - Brazil 26:25,Austrija–Island23:26.

Lackovi}poredNik~evi}aiRni}a{utiranagol

situacijama te{ko je i pri~ati rekao je Stani}. - Pametno smo u{li u me~, nismo se tukli, ve}

smo bili pametniji od wih. Iznena|en sam da smo uspeli da odigramo tako pamento. Ostaje

Ili}izme|u[trlekaiLackovi}a

NAJBOQIIGRA^HRVATSKEREPREZENTACIJE IVANOBALI]

I remi po meri

IvanoBali}

Kona~an rezultat rukometne drame bio je 24:24, a epilog pravednim smatraju i selektor hrvtske reprezentacije Golu`a i najboqi igra~ Bali}. - Kad se utakmica realno sagleda, remi je obostrano zaslu`en rezultat. Stigli smo dva gola zaostatka, ali smo istu situaciju na na{oj strani olako prokockali. Forsirali smo {utove i tu su oni videli svoju {ansu, a i u fazi obrane nismo imali potrebnu gusto}u. Previ{e smo gre{ili protiv tima

4 4 4 4 4 4

ovakvog renomea - ka`e Ivano Bali}. Ivano Bali} je odigrao maestralno. Iako je proma{io {ut za pobedu, hrvatski dirigent je zaslu`io sjajnu ocenu zbog golova u kqu~nim trenucima i serijom plemenitih dodavawa. - Srbi su igrali agresivnu obranu 6:0 s puno ~upawa i sva~ega, a mi smo imali problema i u napadu i u obrani. Na kraju treba biti zadovoqan remijem jer nismo igrali kako smo se dogovorili - realan je Bali}.

`al za pobedom. Kada smo vodili sa dva gola razlike imali smo napad. Mo`da je tada trebalo neko iskusniji da preuzme odgovornost, a ne sjajni mladi Momir Rni}. Da smo oti{li na ‘plus tri’, imali bismo velike {anse da pobedimo. U zavr{nici su se i sudije potrudile da bude ovaj rezultat, koji je i najpravedniji - poru~io je Stani}. Mladen Bojinovi} je sa dva gola u uvodu utakmice povukao ekipu. - Pokazali smo da vredimo i da znamo da igramo. Za nas je Svetsko prvenstvo krenulo utamicama protiv Danske i Hrvatske. Obezbedili smo plasman u drugi krug sa jednim bodom. Idemo daqe, korak po korak, kao {to smo i rekli. Samo opu{teno - izjavio je Bojinovi}. Zadovoqan je na kraju bio i @arko [e{um: - Utakmica je bila tvrda. Sre}an sam {to smo im oduzeli bod. Svi smo se borili, svako je dao maksimum. Imali smo {ansu da pobedimo, ali ne treba tugovati, jer Hrvatska je na poslednih deset velikih takmi~ewa u vrhu. Zato je ovaj bod veliki i daje nam samopouzdawe - podvukao je [e{um. Momir Rni} je istakao da je utakmica bila izuzetno te{ka.

- Mislim da oni vaze za favorita za titulu na SP. Imaju jednog Ivana Bali}a, koji je motor wihove reprezentacije. Svi smo izgarali na terenu Mislim da smo odigrali dobro i svi smo igrali kao jedan. Zaslu`eno smo osvojili bod, ali isti~em da smo i mi i oni mogli do pobede - naveo je Rni}. Selektor Hrvatske Slavko Golu`a zahvalio se Srbima na fer borbi. - Za ovakvu utakmicu napravili smo previ{e gre{aka. Nismo imali dovoqno koncentracije pri {utu, jer je Darko Stani} bio sjajan. Kada smo imali dva gola prednsoti, bila je pasivna igra, a Nik~evic je sko~io iz mrtvog ugla i pogodio. Mislim da je to bilo odlu~uju}e. Remi je najpravedniji. Igor Vori je bio nere{iva enigma za orlove, dao je ~ak osam golova. - I Srbija i mi smo odigrali dobro. Pokazali smo karakter. Na pet minuta do kraja gubili smo dva razlike, ali smo se izvukli. Imamo snage za to. Rekao sam pre po~etka prvenstva da je Srbija jedan od kandidata za najvi{i plasman- kazao je Vori.

1.Island 2.Norve{ka 3.Ma|arska 4.Austrija 5.Japan 6.Brazil

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 2 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 3 2 4

128:97 117:107 116:103 114:116 108:129 99:130

8 6 6 2 2 0

GrupaC Prvokolo:Hrvatska-Rumunija 27:21,Danska-Austrija47:12,Srbija - Al`ir 25:24. Drugo kolo: Australija-Srbija18:35,Rumunija - Danska 30:39, Al`ir - Hrvatska 15:26. Tre}e kolo: Rumunija Al`ir14:15,Hrvatska-Australija42:15,Danska-Srbija35:27.^etvrto kolo: Srbija - Hrvatska 24:24,Australija-Rumunija14:29, Danska-Al`ir26:19. 1.Danska 2.Hrvatska 3.Srbija 4.Rumunija 5.Al`ir 6.Australija

4 4 4 4 4 4

4 3 2 1 1 0

0 1 1 0 0 0

0 147:88 8 0 119:75 7 1 111:101 5 3 94:95 2 3 73:91 2 4 59:153 0

GrupaD Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska - Slova~ka 35:33, Koreja - Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka-[vedska22:38,ArgentinaPoqska23:24.Tre}ekolo:Slova~ka-Argentina18:23,Poqska-^ile 38:23, [vedska - Koreja 30:24. ^etvrto kolo: ^ile - Slova~ka 29:29, Koreja - Poqska 20:25, [vedska-Argentina22:27. 1.Poqska 2.[vedska 3.Argentina 4.Koreja 5.Slova~ka 6.^ile

4 4 4 4 4 4

4 3 2 1 0 0

0 0 1 1 1 1

0 1 1 2 3 3

122:99 118:71 98:89 106:102 102:125 92:132

8 6 5 3 1 1

ZORANGOBACOORGANIZACIJISVETSKOGPRVENSTVA

Katastrofa od organizacije Bez dlake na jeziku, uostalom, kao i uvek, govorio je Zoran Gobac, alfa i omega hrvatskog rukometa o organizacija SP 2011, koje mu do|e kao korak unazad, posle onoga {to smo do`iveli u Hrvatskoj 2009. godine. Da li ste zadovoqni organizacijom SP? - Rekao sam svoje. Prvenstvo u Hrvatskoj }e se te{ko ponoviti. Jedini koji mogu parirati kao doma}ini, bi}e Srbi. Mi smo poznati po gostoqubivosti. Ovo je ovde katastrofa. Igra~i ne mogu da se prehrane u hotelu. To je neverovatno. To je osnova svega. Mislim da je organizacija pukla i da oni ne znaju {ta se sve de{ava. Srpska zastava u centru Malmea visi okrenuta naopako ve} nedequ dana... - Ma, sme{no. Oni ovo rade iskqu~ivo iz dobiti, a mi smo to radili da bi se dokazali svetu kao najboqi organizatori. Evo vam jednog primera. Nama je bio postavqen uslov da moramo imati dvoranu od 15.000 mesta kapaciteta, a u Malmeu }e se igrati u dvorani od 12.700. To su ta pitawa na koja nemaju odgovora. Kako je mogu}e da se standardi smawuju? Za

mene su oni, kao zemqa blagostawa i socijalne pravde, morali imati dvoranu od 17, 18 hiqada... Posle du`e vremena, ponovo vas stavqaju na sam vrh favorita za osvajawe svetske titule, nakon problema Francuza sa povredama?

- Ne prihvatam to tako. Mi imamo svoj plan, a to je biti u prvih sedam. Sve {to bude kasnije, gradi}emo kolo po kolo. Nema nikakve euforije. Ekipa nam je dobra. Koliko }e to opravdati na terenu, to je na wima. Bali} igra u `i-

vot noj for mi. Igra mak si malno zrelo. Lackovi} je tako|e u TOP formi. Odmarali smo Ton~ija Val~i}a prve tri utakmice, ali mislim da }e i danas on biti u punoj formi. Golmani nam dobro funkcioni{u...

SRPSKA TROBOJKA NAOPAKO U CENTRU MALMEA: Srpskatrobojkanemasre}edokrukometnareprezentacijaSrbijeigranaSvetskimprvenstvima.PosleskandalauZadruzavremeSvetskogprvenstva2009.godine,kadajetamo{wigradona~elnikzabraniopostavqawesrpskezastaveu centrugrada,pasuzbogtoga~elniciIHF-anarediliskidaweiostalihzastava-reprezentacijau~esnica,ucentruMalmeasmozateklineobi~anprizorzastavaRepublikeSrbijeokrenutanaopako.


SPORT

dnevnik

petak21.januar2011.

17

DEBINAKLUPIZVEZDEPROSINE^KIUKRASIOPOBEDOM

Ranozadubqu analizu

S ju~era{weg treninga Partizana u Zemunelu

PRIPREMEPARTIZANA

TreniraiFejsa ^etvrtog dana priprema desila se jo{ jedna promena u stru~nom {tabu crno-belih. Dosada{wi pomo}nik Sa{e Stanojevi}aVukRa{ovi}kre}e u gra|ewe samostalne trenerske karijere i ubudu}e }e voditi Teleoptik. Wega }e u stru~nom {tabu prvog tima mewatiVawaRadinovi},dosada{witrenermla|ihpionira (igra~i1997.godi{ta). A, nakon redovnih medicinskihtestovacrno–beliulaze u `estok ritam treninga. Ujutru i popodne fudbaleri zvani~nog{ampionatrenirajuna terenima u Zemunelu , sve do 28. januara, kada je planiran put u Antaliju. Do tada ima}e i dve provere, najpre triangonal(dveekipePartizanaiTeleoptik, 3 puta 30 minuta), a zatimisajednombeogradskom

ekipom. Ono {to raduje sve u Humskojkaoiwihovenavija~e jeipovratakQubomiraFejse, kojiseposledugogoporavkaod povrede kolena ju~e pridru`io pripremama. Kontrola u Nema~kojpokazalajedajesjajni vezista spreman na napore kojeobavezeuprvomtimuiziskuju. A, jedan od onih koji je impresionirao spremno{}u na po~etkupripremajeinajiskusniji, kapiten Mladen Krstaji}.UHumskojsenadajudabii u narednoj sezoni mogao ekipu dapredvodisaterena. - Ne verujem u to – rekao je Krstaji}. – Odlu~io sam da u junu zavr{im karijeru i tako }eibiti.Odlukusampa`qivo izmerio. Ali,stojidajo{uvekmo`etedaigrate?

-Da,snaganijesporna,alisu povredesve~e{}ei~e{}e.Takojebiloi~imsamsevratio, kaoipro{lesezone,iiskreno to me ve} zamara. Boqe je da klub ve} misli na mla|e snage negoovakodastrepisamnom. [ta}eteposle? -Neznam.Akomeklubvidi kao funkcionera, spreman sam darazgovaramo. A,{toseprelaznogrokati~ePartizannijeodustaooddovo|ewaKatlegaMpeleve}ove zime.Crno-belisespremajuza putJu`nuAfrikugde}egazdu Mamelodi Sandaunsa poku{ati da ubede da ve} sada puste svognajboqegfudbalera.Tome uprilogiduivestidaBeogra|anivodepregovoreokoprodaje Klea sa Rubinom i LokomotivomizMoskve. I.Lazarevi}

Ke`manzadovoqan uHongkongu

Atletiko pod istragom

Srpski fudbaler i dosada{wi~lanfrancuskogPariSen @ermenaMatejaKe`manizvani~no je predstavqen u novom klubu, Ju`na Kina iz Hongkon-

FudbalskiklubAtletiko izMadridanalazisepodistragom Disciplinske komisijeFudvalskogsaveza[panijezbogtoga{tosuwegovi navija~i tokom prvenstvenog susreta sa Majorkom (3:0) u ponedeqak skandalozno uzvikivali “umri” treneruomra`enoggradskogrivalaReala,@ozeuMuriwu. Sudija utakmice Ajza Gamez u svoj zapisnik uneo je skandalozno pona{awe navija~a Atletika koji su na morbidan na~in prozivali treneraReala. Mediji u [paniji navode da klub sa “Visente Kalderona” sigurno o~ekuje kazna zbogovogispada,akaomogu}i vid sankcija je i odigravawe jednog ili vi{e utakmica na doma}em terenu predpraznimtribinama.

ga, a odlazak na Daleki istok nazvaojeodlukomkojajeusledilaposle“pozivakojinijemogao daseodbije”. -Ovojezamene{lagnatorti.Dosadsamvideomnogotoga, pro{aosve,naredujenova,fascinantna pri~a - rekao je Ke`man.

Isti~u}i da je sre}an {to }e upoznati nove qude, obi~aje, kulturuitamo{wifudbal,Ke`manjeistakaodajezadovoqan uslovima koji su mu ponu|eni, naravno i onim finansijskim. - Trenirao sam mesec ipo,spremansamodmah dausko~imusastav.Nivo lige, uostalom, i ne zahteva top snagu, {to opetnezna~ida}uplandovati.Zardapomiwem kakav sam profesionalac - rekao je izme|u ostalogKe`man. MatejaKe`man(32)je udosada{wojkarijeripromenio veliki broj klubova, a nastupao je za Zemun, Sartid, Partizan, PSV Ajndhoven, ^elsi, Atletiko Madrid, Fenerbah~e i Pari Sen@ermen. NastupaojezaselekcijuSrbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvuuNema~koj2006.godine.

ZREWANINCIUPALILIMOTORE

Budisavqevi}zaSuperligu FudbaleriBanatave}dvadana vredno treniraju i pripremaju se za nastavak sezone u Prvoj ligi Srbijesa`eqomdaseplasirajuu Superligu.Posleprvogdela{ampionata ekipa uz Kara|or|evog parka zauzima drugu poziciju sa osvojenih 32 boda i sa realnim {ansamadatomestoizadr`i.Velika `eqa Zrewaninaca je da se ovegodinepotre}iputna|eudru{tvu Partizana, Zvezde, Vojvodine i ostalih  klubova iz elitnog ranga takmi~ewa. U klubu je do{lodopromenaustru~nomkadru SlavenkomKuzeqevi}emjeraskinuta saradwa, a dugogodi{wi pomo}nik Milan Budisavqevi} je postavqen za novog trenera. Wegov asistent }e biti Danilo Bjelica,asportskidirektorRadivoje Raka Dra{kovi}.U odnosu na pro{logodi{wi sastav u ekipi nema Jovandi}a, Kujunxi~a, Pau- novi}aiMarkaRadovanovi}akoji sunapustiliklub,azasadajedini fudbaler koji je do{ao u redove crveno–crnihjeBojan^upi}kojiigranapozicijiveznogigra~a. -Prvihtrinedeqesprove{}emoraditrenira}emouZrewaninu. Koristi}emo pomo}ne terene kaoiKara|or|evparkzatr~awe,

aonda}emoi}iutoplijekrajeve, kako sada stvari stoje drugi deo pripremaod10.februaraobavi}emouCrnojGorigdeplaniramoda odigramoikontrolneutakmice– rekaojeMilanBudisavqevi},novi–staritrenerBanata. U odnosu na prethodnu sezonu nema nekoliko standardnih pojedinaca,Grumi}iZowi}senalaze na probama i pitawe je da li }e ostatiuklubu? -Ta~nojedasuovadvafudbalera na probi i mi im `elim puno uspeha,alibismoistotakovolelidaostanuuna{emklubu.Tosu igra~ikojisuigralistandardnoi nawihukolikosevrateozbiqno ra~unamo. Treba da napomenem da prelazni rok jo{ uvek traje, tra`imo jednog napada~a, a trenutno sudvazanimqivaigra~akodnasna probi. Ko zna mo`da se nametnu svojimradomiostanu. Politikaklubasetotalnopromenila u odnosu na prethodne godine,zadr`anjeve}ideoigra~kog kadraodpro{lepolusezone,nisu sedovodilineproverenifudbaleri, a prvom timu je prikqu~eno osam igra~a iz sopstvenog omladinskogpogona,{tojezasvakupohvalu?

-Bilojeivremedasedozovemo pameti,mnogoseparapotro{ilo prethodnih godina i to uzalud. Presvegatrebabitiracionalanu ovim te{kim vremenima. Nismo `elelidagomilamoigra~e,dasamo uve}avamo tro{kove. Siguran samdasapostoje}imigra~kimkadrom mo`emo da ostvarimo zacrtani plan. Okrenuli smo se sopstvenomigra~komkadru{tojeizuzetnodobro,osamigra~aizna{e omladinske {kole je prikqu~eno prvom timu i na neke od wih ozbiqnora~unam. Ciqovesezonejeosvajawejednogodprvadvamestaiplasmanu elitu? - Jeste, na{ ciq se zna i toga igra~imorajubitisvesni,ukrugu smokandidatazaplasmanuSuper ligu. Naravno da ne}e biti lako, alismospremnidadamosvojmaksimum i ostvarimo planirano. U klubujesvefunkcioni{ebesprekorno,igra~imorajusamodarazmi{qajuoterenu.Nijetajnadasu sviodstranena{egsponzoraMirka Vu~urovi}a maksimalno ispo{tovani tako da to treba da sve vratimo, jednostavno ulaskom u elitu–zakqu~iojepopularniReqaBudisavqevi}. N.Jowev

Fudbaleri Crvene zvezdeotvorilisupodedom seriju kontrolnih me~eva u okviru pripremnog perioda. U premijernom izdawupoddirigentskompalicom novogtreneraRobertaProsine~kogsavladanajeZetauGolubovcima(2:0),golovimaLazovi}aiIgwatijevi}audrugompoluvremenu. - Rano je za dubqe analize, jer smotekdesetakdananaokupu.Radimo naporno, i ovaj me~ je deo programa koji treba da sprovedemoudelo.Zadovoqansamtrijumfom,~iwenicomdasmoodigrali susret u lepom ambijentu pred preko 3000 gledalaca. Dobro smo tr~ali, a napore ravomerno raspodeli,pasuprakti~nodvatima provela na terenu po 45 minuta konstatovaojeProsine~ki. Nisu crveno-beli lagano stiglidopobede.Trebaista}inekoliko odli~nih intervencija golmanaStamenkovi}auprvompolu-

Robert Prosine~ki

vremenu, a pod posebnom lupom biojeBrazilacEvandro.^inise da ofanzivni vezista ima potencijala,dajetehni~kipotkovani veomalucidan,pabimogaodabu-

MilanDudi}blizuZvezde Srpski fudbaler i ~lan austrijskog Red Bul Salcburga Milan Dudi}mogaobidasevratiuCrvenuzvezdu,ukolikonapustisada{wiklub.Salcburgjeodlu~iodarenoviraposledwulinijutima,a prema pisawu austrijskih medija na izlaznim vratima nalaze se upravoDudi},kaoiNigerijacRabiAfolabi. Onisupostalivi{akutimunakon{tojeSalcburganga`ovao BrazilcaizHapoelTelAvivaDaglasadaKostu.Uovomtrenutku, bli`iodlaskuizSalcburgajeMilanDudi},kojemugovoristi~ena krajusezone,pajeovoposledwa{ansadaklubne{tozaradiodwegovogtransfera.SobziromdaCrvenazvezdanijeuspeladazavr{i transfersaSlovakomKornelomSalatom,mo`dabiDudi}bioidealnore{ewe.Biv{ireprezentativacSCGnebitrebaodaimavelikoobe{te}ewe,adodatnirazlogdana“Marakani”razmisleowemujeste~enoiskustvoi~iwenicadajesvestante`ineno{ewacrveno-belogdresa.Dudi}jebraniobojeZvezde~etirigodine,od2002. do2006,atomprilikomodigraoje103utakmiceidesetputaseupisaoulistustrelaca.

Bjekovi}i Tumbakovi}kandidati zadirektora Nekada{wi uspe{an tandem Partizana Nenad Bjekovi} i Qubi{a Tumbakovi} kandidati su za direktora Fudbalskog saveza Srbije. ^iwenica da su Vladimir Petrovi} Pi`on i Aleksandar Jankovi} kao “zvezda{i” na selektorskim pozicijama, “zahteva” ravnote`u u upravqa~kim strukturama, pa }e predsednik FSS Tomislav Karaxi}zasaradnikanadirektorskojfunkcijidobitinekog izPartizanovogtabora. Radi se o veoma va`noj funckijiiodluku}emodonetiveomabrzo,samojedilemadalida to u~inimo pre ili posle priajteqskogme~asaIzraelomkojiseigraufebruaru.Nebiho imenima, ali kandidati koje spomiwete su veoma uspe{ni

qudiitojesve{tomogudaka`em.Razgovoritekslede,a`elimda~ujemimi{qeweselektora. Imamo dobru atmosferu i`eqanamjedatakobudeidaqe. - rekao je Tomislav Karaxi}. Qubi{a Tumbakovi} je najtrofejniji trener u istoriji Partizana sa {est osvojenih titula i tri nacionalna Kupa, a karijeru je gradio i u Kini gdejena~elu[andongado{ao do“duplekrune”.Sadrugestrane,NenadBjekovi}je17godina uspe{no obavqao funckiju sportskog direktora kluba iz Humske, i sa @arkom Ze~evi}em ~inio je jedan od najuspe{nijih i najdugove~nijih upravqa~kih tandema u istoriji srpskogsporta.

PORTUGALACNAJAVIODANAPU[TAREAL

Otimajuse zaMuriwa SaMuriwomnikadanijedosadno,tojeodavnojasno.Najavamada}epoistekusezonenapustiti Real, Portugalac je ponovoskrenuopa`wunasebe. I dok kapiten “galaktikosa”, Iker Kasiqas, tvrdi da “posebni”nenapu{taklub,Marko Materaci zove Muriwa da se vratiuInter. @ozeMuriwoopetjeuzburkao sportsku javnost najavama da bi, zbog nesporazuma sa upravomReala,nakrajusezone, mogao da napusti “kraqevski klub”. Nesporazum koji je izbio sa generalnim direktorom “galaktikosa”HorheomValdanom, oko (ne)dovo|ewa novog napada~a u ekipu, mogao bi da bude presudan u odluci “posebnog” danakrajusezonenapustiekipu. Ipak, kapiten Real  a, Iker Kasiqas, rekao je da }e Muriwosigurnoostatiuklubu.Go-

stuju}i u radio emisiji, Kasiqasjeistakaoda“posebni”ima `equdaostaneuMadridu. - Muriwo ho}e da ostane u Realu,iklubho}edaonostane. Ovo mogu da ka`em jer sam kapiten.Miimamomladtim,ion zna da }e se ovo isplatiti na du`estaze.Onvoliovajgradi ovaj klub. Svesni smo da Real mora da ima boqe rezultate, alipodse}am,mismomladtek oformqentim.-rekaojeKasiqas. Najave Muriwa da bi po isteku sezone mogao da napusti Realmo`dasuzabrinuleigra~etogkluba,aliobradovalesu fudbalera Intera, Marka Materacija,kojijeverovatnonajte`e podneo rastanak sa Portugalcempro{lesezone. -BilobisjajnokadabiLeonardo i Muriwo mogli da trenirajuzajedno.Mislimda}ese Muriwo vratiti u klub jednog dana.-naglasiojeMateraci.

deistisnkopoja~aweuprole}nom delusezone.Drugaakvizicija,Kolumbijac Borha, sti~e pravo nastupazanekolikodana. - Idemo daqe, nastavaqamo sa pripremama. Novi test o~ekuje nas 23. januara protiv Sutjeske, odnosno tri dana kasnije protiv Grbqa.Ponovi}u,potrebannamje kvalitetan {toper, mo`da jo{ jedno poja~awe (Bo`i}) kako bi kompletirali redove pred zavr{nufazupripremakojaslediod 1. februara u Antaliji - istakao jeProsine~ki. Svakakojeinteresantnopogledatiiuslovnore~enostartnupostavu za koju se opredelio novi trener, a u formaciji  4-2-3-1: Stamenkovi}-Ninkov,To{i},Li Adi, Reqi}-Isah, Milovanovi}Koroman, Ve{ovi}, Evandro-Kalu|erovi}. U nastavku, kada je slomqen otpor rivala, {ansu su dobili Bajkovi}, Igwatijevi}, Lazovi}, Bini}, \or|evi}, Kadu, Perovi},Jevti},Mijailovi}iD. Srni}.Svih90minutaodigraoje samoDu{koTo{i},kojijenastupionapoziciji{topera,anadan utakmiceproslaviojei26.ro|endan. - Lagano se adaptiramo na sistem rada i igre koji neguje trener Prosni~eki. Dobro je da smo krenulipobedom,jernogesuveomate{kenakonnapornihtreninga.Priznajem,iznenadiosamsebe efektnim golom u fini{u me~a posledobroodmerenogvolejudarca. Verujem da }emo na pravi na~in iskoristiti ovaj period i potpuno spremni do~ekati nastavaksezoneiborbuzaobatrofejaporu~iojeNikolaIgwatijevi}. Naredni duel Zvezdu o~ekuje u Nik{i}u protiv Sutjeske, 23. januara. Z.Rangelov

Ivanovi} produ`uje ugovor Fudbaler ^elsija i srpske reprezentacije Branislav Ivanovi}produ`i}eugovorsalondonskimklubom.Srpskireprezentativac se proteklog vikendana{aouidealnomtimuPremijerligejerjeupobedi“plavaca” postigao gol i bio asistentkogdrugogpogotkautrijumfunadBlekburnom(2:0).Odbrambenifudbalerjedo{aona “Stamford Brix” u sezoni 2007/08. iz moskovske Lokomotiveipostaojedanodnajva`nijihigra~a^elzija.Wegovsada{wiugovoristi~enaleto2012. godine. - @elim da ostanem i nadam se da }e uskoro sve biti re{eno. Razgovaramo o mom novomugovoruisve}ebitipoznatounarednimnedeqama.Ne`elimdaka`emni{tapogre{no. Nadam se da sve ide u pravom smeruitojesve{tomogudaka`em.-rekaojeIvanovi}. Ivanovi}jenametiitalijanskihklubovaMilanaiJuventusa, {to stavqa dodatni pritisakna~elnike^elzija.Srpski reprezentativac je odigrao 85 me~evazaklubizzapadnogLondonaipostigaoosamgolova.

