Page 1

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. SEPTEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23202 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Odbojka{i Srbije prvaci Evrope

str. 17 NASLOVI

Politika 2 Sever Kosova kao pretis lonac 3 Dr`ava ne da `eleznicu, u igri tre}ina putarine?

Ekonomija 4 Kupovina stana u Registru sudskih zabrana 5 Rupa do rupe na 16.000 kilometara puteva

Novi Sad 7 Uskoro jo{ 20 podzemnih kontejnera

Vojvodina 11 Vr{ac: Navala na gro`|e i vino

Crna 13 Potpredsedniku FSS jednomese~ni pritvor 13 Od danas su|ewa najdu`e dve godine

STI@U BESPLATNE AKCIJE TELEKOMA, A ^EKA SE EPS

Obe}anahiqadarka doguralado135evra INTERVJU: SLOBODAN MARA[, FUNKCIONER URS-a

Podr`avamo vojvo|anske amandmane

Krajem danaki{a

ZAHVAQUJU]I I POLICAJCIMA U CIVILU, U VOZOVIMA SMAWEN BROJ KRA\A

Yeparo{ipeqe{e naperonima str. 12

str. 3 str. 16 – 20

SPORT

Reporta`e 14 Pecaro{ki biser u Velikom ba~kom kanalu

Dru{tvo 15 Od 1. oktobra kazne za prvu pomo}

Najvi{a temperatura 32° S

UV zra~ewe 5-6 n \OKOVI] PREDAO, ARGENTINA U FINALU

n NINI RADULOVI] DVE TITULE

str. 4

n SREBRO IVANI I IVI


2

POLiTikA

ponedeqak19.septembar2011.

[EF PREGOVARA^KOG TIMA BEOGRADA BORISLAV STEFANOVI]

SeverKosovakao pretislonac [ef pregovara~kog tima Beograda u dijalo gu sa Pri {ti nom Borislav Stefanovi} ocenio je ju~e da je sever Kosova danas ograni~en prostor pod veli kim pri ti skom, te da uvek postoji mogu}nost da do|e do dodatnih problema i tenzija, zbog ~ega je potrebno da se problem re{i dogovorom. „Situacija je ista kao i ju~e. Imamo jednu kontinuiranu napetost, koja ovde postoji, is~ekivawe gra|ana koji su mirni i to je najva`nije. Oni tra`e odgovor i zadatak dr`ave je da ga da“, naglasio je on u izjavi novinarima prilikom obilaska po go na fa bri ke „Lo la fot“ u Le{ku. Stefanovi} je kazao da vlasti u Beogradu imaju jasnu percepciju i plan kako treba iza}i iz krize, a predlog je predat me|unarodnoj zajednici, i ukqu~ene su i UN. „Tra`imo mogu}nost da se {to pre odgovori na na{ zahtev da razgovaramo o administratoivnim prelazima Jariwe i Brwak, jer je dijalog jedini na~in da re{imo krizu. O~igledno je da imamo punu opredeqenost gra|ana da ne odustanu od svojih zahteva, i opredeqe-

jednostranog poteza Pri{tine jer je to lo{a poruka za Balkan, Beograd i sistem me|unarodnih odnosa”, upozorio je on. Stefanovi} je rekao da ako svako mo`e da napravi korak i ka`e „sada je nova realnost i sada mo`emo da razgovaramo”, onda tako mo`e i Beograd da se pona{a, ali bi to vodilo samo ka konfrontaciji, {to nije ni u ~ijem interesu.Stefanovi} je podvukao da Srbija ne `eli nikakve sukobe, ve} samo da se na demokratski i evropski na~in postigne dogovor o punom regulisawu prometa na ova dva

me|uanrodnih carinskih slu`bi, a kosovski takozvani carinici nisu me|unarodni slu`benici.Prema wegovim re~ima, potrebno je da se na prela-

i pritiska pod kojim qudi ovde `ive, ali su opasniiiji nevidqivi zi do vi ko je po di `e Pri {ti na ovim ak tom”, naglasio je on. Ciq treba da bude da na|emo re{ewe i izlaz iz ove situacije, i ne treba da treniramo izdr`qivost gra|ana, dodao je Stefanovi}. Neophodno je da imamo puno politi~ko jedinstvo, da strana~ke centrale u Beogradu ne daju ne ga tiv ne po ru ke svojim predstvnicima i pred sed ni ci ma op {tina koji su ovde, da ne daju poruke o nemogu} no sti sa rad we sa predstavnicima dr`ave, ve}, naprotiv, da daju suprotne poruke. „To bi bilo korisno i to gra|ani `ele”, ukazao je on izraziv{i nadu da ne}emo do}i u situaciju da govo-

Kfor oja~ao barikade na Jariwu Jedinice Kfora oja~ale su danas pre podne barikade na administrativnom prelazu Jariwe koje su postavile prilikom zatvarawa ovog prelaza.Pripadnici nema~kog kontingenta Kfora dodatno su oja~ali bodqikavu `icu, ovoga puta sa svih strana prelaza. Do sada bodqikava `ica bila je razvu~ena samo ispred prelaza u dva reda, a sada su zatvorili i svaku mogu}nost prolaska i sa strane. Gra|ani Leposavi}a su 16. septembra nasuli velike koli~ine {qunka ispred te bodqikave `ice, kao i na prilazima bazi Kfora iznad prelaza Jariwe, ~ime je u potpunosti prekinut saobra}aj, a jedinice Kfora su blokirane.

zima uspostavi re`im koji odrimo o tome {ta ko ne}e i ko govara i ustanovqenim me|unaho}e, i da se delimo, jer bi to rodnim pravilima, i stanovnibilo pogubno. {tvu koje ovde `ivi i koje ne}e Stefanovi} je istakao da je da prihvati nametnuto re{epozitivno {to su stvari mirwe. ne, i moraju ostati mirne, jer „Ako znamo da je princip da mir i stabilnost, nepostojawe se ve}inskom alincidenata obezbanskom stanovbe |u je da ova ni{tvu na KosoZidovi koji se di`u mirna legitimna vu ne name}e biborba uspe, a sve na barikadama su lo {ta, onda taj ostalo bi vodilo simbol psihoze i prin cip tre ba u ne ga tiv nom pritiska pod kojim smeru. primeniti i na severu Kosova i qudi ovde `ive, ali „Mi }emo sa~eda se ovim gra|aka ti da me |u na su opasniji nost Pri{tine da ne odustane prelaza, koje ne podrazumeva ni ma ni {ta ne rodna zajednica i nevidqivi zidovi od zaokru`ivawa suverenite- pri su stvo ta ko zva nih ko sov na me }e si lom EU daju odgovor koje podi`e ta. S obzirom da su ta dva stava skih carinika. Jariwe i Brwak ili jed no stra na na{u inicijau pot pu no sti su pro sta vqe na, su, objasnio je, definisani odno”, po ru ~io je ti vu. Po zi va mo Pri{tina jedini je izlaz u dogovoru, a mi lukom Saveta bezbednosti UN, Stefanovi}. On u~esnike dijaloovim aktom smo spremni na dogovor bilo planom generalnog sekretara je dodao da se ~iga od 2. septemkada i bilo gde”, rekao je on. Ban Ki Muna od {est ta~aka, ni da na rod na bra u Briselu da Stefanovi} je istakao da o~ekao posebni prelazi zbog bezseveru Kosova to ne}e prihvajavno ka`u, {to su potvrdile kuje odgovor EU kako vidi izbednosnih, politi~kih i ekotiti, bez obzira na stav Beome|unarodne instance, da smo laz iz ove krize. „Ali, izlaz iz nomskih specifi~nosti, i tako grada. „Zidovi koji se di`u na tamo razgovarali iskqu~ivo o ove kri ze ni je po tvr |i va we podle`u regulisawu od strane barikadama su simbol psihoze carinskom pe~atu i carinskoj dokumentaciji i da ni me|unarodna zajednica nije `elela da radzgovara o Jariwu i Brwaku zato {to su svesni da se to mora re{iti kao posebna tema”. „Pri{tina je `elela to da re{i na jednostran na~in uz Stevanovi} rekao je ju~e da je Republika Sr- neutralnu prate}u carinsku dokumentaciju“, podr{ku, na`alost, dela me|ubija preduzela sve korake za normalizaciju pro- objasnio je Stefanovi}. Republika Srbija je u narodne zajednice. Lo{e je {to meta robe u skladu sa dogovorom od 2. septembra tom smislu preduzela sve korake, naglasio je on je Euleks iza{ao ovim iz svog u Briselu o carinskom pe~atu i prate}oj carin- dodaju}i da o~ekuje da u narednih nekoliko dana mandata, i naru{ava statusno skoj dokumentaciji i poru~uje da }e samo uz sta- to bude u potpunosti normalizovano. Samim neutralni pristup, koji je neotusno neutralni pe~at i dokumentaciju biti tim {to smo svedoci da su kamioni sa robom iz phodan, jer EU nije priznala propu{teni kamioni iz pokrajine. Dogovor o centralne Srbije po~eli da ulaze na teritoriKosovo“, podvukao je on. Razgocarinskom pe~atu i prate}oj carinskoj doku- ju Kosova i Metohije, o~ekujem da se to desi i sa vor o prelazima Jariwe i Brmentaciji, koji je bio jedini postignut 2.sep- druge strane, rekao je on. “Ali taj promet }e biwak ne mora da bude strogo tembra u Briselu, predvideo je normalizaciju ti omogu}en sa Kosova i Metohije samo u skladu formalan, mo`e da se desi ovde prometa robe preko administrativne linije iz- sa dogovorom iz Brisela, {to zna~i da }e biti na severu Kosova, da napravimo me|u Kosova i Metohije i ostatka Srbije, pod- propu{teni kamioni koji imaju statusno neumodalitet funkcionisawa koji }e odgovarati svima, porusetio je on u izjavi Tanjugu. tralno ugovoreni carinski pe~at i statusno ne~io je Stefanovi} dodaju}i da “U toj situaciji, mi o~ekujemo da narednih utralnu prate}u dokumentaciju. Oni koji su je sve ostalo nastavak krize i dana u punoj meri bude primeweno prihvatawe vra}eni ju~e nisu imali statusno neutralnu ne po treb ne ten zi je. Za sa da pe~ata i prate}e dokumenatcije koji su statu- prate}u carinsku dokumentaciju. Imali su elepredstavnici lokalnih samousno neutralni. To zna~i u praksi da }e preko mente takozvane dr`avnosti Kosova, zaglavqa prava i dr`ave uspevaju, koliprelaza Merdare i Kon~uq, ne preko prelaza na kojima pi{e Republika Kosovo“, objasnio je ko je wihov doma{aj, da o~uvaju Jariwe i Brwak, s obzirom na okolnosti, biti Stefanovi}. On je izrazio uverewe da }e naredmir i stabilnost, ali ne treba omogu}en pun promet robe, primawe robe i nih dana i pri{tinske vlasti primeniti taj i}i do granica provere izdrtransport robe sa Kosova i Metohije, koja ima deo dogovora, koji je neodvojiv deo dogovora u `qivosti gra|ana, zakqu~io je dogovoreni izgled carinski pe~ata i statusno Briselu. Stefanovi}. E. D.

Prolaz samo uz statusno neutralni pe~at i dokumentaciju

Tahiri:Bezraspraveoprelazima [efica pri{tinskog tima u pregovorima sa Beogradom EditaTahiri izjavila je ju~e da sa Srbijom ne}e biri pregovora o administrativnim prelazima Jariwe i Brwak, jer je to pitawe re{enodogovorom o carinskim

pe~atima. Kako prenosi Radiotelevizija Kosova, Tahiri je rekla da su grani~ni prelazi zatvoreno poglavqe u pregovorima Beograda i Pri{tine i da o tome vi{e nema razloga da se razgovara. Vlada Srbije posla-

la je u petak u Brisel predlog za re{ewe spora oko na~ina cariwena robe na prelazima Jariwe i Brwak i o tome bi predstavnici Evropske unije, kako je najavqeno, trebalo da raspravqaju ove sedmice.

dnevnik

Egere{iosudio incident uTemerinu Pred sed nik Skup {tine Vojvodine [andor Egere{i osudio je incident u kojem je u Te me ri nu pre tu ~e na grupa mladi}a srpske na ci o nal no sti i po zvao nadle`ne organe da istra`e sve detaqe tog slu~aja.Egere{i je rekao da je iz novosadske policije dobio izve{taj da }e zbog nasil ni~ kog po na {a wa biti podneta krivi~na prijava protiv ~etiri mladi}a ma|arske nacionalnosti. „U posledwe vreme mno go smo ra di li i uradili na unapre|ewu me |u na ci o nal nih od no sa i pro mo vi sa wu tolerancije u Temerinu, koji je jedna od nacionalno naj o se tqi vi jih sre di na. Ne smemo i ne}emo dozvoliti da pojedinci ugroze skladan su`ivot i dobre odnose me|u na ci o nal nim za jed ni ca ma u Vojvodini”, istakao je Egere-

nacionalnu pripadnost, jer svaki zdravorazuman ~ovek ne mo`e da ostane ravnodu{an na ~iwenicu da su ne~ija deca pretu~ena”, rekao je predsednik Skup{tine Vojvodine. Pet srpskih mladi}a pretu~eno je

Ukoliko je doga|aj motivisan nacionalnom mr`wom i netrpeqivo{}u, to sigurno ne odra`ava stav ma|arske nacionalne zajednice ni u Temerinu ni u Vojvodini {i. On je dodao i da, ukoliko je doga|aj motivisan nacionalnom mr`wom i netrpeqivo{}u, to sigurno ne odra`ava stav ma|arske nacionalne zajednice ni u Temerinu ni u Voj vo di ni, ve} pred sta vqa nasilni~ki ~in pojedinaca. „Siguran sam da ovakvi doga|aji nailaze na osudu svih gra|ana u Vojvodini, bez obzira na

pre nekoliko dana u Temerinu pored Novog Sada prilikom povratka sa proslave ro|endana svog druga. Mediji su javili da je napad izvr{ila grupa od 15 ma|arskih mladi}a naoru`anih metalnim {ipkama i lancima, za koje se pretpostavqa da su ~lanovi ekstremisti~ke organizacije „Omladina 64 `upanije”.

CPzove nadogovor Crnogorska partija pozvala je ostale mawinske stranke na razgovore o zajedni~kim ciqevima pred izbore u Srbiji, kako bi nacionalne mawine na odgovaraju}i na~in bile predstavqene u republi~kom parlamentu. Ta stranka je u saop{tewu za javnost navela da su problemi sa kojima se susre}u mawinske partije sli~ni i dodala da zbog toga postoji objektivna potreba za wihovim bli`im povezivawem i wihovom „iskrenom i su{tinskom

saradwom”. Saradwa treba da bude usmerena na re{avawe najva`nijih `ivotnih problema svih gra|ana Srbije i pripadnika nacionalnih zajednica, navodi se u saop{tewu. Crnogorska partija je podsetila da, prema popisu iz 2002. godine, na teritoriji Srbije bez Kosova `ivi blizu 1,3 miliona gra|ana koji ne pripadaju ve}inskom srpskom narodu. Ta partija je predlo`ila da mawinske partije 22. oktobra u Novom Sadu odr`e zajedni~ki okrugli sto.

Srbobran:Gajin podneoostavku Zbog odluke Ustavnog suda o neustavnosti duplih funkcija, predsednik op{tine Srbobran Branko Gajin, koji je imao i mandat u Skup{tini AP Vojvodina, podneo je

ostavku na mesto poslanika u vojvo|anskom parlamentu. - Jo{ 30. marta 2010. godine podneo sam ostavku Agenciji za borbu protiv korupcije na mesto poslanika. U woj sam decidno i jasno rekao da od trenutka kada Ustavni sud donese odluku ostajem na mestu predsednika op{tine. Sud je doneo tu odluku i ja je po{tujem. Ostajem na mestu predsednika op{tine Srbobran, jer smatram da, pre svega, ovde treba dovr{iti zapo~ete poslove i projekte i oni su mnogo zna~ajniji - rekao je Gajin. On smatra da je demago{ka i nepotrebna predstava bilo postavqawe pitawa da li sporni funkcioneri mogu biti poslanici i predsednici op{tina. M.Kk.


c m y

politika

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

3

SUTRA O JAVNOJ SVOJINI

Dr`avaneda`eleznicu, uigritre}inaputarine? Poslanici Skup{tine Srbije trebalo bi danas da okon~aju raspravu o svim ta~kama dnevni reda sednice zapo~ete pre nedequ dana, kako bi sutra mogla da otpo~ne nova sesija na kojoj na kojoj }e biti razmatrani predlozi zakona o javnoj svojini i o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu. Na dnevnom redu nove vanredne sednice bi}e i izmene Zakona o vra}awu imovine crkvama i verskim zajednicama. Vlada Vojvodine usvojila je pet amandmana na Predlog zakona o javnoj svojini, a kona~an odgovor na tu inicijativu o~ekuje se na dana{woj sednici Vlade Srbije, kada bi, kako je

INTERVJU

najvio vicepremijer Bo`idar \eli}, trebalo da se usvoji deo tih sugestija.Kako je rekao \eli} u svojini pokrajine trbalo bi da se na|u regionlni putevi i kanalska infrastruktura, osim plovnih puteva.Pokrajina bi imala vlasni{tvo i nad nepokretnostima na teritoriji biv{ih jugoslovenskih republika, koje su bile u dru{tvenoj svojini, a na kojima je kao nosilac prava raspolagawa bila upisana Vojvodina, odnosno javna preduze}a ili ustanove ~iji je osniva~ Pokrajina. Kako “Dnevnik” saznaje iako pokrajina ne}e biti vlasnik autoputa na Koridoru 10, dogovoreno je da joj pripadne 30 posto napla-

}ene putarine na weno teritoriji, koliko se meri u~e{}e Vojvodine u wegovoj izgradwi. Vlada ne pristaje jedino na to da imovina Vojvodine budu objekti `elezni~ke infrastrukture od regionalnog i lokalnog zna~aja Usvajawe zakona o javnoj svojini, na koji se ~ekalo 11 godina, izazivao je kontroverze jo{ od trenutka kad je peredlo`en. Predlog zakona predat je sredinom avgusta premijeru Mirku Cvetkovi}u, kako je tada objavqeno, bez konsultacija sa Radnom grupom koja se bavila wegovom izradom. S. St.

SLOBODAN MARA[, FUNKCIONER UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

Podr`avamo vojvo|anskeamandmane ^lan predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Slobodan Mara{ izjavio je da ta stranka u popunosti podr`ava vojvo|anske amandmane na zakon o javnoj svojini, ali da u delu Vlade Srbije za wih ne postoji razumevawe. U intervjuu za „Dnevnik” Mara{ je ista kao je to ne ra zu me va we uzrok krize u odnosima dva nivoa vlasti. – Ne postoji kriza u vojvo|anskom parlamentu, koji se iz neobi~nih razloga nije izjasnio o ovim amandmanima, ve} izme|u vojvo|anske vlade i dela Vlade Republike Srbije, i to pre svega zbog nerazumavewa Pokrajine, odnosno predloga Vlade Vojvodine u vezi sa zakonom o javnoj svojini. Tu je su{tina problema. A to {to je sednica Skup{tine Vojvodine otkazana van svake procedure i na najneobi~niji na~in mora se sankcionisati da se vi{e nikad ne bi ponovilo – smatra Mara{. On dodaje da „iza svega stoji pritisak dela vlasti u Beo-

– Ap so lut no! To smo ve} u~inili i prilikom wihovog utvr |i va wa u Po kra ji na koj vladi. Ti amandmani su na liniji zahteva iz peticije koju je URS vodio tokom aprila i maja ove godine, a koju je u Srbiji podr`alo vi{e od pola miliona gra|ana. @elimo da se vrati sva imovina i Pokrajini i lokalnim samouprava-

Evropski put nije zavr{en  Da li je dobijawe statusa kandidata ugro`eno zbog ovih tenzija, ali i zbog novog otvarawa pitawa Kosova? – Mislim da evropski put Srbije nije ugro`en. Na`alost, vi{e od 20 godina pitawe Kosova se otvara pred svake izbore, {to je najnepravednije i prema gra|anima koji `ive na Kosovu i prema gra|anima cele Srbije. A Kosovo se obi~no uvla~i u pri~u onda kad se nema nijedan drugi argument. Verujem, ipak, da aktuelna de{avawa u tom pogledu ne}e ugroziti proces kandidature Srbije. Vi{e je to za unutra{wu upotrebu jer je izborna kampawa po~ela. Bojim se samo da kosovski Srbi i sad ne budu samo moneta za potkusurivawe u politi~koj borbi. gradu koja ne razume potrebe gra |a na Voj vo di ne iz ra `e ne kroz amandmane Pokrajinske vlade”, a koji su, po wegovim re~ima, „u skladu i sa zahtevima URS-a za vra}awe imovine lo kal nim sa mo u pra va ma i APV, koje je u na{oj peticiji po dr `a lo 150.000 gra |a na u Vojvodini”.  A da li je URS spreman na to da eventualno vojvo|anske amandmane podr`i i u republi~kom parlamentu?

ma, ali i svim drugim regionima u Srbiji kad budu formirani. Tu se sad kao najve}i kamen spoticawa pomiwe zahtev za vra}awe regionalnih pruga u vlasni{tvo APV. @eleznica jeste integrisani sistem, ali moram da podsetim na to da je Vojvodina 1918. godine imala duplo vi{e kilometara pruga nego danas. S druge strane, `ele zni ce su da nas, upr kos ogromnim subvencijama iz dr`avne kase, u katastrofalnom

stawu, u ube|en sam u to da bi Pokrajina mogla bar donekle tu sliku popraviti. I to je sasvim realan zahtev iz pokrajinske administracije, kao i svi ostali amandmani. I URS }e svakakao podr`ati te predloge i u pokrajinskom i u republi~kom parlamentu. Za nas tu ni{ta nije sporno.  Kako onda vidite poruku predsednika Srbija da ne}e potpisati antiustavna zakonska re{ewa? – Ovde zaista nikakvih antiustavnih re{ewa, niti separatizma nema. Ovde je re~ o pot pu nom ne ra zu me va wu po treba gra|ana. Decentralizacija je su{tinska potreba gra|ana u ovom trenutku jer se ve} pokazalo da Srbija, kao najcentralizovanija zemqa u Evropi, nije sposobna da re{i wihove osnovne probleme. U svemu {to se doga|a vidim, pre svega, nerazumevawe zna~aja procesa decentralizacije, odnosno zahteva vojvo|anske vlade da preuzme odgovornost za infrastrukturu u Pokrajini. A naravno da predsednik ne mo`e potpisati ni{ta {to je protivustavno jer bi ti me i sam pre kr {io Ustav.  Ako centralna vlast ne razume ili nije spremna da u|e u proces decentralizacije, koliko je onda vladaju}a elita stvarno za proces evrointegracija?

– Gra|ani mogu imati poverewa samo u politi~are koji svoje evropsko opredeqewe dokazuju na delu. Dono{ewe zakona pod „prisilom” EU je potpuno pogre{no. Moramo da imamo svest o tome da smo u obavezi da te zakone donesemo zbog nas samih. Na`alost, na zakon o javnoj svojini ~ekalo se godinama, i, kao i mnoge druge zakone iz evropske agende, donosimo ga u posledwi ~as. Ipak, wime }e se omogu}iti ono {to je najva`nije – da se svakome vrati imovina koja mu pripada. Ne mislim da je problem u nepostojawu `eqe, ali Republi~ka vlada vi{e puta je pokazala da je spora u reagovawu kad je re~ o pripremi zakona i wihovom upu}ivawu u skup{tinsku proceduru.  Ako Vlada Srbije ipak ne prihvati amandmane APV, o~ekujete li rast tenzija izme|u dva nivoa vlasti? – Ako nakon pritisaka i razgovora koji se vode u Beogradu vojvo|anska vlada odustane od tih amandmana vide}e se ko je pora`en u toj pri~i: ona }e biti pora`ena u toj pri~i, kao i gra|ani Vojvodine. Ne verujem da to mo`e izazvati neke tektonske poreme}aje izme|u Pokrajine i Republike. Ali, siguran sam u to da bi to {to jedna regionalna vlada `eli da preuzme odgovornost za imovinu koja je na wenoj teritoriji u svakom normalnom dru{tvu bilo pozitivno prihva}eno.  Za{to je ipak nekima veoma stalo da se ovo pitawe ne otvori u pokrajinskom parlamentu ve} se sve „re{ava” na nivou izvr{ne vlasti? – Na`alost, to je na{a svakodnevica. To je poku{aj da se minimizira postojawe APV, odnosno uticaj Vlade i Skup{tine Vojvodine. To je i velika gre{ka jer treba da razmi{qamo o tome kako da u narednom periodu i ostalim regionima omogu}imo da re{avaju svoje goru}e probleme. Ako neko nudi re{ewa i ima zakonsku inicijativu, to mo`e biti samo pozitivno. B. D. Savi}

REKLI SU

Vu~i}:Naivici propasti Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stranke AleksandarVu~i} najavio je ju~e da }e ta partija zatra`iti vanrednu sednicu Skup{tine Srbije sa jednom ta~kom dnevnog reda - rasprava o poverewu Vladi Srbije. Vu~i} je, na konferenciji za novinare, ocenio da je Vlada dovela zemqu do ivice propasti, ne samo kada je re~ o o~uvawu teritorijalnog integriteta, ve} i ekonomskoj situaciji. On je naglasio da su akcije Albanaca, Kfora i Euleksa na severu Kosova protivpravne, ali je dodao da su one potpomognute neodgovorno{}u vladaju}eg „re`ima”. Vu~i} je najavio da }e, verovatno od oktobra, SNS po~eti izbornu kampawu, u kojoj }e se boriti za o~uvawe teritorijalnog integriteta, politi~ki i ekonomski napredak i pribli`avawe Evropskoj uniji.

Jovanovi}:Srbija`ivotno ugro`ena Izlaz iz kosovske krize treba da bude direktan dogovor sa Pri{tinom, kao i regulisawe odnosa Srbije i Kosova, na osnovu Ahtisarijevog plana, koji treba da bude delimi~no dora|en u korist kosovskih Srba i wihovih veza sa Srbijom, ocenio je predsednik Liberalno demokratske partije ^edomirJovanovi}. Srbija je `ivotno ugro`ena zloupotrebom kosovskog problema u kojoj {ansu vide doma}i antievropski krugovi, koji izazivawem haosa i nestabilnosti zemqu jo{ jednom sapli}u na posledwem koraku pred dobijawe kandidature za Evropsku uniju, ocenio je Jovanovi} u pisanoj izjavi. Gra|anima se nudi surogat `ivota, barikade i natezawe oko medijske interpretacije o~iglednog poraza politike prema Kosovu, naglasio je Jovanovi}, a zaboravqa se na `ive qude i kako }e oni da opstanu sa podignutim zidovima. „Srbija ne sme da bude kosovizovana, nego evropizovana „, upozorio je Jovanovi}.

poslani^ke teme

Izsaleuavion Sve je te`e parlamentu da obezbedi kvorum. Razlog nisu samo „vovjo|anske teme“, ve} je brzopotezno povu~en iz procedure i Predlog zakona o rehabilitaciji. To se videlo i krajem pro{le nedeqe kada su se poslanici vlasti vrpoqili nakon {to je u 10 ~asova trebalo da po~ne sednica, a oni su u isto vreme morali da prisustvuju okruglom stolu o javnoj svojini. - Moramo da napravimo pauzu da obezbedim kvorum, rekla je u~esnicima skupa zamenica {efa odbora za finansije Branka Qiqak (DS) koja je bila doma}in sastanka.

Predsednica skup{tine Slavica\uki}Dejanovi} bila je u petak, tako|e, u `urbi i nije imala vremena ~ak ni da sedne na mesto predsedavaju}eg. Ali i wen glas je bio potreban da sednica po~ne pa je u trku ubacila karticu, ali sa poslani~kog mesta. Kako „Dnevnik“ saznaje, nakon registracije za kvorum, predsednica je oti{la na aerodrom, po{to je otputovala u vi{enedeqnu posetu Argentini. Ovoga puta ne kao predsednica Skup{tine, ve} kao psihijatar, na me|unardono savetovawe iz wene struke.

DSS„uz svojnarod” A da se bli`i predizborna kampawa, ne vidi samo samo prema izjavama politi~ara, ve} ima i drugih „znakova“ koji na to ukazuju. Na vratima poslani~kog kluba DSS nedavno je osvanuo poster sa slikom lidera te stranke Vojislava Ko{tunice. Uz sliku i parola „Uvek uz svoj narod“. Posani~ki klub DSS ima prostorije tik uz novinarsku sobu, pa lik i poruka Ko{tunice ne mogu ostati neprime}eni.

Hitnoodpro{le godine Skup{tina Srbije uskoro }e se izjasniti o Predlogu odluke o izboru ~lanova Komisije za kontrolu izvr{ewa krivi~nih sankcija. Odbor za pravosu|e je predlo`io je da ~lanovi komisije budu Judita Popovi} (LDP), \or|e Mili}evi} (SPS), Goran Stefanovi} i \uraMu~enski (DS) i MehoOmerovi} (SDP).

Kako je obrazlo`eno, dono{ewem ove odluke, po hitnom postupku, u potpunosti }e biti ispuwena zakonska obaveza parlamenta koja postoji jo{ od 1. januara 2006. godine! Time }e biti izvr{ena i preporuka Evropske komisije o napretku Srbije u ispuwewu uslova za sticawe kandidature, koja je sugerisana - pro{le godine.

Qaji}naredu? Administrativni odbor naredne nedeqe razmatra}e zahtev ministra rada i socijalne politike i dati mi{qewe da li je neka od funkcija koje obavqa u sukobu in-

teresa. Kako stoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, osim {to je ministar, Qaji} je na ~elu Saveta za saradwu s Hagom i predava~ na internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Sukob interesa mnogo mawe boli vladu nego parlament, po{to u Skup{tini Srbije „tanka“ vladaju}a ve}ina od 128 poslanika treba da nadomesti, kako se o~ekuje u sredu 21. septembra, upra `wena mesta poslanika ZZ[ Veroquba Stevanovi}a i Sa{e Mileni}a, iz kluba URS-a. Glavoboqu uo~i glasawa ko je jo{ ni je zakazano, poja~ava i ~iwenica da poslanik SPS Milan Nikoli} ne mo`e da prisustvuje sednicama zbog bolesti, a da Esad Xuxevi}, predstavnik Liste za Sanxak i daqe svoj status u vlasti odr`ava „zamrznutim“.

RATELpola`e ra~une Pred poslanicima }e se na redovnom zasedawu prvi put na}i izve{taj o radu Republi~ke agencije za elektronske komunikacije za pro{lu godinu. Resorni odobor predlo`io je parlamentu da usvoji taj izve{taj RATEL–a, kao i plan za 2011. godinu. U izve{taju se navodi da je RATEL lane je izme|u ostalog izdao 23 odobrewa za pru`awe Internet usluga, tri za radijski i tv program, 38 za javne telekomunikacijske mre`e i {est odborewa za me|unarodno povezivawe sa telekomunikacionim mre`ama operatora iz susednih zemaqa. U toku pro{le godine izdate su 5374 tehni~ke dozvole – sertifikati kao i 1962 saglasno-

sti za uvoz robe, za ~iji uvoz, izvoz, ili tranzit je propisano pribavqawe odre|ene dokumentacije. Tokom 2010. doneto je 151 re{ewe o zabrani rada radio stanica koje neovla{}eno koriste frekvencije, pokrenuto je 76 prekr{ajnih postupaka i doneto 98 zakqu~aka o dozvoli prinudnog izvr{ewa odluka. Krajem pro{le godine u RATEL–u je bilo 99 zaposlenih. U izve{taju ~ak pi{e i to da su lane odr`ane 22 sednice Upravnog odbora, za koje su pripremqene 253 ta~ke dnevnog reda, a od polovine oktobra od kada je izabran, do kraja pro{le godine direktor dr Milan Jankovi} doneo je 361 re{ewe. S. Stankovi}


4

ekonomija

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

STI@U BESPLATNE AKCIJE TELEKOMA, A ^EKA SE EPS

Obe}anahiqadarkadoguralado135evra Nijenekanovostdaodobe}anihhiqaduevrakrozbesplatne akcije ne}e biti ni{ta, ali je interesantno videti dokle dogurasmo.Sveusvemu,poslenajavedauskorosledipodelaakcijeTelekoma,hiqadarka}enekako sti}i  do 135 evra i male su {ansedaodmaknemomnogodaqe od toga. Za prodaju,  to jest za podelubesplatnihakcijaje,posle Telekoma, ostao prakti~no samoEPS,dokseJATte{komo`e ura~unati u kompanije ~ije }eakcijepunovredeti. Elem, kako je najavqeno iz Agencijezaprivatizaciju,gra|aniSrbijedokrajagodinebi}e bogatiji za najmawe 50 evra. Tolikobitrebalodavrediakcija Telekoma, koje }e  dobiti onikojiimajupravonabesplatneakcije.Izagencijezapriva-

tizaciju najavquju da bi procedurazapodeluakcijatrebaloda budezavr{enanajkasnijezadva meseca.

strijeSrbije(NIS) ipojednu akcijubeogradskog Aerodroma Nikola Tesla. Trenutna vrednost akcije NIS-a koje su ra-

EPS vredan 5,5 milijardi evra? Mnogeproceneovrednostidoma}ihkompanijapokazalesuse kaopogre{netejezbogtogate{kore}ikolikobigra|anijo{ moglidobitinovcanaimebesplatnihakcija.JedinazlatnakokakojaostajesvakakojeEPS. MinistarstvoenergetikeprocenilojedaEPSvrediokopet milijardievra.Akosetopoka`eta~nimondabipaketwegovihakcijakojibimogaosti}idogra|anatrebaodavredioko 150evra. Ina~e, pravo na besplatne akcije ima 4,8 miliona gra|anaSrbijekojisudosadadobili po 1.700 dinara od prodaje akcijaAkcijskogfonda,kaoi po pet akcija Naftne indu-

nije podeqene je 722 dinara, dok besplatno podeqena hartija od vrednosti Aerodroma ko{ta476dinara,atosvezna~i da  od ove dve kompanije gra|anisadaimajuoko40evra.

Tako|e, Akcionarski fond je na vlasni~ke ra~une gra|ana preb ac io po sed am akc ij a, ukupnevrednosti3.850dinara, ali oni tim akcijama jo{ ne mogudatrguju.Dabisetimakcijama (od kojih svaka pojedina~no vredi 550 dinara) trgovalo na berzi potrebno je da Akc io n ars ki fond koj i je osnovan kao zatvoreno akcionarsko dru{tvo pre|e u otvorenoakcionarskodru{tvo. Akcionarskifondjekoncipir an kao zat vor en o akc io - narskodru{tvoikaoimovinu ima portf eq akc ij a firm i kojesuve}privatizovane,kao {tosuDIVizVrawa,DINiz Ni{a,Frikom,putarskapreduze}a,autojaktivisuiakcijekojesupreneteizAkcijskog fonda.

REBALANS DONOSI VE]E PLATE I PENZIJE, ALI I MINUS OD 1,4 MILIJADI EVRA

Presipaweiz{upqegujo{ praznijudr`avnukasu Usvojeni rebalans buxeta donosi u su{tini malo ve}a socijalnadavawa,minimalnopove}aweplatadr`avnimzaposlenicimaipenzija,kresawenekihstavki poput kapitalnih ulagawa i , naravno,ve}iminusudr`acvnoj kasiza200milionaevra.Kadase svesabereopetjepresutoiz{upqeg u prazno s tim {to je prazninasamojo{ve}aiovegodine }e dosti}i 1,4 milijrdi evra, a trebalajebitioko1,2milijardi evra. Vlada Srbije je da podsetimo, upetakutvrdilaPredlogrebalansabuxetaza2011.godinu,usagla{en sa Me|unarodnim monetarnim fondom, koji predvi|a buxetski deficit od 142,7 milijardidinara.Rebalansomjepredvi|eno da prihodi buxeta budu 707,34milijardedinara,arashodi850,91milijarda,izjaviojedr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du{an Nikezi}. Prema dogovoru sa MMF-om, deficitkonsolidovanogbuxetauovoj godinibi}epove}ansaprvobitnoplaniranih4,1odstobrutodoma}egproizvodana4,5odsto. Rebalansombuxetabi}euve}aniizdacizapenzije,zaradeisocijalnadavawa,rekaojeNikezi} i dodao da }e ta pove}awa biti realizovana u oktobru, kako je i planirano. On je rekao da ne}e bitismawenipodsticajiprivredi za zapo{qavawe i poqoprivredu,kaoidane}ebitiodlagawa zna~ajnih infrastrukturnih projekata. Premaonome{tostojiurebalansusamawesredstavatrebada ra~unaju gra|evinci, ali i slu`be premijera Mirka Cvetkovi}a,isvihpotpredsednika,izuzimaju}iBo`idara\eli}azadu`enog za evropske integracije, kao

Stanovima nove subvencije Treba, ipak, napomenuti da je Rebalansom buxeta za 2011. godinupredvi|enojedodatnih300milionadinarazasubvencionisawestambenihkreditagra|anaSrbije,{toje,prema oceni analiti~ara, vrlo dobra mera za podsticawe stanogradwe.Nikezi}je,tako|e,ukazaonanameruVladedanastavisapodr{komdoma}ojgra|evinskojindustriju,posebnou domenustanogradwe,kakobigra|aniiubudu}elak{edolazilidokrovanadglavom. imnogedr`avneslu`beiinstitucije. Raspodelom sredstava po predlo`enom rebalansu buxeta moglibi,baremnapravipogled, da budu zadovoqni zaposleni u dr`avnimpreduze}imaipenzioneri,jer}eizdacizatedvestavkebitiuve}anezaukupno15,7milijardidinara.Penzioneriizaposleniujavnomsektoruprivrede trebalo je, kako je prvobitno biloprocewivano,ovegodineda dobiju petoprocentno uve}awe primawa. Me|utim, zbog ve}e od o~ekivaneinflacijeve}uapri-

lusudobilipovi{icuod5,5procenata, a na nov, dodu{e vrlo skroman, rast primawa mogu ra~unatiuidu}emmesecu.Izuvida u predlog rebalansa mo`e se uo~itida}esadabitiznatnomawe sredstava za infrastrukturu: izvo|a~i investicionih radova osta}e uskra}eni za 8,4 milijarde. Preduzetnici i pojedini politi~ari upozoravaju da osetno kresawe izdataka za infrastruturumo`eizazvatidodatneproblemeionakooslabqenojgra|evinskojdelatnosti,paicelojdo-

ma}oj privredi. Mnoge dr`avne slu`beiinstitucijetako|esuse na{lena„udaru”,jer}eimrebalansombitidatomawesredstava, a najo{trije je do sada reagovao poverenikzainformacijeodjavnogzna~ajaRodoqub[abi}. [abi}usaop{tewuprecizira dajebuxetpoverenikaumawenza 21.977.000 dinara, odnosno oko 17,43odsto,kaoidagaMinistarstvofinansijanijekonsultovalo o„u{tedi”,ve}jebuxet,kakonavodi, umawen po nepoznatim subjektivnimkriterijumima. Za sada se Ministarstvo finansijanijeogla{avalopovodom ovog [abi}eg „demar{a”, a dr`avni sekretar u tom ministarstvu Du{an Nikezi} je izme|u ostalog rekao, obrazla`u}i Predlog rebalansa buxeta, da }e u{tede u infrastrukturi biti ostvarene promenom dinamike pla}awa,jerjere~oradovimakojitrebadasenaplateutokuidu}e godine.  Na ~iwenicu da }e drasti~no biti smawena izdvajawa za infrastrukturene radove, ukazala je i potpredsednica vladeVericaKalnovi}Onajeuo~i saop{tavawa vladinog predlog buxeta izjavila navedeno smawewe izdataka za kapitalana uglagawa obuhvata bezmalo tre}inu ranijeplaniranesumezatenameneuovojgodini.PreduzetnikToplica Spasojevi} tako|e ukazuje na lo{e strane smawewa izdatakazakapitalnaulagawa. „Ono {to nije dobro je {to smo umawili kapitalne izdatke, jeronisuistotakova`ni,posebno {to Srbiji nedostaje infrastruktura i javne investicije. Upravo izvestaj Svetskog ekonomskog foruma ukazuje na to”, naveojeSpasojevi}. E. Dn.

Kadasesveovosabereispada dagra|anidosadamogudara~unajunaoko135evra. Prema ranijim najavama, nakon podele akcija Telekoma, treba o~ekivati i deonice

Elektroprivrede Srbije , a zatimiJAT-a. Koliko}eteakcijevredetivelikojepitawe,ali sigurni da obe}ana hiqadarka ne}ebitiniblizuna{imxepovima. E. D.

OD DANAS MOGU]E PROVERE U AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Kupovinastanau Registrusudskih zabrana UokviruAgencijezaprivredneregistreoddanaspo~iwudaseregistrujusudske zabrane,pa}eubudu}egra|animo}idaprekupovinestana ili automobila provere dalijenadwimaustanovqena zabrana otu|ewa ili optere}ewa. „Gra|ani }e mo}i, pre potpisivawaugovoraokupoprodaji,daizvr{euviduRegistarsudskihzabranaidobiju informaciju o tome da li je nad eventualnim stanom,kolimailizemqi{tem ustanovqena sudska zabrana”,reklajeTawaVukoti}Marinkovi} iz Agencije za privredneregistre. Premawenimre~imabaza podataka Registra, koji }e

U okviru Agencije za privredne registre od danas po~iwu da se registruju sudske zabrane, pa }e ubudu}e gra|ani mo}i da pre kupovine stana ili automobila provere da li je nad wima ustanovqena zabrana otu|ewa bitijedinstvenzateritorijuceleSrbije,postepeno}esepuniti naosnovuzahtevazaupiskojibudupodnosilipoverioci. Registar}esadr`atipodatke o pravnim ili fizi~kim licimakojimajeizre~enazabrana,o imovini na koje se zabrana odnosi,kaoipodatkeovrstiprivremenemereitrajawuiste,kazala je Vukoti}- Marinkovi}. Premawenimre~ima,nainternet stranici Agencije za privredneregistre,kaoiuprostorijama Agencije, gra|ani }e na osnovu podataka o imenu i prezimenu,ilimati~nombrojumo}idadobijuinformacijedali

jeimovinatoglicapredmetoptere}ewa. Privremenemerekojimasezabrawuje otu|ewe ili optere}ewe pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, mogu biti donete pre, u toku ili posle okon~awa sudskog postupka,reklajeonainavelada semerazabranemo`eodnositina stanove, automobile, zemqi{te, pa~akina`ivotiwe. Vukoti}- Marinkovi} je objasnila da niko ne mo`e zahtevati da se podaci ne na|u u registru, kaoidanikone}emo}idasepozivanatodamupodacikojisuregistrovaninisubilipoznati.

OD 28. SEPTEMBRA DO 2. OKTOBRA NA NOVOSADSKOM SAJMU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,7498

100,7651

103,0827

98,4475

Australija

dolar

1

73,7104

75,2147

76,9446

73,4848

Kanada

dolar

1

72,4025

73,8801

75,5793

72,1809

Danska

kruna

1

13,2548

13,5253

13,8364

13,2142

Norve{ka

kruna

1

12,8042

13,0655

13,3660

12,7650

[vedska

kruna

1

10,8377

11,0589

11,3133

10,8045

[vajcarska

franak

1

81,7330

83,4010

85,3192

81,4828

V. Britanija

funta

1

112,5482

114,8451

117,4865

112,2037

SAD

dolar

1

71,2275

72,6811

74,3528

71,0094

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 9. 2011. godine

Jesensajmovaod„Lorista” doturizma NaNovosadskomsajmuseod28. septembra do 2.oktobra,istovremenosMe|unarodnimsajmom„Lorist”, sajmovima hortikulture, ekologije, opreme za ugostiteqstvo,izlo`buhraneipi}atenovom priredbom - Sajmom {umarstva,odr`ava44.me|unarodnisajam turizma.Brojemu~esnika,kao iponudom,ovapriredbapotvr|uje reputaciju promotera doma}ihturisti~kih destinacija, ali i regionalnog sajma turizma. Ove godine starte{ki partner Sajma turizmajeIstra. Sajam turizma okupi}e veliki brojturisti~kihposlenikaizna{e zemqe i inostvanstva koji }e predstaviti {iroku paletu turisti~ke ponude. Tako }e na ovogodi{wem Sajmu turizma biti promovisani aktuelni turisti~ki klasteri - zdravstveni i rekrea-

tivniturizam,seoski-ekoietno turizam, bawska i klimatska mesta,City break,turisti~kemanifestacije...Budu}idajeovapriredbaveomaatraktivnazaposetioce, pripremqenjeiGastrofestival, koji }e ponuditi niz zanimqivostiidegustacija,akojiserealizujeusaradwisaUdru`ewemugostiteqaNovogSada. Ove godine na Sajmu turizma zna~ajnomestoima}eponudaizlaga~aizHrvatskeiSlovenije.Bi}epredstavqenaturisti~kaponuda„ZeleneiPlaveIstre„,posetioci }e mo}i da vide i ponudu slovena~kihtermi,anajavqenoje da }e se predstaviti i nekoliko ski centara iz Slovenije.  Predstavi}e se i „Sava Hotels & Resorts” sa svojih {est destinacija na Bledu, u Lendavi, Banovcima, Moravskim Toplicama, Radenci-

maiPtuju.Kaoiuvek,svojuturisti~ku ponudu predstavi}e turisti~keorganizacijeizCrneGore. Zna~ajno mestu me|u izla~ima zauzimaiponudaturizmaVojvodi-

ne,aTuristi~kaorganizacijaVojvodine sa svojim ~lanicama }e na najreprezentativniji na~in predstaviti potencijale vojvo|anskog turizma. D. Mla|enovi}


DANASZASEDASES

O {trajku i `ivotu

Socijalno-ekonomski savet Srbije odr`a}e danas , 45. redovnu sednicu, saop{teno je iz Vlade Srbije. Kako je najavqeno, Analiza primene Socijalno-ekonomskog sporazuma za 2011. godinu i Izve{taj Radne grupezaizraduZakonao{trajku,bi}eglavnetemednevnogredasednice.

