Page 1

NOVI SAD * NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

E

D

E

Q

I

20. DECEMBAR 2009. GODINE Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[ - RESKE

Zahtev za prijem u ~lanstvo Evropske unije

Povratak u budu}nost – slobodno u Evropu!

str. 3

O [TRAJKU (I „HAP[EWU”)

[umski {pacirung

str. 3

GODINA LXVII BROJ 22578 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

ODLUKA VLADE SRBIJE

str. 2

Zoran Jawetov

N

m y

N

Ministarsko tumarawe lapova~kom prugom

str. 4

* * * NALI^JE PRAVOVERNE JAVNOSTI

[OROM, S BOROM

Tamo ne~iji krivci

To{ke provodayija

* * *

str. 9

str. 5

PREDSEDNIKOVA VIZIJA DECENTRALIZACIJE

Statut - primer ili upozorewe?

str. 5

* * * UPOTREBA @IVOTA

Mo} pravog imena

^ista~i puteva na popravnom

str. 9

str. 16

TANAK REZULTAT DVONEDEQNOG SAMITA O KLIMI U KOPENHAGENU

Jo{ }emo se dogovarati

Ba{ hladno! Najvi{a temperatura -5 °S

Foto: J. Pap

„Imamo dogovor”, rekao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi na kraju kopenha{kog samita o klimatskim promenama i obmanuo milijardu-dve stanovnika planete koji su ~ekali rezultat dvonedeqnog natezawa oko kvota za smawewe ugqen dioksida i cene koju dr`ave za to moraju da plate. Sarkozi je saop{tio da je predvi|eno da sve zemqe, ukqu~uju}i i Kinu, podnesu pisane planove za smawewe emisija ugqen dioksida do januara 2010. godine. Sve zemqe potpisale su i plan kojim se zemqama u razvoju obezbe|uje godi{wa pomo} od 100 milijardi dolara do 2020. godine . str. 11

str. 8

S P O R T

„ PO^IWE „DNEVNIKOV” TURNIR

str. 12–15

„ ANA NAJLEP[A NA SVETU


nedeqa20.decembar2009.

c m y

2

ODLUKA VLADE SRBIJE

Zahtev za prijem u ~lanstvo Evropske unije Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da je Vlada donela odluku o podno{ewu zahteva za kandidaturu za prijem u ~lanstvo u Evropske unije. Cvetkovi} je rekao da }e odluku o tome kada }e Srbija mo}i formalno da podnese kandidaturu doneti predsedavaju}a EU, [vedska. „O~ekujemo nakon dono{ewa ove odluke koja predstavqa deklaraciju o na{em politi~kom stavu, da od predsedavaju}eg Evropske unije, [vedske, dobijemo informaciju o tome kada ta kandidatura mo`e biti i formalno podneta“, rekao je Cvetkovi}. Cvetkovi} je rekao da je odluka o podno{ewu kandidature rezultat dugog i iscrpnog rada Vlade, ali i nevladinog sektora i drugih ~inilaca koji su podr`ali evropske integracije. „Tom odlukom Srbija je trasirala pravce kojima }e se kretati u narednom periodu i pokazala da deli te`ewe evropskih dr`ava“, rekao je

Cvetkovi} na konferenciji za novinare. Predsednik Srbije Boris Tadi} rekao je da odluka o podno{ewu kandidature za ~lanstvo u EU predstavqa prekretnicu i novu etapu koja }e zahtevati duboke i bolne refor-

me, ali }e na kraju gra|anima i wihovim porodicama doneti korist. On je rekao da je Srbija obavestila evropske lidere o nameri da podnese kandidaturu i da je ta odluka nai{la na veliku podr{ku evropskih partnera.

EVROPSKI KOMESAR OLI REN

Logi~an potez Beograda Evropski komesar Oli Ren je izjavio u Briselu da je „sasvim logi~no i prirodno da Srbija u jednom trenutku zatra`i status kandidata za ~lanstvo u Evropske unije“ i naglasio da Srbija ima evropsku perspektivu ~iji je kona~ni ciq ulazak u redove EU. „A kad je u pitawu ~as kad }e Srbija podneti zahtev za kandidaturu za ~lanstvo, nadam se i uveren sam da je Srbija to usaglasila sa {vedskim predsedni{tvom i ~lanicama EU“, rekao je Ren u susretu s pedesetak srpskih gra|ana koji su prvi put i bez viza posetili EU u Briselu. Evropski komesar je ocenio da je ukidawe EU viza za Srbiju istorijski dan i, tako|e, novi po~etak u odnosima Srbije s Evropskom unijom. „Dan je to kad vize vi{e nisu potrebene, a vrata Evropske unije sasvim opipqivo otvorena“. Ren je ukazao na to da su srpske vlasti i parlament predano radili na tome da se izdejstvuje uki-

SRS: Odluka bez smisla [ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije Dragan Todorovi} smatra da odluka Vlade Srbije da podnese zahtev za ~lanstvo Srbije u EU „apsolutno nema nikakvog smisla“. „Svi relevantni izvori i ~iwenice govore o tome da Srbija u EU mo`e da u|e tek 2017, 2018. godine, a da je realno tek posle 2014. podneti zahtev“, rekao je Todorovi} Tanjugu. „Ova bela {engen lista ili bezvizni re`im ulaska u EU na{ih gra|ana, pla}eno je cenom koja, prosto, ne mo`e da se zamisli, pre svega, prihvatawem Euleksa, odustajawem od Rezolucije 1.244 i ono {to je mnogo tragi~nije - prihvatawe Statuta Vojvodine, Zakona o prenosu nadle`nosti i po~etak puta odlaska Vojvodine iz Srbije, odnosno stvarawa nove federalne jedinice na teritoriji Srbije“, naveo je on.

Ili}: Srbija nije spremna Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} ocenio je da Srbija „nije zrela za ulazak u EU“ i da je potpisivawe zahteva za kandidaturu „deo politi~ke kampawe aktuelne vlasti“. „Potpisivawe zahteva je deo euforije i moglo se o~ekivati da }e vlast napraviti takav potez posle ukidawa viza i odmrzavawa Prelaznog trgovinskog sporazuma“, izjavio je Ili} Tanjugu. On je dodao da Srbija pre kandidature za EU treba da re{i sve ekonomske i socijalne probleme, ali i da napravi korak u borbi protiv korupcije.

dawe viza EU za srpske dr`avqane, mnoge reforme su ostvarene da bi se upravqawe granicama u Srbiji, paso{i, zakoni usaglasili s evropskim normama. „Ukidawe viza nije bo`i}ni poklon, ve} priznawe EU da je Srbija, isto kao i Crna Gora i Makedonija, sada sposobna da po{tuje evropska pravila, kad je u pitawu vizna liberalizacija i za{tita na{ih zajedni~kih granica“. „Posao nije jo{ zavr{en“, istakao je Ren, „srpske vlasti moraju sprovesti usvojene zakone, jo{ predanije sprovoditi pravila o nadzoru granica, poja~ati bitku protiv organizovanog kriminala i korupcije, {to je, znam, i `eqa srpskih gra|ana“. Evropski komesar je podsetio na to da je pro{le nedeqe tako|e stavqen na snagu prelazni trgovinski sporazum EU-Srbija, {to je zajedno sa viznom liberalizacijom od kqu~ne va`nosti za mogu}i status Srbije kao kandidata za ~lanstvo u EU.

Vejvoda: Suverena odluka Izvr{ni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejovoda rekao je da je suverena odluka Srbije kad }e podneti zahtev za ~lanstvo u Evropsku uniju (EU). „Suverena odluka Srbije je kad }e podneti zahtev za ~lanstvo, a sa druge strane je jasno, s obzirom da ulazimo u zajednicu od 27, zemaqa da to treba da se radi u tesnoj vezi sa tim ~lanicama, odnosno sa predsedavaju}om EU, [vedskom u ovom trenutku“, kazao je Vejvoda agenciji Beta. On je ocenio da datum koji [vedska odredi za kandidaturu Srbije u EU treba shvatiti kao dobronamernu preporuku. Vejvoda je podsetio i da je komesar za pro{irewe EU Oli Ren izjavio da }e [vedska kazati kad je mogu}e da se to uradi.

Dobit 650 miliona evra godi{we Srbija od procesa evropskih integracija mo`e da o~ekuje dobit 650 miliona evra godi{we, a neto finansijski efekat ukqu~i}e rast bruto dru{tvenog proizvoda oko 1,5 odsto i 200 miliona evra neposredne pomo}i iz pretpristupnih fondova, pokazala je studija „Efekti integracije Srbije u EU“. Prema makroekonomskim pokazateqima, bez ulaska u EU stopa rasta BDP bila bi u narednih pet godina 3,4 odsto, a sa ulaskom u EU 4,7 odsto, investicije po stanovniku umesto 1.380, bile bi 1.880 evra, a strane direktne investicije dosti-

gle bi 2.300 evra po stanovniku, umesto 1.400 evra. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za evropske integracije Radmila Milivojevi} je kazala, prilikom predstavqawa te publikacije, da novi model razvoja Srbije zahteva podizawe ozbiqne, odr`ive i dugoro~ne strategije pove}awa konkurentnosti u atmosferi dobro ure|enog privrednog ambijenta. „Nesporno je da Srbija svoju perspektivu ne mo`e da gradi van EU, a na{ privredni rast zavisi}e od konkurentske sposobnosti doma}e privrede“, rekla je Milivojevi}eva.

Iz Kosova za EU bez viza 2011. godine Gra|ani Kosova se mogu nadati putovawu bez viza u dr`ave Evropske Unije u 2011. godini, pi{e broju dnevnik „Ekspres“. Zamenik premijera Kosova Hajredin Ku~ij je rekao da }e Kosovo 2010. ispuniti uslove za liberalizaciju viznog re`ima Evropske unije, koja bi, kako je naveo, trebala da usledi 2011. godine, preneo je list „Ekspres“. „Kosovo ima otvoren put ka liberalizaciji viza. Na{e institucije }e se maksimalno anga`ovati na ispuwewu uslova iz Brisela“, rekao je Ku~i i dodao da }e Kosovo u ostvarewu tog ciqa sara|ivati sa Evropskom komisijom.

„Odluku o tome kada }e Srbija podneti kandidaturu, kao {to je red, done}e zemqa presedavaju}a Evropske unije“, rekao je Tadi} i dodao da je tokom {vedskog predsedavawa doneta odluka o podno{ewu kandidature i da se ~eka datum „kada }emo biti pozvani“. Predsednik Srbije rekao je da nema nikakve dileme da [vedska i bez hap{ewa ha{kih optu`enika Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a mo`e da odredi datum za podno{ewe kandidature, jer Srbija ~ini sve da okon~a saradwu s Ha{kim tribunalom. „Srbija namerava da okon~a saradwu sa Tribunalom zbog na{ih gra|ana, pomirewa, bezbednosti i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana, a ne zbog EU i Ha{kog tribunala i mi }emo taj posao zavr{iti“, rekao je Tadi}. Vlada je usvojila na ju~era{woj sednici memorandum u vezi sa podno{ewem zahteva za prijem u ~lanstvo EU.

Srpska delegacija dobrodo{la Ministarstvo spoqnih poslova [vedske saop{tilo je po{to je Vlada Srbije donela odluku o podno{ewu kandidature za punopravno ~lanstvo u EU, da je srpska delegacija dobrodo{la u Stokholm u utorak. „Ministar Karl Bilt je rekao da su dobrodo{li u Stokholm u utorak, 22. decembra. To je jedini wegov komentar“, rekla je Tanjugu portparolka {vedskog Ministarstva spoqnih poslova Irena Bu{i}. Ona je precizirala da }e sastanku srpske delegacije i zvani~nika [vedske, koja predsedava EU do 1. januara 2010. godine, prisustvovati {vedski {ef diplomatije Bilt i premijer Fridrih Rajnfelt, kao i evropski komesar za pro{irewe Oli Ren.

SKUP[TINA SRBIJE

Glasawe o buyetu pa nova sednica Poslanici Skup{tine Srbije nastavi}e rad u ponedeqak, kada bi, prema najavama rukovodstva parlamenta, trebalo da glasaju o predlo`enom buxetu za narednu godinu, ali i da zapo~nu novu sednicu parlamenta, na ~ijem je dnevnom redu 13 predloga zakona. Prema najavi predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki} Dejanovi}, poslanici }e se o predlogu buxeta za 2010. godinu, pet prate}ih buxetskih zakona i nekoliko predloga zakona o potvr|ivawu me|unarodnih finansijskih sporazuma, koji su na dnevnom redu {este sednice jeseweg zasedawa parlamenta, izja{wavati u ponedeqak. Predlogom buxeta za 2010. godinu predvi|eni su prihodi u iznosu od 656 milijardi dinara, rashodi 763 milijardi, a deficit 107 milijardi dinara. Me|u prate}im buxetskim zakonima su predlozi zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr{ci porodici s decom, o izmenama i dopunama Zakona o preuzimawu akcionarskih dru{tava, o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, kao i o izmeni Zakona o osigurawu. Na dnevnom redu je i pet predloga zakona o potvr|ivawu me|unarodnih finansijskih sporazuma kojima se Srbiji ustupaju sredstva u ukupnom iznosu od 699,9 miliona evra. Na dnevnom redu nove sednice su predlozi zakona o vanrednim situacijama, za{titi od po`ara, izmenama Zakona o Bezbedonosno - informativnoj agenciji, o izmenama i dopunama Krivi~nog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o parni~kom postupku, upravnim sporovima...

DNEVNIK

Ambasadori na prelazu Gradina Ambasadori Srbije i Bugarske, Aleksandar Crkvewakov i Georgi Dimitrov, ju~e ta~no u podne pre{li su grani~ni prelaz Gradina, na srpsko-bugarskoj granici i time simboli~no ozna~ili ukidawe viza Srbiji. Tom ~inu prisustvovali su ~lanovi parlamentarne delegacije Skup{tine Srbije, carine i pograni~ne policije dveju zemaqa, lokalne vlasti iz Dimitrovgrada i konzul Bugarske u Ni{u Georgi Jurukov. Sa bugarske strane do~ekali su ih ministar bez portfeqa zadu`en za dijasporu Bo`idar Dimitrov, predstavnici ministarstva unutra{wih poslova Bugarske i bugarske carine. Ambasador Srbije u Sofiji Aleksandar Crkvewakov rekao je novinarima da je ukidawe viza od velikog zna~aja za gra|ane Srbije koji su 20 godina morali da ~ekaju vize u redovima ispred zapadnih ambasada. On je izrazio nadu da }e gra|anima Srbije bezvizni re`im koristiti za turizam i poslovne odnose sa evropskim zemqama i dodao da su ambasade spremne da to podr`e. Bugarski ministar za dijasporu Bo`idar Dimitrov rekao je da Srbiju „jo{ samo korak deli do ~lanstva u EU“.

Pedesetak gra|ana Srbije u Evropskom parlamentu Pedesetak gra|ana Srbije, koji su ju~e prvi put doputovali u {engenski prostor Evropske unije bez viza, posetili su Evropski parlament, ~iji im je predsednik Jer`i Buzek poru~io da ovim ~inom „u~estvuju u stvarawu istorije“. Buzek se dr`avqanima Srbije, koji dosad nikad nisu posetili neku zemqu EU, obratio video-porukom, po`eleo

im dobrodo{licu i naglasio da „bez solidarnosti nema stabilnosti, a bez stabilnosti nema boqitka“. Dolazak u Brisel je organizovala srpska vlada, a me|u srpskim gra|anima su humanitarni radnici, studenti koji su postigli istaknute rezultate na me|unarodnim takmi~ewima, vatrogasci i lekari, zaslu`ni za spasavawe qudskih `ivota, i drugi.

[EF MA\ARSKE DIPLOMATIJE PETER BALA@

Veze Srbije i Ma|arske boqe nego ikada

Ministar spoqnih poslova Ma|arske Peter Bala` rekao je da su veze izme|u Srbije i Ma|arske boqe nego ikada, ohrabruju}i dve zemqe da nastave rad na daqem pribli`avawu. Govore}i u Segedinu na obele`avawu desetogodi{wice rada fondacije „[ansa za stabilnost“, Bala` je naro~ito pohvalio napredak koji je postignut na dva plana - eliminisawu viznih obaveza i otvarawu novog grani~nog prelaza, prenela je ma|arska agencija MTI. Bala` je pozdravio obnavqawe direktnih letova na relaci-

ji Budimpe{ta-Beograd od pre nekoliko dana. On je naglasio zna~aj Segedinskog procesa, otpo~etog pre deset godina radi unapre|ewa srpsko-ma|arske pograni~ne saradwe i regionalne stabilnosti, nazivaju}i saradwu Dunav-Kere{-Maro{Tisa izme|u Ma|arske, Rumunije i Srbije uzornom. Prema wegovim re~ima, Hrvatska, Ma|arska i Srbija }e uskoro otpo~eti saradwu zasnovanu na ovom modelu, po{to sve tri zemqe ose}aju odgovornost za narod na Balkanu. Jedno od glavnih podru~ja te saradwe bi}e Bosna, najavio je Bala`.

Crkvena zvona za svetog Nikolu u Pri{tini Oko 30 Srba iz Pri{tine i okolnih sela obele`ilo je slavu Sveti Nikola u istoimenoj crkvi u Pri{tini, sa ~ijeg su se zvonika ~ula zvona prvi put posle 1999, odnosno od dolaska me|unarodnih mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju. Crkvewak Ilija Trajkovi} rekao je za agenciju Beta da je zvono crkvi u Pri{tini pre dva meseca darivalo bratstvo i vladika Teodosije iz manastira Visoki De~ani. Crkvu Sveti Nikola i paro{ki dom u Pri{tini potpuno su spalili i razorili albanski ekstremisti tokom martovskih nemira 2004. godine. Svetu liturgiju u delimi~no obnovqenom hramu Sveti Nikola uz blagoslov episkopa Artemija slu`io je paroh Lapqeg Sela i Pri{tine Milorod Cvetkovi}, koji je sa sve~arima obavio rezawe slavskih kola~a. Na obele`avawe Nikoqdana prvi put posle 1999. godine do{li su i nekada{wi stanovnici Pri{tine, a sada interno raseqena lica, uglavnom u Gra~anici. Crkvu Sveti Nikola u Pri{tini {tite pripadnici Kosovske policije.


DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

„DNEVNIK” NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[-RESKE POSLE UKIDAWA VIZA ZA GRA\ANE SRBIJE

INTERVJU NEDEQE

U

doma}e rakije i rumenih jabuka, jer je to ono {to znamo da proizvodimo i ~ega se ne stidimo ni pred kom{ijama, ni u Evropi - veli Eva Bohata iz Horgo{a, koja je s dru{tvom u Evropu krenula punih cegera. Dok smo hitali pe{ice ni~ijom zemqom koja Srbiju deli od Ma|arske i EU, pozdravqale su nas sirenama i verbalno bodrile kamionxije, odlaze}i ili vra}aju}i se iz Evrope.

Dobrom raspolo`ewu doprineli i muzikanti „Eridanusa”

Foto: M. Mitrovi}

Srda~an je bio susret srpskog ministra diplomatije Vuka Jeremi}a, kome je posle pono}i kao prvom "turisti" pripadnik ma|arske grani~ne policije overio paso{ da mo`e daqe, a u znak se}awa uru~ili su mu i spomen plaketu. Bilo je i {ampawca, ne samo prilikom dolaska ministra, nego i grupe Suboti~ana koji su stigli u dva autobusa. Laknulo je Beogra|anima koji su krenuli u Be~ da

Protokol o vra}awu ilegalnih migranata Ministri unutra{wih poslova Srbije i Ma|arske, Ivica Da~i} i Imre Forga{, potpisali su Protokol o readmisiji, kojim je regulisana obaveza vra}awa osoba sa ilegalnim boravkom u mati~ne dr`ave. Da~i} i Forga{ razgovarali su u ma|arskom mestu Reske, u blizini grani~nog prelaza Horgo{, i o statusu sporazuma Srbije i Ma|arske o grani~noj kontroli i Sporazumu o saradwi policijskih organa koji je potpisan u martu 2009. godine. Da~i} je posle prelaska granice Horgo{ novinarima rekao da ukidawe viza za gra|ane Srbije nije zna~ajno samo zbog slobodnog putovawa. "Nije su{tina samo u ukidawu viza i mogu}nosti da gra|ani slobodno putuju. Time je vra}eno dostojanstvbo gra|anima koji su sada jednaki sa ve}inom gra|ana evropskih zemaqa", rekao je Da~i}.

Pastor: Najzna~ajnija vest u 2009. godini [ef poslani~ke grupe mawina Balint Pastor ocenio je godinu na izmaku veoma uspe{nom, a kao najzna~ajnije doga|aje u woj naveo ukidawe viza, kao i potvr|ivawe Statuta Vojvodine u republi~kom parlamentu. Pastor je u izjavi Tanjugu izrazio o~ekivawe da }e i slede}a 2010. godina biti isto uspe{na, kako na poqu evropskih integracija, tako i u radu republi~kog parlamenta. „Jako bih voleo kada bi mogli odmah na po~etku godine u skup{tini da razgovaramo o zakonu o javnoj svojini, da kona~no op{tine i pokrajine dobiju nazad svoju imovinu posle 15 godina, kao i o zakonu o finansirawu Autonomne pokrajine Vojvodine. Oni su neophodni da bismo mogli govoriti o istinskoj decentralizaciji“, kazao je Pastor. Kada je u pitawu nastavak evropskih integracija, Pastor je izjavio da ne treba licitirati datumima, ve} svakog dana raditi na harmonizaciji doma}eg zakonodavstva sa evropskim. mo priliku i skrenemo pa`wu da smo opet postali deo velike evropske porodice. Ni malo ne zaostajemo za Evropom, samo nam fali da uslovi `ivota i privre|ivawa budu boqi, pa }emo opet biti bogata zemqa. Pre polaska na granicu u horgo{kom Domu kulture folklorni ansambl KPD "Bartok Bela" zaigrao je ~arda{, a me{tane i goste je rezgalio i novokne`eva~ki Tambura{ki orkestar "Lale". Odva`nim koracima krenule su i ma`oretkiwe kawi{kog ansambla "Step ap". Veseli muzikanti grupe "Eridanus" su se podelili, pa se deo ekipe obreo na prelazu, a ostali su se svojski trudili da naprave dobar {timung u Domu kulture. - Poneli smo kao {to je red kada se ide u goste, na{e dobre

gra|anima Evrope, makar samo po slobodi kretawa. - Mnogi od nas su ~itavu mladost proveli bore}i se za evropske vrednosti, tra`e}i da promenimo politiku koja nas je od Evrope i kom{ija odvajala, pa da se ponovo s wima spojimo i budemo zajedno. Ovo je prvi korak ka tome, i uz svo zadovoqstvo i radost, imam i jednu vrstu straha i odgovornosti, ho}emo li uspeti i u

posete rodbinu, sredove~noj ekipa u kolima borske registracije koja se zaputila u Francusku, kao i drugima koji su krenuli putevima Evrope. - Pre{ao sam granicu, vra}am se pe{ice i mogu da potvrdim da sve funkcioni{e, mo`e se bez viza u Evropsku uniju. Trebalo nam je gotovo 20 godina da budemo opet kao sav normalan svet, ono {to smo nekada bili. Dugo je trebalo ~ekati, ali boqe ikad nego nikad - rekao je sa osmehom u susretu sa Kawi`anima, Horgo{anima i Suboti~anima ministar Jeremi}. U dru{tvu Vuka Jeremi}a bio je gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}, koji tako|e nije krio zadovoqstvo {to se ose}a ravnopravnim s drugim

svim drugim elementima puta koji vodi ka kona~nom ciqu, ukqu~ivawu u EU - ka`e Vu~ini}. Sen}anin Laslo Rac Sabo, lider Gra|anskog saveza Ma|ara, konstatuje da je ovo najopipqivije {to je za gra|ane ura|eno za nepunu deceniju od demokratskih promena. - Puno zna~i to {to su nam vrata Evrope otvorena, da mo`emo slobodno putovati - ka`e Laslo Rac Sabo, koji nije `eleo da propusti prvu {etwu do Evrope bez vize. Predsednik civilne organizacije "Humentis" i poslovan ~ovek I{tvan [o{ iz Jermenovaca , veli da puno zna~i ovo pribli`avawe Evropi, {to }e gra|ani mo}i nesmetano da putuju, ali se nada da }e i Evropa u najskorije vreme sti}i kod nas. - Trenutno za biznis kojim se bavim ne}e mi bezvizni re`im pomo}i, ali ho}e u budu}nosti, kada }emo svi imati korist od ukqu~ivawa u Evropu - o~ekuje [o{. Zvani~nici Grani~ne policije @upanije ^ongrad pukovnik Gabor Eberhard i portparolka Silvana Tucakov, uz sav optimizam i euforiju me|u prvim putnicima posle stupawa na snagu vizne liberalizacije, predo~ili su da bezvizni re`im za gra|ane Srbije, Crne Gore i Makedonije, ne zna~i da }e putnike s mawe pa`we kontrolisati. - U najve}im letwim {picevima za 24 sata na ovom prelazu mo`e da pro|e oko 55 hiqada putnika, a da bi promet robe i putnika tekao nesmetano svaki dan }e se na osnovu procene anga`ovati tehnika i qudstvo. Prema putnicima iz Srbije odnosi}emo se po evropskom kodeksu, kao prema dr`avqanima iz tre}e zemqe. Ne}emo biti ni stro`i ni bla`i - kategori~an je Eberhard. Kawi`ane i Horgo{ane do~ekala je gradona~elnica Reske gospo|a Marta Marki Borba{ne, a uz nazdravqawe palinkom, {ampawcem i drugim kapqicama iz Suboti~ko-horgo{ke pe{~are, nagove{teno je da }e kom{ijska saradwa koja je oduvek negovana bez obzira da li su vize bile potrebne ili ne, biti jo{ prisnija. Po povratku na na{em delu prelaza muzikanti "Eridanusa" I{tvan A}im~ev, Erne i Karoq Varga, dali su sve od sebe, zdu{no sviraju}i muziku bez granica, a sre}ni povratnici iz pono}ne posete kom{ijama u EU igrali su i ~arda{ i kolo, da bi se narodno veseqe nastavilo u Horgo{u do zore. „ Milorad Mitrovi}

ZORAN JAWETOV, STRIP AUTOR

Prvi stradaju umetnost i rekreacija

Povratak u budu}nost – slobodno u Evropu! kidawe viza za gra|ane Srbije za odlazak u zemqe EU, na severu Ba~ke u pograni~nim op{tinama Kawi`a i Subotica, pokrenulo je gra|ane da u pono} izme|u petka i subote krenu kroz drumski grani~ni prelaz sa Republikom Ma|arskom Horgo{Reske, na{u najprometniju kapiju prema Evropi. U Horgo{u i Subotici slavqe je po~elo nekoliko sati pre nego {to se bez {engenske vize u novim biometrijskim paso{ima moglo preko grani~ne crte. U prvom pono}nom talasu pedesetak Horgo{ana i Kawi`ana ali i `iteqa iz drugih mesta, pod motom "Povratak u budu}nost - slobodno u Evropu", a sve u okviru manifestacije "Bez vize u EU" koju su partnerski uprili~ile civilne organizacije "Kawi{ki krug" iz Kawi`e i "Humentis" iz banatskog mesta Jermenovci, nakon obavqenih formalnosti na na{em delu prelaza krenulo je pe{ice ka drugoj strani udaqenoj oko kilometar, da se uveri da je dugo o~ekivani prolaz slobodan. - Ponovo se ose}amo slobodnim gra|anima Evrope i vra}amo se tamo gde nam je bilo mesto - ka`e Zoltan Balint iz "Kawi{kog kruga". - Na `alost, prethodnih 17 godina bili smo poni`eni ~ekawem u redovima ispred stranih ambasada i konzulata. Zbog toga smo i do{li da se na|emo tu u istorijskom trenutku i posetimo na{e prijateqe iz Reske. Veliki je doga|aj za nas, pa smo mislili da je dobro da iskoristi-

3

azgovor s osobom koja je u inostranstvu daleko priznatija nego u ro|enoj zemqi te{ko je zapo~eti pitawem druga~ijim od “za{to i daqe `ivi{ ovde?” Strip autor Zoran Jawetov ostao je na{ kom{ija zato {to voli ovde da `ivi, i ceo `ivot ~eka "da postane normalno" kako ne bi morao da ide negde drugde. On, zapravo, `eli da mu postane svejedno gde `ivi. Zanimalo nas je kako bi reagovao kada bi wegov primer servirali dana{woj deci gladnoj uspeha i priznawa: od totalne anonimnosti, preko saradwe sa francuskim izdava~em “Humanoid”, radom do svetskog priznawa ? - Rekao bih be{’te klinci, ne gledajte mene. Ne bih nikome da budem primer, ni vo|a, ni uzor. Protiv sam pra}ewa, obo`avawa, sledbeni{tva, kao i vere, jer vera zna~i “ja ne mislim”. z Zar ne misli{ da tvoja pri~a mo`e pokrenuti mlade, talentovane i nezadovoqne? - O, da! Mo`e, na neki na~in, ako im se poka`e da nije ceo svet zao i pokvaren. Ali, do uspeha su veliki faktori sre}a i situacija. z Nazvao si kolege “ludi i normalni”, da li si i ti takav? - Apsolutno. Mi smo ludi na najboqi mogu} na~in.

R

z Kako se to manifestuje u tvom slu~aju? - Kao kod ostalih: mi smo mekani, detiwasti qudi koji drugima ne `ele zlo. Ne volimo da se me{amo u gluposti, ve} zabavne i korisne stvari. z “Dizni” ti je bio inspiracija kao detetu, da li si promenio stav kada si shvatio da su prili~no surova korporacija? - Ne. Pristalica sam apsolutne dizinfikacije celog sveta, sve vi{e i vi{e. Nisu ni zli ni surovi, oni su mentalno najpo`eqnija i najzdravija korporacija na planeti. z Za{to? - Bazirana je na principima liberalnog kapitalzima, ideolo{ki ispravna i nudi vrhunski proizvode. z Dizajn plo~a i kwiga, muzika, televizija, strip... gde ti je ko`a potaman? - Najvi{e volim da radim za decu, ali to je nemogu}e. Ovde to niko ne}e da podr`i materijalno. Stripovi, da... z Ho}emo li do~ekati prvi nau~nofantasti~ni strip za decu? - Ne znam (smeh)... Ne zavisi od mene. z Strip i dr`ava, paralelni ili poklapaju}i svetovi?

- Oni jesu paralelni svetovi mentalno, ali strip `ivi u materijalnom svetu i po wemu se jako vidi kada je u dr`avi grozno. z Pitam jer si fasciniran Japanom i Azijom, wihovim stripom i modelom `ivota koji ih prati? - Fasciniran sam wihovom popularnom kuluturom i trudim se da {to mawe demistifikujem wihov na~in `ivota. z Probaj, u par re~i? - Jedina prava demifistikacija bila bi da nau~im sve azijske jezike, to bih voleo, ali ne bih boleo da u~im modele pona{awa i mi{qewa, jer me zanima samo stvarala{tvo.

z Da li je kultura sistem spojenih sudova? - Da i strip je prvi koji strada u svetu sirotiwe. Umetnost }e prva stradati, zatim rekreativni sportovi...

z Da li te je promenio uspeh serijala “Inkal” s Yonom Difulom? - Nisam ne{to svestan tog uspeha, nije me promenio... z Kako nisi svestan, jo{ malo pa milion prodatih kopija? - Ja to radim 23 godine, to kad se rasporedi... Pravi, divqi uspeh je kada proda{ milion kopija za mesec dana. z Scenarista Jodorovski je bio guru Yonu Lenonu i Piteru Gejbrielu, {ta ga ~ini tako harizmati~nim? - Ja ne padam na te wegove pri~e... U mom slu~aju, “kupio” me je dobrim, toplim prijateqskim odnosom. Verovatno i druge. z Na {ta su pali Lenon i Gejbrijel? - On je divan, obi~an ~ovek kog je te{ko zeznuti i prodati mu glupost. Ne znam, neko se primio na wegove kwige, neko na filmove i predstave... Ima i qudi koji ga ne podnose (smeh). z Obo`ava{ TV, daj nam razlog? - Medijum koji prenosi sve {to mi treba, zanimqiv, blesav, {aren, kompleksan, pru`a mi igrane sadr`aje koje najvi{e volim. Navu~en sam od detiwstva. z Za{to se ne smejem dok gledam na{e humoristi~ke serije? - Zato {to su lo{e i nisu sme{ne. z Opet, za{to su tako lo{e? - Jer qudi ne umeju to da rade, ne poku{avaju da naprave ne{to kako treba, nego samo da bi postojalo. z To, ipak, neko i gleda? - Gledaju qudi ali generalno, gledaju se i rijeliti {ouovi, to je najni`e i najglupqe. Qudi ne tra`e zabavu i izazov nego {to ni`e i ru`nije da im popuni vreme. z Da li na{i klinci imaju dobar izgovor {to ne vole stripove? - Nisam razgovarao s wima, ne znam ni da li znaju {ta su stripovi (smeh). Ovde to klinci ne tro{e, mi smo mali. U normalnim zemqama se to bezumno tro{i, naro~ito “mange”. z Ka`e{ da je autor Mobijus prvi vizuelni komunikator na Zemqi, da novosadska vlast deli wegovu viziju prvo bi...? - Poru{ila pola grada (smeh). z Da li bi wega poslao da u ime planete upozna vanzemaqce? - Mislim da je on taj susret odavno imao. Da, poslao bih wega i sebe. z S qubiteqima nau~ne fantastike sve izgleda tako lako...?

Pretovaren lepim, sre}an Prethodni gost Dnevnikovog “intervjua nedeqe”, pisac Vladimir Pi{talo, pitao je “na nevi|eno” Zorana Jawetova {ta je posledwe lepo video ili do`iveo? - Auuu... ja se toliko pretovarim lepim stvarima i “sadr`ajima kreativne provenijencije” (smeh). Neka kwiga, serija, muzika, film, ne mogu ni da se setim, 200 lepih stvari me dnevno drmne. z Sre}an si ~ovek? - Da, trudim se da lepo unosim vi{e stotina puta na dan. z Strip “Bernard Panasonik” je bio pionir psihodelije u SFRJ, da li su aktuelni politi~ari weni veterani? - (smeh)... Da, ono je bila psihodelija za ~i{}ewe mozga i du{e, ovo je nali~je psihodelije. z Smatra{ da odraslost ubija? - To je istina. Odraslost zna~i pristajawe na davqewa i gu{ewa koja su ti predodre|ena da bi funkcionisao i uklopio se. z Koliko ti je va`no da se igra{? - To ~oveka jedino i zanima, jako mi je bitno.

- Samo zvu~i tako. Mi smo te{ki i komplikovani, samo tako komuniciramo. z Savet klincima? - Ne slu{ajte nikoga. z Savet odraslima? - Ne slu{ajte nikoga (smeh). z Ko ne ~ita stripove, a morao bi? - Svi! A morali bi, zaista. z U stripu uvek ima kosmi~kog balansa, ako ve} nema pravde, a da Srbija postane strip, {ta bi se odmah promenilo? - Radikalna estetizacija svega. „Igor Mihaqevi}


4

DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

O [TRAJKU (I „HAP[EWU”)

ZEMAQSKI DANI TEKU

U svetonikoqsko (dobro) jutro Mo`da }e tamo videti da je na ceni i neki drugi na~in `ivota od ovog na{eg estradnog, politi~arskog i trgova~kog, mo`da im za oko zapadne da kafane ne rade celu no} jer qudi rade ceo dan, da su ulice radnim danom prazne, jer su deca u {koli, a odrasli na poslu, mo`da im se vrati nada

U

nedostatku zna~ajnije slova~ke, buweva~ke, {oka~ke ili hrvatske zajednice u mom selu malom, mi pravoslavni Ka}ani smo vaqda celog detiwstva zavideli malim Ma|arima jer je wima wihov Sent Mikula{ donosio darove i spu{tao ih u specijalno pripremqenu ~arapu. Bilo je kao neko polufinale za Bo`i} Batu, u komunizmu preru{enog u Deda Mraza, koji }e koje sedmice kasnije isto tako ili jo{ pompeznije do}i. Ni{ta nije vredelo {to }emo mi o na{em Svetom Nikoli jo{ boqe pro}i, jer je na{ padao (pa i danas pada) dve sedmice kasnije, a ko odmah daje – dvostruko daje. Ovu mudrost su, dakako, kao i sve ostale detiwarije, smislili odrasli, misle}i na prvom mestu na sebe, a tek potom i tek pomalo i na potomke. I jo{ jedna razlika: dok je onaj Mikula{ katoli~koj deci ulep{avao svako jutro 6. decembra, na{ Sveti Nikola donosio je de~je radosti tek uve~e 19. decembra, kad se skupe sve~ari i o~evi na{i, ujaci, stri~evi i dedaci postroje ~eqad, povade nov~anike, teatralno liznu pal~eve (da se, kao, ne zabroje) i darivaju ih. Ali ove godine, ta~nije u no}i kada je ovaj komentar i nastao – Mikula{ je do{ao svoj deci i odraslima (ako takvih uop{te i ima) u maj~ici Srbiji. Bila je to svetonikoqska no} za pam}ewe, gotovo kao ona pre 20 godina kad je pao Berlinski zid (a sve cigle popadale ba{ u na{e dvori{te). Srbija je iz bezveznog pre{la u bezvizni re`im, [engen }e uskoro zaboraviti ~ak i najuporniji gledaoci Srbqanovi}kinih komada, a odmah iza pono}i politi~ari su po~eli da skupqaju nove poene kod glasa~a masovno izvode}i narod iz otaybine na{e de`ele, neke pe{ke kod Horgo{a, a neke bome i besplatnim avionom sa sur~inskog aerodroma koji nosi ime najslavnijeg i najva`nijeg iseqenog Srbina Nikole Tesle. I sve {to }u vam tim povodom danas napisati, dakle u dan ~ekan milion godina, bi}e op{ta mesta ili bar podaci koji su se za ta nama toliko draga, op{ta mesta kandi-

Ministarsko tumarawe lapova~kom prugom apova~ki radnici nisu samo vi{e od deset dana zaustavili me|unarodni `elezni~ki saobra}aj ve} su izazvali i neke va`ne ministre srpske vlade da se razgolite i me|usobno bace jedni drugima rukavice u lice. Tako je, zabrinut za sudbinu lapova~kih radnika, a istu imaju jo{ hiqade zaposlenih u Srbije, ministar unutra{wih poslova, ali i prvi do premijera Srbije, Ivica Da~i}, javno poru~io da treba hapsiti gazde koji su radnike doveli do tolike bede pa danima le`e po prugama. “Udicu” je odmah prihvatio Mla|an Dinki}, ministar ekonomije, koji je otkrio ko je gazda firme ~iji radnici blokiraju me|unarodni saobra}aj i time nanose veliku {tetu dr`ave daju}i odmah priliku “kolegi” Da~i}u da upapsi jednog od najbogatijih qudi u Srbiji. Sam gazda, Mi{a Omega ili Milomir Joksimovi}, mada {iroj javnosti nepoznat, a pokazalo se izuzetno bogat ~ovek koji ima vi{e od 30 raznoraznih firmi, javno pita: Za{to me ne uhapse? Profesor Darko Marinkovi}, stru~wak za industrijske odnose, ocewuje da od wihove qubavi prema poni`enim ni{ta biti: - Da je ministrima zaista bitno u kakvom se stawu danas nalazi radni{tvo u Srbiji, oni ne bi pri~ali ve} bi radili svoj posao. Nije wihovo da bilo {ta najavquju i javno se prepucavaju. Odnos vlasti ove dr`ave prema radnicima je toliko svirep da nigde, i pored najboqe voqe, ne mogu da na|em primere takvog pona{awa prema gra|anima. Ve} vi{e od decenije radni{tvo u Srbiji je jedini i kona~ni gubitnik tranzicije. Ne samo zato {to je ona po sebi bolna i te{ka, ve} zato {to se vodila politika koja radnike gura na marginu i poni`ava. Oni `ive od svog rada i time su u ovoj dr`avi dovedeni u bezizlaznu situaciju. Ne sporim da je socijalna strana tranzicije svuda bila visoka, ali uspe{ne su bile samo one zemqe koje su uspele da na startu postignu socijalni dogovor izme|u radni{tva, poslodavaca i dr`ave o putevima tranzicije i raspodeli socijalnih posledica izme|u svih wih. Odnosno, da svi podnesu podjednak teret. Kod nas su profitirali samo tajkuni i dr`ava i pla{im se da smo sada vi{e nego ikad bli`i ostvarewu “cela Srbija jedna velika narodna kujna” i da }e i ministri koji sada brane radnike biti zadovoqni ako bude dovoqno novca da se svi gladni radnici u woj nahrane – obja{wava profesor Marinkovi}. Na{ sagovornik ukazuje i to da je neprimereno, a i van pameti, da jedan po jedan ministar obilazi radnike koji {trajkuju, slikaju se, uzvikuju parole kako radnike niko ne sme da {ikanira i da platu moraju dobijati a onda se okrenu, sednu u skupoceni automobil i odu u Beograd.

L

dovali. Povod je zaista veliki i zemqotresan, mada }e uticati na na~in `ivota 2 - 3 odsto na{ih gra|ana. Ako se ima na umu da samo 10 -11 odsto na{ih qudi ima paso{e, da ih polovina nikad nije koristila, a od onih {to su putovali polovina je gra|ana prvog reda, koji se nikad nisu pojavili u onim sramnim redovima za vize, jer je u interesu dr`ave bilo stra{no va`no da oni putuju svuda, pa jo{ i kojekuda, naro~ito leti i naro~ito na tursko i tuni`ansko primorje. Odakle smo od stotina i hiqada qubiteqa geografije i srpskih interesa slu{ali maltene istovetnu re~enicu: da je {vedski sto bio besplatan i da je radio po ceo dan. Non-stop. Tako da je ovo {to danas slavimo svi odreda zapravo poboq{alo `ivotne i radne uslove samo za onih 2 - 3 odsto gra|ana posledweg reda, mu~enika koji se, zbog op{te privredne propasti i besposlice, izuvenih cipela i bosi, ili u poderanim ili od znoja progorenim ~arapama – kao u Kusturi~inom “Podzemqu” - klackaju od buvqaka do buvqaka putevima zapadne Evrope, a na na{em kontinentu sve je Zapad ve} odavno, sve sem Srbije, Zapad su nam i Ma|arska i Slova~ka, pa i Rumunija i Bugarska, a tek da je Gr~ka Zapad – to smo znali od malih nogu, mada su joj mora topla kao da je, Bo`e mi prosti, ju`nije od nas. Ali nek nam je sa sre}om. Krenu}e polako i drugi na{i gra|ani. Mo`da }e tamo videti da je na ceni i neki drugi na~in `ivota od ovog na{eg estradnog, politi~arskog i trgova~kog, mo`da im za oko zapadne da kafane ne rade celu no} jer qudi rade ceo dan, da su ulice radnim danom prazne, jer su deca u {koli, a odrasli na poslu, mo`da im se vrati nada. Mo`da }e se sa tom Evropom i sprdati, ali }e to biti samo iz zavisti, nemo}i i neverice. I praviti glupe {ale, koje }e nam opet re}i vi{e o nama Balkancima, nego o toj Evropi koju dugo ne}emo mo}i da podnesemo, jer nam je nedohvatqiva. Dugo, sve dok je ne dohvatimo. „ \or|e Randeq

- Pa nisu mesta gde radnici {trajkuju modne piste pa da wima defiluju lepo i skupo obu~eni ministri! Tamo gde radnici izlivaju `u~ i muku, a to zna~i da im je prekipelo od svih godina poni`avawa, treba da ide samo onaj ko ima re{ewe za problem. Bilo da je uhapsio, bilo da je razgolitio gazdu. Ne treba mi-

- Nakon kupovine novi vlasnici ne samo da ne izmiruju obaveze dr`avi, dobavqa~ima i zaposlenima, ve} “isisavaju” novac iz kupqenog preduze}a. Firma se namerno gura u ste~aj i likvidaciju, dok druga “}erka firma”, preko koje se obavqaju nabavke i prodaje, slu`i za izvla~ewe novca i boga}ewe vlasnika. To je,

nistar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ko “kosovka devojka” da tr~i od jednih do drugih {trajka~a sa kr~agom i pe{kirom u ruci da ih umiva i vodom napaja, on treba da donosi re{ewe za nastali socijalni problem. Da bi to mogao, jer on sada ~ini jedino {to zna, ova dr`ava mora da ima odgovornu socijalnu politiku, ali i svaku drugu koja podrazumeva da nijedan tajkun ne mo`e da kupi pred-

ako bismo hteli da stvari nazovemo pravim imenom, kriminal kroz legalne tokove. Po{to je takvih firmi mnogo, a dr`ava ne reaguje, radnici se okre}u sve radikalnijim potezima kako bi skrenuli pa`wu javnosti na svoj problem. Mnogi su kupovali firme zbog „prawa novca“ i atraktivnog prostora, a da nisu bili ni upoznati sa delatnostima kojima su se one bavile – smatra Orbovi}.