Pi`onvra}a Panteli}a Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Vladimir Petrovi}Pi`onmogaobidaunacionalni tim za slede}e utakmice vrati napada~a Marka Panteli}a. Orlove u februaru o~ekuje prijateqski susret sa selekcijom Izraela, a Petrovi} je ve} najavionekolikonovihimenau timu. - Pratim sve kandidate za ekipu. Jo{ ranije sam rekao da }e{ansudobitiIwacizLehai Mati} iz Vitesea. Tako|e, vidim da i Marko Panteli} igra odli~nouOlimpijakosu,posti`eva`negolovezatim,itome raduje.Usvakomslu~aju,spisak }e biti poznat javnosti najkasnije do 25. januara - rekao je Petrovi}.


18

sport

petak21.januar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A

Subota Palermo–Bre{a Parma–Katanija Roma–Kaqari Nedeqa Udineze–Inter Kjevo-\enova Sampdorija–Juventus Bolowa–Lacio Fiorentina–Le}e Bari–Napoli Milan-]ezena 1.Milan 2.Napoli 3.Lacio 4.Inter 5.Roma 6.Juventus 7.Palermo 8.Udineze 9.Kaqari 10.Sampdor. 11.Fiorent. 12.Kjevo 13.\enova 14.Parma 15.Katanija 16.Bolowa 17.]ezena 18.Le}e 19.Bre{a 20.Bari

20 20 20 19 20 20 20 20 20 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20

12 11 11 10 10 9 9 9 7 6 6 6 6 5 5 6 5 5 5 3

5 4 4 5 5 7 4 3 5 8 6 5 5 7 7 7 4 4 3 5

(18) (18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.30) 3 5 5 4 5 4 7 8 8 5 7 8 8 8 8 7 11 11 12 12

35:18 30:20 26:18 32:19 28:24 35:25 33:25 31:27 24:19 20:18 20:20 15:19 15:19 19:25 18:25 20:28 15:25 19:37 17:26 13:30

41 37 37 35 35 34 31 30 26 26 24 23 23 22 22 22 19 19 18 14

ITALIJA – SERIJA B

Danas Livrono–Albinolefe Subota Modena–Askoli Torino–Citadela Padova–Krotone Peskara–Empoli Frosinone–Pja}enca Groseto–Sasuolo Re|ina–Sijena Atalanta–Vareze Portosumaga–Vi}enca Ponedeqak Triestina–Novara 1.Novara 2.Sijena 3.Atalanta 4.Vareze 5.Livorno 6.Re|ina 7.Torino 8.Peskara 9.Vi}enca 10.Padova 11.Empoli 12.Krotone 13.Modena 14.Groseto 15.Sasuolo 16.Citadela 17.Albinol. 18.Pja}enca 19.Triestina 20.Askoli 21.Frosinone 22.Portosum.

22 22 22 22 21 22 22 22 22 21 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

12 12 13 10 9 9 9 8 9 7 6 6 6 6 6 6 6 4 4 6 4 4

7 7 4 8 7 6 6 7 4 8 11 10 9 7 6 6 6 9 9 7 7 7

3 3 5 4 5 7 7 7 9 6 5 6 7 9 10 10 10 9 9 9 11 11

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 41:18 37:21 30:18 27:15 30:21 26:23 26:27 26:25 26:28 32:25 25:21 22:24 24:30 24:29 24:27 25:29 28:37 26:34 17:28 22:29 22:35 20:36

43 43 43 38 34 33 33 31 31 29 29 28 27 25 24 24 24 21 21 20 19 19

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Hamburger–Ajntraht Subota Hanover–[alke Borusija(D)–[tutgart Majnc–Volfsburg Frajburg–Nirnberg Bajern(M)–Kajzeslautern Keln–Verder Nedeqa Borusija(M)–Bajer(L) Hofenhajm–SentPauli 1.Borusija(D)18 15 2.Hanover 18 11 3.Majnc 18 11 4.Bajer 18 9 5.Bajern 18 8 6.Frajburg 18 9 7.Hambur 18 8 8.Ajntraht 18 8 9.Hofenhajm 18 6 10.Kajzerslaut.18 6 11.[alke 18 6 12.Nirnberg 18 6 13.Verder 18 6 14.Volfsburg 18 4 15.St.Pauli 18 5 16.Keln 18 4 17.[tutgart 18 4 18.Borusija(M)18 3

1 1 0 6 6 2 3 2 7 4 4 4 4 8 3 4 3 4

2 6 7 3 4 7 7 8 5 8 8 8 8 6 10 10 11 11

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 42:11 28:27 30:20 36:28 32:21 27:27 28:28 24:24 33:24 28:28 25:25 22:29 25:36 25:26 18:32 19:34 33:35 27:47

46 34 33 33 30 29 27 26 25 22 22 22 22 20 18 16 15 13

[KOTSKA

Subota Harts–Renyers (13.45) Seltik–Aberdin (16) Invernes–Hamilton (16) Kilmarnok–Dandi (16) Madervel–Hibernijan (16) SentYonston–SentMiren (16) 1.Seltik 2.Ranyers 3.Heart 4.Kilmarnok 5.Invernes 6.Madervel 7.Dandi 8.St.Xonst. 9.Aberdin 10.Hibernijan 11.St.Miren 12.Hamilton

21 15 4 2 45:14 49 18 14 2 2 43:19 44 19 12 3 4 33:15 39 20 9 4 7 33:22 31 21 7 7 7 30:26 28 20 7 4 9 24:25 25 17 6 6 5 20:23 24 19 6 4 9 14:26 22 20 6 2 12 21:38 20 20 4 4 12 21:35 16 20 4 4 12 17:35 16 19 2 6 11 12:35 12

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PREDLOG

Gra|aniopsedajuVilapark (3.40) Aston Vila (3.20) Man~ester siti (2.00) Fudbaleri Aston Vile nakon odlaska Martina O Nila sa klupe,u{lisusavelikim ambicijama u sezonu. Me|utim realnost je  druga~ija. @erardUlijenijeuspeodaprona|e dobitnu kombinaciju, a trenuti plasmanna17.mestoneobe}ava puno. Nakon remija u gradskom derbiju protiv Birmingema 1:1, Agbanlahora i drugove o~ekuje duel  protiv gra|ana iz Man~estera.Uprvomdelu{ampionata slavio je Man~ester 4:0, pa }e fudbaleri Vile imati motiv vi{e na ovom me~u. Trener gostijuMan}ini,nemo`edara~una na povre|enog Balotelija i Na{ predlog: 2 DeJonga.

(2.70) Hanover - (3.00) [alke (2.40) Derbi susret 19.kola Bundes lige igra se u Hanoveru na AVD Areni gde }e kopqa odmeriti drugoplasiraniHanoverizahuktali [alke predvo|en ubojitim tandemomHuntelar-Raul.Doma}ifudbaleritrijumfalnosuzavr{iligostovaweuFrankfurtu 3:0,~imesuupisalisedmupobedu u posledwih osam duela, dok je [alkedo`iveoporazodHamburga(1:0),nakontrivezanepobede. Pro{lesezoneovaduelapripala supuleimatreneraSlomke(4:2i 2:1). Na{ predlog: 1

(3.00) Wukasl - (3.20) Totenhem (2.25) Zanimqivduelseo~ekujena SentXejmsParkugde}ekopqa

1.Barselona 2.Real(M) 3.Viqareal 4.Valensija 5.Espawol 6.Atlet.(M) 7.Atletik(B) 8.Hetafe 9.Majorka 10.Seviqa 11.Sosijedad 12.Herkules 13.Deportivo 14.Rasing 15.Osasuna 16.Malaga 17.Hihon 18.Saragosa 19.Levante 20.Almerija

ukrstiti doma}i Wukasl i Totenhem. Jesenas, vi{e uspeha imalisupevcikojisugolovima Lenona i Bejla slavili (2:0).Svrakesutrenutnousredini tabele i poku{a}e da izboreplasmanuEvropu,dokpulenitreneraRednapakonkuri{uzajednoodmestakojavodiu Ligu {ampiona. U redovima crno -belih ne}e biti povrewenog Tjelora i Ben Afre. Ekipa iz Londona li{ena je uslugaOHare,Vudgejta,Kinga i Hadlstona.Pro{le sezone slaviojeWukasl2:1,aurevan{usupevcibiliboqi(1:0). Na{ predlog: 2

suspektakularanme~naDele Alpiju sa puno obrta, a na krajunijebilopobednika3:3. U pro{lom kolu Sampdorija je pora`ena od Lacija 1:0 i tako upisala i tre}i poraz u posledwa ~etiri kola.  U taborustaredamekojasemu~ilaprotivBarija2:1,napad}e predvoditi Del Pjero, a sigurno }e biti u timu i  Krasi}. Pro{le sezone slavila jeSampdorija1:0,dokjeuTorinupobedasadebelomkamatom prip al a crn o -bel im a (5:1). Na{ predlog: 2

(2.80) Sampdorija (3.00) Juventus (2.50)

(2.00) Saragosa - (3.20) Deportivo (3.10)

Na startu {ampionata Juventus i ampdorija odigrali

Uborbizaopastanakfudbaleri Saragose do~ekuju na  Ro-

salisuseBogdaniu23.i\iakerini u 29. minutu. Za doma}e je ceo me~ odigrao kapiten srpske reprezentacijeDejanStankovi}, dok su gosti utakmicu zavr{ili sa10fudbalera,jerje\iakerini iskqu~enu74.minutu.

IraniIraku~etvrtfinalu Fudbalske reprezentacije IrakaiIranaplasiralesuseu ~etvrtfinale Azijskog kupa, kojiseigrauKataru.Irakjeu posledwem kolu grupe D savladaoSevernuKoreju1:0.Iranje

DerbiAjaksu

rezultatom 7:6. Me~ je posle 90 minutazavr{en1:1,audodatnih polasataobeekipesupostigle po gol. Ranije su plasman u ~etvrtfinaleKupaItalijeizborili Parma, Palermo, Inter, JuventusiNapoli.

KajzerslauterniNirnberg pro{li

Uzaostalimutakmicama19. kol a fudb als kog prv ens tva Holandije postignuti su slede}irezultati:Tvente-Hera-

Mesiproma{iopenal

FudbaleriKajzerslaut ernai Nirnbergaplasiralisuseu~etvrtfinaleKupaNema~ke.KajzerslauternjeugostimasavladaoKoblenc4:1,aNirnbergjeu gostima pobedio Kikers Ofenbah2:0.

Kajzerslautern }e u ~etvrtfinaluKupaNema~keigratisa Duizburgom,dok}eseNirnberg sastatisa[alkeom.Upreostaladvame~a~etvrtfinalaKupa Nema~ke igra}e Kotbus i Hofenhajm,odnosnoAheniBajern.

HOLANDIJA

BELGIJA

PORTUGAL

1.PSV 19 12 2.Tvente 19 12 3.Ajaks 19 11 4.Groningen 19 11 5.AZAlkmar 19 9 6.Roda 19 8 7.Herenven 19 8 8.Utreht 19 9 9.DenHag 19 8 10.Breda 19 9 11.NEC 19 6 12.DeGraf{ap19 5 13.Fejenord 19 5 14.Herakles 19 5 15.Vitese 19 4 16.Ekscelzior 19 4 17.Venlo 19 3 18.Viqem 19 0

5 4 5 4 6 8 6 2 5 3 6 6 5 4 6 4 1 4

2 3 3 4 4 3 5 8 6 7 7 8 9 10 9 11 15 15

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) 53:19 40:21 39:17 37:24 27:20 32:24 40:26 32:27 31:30 29:28 33:35 21:37 23:35 30:39 21:33 22:36 18:42 16:51

41 40 38 37 33 32 30 29 29 29 24 21 20 19 18 16 10 4

1.Anderleht 22 2.Genk 21 3.Gent 21 4.KlubBri` 22 5.Lokeren 20 6.Standard 21 7.Kortrijk 21 8.Mehelen 18 9.SerklBri`19 10.Varegem 21 11.Vesterlo 21 12.S.Truden 19 13.Eupen 21 14.@erminal 20 15.Lirs 21 16.[arlroa 20

15 13 12 11 9 10 9 8 8 6 6 6 4 3 2 1

5 5 3 3 8 3 4 5 5 10 7 2 4 7 7 4

2 3 6 8 3 8 8 5 6 5 8 11 13 10 12 15

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 48:14 53:21 41:32 45:29 30:24 38:27 24:22 23:21 22:25 32:26 26:30 14:35 22:38 12:28 17:45 12:42

50 44 39 36 35 33 31 29 29 28 25 20 16 16 13 7

kles 5:0 (3:0), Venlo - Utreht 1:2(1:1),AZAlkmar-NEC2:2 (2:1), Ajaks - Fej en ord 2:0 (1:0).

KUP KRAQA

Fudbaleri Barselone plasirali su se u polufinale {panskog Kupa kraqa iako su  u gostimapora`eniodekipeBetisarezultatom3:1urevan{me~u ~etvrtfinala nacionalnog Kupa. Barselona je izborila plasman u polufinale po{to je u me~u odigranom pre nedequ danapobedila5:0.GolovezaBetis supostigliMolinaudrugomi

Danas Eupen–KlubBri` Subota Genk–Kortrijk @erminal–Varegem [arlroa–Mehelen Vesterlo–SentTruden SerklBri`-Lirs Nedeqa Anderleht–Standard Gent–Lokeren

bio boqi od Ujediwenih Arapskih Emirata 3:0. U ~etvrtfinalu Azijskog kupa danas i sutraigra}e:Japan-Katar,Uzbekistan - Jordan, Australija IrakiIran-Ju`naKoreja.

PRVENSTVO HOLANDIJE

KUP NEMA^KE

(20.45)

meradi  ekipu Deportiva. Doma}insetrenutnonalaziuopasnoj zoni na 18. mestu, dok je ekipa iz La Koruwe trenutno na odli~nom petom mestu uprkosmr{avomu~inkusagostovawa. Tren er Sar ag os e Agir e, odahnuo je posle minimalca u duelusaLevanteom1:0,awegoviizabranicisuvezalidvepobedenadoma}embuwi{tu.Usastavu ne}e biti na{eg Ivana Obradovi}a. Ekipa Deportiva pora`ena je od Valensije 2:0, {toimjedrugiuzastopnikiks pulenatreneraLotine.Jesenas uLaKoruwibiloje0:0,apro{le sezone na De la Romeradi susret je zavr{en bez golova 0:0, dok su plavo -beli slavili urevan{u1:0. Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

AZIJSKI KUP

RomaboqaodLacija

Danas DenHag–Herenven Subota Herekles–AZAlkmar NEC–Breda Viqem–Vitese Fejenord–DeGraf{ap Nedeqa Utreht–Ajaks Roda–Ekscelzior Groningen–Tvente Venlo–PSV

Kserez–El~e

FudbaleriMan~estersitijaradujusepobediprotivAstonVileuprvomdeluprvenstva

KUP ITALIJE

FudbaleriRomeiSampdorijaplasiralisuseu~etvrtfinaleKupaItalije.Romajeugradskom derbiju u osmini finala pobedilaLacio2:1.Sampdorija jetekposleboqegizvo|ewapenalapobedilaUdinezeukupnim

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

17 15 12 11 11 9 9 8 8 8 8 6 5 5 4 5 3 3 4 2

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (19) (21) (21)

1 1 61:11 52 3 1 47:17 48 3 4 38:20 39 4 4 29:20 37 1 7 25:25 34 3 7 31:23 30 2 8 29:31 29 3 8 28:29 27 3 8 23:24 27 2 9 26:31 26 1 10 29:31 25 4 9 22:28 22 6 8 15:26 21 5 9 15:26 20 6 9 17:25 18 2 12 24:41 17 7 9 17:27 16 7 9 17:27 16 3 12 19:30 15 8 9 17:32 14

[PANIJA – SEGUNDA

Intersavladao]ezenu FudbaleriInterapobedilisu snasvomterenuekipu]ezenerezultatom3:2uzaostalomme~u16. kolaitalijanskeSerijeA.GolovezaInterpostiglisuEtou14, Militou15.iKivuu45.minutu. Kodgostiju,ulistustrelacaupi-

Subota Seviqa–Levante Barselona–Rasing Valensija–Malaga Nedeqa Hihon–Atletiko(M) Saragosa–Deportivo Hetafe–Espawol Real(M)–Majorka Viqareal–Sosijedad Ponedeqak Atletik(B)–Herkules

Subota P.Fereira–Leirija Olhanense–Akademika Braga–Setubal RioAve–Gimarae{ BeiraMar–Porto Naval–Portimonense Benfika–Nacional Ponedeqak Maritimo–Sporting(L) 1.Porto 16 14 2.Benfika 16 12 3.Sporting(L)16 8 4.Gimarae{ 16 7 5.Nacional 16 7 6.Leirija 16 7 7.Braga 16 7 8.BeiraMar 16 5 9.Maritimo 16 4 10.Olhanense 16 4 11.P.Fereira 16 4 12.Akademika 16 5 13.Setubal 16 4 14.RioAve 16 3 15.Portimon. 16 2 16.Naval 16 2

2 0 4 4 4 3 2 8 7 7 7 4 4 5 3 2

0 4 4 5 5 6 7 3 5 5 5 7 8 8 11 12

(17) (17) (18) (18) (21.15) (21) (22.15) (21.15) 39:7 31:14 24:17 21:19 15:15 17:20 29:21 20:18 18:16 12:14 15:20 20:26 14:24 15:22 16:32 10:31

44 36 28 25 25 24 23 23 19 19 19 19 16 14 9 8

sedmom,kaoiArzuu45.minutu. Jedini strelac za goste bio je Mesiu38.minutu,aistiigra~u 54. minutu nije iskoristio penal. Plasman u polufinale Kupa kraqaranijeizborilajeAlmerijakojajeugostimasavladala Deportivo3:2iSeviqakojaje u dva me~a bila boqa od Viqareala(3:3,3:0).

TURSKA

Danas Be{ikta{-Bukaspor Subota Manisa–Karabukspor Trabzon–Ankaragu~u Gen~lerb.–Eski{ehir Antalija–Fenerbah~e Nedeqa Ka{impasa–Gaziantep Kowa–Bursa Galatasaraj–Sivas Ponedeqak Kajzeri–Istanbul

(19) (13) (15) (16) (18) (13) (15) (18) (19)

1.Trabzon 17 13 3 1 40:10 42 2.Bursa 17 11 4 2 32:12 37 3.Fenerbah~e17 10 3 4 40:21 33 4.Kajseri 17 9 5 3 22:12 32 5.Be{ikta{ 17 8 4 5 25:18 28 6.Karabuk 17 7 3 7 28:27 24 7.Gaziantep 17 6 6 5 15:15 24 8.Istanbul 17 7 2 8 20:18 23 9.Galatasaraj17 7 2 8 19:21 23 10.Antalija 17 6 5 6 19:22 23 11.Eski{ehir 17 5 7 5 17:17 22 12.Manisa 17 7 1 9 22:25 22 13.Ankaragu~u 17 5 6 6 24:29 21 14.Gen~lerb. 17 4 5 8 16:28 17 15.Sivas 17 3 6 8 17:32 15 16.Kowa 17 3 5 9 17:27 14 17.Bukaspor 17 2 6 9 9:23 12 18.Ka{impasa 17 1 5 11 14:39 8

Danas

(21)

Subota Alkaron–Vaqadolid Granada–Rekreativo ViqarealB–Betis Hueska–Albasete BarselonaB–R.Vaqekano Kartagena–Selta Nedeqa Tenerife–LasPalmas Himnastik–Ponferadina Kordoba-Hirona Numansija–Salamanka

1.Betis 2.Selta 3.R.Vaqek. 4.Kartagena 5.Herez 6.Barsel.B 7.Viqar.B 8.Granada 9.Numansija 10.El~e 11.Vaqadolid 12.Hirona 13.Kordoba 14.Salamanka 15.Albasete 16.Rekreativo 17.Hueska 18.LasPalmas 19.Alkoron 20.Himnastik 21.Ponferad. 22.Tenerife

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17)

20 14 4 2 46:17 46 20 11 7 2 36:19 40 20 12 4 4 33:20 40 20 9 5 6 30:25 32 20 9 4 7 31:28 31 20 8 7 5 32:30 31 20 8 4 8 24:31 28 19 7 6 6 32:22 27 20 8 3 9 29:24 27 20 6 9 5 18:19 27 20 7 5 8 28:27 26 20 6 7 7 27:26 25 20 5 9 6 26:27 24 20 7 3 10 23:27 24 20 5 8 7 17:20 23 20 4 10 6 19:21 22 20 4 10 6 14:20 22 20 5 7 8 29:39 22 20 6 3 11 22:31 21 20 4 7 9 15:23 19 20 3 8 9 17:37 17 19 3 6 10 15:30 15

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Vulverhempton–Liverpul Arsenal–Vigan Blekpul–Sanderlend Everton–VestHem Fulam–Stouk Man~esterj.–Birmingem Wukasl–Totenhem AstonVila–Man~esters. Nedeqa Blekburn–VBA Ponedeqak Bolton-^elzi 1.Man~est.j. 2.Man~est.s. 3.Arsenal 4.^elzi 5.Totenhem 6.Sanderlend 7.Bolton 8.Stouk 9.Wukasl 10.Blekpul 11.Blekburn 12.Everton 13.Liverpul 14.VBA 15.Fulam 16.Birmingam 17.AstonVila 18.Vigan 19.Vulverh. 20.VestHem

21 23 22 22 22 23 23 22 22 21 23 22 22 22 22 21 22 22 22 23

12 13 13 11 10 8 7 9 8 8 8 5 7 7 4 4 5 4 6 4

9 6 4 5 7 10 9 3 5 4 4 11 5 4 11 11 7 10 3 8

0 4 5 6 5 5 7 10 9 9 11 6 10 11 7 6 10 8 13 11

(13.15) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (17) (21) 43:19 37:19 45:22 38:19 31:25 26:23 34:31 28:26 35:32 31:36 29:37 25:27 27:31 29:41 23:25 21:26 24:39 19:34 24:38 22:41

45 45 43 38 37 34 30 30 29 28 28 26 26 25 23 23 22 22 21 20

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Subota Derbi–Notingemf. Portsmut–Lids KristalP.–Bristol Ipsvi~-Donkaster Reding–Hal [efildj.–Nori~ Midlzbro–Preston Kardif–Votford Lester–Milvol Barnsli–Svonsi Skantorp–Barnli Nedeqa KvinsPark–Koventri 1.KvinsPark 2.Svonsi 3.Kardif 4.Nori~ 5.Lids 6.Vatford 7.Reding 8.Notingam 9.Milvol 10.Barnli 11.Koventri 12.Hal 13.Lester 14.Derbi 15.Donkaster 16.Barnsli 17.Bristol 18.Portsmut 19.Midlzbro 20.Ipsvi~ 21.[efildj. 22.KristalP. 23.Skantorp 24.Preston

26 27 26 26 27 25 26 24 26 25 27 26 27 26 24 25 26 25 26 25 26 26 24 25

13 14 13 12 12 12 10 10 10 9 10 9 10 10 9 9 8 8 8 8 7 7 7 5

10 4 5 8 8 6 10 10 9 9 6 9 6 4 7 6 7 6 5 4 6 4 2 5

(14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (14.15) 3 9 8 6 7 7 4 4 7 7 11 8 11 12 8 10 11 11 13 13 13 15 15 15

44:17 34:25 41:31 42:34 50:43 50:35 34:22 34:22 33:24 39:33 31:32 28:29 37:44 39:38 38:40 30:37 31:41 35:39 30:35 27:34 25:41 26:47 26:44 28:46

