Page 1

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 20. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22665 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRPSKI MILIONERI PODNELI PRIJAVE POREZA NA DOHODAK GRA\ANA

SLOVENIJA I HRVATSKA IPAK NISU ISPO[TOVALE STAV SRBIJE

Bez Tadi}a na Brdu kod Krawa

Advokati i menayeri prepunili yepove Ko je lane zaradio najvi{e novca u Srbiji, pa jo{ popunio poresku prijavu? Odgovor uvek dobijemo u drugoj polovini marta, kada prijave poreza na dohodak gra|ana stignu nadle`nima, jer je

posledwi zakonski rok za prijavqivawe 15. mart u pono}. Ove godine po{tari su poreznicima doneli 17.759 prijava za celu Srbiju, od toga je u Regionalni centar Novi Sad, koji pokriva podru~je

Vojvodine, do{la 3.381 prijava. Najbogatiji je Beogra|anin s primawima od 84,45 miliona dinara, a tu titulu u APV poneo je novosadski menayer s primawima od 79,3 miliona dinara. str. 4

NASLOVI

Politika 2 Na dve stolice osta}e dvadesetak poslanika?

Foto: G. Jovi}

str. 2 INTERVJU: MLA\AN DINKI], VICEPREMIJER SRBIJE I LIDER G17 PLUS

OTVORENO PRVO OD 19 NOVIH IGRALI[TA U NOVOM SADU

Upla{ili smo neke vojvo|anske lidere

Ekonomija 5 Kakva privreda, takve pare, a takvi i tajkuni

Poqoprivreda 6 Paorima od 250.000 do 30 miliona evra

Novi Sad 7 Bez posla 29.500 Novosa|ana

Vojvodina 11 Zgrada pozori{ta propada 18 godina

Crna 12 Trinaestogodi{wak pucao s ukradenog traktora

Dru{tvo 13 S univerzitetske katedre u zatvor?

Mali{anima tobogan, vrte{ka, ko{...

– Strah od rasta rejtinga nove unije u Vojvodini, koju formira G17 plus, zabrinuo je neke vojvo|anske stranke i lidere. To je su{tina pozadine navodnog sukoba oko novca izdvojenog iz NIP-a za Pokrajinu – tvrdi u intervjuu „Dnevniku” lider G17 plus, vicepremijer Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. – Meni, kao lideru G17 plus, od izuzetnog je interesa da se {to vi{e novca ulo`i u Vojvodinu, ali to, izgleda, smeta nekima iz Pokrajine jer `ele da samo oni budu ti koji ula`u u Vojvodinu. To je potpuno kontraproduktivno jer je ovde bitno da se novac ula`e i iz vojvo|anskog buyeta i iz republi~kog, i to u {to ve}oj meri, po{to je to jedino dobro za sve grastr. 3 |ane Vojvodine.

Foto: Qubomir Raki}

NOVOSADSKI PENZIONERI STARIJI OD 65 GODINA MOGU DA ODAHNU

ZAPALIO SE TAKSI: “Golf” taksi udru`ewa SOS zapalio se ju~e oko 15 ~asova kraj “Univereksportovog” supermarketa “021” na Sentandrejskom putu u Novom Sadu. Pri~iwena je ve}a materijalna {teta, jer je izgoreo motor automobila. U ga{ewu je u~estvovalo pet vatrogasaca. Voza~ taksija nije povre|en. N. V.

SPORT

„ SPARTAK ^EKA JAVOR, VO[A U SMEDEREVU

„ REVIJA NAJMLA\IH KLIZA^A NA SPENSU

str. 16– 18

Gradskim autobusom ipak yabe

str. 8

NOVOSA\ANINU PRESEO OGLAS ZA SEKS

Be`ao iz „{tete” pa dobio no` u stomak

str. 12

Toplo i sun~ano

Najvi{a temperatura 20° S


POLITIKA

subota20.mart2010.

DNEVNIK

c m y

2

VLADA APV JU^E UTVRDILA PREDLOG ODLUKE O NESPOJIVOSTI FUNKCIJA

Na dve stolice ostaje dvadesetak poslanika?

KOSOVO

Dela, pa re~i Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je ju~e u Pri{tini da EU o~ekuje od kosovskih institucija ja~awe vladavine prava, isti~u}i da je najva`niji obra~un s organzovanim kriminalom i korupcijom. “U nekim oblastima o~ekujemo napredak, posebno u oblasti vladavine zakona, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala. Ne o~ekujemo samo lepe re~i ve} konkretna dela”, rekao je File. On je dodao da me|u ~lanicama Unije nema dileme o evropskoj perspektivi Kosova, iako sve ~lanice EU nisu saglasne kada je u pitawu sam status.

Pomerawe Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je ustvrdio u Briselu da se uo~ava “pomerawe” u stavovima pet zemaqa EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, i izneo tvrdwu da se ka priznavawu Kosova posebno “pozitivno kre}e” Gr~ka. On je obrazlo`io da se takva ocena bazira na ~iwenici da je “Gr~ka aktivno ukqu~ena u sva pitawa na Kosovu”.

Evri za paso{e Na Kosovu se za nekoliko hiqada evra prodaju paso{i i dr`avqanstva pojedinih zemaqa, ali i vi{egodi{we vize, pi{e qubqanski “Dnevnik”. Jedna firma, naime, usred centra Pri{tine svim Kosovarima kojima je uspelo da pri{tede 10.000 evra nudi kupovinu dr`avqanstva Britanske Gvajane s pripadaju}im paso{em, s kojim je, bez problema, mogu}e putovati po Zapadnoj Evropi i Kanadi. Za ne{to mawu sumu – oko 6.000 evra – stanovnicima Kosova se nudi nabavka dr`avqanstva Namibije.

SLOVENIJA I HRVATSKA IPAK NISU ISPO[TOVALE STAV SRBIJE

Bez Tadi}a na Brdu kod Krawa [ef srpske dr`ave Boris Tadi} ne}e danas otputovati u Sloveniju, gde se na Brdu kod Krawa odr`ava skup o evropskoj budu}nosti Zapadnog Balkana. Ovakva odluka je posledica ~iwenice da organizator nije ispo{tovao stav Srbije da Kosovo na ovom skupu mo`e biti predstavqeno samo u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, odnosno kao UnmikKosovo. Tadi} je, ina~e, nekoliko puta skrenuo pa`wu na to da je Srbija svoj principijelni stav jasno i glasno iznela odmah ~im su po~ele pripreme za konferenciju, odnosno da su se unapred znala pravila pod kojima Srbija mo`e uzeti u~e{}e na skupu. Tek, slovena~ki premijer Borut Pahor izjavio je da }e se konferencija odr`ati bez obzira na to ko }e na wu do}i a ko ne. “Svako ko do|e na konferenciju, doprine}e svojim stavom dijalogu o tom pitawu. Koga ne bude, ne}emo ga osu|ivati”, rekao je Pahor novinarima u Qubqani. On je naveo da je u~e{}e do sada potvrdilo {est premijera iz regiona: osim Jadranke Kosor, premijerke Hrvatske, koja je i suorganizator skupa, dolaze i predsedavaju}i Savetu ministara BiH Nikola [piri}, makedonski premijer Nikola Gruevski i premijer Kosova Ha-

{im Ta~i. Crnu Goru }e, iako jo{ nije zvani~no saop{teno, predstavqati premijer Milo \ukanovi}. Pahor je naveo da se ipak odlu~io za realizaciju skupa nakon razgovora s “liderima dr`ava jugoisto~ne Evrope i drugima”, me|u kojima je i predsedavaju}i Evropskog saveta Herman van Rompuj. “Dijalog je jedini put za mir, bezbednost, stabilnost i dobrobit qudi u ovom delu Evrope, i zato je doneta odluka da konferenciju definitivno odr`imo”, rekao je Pahor. Ipak, sam Van Rompuj ju~e je saop{tio da on ne}e u~estvovati na konferenciji, a takvu odluku je doneo i {ef {panske diplomatije Migel Anhel Moratinos, ~ija zemqa predsedava EU, tako da }e od evropskih zvani~nika Pahor ugostiti samo komesara za pro{irewe [tefana Filea. Ina~e, Ha{im Ta~i je ju~e ponovio da }e on na Brdu kod Krawa „predstavqati Kosovo kao nezavisnu dr`avu, ravnopravnu s ostalima u regionu”. “Treba da se zna da demokratizacija i perspektiva regiona i wegovih zemaqa koje }e u~estvovati na skupu ne zavise od Beograda”, izjavio je Ta~i, dodav{i ocenu da su „sve zemqe nezavisne i nijedna nije zna~ajnija od druge”.

Vojvo|anska vlada utvrdila je ju~e predlog pokrajinske odluke o nespojivosti funkcija, koja }e se po hitnom postupku na}i na dnevnom redu Skup{tine APV u utorak, 23. marta. Kako “Dnevnik” saznaje, u prelaznim odredbama ovog propisa predvi|eno je da ve}inski izabrani pokrajinski poslanici mogu zadr`ati jo{ jednu funkciju do okon~awa aktuelnog mandata. Me|utim, po saznawima na{eg lista, ovu mogu}nost prakti~no }e mo}i da iskoriste, uz onih 14 “ve}inskih” poslanika koji su gradona~elnici ili predsednici op{tina, samo jo{ direktori javnih ustanova ~iji je osniva~ Pokrajina. Kao {to je na{ list pisao, ovako definsanim pokrajinskim propisom koalicija vladaju}a u Vojvodini poku{a}e da obezbedi osnov navedenim poslancima da zatra`e saglasnost za obavqawe vi{e od jedne funkcije, najpre od Odbora za propise Skup{tine APV, a potom i od Republi~ke agencije za borbu protiv korupcije, sve da bi se izbegli eventualni preveremni izbori za nove pokrajinske poslanike u brojnim vojvo|anskim op{tinama. Naime, ovo re{ewe pokrajinske odluke o nespojivosti funkcija ne}e se mo}i primewivati po automatizmu, po{to po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije svi funckioneri koji obavqaju vi{e od jedne funkcije moraju da zatra`e saglasnost upravo tog tela. Ina~e, predlo`ena pokrajinska odluka, kako tvrde na{i izvori iz Banovine, u potpunosti prati zakonska re{ewa, a kao osnov za weno dono{ewe navo-

STAVOVI IZVESTIOCA EVROPSKOG PARLAMENTA ZA SRBIJU PONOVO UZBURKALI OVDA[WU JAVNOST

Kacin nije diplomata, pa pri~a {ta ho}e

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin iznova je ustalasao naj{iru srpsku javnost svojim izjavama, naro~ito eksplicitnim stavom da je Kosovo – nezavisna dr`ava. Biv{a direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Tawa Mi{~evi} smatra da Kacinove poruke ne treba zanemariti, ali da prevashodno treba uzimati u obzir {ta ka`u dr`ave ~lanice i {ta ka`e EU preko svojih zvani~nih institucija. – U EU postoji jasna podela nadle`nosti, a time i jasna podela zastupawa interesa. Dok oni koji sede u Savetu ministara predstavqaju interes dr`ave, a oni koji sede u Evropskoj komisiji interes Unije kao takve, ~lanovi Evropskog parlamenta, koji su izabrani na direktnim izborima, zapravo zastupaju i predstavqaju interese gra|ana EU. Zato se de{ava da vrlo ~esto poruke iz ove tri institucije budu i razli~ito definisane, odnosno

razli~ito predstavqene – objasnila je Tawa Mi{~evi}. Ona je u tom kontekstu istakla da Kacionovo poimawe Kosova kao nezavisne dr`ave nema nikakve veze sa zvani~nim stavom EU, te da on, kada govori na tu temu, istupa samo kao predstavnik gra|ana koji su ga izabrali. Predsedavaju}i Me|unarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda Milan Pajevi} ukazuje, pak, na to da Srbija, ukoliko je nezadovoqna Kacinovim politi~kim manirom, mo`e posredstvom svog parlamenta pokrenuti nekakvu inicijativu ka Evropskom parlamentu, ali da takav postupak ne bi imao mnogo izgleda za uspeh. – Dokle god je on izvestilac Evropskog parlamenta, zna~i da je EP zadovoqan wegovim radom i da odobrava to {to on radi. S druge strane, mi nismo ~lanice EU, nemamo predstavnike u Evropskom parlamentu, tako da se, grubo

re~eno, mi tu ni{ta ne pitamo – izjavio je Pajevi} agenciji Tanjug. Po wegovim re~ima, razloge za to {to su Kacinove izjave ~esto previ{e neposredne i izlaze iz okvira diplomatskog govora treba tra`iti u ~iwenici da on i nije diplomata, ve} politi~ar, i da nije du`an da koristi “evazivni”, odnosno zaobilazni na~in iskazivawa poruka karakteristi~an za diplomate. Direktor Centra za prou~avawe alternativa Milan Nikoli} konstatovao je da iskustvo Srbije s Kacinom nije jedinstveno me|u zemqama kojima je ciq da u|u u EU, imaju}i u vidu da je raniji izvestilac za BiH Doris Pak svojim istupawima, posebno na ra~un Republike Srpske, izazivala sli~ne reakcije. – S Kacinom treba razgovarati i upozoriti ga na na{e nezadovoqstvo i verujem da bi on posle toga promenio ne{to u svom nastupu – ocenio je Nikoli}.

VESTI Podr{ka Londona Srbija o~ekuje podr{ku Velike Britanije na putu ka evrointegracijama, kao i {to skorije ukidawe viza za gra|ane Srbije, rekao je ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} nakon sastanka s ministrom za Evropu u Ministarstvu spoqnih poslova Velike Britanije Krisom Brajantom. Vicepremijerov sagovornik je ocenio da Srbija ima va`nu ulogu za stabilnost na Zapadnom Balkanu. “Velika Britanija }e podr`ati ulazak Srbije u Evropsku uniju”, istakao je Brajant, i saglasio se s Da~i}em da je to va`no ne samo za Srbiju nego i za Evropu, „zbog vrednosti koje }e Srbija uneti u EU”.

Zahuktava se strategija Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} prisustvovao je ju~e sastanku nacionalnih koordinato-

ra za strategiju Evropske unije za dunavski region. On je na toj sesiji izlo`io predloge Srbije po pitawu strategije, a razmatrani su i naredni koraci u wenoj izradi. Ina~e, tokom posete Briselu, \eli} se sastao i s komesarom za regionalnu politiku Johanesom Hanom, kao i komesarom za transport Simom Kalasom.

Izviwewe Srbije Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavio je da Srbija treba da se izvini za zlo~in nad muslimanima u Srebrenici, i najavio nove inicijative wegove zemqe za daqe unapre|ewe odnosa izme|u BiH, Srbije i Turske. “Srbija }e se uskoro izviniti za zlo~in u Srebrenici 1995. godine u kojem su stradale hiqade bosanskih muslimana“, izjavio je ministar Davutoglu. On je pri tome dodao i da su se odnosi Turske i Srbije, koje su imale gotovo hiqadugodi{we neprijateqstvo, u posledwe vreme drasti~no poboq{ali.

POSLANI^KE TEME

SRS: Legalizovawe dezerterstva Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e raspravu o amandmanima na predlog zakona o amnestiji. U raspravi o amandmanima na predlo`eni zakon poslanici SRS-a su ponovili kritike da taj akt za ciq ima “legalizovawe dezerterstva”. Radikali su naveli da je ovim aktom otvoreno pitawe

kako se dr`ava ophodi prema gra|anima koji ispuwavaju zakonske obaveze, s jedne strane, i prema onima koji to ne ~ine, s druge. Pri tome, u SRS-u tvrde da predlo`eni zakon upravo pru`a naknadnu satisfakciju qudima koji nisu po{tovali dr`avu i wene zakone.

Nema srozavawa Vojske Poslanici vladaju}e ve}ine odbacili su kritiku SRS-a, navode}i da je amnestija obaveza prema onima koji su nepravedno goweni jer nisu smatrali da je vredno dati `ivote za politiku zbog koje su vo|eni ratovi. Oni su odbacili i navode radikala o “srozavawu Vojske Srbije”, jer, kako su objasnili, ~iwenice i `ivot demantuju te tvrdwe, a pre svega to da nikada ve}i odziv za regrutaciju i {kolovawe u vojnim {kolama nije bio zabele`en, da je materijalno i stawe naoru`awa sve boqe i da je Vojska Srbije regionalni faktor stabilnosti.

di se Statut AP Vojvodine. Tako se u uvodnom delu tekst poziva na ~lanove 34 i 37 Statuta, kojima se predvi|a da se pokrajinskom skup{tinskom odlukom, u skladu s Ustavom i zakonom, odre|uje koje funkcije i du`nosti predstavqaju sukob interesa. Tako|e, u obrazlo`ewu predlo`ene odluke ukazuje

kakav }e biti epilog ove vi{emese~ne polemike. Naime, Zorana Markovi} je i ju~e upozorila da vojvo|anski funkcioneri podle`u istoj obavezi kao i svi drugi funkcioneri u Srbiji i da }e, ukoliko se utvrdi da obavqaju dve funkcije, do 1. aprila morati da se izjasne o tome koju }e funkciju zadr`ati.

se na ~lan 28 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim se defini{e mogu}nost da Agencije da saglasnost za obavqawe vi{e od jedne funckije, uz pribavqeno mi{qewe organa koji nekog funckionera imenuje na odre|enu funckiju. A po predlo`enom pokrajinskom propisu, vojvo|anski poslanici koji odlu~e da zatra`e takvu saglasnost Agencije mora}e da pribave mi{qewe nadle`nog skup{tinskog odbora. Ipak, sude}i po kategori~nim ocenama direktorke Agencije Zorane Markovi} da funkcije pokrajinskih poslanika i predsednika op{tina nisu spojive, bez obzira na to da li je poslani~ki mandat osvojen po ve}inskom ili proporcionalnom izbornom modelu, nije izvesno

“Pravo izbora imaju svi funkcioneri i to ne zna~i automatski nikakve vanredne izbore, jer sve zavisi kakav }e izbor funkcija oni napraviti”, izjavila je direktorka Aencije za borbu protiv korupcije. S druge strane, vojvo|anski zvani~nici smatraju neprimerenim da “direktorka Agencije unapred saop{tava odluku Agencije o tome da li }e pokrajinski poslanci dobiti saglasnost za obavqawe jo{ jedne funkcije”. U Banovini, naime, tvrde da takve stavove nije mogu}e iznosti pre nego {to su zahtevi za saglasnost uop{te podneti Agenciji, niti pre nego {to se o wima izjasni ve}ina ~lanova Odbora Agencije, koji broji sedam ~lanova. B. D. S.

MINISTARSTVO ZA MAWINSKA PRAVA ISTRA@ILO NAVODNO PRELIVAWE MAWINSKIH SPISKOVA

Sve je ra|eno po propisima

Suboti~ka gradska uprava dostavila je Ministarstvu za qudska i mawinska prava izve{taj o upisanima u posebne bira~ke spiskove nacionalnih mawina iz perioda od 9. do 18. marta, a zbog optu`bi da je bilo prepisivawa gra|ana iz ma|arskog spiska u buweva~ki, i obratno. Kako je za “Dnevnik” izjavila dr`avna sekretarka u tom ministarstvu Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, informacija je stigla ju~e i ne pokazuje da je bilo ikakvih zloupotreba. – U poseban bira~ki spisak u tom periodu upisano je 27 Buwevaca i osam Ma|ara. Uporedo s tim, primqena su 22 zahteva za brisawe iz buweva~kog spiska i tri zahteva za brisawa sa spiska ma|arske nacionalne mawine. Uz sve to, sa spiska Ma|ara izbrisano je jo{ 49 lica, ali radi se qudima koji su u me|uvremenu preminuli – rekla nam je dr`avna sekretarka. Dakle, prema tom izve{taju, prepisivawa nije bilo, ka`e Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. – Nije otuda jasno kome su se te “stotine” gra|ana javqale s

pritu`bama jer nama sigurno nisu, a izve{taj suboti~kih gradskih vlasti pokazuje da je sve bilo po zakonu – ka`e sagovornica „Dnevnika”. Ona dodaje da je mogu}e da je bilo nesuglasica u slu~ajevima me{ovitih brakova. Jer, ka`e, Zakon dopu{ta da se qudi predomi{qaju i mewaju opredeqewe. – U svakom slu~aju, ovde }emo staviti ta~ku na slu~aj jer, po izve{taju gradske uprave Subotice, sve je ra|eno po pravilima op{teg upravnog postupka – objasnila je Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. Podsetimo, Savez vojvo|anskih Ma|ara saop{tio je da se ve}i broj gra|ana ma|arske nacionalnosti `alio na to da je, od gradske uprave u Subotici, dobio obave{tewe o brisawu sa spiska Ma|ara i o upisu na spisak Buwevaca. Da stvar bude komplikovanija, na isto su se, u me|uvremenu, po`alili i Buwevci, odnosno ~ula se tvrdwa da ih je „stotine” izbrisano sa svojih i upisano na ma|arski poseban bira~ki spisak. P. Klai}

U TOKU PRIPREME ZA IZBORE ZA MAWINSKE SAVETE

Sa SVM-om ne}e ostale ma|arske stranke

Na predstoje}im izborima za savete nacionalnih mawina Savez vojvo|anskih Ma|ara }e u~estvovati s reprezentativnom listom na kojoj }e biti prisutni i predstavnici civilnih organizacija, intelektualaca i verskih zajednica. To je u intervjuu za budimpe{tanski list „Ma|ar nemzet” najavio je lider SVM-a I{tvan Pastor, dodaju}i da ostale ma|arske partije u Vojvodini za sada ne}e da u~estvuju u realizaciji ove ideje,

{to, po wegovim re~ima, „ne}e dovesti u pitawe reprezentativnost liste”. Istovremeno, on navodi da se „ve} se sa sigurno{}u mo`e tvrditi da }e nema|arske stranke sastaviti svoje liste putem Ma|ara u civilnim organizacijama i podr`a}e ih u borbi za mandate”. „Takve ambicije ima pre svega Demokratska stranka”, rekao je Pastor, uz ocenu da „uspeh ovakvih poku{aja ne bi bio od koristi za ma|arsku zajednicu”.


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

MLA\AN DINKI], VICEPREMIJER SRBIJE I LIDER G17 PLUS

Upla{ili smo neke vojvo|anske lidere – Strah od rasta rejtinga u Vojvodini nove unije koju formira G17 plus zabrinuo je neke vojvo|anske stranke i lidere. To je su{tina pozadine navodnog sukoba oko novca izdvojenog iz NIP-a za Pokrajinu – tvrdi u intervjuu „Dnevniku” lider G17 plus, vicepremijer Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. – Meni, kao lideru G17 plus, od izuzetnog je interesa da se {to vi{e novca ulo`i u Vojvodinu, ali to, izgleda, smeta nekima iz Pokrajine jer `ele da samo oni budu ti koji ula`u u Vojvodinu. To je potpuno kontraproduktivno jer je ovde bitno da se novac ula`e i iz vojvo|anskog buxeta i iz republi~kog, i to u {to ve}oj meri, potralizaciju Srbije, a ne samo za {to je to jedino dobro za sve graonu na papiru. To zna~i da je za nas |ane Vojvodine. Me|utim, neki najva`niji `ivot obi~nog ~oveka vojvo|anski lideri bi `eleli da u wegovom dvori{tu. U tom smisamo one budu nosioci tih ulagaslu nas mnogo vi{e zanima razvoj wa i zabrawuju svakom drugom, ko lokalnih samouprava nego regiogod ima ideju da investira u Vojvona, jer bez toga ne}e ni region bidini, da se s tim pojavi. I mi tu, ti razvijen. A najboqe svoju polizapravo, imamo borbu sujeta ovih tiku mogu definisati qudi koji stranaka koje kritikuju, a ne bor`ive u nekom gradu, varo{i ili bu za gra|ane – navodi Dinki}. selu i znaju {ta im je potrebno. z Ipak, nekada{wi visoki Mi }emo im omogu}iti da se wirejting G17 plus u Vojvodini, i hov glas ~uje i u Pokrajini i u Rezbog nekih kadrovskih poteza, publici, da su oni ti koji formutrenutno je na dosta niskim li{u zahteve, a ne Novosa|ani granama? ili Beogra|ani. Ne treba mi da – To je ~iwenica. Sada smo bili smi{qamo projekte za gradove i {esti na izborima u Oxacima, a na lokalne samouprave u Vojvodini, prvim na kojim smo nastupili bili ve} oni sami. Mi treba da u~inismo drugoplasirani, iza radikala. mo samo dve stvari: da im pomogneNaravno, 2003. i 2010. godina su mo u nabavqawu potrebnog novca potpuno neuporedive. Svesni smo i pomognemo da se wihov glas ~uje relativno slabog rejtinga u Vojvoi u Novom Sadu i u Beogradu. Mi dini, ali do kraja ho}emo da Beograd meseca }emo odri Novi Sad vi{e `ati sednicu GlavHo}emo da Beograd ne dominiraju srpnog odbora stranskom politi~kom i Novi Sad vi{e ke, na kojoj }u objascenom, nego da bune dominiraju viti vanredne izdu servis malih, politi~kom scenom zaboravqenih i bore za organe G17 plus, od predsednidosad slabih loka stranke do predkalnih samouprasednika Pokrajinskog odbora. Ti va. U tome je razlika, i ~ini mi se op{ti izbori u stranci bi}e odrda su to neki u Vojvodini primili `ani u maju, kada planiramo i sa strahom jer na tlo APV dolazi osniva~ku skup{tinu unije stranajaka konkurentska stranka. z ^ini se da su u Srbiji pojeka. Do tada }e mnoge stvari biti jasnije. O~ekujem boqu kadrovsku sedine stranke decentralizacilekciju u Vojvodini. Bi}emo zainju shvatile iskqu~ivo kao crteresovani za saradwu s nekim grutawe politi~kih karata i da je pama gra|ana koje trenutno nisu ni tu nastao jedan od problema? u jednoj stranci i s wima se vode – Tako je. Regionalizacija ne razgovori. Me|utim, prvenstveno sme da se pretvori u birokratiza}emo se okrenuti sebi i na{ ciq ciju, nama ne treba dodatna biroza Vojvodinu je da se borimo za trekratija. Regionalizacija treba da }e mesto, jer su DS i SNS daleko bude sredstvo da qudi u svojoj meodsko~ili i nemogu}e ih je sti}i u snoj zajednici `ive boqe, a ne da narednih nekoliko godina. Borba weno oli~ewe budu qudi koji bi za tre}e mesto je ciq unije. ~inili neku regionalnu adminiz Dakle, va{ projekat udrustraciju. Treba izbe}i nove admi`ivawa regionalnih politi~nistracije. Vojvodina je istorijkih organizacija treba da preska pokrajina i to }e i ostati, i raste u uniju stranaka? wena autonomija }e ja~ati u nared– Da, to }e biti unija stranaka, nom periodu. Beograd treba da se ~ak i grupa gra|ana i pojedinaca formira u nekom periodu kao rekoji se zala`u za stvarnu decengion, a mi mislimo da treba da

REKLI SU

Goati: Ve}ina mo}nika krije se iza imuniteta U Srbiji je ostvaren zna~ajan napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i u sprovo|ewu zakona koji omogu}ava oduzimawe imovine ste~ena kriminalom, ocenio je predsednik organizacije “Transparentnost Srbija” Vladimir Goati. “Verujem da se polako pribli`avamo i kqu~nim igra~ima, vrhu korupcione i kriminalne piramide”, rekao je Goati novinarima, i upozorio na to da je “ve}ina mo}nika pod imunitetom”. Po wegovim re~ima, pojam imuniteta je Ustavom Srbije suvi{e {iroko definisan, a taj problem stranke bi trebalo da re{e dogovorom i oduzmu imunitet svojim funkcionerima optu`enim za korupciju.

Vu~i}: Svi zajedno protiv re`ima, a za budu}nost Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} izjavio je da o~ekuje da }e sednica Predsedni{tva stranke biti odr`ana slede}e sedmice, a tema }e biti lo{a ekonomska, socijalna i politi~ka situacija u zemqi. On je istovremeno jo{ jednom pozvao “~lanove i simpatizere SNS-a na homogenizaciju i jedinstvo”, a opozicione stranke, pre svega DSS i NS, da “zajedni~ki deluju protiv re`ima, da bi pokazali da u Srbiji ima budu}nosti i nade za promene”.

imamo region ju`ne i isto~ne Srbije, [umadije i zapadne Srbije, uz, naravno, Kosovo i Metohiju. Dakle pet regiona je sasvim dovoqno i ne moraju svi da budu pokrajine. Sada imamo asimetri~an model koji mora da se ubla`i u narednom periodu, zna~i, da region ju`ne i isto~ne Srbije, kao i [umadije i zapadne Srbije, treba u nekoj od narednih godina da dobiju

z Za{to se, nakon samo osam meseci, mewa Zakon o regionalnom razvoju i sedam regiona smawuje na „~arobnu formulu“ – pet? – Prvi put uvodimo statisti~ku organizaciju u Srbiju i prirodno je bilo da proces javne rasprave bude relativno dug dok se to ne utemeqi. Mislim da je u prvom zakonu napravqena gre{ka jer smo imali sedam statisti~kih regiona neproporcionalne veli~ine, i po broju stanovnika i po ekonomskoj snazi. Gre{ku smo uo~ili nakon izglasavawa zakona i sada je ispravqamo pa }emo s pet regiona imati celine relativno iste veli~ine, mada ne i iste ekonomske snage, jer su Beograd i Vojvodina iznad proseka razvijenosti cele Srbije. Ina~e, tu se zapravo samo mewa statisti~ki obuhvat u centralnoj Srbiji, ali se jo{ ne{to bitno mewa u zakonu. Shvatili smo, nakon primedbi iz opozicionih stranaka u Skup{tini, ali i nekih qudi iz vladaju}ih stranaka, da je prva verzija zakona sadr`ala previ{e birokratije. Dok je trajala rasprava, bio sam u dilemi

Vlada ima strategiju

z Ima li Vlada strategiju izlaska iz krize, s obzirom na to da weni ~lanovi izlaze s disonantnim tonovima? – Vlada ima jedinstvenu strategiju i ona se uveliko primewuje. Skup na Kopaoniku je bio prilika da se iznesu stru~na li~na gledi{ta {ta nam vaqa ~initi za period posle izlaska iz krize. Neka sredstva informisawa, me|utim, nisu shvatila da tema nije bila ova godina, ve} kako Srbija na sredwi rok da postigne ekonomsku stabilnost. Recimo, referat ministarke finansija Diane Dragutinovi} je bio vi|ewe ne samo mandata ove vlade ve} onoga {ta bi Srbija trebalo da uradi s poreskim sistemom na sredwi rok, a neki su pomislili da to treba da se u~ini danas i odmah, {to je nemogu}e jer se Srbija tek izvla~i iz krize, u kojoj ne treba mewati poreski sistem. E, tu je nastala konfuzija. Dakle, {to se ti~e Vladine strategije za izlazak zemqe iz krize, ona je jasna i bazira se na ~itavom aresenalu mera koji smo ve} po~eli da upotrebqavamo. Izme|u ostalog, re~ je o subvencionisanim kreditima za privredu, subvencionisanim dinarskim kreditima za kupovinu doma}ih potro{nih dobara, kao i subvencionisanim gotovinskim kreditima. Srbija, dakle, ima dobar paket i sada treba da poradi na efikasnoj realizaciji, pre svega u oblasti investicija u infrastrukturu. neki administrativni status. To mo`e biti nivo oblasti, ne mora biti autonomna pokrajina, ali svi oni moraju da budu u funkciji lokalnih samouprava. Za G17 plus je najva`nija lokalna samouprava, a ne region. z [ta je opasno u iscrtavawu karata? – Opasno je da to samo sebi postane ciq i da postane na~in za partijsko uhlebqewe nove birokratije. To nije ono za {ta }u se boriti. Bori}u se za pomo} radnicima u Kur{umliji, ali i onima koji nemaju posao u Plandi{tu, ili za re{avawe pitawe ekologije, tzv. smrdqivog kanala kod Crvenke i Vrbasa ili ekolo{kih problema u Pan~evu ili Boru.

{ta da radim, ali nismo imali vremena za novo re{ewe. Prvi zakon je podrazumevao formirawe nekih sedam novih agencija, {to je zaista previ{e neopravdane birokratije i u novoj verziji nemamo regionalne agencije, ve} }e one biti na nivou mawih celina. Sada postoji Republi~ka agencija za regionalni razvoj, kao i regionalne razvojne agencije – u Vojvodini su to Novi Sad, Zrewanin, Subotica i Sombor. Shvatili smo da je prva verzija dodatno gubqewe vremena i novca i da bi sve izgubilo smisao jer `elimo da napravimo {to direktniju vezu izme|u centra i lokala, bez posrednika na nivou regiona. Dragan Milivojevi}

subota20.mart2010.

3

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: DA LI JE BIV[A VLADA PRIKRIVALA PODATKE O KRIMINALU

Ko{tunica (ni)je kriv za sve Predsednik Srbije Boris Tagledno i u trenutku kada smo bidi} izneo je u javnost da se u vreli u vlasti, nismo mogli konme kohabitacije, kada je Vladu trolisati. U prilog tome govopredvodio Vojislav Ko{tuniri i ~iwenica da je Radovan Kaca, nikada na dnevnom redu Saraxi} uhap{en kada je DS preuveta za nacionalnu bezbednost, zeo odgovornost i kontrolu nad od trenutka kada je formiran, slu`bama bezbednosti. I to ne nije na{ao „slu~aj [ari}“. Memo`e biti slu~ajnost! Kao {to |u nerazja{wenim dilemama iz ne mo`e biti slu~ajnost ni to perioda te vlade na{la se i ta da, kada smo preuzeli odgovorda li je neko dozvolio paqewe nost za sva druga pitawa, u Srambasada u Beogradu nakon sabiji imamo naj{iru akciju bormoprogla{ewa nezavisnosti be protiv organizovanog kriKosova i Metohije. minala, ve}u i od „Sabqe“. Sve Potpredsednik DSS-a i {ef to govori u prilog tome da je poslani~kog kluba te stranke u neko tajio informacije, da inSkup{tini Srbiformacije do deje Milo{ Alila na{e vlade Svi putevi vode grudi} ka`e za nisu stizale i da ka DS-u „Dnevnik“ da ovanismo bili u kve izjave nemaju (Milo{ Aligrudi}) prilici, s obziza ciq otkrivawe rom na to da preistine, ve} `igomijer rukovodi sawe nekoga koga DS smatra poVladom, da stvari bitnije proliti~kim protivnikom. menimo. Sre}om, ta vlada se – Imamo medijski stvorenu raspala i dobili smo {ansu da sliku o tome da je, tobo`e, Kopoka`emo gra|anima da smo od{tunica kriv za paqewe amelu~ni i da ne `elimo da stojima ri~ke ambasade, a onda se, eto, iza nesposobnosti i nedostatka kao u nekom za~ikavawu, posta`eqe Vojislava Ko{tunice da vqaju pitawa tipa: „haj’te da se ne{to u~ini – izri~ita je Jeleotkrije ko je to u~inio” – ukazuna Trivan. je Aligrudi}. – U prevodu re~eVisoki funkcioner LDP-a no: deo javnosti je uveravan u to Zoran Ostoji} ukazuje na to da da to mora biti da je u~inio se svojevremeni stav te stanke li~no Vojislav Ko{tunica, pa o {tetnosti kohabitacije posamim tim nije ni bitno {ta bi tvrdio i iz predsednikovih renadle`ni organi otkrili. ~i. Upravo zbog toga DSS i smatra – Ali, postojao je period kada je veoma va`no da se sve otda je DS bio u Vladi, i ne znam krije. A uveren sam u to da }e, {to u toj godini i ne{to dana ako se istina zaista do kraja otnije na Savetu bilo informakrije, putevi odvesti do qudi cija o [ari}ima. Recimo, o drkoji mo`da imaju veze s DS-om. `avqanstvu [ari}a iz 2005. goKada je re~ o optu`bama koje dine – dodaje Ostoji} za „Dnevje izrekao predsednik Tadi} venik“. zano za [ari}e, Aligrudi} odPoslanica SRS-a Vjerica govara: „Nemam pojma {ta taj Radeta smatra, pak, da, {to se ~ovek pri~a“. ti~e Tadi}eve izjave „vezane za – Tadi} je bio ~lan tog saveta, du`inu postojawa [ari}a, mi i ne znam odakle je te informamislimo da je odgovornost za to cije trebale da stignu. Kao ~lan {to su [ari}i postali, postoSaveta mogao je da pita {ta god jali i postoje, na svima koji su je `eleo i kako bili na vlasti god je hteo, kao i od 2000. godine“. Nismo mogli svi ostali ~lano– O~igledno je bez premijera vi, ravnopravno. da su wihovi ko[ta je bio prioreni duboki. Ta(Jelena Trivan) ritet dr`ave u ko|e, o~igledna datom trenutku – je wihova sprega to vaqda zavisi od nekih drugih s politi~arima, naravno, s oniokolnosti, a ne od politi~kih ma koji su bili, ili jesu u vlanaho|ewa. Meni je u „slu~aju sti u Srbiji, i bojim se da bi is[ari}“ interesantno to da se traga trebalo da ide u tom pravova novootkrivena imovina tog cu da se prona|u odgovorni, [ari}a nalazi u AP Vojvodini. pravi krivci. Jeste, [ari}i su Uglavnom je to vezano za odre|eo~igledno odgovorni, ali je nene banke, odakle se mo`e videti mogu}e da su mogli sve ono {to da su one veoma vezane za pojedise sada wima stavqa na teret ne politi~are iz DS-a, ili aksve tako da rade, da haraju na taj tuelne lidere DS-a u Vojvodini. na~in po Srbiji, a da to nisu Dakle, tu ne postoji nijedno piznali predstavnici vlasti. Datawe za bilo kog ~lana DSS-a. kle, odgovornost sada{we vlaPortparolka DS-a Jelena sti je utoliko ve}a {to su svi Trivan ka`e za „Dnevnik“ da oni, kao deo DOS-a, na ovaj ili Demokratska stranka nikada nionaj na~in u vlasti jo{ od 2000. je be`ala od odgovornosti. godine – podse}a Vjerica Rade– Ali, ne mo`emo preuzimati ta u izjavi na{em listu. odgovornost za stvari koje o~iS. Stankovi}

I ZAGORKA GOLUBOVI] KA@E ZA „DNEVNIK” DA OD SAMOG PO^ETKA UPOZOREWA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NISU SHVATANA OZBIQNO

Va`ne su im bile samo pare, pa makar bile i prqave Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} ukazala je u razgovoru za na{ list na to da prakti~no od po~etka rada tog nezavisnog tela dr`avni organi nisu `eleli i hteli ~ak ni da razmatraju wihove izve{taje, iako su oni na argumentovan na~in ukazivali na nezakonitost i prawe novca pri privatizaciji pojedinih preduze}a u Srbiji. Razlog se, po wenim re~ima, krije u ~iwenici da za to nije postojala politi~ka voqa da se u|e u “sukob” s najbogatijim qudima u ovoj dr`avi. – Nismo ni onda o~ekivali ni{ta vi{e od toga da se o na{em izve{taju otvori rasprava, ista onakva kakvu najavquju sada na Odboru za bezbednost Skup{tine Srbije nakon izjave Stanka Suboti}a Caneta. Nismo pisali izve{taj o nezakonitosti i prawu nov-

ca zbog nas, ve} zbog op{teg dobra, a o~igledno je upravo to ono {to na{u vlast uop{te ne interesuje – ustvrdila je Verica Bara}. I biv{a ~lanica Saveta za borbu protiv korupcije prof. dr Zagorka Golubovi}, koja je bila deo wegovog prvog saziva formiranog oktobra 2001, sla`e se s ocenom Verice Bara} da nije postojala voqa da se razmatraju izve{taji ovog antikorupcijskog tela. Jer, ka`e, da jeste, danas ne

bismo bili u situaciji da nam se pravni poredak uru{ava zbog tokova prqavog novca, kako situaciju ocewuje {ef srpske dr`ave Boris Tadi}. – Dok sam bila anga`ovana u Savetu, detaqno smo ukazivali na to gde je sumwiva korupcija prilikom prodaje preduze}a i postavili pitawe tada{wem ministru za privatizaciju Aleksandru Vlahovi}u i direktoru Agencije za privatizaciju Mirku Cvetkovi}u da li oni znaju kojim novcem se kupuje i da li je mogu}e da ima i prawa novca. Na to su odgovorili da to nije wihova ingerencija i da oni ne vode ra~una o tome, dodaju}i da im je va`na samo cena koju ponude – navodi Zagorka Golubovi}. Ona dodaje da je otvoreno pitala ko onda vodi ra~una o prawu

prqavog novca, kad to nije ingerencija ni Ministarstva za privatizaciju, ni Agencije. – Dobila sam odgovor da postoji komisija protiv prawa novca, ali i da ni{ta ne radi. Drugim re~ima, oni su prosto bili blagonakloni prema tome kakav se novac ula`e u privatizaciju. ^iwenica je da se Agencija sada hvali da je samo za jedan dan raskinula 18 privatizacionih ugovora, kao i da su 48 tako|e stornirali, ali tek kada su ta preduze}a propala, odnosno kada su ih vlasnici upropastili i ostavili u ste~aju. Za{to se to tako radi, za{to se prodavalo bez provere i ispod cene, ne znam. Kada smo poku{ali da tada{wem premijeru Zoranu \in|i}u objasnimo {ta se doga|a, ali i da mu poka`emo dokumentaciju koju imamo, on je ubijen – obja{wava za na{ list profesorka Golubovi}. Q. Male{evi}


4

EKONOMIJA

subota20.mart2010.

