Page 1

NOVISAD*

^ETVRTAK20.DECEMBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23654 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADAVOJVODINEUTVRDILAPREDLOGBUYETA

UPokrajinskojkasi 80milijardi,polatransferi

str.3

SABERITESEUPRAZNI^NOMPAZARUKADKUPUJETENAKARTICEJER KAMATEIDUIPREKO60POSTO

Nedozvoqeniminus}e odratineopreznekupce

str.4

UBE^EJSKOMJP„KOMUNALAC” OKRE]USEPROIZVODWI

PROS LAV QENSVET INIK OL A: KrsnuslavuSvetog Nikoluju~esuobele`ilemnogeporodiceuSrbiji,anije daleko od istine ni teza da je ju~e u na{oj zemqi pola stanovnika slavilo, a druga polovina bila na slavi. Uz osve}en slavski kola~, koqivo i bogatu trpezu u krugu porodiceiprijateqadru`iloseidozore. A.Va.

NASLOVI

Politika

Ru`ezaHolandiju, sadniceza po{umqavawe

2 Nikoli} danas o platformi s opozicijom

Ekonomija 4 „Podravka” lovi i „Bambi” i „plazmu”

Dru{tvo 6 Studentima 80.000, |acima 30.000 dinara

str.12

NoviSad

POSLE10GODINASU\EWA

Kona~nopravdaza28radnika staropazova~ke„DijaneDes” str.11

DED  A MRAZ POS  E T I O  N O V  ISAD

INTERVJU MIROSLAVMARKI]EVI],PREDSEDNIKIO I[EFPOSLANI^KEGRUPENOVESRBIJE

str.2

Obla~no alibezki{e

str.7

str.14 – 18

SPORT

n DANAS@REBJUBILARNOG „DNEVNIKOVOG”TURNIRA

Najvi{atemperatura4 °S

n NIKONE]E REAL

n PRIZNAWE ILIJIPANTELI]U

n TUMBAKOVI]@ELI SARADWUSAZVEZDOM

Vojvodina 10 Privla~ewe investitora jedan od prioriteta

Crna 13 Vlasnik „Delte” u pritovru ~eka 2013. godinu i Bo`i}?

Prvismorekli Mi{kovi}u dapriko~i

Prek  o  „ D u g e ” pok  loni e za mal  i{  an

7 Nova (R)Evolucija u Novom Sadu 8 Respiratorne ifekcije u porastu 9 Smak sveta, pa {ta?

Kultura

19 „Nebeski odred” u novosadskom podrumu


2

POLiTikA

~etvrtak20.decembar2012.

INTERVJU

Nikoli}danasoplatformi sopozicijom

MIROSLAV MARKI]EVI], PREDSEDNIK IO I [EF POSLANI^KE GRUPE NOVE SRBIJE

Prvismorekli Mi{kovi}u dapriko~i jajerat,ajamislimdatonikone `eli. l Iz va{ih re~i tuma~im da mislite da }e LDP biti protiv, ali o~ekujete li da }e Ko{tuni~ina stranka podr`ati ovaj dokument? -O~ekujemdaho}e,alinaravno tonemo`enikodaka`eosimwih. DSSje,barkadaseradioKiM,do sadabiladoslednairadilajesve {to je u interesu da zadr`imo KiM.Esaddali}eonipdor`ati platformuostajedavidimo.Kao opoziciona stranka po pitawu KiM,aikadjere~onekimdrugim pitawima,DSSsezaistaizdigla iznad nekog u`eg strana~kog stava.[tagodnekomilsiooKo{tunici,smatramdajewemudr`avni interesiznadsvega,pa}emovidetigde}emosetuna}i.Verujemda su u toku razgovori, ne mora sve bitiujavnosti,idasenajva`niji qudi u  dr`avi dogovaraju i usagla{avau oko tog dokumenta, {to mislimdajedobro.Tojemojosekoli} ne bude predstavio plat- }aj,ilimo`damoja`eqa,vide}eformu {efovima poslani~kih mo. l Osim Kosova u `i`i javnogrupa. l Da li je isuvi{e delikasti je borba protiv kriminala tan polo`aj Srbije na me|unai korupcija. Mnogi su skepti~rodnoj sceni da bi sadr`aj pni, verujete li vi da sve to ovog dokumenta mogao biti priide u pravom smeru? hvatqiv svima. Verujete li da - Gspodin Aleksandar Vu~i}, onda mo`e biti jedinstva u svinadle`niorganiivladajedinSkup{tini Srbije? stvenisupotompitawuinajve}i -Jestedanemamomnogovremena broj stranaka daje podr{ku, da se za debatu, ali mislim da je dobro ovoga puta krenulo pravim putem {toplatformanijeodmahdatau da je po~elo da se  riba ~isti od skup{tinu,  nego predsednik Niglave,neodrepa,narodskire~eno. koli} radi jednu pametnu stvar Time ne `elim da prejudiciram kontaktira i meni~ijukrivicu,jer |unarodne ~inio- ona mora da se doUVla d iSr b i j epostoji ce preko amabsaka`e.Mojaporodidoraiupoznajena tatakozvanapoliti~ka caimojastrankai nekina~ini{iru ja dajemo podr{ku voqadasenajve}i javnost sa sadr`iVu~i}u u ovom poprocesikriminala nom platforme. slu.Kadka`emVuiko r up c i j eza u s  ta v e Mo`emo da pret~i}u, onda to kaispre~e postaimo {ta mo`emsanadomdaon `edapi{eusamoj nije sam u toj borplatformi,verovatno}eunekim bi, ve} i  policija, tu`ila{tvo, delovimatobitite{kaodlukaza sudovi, svi. O~igledno je da sada Srbiju, ali moramo da shvatimo postojiuVladiSrbijetatakozvarealnost,ukomvremenu`ivimoi na politi~ka voqa da se najve}i ukomokru`ewu,ukometrenutku procesikriminalaikorupcijezame|unarodnih odnosa i politike. ustaveispre~e. l Vu~i} je rekao da je mnogo Uverensamdajedr`avnorukovodpoliti~ara bilo protiv toga stvo na pravom tragu da postigne da se Mi{kovi} uhapsi, zna~i ono{tojeuovomtrenutkumaksili ovo {to ka`ete da va{a mum za Srbiju, pre svega za Srbe stranka nije bila me|u onima koji`ivenaKIM. l O~ekujete da i opozicija koji su se protivili? ovoga puta bude realnija u od- Moram po ko zna koji pot da nosu prema vlasti i tom dokupodsetim  da je jo{ 2006. godine mentu? predsednikNSVelimirIli}, ka-O~ekujemodgotovosvihstra- dasenikonijetimebavio,rekao naka iskqu~uju}i samo jednu da je ~uvenu re~enicu : „ Mi{kovi}u ne spomiwem koja je, po{to ona priko~i.“  Kada je to rekao nije imaisuvi{erazli~itestavoveod mislionanekikriminal,negona svih dosada{wih platformi o monopoljednefirmeijednog~oKIMkojesuusvajaneuskup{tini. vekaugotovosvimoblastimanajMislim da }emo prvi put imati va`nijeg dela privrede u ovoj drjednu platformu koja }e makar u `avi.^akidajesve~isto,danina~elima biti usagla{ena i sa kavogkriminalanema,tonijedotimme|unarodnimfaktoromkoji bro,jermonopolikorupcijune}e jeo~iglednoodlu~uju}ikadasera- platiti  nekoliko bogatih qudi, di o sudbini KiM svi|alo se to ve}uovomslu~ajunaj{irislojevi nama ili ne. Taj put razgovora je stanovni{tva. jedinikogaimamo,jerdrugaopciS. Stankovi} O~ekujemda}eplatformaoKosovuiMetohijibitiprihvatqiva za {to ve}i broj poslanika i poslani~kihgrupaidasvizajedno kaogra|ani,mikaowihovipredstavniciidr`avastanemoizatog dokumenta, ka`e za “Dnevnik” funkcionerNSMiroslavMarki}evi}. - Ako me pitate {ta pi{ete u tom dokumentu, ja ne mogu da vam ka`em...mo`daznamzanekedelove,alinemogudaihiznosimdok predsednik Srbije Tomislav Ni-

dnevnik

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} razgovara}e danas sa predstavnicima opozicionih politi~kih stranaka o nacrtu platforme za re{ewe problema Kosova i Metohije, saop{tila je Pres slu`ba predsednikaSrbije. Nikoli} }e, u zgradi Predsedni{tva, imati odvojene susrete sa predsednikom Demokratske stranke Draganom \ilasom, predsednikom Demokratske stranke Srbije Vojislavom Ko{tunicom,predsednikomLiberalno-demokratske partije ^edomiromJovanovi}em ipredsednikom Saveza vojvo|anskih Ma|araI{tvanomPastorom.

PredsednikSrbijeprekju~eje o nacrtu platforme razgovarao saambasadorimazemaqaEU,au ponedeqak sa ambasadorima Rusije,KineiVelikeBritanije. [ef Delegacije EU ambasador Vensan De`er je izjavio da jeNikoli}obavestioambasadorezemaqaEUonovojplatformioKosovu. Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} izjavio je pre dva dana da Srbija u dijalogu sa Pri{tinom i EU, ukoliko ne postojivoqadaseproblemKosova i Metohije trajno re{i, moraimatipredlogekoji}ei}i ususretza{titiinteresaSrba upokrajini.

[EF POSLANI^KE GRUPE SPS U SKUP[TINI SRBIJE BRANKO RU@I] O PLATFORMI ZA KIM

Po{tovatiUstavirealnostnaterenu [ef poslani~ke grupe SPS u Skup{tini Srbije Branko Ru`i} izjaviojedajeva`nosadr`aj platforme o Kosovu bude odraz stvarnogstawanaterenu,tedau daqim preogovorima omogu}i da sedo|edoodr`ivog,pravi~nogi pravednog re{ewa prihvatqivog iSrbimanaKosovuikosovskim Albancima. S tim u vezi Ru`i} smatradabiplatformatrebalo dakorespondirasnekimelementima plana Martija Ahtisarija, i to tako da se on unapredi u pravcu kojim bi se zadovoqili interesi Srba na Kosovu, ali i dr`aveSrbije.

Ru`i}uizjaviTanjugu,naime, ka`edaore{ewukosovskogpitawamoramogovoritirealnimjezikom, da ka`emo jasno koje su razlike i da te specifi~nosti uva-

torijalnosti srpskih manastira, odnosnookulturnojba{tini. Sveto,navodiRu`i},delomsu teme koje sadr`i plan Martija Ahtisarija, zbog ~ega ocewuje da

Platformabitrebalodakorespondirasnekim elementimaplanaMartijaAhtisarija `imo. To, po wegovim re~ima, podrazumeva da uva`imo ~iwenicukako`iveikojijestatusSrba koji `ive u enklavama ju`no od Ibra, jer wih, dodaje, ima vi{e negoSrbanaseveru,danegovorimosamoofunkcionalnojeksteri-

bi platforma trebalo da korespondirasdelovimatogplana. Upitanzna~ilitonabilokoji na~in naru{avawe Ustava Srbije,Ru`i}ka`e:”Mipo{tujemo Ustav,alimoramouva`itiirealno stawe na terenu”. Realno

stawe na terenu, ponavqa, zna~i uva`itirealnost-onukako`ive Srbi ju`no, a kako severno od Ibra,{to,kakoka`e,nijepitawedaliUstavpoznajetakvurazliku,ve}jeupravore~opravom stawustvarinaterenu.Termini, ponovio je Ru`i}, nisu toliko bitni, ve} da platforma odrazi realno stawe na terenu, da ima dr`avotvorinikarakterida,kakojekazao poku{amodarezultat platformeudaqimpregovorima bude „odr`ivo, pravi~no i pravednore{ewekojejeprihvatqivoiSrbimanaKosovualiikosovskimAlbancima”.

Pri{tinskimediji:ZahteviSrbijeme{awe ukosovskaustavnare{ewa Pri{tinskiEksprespi{edajeSrbija svoj plan za Kosovo i Metohiju predstavilaivisokojpredstavniciEvropske unije Ketrin E{ton, a da se srpske vlasti,udokumentukojijeozna~enkao„dr-

`avna tajna”, me{aju u kosovska ustavna re{ewa. UdokumentusenavodidaSrbijanikad ne}e priznati nezavisnost Kosova, tra`iseodkosovskogparlamentadaimadva

NOVO IZ SKUP[TINE SRBIJE

VESTI

Svakiglasnainternetu Slede}iprimeredobreprakse svetskih parlamenata i nastavqaju}i da rezultate rada pribli`igra|animaijavnosti,Narodnaskup{tinanasvojojinternetstraniciobjavqujerezultate glasawa narodnih poslanika aktuelnogsazivaNarodneskup{tine. Na ovaj na~in zainteresovanim gra|anima omogu}ava se da videipro~itajukakosusenarodni poslanici izja{wavali o predlozimazakonaidrugihakata koje Narodna skup{tina donosi, saop{tenojeju~eiznajvi{egnarodnogpredstavni{tva. Nainternetstraniciobjavquju se i stenografske bele{ke sa sednica Narodne skup{tine, kakobijavnostinaovajna~inbila upoznatasaizlagawimanarodnih poslanikanasednicamaNarodne skup{tine.Tako|e, na internet stranicu postavqaju se i dokumentanastalauraduradnihtela Narodne skup{tine, svi doneti zakoni, predlozi zakona i drugi

akti koji se nalaze u skup{tinskojproceduri,analiti~kipodaci o radu Narodne skup{tine, kao i razli~ite informacije o radunarodnihposlanika. Narodna skup{tina je zapo~ela i sa uvo|ewem rubrike “Narodna skup{tina u brojkama”, u kojoj }e se objavqivati statisti~kipodacioaktuelnomiranijim sazivima Narodne skup{tineakoji}eseredovnodopuwavati novim i raspolo`ivim podacima. Jednom mese~no, a internet strani Skup{tine, objavqiva}e se i  elektronski informativni bilten. Elektronski bilten }e bitipouzdaniizvorinformacija oraduNarodneskup{tine,alii prilikadaseNarodnaskup{tina javnostipribli`inanovimoderanna~in,isti~eseusaop{tewu uzpozivgra|animadaposeteinternet stranicu Narodne skup{tinenaadresiwww.parlament.rs. S. St.

doma, kao i teritorijalna autonomija za sever. Srbija tra`i i raspu{tawe Kosovskih bezbednosnih snaga, {to je za Vladu Kosova potpuno neprihvatqivo, navodilist.

Ago{tonse povla~i

Prokupqe: DSho}esaSNS

Predsednik Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara (DSVM)odwenogosnivawaAndra{ Ago{ton najavio je da }e se povu}i iz aktivnog politi~kog `ivota. On je saop{tio da na narednom strana~kom kongresu ne}e prihvatiti kandidaturu za funkciju predsednika, preneojeMa|arso. Ago{tonjedodaoda}esevratitisvojojprvobitnojprofesiji,odnosnonovinarstvuidodao da}enatompoquinadaqe~initi sve kako bi {to pre bila ostvarena „stvarna ma|arska autonomija”. Govore}i o mogu}im naslednicima, Ago{ton je izdvojio ^abu[ep{eija,zakogajerekao da je u gotovo nemogu}im politi~kimokolnostimaodr`aosuboti~ku organizaciju Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara,anakontogaiDSVM-a.

PredsednikOp{tinskogodbora Demokratske stranke u Prokupqu Goran Mrdakovi} rekaojedatastrankadajepunu pod r{ ku Srps koj nap redn oj stranciivladaju}ojkoaliciji u Prokupqu i da `ele da u~estvuje u vlasti. Mrdakovi} je na konferenciji za novinare rekaodajeDSspremnadau|eu vlastnalokaluidadajeapsolutnu podr{ku SNS koja je sa 15 odbornika vode}a snaga aktue ln e vlad aj u} e koa l ic ij e SNS-SPS-URS. Prok up a~k a skup{tina ima ukupno 55 odbornika. Vladaju}u ve}inu u Prokupqu ~ini SNS sa 21 odbornika, SPS sa devet i URS saosamodbornika. U opoziciji je DS sa 13 odbornika, po{to je nedavno tu odborni~kugrupunapustiojedan  odb orn ik i pre{ ao u SNS.

TVIT CRTICA Jok,ja… Nije uvek ba{ popularno biti strana~ki vojnik.GlumacLazarRistovski timpovodomoglasiosenalajni: “Nekisepitajudalisambio~lannekestranke. Odgovoram da nisam, ~ak ni komunisti~ke u kojojsubilimnogiodonihkojisadprozivaju.” IakosuganekipovezivalisaSNSRistovski ka`e:Usvakomslu~aju,SNSimamojupodr{kuu borbiprotivorganizovanogkriminalai{ire. Tako|eobjavqujem,da}u,ukolikomepozovu,svakakopomo}ikadajeupitawukultura.Zasva~ije po{tovawejeovo{toradigospodinVu~i}!

Tolikoodmene Iakosugamnogikritikovalio{tojena“Tviter”oka~iofotossaVeselinom[qivan~aninom, funkcionerDSeksvaterpolistaAleksandar[api} zatonehaje.Obja{wavasvojimfanovima: „Odmomentaosloba|aju}ihpresudaHa{kog suda Gotovini i Haradinaju, svaka predhodna

odluka tog istog suda, dovedena je u pitawe. Ako je jednoglasan stav srpske javnosti da su GotovinaiHaradinajNEPRAVEDNOoslobo|eni,po kom osnovu je tad neko drugi PRAVEDNOosu|en.Tolikoodmenenaovutemu,ko do sad a nij e shvat io poe nt u, ne} e nik ada....sre}na slava svima koji danas slave SvetogNikolu.”

Pola–pola SvetiNikola LiderSPOVukDra{kovi} ju~ejebiona“spisku”poznatihslavara. Hvalana~estitkamaSv.Nikole,avamakojima je danas slava, kao i meni, upu}ujem najboqe `eqe,uzjednu{aqivupri~ukojasledi... „Sv. Nikola, po{aqi mi 1.000 dinara da proslavim slavu”, napisao jedan siromah, a pismo adresovao:Sv.Nikola,Beograd... Po{ta prosledi pismo Nikoli Pa{i}u i on siromahu po{aqe 500 dinara. Ubrzo, istim tragom,doPa{i}astignenovopismo...

„HvalatiSv.Nikola,alitemolimdamiubudu}epomo}ne{aqe{prekoNikolePa{i}a:poslaomijesamo500dinara,a500uzeosebi.”

Ugri~i}@ Proki} LDP – ovac Bojan \uri} ima “ jubileje” koje obele`ava: Danas je 11 meseci kako je pro{la Vladahisteri~nosmenilaUgri~i}a.Zatodanas imamotefotkenaTW,Na{e,spiskove.. SavetnikekspredsednikaSrbijeNeboj{aKrsti} “replicira”:Uskoro}emoobele`itiidva meseca od kako je Proki} napustio LDP. Zato namsedanassveovode{ava.

Prekapotreba NapredwakVladimir\ukanovi} “otkriva“na lajni: Svim srcem pri`eqkujem nove izbore! I nekakoose}amdanamsebli`e. Naopaskutvitera{a: Samojo{trebatoovom narodu.... \ukanovi} tvrdi: Da, to je preko potrebno!

(Ne)smenqiviJeremi} Imanalajniionihkojiispitujukolkoje~vrstafoteqapredsednika“sveta”VukaJeremi}a Dalinekomo`daznakojajeprocedurazasmenupredsednikaGeneralneskup{tineUN?Cc… pitaseDankoRuni}. Jeremi}jebezbri`an:Nemaje,prijatequ...I nemoj mnogo da se brine{, prili~no se dobro ocewujena{epredsedavaweovdeuNY...Proveravalijo{neki,nakonzakazivawaraspraveoHagu.Htelidasebak}u,alinemana~ina....:)

Li~noTN Nisusvimajasnatviter(belo)svetskapravila pasenekitvitera{ipitaju: Ineznam{to @predsednikrs tvitoveosebipi{e utre}emlicu:predsednikovo,predsednikono... A sa Nikoli}eve lajne obja{wavaju: Po{tovani, kao {to pi{e u opisu, ovo je zvani~an nalog predsednika Republike. Li~ni tvitovipredsednikapo~iwusaTN. S. St.


politika

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

VLADA VOJVODINE UTVRDILA PREDLOG BUYETA

VLADA APV SAOP[TAVA

U Pokrajinskoj kasi 80 milijardi, pola transferi Vlada Vojvodine utvrdila je ju~e predlog buxeta APV za 2013.godinukojijeprojektovan uiznosuod80,75milijardidinara,ukojijeura~unatoiplanirano zadu`ivawe emitovawem hartija od vrednosti u iznosu od sedam milijardi, namewenih za realizaciju sporazuma pokrajinske i republi~ke vlade o re{avawu statusa RazvojnebankeVojvodineiformirawe pokrajinskog razvojnog fonda. Premare~imapotpredsednika Vlade APV Dragoslava Petrovi}a, na osnovu utvr|enog preldoga, pokrajinski buxet bi}eodmahupu}enuproceduru, kakobisezadesetdanana{ao predposlanicima.Uizjavina{emlistuPetrovi}jekazaoda jepredlogbuxetaju~eizglasan jednoglasno. Me|utim, neke ~lanice vladaju}e koalicije prethodno su najvile i mogu}nost uskra}ivawa podr{ke buxetu. Da li }e buxet dobiti podr{kusvih~lanicakoalicijekoju~ineDS,LSViSVM,ili}e sepomo}tra`itiiuredovima opozicije,vide}esenasednici Skup{tine APV koja bi moraladaseodr`i28.,ilinaksnije 29.decembra.Naime,LiderSaveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvanPastora,kojijeipredsednik Skup{tine Vojvodine, najaviojepro{lenedeqedata stranka ne}e podr`ati buxet ukolikoseneobezbedipo{tovaweustavnegarancijepokojoj Pokrajinipripadanajmawesedam odsto republi~kog buxeta, a od ~ega je tri sedmine nameweno kapitalnim investicijamauVojvodini.NiLSVsejo{ nije izjasnila o predlo`enom buxetu.

Podsetimo, nakon odbacivawa vojvo|anskih predloga o izmenama Zakona o buxetskom sistemuiamandmananarepubli~kibuxet,upokrajinskojadministracijiupozorilisudajetime dovedeno u pitawe po{tovawe navedenih ustavnih odredbi o finansirawuAPV.Zbogtogasu

pitalna ulagawa u Pokrajini. Pastorje,me|utim,skepti~anu tompogleduitvrdidaseustavna norma o finansirawu APV ipakkr{i,jerjere~osredstvima kojima Pokrajina fakti~ki neraspola`e. Apremapredlogubuxetakojijeju~eutvr|enuBanovini,u

Ve}i deo ~ine transferi iz republi~kogbuxeta,kojiiznose ~ak 51,71 milijardu dinara, od~egase,pak,najve}ideoodnosi na finansirawe nadle`nostiRepublikeitozaplatezaposlenimauobrazovawuoko29milijardi,izalokalne samouprave - oko devet milijardi dinara. Dakle, re~ je o ukupno 38 milijardi dinara, odnosno gotovo polovini planiranog buxeta kojom APV ne raspola`e, ve} ta sredstva sa-

dela aktive na Razvojni fond Vojvodine. Unovibuxet,kakosedodaje, prenose se i neutro{ena sredstvaizranijihgodinauiznosu od851miliondinara. Za kapitalna ulagawa u Pokrajini ukupno je opredeqeno oko16milijardidinara,od~ega12milijardizaizgradwudeonice puta Novi Sad-Ruma sa tunelomkrozFru{kugoru.Teku}irashodiunarednojgodini ve}isuzaoko{estprocenatau

Tim za radnu grupu Pokrajinskavladaju~ejepredlo`ilajeju~e{estkandidata za zajedni~ku radnu grupu sa Ministarstvom finansija, a koja trebadapripremizakonofinansirawuAPVojvodine. U radnu grupu predlo`eni su potpredsednici Vlada APV DragoslavPetrovi}iAndorDeli, pokrajinskisekretarzafinansijeZoranRadoman tepomo}nicapokrajisnkogsekretaraza finansije Sne`ana Bla{kovi} i pomo}nik direktora Uprave zazajedni~keposlovepokrajinskihorgana@ivkoMakari}, kao iprofesorEkonomskogfakultetaKostaJosifidis.

Za kapitalna ulagawa u Pokrajini ukupno je opredeqeno oko 16 milijardi dinara, od ~ega 12 milijardi za izgradwu deonice puta Novi Sad-Ruma sa tunelom kroz Fru{ku goru najavqivaliimogu}nostdaPokrajina u 2013. godinu u|e sa privremenim finansirawem. Me|utim, nakon sporazuma sa Ministartsvom finansija o ugra|ivawu12milijardidinara namewenih fru{kogorskoj sao- bra}ajnici, predsednik Vlade APVBojanPajti} oceniojeda jetimeispo{tovanustavniminimumiprocenatutvr|enzaka-

pokrajinsku kasu 2013. godine odizvornihiustupqenihprihoda sli}e se 15,2 milijarde, uglavnomodudelaodporezana zarade i od poreza na dobit preduze}a, dok je oko 4,59 milijardi prihoda planirano od naknada u oblasti poqoprivrede i vodoprivrede i od naknadezakori{}eweribarskog podru~ja.

3

mo prosle|uje krajwim korisnicima. Transefri za kapitalna ulagawa planirani su u iznosuod13,14milijardi,aza obavqawe poverenih poslova APVprenetihZakonomonadle`nostima oko 47 miliona dinara. Novim buxetom predvi|eno je i da se od zadu`ivawa emitovawemhartijaodvrednosti, upokrajinskukasuslijesedam milijardi dinara namewenih realizaciji Sporazuma o prenosuimovineiobavezaRazvojnebankeVojvodine,kojisuzakqu~iliVladaRepublikeSrbij e i Vlad a APV. Prem a obrazlo`ewu predlaga~a, ovaj sporazum predvi|a i prenos delaimovineiobavezanabanku preuzimaoca, kao i prenos

odnosu na ovu godinu i iznose 55,6 milijardi dinara, dok su rashodi za zaposlene mawi za 9,6odstoiiznoseokotrimilijardedinara.Zakori{}eweroba i usluga opredeqeno je 2,8 milijardi, a za otplatu kamate i druge tro{kove zadu`ivawa oko566milionadinara.Zasubvencije u oblasti poqoprivrede, privrede i programe zapo{qavawa planirano je ukupno 5,57 milijardi, a za socijalna davawaizdvojenojeoko200milionadinara. Za redovan rad politi~kih starnakakojeimajuposlanikeu Skup{tiniAPVopredeqenoje 83,46milionadinara,dokje781 miliona nameweno za dotacije nevladinimorganizacijama. B. D. Savi}

U Ba~u promena vlasti po zakonu

Vlada Vojvodine je ju~e ocenila da je na sednici Skup{tine Op{tine Ba~ promenavlasti14.decembra izvr{ena u skladu sa Zakonomolokalnojsamoupravi. Vlada Vojvodine je zato protestovala povodom doga|aja u Ba~ i ocenila da je u novijojparlamentarnojistoriji Vojvodine nezapam}eno dasefizi~komsilomonemogu}avaradifunkcionisawe legalnoizabranevlasti. U Ba~u je lokalnu vlast preuzelakoalicijaDS,Lige socijaldemokrata Vojvodine iSrpskeradikalnestranke, dok je ranije vladala koalicijapredvo|enaSrpskomnaprednomstrankom(SNS). Vlada je u saop{tewu izrazila o~ekivawe da }e MUP Srbije i Ministarstvozalokalnusamoupravui regionalnirazvojhitnoreagovati i obezbediti zakonitost rada novouspostavqene parlamentarneve}ine. Pokrajinski odbor Demokratske stranke  je pre dva danasaop{tiodasunepoznatalica„nanajgrubqina~in” spre~ila novoizabranog predsednika Skup{tine Op{tine Ba~ Dragana Medi}a dau|euzgraduSkup{tine. Kako je na{ list ve} pisao,„slu~ajBa~”jezanimqiv ipotome{tojetamolokalnavlastnapredwaka,socijalista i stranke penzionera najpre formirana uz pomo} sada ve} biv{ih odbornika Lidije[imanovi} izLSV-a i Borislava Antoni}a iz SRS-a.Asadajenovuve}inu demokrata,liga{airadikalaomogu}ioprelazakodborniceMirjaneVukovi} iztaboraSNS-auDS. E. D.


4

ekonomija

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

SABERITESEUPRAZNI^NOMPAZARUKADKUPUJETENAKARTICEJER KAMATEIDUIPREKO60POSTO

SPOQNIDUGSRBIJEPORASTAOZA620MILIONA

Dugujemoboguinarodu 24,8milijardievra Spoqni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 24,83 milijarde evra,itokomtogmesecapove}anjeza620milionaevra,navedenojeunovombroju~asopisa„Kowukturnitrendovi”,kojiizdajePrivrednakomoraSrbije.Upore|ewusaposledwimdanomprethodnogmeseca,ukupanspoqnidugjepove}anusledrastadugoro~nogdugaza616,4miliona evraikratkoro~nogdugaza3,5miliona.Tozna~iidajepove}anspoqnidugprivatnogsektoraza776,3milionaevra,asmawenspoqnidugjavnogsektoraza156,4miliona. Odukupnogspoqnogduga24,58milijardipredstavqadugpoglavnici, a 248 miliona redovna kamata. Spoqni dug javnog sektora iznosio je 10,94 milijarde evra, ili 44,1 odsto, a spoqni dug privatnog sektora 13,89milijardi,odnosno55,9odsto.

APOSOPTU@IOMINISTRAQAJI]A

Sumwivofinansirawe „potro{a~a” Asocijacijapotro{a~aSrbije (APOS) optu`ila je ju~e  ministra trgovine Rasima Qaji}a da jenakonkursudodeliopetmilionadinaraorganizacijipotro{a~akojajetekosnovanaiupitala daliiutojoblastiimakorupcije. APOS je u otvorenom pismu naveo da to ministarstvo ve} godinama izbegava da donese jasna pravilaiprocedurezafinansiraweorganizacijapotro{a~a. „To daje velika diskreciona pravaministrupaimogu}nostda preko no}i evidentira novu organizaciju potro{a~a i dodeli jojsredstvauvisiniodpetmiliona dinara. Upravo je to uradio novi ministar Rasim Qaji} u konkursu i sasvim uspe{no nastavio lo{u politiku svojih

prethodnika”,navodiseupismu. Dodaje se da neke organizacija potro{a~a, koje godinama predano rade, ne dobijaju pomo} od dr`ave. „Rezultat ovakve politike ministarstva jeste da su potro{a~i Srbije nejednako za{ti}eni, razli~ito savetovani o istim pitawima, a organizacije potro{a~a svedene na me|usobno posva|ane aktere, bez ugleda, nesposobne da za{titeinteresepotro{a~a”,navodiseupismu. Otvorenopismoupu}enoje~lanovimaNacionalnogsavetazaza{titupotro{a~a,~lanovimaOdboraAgencijezaborbuprotivkorupcije,OdboruzatrgovinuSkup{tineSrbijeiprvompotpredsednikuvladeAleksandruVu~i}u.

Nedozvoqeniminus}e odratineopreznekupce Sez on a slav qa je po~ el a. Tro{i}emomawenegopro{le godine a vi{e nego obi~nim danima. Pla}a}e se gotovim novcem,kreditnimikarticama. Kada ponestane novca na ra~unu tu je spasonosni dozvoqeni minus. Klijenti banaka znajudajeovonajskupqapozajmica na na{em finansijskom tr`i{tu. Me|utim, kada para ponestane svi u|u u minus makar malo a kada se zara~unaju kamate ispadne da }e vra}ati mnogoipremnogo.Jo{ute`oj situacijimogusena}iklijentikojilo{esabirajukadapazare. Mo`e im se oma}i da presko~e granicu dozvoqenog prekora~ewaidasena|uuzoni nedozvoqenog minusa. Tu gre{kubilodasujena~inili namerno ili slu~ajno plati}e papreno. Kako se tu stvari kre}u pokazuje sajt”Kamatica”. Gde su kod banaka koje su obznanile podatke o tome kamate za ulazakucrvenoskoropopravilu duplo ve}e nego za dozvoqeno prekora~ewe.Kamatezaminus su uop{te  previsoke. Prava slikadobijaseakosegledagodi{wi nivo.Tako su me|u jeftinijimaKBCbankakojazara~unava26,82naono{todopustei60,09nanedozvoqenoprekora~ewe. Kod Komercijalne je to 30 odnosno 57,70, Erste banka zara~unava 33 na dozvoqeniminusi60,09naprekora~ewe. Po{tanska {tedionica naminusobra~unava37,47procenata  a ko pre|e dozvoqenu gran ic u to je 58,20. Ve} in i klijenatanaviklihdaseosla-

wajunaovupozajmicuovebroj- dozvoqenogaposebnonedozvoke}eseu~initipreteranovi- qenogminusajeizli{no. soke. Nije slu~ajno, bankari Banke sumu dozvoqenog preradije”minuse”iskazujuname- kora~ewa odobravaju obi~no se~enom nivou. Tako kod Po- narokodgodinudanauvisini {tanske{tedionicetoiznosi odprose~neplateilipenzije. 2,70 odsto a kod Komercijalne Pojedine ku}e na to dodaju i banke 2,20. Onda jo{ 50 odsto. Za jeklijentulak{e klij ent e je jak o da se odlu~i na Kamatenadozvoqeni bitnodaznajukatro{ ew e. Me| u- minusubankamaidu da im dozvoqeni timkadaseminus min us ist i~ e i od26posto,ana pog led a na rok odudobankedaga nedozvoqenii otplate od 12 medu`e.Takoim preko60procenata pro secijasnojedaje se ne}e dogoditi toskupo.Dodali da mis le kak o se tome i podatak da se dinar- tro{e dozvoqeno iako su ve} skikreditimogupodi}ive}sa u{liucrvenoipla}ajuprevikamatomod20odstogodi{we sokekamate.Ga|anisuve}nau- u najpovoqnijoj varijanti sva- ~ili da to nije povoqno pa ko daqe dokazivawe skupo}e i prema podacima kreditnog bi-

roa Srbije u novembru mesecu je broj ra~una u docwi bilo je mawenegouoktobru.USrbiji ima6.702.107ra~unakojikoristi 4.488.744 gra|ana.U~e{}e izn os a docw e u doz voq en om prekora~ewuje8,3odsto. Ima li {anse da minus pojeftini? Kada postanemo mawe rizi~na zemqa prema procen am a agenc ij a za krei tn i rejtingibankaraito}esedogoditi. Ali i tada }e minusi ostati me|u najskupqim pozajmicama.To je najmawe obezbe|en zajam samim tim i veoma rizi~an pa ga bankari tako i napla}uju.Treba ga koristiit nakratkerokoveodpardanaa onajnedozvoqeninitoliko. D.Vujo{evi}

HRVATSKAKOMPANIJAZAINTERESOVANAZAPOZNATISRPSKIBREND

„Podravka”lovii „Bambi”i„plazmu” Hrvatska kompanija „Podravka”,drugapoveli~iniprehrambena firma u toj zemqi, ~ini se, opet kre}e u ofanzivu na predu z e} a u reg io n u. Prema pisawu hrvats kih med ij a „Podravka” se ponovo namerila na srpski „Bambi”,  a ovog puta zainteres ov an a je i za mek ed ons ki „Alkaloid”,poznatpo leku„Kafetin”. Agencija„Blumberg” se poziva na hrvatski „Poslovnidnevnik”inavodida„Podravka„ ima interes da kupi srps ki konc ern „Bamb i Banat„, poz nat u pre sveg a po svom brend u „plaz ma”. Ju~ e

nam,me|utim,ovuinformacijunisupotvrdiliu„Bambiju”. Pom en im o, srps ki konc ern posluje kao sastavni deo „Denjubfudgrupe”,u~ijemsasta-

vu posluju i najve}e srpske mlekare na ~elu sa kompanijom „Imlek”, kao i najve} i proizvo|a~ mineralne vode u Srbiji–„KwazMilo{„.

