6
TRE]E DOBA
utorak19.oktobar2010.
Sutra }e se radovati paori Isplata drugog dela septembarske penzije za umirovqene paore po~iwe sutra, dok }e biv{i zaposleni na svoj deo morati da ~ekaju do utorka, 26. oktobra. Tada }e penzije dobiti oni koji imaju teku}e ra~une, a oni koji se raduju po{taru sutradan. Mada je prvi deo septembarske penzije ispla}en 9. oktobra, dan pre roka, drugi deo }e jedan dan kasniti. Razlog je i isplata 5.000 dinara jednokratne pomo}i onima koji primaju mese~no mawe od 30.000 dinara. Oni }e bonuse dobijati do kraja sedmice, pa da }e redovne prinadle`nosti po~eti da sti`u tek u utorak.
ZA[TO OSTARELI AMERIKANCI ZAVIDE SVOJIM SKANDINAVSKIM VR[WACIMA
Pozne godine pod nadzorom dr`ave Briga o starima jedan je od najva`nijih zadataka {vedske vlade ve} nekoliko decenija. Ne zna se da li zaslugu za sjajan socijalni program koji obuhvata ~itavu populaciju imaju `ene u parlamentu (~ine polovinu poslani~kog sastava), ali je dokazano da se u dr`avama gde one imaju jak politi~ki uticaj velika pa`wa poklawa upravo socijalnoj i zdravstvenoj za{titi.
javila je seriju potresnih svedo~anstava o usamqenosti starijih qudi: – Bila sam {okirana wihovom tugom! – ka`e Negra. – U [vedskoj imamo jedan od najboqih sistema za brigu o starima na svetu, ali mnogi od wih ose}aju se napu{teno. @ele da `ive u domovima, ali im vlasti ka`u da nisu dovoqno bolesni da bi mogli biti primqeni, ~ak i kad ose}aju da ne mogu vi{e da se brinu o sebi.
DNEVNIK
ULI^NIM PROTESTIMA I REFERENDUMOM PROTIV NOVE PRAVNE REGULATIVE PIO
Potpi{i i zakon obri{i Nakon {to je usvojen izmeweni Zakon o buxetskom sistemu, vi{e nema prepreka da se na dnevnom redu Skup{tine Srbije na|e predlog izmena i dopuna Zakona o PIO koje zapravo treba samo da overi da }e penzije do 2015. pasti na deset odsto BDP-a. Drugim re~ima, da }e se druga~ijim na~inom usla|ivawa penzija od 2012. wihovo u~e{}e u BDP-u smawiti na, po zakonopiscu, podno{qivu meru, {to samo po sebi zna~i da }e penzije iz godine u godinu zaostajati za platama. O~ekuje se da }e poslanici krajem ovog meseca zapo~eti detaqnu raspravu o predlo`enim izmenama Zakona o PIO. Kako se pribli`ava „kona~an sud“, tako sindikati i penzioneri ubrzavaju svoje proteste protiv prihvatawa predlo`enih izmena Zakona o PIO. Nakon Kru{evca i Bora, sindikati u petak, 22. oktobra, protest protiv predlo`enog zakona odr`avaju u Novom Sadu. I s ovog skupa, kao i s prethodnih, ~u}e se o{tro protivqewe najavqenim penzi-
Burni protesti u Boru
onim reformama i ukazivawe na to da }e ve} za nekoliko godina milion penzionera postati socijalni slu~ajevi, uz podse}awe na to da mnogi koji su po{teno odradili svoj radni vek i danas `ive ispod linije siroma{tva. Ujediweni sindikati krajem sedmice su odlu~ili da oganizo-
ANKETA
vano prikqupqaju potpisa gra|ana protiv predlo`enih izmena Zakona o PIO s ciqem da prikupe dovoqan broj punoletnih, ~ime bi se stvorila mogu}nost da se vlast natera na raspisivawe referenduma zbog novog penzijskog zakona. Prikupqawe potpisa za raspisivawe refe-
renduma pod geslom „Potpi{i i zakon obri{i“ bi}e organizovano u svim gradovima Srbije, a celu akciju vodi}e sindikat. Ovonedeqnom protestu sindikata u vojvo|anskoj prestonici pridru`i}e se, kako je izjavio za na{ list predsednik Pokrajinskog saveza penzionera Milan Nenadi}, penzioneri iz Vojvodine. Naime, Izvr{ni odbor SPV-a pozvao je sve ovda{we penzionere da do|u u Novi Sad i podr`e zahteve sindikata da se odlo`i najavqena izmena Zakona o PIO. Kako isti~e na{ sagovornik, penzioneri su posebno ogor~eni predlozima koji se odnose na budu}e uskla|ivawe penzija, kao i na izbacivawe iz zakona za{titnih mehanizama za prose~nu i najni`u penziju. Nenadi} ka`e da su penzioneri iz vojvo|anskih op{tina pozvani da u Novi Sad do|u zajedno sa sindikatima, dok se ovi iz grada i okolnih mesta pozivaju da se pridru`e protestu i poka`u da nisu zadovoqni onim {to se najstarijima sprema. Q. Male{evi}
NA [TA ]ETE POTRO[ITI 5.000 DINARA?
