Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 19. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22935 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BRUNO VEKARI], ZAMENIK TU@IOCA ZA RATNE ZLO^INE, ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE VELIKU REGIONALNU ISTRAGU O SAZNAWIMA DIKA MARTIJA

Uru{avaju se bedemi oko Ta~ija i OVK Istrage srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine sa~iwavaju veliki deo izve{taja Dika Martija, navodi Bruno Vekari} u intervjuu „Dnevniku”. „Komandna struktura OVK, nestanci lica sa Kosova i Metohije, povezanost lidera OVK sa organizovanim kriminalom, logori i privatni zatvori, improvizovane klinike za va|ewe organa, wihove lokacije..., sve je to deo na{e istrage. Me|utim, u proteklom periodu smo mi u Srbiji oti{li mnogo daqe, do{li smo do novih podataka i uporno i daqe tragamo za novim dokazima. I mislim da je vreme da uradimo veliku regionalnu istragu. To je interes ne samo nas na Zapadnom Balkanu, ve} i cele Evrope”, izjavio je Vekari}.

str. 3

STARI-NOVI LIDER DS-a NA SKUP[TINI STRANKE PREDSTAVIO PROGRAMSKI DOKUMENT „SRBIJA 2020”

Tadi}: Ne damo evropski barjak

MUFTIJA MUAMER ZUKORLI] ZA „DNEVNIK”:

Sanyak mo`e postati Kosovo

str. 2

NASLOVI \or|e Randeq

DR VESNA CRNOJEVI]-BENGIN U EVROPSKOM NAU^NOM VRHU

Samo Srbin Sanadera Spasava

@eqko Markovi}

Beli utorak u Privinoj Glavi

INTERVJU

Andrej Konstantinov

str. 8

Teofil Pan~i} Vreme odlo`enih letova

Bora Oti} Kad je bilo zdravo zima

[oji} na „Fejsu”

MIKROTALASI SPAJAJU KONTINENTE: Docent Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu dr Vesna Crnojevi} - Bengin je me|u 25 istra`iva~a iz celog sveta koje je Evropska komisija nedavno ravnopravno nagradila specijalnim priznawem, na ceremoniji povodom pedesethiqaditog istra`iva~a koji u~estvuje u „Marija Kiri“ akcijama, a koji su izabrani i na osnovu kvaliteta i relevantnosti projekata na kojima su anga`ovani. Dr Vesna Crnojevi} - Bengin je koordinator projekta pod nazivom „MultiWaveS“. „’Multivejvs’ ukqu~uje pet istra`iva~kih institucija sa tri kontinenta, koji su u svetu ve} prepoznati po svojim rezultatima. I kroz ’Marija Kiri’ projekat nam je pru`ena {ansa da nau~nu oblast koju razvijamo i izazove koje imamo u svom radu poku{amo da re{imo s pet razli~itih pristupa”, izjavila je dr Vesna Crnojevi} - Bengin za na{ list.

str. 5

str. 6

Foto: B. Lu~i}

Suvo i hladno

Najvi{a temperatura 2 °S

str. 4

VOJVO\ANSKO I]E I PI]E: Na ju~era{wem susretu organizatora seoskih kulinarskih i turisti~kih priredbi „Rogaq” na novosadskom SPENS-u najuspe{nije manifestacije nagra|ene su zlatomu plaketom: “Kobasicijada” u Turiji, “Slaninijada” u Ka~arevu, Koviqska rakijada - parastos dudu, Sremski sviwokoq i kobasicijada u [idu i Ivawsko cve}e - ~uvar tradicija vojvo|anskih Srba starosedelaca u Sivcu.

str. 16


2

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

Euleks da sprovede istragu

Odgovori Komisiji do 31. januara

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e u Beogradu, u razgovoru sa zamenikom premijera Albanije Iqirom Metom, da Srbija o~ekuje da }e sve relevantne institucije, a posebno Euleks, sprovesti temeqnu istragu o navodima iz izve{taja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini qudskim organima na Kosovu. Kad je re~ o Kosovu i Metohiji, premijer Cvetkovi} ponovio je da Vlada Srbije ostaje pri stavu da je dijalog jedini put za pronala`ewe kompromisnog re{ewa. Cvetkovi} je u razgovoru s Metom, koji je i ministar za ekonomiju, trgovinu i energetiku, istakao da je Srbija otvorena za dijalog s Albanijom na svim nivoima i saradwu u oblastima od zajedni~kog interesa, a pre svega u oblasti evrointegracija i ekonomije, saop{tila je Kancelarija Vlade Srbije za saradwu s medijima.

Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je da }e premijer Srbije Mirko Cvetkovi} i on 31. januara u Briselu evropskim zvani~nicima uru~iti odgovore na Upitnik Evropske komisije. \eli} je u petak, na sve~anosti u Beogradu povodom obele`avawa godi{wice ukidawa viza za putovawe gra|ana Srbije u EU, kazao i da je u odnosu na decembar pro{le godine na beogradskom aerodromu zabele`en porast broja putovawa ka svetu i zemqama [engena za oko 30 odsto. Prema wegovim re~ima, ta „novoosvojena sloboda“ omogu}ila je gra|anima Srbije da se boqe upoznaju sa Evropom. „Ta novoosvojena sloboda ni na koji na~in ne ugro`ava na{e evropske partnere i mi }emo nastaviti da putujemo [engenom itekako“, kazao je \eli}. Na sve~anosti u Skup{tini Grada Beograda okupilo se 50 u~esnika projekta „Evropa za sve“, prve grupe koja je putovala u zemqe Unije.

SVEDO^EWE O @UTOJ KU]I SUDSKOG LEKARA KOJI JE RADIO PRI UNMIK-u

Tribunal dozvolio uni{tavawe dokaza Sudski lekar Hoze Pablo Barjabar, koji je radio pri UNMIK, ka`e da je u Nema~koj, uz odobrewe Ha{kog tribunala, uni{teno 400 uzoraka DNK `rtava na Kosovu. „Sa na{e strane mi (sudski lekari) smo uradili posao. Re}i }e da nisu imali odobrewe za istragu u Albaniji, ali da ih je to interesovalo, bili bi aktivniji“, izjavio je Barjabar. „Nema~ki policajci na Kosovu, 1999. godine su skupili 400 uzoraka DNK. 2002. godine tra`io sam te uzorke za identifikaciju. Nemci su rekli da su ih uni{titli jer im je Ha{ki Tribunal to dozvolio“, rekao je Barjabar u intervjuu {vajcarskom dnevniku „Vreme“. Hose Pablo Barjabar, koji je radio posledwih 20 godina kao ekspert Ujediwenih nacija u Ruandi, Haitiju, Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, bio je {ef Biroa za istragu nestalih i sudske medicine, osnovanom pri UNMIK-u od 2002. do 2007. Barjabar, kako pi{e `enevski list “Vreme“, bio je me|u prvima koji su bili obave{teni o trgovini qudskim organima. „Kad sam do{ao na Kosovo 2002. godine ve} je bilo in-

formacija o tome, ali dva meseca kasnije jedan izvor nam je tvrdio da postoji @uta ku}a. Dosije se sastojao od osam svedo~ewa, lica koja koja se me|usobno nisu poznavala i koja su odvozile zatvorenike do granice, ili same @ute ku}e“, rekao je Barjabar. On je ocenio kao veliki problem nedostatak pravne nadle`nosti UNMIK-a na teritoriji Albanije i da je „bilo nemogu}e“ to zatra`iti. Barjabar je optu`io Ministra za javne radove Albanije Lulzima Ba{u, da je bio upoznat sa trgovinom organima, jer je bio wegov prevodilac tokom privatne posete „@utoj ku}i“. Prema wegovim re~ima ne samo da Ha{ki Tribunal nije bio zainteresovan za istragu, ve} i ameri~ki predstavnik u Pri{tini nije mario za wu. U intervjuu, Barjabar opisuje i posetu @utoj ku}i, u kojoj su prona{li „kesice lekove, mi{i}ne relaksante, medicinske igle i ~ak i jednu opremu za transfuziju krvi“. “Bilo nam je nazamilsivo da seqaci u toj nedo|iji znaju da se slu`e tim materijalom. Sve je bilo odneto Ha{kom Tribunalu. Na zidovima @ute ku}e bilo je i tragova krvi“.

STARI-NOVI LIDER DS-a NA SKUP[TINI STRANKE PREDSTAVIO PROGRAMSKI DOKUMENT „SRBIJA 2020”

Tadi}: Ne damo evropski barjak, pobedi}emo i 2012. L ider Demokratske stranke Boris Tadi}, koji je sino} tre}i put izabran za wenog predsednika na 14. redovnoj skup{tini, poru~io je da ta stranka nikada ne}e napustiti evropski put i da taj, evropski barjak ne sme prepustiti nikome. Tadi} je podsetio da je DS 2007. godine pokrenula kampawu za jaku i evropsku Srbiju i naglasio da taj put, na kojem DS i danas obavqa sve va`ne poslove vezane za evropske integracije stranka ne treba nikada da napusti. Lider DS i predsednik Srbije je istovremeno poru~io da 2011. ne}e biti izborna, ve} radna godina i zatra`io podr{ku stranke i ~itavog dru{tva za strategiju razvoja dr`ave u narednoj deceniji, koja je izlo`ena u programskom dokumentu pod nazivom „Srbija 2020“. Ciq Demokratske stranke je, rekao je Tadi}, da Srbija u 2011. stekne status kandidata za ~lanstvo u EU, da otpo~ne pregovore o ~lanstvu do narednih izbora i da na izborima na prole}e 2012. odnese pobedu. „Pobedi}emo,

misiju“, rekao je Tadi}. Kao najve}e probleme koje je Srbija nasledila iz pro{log perioda Tadi} je naveo strukturne probleme Do potpredsednika „pe{ke” privrede, neU 20 sati zatvorena su glasa~ka mesta u rima da padom elektronskog sistema za dovoqno vicentru „Sava“ gde je odr`ana 14. izborna glasawe nije dovedena u pitawe regularsok nivo skup{tina Demokratske stranke, a Iznost izbora za funkcionere stranke. obrazovawa, borna komisija odnela je materijal na Pajti} je objasnio da je ve}ina glasova centralizoprebrojavawe koje }e zbog pada elektrondelegata procesuirana elektronskim puvanost svih skog sistema biti obaveqeno ru~no. Matem, ali da se u jednom trenutku zbog pronivoa vlasti, terijal je u posebnu prostoriju prenet u blema na sistemu pre{lo na glasawe lilo{u i neizkutijama, a rezultati se o~ekuju tokom sti}ima. On je objasnio da je izbor Borigra|enu inno}i, nakon ~ega }e biti prosle|eno sasa Tadi}a objavqen pre nego {to je profrastruktuop{tewe o potpredsednicima DS. Kandices glasawa okon~an jer je on bio jedini ru, i kao najdat za potpredsednika Demokratske kandidat i wegov izbor se samim tim ne ve}i od svih stranke Bojan Pajti} izjavio je novinadovodi u pitawe problema demografsko odumirawe ali ne za Demokratsku stranku, protnom }emo ponovo posrnuti u nacije. Plan Srbija 2020, kako je nego za Srbiju i wene gra|ane, zaostajawe i zato tra`im podrnaglasio, upravo nudi re{ewa za za sve narode koji `ive u na{oj {ku planu razvoja Srbija 2020, te najakutnije probleme Srbije. zemqi, zbog regiona u kojem `ii bez te podr{ke DS gubi svoju Kao prioritete DS, ali i drvimo i zbog na{e zajedni~ke evropske budu}nosti“, poru~io je Tadi}. Pajti}: Gra|ani su razo~arani „Ako iskoristimo svaku {anPotpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajti} izjavio je su, mi mo`emo i 2016. postati da je pred Srbijom i DS predizborna godina u kojoj se moraju ~lanica EU, ali ako propustiafirmisati prinicipi solidarnosti, zajedni{tva i politi~ka mo svaku priliku, kao 90-ih govizija Srbije kao moderne, razvijene i evropske zemqe. Kada je dina, mi }emo tek 2020. godine te{ko vreme, gra|ani su se uvek okretali DS i o~ekivali od nas sticati {ansu da postanemo i vi{e nego {to smo mogli da u~inimo, rekao je Pajti} na Skup~lanica EU, ali }e Srbija tada {tini DS i naglasio da, kako se bli`i predizborna godina, tazaostajati za regionom“, rekao ko se u o~ima gra|ana vidi razo~arewe. Pajti} je istakao da je je Tadi}. DS uvek bila granica i razgrani~ewe izme|u vere i pohlepe, viPredstavqaju}i osnove strazije i inspiracije, znawa i neznawa. Nije lako Borisu Tadi}u, te{kog plana „Srbija 2020“, Tajer se na wegovim ple}ima prelamaju pohlepa i vera, sveta, Evrodi} je naglasio da ostvarivawe pe, regije, Srbije, sva nadawa i interesi, ocenio je Pajti}. ciqeva zacrtanih tim dokumentom ne}e biti mogu}e bez naj{i-

CITATI

re dru{tvene i politi~ke podr{ke. „Gra|ani moraju dati podr{ku pravim reformama, u su-

S V E T

Hitna sesija SB UN

CRNA HRONIKA

Novosadski „U narednih godinu dana, vatrogasci udarni~ki pa i vi{e, treba nadati se makroekonomskoj stabilnosti, koja }e se ogledati u stabilnosti cena i deviznog kursa. NBS ima instrumente za obezbe|ewe cenovne stabilnosti Dejan [o{ki}, guverner NBS

Sada, godinu dana pred izbore, ne bih prihvatio mesto premijera. Posle izbora bih to prihvatio samo pod uslovom ako bi URS osvojili najve}i broj glasova Mla|an Dinki}, lider Ujediwenih regiona Srbije

Novosadski vatrogasci su ju~e oko 15.30 sati ugasili vatru na vratima stana u Stra`ilovskoj 37 nakon {to je na wih ba~ena zapaqiva te~nost, verovatno benzin. Povre|enih nije bilo, a tragovi plamena vidqivi su i na plafonu hodnika ulaza. Navodno, stanarkama na drugom spratu je neko pre incidenta zvonio, ali one nisu otvorile vrata. U dvori{nom delu ove zgrade, pre nekoliko dana su, tako|e, zapaqena gara`na vrata. Nije iskqu~eno da je po`ar izazvao stanar iz istog ulaza pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, koji je poznat policiji. Uvi|aj su obavili pripadnici MUP -a. Pripadnici novosadske Vatrogasne brigade ju~e su u dva navrata intervenisali u zgradi na Bulevaru oslobo|ewa 68. Prvi put pre podne, kada je trebalo izbaviti devojku iz kupatila, gde je ostala zato~ena po{to se polomila brava na vratima. Weno dozivawe ~ule su kom{ije. Nekoliko sati ka-

Foto. B. Lu~i}

snije iz iste zgrade javili su da se ose}a miris dima. Kada su stigli, vatrogasci su utvrdili da je re~ o zapaqenom }ebetu u stanu na ~etvrtom spratu. U ju~era{wi u~inak treba dodati i ga{ewe zapaqenog dimwaka u Paragovu, te jedan slu~aj crpqewa vode u Temerinu. E. D.

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija (SB UN) }e odr`ati hitnu sednicu na kojoj }e se raspravqati o sve ve}im tenzijama na Korejskom poluostrvu, saop{tile su diplomate Saveta. Vanredno zasedawe zatra`ila je Rusija, a za sada nije jasno {ta 15 ~lanica ovog tela Svetske organizacije planira da uradi, dok se diplomate nadaju da }e tokom sastanka biti izdato saop{tewe kako bi se smirile tenzije izme|u Seula i Pjongjanga. Ju`na Koreja je ju~e zavr{ila pripreme za po~etak artiqerijskih manevara na grani~nom ostrvu Jeonpjeong, koje je pro{log meseca bilo na meti napada Severne Koreje, a Pjongjang je upozorio Seul da }e sprovesti jo{ `e{}i napad nego pro{li put, ukoliko se sprovedu predvi|ene ve`be. Kina je saop{tila da se protivi manevrima Seula i pozvala sve strane da se uzdr`e od koraka koji bi dodatno poja~ali napetosti u regionu, a zabrinutost je izrazila i Rusija, koja je pozvala Ju`nu Koreju da otka`e ve`be i spre~i daqu eskalaciju tenzija. Artiqerijske ve`be, najverovatnije, ne}e biti odr`ane tokom vikenda zbog lo{eg vremena.

`avne prioritete u 2011. godini, Tadi} je naveo: reformu pravnog sistema i pravosu|a, reformu izbornog sistema, usvajawe zakona o restituciji, zakona o povra}aju dr`avne imovine na op{tinskom, regionalnom i pokrajinskom nivou, nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, po~etak dijaloga o Kosovu i regionalnu saradwu, investicije u nauku, energetiku, infrastrukturu i socijalnu za{titu i o~uvawe radnih mesta. Predstavnici evropskih institucija, politi~ari i dr`avnici iz regiona poru~ili su u sve~anom delu Izborne skup{tine DS da je evropska budu}nost Srbije sigurna, ~emu su u velikoj meri doprinele demokrate i lider Boris Tadi}. Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu video linkom obratio se delegatima i gostima poru~iv{i da Srbija brzo ide ka EU, a da DS daje ogroman doprinos evropskoj i modernoj Srbiji, kao i ja~awe demokratskih institucija. Papandreu je naglasio da je regionu potrebna DS kao stabilizuju}i faktor i po`elo da Srbija postane ~lanica EU do 2014. godine. Evropski parlamentarac Zoran Taler je kazao da je EU „gladna Srbije“, a predsednik Partije evropskih socijalista Pol Rasmusen istakao veliki doprinos demokrata politici pomirewa u regionu i procesu evropskih integracija.

RETROVIZOR  Komitet za pravna pitawa i qudska prava Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope usvojio je izve{taj o ilegalnoj trgovini oru`jem, drogom i qudskim organima na Kosovu i u Albaniji specijalnog izvestioca Dika Martija. Kao kqu~ni akteri u tim kriminalnim aktivnistima ozna~eni su OVK i Ha{im Ta~i.  Skup{tina Srbije odlu~ila je da od 1. januara 2011. godine bude ukinuto obavezno slu`ewe vojnog roka. To prakti~no zna~i uspostavqawe potpuno profesionalne vojske, odnosno uniformu VS ubudu}e }e obla~iti samo oni koji `ele da im u radnoj kwi`ici pi{e – vojnik.  Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o buxetu za 2011. godinu. Osnovne pretpostavke buxeta su deficit od 140 milijardi dinara, rast BDP-a od tri posto, te odmrzavawe i rast penzija i plata od dva procenta, pri ~emu najni`e plate moraju da imaju najve}e uve}awe  [efovi diplomatije dr`ava Evropske unije ocenili su da je Srbija „dobro napredovala” u sprovo|ewu obaveza iz SSPa.“Srbija mo`e ubrzati svoj napredak ka EU, ukqu~uju}i i status kandidata, ~im svi neophodni uslovi budu ispuweni“, poruka je ministara EU.  @iri „Dnevnikovog“ izbora za najboqeg sportistu godine AP Vojvodina procenio je da je najve}e domete u 2010. godini imao vaterpolista novosadske Vojvodine i reprezentativac Srbije Boris Vapenski. Drugo mesto pripalo je karatisti Slobodanu Bitevi}u, a tre}e su podelili strelac Nemawa Mirosavqev i odbojka{ Borislav Petrovi}.


DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

INTERVJU

BRUNO VEKARI], ZAMENIK TU@IOCA ZA RATNE ZLO^INE

KARMA KOMA

Uru{avaju se bedemi oko Ta~ija i OVK pecijalni izvestilac Saveta Evrope Dika Martija optu`io je Ha{ima Ta~ija da je ���1999. godine, kao {ef ’Dreni~ke grupe’ OVK, organizovao krijum~arewe heroina, oru`ja, kao i ubistva, otmice kosmetskih Srba i drugih nealbanaca, te wihovo krijum~arewe u Albaniju gde su im va|eni vitalni organi radi trgovine, nakon ~ega su nestali“. „U izve{taju nisam naveo ni{ta novo, ali je novo to {to je to neko napisao”, obrazlo`io je Marti nakon {to je Komitet za pravna pitawa i qudska prava Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope usvojio wegov izve{taj Povodom dokumenta Dika Martija, portparol srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine i zamenik tu`ioca Bruno Vekari} u intervjuu za „Dnevnik“ ocewuje da je „izve{taj veoma zna~ajan za istra`ivawe trgovine qudskim organima u srcu Evrope“. – Posledice ovog izve{taja, ukoliko bude usvojen 25. januara 2011. na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, bi}e preporuke koje imaju specifi~nu te`inu u odnosu na sve one koji `ele da se pribli`e Evropskoj uniji i u~estvuju u evropskim integracionim procesima. Mislim da je najve}a snaga ovog izve{taja upravo u tome {to se prvi put OVK u dokumentu nekog ozbiqnog me|unarodnog subjekta defini{e kao formacija koja je ~inila u`asne zlo~ine i ~iji su se lideri bavili organizovanim kriminalom – ocewuje Vekari}  U Martijevom izve{taju se navodi da su agencije za borbu protiv trgovine narkoticima iz barem pet dr`ava u poverqivim dokumentima iz protekle decenije imenovale Ha{ima Ta~ija i ostale ~lanove „Dreni~ke grupe“ da su nasilno kontrolisali trgovinu narkoticima?

S

– To su podaci koji uznemiravaju svako normalno qudsko bi}e u Evropi. Postavqa se jasno i veoma ogoqeno pitaqe: da li je neko spreman da {titi narkodilere, podvoda~e, trgovce qudskim organima... Svaka politika ima svoju strategiju, ali nijedna, siguran sam, ne}e prihvatiti ovakve qude. Vremenom i istragama koje predstoje potpuno }e se rasvetliti uloga svih lidera OVK. Upravo zato {to smo i sami u na{oj istrazi u Srbiji do{li do zapawuju}ih podataka, smatrali smo celishodnim da deo predmeta prosledimo na{em kolegi Miqku Radisavqevi}u, tu`iocu za organizovani kriminal.

qe tragamo za novim dokazima. Su{tinski problem jeste zastra{ivawe svedoka, i to je recept koji se ponavqa u svakom novom slu~aju eventualnog procesuirawa nekog od lidera OVK. Sma-

 Da li bi i na koji na~in Martijev izve{taj mogao da se odrazi i na istrage koje na{e Tu`ila{tvo vodi u vezi sa zlo~inima OVK? – Na{e istrage sa~iwavaju veliki deo Martijevog izve{taja. Komandna struktura OVK, nestanci lica sa Kosova i Metohije, povezanost lidera OVK sa organizovanim kriminalom, logori i privatni zatvori, improvizovne klinike za va|ewe organa, wihove lokacije..., sve je to deo na{e istrage. Me|utim, u proteklom periodu smo mi u Srbiji oti{li mnogo daqe, do{li smo do novih podataka i uporno i da-

tram da se na Kosovu i Metohiji organizovao ~itav sistem ometawa pravde. Ipak, odlu~nost Euleksa, za razliku od Unmika, ohrabruje. S wima imamo odli~nu saradwu i oni ve} sprovode vi{e istraga koje bi mogle biti u vezi sa konstatacijama Dika Martija. Mi vodimo dva postupka protiv „Dreni~ke grupe“, a imamo i postupak protiv Fatmira Qimaja u koji smo u{li uz saglasnost Ha{kog tribunala. Va`no je ispitati ne samo wihovu, ve} i ulogu drugih u formirawu logora i klinika za va|ewe organa na severu Albanije.  U delu Martijevog izve{taja se navodi da su „tokom sukoba na Kosovu, snage Slobodana Milo{evi}a odgovorile na napade OVK tako {to su organizovale u`asnu kampawu etni~kog ~i{}ewa Albanaca na teritoriji Drenice“. – Mislim da je Martijeva namera bila da prezentra u`ase koje su i na{e snage ~inile na Kosovu i Metohiji devedesetih. On je naglasio da su ti zlo~ini dokumentovani na vi{e mesta i samo je podsetio na wih. U wegovom izve{taju je novina ono o ~emu se }utalo: zlo~ini OVK.  Da li je me|u informacijama koje je izneo sajt „Vikiliks” eventualno bilo nekih novih podatka interesantnih za Tu`ila{tvo u {irem kontekstu, a u vezi s potragom za ha{kim beguncima? – U svim podacima koje su bile u javnosti nema ni{ta novo. I sam tu`ilac Vladimir Vuk~evi} je izneo tvrdwe da je do polovine

Marti je imao svu na{u pomo} Izvestilac Saveta Evrope je izjavio da je „{okiran“ povodom komentara iz srpskog Tu`ila{tva o wegovom izve{taju kao pobedi, uz tvrdwu da mu informacije iz Srbije „nisu dovoqno pomogle”? – Marti je dobio polovi~nu informaciju o reakcijama na wegov izve{taj. Ja sam dao izjavu koja glasi da je taj izve{taj pobeda istine u borbi za pravdu za `rtve. Iza svake svoje re~i i danas stojim, a poslao sam mu i mejl i izviwavam mu se ako sam ga na bilo koji na~in uznemirio. To je moj subjektivan ose}aj i ne `elim da on na bilo koji na~in uti~e na Dika Martija. [to se ti~e na{e pomo}i, mogu da vam ka`em da je veliki deo izve{taja baziran na na{im informacijama ili smernicama. Mi smo bili hendikepirani {to nismo mogli da do|emo do mesta izvr{ewa krivi~ih dela i to je svako uticalo na kvantitet na{eg doprinosa. Ipak, citira}u ta~no taj deo Izve{taja: „Tu`ila{tvo u Srbiji nije do{lo do nekih konkretnih rezultata po ovom pitawu uprkos izuzetnim naporima koje je u~inilo. Zahvalni smo specijalnom tu`iocu na wegovoj saradwi i spremnosti da pomogne”. U prezentaciji na konferenciji za novinare napravili smo analizu onoga {to je na{ doprinos ovakvom Izve{taju. I mislim da je vreme da, bez obzira na dosada{we razli~ite pristupe i politi~ke polemike, uradimo veliku regionalnu istragu koja }e obelodaniti istinu o ovom fenomenu. To je interes ne samo nas na Zapadnom Balkanu ve} i cele Evrope.

zve{taj Dika Martija o ume{anosti Ha{ima Ta~ija u trgovinu qudskim organima i {verc narkotika nije jedino {to potresa kosovsku politi~ku scenu. Dovedena je, naime, u pitawe i validnost nedavnih izbora, jer ne samo {to je Centralna izborna komisija u potpunosti poni{tila glasawe u pet op{tina, nego su celokupan proces osporili „Samoopredeqewe” Albina Kurtija, Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, kao i stranka „Novi duh”, koju su osnovala dvojica aktivista civilnog dru{tva, Ilir Deda i [pend Ahmeti. Ove tri politi~ke organizacije su, podsetimo, i prema spornim preliminarnim rezultatima osvojile gotovo 40 odsto glasova.

I

Vreme odlo`enih letova

U

2008. bilo opstrukcija u radu Akcionog tima i da se to daqe istra`uuje. Ono {to je va`no, kroz ove depe{e vidi se su{tinski patriotizam predstavnika Akcionog tima, posebno u onom segmentu lobirawa kod SAD da uti~e na Holandiju u vezi sa SSP-om, kao i `eqa bitnih aktera da u~ine sve i na istoku i na zapadu da se Ratko Mladi} i Haxi} na|u u Hagu. To je potvrda dana{we politi~ke voqe da zavr{imo dr`avni posao broj jedan.  Kako su u Tu`ila{tvu primqene informacije iz depe{e nekada{weg {panskog ambasadora u Beograda, tako|e objavqene na „Vikiliksu”, da je Vlada Srbije 2008. godine znala gde je general Ratko Mladi}? – Te informacije se odnose na Ko{tuni~inu vladu i bezbednosne slu`be na ~ijem su ~elu bili wegovi qudi. Ipak, mnogo vi{e je tu pretpostavki i analitike nego konkretnih ~iwenica. To su procene, a ne dokazi, ali svakako zaslu`uju da ih shvatimo ozbiqno.  Jesu li objektivna zapa`awa pojedinih svetskih medija da su u diplomatskim dep{ema obelodawenim na „Vikliksu” izno{ene skepti~ne ocene o naporima Srbije u vezi s potragom za ha{kim beguncima? – U dana{wu politi~ku voqu vi{e niko ne sumwa. Radovan Karaxi} je bio grom iz vedra neba za sve. Tada, dolaskom Sa{e Vukadinovi}a na ~elo BIA-e, stvari kre}u u dobrom pravcu. Upravo su on, tu`ilac Vuk~evi} i {ef Tadi}evog kabineta Miodrag Raki} na „Vikiliksu” pomenuti kao jedini koji su znali za Karaxi}a. Kada je ta informacija bila u tako uskom krugu qudi, i akcija je dobro sprovedena, pa je Karaxi} uhap{en. I upravo su wih trojica garancija za jasnu voqu da se taj posao zavr{i.  U jednoj od depe{a kritikuje se biv{i na~elnik BIA-e Rade Bulatovi}a kako u vreme trajawa potrage za Karayi}em navodno nije adekvatno reagovao u vezi s nekim podacima, {to je on demantovao? – Postoje ozbiqne sumwe da, kako je rekao i ha{ki tuilac Ser` Bramerc na konferenciji za novinare u Beogradu, neki podaci koji su dostavqeni bezbednosnim slu`bama u to vreme nisu iskori{}ene na pravi na~in. I tu`ilac Vuk~evi} je naveo konkretne primere vezane za hap{ewe jataka i pretres stana Stojana @upqanina u Ni{u, a koji bi mogli ukazati na odre|ene opstrukcije koje su se doga|ale u to vreme. U svakom slu~aju, va`no je to istra`iti i na tome se radi.  Jaska Jakovqevi}

zleteo sam iz ne~ega {to je poprimalo obrise sne`ne me}ave, a sleteo u osun~anu i suvu Podgoricu, i tu blagotvornu idilu zimskog juga nije mogao da pokvari ni mrzli severac koji je zasipao negde odozgo, sa onih planina koje smo preleteli dolaze}i ovamo. Uostalom, ovde me|u ~empresima i palmama nema snega, to je jedino va`no: moje se umereno kontinentalne zime svode na poku{aje izbegavawa te mrske, odvratne tvari koja mi se muqa pod nogama, na molitve da je ne bude, na kletve zato {to je ima. Nedavno sam iz suvog i zelenog Srema oti{ao u sne`nu Qubqanu na dva dana, a sada je taj dug vra}en, vi{ak snega je anuliran, ponovo sam na pozitivnoj nuli, dva lepa i zelena podgori~ka dana uravnote`ila su ovo zimsko ra~unovodstvo, vreme je za povratak. Na malom aerodromu usred zetskog poqa povelika je gu`va, na metal detektoru jednog je deliju i iz cipela izulo, vijuga duga~ak red Odlaze}ih, koji se potom raspore|uju po izlazima, ali ti izlazi pompezno nazivani gejtovima tek su obi~ne staklene kapijice po nekoliko metara jedna od druge, svi smo nekako izme{ani u iznu|enoj intimnosti, i mi odlaze}i ka Beogradu i oni tek koji metar daqe, zapu}eni u Pri{tinu, bacamo se po ~ekaoni~kim stolicama dok ih sve ne popunimo, samo {to jedni drugima ne posedamo po glavama. ^ekaj malo, re~e li u Pri{tinu?! Da, seti}ete se mo`da: bio je to grad kojem smo tepali da je glavni u jednoj Autonomnoj Pokrajini, a sada stanuje zajedno s nama jo{ samo u vremenskoj prognozi na dr`avnim televizijama, tek da se zna da mi slu`beno i neodustajno dr`imo da taj grad ima ne{to posebno s nama i mi s wim, pa makar i ovako, virtuelno. Pa mu vaqda ni ki{a ni sneg ne mogu pasti ako to mi prethodno ne overimo u na{em Hidrometeorolo{kom zavodu. A ako i padaju, mi to ne priznajemo, nego je to neko kvazipadawe, skroz ilegalno, sasvim jednostrano. Sedim na klupici uz sam rub gejtovskog kafi}a, tog posledweg mesta za okrepu na ~vrstome tlu; za stolom na metar od mene sedi mladi par u o~ekivawu leta za Pri{tinu; on je nekako upadqivo ozbiqan, mo`da pomalo krut, jedan od onih mladih o~eva koji ~iwenicu svoje razmno`enosti nosaju svetom kao orden, a ona, eh, ona je neupadqivo doterana i upadqivo lepa. Wihova me }erkica od tri-~etiri leta, nedvojbeno budu}a lepotica, radoznalo odmerava u pauzama vijawa sa godinu-dve starijim bratom, pa brzo zaboravqa na mene, vi~u}i za wim: Andi!, Andi!, ili bar meni tako to weno dozivawe zvu~i, pa onda ci~i radosno zvrkasto zvrkaju}i po aerodromu, opijena i odu{evqena samom ~iwenicom tr~awa i nagawawa. Brat je taman

KOSOVO POTRESAJU IZVE[TAJ DIKA MARTIJA I OSPORAVAWE REZULTATA IZBORA

Dijalog s Beogradom u drugom planu

– Preliminarni rezultati izbora su neva`e}i, {to je, uostalom, potvrdila i Centralna izborna komisija, priznav{i da je bilo veoma velikih nepravilnosti tokom prebrojavawa glasova. U svakom slu~aju, sasvim je izvesno da izborni proces ne}e biti razja{wen jo{ neko vreme, zbog ~ega sumwam da }e

Prioritet sudbina nestalih Ilir Deda ocewuje da }e, kada razgovori Beograda i Pri{tine u perspektivi do|u na dnevni red, kosovska pregovara~ka agenda zavisiti od toga ko }e formirati novi vladu. „Ako ta vlada bude sastavqena od novih politi~kih subjekata, onda }e nesumwivo kreirawe te agende, odnosno formulisawe tema o kojima bismo trebali da razgovaramo sa Srbijom, biti plod unutra{we politi~ke diskusije na Kosovu. Po meni, prioritet mora imati sudbina nestalih, jer to je najve}e humanitarno pitawe koje bi trebalo re{iti, i to {to pre”, poru~uje lider „Novog duha”.

razgovori o konstituisawu nove vlade uop{te po~eti do kraja januara slede}e godine – ka`e Ilir Deda za na{ list. Po wegovim re~ima, vi{e }e uo~ene izborne nepravilnosti uticati na prolongirawe razgovora s Beogradom nego sam izve{taj Dika Martija. – Kada je u pitawu dijalog s Beogradom nema pritiska Evropske unije, jer treba otvoreno re}i da u ovom trenutku ti razgovori nisu prioritet ni kosovskih politi~kih stranaka ni dr`ava ~lanica EU. Fokus je na tome da na Kosovu pobedi demokratija, odnosno da se vrati poverewe u institucije. Jer, mislim da nikome nije u interesu da Kosovo dobije nelegitimnu vladu samo zbog razgovora s Beogradom – obrazlo`io je Deda. On je uveren u to da pritisaka iz Brisela da se ubrza proces sedawa za sto sa Beogradom ne}e biti.

3

Ilir Deda

– Neki ve{ta~ki rokovi tipa „{to je pre mogu}e”, a koji u dolazili iz kancelarije visokog predstavnika EU Ketrin E{ton, nesporno }e biti promeweni. Naprosto, budu}nost Kosova i demokra-

toliko stariji da bude lukaviji, pa joj ve{to izmi~e, krije se od we vragolasto, malo-malo pa ga gubi sakrivenog u masi putnika beogradskih i putnika pri{tinskih, me|u kojima ovaj dje~arac veselo tr~kara ne mare}i za jedan pre}utni Vi{i Red sumornog sveta odraslih, pogdegde se na tren zaustavi i pritaji se od sestrice, a neko ga, {vr}kana, pogladi po glavi u prolazu, kao da vi{e sebi nego wemu potvr|uje da svet je i daqe na svom mestu, i svi mi s wim i u wemu. Naravno da nam avioni kasne, ta za{to ne bi kasnili kad ve} mogu: wihov malo, na{ malo vi{e; razvla~i se ovo ju`wa~ko popodne i ve} mrak nale`e na spoqni svet sa one strane stakla, putnici beogradski i putnici pri{tinski strpqivi su, mo`da rezignirani, zavaqeni po stolicama ili ra{etkani izme|u wih, ali nekako, ~ini mi se, nepogre{ivo uspevaju da ne komuniciraju jedni s drugima, osim ponekog okrznu}a pogledom, usputnog, upadqivo ni{ta-ne-zna~e}eg. Onaj ko zna i onaj ko pamti seti}e se da je devedesetih, napose onih ranih, bivalo sli~nih scena upadqive, mada pristojne i tihe me|usobne nevidqivosti po aerodromima i banhofima Evrope, me|u putnicima beogradskim i putnicima zagreba~kim, a danas ve} je ba{ sasvim druga~ije, evo i na{i predsednici ~e{}e vi|aju jedan drugoga nego svoje familije. Ono {to je bilo zameo je vetar, mrtvi dodu{e nisu poustajali, ali su `ivi shvatili da `ivom ~oveku nema druge doli da gleda na sve ~etiri strane sveta i da slobodno nazove dobar dan svakome koga vidi, jer se druga~ije ne mo`e i jer druga~ije ne vaqa. Napokon }e, evo, i avioni poleteti, prvo wihov, ubrzo i na{, Andi i wegova sestrica zauvek mi neznanog imena i wihova lepa mati i wihov odlu~ni otac staju u red za ~eking, brzo }e ta deca zaboraviti podgori~ki aerodrom i svoje jurcawe po wemu, jer {ta je detiwstvo ako ne niz senzacija koje susti`u jedna drugu, a od kojih ti ogromna ve}ina i{~ili iz glave najkasnije sa odrastawem? I to je dobro, jer wih dvoje, Andi i sestrica mu, ve} `ive u jednom svetu u koji nama starijima vaqa tek dospeti, u svetu u kojem let za Beograd i let za Pri{tinu ne zna~e ba{ ni{ta osim onoga {to zapravo zna~e, a to je tek to da neki qudi lete ovamo a neki onamo, a da sve drugo me|u wima zapravo je isto, jer su i oni samo tek to {to jesu, o~evi i majke, sinovi i k}eri, i nema se tu vi{e {ta za re}i, dobar dan i dovi|ewa, ugodan let i hvala {to ste leteli sa tim-i-tim erlajnzom, u ime posade pozdravqa vas va{ kapetan, do|ite nam opet, arevuar.  Teofil Pan~i}

tija na ovom prostoru va`niji su od bilo kakve druge agende koju su pred sebe postavili delovi me|unarodne zajednice. Uostalom, upravo zbog svega {to se de{ava raste svest me|u svim najva`nijim ~lanicama EU, kao i u Va{ingtonu, da Kosovo mora da se prevashodno posveti unutra{wim problemima. A dijalog s Beogradom }e do}i na dnevni red kad za wega bude vreme – navodi lider „Novog duha”. Ilir Deda, ina~e, ne o~ekuje da }e izve{taj Dika Martija i rezolucija koju bi na temequ wega u januaru mogla da usvoji Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope na bilo koji na~in ugroziti kosovsku nezavisnost. – Nezavisnost Kosova uop{te nije dovedena u pitawe, {to se, uostalom, jasno vidi i po intonaciji reagovawa ne samo zvani~nika EU nego i svetske {tampe. Ipak, preko izve{taja Dika Martija se niti mo`e niti sme pre}i, ve} sve {to u wemu pi{e moraju da temeqno ispitaju sve nadle`ne me|unarodne institucije – navodi sagovornik „Dnevnika”, uz napomenu da je „Kosovo evropska dr`ava i da u woj moraju va`iti evropske vrednosti”.  Miroslav Staji}


4

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

INTERVJU

MUFTIJA MUAMER ZUKORLI]

Sanyak mo`e postati Kosovo o{wa~ka kulturna zajednica ~iji je nosilac liste na izborima za Nacionalni savet Bo{waka bio muftija Muamer Zukorli}, najavila je da }e tra`iti smenu {efa Misije OEBS u Srbiji Dimitriosa Kipriosa zbog wegovog pozitivnog stava o ponavqawu tih izbora. U Misiji OEBS su, me|utim, odbacili prozivke iz Sanxaka, uz tvrdwu da su “pokazali svoju doslednu podr{ku za{titi prava mawina u Srbiji”, te da se „ne}e ukqu~ivati u li~ne napade ili politi~ke sukobe”. – Stav BKZ je produkt {estomese~nog posmatrawa pona{awa gospodina Kipriosa – obja{wava za „Dnevnik” muftija Muamer Zukorli}. – Blagovremeno je, naime, obave{tavan o svemu {to se de{avalo i pred izbore za nacionalni savet, ukqu~uju}i i manipulaciju bira~kim spiskovima, zbog ~ega je, podseti}u, Poverenik za informacije od javnog zna~aja podneo nekoliko krivi~nih prijava. Potom je tokom samog izbornog postupka u sijaset slu~ajeva prekr{en zakon, a onda je na kraju do{la ta famozna izmena Poslovnika o konstituisawu Bo{wa~kog nacionalnog saveta, koju su i evropske institucije ocenile kao klasi~an primer diskriminacije. I posle svega toga, gospodin Kiprios ne da nije adekvatno reagovao, ve} je ~ak dao podr{ku zahtevu resornog ministra Svetozara ^ipli}a da se izbori za Bo{wa~ki nacionalni savet ponove. Stoga ne mo`emo izvu}i druga~iji zakqu~ak do da se radi o tendencioznom pona{awu. z Zna~i li to da nemate poverewa ni u OEBS? – Ne, naprotiv. Kroz protekle decenije Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu pokazala je na ovim prostorima svoju kredibilnost i objektivnost, ali sada imamo pojedinca koji deluje potpuno suprotno na~elima i principima OEBS-a. I zahtevom za wegovim povla~ewem `eleli smo da povu~emo jasnu crtu izme|u samog OEBS-a i qudi koji tu organizaciju predstavqaju u Beogradu. Uostalom, nave{}u jasan primer. Pod pokroviteqstvom gospodina Kipriosa tri bo{wa~ke liste su 9. novembra sele, razgovarale i dogovorile da ministar ^ipli} zatra`i od Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije tuma~ewe ~lana 98 Zakona o nacionalnim savetima koji se odnosi na raspodelu mandata, kao i da se insistira na ubrzawu postupawa po krivi~nim prijavama podnetim zbog falsifikata dveju ostavki sa liste Bo{wa~ki preporod. Me|utim, ministar ^ipli} ni{ta od toga nije ispunio, a {ef Misije OEBS umesto da reaguje i osudi takvo pona{awe,

B

`im i wegovi saradnici nisu o~ekivali pobedu Bo{wa~ke kulturne zajednice. I zato smo kao posledicu dobili pona{awe ministra ^ipli}a, falsifikate, promene pravila u toku igre, sve... Dakle, izjava gospodina Jovanovi}a se nikako ne mo`e shvatiti kao na{ pristanak na nove izbore, ve} samo kao poruka da onaj pod ~ijim su pokroviteqstvom ~iwena krivi~na dela i ~ija se odgovornost mora utvrditi – a {to tra`e i nezavisna regulatorna tela – ne mo`e ponovo stavqati ruke u vre}u. A to prakti~no zna~i da samo ukoliko celokupni predizborni, izborni i postizborni postupak, {to ukqu~uje i kontrolu bira~kih spiskova, organizuje OEBS, s tim da proces bude pod direktnom kontrolom sedi{ta organizacije u Be~u a ne Misije u Beogradu, spremni smo da razmotrimo na{ stav. z Kada je Sulejman Ugqanin pozvao na jedinstvo, usledile su razli~ite reakcije unutar bo{wa~ke zajednice: s jedne stra-

`em u svoje, kao i u ime onih koji me prihvataju kao svog predstavnika. z Kada ste prvi put tra`ili autonomiju za Sanyak, radilo se o kulturnoj i prosvetnoj autonomiji. Sada je taj zahtev pro{iren u pravcu regionalne autonomije sa politi~kim prefiksom? – Na{ program u izbornoj kampawi za nacionalni savet ograni~avao se iskqu~ivno na kulturno-prosvetnu autonomiju. I da su stvari tekle po zakonu, mi bismo se i zadr`ali u tom koritu. Me|utim, nakon agresije na Islamsku zajednicu, odnosno zbog drskog i osionog pona{awa re`ima, opstrukcije bira~ke voqe Bo{waka, otimawa vakufske imovine, iskqu~ivawa na{ih predstavnika iz procesa veronauke, preferirawa srpske duhovnosti nad bo{wa~kom decom, stezawa om~e oko vrata Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, kada se suo~ite sa diskriminacijom na skoro svim razinama `ivota i kada svemu

ne, oni koji s wim sede u Vladi su ga kritikovali, dok ste vi, kao wegov `estok oponent, podr`ali tu ideju? – Ne mo`emo da odbijemo poziv koji je u interesu Bo{waka. Svako ko se `eli vratiti elementarnim principima koji su temeq o~uvawa Bo{waka i wihovog indentiteta, mi mu pru`amo ruku. A negativne reakcije Ugqaninovih kolega iz Vlade samo su dokaz koliko je wihov aktuelni „savez” zapravo iskqu~ivo interesom motivisan. I tu je razlika izme|u nas i wih: za nas su eti~ke i duhovne vrednosti temeq na{eg delovawa, dok su za wih jedini temeq kombinatorike partijskih interesa. z Da li zbog toga tvrdite da je „opstanak Bo{waka i o~uvawe wegovog identiteta preskupa civilizacijska vrednost da bi se prepustila strana~kim vo|ama”? – Apsolutno! Politi~ari jesu igra~i na tom sudbinskom terenu, ali na wemu nikako ne smeju biti sa-

tome ne vidite kraj, naprosto ste prinu|eni da reagujete. Nakon pada Milo{evi}evog re`ima dali smo deset godina da jedna normalna Srbija prihvati Bo{wake i muslimane kao svoje ravnopravne gra|ane, i kada na sve to dobijete negativan odgovor, ne preostaje vam ni{ta drugo do da tra`ite re{ewe u autonomiji koja ima svoje istorijsko i ustavno upori{te, kao i upori{te u evropskom diskursu kroz koncept regionalizacije vlasti. Naprosto, vi{e ne mo`emo da dopustimo da pojedinci u Beogradu zbog svojih nacionalisti~kih motiva ili uskopartijskih interesa donose odluke koje idu na u{trb na{eg identiteta, obrazovawa, duhovnosti, kulture... z Postoji, me|utim, uverewe da }e Sanyak, ako mu se iza|e u susret u pogledu autonomije, postati novo Kosovo? – Mi samo tra`imo stepenastu vlast iskqu~ivo u okvirima Ustava, jer podseti}u da najvi{i pravni akt Srbije predvi|a mogu}nost osnivawa novih autonomija. Na`alost, taj antagonizam prema zahtevu za obnovom autonomije Sanxaka zapravo pokazuje koliko srpski re`im potencira jednostrano poverewe. Mi s jedne strane treba da re`imu predamo na ~uvawe na{ li~ni, kolektivni, etni~ki, kulturni suverenitet, i da mu verujemo na re~ da nam se ni{ta ne}e desiti bez obzira {to nam je tradicija puna genocida, zakqu~no sa onim u Srebrenici. A oni nama, s druge strane, ne veruju da mo`emo da brinemo o autonomiji u okviru Srbije koja bi bila u skladu sa Ustavom i zakonima. Ukoliko politi~ke poruke s vrha idu stalno u pravcu da se nama ne veruje, onda je jako te{ko uspostavqati stabilnost. I neuporedivo je ve}a {ansa da Sanxak postane novo Kosovo ovakvim pona{awem. Re`im ignori{e stvarnost, na{e zahteve, poziv na dijalog, istovremeno poku{avaju}i da sve „dr`i pod kontrolom” preko „dobrih Bo{waka”... sve isto kao {to je Milo{evi} radio na Kosovu. Mislim da je krajwe vreme da se prestane s tom logikom jednosmernog poverewa. Jer, ko onda meni mo`e da garantuje da nam se Srebrenica ne}e ponovo dogoditi?! Ali ja `elim da verujem da se nikada vi{e ne}e desiti, `elim da uspostavom dugoro~nog me|unacionalnog dijaloga otvorimo novu stranicu istorije i pi{emo je u pravcu zajedni~kog `ivota Srba i Bo{waka. „ Miroslav Staji}