Ina~e,umedijimajejo{pre godinu dana bila objavqena vest da je Podravka zainteresovanazakupovinudvesrpske kompanije - „Bambi Banat„ i „Alev u„. Po tada{wem pis aw u zag reb a~k og „Jutarweg lista” na ovedveakcizicijePodravkajebilaspremnadapotro{i100milionaevra. P o ` a r e v a ~ k i „Bambi Banat” je jo{ pre dve godine najavio prodaju, ali tada je kao strate{kog partn er a imao na umu ve} u grupaciju, to jest multinacionalnukompaniju. S.G.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`iza

1

Kupovni zadevize

110,9649

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,2295

115,8338

110,6252

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (502,45 -1,10)

Razvojna banka Vojvodine, Novi Sad Privredna banka, Beograd

17,37

446

151.760

15,49

82

58.342

AIK banka, Ni{

-7,17

1.580

173.445

Progres, Beograd

15,38

30

1.200

NIS, Novi Sad

0,41

729

13.002.599

12,42

1.349

5.855.550

Imlek, Beograd

2,67

3.195

4.185.450

6,42

25.754

1.777.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.160

0,00

Promena

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-1,47

604

1.208

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vital, Vrbas Banka Po{tanska {tedionica, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Australija

dolar

1

88,0604

89,8576

91,9243

87,7909

Kanada

dolar

1

84,9199

86,6530

88,6460

84,6600

^a~anska banka, ^a~ak

-16,65

4.500

157.500

1,67

427

2.058.676

Danska

kruna

1

14,8737

15,1772

15,5263

14,8281

Morava, Jagodina

-12,08

1.055

10.550

Soja protein, Be~ej

2,00

612

30.622

@GP GP Beograd, Beograd

-11,63

570

14.250

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.945

0,00

-7,21

502

52.710

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.683

0,00

-7,17 Promena

1.580 Cena

173.445 Promet

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,41

729

13.002.599

0,00

4.800

48.000

Alfa plam, Vrawe

Vital, Vrbas

12,42

1.349

5.855.550

0,19

5.318

542.332

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,37

446

151.760

Veterinarski zavod, Subotica

-7,21

502

52.710

Tigar, Pirot

-3,80

228

18.250

Norve{ka

kruna

1

14,9776

15,2833

15,6348

14,9318

[vedska

kruna

1

12,6988

12,9580

13,2560

12,6600

[vajcarska

franak

1

91,8203

93,6942

95,8492

91,5392

Veterinarski zavod, Subotica AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V.Britanija SAD

funta dolar

1 1

136,1867 84,7408

138,9660 85,4498

142,1622 87,4151

135,7698 83,4845

Kurseviizovelisteprimewujuseod19.12.2012.godine

Sunce, Sombor

-3,03

3.200

124.800

Neoplanta, Novi Sad

-2,70

432

81.990

Sviiznosisudatiudinarima


dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

5


6

dRU[TvO

~etvrtak20.decembar2012.

ZATVOREN IZBEGLI^KI CENTAR KOD DELIBLATA

Ve~erasdodelanagrada „DrZoran\in|i}” Ve~erasu18.00 ~asovauholuVladeAPVojvodinebi}eodr`anasve~anadodelanagrada‘’DrZoran\in|i}zamladognau~nikaiistra`iva~a”zaizuzetnerezultateuoblastinaukeiistra`iva~kogradasateritorijeAPVojvodineza2012.godinui‘’Dr Zoran\in|i}’’zanajboqidiplomskirad,zavr{niradnamaster akademskimstudijamailimagistarskiradizoblastifilozofskih i sociolo{kih nauka, na teritoriji Republike Srbije za 2012.godinu,abi}edodeqenainagradazanajboqegstudentaUniverzitetauNovomSaduu{kolskoj2011/2012.godini. PokroviteqnagradajeVladaAPVojvodine,prekoPokrajinskogsekretarijatazanaukuitehnolo{kirazvoj. Nagrade}edobitnicimauru~iti predsednicaFonda‘’DrZoran\in|i}’’,Ru`ica\in|i} ipredsednikSrpskeakademijenaukaiumetnosti,akademikdrNikolaHajdin.

U KAWI@I U OVOJ GODINI SVAKI PETI @ITEQ TRA@IO SOCIJALNU POMO]

Rominaivici egzistencije

CentruzasocijalniraduKawi`isezanekividsocijalnepomo}i iza{titeuovojsegodinidosada obratilogotovo5.000lica,{toje skoro petina `iteqa ove potiske op{tine,svrstaneina~eme|unajrazvijenijeuSrbiji!Naobele`avawujubileja,tridesetgodinapostojawa ustanove, v.d. direktorka mrJasminaZimowi} podsetilaje dajeuprvojgodinirada1982.Me-

178korisnikatu|enege,uustanove socijalne za{tite sme{teno je 87lica,uhraniteqskimporodicama64ipodstarateqstvomje77lica. - Najizra`enija problematika jesaRomimakojihjeoko800unaseqimaHorgo{,Adorjan,Martono{ iKawi`a.Onisusjednestraneu stawu socijalne potrebe, na niskomobrazovnomikulturnomste-

RomskonaseqeuHorgo{u

|uop{tinski centar za socijalni radKawi`a-NoviKne`evacsa11 zaposlenihimaouradu645predmeta,adajeuovojgodiniustanovado sadaimalauradu2.650predmeta. -Jakopunoqudijeustawusocijalnepotrebe,o~ekivawasuda}e ihbitiivi{e,auspe{nomo`emo daradimosaradwomsvihinstitucija-predo~avaJasminaZimowi}. -Prostorijeukojimaradimosuneuslovne,jersvikorisnicinemogu dasepopnunasprat,pasmona{im planom zatra`ili od lokalne samouprave osam miliona dinara za adaptacijuprostorijaukojebise preselili.Nadamoseda}eop{tina imati razumevawa jer moramo biti dostupni svim korisnicima. Pored toga, neophodno nam je jo{ jednovozilozbogsveizra`enijih problema sa imigrantima i ilegalnimprelascimadr`avnegranice.Uovojgodinismodosadaimali 561pozivGrani~nepolicijeiPolicijskestaniceKawi`a,anato senadovezujeiproblematikaprosja~ewaiprostitucijenagrani~nomprelazuHorgo{.Ukawi{koj op{tinisocijalnupomo}koristi 2.050licauoko800porodica,ima

penu,`iveuveomate{kimuslovima i osnovna egzistencija im je ugro`ena, pa im treba pomo}i. S druge strane u~estale su provale, kra|e, ima pojava maloletni~ke delikvencije, pa i prosja~ewa i prostitucije.Tuprobleminemogu dasere{eprekono}i,alinastojimo da decu Roma uvedeno u sistem obrazovawa,dasemewajunavikei kultura`ivqewa,daprisvojenormalan model pona{awa u svojoj sredini - ukazuje direktorka Zimowi}. Pri Centru za socijalni rad funkcioni{e Dnevni boravak „Gnezdo”kojitrenutnoobuhvata37 deceizugro`enihimarginalizovanihporodica,kojaimajuproblema, pa su nastojawa da se sa wima {to kvalitetnije radi. Projekat Dnevnogboravka„Gnezdo”jeotpo~eosaimplementacijompredvei pogodinesatridesetorodece,zahvaquju}i inostranoj donaciji i pokrajinskim sredstvima, a sada ve}imaidecena~ekawukojutrebaukqu~itiurad,za{tajeuzpostoje}e primiti jo{ jednog stru~nogradnika. M. Mitrovi}

SAMIT MLADIH IZ ZEMAQA ZAPADNOG BALKANA

Novegeneracijebez balastapro{losti

U Pri{tini je zavr{en Samitmladihizzemaqazapadnog Balkana, EU i konfliktnih podru~ja {irom sveta. Na trodnevnom samitu okupilo se 170 dru{tveno i politi~ki aktivnih mladih, kao i predstavnika dr`avnih institucija iz regiona.Uokviru{esnaestdiskusija razgovarali su o problemima i posledicamasukobanaprostoru nekada{we Jugoslavije, kao i razmeniiskustavasaaktivistimaizcelogsveta. Samit je organizovala Inicijativa mladih za qudska prava. Direktorka Inicijative mladih za qudska prava Srbije MajaMici} poru~ilajedaniko nesmeostatiimunnanasiqejer tora|atolerancijunawegadodaju}ida}emladicelogsvetai nakonovogokupqawairazmene

mi{qewa odstati povezani jer imaju {ta jedni od drugih i da ~ujuidanau~e. U okviru zakqu~aka Samita nalazi se i onaj koji se odnosi na potrebu da se ulo`i vi{e truda u radu na suo~avawu sa pro{lo{}uuzemqamazapadnog Balkanaitozbognovihgeneracija.MladiizSrbijeiKosova suseuokviruovesesijesaglasili da }e se usmeriti na poboq{awu prava etni~kih, religijskih i seksualnih mawina u ovimzemqama. Mladi iz zemaqa zapadnog Balkana i drugih zemqa sveta poseban akcenat stavili su na objektivno izve{tavawe medija koji imaju zna~ajnu ulogu u izgradimostame|umladima,naro~ito u prevazila`ewu nasle|a pro{losti. Q. Male{evi}

dnevnik

Iz„^ardaka”udomove Stru~nakomisijaKomesarijata zaizbegliceRepublikeSrbijezatvorilajeKolektivnicentarza sme{tajizbeglihiraseqenihlica„^ardak„kodDeliblata,uop{tiniKovin.Prethodnojezasve vi{e~laneporodicekojesuboravile u centru, neke i po vi{e od 15godina,obezbe|enodgovaraju}i sme{taj,dokjepreostalimstanarima-samcima ponu|eno mesto u nekomoddrugihkolektivnihcentaraiustanova.Timesustvoreni uslovidavlasnikobjekataukojim suizbegliceboravilejo{od1991. godine – Javno preduze}a „Vojvodina{ume„–ponovoupotpunosti preuzmeupravqawecentrom. Vojvo|anski Fond za pru`awe pomo}iizbeglimprognanimiraseqenim licima otkupio je ukup-

noosamku}azapotrebeporodica kojesu`ivele„^ardaku„,azajednu porodicu, koja se odlu~ila za povratakuHrvatsku,obezbe|enje

Sredstva za otkup ku}a i sufinansirawe izgradwe stanova obezbedila je Vlada Vojvodine, koja je u svojoj strategiji za re-

U kolektivnom sme{taju jo{ hiqade USrbijiuovomtrenutkuradejo{33registrovanakolektivnacentra,ukojima`iviblizu2.700izbeglicairaseqenihlica.Me|uwimajei13centaranaKosovuiMetohiji,ukojimboravivi{eod500qudi. paketsneophodnimku}nimaparatima. Tako|e, Fond je u~estvovao ufinansirawuizgradwezgradeza socijalno stanovawe u Kovinu, u kojojje12stanovadodeqenoizbegli~kim porodicama iz ovog kolektivnogcentra.

{avawe izbegli~kog pitawa u Pokrajini kao jedan od prioritetnih ciqeva ozna~ila upravo zatvarawepreostalihkolektivnih centara na podru~ju Vojvodine. Posle zatvarawa „^ardaka„, u Vojvodini je preostao sa-

mo jedan registrovan i priznat kolektivni centar za izbegla i raseqena lica. To je centar u Pan~evu,ukojemuovomtrenutkuboravine{tovi{eod100qudi,uglavnomraseqenihsKosova iMetohije. Osim Komesarijata za izbeglice,kojijeosniva~kolektivnih centara, te pokrajinskog Fondazaizbeglice,uzbriwavawu izbegli~kih porodica sa „^ardaka„ u~estvovali su i op{tina Kovin, Hausing centar i Danskisavetzaizbeglice,Visoki komesarijat Ujediwenih nacija za izbeglice, Fondacija „Divac„idrugedoma}eistrane organizacijekojerealizujuprogramepomo}iizbeglicamauSrbiji.

U ZREWANINU DODEQENE STIPENDIJE HUMANITARNE ORGANIZACIJE „SVETOSAVQE”

Studentima80.000, |acima30.000dinara

UBaroknojsaliGradskeku}e uZrewaninusve~anosudodeqenestipendijeHumanitarneorganizacije “Svetosavqe” za {kolsku2012/13.godinu,kojejezaslu`ilosedamstudenataipetnaest u~enikasredwih{kolasateritorijegradaZrewanina.Stipendije je uru~io predsednik organizacijeBudimirJovanovi}.On je podsetio da “Svetosavqe” godinamaunazadsvojimbrojnimaktivnostimaiakcijamapoku{ava daanimira,presvega,mladequde,kakobiduhtradicije,verei dobro~instva u na{em narodu bio{toprisutniji. -Ono~imeseposebnoponosimoupravosuSvetosavskestipen-

dije,kojesmoprviputpodelili pro{legodineikojejetadadobilodeset|akaipetstudenata. Ove godine nastavqamo tu, mogu daka`em,ve}tradiciju,dodelom ukupno 22 stipendije. Pored direktne pomo}i za na{u decu i omladinu,Svetosavskastipendijaimaidrugiciq,atojedaiinstitucijesistema,privrednisubjekti i na{i sugra|ani, koji ose}aju potrebu, daju primer da se i u ovim te{kim vremenima mo`eizdvojitinekidinarkako bisepomogloonimakojimajeta pomo}neophodna–istakaojeJovanovi}. U ime stipendista, skupu se obratilaVesnaMarkovi},stu-

dentkiwa druge godine Muzi~keakademijeuBeogradu.Onaje rekla da je lepo znati da se, osimroditeqa,jo{nekobrine o talentovanim |acima i studentima,kaoidaovastipendijamnogozna~i,pogotovuonima kojistudirajuudrugojsredini. Upravni odbor Humanirane organizacije“Svetosavqe”ove godinejedobioirazmatrao 41 molbu za Svetosavsku stipendiju i doneo odluku da stipendiju za {kolsku 2012/13 godinu dobijesedamstudenataipetnaest u~enika, koji su ispunili stroge konkursne kriterijume. Iznosstipendijezau~enikeje 30.000 dinara, a za studente

80.000, koje }e dobiti u deset mese~nih rata. Stipendije su pripale studentima Vesni Simi}, Jasmini Simi}, Stefanu Mojseu, Mariji Petkovi}, Zorici Ili}, Sla|ani Bengin i Vesni Markovi}, dok su me|u u~enicimasredwih{kolastipendisti Verica Simi}, Tamara [u{~evi}, Kristina Asimi, Marijana Milenkovi}, Aleksandra Sto{i}, Bo`ica \ogo,KristinaMojse,Doroteja ]iri}, Dragana \oki}, Sr|an Savi}, Vesna Barjaktarovi}, Fri|e{ Barta, Melanija Ru`i},JelenaMi}i} iIsidoraSavi}. @. Balaban

NOVOBE^EJSKA AUKCIJSKA AKCIJA ZA NAJMLA\E U SKADARLIJSKOJ KU]I \URE JAK[I]A

ZaZrewaninskoporodili{te 261.000dinara

Deoopremezanajmla|ekojitek dolazenasvetbi}eobezbe|enzahvaquju}i jo{ jednoj akciji op{tine Novi Be~ej u saradwi sa „Bitkomzabebe“.Usrcupoezijei kwi`evnosti,uKu}i\ureJak{i}a,ubeogradskojboemskojSkadarliji,odigraloseuovonovobe~ejsko humanitarno ve~e, aukcija slikaTiskeAkademijeAkvarela. Sa{a [u}urovi}, predsednik op{tine Novi Be~ej, pozdravio je prisutnepodse}aju}idajeSrbija poznata po niskom natalitetu, a daseuVojvodinibele`ejo{lo{ijirezultati. -Kadajeve}tako,baremdapomognemo onima koji se rode da po~nu`ivotu{toboqimuslovima.Nekisebavekarijerama,neki ekonomijom, neki komponovawem i prekomponovawem, a mi onim {tojenajva`nije,~uvawem`ivota na{ih beba. Prvi deo na{e pri~eodigraosetokomVelikogospojinskihdanauakciji„Ga|awe

predsednika op{tine“ - rekao je [u}urovi}, i dodao da }e aukcijomslikaprobatidaleto{wusumu uve}aju, kako bi za Zrewaninsko porodili{te kupili {to boquopremu. Gradona~elnik je potom za 30.000dinarakupioakvarel„Tisa

I“ Vlastimira Nikoli}a iz Petrovca na Mlavi. Na aukciji se nalazilo jo{ {est slika raznih umetnika,azasvakuodwihpo~etnacenajebilaparhiqadadinara. Prvu pod imenom „Qubav“, delo umetnika Jano{a Mesaro{a iz Novog Be~eja, kupio je za 65.000

dinara Veselin Boji} iz Zemuna. Drugu, „Hristos se rodio“, Tivadara Ku{utha, tako|e Novobe~ejca, koji `ivi i stvara u ma|arskommestuSa}maz,za20.000pazario je Tomislav Ratkovi} iz NovogBe~eja.„Drvo“TiboraNa|aiz Novog Be~eja oti{lo je u ruke Branka Kqaji}a iz Beograda za 40.000dinara.Novivlasnikslike „Carskabara“MiloradaMaravi}aizGomorjapostaojeMilo{Zeki} prihvataju}i aukcijsku cenu od40.000dinara.Zasliku„Beznaziva“ \or|a Simi}a iz Beograda pokrajinskifunkcionerMilivoj Mi{aVrebalovke{iraoje28.000 dinara.Posledwu,„Svitawe“slikarkeEditZerebeqiTewiizNovogBe~eja,za48.000dinarakupila je wena sugra|anka Radmila Stankovi}. UKu}i\ureJak{i}auBeogradudesiosepravinovobe~ejskilet umetnostiuhumanost,zanajmla|e. V. \uri~i}

VESTI Nagradaza„Batut” InstitutzajavnozdravqeSrbije“DrMilan Jovanovi}Batut”dobitnikjeglavnenagrade“ Diskobolos2012”ukategorijizdravstva. Ovo priznawe dodequje se za najzna~ajnija re{ewa u upotrebi savremenih informacionih tehnologija u oblastima rada dr`avnih slu`bi i privrede, a Institut ga je dobio za softverzaRegistarmedicinskeopremeodnacionalnogzna~ajauzdravstvenimustanovamau Srbiji. Softverjeomogu}iocentralizovanodnevno pra}ewe i registrovawe promena kapaciteta zdravstvenih ustanova u pogledu medicinske opremekojajeodvitalnogzna~ajazafunkcionisawezdravstvenogsistemaSrbije. Q.M.

Crvenikrstuputio pomo}Vojvodini CrvenikrstSrbijesaop{tiojedajeuutorakuputiohumanitarnupomo}Crvenomkrstu Vojvodine i Crvenom krstu Lu~ana, namewenu osobama i porodicama ~ije su ku}e o{te}ene, sru{eneilisupodlo`neru{ewupodteretom

sne`nog pokriva~a. Pomo} Crvenog krsta Srbije}e,usaradwisaop{tinskim{tabovimaza vanrednesituacije,distribuiratiorganizacije Crvenog krsta u gradovima i op{tinama do krajwih korisnika. Pomo} Crvenog krsta Srbije Crvenom krstu Vojvodine se sastoji od 6.000 konzervi, 3.000 gotovih jela,15 kreveta i du{ekai50vre}azaspavawe,kaoi200parigumenih~izama.

- Ukidawe radne kwi`ice izazvalo bi problemezaposlenimaiposlodavcimakodostvarivawaiutvr|ivawapravaizradnogodnosa,~iji obim i visina zavise od vremena provedenog u radnomodnosu-re~enojeuMinistarstvurada. Ministarstvoradanavodidanijemomenatdase ukidaradnakwi`icajerjetojavnaispravana osnovukojeseostvarujuzna~ajnapravaizradnog odnosaipravazaslu~ajnezaposlenosti.

NALEDzaukidaweradne izdravstvenekwi`ice

Superkompjuteri stigliuSrbiju

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, u saradwi sa Ameri~kom agencijom za me|unarodni razvoj, preporu~uje Vladi ukidaweradneizdravstvenekwi`ice. To su dokumenti koji, kako smatraju u NALED-u, nemaju nikakvu upotrebnu vrednost i zbog toga bi ih trebalo ukinuti, a gra|ane bi trebalo rasteretiti i obaveze stalnog podno{ewaizvodaizmati~nekwigero|enihiuverewaodr`avqanstvu.Ministarstvoradaizapo{qavawaSrbijeocenilojedanasdabiukidawe radnekwi`iceizazvaloproblemeizaposlenima,iposlodavcima.

KompanijaHPiJUPIstra`ivaweirazvoj potpisalisuugovoronabavcidvasuperkompjuterauvrednostiod715.000evrazapotrebeInstituta za fiziku i Istra`iva~kog centra za bioin`ewering, nau~no ra~unarstvo i softverskirazvojuKragujevcu.Ra~unari}e,izme|u ostalog,bitikori{}eniuoblastisimulacije strujawakrvotokaukardiovaskularnomsistemuradibr`egpredvi|awarastaateroskleroze kodspecifi~nogpacijenta,kaoiuoblastiistra`ivawastrujawafluidaitransportmaseu podzemnimvodama,aliiklimatskihpromenai wihovoguticajanasredinu.


JubilejSrpske kwi`evnezadruge Sve~anostpovodom120godinaSrpske kwi`evnezadrugebi}eodr`anasutrau 19~asovausvesanojsaliMaticesrpske. Nakon pozdravne re~i predsednika MaticesrpskeDraganaStani}a,uprogramu }eu~estvovatiMatijaBe}kovi},Mihailo Vojvodi}, Dobrica Eri}, Dragan Laki}evi},Danilo Nikoli}, \or|oSladoje,SelimirRadulovi},NenadGruji~i} i glumacSrbaMilin. S. Kr.

Novosadska ~etvrtak20.decembar2012.

Najmla|i sugra|ani mogu u~estvovati u akciji „^itawac”kojuorganizujekwi`ara„Bulevarbuks”.Akcijaseodr`avave~erasu18satiuovojkwi`ari,Bulevaroslobo|ewa60.Kakonavodeorganizatori,ukoliko decanisuisuvi{emala,roditeqiihmoguostavitina ~uvawenajedansat.Ulazjebesplatan. A. J.

PoezijaEmsureHamzi} Promocija kwige pesama „Zlatna grana” Emsure Hamzi} bi}e odr`ana  ve~eras u 19 sati u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. Pored autorke u~estvujuSelimirRadulovi}iSa{aRadoj~i}. A. J.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

DEDA MRAZ POSETIO NOVI SAD

Preko„Duge”pokloni zamali{ane

Borbaprotivtuberkuloze Vekovima je tuberkuloza, razli~ito nazivana, harala svetom. Ni danasnijesasvimsavladana.UVojvodinije1955.zapo~etposebnozna~ajan poduhvat u wenom suzbijawu. OsnovanjeInstitutzatuberkulozu natatarskombrduuSremskojKamenici.Nosilacovogposlabiojedr StevanGoldman,ro|en20.decembra 1914. uSegedinu.Gimnazijujezavr{iouSubotici,studijejepo~eou

„^itawac”zamali{ane

Zagrebuizavr{iouBe~u,zaposlio seuSanatorijumuzatuberkulozuu Surdulici, da bi ga 1941. bugarski okupatoripredalisvojojma|arskoj fa{isti~koj sabra}i. Iz wihovog koncentracionoglogoraoslobo|en jemaja1945.ikaooficirJNAradio je u Sarajevu i Beogradu, a od 1957. u Novom Sadu postao je nau~nik velikog me|unarodnog ugleda. Umroje1988.uNovomSadu. N. C.

Zahvaquju}i humanosti dece i wihovih roditeqa iz inostranstva, Deda mraz }e i ove godine obradovati poklonima novosadskemali{ane.Paketi}ikojeorganizacija „Samaritans Purse„ iz Velike Britanije svake godine deli u okviru akcije „Christmas Child„stiglisuovenedeqeiuvrti}ePU“Radosnodetiwstvo”posredstvomhumanitarneorganizacije“Duga”. -NateritorijiNovogSada}e ove godine biti podeqeno preko 30.000 paketi}a, a od toga wih 16.000 ide u vrti}e. Do sada smo podelilipaketi}eu{koli“MilanPetrovi}”,uDomuuVeternikuiDe~jemseluuSremskojKamenici-ka`epredsednikorganizacije“Duga”DanielKurawi. Srbijau~estvujeuovojakciji od93.godineidosadajenawenoj teritorijipodeqenopreko~etirimilionapaketi}a.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14

-Wihpakujudecaizinostranstvasaporodicama.Upoklonima semoguna}inajrazli~itijestvari,od{kolskogpribora,igra~aka,kapairukavica,dopriboraza higijenu,sve{tomo`edastaneu kutijuodcipela.Nekadseupaketi}ima na|u i vredne stvari kao

Foto:S.[u{wevi} {tosuzlatnenarukvice.Prose~na vrednost svakog poklona je 20 eura-ka`eKurawi. Iakosupaketi}iupo~etkusa~iwavaniodstvarikojesuve}kori{}ene,sve~e{}eseuwimanalazenovestvari.Ipak,~arovih poklonaje{tonijedannijeisti,

iusvakommali{animogudana|u barjedustvarkojaimodgovara. - Cela ideja o ovoj akciji nastalaje1990.godinekadajejedan Englezposetiorumunskosiroti{teivideodajesituacijalo{ija nego {to su mediji prenosili. On je podelio pri~u sa prijateqima,ipitaose{tamo`edau~inizadecu.Do{lisunaidejudau kutijeodcipelastavepoklon~i}e i po{aqu u siroti{te. Ve} u prvojturibilojenekolikokombija.Drugegodinejebilotoliko mnogopaketi}adanisusvimogli daoduuRumuniju,ve}supo~elida ih{aquiuSrbiju.Danaspaketi}iiduu110zemaqa-zakqu~ioje Kurawi. Mali{anisvojepaketi}emogu da preuzimu do sutra u u ulici Novaka Radowi}a 19, a potrebno jedaponesuvau~erekojesudobiliuvrti}ima. A. Varga

Potro{wastrujepove}ana za14posto Hladnidanisatemperaturama,kojesuseprethodnih nedeqa spu{tale ispod nule, naterale su mnoge Novosa|anedadomovedogrevajunastruju.Napove}anuupotrebustrujeuticalajeicenagasa,kojajezasugra|anesamalimprimawimaprevisoka,zbog~egasu seodlu~ilidastanovegrejunastruju. UElektrodistribuciji“NoviSad”ka`udajepotro{wastrujeuodnosunaprethodnimesecpove}ana

za14odsto,alidajeuobi~ajenodasevi{etro{iu ovomperiodugodine.Kakosmoutompreduze}usaznali, zahvaquju}i dobroj pripremi za zimsku sezonu elektroenergetskisistemjestabilanispremanzaisporukuve}ihkoli~inastruje.Powihovimpodacima, brojkvarovanamre`ijebiomali,aradniciElektrodistribucijenajvi{esupopravqalipojedina~neku}neprikqu~ke. N. R.

EGZIT POKRENUO KAMPAWU

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594 i063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

Nova„(R)Evolucija” uNovomSadu Nisu samo novogodi{wi ukrasi okitili grad. Na ulicama su osvanuli i revolucionarni plakati predstoje}e manifestacije „Egzit”.Ikadseka`e„revolucionarno”,ne mislisenaestetskiizgledovogreklamnog materijala, koji je, kao i ve}ina „Egzitovih”, jednostavnog stila,  ve} je u pitawu primamqivi naziv „(R)Evolucija”. Iako je nekada davno ova manifestacija trajala i devetdana,ve}du`inizgodinatojesvedeno na~etiri,dabi,nakonspekulacijaho}eli jeuop{teibiti,narednadobilaipeti.Mo`esere}idajeevolucijaodradilasvoje,a samprogrampokaza}edalijetoostalosamo na broju dana i koliko }e revolucionarno biti u odnosu na prethodne godine. Ipak, oninajvernijifanovisigurno}epohitati zaprvimturamakarata,kojesu,poobi~aju,znatno ispod cene, a u prodaji }e se na}i od sutra u podne.Ulaznica}eustartuko{tati4.990dinaraimo}i}edasekupiprekointernetstranicewww.gig-

Foto:N.Stojanovi}

stix.com.Predvi|enojedapunacenabude11.990dinara.„Egzit”}esvakakoobave{tavatisvojequbiteqe i putem sajta, www.exitfest.org, na kojem }e (r)evolucijanajpreotkritisvojetokove.... A. J.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak20.decembar2012.

DNEVNIK

„DNEVNIK”I „MONOIMAWANA”DARUJU

PREMAEVIDENCIJIINSTITUTAZAJAVNOZDRAVQEVOJVODINE

„Velikirat”

Respiratorneinfekcije uporastu

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i mawana”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkomi ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkomkwige „Veliki rat” Aleksandra Gatalice u izdawu „Mono i mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”,ZmajJovina24. “Velikirat”jeepskivelik,a savremenromanonajve}emistorijskom preokretu na po~etku 20. veka. Nije to samo portret izvanredno mnogo qudskih sudbina,ve}ubedqivaslikasloma

velike nade u sre}nu budu}nost ~ove~anstva. Usred tog potresnog doga|aja ni`u se neodoqiveepizodeone~emu{tojei stvarno i neverovatno,iizmi{qenoipro`ivqeno, trijumfujuqudskaose}awaisenkapobede ostavqa svojtrag. Prate}i sudbine preko sedamdesetjunaka, na svim zara}enim stran ama, Gatalica je oblikovao pobednike i pora`ene, gen er al e i operskepeva~e,vojnikei{pijune,male,obi~nequdeuspevaju}i da obuhvati ~itavu epohu. Ima u ovoj kwizi nesvakida{we ambicije, tu`nih i veselih sudbina, primera nevi|enog,aliisasvimuzaludnogheroizma. A.Va.

Broj obolelih od zaraznih bolestiza45odstovi{ijeuodnosu naprethodnimese~niizve{taj,a to je rezultat porasta broja obolelihodrespiratornihinfekcija,reklajenaju~era{wojredovnoj konferencijizamedijelekarspecijalista epidemiologije sa InstitutazajavnozdravqeVojvodine dr Svetlana Ili}. Kako ka`e drIli},respiratorneinfekcije suvode}epou~estalostiuposmatranomperiodu,advaputavi{eje registrovano oboqewa od vari~ele. S druge strane, broj obolelih od crevnih zaraznih bolesti je za 10 odsto ni`i. [to se ti~e gripa, situacija je stabilna. Dr Ili} poziva sugra|ane da odu na vakcinacijuuDomzdravqe,jerje sada idealan period da se stekne imunizacija,sobziromnatodase za{titastvaradvedotrinedeqe nakondobijawavakcine.Analiza uzoraka vode za pi}e iz fabrike

Najve}abukaizmerenakodSpensa, uUlicicaraDu{anaiuFuto{kojulici, najmawanaSajmi{tu

vodeivodovodnemre`e„Vodovod i kanalizacija” pokazala je da je stepen zdravstvene ispravnosti izrazitovisok.Uslu~ajuzamu}enostivode,neophodnojedagra|anipustedavodaiscuri,kakobise oslobodilagvo`|aimangana,kojinisuopasnipozdravqe,alimogu da uti~u na senzorne osobine vode,napomenulajelekarspecijalista higijene s Instituta Sawa Bijelovi}. Situacijasavodomizjavnihbunarajesvenegativnijaitavodase ne preporu~uje za pi}e. Kvalitet vazduhatokomnovembramesecaje bio za nijansu boqi nego u prethodnomperioduzbogve}ekoli~inepadavina.Kadajeupitawubuka, najve}a buka je izmerena kod Spensa,uUlicicaraDu{anaiu Futo{kojulici,aglavnifaktor za to je pove}an saobra}aj, dok je najmawabukanaSajmi{tu,navela jeBijelovi}. I.D.

POJA^ANAKONTROLASAOBRA]AJA

Pe{aci„podlupom” Novosadski saobra}ajci }e danasod9do12sati{iromgrada poja~ano kontrolisati saobra}aj, prvenstveno pona{awe pe{aka. Pod lupom }e posebno biti neodgovorni pe{aci koji prelaze kolovoz van obele`enogprelazautrenutkukadasvetli crveno svetlo ili uz kori{}ewe mobilnog telefona. Saobra}ajni policajci i policijskislu`beniciucivilnomodelu}efotografijamailivideo zapisimazabele`ititakveslu~ajeve,azatim}elegitimisati u~inioce prekr{aja i preduzetidaqezakonskemere. Prema Zakonu o saobra}aju, prelazak na crveno svetlo ka`wava se sa 5.000 dinara, a ako

setoradiuprisustvumaloletnogdeteta,kaznajeod15.000do 30.000 dinara. Kori{}ewe mobilnog telefona na pe{a~kom prelazu ko{ta 3.000 dinara, a akojeprisutnoidete,kaznaiznosi od 6.000 do 12.000 dinara. Za slu{alice u oba uha na pe{a~komprelazupla}ase3.000,a akojeprisutnodetedo12godina, od 6.000 do 20.000 dinara. Prelazakvanpe{a~kogprelaza je5.000dinara,aakovoditedete, od 6.000 do 20.000 dinara. Izpolicijeapelujunape{akei druge u~esnike u saobra}aju da se pridr`avaju zakonskih odredbiosaobra}ajunaputevima, jer}etakoizbe}isankcijeisa~uvatiisebeidruge. A.J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7sati,doju~euisto vreme, rodile su: BLIZANCE:Sla|anaGavrilovi} izNovogSada(devoj~ice). DEVOJ^ICE:TawaVi{wevac,JelenaTo{i} iGabrielaPrislan izNovogSada,Ru`icaGrui~i} iBojanaMi{~evi} izTemerina, Mowa Kuburovi} iz Ba~ke Palanke i Nata{a ]ur~i} iz SremskeMitrovice,MarinaVi{ekruna izVilova. DE^AKE:TawaSavi} iIvanaPu{kari} izNovogSada,Jelena Jankov i Tamara Habuda iz Veternika, Maja Dimitrijevi} iz Bukovca, Sawa Vuji~i} i Ema Erdei- Kri`an iz Temerina, Ru`ica Mandi}izStarogSlankamena,DraganaZeqkovi} izBa~kogJarka iSlavicaMom~ilovi} izIn|ije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Kristina Todora Kiri} (1927) u 11.15, Du{an Sekule Matija (1949) u 12 ~asova, Jagoda Hranislava Ivkov (1938) u 12.45, @ivorad Dobrice Ko{anin (1932) u 13.30 i Ivanka @ivana Popov (1938) u 14.15. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Ivica Rudolfa Jak{i} (1932) u 13 ~asova, a na pravoslavnom u Sremskoj Kamenici Nikola Adama Momi} (1934) u 13 ~asova.

GRADSKIODBORSINDIKATAMETALACA

Tra`eponi{teweSkup{tine poverilaca„Neobusa” Gradskiodborsindikatametalacatra`i da se poni{ti Skup{tina poverilaca AD”Neobus„uste~aju,izjaviojepredsednik ovog sindikata Novak Vasi}. Prema wegovimre~ima,naSkup{tinijeuOdborpoverilaca izabrano pet ~lanova me|u kojima nema predstavnika radnika, ve} zaposlene predstavqajedanoddirektoraufirmi,kogaSamostalnisindikatnesmatrazapravog zastupnika radnika. Vasi} napomiwe da sindikatima113radni~kihpotpisazasvog predstavnikauSkup{tinipoverilaca. -UpozivuzaSkup{tinupoverilacanije napisanokojesaziva,abilajeuBeogradu

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

na adresi preduze}a FFB - komerc, ~iji je vlasnik nekada{wi predsednik Upravnog odboraiv.d.direktor„Neobusa”uste~aju ZoranKijac -ka`eVasi}. PrivrednisuduNovomSadujeotvorio ste~ajuFabriciautobusa22.novembra.Na prvom poverila~kom ro~i{tu, po Vasi}evimre~ima,moglose~utida„Neobus”dugujepreduz e}uFFB-komercvi{eod320 milionadinara. -Tra`imoodPrivrednogsudaidrugih nadle`nih da ispitaju  poslovne veze izme|uFFBi„Neobusa”uste~aju.Posebno naszanimaperiodzavrememandataneka-

da{we gradona~elnice Maje Gojkovi}. Ho}emodaznamodalijeGradnovacdavao „FFB- komerc„ ili „Neobusu” kada je od ove druge firme  naru~io autobuse za Gradskosaobra}ajnopreduze}e-istakaoje predsednikGradskogodborasindikatametalacaNovakVasi}. Vasi}ka`edauOdborupoverilacatrebadabudupredstavnicikojisezala`uda „Neobus” iz ste~aja iza|e sa planom reorganiz acij e proizvodw e. Zoran Kijac ju~ejekazaodane`elidarazgovarapreko telefonaiprekinuojevezu. Z.Deli}

Projekcijavideo radova

Gotik`urkapred smaksveta

Projekcijavideoradova,performansa sa wuj ork{ kog int ern et port al a „Videoart net” bi}e odr`ana ve~eras od20~asovauklubu„Tribinamladih”, Katoli~kaporta5. Oprikazanimradovimagovori}eAndrejTi{ma. B.M.

