Page 1

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 19. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23531 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MITOPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI I CELE ITALIJE JOVAN (PAVLOVI]) ZA „DNEVNIK” GOVORI O EKUMENIZMU, POLO@AJU SPC U HRVATSKOJ, O PRAVOSLAVNOJ GIMNAZIJI U ZAGREBU…

Papa pre Srbije mora u Jasenovac

KAKVA JE SUDBINA ZAPO^ETOG AUTOPUTA BEOGRAD - JU@NI JADRAN?

Koridori po babu i stri~evima Dok je u zemqi Srbiji do ju~e na snazi bila paralelna izgradwa dva koridora, zbog ~ega radovi sporo idu i na jednom i na drugom pravcu, danas se autoput do ^a~ka stavqa u drugi plan. Pri tome, po evropskim pravilima, zapravo i nije re~ o Koridoru 11, ve} ga mi tako zovemo – ina~e nosi oznaku lokalnog puta E-763.

str. 5

naSLOvi

DOBRICA ]OSI] O MILO[EVI]U U „BEOGRADSKOM DNEVNIKU” DARKA HUDELISTA

S r b i j a  i  S v e t  n a  P r a G U  P r e h r a m b e n e  k r i z e

250

rast rises cena februar Price Feb 2011:2011: poena, – - jul2012) 2012) (June(jun - July 238 points najvi{i do high prices sada zabele`en 17% help drive indeks, posledica Arab Spring Arapskog prole}a

indeks food svetskih cena hrane World price inde x (2002/04 = 100) (2002-04

200

150

12% 100 2007-08 food kriza crisis

50

0 2002

Jul 2012: jul 2012: 213 points poena, – 12 points vi{e up from nego u June junu 1,7% 1.7%

04

06

08

10

Jovica Nikoli}

str. 8

Sun~ano i toplo

Teofil Pan~i} Vu~e}a prepiska (i druge basne)

Bora Oti} Peratonice

\or|e Randeq

Najvi{a temperatura 31°S

@uti ne bi vratili bicikl

str. 13

2012

Dairy Meat fat{e}er meso Oil/ uqe/ Sugar Cereals mlekarstvo mast cerealije

Poje{}e nas cena hrane

INTERVJU NEDEQE

Na meniju Bokase

2%

0%

Izvor: posledwi biltenAssociated FAO Source: FAO Picture: Press

NOVOSA\ANKA I CAR

str. 4

Sloba je slu{ao samo Miru

str. 12-13

str. 5


2

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

CITATI

Ne}emo u autonomisti~ki front iz vi{e razloga. Re~ front zna~i ukopavawe, a ukopani u blatwavim rovovima iz kojih bi svako na svakog pucao nebismoni{tare{ili.Potreban je razgovor izme|u Republike i Pokrajine, a ne konfrontacijasaBeogradomzarad sticawa jeftinih politi~kih poena . I{tvan Pastor, liderSVM)

Vulin:Popis Da~i}iTa~i isocijalnekarte uutorakuSavetu zaKiM bezbednosti DirektorvladineKancelarije zaKiMuAleksandarVulinseju~ekodspomenikaubijenimikidnapovanimSrbimauOrahovcupoklonio senima stradalih, i izjaviodapo~iniocizlo~inamoraju bitika`weni,ina~e}esezlo~ini ponoviti. “Spisak ubijenih i kidnapovanihSrbanajboqijedokazsa~imesesuo~avajuSrbiupokrajini”,rekaojeVulin.Onjeizjavioidamusedopadaidejadase kosovski dodatak ispla}uje linearno.Vulinjerekaodajezatore{ewe popis stanovni{tva na KiMisocijalnakarta,kakobise videlo “da li neko ima imovinu koja ga diskvalifikuje da dobije to {to dobija (dodatak)”. “Verujemdabilinearnomisplatomkosovskogdodatkadalivi{eonima kojima su sredstva potrebnija”, kazaojeVulin.

Sednici Saveta bezbednosti Ujediwenihnacija21.avgusta,na kojoj}eserazmatrati,kakojenajavqeno , kvartalni izve{taj generalnog sekretara UN Ban Ki MunaosituacijinaKosovu,prisustvova}e predsednik Vlade SrbijeIvicaDa~i}ikosovskipremijerHa{imTa~i.O~ekujeseda generalni sekretar UN “pritisne”vlastiuPri{tiniiBeogradu da poka`u vi{e konstruktivnostiuprevazila`ewupote{ko}a za sprovo|ewe do sada postignutihsporazuma,javqajukosovski mediji. Pored premijera Srbije Ivice Da~i}a, sednici SB UN prisustvova}e i ministar spoqnih poslova Ivan Mrki}, dok }e, kako Epoka e Re najavquje, u radu sednice u~estvovati, pored Ta~ija, i kosovski {ef diplomatijeEnverHoxaj.

MILO[ VU^EVI] TRA@I PREISPITIVAWE KOALICIJE SA SPS-om NA SVIM NIVOIMA

IliNoviSadiBeograd, ilinoviizbori redsednik novosadskog odbora Srpske napredne stranke Milo{ Vu~evi} pozvao je strana~kog lidera Aleksandra Vu~i}a da istraje na po{tovawu kaolicionog sporazuma sa IvicomDa~i}em,ilidastrana~kiorganipreispitajukoalicijusasocijalistimanasvimnivoima.Vu~evi}jeju~enakonferencijizanovinareuNovom Sadusaop{tiodaSPSnepo{tujekaolicionisporazumsanapredwacima,akoji,kakojeistakaopodrazumevaiformirawenovevalstiuNovomSaduiBeogradu,odnosnousvimgradovimaiop{tinamagdeje to mogu}e. On je poru~io da }e insistirati na tom zahtevu, ali da to ipak nije uslov novosadskih napredwaka za podr{ku Vu~i}u na predstoje}im unutarstrana~kimizborima,istakav{idaonimaapsolutnipodr{kunovosadskogSNS-a. – Mi tra`imo do Vu~i}a da istraje u borbi za Srpskunaprednustrankuidanedozvolidanasbilokoponi`ava,paipocenunovihizbora.Zatood na{eglideratra`imodapreispitapozicijuSNS u kaoliciji sa SPS-om na svim nivoima. Tako|e, tra`imosednicuGlavnogodboraSNSnakojojbi se opet glasalo o koaliciji sa SPS-om. Nedopsutivno je da SPS u Novom Sadu, ali i u Beogradu, Somboru,Kikindi,[apcuiLeskovcuneprihvata SNSkaokoalicionogpartnerainepo{tujekaolicionidogovor.Nemo`esesedetinadvestolice iponi`avatiSrpskanaprednastranaka–poru~io jeVu~evi}.

P

[efnovosadskihnapredwakaizjaviojedabiaktuelangradskavlastuNovomSaduve}bilaoborena dasusesocijalistodazvalipozivuSNS. –Predesetakdanaodr`anjekodnassastanak~etiriodborni~kegrupe,kojezajednoimaju34odbornika. Danamsetadpridru`ioSPS,mibismove}togdana formiralinovukoalicijuuNovomSadu–kazaojeVu~evi},navode}idajere~oodbroni~kimgrupamaDSSa,Dverii„SvizaNoviSad”.Umestotoga,kakojenaveo,izGradskogodboraSPS-ajenovosadskimnapredwacimastigaodopisukojem„SPSidaqeinsitirana nekimuslovima”.Onnije`eleodaprecizirakojisu to uslovi, ve} je samo naveo da “nije normalno da u SNSrepubli~komparlamentupodr`iDa~i}azapremijera,adaondaGradskiodbroSPS-atra`idanajpre napravimokoalcijusnekimskimnesara|ujemonina republi~komnivou,padaseondaioniprikqu~e”. Vu~evi}jenakrajuSPS-uporu~ioda}e,ukoliko do 1. septembra ne prihvati poziv SNS-a u Novom Sadu,napredwacitra`itipartnereudrugimstrankama na gradskom nivou, za {ta, tvrdi, ve} postoje brojneponude.Utomslu~aju,kakojeponovio,prilikomkadrovawaurepubli~kimjavnimperduze}imai ustanovama na teritoriji Novog Sada, SPS ne bi smeodara~unanatamesta,napomiwu}idabibilo ~udnoda„Srbijagas”i“Eklektrovojvodina”pripadnusocijalistima,adaoniuNovomSadupodr`avaju DSiLSV. n Branka Dragovi} Savi}

Bajatovi}:Bez uticajanavladu Predsednik Pokrajinskog odbora SPS Vojvodine Du{an Bajatovi}izjaviojedastavnovosadskog odbora napredwaka daseponovoglasaosporazumu te stranke i socijalista ne}e uticati na koaliciju dve strankenarepubli~komnivou. Bajatovi} je rekao da stav novosadskihnapredwakanetreba tuma~iti kao ispit mo}i dva koalicionapartnera,anajavio je nastavak razgovora dve stranke o formirawu nove skup{tinske ve}ine u Novom

Sadu.“Taizjavanetrebadabude tuma~ena kao neki test odnosaizme|uSNSiSPSine}e uti~ati na koalicione odnose u vladi, u to mo`ete biti uvereni”,rekaojeonzateleviziju B92. Bajatovi} je podsetio da dosada{wirazgovorioformirawu nove skup{tine ve}ine u Novom Sadu “nisu pokazali da postojijasnave}ina.Ovihdana }emoponovorazgovaratisana{im koalicionim partnerima iz SNS i drugim akterima na politi~kojsceniNovogSada”.

Ta~i:Beskompromisno kaEvropskojuniji KosovskipremijerHa{imTa~iupozoriojeministredane}ebitikompromisasaonimakojidovodeupitaweostvarivaweevropske perspektiveKosova.Ta~ijenasedniciVlade,kakojavqajukosovskimediji,najavioda}eokon~awenadgledanenezavisnostiKosova useptembruozna~itipo~etaknovefazeuodnosimaKosovasaEU. “Ja}ubitibeskompromisansasvakimkobudedoveoupitaweovaj proces.Na{zajedni~kiuspehisvakogaposebnozavisiodpribli`avawaEvropskojuniji”,kazaojeTa~iiupozoriodane}eprihvatitinikakvoopravdawezaka{weweutomprocesu.

Pacoli:Malipriznao Kosovo PrvizamenikkosovskogpremijeraBexetPacoliizjaviojedaje afri~kadr`avaMali92zemqa~lanicaUjediwenihnacijakojaje priznalaKosovokaonezavisnuisuverenudr`avu.Nakonferencijizanovinare,PacolijepredstavioverbalnunotupriznawaKosovaodstraneMalija,kojujepotpisaopredsednikovedr`aveDioncoundaTraor.PremaPacoliju,Togojetrenutnojedinadr`avauzapadnojAfricikojanijepriznalaKosovo.“Ja}uslede}enedeqeposetitiovudr`avuinadamseda}emoitookon~ati”,kazaoje Pacoli, koji je najavio da }e, pored Togoa, posetiti jo{ neke afri~kedr`ave.Malijepodr`avnomure|ewupredsedni~karepublika.Imapovr{inuod56.785kvadratnihkilometaraiuwoj`ivi4,8milionastanovnika.

INTERVJU

Dr JOVAN TEOKAREVI], PROFESOR

MaloEvrope, akon{tojezamenikpre- {ko iskqu~iti, ~ak i ako nova – U ovim Fileovim re~ima sednika Odbora za vlada, kao i stara, nastavi da ima, naravno, vi{e nade nego evropske integracije obeshrabrujeSrbedapodi`uba- ~vrste uverenosti, {to je razuNarodneskup{tineLasloVarga rikade.Situacijajejednakoslo- mqivo: nova Vlada tek treba da oceniouintervjuu„Dnevniku”da `enainejasnaiuvezisasprovo- poka`e{taikakoho}eimo`e. }egotovoizvesno2012.bitijo{ |ewemve}postignutihdogovora. Istovremeno, wegov nagla{eno jednaizgubqenaevropskagodina, Evoprimeraizobrazovawa,sko- blagonakloniodnospremanovim i profesor na Fakultetu polijimsamsejasuo~ioprenekime- vlastimajeiva`anpodstrekwiti~kihnaukauBeogradudrJovan sec: iako postoji dogovor Beo- ma da zaista i urade ono {to su Teokarevi} izrazio je sumwu da gradaiPri{tineome|usobnom obe}avaliupredizbornojkampajemogu}edokrajagodinedobiti priznavawu diploma, Vlada Sr- wi. Suprotno mnogim qudima u datum za po~etak pregovora o Srbijiidrugde,mislimdajetabijejo{uveknijedonelauredbu pristupawuEvropskojuniji. kav pozitivan, bespredrasudan i zasprovo|ewetogdogovora,paje – Prvo, na raspolagawu je ohrabruju}i stav [tefana Fisveidaqe„mrtvoslovonapapiefektivno samo par meseci, a u lea, odnosno Evropske unije, doru“.IzovograzlogauRektoratu okviruwihjeiprethodnome|uUniverzitetauBeogradumijeu brodo{ao, jer on ide zajedno sa sobnoboqeupoznavaweiizgradmaju preporu~eno da ne primim o{trimkritikamaEvropskekowapoverewaizme|ustarihbristudentkiwu–AlbankusaKoso- misije, koje su bile upu}ene poselskih i novih beogradskih va na master studije Fakulteta vodomskandaloznihizjavaTomipredstavnika,patrostranidogoslava Nikoli}a o Vukovaru i politi~kihnaukauBeogradu,jer vor - i sa predstavnicima Priima diplomu pri{tinskog uni- Srebrenici,kaoipovodomnovog {tine-oprioritetimadijaloga verziteta,abeztevladineured- zakonaoNarodnojbanci.Tojejaina~inurada,ondajetuigodisna poruka Srbiji da }emo se bewenadiplomane}emo}idabu{wiizve{tajEvropskekomisi~lanstvu u EU pribli`avati ne de nostrifikovana. Ako je sve je… – obja{wava dr Teokarevi} naosnovure~i,negonaosnovudeovozaistatako,re~jeovelikom zana{list. la. U tom kontekstu i na taj naskandalu: srpske vlasti, dakle, Powegovimre~ima,jo{jeve~intreba~itatiiVu~i}evopoonemogu}avaju Albanku sa Koso}iproblemto{tojeostalojo{ novnozakliwaweuevropskuorivadanastavistudijeuBeogradu, mnogotogadaseuradi,kakobise jentaciju. Uostalom, ako se poatadevojka,verovatnokaoisvi ispunili jasni uslovi koje je za gledahrvatskoiskustvosaproemi,verujedatonebivi{etrebaovajsvojkoraknapredSrbijadovropskim preobra`ajem HDZ-a, lo da bude problem, jer smo sto bila od Evropske unije krajem ta orijentacija nije nemogu}a, puta~ulidadiplomesadatreba pro{le godine, a koji se odnose ~ini mi se, bez obzira na stradaseme|usobnopriznaju. nanormalizaci{nu pro{lost ju odnosa sa Kodve tre}ine noDanassusretnavrhuBeogradaiPri{tineizgleda vesrpskevlade. sovom. normalno,pa~akio~ekivano,jersuwegovi – Kada bismo l U nedavpred sobom imau~esnicidokazaninacionalisti,aTadi}senebi nom razgovoru li„samo“obavesa britanskim usudionidapomislinatakavpotez zupostizawado{efom diplogovoraotelekomatije Vilimunikacijamaienergetici,{to l [tefan File je jo{ jed- jamom Hejgom premijer Da~i} nom ponovio da ne sumwa da je rekao da Srbija o~ekuje jajejednavrstauslova,nitonebi }e zapo~iwawe pregovora o sno definisane uslove za dobilomogu}ezavr{itizakratko pridru`ivawu Evropskoj bijawe datuma za po~etak prevreme,jerjere~omnogokompliuniji biti prioritet nove govora. Da li to opet dolazikovanijim oblastima od onih u Vlade Srbije. No, s obzirom mo na teren poruka za unutrakojimajeve}postignutnapredak. da je to ve} n-ti put kako se, {wu upotrebu – mi smo koopeDastvarbudete`a,nipostignuod formirawa nove vlade, rativni, ali, eto, stalno nam tidogovori–aonisudrugavrsta {aqu takve poruke, zna~i li „u pet do dvanaest” ispostauslova-nisutako~vrstikao{to to da u Briselu zapravo sum- vqaju neke nove uslove? semo`da~inilo,arazli~itatuwaju u evropsku orijentaciju ma~ewasutekjedanodproblema. –Upravuste,re~jeo~igledno Da~i}evog kabineta? Veruje- oporucizaunutra{wuupotrebu, l [ta se na tom planu namete li Aleksandru Vu~i}u kada jersuuslovizazapo~iwawepre}e kao kqu~ni problem? ka`e da u „ovoj vladi niko ne govora jasni i ve} osam meseci –Recimo,omogu}avaweEulekdovodi u pitawe wenu evrop- stari. Oni su potpuno vezani za sudaoperi{enacelojteritorisku orijentaciju, a onaj ko bu- „kosovskopitawe“,{toistovrejiKosova,atozna~iinaseveru, de to dovodio u pitawe, do- menoiolak{avaiote`avaposao mo`e lako da bude opovrgnuto ve{}e u pitawe i opstanak na{ihvlasti,itonadvana~ina. akodo|edonovihsukobaEuleksa same Vlade”? satamo{wimSrbima,{tojeteLak{eje{tosuusloviformuli-

N

MARKO JAK[I], JEDAN OD LIDERA SRBA SA SEVERA KiM, NEZADOVOQAN KOSOVSKOM POLITIKOM NOVIH SRPSKIH VLASTI

Di`emisekosanaglavi U

proteklihnekolikodana natemuKosovapredstavnici novih srpskih vlasti izrekli su mno{tvo kotradiktornihporuka,odponudeAlbancima da u Srbiji `ive kao NemciuBelgiji,padopriznawa da zvani~ni Beograd priprema model za u~estvovawe i na onim regionalnimskupovimanakojima biKosovobilopredstavqenobez dogovorenefusnote.JedanodliderakosmetskihSrbaMarkoJak{i}oceniojedakodnovihvlasti uSrbijio~iglednoimamnogolutawakadajeupitawuodnosprema KosovuiMetohiji. –Pretpostavqamda}eunarednihmesecdanamnogotogabitijasnije. No, ono {to se mora re}i jestetodadosada{weizjaveipoteziakteratenovevlastira|aju kodnasSrbavelikuzebwu,strah inelagodu–izjaviojeJak{i}za „Dnevnik”. Kaoilustraciju,onjenaveoda su Srbi u Kosovskoj Mitrovici imali u predizbornoj kampawi priliku da slu{aju i Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vulina, kojisutadaporu~ivalida}ebitiponi{tenisvisporazumikoje jeBorkoStefanovi}utana~iosa EditomTahiri. – Na`alost, sada smo svedoci najavada}einovavladasprovoditi te sporazume, iako su oni protivniipozitivnojsrpskojzakonskoj regulativi, ali jo{ va`nije,protivnisuina{emUstavu.Uzsveto,saop{tavasedaVlada ima strategiju za re{avawe problemaKosovaizakoje}estati ~itava Srbija, a onda nam

Svima,paiDa~i}u,morabitikristalnojasno: Kosovosenemo`edeliti.Dakle,ili}emoga dobitiucelosti,ili}emogaucelostiizgubiti Aleksandar Vu~i} najavquju nekakvebolneite{kekompromise. [to se nas Srba ti~e, mi smo se ve}zaovih13godinaumoriliod tih i takvih te{kih i bolnih kompromisa. PoJak{i}evimre~ima,SrbimasaKiMseuovomtrenutku~ak ~inidanovavlastidejo{ivi{e uz dlaku Briselu, Va{ingtonu i Pri{tiniodprethodne. – Bojimo se, naime, da se sada{wavlastmislidaistovremeno mo`edazadovoqi,sjednestrane nas Srbe sa prostora Kosmeta, a sadrugeEvropskuunijuiAmeriku.Atakvosedewenadvestolice uvekvamse,popravilu,vratikao bumerang.

Komentari{u}i najavu predsednikaNikoli}ada}edijalog Beograda i Pri{tine biti podignut na vi{i nivo, sagovornik „Dnevnika” ka`e da je zapravokqu~nopitawepod~ijim }eseki{obranomtirazgovori voditi. –Akoseudijalogu|epodpatronatom Saveta bezbednosti, ondajetouduhuRezolucije1244. Aliakoserazgovoribuduvodili naistina~inkaodosada,podpatronatomEvropskeunijeiSAD, onda mu oni do|u kao razgovori suseda.Atonikakonijeuinteresunisrpskedr`ave,ninasSrba koji `ivimo na ovom prostoru. Naravno,va`nojei{ta}ebiti

tema: status Kosova i Metohije ili }e se ostati u domenu „tehni~kih pregovora”, {to bi bilo pogubnozaSrbiju,jerondaispadadatapitaware{avajudvedr`ave. Na opasku da je ambasador Velike Britanije na Kosovu Jan Klifnajavioda}ecentralnatemaslede}erundepregovoraBeo- gradaiPri{tinebitiseverKosova, Marko Jak{i} ka`e da bi takavraspletbioveomalo{. –StavqatipitaweseveraKosmeta na sto kao centralnu temu bilo bi duboko pogre{no. Kosmetski probem je kompleksan i netrebagare{avatiparcijalno zaSrbenaseveruizaSrbeuKosovskom Pomoravqu ili u centralnomKosovu.Usuprotnom,ispadadajealbanskastranasvadruga pitawa re{ila u ostatku Kosmeta,samo,eto,nijenaseveru.I Beogradtonesmedaprihvati. Jak{i}je,ina~e,naro~itorezigniraninstistirawempremijera Ivice Da~i}a na razgrani~ewuSrbaikosovskihAlbanaca. –Da~i}jepolo`iozakletvuda }ebraniticelovitostsrpskedr`ave.Akadapozivatenarazgrani~eweizme|usrpskeialbanske strane,vitimebukvalnoru{ite UstavRepublikeSrbijeikr{iteRezoluciju1244.Tojelo{aporuka,pritomeveomaopasnaiod wemisedi`ekosanaglavi.Svima, pa i Da~i}u, mora biti kristalno jasno: Kosovo se ne mo`e deliti.Dakle,ili}emogadobiti ucelosti,ili}emogaucelosti izgubiti. n Miroslav Staji}


nedeqa19.avgust2012.

c m y

dnevnik

NAFAKULTETUPOLITI^KIHNAUKAUBEOGRADU

3

KARMA KOMA

malo Kosova

Vu~e}aprepiska (idrugebasne)

D

sani eksplicitno, pa ne}e mo}i da trpe previ{e slobodnih interpretacija kojih }e, iz dosada{weg iskustva vidimo, sigurno biti i na briselskoj i na beogradskoj i na pri{tinskoj strani. To tako|e smawuje mogu}nost uspostavqawa tzv. pokretnih ciqeva od strane Evropske unije, odnosno stalno izmi{qawe novih uslova kada se postoje}i zadovoqe. Na drugoj strani, skoncentrisanost na odre|eni set ciqeva vodi}e sigurno ve}oj rigoroznosti u oceni postignutog. Ina~e, i dobro i lo{e u uslovima za daqi napredak u evropskim integracijama postoji i ako se pogleda iz drugog ugla. Ovim radikalno promewenim fokusom na „kosovske uslove“, Srbiji se tako|e delimi~no gleda kroz prste u vezi sa napretkom u unutra{wim reformama. No, ovogodi{wi izve{taj Evropske komisije mora}e da pru`i odgovore na mnoga uobi~ajena pitawa iz svih oblasti srpskog dru{tvenog `ivota, pa se ne treba nadati „poklowenim ocenama“, koliko god je sve ostalo u senci normalizacije odnosa sa Kosovom.

l Predsednik Nikoli} je najaviopodizawedijalogasa Pri{tinomnavi{inivo. – Podizawe dijaloga na vi{i nivo ima, po mom mi{qewu, smisla samo ako se stvarno ne{to krupno `eli posti}i, i to za relativno kratko vreme. Sve, dakle, zavisi od politi~kih odluka upravo o tome, i u Beogradu i u Pri{tini. Ako se na oba ova mesta odlu~i da se zaista `eli promena, re{ewa za sva sporna pitawa mo}i }e da se na|u mnogo br`e i lak{e nego {to sada izgleda. Ako, pak, velikog i brzog napretka nema, a neuspeh su do`iveli ne lako smewivi pregovara~i nego predsednici ili premijeri Srbija i Kosova – to, po mom mi{qewu, mo`e da predstavqa ve}u prepreku nego prednost, jer ne verujem da }e bilo ko od visokih politi~ara neposredno vezati svoj polo`aj za uspeh pregovora. Mo`emo tako do}i u situaciju da promena pregovara~a ne donese `eqenu ve}u odgovornost. l Dalije,poVama,realan susretDa~i}aiTa~ija? – Od novih vlasti u Srbiji se sa mnogo strana o~ekuju ve}i

ustupci u pregovorima sa Kosovom u odnosu na ono {to se Tadi}eva vlada usu|ivala. Razlog je logi~an – nacionalisti i u Srbiji i drugde, za razliku od evropejaca, nemaju komplekse pred slobodnijim tuma~ewem nacionalnih interesa. Ja li~no nisam siguran da }e nas Nikoli} i Da~i} obradovati nekim krupnim i neo~ekivanim koracima koji vode ka brzoj i nepovratnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom. Za to nema ni dovoqno pritiska javnosti, ni – rekao bih – jasne ideje {ta nova vlast zapravo ho}e sa Kosovom. Ne bih se iznenadio da oni u stvari ponove Tadi}ev zihera{ki pristup: malo Evrope, malo Kosova. Tako|e se ne bih iznenadio ni da vidim susret srpskih i kosovskih premijera ili predsednika, ali bez spektakularnih rezultata. Eto kako su se stvari promenile: danas takav susret na vrhu izgleda normalno, pa ~ak i o~ekivano, jer su wegovi u~esnici dokazani nacionalisti, a Tadi} se ne bi usudio ni da pomisli na takav potez. n Miroslav Staji}

a li je to Laki malo takav - sazna}e. Boqe mu je nervozan,ilijeLakida se sam obavesti nego da ju neko mawe lak od ga Vu~i} obave{tava. Nas je wega naredio da iska`e preo sebi obavestio jo{ ranih ciznodoziranukoli~inuner{iri, ne zavr{ava se na kadevedesetih, i od tada ga ne voze, ne bi li tom nekom Lapijam a var o{ i nov os ads ke. zaboravqamoniusnu,sao~ikijevanervozaposlu`ilakao TakojetosaVu~i}emivu~imaizvansvakogzla. izg ov or pred pos lovn im }ima, ali koja je vu~evi}ima Kakogod,{tajeto{toVupartnerima,sveustilu:„Viodtogavajda?Jerbooniakou ~evi} ho}e od Vu~i}a, i zadite,na{iqudisebune,ovaNovom Sadu nisu neko i ne{to bi se to ticalo nas koji kvo stawe je neodr`ivo“? I niti smo vu~evi}i niti smo {to,ondanemogubitinekoi uostal om, ako je Lak i ve} ne{to ni bilo gde drugde. E, vu~i}i, ~ak bi se reklo i da nervozan zna~i li to da je zato su vu~evi}i malko nersmoizvestanplemenitnapor Pantelija(opet)umro,pasad vozni: ~ini im se nekako da ulo`iliutodanikakou`ipredstojibitkazawegovonasuseodmajanaovamosviod votu ne budemo ni vu~evi}i sle|e?Ikojetuuop{tePanwihovefeleovajdili,jedino nivu~i}i?Pa,ukratkoisvetelija, i kome je on ovaj put za wih ovd e na sev er u ne denonasu{tinu,moglobise umro? ostade ni{ta, ili tek jako tore}iovako:Vu~evi}odVuMnogojepitawakojaseromalo. Za to su im kaobajagi ~i}a tra`i Novi Sad, onako je,aakovamnijejasnoo~emu kriv i soc ijal is ti, ali ako na tacn i, s ma{ nic om ili se tu ta~no radi, pisac ovih Vu~i} ozbiqno ne podvikne bez.Ono,nijedaVu~evi}miredovamo`esamodavasslana wih, socijaliste, kriv }e slidaVu~i}dr`iNoviSadu ba{no ute{i: nije im biti on, kanda niwemu.Ali,kazapo onoj da je sebe }enamseitovrlo StaviteseuVu~i}evuko`u:bistelivi, obezbedio a wih, brzo, mo`da i breto, nije. A zar je dastenawegovommestu,bililudida `enego{tobismo to lep o, drug ov i, rizikujetevlastemvelikuemsvojuli~no, da oni ostanu neovoleli. Dobro, toliko o zaradvlastiemmaleneemvu~evi}evske, bez be| en i? I to films kim met asamo zato {to ih dakleusvakomsmislusporedne forama.Madasei NoviSadve}inski ne moramo udaqane `eli? S druge vatiba{mnogoodwih,jero strane,staviteseuVu~i}evu yepupamugamo`epokloniti sli~nom se `anru ovde radi, (udobnu i {iroku) ko`u: bikao kakav orah, samo ako mu svakako o jednoj `ustroj traste li vi, na wegovom mestu, se tako ushtedne. Ali, Vu~egikome(n)diji mentaliteta i bililudidarizikujetevlast vi} smatra da bi Vu~i} trenaravi.Evo,nekakoba{ovih em veliku em svoju li~no, zabaodau~inimnogovi{epridana kada se vaskolika polirad vlasti em malene em vutiskaju}i socijaliste da sa ti~ka ~ar{ija zabavqa zavi~evi}evske, dakle u svakom wime, to jest Vu~evi}em i riv aw em pod dem ok rats ke smislu sporedne? A ba{ to wegovima malko obja{u Novi ~ar{ave i ~ak{ire, pa pravo vu~evi}i epistolarno zahteSad,jernisuve}dugo(jo{od do duboko u nok{ire, a same vaju,idelujekaodasumrtvi vakta Maje G, ako je se kogod joj demokrate u tome izobilozbiqni. se}a), pa su malko mo`da i nopoma`uigledajudajoj,neNe bih se ja, jasno vam je, zagorelinaovuvru}inu. dajbo`e, ne{to ne promakne, nikako pa~ao u ovu me|uvu~eE sad, nije da Vu~i} ne bi pris ti` e nam epis tol a sa }u zavrzlamu. Neka se to rerad o u~in io Vu~ ev i} u, ali jedne sasvim druge strane, i {i onako kako se to ve} kod kandaimaipre~ihposlova,a sasvim drugoj - dakle, toj iswihre{ava.Aliopet,nemoi Novi je Sad malko tvr|i toj strani upu}ena. Vu~evi}, `e se ni }utati, jer ovde se orah-nezgodnoje,naime,glanai m e, pi{ e Vu~ i} u. Kojem naposletku ipak radi o nasao-dabisemogaoskrckati Vu~i}u - sigurno znate. Koji {im ko`ama: kako god okretektako:i}i}etote{ko,moj Vu~evi}-mo`da~akitoznane{onesunatapetu,asutra Aco braco, ili mo`da ne}e te, ako ste dovoqno dokoni mo`da i na ra`wu. To je, dai}i uop{te. Zbog ~ega Vu~i}, da pratite varo{ke kuriozikle, mogu}e preventivno namadamunijepravo,ipakne}e tete. Vu~evi} je, dakle, prvi ravou~enije: ne dozvoliti da provoditi ba{ besane no}i, ~ovek novosadskih napredwauprocepuizme|uvu~i}aivujerimaontolikodrugihiveka,akojeVu~i}-ih,kojo{ne ~evi}aispadnemo-ovce. }ih briga, a bogme mu je i jan TeofilPan~i} znakojeVu~i}?Akoseina|e ha}i kapacitet malko ve}i i

HO]ELII„AGROBANKA”BITISAMOJEDNAODMNOGIHNERE[ENIHAFERA?

U Srbiji je sramota samo da te uhvate vaka vlast u Srbiji svoj je mandat zapo~iwala i zavr{avala hap{ewima i isticawem borbe protiv kriminala i korupcije kao najva`nijeg zadatka koji nema alternativu. Tako je i na samom po~etku `ivota nove Vlade Srbije otvorena afera „Agrobanke” uz ve} toliko puta vi|eno obe}awe da ne}e biti za{ti}enih. Me|utim, ekonomista Miroslav Prokopijevi} je u to istog ~asa posumwao, upozoriv{i da se u Srbiji borba protiv korupcije nikada ne vodi protiv kqu~nih igra~a, koji su za{ti}eni bez obzira na to da li su biznismeni ili politi~ari. Umesto toga, na meti su po pravilu sitne ribe, pa je zato iz „Agrobanke” i moglo da nestane 300 miliona evra. I dok javnost ~eka odgovor na pitawe „gde su ajkule”, dobar deo gra|ana deli Prokopijevi}evu sumwu da }e ba{ ovog puta zaista odgovarati oni koji su se u celoj pri~i najvi{e omrsili. Jer, milionskih iznosa na tajnim ra~unima, dugih spiskova osumwi~enih, kofera punih para, veza s politi~arima, „putera na glavi” i mnogo ~ega drugog bilo je i proteklih decenija, ali je malo toga procesuirano. A jo{ mawe wih – zapravo, gotovo niko iole ozbiqniji – je zbog toga zavr{ilo na robiji. Pamte se ste~ajna, saobra}ajna, duvanska, naftna, carinska, profesorska pa ~ak i |ubretarska mafija, kojima su se punili novinski stupci, ali se ne pamte pravosna`ne presude. Zato se mnogi pribrojavaju da }e se i ovog puta „tresti gora a roditi mi{”.

S

Ako su tu`ila{tvo i sudovi u svim prethodnim aferama dobro radili svoj posao, a pravosna`ne presude ipak izostajale, onda je borba protiv korupcije zapela na nekom drugom mestu. Mnogo ja~em i od tu`ilaca i od sudija. Uostalom, u ovda{woj stru~noj javnosti odavno je zakqu~eno da sve ko~i – politika. Direktor Centra za bezbednosne studije i autor prvog Greko izve{taja Srbije o borbi protiv korupcije dr Aleksandar Fati} obja{wava za na{ list da je politi~ka kontrola pravosu|a i svih institucija ovde oduvek postojala i da ni jedna vlada nije tu praksu do sada promenila. – Uostalom, kod nas se krajem pro{log veka pojavio termin „politi~ka voqa”, koji se kori-

jednom ure|enom dru{tvu ne bi trebalo i{ta da zavisi od “politi~ke voqe” nego od ustava – obja{wava Fati}. – Isto tako, kod nas se, ~ak i me|u obrazovanim qudima, stalno govori o “jakoj” ili “slaboj” dr`avi. A dr`ava ne mo`e biti ni jaka ni slaba, jer dr`ava je jednako ustav i po{tovawe prava. Na`alost, nastavqa sagovornik „Dnevnika”, upravo kada je o ustavu re~, prethodnih osam godina vladalo je otvoreno kr{ewe najvi{eg pravnog akta dr`ave od strane samog vrha piramide vlasti, jer se nije po{tovala podela nadle`nosti izme|u predsednika, vlade i parlamenta. – Prema tome, sada{wa vlada je nasledila jedno, realno gledano, zapu{teno stawe koje nije

Sistempokoravawaetici – U prevenciji borbe protiv korupcije stawe u Srbiji je najalarmantnije i na tom poqu treba {to br`e raditi. U tom pravcu nova vlada mora odmah uvesti etiku u javnu upravu, reformisati Antikorupcijsku agenciju, te formirati stru~i antikorupcijski tim u okviru Ministarstva finansija koji }e koordinisati aspekte nerepresivne borbe protiv korupcije, kao {to je to svojevremeno u~inila \in|i}eva vlada. U Sjediwenim Dr`avama se ovaj model borbe protiv korupcije zove „sistem pokoravawa etici”. To je najsavremeniji i dokazano najefikasniji sistem borbe protiv korupcije, koji ukqu~uje i nekrivi~ne sankcije i koji nije dominantno represivan, ali posti`e spektakularne rezultate. Politi~ar koji taj sistem uvede u Srbiju bi}e zapam}en kao najve}i inovator javne politike u novijoj istoriji ove dr`ave – tvrdi Fati}. stio da objasni za{to ima ili nema reformi, pravde, jednakosti… To govori o politi~kom voluntarizmu kao su{tinskoj osnovi dru{tvenog poretka. U

iznenada nastalo, nego je namerno odr`avano decenijama. Ipak, glavni problem u re{avawu organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji je to {to se kod

nas kriminal ne shvata kao moralni prekr{aj, kao sramota. Sve se vrti oko toga da li }e neko biti uhva}en, a onda se dogodi „Agrobanka”, „Jugoremedija” i ko zna {ta sve jo{... Pri tome qudi koji su osumwi~eni za ta dela ne pokazuju nikakav stid, bar koliko se da videti iz medija. A sve dok ne bude stida, ne}e biti ni poboq{awa stawa s korupcijom u Srbiji – ka`e Fati}. Od devedesetih do danas u Srbiji niko od qudi koji su stekli ogromno bogatstvo niza{ta nisu odgovarali, isto kao {to ni jedan politi~ar koji je nakon silaska s polo`aja imao debeli saldo i postao „biznismen”, nije morao da doka`e odakle mu toliki novac. Fati} podse}a da je Srbija zemqa u kojoj su mnogi optere}eni strahom od siroma{tva, te navodi da su neki od danas na{ih najbogatijih poslovnih qudi ro|eni i odrasli u tom siroma{tvu i da im je najve}i ciq u `ivotu bio da ga pobede. – Da ne bude zabune, to je slu~aj i sa mnogim svetskim milionerima. Po onoj ~uvenoj pri~i: do{ao je u Ameriku s jednim koferom i 100 dolara i za godinu dana na berzi zaradio prvi milion – navodi Fati}. – Me|utim, uz ~iwenicu da je taj strah od siroma{tva mawe-vi{e univerzalno ose}awe, na Balkanu vlada i obi~aj da kada do|ete na vlast ili na funkciju, morate po{to-poto da se obogatite, jer posle ko zna kako }ete `iveti. To je sindrom zemaqa u kojima je, zbog pravne i ekonomske nesigurnosti, jedini siguran na~in da se `ivi pristojno - da se

Mogu}ejebitikorumpiranaformalnoraditi pozakonu.Toje~iwenicaokojojsekodnas uop{tenegovori(AleksandarFati}) bude na vlasti ili pri vlasti. Upravo to je socijalni koren korupcije na Balkanu i veliki je izazov to promeniti. Ako smo se prethodnih godina, a jesmo, navi{e hvalili reformom pravosu|a – iako nismo u stawu neke od otvorenih afera da privedemo kraju i osudimo one za koje se prilikom hap{ewa tvrdilo da su krivi – onda se pravom mo`e postaviti pitawe nezavisnosti sudske vlasti i istinske borbe protiv korupcije. Direktor Centra za bezbednosne studije obja{wava da je reforma pravosu|a krupno pitawe o kome treba povesti javnu debatu, ali da se borba protiv korupcije sprovodi pre svega antikorupcijskom politikom na planu prevencije i kontrole. – Mo`e se dr`ava i bez vrhunskog pravosu|a dosta uspe{no

boriti protiv korupcije antikorupcijskom politikom, naravno pod uslovom da je ta politika kvalitetna. S druge strane, sve i da imate savr{eno pravosu|e, ako nema dobre antikorupcijske politike, rezultati }e opet biti slabi. Jer, korupcija nije samo krivi~nopravni fenomen, ona je pre svega problem morala i integriteta – isti~e Fati}. – Mogu}e je biti korumpiran a formalno raditi po zakonu. To je fundamentalna ~iwenica o kojoj se kod nas uop{te ne govori. Mogu}e je, naime, zakon koristiti u op{tem interesu, ali ga je mogu}e i koristiti u li~nom. Nesporno je da je pravosu|e va`no, ali samo kao posledwa karika. Ali ono naprosto ne sme biti jedina karika u borbi protiv korupcije. n Qubinka Male{evi}


4

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

MITOPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI I CELE ITALIJE JOVAN GOVORI O EKUMENIZMU, POLO@AJU SPC U HRVATSKOJ, U ZAGREBU…

Papabipre uJasenovac a wegovim preosve{tenstvom mitropolitomzagreba~ko-qubqanskimiceleItalijeJovanom (Pavlovi}em) posledwi sam put razgovarao pre bezmalodesetgodina,kadajeidejao otvarawuuhrvatskojprestonici Srpske pravoslane op{te gimnazije, koja bi nosila ime Kantakuzine Katarine Brankovi}, k}erke \ur|a Brankovi}aiIrineKantakuzine,bila tek u za~etku. Danas ova obrazovna ustanova ne samo da sa uspehom deluje, nego je po~etkom juna dobila i potpuno nov, veoma moderan objekat na obroncima Medvednice. Tim povodomje,podsetimo,uZagrebu boravio i srpski patrijarh Irinej,{tojebilaprvaposeta poglavara SPC dr`avi Hrvatskoj.Sapatrijarhomsutada razgovarali i predsednik Ivo Josipovi} i premijer Zoran Milanovi}, a uprili~en je i susret sa kardinalom Josipom Bozani}em. – Poseta na{eg patrijarha Zagrebubilajeprilikazarazgovore o na{im odnosima i sa

S

HO]E LI [E[EQEV DOLAZAK USTALASATI NOVU SRBIJU

[okiza „svetekrave” osle gotovo petogodi{weg su|ewa (od novembra2007.domartaovegodine) i devetogodi{weg boravka vo|e Srpske radikalne stranke Vojislava[e{eqauHagu,ponovo se pomiwe mogu}nost da on u septembru bude privremeno pu{ten na slobodu i do|e u Srbiju. Ovo presvegazato{toseme|unarodno sudovawe [e{equ i pored svih wegovih poku{aja da ga dovede do apsurda – opasno odu`ilo. Prethodni predsednik Tribunala Patrik Robinson je u pro{logodi{wemizve{tajuSavetubezbednostiUjediwenihnacijanaveodabi presuda [e{equ mogla da se izrekneuseptembru2012,alijenovi predsedniksudaTeodorMerontokom ove godine ve} produ`io taj roknamart2013,{tozna~idabi vo|aradikalatekposlepunihdesetgodina(?)boravkaupritvoru dobio prvostepenu presudu – {to je svakako bez presedana, ~ak i u svetskimrazmerama. ^esti prekidi su|ewa, odlagawa ro~i{ta, [e{eqevi {trajkovi gla|u, zdravstveni problemi, nepo{tovawesuda,dodatniprocesizbogodavawaidentitetaza{ti}enihsvedoka...delomsubili[e{eqevataktikawegovogobra~una sa“svetskimmo}nicima”iterawa stvaridoapsurda,alijedugotrajnipostupakusloviopadinteresovawazatuborbusvetrewa~ama,pa ~ak,ponekima,idoprineoizbornom debaklu SRS. Mo`e li sada eventualni [e{eqev dolazak u zemqu da udahne novu energiju stranci, ili je wena “jereza” pre ~etiri godine definitivno prevagnulanastranunapredwakaposlav{i SRS u politi~ku istoriju? Milorad Mir~i}, biv{i ~lan naju`egrukovodstvaradikalakoji poslewihovogmajskogporazaineulaska u republi~ki parlament nakon 20 godina prisustva vi{e nije potpredsednik SRS-a, prema izjavi na{em listu i daqe veruje dabipovratakvo|eradikalauzemqu izbavio aktuelnu politi~ku scenuizstawa{okaukomesenalazi. Mir~i} pri tome nema primedbi na dosada{wu [e{eqevu strategiju: –WegovstatusborcazaSrbiju uHa{komtribunalu,gdepodnosi `rtvu, od velikog je zna~aja i sigurnojeoduticajainasituacijuu zemqi.Tawegova`rtvazaslu`uje nagradu,inezavisnoodtogadali biseonpojaviouzemqiuseptembru, popularnost Vojislava [e{eqabimogladapresudnouti~e na raskrinkavawe ove sada{we kriminalnepoliti~kevlasti. Mir~i} istovremeno odbacuje tezudaje[e{eqkrivaczaporaz radikalaikritikudajestrategija optu`ivawa napredwaka uz malo primedbi na ra~un donedavne vlade Demokratske stranke i BorisaTadi}ado`ivelapretrimesecaslom. – Mi smo pokazali {ta je Nikoli}evaSrpskanaprednastran-

P

ka: politi~ka prevara i obmana. Sve te wene falsifikate da je osvojila puno glasova. Ukazali smo i da je poni`avaju}e da ona zaslu`ujedabudena~eluSrbije – napomiwe Mir~i} i tvrdi da, akozakonipravonisunastrani Vojislava [e{eqa, onda pravda svakakojeste.