Socijalni sporazum Vlade, sindikata i poslodavaca, koji predvi|a pove}awe minimalne ceneradana102dinaraporadnomsatuidaminimalnazarada u Srbiji od juna do decembra 2011.godinebude17.748dinara, potpisanje29.aprila. Tim sporazumom je predvi|enoidaizbuxetadokrajagodine budeizdvojeno500milionaevra zaoporavakprivredneaktivnosti i pove}awe `ivotnog standarda. Sporazum su potpisali premijerSrbijeMirkoCvetkovi}, predsednik Unije poslodavaca SrbijeNeboj{aAtanackovi} i predsednicidvareprezentativnasindikata-Savezasamostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} i Ujediwenih granskih sindikata „Nezavisnost” Branislav^anak.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

5

ZA[TOSMODR@AVASASKORONAJGORIMDRUMOVIMANASVETU

Rupa do rupe na 16.000 kilometara puteva Prema izve{taju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je pokvalitetuputevasvrstanana pora`avaju}e 131. mesto od ukupno142.Isperdnassuizemqe u tranziciji, i sve susedne dr`ave,~akiRumunijaiBugarska za ~ije saobra}ajnice smo mislili da su u gorem stawu od na{ih, uspore|uju}i wihov nezavr{eni Koridor 4 s na{im Koridorom 10, koji se svakim danompomalokompletira. O~ito, ne{to mnogo {epa u putnojmre`iSrbije,jersmose na{li u dru{tvu s 11 uglavnom afri~kih zemaqa koje od nas imaju lo{ije puteve. Me|utim, ovakopora`avaju}estawemalo jekogaiznenadilouzemqi.Poznavaociprilikaka`udavlast `elisnekolikoizgra|enihkilometaraKoridora10stvoriti u narodu druga~iju sliku o putnoj infrastrukturi, isti~u}i pritomekakojeSrbijaveliko gradili{te, kako se sklapaju mostovi svetskog ranga ... Iako nikonepori~edaseKoridor10 kona~no, koliko god {epavo,

ipakgradi,tojetekmawideou ukupnoj kilometra`i putne mre`euSrbiji. Stru~waci ka`u da u Srbiji ima~ak16.000kilometaraputevakojetrebahitnoobnoviti,za {ta trebaju 2,2 milijarde evra, koje, usput re~eno, nemamo. U najgoremstawusuregionalnii

Krpanazakrpu Putariukazujunatodasmonasledilirazvijenuputnumre`u prethodneJugoslavije,kojusadajednamnogomawaisiroma{nijazemqate{komo`edaizdr`ava.Tozna~idajeizgradwuiodr`avaweputevauSrbijitrebalo„prepakovati”jo{previ{eod 15 godina, ovako,  brojne saobra}ajnice su na putu da postanu obi~nekaldrme.Tvrdedajeodr`avaweputevauglavnomkrpqewe udarnih rupa i ko{ewe trave, dok su investicioni radovi, obnova i rehabilitacija u skromnom obimu. Ka`u da stavqaju krpunazakrpuitvrdedajeoko65odstoputnemre`eulo{emi izrazitolo{emstawu.

lokalniputevi,animagistralninisumnogoboqe.IuJP„PuteviSrbije”susvesnistawana saobra}ajnicama, za koje ka`u

od na{ih, a putarine ni`e. Voza~iprigovarajudaautomobilu Srbiji koji pre|e istu kilometra`u kao neki u inostranstvu izgledadvostrukostarijeupravo zbog lo{ih saobra}ajnica i predla`u da dr`ava na|e neki drugi na~in da popravi puteve. U „Putevima” ka`u da to mogu biti samo krediti, a zemqa je ve}nagraniciprezadu`enosti. Profesor Saobra}ajnog fakultetauBeograduMilanVujani}ka`edasunasnatakolo{u poziciju doveli te{ka ekonomska situacija i sankcije, zbog ~eganismomoglidapratimozemqeuokru`ewuiula`emousaobra}ajnu infrastrukturu. A kada su pare po~ele pristizati iz evropskih fondova, Srbija nije imala spremne projekte ni zavr{enu eksproprijaciju zemqi{takojim}ei}inoviputevi,paseizgradwarastegla.Se-

Stru~waci ka`u da u Srbiji ima ~ak 16.000 kilometara puteva koje treba hitno obnoviti, za {ta treba 2,2 milijarde evra, koje, usput re~eno, nemamo da treba bar pet godina da se srede kako treba. Me|utim, sistemfinansirawajetakavdajedva obezbe|uje najhitnije popravke,mnogoseizgubiloodputarine kada izjedna~ena za doma}aistranavozila,azahtevza wenimpove}awemod11odstose jo{ uvek kr~ka u vladi Srbije, jer voza~i burno reaguju na mogu}nostwenovrasta,tvrde}ida susviputeviuokru`ewuboqi

timo se, o zavr{etku izgradwe Koridora10pisaloprepo~etka Olimpijade u Gr~koj, pa su rokovipomerenidonekeslede}e, i opet slede}e. Ako izgradwa glavne saobra}ajnice napreduje takosporozakojusuobezeb|ena sredstva, {ta da se o~ekuje od popravkeostalihputevazakoje nemaparailinemadobreliste prioritetautro{ewunovca. R.Dautovi}

SUDNIJEPRIHVATIOPLAN REORGANIZACIJE

Odbijena Fidelinka

Ste~ajni sudija Privrednog suda u Subotici, Ilona Staji}, odbilajedopuweniplanreorganizacije suboti~ke Fidelinke kojisupodnelekompanijeMinekoiz[vajcarskeiMowbraySustem saDevi~anskihostrva. Prema wenim re~ima plan je odbijenjersadr`ineizvesne~iweniceidoga|ajetezahtevirevizorke ku}e Dil in`ewering nisudecidnoispuweni.Naplan reorganizacije i Odbor poverilaca, kao i ste~ajni upravnik, imaojeozbiqneprimedbekojesu seodnosilenaneodre|enenov~anepozajmiceina~inpredvi|ene dokapitalizacije. Odluka suda jo{ nije pravosna`najerkompanijekojesupodnele plan reorganizacije imaju pravo `albe Privrednom sudu u Beogradu. KompanijaFidelinkaoti{la jeuste~ajzbogblokadeodpreko 600milionadinara.Premare~imaste~ajnogupravnika,odprijavqenih5,5milijardidinarapotra`ivawa prihva}eno je samo 2,15milijardi,acelokunaaktivakompanijejepodhipotekom. Nakon {to je mati~na kompanijaoti{lauste~ajuistomstatusuna{loseidesetpovezanih preduze}a {to je dovelo do potpunog ga{ewa `itomlinske industrijeuSubotici.

SAMOOZBIQNESRPSKEKOMPANIJEMOGUDAKUPUJUFIRMEUREGIONU

Prqave pare i sumwive tajkune niko ne}e

SREMCISPREMNIZAINVESTITORE

U Sremskoj Mitrovici pet industrijskih zona Na gradskom podru~ju SremskeMitrovicepotpunojeopremqeno pet industrijskih zona, ukupnepovr{ineoko180hektara, koje nude razne pogodnosti investitorima, potvr|eno je Tanjug   u u Gradskoj upravi za privreduiinvesticije. Prva je tu pogodnost iskoristila italijanska kompanija „Lames”, koja }e u zoni „Sever

jaraspola`es30hektara,delom jeuvlasni{tvugrada,adelomu privatnom posedu. Zona „Radina~ka petqa” raspola`e sa 100 hektara,aparcelenamewenebudu}im investitorima su u privatnomvlasni{tvu. Na gradskom podrucju Sremska Mitrovica danas ima oko 10.000licanaevidencijiNacionalneslu`bezazapo{qavawe,

U Sremskoj Mitrovici ima oko 10.000 osoba na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koje tra`e posao, dok stopa nezaposlenosti iznosi 28 odsto dva” podi}i fabriku za proizvodwu podiza~a za automobilskastakla,ukojoj}ezaposliti 250 radnika. Vrednost te investicije iznosi osam miliona evra. Naknada za kori{}ewe zemqi{tauindustrijskimzonama kre}e se od {est do devet evra po kvadratu. Investitor koji podigne objekat ve}i od 2.000 kvadratnih metara i zaposli 100 i vi{e radnika, u potpunosti se osloba|a obaveze pla}awa naknade za kori{}ewe gra|evinskogzemqi{ta. Industrijske zone „Sever jedan”,„Severdva”i„Jezero”suu vlasni{tvu grada, a prva opremqenazona,„Vogawskiput”,ko-

koja tra`e posao, dok stopa nezaposlenosti  iznosi 28 odsto. OvipodacisuTanjugupotvr|eni u Gradskoj upravi za privredu i investicije. Mada je i daqe visoka, u gradskoj upravi isti~u da je stopa nezaposlenostiujanuaru2009.iznosila~ak 39odsto,alidajesadaupadu. Natosuuvelikojmeriuticale strane investicije,zahvaqujuci kojima je otvoreno gotovo 2.000 novih radnih mesta Na gradskompodrucjudanasimane{to vi{e od 15.000 zaposlenih, najvi{e u prera|ivackoj industriji,zadimuzdravstvuisocijalnojza{titi,obrazovawu,dr`avnojupraviisocijalnomosigurawuitrgovini.

Dobra poslovna ideja, poznavawe regionalnog tr`i{ta i „zdrav”kapitalbeznekihafera upro{lostiulaznasukapijaza srpski kapital koji `eli da se akvizicijom, odnosno kupovinomdrugekompanijepozicionira u regionu, a za to je svakako najboqi primer ba~kopalna~ki Nektar koji je kupio slovena~kiFruktal. KadajestvorenaZonaslobodnetrgovineuCentralnojEvropi(CEFTA),idejajebiladase stvorizajedni~koinvesticiono regionalno tr`i{te (stvarawe jednakihuslovazainvestirawe) aliodtogasmojo{uvekdaleko, jersunasnazijo{uvekodre|ene administrativne i necarinskepreprekekojetrebaukloniti,ukazalisuanaliti~ari. SamostalnisavetnikuBirou zaregionalnusaradwuPrivrednekomoreSrbije(PKS)Mitar Pr`uqizjaviodajeprimetnoi da je globalna ekonomska kriza ostavilatraga,tejetakoodpo~etkaovegodinemaweinvesticionihulagawauregionu. „Srpskotr`i{tejezaSloveniju kao investiciona destinacija i daqe na prvom mestu (1,5 milijardievra)sadrugestrane na{einvesticijeutojzemqisu 96 miliona evra, {to nije dovoqno i mi time ne treba time dabudemozadovoqni”,ocenioje Pr`uq. Pr`uq je naglasio da su nedavnisajmoviuSlovenijipokazali da ima prostora za srpske investicije. Sli~na situacija je i sa Hrvatskom,naglasiojePr`uq,gde sporijeiduinvesticije,alipostoji interesovawe investitora. Pr`uqje,me|utim,upozorio da u privrednim odnosima sa Hrvatskom jo{ uvek prisutna nesrazmera izme|u investicija iztezemqeuSrbiji,iobrnuto. „Wihove inveticije su oko 500milionaevra,ana{esuminimalneiiznoseoko38milio-

na evra”, rekao je Pr`uq i naglasio da taj proces i{ao sporije,alidajeususretimapredsednika dve dr`ave Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a to pita-

Direktor Kancelarije privrednekomoreSlovenijeuBeograduDmitarPolovinakazaoje zaTanjugdato{toje„Nektar” izBa~kePalankekupio„Fruk-

Izvozhrane,usluga... Jafa keks iz Crvenke, [tarkov ’smoki’ i ’krem-bananica’, Bambijeva’plazma’,srpskisuproizvodikojisutra`eninaregionalnimtr`i{tima. Zajedni~kosvimtimproizvodimajedaimajujasnodefinisan brend,arazlikujuseiodostalihproizvodapokvalitetuipercepcijikojupotro{a~iimajuotimproizvodima,gra|enojdugi nizgodina. Zatobiupravoprehrambenaindustrijamogladapovu~eizvozaizSrbijenaregionalnatr`i{ta,atunezaostajunidruge grane,odkojihsuizsektorausluganajzna~ajnijekompanijekoje dolazeizsektorainformati~kihtehnologija. we pokrenuto pa se sada ide „u pozitivnomsmeru”. Pr`uq je daqe izneo da je „Vino@upa”izAleksandrovca sa svojim partnerom imaproizvodnu investiciju u „Hepok Mostar”,adasunatr`i{teBosneiHercegovine(BiH),tako|e,investiraliTelekomSrbija iKomercijalnabanka. Uop{te, investicije iz Srbije u BiH su oko 820 miliona evra.

tal” iz Ajdov{~ine prelomni trenutakdaseshvatidasuinvesticije iz Srbije dobrodo{le naregionalnatr`i{ta. Ta investicija je, tvrdi on, izuzetno dobro prihva}ena i u javnosti dve dr`ave, jer je do{lo do zna~ajnog povezivawa srpskakompanijakupilajeslovena~kibrend! „Nedvosmisleno }e to dati podstrek srpskoj privredi koja `eli da ula`e na slovena~ko

tr`i{te. Stalno nagla{avam da je Slovenija, prakti~no Evropskaunijaidatakvaulagawamogudadoprinesupove}awu izvozaiboqitkuSrbije”,rekao jePolovina. „Ve}jeobjavqenoujavnosti i da MK Grupa namerava da se ukqu~i u neke kupovine u Sloveniji kao i ‘Farmakom’ i to m`e da zna~i i da }e mala i sredwapreduze}avidetituprilikudanastavesvojrazvoji{irewe i van granica Srbije, odnosno da krenu sa ulagawima u EU”,podvukaojePolovina. Polovina je naglasio i da srpskimpreduze}imakojaimaju dobru poslovnu ideju i viziju, ne mo`e da bude izgovor da nemajunovacdarealizujuulagawe. „Neta~no je da je novac problem. Na zapadu nijedna firma nemo`edaseotvoribezpozajmice banke. Potrebno je imati ideju, snagu, voqu, `equ i normalno dobar projekat koji }e banke oceniti kao uspe{an i pozajmiti novac”, rekao je Polovina. Savetnik za strana ulagawa MahmutBu{atlija istakaojeda je transparentnost kompanije u poslovawu tako|e bitna, odnosnopreduze}emoradaima~istu i jasnu istoriju, da ne bude optre}eno nikakvim politizacijama,„odnosnoskandalimavezanim za zloupotrebu politi~kog polo`aja koji vas podr`ava i odr`avananekomtr`i{tu”. Bu{atlija je naveo da su regionalna tr`i{ta, a naro~ito hrvatskoislovena~ko,upotpunosti usaglasila svoja pravila poslovawasaevropskimnormama, pa je po`eqno da srpska firmakojaimaambicije{irewauregionuposlujeuskladusa evropskimstandardima. Smawewekorupcijeuzemqi, ukazuju stru~waci, tako|e je nephodno,jerusuprotnomnidoma}e firme nisu dobro vi|ene nadrugimtr`i{tima. E.Dn.


6

berza

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

OPET PAD DOMA]EG TR@I[TA AKCIJA

NovosadskiBazarkolo vodionaBerzi USKORO NOVA FABRIKA U @ELEZNIKU

TelevizoriizSrbije, umestoizKine Krajem meseca u Beogradu }e po~etidaradifabrikazaproizvodwu LCD televizora, prva takvafabrikauregionu.Projekat, vredan oko pet miliona evra, podr`alajeidr`ava. Unekada{wemmagacinuu@elezniku,satekmontiranihlinija za monta`u, silaze prvi, probni LCDtelevizori.

nu, a predugovori o prodaji ve} sunapravqeni. „Ima}e redovnu nabavku LCD televizora i ima}e ni`u cenu s obziromnatodasmomisadaproizvo|a~i”,ka`evlasnikkompanije„Veg”Jovica\uri}. Jo{seneznakoliko}ecenabitini`a,aliseznadajecarinana uvoz televizora 15 odsto, dok na

Doma}afabrikazaproizvodwuLCDtelevizora, prvatevrsteuregionu,po~e}esaradomkrajem septembrau@elezniku RadnikeizSrbijeuposaouvode in`eweriizKine.Pretogaobu~avali su ih u tamo{wim fabrikamaika`udasuqudiizSrbije dobriradniciidabrzou~e. Iakonoseimedoma}egbrenda, „veg”,kodovihtelevizoradoma}a je samo monta`a, sve ostalo je iz uvoza. [ef proizvodwe Branislav Raji} ka`edajeuplanudase{to vi{e delova, kao {to su paneli, maske,{rafovi,radiuSrbiji. Planirana je proizvodwa od hiqadu televizora dnevno, {to jepetputavi{enego{tojepotrebnona{emtr`i{tu.Zato}e najve}i deo biti ponu|en stranimkupcima,presvegauregio-

delove za wih iznosi svega jedan odsto. Proizvodwu visokotehnolo{kih ure|aja, koji su se do sada sklapali u Turskoj ili Kini, a koji treba da postanu izvozni proizvod Srbije, podr`ala je i dr`ava. „Zbogovakvevrsteinvesticije, mismoseodlu~ilidaovakavprojekat pomognemo kroz kredite fonda za razvoj i podsticajna sredstvaSIEPE”,ka`eministar ekonomijeNeboj{a]iri}. Fondzarazvojodobriojekompaniji „Veg” dva i po miliona evrakreditazaopremu,aSIEPA je 150 novih radnih mesta finansiralasapo5.000evra.

Investicioni strah zbog mogu}eg bankrota Gr~ke zapqusnuojesvetskeberzespo~etkasedmice{tojezaposledicuimalopaddoma}egtr`i{ta akcija za 4,13 posto. Dogov or na rel ac ij i Merk elSarkozi odaqempru`awupomo}i do grla zadu`enoj Gr~kojpodigaojesvetskeidoma}uberzu,alitonijebilodovoqno za pokri}e gubitka s po~etka nedeqe. Zato je glavnirepertr`i{taakcija,Beleks15, na ned eqn om niv ou oslabio za 2,37 posto i trgovaw e u pet ak zav r{ io na 600,10 poena. Samo ovog meseca ben~mark doma}eg tr`i{taopaojeza5,19posto.Ukupan promet akcijama i obveznicama iznosio je 4,03 miliona evra, {to je pad od 25,57 posto u odnosu na prethodnih pettrgova~kihdana. Najtrgovanijahartijaprethodne nedeqe bila je akcija novosadskog Bazara . Ukupno jeisprometovanoskoro15.000 komada na jedinstvenoj ceni od6.000dinara,tejeostvaren promet od 89,3 miliona dinara. O~ig ledn o se rad il o o konsolidacijivlasni{tvabu-

Dobitnici Galenika - Fitofarmacija

Promena cene (%) +12,83%

Komercijalna banka a.d., Beograd

926

+2,77%

NIS a.d., Novi Sad

722

+1,12%

Gubitnici Velefarm a.d., Beograd Razvojna banka Vojvodine a.d. AIK banka a.d., Ni{

lak{e prodaju presti`ni automobilinegoprekrize. „Predvi|amodapove}amo proizvodwu za 30 odsto, otvaramo novu fabriku u Ma|arskoj, a u budu}nosti bih voleo da ne{to otvorimoiuSrbiji”,rekaojeBinder. Barbara Samarxi} iz Fordajerekladaseudana{wevremeneprodajuzastareli i lo{e opremqeni automobili. „Mimislimodasepremijummodelimapaionimusredwoj klasi, pribli`imo kupcima, jer svakina{automobilusalonunijemodelskistarijioddvegodine”, preciziralajeBarbara. Prodaja „ferarija”, „aston martina”, „jaguara”, „rols rojsa” i „por{ea”, tako|e nije u krizi, jedino je problem da se i ovako sna`ni i savr{eni modeli jo{ dorade. Me|utim, oni malo umereniji Japanci smatraju, da ipak netrebapreterivatiida}ekrizaponovodo}i

Bogati[pancinaudaru Socijalisti~ka vlada prezadu`ene [panije glasala je o ponovnom uvo|ewu poreza na bogatstvou2011.i2012.godinikojijeukinulapretri

Cena na zatvarawu 7.000

Nemakrizezalimuzine

snaga.„Lamborgini”jeprocvetao odkadagaje„folksvagen”kupioi svakegodineizbacijedanautomoibilpremijumklase. „Mercedes” }e do 2015. godine natr`i{teizbacitijo{petnovih modela. U ovoj kompaniji ka`udajekrizadalekoizanasibez problema na tr`i{te lansiraju modele, vredne preko 150.000 evra. Andreas Binder iz „Mercedes Benca” obja{wava, da kupci idu ka premijum klasi i da se sada

NIS-a oja~ala je pro{le nedeqeza1,12posto,atrgovawe od petka je zavr{ila na 722 dinara.Kompanijajenajavila da}edo2020.godineulo`iti oko 150 miliona evra za istra`ivawenafteigasauSrbiji, Republici Srpskoj, Ru-

Akcije

NAJBOQE SE PRODAJU NAJSKUPQI AUTOMOBILI

Frankfurtskisajamautomobila prilika je da se sumira dvogodi{wi napredak proizvo|a~a. U posledwe vremeodkakojekrizamalo popustilauauto-biznisu,ma kolikotoparadoksalnozvu~alo, najskupqi automobili boqeseprodaju.„Mercedes”, „BMV”,„por{e”,„lamborgini” , „ferari”, ~ekaju se od {estmesecidodvegodine,a najskupqi „bugati vejron” prodatjeunapred. Najbr`i,najskupqiinajja~i„bugativejronsport”,vredan milionipoevra,ve}jenaru~enu 150 primeraka od ~ega polovina ideuAziju,a~ak30odstosukineskikupci.Onajkogabudeposedovao mo}i }e, ako za to postoje uslovi,dagavozipreko400kilometarana~as.Ipak,do100kilometra na sat najbr`i na svetu je „lamborginiadventador”. „Lamborgini adventator” za svega2,5sekundi,dostigneubrzaweodnulado100kilometar.Pokre}e ga motor od 570 kowskih

du} i da su med ij i obj av il i vest da je kompanija Matijevi} kupila ovu robnu ku}u od Delta holdinga. Najtrgovanija ~lanica Beleks15 indeksa bil a je Naftn a ind us trij a Srbije  sa prometom od 57,6 miliona dinara. Cena akcije

godine, ukazuju}i sada da je pravi~no da bogatiji pla}ajuvi{euvremekrize. Kabinetjeodobrionoviporezokojem}eidu}e sedmicebitiglasanouparlamentu,prenelaje ameri~kanovinskaagencijaAso{ijetidpres. Opozicionepartijesukritikovaleidejuponovnog uvo|ewa oporezivawa neto bogatstva gra|ana[panije.Opozicijasmatradajeto,izme|uostalog,neefikasanio~ajnipoku{ajvladedapredop{teizbore20.novembraodobrovoqi levi~arske glasa~e, nezadovoqne zbog uvo|ewamerastroge{tedwe. Kriti~ari tako|e isti~u da su pravi {panskisuperbogata{isvojebogatstvosmestiliu specijalne investicione fondove koji su prili~noblagooporezovani. Novi porez }e pogoditi samo one s neto bogatstvomve}imod700.000evra(963.000dolara), {to je oko sedam puta vi{e od prethodnog limitaiwega}epla}atioko160.000[panaca.

Cena na zatvarawu

Promena cene (%) 450

-11,76%

1.803

-11,23%

990

-10,00%

muniji i Ma|arskoj. Od po~etk a god in e cen a akc ij e NIS-asko~ilaje55,58posto. Me|u trgovanijim hartijamabilajeakcijanajve}edoma}emlekareImlek.Ukupnoje istrgovano46,4milionadinara na cenama do 2.160 dinara. Preth odn e ned eq e tr` i{ na kapitalizacija Imlek-a pala je za 2,36 posto, ali je u 2011. godini u plusu od 13,68 posto. Jo{ jedna Salfordova kompanija zabele`ila je dobar promet prethodne nedeqe. Beogradski Bambi banat  upisao jeprometvredan11,3miliona dinara po nepormewenoj ceni od 20.000 dinara. I Bambi i Imlek krajwe su rezistentne hartije na trenutni pad doma}egtr`i{tajerjenivowihovih cena prvenstveno odre|en najavom ve}inskog vlasnika o prod aj i svog udel a strat e{kom partneru. I Aerodrom Nikola Tesla  pripada grupi kompanija ~iji je promet bio preko10milionadinara(16,6 miliona). Najvi{e je istrgovano posledweg dan trgovawa, a cena je na zatvarawu bila 476 dinara. Pro{le nedeqe cen a akc ij e ovog emit ent a skliznulajeza3,6postotese takogubitakoddanalistirawa (po~etak februara ove godine) popeo na 25,7 posto. Be~ejski Sojaprotein  upisao je prometodsvega4milionadinara i to zahvaquju}i trgovawuod~etvrtkakadajeistrgovano1,9milionadinara.Cena na zatvarawu u petak bila je 628 dinara {to odgovara nedeqnom padu od nepun procenat. Od akcija iz bankraskog sektora najve}u investicionu pa`wu zaokupile su hartije ni{ke AIK  i dr`avne Komercijalnebanke.

EVROPA POO[TRILA PRAVILA O DEFICITU

Trenirawediscipline udvori{tuEU Ministri finansija evrozone prihvatili su u Vroclavu u PoqskojdaEvropskaunijapoo{tri uxetsku disciplinu ~lanica ukqu~uju}i tu i sankcije zaprekora~ewadeficita,saop{tiojedoma}indvodnevnogneformalnog sastanka, poqski ministar finansija Jacek Rostovski. Re~ je o novom paketu {est zakona koji }e omogu}iti efikasnijeupravqaweprivredomu Uniji kao i ka`wavawe vlada za prekora~ewe budzetskih deficitazakojijeUnijamesecimavrlomu~notra`ilakompromis. Kriza u evrozoni, usporavawe globalnog rasta i rizik od nove recesije okupili su u Poqskojkqu~nequdefinansijasaobestraneAtlantika. Amerikatra`iodEvropeda prestane da govori o raspadu evrozone,jersmatradadu`ni~kakrizamo`edasere{iuzve-

^laniceevrozonedogovorilenasastanku uPoqskojnovipravilnikodeficitu,kojim}ese poo{tritibuyetskadisciplina~lanica, ukqu~uju}iisankcije }usaradwu~lanicaevrozonesa Evropskomcentralnombankom. „I Evropa i Amerika imaju probleme. Moramo da ih re{avamo sa obe strane Atlantika, dabismouspostavilifinansijskustabilnostnatr`i{timai spre~ili daqe slabqewe globalneekonomije”,rekaojeVolfgang[ojble,ministarfinansija. Ministrievrozoneipaknisu prihvatilisugestijeameri~kog kolegeTimotijaGajtnera dase pove}aju sredstva u Evropskom fondu za finansijsku stabil-

nost i uvede stimulativni paketzausporeneprivrede.Nisu saglasni ni o uvo|ewu evroobveznica, ~emu se protive Nema~ka,FinskaiSlova~ka. „Smatram da pre uvo|ewa evroobveznicamoramodaoja~amo upravqawe evropskim privredama, javnim finansijama i dapodstaknemoekonomskirast. U suprotnom }e te obveznice biti bezvredne”, rekao je Oli Ren, evropski komesar za finansije. Gr~kajeidaqeglavniizvor nestabilnosti u evrozoni. Mi-

nistrifinansijaporu~ujuda}e naredna tran{a pomo}i Atini zavisitiiskqu~ivoodwenevoqe da stabilizuje javne finansijeikreneuprivatizaciju. „Odluku o isplati naredne tran{e pomo}i Gr~koj done}emouoktobru,naosnovuprocene Evropske komisije, Evropske centralne banke i Me|unarodnogmonetarnogfonda.Podr`a}emoiprodu`ewerokaotplate kredita Gr~koj na deset godina”, rekao je @an-Klod Junker, predsednikEvrogrupe. Ako do polovine oktobra ne dobijetran{uodosammilijardievra,Gr~ka}emoratidaproglasi moratorijum na otplatu dugova. VladauAtiniuverava~elne qude evrozone da }e sprovesti buxetskeiekonomskereforme.


Promocijakwige Dra{kaRe|epa Kwiga Dra{ka Re|epa ,,Skela miruje, Azija putuje’’bi}e predstavqena danas u 19 sati u Galeriji “Prometej”, Trg Marije Trandafil. To je jedno od posledwih dela koje je, kao urednik, potpisao Petru Krdu (1952-2011). Na promociji }e pored autora govoriti i Nenad Glav~i}, Mira \uri}, Miroslav Ili}, ZoranKolunxija, Ra{aKuA. Va kobat i Nenad[apowa.

Zatvarawe40.Brankovogkola Na Sve~anom zatvarawu jubilarnog 40. Brankovog kola, program }e zapo~eti nastupom glumca Tihomira Stani}a koji }e govoriti antologijsku Brankovu pesmu ‘’Kad mlidijah umreti’’. Predstavi}e se i mladi pijanisti Olivera Toma{evi} i Vladimir[ovqan-

ski. Zatim }e nastupiti pesnici Pero Zubac i Dragan Laki}evi}, a potom }e se u izvedbi Teatra poezije Brankovog kola, iz antologije „Srpski pesnici 20. veka’’, ~uti pesme Miodraga Pavlovi}a, BoreRadovi}a, IvanaGa|anskog, Matije Be}kovi}a, Ranka Ri-

ponedeqak19.septembar2011.

„Prepustise” SareDesen

gradu Kolbiju s ocem, wegovom novom `enom i wihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i wihovih dru`ewa, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimqiv usamqenik. Budu}i da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s no}nim `ivotom u Kolbiju. Zajedno se upu{taju u potragu: Oden da iskusi bezbri`ni tinejxerski `ivot koji joj je bio uskra}en; Eli da ostavi jedan tragi~an slu~aj za sobom. Smestite dvoje usamqenika u qupki primorski gradi} s bezbroj dugih letwih no}i i mo`e se dogoditi gotovo sve. N. R.

KWIGA KOJA SE PORU^UJE PREKO NEDEQNIKA „PORODI^NI KRUG”

„Dalekakraqevstva” inasrpskomjeziku

ka, kwiga obiluje brojnim kuriozitetima, li~nim do`ivqajima i zanimqivim paralelama. Cena kwige je 2.500 dinara, a mo`e se naru~iti preko redakcije nedeqnika „Porodi~ni krug”, na broj telefona 021/548 395, radnim danima, od 10 do 15 ~asova. I. D.

V remeploV

Novosa|aniu`ivali uoperama Novosadska muzi~ka publika prvi put je 19. septembra 1936. ~ula cele opere „Kavalerija rustikana” od Maskawija i „Pajaci” Leonkavala u izvo|ewu Beogradske opere. Najboqa sala u gradu u Hotelu „Sloboda”, na istoimenom trgu, nije bila dovoqno akusti~na. Ali, Beogra-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

[IRI SE MRE@A PODZEMNIH KONTEJNERA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

S obzirom na veliki uspeh kwige „Daleka kraqevstva” autora dr TiboraCelera na ma|arskom jeziku, objavqena je i u prevodu na srpski jezik. Ona prikazuje pro{lost, sada{wost i budu}nost vladarskih porodica izvan evropskog kontinenta. Pored faktografskih podata-

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi na Telepu, a sutra u Koviqu, Klisi i Klisanskom bregu. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e i to do 6 ~asova. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada postavqeni su jo{ danas u MZ „Radni~ki” na uglovima ulica Starine Novaka i Filipa Filipovi}a, Avijati~arske i Mihala Babinke, Pan~eva~ke i Obla~i}a Rada i u Ulici bra}e Mogin ispred broja 20. A. Va.

sojevi}a, RajkaPetrovaNoga, Stevana Tonti}a, Vladimira Kopicla, Ivana Negri{orca i DragoslavaDedovi}a. U sve~anom programu }e u~estvovati talentovani |aci Karlova~ke, Zmaj-Jovine i gimnazije „Laza Kosti}’’ iz Novog Sada. Z. Ml.

Novosadska Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Prepusti se“ Sare Desen. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom

Noseba{tenski ikrupanotpad

DANAS U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

|ani su svojom ume{no{}u nadoknadili ovaj nedostatak. Publika je bila posebno zainteresovana za pevawe umetnika koji su poticali iz novosadske sredine: Stanoja Jankovi}a, Qubicu Tot-Qubi~i} i primadonu Katarinu Jankovi}. N. C.

Uskorojo{20spremi{ta uu`emcentru Po ugle du na svet ske me tro po le i na{ grad je po ~eo da do bi ja pod zem ne kon tej ne re. Na i me, No vi Sad bi u na red nom pe ri o du tre ba lo da na ba vi 500 ta kvih kon tej ne ra. Pre ma in ve sti ci o nom pla nu, ove go di ne bi tre ba lo da se po sta vi 40 kon tej ne ra za {ta je „^i sto }a” iz dvo ji la 20 mi li o na di na ra. Po sta vqa we 20 pod ze mih kon tej ne ra za od la ga we sme }a u u`em cen tru gra da „^i sto }a” po ~i we usko ro, a ~im se za vr {i po stu pak jav ne na bav ke, i grad wa 40 ova kvih spre mi {ta na dru gim lo ka ci ja ma, uglav nom kod jav nih in sti tu ci ja. Pr va dva ta kva spre mi {ta po sta vqe na su u sep tem bru pro {le go di ne u Uli ci Mo de ne, a sa wi ma je za po ~e lo po kri va we u`eg cen ta ra gra da. U ovom pred u ze }u sma tra ju da }e pod zem ni kon tej ne ri do pri ne ti bo qoj hi gi je ni

grad skih uli ca, jer je dan ta kav po ka pa ci te tu za me wu je ~e ti ri sta ra kon tej ne ra. Pro je kat je, pre ma wi ho vim re ~i ma, u po ~et ku sku pqi, ali je na du `i rok bo qe i jef ti ni je re {e we.

Pro{log meseca „^isto}a” je postavila ~etiri nova podzemna kontejnera za odlagawe otpada. Nalaze se na Trifkovi}evom trgu, i to dva kod apoteke prema Wego{evoj i dva prema Mileti}evoj ulici.

- Na{ ciq je da ovakve podzemne kontejnere postavimo svuda po gradu, jer }e oni pored svoje efikasnosti doprineti i lep{em izgledu na{eg grada - ka`u u ovom preduze}u U podzemnom delu kontejnera nalazi se nepropusna vre}a, a na povr{ini spoqno ku}i{te kontejnera, sa otvorom za ubacivawe otpada. Odlagawem otpada na ovaj na~in, vi{e ne}e biti ru`nih slika rasutog i ispreturanog sme}a, kao ni neprijatnih mirisa. U jedan podzemni kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri klasi~na kontejnera koji se nalaze na na{im ulicama ili u ~etrdeset klasi~nih kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa. Ina~e, „^isto}a„ je {tampala i leflete za gra|ane na kojima je obja{weno {ta su to podzemni kontejneri i zbog ~ega su boqi od ovih koji se sada koriste. Q. Nato{evi}

ODR@AN FESTIVAL „MLADI, ZDRAVO DA STE”

Klinciodrecikliranih materijalapraviliinstrumente Festival „Mladi, zdravo da ste” odr`an je minulog vikenda u na{em gradu u, organizaciji Vojvo|anske zelene inicijative i Udru`ewa „Zdravo” iz Novog Sada. Ovaj Festival je odr`an na vi{e lokacija u gradu, a centralna manifestacija s pregr{t radionica i drugih zbavaqa ju~e je organizovana u Dunavskom parku. Bilo je tu za svakog po ne{to, a posebno su u`ivali mali{ani u ekolo{koj bajci, a nakon toga i u radionici, u kojoj su pokazali svoju kreativnost. Oni su naime, od recikliranih maretijala i uz ma{tu pravili instrumente.

- Ciq projekta je doprineti osna`ewu mladih kroz promoci-

ju izuzetnih rezultata i postignu}a mladih u udru`ewima gra-

Foto: S. [u{wevi}

Iskqu~ewastruje Danas: NoviSad - od10do12 ~asova zgrada nekada{weg „Duvana” kod Sajma (neparna strana Ulice Branka Baji}a), deo Ledina~ke ulice i deo Medicinskog fakleta za medicinsku biohemiju. Ka}: od8do11 sati Vinogradarska ulica od broja 21 do 27 i od 4 do 10, Ulica Milana Stojanovi}a od broja 1 do 35 i od 2 do 22. Koviq: od8do13.30 deo naseqa od centra prema auto putu.

Sutra: NoviSad - od10do12 sati neparna strana Zmaj Jovine ulice od broja 1 do broja11 i Katoli~ka porta; od10do12 sati ulice Josifa Marinkovi}a od 2 do 52a i od 1 do 43, Petra Drezgi}a od 2 do 18 i od 1 do 39, \erdapska 2, Temerinska od 102 do 110, Taksi slu`ba „Novus„, Trg 23. oktobra 10 i od broja 3 do 13; od 8 do 13 gradili{te u Dalmatinskoj ulici od broja 27

prema Suboti~kom bulevaru. Beo~in: od11do12.30 deo naseqa Dumbovo. Bukovac: od8.30do 13.30 Bukova~ki do, Mala Karaga~a i Vezirac. Sremski Karlovci od 8 do 10 od Okugi}eve ulice do kraja prema Beogradu, vikend naseqa Karlova~ki vinogradi, Sredwi i Mali Matej, Kara{, Krivac i Lipovac. ^ortanovci:od8do13sati vikend naseqe ^ortanovci.

Fotografije Ivana Arsenijevi}a Izlo`ba fotografija IvanaArsenijevi}a bi}e otvorena danas u 20 ~asova u klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra No vog Sada, Kato li~ ka porta 5. Postavka serije fotografija “Blou ap” traja}e do 2. oktobra. A. Va.

|ana u razli~itim oblastima delovawa, aktivizam, volonterizam, sport, zabava, nauka, kultura, umetnost - istakli su organizatori. Na a Festivalu su u~estvovala udru`ewa i organizacije koja su `elela da se promovi{u i koja deluju na poqima navedenih oblasti, muzi~ko-scenski izvo|a~i i bendovi, sportski timovi, slobodni umetnici… U~e{}e je bilo volonterskog tipa, u ciqu promocije zdravih stilova `ivota, bez finansijske naknade. Finsijska podr{ka projekta je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine. Q. Na.

c m y


8

ponedeqak19.septembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Dragana,DuwaiDu{anobradovaliBuli}e Trojke An|a, Bo{ko i Marija - Biqane i Luke Garowe, Dragana, Duwa i Du{an - Jelene i Zlatka Buli}a.

Blizanci Sara i Sta{a - Marije i Bo{ka Vujanovi}a, Darko i Mario Marije i Stanislava Pnigera.

Devoj~ice Duwa - Aleksandre i @ivka Kasalice, Dejana - Aleksandre i Nedeqka Loli}a, Ana - Anastasije i Damir Al Fara, Danijela - An|elke i Dalibora Roqi}a, Ma{a - Biqane i Zorana Dra{kovi}a, Mina - Biqane i Marka Mati}a, Mila - Bojane i Neboj{e Vojnovi}a, Lena - Bojane Manxuki} i Dragana Matejina, An|ela - Branislave i Stevana Vilovskog, Milica - Vesne i Miodraga Dimitrijevi}a, Viktoria - Daniele i Marjana ^obrde, Lana - Danijele i Igora Petrovi}a, An|ela - Danijele i Miroslava [atare, Elena Danijele Qubi~i} i Sini{e Ili}a, Duwa - Danice Mari} i Milana ]urguza, Ana - Dragane i Dragana Mitrovi}a, Marina - Dragane i Dra`ena ]erana, Teodora - Dragice i Velimira Krivoku}e, Lea - \ulzade Aziri i Stevice Ki{, Kata - Enike i \ule Halasa, Anisija - Zorice Jari} i Sr|ana Brdara, Teodora - Ivane i Borivoja Gali~i}a, Sara - Jarmile i Jana Ga{para, Lana - Jelene i Bojana Blagojevi}a, Lana - Jelene i Viktora Hlebjana, Ivana - Jelene i Zorana Eremi}a, Jovana - Jelene i Jaroslava Ku`elka, Milica - Jelene i Qutice Flori}a, An|ela - Jelene i Nenada Rajkova, Mina Jelene i Radovana Amanovi}a, Imola - Klare i Jano{a Mag, Jovana - Qiqane i Miqana Jawu{evi}a, Jana - Maje i Dejana Danilovca, Ivana - Maje i @eqka Jur~i}a, Nada - Maje i Mihajla Maravi}a, Lara - Maje i Radoslava Jak{i}a, Lenka - Marije i Aleksandre Alijevi}a, Nikolina - Marine i Zorana Radosavqevi}a, Julija Meqe}e Emini i Halima Dalipia, Elena - Mirjane i Bojana Bogdanovi}a, Tawa - Mirjane i Bojana Pavi}a, Nevena - Mirjane i Jovana Mir~ete, Teodora - Mirjane Labus i Petra Vlatkovi}a, Mina - Mirjane Stojkovi} i Nikole Ili}a, Nevena - Nata{e i Petra Maksimovi}a, Milica - Oqe i Nenada Baraca, Una - Radmile i Gorana Adamova, Lena - Romane i Aleksandra Radosavqevi}a, Sawa Sabrine i Marka Dabi}a, Hana - Sawe i Marinka Davidovskog, Isidora - Sawe i Slobodana Golubovi}a, Ivana - Sa{ke Mikleu{ i Ivana Prvuqa, Kalina - Svetlane i Milo{a [ari}a, Jovana Sla|ane i Milana Tomanovi}a, Elena - Sla|ane i Radivoja Stolice, Lana - Smiqane i Aleksandra Fabrisa, Ana - Sne`ane Zori} i Zvezdana Medovarskog, Mina - Sne`ane i Borisa Bo`i}a, Una Sne`ane i Danijela Krompi}a, \ur|a - Sowe i Du{ana Trkuqe, Teodora - Stojice i To{e Savi~i}a, @eqana - Suzane Miladinovi} i Jove Geli}a, Sofija - Tawe Beqi} Novakovi} i Borisa Novakovi}a, Awa - Tijane i Vujadina Vukovi}a, Bratislava - Femke Novakovi} i Bojana \ori}a, Kaj{in - [ao ^eng i Hujao Je, Milica - Violete i Dragana Miqenovi}a.

MamaVladislava,bebaMiwa,tataDanijelisestraMajaTodorovi}

Ven~ani MilanaMandi}iIqaPopovi},AnkicaBo`ovi}iBojanKa{i},GoranaApi} iVladislavSekuli},MajaPetrovi}i MilomirJocovi},QiqanaPetrovi}i IgorPetrovi},Nata{aMale{iMilan Gajin,GoranaVelemiriMilanVujkov, Sla|ana Manojlovi} i Nenad Manojlovi},MilanaSelakovi}iMilo{Medenica, Milana Ivi} i Nikola Pejovi}, Matea Vitez i Branislav Krajcer, Mi-

lana Laj{i} i Wego{ Cupa}, Dragana Petkovi}iBranislavKantarxi},Sla|anaPr`uqiQubomir]irilovi},Qubica Petrovi} i Slobodan Plav{i}, Qiqana Kikin|anin i Aleksandar Popovi}, Jelena Bjelica i Du{an Gaki}, DanicaSimi}iVladimirSre}kov,Jelena Perna i Marko Jovi}, Nikolina Jankovi}iMladenMalinovi},Nata{a ]urguz i Du{ko Vuki}, Sowa Cveti~a-

niniDejanMirkovi},JelenaMajtani NenadMiti},MilaRau{iIgorMartinovi},VawaDrobaciPetarOrli},Jelena \akovi} i Emil Horvat, Sne`ana Mari~i} i Zoran Markov, Dragana Rafailovi}iQubi{aSpasojevi},MarijaGrahovaciBojanKaradeglija,Tijana Teodorovi} i Slobodan Liri}, Jana Sre}kovi}iDarkoFlego,VesnaJaji}i @eqkoLi{~inski.