Internacionalizacija z Ministar ^ipli} vas je otvoreno optu`io za internacionalizaciju pitawa Sanyaka? – Nikada nismo govorili o tome da Sanxak treba posmatrati kao izolovani deo Srbije. Ali ako vam organi vlasti u Srbiji ne daju {ansu da u institucijama u okviru postoje}ih zakona re{ite svoje probleme, {ta vam onda drugo preostaje nego da se obratite me|unarodnim institucijama i me|unarodnoj javnosti? I u tom kontekstu je ta~no da mi aktivno delujemo na poqu internacionalizacije bo{wa~kog i sanxa~kog pitawa u Srbiji. Me|utim, spremni smo da ovog trenutka stanemo s tim aktivnostima ukoliko dr`ava poka`e dobru voqu da na{a otvorena pitawa kroz dijalog re{i u okvirima sistema vlasti Republike Srbije. kao da se ni{ta nije dogodilo podilazi ministru i daje mu podr{ku. O~igledno se radi o nekom subjektivnom odnosu, a ne objektivnom stavu Misije OEBS. z Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} je poru~io da je preduslov za ponavqawe izbora smena ministra ^ipli}a. U delu javnosti je to odmah protuma~eno i kao najava da }e va{a lista u~estvovati na tim izborima ako ^ipli} bude smewen? – Ponavqawe izbora je ulazak u novu avanturu destabilizacije. I zato su za Bo{wa~ku kulturnu zajednicu oni zavr{ena stvar. Pa zamislite kako bi to izgledalo da je neko iz OEBS-a kada je Milo{evi} kr{io izbornu voqu gra|ana, tada poru~io: pa nema veze, dajte da ponavqamo izbore dok ne pobedi onaj ko je izgubio. Jer, ovde se samo o tome radi – da re-

mi i jedini. Oni niti su zaslu`ili niti su sposobni za tu vrstu ekskluziviteta. Uostalom, samo na Balkanu su politi~ari istovremeno i arhitekte, i izvo|a~i radova, i nadzornici, i oni koji na kraju primaju gra|evinu. U celom modernom svetu su te uloge podeqene, i imate ravnote`u zbog koje se politi~ari, koji su tamo samo izvo|a~i radova, ne ose}aju svemo}nim da mogu da rade {ta ho}e bez ikakve odgovornosti. z Zna~i li to da nemate nameru da formirate politi~ku partiju? – Ne pada mi na pamet da budem na ~elu partije. Pre svega zato {to su moja poqa delovawa – duhovnost i prosveta – daleko iznad onoga {to ~ine politi~ari kroz partijski anga`man. Ali moja duhovna i obrazovna pozicija mi ne smeta da imam politi~ki stav i da ga otvoreno ka-

U HRVATSKOM MINISTARSTVU SPOQNIH POSLOVA O^EKUJU KOMPROMIS O GRANICI NA DUNAVU

Nema roka za dogovor e} devet meseci Me|udr`avna diplokon wihovog gotovo sedmogodi{weg prekida matska komisija poku{ava da do|e do mo`e ohrabriti i u~vrstiti uverewe da bi nere{ewa za grani~ni spor Srbije i posrednim pregovorima dve dr`ave mogle do}i Hrvatske na Dunavu. Na po~etku dijaloga, kodo re{ewa. ji je ina~e bio zamrznut gotovo sedam godina, – I verujemo da je to izgledno i mogu}e, jer srpska strana je kao jedan od argumenata naza to postoje i formalni uslovi: ne samo {to vodila Zakon o ustanovqewu Autonomne Poponovo deluje Me|udr`avna diplomatska kokrajine Vojvodine iz 1945. u kome se govori misija za identifikaciju - utvr|ivawe grani~da je granica izme|u APV i Hrvatske sredine crte i pripremu Ugovora o dr`avnoj graninom plovnog toka Dunava, dok je zvani~ni Zaci, ve} i {to su odre|ena i na~ela kojih bi se greb zastupao stav da kqu~na mora biti katadve dr`ave trebale pridr`avati na tom zadatstarska linija. U me|uvremenu se tra`io zaku – obja{wava na{ sagovornik. jedni~ki jezik, s tim da su Na pitawe da li je utvreventualni predlozi i |en neki rok u kojem je kroz Dijalog }e se nastaviti kontrapredlozi ostajali direktne pregovore potrebdok god bude postojala van doma{aja javnosti no prona}i zadovoqavaju}e – Republika Hrvatska re{ewe, Dragun odgovara i najmawa mogu}nost zala`e se da pregovori o odre~no. za postizawe dogovora utvr|ivawu granice izme– Rok nije zadat, i dijalog (Mario Dragun) |u Hrvatske i Srbije }e se nastaviti dok god bude ostanu izvan dnevne polipostojala i najmawa mogu}tike i na{ je stav da bilo kakvo izno{ewe nost za postizawe dogovora neposredno izme|u preko medija dokaza, pravnih argumenata, jeddve dr`ave. A ako takva mogu}nost vi{e ne bunostranih re{ewa ili analogija o tome kako de izgledna i kada to dve dr`ave zajedni~ki zautvrditi granicu, ne bi doprinelo tom ciqu. kqu~e i o tome postignu dogovor, pitawe graIzno{ewe dokaza i argumentacije trebalo nice u takvim okolnostima je najboqe prepubi da ostane iskqu~ivo predmet razgovora za stiti me|unarodnom pravosudnom telu – navodi pregovara~kim stolom za kojim sede ovlaportparol hrvatskog MSP-a. {}eni pregovara~i i eksperti – obrazlo`io On na kraju ka`e da takav scenario, arbije za „Dnevnik” portparol hrvatskog Minitra`a pred Me|unarodnim sudom pravde, ne bi starstva spoqnih poslova i evropskih inteusporio evropski put ni Hrvatske, ni Srbije. gracija Mario Dragun. – I u slu~aju da prihvate arbitra`u, HrvatPodsetimo, nedavno je intervjuu na{em liska i Srbija bi samo potvrdile da me|usobne stu {ef hrvatske dr`ave Ivo Josipovi} izjasporove mogu re{iti mirnim sredstvima. I savio da „ne veruje da je pitawe granice na Dunasvim je izvesno da ni takav ishod za wih ne bi vu toliko te{ko da bi se odugovla~ilo s wegopredstavqao prepreku na evropskom putu – zavim re{ewem”. Po re~ima Marija Draguna, ve} kqu~uje Mario Dragun. sama ~iwenica da su pregovori nastavqeni naM. Staji}

V

SRBIJA I MA\ARSKA U ZAJEDNI^KIM @ELEZNI^KIM PROJEKTIMA

Vozom do Pe{te za mawe od tri sata!?

redsednik vlade Ma|arske Viktor Orban i ministar ekonomije na{ih severnih suseda \er| Matol~i izrazili su prilikom nedavne posete Beogradu o~ekivawe da }e wihova zemqa, koja 1. januara preuzima predsedavawe Evropskom unijom, akivirati kreditne linije u vrednosti od 100 miliona evra za zajedni~ke projekte sa Srbijom, koji bi se koristili za modernizaciju pruge Istanbul - Beograd - Budimpe{ta - Be~. Krajwi ciq je da se vozovi tom trasom kre}u brzinom od 200 kilometara na ~as. I kopredsednici Me{ovite srpsko-ma|arske komisije za privrednu saradwu Bojan Pajti} i @olt Be~ei dogovorili su {iru saradwu u oblasti infrastrukture, a prvenstveno ubrzavawe izrade dokumentacije upravo za modernizaciju pruge Beograd - Budimpe{ta.

P

Minut kra}e – tri miliona evra u{tede Srbija je prema EU preuzela obavezu da do 2020. godine izvr{i u dve faze kompletnu rekonstrukciju `elezni~ke mre`e u du`ini od 700 kilometara. Za taj posao me|unarodne banke su obe}ale ukupno 4,6 milijardi evra – u prvoj fazi do 2012. ne{to vi{e od milijarde evra. Zavr{etak tih radova omogu}io bi da se putovawe kroz Srbiju skrati za tri sata, pri ~emu ra~unica pokazuje da svaki minut mawe na godi{wem nivou donosi u{tedu u teretnom saobra}aju od ~ak tri miliona evra. Brza pruga jugoisto~ne Evrope u du`ini od 360 kilometara na relaciji Beograd - Subotica - Budimpe{ta, koja je deo saobra}ajnog Koridora 10, mogla bi da se gradi ve} na prole}e, a prema projektima, radovi bi bili okon~ani za dve godine. Pregovori o finansirawu su u toku, a s ma|arskim partnerom je utana~eno da se na toj deonici gradi dvokolose~na elektrifikovana pruga, a ukupna vrednost saobra}ajnice koja u du`ini od 160 kilometara prolazi kroz Srbiju, procewena je na oko 800 miliona evra. Zajedni~ki protokol o izgradwi moderne pruge predstavnici na{e zemqe i susedne Ma|arske potpisali su jo{ pre godinu dana, kada

je usagla{ena trasa. Iako je ma|arskoj strani ekonomski vi{e odgovaralo da saobra}ajnica ide preko Horgo{a, jer bi time ve}i broj wihovih gradova bio na pruzi, prihvatili su varijantu preko Subotice i grani~nog prelaza Kelebija, koju je ponudila Srbija, jer je upravo taj pravac definisan kao `elezni~ki Koridor 10. Time }e biti obezbe|en lak{i pristup fondovima EU. Ina~e, i Budimpe{ta ima puno razloga da insistira na {to br`oj gradwi ove trase jer nam najdinami~niji `elezni~ki transferi sti`u upravo sa severa. U periodu pre krize dnevno je prolazilo do 15 pari teretnih kompozicija, dok je u pro{loj godini bilo desetak na dan. Najve}i deo - {est do osam teretnih vozova dnevno u tranzitu, koji ide iz Ma|arske ka Gr~koj i Bugarskoj, odnosno prema Turskoj, predstavqa i najve}i prihod srpskih `eleznica. Pre ekonomske krize prevoz tereta `eleznicom je godi{we imao rast po stopi od 15 odsto, pa je, na primer, 2008. u odnosu na 2005. uve}awe iznosilo gotovo 50 procenata, odnosno, prevezeno je vi{e od pet miliona tona robe. Ako bi dinamika rasta koja je zapo~ela pre nekoliko godina bila nastavqena, postoje}a `elezni~ka infrastruktura to ne bi mogla da izdr`i, jer jednokolose~na pruga gra|ena na zemqanoj podlozi jo{ u 18. veku ne omogu}ava ni da se kroz rekonstrukciju razvije brzina od 120 kilometara na ~as, tako da i na preure|enim deonicama brzina nije ve}a od 60 do 80 kilometara na sat. Postoji mi{qewe da bi se najpre mogao graditi novi kolosek na koji bi se prebacio saobra}aj, pa tek onda da se kompletira stari, jer zbog nestabilnih temeqa stru~waci ocewuju da je nemogu}a detaqna rekonstrukcija dok vozovi prolaze. U svakom slu~aju, od Evropske banke za obnovu i razvoj “@eleznice Srbije” o~ekuju u godini pred nama kredit od 100 miliona evra, od koga bi se za 35 miliona kupio potreban kolose~ni materijal, kako bi se broj laganih vo`wi prepolovio. Preostalih 65 miliona evra iskoristilo bi se za nabavku elektro lokomotiva. Uz to, od Evropske investicione banke tra`i}e se zajam od 150 miliona evra za modernizaciju i izgradwu dvokolose~ne pruge Stara Pazova - Novi Sad, koja bi omogu}ila brzinu vozova od 160 kilometara na sat. „ Ranka Dautovi}


DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

e|u 25 istra`iva~a iz celog sveta koje je Evropska komisija nedavno ravnopravno nagradila specijalnim priznawem, na ceremoniji povodom pedesethiqaditog istra`iva~a koji u~estvuje u „Marija Kiri“ akcijama, a koji su izabrani i na osnovu kvaliteta i relevantnosti FP 7 projekata na kojima su anga`ovani, je i dr Vesna Crnojevi} - Bengin, docent Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Na dvodnevnoj konferenciji „Marija Kiri akcije za inovativnu Evropu“, uprili~enoj 9. i 10. decembra u Briselu, po~ast nagra|enim istra`iva~ima iz Finske, Austrije, Engleske, Japana, SAD, Novog Zelanda... i Srbije, odakle je jedini laureat Vesna Crnojevi}-Bengin, ukazali su najvi{i zvani~nici EU: predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Jir`i Busek i evropska komesarka za obrazovawe, kulturu, vi{ejezi~nost i mlade Andrula Vasiliju. Uz najlep{e utiske {to ih je ponela s dvodnevnog „briselskog iventa“, dr Vesna Crnojevi} - Bengin isti~e posebno zadovoqstvo {to je ba{ ona donela „Marija Kiri“ nagradu u Srbiju, jer svoju zemqu nije napu{tala nikada: ovde se obrazovala, ovde radi i gradi svoju nau~nu i akademsku karijeru. Imala je samo 22 godine kad je 1994. zavr{ila studije elektronike i telekomunikacije na FTN-u i tako postala najmla|i diplomirani elektroin`ewer, magistrirala je na beogradskom Elektrotehni~kom fakultetu, a doktorirala na FTN. Kao mladi istra`iva~, ba{ kao i wen suprug koji je u istoj struci, istra`iva~ i vanredni profesor na FTN-u, dr Vladimir Crnojevi}, dvoumila se tih te{kih 90-tih, da li treba oti}i iz zemqe ili ne. – Nije nam bilo lako da se odlu~imo, imali smo brojne ponude, neke i vrlo atraktivne, ali smo na kraju re{ili da `elimo da ostanemo i da ne{to poku{amo da napravimo ovde, u svojoj zemqi. Zaista mislim da nije neophodno iseliti se u inostranstvo ako `elite da se

M

5

V I [ E O D V E S T I : DR VESNA CRNOJEVI]-BENGIN U EVROPSKOM NAU^NOM VRHU

Mikrotalasi spajaju kontinente

bavite nau~nim istra`ivawima i inovacijom. Veoma mi je `ao kad vidim, pogotovo danas, kada uslovi nisu ni pribli`no te{ki kao oni 90-tih godina pro{log veka, da mladi qudi trajno napu{taju zemqu misle}i da ih u inostranstvu ~ekaju neka boqa budu}nost, boqi uslovi za rad. A nije tako, i ovde se mo`e dobro raditi. Na{a grupa na FTN-u, recimo, ima ~etiri FP 7 projekta na koji-

EU. To je, smatram, dvostruka dobit za na{u dr`avu: ostvarili smo nov~ani priliv u zemqu, a zadr`ali smo i na{e najboqe mlade istra`iva~e da ostanu ovde. Naravno, nije lako dobiti evropske projekte, ali nije ni nemogu}e. Istina je da imam veliku sre}u {to radim na FTN-u, gde je klima za istra`ivawa izuzetno stimulativna. Nekako mi se ~ini da je uspeh kombinacija tri stvari: talenta, vrednog

Naukom protiv siroma{tva – Veoma interesantno mi je bilo obra}awe predsednika Baroza, jer vidim da Evropa, na neki na~in deli probleme koji mu~e i na{u zemqu, kao {to je, recimo, odliv mozgova – navodi sagovornica „Dnevnika”. – Posebno mi je bilo drago da se uverim koliki zna~aj se pridaje nauci i istra`ivawima kao nezamewivim za odr`ivi razvoj dru{tva. Ovakvo shvatawe postoji i u na{oj zemqi, ali nije dovoqno potencirano u svesti {irokog gra|anstva. Predsednik Barozo je istakao da je ekonomija koja smawuje ulagawa u nauku „la`na ekonomija“, jer se samo kroz obrazovawe qudi i wihov rad na inovativnim delatnostima, u istra`ivawima ili razvoju, u jednom dru{tvu mo`e stvoriti nova vrednost i obezbediti razvoj... Kod nas se ~esto misli da je nauka luksuz, nadogradwa koja dolazi kada ve} imate sve, ali nije tako. Nauka je ta koja dru{tvo mo`e izvu}i iz siroma{tva i nerazvijenosti. Drago mi je {to je na{a dr`ava ipak prepoznala te stvari, {to je rezultovalo Strategijom nau~nog i tehnolo{kog razvoja Srbije kao i posledwim ciklusom nau~noistra`iva~kih projekata Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj. ma anga`ujemo brojne mlade qude na veoma interesantnim istra`ivawima, s pristojnim platama, mogu}nostima putovawa po celom svetu i napredovawa u karijeri. To je pravi izbor, jer je, bar meni, uvek najlep{e kod ku}e... U Srbiji je sada mnogo boqa situacija s finansirawem istra`ivawa, jer nismo upu}eni samo na nacionalne izvore, ve} nam je otvoren pristup razli~itim evropskim fondovima. Mnogo na{ih mladih kolega radi na projektima koje finansira EU i wihova plata direktno dolazi iz

rada, ali uvek i malo sre}e – konstatuje na{a sagovornica. Vesna je majka troje dece, dve }erkice od 11 i devet godina i sin~i}a od tri godine. Porodica je za wu veoma bitan deo `ivota, iako ne podr`ava kada se potencira pitawe `ena u nauci, in`ewerstvu... – Jer, u struci smo tu zbog struke i ja sam istra`iva~, a ne `ena-istra`iva~. Ipak, ne mo`emo prenebregnuti ~iwenicu da je `enama zaista te`e, koliko zbog druga~ijeg emotivnog i psihi~kog sklopa, toliko i zbog ~iwenice da u odre|-

nim godinama treba da zasnuju porodicu. Ja imam ~etiri doktorata, jedan iz tehnike a tri su moja tri deteta – ka`e ponosno. Dobro je rasporedila svoje snage i smatra da nije uskra}ena ni kao istra`iva~, ni kao `ena, niti su wena deca uskra}ena zbog posla kojim se bave wihovi roditeqi. Dr Vesna Crnojevi} - Bengin je koordinator projekta pod nazivom „MultiWaveS“ , koji pripada podgrupi IRSES, International Research Staff Exchange Scheme, gde su u principu veliki projekti, mo`da i najve}i u „Marija Kiri“, a koji se ne odnose samo na mobilnost pojedinca nego na povezivawe institucija unutar i van Evrope i na mobilnost ~itavih timova ili delova timova. – „Multivejvs“ ukqu~uje pet istra`iva~kih institucija sa tri kontinenta: tu je na{ FTN, odnosno Univerzitet u Novom Sadu, Elektrotehni~ki univerzitet iz Sankt Peterburga, zatim zaista presti`ni Univerzitet Pensilvanije iz Filadelfije, te vrlo jaka institucija, Stelenbo{ univerzitet iz Ju`ne Afrike. Ovih pet istra`iva~kih timova, koji su u svetu ve} prepoznati po svojim rezultatima, su se okupili i kroz „Marija Kiri“ projekat nam je pru`ena {ansa da nau~nu oblast koju razvijamo i izazove koje imamo u svom

Veliki uspeh za evropsku politiku – Tih 50.000 istra`iva~a iz celog sveta samo u „Marija Kiri akcijama“ veliki je uspeh za evropsku politiku, {to je i predsednik EK Hoze Manuel Barozo istakao u svom govoru. Strategija razvoja EU do 2020. se oslawa na sedam inicijativa od kojih na tri – stimulisawe inovacija, negovawe talenata i stvarawe novih poslova kqu~no uti~u „Marija Kiri akcije“. Stoga se „Marija Kiri akcije“ vide kao vrlo zna~ajne ne samo za nas nau~nike nego i dru{tvo u celini – ka`e Vesna Crnojevi}-Bengin.

NA[I QUDI U INOSTRANSTVU NEPOVERQIVI PREMA ULAGAWU U SRBIJU

Pare idu siroma{nim ro|acima, ne i u biznis K o uop{te `eli da ulo`i svoj novac u zemqi u kojoj se dozvola za izgradwu objekta ~eka do beskona~nosti, u kojoj da bi se uop{te u{lo u investicioni proces mora „podmazati nekoliko bitnih“ qudi na funkciji u dr`avi i op{tini, u kojoj }e vam poslovna konkurencija ukoliko je dovoqno mo}na pretiti, a pravdu na sudu }ete – ukoliko vas poslovni partner „zavrne“ za neki novac – ~ekati dve godine? Odgovor je jasan: niko. Kao ni ostali qudi iz sveta biznisa, to ne}e ni pripadnici srpske dijaspore. U Srbiju je u posledwih 10 godina u{lo mawe investicionog novca nego {to se to o~ekivalo, a isto tako i srpska dijaspora je u biznis projekte u matici ulo`ila mnogo mawe nego {to su mnogi mislili da ho}e. Neke zemqe koje poput Srbije imaju veliku dijasporu – najslikovitiji su primeri Poqske i Irske – na po~etku su ekonomske tranzicije imale sna`nu podr{ku investitora iz sopstvenog rasejawa. Kod nas je ta podr{ka izostala, ali bi bilo iluzorno razloge za to tra`iti bilo gde drugde do u izostanku osnovnih uslova za investirawe – nepostojawu vaqanog poslovnog ambijenta i pravne dr`ave. ^iwenica je da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za dijasporu, povla~e odre|ene poteze da bi privukli novac na{ih qudi u rasejawu, ba{ kao {to i Ministarstvo ekonomije ima odre|ene programe za privla~awe stranih investicija uop{te. Ipak, pitawe je koliko takvi programi imaju smisla ukoliko nisu za-

dovoqeni osnovni uslovi za dolazak investitora. U Ministarstvu za dijasporu za „Dnevnik“ ka`u da su Srbi iz svih delova sveta od 2000. godine do danas, direktno u Srbiju investirali oko 550 miliona dolara i osnivawem novih malih i sredwih preduze-

}a zaposlili oko 25.000 qudi. Istovremeno, prema procenama Svetske banke u zemqu je po osnovu deviznih doznaka dijaspore samo lane u{lo 5,5 milijardi dolara, odnosno ~ak 700 dolara po stanovniku. Kada se mere doznake dijaspore, Srbija ulazi me|u 15 zemaqa na svetu u koju na ovaj na~in u|e najvi{e novca. Dakle, dijaspora novca ima i voqna je da ga {aqe u domovinu, ali je on za sada usmeren iskqu~ivo u li~nu potro{wu ro|aka na{ih qudi u inostranstvu. Visok iznos deviznih doznaka tako je, po re~ima ministra za dijasporu Sr|ana Sre}kovi}a, svih ovih godina predstavqao jedan od

Divac i „IMT” Na kakvo okru`ewe nailaze potencijalni investitori u Srbiji, pokazuje slu~aj vaqda najpoznatijeg srpskog “gastarbajtera” Vlada Divca koji je ovih dana ispri~ao kako je pro{ao kada je, neposredno posle 5. oktobra, u Srbiju doveo grupu potencijalnih ameri~kih investitora da vide mogu}nosti za razvijawe biznisa. „Doveo sam ameri~ke investitore, me|utim, ~ujem da moram prvo da se obratim ~inovniku za IMT. Stanem, pa razmi{qam, za{to wemu, kad ovi moji nemaju nikakve veze s proizvodwom traktora? Obja{wavaju oni meni to, ali ja kao da sam pao s Marsa. Ni{ta ne razumem, dok mi nisu rekli da je IMT skra}enica za „ima li mene tu“. E, kad je tako, pokupim ja ove investitore i ka`em: ’ajmo nazad, potra`ite vi neku drugu lokaciju za biznis”, ispri~ao je Divac. Slavni ko{arka{ ni{ta boqe nije pro{ao ni nekoliko godina kasnije kada je za svoje pare poku{ao da kupi dve poznate srpske kompanije. „Zbog ’Novosti’ sam pretwe dobijao ja, a zbog ’Kwaza Milo{a’ pretwe su stizale do mojih prijateqa koji su u~estvovali u poslu i pomagali mi da kupim poznatu firmu”, navodi Divac.

radu poku{amo da re{imo s pet razli~itih pristupa. Po{to svaka od ovih grupa ima neki svoj specifi~ni pravac koji sledi u nauci, shvatili smo da je multidisciplinarni pristup u stvari najperspektivniji. Na ovaj na~in, kombinovawem ekspertiza koje postoje i transferom znawa izme|u ovih grupa, mi mo`emo do}i do novih nau~nih rezultata. Nau~na oblast kojom se bavimo naj{ire se zove mikrotalasna tehnika, ili mikrotalasno in`ewerstvo. To je grani~na oblast izme|u elektronike i telekomunikacija, ~iji je zadatak projektovawe ure|aja za rad na visokim u~estanostima – ka`e Vesna Crnojevi}-Bengin. Ona obja{wava da, u principu, svi be`i~ni ure|aji koje danas koristimo – blutut, mobilni telefon... spadaju u ovu grupu. – Problem je, kao {to znate iz `ivota, da ure|aj bude pouzdan, mali, lagan, jeftin. Mi ho}emo sve te osobine istovremeno. Postoje, naravno, odre|ena ograni~ewa u nauci i neki konvencionalni pristup projektovawu ovakvih ure|aja je do{ao mawe-vi{e do svojih granica. Mi koristimo nekoliko novih

va`nih stubova makroekonomske stabilnosti Srbije, a to je pogotovo slu~aj u posledwe vreme kada je, zbog svetske ekonomske krize, priliv stranog kapitala u zemqu ograni~en. Naime, za razliku od ve}ine drugih dijaspora koje su u uslovima globalne recesije “ku}i” posledwih godina slale mawe para, srpska dijaspora je pro{le godine imala za 10 odsto ve}i transfer novca u Srbiju u odnosu na ranije periode. Ina~e, transferi nov~anih doznaka od 2000. do 2008. godine ~inili su 13,7 odsto srpskog bruto doma}eg proizvoda i u~e{}e tog novca u BDP-u je 2,5 puta ve}e od u~e{}a stranih direktnih investicija. U Ministarstvu za dijasporu ka`u da }e poku{ati da deo tog pozama{nog kapitala preusmere u investicije, pa su izradili elektronski katalog investicionih potencijala koji nudi 193 projekta u 68 op{tina i gradova Srbije u ciqu ohrabrivawa poslovnih qudi na{eg porekla da posluju i razvijaju biznis u matici. Najve}i deo ovih investicionih projekata, 40,6 odsto, odnosi se na mogu}nost ulagawa u postoje}e ili nove kapacitete u turizmu, 20,3 procenata na ulagawe u industrijske zone, 18,7 odsto u infrastrukturu, 9,3 odsto se ti~e ekologije, a 10,3 odsto su projekti u oblasti agrara i proizvodwi zdrave hrane. – Poruka dr`ave Srbije investitorima iz dijaspore je jasna: Srbija se mewa na boqe, nudimo vam konkretne projekte i mogu}nost da zaradite i indirektno podstaknete privredni razvoj Srbije – ka`u u Ministarstvu za dijasporu. Ipak, ~ini se da je i samom ministru Sre}kovi}u jasno da se investitori iz dijaspore, ba{ kao i svi ostali strani ulaga~i, suo~avaju s brojnim pote{ko}ama u Srbiji i da su najve}i problemi nea`urna administracija, administrativne prepreke na razli~itim nivoima i sporost u re{avawu zahteva. On ka`e da je Vlada kao svoju obavezu prihvatila ne samo skra}ivawe birokratskih procedura za otpo~iwawe i razvoj biznisa, ve} i reformu ekonomskog sistema, stvarawe uslova za slobodnu tr`i{nu utakmicu uz borbu protiv monopola i borbu protiv korupcije. Koliko }e u tom poslu biti uspe{na, pokaza}e i dijaspora svojom voqom da ula`e ili ne ula`e u Srbiju. „ Vladimir ^vorkov

pristupa. Prvi je kori{}ewe kompleksnih geometrija kao {to su fraktalne krive, zatim superprovodne tehnologije, pa feroelektrike i onaj, koji je meni mo`da najmiliji i predstavqa fokus na{e grupe – primena metamaterijala. Metamaterijali su nova paradigma u savremenoj nauci, postoje posledwih devet godina. Vrlo retko u nauci se de{ava da qudi otkrivaju ne{to {to ne postoji u prirodi. Naj~e{}e otkrivaju zakonitosti koje ve} postoje. Projektovawem metamaterijala mi pravimo materijale s osobinama kakve ne postoje u prirodi. To bi, preneto u obi~an `ivot, bilo kao da pravite neko telo koje ima negativnu masu, {to je te{ko zamislivo laicima , ali ima na~ina kako se to mo`e ostvariti. Na odre|eni na~in mi „varamo“ elektromagnetske talase koji se prostiru kroz ve{ta~ke strukture koje pravimo i tako izvla~imo ono najboqe, da tako ka`em, iz postoje}ih materijala i uspevamo da pomirimo kontradiktorne zahteve za malim dimenzijama, visokim performansama i niskom cenom mikrotalasnih komponenti. Mi ne pravimo nove materijale, to nije hemija, ve} pravimo ve{ta~ke strukture kombinuju}i izuzetno male specifi~ne geometrijske oblike sa~iwene od postoje}ih materijala... „ Vesna ^eki}

IMA LI NA SRBIJU UTICAJ ODLUKA LIDERA EU DA OSNUJU FOND ZA POMO] ZEMQAMA EVROZONE

I Brisel u ulozi MMF-a ideri Evropske unije dogovorili su se na isteku ove sedmice da izmene Ugovor iz Lisabona u ciqu uspostavqawa Evropskog mehanizma za stabilnost (EMS), odnosno fonda za pomo} zemqama zone evra koje upadnu u te{ku finansijsku krizu. Prema planu lidera EU, stvarawe EMS-a treba da dovede do uspostavqawa daleko ve}eg nadzora buxeta zemaqa zone evra i postepenog usagla{avawa poreskih i buxetskih politika. Neposredan ciq za koji se sna`no zala`u Nema~ka, Francuska i jo{ neke ~lanice zone evra, jeste stvarawe neke vrste „ekonomske vlade“ me|u ~lanicama EU koje imaju zajedni~ku valutu – evro. Novi fond }e u punoj snazi po~eti da funkcioni{e 2013. godine, ali se za sada ne zna ta~no ni koliko }e milijardi evra biti te`ak novi mehanizam ni kako }e u praksi funkcionisati ako do|e do krize, ali po re~ima predsednika Evropske komisije @ozea Manuela Baroza, formirawe EMS-a nesporno je krupna ekonomska odluka. „Mi u zoni evra imamo te{ko}a, ali je evro i daqe ~vrsta i stabilna valuta“, poru~io je predsednik EK, istovremeno dosta o{tro i veoma jasno i otvoreno staviv{i do znawa da je apsolutno nu`no da Evropska unija ubrza strukturne reforme. Komentari{u}i ovaj potez lidera EU, dr Ana Trbovi}, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, ka`e za na{ list da Evropska unija jo{ uvek nije u pravom smislu jedinstveno tr`i{te, jer nema jedne monete u svim ~lanicama, kao {to ni fiskalna i poreska politika nisu uskla|ene, te je EMS sredstvo da se postigne boqa koordinacija u tom pogledu. – Ono {to je za nas va`no, to je da svaka dodatna stabilizacija i u~vr{}ivawe tr`i{ta Evropske unije istovremeno podi`e stabilnost Srbije. Jer mi smo ekonomski deo tog tr`i{ta – obja{wava sagovornica „Dnevnika”. – Ve}ina na{e trgovine odvija se sa dr`avama Evropske unije, i to sa trendom pove}awa me|usobne razmene, s obzirom na to da ostatak trgovine velikim delom ide u region koji stremi ~lanstvu u EU.

L

Ana Trbovi}

Po wenim re~ima, napredak u re{avawu ekonomskih problema EU izazvanih svetskom finansijskom krizom, va`an je za nas i zbog toga {to ostavqa vi{e vremena, energije i novca za teme kao {to su pro{irewe Unije i podr{ka Srbiji na wenom evropskom putu. Ipak, nakon veoma negativnih iskustava s pona{awem pojedinih ~lanica Evropske unije u vreme ekonomske krize, zbog ~ega je EU i bila prinu|ena da posegne za ustanovqavawem EMS-a, postavqa se logi~no pitawe da li se mo`e dogoditi da Srbija u procesu pribli`avawa Uniji dobije, pored MMF-a, jo{ jednog makroekonomskog tutora – Brisel? – [to se Srbije ti~e, EU budno prati na{u makroekonomsku politiku od po~etka procesa pridru`ivawa 2000. godine, jer je makroekonomska stabilnost osnov ekonomskog rasta i razvoja. Tako|e, jedan deo bespovratne pomo}i koji Evropska unija pru`a Srbiji svake godine ide direktno u buxet za ovu svrhu, i predstavnicima EU je stalo da se taj novac delotvorno potro{i. S obzirom na relativno neefikasnu, a samim tim i nedovoqno odgovornu javnu potro{wu Srbije, svako tutorstvo mo`e biti samo od pomo}i. I mi kao gra|ani, posebno poreski obveznici, treba da budemo na wemu posebno zahvalni. Uostalom, treba li ponavqati da najve}a prednost evropskih integracija nisu fondovi, koji dolaze iz EU, ve} upravo uvo|ewe druga~ijeg rada javne uprave i poslovawa preduze}a; dakle, pravna i mentalna transformacija privrede i dru{tva – zakqu~uje prof. dr Ana „ E. N. L. Trbovi}.


6

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

PRO[LO JE VREME GLEDAWA KROZ PRSTE: ZBOG PUCWAVE SE MORA U ZATVOR

[enlu~ewe vi{e nije u modi enlu~ewe, turska re~ za veseqe, kod nas je uglavnom podrazumevala re{etawe nebeskog svoda iz svakovrsnog li~nog naoru`awa tokom slavskog, svadbarskog, novogodi{weg i inih kermesa. Na`alost, ta i takva pucwava se ne retko zavr{avala tragi~no – stradavali su slu~ajni prolaznici, pa ~ak i qudi u stanovima. Zalutali meci odnosili su `ivote. Stoga nikog nije za~udilo, naprotiv, kada su se dr`awe i no{ewe oru`ja, a pogotovo wegova upotreba, preselili iz prekr{ajnih u krivi~na dela, {to podrazumeva ozbiqne kazne za one koji su mislili da }e se posle „nesta{luka” s dugim i kratkim cevima provu}i uz opomenu, nov~anu ili uslovu kaznu. E, bilo nekad. Sada se, umesto prekr{ajne, pi{u krivi~ne prijave koje u najbla`em obliku prete s tri meseca do tri godine zatvora, dok oni koji, recimo, nose oru`je bez dozvole, mogu dobiti od dve do 12 godina robije. Dakle, pi{toq

[

~im iza|e iz ku}e, ve} je „upao“ u krivi~no delo. ^ak i kada se samo seli iz stana u stan mora biti ras-

Smrt na bulevaru U posledwih godinu dana samo je u blizini novosadske @elezni~ke stanice, na Bulevaru Ja{e Tomi}a, registrovano nekoliko slu~ajeva {enlu~ewa. Najpre je u pucawavi u gradskom autobusu rawena jedna osoba, a nedugo zatim je izvesni mladi} pred svojom devojkom zastra{ivao prolaznike, pa je kasnije zbog toga zavr{io na sudu. Stotinak metara od mesta gde se odigrao ovaj incident rawen je Futo`anin hicem koji je prilikom {enlu~ewa ispalio policajac. Najtragi~niji doga|aj zbio se u martu ove godine, kada je ubijen poznati autor tekstova pesama narodne muzike Velibor Vu~urovi} (31). Ova misteriozna smrt jo{ uvek nije rasvetqena, ali po navodima iz policije, nesre}nog mladi}a najverovatnije je usmrtilo tane ispaqeno prilikom {enlu~ewa.

klopqen, i usput pra}en re{ewem policije o odobrenom preno{ewu. Dakle, treba strogo razgrani~iti dozvolu za dr`awe oru`ja od one za weno no{ewe. Novosadska policijska uprava je za prvih devet meseci ove godine oduzela 77 pi{toqa i revolvera, sedam automatskih pu{aka, poluatomatsku pu{ku, devet lova~kih pu{aka, {est ru~nih bombi, tri komada oru`ja koja ne spadaju u navedene grupe i oko 1.600 komada municije. Lane je, pak, zapleweno 119 pi{toqa i revolvera ({to }e re}i, u proseku svaki tre}i dan po jedan), 18 automatskih pu{aka, {est ru~nih bombi, 6,2 kilograma eksploziva, oko 2.500

komada municije... Prema podacima policije, Novosa|ani zvani~no poseduju skoro 50.000 komada oru`ja, od toga je najvi{e pi{toqa i revolvera a ostalo spada u lova~ko i sportsko oru`je. Koliko ima nelagalnog oru`ja – to niko ne zna. U svakom slu~aju, podrazumeva se da od odbrana na sudu tipa „veliki sam qubiteq oru`ja pa sam zbog toga kupio utoku” – nema vajde. A pogotovo ako se iz doti~ne utoke opali koji metak. Ove godine je, recimo, podignuta optu`nica protiv izvesne Novosa|anke zbog toga {to je lane u svadbi ispalila nekoliko hitaca u vazduh iz automobila u pokretu. Nije pucala u mlado`ewu ve} od radosti, ali ako se doka`e da je po~inila delo koje joj se stavqa na teret, ova }e sredove~na dama u ~ijoj biografiji nema ni prekr{ajnih ni krivi~nih prijava (uz to je udata i majka), morati da u zatvoru odsedi najmawe pola godine! Nema uslovne kazne, nema pomilovawa sve i da joj presudu izri~e rod najro|eniji. Zbog potpuno ~iste pro{losti i drugih olak{avaju}ih okolnosti pomenuta gospo|a mo`e da ra~una na ubla`avawe visine kazne, ali u zatvor zbog ovog dela mora i}i! Takav je zakon. I dobro je {to je takav.  Mi{a Vuja~i}

SOCIOLOG DU[AN RISTI] ZA „DNEVNIK” O HEDONIZMU MLADIH

[oji} na „Fejsu” ema ni{ta spornog u tome {to je jedan uspe{an preduzima~, tvorac dru{tvene mre`e „Fejsbuk“ na internetu Mark Cukerberg, ove nedeqe, prema anketi ameri~kog nedeqnika „Tajm“, progla{en za li~nost 2010. godine: danas vi{e od 500 miliona qudi {irom sveta ima aktivan ra~un na Fejsbuku, polovina wih je na mre`i svakog dana, u Srbiji oko dva miliona

N

Naravno, tu smo ve} podigli obrve, otvorili o~i i na}ulili u{i, jer o~ekujemo jedno „ali“, na koje Risti}, naravno, i ukazuje: – S druge strane, mladi nemaju jasnu distancu prema onome {to kori{}ewe tih medija mo`e da im priredi. Ne radi se samo o pravnom pitawu zadirawa u privatnost pojedinca, nego o tome da se lako prenaduva to „ja pa ja“, to posve}ivawe sebi samom i svojoj

qudi ima svoj profil, a zna se i da svaki korisnik ’Fejsa’ ima prose~no 130 „prijateqa“... Ipak, postavqa se pitawe koliko je, zaista, ’dru{tvena’ ta dru{tvena mre`a, razvija li ona stvaran ose}aj zajedni{tva i solidarnosti? – Studenti `urnalistike s kojima se sre}em na fakultetu kao da o~ekuju da im ka`em kako je „Fejsbuk” ne{to lo{e samo po sebi, ali ne vaqa imati ni preterano pozitivan ni preterano negativan odnos prema savremenim tehnologijama komunikacije; to je samo jo{ jedna mogu}nost da se sve vi{e qudi, mahom mladih, na|e u situaciji da predstavi svoj identitet – ka`e za „Dnevnik“ Du{an Risti}, sociolog iz Novog Sada. – Samim tim to mo`e biti korisno sredstvo koje otvara mogu}nost za komunikaciju i socijalizaciju.

predstavi u dru{tvu odabranih obo`avalaca, pa je iz tog ugla gotovo nemogu}e socijalizovati se i upoznati i drugu stranu medaqe realnosti koja nas okru`uje. Osim toga, radi se i o „potro{wi“ slobodnog vremena: dru{tvo i preko te mre`e name}e na~in komunikacije i ograni~ava pojedinca. Ne mogu da studiram, imam hobi, dru`im se i nalazim s prijateqima, izlazim u grad i u pozori{te, i ujedno {est sati sedim za kompjuterom i „komuniciram“. To je ve} fiziolo{ki problemati~no, a kamoli sociolo{ki. Stoga se te`i{te pitawa preme{ta na slobodno vreme i {ta s wim uraditi. Risti} ka`e da mladi i imaju vi{kove slobodnog vremena na raspolagawu u odnosu na druge generacije u dru{tvu. Ali,

ako se pogleda {ira slika, wihov stil `ivota u dokolici podlo`an je uticajima iz evropskog i jo{ bli`eg okru`ewa, susednih i eks–Ju zemaqa, gde se uo~ava sli~na situacija – hedonizam „ozakowen“ potro{a~kim dru{tvom. Ne sti – one su poznate samo zato {to svodi se sve na pri~u o izlascima, ih mediji ~ine poznatim i samo kafi}ima i u`ivawu (i stariji zato {to su se pojavile u mediji`ele da se posvete sebi), niti je ma, a ne zato {to ne{to umeju ili samo mlada generacija „posrnula“ znaju, {to se odlikuju posebnim pred navalom potro{a~kog menli~nim kvalitetima i imaju nekataliteta. Re~ je prvenkvu bogatu socijalnu biografiju – stveno o uravnilovci koobja{wava Du{an Risti}. – Recija se ogleda u svim sferamo, Ekrem, posledwa zvezda „Farma pona{awa, konforme“, govori na banalan na~in o nom stavu ~ak i kada bi se stvarima koje mnoge mu~e i to svavredelo boriti za sebe i kako nije marginalna pojava, ali svoje interese. dospeo je u `i`u kao taksista u Na{ sagovornik u tom Wujorku koji je snimio pesmicu u smislu daje primer nedavkojoj se kao refren ponavqa „Kunih zahteva studenata: }a posao, posao ku}a“. Je li to dotra`ili su smawewe voqno za poznatost? Izgleda, po {kolarina i povoqnije potro{a~kim kriterijumima – jeuslove za upis tako {to ste. Lik [oji}a se iz filma „Tesu se ove godine predstavsna ko`a“ preselio u seriju gde se nici tre}e godine borisre}e s recikliranim likovima li za svoje prava, slede}e poznatim iz drugih serija. To gogodine }e to biti ovogovori da su mediji postali autoredi{wi s druge, a tu nema ferentni, da proizvode sadr`aje kontinuiteta i raspoloiz sebe samih a ne iz svoje okoli`ewa za dubqe promene i ne i realnog `ivota. poboq{awe ukupnih Wima dominira koncept zabave uslova studirawa. Prema i ogla{avawa {to je posledica Risti}u, jo{ jednom je poop{te komercijalizacije. ^ak su bedio stav: za{to ja da se bunim i i informativne emisije postale snosim posledice, neka se neko zabavne i poligon za reklamiradrugi buni za sebe. A to je odustawe – izborom „lepih voditeqskih jawe od zajednice, odustajawe od parova“, duhovitih komentatora, politi~kih zahteva generacije spikera poznatih i na estradi – koja postaje svesna sebe a trebalo koje presecaju blokovi reklama... bi da je primer i dok se ozbiqne teme za druge kao nosi„pakuju“ tu negde, u Apatija i lac odre|enog posvo to {arenilo. nezainteresovanost tencijala za pro– Odista, danas mene („Otpor“, umesto solidarnosti deluje gotovo uto{ta to be{e?). pijski ako bi se ne– direktna su Wena apatija i nezalagao za povraposledica hedonizma ko zainteresovanost tak obrazovawa u umesto solidarnoslobodnom vremenu. sti – direktna su posledica hedoA jedino obrazovan ~ovek mo`e nizma. stvarno ne{to da uradi od svog – Mediji socijalizuju mlade slobodnog vremena, da se odupre kroz rijeliti {ou programe u kotoj „potro{a~koj socijalizaciji“ jima mo`ete sve na}i sem etike i hedonisti~kom nalogu „u`ivaj, rada. Emituje se poruka da je uspeh ni{ta drugo nije toliko va`no“ – mogu} preko no}i, proizvo|ewem zakqu~uje Risti}.  Reqa Kne`evi} „postmodernih“ medijskih li~no-