Velika Srbija je najuzvi{enija mogu}a ideja (Milorad Mir~i})

Ideja koju SRS zastupa nije zamrla (Marko Blagojevi}) Napitawekakotuma~ito{to su se bira~i ipak priklonili TomislavuNikoli}uokrenuv{i le|a SRS-u i [e{equ i da li jo{ uvek misli da je ostvariv koncept velike Srbije – {to je kqu~nipoliti~kiciqradikala –Mir~i}odgovarada„kaoninekada Josip Broz, tako ni danas Tomislav Nikoli} nije nekakva ’sveta krava’ koja se ne sme kritikovati“. –VelikaSrbijajenajuzvi{enija mogu}a ideja, ideja ujediwewa naroda–ka`eMir~i}. Dodu{e, ne pomiwe onu ~uvenu linijuKarlobag-Karlovac–Virovitica,ali... – Velika Srbija bi podrazumevala ideju ujediwewa Republike SrpskeiCrneGoresaSrbijom,i nevidim{tabibiloboqezajednoggra|aninaSrbijeodtogadase borizatajciq,kaoidasamodlu~iotomedali}etadr`avabiti federacijailiunekomdrugomobliku...

se mora razgovarati u kontekstu~iwenicedasuusta{luki fa{izam svojim terorom izazvali otpor. A kad se kamen otisne niza stenu, ko }e ga zadr`ati…Ilikadasegovorio ~etni{tvu, ne smeju se prenebregnuti ni silni zlo~ini izvr{eninadsamimSrbima.Recimo, u manastiru Qubostiwi zaklalisuigumaniju,daneidemo daqe… Nije sve crno ili belo.Alije~iwenicadatakve poruke ne doprinose pomirewu. Ponekad zbog toga i na{i sve{tenici imaju problema. Alitrebare}iitodasuponekad ti problemi i posledica wihovog pona{awa. Prosto, moramo shvatiti da je ovo Hrvatska,danemo`ebitiSrbija. IdaniuSrbijinebitolerisali da neko tamo stvara Hrvatsku. [to na{ narod ka`e: nemojturatipaprikuunos… Govore}ioekumenskomdijalogu, mitropolit Jovan potvr|ujedatajdijalogumnogomezavisiodtogakadajekakvovreme, odnosno koji su interesi preovla|uju}i u datom trenutku.

tok razli~itiosti i da se ona mora uva`avati. Doktrina je veoma ozbiqna stvar i qudi koji se wome predano bave ne mogu tek tako da pre|u preko pojedinih pitawa. Me|utim, ono{tosvimogudau~ine,toje da razvijaju me|usobno prijateqstvo. Kadaje,pak,re~oodnosucrkveidr`ave,Wegovopreosve{tenstvo upozorava da konflikt nastaje onda kada se, na primer kroz parlament, poku{ava progurati ne{to {to ne prihvataju ni prirodni ni crkvenizakoni. – Sve {to je moralno nije u isto vreme i pravno. Ba{ kao {toisve{tojepravnonemorabitiimoralno.Zatosepravo i moral nadopuwavaju. Ne mo`emo mi da razvijamo neke slobode protivno Bibliji kao zakonu Bo`jem. Biblija je za nas ve}i autoritet od dr`avnihzakona.Podseti}unastari rani hri{}anski spis, PoslanicuDiognetu,kojijeupogledu odnosa bo`jih i dr`avnih zakona beskompromisan. Kako je to ukazao jo{ Sveti Sava, mora postojati simfonija izme|u crkve i dr`ave. Neka se svakodr`isvogdelokurugarada i ne}e biti problema. Crkva je uvek bila raspolo`ena dapomognedr`avi,alinikada nije dozvoqavala da se dr`ava me{a u onu kompetenciju koja je iskqu~ivo crkvena. Naravno,imaipojedinacaunutarcrkve koji katkad poku{avaju da se ume{aju u poslove dr`ave, ali crkveni kanoni su po tom pitawuveomajasni. Komentari{u}i opasku patrijarha Irineja da bi voleo da slede}e godine na proslavu sedam vekova Milanskog ediktado|eirimskipapa,alidaje svestan da to u ovom trenutku nije realno, izme|u ostalog i zbog toga {to se tada u Ni{u ne bi pojavio ruski patrijarh, mitropolitJovanupozoravada jere~oizuzetnokompleksnom pitawu. –Neradiseovdesamooruskom patrijarhu, mada on ima razlogezaovakvuporuku,jerje sa Rimokatoli~kom crkvom otvoren ozbiqan spor zbog osnivawa nekoliko biskupija na kanonskom podru~ju Ruske pravoslavne crkve. Me|utim, trebaovdenavestiijo{jedan

Prema politi~kom analiti~aru Marku Blagojevi}u, jedno od kqu~nihprethodnihpitawaokojima se mo`e samo naga|ati jeste pokomosnovubi[e{eqbiopu{tennaslobodu–dalispravom da se bavi politikom ili bez tog prava. Jer, podse}a, Ha{kom triLuk i voda bunalunebibiloprviputdadoMitropolitJovannemare~iopravdawazaodlazaklidera pustinekomdasebranisaslobode SrpskogdemokratskogforumaVeqkaXakuleuKninnaproili da presudu ~eka na slobodi, slavugodi{wice„Oluje”.„Tojeu`asanpresedan.Danebuali da mu zabrani bavqewe politikomsvedokona~nepresude.dempakostan,alimoramsezapitatikolikojeXakulazato dobio para. Otkud wemu pravo da trguje sa `rtvama koje su –^akiakobise[e{eqvratio paleu’Oluji’,samodabionzauzeonekepoliti~kepozicije. u Srbiju, nisam siguran kakvi bi Toseneradi”,poru~iojevladika.Onistovremenonapomita~no bili efekti wegovog poweidaCrkvinepadanapametdasepostavqakaoarbitar vratka.Radiseotomedabiondoizme|u politi~kih predstavnika Srba u Hrvatskoj. „Na`a{aouzemqukojanijenipriblilost, bojim se da mi unutar srpske zajednice nemamo kadar `no sli~na onoj koju je napustio kojibibiosposobandaautoritativnooblikujene{to{to 2003.Pitawejeinakojibina~in bitrebalodabudezajedni~kiciq,zajedni~kiinteressrponbiraodanastupauovakvojSrskepolitikeovde.^astpojedincimakojipredstavqajuintebiji.Dalijespremandapromeni reseSrbauHrvatskoj,alisveovoostaloje–lukivoda.Nematricupona{awa?Skojimbitematuvi{enipatriotizma,nivizije,nistrategije,tosesamam nastupao? U svakom slu~aju, mogledali~niinteres”,razo~aranjevladikaJovan. ta ideja koju Srpska radikalna stranka zastupa nija zamrla. Ona nema bog zna kakvu podr{ku, ali –Nekadaimatepozivawena Katoli~komcrkvom,isadr`anegdedo10postoqudiovdeipaki vom.Tojebiloizuzetnova`no interkomunion,anekadanapodaqe u wu veruje – ka`e Blagojejer jo{ uvek ima predrasuda i kr{tavawa gore nego u vreme vi}za„«Dnevnik»“. pogre{nihprocenaocelokup- MarijeTerezije.DaserazumePo re~ima na{eg sagovornika, noj situaciji u Republici Hr- mo: ni u sopstvenoj crkvi ne problemSRSnaposledwimizbovatskoj – ka`e mitropolit Jo- mo`e se posti}i jedinstven rimanijebilawenapolitika,nevan za „Dnevnik”. – Mnogo se stav o pojedinim pitawima, a go se razlog zbog kojeg ta partija toga promenilo od onih ne- pogotovoganijemogu}epostinijepre{lacenzusnalazizapravo sretnih ratnih godina. Pred- }inanivoucelogpravoslavqa. u konkurentskoj partiji – D « verisednik Josipovi} je obrazovan Pa gde se jo{ onda mo`e govoma».Tastrankajeprviputnastupa~ovek i u svojim je izjavama u riti o punom usagla{avawu sa lanaizborimaitako|enijepreosnovi veoma pomirqiv. Na zapadnom tradicijom… Mudro {lacenzus,alijeuspeladaradiistimjepozicijamaiaktuelna jeprihvatitidajetoprirodan kalsko bira~ko telo podeli. Jer, vladana~eluspremijeromMione koje su napredwaci odveli sa lanovi}em, i oni govore i desobom,napustilisupozicijeSRS Nepo{tewe 21. veka laju u pravcu stvarawa zna~ajjo{kasne2008.iu2009.godini. nodruga~ijihprilikaodonih Po re~ima mitroplita Jovana, tu`no je {to se u susret – [e{eq bi danas sigurno cikoje smo imali devedesetih. velikojproslaviMilanskogediktamorakonstatovatidaje qaoTomislavaNikoli}ausvojim Naravno,udomenujesvakogpoutovreme,pre17vekova,izri~itopropisanodasevlasninastupima, tu nema dileme. To je jedincakoliko`elidaradina {tvooduzetohri{}animaimawimavratitiilikompenzowegovkqu~nikonkurent,aDemostvarawuatmosferemiraipovati„bezpoku{ajaprevareiobmane”.Amidanas,uovovrekratska stranka mu je tek sekunmirewa, ali ako }emo stalno me,nismo,ka`e,ustawudare{imopitawenacionalizovadarnointeresantna.Nepostojini tra`iti sukobe, onda tome nineimovine. jedanbira~kojisepremi{qaizkada ne}e biti kraja. Politi–Pazarnamtrebave}iparadoksodtogadajepo~etakIV me|u SRS i DS-a, wih naprosto ~ari imaju na tom poqu neku vekabioprogresivnijiipo{tenijiodpo~etkaXXI veka,u nemailisemogunabrojatinaprsvoju dinamiku i program, dok kome pitawe vlasni{tva, izme|u ostalog i crkvenog, jo{ ste jedne ruke. [e{equ stoga DS mikaocrkvenatomplanumouveknijenadostojanstvenna~inre{eno.Kadajere~ocrnepredstavqanikakvupretwu,niramonastojatidadelujemokao kvenojimovininapodru~juMitropolije,nijere{enopitatiURS,LDP,nitibilokojaparhri{}ani. wena{ih{uma,kaoinekolikohramovaiparohijskihdotijaiztogbloka.Zabira~eseboWegovo preosve{tenstvo movao{te}enihtokomrata.Tako|ejo{uvekimaproblema ri sa Srpskom naprednom stranpriznaje da koliko god dobri saimovinomSPCkojajeotu|enauprocesuprivatizacije, kom,isamodonekleSocijalisti~biliodnosiSPCiKatoli~ke alimakolikokoddr`avnihvlastimo`dapostojivoqada kom partijom Srbije, ali toliko crkve u Zagrebu i nekim drusetavrstaimovinskihpitawakona~norazre{i,~iwenica marginalno da to ne treba ni pomiwati. gimve}imhrvatskimcentrima, jedajeiHrvatskute{kopogodilaekonomskakrizaidaniIpak,Blagojevi}jeuverendase tolikojo{uvekimaproblema jelakosadaizdvojitirealnovelikinovaczakompenzaciju. SNSutvrdilananekimsvojimpou pojedinim sredinama. Kao Me|utim, ima slu~ajeva, navodi mitropolit, i gde je iszicijama,mada}e,dodaje,sadakada primeronnavodiizjavevojnog kqu~ivoupitawudr`avnavoqa. je do{la na vlast, od rezultata i ordinarija Juraja Jezerinca i –TosepogotovoodnosinaimovinuHumanitarnogfonda percepcije wenih performansi {ibenskog biskupa Anta Iva„Privrednik”,kojajetestamentomzave{tanaCrkvenojopzavisitiwenrejtingubudu}empesa,kojisutokomnedavnihpro{tinizagreba~koj,saidejomdaSPCpomognedaseobnovi riodu, kao i uspeh napredwaka na povediuKninuiVrpoquponorad„Privrednika”idaonnastavisvojumisijuna{kolovaprvimnarednimizborima. vopozdravilihrvatskegenerawusiroma{nedece.Mitosadapoku{avamoisvesmosasvo– I tu radikali mogu da tra`e leosu|eneuHagu,uzocenudaje je strane u~inili, ali hrvatska dr`ava jo{ nije ispunila svoju{ansu–ceniBlagojevi}.–E wima su|eno „zbog imaginarsvojeobe}awedasetaimovina–aonajedostavelika–vrasad,dali}etu[e{eqdapomogne nihzlo~ina”uakciji„Oluja” ti.Na`alost,sadajetaimovina„nicarska,nispahijska”,i iliodmogne,tojesadasasvimdrusamo da bi se „izjedna~ili pojedincitozdu{nokoriste.Aliakobisetoklupkorasgo pitawe. Ja to u ovom trenutku agresori`rtva”.Ilibiskupa plelo, onda vi{e ne bismo morali da razmi{qamo o tome ne mogu da procenim jer ne znam Mila Bogovi}a, koji otvoreno kako da do|emo do novca za stipendirawe na{ih u~enika. ta~nokakavbiwegovnastupbiou relativizujeantifa{izam… Ovako smo prinu|eni da neprestano animiramo {to vi{e politici u Srbiji danas. Tu ima – Ne mogu se ta pitawa tenprilo`nikazaFondkantakuzine,da|akepomognemoiodpuno me|usobnih uslovqenosti i denciozno tuma~iti. Na prire|enimstipendijama,kaoidabismouspelidaupotpunomoralibismodasa~ekamodaseon mer,ogre{kamakomunistakostirealizujemosvezami{qeneprogrameGimnazije. pojavi. jesenesmejutolerisati,ipak n Reqa Kne`evi}


dnevnik

(PAVLOVI])ZA„DNEVNIK” OPRAVOSLAVNOJGIMNAZIJI

Srbije morao

nedeqa19.avgust2012.

D

alijepolitikakoncentrisani izraz ekonomije, ili je ekonomija izraz politike, spore se teorijaipraksadu`saobra}ajnogKoridora11.Prvare~enicakojupolitikoloziu~enafakultetudovedenajeu Srbiji u pitawe onog momenta kada je biv{a vlada pristala na izgradwu autoputapremaju`nomJadranu,znaju}i za krhku finansijsku konstrukciju za kompletirawe saobra}ajnog Koridora 10 koji se nalazi na mapi transevropskihputnihpravaca,idaparanemaza novi„Koridor11”.Jertopoevropskim pravilimaonninije,ve}gamitakozovemo–ina~enosioznakulokalnogputa E-763.Idanatompravcunemadovoqnosaobra}ajakojibiopravdaokredit ilikoncesijubezdodatnegarancijedr`ave. SporewaokotogadaliodBeograda domoraautoputtrebagraditiizkredita ili uz pomo} koncesije, da li taj posaotrebadavodiovajilionajministar,skrenulajepa`wusosnovnogpitawadaliuop{tedanastrebaimo`e dasegraditajautoput.Deostru~nejavnosti upozorava da Srbija nema ekonomskesnagezaizgradwudvasaobra}ajna koridora, K-10 i K-11, jer je nivo privrednog razvoja nizak. Pre izgradweautoputamorapostojatiekonomska opravdanost za takav projekat, a to je gustina saobra}aja, koliko god da je Ibarska magistrala opasna i da je potrebannoviautoput. Uatmosferiekonomskogbezna|a,s rupomubuxetuve}omoddvemilijarde evra i kreditnom zadu`eno{}u zemqe iznadgorwegranice,kadaseizdanau dan pove}ava broj nezaposlenih,  umestodarastebrojonihkoji}ekrozporezeidoprinosepunitidr`avnukasu, kadajepodznakompitawana~invra}awadospelihanuitetaikadaseo~ekuje pomo} MMF-a i tipuje na prodaju dr`avneimovinedabisepre`ivelo,apsurdnojegovoritiotomenakojina~in graditiovajskupiautoput,kojiprolaz kroz klisure i tunele, preko brojnih mostova...Jer,nijetoravnica. Ministarzasaobra}ajMilutinMrkowi} izjavio je ovih dana da }e nova vlada dati prioritet izgradwi Koridora10,adajeudrugomplanuautoput do ^a~ka. Me|utim, za vreme mandata tog istog ministra, samo {to se tada zvao ministar za infrastrukturu, po~elajeizgradwaKoridora11.^akjeiz buxetaizdvojeno70milionaevrazaprvu deonicu od 12,5 kilometara izme|u Uba i Lajkovca, a za deo od Qiga do

5

KAKVAJESuDbINAZAPO^ETOGAuTOPuTAbEOGRAD-Ju@NIJADRAN?

Koridoripobabu istri~evima

I dok ministar Veqa tako o~ekuje ponudu kineske kompanije „Putevi i mostovi” za finansirawe izgradwe preostalih deonica autoputa od BeogradadogranicesaCrnomGoromvrednih2,5milijardeevra(jerje,kakotvrdi,ve}razgovaraoswimaotome),ona je ipak prosle|ena ministru Mrki u wegovoMinistarstvozasaobra}aj.Kinezisupritomeponudilidau~estvuju u izgradwi autoputa kroz klasi~no kreditirawe,putemkoncesijeilineki vidomjavno-privatnogpartnerstva. I da bi udario „kontru” ministru Mrki,ministarVeqajeobznaniokako Koridor 11 nema nijednu gra|evinsku

dozvolu.NaqutioseinaJP„Koridori Srbije”,prete}ismenomdirektora,kojeg,sdrugestrane,ministarMrkowi} branidaradisavesnoikorektno.MinistarIli},pak,tvrdidajesamooni jedinoonresorniministarzaKoridor 11idane`elidamuikosmetaiulazi uposao–ina~e}eobustavitiradove. A{taje~ijiposao,zapravo,odre|enojeZakonomoministarstvima.Novoosnovano Ministarstvo za saobra}aj, koje vodi dosada{wi ministar za infrastrukturuMilutinMrkowi}, obavqaposlovedr`avneupraveuoblasti `elezni~kog,drumskog,vodnogivazdu{nogsaobra}aja,kojiseodnose,izme|u ostalog,inarealizacijuprojekataizgradwe saobra}ajne infrastrukture, dakleiKoridora11. S druge, pak, strane, Ministarstvo gra|evineiurbanizma,kojejepovereno Velimiru Ili}u, obavqa poslove dr`avneupravekojiseodnose,izme|u ostalog, na utvr|ivawe uslova za izgradwuobjekata(dakle,daliimajugra|evinsku dozvolu), ali i na infrastrukturu od posebnog zna~aja u oblastiniskogradwe.Me|utim,te{koseu tomo`eudenuti„obe}awe”kojeministarVeqatvrdidajedobioupogledu Koridora11,jerseneradioevropskom pravcu,ve}koridoruzadoma}uupotrebu. Kadasusedogovaraliresoriikada je Velimir Ili} tra`io Koridor 11, MilutinMrkowi}jeodmahivaorukom uzkomentar„tamanposla”.Kadajeministar Ili} obja{wavao da mu je to `ivotnisan,ministarMrkowi}jekomentarisao da su jedno snovi, a drugo stvarnost.Izatojeodmahpoformirawu nove vlade upravo ministar Mrkowi},aneministarIli},primiodelegaciju Azerbejxana, kako bi se razre{ilinekiproblemiupogleduizgradweKoridora11.Sadaiministar Veqa iministarMrka`eledapregovarajuo na~inuizgradwetogautoputa.Kojinijeprioritet,nemagra|evinskudozvolu izakojinemamopara. n Ranka Dautovi}

se,nanekimpodru~jimauni{tilasvaki tre}i klas `ita, odnosno 70 odsto rodakukuruzaisoje.Zasadaje{tetaod su{e u Vojvodini procewena na milijardu evra. U celoj zemqi, pretpostavqase,moglabibitiidvaputave}a. Okvirno se za sada mo`e govoriti o {tetama na pojedinim kulturama, ali }e samo na kukuruzu su{a uzeti danak odoko800milionaevra.Akouzmemoda suprinosiunajmawurukuprepolovqeni,onda}emoubrati3,5milionatona

kukuruza. S obzirom da je tona `utog zrnaoko230evra,iznos{tetejepora`avju}i.Nasojibismomoglidaizgubimoido150milionaevrauodnosunalane,akora~unamosrodomod250.000tona.Suncokretjejo{idobropro{ao,s obziromnaproceneda}egabitimawe za20do30odsto.Akosmolaneimali 350.000tona,asadao~ekujemomaweod 300.000, {teta bi na ovoj uqarici mogladabudeoko20milionaevra. n Sla|ana Glu{~evi}

Dvaprevi{e Shodno Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo saobra}aja donosi strategijuwegovograzvoja,pajeo~itodasukqu~eviosudbiniKoridora11urukamaministraMrkowi}a.Uprkos`eqamaministraIli}ai pozivawanaono{tomujeobe}ano(?),onjejasnoporu~iodasamodr`avagradikoridore,daihvode„KoridoriSrbije”–odtenderskedokumentacijedozavr{etkagradwe,dajeKoridor10prioritetidaje^a~akna drugojpoziciji.Jer,Srbijanijetolikobogatadabiparalelnomoglada radinekolikovelikihinfrastrukturnihprojekata.Samojenejasnoda lijebiladovoqnobogatakadajepo~ela. Preqineudu`iniod40,5kilometara obezbe|en je me|udr`avnim sporazumomkreditodAzerbejxanauiznosuod 300milionaevra. Idokjedoju~eva`ilaparalelnaizgradwadvakoridora,zbog~egaradovi sporoiduinajednominadrugompravcu,danasseautoputdo^a~kastavqau drugiplan,aba{zawegaje`ivotnozainteresovanministargra|evineVelimirIli}.Sporewedvojiceministara okonadle`nostinadKoridorom11poku{ao je da prekine premijer Ivica Da~i}, pripretiv{i razre{ewem, ali ministar Ili} ponavqa kako se samo dr`iobe}awa.

SRbIJAISVETNARubuPREhRAMbENEKRIZE

Tu`niGazimestan „Kada ~ovek danas ode na Gazimestan, do|emudaumreodtuge.TrgujesesaKosovomnasvemogu}ena~ine.GospodoAlbanci,svakavama~ast,imavasvi{e,aline mo`e se Srbima uskra}ivati demokratija, sloboda kretawa, trgovine… Pa zar tenkovi,kaouAvganistanu,morajuda~uvajusrpskesvetiwe?Nu`nanamjedruga~ija strategija. Ne mo`emo mi Albance dapreselimonanekodrugomesto,`ivimojedniporeddrugihimorasetra`iti putaina~inasaradwe.Na{ecrkveimanastirimorajubitiza{ti}eni,na{iqudi koji `ele da `ive na Kosovu moraju imatisvaprava,aneda`iveugetu,daih ubijaju, da im pale imawa, i nikom ni{ta”, ka`e mitroplit Jovan, koji je sredinom {ezdesetih godina pro{log veka sve{teni~kukarijerupo~eonaKosovu,u bogoslovijiuPrizrenu.

detaqokomesejavnonegovori:kadabipapa do{aouNi{,ceodoga|ajobele`avawagodi{wice Milanskog edikta pao bi u senku, a svi ostali crkveni velikodostojnici prakti~no bi u medijskim izve{tajima bili svedeninapapinogskutono{u.Apo~emubiprvenstvo bilo papino, a ne jerusalimskog patrijarha...?Tojeve}vekovimaveomaozbiqnoteolo{kopitaweinemasmisladasesvedena„zabavu”za`utu{tampu… NomitropolitJovan,sdrugestrane,ka`e dabi,generalnogovore}i,posetapapeSrbijibilakorisna. –Kadabihbionamestupoliti~ara,jabih pre{ao preko svih prepreka ako bi papina posetadonelakoristSrbiji–adonelabi,u tonetrebasumwati.Drugajestvar{toija mislim da bi papa pre toga morao da se pokloni senima stradalnika u Jasenovcu, kao {tojeprilikomposetePoqskojodaopo{tu i `rtvama Au{vica. Iskreno, nakon {to je kardinal Bozani} oti{ao u Jasenovac, o~ekivaosamdajetopripremazapapinuposetu tom strati{tu. Kada je Benedikt XVI lane do{aouZagrebu,biosamme|uzvanicamaina skupu u Hrvatskom narodnom kazali{tu do menejesedeouglednibiskupNikolaEterovi}.Onmejeipitaokada}eSvetiotacdo}i u Srbiju, a ja sam mu odgovorio kontrapitawem:Kada}edo}iuJasenovac?Ineznamkoje se opravdawe mo`e izmisliti za{to papa toizbegava. n Miroslav Staji}

Poje{}enas cenahrane isuSrbijaikom{ijejojmimo sveta i nemamo samo mi problem sa su{om i skupom hranom, {to dodatno optere}uje ionako ozbiqnusituacijuukojojsuipaori,i prera|iva~i,itrgovci,ipotro{a~i. Ceo svet je na rubu nove prehrambne krize:hitnossastaju{efoviG20,nekevladereaguju,nekene.Na`alost,i na{a je me|u onima koje, uprkos dramati~noj situaciji na wivama, u prera|iva~kim industrijama, radwama i natrpezama,jo{ni{tanepreduzimaju.Dodu{e,pore~imapremijeraDa~i}a, su{a po zakonu ne mo`e da bude progla{enaelementarnomnepogodom ve}tek–vanrednomsituacijom.Aako jesituacijavanredna,ondavaqdatreba da dejstvuju vatrogasci, ali ko je jo{ video da vatrogasci gase su{u...? Elem,zasadasesvesastojiodpukedemagogije,panelip{ipaoredozelene trave. Proceneotomekoliko}ehranaposkupetiikodnasiusvetujo{su{arolike,alio~itojedasunezapam}eni poreme}aji na svetskim berzama uzrokovanisu{om.Desetkovaniurodi `itaricadobrano}epodi}isvecene. Katastrofalnisuizve{tajinajve}ih svetskih proizvo|a~a kukuruza, p{enice i soje: SAD je pogodila najve}a su{auposledwih56godina,aizgorelesuiJu`naAmerika,Australija,te Ju`naEvropa.Dokna{ivagajusu{ui premi{qaju {ta }e, grupa dvadeset najve}ihrazvijenihiprivredaurazvoju (G20) odlu~ila je da donese konkretne mere za suzbijawe rasta cena. Cenekukuruza,naime,dostiglesujo{ pro{lenedeqena^ika{kojberzirekordan nivo, nakon {to je ameri~ko Ministarstvo poqoprivrede snizilo prognozu proizvodwe za 17 odsto. Tako su dodatno potkrepqena strahovawadajesvetponovonaiviciprehrambenekrizekakvajebila2008.godine. Cenate`itaricejezbogsu{eujulu dostigla rekordan nivo u posledwih 25godina.Kukuruzjesko~io27odsto,

N

dostigav{icenuod8.205dolarazabu{el,atujeirastsojeza15odsto,na rekordnih16.915dolarazabu{el. Nakon su{e u prole}e, koja je pogodilaJu`nuAmerikuizna~ajnoumawilaproizvodwu,prvenstvenokukuruzai soje,uSADjemesecjulibionajtoplijiu118godina,kolikosekontinuirano meritemperature.Cenepojedinihberzanskih roba na ^ika{koj berzi u posledwadvamesecasuporasleza~ak50 odsto. Posledice nepovoqnih vremenskihuslovaose}ajuseiuzemqamaCrnogmoragdejetako|esmawenaprocena ukupneproizvodwe`itaricaiuqarica.UIndiji,pak,ka{wewemonsunaje uni{tilo poqoprivredu u kqu~nim proizvo|a~kimregijama. Premaizve{tajuudru`ewa“@ita Srbije”, u Ma|arskoj je p{enica pro{le nedeqe prodavana za protivvrednost od 28,83 dinara po kilogramu, u Francuskojza30,83,SADza31,83,ana doma}em tr`i{tu u Rusiji 26,58 i u Ukrajini za 22,26 dinara. Ameri~ko Ministarstvopoqoprivredesaop{tilojedaseo~ekujeumawenirodp{eniceusvetuza32milionatonazbogpada proizvodwe u Rusiji, Kazahstanu, Turskoj,Argentini... Na zbivawa na tr`i{tu najve}eg uticaja imaju cene kukuruza. Kukuruz je u Srbiji, protekle nedeqe, prodavanprose~nozaoko26dinarapokilogramu bez PDV-a. U Ma|arskoj je, navode u “@itima Srbije” kukuruz prodavan za protivvrednost od 28,19 dinara, u Francuskoj za 30,26, SAD 30,44,anadoma}emtr`i{tuuRusiji za 26,10 i u Ukrajini za 20,87 dinara po kilogramu. Proizvodwa kukuruza jeuSADsvedenana274milionatona, {tojenajni`inivood`etve2007.godine. Prognoze svetske proizvodwe ukazuju da }e rod biti smawen za oko 28milionatona,pa}eukupnoiznositi849milionatona. PrognozeuSrbijisutolikorazli~itedaihjenezahvalnodr`atise,ali ne slute na dobro. Su{a je, procewuje


6

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

TEM A„DNEVN IK A”: MALOLETNI^KA PROSTITUCIJA

ZEMAQSKI DANI TEKU

@utinebi vratilibicikl

^

udni qudi ti Srbi u Americi. Koji`iveonakokakobimoglii svi drugi Srbi, samo da su im dali {ansu. Sa tradicionalnim manamaonihkojisudalekoodo~iju,ali neidalekoodsrca.Savi{komemocija i mawkom informacija: oni su tamo sve pobrkali. Wih na{i ambasadori, koji naravno engleski nisu znalinidabeknu,panimnogobrojne kulturneiprivrednedelegacijenisu obradili kao Srbe u Londonu, Be~u ili[tutgartu.JerdalekojeAmerika...Onitamoladnobrkaju[e{eqa iVuka,pitajumedijeKo{tunica,aja nisamobave{ten(gdenamjeuop{te jo{onajneobave{teni),azaovognovogdiplomcaidoju~era{wegmla|anog studenta koji se odjednom, a na op{te izna|ewe i na svoje zaprepa{}ewe, na{ao u kancelariji Predsednikadr`ave–nisunikadani~uli.Itobizapravobilojedinona~emuimiskrenozavidim.Aljako!Oni mahomineznajudajena{novipredsednik bio [ekijev potpredsednik,

mika. Pa nek nam sadnekoka`edane~uvamobratstvo ijedinstvokaozenicuokasvogadok stojimopostojano,kanoklisurine?... Nisu~ulinizadrugogpredsednika, i to predsednika Vlade, koji je bioportparolonomop{tepoznatom Slobodanu Milo{evi}u. Nisu ~uli, ali ipak umiru od smeha da ba{ on kao najrasniji socijalista treba da obavivelikospremaweprivrednihi drugihkriminalaca.Pamepitajujel’ to mo`da Vuk Dra{kovi} kupovao akademskazvawaBogoqubuKari}ui MiriMarkovi},jel’onstvorioDafinuiJezduiraspisaozajamzapreporod – dr`avnih funkcionera? Da nisu to Vuk i \in|i} vladali Srbijompretkrajpro{logvekakadsu{efovi policije, ministri vojni, ~elnici Jula i najozlogla{eniji kriminalci ubijani na ulicama, u centru Beograda,kaopsi. Alisamjazatoonomadba{naameri~koj televiziji gledao kako na{ ministar policije, premijer i ozbiqan, „svr{en“ ~ovek vra}a ukradeni bicikl jednom svetskom putniku, pa jo{ i Japancu.Bo`eblagi,kako ga je samo vra}ao tomnasmejanomjapanskom globtroteru! Ta~nosevidelaporuka:doksu`utivladali,ovdesekralo,pai bicikli.I`utiihne bi vra}ali. Jer je poznato da je vladao kriminal. Ne bi ih vra}ali ~ak ni svojima,`utima,jerJapancisu`utarasa,samo {totokodwihnezvu~i blasfemi~no kao kod ovih srpskih radikala {to se sad, PremijerIvica,ministarzasvei kao, narodwacima zosva{tapaizapoliciju,vratioje vu – koji se nikad ne biciklJapancuidaomui{qivovicu bisetilidademokrazaponeti.Prethodniministar tenazovupojo{jednoj policijetosvakakonebiuradio boji u wihovoj partijskoj zastavi: a ta je plava. Zato je premini da je cela dva dana do smrti jerIvica,ministarzasveisva{ta {trajkovo,nitidajesadpredsednik paizapoliciju,vratiobiciklijo{ –ovogne~eg. Japancu dao i {qivovicu za poneti. Nisu~uli~aknidajeonomadzavrPrethodniministarpolicijetosva{iofakultet.[tojekodnasponekakonebiuradio,jerjebiopotpredkad i te`e nego postati ministar sednik one izdajni~ke Vlade. Koji, kulture ili predsednik dr`ave, pa sadtek~ujemodwega,nedanisubiseponekadotegneidu`eodpredizlisamoizdajnicinegoigramzivii bornekampawe,kojajeina~e–dvameoblaporni.Ajasad,dameubije{,neseca. {tonebihmogaodasesetimkojeu Ne znaju ni da je predsednik drprethodne ~etiri godine bio mini`ave pored onako uglednog Universtarpolicije? zitetauKragujevcuovudiplomu-o I ne znam {ta o tome misli na{ kojoj}ese,uzgred,pri~atidu`enenovifakultetlijaijo{novijipredgo o wegovom predsednikovawu – sednik dr`ave, ali sam – kao i ceo stekaouna{emNovomSadu,Gradu na{ushi}eninacion–naposledwim Heroju,kojijejednodu`evremebio Olimpijskim igrama u Londonu iz poznatikaoSrpskaAtina,prenego wegovih usta saznao da on voli sve {togajeTitoodlikovaotimglupim sportove u kojima ima golmana. Sa ordenomzahrabrost–{tojevaqda tako mudrom izjavom ba{ i nije moosobina`ivihstvorova,anegradoraodamepredstaviuLondonu.Znava,planinaipotoka.Dobro,ipotojumenekiquditamo,jo{otkad... ~i} mo`e da se smrzne, kao u onoj OvojedakleXXI vek,svetjena{ao de~jojpesmiZdenkeVu~kovi},kadga iHiksovbozon,zvaniBo`ja~estica, je„jedanmalizekotra`iosvud“,pa amiotkriliTomislavaNikoli}a. da mu pripi{emo da se od straha Nijevi{ekrajpro{logveka,pada smrzao, ali grad ne mo`e i ne ume namvladajuoninesposobniregionaldabudeheroj.SemakoMar{alTito nidrugoliga{iSlobai[e{eq,koji nemislidamo`e.Ika`edamo`e. su nam izgubili dr`avu ko kusur na Nemoranidazapovedi,dovoqnoje Najlon-pijaci.Sadnamvladajuwihosamodaglasnosawa.Onda}eseve} vipulenisaklupezarezervneigrana}iko}etodazapovedi.Svioni ~e,onaj{tonevolisportoveukojiwegovipa`evisasletazaDanmlamanemagolmanaionaj{tovolida dosti,koji}ekasnijestatina~elo peva„Miqacku“–umikrofon.Iponacionalisti~kihpokreta–odTu|sleneslavnogodlaska~ileanskoggemana i Ku~ana, do Vlasija i Tupurnerala Pino~ea i poqskog Jaruzelkovskog,kojemsmosenajvi{eosveskog jedini je ministar policije na tili nazvav{i ga „yemperovski“. ~elujedneVlademe|u193zemqe-~laPrkosilimu-dapukneodjeda. niceUjediwenihnacija. AakoTitotakoka`e,ondasesla[to je vaqda najglasnija poruka `emija.Nisamjatuza„damislim“, svetu:daimajednadr`avaukojojnenegoza„daslu{am“.Znasekojetuza maniprivrede,niindustrije,nipo„damisli“. qoprivrede ni turizma, ni zdravAkolikotirafiniraniradikali, stva,{kolstvainauke,nirudarstva unovijevreme(samo)zvanii„narodilirecimovodoprivredeilibrodowaci“–ma{taimtokonkretnoznagradwe, nema ni energetike ni sao~ilo,dr`edoovena{eAtiniceSrpbra}aja,niinfrastruktureiliekoske,pokazujeiprimerjedneslu`benomije – ima samo policije kojoj se nicePTT-aizFerizaja,kojisedowedivimodoimbecilnosti. nogiseqavawasasvogvekovnogogwiVerovatno zato {to je pohvatala {tazvaoUro{evac,slu`benicezvasve lopove u dr`avi. Ili se mo`da ne Jorgovanka (Tabakovi}), potowe samohvalida}eprobati? guvernerkewegove.Ina{e.G-|aJorItokadsamsesamounapredhvagovankajenesamodoktoriralauNolio,itomijenekadprolazilo–kod vomSadu,negoseovamoipreselila devojaka. Naro~ito ako su bile mlai udala sestru za jednog novog, sade,naivne,paipriglupe-vidno. svim fri{kog vojvo|anskog akaden \or|e Randeq

Takomladeave} matomeve}{estgodina.Ujednoj odosnovnih{kolanateritoriji Beog radadesilose„~udonevi|eno“.Ustvari,to~udobilojeitekakovi|enoitoputemmobilnihtelefona,prekokojihsusnimcido{lidoroditeqa,od roditeqadopolicijeitakoukrug,dokna krajunijesaznalocelonaseqe.Prostitucijaiz{kolskeklupe.Nebihmo`dani poverovala ~ar{ijskim pri~ama da svedoknijebiojedanodmojihro|aka,~ijije drugar platio tada „velikih 500 dinara“ zaoralniseks.Platiodevoj~iciodtrinaes takgodina.Svebisemo`dazavr{ilonatome,daza„dobruplatu“nisu~ule i druge devoj~ice. Biznis je krenuo, na wihovu `alost a roditeqsku sramotu. Kaodanisunibilisvesnionoga{torade,zawihjetobilosasvimnormalno.Nisunishvatalidasupogre{ili. – Problem je {to nam deca br`e sazrevajuiprviseksualniodnosostvaruju relativnorano.Samimtimiakosedesi da neko nekome pru`i oralnu uslugu u {koli,naravnodane}eprijavitijerje towimanormalno–ka`eza„Dnevnik“ Maja Obradovi}, inspektorka za malolenti~kudelikvencijuuPUPan~evo.

I

Tektadaukapirah{tamepita,zgro`enajerpomojojproceninijeimalavi{eod16godina,{to}eseispostaviti kaota~napretpostavka. –Dobro,bre,dete,ima{litiroditeqe,znajulioni{tatiradi{?Ikolikouop{tegodinaima{,nisini{esnaestpro{la–izbacihutrenu. Onasebrecnu,odgurnuodkolaubesu. – [ta te briga za godine, nisi mi ti mama.Akoho}e{ho}e{,akone,produ`i daqe. I poslu{ah je, krenuh svojim putem. Gorakukusjo{dugoostadeuustimakaoi pitawe „za{to“? [ta je to {to ih tera  u.[taradi dasetakomladeprostitui{ dru{tvo, {ta policija, kakav je to sistem,kakvesukaznezaonekojiprihvate ili  potra`e seks s maloletnim licem. Naravno, po ko zna koji put u `ivotu –  aralasamse. razo~ – Prostitucija kao prostitucija je prekr{aj.Ukolikosemaloletnicauhvatiu„pru`awuusluga”,odgovaraonaako-

womizjedna~en~in,zapre}enakaznaje odjednedoosamgodina.Premastavu2, za onog ko omogu}i obqubu odnosno s wom izjedna~en ~in, kazna zatvora je  arana zapet godina – pomalo je razo~ konskom regulativom inspektorka, jer takomnogipedofilimogudaiskoriste maloletnike za prostituciju i pro|u neka`weno. –Umomentuakosekorisnikuslugezateknenalicumesta,onpozakonuneodgovara, ve} odgovara samo lice koje pru`a usluge, {to je apsurd. Jo{ jedan vid prostitucijemo`ebitii^lan185b–iskori{}avawemaloletnoglicauciqusnimawa pornografskog materijala. Sve je to relativno, jer ne zna{ {ta se u kon ijamade{avalo.Mogu}eje kretnimsituac da postoji neki snimak gde devoj~ica dodirujedelovetela,gdejenaga,udru{tvu starijeosobe,alijevrlodiskutabilnoi te{kodokazivodalijedo{lodoseksualnog~inailinije–konstatujeMajaObradovi}.

Problem trafikinga – Na na{oj teritoriji nije bilo trafikinga,barnezvani~no–ka`e inspektorka. – Na`alost, postoji ne{to{tojenasle|esredine,gdeje normalno da se devoj~ice prodaju svojim budu}im mu`evima. Tada ih roditeqiubededa}elepo`iveti, jerakosuonidobilinovaczawih, koliko}etekoneimati?Deca,naravno,naivnoverujusvojimroditeqimai~estosenebunejertoobi~ajnopravo. Grmelo je nekoliko dana, vodila se istraganeistra`enadokraja,mnogisu opomenutii–nikoka`wen.Svesezata{kalo. [ta, me|utim, kada te devoj~iceiza|uiz{kolskihklupa,{taako vamsedesisituacijakojasemenidesilapripovratkuizno}nog`ivota? Sajam... lagano prolazim kolima, bli`im se skretawu na ^ukari~ku padinu.NegdenaAdizaustavqamecrvenosvetlonasemaforu.Mojisaputnici skorozaspali,menio~inapolakopqa, prozornastranisuvoza~aotvoren.Kolimaprilazilepu{kastacrnkica,obu~enauuski{ortsbarbrojmawi,majicanabretele,{minkanaravnokaodaje upravo iza{la iz salona za ulep{avawe. – Ho}e{ li da me poveze{ ? – pita qupkimglasom. –Ho}u{todane,dokleide{-pitam jenaivnonemaju}ipojmao~emuseradi. Ona se smeje vidi da nisam razumela wenopitawe,pamisenagnukrozprozoruautoiponovipitawe. –Ho}e{lidamepoveze{daradimo? – izgovori malo glasnije probudiv{i mojesaputnikekojiprasnu{eusmeh.

Ni policija nije imuna Petoricabeogradskihpolicajacauhap{enasuzbogsumwedasupodvodilimaloletnu17-godi{wudevojku,azatimodwenihklijenatauzimaliod300do500 evradaimnebipisalikrivi~neprijavezbogseksualnogodnosasmaloletnicom. Policajcisuradilipoustaqenommodelu:plavimxipomkojisukupili,odvezli bisedoparkinaganakomejemaloletnaprostitutkapru`alaseksualneusluge mu{teriji.Kadabiih“uhvatilinadelu”odmu{terijesutra`iliod300do500 evradamunebipisaliprijavujerjeodnossmaloletnicomkrivi~nodelo. risnikne.Drugojepodvo|eweiomogu}avawepru`awaseskuslnihusluga,gdeodgovara lice koje podvodi maloletnika dovode}i ga na mesto gde }e on pru`ati usluge–obja{wavaMajaObradovi}. Inspektorka pri tome upozorava na ~iwenicudasukazneizuz etnoblage. –Iskorosuuvekminimalne.Zapodvo|ewesukazneodjednedoosamgodina najvi{e.Prema^lanu183stav1kopodvedemaloletnoliceradiobqubeilis

VESTI „Mercedesom”pokosio trojebiciklista PripadniciPolicijskeupraveuZrewaninuuhapsili suiodredilimeruzadr`avawaIliji].(22)izKumana zbogsumwedajepo~iniokrivi~nadelaprotivbezbednostijavnogsaobra}ajainepru`awapomo}ilicupovre|enomusaobra}ajnojnezgodi.Osumwi~enimladi}je,kako sepretpostavqa,ju~euranimjutarwim~asovimanapodru~ju op{tine Novi Be~ej, izazvao dve saobra}ajne nesre}e.Uprvojjejednaosobapoginula,audrugojsudvete`eilak{epovre|ene.Ilija].kojijeupravqaoautomobilom marke “mercedes” zrewaninskih registarskih oznakaprvojeskriviosaobra}ajnunezgodukojasedogodilaizme|uNovogBe~ejaiKumanaiukojojjenalicu mesta`ivotizgubiovoza~biciklaDraganB.(30)izKumana.PotomjenaizlazuizNovogBe~eja,namostupreko kanalaDunav-Tisa-Dunav,oboriodvebiciklistkiwe: TatjanuT.(30)izNovogBe~ejakojajezadobilate{kepovrede, dok je lak{e povre|ena Novobe~ejka Lea K. (34). Uvi|ajsuobaviliistra`nisudijaOsnovnogsudauZrewaninuuprisustvuzamenikaOsnovnogjavnogtu`iocai slu`beniciPolicijskeuprave. @. B.

^estitkepovodomBajrama Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki}~estitaojesvimislamskimvernicimaBajram,istakav{idajetodanukojemmuslimani{aquporukumira celomsvetuiiskazujupokornostBoguradidobraisre}esvakog~oveka.“Bajramjeradostuveri,radostudu{ama qudi koji su postom o~istili svoje srce od mr`we, svojjezikodru`nagovora,svojerukeodru`nihdela.Bajramskidanisudaniradostionimakojisuiskoristili blagodatiRamazana,paimjedanasdu{a{iroka,iruka dare`qiva,isrcepunosuose}awapremaporodici,siro~adi,siromasima,kom{ijama,ro|acima,tesvimqudima dobrevoqe”,pi{eu~estitki.^estitkujeuputioipredsednikBo{wa~kognacionalnogvije}aEsadXuxevi}.

