Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK20.JANUAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ22964 cENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSKUPQEWIMANEMAKRAJA

Nove cenovnike podmazao zejtin, struja udara u martu str. 6

NASLOVI

JU^E BILO SVE^ANO NA BOGOJAVQEWE

Politika 3 Teme od kojih gra|anima nije boqe

Ekonomija 4 Za 60.000 radnih mesta 5,5 milijardi dinara 5 Nisu sve posrnule firme za bankrot

Nov~anik

Svi izazovi na srpskom putu ka EU

6 Ni{ta od prava potro{a~a

NoviSad 7 Haraju respiratorni virusi 9 Konrolnoj vagi pune ruke posla

str. 2

Foto: A. Erski

Bori Oti}u Februarska nagrada

Do krsta hrabri i brzi s tr . 9 i 1 0

str. 7

Susne`ica Najvi{a temperatura3 °S

NAJJEFTINIJEMOGU]ERE[AVAWE BESPRAVNEGRADWE

Vojvodina 11 Restoran i koncertna sala u Vr{a~koj kuli

crna 12 Snimci razgovora s Mladi}em dokaz protiv Stani{i}a 13 Krivolovci pucali na policiju

Dru{tvo 14 Interdisciplinarni stru~waci za 3-D modelirawe

UHAP[ENOSUMWI^ENIMLADI]IZZMAJEVA

Legalizacija Ujakovih 50.000 evra i uz mese~nu ratu prokockao za dva dana str. 13 od 13 dinara str. 4

SPORT

str. 16 – 20

n NOLEIVIKTORDELEMEGDANUMELBURNU

n ORLOVIMABODPROTIVSVETSKIHVIcE[AMPIONA, DANASME^SRUMUNIMA

n ODBOJKA[KIPRAZNIK n BOKSERSKETU@BE IOPTU@BE UNOVOMSADU


~etvrtak20.januar2011.

POLiTikA

EVROPSKIPARLAMENTRATIFIKOVAOSSPIUSVOJIOREZOLUCIJU OSRBIJI

Svi izazovi na srpskom putu ka EU –Ovojeodli~andanzana{e evropskeintegracije,zato{to je kqu~ni sporazum s Evropom dobio ogromnu podr{ku od 90 glasovaevropskihparlamentaracaupunojstrazbur{kojsali ukojojjezasedaoEvropskipar-

je612poslanika,dokje38bilo protiv. U Rezoluciji o Srbiji, koju jenaosnovuizve{tajaizvestiocaEP-aJelkaKacina podneo Odb or EP-a za spoqn op ol iti~ke poslove, ukazuje se i na

RatifikacijuSSPpodr`aloje612poslanika, dokje38biloprotiv lament. To pokazuje da podr{ka Srbiji dolazi iz svih zemaqaisvihpoliti~kihgrupacija EU. S istom ve}inom je usvojenaiRezolucijaoSrbiji, {to pokazuje da u na{em ciqu dobijawa statusa kandidata i, nadajmo se, i po~etak pregovora za ulazak u EU, mo`emo ra~un at i na {ir ok u pod r{ ku unutarEvropskogparlamenta– izjavio je iz Strazbura nakon zasedawa Evropskog parlamenta vic ep rem ij er Srb ij e za evropske integracije Bo`idar \eli}.

sve najv a` nij e izaz ov e koj i trenutno stoje na putu Srbije ka dobijawu statusa kandidata zaEU. Na rez ol uc ij u je ulo` en o ukupnodevetamanadmana,me|u kojimainekizakojeseSrbija, po re~ima potpredsednika \eli}a,boriladanebuduusvojeni. –Utojborbidanebuduusvojeninapravqenjeodre|eninapredak pa nije pro{ao amandman koji je predlo`io Kacin daseSrbijaosudizbogdoga|aja vezanih za uru~ivawe Nobe-

Vra}aweimovineiblankoostavke Srbijijeskrenutapa`wazbogka{wewauusvajawurelevantnihzakonaiVladasepozivadaihhitnopo{aqeparlamentu,uz naglasak da bi prioritet trebalo da bude i vra}awe imovine biv{im vlasnicima. Evropski parlament je pozvao Srbiju da ukine neustavnu praksu „blanko ostavki”, koja politi~kim strankamaomogu}avadakontroli{uaktivnostiposlanika. PotpredsednikVladeSrbije jeprisustvovaoglasawu,kojim jeEvropskiparlamentratifikovaoSporazumostabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom i usvojio su Rezoluciju o na{im evropskim integracijama. RatifikacijuSSP-apodr`alo

love nagrade u Oslu, kao ni onajkojimjetra`enodaSrbija prestane da izdaje automobilsketablicenaseveruKosova. Me|utim, s veoma tankom ve}inom pro{ao je jedan ubla`eni amandman, koji su prelo`ili evropski zeleni, a podr-

`ali liberali i veliki deo konzervativaca – da Srbija ne trebaupredstoje}emdijalogus Pri{tinomdapotencirapitawe stat us a Kos ov a. Int er esantno je da je jedva pro{ao, s 335glasova„za„i312„protiv„. Pre dve godine on bi dobio mnogo ve}u podr{ku. Voleli bismo daiovajamandmannije pro{ao, ali to pokazujedaiutomdomenu stvari evoluiraju. Bil o kak o bil o, Evrops ki parl am ent nije vlastan da odlu~uje o dijalogu Beograd a i Pri{ tin e, ve} o tome treba da odlu~imomi,Beograd i Pri{tina, uz podr{ku Evropske komisij e i vis ok e predstavn ic e za spoqn u pol it ik u i bezb ednost Ketrin E{ton – objasnioje\eli}. Na na{e pitawe da li }e ovaj amandman sputati vlast u Srbiji i „vezati“ joj ruke pred pregovore s Pri{tinom, \eli}jeodgovoriodane}e. – Ne vezuje nam ruke, po{to postojiserijarezolucijaEP-a kojesubileneuporedivonepovoqnijepoSrbijuistogasituacijutrebagledatinestati~ki negodinami~ki.PosledwihnekolikogodinausvojenajeirezolucijaEP-aukojojseodSrbije tra`ilo da prizna realnostokoKosovaitakvestvari. Napravqen je napredak na tom planu, i moramo se truditi da, koddiskusijavezanihzastatus, pridobijemopodr{kuizredova onih politi~kih partija koje su danas izglasale ovaj amandman–objasnioje\eli}. Onka`edajenakonratifikacijeSSP-auEP-a,zaslede}i doga|aj vezan za dobijawe statusa kandidata pripremio „{amp aw ac i ne{ to dob re {qivovice i srpskog vina za Evropqane“,a~uvenavicepremijerova olovka spremna je za upotrebuzapo~etakpregovora o~lanstvuuEU. –Mi}emouraditisve{toje donasdasetodesi{topre,mo`dave}naprole}e2012.godine –pru~iojeizStrazbura\eli} urazgovoruza„Dnevnik“. DraganMilivojevi}

dnevnik

c m y

2

REAGOVAWESTRANAKA

Cvetkovi}: Podstrek i ostalim ~lanicama EU PremijerMirkoCvetkovi} izjaviojeju~eda o~ekuje da }e ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu u Evropskom parlamentubitipodstrekiostalimzemqamaEUkoje nisudosadauparlamentimasvojihdr`avaratifikovaleSSPdatou~ine.„Namajepotrebnoda

sve zemqe ~lanice EU ratifikuju taj sporazum pre nego {to formalno dobijemo status kandidata.Ovojedobravestio~ekujemda}esetozavr{itidodrugepolovinegodine,kadao~ekujemo dobijawe statusa kandidata”, izjavio je ju~e Cvetkovi}.

Kolunyija: Sledi ubrzawe [eficaposlani~kegrupe„ZaevropskuSrbiju”NadaKolunxija izjavilajedajeratifikacijaSSP-ava`an korak na putu ka punopravnom ~lanstvu u EU, i ukazalanatodajeSrbijanapraviladobarpotezkada je taj sporazum jednostrano po~ela da primewuje. „To zna~idaseubrzavaprocesevropskihintegracijaSrbije„, rekla je Nada Kolunxija Tanjugu, izraziv{i o~ekivawe da }e i nacionalni parlamenti zemaqa ~lanica koje jo{ nisu ratifikovale SSP to ubrzo u~initi.Onajedodaladaje,ipak,re~otrgovinskom sporazumukojiSrbijave}primewuje,pasene}eosetitinekazna~ajnarazlika.„Dugoro~nogledano,taodlukazna~idaprocesevropskihintegracijauSrbijisadadobijanovizamah”,ocenilajeNadaKolunxija

Portparol Demokratske stranke SrbijePetarPetkovi} izjaviojedajeodluka Evropskog parlamenta da ratifikujeSSPsaSrbijomsamojednaunizuna dugom putu ratifikacije, koji }e trajatijo{nekolikogodina.Onjenaglasio daSSPnemo`estupitinasnagudokga sve ~lanice Unije ne ratifikuju. Petkovi}jenapomenuodasume|udr`avama koje jo{ nisu potvrdile SSP i najuticajnijezemqeEU,poputNema~ke,Francuske i Velike Britanije, koje su priznale jednostrano progla{enu nezavisnostKosovaiMetohije.

– Ratifikacija SSP-a u Evropskomparlamentuzna~ajan jekoraknaputuzemqekaEvropskojuniji,atrebalobidabudei podstrek svim dr`avnim organimadajo{energi~nijeradena ulasku Srbije u Uniju – izjavio je {ef poslani~ke grupe mawina u republi~kom parlamentu BalintPastor.–Nebih`eleo da predimenzioniram zna~aj ovog doga|aja i da ga nazovem istorijskim, ali to je zna~ajan korak i nadam se da }e ovaj ~in uticatinaostalezemqe~lanice, koje do sada nisu ratifikovala SSP, da to u~ine u razumnomroku.

– Ratifikacija SSP-a u Evropskom parlamentu jedna je od najboqih vesti na po~etku 2011. godine, koja treba da bude podstrek dr`avnim organima Srbije da ostvare jo{ boqe rezultate na putu zemqe ka Uniji – izjavio je {ef poslani~ke grupe Partije ujediwneih penzionera Srbije Momo ^olakovi} Tanjugu.–Tojestepriznawe,aliivelikaobavezaiodgovornostdasezapo~ete reformeizavr{e,kaoidarealizujemo sve ono {to Evropa i gra|ani Srbije o~ekujuodnassmnogovi{euspeha.

SRS: Lo{e za Srbiju

DSS: Odluka u nizu

Pastor: Zna~ajno

PUPS: Dobra vest

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi}izjaviojeju~edajeratifikacijaSporazumaostabilizacijiipridru`ivawulo{azaSrbijuidajojtone}edoneti„apsolutnoni{ta”.„RatifikacijaSSP-ajezaSrbijuizuzetnolo{aiko{talanasjenekolikostotinamilionaevra,takodami ovom ratifikacijom ne}emo dobiti apsolutno ni{ta”, rekao je Todorovi} Tanjugu. On je istakao da }ekoristodratifikacijepostojatisamonaunutra{wemplanu,dabisepokazalodajeputSrbijeuEU izvestan,ada}eEvropanastavitidaucewujeSrbiju i ide putem wene potpune dezintegracije. „SiguransamutodaSrbijauEvropune}eu}inesamobrzonegodajepitawedali}euop{teiu}i”,rekaoje Todorovi}.

Ili}: Bi}e koristi Lider Nove Srbije Velimir Ili} oceniojeda}eSrbijasigurnoimatikoristiodSporazumao stabilnosti i pridru`ivawu, da jeratifikacijapozitivansignal, alidajeza~lanstvouEvropskoj uniji preduslov re{avawe nago-

milanihproblema.„Srbija}esigurno imati koristi, ali mi smo sadauproblemimaini{tanamne mo`epomo}i,aaktuelnavlastnijeustawudaihprevazi|e”,rekao je Ili} Tanjugu, reaguju}i na ratifikacijuSSP-a.

URS: Prepoznat napredak RatifikacijuSSP-ajeuimeUjediwenihregionaSrbijepozdravila ~lanicaPredsedni{tvaURS-aSuzanaGrubje{i}.„Ogromnave}inaposlanika Evropskog parlamenta glasala je za ratifikaciju SSP-a, {to predstavqadokazdaseprepoznajunapori,aliinapredakkojijeSrbija u~inilauprocesuevropskihintegracija”,navodiseupisanojizjaviGrubje{i}eve.Onajeoceniladaovaodlukapredstavqaipodsticajdr`avamakojejo{nisuratifikovaleSporazumdatou~ineudoglednovreme.


politika

dnevnik

RAZGOVARALITADI]IDODIK

Dajemomaksimum ha{kojsaradwi Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbi je s Evrop skom uni jom predstavqa veoma va`an korak u evropskim integracijama Srbije. Tadi} je, kako se navodi u saop{tewu iz kabine ta pred sed ni ka, ob ja vqe nom na kon we go vog ju ~e ra {weg susreta s predsednikom Re pu bli ke Srp ske Mil or adom Dodikom, poru~io da niko ne treba da ima dilemu o sa rad wi Sr bi je s Ha {kim tribunalom. "Mi smo za to pot pu no po li ti~ ki opre de qeni, a tako|e i u operativnom smislu. Srpske bezbednosne snage i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine daju maksimum

da se preostali optu`eni za ratne zlo~ine prona|u, uhap-

se i privedu pravdi", rekao je Tadi}.

U saop{tewu se navodi da su Tadi} i Dodik na ju~era{wem redovnom sastanku razmenili mi{qewa o politi~koj situaciji u Bosni i Hercegovini i Srbiji, regionalnoj saradwi, evrop skim in te gra ci ja ma i ekonomskoj situaciji. Tadi} je ponovio da Srbija smatra da se do re{ewa politi~ke situacije u BiH mora do}i dogovorom tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Predsednik Srbije je naglasio da ekonomska situacija u 2011. ne}e biti mnogo boqa nego prethodne godine i razmenio mi{qewe s predsednikom Dodikom o tome kako da se ekonomska saradwa s RS, odnosno BiH, unapredi na dobrobit gra|ana.

URSOPROMENIIZBORNOGSISTEMAISMAWEWUBROJAPOSLANIKA

Temeodkojihgra|anima nijeboqe Funkcioner Ujediwenih regiona Srbije Tomislav Stanti} izjavio je ju~e da teme o promeni izbornog sistema i smawewu broja poslanika ne mogu zna~ajno uticati na `ivot gra|ana Srbije. – Za nas u URS-u proces decentralizacije je ne{to {to nema alternativu i on mo`e biti zapo~et odmah. Isto tako i proces regionalizacije Srbije, i mislimo da su{tina jeste u direktnom izboru gradona~elnika – kazao je Stanti}, do da ju }i da su naj u spe {ni ji gradona~elnici danas u Vojvodini oni koji su 2004. birani po direktnom izbornom sistemu. On je na konferenciji URS-a u Novom Sadu, u sedi{tu Po-

krajinskog odbora G17 plus, novinarima rekao da je centralna tema i zakon o javnoj svojini i da “nema opravdawa {to se wegovo dono{ewe i daqe odla`e”, dok je inicijativu napre-

dawaka za promenu Ustava radi smawewa broja poslanika nazavao “demago{kom temom”. Ocenio je da bi od smawewa broja poslanika ve}a “u{teda” bila ako bi vi{e poreza na pla-

Kopicl:DobravestizaNoviSad Pomo}nik gradona~elnika Novog Sada VladimirKopicl preneo je novinarima “dobru vest” da je Vlada Srbije ju~e uplatila gotovo 30 miliona dinara izvo|a~u radova “Dijagonala” za adaptaciju i opremawe Srpskog narodnog pozori{ta. Taj novac, naveli su Stanti} i Kopicl, izdvojen je iz programa Vlade za stimulisawe gra|evinske industrije. Kopicl je istakao da je Novi Sad sedi{te i kapitalnih institucija srpske kulture – Matice srpske, Sterijinog pozorja i Srpskog narodnog pozori{ta, koje ove godine slavi 150 godina od osnivawa. SNP je sada zatvoren zbog adaptacije Velike sale, wenog foajea i prate}ih objekata, dodao je pomo}nik gradona~elnika, koji zavr{etak radova o~ekuje od septembra.

te ostajalo lokalnim samoupravama, kao {to URS predla`e. – Ako bismo zaista sutra kroz komplikovanu proceduru promene Ustava do{li do toga da imamo upola mawe poslanika u republi~kom parlamentu, u{teda bi bila oko pola milijarde dinara godi{we. Ako bismo, kao {to mi predla`emo, samo u Novom Sadu promenili odnos koliko procenata poreza na plate ostaje gradu sa 40 odsto na 90, a koliko se {aqe na vi{e nivoe vlasti, ta u{teda bi bila oko 2,4 milijarde – naveo je Stanti}. I URS je u svojoj platformi, dodao je, predvideo smawewe broja poslanika s 250 na 200, ali uz u~e{}e qudi koji bi bili direktno izabrani za ve}e regiona. S.N

USSbezpredsednika Ustavni sud Srbije ponovo je ju~e pokrenuo postupak za izbor predsednika Suda i izbornu sednicu zakazao 3. februar. U prethodnom izbornom postupku 23. decembra, prilikom utvr|ivawa liste kandidata, dotada{wa predsednica suda prof. dr Bosa Nenadi} nije prihvatila kandidaturu za jo{ jedan mandat. Po{to nije bilo drugih kandidata, a u skladu s odredbama Poslovnika o radu Ustavnog suda, postupak izbora se ponavqa u celini, a mora biti okon~an najkasnije 30 dana od dono{ewa odluke Suda. Ustavni sud ima 15 sudija koje me|u sobom biraju predsednika, a predlozi kandidata moraju bi-

ti potpisani i obrazlo`eni. Sudije glasaju tajno na sednici zatvorenoj za javnost, a na osnovu zapisnika Komisije za sprovo|ewe postupka glasawa, rezultate izbora saop{tava predsednik Suda na redovnoj sednici. Budu}i da je dosada{woj predsednici krajem pro{le godine istekao mandat, to }e sada u~initi najstariji sudija Agne{ Kartag-Odri, koja predsedava sednicama Suda do izbora novog predsednika. Predsednicu Ustavnog suda u proteklom mandatu Bosu Nenadi} kolege su kandidovale uz obrazlo`ewe da ima "veliku stru~nost, zavidan radni potencijal i organizatorsku sposob-

nost, te nesumwive moralne kvalitete". Oni su istakli da se

Nenadi}eva zalagala za to da Ustavni sud bude "samostalan i nezavisan organ, koji {titi Ustav i neotu|iva qudska prava" i u~inila mnogo da "bude prepoznatqiv i cewen i u drugim zemqama, kao savremena institucija, ~iji je rad posve}en unapre|ewu vrednosti demokratskog dru{tva". Bosa Nenadi} je zahvalila na poverewu, ali je odbila novi mandat, uz obrazlo`ewe da je na prethodnim izborima kandidaturu prihvatila kao jedini sudija s ustavno-sudskim iskustvom i u specifi~nim okolnostima zastoja u radu Suda, a da sada treba pru`iti priliku drugim kandidatima.

rekli su

Palma:Sportje ve}uEvropi

Cvetkovi}: UskorooVladi

Da~i}:Prvo stru~naanaliza

Gradona~elnik Jagodine DraganMarkovi}Palmadobio je specijalnu nagradu Fudbalskog saveza Pomoravskog okruga za veliki doprinos razvoju fudbala u Jagodini i regionu. Zahvaquju}i se na dobijenom priznawu, Markovi} je naglasio da najve}e zasluge pripadaju onima koji su se bavili sportom, od fudbala i rukometa, do ostalih sportskih disciplina. "Jagodina }e nastaviti podr{ku sportu, fudbal i rukomet ve} su u Prvoj ligi, i {to se sporta ti~e, ve} smo u{li u Evropu", rekao je Markovi}, i dodao da su najboqi ambasadori i najboqi izvoznici upravo sportisti. Markovi} je poru~io politi~arima da se ne me{aju u sastavqawe ekipa, ve} da se bave time kako da obezbede novac da sport u Srbiji funkcioni{e.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da bi do kraja januara trebalo da se re{i da li }e biti rekonstrukcije Vlade ili ne, jer je predvi|eno da se do tada sastanu predstavnici vladaju}e koalicije. "Rekonstrukcija Vlade je velika tema i sada dolazimo u fazu ili da se to realizuje ili definitivno skine s dnevnog reda", rekao je Cvetkovi} novinarima u Vrawu, i poru~io da wegov odgovor ne mo`e biti druga~iji jer se ni{ta novo nije dogovorilo po tom pitawu. Komentari{u}i {trajk prosvetnih radnika, najavqen za 28. januar, premijer je izrazio o~ekivawe da je za obe strane, Ministarstvo prosvete i sindikat, u interesu da se taj problem re{i. "Ne verujem da bilo koja strana ima nameru da pove}a javnu potro{wu ili destabilizuje dr`avu", rekao je Cvetkovi}.

Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} je najavio da }e, ukoliko se uop{te bude razgovaralo o rekonstrukciji Vlade Srbije, predlo`iti koalicionim partnerima da se pristupi izradi novog zakona o Vladi i ministarstvima, koji bi bio obavezuju}i za svaku narednu vlast, prenosi "Blic". Umesto naga|awa i medijskih pri~a o rekontrukciji Vlade, tom pitawu bi trebalo zaista ozbiqno da se pristupi, da se sa~ini stru~na analiza o tome kolika je optimalna vlada za Srbiju, rekao je Da~i}. Po wegovoj oceni, od toga bi bilo vi{e koristi nego od kratkoro~nih poteza, o kojima se pri~a nezvani~no, a za koje nije izvesno da li }e uop{te biti mogu}i. On isti~e da se problem veli~ine Vlade Srbije i broja ministarstava ne mo`e re{iti samo rekonstrukcijom.

~etvrtak20.januar2011.

3

DSSTRA@IREAKCIJUSRBIJE IIZVIWEWEMA\ARSKE

„Ma|arskitepih” jeskandal – Demokratska stranka Srbije najo{trije osu|uje skandal zbog izlagawa “ma|arskog tepiha” u holu Saveta EU, tra`i hitnu reakciju na{eg Ministarstva spoqnih poslova i izviwewe Ma|arske – rekao je portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov ju~e na konferenciji za novinare u Novom Sadu. – Kao simbol ma|arskog predsedavawa EU postavqen je taj tepih sa slikom Ma|arske koja obuhata i delove dana{wih suverenih dr`ava: Slova~ke, Rumunije, ali i Srbije – kazao je Jovanov. Po wegovim re~ima, DSS to shvata kao provokaciju, podsetiv{i na to da su primedbu zbog “ma|arskog tepiha” imali i poslanici Evropskog parlamenta i da su se oglasile neke dr`ave, ali da na{ MSP “glasno }uti”. – Kome je uop{te palo na pamet da predsedavawe EU iskoristi za crtawe nekakvih novih granica i predstavqawe mape za koju nemu{to poku{avaju da objasne da predstavqa mapu iz 1848, a zapravo radi se o godini kada dr`ava Ma|arska nije postojala?! Tada je postojala Austrougarska – rekao je Jovanov. On je kazao da je “nikakva reakcija” jo{ jedan primer da “za Vladu Borisa Tadi}a i wegov evropski put bez alternative ni{ta nije sveto”, podse}aju}i

na to da ovo nije prvi put jer se pro{log juna pojavila mapa tzv. prirodne Albanije. U tom kontekstu, DSS pita da li je slu~ajna izjava Balinta Pastora, {efa poslani~ke grupe mawina, na dan kada se 6. januara u ^urugu obele`avala racija u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata stradalo tre}ina stanovnika. Ta “neprikladna izjava”, kako je objasnio, odnosila se na ma|arske paso{e starosedeocima, ali

Jovanov pita na osnovu kojih je to kriterijuma Pastor “podelio gra|ane” na starosedeoce i one koji to nisu. Jovanov je o{tro kritikovao i najavu o, kako je kazao, stvarawu “ma|arskog okruga na severu Srbije”, rekav{i da je DSS iskqu~ivo protiv etni~kog crtawa granica unutar neke dr`ave, i u 21. veku, kada granice ina~e padaju. On je pozvao DS da se izjasni o tome, ali i druge partije u vlasti, kao i SNS “koja se hvali saradwom s Orbanom”, ma|arskim premijerom. S.N.

NOVASTRANKA

Stvarase „BogataSrbija” – Pokret "Bogata Srbija" zalaga}e se za bogatu, evropski ure|enu Srbiju, u kojoj }e 120.000 dece imati mleko u obroku – izjavio je ju~e predsednik Inicijatiovnog odbora Pokreta Zaharije Trnav~evi}. Po wegovim re~ima, svaka zemqa je produktivna u onoj meri u kojoj su produktivni weni gra|ani. Najavquju}i osniva~ku skup{tinu, koja je zakazana za 22. januar u Domu sindikata za podne, Trnav~evi} je istakao da }e joj prisustvovati 1.600 u~esnika iz cele Srbije, i dodao da ne}e biti predstavnika politi~kih partija. – Zalaga}emo se za suzbijawe korupcije, kriminala, smawewe i iskorewivawe siroma{tva, a ciq je da o`ivimo poqoprivredu i privredu, koje su uni{tene po-

sledwih godina – naglasio je Trnav~evi}. On je rekao da se Pokret ne}e baviti podmi}ivawem, obe}avawem i obmawivawem gra|ana, {to mnoge stranke rade uo~i izbora da bi prikupile glasove i opstale na politi~koj sceni. Trnav~evi} je najavio da }e do 1. marta biti prikupqeni potpisi za registraciju. Zamenik predsednika Inicijativnog odbora pokreta Miodrag Nikoli} izjavio je da je Srbija pre deset godina imala jaku privredu, a danas vi{e ne postoje hiqade fabrika. – Pokret "Boqa Srbija" ima jasan program. Pro{lo je vreme obe}awa, treba se okrenuti konkretnijim delima – zakqu~io je Nikoli}.

MINISTARZAKiMGORANBOGDANOVI]

Postignutdogovor otablicama Ministar za Kosovo i Metohiju GoranBogdanovi} izjavio je ju~e da je postignut dogovovor kojim }e se prevazi}i problem u vezi s registarskim tablicama MUP-a Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. – Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i MUP, u ~ijoj su prevashodnoj nadle`nosti tablice, posle vi{ednevnih konsultacija s predstavnicima legitimnog me|unarodnog prisustva na KiM, do{li su do re{ewa – rekao je Bogdanovi} Tanjugu. On je naveo da dogovoreno "da se nove tablice i daqe izdaju, ali da se omogu}i da se stare tablice zadr`e i da svi stanovnici koji imaju prebivali{te na Kosovu i Metohiji mogu i daqe da ih koriste". – Zna~i, mogu da potvrdim da je postignut dogovor, kojim }e

se prevazi}i problem u vezi s registarskim tablicama na teritoriji KiM – rekao je Bogdanovi} u telefonskoj izjavi. Po wegovim re~ima, osnovni ciq ovakvog dogovora je da se svim stanovnicima Pokrajine omogu}i sloboda kretawa, kao i da se ni na koji na~in ne dozvoli ugro`avawe po~etka dijaloga. Bogdanovi} je dodao da }e se "ovakvim kompromisnim re{ewem omogu}iti normalan `ivot i po{tovawe jednog od osnovnih qudskih prava – prava na slobodu kretawa". – Ovakav razvoj situacije smatram vrlo optimisti~nim. Ovaj dogovor pokazuje da je do kompromisa mogu}e do}i, a nadamo se da }e se ovakav trend nastaviti i u predstoje}em dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine – zakqu~io je on.


4

ekonomija

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

NAJJEFTINIJEMOGU]ERE[AVAWEBESPRAVNEGRADWE

Legalizacija iuzmese~nuratuod13dinara – Vlasnici bespravno sagra|enih stambenih objekata od 100 kvadratnih metara u drugoj zoni, na osnovu izmena i dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, ima}e mogu}nost da pla}aju ukupne mese~ne tro{kove za legalizaciju 487 dinara u prve ~etiri godine i preostalih 16 godina svega 13 dinara mese~no – izjavio je ju~e ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa OliverDuli}. On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, predstavqaju}i izmene i dopune zakona koje bi trebalo da se po hitnom postupku na|u u parlamentu ve} u februaru, rekao da }e vlasnici bespravno izgra|enih porodi~nih ku}a i stanova do 100 kvadratnih metara, odnosno s 25 kvadrata po ~lanu doma}instva, imati popust za legalizaciju do 99 odsto. On je kazao da }e imati i umawewe od 60 odsto za slede}ih 100 kvadrata u istom objektu

kada su ispuweni socijalni uslovi. Popusti ne va`e za objekte izgra|ene u prvoj i ekstrazoni, a is pu we we so ci jal nih uslova podrazumeva podno{ewe dva dokumenta – da su gra|ani bespravnom gradwom trajno

re{avali stambeno pitawe a drugim dokumentom dokazuju da najmawe dve godine imaju boravi{te na adresi na kojoj su objekti i nemaju druge nepokretnosti na teritoriji te op{tine. Duli} je istakao da popusti va`e za vlasnike koji s

Dupliporezi Do 11. marta 2010. godine, po Duli}evim re~ima, privjavqeno je za legalizaciju 790.000 objekata i ako ne budu u{li u proceduru 30. juna 2012. mora}e da plate po punoj ceni, a objekti koji nisu prijavqeni ne}e biti legalizovani po novom Zakonu o planirawu i izgradwu i bi}e im napla}en dupli porez. Na primer, za objekte od 100 kvadrata u drugoj zoni po izmewenom zakonu za snimawe objekata geometrima }e se pla}ati 5.800 dinara (za objekte od 200 kvadrata 8.640 dinara), Republi~kom geodetskom zavodu 2.610 (200 kvadrata – 3.888 dinara), za tehni~ki izve{taj 12.000 dinara (200 kvadrata – 24.000), za kopiju plana i list nepokretnosti 750 (200 kvadrata – 750 dinara), administrativne takse 1.600 (200 kvadrata – 1.600) i ne}e se pla}ati naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, a za objekat od 200 kvadrata bi}e 325 dinara mese~no.

lo kal nim sa mo u pra va ma za kqu~e ugovor o ure|ivawu me|usobnih odnosa u vezi s naknadom za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ili u vezi s pribavqawem propisane dokumentacije do 30. juna 2012. Ministar je kazao da je omogu}ena najjeftinija mogu}a legalizacija i mogu}ost pla}awa na rok do 20 godina i da gra|ani

MINISTARKAJASNAMATI]

DR@AVAPRIPREMILAPROGRAMZAPO[QAVAWAINOVAC

Za60.000radnihmesta 5,5milijardidinara – Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe planira da ove godine zaposli 60.000 qudi u Srbiji kroz sedam programa, za koje je izdvojeno 5,55 milijardi dinara – izjavio je ju~e direktor te slu`be Dejan Jovanovi}. On je na konferenciji za novinare rekao da }e Ministarstvo ekonomije Srbije mere zapo{qavawa finansirati s 3,9 milijarde dinara, dok }e udeo NSZ-a biti 1,65 milijarda. Jovanovi} je kazao da je ove godine uveden novi program „Stru~na praksa” za 5.000 mladih do 30

Prva{ansaza15.000mladih – Za program „Prva {ansa 2011” izvojeno je 2,6 milijarde dinara za stru~no osposobqavawe 15.000 mladih do 30 godina i bez radnog iskustva u struci – rekao je Jovanovi}. On je dodao da }e u okviru „Prve {anse” biti omogu}ena tromese~na stru~na praksa, za {ta }e nov~ana pomo} iznositi 10.000 dinara, i jednogodi{wi pripravni~ki sta` uz obavezu poslodavca da zadr`i osoba u radnom odnosu jo{ najmawe 12 meseci. godina, u koji }e se, osim privatnih firmi, ukqu~iti i dr`avne institucije. – Za taj program je izdvojeno 500 miliona dinara – kazao je

Jo va no vi}, i do dao da }e u okviru tog programa mo}i konku ri sa ti ne za po sle ni ko ji imaju najmawe sredwu stru~nu spremu.

On je kazao da }e za mere aktivnog tra`ewa posla izvojiti deset miliona dinara za zapo{qavawe 80.000 nezaposlenih osoba putem sajmova zapo{qavawa, obuka aktivnog tra`ewa posla i klubova za tra`ewe posla. Jovanovi} je izjavio da }e jedna milijarda dinara biti izdvojena za subvencije za otvarawe 4.300 novih radnih mesta u nerazvijenim podru~jima, ~ime }e se podsta}i ravnomeran regionalni razvoj. – Planirano je da se izdvoji 300 miliona dinara za subvencije za 2.000 preduzetni~kih

NEZADOVOQSTVORADNIKATENT-a

Spremase{trajk utermoelektrani Predstavnici sindikata Termoelektrane „Nikola Tesla” (TENT) najavili su ju~e da bi se {trajk, koji bi trebalo da otpo~ne 1. februara zbog neizmirenih dugova za smenski rad, mogao zavr{iti i obustavom rada, isti~u}i da su spremni i na pregovore s poslovodstvom. Oni su na konferenciji za novinare precizirali da }e u {trajk stupiti najverovatnije tri dela TENT-a, i to proizvodwa A na TE „Nikola Tesla A”, sa {est blokova, zatim proizvodwa B s dva bloka i `elezni~ki transport. Predstavnik Sindikata TENT-a Dragoslav Qubi~i} naglasio je da }e oblik {trajka ostati „tajna {trajka~kog odbora” i biti organizovan tako da „poslodavca najvi{e zaboli”. Qubi~i} je istakao da konkretan iznos dugovawa zaposlenima

na ime smenskog rada treba da utvrdi finansijska slu`ba. On je naveo da iz „Elektroprivrede Srbije” postoji poziv na pregovore, ali tako da oni do|u s ponu|enim re{ewem. Sindikalci isti~u da }e „istrajati u svojim potra`ivawima”. – Mi jedino tra`imo po{tovawe zakonskog minimuma, {to je dodatak za smenski rad od 26 odsto od osnovice – kazao je on. Predsednik {trajka~kog odbora TENT-a Dejan Koji} rekao je da je pove}awe od dva posto za rad u smeni va`ilo od 2002. do 2006. godine, kada je stavqen van snage poseban kolektivni ugovor kojim je to definisano. – Pove}awe od pet posto dobili smo u januaru pro{le godine, kada smo bili u {trajku, {to je trebalo da bude prelazno re{ewe dok se ne re{i nedostaju}i deo do 26 odsto – objasnio je Koji}.

vi{e ne}e mo}i da se pravdaju da ne mogu da je plate. On je naveo da }e biti omogu}en i popust od 60 odsto na prvih 100 kvadrata kada gra|ani ne ispuwavaju socijalne uslove. Za porodi~nu ku}u od 200 kvadrata u drugoj zoni mo}i }e se u prve ~etiri godine mese~no pla}ati ukupne tro{kove od 1.135 dinara i narednih 16 godi-

na po 325 dinara. Izmenama i dopunama bi}e omogu}eno pla}awe naknade za prikupqawe dokumentacije na rate u periodu od dve do ~etiri godine i bi}e umaweni iznosi naknade Republi~kog geodetskog zavoda za usluge premera i katastra do 70 odsto. Vlasnik objekta }e mo}i s op{tinom zakqu~iti ugovor o tome da op{tina za wega prikupi svu potrebnu dokumentaciju, a jedna od novina kod re{avawa imovinskih odnosa jeste da se smatra da su suvlasnici saglasni s legalizacijom ako se nisu protivili izgradwi. Duli} je dodao da nisu mogli obezbediti besplatnu legalizaciju, o kojoj se dosta raspravqalo u prethodnom periodu, jer bi to bilo neustavno. – Vlasnici ne moraju da pla}aju legalizaciju na rate ako mogu da plate u „ke{u” – dodao je Duli}. R.Dautovi}

radwi gde }e jednokratna pomo} biti 160.000 dinara za pokretawe posla – rekao je on. Jovanovi} je kazao da }e program javnih radova uposliti 5.000 gra|ana starijih od 45 godina koji nisu stekli dovoqan nivo obrazovawa i za taj program se izdvaja 700 miliona dinara. – Javni radovi }e se re a li zo va ti u so ci jal nim, hu ma ni tar nim i kul tur nim de lat no sti ma, na odr`avawu javne in fra struk tu re i za {titi `ivotne sredine – iz ja vio je di rek tor NSZ-a. Jovanovi} je kazao da }e za sticawe dodatnih znawa i ve{tina potrebnih za obavqawe poslova kod poslodavaca u trajawu od {est meseci biti izdvojeno 280 miliona dinara za potrebe 2.300 lica. E.Dn.

18. 01. 2011.

1.326,19068

Mo`daTelekom nebudeprodat Ministarka za telekomunikacije JasnaMati} izjavila je ju~e da nije iskqu~ena mogu}nost da tender za prodaju kontrolnog paketa Telekoma „rbija„propadne. – Vlada je odredila minimalnu cenu – 1,4 milijarda evra za 51 odsto kapitala – ispod koje

uspela da proizvede sve {to je potrebno od dokumentacije i sve {to je bilo dogovoreno u prethodnim rokovima. – Svaki proces trebalo bi da se odvija u predvi|enim rokovima i dinamiku je trebalo po{tovati, ali nije ovo ni prva ni posledwa stvar koja je kod

Telekom ne}e biti prodavan pa je sad pitawe {ta }e zainteresovani proceniti, koliko za wihov biznis vredi kompanija i kakvu }e obavezuju}u ponudu dostaviti – kazala je Jasna Mati}. Ministarka je precizirala i da niko od potencijalnih kupaca nije tra`io da rok za dostavqawe obavezuju}ih ponuda za kupovinu kontrolnog paketa akcija Telekoma bude produ`en mesec dana. Obja{wavaju}i razloge za produ`ewe roka, ona je naglasila da srpska strana nije

nas malo fleksibilna u vremenu. S druge strane, bitno je da rokovi budu odgovaraju}i da bi zainteresovani zaista mogli napraviti analizu i procene, da ne bismo zbog kratkog roka izgubili ozbiqne ponu|a~e kojima treba dovoqno vremena i ozbiqan korporativni proces za dono{ewe odluka. Bitno je da su to sve dobri ponu|a~i. Oni sad postavqaju pitawa, na wih se odgovara, pa proces te~e, a to je najbitnije – smatra Jasna Mati}.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BAS, Beograd

20,00

1.152

137.088

Jugozan promet, Beograd

19,05

1.000

5.000

Ni{ka mlekara, Ni{

15,00

1.150

535.900

Meser Tehnogas, Beograd

11,21

6.500

1.631.495

10,93 Promena %

8.274 Cena

372.350 Promet

Vino `upa, Aleksandrovac Pet akcija s najve}im padom Bioprotein, Beograd

-67,61

1.000

131.000

Polet, Novi Pazar

-12,03

519

161.409

Institut za za{titu na radu, NS

-12,00

2.992

233.376

Jedinstvo, Kikinda Bones Nacional, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,94

450

22.500

-11,54 Promena %

115 Cena

101.430 Promet

NIS, Novi Sad

-0,20

487

20.979.282

Soja protein, Be~ej

2,81

951

11.962.371

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Univerzal, Kawi`a Veterinarski zavod, Subotica

2,81

3.290

BELEX 15 (739,93 3,91)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,70

3.994

18.667.507

Komercijalna banka, Beograd

5,12

29.958

2.276.818

Energoprojekt holding, Beograd

3,81

1.008

12.877.956

Agrobanka, Beograd

7,27

8.621

4.439.595

Imlek, Beograd

0,00

1.930

0,00

Soja protein, Be~ej

2,81

951

11.962.371

Univerzal banka, Beograd

3,87

4.778

1.261.485

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,28

2.460

8.058.312

Privredna banka, Beograd

7,63

649

2.855.300

Tigar, Pirot

3,89

748

2.163.733

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,81

3.290

1.544.604

Meser Tehnogas, Beograd

11,21

6.500

1.631.495

1.544.604

Alfa plam, Vrawe

8,62

8.882

3.403.172

Veterinarski zavod, Subotica

2,10

633

858.825

-10,71

250

1.000.000

2,10

633

858.825

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

JAVNI DUG 41,5 ODSTO BDP-a

GUVERNER DEJAN [O[KI]

Inflacija sene}elako smiriti GuvernerNarodnebankeSrbije Dejan [o{ki} izjavio je ju~e da }e se visok nivo inflacije u Srbiji zadr`ati jo{ nekoliko meseci.Onjenakonferencijiza

~etvrtak20.januar2011.

Dr`avauminusu 12milijardievra Javnidugnakraju2010.bio12,2milijardi evraiubrutodoma}emproizvoduimaou~e{}eod41,5odsto,objavilojeMinistarstvo finansija.

Direktneobavezedr`avenakrajudecembra bile su 10,5 milijardi evra, od ~ega je unutra{wi dug bio 4,6, a spoqni 5,9 milijardi. Ukupne indirektne obaveze dr`ave

bilesu1,7milijarduevra.JavnidugSrbije je2009.~inio32,9odstoBDP-a,anovafiskalna pravila u~e{}e javnog duga ograni~avajuna45odstoBDP-a.

KAKO SE PO[TUJE KUPOPRODAJNI UGOVOR ZA NIS

novinarepreciziraodaseutoku prvog tromese~ja o~ekuje nastavakrastame|ugodi{weinflacije, weno zadr`avawe na visokom nivou u drugom tromese~ju, a u drugojpolovinigodinezna~ajnijipadinflacije. Guvernerjeistakaoda}euovoj godininajve}iizazov,{toseti~e inflacije, biti {okovi kod cenahraneienergenata,kaoida cene pod kontrolom dr`ave budu uokvirudogovorenograsta. [o{ki}jepodsetionatodaje nakraju2010.godineinflacijau Srbijibila10,3posto,pri~emu je bazna inflacija iznosila 8,8 posto,cenepoqoprivrednihproizvodaporaslesu17,4procenata, acenepodkontrolomdr`ave12. Uovojgodinio~ekujesedaSrbija ostvari rast bruto doma}eg proizvoda(BDP)odokotriodsto, po osnovu oporavka doma}e tra`we, i to pre svega investicijaizjavio je [o{ki}.- U narednom perioduo~ekujesemawi,aliidaqepozitivan,doprinosnetoizvoza rastu ekonomske aktivnosti. Rast BDP-a u 2010. godini od 1,5 odstojeunajve}ojmeribiozasnovannaoporavkuspoqnetra`wei ni`em spoqnotrgovinskom deficitu, a pozitivan doprinos usledioipoosnovurastainvesticija, dok je uticaj finalne potro{we bitinegativan.Onjeistakaodase ekonomskioporavakjo{uveknije u punoj meri odrazio na kretawa na tr`i{tu rada napomiwu}i da bez pove}awa zaposlenosti privredni oporavak nije stabilan i odr`iv.Za2010.godinu o~ekujese deficit teku}eg ra~una platnog bilansaodsedamodstoBDP-a,au 2011. godini platnobilansni deficitod 8,4odstoBDP-a.

„Gasprom”ispuwava ugovorupetdodvanaest? Ruska kompanija „Gaspromweft”,kojajeve}inskivlasnik Naftne industrije Srbije, do sada je ulo`ila 210 miliona evra, {to je gotovo upola mawe odsumekojajepredvi|enadase za~etirigodineulo`iudoma}u naftnu kompaniju. Naime, „Gaspromweft”, uskladuskupoprodajnim ugovorom, koji treba da bude realizovan do kraja 2012.godine,uNIStrebadainvestira500 milionaevra,nezavisno od toga koliko }e novca bitiulo`enopogodinama i,kako ka`u u NIS-u, nema razloga dase dotogrokauNISneulo`isva{tojeplanirano. UNIS-uka`udajedo{lodo promene dinamike ulagawa od prvobitno planirne, ali da se to desilo pre svega zbog dugotrajne pripreme i usagla{avawaposlaizme|uRepublikeSrbije i strate{kog investitora „Gaspromwefta”. Realizacija projekta pomerena je za godinu dana, a projekat je, nakon ponovqene analize i neophodnih promena,dora|en.Ipak,uNISu isti~u da }e investicione obaveze „Gaspromwefta„ biti ispo{tovaneupotpunosti,teda je u pitawu iskqu~ivo promena dinamikeulagawa,{tojeuobi~ajna svetska praksa kod projekatatevrste. Zapravo,kakoka`uuNIS-u, kupoprodajniugovorjepodrazumevaoorijentacioniplanrada, kojimjebilopredvi|enodamodernizacija po~ne 2008. godine,

Izvozimoupola maweodBugara – Izvoz Srbije je veoma mali, iakojeposledwihgodinabrzorastao–izjaviojeekonomskianaliti~arGoranNikoli}. On je ukazao na to da Srbija imadvaputamawiizvozodBugarske, koja ima sli~an broj stanovnika, konstatuju}i da srpski izvozuproteklihdesetgodinanije postaomnogokvalitetniji,odnosnodanijepove}anacenapojedinicikoli~ine,alisuposledwih godinaprimetnitekblagikvalitativnipomaci. Nikoli} je na promociji svoje kwige „Pokazateqi spoqnotrgovinske razmene Srbije s Evropskomunijomisvetom”naveoprimerdase~elikizSmederevaideterxentiiz„Merime”sadaizvoze pocenive}ojnegopredesetgodina, ~emu su doprineli inostrani investitori. Glavniurednik~asopisa„Izazovi evropskih integracija” Ni-

kolaJovanovi}jerekaodasituacijasizvozomnijedobrajerSrbijauEUmahomizvozisirovine i proizvode niskog nivoa obrade pasemo`egovoritisamooplitkojintegraciji. –EUjepogo|enakrizomiuslovi su surovi, a ~iwenica je da su najve}e zemqe EU zaradile na gr~kom i irskom dugu – rekao je Jovanovi}. Recenzent Nikoli}eve kwige MiroslavProkopijevi} jeukazao natodajelo{e{tojesadaukrizi na{ najzna~ajniji trgovinski paratner – EU, s kojim imamo 60 odstorazmene,inaveoprimerda je pro{le godine u Uniji do{lo dopadainostranihinvesticijaod 19,9odsto,auIrskoj66,3odsto. – Da bi Srbija pove}ala izvoz, potrebne su reforme, ali su za wih{anseminimalne–ocenioje Prokopijevi},dodaju}idana{izvoznijedovoqnodiversifikovan.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,1310

104,2150

106,6120

101,8180

Australija

dolar

1

76,1147

77,6681

79,4545

75,8817

Kanada

dolar

1

76,5425

78,1046

79,9010

76,3082

Danska

kruna

1

13,7004

13,9800

14,3015

13,6585

Norve{ka

kruna

1

13,0607

13,3272

13,6337

13,0207

[vedska

kruna

1

11,4467

11,6803

11,9489

11,4117

[vajcarska

franak

1

79,0424

80,6555

82,5106

78,8004

V. Britanija

funta

1

121,4690

123,9470

126,7980

121,0970

SAD

dolar

1

75,7534

77,1994

79,0773

75,5215

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 1. 2011. godine

Dorada projekta zbog evropskih standarda Detaqna analiza projekta pokazalajedajeneophodnoizgraditi dodatne objekte, {to je iziskivalo dodatno projektovawe i doradu projekta.Re~jeoizgradwipogona zaproizvodwuvodonika, gasovoda... koji su neophodni zbog po{tovawa zahteva Evropske unije i usagla{avawa projekta sa standardima EU. Ina~e,u junu2010.godinepo~elisuradoviupan~eva~kojrafineriji,„Gaspromweft”investirautvr|enomdinamikom,aNIS jeve}zakqu~iougovorneobavezenasumu od 288milionaevra, {toje52 odstovrednostiprojekta,ka`uuNIS-u. ali je ugovor s „Gaspromweftom” zakqu~en godinu dana kasnije.Budu}idatokom2008.godine neophodni radovi na projektu nisu bili ura|eni, prvo-

bitni plan i nije bio realan, isti~uuNIS-u,iukazujunato dajepreciziraweplanauobi~ajena svetska praksa koja se primewuje u svim krupnim projek-

tima.Naosnovutogplanabioje zakqu~en aneks kupoprodajnog ugovorasboqomirealnijompodelom investicija po godinama. Pri tome, suma i kona~ni rok realizacijenisusemewali. Uovojkompanijiisti~udaje godi{wiobiminvesticija„Gaspromwefta” oko pet milijardi dolara, te nije su{tinski zna~ajno kojom }e se konkretnom dinamikomuNISulo`iti 500 miliona tokom ~etiri godine.Nakon{tojeura|enaponovna analiza projekta, te wegovadorada,donetajeodluka o dodatnoj izgradwi. Prilikom zakqu~ivawa ugovorasizvo|a~ima tokom 2009. godine pokazalo sedarokoviizprveverzije ne mogu biti ispo{tovani. To je i bio razlog za to da se, zajednosgeneralnimizvo|a~em – kompanijom CB&I, utvrdi detaqan plan realizacije osnovnogprojekta,anaosnovutoga je iorijentacionapripremnadinamika bila izmewena, {to je dopu{teno kupoprodajnim ugovorom. Dakle, modernizacija NIS-a jeutokuiradovisesprovodepo planu, uz ka{wewe koje je izazvano faktorima na koje „Gaspromweft„nijemogaouticati. Modernizacija rafinerijskih postrojewa, posle zavr{etka projektau2012.godini,trebalo bi da obezbedi da na tr`i{te buduplasiraniderivatievropskogkvaliteta,ka`uuNIS-u. D. Mla|enovi}

5

PREMIJER OTVORIO FABRIKU U VRAWU

Novimodel razvoja Srbije Premijer Mirko Cvetkovi} posetio je ju~e Vrawe gde je otvorio tekstilnu fabriku „Novo tekstil” koja }e u prvoj fazi zaposliti 150, a kasnije jo{350radnika. Cvetkovi}jenakonotvarawa fabrikerekaodajetainvesticijauskladusplanovimaVlade koje je ugradila u novi model razvoja,akojipodrzumevapove}awe zaposlenosti i proizvodwu razmewivih dobara namewenihizvozu.