Velikagotik`urka“Danpresmakasveta”,kojuorganizujeInkjuzitor,bi}eodr`anave~erasu21satuKafe klubu “Bunker Hil”, Dunavska 23. Za tu tematsku `urku obavezan je i propisan dres kod, koji ukqu~uje feti{,bondax,SiM,gotslatima{inrokimix,aposetioci}e~utistarigotikrok,roknoir,idarkrok zvuk.Ulazjebesplatan. N.R.

Festivaleksperimentalnogfilma Tre}iinternacionalnifestivalvideaieksperimentalnog filma „[orc 2012.” bi}e

odr`ansutraiprekosutraod 19 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti,

^ITAOCI PI[U SMS

uUlici\ureJak{i}a7.Ulaz jebesplatan. B.M.

065/47-66-452

Ovdesamve}bio Otvori{esevratai „Smak sveta” proviri. A kod mene: struja ise~en a, grej aw a nem a, fri`iderpraznozjapi, ~aksuseimi{eviiselili.Krajsvetazadovoqan: „Ovd e sam ve} bio”. Ne` no zat vor i vrataiode... 064/0485... *** Pi{etezastrujudaje najjeftinija u Evropi. Ne pi{ et e da imam o platenajmawenasvetu. 063/1264... *** Mnoge firme u Novom Sadu ne daju slobodandanzaslavuiakopo zakonu sleduje. Gde su inspekcije, komunalna policija,saobra}ajci,vatrogasci? 062/2630... *** Stra{no kako nam funkcioni{e JGSP! Snega nema, a osmicakasnisatvremena,sedmicaisto,adevetkauve~eoko 20sati.Sramota!!! 064/2974... *** Sada kada je Mi{kovi} isplivao na ~istinu i {ta je

sve ve} uradio, bio bi red da se objavi  i wegova stru~na sprema. 060/0227... *** [tavredinovaambulantau Futogukadlaboratorijaradi samo utorkom i ~etvrtkom, a pacijentineobave{teniibolesni zabadava po hladno}i dolaze.Zarjete{konapisati obave{tewe? 063/1746....

Gospo|o ministarko \uki}Dejanovi}, oslobodite deficitarne lekove zarobqene dugom Jugoremedije.Izlaziimrok.Molepacijenti. 064/2859... *** „Informatika„ gre{i, {to na ra~unima ne upisuje povr{inu stana, koja je osnov za obra~untro{kovaodr`avawa zajedni~kihdelovazgrade,kao {to je prihod skup{tini stanara. 064/3340...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

PRAZNI^NA TRPEZA VE]A BRIGA OD KATAKLIZME

ANKETA

Smak sveta, pa {ta? Kada su Maje, drevni narod, pravile svoj kalendar pre vi{e od pola milenijuma, verovatno nisu pretpostavqali kakvu }e paniku izazvati me|u pojedinim qudimadana{wice,jersewihovo ra~unawe vremena zavr{ava sa sutra{wim datumom - 21. decembrom2012.godine.Tuma~ewe da iznenadni zavr{etak majanskogkalendarazapravonajavquje kataklizmu 21. decembra, izazvalo je {irom sveta paniku i neverovatnu euforiju u vezi sa pitawemdalijesmaksvetistina ili mit. Jedni gledaju na ovu pri~ukaonazabavu,druginana~in da zarade novac nude}i sme{taj odakle }e se bezbedno posmatratikrajsveta,me|utimpostojeionikojicelupri~ushvataju ozbiqno pa samim tim reagujudruga~ije.

PsihijatardrNeboj{aBara~kov ka`edapri~eosudwemdanu naro~ito imaju odjek u kulturolo{ki i sociolo{ki nerazvijenim dru{tvima, kao i kod mawe obrazovane populacije, koja je podlo`nija verovawima u razna sujeverja. - U psiholo{kom smislu takve pri~e mogu da izazovu anksio- znost,napetostiporeme}ajspava-

DA LI NOVOSA\ANI VERUJU U SMAK SVETA

Ne}e nas ni sudwi dan Umestosimboli~nogitradicionalnogodbrojavawadana,minuta isekundidoulaskauNovugodinu,decembra2012.godineseodbrojavajudanidosmakasveta,apostrofiranogkao„sudwidan”. Idokostataksvetanalaziskloni{taodsudwegdana,pakuju}isa sobomdovoqnukoli~inuhraneipi}a,Novosa|aniseslatkosmeju pri~aju}iviceveosmakusvetaili~akravnodu{noodgovarajubez brigeukoliko~itavazemqanestaneujednomdanu.Pitalismosugra|anedaliverujuupredvi|awaosmakusveta:

Bez opklada Sti`upraznicinapraznenov~anike,koosmakudarazmi{qa -Futo{kapijaca

dajuogromnesvotenovca.Sdruge strane, Novosa|ani su zaokupqenipredstoje}imprazni~nimdani-

Iz kosmosa za sada ni{ta ne preti Astrofizi~arka s Departmana za fiziku Prirodno-matemati~kogfakultetaprof.drTijanaProdanovi} ka`edasupri~e osmakusveta,sanau~nestrane,potpunoneosnovaneidajepanikanapravqenaniod~ega.Tako|e,saastronomskogstanovi{ta, nijedannebeskifenomenseneo~ekujetogdatuma. -Pitawejezapravokolikosemidobrorazumemoumajanski kalendar, ali po nekim shvatawima tada se samo jedan wihov cilkus zavr{ava, a ne predvi|a se kraj sveta. Realna opasnost svetupretiodkometa,meteoraisli~nihpojava,alitoseukontinuitetuposmatraiprati,tebidosadatakone{tove}bilo prime}eno-objasnilajeProdanovi}. [irom planete qudi tra`e skloni{ta od tog dana, a kako bi pre`iveli kraj sveta ne `ale da

9

ma, jer }e za trpezu morati da se izdvojidosta,iziovako,osiroma{enogku}nogbuxeta.Kakosmosa-

znaliiz„Univereksporta”prodajanamirnicajeporasla,{tojekarakteristi~no za decembar, period slava i bo`i}no-novogodi{wihpraznika.Potvr|enonamje da se vi{e kupuje konzervisana hrana, kao i u ~itavom svetu, ali nezbogpravqewazalihazasudwi dan,negozbogbo`i}nogposta. U i{~ekivawu najavqivane apokalipse, ve}ina Novosa|ana pona{a se sasvim prirodno. Oguglalinaraznepojaveide{avawa udru{tvu,jedinoimjenaumukako da pre`ive od danas do sutra. Kakove}inawihtvrdi,smaksvetajeodavnoposetioSrbiju,akada bi se kataklizma desila jedini u zemqikojibipre`ivelisupoliti~ari.Una{emgradu,uglavnom, se mogu ~uti ovakve {aqive opaske.

Pri~a o sudwem danu zao- bi{lajenovosadskekladionice, jer niko nije po`eleo da se opkladi za ili protiv smaka sveta, iako smo ~uli da je ranijih godina bilo sli~nih igara. Verovatno je uovomslu~ajuglavnadilema kako}ekladioni~ardobiti svoj novac ukoliko je u pravu, odnosno ako se kataklizmaipakdogodi. wa, tako|e, mogu da se pogor{aju simptomikodve}postoje}ebolesti. Na primer, kod {izofrenih pacijenata, kod kojih ve} postoje odre|enesumanuteideje,reklame, televizijskeemisijeipompauvezisasmakomsvetapodsti~eihna sumanutost,tesumogu}ive}iprijemi na psihijatriji upravo zbog straha i panike od sudweg dana objasniojeBara~kov. Nata{a Radman Ivana Dragi}

Nedeqka @ivkovi}, penzionerka -Namajeve}20godinasmaksveta! Svi smo goli, bosi i gladni, {tanasjo{mo`ezadesiti.Panas zaobilaze i zemqotresi, uragani inevreme,minetrebamonibogu.

MarijanaKosojevi},studentkiwa -Maneverujemutepri~e,pa kolikoputasudosadanajavqivali smak sveta. To je glupost, {to}ese21.idokazati.Udru{tvu se samo {alimo na tu temu.

NASTAVQA SE IZGRADWA BULEVARA EVROPE

Do autoputa bez „Borovice” Nakon ~etiri meseca zastoja,ovihdanapo~iwuradovinadeoniciBulevaraEvrope od Rumena~kog puta do budu}egmostaprekokanala,saznaje „Dnevnik“ u Zavodu za izgradwu grada. Kako navode iz tog preudze}a, zalagawem gradona~elnika i direktora ZIG-a i „Put a“, predu z e} a koje je dobilo ovaj posao na tenderu,raskinutje„vol{ebniugovor“kojimje„Put“izabrao „Borovicu transport“ zapodizvo|a~anaovojdeonici,iakojeutenderskojdokumentacijikaopodizvo|a~navedena firma „MN“ iz Loznice. UZavoduzaizgradwugrada ka`u da je preduze}e „MN“ ve}nabavilogra|evinskimaterijal vredan 200 miliona dinara i spremno je da po~ne s poslom. Prema navodima iz ZIG-a, ugovor izme|u „Puta“ i„Borovice“nijesmeonida postoji, a posledica je ta da preduze}e „MN“ nije ni uvedeno u posao, iako je ponuda „Puta“swimakaoizvo|a~em pobedilanatenderusacenom od995.220.707,96dinara. IzZavodazaizgradwugrada najavili su da }e raskinu-

TerenspremanzanastavakgradweBulevaraEvrope

tiugovorsa„Borovicatransportom”, nakon {to je uhap{en vlasnika te firme Du{anBorovica.Kaorazlogza raskid ugovora navedeni su sporostiodnospremaugovorenim obavezama za posao na drugoj i tre}oj deonici ~etvrteetapeizgradweBuleva-

AD „NOVITET”

Kroja~ice sutra dolaze na posao? Zaposleni u AD” Novitet” trebalobisutradapo~nudarade, po{to je uprava preduze}a nabavila mazut potreban za proizvodwuizagrejawe,nezvani~nosaznajemoizovefirme. Zbognesta{icemazutaoko1 70 zaposlenih mahom `ena ne radiodpetka.Sindikat„Solidarnost” ju~e je u suretu sa novinarima  izrazio nezadovoqstvo {to se u proteklih mesec dana u „Novitetu” vi{e puta prekidao proces rada na nekolikodana. - Radnice su sada kod ku}e, alineznajukako}eimsevoditi dani provedeni van firme. Pro{lesedmiceu~etvrtakre~enoimjepredkrajradnogvremenadanedolazenaposao,ve} dazovuportira,koji}eihobavestiti kada }e se raditi - re-

klajepredsednicaGOsindikata „Solidarnost„ Gordana  Koji}. U „Novitetu” je pre desetak dana ispla}ena septembarska zarada,aodNovegodinedosada skoro svaki mesec je bio organizovan {trajk zbog ka{wewa plata.Svaki{trajksezavr{avaoobe}awimavlasnikaDragana\uri}a, da}esevoditira~unaomaterijalnompola`ajuzaposlenih. U socijalnom dijalogu izme|u sindikata i \uri}a uvek je posredovao pokrajinski Sekretarijat za rad, zapo{qavaweiprivredu,pajetakoisada sindikatu „Solidarnost” iz pokrajinestigloobe}aweda}e pomo}i u prevazila`ewu problema.\uri}seniju~enijejavqaonamobilnitelefon. Z. Deli}

raEvrope,kojepo~iwuodkanala DTD, obuhvataju izgradwu mosta, i kolovoza sve do autoputa. Vrednost ovih radova iznosi 1.470.059.018 dinara.Procesraskidaugovora idaqejeutoku. ^etvrtafazaizgradwaBulevara Evrope, koja podrazu-

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8do13 ~asova povremenoupojedinimulicama naseqa Klisa; od 9 do 12 sat i Vas e Ostoj i} a, Mojk ova~ka, Ivana Senkovi}a 2-16, deo ulice Stojana Jankovi}a, “La Guma”, “Lukoil” i “Bomeks”.Koviq:od8do13~asova pov rem en o u poj ed in im ulicama naseqa. Bukovac: od 16do18 ~asovavikendnaseqe Pop Radine, “Feroplast masa”.

Nevidqivo ogledalo, pri~a o qubavi Bal ets ka preds tava „Nev idqiv o ogled al o, pri~ a o qubav i” bi} e odi g ran a dan as u Kult urn om cent ru Nov og Sada.Preds tav apo~ iw eu18~asova. B. M.

mev a izg radw u mosta na kanalu DTD i izl az ak bul ev ar a na autop ut, po~ el a je 30. dec emb ra 2011. godine. Deonica je duga 3,1 kil om et ar, od Rumena~kog puta do autop ut a, a mostprekokanala bi}e dug 176 metara. Predvi|ena je izgradwa dve kolov oz ne trak e, sapodvesaobra}ajne, pe{a~kih i bic ik lis ti~kih staza, kao i javn o osvet qewe. Bi}e izgra|ene dve kru`ne raskrsnice–jedFoto:F.Baki} na pre kan al a DTD kao veza sa Privrednikovom ulicom, a druga posle kanala kao veza sa Primorskom ulicom. Planirano je i daseizgradinadvo`wakpreko`elezni~kihpostrojewai Privrednikove ulice, du`ineoko450metara. S. Krsti}

JovicaPetrovi},konobar -Delimi~noverujemusmaksveta,nebimeiznenadilonidabude, nidanebude.Nedo`ivqavamto dramati~noitajdan}udo~ekati kaoisvakidrugi.

DejanSavi},trgovac -Toje~istaglupost,neverujemuto{tosunavodnoMaje prognozirale. Ne poga|aju mepri~euvezisatim.

Dra`enKvrgi},student - Umesto obrazlo`ewa evo jedanvic:–Kle{eglavnivra~plamena Maja budu}nost i kada mu je nestalokamenihplo~a,odedopoglaviceika`emuto.Pitagapoglavicadokojegdatumajestigao. Ka`e vra~ do 21. decembra 2012. godine, a tek }e poglavica: „Auuuu,ala}eseistripovati”.

RadoslavVasi},trgovac - Bi}e smak sveta, zato {to je tog datuma meni ro|endan. [alimse,pakojijeovoporedu naj av qiv an i smak svet a? Mada bi mnogi od nas voleli da se to ipak desi, jer nam se davnosmrklou`ivotu. Ines Dragi} Nata{a Radman

Izbori u Bege~u

Upis u {kolu klizawa

Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora Mesne zajednice „Bege~” bi}e odr`aniunedequ,23.decembraod7do20~asovauprostorijama„Domakulture”uUlici kraqa Petra I broj 1 i u Osnovnoj {koli „VeqkoPetrovi}”.[kolasenalaziuUlicikraqaPetra I broj36,agra|anisuobaveznidaponesuli~nadokumenta. A. L.

Po~eojeupisu{koluklizawana[trandu,saop{tavaju iz„Gradskogzelenila”.Cenaobukeostalajeistakaoilaneiko{ta1.000dinara. U cenu je ura~unato kori{}ewe klizaqki i rad instruktora.Obukapo~iwe24.decembraitrajesedamdana, uterminimaod10do11iod11do12~asova.Detaqnije informacijemogusedobitinabrojtelefona455-719ina blagajniotvorenogklizali{tana[trandu. Z. D.


10

~etvrtak20.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ГРАДОНАЧЕЛНИКЗРЕЊАНИНАИВАНБОШЊАКЗА„ДНЕВНИК”

Привлачење инвеститора један од приоритета ОпштинскичелнициуобиласкуградилиштаспортскехалеуСенти

ИЗГРАДЊАСПОРТСКЕХАЛЕУСЕНЋАНСКОЈ НАРОДНОЈБАШТИ

Зима и каса диктирају темпо

СЕНТА: На градилишту спортске хале у Народној башти у Сенти, уочи овог снежног зимског таласа радници „Бест-Изградње„ из Новог Сада највећим делом радили су на затварању хале монтажом лимарских и стаклених панела који су допремљени из иностранства, па су обустављени и биће настављени када то дозволе временске прилике. Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, који је са сарадницима обишао градилиште, том приликом је нагласио да је у питању капитални објекат за ову средину, површине око 5.000 квадратних метара, са главним тереном за рукомет, кошарку и одбојку, две мање сале за борилачке спортове и фит-

нес, свлачионицама и трибинама за гледаоце капацитета 1.800 места. - Покрајински фонд за капиталне инвестиције обезбедио је 40 милиона динара за радове на затварању објекта - каже Цегледи. - Чим се време пролепша радови ће бити настављени, а после затварања, наставиће се са унутрашњим радовима. Од средства за њену изградњу, која обезбеђују Покрајина и Република, зависи да ли ће бити завршена у наредној години. Предрачунска вредност је износила око 400 милиона динара, а према садашњој рачуници за окончавање радова биће укупно потребно око 600 милиона динара - каже Цегледи. М.Митровић

ЗРЕЊАНИН: Привлачење страних и домаћих инвеститора у овдашњу индустријску зону биће један од приоритета локалне самоуправе у наредној години, изјавио је у разговору за “Дневник” градоначелник Зрењанина Иван Бошњак. Пре неколико дана челници града су представили Слободну зону у Зрењанину и све погодности које она нуди инвеститорима, а град ће се, по речима Бошњака, у 2013. трудити да још више побољша услове за пословање. - Наша Слободна зона, као и Градска управа, надалеко су познати по томе што су инвеститори у њима пронашли адекватне партнере. Даћемо све од себе да добар рејтинг побољшамо и да потенцијал који има Слободна зона оправдамо реализованим пројектима – казао је Бошњак. Градоначелник је најавио и наставак радова на изградњи преко потребне обилазнице, али и фабрике воде, како би грађани коначно могли да пију исправну воду из градског водовода. Локална самоуправа је већ озваничила посао око друге фазе изградње обилазнице

протокола је 775 милиона динара. Од тога, град се обавезао да 75 милиона динара уложи у пројектну

ИванБошњак

документацију и експропријацију земљишта. Почетак радова планиран је за пролеће наредне године.

Извињењеновинарима На новогодишњем коктелу за новинаре, уприличеном у сали Градског већа, Иван Бошњак се извинио због неспоразума које су представници медија имали са локалном самоуправом у последње време и обећао да ће сарадња у наредном периоду бити пуно квалитетнија. Бошњак је најавио да ће извештачи, који прате седнице Скупштине града убудуће имати боље услове за рад. када су недавно протокол о радовима потписали Бошњак и директор Јавног предузећа “Путеви Србије” Зоран Дробњак. Вредност тог

У разговору за “Дневник” Бошњак је нагласио да ће један од задатака бити и побољшање ефикасности рада локалне самоуправе,

кроз увођење Система “48 сати”, али и рационализацију трошкова и запослених у Градској управи. Покрајина је Зрењанину одобрила 735.000 динара за пројекат “48 сати”, чија је суштина да у року од 48 сати сваки подносилац било ког захтева, инве ститор или грађанин, мора добити одговор да ли је могуће реализовати његов предмет и какав је даљи поступак. - Како бисмо били што ближе грађанима, недавно смо отворили две канцеларије Градске управе, и то у највећем зрењанинском насељу Багљаш и у Ме сној заједници “До ситеј Обрадовић”. Житељима ових делова града сада ће бити много лакше да заврше основне административне послове. У канцеларијама ће моћи да добију уверења о држављанству, извод из матичне књиге рођених, као и оверу потписа, преписа, рукописа и слично – објаснио је наш саговорник. Како је истакао, жеља владајуће коалиције јесте и да у 2013. у граду завлада политичка стабилизација и да убудуће буџет буде усвајан консензусом, као што је то пример у неким општинама. - Морали бисмо да избегнемо политиканство на локалном нивоу и да поставимо опште интересе изнад личних. Јер, желимо да град буде у кондицији као наш боксер Милан Пиперски – закључио је Иван Бошњак. Ж.Балабан

ОСМИ РОЂЕНДАН ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НОВОГ МИЛОШЕВА

Сајт с 1.600.000 посета

НОВО МИЛОШЕВО: Интернет презентација Новог Милошева пре два дана обележила је осму годишњицу постојања. Сајт највећег села новобечејске општине покренуо је 18. децембра 2004. године Драган Белић и он од тада непрекидно функционише. За осам година, сајт је имао више од 1.600.000 посета. Белић с поносом истиче да је ово један од ректих сеоских сај-

Драган Белић

това, који су преживели толико година. Једна од великих вредности ове интернет презентације је и свакодневно ажурирање сајта. Наиме, Белић сваког дана постави нову фотографију и уз њу пригодан тест који Белић пише језиком каквим говоре стари становници Новог Милошева. Аутор на тај начин настоји да од заборава сачува говор каквим у селу говоре стари паори. За оне који не знају шта нека давнашња реч данас значи, Белић је направио посебну рубрику „речник„, где је непознате речи превео на данашње значење. Осим из Новог Милошева, Новог Бечеја, Кикинде, Новог Сада, Београда...посетиоци сајта су готово са свих континената. М.Б.


vOJvOdinA

dnevnik НАГРАДЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА ЗА 2012. ГОДИНУ

Лауреати седам појединаца и три колектива

Комисија за додељивање награда и признања Скупштине града, након разматрања приспелих предлога, одлучила је да Награду града Зрењанина за 2012. годину добије седам појединаца и три колектива. Награде су добили приватник Горан Ковачевић за остварене пословне успехе и хуманитарно - донаторски рад, власник компаније “Фива Валтер груп” Рудолф Валтер за инвестициона улагања у Зрењанину и хуманитарни рад, привредник и спортски радник Жељко Малушић за допринос развоју спорта и физичке културе, члан карате клуба АС и спортски тренер Ајредин Ајети за остварене спортске резултате и омасовљавање физичке културе, професорка биологије Мирјана Ћурић за педагошки и научни рад, оперска певачица, новинарка и списатељица Мила Михајловић

за професионални и хуманитарни рад, и потпредседник Друштва за борбу против шећерне болести Зрењанин Лазар Ерне за допринос борби против дијабетеса и вишедеценијски хуманистички рад. Добитници овогодишњих награда су и Ватрогасно спасилачки батаљон Зрењанин за остварене интервенције, противпожарну превенцију и едукацију, Међународни фестивал “Гитар Арт Лауреати” - за допринос култури, у области музичког стваралаштва, и Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва, подружница Зрењанин - за континуирану медицинску едукацију и активности на стручном усавршавању чланова. Добитницима ће данас, у Барокној сали Градске куће, поред признања у виду повеље бити додељена и новчана награда. Ж. Б.

Уводничари разговора у Бечеју Раковић, Серенчеш, Филипчев и Грухоњић

„ОКРУГЛИ СТО“ О МЕДИЈИМА У БЕЧЕЈУ

Проблематична сарадњаулокалу

БЕЧЕЈ: Уместо да округли сто у Бечеју с темом „Медијска стратегија и медијска слобода у локалним срединама“ буде место где ће се озбиљно разговарати о бројним проблемима медија у локалним срединама, бечејској конкретно, све је попримило „ћошкасте“ димензије. Први „оштар угао“ била је чињеница да су од најављених представника Медијске коалиције, у чијем саставу су АНЕМ, „Локалпрес“, НДНВ, НУНС и УНС, били само представници „независних“, генерални секретар НУНС Светозар Раковић, председник НДНВ Динко Грухоњић и чланица Извршног одбора истог Удружења Жужана Серенчеш, па је све било виђење из угла НУНС. Насупрот њима, „туп угао“ ћошкастог стола био је Владимир Филипчев из локалног двонедељника „Бечејски мозаик“, јер је узео за право да на одређени начин омаловажава рад осталих представника медија у Бечеју и индиректно кука за некадашњом

сарадњом с локалном самоуправом. Скуп је одржан у прохладној великој сали Градске куће, а представници локалне самоуправе помоћник председника општине за односе с јавношћу Александар Марић и члан Општинског већа за инвестиције и развој Далибор Кекић нагласили су да изјава првог човека општине Бечеј мр Вука Радојевића није на најбољи начин интерпретирана. Тачније, они тврде да локална самоуправа нема намеру да оснива сопствени медиј, већ Медија центар, с циљем да помогне свим медијима да раде квалитетније. Пошто се у расправу укључило још неколико представника локалних медија, констатовано је да постоје одређени проблеми на релацији локална самоуправа – медији, па је закључено да би било добро да се у што скорије време одржи састанак релевантних учесника локалне самоуправе и свих медија у бечејској општини. В. Јанков

Хор „Бела музика”

Даничешкекултуре

БЕЛА ЦРКВА Припремом и дегустацијом чешких специјалитета завршена је јаданаеста манифестација Дани чешке културе,коју је и ове године организовало Културно просветно удружење „Чеси Јужног Банат”. У протеклих десет дана, колико је трајала, понудила је више различитих садржаја. И ове године манифестацију је отворио концерт хора „Бела музика”, а у реализацији програма учествовала је и новинарска секција Удружења. Наредних дана издавачка кућа „Млада фронта” и професор КристинаТрипковић представили су књиге ове чешке издавачке куће,

уследила су пројекције филмова чешких оскароваца, уз стручни коментар учитеља чешког језика магистра ЈанаЈихе. Чланови Удружења такмичили су се и у пикаду, а новинарска секција организовала је књижевно вече, посвећено предстојећим божићним празницима. Професор чешког језика доцент доктор Јаромир Линда на Филолошком факултету у Бограду одржао је предавање, а манифестација је завршена уз чешка јела и добру музику, тако да су и овог пута били заступљени сви сегменти чешке културе и традиције на просторима Јужног Баната. М. В.

~etvrtak20.decembar2012.

11

ПРОДАЈА ПЕКАРЕ КИКИНДА НЕПОСРЕДНОМ ПОГОДБОМ

Највише понудила фирма „Тривит”из Бечеја КИКИНДА: У Кикинди је одржана продаја Пекаре Кикинда у стечају, непосредном погодбом. На овај начин продаје одлучио се одбор поверилаца, јер су три аукцијске продаје биле неуспешне. За производни простор надметала су се два понуђача „Дон – Дон“ из Београда и „Тривит“ из Бечеја.Бечејска фирма понудила је цену од 50,11 милиона динара. С обзиром на то да је понуђена цена нижа од половине процењене пекаре, одлуку о продаји донеће одбор поверилаца у наредна три дана. -Процењена цена производног дела Пекаре Кикинда је 149 милиона динара. Како одбор поверилаца одлучује о томе да ли се пекара мо-

же продати по понуђеној цени покушаћемо да то буде што пре, у року од три дана – каже стечајна управница Милица Богуновић. Тривит Бечеј већ су присутни на кикиндском тржишту са бечејским хлебом, али и са такозваним Тонус хлебом руске лиценце без брашна са четири врсте семенки. У плану власнице Вере Шћепановић јесте да производњу прошири, а кикиндску пекару види као огромног произвођача са дугом традицијом: -Планирамо да наставимо производњу, да проширимо асортиман и побољшамо га. За потрошаче из Кикинде хлеб из Градске пекаре је бренд, којем су верни. То знамо, јер потрошачима у овом делу нудимо

хлеб из бечејске Пекаре, али без обзира на ниже цене, Кикинђани су верни кикиндском хлебу. То је разлог што смо решили да купимо ову Пекару. Конкурентска фирма је већа него наша, јер имају десет пута више тржишта. Девет година бавимо се производњом хлеба и сада се боримо за тржиште. Свим силама на фер и коректан начин борићемо се за тржиште. Фабрика је, приликом продаје непосредном погодбом, подељена на две целине. Једна је објекат Пекаре Кикинда, са земљиштем, објектима и опремом која је у функцији, с обзиром на то да је у закупу пекара „Дон-дон”. Тој целини додат је и празан плац до самог објекта.

ПОСЛЕ 10 ГОДИНА СУЂЕЊА

Коначноправда за28радника „ДијанеДес” СТАРА ПАЗОВА: Да приватизације у Србији изазивају сумњу на сваком кораку, одавно је познато, нарочито код људи који су остајали без посла или надокнада у тим трансакцијама, али објава једне уредбе Владе Републике Србије у „Службеном гласнику“ унела је искру наде да ће, после 10 година, правда коначно бити задовољена, за 28 радника „Дијане Дес“, која је била саставни део ТП „Инекс Дијана“ Стара Пазова. Некадашњи радници фирме, која је у окриљу пазовачке „богиње тепиха“ основана, како би се остварили подстицаји Министарства рада и социјалне политике за запошљавање инвалидних лица, потписивали су документа комплетирана да се шаљу Агенцији за приватизацију, на основу Уредбе о измирењу доспелих неизмирених обавеза друштвених предузећа по извршеним пресудама за потраживања из радних односа, коју је донела Влада Србије, сазнали смо од заступника ових радника Бранка Црнобрње и ВасиљкеБабић. А шта је у позадини целе приче? Када је 17.априла 2003. године отворен стечај ТП „Инекс Дијана“, запослени су поднели захтеве о потраживањима из радног односа, а на рочишту 3.јула 2003. године 28 радника „Дијане Дес“ је одбијено, са образложењем да нису били запослени код стечајног дужника. Тих 28

Геронтолошком центрусоларни колектори БАЧКА ПАЛАНКА: Покрајинска влада и фирма КММОНТ из Петроварадина донирали су соларне колекторе бачкопаланачком Геронтолошком центру, у вредности 6.100 евра. -Припремили смо пројекат којим желимо да, користећи сунчеву енергију, загревамо воду и смањимо огромне трошкове струје за половину - каже директорка Центра Нада Јулинац. -Колекторе ћемо монтирати чим то дозволе временске прилике, а недостајућу опрему ћемо обезбедити преко локалне самоуправе и неколико донатора. Очекујемо да цео систем коришћења сунчеве енергије буде пуштен у функцију за неколико месеци, на задовољство преко 110 наших корисника и четрдесетак запослених, јер ћемо уштедом енергије моћи умногоме побољшати услове смештаја и квалитет услуга.Уједно, наш Центар ће бити прва институција у бачкопаланачкој општини која ће користити обновљиве изворе енергије. М. Сџ.

Другу целину чини зграда на углу улица браће Татић и Косовске - грађевинска целина са земљиштем и опремом. У том делу налазе се магацини, гараже и погон облатнаре. Потенцијални купац погон може да уреди у складу са својим потребама. На продају је бити понуђена и сва остала расположива опрема која тренутно није у функцији закупца пекаре “Дондон”као и три расходована возила, пекарске машине, ситан инвентар и резервни делови. Било је понуђача и за другу целину коју чини магацински простор, као и за машине и делове који се не користе у производњи. А.Ђуран

Усвојенбуџет општине

ТЕМЕРИН: Одборници општинског парламента у Темерину усвојили су на седмој седници одлуку о буџету општине за 2013. годину. Члан Већа општине Темерин задужен за буџет и финансије Рудолф Годор је истакао да се у 2013. години рачуна на укупна средства у општинској каси од 1,43 милијарди динара, за расходе и издатке планирана је 1,31 милијарда динара. Годор је напоменуо да је суштинска разлика буџета за идућу годину у односу на раније периоде, што је 330 милиона динара планирано за инвестиције. М. Мл.

„Фениксовци” дарују

Бранко Црнобрња и Васиљка Бабић - документа спремна

покренуло је судски спор пред Трговинским судом, а за пресуду, која је донета 21.јуна 2006. године, у корист радника „Дијане Дес“, значајно је било сведочење некадашњег директора „Инекс Дијане“ Драгана Дроњка. Према тој пресуди, сваки од 28 радника требало је да буде намирен из стечајне масе предузећа. Стечајни управник Србислав Кнежевић је уложио жалбу вишем вишем Трговинском суду који је 21.марта 2007. године жалбу одбио као неосновану, потврдивши пресуду у корист радника. Заступници су уредно предали документацију за намирење, али паре нису исплаћене, иако је ТП „Инекс Дијана“ заврши-

ло стечај крајем 2007. године. Разочарани радници и заступници су се питали да ли тужити државу. А када је из Стразбура стигла пресуда по тужби радника предузећа „Трудбеник“ и неких других и када је Влада Србије донела Уредбу, којом те раднике треба обештетити, појавила се искра наде и за ових 28 радника. – Ми смо се нашли у тој Уредби, документација је комплетирана и биће у року поднета Агенцији за приватизацију. Ради се о укупној суми од 2.000.200 динара, а сваки радник треба да добије 80.069,42 динара - кажу Бранко Црнобрња и Васиљка Бабић. А. Мали

Представљене двекњиге

БЕЧЕЈ: Уместо једне књиге „Триред риба плива“ Павла Малешева, Бечејци су, уочи Никољдана, присуствовали промоцији две књиге. Његов колега из времена када су заједно радили у „Дневнику“ Мирослав Божин, искористио је прилику

Малешевић и Павле Малешев. О једном и другом аутору, говорила је њихова колегиница Весна Савић, којој је на крају припала част да свима који су присуствовали промоцији уручи треће публицистичко чедо Паје Малешева. Јер, пре тога је но-

БЕЧЕЈ: Друштво за афирмацију особа с инвалидитетом „ФениксПлус“ из Бечеја уочи божићних и новогодишњих празника додељује пакетиће својим најмлађим члановима, али и деци и унуцима својих чланова. - По традицији, окупљамо се у ресторану Тржног центра КТЦ, а скуп је заказан за данас у 15 сати. Пре него што Деда Мраз донесе пакетиће, пригодан програм извешће дечица из вртића „Гарфилд“, па ће и они добити пакетиће - рекао је председник Друштва „Феникс-Плус“ Стеван Марков. В. Ј.

Новогодишња успаванка

БЕЧЕЈ: У оквиру бечејске новогодишње хуманитарне акције „Осмех“, где су приход од улазница по цени од 100 динара, али и добровољни прилог у виду играчке, обуће, одеће или школског прибора намењени деци из материјално угрожених породица, одржаће се вечерас од 18 сати у Градском позоришту. У питању је извођење представе за најмлађе „Новогодишња успаванка“ у продукцији Драмског студија младих Креативног центра Градског позоришта Бечеј. Реч је о драматизованој духовитој причици намењеној најмлађима, коју изводи десеточлани глумачки ансамбл обучен у костиме Габриеле Сел, а режију је потписала Мирјана Колунџић-Кузмановић. В. Ј.

Подела пакетића

ЖАБАЉ: Општина Жабаљ је из буџета обезбедила новац за 642 новогодишња пакетића, за сву децу предшколске установе, уз новогодишње представе и Деда Мраза. Пакетићи ће бити подељени у Чуругу данас у 10 часова, а у Жабљу Госпођинима и Ђурђеву подепла ће бити организована у петак 21 децембра, у Жабљу у 9 и 14 часова, Госпођинцима у 10,30, а у Ђурђеву у 12 часова. В. Х.

Сећање на Џона Ленона

Учесници промоције књиге „Триред риба плива“

да, поред приче о Пајиним књигама, промовише туристички и гастрономски водич „Салаши“, књигу која је у припреми, а текстове о салашима који примају госте и говоре о некадашњем и садашењем животу у равници, традицији, архитектури, обичајима, људским судбинама, јелима, пићима и музици написали су, управо, Мирослав Божин, Љубинка

восадска издавачка кућа „Тиски цвет“ већ издала две књиге истог поднаслова „Дивани о речима“ – „Лили, лили, паче моје мало“ и „Марим ја, нек лају!“. Пријатно књижевно вече оплеменио је музичким нумерама дописник РТВ из Бечеја Ненад Јовићевић. В. Јанков

БЕЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј организује вечерас од 19 сати, у свечаној сали, мултимедијално вече, у оквиру којег ће се оживети сећање на „златног дечака Ливерпула“ Џона Ленона. Повод за вечерашњи перформанс су 32 године од смрти једног од чланова непревазиђене музичке групе „Битлси“. Организатор најављује слушање грамофонских плоча „Битлса“, приказаће се филм о Џону Ленону, читаће се стихови његових песама и изводиће се уживо његова музика. Биће и гостију, које су најављени као изненађење. В. Ј.