AUTOPUT HORGO[ – NOVI SAD U UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE

„@ELEZNICE SRBIJE” PODIGLE CENE ZA PUTNIKE

Vozna karta skupqa 16 posto Prevoz `eleznicom u doma}em putni~kom saobra}aju od danas je skupqi u proseku 16 posto, saop{tile su “@eleznice Srbije”. Ovo JP, koje je prethodni put korigovalo cene usluga u unutra{wem saobra}aju pre dve godine,

saop{tilo je i da pove}awe nije linearno ve} }e, zahvaquju}i novom na~inu formirawa, cene na du`im relacijama biti ni`e. Po novom cenovniku, putovawe u drugom razredu putni~kih vozova od Beograda do Novog Sada ko{ta 288 dinara, do Subotice 560 dina-

ra, do Ni{a 784 dinara, do U`ica 616, a do Vrawa 1.040 dinara. Cene rezervacija sedi{ta i dodaci za vozove vi{eg ranga ostaju isti, a poskupqewe ne obuhvata ni prevoz u “inter siti Srbija” vozovima, navodi se u saop{tewu @eleznica. Osim korekcije cena prevoza, od danas }e se primewivati i novi na~in obra~una kod prodaje karata u vozu pa }e ubudu}e cena karte kupqene u vozu biti 30 posto vi{a od redovne. Do sada se dopla}ivalo 120 dinara. Novina u na~inu obra~una je i da }e putnici s karticama “srb plus” i “rail plus”, kao i novinarskim legitimacijama, imati pravo na popust od 30 odsto za kupovinu karata i u vozu. Do sada je popust va`io samo kod kupovine karte na blagajni. Pove}ane su i cene mese~nih pretplatnih karata za zaposlene, na 1.500 s 1.200 dinara, kao i za povla{}ene kategorije putnika, na 800 sa 600 dinara, navodi se u saop{tewu “@eleznica Srbije”. Od danas “@eleznice Srbije” su uvele i kaznu od 5.000 dinara za putnike koji izbegavaju da plate kartu u vozu, uz mogu}nost da se ona, ako se uplata obavi u roku od 15 dana, smawi na 2.000 dinara.

KOMPANIJE VOJVODINI VRA]AJU KREDITE

Za 70 pogona 100 miliona evra Predstavnici preuze}a koja su ranije dobila pokrajinske kredite za razvoj novih tehnologija sklopila su ju~e ugovore s Vladom Vojvodine ugovore o plasmanu svojih proizvoda kao na~inu otplate kredita. Kako je ju~e saop{teno, iz pokrajinskog buxeta je pro{le godine sufinansirano pokretawe 11 pogona s novim tehnologijama, a ova preduze}a }e svoje proizvode donirati zdrav-

stvenim ustanovama, ustanovama socijalne za{tite, {kolama i drugim ustanovama. Re~ je o investicijama od oko 740 miliona dinara koje je Pokrajinska vlada finansirala s tre}inom ukupne vrednosti. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} je prilikom potpisivawa ugovora podsetio na to da je pre ~etiri godine, kada je ova kreditna linija pokrenuta, osnovna namera bila da se najvi-

{e investira u slabije razvijene sredine da bi se stvorio osnov za otvarawe novih radnih mesta. – Otvorili smo do sada70 pogona, ~ija je ukupna vrednost oko 100 miliona evra, od kojih je preko dve milijarde dinara ulo`ila Pokrajina. Pogoni su otvoreni u svim op{tinama u Pokrajini, {to zna~i da smo ostvarili ideju da podstaknemo razvoj u onim sredinama gde se po 20 godina ni{ta

novo nije otvorilo – ukazao je Pajti}. Ugovore su ju~e sklopili “Pro mes”, Novi Be~ej, “Jugoremedija”, Zrewanin, “Feniks”, Novi Sad, “Mideks K-2”, Sombor, “Do`a \er|”, Ba~ka Topola, “Energo sistem”, Novi Sad, “Mohan”, Lokve, “\ovani nord”, Ja{a Tomi}, “Maksvel”, Kula, “Nedim produkt”, Banatski Sokolac i “Ekocentar”, Pan~evo. V. ^v.

PRIMENA EKOLO[KIH TAKSI ODLO@ENA DO 1. APRILA

Bela tehnika jo{ malo po starom

– Primena ekolo{kih taksi bi}e odlo`ena do 1. aprila – rekao je ministar za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe Oliver Duli} na skupu koji je tim povodom odr`an u Privrednoj komori Srbije. On je kazao da nema mogu}nosti da uredba o ekolo{kim taksama bude ukinuta ili da se izmeni iznos, ve} jedino da se na|u re{ewa koja }e omogu}iti da se ona primewuje. Duli} je tako|e istakao da je nivo ekolo{kih taksi u Srbiji najni`i u regionu. – Mnogi bi da iskoriste priliku da na osnovu ekolo{kih taksi pove}aju mar`e – rekao je Duli}, i dodao da ne}e biti prihva}ene sugestije privrednika da iznos taksi bude mewan ili da one

budu ukinute. Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada stupila je na snagu po~etkom marta i predvi|a pla}awe ekolo{ke takse od 30 do 100 dinara za svaki elektronski ili elektri~ni proizvod na tr`i{tu, zavisnosti od veli~ine aparata. Odmah po uvo|ewu ekolo{ke takse pobunili su se Unija poslodavaca Srbije, proizvo|a~i i distributeri, koji su naveli da }e zbog ekolo{kih taksi cene proizvoda morati da porastu osam do 22 posto, ali je Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe saop{tilo da su ekolo{ke takse u Srbiji najni`e u regionu i da ne prelaze pet odsto cene proizvoda.

DNEVNIK

@alba `albu sti`e, pregovora ni od korova Mada je tender za izbor graditeqa autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice, ukupne du`ine 110 kilometara, raspisan jo{ krajem pro{le godine, da bi izgradwa severnog kraka Koridora 10 mogla po~eti po~etkom ovogodi{we gra|evinske sezone, putari

Zainteresovani putari ka`u da je, nakon {to je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} doneo odluku o obustavi postupka javne nabavke za izbor izvo|a~a radova, posle `albenog postupka trebalo da po~nu pregovori s ponu|a~ima koji nisu u potpunosti ispunili tenderske uslove. Me|u-

[ta se ~eka Na pregovore su odavno spremni u doma}em konzorcijumu koji predvodi PZP “Beograd”. Direktor In`eweringa NIBENS grupe, koja je formirala ovaj konzorcijum, Aleksandar Stanovi} izjavio je za na{ list da je ponuda ve} korigovana. Ali, `albe odla`u pregovore. su do~ekali po~etak prole}a bez odluke o najpovoqnijem ponu|a~u. Iako se naga|alo da }e ju~e ili danas biti potpisan ugovor s izabranim izvo|a~em, u Ministarstvu za infrastrukturu nam je potvr|eno da od toga za sada nema ni{ta i da postupak jo{ traje. Dokle, to niko ne zna, a Sunce xabe greje.

tim, kako `alba `albu sti`e, postupak pregovarawa jo{ nije po~eo, tako da tenderska komisija tapka u mestu. Direktor “Vojputa” iz Subotice Du{ko Dra`i} izjavio je ju~e za na{ list da je komisija odbila `albu partnerske firme iz Hrvatske “Hidroelektre - niskogradwe”, s kojom su nastupili na

tenderu. Dra`i} je potvrdio za na{ list da je nakon odbijawa ove `albe upu}ena druga, ali ne tenderskoj komisiji, nego direktno Upravi za javne nabavke. On nije `eleo da komentari{e na {ta se ona odnosi, ali, to nije te{ko zakqu~iti po ranijim primedbama da je zamerka tenderske komisije na wihovu ponudu, koja se odnosi na to da bankarska garancija Privredne banke Zagreb i dostavqeno pismo o namerama nisu u skladu sa zahtevima iz konkursne do-

kumentacije – neozbiqna. Pismo o namerama morala bi, ocenila je komisija, da dostavi banka registrovana u Srbiji, te da se obave`e na to da }e izdati garanciju koja je bezuslovna, neopoziva i naplativa na prvi poziv bez prava na prigovor. U srpsko-hrvatskom konzorcijumu ka`u da su na{li banku u Srbiji koja }e obezbediti garanciju da bi udovoqili tom zahtevu, me|utim, nisu imali priliku da bilo kome bilo {ta ka`u. R. Dautovi}

SRPSKI MILIONERI PODNELI PRIJAVE POREZA NA DOHODAK GRA\ANA

Advokati i menayeri prepunili yepove Ko je lane zaradio najvi{e novca u Srbiji, pa jo{ popunio poresku prijavu? Odgovor na ovo pitawe uvek dobijemo u drugoj polovini marta, kada prijave poreza na dohodak gra|ana stignu nadle`nima, jer je posledwi zakonski rok za prijavqivawe 15. mart u pono}. Ove godine po{tari su poreznicima doneli 17.759 prijava za celu Srbiju, od toga je u Regionalni centar Novi Sad, koji pokriva podru~je Pokrajine, do{la 3.381 prijava. Najbogatiji je Beogra|anin s primawima od 84,45 miliona dinara, a tu titulu u APV poneo je novosadski menaxer s primawima od 79,3 miliona dinara. Poreznici o~ekuju da im se dostavi jo{ nekoliko stotina prijava, a to zna~i da }e se republi~ka brojka zaokru`iti na 18.000 a pokrajinska na 4.000. To je sli~no pro{logodi{wim brojkama, ali zanimqivo je da se sume koje najbogatiji prijavquju iz godine u godinu smawuju, a ove godine i prvi prag je sni`en. Naime, obveznici ovog poreza su svi koji uspeju da zarade trostruku godi{wu prose~nu srpsku platu. U 2009 je za to trebalo 1.644.264 dinara, a pro{le godine 1.589.292 dinara. O~igledno, kriza je u~inila svoje kada su u pitawu “prose~ni”, ali nije naudila milionerima. U osnovicu za obra~un spadaju, osim plate, prihodi od ~lanstva u upravnim odborima i sli~nim telima, od od sporta, izdavawa stanova, renti-

Najbogatiji je Beogra|anin s primawima od 84,45 miliona dinara, a tu titulu u APV poneo je novosadski menayer s primawima od 79,3 miliona dinara rawa pokretne imovine. [ta je od ovih prihoda najbitnije imati da bi neko ostvario ovako enormnu zaradu, te{ko je re}i. [to se ti~e zanimawa, ona se mewaju. Nekada su estradne li~nosti bile neprikosnovene, danas nijednog nema ni me|u prvih deset. Ne tako davno, vodili su ekonomisti i menaxeri, a ve} dve godine zaredom – pravnici. U top-ten su dva advokata, jedan pravnik i jedan doktor pravnih nauka, dvojica nisu navela za-

nimawe jer im to omogu}ava zakon. Od ostalih, tu su ma{inski tehni~ar, in`ewer, jedan se predstavio kao generalni direktor, a preostali je u rubriku zanimawe upisao: predsednik upravnog odbora. O~igledno da sigurnog recepta za dobru zaradu nema. [to se ti~e Vojvodine, sem pomenutog menaxera koji vodi s prihodima od gotovo 80 miliona, na drugo mesto se plasirao preduzetnik iz Sremske Mitrovice sa zaradom od 37,5 milio-

na dinara. Do pred sam kraj pro{le nedeqe prvi na listi je bio pravnik iz Ba~ke Palanke koji je u rubriku prihodi upisao 25 miliona dinara. Sada se pomakao ka zlatnoj sredini. Bi}e zanimqivo videti gde je pro{logodi{wi vojvo|anski rekorder, ekonomista iz Titela, koji je lane prijavio 50 miliona dinara, da li je promenio adresu ili ne, bi}e poznato kada se sve svi prijave obrade. Oni koji }e dogodine biti obveznici ovog poreza ve} sla`u milione, a ho}e li pobediti najzaradu iz 2009, tek }e se videti. Tek, lawski bogata{i nisu pobe|eni, a bila su to dva advokata s primawima od po 95 miliona dinara. Eto tako izgleda kriza u klubu bogatih. Ho}e li dr`ava prihodovati od poreza mawe ili vi{e, zna}e se tek na leto kada se srede svi podaci, olak{ice. Za sada nije lo{e podsetiti se na to da je dr`ava od ovog preza za zarade iz 2007. inkasirala 2,3 milijarde, a za prihode iz 2008. lane naplatila 2,5 milijarde. D. Vujo{evi}

18. 3. 2010.

1.195,97994

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (683,13 -0,40%)

Promet

Jugoprevoz Ugopromet, ^a~ak

20,11

215

43.000

VP Dunav, Ba~ka Palanka

20,00

3.600

32.400

AIK banka, Ni{

-0,10

2.890

33.498.719

Biqur, Ni{

20,00

600

30.000

Komercijalna banka, Beograd

-0,11

29.958

1.288.200

Trgobanat, Bela Crkva

20,00

90

60.930

Energoprojekt holding, Beograd

-0,36

842

1.515.610

19,79 Promena %

575 Cena

2.300 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,66

8.848

2.636.650

Univerzal banka, Beograd

0,06

6.410

25.640

Kredi banka, Kragujevac

-12,00

4.310

17.240

Soja protein, Be~ej

1,01

998

107.784

Po{tanska {tedionica, Beograd

-12,00

8.518

34.072

Imlek, Beograd

0,00

1.380

0,00

Sinter, U`ice

-12,00

88

880

Metalac, Gorwi Milanovac

0,23

2.200

217.800

FIO Kostolac, Kostolac

-11,82

373

3.730

Metals banka, Novi Sad

-4,87

6.450

96.750

-11,58 Promena %

840 Cena

1.680 Promet

Privredna banka, Beograd

-2,51

661

508.970

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.899

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,06

664

696.235

Tigar, Pirot

2,80

770

7.700

Banat seme, Zrewanin

0,00

2.400

516.000

Alfa plam, Vrawe

0,45

8.639

259.180

Soja protein, Be~ej

1,01

998

107.784

Telefonija, Beograd

-0,94

1.695

1.483.130

Mlekara, Subotica

0,00

840

99.120

Veterinarski zavod, Subotica

-2,06

664

696.235

Metals banka, Novi Sad

-4,87

6.450

96.750

Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

BAS, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK DIANA DRAGUTINOVI]

NELOJALNA KONKURENCIJA NA BALKANU

Nevidqive barijere za srpsku robu

Dinarski krediti boqi Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da }e gra|ani s prose~nim primawima mawim od 30.000 dinara mese~no, koji }e uskoro mo}i da ra~unaju na dugoro~ne subvencionisane dinarske kredite, generalno, bar u 80 odsto slu~ajeva, koristiti te kredite za kupovinu doma}e robe i usluga. Zbog toga ona smatra da najavqeni krediti imaju nekoliko prednosti u odnosu na sve pozajmice koje je do sada Vlada subvencionisala iz buxeta. – Prednost tih kredita za krajwe korisnike je u tome {to su ~isto dinarski, a ne s valutnom klauzulom, tako da ne kriju u sebi rizik od rasta deviznog kursa – kazala je Diana Dragutinovi}. – Za korisnike je, tako|e, boqe to {to }e to biti dugoro~ni, a ne kratkoro~ni krediti, a ni kamatna stopa za wih ne}e biti visoka jer }e biti samo dva-tri posto vi{a od stope inflacije. Uz to, zbog grejs-perioda, u kojem obaveze miruju, otplata tih kredita po~e}e prakti~no kad Srbija iza|e iz recesije. Ona je saop{tila da }e uz gotovinske, dr`ava nastaviti da subvencioni{e i dve vrste namenskih kredita, tako|e u dinarima: za kupovinu bele tehnike i name{taja doma}eg porekla i za pla}awe turisti~kih aran`mana. – Tim kreditima se na izvestan na~in kupuje vreme, da qudi malo predahnu do punog privrednog oporavka – kazala je ministarka. Ona je potvrdila da }e dr`ava uskoro po~eti da subvencioni{e kamatne stope na dugoro~ne dinarske kredite i da }e ona na te pozajmice biti ni`a za siroma{nije slojeve stanovni{tva. Diana Dragutinovi} je pojasnila da je na predlog Ministarstva finansija odlu~eno da za siroma{nije slojeve stanovni{tva, s mese~nim primawima do 30.000 dinara, kamatna stopa na subvencionisane dinarske kredite bude ni`a, odnosno 7,5 posto godi{we, dok }e za gra|ane s primawima do 80.000 dinara kamata biti 8,95 odsto.

Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavqevi} izjavio je ju~e da je svestan nelojalne konkurencije iz zemaqa okru`ewa, i dodao da }e Srbija za vreme predsedavawa CEFTA-om raditi na uklawawu nevidqevih barijera u trgovini izme|u zemaqa regiona. Milosavqevi} je na skupu u Privrednoj komori kazao da to ne}e biti lak posao, ali da za to imaju podr{ku Evropske unije.

stvu, nakon ukidawa viza ponovo po~iwe da se {vercuje roba iz Sofije i Trsta. Pojedini privrednici su ukazali i na nelojalnu konkurenciju iz Hrvatske i Slovenije, navode}i da se, s druge strane, roba iz Srbije ne mo`e lako plasirati na tim tr`istima, na {ta je ministar Milosavqevi} kazao da treba raditi na pove}awu svesti gra|ana da kupuju doma}e proizvode.

Nad Srbijom kru`i gr~ki sindrom – @ivotni standard gra|ana Srbije u protekle nepune dve godine pao je oko 30 odsto, pre svega zbog lo{ih privatizacija i kra|a dru{tvene imovine – izjavio je ju~e u Novom Sadu predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} na izbornoj konferenciji SSS-a Vojvodine, dodaju}i da postoji opasna realnost da Srbiju zahvati gr~ki sindrom. – Posledwi je trenutak da se socijalnim dijalogom

@ivotni standard gra|ana Srbije u protekle nepune dve godine pao je oko 30 odsto glavnih aktera – Vlade, poslodavaca i sindikata – prona|e na~in izlaska iz privredne krize. U suprotnom, upa{}emo, poput Gr~ke, u du`ni~ku krizu, iz koje }emo kasnije veoma te{ko da iza|emo. Sada i vlasti uvi|aju da je kriminal duboko u{ao u sve pore privre|ivawa, da su sumwivi tipovi kupovali veliki broj fabrika i hiqade hektara obradivog zemqi{ta, a da nisu ni

„Ikea” donosi milijardu evra

– [vedska kompanija “Ikea” }e u Srbiji ulo`iti milijardu evra u narednih sedam do deset godina – najavio je ambasador [vedske u Beogradu Krister Bringeus. U intervjuu za beogradski mese~nik “Magazin biznis” on je rekao da “Ikea” ima dugoro~ne planove vezane za srpsko tr`i{te, dodaju}i da ta {vedska fabrika name{taja od pre nekoliko godina uspe{no sara|uje s dobavqa~ima iz Srbije. – Nisam direktno ukqu~en u pregovore, ali i nije moj posao da pregovaram u ime privatne kompanije. Ono {to znam je da menaxment “Ikee” planira ne samo da u Srbiji prodaje robu i da otvori {oping-centar ve} i da proizvodi name{taj – rekao je Bringeus.

Privrednici, pak, ukazauju na to da Srbija nema dovoqno kvalitetnih proizvoda koji se mogu ponuditi na inostranim tr`i{tima, da treba za{tititi kvalitetne proizvo|a~e jer je veliki problem {to se plasira i nekvalitetna roba, i posebno istakli da treba “brendirati” proizvode. Ukazano je i na to da zbog komplikovane carinske procedure i pla}awa prema inostran-

OZBIQNO UPOZOREWE DR@AVI IZ SINDIKATA

AMBASADOR [VEDSKE U SRBIJI KRISTER BRINGEUS

Kako je dodao {vedski ambasador, u svakoj zemqi u kojoj “Ikea” posluje, otvarawe {oping-centra je povezano s pokretawem proizvodwe. Bez obzira na pote{ko}e koje menaxment “Ikee” ima da prona|e odgovaraju}u lokaciju za izgradwu prodajnog centra, Bringeus je izrazio nadu da }e u razgovorima s Vladom Srbije uspeti da na|u odgovaraju}e re{ewe. Ambasador [vedske je napomenuo da kreatori ekonomske politike u Srbiji moraju da nastave da rade na poboq{awu poslovne klime, ali i da istraju na putu reformi i pribli`avawa Evropskoj uniji. Bringeus je istakao da Srbija ne sme da “smetne s uma da je konkurencija u regionu, kada je o privla~ewu investicija re~, vrlo `estoka”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

subota20.mart2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,6741

99,6674

101,96

97,375

Australija

dolar

1

66,1166

67,4659

69,0176

65,9142

Kanada

dolar

1

70,538

71,9776

73,6331

70,3221

Danska

kruna

1

13,1257

13,3936

13,7017

13,0855

Norve{ka

kruna

1

12,2119

12,4611

12,7477

12,1745

[vedska

kruna

1

10,0647

10,2701

10,5063

10,0339

[vajcarska

franak

1

67,7915

69,175

70,766

67,584

V. Britanija

funta

1

109,182

111,41

113,972

108,848

SAD

dolar

1

71,74

73,2041

74,8878

71,5204

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 3. 2010. godine

Moraju odgovarati – Od ukupno 2.291 privatizovanog preduze}a raskinuto je 513 ugovora, ili svaki ~etvrti – ukazao je Mijatovi}, dodaju}i da je od ukupno 90 firmi s kojima je Agencija za privatizaciju pro{le godine raskinula ugovore dve tre}ine ostalo neprodato jer su vra}ene dr`avi u mnogo gorem stawu nego pre privatizacije. – Zbog zloupotreba privatizacije, od po~etka 2005. do septembra pro{le godine podneto je ukupno 428 krivi~nih prijava, kojima su obuhva}ene 864 osobe, od kojih su 53 li{ene slobode. Zahtevamo da krivi~no odgovaraju svi oni koji su protivzakonito izvla~ili novac iz preduze}a zarad li~ne koristi. Na{i zahtevi da se privatizacioni prihodi prvenstveno koriste za pokretawe proizvodwe i razvoj malih i sredwih preduze}a da bi se otvarala nova radna mesta nisu urodili plodom. Najve}i deo prihvatizacionih prihoda je usmeren u buxetsku i javnu potro{wu.

imali nameru da pokrenu proizvodwu. On je napomenuo da je trenutno 800.000 qudi u Srbiji bez posla, kao i da je pro{le godine bilo 130 {trajkova a za mawe od tri meseca ove – ~ak 76. – Preti veliki bunt radnika, a ukoliko do wega do|e, stavi}emo na wegovo ~elo. Zahteva}emo formirawe druge vlade, koja }e biti u stawu da re{i goru}e probleme dru{tva – poru~io je Orbovi}. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi}, koji je ponovo izabran za lidera sindikata u Pokrajini, ukazao je na to da se broj zaposlenih u privatizovanim preduze}ima u Vojvodini u proseku smawio oko 36 odsto, a u nekim ve}im preduze}ima – na tre}inu onih koji su imali radno mesto pre privatizacije. – Otpu{tawe radnika je kulminiralo posledwu godinu, kada ih je, samo u Vojvodini, pod izgovorom svetske ekonomske krize, 35.000 ostalo bez posla. I pored svih na{ih napora, nismo uspeli da spre~imo otpu{tawe – rekao je Mijatovi}. Q. Male{evi}

5

VESTI Nema drugog poskupqewa struje Generalni direktor Javnog preduze}a Elektroprivreda Srbije Dragomir Markovi} izjavio je da ne}e biti drugog poskupqewa struje u ovoj godini. – U novom planu poslovawa EPS-a, koji je dostavqen Vladi Srbije, nije predvi|eno jo{ jedno poskupqewe struje u ovoj godini – kazao je on u intervjuu nedeqniku “Ekonomist magazin”. Markovi} je podsetio na to da je EPS prvobitno tra`io da struja poskupi za po deset posto 1. januara i 1. jula, ali je odlukom Vlade prva poskupqewe pomereno za 1. mart, a drugog ne}e ni biti. Elektroprivreda Srbije, kako je rekao, planira da u narednih pet godina investira devet milijardi evra u razvoj.

Iz IPA fondova 70 miliona Predstavnici Vlade Srbije i Evropske unije potpisa}e u ponedeqak, 22. marta, u Novom Sadu sporazum o kori{}ewu 70 miliona evra iz pretpristupnih fondova (IPA) za 2009. godinu. Kako je najavqeno, finansijski sporazum, kojim }e biti finansirano devet projekata, potpisa}e potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} i {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan De`er. Novac je namewen za rekonstrukciju @e`eqevog mosta, podr{ku razvoja Direkcije za oduzimawe bespravno ste~ene imovine, nacionalni program kontrole u prevenciji i otkrivawu raka grli}a materice i dojke… Potpisivawu sporazuma }e prisustvovati predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}.

„Fijat” staje na devet dana Kompanija “Fijat automobili Srbija” je saop{tila da }e, radi pripreme proizvodwe novih modela automobila, prekinuti proizvodwu u Kragujevcu od 24. marta do 1. aprila. Kako se precizira u saop{tewu, tih devet dana bi}e iskori{}eno za preme{tawe sektora zavr{ne linije monta`e u deo gde je zapo~eto renovirawe fabrike.

KOLIKO SU MO]NE VEZE IZME\U PRIVREDE I KRIMINALA?

Kakva privreda, takve pare, a takvi i tajkuni Ne mo`ete u ekonomiji koja je, kao srpska, [ kvaliteta, o~ekivati novac A kvaliteta. Mo`ete o~ekivati investicije koje }e tako|e biti [ kvaliteta. Ovako je nedavno, u jednoj TV emisiji, ekonomista dr Miroslav Prokopijevi}, bez mnogo zazora i obzira prema politi~koj korektnosti, objasnio za{to u srpskoj privatizaciji ima toliko prqavog novca. Pitawe (nelegalnog) porekla imovine doma}ih bogata{a sada je ponovo, po ko zna koji put, pokrenuto nakon raspisivawa poternice za bra}om [ari} zbog {verca nekoliko tona narkotika. U celu

evra kupili Luku Beograd i “Ve~erwe novosti”, te da ne}e da mu vrate pare pa sad di`u hajku na wega. Tako je jo{ jednom, kao i nebrojeno puta do sada, na srpsku biznis-elitu ba~ena anatema da je duboko povezana s kriminalom i da joj poslovawe neretko prelazi na onu stranu zakona. Te optu`be ~esto nisu bile potkrepqene dokazima, ali, s druge strane, to {to su bogatstvo stekli u mutno Milo{evi}evo vreme, indicije da neretko zloupotrebqavaju monopolski ili dominantan polo`aj na tr`i{tu, ogromna dugova-

Oprano u uto~i{tu O tome gde je sav oprani novac na{ao svoje legalno uto~i{te, javnost mo`e samo naga|ati. Time bi trebalo da se bave policija i pravosu|e, ali, imaju}i u vidu slaba{ne kapacitete srpske dr`ave, verovatno je da se to nikada ne}e ni saznati, a gra|anima preostaje jedino da se slo`e s konstatacijom o [ kvalitetu na{e dr`ave i novca u wenoj ekonomiji. Tako }e, na`alost, jo{ dugo i nad po{tenim delom srpske privrede stajati tajkunska senka, a javnost }e izra`avati sumwu u legalnu prirodu “prvog miliona” svakog biznismena. pri~u oko bra}e [ari} u me|uvremenu je uvu~en i ~itav niz mawe ili vi{e poznatih likova, od crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a do “kontroverznog biznismena” Stanka Suboti}a Caneta, sve dok ovaj potowi pre neki dan javno nije optu`io dvojicu krupnih srpskih kapitalista, Miroslava Mi{kovi}a i Milana Beka, da su s wegovih 50 miliona

wa dobavqa~ima i brojne druge ~iwenice, srpskim tajkunima nisu olak{ale da u javnosti podignu svoj ugled. A ugled je takav da se u srpskoj javnosti stavqa maltene znak jednakosti izme|u privrednika, tajkuna i kriminalaca, iako je nesporno da su mnoge kompanije i wihovi vlasnici oduvek poslovali legalno i svoje bogatstvo stekli na po{ten na~in.

Politi~ari su sve to, uglavnom, barem za javnost, posmatrali sa strane. Bilo je tokom prethodnih godina wihovih poziva onima koji su bogatstvo stekli u crnoj ili sivoj zoni da svoje biznise legalizuju i po~nu da pla}aju porez, pa im se ne}e gledati u to kako su stekli svoj “prvi milion”. Ve}ina politi~ara je, ipak, strogo tvrdila da ne}e dopustiti da u srpsku privredu u|e prqav kapital. U javnosti se, pak, stekao utisak da je prqavog novca u srpskoj privredi toliko mnogo da nije problem samo u “prvom milionu” ve} da su mnogi

nastavili da grade svoje bogatstvo posluju}i s one strane, ili makar na ivici, zakona. Da taj utisak nije daleko od istine pokazuju i procene Uprave za spre~avawe prawa novca pri Ministarstvu finansija da se svake godine u Srbiji opere prqavog novca u vrednosti pet procenata doma}eg bruto doma}eg proizvoda. To prakti~no zna~i da je za devet godina, od 2001. godine do danas, u Srbiji oprano desetak milijardi evra. Re~ je o cifri ~ak tri puta ve}oj od cene svih privatizacija srpskih preduze}a u istom periodu! V. ^vorkov


6

POQOPRIVREDA

subota20.mart2010.

PO^ELA SETVA U SRBIJI

Posejati 2,8 miliona hektara U Srbiji je na 2,8 miliona hektara po~ela prole}na setva jarih useva i {e}erne repe. Uslovi za setvu su pogodni, obezbe|eno je dovoqno semena gotovo svih kultura, kao i ve{ta~kog |ubriva. Najve}e interesovawe vlada za setvu kukuruza, koji }e zauzeti gotovo polovinu setvenih povr{ina. Direktor Zavoda za uqane kulture novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Mikli~ je naglasio da ove godine, i pored malog zaka{wewa, treba o~ekivati setvu uqarica na nivou pro{le godine. To zna~i, po wegovim re~ima, da }e suncokret zauzeti oko 160.000 hektara, a soja }e biti posejana na 140.000 hektara, dok je plan da {e}erna repa zauzme 71.000 hektara.

„DNEVNIK” SAZNAJE: SRPSKO–RUSKA KOMISIJA TREBA DANAS DA PREGOVARA U NOVOM SADU

Da nam Rusi otko~e izvoz jabuka Jabuke su nam lane rodile kao nikad u posledwe dve decenije, a vo}ari se hvataju za glavu jer im je propao najva`niji i najve}i posao – s Rusima. Izvoz ovog vo}a u Rusiju, koja nam je bila najzna~ajnije tr`i{te, izjalovio se mnogima, pa tako, recimo, ovih dana na imawima u okolini Novog Sada jabuke "greni smit" ko{taju svega 16 dinara. Na tako niske grane pale su jer su vra}ene iz Rusije po{to ne odgovaraju visokim standardima kvaliteta koje su ovi kupci postavili. Koliko su proizvo|a~i, ali i cela poqoprivreda ugro`eni zbog toga, najboqe govori podatak da smo 2007. godine izvezli 75.000 tona ovog vo}a, mahom na rusko tr`i{te, a lane smo na svetskoj pijaci prodali samo 40.000 tona. Ovaj problem mesecima gu{i vo}are, a struka i dr`ava su stvar uzele u svoje ruke – osnovana je komisija koja treba da kontaktira s Rusima, da bi se stvari {to pre izvele na ~istac i da bi se videlo {ta daqe.

VLADA PRIHVATILA REPROGRAM DUGOVA

Odvodwavawe bez zatezne kamate – Vlada Srbije donela je zakqu~ak o reprogramu dugova poqoprivednicima za naknade za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta za 2008. i 2009. godinu – potvrdio je za “Dnevnik” ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. On je naveo i da je Vlada na prekju~era{woj sednici usvojila zakqu~ak kojim je predvi|e-

no da dugovawa poqoprivrednika iz Vojvodine po osnovu pla}awa tih naknada budu reprogramirana, a to zna~i da }e paorima biti omogu}eno da dugove za odvodwavawe izmire do kraja 2010. godine, bez zateznih kamata. U zakqu~ku se navodi da je Vlada Srbije preporu~ila upravnim odborima javnih vodo-

DNEVNIK

privrednih preduze}a da donesu odluke koje }e omogu}iti odlagawe pla}awa duga, bez zateznih kamata. Dragin je podsetio na to da je poqoprivrednicima iz Vojvodine krajem 2009. godine poslata uplatnica da se naknada za protekle dve godine odmah uplati. – Ministarstvo poqoprivrede se s Vladom AP Vojvodine do-

govorilo da pomogne tim poqoprivrednicima i da uz dopu{tewe Poreske uprave, na Vladi pro|e zakqu~ak o reprogramu tih obaveza i tako se omogu}i poqoprivrednicima da izmire dugove bez zateznih kamata – objasnio je Dragin, dodav{i da je taj dogovor sada i sproveden u delo.