De~aci Vuk - Adrijane Petkovi}, Luka - Aleksandre i Dragana Panteli}a, Neboj{a - Aleksandre Ivo{ev i Vladimira Radusinovi}a, Nenad - An|elije i Dalibora Maqaha, Uro{ - Biqane i Branislava Srem~ev, Du{an - Biqane i Dejana Stojakovi}a, Nemawa - Biqane i \or|a Borockog, Du{an - Biqane i Miroslava Bebi}a, Nikola - Bojane i Ilije Vukovi}a, Almir - Bukurije Islamaj i [efkia Feratia, Andrej - Valentine i \or|a Savi}a, Filip Vawe [ija~i} i Ivana [ajina, Filip - Vesne i Vladimira Cerovskog, Mirko - Vesne i Qubomira Isakova, Ilija - Vidosave i Stanka Oli}a, Todor Vladane i Radoslava Marjanovi}a, Luka - Vladislave Andri} i Mladena Mikovi}a, Stefan - Gordane i Sretena Maxara, @ivan - Gordane Milivojevi} i Sini{e Pavlova, Aleksandar - Danijele i Sa{e \etvajia, Filip - Danice i Bojana Konstantinovi}a, Marko - Dragane i Branka Miqanovi}a, Mihajlo - Dragane i Nemawe [arac, Du{an - Dragane Palurovi}, Vuk - Du{ane i Branislava Pera}, Dragan - Du{ice i @eqka Bawca, Damir - Elvire i Zdenka Horvata, Muhamed - Eqhame Bekte{i i Dabru{a Krasni}ia, Adrian - Emanuele i ^ongora Hajxera, Danijel - Emine i Pavla Par~eti}a, Leon - Emine Cani} i Damira Dvor`aka, Nemawa - Zorice Tot i Slobodana Jovanovi}a, Aleksa - Ivane i Aleksandra Veselinovi}a, Nikola - Ivane i Aleksandra Stankovi}a, Stefan - Ivane i Viktora Kova~a, Marko - Ivane i Nenada Vulovi}a, David - Ivane i Samuela Macka, Matija - Irene i Aleksandra Cr-

nomarkovi}a, Viktor - Jasmine i Predraga Gligori}a, Stevan - Jelice i ^edomira Kova~evi}a, Reqa - Joan Duru Popi} i Vladimira Popi}a, Sergej - Jovanke i Bojana Nikoli}a, Marko - Katarine Ladan i Dalibora Osmanhaxi}a, Igor - Kovinke i Aleksandra To{i}a, Danijel - Kristina Rodi}, Vuk - Ksenije Pe{ikan-Cvetkovi} i Vladimira Cvetkovi}a, Reqa - Qiqane Simeti} Baji} i Ostoje Simeti}a, Nemawa - Qubice i Radeta Ivkovi}a, Teodor - Magdalene i Jovice Stankovi}a, Nata{a Maje i Gorana Br~kala, Stefan - Maje i Predraga Luki}a, Aleksa - Marije i Dalibora Varge, Milorad - Marije i Dalibora Zeqkovi}a, Teodor - Marije i Jana Trusine, Pavle - Marije i Mihajla [qivka, Petar - Marije i Ra{ete i Vladimira Mudrini}a, Lazar - Milene i Mileta Tomi}a, Pavle - Milene i Novice Komada, Uro{ - Miqane i Dejane Zbu}novi}a, Mihajlo - Mirele Mlinar i Slobodana Zubovi}a, Nemawa - Monike i Bojana Stoj{ina, Jovan - Nata{e i Trivuna ]uluma, Nikola - Radmile Soviq i Nedeqka Todori}a, Ivan - Ru`ice i Veselina Papa, \or|e - Savke i Ivice \oki}, Milo{ Sanele i Marka Ercega, Nikola - Sawe i Marka Stojanovi}a, Dario - Silvije i Zoltana Ura~a, Danilo - Slavice i Radovana @ivkovi}a, Sini{a Sla|ane Jovanovi}, Reqa - Sowe i @arka Stepanova, Nemawa - Suzane i Milivoja Pe{i}a, Sr|an Suzane i Predraga Dragojevi}a, Matej - Tawe i Aleksandra Mi}evi}a, Vuk - Tatjane i Dragana Price, Mihajlo - Tatjane i \or|a Lojanice.

Umrli

NadicaMirovi}iAleksandar[uleti

Jovanka \uri} ro|. Ubiparip (1951), Koviqka Jeli~i} ro|. Kne`evi} (1940), Svetozar Jovanov (1951), Lidija Jovanovi} ro|. Svilenga}a (1925), Anica ]aleta ro|. ^oli} (1938), \or|e Bor|o{ki (1937), Terezija Brunslik ro|. Dorn (1939), Petrik Vidakovi} (2009), Nada Vidovi} ro|. Lazi} (1927), Ekatarina Vi{wi} ro|. Jovanovski (1941), Danka Vukovi} ro|. Petrovi} (1958), Ana Gabnai ro|. Tomi} (1941), Tibor Ga`o (1957), Verica Glumac (1933), Nikola Damjanovi} (1932), Mirko Deji} (1926), Radoslavka Dozet ro|. Radi} (1947), Radoslav Dolovac (1940), Zvonimir Klenov{ek (1945), Zora Kne`evi} (1938), Jovana Komatina ro|. Mihaq~in (1926), Julijana Kr{ev ro|. Radoni} (1934), Nevenka Kupre{an ro|. Kotur (1924), Mara Lovrenovi} ro|. Vojnovi} (1937), Nedeqka Lon~ar (1931), Stanislav Luki} (1952), Petar Miki} (1925), Frida Milinkov ro|. Peru{i} (1930), Du{an Obradovi} (1946), An|a Pena ro|.

Pili} (1931), Ilija Petkovi} (1955), Dragan Petrovi} (1980), Jovanka Ple}a{ (1963), Sini{a Powavi} (1940), Ratko Prodanovi} (1941), Jasminka Radijevac ro|. La|evi} (1953), Milinko Radovi} (1952), Petar Rac (1930), Milorad Savi} (1948), Mi}o Studen (1941), Antal Taka~ (1919), Katarina Unkovi} ro|. Slavni} (1925), Marija Cibulova ro|. ^astven (1935), \ura ^orda{ (1967), Marija [alamun ro|. [urjan (1935), Margita [anta ro|. [ranc (1935), Velinka [ar{anski ro|. Stanojev (1934), Mom~ilo Jakovqevi} (1956), Zorica Jak{i} ro|. Hladni (1942), Ladislav Kova~ (1946), Albert Ku`ner (1936), Nadija Lavrek ro|. Papka (1929), Boban Nikoli} (1957), Petko Pavlovi} (1952), Stojanka Papuga ro|. Jezdi} (1928), Slavka Simatovi} ro|. Vujasinovi} (1941), Kristina Supi} ro|. Barta (1940), \ur|inka Tapavi~ki ro|. Stojadinov (1927), Sr|an Trivi} (1976), Ile{ Frank (1940).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

VOLONTERI CENTRA „SRCE” SVAKODNEVNO U BORBI PROTIV SAMOUBISTAVA

Razgovorbezpridikale~idu{u Iako broj samoubistava iz godine u godinu raste u svetu i kod nas, o ovom problemu nedovoqno segovori.Tabuipredrasudekoje okru`uju fenomen samoubistva, depresiju i mentalne poreme}aje, velikesupreprekenakojenailaze osobe kojima su podr{ka i pomo}potrebni.VolonteriCentra „Srce” za pru`awe emotivne podr{keiprevencijesuicidasvakodnevno razgovaraju s qudima koji su usamqeni, uznemireni, povre|eni, tu`ni, o~ajni, nesigurni... Ne dr`e im moralne pridike, ne umawuju wihove probleme i ne omalova`avajuwihovetegobe. - Osobe koje razmi{qaju o samoubistvu su duboko nesre}ne, te imnetrebadr`atipridikeiosu|ivatiih.Trebaihsaslu{ati,pomo}iimdaotvorenorazgovarajuo onome{toihti{tiiondazajed-

no razmatrati mogu}a re{ewa. osobama (porodicom, partnerom), Ukoliko je neophodno, upu}ujemo usamqenost,nezavidnaekonomska ih na stru~ne osobe, psihologa i situacija, psihi~ke i druge bolepsihijatra - objasnila je volonsti.Jednostavno,qudipodprititerka Centra skom svih Slavica Raovih udruBroj po zi va upu }e nih Cen tru nisavqev. `enih fakBrojpoziva „Srce” raste, a samo za osam torapo~iwu meseci ove godine dve upu}enihCenda gube nadu tru„Srce”rada }e se nehiqade qudi zatra`ilo je ste, a samo za {to promepomo}, {to je ~ak za osam meseci niti, da }e ~etvrtinu vi{e nego lane ovegodinedve bitiboqe,a hiqade qudi stawe u kozatra`ilojepomo},{toje~akza me se nalaze im je neizdr`ivo ~etvrtinuvi{enegolane.PodjedukazalajeRanisavqev. nakosejavqajuimu{karcii`ene TrenutnouCentruaktivnovoizme|u 40 i 50 godina, dok mla|e lontiraju 42 osobe devet sati osobe, od 16 do 30 godina u ve}em dnevno. Me|utim, ciq ove nevlabrojupi{umejlove. dineineprofitneorganizacijeje -Razneokolnostiuti~unaosodabududostupni24~asa,azatoje budarazmi{qaotomedaoduzme neophodnoduplove}ibrojvolonsebi`ivot-problemisbliskim tera.Jediniformalniuslovjeda

volonterbudestarijiod18godina,doknivoobrazovawa,profesija, bra~no stawe i sli~no nisu bitni,napomenulajeRanisavqev. Ipak, volonter „Srca” treba da bude saose}ajan, tolerantan, da ima razumevawa, ne osu|uje, ima vremena,`eqeivoqedapomogne. -@elelibismoidaomogu}imo besplatnu podr{ku li~nim kontaktom,azatonamjeneophodannoviprostor.Nadamoseda}emokao organizacija koja postoji 20 godinadobitivi{erazumevawaodvlasti kako bismo realizovali ovaj problem-ka`ena{asagovornica. Gra|anikoji`eledaseobrate volonterima „Srca” mogu to u~initi pozivom na besplatan broj 0800-300-303,svakogdanaod14do 23~asa,ilimogupisatinaimejl: vanja@centarsrce.org. I. Dragi}

U KOWI^KOM KLUBU „PETRAS”

Terapijskojahaweilek iu`ivawe Me|u programima za pomo} deciobolelojodautizmaugradu jeiprojekatterapijskogjahawa krozkojije,zapetgodina,pro{lovi{edesetinadece.Trener jahawa iz kowi~kog kluba „Petras” iz Petrovaradina, gde se odvijaju ove aktivnosti, RadoslavBursa} ka`edasujo{2002. godine mali{ani po~eli da dolaze,alidajeprogramza`iveo ~etiri godine kasnije, kada su treneri pro{li sve seminare i obuke,polo`ilitestoveidobili zvani~ne sertifikate. Kako navodi,sara|ivalisuisaSOS „De~ijimselom”,dolazilasuim

jeveomapolako,ka`esagovornik. - Prvih nekoliko treninga onineja{u,ve}sesamoupoznaju sakowem,gledajugakrozogradu, miluju,paihuvodimou{taluda ga~iste.Ondagledajuiskusnije detekakogaja{e,kakobidobili ose}aj sigurnosti. Samo jahawe zavisioddetetadodeteta,nekad treningtrajesamo10minuta,jer mali{anmo`edaizgubikoncentraciju-objasniojetrener. Dru{tvozapomo}osobamasa autizmom Novog Sada (DPOSA),~iji~lanovisudecaupisanau[OSO„MilanPetrovi}”,

Autisti~no 2.500 osoba USrbijinemapreciznihpodatakakolikodecebolujeodautizma,alisepretpostavqadasatimrazvojnimporeme}ajem`ivi oko 2.500 osoba. Autizam se ispoqava kroz probleme u ~ulnom opa`awu,govoru,mi{qewuirazumevawusocijalnihsituacijai javqasekod{estod1.000osoba.Autizamjeslo`enrazvojniporeme}aj,obi~noseispoqavatokomprvetrigodine`ivotai~etvorostrukojeu~estalijikodde~akanegokoddevoj~ica. deca sa Daunovim sindromom, ali mali{ani sa autizmom su najbrojnijiposetioci. -Treninziseodvijajudvaputa nedeqno, a svako ima svoj termin u saradwi sa terapeu- tom, defektologom, fizijatrom.Nikadaneradimonasvojuruku,nedajemosamiprognoze koliko dete mo`e da radi, ve} tra`imo mi{qewe i dijagnozu lekara-rekaojeBursa}. Kako se mnoga deca pla{e kowa,prvikontaktseostvaru-

ve} godinama uspe{no sara|uje sa „Petrasom„. S obzirom na mnogepozitivneefektenapsihomotornom, emocionalnom i socijalnomplanuovakavvidterapijeuvelikojmeridoprinosi unapre|ewupsihofizi~kihsposobnosti dece. Prema re~ima predsednice DPOSA Olivere Brki}, program terapijskog jahawa ima inkluzivni karakter i omogu}ava deci sa autizmom uspostavqawe socijalnih interakcija.

U PETAK NA SPENSU I TVR\AVI

„No}istra`iva~a” Manifestacija „No} istra`iva~a”, druga po redu, odr`a}e seupetak,23.septembrau16~asovauledenojdvoraniSpensa, kaoinaPetrovaradinskojtvr|avi.Ovamanifestacijajenajve}ainajzabavnijapromocijanaukeinau~nikanasvetu,koja se odr`ava istog dana u celoj Evropi. Posetioce o~ekuju razni eksperimenti, demonstracije, izlo`be i radionice, takmi~ewa,plesniperformans,asviprogramisubesplatni.Detaqan program sa satnicom bi}e uskoro objavqen na sajtu www.nocistrazivaca.rs. A. Va.

TURISTI^KE AGENCIJE NI@IM CENAMA PRIVLA^E SUGRA\ANE

Moreaktuelno iuseptembru

Prodaja turisti~kih aran`mananejewavaniuseptembru,saznali smo u novosadskim turisti~kim agencijama. Oni koji nisu imali vremena ili novca da se okupajuiu`ivajutokomletwesezone, mogu to sebi da priu{te i ovogmesecaitopomnogopovoqnijimcenama.Bojana^vorovi} iz agencije„Modenatrevl“ka`edai daqeimajunekolikoponudazaodmornamoru,atrenutnoimjenajaktuelnijiaran`man„Bumerang“, kojipodrazumevaodmoru[paniji za 269 evra. Ovaj devetodnevni program obuhvata obilazak nekoliko gradova i wihovih znamenitostiuFrancuskoji[paniji,no}eweuKanuiNici. -Zadovoqni smo interesovawem. Ovo je osmi{qeno tako da qudiodunaletovawe,alidatone bude klasi~an odmor. Isti aran`man u po~etku je ko{tao 299 evra,asadajejeftinijiza30evra poosobi-isti~e^vorovi}. Sugra|ani koji su navikli na gr~kepla`eovogmesecamo}i}eu agenciji „Market turs“ za 100 evra da letuju 11 dana. Prema re~imamenaxerkeprodajeoveagencije Stanije Blagojevi}, zainteresovanostzaovearan`manejevelika, jer cena najskupqeg ne prelazi160evra. Me|utim,uturisti~kojagenciji „Navigator“ saznali smo da je oslabila potra`wa za letwim

aran`manimaidasusadakodwih aktuelni jednodnevni izleti po Srbiji. Od ponuda za putovawa u inostranstvouovojagencijitrenutno je aktuelan Egipat, a cene aran`manakre}useod350evra. -Imalismonekolikoaran`manazaGr~kuuseptembruiko{talisuod85do100evra,alisadaje sezona putovawa u tu zemqu kod nas gotova. U Egiptu sad kre}u obilasciikrstarewa,pa}epravi turisti tek i}i tamo - ka`e direktorkaagencijeKarolinaSvilar. Onaisti~edauseptembrunajvi{eputujupenzioneri,kojimane smetaakobuduimaliinekoliko dana lo{eg vremena, jer je wima najbitniji odmor. Prema wenim re~ima, za letovawe u septembru odlu~iseiponekibra~niparsa malomdecom,aliuglavnompo~etkommeseca,kadajejo{uveklepo vreme. Daneputujusamopenzioneriu septembru potvrdila nam je i sugra|ankaVesnaPali},kojajeproveladesetdanauGr~koj. -Izabrala sam septembar zato {to su jeftiniji aran`mani, a morejejo{uvektoplo.Supersam seiprovelaiodmorila.Napla`amanijetolikagu`vakaousred sezonekadasesvina~i~kaju,pami savr{enoodgovarazaodmor,aima idobrihklubovazaizlaske-ka`e Pali}. N. Radman

Vizitorskicentar ~ekavolontere

-Prime}ujesedajedetenakon lu „Budi drug/drugarica”. Kako terapije zadovoqnije, sre}nije. jepredsednicaDPOSAobjasniTojespecijalnikontaktdecesa la,ovimprojektomsete`ipove`ivotiwomgdenemaskrivenih }awu socijalne ukqu~enosti i ose}awa,gdesevibracijepokre- niza dru{tvenih aktivnosti, a takowskogtelaprenosenadete, obuhvata}ekreativneradionice pa se time i dru`ewe uti~enaojana otvore~avawe minom.SdruKowi~ki klub „Petras” {i}a, poge strane, jedini je u zemqi koji boq{ava se k o w i ~ k i koordinaci- praktikuje terapijsko jahawe klub „Peja pokreta, tras” jediorijentacija. Ovakva ve`ba po- nijeuzemqikojipraktikujetema`eimidaseoslobode,daus- rapijskojahawe,adabiovajvid postave{toboqukomunikaciju terapijeza`iveoneophodnojeda -ka`eBrki}dodaju}idaseuti- wegovuvrednostprepoznajuidr~e i na razvoj kognitivnih spo`avne institucije i fondovi, sobnosti, usmerava se pa`wa i kaoihumanitarneorganizacije. pove}avakoncentracija. Sve dodane informacije o ovom Udru`eweimauplanupokre- programu mogu se potra`iti na tawe projekta „Boqe je udvoje” brojevetelefona021/643-4-121i zaobukuvolonterakojibiradi- 064/160-9-069. lisadecomsaautizmompomodeA. Jerini}

PROGRAM RAZMENE U^ENIKA

Prijavqivawe5.oktobra U~enicisredwih{kola,ro|eniizme|u1.januara1995.i15.jula1997. godine,koji`eledaprovedujednu{kolskugodinuuSjediwenimAmeri~kim Dr`avama, mogu to da u~ine preko Ameri~ko-srpskocrnogorskogomladinskoliderskogprogramarazmenezaSrbiju.U~enicisemoguprijavitizarazmenuusedamgradovaSrbije,auNovomSadutomogu dau~ine5.oktobraod8.30do13~asovauGimnaziji„JovanJovanovi} Zmaj”,Ulicazlatnegrede4.Trebadaponesunovijufotografiju3x4 cm, kopijuizvodaizmati~nekwigero|enihilipaso{ihemijskuolovku. Vi{einformacijamo`esedobitinabrojevetelefonaAmeri~kogsaveta011/2657-354i011/2657-362. A. Va.

Prvepohvale„Belilu” kao{tojeto~inilai„^isto}a”, akontejnere~imseuo~idasupuni.

9

PREURE\ENA [UMARSKA KU]ICA NA KURJA^KOJ GREDI

ODNO[EWE SME]A U KARLOVCIMA

Odno{ewe sme}a u Sremskim Karlovcimaod1.septembraurukama je lokalne samouprave, ta~nijeJavnogkomunalnogpreduze}a „Belilo”.Iakojeranozasumirawerezultata,jerjeodpreuzimawa togposlaodnovosadske„^isto}e” pro{losvegadvadesetakdana,direktor „Belila” \or|e Horvat ka`edazasadasvefunkcioni{e bezproblema.Kamionauto-sme}ar, koji je op{tina kupila od novcakojijezatodobilaodMinistarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa, prazni kante po istom rasporedu

ponedeqak19.septembar2011.

-Prvereakcijegra|anasupozitivne,astiglesuipohvalenara~unrukovawakantamaizato{to

radnicipo~istesveizasebe-ka`e Horvat. - Sme}e odvozimo na deponiju u in|ijsku op{tinu, sa kojomjeprethodnosklopqensporazumotome.Cenaodno{ewasme}a je ostala nepromewena, kao i na~inpla}awa,prekora~una„Informatike”. Horvatnapomiweda}euskoro biti raspisan tender za nabavku novihkantizasme}eikontejnera. Prema wegovim re~ima, trebalo bidabudekupqenooko500kanti, koje }e biti podeqene gra|anima uzamenuzao{te}ene. Z. Ml.

Ku}icaujekuradova

Zavr{ena je obnova nekada{we{umarskeku}icenaKurja~kojgrediuKoviqsko-petrovaradinskom ritu. Ku}ica je nakon svih radova izolovana uznutra, kakobimogladasekoristitokomcelegodine.Kakosaznajemo, Patrijar{iji, u radovima na Kurja~kojgrediu~estvovalisui volonteri Pokreta gorana Vojvodine.Ovaorganizacija}ebiti

partner Patrijar{iji i prilikom organizovawa i realizacije programa u tom objektu. Ideja je da se ku}ica koristi kao mini vizitorskicentar,po{tojere~ o podru~ju gde va`i prvi stepen za{tite. Prvi posetioci bi na prole}e ovde mogli provoditi vremeuposmatrawupticaiu`ivatiuprirodi. Z. Ml.

U I[^EKIVAWU NOVE ODLUKE O OBALI I VODENIM PUTEVIMA

Poja~anakontrola plovila Saobra}ajni inspektori ve} dve godine poku{avaju da uvedu red na obali Dunava, te su poja~alikontrolezakojekoristei ~amac.Gradnameravadaovogmesecadonosenovuodlukukojombi vlasnikeplovnihobjekatanaterao da pla}aju dozvolu za kori{}eweobalereke. Saobra}ajni inspektori trenutnopopisujusveobjekte,kojih prema procenama, ima izme|u 4.000i5.000,alijo{uveknepi{uprijave. -Zakonskipropisiihneobavezujudamomentalnopi{uprijave,apo{tose~ekanovaodlukaoobaliivodenimputevima, inspektori obilaze obalu Dunava pe{ke ili ~amcem i evidentiraju prekr{ioce. Kada budedonetanovaodluka,{tose o~ekujeovogmeseca,trebalobi dabudeomogu}enabr`aiefikasnija naplata naknade za kori{}ewe obale. Ako i posle togavlasniciplovnihobjekata budu izbegavali pla}awe naknade,inspekcija}episatinalogedaimseonazaplene-ka`e {ef saobra}ajne inspekcije MladenBa{i}.

Osnov za naplatu naknade postoji, jer je Dunav me|unarodni plovniputizawegava`eme|unarodni propisi o nesmetanoj plovidbi.Lokalnasamoupravaje zadu`ena da izdaje dozvole za privez plovila i takvo re{ewe va`igodinudana. Kolikojesituacijaalarmantna govori i podatak da od svih objekatanaobalisamoprivatni pristannaBeogradskomkejuima dozvoluodgrada.Kakoka`u~ak ni pristan “Gradskog zelenila” nema dozvolu iz Uprave za saobra}aj. S druge strane, portparolutompreduze}uIvanNo`ini} ka`edasuzapristandobili dozvolu,kojujefaksomiprosledioredakcijina{eglista. Zbog kauboj{tine na obali Dunava,gradskakasagodi{wegubimilionedinara,jervlasnici plovnih objekata ne pla}aju naknadu,atetaksesurelativnoniskeipla}ajusenagodi{wemnivou. Vlasnici ugostiteqskih objekata-splavova, koji moraju najvi{edaizdvoje,pla}ajutaksu odoko3.000dinara,dokvlasnici ~amacatrebadaplateteknekolikostotinadinara. Q. Na.


NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak19.septembar2011.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30) Jadran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21) KCNS„Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Veli~ko Miloja Cvetanovi} (1931) u 10.30 sati, Qubomir Mirka Jovanovi} (1936) u 12, Ester De`ea Klajner (1950) u 12.45, Goran Milene Balog (1987) u 13.30 i Radojica @ivana Trbanos (1952) u 14.15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Hilda Ilonke Panti} (1940) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Bojan Mom~ila Qaki} (1973). Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Radomir Dragoquba Milo{evi} (1935) u 13 sati.

tELEfONI

c m y

10

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

11

„УТЕРИВАЊЕ” ПРОФИТА ЈАВНО-ПРИВАТНОЈ ФИРМИ „СОМБОРГАС“

Гасификација града „Монтмонтажи”, а села „Србијагасу”

СОМБОР: Најновија одлука одборника сомборског варошког парламента, по коме се поред овдашњег предузећа „Сомборгас“, својевремено основаног зарад гасификације Сомбора и његових села, изградња дистрибутивно-гасификационе мреже (ДГМ) у свим сомборским селима поверава приватном предузећу „Бобар“ д.о.о. из Бешке и Јавном предузећу „Србијагас“, није изазвала неку већу дискусију у редовима представника народне воље који седе у Скупштини Града, али свакако отвара, најблаже речено, неколико питања интересантних за јавност. Наиме, суштина образложења Градског Већа, предлагача одлуке да „Бобар“ и ЈП „Србијагас“ буду стратешки партнери на послу гасификације села сомборског атара, је да и након девет година од промене струк-

туре капитала у тада градском Јавном предузећу „Сомборгас“, ни један једини метар дистрибутивне гасне мреже у сомборским селима није изграђен. Ово образложење не би било толико чудно, а још мање неуобичајено у земљи Србији, да се не зна и предисторија „Сомборгаса“ у коме хрватска фирма „Монтмонтажа“ од пре неколико година има 67 одсто капитала док сам Град има 33 одсто власништва над својим некадашњим предузећем. ЈП „Сомборгас“ основано је крајем прошлог века, са задатком да гасификује сомборску општину и ради дистрибуције овог енергента, али, услед економске немоћи локалних самоуправа и блокаде из редова републичке власти, мало је шта урађено. Демократске промене 2000. године су помериле многе ствари, па је тако наизглед „сва-

нуло“ и „Сомборгасу“. У локалном парламенту је донесена одлука да се овом предузећу про-

Власник „Монтмонтаже” убијен у сачекуши Мада је већински власник сомборског „Сомборгаса“ загребачка „Монтмонтажа“, у суштини се не зна ко је стварно власник 67 одсто овог сомборског приватно-јавног предузећа. Тачније, то не знају одборници Градске скупштине и сомборска јавност. Наиме, власник „Монтмонтаже“, Загребчанин Никола Лисичар је још 2006. године у класичној сачекуши убијен испред своје куће, након чега је ова фирма постала власништво његове ћерке и зета, Американца Xона Ентонија Роана. Лисичареви зет и ћерка су „Монтмонтажу“ продали инвестиционом фонду „Бриф“ из Луксембурга, иза кога наводно стоји „Сити Банка“. Занимљиво је да се управо „Монтмонтажа“ пре неколико година нашла у средишту скандала у вези изнајмљивања земљишта у Београду за које се тек накнадно утврдило да заправо припада „Луци Београд“, односно самом Граду. Реч је била о 14 хектара земљишта уз Дунав, за чији је најам „Монтмонтажа“, као једини понуђач дала 6,5 милиона евра. Непознато је да ли је и какав судски епилог добила ова аквизиција загребачке фирме.

ЗАВРШЕН ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ЈЕСЕЊИ САЈАМ У БЕЧЕЈУ

у историји приказа пољопривредних машина у Србији није виђена презентација каква је организована у оквиру бечејског сајма. И док су прва два дана била више по словна, јучерашњи су индивидуални пољопривредни произвођачи и други знатижељници искористили за разгледање онога што је осамдесетак излагача понудило. То је разлог што је

ШИМАНОВЦИ: Нови погон компаније МГМ у Шимановцима, у који је уложено 1,5 милиона евра, почео је да ради. Ова компанија постоји од 1991. година, а у индустријској зони у Шимановцима послује од 2008. године. Основна делатност је увоз, обрада и трговина на велико материјалима од нерђајућег челика. - Захваљујући овом улагању, МГМ је у могућности да комплетан асортиман производа финализује у својим погонима. Уложили смо средства у најсавременије машине за обраду метала швајцарских и италијанских инвеститора и сматрамо да је ово прави начин да се парира надолазећој конкуренцији, како са запада, тако и са истока, а ово је први пример да се у Србију увозе сировине, да се финална обрада обавља у нашој земљи, а потом

Отворен смер затренере

атмосфера била нешто опуштенија. Организатор је „тачно у подне“ с централне бине уручио захвалнице свима који су излагањем допринели да пионирски посао у граду крај Тисе успе. - Излагачи који се баве продајом пољомеханизације склопили су велики број купопродајних уговора, почев од продаје плугова, преко разних прикључних машина и приколица тракторског програма до ауто приколи ца. Оста ли из ла гачи, за штитари, институти и банке већ имају у овом региону стандардно тржиште, али им се ова прича допала, пошто ће на основу ње сада брже, лакше и конкретније склапати нове по слове рекао је директор сајма Давор Бошковић. В. Јанков

СУБОТИЦА: Студенти од ове школске године могу да се упишу на на нови смер Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици- образовање спортских тренера. Уписано је 70 бруцоша, а директор Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера доц. др Веселин Бунчић каже да је задовољаш што вели број младих људи жели да упише баш смер за тренере. - Студенти долазе из целе Војводине и драго ми што су људи схватили да иза сваког доброг спортског резултата стоји квалитетан тренер. На свим такмичењима резултати много зависе и од тренера, који тренера да буду стручни, посвећени такмичарима, као други родитељ – рекао је Бунчић. А.А.

Фото:М.Митровић

Владимир Хајдер поново председник

КАЊИЖА: На ванредној Изборној скупштини Општинског одбора Демократске странке Кањиже, одржаној у суботу у Бањи Кањижа, за председника је поново изабран дипломирани правник и директор Геронтолошког центра у Кањижи Владимир Хајдер, а изабран је и стални састав Општинског одбора ДС. Хајдер је био једини кандидат за челну функцију кањишких демократа, који је од 116 гласова добио 113, а за чланове сталног састава ОО ДС изабрани су Ерика Агоштон, Тибор Алмаши, Ференц Апро, Иштван Бонтович, Имре Давчик, Тамаш Физеши, Ела Кечановић Шоти,

Владимир Хајдер

јих капацитета за производњу топлотне енергије. Гасификација је ипак одмицала и изграђено је 220 километара ДГМ. Ускоро долази до још једне промене власничке структуре, пошто половином прошле деценије, на основу својих „несразмерно већих улагања“ у изградњу ДГМ у густо насељеној вароши, већински власник, „Монтмонтажа“, од градских власти захтева да се његов власнички пакет повећа на 67 одсто, за шта налази разумевања у Скупштини Града. Ако је по најновијој одлуци варошких одборника, ЈП „“Србијагас“ више није непожељан, неспособни партнер а ваљда како се не би деградирали успеси „Сомборгаса“ власништво над досада изграђеном ДГМ у самом граду се неће мењати, односно у том делу ће партнер из Загреба и даље имати 67 одсто власништва. М. Миљеновић

Сировинеувозе,финални производизвозе

Презентација пољопривредних машина

дих. Свирку је отворила бечејска група „Фингербанг“, музичко загревање наставила је зрењанинска група „Шишарке“, а све је експлодирало када је Кики Лесандрић „слетео“ са својих седам „пилота“, од који је један био МлађенДинкић с гитаром у руци црним качкетом на глави, и једном „стјуардесом“. Другог дана, у центру пажње била је презентација по имену „Машине у раду“. Педе сетак трактора са закаченим и монтираним прикључним машинама могло се видети на једном месту. То је и био разлог што се преко пет стотина пољопривредних произвођача из целе земље, Војводине највише, нашло на имању бечејског пољопривредника БлажеСтајића и присуствовало жетви соје. Многи су се сложили да

ломила око понуде загребачке фирме „Монтмонтажа“ и домаћег, државног ЈП „Србијагас“ које су биле заинтересоване за улазак у „Сомборгас“. Као приватној и успешној, за неколико стотина немачких марака оснивачког улога „Монтмонтажи“ је уступљено 51 одсто власништва над „Сомборгасом“, док је остатак власништва и место председника УО задржао Град. Јавна је тајна да је из редова варошких власти вршен притисак на фирме у Индустријској зони да се преоријентишу на гас, без обзира на то што су ова тврдила да им се кориштење тог енергента не исплати. Овај притисак, никада званично признат, уродио је плодом и у случају највећег потрошача, сомборске топлане „Енергана“ која је и у временима најнеповољније цене гаса „морала“ управо њиме да покреће макар половину сво-

МИЛИОН И ПО ЕВРА ЗА НОВИ ПОГОН МГМ-а

Излагачиквалитетом склапалипослове БЕЧЕЈ: Ако изузмено спорт, у скоријој историји Бечеја није било значајније манифе стације од Првог међународног пољопривредног јесењег сајама, који је током минулог викенда окупио пажњу неколико хиљада посленика у аграру, житеља Потисја и шире. Првог дана сајма, граду домаћину даровано је рок вече на централном градском тргу, где се окупило неколико хиљада мла-

нађе стратешки партнер који би био у стању да прионе на посао гасификације. Тада су се копља

Тимеа Кљајић, Рената Крижан, МИлан Лазић, Аницета Немеш, Никола Радмановић, Роберт Шатаи, Ендре Шош и Ибоја Шоти. Како је образложено на конференцији за новинаре, ванредна Изборна скупштина одржана је на основу одлуке Извршног одбора Главног одбора ДС-а да се у појединим општинским одборима они спроведу због предстојећих активности. Демократе се у локалној власти налазе у опозицији са 10 од 29 одборничких мандата, а према речима Хајдера, Кањижа је једна од ретких општина у Војводини где ДС не учествује у извршној власти. М. Мр.

Живко Марковић и Ђуро Ђурић

се финални производ извози. Врхунском технологијом, знањем и марљивим радом наших људи, прерасли смо у компанију на коју ће сви у региону морати да рачунају – казао је сувласник и директор МГМ-а ЂуроЂурић. Том приликом, не скривајући задовољство, председник пећиначког парламента Живко Марковић истакао је пећиначка општина позната по индустријској зони у Шимановцима, те да овакве инвестиције не представљају новину. - МГМ има амбицију да постане лидер у региону, а посебно задовољство представља то што су у овој компанији услови рада одлични. Са поносом истичемо да је овде реч о домаћој инвестицији која ће за резултат имати нова радна места – казао је председник Марковић. Ј. Антић

ГУЖВА НА „ДАНИМА БЕРБЕ ГРОЖЂА” У ВРШЦУ

Наваланагрожђе ивино ВРШАЦ:: „Из Вршца стиже отварајући „Бербу“, похвалио се глас...“ орило се из кафана, бифеа, са овогишњим квалитетним и обимтргова и улица минулог викенда у ним родом грожђа и рекао да је ова овом граду. Од петка до касних по- манифестација по рангу Министарноћних сати јуче, урнебесно се весе- ства за економију и регионални разлило, играло и уз тамбурице певало на 54. данима бербе грожђа. Грожђебал је, како је Вршчани популарно зову, у ова три дана у вину уживало преко 150 хиљада гостију уз целе Србије, а и из суседне Румуније овде је боравило преко 20 хиљада, највише из околине Темишвара. - Овакву навалу посетилаца заиста нисмо на ниједном ранијем Грожђебалу имали. Вероватно је томе допринело лепо време, а и богат и разноврстан програм, који смо у ова три дана имали. Већ у пе- Уз грожђе добро дошле кобасице так увече све улице су биле пуне вој одмах до Егзита, Гуче и Рајца, народа, оба хотела била су пуна, дели пето место са Новосадским чак и у „Вили брег“, са високом ка- сајмом. Те вечери, уз ватромет, на тегоријом и ексклузивним апартма- градском тргу, концерт Жељка Јокнима, није било места - презадо- симовића је пратило и са њим певавољно је о овоме рекла директорка ло преко сто хиљада гледалаца, а у Туристичке организације Вршца Дому омладине ништа мање није Татјана Палковач. била забавна „Грожђебалска гитариУочи манифестације, на видиков- јада“. Наравно, уз табурице главна цу код цркве Светог Крста на Брегу весеља све три вечери одвијала су се Вршчани су се уз тамбурице, вино и у бројним малим подрумима на роштиљање кобасица лепо провесе- „Путу вина“ од Вршца, преко Велилили, а потом у петак ударнички ра- ког Средишта до Гудурице. У хотелу дили на дочеку и пријему гостију. „Србија“ изабрана је мис „Бербе“, а Тог дана су отворене изложбе слика ову ласкаву титулу понела је Дејана вршачких уметника, а у Градској ку- Мрвош, прва пратиља је Вишња ћи отворена је изложба грожђа и ви- Симић из Алибунара, друга Јована на, на којој је било 40 излагача.Уве- Костовска из Београда, мис шарма че је председник општине Чедомир је Кристина Сенић из Вршца, мис Живковић симболично предао осмеха Сања Мирковић из Ниша, а кључеве града Винку Лозићу, у лику мис фотогеничности Сања Паркаглумца Мирослава Жужића, и јић из овог града.

У недељу из Београда је дошла „Романтика“ пуна гостију, који су ту остали до увече. У парку код старе аутобуске станице је никло насеље занатлија и ту је за мале паре могло да се купи свашта, а у центру се на више места нудило са грожђе „Вршачких виногарада“ по 60 динара килограм, а вино се продавало у боцама од по пет литара за око 500 динара. На централној бини било је више програма највише за децу, а увече је ту гостовала новосадска група „Фрајле“ . Јуче је, уз остале садржаје, тачно у подне продефиловала Карневалска поворка, од преко 700 учесника, а потом је бацано грожђе из авиона... Тродневна винска фешта са толико света завршена је без икаквог ексецеса, а било их је припитих и веселих. Р. Јовановић


ponedeqak19.septembar2011.

SAVREMENATEHNOLOGIJAUSTROJUMUP-a

Policija osmatraisnima izbalona Prethodnih godina uvedeni su kod nas biometrijski ure|aji za li~ne karte, paso{e i druga dokumenta. Isto tako, policija odnedavno koristi i nove ure|aje za kontrolu brzine motornih vozila, kao i sisteme za rekognitaciju registarske tablice na vozilima. I mnoge druge novine, ukqu~uju}i i laboratorije za DNK analizu. Na nedavnom skupu predstavqen je i (za nas) „najnoviji sistem za osmatrawe iz vazduha”. To, u savremenom svetu, nije ni{ta novo. Baloni su se u vojne i policijske svrhe kori-

stili jo{ pre Prvog svetskog rata. Nova je samo tehnika i tehnologija koja omogu}uje ve}u daqinu osmatrawa, vi{estruku digitalnu vezu za prenos podataka i snimaka s ve}om rezolucijom slika. Naravno, i mogu}nost da sve to ostane zabele`eno na ure|ajima za digitalno snimawe. Re~eno je, prilikom otvarawa centra, da }e sistem za osmatra-

wa u krugu od 360 stepeni, pokretqive su po visini i uveli~avaju po potrebi. Koristi se tehnologija sferne fotografije, u okviru postoje}eg geografskog informacionog sistema (i na{a zemqa odnedavno koristi podatke u sistemu GIS – geografski informacioni sistem). Sferna fotografija, izme|u ostalog, omogu}ava virtuelni prikaz prostora, koji se ostvaruje uz pomo} savremenog softvera. Osim te tehnologije, u savremenim svetskim sistemima osmatrawa prostora koristi se teh no lo gi ja pro{irene stvarnosti, {to je pojam za ubacivawe ge o graf skih i drugih podataka u sliku snimqenu kamerom, tako da operater (koji mo`e da nosi na glavni vizir ili posmatra snimke na ekranu monitora), uvek ima pred sobom ne samo sliku predela koji kamera snima ve} i sve podatke o objektima koje vidi (u obla ~i }i ma iznad wih). Teh no lo gi ja je tako usavr{ena da nije preoptere}en informacijama, odnosno ekran nije pretrpan, a do potpunijih podataka operater mo`e do}i preko menija za ~itawe baze podataka. Spomiwu}i virtuelni prikaz terena koji se posmatra preko snimaka iz balona, ministar Ivica Da~i} verovatno je hteo da iska`e koliko je na{ sistem unapre|en, jer se virtuelni prostor mo`e posmatrati samo kroz

CRnA HROnikA

c m y

12

dnevnik

MLADI]SPROBNOMVOZA^KOMDOZVOLOMOSUMWI^ENZANESRE]UKODKRAGUJEVCA

Devojkapoginula,petoropovre|eno [e sna e sto go di {wa de voj ka S. P. iz Jovanovca kod Kragujevca poginula je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e rano ujuto, sat iza pono}i, na lokalnom putu u selu Botuwe, kada se prevrnuo automobil u kojem je bilo sedam osoba, saop{tila je ju~e kragujeva~ka policija.

Kako je navedeno u saop{tewu, S. P. je bila u automobilu marke „golf” u kojem se vozilo jo{ pet osoba, a upravqao je MarkoS. (18) iz Kragujevca, koji je posedovao probnu voza~ku dozvolu i nije imao pravo upravqawa vozilom pose 23 ~asa. Upravqaju}i „golfom” Marko S. je najverovatnije usled ne-

prilago|ene brzine izgubio kontrolu nad vozilom, pri ~emu je do{lo do zano{ewa, a potom i prevrtawa vozila. „Devojka S.P. je povredama podlegala na mestu udesa, pet osoba je povre|eno, me|u kojima i voza~ Marko S.”, navedeno je u saop{tewu, u kojem se dodaje da je samo jedan putnik ostao nepovre|en.

U saop{tewu se dodaje da }e Marko S. biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}a, kada se za to steknu uslovi s obzirom na to da se nalazi u Klini~kom centru u Kragujevcu. (Tanjug)

ZAHVAQUJU]IIPOLICAJCIMAUCIVILU,UVOZOVIMASMAWENBROJKRA\A

Yeparo{ipeqe{ena peronimanovosadske @elezni~kestanice Da pojedini navija~i znaju biti agresivni i bahati, a xeparo{i neumorni, mo`da najboqe znaju pripadnici policije zadu`ene za bezbednost na `eleznici. Me|utim, ovi pripadnici MUP -a neretko mu~e muku i s krijum~arima, „slepim putnicima„, {vercerima... Pre oko dve nedeqe podneta je krivi~na prijavu protiv navija~a „Zemuna„ koji je aktivirao protivpo`arni aparat i bacio ga u Petrovardanu iz voza u pokretu. Otkriven je identitet osumwi~enog i protiv wega je usledila krivi~na prijava za op{te}ewe tu|e stvari. Ta ko |e, po sled wih me se ci bilo je dva do tri povla~ewa ru~ne ko~nice u vozu iz bahatosti, dok je veoma te{ko utvrditi ko je to u~inio, a i ovo se tako|e doga|a uglavnom kad su navija~i u vozu. Sa stawem javnog reda i mira u vozovima nadle`ni mogu biti zadovoqni pre svega zato {to nije bilo tu~a u wima i {to je je zabele`en mawi broja sitnijih prekr{aja. Stranaca zate~enih bez putnih isprava je ipak sve vi{e, a sude}i po zaplenama posao s

DragomirRadi}

znatno poma`u u ~uvawu sigurnosti ovog prostora - ka`e za „Dnevnik” komandir policijske ispostave za bezbednost na `e le zni ci no vo sad ske Po li cijske uprave DragomirRadi}. - Mi pokrivamo relacije od Novog Sada do Beograda, Subotice, [ida, Sombora, a prioritet su nam osam me|unarodnih putni~kih vozova. Izgredi se de{avaju uglavnom u doma}im vozovima. Broj prekr{aja

na primer, kada kontroli{e osobu u vozu, a ispostavi se da ona ni je ni je pri ja vqe na na pravoj adresi. - Za prvih osam meseci propratili smo oko 8.000 navija~a raznih klubova i kad pogledamo tu brojku i sumu prekr{aja mo`e se primetiti da smo uradili dobar posao. Nije bilo tu~a, ve} samo vike i nespristojnog pona{awa - veli Radi}. De{ava se da `eleznica dodeli nedovoqan broj vagona, na primer samo dva, dok ide gomila navija~a na utakmicu koji se pome{aju s putnicima tada se nalazimo na mukama. Dolazi do neprijatnih situacija, negodovawa putnika dok je tu velik broj pristalica nekog kluba me|u kojima je bude puno pripitih ili onih pod psihoaktivnim supstancama. Najagresivniji umeju da budu pojedini navija~i FK „Rad” i FK „Zemun”. Ovi presupnici uglavnom su starosti do 20 godina, me|u wima ima najvi{e nezaposlenih, u~enika i studenata. Radi} napomiwe da bi gra|ani trebalo da se ~uvaju nepoznatih sumwivih osoba koje se

vi~nih dela kra|a u vozu ove godine zabele`eno je pet, duplo mawe nego pro{le godine. Ovakvo osetno poboq{awe situacije pripisujemo tome {to smo uveli policijske slu`benike u civilnom odelu zbog xepa ro {a. Ope ra tiv nim ra dom smawili xeparewa i imali smo dva hvatawa xepar{o{a na delu u vozu. Kra|e su po~iwene na relacijama Subotica - Vaqevo, Novi Sad - Podgorica, Beograd - Novi Sad, Budimpe{ta - Novi Sad i Beograd- Subotica - obja{wava Radi}. On ka`e da su xeparo{i, uglavnom stari poznanici policije te da su oni ordiniraju na novosadskoj @elezni~koj stanici, uglavnom na peronima. - Pratimo ih. Oni ulaze u gu`vu s po mo} ni ci ma, obi~ no jednim ili dvojicom. Privuku se `enama i mu{karcima, bez razlike, i zavla~e ruku u ta{nice, torbe i xepove. Kad smo kod ovoga apelujemo na gra|ane da budu oprezni da obrate pa`wu na lica sumwivog pona{awa ponaro~ito ako su nagla{eno predusretqivi i nude se da ne{to pomognu. Jedan privu~e

U svetu ovakve sisteme koriste, kako vojska tako i policija, slu`be za civilnu za{titui otklawawe posledica elementarnih i drugih nesre}a we iz vazduha koristiti jedinice grani~ne policije i @andarmerija. Policija na granici }e ga upotrebqavati za suzbijawe ilegalnih migracija i prekograni~nog kriminala, a @andarmerija radi o~uvawa javnog reda i mira. Bi}e, verovatno, stavqeni i na kori{}ewe saobra}ajnoj policiji, za kontrolu i regulisawe saobra}aja na autoputevima, spre~avawe zagu{ewa i za otkrivawe lica koja prekora~uju brzinu vo`we. U svetu ovakve sisteme, u sli~ne, ali i druge svrhe, koriste kako vojska, tako i policija, slu`be za civilnu za{titu i otklawawe posledica elementarnih i drugih nesre}a. O kakvim je sistemima re~? Pre svega, tu su baloni, koji se pune gasom lak{im od vazduha, {to im omogu}ava da vremena ostanu u vazduhu. Oni mogu imati i motore za pokretawe. U gondoli, sme{tenoj naj~e{}e ispod balona, nalazi se oprema za osmatrawe (video-kamere visoke rezolucije, termovizijske – no}ne kamere, radar i drugi senzori). Tu su i ure|aji za vezu, odnosno releji za prenos signala, akumulatori za napajawe, GPS i drugi ure|aji za kontrolu leta balona, orijentaciju i navigaciju. U savremenim armijama i policijama, koje naj~e{}e koriste ovakve balone, mnogi od ovih ure|aja su tajna, s obzirom na savremenu tehnologiju koja je primewena. Kamere, koje se postavqaju na gondolu, imaju mogu}nost snima-

virtuelne nao~ari. Uz to je dodao da }e virtuelnu tehnologiju MUP primewivati, tako|e, u kriminalisti~kim uvi|ajima, prezentacijama dokaza sudstvu i Tu`ila{tvu, prezentaciji u poslovima bezbednosti i obezbe|ewa, virtuelnom prikazu dr`avne granice, uvi|ajima komplikovanih saobra}ajnih nesre}a, planirawu policijskih akcija. Nova aplikacija za kontrolu granice pu{tena je u rad u februaru 2009. godine s naprednom funkcijom automatskog o~itavawa paso{a kao i automatskom proverom pro~itanih podataka, kroz centralizovane bezbednosno evidencije MUP-a. U planu je povezivawe s bazama podataka Interpola, Evropola, a kasnije i {engenskog informacionog sistema. Vaqa imati u vidu da su se Vojska Srbije i MUP uvezali i u mre`u SIMNET, koja je svetska mre`a za pomo} u slu~aju prirodnih katastrofa, elementarnih nepogoda i drugih okolnosti. Sistemi osmatrawa iz vazduha, takozvani TAS sistemi, odnosno bespilotni baloni specijalno opremqeni za osmatrawe, isporu~eni su MUP-u na osnovu ugovora Republike Srbije i izraelske kompanije „Imixsat interne{enel”, posle dogovora koji je postignut u vezi sa sporom oko izraelskog satelita. U skladu s tim dogovorom, policija je dobila na upotrebu tri TAS sistema. N.Ostoji}

Kontrolali~nihispravaputnika

Policajciredovnipratiocivozova

krujma~arwem cigareta se po svemu sude}i sude}i gasi, dok se {verc pi}a potuno osu{io. Za prvih osam meseci je otkriveno samo osam prekr{aja po zakonu o javnom redi miru, i to se uglavnom radi o galami i nepristojnom pona{awu, ali bilo je takvih kao {to je dr`awe psa bez za{titne korpe. Ipak, pored prekr{aja ima prijavqenih ozbiqnih krivi~nih dela, tako je pre tri sedmice jedna devojka prijavila je da je silovana u toaletu voza za Beograd uo~i polaska, rano ujutro pre {est ~asova. Prikupqaju se podaci o ovom doga|aju. Nije ikqu~eno da se ova mlada Beogra|anka upoznala s osumwi~enim ranije i da su oni bili u kupeu vi{e sati pre polaska kompozicije za Beograd, ali istraga bi trebalo da utvrdi detaqe, a tu`ila{tvo }e utvrditi da li u ovom doga|aju ima elemenata pomenutog krivi~nog dela. – Imamo snimak osumwi~enog i za wim se traga. Tu`ila{tvo }e se tek izjasniti i o tome da li u ovom doga|aju ima elemenata elemenata pomenutog krivi~nog dela. Na stanici ima vi {e ka me ra, ko je nam

je pribli`no isti onom iz pro{le i pretpro{le godine. Za prvih osam meseci nije bilo ometawa, spre~avawa u obavqawu posla ni napada na policajca, a i lane je zabele`eno jedno

vrzmaju oko wih na peronima i u vozovima ili im nude raznorazne usluge pa i da ponesu prtqag kobajagi da bi pomogli a u stvari da bi im ukrali ne{to pri tom.