12

ekologija

~etvrtak20.decembar2012.

NEDOVOQNO ISKORI[]ENO EKOLO[KO GORIVO

dnevnik

ZAJEDNI^KI PILOT PROJEKAT SRBIJE I [VAJCARSKE

Peletdobrogreje, Kori{}eweobnovqivih izvoraenergije avazduhnezaga|uje Procewuje se da u Srbiji ima oko milion kubnih metara drvenog otpada od kojeg bi moglo da se proizvede oko 500.000 tona peleta godi{we. Umesto toga, trenutna godi{wa proizvodwa kod nas ograni~ena je na 100.000 tona jer ve}i deo ove sirovine ostaje u {umama. Pelet je proizvod koji se dobija iskqu~ivo presovawem, pod velikim pritiskom, piqevine i strugotine suvog kalori~nog drveta, bez dodavawa bilo kakvih vezivnih sredstava. Proizvodi se od hrasta, graba, jasena, topole, lipe... Pelet je vrlo kalori~no gorivo ~ijim sagorevawem nastaje svega jedan odsto pepela. Ako se ima u vidu podatak da na uvoz neekolo{kih fosilnih goriva Srbija godi{we tro{i oko 1,8 milijardi dinara, iako ~etvrtinu svojih potreba za energijom mo`e da zadovoqi upotrebom biorazgradivih goriva poput peleta,

U Vladi Srbije potisan je sporazum o zajedni~kom pilot projektu Srbije i [vajcarske, koji se odnosi na kori{}ewe biomase sa poqa Poqoprivredne korporacije Beograd .Sporazum }e omogu}iti ulagawa od 7,5 miliona evra u obnovqive izvore energije i pove}awe energetske efikasnosti u Srbiji. Ciq projekta je kori{}ewe biomase, kao obnovqivog izvora energije za proizvodwu toplotne i elektri~ne energije za grejawe plastenika PKB-a u Padinskoj Skeli, obli`we {kole i psihijatrijske bolnice, kao i proizvodwa i prodaja elektri~ne energije Elektroprivredi Srsirovina za biogorivo jeftinija od dva do {est puta u odnosu na onu koja se osloba|a iz ugqa, nafte ili gasa. Naime, sagorevawem u klasi~nom {poretu iskoristi se

Trenutnagodi{waproizvodwapeletakodnas ograni~enajena100.000tona,aprocewujese dauSrbijiimaokomilionkubnihmetara drvenogotpadaodkojegbimoglodase proizvedeoko500.000tona onda je jasno koliko bi zna~ilo da se ono {to imamo zaista i koristi. Pored toga stru~waci tvrde da je toplotna energija dobijena od

tek oko 40 odsto energetskog potencijala drveta, dok je utro{ak energije kod peleta vi{e od 90 odsto. Treba naglasiti i to da se ovo visokokalori~no ekolo{ko gori-

vo dobija iz otpadne sirovine - piqevine i da ima veoma nizak sadr`aj vlage. Zna~ajno je ista}i i da nasuprot gorivima baziranim na nafti i ugqu drvena goriva ne sadr`e supstavnce koje su toksi~ne za qudu i okolinu jer je emisija {tetnih gasova pri wihovom sagorevawu minimalna i u atmosferi izazivaju efekat staklene ba{te. Srbija si, samo kada bi iskoristila veliki prirodni potencijal koji ima, mogla da zadovoqi ~etvrtinu svojih potreba za energijom upotrebom biorazgradivih goriva. Umesto toga u Srbiji se danas, u ukupnoj proizvodwi, ovaj resurs koristi jedva jedan odsto. Q. M.

U BE^EJSKOM JP „KOMUNALAC” OKRE]U SE PROIZVODWI

Ru`ezaHolandiju, sadnicezapo{umqavawe Iako raspola`u s tridesetak jutara kvalitetne obradive zemqe, u be~ejskom Javnom preduze}u „Komunalac“ minulih godina malo su pa`we poklawali sopstvenoj proizvodwi. Isplativije im je bilo, samo su oni znali tu ra~unicu, da zemqu izdaju u aren-

`i~waku“ od Klare[olti{, jer se pre par godina krenulo s 15.000 sadnica tra`enog sadnog materijala, ali se, posle dve godine, proizvodwa drasti~no smawila. - Trenutno na parceli od pola jutra zemqe imamo 3.000 sadnica ru`a, koje izvozimo u Holandiju.

Ve} naredne godine }e se udesetostru~iti proizvodwa ru`a

du. Na svu sre}u, stvari su se promenile u ovoj firmi, te se sada okre}u proizvodwi. - Imamo kvalitetnu zemqu, pa za{to onda ne bi sami organizovali proizvodwu, ispravno razmi{qa novi direktor JP „Komunalac“ Norbert Kova~. - Prioritet }e dobiti sadnice ru`a za poznatog kupca iz Holandije i sadnice {umskog drve}a za potrebe realizacije projekta po{umqavawa na{e op{tine, ~ime }emo ostvariti dodatni prihod. Proizvodwa sadnica ru`a nije „nova pri~a“, saznali smo na „ru-

Ve} naredne godine koli~ina }e se udesotostru~iti. Trenutno pripremamo zemqi{nu podlogu, na prole}e }e se rasaditi 30.000 sadnica. U avgustu }e se kalemiti, a u oktobru i novembru 2014. godine, jer je za proizvo|u ru`a potreban dvogodi{wi ciklus, vadi}emo sadnice iz zemqe i izvoziti ih za poznatog kupca u Holandiju, nagla{ava rukovodilac „Zelenila“ u JP Komunalac ZoltanFeje{. Znaju}i da je lokalna samouprava 2009. godine naru~ila projekat za po{umqavawe vetroza-

{titnih i {umskih pojaseva, po kom bi tokom naredne decenije u najve}oj potiskoj op{tini trebalo da se zasadi oko 960.000 sadnica, uglavnom, {umskog drve}a, be~ejski komunalci su se setili svoje zemqe i mogu}nosti da se oprobaju u proizvodwi sadnica raznog {umskog i parkovnog drve}a. Zahvaquju}i konkursu kod Pokrajinskog sekretarijata za {umarstvo, Be~ejci su dobili 50.000 dinara i eksperimentalno sa 10.000 semenki hrasta lu`waka iz morovi}ke {ume, koje su stigle kraj Tise sa sertifikatom i svom prate}om papirologijom, zapo~eli proizvodwu tra`enog drveta. Ministarstvo za {umarstvo je raspisalo novi konkurs za po{umqavawe i eto prilike da se zemqa popuni semenkama ili jednogodi{wim sadnicama, {to je u nekim slu~ajevima isplativije. - Razmi{qamo u dva pravca. Jedan je da proizvodimo dekorativno parkovsko drve}e, koje ne prelazi visinu 20 metara, a drugi da akcenat stavimo na proizvodwu {umskih sadnica potrebnih za vetroza{titne pojaseve. To bi trebalo da budu tvrde doma}e vrste. Sve zavisi od realizacije projekta po{umqavawa be~ejske op{tine. Kakva se poreba bude ukazala, tako }emo planski prvo proizvoditi, a kasnije i saditi odre|ene vrste drve}a – ka`e {umarski in`ewer u JP „Komunalac“ JasnaSubakov. Na taj na~in }e se u be~ejskom „Komunalcu“ zaposliti odre|en broj qudi u stalni radni odnos, jer se planira proizvodwa i isporuka najmawe 25.000 sadnica na godi{wem nivou, a ukaza}e se potreba i za sezonskom radnom snagom. V. Jankov

bije. Ovim sporazumom zapo~eta je realizacije prioritetnih projekata koji je Ministarstvo energetike nedavno predstavilo, a me|u kojima je i ovaj pilot projekat. Na poqima PKB-a svake godine, posle `etve, ostaje velika koli~ina neiskori{}ene otpadne biomase (sojina slama, kukuruzovina i sli~no), koja predstavqa zna~ajan energetski izvor. U ve} izgra|enom postrojewu, snage 1,5 megavata, za zagrevawe plastenika u PKB-u, povr{ine oko jedan hektar, uspe{no se koristi sojina slama kao osnovno gorivo i to postrojewe uspe{no radi ve} tri godine.

In ve sti ci ja u no vo po strojewe bi}e oko 2,58 miliona evra, ulagawe u projekte energetske efikasnosti jo{ oko 2,588 miliona evra, dok je za izgradwu infrastrukture potrebno ulo`iti 2,57 miliona evra. Ovaj projekat je prvi koji obuhvata kombinovanu proizvodwu toplotne i elektri~ne energije iz obnovqivog izvora u Srbiji, a mo`e se o~ekivati da }e u budu}nosti odigrati pionirsku ulogu u uvo|ewu ovakvog vida kombinovane proizvodwe energije i u drugim krajevima Srbije, isti~e se u saop {te wu iz Mi ni star stva energetike.

RE[AVAWE OTPADA I OTPADNIH VODA U BELOJ CRKVI

Umestoproblema, prihod

U zavr{nici projekta edukacije za izradu planskih dokumenata u sistemima upravqawa otpadom i otpadnima vodama, vo|a projekta nama~ke organizacije GIZ Klaus[mit, nedavno je sa saradnicima posetio Belu Crkvu, jednu od petnaest op{tina u Srbiji sa malim brojem stanovnika koje je GIZ odbrao za ovakav vid saradwe. Pored niza radionica, zahvaquju}i kojima se op{tinski timovi obu~avaju za izradu akcionih planova, deo ovog projekta bila je i studijska poseta nema~koj pokrajini Rajna Falc. Tom prilikom predsednici op{tina i direktori komunalnih preduze}a upoznali su sa na~inom tretirawa otpada i

otpadnih voda i projektom nulte emisije. Tokom posete Klausa [imta, zamenika vo|e projekta Marije Bogdanovi} i konsultanta u projektu Zorana Jakovqeva Beloj Crkvi, gosti su se upoznali sa op{tinom i prikupili podatke koji }e doprineti dono{ewu odluke s kojim }e se op{tinama slede}e godine nastaviti intenzivna saradwa sa GIZ-om na obuci za izradu projekata iz oblasti upravqawa otpadom i otpadnim vodama. Izneti su utisci boravka predstavnika op{tine u Nema~koj, kao i dosada{wi iskustva ste~ena u obuci op{tinskih timova, finansijskoj sposobnosti op{tine

1<'- 17'

da sama finansira neki od projekata, te o vetrogeneratorima i solarnim poqima, a tokom ove nedeqe projekat bi trebalo da bude predstavqen. Kona~na odluka o izboru op{tina s kojima }e se nastaviti sprovo|ewe projekta Upravni odbor GIZ-a done}e polovinom januara naredne godine. Po re~ima predstavnika op{tine konkretna korist od ovog projekta u Beloj Crkvi ve} je vidqiva. Naime, ve} se izdvaja recikla`ni otpad, koji se potom presuje i prodaje, odnosno primeweno je pravilo da otpad ne mora biti samo problem ve} i izvor prihoda. M. V.

)1&+0' '5317#3#&+0

+9# #<#- '&+5'3#0'1 $'0& $1)#5# 71,71:#04-# -6*+0,# 7'<'3# 6 45#31, + 0171, )1&+0+ 2+;' 6 0'1)3#0+<'0+/ -1.+<+0#/# $1)#5# 51/$1.# .'517#0,' 26517#0,# %'0# '63# 6 &+0#34-1, 2315+773'&0145+

'23+8# 17' )1&+0' ,#06#3# +9# #<#- '&+5'3#0'1 $'0& $1)#5 71,71:#04-+ /'0+ 4# 2+;'/ 51/$1.# 26517#0,# %'0# '63# 6 &+0#34-1, 2315+773'&0145+

KONKURS NACIONALNOG PARKA „FRU[KA GORA” ZA NOVINARSKE NAGRADE

Priznawazadoprinos afirmacijiparka

Nacionalni park “Fru{ka gora” raspisao je konkurs za dodelu novinarske nagrade “ Fru{ka gora 2012” . Ovo priznawe novnarima se uru~uje za doprinos u afirmaciji vrednosti najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji i jedinog u Vojvodini. Nagrada se dodequje za televizijski i radijski prilog, kao i novinarski i internet ~lanak. Radovi moraju biti emitovani ili objavqeni u proteklih godinu dana, a predaju se u pet istovetnih primeraka, najka-

snije do 20. januara naredne godine. Odluku o dodeli nagrade done}e peto~lani `iri, koji ~ine predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za graditeqstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, udru`ewa novinara, nevladinih organizacija sa programom za{tite `ivotne sredine i Nacionalnog parka „Fru{ka gora„. Nagrade }e biti uru~ene povodom Dana progla{ewa Fru{ke gore za nacionalni park. Q. M.

$#7'95'0,' + 3'8'37#%+,' 0# 5'.'(10'

"

!


crna hronika

dnevnik

DANASUCENTRUZARECIKLA@UU@ELEZNIKU

Uni{tavaweoru`ja

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslovaIvica Da~i} prisustvova}e danas akciji uni{tavawa oru`ja koja se realizuje u saradwisCentromzakontrolu streqa~kog i lakog naoru`awa u isto~noj i jugoisto~noj Evropi ( UNDP/SEESAC) u Centruzarecikla`uu@elezniku. Finansirawe te akcije, kako je saop{tio MUP, omogu-

}ila je Evropska unija odlukom Saveta EU od 11. marta 2010. godine kojom se podr`avaju aktivnosti (UNDP/SEE- SAC)naplanukontrolenaoru`awanazapadnomBalkanu. Aktivnosti se sprovode u okviru EU Strategije za borbu protiv nezakonitog nagomilavawaitrgovinestreqa~kimilakimoru`jemipripadaju}ommunicijom. (Tanjug)

PRITVORZBOGNASIQAUPORODICI

Futo`aninpretio sekirom Poslesaslu{wawaunovosadskomOsnovnomsuduju~ejeodre|en pritvordo30danaFuto`aninu\. S. (35),okrivqenomzanasiqeu porodiciiugro`avawesigurnosti. Premakrivi~nojprijavi,onjebionasilanpremasvomocu,dok seteretidajedelougro`avawasigurostipo~iniopremabratuuz pretwu sekirom s kojim stanuje u zajedni~kom doma}instvu. On je, navodno,od2008.godineupu}ivaopretwe~lanovimaporodice. M.V.

PRESE^ENLANACTRGOVINEDROGAMA SPODRU^JAKiM

Zapleweno10kila marihuane Zajedni~kom akcijom pripadnici beogradske kriminalisti~ke policije, Policijske uprave u Kraqevui[tabaMUP-azaKosovo i Metohiju, presekli su lanac trgovine opojnim drogama sa podru~jaKiMitomprilikomzaplenili vi{e od 10 kilograma marihuane, ~ija je vrednost na ilegal-

nomtr`i{tuoko15.000evra,saop{tenojeizMUP-a.Tomprilikom, slobodejeli{enStefan D. (24)iz Beograda, zbog postojawa osnova sumwedajeizvr{iokrivi~nodeloneovla{}enaproizvodwaistavqaweuprometopojnihdroga. Kakosenavodi,policijajeuKonarevu,kodKraqeva,radikontrole zaustavila automobil marke „opelkorsa“beogradskeregistracije,kojimjeupravqaoStefanD. Prilikompregledavozila,namotoru ispod haube, na zadwem sedi-

{tuiispodvoza~evogsedi{taiu branicimaprona|enoje13ve}ihi jedanmawipaket,te`inepreko10 kilogramamarihuane. Sumwa se da je Stefan D. u du`emvremenskomperiodumarihua- nunabavqaonateritorijiKosovske Mitrovice, a potom je preko organizovanemre`epreprodavaca

distribuirao na podru~je Beograda, Kraqeva i Kragujevca, navodi seusaop{tewu. Uvi|aj je obavio sudija Vi{eg sudauKraqevuuprisustvuzamenika Vi{eg javnog tu`ioca i policijskihslu`benika. Pripadnici Policijske uprave u Kraqevu su osumwi~enog, nakon isteka zadr`avawa, uz krivi~nu prijavupriveliistra`nomsudiji Vi{eg suda u Kraqevu, koji mu je odredio pritvor u trajawu do 30 dana. (Tanjug)

PRIJAVAUKIKINDIPROTIVZREWANINCA

Kla|ewebezdozvole ProtivMilorada M. (1960)izZrewaninapripadniciPolicijskeupraveuKikindiusaradwisOdsekomporeskepolicije,podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~na delaneovla{}enogorganizovawaigaranasre}uiporeskeutaje. Osumwi~eniseteretidajeuVatrogasnomdomuuNovimKozarcima,op{tineKikinda,odnovembra2011.donovembraovegodine, bezodobrewaMinistarstvafinansija,organizovaosportskokla|ewe,kojenijeprijavionadle`nimorganimainatajna~inizbegao pla}awejavnihprihodauiznosuod860.000dinara. M.Mr.

Godinapro{la uodlagawupretresa Pred Ve}em Vi{eg suda u Zrewaninudanasbitrebaloda bude nastavqeno su|ewe biv{em predsedniku i suvlasniku komp an ij e “Agro` iv” Mi ro slavu @ivanovu (61)igrupiod 19 wegovih saradnika koji se terete da su po~inili krivi~nodelozloupotrebeslu`benog pol o` aj a. Preth odn i glavn i pretres, 69. po redu, nije odr`an6.novembrajerjejednomod okrivqenih Nenadu Mo{orincu izSamo{apreminulababa. Su|ewe je tokom 2012. godine vi{e puta odlagano, uglavnomzbogproblemakojeje@ivanov imao s braniocima. Sve je po~ el o u jan ua r u, kad a je biv{igazda“Agro`iva”otkazao punomo} advokatu Vladimiru Horovicu u znak protestazbogodlukesudskogve}ada doz vol i pres li{ av aw e transkripataprislu{kivanihrazgovora,zakojetvrdidasupribavqeniprotivzakonito. Ali,nijeispo{tovaoodluku da prona|e novog advokata, pa

mu je sud, po slu`benoj du`nosti, na februarskom ro~i{tu za branioca postavio zrewaninskog advokata Dragana Arsi }a. Me| ut im, ovaj biv{ i

okru`ni tu`ilac je izjavio da nije uspeo da se upozna sa spisima jako obimnog predmeta, ~ijijeprocesu{aoupetugodinu, pa je nastavak ro~i{ta za-

kazan za sredinu aprila. Procesjetadatrebaloda bud e nas tav qen izv o| ewemdokaza,odnosnopresli{ av aw em tajn o snimqenihtelefonskihrazgovora@ivanovaisaradnika. Ipak, advokat Arsi}jetra`iouvidustrogo poverqiv spis Vi{eg javnogtu`ila{tvaoodobrewu prislu{kivawa, a kadamutonijeodobreno, odustaojeododbrane@ivanova i demonstrativno napustiosudnicu. Preds ed av aj u} i sudskim ve}em Ile{ Bako{ otvor en o je izn eo mi{qew e da opt u` en i i bran io c i predu z im aj u radwe sra~unate na odugovla~ewe postupka, a u o~ek iv aw u izm en e krivi~nog zakonika i ukidawa dela zloupotrebe slu`benog polo` aj a, zbog kog @iv an ov i ostaliiodgovaraju. @.B.

TU@ILACZAORGANIZOVANIKRIMINALMIQKORADISAVQEVI]

Istragaprotivvlasnika „Delte”zbog„te{kekorupcije” Tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} rekaojedaseistragaprotivvlasnika„Deltaholdinga„ Miroslava Mi{kovi}a i jo{ devet osumwi~enih vodi zbog „te{ke korupcije” i objasnio da javnost, ~esto i stru~na, ne pravi razlika izme|u li~ne imovinekojuposedujenekoliceiimovinepreduze}akojasu uvlasni{tvufizi~kihipravnihlica. - U krivi~noj prijavi i naredbi za sprovo|ewe istrage koja je pokrenuta protiv Mi{kovi}a, Mila \ura{kovi}a i ostalih osumwi~enih za izvla~ewe para iz putarskih preduze}a, wima se stavqa na teretizvr{ewekrivi~nogdela zloupotreba slu`benog polo`aja po osnovu visine pribavqene imovinske koristi rekaojeRadisavqevi}za„Novimagazin„. Prema wegvoim re~ima, u tom slu~aju re~ je o inkriminacijikojasekolokvijalnonaziva„te{kakorupcija”,ukoju spadaju zloupotrebe kojima je pribavqena imovinska korist vi{aod200milionadinara. Obja{wavaju}ikakojemogu}ekrivi~nogowewenekogako jeizsopstvenogpreduze}auzi-

mao novac, Radisavqevi} je ukazao da se u na{oj javnosti, ~estoistru~noj,nepravirazlikaizme|uli~neimovinekojuposedujenekoliceiimovine preduze}a koja su u vlasni{tvufizi~kihipravnihlica. -Re~jeorazli~itimvrstamaimovine,jerpreduze}asvojom imovinom, pored ostalog, odgovarajuzaobavezekojeimaju prema zaposlenima, dr`avi, bankamaidrugimsvojimpoveriocima. Zakon o privrednim dru{tvima pravi decidiranu razlikuizme|uli~neimovine vlasnikaiimovinepreduze}a. Zato se ne mo`e govoriti o uzimawu „svog novca” - naglasiojetu`ilac. Vlasnikmo`e,kakojenaveo, ostvariti pravo na transfer dobitikojujepreduze}eostvarilo u svom poslovawu na na~inkojijezakonompropisan,a tako|e, mo`e doneti odluku o likvidaciji preduze}a, {to podrazumevaizmirewesvihdospelih obaveza preduze}a premapoveriocima. - Svako druga~ije kori{}eweimovinepreduze}aodstranevlasnikanelegalnojeimo`e biti sankcionisano, jer se timepopravilunanosi{teta tre}im licima ~ija potra`i-

vawa ostaju nenapla}ena - istakaojetu`ilac. Radisavqevi} je ukazao da tu`ila{tvovodiivi{epredistra`nih radwi povodom spornih privatizacija kojima sebavioSavetzaborbuprotiv

hove imovine - rekao je tu`ilac. On je ukazao da su sumwive privatizacijeonekojesusezavr{ileotpu{tawimaradnika, ga{ewemdelatnosti,ostavqawem ogromnih nenaplativih

MiqkoRadisavqevi}

korupcije,kaoionihzakojese sumwadasudoveledouni{tewaprivatizovanihpreduze}a. - Prioritet su privatizacije kojima se bavio Savet za borbuprotivkorupcije,me|utimpreispitujuseiprivatizacije za koje se sumwa da su dovele do uni{tewa privatizovanih preduze}a i kupcima poslu`ile za prisvajawe wi-

dugova i sticawem enormnog bogatstvazawihovevlasnike. [to se ti~e istrage poslovawaAgrobankekojajeutoku, tu`ilac je podsetio da je ona do sada tri puta pro{irena, kaoidao~ekujenovapro{irewa jer policija ispituje poslovawejo{nekihpreduze}as tombankom. (Tanjug)

Mi{kovi}upritvoru~eka 2013.godinuiBo`i}? Vlasnik „Delta holdinga” Miroslav Mi{kovi} gotovo izvesno }e Novu godinu i Bo`i}do~ekatiuOkru`nomzatvoru u Beogradu, s obizom na pravosna`nost sudskog re{ewa o odre|ivawu pritvora do 30 dana, koji mu po toj odluci mo`etrajatido11.januara. Nakonisteka30dana,oprodu`ewupritvorazadodvame-

Kamenicamai grudvamanapoliciju kla kako iz biv{e drvare nose ukradeni gra|evinski materijal,daskeigrede. Protiv wih je podneta krivi~na prijava zbog osnova sumwedasupo~inilikrivi~nodelospre~avawaslu`benoglicau vr{ewu slu`bene du`nosti. Osumwi~eni }e s krivi~nom prijavombitiprivedeniistra`nomsudijiOsnovnogsudauSubotici. M.Mr.

13

DANASNASTAVAKSU\EWAOPTU@ENIMAUAFERI“AGRO@IV”

PRIPADNICIMUP-aZADR@ALI TROJICUHORGO[ANA

PolicijauKawi`iodredila je zadr`avawe do 48 sati Sebastianu K. (1994), Atili K. (1987)iJeneu K. (1991)izHorgo{a, jer su prekju~e, u utorak 18.decembraoko10sati,kamenicama i grudvama snega ga|ali policijskupatrolukojaihjezatekla na izvr{ewu krivi~nog delakra|e. Patrola policije je trojicu osumwi~enih u Horgo{u zate-

~etvrtak20.decembar2012.

MiroslavMi{kovi}

secaMi{kovi}uponovo}eodlu~ivati Krivi~no vanpretresno ve}e Specijalnog suda, koje je prekju~e odbilo `albu wegovog, ali i branilaca jo{ {estoriceosumwi~enihzaizvla~ewe para iz putarskih preduze}a.Ukolikoipoisteku jo{ dva meseca ostanu iza re{etaka, Zakonik o krivi~nompostupkupredvi|adaoda-

qem produ`ewu pritvora odlu~uje Apelacioni sud u Beo- gradu, sve do podizawa optu`nice,kojautomslu~ajumora dauslediurokuod{estmeseci od pritvarawa osumwi~enih. Mi{kovi}ujepritvorodre|enzbogopasnostiodbekstva, bojazni da }e tokom istrage uticatinasvedoke,kaoizbog uznemirewajavnosti. Saslu{awe svedoka moglo da po~ne danas, a za sada je predvi|enodaTu`ila{tvoza org an iz ov an i krim in al saslu{adesetaksvedokakojisu direktnopovezanisdoga|ajima za koje se terete osumwi~eni,aizwihovihiskazadaqeprocenipotrebuzasaslu{awem drugih lica. Kada se sas lu{ aj u svi sved oc i, Mi{kovi}u}eostatikaorazlozi za prit vor opas nost od bekstva i uznemirewe javnosti. Opasnost od bekstva mogao bi otkloniti polagawem jems tva, a pos ledw i razl og cen i} e sud, s obz ir om na okolnosticelogprocesa.

OsimMi{kovi}a,upritvoru je i wegov sin Marko, vlasnik„Nibensgrupe”Milo \ura{kovi} i jo{ ~etvorica osumwi~enih, dok se trojica branesaslobode.Onisuuhap{eni12.decembrazbogsumwe dasuzloupotrebomslu`benog polo`aja izvla~ili novac iz putarskih preduze}a i sebi pribavili korist od oko 30 milionaevra,iprotivsvih10 }ebitisprovedenaistraga. Mi{kovi}i i \ura{kovi} seteretedasuod2005.dokraja2010.godine,kaosuvlasnici u privatizovanom Preduze}u zaputeve„Ni{„,aprekowega i suvlasnici vi{e preduze}a za puteve - „Beograd”, „Kragujevac”, „Vrawe”, „Srem put”, „Ba~ka put” i drugih, neosnovanoiztihpreduze}aizvukli novaciimovinu.Osumwi~eni su od zajedni~kog posla zaradilioko30milioinaevra,od ~egajeMarkuMi{kovi}upripalood17do19milionaevra, \ura{kovi}u 10 miliona evra, a preduze}u „Hemslejd” 1,2milionaevra. (Tanjug)


14

~etvrtak20.decembar2012.

sport

dnevnik

FIFINARANGLISTA

QUBI[ATUMBAKOVI],DIREKTORPARTIZANA

SkokSrbije do38.mesta

Po{tujemZvezdu, `elimoboqeodnose

Fudb als ka rep rez entac ij a Srbije napredovala je na objavqenojranglistiSvetskefudbalske federacije (FIFA) za ~etiripozicijeisadazauzima 38. mesto. Izabranici Sini{e Mihajl ovi} a tren utn o imaj u 659 bodova. U posledwoj utakmici ove godine Srbija je savladala^ilesa3:1. Od selekcija iz biv{e Jugoslavijeidaqejenajboqeplasirana Hrvatska koja zauzima 10. mesto. Slede Bosna i Hercegovina (27. mesto) i Crna Gora (31. pozicija). U samom vrhu ranglistenemapromena,idaqe vodi selekcija evropskog i svetskog{ampiona[panijeis-

predNema~keiArgentine,dok petostruki svetski {ampion Brazil strmoglavo pada na listiitrenutnojena18.poziciji, {to je najslabiji plasman ove selekcije otkako postoji ovajsistembodovawa. Prvih 20 reprezentacija na listi:1.(1)[panija1.606bodova, 2. (2) Nema~ka 1.437, 3. (3) Argentina 1.290, 4. (5) Italija 1.165, 5. (8) Kolumbija 1.164, 6. (6)Engleska1.151,7.(4)Portugalija 1.144, 8. (7) Holandija 1.124,9.(9)Rusija1.070,10.(10) Hrvatska 1.064, 11. (12) Gr~ka 1.033, 12. (16) [vajcarska 1.004, 13. (17) Ekvador 999, 14. (15) Obala Slonova~e 995, 15. (14) Meksiko 994, 16. (11) Urugvaj 975, 17. (18) Francuska 949, 18. (13) Brazil 946, 19. (19) Al`ir 887, 20. (23) [vedska870....

Qub i{ a Tumb ak ovi} najtrofejniji je treneruistorijiFK Partizan, devet i po godina bio je na ~elu crno-belih, a od maja ove godine obavqafunkcijusportskogdirektora. U svojoj kancelariji u prostorijama kluba Tumbakovi} je za B92 govorio o razlozima lo{ih rezultata u Evropi,slabojposetinastadionuu Humskoj i preranom odlasku talentovanih igra~a iz Srbije. Tak o| e, Tumb ak ov i} se osvrnuo na svoj odnos prema Crvenoj zvezdi, izneo stav o (ne)realnosti regionalne lige, pri~ao o periodu kada je biouKini… Partizanseuposledwevremeoslawaprevashodnonafudbalere koji su ponikli u klubu,aliizostajeioleozbiqniji rezultat na evrosceni. [ta jepotrebnodaseuradikakobi seklubvratiotamogdejebio pre7-8godina?

Spre~itiodlazak najtalentovanijih -Definitivno,svejevezano zanovac.Dragomijedapostoji ta percepcija da smo se mi opred el il i da gaj im o mlad e igra~eusopstvenoj{koliida ihtuafirmi{emo.Ipak,dabi se postigao ve}i rezultat u Evropi, potrebne su dve stvari.Prvo,dasenapravidopun-

nopravno sa wima. Pa, dobi}e nasnaiskustvo.Zaovajputkojimsmosemiodlu~ilidaidemopotrebnojesazrevawemladihigra~aistrpqewe. Crna rupa srpskog fudbala jeste rani odlazak talentovanih fudbalera, neki mladi}i odlazeiprenego{tojeprose~an navija~ kluba uop{te i ~uozawih. -Na`alost,mikaoklubjo{ nismo u mogu}nosti da napravimo dugoro~ni buxet, na 2-3 godine,adapritomneprodajemo na{e mlade i najkvalitetnije igra~e. Danas Evropa ne tra`i igra~e koji imaju 24-25 godina,takve`eleklubovikoji odmah tra`e rezultat. Oni praviklubovikojisuumogu}nostidaplatetra`esamoizu- zetnomladefudbalere.Imamo mnogo primera u Partizanu – od Gulana, preko Qaji}a, do Nastasi}a. Pa i Joveti}, nije onposebnodugoigraouPartizanu–onogmomentakadajewegovtalenattrebalodado|edo izra`aja, on je oti{ao. Kada bismo mogli da planiramo na du`e staze, da imamo dugoro~nijibuxet,stvorilibismoovdesocijalneuslovekakobiti mladi}ibilizadovoqnii`eleli da ostanu. Onda bismo i mimoglidaigramouEvropi,u Ligi{ampiona,iondabismoi miimalinovca,sveideukrug. IakojePartizanve}petgodina prvak dr`ave i superio-

Abidal mo`eponovo daigra Lekarski tim katalonskog kluba odobrio je francuskom igra~u,komejepreosammeseci transplantirana jetra, da se vratinateren.Lekarskakomisija Barselone obavila je sve potrebnepregledenakon~egaje Eriku Abidalu dozvolila da ponovozaigra. Francuskom internacionalcuje2011.godineodstrawentumorsajetre,alisebolestnekolikomesecikasnijevratila,pa

Erik Abidal

jeuaprilumoraonatransplantaciju.Nakonuspe{neoperacijeAbidaljeuoktobrupo~eoda trenira.On}eraditipospecijalnomprogramunarednihnedeqa, a prvom timu Barselone prikqu~i}eseujanuaru. Abidal je u katalonski klub stigao2007.izLiona.ZaBarsu jeodigrao188me~eva,postigao je dva gola i sa klubom je osvojiotritituleprvaka[panijei dvatrofejaLige{ampiona.

\uri}, Tumbakovi} i Vermezovi}

skaselekcijananivouregiona ili Evrope, da se dovedu igra~i koji mogu da donesu kvalitet ve}i nego {to ga mi ovde ve}imamo.Drugo,neophodnaje ozbiqnaikvalitetnaligakakobikrozja~eutakmiceigra~i sazrevali i onda bili ravnopravnisaklubovimauEvropi. Sada se pojavquju klubovi, pre svega iz biv{eg SSSR-a, koji nemaju veliku tradiciju, ali imaju potrebnu materijalnumo}dakupeodli~neigra~e idazadve-trigodinenaprave timkojemmiobjektivnonemo`em o da se sup rots tav im o. Imali smo ove sezone primer AEL-a. Ka`u: Igramo protiv Kiprana’.KakoprotivKiprana kada u sastavu od 18 igra~a ima samo jedan Kipranin, a ni onnijeigrao.Novinaritonisu prev i{ e anal iz ir al i, a AELjeimao14-15igra~akoji su 5-6 godina igrali prvu portugalsku ligu. Nije realno da misapetoricomigra~aizme|u 17ipoi19godinaigramorav-

ranjenadoma}ojsceni,uHumskoj je broj gledalaca zabriwav aj u} e mal i. Tumb ak ov i} ka`edasenatomproblemuaktivnoradi. - Punih deset godina nisam bioovdeinemogudabudemsiguran koji su razlozi malog broja gledalaca na stadionu. Partizankaovelikiklubveo- matemeqnoianaliti~kiprilazitomproblem. Najt rof ejn ij eg tren er a u istor ij i Part iz an a pit al i smoizawegovodnospremaCrvenojzvezdi.Odnemilogdoga|aja 14.10.2000. godine Tumbakovi} nije kro~io na stadion ve~itog rivala, pa tako nije bioninaposledwemderbiju. - Imam veliko po{tovawe prema velikom klubu kakav je Crvena zvezda, to nikada nije bilospornoiuvek}etakobiti.Jednostavno,nekemojeizjave su pogre{no interpretirane. Nije novost ovo {to }u da ka`em, ali bez velike Zvezde nema ni velikog Partizana, a

va`iiobratno.Namajetorivalstvoneophodno,onoidetako daleko da su na{i derbiji me|u pet po tradiciji najboqih derbija na svetu. Ja iz subjektivnihrazlogaod2000.go-

Qubi{a Tumbakovi}

dine ne idem na Zvezdin stadion – kada se dogodio taj incident,ose}aosamsetu`nimi pora`enim,tojerazlog.Dali }uubudu}ebitiiline}ubiti na Zvez din om stad io n u, ne znam,sadanaovomprethodnom derbiju nisam jo{ osetio potrebudaodemnatajstadion. Mo`e li srpski fudbal da napredujeakosuodnosiPartizana i Crvene zvezde lo{i u meriukojojjetosadaslu~aj? - Partizan i Zvezda su na najboqem putudateodnosedoveduustawevelikog sportskogrivalstva, uz obostrano du`no po{tovawe. Qudi u Zvez din oj, ali i u na{oj upravi, veoma su otvoreni i pitawe je vremena kada }emodauspostavimo saradwu jer mi smo avang rad a srps kog fudb al a, sve ono {to se de{ava u wemupo~iweodnas,mi treba da dajemo primer kako treba. Dodu{e, ovog momenta poj ed in i klub ov i mogu da se u~e i na na{im gre{kama jer smo ih pravili i mi iZvezda.Mine}emo kopati rovove i razgovarati preko ni{ana, naprotiv, vrlo smo transparentni i `elimo {topredapoboq{amoodnose.