Kako “Dnevnik” saznaje, ve} danas bi ruska strana trebalo da se pojavi u Novom Sadu, na sastanku s na{om komisijom i Generalnim inspektoratom za poqoprivredu. Pomenimo, u avgustu pro{le godine Ministarstvo poqoprivrede je potpisalo Memorandum kojim ruska strana poo{trava uslove uvoza vo}a na svoju teritoriju, i to u pogledu prisustva te-

napomiwu da su izlo`eni dodatnom tro{ku pregleda jabuka, koji staje vi{e od 20.000 dinara. – Rusi su, ne znam iz kojih razloga, uveli kriterijume mnogo stro`e i od onih koji va`e u EU, ali s obzirom na to da su nam oni najve}i kupci, moramo im se prilagoditi. Radna grupa koju smo osnovali priprema predlog kako obavqati za{titu u 2010. godini. U svakom

Rusi su, ne znam iz kojih razloga, uveli kriterijume mnogo stro`e i od onih koji va`e u EU, ali s obzirom na to da su nam oni najve}i kupci, moramo im se prilagoditi (Dr Zoran Keserovi}) {kih metala, nitrita, nitrata i sredstava za za{titu biqa. Kriterijumi koje tra`i Ruska Federacija restriktivniji su od trenutno va`e}ih u na{oj zemqi, pa i u Evropskoj uniji. Bilo je, recimo, slu~ajeva da je nekoliko {lepera vra}eno jer analize nisu ura|ene u sertifikovanoj dr`avnoj laboratoriji. Tako|e, vo}ari

slu~aju, vaqa nam doneti zakon o integralnoj proizvodwi vo}a jer je to preduslov kvaliteta – ka`e prof. dr Zoran Keserovi} s Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, jedan od ~lanova Komisije. [ta nam Rusi zameraju? Gledaju na sve: oblik jabuke, veli~inu, o{te}ewe, koji su pesticidi kori{}eni... Najve}u falinku na{li su

u tome {to na{i proizvo|a~i jabuka najvi{e koriste za{titno sredstvo "kaptan", koje kupci na ruskom tr`i{tu vi{e ne toleri{u. Na{i stru~waci poru~uju da vo}ari treba da budu svesni toga da cena jabuka i vo}a ne}e rasti, i da je potrebno podi}i kvalitet i kvantitet proizvoda. Potreban nam je boqi kvalitet vo}a, a za to

je neophodan dobar rasad, kojeg trenutno na na{em tr`i{tu nema dovoqno, i dobra za{tita. Naravno, uslov je edukacija vo}ara, ali se to kod nas ne radi ni dovoqno ni kvalitetno, ocewuju stru~waci, dodaju}i da imamo i dosta planta`a ~iji je rod visokokvalitetan i ~iji primer treba slediti. S. Glu{~evi}

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE ODRE[ILO KESU ZA INVESTICIJE

Paorima od 250.000 do 30 miliona dinara Ministarstvo poqoprivrede }e ove godine davati podsticaje od 250.000 do 2,5 miliona dinara za nabavku opreme, novih traktora i mehanizacije za proizvodwu povr}a, `itarica i industrijskog biqa. Na ovu vrstu pomo}i mogu ra~unati i oni koji investiraju u objekte za skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda. Wima je nameweno i do 30 miliona dinara, a sto~ari koji nameravaju da nabave kvalitetan priplodni materijal dobija}e do milion dinara. Po obavqenom poslu poqoprivrednicima }e dr`ava vratiti 30, odnosno 40 odsto ulo`enog novca. Podsticaji za nabavku opreme za proizvodwu povr}a, `itarica i industrijskog biqa iznosi}e od 250.000 do 500.000 dinara, za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala do milion dinara, za nabavku novih traktora i mehanizacije za proizvodwu povr}a, `itarica i industrijskog biqa od milion do 2,5 miliona dinara. Podsticajna sredstva za nabavku opreme za utvr|ivawe kvaliteta zrnastih proizvoda bi}e do dva miliona dinara, a investicije u izgradwu i opremawe objekata za skladi{tewe i brendirawe poqoprivrednih proizvoda podsti~u se u iznosu od dva miliona do 30 miliona dinara. Poqoprivrednici }e mo}i da ra~unaju na povratak 30 odsto vrednosti investicije, bez poreza na dodatu vrednost, kada je re~ o nabavci opreme za proizvod-

Novac za silose Za izgradwu metalnih silosa, odnosno silosa minimalnog kapaciteta od 500 tona, podsticaji iznose do deset miliona dinara, a 40 odsto je procenat povrata ulo`enog novca. Za izgradwu hladwa~a i ULO hladwa~a, minimalnog kapaciteta od hiqadu tona, posticaji su najve}i – do 30 miliona dinara. wu povr}a, `itarica i industrijskog biqa, kvalitetnog priplodnog materijala i nabavku nove mehanizacije. Ukoliko su nosioci poqoprivrednog gazdinstva lica mla|a od 40 godina, `ene, s prebivali{tem u marginalnom podru~ju, kao i za poqoprivredna gazdinstva na podru~ju Kosova i Metohije bi}e vra}eno 40 odsto ulo`e-

nih para, bez PDV-a. Isti procenat bi}e vra}en i za nabavku opreme za utvr|ivawe kvaliteta zrnastih proizvoda, u izgradwu i opremawe objekata za skladi{tewe i brendirawe poqoprivrednih proizvoda za sve kategorije korisnika. Pravo na kori{}ewe podsticaja imaju fizi~ka lica, odnosno no-

sioci komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva, udru`ewa i pravna lica. Recimo, za ma{ine i opremu za sto~arsku proizvodwu, kao i za traktorske kabine, podsticaji }e iznositi do 250.000 dinara, a poqoprivrednicima }e biti vra}eno 30, odnosno 40 odsto od pla}enog iznosa, bez PDV-a. Podsticaji za mehanizaciju za obradu zemqi{ta i ma{ine za setvu i sadwu iznosi}e do 500.000 dinara, koliko i za plastenike, sisteme i opremu za navodwavawe i ma{ine za berbu vo}a i povr}a. Za traktore za ratarsku proizvodwu (od 20 do 120 kilovati) dr`ava }e davati najvi{e do 2,5 miliona dinara, za pneumatske sejalice za direktnu setvu semena do dva miliona, za tifone za navodwavawe do milion dinara... Maksimalni iznos podsticaja za opremu za utvr|ivawe kvaliteta zrnastih proizvoda je dva miliona dinara. Pomenimo da se zahtevi za kori{}ewe podsticaja podnose Ministarstvu poqoprivrede, a novac se, onima koji pro|u na konkursu, ispla}uje po zavr{etku investicije i obavqene kontrole. Oni koji dobiju podsticaje du`ni su da ih koriste u skladu s namenom, a za pet godina ne smeju da otu|e ono za {ta su novac dobili. I svu dokumentaciju du`ni su da ~uvaju narednih pet godina. S. Glu{~evi}

U FUTO[KOM ATARU PO^ELA POVRTARSKA SEZONA

Rasa|uju kupus za celu Evropu Ove godine, po svemu sude}i, poznatog futo{kog kupusa bi}e na trpezama {irom Evrope. – Zapo~eli smo proizvodwu ranog kupusa, koji }e za tr`i{te biti spreman krajem maja – rekao je ju~e Milorad Majki} gostima iz Ministarstva poqoprivrede i novinarima , koji su se, u organizaciji ~asopisa “Gazdinstvo”, susreli s povrtarima iz Futoga i okoline. – Ovo su prva ~etiri jutra na kojima se kupus rasa|uje, od ukupno 54. Deo kupusa }e zavr{iti kao sve`a roba u marketima {irom Srbije, a deo }e biti uki{eqen i isto tako prodat velikim marketima – “Markatoru S” i “Idei”. Ugovoren je izvoz na englesko tr`i{te, pregovara se o izvozu u [vedsku, Austriju i Nema~ku. O~ekujem da ove godine, uz pomo} Ministarstva poqoprivrede i poslovnih banaka, pro{irim proizvodwu i zavr{im zapo~ete objekete, po{to je sasvim izvesno da ova roba ima pro|u.

Foto: S. [u{wevi}

Po re~ima pomo}nika ministra poqoprivrede Slobodana Teofanova, ovo je dobar primer poqoprivredne i ruralne prakse, a gazdinstvo poput Majki}evog ima veliku perspektivu. – Mogu re}i da sva gazdinstva koja se bave proizvodwom i pre-

radom kupusa imaju budu}nost – ka`e Teofanov. – Ministarstvo }e podr`avati preradu, ~uvawe i pakovawe, agrobiznis, zapo{qavawe novih qudi... Uredba o agrobiznisu je iza{la i priprema se konkurs, gde }emo davati od 30 do 40 odsto bes-

povratnih sredstava za rekonstrukciju i opremawe pogona, preradu, ~uvawe i pakovawe poqoprivrednih proizvoda u iznosu do tri miliona dinara. Ima}e prava da konkuri{u privatna lica, registrovana gazdinstva, preduzetnici i zemqoradni~ke zadruge. To je uredba koju je na{e ministarstvo prvi put donele i mislim da }e tako biti i ubudu}e. Konkurs }e biti objavqen za dve do tri nedeqe. – Izvozim za Nema~ku, [vedsku, Crnu Goru, od ove godine radim u sa Slovenijom, a u Srbiji radim s “Deltom” i za wih ne mogu da obezbedim doboqne koli~ine robe – ka`e Dragica Jel~i}, koja svoj proizvod – kiseli kupus, veoma dobro plasira. – Pro{le godine sam pro{irila kapacitete za proizvodwu, jo{ nisam sve zavr{ila i nadam se da }u to ove godine uspeti uz povoqne kreditne aran`mane, {to mi je va`no jer je potra`wa velika – ~ak sam imala 250 tone mawka robe. A. Brzak


FEBRUARSKI RAPORT NSZ

Bez posla 29.500 Novosa|ana Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Novom Sadu u februaru je na evidenciji imala 29.463 nezaposlenih, od kojih je ne{to mawe od 56 odsto `ena. Me|u nezaposlenima je 72,5 odsto stru~nih radnika, me|u kojima je najvi{e onih sa sredwom stru~nom spremom a najmawe kvalifikovanih radnika, dok

27,5 odsto nezaposlenih ~ine nestru~ni radnici. Isplata nov~ane naknade za nezaposlene i za privremeno raseqene osobe sa podru~ja Kosova i Metohije za novembar 2009. godine, po~ela je ju~e, saop{teno je iz NSZ. Korisnici novac mogu podi}i na {alterima po{ta. I. S.

Konkurs za dodelu stanova Komisija za re{avawe stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca donela je odluku o raspisivawu konkusa za re{avawe ovog pitawa. Ova odluka i obrazac za prijave na konkurs, mogu se preuzeti od ju~e na internet strani Grada i na pisarnici gradske

Novosadska subota20.mart2010.

A sad, juri{ na GSP K

nih za autbuski prevoz, a nemaju od koga ne{to da tra`e, niti kome da se po`ale. Penzioneri se pak pravdaju da ~e{}e koriste autobuse zbog odlaska kod lekara, a i lekovi su skupi. Imaju i odraslu decu, zaposlenu ili nezaposlenu, koja se u velikoj meri oslawaju na roditeqska primawa, jer ako plate nisu redovne, penzije ne kasne. U Gradskom saobra}ajnom preudze}u ne reaguju na ovakve pri~e jer nisu nadle`ni za celu armiju svojih korisnika. Wih vi{e brine kako iza}i na kraj s definitivnom odlukom o besplatnim kartama, a da preduze}e pritom ne potone u dugove. Z. Deli}

OSNOVAN MOTO KLUB U FUTOGU

„Balkanske ptice” krstare drumovima Qubiteqe dvoto~ka{a i vetra u kosi sigurno }e obradovati vest da je nedavno u Futogu osnovan moto klub „Balkans brds“, koji }e kao i ostali sli~ni klubovi okupqati one kojima je grmqavina motora i miris benzina u krvi. Po re~ima jednog od osniva~a Josipa Mileti}a glavni razlog osnivawa klu-

ba je qubav prema motorima, dru`ewe i zabava. Po wegovim re~ima imaju dobru saradwu s ostalim bajkerskim klubovima, a kako se „Balkanske ptice“ tek zahuktavaju svi koji `ele da postanu wihovi ~lanovi mogu se javiti na broj telefona 064/823 - 4902 (^eda Stojakovi}). B. M.

V REMEPLOV

Zanatlije ne vole konkurenciju Namesni~ko ve}e za Ugarsku naredilo je 20. marta 1783. Magistratu u Novom Sadu da u re-

dove svog gra|anstva odmah primi Damjana Stefanovi}a Kaulicija, ro|enog u Aradu, starog 22 godine, neo`ewenog, kwigovesca. On je odmah platio taksu

O~itavawe stawa na toplotnim brojilima i na vodomerima za toplu potro{nu vodu po~iwe u ponedeqak, 22. marta. Radnici „Novosadske toplane“ bele`i}e martovsku potro{wu. Iz ovog preduze}a mole gra|ane da omogu}e wihovim radnicima pristup mernim instrumentima u podstanicama. Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ona~no je zavr{ena pri~a oko penzionerskih godi{wih karata. I ove godine kao i lane yabe }e mo}i da se vozaju svi penzioneri od 65 godina pa nadaqe, bez obzira kolika im je penzija. I dok jedni smatraju da besplatno vozawe nije zabadava jer izrada godi{we karte ko{ta 750 dinara, drugi su mi{qewa da u dana{we vreme ne mo`e biti ni{ta mufte, ve} da sve treba da ima svoju cenu. Besplatne karte su dobra prilika za diskusiju. Neki ka`u da „penzo{ima“ nisu potrebne besplatne karte, jer ipak imaju neka primawa, a nezaposleni nemaju ni{ta. No i oni imaju raznih potreba, veza-

uprave na Trgu slobode 1. Prijave na konkurs s dokazima dokumentacijom podnose se Komisiji na istoj pisarnici s naznakom “prijava na konkurs – zae{avawe stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodice palih boraca”. Rok za podno{ewe prijava je do 19. aprila. N. V.

O~itavawe tople vode

od osam forinti, stekav{i tako pravo da nasmetano radi svoj zanat. Nije ovo bilo prvi put da najvi{a upravna vlast u zemqi ovako postupi. Jer Novi Sad je privla~io mnoge zanatlije sa strane, a stare novosadske zanatlije su nastojale da na svaki na~in onemogu}e dolazak onih koji mogu da im konkuri{u u radu. Tako je Johan Ritmiler Saksonac, koji je bio ve} dvadeset godina punopravni gra|anin, zvani~no izjavio da je Novom Sadu sasvim dovoqan jedan kwigovezac, ta~nije, on. A odgovoreno mu je da je sam vladar naredio da se „svuda umno`ava broj zanatlija“. N. C.

NOVOSA\ANI DOBILI ITALIJANSKI KULTURNI CENTAR

Deli} Italije u Podgra|u U rodnoj ku}i Bana Jela~i}a, u Beogradskoj 10a u petrovaradinskom Podgra|u, ju~e je vrata otvorio italijanski kulturni centar Kulturne asocijacije “Il Belpaeze”, prvi tog tipa u Vojvodini. Direktor ovog kulturnog centra Paolo Marku}i de Marino, istakao je na otvarawu da }e centar te`iti promociji Italije, ali }e omogu}iti srpskim umetnicima da se afirmi{u kroz ove prostorije. - Kroz rad volontera, profesora italijanskog jezika i uz u~e{}e Novosa|ana, od ovog centra }emo napraviti “antenu” italijanske kulture. U ponudi su jezi~ke radionice, filmovi italijanske produkcije, biblioteka i restoran sa vinskim podrumom – rekao je jo{ de Marino. Otvarawe novosadske fran{ize “Il Belpaeze” predstavqa zna~ajan napredak u {irewu kulture “lepe zemqe” istakla je direktorka beogradskog Italijanskog kul-

stupaju u Beogradu uputimo i ovde, da se prezentuju Novosa|anima poru~ila je Maca.

Ovaj kulturni centar jedna je vrsta pilot projekta za budu}i izgled i funkciju Podgra|a (Petar Mudri) turnog centra Marija Maca, ~iji je osniva~ ambasada Italije. - Amabasada Italije i Italijanski kulturni centar u Beogradu podr`ava}e rad ovog centra i pru`a}e stalnu pod{ku u vidu razmene sadr`aja. @eqa nam je da sve italijanske umetnike koji na-

Predsednik Saveta mesne zajednice “Petrovaradin” Petar Mudri izjavio je za “Dnevnik” da je ovo prvi korak u revitalizaciji “baroknog bisera”. - Ovaj kulturni centar je jedna vrsta pilot projekta, za budu}i izgled i funkciju ovog dela grada.

Ideja je da ovaj deo Petrovaradinske tvr|ave postane zna~ajan, jedinstveni turisti~ki i umetni~ki centar. Na`alost, Suburbium je u lo{em stawu, ali otvarawem ovakvih centara pove}ava se mogu}nost za o~uvawa zgrada - istakao je Mudri. “Il Belpaeze” je asocijacija kulture osnovana s namerom da promovi{e italijanski jezik i kulturu i uka`e na wihove tradicionalne vrednosti. Istorijsko zdawe iz 1745. godine u Podgra|u, s autenti~nim enterijerom, sastoji se od multifunkcionalne sale

“Strega” nazvane po literalnoj nagradi Italije, biblioteke sa 800 naslova na italijanskom jeziku i “Podruma” u kojem se mo`e do`iveti bogata gastronomska strana italijanske kulture. N. Vukovi} Foto: R. Hayi}

VESTI Godi{wi nastup Baletske {kole Baletska {kola priredi}e godi{wi {kolski koncert u ponedeqak u 19 ~asova, na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta. U~estvova}e u~enici osnovne i sredwe {kole odseka za klasi~an balet, savremenu igru i narodnu igru. I. D.

Evropsko plesno takmi~ewe Regionalno plesno takmi~ewe Evropske plesne unije “ESDU Serbian open” koje je kvalifikacioni turnir za nastupaju}e svetsko prvenstvo “Dancestar 2010”, bi}e odr`ano u nedequ na Spensu. Na takmi~ewu koje po~iwe u 12.30 sati, u~estvova}e oko 500 plesa~a iz Srbije, Crne Gore i Makedonije. Tri prvoplasirana para u svakoj kategoriji u~estvova}e na “densfestu 2010” koje }e biti odr`ano od 12. do 16. maja u Pore~u u Hrvatskoj. I. S.

Nov raspored za bazene Zbog Uskr{weg pliva~kog mitinga „Novi Sad 2010“ koji }e se odr`ati danas od 10 do 15 sati smene za gra|anstvo na bazenima Spensa bi}e izmewene. Smene }e se odr`ati od 16 do 18, od 18.30 do 20.30, dok }e no}no kupawe biti od 21 do 23 ~asa. B. M.

Liga{i ~uvaju vodu Gradski odbor Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine obele`i}e u ponedeqak, 22. marta u 10 sati Svetski dan vode. Na po~etku Zmaj Jovine ulice ~lanovi LSVO Novog Sada deli}e promotivni materijal sugra|anima i na taj na~in ukazati na nemerqiv zna~aj {tedwe i o~uvawa tog resursa. Z. Ml.

Poklonite nekome novu {ansu Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u saradwi sa Crvenim krstom Novog Sada ju~e je u Merkator centru organizovao promociju „Budi i ti davalac krvi“. - Ciq promocije je predstavqawe zna~aja davala{tva krvi i motivacija mladih, budu}ih davalaca. A najbitnije je nazna~iti da davawem krvi poklawate nekom jo{ jednu {ansu - poru~ila je saradnica za odnose sa javno{}u Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine Zorica Bjeli}. B. P. P. Foto: N. Stojanovi}

Pe{a~ewe preko ^ota Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra organizuje pe{a~ewe od Osovqa, preko Crvenog ~ota, Brankovca i Zmajevca do Popovice. Polazak je u 8.20 sati s Me|umesne autobuske stanice autobusom broj 78, koji vozi za Beo~in. I. S.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

subota20.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

USKORO UPIS \AKA PRVAKA

Foto: G. Jovi}

I {kole po~ele da se reklamiraju OTVORENO PRVO OD 19 DE^JIH IGRALI[TA

Mali{anima tobogan, vrte{ka, ko{... Otvoreno je prvo od 19 de~jih igrali{ta, na Trgu 1. maja, gde su mali{ani iz de~jeg vrti}a "Zlatna ribica" prvi imali priliku da isprobaju tobogan, vrte{ku i da ubacuju loptu u ko{. Igrali{te se nalazi u kom{iluku wihovog vrti}a, pa }e na prole}e imati gde da se igraju. Pred{kolci su kao prave male patriote, koji vole svoj grad, nosili majice s od{tampanom Petrovaradinskom tvr|avom od lego kockica, koju su na poklon dobili od predstavnika iz ZIG-a. ^lanica Gradskog ve}a za zdravstvo profesorka dr Alek-

sandra Novakov-Miki}, najavila je po~etak velike akcije, u kojoj Grad vodi ra~una o javnom `ivotu i fizi~koj aktivnosti dece. - U planu je i saradwa s Domom zdravqa i Fakultetom za sport i fizi~ku kulturu kako bi na organizovani na~in promovisali zdrav `ivot, a da iskoristimo ono {to nam grad pru`a - rekla je dr Novakov-Miki}. Na ostalih 19 lokacija radovi bi trebalo da budu zavr{eni do 1. maja, ka`u u ZIG-u. Investitor je "Put", avrednost projekta je 30 miliona dinara. I. Dragi}

Upis |aka prvaka u novu {kolsku godinu po~iwe 1. aprila, a za mnoge roditeqe ovo je pravi {ok. Ve}ina ih je u haosu, jer razmi{qa koja je {kola najboqa za wihovog budu}eg prvaka. U mnogim osnovnim {kolama ve} su po~ele da "vrbuju" roditeqe za{to bi trebalo svoje dete da upi{u ba{ u tu ustanovu. Mame i tate su obavezni da upi{u svoju decu koja su ro|ena

trebno da se donosi provera spremnosti od psihologa, koja se pribavqa na komisiji u “Domu zdravqa”. Ova osnovna {kola roditeqe poku{ava da animira i s produ`enim boravkom, za koji ka`u da je specifi~an i sa savremenim metodama u~ewa. Osnovna {kola “Jovan Popovi}” zalepila je plakate po vrti}ima i na taj na~in pozivaju roditeqe da ba{ u

Vakcinacija obavezna Pravilnikom o imunizaciji za decu pre polaska u {kolu predvi|ena je druga revakcinacija (difterija, tetanus), druga revakcinacija oralnom polio vakcinom (de~ja paraliza) i druga revakcinacija MMR vakcinom (rubeola, morbile i zau{ke). Kao i svake godine, preventivni pregledi pred upis u prvi razred osnovne {kole po~iwu u martu. Ove godine na sistematske preglede dolaze deca ro|ena 2003. godine i deca ro|ena do 31. marta 2004. godine. U Novom Sadu je oko 3.500 dece tog uzrasta. 2003. godine i svu decu ro|enu u januaru i februaru 2004. godine. Roditeqi mogu da upi{u i svoje prvake koji su ro|eni posle 1. marta 2004. godine, ali za to je potrebna potvrda psihologa o psihi~koj spremnosti. Primera radi, u osnovnoj {koli “Ivo Lola Ribar” za nije po-

ovu {kolu upi{u decu, a slogan ove {kole je “Za boqu budu}nost za va{u i na{u decu”. Osnovna {kola “Prva vojvo|anska brigada” kao dobar razlog za upis navodi da u~enici imaju izuzetne rezultate u vannastavnim aktivnostima i isto tako da je ova {kola skoro uvek najuspe{nija na sportskim

[kola „Vuk Karayi}” nudi mirnu i radnu atmosferu

takmi~ewima u Novom Sadu. I osnovna {kola “Kosta Trifkovi}” na svom zvani~nom sajtu istakla je za{to bi deca trebala da krenu u wu. Neki od razloga su {to su od Skup{tine Vojvodine progla{eni za jednu od najboqih {kola u Novom Sadu i {to mali{ani u~e u zdravoj, ekolo{ki i estetski unapre|enoj sredini. U osnovnoj {koli “Vuk Karaxi}” smatraju da je wihova prednost u tome {to u odeqewima ima do 20 u~enika i {to je u {koli mirna i radna atmosfera. Tako|e ka`u da je boravak je za u~enike od prvog do ~etvrtog razreda, od 6 do 17 sat i da imaju veliko dvori{te sa mnogo zelenila. Dva sportska terena i sportske sekcije. [kola „Petefi

[andor“ navela je razloge za{to roditeqi da upi{u decu u tu {kolu, a neki od wih su dvojezi~nost, invuzinost. Ka`u da svakodnevno kod dece razvijaju kreativnost, otvorenost i inicijativnost. U osnovnoj {koli „Vasa Staji}“ ka`u da je wihova {kola dobro re{ewe, jer imaju projekat "Bezbedna {kola“. S druge strane, u {koli „Dositej Obradovi}“ smatraju da su najboqe re{ewe, jer su ~etiti godine za redom deca iz ove {kole pokazala da su najboqe pro{la na kvalifikacionim ispitima na upisu u sredwe {kole. U novosadskoj op{tini ima 34 osnovne {kole, a roditeqi svakako imaju te`ak zadatak da izaberu najboqu za svoje dete. Q. Nato{evi}

PENZIONERI STARIJI OD 65 GODINA MOGU DA ODAHNU

Vo`wa autobusom ipak yabe

OD 25. DO 27. MARTA

„Zlatno zvonce” slavi punoletstvo Tradicionalni de~ji festival "Zlatno zvonce" ove godine postaje punoletan, a svoju osamnaestu godinu proslavi}e od 25. do 27. marta. Ovaj festival prethodi prazniku de~je radosti, Vrbici, a u proteklih sedamnaest godina na wemu je nastupilo preko 30.000 talentovane dece. Prema re~ima direktora Centra za kulturnu animaciju Bore Beqanskog, koji organizuje pomenutu de~ju manifestaciju, ciq je pokretawe de~je ma{te i stvarala{tva. Beqanski je, pored Bore Goji}a, jedan od rodona~elnika ovog festivala."Zlatno zvonce" okupqa decu pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta, a uz wih nastupaju i gostuju najboqi kwi`evnici, muzi~ari i glumci. Festival se sastoji od nekoliko tematskih celina, koje afirmi{u de~je likovno, poetsko i muzi~ko stvarala{tvo. Prema re~ima rodona~elnika "Zlatnog zvonceta" ove godine je o~igledna zainteresovanost, jer su dobili 1.000 radova putem konkursa. Program vodi

pesnik Pero Zubac. Za decu pred{kolskog uzrasta organizuje se "Likovna kolonija", koja traje dva dana. Centar za kulturnu animaciju sara|uje s Pred{kolskom ustanovom "Radosno detiwstvo" i zato pred{kolci u~estvuju na ovom festivalu. Urednik ovog programa je likovni pedagog Dragan Jaji}. U okviru Festivala uvedene su i sportske aktivnosti. "Zvonce radosti" organizovano je na principu igre"^ove~e, ne quti se". Postoje ~etiri ekipe, a u svakoj ima po 20 - 30 dece. Kkapiteni su poznati glumci, peva~i ili sportisti. Takmi~ewe }e se odigrati u Osnovnoj {koli "\or|e Nato{evi. Za posledwi dan Festivala pripremqen je kola` program, koji }e obuhvatiti razne umetnosti i nastupe. Od svirawa ~ela, preko horskog pevawa i baleta, do predstavqawa ma|ioni~arskih trikova. Voditeqi programa bi}e Jovica Ti{ma i Slobodan Boda Ninkovi}. I. D.

„Novosadsko prole}e” posetilo 60.000 qudi Posledwi dan "Novosadskog prole}a" koje se zatvara danas u 15 ~asova, nosi naziv "Jo{ malo pa prole}e". Tim povodom u 10 ~asova ispred glavne bine na prvom spratu Spensa bi}e organizovana ekolo{ka radionica "Cvet za kom{iju i lep{i Novi Sad". Na svim izlo`bama ukupno se predstavilo 200 izlaga~a, a tokom prva tri dana manifestaciju je posetilo 60 hiqada qudi. B. P. P.

Poslovdstvo Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad" prihvatilo je predlog gradona~elnika Igora Pavli~i}a i u ponedeqak }e na Upravnom odboru doneti odluku da svi penzioneri stariji od 65 godina imaju pravo na besplatan prevoz u gradskim autobusima. Tako se kona~no zavr{ila pri~a oko penzionerskog prevoza u 2010. godini zapo~eta posle prvobitne Pavli~i}eve preporuke da se odustane od dosada{we prakse i besplatan prevoz omogu}i samo sugra|anima od 65 godina s primawima ni`im od prose~ne penzije. Zbog toga su penzioneri protesto-

vali pred Gradskom ku}om, a skupili su se i ju~e. Pre 12 ~asova stiglo je obave{tewe iz Gradske ku}e da je postignut dogovor. Nov~anu naknadu koju je gradski prevoznik uporno tra`io za besplatne penzionerske karte preduze}e ne}e dobiti, re~eno je iz kabineta gradona~elnika, uz obja{wewe da o tome ~elnici grada nisu ni razgovarali s predstavnicima GSP-a. Zamenik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi} kazao je da se gradska penzionerska organizacija slo`ila da se naredne godine razgovara o uvo|ewu kategorija, koji }e pen-

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

zioneri i pod kojim uslovima, uzimaju}i u obzir visinu penzija mo}i da u`ivaju u poslastici gradskog preduze}a. GSP je do sada izdao preko 11.000 besplatnih godi{wih karata penzionerima ~ija su primawa ni`a od prose~ne penzije. Za tu kategoriju karte su se izdavale na {alteru MAS-a na Bulevaru Ja{e Tomi}a a izrada godi{wih karata ko{tala ih je 750 dinara. Po toj ceni sigurno }e od naredne sedmice biti i godi{we karte za kategoriju sugra|ana ~ija su primawa ve}a od prose~ne penzije. Z. Deli}

Fale jo{ samo kabine na sprat ^itam Dnevnik samo 54 godine. Do tada sam gledao slike u wemu. Za sve te godine nisam video takvu ulizicu gradona~elniku Novog Sada, kao {to ste Vi, sa brojem 063/512... Pa to je neverovatno {ta pi{ete ve} danima u ciqu podr{ke i hvalospeva gradona~elniku kao da su sutra izbori! Da li ste Vi ro|ak, ili drug ili... jedan jedini od oko 350.000 gra|ana?! Ajd’ u zdravqu! 063/523… *** Gospodine Bubwevi}u, hvala vam {to je Gradsko ve}e, na ~elu sa vama i novim Savetom donelo kona~nu pravilnu i zakonitu odluku da gra|ani nisu du`ni da preko „Informatike“ pla}aju video nadzor na kriznim saobra}ajnicama, ispred {kola i dr, jer su to javna mesta i povr{ine na buxetu dr`ave i lokalne samouprave. 061/1136… *** Predla`em upravi [tranda da podignu kabine na sprat, ionako ve} jedno-drugom stoje na glavi. Koje ovo smislio alal vera? Ti qudi ne znaju {ta je [trand. 064/1534...

*** Veli~a se stalno rad policije, koji je zapravo te{ki nerad! Ova policija je jako slaba! Nikad gora! U`as! Postignuti rezultati kojima se hvale su jako lo{i. U uslovima pod kojim rade, rezultati treba da su barem pet do {est puta ve}i! Nisam laik, pa znam! Da nije tako ne bih smeo pisati ovako. Pozdrav! 063/523…

*** Da li ste znali da kao preduzetnik u bilo kojoj banci u 99 odsto slu~ajeva ne mo`ete podi}i kredit ~ak ni za name{taj? A ista drskost ih ne spre~ava da vam godi{we uzimaju proviziju i do 100.000 dinara na konto uplate pazara i naloga za prenos!!! Kako be{e lepo vreme kad smo imali SDK-a za platni promet pa se uvek znalo ko kosi a ko

*** Moli se Super Deka da „smiri“ Otpornu Babu :-) @ivela qubav :-) Izviwavam se ali stvarno nisam mogao da odolim :-) 064/3339…

vodu nosi. U svakom slu~aju stotinu banaka nije niklo zarad naroda ve} svojih intesesa... 063/1190… *** Gospodine Santra~u iz Vodovoda, za potrebe urednog

funkcionisawa vodovodnog sistema i snabdevawa gra|ana vodom potrebna su, naravno, ogromna sredstva. Apelujte na gradske oce da ih mawe tro{e na minornije stvari kao sto su preskupo ure|ewe Limanskog parka, do~eci novih godina i sli~no, pa }e vi{e buxetskih sredstava ostati za prioritete. Mi, gra|ani smo korektor vlasti!! Na{im glasovima na izborima dajemo im mandat da upravqaju. 062/8948… *** Po{tovani sugra|ani - da ne ka`em sapatnici, iako to zaista jesmo. SMS poruke su jedino ali zasigurno samo prividno sredsvo da javno izrazimo svoje mi{qewe. Svi mediji - i {tampani i elektronski - postali su neprobojni za, naravno, objektivnu kritiku na ra~un onih koji su na vlasti. Pitam se kakve smo to onda promene izdejstvovali nagutav{i se suzavca 5. oktobra 2000?? A, neosporno je da smo i{li u Beograd da izdejstvujemo PROMENE!!! Pritisnite one koje birate, jer mi ne glasamo ve} biramo, mi gra|ani smo korektor vlasti. A oni koji na izborima pobede, dok su na vlasti, upravqaju na{im `ivotima!! I to je ~itava filozofija. Ako mislite da znate kako treba, ne odustajte. Jer, shvatimo jednom za svagda, `ivot je u na{im rukama. Neodustaju}a biv{a otpora{ica, koja se posle pada ne-Milo{evi}a, izvinite, {ta da radim kada mu je prezime simpati~no za igru re~i, nije priklonila ni jednoj stranci, po{to preferira slobodoumqe i samostalnost! 062/8248…


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

KAPITAL SLABO ULAZI U NOVI SAD

Investitore mu~e kriza i nesigurnost Neuspela prodaja gradskog gra|evinskog zemqi{ta na nedavnoj licitaciji pokazala je da je kriza zapravo stigla i u na{ grad, ali i {ire. Na licitaciji uop{te nije bilo potencijalnih kupaca. Ali zamenik gradona-

lo du`e. Verovatno, nagla{ava, zbog krize kapitala u svetu i zbog, jo{ uvek, nepovoqnih bankarskih kredita. - Obogati}emo ponudu, a visina cene gra|avinskog zemqi{ta nije razlog {to na licitacija-

prilikom pazara parcele postaju automatski vlasnici, kako je to sada regulisano Zakonom o izgradwi i planirawu. Ranije su bili samo zakupci. Iz Udru`ewa investitora Novog Sada, Mladen Pavlovski ka`e da neuspele licitacije pokazuju da je kod nas i daqe ulagawe veliki rizik. Investitori nemaju garancije ni od dr`ave niti su povoqni krediti, a strani ulaga~i samo na re~ima imaju podr{ku dr`ave. Zbog toga, Pavlovski isti~e, stranci su nesigurni u plasman svog kapitala. - Kod nas se neprekidno otvaraju trgovinski lanci, dakle razvija se uslu`na delantost. A {ta je s proizvodwom, od we se `ivi i razvija i kapital i dr`ava- poru~uje Pavlovski i dodaje da je masa proizvodnih firmi ili pred zatvarawem ili radi na ivici rentabilnosti. Z. Deli}

"Big Cee" jedino siguran Za sada je sigurno da }e izraelska kompanija "Big Cee" graditi tr`ni centar na Sentandrejskom putu. Po~etni radovi oko pripreme zemqi{ta za gradwu su u toku. Za sada drugih investicija nema. Pretpostavqa se da }e gradski buxet zbog neuspelih licitacija biti tawi, bar za sada, za oko 450 miliona dinara. ~elnika Sa{a Igi} smatra da situacija nije alamantna, jer, kako nagla{ava, u pro{loj licitaciji dve su na{le kupce. Igi} tvrdi da ima zainteresovanih investitora, da su ~elnici grada u kontaktu s wima, ali kada do|e vreme da investitori odre{e kesu, premi{qaju se ma-

ma nije bilo kupaca. Naprotiv, na Gradskom ve}u smo ~uli od predstavnika ZIG-a da se niko od kandidata nije `alio na skupo gra|evinsko zemqi{te - isti~e Igi}. Nagla{ava, da vreme za investicije tek dolazi. Veli da su stranci slabo obave{teni da

PO^ELA SEZONA LETWIH BA[TI A 12 LOKALA VE] DOBILO DOZVOLU

Inspektori ka`wavaju sun~awe na crno Lepo vreme izmamilo je na ulice ve}inu Novosa|ana, a mnoge kafexije su zbog toga ve} postavile letwe ba{te. Najvi{e ih ima u centru grada, a polako po~iwu da ih iznose i oni u drugim delovima Novog Sada. Zbog toga }e komunalna inspekcija ovih dana raditi poja~ano, kako bi se uverili da su svi pribavili re{ewa o postavqewu. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da je prekju~e izdato 12 re{ewa za postavqawe letwe ba{te. - Neke dozvole su ve} izdate, a dobili su ih “Gondola”, “Lanterna” zatim, dve ba{te u Ulici Laze Tele~kog, Bistro i skoro svi lokali

du` Zmaj Jovine ulice. Tako|e, inspektori su ju~e napravili i dva zapisnika za nelegalno postavqawe ba{ti, a

Kontejneri na Telepu Radnici JKP “^isto}e” ba{tenski otpad }e u ponedeqak odnositi iz Banati}a, Satelita, [angaja, kao i iz Kisa~a i Budisave, a spakovani otpad pred ku}u treba izneti do {est sati ujuto. Tokom vikenda, kontejneri za krupni otpad bi}e postavqeni u Mesnoj zajednici “Nikola Tesla”, u Suboti~koj ulici preko puta broja 26, na uglu Neimarove i Ulice Koste Abra{evi}a, u Uli-

ci Adi Endrea kod broja 25 i na uglu Bulevara Evrope i Ulice Geri Karoqa. Od sutra do utorka, krupni otpad bi}e odno{en sa podru~ja MZ ”Bratstvo”, a kontejneri }e stajati u Banijskoj ulici iza “Albe” i na uglovima Sentelekijeve i Ulice ]irila i Metodija, Ulice Varga \ule i Petefi [andora i na uglu Ulice Jovana Popovi}a i Ki{ Ernea. I. S.

DSS POKRE]E PETICIJU

Sajlovu status MZ Gradski odbor Demokratske stranke Srbije danas pokre}e akciju prikupqawa potpisa za peticiju, kojom }e se tra`iti da novosadsko naseqe Sajlovo dobije satatus mesne zajednice. Akcija po~iwe u 10. 30 sati u Ulici Gorwe Sajlovo, ispred objekta gde je trebalo da bude nesu|eno sedi{te MZ “Sajlovo”. GO DSS podse}a da je ovaj deo grada, udaqen tek pet kilometara od centra Novog Sada, vladaju}a koalicija potpuno zaboravila. I. S.

„Vesela korwa~a” slavi 19 godina Pozori{te “Vesela korwa~a”, Pa{i}eva ulica 34, proslavqa 19 godina od osnivawa i zbog toga }e u nedequ biti organizovane predstave, izlo`ba i koncert. U 17 ~asova po~iwe predstava za decu “Goli{avi car”, po tekstu Pavla Jankovi}a-[oleta. Ulaz na je besplatan, ali se ulaznice moraju rezervisati na sajtu www.veselakornjaca.com ili na telefon

661-3328. Otvarawe novog izlo`benog prostora galerije “Hodnik 34" po~e}e u 19 ~asova gde }e mo}i da se pogledaju pozori{ne fotografije. Koncert “Muzika na sceni” koji najavquje serijal tematskih koncerata na kojima }e se u`ivo izvoditi muzika i predstava mjuzikla i filmova, po~iwe u 20 ~asova. A. V.

re~ je o dva lokala na Spensu – ka`e Jakovqev. Prema wegovim re~ima, svi koji su dostavili zahteve, ukoliko zadovo-

qe kriterijume gradske komisije komisije, u najkra}em roku dobi}e re{ewa. Trenutno se ona obra|uju u upravi za komunalne poslove a, kako od Jakovqeva saznajemo, u ovoj upravi se radi punom parom kako bi svi zahtevi bili isporu~eni u najkra}em roku. Cena takse za letwe ba{te nije se mewala od pro{le godine i, primera radi, kvardatni metar u centru grada ko{ta 16 dinara po danu. U delu gde je pe{a~ka zona cena se uve}eva za 100 posto. Kada su u pitawu kazne, Jakovqev isti~e da mandatna kazna staje 10.000 dinara, dok su kazne kod sudije za prekr{aje od 2.500 do 500.000 dinara. Q. Na.

NARODNA PARTIJA NESTRPQIVO ^EKA 1. APRIL

Rekonstruisati gradsku vlast

^lan predsedni{tva Narodne partije Neboj{a Kora} izjavio je na ju~era{woj konferenciji za medije da je 1. april, datum do kog se o~ekuje da gradski funkcioneri koji obavqaju dve funkcije treba da podnesu ostavku na jednu od wih, idealna prilika da se pokrene preko potrebna rekonstrukcija vlasti u Novom Sadu. On je stav Narodne partije objasnio ~iwenicom da bi odstupawe funkcionera koji su u sukobu interesa od po-

slani~kih mandata u Skup{tini Vojvodine u izbornim jedinicama gde su birani po ve}inskom sistemu podrazumevalo organizovawe novih izbora. - Me|utim, ukoliko se odlu~e da zadr`e mesto u pokrajinskoj zakonodavnoj vlasti, na funkcijama u gradu mo`e da ih zameni neko sposoban da re{i nagomilane komunalne probleme i sve te`u ekonomsku situaciju. – kazao je Kora}. I. S.

subota20.mart2010.

9

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Broj milionera utrostru~en Porez na dohodak gra|ana u Sremskim Karlovcima prijavila je 21 osoba, {to je bezmalo tri puta vi{e nego lane, kada je bilo svega osam prijava. To zna~i da je svako od prijavqenih pro{le godine imao ukupan dohodak ve}i od 1.589.292 dinara, koliki je bio limit. Za one koji tu obavezu nisu ispunili, ili su to u~inili sa zaka{wewem, kao i onima koji su u obrasce uneli neta~ne podatke, predvi|ene su kazne od 5.000 do 50.000 dinara. Rok za podno{ewe prijava istekao je 15. marta. Z. Ml.