Opao{verccigaretaipi}a Za krijum~are je najintersesantniji me|unarodni voz Subotica - Bar. [vercuju se mahom cigarete. - Pro{le godine smo zaplenili 2.246 {vercovanih boksova, a ove, za sada smo prona{li 184 boksa cigareta koje smo predali tr`i{noj inspekciji. Roba, koja se krijum~ari, uglavnom krije u dowem postrojewu voza, prostoru za akumulatore, plafonima, sijali~nim mestima i spremi{tima za baterije. Ni u jednom slu~aju nismo prona{li vlasnika zaplewene ture. On prati robu, ali ako se ona otkrije, ne prikazuje se. [vercovawa pi}a ove godine nije bilo. Taj posao je stao.Ono je dosta i{lo pretpro{le godine za Crnu Goru i to la`ni liker „Gorki list” dok policja nije sasekla ovu ilegalnu proizvodwu, kad je uhap{ena grupa na podru~ju Stare Pazove. ometawe slu`benog lica zadu`enog za bezbednost na `eleznici. U proseku mese~no bude po jedan prekr{aj po Zakonu o javnom redu i miru i po pet po Zakonu o li~noj karti ali nisu svi po~iweni u vozu, mogu biti i ispred vagona ili negde oko perona. Ima i onih iz Zakona o prebivali{tu koje se podnose,

- Na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, mo`emo sresti i najupornije i naiskusnije xepara{e i to jo{ s prostora biv{e SFRJ koji se bave kra|om kao zanatom. Mi ih privedemo oni se vrate i nastave da operi{u. Ipak, znatno su smawene kra|e od kako smo krajem pro{le godine po~eli da rade na{i operativce u civilu. Kri-

Foto:N.Stojanovi}

pa`wu a drugi iskoristi zgodan momenat i izxepari. Apelujemo na putnike da nikako ne osta vqa ju li~ ne stva ri, kao {to su novac ui dokumenta, van dohvata ruke i da ih dr`e pod stalnim nadzorom, i kod odlaska do toaleta ili restorana. Ima xeparo{a koji operi{u ponaro~ito od Prijepoqa do Novog Sada. Radi} navodi da je ove godine privedeno 29 stranih dra`avqana, 13 iz Avganistana, pet Libijaca, ~etvoricu Marokanca i po dvojicu Sudanaca, Tunisana, Al`iraca i Pakistanica koji su pre{li granicu, a nisu imali paso{. - Ra to vi su po ja ~a li broj ilegalnih migranata. Na neki na~in pre{li su granicu ilegalno, idu ka ma|arskoj granici. Tamo ih neko ~eka da ih ilegalno prebaci do Austrije, Nema~ke i daqe. Protiv wih su podnete prekr{ajne prijave. Pro{le godine smo imali samo ~etiri stranca u ovim delima, a godinu ranije ih je bilo mawe od deset, oni su na~inili prekr{aj po Zakonu o strancima i za{titi dr`avne granice, pri~a na{ sagovornik. M.Vuja~i}


CRNA HRONIKA

dNevNIK

ponedeqak19.septembar2011.

13

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I] OCEWUJE:

Nemamokapacitetezaga{ewevelikihpo`ara –Srbijanemadovoqnekapacitetezaga{ewevelikih{umskih po`ara – izjavio je potpredsednik Vlade i ministar unutra{wihposlovaIvicaDa~i},inaglasiodasemoranajozbiqnije istra`iti {ta je uzrok ovolikom broju po`ara naotvorenom. –Tozna~ida{topremoramo formirati regionalni centar uNi{uiliMinistarstvomora dobiti vi{e novca da bi nabavio helikoptere i avione ve}e nosivosti–kazaojeDa~i}. Onjeobjasniodapolicijski helikopter mo`e poneti samo

RuskiavionuSrbijibiodvenedeqebesplatno

PROCES BIV[EM MINISTRU ODBRANE SCG PRVOSLAVU DAVINI]U POSLE GODINU DANA PAUZE

Satelitponovo nasudu

Su|ewe biv{em ministru odbrane SCG Prvoslavu Davini}u, zbogzakqu~ewa{tetnogugovorao zakupu{pijunskogsatelita2005.s Izraelcima, trebalo bi da po~ne sutrapredPrvimosnovnimsudom, poslegotovogodinudanaodprvog poku{aja. SudijaDejanGari} je30.septembrapro{legodineodlo`iopo~etaksu|ewananeodre|enovremekakobipribavioodre|enupoverqivudokumentacijuidabiodlu~ioo predlogu Davini}eve odbrane za iskqu~ewe javnosti sa su|ewa, o ~emu}eodlukusaop{titisutra. NapredlogDavini}aiwegovih branilaca,PrviosnovnisuduBeogradu tra`io je od Ministarstva inostranihposlovaprepiskuizme|u tada{weg ambasadora Srbije u Izraelu Mileta Isakova, mini-

PrvoslavDavini}

strafinansijaMla|anaDinki}a i predsednikaSrbijeBorisaTadi}a koja se, kako tvrdi odbrana, ti~e pregovorauvezisazakupomsatelitainosioznakutajnosti.Sudjetako|e poku{ao da pribavi i dokumentacijuizarbitra`nogpostupka kojijevo|enpredsudomLondonupo tu`biizraelskekompanije„Imixset interne{nel”, pojedine naredbeVrhovnogsavetaodbraneiSaveta Ministara SCG, koje su tako|e za{ti}eneoznakamatajnosti„strogopoverqivo”i„poverqivo”. Zbog neispuwavawa obaveza iz ugovoraozakupusatelita,izraelska kompanija je tu`ila Srbiju Me|unarodnom arbitra`nom sudu uParizuidobilaspor,takodaje dr`avaobavezanadajojnadoknadi {tetuodoko37milionadolara. Naglavnompretresudanassud}e saop{titisvojuodlukuopredlogu

tonu vode, a vojni do dve tone, dokjeruskihelikopterkojije po~etkom meseca bio u Srbiji, mogao poneti do 15 tona vode. Ministar je rekao da zato oni kojiodlu~ujuobuxetutrebada seopredeledalijeva`nijega{ewe po`ara ili neki drugi posloviudr`avi. – Srbija procentualno ima mawevatrogasacanegoAlbanija – rekao je Da~i}. – Ali, kad treba pove}ati buxet MUP-a, onda je to nekima problem. Da li je gra|anima va`nije izdvajaweparazadigitalizacijutelevizijeilizaprotivpo`arnu

odbrane da se sa su|ewa iskqu~i javnost,po{toDavini}imanameru da se prilikom izlagawa odbrane pozivanainformacijeiztihspisa. -Jasamvoqandaodbranuiznesem u prisustvu novinara po{to `elimda~ujukojekrivzato,jerja nisamizatoimamdokaze,aline mogudaizlo`imodbranuucelini bezpozivawanadokumentakojasu ozna~enakaodr`avnatajna-rekao je tada Davini}. On tako|e tvrdi dajeizraelskastranadobilaarbitra`ni spor u Londonu na osnovu la`nog svedo~ewa, obja{wavaju}i za{to}eseIzraelcisigurnoprotivitiskidawuoznaketajnostisa arbitra`nedokumentacije. Prema navodima optu`nice, on je mimo propisane procedure zakqu~iougovoropravukori{}ewa satelita,vredan44,9milionaevra saizraelskomfirmomipribavio koristtojfirmi.Uoptu`nicise preciziradajeDavini}zakqu~io ugovorbezikakvogprethodnogpostupkaizboraponu|a~aibezbilo kakveprethodnestru~nekonsultacije sa General{tabom Vojske SCG,ilibilokojimdrugimodgovornimistru~nimlicimaVojske SCG,radiutvr|ivawapotrebesatelitskog nadzora teritorije sa stanovi{taodbranezemqeiradi definisawa uslova za ugovarawe odgovaraju}ihusluga. Davini} je tvrdio da je glavni razlogzanabavku{pijunskogsatelita, odnosno opreme za pra}ewe razvojasituacijenaterenu,bioizve{tajvojnihslu`bibezbednosti kojesukrajem2004.godinepredvidelemogu}nostsecesijeinelegalnogprogla{ewanezavisnostiKosova.Tako|ejeuvi{ejavnihistupawaponoviodajecenaod44,9milionaevrazazakupsatelitabila povoqnaidajebiloplaniranoda secenaplati,neizbuxetave}iz sredstavaVojskekojabisedobila prodajom vi{ka sredstava i nepokretnosti,kojasutadaiznosilaod dvedotrimilijardeevra. Srbija je, posle gubitka spora pred pariskim sudom, pred redovnim sudom u Londonu neuspe{no osporavalanadle`nostarbitra`e uParizuzaodlu~ivaweutomsporu. Kako tu`ba koju je zastupalo Republi~ko javno pravobranila{tvo nije usvojena, Srbija je obavezna da londonskom sudu plati tro{kovepostupkauiznosuod1.38 miliona dinara, odnosno 13.800 evra. (Tanjug)

opremu?Na`alost,uraspodeli buxeta pobedila je digitalna televizija. Napitawenovinara{tabi moglo biti uzrok ovako velikom broju {umskih po`ara u Srbiji,ministarDa~i}jerekao da je to te{ko utvrditi, ali da se moraju imatu u vidu svi mogu}i uzroci. On je ocenio da je neverovatno da na podru~ju U{}a u dve nedeqe izbije pet velikih po`ara i dajeposledwipo`arodjednom zahvatiotakovelikupovr{inu. Da~i} je dodao da do sada na drugim lokacijama nije bi-

NI[KI BIZNISMEN I JEDAN OD ^ELNIKA FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE DRAGAN \OR\EVI] TERETI SE ZA ZLOUPOTREBU U PRIVREDI

PotpredsednikuFSS jednomese~nipritvor Potpredsedniku Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i ni{komprivrednikuDraganu \or|evi}u, koga je istra`ni sudijaVi{egsudauNi{uju~e saslu{ao, odre|en je pritvor od mesec dana i doneto je re{ewe o pokretawu istrage, rekla je  Tanjugu portparol togsudaTamaraSavi}Cvetanovi}. -\or|evi}sesumwi~idaje izvr{iokrivi~nodelozloupotrebe slu`benog polo`aja, u saizvr{ila{tvu - rekla je Savi} Cvetanovi}. \or|evi}u je pritvor odre|en zbog opasnosti uticaja na svedoke iometawapostupka. Sumwazaizvr{ewetogdelanijeuvezis\or|evi}evom funkcijomuFSSve}jeuvezi s delatno{}u wegove privatne firme. \or|evi} je pritvoren prekju~e zbog sumwe da je zloupotrebio slu`benipolo`ajtako{tojesamovoqno otpisao dug prema svojojfirmiuste~aju,azara-

Dragan\or|evi}

~unfirmesvojesuprugeisina,~imejeo{tetiodrugepoverioce, preneli su lokalni mediji. On je vlasnik firme „Saputnik” u ste~aju (raniji „Putnik” Ni{) i kafane

„Sin|eli}”, a na ~elu je i Fudbalskog kluba „Sin|eli}”. DirektorFudbalskogkluba „Sin|eli}„ iz Ni{a Zoran Pavlovi} rekao je ju~e da je

FSS: Hap{ewe nema veze s fudbalom FudbalskisavezSrbije(FSS)saop{tiojeju~e da hap{ewe potpredsednika te organizacije Dragana\or|evi}azbogzloupotrebeslu`benog polo`ajaimalverzacija,nemavezesfudbalom. „FSSjeuverendaovavestne}eporemetiti atmosferu u kompletnom srpskom fudbalu i na{oj A reprezentaciji, posebno u trenutku kadasepripremamozaodlu~uju}ekvalifikacione utakmice protiv Italije i Slovenije. Hap{ewepotpredsednika\or|evi}anemanikakvevezesafudbalomi`elimodaupotpunostisa~uvamointegritetSavezauovomtre-

nutku”,saop{tiojeFSSpovodomprekju~era{weghap{ewa. FSSnije`eleodakomentari{ehap{ewe, jer su razlozi \or|evi}evog privo|ewa iskqu~ivo vezani za poslovawe wegove privatnefirmeinemajuvezesfudbalom. „FudbalskisavezSrbijenijezvani~noobave{ten o odluci nadle`nih organa povodom hap{ewa Dragana \or|evi}a. On je na mesto potpredsednika nacionalnog Saveza automataskido{aonakonizborazapredsednikaRegionaisto~neSrbije”,dodajeseusaop{tewu.

privo|ewe predsednika Upravnog odbora tog kluba i potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Dragana \or|evi}a wegov privatni problem i da to nema veze s klubom. Pavlovi} je rekao da \or|evi}evo privo|ewe ne bi trebalo da poremeti atmosferuuklubukojisetakmi~i uPrvojligi. - ^iwenica je da je \or|evi} ranijih godina kao privrednik pomagao „Sin|eli}„, alikadajere~owegovomprivo|ewunetrebaprejudiciratistvariitrebasa~ekatida nadle`niorganiradesvojposao-kazaojePavlovi}. \or|evi}u je kao potpredsedniku u FSS-u drugi mandat, a pre sedam godina izabran je za predsednika Fudbalskogsavezaregionajugosito~neSrbijeinatojfunkcijijeisada. \or|evi} (54) je diplomiranipravnikisvojuradnukarijeruzapo~eojeuni{kojdr`avn oj uprav i. Kas nij e se opredelio za privatno preduzetni{tvo i s partnerima iz Gr~ke dr`ao je salon name{taja u Sportskoj hali „^air”.Vlasnikjepreduze}a„Saputnik” koje je ranije nosilo ime „Putnik” koje je kupio, alikojejeposlesporasistoimenim preduze}em u Beogradu moralo da promeni naziv. Preduze}e se bavi pru`awem turisti~kih i ugostiteqskih usluga, a \or|evi} je i vlasnik poz nat og res tor an a „Sin|eli}”uNi{u.

OD DANAS PRIMENA NOVOG ZAKONA O IZVR[EWU I OBEZBE\EWU

Su|ewanajdu`edvegodine

Novi Zakon o izvr{ewu i a prva primena se odnosi na u visini zarade ili ako duobezbe|ewu, ~ija primena popravnelekove-tako{to`al- `nikpromeniposlodavca. ~iwedanas,doprine}edacelo- bepostajuprigovoriokojima Najz na~ ajn ij a nov in a su kupnisudskipostupak-isu|e- odlu~uju prvostepeni sudovi, privatniizvr{iteqi,koji}e weiizvr{ewe-trajenajdu`e anevi{isudovi,kaodosada, od sudova preuzeti deo poslodvegodine,najavqenojeizMi- dok}eprivatniizvr{iteqii va i time znatno rasteretiti nistarstvapravdeSrbije. sveodbredbekojesenawihodwih ov rad. Wih ov a osnovn a Ministarka pravde Srbije nosedaseprimeneslede}egouloga bi}e da u {to kra}em Sne`ana Malovi} izjavila je dine. rokuizvr{esudskepresude. Tanjugu da }e vi{emese~no, a [EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA nekad ~ak i vi{egodi{we izRADIKALA ZORAN KRASI] UKAZUJE: Zakonpredvi|auvo|ewejedinstvenogregistra vr{ewesudskihodlukapostati pro{lost, jer }e novi Zaizvr{nihdu`nikaisudskihzabrana,kaoi konoizvr{ewuiobezbe|ewu restriktivnuprimenuadministrativnezabrane ubrzatiizvr{ewasudskihodluka, ali i potra`ivawa javnih preduze}a po dugovawima - Smawen je broj osnova po Zakonuvodii„izjavuoimoHa{ki tribunal `eli da su|etribunalu, bez pomo}i stru~nog gra|ana. kojima se mo`e ulo`iti privin i” koj u od rel ev antn ih wepredsednikuSrpskeradikalne tima,pravnihsavetnikaipomo}-Izvr{nipostupak,popri- govori~inimisedasada{wi oragana mo`e da tra`i povestranke Vojislavu [e{equ zavrnika, protiv kojih je Tribunal rodistvari,trebadabudehi- zakon u prvi plan stavqa po- rilac koji je pokrenuo postu{itek2012.godine,izjaviojeju~e iniciraopostupkeinatajna~in tan. Primenom novog zakona verioca, a ne, kao do sada, du- pak pred nadle`nim sudom. U {efpravnogtimazaodbranuliih,kakoka`e,eliminisao. vi{esene}enaru{avatipra- `nika-ukazalajeona. slu~aju da ne da izjavu ili u dera radikala Zoran Krasi}. On Krasi}jerekaoda}euoktobru va stranaka koja su dovodila Zakon predvi|a uvo|ewe je- woj navede neta~ne podatke, je, na konferenciji za novinare, bitiodr`anastatusnakonferendo pravne nesigurnosti. Novi dinstvenogregistraizvr{nih nadle`ni organ }e biti novrekao da je lideru radikala precijaposve}enasu|ewu[e{equu zakonbitrebaloidaprivu~e du` nik a i suds kih zab ran a, ~anoka`wen. kr{eno pravo da mu se sudi u raHa{komtribunalu. strane investicije, budu}i da kao i restriktivnu primenu Zakonpredvi|ainovesankzumnom roku, po{to se ve} skoro -UHa{komtribunalusejo{ne je funkcionisawe pravne dr- administrativne zabrane. Du- cije za nepo{tovawe sudskih devet godina nalazi u pritvoru u izja{wavajuotomekako}edaiz`ave i izvr{ewe sudskih od- `nicima }e se tako ubudu}e, odluka,kaoina~indostavqaSheveningenu a da Ha{ki tribugledaodbrana[e{eqaidali}e luk a jed an od najv a` nij ih odlukomsuda,sra~unanakoji wa „suds kih pis men a” izv rnaljo{nijedoneopresudu. biti uvodne i zavr{ne re~i - reuslovazato-istaklajeMalo- „le`e” zarada „skidati” deo {nom du`niku. Ako dostava Krasi} je kazao da je [e{eq kaojeKrasi}. vi}eva. Ona je ukazala da ovaj dugovawa, a iznos }e biti re- nemo`edaseizvr{inaadreostao „prakti~no sam” u Ha{kom (Tanjug) zakon „fazno stupa na snagu”, vidirankadado|edopromena su prebivali{ta ili boravi-

[e{eqbezpomo}i savetnika

loindicijadasupo`aripodmetnuti. Na pitawe novinara za{to ruskiavioninisuidaqeuSrbiji, Da~i} je odgovorio da po sporazumu s Rusijom oni svake godinenadvenedeqebesplatno {aqu vatrogasne letilice kao ispomo}. – Kad se dr`ave me|usobno ispoma`u u ovakvim slu~ajevima,znajtedaonetoinapla}uju. Amiuperiodukadpostojinajve}irizikodpo`ara,odRuske Federacije dobijamo letilice na dve nedeqe besplatno – naglasiojeDa~i}. (Tanjug)

{ta izvr{nog du`nika, bilo da su u pitaju fizi~ka ili pravnalica,urokuodpetradnih dana, sud je du`an da, odmah po isteku ovog roka, istakne pismeno na oglasnu tablu suda. Po isteku roka od pet radnih dana od dana stavqawa na oglasnu tablu suda, smatrasedaje„pismenourednodostavqeno”. Va`na novina je i uvo|ewe „izjaveoimovini”kojuodrelevantnihorganamo`edatra`ipoverilackojijepokrenuo postupak pred nadle`nim sudom. U slu~aju da ne da izjavu ili u woj navede neta~ne podatke,nadle`niorgan}ebiti nov~anoka`wen. Izvr{ewe }e, shodno zakonu,mo}idasesprovedesvakog radnogdana,odsedamdo22~asa. On prec iz no utvr| uj e i obaveze policije u pru`awu pomo}i pri sprovo|ewu izvr{ewa,autvr|enajeinov~ana kazna za odgovorno lice u policiji u slu~aju da ono ne postupiponalogusudailiizvr{itequ ne pru`i odgovaraju}upomo}.


RePORTA@e

ponedeqak19.septembar2011.

c m y

14

dnevnik

KODPAN^EVAJEDINSTVENPARSVETIONIKANAU[]UTAMI[AUDUNAV

Izprestonicesela|amadolazilo napivoiperece a u{}u Tami{a u Dunav kod Pan~eva nalazi se jedinstven par svetionika, koji turisti~ki poslenici najve}e ju`nobanatske varo{i u posledwe vreme sve vi{e promovi{u kada gosti zaplove rekama, na ~ijim obalama je nekada cvetala industrija. Prilikom ispravqawa toka Tami{a 1909. godine, na wegovom u{}u u Dunav, na 1.154. kilometru leve obale najmo}nije evropske reke, podignuta su dva svetionika. To su jedini svetionici postavqeni u paru na ~itavom toku Dunava od [varcvalda do Crnog mora. Sazidani su za potrebe bezbednosti vodenog saobra}aja. Re~ni saobra}aj je u Pan~evu, u vreme gra|ewa svetionika na u{}u Tami{a u Dunav, bio veoma razvijen, pa su se pokazali neophodnim za navigaciju. Pored toga {to su funkcionalni, ovi sadr`e interesantne arhitektonske detaqe i simbol su iz vremena sna`nog razvoja grada Pan~eva, odnosno, prerastawa u zna~ajno raskr{}e suvozemnog i re~nog saobra}aja po~etkom 20. veka. Kule svetiqe su zidane od `ute opeke postavqene na kru`noj podlozi od zemqe ozidane kamenom. Zidane su u tri pojasa koji su deqeni po horizontali dekorativnim vencem od crvene, profilisane opeke, koja uokviruje i ulazna

N

Svetionici kod Pan~eva na po`uteloj razglednici...

vrata i prozorska okna. Na vrhu kule su terase natkrivene kupastim krovom, nosa~ima izvora svetlosti, koja je bila neophodna da bi brodovi koji su pristizali no}u bez problema mogli uplovqavati u pan~eva~ko pristani{te. Zahvaquju}i podignutim kulama svetiqama, otklowena je opasnost da se u vreme visokog vodostaja, kada nije bilo orijentira na obalama, nasu~u brodovi. U kakvom su sjaju svetionici bili nekada svedo~i i po`utela razglednica, ali kada je drumski saobra}aj kasnije potisnuo re~-

PRE^ANSKA LEKSIKA

Cug

Z

ili {ta sve mo`e da (se) vu~e

a cug sam ~uo i zapamtio u vla`nom, hladnom, prole}nom jutru: svi oko mene su ga psovali. Nije hteo da vu~e. [poret se dimio, gar nas gu{io. Oyak nije radio jer je tako hteo – cug. Dobro, kriv je bio i ogrev. Vla`an, lo{, neko grawe doneto ispod {upe, natopqeno jo{ od zimus, a i smrznuto do ju~e. Onda se morao skidati ~unak i ~istiti nahvatana ~a|. Kad je sve vra}eno na mesto, cug je proradio. Vaqda je na|ena i koja suva {apurika, dve-tri cepke da{~ice, list novina. Kad je cug dobar, put od rupe ispod ro{tiqa pa do samog vrha oyaka ~ist, vatra veselo pucketa, greje ringlu, mo`e da se vari mleko, kuva supa, kr~ka paprika{. Dobre pe}kare prati reklama: taj zna da nazida furunu, o{ kaqevu, o{ zemqanu, svaka mu ima dobar cug. No, ni je sva ki cug do bar. Onaj u autobusu, kolima, sobi s otvorenim prozorima i vratima je zdravo opasan. Srbi ju`no od Save i Dunava se boje promaje a mi, Pre~ani, cuga. Ni{ta od wega nije opasnije za heksen{us, ko~ewe u krstima, a bogami i zujawe u u{ima i glavoboqu. Kad smo bili sami a on ba{ raspolo`en, Deda Paja mi je pri~ao da su sve wegove nevoqe po~ele 1914. kad je opcovo mater (sigurno {vapsku, mada to nije rekao) nekom cugsfireru, koji ga je {opio jer mu brkovi nisu bili dobro {tucovani. Ovaj ga prijavi i malo je pro{lo pre nego {to je deda preme{ten iz sun~ane Fijume u blat wa vu Ga li ci ju. Ta mo je, sre}om, poneo i ~istu preobuku pa je na prvom juri{u kozaka vezao za bajonet duga~ke ga}e i predao ceo cug (vod vojnika) bra}i Rusima. Onda su do{li logori, zima od koje su nekima otpale u{i, pa i nosevi (wegov je bio samo malo modar), slu`ewe u {talama na Donu, tima re we `dre ba ca br `ih od voza, strah od “belih” i “crvenih”, koji su ~etiri puta preotimali “wegovo” imawe, trebqewe belih u{iju, tifus, pa pe{ke ku}i od Pe{te. Sve zbog cugsfirera.

Cug zna da bude i glagol. Jer, onaj ko ima dobar cug mo`e dobro da cuga. Dakle, pije, {qema, cev~i, `dere, `droka. Ima takvih ispi~utura, ka`u, koje se takmi~e u ja~ini cuga. Tako, recimo, zao{ijaju rukom bocu punu piva da se te~nost u woj zavrti pa je onda surduknu niz grlo da im se ni Adamova jabu~ica ne pomera. Pivo sklizne kao istopqeno olovo. Ali ne grebe. Bio je parni cug i veoma ceweno prevozno sredstvo, naro~ito onaj brzi, {nelcug, mada je u{ao i u neslane {ale jer su nam kao deci obe}avali da }e nas voditi na majalos samo ako idemo cipelcugom, tj. pe{ke. Alasi su struk udica vezivali u “jedan cug”. Najmawe wih 15, a pravi mo`e imati i nekoliko stotina zam~ica za sirotu ribu. Kako ih postavqaju i vade – nemam pojma. Profesionalna tajna. Cugom se zovu i metalni okovi kojima su povezani delovi zapre`nih kola, dole ispod lotri, u trapu. Cug ozna~ava i broj poku{aja kod nekih ispita (diplomskog, voza~kog), ali i u atletici, u skokovima. Ko “iz cuga” prelazi sve visine, ima prednost nad onima {to su to u~inili iz drugog ili tre}eg zaleta: ako su jednaki, pobe|uje onaj ko je sko~io “iz cuga”. Kad su u posledwem ratu (u kojem nije u~estvovao) pitali Lalu po povratku iz Daqa da li je tamo gu`va, kazao je: Ta kakva gu`va! Ja sam iz cuga do{ao na red da me rane! Cuger je brzopotezni {ah, gde se besomu~no udara po ~asovniku, ne bi li se stekla prednost da mo`e{ u ozbiqnoj poziciji da razmi{qa{ bar minut pre nego {to „popije{„ mat. Ne znam koliko igra~i u`ivaju u cugeru, ali se kibiceri uvek divno zabavqaju. Cug je i kanton u [vajcarskoj koji je u sredwem veku dobio ime po pravu wegovih `iteqa da vuku mre`e u tamo{wem jezeru. Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

...i sada

U kakvom su sjaju svetionici bili nekada, svedo~i i po`utela razglednica, ali kada je drumski saobra}aj kasnije potisnuo re~ni, nagrizao ih je zub vremena, delimi~no su obnovqeni, ali nemaju lampe, koje bi plovidbama i sada davale posebnu ~ar ni, nagrizao ih je zub vremena, delimi~no su obnovqeni, ali nemaju lampe, koje bi plovidbama i sada davale posebnu ~ar. Prvo pristani{te na Tami{u u Pan~evu, napravili su jo{ Turci

u 17. veku, a posle wihovog povla~ewa 1716. godine preduzimqivi trgovci podigli su magacine za skladi{tewe soli, dopremane niz reku iz rumunskih rudnika. Odavde su kretali i brodovi sa `itom

za Be~, kasnije svila, pivo, drvena gra|a... Prvi parobrod pristao je 1854. godine s putnicima iz Zemuna, a ve} naredne uspostavqena je stalna parodbrodska linija izme|u dve varo{i. - Neko vreme postojala je redovna parobrodska linija izme|u Pan~eva i Beograda - podse}a direktorka Turisti~ke organizacije Pan~eva ZoranaVladu. - Iz prestonice, naro~ito leti subotom i nedeqom i za vreme praznika, Beogra|ani su redovno dolazili i zaposedali letwu ba{tu ~uvene pan~eva~ke pivare, okrepquju}i

se “Vajfert” pivom, perecama i slanim kiflicama, u`ivaju}i u muzici. Po povratku, no}u su posebna atrakcija bili osvetqeni svetionici. Pan~evo je pre Beograda imalo aerodrom, jer od 1. aprila 1923. godine odavde su aeroplani u po~etku leteli tri puta nedeqno za Pariz, potom i svakog dana, pa su Beogra|anke koje su tada la|ama dolazile na izlete u na{u varo{, zavidele pan~eva~kim damama jer su do Pan~eva zbog toga pre stizali modni noviteti. M.Mitrovi}

\OR\EUTURIJIRAZVIJARIBOLOVNITURIZAM

Pecaro{kibiser uVelikomba~komkanalu posledwe dve decenije Turija je u Vojvodini, a i {ire, poznata po kobasicijadi. Odr`ava se sredinom ili potkraj februara svake godine i tu se okupi silan svet, pa je ova svetkovina kobasici postala pravi brend i u~vrstila se na visokom mestu turisti~ke ponude Srbije. Ali, kobasicijada bude tri dana i pro|e. A {ta posle? „Prazan hod” polako ali sigurno koristi novope~eni Turinac \or|eKlincov. On u ovom znamenitom selu razvija pecaro{ki turizam. Za razliku od „konkurencije u crevu” \or|e Klincov ima goste iliti turiste pecaro{e cele godine. Jer, pecati se mo`e i leti i zimi, po svakoj klimi. - Radio sam u sindikatu u Temerinu, pa u gra|evinskoj firmi „23. oktobar”, ali je sve to propalo. Uz to, do`iveo sam i bra~ni brodolom i posle razvoda i podele imovine s biv{om

U

\or|e Klincov

potkrovqu su izgra|ene dve trokrevetne sobe s tri zvezdice. Uz svaku sobu je i tu{ kupatilo. Iz soba se izlazi na lepu i prostranu terasu. U prizemqu je zajedni~ka velika kuhiwa sa trrpezarijskim stolom.

Za razliku od „konkurencije u crevu”, \or|e Klincov ima goste iliti turiste pecaro{e cele godine. Jer, pecati se mo`e i leti i zimi, po svakoj klimi suprugom krajem 1999. godine sam do{ao u Turiju. Tra`io sam i na{ao ku}u ~ije dvori{te izlazi na kanal. Voda me je uvek privla~ila, a i sam sam zaqubqenik pecawa. Nisam odmah znao ~ime }u se daqe baviti i onda sam, 2004. godine, do{ao na ideju da razvijem pecaro{ki turizam - pri~a \or|e Klincov. Za razvoj novog biznisa ovaj nekada{wi sindikalac je, dakle, imao osnovu. Ku}u u Ulici Branka Radi~evi}a 7a, koja je nekada pripadala porodici ~uvenog novosadskog trgovca Pavla Crnoja~kog, polako je po~eo da preure|uje. Prizemqu{u, koja je desetak metara uvu~ena od ograde i koju ~uva debela ’ladovina sredove~nog razgranatog oraha, je okre~io `utom bojom, sredio travu a drugi deo ku}e, onaj {to gleda na Kanal, pretvorio je u prostor za goste. U

- Od „Voda Vojvodine” sam zakupio deo obale Vlikog ba~kog kanala, preuredio je i kupio tri ~amca i gliser - pri~a Klincov. - Za ovo rekreativno pecawe ubrzo se pro~ulo ne samo u Turiji, ve} i u Srbobranu, Novom Sadu... Informacije da u Turiji ima jedno dobro mesto za pecawe i odmor su i{le od uveta do uveta i gosti su po~eli da sti`u. Imam ponude i od penzionerskih ekskurzija da ovde provedu deo odmora. U vreme na{e posete u ovom pecaro{kom raju zatekli smo Milo{a Nadlakog iz [apca, koji je s porodicom do{ao u Ba~ku iako mu je Sava kod ku}e. - Pre dva meseca sam bio prvi put, a dolazi}u i ubudu}e redovno, ~im mi vreme dozvoli. Za ovo pecaro{ko mesto sam ~uo od drugara, a i ja u [apcu prenosim lepe utiske... Ovde

me privla~i mir, ti{ina i divqina. Peca se bela riba, a ja sam za kratko vreme upecao pet kila - pri~a Nadla~ki i vadi ~uvarku iz vode da bi nas uverio da nije u pitawu ribolova~ka pri~a. Uz lepo ure|ene sobe, ko ho}e mo`e i da razapne {ator i da kampuje ili celu no} da vileni blizu vode je osmometarski stub na kome je oka~en mo}ni reflektor. Gostima je na raspolagawu i prostor za ro{tiq, glineni }up, a i kotli}i za kuvawe ribqe ~orbe... - Planiram da uskoro napravim katamaran za deset osoba da turisti mogu da plove Belikim ba~kim kanalom i slikaju pre-

lepu floru i faunu - ka`e \or|e Klincov i najavquje uskoro i internet prezentaciju svog biznisa. Jedan od omiqenih posetilaca ovog kanala je i naj~e{}i gost: labud zvani Ra{a i wegova familija. Oni do{etaju do ku}nog praga da im se udeli malo doma}e hrane... Ima jo{ mnogo ku}a u Turiji ~ije avlije izlaze na vodu. Niko se, me|utim, nije dosetio da iskoristi tu blagodet. ^ak je i priobaqe uz ta dvori{ta zaraslo u trsku i travu. A \or|e je najboqi primer kako se ponu|eno i prirode mo`e iskoristiti i uvrstiti se u turisti~ko-pecaro{ku mapu Srbije. M.Bozokin


dru[tvo

dnevnik

Kad intelektualna elitautihne

Samomladi Jedino mladi, smatra profesorka Turajli}, mogu da promene sistem na kome Srbija danas po~iva: - Ako mladi ne shvate da pojedina~na korumpiranost u sistemu, sve zajedno ne}e nigde dovesti, onda ja stvarno ne znam ko }e to da shvati i ko }e da promeni sistem. znost bez podizawa znawa ili generisawa druga~ije vrste razmi{qawa i interesovawa – ocewuje Turajli} u intervju za Tanjug. Kako je istakla, u Srbiji se o EU pri~a samo u kontekstu novca i dobiti, a odgovornost za sunovrat vrednosti Turajli} pronalazi u vlasti i intelekulanoj eliti. Vlast je, kako ocewuje, odgovorna zato {to prosto ona nije obezbedila distancu od starog sistema vrednosti, a intelektualci zato {to su u novim “kapitalisti~kim” okolnostima pobegli tamo gde im je najudobnije - u svoje nau~ne radove i projekte koji se, isti~e, neretko finasiraju iz dr`avne kase: “ Po wenom mi{qewu, prva demokratska vlada se jasno ogradila od politike devedesetih. - Dolaskom druge vlade (Vojislava Ko{tunice) stvari su po~ele da se zamagquju. Ona nije imala veliku qubav spram Slobodana Milo{evi}a. Problem je, me|utim, {to mu ona Urbanisti~ka studija obnove naseqa Banatsko Aran|elovo, koju su uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine AP Vojvodine uradili su studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka (FTN) u Novom Sadu, a predstavqena je minulog vikenda uz u~e{}e aktera, pokrajinske sekretarke za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine Du{anke Srema~ki i doma}ina iz Banatskog Aran|elova. - Banatsko Aran|elovo i druga mesta u Vojvodini imaju zna~ajnu tradiciju i ba{tinu u urbanisti~kom planirawu, ali u svom tom na{em bogatstvu negde smo se uquqkali i negde zaboravili {ta to zna~i kao prednost i kvalitet predo~ila je na prezentaciji studije i otvarawu izlo`be arhitektonskih ideja mladih stru~waka pokrajinska sekretarka Du{anka Srema~ki. - U `eqi da kvalitetno sara|ujemo sa svim nau~nim institucijama, naro~ito u rubnim podru~jima Vojvodine koji su to danas, a na putu pristupawu Evropskoj uniji ona to nisu, mislim da Banatsko Aran|elovo i op{tina Novi Kne`evac, ali i drugi gradovi i op{tine du` granica susednih zemaqa za vrlo kratko vreme ne}e imati ni tu skrajnutost, ni tu izolovanost. Planiraju}i kako da o`ivotvorimo saradwu `eqa je bila da sa mladim qudima i relevantnim nau~nim institucijama ostvarimo saradwu, tako da nam te`i{te bude jedna sredina kakva je Banatsko Aran|elovo. Ono {to Banatsko Aran|elovo i cela novokne`eva~ka op{tina imaju, jeste prirodno i kulturnoistorijsko nasle| i dobru osnovu

15

NAcIONALNISAVETMA|ARADONEOSTRATEGIJUZAMEDIJE

NASLE\EDEVEDESETIH

Srbija se do danas nije distancirala od nasle|a devedesetih godina, ostao je ose}aj da je sve dozvoqeno ako donosi dobit, pa je osiroma{ena zemqa do{la do ideje da novac mo`e pasti s neba, a da je to nebo - Evropska Unija, izjavila je profesorka SrbijankaTurajli}. Na univerzitetima su se, dodala je, stvari promenile koliko i u zemqi - usvojen je niz propisa i sada se tvrdi da je sve u najboqem redu. - Zato je u Srbiji prihva}ena ideja kako je Bolowa neuspela. A ja vam ne mogu re}i da li je uspela ili ne, jer we u Srbiji nema. Ono {to su bile intencije i {to je trebalo uraditi nije ura|eno. Intencije Bolowe svakako nisu bile da mi formalno podelimo nastavu i pove}amo prola-

ponedeqak19.septembar2011.

nije zamerala {to je vodio rat, ve} zato {to je to ~inio lo{e. I tu je, u stvari, po~elo potpuno zamagqivawe pojmova u smislu da bi se taj rat mo`da mogao dobiti u ono vreme ili ~ak i kada bi se opet vodio - samo da se EU druga~ije postavila - smatra Turajli}. Iz toga je, dodaje, po~eo da se razvija animozitet spram EU, a veliki interes da Srbija iz we izvu~e novac. Turajli} smatra i da je nakon promena devedesetih godina do{lo do odre|ene marginalizacije nevladinog sektora koja je dovela do toga da intelektualna elita utihne. - U takvoj atmosferi intelektualci pobegnu gde im je najudobnije. Kod nas je na delu jedna neverovatna intelektualna korupcija, gde su oni koji bi morali, znali i mogli da uka`u na to {ta u ovom dru{tvu ne vaqa zakqu~ili da im je daleko isplativije da se zagwure u svoje profesije. Neki od wih su se, dodaje, politi~ki dobro uhlebili, pa je wihova kontrolna funkcija samim tim obesmi{qena. - Danas bi trebalo da na fakultetu stojite politi~ki dobro ako `elite da dobijete projekat sa nekim javnim preduze}em. Na univerzitetima ima te koruptivno-projektne poltike - smatra Turajli}. - Za mene je to najtu`nija pojava. Studenti su masovno po~eli da pitaju da li im savetujem da se u~lane u vladaju}u partiju i da li bi tako lak{e mogli do}i do posla. To je krah celog sistem koji bi hteo da bude demokratski i proevropski - istakla je na{a sagovornica. Govore}i o sistemu obrazovawa u Srbiji, Turajli} je ocenila da se od 2000. godine do danas nije mnogo promenilo ni na jednom obrazovnom nivou, osim {to su, kako ka`e, na ni`im nivoima obrazovawa uspeli da kod u~enika ubiju interes za saznavawe novih stvari. - Devedesetih se be`alo od rata i od zlo~ina, a ovde se be`i za nekim udobnijim `ivotom. Meni se danas ~ini da ako neko ho}e i `eli ozbiqno da ide na master i doktorske studije, onda je za wega boqe da ode iz ove zemqe. Mi se, jednostavno, u toj na{oj zbuwenosti i tr~i za novcem, nismo pozabavili ozbiqnim organizovawem tih studija, a posebno doktorskih – ka`e ona.

Informisaweu ma|arskomduhu Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra do neo je Pred log me dij ske strategije za medije na ma|arskom jeziku od 2011. do 2016. godine, u kojem se izme|u ostalog na vo di, ka ko iz ve {ta va RTV, da }e razmotriti mogu}nost preuzimawa osniva~kih prava nad redakcijama na ma|arskom jeziku Radio-televizije Vojvodine. - Ukoliko izme|u NSM i RTV ne do|e do odgovaraju}e saradwe, Nacionalni savet }e razmotriti mogu}nost da preuzme osniva~ka prava nad RTV, zajedno sa pripadaju}im materi jal nim i teh ni~ kim sred stvima, kao i kadrovima - navodi se u predlogu strategije. Predlog strategije objavqen

je na internetskoj stranici Nacionalnog saveta Ma|ara, na adresi www.mnt.org.rs. Nacionalni savet je naveo da je i radijskoj i televizijskoj redakciji na ma|arskom jeziku potrebno brzo dovo|e-

oslonac trebalo da bude RTV Panon iz Subotice, ~iji je suo sni va~ Na ci o nal ni sa vet Ma|ara. Kao osnovni princip rada medija na ma|arskom u Vojvodini navodi se da se informisawe obavqa ne samo na

NacionalnisavetMa|ara}erazmotriti mogu}nostdapreuzmeosniva~kapravanadRTV, zajednosapripadaju}immaterijalnimitehni~kim sredstvima,kaoikadrovima we mladih kadrova, kao i izgradwa efikasne dopisni~ke mre`e. Predlogom strategije predvi|eno je i osnivawe ma|arske radio i televizijske mre`e u Vojvodini, ~iji bi

ma|arskom jeziku, nego i u ma|arskom duhu. Od medija ~iji je Nacionalni savet Ma|ara osniva~ ili suosniva~, od glavnih urednika se izme|u ostalog zahteva

da mediji moraju imati zna~ajnu ulogu u ostvarivawu kohezije unutar zajednice i u obnavqa wu vred no sti za jed ni ce. Od medija se o~ekuje da informi{u o nacionalnim praznicima, zna~ajnim datumima i simbolima ma|arske nacije u Vojvodini, kao i o o~uvawu i osna`ivawu verskog identiteta i pred sta vqa wu kul tu re verskih zajednica. U slu ~a ju po vre de ovih i osta lih eti~ kih prin ci pa, Nacionalni savet mo`e smeniti direktora ili glavnog urednika medija. Primenu eti~kih principa }e nadgledati Eti~ka komisija Nacionalnog saveta Ma|ara.