On je izrazio zadovoqstvo {to je kompletna proizvodwa tefabrikenamewenaizvozuna evropsko tr`i{te i ~estitao wenom vlasniku na realizaciji tog projekta, a lokalnoj samoupravi na tome {to je pru`ila svuneophodnupodr{ku. – Kroz niz ovakvih investicija promeni}e se struktura privredeiVlada}etopodr`ati–ukazaojeCvetkovi}. Direktor fabrike Predrag Golubovi} rekao je da je otvarawe fabrike prvi pravi ekonomski poduhvat u tom kraju nakon du`eg razdobqa, imaju}i u vidu da se tako ne{to posledwi put doga|alojo{pre20godina.Golubovi} je kazao da je u objekte i opremu za tu fabriku firma iz Tesli}a u Republici Srpskoj ulo`ilamilionevra.Dodaojeda Vrawe nije izabrano slu~ajno ve}daseovakompanijarukovodila~iwenicomda}efirma„Jumko” biti osnovni snabdeva~ predivomfabrike„Novotekstil”. Fabrika„Novotekstil”bavi se, ina~e, proizvodwom doweg rubqa, pixama i trikota`e, a wenacelokupnaproizvodwanamewena je izvozu, pre svega na tr`i{te Evropske unije. Ovaj pogon deo je kompanije „Devi}tekstil”izTesli}a.

DO KRAJA NAREDNOG MESECA NOVI PROPIS ZA RESTRUKTURIRAWE DUGOVA

Nisusveposrnule firmezabankrot

VladaSrbijejepro{legodine u privredu kroz razne programe mera „upumpala” 1,9 milijardu evra,od~egajeve}inabilanamewena kreditima za likvidnost. Zahvaquju}i upravo ovom novcu, odre|eni broj preduze}a je prebrodioproblemnelikvidnostii zawihbikrizauovojgodinitrebaladabudezavr{ena. Popre~imadr`avnogsekretara Ministarstva ekonomije Neboj{e ]iri}a, pro{le godine je oko 1.900 preduze}a uzelo investicionekrediteautesvrhebanke su plasirale oko 230 miliona evra. No, i pored toga, trenutno 14,6odstopreduze}aneispla}uje svoje obaveze na vreme. Poslovnim bankama ovo pove}awe procenta ka{wewa u pla}awu rata praviprobemesobziromnatoda jevi{eod60odstowihovihplasmanaokrenutoprivredi. Problemi s likvidno{}u, po oceni ekonomista, nastavi}e se inarednihmeseci.VladaSrbije upravozbogtogapripremazakon osporazumnomfinansijskomrestrukturirawu,kojim}eseuspostaviti institucionalni okvir zaefikasnijepregovarawepreduze}a s bankama o restrukturirawuwihovihdugovawa,ionbi ve} slede}eg meseca trebalo da budeusvojen.Kakojeobjasniosavetnik potpredsednika Vlade SrbijezaprivrednirazvojLuka Andri}, u pitawu je zakon koji trebadauspostavidodatnipravniokvirzavansudskosporazumno restrukturirawe dugova privrede bankama, ali i drugim poveriocima.

Odakle pare Ekonomisti su pomalo skepti~ni prema celoj ovoj ideji po{to smatrajudajemogu}eda}ezarado~uvawalikvidnostinekih,pogotovove}ihpreduze}a,deonovcaodprodajeTelekomaoti}iinatu stranu.Onitvrdedadr`avarealnonemamogu}ostida~ekagodinu ili~akpetdasepreduze}akojasuve}prezadu`enaizvukuizkrize ivratedugoveiwojibankama,kaoidajemalobanakakoje}enato pristati. No,usvakomslu~aju,izakonkojitrebadabudeusvojennarednog mesecaiprogramikreditazalikvidnosttrebadapomognunesamo dave}prezadu`enapreduze}anastavedaservisirajusvojeobaveze ve}idasebrojonihkoji,iporednovihkredita,nemogudavrate dugnepove}ava,kaoda,~akiakosepove}a,neodlazeodmahuste~aj i likvidaciju ve} da nekako „pre`ive” da bi dogodine, za kada se obe}ava oporavak, stali na zdrave noge i samim tim i sa~uvali i proizvodwuiradnamesta. – Zakon postavqa osnov da se pregovori vode van suda, {to je ina~emogu}e,alinaovajna~inse pravi institucionalni okvir, u ~emu bi trebalo da posreduje

PrivrednakomoraSrbije–rekao jeAndri}.–Dono{eweovogzakonabi}ejo{jedankorakure{avawu problema likvidnosti i prezadu`enostifirmiuSrbiji.

Kakojeobjasnio,primenaovog novog zakonskog akta trebalo bi da spre~i bankrot i uru{avawe biznisakodpreduze}akojamo`da imajuperspektivu,odnosnooduzimawe imovine preduze}ima kroz prinudno izvr{ewe. Da bi se on sproveo,bi}epotrebnodasepreduze}e, ili bilo koji poverilac, obrati Privrednoj komori s predlogomdasemehanizampregovora pokrene. Za otpo~iwawe procesa potrebno je da postoje najmawedvebankekoje}eu~estovati u pregovorima. Pre otpo~iwawapregovorastranketrebada postignudogovoromoratorijumu –zabraniblokadera~unaizabrani prinudnog izvr{ewa protiv imovinedu`nika–trajawaograni~enogdoktrajupregovori. Drugimre~ima,isti~eAndri}, ideja je da se spre~i uru{avawe poslovawadu`nikadoktrajurazgovoriorestrukturirawudugova. Tekkadapoveriociibankapotpi{u sporazum o moratorijumu, kre}eseupregovore,iakoseoni zavr{euspe{no,potpisujesesporazumorestrukturirawudugova,a uslu~ajudapropadnu,tra`iseneko drugo re{ewe putem prinudne naplate, ste~aja ili nekog drugog mehanizma. Ina~e, banke i preduze}aupraksive}uvelikopregovaraju,odla`esenaplata,nekadaotpisujukamate,alisete{konalaze mahanizmiuokvirukojihsevi{e banaka dogovara s jednim du`nikom.Dra`avaovimnovimzakonom planiraidauvedenekeporeskei drugepodsticajezadu`nikeibanke koje u~estvuju u ovakvom restrukturirawu. Q. Male{evi}


6

nOv^Anik

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

CENAELEKTRI^NEENERGIJESIGURNOSKA^EOVOGPROLE]A

Struja udara poskupqewem od 10 do 14 posto Struja }e gotovo sigurno poskupeti ovog prole}a, a da li }e to biti u martu, kako su najavili ju~e premijer MirkoCvetkovi} i ministar energetike Petar [kundri}, ili kasnije, ostaje da se vidi. Tako|e, i skok cene se jo{ vaga i najrealnije je da }e biti izme|u 10 i 14 posto jer se u tom intervalu nalaze kalkulacije i Vlade i EPS-a. Bilo kako da bude, [kundri} je ju~e izjavio da }e struja najverovatnije poskupeti 1. marta, ali nije precizirao koliko. Me|utim, samo pre tri nedeqe je izjavio da bi elektri~na energija mogla dobiti cenu vi{u 13,7 posto. S druge strane, tako|e posledwih dana pro{le godine, na zvani~nom sajtu Rudarskog basena „Kolubara” objavqeno je da Elektroprivreda Srbije planirala poskupqewe struje ve} od 1. januara 2011. od 15 posto. PreciziUSAIDPOMA@E AGROBIZNIS

Za promociju 400.000 dolara Agrobiznis projekat Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID) alocirao je bespovratno ukupno 400.000 ameri~kih dolara za podr{ku poqoprivredno-prehrambenim firmama i zadrugama u sferi marketinga i promocije. USAID-ov Agrobiznis projekat poma`e srpskim poqoprivrednim proizvo|a~ima i zadrugama da plasiraju svoje proizvode na lokalnom, regionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. Pomo} je u ovom domenu usmerena na aspekte kao {to su istra`ivawe tr`i{ta, unapre|ivawe me|unarodnih marketin{kih ve{tina, efikasne prezentacije na me|unarodnim sajmovima, medijska komunikacija i marketing, pregovori, pove}awe kapaciteta u proizvodwi i primena me|unarodnih sertifikata i standarda. Marketing i promocija su kqu~ni za efikasan plasman robe na tr`i{tu. Na`alost, veliki broj doma}ih kompanija nije konkurentan u ovom pogledu i, shodno tome, osmi{qen je program bespovratne finansijske podr{ke. Sve zainteresovane poqoprivredno-prehrambene firme i zadruge, koje se bave proizvodwom i preradom sve`eg povr}a, jagodi~astog i ko{tuni~avog vo}a, proizvoda od mesa, posebnih sireva, kajmaka i drugih mle~nih proizvoda, pe~uraka i lekovitog biqa i {umskih plodova mogu koristiti finansijsku podr{ku projekta za unapre|ewe marketinga i promocije.

rano je da je na sednici Skup{tine „Kolubare” usvojen Godi{wi program poslovawa Rudarskog basena za 2011. godinu „u skladu s planom EPS-a”.

struje u 2011. godini, ali da odluka o poskupqewu jo{ nije doneta i da je to otvoreno pitawe. – Mora se i}i na pove}awe cene struje, ali to pove}awe

Najjeftinijekodnas On je ponovio da je cena struje u Srbiji neuporedivo ni`a u odnosu na zemqe regiona, ~ak u proseku 50 odsto, pa se, kako je istakao, postavqa pitawe „dokle }e EPS mo}i ovako da funkcioni{e”. – EPS mo`e tako funkcionisati ako ta kompanija obavqa samo osnovne remonte, ali se ne stvara osnov za nove proizvodne kapacitete, zbog ~ega se, ako tako ostane, ve} u narednih nekoliko godina mogu o~ekivati problemi u snabdevawu potro{a~a elektri~nom energijom – zakqu~io je Rajakovi}. Lane je struja poskupela ba{ od 1. marta, i to u proseku oko 11 posto. Dr`avni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Nikola Rajakovi} izjavio je ju~e da je neophodno poskupqewe

mora da odslikava realne ekonomske prilike u zemqi i mora da poslu`i za zapo~iwawe izgradwe novih proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije – rekao je Rajakovi}, istakav{i da je EPS

Jo{ se nismo oporavili od cenovnog {oka s po~etka ove godine, a na rafove sti`u sve skupqe namirnice. Cene su pre nekoliko dana korigovale mlekare koje su malo kaskale za najve}im mlekarama u Srbiji, a „oti{lo” je i uqe. „Sunce” i „vital” skupqi su desetak dinara po litru i sada u supermarketima staju 154 dinara. Ostale uqare nisu dizale cene niti su trgovcima od wih stigle najave da }e to uraditi narednih dana, ali to ne zna~i da ne}e, pogotovo ako se zna da su dosad uglavnom pratile jedna drugu. Sada je, recimo, „dijamant” 139 dinara, a retko se de{ava da je razlika u ceni litra uqa 15 dinara. Trgovci ka`u da su im dobavqa~i kao glavni razlog za pove}awe cena suncokretovog uqa naveli poskupqewe sirovina. Ako je tako, onda je to drugo poskupqewe na ra~un sirovina u posledwa tri meseca. Sirovina je, opravdavaju se uqari, dvostruko skupqa nego pre godinu dana. Pitamo se dokle }e to koristiti kao izgovor. U pore|ewu s pro{lom godinom, cena je uve}ana vi{e od 50 posto. Lane se litar mogao kupiti po 80 ili 90 dinara, a upravo somborskog „sunca” jo{ u septembru pro{le godine bilo je i za 78 dinara. Kada su pre nekoliko meseci uqari dizali cene pravdaju}i se vi{im otkupnim cenama sun-

Okretawekajeftinijem Prema istra`ivawu agencije GfK iz pro{le godine, sredwa klasa je naglo po~ela da smawuje koli~ine kupqene robe. Kupuju ve}a, takozvana ekonomi~na pakovawa, i tra`e najboqi odnos cene i kvaliteta. U {oping se ide planski, sa spiskom. Najosetqiviji i najsiroma{niji sloj potro{a~a orijenti{e se prvenstveno prema ceni. U startu odustaju od kvalitetnih sokova, fla{irane vode, konditorskih proizvoda... cokreta, iz pojedinih kompanija su poru~ivali da je svako poskupqewe od preko 15 procenata neopravdano, te da je realna cena zejtina, i pored visokih cena suncokreta, 125 dinara. Me|utim, sada imamo uqe od 154 dinara, a od po~etka godine

Stru~waci u sektoru poqoprivrede navode da je poskupqewe hrane posledica nekoliko faktora, ukqu~uju}i visoku cenu poqoprivrednih proizvoda i ~iwenicu da su `itarice na svetskom tr`i{tu ~ak 130 posto skupqe u odnosu na isti period lane, prenela je agencija STA. Komentator „Ve~eri” isti~e kako je zanimqivo to {to su za trenutnu situaciju krivi berzanski {pekulanti, a ne prirodne katastrofe. Slovenija nesumwivo ima malu i bezna~ajnu ulogu na svetskom tr`i{tu hrane, ali iako mnogi tvrde da je hrana posledwih godina postala neobi~no skupa, prose~ni rast cena je uobi~ajen, stoji u tekstu.

„oti{li” su i slatki{i, kafa, sredstva za li~nu higijenu, pojedini sokovi i fla{irana voda, cigarete, mleko, mle~ni proizvodi... Nema segmenta koji nije poskupeo, vele trgovci, ali nas te{e time {to nisu svi proizvo|a~i iz neke robne grupe po-

govoriti tim zahtevima, moraju se graditi novi kapaciteti, a nije ih mogu}e graditi s ovom cenom struje. Ostaje pitawe iznosa poskupqewa i kako taj model re{iti na najboqi na~in. S.G. IZIT

Nove cenovnike podmazao skupqi zejtin

Glavoboqa zbog {pekulanata

`i{ne {pekulacije trenutno veoma uti~u na cenu hrane, a Slo ve ni ja je ma lo tr `i {te podlo`no uticaju svetskih doga|aja, objavio je ju~e dnevni list „Ve~er”.

se zna~ajna koli~ina struje u tom trenutku preuzimala od suseda – rekao je Rajakovi}, naglasiv{i da elektroenergetski sistem Srbije, u pogledu energije, me|utim, ne stoji lo{e. – Da bi sistem mogao od-

POSKUPQEWIMANEMAKRAJA

SLOVENIJASESPREMAZASKUPUHRANU

Slo ve na~ ki ko men ta to ri upozoravaju na to da bi ta zemqa trebalo boqe da se pripremi za budu}e krize u snabdevawu hranom, budu}i da tr-

planirao pove}awe cena struje od oko 14 posto u 2011. godini, ali da su sada ti zahtevi ne{to ubla`eni. On je naglasio da se ne sme mnogo kasniti s poskupqewem struje u Srbiji zato {to nove investicije u proizvodne kapacitete pokre}u celokupnu ekonomiju, {to mo`e biti vi{etruko povoqno. – Pitawe pove}awa cene elektri~ne energije u Srbiji je za EPS od `ivotnog zna~aja i prethodna zimska sezona je pokazala da smo s aspekta dovoqnosti raspolo`ivih proizvodnih kapaciteta u ozbiqnom zaostatku – objasnio je dr`avni sekretar. – Najvi{a optere}ewa koja su registrovana ove zime mogla su s aspekta snage sistema i wegovog pona{awa u pojedinim trenucima pro}i bez redukcija struje samo zato {to

digli cene, tako da racionalniji potro{a~i ipak imaju mogu}nost da kupuju po starim cenama. Januar nam ina~e „zapapri ~orbu” jer su nam nov~anici nakon prazni~nih kupovina prazni, ali ovaj ne obe}ava ni{ta dobro. Za razliku od ministra trgovine, koji nas uverava da je poskupqewima kraj i da je sve {to je trebalo da „ode„, ve} „oti{lo„. Elem, prose~an ra~un po kupcu u mini-marketima ovih dana iznosi 400, u supermarketima od 700 do 1.000, a u hipermarketima oko 3.000 dinara. Potro{wa se posledwih dana svela na najosnovnije prehrambene proizvode pa se u korpama potro{a~a sada naj~e{}e mogu na}i hleb i mleko, jogurt, krompir, pomoranxe, limun i malo mesa, i to prvenstveno piletine jer je najjeftinija. Ina~e, po anketama agencija koje istra`uju tr`i{te, prodaja hleba u Srbiji je za godinu opala ~ak 12 odsto, dok pola miliona `iteqa nema para za mleko. Tre}ina potro{a~a zna~ajno je smawila kupovinu mesa, dok 11 odsto kupaca mawe pazari vo}e, a ne{to vi{e od petine – sokove i slatki{e. ^etvrtina potro{a~a povremeno kupuje meso, jednom nedeqno, dok je 28 odsto wih prinu|eno na to da osetno smawi kupovinu te namirnice. S.Glu{~evi}

Privreda o~ekuje ve}e cene – U ovoj godini treba o~ekivati intenzivirawe inflatornih pritisaka, {to }e biti posledica poskupqewa proizvoda i usluga pod ingerencijom dr`ave i uskla|ivawa akcizne politike s inflacijom – izjavio je saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) Sa{a\ogovi}. Po wegovim re~ima, o~ekuje se da }e Narodna banka Srbije zao{triti kurs i voditi restriktivnu kreditno-monetarnu politiku preko pove}awa referentne kamatne stope ili pove}awa stope obavezne rezerve, {to }e produbiti nelikvidnost realnog sektora. \ogovi} je dodao da je istra`ivawe IZIT-a pokazalo da prognoze u narednih {est meseci ukazuju na zahuktavawe inflacije jer 59 odsto anketiranih privrednika o~ekuje rast cena proizvoda, a nijedan da }e one padati. U po~etnim mesecima 2011. godine o~ekuje se i osetni rast cene energenata koji imaju zna~ajan uticaj na formirawe cena ostalih proizvoda. On je podsetio na to da je inflacija ve} u oktobru prema{ila projektovani godi{wi okvir i dostigla stopu od 8,9 procenata, dok se najintenzivniji cenovni udar osetio kod ode}e i obu}e, koja je poskupela 2,1 posto, i hrane i bezalkoholnih pi}a, koji su „sko~ili” 1,4 posto. – Glavni impulsi ja~awu inflacionih tenzija dolazili su preko mera Vlade Srbije i zbog pasivnog reagovawa na strukturne probleme privrede, izostanka odgovaraju}e primene antimonopolskog zakonodavstva i nepostojawa strategije poqoprivrednog razvoja – smatra \ogovi}.

ZAKONNASNAZI,ALI...

Ni{ta od prava potro{a~a – Iako je po~ela primena Zakona, ne postoji javna evidencija organizacija ovla{}enih da zastupaju interese potro{a~a. Mi sad ne znamo ko }e predstavqati potro{a~e u Skup{tini niti znamo ko {titi potro{a~e u Srbiji. U medijima se stvara la`na slika da su potro{a~i za{ti}eni, a u praksi to nije slu~aj i u institucijama sistema su{tinski se ni{ta ne mewa – upozorava predsednica Upravnog odbora Asocijacije potro{a~a Srbije APOS Edina Popov. APOS je, ina~e, uputio apel za pomo} organizacijama potro{a~a u primeni ovog Zakona, i to predsedniku Vlade, predsednici Skup{tine kao i {efu delegacije EU u Srbiji da bi nadle`no Ministarstvo trgovine u praksi po~elo da primewuje odredbe koje se odnose na organizacije potro{a~a i napravilo

javnu evidenciju ovih organizacija. – Voleli bismo da ambijent „zlih“ trgovaca i „jadnih, neza{ti}enih“ potro{a~a promenimo zajedno, i uspostavimo sistem koji }e funkcionisati, a ne da se sve svodi na tra`ewe

pomo}i od asocijacija – nagla{ava Edina Popov. Pravnica Asocijacije potro{a~a Srbije Jovanka Nikoli} istakla je da postoji dosta nedoslednosti u Zakonu, da ni trgovci ni potro{a~i nisu dovoqno upoznati

sa svojim pravima i obavezama. – Zakon nije propisao na~ine reklamacije i nejasno je {ta se podrazumeva pod „razumnim rokom“ kad se radi o zameni ili popravci o{te}ene robe. U Zakonu pi{e da je za razli~itu vrstu robe rok za popravku ili zamenu isto tako razli~it, ali nije definisano koliko je potrebno za popravku patika a koliko za popravku fri`idera, na primer. Imali smo mnogo slu~ajeva da su nam qudi govorili da je nekada{wi obi~aj da se u roku od 45 dana isporu~i popravqena roba mo`da bio preduga~ak, ali se bar znalo koliko }e trajati. S druge strane, ni prodavci ~esto nisu u stawu da zamene robu jer je sam uvoz nekvalitetan, i tada su naro~ito ugro`eni mali trgovci. Zbog toga je neophodna saradwa na svim nivoima – ocenila je Jovanka Nikoli}. S.G.


U MUZEJU VOJVODINE

Istorijske pouke Predavawe pod nazivom "Racija i wene istorijskepouke"bi}eodr`anosutrau18satiuMuzejuVojvodine,povodomgodi{wiceracije,koja seuju`nojBa~kojdogodila1942.godine.Oovoj temigovori}evi{inau~nisaradnikimuzejski savetnik dr Drago Wegovan. Nakon predavawa bi}e emitovana dokumentarna emisija RTV Vojvodine "Racija 1942. godine" u re`iji Slavuja Haxi}a. Z. Ml.

SUTRA ZBOG KOMEMORACIJE NA KEJU @RTAVA RACIJE

NA KEJU

Sutrakomemoracija `rtvamaracije Pomennevinim`rtvamanovosadskeracijeodr`a}ese sutranaKeju`rtavaracijeu11.30~asova.IzGradskeku}epozivajusugra|anedaimsepridru`e,kakobizajedno odali po{tu `rtvama stra{ne tragedije, koja je u zimu 1942.godinezadesilaNoviSad. B. M.

Autobusimewajutrasu

Autobusinagradskimlinijama11ai 11 b sutra }e od 11 ~asova do 13.15 i}i drugimputemudeluKeja`rtavaracije, zbogkomemoracije`rtvamanovosadske racije. Autobus na liniji 11 a (`elezni~ka stanica-bolnica-limani-`elezni~ka stanica)}ei}iredovnimputemdoStra`ilovske ulice, iz koje }e nastaviti Ulicom @arka Zrewanina do Bulevara

Novosadska ~etvrtak20.januar2011.

Ekskurzija, finansijskaavantura oonomsazdanomnaprose~nim i ispodprose~nim platama. Primeraradi,zapetdana{koleuprirodinaTesteritreba daseizdvoji10.300dinara.Da li poslati dete uprkos nedostatkunovca,dasenebiodvajaloirazlikovalooddrugara, ili „presko~iti“ ekskurziju, dilemajeukojojnijednore{ewenedonosizadovoqstvo. Ipak, kada se deca vode na put, organizacija mora biti savr{ena, te kada idu pred{kolcigledasedaodmarali{ta budu izolovana, i da se klinci i klinceze ne me{aju saodraslisdecom.Mali{ani moraju biti maksimalno za-

{ti}eniizatojeva`nodapostoji celodnevo obezbe|ewe, kojede`uraiokoobjekata.Tako|e,ponovomzakonu,semvo|eputaivaspita~a,nastavnika ili u~iteqa, sa grupom bi trebalodaideilekarpratilac.Sasvimtimdnevnicamai izdacima, sada se prvo mora slo`iti Savet roditeqa, pa na kraju odluka o putovawu i cenibudeupravoroditeqska. Za sumu s po~etka teksta gra|anin Srbije s prose~nom platom radi devet dana, gra|aninNema~keuistomstatusu ne{to vi{e od jednog, dok prose~niLuksembur`anin100 evra zaradi za pola dana. Da li je suma re~ena na po~etku visoka, ili smo mi siroma{ni? A. Vidanovi}

Razmenazimskeopreme Razmena zimske opreme bi}e odr`anausubotu22.januaraod 9 do 13 sati na Spensu. Kao i prethodnih godina razmena }e

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

kskurzijezadecusvesuve}i neprijateq roditeqE skombuyetu,naravnogovorimo

MihajlaPupina,gde}eskrenutidesnoi daqe voziti pravo do Trga neznanog junaka,odaklesevra}anaredovnutrasu. Autobus 11 b sa Keja `rtava racije skrenu}e desno na Trg neznanog junaka, zatim voziti pravo Bulevarom Mihajla PupinadoUlice@arkaZrewanina,gde je planirano skretawe levo, a onda nastavqaredovnimputem,Stra`ilovskom ulicom. Z. D.

se odr`ati na platou ispred Gradske kafane, a prodajno mestojebesplatno. N. R.

KesovijauNovomSadu Koncert Tereze Kesovije odr`a}e se u subotu u Maloj dvorani Spensa.Ulaznicezaovajdoga|ajve}suuprodaji,amogusekupiti nablagajniSpensasvakidanod12do20sati.Cenakartezaparter ko{ta2.300dinara,dokzamestanatribinamaiugalerijitrebaizdvojiti1.900dinara. D. B.

V remeploV

KOMISIJA PREDLO@ILA SKUP[TINI

NovinaruBoriOti}u Februarskanagrada Ovog od i{ wi kand id at za FebruarskunagradugradaNovog Sada je novosadski novinar i autor pop ul arn e TV emis ij e  "Petk az aw e" Bor a Oti}, ina~e autor reporta`a u ned eqn om izd aw u lis ta “Dnevnik”, odlu~ila je na ju~er a{ woj sedn ic i Kom is ij a za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine grada. Ovaj predlog }e biti upu}en Skup{tinigradanausvajawenanarednojsednici,koja}eseodr`atiupetak28.januara. Kako stoji u obrazlo`ewu predlaga~a-Udru`ewagra|ana "Vojv o| ans ko udru` ew e preduzetnika"NoviSad,Bora Oti} je novinar koji je u svojoj bogatoj i plodnoj karijeri ostao veran ku}i u kojoj radi,

Rad io-tel ev iz ij i Vojv od in e, aliiposlukojimsebavi. - Zbog vel ik og dop rin os a na{oj kulturi i novinarstvu smatramo da je upravo on pravaosobakoja}ezaslu`enoponetiovopresti`nopriznawe grada Novog Sada - stoji u obrazlo`ewu. Saovimsuseslo`ilii~lanovi Komisije, jer je za Boru Oti}a glasalo wih sedmoro, dok je dvoje svoj glas dalo drugom predlo`enom kandidatu predsedniku ogranka SANU u NovomSadu^edomiruPopovu. Ina~e, za Februarsku nagradu - priznawe koje Skup{tinagradadodequjepovodom Dana grada - 1. februara, ove god in e je, por ed pom en ut ih, bil o predl o` en o jo{ osam kandidata - novosadski Centar za regionalizam, slikar

Giga \uragi} Dile, glumica Emina Elor, dr Vladimir Jokanovi}, mr Radivoj Mra~evi}, dr Du{an Popov, Dragan Kosanovi} i primabalerina OksanaStorozuk. Nagrade se dodequje pojedincu za objediwene napore koji su u duhu slobodarskih tradicija grada, za negovawe me|uqudske tolerancije i jedinstva svih gra|ana Novog Sada,kaoizadoprinosukultur i, umetn os ti, kwi` evn osti.Dajeseizadoprinosuizu~ av aw u istor ijs ke gra| e i nau~noistra`iva~ke delatnosti u celini i za istaknuti anga`an u humanitarnim, socij aln im i zdravs tven im oblas tim a. Za ovog od i{ weg laureatanamewenajenov~ana nagradauiznosuod115hiqada dinara. J. Zdjelarevi}

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE

Harajurespiratorni virusi Od prethodne nedeqe dominirainfekcijaizazvanavirusom gripa H1N1, re~eno je na ju~era{wojkonferenciji,koju redovno organizuje Institut za javno zdravqe Vojvodine. Ovaj virus utvr|en je kod osam pacijenata na podru~ju Vojvodine i kod ~etiri stanovnikaNovogSada. - Razni respiratorni virusimogudaizazovuvrlosli~nu

kon zav r{ etk a zimskograspustai nas tavk om rad a {kols kih kol ektiva,o~ekujesedaqi porast obolelih. - Predl a` e se izbegavawe zatvorenih, prenaseqenihprostora,provetravawe prosto-

Vodaizslavinemikrobiolo{ki ispravna,pove}anakoncentracija hloraimangana

Bra}aHayi stiglaizGr~ke Novosadski Magistrat je 20. januara 1756. obavestio dvorsku kancelarijucariceMarijeTerezijedaradoprihvatajubra}uHaxi, Paraskevu i Emanuela iz Gr~ke,koji`eledapostanugra|aniNovogSada.Jer,onisupoznati trgovci koji donose nekoliko desetina hiqada forinti imetka, koji }e se brzo uve}ati kada se odreknu turskog dr`avqanstvaiprimeaustrijsko.Verovatnojejedanodbra}ebiopre-

dakKosteHaxija,advokataizTemi{vara koji je krajem 19. veka na ugarskim sudovima branio vlasni{tvo Srpske pravoslavne crkvenadmanastirimauBanatu. PredPrvisvetskiratporodica Haxijepre{lauNoviSad.Tuje Kostinsin,KostaHaxi,alimla|i, tako|e postao istaknuti pravnikiigra~"Vojvodine"jo{ od1914.ikasnijefudbalskiradnik,cewenuJugoslavijiievropskimzemqama. N. C.

klini~ku sliku, a ponekad su virusneinfekcijeudru`enes bakterijskim, koje se ne le~e antibioticima. Zato je neophodno uraditi dijagnosti~ki pregled kako bi se pravovremeno preduzela adekvatna terapija - istakla je na~elnica Centra za virusiologiju dr Vera Jerant Pati}. Ove godinesurespiratorneinfekcije ~e{}ekododraslih,kodkojih izazivaju ja~e simptome nego koddece.Javqajuseipacijenti s gu{oboqom i nate~enim {titn im `lez dam a, {to su simptomi mononukleoze. Na-

rij a, prav iln o obla~ewe, ishrana bog at a vit am in ima,izbegavawepu{ewa - ukazala je drPati}. Kada su u pitawu de~j e zar az ne bol es ti (vel ik i ka{ aq, rub eo l a, male bogiwe) epidemiolo{ka situacija je povoqna. [to se ti~eispravnostivodezapi}e izvodovodnemre`e,utvr|ena je mik rob io l o{ ka isp ravnost, ali uz pove}anu koncentraciju hlora i mangana, re-

klajedrMilkaPopovi}.Najvi{i dnevni nivo buke izmerenjenaugluulicaPartizanskei\or|aZli~i}ainauglu UliceCaraDu{anaiTrga27. mart a. Najv i{ i no}n i niv o buke utvr|en je na uglu ulica

Kornelija Stankovi}a i JoakimaVuji}a,naugluBulevara oslobo|ewaiUlicenarodnog fronta, Keju `rtava racije, u Ulici Maksima Gorkog i u bliziniSpensaiudeluFuto{kogputa. I. Dragi}

„Pevaj,brate”naSpensu Predstava "Pevaj, brate" autoraStevanaKoprivice odr`a}e se u ponedeqak, 24. janua- ra,u20~asovauMalojdvorani Sportskog i poslovnog centra "Vojvodina". U ovoj komediji glume Milan Kalini}, Milan

Vasi} i Andrija Milo{evi}, a re`iraojujeSlavenkoSaletovi}.Ulaznicemogudasekupena centralnoj blagajni od 12 do 20 ~asova, a ko{taju 800 dinara za tribineigalerijui1.000dinarazaparter. A. J.

Iskqu~ewastruje NoviSadod8do11Mi{eDimitrijevi}aod41do37.Od11.30 do14DevetJugovi}aod7do17. Ka}od8do13povremenoupoje-

dinimulicamamesta,odulazau naseqeizNovogSadadocentra. ^ortanovci od 9 do 12 deo vikendnaseqaBanstol.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak20.januar2011.

c m y

8

dnevnik

DIVQA MINI-DEPONIJA NA SATELITU

ANKETA GRA\ANI O ^ISTO]I

Sme}e gde mu mesto nije Divqedeponijesvakodnevnosepojavqujunanovimlokacijamau gradu,agra|anibacajusme}egdegodstignu.Mi{qeweNovosa|ana o~isto}igradaistawukontejnerasunepodeqena.

Tanka savest i laka ruka Jo{jednomsevididanamkulturanijeja~astrana,pogotovo kadajeokolinaukojoj`ivimoupitawu.Maloko}esme}ebacatiposvomstanu,alizatonekinemajuproblemdasveisva{tafiju~ukrozprozoreidapravemaledeponijeuurbanomnasequ.SlikasaSatelitagovorisve. Kese, krpe, kutije i ostalo sme}e le`i kraj puta. Sugra|ani prolaze, i "u`ivaju" u prizoru ~ekaju}i da neko po~isti smetli{te.Adotadaonikojimajete{koda|ubreodnesudokontejneradopuwava}eovuhrpu|ubreta,jertakojelak{e.Baci{ inemisli{. B. M.

Foto:S.Mileti}

PRIPREME ZA NOVU CENTRALNU KUHIWU „RADOSNOG DETIWSTVA”

NemawaMilo{evi},kerami~ar: - Mislim da je grad prqav. Prolazilismoividelidaima sme}a i van kontejnera. Ulice nisamtolikozagledao,alikontejneri su odvratni. Ima qudi koji ~uvaju kontejnere, ali ima ionihkojiihuni{tavaju.

MirjanaRadujkov,doma}ica: -Pogledajte{tajeovo,gde je ~isto? Ovo je sramota {ta jenastaloodna{eggrada.Za uni{tavawe kanti treba zadu`iti komunalnu policiju, panekaonivodera~unaotome.

SawaIvan~evi},ekonomista: -Mislimdagradnijedovoqno ~ist. Ne mogu da verujem da gra|aniuni{tavajukante.Udana{we vreme trebalo bi da se kontejneri stave za razli~ite vrste sme}a i da dr`ava stavi akcenatnarecikla`u.

SofijaNe{kovi},doma}ica: - Grad bi mogao biti jo{ ~istijidanarodvi{evodira~una otome.Sramotajeiru`no{to gra|anipaleiuni{tavajukontejnere. N. R. Foto: N. Stojanovi}

ISTRA@IVAWE AGENCIJE „NINAMEDIJA” POKAZALO

„^isto}a” najboqe javno preduze}e

Najve}i broj Novosa|ana smatra da JKP "^isto}a" najboqe obavqa svoj posao, od svih javnih gradskih preduze}a, pokazalo je najnovije istra`ivawe javnog mwewa agencije "Ninamedija". Prema dobijenim rezultatima ovako se izjasnilo ~ak 30,6 odsto gra|ana,dokostalagradskapreduze}auovojkategorijiimajusamo jednocifreneprocente. Akcije koje su gra|ani izdvojilikaova`neidobrorealizo-

vane,kakoka`uu“^isto}i”,jesu postavqawepodzemnihkontejneraucentrugradaiakcijadeqewa blok~i}a za bacawe `vaka. Kako bi grad bio jo{ ~istiji, Novasa|ani sugeri{u da bi trebalopostavitijo{kantiikontejneraistalnoraditinaedukacijigra|ana. U “^isto}i” isti~u da je ovo priznawegra|anavelikikompliment,aliistotakoiobaveza. D. B.

O putovawu kroz vreme Diskusija na temu "Putovawe kroz vreme" odr`a}e se sutra na NovomnasequuMZ"Bistrica"u UliciBra}eDrowak11,od18~asova.OrganizatorjeUdru`eweza razvoj nauke "Nikola Tesla" a ulazjebesplatan. B. M.

Do februara izbor izvo|a~a Sva dokumentacija u vezi sa novom centralnom kuh iw om Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo”, nakon {to su zav{eni i pos ledw i proj ekt i, predatajeFonduzakapitalna ulagawa koji }e i finansirati ovaj posao, rekao je direktor “Rad os nog det iwstva” Borislav Samarxi}. Kako je objasnio, Fond bi treb al o da izabere najboqu ponuduzaizvo|a~aradovai dobavqa~a. - O~ekujemo da }emo izvo|a~edobitidopo~etkafebruaraida}e vrem e bit i pog odn o, kako bi {to pre po~eli sa izgradwom nove kuhiwe – ka`e Samarxi}. Za ovaj projekat pokrajinski Fond za ka-

pitalna ulagawa izdvojio je 541 milion dinara.Kadabudeizgra|ena nova centralna kuhiwa ima} e kap ac it et od 25.000 obroka {to }e, kako je najavio Samarxi}, bit i dov oqn o za narednih 15 godina. U novom objektu, koji }e se nalaziti u zoni Sever, bi}e izgra|ena i opremqena kuhiwa, ve{ernica i odeqewe za tehni~kuslu`bu. Obroci za mali{ane sadasepripremajuudve kuhiwe. Jedna je u UliciPavlaSimi}a,adruga na Telepu. Ove dve kuhiwe, u kojima radi 87 radn ik a, podm ir uj u blizu 15.000 mali{ana, u 67 obdani{ta u gradu i prigradskim naseqima, iako im je kapacitet7.000obroka. A. V.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Put u jednom pravcu Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u sa¬rad¬wi s "Dnev¬ni¬kom", u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{egli¬stasapodvekwi¬geutorkomi~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765, do¬ b i¬ t i po pri¬me¬rakkwige"Putujednompravcu” DidjeavanKovlara. Re~ izdava~a: Slu~ajno uhap{en, Aziz }euodsekuzaimigranteMarseqamorati dapoka`e(la`ne)papirekojigapredstavqaju kao marokanskog Francuza. Vlasti, kojeho}edasprovedunovupolitikuprema imigrantima,odlu~ujudagavrateuzemqu porekla, u Maroko. Na tom putu on u povratkusvojimkorenimaimapratioca...

^ITAOCI PI[U SMS

„Putujednom“pravcu jesurova,aline`na komedija o nepredvidqivom, komi~nomipotresnomprijateqstvuizme|usitnog delinkventa, samog na svetu, i mladog slu` ben ik a, zan es ew ak a. Do~ ar av aj u} i namwihovenesporazume,iluzije,neostvarive snove i snagu wihovih nadawa, smewivawemsubverzivnesatireineskrivene emocije, Didije Van Kuvlar gradi roman, kojipredstavqanajbriqantnijiizrazwegovogtalenta. Dobitnici}ekwigepreuzimatiunovoj kwi` ar i "Vulk an" u tr` nom cent ru "Merkator",gdemoguna}iimno{tvodrugihizdawaku}a"MonoiMawana"i"Alnari". A. V.

065/47-66-452

Nadle`ni za {aht ne mare Izgleda da su svi nadle`ni jo{ na "zaslu`enom odmoru" ili su obnevideli (bilo je i praznika) kad niko ve} mesec dananevidineobele`eneradovena{ahtunakolovoznojtraci uPartizanskojulici!Verovatno se proverava sposobnost voza~a da izbegnu udes? Dokle tako? 065/5206... *** Penzioneridazatra`eprei- spitivawe nacionalnih penzija zaumetnike.Sramotadanekidobijaju do`ivotno dodatnih 50 hiqada,ave}inapenzionerajedva 20 hiqada dinara, a da ne pomiwem de~ji dodatakodbednihhiqadudinara. 064/8195... *** Veoma zanimqiv naslovitekst"Medicinari me|u najrizi~nijim profesijama" od 17.01.2011 godine. Nas zanima ko je to sproveo istra`ivawa? Da li Slu`ba za{tite pri KBC Vojvodine ili ovla{}ena

zdravstvena ustanova za obavezne, periodi~ne lekarske preglede medicinara? Pa vi novinaristeuvrhurizika,anemedicinari.[tadaka`urudarii

vatrogasci - spasioci od kojih zavise stotine `ivota u jednoj sekundi. 066/9405... *** Taj Bjelajac direktor „Vodovoda“jeumisliodamujetodeda ostavio? 062/1522... *** Za stan od 26 kvadrata 6.200 dinara za komunalije. Malo li je???Stvarnogapretera{e! 062/263... *** Kad slu{am narodnu muziku, onda su to Merima Wegomir i Miroslav Ili}, pa neka su dobili penziju, no pla{im se da, ne dao Bog, jednog dana takvu penzijudajuiKarleu{i.Ida,penzijuzaslu`ujegospo|aRas. 064/1202... *** @alosnajeovakomunalna policija, rade matoriqudikojisupred penzijom.Vi{koviizgradskih firmi, qudi koji su se bavili krivolom,amimladidasetuza-

poslimo treba veza. A platu imaju45.000dinara,{tomipla}amo.Bruka. 065/6798... *** Na pitawe ~itaoca sa broja 0641560...kakavjesmisao~lanka gospodina Markovi}a o srema~kojusedelicimo`edaodgovoriautor,alimenise~inida je poruka jasna: ne mora svaki obrazovan ~ovek biti i pametan. 062/8338... *** Pozdrav~itaocusa064/1560... [tare}iosim-hvalitemeusta davasnepoderemilikompleks vi{evrednosti.GospodinMarkovi} je, pretpostavqam, hteo da prika`e kakvih sve qudi ima, a na nama je da zakqu~imo kojekakav. 063/8936... *** Ovosapla}awemvodeikomunalija vi{e nema smisla. Mi smo podstanari i prijavqeno nasjetri~lana,auzgradiod36 stanova,kaoima40~lanova.Pa nisamjabudala? 063/7244...


KAKO DOSKO^ITI PRODAVCIMA KOJI NA PIJACI VARAJU NA MERI

^estosenapijaci zadesiiprevarant, kojisvojuvaguba`dari skilogramna 800gramaiondakao prodajejeftinijurobu, austvaridaje mawukoli~inu vi neretko obra}aju izrevoltirani prevareni kupci, me|utim oni u “Tr`nici” za to nisu nadle`ni, nego tr`i{na inspekcija, koja kad iza|e na teren uglavnom ima dve sukobqene

Foto:S.[u{wevi}

strane, a nedovoqno dokaza za ka`wavawe. - Vrlo ~esto se, na`alost, na pijaci zadesi poneki prevarant, koji svoju vagu ba`dari s kilogram na 800 grama i onda kao prodaje jeftiniju robu, a u stvari da-

je mawu koli~inu - ukazao je Baji} dodaju}i da su zato kupcima omogu}ili da provere masu onoga {to su kupili, a {to ih i zakonski obavezuje. - Na{i sugra|ani su siroma{ni i onda }e uvek potegnuti za tim

jeftinijim proizvodom ne razmi{qaju}i da mogu biti prevareni istakao je Baji}. Penzioner \or|e, kojeg smo zatekli kako meri svoje kupqene vo}ke, ka`e da uvek koristi pija~nu kontrolnu vagu, jer je kasno proveravati kad do|e ku}i, a do sada nije imao problema. Dok Milka, tako|e korisnica pija~nih usluga, smatra da je niko ne bi prevario za kilu, dve, pa i ne proverava. Prema re~ima direktora „Tr`nice” kontrolna vaga je neophodna, a o tome da se u velikoj meri i koristi svedo~i to {to za ve}inu kvarova na vagi sazna upravo od kupaca, a ne od svog {efa pijace. On savetuje gra|ane da budu oprezniji i da je najsigurnija kupovina kod poznatog trgovca. - Korisnici na{ih poqoprivrednih tezgi uglavnom su isti godinama i oni nikada ne}e biti prevareni, jer kupuju kod istog ~oveka - smatra Baji}. I. Dragi}

DIREKTOR SPENSA @IVKO POPOV:

Gradwa biciklisti~kihstaza

QiqanaPopovi} naspiskuzaotpremnine - Biv{a {efica Odeqewa za finansije na Spensu QiqanaPopovi}, koja je kao tehnolo{ki vi{ak 31. decembra pro{le godine prestala da radi u ovoj gradskoj firmi, na spisku je za otpremnine. Visina otpremnine za one koji odlaze iznosi 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za godinu sta`a na Spensu. Popovi}eva na Spensu ima 18 godina sta`a kazao je ju~e za „Dnevnik” direktor Spensa @ivkoPopov. - Procedura oko otpremnina je zavr{ena i novac treba da stigne do kraja ove sedmice. Na spisku za tehnolo{ki vi{ak je 54 radni-

ka Spensa - naveo je Popov, dodaju}i da je Spens digao kredit da bi isplatio vi{ak radne snage. Popovi}eva je od 4. januara posao na{la u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad” i u gradskom prevozniku ona je {ef Sektora finansija. Ni jedan zakon ne zabrawuje da se uzme novac za otpremninu ({to Qiqana Popovi} do sada nije uradila) i posao na|e u drugom javnom preduze}u. Me|utim, tako bi bio obesmi{qen poku{aj Grada da se preko otpremnina u gradskim preduze}ima smawi broj zaposlenih. Z. D.