ODZVONILO PRODAVCIMA AUTOMOBILA NA BESPLATNIM PARKIRALI[TIMA

Uvodi se bela parking zona

Gradsko ve}e je dalo saglasnot na predlog Gradske uprave za saobra}aj o uvo|ewu bele parking zone u Novom Sadu. To zna~i da }e se na svim parkirali{tima koja su sada povremeno pod naplatom zbog odre|enih manifestacija, poput onog preko puta Sajma i parkinga kod Najlon pijace gde se ostavqawe vozila napla}uje vikendom, od narednog meseca parking pla}ati svaki dan kao i svuda u gradu. - Ima dosta mesta u Novom Sadu gde se ostavqawe automobila pla}a samo u pojedinim situacijama. Takav je slu~aj, reci-

mo, sa prostorom kod Sajma. Naplata va`i kada se odr`avaju sajmovi, dok ostalo vreme tu automobile ostavqaju stanari okolnih zgrada, ali i prodavci polovnih vozila. Wima je lak{e da ovde izlo`e automobile umesto da ih voze na Najlon, gde se prodajno mesto napla}uje. Od prve polovine narednog meseca na svim takvim mestima parking }e se napla}ivati. Zapravo, kupova}e se dnevna karta bez vremenskog ograni~ewa - rekao nam je ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi}. B. M.

Zamena o{te}enih kanti za sme}e Javno komunalno preduze}e "^isto}a" isporu~i}e u sredu, 24. marta karlova~koj op{tini 150 novih kanti za sme}e u zamenu za o{te}ene. Nadle`ni iz Odeqewa za komunalno-stambene poslove i za{titu `ivotne sredine }e tog dana od 9 do 17 sati deliti kante gra|anima po redosledu prijavqivawa. U zakazano vreme, oni treba da do|u u Ulicu patrijarha Raja~i}a 1 i sa sobom ponesu li~nu kartu, ra~un "Informatike" kao dokaz da pla}aju izno{ewe sme}a i staru kantu. Na~elnik komunalnog odeqewa Milivoj Duvwak ka`e da }e telefonom biti obave{teni oni gra|ani koji treba da do|u po kante, po{to se wih 431 prijavilo za zamenu. Kada }e ostali dobiti nove posude za sme}e, Duvwak nije znao da ka`e, ali je naglasio da to zavisi od "^isto}e".

Iskqu~ewa struje Novi Sad: Ribarsko ostrvo od 8 do 12 ~asova. Beo~in: Naseqe Dunav i zona male privrede (tercijalne vrednosti) od 9 do 12 ~asova.

- Mi smo pozvali gra|ane da se prijave ukoliko imaju o{te}ene kante i o tome obavestili "^isto}u" - obja{wava Duvwak. - Za sada je dogovorena zamena 150, me|utim, nije precizirano ho}e li i kada ostatak biti zamewen. Gra|ani nam se i daqe javqaju i insistiraju da budu uvr{teni u spisak , ali do daqweg ne}emo primati nove prijave. Duvwak napomiwe da za Karlov~ane va`e ista pravila kao i za korisnike "^isto}inih" usluga na teritoriji Novog Sada, a to zna~i da o{te}ene kante mogu da donesu direktno u sedi{te preduze}a na Sentandrejskom putu i uz li~nu kartu i "Informatikin" ra~un, dobiju drugu. Postoje}e kante Karlov~ani su dobili od svoje op{tine 2007. godine. Tada je lokalna vlast kupila 3.000 komada za 5,7 miliona dinara. Z. Ml.


subota20.mart2010.

c m y

10

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: “Alvin i veverice 2” (11, 17.30), „Nepobedivi” (19, 21.15) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Papa Jovana” (18.30), “U vazduhu” (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “Ujkin san” (19.30), Kamerna scena: “Yepovi puni kamewa” (20.30). Pozori{te mladih, mala sala: “An|eoska bajka” (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, “Novi Sad grad kakvog vi{e nema” (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Odaziv na poruku pro{losti” (do 31. marta). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu”, “Vez po pismu - pismo po vezu” (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Mirjana Kruni} iz Nove Pazove (mu{ko i `ensko), DEVOJ^ICE: Vesna Ki{, Jelena Bo`i}, Vesna Pade`anin, Jelena Stamekovi}, Milanka Popovi}, Fang Ksiorong, Du{ica Sando iz Novog Sada, Sukreta Sapi iz Beo~ina, Jasna Stanojevi} iz Sremske Kamenice, Mirjana Kosanovi} iz In|ije, Vesna Li{i} iz Mo{orina i Gordana Bogdanovi} iz Apatina, DE^ACI: Aleksandra Ra{qanin, Vesna Vasiqevi}, Dragana Filipovi}, Jelena [ebuj, Branislava Vukeli} iz Novog Sada, Nada Obradovi} iz Veternika, Viktorija Zakinski Toma iz Temerina, Hargija Buza{ iz Be~eja, Sandra Mu{icki iz \ur|eva, Sonja ^akan iz \ur|eva, Marijana Terzi} iz Petrovaradina, Kristina Oxi} iz Be~eja.

SAHRANE Na novosadskom Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Vera Petra Soldatovi} (1922) u 9.45 ~asova, Bo`a Janka [egrt (1949, urna) u 10.30, Momir Novaka Peuli} (1946) u 11.15, Nikola Milana Porobi} (1951, ispra}aj) u 12.45, Vladimir Petra Tama{ (1949) u 13.30, Jelena Marka Popmihajlov (1942) u 14.15, Milena Milan Kostadinovi} (1946) u 15 i Milo{ Midraga Tasi} (1941) u 15.30 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Du{an Mili}a Peki} (1949) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

TELEFONI

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK PRIPREME ZA OTVARAWE GRANI^NOG PRELAZA

je predsednik op{tine Ilija Vojinovi}. – Ovaj prelaz bi puno zna~io ne samo za za kikindsku, ve} i za druge op{tine. Direktno bi uticao na razvoj Severnobanatskog okruga. Imamo zahteve odnosno potpise 44 firme u okrugu koje tra`e hitno otvarawe granice upravo na ovom mestu. - Od na~elnika slu`be za granice Ministarstva spoqnih poslova Save Stankovi}a stigla su i uveravawa da }e se na dnevnom redu Vlade Skup{tine Srbije u naredna tri meseca na}i i odluka o otvarawu me|udr`avnog prelaza izme|u Rumunije i Srbije kod Nakova - objasnio je Branislav ^olak i dodao da je tu i podr{ka relevatnih ~inilaca u rumuniji koji su iskazali spremnost za otvarawe ovog prelaza.

Put u du`ini od oko 150 metara trebalo bi da se pro{iri do grani~ne linije, neophodno je i postavqawe dva kontejnera, kao i podizawe carinarnice, odnosno nadstre{nice za carinike. U naredna tri meseca bi}e ura|ena predra~unska vrednost radova nakon ~ega bi zapo~elo podizawe neophodne infrastrukture. Sa Javnim preduze}em „Putevi Srbije” bi trebalo usaglasiti pro{irewe puta s obzirom da se radi o magistralnoj saobra}ajnici. Grani~ni prelaz kod Nakova dobi}e sasvim drugu dimenziju izgradwom novog puta od I|o{a prema Adi koji }e biti povezan sa novim mostom na Tisi. Tada }e stvoriti najkra}a putna deonica na liniji Osijek-Kikinda-Temi{var. A. \.

Za |ake i rekreativce \UR\EVO: Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} ju~e je sve~ano otvorio novoizgra|enu fiskulturnu salu u O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” u \ur|evu. Sve~anosti je prisustvovao i pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{, zamenica pokrajinskog sekretara za obrazovawe Svetlana Vujovi}, predstavnici Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, kao i brojni prijateqi {kole, nastavnici i |aci. Predsednik Pajti} je ovom prilikom izjavio da osnovna {kola u \ur|evu postoji 100 godina i da je red da u~enici kona~no imaju fiskulturnu salu dostojnu 21. veka. - Vlada AP Vojvodine je preko Fonda za kapitalna ulagawa u posledwe dve godine realizovala preko hiqadu projekata, od kojih su neki ve} zavr{eni, a

ostali se zavr{avaju. Fiskulturna sala u ovoj {koli nije namewena samo |acima, ve} i svim gra|anima \ur|eva koji `ele da se u woj rekreiraju - rekao je

VELELEPNO ZDAWE U BA^KOJ PALANCI ^EKA SUDSKU PRESUDU

Zgrada pozori{ta propada 18 godina Dobitnici godi{wih novinarskih nagrada: Benedek Molnar ^iko{, Klara Arawo{ i Viktor Cendir

Priznawe novinaru „Dnevnika” KAWI@A: Udru`ewe novinare Kawi`e na godi{woj skup{tini za predsednika je izabralo Ota Reriga, a za ~lanove Izvr{nog odbora Ivana Lasla, Jo`efa ^apeka, Milorada Mitrovi}a i Klaru Arawo{. Dobitnici godi{wih novinarskih nagrada su Viktor Cendir (Info TV), Klara Arawo{ i Benedek Molnar ^iko{ („Uj kani`aji uj{ag”), dok je novinaru „Dnevnika” Miloradu Mitrovi}u pripalo posebno priznawe za objektivno izve{tavawe iz ove sredine. Ovom prilikom predsednik Udru`ewa novinara Kawi`e Oto Rerig i predsednica

Udru`ewa ma|arskih novinara Vojvodine Livija Tot potpisali su sporazum o saradwi dve organizacije. Pre odr`avawa Skup{tine na sve~anosti u maloj sali Skup{tine op{tine Kawi`a dodeqene su nagrade sredwo{kolcima za najuspe{nije novinarske radove na konkursu raspisanom na vi{e tema. Nagrade su pripale u~enici Gimnazije u Novom Kne`evcu Riti Arawo{ iz Kawi`e i u~enicima kawi{kog Sredwo{kolskog centra „Besede{ Jo`ef” Endreu Ujhaziju, Andoru ^asaru, Valentinu Totu i Katalin Sabo. M. Mr.

SKUP[TINA GRADA USVOJILA BUYET

Vredan poverewa, ili nerealan SUBOTICA: Nakon deset i po sati odbornici Skup{tine grada preksino} su zavr{ili sednicu na kojoj je, izme|u ostalog, usvojen i buxet za ovu godinu. Obrazla`u}i predlog buxeta za 2010. godinu, {efica Slu`be za finansije Dubravka Rodi} je rekla kako je korisnicima gradskog novca preporu~eno da pri formulisawu zahteva budu racionalniji zbog ve} smawenog priliva novca. « - Ukupan obim buxeta za 2010. planiran je u iznosu od 3.684.305.000 dinara, {to je u odnosu na pro{lu godinu svega 96,76 odsto. Zajedno sa parama iz ostalih izvora indirektnih korisnika, planiranih u visini od 804.854.000, ukupan obim novca trezora Grada Subotice planiran je u iznosu od 4.489.159.000 dinara» - rekla je Dubravka Rodi}. Mimo o~ekivawa, rasprava o buxetu nije trajala najdu`e u odnosu na ostalih 25 ta~aka dnevnog reda, ali su primedbe na wegov ra~un stizale najve}im delom iz redova Saveza vojvo|anskih Ma|ara. [ef odborni~ke grupe SVM-a Jene Maglai rekao je kako je ovako izra|en buxet p « revi{e optimisti~an, nerealan i pun protivre~nosti», te da se iz wega ne vidi {ta je strategija Grada za ovu godinu, tj. koji su prioriteti na koje }e se sredstva tro{iti. On je rekao kako je lokalna samouprava u pro{loj godini ostvarila ukupan priliv od oko 2.950.000.000 dinara, te da se ove godine mo`e o~ekivati jo{ mawe novca. I « ako tokom rasprave nekoliko puta spomiwan, gradona~elnik Sa{a Vu~ini} prekju~e nije iza-

{ao za govornicu objasniti su{tinu ovogodi{weg buxeta. Ipak, u izjavi za D « nevnik» on je rekao kako je bud`et za 2010. mawi skoro za milijardu dinara u odnosu na 2008. godine, te da je stoga obim sredstava smawivan u svim oblastima. -« To nisu okolnosti koje mo`ete lako prebroditi i ako bismo tu milijardu poku{ali nadomestiti dodatnim dizawima komunalnih taksi i izmi{qawem novih poreza bojim se da ne bismo postigli pozitivan u~inak nego bismo gra|ane dodatno opteretili» - rekao je Sa{a Vu~ini}. Kada je re~ o nastavku radova na kapitalnim investicijama gradona~elnik je rekao kako su one mnogo vi{e vezane za finansirawe iz republi~kog i pokrajinskog nego li iz gradskog bud`eta, te da }e, preko tri firme koje su nastale iz Direkcije za izgradwu grada, nastojati zadr`ati iznos od preko 800 miliona dinara, te jo{ oko 200 miliona dinara za asfaltirawe iz Pokrajine {to }e, kako je naveo, ovu godinu ponovno obele`iti starim sloganom „« Mi gradimo poverewe»”. Osim buxeta, odbornici su prekju~e usvojili niz drugih zna~ajnih odluka, poput one o utvr|ivawu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, o zadu`ivawu Grada za finansirawe kapitalnih investicionih rashoda, Planu detaqne regulacije C « entra i, davawu ovla{}ewa za potpisivawe sudskog poravnawa s novosadskom tvrtkom d.o.o. „«Holteh gradwa”», te re{ewa o otpisu obaveza DP „« Zadruga ^antavir”». Z. Romi}

BA^KA PALANKA: Kada je 1992. godine, dosta pompezno, po~eta izgradwa pozori{ta, niko nije slutio da }e narednih 18 godina velelepno zdawe propadati nao~igled svih. Dodu{e, jo{ kada je birana lokacija bilo je onih koji su kritikovali urbaniste koji su dozvolili da se jedan tako kapitalan, skup i lep objekat prosto sakrije od o~iju qudi koji prolaze centrom grada. Pozori{te je samo ozidano i pokriveno, ali unutra{wost nikada nije zavr{ena, a sve {to se radilo bilo je sakriveno vi{espratnicama u ~ijem je dvori{tu podignut ovaj objekat. ^ak ni najve}i pesimisti nisu mogli da pretpostave da }e Pozori{te punih 18 godina „dremati” u ne~ijem dvori{tu, a zub vremena odavno je na~eo fasadu. Stanari okolnih zgrada ka`u da s prole}em po~ne da buja korov, a iz godine u godinu sve je vi{e glodara. Do pre par godina ova o~ito proma{ena investicija umela je da se na|e u `i`i na lokalnoj politi~koj sceni i to obi~no u vreme izborne kampawe. Potom bi i nova-stara vlast i opozicija ponovo sve zaboravqali. Da cela stvar bude te`a doprineo je sudski spor izme|u izvo|a~a radova i lokalne samouprave. To traje godinama, a kada }e biti okon~an niko ne mo`e da ka`e. Zna se samo jedno – ko god da izgubi parni~ewe mora}e puno da plati. [u{ka se da je izvo|a~ radova i zvani~no vlasnik ne samo dela ve} i cele zgrade pozori{ta. ^ak je bilo ideja da op{tina odustane od ovog zdawa i sve pokloni izvo|a~u,

11

PAJTI] OTVORIO FISKULTURNU SALU U \UR\EVU

Preko Nakova br`e i jeftinije KIKINDA: Skup{tina op{tine Kikinda ministarstvima unutra{wih i spoqnih poslova uputila je zahtev za otvarawe me|udr`avnog grani~nog prelaza kod Nakova sa Republikom Rumunijom. Gotovo sve je u nadle`nosti ovih ministarstava, a podnet zahtev je u skladu sa Zakonom o granici. Malograni~ni prelaz Nakovo-Lunga zatvoren je 10. jula 2004. godine. Tim povodom predstavnici lokalne samouprave predsednik op{tine Ilija Vojinovi} i ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za infrastrukturu Branislav ^olak i sekretar Regionalne privredne komore Sa{a Tanackov obi{li su grani~ni prelaz. - Lokalna samouprava spremna je da u~estvuje u podizawu neophodne infrastrukture – izjavio

subota20.mart2010.

jer je, navodno jeftinije izgraditi novu zgradu. Me|utim, sada je ispalo da Ba~koj Palanci pozori{te i ne treba. Oni koji su ro|eni godine kada je zapo~eta ova zgrada sada su punoletni mladi qudi, a kao i svi stariji qubiteqi pozori{nih predstava svoje potrebe zadovoqavaju u nekom od pozori{ta u Novom Sadu, ili u nekom od beogradskih teatara gde ih vode pojedine ovda{we turisti~ke agencije.

Oni koji u ovoj pri~i vide i ne{to vi{e od pozori{ta ka`u da za ovakvu decenijsku „ujdurmu” mora neko i da odgovara. Ali, ova pri~a kao da nema ni po~etak ni kraj. Jer, oni koji su ve} bili na vlasti kada je zgrada zapo~eta kasnije su tvrdili da je oni nisu mogli ni teoretski da zavr{e, a da je to trebala da uradi vlast posle wih. Oni koji su dolazili tvrde da je od po~etka sve bilo okrenuto na tumbe i da za ovakav epilog nisu oni kri-

vi ve} oni koji su sve dogovarali. Da cela pri~a dobije jo{ gori prizvuk potrudili su se i oni koji su sa istim izvo|a~em radova na pozori{tu ugovarali izgradwu stanova solidarnosti iz op{tinskog Fonda. Pre tri godine je oko tridesetak porodica isplatilo stanove u koje je trebalo odavno da se usele, ali ta vi{espratnica zvrji prazna, a ceo predmet je pred sudom. Ko kome nije platio, odno-

sno ko }e platiti grdne {tete verovatno }e zabrinuti lokalnu samoupravu u slu~aju da op{tina izgubi sudske sporove. Nezvani~no spomiwe se na desetine miliona dinara, pa ~ak i na stotine. Takve su cifre ve} opasne i po op{tinski buxet, odnosno funkcionisawe lokalne samouprave. Qudima koji su upoznati sa ovim slu~ajevima najvi{e smeta sporo re{avawe, a u novu zgradu pozori{ta izgleda niko ne}e. M. Suyum

IZLO@BA DIZAJNERA NAKITA I ODEVNIH PREDMETA U KULTURNOM CENTRU U RUMI

Radost {arenih perlica RUMA: Mala sala Kulturnog centra u Rumi bila je preksino} pretesna da primi sve one koji su `eleli da vide tro~asovnu izlo`bu dizajnera nakita i odevnih predmeta, koji su po pozivu NVO „Za zdrav `ivot” iz Rume, do{li iz Beograda, Subotice, Kragujevca, Kule, Smedereva, Rume, Putinaca. Dvadesetak izlaga~a, mla|ih dizajnera, prikazali su na ovoj izlo`bi, koja je trajala samo tri ~asa, jer organizator NVO „Za zdrav `ivot” nije imala novca da izlo`beni prostor zakupi na du`e vreme, kako bi {to vi-

{e posetilaca moglo da vidi ru~no ra|eni nakit od doma}ih materijala, pored koga su dame uzdisale, jer, ovde je izlo`eno ne{to {to se ne mo`e videti u prodavnicama nakita. Mladi dizajneri su, kreiraju}i svoj nakit, pustili ma{ti na voqu, pokazali ogromnu kreativnost i, kako reko{e neke go{}e, re~ je o nakitu koji baca u senku i najpoznatije svetske kreatore, koji svoj nakit cene prema koli~ini utro{enog zlata, dragog kamena, dijamanata, a tek onda prema na-

~inu izrade. Kod na{ih mladih kreatora, kao {to su studentkiwa Vedrana Brankovi} iz Beograda, nakit je ra|en od doma}ih materijala, stru~no i sa qubavqu, nema zlata, srebra, dijamanata, ali pleni pa`wu i izaziva uzdahe kod lep{eg pola. - Meni je ovo hobi, sve radim ru~no i sa mnogo qubavi i ve~eras na ovoj izlo`bi sam videla koliko ovako ra|en nakit izaziva pa`wu posetilaca - pri~a Vedrana Brankovi}. - Ja sam student turskog jezika i kwi`evnosti, nikad do sada nisam razmi{qala da se posvetim izradi nakita, me|utim, od ve~eras, ko zna, ako bude jo{ ovakvih izlo`bi, vide}u i doneti odluku. Smederevka Suzana Gigi} izlo`ila je ru~no ra|en nakit, narukvice, ogrlice, ali i dizajnirane lampe. Pored izlo`enih primeraka unikata, neki posetioci su odmah `eleli da kupe pojedine komade nakita, me|utim, kako ovo nije bila prodajna izlo`ba, razmewivani su telefoni i vizitkarte. Beogra|anka Beba Per la Geko izlo`ila je nakit od sitnih staklenih perlica. - Ostajem verna staklenim perlicama, a sve ovo {to sam izlo`ila sama sam i kreirala i vidim, ose}am to po pogledima dama koje su ve~eras ovde, da im se to svi|a, da im je moj nakit prirastao za srce – ka`e Beba Per la Geko. - Nismo mogli zakupiti prostor na du`e vreme, znali smo da }e izlo`ba izazvati veliko interesovawe - ka`e predsednica NVO „ Za zdrav `ivot” i glavni organizator dr Sne`ana Bojani}-Stoji}. U planu nam je da organizujemo uskoro i izlo`bu zlatoveza `ena iz Slavonije, a za to su nam potrebni sponzori, kojih jo{ uvek nemamo dovoqno. S. Bojevi}

predsednik Pajti} i po`eleo svima da je koriste sa sre}om i u`itkom, uz napomenu da je ~uvaju i za budu}e generacije. H. V.

VESTI Kikindska Toplana duguje „Srbijagasu” KIKINDA: Dug kikindske Toplane „Srbijagasu” u posledwih mesec dana uve}an je 20 miliona dinara, rekao je na konfernciji za novinare direktor Toplane Nikola Terzin. Do kraja grejne sezone ostalo je mawe od mesec dana i situacija je alarmantna. Sve je mawe sugra|ana koji pla}aju svoje ra~une i to je glavni razlog {to je dug toliki. Po~etkom februara dug Toplane bio je 75 miliona dinara, a trenutno iznosi 92 miliona dinara. -Sva sredstva koja sti`u na ra~un firme upla}uju se „Srbijagasu”. Ne pla}amo ni struju ni vodu ni ostale ra~une – obja{wava Terzin - Podneo sam zahtev „Srbijagasu” za reprogam duga, jer nismo u mogu}nosti da platimo dug do 15. aprila. Ukupna dugovawa ovog javnog preduze}a narasla su na 107,5 miliona dinara. Istovremeno potro{a~i Toplani duguju 98,6 miliona dinara. Samo dru{tvena preduze}a imaju dug od 44 miliona dinara i u ovoj kategoriji procenat naplate je 34 odsto. A. \.

Smotra de~jeg scenskog stvarala{tva KIKINDA: U Domu kulture u Ba{aidu odr`ava se Op{tinska smotra de~jeg scenskog stavarala{tva. Organizatori smotre su Zavod za kulturu op{tine Kikinda i Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Ba{aid”, a pokroviteq manifestacije je Skup{tina op{tine Kikinda. Na prvoj smotri ovakve vrste u~estvuje 220 osnovaca i ~lanova kulturno-umetni~kih dru{tava iz kikindske op{tine. Za dva dana odr`avawa smotre bi}e izvedeno 12 predstava. ^etiri najboqe predstave sa ove smotre na}i}e se na Me|uop{tinskoj smotri de~jeg stvarala{tva koja se odr`ava 15. aprila u Novom Kne`evcu. A. \.

Tucijada na Uskrs MOKRIN: Superfinale 19. svetskog prvenstva u tucawu farbanim uskr{wim jajima bi}e odr`anao na Uskrs, 4. aprila, u 12.30 ~asova, na velikoj bini Varo{kog trga. Na ovaj veliki praznik za goste je prire|eno i takmi~ewe u nadvla~ewu konopca i kulturnoumetni~ki program. Dan ranije, u 12 sati organizovan je do~ek gostiju na trgu, a ne{to kasnije izlo`ba ru~nih radova `ena MoL. N. krina u u Domu kulture.


12

CRNA HRONIKA

subota20.mart2010.

OTVORENE DVE ISTRAGE U ZREWANINU ZBOG DROGE

Tigri} i Radikalac dilovali heroin

DNEVNIK

VESTI

NOVOSA\ANINU PRESEO OGLAS ZA SEKS

Be`ao iz „{tete” pa dobio no` u stomak

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage protiv Sa{e K. (29), zvanog Tigri}, i Igora I. (27), obojice iz Zrewanina, zbog sumwe da su neovla{}eno proizveli i stavili u promet opojnu drogu, kao i da su spre~avali slu`beno lice u obavqawu slu`benih du`nosti. Sa{i K. je odre|en pritvor, dok je za Igorom I. raspisana poternica jer se nalazi u bekstvu. Podozreva se da su wih dvojica, od januara ove godine, u vi{e navrata prodavali heroin. Drogu su nabavqali u Beogradu od izvesnog “Nandija”, donosili je u Zrewanin, prepakivali i uglavnom je prodavali u blizini ku}e Sa{e K. u nasequ Bagqa{. Trojica inspektora ovda{we Policijske uprave 15. marta im je organizovala zasedu. Na Bagqa{u su zaustavili automobil “zastava 101” kojim je upravqao Sa{a K, dok je Igor I. bio suvoza~. Me|utim, nedugo nakon zaustavqawa od strane policajaca, osumwi~eni su se dali u bekstvo. Dok su automobil vozili unazad, Igor I. je otvorio prozor i izbacio kesicu sa 2,27 grama heroina. Jedan od policajaca nastavio je vozilom da prati auto kojim je upravqao Sa{a K. Uspeo je da ga sustigne, zaustavi, i poku{a da izvu~e. Ali, prilikom hap{ewa, Tigri} je iznenada pokrenuo svoje vozilo. Zatim je nekoliko metara vukao policajca, uspeo da zaobi|e slu`beni automobil i nastavio je da be`i. Na kraju je savladan, ali je wegov kompawon uspeo da umakne. U zrewaninskom Vi{em sudu ju~e je otvorena istraga i protiv Aleksandra S. (24), zvanog Radikalac, iz Zrewanina, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. On je u pritvoru, a tereti se da je u periodu od 1. januara do 16. marta ove godine, od nepoznatog lica u Beogradu, nabavqao heroin i donosio u Zrewanin. Drogu je prepakivao u svojoj ku}i u mawe najlonske paketi}e od 0,25 i 0,5 grama i prodavao lokalnim narkomanima po ceni od 500 i 1.000 dinara. @. B.

Pusto{io {umu? Protiv Jozefa U. (1966) iz Ostoji}eva policijski slu`benici u ^oki podneli su Osnovnom javnom tu`ila{tvu Kikinda krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo pusto{ewa {uma. On se tereti da je vlasniku {ume, preduze}u VDP „Gorwi Banat“ iz Kikinde pri~inio materijalnu {tetu oko 107.000 dinara. Po saop{tewu policije, osumwi~eni Jozef U. je od jeseni 2009. do februara ove godine iz za{titne {ume u vlasni{tvu kikindskog preduze}a, u ataru Ostoji}eva posekao 18 kubika vrbovog i ~etiri kubika jasenovog drveta, koje je prodao licima u Ostoji}evu. M. Mr.

Novosadska kriminalisti~ka policija uhapsila je ju~e Dejana K. (1981) zbog osnovane sumwe da je dan ranije u Novom Sadu po~inio krivi~no delo poku{aja ubistva. Osumwi~eni se tereti da je u ~etvrtak oko 18 sati ubo no`em u stomak jednog starijeg Novosa|anina koji je do{ao u jedan stan po novinskom oglasu, kojim su, zapravo, nu|ene seksualne usluge. Tom prilikom do{lo je do sva|e ~oveka koji je do{ao s devojkom i tada nepoznatog mladi}a koji je tako|e bio u stanu. Posetilac je poku{ao da po-

begne, ali su ga wih dvoje stigli i oborili na zemqu, pa je tada i zadobio ubodnu ranu u stomak. Operativnim radom policija je identifikovala Dejana K, koji bi danas trebalo da bude saslu{an kod nadle`nog istra`nog sudije, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. Povre|eni, koji ima oko 66 godina, operisan je u Klini~kom centru Vojvodine i nije `ivotno ugro`en, saznajemo nezvani~no. M. V.

ADVOKAT VLADIMIR BEQANSKI, BRANILAC STANKA SUBOTI]A: NE ZNAM ZA NOVU OPTU@NICU

Sve po starom, samo se duvan dimi Advokat Vladimir Beqanski, branilac kontroverznog biznismena Stanka Suboti}a, izjavio je za „Dnevnik“ da po informacijama kojima odbrana raspola`e u ovom trenutku, u predmetu koji se pred Specijalnim sudom u Beogradu vodi protiv wegovog klijenta po optu`bi za krijum~arewe cigareta tokom 1995. i 1996. godine, „apsolutno nema ni istrage niti bilo kakvog pro{irewa optu`nice“. – Ni ja kao branilac, niti moj klijent, ne znamo da se protiv wega u ovom trenutku vodi bilo kakav drugi postupak. Mene niko nije obavestio o bilo kakvoj istrazi, niti gospodina Suboti}a – ka`e Beqanski povodom takvih informacija objavqenih u delu medija. On nagla{ava da okviru predmeta u kojem ga on brani, to apsolutno nije ta~no. Dodao je da nema nikakve informacije o tome da li je eventualno u me|uvremenu izmewena optu`nica u predmetu „duvanska afera“, ali da zakqu~uje da tako ne{to nije u~iweno, s obzirom na to da bi, kako is-

– O~ekujem promenu kvalifikacije, i to s krivi~nog dela koje, po mom mi{qewu, nije moglo do}i u obzir od samog po~etka tako kako je napisano u optu`nici, a to je zloupotreba slu`benog polo`aja jer se o tome u okviru ovoga {to mu se stavqa na teret, dakle krijum~arewe cigareta, ne mo`e govoriti kada postoji drugo posebno krivi~no delo koje se zove krijum~arewe. To krivi~no delo je propisano na{im Krivi~nim zakonikom i, shodno opisu radwi u optu`nici, trebalo bi da je kvalifikacija na to krivi~no delo. Ako Tu`ila{tvo to uradi, onda o~ekujem da }e vrlo brzo

Stanko Suboti}

Tu`ila{tvo zna adresu Advokat Beqanski je rekao da ne raspola`e nikavim podacima u vezi s navodima koje je Suboti} izneo u izjavi za RTV B-92, a koja je izazvala buru u javnosti i za koju je interesovawe pokazalo i Tu`ila{tvo. – Ja o tome zaista ne mogu da govorim jer to nema apsolutno nikakve veze s predmetom u kojem branim Suboti}a. Pretpostavqam da bi pravi na~in bio da se Tu`ila{tvo interesuje direktno kod mog klijenta. Mislim da oni, s ti~e, kao branilac trebalo da nakon suda bude prvi o tome obave{ten, a da takvo obave{tewe nije dobio.

obzirom na to da je u sudu zapisana kao ta~na adresa wegovog boravka u [vajcarskoj, mogu stupiti u kontakt s wim. Kao {to su s Ratkom Kne`evi}em obavili razgovor u Zagrebu, pretpostavqam da tako mogu i sa Suboti}em da obave razgovor u [vajcarskoj, i ne vidim za{to tako ne{to ne bi uradili. Prema tome, ako imaju `equ da provere podatke o kojima moj klijent govori, oni to svakako mogu u~initi – ka`e Beqanski.

i odustati od optu`nice zbog toga {to je gowewe za to krivi~no delo zastarelo. To bi bilo pravilno, i to je tako

NO]NI PIR DE^AKA U BA^KOM GRADI[TU

Pucao iz pu{aka s ukradenog traktora Trinaestogodi{wak iz Ba~kog Gradi{ta zate~en je preksino} u Industrijskoj zoni tog mesta u vo`wi ukradenim tarktorom s dve lova~ke pu{ke i municijom, saop{tila je ju~e novosadska Poliicjska uprava. Patrola je do{la na poziv radnika PIK „ Be~ej“ i ustanovila da je de~ak prethodno razbio prozor na sala{u, na kojem je, ina~e, zaposlen wegov otac, a potom uzeo pu{ke i municiju pa

seo na traktor i odvezao se u atar gde je pucao iz lova~ke pu{ke i karbina. Budu}i da trinaestogodi{wak ne podle`e krivi~noj odgovornosti, policija je obavestila o ovom doga|aju nadle`no tu`ila{tvo, koje je ocenilo da su, tom prilikom, po~iwena tri krivi~na dela i to te{ka kra|a, neovla{}eno dr`awe i no{ewe oru`ja i neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila. M. V.

INCIDENT U BE^EJSKOJ PEKARI

Vlasnici i mu{terije be`ali od bomba{a Be~ejska policija je li{ila slobode me{tanina Ivana V. (1980) pod sumwom da je preksino} pretio bombom vlasnicima i mu{terijama jedne pekare u ovom gradu, u Ulici Uro{a Predi}a. Ivanu se stavqa na teret da je stavio bombu na sto za kojim je sedeo i pretio da }e je aktivirati.

Pri tom je vre|ao vlasnika pekare i wegovog sina, kao i dvojicu Be~ejaca koji su se tu zatekli. Kad su oni, upla{eni, istra~ali napoqe, osumwi~eni je iza{ao i bacio nektiviranu bombu na travu. Ivanu je odre|eno zadra`vawe do saslu{awa kod nadle`nog istra`nog sudije, saop{tava policija. M. V.

trebalo od samog po~etka. Prema tome, sama kvalifikacija na zloupotrebu slu`benog polo`aja je, po mom mi-

{qewu, pogre{na – navodi Beqanski. S obzirom na to da se pokazalo da je krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koje se Suboti} tereti u predmetu „duvanska afera“, u nekim dr`avama zastarelo, a da u [vajcarskoj ne postoji za privatne firme, te da zbog toga nije izru~en Srbiji, Beqanski navodi da ne o~ekuje promenu kvalifikacije u neko od krivi~nih dela koje bi moglo dovesti do ekstradicije. – Ko je izvr{io neko krivi~no delo, izvr{io je krivi~no delo koje se nalazi u Krivi~nom zakoniku. Ne mo`e se neko goniti za jedno ili drugo ili tre}e delo, kako se Tu`ila{tvu dopada. Re~ je o tome da se mora prona}i delo koje po propisima odgovara radwama koje su opisane u optu`nici. Prema tome, ili se radi o zloupotrebi slu`benog polo`aja ili o krijum~arewu, ili se radi o nekom tre}em delu. Ne mo`e se istovremeno raditi o sva tri krivi~na dela. Ne mo`e se Tu`ila{tvo predomi{qati u toku krivi~nog postupka, a da nije do{lo do utvr|ivawa nekih novih ~iwenica, zbog toga da bi se neko ekstradirao ili da bi neko bio negde uhap{en. Zna~i, ako je uop{te izvr{eno neko krivi~no delo, ono je izvr{eno onako kako je to utvr|eno na osnovu ~iwenica, i to odgovara jednom opisu krivi~nog dela iz Krivi~nog zakonika. Eventualno izmi{qawe nekih novih krivi~nih dela zato {to se do Suboti}a ne mo`e do}i na osnovu onoga kako je Tu`ila{tvo sada uradilo kvalifikaciju u ovom predmetu, bilo bi potpuno nezakonito – ka`e Beqanski. J. Jakovqevi}

Utajili 42 miliona dinara poreza? Poreska uprava podnela je Vi{em javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu krivi~nu prijavu protiv vlasnika i direktora preduze}a MUKL N. K. iz Novog Sada i ranijeg direktora S. Z. iz Zrewanina, osumwi~enih za utaju vi{e od 42 miliona dinara poreza. Poreska uprava ih tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja i falsifikovawe slu`bene isprave; od maja do novembra 2009. oni su, po navodima, nabavili cement i robu {iroke potro{we vrednu vi{e od 104 miliona dinara i prodali je bez evidentirawa u poslovnim kwigama preduze}a. Potom su „sa~inili, potpisali, overili pe~atom preduze}a i podneli poreske prijave PDV-a s la`nim podacima o prethodnom porezu, prikazuju}i ih kao prave u poslovnoj evidenciji“, ~ime su falsifikovali slu`bene isprave.

Uhap{en biv{i genaralni direktor „Ikarbusa” Policija je uhapsila biv{eg generalnog direktora preduze}a „Ikarbus“ iz Beograda Stanislava G. (58) osumwi~enog da je zloupotrebom polo`aja o{tetio to preduze}e za oko 60,6 miliona dinara, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. On je uhap{en u nastavku akcije na suzbijawu korupcije koju su sproveli pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave za grad Beograd u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu. Stanislav G. osumwi~en je da je od 24. februara 2000. do 23. septembra 2002. godine sa Sre}kom N., tada tehni~kim direktorom, i Dragi}em D., tada{wim direktorom razvoja „Ikarbusa“, koji su u pritvoru, nabavio 359 automatskih mewa~a nema~kog proizvo|a~a „Vojt Turbo“ po cenama znatno vi{im od tr`i{nih. Na taj na~in je, kako se navodi, pribavio protivpravnu imovinsku korist preduze}u „Vojt Turbo“ iz Nema~ke od 60,6 miliona dinara, o{tetiv{i preduze}e „Ikarbus“ za taj iznos.

Za te{ku saobra}ajku osam godina Vi{i sud u Ni{u osudio je Nikolu Stojanovi}a (22) iz tog grada u prvom stepenu na osam godina zatvora zbog te{kog dela protiv bezbednosti saobra}aja, saop{teno je ju~e. U toj saobra}ajnoj nesre}i pro{le godine na Uskrs, na Bulevaru Nemawi}a poginule su ~etiri osobe, dve devojke i dva mladi}a, a Nikola je zadobio te{ke povrede. Kako je re~eno u sudu, utvr|eno je da je Nikola bio pod dejstvom alkohola i da brzinu automobila nije prilagodio uslovima puta. Roditeqi poginulih najavili su da }e se na prvostepenu odluku Vi{eg suda `aliti.

CRNOGORSKA POLICIJA NE[TO ZNA, A NE[TO NE VIDI

[ari} (ni)je u Budvi Na~elnik budvanske policije Sini{a Joki} izjavio je ju~e da pqevaqski biznismen Darko [ari}, za kojim je raspisana me|unarodna poternica, nije u Budvi. On je ponovio da je policija nedavno proveravala nekoliko objekata u Budvi i Svetom Stefanu, me|u wima vilu Stanka Suboti}a Caneta na Svetom Stefanu, kao i hotel „Maks presti`“ u Budvi, za koji se tvrdi da je u vlasni{tvu bra}e [ari}. – U dogovoru sa specijalnim tu`iocem izvr{ili smo uvid u video-nadzor i pregled ~itavog hotela. Taj hotel je bio pod na{im nadzorom odre|eno vreme i kada smo procenili da treba da izvr{imo pregled, to smo i uradili. Sa~inili smo odgovaraju}u dokumentaciju i obavestili specijalnog tu`ioca – naveo je na~elnik budvanske policije.

Na pitawe novinara da li se ti hoteli „Mediteran“ i „Maks presti`“, koji se ~esto pomiwu u medijima, vode na ime Darka [ari}a, Joki} je odgovorio da nema te podatke.