9 46 44 44 44 42 40 40 39 36 36 36 36 34 34 33 31 30 29 28 27 25 23 20


SPORT

dnevnik DALEKOVOD EVROLIGA

Vojvodinu pobedavodi u~etvrtfinale [ampion Srbije u vaterpolu beogradski Partizan Rajfajzen se plasirao me|u osam najboqih klubova Evrope kolo pre kraja Dalekovod Evrolige. Drugom na{em predstavniku, novosadskoj Vojvodini, da bi napravila istorijski uspeh i plasirala se u ~etvrtfinale potrebna je pobeda u posledwem, {estom, kolu pred svojom publikom protiv Budve. Partizan je posle ne{to lo{ijeg starta u ovogodi{wem nadmetawu Evrolige u C grupi ipak uspeo da poka`e kvalitet i ne dozvoli jo{ jedno iznena|ewe od Barselone. Drugi na{ predstavnik u Evroligi novosadska Vojvodina, u B grupi, do`ivela je visok poraz u Italiji od aktuelnog prvaka Evrope Pro Reka (16:2). Dodu{e, Novosa|ani su nastupili znatno oslabqeni, bez centra, jer je Nemawa Ubovi} ka`wen jednom utakmicom suspenzije zbog iskqu~ewa u Volgogradu u prethodnom kolu, a u ekipi nije bilo ni povre|enog Sr|ana Vuksanovi}a. Kako je {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi} istakao i da je ekipa bila kompletna te{ko bi mogla da se suprostavi mo}nom Pro Reku. - Posle dve dobro odigrane utakmice protiv Spartaka, stvorila se u javnosti nerealna slika o na{oj snazi, {to je utakmica sa

0 1 1 2

1 2 2 3

7:9 8:9 52:47 12 48:39 7 43:46 7 42:53 2

0 3 3 3

9:3 15:2 64:27 15 35:34 6 35:55 4 30:48 4

0 1 3 5

15:10 9:13 55:35 15 43:33 10 34:48 4 34:50 0

0 2 3 5

15:10 9:8 69:46 15 41:37 9 45:57 6 38:53 0

B grupa Budva-Spartak ProReko-Vojvodina 1.ProReko 5 5 2.Budva 5 2 3.Vojvodina 5 1 4.Spartak 5 1

0 0 1 1

C grupa Mladost-Olimpijakos Barselona-Partizan 1.Mladost 5 5 0 2.Partizan 5 3 1 3.Barselona 5 1 1 4.Olimpijakos 5 0 0

D grupa Jug-Eger Barseloneta-Primorje 1.Jug 5 5 0 2.Primorje 5 3 0 3.Barseloneta 5 2 0 4.Eger 5 0 0

Novosa|ani postigli tek 50 sekundi pre kraja tre}e deonice preko Milo{a Mili~i}a, a do kraja susreta samo se jo{ Marko Ovuka upisao u listu strelaca. Pro Reko je sa maksimalnim u~inkom ve} obezbedio mesto me|u osam, Budva je pobedom nad Spartakom od 9:3 pre{la na drugo mesto sa {est bodova i nalazi se nadomak

Liderpao predma{inerijom NIS Vojvodina - Partizan 3:1 (19:25, 25:18, 25:19, 25:20) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledlaca 400, sudije: Ko la re vi} (No vi Sad), Popovi} (Sremski Karlovci). NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo, [kundri} (l), Simeunovi} 14, Pe tro vi} 13, Mi ro svqevi} 9, Veselinovi} 4, Ivovi} 12, Jovovi}, L. ^ubrilo 3, Mrdak, Jovanovi} 21, Kapur. PARTIZAN: Mini} 5, Pe{ut 10, Medenica, Samarxi}, Steqi} 10, Turawanin 4, Mijailovi} 11, Jokanovi}, @arkovi}, Atanasijevi} 17, Ili} (l), Bulatovi} 2. Odbojka{i NIS Vojvodine su u sudaru najkvalitetnijih ekipa u ligi, po drugi put ove sezone savladali Partizan i sada je sigurno da }e nastavak {ampionata do plej-ofa biti izuzetno zanimqiv. Novosa|ani su, iako uz mnogobrojne kadrovske probleme, jo{ jednom skinuli skalp lideru i pri{li mu na svega dva boda zaostatka. Doma}i su me~ zapo~eli bez pola startne postave, umesto Mrdaka, Ivovi}a i Nemawe ^ubrila zaigrali su Jovanovi}, Veselinovi} i Mirosavqevi}, pa je trebalo malo vremena dok nisu dostigli radnu temperaturu. Iskoristili su to Beogra|ani i preko ras po lo `enih Atanasijevi}a i Mijailovi}a, uz nekoliko blokova Pe{uta i Turawanina, do{li do vo|stva, dosta ubedqivo. Nije imao kud doma}i trener Salati}a i kod 14:13 u drugom setu, umesto Veslinovi}a uveo

Novosa|anislavepobedunadPartizanom

je u igru Ivovi}a i, ispostavilo se, pre o kre nuo utak mi cu. Raspolo`en je bio Jovanovi} na korekciji, Simeunovi}u se prikqu~io Ivovi}, a kada je Pe tro vi} po ~eo da blo ki ra, Partizan nije imao re{ewa. Sve pohvale treba uputiti na adresu Gorana [kundri}a, li-

NA TRENINGU U KICBILU

Vapenskiuduelusigra~imaProReka

Pro Rekom i pokazala. Jednostavno bez Ubovi}a i Vuksanovi} nismo mogli vi{e. Pokazalo se da su nam oni mnogo nedostajali. Dodu{e, da smo i bili kompletni bilo bi nam te{ko. Nama predstoji veoma veliki posao da bismo mogli da pariramo jakim timovima. Jednostavno u prve dve ~etvrtine napravili smo puno kardinalnih gre{aka, ali moram da naglasim da su se momci borili, ali snaga rivala bila je prejaka - rekao je Stanojevi}. Italijani u ~ijim redovima nastupaju same zvezde svetskog vaterpola lako su iza{li na kraj sa najmla|im i najneiskusnijim sastavom u Evroligi. Prvi gol su

plasmana u ~etrvrtfinale. Vojvodina je sada tre}a sa ~etiri boda, koliko imaju i Rusi i za plasman u drugu fazu potrebna joj je pobeda nad Budvom u posledwem kolu u Novom Sadu. U prvom kolu Budvani su u svom bazenu slavili 9:7. Novosa|ani }e u tom duelu imati Ubovi}a, ali ne i Vuksanovi}a koji }e zbog povrede najverovatnije propustiti ostatak sezone. - Ovo je na{a realnost, ali nadam se da }emo u posledwem kolu protiv Budve bodreni na{om publikom igrati mnogo boqe. Sada se okre}emo doma}em prvenstvu, jer nas ve} za vikend o~ekuje jo{ jedan jak rival, Partizan - zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

Ku{najbr`i,te`ak padAustrijanca [vajcarski skija{ Didije Ku{ ostvario je najbr`e vreme na treningu spusta pred takmi~ewe Svetskog kupa u austrijskom Kicbilu. Vreme na treningu pro{logodi{weg pobednika trke iznosilo je 2:01.12 minuta i on je za 37 stotinki nadma{io Kristofa Inerhofera.Tre}e mesto na jedinom treningu koji je odr`an u Kic-

gubio svest, 30 metara nije mogao da se zaustavi. Trening je tada bio prekinut da bi mu se ukazala pomo}, a Austrijanac je posle polu~asovne intervencije lekara na stazi helikopterom preba~en u bolnicu gde mu je konstatovan potres mozga i povrede grudnog ko{a, i tamo je zadr`an na le~ewu. Vi{e detaqa o wegovom stawu za sada nije poznato.

Vaterpolosavezu 60milionadinara Ministarka sporta i omladine u Vladi Srbije Sne`ana Samarxi} Markovi} i predsednik Vaterpolo saveza Velibor Sovrovi} potpisali su ugovor o buxetu za 2011. u vrednosti od 60 miliona dinara. - Suma je 20 odsto ve}a od pro{logodi{we i zadovoqni smo {to je u buxetu V[ va`an. Dobili smo 60 miliona dinara za finansirawe redovnog programa, pa }e se na{a A selekcija na najboqi na~in pripremati za takmi~ewa. Ciq je plasman na Olimpijske igre u Londonu 2012. i kao kruna dugogodi{weg rada najsjajnija medaqa. - rekao je Sovrovi}. - Ovim sredstvima }emo poja~ati rad sa mla|im kategorijama, a dodatna sredstva i novac od sponzora i donatora iskoristi}emo za razvoj vaterpola u Beogradu i unutra{wosti. @elimo da oja~amo prvu ligu dodatnim klubovima. Samarxi}-Markovi} je rekla da osim tog ugovora, Ministarstvo namerava da finansira i

kampove za decu, stipendije i nacionalna priznawa. Ona je istakla da }e VSS dobiti i sredstva kroz program Olimpijskog saveza Srbije (OKS). - @elimo da fokusiramo sredstva na kandidate za osvajawe olimpijskih medaqa, a vaterpolisti su to bili i jesu. Buxet za sport je pove}an ove godine, dobili smo 40, odnosno 50 odsto, zavisi kako ra~unate. Sport je to zaradio. O~ekujem medaqe na olimpijskim takmi~ewima, to nije pritisak ve} opravdano o~ekivawe, po{to su do sada na{i sportisti to ispuwavali - rekla je ministarka. Samarxi}-Markovi} je istakla da se razgovaralo o lokaciji za centar za vaterpolo i odbojku. - Mi smo hteli da predlo`imo da vaterpolo centar bude u sklopu fudbalskog u Staroj Pazovi, ali vaterpolisti predla`u Maki{. Nije samo re~ o sredstvima, potrebni su urbanisti~ki planovi - rekla je Samarxi}-Markovi}.

19

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

A grupa Seged-JadranHN Primorac-Va{a{ 1.Jadran 5 4 2.Primorac 5 2 3.Va{a{ 5 2 4.Seged 5 0

petak21.januar2011.

Foto:F.Baki}

bera doma}ih, koji je gotovo sam dr`ao prijem svoje ekipe, a istakao se i igrom u odbrani. Kada je novosadska ma{inerija zaigrala kako ume, nazirao se kona~ni epilog, a kada je @arkovi} iz igre izveo Mijailovi}a, ~inilo se da je Partizan spustio gard. Poku{ali su s

Mini}em na poziciji korektora, ali je i to donelo slab rezultat, jer se ose}alo neigrawe prvog tehni~ara gostiju Kisi}a, a doma}i su pucali iz svih oru`ja. Ivovi} je bio nezaustavqiv, a uz izuzetno raspolo`enog Jovanovi}a, nije bilo spasa lideru. M. Risti}

ZA FINALE SUPERBOULA

Stajaweispred stadiona200dolara Oranizatori 45. Superboula u ameri~kom fudbalu (NFL) odlu~ili su da postave ogroman video bim ispred stadiona za sve one koji ne budu mogli da budu na tribinama, ali }e to zadovoqstvo morati da plate sa 200 dolara! Ovogodi{wi Superboul, 45. po redu, odr`a}e se 6. februara u Dalasu na modernom stadionu lokalnih Kaubojsa. Da stvar po qubiteqe ameri~kog fudbala bude gora, ne mo`e da se kupi samo jedna karta ve} paket od ~etiri. Za tih 800 dolara dobijaju se ~etiri od{tampana programa za

Superboul, propusnica za parking i ~etiri {ala. Ni ostale cene za ovaj spektakl nisu male: mesto na najskupqoj sekciji tribina ko{ta 9.000 dolara. Uzgred, karte za ta mesta su razgrabqene. Apartmani za 25 osoba, uz sav prate}i asortiman usluga na stadionu, ko{ta}e za taj 6. februar ~ak 200.000 dolara. Ko }e igrati u Superboulu bi}e poznato ovog vikenda. U konferencijskim finalima se sastaju ^ikago Bers - Grin Bej Pakers (nedeqa, 21 ~as) i Pitsburg Stilers - Wujork Xets, koji }e na teren tri i po sata kasnije.

ZIMSKO PRVENSTVO SRBIJE DO 16 GODINA

TrofejiLuki iVioleti

HansGruger

bilu zauzeo je doma}i skija{ Georg [trajtberger. Prvi trening na legendarnoj stazi [rajf bio je zakazan za sredu, ali zbog guste magle i susne`ice nije bilo mogu}e wegovo odr`avawe. Pored najbr`eg vremena {vajcarskog skija{a, trening u Kicbilu obele`io je i te`ak pad Austrijanca Hansa Grugera, koji je bio peti po redu na stazi. Taj incident se desio kod dela staze koji nosi naziv Mausefale i Gruger je posle leta izgubio kontrolu, nezgodno je pao, a po{to je iz-

Grugeru je to drugi takav incident u karijeri, prethodno je u decembru 2005. godine u Bormiju do`iveo udes zbog kojeg je propustio celu sezonu. Dvadesetdevetogodi{wi Austrijanac ima ~etiri pobede u Svetskom kupu - u Bormiju i [amonijeu bio je najboqi u spustu, dok je trijumfe u super-d`iju zabele`io na stazama u Val Garden i Kvitfjelu 2007, {to mu je i posledwa pobeda. Danas se u Kicbilu na programu superveleslalom, u subotu se vozi spust, dok je za nedequ zakazan slalom, koji se uz subotwu trku boduje za kombinaciju.

IZ RADA GRADSKOG SAVEZA NOVOG SADA

Priznawanajboqima Prvi put u organizaciji Gradskog rukometnog saveza Novog Sada odr`a}e se manifestacija dodele priznawa najboqim kolektivima i pojedin-

cima, kao i nagrade za `ivotno delo. Ova specifi~na priredba odr`a}e se danas u restoranu „@al za mladost” sa po~etkom u 18 ~asova. J. G.

Na terenima u Impuls hali na Novom Beogradu, u kojoj se nalazi novo sedi{te Teniskog saveza Srbije ove nedeqe odr`avalo se pojedina~no Zimsko prvenstvo Srbije u konkurenciji do 16 godina za devoj~ice i de~ake. U konkurenciji de~aka pobedio je Luka Ili} iz

Kraqevo koji je u finalu savladao Lasla \erea iz Sente sa 6:1,6:4. U `enskom finalu snage su odmerile Violeta Jankovi} (Metalac, Vaqevo) i Nina Stojanovi}(Tenis, Beograd). [ampionka Srbije u konkurenciji do 16 godina postala je Violeta Jankovi} savladav{i Stojanovi}evu sa 7:5, 6:0.

PreminuoKentAnderson Atletski menaxer i prijateq „Beogradskog maratona” Kent Anderson preminuo je, saop{tili su organizatori maratona u glavnom gradu Srbije. - Kent Anderson, atletski menaxer, osvedo~eni prijateq Beogradskog maratona, Beograda i Srbije, iznenada je umro u Beogradu. Ro|eni [ve|anin i nesu|eni Beogra|anin, preminuo je okru`en prijateqima sa kojima je vi{e od 20 godina neodvojivi ~inilac najve}ih uspeha Beogradskog maratona. Okru`en qudima sa kojima je svojom voqom delio nesre}nu i tragi~nu sudbinu za vreme bombardovawa na{e zemqe. Kent Anderson, veliki ~ovek slovenske du{e, na{ poslovni i `ivotni prijateq, zauvek }e ostati u temequ svega {to Beogradski maraton ~ini onim {to on danas jeste i {to }e ubudu}e biti - navedeno je u saop{tewu „Beogradskog maratona”.


20

sport

petak21.januar2011.

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJEUMELBURNU

Bojananamu~ilaZvonarjevu Mlada srpska teniserka Bojana Jovanovski nije uspela da seplasirau3.runduAustralijen opena, iako je imala prednostodjednogsetaprotivdruge nositeqke, Ruskiwe Vere Zvonarjeve. Na{a mlada igra~icajeeliminisanasa6:2,3:6, 1:6, posle ne{to mawe od dva sataborbena„Hajsensareni”. Bojana je fenomenalno odi- grala prvi set i dobila ga sa 6:2. U drugom se dr`ala do 3:2 kadajeostalabezsnage,{toje Ruskiwa iskoristila, izjedna~ilasa6:3,aondalaganodobilame~unastavku. Finalistkiwaposledwadva grend-slema solidnim servisomdobilajeprvigem,apotom je krenula serija Bojane Jovanovski. Devetnaestogodi{wa srpska teniserka koja je sjajno igrala u decembru kada su svi odmarali, a potom do{la do polufinala Sidneja, izjedna~ila je na 1:1, te sjajnim forhendom i bekendom odu{evila srps ke nav ij a~ e nap rav iv{ i brejk.Daovonijebilaslu~ajnost,Bojanajebrzopotvrdila dobiv{islede}igemiponovo odi g rav{ i nek ol ik o prec iznih forhend udaraca. A onda je sve {okirala. Po~ela je da “{eta” drugu teniserku sveta poterenu,tesjajnimbekendom stigladodvebrejklopte.Prvu nij e isk or is til a, pos lav{ i loptu van terena, ali joj je istom merom uzvratila Ruskiwa za neo~ekivano vo|stvo Jovanovskiod4:1. To nije bio kraj Bojaninog spektakla. Iako je Zvonarjeva odmah uzvratila brejkom, smawilana4:2,aondalakodo{la do40:0,na{ateniserkasenije predala. Prvo je sa dva sjajna udarc a smaw il a (pos ebn o je bio imp res iv an rit ern za 40:30), a onda je zahvaquju}i dvema dvostrukim servis gre{kama Rusiwe, ponovo stigla dobrejklopte.Ovajpoenjepotrajao, a u razmeni udaraca s osnovne linije, Bojana je odi- grala bez gre{ke i primorala Veru da pogodi mre`u za 5:2. Iako se malo upla{ila na sevisu za set i dozvolila rivalkidvebrejklopte,Jovanovski sebrzostabilizovalainezaustavqivim udarcima preokrenulatepovelasa1:0. Udrugomsetunijebilobrejkova u pervih pet gemova. Obe teniserke su ~uvale svoj servis, iako je Jovanovski u ovom

BojanaJovanovski

delu imala samo dva direktna poena. U {estom gemu se videlodajesemaloiumorila,imalajenekolikodobrihloptiza sme~,aliihjeslalabezmnogo snagedirektnourivalku.Toje iskusnija Zvonarjeva znala da isk or is ti jer je prv u brejk {ansu pretvorila u prednost od4:2.Ruskiwajesa~uvalaservis i sa 6:3, posle 47 minuta igreizjedna~ilarezulat. Odlu~uju}i set bio je samo formalnost za Zvonarjevu. Jovanovski vi{e nije imala snage da se nadigrava, gre{ila je jo{vi{eiomogu}ilarivalki da sa dve brejk lopte povede 4:1, a na kraju i slavi sa laga-

nih 6:1 i plasira se u tre}u rundu.

IJankovi}eva ugledali{tu Na`alost, i najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} zavr{ila je u~e{}e na prvom grend-slemu sezone. Posle sat vremena i 51 minut igre na „Hajsensareni”,boqaodJankovi}evebilajeKineskiwa[uai Pengsa7:6(3),6:3. Jelena je s 3:0 otvorila me~, ali je u natavku usledio pad koncentracije, nervoza koja je doneladuplove}ibrojneiznu|enihgre{akaodrivalke,teje raspolo`enaKineskiwaslavi-

las2:0.Peng}euslede}ojrundiigratiprotivJapankeAjumi Morite. Jelenajeimaladobarprocenat uba~ en ih prv ih sev is a (61/87), ali je slabo osvajala poene(56%),terivalkiomogu}ila13brejkloptiodkojihje wojbilodovoqnodaiskoristi ~etiri za pobedu. Jelena je napravila samo jedan brejk mawe iz osam {ansi. Teniserke su bil e podj edn ak o uspe{ ne na mre`i i po broju vinera (28), alijepresudioduplove}ibroj neiznu|enih gre{aka Jankovi}eve(39-20). Jecajesjajnopo~elame~,posle sigurnog prvog gema odmah jeoduzelaprotivniciservisi iskoristiv{itre}ubrejkloptupovela2:0.Me|utim,srpska teniserkasetadamaloopustilaidozvolilarivakidve{anse da uzvrati brejkom. Ipak, brzo se vratila u ritam, sa~uvala servis i stigla do 3:0. U nastavku seta Jelena nije tro{ila previ{e snage i napadalaservisprotivnice,tejelako osvajala poene na svoj, sve do gema kojim je trebalo da osvojiset.TadajeponovoPeng osvojilaprvadvapoena,potom jo{ jedan za 40:15, te dobrim napadomprimoralaJankovi}evudaloptuizbaciuaut~imeje vratilabrejkismawilana5:4. DobrimriternomJelenajepovela sa 30:0 u slede}em gemu i najavila osvajawe seta, me|utim, ponovo je izgubila koncentraciju i dozvolila rivalki da napadom na mre`u kapitalizuje prethodni brejk i izjedna~irezultat. Tri uzastopna osvojena gema podigla su samopouzdawe Pengovoj.Uslediojenajdu`igemu setu,dugipoeni,nekolikogre{akanaobestrane,retkivineri, a kao pobednica je iza{la

sreta. - Onda sam odjednom napravila nekoliko gre{aka, a Peng je odigrala nekoliko dobrihpoena.Malopomalo,znate, ona je ulazila u ritam, a ja sampo~eladapadam. Imalasam {ansuina5:4,bilasamna30:15 nawenservis.Tadasamproma{ilalaganudaracza40:15idve brejk lopte. I tada sam napravilanekolikogre{akaupogre{novreme.

Tipsarevi}iPau boqiodHrvata U konkurenciji mu{kih parova,JankoTipsarevi}iwegov partnerNemacBjornPauuspe{no su startovali. Srpsko-nema~ka kombinacija je u prvom kolusa6:1,6:4savladalahrvatskitandemIvanQubi~i}–LovroZovkoiplasiralaseudrugurundutakmi~ewa.

JelenaJankovi}

Zvonarjeva:Jovanovskaje odli~nateniserka Ruska teniserka Vera Zvonarjeva izjavila je poslepobedenadBojanomJovanovskom(2:6,6:3, 6:1)iplasmanautre}ekoloAustralijanopena dajeSrpkiwaveomadobraigra~ica. -DefinitivnosamuverenautodajeJovanovskadobrateniserka.Aipo~elajeodsamogstartasaagresivnomigrom.To{tonismoigralenikadadosadajebioglavnirazlog{tomijetrebalo malo vi{e vremena da protuma~im koji

ne{to strpqivija i koncentrisanijaPengkojajepotpuno preokrenularezultatipovela 6:5. Usledio je jo{ jedan uzbudqiv gem, na 30:30 Jelena je u jednom trenutku jedva spasla `ivu glavu, a onda napala Kineskiwuido{ladobrejklopte.Tunijeiskoristila,alijeste slede}u i izborila tajbrejk.IuovomdeluigrePeng je nastavila sa dobrom igrom, povelasa4:2,apotomnapravilajo{dvaminibrejkaza6:3te osvojilasetsjajnimservisomu slede}empoenu. Jelenini problemi nastavilisuseiunarednomsetu.Razigrana Kineskiwa je osvojila prvigemnasvojset,aondauzela i brejk za 2:0. Jankovi}eva ipak nije potpuno posrnula pa je odmah uzvratila istom meromiizjedna~ilana2:2.Setje

stil gaji, koju strategiju je odabrala - rekla je Zvonarjeva. Drugi nosilac na prvom ovogodi{wemGrendslemturnirujepriznaladajeolakoshvatilaovupreprekuuMelburnu. -Malosambilasporijaudono{ewuodlukana po~etku susreta, pravila tu i tamo neiznu|ene gre{ke.Ali,sabralasamseudrugojdeonici,a potom je sve bilo mnogo lak{e - istakla je Ruskiwa.

nastavqenuidenti~nomritmu pa je Kineskiwa osvojila slede}advapoena,aondasigurnim servisom stigla do 5:2. Posle mnogomu~ewaispasavawame~ lopte, Jankovi}eva je ipak uspela sa osvoji gem i produ`i me~. Ne dugo jer je i pored dobrog otpora Jelena neiznu|enom gre{kom donela Kineskiwigemza6:3iplasmanutre}u rundu. -Svejebilopodkontrolom, igralasamveomadobro-rekla jeJankovi}evapozavr{etkusu-

Od takmi~enja dublova u Melburnu oprostio se jo{ jedan Hrvat, Ivo Karlovi}, koji je sa srpskim teniserom Du{anomVemi}emeliminisanodparaMahe{Bupati,LeanderPaes 7:5,3:6,0:6. Tipsarevi}, koji je brzo zavr{io takmi~ewe u singlu i Pau}euslede}ojfaziigratis parom koji ~ine Belgijanac GzavijeMalisiBritanacXejmiMari,kojisusa6:4,6:0eliminisali devete nosioce VeslijaMudijaiDikaNormana.