Za ogrev, Tijani}a i sve}e mora da bude Parlament [vedske kroji humanu socijalnu politiku
[vedska je sredinom pedesetih godina pro{log veka po~ela naveliko da gradi domova za stare, nastavila to i narednu deceniju, a sedamdesetih ih imala brojne i prostrane, s dovoqno mesta za sve koji po`ele da “tre}e doba” ne provedu u samo}i. No, vlada je brzo shvatila da su ti domovi prili~no skupi za odr`avawe, a kako je sve vi{e qudi do~ekivalo duboku starost, pove}avala se i wihova `eqa da ostanu na svojoj adresi koliko god je mogu}e. [vedska je zato odlu~ila da prati primer Danske, pa je devedesetih radila na razvoju ku}ne brige o starima. Odnedavno se primewuje i novi zakon koji omogu}uje starima, kao i qudima s invaliditetom, slobodu izbora da odlu~e o tome ko }e i kako brinuti o wima. [vedski sistem ipak nije savr{en, i nisu svi stari sre}ni {to ostaju kod ku}e. Negra Efendik, reporterka dnevnih novina “Svenska dagbladet”, ob-
Zamenica ministra zdravqa i socijalnih pitawa Karin Helkvist priznaje da je briga o starima nejednaka. – U nekim mestima imamo dovoqno domova za stare, ali u nekima ne, pa su ustanovqene i liste ~ekawa. Jedan od {vedskih prioriteta je i op{ta prevencija, ukqu~uju}i ve`be za um i telo. Nadle`ni istu~u da se stari kroz ceo `ivot, a koliku starost }e neko do`iveti delimi~no zavisi i od ishrane u mladosti i redovnih aktivnosti. Od velikog uticaja je i op{ta socijalna pokrivenost, pa su [ve|ani prili~no sigurni u to da }e u starosti imati ko da brine o wima. – Najgore mesto za starewe je SAD – tvrdi Amerikanac Elis Volner koji sa suprugom Anom Lizom Hakanson `ivi u [vedskoj. – [ve|ani `ive u kulturi s jakim socijalnim servisom, ose}aju se za{ti}eno i po{tovano, a to je zaista velika stvar! I. Vujanov
Etelka Domonko{, Kawi`a: „Pribli`ava se 1. novembar i Svi sveti, pa sam re{ila da ovih 5.000 dinara potro{im za cve}e i sve}e. Treba da obi|em pet{est grobnica gde po~ivaju moji najmiliji, pa eto oko toga izdataka. Moja je penzija oko 300 dinara mawa od limita i nije red da se `alim, pogotovu {to `ivim sa }erkom, zetom i unucima, ne mogu da se `alim. Ne smem ni da pomislim kako je onima koji su ostali sami a primaju mnogo mawe od mene.“ Stipica Ivanovi}, Sombor; „Da ste me to upitali pre pola sata, dok sam ~ekao u po{ti za ovu crkavicu, mo`da bih ne{to i mogao da odgovorim, ovako... Kad sam platio sve ra~une i komunalije, ostaje mi taman da dodam 100 dinara i kupim unu~ici ~okoladu. Sramota je {ta nam rade oni kojima se osu{i{e usta od pri~e koliko se ’brinu’ o nama