Na molbu da odgovori da li policija prati Du{ka [ari}a, koji se ~esto mo`e videti u Budvi, Joki} je odgovorio da je „to lice prime}eno, ali da za sada nema nikakvih kon-

[inavatra je tu negde Na~elnik budvanske policije je ponovio informaciju Uprave policije da je biv{i tajlandski premijer Taksin [inavatra crnogorski dr`avqanin i da se nalazi u Crnoj Gori. – Ne znamo gde je trenutno, ali je u Crnoj Gori. On je crnogorski dr`avqanin i nemamo osnova za preduzimawe bilo kakvih aktivnosti prema gospodinu [inavatri – kazao je Joki}, odgovaraju}i na novinarska pitawa. – Ne vr{imo s ovog nivoa tu vrstu provera, a po onome {to mi znamo, on nije vlasnik – kazao je Joki}, dodaju}i da policija nema saznawa o tome da je [ari} vlasnik nekih drugih nekretnina u Budvi.

kretnih aktivnosti koje bismo preduzimali prema wemu“. – Osim toga {to smo ga registrovali, nismo imali drugih aktivnosti prema tom licu – naveo je Joki}.


DRU[TVO

DNEVNIK

DEKAN ZREWANINSKOG TEHNI^KOG FAKULTETA PODNEO OSTAVKU, PA SE PREDOMISLIO

S univerzitetske katedre u zatvor? Dekan zrewaninskog Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ prof. dr Mom~ilo Bjelica (55) podneo je u sredu ostavku na tu funkciju, koju je Savet ove akademske ustanove i usvojio na ju~e-

fakultetu kao profesor matematike. On je podneo ostavku na sednici Nau~no-nastavnog ve}a, a zatim, i ne sa~ekav{i wen kraj, napustio skup. Nije `eleo da detaqnije govori o razlozima, napomiwu}i da je tra`io „prestanak mandata na li~ni zahtev“. Bjelica je podsetio da je za dekana izabran 2005. i da je od tada fakultet dobio akreditaciju, {to je za wegov daqi rad izuzetno va`no. Potvrdio je da je ustanova lane ostvarila gubitak od 18 miliona dinara, ali da ima oro~ena 92 miliona, tako da je finansijski saldo pozitivan. Da li je mo`da sudsko gowewe Bjelice bilo razlog da se povu~e s vode}e funkcije na Tehni~kom fakultetu Mom~ilo Bjelica i daqe profesor? ostalo je nepoznato. Tek, ovra{woj sednici, saznaje „Dnevda{wi Vi{i sud wega je svojevrenik“. Za v. d. dekana, do izbora nomeno, u prvostepenom postupku, vog, imenovan je redovni profeosudio na kaznu zatvora od osam sor dr Vjekoslav Sajfert (57). meseci zbog zloupotrebe slu`be-

Sud je konstatovao da je Mom~ilo Bjelica sebi i zaposlenima od maja 2005. do decembra 2006. isplatio 66,3 miliona dinara vi{e od dozvoqenog. Tu`ila{tvo tra`i i da mu se zabrani bavqewe pedago{kim pozivom Bjelica se, ina~e, predomislio, pa je pre sednice Saveta poku{ao da ostavku povu~e, ali mu nije bilo dozvoqeno da promeni pre|a{wu odluku. Kako nam je re~eno u Dekanatu, Bjelica }e ostati na

nog polo`aja. Presuda je doneta lane, nekako u isto vreme kad je obnarodovano da je Bjelica ponovo izabran za dekana. Sudskim re{ewem, na koje su pravo `albe imali i okrivqeni i Tu`ila-

Novi uslovi za stare novine mawina Nove sistem dotacija, po odredbi iz Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, bile su povod da se vicepremijerka i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova sastane ju~e s predsednicima nacionalnih saveta nacionalnih zajednica i direktorima informativnih ku}a ~iji su osniva~i. Razmatrani su kriterijumi za obezbe|ivawe para iz buxeta Vojvodine namewnih {tampawu novina koje izlaze na ma|arskom, slova~kom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom, romskom, ukrajinskom, buweva~kom i makedonkom jeziku.

– Ciq Vlade Vojvodine je da se zna {ta sufinansira iz svog buxeta. Prema novcu svih na{ih gra|ana imamo obavezu, a i ho}emo, da postignemo da svi na{i gra|ani, bez obzira na nacionalnu pripadnost i materwi jezik, imaju svoj dostojan i savremen pisani medij – rekla je Ana TomanovaMakanova, i dodala da je Pokrajina do sad sufinansirala {tampu bez jasno definisanih kriterijuma, po nasle|enoj praksi i dinamici isplate, ali }e se truditi da se ta suma pove}a bar u skladu sa stopom inflacije.

RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE RE[ENA DA SE OSLOBODI 300 ZAPOSLENIH

Mo`e dobrovoqno, ali i silom zakona

Radio-televizija Vojvodine je donela predlog programa re{avawa vi{ka zaposlenih i ju~e su zaposlenima ponu|ene tri varijante za stimulativni prestanak radnog odnosa. Za one s vi{e od deset godina sta`a pred-

vi|ena je nov~ana nadoknada u iznosu od deset prose~nih zarada u privredi Srbije. Druga je nov~ana naknada od 100 evra po godini sta`a, a tre}a – stimulativni prestanak radnog odnosa uz otpremninu u skladu sa Zakonom o radu. Ona ne mo`e biti mawa od zbira tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu

godinu rada, za prvih deset godina u radnom odnosu. Rok za izja{wavawe je 9. april. Kako RTV nema novac potreban za realizaciju tog programa, on }e biti obezbe|en iz republi~kog buxeta. U ceo postupak su ukqu~eni i Pokrajinski sekretarijat za rad, novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, kao i reprezentativni sindikati. Lo{a iskustva iz ranijih godina opredelila su rukovodstvo RTVa da se program re{avawa vi{ka zaposlenih prvenstveno mora sprovoditi po principu dobrovoqnosti. Shodno tome, sprove{}e anketu o sremnosti zaposlenih za pojedine opcije. Ipak, ~elnici RTV-a su svesni toga da postoji mogu}nost da se po principu dobrovoqnosti broj zaposlenih ne}e mo}i smawiti za o~ekivanih oko 300. Zato }e s posegnuti za drugim zakonskim re{ewima: prinudnim odmorom ili progla{avawem za tehnolo{ki vi{ak. Ig. Mihaqevi}

„Mihajla Pupina” tresu kadrovske i nov~ane afere

A ko je Sajfert Vjekoslav Sajfert je ro|en u Novom Slankamenu 1953, gde je zavr{io osnovnu {kolu, a gimnaziju u In|iji. Studije na novosadskom Prirodno-matemati~kom fakultetu priveo je kraju 1978. diplomskim radom “Spektralna funkcija i magnetizacija Hajzenberovog feromagneta na niskim temperaturama”. Magistarirao je na PMF-u u Beogradu 1988, a doktorsku disertaciju je odbranio dve godine kasnije. Na Tehni~kom fakultetu "Mihajlo Pupin" predaje fiziku, elektrotehniku, elektrotehniku s elektronikom… O`ewen je Mirjanom, profesorkom biologije u Osnovnoj {koli "Petar Ko~i}" u In|iji. {tvo, konstatovano je da je dekan, na ime zarada, sebi i zaposlenima od maja 2005. do decembra 2006. isplatio 66,3 miliona dinara vi{e nego {to je bilo dozvoqeno. Tu`ila{tvo je, po okon~awu procesa, najavilo da }e se `aliti i zahtevati da se Bjelici, uz bezuslovnu zatvorsku kaznu, izrekne i sankcija – zabrana vr{ewa poziva! Javnost za sada nije upoznata s time da li je zavr{en i drugoste-

peni postupak, odnosno kako glasi pravosna`na presuda. Za Bjelicu, ina~e, ka`u da `ivi skromno i da se, na prvi pogled, ne bi reklo da obavqa du`nost dekana. Uglavnom putuje autobusom od Ravnog Topolovca, gde `ivi, do radnog mesta, a vi|ali su ga i na glavnoj autobuskoj stanici u Novom Sadu kako sedi na klupi i ~eka prevoz do Zrewanina. @. Balaban

GEJ–STREJT ALIJANSA POHVALILA DR@AVU JER SU GLBT OSOBE POSTALE VIDQIVE

Nema povla~ewa, nema predaje

– Zalagawe za ravnopravnost qudskih prava pripadnika marginalizovanih grupa Srbije ne sme biti samo deklarativno i na dr`avnm funkcionerima je da preuzmu odgovornost – rekla je potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} na prezentaciji „Nema povla~ewa, nema predaje", godi{weg izve{taja o stawu qudskih prava gejeva, lezbijki, biseksualnih i transrodnih (GLBT) u Srbiji u 2009, koji je sa~inila Gej–strejt alijansa (GSA). Istakla je i da je dijalog kqu~ za re{avawe problema. Zamenica predsednice poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju" u parlamentu Srbije Aleksandra Jerkov nagla{ava da, iako je va`no {to je lane deo dru{tva koji je dosad ignorisao postojawe GLBT populacije po~eo da razmi{qa o wihovim pravima, jo{ je va`nije da se tu ne sme stati. – Na`alost, i daqe se neko diskredituje zbog wegovog seksual-

nog opredeqewa. Sve dok se to ne bude mewalo i tome }uti, ne mo`emo govoriti o nekakvom pravom pomaku – rekla je Aleksandra Jerkov, i naglasila da svaki poslanik demokratske proevropske stranke mora stati svojim re~ima i anga`manom iza svake re~i u Zakonu o zabrani diskriminacije. Boris Mili}evi} ka`e da je neosporno da vi{e niko ne mo`e re}i da GLBT osobe u Srbiji ne postoje, dr`ava je po~ela da se prema tome odgovornije odnosi i "postali smo vidqivi". Advokat za qudska prava Goran Mileti} naglasio je da je i Savet Evrope, ~iji je Srbija ~lan, pozvao dr`ave ~lanice da legalizuju neku formu partnerstava, koje ne mora da bude brak, za istopolne parove. – Trenutno to od 47 zemaqa Saveta Evrope, ima 20 – rekao je Mileti}. – Ovaj izve{taj pokazuje deset grupa kr{ewa prava, pa i onog na `ivot, s kojima se suo~ava GLBT populacija. L. Nikovi}

PE[ACI U NASEQIMA VI[E NE MORAJU BE@ATI OD OBESNIH VOZA^A

Smawi gas kod prve tarabe Profesor beogradskog Saobra}ajnog fakulteta dr Boris Anti} najavio je da }e se tokom godine u svim mestima Srbije biti postavqen saobra}ajni znak koji ta~no odre|uje gde po~iwe naseqe, da bi voza~i smawili gas. Naime, novim Zakonom o bezbednosti saobra}aja za naseqena mesta va`i ograni~ewe brzine od 50 kilometara na sat da bi se za{titili pe{aci koji se mogu na}i na kolovozu. Da bi se to izbeglo, obavezno je podigazwe trotoara tamo gde su ku}e pored puta. Dr Anti} obja{wava da se jo{ uvek sam pojam naseqa ne poklapa s wegovom geografskom odrednicom. To u praksi zna~i da voza~i ne znaju ta~no od kojeg mesta va`i ograni~ewe brzine, odnosno da se ona ne mora smawiti odmah kod znaka koji to zahteva ako u blizini jo{ nema ku}a. No, nove table koje }e jasno ozna~avati po~etak naseqa }e ukinuti te dileme. Ubudu}e }e se raditi kontrola pro-

se~ne brzine vozila, a ne samo trenutne, jer }e to omogu}iti sofisticiraniji sistemi za pra}ewe postavqeni na svakom nadvo`waku. Time }e se pove}ati i odgovornost vlasnika vozila kojim je napravqen prekr{aj. Oni }e ubudu}e morati da pru`e ta~nu informaciju o tome ko je u trenutku udesa bio za volanom, {to je do sada bilo prili~no problemati~no. Anti} isti~e da kazne moraju da imaju preventivne, vaspitne i represivne mere, pa je uvedeno kumulativno ka`wavawe skupqawem poena za najte`e prekr{aje koje dovodi do zabrane vo`we. Ina~e, {ofer koji „napabir~i“ vi{e od 17 kaznenih poena ne}e mo}i da vozi dok ponovo ne polo`i ispit. Ako posle toga skrivi vi{e od 15 negativnih poena, opet }e ostati bez volana do novog polagawa, a svaki naredni put ima}e pravo na sve mawe poena. R. Dautovi}

subota20.mart2010.

13


14

SVET

subota20.mart2010.

UKRATKO

DNEVNIK

EKS – JU

BLISKOISTO^NI KVARTET

Poziv Izraelu da zamrzne naseqavawe

Rasizam na internetu BE^: Evropske organizacije za za{titu qudskih prava su ju~e upozorile da se dru{tveni internet sajtovi koriste za {irewe rasisti~kih i ksenofobnih stavova, posebno me|u mladima. U zajedni~kom saop{tewu izdatom povodom Me|unarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije koji se obele`ava u nedequ, izra`ena je zabrinutost zbog toga {to rasisti~ke grupe sve vi{e koriste internet za regrutovawe, upravqawe i kontrolu, zastra{ivawe i uznemiravawe. Navodi se da vlade treba da po~nu da sprovode, ili da pro{ire, obrazovne programe ~iji je ciq obave{tavawe javnosti o tim opasnostima. (Beta-AP)

MOSKVA: Me|unarodni kvartet za Bliski istok zatra`io je od Izraela da "zamrzne" sve aktivnosti vezane za naseqavawe palestinskih teritorija i izrazio "duboku zabrinutost" zbog pogor{awa situacije u Gazi, navodi se u saop{tewu izdatom posle sastanka u Moskvi. Generalni sekretar UN Ban Kimun pro~itao je na konferenciji za {tampu zajedni~ko saop{tewe ~lanova kvarteta koji ~ine Rusija, SAD, Evropska unija i Ujedinene nacije. Sastanku su

prisustvovali, pored Ban Ki-muna, dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i {efica evropske diplomatije Ketrin E{ton. "Kvartet poziva izraelsku vladu da zamrzne sve aktivnosti naseqavawa.... i da se uzdr`i od ru{ewa ili proterivawa u Isto~nom Jerusalimu", navodi se u saop{tewu koje pro~itao Ban Ki-mun. U saop{tewu se "osu|uje odluka izraelske vlade da po~ne planove za izgradwu novih

stanova u Isto~nom Jerusalimu". Zbog ove najavqene izgradwe propao je ve} ugovoren po~etak indirektnih izraelsko-palestinskih pregovora. Kvartet je tako|e izrazio "duboku zabrnutost zbog stalnog pogor{awa situacije u Gazi, posebno humanitarne situacije i stawe qudskih prava", navodi se u saop{tewu. U saop{tewu se izra`ava nada da }e pregovori o situaciji na Bliskom istoku dovesti do sporazuma za 24 meseca. (Beta-AFP)

HOLANDIJA BESNA NA AMERI^KOG GENERALA

Podr{ka projektu Nabuko

Gej vojnici nisu spre~ili zlo~in u Srebrenici?

BUKURE[T: Azerbejxan je potvrdio da }e podr`avati projekte gasovoda Nabuko i naftovoda Konstanca-Pan~evo-Trst (PEOP), re~eno je prilikom posete rumunskog ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog toj zemqi. Azerbejxan je i ranije izrazio interesovawe da s Rumunijom sara|uje oko projekta Nabuko i PEOP, u~e{}em u isporuci i investirawu.Izra`en je interes i za produbqivawa diskusija oko projekta izgradwe interkonektora Azerbejxan-Gruzija-Rumunija za transport te~nog gasa iz Azerbejxana do rumunske crnomorske luke Konstanca i jedne luke u Gruziji.

VA[INGTON, HAG: Penzionisani ameri~ki general i nekada{wi komandant NATO Xon [ian navukao je na le|a silan gnev Holan|ana, po{to je izjavio je da je prisustvo homoseksualaca u holandskim mirovnim snagama bio jedan od razloga zbog kojih te jedinice nisu uspele da spre~e zlo~in u Srebrenici. Govore}i pred Komitetom za oru`ane snage Senata SAD koji razmatra nacrt zakona koji bi ameri~kim vojnicima homoseksualcima dozvolio da otvoreno iskazuju svoje seksualno opredeqewe, general [ian je rekao da bi to podrilo jednistvo borbenih snaga. Kao primer lo{eg uticaja prisustva homoseksualaca u vojnim snagama on je naveo holandske oru`ane snage koje su odmah posle prestanka hladnog rata liberalizovale svoju vojsku, dozvoqavaju}i i homoseksualcima da budu vojnici i koncentrisala se na mirovne misije. Xon [ian je naveo da je posle kraja Hladnog rata do{lo do promene u vojskama evropskih zemaqa zakqu~iv{i da "vi{e nije bilo potrebe za takozvanom aktivnom borbenom gotovo{}u". Sli~no su postupile i druge zemqe poput Belgije, Britanije, Australije, Kanade i Izraela. Po [ianovom mi{qewu, to je do-

Pobuwenici ubili 20 vojnika BANGKOK: Pobuwenici u Mjanmaru ubili su iz zasede 20 vojnika, s namerom da odvrate vojnu vlast da protiv wih pokrene ofanzivu pred izbore planirane u ovoj godini. Napad se dogodio 13. marta u gradu Nam Cam, u Dr`avi [an , udaqenoj regiji na granici sa Tajlandom i Kinom, decenijama pod kontrolom naoru`anih kineskih etni~kih grupa. Vojnike Mjanmara napali su pobuwenici ju`nog krila Vojske Dr`ave [an, izjavio je portparol Sao Lao Seng, dodav{i da je napad trajao oko tri sata i da me|u pobuwenicima nema `rtava.

Eksplozija u centru Atine

ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} osudio je u pismu poglavaru Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji, episkopu Eparhije dalmatinske Fotiju, izjave inicijatora osnivawa hrvatske pravoslavne crkve. U uzvratnom pismu episkopu Fotiju, Josipovi} je upozorio da takve izjave mogu da budu shva}ene kao poziv na nesno{qivost i netoleranciju prema pripadnicima drugih crkava, objavqeno je nainternet stranicama Eparhije dalmatinske. Hrvatski predsednik je naveo da se pokreta~ inicijative za obnovu hrvatske pravoslavne crkve Ivo Matanovi} "u nameri da osnuje i registruje

hrvatsku pravoslavnu crkvu kao versku zajednicu poziva na kontinuitet s hrvatskom katoli~kom crkvom utemeqenom 1942. godine na inicijativu Ante Paveli}a i u vreme Nezavisne Dr`ave Hrvatske". "Zbog pozivawa na usta{ki re`im i negativne konotacije koje hrvatska pravoslavna crkva nosi iz toga razdobqa, provokativne i neodmerene izjave predsednika hrvatske pravoslavne zajednice mogu da budu shva}ene kao poziv na netoleranciju i nesno{qivost prema drugim pravoslavnim verskim zajednicama u Hrvatskoj, pa i u {irem dru{tvenom okru`ewu", upozorio je Josipovi}. (Beta)

[tefan File u BiH SARAJEVO: ^lanovi Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} i Neboj{a Radmanovi} ocenili su u razgovoru s komesarom za pro{irewe EU [tefanom Fileom da je zemqa u~inila napredak u ispuwavawu uslova za liberalizaciji viznog re`ima za gra|ane BiH i da je va`no da se taj proces ubrza. Silajxi} je izneo predlog da se izmena Uredbe Evropske komisije koja reguli{e pitawe viznog re`ima sprovede prema ubrzanoj proceduri Protokola 4 Ugovora o EU. On je dodao da nema potrebe

da se aplikacija Bosne i Hercegovine za status kandidata u EU ve`e za pitawe transformacije ureda OHR i dodao da Evropska komisija ne}e pregovarati sa visokim predstavnikom ve} sa institucijama BiH . Radmanovi} je tokom susreta pomenuo i pitawe ostanka Ureda visokog predstavnika u BiH i rekao da OHR predstavqa najve}u ko~nicu evropskom putu BiH. File je ocenio da je BiH iz dejtonskog pre{la u evropsko doba i izrazio zadovoqstvo {to se ona kre}e putem ka EU. (Beta)

\ukanovi}: Ratko Kne`evi} je patolo{ki la`ov General Yon [ian

velo do toga da takve snage postanu nespremne za rat, a primer je Srebrenica. Upitan direktno da li su mu to rekli holandski zvani~nici, general [ian je odgovorio pozitivno i dodao da su mu rekli da je to bio jedan od uzroka. Holandsko ministarstvo odbrane je ove tvrdwe ameri~kog generala ocenilo kao "potpuno besmislene" i istaklo da je neverovatno da "~ovek wegovog nivoa izjavi ne{to sli~no". Portparol tog ministarstva Roxer van de Vetering je dodao da nikada ranije niko u Holandiji ili bilo gde drugde nije spomenuo tvrdwe general [iana, naglasiv-

{i da je masakr u Srebrenici kao i uloga holandskih vojnika u mirovnoj misiji UN predmet istrage u Holandiji, UN i me|unarodnim organizacijama. "Nigde nije, ni na koji na~in, zakqu~eno da je seksualna orijentacija vojnika igrala bilo kakvu ulogu u tom zlo~inu", ka`e Vetering.Premijer Holandije Jan Peter Balkenende osudio je [ianove tvrdwe navode}i da su wegovi "komentari sramotni, pogre{ni i izraz nepo{tovawa". Predsedavaju}i Komitetu za oru`ane snage Senata SAD Karl Levin rekao je da su [ianove tvrdwe potpuno nebulozne.

Uhap{eni zbog planirawa dr`avnog udara

ATINA: Gr~ka policija javqa da je eksplodirala bomba u zgradi u kojoj su kancelarije ekstremne desni~arske partije "Zlatna zora" u centru Atine. Nema povre|enih. Eksploziji je prethodio anonimni poziv upozorewa jednim atinskim novinama. Za sada nijedna grupa nije preuzela odgovornost za napad. Gr~ki ekstremisti iz redova krajwe levice posledwih godina su izvr{ili seriju bomba{kih napada na ~ijoj meti su bili dr`avni organi.

Josipovi} osudio izjave o crkvi

ANKARA: Zbog navodne povezanosti sa planirawem dr`avnog udara, policija u Turskoj uhapsila je 20 osoba, me|u kojima ima i aktivnih i penzionisanih oficira, javila je dr`avna novinska agencija Anadolija. Hap{ewa su izvr{ena u osam gradova, a operacija je i daqe u toku, prenela je agencija Rojters.Operacija je deo istrage o mre`i "Ergenekon", pobuweni~koj grupi ekstremne desnice koja je, prema tvrdwama tu`ilaca, planirala da zbaci vladu pre-

mijera Rexepa Tajipa Erdogana 2003. godine. Zbog sumwe da su povezani sa tom mre`om do sada je pritvoreno vi{e od 200 osoba, me|u kojima su penzionisani generali turske vojske, advokati i novinari. Tokom posledwih nekoliko sedmica uhap{eno je vi{e desetina pripadnika turske vojske, optu`enih za zaveru protiv proislamske vlade i planirawe napada na nemuslimane, ~ime bi stvorili uslove za preuzimawe vlasti. (Beta-Tanjug)

ZAGREB: Premijer Crne Gore Milo \ukanovi} odbacio je optu`be svog kuma, crnogorskog biznismena Ratka Kne`evi}a da je na ~elu "duvanske mafije" i da je naru~iteq ubistva novinara Nacionala Ive Pukani}a. "Re~ je o patolo{kom la`qivcu, narcisoidnoj i hiperambicioznoj osobi, a u osnovi je re~ o lakrdija{u i marginalcu koji, kao i sve osobe tog profila, nema sposobnost da spozna svoje realne kapacitete i onda, bez imalo srama, najavquje da sve to radi s namerom da preuzme vlast u Crnoj Gori", rekao je \ukanovi} u preksino} emitovanom intervjuu za hrvatsku Novu TV. \ukanovi} je kazao da Kne`evi}u "ne treba ni vlast, niti sudovi u Zagrebu ve} ozbiqna klinika". Prema wegovim re~ima, Kne`evi} bi bilo gde drugde,

osim na Balkanu, bio ismejan. Podsetimo, Kne`evi} je u Zagrebu svedo~io na procesu optu`enima za ubistvo Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a, optu`iv{i za ta ubistva "duvansku mafiju", odnosno Mila \ukanovi}a i Stanka Suboti}a Caneta.Premijer Crne Gore je ocenio da te optu`be ne}e naru{iti ugled Crne Gore ili ugroziti odnose sa Srbijom, bez obzira na wihovu te`inu. Dodao je i da nema govora o wegovom povla~ewu iz politike, isti~u}i da wegovi politi~ki protivnici "`ele da ubrzaju taj proces". Naglasio je, me|utim, da sada razmi{qa o ekonomskim i politi~kim prioritetima Crne Gore, a odluku o eventualnom povla~ewu }e doneti "kada to bude gotovo".

Za Makedoniju u NATO-u QUBQANA: Slovenija podr`ava ulazak Makedonije u NATO, istaknuto je ju~e u razgovoru slovena~ke ministarke odbrane Qubice Jelu{i} i wenog makedonskog kolege Zorana Kowanovskog. Jelu{i}eva je pohvalila Makedoniju zbog uspe{nog sprovo-

|ewa reformi vojske, u okviru priprema za ulazak te zemqe u Severnoatlantsku alijansu, javila je agencija STA. Ministri su tako|e razmenili stavove i iskustva svojih zemaqa u me|unarodnim mirovnim operacijama, ukqu~uju}i Kosovo. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama odlo`io je za jun svoju posetu Indoneziji i Australiji, kako bi bio u Va{ingtonu u nedequ, kada bi Kongres trebalo da glasa o wegovom planu za reformu zdravstvenog sistema. Lideri demokrata u Va{ingtonu nadaju se da }e u nedequ biti usvojen zakon o zdravstvenoj za{titi, ali jo{ nije poznato da li }e imati dovoqno glasova.

BRUS VILIS Brus Vilis }e po svoj prilici biti partner oskarovcu Xejmiju Foksu u filmu "Kejn i Lin~". Film u re`iji Sajmona Krejna je adaptacija video igre, objavio je "Holivud riporter". Pri~a prati dvojicu osu|enika na smrt, Kejna (Vilis) i Lin~a (Foks), koje osloba|aju biv{i saradnici i {aqu ih u potragu za ukradenim blagom.

HILARI KLINTON Resetovawe rusko-ameri~kih odnosa je uspe{no izvr{eno, a izrada novog sporazuma o smawewu nuklearnog naoru`awa (START) bi}e zavr{ena u najskorije vreme, izjavili su ju~e u Moskvi ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton i {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov. "Veoma smo blizu zavr{etku posla ", rekla je Klinton, ali je odbila da odgovori kada i gde }e biti potpisan sporazum.

POSLE VI[E OD [EST DECENIJA ZABRANE

^ak 59 odsto Francuza za ponovno otvarawe bordela PARIZ: Nedavno istra`ivawe pokazalo je da ~ak 59 odsto Francuza podr`ava ponovno otvarawe javnih ku}a koje su zabrawene pre vi{e od {est decenija, pi{e list "Parizjen". Sedam od 10 mu{karaca, kao i ne{to mawe od polovine `ena izjasnilo se za ponovno otvarawe bordela koji su zabraweni 1946. godine, kada ih je u zemqi bilo oko 1.400. Wihovo zatvarawe, me|utim, nije dovelo do nestanka prostitucije. Prema procenama iznetim u francuskom listu, prostitucijom se danas u Francuskoj bavi izme|u 20.000 i 30.000 qudi. Mnogi smatraju da je potrebno legalizovati bordele kako bi se prostitutke za{titile od eksploatacije, trgovine qudima i agresije na ulicama. [antal Brinel, poslanik vladaju}e stranke UMP francuskog predsednika Nikole Sarkozija, pozvala je vladu da razmotri mogu}nost legalizovawa centara u kojima bi prostitutke mogle uslu`ivati klijente, unutar jednog legalnog i za{ti}enog okvira. Vreme je da se prestane s poku{ajima da se ukine prostitucija i da se fokus prebaci na to da prostitucija postane sigurnija i transparentnija delatnost, smatra Brinel.

Pigal u Parizu


SUTRA JE SVETSKI DAN POEZIJE

c m y

KULTURA

DNEVNIK

subota20.mart2010.

15

U OKVIRU PREDSTOJE]EG BEOGRADSKOG FESTIVALA IGRE

Praznik re~i za odabrane Predstave u Somboru Pre jedanaest godina UNESKO je 21. mart proglasio za Svetski dan poezije. Samo dve godine kasnije u Srbiji je po~eo da se obele`ava taj praznik re~i. Tako }e biti i sutra, u velikim gradovima {irom zemqe u tranziciji, koja nikako da pro|e. Jo{ od anti~kih vremena, pesni~ko stvarala{tvo svrstavaju u najvi{e discipline duha. Ni tada, a ni danas, poezija nije bila namewena plebsu, ve} posve}enima. Kako re~e veliki meksi~ki pesnik Oktavio Paz, poezija je va`na samo “ogromnoj mawini” qudi. A ta mawina pesnicima je dovoqna, {to se mo`e videti na kwi`evnim promocijama, koje, bar u Novom Sadu, pose}uje svega nekoliko desetina zainteresovanih. ^iwenice govore da je poezija danas, {irom sveta, na marginama dru{tvenog interesovawa. I u bibliotekama i u kwi`arama, mnogo vi{e se tra`e kwige proze. A ako ovde pitate prolaznike, {ta im zna~i stih ili pesma, velika je verovatno}a da }e sti}i dva odgovora (sem onogni{ta): Pesma nas je odr`ala, wojzi hvala, i onaj drugi: Ko peva, zlo ne misli. Uz dodatak duhovitih: A ko misli, nije mu do pevawa.

Ako pitate pesnike (koje, po nekad zovu i stihoklepcima, opasnim za dr`avne interese), poezija je upu}ena na ve~nost (neprolazne istine), wena su{tina je da daje nadu. Poetesa Radmila Lazi} tvrdi da je pesni~ko stvarawe - najnevinije

koliko stotina u~esnika iz 20 zemaqa i stotinak gradova. Zanimqivo je bilo slu{ati i gledati kako se virtuelni prijateqi, koji na fejsbuku objavquju pesme, ~itaju ih i komentari{u, lepo dru`e i u stvarnom `ivotu. Tako|e je

Program Dru{tva kwi`evnika Vojvodine Ni u Dru{tvu kwi`evnika Vojvodine nisu zaboravili Svetski dan poezije. Sutra }e, ta~no u podne ispred kafea “Pab” u Novom Sadu nastupiti 15 pesnika, ~lanova DKV. Oni }e obele`iti 110. godi{wicu ro|ewa Du{ana Vasiqeva i stogodi{wicu ro|ewa Qubi{e Joci}a. U Pozori{tu mladih, u 19 ~asova nastupi}e jo{ toliko autora, a pesni~ko ve~e posve}eno je veku od smrti Laze Kosti}a. od svih zanimawa, iako je jezik jedno od najopasnijih dobara. I qudi to znaju, videli su kako i na ovim prostorima ratovi po~iwu re~ima ( a tako se i zavr{avaju). Era interneta nudi neslu}ene mogu}nosti, po~ev od ~itawa pesni~kih klasika, preko ka~ewa na mre`u sopstvenih stihova, pa sve do jeftinog objavqivawa sopstvene pesni~ke kwige. U Novom Sadu je nedavno odr`an Evropski fejsbuk pesni~ki festival, sa ne-

vredno pa`we da ideja nije potekla iz kulturne metropole, ve} iz sela Novog Milo{eva, u kome radi Banatski kulturni centar. Vreme sve proseje, ono je najboqi sudija. [to pretekne to sito i tog sudiju (i u poeziji)sigurno vredi. Kao i re~i pesnika Vojislava Karanovi}a: ”Svaka uspela pesma, pri~a, kwiga, jeste mogu}a varnica treba se radovati plamenu ukoliko se on razgori u nama”. R. Lotina

U NOVOM SADU PO^EO VOJVO\ANSKI FESTIVAL KLASI^NE GITARE

Zvuci Levanta

Resitalom gitaristi~kog dua Levant, u kojem zajedni~ki nastupaju na{ renomirani solista i kompozitor Vojislav Ivanovi} i mlada gitaristkiwa Aleksandra Lazarevi} preksino} je u Studiju M otvoren program ovogodi{weg,

improvizaciona sloboda xeza i balkanske etno-muzike. Uz ve} poznati autorov „Cirkuski valcer“, izvedeni su tom prilikom i Partita serioza, ~iji drugi stav je bila fuga na temu B-A-C-H, kao i nekoliko numera sa prizvukom me-

S koncerta Levant dua u Studiju M

~etvrtog po redu Vojvo|anskog festivala klasi~ne gitare. Prema o~ekivawima program nastupa Dua Levant obuhvatio je prete`no Ivanovi}eve kompozicije osobenog i inovativnog autorskog pristupa, u kojima se na jedinstven na~in smewuju i prepli}u profiwena jasno}a klasike, barokna polifonija i spontana

diteranske i latinoameri~ke muzike, uz interesantni kontrast obrada dveju poznatih xez tema T. Monka i B. Evansa. Decentno, dinami~no i sugestivno muzicirawe ~lanova dua nai{lo je na topao prijem publike, predstavqaju}i zanimqiv uvod u nova najavqena festivalska doga|awa, koja predstoje narednih dana.

i Novom Sadu

Beogradski festival igre se ove godine odr`ava od 9. do 23. aprila i u okviru wega planirana su gostovawa po jedne predstave u Novom Sadu, Somboru i Ni{u. Italijanski "Aterbaleto" }e 10. aprila gostovati u Srpskom narodnom pozori{tu s predstavom " Besane no}i", dok }e "Kibuc dens

je va`no da se i vojvo|anskoj publici omogu}i da stekne uvid u savremenu svetsku baletsku produkciju. Otuda saradwa sa Beogradskim festivalom igre, koja je zapo~eta pro{le godine nastupom Mihaila Bari{wikova u Novom Sadu, kako je \uri} podsetio, a sada je nastavqena pomenutim gostovawima.

Iz predstave „Besane no}i”, koja }e gostovati u SNP-u

kompani" 16. aprila u Narodnom pozori{tu u Somboru izvesti predstavu "Dobar provod". Ova gostovawa na na{im prostorima pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, u ime kojeg je sekretar Milorad \uri}, na ju~era{woj konferenciji za novinare, istakao da

Uz zahvalnost na podr{ci pokrajinskih vlasti, direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung je navela da }e u Beogradu biti zastupqeno osam produkcija, a da su predstave koje }e gostovati u Novom Sadu i Beogradu zaista ekskluzivne. "Aterbaleto" je poznat beo-

gradskoj publici od ranije, i wegov koreograf Mario Bigonceti je ve} postao wen miqenik, kako je podsetila Aja Jung, dodaju}i da }e oni u Novom Sadu izvesti rok balet, inspirisan muzikom popularnog italijanskog peva~a Lu~ijana Ligabuea, i time ujedno predstaviti {ta su nove tehnologije i nove mogu}nosti na sceni. "Aterbaleto" je me|unarodna trupa koja u svojim nastupima donosi svet na scenu, ali tako|e i predstavqa regiju iz koje poti~e, napomenuo je ju~e Luka de Pjetri, {ef beogradske kancelarije regije Emilija Romawa, i dodao da je ona sa Vojvodinom povezana saradwom na mnogim podru~jima. Uz zadovoqstvo {to je regija Emilija Romawa prisutna i na ovom festivalu, on je izrazio i uverewe da }e kroz muziku Lu}ijana Ligabuea koji je prava rok zvezda u Italiji, "Aterbaleto" pokazati {ta zna, i umeti da prenese i mirise i boje ove zemqe. U Somboru }e gostovati izraelska trupa koja, po re~ima Aje Jung godi{we realizuje i po 120 gostovawa. Wihova predstava zaista nudi dobar provod, jer se radi o odli~nim plesa~ima, istakla je Aja Jung i preporu~ila publici da pogleda wihov plesni spektakl. N. Pej~i}

Centralni doga|aj ovogodi{weg festivala, (koji uprkos odrednice „vojvo|anski“ ima me|unarodni, a ove godine i globalni karakter), predstavqa zavr{ni koncert – finale velikog, prvog Svetskog gitaristi~kog konkursa, ~iji po~etak je danas u 18 ~asova u Studiju M. Na ovom takmi~ewu nastupi}e desetoro sjajnih mladih gitarista, iz Srbije, drugih zemaqa regiona i Evrope, a kao finalisti nadmeta}e se ove godine i dvojica vrsnih mladih muzi~ara iz Ju`ne Amerike – iz Argentine i iz Brazila. Wihovo muzicirawe ocewiva}e vrhunski internacionalni `iri, na ~elu sa jednim od vode}ih svetskih solista Awelom Dezideriom, a u sastavu `irija su jo{ i profesorka beogradske Muzi~ke akademije Vera Ogrizovi} i sjajna francuska solistkiwa i pedagog Gael Solal, koja je pro{le godine nastupala u Novom Sadu. Spektakularna zavr{nica ovogodi{we festivala najavqena je za ponedeqak, 22. mart, sa koncertnom Vojvo|anskih simfoni~ara pod dirigentskim vo|stvom maestra Roberta \anole iz Italije i sa Awelom Dezideriom kao solistom, koji }e tom prilikom izvesti ~uveni Koncert Aranhuez za gitaru i orkestar Hoakina Rodriga. B. Hlo`an

U pozori{tu "Kostolawi De`e" u Subotici ve~eras u 19.30 ~asova premijerno }e biti izvedena predstava "X" , po motivima dela Daglasa Koplanda, u re`iji mladog Roberta Lenarda. Predstava je zapravo inspirisana poznatim, po nekima i kultnim romanom "Generacija X" kanadskog pisca Daglasa Koplanda, i tako|e govori o jednoj izgubqenoj generaciji, ali je rediteq Lenard predstavu zamislio ne{to druga~ije. - Na{a predstava jeste ra|ena po romanu, ali vi{e po motivima, zato {to smo ipak pri~u dosta mewali, izvukli neke stvari iz romana koje nas se nisu ticale - ka`e za na{ list rediteq Robert Lenard. Stigli smo do neke predstave koja nema toliko veze s romanom. Recimo, nema Kanade u na{oj predstavi, jer nas ona ne zanima, zato {to `ivimo ovde i bavimo se ovim prostorom. Predstava se tako|e bavi jednom izgubqenom generacijom, ali izgubqenom u tom smislu da jo{ ni-

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Godi{we, on 322 dana provede na putu, a 43 se dosa|uje kod ku}e, ustvari u iznajmqenom malom, bezli~nom stanu. Rajan Bingam (Xorx Kluni) nema ni ku~eta ni ma~eta, ni (ne)prijateqa sem poslovnih, a rodbina mu do|e kao neki daleki i nepoznati teret. On je perfekcionista svog neveselog posla. Elegantni i kad treba strogi slu`benik firme specijalizovane za sop{tavawe radnicima drugih firmi, {irom Amerike, da su dobili otkaz. Bingamu ni{ta od svega toga na pada te{ko. Unesre}ene, otpu{tene likove koja mu saspu uvredu u lice, on ih ~im iza|u zaboravi. Wegov `ivit ispuwavaju samozadovoqstvom i sre}om, sitni rituali `ivota koji provodi na aerodromima, u avionima i hotelima. Kada jedna usputna `ena (Vera Farmiga) izgleda sli~nog kova (zna {ta ho}e) i druga, (Ana Kendrik) mlada ambiciozna (misli da zna kako bi trebalo) koleginica u|u u wegov svet, stvari polakao po~iwu da se mewaju...