Ono{tojejakobitnoi{totrebaznatijestedadetedosvoje~etrnaes tegodine nemo`edadonosisamostalnoodluke,pa svako stupawe u seksualne odnose sa starijim licima mo`e dovesti do krivi~ne odgovornostistarijeglica. –Do14.godineonisukrivi~noneodg ovorniiwihovdobrovoqnipristanakna seks se ne tretira kao mogu}nost iskqu~ewakrivi~nogdela.Dakle,akodevoj~icaod13godina`elidastupiuseksualni

VIDQIVA I NEVIDQIVA

@ivotje Predsedni{tvoSvetskeorgaprojektimaintegracije,kaoida nizacijeRomaizrazilojenedavzapo{qava pripadnike mawina nozabrinutostzbognavodnezau svojim resoranima, te da }e braneulaskadeciromskenacioslu~aj ispitati i najstro`e kanalnostiu„Mekdonaladsov”rezniti diskriminaciono ponastoran u Novom Sadu. Podseti{awe,akojedowegado{lo.Remo,jednaNovosa|ankaprotestoagovao je i ministar unutravalajezbogtoga{to,kakojeka{wihposlovaIvicaDa~i},nazala, obezbe|ewe ovog resorana rediv{i novosadskoj policiji nijedozvolilodaswomu|uulodaispitaslu~aj,uzopaskuda„u kaltrojemalihRoma.Onaje,naSrbijinemamestazadiskrimiime, pri{la naciju”. m a l i { a n i m a Me| ut im, koji su se igrakako smo saPremaposledwem znali, epili na obliizve{tajuza{titnika log je da na `wemTrguslogra|ana,diskriminacija kraju nikabode i pitala Romakodnasjeo~igledna kav postuihdalisugladni, na {ta su pak nije pojo{prilikomro|ewa oni odgovorili krenut, jer potvrdno. Meniko od |utim, momak iz obezbe|ewa ih o{te}enihnijeiformalnoprije zaustavio i rekao da deca ne javioovajincident.TakoDa~imogu u restoran. „Pri{la sam }uostajedausvojstvupremijera muirekladasamjaswimaida re{ava generalni problem dis}uplatiti{taonibudunaru~ikriminacije Roma u srpskom li, na {ta je mladi} rekao: Vi dru{tvu.Uostalom,isamMUP mo`ete u}i, oni ne”, ispri~ala uokvirusvojenadle`nostiradi jeNovosa|anka. na sprovo|ewu Strategije za Ume|uvremenu,stiglojeisaunapre|ewe polo`aja Roma, op{tewe“Mekdonaldsa”ukojem krozimplementacijuDekadeinse ka`e da je re~ o mulinaciokluzijeRoma2005-2015. nalnoj kompaniji koja u Srbiji Podsetimo, u Srbiji me|u posluje25godinaikojapo{tuje pravnonevidqivimlicimaima prava svih mawina, u~estvuje u najvi{e Roma. Prema posled-


dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

u SRBiji uZiMa MaHa

7

S U S R E T I : BuRan @iVot Stogodi[we VojVo\anke

se prodaju

Sve sam to ja, [arlota e ~ekaju}i da [arlota Pe{i} ugasi i 100. sve}icu na ro|endanskoj torti, zakora~ili smo u wenu malu garsoweru Doma za stare na Vo`dovcu, u kojoj `ivi ve} ~etiri decenije. Nekada{wa balerina, kolekcionarka, dizajnerka, teniserka i sekretarka Tenskog kluba „Partizan“ i daqe `ivahno svedo~i o pro{lim vremenima, prou~ava psihoanalizu, ~ita i slika u svom skrovitom kutku... Iznad we, dok pozira sa svojim slikama, na zidu dominira autoportret nastao pre ~etiri decenije, u doba kada je kao jedna od glavnih junakiwa debitovala u Paskaqevi}evim filmu „Zemaqski dani teku“. Nakon festivala u Puli, otkriva nam, spakovala je kofere i otputovala u sun~anu [paniju da u`iva u svojim „zemaqskim danima, kao prava diva“. Prise}a se da je kao devoj~ica „stra{no volela narod“ i svaki put bi {orom i{la uz dobo{ara [urjana: – I idem s tim deda Adamom, koji s jedne strane ima dobo{, a s druge postavi mene. Iza{ao je tek {e}er Rodni [urjan i Vojvodinu napustila je 1937. u kockama, pre toga je bio u {ipki, a deda gde nam je potajno igrao kowu{ar Tro{a. Kapoklopac kutije za cigarete Adam stane pred kuda ga je moj otac jednom uhvatio kako ple{e i uzjahav{i kowa rekao: “Na}om i ka`e: „Ajde pred nama, mislio je da }e ga izbaciti, ali slikaj ne{to, ali sama“. [arika, ra{iri {a– Kada se vratio nije mo„gospodar“, kako ga je zvala posluga, zapaweke“. I ja poku{avam gao da poveruje da sam ja to no je upitao: „Otkud to Tro{a, ko si ti“? Tada uzmem {to vi{e naslikala, jednog tenisera. da je saznao da je kowu{ar nekada bio zvezda kocki, a one padaju... Se}am se samo da je rekao: baleta carske Rusije... Voleo me je deda „Neverovatno da ti ima{ ve} Prelistava brojne albume s pa`qivo poAdam i wegova baba sada ose}aj za perspektivu“. re|anim fotografijama, napisima iz doma}e koji nisu imali dece. Bio je to moj prvi rad... i strane {tampe, pozivnicama za baletske Svakog jutra bi mu Slikarstvo ju je pratilo predstave u kojima je nastupala i plenila spremila crvenu ili ~itav `ivot, kao unutra{wa igrom i {armom gradovima Vojvodine, zaplavu ~istu maramipotreba, nadahnu}e, a sport hvalnicama visokih zvani~nika – poput jedne cu za slinavu malu ju je doveo do mesta sekretara |eneralske, na~elnika {taba Prve armije trogodi{wu [ariku. Teniskog kluba „Partizan“ vojske kraqevine Jugoslavije za nastup u noA, ja sam bila pravo i, kasnije, nesebi~ne invosadskom klubu Jadranske stra`e iz 1927. znati`eqno dete koje struktorke u rekreaciji stagodine... je mati poku{avala rih u wenom domu... Igrala je na novogodi{wim svetkovinama da obuzda. Pitala me – Obo`avala sam tenis od u Starom Be~eju pred groficom Dun|erski, je svakog jutra kada malih nogu i mogla sam da ga dvorskom damom kraqice Marije... Dr Milan sam cupkaju}i ~ekala igram do iznemoglosti. Samo Grol, predsednik vlade i osniva~ Demokratdobo{ara da s wim sam u tome preterivala u `iske stranke, koji je bio prijateq ujaka wene idem kroz selo: „Pa votu. U`ivala sam u belom majke, molskog bankara Slobodana Mati}a, {ta ti voli{ tog ~isportu i bila ~ak tri puta tefasciniran wenom igrom nudio joj je stipen~u, vidi{ kako smrdi @ivot obele`en brakovima niski prvak u Starom Be~eju. diju i {kolovawe u Parizu. Ali ona je namena duvan“, ali uvek Zamislite, u ono vreme sam na ravala da se uda. Wen `ivot je bio obele`en sam imala tu neku veliku energiju, koja me je vodila kroz `ivot... Wena re~enica, misao, filozofija su jaRomansa pod krovom Ri|i~kog od Skribe{}a sni, pamti doga|aje do detaqa, imena, godine... Pri~u o`ivqavaju i brojni predmeti – Brak mojih roditeqa, iako nije imao slavni kraj jer se raspao zbog sekretarice iz mladosti, wena uqa na platnu koja je [tefice stare 16 godina, imao je svoju romasu zapo~etu pod svodom ku}e bele`nika okru`uju. Vojvodinu je napustila 1937. i zai plemi}a Ri|i~kog od Skribe{}a. Za Ri|i~kog je bila udata najstarija sestra moje uvek ostala u Beogradu. majke, Zora Dejanovi}. Ne bez razloga, jer je wegov predhodnik Haxi Pavle Ri|i~ki [arlota je, ina~e, ro|ena u imu}noj poro1888. godine u Luksoru kupio kov~eg s mumijom, ne za sebe ve} za srpski narod, i podici u selu [urjan kod Ja{e Tomi}a. Otac klonio ga iste godine u julu beogradskom Narodnom muzeju. Moj otac plav, plave o~i, Mihajl Kramer, banatski [vaba, bio je bea mama crnka, oboje lepi, i – rodila se qubav na prvi pogled. le`nik sa 400 lanaca zemqe i slikarskim [arlota pri~a kako se „ruka“ mlade tra`ila od oca, a devojku je pratio „{tafidarom, a majka Gordana Dejanovi} bila je rung“. „To vreme nije pratila demokratija, ve} tradicija“. u~iteqica iz poznate molske porodice. – I kada se Kramer pojavio kod Dejanovi}a u Molu, moj deda ka`e, „{ta ti [vabo [arlotin deda Dimitrije Dejanovi}, u~ida se `eni{ mojom }erkom, ne mo`e. Ona }e se udati samo za Srbina“, i otac se o`eteq i novinar, bio je, ka`e, me|u retkima ni starom frajlom, sestrom katoli~kog sve{tenika. Za godinu dana ven~awe, porokoji je dobio poziv velikog Vuka Karaxi}a |aj i smrt – kao starija devojka nije pre`ivela ra|awe }erke Valerije. Slede}e goda sara|uje s wim. U takvom okru`ewu, kao dine se kod Ri|i~kog na|u ponovo moja mama i on, i tada joj ka`e: „Ne treba imetak, ~etvrta }erka, jer je o~ito otac `eleo nanek tvoj otac ne da ni{ta, imam 400 lanaca zemqe“. Moja mama tada pristaje re~ima: slednika za veliko imawe, rodila se neobi~„Uda}u se za tebe zbog male Valerije“, koja se nikada nije udala i do kraja je bila uz na [arlota. Kada je imala ~etiri godine, moju mamu, a umrla je u Velikoj Plani. otac koji je pu{io „havane“ , dao joj je drveni

N

jeste-nije, toplo-hladno Maloletna L.S. je jedina u posledwih pet godina u Pan~evu koja je bila privedena zbog prostitucije. Te 2007. godine je napisana krivi~na prijava za delo podvo|ewa i prostitucije. Ono {to je bilo nejasno jeste da li je devoj~ica „radila” dobrovoqno ili ne, jer je ~esto mewala iskaze u policiji. – Devoj~ica romske nacionalnosti je pod vrlo diskutabilnim okolnostima bila u vanbra~noj zajednici s licem koje je wu podvodilo. Sam postupak dokazivawa krivi~nog dela bio je jako te`ak. U momentu kada se posva|aju i kada ode kod nekog drugog de~ka, ona tvrdi da ju je on primoravao i uzimao joj novac, a da je ona bila prinu|ena da stoji kod Gradskog vodovoda i da se prodaje. Kasnije, kada bi se pomirili, tvrdila bi da to nije istina, da je i{la sama „jer moraju nekako da se prehrane”. Podno{ewem krivi~ne prijave ti nema{ mehanizam i sistem kojim bi mogao da doka`e{ prostituciju, da tu decu socijalizuje{ u smislu da ih izvu~e{ iz toga, da oni shvate da nisu oni ti koji moraju da zara|uju novac na taj na~in. Potreban je i sistem podr{ke toj deci – kategori~na je Maja Obradovi}. odnos sa momkom od 20, ona je po slovu zakona dete i wen pristanak ne mo`e mladi}a da oslobodi wegove krivi~ne odgovornosti – izri~ita je inspektorka. Po wenim re~ima, u Pan~evu, i pored postojawa prostitucije, sre}om ipak nije razvijena ona maloletni~ka. – U Pan~evu jo{ uvek - sem jedne devoj~ice romske nacionalnosti koja je prijavqena nema de~je prostitucije. Naravno, to ne iskqu~uje mogu}nost da devoj~ice s na{e teritorije odlaze u druge gradove.

Ina~e, u praksi vi{e podvode devoj~ice, mada podvode i de~ake. No, kod nas na teritoriji PU Pan~evo ne pamtim da je bilo podvo|ewa de~aka ili bilo kakvog wihovog uvo|ewa u prostituciju. Bilo je dece koja su o{te}ena krivi~nim delom „ne do zvo qe ne pol ne rad we“, ali to ne mo`e da se podvede pod prostituciju. Velika sre}a u svemu tome je da se socijalni radnici ukqu~uju odmah i da imamo sa wima odli~nu saradwu. n Zorica Dragojevi}

diSkRiMinaCija RoMa

ne{to drugo wem izve{taju za{titnika gra|ana, diskriminacija Roma kod nas je o~igledna jo{ prilikom ro|ewa: novoro|en~ad ~iji se roditeqi suo~avaju s nemogu}no{}u da pribave li~na dokumenta, iako ro|ena u zdravstvenim ustanovama, ne mogu da budu upisana u redovnom postupku. Postoje}i propisi im ote`avaju ili onemogu}avaju da to pravo ostvare u postupku naknadnog upisa. Prema Konvenciji o pravima deteta UN, odre|eno je da ro|ewe i odre|ivawe imena, kao osnove li~nog identiteta, treba da budu nesporno priznati svakom novoro|en~etu na teritoriji Srbije. “Diskriminacija i antiromsko raspolo`ewe i daqe su prisutni u Evropskoj uniji”, navodi se u izve{taju Agencije za osnovna prava EU – nisu ukqu~eni u dru{tvo i `ive u lo{ijim uslovima nego wihovi susedi. “U 11 posmatranih zemaqa ~lanica EU u kojima `ivi najve}i broj romskih gra|ana, wihova situacija u oblasti zapo{qavawa, obrazovawa, sme{taja i zdravstva je lo{ija nego neromskog stanovni{tva”, navodi se u saop{tewu.

U tim zemqama, 80 odsto Roma ugro`eno je siroma{tvom, mawe od tre}ine wih ima pla}en posao, a samo 15 odsto je zavr{ilo sredwu {kolu za razliku od 70 odsto ostalih stanovnika, pokazalo je istra`ivawe koje je ura|eno u saradwi sa Programom UN za razvoj, Svetskom bankom i Evropskom komisijom. Prema izve{taju, oko 45 odsto Roma u svom sme{taju nema kuhiwu, kupatilo ili struju, a oko polovina wih je rekla da je do`ivela diskriminaciju u protekloj godini. Romi nisu, kako se ukazuje, dovoqno svesni prava koja su im zagarantovana zakonima EU. Prema toj studiji, samo 40 odsto ispitanih Roma upoznato je sa zakonima kojima se zabrawuje diskriminacija etni~kih mawina prilikom zapo{qavawa. Istra`ivawe je obuhvatilo vi{e od 22.000 osoba, romskog i neromskog stanovni{tva, u Bugarskoj, ^e{koj, Francuskoj, Gr~koj, Ma|arskoj, Italiji, Poqskoj, Portugalu, Rumuniji, Slova~koj i [paniji. Romi, kojih ima izme|u 10 i 12 miliona, ~ine najve}u mawinsku zajednicu u Evropi. n E. N. L.

Posle Pule nagradila je sebe putovawem u [paniju

jednoj proslavi ponela i titulu Mis seksepila. Nisam bila lepa, ali sam bila {armantna i nosila ne{to posebno u sebi. Mu{karci su naprosto ludovali za mnom... Nikada nije robovala predrasudama i fotografisala se smelo u kupa}im kostimima kada su tabui vladali. Bila je, ka`e, zanosna i kao balerina. Igra i pokreti su naprosto sami izlazili iz we. Bila je samouka, ali tada{wa {tampa je pisala da slobodno mo`e svojom igrom na beogradsku pozori{nu scenu. – Govorili su da podse}am na ~uvenu Anu Pavlovnu... Pokrete i figure zapravo „upijala“ je ve} s dve i po godine od jednog majstora baleta, a onda ih nadogradila u svoju igru. Kao mala na imawu svog oca susrela se s ume}em prvaka ruske baletske scene, emigranta koji je zavr{io kao i mnogi „beli Rusi“ nakon sovjetske revolucije – u Vojvodini. – Bila sam mala. Moja sestra, tre}e dete po redu, bila je deset godina starija i zajedno bi odlazile u kowu{nicu

brakovima, me|u kojima je prvi bio s ma|arskim plemi}em i vlasnikom pivare... – Bila sam kasnije i verenica ~uvenog filmskog re`isera \ulija Masarija. ^esto pomislim da sam u Opatiji, gde sam s Masarijem provela dve i po godine, bila neverna mom blatwavom [urjanu, po kome su gacale patke i guske, ali im je xigerica bila jako dobra... I {unka i kobasica napravqena u tim mojim vojvo|anskim selima najukusniji su na svetu, a ja ih zaboravila uz ribu i morsku, mediteransku kuhiwu... Posle rata prodavala je svoje lutke od ko`e koje su prokrstarile svetom s Titom, a pravila je i jedinstvene cipele koje su odu{evile nekada{weg najve}eg jugoslovenskog kreatora Aleksandra Joksimovi}a... – Sve sam to ja, [arlota, i ne `alim za mlado{}u... Ostala je sama na svetu, jer su weni pomrli, sestre Jozefina i Aurelija, ~ak u Argentini. Ali iza we }e ostati muzejska postavka Doma na Vo`dovcu s wenim stvarima: najve}om kolekcijom starih dugmadi na svetu, zbog koje su je tra`ili iz Ginisove kwige rekorda, sa slikama, lutkama, numizmatikom, filatelijom, vrednim kwigama, zbirkom ikona, malom arheolo{kom i etnolo{kom zbirkom, fotografijama, pesmama... A ima ih 160, me|u kojima je i „^e`wa“ posve}ena tre}em suprugu. Za wu je napisana i muzika. Ba{ neobi~na Vojvo|anka, [arlota iz [urjana... n Vladimir \uri~i}


8

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Peratonice Kakvo je to |a~ko doba kad dete sedi i gledi u vatru, sabqe, ma~eve, lobawe i mrtva~ke glave makodnasjo{qudikoji pamte da nije bilo peratonica kad su oni i{liu{kolu.Kadgodje,kadse ka`e da kogod ide u {kolu, to zna~ilo da je taj i taj |ak, da u~i,daseobrazuje,daje~estit i da slu{a u~iteqa, da ume da ra~una,crtailepodapi{e. U to doba se znawe nosilo u glavi,|acisusedeliuskamijamaautkanojtorbiciilkakvoj sa{ivenoj kesi nosila se tablicaipisaqka.Jednatablica ijednapisaqka,nitima{{ta da pokida{ nit ima{ }o{kove danapravi{magare}eu{i,nit mo{ od tablice avijone praviti.Li~ilesutetablicenaove moderne tablete. E, sad da kogod ne pomisli da su tablice prodavali u apotekama, naopako.Inijeodesaddivanopilulama neg o tim kompjuterima {to ih zovu tableti. Taman su tolkovelikebileitablice.E, alutablicamanijebilonibaterijaniekrana,sveseradilo ru~noisdu{om.Vodilosera~unadakogodnerazlupatablicu,nitjebilonovaca,nitjebilo tablica da se ~askom kupi nova.Akadsejedanderanvrati iz {kole, drugi ve} ~eka da krene,adibikre}obeztablice.Jednatablicaijednapisaqkanadvaderana,kandadajetakamerabilakadgod. Ondak su do{le sveske. Tek tose~uvalo.Svakusu|aciuvijaliuplavipakpapir,daikad do|u ferije bude ko nova. Uz sveskesui{leiolovke,{tila i pera a wih je trebalo digod dr`atinasigurnom,daseolovkanepokrjaaperodaseneraskre~i.Kandadasutakopostale peratonice. Jo{ nisam na~isto dal je od peratonice postala kutija za domineiljeodkutijezadomine postala peratonica. Obadve

sukadgodbiledrvene,imalesu poklopacodtawegdrveta,neki se otklapo na {arke a drugi je bio ko {iber. Poklopqene su bile sli~ne, al iznutra ni nalik. Peratonica je imala sva{ta a kutija za domine samo wihini{tavi{e.Peratonica jepratilasvetena{eevolucije i revolucije kroz koje smo prolazili: prvi razred, raspust, tehnolo{ku, kulturnu, svemirsku,seksualnurevoluci-

}adajeutovremejo{po{kolama radila batina, i ona je imaladvakraja,alutodobana batinijeradiosamojedankraj, onajzanevaqale. Drvene peratonice su bile svakojake. Bilo je }o{kastih, zatubastih,mawihive}ih,svi{e il s mawe pregrada, {arenihijednobojnih,lakiranihil jok.Poklopacjebiozdravova`an. Prvo, da poklopi sav taj sitne` da se ne pogubi digod,

I

Jednatablicaijednapisaqkanadvaderana

ju,onogbuntovnikabezrazloga, Bitlse i muzi~ku revoluciju, zareza~eigumicezabrisawei ~udoodhemijskiholovaka.Hemijskeolovkeiflomasterisu bili ko svemirska bi}a, ko da su ih s raketama doneli s neke mese~ine, al sre}a na{a da i odekodnaspi{uipodanuikad jepomra~ina. Ko je imo u drvenoj peratonicizareza~tajjebioglavniu razredu. Prvi kur{lus je bio ba{ tu, oko zareza~a. Odjedaredsepojaviozareza~sdverupe, da mo`e oma dve olovke da zarezuje. To je u praksi bilo skoroneizvodqivoalsetuve} mutilo po de~ijoj glavi „dvaput je dvaput“.  Neko nije imo nijedananekisuimalijedans dverupe.Odtograskolasazareza~imanikopoukunijeizvuko, nego su krenuli u jo{ `e{}i napad na decu, napravili sugumicezabrisawekojeimajudvakraja.Jedantvr|i,drugi mek{i, da bri{u sva{ta. Sre-

ondakidabudelewir,aakoustreba–du`apravacrta.Napoklopcu je bilo nacifrano cve}e,nekisubilina{aranislepim farbama a neki su imali ispisanutablicumno`ewa.Bilojetihtablicamno`ewaina koricamaodsveske,alxabakad je uvijena u pakpapir pa se ne providi. Ovako, na poklopcu peratonice je stojala tablica mno`ewa, peratonica je bila na klupi i kad je u~iteq pito kolko je sedam pomno`eno sa devet, ~askom je moglo da se malko {vindluje, ko je umo da sesna|enapoklopcu. Umelojeto{vindlovaweida se posuvrati, ako u~iteq vidi di |ak gleda. Onda u~a do|e, uzmetajpoklopackojiboqeume damno`inego|akiswimudari parpacki,datog{to{vindluje nau~ipameti,dazna{tasesme a {ta nije slobodno i kolko je sedampomno`enosdevet. Peratonicajekadgodtrajala idu`eodslovaibrojevanapo-

klopcu. Oni se izli`u, otru i izblede, |ak nau~i i postane ~ovek, po{ten, radan i pametan,daganikoneprevariura~unu,daumedasabere,pomno`i alidapodeli,akonekomustrebapar~e. Biosamotoju~ujednomdu}anuividimgomilasvesaka,torbi, modernih peratonica, olovaka, sva{ta su izneli da mu{terija vidi. Sve miri{i na novu {kolsku godinu. Pri|em malko, da boqe pomiri{im, al boqe da nisam ni prilazio. Gledamtenovemoderneperatonice, sve su krpene i s rajfer{lusom,leposa{ivenealxaba kadnisudrvene.Ajdtosamnekakoiprebolo,al,kadsamvidijo{tajenaperatonicamanacrtano,jo{mizujiuglavi.Na jednoj vatra, crveni se, sve gori.Nadrugojjedansma~evimai sabqama, ako pipne{ olovku, ode ruka. Jedna crna, ko oxak u pu{nici,alimamalkoi{arenog,daba{neizgledakoflor. Boqedajenisu{arali.Natoj crnoj, dva jelena, lepa, rogata, bogati i rasko{ni rogovi. Iznad wih mrtva~ka glava, lobawakosgusarskezastave.Sdruge strane neki krstovi, neka krila,kukeiverige,drugemrtva~ke glave, neki tekst na stranom jeziku, ne umem da ga pro~itam al garantujem da pesmica nije. Dvared sam otkop~avotajrajfer{lusodtecrne, davidimjeliltostvarnoperatonica.Jeste,bilaje,proverio sam. ^udo da je u gomili samo jednataka,kandateidunajboqe pa su ih razgrabili. Nek imaju decanovoza{kolu. Konamtotrujedecustakim peratonicama i ko nam packe udara?Imalkogod~ijajestruka da decu u~i, ~uva, vaspitava da ka`e ovima u du}anu {ta je qudskia{tanevaqai{tanijezadecu?Kakvojeto|a~kodobakaddetesediiglediuvatru, sabqe, ma~eve, lobawe i mrtva~keglave?Imalnekopametan da ka`e NE, dok jo{ nije kasno, tek {to nije zazvonilo {kolsko zvonce? Nemojte da i deciodzvoni,komatorima{to su voleli da se sigraju ko na tim slikama s modernih peratonica.Wineperatonicesubiledrvenei{arene.[ta}etek ova deca da rade kad narastu, porukasperatonicakojesuim namenuli za novu {kolsku godinu je malko druga~ija od tablicemno`ewa.Tunema{vindlovawa. n BoraOti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

^

[etawe`ivuqke zaradimagea

ini mi se, majkane, da sam pozavr- sle ga ni Kosovo, proveren srpski pa- od mah to {avao konstituciju vlasti u ovoj triotski laksativ, nije u `ivot vrati- pove`u s na{om dokazano odlu~nom borna{oj maloj lokalnoj samoupravi lo. Ma~koqubac, ma~koqubac... i skrqa- bom protiv korupcije i tvrde da }e{ sa najpo`eqnijim ishodom, {to }e re}i {e ga bogami. Na{ ti je narod nadrndan, kad-tad propevati o svim tim transpesa mnom na ~elu, pa je red, bra}ala moj, ne voli on te pla~ipi~ka varijante. Ko- rantnim tenderima. Ova na{a, da re~em da se pozabavim i samim sobom, tj. vla- bajagi, ne`na si du{ica, voli{ akvari- narodna, letarija mi tako|e nije opcija. stitim imageom. Jer, kako drug~e da ob- jumske ribice, mace i male, k’o oderane, Kakav bi ja to bio prvi ~ovek lokalne sajasni{ ovom na{em beslovesnom bira~u, kuce {to ti u {aku stanu... Pa, nisam ti mouprave da nasa|ujem kvo~ke, kqukam ako smo ve} svi isti, da se ne{to pro- ja Seka Aleksi}, bre! Na{ ti ~ovek voli guske ili jurim morke po dvori{tu? menilo, nego da sebe malo prepakuje{ i, ne{to ja~e, na primer neku malo opasniVe} papkari i pre`ivari bi me totalda re~em, prelakira{ k’o po`areva~ko ju keru koja mo`e, za potrebu, da potera no urnisali. Pa ko }e moju gradona~elnikanabe. A i stvarno, po~eli smo svi da barabu koju interesuje koliki ti je bazen kovicu da natera da svako jutro pomuze li~imo jedan na drugog, isto se obla~i- i kako igra{ tenis na vlastitom terenu. kravu, a opet da anga`ujem qude iz gradmo, isto se koekude nosimo, li~imo k’o A opet, ako pazari{ nekog vu~jaka, odmah skog komunalnog – zna{ kako bi se to zajaje jajetu, a sigurno ne poma`e to {to se te porede sa }opavim Zagorcem il’ [i- vr{ilo. K’o i onomad kad su mi novi svi jednako, k’o {ef, {i{amo travwak o tro{ku ovda{weg na nulu. parka, {to }e re}i varo{kog I tako... gledam ja {ta radi Ako pazari{ neku pticu peva~icu, odmah to pove`u buyeta, postavqali. Pukla bi taj razvijeni svet, a bogami i bruka. Sviwa, pa nek je i vijetsa na{om dokazano odlu~nom borbom protiv onaj na{ zadrigli ju`wak, pa se namska (o mangulici ve} i da ne korupcije i tvrde da }e{ kad-tad propevati ne{to mislim, bre, ti ku}evni pri~am), ume da ti zagovna `iqubimci te mogu izvu}i iz anovotnu sredinu i okolinu, a gde nim no sti, une ti pro me nu, pro bu di ti cerom, pa si opet nekako u minusu. Do- }u na sastanak sa inostranim investitoenergiju. Pa {ta fali onoj engleskoj ba- bermani i rotvajleri ne dolaze u obzir, rima s balegom na „gu~i“ cipelicama? kuti, {e’set godina joj se oko nogu vr- to bi te tek urnisalo, a nit mi uz image I tako... okreni-obrni, ne{to se mizmaju klempavi ku~i}i, duga~ki k’o vago- proevropske miroqubive ikone nekako slim, najboqe bi bilo da ja nabavim neni [arganske osmice, a ona... vlada li ne ide tigri}. Preterano je to agresiv- ko jagwe{ce. Svedo~i o mom pomirqivlada. Dok nije na{ao pogodne kere, ni no, burazere. vom karakteru, {aqe poruku budu}im crnog Obamu nije pripustilo u Belu kuPerad, da re~em letarija, tako|e ne ko a li ci o nim part ne ri ma ko ji ma sam }u, a ve} o na{oj autohtonoj srpskoj `i- dolazi u obzir. Pa zamis’ da se za lokal- onomad majku maj~inu, malo prqa a i derafi ne bih du`io. Sprdalo se to i jo{ ne novine slikam sa papagajem? Odma’ bi ca mogu celodnevno da se klikeraju. Priuvek se sprda sa majstorom glave direkt varo{ to skontala kako ne smem ni na de sam na{ narodski ~ovek, ne odvajam nasa|ene na ramena, ali eto wega ja~eg Glavnom odboru da obelim zuba, mimo se od bira~kog tela, a opet mogu da buposle svakih izbora, i to sve zbog dugo- onog {to [ef ka`e, ve} da samo pona- dem i svetski kad mu turim roze ma{nivrate `ivuqke. Pa ti ra~uwaj! vqam da je sve u najboqem redu. Mom ju- cu oko vrata i Bog da te vidi. A kad doSad... zna{ ka’ki ti je na{ svet, mora na~nom karakteru bliske orlove i soko- raste, lako se oslobodi{ neprijatnog se tu ipak biti oprezan, da re~em, poli- love, opet, nije red da dr`im, ho}e to sve do ka. Po zo ve{ bri ga du i go to va ti~ki svesan. Samo se priseti, majkane oko da ti iskopa. Pa nisam ti ja Mo{e stvar. moj, kako je pro{ao onaj sa ma~orom? Po- Dajan! Ako pazari{ neku pticu peva~icu, n Aleksapl.Adetovi}

I N T E R V J U  N E D E Q E :

Nemagrad matradanijesveuparama, mada svi radimo za wih.“Unapred}upotpisati da zaradim mawe novca, alidatobudeOK.Dasamlepo prihva}en, da se pozdravim na krajusadoma}inom,’vidimose Jovice’.Uop{tenijebitnokolikojepara.Vremenasusepromenila,qudikojimasamsvirao vi{e ne izlaze. Povukli su se. Tususadunuciideca,nekisuu redu,adostawihimaproblema. Imuzi~ariskojimasamradio kaomom~i},niwihvi{enema. Pomrlo je {to je vaqalo. Iz bendasmoostalisamonasdvojica.Uposledwedvetrigodine se istrebilo, nema dobrih muzi~ara.Imaklinacakojisuse pojavilialitotrebasadakultivisati. Moraju da ve`baju”, pri~a nam poznati muzi~ar Jovica Nikoli}, s kojim daqe prebiramo po novosadskim kafanama. “Ovi na{i Romi imaju neku elektri~nu muziku, prangijaju, to vi{e nije tambura{ka muzika.Naje`imsekadaminekoporu~i ’Bele ru`e, ne`ne ru`e’, ilinekulepuromansu,tojenestalo,atambura{iskidajuGrandovehitove.Sviralismo,davno, i ozbiqnu muziku. Moj tast sa pokojnimTomom,biojekoncert majstornateleviziji,ai}aleje imao dobar bend, zna{ ono, ’[est ba~kih Cigana’, ’Rastao samporedDunava’,’UNovomSadu’, ’Daj mi ~a{u rakije’, ’Srema~kojeselomalo’...sviralisu u ’Skupq~ima perja’. Bili smo kombinacija iskustva i mladosti”,pripovedaro|eniSrbobranac koji se ponosio Novim Sadomgde`ivi,amigaprvopitamo za{to koristi pro{lo vreme? –Uonovreme,Jugoslavije,toliko je qudi dolazilo iz sveta, zemqe,svisugovorilidasuNoviSadiSplitnajlep{i.Onjei daqelep,alinemaonedu{e.Naje`imse,~asnare~.Nemakafana,muzike.Nemaqudi! l Za{tosimirekaodanisigovornik? – Ne znam, od malena sam bio povu~en, imam afinitet prema muzici koji je kasnije u meni probudione{todrugo.Kadpo~nem da pevam, onda sam na svom terenu. Kao klinac, ose}ao sam `equ za pevawem, a siroma{na porodica.Stricjebioboqestoje}i,imaojegramofon.Doksuse drugi igrali u dvori{tu, sedeo sam pored gramofona i pu{tao plo~e Safeta Isovi}a, Cuneta Gojkovi}a, Tome Zdravkovi}a... Pa kad probudim strica, ka`e

S

“ovaj }e biti peva~”. Peva}u ti desetdanaakomenedira{. l Kukajutisvirci? – Jeste. Vidi, relativno sam kasnopo~eodasviramukafani, sa28,29godina.Pretogasambio recepcioner u hotelu Park, muzika se svodila na tezgu. Onda sam’88bioposlovo|aFri{opa uCentroslaviji,radioprvusmenu, pa sam mogao kontinuirano dasebavimsvirawem,svakidan. Dva posla sam radio. Drugo je vreme bilo, qudi su imali para osamdesetih,bilisurazdragani, raspolo`eni, vuku te za rukav, nisi znao kome bi pre svirao. Bilojesvega,opu{teno,alitoganema.Ma,nemamnogo~ega. l Mo`e{ li kreirati ukus publici? –Imamklijenteluodkojenema para, ali s wima znam {ta i kako. Retko se desi da nas neko pozoveika`e“svirajte{taho}ete”.Jakoretko. l Za{tojeTomakraq? –Onjeuonovremebiostrahovito moderan. Imao je {panske, dobre ritmove. Silvani Armenuli} je uradio ’No}as mi srce pati’, i to je ta promena ritma, be`aweodklasi~ne“dvojke”,ai imao je glas. Nisu to bile neke mogu}nosti kakve je imao Cune, alijeimaobar{unast,lepglas. l Biojelaf? – Jeste, sve {to je zaradio ostaviojeukafani. l [abanre~e“kakodo{lo, takooti{lo”? – Da. Nekad smo, kad zavr{imosvirku,imaliparkafanagde se skupimo. Ako ni{ta, barem pola ostavi{ daqe drugarima muzi~arima. Nema toga danas, stegnutsi,razmi{qa{gde}e{, kako}e{,retkokadsiopu{ten. Bilo je boqih violonista od mene: Lepi Jovica, Steva iz Ba~kihmedaqona,Lu~ijano...ja vi{e volim da pevam. Do|e ~ovekiporu~i’Monti~arda{’,a tu uvek foliram, nisam tog kalibra.OdsviramBramsovuigru, mnogojelak{e,ipro|e.Nemaju pojma{tanaru~uju,nemojmito, do{ao si u kafanu, poru~i ne{to normalno, pusti me da radim(smeh) l Kada si shvatio da smo oti{lido|avola? – Pre nekoliko godina muzi~ari iz Subotice su trbuhom za kruhomdolaziliovde,nisuimaliposla.Mnogisusviralixabe, za bak{i{. E, mislio sam, nema {ansetonamadasedesi,alimi smo postali beogradska provincija. Mi sada tra`imo posao u Beogradu,dalimiveruje{?Rade dvekafaneugradu,ostalojepo


dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

Ar~ibaldRajs, predlogzapreispitivawe an je bolestan od vru}ine. Isus Hrist (Inri) iz Stare Pazove, sloboduikogajesudzatoiosudio,danasjejo{bogatijiisvemo}an, skulpturaizlivenaukalupukatoli~kecrkvenefiguralnosti, avimulaskate...” lutkabojepeska,poputnekakvepropagandneigra~ke“razapete” DesetgodinaposleprvogVelikograta,ka`eAr~ibaldRajs,korumnacrnomda{~anomkrstuzabodenomukockastusaksijusrezanuukombipirana,pohlepnaistran~arskasrpskapoliti~ka“elita”,kojojjeve~inacijibetonaiblokovaodve{ta~kogkamena.[kolskapredstavaRastipoliti~arNikolaPa{i}bioprimer–“Pogledajte,sinobi~nihi pe}a pred vratima {picaste rimokatoli~ke crkve (blizu raskr{}a u siroma{nihseqakaostavqajednoodnajve}ihbogatstvauzemqi...”–i Svetosavskom{oru),ispodnepokretnih,dehidriranihkro{wisredosrpska“inteligencija”,kojauratu,svedo~iRajs(u~esnikrata),skoro ve~nogdrve}askuvanoguogwusun~eveme}ave,izme|upraznogtrotoara ni{tanijeu~inilazasvojuzemqu,takozvanainteligencija,“`ari{te –kojim,s“Kanonom”zawihanimokokorena{ake,tabanamsamagistraltrule`iipokvarenosti”,podmitqivainteligencija,“kojaropskipranograskr{}a–izme|uparkinga(stri-~etiripolumrtvelimene`ivotisvazastrawivawaisveglupostitakozvanogsavremenog`ivota”i~itiwe)i{iroke,bulevarske,asfaltnekore,razmotaneodskoro,raspojijeomiqenisportda“kle~iprednovcem”,pro}erdalisukrediteiz lu}eneduguqastimostrvomneobrijanezemqeodlakavelekrznomoksirataukojemjeSrbijabilanavrhulistezemaqapobednica,ismejali diranetrave.Staropazova~kiIsusHrist,glavezaheftanebodqikavom istinskorodoqubqe,pqunulisunasopstvenusloboduinastaraprija~ipkomizaba~eneuagonijiprekoramena,okrenutjenaZapad,prema teqstva,istvoriliatmosferuukojojje“~astnepoznatavrednost”.I skoropustom,novombulevarusjakimmirisomkatrana,istoga–motika`eRajs:“^astan~ovekse(uSrbiji)smatraglupakom,acenisesamo visannameromdaslikamskulpturu–silazimspe{a~kepistenaparonajkojilukavstvomumedaokrenedoga|ajeusvojukorist”,iovajnaking kao na ru`i~astu ringlu (kako bih Isusu pri{ao s lica). Crna kardni model, wegovo je mi{qewe, patentirao je svojom politi~kom ma~kao{amu}enavru}inom,izvrnutanaasfaltu,spavausencitirkipraksomnikodrugidodr`avnikvelikeinteligencije,~ijisuse“li~zne{kode. niinteresipoklapalisainteresimazemqe”:Pa{i}!–“Stvoriojete Iglesadovo!Podi`emuvisiniobrvasvojuprivatnutridanaranibezobzirnepoliti~are,profitere,kojidr`avu~estosmatrajukravom je kupqenu digitalnu slika}u ma{inu kalibra 12 megapiksela, ISO muzarom...”pi{edrRajs,iPa{i}u,~ijeMinistarstvospoqnihposloosetqivosti1.600,pritiskomnadugmeizvla~im(~ujesezujawe)opti~vaimaobi~jada“}u{neprijateqenogom~impomislidamuvi{enisu kizum`i`nedaqine28–336mm,iprednosomnaekranuformatiranom potrebni”,pripisujedajeuspostaviosistemzasnovannanezahvalnosti, prekocelogku}i{tama{ine–selektronikomkoja bukvalopro`direalkalnebaterije!–predamnomse ukazujeotprilikeslede}idigitalnipejza`:naparkingu,podpapirnatimkro{wama,tik,poredcrnog krsta s lutkom raspetog rimskog Isusa, prodavac kwigauko{uqi,suvi`ilav,pro}elav~ovekdinaroidne pronicqivostiuo~ima–naliknaNikolu TesluiliAr~ibaldaRajsaizmla|ihdana!–stojiu zagu{qivomhladu,samnavru}ojulici,sprekr{tenimrukamaprekoravnogabdomenai,ugledav{imoju ~upavu malenkost s fotoaparatom na zastakqenimo~ima,gledanetremiceublendu,gledaismeje se... Da,smejese.Ionda,odjedared,kaoubodennekakvom lutaju}om mi{qu, prodavac kwiga sma~e pogled u stranu i wegovo izra`ajno, ko{~ato lice prodornih,inteligentniho~iju,dobiizrazozbiqnosti.Ho}elisepobuniti{togafotografi{em? Bilo je ne~ega simboli~nog i uzvi{enog u tom fragmentustaropazova~kesvakodnevicenaistorijskoj vru}ini i u pusto{i avgustovskog dana, ne~eg univerzalnogiemotivnog(emotivnog,svakako),bilojene~egbiblijskog utommotivu^ovekaraspetog nakrstui^ovekakojiprodajekwigeizlo`enena elektri~no crvenoj {koqki kragujeva~kog auta. I zatosam,vaqda,dirnutslikom,potegao“Kanonovu” fotografskuma{inu(Podse}am~itaoceovogsremskogistinitogreporterskog romanadafotoreporterSlobodan[.grickagodi{wiuLazarevu).Itaj kontaktsenijemogaoizbe}i.Minutkasnijeproda- DesimirKaraman:„Eksperimenti{emsa`ivotom,dabihuSrbijiopstao... vackwigapru`amikarton~i}saslede}imgenera- Uokviru:Ar~ibaldRajs(1875–1929) lijama:DesimirKaraman,menaxerprodaje.Logou zaglavqu:Izdava~kopreduze}e“Pravoslavnare~”,NoviSad. sistemkojijedoveodotogadaSrbija,odnosnoKraqevinaSHS,deset “Novosa|anin?–Kupujulikwigenaovojpaklenojvru}ini?”upitah godinaposleprvogVelikograta(1928),skorodavi{e“nemaprijateqa Karamana.“I`iviteliodprodajekwiga? usvetu.” “Da”,re~eKaraman“Prodajemkwige,profesionalac,da-da...Nisam USrbiju,zemqukojaje,ka`eRajs,bilaotelotvorewe“su{te~estiizNovogSada.@ivimuPutincima.Akupujelikokwige,pitate?Slatosti”(duh~estitostijo{prepoznajeusrpskomnaselu),uvuklasezabo.Slabo.Nemanarodpara.Nema.” stra{uju}akorupcija.IzatojeiAr~ibalduRajsu,~akiwemu,postalo “Otkudviuovomposlu?”upitah~oveka. “sasvimprirodno”to{toseuSrbiji–desetgodinaposleprvogVeli^oveksenasmeja.“Ja,otkud...Hm!Ponekadseisamzapitam.Isami kograta–skoronijedanposaovi{enemo`eobavitibezneka`wenog znate:dabisteuSrbijipre`iveli,moratebitima|ioni~ar.Eksperipodmi}ivawa,kao{toje“normalno”to{toprizapo{qavawunisuvamenti{em!Jasamdiplomiranipravnik,nijei{loustruci,aodne~ega `nestru~nostizaslugekandidata,negopoliti~ke(stran~arske)vezei semora`iveti,paoddvehiqaditeprodajemkwige...Letisamnaulici, prqavepartijskekombinatorike.Kadasesrpskipoliti~ari-stran~ari aziminaFilozofskomuNovomSadu.IzPutinacamamije`enaJeleuvale u  ministarske foteqe, najboqi na~in kori{}ewa polo`aja za naBasari},{kolskipsihologuIn|iji,`ivimouku}iwenihroditebrzoli~noboga}ewe,“postajutolikooholidajetoskorosme{no”,priqa...Nemamodece...Jasamro|enuDowimPetrovcima,odrastaood{eme}ujeRajs,onkojijeodrataupoznaopedesetsrpskihministara,ve}istegodineuZenici,ivratioseizBosneuSremdevedesetdruge...”,isnuprefunkcijenipasnijeimaoza{tadaujede,iskorosvisuseobogapri~aKaramanipogledameravnouo~i.–“Gospodine,vidimdasteditili.Izatovreme,ka`e~estitiRajs,doksuse“samo`ivipoliti~ki nami~an~ovekidaimatestvarala~kiporiv!Izato`elimdavampoprofesionalci” grabe`qivo bogatili i nemilice tro{ili novac na klonimjednukwigu...birajte...Dalivamjepoznataovakwiga?”upita zabave, nezahvalni Beograd svojim oslobodiocima i `rtvama – jedina Karamanitutnumiu{akedrAr~ibaldaRajsa. prestonicaupobedni~kojEvropi!–nijepodigaonijedanspomenik,ni Itakosam,ovihdana,blagodare}ipoklonuagentaprodajeKaramana, najmawikrst,ninajmawikamen... opet,aliovogaputanatenane,zaokupqenizu~avawemkwi`ice“^ujte IpremdajeAr~ibaldRajs,qubiteqSrba(“Zavoleosamvasjersam Srbi!” (“Ecoutez les Serbes!”) posmrtno zave{tawe [vajcarca dr Ar~inadeluvideova{equdeiznarodaubitkamaipresudnimtrenutcima, balda Rajsa (1875–1929) “wegovom” srpskom narodu, spis zavr{en juna kadaseprepoznajeistinskikarakternekenacije...”),istra`iva~iopadvadesetosmegodine,iodlukomautora–“Ne}eteimatitoogledalou sni svedok koji je (na poziv srpske vlade) tresnuo ~ove~anstvu u lice rukamadoksamjau`ivotu!”–odlo`enme|uwegovupisanuzaostav{tizlo~inekojisuuPrvomsvetskomratuAustrogariiBugaripo~inili nusoporukomdasezave{tawe,“posledwausluga”kojuSrbima~ini,obnadSrbima,doktorhemije,profesorUniverzitetauLozani,forenzijaviposlewegovesmrti.Umrojeslede}egodine. ~ar, kriminolog svetske reputacije i publicista, i premda je, dakle, I{tadanasvidimoutomAr~ibaldovompapirnatomzrcalu?Da Ar~ibaldRajsskoroceli`ivotproveouSrbiji,iovdeiumro,razo~alismojo{uvekonakvikakvenasjedvadesetosmegodine–desetgoraniuvre|en,povu~enusebeinasvojeimawe,isahrawennaTop~idedinaposleprvogVelikograta–videoovajdobrodu{ni[vajcarac, rugodinudanapo{toje“svojim”Srbimapismenozave{taodase~uvaju brilijantniposmatra~iustvaripo{tenimudri~ovekiintelektu–odnosnodase~uvajusebe!–Srbima,skojimajebiokadaimjebilonajalac,kojijeuzsrpskedobrestrane,“vrlinekojesuistinskiilepe”, gore(pre{aoAlbaniju,Solunskifront,itd.),Srbima,kojimajeibuvideoilo{estrane,{tavi{e“manekojesuseu`asnoiskazaleposle kvalnodaoisvojesrce(po~ivauurninaKajmak~elanu),Srbimazbog rata”, i koje je jednostavnim re~ima dijagnosticirao u svom spisu kojihje“`rtvovaosjajan`ivotiveomalepukarijeru”,bilojepotrebslede}isvojprincipda“praviprijateqnijeonajkojivamlaska,ve} nosedamdesetgodinadaobjavewegovozave{tawe:“^ujteSrbi!”idase onaj koji vam ka`e istinu, celu istinu”. I kakvi smo danas u tom pogledajuuogledalokojeimjeostavio~estitidrRajs. ^ujteSrbi!^uvajtesesebe! ogledalu?Rajs:“Milionerkojijezavremeratame{aopesakibra{noiisporu~ivaogavojnicima{tosuseboriliiginulizava{u n @eqkoMarkovi}

D

NAOPA^KE

zovawainacionalnekulture,ne znam {ta }e ta deca. To je nula, ni{ta. l Pozicijaroditeqa? – Mislim da ne mogu mnogo. Znamkaddo|udeca,poznamihpo pesmamakojeporu~e.“Jesitiod tog i toga”,  ka`e da jeste, a ne znamdete.Imagdesetogajiidecaprihvate. l Ja~ijetelevizor? –Ionikafanegdeomladina izlazi. Video si {ta je bilo na prijemnom ispitu – “koju pesmu pevaKarleu{a?”Svejejasno! l Ulalo{kojkafanisvako mo`e napraviti svoju atmosferu, a kad Lala u gostima probaisto-dobijeponosu... –Apsolutno!Gdegodode{po firm am a, javn im slu` bama, preduze}ima, to je sve sa strane.Radnamestasukupqena,direktorska mesta zauzeta, oni najvi{eiizlaze.Onisedr`e, gurajujednidruge,mine.Ameni`aoVojvo|ana,kojusuimali para... l Lalaimakriti~kistav? –Tunamnikonijekriv. Alitojenegdeidobro? –[tanamBogda. n IgorMihaqevi}

l Sprem’tese, spermte, spermatozoidi!

vi} je oti{la. Nemamo nijednu producentskuku}u. l Provincijanakvadrat? –Naravno!Onisenamarugaju, “vi ste na{a provincija” ka`u miuZemunu.Izzezawa,alitoje to. l Misli{lidaVojvodina umire,fizi~kiiduhovno? – Da. Tragove umirawa vidim naselu,odmah.Polaku}ajeprazno,zapu{teno.Jedinavarijanta je da se o`ivi selo i poqoprivreda. Pogledaj, ovo sa su{om, izgubismodvemilijarde,jernemamo novaca da sredimo navodwavawe.Selodaoja~a,asaselom iumetnost,svejetopovezano,a namasuvezaneruke. l Do}i }e novi qudi koji }eopetdovu}isvojequde? –Tojedefinitivnoproblem. Svesesvodinadepartizaciju. l Uveziskojomsuopetlagali? –Nisamiznena|en,nikonije. Dinki}jestalnobionavlastii {ta }e sada novo da uradi? Ne vidim~oveka.Mada,imimoramo druga~ijedarazmi{qamo. l Za{to}utimo? –TakavjementalitetnasVojvo|ana, sem toga, do{lo je qudi

l Zakondomspermni!

