Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PETAK19.AVGUST2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23171 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OKTOBARSKAPOVI[ICAMNOGOMAWANEGO[TOSEO^EKUJE

Penzije rastu oko 300 dinara, a plate 500 str. 5

INTERVJU

GREJAWEILISMRZAVAWENAKONNAJAVQENOGSKOKACENA

Gas skupqi 2.400 dinara mese~no po doma}instvu

BO@IDAR\ELI], VICEPREMIJERSRBIJE

Tra`i}emo nema~ku podr{ku od Merkelove

str. 4

U SLOBODNOJ CARINSKOJ ZONI U NOVOM SADU PO^ELA GRAD WA VELIKOG KOMPLEKSA

str. 2

NASLOVI

Ekonomija 4 Dr`ava taksama reketira firme 5 Naslednici ne}e dedovinu u dinarima

Dru{tvo 6 Sa`imawe ne zna~i kr{ewe prava

NoviSad 8 Psi podelili kom{ije u dva tabora

Vojvodina 10 Be~eju republi~ka nagrada „Mladi grad”

Crna 13 Dve `ene poginule na {inama 13 De~aci kamenuju kamione i gradski autobus 13 Krao rampe s pru`nih prelaza

Foto: S. [u{wevi}

Politika 2 I medicinari nadle`ni za vojvo|anske {ume 3 Kako je Pokrajina ispala iz igre

Za visoku tehnologiju 3.800 kvadrata s tr. 7

UNOVOMSADUOTKRIVENAMODERNALABORATORIJAZAUZGOJINDIJSKEKONOPQE, ^ETIRIOSOBEUHAP[ENE

Farma „trave” na tavanu str. 13

SPORT

UV zra~ewe 7-8

str. 16 – 21

n NOLEIUSINSINATIJUNASTAVQASERIJU

Foto: F. Baki}

Najvi{a temperatura 34° S

Veoma t oplo

OTROVANOJATOGUSAKAUMOKRINU

Pre`iveo samo {ampion n ODBOJKA[ICEBLIZUFINALA n POMO]KLADIONI^ARIMA

str. 11

2

POLiTikA

petak19.avgust2011.

INTERVJU

BO@IDAR \ELI], VICEPREMIJER SRBIJE

Tra`i}emo nema~ku podr{ku od Merkelove –Odnema~kekancelarkeAngeleMerkel bi}ezatra`enapodr{ka za dobijawe statusa kandidataiodre|ivawedatumapo~etka pregovora Srbije s Evropskom unijom. Bez glasa Nema~ke to nije mogu}e – izjaviojepotpredsednikVladeSrbijezaevropskeintegracijeBo`idar \eli}, koji u intervjuu za „Dnevnik“ obja{wava uslove iza{tojezna~ajnodauzkandidaturuSrbijadobijeidatum,te politikuBeogradakadasuupitawuevropskiputiKosovo. – Strate{ki ciq Srbije u ovoj godini je dobijawe statusa kandidata i odre|ivawe datuma zapo~etakpregovorazaulazaku EU. Dovr{ili smo saradwu s Ha{kim tribunalom, ispunili, vide}emo za koju nedequ, u potpunosti i na{ akcioni plan, i odigralikonstruktivnuuloguu dijalogu s Pri{tinom, {to }e seiskazatiiupredstoje}ojrundi zakazanoj za 2. septembar. S druge strane, na{im evropskim partnerima su veoma jasne „crvene linije“ koje Srbija nije spremnadapre|ekadajeupitawu Kosovo i Metohija. Uveren samutoda}emoutomprostoru na}i mogu}nost da obezbedimo daqi napredak na{e zemqe na putu evropskih integracija, s jedne strane, i o~uvawa na{eg dr`avnoginteresanaKosovu,s druge–isti~e\eli}. l Dva evropska uslova za sticawe statusa kandidata su pe~at i predstavqawe Kosova u regionalnim forumima?

Na{imevropskimpartnerimasuveomajasne „crvenelinije“kojeSrbijanijespremnadapre|e kadajeupitawuKosovoiMetohija – Ima ih mnogo. Akcioni planjeobimandokuments96ta~aka,adveseti~uKosova:jedna jecarinskipe~at,adrugajepronala`ewe kompromisnog re{ewazapredstavqawena{eju`ne pokrajine u evropskim i regionalnimforumima. l Mnogi bi, kako upozoravate, u ovom trenutku hteli od Srbije da izvuku „velike koncesije“? –Da,imaqudiume|unarodnoj zajednicikojibihteliodSrbijedai{~upajumaksimumkoncesija, ali to nije politika Evropske komisije i qudi koji su u woj. Politika napretka na evropskom putu i odbrane dr-

`avnihinteresanaKosovunije nimalo laka. Svaki put kada se pribli`avamo trenutku koji trebadadovededoodlukepozitivne za na{u zemqu, ima onih kojibitohtelidaiskoristeda dobijuodnasonona{taminismospremni.Onibidaidudaqe uuslovimadabiSrbijadobila statuskandidata.No,tonijepolitika EK-a, kao ni zvani~na politika ijedne zemqe EU. Po dobijawustatusakandidatakoji pri`eqkujemo, i nadamo se po~etku pregovora, nastavi}e se evropski put, ali istovremeno treba o~ekivati da dijalog s Pri{tinom, posle tehni~kih pitawa, u|e i u slo`enija.