NastavanasrpskomuFijeru Ministarstvo vera i dijaspore i ove godine }e biti pokroviteq nastave na srpskom jeziku u albanskom gradu Fijera, koju }e poha|ati {ezdesetoro dece, podeqe u tri grupe prema uzrastu. Nastavom }e rukovoditi profesor srpskog jezika Svetozar]irakovi}, sa saradnicima. Ministarstvo vera i dijaspore ve} ~etvrtu godinu podsti~e unapre|ewe i omasovqewe organizovanog u~ewa srpskog jezika u Albaniji, u Skadru i Fijeru, gde su

Srbi tek nedavno dobili status nacionalne mawine. - Redovna i dugoro~na ulagawa u politi~ku, ekonomsku i kulturnu emancipaciju srpskog naroda u Albaniji, od posebne su va`nosti, jer se na taj na~in poma`e afirmacija i opstanak srpskog naroda u ovoj dr`avi slabih tradicija tolerancije i multietni~nosti - rekao je ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi}.

Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva, do 1934. godine u Skadru je postojala srpska {kola „Obili}“, kada ju je albanski kraq Zogu ukinuo. Od tada srpski narod nema nijednu {kolu na materwem jeziku u Albaniji. U Qubu{u kod Fijera }e 18. septembra biti odr`ana sve~anost povodom prve godi{wice rada srpske {kole u Albaniji. U Skadru, za polaznike kursa srpskog jezika, nova {kolska godina po~e}e 1. oktobra.

OBAVEZNANOVA„PRVAPOMO]”

Od1.oktobrasledekazne Nov komplet prve pomo}i, po propisanom standardu, obavezan je za sve voza~e. Saobra}ajna policija }e do kraja meseca upozoravati, a od 1. oktobra i ka`wavati. Kazne iznose od 5.000 do 600.000 dinara. Direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Stojadin Jovanovi} je pozvao voza~e da ispune tu obavezu i podsetio da je primena novih pravila ve} bila odlagana. Na~elnik Uprave saobra}ajne policije pukovnik Dragi{a Simi} ve} je, prethodno, rekao da }e policija od 1. oktobra po~eti da ka`wava za nepo{tovawe te obaveze.

- Saobra}ajna policija }e u po~etku, kao i do sada kada su novi saobra}ajni propisi u pitawu, samo kontrolisati i upozoravati voza~e na nepravilnosti - rekao je Simi}. Cene kompleta variraju u zavisnosti od prodajnog mesta, a uglavnom se kre}u oko 2.000 dinara. Re~ je novim kompletima prve pomo}i ~iji je sadr`aj odobrila Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Prva pomo} mora}e da se mewa na svakih pet godina. Ukoliko odre|enom medicinskom sredstvu istekne rok trajawa, voza~i }e mo}i da ga zamene ispravnim proizvodom i ceo set }e se smatra-

ti va`e}im. Bitno je da su sva sredstva u kutiji na broju i da su ispravna, tj. da imaju odgovaraju}i rok trajawa, bez obzira na datum naveden na kutiji. Motociklisti treba da imaju novi komplet sa 12 elemenata, a automobili, teretna vozila i autobusi komplet sa 18 elemenata. Komplet prve pomo}i za automobil sadr`i zavoje, sterilne gaze, flastere, makaze, igle, pe-ve-ce kese i rukavice za jednokratnu upotrebu, kao i izotermalni prekriva~, sredstvo za davawe ve{ta~kog disawa i uputvo za davawe prve pomo}i.

Bezdozvole56 RTVstanica U Srbiji bez dozvole radi 56 radio i TV stanica, objavqeno je na sajtu Republi~ke organizacije za elektronske komunikacije. Objavqen je i spisak 47 radio i devet TV stanica iz 31 grada i sela u Srbiji i Vojvodini, koje emituju program bez obzira na to {to nemaju dozvole. Kako se navodi, RATEL je, u skladu sa zakonskim ovla{}ewima, preduzeo odgovaraju}e mere za prekidawe rada FM i TV radio stanica, ~ije se emisije otkrivaju prilikom kontrole radio-frekvencijskog spektra. Agencija je pokrenula postupke za sankcionisawe imalaca RTV stanica, koje rade bez dozvole.

URBANISTI^KASTUDIJAOBNOVEBANATSKOGARAN\ELOVA

Putokazzabudu}nostsela za revitalizaciju i razqem nivou. Ono {to je uravoj. Mladim stru~wacima |eno pomo}i}e da u ovaje pru`ena puna podr{ka kvom tipu vojvo|anskog nakako bi ovaj projekat reaseqa `ivot bude kvalitetlizovali, a Srema~ki je niji, da ne odumiru nego da obe}ala da }e sekretaribudu to~ak razvoja Vojvodijat na ~ijem je ~elu podrne - nagla{ava Reba. `ati i druge projekte koji U izradu ove Urbanise pripremaju na ovom sti~ke studije ukqu~eni su podru~ju. To je izrada proakademci na raznim nivoijektno-tehni~ke dokumenma studirawa, od tre}e, ~etacije za rehabilitaciju tvrte i pete godine, pa do puta Novi Kne`evac-\astudenata doktorskih stula uz pomo} sredstava dija koji ve} imaju zvawa fondova EU, koja }e poarhitekte. slu`iti za konkurisawe - Dobro je da su s jedne za obnovu te saobra}ajnistrane oni znali neke ce, izgradwu bicikliurbanisti~ke regulative, sti~ke staze, kao i druge pa im je prioritet bio da aktivnosti. daju ideje. Tra`ili smo od Direktor Departmana za Delujenestvarno,alijemogu}e–jednaodidejakako}eizgledaticentarnaseqa wih da se pozabave kako se arhitekturu i urbanizam takav tip naseqa razvija u FTN-a u Novom Sadu docent dr ri, ali i mnogo negativnih aspeka- najaktuelniji trendovi. nekim evropskim zemqama, pa su Darko Reba konstatuje da Urbanita. Za `ivot u ovakvom tipu naseReba napomiwe da su u Urbani- nalazili primere i sa drugih konsti~ka studija obnove naseqa Baqa, kakvo je Banatsko Aran|elo- sti~koj studiji predstavqena ra- tinenata primewive u ovom podnenatsko Aran|elovo sadr`i neke vo, prosto ne mo`emo da na|emo zna re{ewa koja mogu biti zani- bqu i mogu da budu identitet naserazli~ite koncepcije kako bi Banegativne stvari. Mislim da qudi mqiva, primewena u nekim mawim qa ovakvog tipa. Mladi stru~wanatsko Aran|elovo moglo da se ovde mnogo prijatnije, mirnije i ili ve}im segmentima, jer je na- ci su dali ideje sa sadr`ajima koji razvija i izgleda u budu}nosti, kalep{e `ive, pa smo poku{ali da pravqena dobra baza ideja za urba- bi privla~ili qude u na{a sela, da bi malo vi{e investicije bile napravimo spoj izme|u elemenata niste koji }e se baviti konkret- pa su na raznorazne na~ine davali usmerene u ovo i druga vojvo|anska koji bi doprineli da se u selu nim pitawima od `ivotne va`no- odgovor na tu temu, a najva`nije je sela, kada bi mogle da se realizuju otvara vi{e radnih mesta, vi{e sti na ovom prostoru. bilo da proniknu u postoje}e vredneke ideje, koje bi privla~ile qukulturnih i obrazovnih institu- Za realizaciju ovih ideja po- nosti, tradiciju, na~in `ivota i de da iz gradova do|u u lepe seoske cija i sadr`aja, da se pored uobi- trebnu su novac i vreme. Urbani- potencijale koje Banatsko Aranpredele i u`ivaju u ravnici. ~ajenih egzistencijalnih pitawa zam je takva vremenska delatnost i |elovo i okolna naseqa imaju i da - Rade}i na ovom projektu nismo vezanih za poqoprivredu koja je proces, ali bitno je da postoji ja- ih promovi{u kao budu}nost ovamogli da se otmemo utisku da li je dominantna, vi{e pa`we posveti sna strategija {ta se `eli i jasan kvog tipa naseqa - ka`e Reba, dolep{e `iveti u ovakvom nasequ turizmu, kako bi se i qudi iz gra- ciq ka ~emu se ide, pa onda vreme daju}i da predstavqene radove ne ili je lep{i `ivot u gradovima dova mnogo vi{e okretali selu i nije problem, nego samo poma`e da treba shvatiti kao gotova re{ekoji sa sobom nosi pozitivne stvazdravijem na~inu `ivota, {to su se neke ideje realizuju na jo{ bo- wa, jer to nije ni bio zadatak urba-

nisti~ko istra`iva~kog projekta, nego samo kao mogu}e linije i pravce koje treba razvijati i oblikovati radi implementacije u plansku dokumentaciju. Svi potencijali, ali i ograni~ewa, kako je predo~eno, trebalo bi da budu linije koje }e usmeravati budu}e transformacije ne samo Banatskog Aran|elova, nego velikog broja vojvo|anskih naseqa sli~nih razmera i potencijala, sa skoro istovetnim kvalitetima i nedostacima. Studenti arhitekture i urbanizma i wihovi mentori sa Departmana FTN-a, dr Darko Reba i asistenti mr Milica Kostre{, Igor Mara{ i Marina Carevi}, nisu skrivali zadovoqstvo saradwom i komunikacijom koju su ostvarili s ~elnicima, me{tanima Banatskog Aran|elova i okoline. Predsednik Saveta MZ Banatsko Aran|elovo Dragan Nedeqkov, wegova zamenica Mira Acin, predsednik LU „Ko~ovat” Cvetko Jegdi}, ~lanovi Saveta MZ i preduzetnici Sre}koKijac, Milo{Teofanov i drugi, svesni su ambicioznih ideja koje su im predo~ili akademci, ali i obaveze da se sveobuhvatno pristupi revitalizaciji, kako bi selo imalo budu}nost. Jer, kako sada stvari stoje broj `iteqa se drasti~no smawio, starosna struktura stanovni{tva je sve nepovoqnija i sve je vi{e praznih ku}a. M.Mitrovi}


SPORT

ponedeqak19.septembar2011.

c m y

16

dnevnik

POLUFINALEDEJVISKUPA

\okovi} predao, Argentina u finalu Novak \okovi} morao je da preda presudni me~ polufinalnog duela Dejvis kupa. Argentina je u finalu, Srbija nije vi{e {ampion.Kakva {teta! Bolni uzvik Novaka \okovi}a prilikom jednog poena, u tre}em gemu drugog seta, zna~io je i eliminaciju reprezentacije Srbije u polufinalu Dejvis kupa za 2011. godinu. Zvani~ni {ampion ovog takmi~ewa pao je pred svojim navija~ima u Beogradskoj areni, u finale sa [panijom (od 2. do 4. decembra) oti{la je Argentina. Novak \okovi} - Huan Martin Del Potro 7:6, 3:0, predaja... Gosti su pobedili ukupnim rezultatom 3:2, jer je kasnije Huan Monako predao me~ Janku Tipsarevi}u po{to je Srbin dobio prvi set 6:2.Srbija je posle trijumfalne 2010. godine, u kojoj je prvi put u svojoj istoriji postala prvak sveta, ovog puta zaustavqena u polufinalu, {to zbog lo{e forme, {to zbog umora i povrede najboqeg tenisera. Jer, iako se ~uda doga|aju, bilo je uop{te te{ko zamisliti da }e se orlovi vratiti posle 0:2 .Da se to ne}e dogoditi moglo je da se nasluti jo{ tokom prvog seta izme|u \okovi}a i Del Potra, jer je na{ as bio vidno nervozan, a tokom svake pauze poku{avao je da iste`e le|a. Uprkos svemu, dr`ao se do fini{a prvog seta, koji je izgubio u taj-brejku.Brzo posle toga kleknuo je na kolena, potom legao na le|a, pri{ao mu je i Del Potro, a u

Zbogbolaule|ima\okovi}predaome~DelPotru

celoj toj gu`vi selektor Argentine Tito Vaskez okrenuo se prema navija~ima svog tima i gestikulacijom pokazao da Novak ne}e nastaviti, odnosno da su gau~osi u tre}em finalu...

Bio je to tek tre}i poraz \okovi}a ove sezone, a drugi predajom.Nastup nedovoqno oporavqenog \okovi}a doveo je u pitawe odluku stru~nog {taba da ga, ipak, po{aqu na teren.

Selektor Bogdan Obradovi} je konstatovao posle me~a da je „trening jedno, a me~ sasvim ne{to drugo”, pa stoga i ostaje pitawe da li je, mo`da, bilo racionalnije odlu~iti se za zdravog

ZAVR[ENOEVROPSKOPRVENSTVOUPLOVDIVU

Po dva srebra i bronze Srbija je napravila odli~an rezultat na Evropskom vesla~kom prvenstvu u Plovdivu (Bugarska). Na{a reprezentacija je na posledwem velikom takmi~ewu u ovoj godini osvojila ~etiri medaqe i tako stavila ta~ku na odli~nu sezonu u kojoj su izborene dve olimpijske vize i osvojena po jedna medaqa na juniorskom evropskom u Poqskoj (srebro za dvojac bez kormilara) i na Svetskom prvenstvu za vesla~e do 23 godine u Amsterdamu (zlato za ~etverac sa kormilarom uz svetski rekord), te 11 medaqa na Balkanskom prvenstvu u Istanbulu. Viceprvaci Evrope postali su dubl skulovi

bez kormilara za lake vesla~e Milo{ Tomi}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i}. – Mo`emo da budemo prezadovoqni nastupom na{ih vesla~a u Plovdivu koji su na briqantan na~in zatvorili ovu sezonu. Osvojili smo ~ak ~etiri medaqe i tako i prema{ili plan, a svim reprezentativcima iskreno ~estitam na tome. Ostaje `al {to te{ki ~etverac nije uspeo da se domogne postoqa, iako je bio jedan od favorita za to. Bolest Miqana Vukovi}a je potpuno poremetila planove pred finale. Sve u svemu, ovo je veliki uspeh na kraju sezone koja je za srpsko veslawe bila vi-

IvanaFilipovi}iIvaObradovi}osvojilesrebrnumedaqu

posada je s vremenom 6:24.90 pro{la kroz ciq kao druga iza ~amca Litvanije (6:23.09). Bronzu je osvojila Rusija (6:25.87).

stru~nim {tabom. Dr`ali smo korak sa ostalim ekipama do posledwih 750 metara kada smo dodali gas i prestizali jednu po jednu po-

EP 2013. u Seviqi

Viktora Troickog, bez obzira na to {to on u ~etiri me~a do sada nije uspeo da pobedi Del Potra. - Novak je istegao me|urebarni mi{i}, oporavqao se, mislio

je da mo`e da odigra i pomogne timu, ali jedno je odraditi trening, a drugo igrati me~... \okovi} nije mogao da nastavi, i uprkos svemu ~estitam mu na wegovoj `eqi da iza|e na teren - izjavio je Obradovi} nakon predaje me~a.- Radili smo istezawe na klupi za vreme prvog seta, kako bi {to mawe ose}ao bol, ali ta povreda iziskuje vi{e vremena. Del Potro poveo je protiv \okovi}a 1:0 a da u celom setu nije bilo ni brejk lopte na obe strane.Delpo i Nole oti{li su u taj-brejk, gde je Argentinac prvi napravio mini brejk za 5:4, posle ~ega je do{ao do dve set lopte (6:4). Ipak, Del Potru se stegla na prvu set loptu, ~ist volej poslao je pravo u \okovi}a, koji je uspeo da ga lobuje i potom rutinski dobije poen (6:5).Novak je tako vratio mini brejk i dobio dva servisa da preokrene situaciju u svoju korist, ali je Del Potro ve} u narednom poenu odigrao odli~nu razmenu i re{io set u svoju korist posle 70 minuta.Ispostavilo se da je to bilo to, {to se ti~e \okovi}evog otpora, odnosno da je povreda me|urebarnog mi{i}a, zbog koje je imao problema i u finalu US Opena protiv Rafaela Nadala, bila ja~a. Argentinci idu u finale, dok Srbija ~eka sredu i `reb za prvo kolo Svetske grupe Dejvis kupa za 2012. godinu. Mogu}i protivnici su Italija, Austrija, Japan, [vedska, Hrvatska, Kanada ili Izrael, odnosno [vajcarska ili Australija.

Novak: Verovao sam da mogu Novak \okovi} izjavio je da je razo~aran {to zbog povrede nije uspeo da pru`i svoj maksimum u me~u sa Huan Martnom Del Potrom. - Verovao sam da }u mo}i da igram sa 60 odsto kapaciteta, ali to nije bilo mogu}e jer sam protiv sebe imao Del Potra koji je bio na izuzetno visokom nivou - rekao je \okovi}.

priznam da takav servis do sada nisam video. Iako smatram da mi je ritern najja~e oru`je ovoga puta sam bio nemo}an. Osvaja~ tri ovogodi{nja gren slema rekao je da ga povreda zbog koje je predao me~ mu~i jo{ od US opena. - Prvi put sam osetio bolove u le|ima na US openu. Kako se turnir pribli`vao kraju

Prvi teniser sveta je istakao da nikada u karijeri nije primao tako jak servis kao protiv Del Potra. - Del Potro se tokom me~a oslawao na servis i moram da

bolovi su se poja~avali, tako da sam zbog tih problema titulu osvojio u ~etiri seta - objasnio je \okovi} i dodao da o~igledno, nije imao dovoqno vremena za oporavak.

Nadal odveo [paniju u finale Reprezentacija [panije igra}e u finalu ovogodi{weg Dejvis kupa, nakon {to je u Kordobi nadigrala Francusku! To im je omogu}io najboqi teniser Rafael Nadal, koji je savladao Francuza

U Plovdivu je odr`an Kongres Evropskih vesla~kih federacija, na kojem je aktivno u~estovao i generalni sekretar VSS Neboj{a Jevremovi}, ina~e ~lan Evropskog borda. Izme|u ostalog, odlu~eno je da }e Evropsko prvenstvo 2013. biti od`ano u Seviqi, koja je pobedila u drugom krugu glasawa protiv jedinog protivkandidata Segedina. Doma}in slede}eg {ampionata Starog kontinenta koji }e se 2012. odr`ati u Varezeu podneo je izve{taj o tome kako teku pripreme za ovo takmi~ewe. SrebrniMarkoMarjanovi}iDu{anBogi}evi}

Iva Obradovi}, Ivana Filipovi} i Marko Marjanovi}, Du{an Bogi}evi}, dok su bronze osvojili dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Jovan Popovi} i ~etverac

{e nego odli~na – bio je prese}ra} selektor Neboj{a Ili}. Mu{ki dubl skul Marko Marjanovi}, Du{an Bogi}evi} je briqirao u Plovdivu. U finalu na{a

– ^ekali smo svojih pet minuta u toku ove sezone i kona~no ih do~ekali u Plovdivu. Presre}an sam srebrnim odli~jem. Finalnu trku smo od po~etka do kraja izevslali kako smo se i dogovorili sa

sadu. Ipak, boqe od Litvanaca u ovom trenutku nismo mogli. Bez obzira na to smatram da je srebro odli~an rezultat koji }e nam biti veliki podstrek za narednu sezonu – istakao je Marko Marjanovi}.

@oa Vilfreda Congu sa 6:0, 6:2, 6:4 i tako svom timu doneo odlu~uju}i tre}i poen. [panija je do sada ~etiri puta osvajala salataru - 2000, 2004, 2008. i 2009.


SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

17

ZAVR[ENOEVROPSKOPRVENSTVOZAODBOJKA[EUAUSTRIJII^E[KOJ

SrbijaprvakEvrope Srbija-Italija3:1(17:25,25:20,25:23,26:24) BE^: Hala„Viner{tad”,gledalaca: 9.750, sudije: Loderus (Holandija),Zenovi~(Rusija). SRBIJA: N.Kova~evi}14,U. Kova~evi}, Petkovi} 1, Terzi}

2,Stankovi}8,Niki}12,Miti}, Ra{i} 1, Miqkovi} 18, Starovi},Podra{~anin10,Rosi}(l). ITALIJA: Mastran|elo 15, Parodi 6, Bari (l), Lasko 16,

Poqacimabronza

Poqska-Rusija3:1(25:23,18:25,25:21,25:19) BE^: Hala „Viner{tad”, gledalaca: 7.000, sudije: Jovanovi} (Srbija),Piasetski(Belorusija). POQSKA: Novakovski4,Gru{ka2,Kusok2,Kurek23,Jaro{ 15,Mika,Dr`ga,Kubijak18,Ru~ijak,@gadlo4,Igwa~ak(l),Mo`donek2. RUSIJA: Ilinik, @igalov, Apalikov 2, Htei 5, Grankin 2, Sivo`elez9,Birjukov4,Sokolov(l),Butko,Muserski9,Mihajlov25,Volkov6.

Marouti,Zajcev7,Boninfante, Savani 19, Buti 4, Travica 3, Birareli,Sabi. Odbojka{i Srbije su prvaci Evrope! U finalu, za jo{ jedan infrakt,savladalisuuvekneugodneikvalitetneItalijanei posledesetgodinavratilisena vrhStarogkontinenta.Miqkovi}, Kova~evi}, Niki}, Podra{~anin, Stankovi}, Petkovi}, Rosi}iuvekvrednirezervisti uzelisuzlatonaEvropskomprvenstvuuAustrijii^e{koj. Te{ko je bilo oporaviti se fizi~ki od polufinala s Rusima i istrpeti atake Italijana, igra~ke i neizbe`ne verbalne, koji su odigrali izuzetno kvalitetanme~.Ipak,na{kapiten Ivan Miqkovi} predvodio je

jo{ jednom orlove ka tituli i uspehukojemsemalokonadaoi tobezporazananajkvalitetnijojevropskojsmotri. Nije po~elo najboqe po na{e momke. Italija je veoma raspolo`enau{laume~.Sevali su servisi i pravili nam vlike probleme na prijemu, a to je spremno ~ekao italijanskiblok.Jedinojeuna{imredov im a bio rasp ol o` en Niki},alinijeradnutemperaturudostigaoMiqkovi},pazato i ne ~ud i veo m a ubed qiv ih 25:17zaazure. Uprkosdobrimservismaitalijanskog veterana Mastran|ela, odbojka{i Srbije boqe su zapo~elidrugiset.Poenimaiz bloka i posle dobrih odbrana

IZJAVEPOSLEFINALA

Kolakovi}:Fantasti~anuspeh Selektor Srbije Igor Kolakovi} je nakon osvojenog zlata rekao: -Do{lismoovdedaseborimo i toliko smo se borili da smo nek e utakm ic e odi g ral i kao u transu.Ovo je fantasti~an uspeh, uostal om mi smo {ampioni Evrope.Kada pobedi{ondasinajboqi,no{tabi se pri~alo da nismo osvojili

medaqu? Izuzetno sam sre}an, zbog svih nas, a posebno zbog igra~a. LiberoNikolaRosi}: -Finalejebiloizuzetnote{ko, posebno zbog ~iwenice da smosepotro{iliume~usaRusima.Disali smo kao jedan, od stru~nog {taba, preko navija~a do nas igra~a i zato svima ~estitam.

Sredwi bloker Dragan Stankovi}: - Imali smo ciq i ka wima i{likorakpokorak,dabismo, evo, stigli na krov Evrope.Odli~nosmoigrali,svizaslu`uju ~estitke,anavija~imazahvaqujem na podr{ci od po~etka do krajaturnira. Predsednik Saveza AleksandarBori~i}:

Ko nije dobio infrakt posle na{egpolufinalasRusima,mogaojedado`iviu~etvrtomsetu borbe za zlato. Ponovna neizvesnost,gdesuItalijanikonstantno protestvovali zbog nemogu}nostidane{tovi{eurade,pasu u sredini seta dobili i `uti karton,kojinamjetadadoneoizjedna~ewe(stiglismodo14:17do 17:17). Vodili su Italijani ponovo19:17,alisuna{iuzvratili posle dobrih servisa Ra{i}a (20:19 za Srbiju). Nisu iskoristili set loptu Italijani na 24:23,Kova~evi}jeizjedna~io,pa je Miqkovi} iskoristio kontra napad posle odbrane Rosi}a, a {lagnatortustaviojeTerzi}s jo{ jednim as servisom na me~ lopti. M.Risti}

POJEDINA^NENAGRADE

Miqkovi}najboqi Na{atrireprezentativcana{lasuseme|unajboqimigra~imaEvropskogprvenstva.Premao~ekivawu,najkorisnijiigra~je na{kapitenIvanMiqkovi},zanajboqegblokeraprogla{enje MarkoPodra{~anin,azaprima~aservisaNikolaKova~evi}. Ruski korektor Maksim Mihajlov najboqi je napada~ i poenter,„na{„ItalijanDraganTravicajenajboqitehni~ar,awegov saigra~AndreaBarijenajboqilibero.^astPoqakaodbranio jeBarto{Kurekkaonajboqiserver.

IZSTRU^NOGUGLA:SLOBODANBO[KAN

Punomijesrce

Milo{ Terzi}

Radost Kova~evi}a i Miqkovi}a

odlepili smo se na 16:12. Podra{~anin i Stankovi} bili su aktivni na mre`i i odr`avali smovo|stvo,aproigraojeMiqkovi} i uspeli smo da izjedna~imo. Ispratila nas je sre}a u zavr{nicitre}egseta.Poslevelike neizvesnosti i igre poen za poen, proradio je kona~no Kova~evi}iobezbedionamset loptu. Milo{ Terzi} je odservirao as i doneo nam vo|stvo, kada se wegov po~etni udarac odsajleu{uwaoupoqeItalijana.Pretogavi|enajevelika i izjedna~ena borba s puno lepihpoena,ana{prijemkona~nojeuspostaviokontroluizatosuna{ipuca~iimaliprilkudaseistaknu.

-Ovimomcisunekeutakmice odigrali preko svojih realnih mogu}nosti, igrali su srcem i dalisvesvojenajboqe.Ispratili smo ih na {ampionat tiho, nekinisuniznalidaodbojka{i igrajuube~u,aevoihnanajvi{oj stepenici pobedni~kog postoqa.nadamseda}eovejunake, a oni to zaista jesu, do~ekati kakozaslu`uju,jeronisunajboqi na Starom kontinetu. Uverensamda}enasovamladageneracijajo{mnogoputaobradovati.Ijo{ne{to,ovdesmoigrali bezvelikogNikoleGrbi}a,ali smodobilinovoglidera,fenomenalnogIvanaMiqkovi}a.

Na{ proslavqeni odbojka{ SlobodanBo{kan,kojijeu~estvovao u osvajawu prvog evropskog zlata, nije krio zadovoqstvozbogjo{jednetituleipunogsrcajeocenioigru novihprvakaEvrope.Pogodio jeda}ebiti3:1zaSrbijuufinalu. -Uvekpoga|am-krozsmehje rekaoBo{kanipotvrdiodasu gave}pitalizapomo}ukladionici,alidasetimenebavi. -Punomijesrce.Bilojeovo pravofinale,uzbudqivoiveoma brobeno. Imali smo te`e polufinale od Italijana, ali je prsudila na{a `eqa i nije bilo mesta umoru. Miqkovi} jeste bio vo|a, ali nikako ne bimogaosam,ve}trebapohvaliticeotimisvemomkezavelikopo`rtvovawe. [ta je odlu~ilo? -Kao{tosmorekli,Italijaniimismoveomaizjedna~ene ekipe. Tehni~ko-takti~ki smo veoma sli~ni, ali je i u finalu Miqkovi} bio prevaga.Odigralismopo`rtvovano,

smireno, poen za poen i pokazalisekaoboqiuzavr{nicamasetova,{tojepresudilo. Da li se Italijani uvek `ale na su|ewe? - To je wihov stil. Nije to toliko `aqewe koliko konstantanpritisaknasudijedau bitnim trenucima presude na wihovu stranu. Sre}om nije biloprilikedaimpomognu,a Milo{ Terzi} je isko~io as servisima, {to je jo{ jedna snaga na{ih momaka - zakqu~iojeBo{kan. M.R.


18

sport

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

PREMIJER LIGA

Liverpulrazbijen Sa desetoricom na terenu od sredine prvog,odnosnodevetoricom od sredine drugog poluvremena,Liverpuljedo`iveo najte`i poraz u posledwih osamgodina.Ujedno,Totenhemje rivalu naneo drugi najubedqiviji poraz u istoriji me|usobnih duela.Godine 1963. bilo je 7:2zapevce,ove2011.godinebiloje4:0ume~upetogkolaPremijerlige.Mre`uLiverpulana VajtHartLejnunapunilisuLukaModri}u7,XermejnDefou 66. i Emanuel Adebajor u 68. i tre}em minutu nadoknade vremena. Posle dva ubedqiva poraza na startu lige, prvo od Man~ester junajteda (0:3), potom i Man~ester sitija (1:5), Totenhemsemalosabraoizabele`io dvepobedebezprimqenoggola, jer je u pro{lom kolu pobedio Vulverhempton u gostima rezultatom2:0.Sdrugestrane,Liverpul je potpuno obrnuto po-

LukaModri}slavisnavija~ima

~eo.Posledvepobedeiremijau prva tri kola, ekipa Kenija Dalgli{ado`ivelajedvaporazanastrani,prvoprotivStou- ka (0:1) i sada od Totenhema.Dalgli{bimoraodaporazgovara sa ^arlijem Adamom i Martinom [krtelom. Prvi je dobio drugi `uti karton ve} u 28.minutu,adrugidvaputaru-

MaksimalniJuve NavrhutabeleSerijeAposledveutakmicesamaksimalnimu~inkomnalazeseKaqari,kojijedrugupobedu ostvarionadNovarom,JuventusiUdineze,adokvoteod {estbodovamo`edastigneiNapoliukolikobudeboqi odMilana. StaradamajekaogostsavladalaSijenu1:0,ajedinigolpostigaojeMatriu54.minutu.Milo{Krasi}ispratiojepobedusvogtimasaklupe.Torinskicrno-belinisublistali,ali sunakrajuslavilizahvaquju}isjajnojakcijiiasistencijiVu~ini}a i preciznosti Matrija.Udineze je trijumf nad Fiorentinomobezbediove}uprvompoluvremenu-2:0.DiNatale jebiouspe{anrealizatornajstro`ekazne,asudbinugostiju izFirencezape~atiojeIsla.Du{anBastaje,posleprvenca ucrno-belomdresuuprvomkolu,pru`iojo{jednudobrupartiju.UsastavuSini{eMihajlovi}anijebilosrpskihinternacionalaca, Matija Nastasi} je bio u protokolu, ali nije ulaziouigru.NenadTomovi}jesvih90minutaigraozaLe}e, kojijepobedionagostovawuBolowi-2:0.\enovajenapravila preokretuRimuprotivLacija.Doma}injepoveoprekoSkulija,biv{egigra~aupravo\enove,alisugostipogocimaPalasijaiKu~kedo{lidocelogplena.Parmajesru{ilaKijevo 2:1 zahvaquju}i dvostrukom strelcu \ovinku, koji je veliku radostdoma}inudoneou90.minutu.Nedugozatim\ovinkoje dobiocrvenikarton.AtalantajebilaboqaodPalerma(1:0), komejepo~etakdrugogpoluvremenakasniovi{eod20minuta zbogjakeki{e.Minimalacjazabele`ilaiKatanijaprotiv ]ezene. Rezultati2.kola:Atalanta-Palermo1:0(1:0)(Denis34), Bolowa-Le}e0:2(0:1)(\akomaci37,Grosmiler59),Katanija -]ezena1:0(1:0)(Lopezpen.45),Lacio-\enova1:2(1:0)(Skuli11-Palasio54,Ku~ka72),Parma-Kjevo2:1(1:0)(\ovinko 24,90-Paloski79),Sijena-Juventus0:1(0:0)(Matri54),Udineze-Fiorentina2:0(2:0)(DiNatalepen.8,Isla29),Napoli-Milan(sino}),Kaqari-Novara2:1(1:0)(Ribeiro38,Larivej86-Miromoto88),Inter-Roma0:0.

{io Gareta Bejla za opomenu, drugi put u 63. minutu, kada je bilo pitawe samo kojim }e rezultatom Totenhem pobediti.Devetoricanaterenuprimilasujo{trigoladokrajautakmice, koja je ponovo otvorila dvodecenijskopitawe:Mo`eli Liverpul do titule prvaka Engleske?Ovako,izgledadane.

Renyersima {kotskiderbi FudbaleriGlazgovRenxersapobedili suSeltiksa4:2u8.kolu{kotskePremijer lige.Renxers je poveo golom Stivena Nejsmitalepimudarcemsadesetakmetara u 22. minutu, nakon centar{uta Kajla Lafertija sa desne strane.Seltik je izjedna~iou34.minutukadajeSkotBraun odli~no proigrao Gerija Hupera, koji je iza{ao sam ispred golmana Alana Makgregora i lako ga savladao.U 41. minutu Seltik je napravio preokret golom BadraElKadurija.Onjeslabo{utiraosa oko25metara,alijegolmandoma}eekipe lo{ereagovaoiispustioloptukojajezavr{ilaumre`i. Renxers je silovito krenuo u drugom poluvremenu.PrvojeStivenDejvispogodio pre~ku, a onda je izveo korner u 54. minutunakon~egajeHrvatNikicaJelavi}udarcemglavomizjedna~iona2:2.Lafertijeodli~nuigrupotvrdiou67.minutu kada se najboqe sna{ao u {esnae- stercugostijuidoneoprednostRenxersu od 3:2. Greg Vajld je centrirao sa leve strane, a odbrana Seltika se spetqala, {to je Laferti iskoristio na najboqi na~in.Kona~nih4:2zaRenxerspostavio je Nejsmit svojim drugim golom u 93. minutu. Seltikjeod75.minutaigraosaigra~emmawepo{toje^arliMajgrudobio drugi `uti karton. Renxers je prvi na tabelisa19bodova,dokjeSeltikdrugi sa15.

Sagajegotova,NejmaruRealu? okrenuo se Realu iz Madrida. [panskigigantprihvatiojeda uplati45,8milionaevra,koliko je odre|eno obe{te}ewe za Nejmara kada je ovaj tinejxer pro{log leta potpisao petogodi{wi ugovor sa Santosom.Po tom dogovoru, i daqe navodno, Real}eNejmaradobititeknakon{tonastupizareprezentaciju Brazila na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. UBarselonisu,premaistimizvorima besni, jer su imali uverewedajeNejmarwihov.Madri|anibitrebalodapotpi{uugovor na pet godina sa 19-godi{wimnapada~em,kojijeve}zabele`io 12 nastupa za senior-

sku reprezentaciju Brazila i postigao{estgolova,jerjebiloo~iglednodaumladojreprezentacijinemapravukonkurenciju (devet golova na sedam nastupa).NejmarDaSilvaSanto{ @unior ro|en je 5. februara 1992. godine u predgra|u Sao Paula,azaprvitimSantosadebitovao je jo{ 2009. godine. Od tada postigao je ~ak 71 gol na 147 utakmica za klub u kojem je nastupaoslavniPele. Zakraj,ipaksetrebaograditi,jeruovakvimtransfersagamanikadnijegotovodoknijegotovo,aimaonihkojika`u:-Verova}u da je pre{ao, tek kada postigneprvigol.

RAD BEZ TRENERA

Petrovi} oti{ao

SlavkoPetrovi}

Slatkiminimalac Proleter - Be`anija 1:0 (1:0)

ITALIJANSKA SERIJA A

Brazilska fudbalska senzacija(Nejmar),premapisawumedija iz te zemqe, u utorak }e pro}i medicinske preglede i potpisati petogodi{wi ugovor saRealomizMadrida.UBarseloni besni.Nejmar, na kraju, prelaziuRealMadrid? Sa ovom ve{}u osvanuli su brazilski mediji u nedequ ujutru,abrzosusenawihpozvali i poznati listovi iz [panije, Engleske i ostatka Evrope. Posle neuspe{nog transfera u ^elsi i na~elnog dogovora sa Barselonomdasetransferostvari 2013. godine, predsednik Santosa Lui{ Ribeiro izgleda je prevario i jedne i druge i

PRVA LIGA SRBIJE

TrenerfudbaleraRadaSlavkoPetrovi} podneo je ostavku, saop{tio je taj klub.U saop{tewu se ka`e da je posle tri vezana porazaPetrovi}odlu~iodapreuzmerezultatskuimoralnuodgovornostipodneoneopozivuostavku. -FudbalskiklubRadsezahvaqujeSlavku Petrovi}unasaradwii`elimupunouspeha u daqoj trenerskoj karijeri. Sportska javnost}eblagovremenobitiobave{tenao predstoje}imkoracimaRadpopitawuanga`ovawanovog{efastru~nog{taba-ka`e seusaop{tewuRada.Gra|evinarisuposle pobeda protiv Metalca i Novog Pazara u prva dva kola Superlige Srbije do`iveo poraze od Slobode Point Sevojno, OFK BeogradaiJagodine.

NOVI SAD: Stadion Slana bara,gledalaca400,sudijaPiper (^a~ak),strelacZecu24.minutu. @uti kartoni: Tanasin, Krasi}, Sekuli~,^i~ak(Proleter),Bre`an~i},\uri~i},Stanov~i},Mrkaji}(Be`anija). PROLETER: B.Bogunovi}7,Tanasin 7, \or|evi} 7, Radakovi} 8, @igi} 7, Desnica 7, Ra{iovan 8, Krasi} 7 (Vukasovi} 7), Damwanovi} 7 (Kali} 7), Sekuli} 8, Zec 8 (^i~ak7). BE@ANIJA: Vuleti}6,Skoknar 6, Bre`an~i} 7, \uri~i} 6 (Dobra{inovi} 6), Stanov~i} 7, Jani~i}6,Puti~anin7(Mrkaji}), Nedeqkovi} 6 (@ivkovi} 6), Anteq7,Mirkovi}6,Le~i}7. OstvarilisuNovosa|anislatki minimalac. Igrali su borbeno tokom~itavogme~a,alavovimajepresudiobrzonogi\uroZec.U10.minutuZecjepro{aopodesnojstrani, dodao loptu Damwanovi}u koji je uputiopovratnudoRa{iovana,ali jegolmanVuleti}bionavisinizadatka.Posebnojezaigrubioraspolo`en Uro{ Radakovi}, dobio je bezbroj duela na sredini terena, odaklesukretaleakcijeNovosa|ana.U24.minutu,nakonakcijeTanasinakojijeuputioloptuZecuaovaj odigraoduplipassaSekuli}em,Vuleti}jemoraodavadiloptuizmre`e,jerjeusledioprecizanudaracza zaslu`enovo|stvodoma}ina. UnekolikonavrataSekulaRa{iovan iz prekida je poku{avao

Srem-Sloga(K) Proleter-Be`anija Banat-DowiSrem In|ija-Kolubara Mladenovac-NoviSad Napredak-Mladost(L) Radni~ki(N)-Teleoptik Mladiradnik-Sin|eli} ^ukari~ki-Radni~ki(S) 1.Radni~ki(N) 2.Kolubara 3.Mladenovac 4.Mladost(L) 5.NoviSad 6.Banat 7.Be`anija 8.In|ija 9.Proleter 10.Sloga(K) 11.Teleoptik 12.Radni~ki(S) 13.DowiSrem 14.^ukari~ki 15.Napredak 16.M.radnik 17.Srem 18.Sin|eli}

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 3 2 3 2 2 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1

2 0 1 4 1 3 3 0 0 2 1 1 3 3 3 2 2 1

0 2 2 0 2 1 1 3 3 2 3 3 2 2 2 3 3 4

10:5 9:6 10:8 4:2 9:9 7:4 3:2 7:7 5:5 5:6 7:6 5:7 4:4 5:7 4:7 6:7 6:8 8:14

2:3 1:0 1:1 1:3 3:4 1:1 1:0 2:2 2:1 14 12 10 10 10 9 9 9 9 8 7 7 6 6 6 5 5 4

Uslede}emkolu(24/25.septembra)sastajuse:NoviSad-Banat, Radni~ki (S) - Srem, Be`anija  - ^ukari~ki, Kolubara - Proleter, Sin|eli}-In|ija,Teleoptik-Mladiradnik,Mladost(L)-Radni~ki(N),DowiSrem-Napredak,Sloga(K)-Mladenovac. daugroziVuleti}a,alijeovajbio navisinizadatka,aimaojeisre}enakonkornera,kadajekapiten @igi}poslaoloptuprekopre~ke. Unastavkugostisuigraliagilni-

je,{utemizdaqineoku{aoseLe~i}apotomiPutin~anin.Dokraja utakmice doma}i su strpqivom igrom sa~uvali kapital i zaslu`enupobedu. M. Popovi}

Kraqev~animaplitkaSava Srem - Sloga 2:3 (0:2)

SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca200,sudija]eramilac(Beograd),strelci:Vuka{inovi}u60.iObradovi}u84.zaSrem,aJawi}ijevi}u16. \or|evi}u40.i70.minutuzaSlogu.@utikartoni:Obradovi},Milo{evi}(Srem),Drini},Gobeqi}(Sloga). SREM: Staji}6,Mili}6,Vasiqevi}6(Trebovac),Milo{evi}7,Tatomirovi}7,Nikoli}6,Jankovi} 7,Obradovi}7,Tale6(Vu~kovi}-),Sin|i}6,Nenadovi}6(Vuka{inovi}7). SLOGA: Bo`ovi} 7, Mladenovi} 7, Milovanovi} 7,Ni{evi}7,Milosavqevi}6,Dmitri}7,Gobeqi}6 (Milo{evi} -), Antonijevi} 6, Drini} 6 (An|elkovi}-),Jawi}ijevi}7,\or|evi}8.

Prvo pulovreme je proteklu u znaku Krajev~ana, ve}u16.minutu,izsumwivepozicije,Jawi}ijevi}je doneoprvuradostgostima.Usamomfini{uprvogpoluvremenanajboqiigra~utakmice\or|e\or|evi} jesapreko20metarauputioudarac,golmanBaji}je loptuispustioionajezavr{ilaumre`i.Istiigra~ jebiostrelactre}eggolazagoste.Unastavkutrener doma}ihSin|i}poku{aojeizmenamadapoja~anapad, {to se isplatilo, jer je u 60. minutu Vuka{inovi} smawiorezultat.U84.minutu,napasmladogVu~kovi}a,Obradovi}jeubla`ioporazdoma}ina.U87.minutuSin|i}jepogodilapre~ku. R. Artukov

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Triboda spenala Dolina - Zadrugar 1:0 (0:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 400, sudija Jocovi} (Vrbas), strelac: \akovi} u 71. minutu (iz penala). @uti karton i: O`eg ovi}, Xakovi}, \okovi} (Dolina),Bako{,Milovac,Cveti}anin,Luki}(Zadrugar). DOLINA: Jevti}7,Staji} 7, Med u~ i} 6 (Smarx i} 6), Memovi} 6, O`egovi} 7, Mila{ in ov i} 7, Jos im ov i} 6 (Tripk ov i} 7), \ak ov i} 8 (Vladu -), \okovi} 7, Ivani{evi}7,Ninkov7. ZADRUGAR: \uri}7,Vorgi}6,Jawanin6,Cveti}anin

6, Vidi} 7, \oki} 6 (Margi} 6),Bako{6(Luki}6),Pani} 6 (Krtini} 6), Ratkovi} 7, Zarin7,Milovac7. Doma}i fudbaleri bili su boqitokomsvih90minutai zaslu`eno slavili pogotkom Zvonka \akovi}a u 71. minutu,kadajenawimnapravqen jedanaesterac. Onjeuspe{ norea l iz ov ao najs tro` u kaz nu.  Fudb al eriDol in edokraj ame~ auspel i su da sa~ uv jaj u prednostizas lu` en oosvoj etri bod a. B. Stojkovski

Dunav-TekstilacItes 1:2 Dolina-Zadrugar 1:0 ^SKPivara-Mladost(BJ) 1:0 Sloga(T)-VeternikViskol 0:1 Radni~ki(NP)-Cement 1:1 Pali}-Ba~kaTopola 1:1 Radni~ki([)-Senta 3:1 Vr{ac-Kikinda 1:2 1.^SKPivara 5 5 0 0 10:2 15 2.Radni~ki(NP)5 3 2 0 8:4 11 3.Tekstilac 5 2 3 0 5:3 9 4.Cement 5 2 2 1 7:5 8 5.Pali} 5 2 1 2 8:6 7 6.Sloga(T) 5 2 1 2 5:3 7 7.Radni~ki([)5 2 1 2 8:8 7 8.Senta 5 2 1 2 7:7 7 9.Kikinda 5 2 1 2 6:8 7 10.Vr{ac 5 2 0 3 6:6 6 11.Zadrugar 5 2 0 3 7:8 6 12.Mladost(BJ) 5 2 0 3 4:5 6 13.Dolina 5 2 0 3 5:8 6 14.Dunav 5 1 1 3 6:10 4 15.Veternik 5 1 1 3 4:8 4 16.B.Topola 5 0 2 3 3:8 2 Uslede}emkolu(24/25.septembra) sastajuse:VeternikViskol-Mladost (BJ),Zadrugar-^SKPivara,KikindaDolina,Senta-Vr{ac,Ba~kaTopolaRadni~ki([),TekstilacItes-Pali}, Cement-Dunav,Sloga(T)

Oya~anizaslu`eno Dunav - Tekstilac Ites 1:2 (0:1) STARIBANOVCI: Igrali{teDunava,gledalaca350,sudijaSarka(Vr{ac),strelci:A{}eri}u67. zaDunav,Karuinu45.iMara{u53.minutuzaTekstilac Ites. @uti kartoni: Zogovi}, Filipovi} (Dunav),Paunovi},Vukovi},Dokni},Mara{,Risti} (TekstilacItes). DUNAV: Kne`evi}7,Jaguzovi}7,Kalaba6,[u{a 6,Ti{ma6(Haska7),A{}eri}7,Zogovi}7,Kokir6 (Filipovi} 7), Ka~ar 6, Furtula 7 (Vidakovi} 7), Jerkovi}6. TEKSTILACITES: Marti}7,Ismaili7, Mom~ilov7,Vukovi}6(Danojevi}7),Dokni} 7,Maki}7,Vukovi}7,Kaurin7 (Stevanovi}-),

Mara{ 8, Paunovi} 7, Trivkovi} 7 (Peruni~i}-). Jo{jedanneplaniranporazstarobanova~kihalasapredsvojomvernompublikomodorganizovaneekipeTekstilca,kojajeznaladaiskoristislabeta~ke doma}egsastava.NakrajuprvogpoluvremenaKaurin je matira nemo}nog Kne`evi}a.Doma}i se od {oka nisuoporavilipajeu53.minutunajboqipojedinac utakmiceMara{doveosvojtimuvo|stvood2:0.Od togmomentaDunavkre}enasveilini{taiA{}eri}glavomdajenadudoma}imadamogudopreokreta. Me|utim,iporednekolikoodli~nih{ansirezulat senijepromenio. G. Kova~i}

Vojvo|anska liga Istok

Vojvo|anska liga Zapad

Rezultati 5. kola: Dinamo - Jedinstvo (BK) 2:0,Kozara-Borac1:1,Obili}-Ba~ka19011:2, AFK-Vojvodina2:0,Budu}nost-Jedinstvo(NB) 2:0,Ba~ka(P)-Kolonija0:1,Radni~ki(Z)-Sloboda0:1,Radni~ki(B)-Proleter1:5.