Regionalnaliga nijere{ewe Tumbakovi} je devet i po godina proveo na klupi Partizana,rekorderuCrvenojzvezdije MiqanMiqani}saosam.Dali je kontinuitet ono {to najvi{e nedostaje vode}im srpskim klubovima? - Nesumwivo da je tako. To je pitawe organizacije i klupske strategije. U svakom momentu klub mora da zna {ta ho}e i iz takve percepcije mora da se formirami{qewepokqu~nim pitawima:Kako}etimdaigra? Kako da se napravi selekcija igra~a?Kojitrenermo`etoda isprati?Dakle,moradapostoji kompletan krug u kojem klub svojom politikom mora da bude kontrolorsvihstvari,predsednikiqudiokowegaiispodwe-

ga.Svetrebadabudeskockanoi svakodaradisvojdeoposla. Regionalnaligasve~e{}ese spomiwekaore{ewezaposustali srpski fudbal. Tumbakovi} nijesaglasansatakvimstavom. -Mislimdajeregionalnaliganerealna, a spas na{eg fudbala vidim u afrimaciji doma}eg takmi~ewa. Nedostajenaminfrastruktura – treba da stvorimouslovedase qudikojido|unastadionose}ajuprijatno. Mi smo jo{ u pro{lomveku,pogledajte na{e stadione. Napravili smo dva-tri stadiona i ve} se di~imo – Napredak je sredio stadion, svaka ~ast i po{tujem, Gorwi Milanovac napravio stadion, Ni{ i Smederevo prave, ali nisu jo{ zavr{ili. StadioniPartizanaiZvezdesu iz pro{log veka, pogledajte subotominedeqomnema~ke,engleske,portugalske,francuskestadione… Moramo preko infrastrukturedastvorimousloveda namstadionibudupuni”. Koliko pri~e o name{tawu utakmica ugro`avaju ugled nacionalnogprvenstva? - Preko infrastrukture koju sammalo~asspomenuostvaramo boqeuslove,timeive}uposetu, a onda i kvalitetniji fudbal. To}edapodignei{kolefudbalausvimgradovima.Kadabudemo to stvorili, bori}emo se za po{tenu ligu gde se pitawe ko sudi i kako sudi uop{te ne postavqa.Zatosemiborimo.Verujtemidaovugrupusudijakoja sada sudi uop{te ne poznajem, imam po{tovawe prema svakom odwih,dragomijedasuonitu, daseose}ajuprijatnoinekaodsude kako najboqe znaju. Ne}u nijednogmomentadasumwamnitidaverujeminsinuacijamakojesepojavquju,paiumedijima. Timene}udasebavim. Dok je bio u Kini, postao je `iva legenda u najmnogoqudnijojzemqisveta.Poredilisuga sa Aleksom Fergusonom, a napravioje~udosadotadamalim [andongom. - Kina je bila sjajna epizoda mog trenerskog sta`a. Bio sam tamo {est godina u klubu koji jebiorelativnomalikadasam do{ao.Sa[andongomsamosvojio dva prvenstva i tri nacio- nalnakupa.Veomalepeuspomeneve`umezatequde,[andong je pitoma regija koja ima 100 miliona stanovnika, tu je ro|en i ~uveni filozof Konfu~ije. Ti qudi su tihi, mirni i povu~eni, ali istovremeno i dru`equbivi, tako sam ih do`iveo. Mnogo mi je lep ose}aj kada govorim o wima i kada se ~ujem sa nekim qudima koji su mipostaliprijateqi. Sve mawe na{ih trenera uspevausvetu.Za{to? - Ranije smo bili ozbiqna sportska nacija. Nije slu~ajno dajeRealMadrid,kojijenajve}i klub na svetu, imao trojicu na{ih trenera – Bo{kov, Miqani}iAnti}.Danasnasnigde nema,arazlogzatoje{tonemamorezultataninaklupskomni nareprezentativnomnivou.Destinacije koje su sada nama dostupnejesunaIstoku.

DANAS@REBOSMINE FINALALIGE[AMPIONA

Nikone}e Real Danas u Nionu u sedi{tu evropske ku}e fudbala obavi}ese`rebosminefinala Lige {ampiona. Ekipe su podeqene u dve grupe, u prvoj }e biti pobednici grupa,a u drugom drugoplasiranitimovi. Interesantno je da je najtrofejniji tim Starog kontinetaRealudrugom{e{iru,jerjeugrupisBorusijom iz Dortmunda, Man~ester sitijem i Ajaksom osvojio tek drugo mesto. Naravno svi povla{}eni klubovi `ele da izbegnu duel s kraqevskimklubom. Uprvom{e{irusu:Pari sen@ermen,[alke,Malaga, Borusija (D), Juventus, Bajern, Barselona i Man~ester junajted,a u drugom: Porto, Arsenal, Milan, Real, [ahtjor, Valensija, SeltikiGalatasaraj. @reb je zakazan za 11.30 sati,ame~eviosminefinalaigra}eseizme|u12.februarai13.martau~akosam termina. UNionu}esedanasizvu~i i parovi {esnaestine finalaKupaEvrope(13.30).

Bufonveran Juventusu Navija~iJuventusazaBo`i} }edobitinajlep{ipoklon,po{to}elegendarnigolman\anlui|iBufonprodu`itiugovor sa{ampionomItalije. Postoje}i ugovor ~uvara mre`eJuventusaisti~enaleto slede}egodine,aBufonbitrebalodaprodu`isaradwudojuna 2015.godine. Bufonov menaxer Silvano Martina nedavno je sa upravom Juventusa ispeglao detaqe novogugovora. Golman stare dame pristao jenasmawewegodi{weplate, koja trenutno iznosi oko ~etirimilionaevra,ali}eprema odredbama novog ugovora dobiti bonus od milion evra akoJuventusosvojiLigu{ampiona. Bufon je u Juventus do{ao u leto2001.godineizParmekoja jenaimetogtransferazaradila32milionafunti.

TomasMiler ostaje uBajernu Nema~ki fudbalski reprezentativacTomasMilerprodu`iojeugovorsaminhenskimBajernomdojuna2017.godine. - Drago mi je {to smo ugovor, koji je isticao 2015. produ`ili na jo{ dve godine. To samopokazujekolikojeMiler potreban Bajernu - rekao je preds edn ik Baj ern a Karl HajncRumenige. MilerjeuBajerndo{aosa11 godina,audresubavarskogtima debitovao je u avgustu 2008. godine. Nema~ki fudbaler je ove sezone na 25 utakmica postigao13golova.


SPORT

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

15

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Danas`rebu Indeksovojtribini VELIKO PRIZNAWE ILIJI PANTELI]U: Omladinska {kola FK Vojvodina od sada }e nositi ime jednog od najve}ih igra~a u stogodi{woj istoriji kluba, legendarnog golmana Vojvodine, Pari sen @ermena, Marseja, Bastije, Radni~kog iz Sombora, BAK-a iz Bele Crkve, Slobode iz Novih Kozaraca i reprezentacije Jugoslavije, Ilije Panteli}a. Na predlog veterana crveno-belih, Pantinih klupskih drugova, UO kluba doneo je jednoglasnu odluku kojom jo{ jednom izra`ava zahvalnost i neizmerno po{tovawe ~oveku koji je veliki deo svog `ivota posvetio Vojvodini.

Ivanovi}najboqi, \ur|i} najefikasniji Najboqi srpski fudbaler u 2012. godini, u izboru Fudbalskog saveza Srbije, bi}e BranislavIvanovi},aline}ebitipotrebnakomisijadautvrdikojije Srbinbionajefikasnijiugodini na izmaku. Matematika je jasna,tojeNikola\ur|i},kojije potpisao za nema~ki Grojter Firt, u kojem }e zaigrati 2013. godine. Ali, 2012. pamti}e po igramau{vedskomHelsinborgu inorve{komHogesundu. UNorve{kojjeigraoodjanuaradoavgustaizatovremejena 18 utakmica u prvenstvu posti-

na me~u sa GIF Sundsvalom u septembru het-trikom, gde je golovepostigaourazmakuodsamo 15minuta.\ur|i}jenastaviosa golovima i u prvenstvu, kao i u LigiEvropegdejesa~etiripogotka bio prvi strelac ekipe. Iakojeuklubstigaoudrugojpolovini prvenstva, svojim golovimajeuspeodaseprobijeme|u deset najboqih strelaca [vedske. Na ukupno 11 utakmica postigaojedesetgolova–pojedan nasvakih99minutaigre. Gledano kroz statistiku, Nikola\ur|i}jetokom2012.godi-

Sve je spremno za 50. jubilarni „Dnevnikov” turniru u mal om fudb al u, dan as }emo u 11 sati u Kafeu Ind eks ov a trib in a na \a~kom igrali{tu obaviti `reb grupa, a prve utakmiceigra}eseusubotu (po~etak je planiran za 12 sati).  Po staromdobromobi~ajuekipesusa~ekaleposledwi ~asdasepriojave,doju~e do 14 sati ~ak imali smo u evidenciji ~ak 75 ekiipa, a taj broj sigurno nije kona~an, jer }e mnogi timovi tek danas uplatitikotizacviju. Izm e| u ostal ih ju~ e su se prij av il i: Evro tank om (nov a Paz ov a), CentralPab,Gumaplast (Srems ki Karl ovc i), Kaf e Pand a Lim an, Simp leks (Tem er in). Trad ic ij a soc ij al is ti Mla|ipioniriPetraPua~e (pobednicipro{logodi{wegturnirapodimenomKa- bit i po{ to }e mal a sal a fe picerija Ungner), Zup~a- Spensa  posle novogodi{wih nici Vuves (Ka}) (seniori), praznikabitizauzeta.Prema Aleks and ar [ip ov ac, NPR ran ij e nap rav qen om plan u, Pani}(veterani),PetarPua- me~eviugrupamaigralibise ~a 99 ( pobednici prvenstva doNovegodine.Naravno,kao Srbije)(mla|ipioniri). i minulih nekoliko godine Turnir po~iwe 22. decem- dvenajboqeekipeizgrupa}e bra (subota), odlagawe  ne}e nastaviti takmi~ewe. Vodi-

Prijavedopo~etka`reba Prijave za turnir prima}emo jo{ samo danas do po~etka `reba u Kafeu Indeksova tribina. @reb je u 11 sati.Ekipe mogu da uplate u~e{}e i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon: 021/480 - 6827.

}emo ra~una i o praznicima, pa se turnir ne}e igrati 31. decembra i 1. januara, kao ni zaBadweve~eiBo`i}. [to se ti~e propozicija, ni{tasene}emewatiuodnosu na preth odn e turn ir e, igra}esesapetigra~aupoqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~ iw av a} e 10 fudb al er a. Igra}eseupetkonkurencija: seniori,veterani(igra~ikojisunapunili35godina),kadeti(1996.imla|i),pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pio- niri(1999.imla|i). Kot iz ac ij e za sen io rs ke ekipejeistakaoipro{legodine-15.000dinara,veterani

ZAVR[ENI IZBORI U CRVENOJ ZVEZDI

Yaji}umandat s1792glasa

Nikola\ur|i}

gao12golova.Uzjo{petgolova u Kupu, wegov u~inak u Norve{kojjebio17golovana22utakmice. U Tipeligi postizao je prose~no po jedan gol na svaka 133 minuta provedena u igri, dokjeuNMKupuimaojo{boqu statistiku–golnasvaka72minuta! Krajemavgusta,\ur|i}jepre{aonapozajmicuu{vedskiHelsingborg, koji je tra`io zamenu zaAlfredaFinbogasonakojije pre{ao u Herenven. Za Helsingoborg je debitovao u kvalifikacijama za Ligu {ampiona gde jewegovtimeliminisanodstrane Seltika. Odmah je postao starter,asvojegolgeterskesposobnosti posebno je pokazao na

neodigrao41zvani~nuutakmicu u svim takmi~ewima. Postigao jeukupno31gol,amre`ujetresaoprose~nonasvakih118minutaprovedenihnaterenu.Nedavno, kupio ga je Grojter Firt za ne{to mawe od milion evra, pa }e od prole}a igrati tamo gde „sevaju”golovinasvestrane-u Bundesligi, takmi~ewu u kojem va`i prosek od tri pogotka po utakmici. Sjajnaforma\ur|i}uidaqe nije donela status reprezentativcaSrbije.SelektorSini{a Mihajlovi} pozivao je veliki brojigra~aodkadajeumajupreuzeoorlove,najaviojeda}epozvatii\ur|i}a,alisetodosadanijedogodilo.

]iropodneoostavku Hrvatski trener Miroslav ]iro Bla`evi} podneo je ostavku na mesto trenera fudbalskogklubaZagrebzbogneispuwenihugovornihobavezakluba.Bla`evi}jenakonsastanka sa predsednikom kluba Dra`enomMedi}emrekaodamuje`ao {tonapu{taklub,alidajena takvuodlukuprisiqen. -Predsednikusamupravorekaodasambiv{itrenerZagreba.@aomije{toodlazim,ovdebihnapravio~udo,alina`alost na to sam prisiqen -  rekaojeBla`evi}.Bla`evi}je6. novembra ove godine preuzeo Zagreb,alijevecnakonmesec ipodanapodneoostavku. Onjeuveomate{komrasporedu utakmica, Zagreb predvodio na pet me~eva, a najve}i uspeh zabele`io je protiv aktuelnogprvakaHrvatskeDina-

]iroBla`evi}

ma iz Zagreba, dok je jo{ trijumfovao protiv Istre, remiziraosaCibalijomteizgubio odHajdukaizSplitaiSlaven Bleupa. Zagrebnakon19.kolahrvatskog {ampionata zauzima posledwemestouligisa16bodova, svega tri mawe od sigurne zone.

Fudbalski klub Crvena zvezdajedobilanovog-starogpredsednika,klupskulegenduDragana Xaji}a koji }e poku{ati u petogodi{wem mandatu da stabilizujeipodignecrveno-bele. Dvodnevni predsedni~ki izbori, koji su imali prakti~no formalni karakter i predstavqajuprvikorkakaozdravqewu posrnulog gigatana, su okan~ani.UMedijacentrususaop{tenizvani~nirezultati. -Naizborejeiza{loukupno 1824 ~lana, od toga je bilo 730 elektornskih glasova. Neva`e}asu28listi}a,aDraganXaji} je dobio 1792 glasa, ili 98, 25 procenataodukupnogbrojaiza{lihbira~a-saop{tiojepredsednikIzbornekomisijeMatijaRadoji~i}. Uslediojeosvrtnatokizbora. -Nijebilonikakvihproblema,svejeprotekloukorektnoji radnoj atmosferi- konstatovao jeRadoji~i}. Na bira~kim spiskovima sa pravom glasa ubele`eno je 7669 ~lanova, pa se ~ini da je odziv bioskroman,akoseuzmeuobzir vanrednasituacijanaMarakani i ~iwenica da je Dragan Xaji} u`ivaoreferendumskupodr{ku pristalicacrveno-beleboje. - U igri je bio samo jedan kandidat,javnostijebilojasno

da nema neizvesnosti, glasalo se tokom radnih dana i samo u Beogradu. Ali, vredan pa`we jepodatakdajeXaji}dobiopo-

{awa kvaliteta samih izbora sigurno }u dati nadle`nim organima. Mislim da je preo{tar uslovdajezakandidaturuneop-

DraganYaji}

dr{ ku 98,25 proc en at a iza{lih ~lanova- objasnio je Radoji~i}. ^iwenica je da odredbe Statuta, odosno Pravilnika koji reguli{e izbornu proceduru morajudasedorade,jerpodrugi putjedinompredsedni~komkandidatu dovoqan je i samo jedan glaszapobedu. - Nemam takve ingerencije, ali neke sugestije radi poboq-

hodno 500 potpisa ~lanova kluba- istakao je predsednik Izborne komisije Matija Radoji~i}. U subotu, 22. decembra, zaseda}e Skup{tina koja treba da verifikujemandatDraganaXaji}a,azatimslediizbor~lanovaUOodbora,kaoiprzentacija programazaspasZvezdekoji}e izlo`itipredsednik. Z. Rangelov

Vilanovaponovobolestan Trener Barselone Tito Vilanova ponovo ima zdravstvene probleme sa pquvacnom `lezdom, zbog~egajekatalonskiklubotkazaosveaktivnostiplaniranezasredu. Vilanovi je u novembru 2011. operisan tumor pquva~ne`lezde,posle~egasepotpunooporavio ivratioobavezama.Barselonajesaop{tiladaje otkazan novogodi{wi ru~ak, kao i obra}awe

predsednika kluba Sandra Rosela, koje je bilo planiranozapodne. IakoBarselonanijeizdalazvani~nosaop{teweozdravstvenomstawuVilanove,posledwipregled ovog stru~waka pokazao je da se tumor vratio. VilanovajeletospreuzeoklupuBarselone,po{tojepro{aosvelekarskekontrole.

}e pla} at i 11.500, kad et i 11.000, pioniri 10.000, a mla|ipioniri9.000dinara. Nagradni fond, s obzirom da se radi o jubilarnom turniru,}eovegodinebitive}i nego prethodnih, prvaku }e pripasti500.000dinara,abi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideliiveteranima,aumla|im kategorijama, pored medaqa, najb oq e ekip e dob i} e i sportsku opremu. Podrazumevase,kaoiranijihgodina,da }e se ove nagrade podeliti pod uslov om da se prij av i ukupnooko100ekipa. G. K.

Ninkovi} uEvijanu Uprkos `eqama obe strane, Milo{ Ninkovi} ne}e ovog prole}a igrati za Crvenu zvezdu. Fudbaler kijevskog Dinamaprove{}enarednih{estmeseciufrancuskomprvoliga{u Evijanu. Ninkovi}u ugovor sa Kijevqanima isti~e u leto 2013,posle~ega}ebitislobodanigra~. Ninkovi} je tokom sastanka u @enevi sa predsednikom DinamaIhoromSurkisombiobukvalno ucewen sa dve opcije, ostankomuDinamu,zakojinije igraoposledwadvameseca,ili prelaskom u Evijan, za koji se zalagaogazdakluba. Tre}a, opcija koju je `eleo Ninkovi},atojedolazakuZvezdu, prvi ~ovek ukrajinskog klubanije`eleonidauzimau razmatrawetokomsastankakojijetrajao~aksedamsati. Nijepomogaonitelefonski poziv i razgovor dvojice predsednika kluba Surkisa i Xaji}a.Ninkovi}sepro{lenedeqe uBeograduve}na~elnodogovoriooprelaskuuCrvenuzvezdu sa Draganom Xaji}em i Neboj{om ^ovi}em. Tom prilikom onje,svestante`inesituacije u kojoj je klub, minimalnim nov~anim zahtevima iznenadio dvojac koji je sa wim pregovarao, i prakti~no otvorio put ka dolasku u Qutice Bogdana. Posle toga ostalo je jo{ da igra~dobijesaglasnostodkluba,alisetonijedogodilo. Osim Crvene zvezde, za koju sugabeogradskimedijivezivali bukvalno u svakom prelaznomrokujo{odpretrisezone,zaNinkovi}asutokomzime bili zainteresovani Olimpijakos, dva ruska kluba, Fenerbah~e,Galatasaraj,Kajzerispor RobertaProsine~kog,alijena kraju presudio izbor predsednikaDinama.Usvakomslu~aju, Ninkovi}}eve}narednogleta bitislobodanigra~.


16

SPORT

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik CRVENA ZVEZDA S NAJLONA U VRHU VOJVO\ANSKOG ZAPADA

Rasporedadut Novosa|ana

MarkoNikoli},SimoKruni}NenadSaki}

Orli}itra`e selektora Su`enjekrugkandidata za selektora reprezentativacaSrbije do 21 godine. Najvi{e {ansi da preuzmu posao AleksandraJankovi}aimajutreneri Rada, Jagodine i pomo}nik Sini{e Mihajlovi}a, selektora „A”selekcije. IzabraniciaktuelnogtreneraCrvenezvezdenisuuspelida seplasirajunaEvropskoprvenstvo u Izraelu, a wihovi naslednici po~e}e novi ciklus pod vo|stvom stru~waka koji je ve}radiousavezu. Marko Nikoli}, {ef struke gra|evinara, vodio je po~etkom godinemla|uomladinskuselekciju, o kojoj sad brine Veqko Paunovi}. Talentovani stru~-

wak selektirao je i dobro upoznao igra~e ro|ene posle 1994. godine. SimoKruni} trener}uranai zvani~no najboqi stru~wak JelenSuperligeuprvomdelusezone,tako|ejesedeonaklupimladog i seniorskog nacionalnog tima.Biojepomo}nikprvomselektoru Srbije Havijeru Klementeu,uzRistaVidakovi}a. Fudbalskukarijerugradioje, me|u ostalim klubovima, u Sarajevu, @eqezni~aru, OFK Beogradu, Marbeqi, ^ukari~kom, gr~koj Larisi, Panetolikosu... Trenerskim poslom bavi se od 2000.godine. Po~eojeumla|im kategorijama OFK Beograda, posle~egajeradiouWego{uiz Lov}enca, Basku, sarajevskom

@eqezni~aru, ^ukari~kom i In|iji.Kandidatjei NenadSaki}, biv{i selektor kadetske reprezentacije Srbije, a trenutni saradnik Sini{i Mihajlovi}unaklupiorlova.Ionje biv{i fudbaler i reprezentavac Savezne republike Jugoslavije({estnastupa).Igraojeza @upu,Napredak,Crvenuzvezdu, Le}e,SampdorijuiopetNapredak, u kome je radio i kao trener,prenego{toje2010.godine preuzeo nacionalnu selekciju do17godina. Novi selektor predvodi}e orli}e na putu ka Evropskom prvenstvu,koje}ebitiodr`ano u^e{kojtokomleta2015.godine.Pravonastupaima}eigra~i ro|eni1992.godineimla|i.

Uz jeseweg prvaka Indeksa i Sloge najprijatnije iznena|ewe Vojvo|anske lige, Zapad je novosadska Crvena zvezda koja je sa Erdevi~anima na deobi drugog mesta sa istim brojem bodova (31) ali slabijom golrazlikom uz 10 pobeda, jednim nere{enim rezultatom i ~etiriporaza.NisuekipusaNajlonaubrajaliufavoritezaprvo mesto, jer je trener Miroslav Gordani}kaoiprethodnegodinebiosuo~ensaodlascimanajboqih igra~a. Me|utim, dokazaojedauodli~noorganizovanom klubu predvo|enom predsednikom Uro{em Milojkovi}em i sportskim direktorom Zoranom Repcom se radi i te kako kvalitetno. Imao je Gordani} punu pomo} od trenera golmanaDu{anaBroj~inainezao b il az nog sar adn ik a Jove Vuk~evi}a, naravno i igra~a kojisuodli~nimigramadoprineli da i ove polusezone bude prisamomvrhu. – Zadovoqan sam kako smo igraliuovomdelu,dokazalida je klub prava sredina za afirmaciju mladih. Uspeh je timskogduhadobrogradaiizuzetne atmosfere, verujem da }emo takavduhzadr`atiinaprole}e. Nije nam prioritet vi{i rang, {to ne zna~i da }emo od wegaukolikonamseuka`eprilika odustati – zadovoqno }e predsednikUro{Milojkovi}. UspeojeGordani}daoformi ekipukojajebiladostojantakmac?

MiroslavGordani}

nodasuteretponelioni najiskusniji golman Nikitovi}, Gordani}, \or|evi},@igi},VladeJovanovi}, Okiqevi}, Vu~kovi} i Stoj~i} koji je bio i najboqi strelac sa devetgolova.Odmahizawih je plejada mladih predvo|ena Lazarevi}em, Dujkovi}em, Milanom Jovanovi}em, Stepanovi}em, Jakovqevi}em,Tadi}em,Ra|enom, Spasojevi}em, Peki} em i ostal ima. Sve smo uradili i zaradili po{tenim radom i kvalitetnim igrama. Vide}emo {ta nam je ~initi. Ako svi igra~i ostanu na okupu verujem da po kvalitetu mo`emo u vi{i rang. Sveekipeizgorwegdela tabeledo~ekujemokodku-

Igra~kikadar TokomjesenibojeCrvenezvezdejebranilo21igra~.Najvi{e nastupaima\or|evi}(15),Stoj~i},Baji}(14),Gordani},Nikitovi}, @igi} (13), Dujkovi} (12), Lazarevi}, Stepanovi} (11), Okiqevi},M.iV.Jovanovi}(10),Jakovqevi}iTadi}(9),Ra|en iSpasojevi}(8),Peki}(7),Vu~kovi}(6),Mora~a(3),Vasi}(2), dokjejednomnastupioKantor. PopostignutimgolovimaizdvojioseStoj~i}(9),\or|evi}, @igi},M.Jovanovi}iGordani}postiglisu(2),doksusejednom ustrelceupisaliLazarevi},Dujkovi}iOkiqevi}.

– Ponosan sam igrama i rezultatima. Veliki udeo u ovoj pri~i imali su sem igra~a i ~elniciklubakojisunamobezbedili odli~ne uslove. Narav-

}e.Sigurnodaprvomestoiono kojevodiubara`ne}eodlu~ivatiderbiji,ve}onitakozvani mali me~evi – istakao je na krajuGoradni}. M. Popovi}

KOLONIJA SEZONU ZAVR[ILA NA PETOM MESTU NA VOJVO\ANSKOM ISTOKU

Kovincinadobromputu Fudbaleri Kolonije iz Ko-  Kada sam prihvatio poziv vina zauzeli su peto mesto po- direktora Nikoli}a znao sam sleprvogdelaprvenstvauVoj- da dolazim u sredinu koja ima vo|anskojligi,istoks28osvo- velikeambicijeinisampogrejenih bodova i gol razlikom {iojersmotokomjeseniposti30:17.SportskidirektorKolo- gli dob re rez ultate. Ostaj e nije @eqko Nikoli} koji godinama rukovodi ovim kol ektivomka`e: -  Napravili smo radik aln e potez e u proteklih{estmeseci{toseisplatilo. Org an iz oval i smo klub i doveli trenera Milorada Ze~evi}a,{tojebiopunpogodak. On je upravo i najzaslu`niji{tose Kolonijanalaziusamomvrhutabele.O~ekujemdatakonastavimoinaprole}eida ostanemo u samom vrhutabele. Tren er Mil or ad Ze~ evi} dug og odi{wi igra~ i kapiten Smederevaiigra~nekol ik o klub ova van graniceSrbijepozaBojanTajdi}iDu{anDelibla~anin vr{ etk u fudb als ke karijere posvetio se trener- `al da smo mogli i boqe da skompozivuinapozivqudiiz pro|emojersmopoprikazanim Kovinaprihvatiojedasednena igramazaslu`ilijo{kojibod klupuvojvo|anskogliga{a. vi{e.Dragomijedasmonago-

stovaw ima dob ij al i pohval e mnogih klubova da igramo  najlep{ifudbaluna{ojligi. Kol on ij a ima dob ar tim, ipak se razmi{qa i o poja~awima.

-Timjesastavqeniodmladih i iskusnih igra~a, mnogi fudbaleri rade i mawe treniraju {toseodra`avanarezultatei igru. U prelaznom roku u dogovorusadirektoromNikoli}em Vel~anovi}odigraosveutakmice sigurno }emo se poja~ati kako bi u nastavku sezone bili jo{ Pored trenera Ze~evi}a u stru~nom {tabu bili su pomo}ni boqi-ka`etrenerZe~evi}. trenerAleksandarKrivo{i}itrenergolmanaMilorad\okoPrvi strel ac ekip e Boj an vi}.TokomjesenidresKolonijenosilisuslede}ifudbaleri: Tajdi} koji se letos vratio u Boban Vel~anovi} 15 utakmica, slede Du{an Delibla~anin, klub veliki je optimista i kaAqo{aMaxarov,DarkoRadenkovi}14,MomirKuqanin,Neboj`e: {aBicuqevi},Sini{aVasiqevi}13,BojanTajdi},\or|eBo-Dovedensamdaposti`emgo`in12,MiroslavMilo{evi},Bojan@ivi}11,Du{anLakovi}, loveimislimdasamupotpunoRajko Pu{ica, Mladen Li~ina 9, Goran Jovanovi} 8, Neboj{a stiopravdaoo~ekivawa.Dobra Zlatkovi}7,EdvardKi{,MarkoNikoli}6,Uro{Golubovi}4, igra i saradwa celog tima na JovanBi`i}3,BojanKiti},@eqkoRado{evi},Milorad\okoutakmicamatokomjesenisudovi}pojednuutakmicu. prinelidabudemprvistrelac ekipe. Dosta dobro se poznajeTajdi}prvistrelac monaterenuiverujemda}ubiPrvistrelacekipejeTajdi}sa8golova,Milo{evi}4,Deliti jo{ uspe{niji na prole}e i bla~aniniBo`in3,Vel~anovi},Li~ina2,Zlatkovi},Radenda}udokrajaprvenstvapostikovi},Bicuqevi},Vasiqevi},Jovanovi},Nikoli}pojedangol. }idvadesetgolova. B. Stojkovski

OmladinciTSK-aizTemerina

SJAJNA JESEN OMLADINACA TSK-a IZ TEMERINA U PODRU^NOJ LIGI NOVI SAD

Dovrhabezporaza Iza omladinaca TSK-a iz TemerinajesjajnajesenuPodru~noj ligi Novi Sad, po{to su prvi pro{li kroz ciq, sa 13 pobeda i dva remija, uz gol-razliku 55:6. Trener Vladimir Paj~in je odli~no ukomponovao tim, ~iji ritam nisu mogli da prate konkurenti, pa drugoplasirani Metalac iz Futoga ima sedam bodova mawe. -Kodku}esmoimalidvaremija, protiv Metalca (2:2) i Omladinca (1:1), na strani nije bilo gre{ke, a najubedqiviju pobedu, ostvarilismonagostovawuObili}u(7:0).Polaputasmouspe{no pre{li,alio~ekujenasjo{dosta isku{ewa,jernaprole}egostuje-

Volfsburg dovodi [ustera Nema~ki Volfsburg planiradaanga`ujeBernda[ustera za tren er a, umes to Fel iks a Magatakojijeuoktobrunapustio klub. Ped es etd vog od i{wi [uster koji je bez posla otkako je napustio Be{ikta{ 2011, sastao se ju~e u ~etiri oka sa sportskim direktorom Volfs burg a Klau s om Alofsom. [uster je u karijeri, izme|u ostalih klubova, predvodio i RealMadrid-usezoni2007/08.

mokonkurentimaMetalcu,OmladincuiBorcuiz[ajka{a–ka`e trenerVladimirPaj~in. Najboqi napad u ligi, predvodili su Nenad Grgi} i Predrag Markovi},sapo11golova,doksu NikolaDaki}iStevoRadi},postiglipotrimawe.-Napo~etku trke, glavoboqu su stvarali kadrovskiproblemi,izstrojasuisko~ili povre|eni Jovi~i}, Kremenovi} i Guti}. Pe~at visokom plasmanu,udarilismozahvaquju}iigribezoscilacijaiodli~noj selekciji igra~kog kadra. Zadovoqstvo je raditi sa ovom talentovanomgeneracijom,azaseniore je ve} debitovao perspektivni BrankoKara}.Odbrambenalini-

jajefunkcionisalakao{vajcarski sat i na deset me~eva, mre`a je ostala netaknuta. Ofanzivni bek Tomislav Mari~i}, pet puta seupisaoulistustrelaca,apouzdantandemispredgolmanaNemawe Poli}a, ~inili su Milosavqevi}iPjevac. - Najboqe izdawe, bilo je u \ur|evu, petoplasiranu Ba~ku, torpedovali smo sa 6:1. U~inak nijeiznena|ewe,ekipajedugona okupu, funkcioni{emo kao jedna porodica, i to predstavqa kqu~ sjajnih rezultata. Verujem da }emo na prole}e nastaviti u istom ritmu i sa~uvati lidersku poziciju – jasan je trener Vladimir Paj~in. M. Meni}anin

Mrdakovi}pred vratimaOmonije Srpskinapada~merkanekoliko ponudaizinostranstva,alijenajbli`i potpisivawu ugovora sa klubom iz Nikozije.Kiparski prvoliga{Omonijaponudi}eugovor srpskom napada~u Miqanu Mrdakovi}u u predstoje}em prelaznom roku. Biv{i jugoslovenski reprezentativac, Makedonac Toni Savevski,trenerjeklubaizNikozijei wegova`eqajedaoja~anapada~ku linijuitakopoku{adaseume{a u pozicije koje vode u evropska takmi~ewanarednesezone,po{to

je Omonija trenutno na {estom mestu.Mrdakovi}jebezklubave} {estmeseci,azatovremetreniraojesakiparskimKarmiotisom. U trci za dovo|ewe 30-godi{weg srpskog igra~a je i Enozis, ~ijijetrenerHolan|aninTonKanen,kojijesaMrdakovi}emve}sara|ivaouekipiAEKizLarnake tokompro{lesezone.Srpskifudbalerjetadana18utakmicapostigaosedamgolova.Interesovaweza Mrdakovi}apokazalojejo{nekolikoklubova,ukqu~uju}iisolunskiIraklis.


SPORT

dnevnik KUP NACIJA ZA @ENE PONOVO DODEQEN VOJVO\ANSKOM SAVEZU

UZrewaninusvet umalom Evrops ka boks erska unija veoma po{tuje ono {to se ~ini u Vojv o| ans kom boks ers kom sav ez u za ovaj sport.Cene}ianga`manqudi iz ovog saveza ponovo je dodelilaorganizacijuKupanacija za`ene.Takmi~ewe}eseodr`atiuZrewaninuu„Kristalnoj dvorani”. U organizaciju suse,semVBS,ukqu~iligrad Zrewanin i Bokserski savez Srbije.

mnogodevojakaosvaja~icamedaqasnajve}ihme|unarodnih smotri plemenite ve{tine, a me|u wima nastupi}e i na{e reprezentativke - istakao je predsednik VB Saveza Jovica Pani}. Prijave za Kup nacija od evropskih zemaqa poslale su Rusija,Ukrajina,^e{ka,Sloven ij a, Hol and ij a, Belg ij a, Kip ar, Ma| ars ka, [veds ka, Nema~ka,BiH,Hrvatska,Gr~ka, Crn a Gor a, Mak ed on ij a,

Detaq s pro{logodi{weg turnira

- Bi}e ovo zaista velika bokserska manifestacija, jer naring}e,od9.do12.januara, iza}ivi{eoddvestadevojaka u uzrastima seniorki, juniorki i mladih. Uz to, do}i }e i oko osamdeset slu`benih lica. Bi}e Zrewanin tih dana svetumalom,po{to}enaturnir u u~es tvov at i ratn ic e ringa iz 31 zemqe sa tri kontinenta. Qudi iz tog banatskoggradaobezbedilisudase borb e odr` av aj u u nov oj sportskojdvorani,{to}emanif es tac ij i dat i jo{ ve} i zna~aj.Uzto,naringu}ebiti

Bugarska,Francuska,Poqska, [panija, Italija, Rumunija, Moldavija,Belorusija,LitvanijaiSrbija.IzAzijedolaze [ri Lanka, Indija i Kazahstan, a iz Afrike Maroko i Bocuana. - Bi}e to najve}i turnir u `enskomboksuu2012.godini. On se nalazi u me|unarodnom kalendaru EUBC i ima visok renomeiusvetu.Dragonamje {to se na{e aktivnosti cene isaovakvimmanifestacijama i na{ boks }e dobiti mnogo rekaojePani}. M. Pavlovi}

Formula inaTajlandu Ve}inskivlasnikFormule1BerniEklstonnajaviojeda }e 2015. u kalendar takmi~ewa biti uvr{tena nova destinacija-egzoti~niTajland. BerniEklstonjeobjasnioda}eTajland,zbogvremenske razlike,trkuorganizovatiuve~erawemterminu,kao{to jeslu~ajsaVelikomnagradomSingapura. - Organzatori su mislili da }e u najbr`i cirkus u}i 2014, ali ja mislim da }e debitovati godinu dana kasnije. Stvar je ozbiqna i dobra -  rekao je Eklston za ameri~ki „VolStrit@urnal”. Tamo{wapublikazainteresovanajezaautotrke,{toje pokazalainaprobnojtrciRedBulauBankokupredvegodine,kadajebiloprisutnovi{eod100.000navija~a.