Da je svako u dr`avi radio svoj posao... - Da je dr`ava odredila druga~ija pravila pona{awa, onda bi i nove gazde u Srbiji bile druga~ije. Ne dovodi se u pitawe ne~asno postupawe ovda{wih tajkuna jer oni su formalno gledano radili sve po zakonu, a to {to dr`ava nije kontrolisala sprovo|ewe zakona to ipak nije wihov problem. Oni su, {to je zdravorazumski, kupili da bi zaradili. E sad {to su oni samo zara|ivali a dr`avi i radnicima ni{ta nisu davali, to opet nije wihov problem ve} problem onih koji vode ovu zemqu. Da je svako u dr`avi radio svoj posao onda mnogi dana{wi tajkuni ne bi bili toliko bogati jer bi deo wihovog profita bio kod radnika i u dr`avnoj kasi. ^im jedan mesec gazda nije platio doprinose i isplatio plate radnicima, dr`ava je morala da mu sko~i za vrat. Umesto toga dr`ava je pu{tala da oni godinama ne pla}aju doprinose, mesecima ne ispla}uju plate i mirno posmatrala kako kr{e zakone. Pa da je htela da goni i hapsi, u~inila bi to tada, a ne sada kada radnici {trajkuju – ka`e profesor Darko Marinkovi}. uze}e zato {to mu trebaju lokali, imovina ili zemqi{te, ve} mora da ima garanciju da }e da nastavi proizvodwu i qudima omogu}i da zarade – zakqu~uje profesor Marinkovi}. Lider samostalaca Qubisav Orbovi} podse}a da je najboqi pokazateq o privatizaciji u Srbiiji podatak da je 25 odsto ugovora ve} raskinuto, dok je me|u preostalima veliki broj tako|e pod znakom pitawa.

Biv{i direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlovi} obja{wava za na{ list da dr`ava dobro zna kome je rasprodala preduze}a po Srbiji i da je mo`da samo za javnost novo ime gazde lapova~kih radnika, ali za wu je on dobro poznat i o~igledno nije sporan. - O~igledno je dr`ava izgubila svaki legitimitet u o~ima gra|ana pa zato imamo masovnu pojavu raznoraznih ekstremnih

protesta, od blokada pruga i ulica, do odsecawa prstiju. Gra|ani vide dr`avu kao nekog ko ne vodi ra~una o op{tem interesu. Predstavnike vlasti qudi vide kao nekog ko se bavi li~nim boga}ewem i svojim poslovima i veruju da samo ako ga dovoqno pritisne{ da ga zaboli, onda }e on reagovati i dati pare. Qudi veruju da zato {to se vlast vozi u najluksuznijim automobilima i naglo se bogate da para ima, samo im se ne da. Kada se tako rezonuje, onda je logi~no da radnici pribegavaju ekstremnim situacijama. S druge strane, dr`ava popu{ta u takvim sotuacijama. Jedna je stvar imati simpatije za nesre}u qudi kojima vlasnik nije dao plati, no to ne zna~i da se mo`e tolerisati da oni blokiraju prugu. Tu dr`ava mora da reaguje i da skloni radnike sa pruge istog minuta, a zatim da im da priliku da javno iznesu svoje probleme. Dr`ava koja popu{ta i pregovara sa radnicima koji blokiraju prugu, kao i ministri koji kod wih odlaze i daju im kojekakva obe}awa, i daqe potvr|uje da zapravo nikakve dr`ave ovde nema. Kojeg su to velikog tajkuna koji upropa{}uje preduze}a uop{te ovde uhapsili i procesirali? Ovde se neko bogat dira jedino po nalogu, kada se posva|a sa nekim iz vlasti ili ne}e da im pla}a hara~. U razgra|enoj dr`avi, jer to imamo i na vrhu od strane politi~ara, ali i na dnu od strane radnika koji blokiraju sve i sva{ta i nije ih briga {to time drugim radnicima uzimaju hleb jer ih onemogu}avaju da rade, profitiraju jedino tajkuni kojima odsustvo bilo kakve dr`ave i te kako – ka`e Pavlovi}. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramovi} ka`e da dr`ava zaista treba da hapsi privatnike koji ne ispla}uju plate i ne upla}uju dopriose i da on tu dileme nema. - Neka hapse sve vlasnike koji rade nezakonito. ^ak nas je obradovala ministrova najava da treba hapsiti one koji su radnike doveli do dna. Mi ve} odavno ukazujemo da na{u podr{ku nema nijedan poslodavac koji ne izmiruje svoje obaveze prema dr`avi i zaposlenima. Me|utim, da bi dr`ava mogla da hapsi poslodavce koji ne izmiruju obaveze, mora i ona da svoje prema wima izmiri jer ~iwenica je da je ovde najve}i du`nik dr`ava, a ne privatnici. Zbog ka{wewa dr`ave u uplati prema privatnim dobavqa~ima, mnogi od wih ne mogu da isplate plate zaposlenima. Svuda ima kukoqa, pa tako i me|u preduzetnicima. Ne sporim da ima i onih druga~ijih, ali ve}ina nas koji po{tujemo i dr`avu i radnike nemamo ni{ta protiv da se oni “druga~iji” hapse. Neka svako radi svoj posao, a da bi tako i bilo onda dr`ava mora biti pravna i pravedna - ka`e Avramovi}. „ Qubinka Male{evi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Nemojte da nervirate (svima nam je vru}e) lavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc koji je protekle nedeqe boravio u Beogradu rekao je za Blic da je u svom izve{taju Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija ocenio da su slu`be koje tragaju za Ratkom Mladi}em „vrlo aktivne“ pa se on „nada da }e do hap{ewa do}i {to pre“, ali ne mo`e da predvidi ta~an datum kada }e se to i dogoditi: „Nemam kristalnu kuglu da vidim kada }e Mladi} biti uhap{en.“ *** Pod naslovom „O{tra polemika o penzijama“, Politika pi{e da je „kompletna opozicija“ na skup{tinskoj sednici optu`ila Vladu da ne re{ava problem penzionera, ve} da ga stalno odla`e. Kako se polemisalo o penzijama, pi{e daqe list, najboqe svedo~i to {to je Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednica parlamenta, upozorila Vesnu Pe{i} (LDP), da „pazi na vokabular”. Pe{i}eva je, govore}i o zloupotrebama kod penzionisawa, navela da je „Danica Dra{kovi} ve} 30 godina u invalidskoj penziji, a i dan-danas mo`e kowu rep da i{~upa”.

G

*** Potpredsednik republi~ke vlade zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je da Srbija sve vi{e mora da postane „izvor ideja“ o tome kako bi cela Evropa mogla da napreduje, prenela je agencija Beta: „Nije to neka pretencioznost, ne}emo mi da pretendujemo da smo mi neki lideri. To najvi{e nervira na{e susede i ja razumem za{to.“ *** Ho}e li Srbija 2014. u}i u Evropsku uniju, pitao je novinar Politike pisca i predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a: „Oni koji su lansirali tu godinu, lansirali su i datum: Vidovdan. To bi trebalo da zna~i da }e Evropa na taj na~in da obele`i stotu godi{wicu hitaca Gavrila Principa na Vidovdan 1914. godine. Da to pi{e u nekom romanu, odao bih priznawe ma{tovitosti. Ovako, to je jo{ jedna od ’pegli’ kojima se pegla narod.“ *** Lokalni lideri iz redova DS, koji ”stoluju” u gradovima i op{tinama po Srbiji, smatraju da ne-

maju prevelike plate. Oni tvrde, pi{u Ve~erwe novosti, da se kritike predsednika Borisa Tadi}a na ra~un enormnih primawa op{tinskih ~elnika mahom odnose na kolege u beogradskim op{tinama. Lokalni lideri u ~udu se pitaju kako su pojedinci uspeli da ”nazidaju” plate i do 200.000 dinara. Predsednik op{tine Leskovac Slobodan Kosti} ka`e da je tek sada dobio platu za jul koja je za 10 odsto mawa nego za jun: „Primio sam 93.000 dinara, dao prilog za stranku i ostalo mi je 88.000.“ *** Predsednik Srbije Boris Tadi} istakao je na jednom skupu koji je organizovan u Sava centru da su za politiku najva`niji odgovornost i kredibilitet, kao i ispuwavawe obe}awa, prenosi Pres: „Zala`em se za funkcionalnost, kao i za politi~ku i energetsku efikasnost. Zato poru~ujem upravi Centra ’Sava’ da smawi grejawe jer svi bi trebalo da se pona{amo po principu energetske efikasnosti. Svima u sali je vru}e zbog energetske neefikasnosti i to je primer kako gra|ane svakog trenutka poga|a neefikasna politika.“ „ Sne`ana Nikoli}


DNEVNIK

nedeqa20.novembar2009.

NALI^JE PRAVOVERNE JAVNOSTI

Tamo ne~iji krivci

pored, dodu{e nepravosna`ne presude, dobar deo ameri~ke javnosti i daqe je u dilemi da li je zatvorska kazna za Amandu Noks posledica nesporno po~iwenog

fasovali su 25, odnosno 30 godina. Amanda i Meredit bile su cimerke tokom studija u Peru|i, ali dva potpuno razli~ita sveta: Amandi je neuporedivo vi{e bilo stalo do zabave, momaka i avantura svih vrsta; Meredit je pak studirawe ozna~ila kao prioritet nad prioritetima. Sa cimerkom iz SAD nije nalazila zajedni~ki jezik oko odr`avawa higijene u zajedni~kom stanu, pa ni oko potencijalnih ~ari, hm, grupnog seksa. To ju je na kraju ko{talo `ivota: prona{li su je prerezanog vrata. U optu`nici stoji da je no` potegnut jer se Britanka usudi-

krivi~nog dela ili je to pak pravosudni sistem Italije ponovo podigao svoju nakaznu glavu, {epure}i se sa svim svojim manama? Amanda Noks je za sau~estovawe u svirepom ubistvu britanske studentkiwe Meredit Ker~er (21), novembra 2007, pred sudom u Peru|i osu|ena na 26 godina robije; weni sau~esnici

la da odbije u~estvovawe u „~etvorci“. Noksova je sve vreme tvrdila da je nevina svaquju}i krivicu na NN provalnika koji, kako se ispostavilo, iz ku}e nije odneo ama ba{ ni{ta vredno. Nakon presude Noksovoj, koja je u svim ve}im ameri~kim medijima bila „breaking news“, za italijansko pravosu|e nisu se ba{ birale re~i. Pod znak pitawa

Nakon presude Noksovoj, koja je u svim ve}im ameri~kim medijima bila „breaking news“, za italijansko pravosu|e nisu se ba{ birale re~i

I

stavqeni su i predo~eni dokazi, i li~nost tu`ioca i nepristrasnost porotnika koji na izricawe presude dolaze odeveni u bojama italijanske zastave, a sve ~e{}e po~eo se koristiti termin - antiamerikanizam. Drugim re~ima, Amanda Noks nije imala puno {ansi pred italijanskim sudom jer je - Amerikanka. U civilizovanom svetu odnos prema zlo~inu i wegovom sankcionisawu deklarativno nikada nije sporan. Sve je, ~ini se, u redu kada se o tom govori na~elno, apstraktno. Na tom nivou ne dovodi se u pitawe da svako ko po~ini zlo~in ima da zbog toga odgovara pred sudom. Na konkretnom nivou, me|utim, ka`wavawe zlo~ina postaje uslovno. Elem, da li bi se u Americi digli politi~ari, mediji, sudije, brojne organizacije, foruma{i i ostali, kao sada povodom presude Noksovoj, da je doti~na gospodi~na isti takav zlo~in po~inila, recimo, u svom zavi~aju, u dr`avi Va{ington, gde bi joj se i sudilo? Da li bi se protiv, eventualno, smrtne kazne, koja se i daqe izri~e u toj dr`avi za takvu vrstu zlo~ina, pobunila jo{ koja organizacija osim onih koje se gorqivo zala`u za ukidawe smrtne kazne? Da li bi bilo zamislivo da se tim povodom anga`uje senatorka iz te dr`ave; da li bi se pi-ar agencije besplatno stavile na raspolagawe porodici osu|ene; da li bi se sudije javno svrstale me|u prijateqe osu|enice? Naposletku, da li bi toliko wih smelo da iznese makar gram sumwe u pravednost ameri~kog pravosu|a?

Nisu Amerikanci, da se razumemo, jedini koji burno reaguju na su|ewa svojim sugra|anima pred sudovima u inostranstvu. Iako ne toliko uspe{no kao oni, ni drugi se ne libe da u sli~nim situacijama animiraju svoju javnost i da osporavaju}i redom razloge za hap{ewe, potom su|ewe i na kraju presudu, o svojim sudr`avqanima plasiraju slike o pravim svecima koji nipo{to nisu kadri da u inostranstvu po~iwe i najmawi prestup. Te{ki zlo~ini u startu su iskqu~eni. Na{i u inostranstvo putuju iskqu~ivo zbog turizma i studirawa, {ta vam je?! ^ak i ako tamo ratuju, ratnih zlo~ina se duboko groze i klone. Takvom kampawom `igo{e se najpre ~itavo dru{tvo, a posebno se targetira pravosudni sistem, koji sebi dozvoqava takav kiks kakvo je podizawe optu`nice protiv na{eg. Italijani su dosta te{ko primili ~iwenicu da u za wih prijateqskoj zemqi postoji tolika sumwa u pravosu|e koje, kao ni drugde, nije najsavr{enije, ali, evo, godinama se veoma uspe{no bori protiv mafije. U najzajedqivijim odgovorima Amerikancima pomenute su, ~isto da bi im proradio ~ir, samo dve ~iwenice: tretman zatvorenika u Gvantanamu i broj osu|enika na smrt kojima je u posledwi ~as potvr|ena nevinost. Toliko o vajnom ameri~kom pravosu|u. Uzgred, o `rtvi monstruoznog zlo~ina u italijanskom gradu, gde je do nedavno vladala nulta stopa ubistava, i poznatog univerzitetskog centra, i o wenoj porodici pi{e uglavnom kontinentalna {tampa. Ameri~ka se pak upoznaje s Amandinim te{kim danima u pritvoru i o~i dr`i uperene ka vi{oj sudskoj instanci, od koje se, gle, o~ekuje da poni{ti presudu suda u Peru|i. U tom slu~aju, bi}e to svejedno izuzetak koji potvr|uje sve ranije izre~ene kritike na ra~un italijanskog pravosu|a. Pa i konstatacije – da ono savr{eno funkcioni{e pod pritiskom. Va`an je samo krajwi ciq - da pravda bude zadovoqena. Pravi krivac je tamo negde, iz tamo neke zemqe. [ta ~ekate, hapsite i presudite !  Denis Kolunyija

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi} Jao, kako bi bilo lepo kad bismo se sad pripremali za do~ek Nove, 2002. godine. Tada je evro bio 61 dinar. *** Ne razumem sve ~e{}e diskusije na temu „[ta }e politi~ari u sportu“? Aktuelnije je pitawe {ta }e mnogi od na{ih

politi~ara u politici. *** U buyetu za putovawa dr`avnih funkcionera 2010, planirano je 3.328 milijardi dinara. A bi}e i drugi h primera {tedwe. *** Za 27. decembar planirana je u Beogradu velika trka Deda

Mrazeva. Najbr`i takmi~ari dobi}e otpremninu. *** PS Razgovor u ~ekaonici Doma zdravqa, ovih dana: - Vi ne nosite masku? - Ne, ja se ne bavim politikom.

*** PPS Kad je pro~itala da je mogu}e iznajmiti Deda Mraza za 1000 dinara, moja dobrodr`e}a kom{inica prva se prijavila. Uslove ne postavqa, va`no je da nosi igra~ku, ~ak i ne mora da ima bradu.

5

KARMA KOMA

Pravo na drum Pustite vi Kanta: taj nije gledao u pupak, nego u zvezdano nebo nad sobom i moralni zakon u sebi, {to je putovawe posebne vrste, dostupno najboqima

I

ma li ikoga kod ku}e? Evo je pro{lo nekih trinaestak sati otkad nam je Evropa otvorila svoje kapije, a ja dvojim, zapo~iwu}i pisawe ovog teksta, imam li kome da pi{em, ili ste svi ve} utekli, pa srku}ete ~aj na nekom bliskom, a do ju~e tako dalekom meridijanu? U redu, mo`da niste ba{ za`dili put [tokholma ili Kopenhagena (a i {ta }ete tamo po ovom snegu), ali Pe{ta, Temi{var, Qubqana, Be~ ili Rim nisu ba{ preko sveta. Ako pamtite neka predvizna vremena, sad mo`da bazate tim ili nekim sli~nim gradovima, prise}aju}i se i wih nekada{wih, i samih sebe, tako|e nekada{wih, sve gledaju}i, wu{e}i i opipavaju}i {ta im se to u me|uvremenu desilo, kako to da su oni wihovi decenijama talo`eni slojevi Sivila koje tako dobro pamtite uglavnom nestali nekuda? A onda se setite da znate i kuda se to Sivilo preselilo: eno ga kod vas, zapravo, kod nas, u va{oj ulici, u va{em gradu, u va{oj zemqi, dvadeset se godina to ovde talo`i kao kakav posebno pogan otrov, koji nam je prodro i u krvotok i u du{otok, pa vi{e i ne znamo kako bismo bez wega. Dobro, {to da se la`emo, znate vi i znam ja da ste (jo{) kod ku}e, kao i ja {to sam tu famoznu {engensku pono} do~ekao u razdrndanom i promajnom prometalu gradskog prevoza, a ne na Horgo{u ili tako negde, gde je seriju svojih tipskih osmeha prikazivao ve~iti nam Jeremi} Vuk, na{ ministar kosovskih i metohijskih poslova, koji uzgred obavqa i du`nosti ministra spoqnih dela. [to ba{ on, a ne bilo koji drugi gra|anin slu~ajno pokupqen sa ulice – nemogu}e je razumeti. Ali, pustimo to sad. Ekipa kojoj je naro~ito dobro kad je Srbiji naro~ito lo{e prvo je vri{tala kako je izbeqivawe [engena “prodaja vere za ve~eru“, jer ako nam [engen zabeli, onda }emo time priznati da je Kosovo nezavisno, do~im svi mi znamo da je Kosovo “la`na dr`ava“, sve sa Metohijom, preodevenom u Duka|in. Kao biva, sve dok nam je [engen crn kao |avo, Kosovo je na{e, i ta~ka. Kad se ta pri~a prirodno ispuvala, krenula je nova: sve je to koje{ta, zamazivawe o~iju, „jer narod ionako nema para da putuje“. E, tu ima nekoliko za~koqica: prvo, putovawe, bar ono koje nije daleko i dugo, uop{te nije tako skupo kao {to se

nama, koji smo se odvikli ili koji nismo ni stigli da se naviknemo, uporno pri~iwava. Drugo, i su{tinskije: pitawe prava na slobodno kretawe nije socijalna stvar: to je pitawe temeqne qudske slobode i osnovnog gra|anskog dostojanstva. Qudi koji ne mogu slobodno da putuju jesu qudi koji borave u nekoj vrsti dr`avolikog zatvora; oni su robija{i na odslu`ewu kazne za koju se ne zna ta~no kolika je. Nekima je to robijawe komfornije nego nekima drugima, ali slobodan nije niko. Ose}aj da mo`e{ slobodno da putuje{, bez suvi{nih formalnosti, nije ni{ta drugo nego jedan od bitnih elemenata ose}awa da si slobodan ~ovek. Ta na~elna sloboda, dakako, ograni~ena je prakti~nim faktorima: jeste, neko }e do Segedina po parizer, a neko do Pariza po Pariz (u Pariz se mahom ide po Pariz), ali isto tako je fakat da se neko drnda u autobusu, drugi vozi fi}u a tre}i be-em-ve, ali i jedan i drugi i tre}i imaju pravo na isti drum. A oni koji bogoradaju kako to ukidawe viza i nije ba{ ne{to jer ko }e danas, majkovi}u, bilo gde da putuje, jesu oni koji nikada nisu imali problema ni sa vizama ni sa novcem, bez brige. Lako ih je, uostalom, prepoznati: visoki politi~ki, tajkunski, “dr`avotvorno“ intelektualni, medijski i sportski polusvet, bahati lovarni talog koji je bio niko i ni{ta dok ste vi `iveli kao slobodni qudi, a prone{tio se, gle, ba{ onda kada ste vi ostali bez sopstvenih deviza, ali ste zato dobili bla`enstvo viza. Ne putuje se, shodno popularnom verovawu, da ti dupe vidi puta, dupe ni{ta ne vidi; putuje se da upozna{ druge i drugo, ne bi li ne{to nau~io o sebi, ne{to {to je nemogu}e nau~iti provode}i `ivot zagledan u sopstveni pupak. Pustite vi Kanta: taj nije gledao u pupak, nego u zvezdano nebo nad sobom i moralni zakon u sebi, {to je putovawe posebne vrste, dostupno najboqima. Zato Olo{ kojem je dobro kad je vama lo{e i ne voli da putujete: sa svakog se putovawa vra}ate pametniji, i to je dobro za vas, ali nije za wih.  Teofil Pan~i}

PREDSEDNIKOVA VIZIJA DECENTRALIZACIJE

Statut - primer ili upozorewe? Koji je ciq stalnog potencirawa straha od „fragmentacije“ Srbije, pa i kroz ocenu {efa dr`ave da su Statutom „iznad svega potvr|eni suverenitet dr`ave Srbije i wena celovitost“, a ne pokrajinska autonomija zasnovana na Ustavu? redsednik Srbije Boris Tadi} nije se odazvao pozivu iz Skup{tine Vojvodine da prisustvuje sve~anom progla{ewu novog Statuta Pokrajine pro{le nedeqe. On je, me|utim, odmah nakon tog ~ina, javnosti otkrio da je „prva verzija Statuta dovodila u pitawe in-

P

tegritet Srbije“, pokazuju}i time prstom upravo na vojvo|anski odbor svoje Demokratske stranke koji je bio nosilac ovog pokrajinskog projekta. Naime, ako je, kako tvrdi predsednik, u kona~noj verziji taj problem ispravqen, onda sigurno nije hvalio vojvo|anske demokrate, po{to su te intervencije u~iwene na zahtev socijalista ~iji amandmani su ugra|eni u tekst koji je potom potvr|en u republi~kom parlamentu i progla{en u pokrajinskom. Zanimqivo je da je ovu opasku o „opasnostima“ koje je krila prva verzija statuta izneo na skupu asocijacije koja okupqa predstavnike lokalnih samouprava, a u okviru izlagawa koje je trebalo da afirmi{e ideju decentralizacije. Umesto podsticaja ovom procesu, Tadi} je predsednike op{tina zapravo upozorio da se

„ideje razvoja na lokalu moraju usaglasiti s idejom razvoja Srbije i regiona i voditi ra~una o tome da nijedna wihova inicijativa ne ide u pravcu fragmentacije Srbije i dovo|ewa u pitawe wenog teritorijalnog integriteta“. Vaqda je i vojvo|anski statut ovde trebalo da poslu`i kao primer ukoliko neko na lokalnom nivou zaobi|e „dr`avni interes“, po{to je predsednik saop{tio da se upravo o tome nije vodilo ra~una pri dono{ewu prve verzije Statuta Vojvodine, „ali

su problemati~na mesta naknadno ispravqena“. „Vizija lokalne samouprave treba da bude uskla|ena s vizijom regiona, a vizija regiona s vizijom Srbije, koja treba da sledi viziju Evropske unije“, poru~io je Tadi} lokalnim ~elnicima. On im je odmah, me|utim, stavio do znawa da „to ne zna~i feudalizaciju u kojoj }e lokalne politi~ke strukture mo}i da rade {ta ho}e, ve}, upravo obrnuto, porast nivoa politi~ke odgovornosti“. Vaqda je ovo da se radi „{ta se ho}e“ samo privilegija centralne vlasti, ili je pak neupitno da dr`ava uvek boqe zna i boqe vidi od svih. Uostalom, s obzirom na najavqenu centralizaciju Demokratske stranke politi~ka odgovornost lokalnih vlasti te{ko da bi se mogla tuma~iti {ire od puke partijske lojalnosti, koja tek pogo-

duje „feudalnom“ do`ivaqaju decentralizacije. Predsednik je u ovom kontekstu govorio i o promeni izbornih pravila, odnosno o „vi{em nivou izbornosti u Srbiji“, ali su te poruke, uz navedena upozorewa mnogo vi{e li~ile na poziv na sabornost nego na ideju podele odgovornosti, ali i nadle`nosti izme|u centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Koji je ciq stalnog potencirawa straha od „fragmentacije“ Srbije, pa i kroz ocenu {efa dr`ave da su Statutom Vojvodine „iznad svega potvr|eni suverenitet dr`ave Srbije i wena celovitost“, a ne pokrajinska autonomija zasnovana na Ustavu (po{to je to vaqda i bila poenta dono{ewa tog akta)? Ili, pak, wegove primedbe da je „Vojvodina apsolutno neodvojivi deo Srbije, da ne bude dileme u glavama nekih qudi koji

mo`da ma{taju o ne~em drugom“? Zanimqivo je da su se upravo ta fraza o „neodvojivom delu Srbije“, kao i protivqewe predsednika da „istorijski princip“ bude osnov uspostavqawa autonomije, na{le me|u amandmanima SPS-a kojima je korigovan Statut nakon 13-mese~ne polemike o tom aktu. Nisu li ti „neki qudi koji mo`da ma{taju o ne~em drugom“ upravo wegovi partijski drugovi iz Vojvodine, koji su i kreirali onu famoznu „prvu verziju Statuta“, a koja je pisana i u konsultacijama s kabinetom predsednika, i koju su prvobitno podr`ale sve stranke vladaju}e koalicije, pa i socijalisti? I nije li i sam predsednik u decembru pro{le godine najavqivao skoro usvajawe statuta, bez ikakvih opaski u pogledu wegovog opasnog – po dr`avni integritet – sadr`aja?  Branka Dragovi} Savi}


6

DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

EVROPSKI PROIZVO\A^ AVIONA RAZVIO I VOJNI PROGRAM

BERZA

Nova era: „Erbasov” transportwak

Nema~ka zajmi 86 milijardi Nema~ka vlada je prihvatila nacrt buxeta za slede}u godinu koji predvi|a rekordno novo zadu`ewe od gotovo 86 milijardi evra. „Iznos novog zadu`ewa je dramati~an, ali je isto tako is-

ble. On je naglasio da }e slede}a godina biti presudna u savladavawu posledica ekonomske krize. „Ve}ina ekonomista se sla`e da je najgore iza nas, ali kriza jo{ nije pro{la“,

pravno na ova dramati~na i te{ka vremena za ekonomiju odgovoriti ispravnim sredstvima kako ta kriza ne bi postala jo{ gora“, rekao je nema~ki ministar finansija Volfgang [oj-

smatra on i najavquje primenu „ko~nice novog zadu`ewa“ ve} u 2011. Ovaj instrument je nedavno uvr{ten u nema~ki Ustav da bi se onemogu}ilo prekomerno zadu`ivawe.

vropski proizvo|a~ putni~kih aviona „Erbas“ predstavio je svoj prvi vojni transportni avion A400M na ceremoniji u fabrici u Seviqi (na jugu [panije), u kojoj je nova letelica montirana. Re~ je o avionu ~ija je proizvodwa trajala du`e nego {to se ra~unalo, a „Erbas“ je u wegov razvoj ulo`io 20 milijardi evra.

E

like transportne kapacitete. Zbog toga se od transportnih aviona o~ekuje velika nosivost, teretni prostor velike zapremine, velika brzina krstarewa i interkontinentalni dolet. Novi A400M trebalo bi da se na|e u floti sedam NATO zemqa kojima je potrebna zamena zastarele flote modela C130 „herkules“ i C-160 „tran-

Promotivni let je obavqen sa zaka{wewem od dve godine, a prve isporuke naru~iocima se ne o~ekuju pre kraja 2012. „Erbas“ je prodao 180 aviona. Trenutno najve}i kupac je Nema~ka s naru~enih 60 aviona. Iza we je Francuska koja je naru~ila 50. Kao tre}em najve}em kupacu s naru~enih 27 aviona, [paniji je pripala zavr{na monta`a i

ima ~etiri turboelisna motora od po 11.000 kowskih snaga. Namewen je za transport na dugim linijama, do 6.400 kilometara, zavisno od tereta. Mo`e da ponese do 37 tona tereta lete}i brzinom od najvi{e 780 kilometara na sat na visini do 12.000 metara. U trup ovog xina, kojim pilotira tro~lana posada, mo`e da stane 120 vojnika, a mo`e

Verovatno ni u jednoj oblasti vojnog vazduhoplovstva se nije osetila potreba za novim transportnim avionima kao kod evropskih ~lanica NATO saveza. Nakon nestanka „sovjetske pretwe“, evropske su dr`ave znatno smawile izdatke za vojne potrebe, a, izme|u ostalog, posledica je i bitno smawewe vazdu{nih transportnih kapaciteta. Malo ko je o~ekivao da }e transportni avioni biti presudni za odvijawe mnogih mirovnih operacija. Tako su tada{we lo{e procene do{le na naplatu danas. Osim ameri~kog strate{kog transportnog aviona boing C-17 globmaster, svi ostali avioni zapadnog porekla opasno su se pribli`ili kraju svoje operativne upotrebe. I to ba{ u vreme kad promeweni politi~ki odnosi u svetu i veliki broj mirovnih operacija zahtevaju ve-

sals“ i popuwavawe strate{kih vazduhoplovnih kapaciteta. Predstavqawe novog aviona okupilo je rukovodstvo Evropskog konzorcijuma za izradu aviona, vojne i svemirske opreme (EADS), u okviru kojeg posluje „Erbas“. Naredni korak bi}e proba novih turbopropelerskih motora, zbog ~ega je ~itav projekat odlagan nekoliko puta. Te motore su proizveli britanski „Rols-Rojs“ i francuska „Snekma“, a predstavnici „Erbasa“ su stavili do znawa da su problemi „uglavnom prevazi|eni.“ Ukupan progam A400M je ve} prekora~io tro{kove za oko pet milijardi evra, ~ime je doveden u sumwu najve}i vojni evropski projekat, a „Erbas“ je prisiqen da pregovara s kupcima o tome ko }e snositi tro{kove ka{wewa i prekora~ewa rokova.

ispitivawe aviona. Velika Britanija ih je naru~ila 25 i tako postala ~etvrti najve}i kupac. Turska namerava da kupi deset aviona, dok Belgija potra`uje sedam aparata. Malezija je poru~ila ~etiri letelice, a Ju`noafri~ka Republika

da ponese i helikopter ili mawe transportere. Pro{lonedeqnim promotivnim letom zapo~eo je period testirawa, tokom kojeg se planira 3.700 ~asova naleta koji }e trajati do uvo|ewa aviona u upotrebu, {to je planirano za kraj 2012. odnosno

Plan za nova radna mesta Demokrate predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Baraka Obame progurali su u Predstavni~kom domu Kongesa plan za stvarawe radnih mesta, me{avinom nekih 50 milijardi dolara za projekte javnih radova i drugih gotovo 50 milijardi dolara za ispra`wene kase saveznih dr`ava i lokalnih vlasti. Iz plana je izostala nedavno objavqena Obamina inicijativa da se primaocima socijalne pomo}i isplati po 250 dolara, da se poreska olak{ica da malim preduzetnicima koji otvaraju radna mesta i poreski nagrade qudi koji svoje domove u~ine energetski {tedqivijim. Ni jedan republikanac nije glasao za plan. Prema dokumentu koji su objavili demokrati, mere }e ko{tati 154 milijarde dolara. Tu je i jo{ 20 milijardi dolara iz federalne kase da bi se podr`ao fond za autoputeve.

Mawe stranih radnika u Sloveniji Slovenija }e u 2010. godini izdati ukupno 12 hiqada radnih dozvola za strance, {to je polovina broja koji je bio predvi|en za ovu godinu. Kako je saop{tio slovena~ki ministar rada Ivan Svetlik, vlada se odlu~ila na ovaj korak jer je od po~etka 2009. izdato upola mawe od 24.000 dozvola, koliko je bilo predvi|eno za ovu godinu. Me|u dozvolama za narednu godinu predvi|eno je i 500 za sezonske radnike i 100 za one na stru~nom usavr{avawu. Krajem oktobra ove godine u Sloveniji je radilo 81.105 stranaca s radnom dozvolom.

Kazna te{ka pola milijarde evra [vajcarska bankarska grupa „Kredisvis“ pristala je da plati kaznu od 536 miliona dolara zbog kr{ewa sankcija SAD protiv Irana. Ameri~ki dr`avni tu`ilac izjavio je da je „Kredisvis“ kr{ila ameri~ke zakone tokom vi{e decenija ~ime je „potkopala legitimnost“ ameri~kog pravnog sistema. Ministarstvo pravde SAD je optu`i-

lo tu bankarsku grupu za skrivawe identiteta iranskih klijenata, ~ime im je omogu}eno da izbegnu finansijska ograni~ewa koja su SAD uvela Iranu. Ministarstvo je optu`ilo „Kredisvis“ i za pomagawe bankama u Libiji, Sudanu i Burmi – zemqama koje su tako|e pod ameri~kim zabranama. Istraga jo{ traje, a pod sumwom su i druge banke. Britanska banka „Lojds-TSB“ je ve} platila ameri~kim vlastima kaznu od 350 miliona dolara uz priznawe da je radila sli~ne poslove za koje je optu`ena {vajcarska bankarska grupa.

Kinezi kupuju „Saabovo” znawe Pekin{ka holding korporacija za izradu automobila (BAIC) kupila je intelektualno vlasni{tvo za platforme sedan modela „saab 9-5“ i „9-3“ i deo opreme za izradu. Saab je potvrdio da }e ma{ine i alati za iz-

radu sada{weg modela „saab 9-5“ biti preme{teni u Kinu, gde }e biti kori{}eni za izradu BAIC vozila, dok }e „Saab“ pomagati kineskoj firmi da integri{e wegovu tehnologiju u proizvodwi kola. Analiti~ari ocewuju da je ugovor BAIC-a i Saaba deo nastojawa Kine da stvori mawi broj globalno konkurentnih kompanija za izradu automobila konsolidacijom doma}e proizvodwe i kupovinom posrnulih inostranih autokompanija ili wihove tehnologije.

Jo{ pet milijardi za A400M Prvobitna cena proizvodwe je bila 20 milijardi evra, ali preliminarni izve{taj revizora ukazuje da }e evropskom proizvo|a~u aviona biti potrebno dodatnih pet milijardi evra. Grupa EADS sada pregovara s kupcima o novom sporazumu kojim bi se utvrdio novi rok isporuke, specifikacija aviona i cena. Glavni sukob nastao je izme|u zemaqa koje bi da {to pre vide avione u upotrebi (Velika Britanija i Francuska) i Nema~ke, koja je za nastavak razvoja uz pove}awe tro{kova. je otkazala poruxbinu zbog nepo{tovawa rokova. Erbas A400M je veoma nalik ameri~kom „C-130 herkulesu“ i

„Drimlajner” kona~no uzleteo Najnoviji Boingov avion „787 drimlajner“ obavio je prvi probni let sa zaka{wem od dve godine i nakon nekoliko odlagawa. Ipak, ni „zlatno“ poletawe nije pro{lo bez te{ko}a jer je tro~asovni prvi let morao da bude skra}en za vi{e od sat i po zbog lo{eg vremena, iako je doneo veliko olak{awe kupcima i investitorima koji su bili nemo}ni svedoci odlagawa

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

94,2422

96,1655

98,3773

93,9537

Australija

dolar

1

58,2209

59,4091

60,7755

58,0427

Kanada

dolar

1

61,3716

62,6241

64,0645

61,1837

Danska

kruna

1

12,6631

12,9215

13,2187

12,6243

„Folksvagen“ planira da potpuno preuzme proizvo|a~a kamiona i autobusa MAN, pre-

Norve{ka

kruna

1

11,1968

11,4253

11,6881

11,1625

[vedska

kruna

1

9,0134

9,1973

9,4088

8,9858

[vajcarska

franak

1

62,8952

64,1788

65,6549

62,7027

V. Britanija

funta

1

106,033

108,197

110,686

105,709

SAD

dolar

1

65,5461

66,8838

68,4221

65,3455

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 12. 2009. godine

Kome trebaju avio prevoznici? Sredweevropski avioprevoznici koji grcaju u gubicima ne mogu da o~ekuju da }e na}i kupca i ~ekaju ih dve do tri te{ke godine. Glavni analiti~ar Me|unarodne asocijacije za vazdu{ni saobra}aj (IATA) Brajan Pirs ka`e da sredweevropske prevoznike, poqski LOT, ~e{ki ^SA i ma|arski Malev koje vlade nastoje bez uspeha da

privatizuju, ~ekaju te{ke dve do tri godine, iako im ne preti opasnost da odu pod ste~aj. „Te aviokompanije ne mogu da ra~unaju da }e se za wih na}i za kratko vreme kupac“, kazao je Pirs. On je dodao da jedino {to te sredweevropske kompanije mogu da rade dok ne do|u boqa vremena za privatizaciju je da drasti~no smawuju tro{kove.

isporuka novog aviona vi{e od dve godine zbog problema u proizvodwi. „Drimlajner“ je prvi komercijalni avion napravqen ve}inom od lakih legura ugqenika i titanijuma, a ne od aluminijuma i zato je u stawu da tro{i 20 odsto goriva mawe. To zna~i da }e wegova eksploatacija biti jeftinija. Avioprevoznici u svetu su ve} naru~ili vi{e od 800 takvih novih aviona.

„Folksvagen” ne pu{ta MAN

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

po~etak 2013.godine. „Erbas“ procewuje da je tr`i{tu potrebno 300 do 500 aviona tipa A400M.  Milan Bozokin

nose nema~ki mediji informacije iz ove kompanije. Nema~ki „Folksvagen“, najve}i evrop-

ski proizvo|a~ automobila, najverovatnije }e iza}i s ponudom za kompletno preuzimawe kompanije MAN, gigantskog proizvo|a~a kamiona i autobusa. Mediji navode da je jedan od direktora MAN-a koji je `eleo da ostane anoniman kazao da }e ponuda sti}i uskoro i podsetio da „Folksvagen“ ve} dr`i 30 odsto akcija u ovoj kompaniji.  Priredio: V. ^vorkov


c m y

DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

7


DNEVNIK

c m y

8

nedeqa20.decembar2009.