REZULTATI

BagdatiszaustavioDelPotra Mu{karci (2. kolo): Nadal ([panija) - Sviting (SAD) 6:2, 6:1, 6:1, Tomi}(Australija)-Lopez([panija)7:6,7:6,6:3,Soderling([vedska)Miler (Luksemburg) 6:3, 7:6, 6:1, Sepi (Italija) - Conga (Francuska) 3:6,6:7,6:7,Mar~enko(Ukrajina)-E. Marej(V.Britanija)1:6,3:6,3:6,\iraldo (Kolumbija) - ^ili} (Hrvatska)3:6,6:7,1:6,Nalbandian(Argentina)-Berankis(Litvanija)1:6,0:6, 0:2 (pred ao Nalb and ij an), Ras el (SAD)-Ferer([panija)0:6,1:6,5:7, Izner (SAD) - Stepanek (^e{ka) 4:6, 6:4, 6:2, 6:1, Raoni} (Kanada) Qodra (Francuska) 7:6, 6:3, 7:6, Ju`wi (Rusija) - Kav~i~ (Slovenija) 6:3,6:1,5:7,4:6,6:1,Beker(Nema~ka) -Dolgopolov(Ukrajina)3:6,0:6,6:3, 6:7, Melcer (Austrija) - Riba ([panij a) 6:2, 6:4, 6:2, Gars ij a-Lop ez ([panija) - [vank (Argentina) 6:4, 7:6, 6:1, Hajnrih (^e{ka) - Belu~i (Brazil)6:2,6:7,6:4,6:7,8:6DelPotro (Argentina) - Bagdatis (Kipar) 1:6,3:6,6:4,3:6 @ene: Petrova (Rusija) - Molik (Australija)6:4,6:1,Navaro([panija)-Klajsters(Belgija)1:6,3:6,Stosur(Australija)-Du{evina(Rusija) 6:3,6:2,Jankovi}(Srbija)-Peng(Kina)6:7,3:6,Jovanovski(Srbija)-Zvonarjeva (Rusija) 6:2, 3:6, 1:6, Kirstea (Rumunija)-Per(Izrael)3:6,2:6,Bene{ova(^e{ka)-Kirilenko(Rusija) 6:3, 6:1, Safarova (^e{ka) - Zakopa-

RafaelNadal

lova (^e{ka) 6:3, 6:7, 7:5, Marti} (Hrvatska) - Radvanska (Poqska) 3:6, 4:6,Peneta(Italija)-Domingez-Lino([panija)6:2,6:2,San~ez([panija) - Korne (Francuska) 5:7, 1:6, Pavqu~enkova(Rusija)-Baroa(Nema~ka)6:2,6:2,Garsija(Francuska)-Mo-

rita (Japan) 4:6, 4:6, Curenko (Ukrajina) - Makarova (Rusija) 6 :7, 1:6, Klejbanova(Rusija)-Halep(Rumunija)4:6,6:7,^akvetadze(Rusija)-Kvitova(^e{ka)3:6,4:6. Mu{ ki par ov i: Lop ez ([pan ija)/Monako (Argentina) - Mato{e-

vi}/Milm an (Austral ij a) 3:6, 6:0, 6:1, Mudi (JAR)/Norman (Belgija) Malis(Belgija)/X.Marej(V.Britanij a) 4:6, 0:6, Grn oq ers/Rob red o ([pan ij a) - Ro` er-Vas el in/Simon(Franc us ka) 6:1, 6:1, Lu (Tajpeh)/[utler (Nema~ka) - Aspelin ([vedska)/Peja (Austrija) 7:6, 7:6, Kubot (Poqska)/Mara~ (Austrija) Brunstrom ([vedska)/Has (Austrija)6:3,6:3,Bra}ali/Stara}e(Italija) - Almagro/Lopez ([panija) 1:6, 7:6, 7:5, Fis tenb erg/Matk ovs ki (Poqska)-Garsija-Lopez/Montawes ([pan ij a) 6:3, 7:5, Ebelt ajt/Fin i (Austral ij a) - Lind{ tet ([vedska)/Tekau(Rumunija)4:6,0:1(predaja), Erl ih/Ram (Izr ael) - Fleming/Ha~ins (V. Britanija) 4:6, 6:2, 6:2, Fau (Nema~ka)/Tipsarevi} (Srbija) - Qubi~i}/Zovko (Hrvatska) 6:1,6:4,Polasek/Zelenaj(Slova~ka) - Melo/Spares (Brazil) 6:4, 4:6, 6:2, Karlovi} (Hrvatska)/Vemi} (Srbija) - Bupati/Paes (Indija) 7:5, 3:6, 0:6, Bek er/Kolm an (Nem a~k a) Sa./So.Rativatana(Tajland)7:5,7:5, Ber er/Maj er (Nem a~k a) - Jun ejd (Australija)/Kamke (Nema~ka) 6:3, 6:2,Fi{er/Ker(Australija)-Dodig (Hrvatska)/Nimeinen (Finska) 4:6, 4:6, Fereiro/Sa (Brazil) - Bopana (Indija)/Kure{i(Pakistan)3:6,0:6. @enski parovi: Skjavone (Italija)/Stabs (Austral ij a) - Kraj i~ ek (Holandija)/Kvitova(^e{ka)0:6,5:7,

Danilidu (Gr~ka)/Kanepi (Estonija) - Domingez-Lino/Navaro ([panija) 6:1, 6:3, Bamer (Austrija)/Sevastova (Let on ij a) - Hlav a~k ov a/Hrad eck a (^e{ka) 3:6, 6:7, Erakovi} (N. Zeland)/Tanasugarn (Tajland) - Pe~ke (Nem a~k a)/Sreb otn ik (Slov en ij a) 4:6, 5:7, Paterson/Rogovska (Australija) - Krejbas (SAD)/Saj~uk (Ukrajina) 4:, 2:6, Djat~enko (Rusija)/Put~ek (Belorusija) - Gerges (Nema~ka)/Rejmond(SAD)2:6,1:6,Halep(Rumunija)/Vikmajer(Belgija)-Dekmei- jere (Letonija)/Morita (Japan) 4:6, 3:6, Olar u (Rum un ij a)/Ond ra{ kov a (^e{ ka) - Gov orc ov a (Vel or us ija)/Kudrjavceva (Rusija) 1:6, 2:6, Nikol es ku (Rum un ij a)/Jan (Kin a) Jans/Rosolska (Poqska) 6:2, 6:2, Pa{ek (Austrija)/Pironkova (Bugarska) - Blek (Zimb abv e)/Rod io n ov a (Australija)2:6,1:6,Bene{ova/Stricova (^e{ka) - Bondarenko (Ukrajina)/Safina(Rusija)6:2,6:4,Le~er/Raji~i}(Australija)-Kondratjeva(Rusij a)/Lef ev r (Franc us ka) 4:6, 2:6, Dulgeru(Rumunija)/Ribarikova(Slova~ka)-King(SAD)/Santonia([panija) 4:6, 6:2, 7:6, Per (Izrael)/Peng (Kina) - Malek/Petkovi} (Nema~ka) 6:2, 6:3, Doki}/Pirs (Australija) Ba~inski ([vajcarska)/Garbin (Italija) 1:6, 4:6, Oprandi (Italija)/Ver (Nem a~k a) - Atar enk a (Bel or us ija)/Kirilenko(Rusija)1:6,0:6. Pripremio:A.P.


SPORT

dnevnik

PARTIZANIZGUBIOUMADRIDUS20KO[EVARAZLIKE

Nedopustivporaz Ko{arka{i Partizana mt:s jedinstveni suuocenidasuuporazuodReala(78:58)praviligre{kenedopustivezaTop 16fazuEvrolige.^akiusvom

mnogoizgubqenihlopti,proma{enihzicera,aprotivnikusmo davali otvorene {uteve. To ne sme da se doga|a u ovoj fazi Evrolige, gde su samo najkvalitetnijeekipe.Svakiprazanhod

- Neke gre{ke jednostavno ne smejudasedogode,pogotovoneu Top 16 fazi i pogotovo ne protiv ekipa kao {to je Real. Gre{ilismouodbrani,pravili nepotrebne faulove kada smo

DuelKecmanaiTakera

osredwem izdawu, Real Madrid jebioprevi{ekrupanzalogajza crno-belenaTop16premijeri. -Nismona{lire{ewezawihovu~vrstuodbranu.Imalismo

Vujani}unije ugro`ena karijera Srpski ko{arka{ Milo{ Vujani} iza{ao je iz bolnice nakon obavqene slo`ene hirur{ ke int erv enc ij e pos le dvostrukog loma potkolenice desnenoge.Biv{iigra~Panioniosajeunedequ operisanu Marusiju, a tri dana kasnije lekari  su ga otpustil i na ku}nole~ewe. Or toped La kis N ikolau izjavio jedajezahvat uspe{noobavqen ida}eVujani} ve} za dvamesecaosetitiprveznake oporavka, a optimisti~ne prognoze govore da bi za ~etiri meseca mogao da krene i sa laganim treninzima. Prve prognozeposlete{kepovrede nisu bile optimisti~ne, jer segovorilo o dugomoporavku, a mo`da i o napu{tawu ko{arke. Novi nal az i poka zali su ipak da wegova karijera ne}e do}iupitawe,ve}da}ebiti spreman daseponovovratina parket. Tri desetogo di {wi Vujani} bio je na korak od potpisiva wa  u govora sa ekipomPartizanmt:s,zakoji je ne k ad a  nastu pao, ali j e posle povrede sve odlo`eno, iako mu je Eiloj Lijanos, predsednik Panioniosa, odmah po obavqenoj operaciji, ponudionoviugovor.

DANA[WI KO[ARKA[KI PROGRAM NLB mu{ka liga - VR[AC: Hemofarm - Cedevita (19,TVArenasport). IVBL `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina NIS Vo`dovac(19). Prva A mu{ka liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad OKK Beograd (21), @ELEZNIK: FMP - Napredak Rubin(18). Prva B mu{ka liga -KRAGUJEVAC: KG Student UK Radni~ki (K) (17), ^A^AK: Mladost-Radni~ki(O)(20). Prva srpska mu{ka liga Sever - NOVI SAD: Novi SadMT-radni~ki(17).

seovdeskupopla}a-istakaoje Du{anKecman. Realjedrugu~etvrtinudobio sa26:9iturazlikugotovopreslikaoukona~anrezultat.

biliubonusu,dozvoqavaliprotivniku lake poene - dodao je kapitenPetarBo`i}. -Upo~etkujedelovalokaoda }e biti egal, ali su se oni

nadavali trojki i bacawa i prelomili utakmicu, izjavio je Ra{ko Kati}, koji je igrao uprkosproblemimasale|ima,o kojimanije`eleodagovori. NovicaVeli~kovi}oceniojeda je Real igrao previ{e dobro za wegov nekada{wiklub. - Nismo potcenili Partizan, koji ove sezone ima obi~aj da u prvom poluvremenu ubedqivo gubi, pa posle to nadoknadi. Nismo ra~unalinato.Imajo{ mnogo da se igra - kazao je Veli~kovi} i po`eleo Partizanu svu sre}u. - Oni su najja~i kod ku}e, ali mislim da }e im za ~etvrtfinale biti potrebna bar jedna pobedanastrani. Veli~kovi}jeusredu zabele`io 12 skokova, najvi{euRealu.Takose preporu~io treneru EtoreuMesini,kodkoga imamaluminuta`u. - Nemam problem sa Mesinom, dobro se razumemo. Nikad i nisam imao problema sa trenerima, mada sam imao samo dvojicu Mesinu i Du{ka Vujo{evi}a - prokomentarisao je reprezentativac Srbije. - Naravno da razmi{qam o minuta`i. Te{ko mi je to padalo u po~etku, ali sada se koncentri{em na individualan rad,kakobihuvekbiospreman kaozapetapu{ka.

NBALIGA

Dalas seprobudio Dalas je {est utakmica bio bezpobede.Velikakrizaukoju su upali  „Meve riksi ” prekinuta je na najboqi na~in pobed om protiv aktuelni h {amp ion a Los An|eles Lejkersa - 109:100. Dalas n ije dobro po~eo me~, ali je sve nadoknadio odli~nom igrom u

poena, ali nije imao adekvatnu podr{kusaigra~a. Do ~etvrte uzastopne pobede do{lajeiekipaBostona,kojaje kod ku}e savladala Detroit 86:82. Pol Pirs postigao je 22, a [ekil O’Nil 12 poena za „kelte”,dokjeRodniStakipredvodioDetroitsa15poena.

Ko{arka{iDalasaigralisjajnoprotivLejkersa

tre} o j ~etv rtini (30:17). Xejson Teri i [on Merion bili su najbo qi pobedn i~koj ekipi. Wih dvojica su ubacili po 22 poena. Gasol je sa 23 poena bio n ajefik asn ij i na me~u. Sa{a Pavlovi} po~eo je utakmicuustartnoj petorci,a za25minutauspeoje da ubaci 11poena.Pavlovi}ujeovobio posledwidandesetodnevnogugovora,apo{toje ume~u{aosa ma sk om na slomqe nom nosu.Veliki doprinos u pobedi „Meveriksa” imao je i iskusni XejsonKidsa21poenom,dokje najboqi igr a~  ekipe Dirk Novickistaona14. San Antonio jebioboqiod Toronta - 104:95. „Sparsima” je trijumf nad „Reptorsima” bio sedmi u nizu, tako da su i daqe najboqi timuNBA ligisafantasti~nomskoromod36pobeda i samo {est poraza. De`uan Blerjezabele`io22poenai11 skokova, a odli~nu partiju pru`io je i Manu \inobili sa 23 poena. Predrag Stojakovi} opetnijenastupiozaKana|ane. Demar Derozan je postigao 28

Oklahoma je izgubila je na gostovawu kod Denvera sa 112:107. Nenad Krsti} je u pora`enoj ekipi zabele`io osam poena i jedan skok. Nezaustavqiv kod „Nagetsa” bio je Karmelo Entoni sa 35 poena, dok su po 16 poena ubaciliBilapsiNeneIlario. Darko Mili~i} je postigao {estpoenaiuhvatiotrilopte

u porazu Minesote u Los An|elesu od Klipersa - 111:125. Orlando je u neverovatnom fini{ustigaodopobedeprotivFiladelfije - 99:98. Utakmica je re{ena posle dodatnih pet minuta.„Siksersi”suimali~etiripoenaprednostipredkrajregularnogtoka(90:86),alijeXejson Ri~ardson pogodio trojku uz prekr{aj i obezbedio produ`etak. Imala je Filadelfija utakmicu u svojim rukama i u dodatnom vremenu. Me|utim, opet nisuuspelidastignu do 18 pobede. Pri vo|stvu gostiju 96:95: Xej-Xej Redik je ubacio trojku uz faul. Me~ je biozavr{en... Rezultati: Klivlend - Fen iks 98:106, Wu Xersi Juta103:95,Orlando - Filadelfija 99:98,Boston-Detroit86:82,WuOrleans-Memfis 103:102, Milv ok i - Va{ington100:87,SanAntonioToronto 104:95, Hjuston - Wujork104:89,Denver-Oklahoma siti 112:107, Dalas - LA Lejkers 109:100, Sak ram ent o Portland 90:94, LA Klipers Minesota126:111,GoldenStejt -Indijana110:108.

NoviugovorzaPavlovi}a UpravaDalasMaveriksaodlu~ilajedapotpi{enovidesetodnevniugovorsaSa{omPavlovi}em.Pavlovi}jebiostarter u derbiju protiv aktuelnih {ampiona Los An|eles Lejkersa i odli~no je odradio posao sa 11 poena, tri skoka i jednom asistencijom,uz{utizigre5/7.Pavlovi}jebiobezanga`manau Americiposledwihosammeseci,prenego{tojepotpisaougovor sa ekipom iz Teksasa. Svojim radom i zalagawem stekao je simpatijesvihuklubu,a„najbu~niji”uhvalospevimabiojeiskusniplejmejkerXejsonKid.

Mili~i}povredio~lanak Srps ki ko{ ark a{ i ~lan MinesoteTimbervulfsDarko Mili~i} povredio je ~lanak levenogetokomsusretasaLos An|eles Klipersima. Mili~i} je tokom tre}e deonice

mor ao da nap us ti park et „Stejpls centra”, a detaqni lek ars ki preg led i pok az a} e koliko je ozbiqna povreda, i dali}esrpskicentarmorati nadu`eodsustvo.

petak21.januar2011.

21

HEMOFARMICEDEVITASEOPETSASTAJU

Vr{~aniznajurecept Uprvojutakmicidrugefaze Eurokupa, ko{arka{i  Hemofarm [tada, lako i ubedqivo susavladaliCedevitu,ve}danas  sasta}e se sa istim rivalomuutakmiciNLBlige.Bi}etote`akme~,jerodishoda ovogsusretaumnogome}ezavisiti i plasman dva tima u jadranskojligi. -Bezla`neskromnostismatram da smo u prvoj utakmici protiv Cedevite pru`ali veomadobruigru.-ocenajeJerardaJordana,Jamaj~anadresuHe-

mofarm [tada koji je poneo epitet najboqeg igra~a susreta. - Kqu~ na{e pobede le`i presvegauveomadobrojigriu odbrani.Uspelismodazaustavimo Drapera najefikasnijeg igra~a Cedevite. Pored toga nadskakalismoko{arka{eCedevitekakouodbranitakoiu napadu.Poku{a}emodaive~erasigramonaistina~inkaona prvojutkamici.Trebao~ekivati da }e ko{arka{i Cedevite ne{topromenitiusvojojigri. J.Turkoane

NOVOSA\ANKEUSRPSKOMDERBIJUDO^EKUJU VO@DOVAC

Pobedaima dvostrukute`inu Uprvojutakmicipredsvojom publikomuovojgodini,ko{arka{iceVojvodineNISdo~ekuju beogradski Vo`dovac. Bi}e ovoprilikadaizabranicetreneraMirkovi}apotvrdekvalitetuodnosunarivala,kojegsuu prvom delu regionalne lige ubedqivosavladaleu[umicama66:51. Beogra|ankesukaoicrveno –bele u dowem delu tabele sa identi~nimskorom(4–10),pa }e pobednik ve~era{we utakmice pored bodova na Jadranu kojigavodeugorwidom,zaraditi i va`ne bodove za Superlig u Srb ij e. Nov os a| ank e u me~ ulaze oslabqene posle odlaska  iskusne Nede \uri} u Bugarsku.

-O~ekujemte{kuutakmicu,s obziromnazna~ajbodovaudueluprotivsrpskihekipa,jerdobrojepoznatodapobedeume|usobnimduelimabodujuzanastavak doma}eg {ampionata. Mi imamojasanciq,atoje{toda poku{amodapopravimotrenutni plasman u preostalih osam kola i sakupimo bodove za Superligu. Vredno smo radili protekliperiod,formanamjeu usponuauzpodr{kudoma}ihnavija~amislimdamo`emodopovoqnog ishoda - kazao je Zoran Mirkovi}. Utakmica16.kolaIVBLlige Vojvodina NIS - Vo`dovac na programujeve~erasumalojdvorani Spensa sa po~etkom u 19 ~asova. I.Grubor

PRVOLIGA[KIDERBI:NOVISAD–OKKBEOGRAD

KorakkaSuperligi

Ko{arka{iNovogSadasudo sada najprijatnije iznena|ewe prvoliga{kogkaravanaimlada ekipaizSrpskeAtinesigurno kr~i svoj put ka Superligi. Iakootomeprevi{enerazmi{qajuunovosadskomkolektivu, dobre igre i rezultati vinuli suihuvrhtabele,adanasimaju predsobomjedanodnajte`ihispitauprvenstvu,ugosteimdolaziOKKBeograd. U sudaru Novog Sada i OKK Beogradaodlu~i}etrenutak,jer su obe ekipe podjednako kvalitetne i s jednakim ambicijama su u{li u drugi deo sezone, a klonferisusadanadrugommestuipobedomuSpensuumnogomebiosiguraliplasmanudoigravawe,a`utibieventualnom pobedom nastavak prvenstva u~inilimnogozanimqivijim. - O~ekuje nas derbi i te`ak duel.OKKBeogradjeveomakvalitetan,popuwennasvimpozi-

cijama,apretrikolasudoveli Zekovi}a,odli~nog{utera,kojiimaprosekpreko20poenapo me~u. Plejmejker Dun|erski, igra~i na spoqnim pozicijama Mitrovi}i@ivkovi}suodli~niiveomaopasni.Glavnaprednost Beogra|ana je {to su dugo zajedno - rekao je trener Sini{aMati}trenerNovosa|ana,a potompri~aoosvojojekipi. -Na{asnagajeumotivukojeg nam ne mawka. U odli~nom smo ritmu, imamo ~etiri uzastopne pobedeisedamodposledwihosam me~eva i `elimo da nastavimo. Moramo da budemo na vrhunskom nivousvih40minutaidaprobamodaiskoristimodoma}iteren ipodr{kuna{epublike.Nastupi}emokompletniitonamjeveomabitno-zakqu~iojeMati}. Utakmicaseigrauimalojsali SPC Vojvodina od 21 ~as, ulazzapublikujebesplatan. M.Risti}


22

kWiGA

petak21.januar2011.

dnevnik

У БИБЛИОТЕЦИ „ПОЛИС” ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „КЛИО”

И

Приватан живот Срба Одкњигакојећесетокомгодинепојавити у “Полису” вреди издвојити дело Волфганга Шмалеа “Историја мушкости у Европи 1450-2000”, која обухвата ренесанснопоимањебиблијскогАдама,азатимследе све промене појма мушкости. Шмале је професор савремене историје на Универзитету у Бечу и бави се истраживањем људскихправаистудијамакултуре. Капитално дело Стивена Гринблата “ИдентитетикултурауРенесанси”јестудијакојомјепрепренеколикодеценијазапочеопокретновогисторизмаутеоријикњижевностиисроднимдисциплинама. Онистражујеструктуруидентитетабавећисеводећимпредставницимаенглескеренесансе, као што су Мор, Вајат, Спенсер, МарлоуиШекспир,иоткривамногоструке везе између књижевности епохе и постављањановихпитањаоприродиидентитета ураномодернодоба. Гринблатјеисторичаритеоретичаркњижевности, књижевни критичар и драмски писац. Професор је друштвених наука на универзитету Харвард. Аутор је бројних књига,ањеговонајпопуларниједелооШекспиру, појавило се и код нас под насловом “Вил из Стратфорда: како је Шекспир постаоШекспир”.

здавачка кућа “Клио” је у оквиру своје најпознатије и најпопуларније библиотеке “Полис”, посвећене делимадомаћихистранихисторичара,планираладаовегодинеобјавивишеважнихнаслова, али на првом месту је једнотомна историја“ПриватниживоткодСрба”тројицеаутора. Настављајући свој највећи издавачки подухватудоменуисториографије“Приватни животнатлусрпскихземаља”учетиритома, у којима су сабрани радови многобројнихдомаћихстручњакаизобластиисториографије,етнологије,археологијеиисторије уметности, “Клио” је ангажовао др Марка Поповића,проф.дрМирославаТимотијевићаипроф.др МиланаРистовића. Онисуауторитекстовакојиобрађујуразличите историјске периоде: Поповић пише осредњемвеку,Тимотијевићоновом,аРистовићосавременомдобу. “Клио”јепревишегодинапревеоиобјавио петотомну “Историју приватног живота” у редакцији Филипа Аријеса и Жоржа Дибија,штојемотивисалоовогиздавачада организује екипу која је у рекордном року обезбедиладасличнуисторијудобијеиСрбија.Нова синтеза ће бити прступачна по обимуицениширемкругучиталаца.