ZEMAQSKI DANI TEKU

Samo Srbin Sanadera Spasava

V

e} dugo mislim da posle ove dve decenije potpuno neregularnog `ivota na{a tema vi{e nije ko je kriv, a ko nije, ko je dobio ili ko izgubio, ko je bio yelat, a ko `rtva... nego uglavnom, a i ponajvi{e – ko je ostao normalan. Ili, da budem i precizniji, koliko smo par~ence onog na{eg ~uvenog, pa i izvikanog zdravog razuma sa~uvali, jer normalan... normalan ovde zaista nije ostao niko. A i to je sasvim normalno, jer „tempora mutantur et nos mutamur in illis“. Tj. vremena se mewaju i mi se mewamo u wima - a ne treba da zaboravimo da se ta latinska sentenca odnosila i na mirna i monotona, „nejuna~ka“ vremena. A tek ova kakva su bila. I zato se ja sve ~e{}e okre}em hrvatskim novinama. Jako smo se promenili svi, i svi dakako nagore, a nekako mi ipak lak{e kad te novokomponovane gluposti otkrivam kod wih. Ako ve} i `ene moraju da nam ostare, nekako je lak{e gledati kad se to de{ava - tu|im `enama. Pi kakve su, ve{tice one jedne, debele i oblaporne, na{ima se tako {togod nikad desiti ne}e. Dabome da ne}e. Ne samo da su ve~no mlade, nego su uop{te ve~ne, po svim osnovama i svim ta~kama dnevnog reda. A onda mi se, dok u kom{iluk preko plota zavirujem, desi i ne{to kolaterarno: {to vi{e otvaram sajtove s wihovim listovima, sve mawe dospevam da ~itam na{e, pa mi se, kad ne gledam i ne ~itam sve to {to ovi na{i rade i „pora|uju“, prosto nekako vra}a qubav prema mom nacionu – jer nas mo`e da voli samo ko ne zna ni{ta o nama i na{em pona{awu u posledwih 20 ili i celih 50 godina. Mada ba{ mi novinari, na`alost, ponajboqe znamo da su i mnogi drugi qudi i narodi lepi i dobri samo usled nedostatka dokaza. Ina~e, „ve}a glava, ve}a glavoboqa, a od we i magarci crkavaju“, voleo je da ka`e i ~esto ponavqa nesta{ni Branko ]opi}, koji nas je tako dobro upoznao da je, siroma, ba{ jako po`urio tamo gde nas nema. Danas se ne}u baviti izve{tajem Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope kojeg je ta trenutno najva`nija organizacija na svetu poslala da istra`i delovawe kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, pa mu onda rekla da, eto, la`e i izmi{qa da je nare~eni drug Ta~i, do 1999. godine vo|a albanskih terorista u ratu protiv mati~ne dr`ave, danas na ~elu kosovske tzv. Vlade i albanske mafije – trgovaca heronom, oru`jem i qudskim organima otetih i pobijenih Srba. Naravno da mu ne veruju, zato su ga i poslali na Kosovo da sa~ini ize{taj za Savet Evrope jer – nije osoba od poverewa. Verovali su jednom drugom Martiju, ali Ahtisariju, koji je za pravi izve{taj dobio i Nobelovu nagradu za mir, ko da je Bo`e mi prosti ameri~ki predsednik (Obama) ili bar potpredsednik (Al Gor). Dobio, dakle, Nobela, a Srbi izgubili Kosovo. I uop{te me ne ~udi da Martiju (ovom {to se zove Dik, a ne preziva Ahtisari) ne veruju, jer on zapravo tamo nije otkrio ni{ta {to cela Srbija i sav dobronamerni veliki svet znaju ve} desetak godina. Mo`da ne bih morao ni o najve}em skandalu u istoriji nove hrvatske dr`ave kad ne bih video da nezaustavqivo oblaporni i gramzivi ~elnici HDZ-a i Vlade na{eg suseda upravo sada ne stavqaju na kocku sudbinu cele dr`ave samo da bi obezbedili svoju. Recimo to jednostavno: od 20 Sanaderovih ministara zameni}e ako treba i 19, samo da to bude rekonstrukcija, a ne pad Vlade i novi izbori. Na kojima }e Tu|manovi naslednici biti potu~eni do nogu, ali bi kad-tad ponovo imali {anse i da pobede. Ali ako izgube dr`avu, nad kim }e onda vladati? Jer oni sa tom „barabom i prevarantom“, kako sad horski oslovqavaju doju~era{weg predsednika svoje slavne stranke i premijera toliko `eqene samostalne Hrvatske, nikad nisu imali ni{ta zajedni~ko, pa je u tom smislu gotovo pre}utano da je prvi Sanaderov saradnik imao na platnom spisku 147 ~lanova HDZ. A tako je vest o hap{ewu do~ekao i drugi ~ovek HDZ Andrija Hebrang, za kojeg Feralov kolumnista Ante Tomi} tvrdi da ne bi priznao ni da HDZ proda ceo Velebit: “Za zloupotrebe je znao uski krug qudi. HDZ je ina~e skromna organizacija”, ocenio je biv{i kandidat za predsednika Hrvatske. Ali mene je najvi{e razveselilo obja{wewe hrvatskog Ministarstva pravosu|a o tome za{to se Ivo Sanader po svaku cenu hteo dokopati ameri~ke teritorije, {to mi daje temu za vi{emese~na kafanska naklapawa o “tisu}qetnoj hrvatskoj dr`avnosti” – i da ona ~etiri “s” u na{em grbu zapravo zna~e: Samo Srbin Sanadera Spasava. Pa ba{ zato, evo, sad sasvim “ekskluzivno” prekucavam iz “Jutarweg lista”: “Prema odgovoru koji smo dobili od glasnogovornice Ministarstva pravosu|a Vesne Dovrani}, i danas je na snazi Konvencija o izdavawu krivaca zakqu~ena davne 1901. godine izme|u Kraqevine Srbije i Ujediwenih Ameri~kih Dr`ava. Iako je na ovim prostorima u minulih 109 godina nastao i propao cijeli niz dr`ava, Hrvatska je na temequ op}e sukcesije jedna od pravnih sqednica te arhai~ne Konvencije. Taj dokument navodi kaznena djela zbog kojih dvije dr`ave mogu me|usobno zatra`iti izru~ewe vlastitih dr`avqana. Rije~ je, me|utim, o bazi~nim kaznenim djelima svojstvenima dru{tvima iz 19. stoqe}a. Konvencija zbog starosti ne spomiwe moderna korupcijska kaznena djela kao {to su prawe novca ili zlouporaba polo`aja i ovlasti, ali ni djelo ratnog zlo~ina s obzirom na to da su djela povrede humanitarnog prava definirana tek kasnijim me|unarodnim konvencijama. Dakle, ve} sam zastarjeli popis kaznenih djela za koja se izru~ewe iz SAD-a mo`e tra`iti komplicirao bi postupak Sanaderova izru~ewa Hrvatskoj.” Vest je zaista ekskluzivna jer se nekom novinaru omakla, ali vi{e nikad, ni u jednim novinama, nije ponovqena.  \or|e Randeq


c m y

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

7


nedeqa19.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

8

[ O R O M

S

B O R O M

Kad je bilo zdravo zima U to doba se jelo za astalom, kod ku}e. Nije se i{lo ulicom i fru{tukovalo iz {tanicle i u hodu, pa posle ne pamti{ ni {ta si jeo ni kakvog je ukusa bilo

D

ivane ovi na televiziji da je pala temperatura. Ta, nije temperatura ~eqade, pa da mo`e da padne. Nije da ovi la`u, gledo sam otoju~ na toplomeru u limuzini, u varo{i osam stepeni s crticom a kad smo malko odmakli pi{e jedanajst ispod nule. To je sad ve} zdravo zima i sve gologuze gospoje drk}u ko pihtije. Em su mekane i lipave, em ne umedu da se ~estito obu~edu. Da umedu, ne bi im bilo ladno. E, ondak jo{ ovi {to ne la`edu (jako) na televiziji, krenedu zajutra da potpiruju narod kako je napoqu zdravo ladno, obla~i se narode i navla~i na sebe sve {to ima{ {trikano, da ne navu~e{ kakvu bole{tinu. A tek tih kojekakvih modernih bole{tina kolko ima, pa to ni lekari ne znaju. Kako do|e Sveti Mrata, eto opet onih s televizije, divane narodu da smo se ponovili s jednom novom gripom. Prvo su te gripe zvali ko {to je pisalo kadgod na etiketama kojekakvih fla{ica tamo di su deca u~ila hemiju. Samo neka velika slova, crtice i brojevi. Bilo je to i narodu i onima s televizije zdravo te{ko da upamte {ta ih napoqu vreba i da se posle doktorima `ale od ~ega boluju. Zamislite da kad kogod krene kod lekara, pa da ne zaboravi, ponese ceduqicu s onim slovima i numerama, ko s etikete. Onda sedne na okruglu stolicu, lekar pita di ga boli, a on samo turi to pisamce i svima bude jasno {ta mu je. Jedina nevoqa je ako

izvadi pogre{nu ceduqu, onu od du}ana: rebra,vrat, srce, uvo, creva tanka i debela... Znate {ta sve treba za pihtije i kad idu gosti zbog disnotora. Da bi izbegli nesporazume i kontra lekove, onda su oni s televizije i oni {to izmi{qaju te gripe i bole{tine, smislili kako da najlak{e objasne narodu {ta mu je. Prvo su po~eli sa pti~ijim, onda su izumeli sviwski grip. Narod je razumo iz prve {ta mu divane ovi s televizije, al jo{ ne shvata {ta mu je. Kadgod, u stara i sre}na vremena, kad su samo lekari imali toplomere i umeli da meridu temperaturu, kad nije bilo televizije, kad se nije ni divanilo kolko je napoqu ladno, nije narod ni drk}o. Znalo se posle kog sveca ide zima, kad je vru}ina i {ta treba kad da se nosi. [ubara se nosila od Mitrovdana do \ur|evdana a {e{ir resto. Uz {ubaru su i{le klompe pune slame, po avliji se u wima i{lo. Ako je digod daqe trebalo, obuvale su se ~izme, naviksane i naglancane da se mo{ ogleda-

motne papu~e. Navek sam se divio onima koji s kraja sela do|u nedeqom u crkvu u papu~ama. Papu~e se sijaju, ko sad da su iz fijoke, a napoqu kaquga, blata do kolena, svi ulopani, al onaj u papu~ama pazi di staje i ko iz modle da je iza{o. U ovo na{e nevreme, padne sneg, jedva da pokrije orawe, {areni se ko {ahovska tabla, al je op{ta uzbuna. Opet oni s televizije potpiruju narod da je opasno vozati se, da je klizavo, neprohodno, da ako nemate preke potrebe ne kre}ete na put. Pa ko jo{ normalan ide nekud ako nema kakvog posla, il potrebe, {to bi oni kazali. To {to danas zovu sneg, kadgod se nije ra~unalo u to. Ni snegovi nisu ko {to su nekad bili. Kadgod, kad zatrapa sne`ina, nije se ~istilo ko danas. Danas ovaj mo{ i s metlom po~istiti, pa ga opet ne ~iste. Mo`da im je zdravo ladno pa ne izlaze iz ku}e, mo`da ih nisu ni nau~ili da je to doma}inski i da se to kadgod redovno radilo. Bilo je snegova da se nije videlo s preke strane. Odba-

noj tepsiji. Kad naraste na dva metera u visinu i kad joj naprave pad na jednu stranu, ci~ala je tuda de~urlija po ceo dan, spu{tali se na najlon xakovima napuwenim slamom, neki na sankama, neki na le|ima pa izli-

Danas sneg mo{ metlom ~istiti

Kad pocrvene ruke, napravi{ nove dve-tri grudve

ti na wima i nova {ubara, samo za sve~ano i sahrane. Kad je {e{ir bio na glavi, na nogama su se nosili opanci, po avliji i za svaki dan. Na sve~ane prilike i sahrane se i{lo u papu~ama, naglancanim, il u cipelama. Te cipele su navek tesne bile, vaqda su `uqale i {ustera {to ih je pravio. Niko nije volo cipele i svi su se izgovarali kako ih zdravo le|a bolu pa ne mogu da se sagiwu, da obuvaju cipele. Blagoslovene i ko-

INTERVJU

ce qudi sneg od ku}e, o~iste prolaz i od te silne gomile ne vidi se preka strana. Tu se metla koristila samo ko ukras za sne{ka beli}a. ^istilo se lopatom, onako ko kad bi kogod krempitu jeo. Isecale su se velike kocke snega pa su ga nosili na lopati tamo gde im ne}e smetati. ^esto su na{i stari spajali lepo s korisnim, kad su ~istili sneg nosli su ga na jednu gomilu. Rasla je gomila ko najve}i breg na ovoj na{oj rav-

`u zimski kaputi} koji su nasledili od starije bra}e ili sestara. Bude posle i grdwe i po koja }u{ka, al gripe bilo nije. Nije bilo ni neprohodnih puteva, nije bilo ni drk}awa zato {to je zima. Zima je onda bilo godi{we doba kad je ladno. Ko se pokvasio u snegu, skido se u duga~ke ga}e i su{io nuz pe} pa posle opet ajd u sneg, da ga ne ~ekaju drugari. Rukavica je i bilo i nije, al je bilo onoj deci boqe bez wih. Lak{e su pravili grudve. Kad pocrvene ruke, malko ih dahom zagreju, naprave dve tri nove grudve i kad krene graja zaborave da je ladno. No}u je svima bilo toplo, spavalo se pod duwama i debelim jorganima. @ene su sedele oko pe}ke, radile ru~ne radove, grejale le|a i ra|ale puno dece. Po{tovala se zima i kad niko nije na svakih pola sata obave{tavao narod da je napoqu ladno. Kad je bilo jako ladno, lepili su se dlanovi za gvo`|e. Onda su na vrata od {tale stavqali pokrovac, da unutra bude toplije. I bilo je, pa kad se oprasi krma~a u sred zime, unosili su prasice u {talu, da budu

malko na toplom. Posle, kad uvate za sisu, ni brige ih, napredovali su ko iz vode. Fru{tuk je u ono doba navek bio vru}, vaqda da se qudi ugreju i da mogu boqe da trpe zimu. U to doba se jelo za astalom, kod ku}e. Nije se i{lo ulicom i fru{tukovalo iz {tanicle i u hodu, pa posle ne pamti{ ni {ta si jeo ni kakvog je ukusa bilo. Daj samo na brzinu da pojedemo pa da idemo daqe. Po{tovala se i hrana, slanina nije bila najskupqi delikates nego hrana za svaki dan. Umesto vakcina jeo je narod beli lukac i pili su ~aj od upr`enog {e}era. Limun se kupovao samo te{kim bolesnicima, vi{e kao uteha i posledwa nada. Ostalom svetu je bilo dosta vitamina i iz kiselog kupusa. Cvekla je bila vi{e nego dekoracija a bundeva poslastica. Bilo je i onda prehlada, kijalo se i tada i brisali su nos i na{i stari. Mramica u to doba nije bila od papira, {nuftikle su bile isto {to i xepnice, neko ih je nosio uredno slo`ene u xepu, neko onako zgu`vane pa kad se naburi xep, samo opipaju spoqa i oma znaju di je maramica. Kad je bilo vi{e od dvoje-troje balavih, govorilo se da je neka redwa. Viroze su tek posle izumeli. Lavor tople vode, da se napare noge, kuvano vino s biberom, sutra za doru~ak par~e slanine, glavica luka, vu}e mleko ili onaj {erbet ~aj i ode redwa. Danas je lako. Postoje ~arobni pra{kovi koji spre~avaju, otklawaju prve simptome, otpu{avaju noseve, spre~avaju ka{aq, podi`u imunitet. Kiselog kupusa je sve mawe, masnih kesa po ulicama sve vi{e, za stolom se sve re|e jede, `uri narod da {to pre stigne na posao, da sednu za kompjutere i da klik}u svojim prijateqima koje nikad u `ivotu sreli nisu. To je pravo prijateqstvo, od jednog-dva klika niko ne mo`e da dobije grip. ^ito sam da postoje i kapi za o~i, ka`u da su ~udo, jedne teraju ve{ta~ke suze, mo{ plakati kad god po`eli{, druge ubla`uju umor, tre}e o~ima vra}aju sjaj. Jo{ nam samo fale one ~etvrte, pa da progledamo.  Bora Oti}

ANDREJ KONSTANTINOV, TEREM KVARTET

O umetnosti i drugim te{kim temama elika i stara ruska {kola umetnosti, nakon svih istorijskih promena, i daqe ima mo} da iznedri pojavu koja }e biti toliko dobra, vredna ili atraktivna da joj se ~itav ostatak sveta pokloni i tako prizna nesumwiv kvalitet. I publika u Novom Sadu }e uskoro imati priliku da proceni koliko se takva pri~a odnosi na Terem kvartet, muzi~ki sastav akusti~ara iz Sankt Peterburga, koji }e u ~etvrtak 23. decembra nastupiti u Sinagogi u okviru ciklusa „Bo`i}nonovogodi{wi koncerti“ Muzi~ke omladine grada. Re~ ’terem’ u ruskom jeziku ozna~ava staru seosku ku}u od drveta s malom kulom na krovu, koja simbolizuje ukorewenost ruske tradicije, gostoqubivost i otvorenost za svakog posetioca dobre voqe. Upravo ovaj termin u~inio se 1986. godine ~etvorici muzi~ara iz „severne Venecije“ kao prikladan naziv projekta koji su odlu~ili da pokrenu. Wihova ideja je bila da se, nakon zavr{enih klasi~nih muzi~kih studija na dr`avnom konzervatorijumu u wihovom gradu, okupe u sastav koji }e na tradicionalnim narodnim instrumentima izvoditi modernizovan repertoar,

V

Terem kvartet

kombinuju}i klasiku, ruski folklor i savremenu pop muziku svetskih autora. Koliko su u tome uspeli, svedo~i ~iwenica da od prvih dana do danas bez prestanka koncertiraju, kako u gradovima svoje dvokontinentalne domovine, tako i {irom sveta, kojeg su do sada, za gotovo ~etvrt veka postojawa, obi{li uzdu` i popreko u nekoliko navrata. Me|u najzanimqivijim mestima na kojima je Terem kvartet nastupao su Vatikan, gde su ih zajedno slu{ali papa i Majka Tereza, Bakingemska palata na li~ni poziv princa ^arlsa, kao i nedavni samit lidera vode}ih svetskih sila iz grupe G8 ba{ u Petrogradu. Na repertoaru ovog sastava su, izme|u ostalog, dela Franca [uberta, @or`a Bizea, Astora Pijacole, Nina Rote, ruski tradicionali, filmska muzika, autorski biseri samih Teremovaca i mnogo toga drugog. Sve {to dohvate, ovi vedri i duhoviti umetnici pretvore u sopstveni izraz, koji kulminira scenskom izvedbom vrcave atmosfere, punom gegova i spektakla, gde u prvi plan izbija wihova virtuoznost i zabavqa~ki potencijal. „Prva violina“ ovog sastava, Andrej Konstantinov, koji u Teremu svira soprano domru, specijalno za „Dnevnik“ tuma~i wihove razli~ite pristupe jedinstvenoj muzi~koj matrici koju nude.  Kako biste sebe najboqe opisali, kao tradicionalne ruske muzi~are, klasi~are, xezere ili rokere i za{to? – Sve smo to pomalo. Najradije i najrealnije, sebe vidimo i opisujemo kao muzi~are me{avine stilova, takozvani krosover. To je

zato {to sviramo stare tradicionalne instrumente, {to nas dr`i u blizini na{eg naroda i folklora, dok je na{a pozadina klasi~arska jer smo svi obrazovani u tom pravcu. U isto vreme zadr`avamo xezerski karakter istra`ivawa i eksperimentisawa, igru sa zvukom i muzikom. Na koncertima smo veoma ener- Andrej Konstantinov  Kako vam se rodila ideje o zvu~noj gi~ni, tada se ose}amo kao pravi rokeri.  Kako vrednujete va{u muziku, da li slici i stilu koji }ete stvoriti i kako vi{e kao umetnost ili kao zabavu? Sa kase ona daqe razvijala? Da li ste imakvim motivima ulazite u istra`ivanje li problema sa prijemom u domovini i mogu}ih aran`manskih re{ewa postojeda li je bilo otpora tradicionalista? }ih kompozicija i kako birate {ta }ete – Terem kvartet je od samog po~etka nada obradite? stojao da stvori sopstvenu pri~u, origi– Na{u muziku vidimo prvenstveno kao jenalnu i neponovqivu, {to je mogu}e samo zik na kome mo`emo da govorimo o umetnosti ako imate jasne i jake stavove, uvek sledite i drugim te{kim temama, ali da ta konverzasvoj put i sve stvari radite iskqu~ivo na cija istovremeno ostane i zanimqiva i zasvoj na~in. Verovatno zato mi i nemamo bavna. Ujedno sebe vidimo i ose}amo kao slipravog rivala na sceni, sve smo sami sebi kare koji svoje crte`e i uqa na platnu rade zakuvali. Tako|e, smatramo da zbog svega iskqu~ivo muzikom. Sa druge strane, mo`emo toga, muzi~ki kriti~ari nemaju uspostada vam se predstavimo i kao pripoveda~i kovqene odgovaraju}e kriterijume i druge ji vam pri~aju fascinantne i fantasti~ne uslove da bi nam sudili i tako vrednovali pri~e iz celog sveta. U svakoj od tih pri~a na{ rad i kvalitet. Zato nikada i nismo postoje i heroji o kojima govorimo, a wihova nailazili na nekakav otpor u na{oj sredisekundarna uloga je da sami iniciraju na~in ni ili bilo gde.  Kako se ruska kultura danas ponana koji aran`iramo na{e kompozicije.  Do~arajte nam va{e instrumente {a u dodiru sa zapadnim formama neobi~nih naziva, wihovo poreklo i konumetnosti? Da li ste dovoqno otvorevencionalnu upotrebu. Da li imate pro- ni i na koji na~in u tim spojevima ipak blema sa transportom bas-balalajke na ~uvate vlastiti kulturni identitet? ve}u daqinu? – Ruska kultura je gledano kroz istoriju, – U sastavu su dve domre, tradicionalni uvek uspevala da na razne na~ine asimiluje ruski `i~ani instrumenti koji nisu toliko razli~ite oblike umetnosti koja je dolazipoznati i popularni u ostatku sveta izvan Rula sa Zapada, ve{to uspevaju}i da ih pridosije kao balalajka, ali su jo{ stariji od we i da i na taj na~in obogati sopstveni sadrpostojali su i svirali se pre balalajke. Moja `aj. I mi se sada samo trudimo da odr`imo uloga je da vodim melodiju, da budem prima{, korak sa takvim tokovima. Da biste sa~uvapa sviram soprano domru, dok Aleksej Barli svoju kulturu, veoma je va`no da ne bude{~ev svira alto domru. Tu je jo{ i bajan kao te zatvoreni, ograni~eni i samodovoqni, vrsta harmonike i, naravno, bas-balalajka kove} je pre svega potrebno da se upoznate i ju svira Mihail Dziudze. Da, zbog wenih gabasa drugim narodima i wihovim kulturama. rita povremeno bude problema sa trasporTo je proces uzajamnog oboga}ivawa, koji tom, ali je sve mnogo lak{e otkad za wu koriipak ~uva originalan nacionalni identistimo specijalan kofer od plastike koja se tet i gledi{ta.  Zlatomir Gaji} koristi i za izradu ~amaca i drugih plovila.

„NAJBOQE IZ VOJVODI

„Novi op star

z Pokret “Novi optimizam” do Evrope stigosmo za nekoliko sati. Toliko je, zapravo, trebalo da pun autobus, uglavnom Novosa|ana i Zrewaninaca, do|e do Budimpe{te, prekrasne prestonice Ma|arske. Nekako, odmeravaju}i ovo vreme, ne mo`e se odagnati utisak da ovda{wim dr`avnicima ni puna decenija nije bila dovoqna da nas odvedu u Evropu. Jeste, i te kako su nas vozali, u dr`avi nalik autobusu u kultnom filmu “Ko to tamo peva”, ali nikako da nas dovezu do odredi{ta. Eto, jednom Pokretu, iza koga ne stoji xinovski dr`avni aparat, ve} pojedinci nevoqni da se predaju apatiji i spremni da se odlu~no odupru vrednostima paklenih devedesetih, po|e za rukom da nas predstavi me|’ evropskim `ivqem kako i dolikuje, dok zvani~nici muku mu~e ne bi li isto, makar na ka{i~icu, uradili. I nije to prvi put da “Novi optimizam”, i figurativno, i buIm kvalno, vodi u zajednicu evropskih naroda. Da budemo optimisti, jer nam drugo i ne preostaje – nadamo se da nije i posledwi. Ovonedeqno pute{estvije u glavni grad Ma|arske bio je, zapravo, po~etak konkretizacije projekta “Vojvodina Recommended”, iliti “Vojvodina preporu~uje” prevedemo li to na srpski jezik, koji “novi optimisti” sprovode uz pomo} Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. @eqa Pokreta, iza koga bradom, a pre svega glavom, stoji Branislav Guta Gruba~ki, menaxer nadaleko poznatog Pozori{nog kluba “Zeleno zvono”, jeste da pove`e evropske gradove, ne bi li kulturni i dru{tveni poslenici imali priliku da razmewuju iskustva i ideje, predstavqaju}i svoje zemqe u svetlu u kakvom i zaslu`uju. Za po~etak, u dugoro~ni projekat su, osim Budimpe{te, ukqu~eni i Osijek i Zrewanin. Iz be~kere~ke varo{i je i potekla ideja “novog optimizma” i onda se, poput severca koji zimi o{tro bri{e ravnicom i budi uspavane i letargi~ne, pro{irila du` Vojvodine i okolnih regija. I, eto, u utorak su u budimpe-

U

Prvo fru{tuk, ondak na posao

{tanskom muzi~kom klubu „Fono“, gosti iz Vojvodine susedima iz Ma|arske predo~ili najboqe iz ovda{we pokrajine. Za po~etak beja{e degustacija vojvo|anske hrane i vina (prvo fru{tuk, ondak na posao), za vreme koje se doma}inima predstavi{e ~enejski „Sala{ 137“ i zrewaninsko „Zeleno zvono“. Mezetluk uz za~iwenu


c m y

DNEVNIK

U P O T R E B A

nedeqa19.decembar2010.

9

@ I V O T A

Beli utorak u Privinoj Glavi

Naposletku, gosti iz Vojvodine imali su priliku da obi|u i najhladniji muzej u zemqi i upoznaju se sa dovr{enim, ali i radovima u nastajawu, iza{lih iz vizure likovnog umetnika Edea [inkovi~a koji je, ovom prilikom, progla{en za „Dobar primer Novog optimizma“. Pewu}i se uz stepenice, osvetqene sve}ama, idu}i kroz hodnike vreme-

Doktor je stigao u Privinu Glavu

ve} i u koritu potoka i na obli`wem bre`uqku, komfuzija stilova, park megalomanije i ~udne servilnosti prema Bogu – odozgo, dakle, silazi, i pribli`ava se Dr`avnoj ku}i, jo{ jedan stari ki{obran, Milenko Kova~i}, sedamdesetogodi{wak u crnom kaputu i pod crnim {e{irom, nalik na sremskog [vabu. Malo zanosi desnom nogom. Uzgred, ovo je ve} peta-{esta nedeqa (za redom) kako u ovoj sremskoj putopisnoj “kolumni” {u{ti ki{a u gravitacinom ozra~ju [ida. Nebo se u stvari ose}a na sneg, ali uzalud, uzalud se nebo ose}a na sneg, jer, bar od no}as – {u{ti uporna ki{a; {u{ti i qeska se na oblatni puta kroz ulicu kao sekret. U kapqavom ogledalcetu “Dnevnikovog” auta koji mili izme|u prozora, samo {to je pored ku}e, oquskanog `u}kastog pigmenta (i cokle uflekane vlagom), pro{ao starac Kolaja, nastupa iz jedne kapije – nasuprot kapije s druge strane ulice na kojoj je flomasterom na`vrqano upozorewe: “Pas ne ujeda”! – nastupa, da-

Foto: S. [u{wevi}

@ivko Kolaja: “Ska~e mi pritisak, jebem ga... Idem da izmerim! Ma, zabriwava me, pro{li utorak sam boqe vidio, a sad mi se ne{to muti pred o~ima, sve ne{to titra... Sve popu{ta, u bo`iju mater! Ogluvio sam, zaboravqam, a `ivim sam dole u ku}i...” Milenko Kova~i}: “Imam visok krvi pritisak, svakog utorka merim, a dobio sam i bruh... da izvinite!” I – tako, dakle, svakog belog utorka, nagra|eni retkom privilegijom da im doktor Zoran \oki} i sestra Mirjana Stankovi} (ili ko je, od belih, ve} u smeni), kad ve} u Privinoj Glavi nemaju ambulantu, do|u “na noge” jednom nedeqno iz ambulante u Sotu, starci i starice – seqa~ki svet, pogo|en biolo{ki, zdravstveno i socijalno! – izlazi iz kapija, i svakog belog utorka, od 9.30 do 13 ~asova, skupqa se pred Dr`avnom ku}om u centru, gde crvena kancelarija Mesne uprave (trenutno hladna), toga dana, odglumi ambulantu. Budimo realni, sve su to mahom qudi koji se le~e od starosti, si-

roma{tva (bede) ili – usamqenosti, i mi, pripadnici gradske rase, mi koji ne delimo wihovo egzistencijalno iskustvo, i nemamo pojma {ta to zna~i biti star, bolestan i sam u Privinoj Glavi (zavejanoj snegom), te{ko da mo`emo da shvatimo koliko im beli utorak `ivotno zna~i... Gledam ih, pred Dr`avnom ku}om, i vidim veliku decu. ^ovek koji sedi za kancelarijskim stolom u prostoriji sa zidovima crvene pigmentacije, lica omaqanog crnim krznom bradice i nausnica, odeven u naranxastu terensku jaknu s plavom trokrakom aplikacijom svog medicinskog “ceha” na gorwem xepu, primi~e se osamdesetogodi{wem pacijentu zavaqenom u plasti~noj ba{tenskoj stolici, ~oveku koji tog momenta – uostalom kao svakog belog utorka – pru`a ruku mlohave ko`e visoko podsavrnutog rukava, stavqa mu oko nadlaktice man`etnu instrumenta za merewe krvnog pritiska, prislawa stetoskop uz kubitalnu arteriju na pregibu lakta, “gwe~i” kru{kastu gumenu pumpicu s crevom, uduvavaju}i vazduh u man`etnu koja se nadima i ste`e oko starog mesa, otpu{ta ventil, zaustavqenog pokreta i – disawa, i gleda, gleda, gleda, ~itavu ve~nost gleda (ili se starcu privi|a) kazaqku `ivinog stuba, iglu koja “ple{e” preko kru`no raspore|enih cifara u staklenom so~ivu mernog ure|aja, a u stvari slu{a vibracije krvi koja pulsira u zidovima krvnog suda, skida man`etnu sa star~eve nadlaktice i saop{tava rezultat za ovu nedequ: “Gorwi sto {ezdeset, dowi skoro sto... Malo ste se uzbudili i unervozili...” “Pa, malo jesam”, priznaje pacijent. “Sve je pod kontrolom”, re~e doktor ute{no. “Ne brinite... Nastavite sa redovnom terapijom i sve }e biti u redu.” @ena u belom mantilu, medicinska sestra, sedi za okruglim plasti~nim stolom, iznad rasklopqene slu`bene sveske, zatrpana papirima i, nakon {to je od doktora preuzela pomalo odsutnog pacijenta, unosi wegov sistolni i dijastolni rezultat u karton i ispisuje recepte. Starac, potom, sa sve`wem recepata u {aci (reklo bi se ne ba{ zadovoqan svojim dana{wim pritiskom) krenu slaba{nim, neubedqivim korakom prema vratima i, osvrnuv{i se, otegnuto tiho promrmqa: “Fala lepo, doktore... Dovi|ewa. Vidimo se u utorak.” “Dovi|ewa. Vidimo se utorak”, re~e doktor. “Dovi|ewa... I recite neka u|e sledi}i!” doviknu medicinska sestra. – “A u utorak se svakako vidimo!”  @eqko Markovi}

NAOPA^KE

Vojvo|anski virtuoz na violini Lajko Feliks, u pratwi violiste Antala Bra{wa, potom je nastupio u „Fono“ klubu. U svom stilu, besprekorno, ujediwuju}i panonsku melanholiju, klasi~no nasle|e, rok energiju, folklorne motive ma|arskog i srpskog naroda, spektakularni koncert ovog dua zavr{en je pred prepunom salom tek nakon ~etvrtog bisa. Feliks je nagra|en ovacijama. Mada ono {to ima da poru~i svetu, Lajko mawe kazuje re~ima, a vi{e uz pomo} violine na svom ramenu, pristao je da posle koncerta prozbori nekoliko re~i za „Dnevnik“. Ovaj vrsni umetnik `ivi na Pali}u, ali ~esto nastupa u Ma|arskoj, pa ga upitasmo da li to zna~i da mu je srce podeqeno na dva dela. – Ne verujem. Toliko putujem da zapravo ne `ivim nigde – uz osmeh je odgovorio Lajko, isti~u}i da svojom muzikom ne `eli da ru{i, ni barijere, niti bilo {ta drugo, ve} mu je jedina `eqa da qudi budu sre}ni. Vrativ{i se za sto, za kojim je sedeo sa prijateqima, ponovo se dohvatio violine i zasvirao za svoju du{u. Onako boemski.

@ivko Kolaja: “Ska~e mi pritisak, vidim mutno...”

 Bo`je zapovesti nisu za bogove.

mi Lajka za Evropu imamo

{ne, hladnim vazduhom ispuwene dvorane, posetioci su stigli do ogromne prostorije u kojoj ih je, ogrnut kaputom, do~ekao Ede [inkovi~. Pijuckaju}i kuvano vino kojim su poslu`eni, Vojvo|ani i wihovi doma}ini okupili su se oko stolice na kojoj je stajao [inkovi~, kako bi ~uli poruku umetnika, simultano upu}ivanu na srpskom i ma|arskom jeziku. – Qudi, kada ste posledwi put bili u muzeju, a da je bilo ovako hladno – zapitao je Ede. Upiru}i prstom u nedovr{enu skulpturu `enskog tela, objasnio je da }e ona biti od sapuna i da je namewena za javna mesta. Ispri~ao je i jednu zanimqivu storiju o preporodu „bezvrednog“ umetni~kog dela. – Projekat se zove „Made in China“. Dok sam boravio u Kini, najzad sam mogao da uhvatim jednog slikara koji }e raditi za mene. Pravio sam fotografije i zamolio sam ga da ih prenese na platno. Radove mi je poslao urolovane u jednu plasti~nu cev, od tri – ~etvrt cola. Na ma|arskoj granici su udarili pe~at da je to roba bez ikakve vrednosti. Po slikama sam iscrtao {are i radovima dao vrednost, pa su sada na ceni... Sve {to se tog dana doga|alo u klubu „Fono“, pomno je pratio Guta Gruba~ki, ne kriju}i zadovoqstvo {to je prvi korak u sprovo|ewu projekta „Vojvodina Recommended“ doveo do odli~nih rezultata. Boravak u hladnom ateqeu, pre ukrcavawa u autobus i no}nog povratka u Srbiju, iskoristili smo da ga upitamo za utiske: – Fasciniran sam raspolo`ewem qudi koji su do{li u Budimpe{tu, ali i onih koji su nas do~ekali. Estetika ovih skupova nije svakida{wa, nije mejnstrim, i samim tim rezultat je jo{ zna~ajniji kada se okupi ovoliko gostiju. Mislim da smo uspe{no, na na{ na~in, prikazali najboqe qude iz Vojvodine koji `ive ili rade u Ma|arskoj. [ta je danas u Srbiji ja~e, novi optimizam ili, pak, stari pesimizam, bilo je pitawe za Gutu koje se nekako uporno nametalo dok je prenosio impresije sa ovonedeqnog programa u Budimpe{ti. – Stalno se varira na temu pesimizma i optimizma – odgovorio je. – Pre {est godina sam osmislio Pokret iz nekog o~aja. Ali, nije jednostavno objasniti i odgovoriti na pitawe kad qudi treba da veruju u sebe i boqe sutra. “Novi optimizam” promovi{e `ivot, veruju}i u to da zlo nije ja~e od dobra, jer u suprotnom sveta vi{e ne bi bilo. Jednostavno, verujemo da postoje dobri qudi i da postoji nada. Me|u tim dobrim primerima nalazi se i Mateja Rackov, monta`er igranih filmova, izme|u ostalih i „Bese“ Sr|ana Karanovi}a, i televizijskih serija, Zrewaninac na privremenom radu u Beogradu. I Mateja je, svojim prisustvom u klubu „Fono“, podr`ao ideju „Novog optimizma“, smatraju}i da se radi o vrlo dobro „upakovanom“ doga|aju. Druga~ije i ne mo`e biti kada je u pitawu Pokret koji se uporno suprotstavqa provincijalizmu i ideologiji prose~nosti.  @eqko Balaban

 Ne bi Bog blagoslovio ukradeni xip da dojava nije bila la`na.

kobasicu, sir, i ostale |akonije, uz pokoju ~a{icu razgovora, belo i roze vino, pro|e kako i dolikuje ovom doma}inskom podnebqu. Nakon gastronomskog u`ivawa, usledio je program „100 lica Vojvodine”, u okviru kog su predstavqene fotografije Duda{a Sabol~a. Uprili~ena je i istoimena debata, uz u~e{}e pisca Lasla Vegela i pozori{nog rediteqa Andra{a Urbana, a predstavqen je i projekat „We are here“, koji se bavi temom Roma izbeglica u Vojvodini.

 Ako Bog da, izabra}emo ga opet. Izborna komisija }e po{tovati Voqu Bo`ju.

ptimizam” protiv og pesimizma

Ilija Markovi}

INE” PREDSTAVQENO U MA|ARSKOJ PRESTONICI

 Ne veruj onome koji veruje ovome!

M

kle, jo{ jedan ki{obran i, pod wim, bakica iz arhai~ne sremske slikovnice, usta obmotanih {alom i glave obmotane pepita maramom. Bakica izlazi iz svoje privatnosti na varqivu pozornicu prwavorskog {ora, uspiwe se za Kolajom, s belom {taniclom u ruci, omalena, krhka, kao pufnica... I ona }e, o~ito, gore u centar Privine Glave! A, tamo, ispred Dr`avne ku}e, tamo je jo{ nekoliko staraca pod ki{obranima. Za{to su ovi stari qudi ovde? Za{to kisnu? [ta oni ho}e? @ena, sko~awena pod slomqenim ki{obranom, koja u blizini Dr`avne ku}e ~eka neki gumeni to~ak da se prebaci do [ida, desetak kilometara niz potok (s natruhama `enskog cinizma): – “Mere krvni pritisak! Danas je u Privinoj Glavi beli utorak!” “Beli utorak?!” nasmejah se i zatra`ih obja{wewe. “Do{o je doktor iz Sota, po{to ovde nemamo ambulantu... Svakog utorka – ima nekoloko godina kako je to uvedeno – dolazi doktor i u kancelariji Mesne uprave pregleda starije qude... A da ne}ete slu~ajno prema [idu? Onda ni{ta!” Pod malim otvorenim tremom Dr`avne ku}e u centru, nataknute na glavici bre`uqka, tako da se odozgo pru`a komotan, dubinski, ki{ni pogled na pepeqastu, jednoli~nu koloniju mawe-vi{e {ablonskih prawavorskih ku}a i potleu{ica, prete`no nabija~a, uslovqenih krivuqom poto~ne brazde, smewuju su svakog gerijatrijskog utorka, belog utorka, ve} nekoliko godina, kao na nekakvoj totalnoj sceni (ili se, ipak, bez “kao”, smewuju na sceni), starci i starice prwavora Privina Glava: jedni ulaze na vrata, drugi izlaze, s kesicama punim kutijica sa lekovima i sve`wevima recepata, tre}i, red svoj za pregled, ~ekaju u tremu ili ispred ugrade, a ~etvrti, pak, s ki{obranima iznad kapa i marama, nastupaju prema Dr`avnoj ku}i.

 Lak{e je biti veran drugima nego sebi.

u{ki ki{obran iznad ku{trave ugqene {ubare i ko`uha s vodoravnim {avovima na le|ima, postavqenog sne`nim vunenim krznom, {titi od sipke, pravolinijske ki{e vi`qastog starca povijenih ramena (tako da mu se vrat odostrag i ne vidi) i suvih nogu, lepqivog pokreta, oko kojih se kao qu{tika uvijaju ~ak{ire izvetrele farbe i podasavrnutih nogavica. Ki{ni ~ovek, nazovimo ga tako “filmski”, uspiwe se sredinom podlokanog, ofucanog asfaltnog nadeva ritavih ivica uraslih u rastro}kanu zemqu, mestimice zatravqenu blatnu pastu ispred kapija i pod prozorima koji kao da su izgubili sposobnost disawa, mrtvim (i polumrtvim) prozorima, i u stvari kre}e se, gore, prema administrativnom i trgova~kom sredi{tu Privine Glave, kolovozom razmotanim izme|u prete`no stogodi{wih ku}a, ispred auta u kojem milimo nekoliko metara iza wegovih le|a, pre nego {to ga zaobi|emo na prvom pro{irewu puta. Starac ne ~uje zvuk motora. Tog momenta osamdesetogodi{wi tvrdokrilac oklopqen u ko`uhu, @ivan Kolaja, umirovqeni mesar {idske klanice i, pod stare dane, vrtlar fabri~kog parka, jedini je pe{ak na levoj saobra}ajnoj karotidi Privine Glave, desna je s druge strane potoka, pokislog prwavorskog pozori{ta ispod smolastog, gustog neba koje se poput mokre tkanine naleglo celom svojom specifi~nom te`inom preko trouglastih kapa, uslovno re~eno, melanholi~nih, mrzovoqnih ku}a. Odozgo, istim odrtavelim putem, ali iz pravca o~erupane fru{kogorske {ume, gde se vide posledwi dimwaci i nazire grobqe na slabini brega, a put zalama u desno i zakucava se u kapiju manastira Privina Glava, zapravo u kapiju sada ve} ~itave familije crkava, kapela i drugih krstolikih stvorewa, koje hiperproduktivni iguman, preduzimqiv ~ovek s graditeqskom opsesijom, podi`e sada


SPORT

nedeqa19.decembar2010.

SVETSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U DUBAIJU

DNEVNIK

c m y

10

ZORANA ARUNOVI] NAJBOQA SPORTISKIWA U IZBORU OKS

Sila|iju za dlaku Ostajem u Srbiji izmaklo finale Srpskom pliva~u ^abi Sila|iju nedostajalo je samo ~etiri stota dela sekunde da se plasira u finale trke na 50 metsra prsno na Svetskom prvenstvu u malim bazenima u Dubaiju. Sila|i je plivao u drugoj polufinalnoj grupi i zauzeo sedmo mesto sa 26,75 sekundi, a ukupno deveto. Ta grupa je bila br`a od prve, ali je na{ pli-

finale trke u disciplini 100 metara slobodnim stilom. On je u kvalifikacijama ostvario 28. rezultat, {to je bilo nedovoqno za plasman u polufinale. Stjepanovi} je ovu deonicu isplivao za 48 sekundi i 77 stotinki. Rus Stanislav Donets osvojio je zlatnu medaqu na 50 le|no sa rekordom svetskih prvenstava (22,93), srebro je pripalo

Kod devojaka Amerikanka Rebeka Soni uzela je zlato na 100 prsno sa rekordom svetskih prvenstava (1:03,98), srebro je pripalo Australijanski Lizel Xons (1:04,26), a bronza Kinskeiwi Liping Ji (1:04,79). [pankiwa Mireja Garsija Belmonte osvojila je drugu zlatnu medaqu u Dubaiju. Ona je bila najboqa i na 200 me{ovito sa rekordom {ampionata (2:05,73)

^aba Sila|i

va~ za dlaku bio sporiji od osmoplasiranog Norve`anina Aleksandera Hetlanda (26,71). Ina~e, Sila|i je u kvalifikacijama imao 12. vreme (26,91). Najbr`i u polufinalu bio je Brazilac Felipe Silva (26,22). Velimir Stjepanovi} nije uspeo da se plasira u poluIBVL LIGA (@)

Jedinstvo - Vojvodina NIS 62:54 (15:8, 17:14, 12:14, 18:18) BJELO POQE: Sportska hala Nikoqac , gledalaca: 400, sudije: Vojinovi}, Dragojevi} i Popovi} (Crna Gora). JEDINSTVO: Kne`evi} 3, Bigovi} 20, Burxovi}, Popovi} 6, Zlaji}, Gar~evi} 4, \or|evi} 9, Haxovi} 16, Jankovi} 4, Rakovi}. VOJVODINA NIS: Milo{evi}, ^abarkapa 1, Bo{kovi} 6, @ivadinovi}, Krwetin 3, I. Terzi} 12, Luka~ 4, \uki}, M. Terzi} 2, Bura 4, \uri} 12. Ko{arka{ice Vojvodine NIS porazom u duelu 12. kola regionalne IVBL lige protiv Jedinstva u Bjelom Poqu 62:54, spustile su zavesu na prvi deo takmi~arske sezone u staroj godini, ostvariv{i skor od tri poebede i devet poraza. Izabranice trenera Mirkovi}a, prikazale su ne{to slabije pogotovo u prvom poluvremenu i dozvolile borbenom doma}inu, u ~ijim redovima su predwa~ile Bigovi} i Haxovi} da na odmor odu sa 10 poena vi{ka (32:22).U drugom poluvremenu crveno -bele su zaigrale agresivinije ali to nije bilo dovoqno za preokret. I. Grubor

Kinezu Ksaolejiu Sunu (23,13), a bronza [pancu A{vinu Vildeberu Faberu (23,13). Na 50 leptir pobedio je Venecuelanac Albert Subiratis sa rekordom {ampionata (22,40) ispred Ukrajinca Andrija Govorova (22,43) i Nemca [tefana Dajblera (22,44).

ispred Kineskiwe [iven Je (2:05,94) i Amerikanke Ariane Kukors (2:06,09). U {tafeti 4h100 slobodno slavila je {tafeta Holandije sa rekordom prvenstava (3:28,54) ispred Amerikanki (3:29,34) i Kineskiwa (3:29,81). G. M.

PRVA MU[KA LIGA

^udni bodovi doma}ih

Najboqa sportistkiwa Srbije u 2010. godini, ~lanica streqa~ke reprezentacije Zorana Arunovi} ne razmi{qa o mogu}nosti da karijeru nastavi takmi~e}i se za neku drugu dr`avu, uprkos tome {to u rodnoj zemqi trenira pomo}u „{tapa i kanapa“, prenosi „Beta“. - Za{to da idem negde drugde kada mogu sve da uradim ovde? Volim svoju zemqu. Nije da ne mogu da pre|em negde, ali meni je motivacija da budem najboqa i da to uradim u Srbiji - rekla je Arunovi}eva posle dobijawa priznawa Olimpijskog komiteta Srbije. Arunovi}eva je ove godine osvojila titulu prvaka sveta u ga|awu vazdu{nim pi{toqem i srebro na istom takmi~ewu u Minhenu u malokalibarskom pi{toqu. U toj discplini ispunila je i Olimpijsku normu. Povratak sa Svetskog prvenstva u Minhenu, me|utim, ostao je upam}en i posle ispovesti selektora Zorana Stojiqkovi}a, koji se po`alio na uslove u kojima se strelci pripremaju. Na takmi~ewa idu kombijem, koji ~esto sami pla}aju, kao {to ~ine i sa municijom. - Uslovi su i daqe te{ki. I daqe smo na {tapu i kanapu, ali ako se ni{ta nije promenilo posle pet olimpijskih medaqa Jasne [ekari} i wenih {est u~e{}a na Olimpijskim igrama ne mogu sad ja da o~ekujem da se ne{to promeni posle na{ih sedam medaqa na Svetskom ili ~etiri na Evropskom prvenstvu. Koliki god to zaista bio uspeh, dosta vremena }e pro}i pre nego {to se ne{to promeni u srpskom

Zorana Arunovi}

sportu. Me|utim, mi smo navikli, ne `alimo se. Navikli smo da se o tome pri~a samo kada su okolnosti jako ote`avaju}e. Kada na otvorenom pucamo na dva stepena Celzijusa - dodala je 24godi{wa {ampionka. Zorana Arunovi}, ipak, ne gubi motivaciju. - Odr`ava me to {to `elim da budem najboqa. Prosto i jednostavno. To mi je motivacija. I ni{ta ne mo`e da me spre~i u tome - istakla je Arunovi}eva, koja ne veruje da je odsustvo pritiska uzrok sjajnih rezultata srpskih sportista u ~iji je rad

retko ulo`en veliki novac, kao {to je slu~aj sa bogatijim zemqama - naglasila je Arunovi}. Nagrada za najboqu sportistkiwu Srbije jedno joj je od najdra`ih priznawa u karijeri. - Uvek sam `elela ovu nagradu, zato sam i po~ela da se bavim ovim sportom, jo{ kada sam se 2005. godine prvi put pojavila na ovakvoj manifestaciji. @eqa mi je bila da budem me|u svim ovim sportistima koji mogu da ka`u: „E mi smo najboqi“. To je prava slika i prilika najboqih sportista dr`ave - rekla je Arunovi}.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA @ENE

Norve`anke pregazile Dansku za finale @enska rukometna reprezentacija Norve{ke savladala je Dansku rezultatom 29:19 (14:10) i tako izborila plasman u finale Evropskog prvenstva ~iji su doma}ini upravo ove dve dr`ave. Najzaslu`nije za plasman Norve{ke u finale bile su Lin Jorum Suland sa sedam golova, kao i Hejdi

Loke i Gro Hamerseng sa po pet golova. Najefikasnija u ekipi Danske bila je Rike Skov sa pet golova. Norve{ka }e danas u finalu igrati protiv [vedske, koja je pobedila Rumuniju u prvom polufinalu sa 25:23. Peto mesto osvojila je Francuska pobedom nad Crnom Gorom od 23:19.