Nimalo slu~ajno, drama "U vazduhu" (Up In The Air) mladog Xejsona Rajtmana, rediteqa omiqenih i proslavqenih indi (nezavisnih) ostvarewa "Hvala {to pu{ite" i "Xuno", na{la se na gotovo svim listama najboqih filmova u pro{loj godini. I {est nominacija, a ni jedan Oskar, i od zvu~nijih nagrada "samo" Zlatni globusa za najboqi scenario, pre su podsticaj nego obeshrabrewe za gledawe ovog, po mnogo ~emu, zanimqivog i uspelog filma. "U vazduhu", obiluje nizom tema zahva}eniih podjednako ubedqivo, precizno i na kamerni na~in uzbudqivo - od aktuelne ekonomske krize i talasa masovnog otpu{tawa, preko funkcionisawa korporacija, individualnih istinskih i prividnih `ivotnih projekcija - do pora`avaju}e samospoznaje u prihvatawu stvari onakvim kakve jesu. U neku ruku, glavni lik prolazi kroz niz ovoovremeno razvodwenih kafkijanskih situacija propu{tenih kroz, recimo, humoristi~ku rubriku "Kosmopolitena", te{ku op{tu i individualnu sliku doga|aja boje}i ne{to vedrijim, katkad i humornim tonovima. Tako jo{ jednom gledamo odli~nog i uvek originalnog Klunija, sad kao postjapijevskog, cini~nog bonvivana i wegove izvanredne partnerke Veru Farmigu i Anu Kendrik, koje su {irokim spektrom gluma~ke igre donele koliko samosvojne, toliko i likove koji podupiru i defini{u glavnog junaka. Rediteqski tretman ove kompleksne pri~e, u celini i svim detaqima, zaslu`io je najvi{u ocenu. V. Crwanski

VE^ERAS PREMIJERNO PREDSTAVA „X” U POZORI[TU „KOSTOLAWI DE@E” U SUBOTICI

Generacija jo{ nespremna za `ivot je spremna za `ivot. Likovi u ovoj predstavi pri~aju pri~e kojima zapravo poku{avaju da se uklope u `ivot. Oni se ne ose}aju dobro u svetu u kojem `ive, a koji su izgradili wegovi roditeqi. Me|utim, prehrabro bi bilo re}i da `ele da se odbrane od potro{a~kog dru{tva. U stvari, oni se ne snalaze u `ivotu, nemaju svoj `ivot i poku{avaju da ga stvore kroz pri~e koje pri~aju. Oni poti~u, recimo, iz sredwe klase, ali to u na{oj predstavi zapravo nije bitno. Glumci ovog pozori{ta su na okupu i u ovoj predstavi. U ulogama su: Andrea Erdeq, Marta Bere{, Imre - Elek Mike{, Gabor Mesaro{ i Arpad Mesaro{.U predstavi prakti~no nema scenografije jer Lenard ka`e da ona zapravo i nije bila potrebna. Kostime su kreirali sami glumci i rediteq, a tako|e su zajedno birali i muziku za ovu predstavu, uglavnom filmsku. Predstava se izvodi na ma|arskom jeziku, uz prevod na srpski. N. P-j.

U JAGODINI

Dani komedije Pozori{ni festival najboqih komediografskih ostvarewa Srbije "Dani komedije" po~e}e ve~eras u Jagodini, a otvori}e ga glumac Voja Brajovi}. Po~etak festivala, koji }e trajati do 27. marta, najavi}e fanfare, a prvu predstavu, od sedam u konkurenciji za nagrade, odigra}e Kru{eva~ko pozori{te. Re~ je o predstavi Marina Dr`i}a "Dundo Maroje", u re`iji Kokana Mladenovi}a.U narednih sedam dana za nagrade "Miodrag Petrovi}- ^kaqa", koju dodequje publika, i "Mija Aleksi}" stru~nog `irija, takmi~i}e se pozori{ta iz Beograda, Ni{a, Subotice, a glumci za statuete "]uran". Repertoar, od sedam predstava u zvani~noj konkurenciji za nagrade, predlo`ila je selektorka festivala, teatrolog i pozori{ni kriti~ar "Politike" Ana Tasi}, a karakteri{u ga kombinacija doma}ih i stranih, klasi~nih i savremenih komada, spoj zabave i blagog dru{tvenog anga`mana.

REPERTOAR

Film

Re`ija: Xejson Rajtman Scenario: Xejson Rajtman i [eldon Tarner po romanu Voltera Kirna Uloge: Xorx Kluni, Vera Farmiga, Ana Kendrik, Xejson Bejtmen, Emi Morton, Melani Linski

U vazduhu


SPORT

subota20.mart2010.

NLB LIGA: HEMOFARM [TADA DOMA]IN OLIMPIJI

Opro{taj od vr{a~ke publike Posledwu utakmicu deo posla odradili u prethodu NLB ligi pred vrnom kolu kada smo uspeli da po{a~kom publikom kobedimo u Zagrebu u jednoj veoma {arka{i Hemofarm te{koj i neizvesnoj utakmici. Stada odigra}e ve~eras od 18 ( Ta pobeda umnogome nam je RTV) protiv qubqanske Olimolak{ala pristup na ve~erapije. Uo~i ve~era{weg posled{woj utakmici i verujem da }eweg kola tri ekipe (Hemomo dati sve od sebe kako bismo farm, Olimpija i Budu}nost) zabele`ili jo{ jedan trijumf. su najozbiqniji kandidati za preostala dva mesta na zavr{nom turniru. Teorijske {anse ima i Zagreb. Ono {to je svakako u ovom trenutku bitno za Vr{~ane je ~iwenica da je nastavqena tradicija plsamana u evro-kupove, a kako stvari stoje kao tre}eplasirana ekipa Hemofarm [tada ima}e {anse da se dogodine takmi~i i u kvalifikacijama za Evroligu. - [to se nas ti~e situacija je jasna - ka`e uo~i ve~era{we utakmice trener Hemofarm [tada, @eqko Lukaji}. - U trojnom krugu s Budu}nosti i Olimpijom, gde do sad svaka od ovih ekipa ima po jednu pobedu i poraz u me|usobnim susretima, mi smo na plus 10, a Olimpija je na mi- Bojan Krstovi} nus 5. Kako zasad stvari stoje Posotoji tu i sportski motiv, a Budu}nost ima najmawe {anse. to je da se od na{e publike u Mi smo u poziciji da ~ak i izNLB ligi oprostimo na najlepgubimo ovu utakmicu sa mawe od {i na~in, pobedom. sedam poena razlike, pa da na U prvom delu prvenstva, kokraju budemo tre}i. Jedino ne {arka{i Hemofarma napravismemo sebi dozvolili da izguli su iznena|ewe kada su pobebimo sa vi{e od 14 poena razlidili u Qubqani. ke jer tada bismo ispali iz trke - Bez obzira na pobedu iz prza zavr{ni turnir. Matematika vog dela prvenstva, bez obzira nas ne intresuje, jer nama je ciq na ~iwenicu {to Olimpija ove da na{e nastupe u NLB ligi ove sezone ne ostvaruju o~ekivane sezone pred vr{a~kom publirezultate u NLB ligi, moramo kom zaokru`imo jo{ jednom poda imamo dosta respekta prema bedom. Smatram da smo najve}i ve~era{wem protivniku - na-

stavqa Lukaji}. - Ipak je to ekipa koja je redovni u~esnik Evrolige, tim sa izuzeto bogatom tradicijom, tim koji u svojim redovima ima veoma jak igra~ki potencijal. Tu su reprezentativci O`bolt i Vidmara, doveli su Poqaka, tu su i na{i mladi igra~i Aleksandrov i \or|evi}... a na klupi je selektor slovena~ke reprezentacije, ko{arka{ka legenda, Jure Zdovc. Sve upu}uje na to da }e qubiteqi ko{arke u Vr{cu ve~eras imati priliku da vide veoma dobru predstavu. Ne treba zanemariti ni motiv Olimpije, jer je rezultatima u posledwa dva kola ovaj tim stvorio {ansu da bude na zavr{nom turniru NLB lige. Amerikanac Hil u Zagrebu je igrao veoma dobro. Sa druge strane i ostali igra~i koji su u zadwe vreme kuburili sa povredama pokazali su da su spremni da pru`e maksimum u zavr{nici sezone. - Jedini igra~ koji je posledwih dana imao problema sa povredama bio je Krstovi}, koji vu~e povredu sko~nog zgloba jo{ od utakmice sa Bosnom - obj{wava Lukaji}. - Nije trenirao dva dana ali posledwi trening je izdr`ao i verujem da }e on fizi~ki ali i karakterom izdr`ati da pomogne ekipi u ve~era{woj utakmici. Uprava ko{arka{kog kluba Hemofarm [tada odlu~ila je da omogu}i svim qubiteqima ko{arke u Vr{cu besplatan ulaz na ve~era{woj utakmici. J. Turkoane

c m y

16

DNEVNIK

@REBANI PAROVI ^ETVRTFINALA LIGE [AMPIONA

Barsa na Arsenal, Man~ester na Bajern Aktuelni {ampion Evrope Barselona igra}e u ~etvrtfinalu fudbalske Lige {ampiona protiv engleskog Arsenala, odlu~eno je `rebom u Nionu. Bi}e to svojevrsna repriza finala Lige {ampiona iz 2006. godine kada su Katalonci u Parizu slavili pobedu 2:1. U derbiju ~etvrtfinala sasta}e se minhenski Bajern i Man~ester junajted. Ova dva tima igrala su u jednom od najspektakularnijih finala 1999. godine kada je Junajted preokrenuo golovima {eringema i Solskjera u posledwim minutima zau-

stavnog vremena i do{ao do pobede od 2:1. To je duel dva najtrofejnija tima u Ligi {ampiona od ekipa koje su ostale u takmi~ewu. Bajern ima ~etiri titule prvaka Evrope, a Man~ester jednu mawe. Kapitenu srpske reprezentacije Dejanu Stankovi}u ispunila se `eqa tako da }e Inter u borbi za polufinale igrati protiv moskovskog CSKA, za koji nastupa Milo{ Krasi}. Ova dva tima igrala su u grupnoj fazi u sezoni 2007/08. a Inter je oba puta bio uspe{niji - 2:1 u Moksvi i 4:2 u Milanu.

^etvrtfinale Lion - Bordo (1) Bajern - Man~ester junajted (2) Arsenal - Barselona (3) Inter - CSKA (4) Prvi me~evi su 30. i 31. marta, a revan{i 6. i 7. aprila.

Polufinale Pobednik me~a 1 - pobednik me~a 2 Pobednik me~a 3 - pobednik me~a 4 Prvi me~evi su 20. i 21. aprila, a revan{i 27. i 28. aprila.

MU[KA SUPERLIGA

Vojvodina–Stak 6:0 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 50, sudije: Kuli{} i Mitri} (oboje iz Novog Sada). Rezultati: Gordi} – Dovijani} 3:0 (6, 5, 3), Savi} – Koci} 3:0 (5, 6, 4), Grbi} – Ma{ovi} 3:1 (5, 10, -8, 9), Savi} – Dovijani} 3:0 (3, 6, 9), Gordi} – Ma{ovi} 3:2 (-6, 8, -5, 12, 9), ^abrilo – Koci} 3:0 (6, 8, 7). Prema o~ekivawu stonoteniseri Vojvodine izvojevali su sigurnu pobedu protiv posledweplasiranog tima na tabeli. Novosa|anima je zapretio samo Ma{ovi} koji je dva puta vodio u partiji sa Gordi}em, no, to je bilo sve {to su Beogra|ani uspeli da urade u “Spensu”. S. S.

Nemawa Vidi}

Interesantan me~ bi}e duel francuskih ekipa Liona i Bordoa. Bordo je pro{le sezone prekinuo niz Liona od sedam uzastopnih titula prvaka Francuske, a tim koji sa klupe predvodi Loran Blan jedini je koji jo{ uvek nema poraz u ovogodi{wem takmi~ewu Lige {ampiona. Jedno je sigurno, ko god da pro|e, obezbedi}e Francuskoj mesto u polufinalu, a jednoj od ekipa bi}e to najve}i uspeh u istoriji ovog takmi~ewa.

PAROVI ^ETVRTFINALA LIGE EVROPE

[panski dvoboj

[panski klubovi Valensija i Atletiko Madrid sasta}e se u derbiju ~etvrtfinala fudbalske Lige Evrope, odlu~eno je `rebom u Nionu. Derbi ~etvrtfinala je duel evropskih velikana i vi{estrukih {ampiona Evrope Benfike i Liverpula. Ova dva tima posledwi put su se sastala u evrotakmi~ewima u osmini finala Lige {ampiona u sezoni 2005/06. Portugalci su dobili oba me~a (1:0, 2:0). Standard Milana Jovanovi}a u borbi za polufinale igra}e dvome~ s nema~kim Hamburgom, ~iji }e stadion 12. maja

biti doma}in finalne utakmice. U posledwem ~etvrtfinalu sastaju se najprijatnije iznena|ewe Fulam i aktuelni nema~ki {ampion Volfsburg. Me~evi ~etvrtfinala se igraju 1. i 8. aprila. @rebom su odre|eni i parovi polufinala. Pobednik me~a Valensija - Atletiko igra}e sa boqim iz duela Benfike i Liverpula, dok }e se u drugom polufinalu sastati uspe{niji iz me~eva Fulam - Volfsburg i Hamburg - Standard. Termini polufinala su 22. i 29. april. BANAT NA DETELINARI

Zamka za kanarince

KULTURNI CENTAR BEZ PREMCA: Pobedom stonotenisera Kulturnog centra zavr{en je Turnir zrewaninskih ustanova kulture. Prednost doma}eg terena iskoristili su u finalu Vladimir \uri}, Sredo Paji} i Ivana Bogdanovi} savladav{i 4:1 tim Istorijskog arhiva koji su ~inili Ivan Boro{ i Branislav Milo{ev. Turnir u stonom tenisu okupio je ove zime 14 ekipa. K. C.

Ma|arska ponovo bez Moto GP trke Me|unarodna motociklisti~ka federacija saop{tila je da Ma|arska ove sezone ne}e organizovati trku u Moto GP {ampionatu. Severni susedi ostali su bez trke po{to staza "Balatonring" ne}e biti zavr{ena na vreme. Radovi na stazi u blizini mesta Savoli su odlo`eni, po{to se ma|arska vlada pro{le nedeqe povukla iz projekta. Trka u Moto GP {ampionatu u

Ma|arskoj trebalo je da se odr`i pro{le godine, ali su organizatori tada odustali zbog lo{e finansijske situacije. Umesto u Ma|arskoj, trka }e se voziti u {panskom Aragonu 19. septembra. Staza "Motorlend" je bila rezervna u kalendaru trka za 2010. godinu. [panija }e tako biti doma}in ~etiri trke u {ampionatu, po{to }e se pored Aragona, trke voziti i u Heresu, Barseloni i Valensiji.

Fudbaleri Banata u prvoj utakmici u prole}nom delu prvenstva gostuju na Detelinari uvek neugodnoj ekipi Novog Sada, sa `eqom da sami sebi doka`u da poseduju kvalitet za elitu. Posle dosta promena u igra~kom kadru trener Kuzeqevi} mo`e da ra~una na sve igra~e, a `eqa je da se pobedom otvori nova sezona. Pored `eqe za osvajawe tri boda, Zrewaninci su veoma oprezni, jer je tradicija na strani doma}ina. - Za nas je svaka utakmica bitna, ali bez la`ne skromnosti, ova prva sigurno i odre|uje daqi tok kada je u pitawu na{a ekipa rekao je Miroslav Grumi}, napada~ FK Banat. - U odnosu na prvi deo sezone imamo kvalitetniji sastav koji tr~i mnogo vi{,e a i poboq{ali smo efikasnost. Bez obzira na ime protivnika od ove polusezone gledamo samo sebe i `elimo da igramo mnogo kvalitetnije. U pripremnim utakmicama pokazali smo da posedujemo sna`an sastav i da uz malo sportske sre}e mo`emo da pobedimo na Detelinari. Zrewanincima je utakmica s Novim Sadom veoma bitna, {to pokazuje i podatak da je ekipa bila u karantinu pred premijerni me~ u {ampionatu. - Siguran sam da ukoliko moji igra~i odrade sve ono {to smo se dogovorili i {to smo uigravali u pripremnom periodu, mo`emo do}i do pobede nad ekipom Novog Sada - istakao je Slavenko Kuzeqevi}. - Po{tujemo rivala, ali su na{e ambicije jasne: samo tri boda ostavqaju nas u trci za prva dva mesta koja vode u elitu. Ne `elim da optere}ujem igra~e, me|utim, oni su svesni da samo uspehom otvaraju vrata ka na{em ciqu. N. Jowev


SPORT

DNEVNIK

13 (Arena sport) 15 15 15 15 15 17 (RTS)

1 0 4 6 7 7 4 8 7 6 9 11 9 9 9 12

34:8 36:10 24:14 29:15 22:19 21:21 14:14 13:20 19:22 12:20 13:21 14:26 18:25 17:24 18:26 14:33

15 49 44 32 30 27 25 24 24 23 20 19 19 17 17 15 12

U sredu (24. marta ) sastaju se – NOVI SAD: Vojvodina – Partizan, KULA: Hajduk – Spartak Zlatibor voda, IVAWICA: Javor – Jagodina, ^A^AK: Borac – Rad, PO@AREVAC: Mladi radnik – Napredak, BEOGRAD: ^ukari~ki – BSK, OFK Beograd – Metalac, Crvena zvezda – Smederevo.

VOJVODINA GOSTUJE U SMEDEREVU

Promene u najavi

Novi trener fudbalera Vojvodine Milan \uri~i} najavio je uo~i dana{we utakmice u Smederevu promene u sastavu. I ne samo to, naglasio je da }e jo{ ve}ih izmena biti na klupi za rezrevne igra~e. Sve to je plod u~inka prvotimaca koji su u utorak dobili {ansu u trening utakmici sa Slogom iz Temerina koju je srpskoliga{ dobio 1:0.

Du{an Nestorovi}

- Omladinci Vojvodine, uz svo uva`avawe Temerinaca, moraju u prijateqskom duelu da pobede tim iz Tre}e lige. Mene je u pojedinim trenucima tog duela bilo sramota {to stojim kraj klupe, jer je Vojvodina za mene najve}i klub u zemqi. Ni-

Stankovi} zadovoqan Dejan Stankovi} zadovoqan je `rebom za ~etvrtfinale Lige {ampiona u kojem se Inter sastaje s moskovskim CSKA. - Zadovoqan sam `rebom, kao i svako u klubu. Mogli smo da pro|emo znatno gore, ali smo se posle treninga svi slo`ili da je `reb bio jako dobar po nas. Da pro|emo CSKA, pa }emo onda razmi{qati o slede}em rivalu - rekao je Dejan Stankovi}.

17

SUBOTI^ANI O^EKUJU NASTAVAK SERIJE

JELEN SUPERLIGA – 19. KOLO Subota JAGODINA: Jagodina – Borac SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Javor BEOGRAD: BSK – Hajduk SMEDEREVO: Smederevo – Vojvodina KRAGUJEVAC: Metalac – Crvena zvezda KRU[EVAC: Napredak – OFK Beograd BEOGRAD: Partizan - ^ukari~ki Nedeqa BEOGRAD: Rad – Mladi radnik 1. Crvena zvezda 18 16 1 2. Partizan 18 13 5 3. Spartak Zl. voda 18 9 5 4. Vojvodina 18 9 3 5. OFK Beograd 18 8 3 6. Jagodina 18 7 4 7. Javor 18 5 9 8. Metalac 18 7 3 9. Smederevo 18 6 5 10. Mladi radnik 18 4 8 11. BSK 18 5 4 12. Borac 18 6 1 13. Hajduk 18 4 5 14. Napredak 18 4 5 15. Rad 18 3 6 16. ^ukari~ki Stankom 18 3 3

subota20.mart2010.

Svi na Gradski stadion Sa tre}eg mesta tabele fudbaleri Spartak Zlatibor vode imaju mo`da boqi pogled, ali i daqe jednako gledaju na situaciju. Prvenstvo prevaquju iz me~a u me~, ne zanose se trenutnim stawem i spremaju se za svakog protivnika. - Sledi nam izuzetno te{ka utakmica. Dolazi nam ekipa Javora, jedna od najboqih ekipa u ovoj ligi. Na gostovawu ima samo dva poraza, ima najvi{e remija u takmi~ewu i sigurno }e im odbrana i ovoga puta biti adut. Dugo Ivawi~ani igraju zajedno, vrlo su strpqivi i disciplinovani, a konstatno prete iz svakog prekida jer imaju odli~nu skok igru. Sve to lepo koordinira Radovan ]ru~i}, fudbalski stru~wak koga izuzetno cenim – govori Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode o rivalu golubova. Spartakova nepovoqna okolnost je to {to je igrao u sredu u ^a~ku, pa }e tako u deset dana igrati ~etiri utakmice. Ipak, ono {to je dobro jeste sasvim zadovoqavaju}a situacija s igra~ima. Zbog kartona jedino ne}e nastupiti iskusni Dragan [arac. Pod znakom pitawa je i Slobodan Simovi} koji se po`alio na povredu na treningu u

Od najvernijih navija~a Spartaka o~ekuje se gromka podr{ka

petak, ali su u Spartaku uvereni da }e i on biti na raspolagawu stru~nom {tabu. Milinkovi} je jo{ jednom podvukao sve kvalitete Spartakovih fudbalera, istakao da su na pragu da naprave istorijski

HAJDUK GOSTUJE EKIPI BSK IZ BOR^E

ko ne sme da tra}i ime FK Vojvodina, a posle onakvog izdawa meni su neki igra~i poslali jasnu poruku. Sada je vreme da im odgovorim – veli \uri~i}. [ef stru~nog {taba odmah dodaje da nije re~ o ka`wavawu. - Niko nije precrtan, ali svako mora da zna da ne{to treba da zaslu`i. [ansu }e dobiti drugi, neki na terenu, a neki na klupi – jasan je \uri~i}. O dana{wem rivalu, on ka`e: - Smederevo je iskusan tim s nekolicinom izuzetnih individualaca. Mi u Smederevo idemo da radimo za pobedu. Bukvalno tako, jer od pukog obe}awa “idemo da pobedimo” nema velike vajde – upozorava \uri~i}. Miroslav Vuli}evi} i prole}e je nastavio standardno dobrim partijama. - Namu~ilo nas je Smederevo jesenas. U prvenstvu je ovaj tim prekinuo na{u pobedonosnu seriju kada je igrao 1:1 na “Kara|or|u”, a u Lav kupu smo oklopnike jedva pobedili 1:0. Danas se nadam boqem rezultatu uprkos tome {to smo gosti – rekao je Vuli}evi}. Du{an Nestorovi} je me~om sa ^ukari~kim najavio izlazak iz krize. - Ne sumwam da }e Smederevci biti posebno motivisani, jer im u goste dolazi veliki klub. Kvalitet je na na{oj strani i na nama je da to poka`emo na terenu. Nadam se pobedi – istakao je fudbaler koji je karijeru po~eo u Polimqu iz Prijepoqa, a u Novi Sad zimus stigao iz pqevaskog Rudara. O~ekuje se da Vojvodina danas zaigra u sastavu: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Medojevi}, Nestorovi}, Tumbasevi}, A|uru, Bilbija, Mereba{vili, Tadi}, Mr|a. S. Savi}

Vreme za preporod

Fudbaleri Hajduka u 19. kolu prvenstva u Jelen super ligi gostuju u Beogradu gde }e odmeriti snage sa novajlijom u superliga{kom dru{tvu BSK-

Nikola Bogi}

om iz Bor~e. Ovo gostovawe Kuqanima pada u nezgodnom trenutku - nakon tri vezana poraza, pa je logi~no pitawe mo`e li ta serija neuspeha biti prekinuta? - Sigurno da nas o~ekuje te{ko gostovawe jer je u ova prva tri prole}na kola BSK pokazao da je dobra ekipa. Mi, nakon tri poraza, moramo da se dignemo i da protiv Bor~ana poku{amo da ostvarimo povoqan rezultat - ka`e kapiten Kuqana Nikola Bogi}.

S obzirom na ~iwenicu da fudbaleri Hajduka ovog prole}a nisu osvojili ni bod, name}e se pitawe kako protiv BSK-a do povoqnog rezultata? - Moramo da ispo{tujemo ono {to {ef Soldo tra`i od nas i da svi igra~i daju maksimum, te onda ni rezultat ne}e izostati - jasan je Bogi}. Iako novajlija, BSK nije nepoznanica za ekipu Hajduka. - Naravno, nema tu nekih skrivalica. Pro{lo je dosta vremena od po~etka prvenstva tako da jedni o drugima znamo sve. Za nas je najve}i problem da se psiholo{ki, nakon tri vezana poraza, vratimo, ali i na tome smo radili i verujem da }emo smo}i snage da iza|emo iz ove krize. Ja sam siguran da }emo to uraditi ve} protiv Bor~e - isti~e Bogi}. Kapiten ekipe, “hajdu~ki haramba{a” Nikola Bogi} ima poruku i za svoje saigra~e - Svi koji budu igrali protiv BSK-a moraju da daju dvesta posto svojih mogu}nosti, jer samo tako mo`emo do}i do pozitivnog rezultata. Mislim da to mo`emo - izri~it je kapiten Hajduka Nikola Bogi}. Kada je sastav Hajduka u pitawu ne}e biti nekih zna~ajnijih promena u odnosu na ekipu koja je igrala protiv Partizana, te }e tako protiv BSK-a, najverovatnije, priliku dobiti: Jov{i}, Duki}, Fejsa, Trajkovi}, Brkovi}, Maksimovi}, Kozo{, Bogi}, Marjanovi}, Lalevi} i @ivanovi}. \. Bojani}

PARTIZAN DO^EKUJE ^UKARI^KI

Crno-beli vra}aju dugove Vra}awe dugova – moto je fudbalera Partizana pred dana{wi me~ sa ^ukari~kim. Crno–beli sa Top~iderskog brda re{eni su da onima sa Banovog uzmu meru zbog jeseweg neplaniranog remija (1:1). - Pobedom `elimo ,pre svega, da nastavimo sa dobrim rezultatima, a tek posle da se svetimo. Igramo s protivnikom koji je posledwi na tabeli, ali koji ume da bqesne. Osetili smo to na svojoj ko`i. Ciq nam je titula, samim tim i ovaj trijumf. Uz punu mobilnost idemo na tri boda – ka`e pomo}ni trener parnog vaqka Vuk Ra{ovi}. Poraz ^uke od Vojvodine (4:0) ne zavarava {ampiona. - Sistem ,,lako }emo’’ nam se jesenas osvetio. Sada smo maksimalno oprezni. Protivnik se jesenas poja~ao, {to se videlo u prva dva kola. Poraz u Novom Sa-

du ne mora ni{ta da zna~i, sada je nova utakmica – ka`e Ra{ovi}. Vaqak o~ekuje defanzivu protivnika. - Kao i ve}ina na{ih timova, mislim da }e se ^ukari~ki braniti. Igra protiv {ampiona, na wegovom terenu i ne verujem da }e se zaletati. Iz kontri i polukontri tra`i}e svoju {ansu. Za goste }e danas igrati Nikola Grubje{i}, biv{i fudbaler Partizana. - To dodatno upozorava. Radi se o dobrom igra~u, koji je i kod nas bio opasan – isti~e Ra{ovi}. Sa{a Ili} se opravio od povrede i danas }e nastupiti, ali ne u tandemu sa Moreirom: M. Bo`ovi}, Kne`evi}, Lomi}, M. Jovanovi}, Krstaji}, Fejsa, Tomi}, S. Ili}, Davidov, Kleo, B. Ili} (Dijara). I. Lazarevi}

rezultat, ali i da im je potrebna podr{ka svakog navija~a. - Pozivam ovom prilikom sve Suboti~ane da nas podr`e u {to ve}em broju. Ovim sjajnim momcima svaki navija~ mnogo zna~i, a vrlo se lako mo`e desiti da

dobra podr{ka sa tribina odlu~i utakmicu u subotu. Stiglo je i lepo vreme, Spartak dobro igra, posti`e rezultate i nema prepreka da Gradski stadio ne bude pun – govori Milinkovi}. N. S.

ZVEZDA @ELI BODOVE I PROTIV METALCA

Za publiku i konto

Mobilno stawe vlada na Marakani uo~i duela protiv Metalca u Kragujevcu. Lider `eli novi trijumf kojim bi na pristojnoj distanci zadr`ao ve~itog rivala, a rival je novajalija u eliti, ekipa koja ovog prole}a ima maksimalni u~inak od tri pobede. - Verujem da }e u susretu dva tima koja `ele da se nadigravaju najvi{e profitirati publika, a o~ekuje se solidna poseta u Kragujevcu. Iskreno, svaki duel je va`an, svi vole da osvajaju bodove, a nadam se da }e Zvezda ostvariti ciq - konstatovao je na pres konferenciji trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}. Zahuktali Metalac je detaqno analiziran. - Interesantna su i dobro organizovana ekipa. Imaju brza krila, neguju kontranapade, a posebno je ubojit Betolingar,

Samo teren @estoko medijsko prepucavawe na relaciji ZvezdaPartizan -FSS moglo bi da se odrazi na ekipu. Ipak, umesto mi{qewa neposrednih proizvo|a~a o ovoj temi, oglasio se portparol kluba Marko Nikolovski. - Stru~ni {tab i fudbaleri treba samo da brinu o terenu, to je wihov deo posla, a sve ostalo je u rukama rukovodstva kluba koje se trudi da obezbedi maksimalne uslove za rad. koji sjajno ska~e i igra glavom. Od wega nam preti i najve}a opasnost. Zaista je zanimqiv napada~, ali u ovoj konstalaciji snaga kada imamo na raspolagawu pet ofanzivnih fudbalera, ne `alim {to je napustio Marakanu - poru~io je Pi`on.

Vladimir Petrovi}

Crveno-beli }e biti oslabqeni, bez povre|enog kapitena Lazeti}a, koga }e najverovatnije zameniti Bla`i} ili Kadu. - Moramo da se pona{amo kao da ovaj problem ne postoji. Tako|e, svi se pitaju da li }e napada~i proraditi, po~eti da tresu mre`e. Logi~no je da oni `ele najvi{e da vide loptu u golu, ali te{ko je prognozirati ko }e se upisati u listu strelaca smatra Petrovi}. Zvezda{e ne brine ni ~iwenica da je predsednik Metalca Dragoqub Vukadinovi} ~lan uprave Partizana. - Nedavno sam razgovarao s wim, ~ovek navija za Partizan ali najvi{e voli svoj klub, pa je najavio otvorenu borbu i nadigravawe u Kragujevcu. Dakle, ne}e to biti nikakav problem zakqu~io je Petrovi}. Zvezda }e imati ogromnu podr{ku sa tribina stadiona u Kragujevcu. Kontigent od 3500 ulaznica koje su navija~i crveno-belih mogli da kupe u Beogradu je rasprodat. Z. Rangelov

Smrtna kazna za sudiju? Biv{i fudbalski sudija iz Kine Lu Jun mogao bi da bude osu|en na smrtnu kaznu ukoliko se doka`e da je primao mito, prenosi “Al Xazira”. Lu je zajedno sa jo{ trojicom kolega uhap{en u akciji protiv korupcije u kineskom fudbalu. Do sada je zbog tog skandala uhap{eno na desetine funkcionera klubova, ali i qudi iz Saveza.On se sumwi~i da je primio mito od preko 10.000 dolara, a ukoliko se doka`e wegova krivica o~ekuje ga kazna od deset godina zatvora pa do smrtne presude. Jun je sudio par me~eva SP u Japanu i Ju`noj Koreji 2002. godine.


18

SPORT

subota20.mart2010.

PRED 17. NOVOSADSKI NIS POLUMARATON (27. I 28. MARTA)

O~ekuje se preko 600 takmi~ara S prole}em, kao i 17 godina unazad, po~iwu aktivnosti novosadskih maratonaca. Ve} narednog vikenda (27. i 28. marta), ulicama Novog Sada potr~a}e takmi~ari u 17. NIS polumaratonu (staza duga 21.0975 metara), tradicionalnoj manifestaciji

du jedne od najboqe organizovanih kod nas - rekao je Lazar Isakov. - Po{to se nalazimo u kalendaru svetskih maratona, od wih zaostajemo samo po broju takmi~ara i gledalaca, kao i po visini nagrada, a u svim ostalim segmentima mo`emo da sta-

Detaq sa starta jedne od ranijih trka NIS polumaratona

koja okupqa veliki broj u~esnika. Tim povodom, ju~e je u zgradi Izvr{nog ve}a AP Vojvodina odr`ana konferencija za medije, na kojoj su s aktivnostima u organizaciji ovog doga|aja novinare upoznali Lazar Isakov i Milan Dolga u ime organizatora i Jano{ ^iko{, pomo}nik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu. - Organizacija ove zna~ajne me|unarodne manifastacije je, kao i uvek do sada, veoma ozbiqna i jako nam je drago kada atletski radnici iz ~itave Srbije ka`u da su trke u Novom Sa-

nemo uz rame s najve}im trkama. Imamo i sada odre|enih problema, ali smo u ozbiqnom naletu da trke koje organizujemo podignemo na jo{ vi{i nivo. Ciq nam je da propagiramo atletiku i maratonsko tr~awe i koristim priliku da pozovem gra|ane da iza|u du` trase staze i pozdrave takmi~are. Nadamo se da }e nam i vreme i}i naruku slede}eg vikenda i da }emo svi zajedno u`ivati u vrhunskoj sportskoj manifestaciji. Maratonski vikend u Novom Sadu po~e}e 27. marta, kada je za u~esnike obezbe|en obilazak

Petrovaradinske tvr|ave, Sremskih Karlovaca i manastira Fru{ke gore. Iste ve~eri na Trgu slobode u Novom Sadu bi}e odr`an muzi~ki koncert. Start NIS polumaratona je u nedequ, 28. marta, u 11 ~asova tako|e na Trgu slobode, gde }e biti i ciq trke. Uz glavni doga|aj, planirano je odra`avawe Diplomatskog polumaratona i {tafetnog polumaratona, u kojem }e u~estvovati sredwo{kolci, diplomate, vojska i policija. - Zahvalnost za veliku pomo} dugujemo Sekretarijatu za sport i omladinu i Sekretarijatu za reginalnu saradwu IV AP Vojvodina istakao je Milan Dolga. - O~ekujemo da }e u glavnoj trci u~estvovati preko 400 takmi~ara, dok }e se u {tafetnim trkama, po na{im procenama, pojaviti jo{ 200 u~esnika. Oni }e do}i iz Srbije, ali i svih zemaqa u okru`ewu, a ve} sada imamo prijave iz Rusije i [vedske. Na{a staza je licencirana, veoma pogoduje maratoncima zbog toga {to je ravna, a trka dobro organizovana i zbog toga oni vole da do|u u Novi Sad i poku{aju da ostvare {to boqa vremena. To im staza i omogu}uje i ovde su tokom ranijih godina ispuwavane norme za svetska i evropska prvenstva i olimpijske igre. I ove godine organizatori }e obezbediti promotera NIS polumaratona, a tokom narednih dana bi}e poznato i wegovo ime. A. Predojevi}

DANAS STARTUJE SAAF SUPERLIGA SRBIJE

Indijanci ~ekaju Grofove Danas po~iwe nova sezona SAAF superlige Srbije u ameri~kom fudbalu. Za razliku od prethodnih godina, ovogodi{we uzdawe superliga{kog karavana igra}e se u novom formatu. U elitnoj A diviziji za titulu }e se od 27. marta do finala zakazanog za 20. jun nadmetati beogradski Vukovi, novosadske Vojvode, somborski Celtisi, Legionari iz Sremske Mitrovice, Imperatori iz Ni{a i Huntersi iz Vrbasa. Za jedno mesto koje vodi

u A diviziju, i drugu poziciju koja omogu}ava bara` za popunu vi{eg ranga takmi~ewa, u B diviziji }e se, po~ev od 20. marta, takmi~iti In|ija Indijansi, Lavovi iz Vr{ca, te novi ~lanovi SAAF-a, Hajlandersi iz Beograda, Mladenovac Forestlandersi, Spartanci iz Subotice, Grofovi iz Novog Kne`evca i Mamuti iz Kikinde. Na otvarawu sezone derbi se igra u In|iji gde je jedan od favorita za prvo mesto Indijansi ugostiti ekipu Grofova iz Novog Kne`evca koje je u prelaznom

roku poja~ao je kvoterbek iz Kraqeva Dobrosav Mani}. In|ija ima velike ambicije i dosta promena u ekipi. Kosta Stojakovi} je novi trener. Klub su napustili Li~ina, Ivanovi} i Dimitrijevi}, a stigli su igra~i Gardijansa iz Rume. Utakmica In|ija Indijans - Grofovi Novi Kne`evac igra se na terenu O[“Jovan Popovi}” u 13 ~asova. Nedeqa - VR[AC: Lavovi Mladenovac Forestlenders (13), SUBOTICA: Spartanci - Beograd Hajlanders (13), slobodna je Kikinda Mamut. I. Grubor

DNEVNIK

NOVOSA\ANI DOMA]INI SMEDEREVCIMA (17)

Vo{a bi jo{ jedan biser

I najrevnosniji rukometni hroni~ari bi se prili~no namu~ili u potrazi za podatkom kada su rukometa{i Vojvodine posledwi put imali seriju od sedam utakmica bez poraza. Vo{in {ef struke Darko Jevti} sa zadovoqstvom i ponosom spomiwe ovu lepu bisernu nisku upiru}i prstom u igra~e kao najzaslu`nije za ove ba{ lepe rezultate i odmah okre}e pri~u u sasvim drugom smeru uo~i dana{we utakmice sa Smederevcima: - Ako ne budemo po igri, pona{awu i odgovornosti bili kao na prethodnim utakmicama, sve vaqano u~iweno i osvojeno oti}i }e u vetar, jer Smederevo je

[andor Hodik

kudikamo kvalitetniji sastav nego {to bi se to moglo zakqu~iti na osnovu wegovog trenutnog mesta na tabeli. Podse}am i podvla~im da su na{i gosti u prethodnom kolu nadigrali i pobedili Partizan. Novosadski tim ima sasvim jasan i obelodawen ciq - izla-

Bez centra Kompanija “Femili sport” (vlasni{tvo porodice tenisera Novaka \okovi}a) odustala je od izgradwe teniskog kompleksa u Kragujevcu. - Obave{tavamo javnost da odustajemo od planirane izgradwe teniskog kompleksa na teritoriji Kragujevca. Na ovakav korak smo se odlu~ili posle brojnih pritisaka sa svih strana, naro~ito od lokalne vlasti i politi~kih stranaka - ka`e se u saop{tewu “Femili sporta”. Kompanija je dodala da }e zemqi{te koje je bilo zakupqeno na 99 godina, biti vra}eno gradu Kragujevcu.

zak na evropsku scenu, a do wega se ne sti`e lepim pri~ama, nego igrama i rezultatima kao u prethodnih sedam me~eva. - ^iwenica je da imamo odre|enih zdravstvenih problema, s tim {to je i ~iwenica da nam to ne mo`e biti alibi za eventualni neuspeh, uz maksimalno uva`avawe Smedereva koje igru i ambicije iskqu~ivo gradi na kolektivu, nikako na vrsnim pojedincima, a i takve ima, Maksi}, \oki}. Kosti}...Pred nama je serija `estokih susreta i u hitawu ka ciqu jednostvano smo u situaciji da ne smemo da gubimo na svom parketu.Mi nismo kolektiv koji sebi dozovoqava prepotentnost i posle ove sjajne serije iza nas, pa nam ni na kraj pameti nije da upi{emo bodove pre izlaska na teren.Naprotiv, Smederevo do`ivqavamo i uva`avamo kao da se recimo bori za titulu, a ako `elimo da savaladamo takvog rivala, a `elimo, onda moramo da odigramo maksimalno u svim elementima.Ne bi bilo istina kada bih rekao ne{to drugo osim da verujemo da }e ova podu`a niska posle me~a sa Smederevcima biti bogatija za jo{ jedan biser.Na igra~ima, meni i mojim saradnicima je da poka`emo da smo stasali za dobre igre i dobre rezultate, a na publici je da to prepozna i bude uz nas - istakao je Jevti}. Utakmica Vojvodina @elezni~aar - Smederevo igra se u maloj sali Spensa u 17 ~asova. B. P.