LANE PODNETO 650 ZAHTEVA ZA PROMENU LI^NOG IMENA

Pomodarstvo ipotreba Za promenu li~nog imena i prezimena Novosa|ani se odlu~uju iz razli~itih razloga: naj~e{}e zbog razvoda braka i uskla|ivawa sa vremenom i sredinom u kojoj `ive, kao i zbog verskih razloga i onih koji se odnose na promenu radnog mesta, sujeverja, `ivotnih tragedija ili prosto s `eqom da se zovu druga~ije. U 2010. godini podneto je ukupno 650 zahteva, od kojih se 143 odnosi na promenu imena, 399 na promenu prezimena, a 108 na promenu imena i prezimena. - Procedura promene li~nog imena nije nimalo komplikovana i ko{ta otprilike 700 dinara – ka`e pomo}nik na~elnika za gra|anska stawa Qiqana Dragin. - Potrebno je samo dostaviti nekoliko dokumenata, kao {to su izvod iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o dr`avqanstvu, a re{ewe sti`e u roku od 15 dana. Ono ~ega mnoga lica nisu svesna jeste to da je nakon promene li~nog imena, tako|e, neo-

VESTI Zatvorskoj biblioteci 1.200kwiga Fondacija 021 uru~ila je ju~e blizu 1.200 kwiga Okru`nom zatvoru na Klisi prikupqenih u tradicionalnoj akciji pod nazivom „Moja kwiga - moj svet”. Ova humanitarna akcija po~ela je u oktobru, a zavr{ena je na Bo`i}. B. M.

„Vi{wik”zakraj Studenti pete godine glume sa Departamna dramskih umetnosti u Novom Sadu odigra}e diplomsku predstavu „Vi{wik” u subotu od 20 sati u Akademiji umetnosti, \ure Jak{i}a 7. Ulaz je besplatan. D. B.

phodno da se promene podaci u svim dokumentima koje to lice poseduje. To traje dugo i zahteva izvesna finansijska sredstva za administrativne takse. Na{a sagovornica dodaje da se za promenu li~nog imena u Novom Sadu ~e{}e odlu~uju mladi, kojima su roditeqi nadenuli imena svojih praro|aka, a koja vi{e nisu aktuelna, kao i qudi drugih veroispovesti koji `ele da promene ime i prezime, kako bi se boqe uklopili u dru{tvo i lak{e na{li posao. Postoje samo dva uslova koja se moraju ispuniti za promenu li~nog imena: lice mora imati najmawe 15 godina kako bi samostalno podnelo zahtev i mora da podnese uverewe da protiv wega nije pokrenuta istraga za krivi~no delo. U posledwe vreme podaci o promewenim li~nim imenima nisu vi{e dostupni javnosti, zbog prigovora gra|ana na naru{avawe privatnosti. T. L.

Foto:N.Stojanovi}

Bogojavqenskavoda U Sabornoj crkvi Svetog velikomu~enika Georgija ju~e je obavqeno vodoose}ewe. Obi~aj je da se na Bogojavqewe, koji je Srpska pravoslavna crkva praznovala ju~e, osve{tava voda i pliva za krst ~asni. Bogojavqenska voda se ~uva u ku}ama

9

NaSatelituhladnije poslekontrole?

PLANOVI ZA DVA BULEVARA

U ovoj godini biciklisti~ke staze u Novom Sadu treba da budu produ`ene za oko 2,5 kilometra, ka`u u Zavodu za izgradwu grada. U planu je wihova izgradwa na Bulevaru Evrope i Somborskom bulevaru. - Izgradwa staza na Bulevaru Evrope trebalo da po~ne u aprilu ili maju, a radovi na wima traja}e do dva meseca - rekao je za RTV in`ewer saobra}aja u Zavod za izgradwu grada SrbislavGugleta. On je naveo da bi staze na Somborskom bulevaru trebalo da budu gotove do kraja godine. Problem povezivawe sa prigradskim naseqima, opet }e morati da sa~eka neku od narednih godina.

~etvrtak20.januar2011.

TOPLANA O^ITAVA TEMPERATURU U STANOVIMA

Kontrolnojvagi punerukeposla Zakidawe na meri davna{wi je izum nesavesnih prodavaca, a svim kupcima na novosadskim pijacama omogu}eno je da na kontrolnoj vagi besplatno provere te`inu kupqene robe. Direktor „Tr`nice” Du{an Baji} ka`e da se pija~noj upra-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

tokom godine, i u retkim prilkama, na primer u slu~aju bolesti pije radi ozdravqewa. Pravoslavci danas obele`avaju praznik pove}en Svetom Jovanu, koji je na Bogojavqewe u reci Jordanu krstio Isusa Hrista. Z. D.

Radnici Toplane ju~e su po~eli da o~itavaju temperaturu u stanovima potro{a~a. Na Novom nasequ utvr|ivano je da li je temperatura u skladu s projektovanih 20 stepeni Celzijusa uz odstupawa od jedan stepen. Ova akcija }e se nastaviti, a iz Toplane obave{tavaju da }e wihovi radnici imati naranxaste fluoroscentne prsluke s obele`jem preduze}a. Ipak, ju~e su nam se javili i prvi gra|ani sa Satelita koji se `ale da im je, nakon kontrole Toplane na podstanici, temperatura u stanovima ni`a nego ranije. Iz Toplane ka`u da to nije mogu}e, po{to im nije ciq da smawe temperaturu, ve} da je u slu~ajevima gde je ona ni`a od 19 stepeni pove}aju. S. K. U „ELEKTRODISTRIBUCIJI” DO KRAJA JANUARA

[alteriradedu`e

Zbog velikog broja neradnih dana po~etkom januara, „Elektrodistribucija” je odlu~ila da, kako ka`u, iza|u u susret potro{a~ima tako {to }e produ`iti radno vreme naplatnih mesta i blagajni. Od danas do kraja meseca blagajne }e, radnim danima, raditi do 19, a subotom do 14 sati. Ovim potezom oni `ele da omogu}e sugra|anima da na vreme plate struju, ~ime }e se izbe}i iskqu~ewa. B. M. SASTANAK O ZAKUPU JAVNE POVR[INE

Lomekopqa zboggodi{werente Vlasnici kioska i monta`nih objekata i predstavnici Gradske uprave za komunalne poslove preksino} su na sastanku saslu{ali jedne druge, i ni{ta vi{e. Grad, za sada, nije odustao od toga da zakupci javne povr{ine plate taksu za godi{wu rentu, dok zakupci tra`e da Grad ukine tu taksu. Na sastanku zakupci su predali peticiju u kojoj to zahtevaju.

Prema re~ima zakupaca godi{wa renta je jednaka iznosu koja treba da se plati za godinu dana za zauze}e javne povr{ine. Iz Grdske uprave za komunalne poslove rekli su ju~e da }e se o zahtevu zakupaca odlu~iti brzo, za dva tri dana. Pre ovog sastanka Gradska uprava za komunalne poslove saop{tila je da je zakupcima dala rok da do juna plate godi{wu rentu i da do tada izade i nove UTU uslove. Z. D.


~etvrtak20.januar2011.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

c m y

10

DNEVNIK

ЈУЧЕБИЛОСВЕЧАНОНАБОГОЈАВЉЕЊЕ

БраниславЈанковић најпредокрста ЖАБАЉ:У хладној Јегричкој, на само три степена целзијуса, јуче ујутру на Богојавље-

ње, 16 младића и једна девојка Ивана Богданов пливали су за Часни крст. Први је до крста допливао Бранислав Јанковић

(27) из Новог Сада што су аплаузом поздравили бројни мештани окупљени на обали језера.

Браниславу је ово био први пут да учествује у трци за Часни крст. - Први пут ми је да зими улазим у воду и не могу рећи да ни-

је било хладно. Нисам се ни посебно припремао, осим што сам као и сви такмичари био на лекарском прегледу - каже Бранислав и додаје да је пливао за свог петогодишњег сина Филипа. Најмлађи учесник трке Бошко Вујић има само 19 година, а уз њега, Бранислава и Ивану пливали су и МиленкоГостојић, Григорије Злоколица, Никола Перић, ДаворИлић,ПредрагМрђен,МиланФан,БориславПејић, Петар Тошић, Мирослав Шовљански, Слободан Јанковић,УгљешаЈарчевић,Драган Стоијљковић, Бранислав ЈанковићиДраганВартић. Пливање за часни крст организовало је удружење грађана „19 јануар“, уз помоћ Другог понтонирског батаљона речне флотиле из Новог Сада, као и СО Жабаљ, „Хит маркета“ и МирославаВогањца. Л.Н.

Крствађенизбурета

ПРИВИНАГЛАВА: Јуче је у Саборној цркви архангела Михајла и Гаврила одржана свечана богојављенска литургија, коју је водио старешина манастира игуман Гаврило са свештенством. Свечаној литургији присуствовало је 600 верника из Шида, Сремске Митровице, Шапца, Руме Инђије, Београда, Новог Сада, Зрењанина, Смедеревске Паланке, Лајковца, Крагујевца, Вуковара и других градова. Игуман Гаврило је у присуству окупљених Великибројверниканалитији младића бацио крст у велико бу- ухватио је крст пре него што је ре. Сви су потрчали и Никола пао на дно бурета. Он је рекао да Ђурић из Смедеревске Паланке често долази у манастир са мај-

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­(13.45,­15.45,­17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(15.45),­„Tu­ri­sta” (18.30,­ 20.30,­ 22.45),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (15.30),­ „Le­to­pi­si­ Nar­ni­je: Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(13),­„Tron”­(20.00,­22.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­ smr­ti­ (13.15,­ 16.00),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (14.30,­ 15.30­ 16.30, 18.30),­„Grin­hor­net”­(17.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(12.30). Jadran:­„Ar­tur­3­-­rat­dva­sve­ta”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„Kad­vo­de­wak puk­ne”­(21.30). Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su:­Film­ski­ka­le­i­do­skop­Ser­ge­ja­Pa­ra­xa­no­va­„A{ik­Ke­rib”­(19).

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Pal­~i­ca”­(18),­ve­li­ka­sa­la­„Pro­me­na”­(20) novosadsko pozori{te „^o­va­ko­va­tra­ge­di­ja„­(19).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: VladimiraBursa}iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJ^ICE: \ulijeta]azim, AleksandraBaki}, JasminaAnti} i MirtaDuki}iz Novog Sada, GordanaObrenoviz Gardinovaca, MirjanaMilo{evi} iz Gospo|inaca, JelenaBi~anskiiz ^elareva, Milana Jevri} iz Koviqa i Mirela Ajdinovi}- Vrani} iz Sremske Kamenice, DE^AKE: DijanaKne`evi} i JelenaBla`i} iz Novog Sada, Violeta Petrovi} iz Zrewanina, Sawa Baqak iz Be~eja, Bosiqka @ivkov iz ^elareva, Tawa Tunguz iz Sremske Kamenice, Elvira Bala`-Vegez iz Srbobrana, @u`anaLo{onc iz Idvora i AleksandraAleksi} iz Iriga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Dragan Zdenke Mi{lov (1950) u 10.30 sati, Dragoslava Radmila Bewak (1927, ispra}aj) u 11.15, Jovanka \or|a [or|an (1940) u 12, Anica Marina Mati} (1936, ispra}aj) u 12.45, Milica \ure Stanojevi} (1927) u 13.30, Milan ^eda Vuk{a (1969) u 14.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Lidija Karoqa Leitner (1922, urna) u 11 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jovanka Isaka Vidovi} (1932) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Yuzide Muse Asani (1930) u 15 ~asova.

ком и породицом. Као победник, он ће крст носити целе године. Д.С.

СинишаГлушица опет први

СРЕМСКАМИТРОВИЦА: И ове године, Богојављање је свечано, пливањем за Часни крст обележено и у Сремској Митровици. За Богојављенски крст пливао је чак 71 пливач из више градова Србије, као и гости из Вуковара, а међу њима је било и 2 девојке. Победио је 22годишњи Синиша Глушица из Кикинде, који је и прошле године први стигао до Часног крста. Традиционални организатори пливања до Богојављенског крста били су Храм Светог архиђакона и првомученика Стефана и СВЕБОР клуб „Свети Димитрије“ у Сремској Митровици. Својим присуством, свечаност су увелилчали Његово преосвештенство Владика Сремски Ва-

ПобедникСинишаГлушица

силије, који је у Храму Светог архиђакона Стефана служио Свету литургију, а потом освештао богојављенску воду, као и државни секретар Министарства за дијаспору прим. др ПредрагТојић, који је истакао да је Богојављање празник који позива на повратак ванвременим вредностима, правдољубљу и частољубљу, вредностима које се у савременом свету све више заборављају. Ово је једна од највећих манифестација овог типа у Србији, а податак да најстарији пливач Дејан Туцић има 68, а најмлађи Стефан Богдановић само 14 година, иде у прилог овом податку. С.Л.

Часникрстпоново припадникужандармерије ЗРЕЊАНИН: Припадник Жандармерије Владимир Битевић из Зрењанина и ове године је први допливао до часног крста. На јучерашњој манифестацији, која је по трећи пут, на Богојављење, организована на градском језеру код Културног центра, учествовало је четрнаест младића, пет више него лане, од којих је најбржи био двадесетседмогодишњи Битевић. Било је лакше него 2010. али је свака година тешка на свој начин. Ове године вода није била толико хладна као прошлог пута. Нисам се посебно припремао за овај догађај, јер сам припадник Жандармерије и то ми је, малтене, свакодневица – изјавио је и прошлогодишњи победник Битевић, и најавио да ће и убудуће учествовати у овој манифестацији. Пливање за часни крст организовали су Социјалдемократска партија

ХрабродоЧасногкрста

Србије – Равноправност и град Зрењанин, а покровитељ је Храм светог архангела Михаила. Промотер манифестације и овог пута је био наш

прослављени пливач, носилац најсјајнијих светских и европских одличја Иван Ленђер. Ж.Б.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA  ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA  ZA MALE @IVOTIWE,  Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET  „DIJAGNOSTIKA  CENTAR”,  rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA  „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA  ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO,  Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik УПЛАЋЕН НОВАЦ ЗА НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ СПОРТСКОГ ЦЕНТРА „ДУДОВА ШУМА“

Почињекопање базена

СУБОТИЦА: Изградњу комплекса суботичких базена,односно центра Спортско-рекреативног „Дудова шума“, Суботичани чекају скоро две деценије.Градња објекта започета је 1995. године и прекидана неколико пута због недостатка новца и поправке пројекта. Влада Републике Србије је након скоро годину дана уплатила новац за наставак радова на изградњи комплекса базена у висини од износу од 54.762.381,00динара. - Влада Републике Србије је средства по уговору број 4902/2011 пребацила извођачу радова предузећу„Дијагонала“ Нови Сад. Овим новцем ископаће се средњи и велики базен и излити бетоном. После тога следе радови на крову и затварање објекта. За завршетак радова потребно је још 590 милиона динара, који ће бити обезбеђени у континуитету -рекао је члан Градског већа задужен за

омладину, туризам и спорт Немања Симовић. Да подсетимо,поводом Дана града,у Суботици је потписан уговор о завршетку радова на изградњи базена у спортско-рекреативном центру „Дудова шума“.Уговором је предвиђено да град добије неопходних 590 милиона динара,за завршетак пројекта.Tада су уговор потписали министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић, помоћница генералног директора Фонда за развој РС Горанка Поповић и директор Фонда за капитална улагања АПВ Момчило Миловић.Наставак радова је омогућио Фонд за капитална улагања, са око 90 милиона динара. Иначе ово је један од првих пројеката који треба да буде реализован, у складу са Законом о помоћи грађевинској индустрији у условима светске економске кризе.Рок за завршетак радова предвиђен је за крај 2012.године. С. И.

МУКЕ ПРОДАВАЦА И МЕШТАНА ЗЕЛЕНОГ ПОЉА

Петицијомтраже пијацу

ЗРЕЊАНИН: Више од хиљаду грађана Месне заједнице Зелено поље потписало је петицију упућену Градској управи у Зрењанину,са захтевом дадобију пристојну пијацу у овом делу града.Продавци су за сада принуђени да робу излажу на неодговарајућим импровизованим тезгама. Заменик градоначелника Горан Каурић,који је обишао пијацу,изразио је очекивање даће бити нађено решење које би у кратком року задовољило бар минимум хигијенско –техничких услова,али и потребе великог бројастановника овог краја. Један од продаваца Боривоје Ђурановић вели да су затражили даим се омогући рад напривреме-

ној пијаци,адаби до тадатребало да им буде дозвољено да продају на импровизованим тезгама. - Инспекција нам не дозвољава да радимо овде где смо сада. Има нас петнаестак,али се многи плаше комуналне инспекције и полиције, па и не долазе – казао је Ђурановић. Директор ЈКП „Пијаце и паркинзи” Боривоје Дорословачки каже даје упознат сапетицијом грађана којимаје пијацазаистанеопходна. -Спремни смо дауступимо десетак тезги,али уколико зато постоји одлукамесне заједнице или локалне самоуправе, јер то не можемо учинити самоиницијативно –рекао је Дорословачки. Ж. Б.

УДРУЖЕЊЕ ЗРЕПОК ОБЕЛЕЖАВА ГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА

Студенти имају користи од привредника

ЗРЕЊАНИН: Удружење „Зрењанински пословни круг” (Зрепок), ког чини девет водећих привредника из средњег Баната, обележава годишњицу постојања. Званично основан 1. децембра 2009. године, Зрепок је свечано отворио канцеларију и јавности обзнанио циљеве и план активно��ти 19.јануарапрошле године.Од тада, реализовао је низ акција и пројеката. - Иницирали смо четири јавне расправе,поводом усвајањалокалних одлука, које су од изузетног значајазаЗрењанину.Ради се о одлукама о локалним комуналним

Зрењанину поклонио путничко возило. На иницијативу овдашњих привредника, успостављена је и сарадња са Техничким факултетом „Михајло Пупин”,захваљујући којој ће студенти завршних година имати прилику да стичу стручну, радну праксу кроз волонтирање у предузећима чланова удружења, док ће најбољи високошколци бити награђени стипендијама и бесплатим школовањем намастер студијама. - Потписали смо и уговор о партнерству и сарадњи саОпштим удружењем предузетника Зрењанинаи Унијом послодавацаСрби-

Оснивачи удружења Оснивачи Зрепока су власник предузећа„Импел”Драган Видаковић, власник„Јовановић групе”Будимир Јовановић,власник ланца маркета „Гомекс”Горан Ковачевић,власник трговачке куће„ББ компани”Драгољуб Бјелоглав,власник фирме„Еуродомус”Милоје Тодоровић,власник Земљорадничке задруге „Мркшићеви салаши” Војислав Мркшић, власник предузећа за дистрибуцију пића„Валор”Стеван Кочалка,генерални директор „Млекопродукта” Живанко Радованчев и газда ауто куће „Опел Ћирком”Јадран Ћирић.Овај последњи,због несугласица са осталима,у међувремену је напустио удружење.

таксама, о накнади зауређење грађевинског земљишта,јавном превоза и накнади за заштиту животне средине. Све скупадовело је до неколико веома квалитетних решења којасу унапредила пословни амбијент у граду –казала је портпаролка овог удружења Јасмина Крецул. Крецулова је подсетила и да је поводом обележавања Светског дана заштите шума, осмишљен и реализован пројекат под називом „Да се лакше дише”,у оквиру ког је грађанима средњобанатског региона подељено 5.000 садница сребрне смрче. Међународни дан борбе против дроге и наркоманије Зрепок је обележио кроз пројекат „Мој град –безбедан и драг” и том приликом је Полицијској управи у

је.Захваљујући нама, основанаје и послодавачка организација у Зрењанину,у оквиру Уније послодавацаСрбије,саосновним циљем да окупи све послодавце сатериторије града и ангажује их,како назаштити сопствених интереса,тако и наунапређењу пословног амбијента. Стекавши значајно искуство и изборивши се за јасан положај у јавности, удружење улази у другу годину радасајош више амбиција и спремности да интензивнијим ангажовањем и радом значајније допринесе остварењу сопствене визије надобробит и становникаи привреде Зрењанина,и Средњобанатског округа–напоменула је Јасмина Крецул. Ж. Балабан

~etvrtak20.januar2011.

11

МИЛОРАД ЂУРИЋ НА ПРОМОЦИЈИ ОБНОВЕ ВРШАЧКЕ КУЛЕ

Ресторанисалазаконцерте ВРШАЦ: Покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, са сараднцима,посетио је јуче више културних објеката у Вршцу.Прво је са домаћинима обишао Гудурицу и тамошњу галерију Роберта Хамерштила, где је Покрајина прошле и ове године уложила знатна средства у опремање и реновирање тамошњег Дома културе.Стара католичка црква је руинирана и у њено обнављање треба да се уложи око десетак милиона динара.Ђурић је рекао да Покрајина, са Општином, учествује у обнављању културних објеката у пет села,што ће допринети развоју туризма у овом крају,а да ће се потом чтакоинити и у осталим местима.У Градском музеју у Вршцу вођени су разговори о пројекту уређења старог здања Конкордије у музејски простор.Ту су и родне куће Стерије и Паје Јовановића,које треба обновити и припремити за туристе који имају шта да виде у овом граду.

О обнови Вршачке куле

У Градској кући организована је промоција друге фазе пројекта обнове Вршачкекуле,коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић половином 15. века. За културно-историјски споменик од

великог значаја проглашен је 1987.године.Радови на првој фази почели су прошле године, по пројекту Завода за заштиту споменика културе Војводине,а директор Зоран Вапа је рекао да је,у оквиру тог посла,обновљена донжон кула и везни делови.Председник општине Чедомир Живковић је рекао да су за прву фазу средства обезбедили општина, Фодација „Хемофарм“и Покрајина и уложено је 22милиона динара.За другу фазу,ове године требаће 30 милиона динара из истих извора, а Општина ће обезбедити средства за приступне путеве,стазе и паркинг простор.У кружној кули ће бити кухиња,у средишњем простору ресторан и сала за промоције и концерте, док ће у донжон кули бити спомен поставка свега из ископина у кули.За све три фазе требаће око сто милиона динара. Р. Јовановић

ПРОЈЕКАТ У КАЊИЖИ „И ЈА ИМАМ ПОСАО”

Грнчарска радионица за младе са посебним потребама КАЊИЖА: Друштво за заштиту интереса ментално и физички оштећених лица„С тобом за њих“ и Центра за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа у сарадњи са локалном самоуправом кањишке општине реализује пројекат „И ја имам посао“,уз финансијку подрушку Покрајинског секретаријата за социјалну политику и демографију и Министарства рада и социјалне политике Србије. У оквиру пројекта вредног 1,7 милиона динара, отворена је грнчарска радионица за ментално и физички оштећене особе у Кањижи, у кући коју је, у виду донације, обезбедила породица Мачаи. Заменица председника Друштва „С тобом - за њих“ Тинде Добо Киш и координаторка пројекта Чила Шарњаи истичу да је циљ да се код младих и одраслих са посебним потребама развија могућност самозапошљавања. У грнчарској радионици радила су четворица младића са посебним потребама,који су се упознали са грнчарским занатом, од упознавања глине до свих фаза технике прављења употребних и украсних предмета. - Надамо се да ће се труд исплатити и да ће оспособљени за грнчарски посао моћи да нађу своје место на тржишту рада -каже Тинде Добо Киш.-У раду су учествовали и штићеници радионице „Светлосна барка“, која окупља младе са посебним потребама и они су ангажовани преко индивидуалних планова, према сопственим могућностима.У печењу производа од глине који настају у грнчарској радионици велику помоћ добили смо

Позивна вакцину БЕЧЕЈ: Директор Дома здравља у бечеју др Синиша Шијачић позвао је суграђане дасевакцинишу противгрипа, уз подсећање да је ту погодност до сада искористило око 500грађанастериторијебечејске општине, а набављено је 700 вакцина. Постоји могућностдасе обезбедиивећиброј вакцина. В. Ј.

Савладане тајне глине

од АД „Потисје Кањижа“, које нам је обезбедило и материјал за рад.У току пројекта успоставили смо јако добре везе са Предшколском установом„Наши бисери“ и Основном школом„Јован Јовановић Змај“, тако да је око 700деце могло да се упозна са радом наших штићеника у грнчарској радионици. Подршку смо добили од педагога и васпитача, који су позитивно оценили наша залагања да младе са посебним потребама ангажујемо у радионици. Керамичарке Андреа Танди и Тинде Кукли кажу да су младићи са посебним потребама укључени у рад грнчарске радионице према својим способностима, солидно савладали занат.У почетку су учили шта и како треба да раде, привикавали се да треба да дуже време седе за радним сто-

лом и сконцентришу се на посао. Золика и Роберт су се верзирали толико да сами знају да праве предмете од глине, док Тибор и Лацика раде само одређене фазе. Украсне и употребне предмете из грнчарске радионице Друштва „С тобом -за њих“ већ су током прошле године продавани на пијацама и вашарима у Кањижи и другим местима општине поводом локалних празника,Светског дана особа са инвалидитетом и другим приликама.Производи из ове радионице налазе купце јер нису скупи, а млади грнчари управо пуном паром раде на изради чинија за икебане,свећњака и других предмета од глине које ће купцима понудити поводом Међународног дана жена 8.марта и Ускрса. М. Митровић

ОПШТИНА ПОКЛОНИЛА ПРОГРАМ ЗА СЛЕПЕ

Рачунардоступан ислабовидима

СТАРАПАЗОВА: Дугогодишњем културном раднику из Старе ПазовеЗлаткуХњупи,који је, без обзира на то што је највећи део свог живота слеп,активно радио на радном месту али и уКУД

Помоћ грађанима РУМА: Председник Скупштине Општине Рума Ненад Боровић почео је јуче да прима грађане којима је потребна социјална,материјалнаидруга врста помоћи. У току јучерашњегдана,председникјепримио преко 20 особа, а ова активностнаставићесеиуданимакојидолазе. Ова пракса није ништа ново заРумљане,собзиром натода је током 2009. године кроз председеникову канцеларију прошло укупно2.300грађана. С. Л.

Фото:М.Митровић

Златко Хњупа и Горан Јовић

„Јанко Чмелик“, председник општине Стара Пазова Горан Јовић је уручио рајдерпрограмза слепа и слабовида лица, како би могао да користи рачунар.Овај програм јеопштинаплатила440.000динара Председник Јовић је том прилико истакао да ће Општина Стара Пазова,као и до сада,у свакој

прилици помоћи и подржати инвалидна лица из ове средине,а изузетна енергија Златка Хњупе у превазилажењу проблема живота у мраку пример је за све који се суочавају са недаћама.. Златко Хњупа (1955.) је завршио школу за терапеута,али због неразумевања средине до пензије радио као теле��ониста у „Инеx-лифаму“. Он каже да је обуку за коришћење рајдер програма завршио 2008.године,да се ради о најсавременијем програму који слепима пружа шансу да користе рачунар, прави га компанија „Алфа-нун“из Новог Сада и бесплатно је доступан ђацима и студентима. Захваљујући подршци општине, уз коришћење програма за оно што њега занима, Хњупа каже да ће, као члан Међуопштинског удружења слепих и слабовидих Стара Пазова - Инђија обучити и млађе чланове удружења да програм користе. А. Мали

VESTI Сећања на крвави јануар БЕЧЕЈ: Сећање на крвави јануар 1942.године у Бечеју почиње данашњом комеморацијом у 11сати, испред спомен-обележја крај Зида смрти у центру града, а наставиће се 28. јануара, комеморативним скупом испред Споменобележја крај ушћа Великог бачког канала у Тису. На данашњи дан, пре 69 година фашистичке снаге хортијеваца обавиле су друго стрељање, у којем је живот изгубило 11младих бечејских родољуба. У првом стрељању, 11. новембра 1941. године, по пресуди Преког суда окупатора, на истом месту стрељано је 12Бечејаца. - Општинска организација Саваза бораца,између осталог,пригодним комеморацијама традиционално обележава оба стрељања младих родољуба. Позивамо све наше чланове,родбину настрадалих и остале суграђане да се прикључе данашњој комеморацији ради одавања почасти невино страдалим жртвама фашистичког терора - позива суграђане на данашњи комеморативни скуп председник бечејске борачке организације Градимир Џигурски. Само недељу дана касније, Бечеј је пре 69година задесила још већа трагедија. Хортијевци су, у оквиру велике рације у Јужнобачком округу,током 26,27.и 28.јануара 1942.године усмртили и бацили у ледену воду 226недужних грађана Бечеја српске,јеврејске и ромске националности. Комеморацију поводом ове трагедије 28. јануара у подне,организује Скупштина општине Бечеј, Српска православна црква ће одржати парастос настрадалима,а биће изговорена и молитва за душе страдалих на хебрејском језику. В. Јанков

ГО Покрета социјалиста СРЕМСКА МИТРОВИЦА: На изборној конференцији Иницијативног одбора Покрета социјалиста у Сремској Митровици,јучеје изабран Градски одбор ове странке, а за његовог председника једногласно је изгласан приватни предузетник из Сремске Митровице ДрагишаПантелић.Ово је уједно први одбор ове странке у Срему. Како је овом приликом изјавио председник Покрета социјалиста Александар Вулин, ова странка ће у тренутку када преузме власт у коалицији са Српском напредном странком и Новом Србијом,урадити све како би се економска и политичка ситуација у којој се Србија налази,променила набоље. С. Л.

Дани вина и ракије ЧОКА: Удружење воћара и виноградара „Калем“ из Чоке приређује у петак и суботу изложебноедукативну манифестацију „Чокански дани вина и ракије“. Отварање манифестације је у Дому омладине „Младост“у Чоки сутра у 17часова, где ће се одржати и едукативна трибина„Сензорне особине ракија,њихово одређивање и оцењивање“,чији ће модератор бити познати дегустатор и оцењивач дипломирнаи технолог Горан Аџић из Чоке.У суботу од 9до 19,30сати,поред изложбе и дегустације за посетиоце, предвиђене су и тематске технолошке радионице из воћарства и виноградарства. М. Мр.


12

crna hronika

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

MINISTARKAPRAVDEIPREDSEDNIKME\UNARODNOGKRIVI^NOGSUDADANAS]EZAKQU^ITISPORAZUMOPREUZIMAWUOSU\ENIH

Straniosu|enici izdr`ava}ekaznuiuSrbiji MinistarkapravdeSne`ana Malovi} i predsednik Me|unarodnogkrivi~nogsudaSangHjun Song zakqu~i}e danas u Hagu Sporazum o prihvatawu izvr{ewasankcijakojeizri~e tajsud,premakojem}eosu|eni pred MKS-om kaznu zatvora mo}iizdr`avatiuSrbiji. Srbija}ezakqu~ivawemtog sporazuma postati prva dr`ava u regionu koja ima takav

ugovor s MKS-om, nagla{eno je u saop{tewu Ministarstva pravde. Kao jedna od dr`ava osniva~aMKS-aidr`avakoja je me|u prvih {ezdeset ~lanica pot vrd il a weg ov Stat ut, Srbijajeodsamognastankasudapru`alapunupodr{kuovom me|unarodnomsudskomtelu. Potpisivawe Sporazuma o prihvatawu izvr{ewa sankcijaMKS-apredstavqajo{jednu

POLICIJATRAGAZAPO^INIOCIMA PROFA[ISTI^KOGISPADAUSOMBORU

Kukastikrst naJevrejskoj op{tini – Policija intenzivno traga za osobama koje su razbile proz or i nac rt al e kuk as ti krst na kancelariji Jevrejske op{tineuSomboru–izjavila jeju~eportparolkasomborske Pol ic ijs ke uprav e Biq an a Cvijanovi}. Ona je rekla Tanjugu da se tajincidetdogodio16.ili17. januaraidajepolicijaodmah po{tojeprijavqenpreduzela svepotrebnemerenaotkrivawu po~inioca. Dodala je da ja na~elnik somborske Policijskeupravezbogtogincidenta ju~e razgovarao s predstavnicimajevrejskezajedniceutom gradu. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ju~e jenajo{trijeosudioprofa{i-

sio da je uveren u to da takvi ispadi nikako nisu stav ve}ine, te da su i pojedinci i instit uc ij e spremn i da se suprotstave bilo kakvom ispoqav aw u net ol er anc ij e me| u gra|animaPokrajineizajedno poka`u kako i u kakvoj Vojvodinizaista`eleda`ive. Ispisivawegrafitamr`we i kamenovawe prostorija Jevrejs ke op{ tin e u Somb or u osudila je i institucija Pokrajinskog ombudsmana, u ~ijemjesaop{tewuzatra`enoda po~ in io c i bud u priv ed en i pravdidabiseizbeglitakvii sli~niincidenti. Pokrajinski ombudsman je osudioinedavnojavnoskandirawe pretwi na ra~un hrvatske nac io n aln e zaj edn ic e u

potvrdure{enostiSrbijedau punoj meri pru`i konkretnu podr{ku radu Suda, napomiwe seusaop{tewu. Me|unarodni krivi~ni sud sa sedi{tem u Hagu bavi se procesuirawem ratnih zlo~inapo~iwenihnateritorijama dr` av a potp is nic a Rims kog statuta,kojihsadaima114. Za razliku od Ha{kog tribunala,kojijeadhokinstitu-

cija privremenog karaktera, osnovanasamozasu|ewaoptu`enima za ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije i Rua nd e, MKS ima kar akt er stalnog suda. Srpski parlamentusvojiojeZakonosaradwisMKS-om2009.godine,~ime je stvorena osnova za daqu primenu osniva~kog akta tog suda–Rimskogstatuta. (Tanjug)

PalataMe|unarodnogkrivi~nogsuda

TU@ILA[TVOHA[KOGTRIBUNALAPREDLO@ILODASEOSAMAUDIO-SNIMAKAUVRSTI UPREDMETPROTIVBIV[EGNA^ELNIKADR@AVNEBEZBEDNOSTISRBIJE

Snimcirazgovora sMladi}emdokaz protivStani{i}a

Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala predlo`ilo je ju~e da osamaudio-snimakarazgovora koje je vodio general Ratko Mladi} bude uvr{}eno kao dokazupostupkuprotivJovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a,optu`enihzaratne zlo~ineuHrvatskojiBosnii Hercegovini od 1991. do 1995. godine. U podnesku Tu`ila{tva se navodi da je audio-snimke Mladi}evih razgovora zaplenilo Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije 23. februarapro{legodineustanu wegovesuprugeBosiqkeMladi}, kada je zapleweno i 18 vojnih bele`nica. Na listi osam snimaka, koja je prilo`enakaoaneksdokumenta,navedeni su razgovori koje je Mladi} vodio s optu`enim Stani{i}em, Slobodanom Milo{evi}em, Mom~ilom Peri{i}em, Milanom Milutinovi}em iRadovanomKaraxi}em. „Mnogi od ovih snimaka pru`aju sna`an dokaz o zajedni~koj zlo~ina~koj nameri, demonstriraju}i preovla|uju}u antihrvatsku i antimuslimanskupolitikuinagla{avaju}i ciq stvarawa jedinstvenesrpskedr`ave”,stojiupodneskuTu`ila{tva.

JovicaStani{i}

Kaodokazuprilogwihovoj verodostojnosti,Tu`ila{tvo navodi snimak od 29. aprila 1995. na kojem pripadnik MUP-aSu~evi}dajeMladi}u ku}ni broj telefona optu`enog Stani{i}a, koji je identi~anbrojuzavedenomudokaznommaterijalu. Verodostojnostdotatnopotvr|uju aktuelni doga|aji o koj im a je rasp rav qan o na snimcima, a koji odgovaraju inf orm ac ij am a izn et im u Mladi}evim bele{kama, navodi se u podnesku Tu`ila{tva.

RatkoMladi}

Kao dokaz, predlo`en je snimak od 9. marta 1995, gde Mladi}nasastankusaStani{i}em,Milo{evi}emiPeri{i}em razgovara o mobilizaciji dobrovoqaca koji bi se pridru`ili komandi „Pauk”. Jedan govornik na snimku nagla{ava da Legija i Bo`ovi} obu~avaju 300 mladi}a i da su wima izuzetno zadovoqni. MiloradUlemekLegija iRadojica Bo`ovi} bili su u to vreme komandanti „crvenih beretki”. Mladi} i drugi govorniciseobra}ajujednomsagovorniku s Jovica, {to uka-

zujenatodaseradiooptu`enomStani{i}u,navedenojeu aneksupodneska. Na drugom snimku s istog sastanka Milo{evi} govori o interesima Srba, koje, kako navodi Ru`ila{tvo, „izgleda suprotstavqa interesima Hrvata i muslimana”. Ovaj snimak je, po mi{qewu Tu`ila{tva, posebno zna~ajan jer pokazuje da su Srbija i, posebno, optu`eni Stani{i}, odgovorni za snabdevawe srpskih snaga u BiH municijom, citiraju}i Stani{i}eve re~i: „Mi smo isporu~ili 47 odsto zahteva te armijeizSrbije”. Kaojedanoddokazapredlo`en je i snimak razgovora Mladi}a i Karaxi}a u kojem Mladi}pomiwesastanaksvog bliskog saradnika generala VojskeRepublikeSrpskeManojlaMilovanovi}a squdima iz Krajine, a kojem je prisustvovaoStani{i}. Tu`ila{tvo je kao dokaz predlo`ilo i snimak Mladi}evog govora od 2. decembra 1995. u kojem on isti~e da „srpski narod mora da ostane ujediwen pod srpskim nacionalnimprogramom”iposebno se zahvaquje MUP-u Srbije, VladiSrbije,VladiRSiKaraxi}u. (Tanjug)

APELACIONISUDODLU^IODAOTVORIGLAVNIPRETRESUSLU^AJUNAVIJA^A„CRVENEZVEZDE”

Drugostepenipostupak protivMi{i}a UvredqivigrafitnazdawuJevrejskeop{tine

sti~keispadeuSomboruinapad na kancelarije Jevrejske crkvene op{tine, pozivaju}i nadle`ne dr`avne organe da u~ine sve da bi u {to kra}em roku po~inioci bili identifikovaniika`weni. „Crtawe kukastih krstova, razbijawe prozora i sli~ni vandalski ~inovi izuzetno su opasni za na{u multinacio- nalnu i multikonfesionalnu sredinu”, istakao je Egere{i povodom incidenata koji su se dogodiliuno}iizme|unedeqe iponedeqka. Egere{i je u saop{tewu naveo da takvi doga|aji moraju biti pre svega predupre|eni jer„nesmemodozvolitidanekolicina qudi, zatrovana pogre{nim ideologijama, naru{avaskladaniharmoni~anodnos svih nacionalnih zajednica u Vojvodini”. On je nagla-

Foto:SOinfo.org

Subotici, za koje se saznalo iz medija i dopisa Nacionalnog saveta te nacionalne mawine. „Govormr`weuvi{enacio- nalnim sredinama neposredno poziva na netoleranciju, diskriminaciju i nejednak tretman pojedinaca ili grupa gra|ana”, istakao je ombudsman, oceniv{i da takvi i sli~ni postupci predstavqaju napad naqudskapravauSrbiji. Preds edn ik somb ors ke Jevrejske op{tine Sa{a Cvejin podsetio je na to da je posledwanetrpeqivostpremaJevrejima ispoqena pre oko dve godine ispisivawem uvredqivih grafita na vi{e lokacija u gradu.Ina~e,Jevrejskaop{tina u Somboru postoji od 1825. godine.DoDrugogsvetskogrataimalajevi{eod1.200,adanasimaoko40~lanova.

Apelacioni sud u Beogradu odlu~iojedaotvoriglavnipretresuslu~ajunavija~a„Crvene zvezde„ Uro{a Mi{i}a, optu`enog za poku{aj te{kog ubistva`andarmaNeboj{eTrajkovi}a na utakmici „Crvena zvezda„–„Hajduk„izKuleisamizvededokazeneophodnezapresu|ewe,saop{tiojetajsud.

Bakqomna`andarma

„Imaju}iuvidudajepotrebno da se odre|eni dokazi u drugostepenom postupku izvedu audio-vizuelnim putem, vr{ilac funkcije predsednika suda Radmila Dragi~evi}-Di~i} prihvatila je predlog predsednikave}aidonelaodlukudase odr`i glavni pretres”, koji je zakazanza18.februaruPalati

pravde u Beogradu, navodi se u saop{tewu. Apelacionisudjeuzakonskoj obavezi da donese pravosna`nu presudu u tom slu~aju, odnosno dapotvrdiprvostepenukojomje Mi{i} osu|en na deset godina zatvora ili da je preina~i, po{tojepresudaMi{i}uve}jednomukidanaivra}enanaponovnosu|ewe. Mi{i}jeumajuovegodineponovoosu|ennaistukaznuoddesetgodinazbogpoku{ajaubistva Trajkovi}a na „Marakani” 2. decembra 2007. godine tokom fudbalskeutakmice„Crvenazvezda„ –„Hajduk„izKule.Onjeosu|en zbogkrivi~nogdelate{kogubistvaupoku{ajujerjesudutvrdio da je upaqenu navija~ku bakqu poku{ao da Trajkovi}u ugura u ustaipritomjebiosvestandaga mo`eubitinatajna~ininatoje pristao,kazaojepredsedniksudskog ve}a sudija Velimir Lazovi}, obrazla`u}i presudu. Mi{i}jekrivi~nodeloizvr{ios eventualnimumi{qajem. Mi{i} je po sopstvenom zahtevu upu}en na izdr`avawe ka-

Uro{Mi{i}

zne, a u pritvoru je boravio od hap{ewa dva dana posle incidentana„Marakani”. Prvompresudom,kojujeuseptembru2008.izreklove}esudije Valimira Lazovi}a, Mi{i} je bio osu|en na istu kaznu od deset godina zatvora, koju je Vrhovnisudukinuoinalo`ionovosu|ewe. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

Prokockaoujakovih oko50.000evra nije dolazio ku}i ve} se kocka ponovosadskimkladionicama,a nakon {to je potro{io pare, oti{ao je da spava kod drugara jer nije smeo natrag kod ujaka. Jedan vrlo mali deo, od oko 4.000 evra je u nekom vidu sa~uvan,saznajemotako|enezvani~no. Osumwi~eni je, uz krivi~nu prijavu,privedennasaslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog sudauNovomSadu,kojimujeodrediopritvorutrajawudo30dana. E. D.

VI[I SUD U NOVOM SADU

Nijestigaozahtev zaVukoti}a Zahtev Ministarstva pravde CrneGorezaizru~eweVeselina Vukoti}a iz Srbije, koga Podgoricatra`ijerjeosu|ennakaznu zatvoraod20godinazbogubistva u Kotoru 1997. godine, jo{ nije

mo`e odlu~ivati i Apelacioni suduNovomSadu,ukolikoseneka odstranabude`alilanaodluku, akona~nure~osvemunakraju}e dati Ministarstvo pravde Srbije.

Novosadski Vi{i sud odlu~iva}e o sudbini Veselina Vukoti}a

stigaoVi{emsuduuNovomSadu, re~eno je ju~e „Dnevniku” u tom sudu. Portparolka Vi{eg suda Svetlana Tomi}-Joki} izjavilaje da}etajsudodlu~ivatiozahtevu zaisporu~eweVukoti}atekkada dobije od Ministarstva pravde Srbije pisani zahtev MinistarstvapravdeCrneGore,{tosedo ju~enijedogodilo. –KadaizMinistarstvapravde dobijemo zahtev iz Crne Gore, vanraspravnove}eVi{egsuda}e odlu~ivatiotomedaliimauslovazaVukoti}evoizru~eweiline –reklajesudijaTomi}-Joki}. Dodala je da posle odluke Vi{eg suda o ovom predmetu daqe

Kao{toje„Dnevnik”ju~eobjavio, {ef kabineta ministra pravdeNikola [aranovi} podgori~kom radiju „Antena M” je kazao da je izru~ewe Vukoti}a, dr`avqanina Crne Gore i Srbije, zatra`eno na osnovu ugovora dve dr`aveoizru~ewu. Veselin – Vesko Vukoti}a uhap{en je krajem 2010. godine u NovomSadu,aligajeVi{isudu tomgradupustiodaseuponovqenomsu|ewubranisaslobode.Po navodima medija, Vukoti} je bio saradniksrpsketajnepolicije,za kojujeuEvropiizvr{avaozadatkeod„najvi{egdr`avnoginteresa”. M. V.

Terzi}preba~en uCentralnizatvor Biv{i direktor OFK „Beograd” i predsednik FudbalskogsavezaSrbijeZvezdan Terzi} preba~en je ju~e s Vojnomedicinske akademije u Centralni zatvor, gde je u pritvoru zbog sumwe da je, s jo{ trojicom saradnika, nelegalnom prodajom fudbalera OFK „Beograd” stranim klubovima, prisvojio oko ~etiri miliona evra. Terzi} je uz policijsku pratwu u Centralni zatvor stigao u 13.30 sati, a Vi{i sud u Beogradu bi trebalo da donese odluku o predlogu wegovih

AdvokatMilo{ [aqi},pravni zastupnikBosiqke Mladi} iDarka Mladi}a,suprugeisinaratnog vojnogkomandantabosanskihSrba, ha{kog begunca generala Ratka Mladi}a,najavqujeda}euimesvojih klijenatapodnetitu`bu,kako precizira,„protivRepublikeSrbijeiMUP-a, radivra}awanovca koji im je pre godinu dana oduzet prilikom pretresa porodi~ne ku}e naBanovombrduuBeogradu“. U izjavi za „Dnevnik“ advokat [aqi}jepreciziraoda}etu`bu podneti Prvom osnovnom sudu u Beograduuponedeqak. –Re~jeotu`bizavra}awenovcakojijeporodiciMladi}oduzet prilikom pretresa ku}e 23. februara pro{le godine. Tada je od Darka Mladi}a oduzeto 12.600 evra,aodBosiqke1.940evra.Posle tog doga|aja smo se obratili Policijskojupravisazahtevomza vra}awe para jer nema nikakvog osnova za wihovo oduzimawe, ali nisuna{lizashodnonidaodgovorenatajna{zahtev.Zatotomoramoprekosudadavra}amo–izjavio jeadvokat[aqi}. Onisti~eda„nijedatonikakvo konkretnoobrazlo`eweza{tose odporodiceoduzimanovackojije biouporodi~nojku}i“. – Ne}u tu`bom tra`iti nikakvoobe{te}ewe,ve}samokamatu

liborT.tadasuosumwi~enizavi{ete{kihkra|anapodru~juKikinde, izme|u ostalog i da su s pruge Kikinda–Mokrin skinuli signalni ure|aj, iskeli ga i prodalikaostarogvo`|e. IzPUKikindasaop{tenojeda }eosumwi~eniMiroslavT.iJovanJ.skrivi~nomprijavombiti privedeni istra`nom sudiji Vi{egsudauZrewaninu,zbogosnova sumwe da su po~inili krivi~no razbojni{tva nad dr`avqaninom BelorusijeA.[. M. Mr.