Rezultati5.kola:Radni~ki(SM)-Budu}nost(M) 3:0, Obili} - Ba~ka (BP) 0:0, Omladinac - Borac (NS)1:1,Stani{i}-Crvenazvezda1:0,Polet(S)Jugovi}4:0,Indeks-Mladost(BP)0:0,Mladost(T) -Prvimaj3:3,Jedinstvo(SP)-Sloga(E)3:0.


SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

19

Foto:N. Stojanovi}

POBEDAPO@EQI,AMBIJENTPOMERI: Fudbaleri Vojvodine su u lepom ambijentu, pred vi{e od ~etiri hiqade navija~a, savladali kvalitetnu i disciplinovanu ekipu OFK Beogarada, golovima Oumarua i Bojovi}a, i jo{ jednom najavili lepu fudbalsku jesen.[to bi se reklo, pobeda po `eqi, ambijent po meri. Trener romanti~ara Dejan \ur|evi} je posle me~a, uz ~estitke doma}inu na zaslu`enom uspehu, istakao da je prijatno izne-

na|en lepim abijentom, a zatim pohvalio individualni i timski kvalitet Novosa|ana:”Velike probleme, pre svih, pravili su nam Oumaru i Meriba{vili, a stalnu inicijativu na{ doma}in je u drugom poluvremenu krunisao golovima i zaslu`eno pobedio”. Strateg Vojvodine Dejan Vuki}evi} je istakao da je jo{ uo~i utakmice nagovestio da je OFK dobar tim i da }e trebati mnogo

UZ PORAZ HAJDUKA U DERBIJU

PARTIZAN NA ^ELU TABELE

Kulavratila osmehe

Presudioranigol Nakon ~etiri uzastopne pobede i liderskepozicijenatabeli,fudbaleriHajdukasupredsusretsaaktuelnim{ampionomPartizanomisticalidajedoma}infavoritaliida oniimajupravodaverujuupovoqan ishod. Izgubili su derbi (0:2)i liderskupoziciju. -Igralismoprotivvelikogtima kakavjePartizan,kojijeumeodakaznina{ene{tolo{ijeizdaweizaslu`no pobedi. Primili smo dva jeftinagola,aposledrugogjebilo sve re{eno - ka`e kapiten Hajduka, golmanBojanBra}. [ta je razlog lo{ijem izdawu Hajduka? - Pred utakmicu smo se dogovorili da ne mewamo na{ stil, da kroz disciplinovanu i strpqivu igru~ekamopriliku,alitajdogovorjepaouvodunakonprvoggola Partizana. ^ini mi se da je ba{

taj rani gol i presudio - smatra Bra}. Da li ste mogli da odbranite jedan od golova? -Mislimdanisam.Prvigoljepao tako{tojeloptaupu}enaizslobodnog udarca pogodila na{eg igra~a, promenilasmerizavr{ilauuglu,a drugijetako}ebioneodbrawiv,jer jeMarkovi}odigraopovratnuloptu Tomi}uusrce{esnaesterca,ovajje dobro zahvatio i to je to - ka`e Bra}. Op{tistavigra~aHajdukajedaje razlog poraza to {to nisu svi bili navisokomnivou,tejeiskusniPartizantoznala~kikaznioizaslu`eno pobedio. Vremena za preveliko tugovawe nema, jer su pred Kuqanimanoviizazovi,usreduKupsusrets KolubaromizLazarevca,aunedequ derbisCrvenomzvezdomuKuli. \. Bojani}

napora i strpqewa da se pobedi.”Rekao sam igra~ima da }emo imati dve- tri prave prilike, s obzrom da za rivala imamo doli~nu ekipu. Sre}om, dali smo na vreme u drugom poluvremenu gol, {to je i presudilo kona~ni ishod.Ina~e, moja najave uspe{ne i lepe fudbalske jeseni se polako ostvaruje”, zadovoqan je bio posle trijumfa Vuki}evi}. M. R.

KapitenHajdukaBojanBra}

Najte`iispitudosada{wemtokuprvenstvafudbaleriPartizanasuuspe{noprebrodili.SavladalisudotadalideranatabeliHajduk(2:0)iposlaliganatre}emesto.Crno–belisunastavilinizpobedanasvomterenu,uzgolrazliku10:0. NijesePartizan,ponovo,naigrao,alijezaslu`enoslavio.I{to jeva`nije,imaojete`akme~,koji}emu,uzoneuJagodiniiU`icu, mnogozna~itiunastavkusezone.Kuqanisupru`ilisna`anotpor, postavilivisokpresing,aliPartizannijebiosateranu}o{ak,s tim{tojezapobedumoraodobranodasepomu~i. DajeusjajnojformiovesezoneNemawaTomi}jepotvrdioiuovom me~u.Nastaviojegolgeterskiniziverovatnonajavioskoriodlazak izHumske.Ogromnitalenatnapokonjesazreoitrebao~ekivatida seiska`eiureprezentaciji.LazarMarkovi}jepravibiserPartizanoveomladinske{kole.Momakkojive}pokazujekvalitetekakve tra`imoderanfudbalzakojugodinusigurnobi}eiboqi,~ime}e dobitiidr`avnitim.SamodauPartizanupravilnoradesawimi ima}epravogasa. TrenerStanojevi}blistaojeposletrijumfasvogtima. -Opetsmopobedilibezprimqenoggolaitomeraduje.Nismoblistali,alismomogliubedqivijedaslavimo,{tojedokazstabilnosti tima.Lo{aigranamomentejerezultatvelike`eqe,averujemda}e vremenomgre{akabitisvemawe–rekaojemladistru~wak. I. L.

U SUBOTICI MRE@E MIROVALE

Realanishod Nakonduelaizme|uSpartakaZlatiborvodei SlobodeSevojna(0:0),trenerisuimalisuprotna vi|ewautakmice.DokjetrenerU`i~anaQubi{a Stamenkovi} bio ube|en da je wegova ekipa bila bli`e pobedi, strateg Suboti~ana Zoran Wegu{jeistakaodajeSpartaklakomogaodapobedi,alidajeremipravednore{ewe. - Prvo poluvreme nije bilo na na{em nivou, igralismosporo,bezidejeitonikanoneslu`i zahvalu.UdrugompoluvremenuSlobodajebila mnogo boqa, znali smo {ta ho}emo, diktirali

smoritam,li~ilinaekipuizprva~etirikola. Nismouspelidadamogolimoralismodasepomirimosabodom–kazaojeStamenkovi}. -Nijelakostvoritizicer{ansu,amismouprvompoluvremenuimalidvetakve,prekoMiri}a i^ovi}a.Prvimpoluvremenommogudabudemzadovoqan, {to ne mogu re}i za drugo, igrali smo haoti~noitimenikakonemogubitizadovoqan. Sloboda je imala dve dobre prilike, imali smo sre}eutimsituacijama,panakrajumogubitizadovoqanbodom-istakaojeWegu{. N. S.

ZVEZDA U ^A^KU NAJZAD UBEDQIVA

PonotamaProsine~kog Crvenazvezdajepod pritiskom negativne tradicije,bezpobedeu pet me~eva, na stadionukrajMoravedodala gasiusolidnojpartiji ostvarila ~etvrti vezani trijumf u prvenstvu(3:0). Zaista je Borac ba~en na ple}a lak{enego{tosucrveno-belio~ekivali. - Pribojavali smo senegativnogtrendau ^a~ku,alismoodigraliizvanrednuutakmicu. Dominirali smo, kontrolisali igru, napadali iz svih pravaca, postigli tri a mogli jo{ neki gol. Doma}in nije stvorio izgledniju priliku. Svelinijesufunkcionisale na pravi na~in. Okre}emo se Kupu, duelu u Lu~anima koji nas o~ekuje ve} u sredu - konstatovao je trener Robert Prosine~ki. Centralna figura Prijamukapitenskatraka:NikolaMiki} me~abiojenadahnutidesnibek - Znali smo kakva nas utakNikolaMiki},kojiseupisaoi mica ~eka protiv Borca koji ulistustrelaca. gaji ~vrst i defnazivn stil

igre. Isp o{ tov al i smo takti~ke zadatke, dogovor iz svla~ionice, {to nam je donelodvabrzagoli otvoriloputdouspeha. Prek in ul i smo crn o ser ij u prot iv ^a~ana,aliidemodaqe. ^ekaju nas nova isku{ewa, gostovawa u Lu~anima i Kuli, pa je ovaj uvod izvesnoohrabrewe.Ho}emo da nas tav im o u istom ritmu - poru~iojeMiki}. Kapitenska traka oko ruke Miki}a je izgledadodatnimotiv zakvalitetneigre. - Ja sam zamenik, a kapiten je Kova~evi}. Sigurno da traka prija,mnogozna~i,terate dapru`i{ivi{enego {to trenutno mo`e{. Nadamsedananajboqi na~in uzvra}am poverewekojemijepru`io trener Prosine~ki istakaojeMiki}. Zvezda, izgleda, lagano ulazi upravuformu. Z. Rangelov

LEPOTICAPOSTALASTRA[ILO: Devet meseci naj~e{}e asocira na ro|ewe, na novi `ivot, na radost, ali nije uvek tako. Isto toliko vremena je trebalo da fudbalski teren na novosadskom SC „Sajmi{te” od prave lepotice postane stra{ilo. Ruglo, kakvo je i bilo dok brigu o wemu nije preuzeo FK Ajaks. Kada je ovaj klub krajem decembra isteran sa „Sajmi{ta”, do{lo se do toga da trava opet, tamo gde je ima, nije zelena nego `uta, da stative ukra{ene najlon kesama le`e po terenu, a onaj ko se usudi da kro~i na wega jedino se te{i {to pse}eg izmeta nema kao nekada. No, „qudi” ~ine ono {to je `ivotiwama ovde uskra}eno, a kao mesto za olak{awe koriste ku}ice gde su nekada sedeli rezervni igra~i Ajaksa i wihovih sportskih rivala. Kome je sve ovo i zbog ~ega trebalo, Bog sveti zna. S. S.


20

sport

ponedeqak19.septembar2011.

VELIKANAGRADA ARAGONA

Kejsi Stoner dominantan Voza~ Repsol Honde Kejsi Stoner do{aojedoosmepobede ove sezone po{to je trijumfovao na Velikoj nagrad i Arag on a u Mot o GP {ampionatu.Australijanac je do{ao do druge pobede na staziMotorlend(42:14.427minuta), po{to je slavio i pre godinu dana.Stoner je kroz ciq pro{ao sa osam sekundi prednosti u odnosu na timskog koleguDanijaPedrosu,doksena pod ij um u na{ ao akt ue ln i {ampion Horhe Lorenco. MotoGP{ampionatnastavqase Velikom nagradom Japana na staziTvinRingMotegi2.oktobra. Rezultati: 1. Kejsi Stoner (Austral ij a) Reps ol Hond a 42:17.427, 2. Dan i Ped ros a ([pan ij a) Reps ol Hond a + 8.162,3.HorheLorenco([panija)Jamaha+14.209,4.Marko Sim on~ el i (Ital ij a) San KarloHondaGresini+20.646, 5. Ben Spiz (SAD) Jamaha + 27.739, 6. Alv ar o Bau t is ta ([pan ij a) Riz la Suz uk i + 30.373, 7. Niki Hejden (SAD) Duk at i + 34.288, 8. Hekt or Barbera ([panija) Aspar Dukati + 37.305, 9. Kal Kra~lou (Velika Britanija) Monster Jamaha Teh 3 + 39.652, 10. Valentino Rosi (Italija) Dukati+39.832,11.Hiro{iAojama (Japan)SanKarloHondaGresini+39.997,12.RandidePunije (Francuska) Pramak Du-

KejsiStoner

kat i + 54.717, 13. Kol in Edvards(SAD)MonsterJamahaTeh3+58.430,odustali:ToniElias([panija)LCRHonda, Loris Kapirosi (Italija) Pramak Dukati,Andrea Doviciozo(Italija)RepsolHonda, Karel Abraham (^e{ka) KardionABDukati.

dnevnik

DERBIUKA]UOPRAVDAOO^EKIVAWA

Ka}animaporaz te{kopao

I ranije su rukometa{i Jugovi}a gubili utakmice sa minimalnomrazlikom,alinijedanporaznisudo`ivelisatoliko tuge i razo~arewa kao ovaj u duelu sa Partizanom, na otvarawu superliga{ke sezone (29:30). Sjajnageneracijadrugara,odkojih su mnogi prve rukometne korake na~inili pre jedanaest go-

Sa 13 golova, smiren u najte`im trenucima, Qubomir Jo{i}jevodiodrugovedouzbudqivog fini{a, u kojem je sudijskagre{ka,na{tetuJugovi}a, imalapresudnuulogu. JovanKukobatjebraniogotovo cel u utakm ic u, kap it enski,vra}aju}isaigra~eizponora.Ovajmomakposeduje kapit ems ku har iz mu, na zad o-

Rukometa{iJugovi}aiPartizanavodili`estokuborbu

dina, u dvorani Hram, ~ini se, stasala je za velika rukometna dela, na radost qubiteqa rukometauKa}u,kojisubiliprivilegovani za veliki sportski u`itak,fantasti~nuigrusvojih qubimacaidramaturgijukojusamosportmo`edapriu{ti. Snagakolektiva,maksimalni u~inakpojedinacaisjajnapodr{ka sa tribina, to su, ukratko, najupe~atqiviji utisci koje svakiiskreniqubiteqrukometanosiizdvoraneHram.Divno je bilo videti superspremnog Strahiwu Travara, kako sa lako}om i bezfaulaiskqu~ujeiz igre reprezentativca Maksi}a, a odmah potom kako zakucava loptu u mre`u. Ako nastavi da radi nesmawenim tempom, predaju}iserukometuumeriukojoj mujeprirodapodarilafizi~ke predispozicije,Travarbivrlo brzo mogao pokucati na vrata najboqereprezentacijeSrbije.

voqstvo ka}kih qubiteqa rukometa. LeopojebilovidetiDu{ana [ipkuiLazaraStejinakakose boresarobusnimigra~imaPartizana, bore}i se za Jugovi} do posledweg daha. A ni{ta mawe simpatija nije pobrao odva`ni pivotmen Branko Kankara{, qubimacnajmla|ihnavija~aJugovi}a.Videlismoudrugompoluvremenu odva`nog strelca Mirka Lali}a, u izdawu kakvo Ka}anio~ekujuodovogstasitog momka,kojemtakomalonedostajedaostvaritakoneophodnuhemijusaprobirqivomka}kompublikom. Nikola Vugdragovi} i Nikola Radakovi} su se smewivaliuuloziplejmejkera.Podizali su nivo igre Jugovi}a, dodavali gas u drugom poluvremenu, pronalazili sjajna re{ewa, pogotovo u trenucima kada se lomio rezultat. Kada je sudija Adamovi},nazaprepa{}ewepu-

blike,izigreiskqu~ioNikolu Radakovi}a,Ka}anisuizgubili igra~a koji je u presudnim trenucima, probojno{}u i izvanrednom igrom jedan na jedan, unosio dar – mar u redove Partizana. Rukometa{i Partizana su bili zate~eni lucidno{}u i borbeno{}u sjajnog doma}ina. NenadMaksi}iVladimirMan-

NiniRadulovi}dvetitule

PunavatrenalinijauNovomSadu

„^ikaMata“,Kragujevac746,3. Pan~evo 735.Pojedina~no: 1. NinaRadulovi}(Zvezdara)269, 2. Ivana Stepanovi} (Palilula) 266, 3. Sofija Alimpijevi} (Mladost)258krugova. Kadeti:1.„^ikaMata“747,2. Jagodina 735, 3. Kolubara 717. Pojedina~no: 1. Mladen Stoja-

novi} (Vrawe) 263, 2. Milo{ Ivanovi}263,3.StefanJovanovi} (obojica „^ika Mata“) 262 kruga.MKpu{katrostav3puta 10metaka–kadetkiwe:1.„^ika Mata“ 722, 2. Jagodina 681, 3. Pan~evo 652. Pojedina~no. 1. NinaRadulovi}(Zvezdara)268, 2.NevenaArmu{(„^ikaMata“)

36

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

Pi{e: SlobodanJakovqevi}

Podr{kasvih navija~a Tada,kadasamjastigao,Kajzer~ifsjeispaoizsvihoblika takmi~ewa, iz svih kupova. Nema {anse da osvoji ligu. Plasman }e biti osmo ili devetomesto.^akjeboqedabudemodeveti,jersemirnijemo`emopripremitizanovusezonupo{tobi,kaoosmi,morali daigramousuperosampredpo~etaksezone,atotikaotreneru uvek smeta. Pripremao sam treninge za taj fini{ prvenstvatakodaigra~imabuduzanimqivi. Takti~ki ni{ta novo nisam radio, samo sam tra`io da ispo{tuju ono {to su radilisprethodnimtrenerom. @eleosamdadadobroupoznam svakogigra~aidasvakomedam {ansudaigranamestunakojem on`eliizakojesmatradajeza wega najboqe. Svi su dobili odgovaraju}u{ansu.Iutojceloj pri~i dolazi do utakmice Kajzer ~ifs Orlando pirats. Veliki ju`noafri~ki derbi. Dolaziutihmojihsedamutakmicazakolikomeve`eugovor s^ifsima. Prve dve utakmice smo izdr`ali, momci su odigrali

ve} po~eli polako da se pripremamo. Unovinama,nasamdanutakmice tekst: „Da li je Papi} dovedenuKajzer~ifsdaponiziOrlandopirats,dapoka`e svimadajetrebalodaostaneu Orlandopiratsu?DalijePapi} dovoqno mo}an da pobedi Orlando pirats taktikom kojomonigrakadPiratsiznaju kako on igra?” U ~etiri posledwaderbija^ifsisudobilijedanijednomigralinere{eno, ali su u sva ta ~etiri susreta bili nadigrani i to `estoko. Gotovo da nisu postojali.Zatojeistvorenatakvaatmosferakrozmedije. U{ao sam u svla~ionicu predutakmicu.Atamo,muk. - Momci, {ta vam je. Hajde, trgnite se. Idemo. Pobedi}emoih.Panisuonivaqdavanzemaqci. - Kou~. Mi tebe volimo i po{tujemo i iz vremena kada stebilinaklupiOrlandopiratsa.Ali,znate,oni... -Alo,o~emuvipri~ate.Ja sam sada trener Kajzer ~ifsa i ostavite se tih pri~a koje

Foto:S.[u{wevi}

di} se nisu naigrali rukometa, golmani crno – belih su bili potpunonezapa`eni,krilaudobroj meri odse~ena, pivotmen Veqko Milo{evi} nedovoqno iskori{}en, s obzirom na nagla{enefizi~kepredispozicije.Kqu~niigra~uredovimagostuju}eg tima bio je Savo Me{ter.Imakolikodobariraspolo`enzaigru,~inisedanije adekvatno ~uvan, jer su Ka}ani, saspu{tenimgardom,posmatralikakoneometan{utiranawihovgol. Sudije su ponovo pokvarile lepu rukometnu predstavu. Milan Miskin se gotovo  niza{ta nijepitao,aZdravkoAdamovi} je,upojedinimtrenucima,donosio odluke, uglavnom, na {tetu Jugovi}a.^inisedabirukovodstvo Jugovi}a po ovom pitawu moglodase oglasiti,kaoupozorewe s obzirom da je prvenstvo tekkrenulo. J.Gali}

PRVENSTVOSRBIJEUNOVOMSADU

KadetkiwaZvezdare NinaRadulovi},osvojila je obe titule na [ampionatu Srbije MK pu{kom (B program) u Novom Sadu.TrijumfovalajeMKpu{kom 30metakale`e}i,kaoiMKpu{kom trostav 3 puta 10 metaka. Utrostavujesa268krugovabilanakrugdodr`avnogrekorda BojanePejovi}iz1997. Najboqi kadet u disciplini 30 metaka le`e}i je Mladen Stojanovi} iz Vrawa, a u trostavu Stevan Jovanovi} iz kragujeva~kog „^ika Mate“. Kragujev~anisuod~etiriekipnekadetsketituleosvojilitri.Izmaklaimjesamokodkadetkiwa u disciplini 60 metaka le`e}i gdesubilitre}i. U op{toj kategoriji MK pu{kom trostav 3 puta 20 metaka, najuspe{niji senior bio je Novica Petrovi} iz Smedereva. Smederevcima je pripalo i ekipnozlato. Rezultati, op{ta kategorija MK pu{ka 3 puta 20 metaka: 1. Smederevo 1.481, Vojnik, Subotica1.419,3.Metalac,Bor1.416 krugova.Pojedina~no:1.Novica Petrovi} (Smederevo) 522, 2. Vojislav Mladenovi} (Uqma) 516, 3. Uro{ Mihajlovi} (Mladost, In|ija) 510 krugova.MK pu{ka60metakale`e}i,kadetkiwe:1.Mladost,In|ija768,2.

FEQTON

264, 3. Vladislava Mladenovi} (Jagodina)249krugova. Kadeti: 1. „^ika Mata“ 703, 2. Mladost, In|ija 673, 3. Jagodina 667 krugova.Pojedina~no: 1. StefanJovanovi}(„^ikaMata“)246, 2.AleksandarJovanovi}(Pan~evo)243,3.LazarKova~evi}(Jagodina)240krugova. B.Vasi}

Ovakojepozdravqaonavija~eposlederbija

fenomenalno,aondajedo{la jednaslabijaigraistiglismo do derbija. To se dogodilo u jednoj pauzi od desetak dana, izme|u na{e posledwe utakmice. A oko tog duela se podigla velika tenzija u ~itavoj zemqi.Novinarisumesaletali svakodnevnoiuvekjebilopitawe: -Kou~,kako}eteseose}ati kad budete sedeli na klupi Kajzer~ifsauduelusklubom kojistevodilidveprethodne godine? Uvek sam govorio da ta utakmica nije moja utakmica protiv Orlando piratsa. Igra}e ^ifsi i Piratsi. Ja samprofesionalacisadasam naklupiKajzer~ifsa.Jasam davao takve izjave da umirim navija~e, ali u su{tini nije bilotako.Umenisemnogotogalomilo.Kako}emeprihvatitinavija~iOrlandopiratsa?Kako}emeprihvatitinavija~iKajzer~ifsa?Kakav}e pritisak biti od novinara, a kakav}epritisakbitiodPiratsovih navija~a pred utakmicu?Bilomijeveomate{ko. Danpredutakmicuodr`ana je konferencija za {tampu. Pored mene je sedeo trener Orlando piratsa i postavili sumusamojednopitaweionje odgovorio.Svaostalabilasu upu}enameni.Bilojetumnogoprovokativnihpitawaizaista mi nije bilo svejedno, ali sam davao korektne odgovore. Se}am se i treninga u ~etvrtakpopodne.Pookon~anom treningu oti{ao sam u svoju svla~ionicu i nije mi bilo ni do presvla~ewa niti tu{irawa.Jednostavno,nisam znaogde}u.Vaqdasutoiqudiizuprave^ifsaosetilii poku{avalidamesmiregovore}i da rezultat uop{te nije bitan.Danerazmi{qamho}emo li pobediti ili ne. Govorilisumidaimamovizijuza slede}usezonuidasmozawu

pi{u novine. Zar vam nisam rekaodane~itatenovine.Samotrebadasekoncentri{ete naovuutakmicu. Uspeo sam nekako da podignematmosferu.Znaosamdajedanodigra~adobropevaizamolio ga da zapeva. Atmosferajeodjednompostalauzavrela i mi smo tako podignutog samopouzdawa i s pobedni~kimmentalitetomkrenulina teren. Igra~i su iza{li na zagrevaweijaswima.Izlazimoiz tunela.Izale|asuminavija~i Piratsa, a ispred mene navija~i~ifsa.Zastaosammalo u tunelu. Zapalio cigaretu. Povukaodvadimaikrenuoka terenu. U glavi mi: Kosta, to si hteo. Ovo ti je bila `eqa: da bude{ trener Orlando piratsa i Kajzer ~ifsa. Da bude{podvegodinetreneruoba kluba.Jesilitohteo?Jesi!E, usvemutome{tositihteoje iovautakmica.E,ajdesadpoka`ise.Datevidim.Ajdesada budimacaniizdr`itajpritisak.Sadabudipraviidoka`i da si ti profesionalac i da samo`eli{daradi{svojposao.JestedasivoleoPiratse, ali sada mora{ da voli{ ovaj klub.Sadapoka`idaima{jakosrceidasveovo{totise name}e, i taj silni pritisak, mo`e{daizdr`i{.Damo`e{ da preobu~e{ svoju porodicu kojajenosilacrno-belo,dasadanosi`uto-crno.Dapromeni garderobu.Jesilititoustawu? Jesi li toliko mo}an? E, ondatosadaipoka`i. Bacim onu cigaru i krenem nateren.Utakmicaseigrana „Elis parku”. To je teren na kojem nisam izgubio nijednu utakmicu,aodigraosamih70. {tosaOrlandom,{tosaMarizburgominijednunisamizgubio.Stadionjesatpreutakmice bio dupke pun. Navija~i i jednog i drugog tima naoru`ani vuvuzelama. Pre mene iza{lisuigra~iobatima.

SUTRA:Svela`ipredsednika^ifsa Kwigumo`etekupitiukwi`aramailijeporu~itinatelefon: 063/541234


c m y

svet poznatih

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

21

PAPARACO

К ол  и н  Ф и рт  у р ат н  ом филм  у Ф

илм„The railwayman„јеадаптацијаистоименогмемоараЕрикаЛомакса,којисебавињеговимискуствомујапанскомлогорузаратнезаробљенике.Колин Фиртћетумачитиглавнуулогу упричикојуфилмскаштампаописујекао„једин-

ственуисповестострахотамамучењаипроналажењуснагезадаљиживот”. Премијера филма  биће 2013. године. Фирт је овегодинеосвојиоОскаразаглавнумушкуулогу уфилму„Краљевговор”.

Голирагби Р

агби тим са Новог Зеланда одиграо је утакмицу са гошћама из Шпаније без дресова…илибилокоједругеодеће! Голи рагбисти тима „Њуд блекс” угостили су екипу „Спенишконквистадорес”уДандину, а правила игре била су нешто другачијанегообично-мушкарци су стартовали голи, а гошће сузасвакиизгубљенипоенскидалепоједанкомадодеће. Доксудевојкеиграле„мушки” икаснијерекледаиммушкаголотиња није одвлачила пажњу, „Њуд блекс” нису могли да се сконцентришу, и доживели су првипоразудеветгодина.

Мерил Стрип и Сандра Булок

Космеда киднапује Шварценегера Б

ивши гувернер Калифорније снима нови филм, који ће се појавити у биоскопима следећегодине.

Аделсе јошније опоравила

Свађаробота

А

К

ао у неком роману научне фантастике, два робота посвађаласусеитоокорелигије! Истраживачи са Универзитета Корнел направили су „четботе”, Интернетаватарекојисуспособнидаводенеобавезанразговор, односнодаћаскајуједансадругим. Женскиимушкироботпочели суфино,разговоромотомекако секоосећа,алијеубрзосвекренуло низбрдо - док је један тврдиодајеједнорог,другиданије робот,прешлисунатемуБога... Женски„четбот”сеувредио,и разговор прекинуо једним француским„ауревоар”.

Арнолд Шварценегер глумиће агента за некретнинекојегбразилскикриминалциотимајуи тражеоткуп,аонзатимморадасеизбавииобрачунасањима. Филм ће се звати „Заточеник”, и снимање почињезанеколикомесециуБразилу.Шварценегер, који се повук ао из медија отк ада је пукла брука око његовог ванбрачног детета, снимиће ускоро и филмове „Плаћеници” и „Последње упориште”.

Далибистеихсада препознали Ф

отошоп мајстори су се још једном поиграли познатим личностима и њиховим изгледом - овога пута њиховим габаритом Креативциокупљенинаwебстраници„Wортх1000.цом”поновносу каоизворинспирацијеодабралиславнеособе.Прошлогпутапри-

казалисуих50годинастаријим,аовогапутапоигралисусењиховомкилажом.ЏастинБибер,ЛеонардоДиаприо,ЕваМендез,Ана Курњикова,ЏениферЛавХјуит,КајлиМиног,МелГибсонбиизгледали„малодругачије“ кадабинабацилиоко30килограма.

делјенедавномораладаотк аженеколико наступа јер се разболела, а очигледно јојјошувекнијебољејерјеотк азалаисвирке у септембру. „Са жаљењем вас обавештавамо да Адел неће моћи да наступи, јер има озбиљне проблеме са прехладом и инфекцијом дисајних путева”,саопштилајењенаПРслужба. Британска штампа пише да певачица, која јевишепутарекладаневолиданаступајер имавеликепроблемесатремом,мождалаже своје фанове и изговара се на болест зато штонеможедаподнесепритисаккојиидеуз наступе. Аделускороочекујеснимањемузичкетеме зановифилмоЏејмсуБонду.


22

ponedeqak19.septembar2011.

filmska planeta

ПОЧЕО ФЕСТИВАЛ У САН СЕБАСТИЈАНУ

Шеснаест наслова у конкуренцији На међународном филмском фестивал у Сан Себастијану, којијеотварен у петак, у конкуренцији за главну награду фестивала су бројниазијски филмови, преноси Франс прес. Фестивал, који траје до 24. септембра, најстарији је и најпрестижнији на шпанском говорном подручју.Ове године, јапански, јужнокорејски и кинески филмови налазе се у конкуренцији од 16 остварења која се такмиче за „Златну шкољку“, главну награду фестивала. Хироказу Кореда,једно од најважнијих имена јапанског филма, у конкуренцији је са својим филмом „Кисеки„ (Желим) о Изфилма„Амен“Кима Ки-дука дечаку који је због развода својих родитеља одвојен од Из Јужне Кореје, Ким Ки-дубрата. Из Кине, ‘’11 цветова„ ков „Амен„је прича о жени која Ванга Ксиаошуаија је још један тражи свог дечка по целој Еврофилм о дечаку и рањеном убици пи али бива силована,опљачкана који тражи од њега помоћ. и мора да бежи од нападача.

ПОЗНАТИ РУСКИ РЕДИТЕЉ АЛЕКСАНДАР СОКУРОВ:

„Фауст” снимљен захваљујући Путину Руски филм „Фауст„ о корупцији у власти који је добио „Златног лава“ на филмском фестивалу у Венецији, снимљен је захваљујући помоћи руског премијера Владимира Путина, рекао је редитељ тог филма Александар Сокуров.”Филм не би изашао да Путин није нашао новчана средства„,испричао је агенцији Франс прес руски редитељ. У Русији је 2009.године обустављена производња филмова због економске кризе па је Сокуров затражио од Путина помоћ.Путин га је позвао у своју резиденцију код Москве како би редитељ представио својпројекат. „Веома пажљиво ме је саслушао и постављао прецизна питања о глумцима и костимима„, испричао је Сокуров који је код Путина открио „изненађујуће афинитете према немачкој култури„. Путин је имао „само једну жељу - да дугометражни филм, снимљен на немачком, буде у руској продукцији без

страних улагања„,рекао је Сокуров чији су први филмови били забрањивани у Совјетском Савезу. Месец дана након тог сусрета,Фонд за подршку мас медијима чије је седиште у Санкт Петербургу,а финансира га пословни свет, деблокирао је осам милиона евра за „Фауста„. Остатак новца,милион евра, дао је владин Фонд за подршку филму, недавно формиран на иницијативу Путина. „Седам минута након што је саопштена одлука о Златном лаву,Владимир Путин ме је назвао да ми честита„, испричао је Сокуров. „Још нисам схватио зашто је Путин са којим нисам био у пријатељским односима, напротив, одлучио да подржи филм„,рекао је руски редитељ чији је рад познатији у Европи него у сопственој земљи. Инспирисан Гетеовим делом, „Фауст„је последњи део Сокуровљеве тетралогије о диктаторима,моћи и људској лудости.

Америчка глумица и оскаровка Френсис Мекдорманд председава жиријем 59.фестивала. Кулминација фестивала биће светска премијера „Недодирљи-

вих„(Intouchables),комедије француског дуа Ерика Толедана и Оливијеа Накача. Једна од најпознатијих глумица Холивуда, Глен Клоуз (64) добиће награду за животно достигнуће и представиће свој најновији филм „Алберт Нобс„ смештен у Ирску 19.века у коме она глуми жену која се прерушава у мушкарца како би добила посао у хотелу.Глен Клоуз ће награду „Donostia“ добити у недељу,18.септембра. Ова награда додељује се од 1986.године и међу претходним добитницима су: Грегори Пек, Бети Дејвис, Сузан Сарандон, Мерил Стрип, Ричард Гир и Вуди Ален. Џулија Робертс је прошлогодишња добитница. Фестивалу ће присуствовати и француска глумица Кетрин Денев која ће учествовати на ретроспективи дела Жака Демија. (Танјуг)

dnevnik РЕТРОСПЕКТИВА ГОРАНА РАДОВАНОВИЋА У БЕЧУ И РЕГЕНЗБУРГУ

Резиме тектонских промена На ретроспектива задесиле Србију пофилмова српског реследњих 10 година„, дитеља Горана Радорекао је редитељ. вановића уБечу (16. Документарни - 18. септембар) пуфилмови „Моја доблика је имала примовина„, „Макета„, лику да погледаједа„У кругу другом„, наест остварења „Отпор„, „Кастинг„, три кратка играна, „Пилећи избор„, „Уз седам документарФидела до краја„,„У них и један дугомекругу другом„ и тражни играни играни филм „Хитна филм. помоћ„ биће прикаНакон приказивазани у елитном биоГоранРадовановић ња Радовановићевих скопу „Bellar ia„, у филмова у Аустрији и Немачкој центру Беча,који ове јесени слаи више од 40награда које је овај ви 100година постојања. аутор освојио широм света, После Беча део ретроспективе аустријска организација „Култур се сели у Регензбург на Интерконтакт„одлучила је да приреди национални фестивал уметности ретроспективу његових филмо- и културе подунавског региона ва. Радовановић је,у изјави Тан- „Донумента„, где је Србија ове југу, уочи ретроспективе рекао године у фокусу. да ће бити интересантно да љуОвај јесењи циклус ретроди у Бечу „погледају једну фазу спектива Радовановићевих филу његовом стваралаштву, али и мовакоднасиу Западној Еврофазу развоја Србије,коју је обе- пи,отпочеојеретроспективому лежио крај комунизма и почетак Култрном центру Новог Сада, демократије.Ови филмова пред- који је и издавач двојезичне пустављају својеврсни резиме тек- бликације/каталога,којинаовим стонских промена на политич- путовањима прати његове филком и социјалном плану које су мове.

У ПРАГУ, У 100. ГОДИНИ, ПРЕМИНУО ЧУВЕНИ РЕЖИСЕР ОТАКАР ВАВРА

Није желео да прави површне филмове У Прагу је у 100.години преминуославни чешки режисер Отакар Вавра,иза кога као сценаристе ирежисера остаје 80филмова и изузетне класе на прашкој Филмскојакадемији из којих су изашли режисери као што су Милош Форман,Јиржи Менцл или Емир Кустурица. Вавра је пре месец дана сломио кук,операција је успела али опоравакпосле ње је био сувише ризичан у његовим годинама.Преминуо јеу четвртак. Доајен чешке кинематографије овог фебруара прославио је 100.рођендан. Студирао је првобитно архитектуру али филм га је очарао тако да факултет није завршио и почео је да снима, свој први експериментални филм пре 80година „Светло се пробија кроз таму„.Прва режија датираиз 1937.године,и то је био филм „Филозофска историја„.Најславнији је Ваврин опус из 1960-тих година,пре свега филм „Маљ завештице„у којима је осудио бесмислени фанатизам и тоталитарнусамовољу и бахатост. Последњи филм Вавра је снимио 1989. године а у последњу режију

Учитељиученик:ОтакарВавраиЕмирКустурица

упустио се у једном видео спот за чешке музичаре. Упркос поодмаклим годинама спремао се да сними филм о загонетном самоубиству чехословачког министра спољних послова Јана Масарика после Другогсветког рата и покушавао да за тај филм прикупи два милиона евра. „Вавра је био први човек који је циљано учио од добрих немачких и

француских режисера. Није желео да прави површне филмове. Већ његови први филмови били су врло култивисани а и успешни код публике„,казао је на вест о смрти Вавре његов ђак, оскаровац Јиржи Менцл. Вавра је легенда чехословачке и чешке кинематографије, добитник јемногих престижних награда и један је од оснивача прашке ФАМУ

накојој је водио катедру за режију. Истовремено, спада међу најконтроверзније уметнике, јер је успевао да се прилагоди и повије тако да снима филмове у време свих режима -идемократских пре Другог светског рата и после плишане револуције1989.године,али и у време немачке окупације.У време комунизма, спадао је у протежиране режисере. Свог професора,као и остали ђаци,бранио је и Емир Кустурица који му је летос у Прагу уручио награду свог фестивала Кустендорф, пошто Ваври крхко здравље није дозволило да на овогодишњи фестивал дођеу Србију лично. „Професор Вавра је за мене све што је стајало на почетку моје филмске каријере. Ако сам нешто научио о филмским формама,било јето од њега.Било је врло емотивно видети човека који ми је толико дао. Сваки пут када сам режирао искористио сам нешто што ме је Вавра научио.Било је заиста дивно што могу да му предам наградукоју ми дајемо највећим режисерима„, казао је летос у Прагу Кустурица. (Танјуг)

НА ЗАГРЕБАЧКОМ ФЕСТИВАЛУ 90 ФИЛМОВА ИЗ 30 ЗЕМАЉА

У НОВОМ ОСТВАРЕЊУ РЕДИТЕЉА ЏОА РАЈТА

Цео свет и регион

Кира Најтли као Ана Карењина

На деветом Загреб Филм Фестивалу који ћесеодржати16. до 23.октобра биће приказано 90 филмова из 30 земаља, међу којима и из Србије.Филмови се,као и сваке године до сада,такмиче за „Златна колица“ за најбољи дугометражни, краткометражни и документарни филм, као и за најбољи хрватски филм из програма Коцкице -фимова хрватских аутора.Поред поменутих,ове године по први пут уводи се и Награда публике чији је спонзор Т-Цом. Осим главног такмичарског програма, попратни програми садрже „Великих 5”хитове из Шпаније,Француске,Италије, Немачке и Велике Британије,„Мој први филм„-прве филмове данских режисера, и Бибијаду -филмске хитове за децу.На фестивалу ће се приказати „Црвени вестерни„снимљени 60-их и 70-их година прошлог века у европским земљама и циклус едукативних еротских филмова. Сви филмови приказаће се у више биоскопских дворана, међу којима и у Музеју савремене уметности „Иако се многи фестивали,као на пример онај у Сарајеву,баве филмовина региона,нама је, иако се бавимо целим светом,регион врло битан,па га пратимо и ми„,рекао је директорфесивала Борис Т. Матић . -На сваком нашем фестивалу било у главном,било у попратним програмима су и филмови из Србије, рекао је

Матић и додао да је филм „Тилва Рош„ Николе Лежаића који је приказан на прошлогодишњем фестивалу,летос у Мотовуну добио престижну награду Бауер. „Тај филм је уз ‘Мали‘ свет Милоша Радовића који је пре неколико година приказан на ЗФФ-у номиниран за Европску филмску награду,за шта није номиниран ни један филм из Хрватске„,рекао је Матић и додао да ће „екипи фестивала бити драго,ако су икако помогли да филмове погурају„. Међу филмовима који ће бити приказани Матић је уврстио словеначки „Излат„Нејца Газиводе и „Оркестар„Пјера Жалице о сарајевском музичару Саши Лошићу. Матић је подсетио на филмска кућа „Пропелер„којој је на челу ради копродукције с екипама из Србије,БиХ и Словеније,међу осталим и на снимању филма „Кругови„Срђана Голубовића.„Осим тога, у биоскопу ‘Еуропа‘ приказују се бројни филмови из региона. „Ми смо апсолутни предводници приказивања филмова из региона, па нам ових дана почиње приказивање „Бесе„ Срђана Карановића, рекао је и додао да се често дешава да се неки српски филм у Хрватској у редовном репертоару прикаже само у том биоскопу који је иначе орјентисан на европску кинематографију. (Танјуг)

Енглеска глумица Кира Најтли играће Ану Карењину у новој филмској адаптацији романа Лава Толстоја,објавио је Би-Би-Си њуз. Џад Ло добио је улогу њеног мужа Алексеја Карењина у филму,за који ће сценарио написати оскаровац Том Стопард. Толстојев роман прати удату Рускињу која ступа у везу са млађим војником. Филм ће бити трећа сарадња Кире Најтли и режисера Џоа Рајта, са којим је снимила филмове „Гордост и предрасуде„ (2005)и „”Покајање„ (2008). У прошлости је снимљено више филмских адаптација Толстојевог романа,а Ану Карењину играле су Вивијен Ли (1948), Грета Гарбо (1935)и Софи Марсо (1997). Кира Најтли је на фестивалу у Торонту промовисала свој нови филм ‘’Опасан метод„,где,такође, глуми Рускињу, рекла је Ројтерсу да ће у предстојећој ‘’Ани Карењини„имати енглески,а не руски акценат. ‘’Имаћу енглески акценат.Увек је шкакљиво када радите нешто што би требало да буде на другом језику.Увек се питате какав би ак-

ценат требало да имате.А кад имате руски акценат зашто онда не причате на руском.Ово је филм на енглеском и због тога смо одлучили да говоримо са енглеским акцентом„,објаснила је Најтли. Снимање филма,адаптације романа Лава Толстоја,почеће идуће седмице, а глумачка постава већ три недеље иде на пробе. ‘’Већ два - три месеца читам књигу,покушавам да ухватим делове,да је разумем.Уз то читам и неколико историјских књига о том добу у Русији које је било фасцинантно„,рекла је 26-годишња глумица. ‘’Све је то велики изазов и веома узбудљиво„,додала је она Најтли је добила похвалне критике за своју улогу Рускиње Сабине Спилреин око које се надмећу психоаналитичари Карл Јунг и Сигмунд Фројд у филму Дејвида Кроненберга ‘’Опасни метод„. У том филму,Најтли је имала тежак руски акценат. Кира Најтли је нека врста музе редитељу Џоу Рајту са којим је сарађивала на филмовима ‘’Гордост и предсрасуда„, ‘’Покајање„и кампањи за „Шанел„.


kultura

c m y

dnevnik

ЗАВРШЕНО ЗАСЕДАЊЕ ПЕН-а, УСВОЈЕНО ВИШЕ РЕЗОЛУЦИЈА

О Мексику, посртању Европе и заштити „малих” језика Светски конгрес Међународног ПЕН центра, 77 по реду, завршио прошлогпетку Београду заседање усвајањем низа одлука и резолуција,укључујући резолуције о Мексику и слободи кретања писаца у Европи. Како је новинарима рекао председник Међународног ПЕН-а Џон Ралстон Сол,ПЕН је изузетно забринут ситуацијом у Мексику где и даље траје насиље над новинарима и писцима. Мексико је не само једна од најопаснијих земаља на свету за писце и новинаре, већ се власти тамо претварају да нешто раде а не раде ништа.Писци умиру и то се мора зауставити, рекао је Сол. Делегати конгреса су осудили недостатак акција мексичке власти у заустављању убијања новинара и писаца и позвали владу Мексика да предузме ефикасне кораке у истра-

живању убистава, злостављања, претњи и нестанака новинара и писаца и приведе одговорне правди. Друга резолуција везана је за ситуацију у Европи где писци и уметници који долазе изван Европе на промоције, сајмове, књижевне вечери не могу слободно да уђу у Европу.Слобода кретања везана је за слободу изражавања. Ситуација унутар такозваних демократија се погоршава. Дубоко смо забринути порастом антидемократских и расистичких коментара у штампи у бројним земљама Европске уније, рекао је Сол. Европа посрће, мада не тако драстично као на конгресу у Дубровнику 1933. године, и ПЕН још једном упозорава да је потребно нешто урадити тим поводом,додао је он. Делегати ПЕН-а позвали су европске власти да оснаже демо-

кратске вредности у Европској Унији,поштују стандарде заједничких достигнућа и у случају великих кршења права спроводе ефективне санкције. Сол је,такође,међу успехе овогодишњег конгреса навео и усвајање Гирона манифеста о лингвистичким правима чији је циљ заштита „малих”и угрожених језика, умрежавање балканских центара као и подршку Сарајеву за кандидатуру за европску престоницу културе 2014.Наредни конгрес ПЕН-а биће одржан у граду Гонџу у Јужној Кореји у септембру 2012. на тему „Књижевност и медији”. Књижевни фестивал „Ослободи реч”који се одржава у оквиру конгреса ПЕН-а, одржан јеупетакувече у Новом Саду, а усуботује завршенчиталачким часом у Нишу. (Танјуг)

ОДРЖАНА ЦЕНТРАЛНА СВЕЧАНОСТ ВУКОВОГ САБОРА

Програм посвећен Андрићу У Тршићу,родном месту великана српске културе Вука Караџића,јуче је одржана централна свечаност 77. Вуковог сабора, а програм те најстарије традиционалне манифестације код нас био је посвећен нашем једином нобеловцу Иви Андрићу. Први пут је традиционалну беседу на Вуковом сабору одржао гост из иностранства - ту част је имала професорка на Универзитету Мартин Лутер у Халеу у Немачкој, слависта и књижевни преводи-

лац Ангела Рихтер,а госте је поздравио градоначелник Лознице Видоје Петровић. Садржаји програма који су приређенијуче у Вуковом родном месту били су посвећени великом књижевнику и нашем једином нобеловцу Андрићу, а на отвореној сцени у Тршићу је Крушевачко позориште извело Андрићеву „Проклету авлију”у драматизацији, сценографској поставци и режији Небојше Брадића.

У БЕОГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ „ХАОС”

Изложба фотограма Јожефа Нађа Изложба Јожефа Нађа под насловом „Фотограми -цртежи светлом” биће отворена 21. септембра у Галерији „Хаос”, а осмишљена је као пратећи програм 45. Битефа,најављено је из галерије. Нађ,поред савременог плеса,годинама се бави и фотографијом и фотограмима - цртежима добијеним игром форми и светла.ласница Галерије „Хаос” Борка Божовић је у тексту за каталог истакла да Нађови фотограми нуде „нешто поетско,занимљиво,изненађујуће,чудновато”.Божовићева је оценила да „језиком своје уметности Јожеф Нађ кроз маштовиту игру светлом добија необичне и ликовно веома успеле ефекте”.

ЈожефНађ,ФотограмI

”Та дела су испуњена дубоком унутрашњом узбуђеношћу, а видљиво је да су се недрила у спонтаности, кроз врсту експеримен-

КОНЦЕРТ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА СНП-а И БАЊАЛУЧКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Бисери оперске музике Заједнички концерт Симфонијског оркестра Српског народног позоришта (СНП)у Новом Саду и Бањалучке филхармоније биће одржан сутра, у 20часова,у новосадској Синагоги, у оквиру пројекта „Мостови музике”, саопштено је из СНП.Здруженим саставом од 57чланова дириговаће Микица Јевтић и Ванеса Кременовић а као солисти наступиће сопрани Миљана Брезичанин, Снежана Савичић-Секулић и Дуња Симић, као и тенори Александар Саша Петровић и Саша Штулић. На програму ће бити бисери италијанске оперске музике, међу којима дела Росинија,Пучинија,Вердија и других композитора.Бањалучка филхармонија ће,у оквиру тог пројекта сарадње са СНП-ом,одржати неколико концерата у градовима у Војводини.

та и уз невероватно осећање равнотеже, склада елемената”, сматра Божовићева. Изложбу ће отворити књижевница и редитељка Вида Огњеновић,а о Нађовом опусу говориће позоришни критичар Иван Меденица.По жељи аутора на отварању наступиће Жорж Грујић (гајде,зурла,крављи рог)и Александар Петровић (тапан и кавал).На Битефу биће изведена и Нађова представа „Без назива”, данас и сутра у Центру за клултурну деконтаминацију, док ће 21. септембра у Музеју Народног позоришта бити представљена књига „Тетар покрета Јожефа Нађа”театролога Милана Мађарева.

ponedeqak19.septembar2011.

23

45.БИТЕФ...НАУСИЈАНОМЛИМЕНОМКРОВУ

Изпредставе„RoseisaRoseisaRose isaRose“ИванеСајко

Љубав угрожена фрком

Четвртог дана Битефа, у петак, у оквиру намере да се у програмском фокусу прикажу остварења уметника региона, поготово млађе генерације, публика је имала прилике да се упознасарадомиспецифичним поетикама Иване Сајко и ОливераФрљића.ИванаСајкојенаписала, затим режирала представу„RoseisaRoseisaRoseis aRose“којанијесамоаутопоетскогкарактерананиовутекстапоеме,каоштосевећизнасловавиди,негоинанивоуизведбе,јерјеиуњојауторкаглавна улога–практичнојединиизвођач. Представа„RoseisaRoseisa Rose is a Rose“, у копрдукцији Загребачког казалишта младих

јецајзбогњене(не)могућности. Да је изведен у неком клубу, перформанс Иване Сајко и њеногпратећегбенда,могаобисе окарактерисати као слем. Овако, он нужно поставља питање одговарајућепозоришнеформе, односно преиспитивања адекватности театарског начина и језика кад је он ослобођен основног концепта глуме, самим тим и заштите (копрене) којуондоноси. Инасадржајномплану„Rose is a Rose is a Rose is a Rose“ представљаосвешћеностауторке која је из хипи ангажованог кључа-формула„љубавувремефрке“,(јошједном)показала какоизепохеуепохуиронијаи аутоиронија само бујају, док

намику музичко-сценског збивања. Ако се неко сећа Беле Пинтера, онда референца на „Сељачку оперу“ неће бити протраћена.Докрајапостајејаснодајеписањесонгованатеме несрећне, али животне судбинедобропознатихликова,само продубило мелодрамски патос.Понориљудскихискушења постају развалине друштвенополитичкогсветаједногнезгодног времена (на Балкану скоро увекдајетако),ауњимасегубисвакосветлозајунака–дете, забудућегенерације. Избором Властимира Ђузе Стојиљковићазаулогудетета– Дина, Оливер Фрљић лепо помера фокус, интерес гледаоца на унапред задату крхкост љу-

НАГРА ДА ФОНДАЦИЈЕ ХАРТЕФАКТ

Најбоља драма „Прст” Нарегионалномконкурсузаоригинални драмскитексткојијерасписалаФондација Хартефакт победила је драма „Прст” Дорунтине Басхе из Приштине. Резултати су објављени у Београду у оквиру пратећег програма45.Битефа. На конкурс је пристигло 120 текстова, а оцењиваоихјежиричијијепредседникбиларедитељкаизСарајеваСелмаСпахић. уторкапобедничкедрамедобићеновчану наградуод6.000евра. Жиријеизабраоичетирикомадакојиће бити штампани у збирци у издању Хартефакта. То су драме „Шта”, „Лака нам земља”,„Водопади”и„Свесенекакопреживиосимсмрти”. (Танјуг)

„Отацнаслужбеномпуту“ОливераФрљића

и Истарског народног позоришта Пула, најпре би се могла назвати перформансом, концертнимреситаломиличаккабаретскимритуаломИванеСајкоукојемјепрате,музичкидопуњавају Крешимир Паук, ВедранПетернел,АленСинкауз и Ненад Синкауз. Они све време саучествују у говору поезије ИванеСајко,стварајућиснажне музичке кулисе за снажан, романтично-мрачан тон песме о љубавикојапозиванакрикили

праваемоција–чудо,какојеназива Ивана Сајко, бивају прогнаније и усамљеније. Лепо, нежно, да се осети да смо (још увек?)самољуди. Јошједанзанимљивконцепт, ништамањепознат,аливидљивоосвештансавременошћу,био јенаделуупредстави„Отацна службеном путу“ Абдулаха Сидрана, урежијиОливераФрљића(Атеље212).Уњемусередитељиспрваодрекаодрамскепотентностиштива,дајућимуди-

ди. Ако су сва велика дела о смрти,ондаиовоОливераФрљића чита добро Абдулаха Сидрана који је у својој драмској проницљивости наслутио да никакав поредак није јачи од поретка властитих осећања у љубави.Некадсуонаспрамсебе, а некад спрам света. У тој узбудљивојразмери,башкаои упозоришту,акосестварудеси добро,судбинајунакабиваподједнако велика, колико и ништавна. ИгорБурић

НА ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ

Награда Лазару Ристовском Популарни српски глумац Лазар Ристовски изразио је задовољство наградом освојеном на новом фестивалу у граду Чити (Русија),где је протеклих дана бора-

Ристовски уфилму„Свети Георгијеубива аждаху”

вио као гост и проценио да та манифестација има добру перспективу.”То је био први интернационални Забајкалски фестивал.Основали су га богати Руси који

живе у Москви,а пореклом су из тог краја”,изјавио је Ристовски Танјугу. „Они су на челу са великим глумцем Александром Михајловим, који је такође из тог краја,дошли на идеју да направе фестивал”,додао је он. Ристовски је објаснио да је концепција првог издања фестивала била да окупи фимове који се баве ратом и последицама ратова.У складу са таквим програмом, у званичну конкуренцију позвани су „Свети Георгије убива аждаху”редитеља Срђана Драгојевића и „Медени месец”Горана Паскаљевића. ”Ја играм у оба филма,а награду сам добио за лик Ђорђа у ‘А\дахи‘,као главни глумац.Позван сам да будем гост, а на крају је међународни жири тако одлучио”,рекао је Ристовски.Он је изјавио да је нови фестивал занимљив и да има добру перспективу. ”Организатори имају идеју да га прошире, да буде велики светски фестивал.За сада,у првом издању окупили су земље које окружују на неки начин (бивши) Совјетски савез”, рекао је Ристовски наводећи да су поред руских учествовали филмови из Белорусије, Украјине,Кине,Монголије,Мађарске,Србије. За најбољи филм у целини проглашено је руско остварење „Странци”редитеља Јурија Гримова.

У КИНОТЕЦИ ПОЧИЊЕ ПРОГРАМ

Битеф на филму Циклус „Битеф на филму”,традиционални пратећи програм фестивала нових позоришних тенденција,биће одржан од данас до 21. септембра у Музеју кинотеке у Беогрду. Уредница Вера Коњовић одабрала је три документарца - „Последњи пејзаж” Јожефа Нађа,„Ратници лепоте”Пјера Колибефа и „Искуство ствари,Хајнер Гебелс” у режији Марка Перуа, као и један играни филм - „Похлепа”Франк Касторфа. Најстарија пратећа манифестација Битефа постоји 36година и стално се мења,прилагођавајући се главном програму.На почетку је била историја,приказивани су најстарији снимци представа с почетка 20.века,на пример „Ричард III”из 1911.године.Следи-

ли су документарци о позоришним редитељима,глумцима,театрима, о стварању и рађању представа, као и снимци значајних представа које из неког разлога нису могле да дођу у Београд. Овога пута, како су међу учесницима 45. Битефа многи аутори чији је рад и необичан и многостран, наметнула се идеја да се у програм уврсте филмови о начину њиховог рада,најавила је уредница Коњовић. У документарцу „Последњи пејзаж” (51 минут) Нађ говори о идејама и утицајима који су усмеравали његов рад, тумачи покрете, звуке, сценографију својих представа. Дело уметника и филмског ствараоца Колибефа „Ратници лепоте”(71минут)бави

се опсеном инспирисаном кореографским и театарским креацијама Јана Фабра , чији је „Прометеј” отворио овогодишњи Битеф. Касторф,један од ранијих добитника Битефове награде, интендант берлинског театра Фолксбине,поставио је на сцену „Похлепу за златом” по филму Ериха фон Штрохајма „Похлепа”, а затим је представу преточио и у краћи играни филм (43 минута). У документарцу „Искуство ствари, Хајнер Гебелс” (52 минута) приказан је несвакидашњи начин рада тог немачког уметника који је ове године трећи пут гост Битефа.Редитељ Перу и сам је познат као многостани уметник. Пројекције у Музеју кинотеке почињу у 17.30сати.


24

svet

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

ITALIJANSKAOPOZICIJATRA@IOSTAVKUPREMIJERA

UKRATKO IzIRA zapredsednika DAB LIN: Pot pred sed nik vlade Severne Irske i biv{i pripadnik IRA Martin Makginis ju~e je zvani~no predlo`en za kandidata na predsedni~kim izborima, 27. oktobra Ka ko je sa op {ti la we go va stranka [in Fejn, on je jednoglasno izabran. „On ima sve neophodne kvali te te po li ti~ kog li de ra ima duboku qubav prema Irskoj, narodu i {to je najva`nije, ima viziju budu}nosti zemqe”, rekao je predsednik [in Fejna Geri Adams. „Martin }e biti predsednik cele Irsku i svih Iraca, ma gde se oni nalazili”, dodao je Adams. Mesto predsednika Irske je protokolarna funkcija, ali }e za [in Fejn biti te`ak zadatak, po{to je na pro{lim par la men tar nim iz bo ri ma osvojio 9,9 odsto glasova, smatraju analiti~ari.

Berluskoniurukama makroaiprostitutki RIM: Italijanska opozicija zatra`ila je ostavku premijera Silvija Berluskonija zbog transkipta telefonskih razgovora u kojima se on hvali svojom popularno{}u me|u `enama Ovi transkripti predstavqaju kqu~ni dokaz u istrazi pokrenutoj u Bariju

Silvio Berluskoni

Poginuopilot

protiv osmoro qudi zbog podvo|ewa prostitutki Berluskoniju. Optu`nice su podignute po{to su tu`ioci u ju`nom italijanskom gradu Bariju zavr{ili istragu kruga Berluskonijevih prijateqa i saradnika, me|u kojima su biznismen \ampaolo Tarantini i nema~ka glumica Sabina Began. Veruje se da je Beganova organizovala veliki broj prostitutki i starleta, koje su potom dolazile na Berluskonijeve erotske `urke. Optu`eni se terete za podsticawe i ekploatisawe prostitucije u „korist Berluskonija”.

Berluskoni je u rukama makroa i prostitutki koji ga iskori{}avaju da bi dobili poslove ili sklopili unosne ugovore”, rekao je Feli}e Balizario iz jedne od opozicionih italijanskih stranaka. U jednom od transkripata iz 2009. godine, zabele`eno je kako se Berluskoni hvali da se `ene grabe da provedu no} sa wim. „Bilo ih je 11, ali ja sam odradio osam, jer nisam mogao vi{e”, prenosi {tampa Berluskonijeve re~i iz razgovora sa Tarantinijem. Iako se protiv italijanskog premijera trenutno vode sudski procesi za zloupotrebu vlasti, malverzacije i pla}awe za seks tada 17 - ogodi{woj devojci, protiv wega u ovom slu~aju nije podignuta optu`nica jer je kori{}ewe usluga prostitutki u Italiji legalno.

NOVIPOREZAMERIKANCIMASMILIONSKIMZARADAMA

MARTINSBURG: Pilot aviona iz vremena posle Drugog svetskog rata poginuo je u subotu, kada se letelica sru{ila i zapalila tokom aeromitinga u Zapadnoj Virxiniji Ovo je drugi ovakav incident tokom posledwa 24 sata u SAD. Niko od posmatra~a aeromitinga nije povre|en u incidentu koji se dogodio dan po{to se na sli~nom doga|aju u Nevadi mali avion sru{io u publiku, pri ~emu je devetoro qudi poginulo, dok je vi{e od 50 povre|eno. Vazduhoplovna nacionalna garda Zapadne Vird`inije saop{tila je da je pilot aviona bio civil, ali nije objavila wegovo ime, preneo je AP.

Parlamentarni izbori RIG A: Pro ru ska stran ka Cen tar har mo ni je po bednik je odr `a nih par lamen tar nih iz bo ra u Leto ni ji, sa osvo je nih 28,71 od sto gla so va. Po oce na ma ana li ti ~a ra, stran ka levog cen tra Cen tar har mo ni je naj ve ro vatni je ne}e stu pi ti u ko a li ci ju sa par ti jom biv {eg predsedni ka Val di sa Zel ter sa, ko ja je osvo ji la 20,31 odsto gla so va i stran kom pre mi je ra Val di sa Dombrov ski sa, ko ja je zavr {i la na tre }em me stu, sa 19,16 od sto gla so va, prenele su agen ci je. Stran ka Na ci o nal na ali jan sa osvo ji la je 16,13 odsto gla so va, a Uni ja zele nih 10,61 odsto. No vi pred sed nik An dris Ber zins, na ja vio je da }e po kre nu ti raz go vo re sa pred stavni ci ma stra naka o for mi ra wu no ve vlade 28. sep tembra.

Obaminudarac nabogate WUJORK: Predsednik Sjediwenih Dr`ava Barak Obama danas }e predlo`iti pove}awe minimalne poreske stope za bogate gra|ane koji zara|uju vi{e od milion dolara godi{we, kako bi je izjedna~io sa stopom za sredwu klasu, pi{e ju~e „Wujork tajms”. Predlog }e biti ukqu~en u wegov plan za smawewe deficita u narednih deset godina, koji }e danas biti objavqen. Wujor{ki dnevnik, pozivaju}i se na zvani~nike Barak Obama administracije koji su `eleli da ostanu anonimni, ocewuje da tim predlogom, u vreme kada takozvani super-odbor Kongresa po~iwe da radi na dogovoru o dugoro~nim kresawima buxeta, Obamin pritisak na republikance dobija novi, populisti~ki oblik. Predsednik namerava da ga nazove „Bafetovo pravilo”, po Vorenu Bafetu, milijarderu koji je u vi{e na-

vrata kritikovao postoje}i poreski sistem u kome najbogatiji gra|ani pla}aju srazmerno mawe od pripadnika sredwe klase jer se prihodi od investicija oporezuju po ni`oj stopi plate. Sagovornici „Wujork tajmsa” nisu izneli detaqe Obaminog predloga, ali je izvesno da }e nai}i na protivqewe republikanaca, koji smatraju da se time obeshrabruju investicije, a nikakav plan pove}awa poreza nema {anse da uspe bez wihove podr{ke. S druge strane, fokusirawem na bogate Amerikance, Obama nastoji da istakne razliku izme|u republikanaca i demokrata, kao temu koju mo`e da prenese u idu}u godinu, kada u novembru 2012. budu odr`ani izbori. Predlog novih poreskih stopa odnosi se na svega 0,3 procenta poreskih obveznika, odnosno mawe od 450.000 qudi.

Tu~aruskihmilijarderapred TVkamerama MOSKVA: Dva ruska tajkuna koja su gostovala u emisiji na ruskoj televiziji potukli su se usred rasprave o globalnoj krizi. Medijski mogul Aleksander Lebedev, vlasnik britanskih listova „Indipendent” i „Ivning Standard”, nasrnuo je pesnicom na gra|evinskog tajkuna Sergeja Polonskog, kojeg je sa dva kro{ea u

glavu sru{io sa stolice. Lebedev je kasnije izjavio da mu je Polonski pretio i pona{ao se agresivno tokom debate koja je trebalo ju~e ude emitovana na ruskoj televiziji NTV. „U kriti~noj situaciji nema izbora. Za{to da ja prvi dobijem udarac? Neutralisao sam ga”, pravda se na svom blogu ovaj biv{i agent KGB-a koji se

obogatio bave}i se bankarstvom. Polonski je neposredno pre napada poru~io Lebedevu da `eli da mu „zalepi jednu...”. Nakon udarca, on je brzo ustao, ali se na fotografijama, objavqenim ne{to kasnije na Internetu, vidi da ima povredu na ruci i pocepane pantalone.

LIBIJA

Gadafijevesnage nedajuSirt prenosi AP. Pobuwenici su TRIP OL I: Pobuweni~ke bili prinu|eni i na povla~ewe snage nai{le su na `estok otiz Bani Valida, gde ih je do~epor Gadafijevih boraca u Sirkala `estoka snajperska vatra i tu, gde se vode bitke za svaku granate Gadafijevih pristaliulicu. Ustanici poku{avaju da ca koje dr`e kqu~ne polo`aje otvore novi front protiv Gadaiznad doline koja vodi u grad. fijevih snaga koje i daqe brane Trenutno nema nagove{taja najsimboli~nije upori{te da pobuwenici planiraju konsvrgnutog re`ima. tra napad.Vi{e od tri sedmice Pobuweni~ke snage, uz podrnakon {to su pobuwenici u{li {ku te{ke artiqerije i raketa poku{ale su prodor kroz stambene ~etvrti Gadafijevog rodnog grada, ali ih je zaustavila `estoka paqba. „Ne postoji potpuna kontrola nad Sirtom”, izjavio je Hasan Durai, predstavnik Sirta u novoj privremenoj vladi. Prema wegovim re~ima, pripadnici pobuweni~kih snaga su neposredno pred po~etak ofanzive videli jednog od Gadafijevih sinova Muatasima, ali im se „izgubio iz vida”. Borbe se nastavqaju i Tripoli i zbacili Gadafija, Ipak, Gadafijev portparol snage verne Gadafiju jo{ imaju Musa Ibrahim izjavio je da nepod kontrolom deo teritorije ma opasnosti da }e pristalice du` centralne obale i ju`ni Gadafija izgubiti taj grad. deo pustiwe. „Sposobni smo za vi{emese~Nove libijske vlasti spremani otpor”, rekao je Ibrahim u ju se da objave sastav nove pretelefonskoj izjavi sirijskoj lazne libijske vlade, dok se jo{ televiziji Al-Raj. vode `estoke borbe oko posledStanovnici Sirta tako su se wih upori{ta svrgnutog re`ina{li u podru~ju unakrsne vama Muamera Gadafija. Nova tre.Nuri Abu Bakr, 42-godivlada koja bi trebalo da broji {wi u~iteq koji je pobegao iz oko 30 ~lanova predstavqa}e Sirta, ka`e da u tom gradu nema sve Libijce i u woj }e biti i struje ni lekova, kao i da su za`ena lihe hrane skoro iscrpqene,

TAJVAN

Otvoreniza ujediwewesKinom TAJPEJ: Kandidatkiwa tajvanske opozicione DPP za predsednika Caj Ing-ven izjavila je da je „otvorena za ujediwewe sa Kinom ukoliko za to ima podr{ke u narodu”. To predstavqa su{tinsko odstupawe od stava wene stranke koja je uvek bila za samostalnost Tajvana. Za razliku od vladaju}e Nacionalisti~ke partije sada{weg tajvanskog predsednika Ma Jing|eua, koja te`i bliskim odnosima izme|u ostrva i Kine, DPP je uvek podvla~ila da je zna~ajno da Tajvan zadr`i svoju de fakto nezavisnost i identitet suverene dr`ave. Kina i Tajvan podelili su se u gra|anskom ratu 1949. godine. Od tada je kineska politika prema Tajvanu bila usredsre|ena na vra}awe ostrva u dr`avne

okvire Kine. Izjave Caj Inven, date u obra}awu novinarima u Wujorku u petak, preneli su ju~e tajvanski listovi i potvrdio je portparol stranke. „Rekla sam da ne iskqu~ujuem ni jednu mogu}nost. Pod uslovom da ima javne podr{ke budu}i odnosi Tajvana i Kine mogu da ostanu otvoreni, za bilo koju mogu}ost”, rekla je Caj Ing-ven u Wujorku. Kako navodi AP taj uslov trenutno izgleda te{ko izvodqiv po{to ankete u Tajvanu pokazuju da samo mawina na ostrvu od 23 miliona podr`ava ujediwewe sa Kinom. Pored poboq{anih odnosa Kina nije odustala od mogu}nosti upotrebe sile da poka`e da je Tajvan deo wene teritorije, navodi agencija AP.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BEWAMINNETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netawahu ka`e da }e prisustvovati godi{wem zasedawu Generalne skup{tine UN kako bi „rekao istinu” u vezi sa zahtevom Palestinaca .”Istina je da Izrael `eli mir i da Palestinci ~ine sve da blokiraju direktne pregovore... Treba da shvate da se mir mo`e posti}i jedino putem pregovora, a ne zaobila`ewem pregovora i preko UN”, dodao je izraelski premijer.

MIKOLAAZAROV Ukrajinski premijer Mikola Azarov smatra da je stav Evropske unije, koja je zapretila da }e odustati od planiranih sporazuma o trgovini i pridru`ivawu sa Ukrajinom ukoliko biv{a premijerka Julija Timo{enko bude osu|ena na zatvor, „pogre{an i nemoralan.” Evropske diplomate su ranije saop{tile da je su|ewe Timo{enkovoj politi~ki motivisano.

YULIJANASAN@ Internet sajt „Vikiliks” stavio je na aukciju predmete vezane za wegovog osniva~a Xulijana Asan`a. Ciq je prikupqawe novca za daqi rad. Me|u predmetima koji se prodaju putem internet sajta „Ibej” nalazi se i Asan`ov laptop i plasti~na {oqa zatvorske kafe. Po~etna cena predmeta varira od 315 za kafu do 6.000 dolara za laptop.

JUBILEJ„WUJORKTAJMSA”

„Sivadama”sa106Pulicerovihnagrada WUJORK: „Wujork tajms”, jedan od najuglednijih ameri~kih listova, puni 160 godina, koje do~ekuje kao najtira`niji lokalni list u SAD, a tre}i u dr`avi. Uprkos tome {to je tira` dnevnog izdawa 2009. godine prvi put pao ispod milion primeraka, i broji oko 900.000 primeraka dnevno, odnosno 1.350.000 za nedeqno izdawe, wegov vebsajt je najpose}eniji me|u ameri~kim dnevnicima. „Sivu damu”, kako je nadimak „Tajmsa”, naj~e{}e smatraju liberalnim glasilom, ili barem naklowenim liberalnim idejama. Novinari „Tajmsa” osvojili su 106 Pulicerovih nagrada, {to je rekord. Jedna od najpoznatijih pri~a koja je nagra|ena tim presti`nim priznawem je „Papiri Pentagona” iz 1971. godine.Tada je list do{ao u posed tajnih dokumenata ministarstva

odbrane sa detaqima politi~kog i vojnog anga`mana SAD u Vijetnamu, koja izme|u ostalog pokazuju da je ameri~ka vlada, suprotno javnim izjavama, planirano {irila ratni anga`man u jugoisto~noj Aziji.

Po{to je list odbio zahtev administracije u Va{ingtonu da obustavi objavqivawe tekstova, dobio je i sudsku zabranu, ali je zatim Vrhovni sud pre su dio u ko rist „Taj msa”. Vla snik li sta je kom pa ni ja

„Wujork tajms”, na ~elu sa Arturom Oks Salcbergerom, iz porodice koja je bila vlasnik lista od 1986. Kad je osnovan bio je blizak republikancima, da bi ve} krajem 19. veka postao politi~ki nezavisan. Kao tradicionalno najja~i medij u Wuorku, „Tajms” je sedi{te 1904. godine smestio na Brodvej, kod Sedme avenije. Taj kraj je od tada postao poznat kao Tajms skver. Od tada datira novogodi{wi „Tajmsov” ritual, gde se u minut pred pono} sa vrha zgrade spu{ta sjajna kugla, ~iji dolazak u podno`je ozna~ava po~etak Nove godine. „Tajms” je prvi uveo i objavqivawe kratkih vesti na „pokretnoj traci” na zidu zgrade, {to i danas postoji, iako kompanija „Wujork tajms” vi{e nije za to zadu`ena.


balkan

dnevnik

CRNOGORSKIPREDSEDNIKFILIPVUJANOVI]

Srbija uva`ava nezavisnost Crne Gore SA RA JE VO: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} izjavio je da u zvani~noj politici Srbije ne prepoznaje teritorijalne pretenzije prema Crnoj Gori. On je rekao da nikada nije verovao da se budu}nost zemqe na ~ijem je ~elu mo`e graditi na antisrpstvu. „Kao {to sam ube|en da Srbija ne mo`e imati budu}nost ako afirmi{e anticrnogorstvo. Znam da sam zbog ovakvog stava pla}ao cenu i bio kritikovan od crnogorskih ekstremista”, kazao je Vujanovi}. On je intervjuu sarajevskom nedeqniku „BH Dani”, rekao da je uveren da predsednik Srbije Boris Tadi} svojim delovawem „mnogo puta pokazao da uva`ava nezavisnost Crne Gore”. Crnogorski predsednik je kazao da u zvani~noj politici Srbije

ne prepoznaje teritorijalne pretenzije prema Crnoj Gori i dodao da smatra da bi za crnogorsku opoziciju bilo „porazno i poni`avaju}e”, ako bi se potvrdila informacija da savetnik predsednika druge dr`ave koordinira wihov rad. Odgovaraju}i na pitawe da li je crnogorska vlast dogovorom sa opozicijom oko jezika otvorila vrata novom ultimatumu, Vujanovi} je rekao da se, na na~in na koji podr`ava svaki dijalog, protivi svakom ultimatumu. Crnogorski predsednik je napomenuo da je prestroga ocena da }e se primenom novog nastavnog programa u {kolama, od u~enika stvarati, kako je rekao, mali nacionalilsti. Upitan da li wegove „dvostruke poruke” rezultat podele posla unutar

Filip Vujanovi}

DPS-a, prema kojem je lider stranke Milo \ukanovi} zadu`en za crnogorske, a on za „prosrpske bira~e”, Vujanovi} je istakao da u kampawama nije imao

podr{ku „niti onog nagla{enog crnogorskog, niti onog nagla{eno srpskog nacionalnog bloka”. (Tanjug)

Krivokapi}: Srpski velikodr`avni koncept nam se i daqe name}e SARAJEVO: Predsednik parlamenta i lider Socijaldemokratske partije, mawe ~lanice vladaju}e koalicije u Crnoj

Gori Ranko Krivokapi} izjavio je da se pet godina posle progla{ewa nezavisnosti, toj dr`avi i daqe poku{ava nametnuti srp-

Ranko Krivokapi}

ski velikodr`avni koncept, “sada u izmewenom obliku”. On je poru~io da }e wegova SDP i DPS Mila \ukanovi}a ubudu}e jo{ ja~e re{iti pitawe identiteta dr`ave, kao i pitawe autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve koja je ukinuta „okupacijom Crne Gore”. „Srpski patrijarh ne spomene Crne Goru, a da ne ka`e da nema Crnogoraca, {to je retorika iz 90-ih godina…To su pitawa koja }emo re{avati. Crnogorski jezik je slu`beni jezik u Crnoj Gori. Mogu ga oni negirati, ali ga svi jasno prepoznaju. Iako smatram da su ju`noslovenski jezici zapravo jedan jezik, sada, kada su svi to uradili, i Crna Gora ima pravo da svoj jezik nazove po imenu dr`ave”, rekao je Krivokapi} u intervjuu za sarajevski „Dnevni avaz”. On tvrdi da pred cr-

nogorskim rukovodstvom i daqe postoje izazovi i da su predreferendumska pitawa i daqe na politi~koj sceni Crne Gore. “Ustvari, koncept je isti. Vlada Srbije je prvi put i zvani~no usvojila velikodr`avni dokument. Na~ertanije nije bilo zvani~an dokument srpske vlade, Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) nije bio zvani~an dokument srpske vlade ni Milo{evi}a. Sada imamo zvani~an dokument o Srbima u okru`ewu, koji je, u su{tini, politika velikodr`avqa preko kori{}ewa predstavnika srpskog naroda u dr`avama u okru`ewu”, rekao je Krivokapi} u intervjuu za sarajevski “Dnevni avaz”. Krivokapi} je smatra da u Srbiji i daqe funkcioni{e ta ista logika “velikodr`avqa prema Crnoj Gori”.

POSLEVERBALNOGNAPADANAPREDSEDNIKAREPUBLIKESRPSKEMILORADADODIKA

MUP Federacije BiH priznao propuste policije SARAJEVO: Ministarstvo unutra{wih poslova Federacije BiH izrazilo je ju~e `aqewe zbog incidenta koji se dogodio u ~etvrtak u Sarajevu kada je, posle sastanka lidera {est stranaka u BiH, jedan gra|anin verbalno napao predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Kako je saop{teno iz tog resora, incident je prouzrokovan neprofesionalnim postupawem pripadnika policije, zbog ~ega je ministar unutra{wih poslova nalo`io direktoru Federalne uprave policije hitno sprovo|ewe unutra{we istrage kojom }e se utvrditi propusti, a odgovorni sank-

cionisati. “Uprkos ~iwenici da osoba nije ispoqila agresivno pona{awe prema {ti}enoj li~nosti, potpuno je jasno da se radi o ozbiqnom bezbednosnom propustu koji je, s profesionalne ta~ke gledi{ta, mogao rezultirati krajwe negativnim i opasnim posledicama”, saop{eno je iz MUP-a FBiH. Incident se dogodio nakon sastanka lidera {est stranaka u BiH kada je jedan od prolaznika, u trenutku dok je ispred zgrade Vlade FBiH u Sarajevu Dodik davao izjavu novinarima, pri{ao i dobacio mu da je on predsednik „takozvane Republike Srpske” koja je „genocidna tvorevina”.

Milorad Dodik

Navodni srpski revolucionar zvao iz Nema~ke ZA GREB, SPLIT: Sp it ska po li ci ja utvr di la je da je po ziv u re dak ci ju „Slo bod ne Dal ma ci je”, u ko jem je ne po zna ta oso ba u pe tak re kla da „u ime Srp skog re vo lu ci o nar nog po kre ta pre u zi ma od go vor nost za iza zi va we po `a ra u ka sar ni kod Kni na”, upu }en iz Ne ma~ ke. Vla snik bro ja s ko jeg je upu }en po ziv za sa da se ne do vo di u ve zu s tim ~i nom, ob ja vio je split ski

dnev nik na svom por ta lu. U po li ci ji su no vi na ri ma re kli da na slu ~a ju ra di i In ter pol. „Slo bod na Dal ma ci ja” ob ja vi la je ju ~e da ih je ne po zna ti mu {a rac u pe tak na zvao s pri kri ve nog bro ja i u ime „Srp skog re vo lu ci o nar nog po kre ta” pre u zeo od go vor nost za po `ar u voj nom skla di {tu kod Kni na. On je, ka ko je ob ja vio dnev nik, re kao da }e na -

pa sti po li cij sku sta ni cu, ne pre ci zi rav {i ko ju, opso vao usta {ku ma ter i pre ki nio ve zu. Po `ar na pod ru~ ju Pa |a na kod Kni na iz bio je u uto rak i pro {i rio se na voj no skla di {te gde je do {lo do de to na ci ja za o sta lih minsko-ekspolozvnih sred sta va. Zbog opa sno sti iz Kni na je bi lo eva ku i sa no vi {e od 200 uglav nom sta ri jih sta nov ni ka.

Krst od 22 metra SO FI JA: Mi tro po lit Bu gar ske pra vo slav ne cr kve Jo a ni kij osve {tao je kod Bo qa re va, u ju`nom delu zemqe, pravo slav ni krst vi sok 22 me tra. Krst je po sta vqen na br du Bah te pe iz nad pu ta Bo qa re vo - El ho vo, u bli zi ni gra ni ce sa Tur skom i osve tqen je sa sve ~e ti ri stra ne. Krst su da ri va li supru`ni ci Ve ra i Me to di Ma xa ro vi i naj ve}i je u Bu gar skoj. Naj ve }i krst na Bal kanu iz gra |en je na br du Vi nik kod Sko pqa i vi sok je 68 meta ra. U Ni {u je na javqeno da je }e po vo dom obe le `a va wa 1.700 go di na od pot pi si va wa Mi lan skog edik ta, 2013. go di ne, na br du Vi nik bi ti sa gra |en krst vi si ne 80 me tara.

ponedeqak19.septembar2011.

25

HRVATSKAIEVROPSKAUNIJA

Pristupni ugovor stigao u Zagreb ZAGREB: Poqski premijer dodala da je Hrvatska postigla Donald Tusk predao je hrvatskoj svoj strate{ki ciq. premijerki Jadranki Kosor, naUgovorom na 300 stranica, kacrt Ugovora o pristupawu Hr- ko je rekla premijerka, sintetivatske Evropskoj uniji, u prisu- zovan je veliki napor koji su stvu brojnih dr`avnih zvani~- ulo`ili vlada i drugi organi, nika. ali i gra|ani Hrvatske. Tusk je objasnio, da Uniji u „Pokazalo se da se reforme vreme kad se sumwa u wenu bu- isplate”, rekla je Kosorva i dodu}nost, daje veliku dozu opti- dala da tekst mo`e poslu`iti mizma, hrabrost Hrvatske da joj kao primer drugima, kako da se pristupi. nalaze re{ewa za otvorena pi„Svima u Zagrebu poru~ujem tawa. da }e se veliki napori hrvatskih gra|ana i vlade isplatiti u budu}nosti. To govorim kao Poqak, gra|anin zemqe koja ve} neko vreme koristi pogodnosti koje nudi ujediwena Evropa. Korist }e imati svi gra|ani Hrvatske, wena vlada, i cela dr`ava”, istakao je Donald Tusk i Jadranka Kosor Tusk. Kosorova je najavila da }e se Poqski premijer rekao je da ugovor prevesti na 22 jezika „bi bio vrlo zadovoqan, kad bi Unije, kao i na hrvatski, {to bi ugovor bio potpisan u Var{a- trebalo da bude gotovo do kraja vi”. oktobra, kako bi Evropski parKosorova je rekla da je najve- lament mogao da ga usvoji. }i posao zavr{en, i izrazila zaNakon usvajawa ugovora, slehvalnost Tusku, ali i hrvatskim di potpisivawe tokom decemgra|anima, pre svega branioci- bra, ali se za sad ne zna ta~an ma interesa Hrvatske, koji su datum i mesto. Kosorova je najau~estvovali u {estogodi{wim vila da }e ugovor potpisati i pregovorima o pristupawu. predsednik Ivo Josipovi}. „Hrvatska je 20 godina u nezaU roku od 30 dana nakon potvisnosti. To je zemqa koja je bi- pisivawa, Hrvatska treba da la napadnuta i koja se branila, raspi{e referendum, nakon ~eosloba|ala teritorije i do{la ga sledi proces ratifikacije u do ugovora o pristupawu u Uni- 27 zemaqa ~lanica, da bi Hrvatju”, rekla je premijerka Kosor i ska 1. jula 2013. u{la u Uniju.

reagovawa

Bugari nisu gra|ani drugog reda u EU ministar za emigraciju Gerd SOFIJA: Bugarski miniLers izjavio je da se wegova zestar Nikolaj Mladenov zbog homqa protivi prijemu Bugarske i landskog protivqewa prijemu Rumunije u {engenski prostor i Bugarske i Rumunije u {engennajavio da }e, ukoliko EU bude ski prostor rekao da Bugari nihtela da takvu odluku donese na su gra|ani drugog reda predstoje}em sastanku Saveta Zapretio je da }e Sofija bloministara unutra{wih poslova kirati reformu {engenskog i pravosu|a sporazuma. Evropske unije, On je naveo da 22. i 23. septemse nada da }e EU bra, Holandija prihvatiti Buulo`iti veto. garsku i RumuniOn je, pred poju kao ravnopravslanicima hone ~lanice bezlandskog parlavizne zone idu}e menta, objasnio nedeqe. da je Holandija Mladenov je takav stav zauzeizrazio uverewe la jer Sofija i da }e Poq ska Bukure{t ne ~ikao predsedavane dovoqno u ju}a EU uspeti Nikolaj Mladenov borbi sa korupcida na|e re{ewe jom. Stav Holandije podr`ava i i dodao da interesi Bugarske Finska. ne treba da budu mawe va`ni od Bugarska i Rumunija su u{le u koalicionih dogovora u HolanEU 2007. godine, ali jo{ nisu diji. postale ~lanice {engenskog „Stav Holandije je vezan za prostora. Prijem u {engensku unutra{wa razmimoila`ewa u zonu su o~ekivale po~etkom ove vladaju}oj koaliciji. Prepustigodine, ali su se tome usprotimo poqskom predsedni{tvu da vile Nema~ka, Francuska, Hona|e re{ewe”, rekao je Mladelandija i Luksemburg. nov, prenosi AFP. Holandski


O

ponedeqak19.septembar2011.

de^Ji dnevnik

c m y

26

dnevnik

Fioka

ti{la sam u dnevnu sobuiprimetilada na sve strane miri{esestrinparfem. Bilojeleto2007.godine i moja ses tra Taw a se spremala za izlazak u diskot ek u. [mink al a se i tra`ila odgovaraju}u haqinu.Jasamtako|eisprobavala wene haqine, koje su mi, naravno, bile velike,iometalaje,mole}ije damepovedesasobom.Posle nek ol ik o neg at ivn ih odgovoradojadilasamjoji viknula je na mene. Naqutilasamseioti{lauwenusobu.@elelasamdajoj seosvetim,alinisamznala kako. Ubrzo mi je pala napametjednaideja.Uzela sam sve Tawine haqine i sakrila ih. Ispod wenog kreveta postojala je veli-

[tajeleto, dalinekozna

ka fioka. Tu sam stavila haqine.Svisuznalizatu fioku, ali niko nije pretpostavqao da sam tu ne{to sakrila. Sve dok jednom Tawa nije primetila da ne{to crveno viri ispod wenog kreveta. Povukla je to i ubrzo joj je sve bilo jasno. Do{la je kod men e i izv in il a mi se. Znala je da je pogre{ila, alimijeobjasniladasam jo{malazadiskotekuida }e me voditi kad porastem. Zagrlile smo se i odvelamejenapicu. Vi{e joj ne}u sakrivati ode}u,alimijedozvolila da joj isprobavam haqine, cipele i sve ostalo, kolikogod`elim. JelenaBanovi},IV-G O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

[tajeleto, dalinekozna? Mo`daptica lastavica, mo`da kulabezprozora? [tajeleto, dalinekozna? Mo`daneka kukavica, zastavica, leptirica? [tajeleto, dalinekozna? Mo`dasan, mo`dajava, mo`dabuba, mo`atrava?

DraganaDoroslova~ki,IV-1, O[„JovanJovanovi}Zmaj”,Srbobran

Daimammo}...

epo je imati mo} i mewati stvari oko sebe. L Dajaimammo},moja{kola

bila bi najlep{e mesto na svetu. Da imam mo} napravila bih veliki bazen u {kolskomdvori{tu.Tubisedecazabavqalaiplivalatokomleta.Akadado|ezima, umestobazenabilobiklizali{te.U~enicinebinosili kwige i sveske ku}i ve} bi radili doma}i u {koli. Uvela bih novi

predmet na kojem bi |aci u~ili da: ple{u, glume, pevaju,svirajuinstrumente... Jednommese~nodecabidonosilasvojeku}nequbimce isvizajednobiseigralis wima. Da imam mo}, sva deca imala bi nasmejana lica i bila bi sre}na kada su u {koli. Barbara Dobrosavqev,III-a O[„Jo`efAtila” NoviSad

Letojegodi{wedoba punozelenila, mrava, drve}a, cve}a, leptiri}a. TamaraMili},III-2 O[„IsidoraSekuli}” [ajka{

Pas Imambelukucu, Bubicasezove. Nesta{najemnogo, stalnone{totra`i. Alodsveganajvi{e volidasemazi. Vuka{inBugarski O[„VukKaraxi}” NoviSad

Nata{aKr~o,IV-4, O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

More

Moj brat Sawimdelimsvojusobu, svakugrdwuilihvalu, igru,pesmuilisva|u, porodicuna{umalu. Volimgaodzemqedoneba, madaponekadvodimorat; onjemojza{titnikidrug tojemojvelikibrat. JovanaAleksi},IV-1 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Morekaosan, vra}ateudan. Plavokaonebo, upoznatbi’gatreb’o! Morekaoslano dragamojadamo. Svigavole, ijagaho}u, uwemutisekupaju idawuino}u!