AMERI^KIFUDBALZA@ENEIUNOVOMSADU: U Novom Sadu odigrana je prva utakmica u ameri~kom fudbalu za `ene izme|u Hettrika Vojvotkiwa i beogradskih Vui~ica (53:38). Bila je to zanimqiva prezentacija ameri~kog fudbala.

~etvrtak20.decembar2012.

17

PROMENA U FED TIMU SRBIJE

Odlaziselektor Vrane{ Finalistkiwe Svetske grupe Fed kup takmi~ewanarednesezone mogle bi da zapo~nu ne samo bez Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi}, nego iselektoraDejanaVrane{a. Vrane{je,uprkossvimpreprekama, me~evima u gostima, povredama teniserki i te{ko}i da privoli igra~ice da svaki put usklade obaveze u Fed kupu i na turnirima, do{ao sa odabranim sastavom na korak do titule, {to je najve}i uspeh jednog na{eg trenera u `enskom ten isu. Ali, trofej nije osvojen, pa je, mo`da, do{lo vreme za opro{taj od sastava koji o~ekuju promene i na igra~komplanuu2013.godini. Jediniinajve}iproblemkoji mo`e da se zameri Vrane{u jeste taj {to dugo vremena nije uspevaodanapravipravuhemiju u ekipi, posebno izme|u prve dve zvezde, Ane Ivanovi} i JeleneJankovi},idaihuklopi u tim, zbog ~ega je povremeno trpela i cela reprezentacija. KaonasledniciVrane{ave} se pomiwu dvojica mladih stru~waka, oprobanih u radu sa teniserkama-DejanPetrovi}i PetarPopovi}. Dejan Petrovi}, selektor Dejvis kup tima na{e zemqe od 2005.do2007,inekada{witrener Novaka \okovi}a (20042005), radio je i sa Jankovi}evom (2006), odnosno sa vi{e mla|ih igra~a i igra~ica iz Australije i Srbije. U profesionalnoj karijeri, predsednik i osniva~ TK Puma, bio je

Nadaldonator organa [panskiteniserRafael Nadal, koji se uskoro vra}a na teren posle {estomese~ne pauze zbog povrede, odlu~io je dadonirasvojeorgane. -^astmijedamogudaobjavim dasamdonatororgana-rekaoje Nadal predstavqaju}i svoju donatorskukarticu. Jedan od najve}ih tenisera svihvremenau~estvova}enaegzibicionom turniru u Abu Dabiju,od27.do29.decembra.

Serenaoperisala ~ukqeve Dejan Vrane{

u~esnik svih grend slem turnira, igrao je za reprezentaciju SCG 2003. i 2004, a najboqi plasman bilo mu je 157. mesto u singlui116.udublu. Kao drugi kandidat za mesto saveznog kapitena figurira Petar Popovi}, trener na{e teniserke Andree Petkovi}, koja igra pod nema~kom zastavom.Re~jeoigra~icikojojje pomogao da do|e do devetog mesta na VTA listi osvoji dve titule. Novosa|anin Popovi} je uspe{no radio i sa Hrvatom IvomKarlovi}em. Problem sa wim mogao bi da bude mawak vremena usled

FINALE KUPA VOJVODINE (@): KIKINDA - VOJVODINA

Navija~kiautobus zaSuboticu Rukometa{ice jeseweg prvakaPrveligeSrbije-Sever Kikinde sa nestrpqewem ~ekaj u dan a{ we fin al e Kup a Vojvodine protiv novosadske Vojvodine koje }e se odr`ati uSubotici. Novosa|anke su pro{le godine u finalu na parketu kikindske hale Jezero bile boqe, pa tako Kikin|anke `ele revan{naneutralnomterenu. Trener Kikinde Dejan Karanovi}dobrojepripremioekipu, a i sve igra~e su zdrave.

Kako nas je obavestila sekretarkaklubaNata{aLeji}put Subotice }e krenuti i navija~ki autobus sa 50 najvatrenijih navija~a, a svoj odlazak na finalni me~ nagovestilo je jo{ pedesetak navija~a u sopstvenomprevozu. Tako}ehalauSuboticiodjekivati od navijawa qubiteqa `enskog rukometa iz Kikindekoji}eponetipotrebne navija~ke rekvizite. Me~ izme|uKikindeiVojvodinepo~iweu16sati. M. S.

obaveza koje ima prema Andrei tokom sezone, ali i prednost, jer bi na turnirima {irom svetabioustalnomkontaktusa na{imnajboqimteniserkama. Za razliku od Fed kupa, u DejviskuptimuSrbijene}ebiti promenana~elu.U2013.okupi}e se {ampionski tim - Novaka \okovi}a, Janka Tipsarevi}a, Viktora Troickog i Nenada Zimowi}a, uz Lajovi}a, Milojevi}a,\ereaidrugetalentekoji ~ekaju na svoju {ansu, i naredne sezone predvodi}e savezni kapiten Bogdan Obradovi}, koji idaqeu`ivapotpunopoverewei podr{kuigra~a.

Teniserka Serena Vilijams operisala je ~ukqeve zbog ~ega jeodustalaodegzibicionogme~a protiv Beloruskiwe Viktorije Azarenke na Tajlandu, 29. decembra. Lekar specijalista koji je operisao ameri~ku teniserku, XefriRokfelerizjaviojedaje intrevencijanapal~evimaobavqenazboghroni~nogproblema sastopalima. -NeophodnojedaVilijamsna minimum smawi svoje aktivnosti, kako bi se potpuno oporavila-rekaojeRokfeler. UmestoVilijams,kojajeizabrana za VTA igra~icu godine, posle pobeda na Vimbldonu, OlimpijskimigramaiUSOpenu, na egzibiciji u Hua Hinu igra}eKineskiwaLiNa.

PredsednikIHF zadovoqansEP Predsednik (IHF) Hasan Mustafa ~estitao je predsedniku Rukometnog Saveza Srbije, Velimiru Marjanovi}u nasjajnojorganizacijiEvropskogprvenstva. -Ovomprilikom`eleobih dauputimiskrene~estitkevamaiRSnafantasti~nojulozi doma}inaiorganizacijiEPza `ene2012.Svezvanicesuu`ivaleuprijateqskojiuzbudqivoj atmosferi, kao i va{em qubaznomgostoprimstvu.Uvezi sa tim, `eleo bih i najiskrenije da se zahvalim povo-

dompotpisivawaugovoraoorganizaciji SP koje }e se u decembru2013.odr`atiuSrbiji. Mustafajedodaodaseraduje saradwi sa RS u predstoje}em periodu tokom priprema najzna~ajnijeginajve}egsvetskogrukometnogturnira.


18

SPORT

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

MU[KASUPERLIGA

Novosa|anima plitkojezero Radni~ki-Vojvodina22:23(11:11) KRAGUJEVAC: Hala SC „Jezero”, gledalaca: 150, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Radni~ki 3 (1), Vojvodina 3 (2). Iskqu~ewa: Radni~ki 8, Vojvodina 6 minuta. RADNI^KI: Kosti} 2, Pralica 3, Radenovi}, Jani}ijevi}, Fili} 1, Mandi}, Leki}, Stevanovi}, Petrovi} (18 odbrana, 1 sedmerc), Milin~i}, Simi}, Milo{evi}, Nikoli} 5, Tomi}, Bosi} 5, Raji~evi} 6 (1). VOJVODINA: B. Radi{i}, Popov 3, M. Radi{i}, Bari{i} 2, Veselinov, Abaxi} (14 odbrana, 2 sedmerca), Stojanovi} 6, Radni~ki-Vojvodina 22:23 Vrbas-Napredak 29:24 Crvenka-Kolubara 22:29 Vojvodina-@elezni~ar 43:30 Rudar-Jugovi} 32:27 Crvenazvezda-PKB 26:30 Metaloplastika-Partizan 19:20 Zaje~ar-Radni~ki 29:24 1.Partizan 13 11 2 0 386:320 24 2.Vojvodina 13 11 0 2 361:299 22 3.Vrbas 13 9 0 4 342:339 18 4.Metalop. 13 7 0 6 328:310 14 5.Kolubara 13 6 1 6 384:370 13 6.Rudar 13 6 1 6 346:337 13 7.C.zvezda(-2) 13 7 1 5 347:347 13 8.Zaje~ar 13 6 0 7 366:366 12 9.Radni~ki 13 6 0 7 330:333 12 10.Jugovi} 13 4 3 6 336:338 11 11.PKB 13 4 3 6 345:351 11 12.Napredak 13 5 1 7 326:345 11 13.Crvenka 13 2 2 9 313:376 6 14.@elezn. 13 0 0 13 310:379 0 Superliga{ko takmi~ewe nastavqase9/10.februara2013godine.

Arseni}, ^upkovi}, Pu{ica, Jo{i} 2, Marjanac 2, Milo{evi} 1, Mitrovi} 1, Stankovi} 6, \urkovi}.

lihu u prvih 45 minuta igre. U zavr{nici susreta (52. minut), crveno - beli dolaze do vi{ka od ~etiri gola (23:19), najvi{e

Dragan Grozdanov, Slavoqub Grozdanov i Tibor ^isar

NAJVI[APRIZNAWA^LANOVIMASDBE^KEREK1825

Zlatnameta Grozdanovu

Vuka{in Stojanovi}

Rukometa{i novosadske Vojvodine trijumfom na vru}em gostovawu u Kragujevcu, protiv doma}ina Radni~kog 23:22, zavr{ili su uspe{no prvi deo superliga{ke sezone. Na zimsku pauzu Novosa|ani idu sa 11 pobeda ~ime su izabranici trenera Momira Rni}a zadr`ali korak za {ampionom beogradskim Partizanom. U hali Jezero vi|ena je kvalitetna rukometna predstava u kojoj ni jedan ni drugi tim nisu uspeli da stvore opipqiviju za-

zahvaqauju}i golmanu Abaxi}u, raspolo`enim krilima, Stojanovi}u i Stankovi}u, ali i du`oj klupi. Sve {to su doma}i rukometa{i uspeli da urade, je da u fini{u utakmice pru|u na minus od jednog gola, ali vi{e ipak nisu mogli.U Radni~kom najistaknutiji bio je ~uvar mre`e Petrovi}, dok su se u poqu istakli Raji~evi}, Nikoli} i Bosi}. Kod Novosa|ana pomenuta trojka je bila na visini zadatka za zaslu`en trijumf.

NBALIGA

@oakimkaoVlade @oakim Noa po~eo je da radi ne{to {to je deceniju i po NBA terenima radio Vlade Divac. Da bude, kako sam u {ali ka`e, plej-centar. U pobedi ^ikago Bulsa nad Boston Seltiksima od 100:89, {to je ~ak 11. put sa „kelti” primaju 100

12. novembra bili boqi kao gosti (101:95). Ovog puta „bikovi” su dobili svaku od ~etiri ~etvrtine, sa pet, dva, dva i dva poena razlike. Kod pora`enih Rexon Rondo ubacio je 26 poena, uz osam asistencija, Pol Pirs dodao je 16. - Po~e}emo da tragamo za re{ewima. Ovaj tim trenutno nije do-

@oakim Noa

i vi{e poena ove sezone, Francuz je ostvario drugi tripl-dabl u~inak u karijeri: 11 poena, 13 skokova i deset astistencija. - Uvek ka`em qudima da sam plej-centar. Uvek sam znao da mogu da dodam loptu kako treba. Pored sebe imam toliko qudi koji mogu da pogode, tako da mi nije problem da u napadu podelim pravi pas. Luol Deng i Karlos Buzer ubacili su po 21 poen, Nejt Robinson stavio je 18 u obru~ biv{eg kluba, koji je cele pro{le sezone samo 11 puta primio trocifren broj poena a sada to dostigao ve} u decembru. Ovo je Bulsima druga pobeda nad Seltiksima ove sezone, jer su

bar tim. Trenutno smo ono {to smo. Tim sa polovi~nim u~inkom, sa 50 odsto pobeda. Tako smo i igrali ve~eras - rekao je trener Bostona Dok Rivers. Los An|eles Lejkersi posle serije od ~etiri poraza uspeli su da ve`u tri pobede najvi{e zbog toga {to se posle ispovre|ivanih Filadelfija Siksersa i najgoreg tima lige Va{ington Vizardsa, na drugoj strani na{ao tim [arlot Bobketsa. I u Stejpls Centru Lejkersi su uspeli nekako da pobede, rezultatom 101:100, uz 30 poena Kobija Brajanta, ali i velikom proma{aju Xeralda Hendersona za pobedu

gostiju. U posledwem napadu, prvo je Dvajt Hauard o tablu zalepio Kembu Vokera na polagawu, lopta se odbila u ruke Hendersonu koji je imao ~isto polagawe, ali je lopta odlu~ila da ne u|e u obru~. Stigla je u ruke Bajrona Malensa, koji je tako|e dobio rampu od Hauarda da bi se lopta kona~no na{la u posedu Bena Gordona. Wegov poku{aj za tri poena uz zvuk sirene bio je neuspe{an i... Lejkersi su pobedili, stigli do skora 12-14! Za sada, Lejkersi u ~iju se startnu postavu vratio uvre|eni Pau Gasol, pokazuju da mogu da pobede (jedva) najgore timove lige. [ta }e biti protiv Golden Stejt Voriorsa i Wujork Niksa, vide}emo veoma brzo. Bobketsi su vodili 18 poena razlike u tre}oj ~etvrtini, dok trener D’Antoni nije znao {ta da radi. Bruku je spre~io Brajant, koji je preuzeo odgovornost, a u posledwih minut i po ubacio je ~etiri od 30 poena. Taman da [arlot do`ivi 12. uzastopni poraz. Rezultati: Va{ington - Atlanta 95:100 /Kraford 27, 11 as - Vilijams 24/, Klivlend - Toronto 99:113 /Irving 23 - Kalderon 23, 6 as/, Bruklin - Juta 90:92 /Xonson 21 - Vilijams 19, 6 as/, Majami Minesota 103:92 /Vejd 24 - Kirilenko 22/, ^ikago - Boston 100:89 /Deng 21, Buzer 21, 12 sk, Noa 11, 13 sk, 10 as - Rondo 26/, Milvoki - Indijana 98:93 /Xenings 34 - Hil 18/, Dalas - Filadelfija 107:100 /Mejo 26 - Rajt 25/, Denver - San Antonio 112:106 /Galinari 28 - Dankan 31, 18 sk/, LA Lejkers - [arlot 101:100 /Brajant 30, 7 as - Voker 28, 7 as/, Golden Stejt - Wu Orleans 103:96 /Li 26 - Anderson 28/.

Krwisemo}naCedevita Posle trenera Bo`idara Maqkovi}a, Mikaela @elabala, zagreba~ku ekipu napustio i Marko Car. Kofere pakuje i Markes Grin. Cedevita je pre po~etka sezone ABA lige formirala mo}an tim, koji je slovio za glavnog favorita za trofej. Dva i po meseca kasnije Zagrep~ani se nalaze na skromnoj ~etvrtoj poziciji na tabeli, sa skorom 8-5, a ekipa je po~ela da se krwi. Prvo je klub napustio trener Bo`idar Maqkovi}, koga je nasledio Aleksandar Petrovi}, za wim je oti{ao i FRancuz Mikael @elebal jedan od najzvu~nijih poja~awa uo~i starta sezone, a sada je istim stopama krenuo i Marko Car.

Hrvatski plej sporazumno je raskinuo ugovor sa klubom, a sportski direktor Cedevite Matej Mami} objasnio je da je do takvog epiloga do{lo jer Car, uprkos nesumwivom kvalitetu koji poseduje, nije mogao da dobije ve}u minuta`u u klubu. Hrvatski mediji preneli su da to nije kraj osipawa hrvatskog tima, jer je na putu da potra`i novu sredinu i Amerikanac Markus Grin. Navodno, u Cedeviti nisu zadovoqni wegovim partijama, jer je doveden kao veliko poja~awe. Omaleni plej je letos u Zagreb stigao iz italijanskog Avelina, a uskoro bi mogao da poja~a redove belgijske ekipe [arlroa, koja `eli da ga anga`uje.

Profesor Slavoqub Grozdanov iz zrewaninske Streqa~ke dru`ine Be~kerek 1825 dobitnik je Zlatne mete, najvi{eg priznawa u streqa~kom sportu. Streqa~ki savez Srbije dodelio je Zlatnu metu Grozdanovu za izuzetne sportske rezulate i razvoj streqa~kog sporta u Srbiji. Priznawa u vidu Bronzane mete dobili su i takmi~ar Be~kereka 1825 Tibi ^isar, trener Dragan Grozdanov i sama streqa~ka dru`ina. Tim povodom, u prostorijama kluba, na zrewaninskom streli{tu, odr`ana je konferencija na novinare na kojoj su nagra|eni sumirali dosada{we rezultate Slavoqub Grozdanov, koji je streqa{tvom po~eo da se bavi davne 1949. godine, po struci je profesor istorije i ceo radni vek proveo je u prosveti. - Prevalio sam puno godina bave}i se ovim sportom i jo{ uvek dr`im aktuelni rekord vojni~kom pu{kom, le`e}i stav na 300 metara, {to je jedna od najte`ih i najzahtevnijih disciplina. Vi{e od dvadeset puta bio sam standardni ~lan ekipe Republike Srbije na dr`avnim prvenstvima u SFRJ i kandidat za reprezentaciju – predstavio je Grozdanov svoju karijeru.

Tako|e je osvojio titulu omladinskog prvaka SFRJ vojni~kom pu{kom u disciplini trostav i brojne druge, na svim nivoima takmi~ewa. Dobitnik je Spartakove nagrade za `ivotno delo. Pored toga, Grozdanov je istaknuti pedagog u oblasti streqa{tva koji je obu~io generacije strelaca i kroz svoj instruktorski rad, doprineo boqoj kulturi i bezbednosti u rukovawu oru`jem. Dobitnik Bronzane mete Tibi ^isar po~eo je da se bavi streqa{tvom 1974. godine. - Ostvario sam zna~ajne rezultate, od kojih su najbitniji titula prvaka dr`ave poluautomatskom pu{kom, rekordera Srbije PAP u SCG, a i vi{estruki sam osvaja~ medaqa na svim nivoima takmi~ewa. Tako|e, nekoliko puta sam bio ~lan ekipe koja je osvajala {ampionat dr`ave u vi{e disciplina – rekao je ^isar. Priznawe Bronzana meta Draganu Grozdanovu stru~na komisija Streqa~kog saveza Srbije dodelila je na osnovu dugogodi{weg rada i zalagawa u oblasti sportskog streqa{tva. Grozdanov je, naime, ne samo uspe{an strelac ve} i vanserijski trener koji je stru~an u ovom domenu. Nekoliko strelaca je we-

govom neposrednom zaslugom u{lo u dr`avnu reprezentaciju. Uspe{no je zavr{io {kolu Me|unarodne streqa~ke unije (I[F) za D licencu internacionalnih trenera, gde je progla{en za najboqeg polaznika. - Kao sportski strelac, postigao sam brojne rezultate i aktuelni sam rekorder Jugoslavije i Srbije poluautomatskom pu{kom sa nedosti`na 283 kruga. Prvak sam i dr`ave vazdu{nim oru`jem, vi{estruki osvaja~ medaqa na svim nivoima takmi~ewa i u vi{e navrata ekipni osvaja~ prvih mesta na dr`avnim {ampionatima – naglasio je Dragan Grozdanov. Streqa~ka dru`ina Be~ekerek 1825. priznawe Bronzana meta dobila je za sveukupni rad u oblasti sportskog streqa{tva i izuzetne rezultate od osnivawa do danas. Zrewaninski strelci u posledwih dvadesetak godina suvereno vladaju {ampionatima dr`ave u seniorskoj konkurenciji. Istaknuti strelci, pored nagra|enih, su i \or|e [ari, Zoran Kostovski, Milan Mrdaq, Qubi{a Bo{wakovi}, Marija Markov, Anika Tomi}, Gordana Dimitrijevi}, @arka Vu~eti}, Marija Piva~ i Marko Beqin. @.Balaban

VE^ERASSVE^ANOSTPOVODOMIZBORASPORTISTEOP[TINEBE^EJ

Slabazainteresovanost klubova Sport je ve} dugi niz godina jedno od karakteristi~nih obele`ja Be~eja. Posledwe decenije pro{log veka, a to nije bilo davno, Be~ej je, imaju}i u vidu broj stanovnika i ~iwenicu da se desetak ekipa takmi~ilo u saveznim stepenima takmi~ewa, slovio za najsportskiji grad Srbije, pa je dobio epitet „grad sportova“. Sada ni pribli`no nije tako. Samo je Klub malog fudbala Be~ej od ove sezone ~lan futsal elite, Vaterpolo klub Be~ejac i Stonoteniski klub Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta su u drugom po va`nosti stepenu takmi~ewa i tu se zavr{ava spisak klubova koji imaju saveznu reputaciju. Naravno, nije Be~ej ni sada bez sportista. Uostalom, najboqi sportista Vojvodine u anketi na{eg lista je evropski {ampion i finalista olimpijskih igara u kajaku Marko Novakovi}. Tu su i oni mla|eg uzrasta. Sportskim `argonom re~eno sada je loptica, iz ekipnog, ba~ena na pojedina~ne sportove. Svi se hvale kvalitetnim radom i o~ekuju se, opet, vrhunski rezultati. Samo da stasaju deca koja dolaze... I ta pri~a kru`i gradom sve dok se ne pribli`i tradicionalan izbor sportiste godine. Onda se Komisija za izbor sportiste, bez obzira ko je u woj, suo~ava sa problemom da iz ve}ine klubova nema nijedne nominacije, iz pojedinih kluba svesno forsiraju pojedine ~lanove ili sebe. Tome je, umnogome, doprinela i ~iwenica da se ve} dugi, dugi

Marko Novakovi} nastavqa dominaciju

niz godina u organizacionom smislu sportu ne pridaje dovoqna pa`wa, da se sve radi kampawski, nema sistemskog na~ina rada, uvek neko i neki kroje sudbinu sporta u najve}oj potiskoj op{tini, umesto da se uspostavi sistem u kom pojedinci ne}e imati kqu~nu ulogu u kadrovawu, finansirawu, odlu~ivawu... Jo{ mnogo vode }e Tisom prote}i dok ne bude tako. Aktuelna akcija izbora sportiste godine u organizaciji ponovo formiranog Sportskog saveza op{tine Be~ej, a da o tome nisu obave{teni ni sportski novinari, a kamoli javnost, na najboqi na~in je pokazala aktuelno stawe u be~ejskom sportu. Slovom i brojem, od strane klubova nominovano je ukupno 38 sportistkiwa i sportista u pet kategorija, mla|e pionirke (7), mla|i pioniri

(6), pionirke (7), pioniri (3), kadetkiwe (5), kadeti (1), juniorke (2), juniori (2), seniorke (2), seniori (3). Da ne bi bila bruka, Komisija je u posledwem trenutku popuwavala broj do tri u pojedinim kategorijama. Jo{ je katastrofalnija situacija u kategoriji trenera i sportskih radnika. Stigle su dve nominacije iz istog kluba u kategoriji trenera, a nijedna za sportskog radnika!? Onda i ne ~udi katastrofalna situacija u klubovima, kada sportski radnici nisu bili u stawu da se ukqu~e u aktuelnu akciju. Bilo kako bilo, sve~anost povodom izbora sportiste u organizaciji Sportskog saveza op{tine Be~ej odr`a}e se ve~eras od 18 sati i velikoj sali Gradske ku}e. Poziv je upu}en svim sportistima, sportskim radnicima i prijateqima sporta. V.Jankov


kULTURA

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

ПОЕЗИЈАЈОВАНАЗИВЛАКА НАПОЉСКОМ ИБУГАРСКОМ

ДИПЛОМСКАПРЕДСТАВАМИЕКНЕЖЕВИЋНАРЕПЕРТОАРУАРТКЛИНИКЕ

Језичкаипесничка полифонија

„Небескиодред” уновосадскомподруму

ОвихданановосадскомкњижевникуииздавачуЈовануЗивлаку изашлесудвекњигепоезијеупреводима на пољски и на бугарски језик. Зивлак сада има четрнаест песничкихнасловаупрепевиманастраним језицима. Његове песничке књиге до сада су објављене на францу-

ском, немачком, италијанском,пољском, словачком, мађарском, македонском,румунскомибугарскомјезику. У Варшави у издавачкој кући „Агава“, под насловом „Сабијање времена“, изашлa је књига изабранихпесамаЈованаЗивлаканапољском,упреводупесникаииздавача ГжегожаЛатушињског.Преводилац јенаписаоиопширанпоговорукоме измеђуосталогкаже:-ЈованЗивлакјеједнаоднајизразитијихстваралачких фигура у Војводини, песниквеликеосетљивостииинтелектуалне динамике, есејист, критичар и издавач, организатор књижевног живота, оснивач и главни уредник књижевног часописа „Златна греда“,иницијаторидиректорМеђународногкњижевногфестивалапознаАНИМИРАНИФИЛМ УБИОСКОПИМА

Нова Звончица Анимирани филм „Звончица и тајна крила„ по сценарију и у режији Робертса Ганавеја и Пеги Холмс, биће од данас на редовном репертоару домаћих биоскопа,међукојимајеиновосадска„Аренасинеплекс“. У новом 3Д,синхронизованом анимираном филму, једна

од најомиљенијих Дизнијевих јунака Звончица води гледаоце у мистичну Зимску шуму где проналази своју сестру, разиграну Зимзеленку. За Звончицу и остале виле из топле Долине вила,Зимска шума представља мистериозно и забрањено место. Топле виле не смеју да прелазе у свет зимских вила и обратно,јер ризикују да униште крила. Пошто не може да исконтролише своју радозналост, Звончица ће кришом прећи границу и ући у зиму где ће се нешто невероватно десити - њена крила ће почети да светлуцају и сијају. Јунацима гласове позајмљују Тимоти Далтон, Анђелика Хјустон, Меган Хилти, Луси Лу, док су у синхронизацији учествовали Снежана Јеремић, Дорис Радић, Паулина Манов, Јадранка Бугарски, Исидора Минић.

тог у Европи, и не само у Европи, који повезује стваралачку средину ВојводинеиСрбијесасветомисвет сасрпскомпоезијом. У овој збирци први пут је објављенапотреснапоемаЈованаЗивлака,„Онисуушлиунашдом“,засновананакрагујевачкоммасакру,који су извршили Немци у октобру 1941. године. Зивлак ствара драматичан мозаик од бруталногнасиљакојимјеобухваћено несамољудскодруштво,сваки појединац,његовоправонаживот, него и његова природна родбинскавеза,љубавибрига, његово достојанство.Он настојидапредочичитаоциманасиљекојејеизвршенонадцелом културом,учијемконтекстусе одвијаодотадаживоттихљуди и њихов језик. За насловну странуиздавачјеизабраослику МомеАнтоновића. Издавачка кућа „Искуство“ изСофијеобјавилајеЗивлакову књигу поезије под насловом „Силазак“, у преводу бугарске песникиње Левене Филчеве. Предговорјепотписaлакритичарка и професорka универзитета Благовеста Касабова, која истичедајенапрвипогледЗивлаковапоезијаприхватљиваи разумљивасамопосебнојврстичиталаца. Међутим, њена сложеност, њен нестандарни поглед управо омогућују да поставља кардинална питањаонашемсвету. Рецензентиздања је један од најзначајнијих бугарских песника Љубомир Левчев, којинаводи даје Зивлакбитнапојаваевропскепоезије. Овихдана Зивлаковепесмесуобјављене на француском-у часопису „Транскрипт“ упреводуХаритеВибранд, на немачком- у берлинском часопису„Парк“,упреводуХелмутаВајнбергера,уРумунији-уарадском часопису „Арка“, у преводу Славомира Гвозденовића и на мађарском- у антологији песника из бивше Југославије, приређивача и преводиоца ОтаФењвешија,којаје изашлауВеспрему. Р.Л.

Постојестручнекомисијезаоцењивање дипломских радова студенатаАкакдемијеуметностиуНовом Саду,алиједанодњихјеоднедавно ипредсудомзаинтересованепублике–дипломскапредставаМиеКнежевић-нарепертоаруАртклинике, којатакоуоквируједногделасвог програма наставља да промовише перспективне дипломце уметничкихдисциплина. „Небески одред“ за који су још 1957. добили Стеријину награду, АлександарОбреновићиЂорђеЛебовићнаписалисукаоинтимнуисповестострадањуљудиунацистичкимлогорима.Али,неонихкојису „само“погубљивани,негоонихкоји субилиосуђенидабудуџелати,такозвани„Химелкомандо“–затвореничка јединица задужена за променуагрегатногстањасвојихсапатника,свепоценукојегданаживотаи, наравно, наде која умире (прет)последња. Избор Мие Кнежевић наизглед изненађује, јер се „Небески одред“ одгодинеукојојсу,каснијећесесазнати, са измењеним саставом још увек радили поједини логори из Другог светског рата, веома, веома реткоизводионасцени,аумеђувременусу„злочиниуимечовечности“ прилично еволуирали. Али је, зато, „Небескиодред“сасвимлогичанизборкадсеузмеуобзирвештинакојомјенаписан,својеврснадраматуршкагаранцијазаредитељаиекипу иолепосвећенихглумаца. Довољно зрела да препозна и означинекеодосновнихтематекста којиуконтрапунктузверства,заправоиспитујеграничнаподручјаљудскости,редитељкајеизборомстила игре ипак препустила да права атракцијапредставеуАртклиници будууправоглумци,читавагенерација Академије уметности која ће сутрабитиупозицијидасвојеместо и излаз тражи у најсвежије формирајућем,савременомконцлогоруза уметникеикултурууопште.Њихова

имена(идодељенеулоге)су:ДимитријеДинић(Зелени),ДејанКарлечик (Франсе), Владимир Максимовић (Греко), Угљеша Спасојевић (Серб), Марко Савковић (Муселман),ДанилоМиловановић(Унгер), СтефанЈуанин(Полен),Александар

име,делићатмосферереалнонарастајућег „националсоцијалистичког“ заноса, приуштен је историјском перспективом позиције и структуре Арт клинике (подрум у малој улици у центру града), као и уводуукојемпубликабиваутерана

калнокадсегине,драматичнокада живи. Импулс за „решење“ те амбиваленције,покушаноједасепредстави неколицином симболичких приказа,међусцена,укојимадоминирајутренуцикадапротагонистипочи-

Милковић (Рус), Милош Војновић (Командофирер), Иван Марковић (Штурмфирер), Никола Шурбановић (Ађутант), Марко Васиљевић (Стрељани),ДаркоКарлечик(Добошар). Запознаваоцетекстаизподелесе виде преименовања и дописивања ликова која нису ништа битно променила:Напротив,тојеучињенокакобибиоупотпуњендоживљајцелине. А у том доживљају реализам са цртама документарног, бруталистичкогприступа,близакјенатурализмуинаглашенојефизичкиизражен.Томосећајусвакакодоприноси блискост публике и извођача, концепцијскистрпанихуистикош.На-

улогорзаједносаприкривенимпротагонистима,каснијеоткривенимна голо, и збијеним у редове цигли и бетона, поред оџака из којег их у драмигреју„јединиослобођени“. Велику дозу симпатија изазива пожртвовање младих глумаца који, ипоредзањихјошувекочигледно презахтевнихжељадасепредстава одиграуспором,природномритму, докрајауспевајудаприкажу,самањеиливишеуспеха,скоросвеоне малесцене,лицаиналичја,изложбе човечностикакобисеудухудраме могле назвати. На тој изложби, човек није жртва или џелат колико је изгубљено биће, себично колико и друштвено,иудобруиузлу.Музи-

њу да реже и лају. Будући да тако подсећајунаједанодсимболанацистичкиххорди,иаколепоиефектно, амбиваленција се продубљује и остајенејаснодалитозначидасуи затвореници постали разјарене животињеилијетоједининачиндасе делује,организујеисупротстави.Је литоонданазнакаборбеилипредаје?Какотоданосимоусебиивука иовчицу? Башкаоиудрами,натапитања нема лаких одговора, а свакако је добаросећајвидетидасебарпитањајошувекнезаборављају.Можда и тако људска егзистенција и све оно што она носи, само постаје подношљивија. ИгорБурић

ИЗЛОЖБАУГАЛЕРИЈИПОКЛОНЗБИРКЕРАЈКАМАМУЗИЋА

Уметничкаколонија наСтаромсајмишту У Галерији ликовне уметности поклон збиркаРајкаМамузића,ВасеСтајића1,сутра у 13 часова отвара се изложба под називом „Уметничка колонија на Старом сајмишту“ УметницииззбиркеРајкаМамузића. Почетком педесетих година прошлог века групаодтридесетакмладихуметникадобила јесмештајиатељеeуразрушенимпавиљониманаСтаромсајмиштууБеограду.Бившилогоркаоместотугеисмрти,младошћу,оптимизмомистрашћузастварањемуметницису успелидапретворе уживописноместоуметничкогделовања. Старосајмиштеjeпостало место великих догађања за нашу уметност. Постало јерасадникновихидеја,местоавангарднихдешавања.Уметницикојисурадили уовојуметничкојколонији далисутонисмер српскојпослератнојуметности. НаСтаромсајмиштујебилосмештенои16 уметника,чијаседеладанасчувајууЗбирци РајкаМамузића.Уиталијанскомпавиљонусу били:ЛазарВозаревић,Миодраг-МићаПоповић, Драгутин Цигарчић, Матија Вуковић, Никола Јанковић, Слава Богојевић; у румунском: Ангелина Гаталица, Ксенија Дивјак, Марио Маскарели, Бранко Филиповић; у кули:МладенСрбиновић,ЛазарВујаклија,Зоран Петровић, Александар Луковић и АлександарЗарин. Изложба ће трајати до 21. фебруара 2013. године.АуторизложбејеЈованкаСтолић.

МиланПоповић,Сувишанчовек,1961.

НАСЦЕНИАТЕЉЕА212

Педесето извођење „Пазарног дана” Представа „Пазарни дан„ Александра Поповића у режији Егона Савина вечерас ће имати педесето извођење на Великој сцени Атељеа 212 у Београду Ова представа је на прошлогодишњем 56. Стеријином позорју у Новом Саду,добила је четири награде:Стеријину награду за глумачко остварење (Анита Манчић),Стеријина награда за кости-

мографско остварење (Маја Мирковић), Награду из Фонда „Дара Чаленић„ за најбољег младог глумца (Никола Јовановић), а компанија „Новости„доделила је награду за епизодну улогу (Небојша Илић). У овој Поповићевој причи о малим људима гладним власти и новца, о балканској сиротињи, паланачком менталитету,подела-

19

ма, о политизираном несрећном народу играју:Бранимир Брстина, Љубомир Бандовић, Милица Михајловић, Јелена Петровић, Анита Манчић, Гордан Кичић, Никола Јовановић, Небојша Илић, Новак Симић, Маријана Дугалић, Јаков Јевтовић, Марко Гиздавић, Бојан Хлишћ, Новак Симић,Немања Вановић и Марко Ветић.