[umski {pacirung u potrazi za „hladnim obrokom” podunavskim {umama kraj Ba~kog Mono{tora zima je odnedavno uspostavila savim nove prilike: podebeli sneg prekrio je i ono malo hrane koja se mogla na}i, pa je krenula borba pritiv gladi. Rogatim jelenskim delijama, skupqenim u grupama odraslih mu`jaka, trenutni pove}i

U

minus ne predstavqa problem, ali dan koriste u potrazi za “hladnim obrokom”, kako im se ne bi previ{e brzo otopile naslage sala koje su prikupili jesenas, nakon me|usobne makqa`e u sezoni rike. Drugu grupu jelenske divqa~i u predivnom lovi{tu “Kozara” kojim gazduje JP “Vojvodi-

na{ume” ~ine ko{ute sa proletos oteqenom teladi i ostalim podmlatkom koji jo{ nije stasao da bi se pridru`io “matorim” rogatim lepotanima. Svi zajedno, kao i mnogo puta do sada, nisu promakli o{trom oku Jaroslava Papa. „ D. Kne`i} Foto: J. Pap


c m y

DNEVNIK

[ O R O M

S

B O R O M

U P O T R E B A

Tako je i bilo, upregli najboqe kowe, okitili i kowe i fijakere i ko~ija{e i svirce, baba zadeno peru{ku za {e{ir, sti`e voz u Perlez, od danaske je svekar, teraj pravac na stanicu i ne zaklapaj harmonike, nek popucaju `ice na tamburama, ima baba novaca i za `ice i za dve nove tambure svakom, ako treba! Titelu ima svega, i gore i dole i tamo i ovamo. Ceo svet ima jedan Titel i dva pritiska, gorwi i dowi, a Titeqani imaju jedno ime al dva Titela, gorwi i dowi. Koji je opasniji jo{ nigde zvani~no nije objavqeno, al zdravo vode ra~una o obadva. I dva brega imaju u jednom, kad se ide od Nova Sada prvo do|e Mo{orinski pa tek ondak Titelski breg. Divane da je ta bre`ina postala jo{ kadgod, kad se nije ni mislilo da }e s jedne strane biti Titel a s preke Mo{orin i da }e se podeliti ko bra}a na ostavinskoj raspravi, popole. Podelili se jesu al se odrodili nisu, spajaju ih voda, vazduh, zemqa i To{ke. Tisa kad krene sve {to ne treba donese Titeqanima od Mo{orinaca, na bregu navek duva vetrina neka pa kad krene da solujava tu ba~ku pra{inu ili smetove zimi da pravi, ne bira luft di }e i kod koga }e, isto mu je! Breg je jedan, s wega su Austrougari kupovali `ito po duploj ceni, za be~ki dvor! Zdravo je bilo dobro bra{no od tog bratskog `ita s podeqenog brega, frajle i frajlice su zdravo volele da mese kuglove i kiselo testo, {togod je bilo testo! Sve to {to spoje luft, zemqa il voda do|e i pro|e, al kad To{ke spoji, e to traje i divani o tom celo selo. Neko naglas, neko {apu}e. Glasno se fale oni {to su snajku dobili, {irom otvore kapiju sa ulice da se vidi gazda~ka avlija i nova snajka, vredna, radna, jedra i rumena, kadra da po ku}i sve poradi i unuke da izrodi. A svekrva samo iza|e na {or pa se fali, e ka`e, imamo novu snajku, nema boqe od we! Ondak kad no} padne, s druge strane {ora kad mater dune kroz cilindar da ugasi lampu, dok se jo{ stewak pu-

U

kod devojaka, oma To{ke odredi ko }e s kim, deci se dopao izbor, pukla qubav na prvi pogled, oma udare telegram u Titel da ih ~ekaju tad i tad na stanici u Perlezu, sti`u mlado`ewe, snajke i To{ke, samo sve~are da obave. Taman dosta vremena da Titeqani dignu {atru na sred avlije, pogode svirce, umese rezance za svatovsku supu i da bude dosta xigerica od `ivine, za knedle. Ize{ svatovsku supu ako je samo s rezancima, bez knedli. Tako je i bilo, upregli najboqe kowe, okitili i kowe i fijakere i ko~ija{e i svirce, baba zadeno peru{ku za {e{ir, sti`e voz u Perlez, od danaske je svekar, teraj pravac na stanicu i ne zaklapaj harmonike, nek popucaju `ice na tamburama, ima baba novaca i za `ice i za dve nove tambure svakom, ako treba! Svadba ko svadba, {ta da se pri~a, jelo se i pilo, slavilo i dobro je svima bilo. I sad je, ostalo je potomstvo koje pri~a i prepri~ava, se}aju se i naga|aju {ta bi bilo da nije To{keta! Se}am se kako je To{ke govorio: Ima da biramo ti i ja, ni{ta se ne sekiraj, ima da bude pametna, lepa, da je ~uvarna, ne treba ti gadura~a. Tebi bi odgovarala da bude ko {to si i ti, sposoban, sa dobar kapital, sve ono {to vaqa. Da nije neka tu|a, najgore je tu|a! Mlad si, lep, jedinac, pa kako ne bi bila jedna za tebe?! Ima takvih devojaka, tamo su u ku}ama, sve drhte, igraju `ivci! Al ne sme se dugo ~ekati, ka`e To{ke, mora `ivci da se smire! U posledwe vreme, pri~a To{ke, muku mu~im s udovicama. Udarila neka kuga u mu{ke pa puno `ena ostalo, al sad se preokrenulo pa kuga udarila i u wih, eto kod mene u ulicu umrlo nekolko `ene a ni jedan ~ovek. Savetujem ja wima da se udaju, {ta }e same, bez ~oveka! Udovice su u posledwe vreme jako te{ke postale, retko }e na|e{ neku udovicu koja o}e da se opet udaje. Ne}e da vide mu{karca vi{e. Ja jako veliku borbu s wih vodim, nastavqa To{ke, ako bi se i udale ne}e za bilo koga, ne}e vi{e samo za golog instrumenta da idu, ka`u mi na|i nam To{ke ne{to, neku dobru priliku! Puno, brate gledaju te serije i filmovi! Ako digod na|ete koju po`utelu sliku, svatovi, {atra, svirci, deveri, svekrva {to se keri, svekar sa {e{irom za astalom, nacvrcani mlado`ewa i zbuwena snajka {to se snebiva od silnog sveta, velike gazda~ke ku}e i radoznalih pogleda, verovatno je to To{ketovo maslo, pitajte tre}u generaciju koja pamti pri~u o dedinim svatovima! „ Bora Oti}

9

@ I V O T A

Mo} pravog imena

To{ke provodayija {i, po~ne da {apu}e babi. Mora tako, da ne ~uje sin ne`ewa, da se ne srdi {to mu se u poso me{aju. Ka`e matera babi da se lepo opravi, nisu ni oni makar ko, da ode oma zajutra u Titel kod To{keta provodaxije. Onaj win se nikad o`eniti ne}e, jal ne ume jal mlogo bira, idu godine, propi}e se, {}erda}e kapital u bircuzu. Neka mu To{ke na|e mladu, ko i kom{ijama {to je na{o. I jo{ naru~i {apatom, neka gleda da bude lep{a od nove snajke s preke strane, da im ubri{u nos kad se budu falili i sina jedinca `enili. Posle, kad baba zahr~e a matera budna sawa celu no} kako je svanulo, snajka ve} podmesila lebac, win deran jo{ otkad pe}ku okadio, nakrivio {e{ir, ide po avliji samo u beni (sakou) i namiriva, sviru}ka i ni brige ga nije, ni ne ose}a kolko je ladno dok {kripi sneg pod nogama. Sa ulice sneg po~i{}en, snajka od zime i pe}ke jo{ rumenija, ko joj se ne bi radovo, u blagoslovenom je stawu, oko \ur|evdana bi}e unu~e. Nek da Bog da bude mu{ko, oma }e mu deda pisati ~etir lanca zemqe, nek se mu~i posle plaja{ kad bude nosio ceduqe za porezu, koji je sad taj Mita, {to ima ~etir lanca, dal Mita unuk ili Mita deda! Probudi je iz tog sna Rumenka, mu~e iz {tale, vreme je da pomuze, do}e kom{ije po mleko za unuke, veliki su ve}, volu griza i sutlija{a, od wih nose mleko, najboqe je u {oru. Tako }e i ona wenom Miti kuvati, samo da malko naraste, misli u sebi dok muze i sve izgleda kroz vratnice jelil baba ve} kreno kod To{keta. Taj To{ke je ~udo momaka po`enio, valda }e i winog derana. To{ke se u Titel doselio iz okoline Leskovca, ispod Suve planine. Siroma ~ovek, po{ten, radan, radio i stekao zemqu, ku}u, kapital, do{ao u bogato selo, u ravnu Ba~ku. Pro~ulo se to u wegovom zavi~aju pa oni {to su imali devojke za udaju, o sve~arima kad To{ke do|e u rodni kraj, ka`u mu da im vidi tamo nekog mlado`ewu, da zbrinu decu. Zapamti To{ke gde ima koja devojka za udaju, vrati se u Titel, nastavi da radi, da se ku}i i sti~e ugled u selu. Onda ~uje koji gazda~ki sin nije jo{ sebi na{ao mladu, ponudi im To{ke da posreduje - da provodaxi{e i stvar je zavr{ena, {to bi on rekao. Mladi se upoznaju, uzmu, zavole, izrode decu i eto sre}e svima! I svog sina je o`enio iz Srbije. Jedared je za \ur|evdan vodio u svoj zavi~aj na sve~are blizance iz Titela, obadva neo`ewena, da im na|e devojke za udaju. Umeo je To{ke da oceni karakter i ko bi s kom mogao. ^im su do{li

nedeqa20.decembar2009.

o~iwem epski! Pre sada ve} {est upotrebqenih godina, kada mi se jednog ki{nog julskog prepodneva (s kr`qavim, skva{enim kerom, podvijenog repa i s fronclom like oko vrata, zabavqenim glodawem ko{}ure u mamaqugi kod alegori~nog bunara s |ermom u spazmu), kada mi se, dakle, tog bezbojnog i be`ivotnog dana na “radnom mestu” u Kru{edolu, uvaqanom u nanose blata kao u kravqu balegu raspekme`enu na sluzavom i odrpanom kolovozu, zabolo u oko, kroz kapqavi ekran {ofer{ajbne, to {armantno i {a{avo ime “na`vrqano” ru`i~astom selotejp trakom u gorwem ramu stakleno-metalnih, zakqu~anih vrata s betonskim stepeni{tem (KOD BABA DARE), upecao sam se kao insekt na sijalicu, i znao sam – samo me ne pitajte kako sam znao! – da me u ohla|enim, krastavim zidovima te matore ku}erde ~elo raskr{}a, s pet prozora u nizu i preporukama ocvale gazda~ke i starosedela~ke dominacije, ~eka dobra pri~a. I iza|oh na romiwavu ki{u.

P

lo, s paspartuom od modrih, precizno sen~enih cokli, fasada isprskanih zrnastom kre~nom {tukaturom i o{tro i pod vinkl akcentovanih ivica i uglova, s prozorima use~enim u sne`ne zidove kao u mermer, svaki zaptiven sa po jednom tablom stakla i privremeno oslepqen srebrnkastom folijom, s vratima mrtve kafane na pet piramidalno izlivenih betonskih stepenika, zakqu~anim vratima, zastrtim plavi~astom plahtom, s obave{tewem zalepqenim iznutra: Kafana ne radi privatna ku}a i imenom kafane, istim onim imenom izrezanim od ru`i~aste lepqive trake, koje mi se svojim {armom zabolo pod obrve pre {est godina: KOD BABA DARE. A Seja (sedi za stolom stra`we sobe): “Pomagala sam mami u kafani kao devoj~urak, pre nego {to }u pobe}i u Beograd, kuvala kafu, prala ~a{e... I jedan vi~e: ’Konobarice!...’ A moja mama Dara: ’Slu{aj ti... Nije ona konobarica, nego gazdarica!’ Opasna mi je mama bila.”

@ivana Stoji}: „A svekar mi je govorio: ’Snajka, teraj tu ku~ku, ote}e ti mu`a!’ I otela ga...” Foto: @. Markovi}

Dobra pri~a! Jo{ samo da je neko, pre mene, nije ve} ispri~ao u novinama? Ili na televiziji? Ne, ispostavi}e se, pre mene, samo sam je ja ispri~ao. Televizija }e, bez pitawa i zahvalnosti, do}i na gotovo. I sad, teleportujmo se {est godina u rikverc, i prizovimo u sebi emociju od one vrste severne tuge i, ~ak, unutra{we pusto{i, koje iza grudne kosti melanholi~nog posmatra~a mo`e, a i ne mora, da isprovocira kru`nica o{urene trave na utabanoj ledini s koje je jutros ispario cirkus, i dobi}ete otprilike atmosferu tog zakqu~anog, golog i gluvonemog prostora u zidovima (s ciklama paukom u razvalinama {anka, krupnim kao tarantula, koji se vere uz nevidqivu sajlu isce|enu iz sopstvenog trbuha) “najstarije sremske birtije”, zaboravqene posle smrti vlasnice Dare Stoji} ili baba Dare. Wena }erka, ~ije je oficijelno ime @ivana, a ime na koje se odaziva Seja – stoga Seja, ispri~ala mi je, pa da sa`mem, kako joj se mama, ro|ena preko brega u Kru{edol Prwavoru, udala za sina kru{edolskog gazde Gavre Stoji}a, odgajiva~a plavokrvih kowa, koji je ve} tada dr`ao ovu kafanu, i po{to joj se mu` \oka nije vratio iz nema~kog zarobqeni{tva, a svekar i svekrva pomrli, privela je u ku}u drugog \oku, starog momka iz obli`weg sokaka, i s wim stvorila Kostu Prodanovi}a, Sejinog polubrata. Stalni gost baba Darine kafane i wen metafizi~ki sin, kru{edolski farmer, fru{kogorski kraq mleka (i mle~nih proizvoda) i sremski boem Kosta Vrbajac, kolokvijalno ^o~e – stoga ^o~e, ispri~ao mi je, istom prilikom, pa da i wega sa`mem, kako mu je birta{ica Dara, wegova metafizi~ka mama, poverila na samrti svoju “posledwu `equ” da joj otvoreni kov~eg polo`e u kafani na bilijarski sto i da je do grobqa u Kru{edol Prwavoru isprate be{~anski cigani s tamburama, a “onaj mali” pop Vasa, izbeglica iz Bosne, “ako o}e”... O}e! Umrla je 2000, a ro|ena 1913. @eqa joj je ispuwena. Fajront. I, {ta sada, posle {est godina, vidim u Kru{edolu? Ku}erda na presti`nom }o{ku raskr{}a, pored bunara s |ermom (bez kofe na `ici koja kao ledenica visi s pritke zaglavqene u ra{qama vertikalnog stuba), pau{alne starosti “oko dvesto godina”, otkada u ku}i, pod biber crepom i plafonskim gredama koje vire ispod nadstre{nice, tako su mi rekli, postoji i birtija, sada je, cela, sve`e presvu~ena u be-

“Za{to ste pobegli u Beograd?” “Pobegla od o~uha \oke i brata Gavre! Prvi mi je pravio probleme, a drugi, brat po ocu, nije dao da se udam tu za jednog Markovi}a iz Kru{edola, za kojeg sam ja tela... @iv je, ne vi|am ga... Taj Markovi} tr~o je zamnom ko {a{av! Zato sam sa sedamnaeset godina pobegla u Beograd i konobarisala u hotelu ’Balkan’. I – jednom do|em ku}i ovde u kafanu, i brat Gavra me upozna sa nekim Piro}ancem, od Babu{nice, do{o tu kod nekog u goste, a stanovo u Beogradu... Zaboravila mu ime!... I udadu me za wega. @ivili smo u Beogradu. I s wim dobijem prvo Zorana, umro na poro|aju, i posle Slavicu, medicinska sestra u Novom Sadu...” “Kako ste `iveli sa Piro}ancem?” “Nikako. Span|o se sa mojom prijateqicom i oti{o sa wom da `ive u Nema~ku. A svekar mi govorio: ’Snajka, teraj tu ku~ku, ote}e ti mu`a!’ I otela ga, i boqe {to ga je otela... Kad ga nisam volila! Nije ni on mene! Ja sam Slavicu dovela ode kod mame i vratila se da radim u Beograd. I u ’Balkanu’ upoznam Ali Mahmuda!... I s wim odem u Egipat, bila tamo {est meseci, pa sam posle sama u [vajcarsku o~la...” “Ko je Ali Mahmud?” “Ali Mahmud, Egip}anin, radio je u Beogradu...” I, dok Seja raspreda svoju egipatsku i {vajcarsku privatnost, uzmimo sada hipoteti~ki, da je wen polubrat Kosta Prodanovi}, obnavqaju}i ku}u, odlepio sa vrata ime birtije (KOD BABA DARE), ku}a bi se uru{ila iznutra! Posmatram pre neki dan tu gazda~ku, matoru, glomaznu kru{edolsku gospo|u u belom, neku vrstu srpske porodi~ne tvr|ave iz “austrijskih vremena” Srema, unosim se u ^o~ine mokre uspomene i mistifikacije o birtiji iza zakqu~anih vrata (“Do podneva sam mogo da popijem i ~etrdeset {pricera, a trezan!...”), o`ivqavam u mislima tambura{ku sahranu birta{ice Dare Stoji} (koja je kafanu dr`ala {ezdeset godina), i rekao bih da mi ta ku}erda s pro{lo{}u, uprkos veli~ini i nametqivom polo`aju, sama po sebe ne bi zasvrbela (novinarski) `ivac, da neki domi{qati kru{edolski autor – ne poznam ga, a vidim ga, {ta vi{e, `derem sa wim za baba Darinim {ankom – nije izmislio to ingeniozno ime za seosku kafanu... KAFANA KOD BABA DARE. Mo} pravog imena! Nomen est omen! „ @eqko Markovi}


c m y

10

MIKROFONIJA

nedeqa20.decembar2009.

НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТИ У НС

МИЛЕ КЕКИН, ПЕВАЧ ХЛАДНОГ ПИВА

ИН

Сви смо се поженили, време је за развод

Т

Ј ЕРВ

У

С

едам албума и 21 година упорног рада довољан је повод да “Микрофонија” заокружи 2009. годину интервјуом с певачем хрватског бенда Хладно пиво – Милетом Кекином. Загрепчани су у новосадском Мастер центру отпрашили добар концерт, а живе свирке су оно што је овај бенд одавно уградило у срца многих рокенрол поклоника. Док је још било хладно као змија, пиво је пенило панкерски да би временом златна течност добила умиљатију арому. Но, то није сметало бројној публици, како у Хрватској тако и ван границе суседне нам државе, да и даље воли Милетову банду која и данас сваким новим даном стиче све бројније фанове.  Време је када се сумирају утисци о 2009. години. По чему ће годину на измаку памтити Хладно пиво? - После фуриозне концертне промоције “Књи-

када у неким малим местима наиђемо на сјајан пријем од неколико стотина обожавалаца, како је било управо на овом острву лета 2009. године.  Једна од најпопуларнијих група у Србији, Атеист реп, последњег дана новембра омогућила је фановима “фри-

М

ге жалби”, уследило је смиривање ситуације када је реч о живим свиркама. Оно по чему ћу ја памтити 2009. годину је чињеница да су нам се оженила и преостала два слободна члана, бубњар и трубач. Сада је време да почнемо да се разводимо.  Који концерт Вам је остао у најпријатнијој успомени? - Још увек сам под утиском наше свирке на Корчули у месту Блато. Знаш, нама више није проблем да пунимо хале, али посебан је угођај

н иле

ас

цен

и

даунлоуд” новог албума “Приче маторих покварењака”. Првог дана скинуто је 7.500 копија, а онда је у следећих 15 продато 40-ак оригинала. Каква

DNEVNIK

је ситуација у Хрватској по том питању? - Још увек ме више радује да су нам концертни простори пуни, да нас публика воли и жели да нас види и чује на сцени. Док је тако, увек ћу се више радовати распродатим концертима, него распродатим ЦД-има. Данас ће оригинално издање купити онај ко купи и мајицу бенда. Тако му то дође. Иначе, према званичним подацима у Хрватској, Хладно пиво заузима 98. место на листи од 100 најчешће емитованих бендова на радијским станицама. Ипак, само пет-шест извођача са те листе, без лажне скромности, имају бољу посећеност на концертима од нас.  На којим бендовима је одрасло Хладно пиво, а шта слушате данас? - У време када смо настајали, а реч је о другој половини 80их, највише смо као шеснае стогодишњаци волели Азру, Рибљу чорбу, КУД Идијоте, Пушење...Потом смо скидали Рамонсе, одушевљавали се Дед Кенедисима и Моторхедом, да бисмо одрастајући упоредо учили да свирамо и, чини ми се, изградили неки препознатљив звук у протекле две деценије.  Да ли ти годи када Хладно пиво пореде с Прљавим казалиштем? - Стилски, то су два потпуно различита бенда. Ако се то поређење своди на квалификацију “народског бенда”, онда прихватам такав став. У својим зачецима Казалиште се представљало као панк, али је то заправо дуго био одличан поп-рок бенд, док су у касној фази отишли у сасвим другом правцу. Ни ми нисмо алтернатива, да се разумемо, јер ко пуни тргове и хале тај није алтернатива, али мислим да се успешно опиремо свакоме ко покушава да нас уоквири у било какве калупе.  Који бендови представљају нови талас хрватске РНР сцене? - Мени се посебно свиђају Цинкуши. Ради се о етно-панк бенду, екипи добрих музичара из загребачког насеља Враче, који сјајне свирке приређују у планинарском дому. Њих свакако треба и чути и видети. Одлични су и Кавасаки трип, као и ТБФ.  Шта планирате за 2010. годину? - Концертима у Новом Саду и Божићним свиркама у Ријеци заокружујемо 2009. годину. С обзиром на то да већ радимо на новим песмама, надамо се да ћемо крајем 2010. године објавити нови албум. Ипак, ништа не радимо под императивом. Хладно пиво издаће албум када направи 12 добрих песама. Тако смо увек радили и тако ће бити и убудуће. Из тог угла нови албум можда угледа светслост дана тек на пролеће 2011. године – рекао је за “Микрофонију” Миле Кекин. Сава Савић

Дочек уз Атеисте, Нереде, Идијоте... ултурни центар града Новог К Сада најавио је организован дочек Нове године на три градска трга од којих ће рокери, или прецизније панк-рокери, прашити на Тргу слободе. Програм на Тргу слободе симболично назван „Тргни се„, почиње у 20.15 часова свирком бенда „Кило кило„. Иза њих следи Транце Балкан Десоргатион у 20.40, доке ће у 21.10 пред масу изаћи Милан Мумин с пратећим бендом. Београдски Репетитор најављен је за 21.40, док је за Марчела фрезервисан термин од 22.15. Добитинике регионалне МТВ награде за најбољи наступ, бенд Лолобриђида, сви који буду одлучили да Нову годину дочекају на Тргу слободе видеће у 22.55, док ће се у последњим откуцајима године на измаку за расположење побринути новосадске панкрок легенде окупљене у групацију Атеист реп, чија је свирка заказана за 23.35 сати. Љубитељи чвршћег звука уживаће уз Ритам нереда од 00.35, док ће гости из Пуле, КУД Идијоти на бину изаћи у 01.20 часова. Новогодишњи програм затвориће „С.А.Р.С„ у 2.15 часова - најављено је из Културног центра Новог Сада.

Notturno победник новембра еоградски бенд “Notturno” победник је за месец новембар у Б оквиру музичког конкурса “Hello! добре вибрације”. Гласовима који су пристигли путем портала www.hellovibracije.rs и путем смс-а, изабрана је њихова песма „Мени то не треба“. Notturno је као награду освојио професионалну продукцију песме по сопственом избору и овом победом постао први финалиста конкурса.

ОВРАТНИЧКА ТУРНЕЈА PUBLIC IMAGE LIMITED: П Public Image Limited, бенд који је после напуштања групе Sex Pistols основао Johnny Lydon, кренуо је 15. децембра на своју повратничку турнеју по Уједињеном краљевству. ПИЛ су ремастер албума “Metal Box” из 1979. године, објавили недавно, а потом су одлучили да га премијерно концертно промовишу у Бирмингему. Њихови фанови видели су их још у Лидсу, Глазгову, Манчестеру и Лондону (21. у “Брикстон академији”, а 22. и 23. у “Електирик болруму”). Хоће ли се Johnny Lydon (вокал), Bruce Smith (бубњеви), Scott Firth (бас) и Lu Edmonds ( гитара) у 2010. одлучити да крену и на европски тур, остаје да се види.

ТОП 10 - ДЕЦЕМБАР 2009. 1. Black Eyed Peas – Meet Me Halfway 2. Robbie Williams – Bodies 3. Rihanna – Russian Roulette 4. Lady Gaga – Bad Romance 5. Black Eyed Peas – I Gotta Feeling 6. David Guetta feat Akon – Sexy Bitch 7. Leona Lewis – Happy 8. Jay-Z feat. Alicia Keys – Empire State of Mind 9. Britney Spears – 3 10. Lady Gaga – Paparazzi

Leona Lewis

ВРЕМЕПЛОВ

Рок опера „Tommy”

ре 30 година изашао је вероватП но најбољи албум групе Who „Tommy”. Гитариста Pete

Townshend, певач Roger Daltrey, бубњар Keith Moon и бас гитариста John Enwistle обележили су епоху рокенрола почевши као сурф-рок бенд, да би временом створили својеврстан РНБ стил, базиран на специфичном звуку Таузендове гитаре, као и његовим препознатљивом „ветрењачом” – кружењем десном руком. Према истоименом албуму „Tommy”, касније је снимљен и филм, заправо рок опера о глувонемом и слепом младићу који је био изузетно талентован флипераш. Успех „Томија„ превизашо је сва очекивања и Таузенду није било лако да настави у тако високом стилу, да би решење било пронађено у, такође сјајном, живом албуму „The Who Live At Leeds”.

Фото: Ф. Бакић

SVE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}


DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

11

SVET TANAK REZULTAT DVONEDEQNOG SAMITA O KLIMI U KOPENHAGENU

Jo{ }emo se dogovarati mamo dogovor, rekao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi na koncu kopenha{kog samita o klimatskim promenama i obmanuo milijardudve stanovnika planete koji su ~ekali rezultat dvonedeqnog natezawa oko kvota za smawewe ugqen dioksida i cene koju dr`ave za to moraju da plate. Sarkozi je saop{tio da je predvi|eno da sve zemqe, ukqu~uju}i i Kinu, podnesu pisane planove za smawewe emisija ugqen dioksida do januara 2010. godine. Sve zemqe potpisale su i plan kojim se zemqama u razvoju obezbe|uje godi{wa pomo} od 100 milijardi dolara do 2020. godine . Oko 120 dr`avnika i wihovih birokratskih trabanata uspelo je, dakle, da se dogovori tek da }e se jo{ malo dogovarati. Kada se u obzir uzme izjava ameri~kog predsednika Baraka Obame, da sporazum iz Kopenhagena nije obavezuju}i, ve} da predstavqa okvir za sve dr`ave kako da smawe emisije ugqen dioksida, postaje jasno da je, ovako traqav, dogovor vrlo dobar za bogate industrijske zemqe, dok ostatak sveta nema ~ime da bude zadovoqan. Planeta ne}e lak{e disati, siroma{ne zemqe ne}e imati dovoqno novca da se prebace na zelene tehnologije, a najbogatiji }e nastaviti kao i do sada. Dve nedeqe pre ovog pseudodogovora, o~ekivawa su bila veoma visoka. Kopenhagen se igrom re~i predstavqao kao Grad Nade, ekolo{ke organizacije i mediji pritiskali su i javnost i politi~are i sve je odisalo atmosferom istorijskih promena. Razgovori u Kopenhagenu su ipak krenuli naopa-

I

ko. Dr`ave su po~ele da optu`uju jedna drugu. Siroma{ni su optu`ivali bogate da iza silnih zaga|ewa stoje upravo oni, pa da sve to sada treba i da plate. Na drugoj strani, bogate dr`ave optu`ivale

Jedina “istorijska” stvar koje se u Kopenhagenu dogodila je da je Barak Obama postigao nekakav sporazum sa liderima Kine, Indije i Ju`noafri~ke Republike. [ta zaista stoji u tom sporazumu, jo{ se ne zna, ali iz svega {to je prethodilo mo`e se zakqu~iti da nekakvog ekolo{kog pomaka ne}e biti. Qudi na godi{we u atmosferu svojim aktivnostima izbaciju oko 44 milijarde tona ugqendioksida. Na toj brojci trebalo bi da se ostane ubudu}e ukoliko `elimo da izbegnemo rast temperature ve}i od dva stepena celzijusova. Na taj na~in mogli bismo da izbegnemo, u bliskoj budu}nosti, velike su{e, nekontrolisano podizawe mora, poreme}ene monsune i ostalih nepogoda, koje su ionako sve ~e{}e. Ukoliko se ni{ta ne u~ini, do 2020. godine izaciva}emo oko 60 milijardi tona ugqendioksida. Najve}i emiteri CO2 su: Kina, Amerika, EU, Indija. Sto milijardi dolara pomo}i za zemqe Gde je u celoj ovoj pri~i u razvoju do 2020. Srbija? Uloga na{e dr`ave su zemqe u razvoju da, osim pomo}i u klimatskim pregovorima, kada koju im zapad obezbe|uje, ni{ta se posmatraju globalni okviri, same ne ~ine da se lagano prebacubli`a je bezna~ajnoj nego nekoj ju na zelene tehnologije. Dve seddrugoj. Jo{ uvek se ne zna koliko mice prepirke, lobirawa, me|umi ispu{tamo ugqendioksida u atsobnih ucena i podmetawa nogu mosferu. U platformi za dogovor nisu iznedrili ~ak ni jasan i obau Kopenhagenu Srbija je bila u vezuju}i datum do kada bi smaweobavezi da smawi emisiju CO2 za we emitovawa vi{ka ugqendiok20 odsto. O toj cifri trebalo je da sida moralo po~eti ili biti gotopregovara ministar ekologije vo. Oliver Duli}. [ta je uspeo da “iz-

Vojni buyet SAD 636 milijardi dolara Senat SAD odobrio je ju~e vojni buxet u vrednosti 636 milijardi dolara iz koga }e se finansirati i ratovi u Iraku i Avagnistanu, a u tu sumu su

ukqu~eni i dvomese~niu tro{kovi za medicinske izdatke i naknadu za nezaposlene. Takvu odluku ~lanovi Senata usvoji su velikom ve}inom glasova 88 “za” i svega deset “protiv”, isti~e agencija Rojters u izve{taju iz Va{ingtona. Pre Senata odluku o visini vojnih rashoda u sredu je odobrio i Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa pa su se sada stekli i formalni uslovi da predsednik

SAD Barak Obama potpi{e obavezuju}i zakon o realizaciji tro{kova za odbranu zemqe. Navedeni vojni buxet trebalo bi da pokrije sve ameri~ke vojne izdatke do 30. septembra idu}e godine, a eksperti smatraju da }e suma od 128 milijardi dolara, na koliko su u okviru vojnog buxeta utvr|eni tro{kovi ratnog anga`mana SAD u Iraku i Avganistanu, biti nedovoqna, posebno zbog namere Obame da u Avganistan uputi dodatni kontigent od 30 hiqada vojnika. Kongres je, kako isti~e agencija Rojters, sada zavr{io rad na odobravawu svih stavki potro{we u fiskalnoj godini koja je po~ela 1. oktobra. U tom programu nije, me|utim, obuhva}ena i ranije odobrena suma od 787 milijardi dolara za o`ivqavawe doma}e privrede, a koja je 4,1 odsto ve}a nego u prethodnoj godini.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je izjavio na konferenciji za {tampu po zavr{etku Samita UN o klimi da je “zadovoqan dogovorom u Kopenhagenu, ali da je to samo prvi korak prema pravno obavezuju}em dokumentu”. Delegati Samita UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu, na kome u~estvuju 192 zemqe, slo`ili su ju~e da “prime na znawe” zavr{ni dokument Samita, Kopenha{ku deklaraciju. Zavr{ni dokument je ju~e usaglasilo 26 zemaqa, me|u kojima i SAD, Kina, Indija, Brazil, Ju`noafri~ka republika i vode}e zemqe EU, ali je wegovo usvajawe pro{le no}i i ju~e ujutro blokiralo nekoliko zemaqa Sudan, Venecuela, Nikaragva, Bolivija i Kuba.Zemqe u~esnice Samita su se ju~e ujutro, posle vi{e~asove blokade rada Samita, slo`ile da u narednom periodu dostave obave{tewe o tome da li se prikqu~uju Deklaraciji i podr`avaju wene zakqu~ke. Dokument je pravno neobavezuju}i i predvi|a da dr`ave same odrede i saop{te svoje nacionalne ciqeve vezane za smawewe emisije {tetnih gasova, kao i da se za {est meseci odr`i novi sastanak o klimi, ~iji bi doma}in bila Nema~ka.

Zavr{ni dokument predvi|a da se za pomo} zemqama u razvoju u borbi protiv globalnog zagrevawa obezbedi 100 milijardi dolara godi{we, po~ev od 2020. godine. Prema dokumentu, u periodu 2010. do 2012. godina, u tu svrhu }e se obezbediti 10,6 milijardi od EU, 11 milijardi od Japana i 3,6 milijardi dolara od SAD. Deklaracija ne sadr`i konkretizovane cifre vezane za obaveze zemaqa za smawewe emisije {tetnih gasova, bilo kratkoro~no do 2020. bilo dugoro~no do 2050. godine, i jedino navodi da porast globalne temperature u narednih sto godina treba odr`ati unutar granice od dva stepena.

Jovan Pavle Drugi na korak do beatifikacije Rimokatoli~ki poglavar papa Benedikt [esnaesti odobrio je ju~e dekret koji svedo~i o herojskim vrlinama biv{eg pape Jovana Pavla Drugog, ~ime se na korak pribli`io beatifikaciji preminulog pape. Potrebno je da Benedikt [esnaesti potpi{e i dekret o ~udotvornom dejstvu zalagawa Jo-

vana Pavla, pre nego {to biv{i papa bude mogao da bude progla{en svecem. Benedikt [esnaesti je nalo`io da proces beatifikacije poqskog pape po~ne po hitnom postupku samo nekoliko nedeqa po{to je Jovan Pavle preminuo 2. aprila 2005, ~ime je naru{en uobi~ajeni period od

Brutalnost u iranskim zatvorima Najmawe tri zatvorenika, uhap{ena posle spornih predsedni~kih izbora u Iranu, preminula su od posledica fizi~ke torture u zatvoru, saop{tili su ju~e pravosudni organi. U saop{tewu se navodi da su zatvorenici umrli “od jako lo{eg tretmana i batina” od zatvorskih ~uvara. Dodaje se da su podignute optu`nice protiv 12 zvani~nika iz zatvora Kahrizak, a trojica su optu`ena za ubistvo sa predumi{qajem. Iako su iranski opozicioni lideri tvrdili da uhap{eni u nemirima posle spornih izbora odr`anih 12. juna trpe torturu

i izlo`eni su silovawima u pritvoru, policija je to negirala. Prema re~ima policijskih zvani~nika, pomenuti zatvorenici su preminuli od bolesti. Opozicija tvrdi da su posle izbora ubijene najmawe 72 osobe, dok je vlada objavila da je poginulo 30 qudi.

pet godina koji mora da pro|e da bi po~eo taj proces. Benedikt je, tako|e, odobrio dekret o herojskim vrlinama pape Pija Dvanaesti, uprkos protivqewu Jevreja koji su optu`ili rimokatoli~kog poglavara iz perioda Drugog svetskog rata da nije dovoqno u~inio da spre~i holokaust.

Prebegli Ujguri bi}e deportovani Grupa Ujgura, koja je prebegla u Kamboxu posle me|unacionalnih sukoba u Sinkjangu, bi}e deportovana, mo`da u Kinu, izjavio je portparol vlade u Kamboxi. Dvadeset Ujgura, za koje zvani~ni Peking tvrdi da su kriminalci i odgovorni sa smrt vi{e desetina Kineza hanske nacionalnosti, zatra`ili su politi~ki azil u Kamboxi. Odluka o wihovoj deportaciji donesena je, prema ocenama zapadnih agencija, pod pritiskom Kine. SAD su zatra`ile da se obustavi deportacija ovih kineskih gra|ana ujgurske nacionalnosti. UN su tako|e uputi-

le sli~an zahtev kamboxanskoj vladi. Posle krvavih sukoba u kojima je poginulo oko 200 Han Kineza, sudovi u Sinkjangu po-

~eli su da sude odgovornima i u~esnicima nereda. Do sada je doneseno 17 smrtnih presuda.

Obustavqen saobra}aj ispod Laman{a

VOJVODINA

TE[KO STAWE NA PUTEVIMA: Sneg koji je na podru~ju ~itave Vojvodine padao ju~e popodne i no}as i jak jugoisto~ni vetar stvorili su nanose na putevima, naro~ito u ju`nom Banatu i Sremu, pa je saobra}aj na pojedinim deonicama izuzetno ote`an, izjavio je no}as de`ur-

boksuje” jo{ ne znamo. Pred put u Kopenhagen on je rekao da Srbija ~vrsto podr`ava ciqeve kopenha{kog samita jer “ne{to mora da se preduzme”, ali je tu izjavu razbucao drugom u kojoj je rekao da Srbija ne mo`e da prihvati kvantifikovawe obaveza jer bi to zna~ilo zatvarawe jedne ili dve termoelektrane. Takav stav ga nije razdvojio od ostalih politi~ara u Kopenhagenu koji su tu bili vi{e da kontroli{u ekonomsku {tetu, nego da se pobrinu za budu}nost planete. ^ak i na samom samitu, Duli} je nastavio u tom tonu. “Srbija je, u principu, od po~etka dr`ala poziciju koja }e se, verovatno, na kraju i ostvariti, a to je da }e morati vremenom da preuzima obaveze. Me|utim, dok kompletno ne ispuni svoje obaveze iz postoje}eg Kjoto protokola, ne}e imati kvantifikovane obaveze smawewe emisije gasa staklene ba{te”, naglasio je Duli}. Da podsetimo, samit u Kopenhagenu je i organizovan da bi smenio smernice iz Kjotoa, koje je ionako malo ko po{tovao. Ne{to druga~iju izjavu dao je predsednik Srbije Boris Tadi}. Prema wegovim re~ima Srbija se, stavovima o klimi, pridru`ila Evropskoj uniji ~ija ~lanica `eli da postane. “Ali, istovremeno, spremni smo da preuzmemo na{ deo obaveza imaju}i u vidu koliko doprinosimo zaga|ewu `ivotne sredine na{om industrijom i tehnologijom koju posedujemo”, kazao je predsednik Srbije. „ Petar Klai}

Ban Ki Mun: To je samo prvi korak

ni u “Vojvodinaputu” Sr|an Koprivica. Najte`a situacija je u okolini Vr{ca i ostalim delovima ju`nog Banata gde ima i zavejanih automobila na drumovima. Vetar je po~eo da pravi nanose i do pola metra na pojedinim putnim pravcima Banata, Srema i ju`ne Ba~ke.

@elezni~ki saobra}aj ispod Laman{a izme|u Velike Britanije i Francuske ju~e je obustavqen nakon {to je vi{e od dve hiqade putnika iz ~etiri voza vi{e sati bilo zaglavqeno u vozovima zbog kvara. Prema prvim izve{tajima, uzrok kvara u subotu ujutro je hladno vreme i na francuskoj i na britanskoj obali. Mnogi putnici su ostali u vozovima bez grejawa, osvetqewa i vode, a neki od wih su evakuaciju opisali kao haoti~nu i lo{e organizovanu. Predstavnici “Jurostara”, ~iji vozovi saobra}aju izme|u Francuske i Velike Britanije, upozorili su da bi jako lo{i vremenski uslovi mogli da ugroze saobra}aj preko vikenda. Kao pro-

blem su naveli obilne sne`ne padavine na severu Francuske. Predstavnici “Jurostara” su rekli da su se vozovi stali zbog velike razlike izme|u spoqne i temperature unutar tunela ispod Laman{a kojim saobra}aju. Kompanija je saop{tila da putnicima kojima obaveze dozvoqavaju da odlo`e putovawe preporu~uje da to i u~ine ili da vrate karte. Portparol “Jurostara” Brem Smets rekao je da }e `elezni~ki saobra}aj izme|u Velike Britanije i Francuske za vikend biti smawen zbog niskih temperatura, ali je naveo da }e do ponedeqka biti normalizovan. Svih 2.000 putnika je bezbedno evakuisano, saop{tila je kompanija.


12

SPORT

nedeqa20.decembar2009.

DNEVNIK

VINER [TEDI[E @ENSKA SUPERLIGA

MU[KA SUPERLIGA

Po{tarke namu~ile golubice Spartak – Po{tar 3:2 (25:14, 25:23, 18:25, 23:25, 10:15) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 400. Sudije: Toma{evi} (Beograd) i Anti} (Subotica). SPARTAK: Bokan 10, Memi{evi} (l), Niki} 11, Stojanovi} 20, Heli} 4, ^e{qar 6, Klisura 18, Medi} 8, Markovi} 3, Mati}, [imi} 2. PO[TAR: Re~evi} 8, Pucarevi} 1, Kari} 21, Pantovi} 14, Maleti} 9, Zlati} (l), Ili} 15, Risti}, Mrdak 2, Gogi}, Ivanovi}, Popovi}. Izostala je o~ekivana trojka na bodovnom saldu posle me~a odbojka{ica Spartaka i Po{tara. „Golubice“ su pre me~a va`ile za aspolutnog favorita, ali su ipak morale po{teno da se namu~e da stignu do pobede od 3:2 posle borbe u pet setova. Razlika u kvalitetu dve ekipe bila je jasna u prvom setu. Spartak se bori za drugo mesto, a Po{tar za opstanak u ligi. U skladu sa tim je bila i igra u po~etku utakmice. Sara Klisura je

Suboti~anke su igrale pet setova protiv Po{tara

obele`ila prvi set dobrom igrom, i vrlo brzo su doma}e napravile prvi korak ka pobedi. Iako je Spartak dobio i drugi set, u wegovom fini{u se vi-

dilo da nedostaje koncetracije suboti~kim odbojka{icama. No, ranije ste~ena prednost u drugom delu igre dala je „golubicama“ taj komfor.

Do prvog tehni~kog-tajm auta tre}eg seta Spartak je imao igru, vodio sa 8:4, a kada su go{}e izjedna~ile na 10:10, ali i povele sa 16:13, bilo je jasno da ne{to ne funkcioni{e u redovima doma}ih. Servis je popustio, organizacija igra jo{ vi{e, sa druge strane se razmahala Kari}eva, pa je trener Spartaka Sa{a Nedeqkovi} morao da planira i ~etvrti set. Opomena u tre}em nije se dovoqno odrazila na ~etvrti set. Posle rezul~tatske klackalice Spartak je izjedna~io na 22:22, no razigrale su se Po{tarke, izjedna~ile na 2:2 i stavile tek drugi bod ove sezone u xep. Do ve}eg dela kola~a ipak nisu mogle. Borile su se do 7:7, a onda je kona~no igra Spartaka po~ela da dobije prepoznatqive obrise. Blok je kona~no proradio, dobre su bile Olivera Medi}, Tawa Bokan i Vawa [imi}, a ta~ku na utakmicu blokom stavqa Sara Klisura. N. S.

MLADOST PROSLAVILA TRI DECENIJE POSTOJAWA

In|ijke na pragu Prve lige @enski odbojka{ki klub Mladost iz In|ije je u restoranu stadiona kod `elezni~ke stanice, obele`io 30-godi{wicu postojawa i uspe{nog rada. Klub je, naime, na inicijativu nekoli-

Kvo~ke, Marije Oble{~uk, Zorice Jovi~i} i ostalih wihovih saigra~ica je samo tri godine kasnije stigla i uspe{no nastupala u isto~noj grupi Druge savezne lige. Mlade In|ijke su, tada,

Bandi} i Borivoje Vajagi} nastupaju u severnoj grupi Druge lige ali je to, ipak, tre}i rang takmi~ewa sada{we znatno mawe dr`ave. Me|utim, ve} pomenuta mladost je na wihovoj stra-

rednih sezona dostignu uspeh svojih prethodnica iz prve generacija @OK Mladost. - Obele`ili smo jubilej {to je za sve nas veoma zna~ajno. Provele smo se zaista lepo. Zajedno

Jesen krticama Kolubara – Vojvodina @elezni~ar 34:23 (19:13) LAZAREVAC: Dvorana: SC Kolubara. Gledalaca: 400. Sudije: Kne`evi} i Lon~arevi} (Beograd). Sedmerci: Kolubara 2 (1), Vojvodina 4 (2). Iskqu~ewa: Kolubara 14, Vojvodina 2 minuta. KOLUBARA: Radi{i} 3, S. Jovanovi}, Pribak 6, Ra{i} 7 (1), Nenadi} 3, Radulovi}, Vasi} (10 odbrana), Mili}evi} 4, Vujovi} (6 odbrana, sedmerac), N. Jovanovi}, Rak~evi} 2, Zubi} 6, Be}irovi} 3, Mitrovi}. VOJVODINA @ELEZNI^AR: Poli} (2 odbrane), Vojinovi}, Popov 5, Radi{i} 3, Bari{i} 7, Radakovi} 2 (1), Todorovi}, Kne`evi} (5 odbrana, sedmerac), Hoxi}, Smoqan, Suxum 5 (1), Radoji~i} 1, Aleksi}. Lazarev~ani su ubedqivom pobedom nad Novosa|anima osvojili titulu jeseweg prvaka. Gosti su samo u prvih 20 minuta uspeli da pariraju doma}im krticama i opravdaju tre}e mesto na tabeli, ali kako je susret odmicao igra~i Kolubare su dodavali gas i iz minuta u minut uve}avali prednost. U posledwih pet minuta prvog dela napravili su seriju 6:1 i ve} posle prvih pola ~asa naslutio se pobednik. U nastavku susreta jo{ boqe izdawe krtica, pokazali su doma}ini da su s pravom favori-

PKB – Dinamo Proleter Naftagas – Naisus Kolubara – Vojvodina Metaloplastika – Partizan

33:30 23:28 34:23 28:31

Danas Crvenka – Smederevo Radni~ki – Planinka

18 20

Ponedeqak C. zvezda – Jugovi} Unimet Kolubara C. zvezda Partizan Naisus Vojvodina M. plastika Radni~ki PKB Jugovi} Priboj Proleter Smederevo Crvenka Planinka Dinamo

14 13 13 12 14 9 14 8 14 8 14 8 13 7 14 7 13 4 14 3 14 3 13 3 13 2 13 2 14 1

0 1 0 1 1 4 2 4 2 4 0 6 0 6 2 5 4 5 3 8 3 8 1 9 3 8 2 9 3 10

16.30

477:350 405:349 404:346 394:369 394:381 384:361 338:322 381:406 310:315 361:379 367:422 376:415 332:407 335:365 384:441

26 24 19 18 18 16 14 14 12 9 9 7 7 6 5

ti u ovoj sezoni, a ponovo je perjanica bio Nemawa Pribak, pored {est pogodaka imao je jo{ toliko asistencija. Wemu uz rame bio je i sjajni golman Dejan Vasi}. U prvom poluvremenu blistao je Zoran Zubi}, a puca~ki je bio raspolo`en i David Ra{i}. Terba naglasiti da je uspe{an debi u dresu Kolubare imao Du{an Mili}evi}, nagovestio je da }e biti veliko poja~awe.