GENERALNI DIREKTOR ^A^ANSKE FABRIKE „SLOBODA” ZORAN STEFANOVI]

[tetamawanego{tosemislilo –Po`ariserijaeksplozijakoji su se dogodili u kompaniji „Sloboda” pri~inili su mawu {tetunego{tojeodmahposlehavarijesaop{teno,aradnicaTawa M.,na~ijemjeradnommestu,prilikomodlagawajednegranateizbio po`ar, ne}e snositi nikakvu odgovornost–izjaviojeju~egeneralnidirektor~a~anskefabrike Zoran Stefanovi}. OnjezaTanjugkazaoda}egra|evine u okolnim naseqima biti sanirane u najkra}em roku. Stefanovi} je rekao i da je stvarna visina{tetepri~iweneobjektima,opremi,materijaluigotovim proizvodimaznatnomawaoddeset milionaevra,kolikojeupo~etku, nakoneksplozijekojasedogodila

27.decembrapro{legodine,proceweno. –Tucifrusamizneoujavnost iste ve~eri, bez dovoqno podataka o stvarnom stawu, jer su novinarinatomeinsistirali–rekao je Stefanovi}, koji je osporio i neke druge podatke objavqene u medijima. – Pre svega, nije ta~no da su radniciizstradalogpogonabili prepu{tenisamisebijerjebrzo ustanovqeno gde su i poslata su triautobusadaihdovezuugrad– kazaojeon,navode}idasuneta~ne itvrdwedaradnicinaosetqivim poslovimanisuimaliodgovaraju}ekvalifikacije. Onjenaveoidaradnicana~ijem je radnom mestu izbio po`ar

Ulaz u Centralni zatvor

Mladi}evaporodica tra`ioduzetedevize

Dr`avqaninaBelorusije pretukliiopqa~kali malnosti na termnalu Carinske ispostaveuKikindi.DvojicaKikin|anaseteretedasukamionxijuA.[.napalaipretukla,takoda mujepolomqenajagodi~nakost. Jedan od osumwi~enih za ovo razbojni{tvo Jovan J. poznat je policiji i po tome {to je pred krajpro{legodineskompawonom Daliborom T. (1989) iz Kikinde osumwi~en da je iz magacina JP „Direkcija za izgradwu grada„ ukrao novogodi{wu rasvetu, o{tetiv{i to preduze}e za oko dvamilionadinara.JovanJ.iDa-

branilacadamuseuzjemstvood 200.000evraomogu}idasebrani sa slobode. S ovim predlogom prekju~e se saglasilo i Vi{e tu`ila{tvouBeogradu. ZvezdanTerzi}sesumwi~idaje zajedno s Milovanom Nikodijevi}em, biv{im generalnim sekretarom Zajednice prvoliga{a, Vladimirom Bulatovi}em, biv{im sportskim direktorom OFK „Beograd”, i fudbalskim menaxerom Dra`enom Podunavcem u~estvovao u nelegalnoj prodaji fudbalera OFK „Beograd”stranimklubovima. E. D.

SUPRUGA I SIN BIV[EG KOMANDANTA VRS NAJAVQUJU TU@BU PROTIV DR@AVE

UHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVO U KIKINDI

Brzom intervencijom pripadnikaPolicijskeupraveuKikindi prona|eni su i uhap{eni Miroslav T. (1983) i Jovan J. (1990) izKikinde,zakojepostojiosnov sumwe da su ne{to posle pono}i izme|uutorka,18.januara,isrede, 19,uUliciStreli{teuKikindi nanelite{ketelesnepovrededr`avqaninu Belorusije A. [. i tom prilikom mu oteli mobilni telefonizlatniprsten. Kako saznajemo, dr`avqanin Belorusije, voza~ kamiona, ~ekao jeradiobavqawacarinskihfor-

13

NAKON LE^EWA NA VOJNOMEDICINSKOJ AKADEMIJI

UHAP[EN OSUMWI^ENI MLADI] IZ ZMAJEVA

Vrbaska policija uhapsila je Ogwena V. (25) iz Zmajeva zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~nodelote{kekra|e,navodi se u ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave Novi Sad. On se tereti da je iz ku}e svogro|aka,ukojojjeboraviou vi{enavrata,odneo50.500evra. Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, osumwi~enom, koji je izbeglica  iz Zvornika, pripisuje se da je du`e vreme `iveo kodujakaiznaojegdeovajdr`i novacpagajeuzeoodwegadabi sekockao.On,navodno,dvadana

~etvrtak20.januar2011.

ne}e za to snositi odgovornost i dajojjetore~eno,panemarazloga da je sindikat ili bilo ko drugi „{titiodrukovodstvafabrike.” Direktor Stefanovi} je osporioinavodedasuzanemareneposlediceserijeeksplozijapookolnadoma}instva. – Zajedno s gradona~elnikom Velimirom Stanojevi}em dogovorenojekakodasepri~iwene{tetesaniraju.Mismoprihvatilida u~estvujemo u sanaciji objekata svudagdewihovivlasnicismatrajudanijedovoqnopomognuto–kazaojeStefanovi}. On je naglasio da svi objekti „Slobode” imaju dozvole za rad, bezbednisuidagradnijednogtrenutkanijebiougro`en.

Bosiqka Mladi}

od dana kad su novac uzeli i bespravnogadr`e–ka`e[aqi}. Osim toga, [aqi} dodaje da „zbog nastojawa porodice da sudu ponovo podnese zahtev da se generalRatkoMladi},kaolicenestaloudu`emperiodu,proglasiumrlim,ve}polagodinepoku{avada dobije uverewe o wegovom prebivali{tuuperioduprenego{tose na{aonapoterniciioptu`nici Ha{kogtribunala“. – Zapodno{ewetogzahtevapotrebno je uverewe o prebivali-

Porodi~na vila na Banovom brdu

{tu,odnosnodajeMladi}biostanovnikBeograda,dabisenaosnovuuverewamoglaodreditinadle`nost suda u Beogradu. Me|utim, prvostepeni ogran – Policijska upravagradaBeograda–premesec danaponovojeodbiladaizdauverewe,iakoje,pomojoj`albi,weno prvotakvore{eweukinuodrugostepeniorganMUP-aSrbije.Sad jeponovoutokupostupakpreddrugostepenimorganompomojoj`albi zbog neizdavawa uverewa. Prakti~no,vrtetoukrug.Dalije

to u dogovoru ta dva organa, ja to neznam–rekaoje[aqi}. On je objasnio da „porodica Mladi} svoje uverewe da general RatkoMladi},kaolicenestalou du`emperiodu,vi{enije`iv,zasnivana~iwenicamadagaodfebruara 2003. godine niko nije video ni ~uo, te da je wegovo zdravstveno stawe veoma naru{eno jer jejo{1996.godineimaomo`dani udar,azatimjeuvi{enavratale~enodnekihstoma~nihikardio- vaskularnihbolesti“. J. J.

FILMSKA POTERA ZA TROJICOM UQEZA U ZREWANINSKOM LOVI[TU

Krivolovcipucali napoliciju

Lova~ko udru`ewe „Zrewanin„doakalojetrojicimu{karaca iz Starog i Novog Slankamenakojisu,bezdozvole,lovili divqa~ na teritoriji kojom ono gazduje, saznaje “Dnevnik”. Policiji su prijavqeni R. \. (24)izStarogSlankamena,iS. K. (40)iD. [. (33),obojicaizNovogSlankamena. Upravojfilmskojpoteriza nezvanim gostima, u kojoj, su sem lovaca iz Kni}anina, u~estvovaliipolicajci,~akjedo{lo i do pucwave ali, sre}om, niko nije povre|en. Na{a saznawa ju~e su potvrdili i u zrewaninskom Lova~kom udru`ewu,gdesunamdalizapisnik lovo~uvara Jo`efa Palfija o doga|ajukojisezbio3.januara. Kakosenavodiutomdokumentu, ~en}anski lovci obavestili su ~lanove Lova~kog dru{tvauKni}aninudaseuwihovom lovi{tu nalaze nepoznati qudisoru`jemidapucaju.Poslepoziva,lovcisuiza{lina tereniuo~iliuqezekojisuse odmah sakrili u {umi. Si{li su do obale Tise, gde je prime}en~ovekskarabinomiopti~kimni{anom.U{aojeu~amac i pobegao. O svemu je obave{tenapolicija,~ijipripadnicisuiza{linalicemesta. „Oddvojicekojasusekrilau {umi,jedansepredao,izjavquju}idanijelovacidanemapu-

Tisa nije prepreka za kra|u divqa~i

{ku.Me|utim,kasnijesmoprona{li wegovo oru`je, bilo je napuweno municijom namewenom za lov na krupnu divqa~. Drugog smo tra`ili po {umi, alijeidaqebe`ao.^akjepreplivao i kanal”, navodi lovo~uvar Palfi u zapisniku koji jedostavqenna{ojredakciji. Tek posle vi{e~asovne potrage,ionsepredao.Uovojakciji u~estvovalo je sedam ~lanova Lova~kog dru{tva „Kni}anin„,kaoidvojicapolicajaca,kojisupotvrdilidasukri-

volovci, prilikom bega, pucaliuwihovompravcu. „Na delu lovi{ta gde se ovo odigravalouvi{enavratasmo imal i sus ret e s lovc im a iz Slankamena koji ~amcima prelaze reku i bespravno love na na{ojteritorijispsimagoni~ima.Detaqnosmo,~akispolicijom,kontrolisalipodru~je.Nailazilismonamnogorawene divqa~i, kao i na delove `ivotiwa oderanih u {umi„, napomenuojePalfi. @. Balaban


14

~etvrtak20.januar2011.

AGENCIJAZABORBUPROTIVKORUPCIJE NAGRA\UJE\AKE

„Ne}uprekoveze” Krajem pro{le godine zavr{en je prvi konkurs Agencije za borbu protiv korupcije namewen |acima. Konkurs na temu „Ne}u preko veze” raspisan je povodom 9. decembra, Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije, a do {kola je stigao posredstvom Ministarstva prosvete. – Konkurs smo raspisali s ciqem da se u {kolama razgovara o va`nim dru{tvenim temama kao {to su integritet i spre~avawe korupcije – ka`e {ef odseka za programe obuke u Agenciji za borbu protiv korupcije Neboj{aTasi}. – Taj ciq nije lako posti}i, ali smo zajedni~ki napravili prve korake. Ove godine na konkurs je stiglo oko 600 radova, a dogodine }emo se potruditi da odziv bude ve}i, {to }e zna~iti i ve}u prisutnost ovih tema na

vali pojedina~no, ali je bilo i kolektivnih radova. Bilo je eseja, pesama, crte`a, fotografija, fotomonta`a, kra}ih i du`ih filmova, spotova, slogana, parola... Bilo je radova koji iznu|uju smeh i onih koji rastu`uju. Zajedni~ko za sve radove je to {to izazivaju da se duboko zamislimo i zapitamo kuda to na{e dru{tvo ide. Posebna vrednost je, po re~ima Neboj{e Tasi}a, anga`man nastavnika i stru~nih saradnika u {kolama koji su s u~enicima razgovarali o ovim temama i pomogli im da na konkursu u~estvuju, te i na taj na~in svojom li~nom i profesionalnom odgovorno{}u podsetili na odgovornost koju poziv prosvetnog radnika nosi za moralni integritet svakog pojedinca i dru{tva u celini.

Vojvo|anime|unajboqima ^ak tri prva, jedno drugo i dva tre}a mesta na ovom konkursu pripala su |acima iz Vojvodine. Najboqi literarni rad u starijem uzrastu je DejanaDami}a, u~enika Sredwe {kole u Titelu, dok je Sandra Jawatovi} iz Ekonomske {kole u Somboru pobedila u starijoj kategoriji likovnim radom. Drugo mesto za likovni rad mla|eg uzrasta pripalo je KsenijiStanojevi} iz Osnovne {kole iz Oxaka. Ekipa II 6 razreda sa smera za finansijskog tehni~ara [kolskog centra „Nikola Tesla„ iz Vr{ca bila je najboqa u kategoriji amaterskog filma ili fotografije za stariji uzrast, dok je rad Uro{a Tadi}a i MarineKosi} iz Hemijsko-medicinske {kole u Vr{cu zauzeo tre}e mesto u ovoj kategoriji. Tre}a nagrada za slogan „Svaka nova korupcija, ka Evropi opstrukcija!” pripala je DejaniJovanovi} iz Osnovne {kole „@arko Zrewanin” u Zrewaninu. Me|u nagra|enima za radove koji izlaze iz zadatog formata, a uradili su ih oni mladi qudi koji se {koluju da budu stvaraoci filmova i koji su na izvanredan na~in oblikovali zadatu temu, je i film Awe Turanski i Sla|ane Stani} iz Tehni~ke {kole s domom u~enika u Apatinu. ~asovima i ve}u {ansu da rezultati budu vidqivi. Uz zahvalnost svim u~esnicima konkursa, iz Agencije za borbu protiv korupcije su im poru~ili da su samim u~e{}em svi postali pobednici, mada su ipak najboqi i simboli~no nagra|eni majicama, {oqama, sveskama koje }e ih podse}ati na to da su u~estvovali u ovom veoma va`nom dru{tvenom poslu i tako postali graditeqi dru{tvenog integriteta. – Zvani~no smo imali mla|u i stariju kategoriju likovnih i literarnih radova i amaterske fotografije i jedinstvenu kategoriju slogana – ka`e Neboj{a Tasi}. – U~enici su u~estvo-

– Mladi su otvorili va`ne teme iz `ivota i istakli brojne moralne dileme koje ve}ina qudi ima svakodnevno – ka`e Tasi}. – Oni negoduju zbog toga {to prime}uju da dru{tvo u kojem `i ve odlu~uje da kr {i osnovne moralne principe. I pored sumwe u mogu}nost zna~ajnih promena, oni jasno poru~uju da se takvom pona{awu ne}e prikloniti. Mo`da se {ansa za boqu budu}nost svakog dru{tva nalazi u sklapawu neke vrste „moralnog ugovora„ s mladim nara{tajem pre nego {to se potro{i jo{ jedna generacija u nizu koja tako|e ne}e `eleti da poslu{a svoje naslednike. D.Deve~erski

SLEDENOVAOTPU[TAWAUZREWANINSKOM POZORI[TU

Kopqaselome nasprema~icama

Mada je ve} ponelo najve}i teret pri racionalizaciji radnih mesta u lokalnoj samoupravi, u zrewaninskom Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” slede nova otpu{tawa, upozorili su ju~e zaposleni u ovoj ustano vi kul ture. Zamenik predsednika Gradske organizacije Nezavisnog sindikata radnika u kulturi Vojvodine Tibor Farago kazao je na konferenciji za novinare da }e, na osnovu posledwih najava, bez posla ostati sprema~ice i portiri anga`ovani u pozori{tu. Farago je upozorio na to da ne bi trebalo vu}i jednostrane poteze, i naglasio da ovakvim ~inom ne}e biti postignuta nikakva u{teda. – Te slu`be su potrebne pozori{tu. Ukupna bruto primawa sve tri ~ista~ice iznose oko 80.000 dinara, a ukoliko nakon wihovog otpu{tawa anga`ujemo agenciju koja }e voditi ra~una o ~isto}i zgrade, verujem da }e nas to iza}i skupqe nego {to je sada. Pla{imo se da ovim potezom osniva~, odnosno grad Zrewanin, ide ka tome da potpuno ugasi Narodno pozori{te. Pri~a se da }e uskoro biti spojene dramska i lutkarska scena. To kasnije vodi ka ga{ewu lutkarske scene koja je, da podsetim, nekada bila zasebno pozori{te – istakao je Farago, i dodao da je u zrewaninskoj ustanovi zaposleno sedamdesetak radnika.

Naglasio je da u vreme ekonomske krize i uveravawa dr`ave da `eli da o~uva postoje}a radna mesta, nova otpu{tawa ne mogu biti prihva}ena bez ikakvog obrazlo`ewa. Glumac Mirko Panteli} je naveo da je Zrewanin nekada bio poznat kao industrijski, sportski i grad kulture. – Znamo {ta nam je ostalo od industrije, danas imamo uspe{ne sportiste koji nemaju gde da plivaju, a i kultura polako dobija isti epilog. Stra{no je {to grad nema strategiju razvoja kulture, {to smo ostali bez jedinog bioskopa i {to se buxeti ustanova poput pozori{ta smawuju gde mogu i kako mogu – ukazao je Panteli}. Po wegovim re~ima, prilikom prethodne racionalizacije radnih mesta, bez posla je ostalo 58 qudi zaposlenih u Gradskoj upravi i preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju iz gradskog buxeta. Od toga, 39 je wih radilo u ustanovama kulture, a ~ak 15 u pozori{tu. – Pri tom, Gradska uprava i daqe konstantno zapo{qava. Trebalo bi tamo sprovesti detaqnu racionalizaciju i obustaviti nova zapo{qavawa, posle ~ega }e ustanove kulture dobiti priliku da nesmetano rade – napomenuo je ovaj zrewaninski glumac, i istakao da }e LDP, ~iji je ~lan, ponuditi re{ewa za svaku ustanovu zasebno. @.Balaban

dRU[TvO

dnevnik

IN@EWERSKAANIMACIJA,NOVISTUDIJSKIPROGRAMNANOVOSADSKOMFTN-u

Interdisciplinarni stru~waci za3-Dmodelirawe Impresivna ponuda studijskih programa novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka, koji {koluje in`ewere najrazli~itijih struka, bogatija je za jo{ jedan izuzetno atraktivan i savremen studijski program – Animacija u in`ewerstvu. Prva generacija studenata upisa}e se u akademskoj 2011/12. godini, a rukovodilac ovog studijskog programa prof. dr Ratko Obradovi} za „Dnevnik” potvr|uje da je program ve} akreditovan i da se o wemu informi{u u~enici zavr{nih razreda sredwih {kola u Vojvodini i ve} ima zaintersovanih za to da ovog leta konkuri{u za upis u prvu godinu studija. Na prijemnom ispitu polaga}e se samo matematika, a maturantima namernim da upi{u ove nove studije na FTN-u }e biti omogu}eno da, od februara, poha|aju pripremnu nastavu iz ovog predmeta. Studijski program Animacija u in`ewerstvu je interdisciplinaran izme|u grupe stru~nih predmeta, te elektrotehni~kog i ra~unarskog in`ewerstva i drugih in`ewerskih disciplina (Industrijsko in`ewerstvo, Ma{instvo) i matemati~kih nauka. Bilo koji proizvod ili proizvodni proces, razli~ite oblasti `ivota danas podrazumevaju animaciju u in`ewerstvu, ona je wihov sastavni deo. Jer, kada se `eli napraviti bilo kakav prozvod ili objekat – automobil, avion, autoput, zgrada, ma{ina... najjeftinije je napraviti kompjuterski trodimenzionalni model a zatim na wemu sprovesti sve analize, tehni~ko-tehnolo{ke korekcije, estetske promene i sl. In`ewerska grafika i animacija u in`ewerstvu koriste

Primenaodarhitektureima{instvadovebdizajnaikompjuterskihigrica

se u razli~itim tehni~kim disciplinama: ma{instvu, arhitekturi, gra|evini, saobra}aju, elektrotehnici i elektronici, geodeziji itd. Tako|e, svoje si-

uticaj na filmsku industriju, posebno otkako su kreirani 3-D filmovi, ona je nezaobilazna u izradi kompjuterskih igara i WEB-dizajna.

Mestaza60bruco{a Uslov za upis na studije animacije u in`ewerstvu (prvi konkursni rok za upis na fakultete tradicionalno po~iwe oko 20. juna) jeste da kandidat ima zavr{enu ~etvorogodi{wu sredwu {kolu i da polo`i prijemni ispit (najmawe 14 poena, pa do 60). Profesor dr Ratko Obradovi} ka`e za „Dnevnik” da }e konkurs biti raspisan za prijem 60 studenata na prvu godinu ovih studija. Svi maturanti zaintersovani za upis, odnosno za poha|awe pripremne nastave za polagawe prijemnog iz matematike, treba da se prijave i dostave svoje osnovne podatke. Kontakti se nalaze na sajtu ovog studijskog programa: www.inzenjerska-animacija.com.

gurno mesto ova disciplina ima i u umetnosti, medicini, farmaciji, fizici, biologiji, hemiji, matematici, primewenoj matematici i informatici. Zna~ajno je prisutna i u obrazovawu, a svakako je naj{ire poznat wen

Ani ma ci ja u in `e wer stvu ~esto se koristi za simulacije pro iz vod nih pro ce sa, ne do stupnih ili nedovoqno vidqivih elemenata, kakvi su, recimo, podzemne i podvodne instala ci je, ge o lo {ka mi ni ra wa,

ma{inski elementi ili anatomski delovi, za simulacije rizika kod zemqotresa, poplava, po`ara i dr, ali i za vizualizaciju razli~itih tipova infor ma ci ja. Sve ovo, is ti ~u osniva~i novog studijskog programa na FTN-u, daje joj „jak dru{tveni zna~aj i opravdanost ulagawa, kako u razvoju potrebne tehnologije, tako i u ospobqavawu stru~nih kadrova koji }e ‘pokriti’ ovu rasprostrawenu i danas nadasve neophodnu delatnost”. Osnovne akademske studije traju ~etiri godine i vrede najmawe 240 ESP bodova, kada student ispuni sve obaveze propisane studijskim programom, a wihovim zavr{etkom sti~e se akademski naziv diplomirani in`ewer ra~unarske grafike. Sude}i po ogromnim mogu}nostima primene ra~unarske grafike, za ove in`ewere bi}e posla. V.^eki}

TRIBINA„PIRATERIJAUFILMSKOJINDUSTRIJI”

Kopijepametiisplativije oddroge – Zajedni~ki prezentujemo ne{to {to je najve}i rezultat onoga {to smo radili u proteklim godinama, a to je da se pojavilo filmsko ostvarewe „Kao rani mraz” \or|aBala{evi}a, koje je videlo veliki broj qudi, a koje nije do`ivelo sudbinu prethodnih, jer su se do sada gotovo za sve filmove pojavile nelegalne kopije na tr`i{tu u raznim varijantama – kazao je je ju~e ministar unutra{wih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Da~i} na tribini „Piraterija u filmskoj industriji” u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

MinistarDa~i}saekipomfilma„Kaoranimraz”

Opetnovetablice – Ideja o novim registarskim tablicama nastala je jo{ u vreme prethodnog ministra Jo~i}a, kad je napravqen i pravilnik i izgled tablica i zato je na wima {tit s ~etiri ocila, a ne grb. U me|uvremenu, Zavod za izradu nov~anica je ve} izradio 800.000 tih tablica, a ja nisam `eleo da to bude {teta za dr`avu i da se uni{te. Mi }emo od slede}e godine, jer su su heraldi~ari doterali grb, izdavati nove registarske tablice – obnarodovao je ju~e nakon tribine u Sremskoj Kamenici ministar Ivica Da~i}. – Nadam se da }e Policijska uprava u Novom Sadu brzo dobiti na~elnika. [to se mene ti~e, novosadka PU funkcioni{e normalno i ne postoji nikakav problem. Zamenik na~elnika obavqa funkciju na~elnika (vi{e od godinu dana, prim. aut), ali to pitawe treba da se brzo re{i. – U radu Odeqewa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala u okviru Slu`be za borbu protiv organizovanog krimanala ciq je da zajedno s onima koji poseduju „intelektualnu svojinu„ i prave umetni~ka ostvarewa ili kulturne vrednosti razmotrimo sve mogu}nosti i sagledamo kada mo`e do}i do takvog krivi~nog dela gde se povre|uju wihova autorska prava. Ovo je veliki korak napred. Prose~na stopa piraterije kod nas je oko 68 odsto, a u

nekim zemqama u okru`ewu je mnogo vi{a, ali na{ ciq je da to svedemo na evropske standarde, oko 40 odsto, i na tome }emo raditi u narednom periodu, izjavio je ministar Da~i}. On je, povodom hap{ewa profesora istorije pre dva dana u Novom Sadu zbog pedofilije, napomenuo da je re~ o akciji „Armagedon”, u kojoj je tako|e anga`ovano Odeqewe za borbu protiv viskotehnolo{kog kriminala jer su u pitawu krivi~na dela nasta-

la kori{}ewem razli~itih inforamacionih tehnologija. – Ta akcija ima me|unarodne razmere pa je na osnovu informacija na{e slu`be i odeqewa ~ak i FBI obavio hap{ewe u Americi, kao i Agencija za borbu protiv te{kih oblika kriminala u Velikoj Britaniji, gde je uhap{eno nekoliko desetina qudi. Naravno, ne treba praviti paranoju od toga gde }e deca i}i u {kolu ili obdani{te ve} u svemu tome treba imati normalan pristup. Mi to radimo koliko mo`emo – kazao je ministar Da~i}. Po re~ima Sa{e @ivanovi}a iz MUP-a, o pirateriji govori i podatak da je u Srbiji „do pre nekoliko godina„ postojalo 540 bioskopa, a sada ih je 75. IvanTrifunovi}iz Agencije „Up link” kazao je da je, u saradwi s producentskom ku}om „Salajka”, ulo`eno vi{e od 50.000 evra u ~uvawe ovog filma od po~etka projekcija. – Zasigurno ni u Evropi ni u svetu ne postoji nijedno kulturno delo koje je sa~uvano vi{e od mesec i po – napomenuo je Trifu-

novi}. – Ovde pri~amo o doma}em filmu koji `ivi vi{e od godinu dana u bioskopima {irom Srbije a da nije ispiratizovan. Ako u|ete na internet, ne}ete prona}i nijedan klip koji je pu{ten neovla{}eno. Kada pri~amo o pirateriji, pri~amo o bolesti savremene ekonomije. Nau~no je dokazano da je ona postala i pet puta isplativija od trgovine drogom. Producentska ku}a „Salajka„ ima zasigurno jedini ovakav projekat, u koji su ulo`ene enormne pare – vi{e od 50.000 evra – u ~uvawa ovog filma. Videlo ga je do sada preko 320.000 qudi i vide}e ga jo{ vi{e, jer tek sad idemo po zemqama u okru`ewu, a ne dozvoqavamo da ono {to smo ulo`ili bude upropa{}eno za nekoliko minuta. \or|e Bala{evi} je, pre serije dosetki koje su nasmejavale publiku, mahom uniformisane pitomce, objasnio da }e stojati jer je navikao tako kad dr`i mikrofon, a kad bi sedeo, „bilo bi kao da daje izjavu, daleko bilo„, kazao je on. On se u ime ekipe filma zahvalio doma}inima iz {kole. U~esnici u programu, koji je podrazumevao i projekciju filma „Kao rani mraz”, bili su i producentkiwa filma Olivera Bala{evi}, glumci Jovana Bala{evi}, Radoje ^upi}, Vojin ]etkovi}, Ivan \uri}, Marko Makivi} i drugi. Me|u gostima su se na{li i {te}enici De~jeg sela u Sremskoj Kamenici koji su se razdragano fotografisali sa zvezdama filma pre projekcije, predstavnici kabineta ministra, Policijske uprave u Novom Sadu i @andarmerije, studenti Kriminalisti~ko-policijske akademije i drugi. M.Vuja~i}


kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

15

УСУБОТУ22.ЈАНУАРАНАКОНЦЕРТУУСИНАГОГИ

Камернамузика БорисаКовача Фото:Ф.Бакић

ПРОМОЦИЈАРОМАНАВУКАДРАШКОВИЋАУГРАДСКОЈБИБЛИОТЕЦИ УНОВОМСАДУ

„ДокторАрон” најчитанијиуграду Претесначитаоницаодељења „ЂураДаничић“ГрадскебиблиотекеуНовомСадуипуниходник, недовољни да приме прилично очекивану гужву ако се само помене име Вука Драшковића, били су прексиноћ пуни света који је желео да га види, додирне, поздрави, чује, аплаудираму.Поводзаовајсусретса њимизапромоцијуњеговогромана„ДокторАрон“биоје,пак, сасвим књижевни и у духу здањауДунавскојулициукојемсе обреоовајписац,алиипознати политичар. Јер, његов роман „Доктор Арон“  проглашен је у

овој прилици за најчитанију књигу наодељењу„ЂураДаничић“ Градске библиотеке у НовомСаду. Изражавајући уверење да Вук Драшковић, по квалитету оног што пише, одавно заслужује и требадабуденајчитанијиписац, књижевна критичарка Љиљана Шоп је на овој промоцији истакладајеонодпрвихсвојихромана, из књиге у књигу, говорио о истинамакојесунас,историјски гледано, довеле у време када је онпочеодапишеиразрешеванеке од дилема тог времена - када више није могло у књигама, мо-

ралојенатрговим��-пасведоданаданашњег. Уроману„ДокторАрон“Драшковић описује историјски тренутак у којем умире Јосип Броз Тито.Узпунохумораиироније, Драшковићсеуовомроману,по речима Љиљане Шоп, дотиче и разрешава многе теме и дилеме, којесусемоглечутиуразговорима интелектуалаца који су долазилиусалондоктораАрона. Одломкеизкњигенапромоцијијечитала ДанијелаПејић, а модераторпрограма била јеКлаудија Слепчев, библиотекарка Градскебиблиотеке. Н. П-ј.

ПРЕДСТОЈЕЋИ 39.ФЕСТ

око70филмоваушестпрограмскихцелина. „После дуго година Фест има два селектора - уметничког директора Бору Анђелића и мене. То не мора да значи неку радикалнупромену,ализначидадвојицабринуопрограмуфестивала.Некојерекаодајетоспојискуства и младости и слажем се са тим”, казао је Карл, млади

цосопран), Вукашин Мишковић (класична гитара), Владимир Пушкаш(обоа)иГоранПенић(хармоника). Специфичностсарадњеовихмузичара и Бориса Ковача истакла је јучепијанисткињаСлободанкаСтевић, примећујући да већина њих долази из света класичне музике, алисутуионикојисебавеетнои џез музиком. Овај ансамбл, назван „NewRitualgroup”годинамауназад сарађује са Борисом Ковачем, али неупуномсаставу,тећеовајконцертпружитиреткуприликудасе свиокупеинаступенасцени. Након ауторских пројеката као штосу„Балканскитанго”и„Танго апокалиптико”, које су биле његов

НА54.БИЈЕНАЛУСАВРЕМЕНЕУМЕТНОСТИУВЕНЕЦИЈИ

Путокосвета задесетдана СелекторФестаИванКарлизјавио је јуче Танјугу да ће предстојећи, 39. Фест бити „пут око светаза10данакрозфилмовеса различитихмеридијана”. Од 25. фебруара до 6. марта премијерно ће бити приказано

Камерна музика композитора, мултимедијалногуметникаимузичараБорисаКовачачућесенаконцертуусуботу22.јануарау20часова у Синагоги, најављеном јуче на конфенцији за новинаре у МузичкојомладиниНовогСада.Ради се о ревијалном концерту који, по речимаБорисаКовача,представља највећу и најбољу презентацију онога што је радио у претходних тридесетгодина.ПоводзаовајконцертједуплиЦДалбум,објављени уРусији,икоднас,скојегћесечутикамернамузика,односногудачки квартети Бориса Ковача, као и његоводело„Анамнесис–екуменскемистерије”новијојверзији.Бићеизведенаимузикасјошнеобјављеногалбума„CatalogueofMemories”. За ову прилику Борис Ковач је окупиопетнаестврхунскихмузичаракојићеизводитињеговупоменутумузику,компонованузаразличите поставе гудачког квартета и мешовитикамерниоркестар.Чланови овогоркестрасу:чланицегудачког квартета „ТАЈЈ” Александра Крчмар (виолина), Јованка Мазалица (виолина),ЈеленаФилиповић(виола)иТимеаКалмар(виолончело),а уз њих и етно певачица Светлана Спајић, пијанисткиња Слободанка Стевић, Лав Ковач за удараљкама, Синиша Мазалица (контрабас), ИванаПавловић(харфа),СашаПанић (фагот), Милица Шујица (ме-

музичкиодговорнасвештонамсе дешавалодеведесетихгодина,двехиљадитесуБорисаКовачаокренулекакамернојмузицикојује,како је јуче посетио, паралелно дотад стварао,алијеуглавномнијеизводио.Какојерекао,2005.јеодлучио да направи својеврсну ретроспективусвојкамернемузике,окупиоје поменутуекипумузичараитакоје инасталановаверзија„Анамнесис –екуменскихмистерија”. Карте за овај концерт стају 500 динара и купују се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта2/2)од8до14часоварадним данима, или на улазу у Синагогу двасатапредпочетакконцерта. Н. Пејчић УГАЛЕРИЈАМАМАТИЦЕ СРПСКЕИСУЛУВЗАНИМЉИВ ПРОЈЕКАТГРУПЕАУТОРА

Нашпредставник Какодовластите ДрагољубРашаТодосијевић изложбе

уредникфилмскогпрогамаРТСа.Онјенагласиодајеуметничком директору и њему циљ да Фестбудештозанимљивијипублици. „МераФестасууправоњегови гледаоциињеговифилмови.Ми смосепотрудилидаиспоштујемо оно што је матрица Феста од 1971. године, када је радио Милутин Чолић, па каснијеНебојшаЂукелић, до онога што је актуелни кинематографски тренутакусвету,дазаиста буде један пут око светазадесетданакроз филмове са различитих меридијана”, рекао је Карл. Напитањекојесунеизоставне станице на том путовању, одговориоједабибилотешко да пропагира једну групуфилмова,аданепропагиранекудругу. „Сви филмови који су на Фестусутусаразлогом.Наравнода је физички немогуће погледати ихсветокомфестивалаиможда јенајбољедаизсвакогпрограма гледалацпроберепонекифилми да онда састави неки свој минифест који ће да прати током тих 10дана”,закључиојеКарл.

Стручни савет за припремунаступаРепублике Србије на предстојећем 54. бијеналу савремене уметностиуВенецијидонеојеодлукуданашуземљунатојманифестацији представља пројекат „Светлост и тама симбола” Драгољуба Раше Тодосијевића,саопштилоје јуче Министарство културе. За реализацију наступабићезадуженМузеј савремене уметности Војводине, а комесар наступа биће Живко Грозданић, наведено је у саопштењу. Наслов централне изложбе54.бијеналаје„ILLUMInazioni-ILLUMInations”, а полазна тачка овогодишње концепције Клавирсаштаповима,ДрагољубТодосијевић уметничке директорке Бијенала њем” друштвено-политичког, док ће на зидовима бити постаБићеКуригерјеисторијскарефе- економског и културолошког вљени радови из серије „Дневренца на италијанског сликара контекстасвогокружења,наро- ник”. Стручнисавет,којисучинили Тинторета (1518-1594). Његово чито питањима везаним за мибављењесветлом,билорационал- тологију,религијуимоћ.Проје- Ирина Суботић (председница), ним или трансцедентним, послу- кат „Светлост и тама симбола” Јерко Денегри, Мрђан Бајић, Зожило је као инспирација за тему састоји се од више сегмената, ранТодоровићиЗоранЕрић,разовогодишњег Бијенала, посвеће- конципираних у виду инстала- матрао је предлоге седам пројеката,пристиглихнаконкурсМиног представљању актуелних де- ција. ПоставкомупавиљонуСрбије нистарствакултуре. шавања на међународној уметдоминираће три инсталације: Тодосијевићев пројекат биће ничкојсцени. Тодосијевићсеупројектуба- „GottliebtdieSerbien”,„Скулпту- изложенупавиљонуСрбијеод4. ви уочавањем и „расветљава- ра” и „Клавир са штаповима”, јунадо27.новембра.

„Општи водич кроз било шта што било ко поседује или гледа билогде”пројекатјезанимљивог назива и још занимљивијег интерактивногконцептакојићезахваљујућиЦентрузановемедије „Куда.орг” бити пред новосадском публиком наредних дана, у галеријама Матице српске и Савезаудружењаликовнихуметника Војводине (СУЛУВ). Већ сутра од 15 часова, па до недеље, публика ће моћи да осведочи „први сусрет две уметничке архиве”,какосуорганизаториокарактерисалинастанаковеспецифичнеизложбе. Упројекту„Општиводич...”,реч јеоархивама„Свештоимам”БернхардаХербортаиМеланиМорен и„Пустињеслике”СинишеИлића и Бојана Ђорђевa, које уједињене служекаоупутствозаистраживањештасликакријеодпосматрача, указујући на прилике за критичке интервенције унутар режима пажње.Преведено,напрезентацијиу НовомСадупосетиоцићесенаћи пред три испреплетена сегмента: поставкусаизложенимраднимматеријалима и инсценираним иницијалним манифестaцијама рада, „онлајн”документсаинструкцијамазаизведбу,дабиуконачној,трећојфазиауторипонудилиградкао сценографију за изведбу рада или њенозамишљање.Такоћенакрају свако да уреди властиту изложбу, књигу,комад... И.Б.

REPERTOAR

Филм

Туриста

Актери

Садржај

Речкритике

Режија: Флоријан Хенкел фон Доненсмарк Сценарио: Флоријан Хенкел фон Доненсмарк, Кристофер Меквајер, Џулијан Фелоус и Жером Сол сценариста француског филма чијије“Туриста”римејк Улоге: Анђелина Џоли, Џони Деп, Пол Бетани,ТимотиДалтон

Док седи у париском кафеу, Елиз (Анђелина Џоли) је под тајним надзоромИнтерпола.Агентиочекујуда ћеовувансеријскулепотицуконтактирати њен некадашњи партнер, којемјезапетамаибескрупулознибританскитајкунокруженрускиммафијашима.ДоЕлизконачноистижепорука,ауњојпишедакреневозомдо Венеције.Самаломзадршкомкреће полицијскапотера-требалоједасе реконструише спаљен папирић. У последњемтренуткуагентиускачуу воз,аЕлизјевећудруштвунепознатогАмериканцаФренка(ЏониДеп), туристе,помалорасејаногпрофесора математике који путује Европом да бизацелиосломљеносрце.

Некоћесезафилм„Туриста”(управој,импресивнојбиоскопскојверзији-новосадски„СинеплексАрена”)определитизбогАнђелинеЏолииЏонијаДепауглавнимулогама.Задруге ће,поред,ововременонајгламурознијиххоливудскихзвезда,именемачкогредитељаиаристократе,оскаровцаФлоријанаХенкелафонДоненсмарка(Животдругих)битијошвећи,важнијимамац.Човекјеузизвесна,несасвимнеоправданагунђањаонихкојисустварноосетили „дражи”животаподприсмотромШтазија(тајнеполицијеИсточнеНемачке),интелигентнимиузбудљивимфилмомнатутему,освојисрцаиглавефилмофилаширомсвета.Његова холивудскакаријера,нажалост,нијеотпочелананачиннакојисепослетога,ваљдаоправдано,очекивало.Ускладусазахтевиматржишта(продуценатаиувекпомалоподцењененајширепублике)лествицакојујетребалодапрескочинијепостављенанаизазовнијувисину. Циљјебиоблагаромантичнакомедијасаелементиматехнотрилера,усвакомсегментугламурозна,нештокао(мождасусценариститакоирзмишљали)комбинацијафилмова„Пресвитања”ирецимо,„Немогућемисије”.Испалоједасвеврцаодлепоте(мадаитозависиодукуса)алииприличноглупо.ТусумалоиПариз,ипуно,Венецијаизсвихперспективаиуглова крозкојесекрећупопуларниглумци,уекстравагантниментеријерима,брзимчамцима,чистимибрзимвозовимадабинаснапрвом,местузабавили.Имадајепретпоставказаплета небулозна,ањеговорасплитањенеуспелохуморносаосредњенапетимакционимсеквенцама, ЏолијеваиДепцелојствариипакдајунекогшарма.Ипак,недовољног,дабиикаонепретенциознаразбибрига,„Туриста”дужеопстаоупамћењу. В.Црњански


SPORT

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) SRBIJA OBEZBEDILA PLASMAN U DRUGI KRUG

Orlovipravisvatrenima Srbija - Hrvatska 24:24 (13:12) MalMe: Malme arena, gledalaca: 7.269, sudije: AbrahamseniKristijansen(Norve{ka), sedmerci:Srbija2(1),Hrvatska 4 (3), iskqu~ewa: Srbija 8, Hrvatska4minuta. SRBIJA: [e{um 1, Vujin 5, Nik~evi} 7, ]urkovi}, Toski}, Stani} (14 odbrana), Ili} 4 (1), Markovi}, Pejanovi}, Prodanovi} 2, Bojinovi} 2, Stojkovi}, Rni} 3, Vilovski, Vu~kovi}, Stankovi}. HRVATSKA: [ego (3 odbrane),Bali}4,Duvwak,Lackovi} 2,Zrni}7(3),Kopqar2,Vori8, Gojun, Matuli}, Vukovi}, Bunti},Val~i},Alilovi}(6odbrana),[trlek1,Musa,Nin~evi}. Rukometne reprezentacije Srbije i Hrvatske podelile su bodove (24:24) u ~etvrtom kolu C grupe na {ampionatu sveta u [vedskoj.TojeprviremiSrbijeu[vedskoj,nakondvepobede ijednogporazauprvatrikola. Srpskirukometa{iodigralisu protivvice{ampionaEvropei sveta najboqi me~ na Svetskom prvenstvu,aufini{usupropustiliprilikuizatrijumf.Srbija je imala pet minuta pre krajadvagolavi{ka,aliufini{u nije uspela da postigne goliHrvatisuizboriliremi. Ovim remijem na{ nacionalni timobezbediojeplasmanudrugurundutakmi~ewa,gde}eprenetijedanbod. Ne zna se ko je izgledao "napaqenije" uo~i utakmice, reprezentativciSrbijeiliwihovekolegeizHrvatske.Odprvog minuta naboj izvan terena preto~ioseu`estokubitkunaterenu.Borilisuseina{iireprezentativci Hrvatske za svaku loptu, svaki pedaq terena.

Gre{ka, makar i ona najmawa, ka`wavana je muwevitom kontromigolom. Mi smo, za razliku od prethodnih utakmica, zaigrali ra-

Dana{wi program Grupa A Egipat - Bahrein (18) Nema~ka - Tunis (18.30) Francuska - [panija (20.45) Grupa B Brazil - Japan (17) Island - Norve{ka (19.10) Austrija - Ma|arska (21.30) Grupa C Al`ir - Australija Srbija - Rumunija Hrvatska - Danska

(18) (20.30) (20.15)

Grupa D Koreja - Slova~ka Argentina - ^ile Poqska - [vedska

Borbeno{}u sesvemo`e Drugo poluvreme je po~elo mirnijomipreciznijomigrom reprezentacije Hrvatske. Na{i su popustili, pre svega u odbrani, i to je rezultiralo

vo|stvom reprezentacije Hrvatske od dva gola razlike. Me|utim, na{i igra~i su uspeliponovodaseizdignu,velikom borbeno{}u, sa ponovo dobrim{utevimaMarkaVujina, sa eksplozivnim golovima MomiraRni}a,dobrimodbranama Darka Stani}a i zaista fanati~nom borbeno{}u do{li smo do prednosti od dva gola razlike. Skoro da smo imali dobijenu utakmicu. Na`alost, ponovo smo imali nekolikobrzopletihnapada,brzo izgubqenih lopti, {to nas jedovelodotogadasuHrvati imali napad za pobedu. Me|utim,ipak,pravdajezadovoqena, jer smo, ~ini mi se, bili boqiodHrvata,aakone,unajmawurukuiravnopravni.Pokazalismodaovareprezentacijamo`edaigrakadamaksimalno odgovorno i borbeno u|e u utakmicu, jer od Danaca smo primili 35 golova, a ju~e skoro deset mawe. Orlovi su ju~eigralive}imdelomdobru ipokretqivuzonu,iuspelisa odbranom 6-0 da onemogu}e protivni~ke bekove, izuzev IvanaBali}a.

(16.15) (18.15) (20.15)

su dramati~an tok utakmice. Istina, gre{ilo se u napadu, u nekolikonavrataVujiniBojinovi} su ishitreno {utirali, ali,sdrugestrane, iHrvatisu imaliizleteuprazno. Iznena|eni su bili Ivano Bali} i drugovi o{trom igrom na{ih momaka, koji su odli~no odigralizonu6-0,pravovremeno istr~avaju}inaprotivni~kebekove.SamojeiskusniBali},na sebi svojstven na~in, u maniru istinskogasa,uspevaodanadmudri na{u odbranu, potpomognut razgoropa|enimLackovi}em. Nismo dozvolili Hrvatima darazvijuigruprekokrila,pogotovoprekovisprenog[trleka, {to je protivni~ke igra~e teralo da uspore ritam, poku-

Darko Stani} i Igor Vori

IZ STRU^NOG UGLA: MOMIR RNI]

Sigurno je da smo gledali rovovsku bitku i te{ku utakmicutokomsvih60minuta.I jedna i druga ekipa su startovalesaonim{tosusvio~ekivali,atojena{azona6-0i Hrvatska 5-1. Obe ekipe nisu odustajale od ovih odbrambenihformacijatokom svih60minuta.Sampo~etak utakmicenagovestiojeda}e ovo, pre svega, biti te{ka, neizvesna i utakmica sa dostanervoze.Na{imomcisu u{liizuzetnouutakmicu,a sdrugestrane,Hrvatisubili o~igledno nervozni. Na samom po~etku utakmice imali smo priliku da povedemosa2-3golarazlike,me|utiminasjenervozasputalada torealizujemo. Prakti~no,~itavoprvopoluvreme igralo se gol za gol. Hrvatska je imala dva dominantna igra~a u Bali}u i Vorijuitojebilaglavnaosovina hrvatske reprezentacije u prvih 30 minuta. Sa druge strane,na{a~etajeimalaizuzetnoraspolo`enolevokrilo Ivana Nik~evi}a i golmana Darka Stani}a. Jednostavno,ijedniidrugisupolagali svesvojenadenadobruodbranu.Ovogaputasrpskaodbrana funkcionisalajemnogoboqe za razliku od prethodnih utakmica.Uspelismodaprvo poluvremere{imouna{ukorist sa jednim golom prednosti. Sigurno je to bio znak i znaloseda}eHrvatipoja~ati svojuigruudrugompoluvremenu. Moram jo{ da napomenem da smo na poluvreme oti{li sa jednim golom prednosti, {to je prakti~no bio veliki podvig za nas, ako se vidi da na{ najboqi strelac Marko Vujin u prvih 20 minuta nije bioraspolo`enzaigru.

znovrsnije u napadu. Pogotovo dobro je funkcionisala saradwaizme|uIli}aiNik~evi}a,a povremeni bqeskovi [e{uma, Bojinovi}aiVujinaodr`avali

Najboqi pojedinac me~a u Malmeu: Ivan Nik~evi}

{avaju}i da izna|u re{ewe u manirustarihLatina.Junakprvog poluvremena Ivan Nik~evi}ipak, namjedoneoprednost posleprvogdelasusreta,{toje bio jak podstrek orlovima da nastaveuistomtempu,saistim `aromusrcu. ^inilo se, po~etkom drugog pol uv rem en a, da }e Hrv at i ostvaritipobedu.Povelisusa dva gola prednosti, ali se na{i momci nisu predavali. Odli~nazona6-0,~vrsta,borbena i pokretqiva, predstavqala je nepremostivi bedem za vatrene, koji, moramo to priznati, ne poseduju tako raznovrstan {pil bekova kakvim raspola`eSrbija.Navelikimmukama bilisuBali}iVori,jerjena wihovaple}apalovelikobreme borbe sa protivni~kom odbranom. U napadu orlova besprekorni su bil i Ivan Nik~ ev i}, Marko Vujin i Momir Ili}, a sredinom drugog poluvremena pridru`io im se odva`ni MomirRni},kojijeskidaopau~inusamre`eAlilovi}a.Na{i bekovisuigralibrzo,plesali na parketu, ve{to mewali mestaipravovremenim{utevima

Rezultati i tabele

IZJAVE POSLE UTAKMICE

vukovi}:te{komije Selektor mu{ke rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi}, nije krio razo~arawe remijem i izjavio je da je na{ nacionalni tim propustio veliku {ansu da pobedi Hrvatsku ume~u~etvrtogkolagrupeCna Svetskomprvenstvuu[vedskoj. -Te{komije,jersmatramda smoopetpropustiliprilikuda pobedimo. Zaustavio nas je izgleda taj strah od pobede. To je jedan od najve}ih strahova koje postoje. Me|utim, moram da budemzadovoqan,jersmoovimremijem prakti~no obezbedili plasman u drugi krug i jo{ tri kvalitetname~a.Poku{a}emou nastavku takmi~ewa da obezbedimovizuzaOlimpijskeigreu Londonu 2012. godine - rekao je Vukovi}.