KWIGA ZAUVEK

П

МАРЈАН ТОДОРОВИЋ, ПЕСНИК И ГЛУМАЦ

„Post оffice” Чарлса Буковског

ре свега, морам да кажем једну ствар – за сваку добрукњигу,односнокњигу која се мени лично допадне и оставинаменејакемотивниутисак, након прочитане последње реченице(којакоддобрихписаца увек има чврсту поенту, која заокружује роман као целину), увек имамједанмалиритуал,којиутаквим случајевима просто сам од себе изађе из мене, као логична реакцијанаквалитетноуметничко дело–склопимкорицекњиге,ставим је испред себе и онда сам, пред тим истим уметничким делом,устанемипарсекундиаплаудирам том делу и његовом генијалномтворцу.Каоштото,уосталом,радиипубликаупозоришту. Једнаодтаквихкњига,којајеод мене заслужила такав наградни аплауз,свакакојестеипрвироман ЧарлсаБуковског„Postоffice“. Дасеодмахразумемо–јасаму животупрочитаомногомањеквалитетних књига него што то још увекжелиминегоштосам,усвакомслучају,досадсвакакоморао. Мождазбогтогаштосамсерелативно касно заинтересовао за књижевносткаоуметност,кадасу штребери из основне и средње школевећпоодавнопростудирали гомилукласикаизлектире,којису ипак основа сваког даљег уживањаудобројкњизиипрепознавања онихделакојавреде.Утовремеја сам ипак више волео да мењам сличке и јурим пичке, како би то реклинекимојитадашњиидоли. Ипак,кадасамуодређеномдобукаснеадолесценцијеипаксхватио колико богатство представља свака прочитана књига (па чак и онелоше),одједномсампочеода јуримтуогромнупредносткојусу, условно речено, паметнији имали у односу на мене и кренуо да гутамапсолутносвештомиједопалошака. Наравно да је пре свега неоп-

ходнобилосавладатибарпоједно дело Достојевског, Булгакова, Игоа, Андрића, Домановића, Станковића и осталих страних и домаћих великана писане речи, алисамсвакакоупаузама„студирања“ капиталних дела светске књижевности,ипакмораодамало „одморим главу“ уз неко лакше штиво. У таквим ситуацијама углавном бих читао неке танке

квалитетно поподне. Као, уосталом,исвуњеговупрозуипоезију које сам након тога, све до једне, уврстиоусвојуобавезнулектиру. Такавстилилакоћуписањадотада ипак нисам имао прилике да упознам. Кратке, јасне, јаке и искрене реченице, са снагом песнице боксера који удара директно у главу.Апритом,уопштенепромашује.Свеоноштовеликиписции

књигепоезије,краткеприче,приповетке,водвиљеинекедраме,којесамутимтренуцимајошипонајмањемогаодаразумем. А онда сам, на препоруку једногпријатеља,одњегаузеоначитање роман који сам већ поменуо –„Postoffice“.Мислимдајеједно време на ТВ-у ишла реклама за, чинимисе,некупаштетуиликечап,којајегласила–ЉУБАВНА ПРВИ ЗАЛОГАЈ. У мом случају, штосеконкретноовекњигетиче, тајбислоганмогаодасепарафразираречима–ЉУБАВНАПРВО ЧИТАЊЕ.Да,управотако.Љубав на прву реченицу. На први пасус. Напрвуглаву.Љубавнапрвипоглед. Мислим да је сасвим сувишнорећидасамроманпрогутаоу даху,засамоједно,аливрло,врло

класици смештају у томове и томове својих психолошко-аналитичнихделаисамноговишеречи описујунаисти,чакпонекадимањеснажанначин,овдесамдобио у инстант верзији, без сувишних епитета, боја и благо поетичних цртања.Свеонеапстрактнеслике великих мисли и идеја реномиранихуметника,овдесумесачекале уреалномиврлосировомоблику, кроз блицеве јасних и веома реалистичних сличица једног животногдела,којесечитајуутривезанекраткереченице.Безмноготупљења.Безмногодоказивањасопственог богатства речи и језика. Без сувишних објашњавања психолошкогстањадухаприповедача иактерапричеијошмањесликања предивних и оних мање див-

KWI@EVNA BA[TINA

Р

Роман „Велизариј”

оман „Велизариј“ француског писца Мармонтела на „славенски“језикпревеојеПавлеЈулинац, првисрпскипреводилац.ОвајнајчитанијипреводуСрбау18.веку, објављенуБечу,уштампаријиЈосифа Курцбека, 1777. (постоје и примерци са погрешном 1776. годином),представљапрвироманна српском језику. Оригинал дела, у којем се говори о славном византијскомвојсковођиизЈустинијановог доба, појавио се десет година раније (1767) и убрзо је преведен наскоросвеевропскејезике.Примерци Јулинчеве књиге постоје у БиблиотециМатицесрпске.Онису обрађениуелектронскомкаталогу Библиотеке, а њихови описи публиковани су у серији Каталог старихиреткихкњигаБиблиотекеМатицесрпске (књ.2).

И

нихпејзажаукојимасерадњаодвија.Аипактоликореално,суровосировоијасно,дасечиталаци крозречи,алимноговишеизмеђу њихињиховогнаокопростогзначења,ипакврлолакопроналазии препознаје у свим ситуацијама крозкојегаБуковскиуовомделу на маестралан начин води. У две речи–апсолутногенијално! Ипак, оно што је неминовно битно исто онолико колико и сам стилписањаиприповедања,јесте исаматемаипричакојуБуковски желидаисприча.Икоју,накрају крајева, и прича на прави начин. Унутрашња и спољашња борба једног сваког-дана-срећем-таквељуде губитника. Резон „обичног“ поштанског службеника који се снагом сопствене луцидности бори против система који га сваког дана све више притиска својим нимало-уметнички-слободним правилима и устројствима савременог капиталистичког друштва. Гротескни парадокс. Ноншалантниотпоршармантногнејебаваоца набеђених ауторитета. Све то се каоскупапаштетаујефтиномпаковањулепинахлебодкоремозга читаоца који има исте такве проблеме и недоумице у свом реалном јебо-га-оваквог-какав-јесте животу. Снагајеупрепознавању.Иусамој жељи и спознаји да се може битиитакав.Просто-сложен.Брутално-нежан. Губитнички-тријумфалан. ОКСИМОРОН ЖИВОТА.Управо у томе и лежи снага ове књиге. Управо у томе и јесте њен највећи квалитет и вредност. Управотусамсеијанајвишепронашао. У виски-пиво-шљака-говно-жене-секс-пораз-победа причи базиранојнаистинитимдогађајима.Управозбогтогаоводелоизаслужуједабудепрочитано.Ипроживљено.И изнад свега, потпуно заслужује један искрен и дугачак аплауз.ГРОМОГЛАСНИ!!!

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Делфи” – Клуб читалаца „Лагуна” 1. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић, Лагуна, Београд 2. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса, Лагуна, Београд 3. „Ловац на змајеве”, Халед Хосеини, Лагуна, Београд 4. „Колиба”, Вилијем Пол Јанг, Лагуна, Београд 5. „Заувек у срцу”, Весна Дедић-Милојевић, Лагуна, Београд 6. „Хиљаду чудесних сунаца”, Халед Хосеини, Лагуна, Београд 7. „Мини купохоличарка”, Софи Кинсела, Лагуна, Београд 8. „Једи, моли, воли”, Елизабет Гилберт, Алнари, Београд 9 „Јулија”, Ен Фортије, Лагуна, Београд 10. „Београдске приче”, Иво Андрић, Лагуна, Београд

БОРИС СИРИЛНИК: АУТОБИОГРАФИЈА ЈЕДНОГ СТРАШИЛА

Кад дете побеђује смрт „Развој сваког човека је авантура,ановиразвој,резилијентан, може да буде и права епопеја”, пишечувенифранцускинеуропсихијатар Борис Сирилник у књизи „Аутобиографија једног страшила”,којасенедавнопојавила, у преводу Душана Јанића, захваљујући издавачкој кући „Академскакњига”изНовогСада. Сирилник, професорнаУниверзитетуу Тулону и творац концепта резилијенције, читаоцима и заљубљеницима у психоанализу, доноси низ кратких есеја којима објашњава обиље праваца у којима развој човека може да крене, те расветљава узроке и последице трауматичних прекретница у људским животима... Пре свега,онзбориорезилијентности деце: оном надљудском напору који она чине да се спасу,кадасенађуна самом рубу смрти да би,наконтогапочели даводенормаланживот. Пишући приче о деци која су, у различитим културама из различитих разлога, преживела страшне трауме, Сирилник обичним језиком и са многострпљењаобјашњавакако деца, која покушавају да залече ране,стварајупричуосебикојом сликајусвојидентитет.Кадкадје онправи,многочешћепогрешан, али је свакако пут до измирења сасамимсобом. Кроз судбине „деце страшила”, изникле из екстремних злочина чињених у време нацизма, црвених кмера, исламистичког терора и других друштвених странпутица,БорисСирилниксе осврће,измеђуосталог,наборбу противбезнађа,потребузасаможртвовањем, херојство, перверзију,добровољноропство,прете-

Вук који не плаши децу

ако нам на спомен речи “вук” на памет падне Црвенкапа, али и “Црвен бан”, овога пута реч је о нечему сасвим новом и другачијем, мада с оба појма ипак има неке везе. Американац Бред Инман био је незадовољан чињеницом да омиљену књигу мора да чита замишљајући главне ликове, сцене и места догађања. И тако је, уместо да му се пред очима одиграва сопствени филм, решио да споји књигу и видео и направи нови медијум. Спајање речи и слике просто је наметнуло поигравање речима, те је Оксфордски речник енглеског језика постао богатији за још један појам: видео књигу илити “vook”. На сајту vook.com Инман нуди књиге претежно намењене електронским читачима, паметним телефонима и све популарнијим таблетима. Ако пожелите књигу о Шерлоку Холмсу, сајт вам обећава “Шерлоковски доживљај”, уз прикладне

фотографије, видео исечке, текстове везане за одређену књигу и размену мишљења на форуму посвећеном “вуку”. Бред Инман верује да је прокрчио нови пут у будућност издаваштва. С њим се слажу и неке инвестиционе компаније, које у овом подухвату виде шансу за добар профит у будућности. Већ је склопљен уговор вредан више од пет милиона долара за опремање и дистрибуцију “вукова” с најпопуларнијим књижевним делима. Компанија “Вук Инк.” до сада је објавила 150 наслова, и планира да у овом комбинованом формату одштампа више од хиљаду књига само ове године. Књиге у “вук” формату доступне су за већину читача електронских књига, “ајфон”, “ајпед”, прилагођене Андроид платформи и интернет претраживачима, а сваки “вук” има између 10 и 20 поглавља које садрже 20 кратких видео снимака који се

рану љубазност, стид, понос и друге облике људских стремљењаизазванихвеликимтрагедијама. Јунаци „Аутобиографије једног страшила”, каже Сирилник, настоје да не размишљају, јер је намучнимсликаматешкоградитиинтимнисвет.Но,довољноје да „страшило” сретне живог чо-

века који му удахне душу, па да онопоноводоспеуискушењеда прихватиболанживот... Сирилник је до сада написао вишекњигакојесунаишленаизузетанпријемикојесупреведене набројнејезике.„Срећаунесрећи”, „Ружни пачићи”, „О телу и души”, „Говорити о љубави на рубупонора”,самосунекиоднасловакојисустеклисветскуславу. Борис Сирилник ће, на позив „Академске књиге” боравити у Србији24.и25.фебруараовегодине. Посетиће Београд и Нови Садгдећеодржатистручнапредавања. П. Клаић

[E O ] NET

допуњују са текстом. Цена “вука” креће се изеђу седам и 16 долара, што је прилично јефтино ако се узме у обзир уложени труд и постигнути ефекат. Многи нови писци решили су да своја дела објаве баш у овом формату. Међу њима су Сет Годин, Том Питерс, Ен Рајс, а недавно је као “вук” за “ајпед” објављен и бестселер “ЈФК: 50 дана”, са текстуалним садржајем које је обезбедио “Персеус букс” и видео материјалом “НБЦ Универзала”. Осим белетристике, на сајту vook.com можете наћи књиге посвећене животном стилу, послу, забави, спорту, кувању, као и бројне “уради сам” приручнике. Било би добро и кад би се нашла нека лектира за наше школарце, зар не? И. Вујанов


kultura

dnevnik

petak21.januar2011.

23

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НА ПОЛОВИНИ СЕЗОНЕ

Реконструкција здања војвођански приоритет Пауза на половини сезоне још траје у Српском народном позоришту, јер је продужена због радова на санацији зграде, но јуче на конференцији за новинаре је најављено оно што, по плану управе овог театра, треба да обележи текућу, јубиларну сезону у којој наша најстарија професионална те атарска институција слави 150 година. Наиме, како је изнео управник СНП-а Александар Мило сављевић, на састанку одржаном пре два дана, у присуству свих одговорних за реконструкцију, Момчило Миловић, директор Фонда за капитална улагања истакао је да је реконструкција зграде СНП -а пројекат број један у Војводини, у којем партиципира и води га овај фонд. - Рокови које смо ми из позоришта поставили, морају бити поштовани, тако да ми крајем септембра, или почетком октобра, треба да уђемо практично у нову зграду, да она буде сређена и уређена на начин који одговара амбицијама, традицији и

озбиљности којом СНП обавља свој посао – напоменуо је Александар Милосављевић. - Изузетно сам охрабрен после тог разговора, јер је речено да ће све у реализацији и реконструкцији бити прилагођавано нашим потребама и захтевима. Након врло прецизно изражене намере коју је формулисао др Бојан Пајтић, председник Владе Војводине у неколико махова, ова изјава господина Миловића ме уверава и учвршћује у уверењу да све то није празна прича, већ озбиљна ствар, и да ћемо ми с поносом моћи да позовемо на свечаност, као и да ће све премијере у јесењем делу сезоне бити изведене на сцени СНП -а у сасвим другачијем амбијенту. До 25. јанура ће бити замењен под на сцени „Јован Ђорђевић”, и након тога ће, по речима Мило сављевића, балетски играчи поново моћи да играју представе на њој. Јубиларну сезону би требало да обележи и свечана академија, која ће, уместо на дан СНП -а 28. марта, због кашњења

радова, ипак морати да буде одложена за неки каснији термин. Мило сављевић најављује и озбиљну мултимедијалну изложбу, у сарадњи са Позоришним музејем Војводине и Музејем позоришне уметно сти Србије, која ће на „елегантан и атрактиван начин да проведе кроз повест овог театра”. У оквиру обележавања јубилеја СНП -а, најављено је и одржавање генералне скупштине

Европске театарске конвенције октобра ове године у нашем граду. Биће присутни представници четрдесетак позоришта из око триде сетак европских земаља, којима ће СНП бит домаћин, како је напоменуо Милосаљевић, уз подршку Владе АП Војводине и Покрајинског секретаријата за културу. Њима ће домаћини моћи да прикажу неке своје представе, како је навео Милосављевић, као и реновирано по-

зориште, односно „шта смо, ко смо и да нисмо од јуче”. - У овом тренутку преговарамо и разговарамо са двадесетак и више театара који би волели да дођу и гостују у овој сезони у СНП -у. Има и театара које бисмо ми волели да доведемо, а има већ и постигнутих договора, као са ХНК из Загреба, где смо ми били у децембру после четврт века. Они ће гостовати 21. фебруара с представом “Грађанин племић” Молијера, у режији Крешимира Доленчића, проглашеном за најбољу на тамошњим Данима сатире – рекао је Милосављевић. Што се тиче издавачке делатности, проритет је објављивање Енциклопедије СНП -а за јубилеј, док се монографија, по речима Милосављевића, засад не планира, а свакако би било пожељно да буде објављена у години јубилеја. Јер, све у крајњем случају зависи од новца, а још увек се не зна тачно колико ће га СНП добити за обележавање 150. годишњице. Иако је за прославу јуби-

леја, чији је покровитељ председник Србије Борис Тадић, својевремено формиран Организациони одбор на челу са др Бојаном Пајтићем, он се, по речима Милосављевића, досад ниједном није састао. Уз то, Милосављевић додаје и да већ месецима чека одговор од Министарства културе Србије колико ће новца одвојити за прославу 150.година СНП будући да је министар Небојша Брадић пре неколико месеци управо у Новом Саду обећао подршку за тако значајан јубилеј нашег најстаријег театра. Иначе, Српско народно позориште је, како је јуче саопштио директор овог театра Ненад Јовановић, успешно завршило протеклу годину, на основу финансијских резултата. Управо завршене 2010. године, зарађено је близу 27 милиона динара, а претходне 23, и то без повећања цена улазница. У првом делу претходне 2009/2010 сезоне зарађено је 5, 8 милиона динара, а текуће 2010/2011 око девет. Н. Пејчић

У МСУВ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА РАДОВА ИСТАКНУТОГ ЈЕРМЕНСКОГ РЕДИТЕЉА

ПРИЗНАЊЕ ЗА КЊИГУ „ПРОГНАНА БИЋА”

Згуснути филмови Параџанова

Награда „Забавника” Миленку Бодирогићу

Уз присуство стотинак посетилаца, прексиноћ је у сутеренском простору Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду отворена изложба ликовних радова чувеног јерменског филмског редитеља Сергеја Параџанова. Ову манифестацију под називом „Калеидоскоп Сергеја Параџанова” коју чини и ретроспектива његових филмова отворио је директор Завода за културу Војводине Тибор Вајда.

изузетној сарадњи Завода за културу Војводине и Музеја из Јеревана, што су подржала и министарство културе Јерменије и Покрајински секретаријат за културу. Само отварање је пратила и музика новосадског састава „Пнеуматик трио”, инспирисана јерменском музичком традицијом. Овом поставком представљено је поред неколико фотографија портрета редитеља и детаља са снимања и четрдесетак ликовних

Фото: Ф. Бакић

Том приликом, Вајда је рекао да га ова поставка чини изузетно срећним, јер је макар део изванредних уметничких радова и предмета Музеја „Сергеј Параџанов” у Јеревану, после гостовања широм света, стигао и до наше публике, истаквши и, да слику о једном народу градимо на основу дела његових великих појединаца. На јединственост личности и дела Параџанова указао је и директор Музеја „Сергеј Параџанов” Завен Саргсјан рекавши и да је ова изложба до Новог Сада стигла захваљујући

радова Параџанова насталих у разним фазама његовог живота. Углавном је реч о колажим које је Параџанов називао „згуснутим филмовима”. У њима је на оригиналан начин представљао и коментарисао, како свој унутрашњи свет, тако и велике историјске теме и личности. Међу изложеним радовима су „Аутопортрет с фесом” , „Тајна вечера”, циклус колажа посвећен Мона Лизи, колаж „Продао сам викендицу”, цртежи посвећни Антонионијевом филму „Забриски поинт” и филм „Кабаре” Боба Фо-

са, затим колажи: „Овако је Лењин видео Америку” , „Први трактор”, „Мерилин Монро”.., а ту је и једно нимало конвенционално писмо Федерика Фелинија 1971. године упућено Параџанову. „Једна од задивљујућих особености Параџановљеве уметности јесте његова самодовољност. Његов рад дотиче, често и врло блиско, широк дијапазон жанрова, никада потпуно не урањајући ни у један од њих. Он није проучавао специјализоване књиге, нити је пратио уметничке трендове. Дешавало се да одбије учешће на изложбама, које су иначе ретко организоване у овој нашој забити. Параџанов је остајао по страни, не због тога што није желео да се прикључи главним токовима, већ зато што је његово стваралаштво у суштини самодовољно. Није му било неопходно да буде упућен у савремене изворе креативног стваралаштва. То је, вероватно, разлог због којег његов рад никада не представља копију, иако нека дела подсећају на дадаистичке колаже и савремену концептуалну уметност”, записао је поред осталог о стваралаштву Параџанова, Левон Абрахамиан у тексту за каталог ове новосадске изложбе. Поставка која се својим садржајем и атрактивношћу већ квалификовала за један од најзначанијих културних догађаја године у Новом Саду и шире, биће посетиоцима доступна до 6. фебруара. По утврђеном распореду филмови Сергеја Параџанова се приказују у Арт биоскопу „Војводина” на Спенсу од 19, а у Кино сали Музеја савремене уметности Војводине, у 12 часова, сваког дана до 25. јануара. В. Црњански

IN MEMORIAM

Александар Караџин Нашу музичку јавност потресла је вест о смрти композитора и музичког педагога Александра Аце Караџина, који је прекјуче преминуо у Кикинди у 64 години живота. Композитор и текстописац Александар Аца Караџин био је један од истакнутих војвођанских музичких стваралаца, који је својим песмама писаним у традиционалном духу опевао родну Кикинду и банатски завичај. Рођен је 1947. у Кикинди, где је после средње музичке школе, до пензије деловао као музички педагог у МШ „Стеван Малбашки“, предајући хармонику. Уз бављење педагогијом, био је присутан и на музичкој сцени, најпре у младости као члан тадашњих бит састава, а доцније као члан кикиндског ансамбла „Успомене“, (у ком је деловао и певач Милан Прунић), са којим је средином осамдесетих снимио и једну лонг-плеј плочу. Био је даровит и плодан композитор и текстописац, који је написао већи број

песама, надахнутих љубављу према родној равници и обојених сетом и носталгијом, а најпознатије су „Завејан је пут за салаш мој“, „Што тихо пада снег“, „Кикинда је лепа варош“ и „Прошли дани“, које су стекле широку популарност и како се то каже, „ушле су у народ“ постајући нови изданци традиционалне тамбурашке народне песме. Његове композиције добијале су награде на фестивалима и са успехом су их снимали певачи и ансамбли из наше земље и из иностранства, али највећа потврда њихове вредности је чињеница да се ове песме и данас певају и често изводе, трајући као део нове војвођанске народне музике, писане у духу музичке традиције овога поднебља. Одласком Александра Аце Караџина, музички живот у Војводини остао је без скромног и ненаметљивог, али по свом ауторском деловању значајног посленика и ствараоца.

Добитник овогодишње, 33. по реду књижевне награде „Политикиног Забавника” за литерарно дело намењено младима је књига Миленка Бодирогића „Прогнана бића“, саопштио је жири за доделу ове угледне награде. Жири у саставу: Владица Милосављевић (председник), Тимоти Џон Бајфорд, Милош Радовић, Дарко Коцијан и Петар Милатовић (из редакције) једногласно је одлучио да награда припадне књизи „својеврсној повесници народних маштарија, која је опредметила бића уз која су одрастале генерације”.

Према оцени жирија, овај изузетан текст са сјајним илустративним материјалом убедљиво дочарава сва наша маштарска надања и стрепње. Жири је, од 54 приспеле књиге, за читање и уживање препоручио следеће: Владимира Андрића „Читај ветру омиљене књиге“, Мирјане Булатовић „Сањао сам да ми гори школа“, Бранка Стевановића „Овако је то било“ и Бошка Ломовића „15 дана ферија“. Награда, плакета и новчани износ, добитнику ће бити уручена 25. јануара, на Дан Политике.