Crven~ani na popravnom U posledwoj utakmici jesewe sezone rukometa{i Crvenke }e poku{ati da se od navija~a oproste pobedom, {to bi im obezbedilo da ne{to mirnije ~ekaju prole}ni deo prvenstva. Verovali su da }e ovu brigu donekle prebrinuti u zaostalom susretu 10. kola Superlige protiv Zorka Keramike, ali je tok utakmice pokazao da je to ipak bilo nerealno o~ekivawe, jer su se [ap~ani predstavili i kvalitetnijim i znatno spremnijim, posebno u drugom delu igre. Nedostajalo je Crven~anima mnogo ~ega u ovom susretu, u prvom redu u organizaciji napada. Odsustvo povre|eno Vlada Ra~i}a na tom planu je za sada nenadoknadivo, pa stoga prvenstvena pauza za doma}ine dolazi u pravom trenutku. Dok je imao snage, Slobodan Veselinovi} je

u prvom poluvremenu postigao pet golova i uz realizovani sedmerac u 37. minutu wegov u~inak se zavr{ilo. I, svakako treba naglasiti, bila je ovo najslabija poseta u sezoni, svega stotinak gledalaca, {to nije nezanemarqivo, kada se zna koliko nekad wihova podr{ka mo`e biti od koristi. Ve~eras }e verujemo biti u ve}em broju, a svaki rezultat izuzev sigurne pobede bio bi iznena|ewe. - Do~ekujemo ekipu koja ima isti broj bodova kao i mi (7), predvodi je biv{i reprezentativac i vrhunski strelac Maksi}, ali upravo je to i motiv vi{e da u|emo u ovaj susret sa puno mobilno{}u i pobeda sigurno ne}e izostati - optimista je Bo{ko Jolovi}, veliki borac. T. Jovovi}

Sada{wa generacija odbojka{ica Mladosti iz In|ije

cine prijateqa odbojke i nastavnike fizi~kog vaspitawa Zokre @itlov, koja }e postati i prvi trener, formiran 4. februara 1979. godine, a generacija Nade \uri}, Tatjane @itlov, Valentine @ivkovi}, Tine Kosanovi}, Anke Kuki}, Dragane Kne`evi}, Marice Pilipovi}, Jelene Grkovi}, Sne`ane Stoisavqevi}, An|elke Bosni}, Radmile Roq, Vesne Deli}, Du{anke

gostovale u Tetovu, Priboj na Limu, Vrwa~koj Bawi, Zrewaninu, Novom Sadu, Beogradu i drugim odbojka{kim centrima nekada{we dr`ave {to je, do sada, najve}i uspeh u istoriji kluba. Istina sada{wa izuzetno mlada ali nadarena generacija koju predvode sestre, Sanda i Tamara Stojanac, doskora i ne{to iskusnija Sun~ica Filipovi} i ve} iskusni treneri Sa{a

PRVA MU[KA LIGA SRBIJE

Lako za goste Radni~ki Basket - Novi Sad 65:89 (16:21, 11:27, 23:23, 15:18) BEOGRAD: Dvorana Basket siti. Gledalaca: 100. Sudije: Gli{i} (Beograd), Vu~i} (Leskovac), Jankovi} (Beograd). RADNI^KI BASKET: @ivanovi} 17, Vukasovi} 5, Lukovi} 4, Markovi} 2, Savi} 6, \oki} 13, Smiqani}, Suboti} 6, Zo}evi} 5, Vasili}, Stojadinovi} 4, Iveqa 3. NOVI SAD: M. Kova~evi} 17, Suboti} 7, Buni} 10, Pobri} 7, Raki} 13, Vujo{evi}, Grozdani}, Jan~ikin 8, Qubojevi} 12, Miti}, S. Kova~evi} 15, Draga{. Ne{to vi{e od tri minuta bilo je potrebno Novosa|anima da naprave prednost koju de~aci

Dragana Va{~anina nikako nisu imali snage da stignu. Naime, na semaforu je pisalo 25:31 kada je mladi Jan~ikin opalio trojku. Bio je to po~etak kraja doma}ih. [ut je, naravno, pogodio metu, a kao u transu nadovezali su se Maksim i Sini{a Kova~evi}, zatim blistavi Raki}, da bi na kraju rafalnu paqbu van 6,25 zaokru`io Jan~ikin. Za to vreme, na drugoj strani, momci u belim dresovima ubacili su samo jedan ko{, pa su serijom 17:2 gosti oti{li na poluvreme sa 21 poenom vi{ka. U preostalih 20 minuta prednost gostiju je varirala od 17 do 23 poena sa izuzetkom kona~nih 89:65.

ni, imaju zavidan odbojka{ki potencijal pa }e se u dogledno vreme mo`da i one plasirati u kvalitetniju ligu. Uostalom, letos su ve} igrale kvalifikacije za popunu Prve „B“ lige, nedostajalo im je iskustva ali i sportske sre}e pa nisu ostvarile ciq. Trenutno su tre}e na tabeli, dakle opet u samom vrhu sada{weg ranga takmi~ewa, pa nije iskqu~eno da u nekoj od na-

skoro sve od prve do sada{we generacije, ve}ina ~lanova uprave, skoro svi treneri pa je to bila prava stvar. Naravno nisu izostali ni novinari koji su tri decenije pratili na{e uspehe. Uverena sam s toga da }e @OK Mladost proslaviti jo{ mnogo godina uspe{nog rada, - istakla je Nada \uri}, sada Kne`evi}, tehni~ar prve generacije Mladosta{ica. Da. Vi}enti}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka

Rukomet

N L B liga Z A GREB: Cedevita - Cibona (18), [IR O K I BRIJEG: [iroki - Partizan (19.30). Prva mu{ka liga Srbije KRAQEVO: Ma{inac - OKK Beograd (12), VAQEVO: Metalac - Radni~ki KG 06 (18). Druga srpska mu{ka liga Sever - KULA: Hajduk - Top (19), KOVIN: Radni~ki - Apatin (18), IN\IJA: Hajduk (B) - Akademik (19).

Superliga (m) - CRVENKA: Crvenka – Smederevo (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki – Planinka (20), BEOGRAD: Crvena zvezda – Jugovi} (sutra, 16.30). Prva liga (m) - MOKRIN: Crvena zvezda – Dubo~ica (18), NOVA VARO[: Zlatar – Napredak (19), PO@AREVAC: Novi Pazar – Po`arevac (17). Druga liga (m) - JA[A TOMI]: Hercegovina – Apatin (19), SUBOTICA: Vojput – Jedinstvo (19), [ID: Radni~ki – Metalac (17).

U BEO^INU ODR@AN PRVI PROFI ME^

Ubedqivi Ajetovi}

S lako}om je Geard Ajetovi}, nekada{wi reprezentativac, olimpijac i Beo~inac, u prvom profi me~u pred svojom publikom u novoj sportskoj dvorani u Beo~inu, u prekrasnom ambijentu pred vi{e od hiqadu gledalaca, savladao Rumuna Miguela Sebe i napravio veliki korak ka borbi za prvaka Evrope. Od po~etka Ajetovi} je nametnuo `estok ritam i ve} u prvoj rundi malo je falilo da nokautira protivnika. I preostale tri runde bile su u znaku doma}eg boksera. Istina u ~etvrtoj rundi Rumun je malo pripretio i to je bilo sve. Prema mi{qewu brojnih bokserskih stru~waka ovo je bilo verovatno najboqe izdawe Gearda Ajetovi}a u ringu u Beo~inu. Delovao je superiorno tokom sve ~etiri runde i bilo je jasno da pobeda ne}e do}i u pitawe. Po zavr{etku susreta Gearda Ajetovi}a i weogovog trenera Stevu Pa{}ana gledaoci su ispratili dugotrajnim aplauzima.

- U ring nisam ulazio gotovo godinu dana, ali verujem da sam ostvario vredne rejting bodove u borbi za evropsku titulu - ka`e Ajetovi} i dodaje. - Nadam se da su moji Beo~inci, ali i ostali qubiteqi plemenite ve{tine, imali {ta da vide. Kada je re~ o mojoj borbi moram re}i da sam lak{e nego {to sam o~ekivao savladao protivnika i na kraju zaslu`eno slavio. U sli~nom tonu govorio je trener Ajetovi}a, Stevan Pa{}an: - Sve je pro{lo kako smo o~ekivali iako uvek mo`e biti boqe. U svakom slu~aju Geard je i u ovom slu~aju pokazao da je zreo za evropsku titulu. Hvala i velikom broju gledalaca koji su popunili beo~insku lepoticu do posledweg mesta i doprineli da svi zajedno slavimo. U drugom profi me~u Petar @ivkovi} iz Srbije savladao je \anija Kva|u iz Rumunije (2:0), dok je u konkurenciji devojaka Eva Hala{i iz Srbije bez ve}ih pote{ko}a savladala Danielu Bi~kai iz Ma|arske (2:0). M. Grbi}


SPORT

DNEVNIK

[lirencauer najboqi u Engelbergu (Austrija) 265.6, 2. Simon Aman ([vajcarska) 264.6, 3. Andreas Kefler (Austrija) 250.5, 4. Volfgang Lojcl (Austrija) 248.7, 5. Daiki Ito (Japan) 239.8, 6. Bjorn Ejnar Romoren (Norve{ka) 239.0, 7. Martin Koh (Austrija) 237.0, 8. Tomas Morgen{tern (Austrija) 217.7, 8. Tom Hilde (Norve{ka) 217.7, 10. Martin [mit (Nema~ka) 215.7.

Gregor [lirencauer

jedan bod bio ispred doma}eg takmi~ara Simona Amana. Do tre}e pozicije do{ao je Austrijanac Andreas Kefler. Takmi~ewe se nastavqa danas, kada su na programu {esti individualni skokovi sezone. Rezultati skokova u Engelbergu: 1. Gregor [lirencauer

Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Gregor [lirencauer (Austrija) 342, 2. Simon Aman ([vajcarska) 324, 3. Andreas Kefler (Austrija) 226, 4. Bjorn Ejnar Romoren (Norve{ka) 199, 5. Tomas Morgen{tern (Austrija) 193, 6. Paskal Bodmer (Nema{ka) 173

SPUST U VAL GARDENI

Druga pobeda Ozborn-Paradija Kanadski skija{ Manuel Ozborn-Paradi pobedio je na tre}em spustu sezone za Svetski kup, odr`anom u italijanskom mestu Val Gardena. On je do druge pobede u ovoj sezoni stigao sa

Manuel Ozbor Paradi

vremenom 2:01,27 minuta, {to je za 13 stotinki br`e od drugoplasiranog Austrijanca Marija [rajbera. Tre}e mesto podelili su [vajcarac Ambrozi Hofman i Francuz @oan Kleri. Aktuelni {ampion Svetskog kupa Austrijanac Mihael Valhofer zavr-

{io je takmi~ewe na ~etvrtom mestu. Danas je na programu veleslalom u Alta Badiji, a u ponedeqak je zakazan slalom. Naredni spust na programu je 29. decembra u Bormiju. Rezultati spusta u Val Gardeni: 1. Manuel Ozborn-Paradi (Kanada) 2:01.27, 2. Mario [rajber (Austrija) + 0.13, 3. Ambrozi Hofman ([vajcarska) + 0.25, 3. @oan Kleri (Francuska) + 0.25, 5. Mihael Valhofer (Austrija) + 0.48, 6. Robi Dikson (Kanada) + 0.50, 7. Marko Bihel (Lihten{tajn) + 0.56, 7. Hans Olson ([vedska) + 0.56, 9. Bodi Miler (SAD) + 0.77, 10. Didije Ku{ ([vajcarska) + 0.85. Generalni plasman spusta: 1. Didije Ku{ ([vajcarska) 206, 2. Karlo Janka ([vajcarska) 160, 3. Mihael Valhofer (Austrija) 140, 4. Manuel Ozborn-Paradi (Kanada) 118, 5. Verner Hil (Italija) 116, 6. Mario [rajber (Austrija) 106. Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Karlo Janka ([vajcarska) 540, 2. Bewamin Rajh (Austrija) 515, 3. Didije Ku{ ([vajcarska) 410, 4. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 402, 5. Mihael Valhofer (Austrija) 333, 6. Ted Ligeti (SAD) 281.

Otkazan spust u Val d’Izeru @enski spust koji je u okviru Svetskog kupa trebalo da bude odr`an u francuskom Val d’Izeru otkazan je zbog lo{ih vremenskih uslova. Tre}i spust sezone trebalo je da po~ne u subotu ujutru, ali su organizatori zbog guste magle na startu i jakog vetra bili primorani da takmi~ewe odlo`e za nekoliko sati. Ipak, po{to se vremenski uslovi nisu nimalo popravili spust je otkazan i nije poznato da li }e biti

odr`an u nekom drugom terminu. Takmi~ewe u Val d’Izeru po~elo je u petak, kada je na programu bila superkombinacija na kojoj je dominirala aktuelna {ampionka Svetskog kupa Lindzi Von. Ukoliko vremenski uslovi dozvole u francuskom ski centru u nedequ bi trebalo da bude odr`an superveleslalom. Naredni spust zakazan je za 9. januar u austrijskom Haus im Enstalu

13

NBA LIGA

SVETSKI KUP

Austrijanac Gregor [lirencauer pobedio je na petom takmi~ewu ove sezone u individualnim skokovima u okviru Svetskog kupa, odr`anom u {vajcarskom Engelbergu. Aktuelni osvaja~ Kristalnog globusa do druge pobede ove sezone do{ao je ukupnim skorom od 256,6 bodova, ~ime je za samo

nedeqa20.decembar2009.

Rafalna paqba Stojakovi}a Srbi imali zna~ajne uloge u pobedama Oklahome i Wu Orleansa. Boston zaustavqen kod ku}e, savladala ga Filadelfija. Nenad Krsti} i Predrag Stojakovi} pru`ili su zapa`ene role u pobedama Oklahome i Wu Orleansa nad Detroitom i Denverom. Kapiten reprezentacije Srbije je za 16 i po minuta ubacio deset poena, imao osam skokova i tri blokade. Ponovo je bio sjajan Kevin Durant, najzaslu`niji za 13. uspeh Oklahome (109:98) u 25. utakmici, sa 27 poena, a najefikasniji na parketu bio je igra~ gostiju, Rodni Staki, sa 31. Hornetsi su naneli Nagetsima osmi poraz u sezoni (98:92) i sada imaju u~inak 12-13. Stojakovi} je za 35 minuta ubacio 24 poena (4/8 za tri) i bio drugi strelac ekipe, iza Krisa Pola (30). Vladimir Radmanovi} je za Golden stejt igrao 16 minuta (4p, 3sk) u porazu od Va{ingtona

Gasolu 64 miliona dolara [panac i Lejkersi se dogovorili da produ`e ugovor. Aktuelni traje do 2011, a novi do 2014.Pau Gasol posta}e jedan od desetorice najboqe pla}enih NBA ko{arka{a. [panski centar se, prema pisawu "Marke", dogovorio sa Lejkersima oko produ`etka saradwe. Sada{wi ugovor mu isti~e u junu 2011, a prema novom dogovoru wegova vernost aktuelnom {ampionu traja}e do 2014. Iskusni, 29-godi{wi igra~ }e za te tri sezone zaraditi ~ak 64 miliona dolara, odnosno ne{to vi{e od 20 miliona po sezoni. To je plata kojom malo koji NBA ko{arka{ mo`e da se pohvali.

Pe|a Stojakovi} (levo) u duelu s Karmelo Antonijem

Povre|en Dirk Novicki Ko{arka{ Dalas Maveriksa i nema~ke reprezentacije Dirk Novicki (31) povredio se tokom utakmice NBA lige protiv Hjuston Rokitsa (108:116). Novicki se tokom druge ~etvrtine teksa{kog derbija sudario sa Karl Lendrijem, posle ~ega je napustio me~. Prema navodima klupskih lekara o~ekuje ga pauza od nekoliko dana, {to zna~i da }e propustiti naredni me~ Maveriksa, protiv Klivlenda u nedequ. Dirk Novicki je najboqi strelac tima ove sezone sa prosekom od 26,1 poena i 8,1 skokova po utakmici. Tako|e, on je nosilac igre nema~ke reprezentacije, protivnika selekcije Srbije na narednom Svetskom prvenstvu u Turskoj.

Jovica Arsi} novi trener Lukoila

Jovica Arsi}

Srpski trener Jovica Arsi} preuzeo je kormilo bugarskog Lukoil Akademika. Ugovor je potpisan do kraja sezone, sa opcijom produ`etka saradwe na jo{ jednu godinu. Arsi} je tokom karijere vodio leskova~ko Zdravqe, ekipu ^erkasija,

kao i selekcije SCG do 18 i 20 godina. Tako|e, srpski stru~wak bio je na ~elu reprezentacije Makedonije na Evropskom prvenstvu u Poqskoj ovog leta. Lukoil je trenutno drugi na tabeli nacionalnog {ampionata sa osam pobeda i dva poraza.

(109:118). Aleksandar Pavlovi} je za Minesotu, koja je bila boqa od Sakramenta 112:96, u igri proveo skoro 20 minuta i imao u~inak osam poena i dva skoka. Nenad Mili~i} nije igrao za Wujork.Filadelfija je napravila senzaciju posle dramati~ne zavr{nice utakmice u Bostonu. Gosti su se radovali tek sedmoj pobedi, a Seltiksima je to bio peti poraz, posle kojeg su drugi tim NBA lige sa u~inkom 20-5 (Lejkersi imaju 20-4). Ujedno,

Boston je prekinuo seriju od 11 uzatopnih pobeda kod ku}e. Elton Brend je, sa 23 poena bio najefikasniji, a osim toga, postigao je i odlu~uju}i ko{, iz odbojke, 7,7 sekundi pre kraja 98:97. Rezultati: Toronto – Wu Xersi 118:95, Boston – Filadelfija 97:98, Atlanta – Juta 96:83, Oklahoma – Detroit 109:98, Wujork – LA Klipers 95:91 Wu Orleans – Denver 98:92, Minesota – Sakramento 112:96, Memfis – Indijana 107:94, Klivlend – Milvoki 85:82, Dalas – Hjuston 108:116, Golden stejt - Va{ington 109:118.

PROLETER NAFTAGAS IZGUBIO OD NAISUSA

Gre{kama u poraz Nafta{i su prvi deo sezone u rukometnoj Superligi zavr{ili bolnim porazom od ekipe Naisusa pred svojom publikom rezultatom 23:28 i tako pokvarili odlazak na zaslu`eni odmor. Bila je to ~udna utakmica u kojoj doma}i tim u prvom poluvremenu uspeo da prokocka prednost od tri gola, a gosti su zahvaquju}i fenomenalnom \uri}u i odli~nom golmanom Koci}u uspeli da preokrenu rezultat i do|u do zaslu`enog vo|stva kojeg nisu ispu{tali do kraja susreta. U timu trenera

protiv Naisusa, jer kada porazom zavr{ite sezonu to je lo{e pred odlazak na odmor. Dosta smo gre{ili, ishitreno {utirali, a moramo priznati da i nismo imali vi{e od dva raspolo`ena igra~a kako bi se ravnopravno suprotstavili motivisanom i razigranom protivniku. Ostaje nam da ovaj period pauze prvo iskoristimo da se dobro odmorimo a onda kada po~nu pripreme jo{ vi{e radimo i ispravimo sve gre{ke iz prvog dela {ampionata. Pored svih neda}a siguran sam da mo`emo da izbo-

@algiris smenio Krapikasa Ko{arka{ki klub @algiris smenio je trenera ekipe Gintarasa Krapikasa. Uprava kluba iz Kaunasa odlu~ila se na ovakav potez nakon debakla tima od Barselone (89:55) u me~u 8. kola grupe A Evrolige. Umesto wega, na klupu slavnog litvanskog tima postavqen je dosada{wi pomo}nik

Darijus Maskoliunas. Prema prvobitnom planu, on bi trebalo da bude privremeno re{ewe, ali nije otpisana mogu}nost da, usled finansijske krize u klubu, ostane do kraja sezone. @algiris je ubedqivo posledwi u grupi A Evrolige sa samo jednom pobedom i sedam poraza posle osam kola.

Pjani|ani preuzeo azure Italijanski ko{arka{ki savez postavio je Simonea Pjani|anija (40), trenera Sijene, za novog selektor ko{arka{ke reprezentacije. Pjani|ani }e nacionalni tim "azura" voditi do jula 2011. godine. On }e na klupi Italije naslediti Karla Rekalkatija, koji je podneo ostavku posle neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Poqskoj ove godine. Italija je

po prvi put posle 1963. godine propustila EP, a ne}e u~estvovati ni na Svetskom prvenstvu u Turskoj naredne godine. Pjani|ani je trenersku karijeru po~eo upravo kao Rekalkatijev pomo}nik u Sijeni. Od 2006. godine samostalno vodi tim i osvojio je tri titule {ampiona Italije, tri Superkupa i jedan kup, uz impozantan u~inak od 92,8 odsto pobeda.

Miqan Mani}

Bjelice solidan je bio golman Bogdanovi} dok je najvi{e pogodaka osam, postigao Mani} ali je to bilo nedovoqno da savladaju kvalitetne i raspolo`ene za igru Ni{lije. Jo{ jednom je tim iz grada na Begeju platio danak neiskustvu, ali ruku na srce isplivao je i nedostatak kvaliteta koji je na nekim utakmicama ve{to bio prikriven. - Naravno da nismo zadovoqni kako smo odigrali utakmicu

rimo opstanak u dru{tvu najboqih, pogotovo {to prve dve utakmice u prole}nom delu igramo pred svojom publikom i ukoliko dobijemo Radni~ki iz Kragujevca i Planinku bi}emo do korak do opstanka. @ao mi je na{e verne publike, ali o~igledno da u ovom trenutku vi{e od ovog nismo ni mogli - iskren je bio Miqan Mani}, bek Proleter Naftagasa. N. Jowev


14

SPORT

nedeqa20.decembar2009.

DNEVNIK PREDSEDNI^KI IZBORI U PARTIZANU

DANAS PO^IWE 47. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU

Krstaji} novi direktor?

Carigrad za zagrevawe Danas utakmicama prvog kola u konkurenciji mla|ih pionira, pionira, kadeta i senoira po~i-

kwige koja je redovan u~esnika zavr{nice posledwih nekoliko godina.

- Imamo solidan tim , mo`da ja~i nego pro{le godine - ka`e vo|a ekipe [kolske kwige

Me~evi Carigrada su uvek privla~ili publiku

we 47. tradicionalni „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu. Takmi~ewe po obi~aju otvaraju najmla|i,ali }e ve} prvog dana na parket sportske hale na novosadskom Sajmi{tu iza}i i trostruki pobednici na{eg turnira , ekipa Carigrada, koja }e igrati u standardnom sastavu. - @elimo novi pehar , zbili smo redove,a pripremamo i poja~awa - ka`e ka{piten Carigrada Aurelije Ra{iovan. - Kokurencija je izuzetna, svesni smo da nas o~ekuje te`ak zadatak, ali se nadamo da }emo prebroditi sve prepreke i sti}i do zavr{nice. Nezahvalno je praviti kalkulacije, jer je ve}ina timova promenila ime, vide}emo raspored snaga tek kada po~nu utakmice. Pored ekipe Carigrada danas }e na parket i ekipa [kolske

Program za danas 9.00: Im trans – Go Serbia kom (mp) 9.35: Autootpad @ika – Indeks (mp) 10.10: Mewa~nica Ris – Potez (mp) 10.45: Co Viskol – SMSB Enigma (p) 11.20: AD \or|e Zli~i} – Umetnik SZR (p) 11.55: Sport klub Meridijana – Lavovi ( p) 12.30: Slavija Metalplast – Sportska kladionica Monako (NB) (p) 13.05: Mewa~nica Ris – AC Cune drajver (k) 14.00: Iris farm – Gagaplast (k) 14.35: Indeks – Ofset print (k) 15.10: Autogalant – Hotel Arta (s) 15.45: Kafe In kontro – Maksbend (s) 16.20: Molersko farbarska radwa Sa{a – Dunis transport (s) 16.55: STR Bla`in – \ardino (s) 17.30: Carigrad – NS tim (s) 18.05: MS komerc – Fitnes klub (s) 18.40: Klaris – Tehnolo{ki fakultet (s) 19.15: Mladost – [kolska kwiga (s) 19.50: Dinamika – Gumatik STR (s) 20.25: Podbara – Vitorog (s)

PREMIJER LIGA

Fewera{ sapleo Liverpul Posledwi tim Premijer lige, bez problema, ubedqivo i efektno, pobedio je Liverpul. Na Fraton Parku radovao se Portsmut - 2:0!Liverpul je do`iveo sedmi poraz ove sezone, a ekipa je ostala sa svega ~etiri

je toliko jak i precizan da golman Liverpula nije stigao ni da trepne... Nije trepnuo ni sudija u 45. minutu kada je video start surovog Havijera Maskerana nad Talom Bel Haimom. Incident se

nije zavr{ila u mre`i, jer se odbila od dvojice defanzivaca „pompejaca“ Naizgled prevaren i savladan, golman doma}ih Asmir Begovi} uspeo je sa zemqe da refleksno odreaguje rukom i skrene loptu u korner. To je bilo sve od Liverpula i premalo u isto vreme. Zaslu`enu pobedu Portsmuta, tek drugu premijerliga{ku nad slavnim protivnikom, overio je momak ro|en u Novoj Kaledoniji, Pikjon. Fudbaleri Fulama pobedili su Man~ester junajted sa 3:0, u 18. kolu engleske Premijer lige. U ostalim me~evima igranim u subotu popodne Man~ester siti je u Havijer Maskerano se dva minuta previjao, ali je ipak zaradio iskqu~ewe sjajnom me~u popobede u posledwih 17 utakmica dogodio u 43. minutu, ali je Arbedio Sandrlend sa 4:3, Totenu svim takmi~ewima. Na Fratogentinac ili bio svestan da je hem je slavio na gostovanju nu, Liverpul su sru{ili Nadir preterao kada je nasrnuo na Blekburnu sa 2:0, dok je Aston Belha| i Frederik Pikjon.AlIzraelca ili se iskreno povreVila sa minimalnih 1:0 pobedi`irac ro|en u Francuskoj, Beldio tom prilikom pa je le`ao la Stouk na svom „Vila parku“. ha|, iskoristio je u 33. minutu gotovo dva minuta.Kada se priRezultati 18.kola: Portsmut neverovatno indolentnu reakdigao, video je crvenu kartu i - Liverpul 2:0 (1:0) (Belha| 33, ciju Glena Xonsona, koji je iz{epaju}i produ`io u svla~ioPikjon 82), Aston Vila - Stouk bio loptu posle karambola isnicu. Suo~en sa nezavidnom si1:0 (Kerju u 61), Blekburn - Topred Pepea Rejne, ali tako da je tuacijom na poluvremenu, Benitenhem 0:2 ( Krau~ u 45. i 83), Belha| dobio priliku da uhvati tez nije uspeo da digne ekipu. Sa Fulam - Man~ester junajted 3:0 volej i iz gotovo nemogu}eg ugla desetoricom u nastavku, Liver(Marfi 22, Zamora 46, Daf 75), pogodi mre`u gostiju.Belha| je pul nije bio opasan, a najboqu Man~ester siti - Sanderlend upravo to i uradio - 1:0. Lopta je priliku imao je u 67. minutu ka4:3 ( Santa Kruz 4. i 69, Tevez 12, pro{la izme|u Rejne i bli`e da je kapiten Stiven Xerard loBelami 35 - Mensa 16, Henderstative, a Belha|ev udarac bio {e {utirao, ali ta lopta umalo son 24, Xons 62).

Uro{ Milojkovi}. Ve} nekoliko godina nas samo korak deli od finala, nadam se da }emo sada uspeti sti}i do same zavr{nice. Podse}amo da jo{ uvek primamo uplate za na{ turnir, a interesanata jo{ uvek ima, u me|uvremenu se priijavilo jo{ tri tima, pa se sada broj u~esnika popeo na 90. Dakle, prijave za na{ turnir i daqe primao u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba „Dnevnik“: 340 2511- 60 do ~etvrtka, 24. decembra, a danas i za zapisni~kim stolom u Sportskoj hali na sajmi{tu. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe je 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. Podse}amo da }e se igrati po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwava deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastavi, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Kod veterana pravo nastupa imaju igra~i koji su na dan utakmice napunili 35 godina, bez obzira dali su aktivni ili ne. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom }e se u zavr{nici igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

O~ekuje se da Dragan \uri} pobedi na predsedni~kim izborima i da onda na mesto Ivana Tomi}a dovede Mladena Krstaji}a. Naravno, takav scenario je predvi|en ukoliko u ponedeqak delegati u Skup{tini kluba daju podr{ku aktuelnom predsedniku Draganu \uri}u, kako javnost o~ekuje, a ne wegovom protivkandidatu, Savi Milo{evi}u. To bi zna~ilo da }e defanzivac crno-belih zavr{iti 17-godi{wu igra~ku karijeru i direktno iz kopa~ki pre}i u fotequ. Ba{ kao {to je pre dve i po godine bio slu~aj sa Ivanom Tomi}em, koga bi Krstaji} trebalo da nasledi. Tomi} se u petak obratio javnosti i rekao da mu je namera da ostane direktor Partizana, ali se istovremeno otvreno

Mladen Krstaji}

Pohvale od UEFA Evropska fudbalska unija (UEFA) pohvalila je upravu Fudbalskog kluba Partizan zbog organizacije utakmice 6. kola grupe J Lige Evrope protiv [ahtjora (1:0). UEFA je zahvalna „crno-belima“ zbog maksimalnog napora da se o~isti sneg sa terena kako bi se stekli uslovi za odigravawe utakmice. Podsetimo, usled velikih sne`nih padavina u Beogradu posledwih nekoliko dana postojala je ~ak i mogu}nost da se me~ odlo`i, ali UEFA nije prihvatila takav predlog. - U ime takmi~arske komisije UEFA `elim da iskoristim ovu priliku i ~estitam Partizanu na organizaciji utakmice sa [ahtjorom. Uprkos kasnom po~etku priprema utakmice, mi smo vi{e nego zadovoqni u~iwenim. Tokom prethodna tri dana mi smo videli koliko ste se trudili da se sneg o~isti i me~ ipak odigra. Sada, kada je utakmica gotova, mo`emo samo da vam ~estitamo i zahvalimo na svemu - stoji u pismu {efa Takmi~arske jedinice UEFA Mihaela Hesel{verta, koje je objavqeno na sajtu kluba iz Humske. stavio na stranu Sava Milo{evi}a, pa je za o~ekivati da ukoliko na izborima pobedi \uri}, do|e do promene na ~elu klupske operative. Prethodnih dana je u javnosti kao glavni \uri}ev kandidat za novog direktora figurirao Albert Na|, koji je i priznao da je bilo razgovora na temu budu}e saradwe. Me|utim, nekada{wi kapiten crno-belih }e,

po svemu sude}i, biti zadu`en da „pove`e“ omladinski pogon i prvi tim, odnosno da bude najbli`i saradnik Krstaji}a i direktora mla|ih kategorija, Nedeqka Kosti}a. Tako|e, bi}e oformqen i Sportski savet u kome }e biti mesta za klupske legende kao {to su Mom~ilo Vukoti}, Milutin [o{ki}, a mogu}e je i za Milivoja ]irkovi}a.

BUNDES LIGA

Bajeru jesewa titula Bajern i Borusija iz Dortmunda nastavili su poteru za vode}im tandemom Leverkuzen [alke. Ni Bavarci, ni „milioneri“ nisu izgubili od 26. septembra, a ove subote upisali su ~etvrtu uzastopnu pobedu u Bundesligi. Kao devedestih godina... Bije Bajern, a bije i Dortmund. I jedni i drugi su zabele`ili ~etvrtu uzastopnu pobedu u Bundesligi. Ipak, Dortmund se nalazi u ne{to impresivnijoj formi, jer nije pora`en u posledwih deset kola, a za to vreme zabele`io je sedam pobeda i tri remija! Borusija je na Vestfalenu, nedavno progla{enom za stadion sa najboqom atmosferom u Evropi, minimalcem pobedio Frajburg i bar na kratko pretekao i

{to vi{e remija. Oni su na Alijanc Areni deklasirali o~ajnu Hertu sa 5:2! To je druga uzastopna pobeda Bajerna sa pet postignutih golova, jer su pre sedam dana dominirali i u Bohumu (1:5). Herta je sa Nemawom Pej~inovi}em na terenu tokom svih 90 minuta, a sa suspendovanim Gojkom Ka~arom (iskqu~en pre sedam dana), dobila pet komada od ekipe Luja van Gala i nanizala i 16. nedequ bez pobede. Berlinci su upisali tri boda na otvarawu sezone, 8. avgusta i od tada tri puta odigrali nere{eno i bili pora`eni u ~ak 13. navrata. Sa {est bodova od mogu}ih 51, mogu sebe ve} da smatraju ~lanom Cvajte. Bajer iz Leverkuzena je bio svrgnut sa ~ela Bundeslige

adbaha povela sa 2:1, ali su Derdiok i Kros vratili svoj tim na ~elo karavana - 3:2. Bajer je do ove subote imao seriju remija. U posledwih osam kola, tim je dva puta pobedio sa 4:0 i sve ostale duele zavr{avao „iksom“, a opet ostao lider, {to govori o neizvesnosti u Bundesligi, gde se {ampion Volfsburg nalazi na sredini tabele i ~eka na pobedu od 7. novembra. Rezultati 17. kola: Bajer Leverkuzen Borusija Menhengladbah 3:2 (1:1) (Kros 18, 69, Derdiok 60 - Brovers 36, Dante 53), Bajern Minhen Herta Berlin 5:2 (3:0) (Van Bujten 16, Gomez 31, Roben 33, Miler 60, Oli} 77 - Ramos 71, Rafael 90), Borusija Dortmund Frajburg 1:0 (1:0) (Barios 19),

Fudbaleri Bajera slave jesewu titulu

Hamburg i Verder na tabeli. Ta dva tima sastaju se u nedequ... Ni Bajern nije izgubio u posledwih deset kola, ta~nije od 26. septembra, s tim da su Bavarci u tom periodu zabele`ili ne-

prethodne ve~eri, kada je u prvom duelu 17. kola, [alke u svojoj Areni pobedio Majnc sa 1:0. Delovalo je u jednom trenutku da }e Lever pasti i na tre}e mesto, jer je Borusija iz Menhengl-

Ajntraht Frankfurt - Volfsburg 2:2 (1:1) (Franc 26, Mejer 79 - Xeko 37, @osue 69), Hanover - Bohum 2:3 (2:0) ([laudraf 6, 22 - Frejer 51, Epale 54, Fu{ 86), [alke - Majnc 1:0 (1:0).


ME\UNARODNI MEMORIJAL „JOVAN BOGI] PUFIKA”

Kristijanu Gazdagu statua

Petnaesti memorijalni juniorski turnir „Jovan Bogi} Pufika“ u rvawu gr~korimskim stilom, koji je odr`an u sportskoj dvorani na novosadskoj Slanoj bari, protekao je u znaku Kristijana Gazdaga. Mladi Kawi`anin, ina~e takmi~ar u kategoriji do 60 kilograma, prikazao je vi{e od ostalih i potpuno zaslu`eno poneo epitet najboqeg pojedinca na ovo-

rio je Aleksandar Kravi} ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport, dok je olimpijski {ampion Branislav Simi} mladim rva~ima govorio o liku i delu Jovana Bogi}a Pufike. Plasman po kategorijama - do 60 kilograma: 1. Kristijan Gazdag (Kawi`a), 2. Ilija Radakovi}, 3. Nemawa Distl i Nikola Matijevi} (sva trojica Vojvodina), do 66 kg: 1. Milo{ Amixi} (Vojvodina), 2. Nenad

c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

15

U IZBORU KANADSKOG SPORTALA „SPORTNET“

Ana najlep{a sportistkiwa na svetu U izboru kanadskog portala „sportsnet“, srpska teniserka Ana Ivanovi} progla{ena je za najlep{u i najseksepilniju sportistkiwu sveta u 2009. godini. Iako lepa Srpkiwa nije imala posebno uspe{nu tenisku sezonu i daqe je u samom vrhu svetskog sporta po svojoj lepoti.Drugo mesto pripalo je atraktivnoj paragvajskoj baca~ici kopqa Lerin Franko, koju svi dobro pamtimo jo{ sa Olimpijskih igara u Pekingu, i to ne po rezultatima, ve} po

Niki Gudeks

Lerin Franko

wenom pozirawu s Novakom \okovi}em.

FED KUP

Kristijanu Gazdagu statuu uru~ila Sne`ana Bogi}

godi{wem memorijalu. Priznawe, statuu za najboqeg mladog rva~a Kristijanu je uru~ila Sne`ana Bogi} Pufikina supruga. Rva~i novosadske Vojvodine uspeli su da odbrane trofej najuspe{nije ekipe u konkurenciji rva~a iz Kawi`e, Sarajeva, Tuzle, Mojkovca i Fru{kogorca. Na`alost, vremenske neprilike su onemogu}ile sve pozvane ekipe, pre svega iz Hrvatske (Pore~, Petriwa i Pula), da do|u. Drugo mesto zauzela je Crna Gora, dok je Bosan i Hercegovina bila tre}a. Ina~e, Memorijal, koji je organizovan pod pokroviteqstvom Grada Novog Sada otvo-

Solar (Vojvodina), 3. Ako{ Fizer (Kawi`a) i Marko Bo`ovi} (Crna Gora), do 74 kg: MArko Popadi} (Vojvodina), 2. Milo{ \or|evi} (Vojvodina), 3. Sr|an Kne`evi} (Vojvodina) i Jovan Lon~a (Crna Gora), do 84 kg: Avis Mumovi} (BiH), 2. Bojan Bo{kovi} (Crna Gora), 3. Vladimir Stan~i} (Fru{kogorac) i Du{an Topovi} (Crna Gora), do 96 kg: 1. Nemawa Pavlovi} (Vojvodina), 2. Elvir ]osi} (BiH), 3. Darko Bogavac (Crna Gora) i Jovan Koki} (Srbija). Ekipni plasman: 1. Vojvodina, 2. Crna Gora, 3. Bosna i Hercegovina... J. Gali}

Izbodena dvojica bugarskih fudbalera Ivanov i Karaxov napadnuti no`em na parkingu ispred no}nog kluba u Sofiji. Igra~i CSKA su poznati po provodima. Dvojica fudbalera CSKA iz Sofije napadnuti su i povre|eni na parkingu ispred no}nog kluba u bugarskoj prestonici. Incident se dogodio oko tri sata u subotu ujutru, a dvojica Ivana, Ivanov i golman Karaxov, zadobili su lak{e povrede i po{to su zbrinuti u bolnici,

ubrzo su pu{teni na ku}no le~ewe. Karaxov je dva puta uboden u desnu butinu, dok je Ivanov ima ranu na levoj nozi. Obojica su bila me|u devetoricom igra~a, koje je trener Qubo Penev kaznio po~etkom novembra posle poraza od Liteksa, zbog „kr{ewa klupske discipnine“, kako je tada navedeno. Suspendovani su zbog provoda u no}nim barovima. Ivanov i Karaxov su kasnije u medijima javno kritikovali trenera.

Najja~i sastav za Ruskiwe Selektor Srbije uputio pozive najboqim srpskim teniserkama i o~ekuje da }e sve igrati u 1. kolu Svetske grupe A Fed kupa. I dok najboqe ruske teniserke u kalendarima za 2010. nemaju gostovawe u Beogradu (Dinara Safina i Marija [arapova), selektor Srbije Dejan Vrane{ zadovoqno trqa ruke u i{~ekivawu me~a 1. kola Fed kupa Svetske grupe A, koji }e se 6. i 7. februara igrati u Beogradskoj areni. Vrane{ je ve} uputio pozive najboqim srpskim teniserkama, Jeleni Jankovi}, Ani Ivanovi}, Bojani Jovanovskoj i Ani Jovanovi}, kao i rezervama, talentovanim Aleksandri Kruni} i Tamari ^urovi}. Nema dilemu da }e se sve odazvati pozivu. Siguran sam 99 odsto da }emo protiv Rusije igrati u najja~em sastavu. Ipak, ostavi}emo dozu rezerve, jer do me~a ima jo{ mesec i po - izjavio je Vrane{. Selektor reprezentacije Srbije nije siguran protiv koga }e igrati wegove izabranice. - Rano je o tome govoriti, jer je prethodno na programu Australijan open. Spremni smo na razne kombinacije, a najavqene su Klejbanova i Pavqu~enkova. Sigurno je i da }e jedna od ja~ih teniserki biti u sastavu, Dementijeva, Vesnina ili Zvonareva - dodao je Vrane{. Ulaznice za duel Srpkiwa i Ruskiwa ve} su u prodaji.

Ana Ivanovi}

Na tre}em mestu najseksepilnijih sportiskiwa je bici-

klistkiwa iz Australije Niki Gudeks, ~etvrta je ruska teni-

serka Marija Kirilenko, a peta igra~ica golfa iz Australije Ana Roson. Me|u prvih deset na{le su se i fudbalerka iz SAD Heder Mits, jo{ jedna igra~ica golfa Marija Ver~enova, snouborderka Kimiko Zakreski, kliza~ica Tanit Belbin... Me|utim, kada su u pitawu sportski uspesi, Ana Ivanovi} je u izboru ameri~kog ~asopisa „Sport ilustrejted“ progla{ena za najve}e tenisko razo~arawe u 2009. jer je u 18 meseci, od prvog mesta na VTA listi pala na 21.

Najve}i rivali Federer i Nadal Rivalstvo Roxera Federera i Rafaela Nadala progla{eno je najve}im teniskim rivalstvom u protekloj deceniji. Drugu poziciju zauzeli su „penzioneri“ Pit Sampras i Andre Agasi, tre}e mesto pripalo je Novaku \okovi}u i Rafaelu Nadalu, ~etvrto Davidu Nalbandijanu i Roxeru Federeru, peto Partiku Rafteru i Agasiju, dok su na {estom mestu Marat Safin i Fabris Santoro. 1. Roxer Federer – Rafael Nadal: Od wihovog prvog susreta na turniru Masters serije u Majamiju kada je Nadal slavio, [panac konstantno vodi po broju pobeda u me|usobnim susretima. Trenutni skor je 13:7, a ~ak 16 me~eva odigrali su u finalima turnira. Najboqi i najuzbudqiviji me~ koji su odigrali Federer i Nadal je finale Vimbldona pro{le godine. [vajcarac nikako nije uspevao ozbiqnije da pripreti [pancu na Rolan Garosu pa je revan{ uvek tra`io na travnatoj podlozi, sve do 2008. Finalni me~ na nezvani~nom prvenstvu sveta trajao skoro pet ~asova (~etiri sata i 48 minuta), zavr{en je posle pet setova i ozna~io je kraj petogodi{we Federerove vladavine u Londonu. Interesanto je da su Nadal i Federer odigrali samo dva me~a posle tog ~uvenog finala. [panac je trijumfovao u borbi za trofej na Otvorenom prvenstvu Australije, a [vajcarac je bio boqi u finalu Madrida.