Pametuglavu Prethodnigost“Intervjuanedeqe”Ra{aPopovpitaoje“na nevi|eno”JovicuNikoli}a–{tamisliofinansijskimtajnama? –Uop{teno,sveovoradiZapad,prelivaseuwihovexepove, amimoramobitipametni,normalni,davidimogdesmo,{tasmo i da uskladimo mogu}nosti i `eqe. Da napravimo sebi mir i harmoniju,kolikomo`emoidasekrozinstitucijeizborimoza svoje.

l Voqazamo} iqubavzavla{}usu dvapola ujednomtransvestitu.

sa strane, vi{e nismo ono {to smobili.KadasmoimaliVojvo|ana predsednika srpske vlade? Misvetogledamo,`alimose,a demografijasepromenila. l Kakosetoodraziloukafani? –Svakakvihqudisedoselilo. Ima tu i gospode, uglavnom ovi {to su `iveli po gradovima. A ovi {to su si{li, zna se {ta, “nema raja bez rodnog kraja”. [ta}e{,prilagodi{se,uzme{ pareiterajdaqe.Alipazi,bacim uvo u kafani, ~ovek Bosanac,ka`e:“Doklebreovo,panema smisla”! Mislim, kad proraditasvestuglaviikadapo~nu darazmi{qajukaoVojvo|ani,da }e se ne{to dogoditi. Mi dosad ni{tanismouradili. l Mlade zvezde Granda, jo{ mla|a publika, krcat Ta{...? –Stra{no!Komercijalizacijasvega.Muzikajebiladeoobra-

l Ulogamojeporodice usvetskojevoluciji mawaje odspermatozoida.

pozivu,nemastalno.Radilismo uZemunu,alitojedrugakilejntela, mladi momci, kao i ovi u LazeTele~kog.Tolikojepostalo problemati~no i riskantno. Zna{,zovutenaTatarskobrdo, paiduovimojiklinci,prangijajuono{toonivole.Imajuqudi voqe,alinemajunovac,kojijeu Beogradu.Verujmi. l Odluka Ustavnog suda i ti? – I onaj ko nikada nije bio autonoma{,sadavaqdajeste.Ho}e{dabude{svoj,alitinedaju, sve{tojevaqalojeoti{lotamo. Pa i Rusi su pobegli, bili maloovdepaoti{li. l Krivi smo {to smo im dozvolili? –Pajeste,alikakosadtomirnouraditi?Ina~e,tolikajenavala muzi~ara u Beograd, ne}e vi{e ni oni da pla}aju. Pa pogledaj na{e peva~e, niko ovde ni{taneradi,AleksandraRado-

Ilija Markovi}

vi{edu{e

l Danijequbavi zavla{}u, nebibilo tu{taitma spermatozoida.

JOVICANIKOLI],MUZI^AR


10

rostranim trajektom prolazimokrozGibraltarska vrata: spoj Sredozemnog mora i Atlanskog okeana na naju`em delu je svega ~etrnaest kilometara. Idemo malo ukoso, pa vo`wa od Evrope do Afrike traje oko devedeset minuta. Sti`emo u SeutuuAfrici,aipaksmojo{u [paniji  – Madrid i danas na afri~kom tlu ima dva grada, enklave,SeutuiMelilu. Autobusnamsepokvarioina{a novosadskaekspedicijaupunojmeri koristi pla`u. Zadr`avawe se odu`iloiposletridanasmo,kako autobus nije mogao da se popravi, anga`ovali lokalnog prevoznika da nas vozi 2.500 kilometara po Maroku.Svebibilouredudanije sporazumevawa s voza~em Pedrom, koji sem {panskog i ne{to arapskog ne zna ni jedan drugi jezik. Ali uz dobru voqu i malo g« imnastike»rukama,uspevamo. PoizlaskuizSeute,nasamo~etirikilometranalazisegranica

P

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

„DNEVN IK”NALIC UMES TA: PUTE[EVSTVIJA PO MAROKU

Orijentsevropskimza~inima

AvenijeMohamedaV iHasanaII da- jumskim radom slane vode. Negoju gradu {timung evropskog vele- stoqubivaobala. grada,akompleksMauzolejaMohaKazablanka je najve}i i najlepmeda V zasewuje rasko{nom lepo- {igradMarokaijednaodnajve}ih tom,svedo~e}iobogatstvuimo}i lukanaafri~komkontinentu.Ni marokanske kraqevske ku}e. Mau- po ~emu nema “afri~ku atmosfezolej izgra|en u belom kararskom ru”, ili onu iz sli~nih arapskih mermeru iz Italije podignut je u gradova na Bliskom istoku. Vi{e ~astkraqakojijeizboriopunune- jenazapadnoevropskifazon,kako zavisnostMaroka1956. arhitekturom,takoino{womquKazba-tvr|avajenaputuzasta- di, restoranima, kafi}ima... Grad ri deo grada. Zidine `ute boje su je za arapske pojmove veoma ~ist, joj o~uvane, masivne, visoke. Naj- na~i~kanprodavnicamasvihvrsta. starijideoizgra|enjejo{uXII ve- Ovde se, ina~e, mo`e kupiti roba ku, a noviji, dogra|eni, je iz XVI. sasvihmeridijanazemaqskekugle! Tvr|avajedanasjedanvelikiure- Podacigovoredajepo~etkompro|eni vrt, pun zelenila i cve}a, s {log veka imala svega oko 10.000 prelepim primercima palmi, ma- `iteqa,adanas,poslesamone{to slina,banana...Tusu,naravno,ine- vi{eodstogodina,imapetmilio- izostavne fontane koje `uborom nastanovnika!Naglirazvojiluke vodeokrepqujunasumorne.igradapo~eoje1942.godineiskrcavawem saveznika u Drugom svetskom ratu. Najupe~atqiviji utisak ostavqa Trg Ujediwenihnacija,sa fontanomkaonajlep{imukrasom.Okotrga su monumentalne visoke gra|evine javnih ustanova. Fontana posebno lepo izgleda no}u, kada su mlazevi vode razli~ite visine osvetqeni raznobojnim reflektorima. Ceo do`ivqaj upotpuwuje arapska muzika koja dopireizsamefontane. Bulevar Anfa vodi bli`e Atlantiku ionomdelugradakoji su podigli jo{ drevni Feni~ani. Sa Trg smrti – Yema el Fna – u Marake{u obestranebulevarasu sa Marokom. Do Tangera, ~uvene Napustiv{i Rabat kre}emo ka lepegra|evinebelihfasadasravlukenaulaskuuGibraltarskimo- Atlantiku.Prviutisaknijelep:u nimkrovovima.Ispredku}a–bujreuz,imaokosatvo`we.Tangerna beskraj se pru`a ravna obala bez neba{tecve}a,naj~e{}ecrvenog. posetioca ostavqa utisak kapije zalivaiostrva,spu~inomkojapu- Na obali na~i~kane vile bogatadva sveta - dalekog i nepoznatog ca u nedogled. Veliki talasi se s {a. Ve}ina sa privatnim slatkoAtlantika, i bliskog i poznatog hukom razbijaju o kamenitu, ne vodnimbazenimauzobalu,dokojih Mediterana.Nastavqamoucarski mnogovisokuobalu.Prilazvodije sedolazipodzemnimhodnicima. Rabat, koji je od 1911. bio centar neugodanite`akzbogo{trih,naMarokanskigradoviimajuustakolonijalneupravezaceoMaroko. zubqenih stena, nastalih mileni- romdelugrada(medini)trgova~ke

s« ukove: uske krivudave uli~ice s minijaturnim radwamairadionicama. Najve}i deo izlo`ene robejeispredradwe.Trgovci u Kazablanki su uglavnomBerberiiTua- rezi.Uvodenasuradwu, posedajuna{amlice,nude ukusnim zelenim ~ajemodnane.Poslenekoliko uvodnih re~enica, nuderobu.Donoseje,pokazuju i hvale, budnim okomprate}ina{ereakcije. Kada primete da smosezane{tomalovi{e zainteresovali, kad oseteda“ribagrizemamac”,vi{enasnepu{taju. Po~iwe ritual. Poredhvaqewatepiha,kvaliteta,boje,tujeiigra cenkawa. Kod ozbiqnih trgovaca prva ponu|ena cenajeotprilikeduplo ve}a od one koju }e vam datinakraju–akoizdr`ite.Obi~no,poga|awe traje od dvadesetak mi- Mauzolej Mohameda V u Rabatu nutadopolasata.Istim`aromza zadwicom,nogama,raspletenomdupskearhitekture.Posebnojeegzonekusitnicukojavredijedvaneko- gom kosom, nego celim svojim biti~anprostranikru`nitrgucenlikodirhana,kaoizarobukojuva- }em,svim~ulima!Kadajeplesa~itru grada, gde je tr`nica i gde se qaplatitiivi{eodhiqadu.Ako, castalaimuzikautihnula,svismo pored rukotvorina marokanskih pak,kupaczanekurobuponudisu- ostalinekolikosekundinepomi~seqaka mogu videti ukrotiteqi vi{emalucenu,netrebadaseza- ni,oma|ijanilepotomdo`ivqaja. zmija,akrobati,fakiri... ~udi ako se prodavac ozbiqno na- Dugosmoaplaudiraliautenti~noj Trgsmrti,ilinaarapskom«Xequti i jednostavno prekine daqe umetnicitrbu{nogplesa.Izlazak ma el Fna, je prostran, okrugao, poga|awe,okrenemule|aipqune nasve`inusaharskeno}ii{etwa najve}aatrakcijazaturiste.Uvek nazemqu. smirili su uskovitlane strasti jepunsvetakojisetiska,gura,proNe oti}i na ve~e marokanskog tog bezalkoholnog u`itka. Ipak, vla~i. Tu je isto~wa~ka muzika, folklora, zna~i propustiti ne- siguransamdamnogidugonisumootrovne zmije, gatare, akrobati, {tonenadoknadivo.Sveseodigra- glizaspati. kartaro{i,peva~i...Peva~isede,a va pod kupolom {atre koja prima Napustiv{i Kazablanku, ubrzo okowihsedeimnogobrojnislu{aprekopetstotinaposetilaca.Go- se odvajamo od obale Atlantika i oci.Pevajumelodi~noilepo,slustisuuglavnomstranci,Evropqa- kre}emo u unutra{wost  Maroka, {amoihiakonerazumemonijednu ni, Amerikanci, Japanci... Najpre kapredgorjuplanineAtlasupravre~.Marokancibezdahaslu{ajui nastupaorkestarsastavqenoduda- cu jugoistoka. Do Marake{a ima u`ivaju. Posle aplauza sledi i raqki i tambura. Slede  igra~i, oko 250 kilometara. U Marake{u bak{i{. kojiposvomume}uvi{eodgovara- seuvelikoose}adahSahare:`ega Starijegeneracijeznajuzafesjuakrobatama.Poslewih–igra~ije velika i duva f « en koji» donosi crvenukapukojusunosiliTurci, ca.Vitkaimlada,bosa,scrvenim jo{ve}utoplinu,pesakipra{inu. ali i mnogi vi|eniji Srbi, ukqupojasomokostruka,prekrivenacrTe{kojeineugodno.UMarake{u ~uju}i i Vuka Karaxi}a. Malo ko nom maramom oko glave i znadaovakapasvojeimeduguprekousta.Kadzawi{ekuMarokankaduge,raspletenekose je istoimenom marokanskom kovima, crveni pojas oko graduFesu.Fessenalazidunatrbuhuimaimalosala,ali strukaicrnonawenojodebokouunutra{wostizemqei ba{onolikokolikovole }i deluju uzbu|uju}e. Wena ima preko milion stanovniigra nalik je na zami{qen ka. Medina je pravi qudski Arapi.Grudi,lepooblikovane vihor koji dolaze}i iz pumraviwak u ovom neobi~nom –obna`ene,samosubradavice stiwe bri{e sve. Potom graduinajve}ajenasvetu.Sapokrivenene~im{toli~ina ta~kuimastasitiBerberin gra|enajeumavarskomstilu. ve}uzlatnudugmad s vitkom pu{kom, koja se u Ulicesuuske,poplo~anekalwegovimrukamapretvarau drmom.Nauskomputusudarama|ioni~arski{tap,paukrotitemno{tvo zasa|enih palmi – ka`u ju se qudi i natovareni magarci. qazmija,aondasunastupiliTua- da ih ima vi{e desetina hiqada. Svisubu~ni.UMarokumnogeporeziustilizovanojigrisabqama. Da bi uspevale i donosile plod rodiceimajuiposedmorodece,pa Nakon vi{e od sat programa, datule,ceokrajjeispresecanbezi ku}e skromnijih doma}ina velislediglavnaatrakcijave~eri–trbrojnimkanalimazanavodwavawe, ~inompodse}ajunadvorac.Ubrojbu{niples,kojiizvoditamnoputa bez ~ega u ovom polupustiwskom nim du}anima ili na prostrtim Marokanka,visoka,dugeraspletekraju,semponekogkr`qavog`buasuramaprodajesesveisva{ta:jene kose. Oskudno je odevena u nena, druge vegetacije ne bi bilo. stiviplodovikaktusa,mnogaegzo{to crvenih krpica. Oko tankog Mnogezgradesucrvene,paseMati~najelapopravilujakihmiristruka – pojas oki}en draguqima. rake{ naziva i C « rvenim gradom». sa,za~iwenaiquta.NudiseilukPupakdubok,nogebose,dugeivitIna~e Marake{ u prevodu zna~i suzna roba i kozmetika, ali preo- ke.Natrbuhuimaimalosala,ali ulaz», {to i jeste, jer je ulaz u vla|ujuraznipra{kovi,trave,koba{ onoliko koliko vole Arapi. ogromnu,nepreglednuSaharuigorewe,kana...Arapska`enasesmaGrudi,lepooblikovane–obna`erostasnuplaninuAtlas. traneurednomakojenena{minkane, samo su bradavice pokrivene Do{av{i u Marake{, gde je i na,neofarbaneinenegovanekose. ne~im{toli~inave}uzlatnudugkrajwa ta~ka jednog kraka maroNaulicamaprovejavamiris,dahi mad.Uskiptele,titrajuipodrhtakanske `eleznice, posetilac odatmosferapro{lihvremena,sredvaju na potmuli ritam koji daju mah oseti ogromnu razliku. KazawovekovnogFesa. udaraqke. U zanosu je, sve `e{}a, blanka i Rabat su Evropa, ovo je Pakonebipo`eleodasesvemu uspaqenija... Zadwe minute plesa Orijent!Po~evodno{weiode}e tomeponovovrati? ne igra samo kukovima, dojkama, stanovnika,pasvedoizrazitoaran Aleksandar Damjanovi}


dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

11

KIPARIZME\UKOLAPSAIFINANSIJSKOGRAJA

...aondasuna{li gasinaftu!

„PROCESSTOLE]A”PROTIVRUSKIHPANKERKI

Povratakgulaga navelikavrata klimu u Rusiji i van we direktno su odgovorni predsednik i patrijarh. Ugledni ruski intelektualci upozoravali su mesecima datonevodidobru,da„topovimanetrebai}ina mi{eve”,ukazuju}inaneproporcionalnostreakcije,pisalisui otvorena pisma patrijarhu. On im nije odgovorio. Umesto toga, crkvaihjestavilanasvoju„crnu listu”. Sam performans tri mlade pankerkeufebruaruovegodineu hramu Hrista Spasiteqa trajao jepolaminuta.PesmomsumolileBogorodicudaRusijuoslobodi od Putina. To je bilo pred predsedni~ke izbore, a ujedno je predstavqalo i protest {to se

naimixu,ba{kaoiwenpredsednik.UEvropi,gotovobezizuzetka,ureakcijamaseisti~edakaripripadniceruskepank zna nije u skladu sa vrednosnim grupe „Pusi rajot”, koje sistemomotvorenogdru{tvaida su u petak osu|ene na po jeusmerenanau}utkivaweprema dvegodinezatvora,ne}etra`ivlastima kriti~ne umetnosti, ti, kao su izjavile, milost od ali posredno i opozicije. „PropredsednikaVladimiraPutina. ces stole}a”, po sovjetskom uzoOne}ebitisprovedeneu„koloru,medijidemokratskihzemaqau niju op{teg re`ima”, radni loju~era{wim izdawima, posve}ugor u dubokoj provinciji. Sud je ju}imuogromnupa`wu–smatrakonstatovao da im je zbog „huliju „skandaloznim”. S wim }e se ganstva” potrebna izolacija od pozabaviti mnoge me|unarodne dru{tva. institucije, pre svega Evropski Ustotinakgradovasvetaupesudzaqudskaprava. takseprotestovaloprotivovog Moskva }e se nesumwivo na}i sudskog postupka, u isto toliko na optu`eni~koj klupi, {to je gradovaRusijeiUkrajine.Tolimoralaizbe}i.RuskacrkvatakokonegativnihreakcijaRusijani|e.NekecrkveEvropeotvoreno jedo`ivelauposledwedvedecesu zamerile ruskoj patrijar{iji nije.Mnogeorganizacije,muzi~na ovoj, kako je re~eno, sudskoj kegrupe,tako|eipoliti~ariiz farsi. U svakom slu~aju, rusko celogsveta,iskazalisuneslagadru{tvoostajedubokopodeqeno. weiprenera`enost.Ne Crkvadeludru{tvapobrani se postupak panstaje strana, ~ak i neUgledniruskiintelektualci kerki, mnogima se ne prihvatqiva. Tim pre upozoravalisumesecimadatone svi|a{tosuonesvojmi{to sve vi{e otvoreno vodidobru,pisalisuiotvorena niprogramizveleucrpokazuje da ne razume pismapatrijarhu.Onimnije kvi,ve}imsmeta„nesraintelektualce i umetzmera ka`wavawa”. Munike, ~ak da ih delom odgovorio.Umestotoga,crkvaihje ~anutisakjeostavqalo prezire, boje}i se, ba{ stavilanasvoju„crnulistu” i wihovo jednonedeqno kao i vlast, da on wih iscrpqivaweodjutrado dolaze slobodarske mimraka u sudnici, izgladwivawe, patrijarh Kiril nedvosmisleno slii„revolucionarniduh”. svevremeukavezuisalisicama, stavionaPutinovustranu.Dali Vrhunacironijejesaop{tewe kaoiometawewihovihadvokata. je to „umetni~ka provokacija”, nakonizricawapresude,ukojem U demokratskim zemqama bi te kakve su dopu{tene, ma kako se crkvaodvlastitra`i„milostu prestupniceumestorobije,unaj- komesvideleiline,ili„skrna- okviru zakona”. Ona ne osu|uje goremslu~ajudobileminimalnu vqeweverskogobjekta”i„najdu- „gre{nikeve}greh”.To,naravno, nov~anukaznu. bqa povreda verskih ose}awa”, uop{te nije delovalo ubedqivo. Vlastisusveu~iniledasu|e- mi{qewa }e zauvek ostati raz- Tim pre jer je iz okru`ewa pawu oduzmu politi~ki karakter, li~ita. trijarha jasno poru~eno da ovo ve}dagausmerena„povreduverJo{odfebruarauRusijivla- su|ewe predstavqa prekretnicu skih ose}awa”. Zapravo, vladar daraskoludru{tvu,kojijesada za budu}nost zemqe. Crkva, nase osetio pogo|enim, bilo je ja- pretvoren u ponor. Mnogi inte- prosto,ne`eli„evropeizaciju”. snojavnosti.Acrkvamujeusve- lektualciimladismatrajudaze- Woj,itonesamouRusiji,neodmuovomepomogla,jersuu„sim- mqa ubrzanim koracima ide u govaraju demokratski sistem, foniji”. Iz crkve su dolazili pravcu autoritarnog i totali- pravna dr`ava, otvorenost i glasovi da te „bestidne `ene”, tarnogre`imakojinesamodane transparentnost, iako bi joj po „be{tije”, treba prognati iz ze- trpikritikuinemasluhazasa- evan|equ takvi principi moramqe, i{ibati, neki pozivi su tiru, nego se nije ustezao ni da li da odgovaraju. Na`alost, jo{ podse}ali na inkviziciju sred- izbore sprovede na problemati- jednomsepokazalodaje,sasadaweg veka i nu`nost spaqivawa ~anna~in. {wim dr`awem, crkva u Rusiji jeretkiwa.Udelucrkve,kojipaAko se u Moskvi bude pravio preprekarazvojuimodernizacitrijar{ijanijesputavala,nasta- realan„bilansslu~aja”,ne}emo- jizemqe. la je histerija kakva dugo, dugo }idasenekonstatujedajeovim (autor je osniva~ Verske nije vi|ena u Evropi. Za takvu su|ewem Rusija mnogo izgubila informativne agencije)

Pi{e: @ivica Tuci}

T

Pi{e: Branisalv Tarla} amen, sunce i more – to je lice Kipra koji su mnogi videli a za koji su 1974. prakti~no zaratiliTurciiGrci.Invazijom turske vojske na severni deo ostrvanastalajeSevernaRepublika Kipar, koja je pod direktn om kont rol om Ank ar e. Sli~an scenario je vi|en i 1921.godine,kadsuTurciproterali iz Turske veliki broj Grka koji su morali da do|u u Gr~ku. A ro|ena im zemqa nalepi etiketu “Turci” (sli~nost s nam a – slu~ ajn a ili ne?!).Razlikajeutome{toje od 1919. do 1922. godine gr~ka vojs ka kren ul a na poh od na Turs ku, dos pev{ i do sred i{wegdelazemqeitubilazaustavqena,pora`enaiosramo}ena u svom besmislenom ratu kojijeimaozacenuproterivawe sposobnih i lojalnih Grka kojisuvekovima`iveliuIstanbulu, Izmiru i drugim delovimazapadneTurske. Danas,skoro40godinanakon turske invazije, kiparski Grci pla}aju cenu svoje qubavi prema majci Gr~koj kroz ekonomsku krizu koju je “majka” prenelana“k}erku”.Po{tosu kiparske banke vrlo aktivno u~estvovale u otkupu gr~kih dr`avnih obveznica, a koje su danas maksimalno obezvre|ene,dovelesuupitaweiglavni posao dr`ave Kipar, a to su finansijske usluge kroz vrlo povoqan poreski sistem. PoreznadobitnaKipruje10%i kao najni`i u EU privoleo je mnogefirmeizcelogsvetada se tu registruju. Ovaj legalan ivrlounosanbiznisgodinama jepunioipunibuxetdr`aves razli~itihstranasveta. E sad, s obzirom na to da je Kipar ~lanica EU, porasla je zab rin ut ost za daq i razv oj ostrva zbog prevelikog duga kojijezapretiodado`ivisudbinugr~kog.Naravnodajezbog toga br`e-boqe ~uvena “trojka” do{la da izvidi situaciju

K

i da su komentari razl i~ it ih stranabilivrlo o{tri, pogotovo onikojisudolaziliizNema~ke. Utupolemikuse vrl o akt ivn o ukqu~ilaiRusija.Wenesuparetako|euvelikoj koli~ini deponovane na Kipru. Izra`avaju}i veliku zabrinutost za stawe u kiparskoj ekonomiji, Moskva je ponudila kredit koji je vrlo povoqan, ~ak boqi od kredita kojinudiMMF. Ovakav razvoj situacije je bioo~ekivan,jerRusi`eleda za{tite po svaku cenu zemqu kojajezawihovkapitalprolaznastanica ka EU. S druge strane, Unij a `eli Rusiju van tog f i n a n s i j skog dog ovora, da bi p o k a z a l a svoje jedinstvo i snagu. Ovak av sukob interesa na malom, ali vrlozna~ajnompar~etuzemqe, predstavqapozitivanishodza Kipar–jeriuprvojiudrugoj varijanti, dobi}e pomo} kroz kred it e pod najp ov oqn ij im uslovima,boqimiodItalije, [panije,apogotovood“majke” Gr~ke. Nar avn o, kao i u slu~ aj u Gr~ke, Nema~ka poku{ava da ipak nametne posredstvom EU svojapravilazaKipar.Nema~kajeve}tra`iladasenateritorijiUnijeuskladiminimalniporeznadobitod17%,koji je Kipar glatko odbio i time gurnuoprstuokoAngeliMerkel. Odakle hrabrost jednom malom Kipru na takav potez? Nije samo to cena finansijskog raja, kako su ga mnogi nazivali,ve}iprirodnepredno-

IZRAELIDAQERA^UNASBLIC-RATOMPROTIVIRANA

Superbombajekqu~pobede, aliwuimajusamoAmeri zrael je konkretizovao svoje ratne planove protiv iranskog re`ima: posle udara na atomska postrojewa Teheranasukobbitrajaosveganekolikonedeqa,verujuuTelAvivu.Dr`avajeve}podelilamaskedabiza{titilastanovni{tvo odeventualnogiranskogkontraudara,avladapolaziodpretpostavkedabiopasnostbila oro~ena na mesec dana. „Analiti~ari osnovanopretpostavqajudabitobioratna vi{efrontovakojibitrajao30dana”,rekao jeministarzaza{titustanovni{tvaMatan Vilani za list „Mariv”. On je potvrdio i procenedabipoginulooko500Izraelaca, budu}idabisvakogdananaizraelskegradove gradove padalo na stotine raketa. „Ali nemarazlogazahisteriju”,rekaojeVilani, „civilnaodbranajespremnakaonikadaranije”. Premijer Bewamin Netanijahu i Ehud Barakse,premaposledwimnovinskimizve{tajima, spremaju da udare na Iran pre ameri~kihpredsedni~kihizboraunovembru.Ipak,obojicipoliti~arazatajnaum nedostaje odlu~uju}a podr{ka, kako u vojsci tako i u bezbedonosnim krugovima.

I

PritomejeIzraelupu}ennavojnupomo} SjediwenihDr`ava,aAmerikancisu,kao idosada–sklonijipoliti~komre{avawu krize. U slu~aju raketnih napada iz Izraela, sla`useanaliti~ari,pretiodmazdakakoiz Palestinskeoblasti,takoiodproiranske milicije Hezbolah iz Libana. Pretpostavqa se na Palestinci u Gazi raspola`u sa preko 10.000, a Hezbolah sa vi{e od 50.000

Martin van Creveld sumwa da je izraelskostanovni{tvovi{espremnodaplati cenujednogtakvograta;uostalom,civilnisektoriantiratnipokretuvelikoja~aju.Biv{iizraelski{efavijacijeDavid Ivri, koji je isplanirao napad na ira~ki atomski reaktor 1981, izjavio je, nasuprottome,da„akodr`avaka`edaje uigrinacionalnabezbednost,tadasecenamoraplatiti”.

raketa koje su uperene na Tel Aviv. Izraelski raketni {tit bi, pak, mogao da odbrani samo deoteritorijezemqe. Stru~waci diskutuju i o tome da li je izrae ls ko stan ovn i{ tvo psih ol o{ ki pripremqeno za rat. Vojni istori~ar

Premave}ininovinskihizve{taja,Netanijahu i Barak su ipak odlu~ni da u napad krenuovejeseni,budu}idase„iranskitempo proizvodwe atomske bombe znatno poja~ao” (po„Jediotahronotu”).Premainsajderskim informacijama,skona~nomodlukomseote`e budu}i da se o~ekuje izri~ita podr{ka

„Izraelupretipakao” Libanski Hezbolah upozorio je Izraelda}euslu~ajunapadawihovimgra|anima `ivot pretvoriti u pakao. “Hezbolahnemo`edauni{tiIzrael,alimo`edapretvori`ivotemilioneCionista u okupiranoj Palestini u pravi pakao. Mo`emopromenitiizgledIzraela”,poru~iojeliderHezbolaha{eikHasanNasralah,upozoriv{idabisamonekoliko wihovihispqanihraketamoglodaizazovevelike`rtvejerovamilicijave}ima pa`qivoisplaniranulistumeta..

sti koja je nedavno dospela u `i`ujavnosti.Naime,utvr|enojedasenaju`nojstraniKipra, u Sredozemqu, nalaze velikekoli~inegasainafte.I odmahjegr~kideoKiprabr`e boqe potpisao ugovore o istra`ivawima s vode}im ameri~kim i engleskim kompanijama iz te bran{e, dr`e}i na stend-baju i Rus su tako|e pokazaliinteresovawe. Ovakavraspletsituacijena juguKipradoveoje,dakako,do usijawaodnosesTurskom,koja insistira na tome da se takva istra`ivawa obustave. Da bi seukazalonaozbiqnostsituacije, u blizinu ostrva pristiglo je i nekoliko turskih vojnihbrodova,kojisadakrstare

uregionu.Ali,samimuplivom ameri~kih i engleskih naftnih kompanija, dobijena je velik a ekon oms ko-pol it i~k a bitka u kojoj je Kipar obezbedio jo{ dva jaka saveznika za svojeopstajaweibrzirazvoj. Drugim re~ima, po{to se od preteranequbavipremamaticiGr~kojne`ivi,Kipranisu uzelistvarusvojerukeisada sunaputudaobezbedebezbedan izlaz iz trenutne ekonomske situacije. Nema sumwe da }e i pored toga Nikozija pribe}i smawivawu administracije i mo`da kresawu plata u javnom sektoru zbog boqih odnosa sa EU, ali }e Kipar ipak ostati zemqa s otvorenim vratima za kapitalizcelogsveta. (autor `ivi i radi u Atini)

VESTI

Beleku}e,kojajo{uveksmatradabiposledicejednogtakvognapadabilenesagledive. Podsetimo,Izraelve}du`epretiIraNapadzbog„Oluje” nu vojnom intervencijom, strahuju}i od atomskog programa Teherana kao pretwi Predsednik „Veritasa” Savo za vlastiti opstanak. Iran, pak, i daqe [trbacsmatradaseizanapada tvrdi da su nuklearna istra`ivawa u toj hrvatskog predsednika Ive Jozemqi posve}ena iskqu~ivo mirnodopsipovi}analideraSrpskognaskimsvrhama.Usvakomslu~aju,premaizjarodnogve}aMiloradaPupovaca viameri~kogministraodbraneLeonaPakrijuozbiqnipoliti~kirazlonete, koji je nedavno boravio u regionu, zi, odnosno nastojawe Hrvatske „jo{ uvek postoji mogu}nost da diplomatda pre ulaska u EU dobije priskinaporiurodeplodom”. znawe tamo{wih Srba da je Izraelskivojnistru~wacismatrajudabi „Oluja” bila legitimna vojna seiranskanuklearnapostrojewakojasusmeoperacija,anezlo~inetni~kog {tena desetinama metara ispod povr{ine ~i{}ewasrpskogstanovni{tva. zemqe – poput onih u planinskom masivu „Nije nimalo slu~ajno da je naFordovkodGomagdeseoboga}ujeuranijum– pad na Pupovca usledio po{to moglauni{titibombamazaprobijawepodsenijepojavionaproslavigodizemnih bunkera. No, da bi napad bio uspe{wice‘Oluje’uKninuiposle {an,izraelskojvojscijepotrebnabombaiz saop{tewa Srpskog narodnog ameri~kog arsenala, tzv. MOP (Ma{ive ve}a koje je tim povodom podseOrdnance Penetrator). Te{ka je 13 tona i tilo na ogromna stradawe Srmo`eda“svrdla”kroz60metaraarmiranog ba”,izjavioje[trbac.Pupovac betona–alinijednaizraelskaletilicanije data naveo da bi Srbi mogli jeustawudajeponese. dado|unaproslavuuKninkada Tokom pro{lonedeqne posete Izraelu se Hrvati suo~e sa vlastitom republikanskog predsedni~kog kandidata pro{lo{}u i priznaju i srpske MitaRomnija,kojisepremaposledwiman`rtve,zarazlikuodpredsedniketamanalazizakojiprocenatispreddemoka Srpskog demokratskog forukrateBarakaObame,raspravqaloseioovoj maVeqkaXakulekojije,do{avtemi. Romni je, navodno, rekao izraelskoj {i u Knin, „zabio }uskiju, a ne strani da bi podr`ao napad na iranske nuno`ule|asopstvenomnarodu”. klearneinstalacije.Sdrugestrane,tomese Podsetimo, Hrvatski predsedprotiveEvropqani,kaoiObaminaadmininik je optu`io Pupovca da je stracija. I sam {ef izraelskog General„reketirao”svedosada{wevla{tabaBeniGancje–naravnonezvani~no– de,ostvariv{izaSrbevrlomaprotiv.Premaprocenamatajnihslu`biMoloazasebeizuzetnopuno.Josisadi[inBet,takvaoperacijabibilaskoppovi} je te optu`be izneo po~anasnepredvidqivimrizicima,naro~ito {to je u nedeqniku „Novosti”, uslu~ajudaizostaneameri~kapodr{ka. kojiizdajeSNV,optu`enzafinansijskemalverzacije. n E. N. L.


12

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

S U S R E T I :  DARKOHUDELIST,PUBLICISTA,AUTORKWIGERAZGOVORASA DOBRICOM]OSI]EM

]osi}iTu|mansu istitipnacionaliste D

a nije visoko podigao ruku, Darka Hudelista ne bih ni prepoznao. Sedeo je u debeloj hladovini kafea u{u{kanog na platou kraj ~uvenog Ciboninog torwa, slamnatog {e{ira duboko natu~enog na ~elo, dok sam ja zverao okolo tra`e}i ga me|u prolaznicima koji bi se tu i tamo o~e{ali o spomenik Dra`enu Petrovi}u. Uglednog hrvatskog publicistu i novinara zamolio sam za razgovor povodom wegove kwige „Moj beogradski dnevnik”, u kojoj je sumirao desetine i desetine sati provedenih u razgovoru sa Dobricom ]osi}em tokom „paralelnog `ivota” koji je vodio od sredine 2006. do prvih meseci 2011. godine na relaciji Zagreb Beograd, skupqaju}i gra|u za istra`iva~ki projekat radnog naslova „Sukob Hrvata i Srba u 20. veku i slom Jugoslavije”. „Beogradski dnevnik” je izazvao pa`wu srpske javnosti i pre no {to je iza{ao iz {tampe, jer su gotovo svi ovda{wi mediji preneli intervju sa ]osi}em koji je Hudelist priredio za „Jutarwi list” kao svojevrsnu najavu kwige. U tom intervjuu, prvom u hrvatskim novinama nakon vi{e decenija, ]osi} je ponovio svoju davna{wu ocenu da su Srbi, iako su bili na pobedni~koj strani, istorijski oba svetska rata izgubili u miru, pojasniv{i da im je pobeda i definitivno oduzeta u Mastrihtu, u decembru 1991, prihvatawem secesije po Ustavu iz 1974. Po wemu, ogromna, odlu~uju}a prednost Hrvata u tom istorijskom kolopletu bila je {to su imali Tita, kojem, kako je rekao, srpski komunisti~ki rukovodioci naprosto nisu bili dorasli. Nakon {to smo neobavezno }askali gotovo sat vremena, pri~aju}i o dobrim dunavskim restoranima, lo{em fudbalu, muzici – Hudelist je novinarsku karijeru po~eo 1979. kao rokkriti~ar – pa ~ak i uticaju antenskog sistema HAARP na op{tu istoriju dr`ave i prava, uputili smo se ka wegovom stanu u Gari}gradskoj, kako bismo se tamo na miru posvetili ]osi}u i srpsko-hrvatskim odnosima. Na`alost, kwiga koja je bila povod na-

OBorisuTadi}u... – Borisa Tadi}a je ]osi} hvalio, prvenstveno kao „dobrog ~oveka koji ima du{u”. Uostalom, on je sin wegovog dobrog prijateqa i saradnika Qubomira Tadi}a. Me|utim, ba{ kada smo razgovarali o Borisu, decembra 2010, bio je na wega qut jer je ~uo da namerava da uvede Srbiju u NATO bez referenduma. A kao {lag na tortu dan pre tog na{eg razgovoera iza{la je u „Kuriru” velika reporta`a na kojoj su Tadi} i Vuk Dra{kovi} prijateqski zagrqeni, {to je ]osi}a `estoko razqutio, jer je Dra{kovi}a smatrao „prevejankom i prevrtqivcem”. Tada mi je ]osi} rekao da ako bude raspisan referendum i narod izglasa da Srbija ide u NATO, „onda neka tako bude”, mada }e on, kako je trekao, ostati protiv. Ali ako Tadi} to uradi bez referenduma, ]osi} mi je najavio da }e javno napasti i wega i takvu „nenarodnu, antiqudsku, nedemokratsku, ratnu politiku”… „Meni je va`nije moje uverewe i interes naroda nego prijateqstvo sa Borisom Tadi}em”, rekao mi je tada ]osi}. Na moje pitawe da li bi to bilo prvi put da se on politi~ki suprotstavqa Tadi}u, ]osi} mi je odgovorio da bi javno to bilo prvi put, ali da mu se iza zatvorenih vrata ve} suprostavqao.

{eg susreta iza{la je prakti~no svega dva-tri dana pre mog dolaska u Zagreb, tako da sam o woj mogao da sudim samo na temequ pomenutog intervjua sa ]osi}em i op{irnog propratnog teksta kolege Draga Hedla, povremenog saradnika „Dnevnika”. Sre}om, i potowe ~itawe rukopisa potvrdilo je prvobitni utisak da se ovde ne radi o pukom slagawu intervjua napravqenih sa ~ovekom-institucijom, akademikom, piscem, politi~arem, „ocem srpske nacije”… ve} pre o „sklapawu savezni{tva” dvojice intelektualaca sli~nog senzibiliteta, „depresivaca” kako to sam Hudelist ka`e, spremnih da kroz prijateqske razgovare, otvoreno i bez zabrawenih tema, pro|u kroz doga|aje koji su dramati~no uticali na `ivot obojice. Stoga sam odmah na po~etku upitao Hudelista po ~emu se „Moj beogradski dnevnik” razlikuje od ~uvenih Matvejevi}evih „Razgovora s Krle`om”? – Matvejevi} je razgovarao samo s Krle`om, a ja sam tokom ovog vi{egodi{weg istra`iva~kog projekta o srpsko-hrvatskim odnosima razgovarao sa pedesetak qudi, a jedan od wih je Dobrica ]osi}. No, ~iwenica jeste da je on najva`niji i da je „Moj beogradski dnevnik” gotovo u celosti wemu posve}en, dok su susreti sa Mi-

hajlom Markovi}em, Borislavom Jovi}em, Du{anom Mihajlovi}em... iskori{}eni kao priprema za rasvetqavawe odre|enih doga|aja ili stavova kroz dijalog sa ]osi}em. Zapravo, Dobricu ]osi}a sam prvi put hteo da kontaktiram jo{ kasnih 1980-tih, u vreme Milo{evi}eve „antibirokratske revolucije”, ali mi to nikako nije uspevalo. Se}am se da sam ga pozvao telefonom, imao sam i preporuku, kulturno se javio, ali me je odbio. Bespogovorno. Jo{ jednom sam poku{ao negde 1992. ili 1993, opet bez uspeha. I tek kada sam 2006. krenuo u ovaj svoj `ivotni poduhvat, zahvaquju}i onda{wem glavnom uredniku NIN-a Slobodanu Reqi}u i vode}em srpskom publicisti Slavoqubu \uki}u, koji su se zalo`ili za mene kod ]osi}a, on je obe}ao da }e me rado primiti i razgovarati sa mnom koliko bude trebalo. „Nekoliko godina?”, na{alio sam se… – Moja je taktika iscrpqivawe sagovornika. Taman kada on pomisli da je kona~no gotovo, ja tek tada po~iwem. Recimo, na samom kraju mog prvog razgovora s ]osi}em u maju 2006, kada smo se ve} gotovo opra{tali jedan od drugog, nisam mogao odoleti a da ga ne upitam za{to gotovo nametqivo ~esto pomiwe re~ „stid”. Pomno ~itaju}i wegove tekstove, ustanovio sam, naime, da to nikako ne mo`e biti slu~ajno, nego da je time `eleo da ne{to posebno poru~i. Kao da se malo lecnuo kada sam ga to upitao i radoznalo me, ispitiva~ki pogledao – ili sam ja to umislio. U svakom slu~aju, otprilike mi je ovako odgovorio: „Ta re~, stid, sve vi{e i{~ezava iz terminologije hri{}anstva, pod uticajem katoli~anstva. I zato ja do we toliko dr`im”. Dakle, on re~ „stid” smatra bitnim sastavnim delom isto~nog kulturno-civilizacijskog identiteta, kojem on pripada, naspram zapadnog, na katoli~anstvu sazdanog identiteta, koji je isto~nom u mnogo~emu direktno suprotstavqen. I ]osi} `eli da se i preko te re~i vrlo jasno raspoznaje wegovo pripadawe jednom, a nepripadawe drugom identitetu… l Dalisipolemisaosa]osi}empovodomwegovetvrdwedaje~itavanovahrvatskaideologijazasnovananasrbofobiji?. – Jednom sam mu samo rekao da nisu svi Hrvati usta{e, na {ta je odgovorio: “Naravno da nisu”. Me|utim, ]osi} je jo{ 70-tih godina pro{log veka iznosio opsrevacije da je me|u Hrvatima zavladao usta{ki duh. Neki su mu se doga|aji o~igledno urezali u pam}ewe, a koji su ga u~vrstili u tom uverewu. Jedan od wih je iz Opatije, kada je na skupu jugoslovenskih i italijanskih pisaca on trebalo da odr`i uvodnu re~. Na to je javno i veoma o{tro reagovao pesnik Vlado Gotovac, protestuju}i re~ima da ne mo`e „Dobrica ]osi} u hrvatskoj zemqi da govori prvi”. [ok je bio tim ve}i jer su se Gotovac i on dru`ili, ~ak su bili i dobri prijateqi. O~igledno je sli~nih doga|aja bilo vi{e. U svakom slu~aju, nikada nisam s wim hteo da polemi{em o toj wegovoj tezi. Uostalom, to je wegov stav i sumwam da bih uspeo da ga razuverim. Mada je zanimqivo da nikada nije hteo da govori kriti~no o Tu|manovoj politici, iako je za samog Tu|mana rekao da je „arogantan, iskqu~iv i da ne skriva mr`wu prema Srbima”. l ]osi} je ocenio da su Hrvati u Titu imalituodlu~uju}uprednostkojaimjena krajudoneladr`avu.AlikakogledanaMilo{evi}evuuloguutojpri~i?DalibiraspletbioovakavdanijebiloSlobe? – Sigurno da ne bi. Ali, s druge strane, mo`emo se pitati i da li je Milo{evi} bio nu`nost u datim okolnostima. Pa nije on s neba pao. Hajdemo tako postaviti stvari. Uostalom, mo`da bi se, da nije bilo wega, pojavio neki drugi Milo{evi}, jo{ gori od „originala”. U svakom slu~aju, ]osi} nije voleo da govori o Milo{evi}u i o wihovim me|usobnim odnosima. Hteo je da ostavi utisak ~oveka koji nikada s Milo{evi}em nije bio u previ{e bliskim odnosima, a jo{ mawe koji bi mu davao odre|enu politi~ku podr{ku. I ja tu ]osi}a razumem, mada ne treba zaboraviti da postoje i odre|eni pisani tragovi kojih se te{ko mo`e odre}i, a koji govore suprotno – a tu pre svega mislim na veliki intervju koji je po~etkom devedesetih dao Miloradu Vu~eli}u i u kojem itekako veli~a Milo{evi}a i ~ak ga u odre|enoj meri upore}uje s Nikolom Pa{i}em.