Novi Sad - Borac 91:79 (17:29, 31:12, 18:25, 25:13) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 300, sudije Li~ina (Zrewanin), Vu~i} (Beograd) i Moro`in (Leskovac). NOVI SAD: Ku`eta 12 (4-4), [epa 16 (2-1), Vujo{evi} 16 (44), Suboti} 1 (2-1), Pavlovi}, Joki}, Kova~evi} 3 (2-0), [e{lija, Kalini} 6 (2-2), \ogo 6 (4-3), Buni} 25 (4-3), \umi} 6. BORAC: Rakovi}, Ba{i}, Vasojevi} 15 (1-0), Bajevi} 9, Dedijer 6 (1-0), Tresa~ 24, Pe{akovi} 14 (4-3), Todorovi}, Grubje{i} 6 (2-0), Zor~evi} 5 (2-1), Radovi}. Izuzetno zanimqiva i ~udna utakmica odigrana je na parketu Spensa. Prvu i tre}u ~etvrtinu je dobio Borac, drugi i ~etvrtu Novi Sad, uz to dve ~etvrtine su zavr{ene po 12 poena razlike, da bi se na kraju zaslu`eno radovali doma}i ko{arka{i. Odavno toliko lo{e igra~i u `utom nisu otvorili utakmicu, jer su gosti preko raspolo`enih Tresa~a i Vasojevi}a pravili serije, pa tako od 8:0 za Borac do{lo se do 29:17. Me|utim,

u drugoj ~etvrtini do{lo je do preokreta, doma}in je poja~ao igru u odbrani, nije dozvolio ofanzivni skok ^a~ana, a preko brzih kontri u prvom redu mladog Vujo{evi}a uspeo je da sustigne Borac i da povede ~ak i sa 10 poena razlike. Ponovo su se opustili doma}i u tre}oj ~etvrtini, gosti su uhvatili prikqu~ak i u ~etvrtu deonicu me~a do{li u neizvesnost. Me|utim, Vujo{evi} sa na ovom me~u najboqim Du{ko Buni}em dolazi do serije koja je doma}inu omogu}ila mirnu zavr{nicu. U najavi ove utakmice trener gostiju Boji} je naglasio da im preti velika opastnost od Buni}a {to se poakazalo ta~nim. Uz 25 poena imao i ~etiri skoka a na wemu napravqeno pet li~nih gre{a, a \or|e Tresa~, po vokaciji plejmejker je u potpunosti dirigovao igrom svojih suigra~a, ali nije bilo dovoqno spremnih da ga prate, tako da su bodovi ostali u Novom Sadu. Kod doma}ina moramo spomenuti i Kalini}a, a kod gostiju donekle Vasojevi}a. M. R.

PO^EO NOVOGODI[WI TURNIR U NOVOSADSKOM „SPENSU”: Tradicionalni Novogodi{wi turnir u stonom tenisu po~eo je ju~e u Novom Sadu. U maloj sali SPC “Vojvodina” rekete je ukrstilo 396 klubova iz osam zemaqa. Igralo se na 16 stolova od jutra do ve~eri, u 13 sati bilo je sve~ano otvarawe, a danas su na programu finala, oko 16 ~asova. Za najboqe su obezbe|eni pehari i emdaqe, a generalni sponzor “Jola” pripremio je bogate nagrade u sportskoj opremi (ta{ne, trenerke, majice, {orceve), a svaki u~esnik dobi}e paketi}. S. S. Foto: B. Lu~i}


SPORT

DNEVNIK

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

nedeqa19.decembar2010.

11

QUBOMIR RISTOVSKI – NOVI TRENER SPARTAKA ZLATIBOR VODE

Prijave i danas Poziv Suboti~ana Interesovawe za 48. tradicionalni “Dnevnikov” turnir u malom fudbalu prevazi{lo je sva o~ekivawa, telefoni u na{oj redakciji neprestano zvone, svi zovu, interesuju se, pa smo odlu~ili da i danas od 15 do 20 sati primamo prijave. Do sada se prijavilo preko 50 ekipa, a to nije sigurno kona~an broj jer je jo{ tridesetak timova najavilo u~e{}e na najve}oj smotri mini fudbala u Srbiji, a ima i onih koji ~ekaju posledwi ~as. Pro{le godine na na{em turniru igrale su 92 ekipe. Verujemo da }e ove godine brojka biti trocifrena, jer se turnir preselio

Igra}e se kao i na svim dosa{wim turnirima, po starim pravilima i to s pet igra~a u poqu i golmanom, a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu igrati). Naravno, sve ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama (trenerice su zabrawene). Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda.

Reklamne poruke Kao i pro{le godine i ove u~esnici turnira za samo 3.000 dinara mogu da istaknu svoje reklamne poruke u maloj sali Spensa u toku turnira. Panoi su duga~ki 2,5 metara, a {iroki jedan metar. ka `reba(12). Kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 di-

se ne odbija

Na kraju godine za mladog i ambicioznog trenera Qubomira Ristovskog, iza koga je uspe{an rad u novosadskom Proleteru, iz Subotice je stiglo najve}e dosada{we priznawe. Od nekoliko kandidata Ristovski je od ~elnih qudi Spartaka Zlatibor vode promovisan za novog {efa struke. Nekoliko nedeqa ranije novi trener plavih golubova imao je ponudu iz Kolumbije, stavio je u mirovawe, jer su mu Proleter i {kolovawe za pro-licencu bili prioritet u odnosu na inostranstvo. - ^elni qudi Spartaka na ~elu sa predsednikom Simovi}em, potpresednikom Kne`evi}em i Oxakli}em i sportskim direktorom Mora~om u~inili su mi veliku ~ast, ali nametnuli i veliku obavezu. Zahvaqujem im se {to su u meni na{li potencijal za budu}nost - isti~e Ristovski. - Dve prelepe godine proveo sam u Proleteru u kome sam stekao li~nu afirmaciju, ali i afirmisao klub i dosta igra~a. Nadam se da }u i u Spartaku nastaviti istim putem. Ne bojim se izazova, a ovim putem bih se zahvalio predsedniku Buqi}u i sportskom di-

Qubomir Ristovski (levo) pred novim izazovom

rektoru Anti}u sa kojima sam funkcionisao besprekorno. Moj napredak sigurno je i wihov uspeh, ima}e oni snage i motiva da i bez mene nastave u istom svetlu. Naravno, zahvaqujem se igra~ima i navija~ima i `elim im na prole}e puno uspeha. Seledi vam selidba iz srpske Atine. - Jo{ kao igra~ odlazio sam iz Novog Sada, vra}ao se uvek sa iskustvom vi{e. Nadam se da }e to

Ristovski – sre}no!

Momenat iz finalnog me~a Sport klub Meridiana – Carigrad

Prvo mesto 400.000 dinara Kao i pro{le godine nagradni fond na tradicionalnom 48. Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu bi}e negde oko 700.000 dinara. U konkurenciji seniora pobedniku }e pripasti 400.000 dinara, naravno, ako se prijavi oko stotinak ekipa, a nov~anu nagradu mogu o~ekivati i veterani. Najmla|i, po trediciji, dobi}e sportsku opremu, prigodne poklone, a i najboqi pojedinci }e dobiti vredne nagrade. Od ove godine ustanovili smo i poseban trofej. Najboqi strelci bori}e se za “Trofej Slobodan Jovovi}”, kao se}awe na legendu na{eg turnira. na Spens, gde su uslovi fantasti~ni – odli~an parket, sjajno osvetlewe, tople svla~ionice i pun konfor za gledaoce. A pobrinuli smo se i za porodi~nu atmosferu, pa }e u foajeu male sale za sve vreme turnira raditi i restoran. Interesantno je da su se ve} prijavili pro{logodi{wi finalisti Sportski klub Meridiana i Carigrad, a stiglo je dosta prijava iz okolnih mesta. Za turnir se intersuju i Zrewaninci, Be~ejci, [i|ani, In|ijci, Rumqani...{to garantuje odli~an fudbal i neizvesne me~eve.

Pijave za 48. tradicionalni “Dnevnikov” turnir u malom fudbalu na Spensu }emo primati do srede, kada }emo i obaviti `reb u Kafeu “Indeksova tribina” na \a~kom igrali{tu. Sutra i preksutra prijave }emo primati u standardnim terminima, od 10 do 14 sati u sportskoj rubrici “Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) i na `iro ra~un [ahovskog kluba “Dnevnik”, broj 340 – 2511 -60, a u sredu do 11 sati u sportskoj rubrici, a potom u Kafeu Inedksova tribina do po~et-

Foto: F. Baki}

nara. Sve informacije u vezi s turnirom mogu se dobiti na telefon 021/ 480 – 6827. Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Ove godine veterani }e igrati u dve grupe, u mla|oj mogu nastupati fudbaleri koji su na dan utakmice navr{ili 35 godina i novoj kategoriji - stariji fudbaleri koji na dan utakmice imaju 45 i vi{e godina. Naravno, za mla|e veterane mogu igrati i stariji fudbaleri, oni iznad 45 godina, ali moraju se pre po~etka takmi~ewa odlu~iti u kojoj }e kategoriji igrati, jer i kod wih va`i isto pravilo da ne mogu igrati za dve ekipe. Turnir po~iwe u subotu 25. decembra, a trebalo bi da se se zavr{i 9. januara. Pre i posle Nove godine igra}e se svakodnevno, a ako se prijavi vi{e od 100 ekipa, jedan deo turnira }e se odigrati i u velikoj sali Spensa. G. K.

SRETEN VASI] SAHRAWEN JU^E U NOVOM SADU

Odlazak ve~itog mladi}a Na Gradskom grobqu u Novom Sadu ju~e je na ve~ni po~inak ispra}en Sreten Vasi} (1969-2010). Da se posledwi put oproste sa sjajnim ~ovekom i fudbalerom do{li su mnogi. Predstavnici zrewaninskog Proletera, kojeg tako|e vi{e nema ali se legenda na ovaj klub ~uva kao {to }e se ~uvati i uspomena na Vasketa, do{li su u punom sastavu: Tomislav Manojlovi}, Radivoje Dra{kovi}, Miran Panteli}... U ime Vojvodine Vasketa su ispratili sportski direktor Miodrag Panteli}, generalni sekretar Radisav Rabrenovi} i sekretar stru~nog {taba Miroslav Smaji}, iz Veternika Viskol, kluba za koji je igrao tragi~no preminuli Vasi}, bili su predsednik Dragoslav Vukovi}, {ef stru~nog {taba Du{an Miji}, saigra~i predvo|eni Ivicom Vukovim. Dug je niz onih koji su do{li da isprate Vasi}a poput saigra~a iz Vojvodine Brati}a, Vrawe{a, Vaskovi}a, Jankovi}a, Mijanovi-

}a, Lerinca, Todi}a, Nezirija, Franci{kovi}a, Bogunovi}a,

Poledice...predstavnika Modri~e u kojoj je ovaj fudbaler tako|e ostavio dubok trag. Du{anovi i Nemawini drugovi i drugarice iz {kole do{li su da pru`e re~i utehe vr{wacima koji su prerano ostali bez oca, a mnogobrojna rodbina i prijateqi odali su po{tu sportisti i divnom ~oveku. Stara Garda tako|e nije zaboravila svog Vasketa. Saigra~i su ga zbog wegove igra~ke dugove~nosti zvali ^i~a, ali je on, u su{tini, bio ve~iti mladi}. I zato je ironija sudbine {to je skon~ao `ivotni put prerano, na fudbalskom terenu kojem je dao sve, a zauzvrat dobio isuvi{e malo. Neka ti je ve~na slava Sretene Vasi}u. S. S.

Pored agilne uprave na ~elu sa predsenikonm Stevanom Buqi}em i srortskim direktorom Goranom Anti}em, posledwi uspesi mla|eg novosadakog prvoliga{a, koje je posledwe dve godine ispisao najlep{e stranice istorije, vezani su za sada biv{eg trenera Qubomira Ristovskog. Prelazak u superliga{a iz Subotice nije iznena|ewe. - Posete mnogih emisara i menaxera tokom prvenstva nagove{tavale su da }e se ne{to krupno desiti. Ristovski je ve} odavno bito na meti kluba iz Kolumbije, odustao je od toga, a pre odlaska za Suboticu trebalo je nedequ dana da bude gost evropskog prvaka Porta. Znali smo da su Suboti~ani bacili oko, pa wegovim odlaskom nismo zate~eni. Rastali smo se korektno - isti~e sportski direktor Anti} i dodaje: - Presre}ni smo {to je trener iz na{eg kluba dobio priliku da se oku{a u superliga{kom dru{tvu, u velikom klubu kao {to je Spartak. @elimo mu barem onoliko uspeha koliko je imao u Proleteru. Za wega su vrata Proletera {irom otvorena, a dobro }emo razmisliti pre nego anga`ujemo wegovog naslednika.

biti i ovoga puta. Pored trenirawa u Spartaku, {to je najva`nije, mo}i }u da zavr{im {kolovawe za pro-licencu. Spartak je pravi izazov, sada mi je u naredednih godinu i po dana to najve}a preokupacija. Poku{a}u da na prole}e s ekipom stignem do jednog od mesta koja vodi u Evropu, da udovoqimo visokim ambicijama. U radu }e mi pomagati trener Dobri}, a za golmane }e biti zadu`en Pe{tali}. Dobro poznajem igra~ki kadar, me{avina je mladesti Aleksi}a, Adamovi}a, Simovi}a, Stevanovi}a, reprezentativaca Ubiparipa i Miri}a i iskustva Brati}a, Torbice i [arca. Igrali su odli~no tokom jeseni. Mnogi od wih su interesantni drugim klubovima, pa u zavisnosti od eventualnih odlazaka u dogovoru sa Upravom dove{}emo adekvatna poja~awa. Da li se to odnosi i na neke igra~e Proletera koji su zasijali protekle sezone? - Ima ih u mom biv{em klubu. Prelazni rok po~iwe 1. januara, o tom-potom, vide}emo - bio je na kraju tajanstven novi kormilar Spartak Zlatibor vode Ristovski, koji }e prozivku obaviti 10. januara. M. Popovi}

VESTI IZ FK PARTIZAN

Na potezu Liverpul, Seviqa i Monako Kleo, Jovanovi} i Petrovi} mogu da napuste Partizan, ali zvani~nih ponuda jo{ uvek nema. Brazilca ho}e Liverpul, potvr|uju engleski mediji. ,,Skuzeri’’ su spremni da odre{e kesu (oko osam miliona funti), ali tu postoji problem – Kleo nema nijedan nastup u reprezentaciji, {to je uslov za prelazak u Premijer ligu. Zbog sli~nih problema Miralemu Sulejmaniju, koji je bio progla{en i jednim od najve}ih talenata evropskog fudbala, je propao transfer u Vest Hem. To je jedino {to je zvani~no, a nezvani~no za karioku se interesuje pola Evrope. Petrovi} je, opet, u ne{to boqoj poziciji. Vezista je nastupao za orlove ove godine, bio na oku stranih skauta, pa je wegov prelazak u Seviqu izvesniji. [panski mediji su preneli zainteresovanost ove ekipe, pa se prvi korak uskoro o~ekuje, a nezvani~no priliku vrebaju Lacio i Fjorentina. Marko Jovanovi} na meti je Mo-

Marko Jovanovi}

naka, prenosi francuski ,,Lkip’’. Mladi {toper ocewen je kao idealno poja~awe za kne`eve kojima je odbrana slabiji deo tima i kontakt sa Partizanom se uskoro o~ekuje. Da napusti Humsku ove zime mogao bi i Almami Moreira. Portugalac, koji ima visoka primawa, i letos je bio pred od-

laskom ali mu je propao transfer u holandskog prvoliga{a. Sada se za wega raspituje ~lan ameri~ke MSL lige ^ikago Fajer. Izvesno je da u prvom planu trenera Stanojevi}a na prole}e ne}e biti Aleksandar Davidov i Milo{ Bogunovi}. Za wih jo{ nema ponuda, ali jedno je sigurno: Partizan ih ne}e ostaviti na cedilu. - Radimo planski i na}i }emo za wih najboqe re{ewe – rekao je koordinator za sport crno–belih Albert Na|. [to se dolazaka ti~e, Partizanu su, nezvani~no, interesantni: Andres D’Alesandro (Internasional, Brazil), Milo{ Dimitrijevi} i Predrag Luka (Rad) kao i Marko Miri} i Vojo Ubiparip (Spartak ZV). - Zna}ete kad bude ne{to konkretno – rekao je Na|. Ono {to je izvesno je to da }e Stefan Babovi}, kojem uskoro isti~e ugovor, saradwu sa crno–belima produ`iti barem do leta. I. Lazarevi}

Odlo`ena ~etiri me~a

Gijan najboqi

Zbog snega su ju~e dlo`ena ~etiri me~a 18. kola Premijer lige: Liverpul - Fulam, Birmingem - Wukasl i Vigan - Aston Vila. I me~ izme|u Arsenala i Stouka, koji je trebalo da se odigra ju~e u 16 ~asova u Londonu, odlo`en je zbog lo{ih vremenskih uslova. Londonski klub je saop{tio da je teren na stadionu „Emirejts“ u odli~nom stawu, ali je me~ odlo`en zbog bezbednosti navija~a posle konsultacija sa rukovodstvom Premijer lige, policijom i Stoukom. Sneg koji pada u Engleskoj ote`ava saobra}aj, {to bi onemogu}ilo veliki broj navija~a da do|u do stadiona. Novi termini odigravawa ovih me~eva bi}e naknadno saop{teni. Od predvi|enih duela 18. kola odigrana su samo dva, a postignuti su ovi rezultati: Sanderlend – Bolton 1:0 i Blekburn – Vest hem 1.1.

Napada~ Sanderlenda i reprezentativac Gane Asamoa Gijan progla{en je za najboqeg fudbalera Afrike u izboru BBC-ja. Gijan je dobio najvi{e glasova ispred napada~a ^elsija i reprezentativca Obale Slonova~e Didijea Drogba. Tre}i je bio jo{ jedan reprezentativac Obale Slonova~e i ~lan Man~ester sitija Jaja Ture. - Presre}an sam i jo{ ne mogu da verujem. Hvala svima koji su glasali za mene - izjavio je Gijan.

PREMIJER LIGA


12

SPORT

nedeqa19.decembar2010.

DNEVNIK

NAJBOQI SPORTISTI U IZBORU OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Laureati Zorana Arunovi} i Novak \okovi} Najboqa sportistkiwa u 17. izboru Olimpijskog komiteta Srbije je Zorana Arunovi} strelac Crvene zvezde, svetska {ampionka i vice{ampionka, a za presti`nu nagradu kandidati su bili i Bobana Veli~kovi} i Andrea Arsovi} evropske prvakiwe vazdu{nim pi{toqem, odnosno vazdu{nom pu{kom! Primila je trofej na sve~nosti u Narodnoj skup{tni Republike Srbije u prisustvu velikog broja uglednih zvanica, olimpijaca, trenera i predstavnika sponzora. Najboqi sportista je teniser Novak \okovi}, tre}i na svetskoj rang listi, pobednik turnira u Dubaiju i Pekingu, ~lan pobedni~ke reprezentacije Srbije u Devis kupu. Kandidati su bili i strelac Nemawa Mirosavqev (tre}i na SP), odbojka{ Nikola Grbi} (tre}e mesto na SP, najboqi tehni~ar SP), vesla~i Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} (tre}i na E[), Nikola Jovanovi} (drugo mesto na E[ do 63 kg u tekvandou) i vaterpolista Vawa Udovi~i} (tre}e mesto na E[). Nagradu je primio brat Marko \okovi}. Odbojka{koj `enskoj reprezentaciji Srbije pobednici Evropske lige, pripala je titula najboqe ekipe i nije bilo drugih kandidata. Nagradu su primile Sara Klisura i Sawa Malagurski. Mu{ka odbojka{ka reprezentacija Srbije, tre}a na SP, je najboqa ekipa. Kandidati su bili i vaterpolisti (tre}i na E[). Nagradu je primio Milo{ Terzi}. Pliva~

Velimir Stjepanovi} osvaja~ srba na 100 kraul i bronze na 100 delfin na letwim Olimpijskim igrama mladih u Singapuru, je najboqi mladi sportista. Kandidati su bili i vice{ampion Evrope u d`udou Aleksandar Kukoq (do 63 kg), d`udistkiwa Julijana Savi} (prva na E[) i atleti~ar Bo`idar Antunovi} (drugi na SP). Nagradu je primio generalni sekretar PVS Vladimir Anu{i}. Reprezentacija Srbije u uli~noj ko{arci koja je na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru osvojila zlato u sastavu Sa{a Avramovi}, Nemawa Bezbradica, Stefan

Popovski - Turawanin i Marko Radowi} progla{ena je za najboqi mladi tim u 2010. Kandidati su bili i `enska juniorska odbojka{ka reprezentacija (druga na E[) i mu{ka juniorska odbojka{ka reprezentacija (tre}a na E[). Devis kup reprezentacija Srbije (Novak \okovi}, Janko Tipsarevi}, Viktor Troicki i Nenad Zimowi}) osvaja~ Devis kupa dobitnik je trofeja za najuspe{niju ekipu u individualnim sportovima. Trofej je primio Slobodan @ivojinovi} predsednik TSS. Treneru Novaka \okovi}a, Slovaku Marjanu Vajdi pri-

pala je titula trenera godine. \okovi} je bio 63. na ATP listi kada je Vajda po~eo da radi sa wim 2006. Ve} u julu 2007. postao je \okovi} svetski reket broj tri i na ovoj poziciji je i danas. Trofej Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) koji se ove godine dodequje pod motom „Sport – inspiracija mladima“ dodeqen jeodbojka{u Nikoli Grbi}u koji se oprostio na SP od reprezentacije. Dr`avni dres obla~io je 287 puta, ima olimpijsko zlato 2000. i bronzu 1996, svetsko srebro i broznu, evrosko zlato, srebro i bronzu, bronzu u Svet-

SVETSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U DUBAIJU

skom kupu, uz ~etiri srebra i jednu bronzu u Svetskoj ligi. Nagradu je primio brat Vladimir Grbi}. Specijana priznawa pripala su paraolimpijcima Borislavi Peri} - Rankovi} i Branislavu Risti}u. Povodom sto godina od osnivawa Olimpijskog komiteta Srbije, svi osvaja~i olimpijskih medaqa kao i u~esnici olimpijskih igara dobili su specijalne „Zna~ke stogodi{wice“. U ime osvaja~a zlatnih medaqa zna~ku je primila Svetlana Kiti} (rukomet, olimpijski {ampion 1984. u Los An|elesu), u ime osvaja~a srebrnih trofeja Aleksanadar [a-

pi} (vaterpolo, Atina 2004.) i u ime bronzanih medaqa{a Stevan Pletikosi} (streqa{tvo, Barselona 1992.). U~esni~ku zna~ku primila je, u ime svih u~esnika, atleti~arka Olivera Jevti}, trostruki olimpijac. Ostali dobitnici mo}i }e da svoje zna~ke podignu u Olimpijskoj ku}i. - Ove godine proslavili smo veliki jubilej, 100 godina od osnivawa Srpskog olimpijskog komiteta, ugostili smo predstavnike Evropskih olimpijskih komiteta na 39. Generalnoj skup{tini, dobili prve olimpijce za London 2012. strelce Zoranu Arunovi}, Andriju Zlati}a, Damira Mikeca i Nemawu Mirosavqeva, a u 2011. je pred nama veliki ciq da, uz pomo} Ministarstva omladine i sporta Srbije i Vlade Vojvodine kao i sportskih prijateqa iz sponzorskog pula, stvorimo kvalitetan tim za Olimpijske igre u Londonu – rekao je u pozdravnoj re~i Vlade Divac predsednik OKS. - Na kraju ove uspe{ne godine ~estitam svima 100 olimpijskih godina u Srbiji i `elim sre}ne novodi{we i Bo`i}ne praznike. Trofeje su uru~ili ministar omladine i sporta Srbije Sne`ana Samard`i} Markovi}, predsednik OK Srbije Vlade Divac, potpredsednici OKS Ivica Todorov i @arko Paspaq, generalni direktor Telenora ]el Morten Jonsen, ~lan IO Vojvo|anske banke Efstaratia Funduku i druge predstavnmici sponzora.

ZANIMQIVA IDEJA PREDSEDNIKA KRU[EVQANA

Len|er i Stjepanovi} bez polufinala, Bini} organizuje „Bari 1991” svetski rekord Lohtea Reprezentativci Srbije u plivawu Ivan Len|er i Velimir Stjepanovi} neuspe{no su okon~ali kvalifikacije na 50 metara leptir stilom na Svetskom prvenstvu u malim bazenima u Dubaiju. Len|er je u kvalifikacionoj grupi trku zavr{io rezultatom 23,52 sekunde {to mu je bilo dovoqno za tek ukupno 24. mesto, dok je Stjepanovi} na ciq do{ao u vremenu 24,56 zauzev{i 47. poziciju. Najbr`i u kvalifikacijama bio je Albert Subirats iz Venecuele rezultatom 22,79 sekundi. Danas }e u kvalifikacijama trke na 50 prsno nastupiti ^aba Sila|i, dok }e Stjepanovi} poku{ati da se plasira u polufinale trke na 100 slobodno. Amerikanac Rajan Lohte posle svetskog rekorda na 400 me{ovito oborio je i svetski rekord na 200 me{ovito. Isplivao je Lohte fantasti~no vreme od 1:50,08 i tako sru{io rekord Ju`noafrikanca Darijena Taunsenda (1:51,55). Ovo je Amerikancu tre}a zlatna medaqa u Dubaiju posle 200 slobodno i 400 me{ovito. Srebro je pripalo Austrijancu Markusu Roganu

Rajan Lohte

(1:52,90), a bronza jo{ jednom Amerikancu Skotu Klariju (1:53,56). Barzilac Sesar Sijelo Fiqo je slavio na 50 slobodno sa novim rekordom svetskih prvenstava (20,51) ispred Francuza Federika Buskea (20,81) i Amerikanca Xo{a [najdera (20,88). Zlatna medaqa na 200 prsno pripala je Japancu Naoji Tomiti sa novim rekordom svetskih prvenstava, srebro je uzeo

KAPITEN NAPRETKA ODLAZI U RUMUNIJU

Puno{evac u Ocelulu

Dosada{wi kapiten fudbalskog kluba Napretka iz Kru{evca Bratislav Puno{evac potpisao je ugovor na pet i po godina sa liderom rumunskog prvenstva, Ocelulom. Puno{evac (23) }e se novom klubu prikqu~iti 9. januara, kada po~iwu pripreme Ocelula za drugi deo sezone. - Nadam se da }e sa novim klubom imati priliku da osvojim titulu na kraju sezone. Znam da u mom novom klu-

bu igra {toper Milan Perendija, koji je ponikao u Partizanu, kao i Grahovac, biv{i golman Borca. U Ocelulu, ina~e, ima najmawe Rumuna, ali plasman svedo~i da je `estoka konkurencija za mesto u timu. Ne pla{im se, verujem da }u dati zna~ajan doprinos osvajawu titule ka`e Puno{evac. Ovaj napada~ je pro{ao omladinsku {kolu Partizana, ali nikada nije dobio pravu {ansu u seniorskoj ekipi crno-belih.

Ma|ar Daniel \urta (2:03,47), a bronzu Australijanac Brenton Rikard (2:04,33). Na 400 me{ovito slavio je Nemac Pol Biderman (3:37,06) ispred Rusa Nikite Lobinceva (3:37,84) i Tuni`anina Osame Melulija (3:38,17). Kod devojaka tre}eg dana nadmetawa u Dubaiju zlato je uzela Holan|anka Ranomi Kromovi|ojo na 100 slobodno sa novim

rekordom svetskih prvenstava (51,45) ispred sunarotkiwe Frederike Hemskerk (52,18) i Amerikanke Natali Kolin (52,25).Francuskiwa Aleksin Kastel pobedila je na 200 le|no (2:01,67) ispred Amerikanke Melise Franklin (2:02,01) i Kineskiwe Janksin @ou (2:03,22). Na 50 leptir titulu je osvojila [ve|anka teresa Alshamar sa novim rekordom svetskih prvenstava (24,87), srerbo je pripalo Australijanki Felisiti Galvez (24,90), a bronza Dankiwi Janet Otesen (25,24). Amerikanka Ketrin Hof je uzela zlato na 400 slobodno sa novim rekordom svetskih prvenstava (3:57,07) ispred Australijanke Kajli Palmer (3:58,39) i Italijanke Federike Pelegrini (3:59,52). Na 100 me{ovito prva je bila Amerikanka Arijana Kukors (58,95), druga Australijanka Kotoku Ngavati (59,27), a tre}a Holan|anka Hinkelin [reder (59,53). U {tafeti 4h100 me{ovito pobedile su Kineskiwe sa rekordom {ampionata (3:48,29) ispred Amerikanki (3:48,36) i Australijanki (3:48,88). G. M.

Sada{wi predsednik kru{eva~kog Napretka, Dragi{a Bini} do{ao je na ideju da o`ivi“ istorijski uspeh fudbalera Crvene zvezde i organizuje duel sa Olimpikom iz Marseja sa istim akterima iz 1991. godine, kada su se crvenobeli popeli na krov Evrope. Jedan od ~lanova zlatne generacije Dragi{a Bini}, ka`e da je Zvezda spremno prihvatila da organizuje fudbalski spektakl, kojim bi se evocirale uspomene na osvajawe Kupa Evropskih {ampiona. Crveno-beli su 29. maja 1991. godine u Bariju pobedili Olimpik iz Marseja. Bini} planira da svi akteri utakmice iz 1991. godine budu prisutni na Marakani, na reprizi. - To bi bila prava stvar. Predo~io sam qudima iz Zvezde ideju da napravimo kopiju utakmice iz Barija. Da humanitarnu utakmicu revijalnog karaktera odigraju isti timovi Zvezde i Olimpika. I rezultat mo`emo da izre`iramo, pa da na kraju pucamo penale – predla`e Bini}. Bini} tvrdi da su svi igra~i Zvezde dali pristanak, kao

VOJVODINA IZ TOVARI[EVA ZIMUJE NA PETOM MESTU

Zaostali na startu Dolaskom trenera Vukojeva biv{i fudbalski srpskoliga{ iz Tovari{eva – Vojvodina, u drugoj polovini prvenstva stigao je u gorwi deo tabele Me|uop{tinske fudbalske lige Ba~ka Palanka – prvi razred.. Vojvodina je posle ispadawa iz ovog ranga svake godine silazila stepenicu ni`e, pa ve} godinama tavori. Ni jesenas Tovari{anima nije krenulo kako treba. Posle pet kola imali su samo dva boda. Do{lo je do trenerske smene, anga`ovan je Slobodan Vukojev iz Obrovca, biv{i trener nekoliko klubova iz okolnih mesta. Novi trener, novi na~in rada i bodovi su po~eli da se umno`avaju. Na kraju jeseweg dela

osvojeno je ukupno sedamnaest bodova i peto mesto na tabeli. - Moglo je i boqe, ali smo zadovoqni postignutim rezultatima u periodu od kada sam ja preuzeo tim tj. u posledwih {est kola - ka`e trener Vukojev. - Imamo mladu ekipu, prosek starosti je dvadeset godina. Nedostaje momcima samo malo vi{e hrabrosti i rutine i sigurno bi uspeh bio ve}i. Vojvodina je zabele`ila pet pobeda, dva nere{ena rezultata i ~etiri poraza, ipak malo da se na prole}e stigne vode}i Soko iz Nove Gajdobre. - Prole}e }emo iskoristiti da afirmi{emo mlade igra~e. Tim }emo poja~ati sa jo{ par dobrih i

kvalitetnih, uglavnom mla|ih, fudbalera, ali onih koji su ve} igrali u ja~im ligama. Nije nam namera da vijamo vrh tabele. Bio bi to prevelik zalogaj za ove mlade igra~e, a objektivno gledaju}i, deset bodova smo u minusu i te{ko je to nadoknaditi u jedanaest prvenstvenih me~eva - ka`e Vukojev. Vojvodina iz Tovari{eva ima sve uslove, od stadiona i prate}e infrastrukture, do mladih i perspektivnih igra~a, da se razvije u kvalitetan, jak i stabilan tim koji bi za godinu-dve konkurisao ne samo za Podru~nu ligu, nego ~ak i za Vojvo|ansku, gde su nekada igrali tri godine. V. Vujanovi}

Dragi{a Bini}

i da Francuzi nemaju ni{ta protiv te ideje. Crvena zvezda i Olimpik iz Marseja odigrali su na stadionu „Sveti Nikola“ utakmicu od 120 minuta bez golova. Posle penala slavili su crveno-beli sa 5:3 zahvaquju}i golovima Prosine~kog, Bini}a, Belodedi}a, Mihajlovi}a i Pan~eva.

Magat otpisuje Trener fudbalskog kluba {alke Feliks Magat oprosti}e se od ~ak 11 igra~a tokom zimske pauze u Bundesligi. - Nekoliko igra~a je izrazilo nezadovoqstvo i sada analiziramo wihov status. Pojednicima isti~e ugovor na leto i bi}e stavqeni na transfer listu. Vide}emo od koga }emo se sve oprostiti rekao je Magat. Zanimqivo je da na listi nema Ivana Rakiti}a, koji posledwih sedmica puni medijske stupce kalkulacijama u kojem }e klubu nastaviti karijeru . Iz kluba }e sigurno oti}i ameri~ki reprezentativac Xermejn Xons, kao i Mario Gavranovi}, {vajcarski mladi reprezentativac vredan 1,5 miliona evra, koji je do sada nastupio samo na tri me~a za [alke.


SPORT

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

OGLASIO SE NA[ NAJBOQI TENISER

13

DALEKOVOD EVROLIGA

Potrebne su promene Va`na pobeda crno-belih Najboqi srpski teniser oglasio se iz Dubaija povodom „talasawa“ u Teniskom savezu Srbije. „Promene su neophodne, moj otac ne namerava da preuzme bilo koju funkciju“. U dnevniku iz Dubaija, koji je objavqen na wegovom zvani~nom sajtu, \okovi} je ocenio da su za omogu}avawe boqih uslova za napredak mladih talenata i tenisa uop{te u Srbiji neminovne promene u nacionalnom Teniskom savezu. - Ispratio sam posledwa de{avawa u srpskom tenisu povodom predstoje}e Izborne skup{tine u Teniskom savezu Srbije. Zaista mi je `ao {to je situacija gotovo van kontrole i {to se kroz medije provla~e sva|e i prepirke koje su u stvari, nepostoje}e, ali promene su neminovne - istakao je tre}i teniser sveta. Jedan od najzaslu`nijih za istorijsku pobedu reprezentacije Srbije u Dejvis kupu po~etkom decembra, istakao je da su „Teniskom savezu Srbije potrebni novi qudi“. - Naravno da je ovo lo{ trenutak da se ovakve stvari sada de{avaju kada smo svi jo{ pod utiskom osvajawa titule u Dejvis kupu, ali novi qudi trebaju nacionalnom Teniskom savezu, kako bi kona~no izgradili nacionalni teniski centar i omogu}ili mladim talentima boqe uslove za napredak - poru~io je \okovi}. Jedini osvaja~ gren slem titule u istoriji srpskog mu{kog tenisa napomenuo je da je „razvoj tenisa u Srbiji i deo odgovornosti igra~a“. - Zato smo se svi mi igra~i ukqu~uju}i i selektora, anga`ovali da pomognemo i u saop{tewu smo jasno izneli {ta `elimo - rekao je \okovi}. Najboqi srpski teniser svih vremena podvukao je da wegov otac Sr|an \okovi} nema nameru da preuzme bilo koju funkciju u TSS. - Moram da napomenem da moj otac nema nikakvu nameru da preuzme bilo koju funkciju u TSS, ve} da prezentuje svim klubovima koncept funkcionisawa koji su postavili qudi koje predstavqa. On to radi vrlo uspe{no i mi ga u tome apsolutno podr`avamo. Iskreno se nadam da }e klubovi iz Srbije imati razumevawa, jer je prosperitet i boqitak sa novim rukovodstvom zagarantovan - istakao je \okovi}.

Izbori u Teniskom savezu Srbije trebalo bi da budu odr`ani do kraja januara, a za sada je samo aktuelni predsednik Slobodan @ivojinovi} potvrdio da }e se kandidovati za novi mandat. Mediji su {pekulisali mnogim drugim imenima, ali zvani~ne kandidature za sada nema. Pobednik Otvorenog prvenstva Australije 2008. i ovogodi{wi finalista US Opena ocenio je da je osvajawe Dejvis kupa donelo „poseban i nezaboravan ose}aj, kao i odu{evqewe, radost, veseqe i ponos celoj srpskoj naciji“.

Olimpijakos - Partizan 7:9 (1:3, 0:2, 4:3, 2:1)

ATINA: Bazen Olimpijakosa, sudije: Radu (Rumunija) i Seven (Turska). Igra~ vi{e: Olimpijakos 10 (5), Partizan 9 (5). Peterci: Olimpijakos 1 (1). OLIMPIJAKOS: Delijanis, Milonakis, Blanis, Ko~elas, Funtulis 3, Teodoropulos 1, Afrudakis 1, Doskas, Komadina 1, Kolomvos, Vlontakis 1, [izas, Floros. PARTIZAN: Soro, Haxiteodoru, Ra|en 1, Korolija, Aleksi}, Pijetlovi} 3, Prlainovi}, Radovi} 2, Avramovi}, Dedovi}, Vujasinovi}, ]uk 3, @ivojinovi}. Vaterpolisti Partizana zabele`ili su veoma va`nu pobedu u tre}em kolu C grupe dalekovod Evrolige. Izabranici Igora Milanovi}a savladali su u Atini ekipu Olimpijakosa 9:7 i tako ostvarili prvu pobedu u ovogodi{wem takmi~ewu, jer su u prvom kolu izgubili od Mladosti, a u drugom remizirali sa Barselonom, tako da posle tri kola imaju ~etiri boda i mogu se

Curbrigen slavio [vajcarski skija{ Silvan Curbrigen pobednik jespusta vo`enog u italijanskoj Val Gardeni, koji se boduje za Svetski kup. [vajcarac je do pobede stigao u vremenu minut, 57 sekundi i 21 stotinka. Drugo mesto osvojio je Austrijanac Romed Bauman, koji je za pobednikom kasnio {est stotinki. Tre}e mesto pripalo je [vajcarcu Didijeu Ku{u, koji je za Curbrigen zaostao 10 stotinki. Prvo mesto u generalnom plasmanu Svetskog kupa dr`i Curbrigen sa 315 bodova, dok je drugi Austrijanac Mihael Valhofer sa 294. Naredna trka u SK bi}e odr`ana danas u Alta Badiji. Novak \okovi}

- Pokazali smo jedinstvo, drugarstvo, neizmernu uzajamnu podr{ku, sr~anost i ponos kojim smo na{u zemqu upisali u istoriju ovog sporta kao svetske prvake - rekao je \okovi} i dodao da slavqe koje je nastupilo posle osvajawa titule „ne mo`e da se opi{e, ve} samo da se do`ivi“. - Tvrdim da se niko na svetu ne veseli i proslavqa kao bra}a Srbi. Qudi, to je trajalo, traje i traja}e dok smo `ivi - poru~io je \okovi} iz Dubaija, gde se nalazi na odmoru.

FINALE ITF TURNIRA U DUBAIJU

Jovanovska pora`ena Srpska teniserka Bojana Jovanovski nije uspela da trijumfuje na ITF turniru u Dubaiju. Jovanovska je u finalu pora`ena od u finalu od Indijke Sanije Mirze rezultatom 2:1, po setovima 4:6, 6:3, 6:0. Ovo je bio tre}i me|usobni duel srpske i indijske teniserke, a prvi trijumf Mirze, koja se nalazi na 164. mestu VTA liste. Jovanovska je odli~no po~ela me~ i prvi set dobila rezultatom 6:4. Me|utim, Indijka je u nastavku me~a zaigrala anga`ovanije izjedna~ila na 1:1, po{to je drugi set dobila rezultatom 6:3. Mirza je briqirala u tre}em setu, koji je osvojila bez izgubqe-

Posle {i{awa do glave nakon osvojene titule u Dejvis kupu, \okovi} ka`e da mu kosa raste br`e od kolega iz reprezentacije, i da kona~no mo`e da se pojavi na ulici bez kape. - Mnogi od nas su se razboleli nakon trijumfa, jer nismo ni slutili kakva }e nas ’promaja’ zadesiti zbog }elavih glava! Realno je da na{em Dor}olcu Viktoru najboqe stoji frizura (moj brat Marko ga sledi), a Ziki i ja se borimo za titulu ’najtragi~nijeg }elavog izgleda’. Boca (Obradovi}) je varao, pa se nije olindrao

nog gema. Jovanovska je 81. igra~ica sveta, ali }e posle plasmana u finale turnira u Dubaiju napredovati na VTA listi. ITF turnir u Dubaiju igrao se za nagradni fond od 75.000 dolara.

do glave, nego je ostavio elegantnu dvojku. Obrazlo`ewe: Ma{inica se pokvarila! Hmmm... Drago mi je da smo svi ispo{tovali dogovor koji je va`io jo{ od sredine godine, tako da je svako ko je dr`ao zdravicu izgovorio: ’Za }elave glave’. Ideja da se {isawe obavi na licu mesta je bila Miqanova, a ta slika je obi{la svet! Zamisao da se ‘o}elavimo’ je bila Viktorova (nije ni ~udo) i vrlo je diskutabilna, ali nas je motivisala i u~inila najsre}nijim sportistima na svetu - napisao je Novak \okovi}.

Von najbr`a Ameri~ka skija{ica Lindzi Von pobednica je spusta vo`enog u francuskom Val d’Izeru, koji se boduje za Svetski kup. Nemica je do pobede stigla u vremenu minut, 51 sekunda i 42 stotinke. Druga je [vajcarkiwa Na|a Kamer, koja je kasnila 68 stotinki. Tre}a je Lari Gut, koja je za Amerikanom zaostala 80 stotinki. Prvo mesto u generalnom plasmanu dr`i Nemica Marija Ri{ sa 533 boda, dok je druga Von sa 481. Naredna trka je danas odr`ana danas a na programu je superkombinacija.

Majami razbio Wujork Ko{arka{i Majamija pobedili su no}as u gostima ekipu Wujorka rezultatom 113:91 u derbi me~u NBA lige. Majami je do 11. uzastopne pobede u NBA ligi stigao zahvaquju}i Lebronu Xejmsu, Dvejnu Vejdu i Krisu Bo{u. Xejms je ostvario „tripl-dabl“ u~inak od 32 poena, 11 skokova i 10 asistencija. Vejd i Bo{ su ubacili po 26 poena. U pora`enom timu najboqi je bio Danilo Galinari sa 25 poena, dok je Amare Stodemajer 24 uz 14 uhva}enih lopti. Portland je na svom terenu savladao Minesotu 107:102. Kod doma}ih, najboqi je bio Lamarkus Ol-

drix sa 36 poena i 10 skokova. U pora`enoj ekipi najboqi je bio Majkl Bizli sa 33 poena. Darko Mili~i} i Nikola Pekovi} nisu uspeli da se upi{u u listu strelaca. Milici} je na terenu proveo samo 57 sekundi, a Pekovi} ne{to vi{e od dva minuta. U ostalim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i rezultati: Klivlend - Indijana 99:108, LA Lejkers - Filadelfija 93:81, Wu Xersi - Toronto 92:98, [arlot - Atlanta 85:90, LA Klipers - Detroit 109:88, Juta - Wu Orleans 71:100, Sakramento - Oklahoma 87:102, Memfis - Hjuston 87:103 i Feniks Dalas 91:106.

PRVA MU[KA LIGA DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko{arka Prva B `enska liga - KRAQEVO: Kraqevo - Moravac (18.30), JAGODINA: Jagodina 2001 - Bor (15), KOSOVSKA MITROVICA: Trep~a - Sivac (13), [ABAC: [abac - Stara Pazova (16.30). Jedinstvena juniorska liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Hemofarm [tada (14), KWA@EVAC: Kwa`evac - Mega Vizura (16).

Rukomet Prva mu{ka liga - SUBOTICA: Vojput - Mladost TSK (19.30), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Mokra Gora (17.30), ZAJE^AR: Zaje~ar - Proleter Naftagas (18), KIKINDA: Crvena zvezda - Napredak (18), ZUBIN POTOK: Obili} Zlatar (20.30).

Crvena zvezda – Napredak (K) 25:21 (17:9) KIKINDA: Hala SC „Jezero“, gledalaca 650, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Crvena zvezda 3 (2), Napredak 7 (3), iskqu~ewa: Crvena zvezda 22, Napredak 14 minuta. CRVENA ZVEZDA: Tepavac (3 sedmerca, 14 odbrana), Mi{kov, Lazi}, Terek 2, Dukatarov, Veki}, Stani} 8 (1), Mitrevski 4, Kewalo, Veli~kov 4, Stepanov 3, Goli}, Ba{i} 4 (1), Babi} 1.

NAPREDAK: Arsi} (1 sedmerac, 4 odbrane), \or|evi} (15 odbrana), Jovanovi} 7 (1), Nikoli} 3, ]irkovi} 2, Mihajlovi} 1, Milanovi} 1, [ugi} 1, Obradovi}, @upawac 4 (1), Stojanovi}, Vesi}, Mirkovi}, Zubi} 3 (1). Rukometa{i mokrinske Crvene zvezde potopili su prvaka u 14. kolu Prve mu{ke lige na rastanku od svojih vernih navija~a koji su ih na kraju utakmice burnim aplauzom ispratili sa terena. M. S.