КЊИЖЕВНАПЕРИОДИКА:„ПОЉА“

Народисепамте попесницима Најновији септембарско/октобарскидвобројчасописа закњижевноститеорију„Поља“чијије издавач Културни центар Новог Сада , као и обично, отварају књижевниновитети.Одпесника, објављују их Небојша Васовић, Дарко Р. Сувин, Бојан Самсон, Олга Стојановић и Филип Вукотић. Прозу у рубрици Гласови потписују Срђан Срдић, Дивна ВуксановићиЛаураБарна(одломак из романа у настајању „Пад клавира“). У рубрици Врт- поезија дубина БојанСавићОстојићпрепевао јестиховедесетсавремених француских песика, од млађих до оних средње генерације. Ту су и два књижевна есеја: „За поезију дубина“ Пола Вермеленаи„Љубавпоезија“МатјеаГостола. Илуминације доносе два есеја „Вртоглавица“ СвенаБиркертса(оистоименојкњизиВ.Г.Зебалда) и „Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо?трајна криза упоредне књижевности“ Улриха Вајсштајна. Рубрика Лице светљава новосадску песникињу Гордану Ђилас,крознеколикоњених песама (из циклуса „Непрозирни људи“), али и кроз зналачко тумачење Михајла Пантића у есеју „Малитренуцитријумфа надпролазним“. УрубрициРедвожњемогусе прочитатидваесеја:„Уславурепублике књижевности“ Алеша Дебељака и „Раскринкај интенцију“БојанаСавићаОстојића.У истојрубрицисуиодломци„Песничког бревијара“ Радмиле Лазић.

-Песниковрадниједруштвено корисану смислуукомејеторад рудара, програмера, или електроинжењера,паипакнародиидржавесепамтепопесницима,анепо програмерима - пише Лазићева.Јер,каошторечеГотфридБен„да се држава одржава уличним светломиканализацијом,Римникада небипропао“. Рубрика Дозиви отворена за књижевнепреводе,доносиприповетку Алис Манро „Амундсен“ и поезијуРобертаГреја(„Учезнућу светлости“) и Лесли Скалапино („Жена која је псима читала ми-

сли“). У Размени дарова читаоци се могу обавестити о најновијој домаћојкњижевнојпродукцији. Ликовни лајтмотив ове свеске „Поља“ су радови са међународногсимпозијума„Артлинк“,који јелетосодржануКултурномцентруНовогСада. Р.Л.


20

svet

~etvrtak20.decembar2012.

JU@NA KOREJA

dnevnik

SAD

Obamaponovoli~nostgodine

Prva`ena predsednik? SEUL: Ju`na Koreja bi, prema prvim procenama rezultata izbora,mogladadobijeprvu`enupredsednika-ParkGeunHje,}erkubiv{egdiktatoraPark^ungHija.Izlazneprocenetriemiterapokazuju da Park vodi sa 50,1 procenta glasova ispred svog protivkandidatalevi~araMunD`aeIna,koji jeosvojio48,9procenata. UkolikopobediPark}epreuzetipetogodi{wimandatpredsednikaufebruaruidu}egodineisuo~iti se sa problemom usporavawa privredezemqe~ijirastjepaona najni`inivouposledwih50godina od 5,5 odsto i problemati~nim susedom Severnom Korejom koja upornoiporedsankcijaistrajavau razvojunuklearnogiraketnogprograma. Park (60) je kandidat konzervativneSaenuripartijei}erkabiv{egdiktatoraPark^ungHija,kojijetokom1960-ihi1970-ihomogu}io politi~ki uticajnim porodicamadapreuzmukomandunadindustrijomiprivredomuzemqi.Ona je u Seulu zavr{ila za in`ewera elektronike i do sada je pet puta biranazaposlanika.

Ona je neudata i nema dece, pa stogaporu~ujeda}ewen`ivotbitiposve}enzemqi.Parkjeobe}alapristalicamada}eponovostvoritio~evo„hajdeda`ivimodobro” ~udo brzog privrednog rasta u zemqi,zakojusamaka`edaseborisa velikim dugovima doma}instava, visokim tro{kovima za podizawe deceisiroma{tvomme|ustarijim qudima. Onajeve}ranijenastojaladase distancira od ru`nog o~evog nasle|a, koje se ogledalo u politi~koj represiji nad protivicima u imebezbednostizemqe. Wennajve}i protivkanidat je predstavnik opozicione Ujediwene demokratske partije Mun D`ae In, koga je otacParkovehapsiozbogpoliti~kogdelovawa. Razlikaupodr{cibira~aizme|ukonzervativneParkiwenogrivalasalevice,premanekimistra`ivawima, iznosi samo pola procenta. Istra`ivawa pokazuju da starijiqudipodr`avajuParkida }e glasati pre za wu, dok se Mun oslawa na mla|e, ali politi~ki nestabilnijebira~e.

SOMALIJA

Vojniciotelibrod kojisu~uvali

MOGADI[:Grupavojnika,zadu`enazabezbednostsevernokorejskog brodaukotvljenoguvodamakodsomalijskogregionaPuntland,otelaje brod sa 33 ~lana posade. Obale Puntlanda su poznate po gusarima, ali brojpiratskihnapadajeovegodinesmanjenzahvaljuju}ioru`anojstra`i nabrodovimaime|unarodnimpomorskimpatrolama. Puntlandske vlasti su pro{log meseca naredile da severnokorejski brod„Daesan”,kojijeprevoziocementuMogadi{,budeprisilnoukotvljeninov~anoka`njenzbogtoga{tojeizru~iotovaruvodeblizuobaleSomalije. Brodjeizbaciocementuokeanpo{tosuuvozniciuMogadi{uodbilidapreuzmuteret,tvrde}idajevla`anineupotrebljiv. Me|utim,desetakvojnikakojisu~uvalibrodotelisugapro{leno}i, rekaojeRojtersuizvorizvlade,apotvrdiozvani~niklukeBosaso.Brod jesadanegdenapu~ini,avlastinameravajudapo{aljuvojskudapovrati plovilo,navelisutiizvori. PomorskesnagePuntlandasu2005.godine oteletajlandskiribarskibroditra`ileotkupod800.000dolara,tvrdu D`ejBahadur,autorknjigeosomalijskimgusarima. Pirati, koji otimaju brodove u Indijskom okeanu, dr`e u zato~eni{tvunajmanje136talaca,alibrojnapadajeovegodinesmanjennasedam, sa24kolikoihjebilopro{legodine.

VA[INGTON: Ameri~ki ~asopis ‘Tajm’ proglasio je danaspodrugiputpredsednika SAD Bar ak a Obam u za ‘Li~nost godine’, nazivaju}i ga arhitektom nove Amerike. Obama je, odmah nakon izbora za predsednika SAD, poneotitulu Li~nostigodine2008. ^it ao c i „Tajma” su ina~ e unez van i~n ojank etiizab rali lid er a Sev ern e Kor ej e Kim a Xong-una za li~n ost god in e. Nep os redn o pos le tog a je amer i~k i list sao p{tio da to glas aw e ne ~in i Kim a zvan i~n om li~n o{ }u god in e, jer li~n ost god in e bir aj u uredn ic i „Tajm a”. Me| u ovog od i{ wim kand i-

dat ima bil i su i egip ats ki preds edn ik Moh amed Mors i, Bil i Hil ar i Klint on, korejs ki rep er Saj, austrijski ekst remn isport is taFeliks Bau mg artn er i Mal al a Jus ufz ai, 15-god i{wa pak istans ka akt iv istk iw a za prav odev oj~ ic ana{kol ov awekoj usu tal ib an ipok u{alidaubij u,akand id atjebio i-„Higs ovboz on”. Urednici „Tajma” su pro{le god in e izab ral i „Demons trant a”, odn os no poj edince koji su u~estvovali u demonstracijama {irom sveta. Titulu Li~nosti godine dosadasuponeliiMarkZakerb erg, Vlad im ir Putin, Bono, Xorx Bu{, Bil

Klinton, Ximi Karter. Titulu za 1972. godinu delili sutada{wipredsednikSAD Ri~ard Niksonidr`avnisekretar Henri Kisinxer. Nagrada koja je ranije nosila naziv „^ovek godine”, ustanovqena je 1927. Me|u dosada{ wim dob itn ic im a su i Hitler 1938. i Staqin koji jedvaputaponeotutitulu -1939.i1942. „Tajm”je31.decembra1999. proglasio Alberta Ajn{tajna za „Li~nost veka”, a me|u kandidatima su bili FrenklinRuzveltiMahatmaGandi. Ruzvelt je ina~e jedina li~nost koja je tri puta ponela tu titulu 1932, 1934. i 1941.

Poja~anabezbednostambasada VA[INGTON: SAD }e poslati vi{e stotina marinaca kaopoja~awezaza{titudiplomats kih preds tavn i{ tav a u svetu,navelajedr`avnasekretarka Hilaru Klinton. Uizve{tajukojijesastavilakomisijakojujeHilari Klinton oformila posle napada 11. septembra u Libiji, navodi se dajeprenapadanakonzulat u Bengaziju bilo vi{e bezbednosnih propusta, pren os e svets ke agencije. U izve{taju, Komisija za utvr|ivawe odgovornosti ameri~ke administracije zakqu~uje da ameri~keobave{tajneslu`bepre napada nisu imale „nikakve neposredne i specifi~ne” informacije da je konzulatugro`en.Uoru`anomnapaduislamisti~kih ekstremista bliskih Al Kaidi ubijeni su ameri~ki ambasador KristoferStivensijo{trojica ameri~kihagenata. „Sistematskipropustiinedostaciurukovo|ewunavi{imni-

voimaudvekancelarijeStejtdepartmentarezultiralisudamisijauBengazijunebudespremna zanapadkojisedogodio”,navodi seuizve{taju.

vorne za nedostatak saradwe i konfuziju na poqu za{tite konzulata u Bengaziju. Uprkos tome, Odbor za utvr|ivawe odgovornostizakqu~iojedanijedanpojedi-

Kancelarija za diplomatsku bezbednostiKancelarijazaBliski istok navedene su kao odgo-

nacnijezanemarioiliprekr{io du`nost, zbog ~ega nije predlo`io preduzimawe disciplinskih

SIRIJA

mera.HilariKlintonizjavilaje sredinom oktobra da „preuzima odgovornost” za postupawe i posledice tog teroristi~kog napada, koji je izazvao politi~ki sukobizme|uvladedemokrata i republikanaca, pred reizborBarakaObamena funkcijupredsednika. Stejtdepartmentjeobjavio javni deo izve{taja komisije i depe{e HilariKlintonkomisijamaza spoqneposlovePredstavni~kogdomaiSenata. U Kongresu }e ju~e i danasraspravqaonapadu u Bengaziju me|u zvani~nicima Stejt departmentaiPentagona,alitunijeiHilariKlinton,koja je na bolovawu zbog potresa mozga koji je zadobilaprilikompadausvojojku}i.Umestowe}egovoritizameniciVilijam BernsiTomasNajds. Izve{taj Kongresu na zatvorenoj sednici podne}eikopredsednicikomisijezaistragudoga|ajauBengaziju, diplomata Tomas PikeringiadmiralMajkMalen.

[PANIJA

Asadovakontraofanziva DAMASK: Re`im sirijskog predsednika Ba{ara al Asada po~eojekontraofanzivuprotivpobuwenikaupredgra|imaDamaska, javilajesirijskadr`avnaagencijaSANA.Premanavodimaagencije, sirijska vojska ubila je „veliki broj” pobuwenika u ju`nim ~etvrtimagradaiublizinipalestinskogizbegli~kogkampaJarmuk. Ju`ne~etvrtisirijskeprestonicebilesuupori{taopozicije odizbijawasukobaumartu2011.godine.Pobuwenicisuproteklih nedeqaostvarilinapredakupredgra|ima,gdesuzauzelivojnebazeiboriliseprotivpalestinskegrupeodanesirijskojvladi. Organizacijepobuwenikazasadanisusaop{tilepodatkeodana{wimakcijama.

Katalonski referendum2014. MADRID: PartijaCiUiopozicionaERCkojasezala`ezanezavisnost,postiglesusporazumoorganizovawureferendumaosamoopredeqewuKatalonije2014.godine.Portparolidvestrankeprenelisuuutorak uve~enovinarimadasusepartijedogovoriledasesazovereferendumtokom2014.godine,alidabireferendummogaodabudeodlo`enakobude razloga.„Odlu~ili su o datumu, slo`ili su se za 2014. godinu i postoji anekstomsporazumukojinavodidaseuslu~ajuvi{esilemo`eodlo`iti referendum”, rekao je portparol partije ERC Sergi Sol. Dodaojeme|utim,dabijedinirazlogzbogkojegbimogaodaseodlo`ireferendum,bio„akobipalaatomskabomba”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DOMINIK STROS KAN Biv{i direktor MMF-a Dominik Stros Kan ipak ~eka su|ewe za navodno podvo|ewe. Sud u Francuskoj nije odbacio optu`nicu, {to su tra`ili wegovi advokati. Odbrana je najavila`albunaovuodlukusuda.Optu`nica dovodi Stros Kana u vezu sa organizovawem prostitucijeujednomluksuznomhoteluugraduLil.

UGO ^AVEZ PredsednikVenecueleUgo^aves,kojijepre nedequ dana operisan na Kubi, u stabilnom je stawuiakobolujeodrespiratorneinfekcije. Lekarskitimle~ituinfekcijukoja~estopoga|a pacijente koji su podvrgnuti „komplikovanimhirur{kimoperacijama.^aves,kojibolujeodraka,narednedane}eponalogulekara provestiu„apsolutnomodmoru„.

HAMAD KALIFA al-TANI Katarski emir, {eik Hamad Kalifa alTani poseti}e Zapadnu obali krajem decembra, na osnovu dogovora Palestinske uprave (PU) i Izraela. Emir Al-Tani je posetio pojas Gaze u oktobru. Ta poseta je predstavqena kao izlazak iz izolacije rukovodstva islamisti~kog Hamasa, koji vlada tim podru~jem.

RUSIDONOSEZAKONOZABRANIUSVAJAWA ZAAMERIKANCE

Hap{ewademonstranata zbogspornogzakona MOSKVA: Ruskapolicijapritvorila15qudi kojisuprotestovalizbognacrtazakonakojim sepredla`edasezabraniameri~kimdr`avqanimadausvajajusiro~adizRusije.Tojejednaod meraodmazdeRusijepremaSADkojesuizglasaletakozvani„zakonMagnicki”kojimseuvode sankcije ruskim funkcionerima navodno ume{animusmrtruskogadvokata2009.godine. Opozicioni aktivisti navode da su demonstrantiuhap{eniispredruskeDumeutrenutku doksuposlaniciulaziliuzgraduparlamenta, gdetrebadabudeodr`anodrugo~itawenacrta zakonapo{tojeupetakzavr{enoprvo,odukupnotri~itawa. Osiminicijativedaseonemogu}iameri~kimdr`avqanimadausvajajusiro~ad izRusije,ruskiposlanicibitrebalodasedanastako|eizjasneiopredlogudaseruskimneprofitnim organizacijama onemogu}i da primaju finansijska sredstva iz SAD, preneo je Rojters. Oba predloga, koja su razbesnela civilneorganizacijeutojzemqi,pro{lesuprvo

~itawe u petak . Amandmanima na predlog zakona se dr`avqanima SAD, koji su prekr{ili qudska pravaRusauinostranstvu,„zamrzava” imovina i zabrawuje ulazak u Rusiju. Re~jeoodmazdiKremqazaameri~ki zakon „Magnicki” kojim se nala`edaSADuskratevizeizamrznusredstva ruskim funkcionerima optu`enim za ume{anostusmrtruskogadvokataSergejaMagnickog 2009.kojisebavioslu~ajevimakorupcije,amo`edaseprimeniinadrugezakojeBelaku}a smatra da kr{e qudska prava. Ispred Dume su bilidemonstrantikojisusasobomdonelifotografije dece sa povredama pre usvajawa i sre}noglicapo{tosuihusvojileameri~keporodice. „Oni(poslanici)~ineu`asanaktprotivna{egnaroda”,rekaojeu~esnikprotesta,istori~arLevKukhovjeski. RuskipredsednikVladi-

mirPutin,kojijepozdravionacrtzakona,upozorio je da }e „zakon Magnicki” dodatno zao- {triti odnose s Va{ingtonom, koji su ve} zahladnelizbogra`litogstavaokosirijskekrizeikritikanara~unKremqaodkadajepreuzeo vlastumaju. Putinje,pak,poru~iodaodgovornaameri~ki zakon ne treba da bude „prekomeran” iKremqje,kakobi,minimiziraoeventualnu „{tetu” u naporima da se obnove odnosi dve zemqe, najavio da }e ameri~ki predsednik Barak Obama posetiti Rusiju u prvoj polovinislede}egodine.


BALkAn

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

21

CRNA GORA

HRVATSKA

Evropskaperspektiva Balkana

SDSStra`i}irilicu uVukovaru

P O D G O R I C A : Napredak Crne Gore u procesu pribli`avawa Evropskoj uniji potvrda je evrop ske per spek ti ve za pad nog Balkana, izjavila u Bri se lu vi so ka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. Crna Gora je na dobrom putu i wen na pre dak u procesu pribli`ava wa Evrop skoj uniji (EU) je potvrda evrop ske per spek ti ve za pad nog Balkana, rekla je u Bri se lu vi so ka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton u razgovoru s pot pred sed ni kom vla de i {efom diplomatije Igorom Luk{i}em. E{tonova je, kako je saop{teno iz crnogorske vlade, ocenila da je otvarawe pregovora sa EU veliki uspeh Crne Gore i ohrabrila nastavak reformskih procesa. Visoka predstavnica EU ~estitala je Crnoj Gori otvarawe i zatvarawe poglavqa 25. koje se odnosi na nauku i tehnologiju, isti~u}i da je ubrzani napredak Crne Gore pozitivan pritisak i za druge zemqe u proces pro{irewa.

VUK OV AR: Sa mo stal na de mo krat ska srp ska stran ka tra `i od vla sti u Vu ko va ru da pri me ne za ko ne ko ji bi omo gu }i li rav no prav nu upo tre bu srp skog je zi ka i }i ri li ce. SDSS je, po zi va ju }i se na re zul ta te po pi sa sta nov ni {tva po ko ji ma je broj Sr ba u Vu ko va ru pre {ao tre }i nu, za tra `i la je da se pri me ni Ustav ni za kon o pra vi ma na ci o nal nih ma wi na i Za kon o vas pi ta wu i obra zo va wu na je zi ku i pi smu na ci o nal nih ma wi na. - U Vukovaru `ivi 34,87 odsto stanovni{tva srpske nacionalnosti, zbog ~ega tra`imo da se promeni statut grada kako bi se primenili zakonski propisi koji omogu}avaju

Luk{i} je, kako se navodi, ponovio da ~lanstvo u EU i NATO ostaju glavni spoqnoliti~ki prioriteti nove Vlade Crne Gore. - Dodatan motiv su pozitivni doga|aji koji su obele`ili godinu na planu integracija Crne Gore u EU i NATO, ali i ovaj kojim je Crna Gora zvani~no prvi put otvorila i zatvorila pregovore u pojedinom poglavqu - rekao je {ef diplomatije Crne Gore. Luk{i} je naveo da je otvarawe i zatvarawe poglavqa 25. i to samo nekoliko meseci nakon

formalnog po~etka pregovora potvrda spremnosti Crne Gore za intenzivniju fazu procesa evropskih integracija. Potpredsednik vlade ocenio je da je Crna Gora svesna napretka, ali i da uspeh procesa podrazumeva daqe reforme na unutra{wem planu. Luk{i} je, kako je saop{teno, pozdravio ulogu koju Ketrin E{ton ima na planu podsticawa dijaloga u regionu, ali i ukazao na spremnost Crne Gore da i u narednom periodu doprinosi ja~awu regionalne saradwe.

Realnoo~ekivatijak potresubudu}nosti PODGORICA: Direktor Seizmolo{kog zavoda Crne Gore Branislav Glavatovi} upozorio je danas u Podgorici da toj zemqi u bliskoj budu}nosti preti opasnost od jakog zemqotresa. Kako je preneo podgori~ki dnevnik „Vijesti”, Glavatovi} je kazao da statistika pokazuje da se na podru~ju crnogorskog primorja svakih 50 do 70 godina doga|aju sna`ni zemqotresi, podse}aju}i da je posqedwi bio 1979. godine. On je na sednici Odbora udru`ewa gra|evinarstva i komunalne privrede Privredne komore Crne Gore rekao da je realno o~ekivati da u budu}nosti zemqotres maksimalne snage do

devet jedinica Merkalijeve skale, odnosno izme|u {est i po do sedam jedinica po Rihteru, pogodi celo primorje i Skadarsku kotlinu. - Zemqotres snage devet stepeni odneo bi u periodu van turisti~ke sezone od 300 do 600 `rtava, dok bi tokom sezone taj broj bio 10 puta ve}i. Ukupna {teta bi sigurno bila izme|u pet i 50 milijardi evra - izneo je Glavatovi} svoja predvi|awa. Prema wegovim re~ima, centralni deo zemqe mogao bi da pogodi zemqotres snage do osam stepeni po Merkalijevoj skali, zapadni deo do sedam, dok bi na severu bio do {est stepeni. U~esnici sednice su u Podgorici za-

kqu~ili da je seizmi~ki rizik u Crnoj Gori trenutno najve}i u wenoj istoriji, pa je prilikom projektovawa i izgradwe objekata neophodno preduzeti mere da bi se on {to vi{e umawio. Posledwi razorni zemqotres ja~ine sedam stepeni po Rihterovoj odnosno devet po Merkalijevoj skali pogodio je Crnu Goru u jutarwim satima 15. aprila 1979. godine. U zemqotresu, koji je trajao desetak sekundi i osetio se uglavnom du` crnogorske i albanske obale Jadranskog mora, stradalo je vi{e od 100 osoba u Crnoj Gori i oko 30 u Albaniji, a vi{e od 100.000 qudi ostalo je bez krova nad glavom.

ATINA

Ponovo{trajkovi zbog{tedwe ATINA: Radnici zaposleni u javnom sektoru u Gr~koj stupili su ponovo u jednodnevni {trajk, u znak protesta zbog mera {tedwe vlade i planiranih otpu{tawa radnika. Zbog {trajka je do{lo do zastoja u javnom prevozu i aviosaobra}aju, a rad su prekinule i {kole i poreske slu`be. Gr~ku je zahvatila serija protesta od septembra, kad je vlada „iza{la” sa merama {tedwe koje podrazumevaju nova smawivawa plata i ve}e poreze, kao o~ekivane korake od strane me|unarodnih kreditora u zamenu za novac koji bi spasio zemqu iz bankrota. Zaposleni na `eleznici su ve} stupili u 48-~asovni {trajk, dok }e wihove kolege zadu`ene za funkcinisawe metroa i tramvaja u Atini stupili

su u {trajk na nekoliko sati da bi danas obustavili rad tokom celog dana. Na ulicama Atine bilo je prisutno je oko 2.000 policajaca. Ovaj {trajk je organizovao jedan od najve}ih sindikata - ADEDI, koji okupqa pola miliona radnika u javnom sektoru, odnosno ~etvrtinu od ukup-

nog broja radne snage u zemqi. „Tra`imo da vlada promeni ovu nepravednu politiku koja poga|a radnike i ‘ubija’ javni sektor”, izjavio je predsednik tog sindikata Kostas Cikrikas. „O~ekujemo veliki odziv radnika”, dodao je on, prenosi Rojters.

ravnopravno kori{}ewe srpskog jezika i }irilice na podru~ju Vukovara - rekao je predsednik vukovarske organizacije SDSS-a Sr|an Milakovi}. On je objasnio da se ne radi samo o postavqawu dvojezi~nih tabli na ulaze i izlaze iz grada, ve} bi na isti na~in morale biti ozna~ene i sve ulice, {kole i gradske institu ci je, pod se tiv {i da se SDSS poziva na zakon koji predvi|a {tampawe svih formulara u Vukovaru na latinici i }irilici. Na pitawe novinara da li primena tih zakona zna~i da bi i naziv memorijalnog grobqa `rtava Domovinskog rata i mesta masovne grobnice na

Objavqen Registarhrvatskih veterana ZAGREB: U Zagrebu je ju~e sve~ano objavqen Registar hrvatskih veterana iz „Domovinskog rata” u prisustvu hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a i visokih dr`avnih zvani~nika. Ministar veterana Predrag Mati} nazvao ga je „naj~asnijim popisom u hrvatskoj istoriji”, naglasiv{i na sve~anosti u Muzeju savremene umetnosti da su imena koja ~ine Registar „u samom temequ Hrvatske”. Objavom Registra javnosti su u elektronskom obliku postali dostupni li~ni podaci veterana kao {to su ime i prezime, ime jednog roditeqa, godina i mesto ro|ewa, ukupan broj dana provedenih u „Domovinskom ratu”. U posebnom delu Registra, koji se objavquje samo uz pisani pristanak braniteqa, bi}e i naziv jedinice kojoj je veteran pripadao i razdobqe u~estvovawa u ratu, a pomo}ni podaci iz Registra slu`i}e za tehni~ku podr{ku i razmenu podataka...

Ov~ari trebalo napisati latinicom i }irilicom, Milakovi} je odgovorio da ne vidi razlog da se zakoni i tu ne primene. Hr vat ska stran ka pra va Ante Star~evi} saop{tila je da su protiv uvo|ewa dvojezi~nosti u Vukovaru, jer bi to „bilo pogubno za Hrvate grada heroja”. „Stranka po{tuje sve zakone o pravima nacionalnih mawina, ali kako je re~ o herojskom gradu Vukovaru koji jo{ le~i ratne rane i traga za jo{ ne ko li ko sto ti na ne sta lih hrvatskih branilaca i civila, tra`imo uvo|ewe moratorijuma odnosno, odga|awe primene tog prava na slede}ih deset godina”, isti~u u HSP-AS.

Nastavak su|ewa Sanaderu ZAGREB:Pred sudom u Zagrebu danas je nastavqeno su|ewe biv{em premijeru i predsedniku HDZ Ivi Sanaderu u slu~aju „Fimi-medija”. Su|ewe je u utorak odlo`eno zbog Sanaderovog lo{eg zdravstvenog stawa. Prema nezvani~nim informacijama, on je hospitalizovan zbog povi{enog pritiska i posle pregleda u zatvorskoj bolnici vra}en je u zatvor. Nakon {to je pro{le godine izru~en iz Austrije, Sanader je proveo neko vreme u bolnici zbog sr~anih problema. On je krajem novembra prvostepeno osu|en na 10 godina zatvora zbog primawa mita i ratnog profiterstva. U slu~aju „Fimi-medija” Sanader se zajedno sa jo{ deset fizi~kih i pravnih lica, me|u kojima je i HDZ, tereti za izvla~ewe oko 10 miliona evra iz dr`avnih preduze}a i ministarstava preko marketin{ke agencije Fimi-medija, po kojoj je afera dobila ime.


22

porodica

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

П р в е  ц и п ел и ц е  з а  д ет е К ада детету купити прве ципелице? Да ли су деци потребне ципеле пре него што проходају? Које су ципеле најбоље за бебу? Колико често треба проверавати величину ципела? Јесу ли боље оне с везицама или на чичак? То су најчешћа питања с којима се сусрећу родитељи када треба да одлуче о првим ципелама за своје дете.

це, јер су до тада довољне само чарапе. Дакле, идеално време за куповину првих ципелица јесте када дете прохода, или када почне да стабилно стоји. Ципела не сме бити претесна, како не би спречавала раст и развој стопала, али ни превелика, јер на тај начин не омогућује правилну подршку нежног дечјег стопала. Погрешан избор првих ципела може начинити пуно ште-

Какве ципеле су најбоље за бебу? Ципеле за децу треба да буду направљене од природних материјала, пазите да буду мекане и елестичне како би стопалима пружиле равнотежу. Не смеју да буду превише мекане јер неће пружити стабилност, али ни сувише тврде, да не би спречавале савијање стопала. Ципела не сме стезати стопало, и треба да буде напред довољно широка да прсти нису савијени или стиснути и да се дете може нормално кретати. Дететово стопало треба проверавати сваког месеца, јер бебе јако брзо прерастају обућу. Очекујте да у почетку беби купујете нове ципеле сваких 3 до 6 месеци, односно за свако годишње доба.

Нашта пазити?

Нежурите скуповином Бебина стопала најбоље се развијају без ципела. Стручњаци тврде да је најбоље проходавање босом ногом. Подстичите дете да хода босо по кући, јер ће на тај начин развити и ојачати стопала. Пре него што беба почне самостално да стоји и прави прве кораке, нема потребе да јој купујете ципели-

К

те. Многе тегобе у одраслом добу заправо су резултат погрешног избора прве обуће. Неодговарајућа (превелика, или премала обућа) може имати негативан утицај на раст стопала за време његовог развоја. Битно је испробати обе ципеле. Сваки модел ципела треба испробати, па немојте „напамет“ куповати величину ципела које дете иначе носи, јер се модели могу значајно разликовати.

Код куповине ципела пазите да буду одговарајуће величине, како би се дете у њима добро осећало и како му не би спутавале ногу. Нека не буду превелике. У превеликој ципели стопало шета, па се дете неправилно ослања. То може довести до неправилног хода и деформитета стопала, које је касније много теже кориговати. Када је обућа превелика, деца грче прсте и тако се „заустављају”, што доводи до контрактура (скраћења) тетива, због чега се

у неким случајевима морају и оперисати. Дечје стопало је изузетно осетљиво, кости и зглобови су још увек мекани, а мишићи и тетиве недовољно јаки да издрже оптерећење тежине тела. Зато ципела мора да преузме улогу стабилизатора и спречи деформацију стопала, а да у исто време осигура довољну стабилност да би дете ходало. То је разлог зашто прва ципела мора бити дубока, чврста, затворена, и чврсто везана пертлама. Купујте ципелице у специјализованим дућанима који ће вам понудити квалитетну, здраву и удобну обућу. У таквим дућанима ће вам и продавци помоћи при одабиру првих ципелица за дијете, те ће на правилан начин измерити величину дететовог стопала.

За лакшебуђење

олико пута свако јутро притискате сат да одложи буђење, само да би вам се посл пола сата чинило да ћете пре умрети него се дићи из кревета? Благо онима који се ујутро буде лако, искачу из кревета исте секунде када будилник огласи први „бип“ и са смешком на лицу обављају јутарњу рутину у купатилу и припремају обилан доручак за породицу. Сви они који ујутро не могу отворити очне капке ни после петог „снуза“ на будилнику, који се свако јутро буде као да се буде из дубоке ко-

ме, који првих пола сата после устајања не желе никог ни да виде, којима се мождане ћелије буде с првим срком јаке кафе, дефинитивно мрзе, али и завиде овој првој групи. Много је разлога због који се неке особе лакше буде ујутро, а неке теже или тешко, а оно што је сигурно, у томе велику улогу игра и генетика. Неки људи једноставно због генетских предиспозиција боље функциони-

шу увече, а неке ујутро, некима треба више сна, некима мање. Ту је, наравно, и биоритам који је успоставило наше тело, али и питање је ли он уредан и

ге не функционише, јер није сваки дан једнако активан, па ћете тако један дан бити уморни раније, а други касније. Оно што је према некима

на људи то и ради, јер морају доћи на посао у тачно одређено вријеме. Но, у чему је проблем, ако се и даље не могу пробудити ујутро? Вратимо се на први савет - одлазак у кревет када сте уморни! Ако сте претходну ноћ спавали шест сати и то вам није довољно, сигурно ћете тог дана бити раније уморни и кључ је да идете на спавање раније и поновно се пробудите у исто време. На тај начин, организам ће се временом саморегулисати, односно даће вам знак када је време за спавање.

Растежитесе

здрав или није. Али, да не улазимо предубоко у све те проблематике које до краја не могу разоткрити ни сами стручњаци који се баве тим подручјем, ево неколико занимљивих савета који би вам могли помоћи да се ујутро лакше пробудите, одмах устанете из кревета и наравно осећате одморни.

Идитеукреветкада стеуморни То је много лакше рећи него учинити, јер све више особа у вечерњим сатима ради код куће. Дакле, одлазак у кревет кад почне да вас савладава умор често је луксуз који многи не могу себи да приуште. Осим тога, одлазак у кревет сваки дан у исто време за мно-

најбољи пут јесте да идете на спавање када сте довољно уморни да заспите у року од пет минута. Ако вам треба више времена, велике су шансе да ће вам мисли почети да лутају, време ће брзо проћи, што ће бити на крају двоструки губитак: нити ћете спавати, нити ћете бити продуктивни. С друге стране, ако пак, осећате умор, а не одете у кревет, сигурно ћете се ујутро побудити уморни.

Заборавитена„снуз” Нема особе која не воли „снуз“ опцију, било на мобилном телефону, било на будилнику. Али, „још пет минута“ неретко се претвара у 15, 30 па и више минута. Боље да спавате још 30 минута квалитетним сном, него да исто толико „снузате“, односно дремате. Сат поставите на време у које морате да се пробудите и устанете из кревета, без одгађања.

Пробудитесесваки дануистовреме Одредите тачно време буђења - сваки дан! Наравно, већи-

Да ли сте икада посматрали пса или мачку пре и након спавања? Сви се на брзину растегну. Управо та рутина савршена је и за нас. Пре спавања, растезање је добро због опуштања мишића, тетива, везивног ткива, кичме... целог тела. После буђења, растезање је добро због подстицања циркулације у телу, па тако и бржег разбуђивања.

Д

Доручакје најважнији

оручак је један од оних оброка који људи данас често прескачу. Можда су зато тако нeрвозни и лоше се осећају. Можда вам је стил живота брз и презапослени сте, али морате наћи довољно времена за доручак. Истраживања су показала да деца која ујутро редовно доручкују имају боље резултате у школи. Исто важи и за одрасле. Доручак је један од оних дневних оброка који морате јести. Већина људи који доручкују изјури из куће с пецивом у руци. То и није добра идеја, нарочито ако се ради о слатком пециву. Јесте ли приметили како вам је тешко да се разбудите на послу или како се уморите током дана? То је зато што не доручкујете праву храну. Прескакање доручка је честа стратегија за мршављење, али није паметна. Многи верују да ће смршати ако прескачу оброке, али то једноставно није истина; тело очекује енергију неколико

Којајехранадобразапрви оброк? Здрав доручак би требало да се састоји од протеина и влакана. Протеине можете добити из немасног меса, јаја или соје, а влакна из житарица, воћа и поврћа. Добар пример здравог доручка је тврдо кувано јаје, поморанџа, чинија интегралних житарица са мало немасног млека. Немојте јести крофне и слатка пецива. Немојте јести житарице

Ваздух ивода Када се пробудите, одмах дубоко удахните, јер је довод ваздуха врло важан за разбуђивање организма (такође, побрините се да просторија у којој спавате буде прозрачна и не превише топла). Пошто подигнете главу с јастука, попијте чашу воде, која ће вам разбудити чула и подстакнути циркулацију.

Времејезапокрет Када се пробудите, одмах је време за покрет. Ако имате времена, направите неколико вежби за загревање. Најважније је да се крећете. Немојте очекивати да ћете одмах моћи да усвојите нову рутину, али временом и дисциплином, то ће вам постати лакше. Лако вам вероватно неће бити никад. Но, као и за све, и за то треба воље и времена.

пута дневно, почевши од здравог доручка. Доручак је добар за мршављење. Заправо, код људи који доручкују већа је вероватноћа да ће задржати здраву тежину.

пуне шећера. Оне нису ништа друго осим празне калорије. Избегавајте бели хлеб и пециво. Брзо ћете их сварити и после неколико сати бићете гладни и уморни. Немојте јести много пржене хране, сланине, пржених јаја и тоста. Додатна масноћа ће вам се само накупити у телу. Немојте јести чоколадице и пецива из врећице. Пуни су шећера. Не прете-

рујте с кафом. Немојте мислити да само можете пити кафу уместо да једете доручак, јер вам кава даје потребну енергију. Једите житарице које садрже мало шећера. Житарице с млеком су одличан доручак. Добро је појести јаје за доручак. Добре су и палачинке, али уместо мармеладе или чоколадног намаза, једите палачинке са свежим воћем. Свјежи воћни сок без шећера је изврстан за доручак. То ће вас подићи и без кофеина у јутарњој кафи. Зобене пахуљице су одлично јело. Уз млеко и мало шећера имаћете квалитетан доручак, од којег нећете тако брзо огладнети. Ако не волите да доручкујете или верујете да се не осећате добро после доручка, можете раздвојити доручак на два мања оброка. Поједите ујутро једно тврдо кувано јаје, а сат или два касније поједите јабуку или шаку лешника или бадема. Није тако тешко добро доручковати као што мислите. Сетите се сутра ујутро да је здрав доручак најбољи почетак дана. Приметићете колико ћете се боље осећати када не прескочите доручак.


dnevnik

OGLASi

~etvrtak20.decembar2012.