ИЗЛОЖБА „ОД ТИХУАНЕ ДО ТЕТКА АНЕ” ИЗАЗВАЛА ОГРОМНУ ПАЖЊУ ЈАВНОСТИ

Поставку обишли рокери и министар Изложба „Од Тихуане до Тетка музичар Влада Јанковић Џет. Не- креацијама које сама осмишљава Ане”, посвећена рокенролу у кадашњи члан „Црних бисера“ и носи. Ова жена ведрог духа и Зрењанину шездесетих и седам- био је импресиониран поставком завидне енергије је послужила десетих година прошлог века, која осликава зрењанински ро- као инспирација за назив бенда која је 13. децембра отворена у кенрол, а чији је својевремено и „Тетка Ана“ који је основан 1977. зрењанинском Народном музеју, сам био учесник. Наиме, „Црни године. Нешто пре тога, 1969. гоизазвала је огромну пажњу јав- бисери“ су били чести гости ов- дине Анин син Милан Вукотић ности. До сада је више од 5.000 дашњих игранки, посебно оних у Вука, сликар, сценограф, редиљуди обишло поставку на којој Вишој техничкој школи. Тако у тељ, управо по својој мајци насу представљени бројни инстру- својој књизи „Године на 6“ Влада звао је и диско-клуб у Дому менти и музичка опрема, радио Џет каже да је публика у Зрења- омладине који ће постојати свега апарати, магнетофони, грамофо- нину била „фантастична и одлич- неколико месеци, али ће остати ни, црно-бели телевизори, џу- но информисана“. упамћен као прва дискотека у бокс-апарат, веспа, граду. Ани Вукотић плоче, плакати... је било изузетно Међу посетиоцима драго што је посетибили су и предла изложбу у Народставници Незавином музеју и што је сне културне сцене имала прилику да се Србије, музичари присети времена каЗоран Костић – Цада су њен син и гене из Партибрејнерација тадашњих керса, Рамбо Амамладића и девојака деус, водитељ и оставила неизбрирок музичар Влада сав траг у културном Јанковић Џет, животу Зрењанина. Бранко Милићевић Да подсетимо, ова – Коцкица, рок нонеобична изложба је винари Петар Јасвојеврсни омаж једњатовић, Богица ном времену у једМијатовић, Никола ном граду, али и Нешковић, Воја свим осталим средиПантић... У недељу нама које су на слије зрењанински му- Ана Вукотић, по којој је назван зрењанински бенд чан начин проживезеј обишао и мини- „Тетка Ана”, на изложби ли своје рокенрол - Једноставно, знали су да про- приче: од тога како је све почело, стар културе Небојша Брадић кога је кроз поставку водила аутор- цене и оцене оно што им се нуди, преко најзначајнијих рок-састава, ка изложбе, кустоскиња Оливера па су самим тим поштовали оно где се играло и како се забављашто су им музичари на сцени ло, шта се слушало, шта се гледаСкоко. Пре гостовања у Позоришном пружали – приметио је Јанковић. ло, од кога се учило, који часопиклубу „Зелено звоно“, где је одрМеђу досадашњим посетиоци- си су се читали, како се облачило, жан Хит недеље Радија 202, из- ма била је и Зрењанинка Ана Ву- ко је гостовао, па све до гитаријаложбу „Од Тихуане до Тетка котић, позната по изузетно живо- да које су се организовале. Ане“ посетио је и водитељ и рок писним и занимљивим модним Ж. Балабан


24

Svet

petak21.januar2011.

dnevnik

DVEGODINEVLADAVINEBARAKAOBAME

Politi~keraneod„Vikiliksa” VA[INGTON: Ta~no pre dve godine Barak Husein Obama postao je 44. ameri~ki predsednik, a taj period osta}e upam}en po reformi zdravstvenog sistema u SAD i mnogobrojnim obe}awima koje je dao na po~etku mandata. Kao sin crnca iz Kenije i belkiwe iz Kanzasa, on je prvi afroamerikanac koji je uspeo da postane prvi ~ovek Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Za dve godine koliko se nalazi na mesu {efa najmo}nije dr`ave na svetu, najve}i Obamimi uspesi su to {to je uspeo da progura reformu zdravstvenog sistema, za {ta su se demokrate borile 75 godina i obzbedi 787 milijardi dolara stimulansa ameri~koj privredi. Wegova popularnost, kako pi{e „Wujork tajms” pala je sa 70 na 50 odsto podr{ke u vreme koje je obele`ila velika ekonomska kriza, za koju i administracija priznaje da nije

o~ekivala da }e biti toliko `estoka. Na spoqnopoltiti~kom planu, Obama i daqe ne odustaje od povla~ewa vojnika iz Iraka, iako ne{to sporije nego {to je najavqivao, ali ni od slawa jo{

33.000 vojnika u Avganistan, odakle planira da po~ne povla~ewe ameri~kih vojnih snaga tek 2014, odnosno onda kada bezbednosni uslovi to budu dozvoqavali. Obama je 2009. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Nobelov komitet je odluku obrazlo-

`io wegovom posve}eno{}u di- je isunio, a ova administracija plomatiji, dok je {ire ova odluka osta}e upam}ena i po bruci koju bila shva}ena kao neka vrsta uko- je do`ivela zbog objavqivawa ra wegovom prethodniku, naveo je tajnih dokumenta na veb -sajtu „Wujork tajms”. „Vikiliks”. „Va{ington tajms” je ocenio da Politi~ki rawen, kako navoje to bio avans za ono {to }e Oba- di „Va{ington tajms” Obama je u ma u budu}nosti posledwem truu~initi, ukazujunutku izvojevao i Kao neuspeh mu se }i, me|utim, da su dve pobede na spobele`i i to {to je rezultati izostaqnopliti~kom li. Obamina diplanu postizawem jo{ tokom prve plomatska ve{tisedmice u Beloj ku}i novog sporazuma na testirana je i START o smaweobe}ao da }e prilikom re{avawu nukleranog nazatvoriti wa spora oko oru`awa sa Rusiiranskog nuklearozlogla{eni zatvor jom, a u zemqi ukinog programa, kaGvantanamo, {to do dawem zakona koji da je iza{ao kao branio homodan-danas nije isunio je pobednik obezbeseksualcima da div{i jo{ `e{}i otvoreno slu`e u set sankcija UN, kao i na Bli- vojsci. Sve u svemu, drugu godinu skom istoku ponovnim pokreta- vladavine Baraka Obame bele`i wem mirovnih pregovora septem- pad na svim poqima, uspostavqen bra 2010, kada su se izraelski i jo{ tokom prve godine koju je palestinski lideri sastali prvi proveo u Beloj ku}i, a najboqe ga put posle dve godine zastoja u ilustruje ~iwenica da se sam pregovorima. Kao neuspeh mu se predsednik Amerike pita da li bele`i i to {to je jo{ tokom pr- wegova zemqa treba i udubu}e prve sedmice u Beloj ku}i obe}ao da venstveno da se bori da ostane }e zatvoriti ozlogla{eni zatvor globalni lider. Gvantanamo, {to do dan-danas ni(Tanjug)

PODSUMWOMDASUPO^INILIZLO^INEPROTIVTUNISA

Uhap{eni~lanovi porodiceBenAlija TUNIS: Zbog sumwe da su po~inili zlo~ine protiv Tunisa, uhap{ena su 33 ~lana porodice svrgnutog predsednika Zine al-Abidina Ben Alija, javila je tamo{wa televizija. Televizijska stanica je citirala „zvani~ni izvor” koji je rekao da }e biti sprovedena istraga da bi se ti qudi izveli pred lice pravde. Na televiziji su prikazani zlato i skupocen nakit koji su prona|eni kod ~lanova porodice, prenela je agencija Rojters. Demonstracije zbog siroma{tva, nezaposlenosti i korupcije po~ele su krajem decembra, a u neredima je poginulo vi{e desetina qudi. Predsednik Ben Ali je pro{le sedmice napustio zemqu i oti{ao u Saudijsku

Arabiju, a wegovu du`nost je privremeno preuzeo predsednik parlamenta Fuad Mebaza. U tuniskoj {tampi, koja je godinama bila pod dr`avnom kontrolom, pojavili su se brojni izve{taju u kojima se navodi da je predsednikova porodica pobegla sa ogromnim sumama novca i zlata. U me|uvremenu, svi ministri iz Ben Alijeve partije, koji su se na{li u novoj prelaznoj vladi, zbog ~ega je u Tunisu nastavqen talas demonstracija, podneli su ostavke na ~lanstvo u toj stranci. Privremeni {ef dr`ave Mebaza izjavio je da }e politi~ke partije, ukqu~uju}i Ustavni demokratski savez (RCD) biv{eg predsednika, biti odvojene od dr`ave u ciqu „potpunog raskida sa pro{lo{}u”.

Omra`eni predsednik Ben Ali

Stravi~anbilanspoplava uBrazilu RIODE@ANEIRO: Broj qudi stradalih u klizi{tima i poplavama u planinskoj oblasti Brazila se pove}ao na 727, a najmawe 207 osoba se jo{ vode kao nestale, saop{tile su vlasti. Kancelarija tu`ioca u Rio de @aneiru objavila je listu nestalih qudi, {to je prva zvani~na procena broja nestalih od po~etka nesre}e pre sedam dana. Procewuje se, me|utim, da bi broj `rtava mogao

biti i ve}i, oko 1.000. Broj stradalih svakodnevno raste, kako spasioci dopiru do sve zaba~enijih mesta i pronalaze sve vi{e `rtava. Lokalni zvani~nici u najte`e pogo|enim gradovima Teresopolisu i Nova Friburgu izjavili su da je nestalo najmawe 300 qudi i da se za mnoge od wih pretpostavqa da su zatrpani blatom, prenela je agencija Rojters.

Veruje se da je nekoliko stotina qudi jo{ u oblastima u kojima postoji rizik od novih klizi{ta. Do mnogih stanovnika ugro`enih oblasti pomo} ne mo`e da stigne zbog sru{enih mostova i poplavqenih puteva, a u neke delove zemqe su poslati helikopteri da bi spasli pre`ivele. Neki zvani~nici ka`u da je snaga poplava i klizi{ta toliko velika da je geografija nekih regiona znatno izmewena.

IRAK

Ubijeno45{iitskih hodo~asnika BAGDAD: U dve odvojene eksplozije automobila bombi u blizini svetog {iitskog mesta Kerbala ju~e je u Iraku poginulo 45 hodo~asnika, a oko 150 qudi je raweno, saop{tili su ju~e zvani~nici. Eksplozije su se dogodile na razli~itim prilazima gradu, a bombe su aktivirane u isto vreme, javio je Rojters. „Dva automobila parkirana ispred kontrolnih punktova na ulazima u Kerbalu eksplodirala su istovremeno”, rekao je {ef provincijskog sveta Muhamed elMusavi. Napad se dogodio u vreme

kada stotine hiqada {iitskih hodo~asnika dolazi u Kerbalu na kraju 40-odnevne `alosti za imamom Huseinom, unukom proroka Muhameda. Ubijen u bici u sedmom veku, imam Husein je centralna figura u religiji muslimana {iita. [iitski hodo~asnici su vrlo ~esto na meti sunitskih ekstremisti~kih grupa poput Al Kaide, koji ih smatraju nevernicima. Oko 120.000 ira~kih policajaca i vojnih snaga zadu`eno je za obezbe|ewe vernika, od kojih je ve}ina danima pe{a~ila do Kerbale, gde se veruje da je sahrawen imam Husein.

AVGANISTAN

Stradalo 10pobuwenika KABUL: NATO i avganistanske snage ubile su vi{e od 10 pobuwenika tokom dvodnevnih borbi u severnom delu Avganistana, saop{tila je ju~e Alijansa. Ciq operacije u provinciji Farjab bio je eliminisawe Talibana koji su se kretali slobodno u toj zoni. Trupe su pretra`ile mnoge ku}e bez incidenata, ali je na wih pucano iz obli`wih rovova, pa su uzvratili vatru, javio je AP. U me|u-

vremenu, u napadima pobuwenika ubijena su dva pripadnika NATO slu`be - jedan u sredu na jugu i jedan u ~etvrtak na severu, navela je Alijansa, ali nije saop{tena wihova nacionalnosti, niti drugi detaqi. Vi{e od 20 NATO vojnika ubijeno u Avganistanu tokom ovog meseca, {to je krvav po~etak godine za koju su NATO zvani~nici i o~ekivali da }e biti nasilna, naveo je AP.

FRANCUSKA

Sarkozijevigafovi PAR IZ: Francuski predsednik Nikola Sarkozi ismejan je u javnosti nakon {to je napravio novi gaf, sugeri{u}i da se severni francuski region Alzas nalazi u Nema~koj. Kako prenose francuski mediji, Sarkozi je „pobrkao lon~i}e” prilikom obra}awa pred stav ni ci ma po qo pri vredne industrije u alza{kom gradi}u Truhtershajmu, 30-ak kilometara od nema~ke granice.

„Mogu da shvatim nefer konkurenciju izme|u Kine i Indije, ali ne i izme|u Nema~ke i Francuske. I to ne ka`em samo zato {to se nalazim u Nema~koj”, kazao je francuski lider, da bi se odmah potom ispravio i glasno dodao „Nalazim se u Alzasu”. Istorijski jedno od kqu~nih strate{kih re gi o na Fran cu ske, Al zas, kroz vekove su naizmeni~no prisvajale Nema~ka i Francuska. (Tanjug)

DANSKA

Napada~nasudu KOPENHAGEN: Danski kari ka tu ri sta ko ji je na cr tao proroka Muhameda kao teroristu, {to je pre tri godine iazazvalo proteste muslimana {irom sveta, izjavio je da je ~ovek iz Somalije koji je nose}i sekiru provalio u wegov dom poku{ao da ga ubije . Kurt Vestergard svedo~io je u ~etvrtak da je 29-godi{wi uqez upao u ku}u na dan Nove godine, 2010,

kao „sveti ratnik” koji je `eleo da ubi je ne ver ni ka. Ve {tergard se zakqu~ao u ku}u i ostao je nepovre|en. Optu`eni, ~ije se ime po lokalnim zakonima ne sme pomiwati do presude, rekao je sudu u Arhusu, da je samo `eleo da upla{i karikaturistu i da nije imao namere da ga povredi, javqa AP. Vestergard je nazvao ~oveka kukavi~kim la`ovom.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BRAJAN KAUEN Premijer Irske Brajan Kauen najavio je ju~e da }e parlamentarni izbori biti odr`ani 11. marta, po{to je tokom no}i pet ministara podnelo ostavku.”Namera mi je da u dogledno vreme tra`im raspu{tawe parlamenta sa ciqem da op{ti izbori budu odr`ani u petak, 11. marta”, saop{tio je Kauen parlamentu.

VIKTOR ORBAN Predsednik ma|arske vlade Viktor Orban izjavio je ju~e da treba biti pripravan na stalne napade levice na sopstvenu zemqu u narednih {est meseci, koliko }e Ma|arska predsedavati EU. „Moramo se pripremiti na to da }e levica u narednih pola godine neprekidno kritikovati Ma|arsku zbog dvotre}inske ve}ine desnice u woj”, rekao je Orban u intervjuu povodom reakcija na wegov ju~era{wi nastup u Strazburu.

MI[EL OBAMA Imix prve dame SAD Mi{el Obame postao je jedna od glavnih tema ameri~kih medija, do te mere da zasewuje i samog predsednika Baraka Obamu. Wen glamurozni izgled prilikom do~eka kineskog lidera Hua \intao u Va{ingtonu izazvao je op{te odu{evqewe. Pojavila se ispred Bele ku}e u veoma efektnoj crvenoj ve~erwoj haqini modnog dizajnera Aleksandra Mekvina.

SAD i Kina – mir preko trgovine BERLIN: Poseta kineskog predsednika Hu \intaoa Va{ingtonu dolazi u kriti~nom trenutku, a vizije o Kini i SAD kao „tandemu snova u svetskoj politici” odavno su nestale, komentari{u nema~ki dnevni listovi. List „Noje vestfeli{e” ukazuje da su se tokom posledwih meseci pokazale duboke pukotine u odnosima dve sile. SAD i Kina se merkaju sa nepoverewem i zlovoqno. O~igledno Va{ingtonu je te{ko da prihvati nagli uspon Kine na pozicije nove ekonomske supersile koja ugro`ava primat krizom uzdrmane Amerike. Me|utim, dve privrede suvi{e su tesno povezane. Zadu`enoj Americi potreban je kineski novac, zahuktaloj kineskoj privredi potrebno je ameri~ko tr`i{te. „Borba petlova” za primat u svemu tome mogla bi samo {koditi, pi{e list „Noje vestfeli{e”. List „Minhener merkur” ukazuje da gost iz Pekinga sti`e u Va{ington pun samopouzdawa u uverewu da ima najefikasniji sistem i sa ambicijom da ekonomski na~etu supersilu politi~ki potisne na drugu poziciju. Najve}i izazov za Obamu jeste da na|e uspe{an recept za odnos sa kineskim divom, pi{e list, a prenosi radio Doj~e vele.

Komentator „[veriner folkscajtunga” navodi da iskustvo pokazuje da su za Kinu sopstveni interesi iznad interesa svetske zajednice. Prekju~era{wa izjava Hua da me|usobno po{tovawe ubudu}e mora odre|ivati me|usobne odnose zna~i pre svega jedno: Kina nije ni malo spremna na neke ve}e ustupke. Povodom posete kineskog predsednika Hu \intaoa SAD list „Rajn-Nekar cajtung” pi{e: „Globalizaciju je ponekad sasvim lako shvatiti- ukoliko je Amerikancima lo{e Kinezi poru~uju mawe ma{ina za {tampawe u Hajdelbergu”. Naime, u SAD je opala potra`wa za eti- Hu \intao i Barak Obama ketama koje se {tampaju u Kini na nema~kim glasi: mir preko trgovine. Taj mir je Obamima{inama. Nijedna zemqa nije izolovana u noj vladi dobro do{ao, jer je ameri~koj prisvetu. I zato je sa evropskog stanovi{ta do- vredi preko potreban stabilan rat. Kao bro ako se Kina i SAD ne upuste u trgovin- protivuslugu za toplu ki{u dolara Kinezi ski rat. o~ekuju po{tovawe. Na samom po~etku posete Hu \intaoa Va„A Nema~ka? Ona je negde izme|u tih si{ingtonu saop{teno je da su zakqu~eni ugo- la, ne samo kada je o {tamparskim ma{inama vori vredni 45 milijardi dolara. Poruka re~”, pi{e „Rajn-Nekar cajtung”.


dnevnik

OGLASi

petak21.januar2011.

25


26

petak21.januar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Bato bio si beskrajna qubav, svetlost {to greje srce, radost {to veseli du{u, melem koji zaceluje sve rane. stena iz koje se crpi snaga, bio si na{e uto~i{te i odmori{te... Tvoja sestra Rosa 20122

Posledwi pozdrav dragom tati

IZDAJE se ekskluzivan kancelarijski prostor u strogom centru grada, TC Pariski magazin, 120m2. Telefon 021/424-711. 19825

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 19970

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 9371

Qubi{i Tomi}u i veliko hvala za podr{ku i qubav koju mi je nesebi~no pru`ao.

Sin Zoran.

20124

Qubi{a Tomi} Dragi na{ deda, uvek }e{ nam biti u mislima, a tvoja qubav u na{im srcima.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411

Unuke Gaja i Mina.

20129

Danas, 21. januara 2011. godine navr{ava se osam godina od kada na{ voqeni

POMEN Danas, 21. 1. 2011. godine je godinu dana od kako me je napustila moja mila i draga sestra

Milutin Jovanovi} nije sa nama. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 19792

^ETRDESTODNEVNI POMEN

Vida

Slavku P. Radovi}u Nikada je ne}e zaboraviti i pre`aliti wena sestra Mara.

Ho}emo za tebe Bato zlatan san, suncem, qubavqu, dobrotom obasjan... Hvala ti za sve plemenito, lepo u na{im `ivotima... Mika, Caka i Rada sa porodicama.

19683

20125


^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Slavko Radovi} Bato

Posledwe zbogom dragom ujaku

Qubi{i Tomi}u

Tvoje veliko srce i dobra du{a zaslu`uje ve~no se}awe i po{tovawe na ovom, a ve~ni mir na onom svetu. Neka te an|eli ~uvaju, dragi kume! Tadija Tadi} sa porodicom.

Porodice Vujanov i Bo`i}.

20135

20116

Posledwi pozdrav stricu

petak21.januar2011.

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Mirku Lon~aru

dragom

Stevici Veselinovi}u

od porodice Lon~ar i Stanojevi}.

Posledwi pozdrav mom dragom dugogodi{wem drugaru i prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Draganu Mi{lovu

Mirku Lon~aru

od sestre Velinke i snajke Jelke sa decom.

20101

Posledwi prijatequ

27

Porodice Pavlovi} Branko, Milanka i Goran.

Saose}amo u tuzi i bolu zbog iznenadne smrti na{eg radnika, a Va{eg oca i supruga. „Podunavqe Beo~in” a.d. Beo~in.

20096

20078

5927/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Na{oj dragoj majci, svekrvi i babi

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 77. godini preminula na{a draga majka, svekrva, baba i prababa

Ilinka Novakovi}

Anici Mavri}

Milan Vuk{a Gospode Bo`e na{, podari mi miran i tih san, po{aqi mi svoga An|ela ~uvara koji me zaklawa i ~uva od svakoga zla. Jer si Ti ~uvar du{a i tela na{ih, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Qubi{i Tomi}u od Sredoje i Jelisavete

Sahrana }e se obaviti dana 21. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu.

Anica Mavri}

ro|. Si} 1934 - 2011.

ro|. Si}

Sestra Milana, zet Mosleh, sestri}i Sifian, Oto, Milan, Omar.

O`alo{}ena porodica.

posledwi pozdrav od: sina Ivana, snaje Slavice, unuka Ane i Jelene.

20092

20098

20070

20114

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine, u 15 sati, na Tranxamentu. O`alo{}eni: sin Tomislav, snaja Du{ka, unuk Dejan, unuka Dejana, zet Zoran, praunuka Zorana i Milo{. 20069

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav bratu

na{em dragom

Mirku Lon~aru

Ilinki Novakovi}

Mirku Petrovi}u Mirku Petrovi}u

Nikoli Nedini}u obele`i}emo u subotu, 22. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, u Pravoslavnom hramu, u [ajka{u.

Pamti}emo tvoju dobrodu{nost. Po~ivaj u miru.

od kom{ija iz Rakovca Obradovi}, Simi}, Vulovi}, Milivojevi} i Jeli}.

od: sina Mirka, snaje Nade i unuka Olivere, Biqane i Du{ana.

od sestre Vide.

20103

20099

20074

Wegovi najmiliji. 20115

Posledwi pozdrav „~ikici”

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

od Borka sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Qubi{i Tomi}u

1931 - 2011. iz Drvara Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Mirku Petrovi}u

od: Zlatice i Ratka sa decom Vandom i \or|em i wihovim porodicama.

od Vujadina i Nade sa porodicama.

20105

20075

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

19999

Posledwi pozdrav Goranovom tati

na{em

Posledwi pozdrav bratu

Mirku Lon~aru Sahrana i posledwi opro{taj bi}e obavqen danas, 21. 1. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Puno, puno te volimo: Zuzana, Jasna, Lidija, Aleksandar, Damjan i Una.

O`alo{}ene porodice: [evi}, Kele~evi} i ostala rodbina. 20104

20072

Posledwi pozdrav najdra`em tati, mu`u, dedi i tastu

Jovanki Kele~evi} Mirku Petrovi}u

Mira, Miroslav i Mirko Peuli} sa porodicom.

20079

^ETVOROGODI[WI POMEN

Qubi{a Manastirac Stevanu Veselinovi}u

Mirku Petrovi}u Mirku Petrovi}u od sestara: Stoje i Dragice sa porodicama. od porodice Milenkovski.

20107

20091

od Tijane sa porodicom.

20051

Nedostaje{ mi mnogo, previ{e. Kako bih volela da te samo na tren zagrlim i izqubim, da se ispri~amo i da ti ka`em da niko nema tatu kao {to sam ga ja imala. Bio si i ostao moj ponos, moj najboqi drug i moja najve}a podr{ka. Ba{ mi je te{ko bez tebe i mame. ^uvaj mamu i qubi malog Oskara. Voli te tvoja Kika. 20087


28

^iTUQe l POMeni

petak21.januar2011.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

POMEN

POMEN

Sre}ko Mari}

Perka Macut

Navr{ile su se ~etiri godine od kako nisi sa nama. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

^etrdeset dana je pro{lo od kako te nema mama. Dana, 22. 1. 2011. godine, u 11 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u.

Vojislavi Vuji}

od: Mladena, Bebe, Goge i Dude.

Posledwi pozdrav voqenoj, dobroj i plemenitoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav

Tvoji: sestre i bra}a sa porodicama.

]erka.

20049

20073

20083

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Stojanki Radoj~i} Ilinki

ro|. Beli}

ro|. Beli}

Sestra Bisa, {ogor Buba sa decom.

Posledwi pozdrav dragoj

Sa bolom i tugom opra{tamo se od

Stevan Veselinovi}

Stevana Veselinovi}a

Tu`nim srcem opra{tamo se od oca, dede i svekra. od Gorana i Tijane.

1950 - 2011. Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sin Zoran, snaja Jelena i unuke.

Supruga Nevenka i sinovi Zoran i Goran.

20016

20015

20017

Posledwi pozdrav bratu

Stojanki - Ilinki

Cica.

od sestre Vidosave sa porodicom.

20047

deki Pavi

Svoju plemenitu du{u ispustio je u 61. godini

Posledwi pozdrav dragom tati

Stojanki Radoj~i} Ilinki Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava.

dnevnik

20042

20041

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj tetki, zaovi i priji

Opra{tamo se od na{e drage sestre

Stevanu Veselinovi}u Ono {to se kre}e kroz nas je ti{ina, tiha tuga, ~e`wa za jo{ jedan dan, jo{ jedna re~, jedan dodir. Mo`da ne}emo razumeti za{to je oti{ao pre nego {to smo bili spremni da ka`emo zbogom. Brat Todor, snaja Slavica i tvoje mezimice Gorana i Jelena.

Branku Mutavxi}u 3. 1. 1946 - 19. 1. 2011. Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo bez tebe, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{. Tvoje mesto je prazno a mi jo{ uvek ~uvamo tvoj glas i vidimo te. Neka te an|eli ~uvaju. ]erka Jasmina, unuci Brankica, Darko i Aleksandar. 20024

20084

Se}aju}i se vedrih i lepih zajedni~kih trenutaka, opra{tamo se od na{eg dobrog

3 Upokojio se na{ dragi

Stojanki Radoj~i} Ilinki

Stojanke Radoj~i} Ilinke ro|. Beli}

Porodice: Jankovi}, Latinovi} i Beli}.

Bra}a Slavko i Svetislav sa porodicom. 20040

Posledwi pozdrav na{em dragom i ro|enom bratu i stricu

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Paja Moga Uspomenu na tebe ~uva}e porodica Bobar: }erka Vera, unuk Aleksa, zet Dragan i prijateqi Vujadin i Vasilija.

Kom{ije iz Ulice.

20011

20013

20019

21. 1. 1991 - 21. 1. 2011. 21. 1. 1991 - 21. 1. 2011.

Sla|ana - Sla|a Trifunovi}

Paji Mogi

Paji od wegovih - brata Steve i sinovca Slobodana.

Steve

Uvek }e{ nam ostati u dragom se}awu.

Zavek }e{ biti u na{im srcima.

Sla|ana - Sla|a Trifunovi} Mila na{a k}eri, i danas du{a jednako boli za tobom.

Sla|o, u srcu te ~uva tvoja tetka Dana.

Tu`ni smo. Mama i tata.