Du{ko Pijetlovi}

nadati plasmanu me|u osam najboqih klubova Evrope. Za razliku od prethodnih me~eva Partizan je odli~no startovao u me~u sa Olimpijakosom. Ve} posle prve deonice vodili su crno - beli 3:1, a posle druge 5:1. Odlina odbrana i efikasan napad nagove{tavali su siguran trijumf Partizana. Me|utim, u tre}oj ~etvrtini uspeli su da se vrate Grci i smawe na 5:6. Do

kraja ovog perioda igre crno-beli su, opet, uspeli da se odlepe na 8:5, a Olimpijakos je jo{ jednom zapretio u ~etvrtoj ~etvrtini kada se posle peterca i tre}eg gola Funtulisa primakao, opet, na jedan razlike (7:8). Me|utim, uspeo je Partizan da do kraja izdr`i, a ta~ku nautakmicu dao je trostruki strelac Milo{ ]uk. Isti broj golova postigao je i Du{ko Pijetlovi}. G. M.

VOJVODINA DO^EKUJE SPARTAK

Novosa|ani `ele ceo plen Vaterpolisti Vojvodine u tre}em kolu B grupe Dalekovod Evrolige do~ekuju ekipu Spartaka iz Volgograda. Novosa|ani su u prethodna dva kola zabele`ili dva poraza, dok Rusi imaju jednu pobedu, jer su u pro{lom kolu savladali Budvu kod ku}e. Izabranici Dejana Stanojevi}a ulogu favorita prepu{taju Spartaku, ali se ne predaju unapred. Iako su Rusi iskusniji i fizi~ki nadmo}niji Novosa|ani `ele da pred doma}om publiko zabale`e prvu ovosezonsku Sr|an Vuksanovi} Foto: F. Baki} pobedu u Evroligi. - Imamo i mi neke svoje adute i {ke nisu trenutno u samom vrhu moramo ispo{tovati dogovore. vaterpolo sporta, ipak je tim iz Oni jesu favoriti, ali i mi moVolgograda dobra ekipa. `emo da pobedimo. Iskusniji su i - Imamo pravo da budemo umorstariji od nas, ali mi }emo igrati ni, ali nemamo pravo da budemo na mladost i sve`inu. Malo smo mawe motivisani i da mawe `ese opustili, lak{e smo trenirali limo pobedu od Spartaka. Upravo posledwih nedequ dana. Bilo je zato }emo i}i na pobedu, mislim potrebno da se odmorimo i osveda imamo kvalitet za to. Pozivam `imo za ovu utakmicu. Mislim da navija~e da do|u u {to ve}em brouz pomo} publike, koja bi trebalo ju i pomognu nam da odigramo jedda bude na{ sedmi igra~ mo`emo nu lepu utakmicu i zabale`imo da iznendimo Spartak - ka`e kapovoqan rezultat - rekao je Srpiten Vojvodine Boris Vapenski. |an Vuksanovi}. U ekipi Spartaka nastupa Utakmica izme|u Vojvodine i osam reprezentativaca Rusije Spartaka igra se ve~eras u 19 ~a(Jur~ik, Fedorov, Halturin, sova u bazenu Spensa, ulaz je sloAgarkov, Bala{ev, Stratan, Rebodan, a me~ }e prenositi RTV 1. ke~inski i Lisunov) i mada ba}uG. Malenovi}


Novosadska nedeqa19.decembar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U GRADU

EDUKACIJA ROMA IZ NASEQA BANGLADE[

BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (11 i 18), „[i{awe“ (19.45), „Jedi, moli, voli“ (21.30). Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu, Festival evropskog i nezavisnog filma „, „Maestro i u~enici“ i „Jakos film“ (17), Nordijska panorama (od 18), „Prekr{eno obe}awe“ (19), „Bingo“ i „Ni{ta li~no“ ( od 21.15).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara). Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

Foto: B. Lu~i}

PUNO POSLA ZA ZIMSKU SLU@BU

Sneg ~istilo 200 radnika Radnici zimskih slu`bi javnih komunalnih preduze}a u gradu i ju~e su imali posla. Zbog snega koji je padao u toku no}i izme|u petka i subote i ju~e ujutru 38 ekipa, odnosno 80 radnika “Puta” bilo je anga`ovano na ~i{}ewu snega. Kako saznajemo u tom preduze}u, oni su ~istili ulice prvog i drugog prioriteta.

hronika

Zaposleni u “Gradskom zelenilu”, wih 120 ju~e od 6 do 10 sati na 27 lokacija u gradu i industrijskoj zoni posipalo je so i rizlu, te ~istilo sneg. Potro{eno je 4,5 tona soli i 2,5 tona rizle. Iz tog preduze}a poru~uju vlasnicima poslovnih prostora i skup{tinama stanara da o~iste sneg ispred lokala i zgrada, kako bi pe{aci mogli lak{e da se kre}u. Z. Ml.

V REMEPLOV

Do sekundarnih sirovina bez rizika Za stanovnike Banglade{a ju~e je u Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji odr`ana edukacija o za{titi zdravqa prilikom sakupqawa sekundarnih sirovina, ~ime se najmawe jedan ~lan 60 romskih prodica koje tamo `ive, bavi, kao i o za{titi od po`ara. Edukaciju je organizovao centar za odr`ivi razvoj C.O.R.E. u okviru projekta „Bezbedno, zajedno, za sutra“, koji traje od 1. oktobra do 15. maja naredne godine uz podr{ku Ministarstva za qudska i mawinska prava, te Uprave za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova. Vi{e od 60 odsto pozvanih prisustvovalo je ju~era{wem predavawu i obuci o za{titi od po`ara, koja im je organizovana u saradwi s Vatrogasnom brigadom. - Istra`ivawa koja smo sproveli u prvom delu projekta pokazala su da oni dobro znaju dosta stvari, da su svesni ve}ine opasnosti, ali da nemaju sredstava i mogu}nosti, a nekad ni dovoqno znawa da ne{to od toga primene - ka`e direktorka Centra za odr`ivi razvoj Mirjana Laban. - Smatrali smo da ih treba podu~iti u pogledu rizika kojima se izla`u, tako da smo organizovali edukacije, poput ove.

Pravoslavne crkve

Do sada smo ~etiri puta posetili naseqe, pojedina~nio sa svakim od wih pri~ali o obe teme, testirali ih da bismo videli koliko su nau~ili. Po re~ima Labanove, drugi deo projekta usmeren je na za{titu od po`ara, kako bi se smawila opasnost od wegovog izbijawa u nasequ, jer su uslovi `ivota skromni, uprkos tome {to su u prethodnim godinama zahvaquju}i Humanitarnoj ekumenskoj organizaciji „Romski resurni centar“ u velikoj meri poboq{ani. [ta vi{e, uvo|ewem struje, {to je direktna zasluga ove Humanitarne ekumenske organizacije, pojavquju se novi rizici od po`ara. - Trudimo se koliko mo`emo da ih uputimo kako da se za{tite i organizujemo

obuku kako da koriste aparate za ga{ewe po`ara, kako ispravno da pozovu vatrogasce u slu~aju po`ara, nastojimo da im obezbedimo aparate, ~ak }emo oformiti dobrovoqno vatrogasno dru{tvo od samih stanovnika Banglade{a - obja{wava Laban. - Obezbedi}emo im i burad s peskom i lopate za ga{ewe vatre. Projektom smo predvideli i posetu Vatrogasnoj brigadi. \ula Farka{ je u ime sunarodnika iz ovog naseqa istakao da su puno korisnih saveta do sada dobili kroz edukacije. Posebno je naglasio da su zahvaquju}i ovom projektu saznali kako da zaustave krvarewe kada se povrede, kako da spre~e infekcije da ne bi do{lo do trovawa, {to je bio ~est slu~aj. Z. Ml.

Mali{ani se takmi~ili na engleskom jeziku Dramski festival na engleskom jeziku “Language drama lab” u organizaciji Gradske narodne biblioteke odr`ava se u pozori{noj sali Gimnazije “Laza Kosti}”. Direktor biblioteke Dragan Koji} rekao je preksino} na otvarawu festivala da mu je drago {to se, sem ve{tine, u na{oj zemqi sve vi{e ceni znawe koje treba nagraditi. Prvog dana takmi~ewa u~estvovala su deca uzrasta od {est do 14 godina. Okupilo se oko 150 mali{ana iz raznih {kola, privatnih i osnovnih. Svoje ume}e pokazali su mali umetnici deca iz vrti}a “Zemqa ~uda”, koji su nastupili u revijalnom delu. U takmi~arskom delu u~estvovala su deca iz {kola “New Vision School”, “Blou

Moon”, “Green Vilage”, “Big Muzzy” i {kole “Castrum Eduko”, a nadmetali su se u recitovawu, izvo|ewu ske~eva i pevawu na engleskom. @iri je imao te`ak zadatak da od najboqih izabere najboqe. Tako su specijalnu nagradu dobila deca iz {kole “New Vision School” {estogodi{waci Lana Milovanovi} i Uro{ Aleksi}, dok je dvanaestogodi{wa Vladana Radovi} osvojila prvo mesto za recitaciju. U pevawu prvo mesto osvojili su mali{ani iz {kole “Green village”, a drugo deca iz “New vision school”. U kategoriji ske~, prvo mesto osvojile su devoj~ice iz {kole “Castrum educo”. Svi u~esnici su dobili diplome i vredne nagrade koje im je obezbedila biblioteka. Q. N.

FITNES CENTRI NA OTVORENOM

Specijalni materijali odbijaju vandale [kotlan|anka otvorila bolnicu Englesko - jugoslovenska de~ija bolnica za le~ewe tuberkuloze kostiju i zglobova, koju je jo{ 1934. na ^ardaku, kod Sremske Kamenice, otvorila dr Ketrin Makfel, po~ela je ponovo da radi 19. decembra 1945. Dr Mekfel je po~etkom Prvog svetskog rata do{la u Srbiju da pomogne u borbi srpskog naroda za opstanak. I sama je izdr`ala

napad tifusa, pre{la preko Solunskog fronta, da bi posle rata ostala u Beogradu. Tu joj je dato da otvori prvu specijalizovanu de~iju bolnicu u zemqi i {kolu za medicinske sestre. Dr Makfel je oti{la u penziju 1947. i vratila se u rodnu [kotsku, ali je redovno pose}ivala Jugoslaviju, svoju drugu domovinu. Umrla je 1974. N. C.

De`urna apoteka danas }e biti „Bulevar“ na Bulevaru Mihajla Pupina 7. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je na istom mestu. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

DE^JI DRAMSKI FESTIVAL

Nakon nedavnog otvarawa dva fitnes centra na otvorenom, jednog u Limanskom parku za mali{ane, a drugog na Sun~anom keju za odrasle, mnogi su sumwali da oni ne}e potrajati, imaju}i u vidu vandalske ispade, poput prevrtawa kanti, lomqewa klupa i razbijawa ko{a na novom terenu na Keju. Me|utim, kako ka`u u Zavodu za izgradwu grada sve sprave su ~itave, jer su napravqewe od specijalnih materijala i iskqu~ivo su namewene za ve`bali{ta na otvorenom. Otporne su na niske tempe-

De`ura apoteka „Bulevar”

rature, ali i na eventualne poku{aje lomqewa. Postavqawe dva mini fitnes centra na otvorenom prema reakcijama Novosa|ana je pun pogodak. Sve dok nije zazimelo u Limanskom parku je bila prili~na gu`va, a roditeqi su sa decom ~ekali na red kako mali{ani ve`bali na spravama. Sli~no je bilo i na Keju gde su ve`bale sve generacije, a najzanimqiviji je podatak da su sprave koristili i stariji sugra|ani, po{to su one nemewene kardio ve`bama koje su pogodne i za starije. B. M.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Koncert za Kraqevo u Sinagogi Humanitarni koncert za popravku razru{enih ku}a Kraqeva odr`a}e se danas u 19 sati u Sinagogi, u organizaciji Jevrejske op{tine. Nastupa hor “Ha{ira”, s me{ovitim zagreba~kim horom “Lira”, uz pratwu tamburica, klavira i udaraqki. Ulaz je slobodan, a ko `eli mo`e da ostavi nov~ani prilog. D. B.


c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U Ameriku samo paket do 450 grama Paket za inostranstvo ograni~en na te`inu od 450 gama, problem je s kojim se sugra|ani od nedavno suo~avaju, posebno {to ta po{iqka staje 1.100 dinara. To predstavqa jo{ ve}i izdatak ukoliko je neko primoran da {aqe vi{e od jednog paketa na istu adresu, a na{ ~italac pita ~ija je to samovoqa i ko je smislio ovaj namet. Od portparolke Po{te Srbije Jasmine Peji} saznali smo da su uslovi za prijem po{iqaka u me|unarodnom po{tanskom saobra}aju propisani aktima Svetskog po{tanskog saveza. Zemqe u~esnice u me|unarodnom po{tanskom saobra}aju mogu definisati specifi~na ograni~ewa i mase i sadr`aja paketa koji se {aqe.

15

Vreme predloga za Februarsku nagradu

Foto: B. Lu~i}

MASKENBAL NA LEDU

[areno, veselo i zabavno Svaki maskenbal poseban je do`ivqaj, a kada je na ledu, ugo|aj je jo{ ve}i. Takvo u`ivawe priu{tili su sebi najmla|i Novosa|ani sino} u Ledenoj dvorani Spensa, gde je nakon otvorenog prvenstva Novog Sada u umetni~kom klizawu, odr`an maskenbal. Iako je bio na-

- Ne mo`e se re}i da je to samovoqa Po{te Srbije, ve} se iskqu~ivo radi o me|unarodnim aktima u oblasti po{tanskog saobra}aja. U drugoj polovini novembra po{ta SAD obavestila nas je da je maksimalna dozvoqena te`ina po{iqke za ovu zemqu 453 grama, odnosno da ne}e primati te`e. Cenovnik nije mewan samo je obustavqen prijem po{iqki za SAD koje prelaze maksimalnu dozvoqenu te`in - ka`e Peji} Jasmina Peji} podse}a da po{iqka za inostranstvo mora biti otvorena prilikom predaje na {alteru Po{te, zbog carinske i devizne kontrole. N. R.

nedeqa19.decembar2010.

mewen za decu od pet do 14 godina, izazovu koji predstavqa klizawe, sa i bez maski, nisu odoleli ni stariji. Bilo je tu dosta roditeqa, bra}e i sestara u pratwi mali{ana. Osim ma{te i kreativnosti u izboru kostima, u ovom slu~aju do izra`aja je morala da

do|e i ve{tina u klizawu ili bar odr`avawu na ledu, {to onima koji su sino} stali na klizaqke, izgleda nije bio problem. ^ak bi se reklo, da je u~esnicima sino} bilo va`nije da klizaju, nego da se maskiraju, jer je dosta wih do{lo bez maski. Z. Ml.

RAD NA KRUZERIMA SVE POPULARNIJI KOD NAS

Krstarewem do zarade Usled nedostatka radnih mesta, sve vi{e mladih Novosa|ana odlu~uje se za rad na nekim od kruzera. Me|utim, onaj ko `eli da dobije radno mesto na brodu mora da pro|e ozbiqnu selekciju i niz intervjua, te lekarskih pregleda, pa ~ak ni onda posao mu nije zagarantovan. Najuporniji ipak do~ekaju da kro~e na palubu i po~nu krstarewe. Amerika, Meksiko, Jamajka, Bahami, [ri Lanka, Novi Zeland, Australija, Egi- Du{an Berbakov sa prijateqem na brodu pat samo su neka od mesta koje je vi{e mesec dana rada na kruzeDu{an Berbakov obi{ao raderu. Od ture zavisi koliko se }i na prekookeanskom brodu. novac brzo vra}a. [to je kra}e Prvi put se otisnuo od obale krstarewe ve}i je bak{i{ i 2006. godine i od tada se uporno br`a isplata. Tako|e, za {est vra}a na brod. meseci mo`e se zaraditi i do - Odlu~io sam se za ovako ne{to po{to ovde nisam gradio nikakvu ozbiqnu karijeru, a drug mi je pokazao fotke sa wegovog krstarewa, pa sam po`eleo i sam da probam. Iskustvo je super. Radio sam kao konobar i mogao sam dosta da zaradim - ispri~ao je Berbakov. Da bi dospeo na brod ulo`io je oko 700 evra, {to je ukqu~ivalo sve lekarske preglede, overavawe dokumenata, wihovo prevo|ewe i niz taksi. Cena koja se mora platiti da bi se uop{te pristupilo na brod, zavisi od agencija posredstvom kojih se posao tra`i. Od neke po~etne cene, koju je platio, svota raste do 1.500 evra. Tu ulo`enu sumu svako mo`e da vrati za dve nedeqe do naj-

10.000 evra. Ipak mnogi misle da su samim dobijawem posla pro{li ono najte`e, ali se ~esto prevare. - Prvih deset dana ne sme da se si|e s broda dok se ne napravi pomorska li~na karta i paso{ - obja{wava na{ sagovornik. - Onda slede tri meseca kada ima jako puno obuke, a malo slobodnog vremena, po{to je pored toga, radno vreme 10 sati. Naravno, kasnije mo`e da se izlazi s broda. Ipak iskustvo koje se stekne ovim poslom je veliko. Od upoznavawa oko 50 razli~itih nacija, pa sve do mesta koja se vide i ukusa koji se osete. Zabava na brodu sa kolegama, len~arewa na Karibima i mogu}nost da se uz sve to i zaradi, najvi{e privla~i dana{wu omladinu. Berbakov je bio i na putu oko sveta za 106 dana i krtstario dve nedeqe bez pauze, od Trsta do San Dijega. - Kad vidi{ sve te zemqe i upozna{ sve te qude shvati{ da zapravo nigde nije boqe, svuda je isto. Samo zavisi od toga koliko se ne~emu posveti{ i koliko se ne~ega odrekne{. Ja bih i{ao na brod jo{ nekoliko puta da skupim ozbiqniju svotu novca i mo`da ~ak otvorim neki restoran. @eqa mi je, ipak, da svoj `ivot gradim ovde u Novom Sadu- zakqu~io je Berbakov. D. Baji}

Komisija za obele`avawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada poziva Novosa|ane da podnesu predloge za dodelu Februarske nagrade, saop{teno je ju~e. Inicijativu mogu da odnesu gra|ani, grupe gra|ana, preduze}a, ustanove, politi~ke i druge organizacije, udru`ewa, dr`avni organi i organi lokalne samouprave. Februarska nagrada dodequje se pojedincu za objediwene napore u duhu slobodarskih tradicija grada, negovawe me|uqudske tolerancije i jedinstva svih Novosa|ana, za dela koja afirmi{u ime, tradici-

ju, slavu i renome Novog Sada, doprinos kulturi i umetnosti, istoriji i nauci u celini, kao i za istaknuto bavqewe humanitarnim, socijalnim ili zdravstvenim radom. Ovo priznawe Skup{tina grada dodequje povodom Dana grada – 1. februara, kada je 1748. godine Novi Sad progla{en slobodnim kraqevskim gradom. Predloge gra|ani mogu da po{aqu Komisiji za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku sradawu u Skup{tinu grada Novog Sada, Ulica @arka Zrewanina 2. Rok za prijave jeste 31. decembar. S. K.

I OVE ZIME STRADA [UMA FRU[KE GORE

Kradu drva zbog ogreva Drvokradice i ove zime zadaju muke Nacionalnom parku “Fru{ka gora”. Za razliku od predhodnih, ove godine nisu jele u opasnosti, nego drva za ogrev. Po{to je grejna sezona po~ela, a slabija je ponuda ugqa, sve je vi{e se~e radi ogreva, a najmasovnije su upravo u blizini naseqenih mesta. Me|u pose~enim stablima ~esto zavr{avaju i ona za{ti}ena i stara, te je {teta velika. Kako su nam rekli u Nacionalnom parku “Fru{ka gora”, ve}e kra|e se o~ekuju tek slede}e nedeqe, a ve} ima krivi~nih prijava. - Do sada je podneto oko 50 prijava za bespravnu se~u, a od toga je oko dvadesetak qudi identifikovano. Stoga }emo i

poja~ati nadzor, kako dnevni tako i no}ni - rekao je rukovodilac slu`be nadzora u Nacionalnom parku, Milan Radoj~i}. Kazne za drvokradice su trostruka vrednost od po~iwene {tete ili ako je u pitawu kr~ewe {ume, petostruka. Do sada, ipak, nije bilo masovnijih kra|a. Kako ka`e Radoj~i} posle sanitarne se~e, qudi mirno mogu da uzmu sebi drva za ogrev, ali oni se uvek odlu~e da to u~ine na nelgalan na~in. Kako se ve}ina ve} pripremila za grejnu sezonu, najve}e kra|e tek ~ekaju slu`bu nadzora Nacionalnog parka. One uvek po~iwu pred Bo`i}, kada zbog proslave Badwe ve~eri najvi{e strada hrast. D. B.


nedeqa19.decembar2010.

DNEVNIK

Foto: B. Lu~i}

c m y

16

irom Vojvodine svake godine odr`i se sedamdesetak razli~itih kulinarskh i turisti~kih priredbi koje privuku veliki broj u~esnika i publike, a ju~era{wi susret organizatora seoskih kulinarskih i turisti~kih priredbi „Rogaq” odr`an na novosadskom SPENS-u, bila je prilika da se na jednom mestu vidi {ta to Vojvodina u ovoj oblasti nudi. Qubiteqi dobrog zalogaja doma}e proizvodwe – slatkog, slanog, toplog, hladnog, qutog a nadasve ukusnog i finog, ju~e su u`ivali jer su uz ponudu dobrog i}a i pi}a, i kulturnoumetni~ka dru{tva pokazala svoje ume}e.

[

ODR@ANA TURISTI^KO-GASTRONOMSKA PRIREDBA „ROGAQ”

Vojvo|ansko i}e i pi}e za telo i du{u

Sremski sviwokoq

Koviqska rakijada

I Sremci, poznato je, pripremaju dobre specijalitete, a kako to oni rade mo`e se videti u [idu gde se odr`ava manifestacija “Sremski sviwokoq i kobasicijada”. Po re~ima Stanislava \ier~ana iz Organizacionog odbora ove manifestacije, naredne godine priredba se odr`ava 12. i 13. februara, a takmi~ari se prvog dana nadme}u u brzini obrade mesa, a potom se ocewuje kvalitet suve sremske kobasice. Ve} sada se zna da }e na priredbi koja se odr`ava za nepuna dva meseca biti vi{e u~esnika i uzoraka koji }e se ocewivati, a pored doma}ih bi}e i takmi~ara iz inostranstva.

U poku{aju da se od zaborava otrgne se}awe na dud, kojeg je, ipak, sve mawe, nastala je Koviqska rakijada - parastos dudu. Sava Graorac, organizator rakijade u Koviqu ukazuje da je iz godine u godinu sve vi{e u~esnika, a da }e se 2011. godine ova priredba odr`ati 18. juna, kada }e u Koviqu da se pe~e dudova rakija. Po wegovim re~ima, rakija od duda po mnogo ~emu je specifi~na, a dovoqno je re}i da je dud biqka koja se ne prska. Ipak, u~esnici rakijade na takmi~ewe donose doma}u rakiju od raznog vo}a, a kvalitet ocewuje licencirana komisija. Dobar kvalitet, dobri ocewiva~i - dobra preporuka za dolazak u Koviq.

znati, {ta probati, ~uti, saznati... Re{ewe je bilo da se obi|e sve i sazna {to je mogu}e vi{e, a bogami i proba ono {to je bilo u ponudi. Ipak, i pre nego {to je “Rogaq” po~eo i {to su se na jednom mestu okupili svi, ~itaoci “Dnevnika” imali su mogu}nost da iznesu svoj sud o najusp{enojoj seoskoj manifestaciji, a isto to je u~inila i redakcija lista “Gazdinstvo”. I odluka je doneta, te je zlatnu plaketu ponelo pet manifestacija, od kojih su neke odavno punoletne. Uspe{ne seoske priredbe koje su ponele zlatne plakete su: “Kobasicijada” u Turiji koja postoji od 1985. godine, “Slaninijada” u Ka~arevu (1987), Koviqska rakijada - parstos dudu u Koviqu (1996), Sremski svi-

„Dnevnik” uz manifestacije “Rogaq” je organizovalo Udru`ewe “Agroprofit”, a pokroviteq je Vlada Vojvodine, Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu. Me|u medijskim sponozorima “Rogqa” je, naravno, i “Dnevnik”. Za uspe{nu promociju susreta “Rogaq” priznawe je pripalo na{em listu koji }e i u budu}nosti nastaviti da pru`a medijsku podr{ku vojvo|anskim manifestacijama.

I zaista je bilo {ta da se vidi i do`ivi. Uz dobru zabavu, predstavnici razli~itih manifestacija imali su priliku da se upoznaju i razmene iskustva. Razgovaralo se i o budu}nosti – povezivawu seoskih priredbi i turisti~kih organizacija, kao i o mogu}nosti da seoske priredbe `ive cele godine oboga}uju}i turisti~ku ponudu. Ove manifestacije ve} sada to i ~ine i privla~e sve vi{e gostiju. ^ast da otvari “Rogaq” pripala je predsedniku organizacionog odbora turinske “Ko-

Kr~edinska fe{ta {unki

Sivac ~uva tradiciju Uo~i Ivandana, 6. jula u Sivcu se odr`ava manifestacija Ivawsko cve}e - ~uvar tradicije vojvo|anskih Srba starosedelaca, a od zaborava se ~uvaju i pesme i igre, obi~aji, govor, stari predmeti, stari zanati... Ivawsko cve}e se osve{tava i najlep{i venac ostavqa u crkvi, a svake godine odr`avaju se tematske izlo`be o pro{losti, ukazuje umetni~ki direktor ove priredbe Zlata Puri}. Odr`ava se i Va{ar starih zanata i koncert ~uvara tradicije, a na kraju manifestacije se, po obi~aju, pali ivawska vatra i potom preska~e – za blagostawe i za{titu od zla. Uz to, budu}i da je se u vreme odr`avawa ove manifestacije posti, posetioci mogu da biraju iz izuzetne ponude posnih doma}ih jela.

Da i pored velikog broja razli~itih manifestacija koje se odr`avaju u Vojvodini ima jo{ potencijala, ali i interesovawa da se organizuju nove, potvr|uje i to {to }e se postoje}im priredbama od naredne godine pridru`iti jo{ jedna. Naime, od 9. do 12. juna 2011. godine u Kr~edinu }e biti odr`an Me|unarodni festival {unke i pr{ute “[unka fest”. U borbi za najboqu {unku mogu da se takmi~e i doma}a i zanatska i industrijska {unka, a po re~ima Jovice Skorupana iz mesne zajednice Kr~edin, dolazak u to mesto koje je blizu i Novog Sada i Beograda, bi}e dobra prilika da se u`iva u dobrom zalogaju i dru`ewu, ali i da se gosti upoznaju s onim {to Kr~edin nudi. Da }e takmi~ewe biti i dobro i jako, potvr|uje i to {to je ve} sad poznato da }e uz doma}e proizvo|a~e {unke, u Kr~edinu u~estvovati i proizvo|a~i iz okolnih zemaqa.

Kobasicijada Od dvori{ta i kom{ijskog nadmetawa u pripremawu kobasica – do “Kobasicijade”, velike manifestacije koju je pro{le godine posetilo oko 70.000 gostiju, kako ka`e nadaleko poznati Turinac Miroslav Meduri} - ^ika, prevaqen je duga~ak put. Na po~etku be{e takmi~ewe – ko spravqa najboqu kobasicu – a sada je doma}i proizvod iz Turije stigao i do Ginisove kwige rekorda jer je pro{le godine napravqena najdu`a kobasica na svetu, duga ~ak 2.026 metara. “Kobasicijada” je odavno poznata i izvan na{e zemqe {to potvr|uje sve vi{e gostiju iz inostranstva. - Od sada pa nadaqe, posledwi vikend u februaru je ve~iti termin odr`avawa “Kobasicijade” - ka`e ^ika. - Za ovu koja sledi nastavqamo “borbu” sami sa sobom jer }e 2011. godine kobasica biti za metar du`a, a potom za novi metar, pa za novi metar... Zato treba do}i i videti {ta umemo. Tokom “Kobasicijade” ovaj specijalitet prodaje se po du`nom metru, {to je svakako posebnost, a cena }e biti 400 dinara.

basicijade” Miroslavu Meduri}u - ^iki, koji je naglasio da je ovakav skup dobra prilika da se dobije kompletan uvid u bogatstvo ponude priredbi koje se u Vojvodini organizuju i da se, zahvaquju}i kvalitetu ponude, u woj i u`iva. Jelena Krsti} iz “Agroprofita” ukazala je da se zahvaquju}i “Rogqu” uspostavqa i me|ugrani~na saradwa, te da je ciq da se predstavnici manifestacija susre}u vi{e puta godi{we. Na platou SPENS-a ju~e je bilo te{ko izabrati {tand, s kojom se manifestacijom upo-

wokoq i kobasicijada u [idu (1998) i Ivawsko cve}e - ~uvar tradicija vojvo|anskih Srba starosedelaca u Sivcu (1999). Uru~ena su i priznawa za uspe{ne seoske priredbe organizovane ove godine, a ~etiri manifestacije su dobile posebne diplome kao zaslu`ne za izuzetnu promociju priredbe. Izvesno je da je ono {to je ju~e prikazano na SPENS-u izuzetno bogatstvo koje nudi velike mogu}nosti razvoja. Svaka za sebe me|u manifestacijama koje se odr`avaju u Vojvodini pokazuje raznolikost, ali i sli~nost obi~aja i `ivota na podru~ju na kojem `ivot postoji odavno, gde se susre}u rimska i savremena civilizacija, a gde razli~itosti samo oboga}uju i pro{iruju poglede. Zato i ne ~udi veliko interesovawe da se posete priredbe koje su ju~e promovisane, ~iji bogat kalendar u kojem se priredbe ne sudaraju, ve} prepli}u, pokazuju da za svakog ima ima dovoqno mesta i termina i da se na svakoj od wih nude nova poznanstva i iskustva. Do slede}e manifetacije i susreta. „ Dobrila Mla|enovi}


c m y

МИКРОФОНИЈА

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

УЗ ПОВРАТАК СТАРЕ-ДОБРЕ НАВИКЕ

17

СВИРКЕ

Beach Alarm за kрај године ОМЛАДИНСКИ КЛУБ „ЦК 13” (ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА 13, НОВИ САД):

– 20. decembar (ponedeqak): Lust for Trust, Bad Vau (21), –

ТО ФО ЧА РИ П -

„Концерт године” протутњао Спенсом

П

osle osmogodi{we pauze obnovqeni „Koncert godine“ pro{le subote odr`an je u Velikoj dvorani Spensa u Novom Sadu. Po{tena svirka deset rok bendova, vrhunsko ozvu~ewe i preko {est hiqada posetila ca, koji su od kasnog popodneva do duboko u no} pratili nastupe svojih favorita, u~inili su da ceo doga|aj protekne u odli~noj atmosferi i p o tvr di li da orga nizatori ni su po gre {ili s proce nom da je pravo vreme za obnavqawe ovog nekada, a nadajmo se i ubudu}e, kult nog novosadskog rokenrol spektakla. Kao da su se sve kockice slo`ile na „Koncertu godine 2010“; bendovi u~esnici su svako na svoj na~in dali sve od sebe, publika na Spens pristigla iz cele Vojvodine (uz zna~ajan kontigent posetilaca iz Republike Srpske), nije kasnila tako da su ve} „uvodni“ na stu pi grupa Josip A Lisac i Svi na p o d prot e -

kli pred solidno popuwenim parterom, da bi za vreme svirke Over drajva i S.A.R.S.-a i tribine bile posed nute publikom koja

n e qubi gu rawe i gu`vu pred binom; od „veterana“ koncerata devedese tih do ti nejxera koji su u „ono“ vreme jo{ bili klinci. Zvuk se podjednako do bro ~uo u svakom kutku dvorane, a cene pi }a su, za raz li ku od nekih „odnaro|enih“ doma}ih festivala, na „Koncertu godine“ bi le sasvim pristoj ne. Naravno, situacija u kojoj svaki prose~an doma}i ro ker sebi mo`e da priu {ti vi{e od

nekoli ko pi va re zul ti ra la je time {to su {anko vi bili „isu{eni“ ve} negde oko pono}i... Eks ju go slo venski dvojac koji je debitovao na „Koncertu godine“, zagreba~ka Lolobri|ida i bosansko hercego va~ki Dubio za kolektiv u Novom Sadu zatekao je brojne po{tovaoce i poznavaoce svojih dosada{wih opusa. I dok se deo publike sa~iwen od tvrdokornih rokera

mr{tio na {ou pro gram koji Lo lo bri|ida sra~unato izvodi da vam pomalo igra po `ivcima, dotle je cela sala pomahnitala na revoluc i o -

narne stihove kojima Dubioza slavi lik i delo Valtera, mitskog junaka partizanskih filmova. Istina, ~uveni ilegalac u interpretaciji vesele bosanske dru`ine vi{e ne tamani „[vabe iz

dotiranog filma“ ve} se obra~unava s „doma}im izdajnicima“; politi~arima, tajkunima i ekspertima zbog kojih nam je ovoliko „dobro“, bez obzira s koje strane no voi scr tanih granica `ivimo... Mra~ni Bjesovi su svoj tradicionalno apokalipti~ni nastup zavr{ili bacawem scenskog mobilijara u publiku. Me|u masom su zavr{ile bubwarske palice, maske, kostimi pa i peva~eve ~arape... Produ`eni vrhunac ve~eri otvori li su na stu pi „doma}ina“ koncerta;

Ateist repa i Ritma nereda. Atei sti su lajv repertoar otpra{ili brzo i `estoko kako ih odavno nismo ~uli, a kao gost im se na sceni pridru`io i Kosta, lider ni{kog Novembra, koji je ve} godinama „bratski“ bend Ateist repa i ~ini ju`ni krak pankrokerske osovine Novi Sad – Ni{. Neredi su se odli~nom svirkom publici dostojno odu`ili na ~iwenici da su na sajtu „Koncerta godine“ bili najvi{e tra`en bend. Posle skoro tri decenije vaskrsla „Pekin{ka patka“ doma}oj no vosad skoj pu blici se predstavila „drevnim“ klasicima ~iji svaki stih naizust znaju generaci je ovda{wih pankera, da bi profesor ^on ta i vreme{na ekipa u liku Baleta, Mareta i Roberta povratak za~inili taze spr`enim singli}em „Un anno de amor“... I za kraj: Do go di ne, dva dana!

23. decembar (~etvrtak): Downstroy (Kikinda), Balance (21),

– 24. decembar (petak): Berlusconi, Qubi{a Samaryi} (21), – 25. decembar (subota): Konkurs za mlade bendove “Come out and play” (22), – 30. decembar (~etvrtak): Retrosurf rokabili ve~e – Beach Alarm (21). ТОП 10 ДЕЦЕМБАР 2010. 91. Rihanna – Only Girl (In The World) 92. Bruno Mars – Just The Way You Are 93. Cee Lo Green – Fuck You! 94. Pink – Raise Your Glass 95. Take That – The Flood 96. Katy Perry – Firework 97. Duck Sauce – Barbra Streisand 98. Shakira feat. El Cata & Dizzee Rascal - Loca 99. Taio Cruz – Dynamite 10. Black Eyed Peas – The Time (Dirty Bit)

ВРЕМЕПЛОВ

Театар снова прогресив рока meri~ki bend „Dream Theater“, osnovan je A pre 25 godina, kao ideja wujor{kih sredwo{kolaca bubwara Majka Portnoja, gitariste Xona Petru~ija i bas-gitariste Xona Mjunga, a pod uticajem bendova: Blek sabat, Hu, Led Cepelin, Xenezis, Ra{, Ajron mejden, Biatls... Wihovo perfekcionisti~ko muzicirawe prepoznatqivo je po dugim kompozicijama, a ogleda se u albumima „Images and words“, (izuzetan komercijalniji uspeh 90-tih go-

dina), „Live at Marquee“, (koncert u legendarnom klubu iz 1991. godine), „Awake“ (tehni~ki savr{en album iz 1993.), „A change fo seasons“ (konceptualni minialbum od jedne pesme iz osam delova iz 1995.), „Falling into infinity“, (prili~no nezapa`en iz 1997.), „Scenes from a memory“ (konceptualni, po mnogima idejno najboqi, album iz 1999.), „Live scenes from New York“ (`ivi iz 2000), „Six deegres of inner turbulence“ (dupli iz 2002). „Train of thought“ (mra~an album iz 2003.) i „Live at Budokan“ (koncert iz Japana iz 2003.), „Octavarium“ (2006.), “Score“ (DVD iz 2006.), „Sistematic chaos“ (2007.) i „Black Clouds and silver linings“ (2009. godine).

SVAKE NEDEQE VA[E PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Priredio: Sava Savi}


18

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

ik Holbruk bio je strah i P O G L E D I Z K O M [ I L U K A : „DEJTONSKOJ TROJCI” PRIDRU@IO SE I RI^ARD HOLBRUK trepet za sve lidere BalRi~ard kana. Bojali su ga se svi - i Holbruk Frawo Tu|man i Slobodan Milo1941-2010 {evi}. Kad bi Ri~ard Holbruk dolazio u posetu, nikome nije bilo svejedno. Ameri~ki veteran diplomacije svoj je nadimak - „Pit bull of US diplomacy“ smatrao komplimentom. Jednako se radovao kad su ga 24. april 1941: Ri~ard ^arls zvali Buldo`er. Holbruk ro|en je u Wujorku Predstavnik stare {kole mije prezime i nije odr`avao nikakve gubqena pri~a. Zato je, kao mirovspomiwe se re~enica koju je o wemu na ovim prostorima odradio i da Obrazovawe: diplomirao istoriju rovnih pregovara~a, Holbruk nije porodi~ne veze, tako da Dik nikad ni izaslanik za Avganistan, revnojednom izrekao Henri Kisinxer: mu se tu vi{e nema smisla vra}a- na univerzitetu Braun bio ~ovek dogovora i razgovora punije znao ni otkud vu~e poreklo ni sno radio svoj posao, ali nije tu vi„Ako vas Ri~ard pozove i ne{to ti. S druge strane, iskreno re~eKarijera: Po~eo je diplomatsku tem mejla, Blackberryija... On bi seo, ko su mu preci. Otac mu je umro kad {e bilo strasti. Na Balkanu je ~oupita, najboqe je da odmah pristano, nije ba{ bilo ni puno onih karijeru u Vijetnamu 1962, u vreme lupio {akom o sto, pogledao sagoje imao samo 15 godina. vek znao s kim treba pregovarati, s nete. Jer, ako ka`ete ’ne’, na kraju koji bi mu ovde po`eleli dobro- predsednika Yona F. Kenedija. Tri vornika u o~i i neuvijeno rekao: Holbruk nikada nije znao dobro kim sesti za sto da se ne{to po}ete opet re}i ’da’, ali put od ’ne’ do{licu. Holbrukov mir na Bal- godine kasnije Lindon Yonson ga zove „To vam ne}e pro}i“. proceniti snagu doma}ih (ameri~stigne, a Avganistan... to je sasvim do ’da’ bi}e vrlo bolan“. Kisinxer kanu, a naro~ito ono {to je na- u ekspertski tim Bele ku}e Wegovim odlaskom ameri~ka dikih) politi~ara. Prvo se `estoko ne{to drugo. ga je izvrsno opisao. Holbruk nije pravio u BiH, arhitektura koju 1977-81: Za vreme mandata Yimija plomacija gubi mnogo. Izgubili su bacio u kampawu Xona Kerija 2004. Osim toga, ako toj plemensko-tetrpeo lewivce, prevrtqivce, weje sklopio Dejtonskim sporazuKartera postaje pomo}nik dr`avnog ~oveka koji se nikad nije ustru~apa izgubio. Onda je stao na stranu roristi~ko-verski radikalizovagov ih ego nije trpeo. Napravio je u mom, klimala se iz godine u godi- sekretara za Isto~nu Aziju vao qudima sasuti u lice, vrlo Hilari Klinton u wenom politi~noj jedna~ini dodamo i susedni Pasvom `ivotu puno, neke je tajne sa nu. Osim toga, Dejton je zacemen1981-93: Napu{ta administraciju otvoreno i ~esto vrlo grubo, ono kom duelu s Obamom i opet se nakistan s wegovom nesre|eno{}u i sobom poneo u grob; kao onu da li je tirao ratne rezultate, a da je ko i radi na Vol stritu {to misli. {ao na strani gubitnika. Ipak, venuklearnim potencijalom, se}ajuta~no da je Radovanu Karaxi}u gamogao snimiti Holbrukovu facu 1993: Bil Klinton ga postavqa za Bio je glasan i arogantan, ~esto {ta i pragmati~na gospo|a Klin}i se kakav je bio Holbruk, mora da rantovao amnestiju od Haga, da su kad je dobijao izve{taje o izbornamrgo|en i apsolutno nadmen. No, ton isposlovala je sebi mesto na mu je sve to i{lo poprili~no na sklopili dogovor da Karaxi} nanim rezultatima u BiH, verovat- ambasadora SAD u Nema~koj oni s kojima je radio beskrajno su ~elu Stejt Dipartmenta, a onda je i `ivce. A i rezultati se nisu videprosto treba nestati i da ga vi{e no bi ga videli kako prevr}e 1995: Kreira Dejtonski sporazum, ga po{tovali. Oni kojima se bavio Holbruk dobio mesto posebnog li. Na Balkanu je barem sve re{eniko ne}e tra`iti... o~ima od muke. Nije imao pravih kojim je zaustavqen trogodi{wi rat strahovali su od stra{nog Sve ono {to je mislio o svoprijateqa na Balkanu. Imao je u Bosni Hercegovini Dika. U odnosu na wega, jim sagovornicima na Balkanu puno vi{e neprijateqa i kriti1999-2001: Ambasador SAD biv{a ameri~ka dr`avna – a upravo je Holbruk isforsi~ara. A na kritike nikad nije do- u Ujediwenim nacijama sekretarka Medlin Olrao Dejtonski mirovni sporabro reagovao. Jan 2009: Barak Obama ga imenuje brajt, sa svojim bro{evima, zum koji mu mnogi i danas zameRazgovarali smo na desetu go- za specijalnog izaslanika za delovala je poput fine baraju, ali, sa svim svojim nelodi{wicu Dejtonskog sporazuma Avganistan i Pakistan kice... gi~nostima i mawkavostima, kad su Holbruka, vaqda pu{kom 13. decembar 2010: Umire nakon Posledwih godina Riba{ je taj Holbrukov Dejton zanaterali da, zbog sve~arskog date{ke operacije srca ~ard Holbruk stalno je bio ustavio rat u BiH – Dik Holtuma – jer ipak je on otac Dejto© GRAPHIC NEWS u nekim kombinacijama da bruk napisao je u svojoj kwizi na – razgovara s jednim hrvatdobije najvi{e rangirano „Zavr{iti rat“. Bio je to apsoskim, jednim srpskim i jednim bokako se shvatila wegova realizamesto u ameri~koj diplolutni politi~ki bestseler, ko{wa~kim novinama. U Hrvatskoj cija“, rekao mi je. Wegov glas, koji matiji, naga|alo se ~ak i s ji je napisan u tipi~nom Holto je bio „Globus”. No, za nevoqu, je probijao iz Amerike do Rumunimogu}no{}u da postane brukovom stilu, bez milosti. Holbruk nije imao previ{e vremeje, odavao je da je na to pitawe odgoameri~ki dr`avni sekreBalkanski lideri portretina da bi nas ugostio u Wujorku, gde vorio ve} hiqadu puta i da mu je zatar. Ali, te{kog karakterani su kao mo}i gladni primije tada radio i vodio jednu privatista dosadno. Ipak, otkrio je, a to ra, nemilosrdan i direktivci, psi rata, gospodari `inu firmu (bile su to Bu{eve godije te 2005. bila senzacija, da je NAtan, te{ko da bi mogao vota i smrti. Holbruk se uvek ne u Beloj ku}i kad je Holbruk torTO opstruisao poku{aje hap{ewa funkcionisati u dana{woj postavqao superiorno i ba{ je pedovan iz ameri~ke diplomatije), Karaxi}a i da je Bil Klinton to diplomatiji koja je sofitaj wegov stav bio nepremostipa je odugovla~io s terminom i na nazvao krajwim neuposluhom. sticirana, fina, uvijena... va prepreka za sagovornike kraju je dogovoren telefonski inNekakao je ipak procedio i Tu|Ako bi Holbruk rekao evropskog jugotervju. On je bio u manovo ime i ovako ga opisao: Izetbegovi}, Tu|man i Milo{evi} naspram Holbruka u Dejtonu „bu!“, svi bi se sakrili pod istoka. Milo{eSjediwenim Dr`a„Frawo Tu|man bioje vrlo tvrd. „Ako vas Ri~ard sto. Bio je ~ovek s kojim nije bilo izaslanika za Avganistan i Pakino relativno brzo. Kad je ve} potvi} je mislio da mu vama, ja u DrakuliOn je bio svestan ~iwenice da je lako iza}i na kraj. stan. No, ta Sredwa Azija Holbrupuno izgubio `ivce, temperamentje ravan, da se mo`e pozove i ne{to upita, nom dvorcu u Rumuvrlo va`an faktor u regiji i bio Oduvek lutalica, „shuttle diplo- ka nikad nije profesionalno palini je posebni izaslanik za Balkan poigravati s wim, niji, gde smo radije vrlo agresivan suparnik ako je najboqe je da odmah mat“, nije se ni privatno lako skrala kao rat na podru~ju biv{e Jugodovukao sve balkanske lidere u da }e uz {qivovicu pristanete. Jer, ako li jednu sasvim smatrao da su ugro`eni hrvatski sio. Triput se `enio, posledwi slavije. ameri~ku vojnu bazu „Vrajt Pateri cigaru stvoriti pri~u. nacionalni interesi. S wim je ~eka`ete ’ne’, na kraju drugu put ameri~kom novinarkom Keti Naime, Holbruk je vrlo mlad son” u Dejtonu, mestu koje pre nije vezu dvojice alfa Razgovor je bio sto bilo dosta te{ko pregovarati. }ete opet re}i ’da’, katastrofalan. Me|utim, kad je Dejtonski sporaMarton koja je ro|ena u Ma|arskoj, shvatio da je Azija, Bliski, Sredbilo ni po ~emu posebno poznato, a mu{karaca. Ma kaa roditeqi, tako|e poznati noviwi, Daleki istok, te{ko pitawe za pamti}e ga, u sklopu {kole istorikvi. Holbruk je, do- ali put od ’ne’ do ’da’ Osim {to je sigzum ispregovaran dokraja, on je to nari, jedva su, zbog svog jevrejskog Zapad i da }e ameri~ka ili bilo je, generacije i generacije koje }e du{e, popio ponunal bio tako lo{, smatrao velikim uspehom i bio je bi}e vrlo bolan“ porekla, pre`iveli Drugi svetski koja druga zapadna vojska tamo guse roditi na Balkanu. |enu rakiju, sasuo Holbruk nije imao zadovoqan jer je Hrvatska uspela (Henri Kisinyer) rat i nikad svojoj }erki nisu pribiti vreme, qude i novac, a da se Zatvorio je te lidere unutra, Milo{evi}u ultini trunku razumeostvariti dogovor o reintegraciji ~ali o tome. Zato je Keti odgojena ni{ta ne}e bitno mewati. Imao je podelio ih u zgrade, dao im letke matum u lice i otivawa za moju situaisto~ne Slavonije“, rekao mi je. U kao katolkiwa, a tek je posle savijetnamsko iskustvo koje je obeleza dostavu i pice i dok nije bilo {ao dati ekskluzivni intervju ciju. Rekao mi je da ima 10 minuta vazduhu je ostalo pitawe je li Holznala da su joj bake i dedovi ubije`ilo celi wegov profesionalni dogovora, nije bilo ni izlaska. Kristijani Amanpur najavquju}i jer `uri ku}i – bilo je vreme uo~i bruk smatrao da i Tu|man treba bini u nacisti~kim logorima. `ivot, jer je, sa svega 24 godine, poHolbruk je ~esto bio na ivici toga mogu}nost vazdu{nih napada na No}i ve{tica – i da ga ne pitam ti optu`en u Hagu... Naime, kad sam Holbruk je ro|en 1941. u Wujorzvan da u~estvuje u ekspertskom tida ga se prika`e kao „diplomatski Srbiju... ni{ta o Frawi Tu|manu. Kako 10 ga postavila, s druge strane slu{aku i wegovi su roditeqi tako|e bemu Bele ku}e koji se bavio Vijetzlostavqa~“. Ali bio je i istinski Godine i ~iwenica da je napuminuta, kako ni{ta o Frawi – pilice ~ulo se da je Holbruk preki`ali iz Evrope prema Novom svenamom. Ranije je radio u ameri~koj diplomatski gigant, nezaustavqiv, stio evropski jugoistok nisu ga tala sam. Nije dao da kritikujemo nuo vezu. Hrvatskih 10 minuta u tu, i to preko Argentine. Bili su diplomatskoj misiji u Sajgonu i ~ovek kojeg, da ste ga i mrzeli, mou~inile mek{im. Pratio je {to se wegovo dejtonsko ~edo: „Dejtonski wegovom je `ivotu tada zaista isateisti, mada je obiteqsko poredobro je poznavao situaciju. Intirali ste ga po{tovati. Sada kad ga doga|a na podru~jima koje je nekada sporazum zaustavio je rat i doneo teklo... „ Bisera Fabrio klo navodno tako|e bilo jevrejsko. uitivno, ve} je tada znao da su amevi{e nema, a oti{ao je naglo, isto tako dobro poznavao, ali kao da je mir na Balkanu. Ne postoji gre{ka (autorka je novinarka „Globusa”) Holbrukov otac, lekar, promenio ri~ki ratovi na podru~ju Azije iztako naprasito kao {to je i radio, ose}ao da je svoju istorijsku misiju u samom sporazumu, nego u onome

D

Pit bul kojeg su se bojali balkanski psi rata

PUT OKO SVETA

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Milion~e „Velikog Reksa” vremenu kada se zatvaraju bioskopske sale jedan od najzna~ajnijih pariskih spomenika filmu i umetnosti spektakla ubedqivo odoleva. Sve~ano kao i uvek. Ovih dana „Veliki Reks” proslavio je milionitog posetioca, s tim da se brojalo tek od 1988. godine. Otvoren je 1932. i {tampa ga je smesta okvalifikovala kao n « ajlep{i hram ikada podignut u slavu filma». To delo tuniskog producenta @aka Haika, odmah je privuklo „ceo Pariz“». Otvarawe sale sa 3.300 mesta prizvalo je jednak broj smokinga i `enskih modnih toaleta. Najve}a sala u Evropi vremenom }e biti i prva koji je na Starom kontinentu prikazala film u sinemaskopskom formatu, ili nedavno verzije u 3D. Tokom Drugog svetskog rata nema~ki okupatori su u „Grand Reksu” sme{tali vojnike. Po oslobo|ewu 1945. pretvoren je u centar za prijem ratnih zaro-

U

bqenika. Trebalo je da pro|e vreme da bi se vratio na stare staze slave ali ve} 1954. godine jedna premijera je propra}ena vodoskocima preko glave publike a da niko nije poprskan. Ne postoji svetska zvezda – me|u prvima Gari Kuper – koja ga nije pose}ivala. U godinama 1970. i 1980. bi}e pridodato jo{ {est sala u sklopu istog zdawa, bez promena u izvornom stilu, fantazmi~noj me{avini gr~ke, venecijanske i arapske tradicije prekrivene plavim mediteranskim svodom posutim zvezdama. Uvedeni su i mjuzikli u pauzama, ~ak i stalna baletska dru`ina „Reksove devojke“. Za Evropu svakako jo{ zadugo ostaje pojam veli~ine wegovog glavnog ekrana od 300 kvardatnih metara. Kao najreprezentativniji bioskop u Evropi, 1981. uvr{ten je u istorijske spomenike. Poseta zdawu u turisti~ke svrhe traje ve} vi„ D. S. {e od dve decenije.