Pliva~ki miting Me|unarodni pliva~ki miting “Uskrs 2010” odr`a}e se danas u bazenu SPC “Vojvodina”. Prema propozicijama u~estvuju takmi~ari od osam do 14 godina. U okviru nadmetawa odr`a}e se i memorijalna trka “Ivan Mili~i}” u disciplini 100 metara delfin. Nauspe{niji takmi~ari u A i B kategoriji za de~ake i devoj~ice dobi}e prigodne poklone, a “~okoladni zeka” zasladi}e medaqe. Takmi~ewe po~iwe u 11 ~asova. G. M.

Zona Apostolovi} Foto: F. Baki}

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE

Beogra|anke najuspe{nije U ledenoj dvorani SPC “Vojvodina” u Novom Sadu odr`ano je ~etvrto po redu Otvoreno prvenstvo Vojvodine u umetni~kom klizawu u organizaciji KK Vojvodina. Nastupilo je 40 takmi~ara u ~etiri uzrasne kategorije od sedam do 14 godina iz Beograda, Subotice i Novog Sada. U kategoriji “~iks” (7 i 8 godina) pobedila je Marina Maleti} ispred Petre Ja{i} i Sare Reqi} (sve tri iz Beograda). U kategoriji “kabs” (9 i 10 godina) prvo mesto uzela je Zona Apostolovi}, druga je bila Sara Hajnovi}, a tre}a Ana Mandi} (sve tri iz Beograda). Pored devoj~ica u ovoj kategoriji bio je i jedan de~ak Suboti~anin Vuk Jonovi}, kome je pripalo prvo mesto. U kategoriji “springs” (11 i 12 godina) slavila je Andrea Dimovi} ispred Nevene Panti} i An|ele Miqevi} (sve tri Beograd). Kod devoj~ica uzrasta 13 i 14 godina (“debs”) najboqa je bila Klaudija Denegri, druga Jovana [ukovi}, a tre}a Jelena Zubi} (sve tri Subotica). Posle zvani~nog takmi~ewa odr`ano je i rekreativno nadmetawe u dve kategorije za devoj~ice od 10 do 14 godina, kako bi se {to vi{e afirmisao ovaj izuzetno lep, ali ne dovoqno razvijen sport kod nas. G. Malenovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - APATIN: Mladost - Kolubara, NOVI SAD: Novi Sad - Banat, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Be`anija, IN\IJA: In|ija - Radni~ki (S), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Zemun, BEOGRAD: Teleoptik Radni~ki (N). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Radni~ki (NP), OXACI: Tekstilac Ites - Kikinda, [ID: Radni~ki - Sloga (T), BA^KI JARAK: Mladost - Big bul, VETERNIK: Veternik - Metalac AV, PE]INCI: Dowi Srem - Vr{ac. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Vojvo|anska liga istok - ZREWANIN: Radni~ki - Radnik, PAN^EVO: Dinamo - Radni~ki (B), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Polet, NOVI KOZARAC: Sloboda - Vojvodina (NM), BELA CRKVA: BAK - Crvena zvezda, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola Budu}nost (A). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Vojvo|anska liga zapad - SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Polet (K), NOVI SAD: Crvena zvezda - @AK, RUMA: 1.maj - Jugovi}, BEO^IN: Cement - Qukovo, KOVIQ: [ajka{ Sloven. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - VRBAS: Vrbas - Omladinac, BA^: Tvr|ava - Obili}. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada - SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - @e-

lezni~ar, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Proleter. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Ko{arka NLB liga - BEOGRAD: Fmp - Budu}nost (18), Partizan - [iroki (18), VR[AC: Hemofarm - Olimpija (18), ZAGREB: Cibona - Cedevita 818), DOM@ALE: Helios - Radni~ki (20.15), ZADAR: Zadar - Zagreb (18), SARAJEVO: Bosna - Crvena zvezda (20.15). Prva liga (m) - KRU[EVAC: Napredak - Radni~ki 06 (20), VAQEVO: Metalac - OKK Beograd (19.30), KRAQEVO: Ma{inac - Tami{ Petrohemija (19.30). Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - Spartak (20), VR[AC: Hemofarm - Loznica (15), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Radivoj Kora} (17.30). Prva srpska liga, sever (m) - SREMSKA MITROVICA: Srem - Nova Pazova (20), STARI BANOVCI: Dunav Jedinstvo (19), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Topola (15.30), NOVI SAD: Duga - Novi Sad (18). Prva srpska liga, sever (`) - NOVI SAD: Proleter - Topol~anka (14.30), KULA: Sivac - Vrbas Nedela (13). Druga srpska liga, sever (m) - KULA: Hajduk - Ba~ka Palanka (19), RUMA: Ruma - Hajduk (B) (16.30), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Akademik (18), KOVIN: Radni~ki - Dinamo (18), FUTOG: Top - Krajina Grme~ (14.30).

Odbojka Viner {tedi{e superliga (`) – mini-liga od 1. do 4. mesta – BEOGRAD:

Vizura – Spartak (19.30), mini-liga od 5. do 8. mesta – BEOGRAD: Po{tar – Dinamo Azotara (17). Prva liga (`) – mini-liga od 1. do 4. mesta – NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol – Kolubara (16), mini-liga od 5. do 10. mesta – STARA PAZOVA: Jedinstvo – Vojvodina (19), LAZAREVAC: Lazarevac – Radni~ki (K) (16.30). Prva liga (m) – mini-liga od 1. do 4. mesta – NI[: Ni{ – @elezni~ar (16), PAN^EVO: Borac – Jedinstvo (SP) (16). Druga liga – sever (`) – NOVI SAD: VST – Varadin BMG gradwa (12), FUTOG: Futog – Kikinda (17), SREMSKI KARLOVCI: Partizan – Spartak 2 (18), SREMSKA MITORVICA: Srem – mladost (15.30). Druga liga – sever (m) – FUTOG: NIS Vojvodina 2 – FOK (20), VR[AC: Dinamo – Petrovaradin (17), APATIN: Apatin – RFU (20), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 – Spartak (18), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans – In|ija (20). Prva vojvo|anska liga – sever (`) – NOVI SAD: Vojvodina 2 – Blok aut (12.30), FUTOG: Novi Sad 2 – Volejstars (12), Futogvest – Ba~ki zmaj (15.15), KIKINDA: Ki 0230 – CVS (12.30). Prva vojvo|anska liga – jug (`) – NOVI SAD: NS tim - Prvi tempo (12), NS volej tim – Kraji{nik (13), VR[AC: Vr{ac – Dinamo 2 (17), @ITI[TE: @iti{te – Banat Klek 2 (16.30), [ID: Maks – Sloga (18).

Prva vojvo|anska liga – centar (m) – FUTOG: NS As2 – Mladost (15), Vo{a – Petrovaradin 2 (14.30), [ID: [id – Dubl (19), PETROVARADIN: Dunav volej – Stra`ilovo (12). Prva vojvo|anska liga – sever (m) – TURIJA: Mladost – Vrbas (19), KIKINDA: Kikinda – Spartak 2 (16), BE^EJ: Be~ej – Magli} (19), BA^KA PALANKA: Partizan Megal – Topola (16). Prva vojvo|anska liga – jug (m) – KOVIN: Radni~ki – Gorwi grad (20), VR[AC: Banat – Hercegovina (16).

Rukomet Superliga (m) - NOVI SAD: Vojvodina - Smederevo (17), BEOGRAD: Partizan - Jugovi} (19.15), PRIBOJ: Priboj - Metaloplatika (18). Superliga (`) - VRWA^KA BAWA: Vrwa~ka Bawa - Dinamo (18), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Kikinda (19), BEOGRAD: Radni~ki - ^a~ak (18.30). Prva liga (m) - VRAWE: Vrawe Nova Pazova (19), LESKOVAC: Dubo~ica - Napredak (19), BEOGRAD: BASK - Vrbas (17.30), ZAJE^AR: Zaje~ar - Novi Pazar (17). Prva liga (`) - PIROT: Pirot - Ku~evo (18). Druga liga (m) - @ABAQ: Hajduk Radni~ki ([) (19), RUMA: Ruma - Radni~ki (NS) (19), APATIN: Apatin Metalac (18), ZREWANIN: Gradnulica - Jedinstvo (17). Druga liga (`) - APATIN: Apatin - Halas Jo`ef (16).

Kuglawe Superliga (m) - KAWI@A: Kawi`a - Metalac (16), PAN^EVO: Rudar Senta (11), BEOGRAD: crvena zvezda E|{eg (11). Superliga (`) - NI[: Putar - Junakovi} (15), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Pionir (16), BEOGRAD: EDB Kristal (15), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Venus (15). Prva liga, grupa Vojvodina (m) APATIN: Apatin - Kristal (16), NOVI SAD: 13. maj - Hajduk (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) RUMA: Srem - radni~ki (16), KIKINDA: Toza Markovi} - Vojvodina (16). Prva vojvo|anska liga (m) - KIKINDA: Radni~ki LK - Be~ej (11), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Dolina (13). Druga vojvo|anska liga, plasman od 1 - 8. mesta : SREMSKA MITROVICA: Srem - Vojvodina (16).

Stoni tenis Mu{ka superliga – ZREWANIN: Banat – Kikinda (17), BEOGRAD: Crvena zvezda – Vr{ac (17). @enska superliga – SENTA: Senta – Obili} (17), ^OKA: ^oka – Vr{ac (17), BEOGRAD: Stari Grad – Josip Kolumbo (13).

Vaterpolo Prva B liga - BEOGRAD: Singidunum - Dinamo (15.45), KRU[EVAC: Go~ - Proleter (21).


DNEVNIK

OGLASI

subota20.mart2010.

19


20

subota20.mart2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PRODAJEM jugo 55 AGV, 1987. godi{te, ispravan, registrovan do jula, cena 600e. Telefon 6612-780. 101870 OTKUPQUJEM ispravna, neispravna i havarisana vozila. Dolazak, procena realna, isplata odmah. Telefon: 021/824-885, 064/150-1200. 101959

VELIKO SNI@EWE i do 50% bele tehnike, televizora i malih ku}nih aparata. Telefon 021/528-822. 101991

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96082 VR[IMO usluge: selidbe, ~i{}ewe podruma, odno{ewe {uta, sme}a, starog otpada, stare {koqke automobila i obaramo stabla, sve to sa ili bez radnika. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6-413-575. 102055

Navr{ava se godina od kako sa nama nije na{a babateta

IZDAJEM name{tenu sobu i kupatilo sa posebnim ulazom. Telefon: 062/399-721 i 403624. 101828

IZDAJEM name{tenu garsoweru na uglu Ja{e Tomi}a, Rumena~ka kod restorana Edem. Ima klimu. Telefon 064/302-0-813 101848 IZDAJEM name{tene stanove u Mi~urinovoj ulici, garsowera 25m2, cena 140-150E i jednosoban 21m2 cena 130E. Tel.: 021/544-540, 063/517-290. 101969

IZDAJEM trosoban stan. Telefon: 060/731-7321 i 022/462-335. 101470 IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 101247 N. NASEQE - izdajem ~etvorosoban nename{ten stan 85 m2 I sprat, cg, tel. KTV. Telefon 064/147-9-000. 101840 IZDAJEM garsoweru kod hotela Novi Sad. Telefon: 061/1832-173. 101937 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan 55m2, ul. Pariske komune, cena 170E. name{tena kuhiwa, trpezarija i jedna soba Tel. 021/544540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com 101968 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 101660

KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan bez posrednika, ukwi`en, prednost Limani, Novo naseqe. Telefon: 064/181-4703. 101761

BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1. Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14. 101619 KUPUJEM mawi plac u turijskom ataru, pored kanala DTD, reke Krivaje ili Beqanske bare. Telefoni: 021/66-14-917, 064/240-90-14. 101871 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 101610

IZDAJEM u strogom centru prazan kancelarijski prostor od 50 m2.Cg, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon: 062/29-18-29. 101797

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ u blizini {kole. Telefon 6-390-304. 102021

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 101990

Mirjana Ka}anski Uvek te se rado se}aju tvoji Vi{wi}i: Bata, Mira, Jelena i Milan.

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 94411

PRODAJEM p{enicu 40 t. ekstra kvalitet i baliranu detelinu . Telefoni: 021/826286, 021/825-153, 064/315-0-379 101564 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 101483

ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju. Telefon: 021/714-374, 064/158-4008. 100989

102172

Zagorka Bulatovi} Mila na{a nanice, na{e tajne osta}e samo na{e! Volim te beskrajno! Tvoja Bokica. .... a ja }u te nano, uvek nositi u svom srcu! Tvoj Qube. 102174

Posledwi pozdrav baba

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 100994

Dani VREDNE i komunikativne osobe potrebne za rad u prodaji. Telefoni: 063/514-406, 021/402-035. 101423 POTREBAN elektroni~ar za program biroopreme i fiskalnih kasa. Telefon 064/114-38-48. 101560

od: Galeta, Tee, Koqe i Dine.

102183

Posledwi pozdrav Vukanovoj mami

ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625. 101796 AKO ste zainteresovani za privatni gerontolo{ki centar u selu blizu Novog Sada. Pozovite 064/285-4886. 101746 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85495, 66-18-846, 6614-274. 101393

Mileni od: Oqe, Neboj{e, Nata{e, Bokija, Jelene, Sini{e, Tawe, Spomenke, Danka, Vi{we i Pe|e.

102184


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Na{oj dragoj kom{inici

Posledwe zbogom

subota20.mart2010.

POMEN Dana, 20. 3. 2010. godine, u 10 sati, na Centralnom grobqu u Futogu, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

21

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj mami

mama Zagi Jeleni Popmihajlov

Zbogom voqena majko, zbogom o~ima punim qubavi, zbogom dodiru koji greje, zbogom osmehu koji me svuda prati, to nije zbogom, to je ve~ito se}awe...

Lenki Nosowin ro|. Dekani}

\uri Brankovi}u

divnoj `eni, tiho `ivela, tiho umrla. Porodica Dra~a.

O`alo{}ene }erke Bosa i Milena i sin Milenko sa porodicama.

102179

102169

Tvoji: Goca, Igor, Vlada i Jelena. 102180

Posledwi pozdrav na{oj miloj

nani Zagi

Posledwi pozdrav i pokoj du{e na{oj voqenoj strini

Jeleni Popmihajlov

Tvoji: Vlada i Jelena.

Posledwi pozdrav

prof. dr Milo{a Tasi}a Porodica [e{i}.

Mileni Kostadinovi}

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je u 75. godini preminula na{a draga mama, nana, sestra i ta{ta

Mnogo }e{ nam nedostajati. Tvoji: Mira i Dejan Drqevi}.

102136

Posledwi pozdrav

Momiru dr Savi Jelinu

ro|. Egi}

Zoran i Svetlana sa porodicama.

Jelene Popmihajlov

102141

Posledwi pozdrav dragom kumu

Zagorka Bulatovi}

strina Jelice

od porodice Sekicki.

Ostala je ogromna praznina i se}awe na tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala. Zaborav ne postoji dok `ive oni koji te vole. Tvoji: sestra Milica, sestri~ine Du{ica, Verica i Mila sa decom.

102178

Tu`nog srca opra{tamo se od na{e drage

S tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage kume, verne prijateqice plemenitog srca

Lenki Nosowin Leni

102173 102182

102139

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj sestri i tetki

Duboko `alimo zbog gubitka velikog prijateqa

od: Marije, Nikole sa porodicom i Dragane sa porodicom.

Danas, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, obi}i }emo wenu ve~nu ku}u i zahvaliti joj se za sve ono {to je ~inila za nas. Tvoji: sin Milan i snaja Ru`ica.

od porodice Miladi}.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

@ive}e{ srcima.

ve~no

Posledwi tetki

pozdrav

u

na{im

od kolektiva Doma zdravqa Titel.

102116

3075/P

102118 102177

102181

Posledwi pozdrav mami, baki i ta{ti

voqenoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Zagorki Bulatovi} Neizbrisiv je put koji si nam ostavila... ... Nastavi}emo ga, jer znamo da je pravi! O`alo{}ena k}erka Qiqana, zet Dragan, unuci Bojana i Qubi{a.

3

voqenoj

Zagorki Bulatovi}

Iliji Karanovi}u

Jeleni Popmihajlov od tenisera Elit-a Grupa C: Bore, Steve, Mirka, Jokana, Simka i Qube.

Kumovi: Branko, Sofija i Slobodan sa porodicom.

Hvala ti za qubav i dobrotu koju si imala za nas. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav

Jelkici

od: snaje Eleonore i brata Bate sa porodicom.

Tvoji: Sawa, Teodora i \or|e.

102175

102130

102171

Prestalo je da kuca jedno veliko srce divne i plemenite `ene. Srce puno qubavi za sve nas koji smo je voleli.

Bori Milojevi}u

Zagorka Bulatovi} Hvala ti za sve lepe ~asove i dane provedene sa tobom. Milena sa decom. 102185

102163

102121

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dagom kumu

Sa tugom se opra{tamo od

Posledwi pozdrav voqenoj i jedinoj sestri

Milene - Bebe Kostadinovi}

Zagorki Bulatovi}

@eqko Mirkovi}

1946 - 2010.

Bila si mi podr{ka i oslonac u svemu, najboqa sestra i najve}i drug. Seko moja, kako }u bez tebe daqe? Tvoja Duda.

vreme prolazi a mi te i daqe ~ekamo i nadamo se da }emo se opet kao nekad dru`iti.

102124

102151

Neka ti je ve~na slava. Kum Borislav Babi} sa porodicom. 102168

Dru`e na{

Ivana, Ka}a, Jelena, Du{anka, Nikola i Steva.

102165

Tvoji: Rajko, Radovan i Milo{ sa porodicama.


22

^ITUQE z POMENI

subota20.mart2010.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

DNEVNIK

Posledwi pozdrav najve}em drugu i prijatequ profi

prof. dr Milo{u Tasi}u

Ostao si nam u srcima

Milo{e Tasi}u

Milo{u Tasi}u

od porodice Muni`aba.

Velimir - ]ira ]irovi}.

Tvoji drugari: Branko, Velibor, Radenko i ]ira.

102149

102152

102154

Kolektiv Centra za radiologiju KCV s po{tovawem i qubavqu opra{ta se od

Tugujemo za dragim prijateqem

Milo{ Tasi}

prof. dr Milo{a Tasi}a

Milo{em Tasi}em

Sa~uva}emo zauvek se}awe na tebe, dragi profesore. Ve~no }emo pamtiti wegov britak um, pravednost i odlu~nost u rukovo|ewu. Koleginice i kolege.

Radenko, Marina, Nikola i Milo{ Vukovi}.

Porodica Ni{evi}.

102150

102156

102138

U godini obele`avawa 50-godi{wice Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, napustio nas je na{ uva`eni profesor

Na{ dragi strikan

Posledwi pozdrav ocu i svekru, na{em dragom

Milo{ Tasi}

prof. dr Milo{ Tasi} Prvi diplomirani doktor medicine, |ak generacije i jedan od najboqih u~iteqa brojnih generacija. S velikom tugom i izuzetnim po{tovawem opra{tamo se od wega. Nastavnici, saradnici, studenti i svi zaposleni Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Milo{u oti{ao je u legendu.

prof. dr Milo{ Tasi}

Wegove: Teodora i Aleksandra.

Wegovi: Vlada i Maja.

117/P 102153

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. marta preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav

Dragi na{

102145

Posledwi prijatequ

pozdrav

Sahrana je danas, 20. 3. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

dragom

Supruga Marija, sin Vladimir i snaha Maja.

102147

Milo{e

dr Milo{u Tasi}u

Milo{u Tasi}u

Nedequ dana nije sa nama na{ voqeni sin i brat

Sa bolom i tugom u srcima opra{tamo se od na{e

Milo{u Tasi}u

ostaje{ u na{im mislima.

Po~ivaj u miru.

Ivan, Marina i Ana Oros.

Porodica [jagi.

Vesna i Tile.

Mile i Anica @akula.

102142

102159

102155

102146

An|ele, spava{ nedequ dana. Nikada pre`aqen tetkin \or|e.

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

\or|e Kika{ iz Koviqa

Jelene Popmihajlov U nedequ, 21. 3. 2010. godine, u 10 sati poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

\or|u Ogwanovi}u

\or|e Kika{

2009 - 2010. obele`i}emo danas, 20. 3. 2010. godine, u 10.15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Sre}ni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. ^uva}emo te u na{im srcima od zaborava. Tvoji: supruga Slobodanka, sin Neboj{a }erka Biqana, snaja Jelena i unuci \or|e i Jovan. 102161

Milo{u Tasi}u

iz Koviqa

Du{ko i Du{ica.

Bagqa{ovi.

Uvek }e te voleti i na tebe misliti: tetka Vesna, te~a Be}a, brat Neboj{a, snajka Milana, mali \or|e i tvoja baba Nada.

102157

102160

Neute{na majka Stanka, wegov Toma, sestra Jovana i brat Milan.

102162

102176


DNEVNIK

^ITUQE

subota20.mart2010.

Posledwi pozdrav cewenom prijatequ i saradniku

prof. dr sci. med. Milo{u Tasi}u Uprava Klini~kog centra Vojvodine.

5813/P

Posledwi pozdrav na{em u~itequ i prijatequ

prof. dr sci. med. Milo{u Tasi}u Centar za sudsku medicinu.

5813/P1

23


24

^ITUQE z POMENI

subota20.mart2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 91. godini preminula na{a mama, baba i prababa

DNEVNIK

Posledwi pozdrav uva`enom profesoru

S tugom se opra{tamo od na{eg dugogodi{weg radnika i penzionera

Danica - Danka Kaplarski prof. dr Milo{u Tasi}u

ro|. Ni}in iz Srbobrana Sahrana je danas, 20. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Srbobranu.

Momira Peuli}a

Policijska uprava u Novom Sadu.

JKP „Vodovod i kanalizacija” Novi Sad.

291/P

5811/P

O`alo{}ene }erke: Gaga Cvjetan i Du{a Markov. 102135

Posledwi pozdrav kumu

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

@eqko Mihajlovi} 24. 3. 2005 - 24. 3. 2010.

Porodica Zveki}.

Dragi tata, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: sin Nikola, }erka Jelena i supruga Dragica.

od porodice [ovqanski.

102127 102144

[ESTOMESE^NI POMEN dragom drugu

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav dragoj

Jeleni

ro|. Maksimovi}

Mileni

102132

DVOGODI[WI POMEN

Mirjana Jovi}

Draga na{a bako, oti{la si mnogo daleko, bez povratka, ali mi }emo te sa~uvati zauvek u na{im srcima. Tvoje unuke: Ma{a i Sara i snaja Nikica. 102170

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Stanari zgrade Jovana Bo{kovi}a 1.

od Stojka sa porodicom.

Marija Muwin

102143

Mileni - Bebi Kostadinovi} Bori Milojevi}u

POMEN

1939 - 2009.

Mileni

dr Savi Jelinu

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

od porodice Vu~kovi}.

Vreme prolazi, ali se}awe ostaje.

Aleksandar ]osi} - ]osa.

]erka Milica, unuk Milorad i zet Dragoje.

102119

102117

dragom

U nedequ, 21. 3. 2010. godine odr`a}e se {estomese~ni parastos u crkvi, u ^erevi}u.

Posledwi prijatequ,

pozdrav

Vlada Mila~i} sa porodicom. 102091

[ESTOMESE^NI POMEN

Jovan Radoj~i}

Proveli smo prelepo detiwstvo i dve decenije u NAP-u.

102131

Se}awe na na{eg osniva~a

U nedequ, 21. 3. 2010. godine odr`a}e se {estomese~ni parastos u crkvi u ^erevi}u.

Sre}ni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Pozderec Franc

Vreme prolazi, a bol je sve ve}i. Po~ivaj u miru.

Supruga Katica, }erka Ka}a i zet Mi}a.

102128

Nenad Veseli} 25. 1. 1975 - 23. 3. 2008. Lepi moj, najdra`i an|ele, tuga moja prevelika ugasiti se nikada ne}e, a na{a qubav opet }e cvetati u neko prole}e kao kad cveta najlep{e cve}e!

Radivoja Savina

JEDNOGODI[WI POMEN

Nedostaje nam wegova energi~nost i plemenitost.

102094

dr Savi Jelinu Neka ti je ve~na slava i hvala.

Jovan Radoj~i} Uvek }emo te se se}ati.

Zauvek te volimo, supruga Sawa, }erka Tijana.

Prvo udru`ewe za ekologiju i za{titu od dejstva vatre „EcoFire”.

Porodica Avgu{tin.

Tvoji najmiliji.

102137

340/P

102089

102115

GODI[WI POMEN

Posledwi prijatequ

GODI[WI POMEN

Se}awe na na{eg ~lana i po~asnog predsednika

pozdrav

velikom

Povodom sedmodnevnog pomena obave{tavamo sve prijateqe i poznanike da je

[ESTOMESE^NI POMEN

Joka Bawac Draga Nikoli} Tvojim odlaskom ostala je velika praznina u na{em domu, ali se}awe i qubav prema tebi ne}e nikad izbledeti.

Radivoj Savin Radivoja Savina ~lanovi Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva Futog.

341/P

preminula 11. marta, u 86. godini,

dr Savi Jelinu

^ovek koji }e dugo `iveti u se}awima qudi koji su ga poznavali i sa wim radili.

od Lake i Vere. Suprug Dmitar, sin Du{ko i }erka Dragana.

Vatrogasni savez Grada Novog Sada. 342/P

Tiho i mirno si `iveo, tako si i oti{ao. Na svemu ti, Savo, mnogo hvala.

102087

102090

Ivan Radulovi} iz Beo~ina 1953 - 2009. ^uvamo te u na{im srcima.

O`alo{}eni: brati~ina Dragica i porodice Pomana i Bezarevi}.

Brat Bato Radulovi} sa porodicom. 102122

102092


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

Posledwi pozdrav

25

subota20.mart2010.

JEDNOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminula na{a draga

Momiru Peuli}u od Laze Kuzmanovi}a sa porodicom.

Milena Kostadinovi}

Vojislav Vuki}

Joka Bawac

Vojo, hvala ti za super svirke, najboqi provod i drugarsku pomo} kad god je trebalo. Ne}emo te nikada zaboraviti. Roka}emo i daqe, za tebe!

Vreme odmi~e, a bol za tobom ne prolazi. Ostaju nam samo lepa se}awa i uspomene na tebe kojih se uvek prisetimo sa suzom u oku. Neka te an|eli ~uvaju.

Novosadski pankeri.

Majka Jela i sestra An|a sa porodicom.

ro|. Maksimovi} 102106

102114

102111

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Sahrana je danas, 20. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tu`nim srcem opra{tamo se od drage

Nikada te ne}emo zaboraviti

Weni najmiliji: Vukan, Jelena i Una.

102104

Momiru

Dragoj snaji

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Momiru

Jelice Popmihajlov

Jelica Popmihajlov

od: Milutina, Milovana, Stojana i Radovana sa porodicama.

od: strine Danice, Slavka i Laze sa porodicama.

Porodice: Vasovi} i Petrovi}.

Tvoj brat Mi{a, Spomenka, Milana i Lela.

102103

102102

102110

102112

Navr{ava se osamnaest godina od smrti

SE]AWE na na{eg dragog

Posledwi maj~ici

pozdrav

na{oj

[ESTOMESE^NI POMEN

20. 9. 2009 - 20. 3. 2010.

Mileni - Bebi

Mileni Kostadinovi}

\or|a Midi}a

Drage Oti}

20. 3. 1996 - 20. 3. 2010.

iz \ur|eva Sa qubavqu Te se rado se}aju tvoje: Katica, Plemenka i Kata sa porodicama.

Pro{le su godine, ali je ostalo se}awe koje traje i ~uvaju ga tvoji: supruga, k}i, zet i unu~i}i.

102093

102095

Pro{lo je tu`nih 20 godina

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Radovan Pavlov iz Gardinovaca

Zorki Savo Vulovi} od: unuka Darinke i Zorice, zeta Neboj{e i praunuka Vlada i Daria.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. Tvoji najmiliji.

102105

102107

TU@NO SE]AWE

Porodice: Jelin i Bogi{i}.

102100

posledwi pozdrav od Slobodana Kostadinovi}a.

102068

102101

voqenom

dr Savi Jelinu

Sin Mi{a, snaha Pavica, unuka Nada i unuk Radovan sa porodicom.

od porodica: Berowa i Radi{i} sa decom.

Mara Devi}-[vowa

Zorka Milinkovi}

Qubavi moja, prolaze dani, no}i, pro{la je i druga godina neizmerne tuge i bola kako si nas iznenadno bez i jedne re~i napustila. Te{ko je razumeti. Al, ipak nam ostaje nada da }emo se jednoga dana sresti. Tvoj Braco.

1928 - 2010. iz Ledinaca Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i lepim uspomenama. ]erka Mira, zet Svetislav, unuke i praunuci. 102067

102096

102088

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 3. 2010. preminuo na{ voqeni

Sa tugom u srcu javqamo da nas je 18. 3. 2010. godine zauvek napustila na{a draga mama, ta{ta, majka i prabaka

3

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti umrla moja supruga

GODI[WI POMEN

28. 3. 2009 - 28. 3. 2010.

dr Sava Jelin

Jelena Popmihajlov

iz Titela

u 69. godini

Mili} Krajnovi}

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Sahrana je 20. 3. 2010. godine, u 14 sati, u Titelu.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 20. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

@ivi{ u na{im srcima i na{im mislima.

O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Milivoj i Vlada, snaha Tijana i unuk Stefan.

Supruga Milka, sinovi Milorad, Sre}ko i Bogdan sa porodicama.

O`alo{}eni suprug Dimitrije Popmihajlov.

102085

102099

102109


26

^ITUQE z POMENI

subota20.mart2010.

POMEN

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu i ocu

20. 3. 1987 - 20. 3. 2010.

Vasa Savkovi} S qubavqu i po{tovawem uspomenu na Tebe ~uva supruga Tawa.

DNEVNIK

Mirko Raleti}

prof. Draganu Petrovskom

21. 3. 1990 - 21. 3. 2010.

1952 - 2010.

Tata, sa tugom te se se}aju: }erka Smiqa i unuk Goran sa porodicom.

101999

102019

Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama

Kumice na{a, pet godina nas boli.

GODI[WI POMEN

Miloradu Blagojevi}u

obele`i}emo danas, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek sa nama u mislima i srcima. Supruga Agata i sin Aleksandar.

O`alo{}eni: unuk Perilo, unuka Verica, }erka Maja i zet @ika.

101978

101888

POMEN voqenom bratu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Prof. Dragan Petrovski Mima

O`alo{}ena }erka Radoslavka sa porodicom.

Kumovi: Rada, Du{an, Jelena i Dejan.

102066

Dragi, moj jedini sine! Oti{ao si prerano i iznenada! Ostavio si tragove koji se ne bri{u, lepotu koja ne bledi, dobrotu koja se pamti, da ve~no tugujem za tobom! Vole}u te do kraja `ivota. Tvoja majka Julijana.

Miloradu Blagojevi}u

Iako nisi sa nama, uvek si u na{im mislima i srcima. Dok `ivimo uvek }emo te voleti i s qubavqu ~uvati od zaborava.

Ne pro|e ni jedan dan da sa bolom u srcu ne pomislim na tebe moj voqeni sine.

Sestra Dragica i zet Milan.

Tvoja o`alo{}ena majka Nada.

101979

101889

101890

102006

3

3

GODI[WI POMEN

Danas, 20. marta leta Gospodweg dajemo godi{wi pomen upokojenom

Milorad Todorovi}

Tvoje }erke: „Musa” i „@uti”. 102063

POMEN 40 dana na{em dragom

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

Miloradu Blagojevi}u

Miloradu Blagojevi}u

Uvek }emo te voleti i misliti na tebe.

Mnogo nam nedostaje{ i nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoje: supruga Vera i k}i Dubravka.

Brat Vojko, snaja Mira i brati} Dejan.

101891

101892

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Prof. Dragan Petrovski Tata, uvek }e{ biti sa nama.

GODI[WI POMEN

Miloradu Blagojevi}u

1952 - 2010.

Sokol Pej~i}

Pamtim i danas kako si me zvao, da {etam s tobom ulicom dugom, da {etam s tobom kao sa drugom, pamtim i danas tvoj pogled mio, jedan je jedini moj deda bio.

1952 - 2010. Tvoja dobrota }e se zauvek pamtiti. Ne postoji vreme koje }e izbrisati se}awe na tvoj vedar duh i veliko plemenito srce u kome je uvek bilo mesta za sve nas. Tvoji: sestra Jelena, zet Mladen, sestri~ine Danijela i Maja sa porodicom.

Miloradu Todorovi}u Spavaju ve~nim snom najlep{e plave o~i, odmara umorno i bolno telo, a mi, molimo Gospoda Boga da ve~no po~iva{ u Wegovoj blizini, u Carstvu Bo`ijem, Nebeskom Jerusalimu.

101980

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

mojoj voqenoj majci

Dana, 18. marta navr{ila se godina dana od prerane smrti na{eg dragog

Majka, supruga i }erke sa porodicama.

102060

Prof. Dragan Petrovski

POMEN

1952 - 2010.

Halapi Antonu

S qubavqu i ponosom ~uvamo Te u na{im srcima. Uvek }e{ nam nedostajati. Tvoji: sestra Milkica i sestri~ina Marija sa porodicom.

Tvoja supruga Dragica, sinovi sa unu~adima.

101981

102062

TU@NO SE]AWE

^edomir Nikoli}

Dana, 25. marta 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti

24. 3. 1992 - 24. 3. 2010.

POMEN Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi

Miroslava Nikoli}

Veselin Samarxi} Bato

Stevana Rapai}a Nikada te ne zaboravqam. Supruga Jelena. 102061

22. 3. 2002 - 22. 3. 2010. Ve~no tuguju: sin Mladen i }erka Radmila sa porodicama. 101997

Katici Vinoki} Kaji Uspomenu ~uva sin Velimir sa porodicom.

101996

1952 - 2009. U nedequ, 21. 3. 2010. godine, u 11 sati, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. O`alo{}ena porodica. 101948

101625

Pro{la je tu`na godina od kada nema moje sestre

Katice Vinoki}

Sa ponosom i qubavqu }e ga se se}ati: wegova supruga Qubica, k}erke Branka i Tawa sa porodicama, baka Beba i Milorad sa porodicom.

Mladena Stani{i}a

Posledwi brati}u

pozdrav

na{em

Nikoli Porobi}u

O`alo{}ena sestra Stojanka.

Tetke: Mara i Ne|a sa porodicama.

101626

101878


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Pro{lo je {est meseci od kako nisu me|u nama na{i dragi

Zorka

Pro{lo je {est meseci od kako nisu sa nama na{i dragi

Zorka

Gavro

i

subota20.mart2010.

i

Posledwi pozdrav Mirkovom dugogodi{wem radniku

Gavro

Uvek }ete biti u na{im srcima i mislima: }erka Ranka i unuke Dragana i Du{ka.

Uvek }ete biti u na{im srcima i mislima: }erka Du{ka, zet Milo{ i unuci Marko i Mladen sa porodicom.

102077

102074

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Momir Peuli}

102081

SE]AWE

@ivana Krsti}

Dana, 20. 3. 2010. dajemo parastos u crkvi u Bano{toru. O`alo{}eni: supruga Sofija, sin Boban i }erka Oqa sa porodicama. 102079

102072

na{em

od koleginica i kolega sa posla.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Dimitriju Ne{i}u

Sahrana je danas, 20. 3. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegovi najmiliji: supruga Mirjana, sinovi Miroslav i Mirko, snaja Stana i unuci Jovan i Danilo.

i

Momiru Peuli}u

Cupara

Cupara

ocu

27

POMEN

5. 6. 1926 - 12. 9. 1999.

Du{ko Krsti} 29. 6. 1923 - 21. 3. 2002.

Ma koliko vremena pro{lo i daleko jedni od drugih, vezani smo zauvek. Mi delimo uspomene koje niko ne zna. Mi delimo tugu koju niko ne mo`e razumeti. Mi delimo radosti koje su na{e skriveno blago. Uvek }ete imati nezamewivo mesto u na{im srcima.

Va{i: unuk Radoslav i }erka Olga.

102080

Momir Peuli}

Posledwi pozdrav Momiru od porodice [kavi}.

Momir Peuli} Uvek }e{ ostati u na{im srcima i biti deo nas. Porodica Petrovi}.

Radivoj Davidovac ]u}a

Jedini,

1990 - 2010. Vreme prolazi, a praznina ostaje. Spomiwemo te sa qubavqu i po{tovawem, }erka Qiqa sa porodicom. 102084

102076

102075

Posledwi pozdrav dragoj snajki

POMEN

Joki Bawac Zorki

Branislav Lainovi} Dugi

Vreme prolazi, a tuga ostaje. od: Slobodanke, Milana i Bojane iz Ledinaca.

Porodice: Kne`evi} i Bawac.

102069

102073

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj i miloj teti

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milica Milo{evi} Navr{ila se jedna decenija `ivota bez tebe. Ipak, godine koje prolaze ne odnose tvoj lik u zaborav. Jer Ti si trag koji se ni nakon 10 godina ne mo`e izbrisati, bol koju ne mo`emo preboleti, plamen koji se ne mo`e ugasiti. Uvek u mislima sa tobom Mirjana.

Zorki

Vladimir Tama{

iz Ledinaca

1949 - 2010.

od wene Vere Grabi} sa porodicom.

S qubavqu zauvek tvoji: majka Leposava, sinovi Qubomir, Aleksa i supruga Marijana Lainovi}.

Sahrana }e se obaviti 20. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

102086

102082

102083

102070


28

POMENI

subota20.mart2010.

POMEN Pro{lo je pet godina od smrti na{eg dragog i voqenog

SEDMOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

22. 3. 2003.