On je istakao da }e na{i reprezentativci biti spremni za dana{wime~saRumunijom. -SvisuigraliprotivHrvatske, neko mawe neko vi{e. Gleda}emodaseodmorimoispremimo za duel s Rumunima. @elimo da pobedimo ne samo zbog naseg samopouzdawa,ve}namnedostaje italekcijadanau~imodapobedimo-dodaojeselektorSrbije. Selektor mu{ke rukometne reprezentacije Hrvatske SlavkoGolu`aizjaviojedajewegov nacionalni tim propustio velikuprilikudapobediSrbiju. -Mislimdajeremizaslu`eni zanasizarivala.Gublismodva razliketriminutaprekraja,lako smo prokockali svoju prednost. Prebrzo smo {utirali, a odbrana nije funkcionisala ka-

izl u| iv al i prot ivn i~k u odbranu. Kada smo poveli sa dva gola razlike (23:21, 51., 24:22, 53. minut) ~inilo nam se da je veliki protivnik na kolenima, a orlovi u rukometnom sazve`|u. Ipak, malo na{om nesmotreno{}u–malosvojomposlovi~nom uporno{}u, Hrvati su stig li do izj edn a~ ew a (24:24), a minut pre kraja susret a, pos le fur io z nog kontranapada,DomagojDuvwakpogodioje stativu. Posledwi napad orlovi su nemu{toodigrali.Nisumogli daprona|ure{ewe zahrvatsku agresivnu zonu 4-2, u{li su u dub ok u pas iv u, da bi mlad i Rni} na~inio probijawe. Posledwi napad Hrvata trajao je kao gladna godina. Sve o~i su bileuprteuiskusnogBali}ai na{eggolmanaDarkaStani}a. [utvisprenogasavatrenih,iz prili~nedaqine,ipakjeukrotiona{sjajnigolman,dovoqno zaremi,vredanbodiplasmanu drugikrugtakmi~ewa. U posledwem kolu u grupnoj fazi,srpskirukometa{idanas igraju u 20.30 ~asova igraju sa selekcijomRumunije. J. Gali}

ko treba. Prelako smo primali golove. Idemo na pobedu protiv Danske. Mislim da to mo`emo. Moramodaodmorimoigra~eida se pripremo za narednu utakmicu.Moramodasmognemosnaguda pobedimo-rekaojeGolu`a. Najboqihrvatskirukometa{ Ivano Bali} ka`e da oba tima morajudabuduzadovoqnabodom. -Srbisuigraliagresivnuodbranu 6-0 s puno kontakta. Mi smo imali dosta problema i u napaduiuodbrani.Moralismo dazatvorimosredinu,alisenismo dr`ali dogovora. Treba da budemo zadovoqni s bodom. Do utakmice s Danskom moramo da popravimogre{ke.Bi}enamte{kojerrotirajuigra~e,anajve}asnagasuimkontreipolukontre-naveojeBali}.

Grupa A Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka - Egipat 30:25. Drugo kolo: Bahrein - Nema~ka 18:38, Tunis - [panija 18:21, Egipat Francuska 19:28. Tre}e kolo: [panija Nema~ka 26:24, Francuska - Bahrein 41:17 , Tunis - Egipat 23:27. ^etvrto kolo: Bahrein - Tunis 21:28, Nema~ka Francuska 23:30, [panija - Egipat sino} 1. Francuska 4 4 0 0 131:78 8 2. [panija 3 3 0 0 80:64 6 3. Nema~ka 4 2 0 2 115:99 4 5. Egipat 3 1 0 2 71:81 2 4. Tunis 4 1 0 3 88:101 2 6. Bahrein 4 0 0 4 78:140 0

Grupa B Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija - Brazil 34:24, Drugo kolo: Ma|arska - Norve{ka 26:23, Japan - Austrija 33:30, Brazil - Island 26:34. Tre}e kolo: Ma|arska - Brazil 35:24, Norve{ka - Austrija 33:27, Island - Japan 36:22. ^etvrto kolo: Japan - Ma|arska 24:28, Norve{ka Brazil 26:25, Austrija – Island 23:26. 1. Island 4 4 0 0 128:97 8 2. Norve{ka 4 3 0 1 117:107 6 3. Ma|arska 4 3 0 1 116:103 6 4. Austrija 4 1 0 3 114:116 2 5. Japan 4 2 0 2 108:129 2 6. Brazil 4 0 0 4 99:130 0

Grupa C Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija 27:21, Danska - Austrija 47:12, Srbija - Al`ir 25:24. Drugo kolo: Australija - Srbija 18:35, Rumunija - Danska 30:39, Al`ir Hrvatska 15:26. Tre}e kolo: Rumunija Al`ir 14:15, Hrvatska - Australija 42:15, Danska - Srbija 35:27. ^etvrto kolo: Srbija - Hrvatska 24:24, Australija - Rumunija, Danska - Al`ir sino}. 1. Danska 3 3 0 0 121:69 6 2. Hrvatska 4 3 1 0 119:75 7 3. Srbija 4 2 1 1 111:101 5 4. Al`ir 3 1 0 2 54:65 2 5. Rumunija 3 0 0 3 65:81 0 6. Australija 3 0 0 3 45:124 0

Grupa D

SrBiiHrvatiSetukliigrlili: U Malme areni vodila se `estoka bitka. Na terenu su Hrvatska i Srbija bili u egalu, a navija~ke strasti na tribinama su bujale. Zvi`dalo se rivalskim himnama. S obe strane. I za uvod, jer u trenucima izjedna~ene borbe, okon~ane remijem, vikalo se i “Ubij Srbina”. Ispred dvorane srpski i hrvatski navija~i {irili su "mir i dobro". Do jednog trenutka. Ovekove~eno je to i na fotografijama agencija.

Promakla im je, ipak, tu~a. Navija~ke grupe bile su vrlo blizu jedna drugoj, a dok s jedne strane predrasuda nije bilo niti u tragovima, na drugoj je, ipak, do{lo do fizi~kog sukoba. Sve se vrlo brzo ras~istilo, [ve|ani nisu imali potrebe da pose`u za merama deportacije, koje slede u slu~aju nasilnog pona{awa na SP-u. Dok su se jedni tukli, drugi su provodili vesele trenutke, zagrqeni s navija~ima iz Srbije.

Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska - Slova~ka 35:33, Koreja - Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka - [vedska 22:38, Argentina - Poqska 23:24. Tre}e kolo: Slova~ka - Argentina 18:23, Poqska - ^ile 38:23, [vedska - Koreja 30:24. ^etvrto kolo: ^ile - Slova~ka 29:29, Koreja Poqska 20:25, [vedska - Argentina 22:27. 1. Poqska 4 4 0 0 122:99 8 2. [vedska 4 3 0 1 118:71 6 3. Argentina 4 2 1 1 98:89 5 4. Koreja 4 1 1 2 106:102 3 5. Slova~ka 4 0 1 3 102:125 1 6. ^ile 4 0 1 3 92:132 1


SPORT

dnevnik UEFA IZABRALA TIM GODINE

Dominiraju [panci Glasalo je oko 400 000qudinazvani~nom sajtuUEFAzatimgodine. Nije bilo iznena|ewa,dominirajuigra~i[panije.Ukupnoihje{estizBarselone, petorica reprezentativacaplusMesi.KapitenjePujol, koji je {esti put zaredom iza-

bran u idealni tim. To je rekord,dobiojenagraduod100.000 evra, za koju je odlu~io da bude upla}enauhumanitarnesvrhe. Tim izgleda ovako: Kasiqas, Maikon, Pike, Pujol, E{li Kol, Ronaldo, ]avi, Inijesta, Snajder, Viqa, Mesi.Trener je @ozeMuriwo.

IZBOR IFFHS

Kolinanajboqi Biv{i italijanski fudbalskisudijaPjerlui|iKolinanalazisenaprvommestunalisti najboqih arbitara sveta u po-

ne ima sedam bodova vi{e u odnosunaNemcaMarkusaMerka. Tre}ei~etvrtomestopripadaDancimaKimMiltonuNil-

Pjerlui|iKolina

sledwe24godineuizboruMe|unarodnog instituta za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS). Kolina je osvojio 191 bod. IFFHS je odlu~io da napraviizborzanajboqegsudijuodpo~etka1987.dokraja2011. Najboqiarbitaruposledwih25 godina bi}e progla{en po~etkomnarednegodine.Biv{iitalijanskiarbitarposle24godi-

senuiPeteruMikelsenu.Nilsenjeosvojio159bodova,dokje Mikelsen sakupio 142. KolumbijacOskarHulijanRuiznalazi se na petoj poziciji sa 132 boda, dok je {esti Ma|ar [andor Pul sa 119 poena. Potom slede [vajcarac Urs Majer (102), [ve|anin Anders Fris (100) i Italijan Pjer-Lui|i Pareto(97).

Babelu Hofenhajmu FudbalskiklubLiverpulsaop{tiojedajeprihvatioponudu nema~k og Hof enhajma za krilnog igra~a Rajana Babela. ^elnici nema~ke ekipe vide u BabeluidealnuzamenuzaDembaBa,koji}ekarijerunastavitiupravouPremijerligi,po{tosezawegainteresujuVest Hem i Stouk. Me|utim, Babel nije ba{ odu{evqen ~iwenicom da prelazi u Hofenhajm, po{tojeonranijeizrazio`e-

qu da se vrati u Ajaks.  Takva solucija je i postojala, jer su medijinaOstrvuprenosiliinformacije da }e on biti ukqu~enudeotransferaLuisaSua- reza na Enfild. Ipak, Liverpuljeodlu~iodagaprodauHofenhajmzasumuodsedammiliona funti. Holan|anin bi do krajanedeqetrebalodaokon~a pregovoreuvezidetaqasawegovim ugovorom u ovom bundesliga{u.

~etvrtak20.januar2011.

OPTU@BE PREDSTAVNIKA TENISKOG SAVEZA SRBIJE

O{tropo@ivojinovi}u, protivOrlandi}aprijava U Teniskom centru „Novak” odr`ana je konferencija za novinare na kojoj su potpredsednikTeniskogsavezaSrbije (TSS) Milan Jerinki}, predsednik Teniskog kluba Partizan Du{an Gruji} i prvi ~ovekTeniskogsavezaBeograda (TSB) Goran Bubaw iskritikovali predsednika nacionalnog saveza Slobodana @ivojinovi}a. Oni su rekli da Nadzorni odbor tra`i da dr`avni revizorproveriradTSSidanakon dobijawa izve{taja postoji mogu}nost podno{ewa krivi~ne prijaveprotivodgovornih. PotpredsednikSavezaJerinki} rekao je da se za kandidata za predsednika TSS javqaju odre|eni sportski radnici i biznismenikojimanecvetaposao, ali da }e biti izabrani pravi qudi koji `ele da daju svoj novacipomognusportu.^lanUO Du{anGruji}rekaojedajeTSS nenormalno tro{io novac tokom trodnevnog odr`avawa finalaDejviskupauBeogradu. -Novacsetro{ionenormalno u siroma{noj zemqi. Za tri dana keteringa potro{ilo se vi{eod65.000evra,13.000evra u jednom restoranu, milion dinarazagorivo,20.000evrazavoza~e.^aksunamdalizajedni~ki ra~unzaFedkupiDejviskupu iznosuod104.347.443,05dinararekao je on i istakao da su svi podacistigliizTSS. Gruji} je rekao da tek sada pri~a o tro{ewu novca po{to ranijenijebilovelikihrezultataivelikihpara.Onjepodr`aoplanSr|ana\okovi}a,po{toje,kakojerekao,touinteresusrpskogtenisa,alijeistakao da i daqe ne razgovara sa ocem najboqe rangiranog srpskogtenisera.

Optu`badooptu`be:sakonferencijeuTeniskomcentru„Novak”

Predsednik Teniskog saveza Beograda Goran Bubaw rekao je daTSSnetrebasamodapratirezultate reprezentativaca, ve} i dapomogneklubovimadaseizvukuizblata.Onjeocenioda@ivojinovi} ne radi dobro svoj posao. - Oni koji su ga pre sedam godinaizvukliizkafanetrebalo bidagaodvedunegdedaradiono {to najboqe zna - rekao je Bubaw. Saop{teno je i da je podnet zahtev za pokretawe disciplinskogpostupka,postupkazanadoknadu {tete i postupka za udaqewesaradaprotivdirektoraTSS

Selektor`enskekugla{ke reprezentacije Srbije Mirko ^ukvas okupio je u Vrbasu igra~icesa{iregspiskakandidatkiwaza~etvrtiekipniseniorski [ampionat sveta, koji }e seodr`atiod17.do29.majauSarajevu.   Pozvao je 12 igra~ica: Liviu Santo, Nevenku Jokovi}, RenatuVilov,MimuBogdanovi} iEsteluGere(Pionir),Zoricu

-Radimove}nekolikodanana kuglani u Vrbasu okru`eni pa`womiqubazno{}una{ihprijateqa iz Sportskog centra – ka`eselektor^ukvas.-Pripreme }e trajati do 21. januara. Planiram ukupno tri okupqawa, naredno je  u prvoj polovni marta uo~i prijateqskog me~a sa Rumunijom,a potom slede zavr{ne pripreme uo~i [ampionatasveta.Atmosferaurepre-

Crwanisepoja~ali

@ivkovuKikindi? Posvemusude}i,mladigolmansrpskoliga{aSlobodeizNovih Kozaraca Marko @ivkov (18) vrati}e se u redove OFK Kikinda. Kakonezvani~nosaznajemo,pregovoriizme|udvaklubauspe{nose privodekraju. M. S.

Onisuoceniliidajesazivawe izborne Skup{tine Saveza za 25. jan uar ner eg ul arn o. Predstavnicigrupezapromene uTSSpreciziralisudabiizborna Skup{tina bila nezakonita, ukoliko se prethodno ne odr`i sednica Upravnog odboraSaveza,nakojojbiseraspravqaloopromeniStatuta,kaoi o izve{taju o radu sada{weg rukovodstva u prethodnom periodu. - Nema uslova za sazivawe Skup{tine, ukoliko prethodno nebudeodr`anasednicaUpravnog odbora - poru~io je Jerinki}.

^ukvasokupiokandidatkiwe

Pripreme za prole}ni deo prvenstva u Vojvo|anskoj ligi istok po~elisuifudbaleriKozareizBanatskogVelikogSela.Velikoselcisupolusezonuzavr{ilina11.mestusa18bodova.TrenerBranislavBjelanovi}mo`edara~unanasveigra~eizprvogdelaprvenstvasobziromdanikonijenajavioodlazak,aprinovazasadanema. -Na{ciqjedasepomerimozanekomestovi{euodnosunajesen. Dobro}emosepripremitiverujemda}ebrojnirivaliostavitibodovekadabudukodnasgostovali.Pripreme}emoobavitiuseluI odigrativi{epripremnihutakmica–saop{tiojeBjelanovi}. M. S.

-Pripreme}emozbogu{tedaobavitiuselu.Ciqjeostanak u gorwem delu tabele, uz nap om en u da `el im o pun u afirmacijumladihigra~aponiklih u selu. Zadovoqan sam {to su se vratili Vasiqevi} iLukin,adragomije{tosmo dobili i talentovanog golmana Hajrovi}a. Planiramo da do starta prvenstva odigramo desetak utakmica – rekao je @ivkov. M. S.

Du{ana Orlandi}a. Potpredsednik UO TSS Milan Jerinki} i ~lanovi UO Du{an Gruji}, StevanPavlov,Ne{oPu`i}iBorivoj ]ur~i} podneli su zahtev protivOrlandi}azbogtoga{to je,kakojenavedeno,uvi{enavratapo~iniovi{ekrivi~nihdela zloupotrebeovla{}ewaizkoristoqubqa, falsifikovawa slu`beneispraveiklevete.Orlandi}u se na teret stavqa da nije kontrolisao {tampawe duplih karatazafinaleDejviskupa,da sufalsifikovanizavr{nira~uni,kaoidaposledwe~etirigodine nije formirana inventarskakomisija.

ZA SVETSKO PRVENSTVO U SARAJEVU

Velikoselcisa starimsnagama

FudbaleriBudu}nostiizSrpske Crwe jesen u Vojvo|anskoj ligiistokokon~alisunaosmom mestu sa 23 boda (gol razliku 22:21). Prozivku trener Slobodan@ivkovzakazaojeza23.januar,aume|uvremenuupravajeanga`ovalagolmanaOFKKikinde Iliju Hajrovi}a (18), koji je sa srpskoliga{em raskinuo ugovor o stipendirawu. U ekipi su se vratiliiskusniZlatkoVasiqevi}iJovicaLukin,aoti{lisu Luki}iZekanovi}.

17

Najboqekugla{iceSrbijepripremajuseuVrbasu

Bara}iNata{uSavi}(Apatin), Mariju Gajin i Bojanu Mileti} (SPCVojvodina),MirjanuDudevqev (Jedinstvo, Novi Be~ej)), JelenuBogdanov(devoja~koMajstorovi}, Srem - Ruma) i Jovanu Kilibardu(VrbasDana).

zentacijijeizvanrednai{toje najva`nije imamo dosta kugla{ica koje konkuri{u za reprezentaciju, {to sigurno dodatno motivi{esvekandidatkiwe. Selektor mu{ke reprezentacije Milo{ Powavi} jo{ nije

odredio {iri krug kandidata, iKatalonija,uCgrupiAustriali je najavio da }e pripreme ja,Rumunija,BiHiDanska.Dve organizovati u Podbrezovoj u najboqe ekipe iz D grupe i dve Slova~koj, na kuglani {ampio- iz C grupe formira}e ~etvrtnaSporta~ijije,ina~e,trener. finalnuFgrupuiodigratijo{ Na[ampionatusvetauSara- dveutakmice.Potom}edvanajjevu,kugla{iceSrbijeigra}eu boqa tima u polufinalu unaD grupi sa {ampionkama sveta krst odigrati sa dve najuspeNemicama, ^ehiwama i Make- {nije reprezentacije iz E grudonkama.Uprvomkolu,20.maja, pe,pobednici}eigratiza{amSrbija}eigratiprotiv^e{ke, pionskutitulu,pora`eniautoudrugom22.majarivaljeMake- matskidobijajubronze. [ampioni sveta iz Detenhajma2009.kugla{iSrbije,suimali, utisak je, povoqan `reb za Sarajevo,jersuuBgrupidobili Makedonce, Austrijance, EstonceidebitantenaseniorskimekipnimPrvenstvimasvetaKatalonce.Uprvomkolu19. maja Srbija igra sa Estonijom, 21.majarivaljeKatalonija,23. majaprotivnik}ebitiAustrijaiuposledwemkoluugrupije 25. maja izabranici selektora Milo{a Powavi}a igra}e protivMakedonije,kojususavladali u grupi na SP 2009. Dve najboqeekipeplasira}ese,sadve najuspe{nijeselekcijeizAgrpe, u ~etvrtfinalnu grupu E i prene}e bodove. Odigra}e se jo{dveutakmicesaekipamaiz Agrupe,advenajboqeselekcije igra}e unakrsno sa dva tima iz Fgrupepolufinalneduele.Pobedniciiduufinale,neigrase me~ za tre}e mesto. U A grupi, igra}e Nema~ka (vice{ampion sveta), Slovenija (tre}a u Detenhajmu), Slova~ka, Italija i [vedska.Nebitrebalodabude dileme o dva putnika u ~etvrtfinalnu grupu, ali nikako ne treba unapred otpisivati Slovake...UCgrupiigra}eMa|arska, Rumunija, Hrvatska, Crna GoraiDanska.Iovdetriekipe donijaiutre}em24.majasasta- konkuri{u za dva mesta, Ma|a}e se sa Nemicama. U A grupi ri,RumuniiHrvati.UDgrupi kodkugla{ica,igra}eSloveni- su samo ~etiri tima, ^e{ka, ja (bronza u Detenhajmu), Slo- Francuska,BiHiPoqskaimova~ka, Italija i Estonija, u B `dajeovoinajneizvesnijagrugrupisuHrvatice(vice{ampi- pa u pogledu dva putnika za ~eonke sveta), Poqska, Ma|arska tvrtfinale.


18

sport

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Prosine~ki debitovaopobedom Zeta - Crvena zvezda 0:2 (0:0) GOLUBOVCI: Stad ion Zete, gledalaca: 3500,strelci:Lazovi}u 56.IIgwatijevi}u87. minutu. Sudija: Nikola Dabanovi}(Podgorica). CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi},To{i},Adi,Reqi},Ninkov, Isah, Milovanovi}, Koroman, Evandro, Ve{ovi} i Kalu|erovi}. Igrali su jo{: Bajko-

Petrovi}, Burzanovi} i Kora}. Crvena zvezda je uigravawe po~ela u Golubovcima, pred krcatimstadionomZete,uduelu sa nekada{wim prvoliga{emdr`avnezajedniceSrbije i Crne Gore. Robert Prosine~k i, shodn o o~ek iv aw im a, izveojenajboqih11napo~etku, ukazuju}i {ansu novajliji

la sa samo jednim klasi~nim napada~em - Kalu|erovi}em, alievidentnojebilodaProsine~ki `eli izuzetno ofanzivnuZvezdu,sobziromdasuu zav r{ nic i akc ij a uvek u~estvovali  Ve{ovi}, Koroman, EvandroiKalu|erovi}. ZvezdajepovelagolomDarka Lazovi}a u 56. minutu, na asistenciju Jevti}a. Kona~an

^a~anitra`iodZvezde150.000evra Fudbalski klub Borac tra`i od Crvene zvezdesvih150.000evrazaDarkaLazovi}aiMarka Mugo{u. ^a~ani su do sada dobili simboli~nu sumu od Zvezde, ali vi{e nemaju strpqewa za obe}awaizBeograda. To,me|utim,nisusvapotra`ivawapremaZvezdi.Arbitra`nojkomisijiobratioseiMarko Bla`i} tra`e}i raskid ugovora na {tetu Zvezde, a biv{i napada~ crveno-belih Misdongard Betolingartra`iodZvezde20.000evra. vi}, Igwatijevi}, Lazovi}, Bini}, \or|evi}, Kadu, Perovi}, Jevti},Mijailovi},D.Srni}. ZETA: Brnovi}, Radulovi}, Mati},Boqevi},Kalu|erovi}, Zlati~anin, La|i}, Peli~i},

Zan im qiv je i zaht ev Vojv od in e prem a Partizanu. Novosadski klub zatra`io je da jojklubizHumskenadoknadi{tetu,odnosno plati za stolice koje su polomili navija~i crno-belih tokom jeseweg derbija na "Kara|or|u". Prema ranijim najavama ~elnika Fudbalskog savezaSrbije,dopo~etkaprole}nogdelasezone (27.februara)svidugovi}emoratidabuduizmireni.

Evandruodprvogminuta.Treba napomenuti da je golman Stamenkovi} odli~no reagovao u 13. i 20. minutu, prilikom {uteva Kora}a i Burzanovi}a.Crvenazvezdajeigra-

rezultat postavio je Nikola Igwatijevi} u fini{u utakmice.Zvezdaslede}ime~igra 23. januara u Nik{i}u protiv Sutjeske, a doma}ini ve} sad najavqujupunstadion.

UPRKOS BROJNIM PROBLEMIMA

Kanarincistartujuupetak Zimska pauza za fudbalere Novog Sada, du`a nego prethodnih godina, zavr{ava se u petak. Uprava prvoliga{a sa Detelinareimalajepuneruke posla oko re{avawa kqu~nih prob lem a u fukn cio n is aw u kluba. Katastrofalna finansijska situacija, kao po nepisanom pravilu, najvi{e se odrazila igra~e, pa }e stru~ni {tab (Gov ed ar ic a – Tod i}) imatipredsobommnogonepoznanica.

Stru~ni{tabNovogSada

Simeone trener Katanije ArgentinskitrenerDijegoSimeone(40)novijestrateg fudbalera italijanske Katanije.Simeone}enatom mestu zameniti Marka \ampaola, koji je dobio otkaz nakonserijelo{ihrezultata. Simeone ima iskustvo igrawauitalijanskojSeriji A po{to je svojevremeno nosio dresove Pize, Intera i Lacija. Po okon~awu igra~ke karijere trenirao je argentinske klubove Rasing, Estudijantes, River PlatuiSanLorenco.Katanijasetrenutnonalaziuzoniispadawasasamo22boda iz19kola. \ampaoloje{estismewenitrenerodpo~etkasezone uItaliji,aprewegabezposla su ostali: Rafael Benitez(Inter),FrankoKolomba (Bolowa), \anpjero Gasperini (Palermo), Pjerpaolo Bisoli (Kaqari) i \uzepeJakini(Bre{a).

Po~etak priprema najvi{e je obradovaoZoranaGovedaricu,kojijeiporedbrojnihponudare{io danastaviposaouNovomSadu. -Startpripremakasnidvenedeqeizobjektivnihrazloga.Svi u klubu su svesni postoje}ih te{ko}a,alismooptimisti.Najva`nijejedasusesteklielementarniuslovizarad,pa}emoupetak od13~asovakona~nokrenuti–rekaojeGovedarica. Mnogi igra~i iskoristili su zimski prelazni rok i napustili

Foto:F.Baki}

`uto–plavojato,ZoranMilovac jeuMa|arskoj(\er),Milo{Vesi}jeoti{ao,Milo{Josimovse vratiouDowiSrem,anaputuza SaudijskuArabijusukapitenSa{aBogunovi}iprekaqeniinternacionalacMilanRaki}.NamernisudanapusteredovekanarinacasuNemawaVu~i}iAleksandar Bajat. Za sada jedina prinova je mladi Australijanac Xon Belma, ofanzivniigra~sredineterena. Ko }e se pojaviti na prozivci Govedaricanezna. -Ijajedva~ekamdaseokupimo idavidimkojetu.Mnogiigra~i su nas napustili, nekoliko wih jo{uvekvagaponude,aiskrenda budemdostajefudbalerakojinam senude.O~ekujemdasenaprozivci pojave svi igra~i koje smo u proteklom periodu ustupili na kaqewe,sti}i}enekolikonovajlija, a zahvaquju}i saradwi sa Vojvodinom bi}e nam ustupqeno par mladih talenata iz wihovog pogona.Izgubilismodvenedeqe, asobziromda}ebitimnogoizmena u ekipi o~ekuje nas pakleni rad,jermoramomnogotogadanadoknadimo.Bi}ete{ko,alisemojisaradniciijanebojimoizazova –istakaojeGovedarica. U toku su konsultacije i pripremaizborneSku{tine(trebalo bidaseodr`islede}enedeqe)od kojeseo~ekujedasenakonwemnogiproblemire{e. I. Grubor

Nojvilume{an ukladioni~arski skandal? Nekada{wi nema~ki reprezentativac i biv{i fudbaler Leverkuzena i Menhengladbaha OliverNojvil(37)ume{anjeu skandalsaname{tawemutakmica. Prema navodima "Bilda", Nojvil je u nekoliko navrata uzimao novac od Ante [apine kakobidirektnonaterenuuticao na rezultate nekih utakmica. Navodno, wemu je prijateq Ante[apine,tako|eoptu`eni MarijoC.dao150.000evrakako bi uticao na rezultate nekih utakmica. Me|utim, Nojvil je odbacio ovakve tvrdwe, nazvav{iihluda~kim. -Tojeapsolutnoneta~no!Luda~ki!Nikadanisambioukontaktusatimqudima,nitiihpoznajem. Imam iza sebe lepu karijeru i nikada sebi ne bih dozvoliotakone{to-rekaojepomalo qutito Nojvil novinarima"Bilda". Ovaj fudbaler je pro{le sezone okon~ao karijeru u dresu Arminije iz Bilefelda. Pret-

Napustiogolubove:VojoUbiparip

DRUGA NEDEQA PRIPREMA SPARTAK ZLATIBOR VODE

Oti{aoUbiparip Fudbaleri Spartak Zlatibor vode nalaze se u drugoj nedeqi priprema, a ostali su bez najboqegstrelcaVojeUbiparipa,koji je i zvani~no novi igra~ Leha iz Poqske (novoj ekipi prkqu~i}e sedanasu[paniji).[tosepriprema ti~e, {ef struke Qubo-

mir Ristovski isti~e da se sve zasadaodvijaunajboqemredu. – Nemamo problema u radu, vreme nas je poslu`ilo, a uskoro }emo na zimske pripreme u toplijekrajeve.Akcenatjestavqen na kondiciji, a uskoro }e po~eti  serija odigravawa pri-

jateqskih utakmica – kazao je Ristovski. U subotu, 22. januara, golubovi }e put Seke{fehervara, na megd an ma| ars kom Vid eo t on u, zatim }e tamo odigrati jo{ jedanme~,dabi26.januaraugostiliFerencvaro{. N. S.

IGRA^I KULSKOG HAJDUKA NA OKUPU

Bekvalacproverava Redtreninga,redigresaloptom,redprovereonoga{tajedosadaupripremamaura|eno– tojetrenutnaslikaonoga{toradefudbaleri HajdukaizKule.Igra~isuve}desetakdanana okupu,pro{lasumerewaizdravstvenipreglediisvojskiseprionuloradu,jer{tospremniji u|u u prole}nu polusezonu ve}e su {anse za opstanak. [ef stru~nog {taba Dragoqub Bekvalac je tre}i put fudbalere podelio u dve ekipeikrozigruod3putapo25minutaproverio{tajedosadaura|eno.Pobedilisu"beli" sa1:0,golomAleksandraJovanovi}a,naveoma lepododavaweGavreBagi}a.Imalisui"plavi"svojihprilika,alisuKi{,apotomiKasalicabilineprecizni.Za"bele"sunastupili:[}epanovi},Pauq  evi},M.Kova~evi},Koji},V.Kova~evi},\uri},Jovanovi},Maksimovi}, Pavlovi}, Kurta{i} ( umesto kojeg je u drugojtre}iniu{aoBagi})iMi{i}."Plave"

su~inili:Bra},Varga,Top~agi},Lali},Rajda, Mara{(umestokojegjeudrugojtre}iniu{ao Bo{kovi}), Licemberger, Ki{, Kasalica, Komazeci@ivanovi}. Primetno je bilo da me|u onima koji su odmerilisnagenijebilonekolicineigra~a,kapitena Bogi}a, golmana Manolova, mladog Ramadania,]ovina... -Iovajsusretjeposlu`iokaoproverapojedinih igra~a, a kapitena Bogi}a nema razloga proveravati, pa je on bio oslobo|en. Mladi ]ovinjevanpogonajerse`alinapovredu,pa smogamalopo{tedeli.[tosegolmanaAngela Manolova ti~e dali smo mu mogu}nost da u Bugarskoj potra`i klub u kojem }e braniti, a mladiRamadani`elidasevratiku}iine}emo mu praviti problem – raport je direktora AleksandraVla{kali}a. \. Bojani}

SENTA PO^ELA PRIPREME

Bulatovi}poja~ava odbranu Fudbaleri srpskoliga{a Sente po~eli su pripreme. [ef Stru~nog {taba Branislav Bulatovi}, pored gotovo kompletnog jeseweg sastava (nedostaju trojica igra~a) na raspolagawuimadvojicunovajlija. Do{ao je dugogodi{wi prvotimackulskogHajduka,odbrambeni igra~ Goran Haben{us,kojijejesenasigraouvojvo|anskom liga{u Obili}u iz NovogKnee`vca,anovoimeje i golman Bori{a Bodiroga iz Rudara(Ugqevik).MladivezistaNemawaVasin(17)jedatna pozajmicu Slogi iz Temerina, auredovevojvo|anskogliga{a AFK-aizAdeoti{lisuiskusni Endre Bajus (34) i mladi vezniigra~Tama{Po~(18). -Odbranusmopoja~alidolaskomHaben{usaigolmanaBodiroge, koji je pro{log leta ve} bio kod nas ali nismo mogli da ga anga`ujemo zbog pro-

BranislavBulatovi}

blema sa papirima. Mo`da }emodadovedemojo{jednogfudbalera, ali o tome }e se vi{e znatinarednihdana-ka`eBulatovi},komesuprvisaradnici Jo`ef Ezve| i Robert Matok. Uplanujedaseprvideopriprema do 8.fabruara odradi u Senti,apotom}esekompletan prvipogonpreselitiuma|arskigradKapo{var. -Ve}jeustaqenapraksadau tokuzimskihpripremapetdana provedemo u Kapo{varu u okviru dugogodi{we saradwe koj u imamo sa prvolig a{em Ma|arske, a leti oni dolaze kod nas u Sentu - napomiwe Bulatovi}. Pre odl as ka u Kap o{var, Bulatovi} je zakazao dve treningutakmicesaAFKuSenti i Obili}em u Novom Kne`evcu. M. Mitrovi}

STARTOVALI BEO^INCI

Cementnaprole}e~vr{}i Optu`en:OliverNojvil

hodnojenosiodresoveBorusije iz Menhengladbaha, Bajera iz Leverkuzena i {panskih Tenerifa. Za nema~ki nacionalni tim odigrao je 69 utakmica, postigav{i12golova.Biojedrugi naMundijaluuJu`nojKorejii Japanu 2002, a tre}i na SvetskomprvenstvuuNema~koj2006.

Pod nadzorom proverenog stru~waka Zorana Gruji}aisaradnikaMiladinaPura}aiIgora Mandi}a,beo~inskiCementpo~eojepripreme. Cementa{i su na kraju jeseweg dela Srpske lige-Vojvodinazauzeliosmomesto,madsumogli i vi{e da nije bilo kikseva, pogotovo kod ku}e. Pre po~etka prvog treninga igra~ima se obratio predsednik kluba Milovan Zeqkovi} po`elojeigra~imaistru~nom{tabuzdravqai mnogouspeha.

-Zanekeigra~einteresujusekluboviizsaveznogranga,Raki}a,Trbovi}a,Tom~i}a,Tanasina,Ga{parovi}a,{tonamgodijerpotvr|ujeda smo dobro radili – rekao je sportski direkto Sini{aProli}Idodao:-Ranojejo{govoriti o poja~awima, ali ve} imamo desetoricu novajlijakoji}ebitinaprobi. Cementa{i}epripremeodraditiuBeo~inu gdenaraspolagawuimajutriterenaisportsku halusateretanom. B. Star~evi}


SPORT

dnevnik IZRADABOKSERSKOGSAVEZAVOJVODINE

Optu`en Tadija Ka~ar Na kon fe ren ci ji za {tam pu Bok ser skog saveza Vojvodine(BSV) odr`anoj u Su bo ti ci mo gle su se ~u ti mnoge zanimqive stvari, kako o pla no vi ma za re vi ta li za ciju ple me ni te ve {ti ne u

bila zadu`ena da sakupqa kotiz ci ju u~e sni ka Pr ven stva Evrope za {kolarce 2008. godine u Novom Sadu, da je sakupqeno oprilike 43.000 evra i 5.000 dolara, a da je Tadija Ka~ar na lo `io da se te pa re uplate na wegov `iro-ra~un. Sli~nih malverzacija bilo je jo{. Podneli smo krivi~nu prijavu, ona je za sada zapela u tu`ila{tvu, ali mi tu ne stajemo. Pri pre ma mo do kumentaciju koju }emo da prosledimo direktno Ministarstvu pravosu |a, pre mi je ru, pa i predsedniku Srbije – rekao je Anteq. Sko ro go di nu dana od postavqawa novog rukovodstva, BSV je zna~aj no una pre dio rad, od li~ no je organizovana Vojvo |an ska zlat na rukavica, ve} godinama funkcioni{e Liga VojvoDarkoAnteqprozvaoTadiju dine, a bokseri iz Srbiji, tako i jasna namera da Pokrajine su rado vi|eni gose sve nelegalne stvari re{e sti na zna~ajnim turnirima. tamo gde je i mesto za to – na – Znamo da jedino rad vodi sudu. napred, pa zato i ula`emo mnoPredsednik BSV Darko An- go u mla|e kategorije. Ponovo teq izneo je niz pritu`bu na }emo imati dobru saradwu sa ra~un Tadije Ka~ara. klubovima iz regiona, a pla– Iako je Ka~ar bio veliki niramo i odr`avawe tri kvasportista i mnogo zadu`io na- litetna kampa u Vojvodini – {u zemqu, ne mo`e da koristi kazao je Slobodan Milo{ev, Bokserski savez Srbije za li~- potpredsednik Bokserskog sanu korist. Imamo potpisanu veza Vojvodine. izjavu Dragane Zanini, koja je N.S.

TADIJAKA^ARODBACUJEOPTU@BE

To su gluposti Proslavqenom bokseru Tadiji Ka~aru predo~ili smo optu`be koje su stigle iz pokrajinskog bokserskom saveza, na {to je on odreagovao: - Niko od sada{weg rukovodstva BSV ni je ni gle dao Evropsko prvenstvo za {kolarce 2008. godine u Novom Sadu. Organizacija je bila najboqa od svih do tada odr`anih za tu starosnu konkurenciju, {to

Kako komentari{ete to da je Dragana Zanini uplatila prikupqeni novac na va{ ra~un? - Kada su u~esnici {ampionata do{li u Novi Sad i na osnovu poziva za u~e{}e na EP platili svoj boravak, rukovodstvo BSV je bilo zate~eno po{to u tom trenutku Savez nije imao otvoren devizni ra~un, a niti sef gde bi mogli

TadijaKa~ar

je potvrdio i delegat na tom {ampionatu, Rus Eduard Abdulmanov. Sakupqenim novcem od kotizacije smo platili wihov boravak, sme{taj, ishranu, transport od aerodroma do Novog Sad i nazad, desetodnevni boravak na{e reprezentacije u Novom Sadu, boravak na{ih slu`benih lica i sve ostale izdatke koje smo imali tom prilikom, kao {to su pripreme reprezentacije od mesec dana u iznosu od 650.000 dinara u Ki kin di, opre mu za na stup, sve ~a ne uni for me, dnev ni ce realizatorima programa i slu`be nim li ci ma… Ta da {wa Skup {ti na BSV usvo ji la je finansijski izve{taj sa spomenutog {ampionata, po{to je imala uvid i u prihode i u rashode - rekao je Ka~ar.

da deponuju novac. Trebalo je brzo reagovati i osloboditi Zaninijevu od pritiska ~uvawa novca. Rekao sam joj da odnese novac u banku i da ga uplati na moj devizni `iro ra~un, odakle smo posle izmirivali sve obaveze - istakao je Tadi}, a potom dodao:- Sada{we rukovodstvo je zadu`ilo BSV za organizaciju turnira Zlatna vojvo|anska rukavica za 1.500.000 dinara. Oni ne znaju kako }e taj dug da zatvore. Davaoci usluga potra`uju novac, a nesposobno rukovodstvo, na ~ijem je ~elu Darko Anteq, be`e}i od sopstvene slabosti i nemo}i bavi se ne~im drugim, optu`uju}i nekada {we ru ko vod stvo BSV za ne{to {to je zavr{eno pre tri godine. J.Gali}

~etvrtak20.januar2011.

19

ODBOJKA[KIPRAZNIKUNOVOMSADU(18~)

Vojvodina i Partizan dele megdan Posle dana{weg su- Jedini smo tim koji je dobio zaniqmivijim nastavak sezone. perliga{kog derbija Partizan u dosada{wem delu Borba za prvo mesto pred plejizme|u odbojka{a sezone. Bilo je 3:2, a moglo je da of mora da bude neizvesna – reNIS Vojvodine i bude I za nijansu ubedqivije. kao je trener Novosa|ana NikoPartizana mnogo toga }e biti Imali smo tada velikih prola Salati}. Libero Goran [kundri} jejasnije kada je plej-of u pitablema sa sastavom, kao i Partiwu. Novosa|ani i beogradski zan, pa nismo mogli da se prika- dan od je od najstandardnijih prcrno-beli pokazali su u prvom `emo u najboqem svetlu. Pro- votimaca i bez obzira na prodelu sezone da imaju kvalitet za titulu i najozbiqniji su kandidati za wu, uz puno po{tovawe pratilaca Crvene zvezde i Radni~kog iz Kragujevca. Partizan ima pet bodova vi{ka u odnosu na Vo{u i eventualnom pobedom bi prakti~no osigurao pol poziciju pred doigravawe, a u slu~aju pobede doma}ina situacija bi se zakomplikovala i nastavak prvenstva bio bi mnogo zanimqiviji. Gotovo 20 godina je pro{lo do kada je Partizan gostovao u malom Spensu kao lider, pa }e dana{wi susret imati mnogo druga~iju dimenziju i ne}e biti samo derbi, ve} }e biti predigra borbi za pehare. Doma}i teren u susretima najboqih niNajstandardnijiuredovimaVojvodine:Goran[kundri} je velika prednost, o ~emu svedo~i podatak da je Vojblemi sa bole{}u su i sada pri- bleme smatra da }e ovaj susret vodina, za sada, jedina savlada sutni, Jovovi}, Ivovi}, Jovano- opravdati epitet derbija. Partizan i to u Beogradu. S - Zdravstveni bilten nam ne vi}, Mrdak i Luka ^ubrilo su pravom se zato o~ekuje odbojkaimali svega po jedan ili dva ide na ruku, ali Vojvodina ima {i praznik u Novom Sadu, a TV treninga ove nedeqe, a roviti veliki fond igra~a I verujem prenos }e omogu}iti odbojkasu Basta i Veselinovi}. Uprkos da }e ko kod bude igrao dati svoj {koj Srbija da ga vidi. tome, `elimo pobedu i u~inimo makismum i dati sve od sebe u

`eqi da trijumfujemo. Partizan je svakako nameran da nam se revan{ira za poraz u Beogradu, a na nama je da mu to ne dozvolimo. Neophodna nam je pomo} publike jer uz wenu podr{ku mnogo boqe igramo. Partizan ima odli~ne servere i bi}emo na mu-

Foto:F.Baki}

kama da ih ukrotimo, ali u tome i le`i kqu~ uspeha u derbiju – istakao je [kundri}. Utakmica u maloj Sali Spensa po~iwe u 18 ~asova (direktan tv prenos), a ulaznica staje 100 dinara. M.Risti}

NBALIGA

RANG-LISTEFIVB

Atlanta slavila u Majamiju

Seniori tre}i, dame devete

Ko{arka{i Atlante Houks pobedili su u gostima Majami Hit posle produ`etka rezultatom 93:89. Doma}oj ekipi nije pomogla ni fantasti~na partija Lebrona Xejmsa, kome je umalo izmakao tripl-dabl u~inak. Pored 34 ko{a imao je 10 skokova i sedam dodavawa. Dvejn Vejd je ubacio 27 poena, ali se i te kako osetilo odsustvo Krisa Bo{a pod ko{em. Atlantu je predvodio tandem Xonson - Kroford, koji su postigli po 19 poena. Majamiju je ovo drugi vezani poraz u {ampionatu, a pet kod ku}e ove sezone. U drugom me~u [arlot, ~iji je vlasnik Majkl Xordan, pobedio je ^ikago 83:82. Istakao se Ogustin sa 15 poena i pet asistencija, a sjajan je bio i Xerald Valas, koji je uz 13 ko{eva imao i 16 skokova. Na drugoj strani, Bulsima nije pomogao ni ove sezone impresivni Derik Rouz, koji je okon~ao me~ sa 33 poena, pet skokova i ~etiri dodavawa.

Na najnovijim rang-listama Svetske odbojka{ke federacije (FIVB) mu{ka seniorska reprezentacija Srbije je na tre}em mestu (149,5 bodova), dok je `enska na devetom (70 ). Seniori (u zagradi su plasmani na prethodnoj listi): 1. (1) Brazil 210, 2. (2) Rusija 156, 3. (4) Srbija 149,5, 4. (5) Kuba 141,5, 5. (3) SAD 134, 6. (6) Italija 131,5, 7. (7) Bugarska 98,5, 8. (8) Argentina 84,5, 9. (10) Nema~ka 72,5, 10. (9) Poqska 67,5. Seniorke (u zagradi su plasmani na prethodnoj listi): 1. (1) Brazil 200, 2. (2) SAD 174, 3. (3) Japan 143,5, 4. (3) Italija 139,5, 5. (6) Rusija 127,5, 6. (5) Kina 124, 7. (8) Poqska 83,5, 8. (7) Kuba 76, 9. (9) Srbija 70, 10. (10) Nema~ka 67,5.


20

sport

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJE

Tipsarevi}izgubiodobijenme~ Tre}egdananaOtvorenomprvenstvuAustralijeutenisu,na terenimauMelburnparkupojavilasuse~etvoricateniserai jednateniserkaizSrbije.Upojedina~nojkonkurencijikodmu{karaca, o~ekivane pobede zabele`ili su Novak \okovi} protiv Hrvata Dodiga, odnosno Viktor Troicki u susretu s FrancuzemMauom.Na`alost,i pored vo|stva od 2:0, a onda i tri me~ lopte u ~etvrtom setu,

savlada Fernanda Verdaska. [panac je u susretu 2. kola na Australijenopenuslaviosa2:6, 4:6, 6:4, 7:6 (7-0), 6:0 i u tre}oj rundi}esesastatisKeijemNi{ikorijem, koji je dobio FlorijanaMajera.Poslepropu{tenetre}eme~lopteJankojepotpunostao,izgubioje19poenau nizu,~imejeme~odlu~en. Janko je fantasti~no po~eo me~–nasamomstartunapravio jebrejk,aubrzojepoveois4:0,

utralisaoasom,alijeJankosjajnim riternom iz bekhenda do{aodokqu~nogbrejka. Kakojevremeodmicalo,Verdasko je igrao sve boqe, ali i ~ini se da je Tipsarevi} posle drugog seta zaigrao ne{to defanzivnije.Situacijasesredinomtre}egsetapotpunoobrnula–srpskiteniserimaojeproblemanasvojservis,dokjeVerdaskolaganodobijaosvojegemove. Pri rezultatu 4:3, Tipsare-

7-0iizjedna~iona2-2usetovima.Prvume~loptuVerdaskoje spasaonapadom,anadrugojJanko nije najboqe reagovao na mre`i i [panac ga je pro{ao. Na tre}oj me~ lopti Janku je sviran sumwiv aut, ali nije mu ostalo vi{e ~elenxa i Verdasko je ubrzo osvojio gem Tipsarevi}evom duplom servis gre{kom. To je potpuno demoralisalo srpskogtenisera,kojiutajbrej-

132.naATPlisti,aovojebio prvime|usobniduelFrancuzai Trickog. Srpskiteniserodli~nojepo~eo me~ i poveo je s 3:0, napraviv{i dva brejka vi{ka. Ipak, Mau je ribrejkom prepolovio tajzaostatak,azatimje,prirezultatu 4:2, Viktor propustio nekoliko prilika da ponovo stvori dupli brejk prednosti. Ipak,togaunastavkunijeporemetiloirealizovaojeve}prvu

dosadasuigralisedamputa,au {estme~evaslavioje\okovi}. Troicki je pobedio u wihovom prvom duelu, 2007. godine na turniru u Umagu, kada je bilo 2:6,6:4,7:5.

vi} je mudrim servisom u forhend spasao brejk loptu, ali to jebiosamouvodudramuprirezultatu5:4.Verdaskojedobrim napadimaizforhendado{aodo dvevezanesetlopte,alijeJankoodserviraodvaasa.Potomje srpskiteniserproma{iosme~, ali to nije presudilo jer je [panac potom poslao forhend umre`u.Na~etvrtojsetlopti ponovo je pogre{io Verdasko, potomjeJankogre{komizbekhenda propustio gem loptu, da bi{panskiteniserlepoizgra|enim poenom realizovao petu setloptuismawiona2-1.U~etvrtom setu Tipsarevi} je dva putaserviraozame~,propustio jeitrime~lopte,alijenakraju Verdasko slavio u taj brejku

kunijeuzeonijedanpoen.Crna serijanastavilaseuiuodlu~uju}emsetujerjeVerdaskoukupnoosvojio19poenaunizuidobio je peti set bez izgubqenog gema.

set loptu – 6:4 posle 42 minuta igre. U drugom setu je na{ as jo{ lak{edo{aodoubedqivih6:2i ~inilosedajesamopitawerutinedadobijeovajme~smaksimalnim skorom. Me|utim, Mau jeuspeodasekonsoliduje,dodu{e i Troicki se opustio, pa je tre}i set pripao Francuzu s ubedqivih6:1.Upla{ilismose za trenutak da ne do|e do kompletnogpadauigrimladogBeogra|anina,alinasjeon,u~etvrtomsetu,razuveriodajetomogu}ei,rezultatom6:3,stigaoje dova`nepobedeiplasmanau3. kolo. Viktor }e u tre}oj rundi igrati s Novakom \okovi}em. Troicki i tre}i teniser sveta

diosa7:5,6:7,6:0,6:2,apravitenispokazaojetekutre}emi~etvrtomsetu. Me~ prvog kola s Marselom Granoqersom re{io je u svoju koristubedqivoutriseta.Dosta komplikovaniji zadatak imaojeususretusaDodigom,kojimujezadavaovelikeprobleme uprvadvaseta.\okovi}jeuoba imao brejk prednosti, ali je u drugomHrvatuspeodanadoknadizaostatakiutaj-brejku(10:8) izjedna~ina1:1usetovima.Srpski teniser je u nastavku me~a potpunoopravdaoulogufavorita,tre}isetjeosvojiobezizgubqenog gema, a u ~etvrtom je protivnikuprepustiosamodva, pajeduelokon~anposletrisatai21minutigre.