KOLIKO HO]E[: Vebsajt za video snimke „JuTjub“ ukinuo je 15-ominutno ograni~ewe trajawa video snimaka korisnika. Odobrewa za video snimke ~ija du`ina prema{uje 15 minuta dobijaju korisnici koji nijednom nisu naru{ili pravila servisa „JuTjub“. Planirano je da kasnije ograni~ewe bude ukinuto za sve korisnike.

ISPLATILO SE: Jedna 64. godi{wa baka iz Arizone, koja ima petoro unu~adi, osvojila je rekordnih 95,3 miliona dolara na lutriji, nakon {to {est i po godina igra istu kombinaciju brojeva. Posle odbijawa poreza, woj je preostalo tri~avih 49,9 miliona dolara. Ona je tre}i najve}i dobitnik „Pauerbola“ u istoriji te nagradne igre u Arizoni, koja se ina~e igra u 42 ameri~ke dr`ave, a {anse da se osvoji rekordna premija bile su 1 prema 195 miliona

SPOJILI STOLOVE: Stanovnici Li~una, grada na jugozapadu Kine, organizovali su ru~ak za stolovima koji su, spojeni jedan s drugim, ~inili niz dug skoro dva kilometra. Blizu 10.000 qudi do{lo je na ovu nesvakida{wu gozbu da bi, kao {to tradicija nala`e, proslavili kraj jesewe berbe.

NOVI KASTRO: Poslanik austrijske Stranke zelenih Verner Kogler, u znak protesta protiv novog buyeta odr`ao je rekordno dug govor u austrijskom parlamentu, neprestano je govorio 12 sati i 42 minute. „Ovo je sve {to imam da ka`em. Zanima me {ta }ete od na{ih iznetih predloga prihvatiti“, re~i su kojima je zavr{io maratonski govor ta~no u dva sata posle pono}i, uz aplauz poslanika.

PORODI^NE VEZE: [vajcarske vlasti planiraju da sprovedu zakonski predlog o dekriminalizaciji polnih odnosa me|u krvnim srodnicima. Ina~e, u toj zemqi je sklapawe braka izme|u ro|aka drugog i tre}eg kolena ve} dozvoqeno, a novi zakon bi u potpunosti odobrio seksualni odnos izme|u bra}e i sestara i roditeqa i odrasle dece (dok bi seks sa maloletnom decom ostao nelegalan).


DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

I GANA ODSKORA ME\U AFRI^KIM NAFTA[KIM VELESILAMA

Vlasnici naftnog poqa Jubilej

Izbe}i prokletstvo crnog zlata H

Tullow Oil (V. Britanija) 34,7%

Anadarko Petroleum Corp. (SAD) 23,49%

EO Group (Gana) 1,75% Sabre Oil & Gas (SAD) 2,81%

Kosmos Energy (SAD) 23,49%

Ghana National Petroleum Corp. 13,75% Ako su ta~ne procene, kapacitet {to je jedna od najva`nijih karipodvodnog naftnog poqa Jubilej ka u borbi protiv iznosi oko 3 milijarde barela korupcije. Gana je BURKINA dr`ava u kojoj se FASO demokratija draGVINEJA mati~no razvila BENIN GANA od perioda kada su vojni pu~evi bili SIJERA OBALA kao dobar dan i LEONE NIGERIJA SLONOVA^E kada je ekonomija vo|ena neodgovorno. LIBERIJA U Gani postoji sasvim solidan fiskalni sistem, Kumasi TOGO GVINEJSKI ZALIV sa umerenom poreGANA skom stopom, koji Tema stvara petinu Akra BDP. Transparensi interne{nel je, AT L A N T S K I Takoradi me|utim, svrstao OKEAN Ganu na 69. (od 179 GVINEJSKI ZALIV zemaqa) mesto po Naftne koncesije transparetnosti. ^ak i sami stanovTerminal za naftne tankere naftno poqe Jubilej nici sa zebwom i{~ekuju priliv naftnih dolara sumwaju}i u sposobnost samih tra`ivawe javnog mwewa pokaodmah zatim u - policiju. [ta institucija da se izbore sa izzalo je da je Ganci najmawe pore}i na kraju, nego - sre}no, „ E. N. L. glednom korupcijom. Jedno isverewa imaju u - pravosu|e, i Ganci.

poqa mo}i da se proizvede oko o eksploataciji nafte jo{ 55.000 barela dnevno, dok bi u uvek nisu doneti, i pitawe je narednih {est meseci eksploda li }e ovoj zemqi po}i za ruatacija mogla biti pove}ana kom da izbegne “prokletstvo na 120.000 barela. To }e Ganu resursa”, karakteristi~no za svrstati na sedmo mesto po mnoge druge zemqe u razvoju, u proizvodwi nafte u Podsakojima je otkri}e vrednih siharskoj Africi, ali u konzorrovina, umesto da poslu`i ficijumu veruju da bi proizvodnansirawu razvoja, podstaklo wa mogla da bude udvostru~ena sukobe i korupciju. Uostalom, u naredne tri sukobi po etni~godine. koj i verskoj liOno {to Ganu ipak S takvom proniji ve} decenirazlikuje od ve}ine jama prosto uniduktivno{}u, realna su o~ekizemaqa u okru`ewu, {tvaju Nigeriju, vawa da }e ovoj ~iji su stanovnipa i na celom dr`avi prihodi ci danas, i pored kontinentu, jeste od nafte ve} u nafte koja tvori prvoj godini do- postojawe izgra|enih petinu nacioneti oko 400 minalnog BDP, siinstitucija liona dolara, roma{niji nego ~ime bi stopa pre 40 godina, u wenog privrednog rasta sa vreme naftnog buma. Situacija ovogodi{wih pet odsto sko~inije ni{ta boqa ni u Ekvatola na 12 odsto. U naredne tri rijalnoj Gvineji, jo{ jednoj godine, pak, godi{wi prinosi naftom bogatoj zemqi na obabi mogli da se popnu na 1,3 mili Gvinejskog zaliva. lijardu dolara. Ono {to, me|utim, razlikuje Gana je jedna od retkih Ganu od ve}ine zemaqa u okruafri~kih zemaqa koju u post`ewu, pa i na samom kontinenkolonijalnoj povesti krasi tu, jeste postojawe koliko tostabilnost. Me|utim, propisi liko izgra|enih institucija,

TOGO

o}e li nafta do}i glave i stranovnicima Gane, kao {to je u pro{losti, kako se uobi~ava re}i, donela prokletstvo Nigerijcima i drugim kom{ijama? Ova dilema otvorila se jo{ pre tri godine, kada je u vodama Gane otkriveno izda{no nalazi{te nafte, a od pre neki dan do{lo je vreme da se primaju i opklade. U pompeznoj atmosferi i u `ivom televizijskom prenosu predsednik Gane Xon Ata Mils je, naime, sredinom pro{le nedeqe otvorio ventile na 330 metara dugoj naftnoj platformi, lociranoj 60 kilometara od obale, nadaju}i se da je time za dugo godina odvrnuo ventil za priliv dolara od istorijskog po~etka eksploatacije nafte u toj dr`avi. Ako su ta~ne procene, kapacitet podvodnog naftnog poqa Jubilej iznosi oko 3 milijarde barela (1 barel=159 litara). Konzorcijum za eksploataciju nafte, na ~ijem ~elu se nalazi britanski Tulou ojl, nada se da }e sa ovog naftnog

19

Ponovo otimawe za Afriku Tokom tzv. jagme za Afrikom krajem 19. veka svega dve dr`ave na celom Crnom kontinentu nisu bile kolonizovane od strane evropskih sila. Sada tzv. BRIK kvartet, koji tvore Brazil, Rusija, Indija i Kina, ~ini sve da bi ostvario svoje interese u Africi, a krajwi ciq je isti kao nekad – pristup wenom prirodnom bogatstvu i resursima.

KINA: Predsednik Ju \intao je ve} ~etiri puta putovao u Afriku od kako je 2002. postao {ef dr`ave.

uranijum nafta

drvo

ugaq

gas

boksit

zlato

dijamanti

bakar

izvoz u Kinu Uvoz iz Kine 96

TUNIS

114

73,3 ZAPADNA SAHARA

4 GVINEJA: Aluminijumska korporacija Kine ula`e 1,35 milijardi dolara u najve}i rudnik gvo`|a izvan Australije i Brazila. 5 SUDAN: Izvozi 60 posto svoje proizvodwe nafte preko naftovoda koji je Kina izgradila do Crvenog mora.

INDIJA: Premijer Manmohan Sing posetio je Afriku tri puta od 2004.

35,7

30 20 5,5

’05.

’09.

ERITREJA YIBUTI

EKVATORIJALNA GVINEJA GABON

SO

6 DEMOKRATSKA REPUBLIKA KONGO

O

3 GANA

IJ AL

KAMERUN TOGO KENIJA UGANDA RUANDA BURUNDI

6 D. R. KONGO: Kineske kompanije potpisale su ugovor vredan 6 milijardi dolara za izgradwu infrastrukture u zamenu za kori{}ewe resursa kobalta, bakra i drveta.

15 MOZAMBIK: Rudnici ugqa u okolini Tete snabdevaju indijske elektrane. Vi{e od 40 visoko rangiranih indijskih kompanija posluje u Africi, od automobilske industrije, do telekomunikacija i proizvodwe lekova.

10 NIGERIJA: Petrobras je investirao 2,5 milijarde dolara i planira jo{ 2 milijarde u istra`ivawe i proizvodwu nafte u slede}ih pet godina. Brazil ima koncesije na tri poqa i crpi 185.000 barela dnevno. Pro{le godine trgovina s Brazilom dostigla 7,7 milijardi dolara.

11 MOZAMBIK: Brazilski rudarski yin Vale potpisao ugovor na 1,3 milijardu dolara za va|ewe 11 miliona tona ugqa godi{we.

TANZANIJA

7 ANGOLA: Peking ula`e 6 milijardi dolara MALAVI u infrastrukturne poslove. Angola je tre}i najve}i 7 snabdeva~ Kine naftom, posle Irana i S. Arabije. ZAMBIJA ANGOLA 8 JU@NA AFRIKA: Kina je 2009. godine postala najve}i trgovinski partner J. Afrike, Tete a kupuje gvo`|e, bakar, mangan, hrom i dijamante. 19 ZIMBABVE 13 NIGERIJA: Indijska dr`avna naftna i NAMIBIJA gasna kompanija ONGC prihvatila je sporazum da ulo`i 6 milijardi dolara u BOCVANA puteve, `eleznicu i elektrane u zamenu za 600.000 barela 11 15 nafte dnevno za 25 godina. MOZAMBIK Indija uvozom namiruje 15 posto SVAZILEND svih svojih potreba JU@NA AFRIKA upravo od Nigerije. LESOTO 14 SUDAN: Indija je ulo`ila vi{e od 2,5 milijarde dolara u sudansku naftnu industriju u posledwih {est godina. Sudan ima pet milijardi barela potvr|enih rezervi nafte.

’08.

A

ETIOPIJA

C. A. R.

’05.

9 AL@IR: Brazilski Petrobras po~iwe s istra`ivawem naftnih poqa 2003. i po~iwe da uvozi gas 2008. Pro{le godine trgovina s Brazilom dostigla 3,1 milijardu dolara.

5 14 SUDAN

^AD

NG

SIJERA LEONE LIBERIJA

5

2 10 13 18 NIGERIJA

OBALA SLONOVA^E

4,7

0 2000.

Zinder BURKINO FASO

3 GANA: Ulagawe Kine u infrastrukturu od 12,9 milijardi dolara, a za jo{ 5 milijardi dolara kupuje se 1,8 milijardi barela nafte.

0 2000.

MALI

GAMBIA

GVINEJA 4

10

1 NIGER Agadez BENIN

SENEGAL

2 NIGERIJA: Najve}a kineska of{or kompanija za proizvodwu nafte i gasa, CNOOC, potpisala je 2009. ugovor na 50 milijardi dolara za kupovinu 6 milijardi barela nafte. Jo{ 23 milijarde dolara Peking daje Abuyi u maju 2010. za izgradwu tri rafinerije.

10

MAURITANIJA

’10.

LIBIJA

17 EGIPAT

M

10

Izvoz u Indiju Uvoz iz Indije milijarde $

2003: Predsednik Lula preuzeo du`nost

20 15

55,5

0 2000. ’05. 1 NIGER: Kineski dr`avni naftni yin CNPC potpisao je ugovor na 5 milijardi dolara 2008. zarad izgradwe rafinerije u Zinderu kapaciteta 20.000 barela na dan i naftovoda duga~kog 2.000 kilometara. Kompanija SINO-u ulo`ila je 300 miliona dolara u rudnik uranijuma kraj Agadeza.

26

25

KO

20

milijarde $

9 16 AL@IR

80 60

planirani gasovod

MAROKO

106,6 (skok cena nafte)

40

Izvoz u Brazil Uvoz iz Brazila

postoje}i nafta/gas cevovod

milijarde $ 100

BRAZIL: Brazilski predsednik Lula da Silva je devet puta putovao u Afriku tokom svog mandata.

8 12 20

12 JU@NA AFRIKA: Vrednost brazilskog uvoza dostigla 2,5 milijarde dolara u 2009.

MADAGASKAR RUSIJA: Kasnije se ukqu~ila u trku, pa su realizovane samo dve posete, prvi put dok je predsednik bio Vladimir Putin, a drugi put za vakta Dmitrija Medvedeva, odnosno 2006. i 2009. 18 NIGERIJA: Gazprom je potpisao u junu 2009. ugovor za izgradwu transsaharskog gasovoda od Nigerije do Evrope koji }e biti duga~ak 4.128 kilometara.

19 NAMIBIJA: Rosatom po~iwe istra`ivawe poqa uranijumske rude 2007. Jedno od poqa 16 AL@IR: Moskva je 2006. potpisala 7,5 milijardi moglo bi da ima izme|u 20.000 i 30.000 tona uranijuma. dolara te`ak ugovor. Paket je ukqu~io i 28 aviona 20 JU@NA AFRIKA: Moskva prihvata u suhoj Su-30, {to je u postsovjetskoj Rusiji bila najve}a prodaja oru`ja. avgustu 2010. da snabdeva ju`noafri~ku nuklearnu elektranu Keberg oboga}enim 17 EGIPAT: Rosatom se pomu~io da bi uranijumom do 2017. godine. Posao donosi dobio ugovor na 1,8 milijardu dolara Rusima kontrolu 45 posto ju`noafri~kog za izgradwu prve egipatske nuklearke. tr`i{ta uranijuma. © GRAPHIC NEWS


20

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

PRETPRAZNI^NO DRU@EWE S „ALANOM FORDOM”

Ako kani{ pobijediti, ne smije{ izgubiti! o{tovani ~itaoci, ako ste radi da se tokom predstoje}ih praznika odmorite od gledawa reklama za skupa putovawa, prepustite se, recimo, stripovima, jer dolazi pravo vreme za wih. Na{a je pri tome preporuka serijal za koji se ne mo`e re}i {ta je kod wega boqe: crte` ili tekst, a u na{oj varijanti slobodno mo`emo dodati i prevod. Strip je to kojem se, ako se jednom uzme u ruke, vra}a do starosti, jer poseduje ~arobnu mo} podmla|ivawa duha, smehom pre svega. Ali, strip je to i koji, zapravo, svojom filozofijom polarizovanih slojeva dru{tva daje odgovore na mnoga egzistencijalna pitawa; odgovore uvek opore, jer ideja, na`alost, i jeste po pravilu gubitnica u ve~itoj borbi s materijom. Ako do sada niste pogodili – a to je mogu}e samo ukoliko ste ga nekim slu~ajem do sada i izbegavali – re~ je o „« Alanu Fordu”». Wegovi duhovni roditeqi su Lu}ijano Seki i Roberto Raviola, prvi poznatiji pod pseudonimom Maks Bunker, a drugi kao Magnus; prvi kao pisac teksta, a drugi kao crta~. Likovno i literarno ro|ewe „« Alana Forda”» palo je negde sredinom 1969. na radost svih qubiteqa crnog i otka~enog humora. A onda su, pre bezmalo ~etiri decenije, i ~itaoci diqem biv{e Jugoslavije na kioscima mogli da kupe prvi broj „«Alana Forda”» naslovqenog kao „«Grupa TNT”». Ve} taj prvi broj, u izdawu zagreba~kog „« Vjesnika”», i to ponajvi{e zahvaquju}i maestralnom prevodu Nenada Briksija, stekao je i kod nas do tada, ali i do sada, nenadma{enu popularnost. Tokom narednih nekoliko godina, sve do 1975, odnosno do 75. broja pod nazivom „« Odlazak Superhika”», ~itaoci su u razmacima od dve sedmice

P

odina na izmaku osta}e u istoriji „zemqe ~asovnika” zapam}ena po odlasku Nikolasa Hajeka, [vajcarca libanskog porekla, koji je 1982. na tr`i{te lansirao prvi „svo~”, jeftini plasti~ni sat, i za bezmalo tri decenije ih prodao – 300 miliona! Pre osamdesetih godina pro{log veka qudi su satove nosili da bi proverili koliko je sati, ili bi, eventualno, bacili oko na brend. “Roleks”, na primer. Nakon {to se pojavio “svo~”, qudi su po~eli da gledaju na satove samo zato da bi videli kako izgledaju. Malo je ko pre 1983, kada je na tr`i{te lansiran prvi “second watch”, odnosno “drugi sat”, {to je skra}ewem prve re~i preraslo u “svo~”, mogao da zamisli da bi obi~an plasti~ni sat od 50-tak delova mogao da izazove takvu revoluciju. Do kraja 80-tih, {areni, plasti~ni sat iz [vajcarske je postao kultni modni dodatak kojeg su svi hteli da imaju. Posve}eni kolekcionari kupovali bi odmah dva – jedan bi nosili na ruci, drugi bi sa~uvali u originalnom pakovawu kao nekakvu relikviju. Nije pro{lo mnogo vremena, a aukcijske ku}e su retke modele, poput “jellyfisha”, prodavale po rekordnoj ceni od 17.000 dolara, iako je prodajna cena tog sati}a kada je predstavqen prvi put, iznosila svega 30 dolara. U {vajcarskoj industriji satova tako ne{to je bilo nezamislivo krajem 70-tih. Preciznije 1979, kada je jedan {vajcarski bankar do{ao kod Nikolasa Hajeka, u to vreme vlasnika jedne konsultantske firme, i zamolio ga da sastavi izve{taj kako da Japancima proda [IH i ASUAG, najve}e {vajcarske proizvo|a~e satova. [vajcarci, poznati po tradicionalnoj prizvodwi mehani~kih satova, grcali su pod japanskim udarom jeftinih kvarc satova koji su koristili elektroni~ke oscilatore. “Sitizen”, “seiko” i “kasio” naneli su {vajcarskoj industriji satova toliku {tetu da je dve tre}ine od ukupno 90.000 qudi, koliko je industrija

G

`eqno i{~ekivali novi broj „«Alana Forda”». Za{to ba{ do 75. broja? Pa, Magnus tada napu{ta serijal i crtawe stripa preuzima Paolo Pifareiro, {to je presudno uticalo na kvalitet „«Alana Forda”,» koji je iz broja u broj pa-

dao do neprepoznatqivosti, kako vizuelno tako i tekstualno. Upravo stoga se danas kod onih pasioniranih qubiteqa grupe TNT» vreme deli na period „pre i posle 75. broja”. Ina~e, osim potpuno otka~enih likova, te inteligentnog humora, koji dubinski obra|uje mnoge sociolo{ke pravce svakodnevnog `ivota, Magnus i Bunker su nam ostavili ne{to {to po originalnosti zamisli nema konkurenciju niti u lepoj kwi`evnosti niti u enciklopedistici. Re~ je o nenadma{nim pri~ama Broja Jedan zahvaquju}i kojima smo saznali „pravu istinu” o doga|ajima koje je istorija kasnije, hm, falsifikovala. Te pri~e su u na{e `ivote u{le u 11. epizodi zajedno s pojavom spi-

ritus movensa grupe TNT, Wegove visosti, bradatog paralitika neobi~ne frizure koji u osnovi personalizuje Vreme i ujedno opovrgava tvrdwu kako se sve mewa. Jer, gledano s one tamnije, u slu~aju Magnusa i Bunkera realnije stra-

ne, qudi su od Homera i Nelsona, kojem je Broj Jedan dao onaj besmrtni savet o pobedi i porazu (“Ako kani{ pobijediti, ne smije{ izgubiti”), pa sve do dana{wih dana, bili i ostali pre svega sebequbivi, {krti, zavidni, gramzivi, osvetoqubivi i pokvareni. Broj Jedan je, dakle, prisustvovao mnogim doga|ajima koji su presudno uticali na razvoj civilizacije. Na primer, zahvaquju}i “Alanu Fordu” saznali smo da pisac “Ilijade” i “Odiseje” nije bio Homer nego upravo Wegova visost, i to iz prostog razloga {to je Homer bio slep pa nije mogao da pi{e. I tako je Broj Jedan kao jedini pre`iveli svedok tih slavnih doga|awa u ratu izme|u Ahejaca i

Trojanaca, svu spisateqsku slavu prepustio Homeru, a za je sebe ostavio tek prolazni novac kao nadoknadu za pru`awe daktilografskih, kwigovodstvenih i marketin{kih usluga slepom pesniku. Ali, upravo zahvaquju}i Broju Jedan, ~itateqstvo je upoznato, a istoriji ponu|ena, prava istina o prirodi Trojanskog rata. Naime, te{ko pogo|en rastro{no{}u svoje prelepe supruge Helene, ahejski kraq Menelaj podme}e je zgodnom Parisu. U Heleni i Parisu se odmah pali qubavni plam, ali se ubrzo i gasi, jer se sad trojanski kraq Prijam suo~ava s problemom koji je imao Menelaj – ~uvena je scena u kojoj Prijam, ugledav{i potpuno praznu dr`avnu kasu, govori Parisu: Sine moj, ti si najglupqi od svih mojih sinova, a konkurencija u toj disciplini u na{oj obiteqi je stra{na! Zbog toga Prijam moli Menelaja da primi nazad Helenu, a nakon {to to ovaj odbija – izbija rat. Nezaboravne su i epizode u kojima Broj Jedan, pri~aju}i o Cezaru, Neronu ili Napoleonu, zapravo ispisuje istoriju qudskog roda, li{enu patetike i hiperbolizovanih juna{tava i dobrote. Upravo suprotno: svaki je od tih i mnogih drugih istorijskih likova

jem je Broj Jedan u tim prelomnim istorijskim trenucima, dakako, savetnik, u izboru izme|u ve{ala i streqawa s jedne, te vre}e funti i dolara s druge strane, pravilno bira – ovo drugo. Lafitova nesre}a bila je {to nije znao da broji, pa mu nikako nije bilo jasno kako je to prilikom podele novca koji je dobio za prelaz britanske, odnosno ameri~ke vojske preko svog imawa, gomila na strani Broja Jedan uvek bila mnogo ve}a. A slavni matemati~ki izum Wegove visosti zapravo je vrlo jednostavan i ovda{wi ga tajkuni ~esto primewuju: jedan tebi, jedan meni; dva tebi, a je’n-dva meni; tri tebi, a jedan, dva, tri meni; sto {est tebi, a jedan, dva, tri... sto {est meni! Naravno, nisu Broj Jedan, Grunf, Bob Rok, Jeremija, debeli [ef, Sir Oliver, Nosowa i

Magnus i Bunker su nam ostavili ne{to {to po originalnosti zamisli nema konkurenciju niti u lepoj kwi`evnosti niti u enciklopedistici. Re~ je o nenadma{nim pri~ama Broja Jedan zahvaquju}i kojima smo saznali „pravu istinu” o doga|ajima koje je istorija kasnije, hm, falsifikovala prikazan kao karikatura, u osnovi mnogo vi{e onakvim kakvim stvarno i zaslu`uju da budu opisani. Recimo, u pri~i iz ameri~ke istorije, Prevrtqivi Lafit ko-

Alan Ford sami sebi dovoqni, ve} je tu i ~itava galerija epizodnih likova, poput {pijunke Margot, tria Fantastikus, sebi~nog i zlog suseda, pijanog po{tara, ili

Berta iz kasnije nadaleko citiranog Ureda za istra`ivawe ruda i gubqewe vremena. Ipak, tu galeriju, bez svake sumwe, predvodi Superhik kao utelovqewe jedne posebne, a toliko nam znane filozofije – kra|e od siroma{nih da bi se davalo bogatima. Superhik se prvi put pojavquje u istoimenoj epizodi kao radnik javne ~isto}e u Wujorku. Nezadovoqan higijenskim navikama siromaha, Superhik se odlu~uje da krade od wih i ukradeno poklawa „bogatunima”, a u tome mu poma`u natprirodne mo}i koje je stekao tako {to je upao u ogromnu ba~vu vina grozobijalne kakvo}e. Opra{taju}i se polako od „« Alana Forda”, jer ipak ga je smislenije ~itati nego o wemu kwigu pisati, red je podsetiti na bar deo citata koji su u{li u svakodnevni govor ili su neprolazni hit leta ispisani na majicama: Sir Oliverovo „Halo, Bing! Kako brat? Cijena, prava sitnica” ; Grunfove parole „Tko vrijedi leti; tko leti vrijedi; tko ne leti ne vrijedi” i „Boqe ~astan uzmak nego ne~astan poraz”; filozofija debelog [efa „Rad, rad a tek onda duboko odmarawe”... I, naravno, `ivotna poruka Boba Roka (a, ~ini se, i na{a) – „Boqe `iveti sto godina kao milijuna{, nego sedam dana u bijedi”. „ Zlatko Romi}

NIKOLAS HAJEK, BIZNISMEN KOJI JE ZADU@IO INDUSTRIJU SATOVA

Izmislio svo~ i spasao [vajcarsku zapo{qavala deset godina ranije, ve} izgubilo posao. [IH i ASUAG bili su ve} prakti~no na samrti kad je Seiko ponudio da kupi Omegu i druge brendove. Malo je re}i da je Hajek poludeo od besa. Pored toga {to je posedovao mnoge brendove, ASUAD je bio i vlasnik ETA-e, uglednog

“[vajcarska industrija satova prodaje zapravo kulturolo{ku poruku [vajcarske, sve ono o ~emu ste slu{ali – na{e ku}e, na{a poqa, na{e planine”, ispri~ao je Hajek “Volstrit `urnalu”. “Jednog dana do{ao mi je u Americi predsednik japanske kompanije za proizvodwu satova i rekao: [vaj-

sultantsku kompaniju. Zbog toga je morao da zalo`i name{taj i podigne kredit u banci. Umesto da proda vikarsko porodi~no srebro, pi{e Volstrit `urnal, Hajek je otkrio da su dva in`ewera ETA-e razvila kvarcni sat sa 51. komponentom – japanski su u to vreme imali 151. deo. I odlu~io

se zabavqam osam do 14 sati na dan”, opisivao je. Ta zabava mu je omogu}ila da postane 232. najbogatiji ~ovek na svetu, prema ~asopisu Forbs za 2010. godinu, a wegova neto vrednost procewena je na 3,9 milijardi dolara. Baza wegovog bogatstva bila je Svo~ grupa koja zapo{qava 24.000 qudi, a ima podru`nice u 37 zemaqa sveta i 700 samostalnih trDo danas govina. Lane je, prema proje prodato Svo~ Sti`u i Yejms Bond Hajek nosi ceni {vajcarske Federacije vi{e od lagano poznati po~iwe nositi olimpijsku industrije satova (SWIF), u osvaja svet dizajneri Omegu bakqu 300 svetu proizvedeno 1,2 milimiliona jardu satova, od ~ega u Kini svo~ 559,4 miliona, u Hong Kongu satova 334,3, a u [vajcarskoj 21,7 Hajek Lansira Hajek Kolekcionar Hajek kupuje Firma miliona satova. Prose~na ulazi satove daje za sat kupuje dobija ime brend „Breget” u posao sa vrednost kineskog sata je svo~ 17.000 ve}inu „Svo~ satovima dolara akcija dva dolara, hongkon{kog 11, grupa” a {vajcarskog – ~ak 528 dolara. Imaju}i na umu vrednost Omega proizvodi Klijentima „Breget” pravi prodatih satova, [vajcarHajek na sat povodom 40 prestaje repliku sata sudu zbog ska danas dr`i 55 posto godina spu{tawa isporu~ivawe ra|enog za Mariju monopola na Mesec nesastavqenih svetskog tr`i{ta, a za to je Antoanetu mehanizama direktno odgovoran Hajek. Prema prognozama, Svo~ grupa koja je dosad prodala „Svo~ grupa” Redizajnirawe Yory Svo~ nastavqa vi{e od 300 miliona satova, kupuje ~uveni Kluni sata Hamiltona proizvoditi do 2033. trebalo bi da ih postaje nema~ki brend Ventura satove uz pomo} proda vi{e od milijardu. ~lan „Glashite poznatih dizajnera uprave Danas, osim svo~a, omege, Original” blankpejna i bregeta, poseduje i brendove lon`in, raproizvo|a~a satnih mehanizama, carska mo`e da proizvodi sireve, je da spoji dve kompanije i presedo, tiso, kertina, mido, hamilton, kao i firme Nivaroks-FAR, koja ali ne i satove. Za{to nam ne li bitku na japansku teritoriju – pjer balmen, kelvin klajn, flik je proizvodila komponente. U prodate Omegu za 400 miliona da im konkuri{e jeftinim {vaflak i lenco. Glavna fabrika terminima automobilske indufranaka?. Odgovorio sam: Samo jarskim satovima. novca je Svo~, koji danas godistrije, ETA je proizvodila {asipreko mene mrtvog!” Hajek je, za `ivota, ~esto govo{we izbaci 300 razli~itih modeju, gume i osovinu sata, a NivaKada je dobio ponudu da proda rio da wegova kancelarija (u kola satova, od kojih polovina preroks – motor. Hajeku je bilo jasno {vajcarske divove, Hajek zapravo joj je i umro) u sredi{tu Svo~a u staje da se proizvodi nakon pola da }e, ako [vajcarska proda ove nije imao pojma o satovima. StuBilu, gradi}u koji je 90 minuta godine. Zbog toga su svo~evi podve firme Japancima, cela indirao je fiziku, matematiku i hevo`we udaqen od @eneve, nije stali kultni predmet kojeg mnofrastruktura industrije pasti u miju u Bejrutu i Francuskoj tokancelarija biznismena, nego gi, doslovce, skupqaju poput neruke konkurencije. kom 50-tih, a 1957. osnovao je konstudio umetnika. “Ja ne radim. Ja kada maraka ili zna~aka.

Nikolas Hajek

Ina~e, za samog Hajeka govori se da je bio jedinstven zbog svoje jednostavnosti. Na primer, uvek je sam vozio svoje automobile. Smatrao je da imati voza~a “nije demokrati~no”. Wegov unuk Mark, sin Hajekove }erke Najle, koji je danas izvr{ni direktor Blankpejna, ispri~ao je kako su on i deda, dok je Mark bio de~ak, imali obi~aj da odlaze na poqe i love – mi{eve. Wihov kanton je po ulovqenom mi{u pla}ao pola franka. Unuk milijardera i milijarder sam lovili su mi{eve u poqu za sitni{?! “U~io me kako, bez obzira na to koliko si bogat, treba da bude{ odgovoran prema zajednici”, objasnio je Mark. Kad su novinari Hajeka pitali da li je wegov ose}aj za biznis instinktivan ili ga je usvojio tokom godina, odgovorio im je: “Ako studirate medicinu na fakultetu, kad zavr{ite studirawe bi}ete doktor. Na`alost, isto ne vredi za preduzetnike. Ako po{aqete magarca u muzi~ku {kolu u Salcburgu, ne}ete od wega uspeti da napravite Mocarta. Isto vredi i ako po{aqete kamilu u Harvard biznis skul – ne}e postati genijalac, ne}e postati Henri Ford, osim ako nije ro|ena kao Henri Ford. A ako Henrija Forda po{aqete na Harvard, postat }e boqi Henri Ford”. „ E. P. H.


DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

TREND RAPORT: KAPE, [ALOVI, KAPE U TRENDU

U{u{kane zimske radosti vi oni koji misle da su zima i sne`ne radosti u modnom smislu dosadni, grdno se varaju. Jer, ovo je godi{we doba odavno “preraslo” topao kaput ili jaknu i ~izme u kojima noge nisu mokre. Danas su to tek osnove dobrog zimskog stila, koji je nezamisliv bez jo{ nekoliko “sitnica”, me|u kojima po~asno mesti imaju {alovi, kape i rukavice – modni detaqi koji, zahvaquju}i tome {to su koliko lepi, toliko i funkcionalni, u potpunosti zadovoqavaju osnovni kriterijum dobrog dizajna. I jo{ ne{to – u ova krizna vremena ni{ta mawe va`no: za razliku od nekih drugih prili~no ozbiqnih zimskih {opinga, rukavice, kape i(ili) {alovi cenom su vi{e nego pristupa~ni. Osim, naravno, ako ne insistirate na skupqim brendovima, pri ~emu u ovom slu~aju za vi{e para ne dobijate pod obavezno i boqi kvalitet. Tako da, ukoliko ne robujete markama, u ovom segmentu odevawa mo`ete ili da prili~no u{tedite ili da date ma{ti na voqu i za relativno male pare se poigrate razli~itim stilovima. Jer, klasi~an ili lawski model kaputa i jakne, uz mali pomo} zimskih aksesoara, mo`ete uspe{no da “presvu~ete” i osve`ite. A ono najva`nije, ovi }e vas ukrasi istovremeno i savr{eno grejati.

S

Pri tome je po`eqno da rukavice, {al i kapa po boji, materijalu i uzorku budu kompletirani. Isto tako, preporu~ujemo i da ih prilagodite kaputu, odnosno,

jakni, obu}i i torbi – uz elegantnu ode}u {al, kapa i rukavice bi tako|e trebalo da budu elegantni, dok sportsko “pakovawe” podrazumeva istu kombinaciju detaqa. [to se zastupqenih trendova ti~e, situacija je prili~no demokratska i jedino vam se kao problem mo`e nametnuti zadatak da u moru predivnih i razli~itih modela izaberete onaj koji vam naj-

cu da dame po bontonu nisu du`ne da {alove, kape i rukavice skidaju, te mogu da im poslu`e kao savr{en modni detaq i u zatvorenim prostorijama. Kod izbora kape vodite ra~una o tome da odgovara va{em obliku lica, pri ~emu one gqivastog oblika pristaju ve}ini `ena. Mla|im damama vunena kapa }e savr{eno upotpuniti imix sportske elegancije, otud i napomena za sve wih da su ove zime u trendu one debelog i zanimqivog pletewa, kao i atraktivnih boja. Isto tako, moderne su i {ubare, koje ve} neko vreme nisu ukras samo starijim, dobrostoje}im damama, ve} i mla|im trendseterkama. Samim tim vi{e i nisu toliko klasi~ne – mogu se na}i kako u raznim bojama, tako i od ve{ta~kog i pravog krzna.

21

PET NAJOPASNIJIH PLA@A

Sunce, more, gromovi i ajkule ada nam neko spomene pla`u, prve asocijacije su sunce, more, u`ivawe, zabava i odmor. Savr{en na~in da pobegnete od gradske vreve i potra`ite mir na zlatnom pesku i u azurnoplavim vodama… Svu~i primamqivo? Naravno, sve dok ne shvatite da su najlep{e svetske pla`e ujedno na listi najopasnijih, a odlazak na odmor mo`e se pretvoriti u “posledwu igru leptira”. Zipolit pla`a, Oahaka, Meksiko: Prelepa mala pla`a s belim peskom i kristalno bistrom vodom prosto mami lepotom, ali je isto toliko i opasna. Mra~ni je simbol meksi~ke savezne dr`ave Oahaka, a weno ime na doma}em jeziku Zapoteka zna~i “pla`a mrtvih”. Wene tirkizne vode kriju opasno jake struje, a bitku s prirodom do sada su izgubile stotine pliva~a. Za vreme punog meseca izme|u aprila i juna, kada su talasi visoki, prakti~no je nemogu}e u}i u vodu. Me{tani je izbegavaju kao kugu, a `rtve su joj neobave{teni turisti, koje mami lepotom. Ni crvene zastave koje upozoravaju na smrtnu opasnost ~esto ne poma`u. Praja de Boa vija`em, Hesife, Brazil: Gradska pla`a obalskog gradi}a Hesifea, ~esto zvanog “brazilska Ve-

K

^izma glavu ~uva, {ubara je kvari vi{e pristaje. Ne}ete pogre{iti bilo da se odlu~ite za vunenu kapu, {ubaru, pravo ili ve{ta~ko krzno, du`e ili kra}e rukavice, {arene ili jednobojne… Va`no je

samo da sve to zajedno lepo iskombinujete i uskladite s ostatkom garderobe. Pritom u ovim hladnim danima nije zgoreg podsetiti na ~iweni-

U pogledu kapa, {e{ira i {ubara, mnoge dame imaju dva osnovna problema. Jedan je {to misle da im ne stoje (problem je u tome {to nisu odabrale pravi model za sebe), a drugi strah je da }e im pokvariti frizuru. Ispod {e{ira frizura bi trebalo da bude {to jednostavnija, jer one komplikovanije jednostavno ne}e “pre`iveti”. Kako ve}ini `ena ispod kape i {e{ira boqe stoji du`a kosa, savet je da je uredno o~e{qaju i “spakuju” u {e{ir ili kapu. Kowski rep jedno je od najzahvalnijih re{ewa, pri ~emu je va`no da bude pri~vr{}en ispod ruba kape. U prevodu – rep prilagodite kapi, ne obrnuto. Podjednako zgodno re{ewe su i ove sezone vrlo „in“ niske pun|e ili opu{tene pletenice. Posledwih nekoliko godina {alovi su postali neizostavan modni “za~in” sne`ne i u{u{kane zime. Stoga i podse}awe da, kada je o wima re~, postoji nekoliko modnih pravila koje bi trebalo ispo{tovati: ako je kaput debqi i topliji, neka takav bude i {al, a ako je kaput ne{to tawi i elegantniji, neka i {al bude takav. Ove sezone savr{en modni detaq su i {al - kape, odnosno, {al i kapa u jednom, pogodni u brojnim modnim kombinacijama; od sportskih, pa do onih elegantnijih. Ukoliko,

pak, `elite da va{ {al prvenstveno odi{e elegancijom, birajte one od krzna ili ka{mira, sa kojima ne}ete pogre{iti kada su ve~ere, izlasci i zabave u pitawu. [to se rukavica ti~e, najva`nije je da su vam uvek pri ruci, odnosno, u torbi ili xepovima od kaputa. Ove sezone u trendu su modeli samo s palcem i otvorenim prstima, kao i rukavice duga~ke sve do lakta. Ko`ne rukavice najboqe je kombinovati sa elegantnijom ode}om, a ako `elite da vas za{tite od hladno}e, a ne da budu samo ukras, kupite one sa debqim filcom.  Jasna Budimirovi}

Najpo`eqnije igra~ke i geyeti kao novogodi{wi pokloni a neke nismo ni ~uli, za neke smo, pak, ~uli ali nismo ba{ sigurni kako ta~no rade. Ako nekim gexetima cena i nije (pre)visoka, pa ih mo`emo staviti u razmatrawe pri kupovini poklona za predstoje}e praznike, nailazimo, avaj, na nepremostivu prepreku problem primene u tehnolo{ki zaostaloj zemqi, kakva je Srbija. Kako j e to neko lepo rekao , gexeti (posebni zaqubqenici u gexete koriste izraz gizmo) su mala tehni~ke naprave, naj~e{}e posledwi krik tehnologije, ali i mode. Bez wih se uglavnom mo`e, ali kad ih vidite, jednostavno imate `equ da posedujete tako ne{to. Tamo gde se kupci ne susre}u s problemima tehni~kih i tehnolo{kih uslova, za odabir gaxeta bitan je samo ukus i, naravno, stawe u nov~aniku. Pojedine kompanije specijalizovane za proizvodwu gaxeta ove godine usavr{ili su svoje postoje}e proizvode, dok su druge, poput Epla izbacili potpuno novi - govorimo, naravno, o Ajpedu - a sve zajedno ra~unaju da }e upravo wihovi proizvodi dominirati me|u poklonima koji }e se u milionima komada razmewivati tokom bo`i}nih i novogodo{wih praznika. Me|u, kako je to nazna~eno, najpo`eqnijim prazni~nim poklonima iz gexet sfere po ceni, ali i tehnolo{koj naprednosti isti~e se Samsungova plazma, s 50 in~a u dijagonali, koja emituje sliku u HD rezoluciji, a ko{ta 1600 evra. Tek je par desetina evra jeftiniji, ali podjednako sna`no raspaquje ma{tu qubiteqima gexeta, HP-ov 17-in~ni laptop sa aktivnom 3D tehnologijom. Za blizu 600 evra mogu}e je pazariti Ajped sa 16 gigabajta, s tim da ovo posledwe Eplovo ~edo bez problema mo`ete - provereno! - koristiti i kod nas. Epl se u ovom izboru pojavquje i sa svojim smartfonom - posledwim modelom Ajfona, pod rednim broje 4, ali sa cenom koja je identi~na Ijpedu. Pa ko voli, nek plati. Van ove konkurencije su tehnolo{ke igra~ke, poput robota iz filma „Pri~a o igra~kama“ koji ko{ta oko 50 evra, odnosno @u-`u ku}ni qubimci, koji uz sve ostalo proizvode i preko 40 zvukova, a svaki ko{ta oko 12 evra.  E. N. L.