Rafael Nadal i Royer Federer

2. Pit Sampras – Andre Agasi: Amerikanci su se 34 puta sastali u karijeri (20:14 u pobedama za Samprasa), samo {est me~eva odigrali su u protekloj deceniji, ali tri od tih {est su nezaboravni dueli. Interesantno je da su me|usobno igrali samo sedam puta na Gren slem turnirima. U polufinalu Otvorenog prvenstva Australije 2000. godine, Sampras je imao prednost od 2:1 u setovima, u ~etvrtom je bio na dva poena od prolaska u finale, ali je Agasi na kraju ipak slavio. Sampras je trijumfovao na posledwa tri me~a dvojice igra~a, najva`nija pobeda svakako je u finalu US Opena 2002. godine.

3. Rafael Nadal – Novak \okovi}: U posledwe tri i po godine, koliko to rivalstvo traje, \okovi} i Nadal su odigrali 21 me|usobni me~. [panac je izlazio sa terena kao pobednik 14 puta i nikada do sada nije izgubio na {qaci. Najuzbudqiviji me~ dvojice igra~a vi|en je u polufinalu Madrida, najdu`em me~u koji se igrao u tri dobijena seta. Posle ~etiri sata i tri minuta, tri spasene me~ lopte, de~ko Majorke se plasirao u finale. 4. David Nalbandijan Roxer Federer 5. Patrik Rafter - Andre Agasi.


Novosadska nedeqa20.decembar2009.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] NA TERENU SA ZIMSKIM SLU@BAMA

BIOSKOPI Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma.

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala "An|eoska bajka" (11),

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka", Tematska izlo`ba "Kada u kujni vlada red..." Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti" Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka".

@enski bazar plus besplatna radwa Omladinski centar CK 13 i NLO organizuju danas od 14 do 18 ~asova "@enski bazar + besplatna radwa". Bazar podrazumeva prodaju stvari za novac, a ideja Besplatne radwe je da se poklawaju i razmewuju stare stvari. Skup je u Omladinskom centru CK 13, Ulica vojvode Brajovi}a 13. I. D.

Nastupa bend „Hton”

Koncert benda "Hton" i ma|arske muzi~ke grupe "Pozvakovski" bi}e odr`an sutra u 22 sata u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Cena ulaznice je 200 dinara. J. K.

V REMEPLOV

Zaplovio gura~ „Tula” U brodogradili{tu "Novi Sad" 20. decembra 1985. kr{ten je brod gura~, napravqen za sovjetsku firmu "Sudimport". Ovo mo}no

hronika

plovilo, du`ine 37 i {irine 11 metara, i gazom od skoro dva metra, moglo je da gura desetak {lepova pod teretom od vi{e desetina hiqada tona. Brod je dobio ime po ruskom gradu heroju "Tula", i bio je ~etvrti koji je te godine predat istom naru~iocu. Predvi|en je za linijsku plovidbu Dunavom od Regensburga do Ismajie na u{}u jedne dunavske delte u Crno more. Idu}e godine, ne bez ponosa, rekli su rukovodioci novosadskog brodogradili{ta, "Sudimportu" bi}e predata jo{ ~etiri broda teretwaka za kontejnerski prevoz vo}a i povr}a. Svi brodovi su u celosti izra|eni od doma}ih materijala i za wih je u blagajnu brodograditeqa upla}eno 48 miliona klirin{kih dolara. N. C.

VESTI Koka kola karavan na Trgu slobode

De~jeg sela u Sremskoj Kamenici. D. A.

Prazni~ni "Koka-kola" karavan danas }e se od 18 do 20 sati dru`iti s Novosa|anima na Trgu slobode. Sasta}e se Deda Mraz, wegovi pomo}nici i qudi dobre voqe koji `ele da daruju kwige, igra~ke ili druge poklone koji }e biti uru~eni {ti}enicima

Centar za muzi~ko obrazovawe "Kulturno skloni{te" organizuje novogodi{wi koncert danas u 20 ~asova u klubu "Rut 66", Bulevar despota Stefana 5. Na koncertu }e u~estvovati u~enici {kole i wihovi profesori. I. D.

Koncert u „Rutu 66”

^ista~i puteva na popravnom Sneg je ju~e padao tokom celog popodneva i ve~eri, o~ekivalo se dodatnih deset centimetara nanosa, ali su kolovozi u gradu bili uglavnom prohodni i nije bilo gu`vi, kolona i saobra}ajnog kolapsa kao {to je to bio slu~aj po~etkom nedeqe. Zajedno sa radnicima zimskih slu`bi ju~e su na teren iza{li gradona~elnik Igor Pavli~i}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, kao i predstavnici nekoliko javnih preduze}a. Gradski funkcioneri pro{li su dobar deo grada i, kako ka`u, uverili se da su putevi prohodni iako je sneg neprestano padao i temperatura bila oko sedam stepeni ispod nule. Obi{li su Institut u Sremskoj Kamenici, pro{li glavnim gradskim bulevarima i proverili prilaze Klini~kom centru Vojvodine. Gradona~elnik Pavli~i} istakao je da su na ulicama bili qudstvo i mehanizacija ~etiri javna

De`urna apoteka danas }e biti apoteka "23. oktobar", koja se nalazi na Bulevaru oslobo|ewa 41. Navedena apoteka radi sa pacijentima od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar", Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom po podne posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

Foto: F. Baki}

preduze}a ("Put", "^isto}a", "Gradsko zelenilo" i "Parking servis") i da je posle kritika red da se putari kona~no pohvale. Istovremeno, sneg je prouzrokovao velike probleme u drugim gradovima u Vojvodini, a

gradski ~elnici tvrde da su spremni da pomognu, ali "prvo sebi, pa onda drugima". Za sada je prioritet obezbe|ivawe prilaza bolnicama i ~i{}ewe bulevara kojima prolazi javni prevoz. D. A.

PRVI VIKEND POD SNEGOM

Sankawe je ponovo u modi Novosa|ani jednostavno ne mogu bez [tranda, Dunava i Keja. ^ak i u decembru kada pada sneg! Na isto tom mestu, u julu i avgustu su kao po obavezi dolazili da se kupaju, hlade pivom i voze bicikle, a sada su svoj hobi, dru`ewe i rekreaciju prilagodili aktuelnim meteorolo{kim prilikama. Sankawe je ponovo u modi! Uz to, nedavno je otvorena ledena sezona na klizali{tu u prostoru najpopularnijeg gradskog kupali{ta. To klizali{te je jedno od ~etiri u gradu i {to se ti~e posete - jo{ uvek se zahuktava. ^iwenica da stanovnici grada na 1255. metru toka Dunava posle dugo vremena imaju prilike da osete "pravu" zimu ({to je, oba{ka, iznenadilo putare) a ne samo neprikosnovenu ko{avu i poku{aj snega koji se u trenutku

Danas de`ura apoteka „23. oktobar”

pretvara u bquzgavicu ({to jebio slu~aj prethodnih godina), kao i neobja{wiva gravitaciona sila najlep{e reke na ovom kontinentu, uticale su da se ponovo sretnemo na dolmi. Svi koji su pregurali kolaps u gradu tokom radne nedeqe, i staro i mlado, do{lo je da iskusi i onu lep{u stranu sne`nih decembarskih dana.

Niz nasip su se spu{tali svi: neki sede}i, neki na le|ima, neki potrbu{ke. Tako|e, po~etak sezone sankawa izazvao je i pravi mali rat stilova "sredstava" koji slu`e za brzo spu{tawe niz padinu. Tu su neprevaziwene "old school" drvene sanke sa sve naslonom, ne{to modernije sa naprednijom aerodinamikom i alumiFoto: F. Baki} nijumskom konstrukcijom, one najednostavnije ravne, plasti~ne (model "za poneti")... Oni koji preferiraju snoubord skinuli su dasku sa svog "skejta" pa tako stoje}i klize po snegu. Kada do|e prole}e, snoubord }e ponovo postati skejtbord, a mi }emo se ponovo sresti na obali Dunava, ovog puta u ~ast Suncu. D. Apro

U „RADOSNOM DETIWSTVU” VE^E POSVE]ENO DONATORIMA

Qudi dobre voqe u „Guliveru” Povodom Dana Pred{kolske ustanove "Radosno detiwjstvo“ preksino} je je u vrti}u „Guliver“ u 19 ~asova odr`ano „Ve~e qudi dobre voqe“. Tom prilikom direktor PU Borislav Samarxi} dodelio je zahvalnice svim donatorima ove ustanove kao i zaposlenima koji su na razne na~ine doprineli boqoj opremqenosti vrti}a. - Zahvaqujem se svim qudima dobre voqe, koji su nam pomogli da zadr`imo na{im mali{anima osmeh na licu, izjavio je direktor PU. Nakon raznovrsnog programa, koji je ~inio de~ju recitaciju, baletski ples, kolo i prikazivanje kratkog filma o svim aktivnostima i uspesima ove pred{kolske ustanove, uru~eno je 160 zahvalnica. I. D.

Spu{tena zavesa na „Etnolo{ku jesen” Dodeqivawem nagrada za najboqe likovne radove u~enika osnovnih {kola, u Muzeju Vojvodine zavr{ena je manifestacija "Etnolo{ka jesen" koja je po~ela 22. oktobra. Prvo mesto osvojila je u~enica ~etvrtog razreda O[ "@arko Zrewanin" Andreja Karga~in, drugi je bio petak iz {kole "Jovan Du~i}" Petar ^alinkovi}, dok je tre}e mesto osvojila osmakiwa iz "Sowe

Marinkovi}" Awa Vujovi}. Oni su dobili enciklopedije, ra~unarsku opremu, slatke pakete, a osvojili su i godi{wu propusnicu za Muzej za svoj razred. Tokom nepuna dva meseca Muzej je posetilo vi{e od 3.000 posetilaca, {to je u ovoj ustanovi oceweno kao zna~ajan pomak u interesovawu posetilaca i promociji muzeolo{kih sadr`aja. D. A.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Klape i mandoline danas u Sinagogi Koncert u okviru Muzi~kih mirisa mediterana "Klape i mandoline" odr`a}e se danas u 20 sati u Sinagogi, Jevrejska ulica 11. U~esnici su klape "More" i "Volosko" iz Hrvatske, a specijalni gost je klapa "Panon" iz Novog Sada. Organizator je Hrvatski festival klapa i mandolina i HKPD "Jela~i}", Petrovaradin, a pokroviteq je Grad. J. K.

c m y


DRU[TVO

DNEVNIK RAZGLEDNICA IZ PRAGA

Toplana na otpad greje 1,2 miliona qudi ako je JP "Srbijagas" saop{tio da }e biti dovoqno gasa za predstoje}e hladne dane, ipak, gra|ani brinu kako }e se grejati ove zime. Takvu brigu nemaju `iteqi Praga jer ~e{ku prestonicu sa 1.270.000 stanovnika, greje jedna jedina toplana – na otpad. Pra`ani su re{ili tako problem i sme}a i skupih energenata i za{titili `ivotnu sredinu do koje mnogo dr`e. Zato ohrabruje to {to je na{e Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe uspostavilo saradwu upravo sa ~e{kim ministarstvom koje se bavi tom problematikom, jer je Srbija i prepuna sme}a i zavisna od uvoza gasa. Sme}a nema ni u Pragu, ni u okolini. Nema ni raskopanih ulica u gradu, ka`u da prilikom izgradwe nekog objekta, na primer, metroa, istovremeno urade sve prate}e poslove, od struje do internet i gasnih instalacija, tako da kasnije nema kopawa – samo nove izgradwe. Zato i br`e napreduju. Metro radi kao {vajcarski sat, vozovi kre}u svaka dva do tri minuta u {picu, na svakih ~etiri do 10 minuta izvan wega. Glavno prevozno sredstvo je tramvaj, a karte za prevoz mogu se kupiti na stanicama metroa, u prodavnicama novina, informacionim centrima Gradskog prevoza, hotelima... ^ini se da nigde na svetu ne postoji toliko o~uvanih gra|evina kao u Pragu, pa ne ~udi {to je istorijski centar progla{en svetskom kulturnom ba{tinom. Tu se prepli}u raznovrsni arhitektonski pravci, od romanskog i gotskog stila, renesansne, barokne i rokoko gradwe, do secesije i kubizma. Zovu ga zlatni grad, grad hiqadu torweva, iako ih ima ne{to vi{e od 500, kruna sveta... i smatra se za jedan od najlep{ih u Evropi. Karlov most je najstariji gradski most i, ujedno, najpoznatija znamenitost. Ima 16 lukova sa 30 statua raznih vajara, a jednu od wih, statuu svetog Jana Nepomuka dodiruju gotovo svi turisti u nadi da }e im ispuniti `equ. Rasko{na lepota gra|evina svedo~i da ^esi u pro{losti nisu `alili novac za arhitekte i projektante. Crpili su ga, ka`u, iz Gvozdenih planina bogatih srebrom.

I

^e{ka se danas okrenula razvoju usluga i turizma koji ~ine ~ak 57 odsto prihoda. Industrija u~estvuje s 39 procenata, a poqoprivreda tek sa oko ~etiri odsto. Pra`ani kojih se ra|a sve vi{e – a kako i ne bi kada porodiqski dopust mo`e da se koristi do tri godine, danas zara|uju prose~no oko 1.000 evra. Me|utim, nisu zadovoqni tim zaradama, pa su nedavno u~iteqi i profesori organizovali {trajk, tra`e}i ve}e plate. Kako ~ujemo, re`ija odnosi vi{e od pola prose~ne zarade, me|utim nezaposlenost je mala, ka`u izme|u tri i ~etiri odsto, tako da porodice s dve plate mogu da podmire sve tro{kove. Pra`ani su zaqubqenici prirode i vikende ne provode u stanu ni po restoranima, ve} u svojim vikendicama u koje 90

Ako po`elite da bar za uspomenu kupite malu kristalnu ru`icu koja je izlo`ena u radwi s jeftinim suvenirima uz "sli~ice" Praga koje se lepe magnetom za fri`ider, mora}ete da za wu platite ~ak 60 evra. Ukoliko u pauzi dok odmarate noge od obilaska grada po`elite da predahnete uz kafu, {oqa na otvorenom ko{ta ~etiri evra, jer mora da se plati i plinska lampa koja svetli i greje. Kokakola u Hotelu "Hilton" ko{ta oko pet evra, a ~a{a vina od 187 mililitara oko sedam evra. Ali zato se voda ne pla}a, a veoma je dobra. Stanove u Pragu najradije kupuju u blizini metroa jer tako mogu da iz najudaqenijih delova grada za samo 20 minuta stignu u centar. Cena kvadrata kre}e se od 600 evra do dve i tri hiqade evra, u zavisno-

Obe}ana pivska zemqa Za ^e{ku va`i da je obe}ana pivska zemqa. Ponuda penu{avog napitka je toliko bogata, da ga piju ~ak i deca i trudnice. Naravno, ono bezalkoholno. Prodaja je maksimalno komercijalizovana, pa u ve}ini pivnica gostima nude velike stolove i harmonika{a, a konobari `ure da ih {to pre poslu`e, kako bi seli drugi. Me|utim, kako smo se uverili u prekrasno ure|enom restoranu "Pilsen", svirka traje samo dok gosti ne sednu i harmonika{ se seli daqe. Razvojni put piva star je vekovima, do 14. veka pi}e se pravilo u manastirima i nudilo kao hrana puna minerala i preporu~ivalo kao lek. Ako je verovati pri~i, do 15. veka pivo je bilo oboga}eno kalcijumom tucanim kostima prestupnika(?). Prevelika potro{wa piva rezultirala je izgradwom bolnice za le~ewe od alkoholizma pedesetih godina pro{log veka. Sve sobe bile su okrenute ka dvori{tu s ogromnim koritom u koje su se praznili prenapijeni stomaci, a krivci bi sutradan sve morali da oribaju... odsto wih odlazi petkom posle posla. Tamo borave do nedeqe uve~e ili ponedeqka ujutro. Vole da sade jabuke i tre{we i u`ivaju u wihovom bledo roza cvetu, iako priznaju da su na{e jabuke boqe jer su krupnije. Ali, svoje ne potcewuju i koriste ih za pite. Evro jo{ uvek prili~no te{ko ulazi u platni promet, tako da je ve}ina cena izra`ena u ~e{kim krunama. Ukoliko se jo{ uvek nadate da }ete jeftino kupiti ~e{ki porculan ili kristal, o~ito vas je vreme pregazilo, niske cene su davno oti{le u istoriju. Ali zato ne {tede servis u restoranima, pa ukoliko odlu~ite da ve~erate u "Sarah Bernhard" je{}ete iz pravog porculana i na svilenom damastu.

sti od lokacije. Na starim gra|evinama su tri broja, jedan katastarski iz vremena Marije terezije, drugi ozna~ava gradski rejon, a tre}i ku}ni broj. Grejawe je veoma dobro. Me|utim, kroz centar grada prolazi autoput, tako da Pra`ani imaju jedinstvenu operu u Evropi – na glavnoj saobra}ajnici. U gradu je mnogo Rusa koji dolaze kao turisti, mnogi imaju tezge u gradu, a neki su kupili fabrike, zgrade ruske vojske koje su preure|ene. U Karlovim Varima, na primer, gde su mnogi natpisi na ruskom, Rusi su otkupili sve stare ku}e i obnovili ih, uneli skupi name{taj i stare rasko{ne klavire, vra}aju}i tako miris prohujalih vremena. „ Ranka Dautovi}

SVET STRIPA

Evropski junak Bluberi @iroov crte` je neverovatno ubedqiv, a ~iwenica da ga na{ izdava~ {tampa bez kolora, dodatni je plus osle blizu pedeset godina i dvadeset i devet „regularnih“ epizoda nedavno je @an @iro zavr{io svoj magi~ni serijal o Bluberiju. Re~ je o najkvalitetnijem a verovatno i najpopularnijem evropskom vesternu (ne znam, naravno, {ta o tome misle Ser|o Boneli i Teks Viler). Jugoslovenski ~itaoci su ga pratili s malim zaka{wewem jer je u nestaju}em Kekecu i ovaj strip imao balkansku premijeru kao i Krcko, Beli Kowanik, Tali~ni Tom i Xeri Spring pre toga, pod mnogo povoqnijim okolnostima).. Kod nas je slavni poru~nik ~iji je scenaristi~ki temeq utvrdio @an Mi{el [arlije, izlazio u nizu najboqih revija. Sem Kekeca u Panorami, Strip artu, Caku, Spunku, Biseru, Superu, Miniju, Politikinom zabavniku, a najdu`e u legendarnoj Stripoteci. U woj smo videli i pro~itali sve epizode, pa i one koje su [arlije i @iro uradili naknadno, opisuju}i Bluberijev `ivotni put – pre no {to smo ga u prvoj pri~i sreli za kockarskim stolom, u blizini kasarne... Marketprint je pretpro{le godine pokrenuo ediciju crnobelih integrala u okviru koje u

P

svakoj kwizi hronolo{ki objavquje po tri pri~e. U prvom tomu su 2007. godine iza{le epizode: "Fort Navaho", "Grmqavina na zapadu" i "Usamqeni orao". U drugom tomu su dve pri~e koje okon~avaju prvu epsku sagu: "Izgubqeni kowanik" i "Tragom Navahosa", a album poentira {esta, „samostalna“ epizoda, "^ovek sa srebrnom zvezdom". Tu, na tom prevoju izme|u pete i {este pri~e, @iro je do`iveo fenomenalan crta~ki preobra`aj i iz simpati~no krute @i`eove linije, u{ao u svoju elegantnu, prepoznatqivo privla~nu i ubedqivu. Kako sam ve} ranije rekao, od @i`eovog sveta preostali su kowi, kaktusi i stene. Za ovogodi{wi sajam kwiga u Beogradu pojavio se i

tre}i integralni tom. Re~ je o „`elezni~koj“ fazi u karijeri slavnog strip heroja, otpo~etoj 1866. godine i koncentrisanoj na izgradwu gigantske pruge oko ~ijih su se koncesija borile kompanije Union Pacifik i Central Pacifik. Bluberija u pomo} zove wegov ratni komandant general Dox. U slo`enim zapletima pet pri~a, poru~nik }e u~vrstiti prijateqstvo s Meklurom i Vulijem, a do}i u sukob s jednom od svojih najve}ih protivnika – Stilfingerom ("Gvozdeni kow"). Iz uspe{no avanturisti~kog serijala @iroov strip polako, u drugoj epizodi ovog albuma ("^ovek sa ~eli~nom {akom") postaje pri~a o Bluberijevoj skoro uzaludnoj borbi protiv genocida nad Indijancima, preko ~ijih je bizonskih pa{waka pruga morala da pro|e. Na zadwim tablama tre}e epizode ("Staza Sijuksa") wegov put }e se ukrstiti s generalom Kasterom. Poznavaoci stripa znaju da }e se pri~a okon~ati u narednom, ~etvrtom tomu "General @uta glava", tragi~nim sukobom kod Litl Big Horna. U svim epizodama tre}eg integrala @iroov crte` je neverovatno ubedqiv, a ~iwenica da ga na{ izdava~ {tampa bez kolora, dodatni je plus u recepciji ovih pri~a u kojima se ne zna {ta je boqe – [arlijeovi scenariji ili @iroova crta~ka ekspozicija. Ukratko, i kao i uvek kada je Bluberi u pitawu: neponovqivo! „ V. Fumeti

nedeqa20.decembar2009.

17

PLO^E U SKANDAL PAKOVAWIMA

Kad du`ebri`nicima sko~i pritisak ok muzika oduvek je bila smetwa svima onima koji je nisu smatrali umetni~kim napretkom ~ove~anstva. Rok muzika je od svojih po~etaka redovno bila etiketirana kao bogohulna i izopa~ena zabava za mlade. No, poput stihova opasnima su se smatrale i poruke koje su se videle na omotima vinil plo~a, popularnih longplejki. Veliki je broj primera cenzurisawa i zabrana omota albuma, ~ime su de`urni du{ebri`nici poku{avali da mlade po{tede od navale nemoralnih muzi~ara. No rezultat je bio kontraefektan, po{to se takvim poku{ajima cenzurisawa samo dodatno poticala misti~nost i privla~nost rok muzike. Uz pomo} internet portala „Nojz adikt“ i „Dnevnik.hr“ skupqeno je nekoliko primera najpoznatijih albuma ~ije su ilustracije na omotima nekome zasmetale i iz tog razloga bivali zabraweni. Alis Kuper „Lav It Tu Det“ (1971.) – Vode}i qudi diskografskog giganta Vorner Braders smatrali su da je palac sme{ten ta~no na sredini omota ovog ~uvenog hard rok albuma „uvredqiva i vulgarna aluzija“. Na prvom slede}em reizadwu plo~e sporni palac je obrisan i ameri~ke ulice bile su ponovno sigurne. Blek Kraus „Amorika“ (1994.) - Slabo prodavan album vrhunskog ameri~kog hard-bluz benda nije proizveo nijedan veliki hit, no zato mu je po{lo za rukom da izazove javnu osudu. Nepatriotske stidne dlake iznad bikinija u bojama ameri~ke zastave naterale

R

su Vol-Mart i jo{ neke velike trgova~ke lance da izraze svoj protest. Blek Kraus bili su naterani ne samo da depiliraju damu sa naslovnice, ve} i da je potpuno uklone i podlogu iza ga}ica prefarbaju u crno. Bitlsi „Jestrdej end Tudej“ (1966.) - Bitlsi su u periodu od 1964. do 1966. objavili ~ak sedam studijskih albuma, no alavim diskografima to nije bilo dovoqno. Tako je Kapitol Rekords odlu~io da za ameri~ko tr`i{te objavi album „Jestrdej end Tudej“, sastavqen od nasumi~no odabranih pesama sa tri prethodna albuma. Ogor~eni zbog nerezonskog kasapqewa wihove umetnosti liverpulska ~etvorka izradila je omot na kome su pozirali u mesarskim uniformama sa komadima sirovog mesa i razbacanim delovima beba-lutaka po sebi. Suo~eni sa pobunom distributera, qudi iz Kapitola naredili su {tampawe novih korica koje su se samo navukle na ve} od{tampane albume, pa je kontroverzni „mesarski“ omot ostao skriven u unutra{wosti plo~e. Tako je nastao jedan od kolekcionarskih „svetih gralova“. Drim Tiater „Lajv Sins From Wujork“ (2001.) – „Intelektualni“ metal bend iz Bostona poigrao se sa tematikom na koju su Amerikanci najosjetqiviji. Omot wihovog albuma u`ivo, snimqenog u Wujorku, prikazivao je torweve blizance i Kip slobode u plamenu. No, bila je to samo neprimerena {ala sudbine po{to je album bio zavr{en nekoliko nedeqa pre kobnog napada 11. septembra 2001, za kad je i bilo zakazano objavqivawe albuma. On se na kraju pojavio nekoliko nedeqa kasnije sa promewenim omotom. Ded Kenedis „Frankenhrist“ (1985.) - Xelo Biafra, lider ovog

kultnog levi~arskog pank benda, bio je od samih po~etaka delovawa trn u oku ameri~ke administracije. Album „Frankenhrist“ jedan je od prvih koji se na{ao na udaru cenzure, Zakona o distribuciji uvredqivih materijala, koji je u SAD-u donesen 1986. godine. Iako je „Frankenhrist“, za razliku od pre|a{wih Biafrinih albuma, imao sasvim bezazlen omot, vlasti su mu zamerile po-

ster koji se nalazio u unutra{wosti plo~e. Radilo se o delu „Landscape no.20, Where Are You Coming From?“, slavnog {vajcarskog umetnika H. R. Gigera. Gans end Rouzes „Epitejt for Destrak{n“ (1987.) - Nakon {to ih je deo ameri~ke {tampe od po~etka karijere prozivao zbog navodnih rasisti~kih, homofobnih, anti-imigrantskih i seksisti~kih stihova, ~lanovi ovog benda prvi su put osetili cenzorske makaze pri objavqivawu wihovog najslavnijeg albuma „Epitejt for distrak{n“. Scena na omotu (rad poznatog umetnika Roberta Vilijamsa) prikazivala je silovanu devojku, {to je izazvalo talase javnih protesta, pa je Gefen Rekords odlu~io da originalni omot zameni poznatim znakom krsta sa lobawama ~lanova grupe. Xejns Edik{n „Ritual de lo Habitual“ (1990.) - Kada je peva~ grupe Peri Farel predstavio u Vorner Bradersu idejno re{ewe omota wihovog drugog i naslavnijeg albuma, ~elnici kompanije nisu bili odu{evqeni, no ipak su im dali zeleno svetlo. Ipak, ~ini se da je slika golih `enskih tela i u devedesetima izazivala javnu sablazan, pa kad su trgova~ki lanci jedan za drugim po~eli sklawati album sa polica, {tampano je reizdawe sa jednostavnim, belim omotom. Kako bi istaknuli svoje gnu{awe prema du{ebri`ni~kom licemerju, ~lanovi benda citirali su na novom omotu deo o slobodi govora iz ~uvenog Prvog amandmana. Badi Kaunt „Kap Kiler“ (1992.) - Prvi album hard kor grupe repera Ajs Tija na{ao se na udaru cenzora prvenstveno zbog brutalne pesme koja nosi i naslov albuma, u kojoj je glavni lik ma{tao o osveti i ubistvu policajaca. Pesma je povu~ena s albuma i uspe{no izbrisana iz javne distribucije, a kao posledica toga i album je trebalo da promeni ime, pa je na omotu umesto tetova`e „Kap Kiler“ stavqen natpis „Badi Kaunt“. Led Cepelin „Haus of d Holi“ (1973.) - Besni glasovi ~istunaca vri{tali su zbog omota petog albuma Led Cepelina koji je prikazivao crte` golih de~jih tela. ^ak i nakon {to je preko spornih delova omota prilepqeno ime benda i naziv albuma, plo~a je bila zabrawena u [paniji,

u kojoj je tada jo{ vladao Frankov diktatorski re`im kao i u jugoisto~nim dr`avama SAD-a, poznatim pod neformalnim geografskim imenom „Biblijski pojas'. Seks Pistols „Nevrmajnd d Boloks: Hirs d Seks Pistols“ (1977.) - Prvi i jedini album pionirskog britanskog pank rok benda, koji je sadr`avao jedanaest besmrtnih pank himni, bio je prvo zabrawen na radio stanicama, a nije trebalo dugo ni da se cenzori okome na wegov omot. Re~ „boloks“, koja u „prqavom“ uli~nom re~niku ozna~ava pojmove poput „sme}e“, i druge jo{ prostije, koje nisu za novine, ocewena je prevulgarnom, pa su londonski trgovci bili prekr{ajno goweni ako bi album istakli u svojim izlozima. Mamas end Papas „If Ju Bilive Jor Ajz end Irz“ (1966.) Te{ko je za verovati da je na originalnom omotu debitantskog albuma slavne ameri~ke grupe nekome ne{to zasmetalo. No, {ezdesetih godina je u SAD-u bilo dovoqno kriti~ara, koji su bili nezadovoqni {to se na omotu vidi ve ce {oqa, pa se diskograf Danhil Rekords morao odlu~ili na cenzuru. Album tako je vrlo brzo dobio novu verziju naslovnice na kojoj je sramna {oqa bila prekrivena. Roxer Voters „Proz end Kons of Hi~hajking“ (1984.) - Basista Pink Flojda na svom prvom solisti~kom albumu nije imao nijedan hit-singl, no naslovna strana plo~e izazvala je podosta protesta. Naime, nekoliko feministi~kih grupa tvrdilo je da je crte` na kome se vidi `enska stra`wica seksisti~ki i da „poziva na silovawe“. Kontroverzna guza je zatim cenzurisana na najglupqi mogu}i na~in - crnom trakom. Roling Stouns „Begars Banket“ (1968.) - Jo{ jedan sporni toalet na naslovnoj strani omota. Roling Stounsi bili su na vrhuncu kreativne snage, ali ni oni nisu uspeli da spre~e promenu omota albuma koji je sadr`avao i besmrtne rok hitove poput „Simpati for d Devil“ i „Strit Fajting Men“. Tri je meseca trajalo natezawe muzi~ara i izdava-

~a, a na kraju je ipak idejno re{ewe Stounsa oti{lo u kanalizaciju istorije, a prqav i grafitima ispisani ve-ce zamenila je elegantna naslovnica u stilu pozivnice za kakvu glamuroznu `urku. Roling Stouns „Blek end Blu“, (1976.) - Xeger, Ri~ards i dru{tvo uspeli su dobrano da iznerviraju feministi~ke grupe tokom promotivne kampawe za album „Blek end Blu“. Naime, slika koja je objavqena u muzi~kom magazinu Roling Stoun i na mnogobrojnim xambo-plakatima u SADu, a na kojoj je prikazana zavezana `ena, puna modrica i ra{irenih nogu, naterala je udru`ewe „@ene protiv nasiqa nad `enama“ da celu godinu dana poziva javnost na bojkot Stounsa i wihovog izdava~a Atlantik Rekords. „ Aleksandar Devetak


18

DRU[TVO

nedeqa20.decembar2009.

PISMO IZ AMERIKE

VIKEND LEKAR

Gu`vaju se, gu`vaju, oni koji putuju @ivot je ponovo lep, ali uvek po~iwe tek posle putovawa. Zato je ono (putovawe) i va`no e bih ba{ nikako da li~im na laut{prehere onih nekoliko stranaka {to tvrde da Srbija nije ni{ta dobila vra}awem prava na slobodno putovawe preko grane, ali moje pute{estvije samo dva dana pre dizawa vizne gvozdene zavese – nije li~ilo ba{ na najsla|e par~e kola~a. Bar ne kao {to nam nagone slatku pquva~ku naslovi u stilu „Sre}an put Srbijo“, „Svet je opet na{„, „Od [engena svi puti}i vode na sve strane“... U stvari, samo se potvrdilo da ista voda nikada ne proti~e istim mestom, odnosno da nikada ni{ta nije kao {to je bilo pre rata. ^ak ni pu{ke. One naro~ito. Svet se za dve decenije ba{ promenio, pa i velika, pre svega avionska putovawa. Najlep{e je, a ne najte`e, na samom po~etku, u zra~noj luci „Nikola Tesla“. Ili je tako bar bilo pre (svi misle) velike najezde. U ponedeqak na Sur~inu u rano jutro, maltene nigde nikog. ^ekirawe, bordovawe, pregled, kao po loju. Prazni i bifei. Kako ne bi bili kada dve kafice i {tamplica rakije staju 500 dinara bez dringelda. Nikoga da pazari ni u fri {opu. Kasnije }u shvatiti da ova kategorija du}ana, nekada sawani eldorado, vi{e i ne postoji. U Frankfurtu plastikanerka od 3,3 deci kowaka, blizu 10 evra. Ba{ dobro za ja~awe voqe da se alkohol sasvim izbaci iz jelovnika. Ali, ~okoladama, bo`i}nim sitnicama i igra~kicama je te{ko odoleti. Jedva na|oh milka kravicu (unuk naru~io), sakrivena glamuroznim ta{nama, cipelama, jaknama, ~izmama... Sve

N

bqe{ti, zasewuje Santa Klausa, koji je ovde sav u plavom, malo dunklijem od vizantijskog. No, svi gu~iji i prade prazni, ne{to qudi oko ~asopisa i novina. Za cigaretama i pi}em niko ne pru`a ruku. Nazdravqa}e doma}om pija~om, bilo ~ija da je. U stvari, za kupovine ili razgledawe skupocenosti, nema se vi{e vremena ni na jednom aerodromu. ^ak i tro~asovne praznine pri presedawu, tro{e se na kontrolu sigurnosti. Na ~ekawe da pro|e{ kroz skener, na skidawe kaputa, marama, naru-

kvica, cipela – obavezno. Svi xepovi da su prazni, kaj{ da je izva|en (ja ga ostavio). Ne prolazim kroz ma{inu, pokazujem narukvicom da imam pejs - mejker. [aqu me da idem okolo, na peta vrata, ovuda ne mogu. Tamo tek vadim kaj{, mora se. Ne zato {to }e da zvi`di pre|ica, ve} zato {to je mo`da nafilovan eksplozivom pa mora kroz tunel. Dok ga tra`im, donose mi, prvo tu|e, pa onda moje stvari: ta{nu, jaknu, {al, cipele, nov~anik, paso{e... La`e moja `ena da me hvata senilnost: sve sam na{ao i posle ~etvrte kontrole samo na jednom aerodromu. OK, pro{lo je, sada }u da u`ivam u letu, du-

gom, preko bare. Ho}u vraga. Stolice jo{ mawe nego pro{li put, tip ispred mene jo{ debqi nego onda. ^im se prome{koqi udara me u levo koleno. U desno me udara stjuardesa jer ga dr`im na prolazu. ^ini mi se poznata – mora da je ona ista od pre 20 godina (rata). Ne {aqu ih u penziju vi{e sa 30. Kada sam je prvi put video nudila je viski (~asna re~ !) svaki sat. Sada je pro~itala razglasom da se svaki alkohol pla}a {est dolara. Ni ovde niko ne pije, ne}u ni ja, ne samo zato {to nisam usitnio evre. A nema se ni ra{ta. Slaba{an ru~ak oko 13 po evropskom, pa onda {est punih sati ni{ta osim vode. Pitam za kafu. Nema, samo voda na svaki sat. Pred sletawe sendvi~ sa sirom i kona~no kafa (~aj, |us...). Shvatam za{to onaj sikter sendvi~. U Va{ingtonu najmawe 5.000 qudi u jednoj prostoriji. Stiglo nekoliko prekookeanskih aviona, ima i lokalaca iz Latinske Amerike, a mora se kroz paso{ku i drugu kontrolu. Bez tri minuta – dva sata. Pitaju me, kona~no, imam li alkohol, tabak, mada znaju za dve fla{e i {tek, jer su otvarali kofer i ostavili pismo (ni{ta nisu uzeli). Avion mi pobegao za oko 10 minuta. Opet ~ekawe na novom {alteru, kona~no odrecitujem da putujem ve} 24 sata, da sam bolestan, pokazujem opet narukvicu pejsmejkera, la`em da mi je pritisak 200 sa 150 (nisam mnogo slagao), ali samo dobijam hladan pogled tamnopute {efice i naredbu izvesnom Endiju da me odvede da sednem. [ta je wemu rekla, ne znam, ali

kroz 10 minuta sam imao novu kartu za novi let daqe, ali kroz pet sati. Objasnim nekako ba{ prispelim sapatnicima, kasnijim poznanicima, Rumunima, {ta da rade, obe}am da }u ih ~ekati, vratiti se ~im na|em vode da popijem lek. Preuzima ih {armantna Amerikanka dobra srca u istim takvim grudima, ba{ }e i ona u Klivlend, ali ja moram da wima objasnim da budu strpqivi, veliki je ra{, {pic sada u Va{ingtonu. Razumeli su, sredove~ni bra~ni par iz Bra{ova, ali tek na ruskom, mada su sve vreme lagali da ga ne znaju ni u tragovima. Posle toga je i{lo sve mnogo lep{e. Na{a nova prijateqica me je poslu{la, mo`da ~ak i sama predlo`ila da se osve`imo „lagerom“, to~enim pivom. Zna gde ga ima a i {ta }emo da radimo jo{ ~etiri sata. Ba{ toliko i tura. Ista cena kao u avionu, ali ko te pita. ^ak su i Rumuni progovorili, adrese izmewene, obe}ao sam da }u zvati radwu gde Nensi prodaje kompjutere (imamo ih ve} tri). Avion kao lokalni autobus. Poluprazan a ima dvadesetak mesta, zato {to je samo za nas {to ostadosmo iza svojih redovnih. Prtqag je poneo onaj prvi avion i ve} me je ~ekao, deca tako|e. Sutradan sam video da je u Americi sve isto, vreme hladno, prodavnice tople, koka - kola i daqe 99 centi, benzin oko tri dolara galon, ulice oki}ene... Za Bo`i} dobijam timberlend duboke cipele i novu trenerku, u~lawen sam u fitnes klub, Dragana iz Pan~eva pravi parti (nikolajevski) u subotu, ima nove re~i za moju kwigu... Ukratko, `ivot je ponovo lep, ali uvek po~iwe tek posle putovawa. Zato je ono (putovawe) i va`no.  Pavle Male{ev

KOSTA TRIFUNOVI] „OTPLESAO” DO WUJORKA

Koraci mimo linije maweg otpora

D

o{ao je u Ameriku preko “Vork end trevel“ studentskog programa, radio klasi~ne sezonske poslove, poput prodaje sladoleda, da bi prelaskom iz Pensilvanije u Wujork ostvario najsmelije ambicije. Kosta Trifunovi} preko interneta je zakazao audiciju, dobio posao instruktora plesa, kasnije napravio radnu dozvolu i ve} dve godine radi i usavr{ava se u „Velikoj Jabuci“. Iza sebe ima zavidnu plesnu karijeru, a “Dnevnik” je prvo zanimalo koji su mu bili najve}i izazovi i prepreke na tom putu? - Pri dolasku, nisam nikoga poznavao, osim cimera Novosa|anina s kojim me je spojila agencija. Zatim, prikupqawe sredstava za skupe advokatske usluge i nepripremqenost za `ivotnu prekretnicu. Naravno, odvajawe od porodice, prijateqa i starog stila `ivota.  Osim tr`i{ta i kapitala, {ta razlikuje srpsku i ameri~ku plesnu scenu? - Razvijenost tr`i{ta omogu}ava boqu i kostantnu zaradu ali, u isto vreme, i ve}u konkurentnost. Vi{e novca u opticaju obezbe|uje lak{e kretawe i usavr{avawe sa najboqima na svetu. To vodi ka vi{em stepenu profesionalizma i rezultata u radu i omogu}uje jasniju sliku i pregled na~ina kojima se dolazi do tih rezultata.  Predrasude u vezi sa va{om profesijom? Da je talenat presudan za rezultat, da tehnika pobe|uje, da je dobar plesa~ sigurno i dobar trener, da su svi mu{karci koji se bave plesom homoseksualci...  Stawe plesa i plesa~a u Srbiji?

- Imamo puno talentovanih i ve} ostvarenih igra~a koji nakon prelaska u seniorsku kategoriju, na `alost, gube motiv za daqim usavr{avawem, u momentu kada u svetu po~iwe prava, profesionalna karijera. U Srbiji ne postoje takmi~ewa za profesionalce, pa igra~i jako rano ulaze u iskqu~ivo trenerske vode.  Iluzije mladih srpskih kolega? Nepoznavawe druge konkurencije do srpske i koliko toliko regionalne dovodi do mo`da nerealnih o~ekivawa u vezi sa rezultatima na me|unarodnoj sceni. U ovom sportu je va`no da vas qudi konstantno prime}uju i do toga se dolazi, ponovo, kon-

 Kako ih razbiti? - Uporan rad na sopstvenom plesu }e doneti pravi rezultat kada se za to uka`e prilika. Iz sopstvenog iskustva ka`em da je uvek lak{e i}i linijom maweg otpora i kriviti plesnu „politiku“. Jedino za {ta smo potpuno odgovorni i mo`emo skoro potpuno da kontroli{emo je na{ nastup i tu bi trebalo da ulo`imo najvi{e energije. Pobeda na takmi~ewu dolazi kao posledica dobre igre, ne mo`e biti uzrok.  Ima li moderan ~ovek senzibilitet za ovu vrstu umetnosti? - Kako da ne. Ova vrsta plesne umetnosti je najrasprostraweni-

Tre}e mesto na profesionalnom takmi~ewu u Wujorku

stantnim putovawem na inostrana takmi~ewa i radom sa inostranim trenerima. To je ono {to u plesu zovemo „politikom“ ali je neminovno, jer kada u masi od 200, 300 parova po kategoriji sudije uporede parove sli~nog plesnog nivoa, logi~no je da }e prednost imati par koji poznaju.