Porodica Putnik. 20034

20023

Posledwi kom{iji

Posledwe zbogom na{em dragom i ro|enom

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav drugu

Dana 21. 1. 2011. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kad nas je napustila na{a supruga majka i baka

Paji Mogi

Mirku Lon~aru

Paji

Mira Ka~ar

od wegove sestre Mileve Rama~ sa porodicom.

Hvala ti za qubav i pa`wu koju si nam dala. Stanari iz Pu{kinove ulice br. 25 i 27.

Ostaje nam samo ve~na tuga za tobom. 20036

20037

20038

20081

od Pere Fratucana sa porodicom.

20010

Tvoji najmiliji. 20094


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama

TU@NO SE]AWE

21. 1. 2007 - 21. 1. 2011.

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

petak21.januar2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN

29

SE]AWE

21. 1. 2007 - 21. 1. 2011.

Paji Mogi od stanara iz Ulice Pariske komune 12.

Sta{a Vukmirovi}

20109

Vladan Borza{ki Pomen }e se odr`ati u subotu, 22. januara, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Milo{ Stojinov

Branko [e{evi}

POMEN

Uvek }e{ biti sa nama! U na{im srcima te ~uvamo od zaborava.

Sa qubavqu i po{tovawem: Steva, Jelena i An|elka Borza{ki.

Tvoji: sestra Milica, mati Radojka i otac Stevan.

20012

19827

Robert Mihali~

2005 - 2011.

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene u na{im srcima.

Godine se ni`u, prolaze. Zaborava nema. Ostali su samo bol, tuga i se}awe.

Otac Jo`ef, majka Vera, brat Jo`ef s porodicom.

Porodica [e{evi}.

Tvoji: tata Milan, mama Ru`ica i sestra Melita.

19919

19691

20028

\or|e Muwin IN MEMORIAM

No}as nam ponovo du{om {eta{, laganim korakom kao srna. Tragedija koju razum ne mo`e da prihvati. U du{i te zauvek ~uvamo i volimo zauvek.

Posledwi pozdrav sinu

DVOGODI[WI POMEN Dana, 21. 1. 2011. godine, navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama voqeni

2006 - 2011. Pro{lo je dugih i te{kih pet godina. Ostaje tu`no se}awe i zauvek tvoje mesto u na{im srcima. Nikica i }erke Ma{a i Sara. 19969

Brane

Posledwi pozdrav na{em zetu

Milomiru

Marjan Urekar

Antun Karavlah Tonika

1951 - 2011.

2009 - 2011.

Dru`e moj, nek’ ti je uvek „bistro” tamo gde sada lovi{.

Qubavqu i rado{}u ispunio si nam `ivot. To se ne zaboravqa.

Wegova majka Mara. Sloba.

Tvoji: Marjan i Slavica. 19710

20009

20008

POMEN

Danas, 21. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu oprosti}emo se od

Prerano si nas napustio i tihom tugom zauvek obojio na{a srca. Se}awem na zajedni~ke trenutke, ~uvamo te od zaborava. Tvoji najmiliji: sin Sa{a, snaja Ivanka, unuka Daca, unuk Deja i supruga Vera. 20090

POMEN U subotu, 22. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na ka}kom grobqu dajemo {estomese~ni pomen na{em

SE]AWE

Paji Mogi

Wegove svastike: Julka i Marija.

20004

Rade Pilipovi}

Posledwi pozdrav na{em te~i

Stevan [eguqev

Mirka Petrovi}a

Uvek u mislima.

na{im

srcima

i

1935 - 2011. @iveo si skromno, oti{ao tiho i ostavio trag. Hvala ti za sve.

Tvoji: supruga Bosiqka, sinovi @eqko i Darko, snaje Qiqana i Sawa, unuci Ivana, Ivan, Nevena, Duwa i Lana.

20071

Dana, 19. 1. 2011. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Dragoslavu Vujovi}u [eletu 1962 - 2010.

Wegovi najmiliji: supruga \uka i sinovi Borut i Stevan sa porodicama.

Porodice: Vujovi} i Ga{i}.

19973

20060

Paji Mogi Budimka [eguqev Porodica Samarxi}: Dragoqub, Dragica, Borka i Bojana.

Najmiliji.

20005

20000

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. januara u 87. godini, preminuo na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 1. 2011. godine, preminuo na{ dragi

Branko Mutavxi} 3. 1. 1946 - 19. 1. 2011. Sahrana }e se obaviti danas, 21. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Supruga Rada i ostala porodica. 19998

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je u 77. godini preminula na{a draga i voqena mama i baka

Paja Moga Qubi{a Tomi} Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 21. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. Po~ivaj u miru dragi na{ o~e, mi }emo te ~uvati od zaborava.

Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine u 13 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Stojanka Radoj~i} Tvoji: supruga An|a, sin Sini{a, }erka Vera sa porodicom.

O`alo{}eni sin Zoran sa porodicom.

19997

20123

ro|. Beli} 20. 10. 1933 - 19. 1. 2011. Sahrana drage nam pokojnice je danas, 21. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. S po{tovawem i qubavqu weni najmiliji: sinovi sa porodicama. 20001


30

Ju­tar­wi­pro­gram­­ Mi­ki­je­va­kuj­na For­te­pi­a­no­ Slon­Ben­ya­min Baj­ko­kviz Ve­sti Spo­me­ni­ci­Voj­vo­di­ne:­ Tvr­|a­va­Ba~,­dok.­film 10.16 Ni­kad­do­sta 10.30 [ti­kla­pa­pu­~a 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05

Po­men­`r­tva­ma ra­ci­je,­pre­nos (RTV1,11.20) 11.20 Po­men­`r­tva­ma­ra­ci­je,­ pre­nos 12.30 Iz­na­{eg­so­ka­ka 13.35 Do­ko­li­ca 14.00 Ve­sti­­ 14.05 TV­bajt 14.30 Slon­Ben­ya­min 15.00 Ve­sti­ 15.10 ^ast­i­po­{to­va­we 16.48 De­si­lo­se­ 17.00 TV­Dnev­nik 17.22 Taj­na­hra­ne:­Ci­met 17.30 Ku­hi­wi­ca­ 18.00 Raz­gled­ni­ce­­ 18.55 Ko­{ar­ka,­NLB­li­ga:­ He­mo­farm­-­Ce­de­vi­ta,­pre­nos 21.00 Fa­ca 22.00 Voj­vo­|an­ski­dnev­nik­ 22.30 Pet­ka­za­we 23.40 Mi­ki­je­va­kuj­na 23.50 Ne­pred­vi­di­ve­po­sle­di­ce, film­­ 01.30 Kon­cert­Ne­de­Ukra­den,­1.­deo­ 02.20 Ta­bloid

KO­[AR­KA,­NLB­LI­GA

He­mo­farm­ –­Ce­de­vi­ta

(RTV1,18.55)

06.30 07.00 07.15 08.50 10.00 10.30 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.40 20.00 21.30 22.30 00.10

tv program

petak21.januar2011.

Ku­hi­wi­ca­–­ma|.­ Haj­de­sa­mnom­u­ob­da­ni­{te Naj­lep­{e­baj­ke­sve­ta­ Pet­ka­za­we Svje­ti­o­nik­(hrv) ^ast­i­po­{to­vaw­we Ve­sti­(ma|) Po­slov­ni­uspeh­(ma|.­ sa­titl.­na­srp.) Mi­ki­je­va­kuj­na Jer­mo­lo­vi Por­tre­ti­voj­vo­|an­skih­ umet­ni­ka­na­rod­ne­mu­zi­ke­ Baj­ko­kviz Do­bro­ve­~e­Voj­vo­di­no­(rus)­ Du­hov­ka­(slov) Emi­si­ja­za­se­lo TV­Dnev­nik­(hrv)­ TV­Dnev­nik­(slov) TV­Dnev­nik­(rus) TV­Dnev­nik­(rum) TV­Dnev­nik­(rom) TV­Dnev­nik­(ma|) Sport­ske­ve­sti­(ma|) De~­ji­pro­gram­(slov) Do­bro­ve­~e,­Voj­vo­di­no­(slov) ^i­~a­Ra­gan,­film Umet­nost­gu­bqe­wa,­film­ TV­Pro­da­ja­

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.05 12.30 12.40 13.00 14.00 14.05 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.30 00.15 00.45

Mu­zi~­ko­svi­ta­we Glas­Ame­ri­ke­ Ju­tar­wi­pro­gram Ve­sti­ukrat­ko U­ogle­da­lu Tin­in Ve­sti­ukrat­ko Qu­bav­na­pro­da­ju Li­ce­s­na­slov­ni­ce­ Ve­sti­ukrat­ko Zdra­vqe­je­lek­­ Tin­in Bi­la­jed­nom­jed­na­ ne­de­qa Sve­{to­mi­pri­pa­da­ Ve­sti­ukrat­ko Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca Art-boks Voj­vo­|an­ske­ve­sti U­ogle­da­lu­ Bal­di­ni­i­Si­mo­ni Voj­vo­|an­ske­ve­sti Qu­bav­na­pro­da­ju Na{­gost Voj­vo­|an­ske­ve­sti Bez­cen­zu­re Film­ski­pro­gram Glas­Ame­ri­ke No}­ni­pro­gram-re­pri­ze

AleksandraBibi}

Mi­ris­ki­{e­ na­Bal­ka­nu

Ri­ki­se­vra­ti­la­iz­Du­brov­ni­ka­ u­ Be­o­grad,­ bri­qi­ra­ na sce­ni­ Na­rod­nog­ po­zo­ri­{ta, pa­je­uprav­nik­Pre­di}­{a­qe­u Pa­riz­u­~u­ve­ni­Le­ga­tov­ba­let­ski­ stu­dio­ na­ usa­vr­{a­va­we. Blan­ki­i­Mar­ko­`i­ve­i­da­qe­u har­mo­ni~­noj­ve­zi...­ Ulo­ge:­ Qiqana Blagojevi}, Mirka Vasiqevi}, Aleksandra Bibi}, Sini{a Ubovi}, Igor Damwanovi}, Stefan Buzurovi}, RadoslavMilenkovi} Re­`i­ja:­ Qubi{a Samaryi} (RTS1,20.05) 06.05 08.00 09.03 09.44 10.08 10.36 11.05 12.00 12.36 12.51 13.32 15.10

09.00­Objek­tiv­ 09.05­Hra­na­i­vi­no­ 09.30­ICT­plus­ 10.00­Objek­tiv­ 10.05­Put­za­Ej­von­li 11.00­Objek­tiv­ 11.05­Ne­mi­sve­dok­ 12.00­Objek­tiv­ 12.05­Agro­dan­ 12.15­Ko­rak­po­ko­rak­ 12.45­Neon­si­ti­ 13.00­Objek­tiv­ 13.05­Iz­me­|u­re­do­va­ 14.00­Objek­tiv­ 14.05­[e­sto­pi­ta­we­ 15.00­Objek­tiv­ 15.05­Put­za­Ej­von­li 16.00­Objek­tiv (slov) 16.15­Objek­tiv­(ma|) 16.30­Objek­tiv­ 16.45­Port­fo­lio­ 17.15­Neon­si­ti­ 17.30­No­vo­sad­sko­po­pod­ne­ 18.30­Neon­si­ti­ 18.45­Agro­dan­ 19.00­Objek­tiv­ 19.30­Hra­na­i­vi­no­ 20.00­Le­ni­ja­ 21.00­Ne­mi­sve­dok­ 22.00­Objek­tiv­ 22.30­Iz­me­|u­re­do­va­ 23.15­Se­ri­ja

10.00 Ful­Tilt­po­ker 11.00 Evro­li­ga:­Real­Ma­drid­ –­Par­ti­zan 13.30 Ho­land­ska­li­ga:­ Ajaks­–­Fe­je­nord­­ 15.30 Evro­li­ga:­ Bar­se­lo­na­–­Ma­ka­bi 17.15 Pre­gled­Evro­li­ge­ 18.00 Ko­pa­del­Rej 20.00 Evro­li­ga:­Ro­ma­–­Olim­pi­ja­ 22.00 Pre­gled­Evro­li­ge 22.30 Na­ja­va­Pre­mi­jer­li­ga­ 23.00 Ful­Tilt­po­ker­ 00.00 Evro­li­ga:­Olim­pi­ja­kos­ –­Fe­ner­bah­~e­

08.00­De­~i­ji­pro­gram,­09.00­Ku­hi­wi­ca,­09.30­Ku­}i­ca u­cve­}u,­10.00­Iz­log­stra­sti,­10.30­Cr­ta­ni­film, 11.00­Re­pri­ze­ve­~er­wih­emi­si­ja,­13.00­Me­tro­po­le­i re­gi­je­sve­ta,­14.00­In­fo­K9,­15.00­Do­kaz­stva­ra­wa,­16.00­In­fo­K9,­16.45­Bi­ber, 17.00­Far­ma,­18.30­Ku­hi­wi­ca,­19.00­In­fo­K9,­19.45­Bi­ber,­20.15­OSAA,­21.15­Otvo­re­ni­ekran,­22.15­Bi­ber,­22.30­In­fo­K9,­23.00­Film,­00.30­Bi­ber 07.30­Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca,­08.00­Puls­+,­08.30­Cr­ta­ni­film,­09.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­10.00­Abs­{ou, 11.00­Tra­vel,­11.30­Opra­{ou,­12.30­Mi­ni­kon­cert, 13.00­Ve­ze,­13.30­Da­li­zna­te,­14.00­Ve­tar­u­le­|a,­15.00­Sr­bi­ja­i­svet,­16.00­Qu­bav­na­pro­da­ju,­17.00­U­me­|u­vre­me­nu,­17.30­Zoo­ho­bi,­18.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­18.55 Him­na­gra­da,­19.00­Objek­tiv,­19.30­Cr­ta­ni­film,­20.00­@i­ve­ti­svoj­`i­vot,­21.00 Top­10,­22.00­Objek­tiv,­22.30­Mar­fi­jev­za­kon,­00.30­Ku­}a­se­dam­`e­na

02.25

Ju­tar­wi­pro­gram Ju­tar­wi­dnev­nik Bo­qi­`i­vot U­zdra­vom­te­lu Raz­gled­ni­ca Na­skri­ve­no­te­vo­dim­me­sto O~aj­ne­do­ma­}i­ce Dnev­nik Ga­stro­no­mad Kasl Ala­din,­film TV­li­ca...­kao­sav­nor­ma­lan svet Be­la­la­|a [ta­ra­di­te,­bre Be­o­grad­ska­hro­ni­ka Oko Sla­ga­li­ca,­kviz Dnev­nik Mi­ris­ki­{e­na­Bal­ka­nu Vi­so­ki­na­pon,­kviz Da,­mo­`da,­ne Kasl Dnev­nik Sjaj­tru­log­nov­ca Ma­lo­ubi­stvo­u­po­ro­di­ci, film Mi­ris­ki­{e­na­Bal­ka­nu

07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.30 00.15 00.45 01.00

Ele­nin­duh Ce­na­sre­}e Tri­Hil Gu­mu{ Ce­na­sre­}e Film:­Go­spo­din­Do­bri­ca Ele­nin­duh Ka­da­li­{}e­pa­da ^a­ri­ Vaj­pa­ut Ve­sti Eks­plo­ziv Gu­mu{ Ka­da­li­{}e­pa­da Ve­~e­sa­Iva­nom­Iva­no­vi­}em Film:­Ni­na­ne­bu­ni­na­ze­mqi Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Zlo­~i­ni­iz­pro­{lo­sti

16.03 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 21.50 23.04 23.50 00.14 00.55

07.15 07.43 07.49 07.55 08.06 08.34 08.42 09.15 10.02 10.37 11.05 11.35 12.12 13.00 14.00 15.27 16.00 16.32 17.15 17.58 20.00 21.29 22.10 22.55 01.05 01.44 02.38 04.17 05.00 05.30

Ku­va­ti­sr­cem [um­ska­{ko­la Pe­pa­pra­se Oli­vi­ja Mi­le Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Jed­na­mo­gu­}a­bi­o­gra­fi­ja Pod­vod­ni­uni­ver­zum En­ci­klo­pe­di­ja Me­tro­po­lis Me­ra­za­mu­zi­ku Po­kret­na­pro­{lost Me­|u­na­rod­ni­fe­sti­val­~em­ba­la Tre­zor Jed­na­mo­gu­}a­bi­o­gra­fi­ja Lov­i­ri­bo­lov Ovo­je­Sr­bi­ja Ru­si­u­Sr­bi­ji Kao­me­hur­od­sa­pu­ni­ce Ko­{ar­ka:­PS,­FMP­-­Na­pre­dak,­pre­nos 200­go­di­na­Mi­ni­star­stva­ unu­tra­{wih­po­slo­va,­pre­nos Vre­me­fre­sa­ka O~aj­ne­do­ma­}i­ce Ro­ling­ston­si,­film Rend­Be­ker­i­Big­bend­RTS Tre­zor Ko­{ar­ka:­PS,­FMP­-­Na­pre­dak Ru­si­u­Sr­bi­ji Me­|u­na­rod­ni­fe­sti­val­~em­ba­la Lov­i­ri­bo­lov

Dve­sta­go­di­na MUP­Sr­bi­je Sve­~ a­n om­ aka­d e­m i­jom­ u Sa­va­ cen­tru­ Mi­ni­star­stvo unu­tra­{wih­po­slo­va­Sr­bi­je obe­le­`a­va­ iz­u­ze­tan­ ju­bi­lej -­ 200­ go­d i­n a­ po­s to­ja­w a. Kroz­dva­ve­ka­du­ge­isto­ri­je vo­di­}e­nas­SlobodaMi}alovi} i­ Branislav Trifunovi}. (RTS2,20.00)

06.00 06.30 07.30 07.50 08.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00 02.30

VOA Ma­ra­ton Ve­sti Otvo­re­ni­stu­dio In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Top­{op Ve­sti Rej­~el­Rej In­fo Qu­bav­u­za­le­|u Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Top­{op In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Mi­li­ca­ Ve­sti ^ist­ra­~un In­fo Zdra­vqe­i­Vi Ko­pa­o­nik Qu­bav­u­za­le­|u Gor­{tak Ve­sti Iza­ve­sti Po­ro­di­ca­Se­ra­no Film:­De~­ko­ko­ji­obe­}a­va Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Film:­Bo­pa Iza­ve­sti Sli­ka­`i­vo­ta

dnevnik

NatalijaVerner

Stu­bo­vi­ze­mqe Ovo­je­sa­ga­o­Fi­li­pu,­opa­tu iz­ King­sbri­ya,­ rev­no­snom­ i sna­la­`qi­vom­ ka­lu­|e­ru­ ko­ji je­ po­di­gao­ naj­ve­}u­ got­sku­ ka­te­dra­lu­na­sve­tu,­o­To­mu,­zi­da­ru­ko­ji­je­po­stao­wen­ar­hi­tek­ta,­o­pre­le­poj­lej­di­Ele­ni, ko­ju­ ti­{ti­ skri­ve­ni­ greh,­ te o­ ve­~i­toj­ bor­bi­ iz­me­|u­ do­bra­i­zla... Ulo­ge:­ Ian Mek{ejn, Donald Saterlend, Metju Mekfejden, Rufus Sjuel, HejlaAtval,NatalijaVerner,DejvidOkis Re­`i­ja: Ser|o Mimica Gecan (B92,21.00) 06.00 Ra­dij­sko­di­za­we 07.00 TV­di­za­we 10.00 Ve­sti­za­oso­be­o{te­}e­nog slu­ha 10.35 Kviz:­Su­per­ge­ni­je­ 11.00 Tr­nav­~e­vi­}i­u­di­vqi­ni­ 11.35 Top­{op­ 12.00 Film:­Bri` 14.00 Ro­bin­zon­Kru­so 15.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 16.00 Ve­sti­B92 16.35 Sport­ski­pre­gled 17.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 18.00 Kviz:­Su­per­ge­ni­je 18.30 Ve­sti­B92 19.15 Sun­|er­Bob­Koc­ka­lo­ne 20.00 Ro­bin­zon­Kru­so 21.00 Film:­Stu­bo­vi­ze­mqe 23.05 Ve­sti­B92 23.35 Film:­Su­prot­ni­ugao 01.10 Ukqu­~e­we­u­B92­In­fo

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.15 03.30

Va­len­ti­na Do­bro­ju­tro­ Dvor­ Si­ti­kids Za­bra­we­na­qu­bav Pet­kom­u­dva Dvor Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Tri­jumf­qu­ba­vi Te­re­za Dvor­ U­so­su Ide­mo­da­qe Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Dvor­-­pre­gled­da­na Lo­to Grand­{ou Dvor­ Are­na­B-13 Dvor­ Film:­Na­kro­vu­sve­ta Si­ti Film:­Zom­bi­

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 20.00 20.30 20.50 21.00 22.00 23.00 22.00 03.00 03.45 04.45

Ju­tar­wi­pro­gram No­di­ Ma­la­prin­ce­za Sa­Bo­u­avan­tu­ru­ Me­ga­mi­ni­mals­ Zdra­vo,­Ki­ti­ Kli­ford­ Te­le­{op An­|e­li­na­ba­le­ri­na­ Ju­gio Ba­ku­gan Vinks Si­re­ne Kvi­zi} Pre­so­va­we Te­le­{op Ve­sti Pa­ro­vi,­u`i­vo Je­le­na­ Te­le­{op TNT Pa­ro­vi Te­le­ma­ster Cr­ni­Gru­ja Pa­ro­vi­­u`i­vo/no­mi­na­ci­je Za­dr­`i­dah Put­ka­va­tre­nom­rin­gu Ve­sti Pa­ro­vi­pre­gled­da­na Pa­ro­vi­u`i­vo TNT Pa­ro­vi,­pre­gled­da­na TNT Put­ka­Va­re­nom­Rin­gu Je­le­na­

VukKosti}

Za­dr­`i­dah Autor­ska­ se­ri­ja­ jed­nog­ od na­{ih­ naj­bo­qih­ mla­dih­ glu­ma­ca, Vuka Kosti}a,­ pri­vu­kla­ je­ mno­go­ gle­da­la­ca,­ pre sve­ga­zbog­edu­ka­tiv­no-za­bav­nog­ka­rak­te­ra­i­to­ga­{to­go­vo­ri­o­eks­trem­nim­spor­to­vi­ma,­ro­we­wu,­pe­ca­wu,­ri­bo­lo­vu,­lo­vu,­je­dre­wu... (Hepi,20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45­Tan­dem,­08.55­Ski­Ja­ho­ri­na,­09.25­Fo­kus, 12.50­ Tu­ri­sti~­ke­ raz­gled­ni­ce,­ 13.00­ FAM, 13.45­ Top­ {op,­ 16.00­ Veb­ yank,­ 16.30­ Fo­kus, 17.00­Ski­Ja­ho­ri­na,­17.40­In­fo­Puls,­20.00­Fo­kus,­20.50­In­fo­Puls,­21.10 Tu­ri­sti~­ke­raz­gled­ni­ce,­21.30­In­fo­klub,­22.15­NS­In­deks,­22.30­Ba­we­Sr­bi­je,­ 23.00­ Fo­kus,­ 23.40­ Tu­ri­sti~­ke­ raz­gled­ni­ce,­ 00.00­ In­fo­ Puls,­ 00.35 Fo­kus,­01.00­Ski­Ja­ho­ri­na 12.00­Hro­ni­ka­op­{ti­ne­S.­Pa­zo­va,­13.00­Va­{ar­ta­{ti­ne,­14.00­Yu­boks,­14.30­[i-Ra,­15.00­Kar­me­li­ta,­15.45­Ku­hi­wi­ca,­16.15­Dok.­pro­gram,­16.45­Mo­bil­E,­17.00­No­vo­sti­1,­17.15­Hro­ni­ka­op­{ti­ne­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca,­18.10­Bun­tov­ni­ci,­19.00­No­vo­sti­2,­19.30­[i-Ra,­20.00­Kar­me­li­ta,­20.45­E-TV,­21.15­Va­{ar ta­{ti­ne,­22.00­No­vo­sti­3,­22.30­Bun­tov­ni­ci,­23.15­Yu­boks,­00.00­Glas­Ame­ri­ke