Z

necija”, omiqeno je sastajali{te turista. Iako joj ime zna~i “Dobar put”, ne}ete se dobro provesti ako natr~ite na wihove doma}ine – ajkule. Sve do devedesetih godina pro{log veka ajkule nisu napadale qude, ali se situacija promenila nagore, te je do sada bliski susret s ajkulom na ovoj dvadeset kilometara dugoj obali do`ivelo (ne i pre`ivelo) vi{e od pedeset kupa~a. Za ove napade ekolozi i biolozi krive naru{avawe ekosistema, upiru}i prstom na kanalizaciju i brojne ribare koji su smawili broj riba i od ajkula napravili izgladnela ~udovi{ta. Severne i isto~ne pla`e Kvinslenda, Australija: Iako ~uvena po izuzetnim pla`ama, Australija je doma-

}in mnogim opasnim morskim vrstama, od kojih neke vole da se “dru`e” i sa turistima. Jedna od najopasnijih je morska osa, otrovna meduza koja je od 1954. godine sa `ivotom rastala 5.568 neopreznih pliva~a. Ako se na|ete u australijskim vodama i do`ivite “bliski susret” s morskom osom, ne smete da ispirate ranu alkoholom jer }ete zavr{iti u Ve~nim lovi{tima. Umesto toga, koristite sir}e i pomolite se Svevi{wem. Pla`a u Novoj Smirni, Florida, SAD: Samo 2008. godine na ovoj pla`i zabele`ena su 22 napada ajkula. Iako

se eksperti sla`u sa ~iwenicom da je za pove}an broj napada najvi{e zaslu`an veliki broj turista koji sve vi{e vremena provode u vodi, za one sa slabim srcem ne poma`e ni te{ewe da ovu pla`u vole ajkule koje obi~no ne napadaju qude. Za utehu pesimistima, pla`a u Novoj Smirni ~uvena je i po udarima groma, od kojih je poginula 71 osoba. Hanakapiaji pla`a, Kauaji, Havaji: Ova pla`a malo je du`a od tri kilometra i jedna je od najlep{ih na Hava-

jima. Zlatni pesak i mo}ni talasi privla~e surfere koji ovde ginu kao muve jer je, kao i Zipolit pla`u, okru`uju morski grebeni izme|u kojih vlada sna`na morska struja. Talasi su toliko sna`ni da prosto zgrome nesre}ne turiste koji su samo do kolena u vodi, a weno ime zna~i “zaliv rasute hrane”. Ko je tu rasuta hrana, mo`ete da pretpostavite.  Ivana Vujanov


22

nedeqa19.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI

DNEVNIK

AGENCIJA, iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i sve slobodne. Pozovite. Telefon 021/496-382. 17790 @ELIM upoznati gospodina 60-65 godina Novosa|anina, udovca kom je ciq harmonija u zajedni{tvu da zna pru`iti i zaslu`iti po{tovawe predane `ene solidnog {arma, cenim stabilnost. [ifra "Harmonija zajedni{tva". 17394

VRWA^KA BAWA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Telefon 063/527-459, ({ifra:14310), www.solis-nekretnine.com. 412453 IZDAJEM apartman na Div~ibarama, CG, kablovska TV, sajt: divcibareapartamni. com. Telefon 063/374-149. 17570 KOPAONIK izdajem apartmane preko puta "Ma{inca". Telefon 063/301-975, 063/370-787. 15750 ZLATIBOR - izdajem apartmane za zimski raspust. Pla}ewe odlo`eno. Telefon 063/382-054. 17603

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 17490 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 17491 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471644. 17653

NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 412433 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 17492 PREVODI sa i na engleski brzo, ta~no, povoqno i sa iskustvom, mogu} i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 17488 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija aparati. Telefon: 064/216-5424. 17631

IZDAJEM sobu devojci studentkiwi iz Vojvodine, nepu{a~u. Telefon 021/527-586. 17481 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za devojke sa kupatilom i kuhiwom, Detelinara. Telefoni: 6314-914, 064/36-70-473. 17501 TRA@IM cimera u zasebnoj sobi dvosobnog kompletno name{tenog stana, bez gazde, na Detelinari. Telefon 064/146-29-61. 17505

MEWAM stan, 85m2, za dva mawa, Novosadskog sajma 10 (kod Aleksandar centra). Telefon 064/26-16-475. 17554 DVOSOBAN, centar Novog Sada i dvosoban u Ski centru Durmitor za 3-soban u Beogradu ili prodajemo. Telefon 021/6617-398, 063/618-577. 17383

IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 60m2 na drugom spratu. Bul. oslobo|ewa. Terasa i lift, 200 evra mese~no! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, ({ifra:14543), www.solis-nekretnine.com. 412424 IZDAJEM kompletno name{ten nov, jednoiposoban stan od 43m2, Grbavica, cena 200E. Telefon 021/6618-222. 412372 IZDAJEM prazan nov trosoban stan u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru, hitno! 200 evra! Telefoni: 063/7315-135, 021/6624-325, ({ifra:13811), www.solis-nekretnine.com. 412425 IZDAJEM jednosoban stan u K. Stankovi}a, 29m2, 150 evra+depozit. Kompletno name{tena. Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, ({ifra:14550), www.solis-nekretnine.com. 412426

IZDAJEM ~etvoroiposoban stan u centru Novog Sada, 144m2 na drugom spratu, idealan za kancelarije. Telefoni: 063/7315-135, 021/6624-325, ({ifra:10110), www.solis-nekretnine.com. 412428 IZDAJEM na Novoj Detelinari dvosoban name{ten stan. Odmah useqiv. Telefoni: 063/520-296, ({ifra:12939), www.solis-nekretnine.com. 412429 IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m 2, Bul. oslobo|ewa kod "Dnevnika" 140 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005. 412509 IZDAJEM 70m2, trosoban stan, Bulevar, 1. sprat, name{tena nova kuhiwa s belom tehnikom, lift, terasa, useqiv, cena mese~no 200 evra. Telefoni: 064/829-5007, 064/829-5005, 021/6337-037. 412510 IZDAJEM Save Kova~evi}a name{ten stan 42m2 prvi sprat, i Branimira ]osi}a 28m2 name{ten. Telefon 528137. 412600

IZDAJEM de luks name{tenu garsoweru ulica Toplice Milana /Blizu Bul. Oslobo|ewa. Cena 160 E. Telefon 064/14850-86, 063/845-66-48. 17662 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u novogradwi na staroj Detelinari (kablovska TV, internet, klima). Telefon 064/818-61-00. 17676 IZDAJEMO kod Sajma name{ten dvosoban stan za 160 i prazan trosoban stan za 220. Telefon 063/540-165. 17789 IZDAJEM dvosoban stan 45m2, name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefoni: 021/465-815, 064/2044-331. 16727 IZDAJEM jednoiposoban stan nename{ten, komforan, na Novom nasequ, Ulica Stojana Novakovi}a, ~etvrti sprat. Zvati na telefon 021/651-31-98.16924 KLISA; 70m2 izdajem trosobno prezno prizemqe ku}e u Ul. Kraqa Uro{a I, 26 za 150E + depozit. Telefon: 061/67-99-593.17284 IZDAJEM dvori{ni stan u Veterniku ul. Dalmatinska 29. Telefon 063/577727. 17370 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru sa ve{ ma{inom, u Valentina Vodnika. Useqiva od 1. januara 2011. godine. Telefoni: 895-231, 064/246-42-79. 17384 PRIMAM devojku na stan, ul. Banovi} Strahiwe 8. Telefon 6362-912. 17396 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 17540 IZDAJEM stan Augusta Cesarca 11 (kod Futo{ke pijace). Telefon 064/26-16-475. 17555 TRA@IM cimerku u dvosobnom stanu (odvojena soba). Telefon 063/505-740. 17559 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dve devojke zaposlene na du`e vreme, Svetosavska - dogovor. Telefon 064/4952319. 17565 LIMAN 4, jednosoban, terasa, name{ten, CG, topla voda, kablovska, klima, telefon, povoqno. Telefon 021/469125. 17568 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 24m2 u ku}i sa posebnim ulazom, 100e. Telefoni: 521-362, 064/236-2809. 17571 IZDAJEM dvosoban stan name{ten na Limanu I kod fakulteta. Telefon 063/611044. 17584 IZDAJEM dvosoban komforan stan dvema devojkama blizu fakulteta. Telefon: 064/1765-901 ili 542-818. 17589 IZDAJEM trosoban kompletno name{tem stan na Limanu III. ~etvrti sprat, pla}awe po dogovoru. Telefoni: 021/450-815 i 063/531-911. 17596 IZDAJEM garsoweru u okolini Socijalnog. Telefon 063/522-503. 17604 IZDAJEM trosoban stan ekstra name{ten 81m2, kod limanske pijace (Vojvo|anska ulica). Telefon: 6350585, 064/221-59-59. 17614 IZDAJEM name{ten dvosoban stan u Ul. @elezni~koj, Novi Sad. Telefon: 063/7786867. 17623

IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovsa, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/12-27-684. 17626 MAWI potpuno name{ten trosoban stan, cg, telefon, kablovska, na futo{kom putu u Novom Sadu. Cena 160E. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793. 17636 IZDAJEM novu praznu garsoweru u Ul. Mileve Mari} na prizemqu, useqiva odmah. Telefoni:021/301-520, 064/0800-856. 17659

IZDAJEM dvokrevetnu garsoweru, kompletno opremqenu od 1. januara, Ulica Had`i Ruvimova. Telefon 6398-950, 064/157-12-13. 17678 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 25m2 i jednosoban stan od 30m2 sa internet prikqu~kom u centru grada na du`i zakup. Cena 120 evra, tro{kovi 50 evra mese~no. Telefoni: 063/604-007, 063/524-700. 17688 IZDAJEM komforan name{ten troiposoban stan, 90m2 (internet, kablovska, klima, parking, pijanino) II sprat pored Doma zdravqa, Liman IV. Telefon 064/128-9594. 17690 HITNO! Izdajem stan, 84m2, u Jovana Cviji}a za stanovawe ili kancelarije. Cena povoqna, mese~no pla}awe. Dogovor mogu}. Telefoni: 6335-282, 063/865-36-20. 17695 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan 38m2. Telefon 063/543-710. 17704 IZDAJEM povoqno kompletno name{ten dvosoban stan (telefon, TV, kablovska, klima, bela tehnika) na du`i period. Telefon 064/647-6775. 17706 IZDAJEM povoqno praznu garsoweru 28m2. Telefon 064/3468-936. 17707 IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 17714 IZDAJEM garsoweru, na Bulevaru Cara Lazara, poluname{tenu, na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 17762 IZDAJEM stan kod bolnice, 38m2 sa parking mestom. Telefon 066/371346. 17805

nedeqa19.decembar2010.

KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan u strogom centru grada, ukwi`en, sa terasom, do tre}eg sprata, da nije posledwi sprat i nadogradwa. Pla}awe u ke{u! Telefon 063/855-7109, www.solisnekretnine.com. 412431

KUPUJEMO stan u Novom Sadu, brza isplata. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412410 KUPUJEMO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Telefon 636-6952. 412512 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 412601 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335. 412582 KUPUJEM ukwi`en dvosoban stan, Liman, cetar, kej. Bez posrednika. Telefon 021/422-116. 17709

ODLI^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... vredi videti! Telefoni: 064/157-1297, 021/520-231, ({ifra:14711), www.solis-nekretnine.com. 412503

GRBAVI CA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:14009), www.solisnekretnine.com. 412479 KOD BOLNICE name{ten ukwi`en dupleks 128m2, cena 87.550. Tel. 422-149. 412361 STAN 71m2 nov, dupleks. Mo`e zamena za mawi, dogovor, ili za ku}u do 100m2. Telefon 060-345-1313, 021/6313237. 17656 ZGRADA na ulazu u Novi Sad sa autoputa kod Rodi}a. Telefon 062/820-5-820, 064/8205828. 17739

23

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 15876 DVOSOBAN stan, I sprat, @abqak, (Durmitor-Crna Gora) prodajemo-mewamo za mawi u Novom Sadu ili Beogradu. Telefon 021/6617-398, 063/618-577. 17382

GARSOWERA, 26m2, Grbavica, Gogoqeva, 3. sprat, lift, cg, novo, useqivo, ukwi`eno, 35.000E. Telefon 063/7451344. 412575 KOD FUTO[KE PIJACE novija zgrada, 29m2 garsowera, ukwi`ena, ~etvrti sprat, sa name{tajem, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 412619 BEOGRADSKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, za 33.500. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 412620 NOVA DETELINARA zidala Budu}nost, nova, ukwi`ena garsowera 25m2 odmah useqiva, ima lift, terasu, ostavu... Povoqno... Telefon 063/811-7331. 412624 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`ena, kompletno renovirana odmah useqiva garsowera, cena 27.800. Telefon 064/220-9565. 412513 GRBAVICA okolina Bulevara, nov ukwi`en stan od 27m2 na III spratu. Telefon 063/82-88-377. 412515 NA BULEVARU Evropa investitor "Moj dom" prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom-uredni papiri. Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193. 412548 GARSOWERA 18m2 kod Zmaj Ogwena Vuka u zgradi staroj 5 godina ukwi`ena 23.000 sa stvarima, prvi sprat. Telefoni: 523-193, 0600730577. 412549 GARSOWERA u izgradwi 24m2 prvi sprat kod Futo{ke pijace sa terasom za ke{ 28.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 412550 KOD FUTO[KE pijace garsowera 29m2 useqiva ukwi`ena cena 34.000. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193. 412551 NOVA DETELINARA, novija garsowera od 25,68m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`ena, useqiva. Telefoni: 423208, 528-599. 412532 GRBAVICA - Do`a \er|a, 25m2, ukwi`ena, useqiva, CG, name{tena, cena 33.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236601. 412406 GARSOWERA kod Uspenske crkve, 21m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem. Hitna prodaja! 412446 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 39.000-eur, za dogovor! Telefoni: 065/2019-004, 021/520231, ({ifra:13656), www.solisnekretnine.com. 412448


24

OGLASI

nedeqa19.decembar2010.

HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:14382), www.solis-nekretnine.com. 412450 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, hitno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:10105), www.solis-nekretnine.com. 412451 CARA DU[ANA 24m2, 1. sprat, terasa, CG, useqivo, cena 28.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621. 412400 UKWI@ENA garsowera od 20m2, odmah useqiva, 1. sprat, centar, cena 20.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236606. 412391 PRODAJEM novu, ukwi`enu, name{tenu garsoweru na Grbavici 26m2. Cena 34.000E/m2. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222. 412365 PRODAJEM garsoweru na Novom nasequ. Cena 13.000E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222. 412367 BULEVAR EVROPE, useqiva garsowera, 25m2, II sprat, lift, terasa, odli~na. Telefon 421-185. 412342 CENTAR, \. Rajkovi}a, 34m2 cena 37.100, ukwi`ena garsowera I sprat, lift, terasa novija. Telefon 422-149. 412343 KOD "DNEVNIKA" ukwi`ena garsowera 24m2 - 27.300, novija gradwa. Telefon422149. 412344 KOD STANICE jednosoban 30m2 - 34.000, ukwi`en. Telefon472-1661. 412345 BUL. KRAQA PETRA I jednosoban stan 36m2 - 39.140, lift, terasa. Telefon4721660. 412346 PRODAJEM ukwi`en, jednosoban, nov, kod Futo{ke pijace. Cena 36.050E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 412366 GOGOQEVA, jednosoban, 26m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena 35.000. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621. 412392 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 412379

JEDNOSOBAN, Novi bulevar suboti~ki, nov odmah useqiv, I sprat, kvalitetna zgrada, povr. 34m2. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 412383 LIMAN IV, 33m2, klasi~an jednosoban, odmah useqiv, 35.700, ukwi`en, mo`e se preurediti u jednoiposoban. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412413 NOVO NASEQE, [onsi, 42m2, jednosoban, tre}i sprat, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412414 PRODAJEM odli~an jednosoban stan od 38m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, kompletno sre|en... Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra: 14564), www.solis-nekretnine.com. 412452

NOVOGRADWA - predugovarawe na Novom Detelinari, 30m2, drugi sprat, cena 31.000 evra. Pla}awe na rate... Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:14306), www.solisnekretnine.com. 412449 LIMAN - 33m2, ukwi`en jednosoban stan, cena 35.700 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:14679), www.solis-nekretnine.com. 412454 JEDNOSOBAN stan od 36m2, odli~an na Bul. kraqa Petra I kod SUP-a, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en, cena 43.000 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14730), www.solis-nekretnine.com. 412455

SNG - PARKET DOO prodaje slede}e objekte:

1. Stan Cara Du{ana 76 50, 43m2 2. Stan Cara Du{ana 76 49, 78m2 3. Stan Temerinska 55 56m2, 4. Lokal Trg Republike 24m2.

Kontakt: 069/27-35-701. 17640

PRODAJEM jednosoban stan kod Izvr{nog ve}a, 27m2, terasa, ukwi`en, bez ulagawa! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14649), www.solis-nekretnine.com. 412456 JEDNOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, crvena fasadna cigla, 40m2, cena 41.200 evra. Mo`e kredit... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:12960), www.solis-nekretnine.com. 412457 CENTAR, u Maksima Gorkog odli~an ukwi`en stan 33m2, cena 38.000. Telefon 6366952. 412516 HITNO prodajem u {irem centru odmah useqiv nov 1.0 stan od 35m2 na I spratu po ceni od 37.500 sa povratom PDV-a. Telefon 636-8429. 412514 SOWE MARINKOVI] - centar, odmah useqiv stan 33m2 na prvom spratu, ukwi`en, u odli~nom stawu. Telefoni: 528137, 661-2262. 412625 LIMAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 412622 JEDNOSOBAN, 32m2, N. Detelinara, ugao J. Veselinovi}a i V. Masle{e, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, ukwi`en 36.000E. Telefon 063/745-1344. 412574 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/745-1344. 412577 BETANIJA!!! Ukwi`en odli~an stan od 39m2 na prvom spratu sa terasom i odvojenom kuhiwom, odli~no stawe. Telefon 063/8680-335. 412583 GARSOWERA, strogi centar, 25m2/V, name{tena, ima terasu, ukwi`ena, izgra|ena 2007. godine. Telefon 548398. 17413

GARSOWERA 25m2 za 20.000 evra u Haxi Ruvimovoj. Telefon 064/820-5-820. 17738 25M2 Somborski bulevar, 20.500e. Telefoni: 021/541948, 064/2394331. 17746 NOVA DETELINARA, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816. 17761 PRODAJEM ukwi`enu noviju garsoweru u centru na drugom spratu za 31.000 ima terasu. Telefon 6447-622, 063/540165. 17786 HITNA prodaja! [iri centar, garsowere 25m2 i 27m2 po 1120e/m2 od investitora, mogu}nost povrata PDV-a .Odli~na gradwa. Telefoni:6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 17800 GARSOWERU od 24m2 u izgradwi kod Futo{ke pijace, povoqno prodajem. Prvi sprat, ]irpanova ulica, useqiva u avgustu 2011. Telefon 063/50-20-33. 17803 BLI@A OKOLINA Suboti~kog bulevara, drugi sprat, terasa, nov, odmah useqiv, cena 29.500E. Hitno! Telefon: 6546-976 i 063/664-264. 17793

LIMAN II!!! Jednoiposoban stan na prvom spratu, gleda na dvori{te. Povoqno!!! Telefon 063/8680-335. 412584 ALEKSANDAR - Grbavica odli~an jednoiposoban stan od 40m2 u odli~nom stawu, odmah useqiv, ukwi`en. Pozovite!!! Telefon 063/8680-335. 412585 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, N. Detelinara, Cankareva, 5. sprat, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en, odvojena kuhiwa sa prirodnom ventilacijom 44.300E. Telefon 063/7451344. 412576 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, 5. sprat, dupleks, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en 39.150E. Telefon 063/7451344. 412581 DVOSOBAN 50m2, Socijalno, 7. sprat (nije posledwi), lift, cg, ukwi`en, odvojena kuhiwa, terasa, lo|a, renoviran. Cena 55.000 evra, nije fiksno. Telefon: 060/616-7759. 17012 ADICE, nov, useqiv, ukwi`en jednoiposoban stan 41m2, lep raspored, kvalitetna gradwa, povoqno. Tel. 6624218. 412595

GRBAVICA, ukwi`en jednoiposoban stan 42m2, odvojena kuhiwa, terasa, novija gradwa. Tel. 6624-218. 412596 \UR\A BRANKOVI]A kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538166. 412626 NOVI BULEVAR prodajem nov 1.5 stan po ceni od 45.710 sa PDV-om, mogu}a kupovina preko subvencionisanog i redovnog bankarskog kredita. Telefon 060/750-55-70. 412518 GRBAVICA, Bra}e Ribnikar 44m2, I sprat, noviji jednoiposoban stan, odvojena kuhiwa, terasa, useqivo. Telefoni: 528-599, 423-208. 412534 ODMAH USEQIV JIS 31m2 Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, cena 39.900! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 412539 U VOJVODE [UPQIKCA 38m2 jednoiposoban stan prvi sprat, terasa, nova zgrada, uredni papiri, 12402/m2. Telefoni: 451-318, 523-193. 412552 U KRAQA PETRA 34m2 ukwi`en jednoiposoban stan drugi sprat 40.200. Telefoni: 451-318, 523-193. 412553 NA NOVOM NASEQU ukwi`en jednosoban stan 36m2 mo`e biti jednoiposoban. Hitno. Telefoni: 451318, 523-193. 412554 HITNO! Odmah useqiv JIS 37m2, Maksima Gorkog, III sprat, terasa, dvori{na strana, novije gradwe, ukwi`en, cena 44.500. Telefoni: 021/425653, 6616-324. 412543

ODLI^NA PRILIKA!!! Noviji JIS 42m2, Radni~ka, VII sprat, odvojena kuhiwa, lift, cg, bez ulagawa, klima, unikatan, odmah useqiv, cena samo 41.200! Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 412544 JEDNOIPOSOBAN 42m2, N. Detelinara, Haxi Ruvimova, 3. sprat, cg, terasa, lift, nov, useqiv, ukwi`en 45.450E. Telefon 063/7451344. 412571

DNEVNIK

JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/745-1344. 412572 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Telefoni: 064/134-0459, 021/451570, ({ifra:13105) www.solisnekretnine.com. 412458 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com. 412459 JEDNOIPOSOBAN stan u izgradwi, sa PDV-om, 80% zavr{en, useqewe u februaru, 43m2 na tre}em spratu, lift, terase, mogu}nost kredita. Cena 46.350 evra! Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:14374), www.solisnekretnine.com. 412460 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga Slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:13588), www.solis-nekretnine.com. 412461 CENTAR - jednoiposoban stan, odli~an, renoviran i odmah useqiv, 46m2, cena 51.500 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:10127), www.solis-nekretnine.com. 412462 TELEP, 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv, 29.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412415

UKWI@EN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 37m2, lift, terasa, mala spava}a soba, veliki dnevni boravak, kvalitetna gradwa, cena 43.800 evra, fiksno, mo`e kredit! Telefoni: 065/2019011, 021/520-231, ({ifra:12065), www.solis-nekretnine.com. 412463

UKWI@EN nov neuseqavan stan, jednoiposoban, prvi sprat, lift, terasa, cena 43.800 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10698), www.solis-nekretnine.com. 412464 NOV ukwi`en jednoiposoban stan kod Socijalnog, prvi sprat, 38m2, terasa, cena 1.250 evra/m2. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10041), www.solis-nekretnine.com. 412465 SAJAM, 40m2, jednoiposoban, ukwi`en, tre}i sprat, lift, terasa, 44.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412416 JEDNOIPOSOBAN - Socijalno, brzo useqiv, terasa, CG, cena sa PDV-om, 37.500E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 412404 NOV 39m2, jednoiposoban, odmah useqiv, grejawe, odli~an raspored, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 412405 JEDNOIPOSOBAN 42m2, useqiv, ukwi`ena zgrada, 3. sprat, terasa, lift, CG, Nova Detelinara, cena 43.300E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236606. 412384 BETANIJA 36m2, useqiv odmah, jednoiposoban, odli~an raspored, terasa, CG, cena 43.300E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6604. 412387 JEDNOIPOSOBAN 49m2, Novo naseqe, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6608. 412388 JEDNOIPOSOBAN 31m2, useqiv, terasa, grejawe, odli~an raspored, cena 26.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607. 412390 UKWI@EN 36m2, Bul. kraqa Petra, useqiv, terasa, CG, odli~an, cena 43.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606. 412393


OGLASI

DNEVNIK

JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ. Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 41.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 412395 JEDNOIPOSOBAN 35m2, brzo useqiv, lift, CG, odli~an raspored, mo`e kredit, cena 39.850E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607. 412397 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u izgradwi. Cena 22.250E. Telefoni: 066/5021984, 021/66-22-677. 412363 PRODAJEM nov, odli~an jednoiposoban 45m2, Ul. Papa Pavla, cena 51.500E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 412369 LIMAN, 41m2+25m2 terasa, renoviran, bez ulagawa, ptv, cena 42.230. Telefon-421-185. 412347

KOD MASTER CENTRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, I sprat, lift, terasa, odli~an, cena 37.100. Telefon 472-1661. 412348 GRBAVICA, jednoiposoban, 35m2, cg, ostava 4m2, ukwi`en, mo`e kredit 36.050. Telefon 422-149. 412349 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, jednoiposoban, 37m2 36.050, II sprat, cg, terasa. Telefon421-185. 412350 DETELINARA, dvosoban stan, 51m2, odvojena kuhiwa, plus dve sobe, sve iz hodnika, ukwi`en, cena 41.200. Telefon 472-1660. 412351 N. NASEQE, dvosoban stan, 52m2, cg, lift, terasa, isto~na strana, ukwi`en, cena 51.500. Telefon421-185. 412352 LIMAN, dvosoban stan, III sprat, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 63.860. Telefon 422-149. 412353 PRODAJEM ukwi`en nov, dvosoban stan od 48m2, Grbavica. Cena 44.000E. Telefon 021/6618-222. 412362 DVOSOBAN, Grbavica Qermontova, 54m2, II sprat bez lifta, odli~an stan bez ulagawa, parking, zelenilo, mir, po~etna cena 52. 500E. "Kvart". Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 412374 DVOSOBAN, Novo naseqe [onsi, 55m2, II sprat, lift, crvena fasadna cigla, ukwi`en, cena 57.680E. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 412375 DVOSOBAN, Liman I, 60m2, crvena fasadna cigla, i dvosoban Liman II, 65m2, II sprat, ukwi`en bez ulagawa. "Kvart". Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 412377 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 40m2, centar, cena 31.000E. Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222. 412364 DVOSOBAN 53m2, ukwi`en useqiv stan, dvosoban, terasa, CG, cena 43.800E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618. 412396

DVOSOBAN 50m2, ukwi`en, useqiv, Blok 8, 2. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena 46.400E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606. 412394 DVOSOBAN, Liman II, I sprat, 53m2, odmah useqiv, dvori{no orjentisan, povoqno. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 412382 BATE BRKI]A 59m2, 2. sprat, terasa, CG, dvosoban, mogu} dvoiposoban, komplet renoviran, PVC stolarija, cena dogovor Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 412399 DVOSOBAN 52m2, Bulevar kod Kan-Kan-a, komplet renoviran, terasa, lift, ukwi`en, prazan, useqiv, cena 61.100E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6608. 412403 LIMAN II, 58m2, dvosoban, peti sprat, lift, dve terase, dva sanitarna ~vora, 64.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412417 NOVOSADSKOG SAJMA, 47m2, dvosoban stan, odvojena kuhiwa, lift, terasa, novija gradwa, ukwi`en, 58.700. www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412418 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Telefon 063/7726-845, ({ifra:10077), www.solis-nekretnine.com. 412466 ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Telefoni: 065/2019-011, 021/427277, ({ifra:13844), www.solisnekretnine.com. 412467 KOD CARA DU[ANA, ~etvrti sprat bez lifta, bez terase, ali odli~an dvosoban i ukwi`en stan od 54m2, cena povoqno! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:14301), www.solis-nekretnine.com. 412468 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 13.800 evra! Telefon 063/761-63-64, ({ifra:14334), www.solis-nekretnine.com. 412469 BUL. JA[E TOMI]A, komplet renoviran stan, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve prostrane sobe, sve iz hodnika, terasa, dvori{no orjentisan, 52m2, cena 58.700 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:14631), www.solis-nekretnine.com. 412471 HITNO - odmah useqiv dvosoban stan na prvom spratu, 65m2 za 63.600 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:10267), www.solis-nekretnine.com. 412472 DVOSTRANO orjentisan dvosoban stan na Novom nasequ, na dobroj lokaciji! Telefoni: 063/433-738, 021/427277, ({ifra:10078), www.solisnekretnine.com. 412473

NOVI BULEVAR - dvosoban stan od 47m2, ukwi`en, ~etvrti sprat, ostava, kuhiwa sa prozorom, hitno! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:12186), www.solis-nekretnine.com. 412474 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefon 063/745-1344. 412573 U SLOVA^KOJ ULICI 46m2 dvosoban u zgrada iz 2003. terasa, ukwi`en 48.500. Hitno. Telefoni: 523-193, 0600730577. 412555 PRODAJEM hitno useqiv dvosoban stan na Limanu, 45m2, VI sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 52.000 evra. Telefoni: 021/ 451-318, 523193. Sifra-43848. 412556 NA GRBAVICI dvosoban stan 45m2drugi sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, spava}a soba 14m2, terasa 50.500 evra. Telefoni: 451-318, 523193. 412557 U NOVOJ zgradi 55m2 prazan useqiv dvosoban stan kod Futo{ke pijace povoqno 68.000 sa PDV-om. Telefoni: 451318, 523-193. 412558 NA [ONSIJU 52m2 na tre}em spratu lift terasa ukwi`en 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193. 412559

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 49m2, M. ^ipli}a, III sprat, ukwi`en, sa name{tajem, cena samo 41.200! Za ke{ - dogovor! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 412540 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 412537 LIMAN I, u novijoj zgradi, ukwi`en, ekstra luks opremqen dvosoban stan od 54m2, lift, plakari, nova kuhiwa, hitno. Telefoni: 423-208, 528-599. 412535 DETELINARA, klasi~an dvosoban stan od 53m2, III sprat, dve terase, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, jeftino. Telefoni: 528-599, 423208. 412533 [IRI CENTAR, prodajem nov odli~an 2.0 stan klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom 49m2 po ceni od 53.900. Telefon 636-8429. 412519 NOVA DETELINARA, zgrada "Budu}nosti", nov stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2. Tel. 060/750-55-70. 412520

DETELINARA, prodajem ukwi`en 2.0 stan od 47m2 po ceni od 39.000. Telefon 6366952. 412521 LIMAN, odli~an renoviran klasi~an ukwi`en 2.0 stan 56m2. Telefon 636-8429. 412522 NOVA DETELINARA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odmah useqiv 2.0 stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 636-6952. 412523 NOVO NASEQE, kod robne ku}e sre|en 2.0 stan od 48m2 na V spratu sa liftom, cena 49.500. Telefon 636-6952. 412517 SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 ultra povoqno! Telefoni: 065/2019-013, 021/427277, ({ifra:14751), www.solisnekretnine.com. 412504

NOVIJI dvosoban 52m2, centar, Petra Ko~i}a, III sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dvori{no, pogled na Tvr|avu, useqiv, ukwi`en 49.500. Telefon 063/517-846. 412505 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno..... Telefoni: 528-137, 6612262. 412627 GAGARINOVA dvosoban stan ukwi`en na prvom spratu, klasi~na gradwa za 46.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 412628 KOD @ELEZNI^KE STANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 412629 NOVA DETELINARA - hitno novi odmah useqivi stanovi 45m2 i 49m2 imaju upotrebnu dozvolu povoqno, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 412630 KOD BOLNICE u Bra}e Krkqu{ ukwi`en dvosoban stan 54m2, starija gradwa, klasi~an raspored za 38.500. Telefon 528-137. 412631 LIPOV GAJ dvosobni stanovi 60m2 - prizemqe i 64m2prvi sprat, odli~ani rasporedi, ukwi`eni, terasa. Telefon 063/811-7331. 412632 NOVA DETELINARA, ukwi`en dvosoban stan 62m2, odli~an, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218. 412597 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, terasa, odvojena kuhiwa+trpezarija, lift, cg, klima, odli~an raspored, ukwi`en, cena samo 58.000! Telefoni: 021/6616324, 425-653. 412542 EKSTRA povoqno! Dvosoban, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikara, 4. sprat, cg, noviji, useqiv, ukwi`en, komplet name{ten 51.500E. Telefon 063/745-1344. 412579 DVA DVOSOBNA stana, N. naseqe, 52m2, 3. sprat, lift, terasa, cg, sre|en 53.550E, i 48m2, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 49.450E. Telefon 063/745-1344. 412580 LIMAN III!!! Dvosoban stan od 57m2 u zgradi sa liftom, odmah useqiv, dvostran, odli~nog rasporeda. Telefon 063/8680-335. 412586

nedeqa19.decembar2010.

LIMAN IV!!! Kod Mornarice dvosoban stan na tre}em spratu, isto~na strana, ukwi`en sa zasebnom kuhiwom, zgrada zidana 80 tih. Telefon 063/8680-335. 412587 LIMAN!!! Dvosoban stan od 50m2 na prvom spratu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Hitno!!! Pozovite 063/8680335. 412588 CENTAR, Sremski Karlovci, ukwi`eni, useqivi stanovi. Cena 830e/m2. Investitor. Telefoni: 063/548-906, 063/12-14-826. 17196 PRODAJEM dvosoban stan 68 m2 Liman 4 Balzakova 71.000 e. telefon 063/7-120186 mo`e dogovor 17597 PRODAJEM stan, 58m2, centar, vlasnik, povoqno. Telefon 063/271-341. 17708 AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 17757 PRODAJEM dvosoban stan na Bulevaru kod Stadiona Vojvodine za 57.000. Telefon 6447-622, 063/540-165 17788 GRBAVICA, sre|en, ukwi`en, 48m2, IV sprat, terasa, cena 50.000e Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 17801 CENTAR 46m2, jednoiposoban noviji, III sprat, lift, useqiv, odli~an raspored, luksuzno opremqen kod pozori{ta (hitno) 50.000 E. Telefon 064/658-1-385 17670 30M2, II sprat, terasa, Somborski bulevar, 25.000e. Telefoni: 021/541-948, 064/2394331. 17747 HITNO prodajem ukwi`en jednoiposoban stan kod Sajma 39m2 za 33.000. Telefon 6447622, 063/540-165 17787

PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Telefon 063/500-213. 412589 DVOIPOSOBAN, 65m2+6m2 terase, Liman 3, Balzakova, 2. sprat, lift, cg, ukwi`en 68.000E. Telefon 063/7451344. 412578 LIMAN III kod Limanske pijace, ukwi`en dvoiposoban stan 74m2, zgrada od fasadne cigle. Tel. 6624-218. 412599 NOVO NASEQE, klasi~an ukwi`en 2.5 stan od 71m2, cena 66.000. Telefon 636-6952. 412524 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan po ceni od 77.000. Telefon 6366952. 412525 HITNO! Odmah useqiv DIS 55m2, Temerinska, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425653. 412538 HITNO! Odmah useqiv DIS 48m2, A. Urbana, II sprat, kompletno renoviran - sve novo, klima, sig. vrata, ukwi`en, video interfon, cena 49.500. Telefoni: 021/6616324, 425-653. 412541 U CARA DU[ANA dvoiposoban stan 65m2 kuhiwa odvojena + gara`a i parking mesto. Sifra 43130. Telefoni: 523-193, 063/550387. 412561 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DIS 56m2, Pariske komune, III sprat, dve terase, odli~an raspored, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena 51.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 412545

25

U NOVOJ ukwi`enoj zgradi 54m2 mawi dvoiposoban stan 61.800. Telefoni: 451-318, 523-193. 412563 KOD SAJMA mawi dvoiposoban stan useqiv ukwi`en 56m2 tre}i sprat 50.500. Telefoni: 451-318, 523-193. 412564 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Telefoni: 063/7726-845, 021/451570, ({ifra:14089), www.solisnekretnine.com. 412475 DVOIPOSOBAN stan na Grbavici, nov, ukwi`en, neuseqavan dupleks od 71m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa, cena 62.500 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:12683), www.solis-nekretnine.com. 412476 DVOIPOSOBAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:14584), www.solis-nekretnine.com. 412477 SOMBORSKI BULEVAR dvoiposoban stan od 56m2, pred useqewem, u sve prostorije iz hodnika, cena 62.800 evra, mo`e kredit! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:13068), www.solis-nekretnine.com. 412478 BULEVAR, Novosadskog sajma, 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, isto~na strana, 69.000. www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412419 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412420 USEQIV 59m2, dvoiposoban stan star 6 godina, perfektan raspored, Branislava Nu{i}a, 2. sprat, terasa, CG, cena 64.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6607. 412401 GRBAVICA 62m2, dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, cena 59.800E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236608. 412402 PRODAJEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara. Cena 54.900E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222. 412370 KOD MERKURA, ukwi`en dvoiposoban stan, renoviran, pvc stolarija, samo 50.470. Telefon422-149. 412354 U STROGOM CENTRU na I spratu dvoiposoban 54m2 56.650, ukwi`en. Telefon 472-1660. 412355 [IRI CENTAR, direktno od investitora, dvoiposoban stan, 60m2, I sprat, izuzetna gradwa, cena sa PDV-om 61.800. Telefon 472-1661. 412356 KOD NOVOSADSKOG SAJMA, odli~an, dvoiposoban stan, 64m2, III sprat, cg, lift, terasa, renoviran, odmah useqiv, ukwi`en. Telefon 421185. 412357 CENTAR, trosoban, 57m2, sve iz hodnika, pla}ene komunalije, povrat PDV-a, 58.710. Telefon 472-1660. 412358 KOD MASTER CENTRA direktno od investitora sa povratom PDV-a, nov useqiv stan, lift, terasa, 68m2, cena 72.100. Telefon421-185. 412359 KOD IZVR[NOG VE]A, trosoban stan 82m2, cg, lift, terasa, sa pogledom na Tvr|avu. Telefon 422-149. 412360 PRODAJEM nov, ukwi`en trosoban 83m2, kod Sajma. Cena 68.500E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677. 412371


26

nedeqa19.decembar2010.

PRODAJEM neuseqavan trosoban 71m2, na Adicama, cena 48.000E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677. 412368 TROSOBAN, Liman II, odli~an stan na II spratu, lift, ukwi`en i trosoban Liman II, 92m2, novija zgrada, odli~an stan, bez ulagawa, VI sprat. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 412378 TROSOBAN 72m2, Novosadskog sajma, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa, CG, cena 74.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621. 412398 STAN u samom jezgru grada, odli~nog rasporeda, 86m2, trostrano orjentisan, u blizini {kole, keja... Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:14595), www.solis-nekretnine.com. 412485

TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14735), www.solis-nekretnine.com. 412486 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 78.500 evra, povrat PDV-a! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:14776), www.solis-nekretnine.com. 412487 TROSOBAN stan bez ulagawa, dve terase, dvostrano orjentisan... Telefoni: 063/433738, 021/520-231, ({ifra:13858), www.solis-nekretnine.com. 412488 GRBAVICA - nov stan od 70m2 kod medicinske {kole ~etvrti sprat, lift, povrat PDV-a! Cena 75.700 evra! Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:12855), www.solisnekretnine.com. 412489 HITNO prodajem stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Tel.: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:14651), www.solisnekretnine.com. 412470 CENTAR, Radni~ka, 78m2, trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored, 92.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412422 NOVA DETELINARA, 83m2, trosoban dupleks, ukwi`en, 68.400. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412423 NA BEOGRADSKOM keju 72m2 trosoban stan ukwi`en lift terasa. Hitno. Povoqno. Telefoni: 451-318, 523193. 412565 TROSOBAN stan Na Grbavici 69m2 ukwi`en renoviran terasa 61.800. Telefoni: 451318, 523-193. 412566 NA LIMANU 80m2 trosoban stan ukwi`en lift terasa 75.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 412567 NA NOVOM NASEQU u kod stara~kog doma 70m2 prvi sprat cena 67.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 412562

GRBAVICA, nova zgrada, ukwi`en trosoban stan od 68m2, III sprat, lift, ekstra ure|en, odmah useqiv, i gara`a od 14,5m2. Telefoni: 423208, 528-599. 412536 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}acentar, IV spratu. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451318, 523-193. 412560 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase. 72m2 po ceni od 86.500 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:14366), www.solis-nekretnine.com. 412482 UKWI@EN trosoban stan bez ulagawa! U ceni kuhiwa po meri i ugradni plakar. Za vi{e informacija pozovite... Telefoni: 063/433-738, 021/427-277, ({ifra:14660), www.solis-nekretnine.com. 412483 NOV trosoban dupleks, 70m2, kod Sajma, 5. sprat sa liftom, Haxi Ruvimova, besprekoran stan, hitno! 61.000. Telefon 063/517-846. 412506 KLASI^AN trosoban 76m2, Radni~ka, IX sprat sa liftom, dvostrano, pogled na Dunav i Tvr|avu, centar, ukwi`en, useqiv 79.900. Telefon 063/517-846. 412507 KLASI^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Telefon 063/517-846. 412508 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com. 412480 NOVO NASEQE, 70m2, ulica Seqa~kih buna, lep raspored, ukwi`en, povoqno. Tel. 6624-218. 412598 LIMAN trosoban stan 80m2, ukwi`en, useqiv, zgrada sa liftom, za 77.300 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 412634 NOVA DETELINARA nov, odli~an raspored, odmah useqiv trosoban stan 70m2, tre}i sprat, sa PDV-om 75.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 412635 EKSTRA luks - nov trosoban stan 68m2 na Grbavici, kompletno name{ten ima gara`u 15m2. Telefon 063/538-166. 412636 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra. Telefon 063/76163-64, ({ifra:14314), www.solis-nekretnine.com. 412481 PRODAJEM stan dvoiposoban Liman III (kod parka), 65m2, cena 65.000E. Telefon 063/506-198. 17634 KOD LIMANSKE pijace, ukwi`en dvoiposoban 63m2, I sprat, dve terase, 67.000e. Telefoni: 6546-976, 061/3013484. 17799 SALONSKI STAN, centar Novog sada, dva ulaza, dva kupatila, prodajemo ili mewamo za 1 mawi i doplatu. Telefon 021/6617-398, 063/618-577. 17380 PRODAJEM trosoban stan 75m2, Liman IV. Telefon: 6367-570, 063/541-858. 17417 TROSOBAN, komforan stan, 80m2 - VIII sprat, Bul. Oslobo|ewa br. 2 kod `elezni~ke stanice, kompletno sre|en, povoqno. Telefon: 063/1822-309. 17526

OGLASI PRODAJEM stan od 70m2, prvi sprat, nova zgrada, Ulica Lov}enska 3. Telefon 063/219-763. 17733 TROSOBAN stan 84m2, na Bulevaru Oslobo|ewa, vojna zgrada- zelena, dvostrano orjentisan, renoviran, IV sprat, vlasnik. cena dogovor Telefon:062/8516-844. 17749 PRODAJEM stan od 71m2, III sprat, useqiv, ukwi`en Liman III, bez posrednika. Telefon 063/82-10-722. 17764 NOV useqiv neuseqavan trosoban 72m2, prvi sprat, odli~an raspored, cena 51.500e. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 17794

KOD DUNAVSKOG PARKA!!! U mirnoj ulici odli~an ukwi`en troiposoban stan, na prvom spratu, sa prostranom kuhiwom, salonac. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 412591 LIMAN !!! BALZAKOVA u blizini prodavnice Idea troiposoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 412592 CENTAR!!! Kod {kole "\or|e Nato{evi}" odli~an troiposoban stan ni`e spratnosti sa odli~nom terasom. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 412593 PRODAJEM stan od 82m2 na prvom spratu u Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! Ukwi`en, odmah useqiv, name{ten, gara`a u zgradi od 20m2! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13510), www.solis-nekretnine.com. 412498

GRBAVICA, nov, ukwi`en 3.5 stan po ceni od 72.100. Telefon 636-8429. 412526 GRBAVICA kod Bulevara odli~an, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu po ceni od 101.000. Telefon 060/750-55-70. 412527 NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3.5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Telefon 636-6952. 412528

LIMAN, ukwi`en klasi~an 3.5 stan od 90m2, bez ulagawa na II spratu prodajem po ceni od 95.000. Telefon 063/82-88377. 412529 NA GRBAVICI, Vojvo|anska ulica, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra:19671), www.solis-nekretnine.com. 412490

LEP, ukwi`en troiposoban stan od 80m2, na Limanu IV! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:14645), www.solis-nekretnine.com. 412491 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14225), www.solis-nekretnine.com. 412492 ATRAKTIVAN, nov troiposoban stan kod Bulevara, 82m2 na drugom spratu, odli~an raspored, stan odmah useqiv, mogu}nost kupovine parking mesta u dvori{tu! Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:10042), www.solis-nekretnine.com. 412493 ODLI^AN preure|en, ukwi`en troiposoban stan na Bul. kraqa Petra I, 73m2. Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra:10074), www.solisnekretnine.com. 412494 TROIPOSOBAN 80m2, ukwi`en, useqiv, CG, lift, Liman, sre|en, cena 74.700E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 412386 HITNO!!!! 65m2 troiposoban, Kosan~i} Ivana, 4. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en, mo`e kredit, odmah useqiv, cena 64.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618. 412389 GRBAVICA - 97m2, nov, neuseqavan, troiposoban, 3. sprat, dve terase, perfektan raspored. Cena 110.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607. 412408 LIMAN IV, 81m2, u funkciji troiposobnog, lift, terasa, 75.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 412421 LUKS petosoban kod SPENS-a 114m2, 2 terase, 2 kupatila, ukwi`en, bez ulagawa, cena 105.700E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 412385

DNEVNIK ^ETVOROSOBAN Liman II, 110m2, bez ulagawa i troiposoban Liman II 87m2, III sprat, crvena fasadna cigla. "Kvart". Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 412381 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520231, ({ifra:10789), www.solisnekretnine.com. 412495 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Telefoni: 021/520-231; 064/2003103, ({ifra:12712), www.solisnekretnine.com. 412496

VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:13867), www.solisnekretnine.com. 412497 CENTAR, odli~an salonski ~etvorosoban stan od 104m2 na I spratu. Telefon 6368429. 412530 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88-377. 412531 ODLI^AN renoviran salonac u Vase Staji}a, odvojena kuhiwa, tri sobe, sve iz hodnika, 75m2 na drugom spratu, cena 101.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:19940), www.solis-nekretnine.com. 412484

IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com. 412502

EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana. Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Telefoni: 063/7726845, 021/520-231, ({ifra:14092), www.solis-nekretnine.com. 412499 U CARA DU[ANA 90m2 ~etvorosoban ukwi`en stan lift terasa bez ulagawa dvostran cena 97.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 412568 U NOVOJ zgradi prazan ~etvorosoban stan 151m2 tre}i sprat. Telefoni: 451-318, 523-193. 412569 NA LIMANU IV 130m2 petosoban komplet sre|en na IV spratu lift ukwi`eno tri terase dva kupatila 134.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 412570 KEJ!!! ^etvorosoban stan kompletno sre|en u perfektnom stawu sa pogledom na Dunav od 130m2. Telefon 063/500-213. 412594 LIPOV GAJ ~etvorosoban dupleks stan 132m2 bez kosina na prvom spratu, i ku}a oko 160m2 sa svojim dvori{tem. Telefon 063/811-7331. 412637 PASTEROVA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala "Budu}nost", ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 412638

VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331. 412633 SOCIJALNO - odli~an, ukwi`en, funkcionalan dupleks, ~etvorosoban od 83m2, cena 75.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14783), www.solis-nekretnine.com. 412500 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com. 412501 LIMAN IV, 130m2, renoviran, odli~an, cena 130.000evra, vlasnik. Telefon 063/7757-617, 063/213-246. 15697 CENTAR 165m2 5.0 sa gara`om novija zgrada III sprat, lift ekstra luksuz, hitno 194.000 E. Telefon 064/658-1385. 17671 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, extra, oprema 200.000 E. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333188. 17795 GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e. Telefoni: 6456976, 065/3333-177, 065/3333188. 17796 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 17388 U STROGOM centru salonski stan od 95m2, dupleks, CG, renoviran, povoqno, prodajem ili mewam. Telefon: 063/523-598. 17515 PRODAJEM ukwi`en troiposoban stan na Limanu, bez ulagawa, od 90m2 na drugom spratu, kod Doma zdravqa. Telefoni: 021/456-895, 064/128-95-94. 17692


OGLASI

DNEVNIK

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527459, www.solis-nekretnine.com. 412430 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019010, 021/451-570, ({ifra:30616), www.solis-nekretnine.com. 412441 PRODAJEM ku}u od 200/450m2, kod Sajma. Cena 154.500E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222. 412373 KU]A, Ba~ka ulica, 150m2, ukwi`ena, 400m2 plac, front 15m, ku}a u odli~nom stawu, gradsko grejawe. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 412376 TRANXAMENT 27 ari, mogu}a 2 placa, dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287731. 17828 VOJVODE STEPE!!! Prizemqe sa dve ba{tice od 63m2 u neposrednoj blizini {kole!!! Pozovite!!! Telefon 063/8680-335. 412590 TELEP kod Minakve odli~na ku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena, za cenu pozovite. Telefon 063/538-166. 412618

HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 62.000 evra. Nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra: 30942), www.solis-nekretnine.com. 412442 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com. 412439 KU]A Sr. Kamenica, blizina centra, 190/530, odmah useqiva, ukwi`ena, cena 87.500E. "Kvart". Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 412380

KU]A u Bockama-Sr. Kamenica, 70m2, stambeno, ravan plac 2.000m2, kvadrati~an, pogled na Dunav i Novi Sad,. Ukwi`ena! Cena 80.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 412407 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Tel. 063/538-166. 412617 VETERNIK - iza Belih dvora, ukwi`en deo ku}e za ru{ewe, 80m2 na placu od 695m2, svi prikqu~ci, sve za 29.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:30949), www.solis-nekretnine.com. 412444 NA LIPOVOM GAJU ekstra sre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem, gara`om, ukwi`ena, ~uvarskom slu`bom, cena 155.000. Telefoni: 523-193, 451-318. 412547 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Telefoni: 063/527459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com. 412440 ^EREVI] - ku}a od 80m2 na placu od 3.200m2, pod vo}em i lozom, ukwi`ena, voda, struja... Telefoni: 063/761-63-64, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 412443 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a"-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 412434

PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Telefon 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com. 412436 ATRAKTIVNA gra|evinska parcela na Novom bulevaru, kod kasarne "Majevica", povr{ina 12.700m2 sa frontom od cca 100m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Telefon 064/2003-103, ({ifra:70310), www.solis-nekretnine.com. 412437 GRA\EVINSKA parcela sa ukwi`enim objektom, povr{ina placa 600m2, dozvoqena gradwa Pr+1+Pk. Pla}awe novcem i kvadratima... Telefon 064/2003-103, ({ifra:30909), www.solis-nekretnine.com. 412435 ^ENEJ, 12.000m2 plac, dozvoqena gradwa poqoprivrednih objekata, sala{arskog tipa ili sportsko-rekreativnog tipa. Tel. 444-107, 633-7853. 412412

^ORTANOVCI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja... cena 9.500 evra. Telefoni: 063/761-63-64, 021/427-277, ({ifra:30875), www.solis-nekretnine.com. 412445 TRANXAMENT 27 ari, mogu}a 2 placa, dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287731. 17828 PRODAJEM ku}u bez posrednika na Telepu, Ulica Ru`in gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021. 16949 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 17483 BULEVAR - Sajam, ku}a sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2. Sve u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20 m front. Novo 276.000 evra. Zamena (630 e/m2). Telefoni: 063/16128-73, 064/596-58-74. 17541 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/649-4367. 17632 KU]A, blizu N. naseqa 260/480m2 cena 56.650 E. Hitno! Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 17798

SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 17677 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima - Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066. 17556 NA PRODAJU ku}a i 7 ari placa, Stari Ledinci, Sime [olaja 16. Telefon 886-628. 17723 PRODAJEM plac na Popovici 800m2. Telefon 062/267780. 17815 GRA\EVINSKI PLACEVI u Novom Sadu, 5 km od centra u blizini Dunava, cena dogovor. Telefon 064/1150639. 17705 LOKACIJE za investitore, preko puta Dnevnika. Telefon 064/820-5- 820. 17740 LOKACIJA Futo{ki put, ugao sa Vr{a~kom. Telefon 064/820-5-820. 17741 MI[ELUK I plac plac 5..900km gra|evinsko. Telefon 062/543-816. 17759 PLAC, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543-816. 17760

VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 17797 PRODAJEM plac od 1200m2 na periferiji Rumenke prema Novom Sadu. Telefon 064/244-72-52. 17210 PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408. 17702 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816. 17758 PRODAJEM vikendicu na Popovici. telefon 064/82058-28. 17814 MEWAM vikendicu u Kamenici 70m2 za nekretninu u Novom Sadu. Telefon 064/820-58-32, 064/820-5828. 17813

IZDAJEM lokal preko puta SPENS-a, 23m2, pogodan za trafiku, mewa~nicu i sl. 250 evra mese~no! Telefoni: 063/7315-135, 021/6624-325, ({ifra:80330), www.solis-nekretnine.com. 412427 IZDAJEM uli~ni lokal 68m2, {irok izlog Bulevar oslobo|ewa, preko puta Futo{ke pijace! Telefoni: 064/829-5005, 064-829-5007. 412511 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000 m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 412438 LOKAL na Grbavici - u prizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 sa jo{ 176m2 magacinskog prostora i dve gara`e u suterenu. Cena 280.000 evra. Mo`e i zamena za stambene kvadrate uz doplatu! Telefon 064/2003-103, ({ifra:80250), www.solis-nekretnine.com. 412432

nedeqa19.decembar2010.