Morekojeblista, plava-dnevnapista, svigavole... Morekaomore, ni’rijeka, ni’jezero, ni’bazen, svigaobo`avaju! An|elaDragovi},VII-1 O[„Da{oPavi~i}” HercegNovi

StefanNikolovski,I-1, O[„23.oktobar”,SremskiKarlovci

Najve}eblagojeporodica, ablagotreba~uvati

D

NikolaStoji},I-6, O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

ivno zimsko jutro! Snegpadave}pardana i nadam se da }e biti lepo i za Bo`i}. Zale|ene ulice sijaju pod nejakom sun~evomsvetlo{}u.Krovovisu dobilinovekape,anaprozorima pucketa mraz. Miris ranogzimskogjutramejeprivukao u {etwu seoskom {umom. Na kraju sela videla sam ogromnu ku}u. Imala je predivnu ba{tu sa velikom oki}enom jelkom. Nastavila sam {etwu, ali mi je bilo ~udnojerjetaku}auvekbila napu{tena,aovogaputanije takoizgledala.Uve~esamsedelaporedprozorairazmi{qalaoku}i. Ujutru, u {koli, ceo moj razredje~ekaloiznena|ewe. Do{lajenovau~enica.Zvala se Sara. Bila je veoma ponosna na sebe i pravila se va`na. Svima je pri~ala kako imaogromnuku}uidajepre

`ivelauNema~koj,gdejojsada rade roditeqi. U {koli sam sedela sa Sarom. Po~eo jezimskiraspust.Uve~e,dok samsedelanaokupusasvojom porodicom, neko je pokucao navrata.Kadasamotvorila vratavidelasamotmenog~ovekasamojomdrugaricomSarom. On nam se predstavio kao batler koji radi u ku}i Sarinih roditeqa. Razlog wihovog dolaska bio je to {tojeSarisutradanbioro|endanijasambilapozvana. Sutradan, kod Sare je bilo divno. Po~ele smo ~esto da sevi|amoiba{danpreBo`i}a pri~ale smo kako }emo ga proslaviti. Ja, naravno, kao i uvek, slavim sa svojom porodicom. Sara je }utala i odjednom po~ela da pla~e. Mislilasamdasamjepovredila ne~im, ali ona je bila tu`na zbog svojih roditeqa. Oni ne}e biti kod ku}e za

praznike.Reklajedabivi{e voleladanemani{ta,alida jestalnosasvojimroditeqima.Jasamposleoti{laisve ispri~ala ku}noj pomo}nici Mariji. Ona je pozvala SarineroditeqeTawuiJovanai sveimispri~ala.Sarajebila tu`na ~itav dan. Ujutru, kad je ustala, ispod jelke je, kao uobi~ajeno, videla gomilepoklona.Nikoganijebilou dnevnom boravku. Krenula je utrpezariju,atamojesa~ekalo veliko iznena|ewe. Weni roditeqi su do{li s puta. Zajednosuproslavilibo`i}no jutro. Sara se vi{e nije pravila va`na i mi smo postale najboqe drugarice. Od tada je ~esto provodila vremesasvojomporodicom. Najve}e blago je porodica, ablagotreba~uvati. An|elaPeri},6-1 O[„Milo{Crwanski” Hrtkovci


odmor

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

Конкурс за сувенир Ђердапа

Н

ационални парк „Ђердап” расписао је у среду 14.спетембраконкурсза избор туристичких сувенира, којимогудабудупојединачниили уколекцији.Туристичкисувениритребадабудуприлагођенимасовнојпроизводњи,адаимвелепродајна цена не буде већа од 1.000 динара. Сувенир треба да буде лако препознатљив и визуелно пријемчив, а истовремено да одражава традицију, културу, историјуиприродуНационалног парка„Ђердап”. Сувениртреба,такође,даимаи употребнувредност,односнодау границамадоброгукусабудестилизован, као предмет са јасно одређеномнаменом. Правоучешћанаконкурсуимају предузећа, установе, предузетничке радње и удружења грађана саседиштемнатериторијиСрбије.Наконкурсућебитидодељене триоткупненаграде,увредности од50.000,30.000и20.000динара.

А

Пасоши за „икс”пол

устралијски пасоши ће убудуће имати три опције за назнаку пола - мушко,женско и неодређено -према новим прописима чији је циљ да се укине дискриминација људи који припадају транссексуалним и интерсексуалним групама, саопштила је данас аустралијска влада.

изјашњавају о свом полу на пасошима. Аустралијска сенаторка Луиз Прат,која има трансродног партнера рођеног као женско а сада се идентификује као мушкарац, рекла је да ова реформа представља велико побољшање за путнике који пролазе кроз испитивања и привођења на аеродромима зато

туристичко-информативницентри којибудуовлашћени. Учесницисвојерадовемогудоставити лично, сваког радног дана упериодуодосамдо15часова,или путемпрепорученепоште,наадресу: ЈП„НационалнипаркЂердап“, КраљаПетраI14а,ДоњиМиланоИзвор: www.b92.net вац.

што њихов изглед не одговара њиховом полном статусу. Она је казала да је увођење рубрике „X”важно јер постоје људи који су генетски неодређени и којима је вероватно пол арбитрарно одређен на рођењу. -Врло је важно признати нечија људска права и дозволити да људи могу да изаберу пол као неодређен ако то хоће - рекла је она. Аустралијски министар иностраних послова Кевин Рад рекао је да се новим прописима укида дискриминација на основу полног идентитета и сексуалне оријентације. Овај амандман чини живот лакшим и знатно смањује административни терет за сексуално и полно различите људе који желе да имају пасош који одражава њихов пол и њихову физичку појаву. Извор: www.b92.net

Додатни летови за Малме

ађарска нискотарифна авио-компанија Виз ер (Wizz Air) предстојеће зиме ће повећати број летова од Београда до Малмеа, најавио је данас београдски Аеродормом „Никола Тесла„. Виз ер ће на тој релацији од 13. децембра обављати пет летова недељно.Поред постојећих летова понедељком,средом и петком, биће уведени летови уторком и суботом.За додатне летове предвиђено време полетања из Београда је 15.20часова. Увођењем нових летова мађарска авиокомпанија ће са Аеродрома „Никола Тесла„ обављати 25 повратних летова недељно ка девет европских дестинација. -Због проширења своје понуде из Београда Виз ер ће почети да ангажује авионе базиране у другим градовима Европе, с обзиром на тренутну макси-

малну искоришћеност своје летелице која је базирана у Београду„, наведено је у саопштењу беоИзвор: www.b92.net градског аеродрома.

Шта понети у хостел

Х

остел је јефтинија опција за смештај на путовању од хотела. Али мања цена са собом повлачи и мању приватност, посебно ако узимате вишекреветну собу коју ћете делити с непознатим особама. Ипак постоје начини којима можете себи да олакшате и боравак учините пријатним.

Чепићи за уши Обавезан реквизит за смештај у хостелу. Никад не знате хоће ли с вама у соби бити неки хркач који ће вам приредити оперете током ноћи. Такође много младих „под гасом„  стварају буку усред ноћи на ходнику. Спас ће вам пружити чепићи за

Интерсексуалци,или двополне особе које биолошки нису сасвим ни мушкарци ни жене,убудуће ће моћи да наведу свој пол у пасошу као „X”. Особе које припадају трансродним групама,чија перцепција сопственог пола се не подудара са њиховим биолошким полом, моћи ће да одлуче да ли су мушко или женско,уз лекарску потвруду о њиховом избору.Транссексуалци не могу да изаберу „X”рубрику у пасошу. Према ранијим прописима, на пасошу су такве особе могле да се изјасне само као мушко или женско, и нису могле да искажу други пол ако претходно нису обавиле операцију за промену пола. У Сједињеним Државама прошле године је укинут захтев за потврду о обављеној операцији за транссексуалце када се

ОД ДЕЦЕМБРА ИЗ БЕОГРАДА

М

Саауториманаграђенихрадова Национални парк „Ђердап” потписаће уговоре о откупу ауторских права и евентуалној даљој комерцијалној експлоатацији изабранихсувенира. НаграђенеиоткупљенесувениредистрибуираћеНационалнипарк „Ђердап” као и сувенирнице и

27

уши с којима можете мирно да спавате.

Маска за очи Никад не знате кад се ко од ваших непознатих цимера враћа у хостел.Наравно при повратку ће палити светло и можда вас тако пробудити. Аи ако имате маску преко очију, њихов долазак вас неће ометати.

Велики пешкир Многи хостели имају купатила и тоалет за цео спрат,уместо у свакој соби. Како би себи олакшали одлазак на туширање понесите са собом велики пешкир који ће вам служити као прикладан огртач.Тако са собом не морате да носите чисте ствари за пресвлачење него то можете учинити у својој соби.

Торбицa за хигијенске препарате Када се упутите у купатило најлакши начин за пренос свих потребних средстава (гел за туширање, шампон, паста и четкица за зубе…) је у малој торбици.Тако вам остају слободне руке и можете све потребно понети одедном са собом.

Јапанке или папуче

Локот

Навлака за јастук

Купатила у хостелу се не диче увек чистоћом. Може се догодити да је управо ваше купатило царство плесни и гљивица.Увек се туширајте у јапанкама или папучама које ће се брзо осушити.

Помоћу њега ћете осигурати своје ствари. У већини хостела можете купити локот на рецепцији,али најбоље је да купите свој примерак пре пута.њимeможете закључати кофер или ормарић у ком ћете држати своје ствари.

Ако имате проблематичну кожу која се веома лако иритира и упали,понесите са собом навлаку за јастук. Неки хостели не обраћају детаљну пажњу на хигијену. Боље спречити него лечити.

Навике путника које ће вас докрајчити

П

Рад, ред, мобилни

риликом путовања на омиљену дестинацију можемо се наћи у разним незгодним и помало непријатним ситуацијама, као што су путници у нашој близини који због својих иритантних навика знају да излуде околину. Осим што се може догодити да од умора падате с ногу,превруће вам је и нервозни сте јер ваше превозно средство касни,често се догоди да се за нас „залепе„неки путници са изузетно иритантним навикама.Многи од вас барем су се једном у животу нашли у таквој ситуацији.

Радохоличари су такођер непожељни.Осим што се може догодити да стално причају на мобилном за време путовања и да им он стално звони,сваки пут када вас ухвати сан,често имају лаптоп и страшно су запослени, па у аутобусу направе своју мини-канцеларију, узурпирајући и део вашег седишта.

Преко прече, наоколо ближе

Болесни путници На првом месту листе нашли су се људи који путују болесни.Сви знају да су авиони,возови и аутобуси легло заразних болештина. Многе глобалне епидемије и започну на такав начин.Нема горе него да добијете место поред особе из које „цури„ на све стране, која кашље, презнојава се, дува нос. Та особа ће поделити вирусе са свима,поготово ако путује авионом.Ако већ морате да путујете болесни, имајте бар мало обзира према другима. „Накљукајте„ се најјачим таблетама или узмите таблете за спавање.

„Весељаци” На другом месту су путници који су пуни алкохола.Сукоби у авиону најчешће су последице прирпитости или пијанства путника, а то се углавном догађа на летовима који касне и на које се чека сатима.Јесте ли икада путовали и седили поред особе из које испарава алкохол,а при томе је још свађалачки насторјена и напорна?Илијепревишесрдачнаижелидасеспријатељисаваматедаваспосети увашемграду?Онда јако добро знате о чему причамо.Остали боље да нити не замишљају.

Да, свима се жури и свако ко путује жели да што пре дође на одредиште,али људи који се ускомешају и хватају се за торбе док трајект није пристао или док авион није слетео страшно су иритантни и има их у сваком превозном средству. Увек.Барем двоје.Нећете изаћи док не буде време за то и нема потребе за стварањем нервозе.

Путнци са „приколицама” Нису омиљени ни они путници који путују с кућним љубимцима.Немамо ништа против животиња и сами их имамо код куће,али можда је боље да их и оставите код куће или код пријатеља.Нисуомиљенинипутницисмаломдецом, али о томе ћемо неки други пут уз пуно кориснихсавета. Извор: www.net.hr

Романтична места за медени месец

Париз за романтике

Главни и највећи град Француске једно је од најпопуларнијих и најлепших дестинација за љубавне парове. Без обизра на годишње доба,шетња у подножју Ајфеловог торња или вожња Сеном засигурно ће додатно зачинити ваше романтично путовање.

П

осле целе трке и збрке око организације идеалног венчања, коначно је уследио тренутак када сте изговорили судбоносно „Да“. А сада је време да се заједно с вашом бољом половином упутите на заслужени одмор,те неколико дана (или неде-

ља) посветите искључиво једно другом. Време је за одабир дестинације где ћете провести романтични медени месец. Иако избор зависи од личних афинитета али и финансија постоје нека места која су када је медени месец у питању непролазна.

Њујорк за авантуристе Ако се на романтично путовање спремате у јесен,размислите о увек популарном њујорку као вашој дестинацији. Многи описују шетњу кроз јесењу идилу Централ Парка као једно од најромантичнијих тренутака а уз то

обилазак знаменитоси сигурно ће вашем брачном путовању додати дозу авантуризма.

Миконос за страствене Познато грчко острво идеалан је одабир током врућих летних месеци,где са својом бољом половином можете уживати у малим романтичним тавернама, пешчаним плажама, као и вечерама у аутохтоним грчким ресторанима.

Сејшели за перфекционисте Савршен одмор за оне парове који желе и могу да приуште себи луксуз егзотичног острвља у олинклузив хотелима.Не оптерећени шетњама,излетима,

одабиром ресторана и сличних тривијалности са својим супружником уживаћете у нестварно лепим плажама.


28

ponedeqak19.septembar2011.

oglasi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik NA OSNOVU ODLUKE UPRAVNOG ODBORA OP[TE BOLNICE SREMSKA MITROVICA BR. 3324/3 OD 31.08 2011. GODINE OBJAVLJUJE SE:

Posledwi pozdrav

ponedeqak19.septembar2011.

Dragom bratu

29

^ETVOROGODI[WI POMEN

KONKURS

za izbor i imenovanje zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica, Sremska Mitrovica na period od ~etiri godine

1. Za zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica mo`e biti imenovano lice koje pored op{tih uslova ispunjava i slede}e posebne uslove u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi i to: - da ima zavr{en Medicinski fakultet sa polo`enim specijalisti~kim ispitom iz grane medicine iz koje Op{ta bolnica Sremska Mitrovica obavlja delatnost i zavr{enu edukaciju iz oblasti zdravstvenog menad`menta, - ili zavr{en Pravni ili Ekonomski fakultet sa zavr{enom edukacijom iz oblasti zdravstvenog menad`menta, - da ima najmanje pet godina radnog sta`a u oblasti zdravstvene za{tite, 2. Prilikom podno{enja prijave na konkurs za izbor zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica u~esnik u konkursu je du`an da pored dokaza o ispunjenosti uslova iz ta~ke 1. dostavi i slede}e: - dokaz da nije pokrenut krivi~ni postupak za delo koje ga ~ini nedostojnim za obavljanje te funkcije odnosno da nije pravnosna`nom sudskom odlukom osu|ivan za krivi~no delo koje ga ~ini nedostojnim za obavljanje funkcije zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica, - plan rada i razvoja Op{te bolnice Sremska Mitrovica za mandatni period, - dokaz da ne postoji sukob interesa u ~lana 130. stav 6. Zakona o zdravstvenoj za{titi (izjava kandidata). 3. Zamenik direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica imenuje se od strane osniva~a Op{te bolnice - Vlade AP Vojvodina a na period od ~etiri godine. 4. Rok za podno{enje prijave za konkurs je 3 dana od dana objavljivanja konkursa. 5. Prijave se dostavljaju li~no ili po{om na adresu Op{ta bolnica Sremska Mitrovica, ulica Stari {or 65 sa naznakom „za konkurs za izbor i imenovanje zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica”. 6. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzimati u razmatranje. 24581

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA Bojan Gavri}, dipl. pravnik

RadojkaRadi{i}

SlobodanuMi}i}u 1944-2011.

BojanuQaki}u

O`alo{}eni: supruga Zorka, }erke Slobodanka i Nada sa porodicama. Sahrana je danas, 19. 9. 2011. godine, u 17 ~asova, na grobqu, u Budisavi.

U na{im srcima i du{i osta}e{ zauvek. Tvoji: bra}a Darko, Marko i Bane, sestre Dika, Sowa, Sandra i Melanija.

Dragom bratancu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj jedinici

BojanuQaki}u SlobodanuMi}i}u

PorodicaUgarkovi}.

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se ~e we as fal ta se ka ~i com, ma{inski iskop, prevoz. Tele fon 063/521-546, 021/6212780. 32373 VOD OI NS TAL AT ER pru `a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37726

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 37133 KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/9533-943, 063/84-85-495. 37134 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00. 37370

Stric Branko, tetke Slavica, Keti i Ankica sa porodicama.

od: majke Mice, k}eri Duwe i Jagode i supruga Milo{a. Sahrana je danas, 19. 9. 2011. godine, u 16 ~asova, u Magli}u.

37740

Ma koliko vremena pro{lo, tvoju qubav i snagu i daqe ~uvamo.

POMEN

SlobodanuMi}i}u

\or|eJovanovi}u `ivot proveden sa tobom, sa puno qubavi koju si nesebi~no davao i primao preneta je u ve~nost. Tvoj sin Sa{a i supruga Ne|a. 37721

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Vi{waAnti} TanasinVitomir

Vi{wi

Neka te an|eli ~uvaju.

PorodicaSmiqani}.

Tvoje: Vera,Desa i Brana.

37748

37677

37743

Posledwi pozdrav jedinom bratu

POMEN Danas, 19. septembra se navr{ava {est dugih godina od kako nije vi{e sa nama na{ voqeni

od: Stojadina sa suprugom Persom i decom Savom i Sandrom sa porodicama.

2005-2011.

37738

Du{anKa~ar

TanasinVitomir Tasa Ve~no se}awe ~uva}e u srcima uvek tvojinajmiliji. Tata,mama,sestra,supruga, deca i ostalarodbina.

od: Milana i Zorana sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac

SlobodanuMi}i}u

1938-2011. Sahrana je u ponedeqak, 19. 9. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}ena porodica. 37742

37676

37749

dragom

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

RadojiciTrbanosu

Ne verujemo da te nema.

Miki,Mirai [ajka sa porodicama[quka i Karanovi}.

Dragi na{ Tajo,

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ FARM A iz Ste pa no vi }e va prodaje: prasi}e, sviwske polut ke, pi li }e. Do sta va na adre su, po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 37404 GRO@\E, rizling i `upqanka, za vino i rakiju. Sremski Kar lov ci. Te le fon 063/520777. 37717

Vi{wiAnti}

Suzama oplakujemo tvoju mladost i dobrotu. Neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav.

37737

Posledwi pozdrav

PRODAJEM u Novom Sadu dvori{nu garsoweru kod fakulteta sa centralnim grejawem 11m2 cena 11.000 Eura. Telefon 061/815-84-57. 37308

37659

37739

37746

37747

IZDAJEM name{tenu garsoweru Somborski bulevar 140 e. Telefoni: 021/631-00-42, 064/2943339. 37729

19.9.2007-19.9.2011. Vreme nije izbrisalo se}awe na tebe i nije ubla`ilo tugu za tobom. I daqe nam nedostaje{ i tvojih se re~i ~esto setimo. Ti si zauvek sa nama, `ivi{ i `ive}e{ u na{im mislima i srcima. Tvoji: suprug Du{an, sinovi Borislav i Novak,snajka,unuci i praunuci.

Svom prijatequ, drugu i bratu Xasminu

Ve} deset godina na{ najmiliji

Radojici

LazarBok{i} 1935-2011.

BojanuQaki}uBokiju

posledwi najtu`niji pozdrav. `ivi u na{im srcima i mislima.

POTREBAN ~uvar, pica majstor, pomo}ni radnik u kuhiwi i devojka za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120. 37397

od porodice Barac.

od Kolektiva „DUNIS”.

Hvala ti za prijateqstvo.

neizbrisivo S qubavqu: Ksenija, Mira i Du{an. Tvoj Hakala.

37745

OG-1

37744

37647


tv program

ponedeqak19.septembar2011.

Дунав заувек Серијал „Дунав заувек” је снимљен по сценарију новинара и књижевника Михала Рамача,у режији Наде Белегишанин.Серија се састоји од 12 получасовних епизода. Сниман је на Дунаву и његовим обалама од Бездана до Кладова.Серија говори о другој по величини европској реци и Дунавцима –људима који живе поред ње и од ње у последњих 35хиљада година. (РТВ 1, 22.30) 06.30 Јутарњипрограм 09.00 Белимајданипећине Фрушкегоре 09.30 Бајкоквиз 10.00 Вести 10.05 Стањенапутевима 10.08 Психотерапија: Породичнатерапија 10.35 ФранкРива 11.30 Кухињица 11.55 Десилосе 12.00 Вести 12.10 Додатиживотгодинама 13.05 Бразде 14.00 Вести 14.05 ХроникаСлавоније, БарањеизападногСрема 14.35 Путевинаде 15.00 Вести 15.10 Светтишине 16.00 ФранкРива 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 ХроникаБранковогкола 18.00 Разгледнице 19.30 ТВДневник 20.10 Шефнадшефовима 22.00 Војвођанскидневник 22.30 Дунавзаувек 23.00 Брат,филм,1.део 00.35 Једаннаједан 01.05 Шефнадшефовима

06.40 Кухињица–мађарска 07.00Најлепшебајкесвета 07.45 Најлепшебајкесвета 08.30Верскинедељник 09.30 Путевинаде 10.00 Баразда,емисијаза пољопривреднике(мађ) 10.30 Мађарсканароднамузика 11.00 Емисија(мађ)сатитлом насрпски 11.30 Војловица(мађ) 12.00 Изнашеархиве(мађ) 12.30 Вести(мађ) 12.40 Заједно 13.10 Десилосе 13.15 Силафест 13.45 Дотики(слов) 15.15 ПрославацрквеуДорослову (мађ) 16.15 Културнимагазин намађарском(Јелен-лет) 16.45 ТВмагазин(рум) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађарска 20.00 Нашидани (мађ) 21.00 Омладинскаемисија(мађ) 21.30 Мистеријаблизанаца,филм 23.05 ДадиљаАна 23.55 Десилосе

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичкосвитање ГласАмерике Панонскојутро Освета Моједете Билаједномједнанедеља Седмидан Уловитрофеј Светпољопривреде Војвођанскевести Уогледалу ЕТВ Војвођанскевести Освета Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Виноивиноградарство ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

06.05 08.00 09.05 09.40 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.50 13.35 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 23.05 23.55 00.15 00.45 03.04 03.35 04.10 04.51

Јутарњипрограм Јутарњидневник Казненипростор Гастрономад Ловириболов Екокараван Вратитемимладост Дневник Спортплус Одбојкаспаја Злочиначкиумови Трапавихерој, филм ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВојводина Штарадите, бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Породичноблаго РТС караван Злочиначкиумови Дневник Зеленатрава Ноћнибиоскоп:ТвинПикс: Ватро,ходајсамном,филм Казненипростор Око Ловириболов Породичноблаго

07.10 07.46 07.52 07.56 08.08 08.32 08.42 09.09 09.27 09.48 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.27 14.45 15.06 15.18 16.00 16.45 17.15 18.05 18.30 19.00 20.00 21.00 21.55 23.35 00.35 01.35 02.05 02.50 03.15 03.45 04.30

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.07 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадскојутро Хранаивино Вести Одељењезаубиства Вести Документарнипрограм Славнипарови Вести Пороци Агродан Вести Годинепролазе Неонсити Вести Одељењезаубиства Вести Евонаскодвас Вести Пороци Агродан Објектив(слов) Вести Објектив(мађ) Витраж Хранаивино Новосадскопоподне Објектив Објектив(слов) Објектив(мађ) Спринт Истрага Одељењезаубиства Објектив Пороци Неонсити Годинепролазе

10.00 ФулТилтпокер 11.00 Премијерлига: Тотенхем–Ливерпул 13.00 Рускалига:Рубин–Зенит 14.45 Премијерлига: Манчестерјунајтед–Челси 16.30 Шкотскалига: Ренџерс–Селтик 19.00 Руска лига 19.30 Холандска лига 20.30 Премијерлига 22.15 Португалскалига: РиоАве–Спортинг 00.45 Дејвискуп: Шпанија–Француска

Мадхен Амик

ТвинПикс:Ватро, ходајсамном Специјални агент Еф-БиАја Честер Дезмонд уз асистенцију Сема Стенлија истражује убиство привлачне младе конобарице Терезе Бенкскојеседогодилоумалом граду окруженом шумским зеленилом. Кад агент Дезмонд нестане, у траг покуша да му уђе специјални агентДејлКупер,чијијенадређени, као и Честов, наглухиГордонКол. Улоге:Шерил Ли, Мадхен Амик, Дејвид Боуви, Реј Вајс, Хедер Грејем Режија:Дејвид Линч (РТС 1, 00.45)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Раднаакција Дођинавечеру Бандини Забрањеновоће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећневести Дођинавечеру Кадалишћепада Тајнастарогмоста Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Кадалишћепада Филм:Репликант Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

dnevnik

c m y

30

Слагалица Мунзи Кажими, кажи Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари2 У светухемије Романсиранаботаника Књижевнашколица Једнасликаједнаприча Врелегуме МагазинЛигешампиона Клиникавет ЕвропаиСрби Новеминијатурезаоркестар Екорецептзаздравживот Трезор У светухемије Романсиранаботаника Књижевнашколица Једнасликаједнаприча Емисијаизкултуре Сат Свебојеживота ПородицаСопрано Игралеседелије... АКУД ‘’Лола’’ Адлибитум ВерскимозаикСрбије Песмаибинго ПородицаСопрано ЗаљубљенуЛеју,филм Београдскопролеће Трезор Емисијаизкултуре Сат Игралеседелије... АКУД ‘’Лола’’ Свебојеживота ВерскимозаикСрбије Адлибитум

06.00ВОА 06.30Чистрачун 07.00Маратон 08.05Кефалица 08.10Двоугао 08.15Изавести 08.45Милица² 09.00Топшоп 09.30Отворенистудио 11.00 Топшоп 11.30 Милица² 11.45 Филм:Коса 14.00Вести 14.30Изавести 15.00 Шарено 16.30Редизакон: Злочиначкенамере 17.30Чистрачун 18.00Вести 18.30Двоугао 18.35Коров 19.00Безтрага 20.00С.О.С 20.30Филм:Свинаши страхови 23.00НЦИС 00.00Вести 00.15Изавести 00.45Милица² 01.00Филм:Кајман 03.00Милица² 03.30НЦИС 04.30Филм:Свинаши страхови

С.О.С. С.О.С.није црна хроника, то је емисија која се бави злочином и казном, тешким и ванредним ситуацијама, специјалцима, инервентним, тајним и хитним службама, антихеројима и херојима. Емисију уређује и води Дарко Јефтић. (Авала, 20.00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,12.00Без цензуре,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спорт из другог угла,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излог страсти,02.30Ноћни програм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Ричард Гир

Чикаго Велма Кели је убила мужа и сестру,када их је затекла у кревету.Рокси Харт је убила љубавника,када је схватила да неће помоћи да постане звезда. У Чикагу, 1920-их година,овакве ствари дешавају се стално и свакога дана. Нови случај је нова вест. Улоге: Рене Зелвегер, Кетрин Зита Џонс, Ричард Гир Режија:Роб Маршал (Б92, 21.00) 06.05 06.55 07.30 08.10 09.00 09.35 10.00 10.20 10.45 11.30 11.55 12.20 13.15 14.15 16.00 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 23.40 23.55

Стјуардесе СунђерБобКоцкалоне Доме,слаткидоме Би-Би-СинаБ92:Животиња мијеспасилаживот ВестиБ92 Топшоп Смртоносних60 СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Топшоп Стјуардесе Нашамалаклиника Филм:Ловнавештице ВестиБ92 Спортскипреглед Доме,слаткидоме СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца Сексиград Филм:Чикаго ВестиБ92 Временскапрогноза: Штадаобучем? Спортскипреглед Филм:Убицанесрећних

06.00 Краљицајуга 07.00Добројутро 10.00У сосу 10.30Трипутада 12.00Наслеђеједнедаме 13.30Краљицајуга 14.30Сестре 15.30Ноћујуну 16.30Маланевеста 17.40Националнидневник 18.00Тријумфљубави 18.30Тајнаљубав 19.00Квиз,породичниобрачун 19.30 Националнидневник 20.00Гојковићи 21.00Резервисантермин 22.00Амиџишоу 23.30Наслеђеједнедаме 00.30Ноћујуну 01.30ЛасВегас 02.30Филм:ГосподинЏонс 04.30Филм:Неумољиви2: Смртвреба

07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.00 21.30 23.00 23.55 00.00 00.50

Вести Чаробњакмагичнефруле НаправитеместазаНодија Малапринцеза Мегаминималс Торк Анђелинабалерина БобаиБиба Вести АвантуремалогПере Диноратник Југио Бакуган Моћначигра Фантастичнопутовање Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Лудегодине Тагарт Вести Малдиви-Микс Малдиви–Подврелим сунцем Телемастер Гласовиувремену, док.серијал СузеБосфора Вести Ћирилица Малдиви-Прегледдана Малдиви-Вишеодигре Црвениорао Вести Картел Малдиви–Вишеодигре…

Еце Услу

СЕРИЈА

СузеБосфора Лале, срећно удата жена, недавнојеоткриладаиматуморнамозгунанезгодномместу за операцију и да јој не преостајемногодосмрти.Она јејошувекудилемидалида откријесвојојпородицизасвојуболестилидаихнапусти,да небипатилизаједносањом. Улоге:Еце Услу,Синан Сумер,Бурцу Кара, Гокхан Тепе Режија:Хилал Сарал (Хепи, 19.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555  личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише:Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Џон,Кејтиосмородеце Малиљуди,великисвет Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Највећигубитник Лепотапосвакуцену Екстремнипреображај Необичнекожнеболести ДрЏи Л.А.Инк Лепотапосвакуцену

07.00 09.05 10.10 11.06 11.19 11.47 12.00 12.30 13.20 14.17 14.49 15.32 16.02 16.25 17.45 18.33 19.30 20.35 21.15 22.29 23.05 23.40 00.29 01.23

08.00 Архитектурасећања– споменициБогдана Богдановића 09.00 Древникинескиспортови 10.00 Камерман:Животидело ЏекаКардифа 11.30 Великебританскевојсковође 12.00 Ханибал 13.30 Укрупномкадру 14.00 Косизаправоти? 15.00 ТајмтимгодинаX 16.00 ВарвариТеријаЏонса 17.00 Заборављенепоплаве 18.00 ВајатЕрп 19.00 Смртледеногчовека 20.00 Домаћицаброј49. 21.30 Укрупномкадру 22.00 Косизаправоти? 23.00 ТајмтимгодинаX 00.00 ВарвариТеријаЏонса 01.00 Заборављенепоплаве

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља ОзиБу Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља Дијаманти Великитранспорт Зачараникруг Нортфорк Пи Догодилосенаданашнидан Еротскифилмови

Нортфорк ГрадићНортфоркуМонтани је потребно евакуисати због пуштања у рад велике бране и хидроцентрале. У градуостајесвештеникулокалном сиротишту са дечакомкојијеукоми... Улоге : Ник Нолт, Џејмс Вудс, Дерил Хана, Клер Форлани (Синеманија,18.00)

МИНИ-СЕРИЈА

Тајниживот уметничкихдела: Последњавечера Толикојејошнеоткривенога у свету уметности, а ова сезонаББЦ-јеведокументарнесеријеистражујепричекојестојеизатривеликауметничк а дела: Да Винчијеве „Последње вечере”, Далијевих слика „Криста светог Јована Крститеља” и „УскрснућеПјераделаФранческе”... (ХРТ1,23.40)

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.42 12.40

19.10 19.30 20.00 20.50 21.35 22.20 23.05 00.05 00.50 01.11 01.53

06.00 07.45 08.50 10.40 12.25 12.50 15.00 16.55 18.20 20.05 21.20 23.05 00.35

Чаробњаков шегрт Милдред Пирс Сети ме се Опет ти Филмови и звезде А-Тим Ослони се на мене Ванземаљци на тавану Ванредне мере Милдред Пирс Кодекс Дивља вожња 2 Притајено зло:Живот после смрти 02.15 Анаконда 4:Траг крви 03.45 Ти и ја,ми смо света два 05.30 Холивуд на снималњу

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

НешБриџиз Дијагноза:Убиство Филм:УбиствауМидсамеру НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Дијагноза:Убиство Филм:УбиствауМидсамеру Ургентницентар Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Ургентницентар Хаваји5-0 Филм:ПаниканаострвуРока

05.40 06.20 07.05 09.15 10.55 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 22.30 23.45 01.20 02.20 03.50

РТЛданас ДрагонБолЗ Кобра11 1001ноћ Вратараја Ексклузивтаблоид Вечераза5 Крвнијевода Кобра11 Ружаветрова РТЛ5до5 Вечераза5 Ексклузивтаблоид РТЛданас Крвнијевода Ружаветрова Менталист Хаваји5-О РТЛВести 11.сат Астрошоу ЦСИ:Мајами РТЛданас

Ексклузивтаблоид

13.00 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35

КлерФорлани

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Док.филм КодАне Благосветскихтржниица Скицазапортрет Дневник Господарицатвогасрца Свећебитидобро Трећедоба Алиса,слушајсвојесрце Гласдомовине Културнабаштина Хрватскауживо 8.спрат,токшоу Капри Дневник Проводииспроводи ПулсХрватске Светпрофита Дневник3 Док.филм Светзасебе ДрХаус

08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.15

МалаТВ. ИстрагеМладогМесеца Школскипрограм Олујнисвет Алиса,слушајсвојесрце ПунакућаРафтера Јеловнициизгубљеног времена Поларнасветлост,филм Узмаловоде ДеграссиХигх Школскипрограм Тонитон Цртанасерија МалаТВ Цртанасерија Шаптачпсима Регионалнидневник Жупанијскапанорама Црнакутија:Трговање људима Цртанасерија Музичкиспецијал Животидедаље ДрХаус Безтрага Завршниударац Жица Специјалнајединица Прикраћени Складиште Ноћнимузичкипрограм

Породичнипас01 Невероватнеприче Земља2 Сиквест ХарииХендерсонови Повратакубудућност Повратакубудућност2 ХарииХендерсонови Породичнипас Невероватнеприче Земља2 Торнадо Сиквест

08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 Останите с нама 12.00 Дијаболик 14.00 И то је рокенрол 16.00 Трчи Рони трчи 18.00 Како сам упознао Сару 20.00 Преваранти 22.00 Независни 00.00 Младе,влажне и напаљене 02.00 Нимфоманске дроље (Хетеро1.)

У Ексклузив таблоиду гледајтепричекојаћевасшокирати, зачудити и изненадити и неће вас оставити нимало равнодушним. Едита Мисирић води вас кроз свет пун емоција, људских драма, искренихисповестиискандала богатихиславних... (РТЛ,18.00)

ЕдитаМисирић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Лимарскарадионица Генералка Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Самудивљини Опасанлов Чудодасамжив Америчкедрвосече Разоткривањемитова Самудивљини Опасанлов

08.30 08.45 10.00 11.45 13.30 17.30 18.30 19.00 20.45 20.55 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30 00.30 01.00

Мотоспортови Веслање Бициклизам Билијар Бициклизам Фудбал Фудбал Билијар Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Борилачки спорт Фудбал Фудбал Бициклизам

Једнакост без руководећих функција

П

о подацима које је изнео Станко Младеновић, учешће жена у првим партизанским јединицама варирало је од два до 20 одсто. Тако је Прва пролетерска бригада у тренутку формирања имала 67 жена, у Другој пролетерској било их је 46, највише од тог броја у санитету, док је у Четвртој пролетерској, међу 1.082 борца било 200 жена. Чак око 100.000 жена је до краја рата ступило у редове НОВ-а. Процењује се да је током рата погинуло или умрло њих 25.000, а рањено 40.000. Неда Божиновић, на основу непотпуних података, процењује да је само у Србији погинуло више од 1.500 жена. Оне су, углавном, обављале дужности у санитету, иако су биле присутне у свим борбеним јединицама. Поједини аутори тврде да се руководство КПЈ у почетку колебало да ли да дозволи ступање жена у војне јединице. У Србији је за време масовног устанка 1941. у партизанске јединице било укључено мало жена. Изузет ак су представљале поједине предратне комунисткиње које су учествовале у организацији првих устаничких јединица. Током рата жене нису стизале до виших командних или политичких дужности у војсци. Такође, у највишем руководству КПЈ (Политбироу) није било жена. За време рата око 2.000 жена добило је официрски чин у НОВ-у. Орденом народног хероја одликовани су 93 жене и 1.241 мушкарац. Марија Бурсаћ из Босанске крајине постала је 1943. године прва жена народни херој. Ради поређења, у Грчкој, Ново поглавље херојства:Марија Бурсаћ где се у сиромашнијем и подједнако патријархалном друштву рат за ослободилачки уста- фебруара 1942. године. Два документа, под наслонак претворио у грађански рат, партизанке су чини- вом Задаци и устројство народноослободилачких ле 30 одсто ратног састава Демократске армије Грч- одбора и Објашњења и упутства за рад народнооке и 70 одсто санитетског и помоћног особља. У слободилачких одбора у ослобођеним крајевима СССР-у жене су званично уживале равноправност предвиђала су право жена да бирају и буду биране у још од 1917. године. У Црвеној армији је за време органе револуционарних власти. Жене су, истина у симболичном броју, биране и у рата на свим дужностима ученајвише установе партизанске ствовало 800.000 жена. Иако је Иако су у СССР-у жене државе. свака четврта одликована, свега Тако је на Првом заседању 89 добило је Орден хероја званично уживале Антифашистичког већа народСССР-а (током Другог светског равноправност од ног ослобођења Југославије рата Орденом хероја СССР-а 1917.године,свега 89 (АВНОЈ), у Бихаћу 26. новемодликовано је 11.635 особа). За добилоих је Орден хероја бра 1942. године, као делегатвреме Другог светског рата и у киња учествовала Ката ПејноБританији су жене активно учеСССР-а,од вић. На Другом заседању, одрствовале у војсци. Тако су у ју11.635додељених жаном од 21. до 29. новембра ну 1945. године јединице жен1943. учествовало је једанаест ске Помоћне територијалне одбране чиниле 6,13 одсто војске. Женске јединице у жена: Маца Гржетић и Спасенија-Цана Бабовић, морнарици заузимале су 8,42 одсто док су у вазду- чланице Председништва АВНОЈ-а, затим Јудита хопловству женске јединице чиниле 13,87 процена- Аларгић, Анка Берус, Марија Иванчић, Митра Митровић, Ката Пејновић, Мара Рупена-Осолник, Мита. Питање равноправности жена у почетку није ис- лица Шландер-Маринко, Мара Нацева и Нада Сретицано као један од циљева Народноослободилач- мац, као делегаткиње. На Другом заседању АВНОЈког рата. Иако у документима којима је одређено ус- а било је присутно 269 делегата, а жене су чиниле постављање органа нових власти – народноослобо- нешто више од четири одсто окупљених партизандилачких одбора – није било посебно наглашено да ских законодаваца. Том приликом изабрана је влада нове Југославије ће жене добити активно и пасивно бирачко право, као што није било формално предвиђено ни њихово под називом Национални комитет ослобођења Југоступање у партизанске јединице, оне су ипак ужива- славије (НКОЈ). Састојао се од седамнаест чланова, ле ова права. Од почетка рата били су организовани и међу њима није било жена. Председништво АВодбори жена, на различитим нивоима, чији је зада- НОЈ-а имало је укупно шездесет три члана, међу котак био да помажу партизанским јединицама, новој јима су биле две жене (око три одсто). Тело које је власти, да организују санитетску обуку и учествују женама омогућило да се самостално политички ору политичком образовању жена. Може се рећи да су ганизују и да кроз њега покушају да активирају што први документи партизанских власти који су пред- већи број жена био је Антифашистички фронт жена виђали потпуну равноправност жена издати у Фочи Југославије (АФЖЈ). КњигуИване Пантелић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ”уиздању„Еволуте”изБеограда можетенаручитипутемтелефона011/2621–204илии-мејла www.evoluta.co.rs иwww.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak19.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Tro{ite energiju i novac na razne strane. Mo`ete raditi vi{e poslova istovremeno, {to }e doneti mawe prihode s raznih strana. Me|utim, u toj op{toj pometwi, ipak }ete uspeti. Qubav?

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

19.septembar2011.

Ponedeqak }e biti optere}en komunikacijom, a bez vidiqih rezultata. Eventualni kra}i put ne}e ni{ta bitno doneti. Zamoreni ste od iste pri~e, potrebni su vam odmor i promena. [etajte se.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Kroz va{ znak prolazi Mesec i zbuwuje vas na svakom koraku. ^este promene planova i usmerewa su sasvim logi~na posledica. Nemojte se nervirati zbog sitnica koje `ivot ne zna~e. Izbegavajte prenagqene zakqu~ke i izjave jer od toga ni{ta dobro ne}e proiza}i. Jedna `enska osoba mo`e da vas savetuje i podr`ava, onako iz senke. Va{ borbeni duh polako jewava. Nesanica. Nemojte podle}i uticaju dru{tva jer vas to nigde ne}e odvesti, sem ukoliko `elite bezbri`an provod. Poslovna situacija zahteva va{e prisustvo i organizaciju. Saradnici su spretni i sre}ni. U karijeri su danas mogu}i problemi zbog neozbiqnosti i nedoslednosti. Shvatite situaciju kao prolaznu i budite strpqivi nekoliko dana. Ve} od srede sledi poboq{awe odnosa i napredak.

NenaRada{in,astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9-23.10.

Odnosi s inostranstvom zaslu`uju trenutnu reakciju i akciju jer ono {to va`i danas, kasnije ne mora biti mogu}e. Zato, iskoristite svoje {anse, sada i odmah. Poslovno putovawe je sasvim OK.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Povedite ra~una o tome da vas partner ili neko tre}i ne isprovocira svojom neodlu~no{}u. Finansijski ne}e biti nikakvih promena. Me|utim, u partnerstvu je sve mogu}e. Izostaje me|usobno razumevawe. Naporan i stresan dan za vas, ukoliko dozvolite da izgubite plan rada i zdrav razum. Privatni biznis te~e svojim tokom, mada ne{to dinami~nije. Povedite ra~una o svom zdravstvenom stawu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Delujete pod uplivom intuicije, na koju se mo`ete osloniti. Neko od prijateqa ili sam partner daje vam dobra uputstva i usmerewa, ali i odre|uje standarde. U poslu sledi korak unazad.

U qubavnom odnosu preovladava intelektualni i mentalni segment. umesto ne`nosti i emocija. Ne ostvarujete svoje zamisli tako lako pa je potrebno da se prilagodite datim uslovima. Niste smireni u svom domu, pa ni u du{i. Nemate dovoqno koncentracije za bilo {ta. Radite, u~ite i planirajte u dru{tvu s kojim se razumete i zabavqate. Neka sve bude {ala i laka pri~a.

TRI^-TRA^

Неустрашива Ким V REMENSKA

Крајем

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

32

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

32

Vr{ac

31

Srbija Beograd

31

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Ni{

Одмор на Бора Бори Ким Кардашијан памтићецелогживота.Овазвездаодлучилаје да своје летовање зачини авантуром – пливањем с морским псима. Храбра Ким је фотографијенакојимапливасморскимпсимаобјавиланасвојојслужбенојстранициодмахпо повраткусбајковитогострва.Нафотографији се може видети колико се Ким уплашила морских паса. Када су јој пришли попела се налеђасвојој14-годишњојсестриигрчевито јегрлила. -ДоксмобилинаБораБориотишлисмобродомдапливамосморскимпсима!-написалаје Кимисподфотографије,идодала:„Иакосепрвочинилојакозастрашујућим,чињеницадатамодневнодолазепреконеколикодесетинаљуди,увериланасједајесигурно”. Према речима Ким, најхрабрији је био њен брат Роб, док је супруг Крис Хемфрис дошао дајеподржипољупцимаизагрљајима.

PROGNOZA

33

Evropa

даНа Киша

Madrid NOVI SAD: Toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar. Kasnije popodne i krajem dana naobla~ewe sa ki{om, pquskovima i padom temperature. Pritisak ispod Rim normale. Jutarwa temperatura 16, a maksimalna 30 stepeni. London VOJVODINA: Toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar, posebno jak u ju`nom Banatu, sa udarima do 100 km/h. Kasnije popodne sledi naobla~ewe sa ki{om i pquCirih skovima, najpre na zapadu i severu Vojvodine. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 14 do 20 stepeni, a maksimalna od 29 na severu Vojvodine Berlin do 32 stepena na jugu. Be~ SRBIJA: Toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu. Kasnije popodne i krajem dana na severu i zapadu Srbije naobla~ewe sa ki{om i Var{ava pquskovima i padom temperature. U no}i ka utorku osve`ewe se {iri i na Kijev ostale krajeve. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 12 do 20 stepeni, a maksimalna od 29 u Subotici i Timo~koj Krajini do 33 stepena u zapadMoskva noj, centralnoj i ju`noj Srbiji. Oslo PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U utorak svugde hladnije uz ki{u. U sredu sve`e i ve}inom obla~no, u centralnim i ju`nim predelima sa ki{om St. Peterburg povremeno. U drugoj polovini idu}e sedmice sun~anije i toplije vreme, ali viAtina {e ne}e biti vru}ih dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike }e imati nepovoqan uticaj na sve osetqive osobe, pa im se savetuje da smawe uobi~ajene aktivnosti i po{tuju savete lekara. Sr~ani i psihi~ki bolesnici, kao i astmati~ari, bi}e posebno osetqivi. Tipi~ne reakcije mogu biti izra`ene i u jakoj formi. U~esnicima u saobra}aju je neophodna koncentracija.

27 24 19 12 18 14 21

VIC DANA Среласедвапријатеља иједанпитаовогдругог: - Штаимакодтебеуфирми? - Ма,тражимоновогблагајника. - Па,зарнистепремесецданапримили новогблагајника? - Јесмо,управоњегаитражимо!

22 17 14 15 32

Pariz

20

Minhen

14

Budimpe{ta

28

Stokholm

15

SUDOKU

Upi{itejedanbroj od1do9upraznapoqa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoqa (3h3)moradasadr`isve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-7 (-13)

Slankamen

126 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

44 (-13)

Zemun

207 (3)

Bogojevo

44 (-12)

Pan~evo

240 (0)

Smederevo

440 (6)

Ba~. Palanka 80 (-12) Novi Sad

71 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

175 (-4)

S. Mitrovica

12 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (-1)

Beograd

164 (7)

STARIBEGEJ

Novi Be~ej

326 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

112 (-4)

NERA

Hetin

72 (6)

TISA

-16 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 19.septembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you