Mada, od svih pri~a o Slobodanu Milo{evi}u, priznajem da je meni mnogo zanimqivija uloga Mire Markovi}. Izme|u ostalog, uvek me je intrigiralo zbog ~ega je Milo{evi} napustio onaj sjajan posao koji je imao na ~elu uprave Beogradske banke, kada je putovao po celom svetu i dru`io se sa Dejvidom Rokfelerom, da bi se bavio politikom. Deluje mi logi~no da je Mira itekako ume{ala prste u taj obrt. U svakom slu~aju, mislim da ]osi} ne la`e kada se distancira od Milo{evi}a re~ima da je ovaj bio antidemokrata. Jer, ]osi} ima razvijenu demokratsku kulturu. S wim mo`e da se razgovara i u stawu je da uva`i stav i sa kojim se ne sla`e. Na primer, otvoreno mi je rekao da nema problem s tim kada ga kritikuje vrhunski intelektualac i konkretno mi je u tom smislu apostrofirao Bogdana Bogdanovi}a. S druge strane, Milo{evi} je bespogovorni autokrata i tu se wih dvojica jako razlikuju. l Zartonijeukontradikcijisa]osi}evimstavovimaoTu|manu,jerTu|manjebio svesamonedemokrata? – Nije u kontradikciji, jer je politi~ka pozicija Tu|mana i ]osi}a u osnovi identi~na. Kod ]osi}a je to integralno srpstvo, a kod Tu|mana integralno hrvatstvo. U osnovi je, dakle, to ista pozicija, samo je predznak druga~iji. Nacionalista je uvek iskreniji od onog koji to nije a poku{ava da igra na nacionalnu kartu. I zato su Tu|man i ]osi} i mogli da se brzo dogovore o nekim stvarima, kao {to je, na primer, tzv. humano preseqewe delova stanovni{tva iz bosanske Posavine u zapadnu Slavoniju. To naprosto ide uz wihove politike. Mi mo`emo sada da govorimo o tome da je ve} samo razmi{qawe o „dobrovoqnoj” izmeni etni~ke slike nekog prostora duboko nehumano, ali ]osi}u je i to bilo boqe nego ratno re{ewe. l Pro{lojetolikogodinaodrataa,recimo,selektorhrvatskerukometnereprezentacije Slavko Golu`a i daqe pobedu wegovogtimanadSrbijomupore|ujesakcijom„Oluja”...Dajelitozapravo]osi}ukadaka`edajekodSrba„maweizra`enanetrpeqivostimr`wanegokodHrvata”? – Po tom sam pitawu pesimista, takvih }e „izliva patriotizma”, ~ini mi se, biti uvek. Zapravo, bojim se da to, generalno uzev, nikada ne}e biti prevazi|eno. Na tu temu smo i ]osi} i ja jednom razgovarali i konstatovali da su se srpsko-hrvatski odnosi mo`da samo na izgled poboq{ali, delom zahvaquju}i kontaktima Josipovi}a i Tadi}a, delom preko inicijativa privrednika, delom posredstvom sporta i

…iAleksandruVu~i}u – Tokom mojih i ]osi}evih razgovora nije bilo re~i o aktuelnoj politici. Jedino {to sam uo~io, to je wegova distanca prema Srpskoj naprednoj stranci. [to me ne ~udi, jer znam da je odvajkada bio protivnik i radikala i ~etnika. To mnogi Hrvati ne razumeju, podvode}i sve to pod jedno. Ali nije. Dobrica ]osi} je sasvim druga~iji tip nacionaliste. On iskonski mrzi ~etnike, a nije imao mnogo boqe mi{qewe ni o radikalima, pa tako ni o stranci koja je iza{la iz SRS ne misli pozitivno. Ali mu je zato Ivica Da~i} simpati~an. A ja sam se, opet, za vreme ovog svog istra`ivawa o hrvatskosrpskim odnosima, zbli`io sa Aleksandrom Vu~i}em. To je jedini aktuelni srpski politi~ar kome sam dolazio u ku}u, i to ne jednom nego desetak puta, i s kojim sam i{ao na izlete po Srbiji. I to jo{ dok je bio u SRS. Istina, u posledwe vreme smo se ~uli svega jednom ili dva puta. Ali, da se razumemo, mi privatno nikada nismo razgovarali o politici. Vaqda se wemu i dopalo to {to se od aktuelne politike mogu distancirati. I ~esto me je znao zadirkivati da sam ja hrvatski {pijun u Beogradu. Ko zna, mo`da je to zaista i mislio…

estrade. Ali su{tinski nisu mnogo oti{li napred. I kada malo dubqe sagledavam, naj~e{}e imam pesimisti~ke poglede na to. Mislim da je taj rascep predubok i da }e ostati nezaceqen mnogo du`e no {to mislimo. Srpsko-hrvatski sukob ima u sebi ne samo usko politi~ku i versku dimenziju, nego i kulturno-civilizacijsku, na {ta upozorava i sam ]osi}. A fenomeni koji su obele`eni kulturno-civilizacijskim predznakom jako su dugotrajni. To nije ne{to {to se mo`e re{iti dogovorom dvojice politi~ara ili dve politi~ke elite. Kulturno-civilizacijski fenomeni traju vekovima. Titovo bratstvo i jedinstvo jeste delovalo na obi~ne qude, ali ne i na protagoniste istorije. A tamo su na svoj na~in sve vreme bile aktivne i hrvatska i srpska strana. I u takvim okolnostima bojim se da je ovakav ishod bio neminovan. n MiroslavStaji}

]OSI]OMILO[EVI]U

Slobaje T

20.decembar2006. aj, za mene prvi I tako smo, malo-pomalo, do{li „dan D” u Beoi do samog Slobodana Milo{evigradu, bio je }a, koji je te ve~eri trebao biti utorak, 16. svibwa sredi{wa tema mog razgovora s 2006. (…) Bilo je to Dobricom ]osi}em. Nije, me|una tre}em katu Akatim, i{lo glatko – naprotiv. Ne demije. Na vratima je samo zato {to je ]osi} bio u o~ajsamo pisalo (i pi{e) noj zdravstvenoj kondiciji, nego „Dobrica ]osi}, akaponajpre zbog toga – barem koliko demik” – ni{ta drugo. sam ja to uspio primjetiti – {to Nikakva funkcija, nikakva posebna se wemu o Milo{evi}u danas preoznaka. S razlogom: svi su akadetjerano mnogo i ne govori. O svemu mici SANU netko i ne{to, svi imabi, ~ini mi se, radije i s puno vi{e ju ovakve i onakve titule i funkcientuzijazma pripovjedao nego o je, svi su profesori ili doktori svom poznanstvu i politi~kom saili po~asni doktori ili tko zna {to li ve} ne, neki su i predsednici pojedinih Akademijinih odjeqewa, ili zamjenici predsjednika, bilo ~ega, ali on je jednostavno Dobrica ]osi}, jedan i jedinstven – iznad svih. Da budem do kraja jasan: Dobrica ]osi} je u Srbiji ve}a institucija i od same Srpske akademije nauka i umetnosti. Razgovarali smo opu{teno, to~no sat vremena. Toliko smo i planirali. Bio je vrlo qubazan. Ja sam se, pak, dr`ao krajwe nenametqivo: uostalom, moj je plan i bio da ovo bude samo „golo” upoznavawe a da na pravi posao krenem po~etkom jeseni 2006... (...) 9.novembar2006. Prije nego {to se doselio na Dediwe, Dobrica ]osi} je `iveo u najstro`em sredi{tu Beograda, vezni{tvu sa Slobodanom Milona uglu Palmoti}eve i Kosovske, blizu Skup{tine SFRJ. No tamo {evi}em, tijekom ranih devedesetih, kada su se u zapadnim dijelose nije najugodnije osje}ao. Prvo, vima tada ve} raspadnute jugoslasmetala mu je buka velegrada, a venske dr`ave (najprije u Slovenidrugo, prislu{kivali su ga (po weji, zatim u Hrvatskoj, na kraju i u govim rije~ima) iz Skup{tine BiH) vodili krvavi ratovi. SFRJ takozvanim „pu{kom mikroPretpostavqam da postoje dva fonom”. A kada se otuda htio makbitna razloga zbog kojih Dobrica nuti i svoj stan zamijeniti nekim ]osi} danas osje}a stanoviti zadrugim, vlasti mu to, kao politi~kom disidentu, nisu dopu{tale. To zor ili nelagodu kada treba govoriti o svojim odnosima s Milo{ejest, nije mu dopu{tao Tito, s kovi}em 1990-tih. Prvo, on vjerojatjim se definitivno razi{ao 1966. no misli da ga wegova nekada{wa Smilovali su mu se tek u jesen veza s Milo{evi}em politi~ki 1979, nakon jednog o{tro intoniranog prosvjednog pisma upu}enog kompromitira – uzme li se u obPredsjedni{tvu SFRJ, tj. Lazaru zir koliko je Milo{evi} danas omra`en u ~itavom svijetu (pa, u Koli{evskom, koji je tada u Predsjedni{tvu zamewivao bolesnog zna~ajnoj mjeri, i u samoj Srbiji), kao i ~iwenica da mu se – dodu{e, Tita (i koji je onda to ]osi}evo pismo pokazao Titu u jednom zgodno ne samo wemu – sudilo u Hagu, pred tempiranom trenutku, kada je ovaj Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Jugoslaviji. A drugo, ]obio opu{ten i superraspolo`en). si} se Milo{evi}a u me|uvremeTek su nakon tog Titovog „da”, nu (ipak) politi~ki odrekao pa mu izre~enog (preko voqe) samo nekose, najvjerojatnije, ~ini na neki naliko mjeseci pre wegove smrti, ~in deplasiranim vra}ati se u uklowene sve pravne i ostale prepreke da Dobrica ]osi} kupi i svoju pro{lost za koju mo`da i sam misli da nije uvijek ba{ bila ukwi`i ku}u u Branka \onovi}a 6, najsjajnija. na Dediwu. Prethodni vlasnik te Ja, bez obzira na sve to, nisam ku}e, stanoviti Aleksandar \or|evi}, prodao ju je ]osi}u – kako popu{tao. Smatrao sam da mi je mi je on sada rekao – za 250 ili Dobrica ]osi} naprosto du`an izjasniti se o 260 milijuna ondasvojim vezama {wih dinara. To je „Milo{evi} je mislio s Milo{evibila znatno ni`a da se za Jugoslaviju }em, da je to u suma od one {to su mu je nudila straitekako vredi boriti” p o v i j e s n o m smislu previna veleposlan{e va`na tema stva, kojima Dedia da bismo je tek tako mogli zanewe ina~e obiluje, ali \or|evi} je mariti ili presko~iti. Ili je babio ba{ ponosan {to }e se u wegovu ku}u useliti velik i zna~ajan citi u drugi ili tre}i plan. Pritom su me najvi{e od svega (bapisac poput ]osi}a. rem za ovu rundu) zanimali po~e(…) Iz ]osi}eva se vrta, sje}am se, ci suradwe izme|u wih dvojice, u pru`ao `ivopisan pogled na ras- rano proqe}e 1990, i to zbog dva ko{nu vilu jednog od najve}ih beo- razloga. Ina~e uvijek volim regradskih biznismena Bogoquba Ka- konstruirati po~etak bilo koje pri~e kojom se bavim ili koja me ri}a, koji je te 2006. ve} bio u izzanima, pa je tako bilo i ovaj put; gnanstvu (kao {to je i danas), jer ga je vlada premijera Ko{tunice pro- a usto, ovi po~eci, o kojima se ovglasila lopovom pa je on br`e-bo- dje radi, jo{ ni do danas nisu do kraja rasvijetqeni ili obja{weni qe utekao u inozemstvo, da ga ne uhapse. A tu je, u najbli`em ]osi}e- u srpskoj i eksjugoslavenskoj polivom susjedstvu, u Tolstojevoj 33, ti~koj publicistici i suvremenoj odmah iza wegova vrta, nekada `i- historiografiji. Poznate su samo neke najosnovnije i najgrubqe vio i Slobodan Milo{evi}, sve dok se, negdje u drugoj polovici ~iwenice. Prvo, da do 1990. ]osi} i Milo1990-tih, nije preselio u svoju predsjedni~ku rezidenciju u U`i~- {evi} uop}e nisu me|usobno komukoj (tik do Titove „Ku}e cvije}a”). nicirali, ni na koji na~in, ni priU godini kada su se upoznali i pr- vatno ni javno – iako su na Dediwu vi put razgovarali – 1990, ne pri- bili susjedi. Drugo, da su se upoje – ]osi} i Milo{evi} bili su, znali u veqa~i 1990. na jednoj kolektivnoj ve~eri prire|enoj u didakle, neposredne kom{ije. Dobrica mi je pokazao kameni plomatskom klubu u Boti}evoj. I zid kojim je Milo{evi}, kada je tu tre}e, da su svoj prvi veliki i slu`ivio, ogradio svoj predsjedni~ki `beni susret i razgovor imali u posed od ostalih susjeda, ukqu~uju- drugoj polovici o`ujka te iste godine, u Milo{evi}evu predsjed}i i wega, ]osi}a. ni~ku kabinetu na Andri}evom – Eto vidite, tu je nekada bila obi~na me|a, a onda je on tu me|u vencu, gdje su se oko nekih bitnih ogradio, pogledajte, ovom visokom dr`avno-politi~kih pitawa slo`ili, a oko nekih ba{ i nisu. kamenom ogradom. Ludak! (…) (…)


dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

13

U HUDELISTOVOM „BEOGRADSKOM DNEVNIKU”

slu{ao samo Miru Doslovce sam morao ~upati svakupojedinurije~(kaodajezlatavrijedna)izwegovihusta.]osi}jenepomi~no,gotovouko~eno le`aoukrevetu,zurioustropi polagano,jedva~ujnogovorio(tako tiho da se ~inilo kao da }e svaki ~as umrijeti), a ja sam sjedio pokraj wega i svaku wegovu izgovorenurije~bri`qivozapisivaousvojnotes.Kadasamsve te wegove rije~i i re~enice sastavio u jednu cijelinu, dobio samnakrajuovakvuzabiqe{ku: „JasambiotajkojisamsenajavioMilo{evi}u.Razgovorjetra-

jaotrido~etirisata.Nasamom po~etkurazgovoraMilo{evi}mi je rekao: ’Slu{am vas!’ Izlo`io sammusvojupoliti~kukoncepciju. Pa`qivo me je slu{ao. Onda sam mu ja kazao: ’Izlo`ite sada vi meni svoju koncepciju.’ Milo{evi}seizjasniozaJugoslaviju, kao`ivotniinteressrpskognaroda. Naglasio je: ’Srpski narod ostajeveransvojojtradiciji,koja je nacionalna i komunisti~ka.’ Nisamsestimslo`io.Milo{evi}usampariraotezom:’Nevredi se vi{e boriti za Jugoslaviju!’ Ali on je mislio da se za wu jo{itekakovrediboriti.

isti jezik, izme{ani su, isti su tonarodi…’Nijehteo~utiniza kakav plebiscit, ni za kakvo odvajawenaroda,bioje~vrstoza federaciju,zaJugoslaviju. Unastavkurazgovora,Milo{evi}mijeprigovorionamomvelikompesimizmu.Uveravaomeje: ’Nije svet jedinstveno protiv nas,ne}enanasSrbei}iizolacionizmom!”. (…) 22. februar 2011. Ponovosamhtioizvu}iodDobrice]osi}anakakavjeto„plebiscitnaroda”onmislioikakva je to vrsta „op{tenarodnog referenduma” trebala izgledatiupraksi.Evokakoseto~noodvijaotajdiona{egrazgovora: – Pravo da vam ka`em, ja vamtopravnonemogunisada detaqno protuma~iti – odgovoriomije]osi}. – Meni to zvu~i malo apstraktno. –Ne,ne…Plebiscit–toje bio princip. Glasati za JugoslavijuiliprotivJugoslavije. –Alitkoglasa? –Svi.(Htiojere}idaglasuju svi jugoslavenski narodi, svakizasebe,itobezobzira napostoje}erepubli~kegraniceunutarJugioslavije,kojese tim ~inom poni{tavaju – op. aut.) – Pretpostavimo, ne znam, da }eseSrbiuHrvatskojizjasniti da`eleostatiuJugoslaviji.Siguransamuto.A{toonda,natemequtoga? –Natemequtoga–podele. –Kakvepodijele? –Pautomslu~aju,naprimer, janebihtra`iodr`avuLiku,pa da bude u srpskoj dr`avi, nego bihtra`ioautonomijuzaSrbeu Hrvatskoj. Vrlo jednostavno. To smoJovanRa{kovi}ijazajedno tra`ili. (]osi} nikada nije tajiodajeRa{kovi}bioeksponent wegove politike u Hrvatskoj – op.aut.)

lamentarni izbori – to~nije, odr`ani su u travwu i svibwu 1990. Tu|man tada dolazi na vlast,Tu|manovHDZ,iHrvatska definitivno postaje dr`ava, s ~vrsto fiksiranim dr`avnim granicama.Ikaotakva}eve}po~etkom1992.bitiime|unarodno priznata. –Jasamupornobraniotezuo plebiscitu.Jer,nisamvideodruga~ijere{ewe.Menise~iniloda je plebiscit pravo, demokratsko re{ewe. Jer mi se 1918. nismo ujedinilikaodr`ave,negokaonarodi.Inaroditrebadaodlu~e. –Menijetajva{stavjasan,ali kako bi se to u praksi izvelo? Tkobitonadzirao? –Normalno,procedura.Jasam tra`io,odnosnopredlagaostranoprisustvo. –Mislite,me|unarodnuzajednicu? – Da. KEBS (dana{wi OEBS – prim.aut.) –Bilito,pova{emmi{qewu, bilomogu}eorganiziratiiizvesti? – A kako je bio mogu} onakav u`asan rat? Normalno je onda upitatiseza{tonebibiomogu} iovakavpoku{aj… – [to je o tome 1990. mislio Milo{evi}? Jeste li ga uspjeli baremmalopokolebatipadaodustane od svojega jugoslavenskog rje{ewaiprihvativa{uidejuo „narodnomplebiscitu”? – Ne verujem da je promenio svojemi{qewe.Onjebiouvereni Jugosloven,aakosamgajaurazgovoruipokolebao,aontajna{ razgovor odmah zatim ispri~ao svojoj`eni,`enagajevrlolako moglarazuveriti. –VipretpostavqatedajeMilo{evi}tajva{razgovorucelostiprepri~aoMiriMarkovi}? –Poonomekakosamjaobave{tenowenomuticajuidelovawu na wegovu li~nost, na wegova shvatawa i wegovu svakodnevnu politiku,onaje,prakti~no,bila revizorwegovihidejaiplanova.

Qubavni `ivot Dobrice ].

Bo`ica i Dobrica na letovawu

Zatim se nismo slo`ili oko plebiscita naroda, {to je bila jedna od glavnih ta~aka mog srpskognacionalnogprograma.OtvorenosamMilo{evi}upredlagao narodni plebiscit, ili narodni referendum, izra`avaju}i pritom strah od upotrebe vojske u represivnesvrhe.Milo{evi}mi je, me|utim, oponirao, imao je svoje odre{ito komunisti~ko stajali{te.Rekaoje:’Pajugoslovenski su narodi zajedno, imaju

Hudelisti]osi}tokomtihbeogradskihdivanagotovodauop{tenisuprozborilinioKosovu nioaktuelnojpolitici,alisutuitamodoticanipojedinidetaqiizpi{~evepro{losti,o~ito burne i na privatnom planu. Tako je ]osi} priznao da supruzi Bo`ici, koju je upoznao potkraj leta1941,aubrakusubiliod1947,nijebioba{ veran–naprotiv.Imaoje,pi{eHudelist,stotinakqubavnica –Bo`icajeznalazato?–pitaogajeHudelist. –Jednustvarjeznala. –Koju? –Znalajejednuvelikustvar.Biosamzaqubqen uapsolutnonajlep{udevojkuuBeogradu.Apsolutno. I sada je najlep{a `ena u Beogradu. Zove se Bo`ana Jovanovi}, kostimografkiwa, najboqa beogradskakostimografkiwa,apsolutnonajboqa beogradskakostimografkiwaodDrugogsvetskog ratadodanas.Jedna`enafenomenalnogdarai fenomenalnelepote.Toje~udesnalepota.Onaje sestraJelene@igon.Alijelep{aodJelene. –Kadasetava{aqubavdogodila? –Pedesetineke.Onaseudala1963… –ItojeBo`icaznala… –Jasamjojrekao. –Kakojetopodnijela? –Reklaje:„Akonekogvi{evoli{,idi!” –Pa{tonisteoti{li? –Zato{tosamznaodamijeovo(sBo`icom– op.aut.)`ivot.Adaova(Bo`anaJovanovi}–op. aut)nematakveosobine,iakojelep{aiuzbudqivijaseksualnoineznamkako…alidanemakapacitetkulturniiintelektualni,`enskiravanBo`ici.Nitituodanost. –Vodilistequbavswom? –O,normalno. –Agdje? –Kakogde?[tojetova`nogde,kodweneku}e. Ta`enajebilamojaiskrenaqubavimismoidanasprijateqi… –Alitoukrajwojkonzekvencijizna~idaSrbiuHrvatskojizlazeizHrvatske? –Tojedrugopitawe.Toviterate.TeraTu|man,nevi.(Ovimje htiore}idajeTu|manubilonajvi{e stalo da {to vi{e hrvatskih Srba ode iz Hrvatske – op. at.) –Aliuvrijemekadavirazgovarate s Milo{evi}em, u o`ujku 1990, u Hrvatskoj se, prakti~ki, ve}odr`avajuprvislobodnipar-

On je radio ono {to je ona odobrila i s ~im se ona saglasila. Wegova autonomna mi{qewa bilasusamouokvirukancelarijei tihuobi~ajenih,rutinskihposlova koje je zavr{avao s drugima, dokjeradiosam.Alisve{toje bilokrupnije,idejnoipoliti~ki zna~ajnije,onjeotomeswomrazgovaraoiswomsistematskiproveravao,takodasu,uve}ini,sva ta velika pitawa bila u wenom delokrugure{avawa…n

NOVOSADSKA PROSTITUTKA U HAREMU AFRI^KOG CARA

Iz „Moskve” na Bokasin meni Nedugo nakon o~evog ubistva budu}i jer car ostao i re ravno ~etrdeset godina u Centralnoafri~bez majke, koja nije mogla da pre`ali gubitak voqenog koj Republici izgubio se svaki trag izvesnoj supruga pa se bacila u obli`wu reku, gde su je pojeli novosadskoj prostitutki. Nesre}na Novosakrokodili. @ana Badela tada upisuju u misionarsku |anka je te 1972. „radila” u beogradskom hotelu „Mo{kolu, gde prihvata katoli~anstvo. Me|utim, tamo ga skva”, a put Banguija krenula je ni mawe ni vi{e nego u ostala deca konstantno {ikaniraju, {to zbog malog radru{tvu predsednika @ana Bedela Bokase. Nakon toga sta, {to zbog ~iwenice da je siro~e. No, katoli~ki mije nestala, a na wenu sudbinu ukazao je kenijski pisac sionar je u prepla{enom de~aku video potencijal i stabritanskih korena Piter Bakster u nedavno objavqevio ga je pod svoju za{titu. noj kwizi „Francuska u centralnoj Africi: Od Bokase Nakon izbijawa Drugog svetskog rata bio je u sastai operacije Barakuda do dana EUROFOR-a”. vu Degolove vojske koja se borila protiv vi{ijevskih Bokasa je u poseti SFRJ bio od 3. do 7. maja 1972. Svesnaga odanih mar{alu Petenu i Adolfu Hitleru. Po~ano ga je ugostio Josip Broz Tito, a centralna tema sle afri~ke kampawe, Bokasa u~estvuje i u zavr{nim „razgovora vo|enih u atmosferi prijateqstva”, kako se operacijama Drugog svetskog rata u Francuskoj i Nemo`e videti zahvaquju}i dokumentaciji „Politike”, ma~koj. Kona~no, kao oficir u~estvuje i u Prvom indobilo je nesvrstavawe kao „sna`an faktor u borbi za dekineskom ratu, gde se istakao i za to dobio najvi{a mokratizaciju me|unarodnih odnosa, za ravnopravost i francuska odlikovawa, me|u kojima i Legiju ~asti. mir u svetu”. Me|utim, nisu zaobi|ene ni privredne teKada je Centralna Afrika 1960. od Francuske dobime, pa je, izme|u ostalog, potpisan ugovor o izgradwi la samostalnost, vratio se ku}i, gde je preuzeo zapovedhidrocentrale na reci M’bali, vredan 12 miliona doni{tvo nad oru`anim snagama. Prvi predsednik Cenlara, a Bokasa je sve za~inio priznawem da mu je bila tralnoafri~ke Republike David Dako u novom zapodavna{wa `eqa „da se li~no i neposredno upozna sa juvedniku nije vidio opasnost. “Tog kr`qavog majmuna goslovenskom stvarno{}u koja izaziva divqewe svih samo zanima da ve{a ordewe na rahiti~na prsa - kad mu naroda privr`enih miru i pravdi”. dodelim novi orden, sretan je kao sviwa u blatu”, rekao Tito je tom prilikom @ana Badela Bokasu odlikoje Dako jednom prilikom. No, ta }e ga samouverenost vao Ordenom jugoslovenske velike zvezde, a od prvog ~oitekao ko{tati. veka Centralnoafri~ke Republike – koji se svega dva Dakova vlada zapala je u finansijske probleme, i nimeseca pred dolazak u Beograd proglasio za do`ivotko nije hteo da je kreditira. Pomo} je neo~ekivano stinog predsednika, a ~etiri godine kasnije i za cara – dogla od komunisti~ke Kine. Francuski predsednik bio je „Veliki krst”, najvi{e dr`avno odlikovawe. Uz [arl Degol nije mogao da dopusti da mu biv{a kolonito, Bokasa je „najve}em sinu na{ih naroda i narodnoja skrene u komunizam, pa je odlu~io da sponzori{e drsti” poklonio i basnoslovno vredan sat sa postoqem od `avni udar koji bi vodio biv{i francuski oficir – gorskog kristala, telom od poludragog citrina i kaBokasa. Budu}i da je Bokasa vojsku ve} imao pod kontrozaqkama od brilijanata. Ovaj sat je, ina~e, sada jedan od lom, dr`avni udar je pro{ao glatko i 1. januara 1966. predmeta spora u porodi~nom ratu za Titovu zaostavDako je zba~en. {tinu. ^im je zaseo na vlast, Bokasa je ukinuo dotada{wi Za logi~no je pretpostaviti da je u potowem „upoznaustav i parlament, te uveo neke novine koji su zemqu vawu” Bokase i novosadske prostitutke odre|enu ulogu donekle pribli`ili civilizovanom svetu. Dobio je imala i Udba – ~iji je zadatak bio ne samo da {titi visna`nu finansijsku pomo} Francuske pa se prvih godisokog gosta, nego i da mu obezbedi „ugodan boravak” u na na vlasti mogao posvetiti opse`nim reformama, od srpskoj prestonici. Naravno, to je sada te{ko dokazakojih, me|utim, gotovo nijedna nije dovedena do kraja. ti, a i svedoci iz „slu`be”, koji su eventualno `ivi, teJer, ubrzo „ujka @ana” vi{e nije zanimao prosperitet {ko da bi pristali da divane o tome kako su se bavili zemqe, ve} se posvetio vlastom u`ivawu. Prire|ivao i svodni{tvom. Kako god, Novosa|anka se o~igledno je zabave sa stotinama golih plesa~ica, na koje je pozitoliko svidela afri~kom diktatoru da je on odlu~io da vao zapadne dije povede sa sobom plomate koji su u srce Afrike. A doma}ini, daka- KadajefrancuskiambasadorupitaoBokasuza{to bili bogato nagra|ivani zlako, nisu imali nave~erinijeministarpoqoprivrede,ovajje tom, dijamantima ni{ta protiv. odgovorio:„Pakakonije,upravostegasa i – devicama. E sad, mo`da je zadovoqstvompojeli” Budu}i da se nesre}noj prostitoliko „nafatitutki i bilo zarao” da vi{e nije znao {ta }e s opqa~kanim novcem, ponimqivo prvih nekoliko meseci `ivota u rasko{i Bo~eo je da sawari o afri~kom carstvu kojem bi bio na ~ekasinog harema – iako je zvani~no ukinuo poligamiju, lu. I 4. decembra 1976. proglasio se carem na svetkovidiktator je sebe izuzeo od tog zakona i postao je suprug ni na kojoj je potro{io celokupni dr`avni buxet. Jer, pedesetak `ena koje su mu rodile {ezdesetoro dece – bila je to detaqna imitacija Napoleonovog krunisawa. ali posle izvesnog vremena zabava je postala no}na moBokasa je, ~ak, u Bonapartinom maniru, sam sebi stavio ra, pogotovo nakon {to se „ujka @an” zasitio svoje „bekrunu na glavu. le lepotice”. Na`alost, nikakvih pisanih tragova o Francuzi su, me|utim, sa sve mawe simpatija gledali wenoj daqoj sudbini nema. Mo`da se vratila u SFRJ na biv{eg saveznika. Dobijali su depe{e u kojima je piili je „prosle|ena” nekom od prijateqskih vladara, posalo da Bokasa diplomate hrani qudskim mesom, a onda put Idija Amina Dade, a mo`da je podelila sudbinu izse smeje zato {to belci, ne znaju}i, postaju qudo`deri. vesnog ministra poqoprivrede ~ijim radom Bokasa niIpak, kap koja je prelila ~a{u bilo je ubistvo dvestoje bio zadovoqan. tiwak {kolske dece. Bokasa je, naime, naredio da svaki Naime, kada je predsednika, tokom jednog rasko{nog {kolarac mora da kupi skupu {kolsku uniformu s weprijema za diplomatski kor, francuski ambasador upigovim likom koje je proizvodila jedna od wegovih `ena. tao za{to na ve~eri nije i pomenuti ministar poqo[kolarci su se pobunili i po~eli da paraju uniforme, privrede, Bokasa je odgovorio: “Pa kako nije, upravo a policija je na wih zapucala. Na mesto incidenta doste ga sa zadovoqstvom pojeli”. Bokasa je, istina, imao {ao je i sam car, koji je svojim {tapom za hodawe od ebaneobi~an smisao za humor, ali kada bi se na{alio, zanovine smrskao lobawe ~etvorici de~aka. pravo niko nije znao da li je re~ o {tosu ili okrutnoj Francuzi to vi{e nisu mogli toleri{u pa su orgaistini. U svakom slu~aju, da li je nesre}ni ministar nizovali vojnu akciju „Barakuda”, u kojoj je trista poqoprivrede bio deo menija, nikada se nije saznalo, francuskih vojnika helikopterima prevezeno u Bokaali je ~iwenica da ga vi{e niko nikada nije video. Ba{ sino carstvo. Wegovo svrgavawe teklo je glatko ba{ kao {to je „isparila” i „dama iz ’Moskve’”. kao i postavqawe na vlast. Uprkos tome {to su mu biI ostatak pri~e o @anu Badelu Bokasi itekako je zali neprijateqi, Francuzi su morali da mu pru`e azil nimqiv, jer zapravo otkriva svu surovost `ivota na jer je to zakonsko pravo imao svaki nosilac ordena Leafri~kom kontinentu u vreme osloba|awa od kolonigije ~asti. Na vlast je ponovo do{ao Dako, koji je u Bojalnog ropstva, tiraniju koja je nastavqena – ovoga puta kasinoj rezidenciji prona{ao fri`ider s ostacima iz doma}e radinosti, te licemerje i Zapada i Istoka, male dece koji su caru slu`ili za ishranu. pa i nesvrstanih... Od 1979. do 1986. Bokasa je `iveo u dvorcu nedaleko Bokasa je ro|en u relativnom blagostawu s obzirom od Pariza. U me|uvremenu ga je nova vlast osudila na na to da je bio sin poglavice Mindogona Mgboundoulosmrt, a on je, uprkos presudi, 1986. odlu~io da se vrati u ua, koji je vladao omawim podru~jem udaqenom oko 80 zemqu – imao je bo`ansko provi|ewe da }e ~im se vrakilometara od glavnog grada Banguija. Wegovo detiwti, postati car. No, provi|ewe je bilo la`no. Odmah je stvo je bilo bezbri`no sve dok se wegov otac nije odluuhap{en. Dokazana su mu razna ubistva, ali smrtna pre~io da se oglu{i o zahteve kolonijalnih vlasti koje su suda mu je ipak preina~ena u do`ivotnu kaznu. No, ubrtra`ile besplatnu radnu snagu za kr~ewe {uma. Minzo je progla{ena generalna amnestija pa je svrgnuti car dogon je smatrao da wegovi podanici ne treba vi{e besposledwe godine `ivota proveo u svojoj zemqi, gde je platno da rade za Francuze, {to se ovima ba{ nije svi1996. umro od sr~anog udara. delo, pa su dr~nog poglavicu pendrecima pretukli do smrti – pred o~ima maloletnog Bokase. n E. N. L.

P


14

sport

nedeqa19.avgust2012.

RukometnaZimskim olimpijskimigrama Prlainovi} uZvezdi Tresao je mre`e rivala sa kapicom jednog od najtrofejnijih evropskih klubova svih vremena, Partizana, a u narednoj sezoni srpski golgeter Andrija Prlainovi} to isto }e ~initi sa kapicom kluba koji u svom imenu ima naziv Crvena zvezda. - Drago mi je {to se vra}am ku}i u Beograd. Poklopile su se moje i ambicije kluba. @eqa nam je da naredne sezone napadnemo doma}e trofeje i da uradimo {to vi{e u Evropi - rekao je Prlainovi}. Biv{i vaterpolista crno-belih naprasno je postao slobodan igra~ posle odlaska glavnih finansijera iz italijanskog Pro Reka. Taj klub je ve} napustio hrvatski reprezentativac Sandro Sukno (potpisao za rije~ko Primorje), a i ostali }e da potra`e novu sredinu. Me|u wima su, osim Prlainovi}a, jo{ dvojica srpskih reprezentativaca - Filip Filipovi} i Du{ko Pijetlovi}. BVK Crvena zvezda je u pregovorima sa jo{ nekolicinom zvu~nih imena svetskog vaterpola centrom srpske reprezentacije Slobodanom Niki}em, Nikolom Ra|enom, `eqe su i Filip Filipovi}, kao i Crnogorci Denis [efik i Boris Zlokovi}. Svi osim Zlokovi}a su igrali u Partizanu. Prlainovi} je na minulim Olimpijskim igrama u Londonu sa srpskim timom osvojio bronzanu medaqu, a sa Filipovi}em je izabran u idealnu postavu turnira. Sa Partizanom i Pro Rekom ima po jednu titulu prvaka Evrope.

Juniorke otrovane uMa|arskoj Reprezentativke Srbije i deo stru~nog {taba sme{teni u bolnicu zbog trovawa salmonelom. Probleme ima {est igra~ica, prvi trener Radenko Varagi}, pomo}nik Vladan Stojiqkovi} i tim menad`er Jelena Popovi}. Mlada `enska reprezentacija Srbije dobro je po~ela Evropsko prvenstvo - pobedama nad Slova~kom i Velikom Britanijom, da bi se potom susrela sa velikim zdravstevnim problemima. ^ak {est izabranica Radenka Varagi}a zavr{ilo je u bolnici zbog trovawa, zajedno sa selektorom. Do subote ujutro tamo su ostale Tamara Raji}, Eme{e Vida i Jovana \or|evi}. Potpredsednika Ko{arka{kog saveza Srbije Ana Jokovi} otputovala je u Ma|arsku i posetila ih. - Zoran Kova~i} i ja do{li smo u Ma|arsku kako bismo smawili brigu roditeqa i sada mogu da im ka`em da je sve pod kontrolom... Preliminarni rezultati analiza ukazuju na trovawe salmonelom, ali bi sve trebalo da bude utvr|eno do utorka. Od kada imam iskustva sa ovakvim takmi~ewima ovo nisam do`ivela - izjavila je Jokovi} za sajt Saveza. Veliki propust organizatora nije podstakao reakciju FIBA. ^ak ni zbog toga {to se sa istom problemom susrela i selekcija Portugala. - Mi i Portugal smo najgore pro{li, po{to nam je po {est igra~ica zavr{ilo u bolnici, a i ostale ekipe, izuzev mo`da Francuske i Rusije, imale su ove probleme. FIBA uop{te ne haje za ovo i ni{ta ih ne zanima dok ekipa ima pet igra~ica igra se. Zaista nemam komentar na wihovo pona{awe. Mi }emo u svakom slu~aju podneti prigovor - dodala je Jokovi} i zahvalila igra~icama na voqi za igrom u te{kom trenutku. - O wihovim sjajnim rezultatima ne}u ni da pri~am, po{to su ve} sada uradile dovoqno.

Ideja da se rukometni turnir igra na Zimskim olimpijskim igrama ima u osnovi ~iwenicu da bi se OI u tom slu~aju igrale po~etkom a ne sredinom godine, a to bi zna~ilo da igra~i na pripreme iz klubova dolaze spremni, bez potrebe za bazi~nim pripremama za ovo veliko takmi~ewe. - Kada bi se rukomet igrao na zimskim Igrama ne bismo u morali igra~e da pripremamo od nule. U isto vreme oni bi imali mogu}nost da se odmore tokom leta i regeneri{u. To u olimpijskim godinama, s dva velika takmi~ewa, nije mogu}e - bio je komentar Martina Haubergera, selektora ne-

ma~ke reprezentacije. - To bi bila jako zdrava odluka. Nije lako u olimpijskoj godini uz ionako napornu sezonu igrati i Evropsko prvenstvo. To je za rukometa{e pogubno. Ova ideja je, logi~no, najvi{e poklonika na{la u nema~kim klubovima, ~ije boje daqe brane najkvalitetniji rukometa{i. Torsten Storm, direktor bundesliga{a Rajn Nekar Levena, tvrdi da je rukomet zimski sport. - Mi smo dvoranski sport a ova promena bi svima pojednostavila situaciju. U isto vreme bi iz kalendara eliminisala Evropsko prvenstvo, koje se u olimpijskoj godini vi{e ne bi igralo. Ono ionako nema smisla. Vidqivo je

da je nivo igre ove godine na Evropskom prvenstvu bilo daleko ispod onog na Igrama, za koje su ekipe boqe pripremile - kategori~an je Storm. Da se o rukometu na Zimskim olimpijskim igrama razmi{qa i u Me|unarodnoj rukometnoj federaciji, potvr|uje i izjava predsjednika Hasana Mustafe. - U krajwem slu~aju na{i najve}i turniri, poput Svetskog prvenstva u konkurenciji mu{karaca igra se u januaru, odnosno Svetsko prvenstva za rukometa{ice u decembru. Dakle, odr`avaju se u zimskim mesecima - izjavio je Mustafa ne daju}i ipak bilo kakve naznake da bi se moglo krenuti u relizaciju ove ideje.

SPARTAKVOJPUTSEVREDNOPRIPREMA

Visokiciqevi Rukometa{i Spartak Vojputa ve} petnaestak dana se pripremaju za novu sezone. Novi trener Branislav Zeqkovi}, sa svojim pomo}nikom Milo{em Goli{ijom ve} uveliko kuju planove. Na okupu je 25 igra~a. Na po~etku priprema re~eno je da Suboti~ani imaju jasan ciq, a to je plasman u Superligu: - Svima je data {ansa, svako ima pravo da se izbori za svoje mesto u ekipi — istakao je trener Zeqkovi}. - Od prvog dana nametnut je jak ritam rada. Nadam se da }e tim biti spreman za po~etak prvenstva. Odigra}emo 10 kontrolnih utakmica, koje }e nam dosta zna~iti, jer sa ve}inom igra~a

nisam do sada radio. O~ekuje nas te{ka sezona, postavili smo visok ciq, a da}emo sve od sebe da do wega i do|emo. Pored prvenstva o~ekuje nas i takmi~ewe i u ^elen~ kupu. Predsednik kluba Vukoslav Vukoslavovi} je rekao: - Doveli smo nekoliko igra~a iz Superlige, a za tim konkuri{u i mladih igra~a, a stigao je i Nikola Mati} (18) iz Ma|arske. U letwoj pauzi ekipu su poja~ali: Jeli} (pivot), Kova~evi} (sredwi bek iz Po`arevca), Kalpak (krilo, Priboj) i Jawi} (levo krilo, Futog). Novi kapiten tima, Petar Papi} isti~e da se radi pakleno.

- Ni{ta nije lako, radimo dva puta dnevno, ali znamo i za{to. Imamo nekoliko novih igra~a, svi u ciqu da se plasiramo u Superligu. Najve}i rivali za ostvarewe sna }e nam biti Proleter i Dinamo. Klub u toku leta napustili su: Mile Vru}ini}, Slobodan Veselinovi}, Davor Ristovski, Miroslav Ratkovi}, a Boris Rojevi} koji je proveo tri uspe{ne godine u Spartak Vojputu najverovatnije }e napustiti Suboticu. Prvu prijateqsku utakmicu rukometa{i Spartak Vojputa odigra}e u sredu protiv Crvenke. S.Stojiqkovi}

POJEDINA^NOPRVENSTVOSRBIJE

ElitanaTikvari Pojedina~no prenstvo Srbije u kajaku i kanuu u Ba~koj Palanci okupi}e preko 350 kajaka{a i kanuista iz zemqe i inostranstva. Gosti Palan~ana }e, pored predstavnika doma}ih klubova, biti i kajaka{i iz Grada~ca iz Bosne i Hercegovine, ali i sa Kipra. Takmi~ewe je otvorio predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Bojan Radman koji je svim u~esnicima po`eleo ugodan boravak u gradu na levoj obali Du-

nava, a i da pobede oni najboqi u fer i sportskom duhu i atmosferi. Prvog takmi~arskog dana, u subotu,su se na Tikvari nadmetali pioniri i juniori, dok }e danas na vodu iza}i kadeti i seniori. Ovogodi{we takmi~ewe }e biti vrlo interesantno, posebno u seniorskoj konkurenciji, jer }e nastupiti svi na{i reprezentativci koji su u~estvovali na nedavno odr`anim Olimpijskim igrama u Londonu. D.Zori}

dnevnik JELENSUPERLIGA–2.KOLO SUBOTICA:SpartakZV-Vojvodina KULA:Hajduk-Radni~ki(N) SMEDEREVO:Smederevo-Javor BEOGRAD:BSK-SlobodaPoint NOVISAD:DowiSrem-Partizan KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-NoviPazar JAGODINA:Jagodina-OFKBeograd BEOGRAD:Crvenazvezda-Rad 1.N.Pazar 2.Vojvodina 3.Partizan 4.Javor 5.Rad 6.SlobodaP. 7.D.Srem 8.Jagodina 9.Radni~ki(N) 10.BSKBor~a 11.Radni~ki(K) 12.Smederevo 13.C.zvezda 14.OFKBeograd 15.Hajduk 16.SpartakZV

2 2 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 0 1 2 2

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 1 0 1 2 2

0:1(0:0) 1:2(1:1) 0:5(0:3) 1:0(1:0) (sino}) 1:1(0:1) (danas,17) (danas,20.45) 4:1 1:0 7:0 5:0 2:0 2:1 1:0 1:0 2:4 1:7 1:3 0:5 0:0 0:1 1:3 0:3

4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 0 0 0 0

Uslede}emkolu(25/26.avgusta)sasta}ese:NOVISAD:Vojvodina-BSKBor~a,BEOGRAD:OFKBeograd-Hajduk,PartizanJagodina, Rad - Smederevo, U@ICE: Sloboda Point - Dowi Srem,JAVOR:Javor-SpartakZV,NOVIPAZAR:NoviPazarCrvenazvezda,NI[:Radni~ki-Radni~ki1923.

Javorslomio oklopnike Smederevo-Javor0:5(0:3) SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 2.000, sudija Gogi} (Novi Sad), strelci: Radivojevi} u 2. 15. i 46. Jakimovski u 13. Lazeti} u 90. minutu. @uti karton: Vuka{inovi} (Smederevo). SMEDEREVO: M. @ivkovi} 5, Ogwanovi} 5, Krimar5, Tiodorovi} 5 (Osman 5), Stojakovi} 5, D. @ivkovi} 5 (Momi} 5), Lazarevski 5, Vuka{inovi} 5, Miqkovi} 5, Veqovi} 5, Mijovi} 5 (Otan~ina 5). JAVOR: Nikoli} 7, \or|evi} 7, Mom~ilovi} 7, Milovi} 7, Novakovi} 7, Vidi} 7, Ostoji} 7, Elimar 7 (Ni{i} -), Onila 8, Radivojevi} 9 (Lazeti} 7), Jakimovski 7 (Va{i} -).

Malo ko je o~ekivao da }e posle odli~ne igre u Novom Sadu Smederevci do`iveti pravi debakl na svom stadionu. Vode|i gol Javora ve} u 2. minutu kao da je vezao noge oklopnicima koji nisu uspeli da se oporave do kraja utakmice. Ve} u 13. minutu Jakimovski je duplirao prednost, a na dodavawe Onila u 15. minutu Radivojevi} je po tre}i put savladao golmana Smedereva. Samo {to se krenulo sa centra iz muwevitog kontra napada Onila je prona{ao usamqenog Radivojevi}a koji je pove}ao i onako ubedqivo vo|stvo Javovara a kona~an rezultat u nadoknadi vremena postavio je Lazeti} pogodiv{i mre`u @ivkovi}a sa desetak metara. T.Gli{i}

U~esnicikamparealnogaikidoauKawi`i

KAMPREALNOGAIKIDOAKRAJTISEUKAWI@I

Krozigrudomajstorstva Trinaesti put Klub realnog aikidoa Gozo [ioda iiz Kawi`e priredio je letwi kamp na kome je u~e{}e uzelo oko stotinu mladih iz klubova iz Beograda, Novog Sada, Zrewanina, Kikinde, Subotice, Futoga, Sente, Novog Kne`evca i Kawi`e, posve}eni realnom aikidou koji je jedinstvena prva srpska borila~ka ve{tina, a pridru`ila im se i nekolicina ovda{wih boksera i gostiju iz Ma|arske i Ukrajine. - Kamp smo osmislili prvenstveno zbog toga da se zainteresuju i posvete relanom aikidu, koji je veoma korisna borila~ka ve{tina, ali i da im pribli`imo lepotu boravka u prirodi i zdravog `ivota. Za to imamo odli~ne uslove kraj Tise - ka`e predsednik KRA Gozo [ioda i majstor realnog aikida nosilac crnog pojas peti Mihaq Halas iz Kawi`e. U radu sa mladima pored klupskih trenera i na{ih najpoznatijih vrhunskih majstora realnog aikida u~estvovao je i osniva~ ove jedine priznate srpske borila~ke ve{tine Qubomir Vra~arevi}.