08.00­Obra­zov­ni­pro­gram,­09.00­Pre­gled­{tam­pe,­ 09.30­ Pro­log,­ 10.00­ Pre­gled­ {tam­pe,­ 10.25 Dok.­film,­12.00­Ak­cen­ti,­12.15­Film,­14.00­Ak­cen­ti,­14.15­Za­bav­ni­pro­gram,­16.00­Ak­cen­ti,­16.30­Pi­smo­gla­va,­18.00­Ak­cen­ti,­18.15­Se­rij­ski­film,­20.00­Obra­zov­ni­pro­gram,­21.00­Zdra­vqe,­22.30­Ak­cen­ti­da­na,­23.00­Pr­sluk­agein 08.00­ Ba­nat­ da­nas,­ 09.00­ Go­spo­din­ mu­fquz, 09.30­Op­sta­nak,­10.00­Film,­11.30­Hra­na­i­vi­no, 12.00­ Put­ vi­na,­ 13.00­ Kviz,­ 14.30­ Ze­mqa­ na­de, 15.30­Dok.­pro­gram,­16.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­17.00­Pod­sun­cem,­17.50­Ve­sti­za­glu­vo­ne­me,­18.00­Ba­nat­da­nas,­19.00­Mo­za­ik­da­na,­19.30­Hra­na­i­vi­no, 20.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­21.00­Ve­zer,­22.00­Mo­za­ik­da­na,­22.30­Maks­Kju, 23.15­Kviz,­00.15­Pod­sun­cem


dnevnik

petak21.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

[enonElizabet

Me­ni­pri­pa­da{

Aleks­se­bo­ji­da­je­wen­na­sil­ni­ mu`­ pro­na­{ao­ po­sle ni­za­ta­jan­stve­nih­do­ga­|a­ja.­U stra­hu­ za­ svog­ ma­log­ si­na­ i svog­ no­vog­ de~­ka­ ona­ za­mo­li po­li­ci­ju­ za­ po­mo}.­ Ipak­ is­po­sta­vi­ se­ da­ wen­ mu`­ ima ~vrst­ali­bi... Ulo­ge:­ [e­non­ Eli­za­bet, En­dr­ju­Ke­net­Mar­tin,­Kri­sti­jan­ Kemp­bel,­ Vik­to­ri­ja San­~ez,­Eli­ot­Lar­son Re­`i­ja:­Ri­~ard­Roj (No­va­TV,­02.45) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 22.00 23.40 02.45 04.00

Bumba,­crtani­ Graditeq­Bob,­crtani­ Roari,­crtani­ Slomqeno­srce­ Gumus­ Asi­ IN­ Zauvek­zaqubqeni­ Slomqeno­srce­ Provereno­ Gumus­ IN­ Dnevnik Asi­ Usamqeni­za{titnik Smrtonosni­talas­1­i­2 Meni­pripada{,­film­ Na­rubu­zakona­

08.00 @ena­u­qubavi­i­ratu­– Vera­Britan 09.00 Kako­je­razmi{qao­sredwovekovni­intelektualac 10.00 Sve­Kenedijeve­`ene 11.00 ^ovek­pred­tenkom 12.00 Atina:­Istina­o­demokratiji 13.00 Podzemni­rat 14.00 Tajna­tibetanske­mumije 15.00 2.­sv.­rat­u­boji­ 16.00 Marija­Kalas:­@iveti­i umreti­za­umetnost­i­qubav 17.00 Tajne­dubina­ 18.00 Odbrana­morala­–­pri~a­o Meri­Vajthaus 19.30 Bri`it­Bardo­–­francuska ikona 20.00 Tajne­civilizacije:­ Inke,­Maje­i­Acteci­ 21.00 Kolonija­ 22.00 Genije­fotografije­ 23.00 2.­sv.­rat­u­boji 00.00 Marija­Kalas:­@iveti­i umreti­za­umetnost­i­qubav 01.00 Tajne­dubina

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Sne{ko­Beli} Beli­O~wak Mala­sirena Putuju}e­pri~e­1. Sudija­Prist Apa~i­ratnik­ Nacija­brze­hrane Poltergej­ Podnebqa Li~ni­broj­ Goli­skandal­1 Goli­skandal­2 Poltergej­

06.00 07.35 09.05 11.15 12.40 14.25 16.00 17.45 18.10 20.05

Lekcije­iz­~okolade­ Pink­Panter­2­ Grof­Monte­Kristo­(2002)­ Klika­ Edvard­Makaze­ Astro­Boj­ Karlitos­i­`ivotna­{ansa Filmovi­i­zvezde­ Kutija­ Vaspitawe­za­po~etnike -­Sawari­ Na­istok­i­dole­ Carstvo­poroka­-­Kula­od slonova~e­ Prava­krv­-­Ose}am­pacova­ Petak­Trinaesti­(2009)­ Krug­la`i­ Ekstrakt

20.30 21.00 22.00 22.55 00.30 02.35

07.00Dobro­jutro,­Hrvatska­­ 09.10 @ivot­u­Africi 10.15 Iz­pti~je­perspektive,­dok. serija­ 11.05 Kod­Ane­­ 11.15 Opra­{ou­ 12.00 Dnevnik­­ 12.32 More­qubavi 13.18 Puna­ku}a­Raftera­ 14.20 Drugo­mi{qewe­­ 14.55 Moja­porodca 15.25 Prosidba­devojke­u­Mu}u 16.00 Hrvatska­u`ivo­­ 17.20 Dok.­film­­ 17.43 Iza­ekrana­­ 18.15 Kod­Ane­­ 18.38 U­istom­loncu 19.30 Dnevnik­­ 20.10 Mesec­superjunaka:­@ena ma~ka,­film­ 22.00 Dnevnik­3­­ 22.45 Peti­dan,­tok­{ou­­ 23.40 Filmski­maraton:­ Kis,­kis,­beng,­beng,­film 01.20 Filmski­maraton:­@ena ma~ka,­film­­­ 03.05 Moja­porodica 03.35 Skica­za­portret­­ 03.50 Peti­dan,­tok­{ou­ 04.40 Mu{karci­na­stablima 05.20 U­istom­loncu

Mi{elMonagan

Cmok,­cmok,­ beng,­beng He­ri­je­sim­pa­ti­~an­tip­ko­ji se­ ba­vi­ sit­nim­ lo­po­vlu­ci­ma. Igrom­slu­~a­ja­upad­ne­na­audi­ci­ji­ za­ ho­li­vud­ski­ de­tek­tiv­ski­film.­Na­audi­ci­ji­im­pre­si­o­ni­ra­ pro­du­cen­te­ svo­jom eks­pre­siv­nom­ glu­mom­ te­ ga uzi­ma­ju­ za­ glav­nu­ ulo­gu­ i­ {a­qu­u­Ho­li­vud­ka­ko­bi­se­uz­po­mo}­pri­vat­nog­de­tek­ti­va­{to bo­qe­pri­pre­mio­za­ulo­gu… Ulo­ge:­ Ro­bert­ Da­u­ni­ Yu­ni­or,­ Val­ Kil­mer,­ Mi­{el Mo­na­gan,­Kor­bin­Bern­sen Re­`i­ja:­Yejn­Blek (HRT­1,­23.40)

07.55 Mala­TV­­ 08.25 Lagodan­`ivot­Zeka­i Kodija­ 08.50 [kolski­program­­ 09.35 Slu~aj­za­ekipu­BARZ 10.00 Pola­ure­kulture 11.20 Kicbuhel:­Svetski­skija{ki kup­-­superG,­prenos­­ 12.45 Mala­TV­­­ 13.15 [kolski­program 14.00 Pirati­Silicijske­doline, film­ 15.35 @upanijska­panorama­­ 15.50 Briqantin­­­ 16.30 Ritam­nedeqe 17.10 Hokej,­EBEL­liga: Medve{~ak­-­KAC,­prenos­­­ 20.00 Hit­dana 21.00 Mu{karci­na­stablima­ 21.55 Ubistva­u­Midsameru 23.30 Na­rubu­znanosti­­ 00.25 Gara`a­­­ 00.55 No}ni­muzi~ki­program

05.50 Ulo`i­sve!­ 07.30 S­vetrom­u­le|a 10.30 Kompanija­ 13.10 Hari­i­Hendersonovi 13.30 S­vetrom­u­le|a 15.00 Prsten­Nibelunga 17.00 Trava­ 18.00 Hari­i­Hendersonovi 19.00 Prona|i­i­uni{ti­ 21.00 Zemqa­2­ 22.00 Tri­mu{karca­i­kolevka 00.00 Zamena­ 01.45­Metropolis

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Grejslend Pobuna­u­{koli Pla{qivi­detektiv To­je­moj­`ivot Hamlet Gospo|a­Sofel U­dobru­i­u­zlu Nezasiti D.O.A.­(Uveliko­mrtav) Mala Rim­1.

00.00 ^iwenice­i­la`i: Dosijei­i­paranormalnom 01.00 Dijagnoza:­Ubistvo 02.00 Film:­Predsednikov­~ovek 03.50 Film:­Ubistva­u­Midsameru: Zakasnela­poruka 06.10 Advokatova­kazna 07.10 Meklaudove­}erke 09.10 Bra}a­i­sestre 11.10 Advokatova­kazna 12.10 Ne{­Briyiz 13.10 Film:­Krug­obmane 15.00 Film:­Ubistva­u­Midsameru: Ubistva­ u­stihovima 17.00 Dobra­`ena 18.00 Dijagnoza:­Ubistvo 19.00 Ne{­Briyiz 20.00 Dobra­`ena 21.00 Zakon­i­red:­Zlo~ina~ke namere 22.00 Opasna­tajna

07.00­ RTL­ritam­zona­ 08.50­ Bibin­svet 09.40­ Ekskluziv­Tabloid­ 10.10­ Ve~era­za­5­ 11.15­ 1001­no}­ 12.05­ Ezel­ 12.55­ Klon 14.30­ An|eo­i­|avo 16.05­ Pod­istim­krovom 16.30­ Kraq­Kvinsa 16.55­ Rejmond 17.20­ Bibin­svet 18.00­ Ekskluziv­Tabloid­ 18.30­ RTL­Danas­ 19.05­ Ve~era­za­5­ 20.00­ Ezel 21.45­ Policajac­s­Beverli­Hilsa, film­ 23.30­ RTL­Vesti­ 23.45­ Sereniti:­Bitka­za budu}nost,­film­ 01.40­ Astro­{ou­ 02.40­ Policajac­s­Beverli­Hilsa­3, film

Se­re­ni­ti:­Bit­ka­ za­bu­du}­nost U­ 26.­ ve­ku voj­na­ or­ga­ni­za­ci­ja­ Eki­jen­ ko­lo­ni­zo­va­la­ je ga­lak­si­ju.­Po­bu­we­ni­ci,­po­zna­ti­ji­ kao­ In­de­pen­dents,­ pru­`i­li­ su­ ot­por­ to­ta­li­tar­noj voj­noj­ vla­da­vi­ni.­ Na­kon­ bru­tal­nog­gra­|an­skog­ra­ta­po­bu­we­ni­ci­ su­ po­ra­`e­ni,­ a­ oni pre­`i­ve­li­da­li­su­se­u­beg… Ulo­ge:­ Nej­tan­ Fi­lion, Adam­ Bol­dvin,­ Sa­mer Glej,­ Alan­ Tu­dik,­ Mo­re­na Ba­ka­rin,­Yul­Stejt,­Dej­vid Krum­holc Re­`i­ja:­Yo{­Ve­don (RTL,­23.45)

SamerGlej

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja­budu}nosti Auta­po­meri Generalka Prqavi­poslovi Oru`ja­budu}nosti Pre`ivqavawe Oru`je­budu}nosti Razotkrivawe­mitova Pograni~na­policija Kako­se­pravi? Kako­to­rade? U­potrazi­za­zabavom Razotkrivawe­mitova Ta~ka­pucawa Pograni~na­policija Auta­po­meri Prqavi­poslovi U­potrazi­za­zabavom

09.00 14.15 15.45 16.30 18.15 18.45 21.00 22.00 23.00 01.00

Tenis Biatlon Alpsko­skijawe Skija{ki­skokovi Tenis Reli Fudbal Biatlon Reli Tenis

Ne umeju Srbi da piju otmeno kao Poqaci a tronedeqnu turneju po Poqskoj iz Beo- com i ogromnim luksuznim sobama odisao predratgrada smo krenuli vozom (nismo imali nim dahom ludih zabava bogata{a i aristokrata. spava}a kola) ujutro, a oko pono}i stigli Tokom rata tu je izvesno vreme bio i Hitlerov na granicu ^ehoslova~ke i Poqske, gde nas je sa- glavni {tab. Blizu grada je divan stari hanzeat~ekao predstavnik poqske koncertne agencije. U ski Gdawsk, pre rata slobodni Dancig, u kojem je 1. Lo|u, velikom industrijskom gradu, iza{li smo septembra 1939. po~eo rat. H. X. Vels, u svojoj iz toplog kupea na –15. Grad je delovao mra~no i “Istoriji sveta”, ingeniozno je jo{ 1934. predvinapu{teno sve dok nismo do{li do samog hotela, deo mesto i datum. Stari deo Gdawska, sa svojim koji je svetleo kao prekookeanski brod, a iz kojeg uzanim i visokim ku}ama raznih boja, li~i malo i se ~ula muzika. Iz velike sale restorana ~uli smo na Holandiju. U Gdawsku sam video poqske oficimuziku i pesmu i videli kostimirane goste. Bio je re u uniformama kako kle~e u crkvi tokom mise. februar, mesec karnevala pred Uskr{wi post. Ve} posle prvog poziva pridru`ili smo se Poqacima. Neki su po~eli da piju s wima, ali su brzo shvatili da su za wih mala deca. Ne ka`u xabe Rusi: pije kao Poqak. Na{ nastup bio je predvi|en u okviru velikog kviz programa „Zgaduj, zgadula“. Priredba je trajala oko tri sata i mi smo dr`ali ceo muzi~ki program orkestarskim i peva~kim kompozicijama Lole Novakovi} i Du{ana Jak{i}a. Bila je jaka zima i velike hale te{ko su se grejale. Publika je sedela u bundama i {ubarama, a na bini su sa strane bile upaqene dve xinovske grejalice. Poqaci su nam se u~inili ~udan Orkestarpoja~anNadomKne`evi}i\or|emMarjanovi}em narod, vrlo u~tiv i vrlo hladan. Zato ih prati glas da su slovenski Englezi. Te- Tako ne{to mo`e da se desi samo u katoli~koj {ko je s wima uspostaviti iole prisniji odnos, Poqskoj i vi{e ni jednoj komunisti~koj zemqi. delimi~no i jer se jedni drugima ~esto obra}aju u U Var{avi su se, i pored brze obnove, ipak vitre}em licu („Da li gospodin misli da je...“). ^ak deli tragovi rata. Tri smo koncerta odr`ali u i kad piju, izuzetno su pristojni, a ako popiju ma- novom domu kulture, ru`noj socrealisti~koj lo vi{e, odlaze iz dru{tva s re~ima: „Izvinite, zgradurini koju su izgradili Rusi. Tu smo snimiali bojim se da ne mogu vi{e da vladam sobom“. li jednu plo~u i preko poqske agencije „Pagard“ Nisu voleli Ruse i nisu se pla{ili da ih javno ugovorili pet koncerata u ^ehoslova~koj. Do poismevaju. laska su nam ostala tri dana pa smo morali da poKrakov, divan univerzitetski grad, izgledao je tro{imo silne poqske zlote jer jo{ nije bilo kao kulisa za film sa sredwovekovnom temom. U transfera. Nismo znali {ta da kupimo pa smo dvorcu Vavel, gde je mauzolej Pilsudskog, prvog opet uzimali isto~nonema~ku tehni~ku robu, rupredsednika Poqske, svirali smo xemse{n s poq- ske fotoaparate i lepe poqske servise. Neko je skim xezerima. Zatim smo otkrio i jeftin damast, pa oti{li u Vroclav, veliki smo kupovali cele trube, ^e{kidoma}inisunasuPlzenu grad koji je mnogo stradao po 20-30 metara, preostali u Drugom svetskom ratu, i novac tro{ili na jelo i vodiliu~uvenufabrikupiva jo{ je bio pun ru{evina. poqsku votku, a neki i na „Pils”,pokazalinamceo Pre Drugog svetskog rata druge „zabave“ – na{ hotel pro i z v od n ipro c es,{totra j evi { e pripadao je Nema~koj i „Polowa“ nije bio ba{ na oddvasata, inakrajuponudili zvao se Breslau. Tad je dobrom glasu. Na samom popivodirektnoizslavine.Nikad imao oko dva miliona stalasku ispraznili smo stanovnika i ~uveni medicinni~ni bife. nisampioni{taneukusnije ski fakultet. Ovako razOd Moravske Ostrave su ru{en je izgledao ukleto; nas predstavnici ~e{ke izbegavali su ga i Poqaci, pa nije imao vi{e od koncertne agencije vozili autobusom po drumovi350.000 `iteqa. U divnom, starom hotelu, posle ma prepunim snega. Dobro smo se istruckali a na koncerta opet smo svratili na karneval i divno svakoj rupi zveckali su na{i servisi. U divnoj se zabavqali s Poqacima, razume se, i mi i oni pra{koj baroknoj sali „Lucerna“ imali smo ogromalo „pod gasom“. man uspeh na tri koncerta. Prisustvovali su mnoNastavili smo za Katovice, grad u velikom ru- gi qubiteqi xeza, kao i ~lanovi ~uvenog orkestra darskom basenu [lezija, ili [qonsk, kako ga zo- Karela Vlaha. Bili su iznena|eni na{om dobrom vu Poqaci. Te{ko smo disali jer je vazduh bio pun svirkom, a pomalo nam i zavideli na uspehu jer su smoga i sitne ugqene pra{ine pa su nam bele ko- tehni~ki bili boqi od nas. Na{i aduti bili su {uqe u kojima smo krenuli iz hotela ve} do kon- mladala~ki entuzijazam, moderan repertoar (Bejcertne sale bile prqave. Zaga|ewe smo nekako iz- zi, Elington, Bili Mej i Vudi Herman), slobodno dr`ali, ali poseta konc-logoru Au{vic potpuno kretawe po bini i izvanredni solisti-improvinas je skrhala. Takav u`as nisam mogao ni da zami- zatori. Posle odli~nih kritika (u odnosu na druslim i re{io da vi{e nikad ne vidim nijedan lo- ge zemqe Isto~ne Evropi, ^SSR je xez najvi{e gor. Te ve~eri nismo mogli ni koncert da odr`i- negovao), u Plzenu su nas odveli u ~uvenu fabriku mo. piva “Pils”, pokazali su ceo proizvodni proces, U Sopotu, ~uvenom letovali{tu na Balti~kom {to traje vi{e od dva sata, i na kraju nam ponudimoru, odseli smo u hotelu „Grand“, koji je sa svojim li pivo direktno iz slavine. Nikad nisam popio velikim vestibilima, balskim salama, kockarni- ni{ta neukusnije!

N

Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943. Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs. Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816). Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem


32

monitor

petak21.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Petakjeprijatanilepdanzavas, uprkos hladnom vremenu. Mo`ete seradovativikenduilidragojosobi,iza}iujavnostiprovod.Okrenite se svom hobiju i svemu {to vamprija.Kreativniste.

BIK 20.4-20.5.

Va{aza{titnicaVenerauznaku toplogStrelcabidavaspovedena putovawe.Pristanitejerni{tapametnije ni boqe vas ne ~eka tu gde jeste. Partner je otkazao poslu{nostiobaveznost.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

21.januar2011.

Predla`em produ`eni vikend, zbog zimskih dana i mogu}nosti zimskih sportova, skijawa, klizawa,~itawakwigeporedvatrekamina. Potrebno vam je da neko vreme provedetesami. Poslovnosteorijentisani,dominantni i dobro organizovani u radu,takodaostavqatepovoqanutisaknaklijente.Odnosisdecomsuu dobroj fazi. I qubav, tako|e. Partnerne{tomudruje. Voqenaosoba`elivi{eizazova i uzbu|ewa. [ta }ete u~initi po tompitawu?Pokaza}etesvojukreativnu stranu. Va{a ma{ta mo`e sva{ta. Predstoji vam dinami~an vikend.Dru{tveniste. Racionalnostupogledutro{ewa novcadolazidopunogizra`aja.Mo`ete dodatno zaraditi tokom vikenda,prekopoznanikailiprijateqa. U qubavi delujete pomalo suzdr`ano.

NenaRada{in,astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

Prijatno kra}e putovawe u dru{tvuvoqeneosobemo`eotpo~eti. Sklonisteiznena|ewima.Madate{kodonositeodluke,umeteidaiznenadite prisutne, a pogotovo one odsutne.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ostvarujete pozitivne kontakte sinostranstvom,biloposlovneili nali~nomplanu,putovawaradi,recimo.Mo`etekrenutinazimovawe, ililetovawe,bezobziranato{to steseupravovratili. Na radnom mestu je atmosfera veomanapetaidinami~na.Izgleda daseneznakojisu~iji,takodaih je te{ko sinhronizovano organizovati.Plus,uveknekognema.Koncentracija.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Obratite pa`wu na atmosferu kojavladaikojustvarateusvomdomu. Nemojte vr{iti pritisak na uku}ane i goste ve} ih pustite da slobodnodi{ui~ineposvomnaho|ewu.Spremitestan.

Vremejezanevreme,zaputovawa iperiodi~anodmor.Amplitudeva{eg raspolo`ewa i energije varirajuizdanaudan.Buditekampawac, sa ~estim pauzama i {etwama. Sport. Yakuzi u nekoj bawi s lekovitom vodom, ili velnes-centru dobro bi vam do{ao. Nije to nimalo nemogu}e,samosetrebasetitiipo`eleti. Partner ima mnogo obaveza pa se~estomimoilazite.

TRI^-TRA^

HaleBeriborise zastarateqstvo V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina NoviSad

KanadskimanekenGabrijelObri(34)zatra`iojeodsudadamudaformalnouverewedaje onbiolo{kiotacdvoipogodi{weNale,devoj~ice koju je rodila wegova biv{a partnerka, glumicaHaleBeri. Gabrijel Obri pokrenuo je 30. decembra postupakVi{emsuduuLosAn|elesukojimzahtevadamusepriznao~instvonaddetetomkojeje dobiouvezisadesetgodinastarijomoskarovkomHaleBeri. Wihovaromansatrajalajeodnovembra2005. doaprila2010.godine,a16.marta2008.godine dobilisu}erkicuNalu. Iakosubiv{ipartneriodmahporo|ewubebi dali prezime Obri i u kr{tenici naveli manekenakaoNalinogoca,detejero|enouvanbra~nojzajednici,takodaGabrijelnemazakonom utvr|eno fizi~ko i pravno starateqstvo nad}erkom.

0

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

0

Vrbas

0

B.Palanka

0

Zrewanin

0

S.Mitrovica

0

Ruma

1

Pan~evo

1

Vr{ac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

1

K.Mitrovica

4

Ni{

2

VIC DANA

Evropa

SA SNEGOM

Madrid NOVI SAD: Obla~nosasnegom.Dokrajadana}epastiod5do10 cmsnega.Vetarumerenseverni.Pritisakiznadnormale.Minimalna Rim temperatura-1,amaksimalnaoko0stepeni. London VOJVODINA: Obla~nosasnegom.Dokrajadanapa{}eod5do10 cmsnega,mawenaseveru,avi{enajuguVojvodine.VetarumerenseCirih verni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksiBerlin malna1stepen. SRBIJA: Obla~nosasnegom,asamonakrajwemjuguSrbijesakiBe~ {omisusne`icomzbogmalove}ihtemperaturanegonaseveru.Pa{}e Var{ava od5do15cmsnegauve}inikrajeva.Vetarumerensevernihpravaca. Pritisakiznadnormale,anajuguSrbijeokonormale.JutarwatempeKijev ratura-2,amaksimalna4stepena. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: ZavikendhladnosasneMoskva gom i pove}awem visine sne`nog pokriva~a. Do nedeqe uve~e visina Oslo snegapoSrbijibi}eod10do30cm.Idu}esedmicehladnoiuve}ini danasuvosajakimmrazevima.Samojejo{uponedeqakponegdemogu- St.Peterburg }apojavakratkotrajnogsnega. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nihbolesnikaose}a}euobi~ajenetegobeusledbiometeorolo{kesituacije.Oprezsesavetujeastmati~arimaisr~animbolesnicima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije. Svim u~esnicimausaobra}ajupreporu~ujeseposebanoprez.

11 10 6 -1 1 2 0

Сретнусеплавушаиполицајац наулици иплавушапитапандура: -Извињавамсе,јел’знатеколико имасати? -17 и15 -кажеполицајац. -Хвала. -Молим. -Хвала! -Молим...

0 -12 -2 -3 14

Pariz

4

Minhen

-1

Budimpe{ta

4

Stokholm

-4

SUDOKU

Upi{itejedanbroj od1do9upraznapoqa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoqa (3h3)moradasadr`isve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

551(29)

Slankamen

500(16)

Ja{aTomi}

Apatin

578(30)

Zemun

472(11)

Bogojevo

490(22)

Pan~evo

466(12)

Smederevo

566(8)

Ba~.Palanka 435(27) NoviSad

440(22)

Tendencijaporasta

SAVA

N.Kne`evac

590(-2)

S.Mitrovica

326(-4)

Tendencijastagnacije

Senta

584(0)

Beograd

418(11)

STARIBEGEJ

NoviBe~ej

478(4)

Tendencijaporasta

Titel

521(13)

NERA

Hetin

140(8)

TISA

112(2)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije

Kusi}

60(0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 21.januar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"