\okovi}uhvatio ritam Novak \okovi} je, te`e nego {toseo~ekivalo,stigaodotrijumfa nad hrvatskim igra~em IvanomDodigom.Nolejepobe-

Unarednomkrugurekete}eukrstiti\okovi}iTroicki

Janko Tipsarevi} izgubio je od [panca Fernanda Verdaska i oprostioseodturnira. Pobeduje,ukonkurencijimu{kih parova, zabele`io Nenad Zimowi} koji je odigraom prvi susretsnovimpartneromMikaelomQodromizFrancuske,dok je na{a najmla|a predstavnica Bojana Jovanovski izgubila susret `enskih parova. Ona je, u kombinaciji s Varvom Lep~enko, pora`ena od japansko-kineskog para Kimiko DateKrum/[uai@engsa4:6,4:6.

Jankovadrama JankoTipsarevi}jevodio2:0 usetovima,dvaputajeservirao zame~,imaojeitrime~lopte, alinitonijebilodovoqnoda

iskoristiv{i obe brejk prilike. Pri tom rezultatu imao je dve {anse za trostruki brejk, nijeihrealizovao,potomjepri rezultatu5:2propustiotriset lopte,alijeusvojimservis-gemovima bio suveren i stigao je do vo|stva u setovima posle 32 minutaigre. Srpski teniser nastavio je u istomritmuiudrugomsetu,ali se[panacnastartuizvukaoiz neugodne situacije, spasiv{i tri brejk lopte. Me|utim, Tipsarevi}jeizvrsnoservirao,lako i ubedqivo je osvajao svoje servisgemoveivrebaopriliku naservisrivala.Do~ekaojujeu sedmom gemu – prvu brejk loptu propustio je pomalo brzopletimnapadom,drugujeNandone-

LAKPOSAOZASRPSKO-FRANCUSKIDUBL

Odli~nokrenulo ParNenadZimowi}-MikaelQodra savladao je Kevina Andersona i ViktoraHaneskuarezultatom6:3,6:4, nagove{tavaju}i da je ovaj dubl jedan odnajve}ihfavoritazaosvajaweturnirauMelburnu.NarednirivaliZimowi}aiQodrebi}ePabloAnduhar iDanijelHimeno-Traver.

NenadZimowi}

-Zadovoqansamjerjeovobioprvi me~,aizaprotivnikesmoimalinezgodnu kombinaciju. Nismo imali prilikupreAustralijanopenadaodigramonijedanme~zajedno.Saradwa jeodli~nokrenula,mislimda}enam jo{malotrebatidaseskrozuigramo -rekaojeZimowi}. Srpski igra~ je istakao da dobro poznajenaredneprotivnike,alidaje udrugomkoluo~ekivaodrugitim. -ZnamoiAnduharaiHimeno-Travera. To su klasi~ni {panski predstavnici koji igraju s osnovne linije. Ipak, o~ekivao sam pobedu [vanka i Kuevasa koji su imali dosta dobre rezultate,nekaotim,alisdrugimpart-

nerima u dublu. Na grend slemovima KuevasjeosvojioRolanGaros,a[vank je igrao polufinale Vimbldona. Ba{ meiznenadilo{tosu[pancipobedili,moradasudobroigrali.Naravnoda usvakime~ulazimomaksimalno,pogotovo{toQodraigrasinglsvakidrugi dan,panijednogprotivnikanesmemo lakodashvatimo.Moramodasvaki me~ zavr{avamo ekspresno, kako bi moj partner bio {to sve`iji objasniojeZimowi}. Australijen open je vrlo uspe{nopo~eozave}inuigra~aizSrbije. - Naravno da pratim {ta rade na{i igra~i. I Ana je imala velike{ansedapobedi,nesre}noje izgubila,jedna-dveloptesuodlu~ile. Mo`da je razlog i to {to nijemogladatrenirazbogpovredekojujezaradilanaHopmankupu. Janko je igrao sjajno, {teta {to nije iskoristio me~ lopte koje je imao protivVerdaska.Uspeosamdavidim deo me~a, jer sam igrao u isto vreme. Krivomije,o~ekivaosamda}egadobitikao{tojetouradiopredveili tri godine na Australijen openu. Viktor je sigurnom igrom stigao do tre}egkola-rekaojeZimowi}. Najboqisrpskidubligra~ka`eda jeuMelburnuimaoprilikudasevidi sa svojim dosada{wim partnerom Danijelom Nestorom. Nije razgovaraoonovimpartnerima,alijeube|en da }e Kana|anin ro|en u Beogradu s Maksom Mirwijem predstavqati vrlodobartim.

Troickiizboriome~ sNoletom Viktor Troicki pobedio je u susretu2.kolaFrancuzaNikolasaMauas3:1,posetovima6:4, 6:2,1:6,6:3.Me~jetrajaodvasatai42minuta,Troickijeosvojio 122 poena, 10 vi{e od protivnika. Na{ teniser je iz 17 poku{ajasedamputaoduzeoservis Francuzu. Nikolas Mau je do{aoizkvalifikacija,auprvomkoludobiojeBrajanaDabula. Ima 28 godina, trenutno je

Drugo kolo, mu{karci: Federer ([vajcarska)-Simon(Francuska)6:2, 6:3,4:6,4:6,6:3,Berdih(^e{ka)-Kol{ajber(Nema~ka)4:6,6:2,6:3,6:4,Gaske (Francuska) – Manarino (Francuska) 6:3,7:6,6:4,Ni{ikori(Japan)–Majer (Nema~ka) 6:4, 6:3, 0:6, 6:3, Verdasko ([panija) – Tipsarevi} (Srbija) 2:6, 4:6,6:4,7:6(7:0),6:0,Almagro([panija) – Andrejev (Rusija) 7:5, 2:6, 4:6, 7:6, 7:5, Qubi~i} (Hrvatska) – Pare (Francuska) 6:3, 6:7, 6:4, 7:6, Troicki (Srbija) – Mau (Francuska) 6:4, 6:2, 1:6, 6:3, \okovi} (Srbija) – Dodig (Hrvatska)7:5,6:7,6:0,6:2, Rodik (SAD) – Kuwicin (Rusija) 7:6, 6:3, 6:2, Hase (Holandija) – Monako(Argentina)6:4,6:4,3:6, 6:2, Vavrinka ([vajcarska) – Dimitrov(Bugarska)7:5,6:3,6:3, Robredo ([panija) – Fi{ (SAD)1:6,6:3,6:3,6:3,Stahovski (Ukrajina) – Kubot (Poqska) 6:3, 6:4, 6:4, Malis (Belgija) – Montawes([panija)6:4,6:0,6:1, Federer ([vajcarska) – Simon (Francuska). @ene: Enan (Belgija) Balta~a (V. Britanija) 6:1, 6:3, V. Vilijams (SAD) - S. Zahlavova (^e{ka) 6:7, 6:0, 6:4, Doki} (Australija) - B. Zahlavova Stricova (^e{ka) 6:7, 1:6, Vozniacki (Danska) - King (SAD) 6:1, 6:0, Razano (Francuska) - [arapova (Rusija) 6:7, 3:6, Marino (Kanada) - Skjavone (Italija) 3:6, 7:5, 7:9, Li (Kina) Rodina (Rusija) 6:3, 6:2, Hlava~kova (^e{ka) - Azarenka (Belorusija 4:6, 4:6, Manasijeva (Rusija) - Bartoli (Francuska) 3:6, 6:3, 6:0, Rus (Holandija) - Kuzwecova (Rusija) 1:6,

Rezultati 4:6, Vikmajer (Belgija) - Sevastova (Letonija) 4:6, 2:6, Ketavong (V. Britanija) - Petkovi} (nema~ka) 6:2, 5:7, 0:6, Pironkova (Bugarska) Nikulesku (Rumunija) 4:6, 1:6, Kanepi (Estonija) - Gerges (Nema~ka) 4:6, 6:3, 4:6, Brijanti (Italija) - Cibulkova (Slova~ka) 1:6, 6:4, 2:6, Kulikova (Ruzsija)-[ipers(JAR)4:6,6:4,5:7. Mu{ki parovi: Braun (Nema~ka) /Vasen(Holandija)-Tursunov(Rusija)/

Zverev (Nema~ka) 6:2, 6:3, B./M. Brajan (SAD) - Lipski/Ram (SAD) 6:3, 3:6, 6:4, Nouls(Bahami)/Mertiwak(Slova~ka)Gaba{vili (Rusija) /Kuku{kin (Kazahstan) 6:4, 7:6, Marero / Idalgo ([panija) - Dluhi (^e{ka) /Henli (Australija) 6:4, 1:6, 6:1, Ebden/Lu~ak (Australija)-Grot/Xouns(Australija) 6:7, 6:3, 3:6, ^ela / Majer (Argentina) Stahovski (Ukrajina) /Ju`wi (Rusija) 5:7, 3:6, Dolgopolov (Ukrajina) / Hajek

(^e{ka) - Fowini (Italija) / Lacko (Slova~ka) 6:3, 6:7, 6:2, Sela (Izrael)/Sepi (Italija) - Gonzales (Meksiko)/Marks(Nema~ka)6:7,6:3,6:7, Andular/Himeno-Traver ([panija) Kuevas (Urugvaj)/[vank (Argnetina) 7:6, 7:5, Perot (SAD) /Skuspki (V. Britanija) - [ardi /Klemon (Francuska) 6:7, 3:6, Lemke /Rejd (Australija) - Bol/Gu}ione (Australija) 4:6, 6:7, ^ermak (^e{ka) /Kas (Nema~ka) - Berlok (Argentina) /Riba ([panija) 4:6, 5:7, Qodra (Francuska)/Zimowi} (Srbija) Anderson (JAR) /Hanesku (Rumunija) 6:3, 6:4, Dabul (Argentina) /Giqardo (Kolumbija)-Melcer(Austrija) /Pe~ner (Nema~ka) 6:7, 1:6, Golubjev (Kazahstan)/Istomin (Uzbekistan) - Butorac (SAD)/ Ro`er (Holandski Antili) 7:6, 4:6, 0:6, Dakvort / Mi~el (Australija) - Mirwi (Belorusij)/Nestor (Kanada) 3:6, 3:6. @enski parovi: Baroa/Kerber (Nema~ka)-Grenfeld(Nema~ka) 5:7, 3:6, Huber (SAD)/Petrova (Rusija) - Dominikovi}/Mur (Australija) 6:3, 6:0, Vesnina /Zvonarjeva (Rusija) -Adam~ak /Holand (Australija) 6:1, 6:1, Ferguson/Molik (Australija) - Brianti (Italija) /^akvetadze (Rusija) 4:6, 6:1, 6:3, Du{evina /Makarova (Rusija) Klejbanova (Rusija)/Garigez ([panija) 3:6, 2:6, Jovanovski (Srbija)/Lep~enko (SAD)-Date-Krum(Japan)/@ang(Kina) 4:6, 4:6, Dulko (Argentina) /Peneta (Italija) - Mirza (Indija) /Voracova (~e{ka)6:4,6:1. Pripremio: A.P.


ekOLOGiJA

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

21

KONCEPTREGIONALNOGPROSTORNOGPLANAVOJVODINE

Prirodniresursipodlupom Na okruglom stolu "Za{tita, kori{}ewe i razvoj prirodnih resursa u Vojvodini" raspravqalo se o konceptu Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine. Prema re~ima pokrajinske sekretarke za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anke Srema~ki posledwi prostorni plan Pokrajine donet je 1978. godine, te je neophodno stvoriti novi i u wega uneti "sve {to `ivot zna~i". Ona je istakla da kori{}ewe prirodnih resursa, wihova privredna i ekonomska valorizacija treba da bude planski usmerena i namenski kontrolisana. Kako je navela DraganaDun~i} koja je u~estvovala u stvarawu

ovog konceta, uzeti su u obzir problemi poqoprivrednog zemqi{ta, po{umqenosti pokrajine, kao i voda i vodnog zemqi{ta. Istakla je da u Vojvodini 83,2 odsto zemqi{ta jeste poqoprivredno, ali da je konstantno u gubitku i pod degradacijom zbog eolskih erozija i promena namena kori{}ewa usled pretvarawa u gra|evinske i radne zone, saobra}ajne koridore… [to se ti~e po{umqenosti, samo je 6,53 odsto povr{ine Vojvodine pod {umama, a optimalna {umovitost iznosi 14,3 odsto. Iako je zabele`eno poboq{awe kvaliteta voda na ulasku iz susednih zemaqa (reke: Dunav, Tisa,

Sava, Begej, Tami{), Dun~i} je navela da je neophodno uvo|ewe zona sanitarne za{tite, monitoringa povr{inskih voda i po{tovawe Direktive EU o vodama, koja obuhvata za{titu svih voda, uzimaju-

Uzetisuuobzirproblemipoqoprivrednog zemqi{ta,po{umqenostipokrajine,kaoivoda }i u obzir prirodnu interakciju me|u wima. Direktor Nacionalnog programa ure|ewa, za{tite i kori{}ewa voda u Srbiji akademik Milorad Miloradov rekao je da je prdlo`eni koncept nedovoqno {irok i da je u obzir trabalo uzeti

VRBASIZDVOJIO48MILIONADINARAZAEKOLOGIJU

Kartazelenila olak{avaza{titu

U ovogodi{wem buxetu op{tine Vrbas za oblast za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine predvi|eno je oko 48 miliona dinara, odnosno ne{to mawe od pet odsto ukupnog buxeta op{tine. Prema re~ima ~lana op{tinskog ve}a Aleksandra Kruni}a sredstva su raspore|ena u {est sekcija. - Jedna od sekcija je izrada planova i programa u oblasti za{tite vazduha i atmosfere, {to se prvi put

Lokalnog ekolo{kog akcionog plana ~iji je mandat istekao jo{ prethodne godine, kao i da su predvi|ena sredstva za finansirawe NVO sektora. Jedna od novina bi}e izrada op{tinske Karte zelenila koja }e ubudu}e umnogome olak{ati ure|ewe javnih zelenih povr{ina i omogu}iti pravilno i racionalno upravqawe u ovoj oblasti. - Izrada takve karte je preduslov za pravilno upravqawe i

Postrojewezapreraduotpadnihvoda Ove godine vrbaska op{tina }e biti u centru pa`we kada je u pitawu za{tita `ivotne sredine jer treba da otpo~nu radovi na izgradwi Centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda Vrbasa i Kule ~ija }e izgradwa ko{tati oko 13 miliona eura. Sredstva za ovu namenu su obezbe|ena iz stranih donacija, Fonda za kapitalna ulagawa APV i republi~kih ministarstava. na{lo u op{tinskom buxetu, zatim imamo tehni~ko i materijalno opremawe organizacija koje se posredno i neposredno bave za{titom `ivotne sredine, dok je najve}i deo sredstava predvi|en za ure|ewe javnih zelenih povr{ina za {ta }e biti izdvojeno oko 11 miliona dinara. Pored toga, tu su sredstva za suzbijawe ambrozije, tretirawe komaraca, podizawe vetroza{titnih pojaseva, kao i za osnivawe transfer stanice u kojoj }e se vr{iti separacija otpada - rekao je Kruni}. Na{ sagovornik je najavio da }e se ove godine izvr{iti revizija

odr`avawe zelenila, jer kada se sa~ini u woj }e biti svi relevantni podaci o broju, vrstama, starosti i stawu u kojem se nalaze stabla na javnim povr{inama, mo}i }e mnogo lak{e da se planiraju sve akcije obnavqawa, orezivawa i odr`avawa - istakao je Kruni}. Novina, kada je u pitawu za{tita `ivotne sredine, bi}e i po~etak merewa kvaliteta vazduha i komunalne buke, a meri}e se i prisustvo polena. Vrbaska op{tina je postala jedna od retkih u Srbiji u kojoj je sakupqawe sme}a organizovano u svim naseqenim mestima. N.Perkovi}

Govore}i o dosada{wim aktiv no sti ma na iz ra di ovog projekta, doma}ini su goste iz Japana obavestili da je u toku izrada Studije izvodqivosti kao i idejnog re{ewa za iz-

SlobodanPuzovi} ulazi se u zavr{nu fazu pravqewa Plana. Nakon daqe razrade i konkretizacije postavki, izra|uje se nacrt koji }e ocewivati komisija, najverovanije 28. januara. U radu okruglog stola u~esvovali su predstavnici svih zna~ajnih subjekata, organa, organizacija, institucija, kao i istaknuti stru~waci iz oblasti razvoja Vojvodine i wenih prirodnih resursa. Koordinator projekta je Republi~ka agencija za prostorno planirawe, nosilac je AP Vojvodina, odnosno Pokrajinski sekreterijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, uz Zavod za urbanizam Vojvodine. A.Jerini}

Ambala`atrujezemqu Neadekvatno upravqawe otpadom, pogotovo opasnim otpa dom, pred sta vqa iz u zet no ve lik pro blem u op {ti ni Ba~ki Petrovac. Oko 40 odsto stanovni{tva u tom mestu bavi se poqoprivrenom proizvodwom, za koju se koristi velika koli~ina hemijskih sredstava, ali ambala`a od wih zavr {a va na obi~ nim sme tli {tima, {to prestavqa izuzetno veliku opasnost po `ivotnu sredinu i zdravqe svih nas. Op{te je poznato da toksi~ni otpad sadr`i slo`ena organska jediwewa kao {to su organo-hlorna, aromati~na i organofosforna, koja dopiru u zemqi{te i podzemne vode i na taj na~in ih zaga|uju, ali ne samo to, dokazano je da uno{ewe takvih polutanata u organizam dovodi do zdravsvenih poreme}aja. Recimo astme i to naj~e{}e kod dece, potom javqaju se bubre`na oboqewa, nervna rastrojstva i kancerogena oboqewa. Dolazi i do raznih mutacija, tako da se ra|aju i to ne samo deca, ve} i `ivotiwe sa anomalijama - ka`e Vierka Mar~ok Cerovski iz Nevladine organizacije “Zeleni krug” Ba~ki Petrovac. Na te ri to ri ji op {ti ne Ba~ki Petrovac postoje komunalna preduze}a koje se bave izno{ewem komunalnog otpa-

Kreditre{ava ekolo{kiproblem prilikom, pokazala veliku zain te re so va nost i sprem nost da pomogne putem odobravawa takozvanog mekog kredita.

do {est. Predstavnica Zavoda za za{titu prirode Klara Sabado{ izdvojila je i nedstatak koncepta u pogledu biodiverziteta, koji se nije na{ao u analizi. Predstavnik poqoprivrednika iz Ka}a Vojislav Male{ev nadovezao se na komentar navode}i

problem sa kojim se poqoprivrednici redovno susre}u. - Pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko de{ava se ad hok te se poqoprivredom ne mo`emo baviti u pravom smislu. Ne radi se ni{ta povodom poboq{awa prcesa odvodwavawa podzemnih voda koje uni{tavaju zemqi{te - prokomentarisao je Male{ev. U~esnici ove rasprave slo`ili su se da prostora za doradu ima i ponudili su usluge svojih institucija prilikom stvarawa kona~nog Regionalnog prostornog plana Vojvodine. Kako je najavio pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj

BA^KIPETROVACUGRO@ENOPASNIMOTPADOM

JAPANSKADELEGACIJAPOSETILATERMOELEKTRANU„NIKOLATESLA”

Delegacija Japanske agencije za me |u na rod nu sa rad wu (JICA), predvo|ena generalnim direktorom JICE za Bliski istok i Evropu Ju ni {i Ja ma dom posetila je nedavno Termoelektranu „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. U razgovoru sa poslo vod stvom kom pa ni je, ko je je pred vo dio za me nik direktora PD TENT \or|i Biqanovski bilo je re~i o mogu}nosti finansirawa projekta izgradwe postrojewa za odsumpo ra va we dim nih gasova na lokaciji TENT A, za blokove A3-A6, od strane japanske Vlade. Re~ je o ve o ma zna ~aj nom eko lo {kom projektu za ~iju realizaciju je neo p hod no iz dvo jiti veoma zna~ajna fi nan sij ska sred stva, ko ja Elek tro pri vre da Srbije u ovom trenutku, nije u mogu}nosti da obezbedi. Zbog toga je pomo} zatra`ena od japanske strane, koja je, kao i to kom ra ni jih po se ta ovom privrednom dru{tvu, a i ovom

topografiju, klimu, mineralne sirovine, biqke, `ivotiwe, qude. Ona je istakao mawkavost prilikom analize poqoprivrednog zemqi{ta, jer nije uzeta u obzir klasifikacija na tipove, od jedan

gradwu sistema za odsumporavawe na ~etiri bloka na lokaciji TENT A. Za ovajekolo{ki veoma va`an posao, prema prvim procenama, potrebno je izdvojiti izme|u 150 i 200 miliona evra. Ukoliko Japanska agencija za me|unarodnu saradwu, nakon ove posete, da pozitivno mi{qewe, a japanska Vla da odo bri po treb na sredstva, prema re~ima \or|i Bi qa nov skog, po ~et kom ove godine bi trebalo o~ekivati pot pi si va we bi la te ral nog ugovora izmed|u Japana i Srbije o kreditirawu ovog projekta. Nakon toga bi bio raspisan tender, a do kraja godine bi mogao da bude odabran i najpovoqnij ponu|a~, kako bi radovi na mogli da po~nu ve} po~etkom 2012. godine. U skladu sa odredbama iz Ugovora o energetskoj zajednici jugoisto~ne Evrope i nacionalne Strategije razvoja i odr`ivog razvoja PD TENT je preuzelo obavezu da do 2015. godine na svim postoje}im postrojewima uvede ove sisteme za odsumporavawe, ~ime bi dao jo{ jedan zna~ajan doprinos u za{titi i unapre|ewu `ivotne sredine. Na kon raz go vo ra ~la no vi japanske delegacije su obi{li lokacije za izgradwu ovih sistema na TENT A a potom posetili i TENT B na U{}u. A.B.

da sa cele teritorije op{tine, ali se ne radi separacija otpada. Ambala`a za{titnih sredstava i pesticida zavr{ava na obi~nim smetli{tima ili biva ba~ena pored wiva, puteva, u blizini sela… i kao ta kva pred sta vqa ri zik od kon ta mi na ci je ze mqi {ta i vode zaostalim sadr`ajima iz od ba~ ne ne am ba la `e, {to pred sta vqa iz u zet no ve li ku opasnost po `ivotnu sredinu, `ivot i zdravqe stanovni{tva op{tine, a i {ire. Posledice mogu ili ne moraju od-

mah da se ispoqe, ali dejstvo mo`e da traje i veoma dugo, u trajawu koje mo`e da se meri i go di na ma. Opa sne i {tet ne materije imaju direktne i indirektne uticaje na zdravqe ~oveka i `ivih bi}a, stawe zemqi{ta, vode i vazduha. Wihovo {tetno dejstvo mo`e da se ispoqi lokalno ili na {irem prostoru (pa i globalno), a posledice mogu osetiti sada{we ili budu}e generacije populacije. Ova ambala`a se brzo nagomilava na deponijama, zbog slabe razgra-

dqivosto plasti~nih materijala. - Odlagawe plasti~ne ambala`e postaje rastu}i problem u oblasti manipulacije otpadom. Upotrebqena plasti~na ambala`a mo`e da se iskoristi u energetske svrhe, za recikla`u i za ponovnu upotrebu. Me|utim, zaprqanost plasti~ne ambala`e razli~itim supstancama predstavqa prepreku za bezbedno skladi{tewe i recikla`u. Drugi raspro stra wen, ali u po gle du bezbednosti i posledica u vidu {tetne emisije gasova krajwe nepravilan i zakonom zabra wen na ~in eli mi ni sa wa iskori{}ene ambala`e, jeste weno spaqivawe na otvorenom prostoru. Taj postupak se gene ral no ko ri sti sa mo ra di eliminisawa volumena otpada, koji ~ine pakovawa mawih zapremina (najvi{e od jedne litre), ali ne i za dobijawe toplotne energije - obja{wava Vierka Marcok Cerovski. Na osnovu utro{enih sredstava i vrste ambala`e, proceweno je da se na teritoriji Vojvodine godi{we u poqoprivrednim aktivnostima generi{e vi{e stotina hiqada ot pad nih pla sti~ nih bo ca raz li ~i tog sa sta va, za pr qa nosti i veli~ine. S.I.

PORAZNEPOSLEDICETOPQEWAARKTI^KOGLEDA

Ugro`enopstanak severnihmedveda Glav no sta ni {te se ver nih medveda, arkti~ki led, gde oni love hranu i podi`u mladunce, ubrzano se topi i nestaje tako da je wihov opstank veoma ugro`en. Stru~waci ka`u da bi, ako se ni{ta ne promeni, severni medvedi mogli da nestanu tokom ovog veka, preneo je Glas Amerike. Pored gubitka stani{ta i topqewa arkti~kog leda, drugi problem je sve ve}e nagomilavawe otrovnih materija u ishrani ovi `ivotiwa. Severni medvedi na{li su se u samom sredi{tu jedne ekolo{ke rasprave: dok se nova bu{ewa u potrazi za naftom i gasom planiraju sve bli`e stani {ti ma me dve da, ame ri~ ka vla da se spre ma da pri me ni propise o ispu{tawu {tetnih gasova i za{titi ameri~ku divqinu. Nau~nici su sve vi{e zabrinuti da severni medved ne}e pre`iveti. Potpredsednik ekolo{ke organizacije Difenders of Vajldlajf ka`e: "Prognoze su da, ako nastavimo putem kojim sad idemo, sa zaga|ewem {tetnim gasovima, severni medvedi na Aqasci }e nestati za mawe od 50 godina. Vrlo otre`wavaju}a misao!" Irvin govori o najnovijoj studiji o severnim medvedima,

koju je objavila ameri~ka nacionalna geolo{ka agencija. U studiji se ka`e da bi severni medvedi mogli biti spaseni ako se drasti~no smawe ispu{tawa {tetnih gasova.

Procjewuje se da u celom sve tu `i vi 22.000 se ver nih medveda. Oni mogu da plivaju na velike udaqenosti, a kra}e pe ri o de `i ve na kop nu. No, wihovo glavno stani{te led Arkti~kog mora - ubrzano se topi, a na tom ledu love hranu i podi`u svoju mladun~ad. Druge studije pokazuju da u hrani severni mevedi imaju alarmantno visok nivo otrovnih materija. Radi se o hemikalijama koje se najvi{e koriste u poqoprivredi, odakle oti~u u reke i s wima sti`u u mora i okeane, gde ih struje odnose u arkti~ki ekosistem.

U posledwih nekoliko nedeqa ameri~ka vlada preduzima korake u skladu s nekoliko zakonskih mera koje se odnose na severne medvede. Agencija za za{titu okoline najavila je da }e regulisati smawewe ispu{tawa gasova da bi obuzdala uticaj globalnog zagrevawe. Ministarstvo unutra{wih poslova ozna~ilo je gotovo pola miliona kvadartnih kilometara u Arkti~kom moru i na obalnom podru~ju kao kriti~na stani{ta. I, tre}e, administracija je odlu~ila da ne proglasi severne medvede "ugro`enom vrstom", nego }e ostaviti, kao dosad, da su "vrsta u opasnosti". Ekolo{ki aktivisti ka`u da je administracija podlegla pritisku lobista, promena oznake, naime, omogu}ila bi ja~u za{titu severnih medveda i wihove okoline. Posledica ove odluke je da naftna industrija mo`e po~eti sa istra`ivawima novih podru~ja u Arkti~kom moru ve} sredinom ove godine. Aktivisti za za{titu okoline ka`u da bi izlivawe nafte na Arktiku - poput onog pro{le godine u Meksi~kom zalivu - predstavqalo katastrofu ne samo za severne medvede, nego i za kitove, foke i druge `ive vrste. (Tanjug)


22

Svet

~etvrtak20.januar2011.

SAD I KINA

Orban:Zaevropskiblok najte`agodina STRAZBUR: Ma|arski premijer Viktor Orban predstavio je ju~e u Strazburu program {estomese~nog predsedavawa Ma|arske Evropskom unijom, isti}u}i da }e 2011. godina za evropski blok biti najte`a u posledwe dve decenije. Orban je na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta rekao da ma|arska vlada `eli da doprinese jedinstvenoj i sna`noj Evropi i pozvao je sve ~lanice i evropske institucije da pove}aju privredni rast i zaposlenost, prenela je ma|arska agencija MTI. Orban je rekao da }e, ukoliko EU vidi nedostatke u novom ma|arskom zakonu o medijima,

koji je nai{ao na `estoku kritiku nekoliko zemaqa evropskog bloka, wegova vlada biti spremna da ga izmeni. Predsednik ma|arske vlade je kazao da se Budimpe{ta po tom pitawu konsultuje sa Evropskom komisijom i zatra`io je od evropskih parlamentaraca da unutra{wa pitawa Ma|arske ne me{aju sa aktivnostima ove zemqe na mestu predsedavaju}eg u Uniji. „To ne}e biti {tetno samo po Ma|arsku, ve} i po celu EU”, kazao je Orban. Ma|arska agencija, tako|e, navodi da je tokom Orbanovog obra}awa nekoliko parlamentaraca preko usta stavilo bele trake, dok

su neki dr`ali natpise u znak protesta protiv zakona o medijima koji je Budimpe{ta uvela ove godine. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo, koji se obratio Evropskom parlamentu nakon Orbana, istakao je da Evropska komisija u potpunosti podr`ava ma|arsko predsedavawe EU. Barozo je kazao da }e Komisija ove nedeqe konsultovati vlasti u Budimpe{ti o spornim pitawima oko wenog zakona o medijima, naglasiv{i da pravna pitawa Ma|arske treba posmatrati objektivno, a da politi~ka pitawa treba dr`ati po strani. (Tanjug)

dnevnik

Obama:Osnovazanarednih 30godinasaradwe VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama izrazio je nadu da }e ju~e zapo~eta poseta predsednika Kine Hua \intaoa Va{ingtonu postaviti osnove saradwe wihovih zemaqa u narednih 30 godina, ukazuju}i da obe imaju „ogroman interes” da zajedni~ki postignu uspeh. „Ovom posetom, mo`emo postaviti osnove za 30 narednih godina”, kazao je Obama na sve~anosti kojom je po~ela poseta {efa kineske dr`ave u Va{ingtonu. „Imamo ogroman interes da ona druga zemqa uspe. U ovako povezanom svetu, u globalizovanoj ekonomiji, zemqe poput na{ih bi}e uspe{nije i bezbednije, ako bude-

Vi{eod100qudi poginulouneredima

Tuni{ani ne priznaju novu vladu

pripadnici stare garde politi~ara. Ministri koji su podneli ostavke stali su uz demonstrante, koji tvrde da su demokratske promene nemogu}e sve dok se na vlasti nalaze Ben Alijeve pristalice. Ganu{i i vr{ilac du`nosti predsednika, biv{i

predsednik paralmenta Fuad Mebaza, podneli su ju~e ostavke na sve partijske funkcije u RCD, u poku{aju da se distanciraju od Ben Alija, a on je izba~en iz stranke ~iji je osniva~, objavila je nacionalna televizija. Ben Ali je u petak napustio zemqu, posle 23 godine na

vlasti, a na ~elu prelazne vlade nalazi se wegov dugogodi{wi premijer koji poku{ava da sti{a tenzije. Politi~ka kriza u zemqi proteklih mesec dana nepovoqno se odrazila i na privredu Tunisa, koja je prethodnih godina zabele`ila impresivni rast. Suo~en sa zahevima demonstranata proteklih dana, Ganu{i je obe}ao osloba|awe politi~kih zarobqenika, ukidawe restrikcija uvedenih Tuniskoj ligi za odbranu qudskih prava i osnivawe dr`avnih agencija koje }e sprovesti istragu o korupciji i zloupotrebama za vreme pobune. Vi{e od 100 qudi je u Tunisu poginulo u neredima u posledwih pet nedeqa, ju~e su objavile Ujediwene nacije. Prema podacima vlasti Tunisa, u neredima protiv autokratskog re`ima biv{eg predsednika Zina El Abidina Ben Alija, poginulo je 78 qudi, a 94 je povre|eno.

ProdateneobjavqenefotografijeHitlera LONDON: Oko 600 neobjavqenih privatnih fotografija i 800 negativa nacisti~kog lidera Adolfa Hitlera prodato je britanskoj aukcijskoj ku}i za 30.000 funti (35.800 evra), saop{tila je ju~e aukcijska ku}a Xej Pi Hambert Ok{enirs. Fotografije i negativi nacisti~kog fotografa Hajnriha Hofmana su iz vremena uspona na vlast Nacional-socijalisti~ke partije pre Drugog svetskog rata. Pre nego {to ih je preksino} kupila britanska ku}a, bile su u vlasni{tvu jednog kolekcionara. Na wima

se mo`e videti Hitler u poseti centru za obuku nacisti~kih vojnika i dok pozdravqa iz svog automobila masu na skupu u Nirnbergu. Me|u do sada neobjavqenim fotografijama ima i snimaka Hitlerovog susreta s Musolinijem u Minhenu i snimaka nacisti~kog lidera na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. „Bio sam iznena|en interesovawem za ove fotografije, ukqu~uju}i interes iz Nema~ke”, rekao je Xonatan Hambert, zvani~nik aukcijske ku}e ~ije je sedi{te u Tou~esteru u Engleskoj. Hajn-

ri~ke dr`ave. Na kraju dana ameri~ki predsednik je priredio sve~anu ve~eru povodom posete Hua, koja je i prva za kineskog lidera u Beloj ku}i u posledwih 13 godina i tek tre}a koju Obama prire|uje stranim dr`avnicima za dve godine svog mandata. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Kina nameravaju da tokom posete kineskog predsednika Hu \intaoa saop{te da su postigle sporazum o pove}awu saradwe u oblasti nuklearne bezbednosti, najavio je ju~e neimenovani ameri~ki zvani~nik. Sporazumom se poziva na otvarawe jednog zajedni~ki finansiranog nuklearnog centra u Kini, rekao je on.

HAITI

UTUNISUIJU^EDEMONSTRACIJEPROTIVVLADE

TUNIS: Vi{e stotina demonstranata pro{etalo je ju~e ulicama tuniske prestonice, zahtevaju}i da saveznici zba~enog predsednika Zina al-Abidina Ben Alija vi{e ne u~estvuju u vr{ewu vlasti. Demonstranti su pevali nacionalisti~ke pesme i nosili transparente na kojima je pisalo „Dole RCD”, {to je skra}enica za Ben Alijevu stranku Ustavni demokratski savez. Demonstrancije je obezbe|ivala policija kako bi bili izbegnuti eventualni sukobi, javile su agencije. Portparol premijera Muhameda Ganu{ija izjavio je da ministri koji su ostali u novoj prelaznoj vladi nacionalnog jedinstva upravo raspravqaju o tome kada da odr`e prvi sastanak kabineta, javio je AP. ^etvorica novih ministara podneli su prekju~e ostavke, samo 24 sata po{to je Ganu{i objavio sastav vi{epartijske vlade, u koju su, uglavnom, u{li

mo radili zajedno”, rekao je ameri~ki predsednik. Hu \intao rekao je da je, od kako je Obama preuzeo du`nost predsednika SAD pre dve godine, saradwa Pekinga i Va{ingtona u „mnogim sektorima proizvela rezultate i odnosi dve strane vodili su novom napretku”. Obama je, me|utim, pomenuo i oblast qudskih prava, oko koje se dve zemqe ipak spore. „Istorija je pokazala da su dru{tva harmoni~nija, da napreduju boqe i da je svet pravedniji, kada se prava i odgovornosti svih zemaqa i svih naroda po{tuju”, rekao je ameri~ki predsednik. Obama i Hu \intao nastavili su zatim razgovor u „Ovalnom kabinetu” {efa ame-

rih Hofman je pristupio Nacional-socijalisti~koj partiji 1920. godine. Wegove fotografije Hitlera bile su reprodukovane na po{tanskim markama, razglednicama, posterima i u kwigama. Hofman je i predstavio Hitleru svoju asistentkiwu Evu Braun koja je kasnije postala firerova qubavnica, a u danima pred kraj rata i supruga. Amerikanci koji su ga uhapsili 1945, zaplenili su veliki deo wegovih arhiva, a Hofman je osu|en na ~etiri godine zatvora. Umro je 1957. godine.

Privedenbiv{idiktator PORT O PRENS: Tu`ila{tvo Haitija podnelo tu`bu protiv biv{eg diktatora @anKloda Duvalijea, koji je priveden i saslu{an, nakon iznenadnog povratka u zemqu. Wegovo hap{ewe zahtevale su grupe za za{titu qudskih prava. „Duvalije je pod kontrolom pravosu|a. On nije slobodan”, izjavio je dr`avni tu`ilac Aristid

Ogist za Rojters. Biv{i diktator, koga optu`nica, izme|u ostalog, tereti za korupciju, kra|u i proneveru, saslu{an je u kancelariji dr`avnog tu`ioca u Port O Prensu, nakon {to su ga pripadnici policije izveli iz luksuznog hotela u kojem je odseo po iznenadnom povratku u zemqu u nedequ, nakon 25-godi{weg egzila.

SAUDIJSKA ARABIJA

Ne}eulogumedijatora DUBAI: Saudijska Arabija se povla~i iz uloge medijatora u libanskoj politi~koj krizi, po{to je sru{ena Vlada u Bejrutu pro{le nedeqe, najavio je ju~e ministar inostranih poslova Saudijske Arabije, princ Saud al Fejsal. „Saudijski kraq je odlu~io da ’povu~e svoje ruke’ iz Libana”, izjavio je Al Fejsal za uticajnu arapsku satelitsku televiziju Al Arabija sa sedi{tem u Dubaiju. Saudijski kraq Abdulah i sirijski predsednik Ba{ar al Asad

su bili medijatori radi okon~awa politi~ke krize u Libanu, koja bi mogla da dovede do podele zemqe. Govore}i o aktuelnoj situaciju u Libanu, {ef dilomatije Saudijske Arabije je ocenio da je situaciji opasna, posebno ukoliko do|e do separatizma i podele zemqe. „To bi zna~ilo kraj Libana kao modela mirnog zajedni~kog `ivota izme|u razli~itih religija i etni~kih grupa i razli~itih frakcija”, rekao je princ al Fejsal, prenela je agencija AP.

IRAN

Raketakodnuklearne centrale TEHERAN: Iran je ju~e potvrdio da je nedaleko od jedne nuklearne centrale testirao protivavionski projektil {to zapad tuma~i kao demonstraciju vojne sile uo~i nastavka pregovora o iranskom spornom nuklearnom programu. Iranska novinska agencija Fars javila je da je raketa zemqa - vazduh „Soko” testirana u blizni Araka, u centralnom Iranu, gde se gradu istra`iva~ki nuklearni reaktor. U izve{taju agencije nisu navedeni drugi detaqi. Ameri~ki protivavionski sistem „Soko” Iran je kupio od SAD pre islamske revolucije 1979. godine, ali su vlasti u Teheranu saop{tile da su napravile sopstvenu verziju tog oru`ja. Kako navodi agencija AP, test se mo`e tuma~iti kao demonstracija odlu~nosti Irana da brani svoje nuklearne pogone. Razgovori Irana sa SAD i jo{ pet svetskih sila treba da budu nastavqeni u petak u Istanbulu.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI SEI\IMAEHARA Ministar spoqnih poslova Japana Sei|i Maehara je istakao da Japan `eli da vidi da SAD i Kina, dve najve}e svetske privrede, imaju dobre odnose zbog stabilnosti sveta. Japan je svestan rastu}eg uticaja susedne Kine i ponekad brine da, ukoliko Peking i Va{ington postanu previ{e bliski, bude ugro`ena uloga Tokija kao glavnog ameri~kog saveznika u Aziji.

VINSNIL Peva~ grupe „Motli kru” Vins Nil postigao je sporazum sa tu`ila{tvom da zbog vo`we u pijanom stawu odle`i dve nedeqe u zatvoru i jo{ dve sedmice bude u ku}nom pritvoru. Nil se saglasio da prizna vo`wu pod dejstvom opojnih sredstava pro{log leta, pre nego {to se 26. januara pojavi pred sudom u Las Vegasu. Advokat peva~a objasnio je da je wegov klijent mogao da dobije do {est meseci zatvora.

LEJDIGAGA Lejdi Gaga je, po svemu sude}i, odlu~ila da za novi video spot anga`uje transeksualke, preneo je ju~e sajt „Dixital spaj” . Peva~ica ~iji novi singl „Born This Way” izlazi u februaru, iznajmila je izvestan broj `ena transeksualki za video spot koji }e biti sniman idu}e sedmice. O~ekuje se da }e Lejdi Gaga kompoziciju prvi put u`ivo izvesti 13. februara, na dodeli „Gremija”.

Bolivijaupornadalegalizuje`vakawekoke LAPAZ: Bolivija tra`i da se ukine me|unarodna zabrana `vakawa li{}a koke i pokrenula je diplomatsku ofanzivu kako bi dokazala da je koka lekovita, a ne opasna biqka. Wen ministar spoqnih poslova David ^okeuanka je na evropskoj turneji kako bi dobio podr{ku za inicijativu skidawa koke sa liste zabrawenih droga, prenosi Bi-Bi-Si. Koka se koristi na Andima ve} hiqadama godina kao blagi stimulans i sveta medicinska biqka, ali predstavqa i sirovinu za proizvodwu kokaina, te se o~ekuje da }e se SAD usprotiviti. Bolivija tra`i da se iz Jedinstvene konvencije o opojnim drogama UN iz 1961. izbaci odrebda o zabrani `vakawa li{}a koke ~ija je upotreba duboko ukorewena u kulturi uro|eni~kih naroda na Andima. Wen predlog predvi|a da se koka i daqe tretira kao kontrolisana supstanca.

Li{}e koke na bolivijskoj pijaci

Inicijativa Bolivije je zasad dobila samo podr{ku [panije koja je obe}ala da }e posredovati kod evropskih zemaqa za koje se o~ekuje da }e ulo`iti prigovor. Kolumbija i Makedonija, koje su se u prvi mah usproti-

vile ovom predlogu, povukle su prigovor nakon lobirawa Bolivije. O~ekuje se, me|utim, da }e SAD, koje ~ine najve}e tr`i{te kokaina na svetu i koje decenijama ula`u napore da se kokain iskoreni u Andima,

blokirati poku{aj izmene Konvencije. Kao biv{i uzgajiva~ koke i lider sindikata uzgajiva~a koke, predsednik Bolivije Evo Morales se dugo zala`e za priznavawe koke kao biqke od velikog medicinskog, kulturnog i verskog zna~aja koja se razlikuje od kokaina. „Kako je mogu}e da list koke, koji je simbol na{eg identiteta i identiteta na{ih predaka, bude prokazan?”, upitao se on na pro{lonedeqnoj konferenciji za {tampu. Bolivija je nedavno pokrenula novi proizvod radi industrijalizacije li{}a koke i stvarawa tr`i{ta za uzgajiva~e, kako wihovi usevi ne bi zavr{ili kao sirovina za proizvodwu kokaina. Jedna bolivijska kompanija je tako pokrenula proizvodwu gaziranog pi}a „koka brinko” na bazi ekstrakta li{}a koke, koje bi trebalo da konkuri{e popularnoj koka- koli.


balkan

dnevnik

NOVI TALAS [TRAJKOVA U GR^KOJ

~etvrtak20.januar2011.

23

CRNA GORA

Nezadovoqniadvokati, Amfilohije:Umomgovoru farmaceutii`elezni~ari nikadanijebilomr`we ATINA: Gr~ku zahvatio novi talas {trajkova. Vladinim merama{tedwenezadovoqnisu iadvokati,farmaceutii`elezni~ari.Gr~kajeprinu|enada sprovodio{tremere{tedwei dasistemskimreformamaizvu~e zemqu iz ekonomske krize

kojasena{lanaivicibankrota.  Advokati i farmaceuti odr` avaj u trodnevn i {trajk po{to vlada planira da ukine dosada{wi monopol zaposlenihutimdru{tvenimoblastima i da ih otvori za slobodnu konkurenciju.Kakosenajavqu-

Pucwava u centru Atine, rawen Albanac ATINA:UcentruAtineju~ejedo{lodooru`anogincidenta,ukomejerawenjedanAlbanac,javilajegr~kanovinskaagencijaANA.Incidentsedesiookopodnevaukafi}uucentrugrada,kadasunepoznatalicapucalaujednoggostakojijesedeoza stolom. Prema svedo~ewu vlasnika objekta, dva lica su posle pucwavepobegla.Gra|anisupovre|enogAlbanca,kojijetako|e poku{ao da napusti kafi} pre nego {to je pao na trotoar, prebaciliuobli`wubolnicu. Motiviovogoru`anognapadanisupoznati,madasesumwada je u pitawu sre|ivawe ra~una izme|u u~esnika incidenta. Istragajeutoku.

je,tizakoni}esekasnijedanas na} i na dnevn om radu vlade PASOK-a.   Zaposleni na `eleznicamaodr`avajudvodnevni {trajk, po{to se protive planovima vlade da probleme u ovoj oblasti re{ava otpu{tawemvi{karadnika,smawewem plataiprivatizacijompojedinih kompanija, javqa agencija AP. Pojedine sindikalne ferederacijesunajavile{trajkove koji }e biti odr`ani krajem ovog meseca. Gr~ka se suo~ila sadosadnezapam}enomekonomskomkrizomivladapremijera Jorgosa Papandreua je prisiqena da preduzima mere {tedwekoje}ebitinastavqeneiu ovojgodini.Tojepreduslovza dobijawe zajmova od Me|unarodn og mon et arn og fond a i evropskihfinansijskihinstutucija. (Tanjug)

REPUBLIKA SRPSKA

ZaBo{wakeo~ekivana odlukaUstavnogsuda BAWALUKA: Odluka UstavnogsudaRSdaprihvati bo{wa~ki zahtev darazmotridalijeugro`en vitalni bo{wa~ki nacionalni interes kod izbora predsednika vladeRS,o~ekivanjezaBo{wake. Predsednik kluba Bo{waka u Ve}u naroda RS MujoHaxiomerovi}rekao jeda`elidaverujeupravosudne institucije i zakonitostwihovograda.U prvom komentaru odluke Ustavnog suda RS, Haxiomerovi} ka`e da sada vaqa~ekatikona~nuodluku, koja}ezboghitnostibiti doneta31.januara. „Ova odluka u svakom slu~ajuzaklubBo{waka Mujo Hayiomerovi} je ohrabruju}a. Mi ne}emo stati ovde, jer je pre ovoga izborapredsedavaju}egVe}anaprekr{ena ustavnost i zakonirodaRS.Sdrugestrane,predsetostkodizborarukovodstvaVedavaju}iVe}anarodaRSMomir }a naroda RS”, kazao je HaxioMali}o~ekujeda}eUstavnisud merovi}, dodaju}i da je na tom RS odlu~iti da nije povre|en mestutrebalodabudeBo{wak, vitalni nacionalni interes aneSrbin,kakojetoizglasalo Bo{waka prilikom izbora Ve}e naroda bez prisustva BoAleksandra Xombi}a za pred{wakautomtelu. sednikaVlade. On je najavio pokretawe in„Odluke suda se ne komentacijative za ocenu ustavnosti i ri{u”, rekao je Mali} i dodao

dajeipako~ekivaoda}e Ustavni sud odbaciti bo{wa~ki zahtev za utvr|ivawe da li je izborompredsednikavlade ugro`en wihov vitalni nacionalniinteres. Ustavna odredba da od {est kqu~nih funkcija ne mo`e biti vi{e od dve pripadnika jednog konstitutivnog naroda, prema Mali}u, zna~i i da jedan narod mo`e ostatiibezijednefunkcije. Onostajepristavuda ulagawe veta na izbor predsednika Vlade RS i upu}ivawa zahteva Ustavnom sudu predstavqa„hirove”stranakaiz FBiH zbog svega {to se de{avalouvezisaizborompredsedavaju}egVe}anaroda. Sve dok Ustavni sud RS ne donesekona~nuodluku,uRSposloveizvr{nevlastiobavqa}e stara vlada predvo|ena potpredsednikomAntonomKasipovi}em,kojijenatomestodo{ao nakon{tojeposleoktobarskih izbora tada{wi premijer Milorad Dodik preuzeo funkciju predsednikaRS.