penzionerima. Lak{e bih ih trpeo kad bi bar umeli da }ute.“ Ran|el Vasi}, Ba~ka Palanka: „Ja sam te pare ve} potro{io, pa ne moram brinuti {ta }u s wima. Uplatio sam preko jednog udru`ewa 15 kubika drveta, a potom saznao da su pare nestale, a blagajnik umro. To {to dobismo od Krkobabi}a je jadno, prava mrvica, ali su }e bar otarasiti telefonskog ra~una, ili nabaviti meter drva jer sam nakupio za jedva tri. ^ujem da u velikim gradovima penzioneri vi{e puta godi{we od lokalnih vlasti dobijaju po nekoliko hiqadarki, a kad nama u proviniciji daju jednom, udara se u sva zvona.“ Quba Kozomara, Ruma: „Ne vaqa da stalno kukamo na dr`avu jer kad nam ba{ zagusti, niko ne}e verovati koliko nam je te{ko. Primam mese~no jedva 9.000, pa mi svaki dinar preko vi-
Masa`a no`nog palca spre~ava migrenu
Za glavoboqu postoji 300 razloga
hrane, kao {to su ~okolada, sir, kafa... Kod qudi u poznim godinama, posebno `ena u meno-
koliko sad dobijem tra`i mi Tijani}, jer mu se od redovne penzije nisam mogao odu`iti. Dakle, sve {to mi je dr`ava dala ponovo }e se vratiti u wenu kasu.“ Dragoslav Tomi}, Apatin: „Moja mese~na primawa su jedva 5.300 dinara. Radio sam 17 godina pre nego {to sam bolesti morao da odem u invalidsku penziju. Snalazim se kako znam, verovatno lak{e od drugih jer `ivim sam. Od ovih para svakako ne}u plata}ati ra~une, ionako su mi struju ve} iskqu~ili, ali se moram pripremiti za zimu.“ Rozalija Jozo, Zrewanin: „Ne}u odmah sve podi}i, ve} „kidati“ deo po deo, kako mi zatreba. Ali, svakako }e mi dobro do}i jer imam penziju od 13.000 dinara. Da ne `ivim u ku}i svoje }erke, ne znam kako bih se snalazila. Malo je tih 5.000 dinara jer smo za svog veka mi mnogo radili.“
NAPLA]ENA SAMO POLOVINA PLANIRANIH PENZIONIH DOPRINOSA
KAKO LEKAR KA@E
Jesen, kada su promene vremena ~este i nagle, za qude koji pate od migrene zdravstveno je problemati~an period. Atmosferske oscilacije samo su jedan od „okida~a“ za migrenu jer medicinska literatura evidentira vi{e od 300 razloga koji izazivaju glavoboqe, a ona se tretira i kao simptom za sve bolesti. Me|unarodno udru`ewe za glavoboqu razvrstava je u 60 kategorija, a jedna od najbolnijih, koju prati i niz drugih tegoba, je migrena. Manifestuje se jakim, pulsiraju}im bolom na jednoj strani glave, ponekad je prate povra}awe, mu~nina i preosetqivost na svetlo i zvuk. ^e{}a je kod `ena, a mo`e trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Pre pojave bola osoba se ~esto `ali na probleme s vidom, ose}aj obamrlosti na jednoj strani tela i neobi~ne mirise. Ako se pojavi s nekim od predznaka, naziva se migrena s aurom. Prepoznavawem i izbegavawem pokreta~a migrene mo`e se smawiti broj napada. A pokreta~i mogu biti: alkohol, stres, zadimqena i bu~na mesta, nedovoqno sna, odre|ene vrste