- Tradicionalnim japanskim aikidom po~eo sam da se bavim pre 45 godina, pa sam nakon pet godina usavr{avawa re{io da japansku borila~ku tehniku i ve{tinu transformi{em i prilagodim sebi i uslovima `ivota i osmislim nove tehnike - potse}a Qubomir Vra~arevi} koji je pre ~etiri decenije promovisao novu borila~ku ve{tinu pod imenom relani aikido. - Stalno je pitawe za{to relani aikido? Zato {to je disciplina samoodbrane prilago|ena uslovima `ivota. Sve ono {to u~imo na{e u~enike je u smislu samoodbrane, da znaju da reaguju, za{tite sebe i nekoga pored sebe. Ima dosta stilova aikidoa u svetu, jedan od tih je realni aikido koji nudi svakom ko mu se posveti ne{to {to je za{tita. Vra~arevi} je sa~inio dva programa realnog aikida. Jedan je za decu „Kroz igru do majstorstva” i za starije „Od po~etnika do majstora”. - Ta dva programa dobro funkcioni{u kod nas i u svetu. Srpska borila~ka ve{tina realni aikido propirila se u 30 zemaqa {irom sveta. Najvi{e klubova i ~lanova

imamo u Rusiji, zatim u Kazahstanu, Uzbegistanu, Azerbejxanu, Estoniji, Ukrajini, Gr~koj, Makedoniji i drugim zermqama. Na osnovu programa „Kroz igru do majstorstva”, programa namewenog deci, u Rusiji sam promovisan i za akademika za inovaciju u radu sa decom i pru`awa ne~eg novog i pozitivnog. Zato danas i imamo najvi{e ~lanova u Rusiji. U Srbiji je prisutna ekspanzija realnog aikidoa, jer imamo 64 kluba u 35 gradova. Kao osniva~ ovog stila jako sam zadovoqan {to oko 5.000 mladfih qudi se bavi ovom ve{tinom samoodbrane. Prezadovoqan sam onim {to je do sada postignuto na popularizaciji realnog aikidoa, ali imam jo{ puno planova i akcija koje `elim i sigurno }u sprovesti - ka`e Vra~arevi}. Na zavr{etku kampa realnog aikodoa u Kawi`i, koji je trajao nedequ dana od 13. do 19.avgusta, polaznici su prikazivawem nau~enog u savladavawu ove borila~ke ve{tine pred majstorima realnog aikidoa polagali za odre|ena zvawa, ve} prema obu~enosti. M.Mitrovi}


SPORT

dnevnik

Neuspela promocija Hajduk - Radni~ki (N) 1:2 (1:1) KUL A: Sta dion Haj du ka, gledalaca 1.500. Strelci: Veselinovi} u 21. za Hajduk ( iz penala), a S. Petrovi} u 19. i 48. minutu za Radni~ki. Sudija: Milan Jeremi} ( Beograd). @uti kartoni: Popovi} ( Hajduk), a Stamenkovi} i Stefanovi} ( Radni~ki). HAJDUK: Peri} 6, Milutinovi} 6, Bulatovi} 6, @arkovi} 6, Lali} 6, Maksimovi} 6 ( od 52. Ki{ 6), ]ulum 6, Sekuli} 7, Veselinovi} 7, Adamovi} 6 ( od 52. ]ovin 6) i Popovi} 6 ( od 63. Bo{kovi} 6). RADNI^KI: Peri} 7, Stamenkovi} 7, Vukomanovi} 7, Pe{i} 7, M. Petrovi} 7, Kolarevi} 7, Pej~i} 7, S. Petrovi} 8 ( \or|evi}), A. Jovanovi} 7, Stefanovi} 7 ( od 85. J. Jovanovi} -), i Bini} 7 ( od 80. Milenkovi} -). Neuspela promocija novog Haj du ka. Pri bra ni ja, od va `nija ekipa Radni~kog iz Ni{a zalu`eno je slavila u Kuli. U prvih dvadesetak minuta do ma }in sa ve }im po se dom lopte, ali bez konkretnih akcija koje bi ozbiqnije ugrozile gol gostiju. I onda, u 19. minutu, Bini} se na boku dokopao lopte, pretr~ao Bulatovi}a i o{tro po zemqi centrirao kroz peterac doma}ina. Na takozvanoj drugoj stati vi ne po kri ven Stra hi wa Petrovi}, koji sa 5-6 metara ubacuje loptu u mre`u Peri}a i doveo Radni~ki u vo|stvo. I samo {to su Kuqani krenuli sa centra stigli su do izjedna~ewa. Milutinovi} je u 20. minutu uposlio Sekuli}a, ovaj u visini {esnaesterca gostiju centrira, lopta je u ruku pogodila Pej~i}a i sudija Milan Jeremi} je pokazao na belu ta~-

ku. Siguran realizator bio je Veselinovi} i u 21. minutu rezultat je glasio 1:1. Samo koji minut kasnije prilika da Hajduk potpuno preokrene rezultat. Veselinovi} je solo ak ci jom pre va rio ne ko li ko igra ~a Rad ni~ kog i on da o{tru loptu uputio kroz peterac gostiju. Adamovi} nije uspeo da je zaka~i i ugura u mre`u ve} savladanog golmana Radni~kog Peri}a. U 28. minutu bele`imo dobar poku{aj Sekuli}a sa oko 17 metara, koji je golmana Radni~kog Peri}a naterao da napravi paradu i izboksuje loptu u poqe. Opredeqewe gostiju da iz kontri i polukontri ugro`avaju gol Hajduka umalo im se nije isplatili u 33. minutu kada je Jovanovi} pobegao odbrani doma}ina i poku{ao da na drugoj stativi prona|e Bini}a, no iskusni Bulatovi} je stigao pre do lopte i otkloni opasnost. . I kada su navija~i Hajduka o~ekivali da wihovi qubimci u dru gom de lu do da ju gas i ostvare prvu pobedu usledio je hladan tu{. U 48. minutu jednu duga~ku loptu na boku prihvatio je Vukomanovi} i uputio centar{ut na drugu stativu gde je sam bio Strahiwa Petrovi}, koji prihvata loptu i iskosa sa petnaestak metara poga|a suprotni ugao nemo}nog golmana doma}ina Peri}a i svoju ekipu, ispostavilo se, dovodi do vredne pobede. Sve na kon dru gog go la go sti ju i{lo je na vodenicu Ni{lija, pa iako je {ef struke Kuqana Veli~ko Kaplanovi} izmenama poku{ao da razmrda svoju ekipu nije u tome uspeo i bodovi su oti{li iz Kule. . \. Bojani}

nedeqa19.avgust2012.

15

MoreiraiStevanovi}, duetzabodove Spartak Zlatibor voda – Vojvodina 0:1 (0:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 3.500, sudija: Glo |o vi} (Vr bas) Strelac: Stevanovi} u 52. minutu. @uti kartoni: Popara, M. Adamovi}, (Spartak Zlatibor voda), Joki}, @akula, Grin, Nasti} (Vojvodina). SPARTAKZLATIBORVODA: Aleksi} 6, Kova~evi} 6, Brati} 6, Ota{evi} 6, G. Adamovi} 6, Novakovi} 6 (\ur|evi}), M. Adamovi} 7, Popara 6, Torbica 7, Pu{kari} 6 (Milivojev), Noskovi} 6 (Despotovi}) VOJVODINA: Supi} 6 (@akula), Vuli}evi} 6, \uri} 6, Joki} 6, Nasti} 7, Grin 6, Poletanovi} 6 (Deleti}), Stevanovi} 7, Moreira 7, Bilbija 6 (Radoja), Abubakar 6. Prvi su vatru u vojvo|anskom derbiju potpalili fudbaleri Spartak Zlatibor vode. Nakon blage inicijative Vojvodine, u 9. minutu je sevnula odli~na akcija Spartaka. Povu kao je Ada mo vi}, upo slio Torbicu koji je prona{ao Novakovi}a, a od dobre akcije Suboti~ana bio je to samo prvi korner za doma}e. Vojvodina je uzvratila deset minuta kasnije, Stevanovi} je prona{ao Bilbiju koji se nije sna{ao. Nakon uspavanke u nastavku me~a utakmica je kona~no dobila na ritmu deset minuta pre kraja prvog poluvremena. Nasti} je uposlio Bilbiju, ovaj je samo preusmerio ka Abubakaru koji je pogodio stativu. Bio je to znak da Spartak kona~no krene, a odmah minut kasnije doma}i su imali najboqu priliku. Ponovo su razgirani bili Adamovi} i Novakovi}, lopta je stigla do Pu{kari}a

MiroslavStevanovi}strelacjedinogpogotkauSubotici

ko ji sa ivi ce {e sna e ster ca sjajno {utira, a Supi} uz dosta muke izbacio loptu u korner. Spartak je imao inicijativu do kraja. U 42. minutu probao je Pu{kari} glavom nakon nabacivawa Novakovi}a, a minut kasnije dobro su iz daqine tukli Adamovi} i Torbica. Spartak je u istom ritmu po~eo drugo poluvreme, u 48. minutu, nakon faula nad Noskovi}em, Torbica je dobro izveo slobodan udarac i sa 25 metara za malo prebacio gol. Na `alost suboti~kih qubiteqa fudbala, sve se okrenulo

u 52. minutu. Zaspala je odbrana Spartaka, poklopilo se to sa sjajnim proigravawem Moreire koji je, kao na tacni, dodao loptu do Stevanovi}a, kome nije bi lo te {ko da sa vla dao Aleksi}a koji je ostao ukopan na gol liniji. Spartak je te{ko pronalazio put gol gola @akule koji je u poluvremenu zamenio povre|enom Supi}a, a {ansi je bilo tek u 73. minutu nakon slobodnog udarca Torbice. Gosti su ~ekali prilike iz kontri, a Aleksi} je spre~io dobar napad Novosa|ana koji su kreirali Abu-

bakar i Moreira, a Stevanovi} je ponovo bio u prilici. Golubovi su u posledwih pet minuta poku{ali da stignu do izjedna~ewa, slobodan udarac, a potom i dva vezana kornera izveo je kapiten Torbica, ali lopta nije htela u mre`u. Nije hte la lop ta vi {e ni u gol Spar ta ka, a ve li ku pri li ku pro pu stio je Abu ba kar. Po sledwu {ansu imali su doma}i, nakon slobodnog udarca Brati}a lopta se odbila do Gorana Adamovi}a koji je glavom poslao preko gola. N. S.


16

sport

nedeqa19.avgust2012.

dnevnik EVROPSKOPRVENSTVOZAJUNIORE

PRVALIGASRBIJE

Orli}iispustili finale

RaspevaniSlanobarci Proleter-Banat2:0(1:0) NOVI SAD: StadionSlanabara,gledalaca 700, sudija S. Sremac (Ruma), strelci: Drini} u 41. i 55. minutu. @uti kartoni: Vukasovi} (Proleter), Baji}, Tasi}, Ceni} (Banat). Crvenikarton:Tadi}(Banat). PROLETER:Jeli}7,Tanasin8 (Dragojevi} -), Kav~i} 8, Vukasovi}8(Babi}7),@igi}8,Kova~evi} 8, Ra{iovan 8, Obradovi} 8, Drini}9([vowa-),Bo{kovi}7, Zec8. BANAT: Baji} 8, Tadi} 6, Tasi} 6, Antanasijevi} 6, Ceni} 6, Vukovi}6,Mileti}7,Jankovi}6 (Jovi}-),O`egovi}6,Milojevi} 7,Deliba{i}6(Radosavqev7). FudbaleriProleterazaslu`enosusavladalira{timovanorkestarizZrewanina.Odprovogsudijinog zvi`duka stavili su @igi} i drugovi do znawa napada~kom igrom da ih interesuje samo pobeda. Tako su se pona{ali tokom,  me~a a trud im se isplatio teku41.minutu.Pretoganajboqi u redovima Zrewaninaca golman Vladimir Baji} u nekoliko navrataje~udesnimintervencijama spasaosvojumre`u. Radost na popularnu bombowerustiglajeu41.minuturaspolo`eni Marko Vukasovi} je uputio

Proleter(NS)-Banat Teleoptik-NoviSad Radni~ki(NP)-Kolubara ^ukari~ki-In|ija Timok-Be`anija Jedinstvo(P)-Mladenovac Napredak-Mladost(L) Metalac(GM)-Vo`dovac Sloga(K)-Borac

Darko Drini} u akciji

Foto:D.Ivani}

praviprojektil,Baji}jekrajwim naporom i uz pomo} pre~ke sa~uvaomre`u,alijeloptastiglado DarkaDrini}akojijebioneumoqiv.TekunastavkugostisusemalootvorilipajeMileti}uputio o{tarcentar{ut,akipiten@igi}krajwimnaporomisprednapada~aBanataizbioloptuukorner. Funkcionisalisuredovidoma}ih besprekorno {to je rezultovaloidrugimgolom.Na~etrdese-

tak metara oboren je Obradovi}, doma}i su na brzinu izveli prekid,loptajedo{ladoKav~i}a,a ovaj u srcu {esnaesterca prona{aoslobodnogDrini}aiBaji}je bioponovosavladan. Do kraja me~a golman Banata VladimirBaji}~udesnojezaustavio udarce, tri puta Babi}a a i slobodan udarac Kav~i}a kada su svivideliloptuumre`iBaji}se vinuoiizbiojeukorner.Ufini-

2 2 0 0 6:1 6 1.Napredak 2 1 1 0 4:2 4 2.Proleter 3.Vo`dovac 2 1 1 0 3:1 4 4.Mladenovac 2 1 1 0 3:2 4 5.Jedinstvo(P) 2 1 1 0 3:2 4 6.Teleoptik 2 1 1 0 3:2 4 7.Radni~ki(NP) 2 1 1 0 2:1 4 2 1 1 0 2:1 4 8.Borac 2 1 1 0 2:1 4 9.^ukari~ki 10.Be`anija 2 1 0 1 3:2 3 11.Timok 2 1 0 1 2:2 3 2 0 2 0 1:1 2 12.Sloga(K) 13.Kolubara 2 0 1 1 0:1 1 2 0 1 1 1:3 1 14.Banat 15.Mladost(L) 2 0 0 2 2:4 0 2 0 0 2 1:4 0 16.NoviSad 2 0 0 2 0:3 0 17.In|ija 18.Metalac(GM) 2 0 0 2 0:3 0 Uslede}emkolu(25/26.avgust) sasta}ese:Banat-Teleoptik,NoviSad-Timok,Kolubara-Proleter (NS), Borac - Radni~ki (NP), Vo`dovac-Sloga(K),In|ija-Metalac(GM),Mladost(L)-^ukari~ki,Mladenovac-Napredak,Be`anija-JedinstvoPutevi.

{uutakmiceponovojeusituaciji daoveripobedubioiZec,alije {utiraoprekogola. M.Popovi}

^ukari~ki-In|ija 1:0(1:0)

NiRisti}nijepomogao

BEOGRAD: Stadion ^ukari~kog, gledalaca: 400, sudije: Piper (^a~ak).Strelac:Din~i}u20.minutu.@utikartoni:Stojiqkovi}, Misini,Mati}(^ukari~ki),Adamovi},@ivkovi},Lemaji}(In|ija). ^UKARI^KI: Risti}7,Popovi}7(Stojiqkovi}),\uri}6,Stamenkovi}7,D.Srni}7,Mihailovi} 7, Mati} 7, Din~i} 8 (Vu~ini}),Misini7(Krsti}),Trnini} 7,S.Srni}8. IN\IJA: Milinovi}7,Livaja 6(Kordolup6),Adamovi}6,@ivkovi} 6, Tom~i} 6, Tomanovi} 6, Zeli} 6, Stevan~evi} 6, Krsti} 6 (Savi} 6), Dubaji} 6, Pavkovi} 6 (Lemaji}6). InicijativaBr|anajebilaizra`enaodpo~etka–prvojezapretioSlavoqubSrni}{utiraju}iu 8.minutuiskosasalevestranesa 25metara,malojefalilodapogodisuprotanugao.Istiigra~je12 minuta kasnije uputio idealan centar{utsadesnogbokapravona glavu najvi{em akteru me~a SlobodanuDin~i}ukojijeudarcemsa petercaposlaogostenacentar. Duvalajeodtadapromajauzeleno-belojodbrani,ve}u28.minutu jemoglodabude2:0.Mati}jeoduzeo loptu gostima, uposlio Misinijaiposlepovratne{utiraopogodakjespre~ioTom~i}. Puleni Zorana Govedarice su izveliprvudobruakcijuu54.minutu kada je pogre{io Stamenkovi} a nije se sna{ao Tomanovi}. Te`i{te je brzo ponovo preba~enonapolovinugostiju,ukratkom periodusuvo|stvomoglidapove}aju Din~i}, Misini i Slavoqub Srni}. Br|ane je zadesio maler u 73.minutukadaseposlesudarapovrediokapitenPopovi}. M.]unkovi}

Teleoptik-NoviSad1:0(1:0) BEOGRAD: Stadion SC „Partizan-Teleoptik”,gledalaca:250, sudija: Ili} (]uprija). Strelac: Ivkovi}u45.minutu.@utikartoni:[aka(Teleoptik),Miji},Mi{an (Novi Sad). Crveni kartoni: [aka (Teleoptik), Miji} (Novi Sad). TELEOPTIK: @. @ivkovi} -, M. @ivkovi} 6, Ivkovi} 7,5, Milovanovi}7,Petrovi}7,Georgijevi}5(Jankovi}),Miqkovi}7,Xugurdi}5(Simi}),Zowi}7,[aka6, Quji}7(Blagojevi}). NOVISAD: Risti}8,Miji}6, Babi}6,Miqnovi}6(Baji}),Vu~kovi} 6, Mi{an 6, Balabanovi} 6 (Jovanovi}6),Spasojevi}6(Stan~eti}6),Roksa7,Vasili}5,Ili} 6. Od prvog do posledweg minuta Partizanovebebesukontrolisale igruinakrajuzaslu`enoslavile.

Za to {to su Novosa|ani izbegli ubedqivijiporaznajzaslu`nijije DarkoRisti},~uvarmre`ekojije samouvereno gospodario me|u stativama i zalu`io epitet najzapa`enijegpojedinca.Napada~iTeleoptikabilisunamukama,jerjeRisti}branioneodbrawivo,ajedini kojijeuspeodagamatirabiojeSa{aIvkovi}kojegjeufini{uprvogdelamegdanauposlio[aka. Opti~ari su od starta bili usredre|eninaofanzivu,aprvije zapretio Milovanovi}, na isteku petog minuta, ali je wegov, kao i {ut[akeuslede}ojakcijiRisti} odli~nopro~itao.Posle15minutanadigravawaniGeorgijevi}nije mogao da savlada ~uvara mre`e Novog Sada. Ispucana lopta stiglajedoQuji}akojijeprosledio Miqkovi}u, ali je Risti} ponovo bionavisinizadatka.

TalentiizTeleoptikasuiunastavku napadali, a jo{ jedan poku{aj Georgijevi}a pro~itao je golmanNovosa|ana.[iciTeleoptika je na isteku 33. minuta mogao da obezbedivo|stvo.Tukaojesavelike udaqenosti i `estoko uzrmao pre~ku.Tamankadase~iniloda}e poluvremebitizavr{enobezgolova Ivkovi} je efektnim udarcem glavomuspeodasavladaRisti}a,a kako se kasnije ispostavilo i postavi kona~an rezultat. Igrao se 50. minut kada je dvostruki poku{ajXgurdi}aRisti}rutinskiodbranio. Novosa|ani su mogli da anuliraju prednost Teleoptika posle 75 minuta nadigravawa. Roksajeizveoslobodanudaracsa 25 metara, ali je bio neprecizan. Posledwih deset minuta obele`ilasudvacrvenakartona,pojedannaobestrane. J.R.

Pazov~anisilni Radni~ki(NP)-Kolubara1:0(1:0) PE]INCI: Stadion Suva~a, gledalaca500,sudijaD.Trajilovi} (Zaje~ar), strelac Pavlovi} u 24. minutu. @uti kartoni: Pejovi}, Zagorac (Radni~ki), Mladenovi} (Kolubara).Crvenikarton:Stevanovi}(Kolubara). RADNI^KI: Uro{evi} 7, Pejovi}9,Zagorac7,Radin8(Romi}),Puni{i}8,Pavlovi}8,Isailovi} 7 (Bulatovi} 7), A{~eri} 7, Bo{kovi}8,Gaji}8,^eprwa7(Jovi}7). KOLUBARA: Luki}7,Jankovi} 7,Radoj~i}7,Li{~evi}7,Ili}7, Simeunovi}6,Stefanovi}7,Mi-

lunovi} 6 (Stojanovi} 6), Radovanovi}6(S.Jovanovi}-),Medi}7, Mladenovi}6(Stankovi}-). Radni~kijesvojprvidoma}isusretigraouPe}incimajerwihov fudbalskiterennijepripremqen zaprvoliga{kotakmi~ewe.Teren uPe}incimaseposre}ioNovopazov~anima jer su posle dinami~ne iborbeneigresupobedilisna`nu ekipu Kolubare. Posle nekoliko naizmeni~nih napada u 24. minutu dosu|enjeslobodanudaraczaRadni~kisaoko20metara.Pavlovi} jelevomnogompogodionebraweni deoLuki}evemre`e.

PREMIJERLIGA

DebaklLiverpula Po~ela je i sezona u najja~oj liginasvetu!Itokako!Svonsi na otvarawu ponizio Kvins Park (5:0), a Fulam Nori~ istim rezultatom. Liverpul bespomo}an na gostovawu Vest Bromu - 0:3. Podolski, @iru i KazorladebitovalizaArsenal remijem(0:0). Fulam je bez prve zvezde Klinta Dempsija razbio Nori~ (5:0), Svonsi na ~elu sa Mihaelom Laudrupom „demolirao” Kvins Park u Londonu. Liverpul je promenio trenera, ali jo{igralo{e.Ubedqivojepora`ennagostovawuVestBromvi~u, a doma}i su mogli da po-

2:0 1:0 1:0 1:0 1:0 1:1 4:1 0:2 1:1

Gera posti`e gol za VBA

stignu jo{ jedan gol s penala, alijePepeReinaodbraniopenal[ejnuLongu. Arsenal nije uspeo da sa novim igra~ima (Podolskim, Kazorlomi@iruom)ostvariprvu

pobedu i zaboravi „izdaju” Robina van Persija i wegov odlazakuMan~esterjunajted.RemiziralisubezgolovasaSanderlendom. Rezultati i parovi prvog kola: Arsenal -  Sanderlend 0:0, Fulam-Nori~5:0(2:0)/Daf26’, Petri}41’,54’,Ka~anikli}66’, Sidvel/,KPR-Svonsi0:5(0:1) /Mi~u8’,53’,Dajer63’,70’,Sinkler 81’/, Riding - Stouk 1:1 (1:1)/LeFondre90’(p)-Kitli 34’/, VBA - Liverpul 3:0 (1:0) /Gera43’,Odemvingi64’(p),Lukaku77’/,VestHem-AstonVila 1:0 (1:0) /Nolan 40’/. Wukasl Totenhem2:1.

Do kraja prvog dela gosti su prvi {ut prema golu radni~kog uputili u 30. minutu. Zatim je ^eprwapostigaogolalijesudija poni{tio zbog ofsajda pozicije. Drugo polovreme je bilo uzbudqiv i dinami~an, gosti su krenuliofanzivnije.Poslenekoliko gre{aka odbranbenih igra~a Radni~kog Milunovi} je bio u poziciji da postigne gol,me|utim,  mladi igra~ Radni~kogPejovi}jeuspeodaloptu upu}enu u prazan gol izvaci u poqe. J.Vukovi}

Vojvo|anska liga-zapad Srbobran-Polet0:0,Sloga (E)-1.majAgroruma2:0,Jugovi}-Indeks0:1,Ba~ka(BP)Budu}nost (M) 1:0, Crvena zvezda - Borac 1:0, Crvenka Omladinac 5:0, Stani{i} Mladost(T)3:1.

Vojvo|anska liga-istok Vr{ac - Radni~ki (B) 2:0, Kozara-Borac(S)0:0,AFKKolonija (K) 1:3, Budu}nost (SC)-Ba~ka19010:2,Radni~ki (K) - Jedinstvo (NB) 2:3, Bile}anin(S)-Sloboda(NK) 2:1.

Litvanija-Srbija69:67 Ko{arka{i Srbije mla|iod18godinaizgubili od Litvanije u polufinalu Evrobasketa 67:69.Dopustilirivaluseriju9:0u posledwih pet minuta utakmice Iakojeplasmanme|unajboqe~etiri evropske selekcije zapa`en rezultatiiakoje„uxepu”kartaza Svetskoprvenstvoslede}egodine, na{i ko{arka{i mla|i od 18 godina`ali}ezbogporazaodLitvanije. PosleselekcijaU16iU20godinaiizabraniciDejanaMijatovi}aizborilisuovogletau~e{}eu polufinaluiuwemustali..Orli}isuuspelidatri~etvrtinejure

prednostdoma}eselekcije,padaje stignuiprestignu,osetnijepovedu,alineidapobede. Na`alost-privo|stvuna{eselekcije64:56petminutaprekraja, doma}aselekcijazaigralajeja~ei ~vr{}e.Brzojeserijom9:0povela 65:65.MihajloAndri}nijesepredavao. Pogodio je trojku za novo vo|stvo Srba i izazvao reakciju doma}ih.Jankaitisjesna`nou{ao podko{iizjedna~io(67:67),dabi Grigonis posle tajm-auta efektnomindividualnomakcijompostaviokona~anrezultat. Najefikasniji u na{oj ekipi bili su Luka An|u{i} i Nikola Jankovi}sapo17poena.

EVROPSKOPRVENSTVOZAJUNIORKEUTURSKOJ

Maksimalanstart Srbija-Francuska3:0(25:18,25:17,25:20) ANKARA: Hala „Ba{kent”, gledalaca: 300, sudije:Gal(^e{ka),Kozlova(Rusija). SRBIJA: Popovi}9,Mitrovi}, Simi}, Dragutinovi} (l), Kubura 1,Trni},^ikiriz14,^anak4,Bu{a 12, Mirkovi} 2, Olui}, Luki} 7. FRANCUSKA: Stoperor, Hore(l),Souza,Novak7,P.Martin6, Zongo 10, Daskalu, Fedele 8, P. Martin, Kundinga 9, Drue 1, \ardino. Maksimalnom pobedom nad vr{wakiwama iz Francuske, na{e juniorke statovale su na Evropskom odbojka{kom prvenstvu koje se igra u Turskoj. Bez ve}ih problema su izabranice selektora Ratka Pavli~evi}a, predvo|ene

Nata{a ^ikiriz

Nata{om ^ikiriz i Bjankom Bu{om,nanajboqimogu}ina~inzapo~ele prvenstvo Starog kontinentanakojempunopravnoo~ekuju jednoododli~ja. M.R.

BI^MASTERSTURNIRPRVENSTVASRBIJEUNOVOMSADU

Danasme~eviodluke

Nabi~mastersturniru Prvenstva Srbije u Novom Sadu nije bilo iznena|ewa i favoriti su opravdali status nosilaca. Danas,finalnogdana,naprogramusu polufinala i finala u `enskoj konkurenciji,dokjekodmu{karaca bogatiji program zbog igrawa posistemudvostrukeeliminacije. U `enskoj konkurenciji za finale }e se boriti parovi Egi}/Frajtovi} - Medan/Mati} i [e{a/Aleksi}-[kari}/[evarika.Egi}iFrajtovi}suponovonajzrelije favoritkiwe za osvajawe turniraiu~etvrtfinalususavladale par Radosavac/Babi} 2:0 (21:13,21:3),a[kari}i[evarika subileboqeodparaNedovi}/Stoku}a2:0(21:6,21:11). Antoni}iGale{evsuseplasirali u polufinale pobedom nad Ivankovi}em i Mladenovi}em 2:0 (21:16,21:15)i~ekajupobednikasu-

sreta Markovi}/Jovi} - Kikovi}/Nikoli},aBastaiTe{i}}eu me~u za finale igrati s pobednikomduelaIvankovi}/Mladenovi} -Komatina/Sulomar. Rezultati - `ene (~etvrtfinale): Egi}/Frajtovi} - Radosavac/Babi} 2:0 (21:13, 21:3), Medan/Mati}-Jevri}/Stojanovi}2:0 (21:19,21:10),[e{a/Aleksi}-Krstvi}/Ivanovi} 2:1 (21:14, 18:21, 15:9), [kari}/[evarika - Nedovi}/Stoku}a2:0(21:6,21:11). Mu{karci(~etvrtairepesa`): Markovi}/Jovi} - Blagojevi}/Komar2:0(21:19,21:13),Basta/Te{i}Komatina/Sulomar 2:0 (21:12, 21:17),Antoni}/Gale{ev-Ivankovi}/Mladenovi} 2:0 (21:16, 21:15), Basta/Te{i}-Jovi}/Markovi}2:0 (21:10, 21:14), Kikovi}/Nikoli} Medan/Pu{owi} 2:0 (21:13, 21:17), Komatina/Sulomar - Blagojevi}/Komar2:1(12:21,25:23,15:10). M.Risti}

EVROPSKOPRVENSTVODO20GODINA

SurlaiKla{ni}sedmi Sa{aSurlai\or|eKla{ni}ostvarilisuvelikiuspehosvajawemsedmogmestanaEvropskomprvenstvuubi~-volejuzaigra~edo20godina,uHartberguuAustriji. Ume~u3.koladvostrukiheliminacija,BewaminiDenisLerh iz [vajcarske pobedili su Surlu i Kla{ni}a 2:0, po setovima 21:10i21:17.

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Fudbal Srpska liga Vojvodina SREMSKA MITROVICA: Srem - Cement, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki ([), STARA PAZOVA: Jedinstvo Pali}, OXACI: Tekstilac Sloga (T), BA^KA JARAK: Mladost - Ba~ka Topola, SOMBOR: Radni~ki - Dunav, PAN^EVO: Dinamo - Dolina, SENTA:Senta-Radni~ki(SM). Utakmicepo~iwuu17~asova. Vojvo|anskaligaIstok-LAZAREVO: Zadrugar - Proleter (BK). Utakmicapo~iwuu17~asova. Vojvo|anska liga Zapad - BE[KA:Hajduk-Mladost(BP). Utakmicapo~iweu17~asova.

Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Stari Grad (10 ~asova), BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Borac ([), ZMAJEVO: Obili} - Ba~ka 1923, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina-Jedinstvo,STEPANOVI]EVO:Omladinac-Hercegovac. Utakmicepo~iwuu17~asova. Novosadskaliga-^ENEJ:^enej - Susek, BANO[TOR: Proleter-Borac,^EREVI]:Sremac - Slavija, SIRIG: Sirig Tatra, FUTOG: Futog - Mladost,LEDINCI:VinogradarFru{kogorski partizan, BEGE^:Ba~ka-Dinamo. Sveutakmicepo~iwuu17sati.


SPORT

dnevnik MASTERSUSINSINATIJU

nedeqa19.avgust2012.

17

PETIME\UNARODNIMEMORIJALNITURNIR„BOGDANRODI]”

Nekseodbraniotrofej Nekse-Vojvodina37:35(32:32,14:16)

Novak\okovi}

Noleoduvao DelPotra Najboqisrpskiteniser je u polufinalu ATP turnira u Sinsinatiju  savladao Huana MartinadelPotrasa6:3,6:2i~etvrtiputukarijeriizborioplasman u finale turnira u Ohaju. \okovi}setrijumfomupolufinalurevan{iraovisokomArgentincu za nedavni poraz u me~u za bronzanumedaqunaOlimpijskim igramauLondonu. HuanMartindelPotrobioje „tvrdorah”,alisamo~etirigema. TolikojeArgentinacuspeodase nadme}esa\okovi}emnaterenui parira mu. On je u tre}em gemu imao ~ak i ~etiri brejk lopte, aliihjeNovakspasaoinakontogaokrenuolist. Propustio je srpski as posle toga veliku priliku da se odmah rezultatski „odlepi” (na servis Delpaimaoje40:0,alijedozvolio protivnikudasapetvezanihpoe-

na ostane u egalu), ali je to brzo ispravioisatrivezanagemastigaodonedosti`neprednosti(5:3). DelPotrojetadabioprinu|en da zatra`i i medicinski tajm-aut zbog problema sa ru~nim zglobom kojivu~ejo{odme~aosminefinala sa Viktorom Troickim. Uspeo je posle pauze da osvoji jo{ jedan gem,alijeNovakondarutinskire{ioprvisetusvojukorist-6:3. U nastavku je Srbin potvrdio dominaciju,jerjeve}utre}emgemuoduzeoprotivnikuservis(3:1) ituprednosto~uvaojedokraja. Tomunijebilonimalolakoda u~ini, budu}i da se Delpo, kao i uvek, maksimalno trudio i poku{avao da nadokandi minus. On je ve}u{estomgemubionakorakod ribrejka (stigao do 40:15), ali je Novak uspeo da odbije taj napad (4:2),azatim,sadvagemaunizu,i definitvno slomi rivala, posle satipovremenaigre.

NADALUDILEMI

Pauzailirizi~na operacija Najboqi{panskiteniserRafaelNadalslede}enedeqemora}eda donesenajte`uodlukuukarijeri,amo`dai`ivotu. [panac}emoratidaodlu~idali}edanastavile~ewepovre|enog kolenaterapijamaiodenadu`upauzu,ilidaproblemre{irizi~nom operacijom. -NarednenedeqeNadal}ei}inasnimawaposlekoji}emoznatida lijeterapijakojomgale~imoadekvatna.Ukolikonebuderezultata operacijajejediniizbor-izjaviojeza{panskemedijeNadalovlekar AnhelRuis-Katoro. Nadal je zbog povrede kolena na Vimbldonu otkazao nastupe na OlimpijskimigramauLondonu,masterseuTorontuiSinsinatiju,kao ipsoledwigrenslemsezoneUSOpen.

NOVI SAD: SC „Slanabara”,gledalaca 400, sudije: Stojkovi} (Ni{) i Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Nekse 4 (4), Vojvodina3(2),iskqu~ewa:Nekse 12, Vojvodina 12 minuta. Sedmerci: Leli}, Ivi}, Markoti}, Kri{kovi},MatajiazaNekse,Jo{i}, Marijanac,Mitrovi}zaVojvodinu. NEKSE: P.Leli}(3odbrane,2 sedmerca),Kozina4,Mataija7(2), Eter, F. Leli} 4 (3), Mr|enovi}, Varvodi}1,Ivi}3(1),Markoti} 2(1),Fli{kovi}5,Pivac,Vuji} 4,Vozab1,Obranovi}1,Zeli}3, [uwi}(5odbrana).

Najboqi Stru~ni`irikojisu~inili treneri svih ekipa i urednik Sportske redakcije „Dnevnika”BranislavPuno{evacproglasili su najboqe pojedince Petog me|unarodnog memorijalnogturnira„BogdanRodi}”. Za najboqeg igra~a progla{en je Vuka{in Stojanovi} (Vojvodina), najboqi ~uvar mre`e je Bojan Perovi} (Jugovi})dokjesa27golovaAndrej Gracu (Politehnika) najboqi strelac. VOJVODINA: L. Arseni}, Damwanovi}, B. Radi{i}, Popov 4,Smoqan,M.Bari{i}2,Veselinov, Stjepanovi}, Abaxi} (11 odbrana), Stojanovi} 4 (1), ^upkovi}4,Jo{i}12(2),Marjanac2(1), Milo{evi}, Mitrovi} 6 (1), Stankovi}1,]u}uz(2odbrane). Rukometa{iNekseaodbranili su trofej osvojen pro{le godine na me|unarodnom Memorijalnom turniru„BogdanRodi}”.Ureprizipro{logodi{wegfinala,usudaru vice{ampiona Srbije i Hrvatskerukometa{iizNa{icazahvaquju}iboqemisigurnijemizvo|ewusedmeracado{lisudopobedenadekipomdoma}ina.. Tokom utakmice izabranici \or|a]irkovi}asukontrolisalirezultatve}imdelomsusreta su u prednosti 3-4 gola da bi im ondaufini{ususretapopustila koncentracija, {to su gosti iz Na{icauspelidaiskoristeiiznudedodatnoizvo|ewesedmeraca. Novosa|ani su krenuli silovito, posebno su se isticali u odbranigdejenagolubioraspolo`eniMilan]u}uzkojijeod-

GrupaA Nekse-Politehnika27:26,Politehnika-Jugovi}Unimet23:26, Jugovi}Unimet-Nekse24:29.

GrupaB Vojvodina-Split32:23,Vojvodina-Partizan25:25,PartizanSplit36:30

Finale Nekse-Vojvodina

37:35

Utakmicazatre}e mesto Jugovi}Un.-Partizan Ponovonajjboqi:ekipaNeksea

Foto:F.Baki}

branio nekoliko te{kih utaraca.Uprilogtomei{lojeidoza nesigurnosti koju su ispoqavaligostuju}iigra~i,pajeVojvodinaznala~kitoiskoristilai do{lauvo|stvood5:1.Ujednom trenutku trener Neksea Ka}u Kamenicaje`ustroreagovaona odlukusudija,zatakavpostupak dobiojedvaminutaitokaodaje uticalo da wegovi izabranici trgnu.Zaigralisuanga`ovanije uodbrani~imesunateraliVojvodinudabrzopleto{utiragde su rukometa{i Na{ica uspeli da do|u do prvog izjedna~ewa (13:13).

UnastavkususretaVojvodinaje ponoviladobruigrugdeseposebno isticao bombarder Qubomir Jo{i}.Novosa|anisuvradili~etirigolaprednosti.Neksejezaigrao agresivnu i kvalitetnu 6-0 odbranuna{taVojvodinibekovi senisuba{najboqesna{li,„davili”suloptuiupotpunostizapostavili krila a bespotrebno loptuguralinapivota. Velike zasluge za preokret Neksea imao je levi bek Ivan Sli{kovi} i Vedran Matajija. Novosa|ani su preko raspolo`enogQubomiraJo{i}aiMilo{a Mitrovi}ado{lidoizjedna~ewa.

25:24

Utakmicazapeto mesto Politehnika-Split

34:27

Tajmautkojijezatra`ioKamenicanijedoneoni{tanoveuposledwihtridesetaksekundi,pasupobednikaodlu~ilisedmerci. Rukometa{i Neksea imali su stopostotan u~inak sa linije od sedam merata (Leli}, Ivi}, Markoti},Sli{kovi},Matajija),dok suzaNovosa|anegolovepostigli Jo{i}, Marijanac i Mitrovi}. [ut Vuka{ina Stojanovi}a odbranio je golman Neksea Perica Leli}, i tako doneo neopisivo slavqesvojimsaigra~ima. J.Gali}

ME^ZATRE]EMESTO

Ka}aniiznenadiliprvaka Jugovi}Unimet-Partizan25:24(14:16) NOVISAD: SC„Slanabara”,gledalaca200,sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Jugovi}Unimet7(6),Partizan2(1),iskqu~ewa:Jugovi}Unimet8,Partizan10minuta. JUGOVI]UNIMET:Dobrijevi},Vrgovi},Vasi}2,Belo{,Kankara{5,Radakovi}3(3),Vu}i~evi}, Vugdragovi} 5, Travar 1, Krsman~i}, Suxum 5 (3), Raki}, Milosavqev, Stejin, Kurte{, Pejin 1,Perovi}(12odbrana),Joki},Vukovqak3. PARTIZAN: Vasi} (8 odbrana), Milo{evi} 2, V.Ili}1,Niko~evi},Vasi}3,Radanovi},Pavlovi},Maksi},M.Radovanovi},Kajgani}1,Radivojevi}1,Mr{uqa,Xami}(1),N.Ili}4,Konstandinovi} 4, Ivo{evi} 4, Mitrovi} 3 (1), Popovi}, M. Martini}1,Poti}. Partizanjetokomve}egdelaprvogpoluvremena dominiraoipritomodr`avaoprednost4-7golova. Tek u samoj zavr{nici, kada su Ka}ani zaigrali mnogoanga`ovanije{ire}ivisokualisporuzonu rivala, Jugovi} se po~eo primicati Partizanu, da biposlebrutalnogprekr{ajanadKankara{emkojijena~inioBrankoRadanovi},Radakovi}jeizsed-

mercasmawiozaostataknasamodvagola.Ka}anisu seuperiodukadasuimalivelikirezultatskizaostatak ispucavali preko tarabe Partizana nakon ~ega su Beogra|ani lako zaplewene lopte slale u brzekontranapadekaostvorenezavihornakrila Konstandinovi}aiIli}a. UnastavkususretaKa}anisuuspelidaizjedna~erezultat,au38.minutuidapovedu18:17.Sve do fini{a susreta vodila se izjedna~ena borba, ekipesusesmewivaleuvo|stvuuzminimalanzaostatak. Ka}ani su zahvaqaju}i sjajnom golmanu Perovi}u i izuzetno raspolo`enom Vugdragovi}u potpuno bili ravnopravan rival aktuelnom {ampionu. U posledwem minutu susreta u{lo se saegalrezultatom,Suxumjeuspeodatridesetak sekundi pre kraja donese prednost Jugovi}u (25:24). Poku{ao je trener Beogra|ana Brkovi} tajmautomdaposavetujesvojemomkekakodaizvukunere{enrezultat,me|utim,{utMaksi}azaustaviojeBojanPerovi},ubroseoglasilaisirena,{tojeKa}animadonelotre}emestonaBogdanovommemorijalu.

VLADEDIVACOOLIMPIJSKIMIGRAMA

Imamoiima}emovelike{ampione Predsednik OKS Vlade Divac rekaojedamuje`ao{toseujavnostiprebrojavajumedaqeumesto dasepri~aomladim{ampionima kojezemqaima. -@aomijestosepri~aotome ineznamkojijeporivna{enacijedaumawemosveono{toovazemqaima.Aimamovelike{ampione,mlade,kojisupokazaliuLondonu veliki potencijal, mislim na Milicu, Ivanu, Vequ... Mlade qudekojikre}uputemprethodnikaKi}anovi}a,Xaji}a,danasNovakaitrebaihpodr`ati-rekao jeDivac. Prema wegovim re~ima pri~a sabrojemmedaqakojestojeuzzastavuSrbijeveomajasna. -  Nacionalni olimpijski komitetSrbijenetra`itemedaqe, onesudodeqenenamakaonekome ko ima kontinuitet, na{ Olimpijskikomitetosnovanje1910.godineikaotakavfunkcioni{edo danas.Svionikojisubilideotogasuuznasbilipriznatiikada su krenuli u samostalnost MOK ih je prepoznao kao nezavisne i onisukrenuliodnule.Mitrajemove}100godina,MOKnamjedao identitet,anevlasnistvonadmedaqama-objasniojeDivac.

IRogpriznaoda sumedaqena{e Temedaqe,kojesuosvojenedok Srbijanijebilasamostalna,vlasni{tvosportista.

-Ijaimamdvesrebrnemedaqe, iz Seula i Atlante. One su moje, alipripadajunacionalnomkomitetu Srbije. Uostalom, predsednikMOK@akRognamjenaproslavi100godinaOKSunovembru 2010.po`eleoosvajawe100.medaqeuLondonu.OKSnesporidasu me|uosvaja~imatihmedaqaipripadnici drugih naroda biv{e dr`ave, {ta vi{e na toj istoj proslavi kao na{i specijalni gosti, nabinisaosvaja~imamedaqabilisuiJureFrankoiiMiroslav Cerar. Nave{}u i primer Jasne Fazli},kojajeizgubilamedaqui jedinina~indaodMOKzatra`i duplikat bilo je da se obrati OKS-istakaojeDivac. Me|unarodniolimpijskikomitetvidiOKSkaolegitimnognaslednika nacionalnih komiteta svihdr`avaukojimajeSrbijabila u posledwih 100 godina i zato su OKS pripisane sve medaqe osvojeneuvremeSFRJ,bezobzira nanacionalnostosvaja~a. - U~inak u Londonu ocewujem ~etvorkom. Divac je istakao i da je veoma zadovoqan u~inkom srpskog tima na Igrama u Londonu, ali da se sla`esami{qewimadajemoglo iboqe. -Akobihoceniona{u~inaku Londonubrojkamaodjedandopet, ja bih rekao ~etiri, iz prostog razloga {to smo bili boqi u odnosunaprethodniperiod.Dasmo mogli boqe, mogli smo, u nekim

da se iz Londona vratimo kao uspe{ni-konstatovaojeDivac.

AmbasadoriSrbije

VladeDivac

delovima nismo imali ni sre}e, alismoitekakozadovoqnirezultatom, iz prostog razloga {to osim srebrnih i bronzanih medaqa u na{oj riznici kona~no, posle12godinaimamoizlatoMiliceMandi}-rekaojeDivac. Prema wegovim re~ima, najva`nijejedajenapravqenkorakvi{euodnosunaPeking2008,kada suosvojenetrimedaqe–srebroi dvebronze. -Usportuseuvekte`iboqem rezultatunegouprethodomperiodu, tako da smo definitivno napravilipomak,sadaimamoizlatnumedaqu,tri~etvrtamesta,nekoliko finala, za stotinke iza osvaja~amedaqa.Tojeodli~anpotencijal za Rio i uveren sam da

kontinuiranim dobrim radom ta ~etvrtamestamogudasepomerei budumedaqe-naglasiojeDivac. Divacsasla`esami{qewima da je moglo boqe, ali ka`e da je moglodabudeigore. - Sla`em se sa mi{qewima da jemogloboqe,sviuOlimpijskom komitetusmosvesnitoga,alimoglojeigore.Imalismoizvanredan po~etak, medaqu prvog dana, zatim fenomenalan zavr{etak, dvemedaqe,jednazlatnaibronza vaterpolista. Sport je takav, ne mo`eteunapreddabudetesigurni da}eva{ifavoritibitiugrupi osvaja~a medaqa. Nadali smo se, to se nije ostvarilo, ali zato su nasdevojke,MilicaiIvanaiznenadilesvojimu~inkomiu~inile

Onjenaglasiosjajnuatmosferu kojajevladalame|usrpskimsportistimauOlimpijskomseluipohvalio na~in na koji su momci i devojke predstavqali Srbiju u Londonu. - Bili smo pravi ambasadori Srbije na Olimpijskim igrama u Londonu. Atmosfera u selu bila jeizvanredna,najboqiprimertoga su vaterpolisti, koji su posle porazaupolufinalukaofavoriti turnira, potpuno pali i ne znamkolikosubilisvesnizna~ajaite`ineborbezabronzu.Me|utim,ve~euo~ime~azatre}emesto Milicajeosvojilazlatoitoim jepomoglodase,bezobzirakolikoimjebilote{ko,uzdignuido|u do bronze. Zato za mene ta bronzanamedaqasijakaozlatnaobjasniojeDivac. Prvi~ovekOKSjo{jednomje apostrofirao zna~aj Novaka \okovi}azasrpskiolimpijskitimi Srbiju,iakonijeosvojiomedaquu Londonu. -Novakjebiovo|atima,nekou kogasusveo~ibileuprteimo`da jetajpritisakprevagnuodaostane bez medaqe. On je za sve nas u OKS bio sampion i bi}e i daqe. Po`elelismomumnogosre}e,zahvalili mu na prezentovawu zemqe,nesamouLondonu,negosvih

ovihgodina.Te{komujepalo{to jeostaobezmedaqe,jernijeuspeo da obraduje Srbiju - rekao je Divac. Kadajeupitawuop{tiutisak o Igrama u Londonu Divac je rekao: -Sviorganizatorite`edabudu boqiodprethodnog,Londonjeto uspeounekimsegmentima,madaje Peking bio pri~a za sebe. Svaki organizator poku{sava da svetu prezentuje ne{to svoje, a meni li~no posebno je spektakularna bila ceremonija zatvarawa. Kada najednommestuviditesvemuzi~are koji su obele`ili celu jednu epohu,odpedestihdodanas,asvi suizBritanije,ondashvatitekolikojetazemqabogatakulturom -naglasiojeDivac. Divacjeporu~ioda}eseOKS potruditi da za naredne Igre u Rijuponovookupisvesponzorei donatore,kakobisportistiimali{tovi{enovcazapripreme. - Sponzori i donatori su nam zna~ajnapodr{kaionda}emoznatikolikosredstavaimamo.Dr`avanamjetako|ejedanodoslonaca, ako ostvarimo kontiunitet programa priprema, siguran sam da }emo u Riju sva ~etvrta mesta iz Londonapreto~itiumedaqe.Naravno, ostaje podr{ka malim, odnosno individulnim savezima, sa svimsnagamaikapacitetimainadamseda}etoopetbitidovoqno za dobar rezultat - zakqu~io je Divac.