DNEVNIK

ja, jer obuhvata sve ciqne grupe i po nivou i po godinama. Nikada nije kasno po~eti, na skoro svakom takmi~ewu u Americi 80. godi{we bake obuku latino kostim i pobede dame i 20 godina mla|e.  Gubi li ples bitku s muzikom, glumom...? Ne bih rekao. Druge dve vrste umetnosti su prisutnije u medi-

jima i to je jedina razlika. Slika se pomalo mewa uz pomo} novih {ou programa kao {to su “Ples sa zvezdama“, ali je i publika druga~ija.  Najve}i izazov u karijeri? - Konstantna `eqa da nadma{im prethodna dostignu}a i uspehe, da prona|em sopstveni stil u igri, da do|em do qudi sa kojima sada radim, a koji mi obezbe|uju plesne informacije iz prve ruke. Trenutno, da prona|em profesionalnu partnerku i po~nem da se takmi~im na najve}im svetskim takmi~ewima.  Projekat na koji ste posebno ponosni? - U Srbiji je to bila organizacija takmi~ewa za decu, gde sam, kao deo tima plesnog studija “Natalija i Ivica“ uspeo da doprinesem afirmaciji najlep{eg spoja sporta i umetnosti.  Radili ste s puno holivudskih glumaca, {ta profesionalca ~eka u tom poslu? - Uvek je izazov raditi van svakodnevne rutine i upoznavati ve{tine koje drugi umetnici imaju. Svakako dodatni izvor zarade i lepa razmena energije i ideja.  Ko je bio najzahtevniji, ima li talentovanih za koje gledaoci ne znaju? Najzahtevnija je bila jedna dama koja je, nadam se, dobila posao scenariste za “Prqavi ples 3”. Nekoliko puta smo radili zajedno i koli~ina informacija koja je ovim qudima potrebna je izra`eno velika. Morao sam da prona|em glumca u sebi i do~aram svet nekoliko sportskih plesa~a sa razli~itim pri~ama.  Ig. Mihaqevi}

Obazrivo s diureticima

D

iuretici su lekovi koji podsti~u mokrewe, a naj~e{}e se propisuju pacijentima koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Poma`u kod regulacije povi{enog krvnog pritiska, ili se savetuju pacijentima koji boluju od popu{tawa srca. Brojne su i druge indikacije kada lekar propi{e uzimawe diuretika, kao na primer kod bolesti bubrega ili jetre. Ove preparate pacijenti ponekad uzimaju i na svoju ruku, naj~e{}e kada primete da im oti~u noge i da oko gle`weva imaju „jastu~i}e“. - Diuretici su svakako veoma korisni kod pacijenata koji boluju od popu{tawa srca i ako se ispravno primewuju i kontrolisano doziraju, oni mogu samo koristiti pacijentu - ka`e dr Jelena Gavawski. - Ali, ukoliko se uzimaju bez saradwe s lekarom ovi lekovi mogu da dovedu do negativnih efekata po zdravqe. Jedan od wih je disbalans elektrolita koji mo`e dovesti do poreme}aja sr~anog ritma. Ova pojava posebno je izra`ena kod jakih diuretika koji mogu uzrokovati hipokalemiju ili sni`avawe koncentracije kalijuma u organizmu. Upravo zato ve}ina bolesnika koji redovno koriste diuretike moraju uz wih uzimati i ovaj element. Ali, kod drugih bolesnika dodatno uzimawe kalijuma nije potrebno. Ovo se odnosi na one koji uzimaju ACE inhibitore, lekove koji pove}avaju nivo kalijuma u organizmu ili na one koji kroz ishranu unose dovoqno ovog elementa. Kalijuma ima u paradajzu, povr}u i vo}u. [to se ishrane ti~e radi izbacivawa suvi{ne vode iz organizma posebno se preporu~uje konzumirawe vo}a i povr}a. Od povr}a prednost se daje belom i crnom luku, praziluku i celeru jer ovo povr}e sadr`i elemente koji svojim delovawem sni`avaju krvni pritisak i {tite srce i krvne sudove. Osim toga smawuju nivo ukupnog holesterola i pove}avaju nivo dobrog holesterola koji {titi od bolesti srca. Dobro je da znate da tikvice, rotkvice, paradajz, per{unov list i salate obiluju vodom, pa su se tako na{li na listi najboqih prirodnih diureti-

ka. Od vo}a posebno se preporu~uju ananas, grejp, naranxa, gro`|e koji obiluju antioksidansima. Redovnim konzumirawem ovog vo}a i povr}a podsti}e se prirodno izbacivawe vi{ka vode iz organizma. Ishrana mora da bude siroma{na soqu ( do pola kafene ka{i~ice soli dnevno), {e}erom i mastima, a bogata sve`im nekonzervisanim namirnicama - to su osnovna pravila dijete protiv zadr`avawa te~nosti. Vaqa izbegavati hranu bogatu natrijumom, kao {to su suhomesnati i konzervisani proizvodi i kocke za supu.  Jasna Barbuzan

Jediwewe u cucli {teti crevima Grupa nau~nika iz francuskog Instituta za agronomska istra`ivawa prvi put je pokazala da izlagawe supstanci „bisfenol A“ ima negativne posledice po funkcionisawe creva. Nau~nici iz Tuluza su do{li do tog zakqu~ka objaviv{i ispitivawe dejstva „bisfenola A“ na pacove ~iji se digestivni trakt pokazao veoma osetqiv na to jediwewe koje je dovelo do propustqivosti creva {to mo`e da prouzrokuje zadr`avawe vode u organizmu, kao i pove}awa ose}aja bola u stomaku i predispozicije za razvoj upalnih oboqewa creva. Istra`iva~i su otkrili i kako prenatalno i postnatalno izlagawe tih `ivotiwa „bisfenolu A“ mo`e da uko~i razvoj imunolo{kog sistema creva, ~ime se remeti wihova sposobnost da kasnije prepoznaju potencijalno {tetne supstance za organizam. Ti rezultati otvaraju nove perspektive u odre|ivawu opasnosti od izlagawa supstancama koje mogu da poremete endokrini sistem „Bisfenol A“, jediwewe koje ulazi u sastav velikog broja plasti~nih proizvoda - pre svega cucli, ali i kutija konzervi za namirnice i pi}a, mo`e da se spontano izdvoji u malim dozama, ali i u ve}im ukoliko se proizvodi koji ga sadr`e zagreju. To je razlog {to se to jediwewe posle otkriva u urinu, krvi i amnioti~noj te~nosti (plodnoj vodi) ve}ine stanovnika Evrope.

Raste broj kratkovidih U svetu se broj kratkovidih osoba pove}ava. Tako su stru~waci ameri~kog Nacionalnog isntituta za o~ne bolesti zakqu~ili da je izme|u 1999. i 2004. godine preko 40 odsto Amerikanaca starosti od 12 do 54 godine patilo od kratkovidosti, u pore|ewu sa samo 25 odsto 1972. godine. Uzrok kratkovidosti nije poznat, ali se verovatno krije i u genetskoj predispoziciji i u delovawu okru`ewa. Rad na blizinu, kao {to je ~itawe ili upotreba kompjutera, svakako pogoduje razvoju kratkovidosti. Ovaj poreme}aj vida karakteri{e slika koja na pada na mre`wa~u nego ispred we, zbog ~ega se daqi objekti vide zamagqeno. Ameri~ki tim upu}uje i na novija azijska istra`ivawa koja bele`e pravu epidemiju kratkovidosti me|u mla|im generacijama, {to se izme|u ostalog pripisuje i radu na blizinu koji name}e sve intenzivniji obrazovni proces. Kratkovidost se mo`e regulisati no{ewem nao~ara ili so~iva, ali i operativnim putem.


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa20.decembar2009.

19


20

nedeqa20.decembar2009.

OGLASI

ZLATIBOR - izdajem petokrevetne apartmane, CG, 50m2. Telefon: 063/7588677. 92449 IZDAJEM, prodajem nov apartman (5 osoba) u Vrwa~koj bawi klima, gas, terasa, drugi sprat, centar. Telefon: 063/534-127, 036/611-745. 89896 KOPAONIK - izdajem apartman 2 - 7 osoba preko puta „Ma{inca“. Telefoni: 011/3246828, 063/301975, 063/370787. 87931 ZLATAR, na najle{em mestu ugostiteqski objekat - Gnezdo izdaje povoqno sobe sa kupatilom i kolibu. Telefon: 033/64428. 92077

PODU^AVAWE: ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482. 93086 ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 92740 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 92805 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 92806 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika. U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 92785

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 92807

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 92742 VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/21654-24. 93095

IZDAJEM name{tenu sobu za studentkiwu iz Srbije ili Vojvodine. Telefon 6-323-069. 93028 IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504629. 92887

DNEVNIK

NOVO NASEQE troiposoban stan, 85/3, mewam za 40m2 uz doplatu. Telefon 061/21-058-48. 90602 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 92156 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu, uz dogovor. Telefon 063/7113762. 93038

IZDAJEM dvosoban prazan stan od 56m2 na Bulevaru Oslobo|ewa, pla}awe mese~no. Telefon: 021/300-613, 061/136-7892. 93143 IZDAJEM jednosoban stan u Maksima Gorkog, 43 m2 grejawe, telefon, kablovska. Telefon 061/600-5485. 91837 IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om na Grbavici, novo, samo na du`e vreme bra~nom paru, name{tena kuhiwa. Telefon 064/8266691. 93168 IZDAJEM stan na Limanu za dva studenta. Telefoni: 6335655, 064/383-0581. 93227 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan na Staroj Detelinari za 2-3 osobe za 120E. Telefon 064/146-29-61. 92940 IZDAJEM stan kod Limanske pijace. Telefon 063/462-162. 92896 IZDAJEM name{ten stan, 35m2, CG, Ulica Mileve Simi} br. 8. Telefon 063/506-086. 92964 LIMAN 4, izdajem dvoiposoban kompletno name{ten stan 67m2, CG, tehnika, KTV, klima, internet za 250e+depozit. Telefon 063/8-97-97-53. 89786 IZDAJEM name{ten jednosoban stan. Grejawe na gas, ima kablovsku. Javiti se na telefon 540-567, 6415-721. 93159 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u zgradi u blizini Sajma, klima, ma{.za ve{, cent.grejawe. Telefon 063/500921. 92966 IZDAJEM trosoban stan na Telepu u porodi~noj ku}i ( klima, eta`no grejawe na gas, intrfon). Telefoni: 062/8633367, 063/592066. 93011 IZDAJEM name{tene garsowere od Nove godine, 120 - 170E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 93094 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan na Novom nasequ. Telefon 064/2521313. 93052 IZDAJEM komforan jednoiposoban prazan stan 42m2, Liman IV, nije za studente, CG, telefon, interfon. Telefon 021/461-979, 063/10-318-10. 93051 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, izdajem jednosoban stan, nova zgrada, drugi sprat, terasa, {pajz. Telefon 063/18-28-647. 92731 IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ul. Mileve Simi} 8. Telefon 063/506-086. 93039 IZDAJEM praznu garsoweru sa ugra|enom komplet kuhiwom, nova, kod Socijalnog. Telefoni: 525-110, 064/528-58-02. 93033 IZDAJEM stan prazan od 50m2 kod Gradskom SUP-a, cena 230e . Telefon 063/77-26-807. 92621 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan, na drugom spratu, centralno grejawe. Pogodan za studente. Telefon 069/25-96-031. 92813 IZDAJEM jednosoban stan na keju. Telefon: 013/646-116. 92591 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 93135 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 name{ten Sremska Kamenica kod Instituta. Telefon 021/465-815, 064/20-44-331. 93083

IZDAJEM 70m2 name{ten stan u centru, cena 250e. Telefoni: 021/6431-917, 063/8085454. 93009 IZDAJEM jednoiposoban stan, stan, 40m2, name{ten. Pogodan za studente. Telefon 069/25-96031. 92815 OZBIQNOJ PORODICI izdajem dvosoban 60m2, prazan stan, na du`i period. Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Telefon 021/827-038. 92830 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u Temerinskoj ulici, 29m2, sve novo, 165 evra. Telefon 063/225-545. 92377 IZDAJEM trosoban komforan stan, 93m2, tri terase u centru Sr. Karlovaca. Pogodan za firme + dve telefonske linije. Telefoni: 881-121, 064/2467203. 92846 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85. kablovska, internet. Telefon 064/15320-10. 92850 IZDAJEM komforan jednosoban stan opremqen sa ve{ ma{inom, televizor od 1 . 1. 2010. godine. Telefon: 063/891-4433. 92863 IZDAJEM trosoban komforan stan u centru grada, tri spava}e sobe, kuhiwa, trpezarija, dnevni boravak, terasa, kupatilo i wc, 350 evra mese~no! Tel. 065/2019004, www.solis-nekretnine.com 258514 IZDAJEM {estosoban stan od 200m2, salonac, Ul. Matice srpske, prvi sprat, visina 4m, centralno grejawe, idealno za firme, ordinaciju! Tel. 064/1340459, www.solis-nekretnine.com 258512 IZDAJEM useqiv jednosoban stan u Ul. Stevana Mokrawca, 40m2, terasa, lift, kuhiwski elementi, povoqno! Tel. 065/2019-016 ({ifra: 11417), www.solis-nekretnine.com 258516 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan od 54m2, kod Lutrije, dve terase, lift, ve{ ma{ina, TV, 200 evra mese~no! Tel. 065/2019-016; 021/6624-325 ({ifra: 11450), www.solis-nekretnine.com 258517 PRELEP stan sa pogledom na Trg Slobode! Kompletno name{ten, 100m2, ~etvorosoban, drugi sprat, 600 evra mese~no! Tel. 065/2019-016; 021/6624-325 ({ifra: 11456), www.solis-nekretnine.com 258518 IZDAJEM nov, luksuzno opremqen trosoban stan od 80m2 sa gara`om u Ul. Petra Drap{ina, drugi sprat, lift do stana, jakuzi, cena realna! Tel. 065/2019016; 021/6624-325, ({ifra: 11449), www.solis-nekretnine.com 258519 SAJAM, izdajem nov dvosoban stan, 50m2, 1. sprat, lift, terasa, Ul. Haxi Ruvimova, 180E! Tel. 021/6337-037, 064/829-5009. 258606 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov, dvosoban name{ten ili prazan stan, 1. sprat, odmah useqiv! Tel. 021/6337-037, 063/826-1253. 258608 CENTAR, izdajem dvosoban stan 48m2, Ul. Kosovska, 3. sprat, lift, useqiv 170 evra, mese~no pla}awe! Tel. 064/8295005, 063/826-1253. 258609 IZDAJEM nov trosoban stan, 70m2, Ul. Kraqevi}a Marka, 1. sprat, ugra|eni kuh. elementi 250 evra. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 258610 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod Dnevnika 160 evra. Tel. 021/6337-037, 064/826-1253. 258604 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, Povoqne cene. Telefoni: 021/6622-746 , 063/286-647. 257647 IZDAJEM dvosoban prazan stan 41m2, \o`a \er|a, II sprat, potpuno nov, useqiv odmah. Bez posrednika. Telefoni: 021/6622746, 063/375-751. 257659 IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa jednoiposoban kompletno name{ten stan 45m2, slobodan od 01. 01. 2009. Telefon 528-137. 257584


OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM kod @elezni~ke stanice dvosoban stan 51m2, odmah useqiv, ima kuhiwske elemente. Telefon 528-137. 257585 IZDAJEM kompletno name{ten stan na Limanu I, 40m2, I sprat, blizu fakulteta. Cena 200E mese~no. Telefon 063/594645. 257664 IZDAJEM - Maksima Gorkog, u blizini Suda, prazan dvoiposoban stan u visokom prizemqu odli~an i za poslovni prostor. Tel.063/502-526. 258472 IZDAJEM luks komplet name{tenu vilu u Laze Nan~i}a, bazen, gara`a, teretana, video nadzor. Tel. 661-3259, 063/570659. 258738 IZDAJEM novu samostalnu, spratnu ku}u 200m2, Sr. Kamenica, gas, gara`a! Tel. 063/8261253, 021/6337-037. 258605

HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 93136 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905278. 93036 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523-380. 93137 TRO^LANA porodica iz Sombora tra`i za zakup prazan ili mame{ten stan u Novom Sadu na du`i period, pla}awe unapred. Telefoni: 021/6622-746, 063/286647. 257657 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 258603 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 258611 HITNO potrebni name{teni ili prazni stanovi svih struktura! Tel. 065/2019-016; 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com 258513

KUPUJEM ukwi`en stan, 1/1, CG do 40.000 evra, bez posrednika. Isplata gotovinom. Prednost Liman, centar. Telefon 062/164-37-16. 92970 KUPUJEM stan bez posrednika od vlasnika, ukwi`en do 30.000 u Novom Sadu. Isplata gotovinska. Telefon: 064/275-3620. 93068 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Telefoni: 021/66-22-746, 063/400-360. 257643

KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno , po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Telefoni: 021/66-13-466, 063/400-360. 257644 KUPUJEMO STANOVE koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Telefoni: 021/66-22746, 063/808-69-62. 257645 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 257586

PRODAJEM povoqno stanove od 64m2 i 37m2 u Budvi, preko puta Slovenske pla`e. Telefon 063/33-23-46. 93013 PRODAJEM stanove u izgradwi u Be~i}ima, svih struktura, preko puta Naftagasa. Telefon 063/33-23-46. 93014

DVA STANA ista zgrada, centar grada-Temerinska ulica, garsowera 25m2, i jednoiposoban 40m2, samo 999E/m2. Telefoni: 021/6622-746, 063/808-69-62. 257642 ]IRPANOVA ULICA, ukwi`en dupleks stan od 90m2. Lift, terasa. Cena 95.000E. Telefon 063/777-6233. 257580 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Povoqno! Telefon 063/101-0668. 257581 ODLI^AN stan u dve eta`e - dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/451570 ({ifra: 10634), www.solis-nekretnine.com 258575

GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra: 18652), www.solis-nekretnine.com 258585 ATRAKTIVAN, nov stan na Grbavici, u dve eta`e, dva odvojena stan, garsowera i trosoban dupleks, ukupno 111m2 i gara`no mesto u dvori{tu... Tel. 064/2003-103; 021/520-231 ({ifra: 10917), www.solis-nekretnine.com 258589 LEP ukwi`en dupleks kod Alma{ke crkve, 100m2 u novoj zgradi, odli~an raspored! Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 10209), www.solis-nekretnine.com 258587

HITNO, prodajem komfornu noviju garsoweru 18, 03/pr, brzo useqiva CG. parket, keramika, u Petra Drezgi}a 16.000e, cena za dogovor. Telefon 021/444-101, 063/7504-187. 93032 PRODAJEM garsoweru od 28m2, novo, u Svetojovanskoj ulici kod socijalnog, cena 35.000E, hitno. Telefon: 064/0907-343. 93129 PRODAJEMO jednosoban stan od 33m2 na Limanu za 39.000. Telefon 6447-622. 93124 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. 92315 PRODAJEMO klasi~an jednosoban stan na Novom Nasequ za 35.000, stan je odmah useqiv. Telefon: 6447-622. 93120 PRODAJEM novu useqivu garsoweru na Novoj detelinari . telefon 6-341-521. 92978 28M2, Jovana Cviji}a 19, predugovarawe, odli~na dinamika pla}awa, penali, rok 11. 2010.g., 1.sprat, luksuzna, 1150e/m2. Telefon 062/77-222-7. 92643 PRODAJEM jednosoban stan na Somborskom bulevaru, 32m2, lift, terasa, 28.800 evra. Telefon 064/14-333-53. 92979 SAJAM nov 28m2, II sprat, 35.000E. Telep - 35m2 prizemqe 28.000E, Bul. oslobo|ewa 30m2 I - 40.000E. Telefoni: 021/6614694, 063/587-602, 063/200-512. 93074 STAN 40 m2, Kosovska ulica, visoko prizemqe, CG, terasa, dvori{no orjentisan, 1200e/m2 Telefon 551-697. 92780 PRODAJEM garsoweru 31m2, useqiva, tre}i sprat Suboti~ki bulevar, gradio „Zoned“. Telefon 064/0677-318. 93046 PRODAJEM stan 29m2 u blizini SUD-a, VP, idealan za kancelariju. Telefon: 021/302-010. 92593 CARA Du{ana, Nov useqiv 27m2, prvi sprat, terasa, cena 36.000 E. Bez posrednika. Telefon 064/2255020. 93096 GARSOWERA, nova, 27, 28m2, prvi spat, Ul. Kornelija Stankovi}a (predsobqe, dnevna soba, kupatilo, spava}a soba - kuhiwa, terasa) = 30.500E. Telefon: 021/6362-585, 063/508-760. 92922 NOVA garsowera, pred useqewem 23m2, drugi sprat, lift, terasa, cena 28.600E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 93097

NOVI BULEVAR odmah useqiv nov stan 26m2, odvojena mala soba, na tre}em spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 6612262. 257593 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 257570 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, useqiva, 30.900E fiksno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 257527

NOVIJA garsowera 27m2, strogi centar, I sprat, cg, terasa, sa name{tajem 32.000. Telefon 063/517-846. 257538 UKWI@ENA garsowera 23m2, centar, Sowe Marinkovi} II sprat, kompletno renovirana, mogu}e terasa 15m2. Telefon 063/517-846. 257539 NOVA ukwi`ena garsowera 24m2, Sajam, Svete Kasapinovi}a, IV, lift, kompletno name{tena 35.000. Telefon 063/517846. 257540 TEMERINSKA, nova garsowera, 21 m2, IV sprat, lift, terasa, 25.000 sa PDV-om. Telefon 063/880-3593. 257549 GARSOWERA na Detelinari, IV sprat, gradsko grejawe, ukwi`ena, cena 20.600. Telefon 421185. 257550 CARA DU[ANA, ukwi`ena garsowera, odmah useqiva za 15.500. Telefon 421-185. 257551 CENTAR, kod Dunavske, garsowera, novija, ukwi`ena, cena 26.780 sa name{tajem. Telefon 472-1660. 257552 GRBAVICA, prizemqe, ukwi`ena garsowera, 27m2, terasa, cena 33.000. Telefon 422-149. 257553 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom, II sprat, gradi „Moj dom“. Tel. 451-318, 523193. 257673 DETELINARA 14m2, ukwi`ena garsowera 19.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257612 [ONSI 28m2, ukwi`ena garsowera, lift, odmah useqiva. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257613 UL. NOVOSADSKOG SAJMA, garsowera, uskoro useqiva, 25m2, prvi sprat, u cenu ura~unat PDV 29.500 evra. Telefon 063/505-027. 257629 USEQIVA garsowera 20m2, ukwi`ena 1/1, cg, lift, cena 26.000E. Telefoni:064/823-6610, 542-779. 257741 GARSOWERA 28m2, 3. sprat, odvojena kuhiwa, useqiva, cena sa PDV-om 34.000E. Telefoni: 064/823-6608, 424-963. 257720 KLASI^NA garsowera 25m2, 1. sprat, sa terasom od 1m2, cg, lift, cena sa PDV-om 27.000E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 257723 HITNO prodajem garsoweru u ]irpanovoj ulici, 29m2, III sprat, terasa, lift useqiva za dva meseca, nije agencija, 34.500E. Telefon 063/589-040. 257699 PRODAJEM garsoweru od 25m2 na Novoj Detelinari, novija zgrada, ukwi`ena, lift, terasa, povoqno. ({-10098). Tel.: 021/6546609; 063/885-6290. 257705

nedeqa20.decembar2009.

PRODAJEM garsoweru sa odvojenom kuhiwom sa trpezarijom kod Futo{ke pijace za 39.000E sa ura~unatim PDV-om. Telefoni: 021/654-6609; 064/1500867. 257709 BRZO USEQIVA GA 30m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, cena 31.500 sa povratom poreza! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257682 NOVA garsowera Bul. oslobodjewa, III sprat, lift, perfektna, i sa novim name{tajem, cg, odmah useqiva, cena 24.800. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 257684 HITNA PRODAJA!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, V. Masle{e, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 27.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257687 ODMAH USEQIVA GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, odv.kuhiwa sa trpezarijom, sig. vrata, kl. parket, grejawe, cena 31.900. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257690 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do 03. 10. 2009, cena 31.600 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231; ({ifra: 17419), www.solis-nekretnine.com 258540 NOVA, useqiva garsowera, Somborski bulevar! Tel. 064/216-5290; 021/451-570 ({ifra: 19831), www.solis-nekretnine.com 258541 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10826), www.solis-nekretnine.com 258542 GARSOWERA na prodaju, Suboti~ki bulevar, 24m2, tre}i sprat, lift, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa gleda na Fru{ku goru. Cena 33.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520-231 ({ifra: 18913), www.solis-nekretnine.com 258543 GARSOWERA od 24m2 u blizini Keja, izgradwa za maj 2010.godine, cena 29.700 evra! Tel. 065/2019-010; 021/520-231 ({ifra: 10699), www.solis-nekretnine.com 258544 @. STANICA 25m2, klasi~na garsowera, 2. sprat, terasa, cena 26.000E. Telefoni: 064/8236617, 6614-200. 257745

21

LIMAN IV!!! Narodnog fronta lep jednosoban stan od 40m2 u zgradi sa liftom, lepa terasa useqiv po dogovoru. Tel. 6363307, 063/500-213. 258622 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, nov, useqiv, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 sa terasom po ceni od 36.000. Tel. 636-8429. 258475 [IRI CENTAR, prodajem klasi~an 1.0 stan od 30m2 za 32.000. Tel. 636-8429. 258476 PODBARA, prodajem ukwi`en, useqiv 1.0 stan od 31m2 sa stvarima po ceni od 37.000. Tel. 6366952. 258477 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwi`en stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Tel. 063/82-88-377. 258478 OMLADINSKOG POKRETA u zgradi sa liftom ukwi`en jednosoban stan 30m2 ni`e spratnosti. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 258468

PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Tel. 021/472-2061, 063/1020-733. 258457 GRBAVICA, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru za izdavawe po ceni od 32.000. Tel. 6368429. 258474

NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Tel. 021/472-2060, 061/167-2826. 258462 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan od 39m2 kod @elezni~ke stanice! Tel. 063/855-7109; 021/427277; ({ifra: 10117), www.solis-nekretnine.com 258545 PRODAJEM jednosoban stan od 40m2, Ul. Novosadskog sajma, renoviran! Cena 49.000 evra! Tel. 064/216-5290; 021/520-231 ({ifra: 10651), www.solis-nekretnine.com 258546 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan od 36m2 na prvom spratu, povoqno! Tel. 063/855-7109; 021/520-231 ({ifra: 10717), www.solis-nekretnine.com 258547 NOV, odmah useqiv jednosoban stan od 32m2 na Novom bulevaru, cena 35.000 evra! Tel. 065/2019013; 021/451-570 ({ifra: 10321), www.solis-nekretnine.com 258548 PRODAJEM jednosoban ukwi`en stan u centru. Povoqno! Tel. 065/2019-009; 021/520-231 ({ifra: 10770), www.solis-nekretnine.com 258549 UKWI@EN jednosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, 30m2, Novo naseqe, novija gradwa, hitna prodaja! Cena 34.000 evra. Tel. 065/2019-011; 021/451570 ({ifra: 11002), www.solisnekretnine.com 258550

BRZO USEQIVA garsowera 2. sp. @. stanica, 24m2, 26000E + PDV. Tel. 065/5120-221, 6322547. 258618 JEDNOSOBAN 41m2, Lo`ioni~ka, 1. sprat, terasa, cg, useqiv 38.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258729 JEDNOSOBAN, 39m2, Pariske Komune, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran 44.300E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 258734 JEDNOSOBAN 40m2, Bul. oslobo|ewa, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 44.200E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258735 JEDNOSOBAN 40m2, Liman 3, Narodnog fronta, 6. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran 45.350E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258737 UKWI@EN mawi jednosoban stan 24m2 kod hotela Park. Tel. 6615-117. 258594 OMLADINSKOG POKRETA!!! Jednosoban stan ni`e spratnosti u odli~nom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/8680-335. 258620

SOCIJALNO 31m2, 2. sprat, terasa, nov, useqiv, cena sa PDV-om 41.500E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 257729 JEDNOSOBAN 28m2, useqiv, ukwi`en, terasa, cg, cena 34.600E. Telefoni: 064/8236608, 021/6614-200. 257730 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, lift, terasa 160 evra. Telefoni: 444-107, 6337853. 257609 ODMAH USEQIV jednosoban stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, centralno grejawe, topla proto~na voda, 30m2, cena 32.000E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257631 STANICA, 30m2 kompletno renoviran jednosoban stan, odmah useqiv 36.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257614 LIMAN III 34m2 klasi~an jednosoban, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 43.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257615 NOVO NASEQE 37m2, klasi~an jednosoban, terasa, tre}i sprat 39.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257616


22

OGLASI

nedeqa20.decembar2009.

CENTAR, nov, odmah useqiv jednosoban stan, na II spratu sa terasom. Cena 41.200E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefon 425-205. 257665 [IRI CENTAR, nov, odmah useqiv jednosoban stan od 29m2, III sprat, terasa, lift, cg. Cena 36.000E. Telefon 425-205. 257666 JEDNOSOBAN stan 24m2, na Grbavici, Pu{kinova - novogradwa, useqiv ukwi`en, IV sprat, terasa. Cena 36.000E. Bez posrednika. Telefoni: 021/6622-746, 064/318-79-24. 257650 JEDNOSOBAN stan 28m2, III sprat, Kornelija Stankovi}a, useqivo ukwi`eno, odmah useqivo.Cena 34.000E. Telefoni: 021/66-22-746, 063/400-360. 257654 GRBAVICA, prodajem ukwi`en jednosoban stan na IV spratu za 40.800. Telefon 064/3454417. 257554 LIMAN IV, jednosoban 40m2, lift, zastakqena terasa, PTV, cena 41.200. Telefon 422-149. 257555

BULEVAR JA[E TOMI]A, 30m2, ukwi`en jednosoban stan bez terase. 30.900E. Telefon 064/270-0102. 257571 PRODAJEM kompletno name{ten stan od 31m2 na drugom spratu u Ulici \or|a Rajkovi}a. Ima terasu. Telefon 064/270-0102. 257572 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 zgrada 15 godina sa liftom cena dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257591 ODMAH USEQIVA dvori{na GA 21m2, B. Nu{i}a, I sprat, renovirana, poseban ulaz, cena 15.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257685

DVOSOBAN stan, 42m2 u Marka Miqanova I sprat useqewe april 2010. godine terasa gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 91066

JEDNOIPOSOBAN stan, 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2.sprat, useqewe februar 2010. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 91063 PRODAJEM jednoiposoban stan, Nova Detelinara, bez posrednika. Telefon 062/261-160. 91869 PRODAJEM dvosoban stan, Nova Detelinara, bez posrednika. Telefon 063/849-34-77. 91871 DVOSOBAN stan, 55m2, drugi sprat, renoviran, vlasnik, ukwi`en, terasa, prirodna ventilacija, dve telefonske linije, kablovska. Cena 60.000 evra. Telefon 063/518-781. 92433 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu dva za 44.000. Telefon: 6447-622. 93121 PRODAJEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na bulevaru kraqa Petra kod ma{inske {kole. Telefon 6447-622. 93116 PRODAJEM nov ukwi`en dvosoban stan od 44 m2, u Ul. Branka Baji}a (Sajam) na drugom spratu, cena 53.000E. Telefon: 064/09-07-343. 93127

CENTAR - Futo{ka, nov useqiv, dvosoban 56m2, tre}i sprat, lift, terasa, cena 66.500E, hitno. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93093

NOV, NEUSEQAVAN stan na 1. spratu, 53m2, dve fizi~ki odvojene sobe, terasa. Zgrada ima upotrebnu dozvolu, cena 1.250e/m2.

Telefon 063/475-765. 92743

DVOSOBAN, 54m2, Vojvo|anska ulica 1000/m2, dogovor. Telefon: 064/24-66-206. 93126 PRODAJEMO dvosoban ukwi`en i odmah useqiv stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 93122

HITNO, povoqno prodajem dvosoban komforan potpuno name{ten, ukwi`en stan, CG, 53m2/I, Kornelija Stankovi}a 43.500e. Telefon 021/444-101, 063/7504-187. 93031 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37m2, u Ul. Ka}e Dejanovi} na Novom nasequ, drugi sprat, ukwi`en, cena 44.000E. Telefon: 064/09-07-343. 93130 PRODAJEM nov, dvosoban stan od 49m2 na petom spratu, u Ul. Koste Racina, useqewe za mesec dana, cena 53.000E. Telefon: 064/09-07-343. 93128 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan kod sajma na 2. spratu sa liftom za 43.500 sa PDV. Telefon 6447-622. 93119 PRODAJEMO lep dvosoban stan od 51m2 na Novom Nasequ za 52.500. Stan je na drugom spratu. Telefon 6447-622. 93118 PRODAJEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici za 53.500E. Telefon 021/6447-622. 93117 ODLI^AN nov useqiv jednoiposoban 37m2, gradila „Vizija“ kod Socijalnog, cena 51.500E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 93099 STARA Detelinara - renoviran stan 57m2 VP 59000E i 46m2 III sprat 42.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93076 NOVIJI jednoiposoban stan 31m2 /36m2, kompletno opremqen, Bulevar Oslobo|ewa (Futo{ka), 41.200 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 93098 PRODAJEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na novom nasequ za 46.500 stan je na drugom spratu sa lifotom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 93123 PRODAJEM dvosoban stan, 62m2, na Limanu 2, 6 sprat, dve terase, ukwi`en, 72.000 evra. Telefon 065/333-99-76. 92977 PRODAJEM dvosoban stan, ukwi`en, 50m2 u blizini Futo{ke pijace. Telefon 063/560087. 92967 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu 2, 58m2, 8 sprat, odvojena kuhiwa, terasa, 67.000 evra. Telefon 065/333-99-76. 92976 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2, Novi Bulevar, drugi sprat, ukwi`en, terasa, odli~an, cena 41.200E. Telefon: 064/11-43-730 i 060/418-32-23. 93141 JEDNOIPOSOBAN 33m2, kod Sajma 1, 2 i 3. sprat, useqivi u januaru. Cena 36.000. Telefon 064/24-66-340. 93131 PRODAJEM jednoiposoban stan na Grbavici, 30m2, ukwi`en, 28.000 evra. Telefon 064/14-333-53. 92980 DVOSOBAN, Liman 1, ukwi`en, lift, 3. sprat, 57 m2, 68.000. Telefon 064/24-66-206 93134 DVOSOBAN ukwi`en stan, 2. sprat, 51m2, Mokraw~eva, bez posrednika. Telefon 063/669546. 92989 DVOSOBAN 61m2, {esti sprat, Cara Lazara kod Spensa, cena 70.000e. Telefon 064/2466206. 93132 LIMAN JEDAN stan 40m2 u funkciji jednoiposobnog, ima terasu, za 46.400. Telefoni: 528137, 661-2262. 257599

GRBAVICA nov odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, „Aleksandar“ gradwa, ukwi`en, ima lift, terasa. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257600 NOVA DETELINARA nov useqiv jednoiposoban stan 39m2, drugi sprat, liftom, ima upotrebnu dozvolu za 43.200 sa porezom. Telefoni: 528-137, 6612262. 257602 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda.Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Telefon 063/777-6233. 257573 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 257529 JEDNOIPOSOBAN 43m2 centar-P. Drap{ina noviji stan na izuzetnoj lokaciji, 5. sprat, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621. 257536 U BLIZINI BETANIJE jednoiposoban stan od 48m2, III sprat, ima terasu. Novija gradwa, useqiv. Telefon 063/7759121. 257576 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2 u B. Prodanovi}a, odli~an nov stan bez ulagawa, izuzetna gradwa. Telefon 472-1661. 257556 P. ^ARNOJEVI]A, jednoiposoban stan od 35m2 sa terasom, na II spratu, useqiv, prodajem za 42.230. Telefon 422-149. 257557 SOMBORSKI BULEVAR, brzo useqiv jednoiposoban stan 38m2, I sprat, lift, terasa, samo 41.100. Telefon 421-185. 257558 UKWI@EN jednoiposoban 40m2, Naseqe, Seqa~kih buna, II sprat, useqiv, 41.500. Telefon 063/517-846. 257541 NOV 32m2, Haxi Ruvimova, II sprat, dvori{no, mogu}e odvajawe spava}e sobe, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 257542 KLASI^AN jednoiposoban 47m2, Grbavica, Pu{kinova, visoki parter nivo I sprata, ukwi`en 49.900. Telefon 063/517-846. 257543 CENTAR, nov, useqiv jednoiposoban stan. Cena 33.990E. Telefon 425-210. 257660 BULEVAR, 34m2 jednoiposoban, nov, drugi sprat, lift, terasa, odmah useqiv 43.800. Telefoni: 444107, 633-7853. 257617 ODMAH USEQIV - nov jednoiposoban stan, Nova Detelinara, terasa, lift, cg, 35m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257632

DNEVNIK

SAJAM, jednoiposoban stan, 3. sprat, terasa, lift, 32m2, cena sa PDV-om, cena 30.100E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257630 SOMBORSKI BULEVAR 38m2, 1. sprat, jednoiposoban, useqiv u decembru, terasa, lift, cg, cena 41.100E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 257737 JEDNOIPOSOBAN, odmah useqiv 36m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena 44.500E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621. 257738 JEDNOIPOSOBAN, 41m2, cg, odli~an raspored, terasa, lift, gradi Dinamika, brzo useqiv, cena 50.700E. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779. 257739 LIMAN 40m2, 2. sprat, useqiv odmah, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, cena 44.300E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 257740 LUKIJANA MU[ICKOG jednoiposoban, 2. sprat, terasa, cg, useqiv za mesec dana, cena sa PDV-om 54.800E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 257725 JEDNOIPOSOBAN 40m2, useqiv, 1. sprat, lift, terasa, grejawe, Novi bulevar, cena 45.300E. Telefoni: 064/8236618, 424-963. 257722 JEDNOIPOSOBAN 40m2, @. stanica, odli~an raspored, isto~na strana, sre|en, odmah useqiv, cena 34.000E. Telefoni: 064/823-6608, 66-14-200. 257713 PODBARA 35m2, 2. sprat, jednoiposoban, nov, useqiv, terasa, cg, cena 42.250E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 257716 JEDNOIPOSOBAN 33m2, 3. sprat, useqiv, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena 37.100E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200. 257717 HITNO! Odli~an JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, odv. kuhiwa, bez prolaznih soba, brzo useqiv, cena 51.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257691 ODLI^AN JIS 37m2, Novo naseqe, II sprat, terasa, kompletno sredjen, dvori{na strana, ukwi`en, cena 44.300. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257692 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 46m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, cena 38.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257693

NOV JIS 27m2, P. Baki}a, bez prolaznih soba, odv. kuhiwa, pvc stolarija, odli~an raspored, cena sa porezom 17.200!!! Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 257688 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov JIS 32m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 34.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 257689 EKSTRA STAN!!! JIS 33m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv.kuhiwa, dvori{na strana, useqiv, cena 37.500 sa porezom. Telefoni: 021/425653, 6616-324. 257683 HITNO! Nov JIS 33m2, Telep, V. Jagi}a, brzo useqiv, pvc stolarija sa za{titnim roletnama, grejawe, cena 33.900. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 257681 PRODAJEM noviji, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 na Novoj Detelinari. Cena dogovor. ({-10652) Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 257706 PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 33 i 43m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 257703 PRODAJEM odli~an, ukwi`en jednoiposoban stan od 45m2 na Limanu 3, lift,terasa. Cena 51.500E. ({-11446) Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290. 257700 PRODAJEM jednoiposoban stan preko puta Ma{inske {kole, Bulevar kraqa Petra, 39m2, odmah useqiv, ukwi`en. Telefon 061/619-20-82. 257695 HITNO prodajem jednoiposoban stan u strogom centru Novog Sada u Kosovskoj ulica, 40m2 odmah useqiv. Telefon 061/619-20-82. 257696 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan na Grbavici, mo`e kredit! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 10512), www.solis-nekretnine.com 258551 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan kod Socijalnog, 40m2, cena 51.500 evra. Tel. 064/1571297; 021/427-277 ({ifra: 10631), www.solis-nekretnine.com 258552 CENTAR - Ribqa pijaca, jednoiposoban stan od 30m2 na tre}em spratu, izgradwa, gradi „Budu}nost“. Tel. 064/2003-103; 021/427277 ({ifra: 10231), www.solisnekretnine.com 258553 KOMPLETNO renoviran, jednoiposoban stan na drugom spratu, dvori{no orjentisan po ceni od 36.000 evra! Ukwi`en! Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 10061), www.solis-nekretnine.com 258554 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban, ukwi`en stan od 38m2 na Grbavici. Cena dogovor! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 15415), www.solis-nekretnine.com 258555 TELEP - noviji useqiv jednoiposoban stan 46m2 ni`e spratnosti. Cena 47.400 evra. Mo`e i zamena za ve}i. Tel. 021/6615124, 063/502-526. 258466 @. STANICA 33m2 jednoiposoban, odmah useqiv, lift, cena sa name{tajem, cena 31.000E. Telefoni: 064/823-6617, 542-779. 257746 UKWI@EN 39m2, Bulevar oslobo|ewa, odmah useqiv, jednoiposoban, lift, cg, renoviran, cena 47.400E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 257744 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Tel. 021/6622-412, 063/1020-731. 258454 SOCIJALNO, prodajem nov 1.5 stan, odli~nog rasporeda po ceni od 48.200. Tel. 636-8429. 258480 CENTAR, prodajem nov, ukwi`en 1.5 stan odmah useqiv, po ceni od 51.800. Tel. 636-8429. 258481 ODMAH USEQIV, 40m2 jednoiposoban, Bul. kraqa Petra cena – 34000E Tel. 065/5120-122, 6322-547. 258614


OGLASI

DNEVNIK

MAKSIMA GORKOG, ukwi`en stan 45m2,u funkciji jednoiposobnog, terasa, lift. Tel. 6615-117. 258595 GRBAVICA, noviji ukwi`en stan 38m2, odli~an raspored, odvojena kuhiwa, terasa, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 258596 CENTAR, novija zgrada, ukwi`en, mawi jednoiposoban stan 37m2. Tel. 6615-117. 258598 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, Novo naseqe, M. Tapavice, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 46.350E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258736 JEDNOIPOSOBAN stan, 30m2, Novo naseqe, Bul. v. Stepe, 2. sprat, cg ukwi`en, useqiv, 35.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258727 JEDNOIPOSOBAN, N. naseqe, 51m2, Branislava Borote, 3. sprat, terasa, cg, ukwi`en, bez ulagawa 47.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258724 DVOSOBAN, 39m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, useqiv, 42.250E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/7480229. 258726 DVA DVOSOBNA stana kod Sajma, \. Joanovi}a, 1. sprat 44m2, lift, terasa, cg, ukwi`en 49.850E i 36m2, vp, cg, ukwi`en 41.950E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 258722 DVOSOBAN 55m2, Sajam, Stevana Mokrawca, kod ABC, 6. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 56.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258723 DVOSOBAN 40m2, Kosovska, 1. sprat, cg, terasa, nov, ukwi`en 49.450E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 258730 DVOSOBAN 51m2, N. Detelinara, Janka ^melika, 5. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo 49.900E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 258733 LIMAN I, dvosoban stan 60m2 u Drage Spasi}, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 258599

ODLI^AN stan, hitna prodaja 2.0, lift, terasa, 46m2, 47400E. Tel. 065/5120-122, 6322-547. 258615 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan u maksimalno korektnom stawu useqiv po dogovoru. Tel. 474-0064, 063/8680-335. 258623 LIMAN III!!! Kod vrti}a u Narodnog fronta odli~an dvosoban stan od 62m2 na tre}em spratu isto~na strana. Tel. 6363-307, 063/500-213. 258624 BULEVAR OSLOBO\EWA ukwi`en dvosoban stan 65m2. Mo`e i zamena za mawi. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 258465 LIMAN II - ukwi`en dvosoban stan 62m2 odli~nog rasporeda na ~etvrtom spratu. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 258473 LIMAN, prodajem luksuzno sre|en, ukwi`en stan, na odli~noj lokaciji u novijoj zgradi. Tel. 063/516-478. 258490 DETELINARA, prodajem odli~an ukwi`en 2.0 stan od 47m2 po ceni od 43.300. Tel. 636-8429. 258482 @. STANICA, prodajem prazan, ukwi`en 2.0 stan od 50m2 za 48.900. Tel. 636-8429. 258484 BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 57m2 po ceni od 67.000 sa povratom PDV-a. Tel. 636-8429. 258485 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Tel. 6368429. 258486 LIMAN IV - ukwi`en dvosoban stan 64m2. Mo`e i zamena za mawi. Tel. 021/528-399, 063/502526. 258470 BATE BRKI]A - ukwi`en dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi na Novom nasequ. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 258471 OKOLINA BULEVARA, prodajem kompletno renoviran 2.0 stan od 53m2 za 54.000, mogu}a zamena. Tel. 063/82-88-377. 258479

BULEVAR OSLOBO\EWA - u novijoj ukwi`enoj zgradi odli~an, funkcionalan dvosoban stan 48m2. Tel. 021/472-2060, 061/167-2826, 063/502-526. 258467 PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en dvosoban stan 50m2 ni`e spratnosti. Zamen za troiposoban ili ~etvorosoban. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 258463 RADNI^KA - ukwi`en dvosoban stan 58m2, dvostrano orjentisan. Mo`e i sa gara`om. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 258458 IZVANREDAN dvosoban stan na Grbavici sa lepom terasom, 62m2, noviji, ukwi`en, cena 67.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 19196); www.solis-nekretnine.com 258556 PRODAJEM nov useqiv ukwi`en dvosoban stan od 43m2, centar, prvi sprat! Tel. 063/8557109; 021/427-277 ({ifra: 10438), www.solis-nekretnine.com 258557

PRODAJEM odli~an dvosoban stan u blizini @elezni~ke stanice sa terasom, dvostrano orjentisan, po ceni od 48.400 evra, ukwi`en. Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 10673), www.solis-nekretnine.com 258558 HITNO prodajem dvosoban stan od 65m2 na Limanu III, vlasnik 1/1! Tel. 064/216-5290; 021/427277 ({ifra: 10417), www.solisnekretnine.com 258559 PRODAJEM stan u izuzetno dobrom stawu od 51m2, cena 51.500 evra. Stan se nalazi na Detelinari. Tel. 065/2019-009; 021/451570 ({ifra: 10659), www.solisnekretnine.com 258560

ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwi`eno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003103; 021/451-570 ({ifra: 18997), www.solis-nekretnine.com 258561 NOV dvosoban, useqiv stan na Novoj Detelinari! 50m2, cena 1.230 evra/m2! Tel. 065/2019-013; 021/427-277 ({ifra: 10379), www.solis-nekretnine.com 258562 DVOSOBAN ukwi`en stan na Limanu, 53m2, savr{enog rasporeda, drugi sprat, lift, dve terase, sve prostorije imaju prirodnu ventilaciju, sun~ana strana, 64.000 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 10071), www.solis-nekretnine.com 258563 IZUZETNA PRILIKA, odli~an dvosoban stan na Novom nasequ u blizini Doma zdravqa, 42m2, cena 43.300 evra, useqiv do marta 2010. god. Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 10219), www.solis-nekretnine.com 258564 DVOSOBAN stan na Limanu III, [ekspirova ulica kod parka, 49m2 na desetom spratu, stan ukwi`en, hitna prodaja, 55.000 evra! Tel. 064/2003-103; 021/427277 ({ifra: 11003), www.solis-nekretnine.com 258565

nedeqa20.decembar2009.