{e nego dobro do|e. Nemam mnogo izbora jer jo{ nisam izmirila ratu za drva. A ona skupa do zla boga.“ Iboja Karoq, Subotica: „Ostale su mi jo{ samo 2.000 od penzije i sad ba{ idem da platim ra~un za struju. ^im dignem tih 5.000, nabavi}u drva. Bi}e, vaqda, dovoqno za jedan kubik. Do sad ih jo{ nisam obezbedila, ali mi je pomogao sin, pa se ne smrzavam. Penziju uglavnom tro{im na silne lekove i zato moram da `ivim vrlo skromno.“ Milovan Lazovi}, Apatin: „Od mojih 15.000 dinara mese~no `ivim sa suprugom, stoprocentnim invalidom, i nezaposlenim sinom. O tome kako }u potro{iti ovih 5.000 dinara ne moram uop{te da razmi{qam jer se za to pobrinula vlast. Nije nimalo slu~ajno da su nam ba{ pre neki dan stigle opomene za nepla}enu TV pretplatu. Onoliko
pauzi, hormonske promene mogu tako|e biti okida~ za jake glavoboqe. Migrena se le~i medikamentima koje vaqa uzeti ~im se osete prvi znaci da }e se javiti. Lekari savetuju da se ne ~eka da se glavoboqa razvije jer je tada dejstvo leka slabije. Savetuju se i redovni obroci, odlazak na spavawe u pribli`no isto vreme, izbegavawe mesta s velikom gu`vom, bukom i zaga|enih duvanskim dimom. Kao alternativna pomo} preporu~uju se masa`a potiqka i oko u{iju, unutra{weg dela no`nog palca, te biqni lekovi na bazi kore bele vrbe, eukaliptusa, lavande i metvice. Iako se protiv glavoboqa uzimaju analgetici, savremena medicina smtra da je wihova preterana upotreba mo`e i podsta}i. Zato se savetuje prventivno izbegavawe nadra`aje koji izazivaju glavoboqu, a kad se ipak pojavi, vaqa prvo poku{ati s alternativnim metodama. Ukoliko je zaista potreban lek, najboqe je da doktor propi{e odgovaraju}i medikament i dozu. J. Barbuzan
^ek idu}e godine ve}i osam posto
Upravni odbor Fonda PIO usvojio je informaciju o finansijskom poslovawu u prvoj polovini godine, po kojoj su prihodi Fonda bili 227,69 milijardi dinara, {to je 48,28 odsto plana. Za kategoriju osiguranika zaposlenih upla}eno je 116,55 milijardi doprinosa, ili 51,42 odsto planiranog, za kategoriju osiguranika samostalnih delatnosti 8,41 milijardi, odnosno 47,25 osto od o~ekivanog. Prihodi od doprinosa paora u prvoj polovini godine su 1,47 milijarda dinara, {to je 68,89 odsto. Iako su nominalno prihodi bele`ili rast, po oceni finansijskog direktora Fonda PIO Ivana Mimi}a nesporno je da je tek polovina planiranih para namirena iz doprinosa. To je, ka`e on, razlog {to su dotacije iz buxeta iznosile 48 odsto, od-
nosno 2,6 milijarde dinara vi{e nego {to je bilo predvi|eno. Zato je, isti~e, neminovan i rebalans plana za ovu godinu i takav predlog je upu}en Ministarstvu finansija, koje ga je prihvatilo i pove}alo dotacije za osam milijardi dinara. Ina~e, Zakonom je predvi|eno i januarsko uskla|ivawe penzija koje bi, po poznatim parametrima, moglo iznositi 3,8 posto. Penzioneri }e, po projekciji, nakon Nove godine dobiti vanredno uskla|ivawe, 1. aprila i 1. oktobra sleduje im redovno, ali, sude}i po prognozi, najstariji se tokom 2011. ne}e mnogo ovajditi. Naime, procene su da bi pove}awe penzija u aprilu moglo biti 3,1 procenta a u oktobru samo jedan. Dakle, sve ukupno osam posto. Q. M.