Dana, 23. marta 2010. godine navr{ava se jedna godina od smrti na{eg dragog

Ilija Babi} Ika Qubomira Kosti}a S qubavqu i po{tovawem ~uvamo ga u se}awu. Porodica Kosti}.

Dok `ivim `ive}e{ u mom srcu u najlep{im uspomenama. Sa puno qubavi ~uvamo te od zaborava. Tvoji: supruga Smiqka i sin Sava.

101842

JEDNOGODI[WI POMEN

Prolazi najtu`nija godina u na{em `ivotu jer smo ostali bez qubavi na{e drage mame i bake

POMEN dragom dedi, tati i suprugu

Du{ana Jovi~i}a Postoje tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, bol koji ne jewava. Uvek }e{ biti sa nama. Tvoje: supruga Verica i }erke Biqana i Sne`ana.

SE]AWE

GODI[WI POMEN

Marija Zlokolica

Dragoslavu Suboti}u

Milo{ Api}

2002 - 2010.

Danas je tu`nih ~etrdeset dana od kada nisi vi{e me|u nama.

Uvek si u na{im mislima. Qubavqu Te ~uvamo od zaborava. Tvoji najmiliji.

Dana, 23. marta 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa mnom moj suprug

JEDNOGODI[WI POMEN

Milan Subotin

\or|e Be~eli}

1926 - 2009.

Tvoji najmiliji: supruga, sinovi, snaha i unu~ad.

Ni vreme ni suze ne mogu da ubla`e bol za tobom i babom. Danas, 20. 3. 2010. godine, u 10.30 ~asova, okupi}emo se oko va{e ve~ne ku}e. S tugom i qubavqu tvoji najmiliji. 101702

101689

101930

101928

101771

SE]AWE

DNEVNIK

Na voqenu majku, svekrvu i baku

Danas, 20. 3. 2010. godine obele`i}emo polugodi{wi pomen

Nataliju Petrovi}

Jovanu Radovi}u

SE]AWE

\or|e Be~eli} S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, sa~uva}emo te u srcima, jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole. Sin Vasa, snaja \u|a, unuk \or|e i unuka Vesna sa porodicom.

Marije @ivani}

]erke: Sofija i Ivana sa porodicama.

@ive}e{ ve~no u mom srcu i mislima dok postojim, jer mi mnogo nedostaje{. Hvala ti za svu qubav, pa`wu i dobrotu. Tvoja Nada.

101827

101897

Znala si koliko te volimo, ali ne zna{ koliko patimo i koliko smo tu`ni bez tebe.

101727

^ETRDESETODNEVNI POMEN

iz Gardinovaca

20. 3. 1990 - 20. 3. 2010.

Puno nam nedostaje{. Sestra Vukica sa porodicom.

Dvadeset godina za wom tuguju: sin \or|e, snaja Marija, unuci Sr|an i Milana.

101917

101596

POMEN

^ETVOROGODI[WI POMEN

\or|e Be~eli}

Dimitriju Ne{i}u Dili

Petar Arsenov

Vladi Bukovici

Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i bol i donese zaborav.

Dragi brate, dani brzo prolaze ali tuga ne prestaje. Se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost zauvek ostaje.

Uspomena na tvoj dragi lik ve~no }e `iveti u nama.

POMEN

2009 - 2010.

Supruga Danica i sin Rada.

Tvoja bra}a: Ivan i Jovan sa porodicama.

101728

101719

SE]AWE

POMEN

1987 - 2010.

iz Sremske Kamenice

Tvoje }erke: Olga i Quba sa porodicama.

Sa dubokim po{tovawem ~uvamo te u srcu i rado te se se}amo. Tvoji najmiliji, porodica Bukovica.

101639

101884

101678

DESETOGODI[WI POMEN

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, obele`iti deset godina od kako sa nama nije na{ dragi

Branko Bani} Bo{ko Dobri} 1934 - 2000. Postoji ne{to {to je ve~no i zauvek je sa nama a to je qubav i se}awe na tebe. Tvoja supruga, sinovi, snaje i unu~ad.

Uspomenu na tebe ~uva}emo ve~no. Tvoji najmiliji.

101865

101830

3

2

19. 3. 1996 - 19. 3. 2010.

Tvoji: sin Mi}a, }erka Jovanka, unuci Nemawa i Aca, zet Mile i supruga Nedeqka.

Danas, 20. 3. 2010. godine na Gradskom grobqu, obele`avamo {estomese~ni pomen na{oj dragoj baki

GODI[WI POMEN

Gordana Zagor~i} An|ela ]uruvija iz Rumenke

ro|. Miodragovi} 25. 9. 2009 - 25. 3. 2010.

Pro{lo je ~etrnaest godina, a mi te se stalno se}amo.

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju.

Sin Mom~ilo sa porodicom.

]erka Vera Baj{i} sa porodicom.

101945

101991

JEDNOGODI[WI POMEN

Dejan Josifidis 1991 - 2009.

Bosiqki @dero Tvoji: unuke Jelica i Zorica sa majkom An|om.

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom spomiwati, a s tugom `iveti bez tebe. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju, an|ele na{. Tvoji: tata Nikola, mama Radmila i brat Pavle.

101907

101874

1919 - 2009.

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom suprugu

POMEN Pro{lo je {est meseci otkad nije sa nama

Slavka Xombi}

Mihajlu Tanackovi}u

Jelica Srdi}

iz Stepanovi}eva Tuguju za tobom tvoji: suprug Mitar, porodice Salonski, Petrovi}, Deliba{i}, Dobri}, Xombi} i Nikoli}.

Ti si i daqe u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Kom{ije: Marina, Zora, Leona, Mi{a, Milanka i Steva.

obele`i}emo danas, 20. 3. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u 11 ~asova. Se}awa na tebe ne umiru. U besanim no}ima, dok sa suzama ~ekam novi dan ja se molim za tvoj miran i spokojan ve~iti san. Tvoja Ana.

101343

101941

101872


POMENI

DNEVNIK

Danas, 20. 3. 2010. godine je {est meseci od smrti dragog nam supruga, oca, dede i svekra

GODI[WI POMEN

POLUGODI[WI POMEN na{oj dragoj

2. 4. 2009 - 2. 4. 2010.

Danica Raki} \or|a ^ankovi}a 1920 - 2009. O`alo{}ena porodica: supruga, sin, unuci i snaja.

ro|. Mirkovi}

Mila moja majko, hvala ti za veliku qubav, brigu i po`rtvovawe, koje si kroz `ivot pru`ala meni, i svima oko sebe. Mene si napustila kada si mi najpotrebnija, da za tobom tugujem do kraja `ivota. Tvoja tu`na }erka Nada.

101993

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. Hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si nam pru`ila. Uvek }emo te se rado se}ati i nositi u srcima. Majka Milica, brat \or|e i snaja Katarina

101568

Dani prolaze, tuga ostaje zauvek u na{im srcima. Odavno nije ni{ta kao ranije. S ponosom }emo te pomiwati, a s qubavqu u srcima ~uvati. Uspomena na tvoju qubav, plemenitost i dobrotu ve~no ostaje u nama. Tvoja sestra Vera sa porodicom.

101738

POMEN

TROGODI[WI POMEN

[EST MESECI od kako nisi sa nama.

Jelica Srdi}

Jelici Srdi}

ro|. Vinoki}

subota20.mart2010.

Navr{ava se 6 meseci od prerane smrti na{e drage i voqene

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i voqenom

Navr{ava se {est tu`nih meseci od rastanka s na{im voqenim bratom, {urakom i ujakom

Novici Mitkovi}u obele`i}emo danas, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. S tugom i qubavqu uspomenu na wega ~uvaju najmiliji: supruga Sla|ana, sin Milovan, }erke Maja, Milica i Sne`ana sa porodicama.

101823

[ESTOMESE^NI POMEN bratu, ujaku i {ogoru

29

Novicom Velika je bol i praznina za tobom. Vreme ne le~i na{u tugu. Sestra Verica, zet Predrag i sestri}i Vuk i Vukman. 101822

101821

TU@NO SE]AWE

2007 - 2010.

20. 3. 2000 - 20. 3. 2010.

Baro Zoltan Bori Milojevi}u

Jelice Srdi}

Milan Jovanovi}

ro|. 1957.

1947 - 2007.

Oti{la si prerano. Nemo}ni smo da izmenimo surovu stvarnost, ostaje nam samo da te se sa qubavqu se}amo i ~uvamo uspomenu na tebe. Hvala ti za bezgrani~nu qubav koju si nam pru`ala.

Tugu za tobom vreme ne le~i, ~uvamo te u na{im srcima i uspomenama.

Tvoji: Bojka, Zdenka i Smiqka sa porodicom ]orovi}.

Wenu ve~nu ku}u poseti}emo 20. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Elvira Ivan~i}

Ti prispeo jesi sa visine veruju}i u dolaske, u ~istotu... Tvoji najmiliji. Sestra Zora sa porodicom. 101954

3

Voleli bi da si tu, da ti mo`emo re}i sve. Voleli bi da si tu da ti mo`emo re}i TATA VOLIMO TE! Tvoj sin Aleksandar i }erka Nata{a. 101976

101958

[ESTOMESE^NI POMEN

TROGODI[WI POMEN

ujka Bori}u

Baro Zoltan Zo}a

„Nije plakalo ni zorilo nego je samo u mome srcu krvarilo“ „O, spavaj no}i mila, nad tragovima pro{log `ivota! Ja ne `alim {to sam patio i voleo, iako sam no}i ove kao kesten beo! [to kukavice tra`e, to pesnik opra{ta, {to slabi}e poni`ava to geniju samo `ivot obja{wava, i moja suza no}as svoje vi{e sunce tra`i!..“ „I vi{e nije plakalo ni zorilo nego se u mome srcu razdawivalo!...“

Svake no}i jedini si moj san, Molitvom za tebe zapo~iwem dan. Triput se prekrstim i tiho se molim jer samo Bog zna koliko te volim! Tvoja Mira.

Navr{ava se {est meseci od smrti na{eg voqenog

O`alo{}eni: suprug @ivko, }erka Sne`ana, sin Stevan i svekrva An|elka. 101955

101737

DESETOGODI[WI POMEN

Bore Milojevi}a Parastos }e se odr`ati danas, 20. marta, u 9 sati, u crkvi u Bukovcu. Nemi od bola koji razdire du{u, ne prihvatamo istinu da nisi sa nama. Uzalud te ~ekamo svakog dana da otvori{ vrata i pita{: „[ta vi radite“... da ti ka`emo kako patimo, kako tugujemo, koliko te volimo... Tvoji: otac Aleksa, majka An|a, sestra Miqa i supruga Mileva.

TROGODI[WI POMEN

Sawa sa porodicom. 101949

101947

[ESTOMESE^NI POMEN ujaku i bratu

101975

SE]AWE

20. 3. 1970 - 20. 3. 2010.

Baro Zoltan Ti si bio na{a snaga. Ti si bio na{a sre}a. Al sad si nam tuga najve}a!

Branislavu Gavri}u Banetu

Otac Jo`ef, majka Ru`ica i sestra Ester sa porodicom. 101971

2007 - 2010.

Bori Milojevi}u

Sve {to smo imali na ovom svetu bio si nam Ti. Oti{ao si i ostavio nas da ve~no za tobom tugujemo.

Mama, tata i baba.

„Pome{ane su blizine razdaqine na{e A cve}e neka cveta; vode neka teku; te manite vode. Livade nam nepoko{ene osta{e - rascvetane livade Tu`no je i osamqeno prole}e kad prijateqa nema, kad napre~ac odu! Tvoja je energija velika nesvodqivo rasplinuta. Ti jesi tu - da tamo bio ne bi - kad pome{ane su blizine i razdaqine.“ Sr|an i Marija.

Bogoqub Elesin Brata iz Turije

Sve si `eleo i sve si davao za nas, takvog te u srcu nosimo. Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe.

Tvoji: sin Vladimir, snaha Radoslava i unuk Sini{a sa porodicom.

Baro Zoltan Ti si tako daleko, a `eleli bi da si tu. Vi{e nisi kraj nas, imamo te samo u snu. Ta{ta Nada i {ura Miroslav sa ^eneja.

101875 101951

101787

101973


30

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.05 15.30 15.55 16.25 17.00 17.20 17.30 17.55

TV PROGRAM

subota20.mart2010.

Kuhiwica Vesti Agromozaik Ta divna stvorewa Zvrk Slon Benyamin Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Vesti Slobodna tema TV bajt Hercegovci Petkazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Zeleni sat Ples no stres Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane: [pargla Centar sveta Ko{arka: Hemofarm - Olimpija

06.05 08.00 09.06 11.00 11.05 12.43 13.00 13.15 13.29 14.15 15.07 16.00 17.02

Ulovi trofej (Panonija, 19.00) 06.00 07.30 08.10 08.35 09.00 09.50 11.40 12.30 14.30 14.50 15.30 16.20 17.00 17.30 19.00 20.00 20.50 23.00 23.40 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Beli luk i papri~ica Tolerancija Moje dete Nacionalna sinergija Svet poqoprivrede Bez cenzure Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Katedrale Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Halo predsedni~e Nacionalna sinergija, film Vojvo|anske vesti Sajam infonet Glas Amerike

18.36 19.05 19.30 20.09 21.08 22.50 00.40 01.34 03.06 03.51 04.41 05.09 05.27 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Mo`e i druga~ije Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Do{lo doba da se qubav proba, film Kvadratura ktuga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Taksi 2, film Neumorni, film Selo gori a baba se ~e{qa Do{lo doba da se qubav proba, film Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Leti, leti, pesmo moja mila Slagalica Verski kalendar

Semi Naseri

Taksi 2 KO[ARKA

Hemofarm – Olimpija (RTV 1, 17.55) 19.45 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.25 00.30 02.00

Zajedno Ru~ak na lepe o~i Dokolica Studio M Vojvo|anski dnevnik Preokret Egzit koncerti 2009 Zver, film No}na smena

06.30 07.25 10.00 12.30 12.40 14.25 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.00 22.30 21.30 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Vesti (ma|) Ne{to kao srre}a, film Crtani film Bajko kviz Ukrajinski festival Spektar (buw) Makedonsko sonce Izravno (hrv) Transplantacije TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Narednik Cimo{ (ma|) Lolek i Bolek (ma|) Blan{ (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Slobodna zona, film Su~eqavawe Slobodna zona, film TV prodaja

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta @iveti svoj `ivot Korvinova potraga Rebus Radionica Objektiv Mali lete}i medvedi}i Najboqi lek Katapultura @iveti svoj `ivot Objektiv Istraga Buntovnici

07.00 NHL: Kaqari – San Hose 10.00 TVS 11.00 ATP Masters Indijan Vels 1/4 finala 12.45 Pravi NBA 13.15 [kotska liga: Harts – Hibernians 15.15 NBA akcija 15.45 ATP Masters Indijan Vels 1/4 finala 18.00 ACB Liga: Kaha Laboral – Barselona 20.00 ATP Masters Indijan Vels 1/2 finala 00.00 Italija – Serija A: Palermo – Inter 02.00 NBA: Dalas – Boston

08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

Danijel vozi trudnicu na poro|aj u bolnicu kroz ulice Marseja. U me|uvremenu, }utqivi policajc Emilijen, posle 27 bezuspe{nih poku{aja, kona~no uspeva da polo`i vo`wu. Akcija po~iwe kada ninye kidnaperi otmu privla~nu policajku Petru... Uloge: Semi Naseri, Frederik Difental, Ema Sjoberg Re`ija: @erar Krav~ik (RTS 1, 21.05)

07.15 08.00 09.10 10.30 12.30 14.00 15.50 17.50 18.25 19.00 21.00 01.30 02.20 02.45 03.30 05.00

e-TV Doma}in Fajront republika Take{i Potera za se}kom Film: Smrt lorda Eyvera Film: Ubistvo Royera Akrojda Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Izgubqeni Film: Carstvo Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Smrt lorda Eyvera Film: Ubistvo Royera Akrojda

TV feqton: Andreja Preger Povodom proslave 98 godina `ivota, najstariji pijanista i umetnik Srbije govori za „TV feqton”. Andreja Preger nam pri~a o tome kako je pre`iveo Prvi svetski rat, holokaust, kakvi su bili veliki umetnici Henrik [ering, Andre Navara i Kristijan Feras. (RTS 2, 15.00) 07.14 TV lica... kao sav normalan svet 08.00 Dug put ku}i, film 09.39 Verski mozaik Srbije 10.26 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.30 Pozitivna energija 2 15.00 TV feqton 15.30 Skijawe - PS 16.00 Vrele gume 16.27 Total tenis 16.42 Reli 16.55 Fudbal - Jelen super liga, prenos 18.50 Fudbal - Premijer liga, prenos 20.20 Tenis - Indijan Vels, polufinale 1, prenos 21.50 Svet sporta 22.10 Tenis: Indijan Vels, polufinale 2, prenos 00.00 Jelen super liga 00.25 Svet ribolova 00.49 Gala koncert povodom 20 godina od pada berlinskog zida (r) 01.45 Vrele gume

06.30 08.00 08.30 09.25 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 15.45 16.30 16.45 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.45 01.15

DNEVNIK

07.00 07.50 08.15 08.35 09.00 10.00 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 15.20 16.00 16.35 17.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.55 23.50

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Top{op Vodi~ za roditeqe Film za decu: Herkul Film: Nebeski borci Vesti za osobe o{te}enog sluha Hitna pomo} Bu|elar TV Travel Magazin Film: Dvor Dobro do{li Vesti B92 Pri~i nikad kraja POPodne Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Top gir Film: Be{tije Kejy rejy Film: Put ka slavi

06.00 08.00 08.30 09.00 10.00 10.45 11.50 12.00 13.00 13.55 14.00 15.00 16.00 17.55 18.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00

Film: Ancio Jutarwi magazin U sosu - specijal Farma - u`ivo Vikendvizija Mobto Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Mobto Gold muzi~ki magazin Sva ta ravnica Farma - u`ivo Mobto Magazin in Nacionalni dnevnik Mobto Rezervisan termin Farma - Izbacivawe Film: Gospodin i gospo|a Smit Farma Film: Skriveni identitet Siti Film: Gospodin i gospo|a Smit

01.00 02.00 03.45 04.00

05.00 07.00 07.30 08.05 08.30 09.00 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

Muzi~ki spotovi Nodi Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [adou rajders Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju Film

Magazin in Ove subote premijerno gleda}ete posledwi intervju koji je Ksenija Paj~in dala za „Magazin in”, tom prilikom gosti su bili Olivera Katarina i Nenad ^anak. Urednik i voditeq emisije je Sawa Marinkovi}. (Pink, 18.00)

Slavni Poslovni dan Sva{tarica Top {op Za dobar dan Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Slika `ivota Top {op Milica na kvadrat Zdravqe i Vi Vesti Present Genius domus Beli svet Pomorska patrola Film: Sti}i pre svitawa Zaustavno vreme Milica na kvadrat Pomorska patrola Glas Amerike Qubav za sva vremena

NLB LIGA

Bosna – Crvena zvezda (Ko{ava, 20.15) 16.15 @ivot je lep - Sa Suzanom Man~i} 17.45 Nije lako biti ja 18.30 Put pod noge 18.55 Telemaster 19.20 Rekord 20.15 NLB liga: Bosna – Crvena zvezda 22.00 Film: Ulica Arlington 23.30 Fritajm 23.55 Telemaster 00.05 Film 02.00 NLB liga: Bosna – Crvena zvezda 04.45 Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Ksenija Paj~in

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

05.00 Film, 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

subota20.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

Vinsent Kasel

Grimizne reke Istog dana na 300 kilometara udaqenosti dva policajca dobijaju po jedan vrlo neobi~an slu~aj. Pjer Nimans je iskusni policajac nepogre{ivog instinkta koji putuje u Gvernon, univerzitetski gradi} u Alpima, u kom se dogodilo ubistvo... Uloge: @an Reno, Vinsent Kasel, Na|a Fares, Dominik Sanda, Karim Belkadra Re`ija: Metju Kasovic (Nova TV, 00.40) 07.55 Superheroj Spajdermen, crtani 08.15 Timi Tim, crtani 08.30 Dora istra`uje, crtani 09.00 Sun|er Bob, animirani film 10.15 U slu~aju frke 10.40 Frikovi 11.40 ^arobnice 12.35 Kasandrin dvorac, film 14.45 ^arlijevi an|eli, film 16.35 Vesti 16.45 Nad lipom 35 17.50 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Strelac, film 21.35 Pe}ina straha, film 22.40 Boks 00.05 Pe}ina straha, film -nastavak 00.40 Grimizne reke, film 02.35 Vidoviti Milan 03.35 Mre`a prevare, film 05.05 Osam ludih no}i, film

08.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Triler u Manili 11.30 Tajne Renesanse 12.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Kutije Stenlija Kjubrika 15.00 Izdaja 16.00 Impresionisti 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Bler 19.00 Zaboravqene poplave 20.00 Pri~e iz groba 21.00 Klondajk: Potraga za zlatom 22.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 23.00 Put u rat: Irak 00.00 Impresionisti 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland Kako sam sistematski uni{ten od idiota [ampion kartinga Veliki transport Dvostruka prevara Trgovac kamewem [panski zatvorenik Goli{ave lepotice

06.00 Vuk 07.35 Kajzer ^ifs u`ivo na Eland Roudu 09.00 Skubi Du: Misterija po~iwe 10.20 Uranija 12.00 Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna 13.20 Lovac na blago 15.10 De~ak u prugastoj piyami 16.45 Bo`i} 18.45 Skubi Du: Misterija po~iwe 20.05 Upoznajte Dejva 21.35 Senke iz pro{losti 23.05 [red 2 00.40 Pu-239 02.15 Zub i kanya

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Englez na divqem zapadu, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 11.55 Pastel 12.00 Dnevnik 12.30 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Reporteri 15.50 Evromagazin 16.35 Kulturna ba{tina 16.55 Dok. film 17.55 Eko zona 18.30 Luda ku}a 19.07 Tajni dnevnik patke Matilde 19.30 Dnevnik 20.15 Zvezde pevaju 22.25 Mamutica 2 23.25 Filmski vikend s Alfredom Hi~kokom: Ptice, film 01.25 Filmski maraton: Silver Siti, film 03.30 Filmski maraton: Lek za nesanicu, film 05.30 Moj greh

Silver Siti Ne posebno ve{t politi~ar Ri~ard Pilager kandiduje se za guvernera Kolorada pri ~emu mu je najve}a prednost poreklo. Wegov otac je ugledni senator Yad Pilager, dok mu kampawu vodi ^ak Raven. On mu organizuje snimawe reklame koja }e wegovog klijenta prikazati kao ekolo{ki odgovornog politi~ara, iako to svi osporavaju... Uloge: Marija Belo, Tora Bir~, Dejvid Klenon, Kris Kuper, Alma Delfina, Ri~ard Drajfus, Miguel Ferer, Yejms Gamon, Deril Hana Re`ija: Yon Sejls (HRT 1, 01.25)

06.35 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 06.55 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.20 TV vrti} 07.30 Danica 07.35 Ninin kutak 07.40 ^arobna plo~a 07.55 Izazovi 08.10 Navrh jezika 08.20 Pripoveda~ 08.45 Kokice 09.15 Parlaomica 10.15 Briqantin 11.00 Biskupsko re|ewe i preuzimawe slu`be prvoga bjelovarsko-kri`eva~kog biskupa, mons. Vjekoslava Huzjaka, prenos 14.05 In memoriam Qubomir Kapor: Ili jesmo, ili nismo, TV drama 15.20 4 zida 16.45 Jelovnici izgubqenog vremena 17.10 Kandidat, film 18.35 Na legendarnom putu ~aja: Na krovu sveta 19.30 Crtani film 19.40 Nove avanture stare Kristine 20.00 HNL: Slaven Belupo - Dinamo, prenos 22.05 HNL - emisija 23.05 Sportske vesti 23.20 Ritam nedeqe 00.10 Dobre namere 00.55 No} u pozori{tu

07.00 13.00 15.10 15.50 17.30 19.20 20.00 21.45 23.20 01.20 03.10

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Saut Park Milioni Studio [andon Zavodnice Osveta Studio [andon Lanac komande Besplatna lova Yeri i Tom Gorka `etva Vazdu{ni most

Veronika Gerin Bra}a Bluz 2000 Jutarwi klub Teorija prozora Misteriozni ~ovek Nemamo {ta da izgubimo Deset razloga za{to te mrzim Problem s psom Povratni efekat [ta da radi{ u Denveru kad si mrtav Doma}ice iz Amberlejna Dva

FEQTON

06.00 07.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 05.00

Kingdom Ne{ Briyis Dobra ve{tica Davawe {anse qubavi Kalifornijanci Da ne Devojka za vremesku prognozu Biti Erika Banka Nemirne du{e Yordan Kingdom

08.15 Deksterova laboratorija, crtani 08.40 Bakugan, crtani 09.05 Bikeri s Marsa, crtani 09.45 Skrivene poruke 10.15 Spot, film 12.05 Yampin Yek Fle{, film 15.55 Mekhaleova mornarica, film 18.00 Zvezde ekstra: Najve}e holivudske tragedije 19.10 Hrvatska tra`i zvezdu 20.00 Ajron Man, film 22.05 Halk, film 00.30 Ukleti brod, film 02.00 Astro {ou

Ukleti brod U najudaqenijem delu Beringovog mora posada spasila~kog broda „Arktik vorior” slu~ajno nai|e na davno izgubqene ostatke velikoga putni~kog broda „Antonija Graza“, potonulog pre vi{e od 40 godina, za kojim su uzalud organizirovane brojne ekspedicije i potrage... Uloge: Gabrijel Birn, Yulijana Margules, Ron Eldard, Isaija Vo{ington, Dezmond Harington Re`ija: Stiv Bek (RTL, 00.30)

Yulijana Margules

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

^udovi{ta iz reke Vrhunsko graditeqstvo Ekstremne eksplozije Izgra|eno iz katastrofe Trgovci automobilima Automobil budu}nosti Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Kako to rade? Izgra|eno iz katastrofe Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Trgovci automobilima Pre`ivqavawe ^udovi{ta iz reke Nakon ujeda

08.30 09.30 12.00 13.45 14.15 15.00 16.00 17.15 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.15 00.00 00.30

Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Kros-kantri skijawe Biciklizam Biatlon Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Hokej na ledu Karling Reli Borila~ki sport

ALEKSA \ILAS: IZ EMIGRACIJE

31 1

Komunisti~ki monopol na patriotizam ugoslovenska komunisti~ka diktatura se raniji se poricao patriotizam, a tiranin se uvek trudi da prika`e svoje interese kao smatrao za stranca, tu|ina, bez obzira na to istovetne s interesima dru{tva, dr`ave, {to je bio „iste krvi“ kao i podanici mu. Jer, naroda. Ona tako|e sebe smatra za jedinog pratiranija je uvek strana i neprijateqska – makar vog i autenti~nog zastupnika tih interesa, a bila i „doma}eg“ porekla i nezavisna od stranasvakog svog kriti~ara i protivnika progla{ava ca. Ovim razmi{qawima `elim samo da podseza svog neprijateqa. Uz to se za wega obi~no tvrtim na banalnu ~iwenicu – koju tako ~esto zapodi i da je povezan s neprijateqskim krugovima u stavqamo – da je najosnovnija vrednost u poliinostranstvu – emigrantima i zapadnim obavetici qudska sloboda i da razli~ite politi~ke {tajnim slu`bama. Svaki „neprijateq“ mora da bude i „izdajnik“. Mogu}nost da postoje emigranti koji su patriote demokratskih uverewa potpuno se iskqu~uje, a ~iwenica da zapadne zemqe, pa samim tim i wihove obave{tajne slu`be, poma`u jugoslovenski re`im, svesno se zaboravqa. U svojoj propagandi, dakle, komunisti insistiraju na povezanosti pojmova „neprijateq“ i „izdajnik“. Ne samo {to je svaki „izdajnik“ samim tim i „neprijateq“ ve} i svaki „neprijateq“ jeste ili }e uskoro postati „izdajnik“. Protivnici komunista im vra}aju istom merom i optu`uju ih za neprijateqski od- Sovjetska okupacija ^ehoslova~ke 1968. nos prema „pravim“ interesima naroda i za „izdaju“. Povezanost Komunisti~re`ime prvenstveno treba vrednovati prema ke partije Jugoslavije od 1948. sa Staqinovim tome koliko slobodu omogu}avaju i ja~aju, a ne Sovjetskim Savezom navodi se kao argument u prema vezanosti ili nevezanosti za strane sile. prilog optu`bi da komunisti nisu i ne mogu biPosle okupacije ^ehoslova~ke 1968. godine, jeti patriote. dan beogradski kwi`evnik je rekao: „A mi smo Nije mi namera da ulazim u raspravu o tome ko samookupirana zemqa“. Iza duhovitog paradokje u pro{losti bio „neprijateq“ i „izdajnik“ a sa nalazi se ta~na i duboka misao koja ne treba ko patriota. Smatram da raspravqawe o tome ko da bude zaboravqena. je, i iz kojih razloga, sara|ivao s Nemcima, ItaZa{to se qudi stalno pravdaju patriotilijanima, Rusima i Britancima, treba prepustizmom? Izgleda da nam je patriotizam posebno ti istori~arima. @eleo sam samo da poka`em slaba strana, „osetqiva ta~ka“, da smo zbog wekoliko su svi politi~ki ga najvi{e spremni da anga`ovani qudi u Jugooprostimo. A ima u nama Jugoslovenska komunisti~ka slaviji – i vlast i „opojo{ uvek neke primitivdiktatura je potpuno iskqu~ivala zicija“ – skloni upotrene, praiskonske vere da bi izraza „neprijateq“ i mogu}nost da postoje emigranti koji je vlast nekog „vi{eg“, „izdajnik“ i wihovom su patriote demokratskih uverewa. odnosno „bo`anskog“ poidentifikovawu. rekla, te da je istovetna A zaboravqa se, svesno, Me|utim, mo`e se bis narodom: stoga, ko je na da su zapadne zemqe ti neprijateq svoje zewenoj strani, slu`i i poi wihove obave{tajne slu`be mqe a ne biti povezan sa ma`e ~itavoj zajednici. strancima. Izdaja nije Ova preterana osetqipomagale Titov re`im nu`an uslov neprijateqvost na „patriotske testva. Izgleda da smo tu me“ ima svoju tamnu strava`nu istinu zaboravili – opsednuti nacionanu – nepoverewe prema svemu {to ima bilo kalizmom i strahom od stranih osvaja~a. kve veze s inostranstvom i gotovo paranoidnu Treba re}i, mirnim ali ~vrstim glasom, da su opsednutost pojmom izdaje. jugoslovenski komunisti~ki vlastodr{ci nepriMada je malo dr`ava koje toliko zavise od jateqi na{e zemqe, bez obzira na to da li ih smainostranstva kao Jugoslavija – strani krediti, tramo za izdajnike ili ne – zbog nekada{we poradnici na „privremenom“ radu, strani turisti – slu{nosti prema Moskvi ili zbog toga {to }e u re`im ipak uspe{no iskori{}ava ksenofobijbudu}nosti mo`da pozvati Sovjete da okupiraju ske reakcije Jugoslovena i ne pla{i se o~igledJugoslaviju i za{tite ih od vlastitog naroda. ne protivre~nosti izme|u propagande i realnoOni su neprijateqi iz sasvim jednostavnog razlosti. Bezumne kletve „kvisling“, „neprijateq“, ga – koji je istovremeno od najve}eg zna~aja u po„izdajnik“, „{pijun“, „pla}enik“, pla{e qude i litici – zato {to su protiv slobode. Oni se odzato su jo{ uvek jedno od najefikasnijih oru`ja nose prema vlastitom stanovni{tvu kao neprijadiktature. ^ak i oni koji bi ina~e bili spremni teq i okupator prema porobqenom narodu: glavna prili~ne `rtve radi svojih ube|ewa, ustuknu ni oslonac vlasti su sila i strah. Naravno, „okupred mogu}no{}u da ostatak `ivota provedu izpacija“ je neuporedivo bla`a od onih pravih u begavani od poznanika i prijateqa koji, ~ak i kapro{losti. No, to ne mewa su{tinu vladawa, koda znaju da to nije istina, ipak nemaju hrabrosti ja je identi~na s onom nad porobqenim zemqama. da se dru`e s qudima za koje {tampa tvrdi da su Gr~ki i rimski filozofi su ~esto isticali „strani agenti“. sli~nosti tiranije sa stranom okupacijom. Ti(„Na{a re~“, London, oktobar 1980)

J

Kwigu dr Alekse \ilasa „IZ EMIGRACIJE“, u izdawu „Slu`benog glasnika“, po ceni od 1.001 dinar, mo`ete poru~iti putem telefona 011 / 33–444–52, mejla prodaja@slglasnik.com ili sajta www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

subota20.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dobrog ste raspolo`ewa, opu{teniji nego obi~no, pa se mo`ete dobro provesti u dru{tvu dragih prijateqa. Finansijski prihodi potpiruju va{u potrebu za tro{karewem. U qubavi ni{ta novo. Akcija!

BIK 20.4-20.5.

I danas vam prija sve {to uspete sebi da pripremite i ugodite. Mo`ete ujutru du`e spavati, kafica i doru~ak u krevetu? Ipak, Venera u znaku vatrenog i aktivnog Ovna vas pokre}e u posao. Doterivawe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

20. mart 2010.

Prijala bi vam {etwa, dru`ewe uvek standarno, pa }e vas biti i tu i tamo, s raznoraznim likovima i prijateqima. Podlo`ni ste tu|im uticajima, partnerovom pogotovo, pa sledite tok doga|aja. I danas je Mesec u zemqanom, stabilnom i romanti~nom znaku Bika, {to mo`e samo da vam prija. Smireni ste, dru`equbivi i razlo`ni. Draga osoba vas podr`ava u svemu. Qubav, ah, qubav! Partner ne pretenduje da bude realan i pametan, to prepu{ta vama i va{oj inicijativi. Partner vas radije zavodi i `ivi u svom svetu snova, {to i te kako ima svojih lepih i po`eqnih strana i situacija. Iskoristite ovaj vikend za odmor. Potrebna vam je mentalna promena, pa slu{ajte muziku, planinarite i {etajte se, plivajte u bazenu, dru`ite se s opu{tenim prijateqima. Zaboravite na posao.

VAGA 23.9- 23.10.

Utemeqeni ste u svemu, pa nastupate planski i pripremqeno, sem kada vas partner iznenadi svojom inicijativom. Prepu{tate se vo|stvu i voqi drage osobe, pogotovo kada vam to ide u prilog.

[KORPION 24.10- 23.11.

Oslu{kujte intuitivno raspolo`ewe drage osobe i uklopite se, da biste u`ivali zajedno. Partneru su potrebni i va{a podr{ka, razumevawe, nadopuwavawe. Dana{wi sastanak ima ~udan tok.

STRELAC 24.11- 21.12.

Prolazite kroz pozitivan period, kada su vam otvorene mnoge mogu}nosti. Ipak, od vas zavisi koliko i kako }ete ih iskoristiti i ispuniti. Potrebno je da imate jasan, zvani~an, i iskren stav i motiv.

JARAC 22.12-20.1.

Ovog vikenda }e neke situacije biti neuskla|ene. Dana{wi dan vam je pozitivan, sutra ve} nije. Zato ono {to mo`ete danas, ne ostavqajte za sutra. Jo{ uvek ste sigurni i stabilni u svemu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna situacija vas ne ostavqa na miru ni subotom. Mo`ete da sastan~iti i planirati, ali ne zaboravite da sve to i privedete nekom kraju, u dogledno vreme. Mogli biste se raspr{iti.

RIBE 20.2-20.3.

Imate mnogo snage i energije jer je Sunce jo{ uvek u va{em znaku, pored Jupitera, va{e sre}ne zvezde i za{titnice. Tu je i Uran, pa ste izlo`eni dinami~nim izazovima. [etajte se i radujte se.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Bujna Holi Zanosna plavu{a Holi Medison, Plejbojeva ze~ica, na proslavi dana svetog Patrika u Las Vegasu zasenila je sve prisutne svojim bujnim grudima i izazovnim dekolteom. Holi, biv{a devojka Hjua Hefnera, s lako}om pokazuje svoje atribute. Kad ona servira svoje bujne grudi, niko drugi ne mo`e do}i do izra`aja. Tako je bilo i na proslavi dana svetog Patrika u Las Vegasu. Nema ko nije zurio u wu, ili boqe re~eno wen dekolte!

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zrewanin

20

S. Mitrovica 19 Ruma

20

Pan~evo

20

Vr{ac

18

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 19 Ni{

22

I SUN ~ ANO

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Toplo i sun~ano. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 3 ujutru do 20 stepeni Celzijusa po podne. VOJVODINA: Jo{ toplije nego prethodnog dana i prete`no sun~ano. Vetar slab do umeren jui`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 20 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije u svim krajevima. Vetar slab, na severu Srbije umeren ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 22 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ vrlo toplo za ovo doba godine uz sun~ane periode. Temperature }e prelaziti 20 stepeni u ve}ini mesta. U ponedeqak i utorak obla~nije vreme sa povremenom ki{om i postepenim padom temperature. U sredu sve`ije uz razvedravawe, najpre na severu Srbije, a u ~etvrtak sun~ano i opet toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period povoqnih biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja, ali su termi~ki uslovi u domenu veoma toplo i ekstremno toplo tako da se i daqe savetuje oprez kardiovaskularnim i psihi~kim bolesnicima. O~ekuju se i ja~e meteoropatske reakcije u vidu nesvestice, vrtoglavice i glavoboqe. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje dodatna pa`wa.

Madrid

20

Rim

16

London

14

Cirih

15

Berlin

15

Be~

18

Var{ava

15

Kijev

9

Moskva

4

Oslo

8

Sosa dolazi ku}i s wive ne{to ranije i zati~e golu kom{inicu na Lalinom krilu. Jako se najedi kad to vidi, pa re~e Lali: - Pa, zar nema{ stida? Jutros sam ti opeglala ~ak{ire!

SUDOKU

St. Peterburg 2 Atina

18

Pariz

20

Minhen

15

Budimpe{ta

16

Stokholm

4

4

9

8 2 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

6

SAVA

Bezdan

123 (-2)

Slankamen

366 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

190 (-4)

Zemun

446 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

336 (-14)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

454 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

574 (-10)

Titel

380 (-16)

NERA

Ba~. Palanka 208 (-7) Novi Sad

265 (-10)

Tendencija opadawa i porasta

Hetin

190 (10)

TISA

163 (-3)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 313 (-16) S. Mitrovica 503 (-15)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

401 (-13)

3

7 9

2

7

8

6

7

2

7 7 6

1

2 8

4 86 (3)

3

9

8

4

9 5

9

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 6

1

9

4

2

8

5

3

7

2

8

4

7

5

3

1

9

6

7

5

3

1

9

6

8

4

2

9

6

2

8

4

1

7

5

3

4

3

8

2

7

5

6

1

9

1

7

5

6

3

9

2

8

4

3

4

7

5

8

2

9

6

1

5

9

1

3

6

7

4

2

8

8

2

6

9

1

4

3

7

5

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 20.mart 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"