Novosadska nedeqa19.avgust2012.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnASUgrADU BIoSKopI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?„ (22.25)

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

De`uraapoteka„Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7 do 20 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

„DNEVNIK” I „STILOS ART” POKLAWAJU

„Krst”KrisaKazneskog Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi s „Dnevnikom” daruje na{e ~itaoce s kwigom „Krst”, autora Krisa Kazneskog. Dva ~itaoca koja se u nedequ prva jave od 16 do 16.05 sati, na telefon 528-765, dobi}e na poklon ovu kwigu punu avantura. Kwige mogu da se preuzmu u „Stilos” prodavnici u Jevrejskoj 28 od ponedeqaka. Radno vreme prodavnice je do 20 ~asova. Oteti vatikanski sve{tenik prona|en je mrtav na obali Danske, hiqadama kilometara daleko od Rima. On je prva `rtva u nizu ubistava koja se ponavqaju po istom obrascu - sve `rtve su razapete na krst i probodene kopqem, poput Hrista. Interpol poku{ava da prona|e neku

hronika

nit u tom stra{nom spletu okolnosti ne slute}i da iza svega stoje senke rimskog cara Tiberija i Pontija Pilata, uz qude iz dana{weg sveta podzemqa i obave{tajnih slu`bi. Istovremeno, duboko u katakombama Orvieta, nedaleko od Rima, arheolog ^arls Bojd i wegova saradnica pronalaze drevni svitak koji krije mra~nu i opasnu tajnu koja mo`e uzdrmati trenutni poredak, ali samo ukoliko oni po`ive dovoqno dugo da tu tajnu obelodane. Za petama su im nepoznate ubice, duhovi starih vremena, ali i biv{i pripadnici tajne slu`be, koje CIA primorava da prona|u profesora Bojda ... Q. Na.

U NA[ GRAD STIGAO KREATIVNI KARAVAN

Navidelu`enskih rukudela Karavan „@enskog kreativnog prostora” (@KP) stigao je ju~e u Novi Sad sa vi{e desetina ~lanica nekoliko udru`ewa `ena koje se bave ru~nim radom i kreativnim zanatstvom. Ova povorka je okupila aktivistkiwe iz aktiva `ena u Ba~kom Jarku i Ri|ice i novosadske zadruge „Zemqa”. Ciq ove posete bila je promocija `enskog preduzetni{tva, samozapo{qavawa i aktivizma, a ideja o organizovawu Karavana proistekla je iz vi{egodi{weg postojawa „@enskog bazara” koji se odr`ava u Omladinskom centru CK13. - Kampawa „@enski kreativni prostor” zapo~eta je u CK 13, a u okviru we organizovan je Karavan koji je imao za ciq da pove`e i pribli`i rad `ena koje su ~lanice razli~itih aktiva. To je primer dobre prakse jer postojawe @KP je dokaz da je mogu}e da `ene same rade - kazala je Vi{wa [ija~i} iz CK13. ^lanice udru`ewa koje su se okupile u pomenutom centru predstavile su svoj rad i ukratko objasnile ~ime se bave. Bosiqka Vukoti} iz Ba~kog Jarka rekla je da se radionice na kojima u~estvuju `ene od 12 do iznad 70 godina, redovno odr`avaju sredom popodne i da „svaka `ena koja do|e uvek unese neku novu radinost u kolektiv”. - Postojimo ve} 32 godine kao humanitarno udr`ewe. Osnova-

Foto.R.Hayi}

le su ga na{e majke, a mi smo nastavile tradiciju. Sve je po~elo sa izradom ~estitki, a sad ve} imamo i radionice veza, heklawa, {trikawa i pravimo posteqinu, jastuke, keceqe i druge predmete- navela je Vukoti}. Go{}e iz Ri|ice posebno su se pohvalile edukacijom omladine, opremawem etno ku}e, kao i akcijom pomo}i koju pru`aju deci bez roditeqa. Kako je objasnila Mirjana Gagi}, `ene iz ovog mesta svake zime {trikaju odevne predmete za ove mali{a-

ne, prave slatki{e i kola~e i daruju poklone za bo`i}ne i novogodi{we praznike. ^lanica iz zadruge „Zemqa” Qiqana Kosanovi} predo~ila je wihov rad navode}i da su registracijom udru`ewa odlu~ili da hobi pretvore u posao. -Ove godine proslavili smo petogodi{wicu i od Ministarstva ekonomije i regionanog razvoja dobili licencu te na na{e proizvode stavqamo oznaku „Zelene {ake” {to zna~i da su predmeti ru~no pravqeni od

prirodnih materijala. Redovno odr`avamo {kole tkawa, heklawa, pustovawa i imamo {najderaj - rekla je Kosan~i} izra`avaju}i nadu da }e od Grada dobiti lokal u pasa`u zanatlija koji je izgra|en ove godine. Kruna posete i dru`ewa `ena zanatlija bio je zajedni~ki „@enski bazar” koji se odr`ao u dvori{tu CK13 gde su bili izlo`eni razni predmeti doma}e radinosti koji su se mogli kupiti po niskim cenama. A. Jerini}

SLOBODNO VREME MLADIH U PETROVARADINU

[arenidanisonestraneduge Projekat „S one strane duge” koji za ciq ima ukqu~ivawe mladih iz Petrovaradina u osmi{qavawe kvalitetnih sadr`aja za provo|ewe slobodnog vremena bi}e odr`an od 24. do 26. avgusta. Ovaj projekat podr`ali su Grad Novi Sad i „Britanski savet” , a realizuje ga Klub umetnika „Bina”. U Molnarijevom parku 24. avgusta odr`a}e se „Zeleni dan” posve-

}en o~uvawu `ivotne sredine i obuhvata mini sajam volonterskih organizacija, radionicu „Duh ~arobne saksije”, kao i predavawe akademika Veqka Milkovi}a. Zatim sledi „Plavi dan” koji }e se odr`ati na pla`i Oficirac 25. avgusta, a zainteresovani }e mo}i da se upoznaju, ali i oprobaju u tradicionalnim vojvo|anskim igrama ( pajvanisawe, ringlawe...)

U nedequ 29. avgusta sledi „Naranxasti dan„ koji }e biti posve}en kulturnim de{avawima, a kao nastavak sledi „Qubi~asto ve~e” koje je ujedno i sve~ano zatvarawe projekta, koje po~iwe u 19 sati, a bi}e zavr{eno latino `urkom. U toku ova tri dana de{avawa na pomenutim lokacijama po~iwu u 16 sati. N. B.

KARNEVALSKA POVORKA ZATVARA „DANE BRAZILA”

Qubiteqikapuere treniralinapla`i

Festival koji promovi{e i slavi brazilsku kulturu - „Dani Brazila” omogu}io je qubiteqima kapuere da se besplatno oprobaju u ovoj ve{tini, tako {to su ~asovi organizovani na gradskoj pla`i

[trand. Radionice vode iskusni majstori iz Danske i Brazila, a u wih se, pored kapuerista, mogu ukqu~iti svi gra|ani koji `ele da probaju ne{to novo, upoznaju nove qude i dru`e se. Na ovim radionicama se, pored klasi~nih tehnika i borbi, rade i drugi aspekti kapuere - muzika, akrobatika, samba, makulele i odr`avaju se predavawa. Novosa|ani mogu da ve`baju i danas, od 10 do 12 ~asova, na [picu, a za najmla|e, decu stariju od ~etiri godine, trening je organizovan od 10 do 11 sati. Festival se predstavqa i kroz druge interaktivne sadr`aje, pa je tako organizovana i radionica samba udaraqki koja se odr`ava od 12 do 16 ~asova na Petrovaradinskoj tvr|avi. Karnevalska povorka kre}e u 19 ~asova ispred Muzeja Savremene umetnosti, a zatvarawe „Dana Brazila” zakazano je za 21 ~as, kad }e u Kulturnom centru grada nastupiti u~esnici radionica. Sva de{avawa su otvorenog karaktera, a kompletan program mo`e se prona}i na sajtu www.danibrazila.org. A. J. Foto:R.Hayi}

V remeploV

Decapredlekarima U Nikolajevskoj {koli, koja danas nosi ime Svetozara Mi le ti }a, 19. av gu sta 1923. prire|ena je revija dece uzrasta od deset meseci do dve godine. Oko sto ti nu ro di te qa bi lo je voq no da svo je si no ve i }er ke iz ve de pre ko mi si ju de~ jih le ka ra ko ji su pre gle da li i oce wi va li wi ho -

vo op {te i zdrav stve no sta we. Pr vu na gra du, u vi du opre me za de te, do bio je 12me se~ ni Vik tor Li ga nov, sin ru skih emi gra na ta, a dru ge na gra de pri pa le su bli zan ci ma Bo ri sla vi i Bor ku Pre ra do vi}, sta rim 18 me se ci i 17-me se~ nom Otu Mo ri cu. N. C.


novosadska hronika

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

19

UPETAK24.AVGUSTAUSREMSKIMKARLOVCIMA

Ekozgradaotvaravrata Izgradwa novog krila Ekolo{kog centra Radulova~ki u Sremskim Karlovcima ulazi u zavr{nicu. Majstori unutar tog objekta obavqaju finalne zanatske radove, kako bi do petka, 24. avgusta u 11 sati, za kada je zakazano sve~ano otvarawe, sve bilo gotovo. Gra|eno po principu odr`ive arhitekture, novo krilo Ekolo{kog centar Radulova~ki bi}e energetski efikasno. Za zagrevawe i hla|ewe objekta bi}e upotrebqena energija zemqe preko geosondi i toplotne pumpe, dok }e za grejawe vode biti iskori{}ena energija sunca. U ovoj zgradi prvi put }e u na{oj zemqi biti primewen ekolo{ki lift koji kao pogon koristi biorazgradivo uqe. Pored toga, prilikom gradwe kori{}eni su dobri izolacioni materijali koji, u kombinaciji sa sertifikovanim prozorskim sistemima, obezbe|uju energetsku efikasnost. Sa 24 le`eja u tom novom krulu, Ekolo{ki centar Radulova~ki gotovo duplo }e uve}ati sme{taj ne kapaci tete, ukqu~uju}i tu i mogu}nost boravka osoba sa invaliditetom. U jednom takvom savremeno opremqenom zdawu pru`i }e odli~ne uslove za realizaciju edukativnih programa iz razli~itih oblasti, a pre svega

onih sa temama iz za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja. - Vrata Ekolo{kog centra Radulova~ki bi}e otvorena ne samo

ka`e potpredsednik Pokreta Gorana Vojvodine Aleksa Jefti}. O~ekujemo da }e usluge centra koristiti i predstavnici lokalne samouprave, sa kojima smo sve

NovokriloEkolo{kogcentarRadulova~kibi}e energetskiefikasno.Zazagrevaweihla|ewe bi}eupotrebqenaenergijazemqe,prekogeosondi itoplotnepumpe,dok}ezagrejawevodebiti iskori{}enaenergijasunca za pripadnike na{e organizacije sa teritorije Vojvodine i Srbije, nego i svima ostalim, kako iz zemqe; tako i inostranstva -

vreme imali dobru saradwu, preduze}a koja su u~estvovala u realizaciji ovog projekta, ali i drugi.

Za izvo|a~e radova Pokret gorana je odabrao firme iz Karlovaca, dr`e}i se koncepta uspstavqawa dobre saradwe sa lokalnom sredinom, {to planira da nastavi i kada novi objekat bude u upotrebi. Osim po energetskoj efikasnosti i odr`ivosti, ova zgrada u Karlovcima bi}e poznata i po tome {to je wenu gradwu finansirao veliki donator, nekada{wi |ak Karlova~ke gimnazije, prof. dr Miodrag Radulova~ki, po kom Ekolo{ki centar odnedavno nosi ime. Ovaj vrhunski stru~wak u oblasti farmakologije i fiziologije sa Univerziteta Ilinois u ^ikagu, 180.000 dolara ulo`io je u ovaj projekat. U tu sumu ura~unata je i cifra od 15.000 dolara za kupovinu kom{ijskog objekta, ~ijim ru{ewem je pro{ireno dvori{te Ekolo{kog centra. Sa prethodnim ulagawima u obnovu ~esme „^etiri lava”, fasade stare zgrade Ekolo{kog centra i spomenika Branka Radi~evi}a na Stra`ilovu, Miodrag Radulova~ki je u posledwih nekoliko godina darivao Karlovce sa oko 275.000 dolara. Osim wega, izgradwu novog krila Ekolo{kog centra pomogao je i Fond za za{titu `ivotne sredine Republike Srbije finansiraju}i ugradwu sistema za grejawe i hla|ewe. Z.Milosavqevi}

KURSZAMLADEIZVETERNIKAIFUTOGA

Besplatni~asovigitare Muzi~ki i edukativni centar „Karpe diem”u saradwi sa novosadskom Gradskom bibliotekom organizuje tromese~ni projekat „Gitare i kwige„ koji je namewen mladima od 15 do 30 godina sa teritorije Futoga i Veternika. Wih tridesetoro besplatno }e slu{ati predavawa iz predmeta gitara i teorija muzike, ali i u~estvovati u ni-

zu interdisciplinarnih radionica. Za polaznike je obezbe|en dovoqan broj instrumenata, a nastava traje od sredine septembra do zavr{nog koncerta u decembru. Tri puta nedeqno bi}e organizovana ve`bawa gitare, a jednom mese~no polaznici }e sa edukatorima u~estvovati u organizovawu „Futo{kih rok ve~eri gitare i kwige“. Sve

aktivnosti odr`ava}e se u ogranku Gradske biblioteke „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Futogu. Prijavqivawe je u toku, a dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla office@meccarpediem.com, kao i na brojeve telefona 021/893-712 ili li~no u ogranku Gradske biblioteke “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Futogu u Ulici Cara Lazara 22. J.Z.

JU^EUKARLOVCIMAODR@AN „ZLATNIKOTLI]DUNAVA”

Kuvari podelilimegdan Po jubilarni 30. put ju~e je u krugu Udru`ewa sportskih ribolovaca “Dunav” u Sremskim Karlovcima odr`ano tradicionalno takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe “Zlatni kotli} Dunava”. @equ da poka`e svoje kulinarsko ume}e i izbori se za laskavu titulu najboqeg, iskazalo je 25 takmi~ara iz Sremskih Karlovaca, Ka}a, Novog Sada, In|ije, Bege~a… Me|u takmi~arima bilo je qudi razli~itih profesija, ~ak i nekolicina lekara, ali svima je zajedni~ka bila qubav prema reci, ribqim specijalitetima, dru`ewu i doboroj zabavi. Prema propozicijama takmi~ewa oni su imali na raspolagawu 75 minuta da zgotove ~or-

bu, a odluka da li }e to u~initi sa prethodno spremqenim lukom ili }e na takmi~arskom poligonu prikazati ceo postupak pripreme ovog jela, bila je na wima. Za ocenu kvaliteta bio je zadu`en peto~lani `iri, a o tome da sve protekne u redu brinuo je sudija DobricaToroman, koji je u~estvovao i na prvom karlova~kom “Zlatnom kotli}u Dunava”. Ove godine URS “Dunav” pripremio je nagrade za sve u~esnike, a posebno za pobednike, dok je gostima pru`io priliku da probaju ribqe specijalitete koje je pripremio evropski prvak u kuvawu ribqe ~orbe Janko Pin}er. Z.Ml.


20

OGLASi

nedeqa19.avgust2012.

MEWAM jednosoban stan 48m2 u Sremskoj Kamenici za stan ve}e sobnosti u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 064/186-43-55. 58546 MEWAM trosoban stan na Grbavici za mawi + va{a doplata. Telefon 063/881-8143. 58610

POV OQN O iz dajem gar so weru u cen tru Budve bli zu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 oso be. Telefon 0038269045009. 58236 IZDAJEM sobe i dvokrevetni apartman u prirodi, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606. 58548 U HERCEG NOVOM, blizu autobuske stanice izdajem name{ten stan, 42m2 za letovawe u avgustu i septembru. Telefon:063/540-642 58756

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 58620

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 58622 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 58783

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 58623 VI[I FIZIOTERAPEUT - maser, poma`e kod oduzetosti, {loga i reume. Primewuju se ve`be, masa`a i aparati. Dolazak po pozivu. Telefon 064/216-54-24. 58653

IZDAJEM - rezervi{em sobu za dve devojke, centar grada. Nova zgrada i name{taj. Telefoni: 021/633-10-33, 064/2234-770. 58670

U PONUDI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.solisnekretnine.com. 642609 IZDAJEM kod Spensa u novijoj zgradi prazan stan 125m2, i Bra}e Ribnikara 45m2 ekstra name{ten. Telefon 063/811-7331. 642559 IZDAJEM na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2 kompletno name{ten stan. Telefon 063/538-166. 642560 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 41m2 na Bulevaru kod Futo{ke pijace, 1. sprat, dvori{na strana-istok, cena-150 evra. Tel. 064/823-6610. 641484 IZDAJEM kompletno name{tenu GS, u J. ^melika, 100E+dep. Useqiva odmah. Tel. 063/441-663. 642510 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan u Gogoqevoj. Novija gradwa 160E. Telefon 063/184-28-99. 58583 IZDAJEM jednoiposoban stan u Stra`ilovskoj i garsoweru u centru. Telefon 064/138-1094 58693 IZDAJEM jednosoban 40m2 nename{ten stan u ul. [ekspirovoj kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063-534-276. 58695 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ. Telefon 063/7793-185. 58706 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan od 64m2, Branimira ]osi}a na du`i period. Telefon 063/548-949, 63-41-577. 58707

IZDAJEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e vreme sve informacije na Telefon 064/495-23-19. 58782 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj br. 7 pored Sajma. Telefon 064/576-56-32. 58794 IZDAJEM luks name{ten dvosoban stan. Jiri~ekova 11. Telefon 063/10-12-698. 58824 IZDAVAWE nekretnina, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 58817 OD PRVOG SEPTEMBRA izdajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta. Telefon 064/88-90-980. 56997 IZDAJEM nov, moderno name{ten, jednosoban stan u Marka Miqanova. Pozvati svaki dan posle 17 ~asova na 069/160-103-7. 57784 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma i medicinskog fakulteta Pasterova ulica. Telefoni: 063/8 453-577, 463-717. 57839 KOMPLETNO name{tena nova ve}a garsowera, 34m2 sa dve sobe, terasa, TV, klima. Telefon 064/ 1463126. 57858 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Laze Kosti}a 15, cena prema dogovoru. Telefon 063/223-138. 58244 STUDENT tra`i dva cimera u dvosoban komforan stan, blizu fakulteta. Telefon 063/ 8072928. 58279 IZDAJEM komforan jednosoban, name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/505531, 065/5505531. 58396 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj br. 7. Telefon 064/147-3956. 58467 IZDAJEM komforan, nename{ten stan, 50m2 u ulici Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/ 514-418. 58485 GARSOWERA, Grbavica, Aleksandar gradwa, nov name{taj, bela tehnika, klima. Pla}awe mese~no, depozit. Telefon 064/888-26-30. 58531 IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504629. 58633 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 58646 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na du`e vreme u ulici Novosadskog sajma. Cena po dogovoru. Telefon 021/467513. 58647 IZDAJEM jednosoban stan prazan, Bulevar K.P.P 64, II sprat, br.8. Novi Sad. Telefon 021/6416-785. 58658 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161. S. Igli~ar. 58659 IZDAJEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 58660 IZDAJEM stan od 27m2, Ul. Cara Du{ana na II spratu, ima lift. Telefon 063/291214. 58661 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru grada, od 1. septembra. Telefon 060/ 100 - 61 - 63. 58664

dnevnik

IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar kod pozori{ta, telefon, centralno i kablovska, ve{ ma{ina. Telefoni: 021/552270, 064/11-36-076. 58665 IZDAJEM kod Sajma, jednoiposoban konforan stan od 45m2, (dve odvojene sobe), iskqu~ivo studentima ili mladim zaposlenim osobama. Telefoni: 021/6390-326, 063/1267-358. 58666 IZDAJEM na du`e vreme jednoiposoban stan u Mi~urinovoj. Stan je opremqen kuhiwskim elementima. Cena 170 evra plus depozit. Telefon 060/462-0700. 58669 IZDAJEM studentkiwama name{ten dvosoban stan sa 4 le`aja, 5 minuta od Univerziteta. Telefon: 021/461-207 i 064/4-201-701. 58711 IZDAJEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon 064/1360012. 58712 IZDAJEM jednoiposoban superkomforan stan, 41m2, za dve studentkiwe, Ul. Maksima Gorkog, blizu univerziteta, 160evra, re`ijski tro{kovi, depozit. Telefon: 6612813. 58717 IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538413. 58733 IZDAJEM name{ten stan Slova~ka 8. Telefon 060/6042297. 58734 IZDAJEM ekstra novu name{tenu garsoweru, 30m2, na Grbavici, bez posrednika. Cena 140 evra. Telefon 063/808-6857. 58736 IZDAJEM kompletno opremqen trosoban stan od 80m2, 1. sprat, Liman 1. Fru{kogorska ulica. Telefon 063/7722-321. 58751 KOD DNEVNIKA izdajem u novogradwi komforan jednosoban stan potpuno name{ten. Telefon 065/47-47-888. 58778 IZDAJEM ekstra opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Telefoni: 064/1585191, 021/426-087. 58826 IZDAJEMO prazan jednoiposoban stan, 45m2, Ulica bra}e Ribnikar, drugi sprat, lift, terasa, telefon, kablovska, klima, podrum. Telefoni: 064/1268-268, 021/522037. 58828 NAME[TEN jednoiposoban, komforan stan, nov, blizu Sajma i bolnice. Prvenstveno mladom bra~nom paru, zaposlenom. Odmah useqiv. Telefon 064/13-12-189. 58831 IZDAJEM name{ten stan, Liman III, Narodnog fronta 52, preko puta „Telvent�-a. Telefon 064/275-5731. 58683 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411. 58862

SALONSKI STAN 140m2, strogi centar, drugi sprat, 100% renoviran, dva ulaza, stanovawe ili tiha delatnost na du`i period. Telefon 063/8074411. 58864 IZDAJEM name{ten stan 41m2 u Turgewevoj ulici. Telefoni: 463-966, 063/7239693. 58866

KUPUJEMO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642479 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598463, 021/6215-260. 58667 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 58815 HITNO POTREBNI u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 58816 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 58814

DUPLEKS, 75m2, Cara Lazara, 70.000e, dupleks, 80m2, Cara Du{ana, 58.000e, dupleks 83m2, Sajam - dogovor, plus gara`a 16m2. Telefon 063/587602. 58842 BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2 dvostrano orjentisann, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7520501, 456636, 432-172. 58853 DVA STANA na Telepu. Prvi, 42m2 na Vp cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642536

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 642480 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642481 LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 642482 SATELIT, novija ukwi`ena garsowera, cena 18.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642483 HITNO! Nov, odmah useqiva GA 27m2, Nova Detelinara, J. ^melika, IV sprat, lift, terasa, nije posledwi, ukwi`ena, cena: 28.000. Tel. 021/523700, 063/536-212. 641493


OGLASi

dnevnik

GARSOWERA - Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 23m2-prodaje se komplet name{tena sa el. aparatima, ukwi`ena-useqiva, isto~nadvori{na strana cena-26.800 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 641470 UKWI@EN, 27m2-28.000 evra, odvojena kuhiwa, zgrada Budu}nosti i 26m2 za 25.900 evra CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 641473 CARA DU[ANA - Adamovi}evo naseqe ukwi`ena novija garsowera, 22m2, drugi sprat, terasa, lift, cena: 24.700 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641485 CENTAR ukwi`ena novija garsowera, 26m2, drugi sprat, terasa, cena fiksna: 28.840 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641486 GARSOWERA, Cara Du{ana 27m2, IV sprat, lift, nov, ukwi`en, prazan, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 642520

SOMBORSKI BULEVAR nova, I sp. 27m2-22.000E. Tel. 021/526-622. 063/444-743. 642509 GARSOWERA 29m2 u strogom centru, Wego{eva, prizemqe, centralno gradsko grejawe, visoki plafoni, pogodna za kancelariju, ukwi`ena 30.000. Tel. 063/517-846. 642576 RADNI^KA garsowera 29m2 na tre}em spratu, odli~na za izdavawe, u blizini fakulteta. Telefon 063/538-166. 642561 MIL AN A TOP LIC E od li~ na ukwi `e na gar so we ra 28m2, zgra da sa lif tom, osta je sve ugrad no od na me {ta ja. Te le fo ni: 528-137, 063/538-166. 642562 UKWI@ EN A gar so we ra od 26m2 na Pod ba ri. II sprat, po voq no! Ce na 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori {tu zgra de. Tel. 060/6211685. 642588 PRAZNA ukwi`ena garsowera u [onsiju 22m2. \. Nik{i}a Johana, IV sprat, lift. Povoqno, 24.000E. Tel. 063/504799. 642589

NA NOVOJ DETELINARI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 642529 NOVA DETELINARA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwi`en, kqu~ u ag. [ifra 1003616, cena 28.900. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/85066-16. 642530 B. ]OSI]A, odli~na ukwi`ena garsowera, I sprat, 28.000E. Tel. 062/522-177, 062/89-56-705. 642513 JANKA ^MELIKA, 19m215.000E, garsowera u zgradi, V sprat bez lifta, sa name{tajem, pogodno za izdavawe. Tel. 063/441-663. 642516 UKWI@ENA garsowera 18m2, name{tena, bez ulagawa, okolina Socijalnog. Tel. 6615-117. 642554 IDEALNO kao investicija za izdavawe, mala ukwi`ena garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo 18.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/427277; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com. 642615

GARSOWERA!!! Kod Medicinskog fakulteta od 21m2!!! Hitno i povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 642629 KOD MERKATORA i Limanskog parka jednosoban stan od 28m2 ni`e spratnosti mirno okru`ewe odmah useqiv ukwi`en. Pozovite 063/500213. 642630 JEDNOSOBAN stan, 41m, Bulevar oslobo|ewa, dvori{no orijentisan, blizina Stanice. Povoqno!!! Tel. 063/500213. 642631 NOVA ukwi`ena zgrada na Grbavici, lep stan, 31m2 na II spratu, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002587. 642531

nedeqa19.avgust2012.

NOV, odmah useqiv stan u zgradi, 31m2 Heroja Pinkija. Uredni papiri. Hitno i povoqno! Cena: 23.000. Tel. 0637759-121. 642590 [EKSPIROVA ulica, kod Limanskog parka, u zgradi sa liftom, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Tel. 063/504-799. 642591 HITNO i veoma povoqno, 34m2, ukwi`en jednosoban stan na Limanu III. Lift, terasa. 26.000E! Tel. 063-1010-664. 642592 ODMAH USEQIV jednosoban stan 29m2 Antona Urbana. Ukwi`en, hitno! Cena 21.000. Tel. 063-108-8017. 642593 NOVIJI, odmah useqiv stan 32m2 Milenka Gr~i}a. Uredni papiri, bez ulagawa. Hitno! Cena: 21.000. Tel. 0637776-233 . 642596 LIMAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538166. 642563 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv 35.000. Tel. 063/517-846. 642577 DETELINARA, jednosoban stan od 26m2, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642521 NOVO NASEQE 35m2 jednosoban stan na drugom spratu, lift, terasa 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642522 HITNO!!!!! Perfektan raspored - 35m2-ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG, 2. sprat, Novo naseqe, cena – 29.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200 slike na www.avenia-nekretnine.com. 641475 S. DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642484 JEDNOSOBAN, Liman 1, 40m2, bez ulagawa, 42.000. Telefoni: 021/450-417, 064/1893887. 58743 JEDNOSOBAN, Telep, 30m2, 16.000 i dvosoban, 42m2 23.000. Ukwi`eni. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887. 58749 PRODAJEMO jednosoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma za 31.000. Ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58769 PRODAJEM nov jednosoban stan 29m2 u centru visoko prizemqe. Telefon 063/1544292 58795 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2 i Liman 1 - 22m2. Povoqno. Telefoni: 021/450417, 063/1289-797. 58745 NOVA GARSOWERA Danila Ki{a - 31m2 - 26.000E Telefon 063/701-27-94 58788

21

POVOQNO prodajem garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41521. 58822 PRODAJEM garsoweru kod stanice. Brzo gotova, 12500E. Telefon 065/2289-229. 58825 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 26, 43m2 u centru na drugom spratu sa terasom, centralnim grejawem i klimom, bez posrednika. Telefon: 063/8633-215. 58846 GARSOWERA, 28m2, ukwi`ena, terasa, preko puta futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0. 58921

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena: 24.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641496 ODLI^AN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + gara`a, odmah useqiv, cena samo:38.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641491

BULEVAR ukwi`en jednoiposoban stan, cena sa svim stvarima i tehnikom u stanu, 29m2, mansarda - {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 27. 800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641487 GRBAVICA ukwi`en jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 36m2, terasa, lift, drugi sprat, cena sa PDV-om: 42.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641488 BUL EV AR OSLOB O\ EWA kod Fu to {ke pi ja ce 41m2jed no i po so ban, use qivukwi `en, 3. sprat, te ra sa, lift, CG, od li ~an ras po red, ce na-44.350 evra-ni je fik sno Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 641469 NOVOSADSKOG SAJMA 37m2-2. sprat, jednoiposobanodli~an raspored-neprolazne sobe-odmah useqiv, terasa, cena-30.600 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-20. 641481 GRBAVICA, nov jednoiposoban stan sa terasom 39.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642523 CARA DU[ANA, 43m2, II sprat, ukwi`en, renoviran35.000E. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 642511 GRBAVICA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642486 NOVA DETELINARA, ekstra kvalitetna zgrada, prodajem nov odmah useqiv 1,5 stan od 38m2 odli~nog rasporeda, na II spratu, hitno!!! Tel. 6368429. 642487 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642491


22

OGLASi

nedeqa19.avgust2012.

SAJAM, odli~an ukwi`en 1,5 stan, cena 44.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642493 NOV ukwi`en jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, kompletno name{ten, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijoim, 42.500. Tel. 063/517-846. 642578 BULEVAR OSLOBO\EWA preko puta Dnevnika nov, ukwi`en stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642564 GRBAVICA u novoj zgradi jednoiposoban stan, ukwi`en, 40m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, klasi~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538166. 642565 SEQA^KIH BUNA kompletno renoviran jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, u blizini {kole i vrti}a. Telefon 063/538-166. 642566 BULEVAR OSLOBO\EWA odli~an kompletno name{ten jednoiposoban stan 38m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642567 NOVO NASEQE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642568 ODLI^AN, renoviran stan 41m2 Felegi Tivadara kod @. stanice. Useqiv, ukwi`en, terasa. Cena sa kuhiwom i klimom 36.000. Tel. 063-1088017. 642594 PRODAJEMO 41m2, Omladinskog pokreta, tre}i sprat, 37.000 - kqu~ u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003723, 065/850-66-16. 642532 CENTAR, 46m2, jednoiposoban, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593. Povoqno!!! 41.200. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 642533 PRODAJEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 642616 PRODAJEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451570; 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com. 642617 BLIZU @EL. STANICE, 38m2, jednoiposoban, hitna prodaja! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 642515 HITNA PRODAJA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, cena 43.900 evra, mo`e prodaja na bankarski kredit! [ifra:23072. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com. 642618 PRODAJEM 55m2 dvosoban stan na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena 53.500 evra. [ifra:22515. Telefoni: 021/520231; 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com. 642619

BULEVAR OSLOBO\EWA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradawa, cena samo 62.000 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 642620 GRBAVICA!!! Dvosoban stan u novoj zgradi odli~nog rasporeda od 55m2 ni`e spratnosti sa gara`om. Pozovite 063/500-213. 642632 DVOSOBAN stan Liman I, prvi sprat, miran deo, odmah useqiv. Tel. 063/500-213. 642633 CENTAR, Stra`ilovska, kod Radni~ke ulice, novija zgrada, II sprat, lift, terasa, dvosoban, 42m2, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/550-387, 523193, 451-318. 642534 BULEVAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 47.500. [ifra 1003595, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 065/850-66-16. 642535 GRBAVICA, dvosoban stan 52m2 u odli~noj zgradi, ukwi`en, dvori{no orijentisan. Tel. 6615-117. 642555 KLASI^AN dvosoban stan 60m2 kod @elezni~ke stanice, povoqno. Tel. 6615-117. 642556 DETELINARA, ukwi`en dvosoban, 38.500, II sprat. Tel. 021/522-177, 062/89-56-705. 642514

NA NOVOM NASEQU dvosoban stan 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat za renovirawe, cena 44.000. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 642538 NA BULEVARU OSLOBO\EWA kod Maksima Gorkog odli~an dvosoban 56m2 u lepoj novoj kvalitetnoj zgradi sa kompletnim novim name{tajem i belom tehnikom, u stanu niko nije `iveo. [ifra 1003843, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642539

HITNA PRODAJA ukwi`enog dvosobnog stana od 53m2na Limanu III u neporednoj blizini Merkatora. Pogodno i za poslovni prostor. 38.100E. Tel. 063/775-9121. 642599 PETRA DRAP[INA u blizini Bulevara, ukwi`en, nov, neuseqavan dvosoban stan od 56m2. Lift, terasa. Prodaja sa novim name{tajem. Tel. 063/692-917. 642600 LIMAN I, odli~an stan 56m2 na I spratu sa terasom. Prazan, odmah useqiv, ukwi`en. Povoqno! Cena:56.500. Tel. 063-108-8017. 642601 DVOSOBAN stan 42m2 u novijoj zgradi u Stra`ilovskoj ulici. II sprat, terasa, lift. Cena: 46.500. Tel. 063-1088017. 642602 VEOMA POVOQNO! Odli~an, odmah useqiv stan 50m2 Bul. oslobo|ewa. Ukwi`en, lift. Cena sa kompletnim name{tajem i tehnikom 41.000. Tel. 063-108-8017. 642603 DU[ANA VASIQEVA 64m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en. Tel. 063/517-846. 642579 KLASI^AN dvosoban 58m2, Bulevar oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”, vi{a spratnost, nije posledwi, brzo useqiv, ukwi`en, hitno! 47.000. Tel. 063/517-846. 642580 KLASI^AN dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat, blizina Bulevara i @elezni~ke stanice, odvojena kuhiwa, odvojena velika trpezarija, ukwi`en 53.000. Tel. 063/517-846. 642581 EKSKLUZIVAN dvosoban na uglu Bulevara oslobo|ewa i Petra Drap{ina, „Erker” dvori{na strana, II sprat sa liftom, prvoklasna gradwa, useqiv za 30 dana, 1200/m2. Tel. 063/517-846. 642582

ODL I^ AN dvo so ban stan, 53m2 kod sta ni ce, ukwi `en i kom plet re no vi ran na III spra tu ce na 47.400. Tel. 451-318, 523-193. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [i fra 1003866 642540 ODLI^AN stan na Limanu III, 52m2 [ekspirova. Lift, terasa, ukwi`en. Cena:49.500. Tel. 063-7776-233. 642595 NOV IJ I dvo so ban stan 54m2 na No vom na se qu. Ukwi `en, ima te ra su. Po voq na ce na, 37.200E. Tel. 060/621-1685. 642597 NALIMANUIII, kod Merkatora, ukwi`en, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Tel. 063/108-8017. 642598

LIM AN, kla si ~an 2,0 stan od 50m2 u pri ze mqu, ce na 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642488 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 34.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 642489 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56,800, mo`e i zamena za 3,03,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642496 GRBAVICA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor, 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853 642524

GRBAVICA 52m2, klasi~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom, dve terase, ukwi`en 45.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642525 PARISKE KOMUNE 43m2, odvojena kuhiwa, I sprat, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, 37.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642526 HITNO!!!! Dvosoban 50m2gradila Budu}nost-zgrada stara 10 g, ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG, cena 41.200 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 641480 BETANIJA ukwi`en komforan dvosoban stan u novijoj zgradi, 56m2, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, prvi sprat, terasa, cena: 56.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641489 HITNA PRODAJA-Dvosoban 54m2 Liman-ukwi`en-useqiv, lift, terasa. CG, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle cena - 46.350 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 641474 DVOSOBAN-59m2- funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwi`en-odmah useqiv, fasadna cigla, cena-42.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604, 021/424-963. 641471 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, odv. kuhiwa, 2 terase, lift, cg, TPV, dvori{na strana, ostava, ukwi`en, cena samo:42.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641497 HITNO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a: 39.000. Tel. 021/523700, 063/536-212. 641494 CARA DU[ANA, ukwi`en 2,0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642485 ODLI^NO za izdavawe, dvosoban dupleks sa terasom cca 35m2, na Detelinari, peti sprat bez lifta, cena 22.000 evra. [ifra:23634. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 642621 PRODAJEM jednoiposoban stan u Stra`ilovskoj. Telefon 064/138-1094 58694 PRODAJEMO jednoiposoban stan kod Futo{ke pijace za 41.000. Telefon 6447-622. 58768 PRODAJEMO ukwi`en jednoiposoban stan na prvom spratu blizu centra za 35.000. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 58771 HITNO nov jednoiposoban 40m2, ukwi`en, useqiv za 41.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58774 LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272 DVOSOBAN, centar, 52m2, salonski, odli~an, 44.000. Telefoni: 021/450-417, 063/1289797. 58746 DVOSOBAN, Liman 2 - 61m2 - 52.000, Liman 3 - 62m2 61.500, Liman 3, [ekspirova, 58m2 - 51.500. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 58748 HITNO prodajemo dvosoban stan, 57m2 na Limanu za 46.500. Telefon 6447-622. 58767

dnevnik PRODAJEMO dvosoban stan 48m2 za 37.000, proto~na topla voda. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58770 NOV useqiv dvosoban dupleks 40m2-18500E. Telefon 061/188-68-48 58787 NOVO NASEQE, 62m2, dvosoban, IV sprat, bez lifta, 45.000e. Telefon 065/888-5636 58879 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-73-0. 58920

BULEVAR EVROPE, dvoiposoban dupleks stan, 67 m2, novija zgrada – kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena: 49.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 641490 NOV dvoiposoban dupleks 55m2, Nova Detelinara, Koste Racina, dve spava}e sobe, terasa, hitno i povoqno. Tel. 063/517-846. 642585

GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en, 55m2, cena 53.600. Tel. 063/828-83-77. 642492 KATOLI^KA PORTA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwi`en, 52.000. Tel. 063/517-846. 642583 VRLO LEP dvoiposoban 76m2, Narodnog fronta, Liman IV, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, u izvrsnom stawu, ukwi`en 69.900. Tel. 063/517-846. 642584 RUMENA^KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klaso~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 642569 ODLI^AN ukwi`en stan 50m2 Ka}e Dejanovi} u funkciji dvoiposobnog. II sprat, terasa. Povoqno! 45.500. Tel. 063-692-917. 642604 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 63.000E. Tel. 063/108-8017. 642605

DVOIPOSOBAN, 82m2-zgrada 6 godina stara, lift, terasa, ukwi`en-useqiv odmah, odli~an raspored, cena-63.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 641472 NOVA DETELINARA 39m2 original dvoiposoban-perfektan raspored, ukwi`enuseqiv, CG cena-34.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 641478 DVOIPOSOBAN 69m2ukwi`en-useqiv, zgrada od fasadne cigle, 2. sprat. Terasa. Lift, CG cena-56.650 evra – nije fiksno. Tel. 064/8236610, 021/6614-200. 641482 BULEVAR OSLOBO\EWA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 642527 LAZE KOSTI]A, ukwi`en dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 642507 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642498 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642490 LIMAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwi`en 2,5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642494

GRBAVICA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 642541 NOV A DET EL IN AR A 67m2, visoki parter, nov, odmah use qiv, 59.000, {i fra 1003612, kqu~ u agen ci ji. www.nekretnine-mojdom.com. Te le fo ni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 642542 DVOIPOSOBAN stan 63m2 na drugom spratu, ukwi`en, renoviran, 51.500. [ifra 1003781. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 642543 BUDU]NOST, odli~an dvoiposoban stan 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Tel. 6615-117. 642557 CENTAR, Radni~ka, visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003626. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/882-95-88. 642537 DRAGE SPASI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Tel. 063/500-213. 642634 PRODAJE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena 56.500 evra. [ifra:23321. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 642622


OGLASi

dnevnik

„ZONED” GRADWA na Bulevaru Evrope, useqiv, ukwi`en mawi dvoiposoban stan na tre}em spratu, 55m2, cena 55.000 evra. [ifra:23689. Telefoni: 021/520-231; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 642623 KOD @ELEZNI^KE STANICE, u novijoj zgradi, odmah useqiv dvoiposoban stan, 53m2, cena 49.800 evra. [ifra:10187. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solisnekretnine.com. 642624 BULEVAR, trosoban stan sa gara`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380. Telefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 642625 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773 Tel:021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 642626 NOVO NASEQE - Savina, pravi trosoban stan povr{ine 86m2, drugi sprat, ukwi`en i odmah useqiv. Cena samo 75.000 evra. [ifra:23131. Telefoni: 021/520-231, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 642627 LIMAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwi`en odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 642635 CENTAR!!! Petra Drap{ina nov trosoban stan sa gara`nim mestom uskoro useqiv!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 642636 LIMAN 2, Resavska 82m2, prodajemo trosoban ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642544 KOD RIBQE PIJACE trosoban stan 80m2, ukwi`en, dvostran, lift, III sprat, 72.100. [ifra 1000087, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642545

ULICA PETRA DRAP[INA, nov trosoban stan u jednoj eta`i pred useqewe 82m2, II sprat, hitno i povoqno. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 1003891. www.nekretnine-mojdom.com. 642546 NA NOVOJ DETELINARI, 82m2, na jednoj eta`i u novoj zgradi pred useqewe, veliki lep dnevni boravak, dvostran izuzetan stan, cena 900/m2. Tel. 451-318, 523-193. 642547 NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel, 636-8429, www.bomil.rs. 642495 HITNA PRODAJA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, mo`e biti i ^S, novija zgrada, ukwi`en, cena: 98.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641495 PRODAJEM trosoban stan u potkrovqu, Ulica Seqa~kih buna, pored {kole i vrti}a, 75m2, 58.000e. Mo`e na kredit. Hitno. Telefon 064/83900-41. 58567 TROSOBAN, Liman 2, Ravani~ka, 90m2. Preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 58740 GRBAVICA, trosoban, 67m2, nov, ukwi`en, 2. sprat, povoqno, bez posrednika. Telefon 064/834-54-76. 58752 PRODAJEMO odmah useqiv i ukwi`en trosoban stan od 62m2 za 45.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58772 BEZ POSREDNIKA prodajem stan od 70m2, na prvom spratu, Liman 1. Telefon 064/30-20-800. 58637 HITNO nov dvoiposoban stan 61m2 za 54.500. Useqiv, ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58773

NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71,400. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 642499 KODLIMANSKEPIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 642500 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642501 KEJ, odli~an 3,5 stan na II spratu, cena 82.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642503 NA LIMANUIII u zgradi od fasadne cigle, troiposoban stan 93m2, odr`avan, lift, terasa, ukwi`en, cena 87.7000 - nije fiksno. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003766. Telefoni: 451-318, 523-193. 642548 KOD SKUP[TINE salonski stan na prvom spratu 90m2, odli~an i za poslovni prostor, cena 77.500. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003845. 642549 BUDU]NOST, odli~an troiposoban stan 86m2 u Pasterovoj ulici, povoqno. Tel. 6615117. 642558 LIMAN ^ETIRI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, mo`e redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 642570 LIMAN!!! Troiposoban stan od 93m2 klasi~nog rasporeda u klasi~noj gradwi, odli~no stawe, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213. 642637 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 642638

EKSKLUZIVNO! Salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, 12m2 terase, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu mladenaca. Cena 100.000 evra. [ifra 22245. Telefoni: 021/520231; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 642628 NOVO NASEQE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642571 PRODAJEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! Cena 134.000E. Tel. 063-1010-664. 642606 STROGI CENTAR, Mileti}eva ulica, 70m2, noviji ~etvorosoban stan. II sprat, terasa. Povoqno, 72.000E. Tel. 063/101-0664. 642607 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Tel. 063/777-6233. 642608 NOVA DETELINARA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642550 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000. [ifra 1003139, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 642551 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine.com. 642552 ^ETVOROSOBAN stan kod Po li kli ni ke Pa pi} na Li ma nu II, 106m2, ~e tvr ti sprat od se dam ukwi `en, odr `a van. Tel. 451-318, 060/075-37-82, www.ne kret ni ne-mojdom.com. 642553 CENTAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwi`ena zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4,0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orijentisan + mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 642504

nedeqa19.avgust2012.