U LAZE KOSTI]A 17m2 lokal pogodan za advokatsku kancelariju, blizina suda. Telefon 451-318, 0600753782. 412546 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 17539 LOKAL za izdavawe 18m2, blizu Limanske pijace, kompletno opremqen. Telefoni: 064/369-9500 posle 17 ~asova. 17550 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni. Telefon 061/633-99-87. 17600 IZDAJEM u centru 3 kancelarije, ~ajna kuhiwa, toalet, grejawe, klima, 3 parking mesta, 3 tel. linije, cena 220 E. Telefon 063/535-944, 021/6612-600. 17675 IZDAJEM, prodajem ili mewam lokal od 27m2, Rumena~ka 25, kod ABC-a. Telefon 063/560-091. 17744 USTUPAM novootvoreni restoran ili tra`im partnera. Telefon 064/1182-118. 17767 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 17804 LOKAL, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, mesto ekskluzivno. Ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 063/89-23-168. 16959 PRODAJEM nove ukwi`ene lokale od 117m2, 74m2 i 42m2. Lokali se nalaze na Novom bulevaru (Polgar Andra{a 32). Telefon 063/219-763. 17730 PRODAJEM nov ukwi`en lokal 40m2, preko puta Spens gara`a. Lokal u Ulici Novosadskog sajma 23, 110m2. Ukwi`en. Telefon 063/219763. 17732

PAP PAVLA, ukwi`ena gara`a, 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija, 6.000. Tel. 444-107, 633-7853. 412411 PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245. 17171

27

PRODAJEM gara`u, 21m2, u Ulici Kraqevi}a Marka. Telefon 064/1570-304. 17606

AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39. 16521 KUPUJEM SVE vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno odmah. Telefon 064/337-7695, 824-611. 16603 KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00. 16914 [KODA "rumster" 1, 4 90 KS, 2007. Mo`e zamena za jeftinije. Telefon 060/3451313. 17657

OFSETMA[INA Rotaprint format 32h46 u radnom stawu. Cena 500E. Telefoni: 021/6322-792, 063/83-88-859. 17824

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574162, 069/574-1622. 17784 KUPUJEM sve vrste Sony, Samsung ostale televizore. Ispravne i neispravne. Pozovite, za 15 minuta dolazim, isplata odmah proverite.. Telefon 064/9512-178. 17808

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/1572514. 16386 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, 20 - 40 E, dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516, 064/157-2514. 16387 KUPUJEM sve vrste Sony, Samsung ostale televizore. Ispravne i neispravne. Pozovite, za 15 minuta dolazim, isplata odmah proverite. Telefon 064/9512-178. 17807

PRODAJEM dobro o~uvane foteqe sive boje, povoqno. Telefon: 540-792. 17613


28

OGLASI

nedeqa19.decembar2010.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mom tati

Sa tugom javqamo da je 17. decembra u 79. godini prestalo da kuca veliko srce na{e supruge, majke, bake i ta{te.

Peru Dra`i}u iz Temerina

Dragana Lazi} 1974 - 2010.

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam brzo, kvalitetno. Prodajem {iva}e ma{ine i industrijske pegle. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 15424

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 17480 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500736, 064/120-99-46. 17745

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 17499 KUPUJEM slike i ikone. Mile. Telefon 064/1323-805. 17621 PRODAJEM plasti~nu cisternu za vodu 20.000 litara. Tel. 064/820-5-820. 17737 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/950-52-46, 063/83598-16, 063/835-98-14. 17765 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/95051-67, 062/867-06-30. 17766 IZDAJEM rashladne komore za skladi{tewe mesa, vo}a, povr}a i dr. `ivotnih namirnica. Telefon 063/543-710. 17703

Mila moja, do{ao je i dan na{eg rastanka... boli, jako boli saznawe da te vi{e nikada ne}u videti, ni ~uti... Duga i opaka bolest te je odnela zauvek. Po~ivaj u miru i ~uvaj me tvojom dobrotom i plemenito{}u. Tvoja Duda.

Stana Radi} od }erke Marise \eki} iz Pariza sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 20. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Ostala je velika praznina i dobrota koja se pamti. Ve~no }e te nositi u srcu: suprug Triva, unuk Neca - Tvoje Sunce i }erke Gordana i Vesna. 17901

17842

Danas, 19. 12. 2010. godine navr{ila se godina kako nije sa nama moj brat blizanac

17895

POMEN

POMEN

19. 12. 2008 - 19. 12. 2010.

Stana Radi}

Vida Dugin Stanko [a{i} 4. 6. 1952 - 19. 12. 2009. iz Zmajeva Bato, uvek }e{ `iveti u mom srcu voqen i nezaboravqen. Tvoj brat Branko sa porodicom.

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama na{a mama, a mi jo{ uvek mislimo da si negde oko nas. Tvoje }erke Maja i Mira sa porodicama.

17684

Posledwi pozdrav dragom

Majko moja, du{o, ~ekala si me da do|em, ali nisam stigla. Sve je bilo uzalud. Vi{e ti nisam mogla pomo}i. Neka te an|eli ~uvaju. Voli te ve~no tvoja Veki. O`alo{}eni: }erka Vesna, zet Dragan, unuke Natalija i Tijana Todorovi}.

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: Radmila, Jovana i Ivana.

17902

17891

GODI[WI POMEN

Dragi na{ Bobo,

prof. mr Radosav Ble~i}

17648

23. 12. 2000 - 23. 12. 2010.

Oskaru KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 3792

DUBAJI: potrebni elektromehani~ari klima ure|aja, kuvari, konobarice sa znawem engleskog jezika. Gr~kakonobarice. Evropa: medicinske seste, bebisiterke. Telefon 021/400-148, 021/522999. 17792 @ENA, 45. godina, `ivi sa }erkom od 10 godina `eli da dvori stariju osobu uz dogovor. Informacije na telefon: 064/506-28-24. 17533 ^UVALA bih dete ili pomagala nemo}noj `eni u va{em stanu u dnevnom terminu, odgovorna sam i ozbiqna. Telefon 064/401-36-72. 17500 KU]NA nega bolesnih, hendikepiranih, dece, starih, medicinske, gerento, kurirske usluge, {etwa bolesnika, odr`avawe ku}ne higijene, kuvawe, nabavka potrep{tina. Tel. 021/400-148. 17791

od tetke Mirjane i te~e Ace sa porodicom.

Slobodan Rusov

Dragi kume Bato, uvek }emo se se}ati tvog vedrog duha i lepog osmeha.

prerano i iznenada nas napusti i ostavi nas da ve~no tugujemo i ~uvamo te u najlep{im uspomenama.

Kumovi: Bogdan, Dragica i Mi}o Bogdanovi}.

Sestra Nada sa porodicom.

1948 - 2010.

OG-3

17911

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi sin

Sa dubokim i iskrenim `aqewem opra{tamo se od na{e drage

Stanko [a{i} Vreme ne le~i, samo te nau~i kako da se budi{, `ivi{ sa tugom. Te{ko je `iveti, i}i daqe bez tebe. S qubavqu koju smrt ne prekida, osta}e{ u na{im srcima. Tvoji: supruga Mara, sin Darko i }erka \uka sa porodicom.

Ni protekle godine nisu izbrisale uspomenu i qubav prema tebi. Sa{a i Sojka.

17878

17893

GODI[WI POMEN

SE]AWE

Milo{ [kori}

17874

SE]AWE

19. 12. 2000 - 19. 12. 2010.

19. 12. 1995 - 19. 12. 2010.

Ki{ Oskar ro|. 7. 9. 1978.

Sahrana je na Gradskom grobqu 20. 12. 2010. u 15 ~asova, u Novom Sadu. Neute{na majka sa porodicom.

Miodrag Jevremovi} Mile

\or|e Devi}

Qiqane Mati} Vlastimir i Gordana Mati} sa decom i unucima.

Nismo Te zaboravili. Ti si i daqe u na{im se}awima.

Osta}e{ zauvek u na{em se}awu i srcima. Supruga \ur|ina, sin Boris, unuka Nina i snaja Mirjana.

17908

17536

17812

2008 - 2010.

Navr{ava se 7 dana tuge i `alosti za na{om voqenom suprugom, mamom, bakom i prabakom

POMEN Dana, 16. 12. 2010. godine navr{ile su se ~etiri tu`ne i duge godine od kada nas je napustila na{a draga supruga i majka

Gavra Gruji}

Verom Nikoli}

OG-2

ro|. Molnar Mnogo nam nedostaje{, nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava. Tvoji najmiliji. 17770

Bosiqka Vidovi}

iz Beo~ina

Tvoja porodica.

TU@NO SE]AWE

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000 NEGOVAO, kuvao, pazio bih starije osobe non - stop 24 ~asa. Dogovor po pozivu. Telefon 064/4888-410. 17368

Aleksandar Kalajxi}

Danilka Stojadinov Dana

Draga majko, uspomenu na Tebe ~uvaju Tvoji najmiliji.

17724

DVOGODI[WI POMEN

21. 12. 2008 - 21. 12. 2010.

An|elko Stanoj~i}

Slobodan \or|evi}

SE]AWE

@ive}e{ i daqe u na{im srcima. Podarila si nam `ivot, nikad te ne}emo zaboraviti. Hvala ti i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji najmiliji.

Draga na{a, mnogo nam nedostaje{. Tvoji: suprug Paja i sin Sava.

Tvoja porodica: Duda, Rade i Sofija.

Tvoji najmiliji.

17894

17548

17689

17573

Vreme traje u Nedostaje{ nam.

se}awima.

Ostaje{ ve~no u na{im srcima.


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

Posledwi pozdrav dragom

29

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

Posledwi pozdrav na{em

Qubica Bujak

~ika Laletu

1924 - 2010. od @abice i Bece sa porodicama.

Sahrana je danas, 19. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Magar~ev breg, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: sin, snaja, unuke, zetovi i praunuci. 17907

OG-1

SE]AWE

20. 12. 2007 - 20. 12. 2010.

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 61. godini preminula na{a draga

Radojici Nikitovi}u Laletu

od: tetke Jovane i bra}e Lazara i ^edomira Panteli}a sa porodicama.

Jelica - Lela Parabucki

Daniel Katalin

iz \ur|eva

ro|. Horvat

Uspomene i lepa se}awa su uvek u na{im mislima i srcima.

Sahrana je u ponedeqak, 20. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu - Futo{ki put, u Novom Sadu.

Tvoji: suprug Ja{a i }erke Negica i Zorica sa porodicama.

O`alo{}eni: suprug Arpad, sin Endre i snaja Jelena.

17728

17910

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj teti

17912

Pro{lo je deset godina od kako nisu sa nama na{i roditeqi

Mladen Raji}

SE]AWE

S qubavqu i ponosom te spomiwemo. Hvala ti za sve {to si nam pru`io u `ivotu. Zauvek ostaje{ u na{im srcima.

\ur|inki Mi{kov 1925 - 2010. Bogdanka, Nada, Bogdan, Mladen i Du{an.

Tvoja supruga, sin i }erka sa porodicom. 17877

17715

TU@NO SE]AWE na dragog supruga, oca i dedu

Ilija Simeti}

Umrla je na{a \ina

Ivan i Olga Budi{in

Uspomenu na wih ~uvaju wihova deca sa porodicama. Budi{in i Lukin.

Dragica Simeti}

\ur|inka Mi{kov 1925 - 2010.

2000 - 2010.

S qubavqu i ponosom vas pamtimo.

Po dobrom }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i qubavqu ~uvati od zaborava.

Porodica Simeti}.

Supruga Milka, k}erke Verica i Stanka, zet Zoran i unu~ad.

17839

17857

17856

TU@NO SE]AWE

Pavla Petkovi}a Paju

Ne}emo je zaboraviti. Weni: Miladinka, Borko, Tawa, Ivan i Danilo. Ispra}aj je u ponedeqak, 20. 12. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. 17876

Ponosni na svoje roditeqe

POLUGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Olgu Desanka Male{evi}

Sofiji Vi|ikant

1997 - 2010.

\or|a

ro|. Kaplarski kroja~icu 1922 - 7. 11. 2010.

berbera 1918 - 6. 12. 2002.

Dun|erski

Mila na{a, sa mnogo qubavi, se}awa i tuge nosimo te u srcu i mislima.

Ve~no }e{ nam nedostajati.

iz Srbobrana

Mama, tata, brat i sestra.

Suprug Rada, sin Petar, snaha Dragica i unuci Sofija i Radovan.

17832

17829

upu}ujemo im jo{ jedno veliko Hvala za sve {to su nam pru`ili u `ivotu. Po~ivajte u miru. Bili ste najboqi roditeqi na svetu. Va{a deca: Vera, \ur|ica i Vojislav sa porodicama. 17512


30

TV PROGRAM

nedeqa19.decembar2010.

Sveti Nikola, ~udotvorac

07.30 08.30 09.00 10.30 11.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

Glas Amerike E TV-emisija Zelena patrola Travel Tojotin svet prirode Filmski program Art boks Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Putomanija Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Hronika op{tine Vrbas Vrele gume Vojvo|anske vesti Sedmi dan Arena info Vino i vinogradarstvo Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

(RTV 1, 20.30) 07.00 08.00 08.05 09.25 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.55 20.10 20.30 21.05 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.40

TV Ba{tina Vesti Ninyina tajna Trolovi Ta divna stvorewa Kad zazvoni Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz: Koliko se poznajemo Tabloid [tikla papu~a TV Dnevnik Tajna hrane: Hleb Pogled sa quqa{ke, film Vaterpolo - Liga {ampiona: Vojvodina - Spartak, prenos Present Sveti Nikola ~udotvorac Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Gruvawe Iz studija „M ” [tikla papu~a

Vino i vinogradarstvo (Panonija, 21.30)

VATERPOLO: LIGA [AMPIONA

Vojvodina – Spartak

(RTV 1, 18.55)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 10.50 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.40

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik Crno-beli svet Izlog strasti Bo`i}ne pri~e (slov) Bambuqkine avanture (slov) Bo`ina ~arolija (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) VIVE 2010. Zajedno Poslovni uspeh, (ma|) sa titl.na srp. Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Emisija (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Brazda (ma|) TV Magazin (rus) Dotiki (slov) TV sport (ma|) Sivi kamion crvene boje, film TV Prodaja

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.29 14.30 15.00 16.00 16.50 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Put za Ejvonli Ugro`eni NS klinci ICT plus Drum Ubistva u Midsameru Neon siti Kursna lista Azbuka roditeqstva Moskovska saga Razotkriveni Prepoznaj Evropu Kursna lista Objektiv Neon siti Hrana i vino 7 NS dana Objektiv Kursna lista Pres klub Evo nas kod vas Moskovska saga Objektiv Razotkriveni Olovne pri~e

10.15 NBA: Wujork – Majami 12.00 Golovi Premijer lige 12.30 Holandska liga: Ajaks–Fajenord 14.30 Premijer liga: Blekpul–Totenhem 16.30 Menayer pres Konferens: ^elsi – Man~ester junajted 17.00 Premijer liga: ^elsi – Man~ester junajted 19.00 NBA: Toronto – LA Lejkers 21.15 Portugalska liga: Fereira–Porto 23.30 Golovi Premijer lige 23.45 Svetska Liga – Boks 01.30 NHL: Otava–Va{ington

Ivana @igon

Balkanskom ulicom U dana{woj emisiji gost je Ivana @igon. Da li se zbog Kosova i Rusije odrekla Beograda i Sewaka na kojem je odrasla, da li je Steva @igon bio strog otac, a majka Jelena poezija `ivota? Kako je uprkos te{koj medicinskoj dijagnozi odlu~ila da rodi sina... Autorka: Vesna Dedi} (RTS 1, 13.30) 06.05 08.00 09.06 11.02 12.45 13.00 13.15 13.30 14.10 15.00 15.58 16.48 17.15 17.46 18.26 18.59 19.30 20.05 21.06 22.50 22.54 00.07 01.45 02.44 03.14 04.03 04.35 05.09 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Sat Moj ro|ak sa sela Rokovnik Zadwa po{ta Srbije Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Nova u gradu, film Vesti Qubavnice Egzit Moj ro|ak sa sela Zadwa po{ta Srbija Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

06.00 07.00 10.30 12.30 13.45 15.15 17.00 18.00 18.15 18.45

Doma}in Do|i na ve~eru - Omnibus Survajver Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ja volim Srbiju Film: Mesto pada: Berlin Rialiti {ou - Radna akcija Vesti Eksploziv - najboqi Survajver - povratak u civilizaciju @elite li da postanete milioner ? Film: Indijana Yons i ukleti hram Fajront republika Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Survivor-bez cenzure

20.00 21.00 23.20 00.30 01.30 02.30

07.00 07.51 08.00 08.59 09.23 09.28 09.41 09.46 10.01 10.34 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.21 14.30 15.03 16.00 16.55 18.52 20.16 20.38 21.00 22.33 23.15 00.06 00.32 00.54 01.15 02.09

Amen a|es Vreme odluke Dozvolite... Artur Male pri~e Zanimawe dete Male pri~e Iza oblaka, EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde Milan Ke~i} E-TV Put oko sveta Kulturako aresipe Srpski isto~nici Verski kalendar TV feqton: Vlada Jeroti} se}awa Simfonija duha i daha, koncert Bore Dugi}a Istinite pri~e Rukomet (`): EP, finale, prenos Koncert povodom dodela Nobelovih nagrada Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Ciklus: Avangarda 80-ih - [umanovi} komedija umetnika, film Jelen top deset Istinite pri~e Vikend evronet Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Simfonija duha i daha, koncert Bore Dugi}a Rukomet (`): EP, finale (r)

Lazar Sakan i Predrag Sarapa

Jelen top 10 Ove nedeqe gost voditeq je Predrag Sarapa. TV voditeq i autor kultne emisije „Problem” na Studiju B, dobio je priliku da isplovi iz politi~kih tema i oproba se kao voditeq jedne muzi~ke emisije! Voditeq: Lazar Sakan (RTS 2, 22.33)

07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.30 09.00 09.05 10.00 10.10 10.40 11.15 12.00 12.15 13.02 14.00 14.30 15.02 15.50 16.00 16.05 17.30 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00

Otvoreni studio Crtani film Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Otvoreni studio Vesti Crtani film Vesti Ulovi trofej Zdravqe i Vi Specijal: Sunce se ponovo ra|a Vesti Milica ² Spisak mojih biv{ih Vesti Simpsonovi Univerzum Otvoreni studio Info Film: Debequce Milica ² Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Margot na ven~awu Vesti Posledwi ~as Vesti Milica ² Film: Sastanak sa smr}u Film: Debequce

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru , 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

DNEVNIK

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 10.50 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 21.30 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Krista Briyes

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Robin Hud Nodi specijal 3 Vinks Kilari Bakugan Konan Sirene Presovawe Tele{op U realnom `ivotu Iz iks u iks Neo~ekivani `ivot Tele{op Iznajmi zvezdu Telemaster VIP taksi Film: Onazis 2. deo Neo~ekivani `ivot Na ve~eri kod… Zadr`i dah Crni Gruja Film Dokumentarac Zabavni program Neo~ekivani `ivot

Doktor Yekil i gospodin Hajd Poznati lekar istra`uje neobi~ne mo}i koje ima redak cvet iz Amazonije. Wegov eksperiment sa psihoti~nom biqkom poklapa se sa serijom sadisti~ih ubistava u osavremewenom klasiku Roberta L. Stivensona. Uloge: Krista Briyes, Dogrej Skot, Tom Skerit Re`ija: Paolo Bazman (B92, 11.30) 06.30 08.05 08.30 11.00 11.30

01.15 02.45

Film: ^udotvorni ma~ Beograd za po~etnike Znawe na poklon Potraga Film: Doktor Yekli i gospodin Hajd Vrati}e se rode Izme|u redova Top gir Vesti B92 Film: Jo{ ovaj put Vesti B92 Na{a mala klinika Idealan profil, TV {ou Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Film: Razvod na albanski na~in Liga Evrope, pregled Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 19.30 20.00 22.15 00.30 01.00 02.45 03.00

Farma Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Besani u Sijetlu Farma Film Kobni raskid Siti Film: Zaqubqeni porotnik

13.05 14.05 15.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05

Vuk Kosti}

Zadr`i dah Nova emisija edukativnozabavnog karaktera koja govori o ekstremnim sportovima, rowewu, pecawu, ribolovu, lovu, jedrewu. Vuka }emo mo}i da vidimo kako roni sa velikom kit-ajkulom, u najve}im pe}inama senotama u Meksiku, ali i u mnogim drugim ekstremnim avanturama {irom sveta. Autor: Vuk Kosti} (Hepi, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa19.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi} 08.05 09.00 09.40 10.10 11.40 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.45

Salma Hajek

Posle sumraka Maks i wegova pomaga~ica Lola su majstorski kradqivci koji se povla~e na Rajsko ostrvo u Bahamima nakon jo{ jednog uspeha, pqa~ke drugog od tri poznata Napoleonova dijamanta. Wihova je finansijska budu}nost osigurana, a karijera u svetu kriminala stvar pro{losti... Uloge: Pirs Brosnan, Salma Hajek, Vudi Harelson, Don ^edl, Naomi Haris Re`ija: Bret Ratner (Nova TV, 21.05) 08.45 08.15 08.35 08.50 09.15 09.30 10.00 10.15 10.45 11.15 12.15 13.15 15.20 18.00 19.15 20.05 21.05 22.55 00.20

Brza blagajna Pepa, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10 Dog storis memori kviz Automotiv Novac Frikovi U sedmom nebu Karate kid 4 Supertalent, finale Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Periferija siti Posle sumraka, film Red karpet Ku}a lete}ih bode`a, film 02.30 Heroji, film 04.50 Red Karpet

08.00 @ena u qubavi i ratu – Vera Britan 09.00 Rimsko carstvo 10.00 Putovawa i otkri}a 11.00 Heroji, kult i kuhiwa 12.00 Jelena Trojanska 13.00 Eksperimenti na sopstvenoj ko`i 14.00 Operacija Holivud 15.00 Zaboravqene poplave 16.00 Mi, Evropqani 17.00 Mra~na nauka 18.00 Sinatra – mra~na zvezda 19.00 Heroji, kult i kuhiwa 20.00 Bo Brumel – taj divni ~ovek 21.30 Misterije mumija 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Mumija koja je do{la iz leda 00.00 Mi, Evropqani 01.00 Mra~na nauka

08.00 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.30 01.00 01.30 02.00

Alisa u zemqi ~uda Bo`i}ni an|eo Putuju}e pri~e 19. Putopisne pri~e 20. Putuju}e pri~e 16. Obra~un u kazino kabareu Pesak i jad Suza i wene sestre Porodica Menson Vrisak 3 Gejsi Seksi olimpijke 6 Seksi ve{tice 1 Seksi bo`i}ne devojke 1 Seksi bo`i}ne devojke 2 Vrisak 3

06.00 Misterija ubistva na Menhetnu 07.45 Qubavnici 08.40 Sve je mogu}e 10.25 Zavodqive hijene 11.50 Dvostruki dobitak 13.10 Yoova palata 15.05 Majkl Yekson. to je to 16.55 Neobi~ni slu~aj Benyamina Batona 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Ameri~ki gangster 22.40 Prava krv 23.35 Ameri~ka pri~a 01.00 Najuzi krug 02.35 Senke iz pro{losti

17.40 18.45 19.30 20.10 21.05 21.45 23.50 01.35 03.20

Prijateqi Nora Fora TV kalendar A. Kristi: Gospo|ica Marp Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Split: More Nedeqom u dva Mir i dobro Vukovar: Svi za Vukovar, hum. akcija Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima U zemqi ~udesa, film Deveru{a, film A. Kristi: Gospo|ica Marpl Lepom na{om

00.40 Bra}a i sestre 02.40 Film: Misterije ostrva Senki - Posledwi Bo`i} 04.30 Ne{ Briyis 06.20 Sudija Ejmi 09.20 Doma}ice iz Wujorka 10.20 Misterija Hejvena 11.20 Bra}a i sestre 13.20 Film: Bo`i} u oblacima 15.10 Film: Udaj se za mene 17.00 Erika 19.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 21.00 Bra}a i sestre 23.00 Film: @enska {kola

07.25 08.00 08.25 08.55 11.00 12.00 13.35 15.35 17.30 18.30 19.05 20.00 22.00 23.45 02.10 03.10

Juhu i prijateqi, crtani Bakugan, crtani Crvene kapice, crtani Malkolm u sredini Jezikova juha 1001 no} Sam u ku}i, film Ku}a debele mame, film Diskaveri: Nosorog u ku}i, dok. film RTL Danas Ekskluziv s Tatjanom Juri} Policajac iz vrti}a, film CSI Majami Specijalni izve{taj, film Astro {ou Upoznajte Aplgejtove, film

Eksluziv s Tatjanom Juri} (RTL, 19.05)

Nata{a Jawi}

U zemqi ~udesa Na vojnom poligonu NATO saveza, u pusto{i zapadne Hercegovine, devoj~ica Alisa skupqa ~aure i krhotine granata za prodaju na crnom tr`i{tu. Wen stric Valentin oboleva od karcinoma koji je uzrokovao osiroma{eni uran. Alisini nalazi tako|e nisu dobri... Uloge: Marija Stjepanovi}, Frawo Kuhar, Dora Lipov~an, Marija [kari~i} Borko Peri}, Tarik Filipovi}, Goran Grgi}, Goran Bogdan, Nata{a Jawi} Re`ija: Dejan [orak (HRT 1, 21.45)

07.55 Zlatna kinoteka: Anastazija, film 09.35 Alta Ba|a: Svetski skija{ki kup (M) veleslalom, prenos 1. vo`we 10.35 Skica za portret 10.47 Biblija 10.57 Gospi}. Misa, prenos 12.00 Opera boks 12.35 Alta Ba|a: Svetski skija{ki kup (M) veleslalom, prenos 2. vo`we 13.40 Bo`i}ni posetioci, film 15.05 Koko Bil, crtani film 15.30 Olimp - sportska emisija 15.55 Dubai: SP u plivawu, prenos 18.40 Vaterpolo, EL: Jug Barseloneta, prenos 20.05 Ponos Hrvatske - dodela priznawa, prenos 22.10 Filmski butik: Jaha~i na duge staze, film 23.45 Gara`a 00.20 T-Mobile IN music festival

06.00 13.00 15.00 17.10 19.00 21.20 23.10 01.20 03.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

@ene fudbalera De~ak u plasti~nom balonu Velika prevara Otac, sin i qubavnica Tornado Piratski potez Mali vojnici Ples u lancima \avolovi vitezovi

Vilard Ro|ewe Va{ingtonski taksi Misterija na Aqasci Slovo srama Uskrsnu}e Velika bela nada Striptiz klub Pakleni hotel Vilard Slatke lutkice Bili Medison

Tatjana Juri}

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15

23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe udvoje Pre`ivqavawe Sam u divqini Opasan lov Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom Oru`je budu}nosti Grad motora Automobil budu}nosti Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Razotkrivawe mitova Vodi~ iz bezizlaznih situacija Kako pre`iveti katastrofu Tajne policijskog saslu{awa Zatvor okruga Kuk Istraga zlo~ina Razotkrivawe mitova

08.35 09.45 10.45 11.30 12.30 13.45 15.30 16.10 16.15 18.45 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30

Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Plivawe Biatlon Skija{ki skokovi Kowi~ki sportovi Kowi~ki sportovi Skija{ki skokovi Biatlon

19.10 20.05 21.00 21.55 22.50

Pala~inke za „Gospo|e iz Vrhovne komande“ ospo|e iz Vrhovne komande“ postalo je kao {to alkohol dezinfikuje, on sru~io u svaku bocu neka diploma. A za{to nema „Gospo|a iz vode po jednu ~a{icu, te nam zagor~ao i to jedino Narodne skup{tine“, „Velikog suda“, pi}e. Mi se pobunili, osobito `ene, te ostatak „Univerziteta“? Dodu{e, sve se one skupqaju pod Vlahova on sam popi, {to je i hteo. prvom firmom. Ma i najdaqe poznanstvo sa sa26. decembar bqom, u pro{losti ili sada{wosti, daje pravo na Silazim u luku i vi|am i policijske pisare kato po~asno ime. A imaju one zbiqa ne~eg vojni~ko xakovima vuku hleb za sebe. I za wih se dr`ava kog na sebi. Mnoga se ko~i u naro~ito skrojenim smatra du`nom brinuti, a pu{ta da umiru od gla~ak{irama, {to su stranci poslali za vojsku, dok di oni za koje je tro{ila hiqade dok ih je {kolosu raweni vojnici prosili po Ni{u bosi i bez kovala. ^oveka mo`e{ najboqe oceniti po onome od {uqa. No, u Srbiji je `ena svemo}na, napreduje se ~ega se najte`e rastaje. Zvani~noj su Srbiji, izjedino preko „veza“, te joj se niko ne sme zamerigleda, `ene i evnusi najva`niji. Tako su se nekad ti! Do{la danas amerikanska velika la|a, samo za i Turci povla~ili. vojvodu Putnika i – „Gospo|e iz Vrhovne komande“! Svaku prati bar po jedna slu{kiwa, ostaju raweni oficiri i trunu deca u kamenu, a za babe ima la|e. Ostavqene su najva`nije arhive i nenadoknadive istorijske starine, ~itav narod i zemqa na milost i nemilost neprijatequ, da se san}im spase dr`ava i na prvom mestu – „Gospo|e iz Vrhovne komande“! 20. decembar Izme|u magacina i barake, u buxaku kuwa nosiqka od neotesana drveta, u kojoj je bolesni vojvoda Putnik pro{ao Albaniju. Sigurno }e se Talijani diviti veli~anstvenoj slici u Brindiziju: brod pristaje, mornari stoje na mirno I francusko bra{no otimano kosturima od qudi i odaju po~ast, na most izlazi polako jedan starac, a za wim – stotinak raznih Zaraze po~ele harati, a Francuzi ne}e da pri`ena! Iz zembiqa im se `ute vodenice za kavu i me na la|u, ni Talijani u zemqu, ako nisi zdrav. vire stakla sa slatkim. A mi na kai{ima moramo Poslali svoje qude da nas pregledaju. Radi i na{a bu{iti svaki dan novu rupu! komisija, koja osloba|a samo }opave i slepe. Ako 24. decembar se na|e koji bez glave, taj seda odmah za sto, kao Svet juri na obalu, zaboravio na opasnost iz va~lan zamenik. zduha. Jer veliki je praznik, Sveta Tri kraqa, a U prolazu primetim kraj barake proseda vojnina{i su neprijateqi bogoboja`qivi qudi. Pratka, ~uva ga stra`a. Zgurio se, a iz oka frca suza. wa se razmi~e da propuste jednu la|u. No, kod zaZagledam se boqe, jedna strana {iwela bela od povedni~kog mosta se probi gust oblak ugqa, a u vazduh razlete{e Smeja}e se Talijani kad u Brindiziju brod komadi dasaka. Drugi brod ostao u pristane, mornari stoje mirno, na most izlazi predwoj luci, vrti se kao ~igra da umawi mogu}nost pogotka. Na{i polako stari, bolesni vojvoda Putnik, a za wim – su prijateqi kanda sve predvidestotinak raznih `ena! Iz zembiqa im vire li, osim neprijateqa i svojih rovodenice za kavu i tegle sa slatkim |enih mina! @ene se uskome{ale. Krenule u Qe{ da bo`i}uju, gde je neki parajlija priredio bra{na. Prenosili bra{no, on gladan segnuo {abogatu ve~eru. Ali ne javqaju}i u luku, strugnuo kom u xak i sad }e dobiti 25 batina. Malo podaqe kapetan s la|om ~im je pao mrak, iako nije bila sretnem `andarma {to nosi na poslu`avniku veistovarena. ~eru gospo|i potpukovnici. Pa i pala~inke. Radi 25. decembar onog mu~enika {aqu Francuzi bra{no, a ova ga Prazan stomak je najboqi slikar, kao {to su jede. Kako u Srbiji nema po Ustavu privilegovagladni kwi`evnici najlep{e opisali bogate gonih stale`a, to su za osudu oboje, on {to je krao, a zbe. Tako i moji saputnici. Raspri~ali se o boona {to se koristi o polo`aj svog mu`a. `i}noj trpezi, ali se pocepa{e mi{qewa BeoPreko mora, 27. decembar grad i unutra{wost na pitawu da li kola~e treba Tek pri ukrcavawe se vidi sva na{a beda. Komesiti kod ku}e ili naru~iti od poslasti~ara! sturi od qudi, po`utela lica, ispila ih memla, Prisela dva ~oveka, svakom nedostaje po komad obrazi se otegli kao prazne kese, a oko usana ukoodela – brodolomci! Na „Citta di Brindisi“ bilo je 420 turila mrzovoqa. Ja ve} ubacio prtqag u la|u, a Crnogoraca. Putovali iz Amerike ku}i u vojsku pokapetan vikne da nema vi{e mesta. Neko me prila godine. Hvale Engleze kako su ih bogato ugostili: hvati i izvu~e kao xak. Spasen! Takvo zadovoq„Silna je zemqa Ingle{ka!“ Pogibiji se nije niko stvo ne}u nikad u `ivotu vi{e osetiti. Na obali nadao, mada su se kapetan i mornari pred lukom uzeli ju~e upisani protestuju, a na~elnik se brani da je pojase za spasavawe. Ve}ina je u potpalubqu spremastiglo sino} novih 60 gospo|a iz Vrhovne komanla stvari kad se razle`e pucaw. Sve pokuqa na stepede. U~estale muwe palile su pomr~inu a brod je, nice, neki se ubijaju sami, neki obaraju revolverom onako neosvetqen, u beskrajnoj vodenoj pustiwi, one pred sobom. Bila me|u wima i tri brata, a samo izgledao kao privi|ewe. Mi se skoz predali sudje jedan znao plivati. Ona mu dvojica predadu i svoju bini. desetogodi{wu u{te|evinu i sko~e sva trojica u vo28. decembar du. Nepliva~e izvuko{e, onaj s novcem potonu. SpaTorpiqeri krstare kao jeguqe i stra`are jer slo ih se svega 120. Kakva tragika! nas celu no} progone dva sumarena. Izdaleka, najBelgijanac bio u Qe{u da pazari, a da zama`e zad, ugledasmo ratnu luku Brindizi. o~i, veliku bocu Vlahova platio 36 dinara. PoKRAJ

G

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

nedeqa19.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je, ali ne mirujete mentalno. Kra}e putovawe mo`e biti aktuelno, komunikacija sa {irom rodbinom i de~je pri~e, bez po~etka i kraja. Dru`equbivost je lepa i korisna osobina. [etwa?

BIK 20.4-20.5.

Radno ste orijentisani, vredni u svakom pogledu, tako da }ete ovaj dan iskoristiti da zavr{ite sve one poslove koje niste uspeli na vreme, ili preduhitrite neke budu}e. S decom sledi igra.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. decembar 2010.

Mesec prolazi kroz va{ znak i komplikuje vam `ivot na sve mogu}e na~ine. Pazite {ta kome govorite i ne otvarajte svoje srce svakome. Neko bi mogao iskoristiti va{u slabost protiv vas. Nervoza i nemiri vas mogu progawati, {to danu, {to no}u u snu. Uzmite u obzir nedoslednost nekih dogovora i promenqivu prirodu onih koji vam nisu ba{ nakloweni ili su negde daleko. Dru{tveni ste preko svake mere. Uostalom, zar postoji mera za lepo i prijateqstvo? Ipak, ~uvajte se spletki i pazite da vam vreme ne pro|e uprazno. Mnogobrojni planovi, bez realizacije. Zaboravite na karijeru, na obaveze i nov~anu situaciju, i odmorite se na pravi na~in, opu{teno, bez misli i strepwi. Partner ima zanimqive ideje i sadr`aje koje `eli da podeli s vama.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Vikend polako proti~e, ali va{ povoqan period }e potrajati. Boqa materijalna situacija, lepa atmosfera koja vas ~eka na radnom mestu, utica}e na ve}u motivaciju za poslom. Opu{teno!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Svaki dan je interesantan sam po sebi, pa se unapred mo`ete radovati novim izazovima i susretima. A danas se okrenite sportu i prijateqima, porodici koja vas ne vi|a dovoqno ~esto. Neko tamo negde pri~a svoje pri~e koje i nemaju mnogo veze s vama. Ali, kada se sutra pojavite na poslu, potrudite se da budete dovoqno dobro obave{teni o svemu. Meditirajte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Odlu~ili ste da ostvarite svoje `eqe, po bilo koju cenu, na ovaj ili onaj na~in. Okru`eni ste osobama koje vas podr`avaju i po{tuju pa vam ne}e biti te{ko da ih anga`ujete za sebe.

Qubavna komunikacija je pod vedrim uplivom, tako da u izobiqu razmewujete detiwaste misli i ose}awa s dragom osobom. Mogli biste i iza}i negde u provod, me|u qude i omladinu. Eto vama nedeqe, pa budite lewi, ako mo`e. Ali, ne}e mo}i. ^ekaju vas porodi~ni susreti i razgovori, mentalni napori, u~ewe i ~itawe, pisawe i razne druge misaone aktivnosti. Qubav le~i.

TRI^-TRA^

Guza godine V REMENSKA

Najlep{a guza godine pripada starleti Kim Karda{ijan koja je ponela ovu laskavu titulu u anketi tabloida „San�. Kim Karda{ijan ponela je titulu `ene sa najlep{om zadwicom za 2010. godinu. Pro{logodi{wa pobednica Xenifer Lopez, pala je na drugo mesto {to je dosad nezabele`en slu~aj. Iza we je prelepa Bijonse, a na ~etvrtom mestu se na{la Xesika Bil. Iza we je neo~ekivano Lejdi Gaga, dok je kolumbijska zavodnica [akira tek na {estom mestu. Mnogi su se kasnije bunili {to se na listi nije na{la i Koko, supruga peva~a Ajs Tija.

PROGNOZA

VIC DANA

SUVO

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-4

Sombor

-4

Kikinda

-2

Vrbas

-2

B. Palanka

-1

Zrewanin

0

S. Mitrovica -3 Ruma

-2

Pan~evo

1

Vr{ac

2

Srbija Beograd

2

Kragujevac

3

K. Mitrovica

6

Ni{

6

Evropa

I HLADNO

NOVI SAD: Ujutru mraz. Tokom dana suvo uz promenqivu obla~nost sa malo sun~anih intervala. Mogu}a je i magla ujutru. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Temperatura od -7 ujutru do -1 stepen popodne. VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana suvo uz promenqivu obla~nost i malo sun~anih intervala. Po Sremu i na severu Ba~ke je mogu}a celodnevna magla. Vetar slab, u ju`nom Banatu umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Jutarwa temperatura -9, a maksimalna 2 stepena. SRBIJA: Ujutru mraz na severu Srbije uz sun~ane intervale, ali i maglu ponegde. U ostalim predelima ve}inom obla~no uz mogu} kratkotrajni sneg ujutru. Tokom dana ve}inom suvo. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Jutarwa temperatura -9, a maksimalna od 6 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ponedeqka svakim danom toplije sa mogu}om kratkotrajnom ki{om, a na severu u ponedeqak ujutru mogu}a ledena ki{a i susne`ica. Do kraja idu}e sedmice toplije od proseka za ovo doba godine. U pojedinim oblastima zapadne i ju`ne Srbije mo`e biti magle.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Mogu}i su glavoboqa i vrtoglavica kod meteoropata. Preporu~uje se adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima. U saobra}aju je neophodno pove}awe opreznosti.

Madrid

10

Rim

11

London

4

Cirih

-1

Berlin

-5

Be~

-5

Var{ava

-7

Kijev

-5

Moskva

-6

Oslo

-7

St. Peterburg -9 Atina

19

Pariz

2

Minhen

0

Budimpe{ta

-3

Stokholm

-5

U{ao policajac u autobus i posle nekog vremena vo`we, autobus naglo zako~i. U tom trenutku jedna plavu{a izgubi ravnote`u i pade na policajca. - Oh, oprostite! Inercija - re~e plavu{a. - Drago mi je. Ja sam Pera - odgovori pandur.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

383 (-20)

Slankamen

528 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

464 (-12)

Zemun

558 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

546 (0)

Smederevo

624 (2)

Ba~. Palanka 412 (-6) Novi Sad

447 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

583 (0)

S. Mitrovica

580 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

579 (2)

Beograd

511 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

492 (7)

Tendencija stagnacije

Titel

548 (2)

NERA

Hetin

120 (-18)

TISA

90 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

66 (10)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 19.decembar 2010.