PODGORICA:Mitroplit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohije izjavio je ju~e u Podgorici da u wegovim izjavama „nikada nije bilo govora mr`we”ida}eseodazvatisudskompozivuukoliko Vi{e tu`ila{tvo u Podgoricipokrenenajavqeni prekr{ajni postupak protiv wega zbog govora mr`we. „Ako je ponekad moja re~ o{trija, ona ne zna~i danijegovorqubavi,nego jesamodruga~ijina~inda se probudi savest u qudima i da ih obasja qubav i milostbo`ja.Aakoizgovorimnekute`ure~,onda za wu nisam kriv ja, nego je kriv sveti Petar Mitropolit Amfilohije Cetwski~ijisamjasmerniimaKomentar{i}u najavu tu`ilaliu~enik”,kazaojeAmfilohije {tvada}eprotivwegapokrenunovinarima posle ceremonije ti prekr{ajni postupak koji ne povodompraznikaBogojavqewe. iskqu~ujekrivi~nogowewe,jer

OdborniciBudve oslu~ajuZavala PODGORICA: Odbornici Skup{tineOp{tineBudvaju~e su  iza zatvorenih vrata razmatrali izve{taj stru~waka iz BeogradaoposlovawuOp{tine u slu~aju nelegalne gradwe na ZavalikodBudvezbog~egasuu istra`nom zatvoru ~elnici te op{tineidevetwihovihsaradnika.Lokalniparlamentukojemaspolutnuve}inuimaDemokratska partija socijalista (DPS), bi na hitno zakazanoj sednici trebalo da usvoji izve{taj beogradskih eksperata i zakqu~ke koji }e biti upu}eni pravosudnim organima kao dokazonevinostibudvanskih~elnika,preneojeradio„Slobodna Evropa”. Predsednik budvanskog odbora Demokratske partije socijalsita(DPS)BoroLazovi}nije`eleodaupauzizasedawaotkrije detaqe dva izve{taja stru~wakaizBeogradaoaferi „Zavala”.Tajnosthitnozakazanesedniceisadr`ineizvje{taja iz Beograda Lazovi} je objasnio re~ima da izve{taj „neko odre|eno vreme treba da bude poverqiv”zbogpostupkakojise vodi protiv budvanskih funkcionera, „kako ne bi uticao na

BiznismenPrimoracpriznaodaje SanaderukupioBMW ZAGREB:  Preduzetnik Marijan Primorac priznao je istra`iocimadajebiv{empremijerui{efuHDZ-aIviSanaderu

deru, koji ga je koristio dok mu poslovni ~ovek Robert Je`i} 2007.nijekupionovi,nekimedijipovezujusaskandaloznompre-

Skupoceni automobili kao mito

2004. godine kupio prvi BMW. Po pisawu hrvatskih medija, Primoracjebionasaslu{awuu Kancelarijizasuzbijawekorupcije i organizovanog kriminala uZagrebuuo~iNovegodine.Nakon {to su mu pokazali dokaze, PrimoracjepriznaodajeSanaderu kupio BMW vredan 4,2 miliona kuna (567.000 evra).  Primor~evu kupovinu BMW-a Sana-

sudomwegovomsinuIvanu, koji je za smrt dve devojke u Makarskoj na koje je naleteo vozilom dobio tek dve godine zatvora. SamPrimoracjetvrdiodajeSanadertra`ioodwegadamukupi vozilo,aonjetomoraodaposlu{a. Primorca je hrvatska javnost upoznalanakonpresudewegovom maloletnomsinu,kojijekao17-

jemitropolit„ukontinuitetu na javnim nastupima govorio jezikom mr`we”, Amfilohije je kazao da „nije ni prvi ni posledwi koga u Crnoj Gori sude na pravdi Boga”.  „Uostalom trebamalodaseiodmorim, iakomeuSpu`(zatvorpored Podgorice) po{aqu, taman lepo da se odmorim malo”,kazaojeAmfilohije uzsmeh. Amfilohije je na Badwi danprokleoonekojisebuduusudilidauklonemetalnu crkvu sa Rumije re~ima: „Kosru{iotajhram,Bogga sru{ioiwega,iwegovopotomstvo,i^asnikrstmusudio”.  Mitropolit Amfilohije je protivqewe poslanika Skup{tine Crne Gore Mehmeta Bardhija zadr`avawumetalnecrkvenavrhu planineRumijakodBara,nedavno uporedio sa ratom Turaka protivpravoslavnihcrkava.

godi{wak BMW-om „pokupio” s ogromnojku}ikojusu,premaiztrotoara dve makarske sredwo- javama svedoka, prodali ispod {kolke. Zbog toga je prvo 2005. tr`i{necenenakon{tojePriosu|ennadveipogodinezatvora mor~ev sin ubio dve sredwodabismawilikaznunadvejerje {kolke. bio „iz dru{tveno prihvatqive Ubrzonakonnesre}eporodica porodice”. Vanraspravno ve}e Primorac iselila se iz Makar@upanijskog suda u Splitu oce- ske, jer su tamo postali neponilo je da „Primorac poti~e iz `eqni.Primoracjebiovlasnik porodicedru{tvenoprihvatqi- vile i u zagreba~kom elitnom vogpolo`aja,koja kvartu Pantovjepremawemuis~akihotelaBioZa smrt dve devojke kovo u Makarkazala naro~itu brigu i omogu}iu Makarskoj, na koje skoj,pi{umediji la mu uspe{no je naleteo vozilom, kojisebaveiwestudirawe u inogovom poslovnom dobio tek dve stranstvu”,idaje snala`qivo{}u. godine zatvora „prvostepeni sud Primoracjeprepotcenio podatke kosvojekompanida mladi}, kome jePrimorka,koja su kao maloletniku skupoceni je bila ekskluzivni zastupnik automobilkupiliroditeqi,po- roviwske fabrike duvana za ti~e iz dru{tveno prihvatqive BiH,godi{weuvozilauBiHbez porodice”. carine2.500tonacigareta,azaPrimor~eva preduze}a u Hr- tim ih prodavala u HrvatvatskojiBiHimajuprometve}i skoj. Osim toga, Primorka je odsedammilionaevra,aonsena- imala monopol na uvoz „pepsilazinalisti50najbogatijihHr- kole„, a navodno je Primorac vata, ~ije se imovina procewuje biopovezanitadauticajnimpona 650 miliona konvertibilnih slovnim ~ovekom Josipom Gucimaraka. MarijanPrimoracdo- }em i {efom Herceg Bosne JaselioseizBiHuMakarskukra- drankom Prli}em, pa se wegovo jem 90-ih gde je pre rata leti bogatstvo tada procewivalo na imao restoran. U Makarskoj je 650milionatada{wihnema~kih wegova porodica `ivela u maraka. (Tanjug)

odluke bilo koje vrste”.  „Ne znamkakosezovuteekspertske grupe... iz Srbije, Beograda i sve}ebitiobjavqenoposlesed-

Kuqa~i,potpredsednikuDraganu Marovi}u i jo{ devetorici wihovih saradnika biti produ`en pritvor.  Kluqa~a, Dragan

Sporno naseqe Zavala u Budvi

nicelokalnogparlamenta”,dodaojeon. Ju~era{we zasedawe Skup{tine op{tine je prvo koje je zatvoreno za javnost i bez direktnog prenosa.  Sednica se odr`avauo~iodlukesudadali }e predsedniku op{tine Rajku

Marovi}, brat potpredsednika DPS-a Svetozara Marovi}a i devet wihovih saradnika uhap{eni su krajem decembra zbog sumwedasuzloupotrebilislu`beni polo`aj nelegalnom izgradwomturisti~kognaseqana Zavali.

SLOVENIJA

Korupcijaite{ko}e uprimenizakona QUBQANA: Korupcija je protivzakonit na~in. Prema problem i u Sloveniji, tvrdi wegovim re~ima je jednostavno predsednikantikorupcijskeko- odreditipritvoriliprisilne misije Goran Klemen~i}, kao i metodeuprocesuistrage,alise da su uzrok slabe institucije. sporna imovina ne mo`e zamrNa poslovnom doru~ku ameri~- znuti,nitioduzeti. keprivrednekomoreuQubqani je tema bila kako pomenuta komisija i pravosu|eSlovenijedoprinoseve}ojpo{tenostiikonkurenciji u slovena~koj privredi.Tomprilikomje Goran Klemen~i~ rekao i da je potrebno da se brzo preduzmu mere protiv pomenutog problema. Istovremenojeslovena~kipravosudni ministar, Ale{ Zalar, rekao da je ve}i problemusprovo|ewuslovena~kog zakonodavstva koje sankcioni{e korupciju, no zakonodavstvo samo. Ipak, ministar Zalar je najavio i da }e u Slovenijibitiusvojenzakonkoji}epro{iritimogu}nost Qubqana konfiskacijeimovine. Goran Klemen~i~ je rekao i Ovomprilikomjepredsednik daproblemvidiu~estonejasnoj slovena~ke protivkorupcijske vlasni~kojstrukturipreduze}a komisijedodaoida}eseovakouSloveniji,onihkojau~estvuju misija ubudu}e vi{e baviti na javnim konkursima, ali i da problemima u samoj Sloveniji, jeuSlovenijite{kokonfisko- no{to}eraditinasavetovawu vatiimovinukojajeste~enana drugimdr`avama.


24

iz drugog ugla

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

@an-MariLePen sepovla~i Bi-Bi-Si rancuska stranka Nacionalni front sredinom januara zatvori}e va`no poglavqe svojeistorije-posla}eupenziju svoglidera@an-MarijaLePena i izabrati wegovog naslednika. Novog predsednika bira}e, direktnim glasawem, 75.000 ~lanovastranke,autrcisudvakandidata-BrunoGolni{,inajmla|a Lepenova}erkaMarinLepen. Wen otac @an-Mari je punih 40godinapredvodiojedanodnajuspe{nijihultranacionalisti~kihpokretauEvropi.Navrhuncu popularnosti, 2002. godine, {okiraojeFrancuskuulaskomu drugi krug predsedni~kih izbora.  Me|utim, do{lo je vreme za rastanak - 82-godi{wi otac strankere{iojedasepovu~e,sa `eqom da ga na ~elu Nacionalnogfrontazamenik}erka. “Iako sam se trudila da je izbegnem, politika me je na kraju stigla. @elim da nastavim o~evimputem-daseborimzafrancuskinarodizaFrancusku.Jer, ako mi to ne budemo ~inili, bojimsedane}eniko”,reklajeona. Marin nije nova Jovanka Orleanka,simbolpobo`nosti,~ija slika krasi amblem Nacionalnogfronta-uvekjeufarmerkama, razvodila se dva puta i ima trojedece.Pristalicajeabortusaisasvimsigurnonijepovoqi ultrakatoli~kog dela francuskogstanovni{tva.Ali,onikoji su imali priliku da je upoznaju, sla`usedajejakosimpati~nai dopadqiva,{tojezapoliti~ara velikaprednost. NonaMejerjestru~wakzakrajwu desnicu na Fakultetu politi~kihnaukauParizu.“Onajetipi~anpripadniksvojegeneracije -nepatiodnostalgijezaDrugim svetskim ratom, ne zanima je ~ak niomiqenatemafrancuskihnacionalista-Al`ir,po{tojeto pro{lost, a ona je okrenuta budu}nosti. Po pitawu imigracije, delistavovesvogoca-smatrada

F

Milionerijo{ uveknepoznati Otava san va godina po~ela je zai- sta sjajno za grupu zaposlenihukolcentrukompanijeBeluSkarborou.Wihdevetnaestoro,sedamnaestradnika idva{efa,osvojilojepremijuu iznosu od 50 miliona dolara na Lotomaksu.Ovojeprviputdaje u Ontariju dobitni bio samo jedan listi} sa ovolikom premijom. Svi dobitnici jo{ uvek su u {oku. O~igledno je da su sre}na kombinacija, jer zajedno igraju svega~etirinedeqe. Prviplanovigovoreda}edobijeninovacoti}inaotplatuhipotekai{kolovawedece,aneki razmi{qaju i o prevremenom penzionisawu.Ni{tamaweuzbu|ennijebioniKumarArumugam, kodkogajedobitnitiketkupqen i,potom,iproveren. Sve je izgledalo tako lepo i idili~noprvogdanapoobjavqivawuvesti,dabiseve}sutradan javilojo{potencijalnih~lano-

O

vaovegrupei,samimtim,dobitnika. Neka ranija sli~na iskustvanavelasukorporacijunadodatnioprez,pajestogaodlu~eno dasedobitakneisplatisvedok se ne potvrdi ko su stvarni dobitnici. Postoji i odre|ena procedura,kojaseprimewujekod svihdobitakaiznaddesethiqada dolara, obja{wava portparolka OLG-aSaraKiriliuk.Budu}ida je ovde veliki broj dobitnika, razumqivojeda}e~itavproces potrajatimalodu`e. Ukolikodo|edospornesituacije,OLGmo`edobitakpredati sudu,kakobisetimputemonrasporedionanajpravednijimogu}i na~in. Interesantnojedasuradnici ovogkolcentrairanijedobijalipremije,a~aksuinekiodsada{wih dobitnika ve} iskusili slast dobijenog. Naime, ~etvoro odprvobitnoprijavqenih19zaposlenihjei2007.godineosvojilomiliondolaranalutriji.Matemati~ari ka`u da se verovatno}adasetakone{todogodimo`emerititrilionima.

Godinavolontera uEvropi Glas Amerike olonterstvo je posao za kojinemaplate,ali~esto ima zahvalnosti drugihijo{~e{}e,ose}ajada se~inine{todobro.TakobaremmislidobardioEvropqanakojisuizvani~noovu,2011tu godinu proglasili godinom volontera. Filipjejedanod280volonterakojisuseodlu~ili,uvrijemeBo`i}aiNovegodine,da pomognuuprodajiukrasnogdrve}a- pomognu volonterski, {tojedirektnakoristbelgijskoj organizaciji koja tokom cele godine brine o tome da na|e posao i socijalnu aktivnostzazdrave,ali i mentalno o{te}ene osobe. “Ja volontiram s vremenanavreme,nekoliko dana godi{we poma`em razli~ite organizacije. Imam slobodnog vremena i mislim da je ova inicijativa veoma dobra,jerjere~osocijalnom aspektu, ali i vrlo sna`nom humanom. Po~elo je pre 39 godina, a ove godine je plan volontera da prodamo u vreme praznika barem ~etiri hiqadejelki.” “Mnogisevra}ajujerjednostavnovoleovodarade.Te{ko je, ali i zabavno, nalaze nas ~itaju}i u {tampi ili su

V

~ulizanasodprijateqa.Nekadanamseobrateiklijentikojibi`elelidapostanuvolonteri i od nas tra`e detaqe”, ka`e kordinator organizacije SILEX BernadetdeMulner. Statistikaka`edanajmawe trojicaoddesetEvropqanasu volonteri,besplatnorade,poma`u, ~ine}i `ivot qep{i drugimaaliisebi. “Re~jeovi{estrukojkoristi zasve.Zaonekojisuvolonteri, zadru{tvo,zajednicuucelini, jerjeuekonomskojkrizivolonterizamjejo{va`niji,kadase re`ubuxeti,gasesocijalneslu`be i davawa. U

ovakvoj situaciji, jo{ je vi{e potrebe za qudima voqnim da dajusvojuenergiju,vremeivredno iskustvo”, ka`e portparol evropskekomesarkezapravdui qudskapravaMetjuWuman. Otuda i inicijativa da ova godina bude godina volonterizma.Okoweseokupilovi{eod 40 razli~itih evropskih mre`akojesuaktivneuvolonterskom radu, ra~unaju}i na oko 100milionaEvropqana-volontera,alinadaju}iseda}eiona preostalasedmoricaEvropqana iz statistike koji nisu volonteri, to uskoro postati.. .kao{tosupostalivolonteri orgnizacije “Odgovorni mladi voza~i”uBelgijikojibesplatno voze ku}i one koji su popili ~a{icu vi{e i nisu vi{esigurnizavolanom. “Mi smo odgovorni mladi voza~i. Da li neko odvasvozive~eras?Ja vozim. @elite li da u~estvujete u na{oj akciji”, navodi jedan od volontera. “Nekiodwihsuisami imali udese ili su ihzadlakuizbegli,tako daimajumotivacijudaka`u ostalim mladim qudima:tosedesilomeni,ne~ekajdasedesiitebiprenego {topreduzme{akciju.Neki odwihvoledavoze,vozesigurno. Kona~no, to je na~in da se sretnu novi qudi i zabavi na druga~ijina~in”,isti~ekoordinator “Odgovornih mladih voza~a”FlorFrederik. ElvirBucalo

suuseqenicigra|anidrugogreda. TojesteusuprotnostisaUstavom francuskerepublike,aliMarin Lepen ume da ve{to zapakuje takve stavove, i jako je popularna. Zaistaumesamedijima.” Prepreka na putu ka ~elu stranke za Marin je Bruno Golni{, poslanik Evropskog parla-

Najcrwi scenario za protivnike Nacionalnog fronta jeste da }e novi lider te stranke, ko godtobioidu}egodineistisnuti nepopularnog Nikolu Sarkozija i u}i u drugi krug predsedni~kihizbora. Kadaje,preosamgodina,@anMariLePenbioudrugomkrugu,

pra}enuli~nimneredima.Nona Mejer, s Fakulteta politi~kih nauka,uverenajedabisesli~no dogodilo i ako bi Marin idu}e godineponovilauspehsvogoca. “U drugom krugu bio bi sklopqen takozvani ‘sveti savez’ protiv Marin Lepen. Iako je ona omek{ala tvrdi imix eks-

mentaigodinamadesnaruka@ana-MarijaLePena.NekismatrajudajeBrunoGolni{staragarda,aMarinnovoliceNacionalnog fronta, ali po pitawu imigracijeme|uwimanemarazlike. “Na{a politika je da zaustavimoili,akojetomogu}e,poni{timo neke posledice masovnog useqavawauFrancusku.Zastupamo koncept diskriminacije po nacionalnoj osnovi - smatramo dajepotpunonormalnodaFrancuzi imaju prednost u odnosu na stranceuoblastizapo{qavawa, stambenog zbriwavawa, {kolovawaidrugihbeneficija.”

glasa~ilevicezapu{ilisunosi zaokru`ili ime @aka [iraka. Da li bi isto u~inile i pristalicedesnicekadabiseudrugom krugunadmetalilevi~arskikandidat i lider Nacionalnog fronta? AmbicioznaMarinLepenuto neveruje.Najavqujeda}estranku pomeriti sa margine francuske politi~kescene.“@elimpobedu na predsedni~kim izborima. Zar tonijeciqsvakestranke-dado|enavlastidasprovedesvojpoliti~kiprogram?”,pitaseona. Ulazak Lepena u drugi krug predsedni~kih izbora bio je

tremne desnice, za ve}inu stanovnikaNacionalnifrontjei daqe stranka krajwe desnice i opasnostpodemokratiju.” Prema rezultatima nedavnog istra`ivawajavnogmwewa,Marin Lepen bi na predsedni~kim izborima zauzela tre}e mesto, sa 13 odsto glasova. To je pet procenatavi{enego{tojewen otac dobijao godinu dana uo~i izbora 2002. Dok popularnost predsednika Sarkozija dramati~no pada, a levica nikako da sestabilizuje,MarinLepenizgleda izrasta u sve opasnijeg protivnika.

Rekordnazaposlenost samonapapiru Doj~e vele ema~kajeu2010.godini dostigla najve}u stopu zaposlenosti. Dr`avni Zavodzastatistikuzabele`io je pro{logodi{wi prosek od 40,37 miliona zaposlenih. Ipak, ovom rastu stope zaposlenostikumujevelikibrojsezonaca. Nema~ka privreda, u vremenimabespariceodr`anaje,pre svega,zahvaquju}irastugra|evinskih investicija i neumornojpotro{wigra|ana.Vladaje svojim programima za ubla`avawe krize uspela da zadr`i brojnezaposlenihispod~etiri miliona, i time omogu}ila da gra|aniidaqe,bezdubqegrazmi{qawa,zara|eninovacostavqaju u kasama nema~kih prodavnica. Tek {to je zemqa po~ela da se oporavqa od krize po~etkom pro{le godine, ve} krajemavgustamoglajedasepohvaliti najve}im privrednim rastomuposledwih20godina. Bilajetoisjajnaprilikaza ministra privrede Rajnera Briderlea iz redova liberala dapohvalisamsebe:„Wema~ka je za vreme na{e koalicije sa demohri{}anima postala privredniuzor.Tovamjeprivrednibumkaoizuxbenika!“ Zadovoqstvo ministra BriderleauNema~kojnedeleba{ svi. Privredni uspon je, dodu{e, nepobitna ~iwenica, koja rezultira i ve}im zapo{qavawemradnosposobnih.Aupravu tu se i skriva stvarni problem.:„Ono{tomipratimosa najve}om kritikom je to {to nakon krize broj novozaposle-

N

nihrastezahvaquju}iskorosamo najamnim radnicima koji imaju nesigurne i krajwe lo{e uslove rada“, obja{wava Mihael Zomer, predsednik nema~kogSavezasindikata. Sindikatseposledwihgodinazala`ezauvo|eweminimal-

`nuuloguzbogfleksibilnosti tr`i{tarada.“ Lo{e uslove privremenih radnika u Nema~koj i wihove ionako ve} lo{ije pla}ene poslovemoglobiuskorodaugrozi inajmawe100.000dr`avqananovijih~lanicaEvropskeunijeiz

cazasveradnike,apresvegaza privremene radnike koji u Nema~koj zaraduju i do 50 odsto mawe u odnosu na svoje stalno zaposlene kolege. U Nema~koj je trenutno zaposleno skoro milionprivremenihradnika. Strana~ki kolega pomenutog ministra i predsedavaju}i frakcije liberala u pokrajini Baden-VirtemberguHansUlrih Rilkekomentari{e:„To,svakako,nijenekipozitivanpomaki naravnodabiinamavi{eodgovaralo zapo{qavawe radnika kojima ce biti upla}ivani svi zakonomutvr|enisocijalnidoprinosi. Me|utim, privremeni rad}eiubudu}nostiimativa-

isto~neEvrope(Estonija,Letonija, Litvanija, Poqska, Slova~ka, ^e{ka, Slovenija, Ma|arska), koji od 15. maja imaju pravonaraduWema~koj,alipo tarifi svoje mati~ne zemqe iz koje dolaze. Wihova satnica u Poqskojili^e{koj,naprimer, nijeve}aod~etirievra,izato ne}e biti ve}a ni u Nema~koj. Istovremeno,nema~kotr`i{te radapreplavi}eisezonskiradnici,jeftinaradnasnagaizHrvatske,RumunijeiBugarske,kojiod1.januaraovegodineimaju pravona{estomese~niradunema~kom ugostiteqstvu, poqoprivredii{umarstvu. SelmaFilipovi}


MOJA kU]A

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

25

Princezaiheroj usvommalomcarstvu D

eca bi malih nogu trebalo da u~e da po{tuju i ~uvaju tu|u imovinu, a najlak{e }e to nau~iti ukoliko imaju svoj prostor koji }e ceniti i paziti. De~ja soba se te{ko ure|uje po vlastitim zamislima i idejama, jer kako dete raste tako se i wegove potrebe mewaju. Brzo }e do}i vreme kad }e se igra~ke zameniti haj-faj tehnikom, televizorom, kwigom, kompjuterom. Kako dete raste tako i wegove potrebe postaju sve ve}e, potrebno je vi{e prostora, ve}i krevet i ve}i orman. Dobro bi bilo da prilikom ure|ewa de~je sobe uzmete sve te ~iwenice u obzir i ozbiqno razmislite o svojim planovima {to se ti~e porodice i wenog brojnog stawa. To je dobar po~etak, uprkos ~iwenici da se neki planovi katkad moraju i mogu izmeniti. Kada se govori o de~jim sobama, va`no je znati da su de~je sobe namewene raznim uzrastima, a veliku ulogu prilikom ure|ewa sobe svakako ima i pol deteta. De~ja soba ima vi{enamensku ulogu, pa se osim za spavawe koristi za u~ewe, igru i zabavu s prijateqima. Ova je prostorija mesto u kojem se izra`avaju de~ja sre}a, wihove qubavi, kreativnost, znati`eqa, tuga, qutwa. Deci je. osim ose}awa sigurnosti i za{tite, potrebna i privatnost. Potrebe u periodu odrastawa se ~esto mewaju, zato se preporu~uje svakih nekoliko godina preurediti sobu, barem u detaqima. Namestite prostoriju jednostavno i udobno, primereno uzrastu deteta. Odaberite prirodne, lake materijale svetlih boja. U de~jim sobama se nikako ne preporu~uje te`ak, masivan name{taj tamne boje. U sobama mla|e dece ostavite dovoqno prostora za igru. Deca vole da borave u bajkovito ure|enoj sobi; poklonite im taj u`itak uz nevelik tro{ak. Ako za tapete nemate novca, samostalno iscrtajte zid i ulep{ajte de~iji prostor. Malo truda bi}e vam potrebno oko izbora motiva ili izrade {ablona kojom }ete crte` naneti na

zid, a dobre i jeftine {ablone mo`ete kupiti i u obli`woj prodavnici. Ako imate malo slikarskog talenta, crte` na zidu uveseqava}e va{eg malia{na a vi }ete u{tedeti na ku}nom buxetu.

Sobaza de~aka Svaki de~ak `eli lepu de~ju sobu, a takvu `equ u dana{we vreme nije te{ko ispuniti. Vesele

boje na zidovima, malo name{taja i puno prostora za igru i dru`ewe s prijateqima, kao i malo debqa tekstilna podna obloga ili tepison i mali princ ima svoje kraqevstvo. Naravno, mogu}e je prona}i i neku temu koju }emo primeniti na ure|ewe sobe, u zavisnosti od we-

Sobazadevoj~icu Svaka devoj~ica voli boje. Za de~ju sobu va{e devoj~ice svakako odaberite neku ne`nu boju, a mo`ete kombinovati i uzorke s cve}em i `ivotiwicama, naravno, pod uslovom da va{u devoj~icu to interesuje. Wenu sobu mo`ete ukrasiti nalepnicama s temom koja je zanima, a mo`ete koristiti i tapete. Koriste}i boje koje odgovaraju zidovima, napravite i svoj izbor tkanina. Nemojte zaboraviti mekane, prozra~ne, tamne zavese za prozore. Sobu za devoj~ice mo`ete opremiti i tematski. Ukoliko `ivite u blizini pla`e, ili samo `elite da prenesete deo atmosfere koriste}i vodene i morske motive, koristite plave tonove za zidove, boju peska na podu, i nacrtajte oblake na nebu (plafonu). Ve}ina devoj~ica nekad u `ivotu po`eli da bude princeza, pa vam je ta fazaidealna prilika da joj od sobe napravite budoar, sa krunama, tilom, baldahinom i dvorcem na zidu. Pustite ma{ti na voqu, a neka vas u tome vode potrebe i `eqe va{e dece.

Ulep{ajteprostorvazamaisaksijama

D

ne samo da dajemo li~ni pe~at predmetu i samim tim prostoru, ve} i recikliramo! Sa cve}em ili bez wega, vaze i saksije su veoma zahvalni, efektni detaqi u prostoru. Osim {to ukra{avaju prostor,

etaqi koje dodajemo u prostor kad smo ga ve} oganizovali i namestili daju tom prostoru li~ni pe~at i odre|eni “{mek”. Postoje razli~iti detaqi kojima mo`emo dopuniti ili ukrasiti prostor. Jedan od takvih detaqa su i vaze i saksije. Osnovna uloga vaze i saksije je da budu posude za cve}e koje je samo po sebi (pogotovo ako ga volite i u`ivate u wemu) veoma zna~ajan, ako ne i osnovni ukras prostora i to ne samo svo-

jim izgledom i bojama, ve} ~esto i mirisom. Me|utim, vaza i saksija mogu biti mnogo vi{e od toga. Malo umetni~ko delo. Skulptura. Ili jednostavno: duhoviti momenat koji }e vas nasmejati ili inspirisati svojom domi{qato{}u! Vaza mo`e na}i mesto u bilo kojoj prostoriji, kuhiwi, dnevnoj sobi, radnoj sobi, kupatilu… Dizajn mo`e biti svakodnevan, potpuno obi~an, minimalisti~ki, retro, klasi~an ili otka~en, na-

padan… Izbor zavisi od ambijenta u koji }ete vazu tj. saksiju postaviti. Tako|e, kao vazu ili saksiju mo`emo koristiti razli~ite predmete: {oqe, ~a{e, stare posude kojima je istekao “rok trajawa”. Ovi predmeti mogu biti samo lepi estetski elementi ili mogu imati i sentimentalnu vrednost. Mo`emo ih koristiti u wihovom “sirovom” obliku ili im uz pomo} boja i drugih materijala dati novo ruho. Na ovaj na~in

govih interesovawa. Soba se mo`e pretvoriti u fudbalski teren ili gara`u s krevetom u obliku automobila, a mogu}e je i napraviti scenografiju nekog crti}a ili nabaviti prekriva~e i jastuke na temu akcionkog superjunaka. U prodavnicama se mo`e prona}i sve {to vam zatreba od tepisona i tapeta s raznim uzorcima do de~ijih kreveta i ostalog name{taja za de~ije sobe. Ono o ~emu bi trebalo voditi brigu je mesto za igru, rad i u~ewe, sve ostalo je mawe va`no.

omogu}avaju da “pri~a svoju pri~u”, one mogu doprineti promewivosti prostora u velikoj meri. U dana{we vreme ograni~enog buxeta i ubrzanog tempa `ivota fleksibilnost prostora je veoma dobra i korisna osobina!

^i{}ewema~ijih dlaka ko imate ma~ku, tada sigurno znate da tamo gde je ma~ka ima i ma~ijih dlaka. Nikada se ne}ete u potpunosti mo}i re{iti ma~ijih dlaka, ali evo nekoliko saveta koje mo`ete koristiti da smawite koli~inu otpalih dlaka po va{em domu. Hranite ma~ku sa ma~ijom hranom koja ne sadr`i `itarice. Neka va{a ma~ka jede zdravu hranu, ve}ina komercijalne hrane sadr`i `itarice {to je za ma~ke te{ko probavqivo. S vremenom ovakva hrana mo`e izazvati brojne zdravstvene probleme i opadawe dlake. Ma~ke su meso`deri i nije im su|eno da jedu `itarice. ^etkajte va{u ma~ku jednom ili dva puta nedeqno. Nakon ~etkawa uzmite vla`nu krpu ili pe{kir i poku-

A

pi te dlake ko je su ostale. Usisavajte i bri{ite podove svakodnevno. Nisu svi usisiva~i stvoreni da sakupe ma~ije dlake, zato odaberite usisiva~e s elektronskom ~etkom. Odstranite ma~ije dlake sa name{taja. Koristite lepqivu traku ili ne{to lepqivo pa pro|ite preko name{taja da biste pokupili dlake. Dodavawe malo ribqeg ili maslinovog uqa u ma~ju ishranu pomo}i }e u re{avawu ma~ijih dlaka.


26

~etvrtak20.januar2011.

oglasi

dnevnik

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49. 19875

MATEMATIKA - intenzivne i uspe{ne pripreme za |ake i studente vi{ih {kola. Iskusan profesor. Telefon 064/813-4596. 19361 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 19819 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 19820

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 19821

BEZ POSREDNIKA mewam stan 71m2, tre}i sprat kod Merkatora za isplatu od 50.000E i dvori{ni stan od 25.000E. Telefon 063/8210722. 19859

IZDAJEM jednosoban stan u [afarikovoj 35m2 na III spra-

tu. Sve jedinice odvojene, klima, kablovska, centralno grejawe, internet. 150E. Telefon 063/58-03-02. 19913 IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor. Telefoni: 420-580, 064/114-8414 i 063/56-29-56. 19321 IZDAJEM luksuzan stan u nasequ Park siti. Telefon 063/7734-668. 19330 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, prvi sprat, telefon, terasa u ul. Turgeweva 1. Telefon 063/54-27-27. 19414 IZDAJEM prazan jednosoban stan 38m2, topla voda, klima, [ekspirova kod pijace. Telefon 456-470. 19607 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Detelinari. Telefon 064/346-7040. 19620 IZDAJEM stan 40m2, name{ten, Bulevar oslobo|ewa 28. Telefon 400-650, 064/418-1294. 19689 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100E + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 19708


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRODAJEM trosoban stan, drugi sprat Liman II, Bulevar oslobo|ewa 139. Telefon 063/547-451. 19844 BEZ POSREDNIKA, prodajem stan od 71m2 na tre}em spratu kod Merkatora. Telefon 063/82 10 722. 19857 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437,063/534-505. 10003 LIMAN, „kod Merkatora„, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 73.500. Telefon 636-8429. 15007 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Telefon 636-8429. 15008

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4.5 stan od 104m2 + gara`a od 20m2 po ceni od 135.000. Telefon 636-8429. 15009 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4.0 stan od 95m2. Telefon 636-6952. 15010

KLISA nova okretnica 2 spojena placa po 12.000E Alibegovac plac 7.000E, ku}a Rumenka 2 stana + lokal 65.000. Telefon 062/961-5885, 021/6618184. 19800 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu IIII od 1. februara. Telefoni: 064/27557-31, 063/841-667. 19718 DVOSOBAN stan VP 52m2, name{ten u Pariske komune 29, 180E sa dve telefona. Telefoni: 064/124-9791, 021/452-550. 19757 IZDAJEM ili prodajem ukwi`en poslovni apartman, u prizemqu novogradwe, name{ten za stanovawe, 27m2, Ulica Jozefa Mar~oka 1, Liman 4. Cena 130E/m2, depozit 150E ili 1.500E/m2. Telefoni: 064/888-46-97, 6360-165. 19843 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ulici Toplice Milana (blizu Bulevara oslobo|ewa). Telefon 063/845-66-48, 064/1485086. 19910

CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000. Telefon 636-6952. 15001 BULEVAR, stan od 58m2, odli~an raspored na IV spratu sa liftom, nije posledwi, po ekstra ceni od 51.500. Telefon 636-8429. 15002 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 636-6952. 15003

JEDNOSOBAN STAN (36,4 + terasa) na Detelinari, pored osnovne {kole, visoko prizemqe. Telefoni: 021/6317-533, 060/5111934. 19363

PRODAJEM novu garsoweru od 25, 5m2 na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521. 19364 GARSOWERA V. Vodnika, I sprat 25.000E. interesantan jednosoban, Kisa~ka ulica V vez lifta 26.000E. Cviji}eva 36m2 33.000 Telefon 063/598-463, 021/6621-797. 19799 PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 10001 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800. Telefon 636-8429. 15004

BEZ POSREDNIKA prodajem ukwi`en dvosoban stan na Bulevaru, useqiv, 5. sprat bez ulagawa. Telefoni: 064/1284749, 063/581-792. 19699 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10002 LIMAN 2, kod „Vitra`a„, odli~an kompletno renoviran 1.5 stan, ukwi`en, cena 54.500. Telefon 636-8429. 15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 636-8429. 15006

IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, zvati posle 12 ~asova, telefon 063/506-506. 19467 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice iskqu~eni. Telefon 061/633-99-87. 19838 IZDAJEM u zakup stambeno poslovni prostor Petrovaradin, hala 330m2 sa kancelarijom, opremqeno stambeni prostor 330m2 na spratu neure|eno. Telefon 064/3307568. 19850 IZDAJEM u zakup stolarsku radionicu sa ma{inama za izradu masivnog name{taja i stolarije, cca 80m2 u Petrovaradinu. Telefon 064/3007568. 19851 PRODAJEM halu 270m2 u Ka}u, pogodnu za skladi{tewe, proizvodwu i predstavni{tva i ku}u sa pomo}nim objektima uz halu. Telefon 063/500-576. 19690 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10004

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245. 19299

~etvrtak20.januar2011.

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah, non - stop Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14. 19044 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514. 19045

PRODAJEM baliranu detelinu nepokislu i pokislu i seme sorte „Banatska visoka”. Budisava. Telefon 063/75-11-720. 19698

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411 HRANA za papagaje, glodare, golubove, zebe suncokret 60, suncokret {areni krupan 80, kokice 120, p{enica 50. Futo{ka pijaca tezga 189. 19829

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada 19. januara preminuo

Dragan Mi{lov ro|. 1950.

Sahrana je danas, 20. 1. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Svetlana, sin @eqko i Vesna.

19946

Na{ dragi kum

Milo{ [}epanovi}

ostaje u na{em ve~nom se}awu po dobroti, iskrenom prijateqstvu i ~asnom kumstvu.

Kumovi Antoni}i.

19971

Dana, 20. 1. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kako je prestalo da kuca srce na{e majke, bake, ta{te i svekrve

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Milo{u Mati}u Jelene Vi{wi} na{im

Ispra}aj pokojnika je 21. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji: sin Dane, unuci Qubomir, Milana, Jelena, Milan i Dana, zet Dule i snaja Mirjana.

Sin @ivojin, snaha Mira i unuka Marina.

Osta}e{ srcima.

zauvek

u

Sa tugom javqamo preminuo na{

da

19979

19987

je

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~i i pa{i

Milo{u [}epanovi}u [}epi

Sekere{ \ula 1928 - 2011. Sahrana je u Debeqa~i, u petak, 21. 1. 2011. godine, u 14 ~asova. O`alo{}eni: }erka, unuke i zet. 19989

od porodice Adamovi}: Slavice, Nikole i Mirka.

19996


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav

3

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ qubqeni

^ETVOROGODI[WI POMEN

S tugom u srcu opra{tamo se od na{e mame, bake i prabake

Milan Vuk{a

Cviji Tomi~i}u

ro|. 1969.

Jovanke Vidovi}

Sahrana je danas, 20. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1932 - 2011. Sahrana je 20. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Polazak je iz ku}e.

Zbogom qubavi moja. Supruga Dragana, }erke Tea i Sele, majka Slavica i otac ^edo.

O`alo{}ene }erke: Koviqka, Savka, Zdravka, Ranka i Dragana sa porodicama.

19962

19935

Dragi na{ kume, mislili smo da nemogu}e ipak mo`e biti mogu}e, ali...

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Milan Vuk{a U velikom bolu opra{tamo se, znaj da }emo zauvek pamtiti tvoje re~i „kume, obi|i ih�.

Posledwi pozdrav dragom kolegi

od: Baneta, Goce i Jelene.

pozdrav

voqenom

19950

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milanu Vuk{i

Bilo je zadovoqstvo raditi i dru`iti se sa tobom.

od kolega i koleginica Policijske uprave u Novom Sadu.

@ivot obavijen tugom kao okov nas ste`e. Novim danom bez Tebe sve je tu`nije i te`e. Neka ti je ve~na slava, neka te an|eli ~uvaju. Ve~no }e{ `iveti u srcima svojih najmilijih: majke Zlate, bake Mile i dede Milana.

880/P

Milanu Vuk{i

1969 - 2011.

Vole te kumovi Vujovi}i: Sloba, Tamara, Ogwen i Qiqa.

Saradnici i kolege iz firme RT RK.

Posledwi kolegi

Milanu Vuk{i

Milanu

Ovom prilikom izjavqujemo iskreno sau~e{}e Cvijinoj porodici.

Mladen Tokin 20. 1. 2007 - 20. 1. 2011.

Uvek }emo te se se}ati.

Tvoje kolege iz krvnih delikata.

Petar i Sandra Jovanovi} i Mira Bursa}.

19982

19984

70237/P1 19966

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

19964

Posledwi dragom

Milanu Vuk{i

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi

19972

1993 - 2011.

1969 - 2011.

od: Ma{e, Jelene i Biqane.

od kolega i koleginica Odeqewa pograni~ne policije, za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima Policijske uprave u Novom Sadu.

Zauvek te ~uvamo od zaborava.

Porodice: Avramovi} i Majki}.

19947

19954

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

Tvoj dragi lik i tvoj vedar duh osta}e zauvek u na{im mislima.

Tvoji najmiliji.

70237/P2

19974

Tomana Vasi}

Danijela Rebi}

Milanu Vuk{i

Milanu

od porodica: Bursa}, Latinovi}, ]irak, Trnavac i [otra.

POMEN

na{em

SE]AWE

dragom

na na{eg voqenog

Sre}ka Mari}a

Milanu

20. 1. 2007 - 20. 1. 2011.

od: sestre Qubice, zeta Ranka, Jovane, Bebe, Nikole i Isidore.

U oku suza, u srcu tuga, u du{i vera da }emo opet biti zajedno tamo negde... negde gde nastaje duga. Uvek }u te voleti. Tvoja Sowa sa decom.

19975

Milan Vuk{a

Sestra Lela, zet Musleh, sestri}i Sifijan, Oto, Omar i Milan. 19977

Milo{u [}epanovi}u

Danas, 20. 1. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nisi sa nama. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Sa tugom i bolom te ispra}amo. Ve~no }e{ biti u na{im se}awima.

Tvoji: sestra i bra}a sa porodicama.

Tvoji najmiliji: sestra Branka, sestri}i Mirko i Branko i zet Ton~ek Banovi}.

19961

19968

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

19956

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je iznenada u 59. godini preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Dragi brate, ve~ito }e{ ostati u mom srcu, a bol koji ose}am ni{ta ne mo`e da ubla`i.

Sre}ko Mari}

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Milo{u [}epanovi}u

Milo{u [}epanovi}u

Milo{ [}epanovi} 1951 - 2011.

1951 - 2011.

Sahrana je u petak, 21. 1. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Ve~no }e{ ostati u srcima svojih najmilijih: supruge Zore, sina Miodraga i }erke Mirjane. 19963

Osta}e{ ve~no u srcima: snaje Slobodanke sa decom: Zoranom, Zoricom i Bojanom.

od: brata Branislava, snaje Vere, Zorana, Slobodana, Vesne, Milke, Sare i Uro{a.

19965

19967


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Draga na{a

~etvrtak20.januar2011.

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj koleginici od Visoke {kole strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu.

Opra{tamo se od na{eg zajedni~kog druga i prijateqa

Tini Gajinovi}

Jovanka

Dragoslava Bewak

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

29

hvala ti za sve dane provedene zajedno. ^uva}emo te od zaborava zajedno sa na{im borcima. Radmila i Mira.

5925/P 5924/P

Sa velikim po{tovawem i `aqewem opra{tamo se od

Gavrilo Gruji} 4. oktobar 1946 - 20. januar 2006.

„Misao, koja daleko luta, Ose}aj koji u srcu `ima, Osve{}uje se, stane oko nemog groba, Ej, nemog groba, koji snove vra}a.” Ady

obele`avamo u subotu, 22. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. Vreme prolazi, a tebe nema. Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. O`alo{}eni: sin Bojan, snaja Olivera, unuci Lidija i Stefan.

prof. Adama Mari}a

Vasa, Branko i Aca.

19924

19915

Pro{lo je devet godina od smrti na{e voqene }erke i sestre

Danas, 20. 1. 2011. navr{avaju se tu`ne i prete{ke 4 godine otkako nije sa nama na{ dragi

Qubice Kati}

Mihajlo Radovi} Kale

Supruga Marija, ta{ta Rozalija, k}eri Katarina i Nera sa porodicama.

Проф. др Aдам Марић

19696

Jovanke [or|an

1928 – 2011. Последњи поздрав нашем пријатељу, дугогодишњем члану колектива.

колеги

и

Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Пољопривредног факултета у Новом Саду. 5923/P

na{eg dugogodi{weg radnika u penziji, dobrog druga i saradnika. Wen lik prati}e na{u organizaciju dok postoji.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

ro|. Stamorac Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom.

SAVEZ UDRU@EWA BORACA NOR AP POKRAJINSKI ODBOR.

Na dan ^asnog krsta upokojila se u Gospodu na{a mati

Posledwi pozdrav

Neizmerno sam zahvalna sestri na qubavi i pa`wi koju joj je pru`ila. Mirjana Do`i}.

Cviji Tomi~i}u

hvala Ti za sva lepa dru`ewa kojih }emo se se}ati i Tebe u srcu ve~no nositi.

od kom{ija iz ulice Ka}e Dejanovi} br. 1.

Brat Dragan, Olgica i Dragana sa porodicom. 19927

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

O`alo{}eni: supruga Milenka Radovi}, porodice: Krni}, Lukovi} i Bodiro`a. 19716

Dana, 20. januara 2011. godine navr{ava se pet godina od smrti na{e drage

Milici Stanojevi}

Er`ebet Radosavqevi}

1927 - 2011. O`alo{}eni: sin Miomir, snaja Milka i unuci Nemawa i Sla|ana.

19922

19917

Milica Stanojevi}

sa

Sahrana je danas, 20. januara 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

19936

Vojkice

rado

Posledwi pozdrav dragoj majci

Milica Stanojevi}

Milica Vlaovi}

se

19925

5924/P1

Draga

Uvek }emo te ponosom se}ati.

Posledwi pozdrav dragoj saradnici i prijateqici

1942 - 2006. od: sina Ilije, snaje Mire i unuka Nece i Raleta.

Uvek }e{ biti sa nama, u na{im srcima. Tvoji: Ilonka, Miodrag, Olga, Pe|a, Aleksandar, Dejan, Goran i Sowa.

19923

19684

TU@NO SE]AWE

S qubavqu se opra{tamo od na{eg velikog srca

1981 - 2011. Danas se navr{ava trideset godina od prerane smrti dragog supruga i oca

Posledwi pozdrav na{oj dragoj teta Milici. Gordana i Mladen.