BULEVAR EVROPE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4,0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642497 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 642502 RAVANI^KA, ukwi`en petosoban luks stan, 155m2, kompletno renoviran, lift, terasa, VI sp. Cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 642508 HITNA PRODAJA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dva kupatila, ukwi`en, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641492 PETOSOBAN, Liman 2, 150m2, luks. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887. 58747 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks 96m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 57396 PRODAJEM troiposoboan stan 108m2 kod @elezni~ke stanice, u ulici Omladinskog pokreta /bez posrednika/. Telefon 064/155-17-71, 021/444448 58477 NOV neuseqavan troiposoban dupleks stan, 83m2, Nova Detelinara, cena: 59.000. Telefon 0600846036. 58708

NOVA ku}a na Somborskom bulevaru - ukwi`ena, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored-2 kupatila, parking, cena-61.000 evra-nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com). 641477 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-83-77. 642505 TELEP, ku}a za ru{ewe 120/460, dozvoqeno Pr+Sp+Po, u blizini Futo{kog puta, Severni Telep 85.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642519 EKSKLUZIVNA devetosobna vila {iri centar 392m2 na placu 462m2, centralno gradsko grejawe, dve velike gara`e, prvoklasan kvalitet gradwe i opreme, ukwi`ena 395.000. Tel. 063/517-846. 642573 NOVA luksuzna sedmosobna vila 350m2 na placu 576m2, kod sportskih terena „Bolesnikov”, gara`a, najvi{i standard gradwe i opreme, dve velike terase, centralno grejawe, kompletna dokumentacija, treba videti! Tel. 063/517-846. 642574 ODL I^N A, no vi ja, pra va porodi~na ku}a na samom po~et ku Adi ca, kom for na pe to sob na, na pla cu od 750m2. [ifra:129. Telefon 065/2019-013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 642613 KU]A u Futogu, cena 36.000 evra, objekat 121m2+65m2, na placu 1.100m2, i to na uglu dve ulice, hitna prodaja. [ifra:130. Telefon 064/112-6239, www.solis-nekretnine.com. 642612

23

S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642518 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Sr. Kamenica - Bockama ^S 100m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, 3 sistema grejawa, telefon, kablovska, 2 terase, ostava, ukwi`eno, cena samo: 22.500! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641498 PRODAJE SE ku}a na ^eneju u glavnoj ulici sa 5,5 jutara prvoklasne zemqe, struja, voda, telefon. Tel. 063/517-846. 642575 KU]A-LEDINCI - kod rasadnika 105m2-trosobna, plac 1370m2, stara 5 god, ukwi`ena, vo}wak-80 vo}ki, struja, voda, gas cena dogovor. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 641483 GRA\EVINSKI plac Salajka 407m2, kompletna infrastruktura-voda, kanalizacija, gas, struja, ukwi`en, dozvoqeno P+1+Pk-30% izgra|enosti cena-28.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 641476 POVOQNO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici. 34.000E. Tel. 063/7776-233. 642587 EKSKLUZIVNO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 450m2, uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. Za vi{e pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 642611 LOKACIJA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta PR+3+PK... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 642614 BOCKE, ukwi`en plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 642610 POPOVICA 710m2 na okretnici, najlep{e mesto. Asfalt, voda, struja. Cena: 16.000. Tel. 063-7776-233. 642586 GRA\EVINSKI plac 450m2 na „Belilu” na izlasku iz Karlovaca prema Stra`ilovu, 15m sa 30m sa kompletnom gradskom infrastrukturom, najlep{i deo Karlovaca 18.000. Tel. 063/517-846. 642572 VIKENDICA, Biserno ostvo, izlazi na vodu 60m2+15m2na placu od 800m2. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 642512 HITNO prodajem dva placa i vikendicu, komplet name{tenu, na ^erevi}koj skeli (Futog). Telefoni: 065/89-70-668, 063/89-70-668. 58325 PRODAJEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a mo`e i pola, dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 898307. 57357 PRODAJEM zemqu na ^eneju, 1ha 58a, potez ka Jarku. Telefon 062/533-055. 58836 U BA^KOM JARKU hitno prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja i plin. Telefoni: 6363-723 i 062/8-170-802. 58156


24

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa19.avgust2012.

SREMSKA KAMENICA, StaroSelo,7.000m2placidelanazassvenamene,put,struja,izvornaplacu,leppogled. Telefon069/18-26-726. 57779 VO]WAKIZABANO[TORA zasa|enorasimai{qivama, povr{ine 83 ara, struja, vodovod, blizu asfaltni put, idealan pogled. Telefon 064/13-33-720. 57856 PLAC 27ari na Tranxamentu - Petrovaradin, 5 km od centra Novog Sada, dozvoqena gradwa. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/228-7731. 58539 BOCKE, plac 1913m2, lipe, sa najlep{im pogledom na Novi Sad. Cena 11.500. Telefon063/750-93-94. 58560 GRA\EVINSKI PLAC Popovica, 1006m2 i Bocke 985m2. Ekstra. Telefoni: 021/450-417,064/189-3887. 58741 ^ARDAK Sr. Kamenica ku}a 255m2 plac 850m2 kompletna infrastruktura zavr{ena, legalizacija.Cena99.000.Telefon 063/77-55-966, 061/6645492 58799 HITNO prodajem plac u Torinama, Ledinci, sa brvnarom, 6.000m2, 300m od beo~inskog puta. Pogled na NS, gradsa voda. Pored struja, voda,gas,telefon.Cena88.000e. Mogu}azamenauzdoplatu,dogovor.Telefon063/165-75-00. 58840 LEDINCI, 2500m2, fantasti~an urbanizovan plac za izgradwu porodi~ne ku}e P+1+Po,ravan,dobarpogled, svi prikqu~ci, hitna prodaja 7E/m2. Vlasnik.Telefon 063/560-298. 58679 FUTOG - ku}a za dve porodice,lokal,magacin,prostorza proizvodwu, plac 840m2. Pogodnazapekareilikola~are. Telefon063/587-602. 58843 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena.Telefoni:060/4419-375, 062/107-29-996. 58534 PRODAJEM u Novom Sadu, naTelepu,polaku}e(potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon021/842-894. 58619 PRODAJEM ku}u 200m2 Grbavica, Bra}e Ribnikara sa dva stana i dva lokala na 850m2, cena: 275.000. Telefon 0600846036. 58709 NA PRODAJU stara ku}a i plac od 7 ari Stari Ledinci Sime [olaja 16. Telefon 021/886-628. 58730 KU]A - Salajka - [ajka{ka, 163/400m2. Preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 58742 PRODAJEM ku}unaspratsa poslovnim prostorom i pomo}nimobjektom.Mo`ezamena za stan uz doplatu. Telefon063/503-620. 58759 PRODAJEMO ku}u 180m2 na ^ardaku sa lepim placem od 1000m2.Ukwi`ena,odmahuseqiva.Telefon063/540-165. 58775 PRODAJEM ku}u u Novom Saduul.Vr{a~ka18,povr{ine 650/100, prvi vlasnik 1/1. Telefon063/166-25-67 58790 PETROVARADIN - pijaca, ku}a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, 57.000 = 10.000 kapara + ostalo za godinu dana. Telefon 063/152052-1. 58803

SALAJKA - ku}a dva stana 150m2, gara`a 40m2, plac 600m2.Bocke-ku}a160m2,gara`a, velika terasa, plac 600m2.Telefon063/587-602. 58845 PETROVARADIN - plac 1.050m2/14em2 i plac 2.500m2/10em2, asfalt, dozvoqenagradwa,blizuNoviSad, 3km.Telefon063/585-076. 58801 PETROVARADIN - 34.000 evra, ku}a 90m2 za renovirawe. Ukwi`ena, dozvoqeno P+1+M, kod ambulante i milicije.Telefon063/585-076. 58802 KAMENICA,kodcrkveku}a stara,100m2,plac1.000m2.Zamenaza dvosoban stan(58.000e), ku}a 82m2, plac840m2 75.000e. Pogled na Dunav.Telefon063/587-602. 58841 PRODAJE se starija porodi~na ku}a na Telepu, dobra lokacija, kontakt telefon 063/896-7201 58407 PRODAJA - Veternik, ku}a poslovno stamebna ukwi`ena 1/1 mo`e zamena uz doplatu, mawi stan, gra|evinski materijal ili ku}a u Bege~u. 065/823-89-60 58285 HITNO prodajem ku}u u Veterniku, 240m2, plac 655m2, vo}wak preko puta. Cena 66.500 evra. Telefon 021/823907. 58762 NE[TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda,grejawenagas,telefon,sa velikimplacem-ba{tom.Telefon021/504-629. 58631

IZDAJEM lokal82m2,naBulevaru Oslobo|ewa 65a, na spratu,ulazspoqasaBulevara, pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju. Telefon:063/455-600. 56978 IZDAJEM lokal 32m2, Novi Sad Temerinska 34. Telefon 066/401-673. 58676 IZDAJEM lokal 27m2, Ulica Jozefa Mar~oka 1, Liman 4, prazan, sre|en. Telefon 062/251-099. 58858 IZDAJEM lokaluprizemqu hotela Elit, Jovana Du~i}a 35,pogodanzasvedelatnosti, odvodmirisavankrova,24m2. Telefon063/8074-411. 58863

NOVA DETELINARA 150m2, lokal u na{oj zgradi na uglu Veselina Masle{a i Koste Racina u jednoj eta`i, www.nekretnine-mojdom.com, direktna prodaja od investitora. Telefoni: 451-318, 523193. 642528 RADNI^KA ul. 67m2-funkcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostoruli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwi`enprazancena-72.100evra–nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 641479 CENTAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni:444-107,633-7853. 642517 PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon061/140-2000 58272 POSLOVNO-KANCELARIJSKI prostor, Lasla Gala, 35m2, Luks. Telefoni: 021/450-417,064/1893-887. 58744

IZDAJEM poslovniprostor P+S(100+100) uNovomSadu, UlicaSlobodana Seleni}a46. Telefoni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

56853

NOVI SAD, Betanija mewam opremqen kafe restoran sa magacinom 50m2+14m2 za mawuku}uilivikendicu+va{a doplata. Telefon 063/8818143 58609

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplatamaksimalnanalicumesta. Telefoni: 062/823-1298, 064/337-7695,824-611. 58555 JUGO 60koral,prvivlasnik, gas, nov atestiran, registorvan do 14. 7. 2013. godine, alu felne,akumulatori.Telefon 6624-151\oka. 58691 NA PRODAJU zastava „Skala” 55 C, prva registracija, mart 2003. godine sa ugra|enimgasomiposebnomantikorozivnom za{titom. Telefon 064/441-70-37. 58648 PRODAJEM auto fiat kroma, o~uvan. Telefon 063/561743 58885

AUTOPRIKOLICA, 240/150, atestirana, registrovana, nosivost 1.000kg, dupli le`ajevi,in`ewerskakonstrukcija. Pogodnazagra|evinskimaterijal, povr}e, ko{nice. Cena 480e.Telefon064/11-22-706. 58656

PRODAJEM kultivator I.M.T. 506. freza, {pric sa rezervoarom 100 lit. sa 30 m crevom i motorom tomos, ispravno.Telefon523-928. 58725

HID ROI Z OL AC IJ A svih vrstaravnihkrovova,podruma, gara`a, skidawe vlage sa zid ov a. Mo` e i odl o` en o pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895 i 064/128-9487. 57686 JORG ANX IN IC A - ru~n o {ijem nove i renoviram Va{e star e jorg an e, jas tuk e i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362 58223 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove, popravke krova, zida dimwake, ograde, pomo}ne objekte. Telefoni: 6434-313,064/1571-404. 58528 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawekada,lajsneokokade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58645 ZAT VAR AW E ter as a, izgradwasaletli-letwikovaca, nastre{nica, pokrivawe ugostiteqskih ba{ti od hoblov an ih i prof il akc ij om ukra{ en ih drv en ih gred a ili met al a. Tel ef on: 063/508-760. 58650 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene. Imamnovepe}i-mojmetarijal, idem van grada! Telefon 064/155-40-29,021/6301-524. 58716 KROJ A^: {iv ew e pant al onaisukw i,pop ravk eraz nih vrs ta. Najp ov oq ij e u grad u. Temer ins ka 8 dvor i{te. Telef on 6612-570 od 9-12 15 19. 58786 KADA SERVIS -obnovaglazureuvoznimmaterijalom,za{titnafugna(nebu|a),dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 58791

dnevnik KU]NA NEGA. gerentolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencijaza~uvawedece,podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon021/400-148. 58703 AGENCIJA za zapo{qavawe pos lod avc im a u Nov om Sadu, inostranstvu nudi sve profile radnika. Potrebne bebisiterke,gerentonegovateqice, trgovkiwe, sprema~ic e, dom a} ic e ku} e.Tel efon021/400-148. 58702 SPREMALA bih stanove i lokale. Telefon 061/310-6595. 58819

GA[ENI KRE^, 7 din. na adresikupca,betonskistubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal.Telefoni:021/847034i064/613-83-68. 55280

PRODAJEM pe} za eta`no grejawe na gas. Telefon 021/63-41-521. 58823 PRODAJEM fri`ider, mikrotalasnu pe}nicu i kuhiwski aspirator. Telefon 063/561-743 58883 PRODAJEM sto za ra~unar nov,ikuhiwskusede}ugarnituru.Telefon063/561-743 58884

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743,063/7852-728. 58714

MiraPavkov Sahrana}eseobaviti19.8.2012. godine,u14~asova,nagrobqu,u Beo~inSelu. O`alo{}enaporodica.

GARSOWERE 8.500 - 18.000e, jednosoban 21.000e, dvosoban 21.000e,ku}a,dvastana,gara`a, lokal - 65.000e, sala{ 20.000 150.000e.Telefoni:063/598-463, 021/6621-797,021/6215-260. 58668 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato,nakit,dukate,zubnozlato. Odvlasnika.Najboqacenaugradu.Telefon064/994-5002. 58234 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralnogrejawe9000dinara.Telefoni:064/40-21-425 58588 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846,063/84-85-495. 58591 KUPUJEM polovnu garderobu.Telefon636-0815,063/7005843 58629 KUPUJEM aluminijum, alkap, gvo`|e, odvojene metale, otpadne automobile, plinske boce, odnosim sme}e, ~istim podrume, tavane, vr{im selidbe. Telefoni: 064/2754137,021/6539-409. 58692

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N ocuidedi

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, starisrebrniizlatninovac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44683

58941

P O M E N

\or|eCrwanski Crni 30.V 1933-22.VIII1997. Punonamnedostajena{\oka. Wegovi: Pepa,Viktor iKika. 58935

P O M E N

15.8.2001-15.8.2012.

PeraMarciki} izKoviqa Squbavquipo{tovawem~uvamo teodzaborava. SuprugaTinka,k}iDobrinka, zet Du{an, unuciPetar, Stevan,Tamara iSvetlana. 58936

POMEN

Milanu[i{arici STABILAN brodski dizel motor T - 732, 15 KS/2300 ob/min sa kop~om, generalno sre|en. Telefoni: 063/531773,457-136. 58859

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a

PRODAJEM krave muzare, mlade junice i telad. Telefon064/156-4742. 58542

PROD AJEM pi{toq kal ibra 9, mark e CZ M-88, nov, nek or i{}en, za kupc a potrebn a doz vol a. Tel ef on 021/504-629. 58632

1931-2012. i mamiibabi

Koviqki[i{arica 2004-2012.

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642506 2 DIPLOMIRANA farmaceuta i 2 farmaceutska tehni~ara trebaju apoteke u Novom Sadu. Po`eqna praksa ali mo`e i bez. Telefon 021/423-386. 58634 STRANOJ kompanijipotrebno5menad`eraprodajeUslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Telefoni: 063/516-153,063/516-154. 58682 POTREBNA `enazapomo}u ku}i i pomo} polupokretnoj osobi. Telefoni: 021/506-669, 062/8209294. 58727

Stugomipo{tovawem, va{isinovi iunuci.

Danas, 19. 8. 2012. godine, navr{avaju se ~etiri godine tuge od kad nije sa nama na{ najdra`i

StevanTapavi~ki SuprugaDragica saporodicom.

58940

58923

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 45. godini napustio na{ dragi otac,brat,striciprijateq.

Posledwipozdravna{ojvoqenoj mami

MiroslaviZagor~i} DamirGrbi}Danko Sahrana}eseobaviti20.8.2012. godine,u13~asovanaCentralnom grobquuFutogu.

1957-2012. Maj~ice na{a, ne verujemo da te nema. Ostadosmo nemi i neute{ni. TvojisinoviSale iZoka.

O`alo{}enaporodica. OG-2

58880


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

nedeqa19.avgust2012.

SE]AWE

Opra{tamo se sa velikom tugom i bolom od

Ru`ice ^arapi}

Ru`ica ^arapi}

24. 8. 1986 - 14. 8. 2012.

prim. dr Vitomir Bugarski Ve} godinu dana `ivi{ u na{em se}awu. Brat \ura sa porodicom.

25

Sahrana je u ponedeqak, 20. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: otac Boro, majka Jelica, bra}a Aleksandar i Vladimir, snahe Nadalina i Miqana, brati}i Adam i Emilijan i mnogobrojna rodbina i prijateqi.

58758

Ako ti jave: umrla sam, ne veruj to ne umem...

Dragan Mari} 1992 - 2012. Kako je `iveti bez tebe, znaju samo oni koji te vole.

Pelevi}. Tvoji najmiliji.

58868

58933

58901

Posledwi pozdrav dragom tati

Dana, 20. 8. 2012. godine, navr{ava se pet godina tuge i bola za na{im voqenim

TU@NO SE]AWE 2011 - 2012.

prim. dr Vitomir Bugarski

Rajkom Zagorcem

iz Futoga

POMEN

Zorane, dve tu`ne godine nisi sa nama. U na{im srcima jesi.

Osta}e{ u na{im lepim se}awima i uspomenama.

Vreme prolazi, a bez tebe je sve beskrajno tu`no.

21. 8. 2007 - 21. 8. 2012.

Zoran Juri}

Milanu Zori}u Nixi

Tvoji najmiliji.

]erka Nata{a i brat \or|e-\oges sa porodicom.

58779

58597

SE]AWE na na{eg voqenog

TU@NO SE]AWE

Sin Goran i unuci Nikola i Vladimir.

Tvoji: tata, mama i sestre.

58931

58924

TRIDESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milan - Mi{a Vlahovi}

Milanu Zori}u Nixi

Nixi

Tu`nih pet godina je pro{lo od kada nas je napustio na{

Dragan Bogovac Tvoju plemenitost i qubav pamtimo, s ponosom te spomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Du{ana Mili}a Ra`wa

Radovan Vi{kovi} 2003 - 2012.

Pro{lo je dvadeset tu`nih godina od kada nije sa nama.

Porodica Bogovac.

@ivko, Dragana i Smiqa.

58798

58867

Devet godina je pro{lo, ali nije ubla`ilo bol, tugu i prazninu koju ose}amo za tobom. Tvoja plemenita du{a i veliko srce zaslu`uju ve~no se}awe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

1949 - 1982. Ne postoji zaborav. Postoji na{a qubav, se}awa i bol {to smo prerano ostale bez Tebe.

od brata \or|a Zori}a sa porodicom.

Sestre Vera i Nada sa porodicom.

Tvoje mama i sestra. 58780

DESETOGODI[WI POMEN na{em ocu, tastu, dedi i pradedi

58932

Posledwi pozdrav dragom tati

58934

Posledwi pozdrav

Neute{ni: supruga Planinka, sin Vladimir i }erka Radmila.

58909

SE]AWE

Slavka - Slavica Ti{ma

na

1933 - 2012.

Branku Dobri}u K}eri Jeja, Mira, Zorica i Beba, zetovi, unuci, praunuci i Mara.

O`alo{}eni: suprug Mirko - protojerej sa porodicom. OG-1

Posledwi pozdrav bratu

Ru`a Drini} Jovana Peri}a 2010 - 2012. iz ^uruga

od brata Ilije sa porodicom.

Sahrana je danas, 19. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na mesnom grobqu, u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: supruga Anka, deca Goran i Gordana i unuci Nikola, Vladimir, Ogwen i unuka Tamara.

O`alo{}en brat Radivoje, snaja Wegoslava sa porodicom.

58922

58927

58928

Wihovi najmiliji. 58705

58929

Napustio nas je na{

Milan Zori} Nixo

Milan Zori} Nixo

Radovanu

1940 - 2012.

od wegovog prijateqa Goje Radusina sa porodicom.

58930

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 63. godini, preminuo na{ voqeni

2002 - 2012.

58886

]erka Goca, zet Dragoqub, unuk Ogwen i unuka Tamara.

58662

Katicu Peri}

danas }emo posetiti tvoju ve~nu ku}u povodom 40 dana. Po~ivaj u miru, neka te An|eli ~uvaju. Vole te tvoji: deca sin Ranko, }erke Mileva i Jagoda, unu~ad Aleksandra i Jovan, suprug Milo{, i zet Aleksandar. O`alo{}ena porodica Drini}.

Milanu Zori}u Nixi

1924 - 2002.

preminula u 79. godini. Opelo drage nam pokojnice je iz Alma{kog hrama u 13.00 ~asova, 20. 8. 2012. a sahrana je na Alma{kom grobqu 20. 8. 2012. u 15 ~asova.

Draga mama

Milanu Zori}u Nixi


26

tv program

nedeqa19.avgust2012.

ЏилБелоуз

МедведВини Вишеструко награђиван филмзаснованнаистинитој причи о канадском војнику којиусвајасироче,младунче медведа... Откријтеистиниту причу иза омиљене главног лика дечије књиге А.А.Милна,ВинијаПуа,упричиопрелепом пријатељству између канадског војника и мечета, које је било симбол пријатељстваимираусветузакуженомратом. Улоге: Мајкл Фасбендер, ЏилБелоуз,ДејвидСачет Режија:ЏонКентХарисон (РТВ 1,17.55) 08.20 Бебиегзит 08.40 Свеоживотињама:Азијски слон 09.02 Академац:Храназамозак 09.25 Увекмедаља:Одбојка 09.50 Страшнепричезаплашљиву децу 10.00 Уличаролије 10.35 Кадзазвони:Хаковање 11.00 Бразде 12.10 Зеленисат 12.35 Центарсвета 13.00 Додатиживотгодинама 14.00 НовитаблоидНС,забавни програм 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Здравоживо,забавнипрограм 15.30 Чаририболова 16.00 Токшок,забавнипрограм 17.00 ТВДневник 17.25 Све(т)оконас 17.55 МедведВини,филм 19.30 ТВДневник 20.10 Биографије:ЏингисКан 21.00Краљица:Ривали 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Спортскахроника 23.05 Грување,музичкипрограм 23.55 Краљица:Ривали 00.45 МедведВини,филм

07.30ГласАмерике 08.00 Књижевнимагазин 09.00 Портрет привредника 11.00 Више од откоса 13.00 Ћаскање 14.00 Писма из Херцег Новог 16.00 Здравље и Ви 17.00 Ногенапут-путподноге 17.30 Војвођанске вести 18.00 Уловитрофеј 19.00 Документарнаемисија 20.00 Војвођанске вести 20.30 Лице с насловнице 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филм:Првазарада 00.00 Глас Америке

08.20СремскиКарловци 08.45Зовеморе 09.10Времејенамојојстрани 09.30Зовеморе 10.00Серијскипрограм 12.00Белимантил 12.30Азбукародитељства 13.00Вести 13.05СедамНСдана 13.30Личнагрешка 14.00Вести 14.05Серијскипрограм

05.00 06.00 08.30 10.00 12.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.30 00.30 02.00

Домаћин Рањеносрце Галилео Филм:Врсте Езел Филм:Гасдодаске Филм:Живабомба Вести Филм:Играјсвојуигру Филм:Бетмен:Почетак Трачара Кобра

Бетмен:Почетак Африкаодврха додна (НовосадскаТВ,19.30)

07.30 Српскиекран,емисијаМТВ-а 08.00 Агромозаик,емисијаизпољопривреде 08.30 СпортскаВојводина 09.00 Балканекспрес,филм 09.45 Како...?ПрепознатиВивалдијевопролеће 09.55 Крозбаштебанатске:Тараш 10.10 Новосадскодечијелето3.део 10.35 Аферасатајанственомдамом,док.образ.(слов) 11.00 Духовка,емисијанасловачком 11.30 Емисијанасловачком 12.00 ТВМагазиннарумунском 13.00 Бразда 13.30 Дуриндо2012 14.00 Подистимкровом 14.30 Живетиживотзаправо, док.филм 15.00 Недељнимагазиннаромском 16.00 Изравно,емисијанахрватском 16.30 Свјетионик,емисијанахрватском 17.00 Украјинскапанорама 17.30 Спектар,емисијанабуњевачком 18.00 Македонскосонце 18.30 Симфонијскиоркестар(мађ) 19.00 ТВДневникнамађарском 19.25 Спортскевестинамађарском 19.30 Бразда,емисијазапољопривредникенамађарском 20.00 ТВМагазиннарусинском 21.00 Дотики,породичнимагазинна словачком 22.30 ТВСпортнамађарском 23.00 Разговорисадругомженом, филм

06.05 Јутарњипрограм 08.00 Јутарњидневник 08.15 Јутарњипрограм 09.00 Вести 09.04 Форшпан. 09.06 Жикинашареница (БањаКовиљача) 11.00 Вести 11.05 Дизнинартс, амерички анимиранифилмови (сви) 13.00 Дневник 13.14 Спортплус 13.25 Време+стањенапутевима 13.30 Балканскомулицом 14.10 Времејезабебе 14.50 Гастрономад 15.05 Вести 15.15 Сат 16.05 Вести 16.08 Срећниљуди 17.00 Куба 18.29 Сасвимприродно 19.03 Слагалица, квиз 19.21 Време 19.30 Дневник 20.05 Срећниљуди 21.00 Породичневезе, филм 22.45 Вести 22.48 Београдскифантом, филм 00.25 Егзит 01.34 Луд,збуње,нормалан 02.00 Вести(03.00,04.00,05.00 по3.00’) 02.17 Топчидер 02.49 Балканскомулицом 03.29 Сасвимприродно 04.03 Сат 04.53 Срећниљуди 05.48 Верскикалендар

15.00Дивљапланета 15.30Времејенамојојстрани 16.00Вести 16.05Личностиидогађаји 17.00Вести 17.05Врелегуме 17.30Хранаивино 18.10Неонцитy 18.00Свештожелим 19.00Објектив 19.30Африкаодврхадодна 20.00Евонаскодвас 21.00Личностиидогађаји 22.00Објектив 22.30СедамНСдана 23.00Серијскипрограм

09.30 АТПМастерсСинсинати1/2 Финале 11.00 Премијерлига:Арсенал–Сандерленд 12.45 Шпанскалига:Селта–Малага 14.30 Премијерлига:Виган–Челси 16.30 Холандскалига:НЕЦ–Ајакс 18.30 АТПМастерсСинсинатифинале 21.00 МотоГПИндијанаполис–Трка МотоГП 22.00 МотоГПИндијанаполис–Трка Мото3 23.00 МотоГПИндијанаполис–Трка Мото2 00.00 Шпанскалига:РеалМадрид– Валенсија

БрусВејнгубиродитељеу једном ужасном злочину. КаснијепостајеБетмен,бранилац невиних становника Готамситија. Улоге: Кристијан Бејл, МајклКејн,КенВатанабе Режија:КристоферНолан (Прва,21.30)

Олимпијски ретровизор Олимпијска бакља је угашена, али су остале приче из Лондона током трајања Игара. О томе како је живела британска престоница овог лета, али и путу колима, дугом 2.100километара,од Београда, преко Будимпеште, Беча, Франкфурта, Калеа, Довера до Лондона говоре аутори емисије Душица Тасић и Милован Терзић, новинари РТС-а. (РТС2,17.30) 06.06 06.11 06.20 08.00 09.00 09.25 09.28 09.43 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.33 15.02 16.00 17.00 17.30 18.05 19.30 20.03 20.49 22.05 22.50 23.15 23.47 00.48 01.33 02.25 03.19 03.40 04.48 05.33

06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30

КристијанБејл

19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Датум Верскикалендар Рамазанскибајрам, пренос Дозволите... У фраголанији Бернард ПоштарПат Шумскашкола Подотворенимнебом Мојљубимац Бразде Потрошачкисаветник Е-тв Трагупростору Културакоаресипе Српскиисточници АфрикаиСрбијанавези Стосрпскихтруба Биографије Српскеспортскелегенде Олимпијскиретровизор КонцертБорисаБерезовског Каомехуродсапунице Изгубљенисветови Иван Јелентопдесет Витастудентис Викендевронет Ансамблрускеармијеиз СанктПетебурга Биографије КонцертБорисаБерезовског Изгубљенисветови Трагупростору Иван Јелентопдесет Мојљубимац

Маратоон Филм:Шрек2 СрбијауритмуЕвропе Универзум Топшоп Филм:Слепавера Уловитрофеј Здрављеиви Сликеживота Обичниљуди Минисерија МирославЛазански:ОдВест ПоинтадоМосквеиОкинаве Универзум Еурека Мућкеспецијал Филм:Осмидан Минисерија Мућкеспецијал Филм:Осмидан

dnevnik

07.20ИнспекторВаландер 08.50ББЦнаБ92.Легендеозвери, 2.део 09.40ББЦнаБ92.Легендеозвери, 3.део 10.30Топшоп 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30Интернат 16.00Вести 16.35Филм:Смокиибандит2 18.30АТПМастерс1000Торонто, финале 19.15Филм:Полицијскаакадемија 6.Опсадаграда 21.00Филм:Великамућка 23.35ВестиБ92 00.10 Спортскипреглед 00.30Филм:Блискисусретитреће врсте 02.45Филм:Украдениснови2 04.25Интернат 05.50УкључењеуБ92Инфо

ЛексиСимон 07.00 10.00 12.00 12.30 14.00 15.00 16.00 18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.45

Добројутро Филм: Употразизанедођијом Топ спид Шопингхоличарке СмешноћошекодЂоше Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш ТрипутаДА Национални дневник Нове курсаџије Тренутак истине Академијадебелих -избацивање Урингу Филм: Неколикодобрихљуди Филм: Лепшастранабеса

Борац за правду Лук је имао све... Веома успешан и уносан посао, екстравагантне аутомобиле и луксузну кућу... Живот о којем други само сањају,као и девојку из снова. Ипак, једне ноћи, трагично ће изгубити све! Улоге: Роберт Дијаз, Казија Врајт, Лекси Симон, Маргот Роби Режија:Аш Арин (Хепи,22.30) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.00

ДемиМур

Јутарњипрограм Знањенапоклон Шаренивилењаци Залившкољки Телешоп Сребрнакрила–Освета, анимиранифилм Мојиџепниљубимци ГенераторРекс Гормити Побунадиносауруса Сироваприрода, док.програм Телешоп Вести Летњиковац Вести –сечаемисије Телешоп Јелена Телемастер МојаСрбија Шпадијер–једанживот, филм Једнажељаједнапесма Борацзаправду,филм Агенција Ћирилица МојаСрбија Јелена

Неколико добрихљуди У овом драматичном трилеру,поручникДенијел,морнарички адвокат који никада пре тога није ни ушао у судницу, брани двојицу маринаца који су оптужени за убиствосвогколеге. Улоге:ЏекНиколсон,Том Круз,ДемиМур,КевинБејкон,КиферСатерленд Режија:РобРајнер (Пинк,00.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар,22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Филм,15.30Спорт,16.30АБС шоу,17.00Недељни магазин, 17.30Дечији програм,19.00Филм,20.30АБС шоу,21.00Филм,23.00Недељни магазин,00.00Филм,02.00Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

24

27

ЈОВАН–ЈОЦАЛАЛОШЕВИЋ– ОДНАЦИОНАЛИСТЕДОАУТОНОМИСТЕ

Пише: др Саша Марковић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Ван Гог –комплетна прича 11.00 Вакцина која је одјекнула светом 12.30 Прохоровка. Кроћење тигра 13.00 Исток-Запад:Путовања из средишта Земље 14.00 Изгубљени древни градови 15.00 Упознајте Римљане 16.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 18.00 Героуов закон 20.00 Пољска битка за Британију 21.00 Бити Мухамед Али 22.00 Господари рата 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Игра сенки

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 02.30

Малиљуди,великисвет ПакленаКели Венчаницаизснова Лудизакућом-Америка Спасавањеоронулих грађевина Јединственекућезаодмор АљаскасаСаромПејлин ШминкањесаКлио Богатамлада,сиромашна млада Венчаницаизснова Спасавањебеба Породилиште Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима Ургентницентар Желимдапостанемевнух Л.А.Инк Породилиште

Ловциназмајеве ОзиБу ПераПетлић Филм:Времечуда Филм:5x2 Филм:Тангоаргентино Филм:Торенте1 Филм:Америчкапита Филм:Алиби Еротскифилм Еротскифилм

Алиби Господин Реј Елитот  пронашаојекрајњеуносанизанимљив посао. Основао је компанију која неверним мужевима осигурава алибије код њихових жена решавајућиихтаковеликихбрига.Опслужује стотињак клијената чијеавантурепокриваузпомоћ познанстава, телефона икомпјутера... Улоге: Џери О Конел, Стив Куган, Џон Легузиамо, Сем Елиот, Дебора Кара Унгер Режија:Мет Чековски (Синеманија, 22.00)

08.45Мојиџепниљубимци 10.00Бен10:Ултимејтејлијен 10.40СудијаЕјми,филм 13.00Боксбоардерс!,филм 14.45Безвесла,филм 16.35Маминновифрајер,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Сампротивсвих,филм 22.10„ЦСИ”.Мајами 00.45Астрошоу,шоу 01.45РТЛДанас 02.20СудијаЕјми,филм 03.55Љубавнигуру,филм

Сам против свих Елизабет Беркли

Плавуша ЏоиМерисумладиЊујорчаникојивећшестгодинаживезаједнонаМенхетну.Џоје глумац, али успркос великим амбицијама, има већ тридесетипетгодинаанеманивећеулогениагента.Затомора да ради у ресторану као конобар. Мери је визажиста у модној кући чији је власник славнифотограф... Улоге:  Метју Модин, Кетрин Кинер, Дерил Хана, Кетлин Тарнер, Елизабет Беркли, Кристофер Лојд Режија:Том Дикило (ХРТ 1, 01.05)

06.00 Као пас и мачка. Освета Кити Галор 07.20 Матурско 09.05 Артур 3.Рат два света 10.45 Мала велика лига 12.45 Наопак дан 14.05 Моја љубавна песма 15.45 Ја сам број четири 17.35 Холивуд на снимању ИX 18.05 Друштвена мрежа 20.05 Обред 21.55 Кућа из снова 23.25 Чаробни град 00.20 Димна завеса 01.45 Дечаци не плачу 03.40 Обред 05.30 Холивуд на снимању ИX

После ликвидације кинеског амбасадора Вуа у УН-у, који је водио нове трговачке преговоре између Кине и САД-а,ФБИ-овагентНилдобиојезадатакдаоткријеубицу високог државног чиновник а. Убрзо је оптужен за убиство и мора да бежи од ФБИ-аигангстера... Улоге: Весли Снајпс, Ен Арчер, Маури Чајкин, Мери Матико, Мајкл Бин, Доналд Сатерленд Режија:Кристијан Дугеј (РТЛ, 20.00)

08.33Златна кинотека.Постаја Команча,филм 10.22УбиствауМидсамеру 12.00Дневник 12.32Плодови земље 13.28Сплит: Море 14.00Реаган,док.серија 15.00Велики,филм 17.15Мир и добро 17.45Вртларица 18.15Лепом нашом:Пакрац 19.20Лото 6/45 19.30Дневник 20.10Јадранске игре:Каштела 22.05Дневник 3 22.20Спорт 22.23Време сутра 22.45Нарубу,док.филм 00.25Др Оз 1б,ток шоу 01.05Плавуша,филм

08.10Пријатељи 09.05Веселе тројке,цртани 09.30Силвестрове и Чичијеве тајне,цртани 09.55Мерлин 3за децу и младе 10.40Библија 10.50Портрет Цркве и места 10.59Свети Петар Чврстец:Миса, пренос 12.10Филмски матине:Мекбрајд: Ко је убио Мартија? 13.31Међу својима,филм 15.01 Шериф у Њујорку 16.11 Омиш2012.,финале 17.05 Времејеџез 19.07Музички специјал 19.31Гламурозне посластице,док. серија 20.00Легенда о изгубљеном благу, филм 21.50Ветар који повија јечам,филм 00.05Музички спотови

Дебора Кара Унгер

Божићуоблацима Божићнапошта Дијагнозаубиство Метеорскаолуја Коначнапресуда Триреке Поморскапатрола Скандал ВајатЕрп Редизакон

06.00 Мекгајвер:Путдосудњег дана 07.30 Очајничкопутовање:Прича АлисонВилкокс 09.00 Чуднафреквенција 10.30 Спортскестране 12.00 Војниковаприча 14.00 Чуднафреквенција2 15.30 Упозорење:Строгацензура 17.00 ТајнадокументаПентагона 19.00 Биографија-ЏимКери 20.00 НинџасаБеверлиХилса 22.00 Кратакспој2 00.00 Судњидан:ПричаЏона Листа

08.00 Out of Time 09.50 Светлавелеграда 11.40 Недужни 13.40 Јентл 15.50 Далекоодочију 17.50 ТелмаиЛуиз 20.00 МапетовциосвајајуМенхетн 22.00 Плависомот 00.00Врућедевојке

Ен Арчер

07.15 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Амерички чопери Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Трговци аутомобилима Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Сам у дивљини Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Повраћај авиона Опасан лов

08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 16.30 17.45 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.15 01.15

Фудбал Скијашки скокови Фудбал Скијашки скокови Бициклизам Бициклизам Фудбал Фудбал на плажи Фудбал на плажи Тенис Тенис Мотоспортови Бициклизам Мотоспортови

Радикал,алинародни

У

пркосупозорењуимогућимпроблемима, сти- стварањааграрнесиротињекојасенаддржавомнадхија реформе је, по Лалошевићу, била наста- вилакаосоцијалнаексплозивнанаправа.Водећиповљенадонивоаанархијеидеструкције.Годи- литичкикруговисусматралидајепотребнобрзоденунаконпочеткаспровођењањенкарактернијезадо- ловати.Значајанстимуланстојодлуцибиласусоцивољиониједногдруштвеног јалнаиреволуционарнавреактеракојијебиодиректно ња која су се из Русије проили индиректно повезан с ширила до граница југослоњеним активностима. У тавенске државе и у земљи квомповршномвредновању стваралаприметнојаккомукарактерааграрнереформе, нистички политички фронт. а иза које стоји политички Лалошевић је, подједнако притисак који захтева конкао и влада, био против сотролисање социјалних прицијалистичких и комунилика,кријесеопасностпристичкихидеја,алијењегова вредне дестабилизације зенамерабиладасестимпромље услед стихијског и неблемом избори промишљепланскогнарушавањаинтенијим одлукама, аналитичгритетапостојећихвеликих ким приступом, очувањем поседа. „Уништити велики приватне својине и одговорпоседиделитиземљуузбанијомистрпљивијом,атиме гателни закуп ономе, ко је и далекос ежнијом рефортражи, ето то је наша мом. АграрнаРеформа.Ниједно Безобзиранаразложност село,ниједнунасеобину,ни упозорења и указивање на једну нову здраву економстранп ут иц е кој е вреб ај у, скујединицунисмоподигли Лал ош ев ић ев и арг ум ент и на место оних порушених нисуузиманиуобзир.Отуд веома напредних, великих, је он, као огорчени противпабогмеисредњихималих никаграрнереформекојасе поседа, које смо за ове три спроводила, окупио око сегоднесрушили...самодаби бе известан број земљопозадовољили похлепности седника, без обзира на њимасезаземљом,којусунахову нац ио н алн у прип адши политичари често из ност, који су намеравали да партијских и себичних разоснуј у свој у нез ав ис ну лога хранили и још веома странку. Такав пол ит ичк и распламтили„. интерес, који је Лалошевић За Лалошевића била би намеравао страначки да арто трагична одлука с несатикулише, није наишао на гледивим последицама по одобравање и на разумеваИдеја постала страначко становиште привредни,економски,атиње ни краљ а, ни друг их меиполитичкиопстанакземље.Уисхитренојаграр- странака,алиниграђанства.Ипак,јошнековремесе нојреформиЛалошевићјевидеоиузурпацијутемељ- оглашавао поводом круцијалних проблема који су них вредности либералног капитализма, односно те- теретирили становиштво и привреду Војводине и ковинанакојимајествараосвоје читавеземље,атоњеговооглаполитичкеставовеупредратном шавање било је у име струковпериоду. Лалошевић је устао у нихорганизација. „Нијесвакивеликипосед одбрану„светињеприватнесвоВероватно подстакнут и личостатакфеудалног јине„ или, како он још пише ним разлозима бриге о имању господства.Имамеђу „право власништва је једно од сопствене породице, али и женајкардиналнијих приватнољомдаонемогућиизвитопирење њимакојисустворени правних појмова„. „Није сваки неуморнимрадом.Такове идеје за коју се током 1918. и великипоседостатакфеудалног динезалагаоиувидевши поседеразоритииподелити, 1919.го господства.Имамеђуњима,ито да горући проблеми о којима је значилобиучинити већином, такових, који су ствописао и говорио нису решени, неправдубашнајбољим” рени неуморним радом, трудом, сматрамо да је Лалошевић прии штедњом узоритих економа хватио да његова идеја постане наших, а одржавани искључиво страначкостановиште.Постаоје високом пољопривредном културом и рационалним кандидатНароднерадикалнестранкезаизборемарта радом. Такове велике поседе разорити и поделити, 1923.ЊеговапојаваналистиРадикалнестранкеуказначило би учинити грдну неправду баш најбољим, зујенатодајенајвероватнијеприступиостранцикранајнарпеднијимнашимпољопривредницима...„ јем 1922. године, током припрема за предизборну Лалошевић је апеловао на потребу заштите круп- кампању.Отомесведочи,упркостешкојчитљивости ног земљишног поседа, упоређујући га с фабрикама Лалошевићевог рукописа, и његово писмо с почетка којеподстичуиунапређујуиндустријскиразвојнеке новембра 1922. године. У њему се он обраћа месној земље.Његовиаргументисуинсистиралинаискљу- организацијиРадикалнестранкеуСомборукојојстачиво економској оправданости очувања капитали- вљасвојеидејеисвојдотадвећпрепознатљивставна стичкогпривређивањаупољопривреди.Његовнаиз- располагањеупркосчињенициштопојединичланови глед антисоцијални став, који је често критикован, тестранкењеговеставовенисуприхватили.„Назбор, управојеимаонамерудаонемогућисоцијалнопропа- већјесамонајављенобило,даћедрЈоцаЛалошевић дање и осиромашење државе. Такав Лалошевићев као заменик посланичког кандидата за кулски срез, ставоконтекстуположајапољопривредеињенепро- доћидаизнесенародупрограмРадикалнеСтранке... дуктивности и, с тим у вези, карактером евентуалне Др Лалошевић у свом сјајном говору, често је бивао аграрне реформе, у значајној мери је произлазио из прекиданузвициматакоје„.Лалошевићјеупредизњеговогсоцијалногстатусаистатусакојиједецени- борнојкампањиобилазиосрезиодржаовишеговора, јама стварала његова породица. Краљевство Срба, некеодњих,собзиромнатодајенатериторијињеХрватаиСловенацајебилодоминантноаграрнодру- гове изборне јединице било и немачког и мађарског штво.Брдско-планинскирељеф,ратнаразарањаиис- становништва,одржаојеинанемачкомимађарском црпљена привреда били су фактори плодотворног језику.

СтудијудрСашеМарковића „ПОЛИТИЧКАБИОГРАФИЈАЈОВАНА–ЈОЦЕЛАЛОШЕВИЋА” објавиојеПедагошкифакултетуСомборуНовосадскогуниверзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa19.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Недељаје,ависебавитесвакод невн им обавез ам а. Мож ете бити вредни и функционисати по рут ин и. Пор од ичн а атм осф ер а вамприја.Уживајте.

BIK 20.4-20.5.

Сам о без журбе, вик енд је. Одржавате добре односе с родбином и укућанима. Евентуални краћи пут вас је наградио, али и заморио.Планирајтепослове.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

19.avgust2012.

Све што сами одлучите, има позитивне резултате за вас. У овој фази се врло добро договарате и сарађујете с партнером, с другима.

МесецјеузнакуДевице,вреднеирадне,пастесклонианализама. Не будите ситничави, али пронађите право решење за себе.Друштвенисте.

ДанСунцавашједанпагаможетепровестикакожелите.Партнер ће се сложити и ускладити у свем у што буд ете заједн ичк и стварали.Путовање?

Активни сте, чак и викендом. Уосталом, зашто не бисте били? Имате стабилну позицију, добре планове и подршку пријатеља. Острашћенисте.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Затишје пред буру вам пружа могућностдаконсолидујетередове и снаге, да обновите енергију. Изтајностиизлазитеујавност,из сенкенасунце.

Волитедапутујете,аовоглета стеималиииматемногоприлик а за то. Окрен ут и сте друг им а, партнеру,драгимособама,итоје сасвимОК.

Сарадња с иностранством је под променљивим околностима. Ипак, искористите своје шансе у датомтренутку.Данасмедитирајтеумируиспокоју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Организујетесвеокосебе,тако да сте стуб породице и друштва. На вас се може ослонити и рачунати. Ипак, данас се више одмарајте.

Ситуације и околности одвијају сенанекичуданичаробанначин. Према партнеру сте помало дистацирани, али не би требало да будете.

Бавите се некретнинама јер је тонајбољештоможетеучинитиу овојфази.Прихватитетуђуподршку,докјошувекважи.Остварите својеснове.

TRI^-TRA^

Kineskiwanova Missveta V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Panчevo

30

Vrшac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Niш

31

Evropa

и топло

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna oko 30 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i toplo, ali bez velike vru}ine. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 15, a maksimalne oko 30 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i toplo vreme, ali bez velikih vru}ina. Vetar slab severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 17 stepeni, a maksimalne od 29 do 32. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice sun~ano i sve toplije, pa }e ponovo biti velikih vru}ina. Od sredine sedmice temperature preko 35 stepeni, a ponegde i do 40 stepeni u ~etvrtak i petak. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su i daqe relativno povoqne za sve hroni~ne bolesnike. Jedino se osobama sa sr~anim tegobama savetuje oprez. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu nemira i glavoboqe. U najtoplijem delu dana neophodna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

39

Rim

31

London

31

Cirih

32

Berlin

32

Beч

29

Varшava

30

Kijev

26

Moskva

24

Oslo

25

St. Peterburg 21 Atina

34

Pariz

36

Minhen

32

Budimpeшta

30

Stokholm

24

Kineskiwa Ju Venhsia izabrana je ju~e za Mis sveta 2012, na takmi~ewuodr`anomugraduOrdos u kineskoj oblasti Unutra{wa Mongolija. Drugo mesto osvojila je Sofi Elizabet Moulds iz Velsa, dok je tre}a Australijanka Xesika Mi{el Kahevati. Pobednica ovogodi{weg izbora za Mis sveta je 23godi{wastudentkiwamuzikekojaka`edajojje`eqadapostane nastavnicamuzi~kogobrazovawa. Na ceremoniji odr`anoj u gradu Ordostitulunajlep`e`enesvetapobednicijepredalapro{logodi{wa Mis, Venecuelanka Ivijan Sarkos. Srpska predstavnicaBojanaLe~i}nijeseplasiralaniuprvih30.Naime,popropozicijama,prvoseod116takmi~arkibiralowih30,akasnijeje u nekoliko krugova glasawa izabranaovogodi{waMissveta.

VIC DANA Драга,морамтирећистрашнуистину. Фирмајебанкротирала,отацмеизбацио изнаследства,слупаосамауто. Хоћешлимеидаљеволети? - Наравно,алићешмијаконедостајати!

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

33 (-20)

Slankamen

150 (-10)

Apatin

106 (-18)

Zemun

231 (1)

Bogojevo

102 (-16)

Panчevo

250 (0)

Smederevo

438 (-10)

Baч. Palanka 138 (-16) Novi Sad

106 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

179 (1)

S. Mitrovica

33 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (0)

Beograd

176 (1)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

334 (4)

Tendencija stagnacije

Titel

138 (-10)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

72 (0)

TISA

-50 (-10)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 19.avgust 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you