HITNO! Dvosoban stan od 64m2, ukwi`en, cena 64.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520231 ({ifra: 10705), www.solisnekretnine.com 258566 NOVI BULEVAR, nov useqiv dvosoban stan na IV spratu. Odli~an raspored, kuhiwa odvojena, izuzetan kvalitet, cena 56.000 evra. Tel. 063/520-296; 021/451-570 ({ifra: 17399), www.solis-nekretnine.com 258567 HITNO prodajem dvosoban stan u blizini Bulevara 43m2, ukwi`en useqiv, cena dogovor. Telefon 065/426-56-86. 257697 BRZO USEQIV DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, pvc stolarija, cg, kl. parket, cena 45.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 257686 PRODJEM dvosoban, ukwi`en stan od 50m2 kod @elezni~ke stanice. Cena 46.350E. ({-7575) Telefoni: 021/654-6609; 063/8856290. 257708 DVOSOBAN stan 41m2, Grbavica - Do`a \er|a / B. Ribnikara, II sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000E. Telefoni: 021/526-387, 064/318-79-24. 257653

23

DETELINARA, ukwi`en dvosoban stan od 51m2, terasa, cg. Cena 41.200E. Telefon 425-210. 257662 DVOSOBAN 59m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, terasa, grejawe, mo`e na kredit cena 48.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 257712 DVOSOBAN 50m2, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, cg, @. stanica, cena 46.350E. Telefoni; 064/823-6621, 6614-200. 257715 DVOSOBAN stan 57m2, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 257726 ODLI^AN!!! 57m2, dvosoban, renoviran, ukwi`en, 2. sprat, klasi~an raspored, terasa, cg, cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6621, 424-963. 257724 DVOSOBAN 50m2, ukwi`en, mo`e na kredit, terasa, totalno sre|en, cena sa name{tajem 48.500. Telefoni: 064/823-6608, 021/424-963. 257743 NOVO NASEQE, 54m2, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, cg, perfektan, bez ulagawa, mo`e na kredit, cena 53.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 257731


24

nedeqa20.decembar2009.

HITNO!!! 55m2, Stevana Mokrawca, dvosoban, terasa, lift, cg, ukwi`en, useqiv, cena 57.000E. Telefoni: 064/823-6617, 542-779. 257733 SOMBORSKI - Novi bulevar, dvosoban, brzo useqiv, 53m2, u ceni ura~unat PDV 46.400 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257633 NOVA DETELINARA, dvosoban, useqiv za mesec i po dana, 46m2, terasa, lift, ~etvrti sprat - nije posledwi, cena sa PDV-om 47.400E. Telefoni: 021/520966; 021/427-088. 257634 CENTAR - hitno, odmah useqiv dvosoban stan, 58m2, nova zgrada, terasa, lift, cena samo za ke{ 51.500E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257635 NOVO NASEQE, ukwi`en, dvosoban, prvi sprat, 51m2, cena 52.550. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257636 NOVO NASEQE, 55m2 ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en 56.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257618 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257619 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257620

LIMAN I, Jiri~ekova, 57m2 klasi~an dvosoban stan na drugom spratu 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257621 STANICA 48m2, odli~an dvosoban, terasa, sa name{tajem, ukwi`en 48.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257622 LIMAN III 52m, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 55.600. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257623 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257624 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi „Moj dom“. Tel. 451-318, 523-193. 257674 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran, cena 51.000. Tel. 451-318, 523-193. 257675 DVOSOBAN nov stan, 50m2, Joakima Vuji}a, gradila „Budu}nost“, II sprat, useqiv. Samo 1.250E/m2.... Bez posrednika. Telefoni: 021/526-387, 063/400-360. 257648 NOVIJI dvosoban, 40m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, I sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, terasa 41.000. Telefon 063/517-846. 257544

NOV dvosoban 52m2, centar-Podbara, Petra Ko~i}a, III sprat, prvoklasan, odvojena kuhiwa, ukwi`en, 57.000 hitno! Telefon 063/517-846. 257545 DVOSOBAN 58m2, Bulevar kod stadiona, I sprat lift, pogodan za kancelarije, ukwi`en 62.000. Telefon 063/517-846. 257546 SALONSKI dvosoban 48m2, Kej III sprat, pogled na Tvr|avu, gara`a, ukwi`en 59.500. Telefon 063/517-846. 257547 NOV dvosoban 57m2, Rumena~ki put, II sprat, useqiv po isplati, mogu}e dobijawe dvoiposobnog 47.500. Telefon 063/517-846. 257548 NOVI BULEVAR, na II spratu dvosoban stan od 49m2, lift, terasa, lep raspored. Telefon 063/1010684. 257559 BORE PRODANOVI]A, dvosoban dupleks, 66m2, nov, odli~an, odmah useqiv. Telefon 421-185. 257560 BULEVAR EVROPE, dvosoban stan, 40m2, izuzetna gradwa. Telefon 065/9123321. 257561 STAN u novogradwi u Ulici Bogoboja Atanackovi}a, 49m2, ima terasu, gleda na ulicu. Telefon 063/7759121. 257577 STAN u izgradwi u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a 56,5m2, VP, ima terasu. U cenu ura~unat PDV. Telefon 063/101-0668. 257579 DVOSOBAN 54m2 preko puta RK „Merkur“ stan klasi~nog rasporeda, okrenut na dve strane jug-istok, 6. sprat, lift, terasa, ukwi`en, 48.750E. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 257535 MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole „\. Nato{evi}“, hitna prodaja ukwi`enog stana od 45m2, III sprat, lift, terasa. Povoqno. Telefon 063/777-6233. 257574 BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Cena 55.000E. Telefon 063/101-0661. 257575 CENTAR dvosoban nov stan 50m2, na prvom spratu, odmah useqiv, gleda na dvori{te, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257601 SREMSKA ULICA kod Spensa dvosoban stan 49m2 dvostrano orjentisan, ima terasu, veoma korektan. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257594 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 257595 KOD @ELEZNI^KE STANICE klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en, 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257596 DETELINARA odli~an dvosoban stan 50m2 odli~nog rasporeda, kompletno renoviran, ukwi`en, ima terasu za 46.300. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257597

OGLASI

LIMAN JEDAN dvosoban stan 57m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257598 LIMAN TRI odli~nog rasporeda stan 43m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257592 GOGOQEVA - ukwi`en dvosoban dupleks stan 52m2, odli~nog rasporeda. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 258469

HITNO prodajem ili mewam za mawi, stan 57m2, tri sobe, Novo naseqe, Mileve Mari}. Telefon 062/1771104. 93105 PRODAJEM dvoiposoban stan na Limanu kod NIS-a. Telefon: 021/302-010. 92592 PRODAJEM ukwi`en stan 75.49m2 na Bulevaru oslobo|ewa 15, sprat 4, terasa, kablovska televizija, lift. Telefon 063/688-680. 93007 PRODAJEM komforan, ukwi`en, trosoban stan, u Novom Sadu, 2. sprat, 73m2, na Bulevaru kod autobuske stanice. Telefoni: 022/627725, 064/073-92-06. 92392 PRODAJEM stan od 75m2 u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Telefon: 523-792 i 064/24-101-55. 92992 BEO^IN - centar, stan dvoiposoban, 68m2, IV sprat, terasa, lift, grejawe, telefon, odmah useqiv, samo 37.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93073 TROSOBAN, 87m2, A. [anti}a, tre}i sprat, ukwi`en, noviji, cena dogovor. Telefon 064/24-66-206. 93133 GRBAVICA odli~an nov, useqiv, 68m2, kvalitetna gradwa, mogu}nost povrata, PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93092 TROSOBAN 65m2 pred uselewem, tre}i sprat, terasa, cena 54.000E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93091 TROSOBAN stan Drage Spasi}a 74m2, V sprat, odmah useqiv, M. Gorkog kod sud-a, 70m2, I sprat. Telefoni: 021/6614-694, 063/587602, 063/200-512. 93078 DVOIPOSOBAN nov stan 70m2, centar grada -Vojvode [upqikca, II sprat, useqewe za mesec dana. Cena 1.300E/m2. Telefoni: 021/526-387, 064-318-79-24. 257649 DVOIPOSOBAN stan 68m2, II sprat, Liman IIIPark City, useqewe kraj godine. Cena 1.300E/m2. Telefoni: 021/526-387, 063/400360. 257656

N. DETELINARA, brzo useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 56m2, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 47.600E. Telefon 425-205. 257661 NOV useqiv dvoiposoban stan, Novi bulevar, 62m2, cena sa PDV-om 59.600E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257637 KOD SPENSA u lepoj mirnoj ulici, nova zgrada, dvoiposoban stan odmah useqiv za 87.500. Telefoni: 528137, 661-2262. 257605 DVOSOBAN 61m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, mogu} kredit, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 50.300E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 257734 DVOIPOSOBAN - 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, cg, ukwi`en, cena 59.700E. Telefoni: 064/8236604, 021/66-14-200. 257735 BUL. JOVANA DU^I]A 65m2, 3. sprat, cg, ukwi`en, useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, cena 67.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 257732 DVOIPOSOBAN 48m2, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, cg, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 257714 STAN na Limanu IV sa pogledom na Dunav! Odli~an, renoviran, veliko kupatilo i kuhiwa. Dvoiposoban od 78m2, cena 82.400 evra. Tel. 065/2019-010; 021/451-570 ({ifra: 19668); www.solisnekretnine.com 258568 ODLI^AN ukwi`en dvoiposoban stan u okolini Socijalnog, prvi sprat. Isto~no orjentisan stan, poseduje i podrumsku prostoriju. Tel. 063/520-296; 021/451570 ({ifra: 10736), www.solis-nekretnine.com 258569 DVOIPOSOBAN stan odli~nog rasporeda na Novom nasequ, 71m2, cena 69.000 evra. Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 18021), www.solis-nekretnine.com 258570 HITNA PRODAJA izvanrednog stana, Balzakova ulica, 63m2 na tre}em spratu! Tel. 065/2019-018; 021/520-231 ({ifra: 11078), www.solis-nekretnine.com 258571 BATE BRKI]A - ukwi`en dvoiposoban stan 76m2 na ~etvrtom spratu, isto~no orjentisan. Mo`e zamena za ku}u. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 258459 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Tel. 021/6622-412, 063/1020-731. 258455 CARA DU[ANA, prodajem noviji odli~an 2.5 ukwi`en stan za 65.000. Tel. 6368429. 258487 BALZAKOVA, prodajem ukwi`en 2,5 stan na II spratu od 65.m2 po ceni 72.100. Tel. 636-6952. 258488 LIMAN, prodajem noviji 2,5 stan u zgradi od fasadne cigle od 67m2 za 64.900. Tel. 636-6952. 258489 CENTAR Pe{a~ka zona, novija zgrada, dvoiposoban stan 60 m2, ukwi`en. Tel. 6615-117. 258600 LIMAN II kod [tranda, ukwi`en trosoban stan 73m2, u dobrom stawu. Tel. 6615-117. 258601

DNEVNIK KOD [KOLE \or|e Nato{evi}!!! Trosoban stan za kompletnu adaptaciju, lepo orijentisan sa dve terase. Tel. 021/6363-307, 063/500213. 258625 MAKSIMA GORKOG!!! U blizini Suda trosoban stan pogodan za kancelariju, trostrano orijentisan. Tel. 063/500-213, 6363-307. 258626 LIMAN III!!! Kod Limanskog parka odli~an trosoban stan u perfektnom stawu na prvom spratu. Pozovite 474-0064, 063/8680-335. 258627 SAJAM, prodajen ukwi`en, odli~an 3.0 stan od 73m2 za 75.000. Tel. 064/220-95-65. 258491 LIMAN, kod parka, prodajem 3.0 stan, renoviran od 78m2 za 84.000. Tel. 6366952. 258493

PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra: 18674), www.solis-nekretnine.com 258576 PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009, 021/520231 ({ifra: 10697), www.solis-nekretnine.com 258577 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 89.000 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 10822), www.solisnekretnine.com 258578 LIMAN II, odli~an trosoban stan u blizini {kole i fakulteta. Tel. 064/1571297; 021/427-277 ({ifra: 10069), www.solis-nekretnine.com 258579 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, centar, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Tel. 064/1340459; 021/451-570 ({ifra: 10923), www.solis-nekretnine.com 258580 TROSOBAN 81m2, i ukwi`en stan na Limanu I, blizu [tranda i fakulteta, klasi~nog rasporeda, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 10645), www.solisnekretnine.com 258581 HITNO! Trosoban 62m2, Stara Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, nije posledwi, cg, terasa, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv 51.100E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258731 TROSOBAN 74m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, odmah useqiv 72.100E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258732

TROSOBAN dupleks 77m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, 3. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 79.300E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258728 NOVA DETELINARA, prodajem nov useqiv 3.0 stan od 72m2 po ceni 77.900 sa PDV-om. Tel. 636-8429. 258483 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 258453 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orjentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Tel. 063/855-7109; 021/520-231; ({ifra: 19460); www.solis-nekretnine.com 258572 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u ul.Stevana Mokrawca, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Tel. 064/134-0459; 021/451-570 ({ifra: 19732), www.solisnekretnine.com 258573 UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 67m2, mo`e kredit! Tel. 065/2019-013; 021/427-277 ({ifra: 16974), www.solis-nekretnine.com 258574 N. DETELINARA, lep, useqiv trosoban stan od 71m2, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 58.650E. Telefon 425210. 257663 PRODAJEM nov trosoban stan od 68m2 kod Futo{ke pijace, u zgradi sa liftom. Cena sa ura~unatim PDVom. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 257704 HITNO prodajem trosoban stan u centru Novog Sada u Kosovskoj ulici, 83m2, i gara`om od 15m2, prazan odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 065/426-56-86. 257698 PRODAJEM noviji trosoban stan od 74m2 kod Sajma, lift, dve terase, hitno. Cena 75.000E. ({-9872) Telefoni: 021/654-6609; 063/581997. 257701 TROSOBAN, brzo useqiv, kvalitetna gradwa, drugi sprat, terasa, lift, 63m2, mo`e komercijalni kredit, cena sa PDV-om 66.950E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257638

UKWI@EN odmah useqiv, trosoban stan, centar, 76m2, cena 74.000 evra. Telefon 021/520-966 ili 021/427-088. 257639 LIMAN IV, Balzakova 81m2, renoviran trosoban na prvom spratu 83.400. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257625 CARA DU[ANA, nov, odmah useqiv trosoban stan od 84m2. Cena 82.200E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefon 425-205. 257667 NOVI BULEVAR,brzo useqiv trosoban stan od 79m2, III sprat, lift, terasa, cg. Ekstra raspored. Cena 72.880E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefon 425-210. 257668


OGLASI

DNEVNIK

KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom, III sprat gradi „Moj Dom“ projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523-193. 257676 SAVINA - Novo naseqe kod crkve trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166. 257604 TROSOBAN 82m2 stan u novoj useqivoj zgradi u Ulici Vuka Karaxi}a, III sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0661. 257578 CENTAR, Vuka Karaxi}a, nov trosoban stan, 82m2, III sprat, lift, terasa, odmah useqiv, odli~an! Telefon 421-185. 257562 PRODAJEM nov trosoban stan u Toplice Milana, 70m2, izuzetan kvalitet, odmah useqiv. Telefon 4721660. 257563 UKWI@EN noviji trosoban stan u ]irpanovoj na I spratu, izuzetna gradwa, cena 89.000. Telefon 422-149. 257564 CENTAR, odmah useqiv trosoban stan, sa gara`om, 83m2, bez ulagawa, cena 100.000. Telefon 063/1010667. 257565 TROSOBAN - mo`e troiposoban, Liman I, 92m2, novija zgrada, ukwi`en, bez ulagawa. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 257528 TROSOBAN, Liman II, 75m2, mo`e troiposoban, ukwi`en, 80.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 257531 TROSOBAN 95m2, centarR. pijaca prodajem ili mewam za mawi stan do 50m2, prednost-centar, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, ostava, tenda, klima, ukwi`ena zgrada, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621. 257532 TROSOBAN 82m2 Limanokolina „Park City-a“ ekstra stan na 3. spratu, lift, 3 terase, ukwi`en, prazan i odmah useqiv, zgrada od crvene fasadne cigle. Telefoni:021/55-77-58, 063/7-333621. 257533 TROSOBAN 79m2 Liman 1zgrada „Dinamike“ noviji ekskluzivan stan na izuzetnoj lokaciji, 4 sprat, lift, 2 terase, 2 kupatila, visina plafona 290cm, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23. 257534 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 258456

PETROVARADIN, nov stan dupleks 102m2, useqiv odmah, sa urednim papirima od zgrade, cena 820e/m2. Telefon 063/152-052-1. 93108 ^ETVOROSOBAN stan 81m2, odmah useqiv, nov, dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. U obzir dolazii auto do 20.000e. Telefon 063/537-446. 93103 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 91528

TROIPOSOBAN 76m2, Novo Naseqe, terasa, odli~an raspored, terasa, odr`avan, drugi sprat, ukwi`en, mo`e i zamena za mawi uz doplatu. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-32-23. 93142 HITNO prodajem stan od 117m2 u vili na Tatarskom brdu. Telefon 063/33-23-46. 93015 POVOQNO prodajem stan cca 100m2, A. ^ehova ul. cena po dogovoru. Mo`e i zamena. Telefon 063/1070-150. 92754 LIMAN I, zgrada „Dinamike“, luksuzan trosoban stan, dve lo|e, dva kupatila, dve ostave, 4. sprat, dvori{na strana, 79.5 m2, cena 140.000e, bez posrednika. Telefon 063/560-197. 93022 VLASNIK prodaje ~etvorosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, u vojnoj zgradi, ukwi`en, odli~an raspored. Telefon 064/927-1233. 93050 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 90603 INVESTITOR prodaje troiposoban stan kod stanice od 90m2 na II spratu, cena 1.050 sa PDV-om. Telefon 421-185. 257566 DIREKTNO od investitora, troiposoban dupleks, 93m2, 83.600 sa PDV-om. Telefon 422-149. 257567 TROIPOSOBAN, Liman II, 78m2, renoviran, pvc stolarija, V sprat, 2 lifta, 1200E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 257530 TROIPOSOBAN nov stan 70m2, na Grbavici-Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500E. Telefoni: 021/526387, 063/808-69-62. 257655 KOD „DALTONKE“ Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2, III sprat, gara`e, lift, terasa, gradi „Moj dom“. Tel. 451318, 523-193. 257677 TURGEWEVA, troiposoban, ukwi`en, 97m2, gleda na dve strane, lift, terasa. Telefoni: 444-107, 6337853. 257626 TROIPOSOBAN nov Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, cg, cena sa PDV-om 74.650E. Telefoni: 064/823-6617, 542779. 257711 TROIPOSOBAN 80m2, Liman II, komplet renoviran, pvc stolarija, lift, terasa, jug-istok, cena 92.700E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 257742 KORNELIJA STANKOVI]A - u novijoj Grepingovoj zgradi troiposoban stan 92m2 ni`e spratnosti dvori{no orjentisan. Cena 87.000 evra. Mo`e i zamena za mawi. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 258460 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na tr`i{tu. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 19599), www.solisnekretnine.com 258582 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451-318. 257678 PRODAJEM klasi~an troiposoban stan od 87m2, ukwi`en, po ceni od 82.400 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 19866), www.solis-nekretnine.com 258583

BRZO USEQIV troiposoban stan na Grbavici, u dva nivoa, odli~na gradwa, lep raspored, 64m2 korisne povr{ine, dowi nivo oko 40m2, lift, terasa, mo`e kredit, cena samo 75.500 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/451-570 ({ifra: 10522); www.solisnekretnine.com 258584 IZVR[NO VE]E!!! ali bli`e Dunavskom parku troiposoban salonski stan u dobrom stawu na prvom spratu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 258628

EKSTRA useqiv troiposoban stan u Kraqevi}a Marka 69m2, 74650E + PDV. Tel. 065/5120-221, 6322-547. 258617 KOD SPENSA!!! ^etvorosoban stan na prvom spratu u novijoj zgradi sa lepim terasama. Tel. 474-0064, 063/8680-335. 258629 KLASI^AN ~etvorosoban stan od 100m2 u zgradi od fasadne cigle. Dvostran, veliki dnevni boravak, stan je odr`avan i ukwi`en... Tel. 065/2019-010; 021/427277 ({ifra: 19845), www.solis-nekretnine.com 258586 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10789), www.solisnekretnine.com 258588 ODLI^AN petosoban stan na Grbavici, 107m2 na prvom spratu, nov, dnevni boravak 40m2, lift, terasa, odli~na gradwa, cena 1.240 evra/m2 sa PDV-om. Mo`e kredit! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 10521), www.solisnekretnine.com 258590 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv 4.0 stan od 109m2 na I spratu. Tel. 6366952. 258492 ODLI^AN 107m2, ~etvorosoban stan, useqiv, povrat PDV, cena dogovor. Tel. 065/5120-221, 6322-547. 258619 ^ETVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 258725 BALZAKOVA - ukwi`en ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 258461 MAKSIMA GORKOG kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu dvostrano orjentisan sa lepom terasom. Tel. 021/661-5124, 063/502-526. 258464 ^ETVOROSOBAN - 90m2, 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena 87.500E, nije fiksno. Telefoni: 064/8236608, 021/542-779. 257718

GRBAVICA 112m2, useqiv odmah, petosoban, lift, terasa, dva kupatila, ogroman dnevni boravak, mirna ulica, cena sa PDV-om 121.200E. Telefoni: 064/823-6608, 542-779. 257721 PRODAJEM nov stan, penthouse, od 151m2 kod Futo{ke pijace u ]irpanovoj ulici. Cena sa ura~unatim PDV-om. Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290. 257707 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban, gara`e, lift, 2 terase, gradi „Moj dom“. Tel. 451-318, 523-193. 257679 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Tel. 063/7537823. 257680 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwi`en. Hitno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257627 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwi`en, renoviran. Telefoni: 444107, 633-7853. 257628 LIMAN JEDAN ekstra sre|en stan 92m2 na prvom spratu sa liftom u novijoj zgradi, kwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 257606 CENTAR blizu Bulevara salonac 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 257607 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwi`en. Telefon 063/811-7331. 257608 CENTAR, nov, odmah useqiv ~etvorosoban stan od 105m2, I sprat, terasa, lift, cg. Ekstra raspored. Cena 87.550E. Telefon 425-210. 257669 PETOSOBAN stan 132m2, nov dupleks luksuzan odmah useqiv u „Zonedovoj“ zgradi na Novom bulevaru. Cena 1.150E/m2. Telefoni: 021/526-387, 063/808-69-62. 257658 ^ETVOROSOBAN stan 150m2, ugao Branimira ]osi}a i Kraqa Petra + velika tarasa, ekstra luks, gips, |akuzi. Cena 135.000E. Telefoni: 021/66-22-746, 063/400-360. 257651 ^ETVOROSOBAN 132m2 Spens-Ul. Sremska nov ekskluzivan stan u dva nivoa bez kosina, 2 kupatila, 4 terase, okrenut na dve strane, odmah useqiv, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 257537 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Cena 1250E/m2 sa PDV-om. Telefon 063/1010661. 257582 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/811-7331. 257603 TROIPOSOBAN - dupleks, pred useqewem, Nova Detelinara, terasa, lift, mo`e na kredit, 84m2, cena sa PDV-om 74.400E. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 257640

PRODAJEM na Klisi jutro zemqe, 5500 m2 uz put, front 400 metara, cena 10 E/m2. Telefon: 064/314-4344. 92411

nedeqa20.decembar2009.

PRODAJEM ve}u povr{inu zemqi{ta pored auto puta, industrijska zona. Telefon: 021/6543-395, 064/13050-88. 92141 PRODAJEM 4.5 jutara zemqe na asfaltu blizu centra ^eneja, mo`e i pola parcele. Blizu telefon i struja. Pogodno za hale i magacine. Cena povoqna. Telefon 064/122-08-86. 92988 POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333-177. 93102 PETROVARADIN, novija ku}a p+1+pk sa lokalom i radionicom, blizu {kole i pijace, cena 125.000e. Telefon 063/152-052-1. 93109 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac 2200 m2, Rumenka, centar za poslovnu delatnost. Telefon 6215-584, 064/11484-27. 92995 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15h385m (5780m2) pored put, na 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 063/811-43-40. 92974 PLAC, Sremska Kamenica, blizina centra, blok Vila, mo`e parcelizacija na 2 placa, zamena. Telefon 063/128-9797. 93003 RUMENKA, nova ku}a 124m2, 4 sobe, WC, kupatilo, CG, podrum, plac 500m2 sa dozvolom samo 72.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93075 PETROVARADIN - ku}a sru{ena ukwi`ena 125m2, plac 750m2, dozvoqeno P+1+PK - 480m2, lepa lokacija, cena 46.000E. Telefon 063/585-076. 93110 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwi`ena, centralno grejawe, mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 98.000E. Telefon: 063/585-076. 93111 PETROVARADIN - ku}a u glavnoj ulici na placu 770 m2 dozvoqeno P+1+PK mo`e zamena za stanove. Telefon 063/152-052-1. 93112 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10h10, dozvoqena gradwa. Cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 93113 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 93114 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwi`ene placeve u Rumenki od 560 m2. Telefoni: 6215-584, 064/114-8427. 92996 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 /150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14. 92774 NOVA energetski efikasna ku}a 125m2, sve mogu}e vrste grejawa, pomo}ne prostorije 80m2, dvojni plac, sve legalizovano, cena: 125.000e. Telefoni: 540-173, 069/4031952. 92906 TEMERIN, renovirana ku}a 10X9m+ hala 20X7m + pomo}ni objekat 6X4, plac 1800m2, hitno, 52.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602. 93079 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Tel. 063/7049-540. 92937

25

PLAC 522m2, glavni put za Veternik, iza „ Belih Dvora „, Ulica Nova 92. Telefon 504-194. 90889 EKSKLUZIVAN plac 150m, iznad Mo{ine vile, stambena zona, 750m2. Asfalt, voda, struja, gas, telefon. Telefon 063/504416. 93057 STARA seoska ku}a 120 godina za ru{ewe plac 750m2 i monta`na drvena ku}a 25m2, Budisava, D. \er|a 44. Telefon 021/719-334, 063/8970-561. 92955 LETWIKOVCI novi, {estougaoni i pravougaoni, 3h3m i drugi pokretni sa potokom i mosti}em. Telefoni: 021/719-334, 063/89-70561. 92956 DVE ku}e na prodaju (centar i sajam), starije ukwi`ene, cene - dogovor. Tel.: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93101 NOVA drvena ku}a, 25m2, 11m2+4m2 i 25m2 prostorije, prenosiva, mo`e sa potokom, jezerom i mostom za ulaz u ku}u. Telefoni: 021/719-334, 063/89-70-561. 92957 PRODAJEM u Ledincima na lepom mestu, 1, 5 zemqe 8300 m2, blizu voda i struja, mirno mesto, cena 10E/m2. Telefon: 064/314-43-44. 92412 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra. Telefon 065/503-7199. 91518 PRODAJEM gra|evinske placeve na ekskluzivnoj lokaciji, iza Lipovog gaja. Telefon 064/16-10-111, bez posrednika. 92959 ^ENEJ, me|unarodni put prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 91551

ARTIQEVO (Popovica), plac od 1.000m2. Pogled na grad, Petrovardinsku tvr|avu, cena 10.000e. Telefon 424-904. 92965 VI[E PLACEVA po 450m2, mo`e spajawe, izme|u N.naseqa i Veternika, cena po placu 10.000e, hitno. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93100 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504629. 92888 KU]A, 150m2 stambenog prostora, ukwi`ena, petosobna, sopstveno dvori{te, kolski ulaz, Telep, cena 103.000. Telefon: 060/41832-23 i 064/11-43-730. 93140 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com 258520


26

nedeqa20.decembar2009.

TRA@IMO ku}u za ru{ewe ili adaptaciju, deo uz Novi bulevar, Cara Du{ana ili @. stanicu. Nudimo stan u Beogradu ili u Novom Sadu i doplatu! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com 258521 KU]A na Grbavici, ukwi`ena 100m2 stambeno+nusprostorije, mogu}nost adaptacije tavanskog prostora, samostalna parcela od 300m2, mogu} dogovor. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, ({ifra: 30369), www.solis-nekretnine.com 258534 JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 257590 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257611 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 400m2, kod Bolnice, N. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te, mo`e i zamena! Cena 185.000. Telefoni: 021/425653, 6616-324. 257694 KOD BETANIJE ku}a 100m2, petosobna, plac 370m2, cg, ukwi`ena, sre|ena, odmah useqiva, cena 155.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 257728 HITNA PRODAJA - Ku}a u blizini Kisa~ke ulice, 317m2, tri stambene jedinice, plus zapo~et poslovni objekat od 200m2, ukwi`ena, plac 1.207m2, cena 250.000 evra! Tel. 064/1340459; 021/427-277 ({ifra: 30266), www.solis-nekretnine.com 258539 NA NAJLEP[EM DELU ^ardaka odmah useqiva ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled 98.000. Hitno. Tel. 451-318, 523-193. 257671 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put, voda, struja, gas do ku}e, cena 28.500. Tel. 065/444-34-55, 451-318. 257672 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 257589 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Telefon 063/101-0668. 257569 KU]A, S. Kamenica, Vojvode Mi{i}a, Blok vila, 190m2 sa placem od 530m2, ukwi`ena, odmah useqiva, hitno, samo 115.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 257523 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Tel. 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com; ({ifra: 30290) 258532 PRODAJEM trosobnu ku}u od 130m2 u Srem. Kamenici, odli~na lokacija, lep plac od 620m2, front 15 metara, plus gara`a, podrum, grejawe eta`no na gas! Tel. 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com 258533

UKWI@ENA kvalitetno zidana ku}a u Lipovom gaju, 161m2, pet soba, gara`a, cena 169.000E. Telefon 063/505-027. 257641 KU]A - Veternik 130m2, nova, luks sre|ena, 4-sobna, 600m2 plac, kolski ulaz, cena 87.600E. Telefoni: 064/823-6601, 424-963. 257727 PRODAJEM novu luksuznu ku}u na Telepu, plac 1.200m2. Cena 480.000 evra! Tel. 063/527-459 ({ifra: 30211), www.solis-nekretnine.com 258536 PRODAJEM staru ku}u na Telepu, plac 450m2, cena 130.000 evra! Tel. 063/527459 ({ifra: 30433), www.solis-nekretnine.com 258537 HITNO prodajem monta`nu ku}u od 100m2, po~etak Adica, u fazi legalizacije. Tel. 065/2019-013; 021/427277 ({ifra: 30465), www.solis-nekretnine.com 258538 KU]A u Adicama, 150m2 stambeno, 335m2 plac, novija gradwa, samo 65.000 evra! Hitno! Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/427277 ({ifra: 30412), www.solis-nekretnine.com 258535 SZ AKTIVA GRADWA, tra`i lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Tel. 021/4722061, 063/102-0733. 258451 POTREBNA lokacija (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Telefoni: 021/526-387, 063/808-69-62. 257646 PLAC, Mornarska, 1500m2, 31m front, P+2+Pk, ukwi`eno 1/1. Telefon 063/12897-97. 257526 PRODAJEM gra|evinski plac na Telepu povr{ine 1500m2, sa mawim objektom na placu, predvi|eno za izgradwu objekta za stanovawe i poslovawe. Cena dogovor. Telefoni: 021/654-6609 ; 064/150-0867. 257710 PLAC za poslovni objekat P+1+Pk 900m2, Sentandrejski put, izgra|enost cca 700m2 neto cena 85.000E. Telefoni:. 064/823-6601, 542779. 257719 PLAC za poslovnu zgradu P+2+PK neto 2400m2, Temerinski put kod Matijevi}a, povr{ine 100m front h 20m dubina, cena dogovor. Telefoni: 021/424-963, 064/8236601. 257736 NOVI SAD - mega market, parcela 60.000m2 na Autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega market. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com 258523 PRODAJEM gra|evinski plac u Ul. Petefi [andora, 410m2, cena 70.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427277 ({ifra: 70175), www.solis-nekretnine.com 258526 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com 258527 PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas.... Telefon 063/538-166. 257588

OGLASI PRODAJEM plac sa ukwi`enom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon, iza Belih Dvora na putu za Veternik. Cena povoqna! Prodaja hitna! Tel. 064/1340459; www.solis-nekretnine.com 258524 PRODAJEM plac na Tatarskom brdu, 740m2 na odli~nom mestu, sa sru{enom ucrtanom i ukwi`enom ku}om od 97m2, svi prikqu~ci na placu. Vredi videti! Tel. 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com 258525 ^ORTANOVCI kod vile „Stankovi}“, plac od 1.800 m2 sa stambenim objektom, sve to za 19.000 evra. Pozovite... Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com 258528 PLAC, Rakovac - Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, mo`e zamena. Telefoni: 063/128-97-97; 064/189-38-87. 257524 PLACEVI, Mi{eluk, Kamenica, Popovica, Bocke, Ledinci, Liparje, Torine, Rakovac, od 600m2 do 23.000m2. Telefon 063/12897-97. 257525 VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Cena 25.000E! Tel. 063/8557109 ({ifra: 30198), www.solis-nekretnine.com 258531

IZDAJEM kiosk (prodavnicu) 18m2 u dvori{tu na Detelinari, ugao dve ulice, (mogu}nost kompenzacije) i stanovawa na istoj lokaciji. Sre}na Nova godina. Telefon: 518-224, 062/518-224. 93115 IZDAJEM povoqno lokal stan 35m2, ul. Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace. Telefon 063/8733-330 ili 410-518. 92429 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon 063/89-23168. 92273 IZDAJEM lokal povr{ine 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30a. Telefoni: 498775, 445-919. 93017 IZDAJEM povoqno - odli~an poslovni prostor u Fru{kogorskoj ulici, povr{ine 250m2. Prvi sprat, vi{e prostorija, CG, klima, telefoni... Tel. 063/527459, www.solis-nekretnine.com 258529 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infra-struktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com 258530 PEKARA kod Spensa u prizemqu, oko 130m2, izdaje se na du`e... Pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com 258515 IZDAJEM uli~ni lokal, Jevrejska 60m2, useqiv! Tel. 064/829-5005, 063/826-1253. 258612 KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 257587

U NEPOSREDNOJ blizini Spensa, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Telefon 063/1010668. 257568 ULI^NI lokal 62m2, na Savini, Vladike ]iri}a, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwi`en. Samo 900E/m2. Telefoni: 021/526387, 063/518-546. 257652 NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2 gradi „Moj dom“. Tel. 451-318, 063/10-88-993. 257670 MAKSIMA GORKOG 105m2, uli~ni lokal, veliki izlog, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 633-7853. 257610 PRODAJEM lokale od 38m2 i 24m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 257702 NA SUBOTI^KOM bulevaru prodajem uli~ni lokal 28m2. Tel. 021/662-2412, 063/1020-731. 258452 SAJAM - Mi~urinova, odli~an uli~ni lokal od 40m2, sanitarni ~vor i jo{ dve prostorije. Odmah useqiv. Mo`e i izdavawe! Tel. 063/520-296 ({ifra: 80219), www.solis-nekretnine.com 258522

IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 92936 IZDAJE se ku}a kao poslovni prostor u redu vila u centru prema spensu, 90m2, dvori{te, parking, podrum, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/8854446. 92771

IZDAJE se ure|en i opremqen kancelarijski prostor 50m2 u centru blizina suda, zaseban objekat, 2 nivoa, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/885-4446. 92772 IZDAJEM halu (distributivni centar) 300m2, dvori{te 2000m2, na kraju Bulevara Vojvode Stepe, tranzitni put, neometan prilaz {leperima. Telefon 063/66-69-69. 92958 PRODAJEM na Telepu opremqenu preradu mesa u HACCP sistemu. Telefon 063/500-370. 92157 HITNO prodajem poslovni prostor od 17m2, u centru Novog Sada. Telefon 063/33-23-46. 93016 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 92991

IZDAJEM ili prodajem gara`u kod Socijalnog, Vojvode [upqikca 12. Telefon 064/3757-946. 92757

DNEVNIK

VASE STAJI]A prodajem gara`u 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 257583

PRODAJEM bordo Audi A3 1.6 kraj 97, jedini vlasnik, 93.000 u besprekornom stawu. Telefon 063/450-063. 92644 OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824-885. 90273 „OPEL ASTRA“, 1997, benzin 1, 6, klima, el. podiza~i, ostala kompletna oprema, radio, alarm, centralna brava, cena 3500E. Telefon: 063/580-820. 93008 PRODAJEM FIAT STYLO 1.9 DTD karavan 2004.god. sa svom opremom vrlo povoqno. Telefon 062/504-310. 92738 KUPUJEM sve vrste auta, mo}e i havarisana. Pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611. 91703

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063574-162, 065-443-9310. 93030

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, trosed i dve foteqe, ugaona garnitura, kuhiwe i trpezarije i garniture - trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032, 063/7-356-243, Mirjana. 92869

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63. 91569 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 92999 USLU@NO farbawe masiva i medijapana - povoqno i kvalitetno. Telefon 021/890-216. 93000 KU]NI majstor - monta`e, demonta`e, kuhiwe, name{taj, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe. Telefoni: 065/6824-398, 064/3922-398. 93107

IZVO\EWE grubih i finih gra|evinskih radova, izlazak besplatan. Telefon: 064/9354-790. 93125 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 91045 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefon 6612-570, od 9-12 i 15-19. 93056 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 92912

KLAVIR be~ki o~uvan na prodaju. Telefon 021/511142. 92953

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514. 92074 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 92073

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186 KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 92087

PRODAJEM baliranu lucerku, seno, nepokislo, prva klasa i seme lucerke - banatsko visoko. Telefon: 021/719-098. 92907

SPRAVQAM meleme za otvorene rane i druga ko`na obolewa. Tel. 063/605-862. OGQ VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 92318

PRODAJEM pi{toq kalibra 9. marke, CZ M-88, nov nekori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 92889

SE^EMO i orezujemo kriti~na stabla (drve}e) sa i bez dizalice. Telefon: 063/84-26-876. 91713 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, nonstop, garancija. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25. 93138

AGENCIJA organizuje do~ek Nove godine u Novom Sadu 2990 trodnevni ara`mani „Bus iznena|ewa“ 10.990. „Sarajevo“ 125 E. Ohrid 2.44E za sve slobodne. Telefon: 021/496-382. 93067


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

POTREBNA dva mesara za rad u Beo~inu. Kontakt telefoni: 063/500-418, 021/870-604. 92338 KORISNICIMA pravnim i fizi~kim nudimo usluge: medicinske, gerentolo{ke, higijeni~arske, kurirske, peglawe, kuvawe. Posredujemo pri upisu za gerontodoma}ice, dobijate sertifikat, posao.Telefon: 021/400-148. 93064 EVROPA: potrebni kuvari-ce, konobari -ce, pomo}ne radnice, bebisiterke. Hoteli u Dubaiu tra`e: ugostiteqske radnice, sobarice sa znawem engleskog jezika. Telefon: 021/522999. 93066 POTREBAN automehani~ar, saobra}ajni ili ma{inski tehni~ar za rad na tehni~kom pregledu. Znawe rada na ra~unaru i dozvola B kategorije. Telefon 063/1305-952. 93106

POTREBNI saradnici za brend cosmetics i medical kompaniji Zepter. Telefon: 062/216-359 ili 062/244-243. 92786 AGENCIJI „SOLIS“ potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama. Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 021/520-231, www.solisnekretnine.com 258591

DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841. 92864 FINOJ, usamqenoj i dokonoj gospodi pravim dru{tvo uz malu nadoknadu. Telefon 064/16-17-258. 92902 DRVA na prodaju - bukva, bagrem, hrast, grab, cer 2600 - ekstra cena, meternice, izrezano, iscepano, 2900 sa prevozom. Telefon: 064/144-25-33. 92800 IZDAJEM dvostrano osvetqen bilbord na Bulevaru oslobo|ewa br. 51, cena 150 evra, mese~no pla}awe. Telefon 063/743-9759. 93040 HARMONIKA[ svira sve vrste slavqa i banketa, a po potrebi mo`e i orkestar. Telefon 064/114-38-07. 93012 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 92799 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 92794

JELKE sa korenom ili bez, raznih veli~ina, Temerinska 32a. Telefon 064/3757946. 92759 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 93153 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 93151 DRVA izrezano iscepano bukva, cer. bagrem, hrast, jasen sa prevozom 2.900 Telefon 064/958-2103, 064/910-1289. 92721 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 85496 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 92734 BANSEK stolarski za drvo - BLACE, prodajem. Telefon 021/890-216. 93003 PRODAJEM rostfraj posu|e novo, slika „Majke Bo`ije“ 150h70 uramqeno, elektri~ni lonac rostfraj, razne ukrase od porcelana i kristala. Tel. 021/525-460. 93146 PA@WA - besplatna struja male elektro centrale na vetar, mo`e izraditi svako uz pomo} na{ih planova za samo 1000 din. Telefon 021/836-153. 92646 DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/181-00-77. 91572 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 93152 PRODAJEM ve}u koli~inu balirane slame i deteline. Telefon 021/6212-167. 92452

nedeqa20.decembar2009.