23


24

~etvrtak20.decembar2012.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 66113 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305. 66114

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 66115

IZDAJE SE name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma, cena 130e. Telefon: 063/538413. 65962 IZDAJEM garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Sve je novo i ima dva le`aja. Telefon: 060/462-07-00. 66112

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15002 TELEP, nova, odli~na, odmah useqiva garsowera od 25m2 na II spratu. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15003 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15004 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 PRODAJEM garsoweru od 12m2, na Grbavici. Telefoni: 064/36-14-033, 065/35-41-933. 66078 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239411. 65531

GRBAVICA, odli~an, noviji ukwi`en 1.5 stan od 34m2, terasa, mo`e zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 NOVA DETELINARA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice u prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 LIMAN, klasi~an 2.0 ukwi`en stan od 56m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 15011

DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15012 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15014 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon: 064/128-47-49. 66111 PRO DA JEM jedno ip so ban stan 31m2, Majevi~ ka, no vo gradwa, bez ulagawa. Tre}i od tri sprata, klima i opremqena kuhi wa. 34.000E. Telefon: 064/888-3465. 66072

NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 59.000, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15015 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 KEJ, ukwi`en, prazan, 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda na II spratu po ceni od 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 15019 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 15020

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72,100, Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15021 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15022 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15023 PRODAJEM troiposoban stan, 96m2, Du{ana Danilovi}a 7/111, prvi sprat, ili mewam za mawi uz doplatu, Novo naseqe. Telefoni: 400-669, 064/135-2012. 66144

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 MOLERSKA RADWA- najpovoqnije radimo demit fasade sa skelom molerske radove, adaptacije. Iskusni majstori, odmah slobodni. Telefon 063/518-346, 021/882-133 66120 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66137

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 65880 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 65881

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66041 PRODAJEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 66075

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

Miodrag Ristin Ivanka Popov ro|. Subotin 1938 - 2012.

Posledwi pozdrav bratu od Keke sa decom.

Sahrana }e se obaviti 20. 12. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

66191

Obave{tavamo dragu rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 19. 12. 2012. godine preminuo u 79. godini na{ voqeni suprug, otac i deda

O`alo{}eni: sin Sava, snaja Qiqana, unuci Ivana i Nemawa.

66190

Posledwi pozdrav

Nikola Momi} Sahrana }e se obaviti 20. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: supruga Mira, sin Vladimir, }erka Vesna, unuka Kristina i zet Stani{a. 66193

Du{anu Andri}u

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga majka i baka

od: Pucketa, Kneleta, Pauta, Price i Ko{uti}a.

66185

Posledwi pozdrav dragom stricu i dedi

na{em

Posledwi pozdrav te~i

Savka Kne`evi} ro|. Bala} Sahrana }e se obaviti danas, 20. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: sin Milan i }erka Milena sa porodicama. 66196

Miodragu Ristinu Bati

Ivici Jak{i}u od familije Jak{i} i Kokotovi}.

od porodice Vlaisavqevi}.

66197

66195

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od cewenog rektora.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i rektoru Univerziteta Privredna akademija.

Prof. dr \oka Male{evi} Bila nam je ~ast i zadovoqstvo da radimo sa tobom. Olga, Marko i Marijana Cari}. 640-1/P

Posledwi pozdrav UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15024 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 66081 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 66082

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 66083

Posledwi Bori.

pozdrav

kom{iji

Prof. dr \oka Male{evi}

Studenti, profesori i svi zaposleni na Fakultetima Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

Komemorativni skup }e se odr`ati u sredu, 26. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, u amfiteatru Univerziteta, ulica Cve}arska 2, Novi Sad.

640/P

Ivanki Popov

Borislav Bo{wakovi}

Sestra Dragica Sabqar sa porodicom.

66189

Stanari zgrade Radni~ka 51a, Novi Sad. 66177


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa `eqom da svojim malim an|elima budem uzor i podr{ka kakva je meni bila moja mamika

Znaju}i da }e qubav i `ivot pobediti sve, sa po{tovawem se opra{tamo od drage

Pro{lo je ~etrdeset dana tuge od kako nije sa nama na{

Radoman Kova~evi} Jagoda

Jagode Ivkov

opra{tam se od we, sa neizmernom tugom i beskrajnom qubavqu.

Nana, Dali i Milka, Pariz

66182

Posledwi pozdrav prijatequ

Vera [e{i}

Zauvek ~uvamo uspomenu na tebe. Hvala ti za sve {to si nam pru`io. Spokoj tvojoj plemenitoj du{i. Pomen obele`avamo 22. 12. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1924 - 2012.

Ivici Jak{i}u

Wena porodica.

66117

66170

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Kristini Kiri}

Du{an ^erni}

Ivici Jak{i}u

ro|. Stani{i}

Uvek sa nama. Aca, Du{ica, @eqko i Ivana Radoni}.

Cica i Tawa Jur~evi}.

66184

66183

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je u 80. godini preminuo na{ brat, deda i pradeda

Posledwi pozdrav na{em dedi i pradedi

Ivica Jak{i} 4. 9. 1932 - 18. 12. 2012. Sahrana je 20. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: ^ende{, Mihajlovi}, Mari} i Majer.

Osta}e{ se}awu.

zauvek

u

Dragi na{ tata i deda

Kristina Kiri} ro|. 1927. Sahrana }e se obaviti danas, 20. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Biqana, An|elka, Milo{ i Mi}a.

O`alo{}eni: sinovi Qubomir i Stanislav, snaje Evica i Jasmina, unuci Stojan, Milan, Ivan i unuka Nata{a.

66167

66166

Dragi na{ deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Branko Antonijevi} Nikada ne}emo zaboraviti {ta si sve u~inio za nas, koliko si nas voleo, savetovao i ~uvao.

od porodica: Stankovi}, Toma{ i Kalmar.

Tvoji: }erka Antonija i unuk Andrew.

Tvoji unuci: Alek, Barbara, Andrew, Teodora, Tamara i Milica.

66180

66163

66164

Posledwi pozdrav kom{iji.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 12. 2012. godine preminula na{a

na{em

66124

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

66179

Dragom prijatequ

S qubavqu, teta Mira i brat Zoran.

Branko Antonijevi}

Ivici Jak{i}u

preminula je 17. decembra 2012. godine. Ispra}aj za kremaciju }e se obaviti u subotu, 22. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Supruga Du{anka, }erka Nada, sin Branislav, snaja Dragana i unuci Milan i Marko. 66181

Posledwi pozdrav prijatequ

Na{a draga

1935 - 2012.

Wena Maca.

25

~etvrtak20.decembar2012.

prof. Branko Antonijevi} preminuo u 82. godini. Ispra}aj je u petak, 21. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Supruga Dara, deca Sandra, Antonija, Marijana i Milana sa porodicama. 66160

Dragi na{ tata i deda

Dragi na{ tata i deda

3 SE]AWE Pro{la je duga, nestvarna godina bez tebe.

Du{an Andri}

Riletu

Branko Antonijevi}

Branko Antonijevi}

Uvek si nas okupqao, ~uvao i brinuo za sve nas.

nedostaja}e nam tvoja re~, tvoje {ale i podr{ka.

Du{an ^erni} 20. 12. 2011 - 20. 12. 2012.

posledwi pozdrav od porodice Markovi}.

Stanari Rumena~ke 108.

Tvoji: }erka Sandra, zet Stevan i unuci Alek, Barbara i Milica.

Tvoji: }erka Marijana, zet Miroslav i unuke Teodora i Tamara.

66174

66176

66162

66161

Posledwi pozdrav bratu

DVOGODI[WI POMEN Pro{le su dve tu`ne godine od kada te nema me|u nama, a bol, tuga i se}awe na tebe nikada.

S qubavqu i dubokim bolom opra{tamo se od dragog supruga, oca i dede.

Miodrag Ristin Rile Sahrana je u petak, 21. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Slavica, }erke Boba, Tawa i Sawa, unuci Jelena, Ivan, Dea, Mila, Leo Lav i ostala rodbina. 66175

66153

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

20. 12. 1989 - 20. 12. 2012.

Du{an ^erni} Dule 1955 - 2011.

samo

Bolna je i te{ka istina da sa nama nije na{a voqena }erka i sestra. Utehe nema, zaborav ne postoji, a bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no.

Tvoje neute{na sestra Beba.

Zauvek o`alo{}eni, weni najmiliji.

66154

66010

Qubica Radojkovi} od brata Sime sa porodicom.

66119

Mara Travar

Du{anu Andri}u

1938 - 2012.

Verujem da qubav nikad ne prestaje. Iz beskraja tvoje slobode ona dose`e do nas bisernom stazom na{ih suza. S qubavqu, tvoji najmiliji: Jelena, na{a deca Branislav i Marija i Jasminka.

ro|. Dobri} iz Vilova Sejo, koliko nedostaje{!!!

mi

Uvek sa tobom u bolu i tuzi. Voqen, nezaboravqen.

Tvoja keva.

66118


26

06.30 09.00 09.05 09.55 10.00 10.10 11.00 11.35 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00

01.50 02.55

Добројутро,Војводино Државнипосао Архивфеномен Имемогсокака Вести Палета Заувекмлад Кухињица Вести Подистимкровом Центарсвета Додатиживотгодинама Вести Зеленисат Плавикруг Вестизаособесаоштећеним слухом ЏонатанКрик Документарнофељтонска серија ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Фолдеркултура ЏонатанКрик Сучељавање Војвођанскидневник Једаннаједан ДејвидКоперфилд Косовскидијалог,специјална емисија Документарнофељтонска серија Музичкипрограм Фолдеркултура

06.35 07.05 09.10 09.25 10.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.30 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.20

Кухињица–мађ. Миљеница Грување Концерт-Кулпинфест2012. НСџез фест2011. Емисија(мађ) Вести(мађ) Украјинскапанорама Лавзими,филм1.део Музичкипрограм Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) ДејвидКоперфилд Биографије Фолдеркултура Палета ТВПродаја

15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 22.35 23.05 23.50 00.30

tv program

~etvrtak20.decembar2012.

ГленКлоуз

Лав, зими Божић, 1183.године-краљ ХенриIIморадапронађенаследникасвогтрона.Његово краљевствообухваталојецелу Британију и половину Француске.Али,једномоћни краљ Хенри II није могао да контролише...својупородицу. Улоге: ГленКлоуз,Патрик Стјуарт, Ендру Хауард, Антал Конрад, Џон Лајт, Рејф Спал Режија:АндрејКончаловскиј (РТВ2,13.10)

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30

Лола Панонскојутро Врелегуме Закоракиспред Безцензуре Путоманија Војвођанскевести

СЕРИЈА

Др Мартин Др Мартин Елингам је угледни лондонски хирург.Он успева да оствари жељу да се пресели у неки мирнији крај. За њега неће бити тешко да склопи поверење и познанства код локалних мештана и све делује као права идила. Међутим његова ситуација почиње да се компликује... Улоге: Мартин Клунс, Каролин Кетс, Јан Мекнис, Стефани Кол Режија:МаркКроуди (Панонија,20.30) 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

08.30 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Панонскахроника Портретпривредника Војвођанскевести Лола Док.програм Војвођанскевести ДрМартин Војвођанскевести

Цртанифилм Хранаивино Серијскипрограм Украденасрца Вести Дунавскасалетла ИЦТплус Зодијак Вести Опчињени Ленија ЉудисаМенхетна Објектив(слов) Објектив(мађ) Хранаивино Какосекаже МистеријеКГБ-а Новосадскопоподне Сигуранквадрат Објектив Опчињени Витраж Личнагрешка МистеријеКГБ-а Објектив Таксисткиња ЉудисаМенхетна Украденасрца

10.15 Турски куп 12.10 Кошарка ВТБ лига: Јенисеј -Жалгирис 14.15 Најава шпанске лиге 14.45 КХЛ:Атлант -Металург Мг 16.45 Турскикуп 18.30 Премијер лига Магазин 19.20 Најава шпанске лиге 20.00 Холандски куп: Гронинген -Ајакс 22.00 Шпанска лига: Сосиједад -Севиља 00.30 Турскикуп

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола,12.30АБС шоу,13.00Репризе вечерњих емисија,14.00Дечији програм,14.55Инфо,15.30Кућица у цвећу, 16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Изблиза,19.30Кухињица,18.55Инфо,19.30 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Концерт,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00 Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

06.05 08.00 09.04 09.55 10.26 11.05 11.30

02.51 03.44 04.16 04.47 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волимијанеранџе,нотрпим Сасвим природно Моја лепа Србија Острво орангутана Фудбал-Жреб на наставак Лиге шампиона,пренос Дневник Спортплус Местозлочина:Њујорк Труине исповести,филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Мојрођаксасела ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око магазин Слагалица Дневник Мојрођаксасела Да,можда,не Велики изазов,квиз Местозлочина:Њујорк Дневник Хероји Ноћнибиоскоп:Напад на Вест Поинту,филм Волимијанеранџе,нотрпим Око магазин Сасвим природно Мојрођаксасела Верскикалендар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 01.30 01.45 02.30 02.35 03.25 04.00

Ексклузив Експлозив Дођинавечеру Тачно9 Одбачена Породичнетајне Скривенакамера Тачно1 ЛасВегас СулејманВеличанствени Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичнетајне СулејманВеличанствени Раднаакција Жариште Галилео Ноћнижурнал ЛасВегас Срећневести Породичнетајне Експлозив Ексклузив

12.00 12.15 12.31 13.21 14.50 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.15 23.16 00.05 00.30 01.17

Маја Сковран

Метрополис У вечерашњојемисији заокружено је прослављање јубилеја 75 година од оснивања Факултета ликовних уметности у Београду, приказом изложбе у Кући легата на којој су дела оснивача Факултета: Петра Добровића, Мила Милуновића и Томе Росандића, као и њихових савременика, тадашњих професора. О изложби говори Бојана Бурић,кустос изложбе. Уредница: Маја Сковран (РТС2,23.26) Слагалица ВикингВики МетроЕрни ДенииДеди АнаДобрић Под отвореним небом Великани Штоперица Музикаусветуматематике Прича се по граду Београд-вечити град СедницаНароднСкупштине РепубликеСрбије,пренос Програмзависиодтрајањапреноса 10.40 Српске спортске легенде: ИвоДанеу 11.03 ЕвропаиСрби 11.32 У свету 12.00 Међународни фестивал гитаре 12.33 Трезор 14.00 Фудбал:Жреб на наставак Лиге Европе,пренос 14.31 Великани 14.40 Штоперица 15.01 Прича се по граду 15.40 ТВ лица...као сав нормалан свет 16.22 Филозофија и...теорија праведног рата 16.55 Достојевски 17.55 Одбојка-ПС,ЦрвеназвездаПартизан,пренос 19.22 ДенииДеди 19.29 АнаДобрић 19.53 Мој лични печат 20.00 Даровница (Вршац),пренос 22.00 Достојевски 23.01 Живот и стандарди 23.26 Метрополис 23.55 Бунт 00.27 Ијаимамталенат 00.48 Трезор 01.44 Одбојка-ПС,ЦрвенаЗвездаПартизан(р)

06.44 07.21 07.44 07.56 08.03 08.11 08.40 08.49 09.10 09.30 09.56 10.00

dnevnik

07.25 Византија–Изгубљеноцарство 08.45Уздравомтелу 09.30Хоћудазнам 10.00Вести 10.35Док.серија:Улављојјазбини 11.30 Цртанифилмови 13.45Непобедиви:банзуке 14.45Топшоп 15.00Никита 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.00Дваипомушкарца 18.00Каослучајно 18.30Вести 19.10Непобедиви:банзуке 20.00Никита 21.00Филм:Возу3и10заЈуму 23.20Вести 23.55Спортскипреглед 00.15 Византија–Изгубљеноцарство 01.05Улављојјазбини

Небојша Глоговац

Хадерсфилд 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филм Пинк таргет Филм:Омиљени пар Ситивести Филм:Рођене убице Породичниобрачун СобарицасаМенхетна МаријанаиСкарлет САТ2 Хавторн Ситивести Опаснаигра Филм: Седам душа Филм: Краљеви мамба Опаснаигра Тријумфљубави Ситивести Филм: Последњи знак

РозариоДосон

Седамдуша Бен Томас је бивши инжењер кога изједа мрачна тајна из његове прошлости. Он креће на невероватно путовање у потрази за искупљењем, заувек мењајући животе седморо потпуних странаца. Улоге:ВилСмит,Розарио Досон, Вуди Харелсон, БериПепер,БилСмитровић Режија: ГабријелеМућино (Пинк2,20.00)

Раша је 30-годишњак који живи са оцем, пензионисаним алкохоличарем,у малом граду у Србији. Једва састављајући крај са крајем, даје приватне часове књижевности тинејџеркамаи води емисију налокалном радију. Улоге: Горан Шушљик, Небојша Глоговац, Војин Ћетковић, Јосиф Татић, Сузана Лукић, Јелисавета Саблић, Предраг Манојловић Режија: Иван Живковић (Хепи,16.15) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Вести Телешоп Хадерсфилд,филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловнастрана –квиз Истина или правда Луда кућа Долина вукова Филм Црвениорао Једнажељаједнапесмамикс

Срђан Карановић

Жариште Истражујемо шта ће се заиста десити 21. децембра, дана када се завршава календар древних Маја.Гости у студију су др Светозар Радишић, пензионисани војни стручњак који годинама истражује манипулације људским умом, др Миодраг Вуковић,стручњак за компаративну религију и Крешимир Мишак,аутор емисије на Рубу знаности. Водитељ: Срђан Карановић (Прва,22.15)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.15 02.30 04.00

Добројутро Брачнисудија Првинационалнидневник Папарацолов Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Причекојепишеживот Прељубници Националнидневник Маланевеста Нежељене Мојавеликасвадба Свезаљубав Прељубници Српскапосла Амиџишоу Филм: Пролаз Филм: РеалМадрид

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

8

27

„БИТЛСИ”И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише:Ијан Мекдоналд 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедетикупујући Штанетребаобући ШминкањесаКлио Екстремнипреображај Проблематичнебудућемајке Карсоновсвет Обрачунпосластичара Стручњакзаторте Компулзивногомилање Новацнајеловнику Уштедетикупујући Грађевинскеинтервенције ШминкањесаКлио Штанетребаобући Алесандровакухиња Стручњакзаторте Савршенстил Нованада Соулфудпородица Екстремнипреображај Мајамиинк Савршенстил

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00

42начинадасеубијеХитлер Ћелија Ратници Вучице Викторијанскаапотека Косизаправоти? Беленсијага–издржљивосту пролазномсвету Ускршњеострво–повратаку прошлост Ћелија Путовањаиоткрића Викторијанскаапотека Вучице Хрватскивладари Ловцинамитове 42начинадасеубијеХитлер Путовањаиоткрића ТајмтимгодинаX Ускршњеострво–повратаку прошлост

15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећниклинци Митраљезац БекиШарп Посаозастранце ХаролдиКумар Кобнаопсесија Проповедници Еротскифилм Еротскифилм

Кобнаопсесија БенКронинимасве.Сјајнепријатеље,сјајнудевојку и сигурну стипендију за колеџ.Алињеговживотсемењакадагановаученицапод именом Медис он увуче у авантурузаједнуноћ... Улоге: Џеси Бредфорд, Ерика Кристенсен, Шири Аплби Режија:Џон Полсон (Синеманија, 20.00)

Добро јутро,Хрватска Путовањерекамадивљине Документарнасерија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2,ток шоу Хрватска хроника БиХ Тренутак спознаје Позитивно Луда кућа Хрватска уживо Контакт 8.спрат,ток-шоу Тема дана Дневник Хрватска,2012.-док.филм Спектар Паралеле Пола сата културе Дневник 3 Циклус култних филмова: Француска веза,филм 01.30 Регионални дневник

07.00 10.15 11.04 12.00 12.40 13.30 14.32 14.50 15.28 16.02 16.58 18.00 18.20 19.10 19.30 20.11 21.06 21.55 22.30 23.10 23.50

Џим Кери

Трумановшоу Тридесетогодишњи Труман Бурбенкживиидиличнимживотом:радидоброплаћенпосао,станујеулепомградуна југу земље, а ожењен је лепомибрижномМерил.Међутим,светјеокодобродушног Трумана најобичнији привид јерјеоноддетињствазвезда најпопуларнијег ТВ шоуа на планети... Улоге: Џим Кери, Ед Харис, Лора Лини, Ноа Емерих, Наташа Мекелон, Холанд Тејлор Режија:Питер Вир (ХРТ 2, 20.00) 06.56 07.17 07.26 07.51 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45

13.00 13.15 13.40 15.06 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.05 19.30 20.00 21.45 22.35 23.36 00.24 01.09 01.52

Мала ТВ Балтазар Цртана серија ПричамтиоБожићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат Мерлин Краљевићи ја 4:Азијска авантура,филм Идемо на пут с Гораном Милићем ФотографијауХрватској Еко зона Снежана,филм ПричамтиоБожићу Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Два и по мушкарца Глобално село Мери Хигинс Кларк: Преврнута колевка,филм Телетабис Слатки свет Чарлијевих анђела,док.серија Труманов шоу,филм Топ гир 13,док.серија Нове авантуре старе Кристине Закон и ред:УК Звездана врата ЦСИ:Мајами Којак

Ерика Кристенсен

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судијезастил Школазапарове РазведениГари Једном давно Секс и град Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин.Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Суперзвездеплеса Школазапарове РазведениГари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Телоједоказ Џордан Шапат духова Секс и град

07.55Ју-Ги-Ох! 08.50Исплатисе 09.05Флешпојнт 11.20 Ексклузивтаблоид 11.40 Крвнијевода 12.55Ружаветрова 13.50СулејманВеличанствени 15.00Флешпојнт 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 22.30Пратњазавенчање,филм 00.10Потопљени,филм 01.55Астрошоу 02.55РТЛДанас

Пратња завенчање

12.15

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30

Браћаисестре Филм:Божићнапошта Вокер,тексашкиренџер Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер Ерика Браћаисестре Филм:Божићувеликомстилу Монк Видовњак Краљевскиболесници Филм:ЏекХантеринебеска звезда 01.20 Вокер,тексашкиренџер 02.20 Дијагнозаубиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

06.00 08.00 09.40 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Великајеза Бат21 Ени Плавалагуна ПегиСусеудаје Слушкињинаприча ЕдТВ Младиреволвераши2. Женаподуценом Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

07.30 Мекгајвер:Путдосудњег дана 09.00 Екстремнокрупанплан 10.00 Зојинтајниживот 11.30 Нитивидим,нитичујем 13.00 Окршајхоливудскихзвезда 14.00 Мирисжене 16.00 Апостол 18.00 Окршајхоливудскихзвезда 18.30 Шашавиробијаши 20.30 Окршајхоливудскихзвезда 21.00 Краљшкорпија 23.00 Мумија

КетЕлисјеженаутридесетимакојаживиуЊујорку.Немасрећеуљубави,ауправо је примила поруку да јој се полусестра Ејми удаје те да њенамајкаБанииотацВикторжеледанавенчањедође с пратњом како не би била самаиизгледалатужно... Улоге: Дермонт Мулруни, Дебра Месинг, Џек Девенпорт, Сара Париш Режија:Клер Килнер (РТЛ, 22.30)

Дебра Месинг

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Пецање голим рукама Како преживети катастрофу Најбољи остају

08.30 09.00 09.15 10.30 12.00 14.00 15.00 15.45 17.00 17.45 19.45 20.45 23.00 00.05 01.00

Олимпијскеигре Коњичкиспорт Фудбал Свиспортови Алпскоскијање Скијашкискокови Тенис Алпскоскијање Биатлон Алпскоскијање Најјачичовек Борилачкиспорт Покер Свиспортови Алпскоскијање

Vremeje„sada” ako se pobuna mladih s kraja {ezdesetih brzi zaokreti, visoka stopa potro{ivosti i bliizobli~ila u ru`nu farsu zapaqive reto- ska povezanost s trendovima i stilovima, sam po rike i besciqnog nasiqa, pretvarawe da sebi je instantan. Jedva nekoliko od prvih sto peto u velikoj meri nije isprovocirano krutom i sama Bitlsa traje du`e od dva minuta, a muzi~ka represivnom arogancijom tada{weg establi- struktura svih wih poprima brz ciklus ponavqa{menta bilo bi te{ko krivqewe ~iwenica. Jednako brutalan kao i hajka na Pokret za gra|anska prava, ovaj napad na kontrakulturu, pokrenut od strane vladinih pravnih agencija bio je masivan i paramilitaran, prigrliv{i sve metode, od sabota`a i {pijuna`e do razbojni{tava i napada. Policijska upotreba sile bila je neprimerena i garantovala je nastanak ekstremizma, ako ~ak nije i smi{qeno primewivana. Ameri~ka vlada smatrala je dru{tvenu kritiku, poja~anu kontrakulturom, direktnom pretwom nacionalnoj sigurnosti. Kao takav, spoj hipika i Nove levice predstavqao je „unutra{weg neprijateqa” koji se morao pobediti. Tako se ono {to je zapo~elo kao ozbiqan ali miroqubiv sukob izme|u roditeqskog konzervativizma i mladala~kog idealizma, postepeno izobli~ilo u `estok sudar represivne pro{losti i ultralibertarijanske budu}nosti. Osovina ovog sudara bila je revolucionarna sada{wost: SADA, u kom se ritualno zahtevalo da svi zahtevi demonstranata budu ispuweni. Ponavqawe ove magi~ne re~i na demonstracijama razdvaja {ezdesete od pedesetih i ozna~ava prekretnicu izme|u sve ve}e nestabilnosti sveta u kom danas `ivimo i isprazne krutosti iz koje je ona isko~ila u periodu izme|u 1963. i 1973. Principi prethodne generacije podrazumevali su promu}urno i poslu{no sticawe, zasnovano na nov~anom Pop je u potpunom haosu: Pit Taunsend planirawu budu}nosti i kontrolisawu sopstvenih apetita. U svojoj sr`i to je etika oskudice kao na~in `ivota, koju su prezirali „bur`uj- wa, koji je identi~an tupavoj pokretnoj traci xuski” revolucionari iz {ezdesetih, ali ju je bra- boksa. U pore|ewu sa snenom smireno{}u peva~a nio proletarijat; ipak, po~ela je da deluje zasta- iz pedesetih, poput Perija Koma ili Majkla Horelo kako se posleratno izobiqe pove}avalo, a lideja, pop muzika {ezdesetih bila je, prema remladi prvi put po~eli da tro{e novac. ~ima kulturnog analiti~ara s „prebivali{tem” u Me|utim, iako je relativno bogatstvo mo`da i grupi TheWho – Pita Taunsenda – „u potpunom habilo trenutni pokreta~ na~ina razmi{qawa „sa- osu”. da”, na delu je bilo ne{to dubqe: reakcija na du„Pravi trenutak” defini{e `ivot pop kulture hovnu nepokretnost, uporediva s onom bitni~kom i takav je natopio i muziku Bitlsa. Wihovo ponai egzistencijalisti~kom iz pedesetih. Velik deo {awe kod ku}e (puwewe gara`a mno{tvom rols toga (kako su Bitlsi zaberojseva i ku}a skupocenim le`ili u pesmi „Eleanor sme}em koje vi{e nikada Mladisuzakqu~ilidasu Rigby”) poteklo je od neunisu pogledali) uobi~ajespeha Crkve da pru`i no je me|u mladim pop zveverovawaroditeqazastarela i{ta vi{e od nedeqne zdama i mo`e da se shvati idajeodga|aweprijatnog analize lokalnih zajednikao blago ja~awe sindrosa m o o t k ri v a w abe s mi s le n o,po { to ca. Svojim obe}avawem ma skorojevi}a. Me|utim, jeovajsvetjedinikoji}e li~ne besmrtnosti, hrikako je Xorx Martin zaikadavideti {}anstvo je vekovima o~i nimqivo primetio, jednakongregacije preusmerako le`erna, pro`drqiva valo s nepravedne sada{wosti na blistavu budu}- „momentnost” pratila je i ~itav wihov studijski nost. Kada su Bitlsi i wihova generacija odrasta- rad. Lenon se nikada nije potrudio da neki inli, ~inilo se o~iglednim da religija nema nika- strument nau~i da svira kako treba, uvek `ele}i kve natprirodne mo}i da podupre svoje stavove. da odmah pre|e na izra`avawe onoga {to ima da Mladi su zakqu~ili da su verovawa roditeqa za- ka`e. starela i da je odga|awe prijatnog samootkrivawa Iako vredniji od svog partnera, i Makartni besmisleno, po{to je ovaj svet jedini koji }e ika- je pokazivao istu nestrpqivost i postajao je neda videti. miran ako bi do{lo do bilo kakvih odga|awa u @ivoti i stvarala{tvo Bitlsa prototipski su pripremi novih zvu~nih efekata koje su on i model poslehri{}anske „momentnosti”. Potpuno wegove kolege stalno tra`ili. Ako im je bio li{eni pomodnosti elitnog gradskog `ivota i potreban aran`man, neki neobi~an instrument poslovi~no sveznaju}e mudrosti popularne muzi- ili ~itav orkestar, Bitlsi su o~ekivali da to ke do 1963, wihovi rani tekstovi bili su bezbri- odmah bude spremno. ^ekawe je ubijalo sponta`ni, uli~ni, trenutni: iskazivawe stawa uma, bez nost koju su toliko cenili i vra}alo ih je naobzira na dob ili iskustvo, zainteresovanog samo trag u strpqivi, odlo`eni i spori svet wihoza uzbu|ewa, ~e`we i razo~arawa sada{wosti. vih roditeqa. ^ak su i sati improvizovawa koLenon je pri~ao o tome kao o ne~emu {to je posle- jem su se prepu{tali tokom svoje kasnije studijdica LSD-ja, ali imperativ „`ivqewa sada, ovog ske karijere bili vo|eni istim mentalitetom momenta” bio je sredi{wi deo kulture {ezdese- sada{wosti, dok su Martinovi tehni~ari zevatih. Tako|e, taj ose}aj mogao je da se prenese i na li i namr{teno gledali na sat, a grupa svirala ostale generacije, pa su ga osetili i mnogi u tri- i svirala, izgubqena u svom kolektivnom, nedesetima ili ~etrdesetima. Format pop muzike, prestanom „sada”.

I

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

20. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Немојте се изненадити ако се данас осе}ате као да вас неко гони {тапом или као да вас не{то тера да се кре}ете напред. Постоји пуно агресивне енергије у ваздуху која је прави кривац за то.

BIK 20.4-20.5.

Саберите се и схватите {та је оно {то вам срце `ели. Постоји агресивна сила која вам не дозвољава да изразите своја најдубља осе}ања данас. Будите сигурни {та је оно {то `елите и {та осе}ате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Усмерите своју агресивност у правом смеру данас. Ово не би требало да буде преви{е те{ко јер врло добро знате и разумете смисао добро обављеног посла и {та је потребно да би се ствари завр{иле.

Данас није прави дан да тумарате унаоколо. Постоје веома ва`не практи~не ствари које морате урадити пре него {то се препустите забави. Но}ни дога|аји би}е веома забавни ако прво завр{ите све. Поку{ајте да одр`ите своје емоције под контролом данас. Могу}е је да сте постали веома љути и при томе направили неку {тету како себи тако и онима који вас окру`ују. Ва`но је да будете скромни. Мо`да осе}ате како неко `ели да вам поквари забаву. Не заборавите ко сте. Не будите изнена|ени уколико осетите негативност од некога или не~ега. Уколико се ово деси само наставите даље.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обезбедите себи стабилно окру`ење где не}ете разми{љати о бригама или иза|ите на тр~ање по крају. Када се ослободите напетости има}ете све`, нов став уз који мо`ете да у~ествујете у свим изазовима. Постоји пуно агресивности у вама данас, али то мо`е бити веома корисно за оно {та радите. Поседујете пуно практи~не снаге која }е вам помо}и да останете стабилни и реални поводом одре|ених питања.

О~екујте данас уве}ану емотивну напетост. Мо`да сте на ~елу акције која вас тера да идете ви{е и даље. Будите сигурни да при руци имате мапу како се не бисте прона{ли у сред ни~ега.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас је сјајан дан за вас. У стању сте да остварите много тога, остављају}и ве~е отворено за забаву. Када се побринете за све послове, слободно се препустите дру`ењу са пријатељима.

Ви сте права особа за посао у скоро свак ој сит уацији на коју наи|ете. Поседујете инстинкт који је потребан за напредак на пројекту, окупљање ресурса и одр`авање позитивне атмосфере.

Поку{ајте да др`ите језик за зубима данас. Иако мислите да имате све одговоре, мо`да нисте обратили па`њу на све делове слагалице. Емотивна агресија се налази свуда у ваздуху око вас.

TRI^-TRA^

Малетајне МеганФокс V REMENSKA

Облачно,алибезкише

Vojvodina Novi Sad

Глумица Меган Фокс (26) је у септембру постала мама, а већ после месец дана се појавила у серијисвогмужаБрајана Остина Грина без десетак килограма вишка које је добила током трудноће. Никоме није било јасно како, али лепа глумица је коначно открила тајну. Избацила је млечне производе из исхране и то је то, барем онатакотврди. - Нисам вежбала јер то и није препоручљиво после порођаја. Само сам из исхране избацила млечнепроизводејерониутичуна хормонеинисудобризаорганизам -реклајеМеган. Свакој младој мами која има проблем са килограмима глумица саветујеисто.

PROGNOZA

3

Subotica

3

Sombor

3

Kikinda

2

Vrbas

4

B. Palanka

3

Zreњanin

3

S. Mitrovica

3

Ruma

4

Panчevo

3

Vrшac

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

2

K. Mitrovica

2

Niш

2

Evropa

НОВИ САД: Преовлађујућеоблачноивећиномсуво.Могућисуи повремени сунчани интервали. Дуваће слаб северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура -1, а максимална око3степена. ВОЈВОДИНА: Преовлађујућеоблачноивећиномсуво.Могућису икраткотрајнисунчаниинтервали,посебноназападуисеверу.Дуваће слабсеверозападниветар.Притисакизнаднормале.Температураод2до4степена. СРБИЈА: Углавномоблачноивећиномсуво.Понегдејемогућкраткотрајнислабснег,савећомшансомнајугоистокуСрбије.Насеверозападућебитиповременихсунчанихинтервала.Дуваћеслабсеверозападниветар.Притисакизнаднормале.Температураод-2до4степена. Прогноза за Србију у наредним данима: У петак променљиво облачноисуво.Крајемдананаоблачењесамаломшансомзакишу.За викендпроменљивооблачноузкраткотрајнесунчанеинтервале.УнедељунаоблачењеипоподненасеверуСрбијеснег,којићесеувечеи уноћикапонедељкупрошитинаосталекрајеве.Упонедељакхладнијеузповременснегпреподне. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Посебна опрезностсепрепоручујекардиоицеребро-васкуларнимипсихичким болесницима. Код метеоропата су могући болови у костима и зглобовимаипојачананервоза.

Madrid

14

Rim

12

London

10

Cirih

3

Berlin

1

Beч

1

Varшava

-5

Kijev

-12

Moskva

-17

Oslo

-6

St. Peterburg -12 Atina

12

Pariz

10

Minhen

3

Budimpeшta

2

Stokholm

-2

VIC DANA ХвалисеПерицапред друштвом: -Знатедамојтатаможе дадигнетоп. Свиугласкажу: -Немашансе. АПерицаће: -Може,кадиграшах.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

45 (1)

Slankamen

190 (2)

Apatin

118 (4)

Zemun

273 (3)

Bogojevo

115 (6)

Panчevo

294 (-4)

Baч. Palanka

130 (0)

Smederevo

466 (2)

Novi Sad

127 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

180 (6)

Tendencija porasta

Senta

246 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Titel

182 (2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

146 (30)

TISA

-36 (9)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 338 (41) Beograd

Kusiћ

229 (2)

50 (0)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 20.decembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you