19940

Jovanki [or|an

Sau~estvujemo u bolu zbog prerane smrti sina na{e koleginice

Vojislave Vuji} Ankici Mati}

Novice Uro{eva Bate

Kom{ije iz Seqa~kih buna br. 21.

od porodica: Stankovi}, Gostovi}, Jeleni} i ^erovi}.

Vreme koje prolazi ne donosi utehu ni zaborav, ve} je nemi svedok praznine i bola. Sa tugom i qubavqu u srcima te nose: tvoja supruga Sofija i sin Miroslav sa porodicom.

19941

19916

19686

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

ro|ene Kuzmanovi} 2. 11. 1933 - 18. 1. 2011. Posledwi ispra}aj je u petak, 21. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Neka te an|eli ~uvaju, qubavi na{a. Tvoji: brat Vojislav, snaha Eva, sestre Nada i Dara, brat Aca, sin Dragan i tvoje Sunce. 19921

Pro{la je godina dana od kako nije vi{e sa nama

\or|a [}eki}a

Od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

Savka Jo`i} 1936 - 2011. i sahrawena grobqu.

na

Jovanka [or|an

Bo`idar Gaji}

Tetka Jovici s qubavqu, Alek, Edita i Sa{a.

^enejskom

O`alo{}eni sin Sini{a. 19951

5926/P

19920

S qubavqu i ponosom ostaje zauvek u na{im mislima. Majka Gina, }erka Jovana i supruga Jovanka. 19817


30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10

tv program

~etvrtak20.januar2011.

Ju­tar­wi­pro­gram­­ Mi­ki­je­va­kuj­na ^a­ri­ri­bo­lo­va Slon­Ben­ya­min Baj­ko­kviz Ve­sti­­ Eko PCTV Ku­hi­wi­ca­ De­si­lo­se­ Ve­sti Ko­smos

Sa­pu­ni­ca Stoji je­ 93­ go­di­ne,­ we­na bo­le­sna­}er­ki­je­na­pu­ni­la­73, a­ zet Mirko je­ naj­mla­|i­ sa 72.­ Po­ne­kad­ do­|e­ i­ Sto­jin sin­Adam da­im­se­na­|e,­iako ni­ on­ ni­je­ sa­svim­ zdrav.­ Ka­kvu­ `i­vot­nu­ pri­~u­ kri­ju­ ova li­ca­i­{ta­se­to­ku­va­u­ma­loj ku­}i­ na­ kra­ju­ gra­da,­ sa­znaj­te u­do­ku­men­tar­nom­fil­mu­“Sa­(RTV1,21.30) pu­ni­ca”.

Mu­zi~­ko­svi­ta­we Glas­Ame­ri­ke­ U­su­sret­sun­cu Ve­sti­ukrat­ko U­ogle­da­lu Tin­in Ve­sti­ukrat­ko Qu­bav­na­pro­da­ju­ Vre­le­gu­me­ Ve­sti­ukrat­ko Bi­la­jed­nom­jed­na­ne­de­qa Pu­to­ma­ni­ja­ Bez­cen­zu­re­ Ve­sti­ukrat­ko Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca Na{­gost:­FIP­Ko­merc­ Voj­vo­|an­ske­ve­sti O~i­sti­mo­Sr­bi­ju U­ogle­da­lu­ Pro­stor Voj­vo­|an­ske­ve­sti Qu­bav­na­pro­da­ju Art-boks Voj­vo­|an­ske­ve­sti Sve­{to­mi­pri­pa­da Bi­la­jed­nom­jed­na­ne­de­qa Voj­vo­|an­ske­ve­sti Raz­go­li­}e­ni Ita­li­jan­ski­ve­ge­te­ri­jan­ski ku­var 00.00 Glas­Ame­ri­ke­ 00.35 No}­ni­pro­gram-re­pri­ze 06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

13.05 Duel­stru­na 14.00 Ve­sti­ 14.05 Srp­ski­ekran­–­emi­si­ja­MTV-a (Ma­|ar­ske­te­le­vi­zi­je)­na­srp. 14.30 Slon­Ben­ya­min 15.00 Ve­sti 15.10 ^ast­i­po­{to­va­we­­ 16.50 De­si­lo­se­ 17.00 TV­Dnev­nik 17.22 Taj­na­hra­ne­­ 17.30 Ku­hi­wi­ca­ 18.00 Raz­gled­ni­ce­­ 19.30 TV­Dnev­nik 20.05 TV­Fo­ni­ja­-­kviz 20.30 Imam­jed­nu­`e­qu 21.30 @i­vo­pis 22.00 Voj­vo­|an­ski­dnev­nik­ 22.30 Por­tre­ti­voj­vo­|an­skih­ umet­ni­ka­na­rod­ne­mu­zi­ke­ 23.00 For­te­pi­a­no­ 23.30 Mi­ki­je­va­kuj­na 23.40 Umet­nost­gu­bqe­wa,­film 01.20 Kon­cert­go­di­ne

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15

Ku­hi­wi­ca­(ma|) Ta­div­na­stvo­re­wa Ma­{ta­o­ni­ca­ Gru­va­we­ Naj­va­`ni­ja­adre­sa Su­~e­qa­va­we­(ma|)­ ^ast­i­po­{to­va­we Ples­no­stres Ve­sti­(ma|) Ukra­jin­ska­pa­no­ra­ma­ Mi­ki­je­va­kuj­na Jer­mo­lo­vi Ve­sti­iz­Ma­ti­ce­ Pla­vi­krug Baj­ko­kviz Do­bro­ve­~e­Voj­vo­di­no­(rum) TV­Ma­ga­zin­(rus)­ TV­Dnev­nik­(hrv) TV­Dnev­nik­(slov) TV­Dnev­nik­(rus) TV­Dnev­nik­(rum) TV­Dnev­nik­(rom) TV­Dnev­nik­(ma|) Sport­ske­ve­sti­(ma|)­ Ku­hi­wi­ca­(ma|) Do­bro­ve­~e,­Voj­vo­di­no­(rus) Strah­i­drh­ta­ji,­film­ Jer­mo­lo­vi

06.05 08.00 09.03 09.44 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.35 12.49 13.35 14.43 15.10 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00

Ju­tar­wi­pro­gram Ju­tar­wi­dnev­nik Bo­qi­`i­vot U­zdra­vom­te­lu Sa­svim­pri­rod­no Svet­ri­bo­lo­va O~aj­ne­do­ma­}i­ce Dnev­nik Sport­plus Ga­stro­no­mad Kasl Po­ke­mon­he­ro­ji,­film Ku­va­ti­sr­cem Sat Be­la­la­|a Dnev­nik­RT­Voj­vo­di­na [ta­ra­di­te,­bre Be­o­grad­ska­hro­ni­ka Oko­ma­ga­zin Sla­ga­li­ca,­kviz Dnev­nik Be­la­la­|a Ras­pa­ki­va­we

RU­KO­MET:­SP

Sr­bi­ja–Ru­mu­ni­ja (RTS2,20.23) 07.22 07.50 07.56 08.01 08.12 08.41 08.51 09.22 10.07 10.28 10.57 11.22 11.30 12.18 13.00 14.00 14.32 14.38 16.00 16.35 17.25 17.55

Vahina\okante

Naj­u­`i­krug

09.05­Hra­na­i­vi­no­ 09.30­NS­klin­ci­ 10.00­Objek­tiv­ 10.05­Put­za­Ej­von­li 11.00­Objek­tiv­ 11.05­Ne­mi­sve­dok­ 12.05­Agro­dan­ 12.15­Azbu­ka­ro­di­teq­stva­ 12.45­Neon­si­ti­ 13.00­Objek­tiv­ 13.05­Iz­me­|u­re­do­va­ 14.00­Objek­tiv­ 14.05­Drum­ 14.30­Vi­tra`­ 15.00­Objek­tiv­ 15.05­Put­za­Ej­von­li 16.00­Objek­tiv (slov) 16.15­Objek­tiv­(ma|) 16.30­Objek­tiv­ 16.45­ICT­plus­ 17.15­Neon­si­ti­ 17.30­No­vo­sad­sko­po­pod­ne­ 18.30­Neon­si­ti­ 18.45­Agro­dan­ 19.00­Objek­tiv­ 19.25­Pre­po­znaj­Evro­pu­ 19.30­Hra­na­i­vi­no­ 20.00­Skar­let­na­vi­dov­~i­ca­ 21.00­Ne­mi­sve­dok­ 22.00­Objek­tiv­ 22.30­Iz­me­|u­re­do­va­ 23.15­Se­ri­ja

10.00 11.00 12.30 14.15 16.15 18.00 19.00 19.30 20.00 22.00 00.00 01.00

Ful­Tilt­po­ker­ Ko­pa­del­Rej­ Evro­li­ga:­Efes­–­Mon­te­pa­ski­ Ko­pa­del­Rej:­De­por­ti­vo­La Ko­ru­wa­-­Al­me­ria Evro­li­ga:­Real­Ma­drid­ –­Par­ti­zan­­ Pre­mi­jer­li­ga­Ma­ga­zin­ Pre­gled­Evro­li­ge­ NBA­ Ko­pa­Ita­li­ja:­Ro­ma­-­La­cio Ko­pa­del­Rej:­Atle­ti­ko­ Ma­drid­–­Real­Ma­drid­ Ful­Tilt­po­ker­ Ko­pa­Ita­li­ja:­Mi­lan­–­Ba­ri­

Krug­na­si­qa­okru­`u­je­mla­dog­ ~o­ve­ka­ ko­ji­ po­ku­{a­va­ da se­oslo­bo­di­ban­de­ko­ja­se­na­me­ri­la­na­we­go­vog­za­stra­{u­ju­}eg­oca.­Ma­la­ki­jan­klan,­po­ro­di­ca­jer­men­skih­gang­ste­ra, kon­tro­li­{e­pod­ze­mqe­Ju­`ne Fran­cu­ske.­ Na­ we­nom­ ~e­lu na­la­zi­se­bri­qant­ni­i­na­sil­ni­ kum­ Mi­lo­ Ma­la­ki­jan,­ ko­ji vla­da­tim­sve­tom.­ Ulo­ge:­ @an Reno, Gaspar Ulije,Vahina\okante Re­`i­ja:­LorenTuel (RTS1,22.04)

03.30 03.44 04.03 04.33 05.10 05.48

Naj­u­`i­krug,­film For­{pan Dnev­nik Kasl Sjaj­tru­log­nov­ca Ma­lo­ubi­stvo­u­po­ro­di­ci, film UN­HCR­-­po­vra­tak Ga­stro­no­mad Oko­ma­ga­zin Sa­svim­pri­rod­no TV­pro­da­ja Ver­ski­ka­len­dar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.45 00.30 01.00 01.15 02.15 03.15

Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Ele­nin­duh Ce­na­sre­}e Tri­Hil Gu­mu{ Ce­na­sre­}e Film:­Stig­ma­ta Ele­nin­duh Ka­da­li­{}e­pa­da ^a­ri­ Vaj­pa­ut Eks­klu­ziv Ve­sti Eks­plo­ziv Gu­mu{ Ka­da­li­{}e­pa­da Go­spo­din­Do­bri­ca Film:­Lov­na­kro­ko­di­la Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Zlo­~i­ni­iz­pro­{lo­sti Tri­Hil ^a­ri­

22.04 23.40 23.40 23.55 00.44 01.25

dnevnik

19.14 19.43 19.55 20.23 22.00 22.48 00.05 01.21 02.16

Ku­va­ti­sr­cem [um­ska­{ko­la­2 Pe­pa­pra­se Oli­vi­ja Mi­le Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Dru­{tve­no­po­li­ti~­ka­mi­sao Vu­ka­S.­Ka­ra­yi­}a Pod­vod­ni­uni­ver­zum Neo­bi~­no­o­biq­ka­ma Igraj­fud­bal,­bu­di­sre­}an U­sve­tu Eko­re­cept Put­oko­sve­ta Mo­kraw­~e­vi­da­ni Tre­zor Dru­{tve­no­po­li­ti~­ka­mi­sao Vu­ka­S.­Ka­ra­yi­}a Pod­vod­ni­uni­ver­zum No­vo­go­di­{wa­estit­ka:­Sr­bi­ja Ovo­je­Sr­bi­ja Uz­bu­na Me­ra­za­mu­zi­ku Od­boj­ka:­PS,­NIS­Voj­vo­di­na­ -­Par­ti­zan,­pre­nos Mi­le Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Me­tro­po­lis Ru­ko­met:­SP,­ Sr­bi­ja­-­Ru­mu­ni­ja,­pre­nos O~aj­ne­do­ma­}i­ce Ru­ko­met:­SP,­ Hr­vat­ska­-­Dan­ska,­sni­mak Pa­si­ja­sve­tog­kne­za­La­za­ra Tre­zor Ru­ko­met:­SP, Sr­bi­ja­-­Ru­mu­ni­ja­(r)

06.00 Ra­dij­sko­di­za­we 07.00 TV­di­za­we 10.00 Ve­sti­za­oso­be­o{te­}e­nog slu­ha 10.35 Kviz:­Su­per­ge­ni­je­ 11.00 Tr­nav­~e­vi­}e­vi­u­di­vqi­ni 11.35 Top­{op­ 12.00 Film:­Bi­lo­jed­nom­u­Tek­sa­su 14.00 Ro­bin­zon­Kru­so 15.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 16.00 Ve­sti­B92 16.35 Sport­ski­pre­gled 16.50 Naj­bo­qe­go­di­ne 18.00 Kviz:­Su­per­ge­ni­je 18.30 Ve­sti­B92 19.15 Sun­|er­Bob­Koc­ka­lo­ne 20.00 Ro­bin­zon­Kru­so 21.00 Film:­Bri` 23.00 Ve­sti­B92 23.35 Film:­Wen­naj­bo­qi­po­tez

05.30 Ju­tar­wi­pro­gram 08.00 No­di­ 08.10 Ma­la­prin­ce­za 08.30 Sa­Bo­u­avan­tu­ru­ 08.50 Me­ga­mi­ni­mals­ 09.05 Zdra­vo,­Ki­ti­ 09.15 Kli­ford­ 09.45 Te­le­{op 10.00 An­|e­li­na­ba­le­ri­na­ 10.30 Ju­gio 11.00 Ba­ku­gan 11.20 Vinks 11.30 Si­re­ne 12.00 Kvi­zi} 13.00 Pre­so­va­we 13.40 Te­le­{op 13.55 Ve­sti 14.00 Pa­ro­vi,­u`i­vo 15.30 Je­le­na­ 16.15 Te­le­{op 16.30 TNT 17.20­­­Dan­gu­be 17.55 Te­le­ma­ster 18.25 Pa­ro­vi,­u`i­vo 19.00­­­Pa­ro­vi,­pre­gled­da­na 20.00 Lu­da­ku­}a 21.00 TNT 21.55­­­Ve­sti 22.00 Pa­ro­vi,­no­mi­na­ci­je 23.00 Pa­ro­vi,­u`i­vo 00.30 TNT­ 01.25 Pa­ro­vi,­u`i­vo 03.00 Za­bav­ni­pro­gram­ 04.00 Je­le­na­ 05.00 Dan­gu­be

SE­RI­JA

TNT

KlemensPoesi

Bri` Po­sle­ oba­vqe­nog­ te­{kog za­dat­ka­ u­ Lon­do­nu,­ dvo­ji­ca pla­}e­nih­ ubi­ca­ Rej­ i­ Ken­ po na­re­|e­wu­ svog­ {e­fa­ Ha­ri­ja skla­wa­ju­ se­ u­ bel­gij­ski­ grad Bri`.­ ^e­ka­ju­}i­ da­qa­ Ha­ri­je­va­uput­stva,­wih­dvo­ji­ca­pro­vo­de­vre­me­kao­obi~­ni­tu­ri­sti,­ko­ji­su­do­{li­na­bo­`i}­ne­i­no­vo­go­di­{we­pra­zni­ke­u ovaj­ pre­le­pi­ sred­we­ve­kov­ni gra­di}.­ Ulo­ge:­ Kolin Farel, Ralf Fajns, Brenad Glison,KlemensPoesi Re­`i­ja:­MartinMekdona (B92,21.00)

Glav­ni­ju­na­ci­se­ri­je­su­u~e­ni­ci­ za­vr­{nih­ raz­re­da­ gim­na­zi­je,­ wi­ho­vi­ ro­di­te­qi, pro­fe­so­ri.­ Grad­ska­ pri­~a sme­{te­na­je­u­gim­na­zi­ju,­gde, lo­gi~­no,­ u~e­ni­ci­ ima­ju­ pro­ble­me,­na­da­wa,­ra­do­sti… Ulo­ge:­MirkaVasiqevi}, Nikola Rako~evi}, Pavle Jerini}, Vujadin Milo{evi}, Marko @ivi}, Ivona Jovanovi},BrankaPuji} (Hepi,21.00)

OD­BOJ­KA:­PS

NIS­Voj­vo­di­na­ –­Par­ti­zan (RTS2,17.55)

06.30 07.30 07.45 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Ma­ra­ton Ve­sti Otvo­re­ni­stu­dio In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Ve­sti Rej­~el­Rej In­fo Qu­bav­u­za­le­|u Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Ve­sti Simp­so­no­vi In­fo Sli­ke­`i­vo­ta Dok.­se­ri­ja Qu­bav­u­za­le­|u Gor­{tak Ve­sti ^ist­ra­~un Po­ro­di­ca­Se­ra­no Film:­Pla­ne­ta­maj­mu­na 24 Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Film:­Kr­va­ve­po­mo­ran­ye ^ist­ra­~un Sli­ke­`i­vo­ta­(r)

06.09 06.55 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 23.45 01.00

Va­len­ti­na Do­bro­ju­tro Dvor­ Si­ti­kids Za­bra­we­na­qu­bav Dvor­ Kur­sa­yi­je Mo­re­qu­ba­vi Dvor­ Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Tri­jumf­qu­ba­vi­ Te­re­za Dvor­ U­so­su Ide­mo­da­qe Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Dvor­-­pre­gled­da­na Sve­za­qu­bav Dvor­ Ne­mo­gu­}a­mi­si­ja Dvor­ Film:­Ka­ska­der­pred­di­le­mom­ 02.45 Si­ti 02.55 Ekran 03.00 Film:­Po­sled­wa­op­kla­da­

Marko@ivi}

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00­De­~i­ji­pro­gram,­09.00­Ku­hi­wi­ca,­10.00­Iz­log stra­sti,­10.30­Cr­ta­ni­film,­11.00­Re­pri­ze­ve­~er­wih­emi­si­ja,­13.00­Me­tro­po­le­i­re­gi­je­sve­ta,­14.00 In­fo­K9,­15.00­Me­tro­po­le­i­re­gi­je­sve­ta,­16.00­In­fo­K9,­17.00­ABS­{ou,­18.00 Lek­ iz­ pri­ro­de,­ 18.30­ Ku­hi­wi­ca,­ 19.00­ In­fo­ K9,­ 19.45­ Bi­ber,­ 20.15­ Ar­gu­men­ti, 21.15­Sport­iz­dru­gog­ugla,­22.15­Bi­ber,­22.30­In­fo­K9,­23.00­Film,­00.30­Bi­ber

08.15­Ba­we­Sr­bi­je,­08.45­Top­{op,­09.00­Auto­{op, 09.10­Tu­ri­sti~­ke,­09.25­Tan­dem,­09.30­Fo­kus,­10.00 Mo­za­ik,­ 12.00­ Ku­hi­wi­ca,­ 12.45­ Tu­ri­sti~­ke,­ 13.05 Fo­kus,­13.40­Top­{op,­14.00­Mo­za­ik,­16.00­Fo­kus,­16.25­Tan­dem,­16.40­Stvar­nost `i­vo­ta,­17.40­Ve­sti,­19.59­Mo­za­ik,­20.00­Fo­kus,­21.05­Veb­yank,­21.30­NK­Kok­tel, 23.15­Fo­kus,­23.40­Tu­ri­sti~­ke,­00.00­Ve­sti,­00.30­Auto­{op,­00.40­Ba­we­Sr­bi­je

09.00­ Pre­gled­ {tam­pe,­ 09.30­ Ak­tu­el­no,­ 10.00 Pre­gled­ {tam­pe,­ 10.30­ Iks­ art,­ 12.15­ Eks­tre­mi,­14.15­Art­bi­znis,­15.20­Vo­lej,­16.00­Ak­cen­ti,­16.30­Kviz,­18.00­Ak­cen­ti,­18.15­Na{­grad,­19.00­Ak­tu­el­no,­19.20­Pro­log, 19.30­TV­iz­lo­`ba,­20.05­Pre­zent,­21.00­O­sve­mu­po­ma­lo­sa...,­23.00­Ko­pre­we­mu­dve,­00.15­Ko­mer­ci­jal­ni­pro­gram

07.00­Uz­ka­fu,­07.30­Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca,­08.00 Start,­ 08.30­ Cr­ta­ni­ film,­ 09.00­ Ku­}a­ se­dam `e­na,­ 10.00­ Evrop­ska­ zve­zda,­ 11.00­ Tra­vel, 11.30­ @i­ve­ti­ svoj­ `i­vot,­ 13.00­ Far­ma,­ 14.00­ Puls­ +,­ 14.30­ Ga­le­nov­ svet, 15.00­Auto­sprint,­16.00­Qu­bav­na­pro­da­ju,­17.00­[am­pi­o­ni,­18.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­18.55­Him­na­gra­da,­19.00­Objek­tiv,­19.30­Cr­ta­ni­film,­20.00­Folk {ou,­22.00­Objek­tiv,­22.30­Tok­{ou,­00.30­Folk­{ou

12.00­ Hro­ni­ka­ op­{ti­ne­ In­|i­ja,­ 13.00­ Va­{ar ta­{ti­ne,­ 14.00­ Yu­boks,­ 14.30­ [i-Ra,­ 15.00 Kar­me­li­ta,­ 15.45­ Ku­hi­wi­ca,­ 16.15­ Dok.­ pro­gram,­ 16.45­ Mo­bil­ E,­ 17.00­ No­vo­sti­ 1,­ 17.15­ Hro­ni­ka­ op­{ti­ne­ S.­ Pa­zo­va, 18.10­Bun­tov­ni­ci,­19.00­No­vo­sti­2,­19.30­[i-Ra,­20.00­Bez­tam­bu­re­ne­ma pe­sme,­21.15­Va­{ar­ta­{ti­ne,­22.00­No­vo­sti­3,­22.30­Bun­tov­ni­ci,­23.15­Yu­boks,­00.00­Glas­Ame­ri­ke

08.00­ Ba­nat­ da­nas,­ 09.00­ Go­spo­din­ mu­fquz, 09.30­Op­sta­nak,­10.00­Film,­11.30­Hra­na­i­vi­no, 12.00­Ne­mo­gu­}a­ma­gi­ja,­13.00­Kviz,­14.30­Ze­mqa na­de,­ 15.30­ Dok.­ pro­gram,­ 16.00­ Pri­ja­te­qi­ i­ su­par­ni­ci,­ 17.00­ Pod­ sun­cem, 17.50­Ve­sti­za­glu­vo­ne­me,­18.00­Ba­nat­da­nas,19.00­Mo­za­ik­da­na,­19.30­Hra­na i­vi­no,­20.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­21.00­Ar­ti­ku­li­sa­we,­22.00­Mo­za­ik­da­na, 22.30­Maks­Kju,­23.15­Kviz,­00.15­Pod­sun­cem


dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

RominaMondelo

Ubi­stvo­u­ Ori­jent­eks­pre­su Naj­po­zna­ti­ji­ voz­ na­ sve­tu pri­vat­no­je­iz­najm­qen­za­no­vo­go­di­{wu­ no}­ ka­ko­ bi­ pre­veo gru­pu­iz­ra­zi­to­bo­ga­tih­i­mo}­nih­qu­di­do­Is­tan­bu­la.­Put­ni­ci­po­ti­~u­iz­ra­znih­ze­ma­qa,­a zbog­wi­ho­vog­bo­gat­stva­i­mo­}i me­di­ji­ su­ ih­ u~i­ni­li­ po­zna­ti­ma­{i­rom­sve­ta... Ulo­ge:­ Ri­~ard­ Gre­ko,­ Ro­mi­na­ Mon­de­lo,­ Kri­stof Valtz,­Yo­a­na­Bu­kov­ska Re­`i­ja:­Mark­Ro­per (No­va­TV,­23.30) 08.00 08.15 08.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.30

Bumba,­crtani­ Graditeq­Bob,­crtani­ Slomqeno­srce­ Gumus­ Asi­ IN­ Zauvek­zaqubqeni­ Slomqeno­srce­ Najboqe­godine­ Gumus­ IN­ Dnevnik Najboqe­godine­ Asi­ Provereno Ubistvo­u­Orijent­ekspresu, film­ 01.00 Pobesneli­Maks­2,­film­ 02.40 Verovali­ili­ne,­dok.­serija­

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Bizeovim­stopama Lov­na­Careve­krstarice­ Gospodari­rata­ Carstvo­mora­ Mark­Forster­–­dozvola­za snimawe 1066.­ Biblijske­zagonetke­ 2.­sv.­rat­u­boji­ @ena­u­qubavi­i­ratu­– Vera­Britan Kako­je­razmi{qao­sredwovekovni­intelektualac Sve­Kenedijeve­`ene ^ovek­pred­tenkom Atina:­Istina­o­demokratiji­ Podzemni­rat­ Tajna­tibetanske­mumije 2.­sv.­rat­u­boji­ @ena­u­qubavi­i­ratu­– Vera­Britan Kako­je­razmi{qao­sredwovekovni­intelektualac

07.00 Dobro­jutro,­Hrvatska­­ 09.10 @ivot­u­Africi 10.06 Iz­pti~je­perspektive,­ dok.­serija 11.05 Kod­Ane­­ 11.15 Opra­{ou­ 12.00 Dnevnik­­ 12.30 More­qubavi 13.20 Puna­ku}a­Raftera­ 14.20 Trenutak­spoznaje­­ 15.00 Moja­porodice 15.25 Dok.­film­­ 16.00 Hrvatska­u`ivo­­ 17.25 8.­sprat,­tok­{ou­­ 18.15 Kod­Ane­­ 18.40 Tvoja­sam­sudbina 19.30 Dnevnik­­ 20.10 1­protiv­100,­kviz­­­ 21.05 @ivot­ide­daqe­ 21.50 Pola­sata­kulture­­ 22.25 Dnevnik­3­­ 23.05 Putovima­reke­Amazona,­ dok.­serija 00.05 Kraqevi 00.45 Ksena­-­princeza­ratnica­ 01.25 Dragi­Yone­ 01.50 Moja­porodica 02.20 Dva­i­po­mu{karca 02.40 Dok.­film­­

AlisonPil

Ne­sta­{na­Ke­ti Ke­ti­Kar­je­naj­sta­ri­je­je­de­te­u­po­ro­di­ci­dok­to­ra­Fi­li­pa Ka­ra.­De­ca­ra­stu­bez­maj­ke,­ko­ja­je­pre­ra­no­umr­la,­a­o­wi­ma se­bri­ne­stro­ga­tet­ka­Izi.­Ke­ti,­ bi­stra­ i­ tem­pe­ra­ment­na de­voj­~i­ca­je­na­pra­gu­od­ra­sta­wa,­ne­sta­{na­je­i­`i­vah­na,­pa tet­ki­za­da­je­naj­vi­{e­mu­ke… Ulo­ge:­Ali­son­Pil,­Me­gan Fo­lo­us,­Mar­ta­Brns,­Ke­vin Vaj­tli,­ So­fi­ Be­net,­ Pa­trik­To­mas,­Bri­ta­ni­Alen Re­`i­ja:­ Stej­si­ Stju­art Ker­tis (HRT­2,­23.50) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.05 10.50 11.20 12.15 14.15 14.45 15.30 15.45 17.45 16.30 17.30 17.50 18.15 19.05 19.30 19.50 20.05 21.45 22.25

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Prodavnica­igra~aka Sne{ko­Beli} Sne`ana­i­sedam­patuqaka Putuju}e­pri~e­25. Zbogom­oru`je Pesak­i­jad Sudija­Prist Karnera.­planina­koja­hoda Nacija­brze­hrane Odvajawe­ Matriks­XXX Goli­skandal­1 Apa~i­ratnik­

06.00 07.30 09.05 10.35 11.05 13.15 14.45 16.25 17.55 20.05 21.40 23.10 00.30 02.20 03.50

Matore­yukele Godina­prva­ Slu~ajnost­ Filmovi­i­zvezde­ Ne­znate­vi­Yeka­ Herkul­(1997) Lekcije­iz­~okolade­ Pink­Panter­2­ Grof­Monte­Kristo­(2002)­ Stjuart.­@ivot­unazad­ Na­kraju­sveta­ Bruno­ Osmi­putnik:­Uskrsnu}e­ Mis­marta­ Nulti­osumwi~eni

23.50 01.20

Mala­TV­­ Lagodan­`ivot­Zeka­i­Kodija­ [kolski­program.­­ Paulino­leto­ Tvoja­sam­sudbina­­ Indeks Drugi­format Svet­profita Mala­TV­­­ [kolski­program @upanijska­panorama­­ Nesta{na­Keti,­film­ Koko­Bil [apta~­psima­ Hana­Monana­ Dva­i­po­mu{karca­ Puna­ku}a­Raftera­ Dok.­serija­­­ Hit­dana­­ Svetsko­prvenstvo­ u­rukometu­(m)­-­emisija­­­ Svetsko­prvenstvo­u­rukometu­(m):­Hrvatska­-­Danska, prenos­­­ Svetsko­prvenstvo­ u­rukometu­(m)­-­emisija­­­ Filmovi­na{ih­suseda: To~kovi,­film­ Nesta{na­Keti,­film­­­­ No}ni­muzi~ki­program

05.40­ Misterije­ 07.30 S­vetrom­u­le|a 10.30 Kompanija­ 13.00 Hari­i­Hendersonovi 13.30 S­vetrom­u­le|a­ 15.00 Kompanija 17.00 Zemqa­2­ 18.00 Hari­i­Hendersonovi 19.00 Jednom­voqena­ 21.15 Trava­ 22.00­ Prona|i­i­uni{ti 00.00 Ulo`i­sve!­ 01.50 Nosferatu­–­Simfonija u`asa­

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Sre|en Moj­tata­lopov Nevidqivi­cirkus Pla{qivi­detektiv Pobuna­u­{koli To­je­moj­`ivot Grejslend Albino­aligator Rim­1. Ludi­za­matorkama­2.

00.40 Isijavawe 02.30 Dijagnoza:­Ubistvo 03.30 Film:­Ubistva­u Midsameru:­Kwi`evni­klub 06.10 Advokatova­kazna 07.10 Meklaudove­}erke 09.10 Dijagnoza:­Ubistvo 11.10 Advokatova­kazna 12.10 Ne{­Briyiz 13.10 Film:­Smrtonosni­susret 15.00 Film:­Ubistva­u Midsameru:­Zakasnela­poruka 17.00 Dobra­`ena 18.00 Dijagnoza:­Ubistvo 19.00 Ne{­Briyiz 20.00 Dobra­`ena 21.00 Medijum 23.00 ^iwenice­i­la`i:­ Dosijei­i­paranormalnom

08.00­ RTL­ritam­zona­ 09.00­ Bibin­svet 09.40­ Ekskluziv­Tabloid­ 10.20­ Ve~era­za­5­ 11.20­ 1001­no}­ 12.10­ Ezel­ 13.00­ Klon 14.35­ An|eo­i­|avo 16.10­ Pod­istim­krovom 16.35­ Kraq­Kvinsa 17.00­ Rejmond 17.25­ Bibin­svet 18.00­ Ekskluziv­Tabloid­ 18.30­ RTL­Danas­ 19.05­ Ve~era­za­5­ 20.00­ 1001­no}­ 20.45­ Ezel 21.35­ Uvod­u­anatomiju­ 23.10­ Doma}ice 01.00­ Put­osvete­ 01.45­ Astro­{ou­ 02.45­ Put­osvete 03.30­ Zaboravqeni­slu~aj

SE­RI­JA

Uvod­u­ana­to­mi­ju Po­{to­ga­je­sta­bi­li­zo­va­la, Me­re­dit­je­sprem­na­da­pu­sti osu­|e­nog­ se­rij­skog­ ubi­cu­ Vi­li­ja­ma­da­umre,­{to­je­i­we­go­va­ `e­qa.­ Ona­ oba­ve­sti­ dok­to­ri­cu­Bej­li­ka­ko­je­on­spre­man­da­do­ni­ra­svo­je­or­ga­ne… Ulo­ge:­ Elen­ Pom­peo,­ Pa­trik­Demp­si,­Yejms­Pi­kens Yu­ni­or,­San­dra­Oh,­Ke­trin Higl (RTL,­21.35)

ElenPompeo

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja­budu}nosti Auta­po­meri Generalka Prqavi­poslovi Oru`ja­budu}nosti Pre`ivqavawe ^ovek,­`ena,­divqina Razotkrivawe­mitova Pograni~na­policija Kako­to­funkcioni{e­ -­tehni~ka­dostignu}a Kako­to­rade? Oru`je­budu}nosti Uzbuna­na­Beringovom­moru Kako­pre`iveti­katastrofu Pograni~na­policija Auta­po­meri Prqavi­poslovi Oru`je­budu}nosti

03.00 09.00 14.15 15.45 16.00 17.45 19.00 19.30 20.00 23.00 00.30 01.00

Tenis Tenis Biatlon Zimski­sportovi Reli Skija{ki­skokovi Tenis Reli Borila~ki­sport Tenis Tenis Tenis

Na sovjetskom tenku stradala lepotica P

osleuspe{nogkoncertamarta 1957.uBusam, razume se na ruskom jeziku. Stra`ar je lededimpe{ti, pozvani smo na jednomese~nu nimpogledomgledaokrozmene,kaodamenevidi, letwuturnejupoMa|arskoj.Zemqasetek i}utao.Misle}idamojruskinijedovoqnodobar, oporavqalaoddramati~nihdoga|ajaodkojihniponovo sam mu rekao kako `elim da razgovaram s pukovnikomPavlovim.Stra`arjeondapritisnuo jepro{lanipunagodina.Svudajebilosovjetskih jednodugmeizasebe.Pojaviosede`urnioficir,s vojnika,ucivilu iuniformi.Wihovepatrolesu istimhladnimizrazomlica.Kadsamiwemurekao nas ponekad zaustavqale na putu i pretresale isto,kratkojeodgovoriodajepukovnikprethodautobus.Gledalibina{eisprave,ondaoti{lido nogdanaotputovaouMoskvu,okrenuoseioti{ao. zadweg sedi{ta, posmatrali kontrabas uvijen u Shvatiosamdaje,{tobirekaoOstapBender,„infutrolu, pipnuli ga i iza{li. Sve to bez ijedne re~i. Obi{li smo gotovo sve ma|arske gradove, i na kraju, naravno, Budimpe{tu. Svuda smo imali uspeha, a kruna je bila prestonica,gdesmoosmisliliposebanrepertoar.SnamasubiliLolaNovakovi}iDu{anJak{i},ama|arska agencija nam je pridodala jedanbaletskipar.Bilojetolepo letoiu`ivali smo posebnou[iofokunaBlatnomjezeruigradi}uSolnokunaTisi,gdesmoimalislobodnedane.Poslekoncerta uDebrecinu,doma}inisunasodveli u Tokaj, da probamo ~uvena vina, koja su zakopavana u peskovituzemquikadsugasipaliu~a{e, morali smo ~ekati deset sekundidaseizbistri.Tekkadte~nostpro|ekrozgrlo,oseti sebo- BeogradskiyezeriustaromBudimu1957. tervjuzavr{en“ivratioseuhotel.Verovatnoje `anstveniukus.Seqacisunampri~alidasuRusi pukovnik, kad se otreznio, shvatio da „Titov xez1945,kadsuzauzeliTokaj,u{liupodrume,zatvoorkestar“ nije ba{ pogodan da zabavqa sovjetske rili ogromna gvozdena vrata i kad su se napili, vojnike pa je rekao stra`arima da me se {to pre zapucalipoba~vama.Vinoseizliloionisuseu otresu.Inamajelaknulojersmo~ulidabisenawemuudavili. Od svih gradova, u najlep{oj uspomeni su mi {idoma}iniMa|ariuvredili{tovandogovorene ostaliSegedin,divan,velikiuniverzitetskigrad turnejeodr`avamoidrugekoncerte. na Tisi, gde `ivi mnogo Srba, Pe~uj, s izuzetnom *** Uleto1956.do{aosamprviputuPariz.Semmaarhitekturomizgradama~ijesufasadeukra{ene kerami~komoplatom;kaoi\er,gradnatrireke lopro{vercovanihdolara,nosiosamjednuzimsku (Dunav,Raba,Marcal).Naravno,najvi{eBudimpe- salamuikoturka~kavaqa.UParizujetada `iveo {ta, sigurno jedan od najlep{ih gradova Sredwe mojujakMilutinEri}, kojisenijevratioizzaroEvrope.USombathequ,gradublizuaustrijskegra- bqeni{tva ku}i, nego oti{ao da `ivi u Francuskoj kao politi~ki eminice,poslekoncertanamje grant.Uzeomijesobuujedpri{aoruskipukovnik,koPri~alisunamma|arskiseqaci nom malom hotelu blizu mandant garnizona, i poSorbone, ujutru bih s wim zvaonasnapi}e.Dowegaje dasuRusi1945,~imsuzauzeli doru~kovao u kafeu ,,Du sedelajednaRuskiwa,invaTokaj,upaliuvinskepodrume, Maillot“, a ponekad ve~erao lid, i pukovnik nam je ispri~ao da je stradala 1956, zatvoriliogromnagvozdenavrata u `ivopisno dekorisanom ikadsusenapili,zapucali ruskom restoranu „Zlatni kad je kao sovjetski vojnik petao“, ~iji je ujak bio suulazila u Pe{tu. Dok je poba~vama.Vinoseizlilo vlasnik. Ostalo vreme sam prolazilakrozgradnatenionisuseuwemuudavili {etao i obilazio muzeje. ku,iznekeku}enawujebaJednogjutravidehdapored ~en Molotovqev koktel. ujaka sedicrnomawastgospodin,{ezdesetihgodiRuskiwajebilalepu{kasta,mismomalovi{epona,sleptirma{nom uprugastomodelu.U~inio mi pili,pasuseotvorilena{eslovenskedu{eimi sepoznat.UjakmijepredstavioDragi{u CvetkosmozajednosRusima`aliliovu`enu,prokliwu}i vi}a,biv{eg predsednika vladeJugoslavije,kojije zleMa|arekojisubilitakosurovi.KarloTaka~, umartu1941.uBe~upotpisaona{pristupTrojnom ~lanna{egorkestra,ina~eMa|arponacionalnopaktu i zato nije u`ivao ba{ neku popularnost u sti,qut{tosa`aqevamoRuskiwu,re~e nam:„Pinarodu.MalosmoporazgovaralikadmiCvetkovi} tajteviwu{tajekog|avolatra`ila1956.natenre~e:„Mladi~ove~e,~ujemdapo~iwetedirigentkuuPe{ti?!“ sku karijeru u Jugoslaviji. Nemojte me pogre{no Pred rastanak, ve} dobro „raspolo`en“, pukovshvatiti, ali dru`ewe s emigrantima, a pogotovu niknasjepozvaodaodsviramokoncertsamozasosa mnom, moglo bi vam {koditi kod ku}e. Zato je vjetskevojnike.„Do|itesutrakodmeneukasarnu boqe da se {etate Parizom nego da vas vide sa dasedogovorimo“.Odredilismodelegaciju:Slomnom“. Poslu{aosamga.Poslesamsesetiokako bodanMarkovi},vo|aputaidirektorRadioBeo- sam25,26,i27.marta1941.sostalimademonstrigrada,VladimirPlotwikov,beliRus,na{saksoraopoBeogradu protivCvetkovi}aivlade.Bilo fonistakaoprevodilac,ija–kaoumetni~ki{ef. migaje`aojermaloimaqudikojibiu~iniliovaKadsamujutrodo{aopowihdvojicu,onisumisnukogospodskiiplemenitgest.Nekimojipoznani`denih lica saop{tili da su bolesni i da idem cisu zbogvezasemigrantimaizgubiliposao,adusam.Shvatiosamdasuseupla{ili.Oti{aosamu gizavr{iliiuzatvoru. kasarnu, qubazno pozdravio stra`ara i rekao ko Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943. Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs. Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816). Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem


32

monitor

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Danas mo`ete ulagati pozitivnu energiju u qubav i sve {to je kreativnojer}evamtodonetiafirmacijukojaprijaizadovoqstvo.Mars je u{ao u znak Vodolije pa ste nemirni,nesta{nii}udqivi.

BIK 20.4-20.5.

Haoti~neprilikeukarijeriidaqejesuprilike,skojimasesuo~avateiradite.Moratebitiefikasnijinego{tostenaviklidabisteiskoristili{ansekojevamsepru`ajuzanapredak.Putuinostranstvo.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

20.januar2011.

Qubavni odnos je sve {to vam treba,davassmiriiispuni.Samo jednaosobajeonaprava,odmnogih iz ponude. Oslobodite se mra~nih misliinesvesnihstrepwi.Sledite partnera. Mesecjedanasinarednadvadana uznakutoplogikraqevskogLavapa stedostojanstveniidr`itedonivoa. Poslovna situacija se poboq{avaupravcurazre{ewasituacija iproblema. Nemirnisteinesigurniusebeu potpunosti. @enska bi}a ili deca }e vas preokupirati, {to nije povoqnozaposao,alivammo`edoneti zadovoqstvo. Poja~ane strasti u partnerskomodnosu. Okrenite se i pogledajte {ta se de{avaizava{ihle|a.Tajnineprijateqideluju,uvezisposlom,pogotovoonimuprivatnomsektoru.Nemojte se nervirati i ~uvajte svoje zdravqe.[etwa.

NenaRada{in,astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

Delujete kao most koji povezuje dve obale, dve strane, prijateqe i neprijateqe. Svojim smirenim stavom mo`ete ih uveriti u pravo re{ewe teku}ih problema. Qubavni odnoszavisiodvas.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Malosteopu{tenijinegoranije, idete na sigurno i ne rizikujete bezprekepotrebe.Imatepouzdanu podr{ku i dobre odnose s onim prijateqima koji su za ceo `ivot. Qubav. Mo`da ste i usamqeni u svojim nastojawimapa vasdrugineshvatajuupotpunosti,delujetetajnovitoi podmaskom,aliipakdr`itesituacijenali~nomplanupodkontrolom. Tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imatepouzdanupozicijuiuspehu realizaciji dugoro~nih, ve} isplaniranihposlovaifinansijskihpoduhvata.Prilivnovca}epotvrditi datrebanastavitiutompravcu.U ku}ipo~iwedinamika.

Do{lo je i va{e vreme. Sunce i dve planete u va{em znaku vas intrigirajuzaistra`ivawesvega{to biste mogli i `eleli da uradite. Aktivniste,vredniislobodni.Ne dozvolitedavasdrugivode. Napravite balans izme|u onoga {tosede{avaujavnostiionog{to se de{ava u tajnosti, u va{em intimnomprostoru.Istotako,integri{ite spoqa{wi i unutra{wi svetusveprisutnusvesnost.

TRI^-TRA^

Surovadijeta V REMENSKA

PROGNOZA

ZAhLA\EwE

Vojvodina NoviSad

GlumicaPor{adeRosi,zvezdaserije„Nau~no lud”, nedavno se prisetila te{kog perioda kada se borila protiv anoreksije i bulimije, zbog~egajete{koobolela. -Prviputsambilanadijetis12godina,kadasam~akodbijaladama`embalzamzausneda slu~ajnoprekosastojakanebiunelakojukaloriju u organizam. Kada sam se proslavila ulogom u seriji „Ali Mekbil”, dnevno sam u sebe unosila300kalorija.Tadasam`ivelanakrekerima, kiselim krastavcima, senfu i crnoj kafi.Gutalasamipo20laksativadnevnoiteralasenapovra}awe-reklajePor{a,kojaje svojubolestskrivalasvedo2001.godine,kada jekolabiralanasnimawufilma„Who Is Cletis Tout?”ikadasujojdijagnostikovaliosteoporozu,cirozuiautoimunubolestlupus. Kasnijesepokazalodajedoporeme}ajauishrani do{lo zbog skrivawa sklonosti prema istom polu. Ru`nu fazu je prebrodila kada je kona~nojavnopriznalaqubavprema`eni,ta~nijesvojojdana{wojsupruziElendeGeneres.

2

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

2

Vrbas

2

B.Palanka

2

Zrewanin

2

S.Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

3

Vr{ac

3

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K.Mitrovica

7

Ni{

6

SA SUSNE ` ICOM

Evropa

NOVI SAD: Zahla|ewesasusne`icomisnegom.Vetarujutruslab zapadni,popodneumerenseverozapadni.Pritisakiznadnormale.Minimalnatemperatura0,amaksimalna2stepena. VOJVODINA: Zahla|ewesaki{om,susne`icomisnegom.NaseveruVojvodinemawepadavinaipopodneprestanak.Vetarumerenseverozapadni.Pritisakiznadnormale.Jutarwatemperatura-1,amaksimalna3stepena. SRBIJA: Zahla|ewesaki{om,susne`icomisnegom.Sneg}epo~etidapadanaseveruizapaduSrbijeutokudana,aju`nije}epadatiki{a. Vetar slab zapadni i severozapadni, po podne umeren na severu. Pritisakiznadnormale,anajuguokonormale.Temperaturaod-2do8 stepeni. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Upetakizavikendsvakimdanomhladnijesapovremenimsnegomiformirawemipove}awem visinesne`nogpokriva~a.SamojenajuguSrbijeverovatnijaki{aisusne`icaprvadvadanaprenego{tozahla|ewezahvatiitopodru~je.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenskiuslovirelativnonepovoqnouti~unave}inuhroni~nih bolesnika.Izvesnaopreznostsesavetujesvimosetqivimosobama, a naro~ito kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima kaoiastmati~arima.Mogu}isuglavoboqainervoza.Preporu~ujeseadekvatnoodevaweipove}anoprezusaobra}aju.

Madrid

12

Rim

12

London

8

Cirih

-1

Berlin

2

Be~

3

Var{ava

0

Kijev

1

Moskva

-10

Oslo

-5

St.Peterburg -2 Atina

16

Pariz

6

Minhen

-1

Budimpe{ta

3

Stokholm

-3

VIC DANA РазговарајуЛалаиПанта. -Никаданепијемводујербомишкоди здрављу-речеЛала. -Какотоможебити -пита гаПанта. -Здрављемијегвоздено, пакаднатодођевода,може одмадазарђа -речеЛала.

SUDOKU

Upi{itejedanbroj od1do9upraznapoqa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoqa (3h3)moradasadr`isve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

522(47)

Slankamen

484(18)

Ja{aTomi}

Apatin

548(43)

Zemun

461(7)

Bogojevo

468(48)

Pan~evo

454(4)

Smederevo

558(4)

Ba~.Palanka 408(32) NoviSad

418(22)

Tendencijaporasta

SAVA

N.Kne`evac

592(-2)

S.Mitrovica

330(8)

Tendencijastagnacije

Senta

584(-1)

Beograd

407(6)

STARIBEGEJ

NoviBe~ej

474(3)

Tendencijaopadawa

Titel

508(14)

NERA

Hetin

132(6)

TISA

110(-16)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije

Kusi}

60(-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 20.januar 2011.