POMEN Dana, 25. 12. 2009. godine navr{avaju se dve godine od kako nas je napustila na{a draga

POMEN

POMEN

23. 12. 2000 - 23. 12. 2009.

Milo{ [kori}

Tereza [}epanovi} Danas, 20. 12. 2009. godine, u 11 ~asova }emo obi}i wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu. O`alo{}ene porodice: [}epanovi}, Skokandi} i Duhovi}.

27

Ni protekle godine nisu izbrisale se}awe na tvoju plemenitost, qubav i dobrotu. Uvek si u na{im mislima.

Milo{ [kori} Godina za godinom prolazi, a se}awa na tebe, tvoje veliko srce i dobrotu prema nama ostaju nezaboravna.

Sa{a i Sojka.

Borka i Jovana.

93155

93150

92878

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom bratu.

IN MEMORIAM

Prim. dr Damjan Savi} Navr{ava se dvadeset tu`nih godina bez na{eg dede, oca i supruga. Zauvek o`alo{}ena porodica, wegovi najdra`i.

1944 - 2009.

Bo{ko P. Raspopovi}

Neka te u ti{ni ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Godine ja~aju veliku tugu, bol i se}awa na voqenog brata, oca, supruga, strica i devera.

Tvoje sestre: Qiqa i Mirjana sa porodicama.

Svetislav i Zorica sa porodicama.

93144

93044

92753

IN MEMORIAM

SE]AWE

20. 12. 2007 - 20. 12. 2009.

Bio si veliki prijateq i ~ovek u svemu {to si radio. Ostavio si dubok pe~at, tako sna`an, da te ni smrt ne}e izbrisati iz na{ih se}awa.

SE]AWE

Borislav

Jelica Parabucki Lela

1941 - 25. 12. 1988.

\or|e [ili} Pecalo

I sada je negde u podsvesti na{oj zasijao va{ osmeh, pa u nama `ivi, al’ nam ni{ta vi{e ne daje tu nadu {to je svima mogla toliko da pru`i.

1999 - 2009.

]erke Tawa i Qupka sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

93080 92928

92827

Posledwi pozdrav dragom kumu

Marija 1943 - 23. 12. 1999.

Milivojevi}

iz \ur|eva

Tvoji: suprug Ja{a, }erke Negica i Zorica sa porodicama.

20. 12. 2001.

Sava Bata Vrgoti}

10. 10. 1933 - 21. 12. 1989.

Zauvek u na{im mislima i molitvama.

IN MEMORIAM

Danas, 20. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo deset godina bez na{eg sina, oca i brata

Se}awe na tebe nikada ne}e napustiti na{a srca.

Prof. dr Mirjana Poqa~ki

\oletu Milorada Miqevi}a od: Cice i Mite sa porodicom.

Tvoji najmiliji, Mita, Joca i Mi}a.

Majka Qubica, }erke Qubica i Maja i brat Svetislav - Bata. 93004 92921

OG2

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, tati i tastu

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Bogdan Prijovi}

TU@NO SE]AWE na dragog supruga, oca i dedu

TU@NO SE]AWE

20. 12. 1989 - 20. 12. 2009.

i

Stanku [a{i}u \or|u Beli}u Sahrana je 21. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi Stanko, trenuci provedeni s tobom u dru{tvu osta}e u nezaboravnom sje}awu.

Milica Prijovi} Dragi roditeqi, ~uvamo u srcu se}awe i uspomenu na vas.

Pavla Petkovi}a Paju 2000 - 2009.

Wegovi najmiliji.

Rajko Grgurevi} sa porodicom.

O`alo{}eni: sinovi Goran i Zoran, snajka Brankica, unuci Nemawa i Nikola.

Po dobrom }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i qubavqu ~uvati od zaborava. Supruga Milka, k}erke Verica i Stanka, zet Zoran i unu~ad.

OG1

OG3

92882

92982

Mara Travar Bolna je i te{ka istina da sa nama nije na{a voqena }erka i sestra. Utehe nema, zaborav ne postoji, a bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no. Zauvek o`alo{}eni weni najmiliji. 92857


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa20.decembar2009.

POMEN Pro{lo je pet godina od kad nije sa nama na{a draga }erka i sestra

DNEVNIK

Dana, 16. 12. 2009. navr{ile su se tri tu`ne i duge godine od kako nas je napustila na{a voqena supruga i majka

POMEN

Dana, 22. decembra 2009. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi

Mladen Raji} 20. 12. 2005 - 20. 12. 2009.

Milan Jagodi} Mi}a

Miqana Vu~i}evi}

Toga dana }emo odr`ati pomen u 10 sati, na grobqu, u Veterniku.

1980 - 2004. Ve~no }e{ biti sa nama u na{im srcima. Otac Mi{o, majka Gordana i brat Bojan.

O`alo{}eni: supruga Petra, sinovi Bo{ko i Du{ko, brat Krstan - Krle, snaja Qubica sa porodicom, Dragan, Rada, Sr|an i Ivana.

^etiri su godine od kako nisi sa nama vi{e. S qubavqu i ponosom te se se}amo i spomiwemo. Zauvek ostaje{ u na{im srcima.

Danilka Stojadinov Dana

Tvoja supruga, sin i }erka sa porodicama.

93251

93182

93242

DVOGODI[WI POMEN

SE]AWE

Dana, 22. decembra 2009. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi prijateq

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Draga na{a, nedostaje{.

mnogo

nam

Suprug Paja i sin Sava.

93156

Mirjana Bujandri} Uvek si u na{im mislima. Tvoji najmiliji.

Vesna Bawac ro|. @igi} 1995 - 2009.

Danas, 20. 12. 2009. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage supruge, majke i ta{te

Osta}e{ zauvek u na{im mislima i se}awima po dobroti.

^uvaju je u srcu: mama Ankica, sestra Vera sa Jelisavetom i Sofijom i wena Milana.

Tvoji prijateqi: Kondi} Du{an i Danica iz Kozice kod Sanskog Mosta, kao i wihovi sinovi Aleksandar Aca, Milo{ - Mi}a sa porodicama iz Veternika.

POLUGODI[WI POMEN

Bogdanu Babi}u od kom{ija iz Balzakove 23.

93252

93241

93220

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki i prabaki

Milan Jagodi} Mi}a

Sa bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj suprug

93244

Sa bolom i tugom se opra{tamo od na{eg voqenog te~e i dede

Leposavi od: }erke Milice, unuke Tine sa porodicom i unuka Sa{e i Ivane. Tuga nikad ne}e pro}i, ali ostaje lepa uspomena na tebe. ^uva}emo uspomenu na sve lepe trenutke provedene sa tobom.

Petar Savi~in Milke Mati} iz Rakovca Tuguju za wom weni: suprug To{a, }erke Gordana i Biqana i zet Nikola.

93269

Dana, 20. 12. 2009. u 10.30 ~asova, dava}emo pomen na Titelskom grobqu. Uspomenu na wegovu dobrotu i qubav, ve~no }emo ~uvati, a praznina koja je tu samo mi znamo koliko }e boleti. Tvoji: sin Nikola i }erka Angelina sa porodicom.

93238

Ilija Raj{i}

Ilije Raj{i}a

Sahrana je u ponedeqak, 21. 12. 2009. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

voqenoj

O`alo{}eni: Isak, Milan, Mira, Jelena i Milo{.

O`alo{}ena supruga Saja. 93253

93262

93147

SE]AWE

POMEN

Posledwi pozdrav majci i baki

Sa neizmernom tugom i bolom se opra{tamo od dragog nam {ogora

22. 12 1997 - 22. 12. 2009.

Leposavi od: }erke Jelene, zeta Radovana i unu~adi Bibe, Lane i Bogdana. Nikad ne}e{ biti deo pro{losti, `ive}e{ u na{im srcima. U`ivali smo u svakom trenutku provedenom sa tobom. 93271

Persida Baji}

Jelena Kerac - Markovi}

1942 - 2003. Zauvek }e te ~uvati moja qubav ja~a od zaborava. Sestra Jovanka Lazi} s porodicom.

Dr Mira Stojanovi}

Dvanaest godina tuge i bola, s po{tovawem i qubavqu ~uvam uspomenu na tebe. Suprug Velimir - Veqa Markovi}.

93239

Ilije Raj{i}a

Drugarice na{a, osta}e{ zauvek u na{im srcima. Milica, Duwa, Tawa Kedi}, mala Dragana, Lela, Vera, Zorica, mala Zorica, Vesna i Mara.

POMEN

POMEN

Dana, 23. 12. 2009. godine u 11 sati odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na Uspenskom grobqu na{em voqenom

na{oj dragoj

O`alo{}ena porodica Stoj~i}: Stana, Sre}ko i An|a sa sinovima.

93249

93164

JEDNOGODI[WI POMEN

Sa velikim bolom i tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 18. 12. 2009. preminula na{a voqena majka, baka i prabaka

TU@NO SE]AWE

93263

Posledwi baki

pozdrav

voqenoj

Leposava Suharevski (Lepa Rusova) Osta}e u se}awu wena dobrota i plemenitost.

Milica Aleksandrovi}

Vukici Dragin 20. 12. 2008 - 20. 12. 2009. Sa qubavqu i po{tovawem, porodice Dragin i Stojkovi}.

93160

Esme Simi}

ro|. Simi}

Svetislavu Vra~ari}u

O`alo{}eni: suprug Mihajlo, }erke Jelena i Milica sa porodicama.

Leposavi od: unuke Brankice, zeta Ivana i praunuka Nikole.

Po~ivajte u miru.

Tvoji: Marina, Mima, Mi{a, Ladislav i Hermina. 92649

Awa, Jelena, Mira i Mirko. 93226

Praznina i tuga osta}e zauvek.

93272

Ispra}aj je danas, 20. decembra 2009. u 15 sati, iz porodi~ne ku}e, B. Bo{wak 9, Futog. Sahrana na Dowem starom grobqu. 93268


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav prijatequ

nedeqa20.decembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom dedi

na{em

Tinka Maletin Stanku [a{i}u

ro|. Plav{i}

Stanku [a{i}u

od kumova Karanovi}a.

93258

93259

Sahrana je danas, 20. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, u [ajka{u.

Posledwi pozdrav tetka

Mariji Radulovi}

Bo`i

Posledwi pozdrav od: sestre Mire, zeta Jovice, sestri~ina Stojanke i Biqane sa svojim porodicama. od prije Soke sa porodicom.

29

od: wegovih unu~adi Nemawe, Biqane, Marije i Jelene.

od: porodica Milinov, Tutwevi} i Metodijevi}, kao i osobqa restorana.

93275

Tu`nim srcem javqamo da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni brat

93284

93265

3

Posledwi pozdrav na{em dragom i nepre`aqenom prijatequ

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav zetu i te~i

21. 12. 2007 - 21. 12. 2009.

Dr Mira Stojanovi}

Iliji

Bo`i

Stanko [a{i} 4. 6. 1952 - 20. 12. 2009.

Posledwi pozdrav dragoj Miri.

Uspomenu na tebe ~uva}e u svojim srcima tvoji: brat Branko i sestre Vukica i Du{ica sa porodicama.

Lenkica - Ceki Popov

Zoca, Wujork.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

od: Stoje, Marije, Pere, Miqkana, Suzane i Aleksandra.

93274

93264

93282

ro|. Pavli}ev

93257

Tu`nim srcem javqamo da je dana 19. 12. 2009. godine, preminuo na{ dragi i nikad pre`aqeni otac, suprug, svekar i deda

Draga moja Ceki, navr{avaju se dve tu`ne i nezaboravne godine od kako vi{e nisi sa nama. Tuga za tobom je ve~na.

od: prijateqa Ivi} Pere, prije Dese i Ne{e.

POMEN Dana, 22. 12. 2009. godine navr{i}e se ~etiri godine od kada nije sa nama na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 18. 12. 2009. godine u 60. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Posledwi pozdrav dragom

Brat \or|e.

93174

Posledwi pozdrav kumu

Bo{ko Jel~i}

Vida Dugin

Stanko [a{i}

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

4. 6. 1952 - 19. 12. 2009.

Tvoji najmiliji: Mira i Maja sa porodicama.

Ve~no ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima.

Sahrana je danas, 20. 12. 2009. godine, na Starom grobqu u Futogu, u 13 sati. O`alo{}ena familija: sin Milan, }erka Nata{a, zet Du{an i snaja Nata{a.

Sahrana je danas, 20. 12. 2009. godine, u 12.30 ~asova, u Zmajevu. Tvoji: supruga Mara, deca Darko i \uka, snaja Marija, zet Tane, unuci Jovana, \or|e, Nada i Du{an.

Stanku [a{i}u

Danas, 19. 12. 2009. godine navr{ilo se {est meseci od kako nas je napustio na{

od: Pa|en Du{ana, Smiqe, Sre}ka i Nikole.

93266

93243

POMEN

I`i

TROGODI[WI POMEN

93283

Dragom

93254

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 18. 12. 2009. u 89. godini preminuo na{

Tuguje porodica Bukvi}: Olivera, Qubica, Qiqa i Bata.

Senija Koba{ Terzi}

Bo`i

20. 12. 2006 - 20. 12. 2009.

Sava Rusov S qubavqu i po{tovawem, sin Milija.

Tugu i bol za tobom ne mo`e da izbri{e pro{lo vreme. Tvoj vedri i nasmejani lik nikad ne}e izbledeti iz na{ih se}awa.

posledwi pozdrav od porodice Stoji}.

Ivana, Sne`ana i Miodrag. 93260

93255

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj keki

93281

93261

Posledwi pozdrav dragoj keki

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Milo{ Luki} Sahrana je u ponedeqak, 21. 12. 2009. godine, u 13 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Tu`ni a ponosni {to smo te imali, tvoji: supruga Vera, sin Vladimir, snaja Mirjana, unuke Vera i Milica, zet Branimir i praunuka Awa.

93267

Tinki Maletin

~ika Milo{u

Tinki Maletin

Iliji Raj{i}u

Porodica Kati}.

od sestri~ine Gordane sa porodicom.

od sestri~ine Jadranke sa porodicom.

Danica i \or|e Raj{i}.

93270

93277

93276

93278


30

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.05 13.20 14.05 14.35 16.00 16.30 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00

TV ba{tina Vesti @il u ofsajdu, film Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Putevi nade Brazde Vesti Koliko se poznajemo, kviz Dodati `ivot godinama Sredina Amber fraj-svedok tu`ila{tva, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane [tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad

Putevi nade U novoj emisiji nade gledaoci }e videti kako su Izvr{no ve}e AP Vojvodine u saradwi sa UNHCR dodelili 29 seoskih doma}instava ugro`enim izbeglim licima. Od pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina sazna}emo kako je pro{la akcija o zapo{qavawu i samozapo{qavawu. Urednik: Zorka Bakovi} (RTV 1, 10.30) 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 00.10

06.30 07.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 00.40

TV PROGRAM

nedeqa20.decembar2009.

Modni magazin (Panonija, 20.00) 08.35 09.50 12.00 14.20 15.30 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 23.00 23.35 23.55

Nedeqom u Panoniji De~iji program Film: Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Modni magazin Film: Kobni novac Vojvo|anske vesti Beli luk i papri~ica Glas Amerike-otvoreni studio

06.05 08.00 09.06 11.03 12.41 13.05 13.18 13.20 13.28 14.10 14.55 15.12 15.17 16.05 16.56 16.58 17.57 18.27 19.00 19.01 19.30 20.06 20.53 21.00 23.04 00.00 00.20 02.11 02.15 02.56 03.44 04.22 04.52

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Kulinarski letopis Na{ auto na{im gledaocima Sat Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Bra}a po oru`ju Robna ku}a Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Sedam i po, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit Vesti Ono kao qubav Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno Slagalica

09.41 09.56 10.28 11.00 12.00 12.30 13.02 13.30 13.51 14.25 16.21 16.55 18.53 20.00 21.00 21.27 23.07 23.55 00.22 01.55 03.36 04.33 05.04

TV Dnevnik Ru~ak na lepe o~i Kult plus Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Tamna je no}, film Dana{wa deca, sutra{wi svet, muzi~ki program

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Duhovka Emisija za selo (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Vive 2009. - Ma|arska narodna muzika Zajedno Ose}ajte se kao kod ku}e Kultura i tradicija (rom) U ~ast Griga, muzi~ki program Zeleno svetlo Frej`er Crtani film TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) TV magazin (rus) Dotiki (slov) TV sport (ma|) Brat, film TV prodaja

07.00 07.45 08.00 08.55 09.22 09.26

10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

NS klinci Najboqi lek Dok. program Granice nauke Film @ivot na Marsu Hrana i vino Neon siti Katapultura Novosa|anka Objektiv Crtani film Evo nas kod vas @ivot na Marsu Objektiv Buntovnici

09.30 ACB Liga: Kaja Laboral – Real Madrid 11.30 NHL: Dalas – Detroit 13.30 [kotska liga: Harts – Seltik 14.30 Holandska liga: NAC Breda – Ajaks 15.00 Serija A 17.00 Francuska liga: Okser – Tuluz 19.00 NBA: Wu Orlenas – Denver 20.45 NBA u`ivo 21.00 Francuska liga: Monako – Lion 23.00 Pregled Evroliga 23.45 NBA u`ivo 00.00 NBA: Majami – Portland 02.30 Evroliva Magazin 03.00 MMA Elite Pro - Cage rage

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.00 06.30 08.00 08.45 09.10 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 Qubinka Klari}

Sedam i po U sedam pri~a „iz kraja“, koje povezuje lajtmotiv sedam smrtnih grehova, na komi~an na~in se tretira svakodnevica Novobeogra|ana opsednutih svojim sitnim slabostima i vo|enih strastima. Uloge: Branislav Trifunovi}, Nikola \uri~ko, Boris Milivojevi}, Milo{ Timotijevi}, Branko Vidakovi}, Gordan Ki~i}, Qubinka Klari}, Marija Karan Re`ija: Miroslav Mom~ilovi} (RTS 1, 21.00)

05.25 06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 23.35 00.25 01.00 02.00 03.30 05.00

Mame u {trajku e-TV Doma}in Puka Serbijan open Survajver Survajver specijal Survajver profil Na terapiji Film: Robinzon Kruso Mame u {trajku Kviz: Ke{ taksi Film: Pla}enici Film: Srebrni soko Fajront Republika Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Muwe Film: Kengur Ameri~ko rvawe - do koske

16.30 17.15 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 04.30

Amen a|es Agroinfo Dozvolite Pustolov Adi u divqini Fudbalski ~arobwak, EVU dok. prog. Serenada, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Brazde Me|ureligijski dijalog i mir na Balkanu Interfejs Dolinom Ibra kroz vekove Kulturako aresipe Leti, leti pesmo moja mila Fudbal: Premijer liga, Vulverhempton-Barnli, prenos Srpski isto~nici Fudbal: Premijer liga: Vest Hem - ^elzi, prenos Tvoje pesme, moji snovi Najplemenitiji podvig godine, snimak An|elov sin Inovacije, kkorak daqe Be~ka filharmonija: Koncert u [angaju 2009, 2. deo Vikend evronet Fudbal: Premijer liga, Vulverhempton-Barnli (r) Fudbal: Premijer liga, Vest Hem - ^elzi (r) Najplemenitiji podvig godine (r) Me|ureligijski dijalog i mir na Balknu Tvoje pesme, tvoji snovi (r)

Glas Amerike SMS - omnibus Na{a formula zdravqa Oranica Genius Domus Top {op Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Top {op Film: Bi}e skoro propast sveta Sva{tarica Zdravqe i Vi Vesti Zaustavno vreme Misteriozna g|ica C Tuk na luk Qubav za sva vremena Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena Pop mjuzik Doma}a muzika Film: Misteriozna g|ica C

Mari [antal Peron

Misteriozna gospo|ica C Gospo|ica C je ~udna, ali vrlo ose}ajna `ena. U wene male ekscentri~nosti spada i razgovor sa malim kamenom, Gertrude, koji do`ivqava kao `ivo bi}e. Uloge: Mari [antal Peron, Ev Lemio, Feliks Antoan Despati Re`ija: Ri~ard Kupka (Avala, 19.00)

DNEVNIK

07.00 Film: Dru`ina sa Slatkog potoka - Trka sa vremenom 08.30 Trnav~evi}i u divqini 09.00 Znawe na poklon 11.00 Veliki brat, u`ivo 11.30 Nadrealiti {ou 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.05 Veliki brat, u`ivo 12.55 Dvougao 13.00 Potraga specijal 14.00 Film: Antonia 16.00 Vesti B92 16.35 Veliki brat, u`ivo 17.00 Popodne 18.30 Vesti B92 19.05 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa dinosaurisima 20.05 Veliki brat 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Kalifornikacija 00.10 Jelen Top 10 01.00 Vrlo va`ni 01.25 Oplaneti se

Mom~ilo Bajagi}

POPodne Ovog popodneva na na{u crvenu sofu sti`e ikona doma}e pop-rok muzike Mom~ilo Bajagi}, popularni Bajaga. On }e nam pomo}i da inspiri{emo qubavne rezolucije kao neko uz ~ije balade se najve}i procenat gra|ana bar jednom qubio na francuski na~in. Autorka: Suzana Zlatanovi} - Luna Lu (B92, 17.00)

07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.15 17.45 18.45 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Bekstvo sa ostrva [korpiona (Hepi, 11.50 i 15.33) 06.00 06.22 06.47 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.47 10.00 10.30 11.18 11.50 12.20 12.44 13.08 13.35 14.18 14.43 15.10 15.33 16.05

Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Modi Meda Rupert Eon kid Papirmanija Sporti} Dinosaur king Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Idemo u`ivo Skajlend Taina [aman king Sa Sa{om u avanturu Idemo u`ivo Skajlend Bekstvo sa ostrva [korpiona Film

18.00 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.10 00.50 01.40 02.30 04.10

Riznica Telemaster Rekord Film Srce Klinika Biseri Telemaster Fritajm Nije lako biti ja Budi faca Film Klinika

Jutro sa Ne{om Risti}em Farma (u`ivo) Film: Male tajne Siti Grand hitovi Farma (u`ivo) Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma (u`ivo) (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Farma Grand - Narod pita Farma (u`ivo) Film: Svetionik smrti Siti 2 Film: Letwi zakup

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

nedeqa20.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 7

Pi{e: Petar Tomi}

Elizabet Mi~el

Dvostruki obra~un Bili Benson je uli~ni policajac koji je prepoznatqiv je po svojoj ~vrstini, o{troumnosti i iskrenosti. Sve u svemu Bili je jednostavno policajac koji osvetqava obraz zakonu. Ali stvari se brzo promene. Na jednom zadatku Bilijevog najboqeg prijateqa i partnera brutalno bije mafija{... Uloge: Vilijam Boldvin, Yon Seda, Elizabet Mi~el, Adam Boldvin, Bajron Mins Re`ija: Hejvud Guld (Nova TV, 00.35) 08.40 09.05 10.05 10.35 11.05 12.35 14.20 16.25 16.35 19.15 20.00 21.00 23.15 00.35 02.15

Dora istra`uje, crtani Ulica se}awa Automotiv Novac Kevin Hil Ku}i za Bo`i}, film Grad Deda Mraza, film Vesti Supertalent Dnevnik Nad lipom 35 Kasper, film Red karpet, {oubiz Dvostruki obra~un, film @ena po naruybini, film

08.00 Umetnost rata 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Qubavni problemi 10.00 Isusov tajni `ivot 11.00 @iveo Pakistan 12.00 Misterije mumija iz mo~vara 13.00 Viktorijanska farma 14.00 Genije fotografije 15.00 Izdaja 16.00 Zaboravqeni bogovi 16.30 Misterije mumija 17.00 Tajne dubina 18.00 Isusov tajni `ivot 19.00 Nedeqa kada su izabrali papu 20.00 ^edna kraqica 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Zaboravqeni bogovi 00.30 Misterije mumija 01.00 Tajne dubina

07.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Malo Korigan 09.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.00 ^arobni ma~ 12.00 Hajduk 14.00 ^ovek sa tavana 16.00 Kako sam sistematski uni{ten od idiota 18.00 Taksi 3 20.00 3000 miqa do Grejslenda 22.00 Vasabi 00.00 Opasna istraga 02.00 Pri~e jedne bezobraznice

06.00 37. godi{wa nagrada za `ivotno delo - Majkl Daglas 07.25 Ciklon 08.55 Liga pravednika: Nova granica 10.10 Misli za izdavawe 12.20 Osi i Ted 13.50 Sirenina stolica 15.15 Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda 17.50 Bernard i Doris 19.30 Holivud na snimawu 20.05 Bo`i} Batica 22.00 Prava krv - Hana tvrdog srca 22.55 Velika qubav 00.40 Maskirana banda 02.40 Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama

08.10 Ansambl Amarkord u Vara`dinu 09.15 Opera boks 10.20 Biblija: Kwiga postawa 12.00 Dnevnik 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Rijeka: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.45 Gunis, film 17.40 Lijepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.00 Snow Queen Trophy viwete 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Leo i Brigita, TV drama 22.55 Filmski vikend smrtonosnog oru`ja: Smrtonosno oru`je 4, film 01.10 Kwiga postawa 02.50 Lijepom na{om 03.45 Filigran 04.15 Plodovi zemqe

06.00Dodir an|ela 07.00 U divqini 08.00 Divqi u srcu 09.00 Pomorska patrola 10.00 Mis Marpl: Ozna~avaju}i prstom 12.00 Mis Marpl: Uspavani ubica 14.00 Mis Marpl: Misterija Sitaforda 16.00 Put ka Bo`i}u 18.00 Advokatova kazna 20.00 Upoznajte Deda Mrazove 22.00 Medijum 00.00 Zakon i red 02.00 Advokatova kazna 03.00 U divqini 04.00 Divqi u srcu 05.00 Dodir an|ela

09.00 Bikeri s Marsa, crtani 09.30 Ben 10, crtani 10.10 Diskaveri: Viva Las Vegas, dok. film 11.00 Jedna od momaka 11.30 Dan na snegu, film 13.05 Sportska groznica, film 15.00 ^udo u 34. ulici, film 17.00 Odred za ~isto}u, dok. emisija 17.30 Jezikova juha 19.05 Ekskluziv 20.00 Luda Bo`i}na zvona, film 21.35 CSI Majami 22.30 Ludilo predgra|a, film 00.05 Put do zrelosti, film

Luda bo`i}na zvona

Hali Beri

Operacija Svordfi{ CIA-in super agent Gabrijel odlu~i da se dokopa 9 milijardi dolara sakrivenih u zamrznutom vladinom tajnom fondu kako bi opranim novcem finansirao antiteroristi~ke akcije ~iju }e u~inkovitost osiguravati izbegavawe svih legalnih procedura... Uloge: Yon Travolta, Hju Yekmen, Hali Beri, Don ^idl, Vini Yons, Sem [epard Re`ija: Dominik Sena (HRT 2, 21.25) 07.05 Anastazija, crtani 08.35 Prijateqi 09.35 Alta Badija: Svetski ski kup (M) - veleslalom, prenos 1. vo`we 10.50 Biblija 11.00 Vukovar: Misa, prenos 12.10 Nora Fora 12.40 Alta Badija: Svetski ski kup (M) - veleslalom, prenos 2. vo`we 13.35 Dugo toplo leto, film 15.35 Ples sa zvezdama 17.15 Filigran, dok. film 17.50 Vaterpolo: Finale Kupa Hrvatske, prenos 19.35 Gara`a 20.05 Ve~eras... 20.10 Dan HOO-a 21.25 Operacija Svordfi{, film 23.05 Dobre namere 00.00 Odbojka, finale Kupa Hrvatske, reporta`a 00.15 Nove avanture stare Kristine 00.35 Dobro ugo|eno ve~e 01.05 Transfer

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00

Moja slatka debequca Besplatna lova Saborci Razbija~ Yeri i Tom Pet uglova Ameri~ki vukodlak u Parizu 01.00 Pri~a iz rodnog grada

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Mra~ne vode Zaqubqeni [ekspir Ludilo kraqa Yorya Pre`iveti dvanaestu Zmajeva potraga Blizanci Savr{ena slika Momci sa Zapada Najve}a igra ikad odigrana Zaqubqeni [ekspir Iseqewe Devoja~ko ve~e

Na badwe ve~e prezaposleni Hauard Langston na|e se u velikim problemima. Zbog ~estog izbivawa iz ku}e odlu~io je da se odu`i se svom sinu Yejmiju nabavkom popularne igra~ke "Turbo men"... Uloge: Arnold [varceneger, Sinbad, Fil Hartman, Rita Vilson, Robert Konrad, Martin Mul Re`ija: Brajan Levant (RTL, 20.00)

Rita Vilson

09.05 10.00 10.55 11.50

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

O~evidac Besna priroda Trka do Dakara Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Kako pre`iveti u opasnim situacijama Nagazi gas Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Razotkrivawe mitova Moja neverovatna pri~a Mekintajer Nevoqe u raju Megapqa~ke Vremenska kriva

08.30 08.35 09.45 10.35 12.00 12.45 13.45 15.30 16.30 17.00 17.55 18.00 19.00 19.30 21.00 22.00 23.30 00.00 00.30 01.25

Zimski sportovi Biatlon Alpsko skijawe Alpsko skijawe Biatlon Alpsko skijawe Ski skokovi Nordijsko skijawe Biatlon Kros kantri skijawe Zimski sportovi Ski skokovi Biatlon Bilijar Kowi~ki sportovi Kowi~ki sportovi Biatlon Biatlon Ski skokovi Zimski sportovi

16.25

„Laka proza” uvod u ru{ewe komunizma B

ekstvo generala rumunske Sekuritatee Jona Mihaja Pa~epe je va`no poglavqe istorije ^au{eskuove diktature. Stru~na literatura nema jedinstveni odgovor na pitawe za{to je Pa~epa pobegao u trenutku kad je kao zamenik {efa rumunske {pijuna`e postao i li~ni savetnik Nikolaja ^au{eskua za bezbednost. Po jednima, Pa~epa je heroj, a po drugima – obi~an dezerter, koji je zapravo slu{ao gazde u Moskvi. General Pa~epa je emigrirao 24. jula 1978. tako {to je, navodno, slu`beno otputovao u Saveznu Republiku Nema~ku i tamo zatra`io azil u ameri~koj ambasadi. Obrazlo`ewa koje je sam Pa~epa dao raznim povodima ukazuju na to da, navodno, nije mogao izvr{iti sve zadatke koje mu je General Pa~epa u pratwi Elene ^au{esku ^au{esku zadavao. Izme|u ostasti vrate oduzeti ~in i ukinu naredbu o daqem log, tra`eno mu je da ubije direktora rumunskog pra}ewu. Protiv rehabilitacije generala Paprograma „Slobodne Evrope“ Noela Bernarda i ~epe najvi{e se pobunio biv{i {ef postkomuda digne u vazduh sedi{te tog radija u Minhenu. nisti~ke dr`avne bezbednosti Rumunije i savetRumunski analiti~ari koji se bave Pa~epinim nik predsednika Jona Ilijeskua za bezbednost u slu~ajem prihvataju wegovu tvrdwu da je bekstvo vreme odlu~ivawa o rehabijednog od najbli`ih saradnika litaciji Pa~epe Joan Tali glavnog {pijuna prili~no pe{. On zastupa tezu da je Pauzdrmalo ^au{eskua. Dikta~epa bio agent koji je prvo tor, me|utim, nije bio toliko radio za Sovjete, pa tek onda zabrinut zbog informacija za Rumuniju. Talpe{ i ostali koje je Pa~epa mogao da proda istori~ari iz ove grupe piZapadu. Vi{e ga je bolela spotaju se: za{to je kwiga „Crveznaja da mu i wegovi najbli`i ni horizonti“ objavqena tek saradnici nisu do kraja iskre1987, dakle 11 godina posle ni i pouzdani. Ima mi{qewa bekstva. Datum izlaska te da je to bio trenutak kada je kwige, prime}uje Talpe{, po^au{esku odlu~io da se okruklapa se s trenutkom kada se `i rodbinom, uvode}i posteGorba~ov ve} pribli`io Vapeno porodi~nu diktaturu. {ingtonu i kada je sudbina Ve}ina istori~ara podr`a^au{eskua kao lidera koji je va stav da je bekstvo generala tvrdoglavo odbijao promene Pa~epe donelo rumunskoj dri ko~io reforme, ve} bila `avi vi{e zla nego koristi. zape~a}ena. Pa~epine kolege su prve oseU tom kontekstu mo`da bi tile udarac. Kwiga „Pa~epitrebalo razmisliti i o tome ne senke“, objavqena posle pakome je ta kwiga bila nameda komunizma, opisuje pravu Jon Pa~epa, heroj ili dezerter? wena? Rumunskoj javnosti nije bila dostupna, jer dramu koja je nastala me|u prikrivenim agentima, je pisana na engleskom, a zapadna rukovodstva su tzv. spava~ima. Bilo je mnogo sekurista koji su o ^au{eskuu i komunizmu bila upoznata preko radili na Zapadu prikriveni kao poslovni qudi, svojih kanala. Kwiga je, trgovci ili „emigrano~igledno, bila nameti“. Wihove porodice wena zapadnoj javnosti kod ku}e obave{tavane Na Zapad odbegli general Jon Pa~epa i slu`ila je kao svojesu da su „poginuli“, „neu svojoj kwizi „Crveni horizonti“ je vrsna priprema zapadstali“, ili ko zna {ta jo{. Pa~epinim bekholivudskom stilom opisao i orgije nog javnog mwewa za ono stvom, svi ti obave{taj- ^au{eskuovog mla|eg sina Nikua, koje {to su politi~ari planirali da preduzmu u ci su po~eli da strahuju mu je i on, kao {ef Sekuritatee, tom odlu~uju}em sukobu da }e biti otkriveni i organizovao po tajnim stanovima s komunizmom. „Crveni tra`ili su da se vrate horizonti“ opisuju, u ku}i. Po povratku u Ruholivudskom stilu, pimuniju morali su dugo da kanterije o svakodnevnom `ivotu nomenklature sede sakriveni u tajnim stanovima Sekuritatee. kojoj je i sam autor pripadao 27 godina. OrgijaKad bi se neprimetno kretali, do`ivqavli su wa, koja Pa~epa pripisuje ^au{eskuovom mlaprave drame i {okove. De{avalo bi se da su na |em sinu Nikuu, organizovao je i sam u tajnim ulici prepoznali biv{u suprugu koja dr`i drugog stanovima i vilama dok je bio {ef Sekuritate. ~oveka podruku ili vodi dete iz drugog braka. BiStoga se ~ini logi~no da je slika o bahatom kolo je i slu~ajeva da su „povratnici“ pronalazili munizma bila potrebna da se zapadno javno mwena grobqu svoj grob. Primiv{i la`no obave{tewe pripremi za akcije koje su usledile: od strewe o smrti sina, roditeqi su ga pre`alili tako qawa bra~nog para ^au{esku, pa sve do raspar{to su, po hri{}anskom obi~aju, na porodi~nom ~avawa Jugoslavije i vojnog pu~a u Moskvi progrobqu pokopali sinove li~ne stvari, „da im se tiv Gorba~ova. Me|unarodna zajednica se nije detetu zna grobno mesto“!. mnogo anga`ovala da zaustavi raspar~avawe lePredsednik Vojnog suda za Bukure{t general galno priznatih dr`ava onda kada je to i{lo u Konstantin Panaitesku je 1999. odlu~io da se prilog kreatorima novog poretka, konstatuje dr Jonu Mihaju Pa~epi ukine smrtna kazna, da mu se Talpe{. vrate sva konfiskovana dobra, a da mu vojne vlaPrvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

nedeqa20.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Prili~no haoti~an i dinami~an dan, iako je nedeqa. Nemojte se truditi da postignete sve {to ste zamislili u tako kratkom vremenu. Radije u`ivajte u deci i porodi~noj atmosferi. Mo`da avanturi?!

BIK 20.4-20.5.

Va{a predivna Venera se ne odvaja od `arkog Sunca, koje vam daje snagu i motiv da idete daqe, ali vas i gu{i u izvesnom pogledu, tako da ne pokazujete sve svoje kvalitete na pravi na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

20. decembar 2009.

S partnerom ste na pravom i ispravnom putu. Ne dozvolite da drugi uti~u na vas i da vas vuku u mra~ne zone sumraka. Radije ostanite u javnom i zvani~nom domenu i poziciji. Putovawe udvoje? Zaneseni ste u potpunosti. Na javi ili u snu, fakti~ki ili na putu, lepo vam je. U`ivajte u inspiraciji, makar bila iluzija, dok traje! Obe}anu pomo} i podr{ku nemojte i suvi{e ozbiqno shvatiti i prihvatiti. Aktivni ste na li~nom planu, uprkos svemu i svima. Partner prolazi kroz nemirnu fazu, mnogo ho}e, mnogo zapo~ne, ali izgleda da sve ipak zavisi od vas. Strasti i nervoza se nadopuwavaju. Ostanite kul.

Dan je i suvi{e dinami~an za va{ ukus i raspolo`ewe. Ne mo`ete predvideti ono {to vam se servira, ali zato mo`ete sa~uvati smirenost i koncentraciju. Lepo vam je u ku}i, svetla atmosfera.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vodolije, pa ste dru{tveni i racionalni, na odgovoran na~in. Neki dugoro~ni planovi i projekti dolaze do izra`aja. Idealizujete qubavni odnos.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kra}e putovawe i dru`ewe je i suvi{e lepo da bi bilo istinito. Ipak, budite pa`qivi u saobra}aju, da ne biste sleteli s puta pravo u sneg. Ne verujte svemu {to ~ujete i reagujte odmah i sada.

Okupite decu oko sebe i prenesite im neke ozbiqne `ivotne lekcije. Vikend i slu`i tome da se mo`ete posvetiti porodici. Nemojte se usamqivati, ali ni dru`iti s pogre{nim, sumwivim dru{tvom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imate podr{ku od partnera i neki vid koristi, veoma konkretne i zna~ajne. Bilo da vam dolaze gosti ili neko odnekud, stvori}ete veoma lepu i uzavrelu atmosferu. Uku}ani ukra{avaju ku}u.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa se nesebi~no dajete i tro{ite na druge. Jeste da u`ivate, ali nemojte da preterujete. Neki dalekose`ni snovi se ispuwavaju, spontano, sami od sebe. Smirite duhove! Mo`ete biti uznemireni, ali i veoma kreativni. To je pozitivna stvarala~ka faza. Mo`ete dekorisati svoj dom, kititi jelku uz muziku, gledati filmove ili putovati negde daleko, avionom ili u ma{ti.

TRI^-TRA^

Nisam varala!

BA[

Vojvodina Novi Sad

-7

Subotica

-6

Sombor

-7

Kikinda

-8

Vrbas

-6

B. Palanka

-7

Zrewanin

-7

S. Mitrovica -6 Ruma

-6

Pan~evo

-6

Vr{ac

-8

Srbija Beograd

-6

Kragujevac

-8

K. Mitrovica -4 Ni{

-4

Evropa

HLADNO

Madrid NOVI SAD: U nedequ ujutru slab sneg, zatim suvo uz delimi~no razvedravawe. Vetar umeren zapadni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Rim Minimalna temperatura -10, a maksimalna -7 stepeni. London VOJVODINA: U nedequ ujutru sneg, zatim prestanak padavina i delimi~no razvedravawe, najpre na severozapadu Vojvodine. Obla~nost odlazi Cirih na istok i jugoistok. Vetar umeren severozapadni. Pritisak malo ispod Berlin normale. Minimalna temperatura -12, a maksimalna -5 stepeni. SRBIJA: U nedequ ujutru slab sneg, zatim prestanak padavina i deliBe~ mi~no razvedravawe na severu Srbije. Obla~nost odlazi na istok, pa }e se sneg zadr`ati popodne samo na krajwem jugu i istoku Srbije. Vetar slab do Var{ava umeren severozapadni. Pritisak ispod normale sa tendencijom porasta. Kijev Minimalna temperatura -12, a maksimalna -3 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak ujutru jak mraz, Moskva ponegde oko -20 stepeni, a tokom dana sun~ani periodi i hladno. Od utorka Oslo sledi postepeno otopqewe uz poja~an jugoisto~ni vetar. Mogu}a je ledena ki{a, a u sredu ki{a i toplije. U ~etvrtak i petak jo{ toplije uz ju`ne vetrove. St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqne biometeorolo{ke prilike sve hroni~ne bolesnike, a naro~ito one sa cerebro-vaskularnim tegobama, astmati~are i reumati~are. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi. Ose}aj hladno}e }e biti dodatno poja~an uticajem ostalih biometeorolo{kih faktora, te se preporu~uje adekvatno odevawe. Svim u~esnicima u saobra}aju potrebna je dodatna opreznost.

Atina

3

Nakon {to je magazin „Star” objavio da je igra~ golfa Tajger Vuds, izme|u svih ostalih lepotica s kojima je prevario suprugu, qubovao i sa glumicom i peva~icom Xesikom Simpson, ona je to o{tro negirala. Navodno Xesikina afera sa Tajgerom je bila razlog {to je raskinula sa zvezdom NFL-a Tonijem Romom. Xesika i Tajger su se sreli na jednom golf turniru. Simpsonova je lako pokleknula pred Vudsovim ~arima {to joj Romo nikada nije oprostio. Ipak, Xesika odlu~no pori~e ove tvrdwe, tvrde}i da je ta pri~a „izmi{qena do te mere da je to odvratno”.

8 2

VIC DANA

-5

Koje je najva`nije pitawe za siguran seks? - Kad ti se vra}a mu`!

-6 -3 -11 -9

SUDOKU

-9 -6 -9 19

Pariz

2

Minhen

-3

Budimpe{ta

-6

Stokholm

-3

5

6

4

4 2

3

9

6 8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

157 (-21)

Slankamen

266 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

226 (-18)

Zemun

332 (-3)

Bogojevo

206 (-18)

Pan~evo

348 (2)

Smederevo

498 (4)

Ba~. Palanka 210 (-9) Novi Sad

215 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

5 7 2 9 4 3 1 8 6 TISA

7

SAVA

N. Kne`evac

179 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

259 (-7)

NERA

Hetin

104 (2)

10 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 314 (-26) Beograd

9

3

Kusi}

8

3

5

52 (0)

8 3 6 5 1 7 4 2 9 1 4 9 2 8 6 5 7 3

2

9 2 5 1 7 4 3 6 8

285 (-2)

2

Tendencija stagnacije

6

7

4

4

7

4 8 1 6 3 9 7 5 2 3 6 7 8 5 2 9 1 4

6

2 5 8 4 9 1 6 3 7

7

6 1

4

3 3

2

7 1 4 3 6 8 2 9 5 6 9 3 7 2 5 8 4 1 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 20.decembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you