Evropski komesar [tefan File jerekaoumajudadijalogide dostatusa.Utojperspektivise mo`e na}i i re{ewe za status Kosova, koji je nu`an element da mo`emo u}i u EU. Istovremeno je svima jasno da to re{ewe ne mo`e biti jednostrano progla{ena nezavisnost iz 2008.godine. l Za{to je bitno dobiti krajem godine i datum pregovora za ~lanstvo u EU? – Zato {to se onda kre}e u novu eru odnosa izme|u Srbije iEU.Odtrenutkapo~etkapregovora uop{te nije vi{e pitawedali}emopostati~lanEU, ve} kada i pod kojim uslovima. Unekojdinamici,dobijawedatuma obezbe|uje da ne u|emo u periodkojibimogaopotrajati oddobijawastatusa,itoseventualnim postavqawem nekih novih uslova da bi se raspravqalo o po~etku pregovora sa Srbijom za ulazak u EU. Na{ ciqjeste,itoveomaotvoreno ka`emoevropskimpartnerima, daizbegnemotajscenarioukojemjeMakedonija,kojave}pet{est godina ~eka po~etak pregovora za ~lanstvo u EU, i sli~ne vezane za Albaniju i CrnuGoru.Spremnismozavelikuaktivnost,alineidapre|emo„crvenuliniju“upolitici oko Kosova. Ako ve} 12. oktobrauIzve{tajuEK-avidimo da pi{e da uz kandidaturu Srbija dobija i datum za po~etak pregovora, sledi velika bitka dasetodesi. Dragan Milivojevi}

AMERI^KI DIPLOMATA FILIP RIKER JU^E SA [UTANOVCEM, DA^I]EM I \ELI]EM

Vratiti probleme za pregovara~ki sto -SjediweneAmeri~keDr`ave nastavqaju da podr`avaju Srbijunawenomevropskomputu, a dijalog Beograda i Pri{tinejesredstvodaseprevazi|uspornapitawaiprona|ure{ewa koja doprinose boqitku naroda - izjavio je ju~e u Beogradu zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara za EvropuFilipRiker. On je kao ciq istakao pro{irewe partnerstva i prijateqstvaSrbijeiSADunarednimgodinama,saop{tilajeambasada SAD u Beogradu posle susreta zamenika pomo}nika Hilari Klinton sa srpskim zvani~nicima.Onjedodaodaje tokomnekolikoprethodnihposeta Beogradu, a i tokom ove, jednomod,kakojenavelaambasada,najboqihgradovaEvrope,

videosve`udinamikuevropske kretara, ambasador Riker superspektive. Riker je rekao i sreosesasrpskimzvani~nicida mu je zadovoqstvo da poseti ma, ukqu~uju}i prvog potpredgradizkojegjepotekaosvetski sednika Vlade i ministra unuteniskiasbrojjedanNovak\otra{wih poslova Ivicu Da~ikovi}, imaju}i u }a,potpredsednividudaseuskoro ka Vlade za odr`ava US Rikerjerekaodamu evropske inteOpen. gracije Bo`idajezadovoqstvoda Riker je posera\eli}a,miniposetigradizkojeg stra tio Beograd u odbrane jepotekaosvetski okviru kra}e poDragana [utasete regionu to- teniskiasbrojjedan novca i gradonakom koje je s re~elnika BeograNovak\okovi} gionalnim zvadaDragana\ilani~nicimarazgosa. varao o aktivnostima SAD na [utanovac i Riker istakli obezbe|ivawu dugotrajne stasu ju~e da je nastavak dijaloga bilnostinaBalkanu,ukqu~ujuBeograda i Pri{tine najboqi }ievropskeintegracijeSrbije. na~in za re{avawe problema u TokomprvogboravkauSrbiinteresu svih gra|ana Kosova, ji, u svojstvu zamenika pomo}saop{tilo je ju~e Ministarnika ameri~kog dr`avnog sestvoodbrane.

Riker je izrazio zahvalnost Srbiji zbog principijelne istrajnostidadijalogomidiplomatskim aktivnostima “re{i krizne momente” na Kosovu vratiproblemenapregovara~kisto,navodiseusaop{tewu. Dodaje se i da je [utanovac upoznao Rikera o rezultatima postignutim u procesu reforme sistema odbrane, i istakao zna~aj veoma razvijene bilateralnesaradweuoblastiodbrane,kojaidaqepredstavqanajboqi deo saradwe Srbije i SAD.Rikerjezahvalio[utanovcu na naporima koje je ulo`iozarazvojbilateralnihodnosaSrbijeiSADjerjetojedan od va`nih preduslova za unapre|ewe odnosa dve zemqe, pi{e u saop{tewu MinistarstvaodbraneSrbije.

REKLI SU Jugovi}: Uslov za podr{ku restituciji

Borovi}: Nesposobna zaprepa{}ena Vlada

Bogdanovi}: Spre~i}emo Pri{tinu da iseli Srbe

SPO ne}e podr`ati zakon o restituciji ukoliko povra}aj oduzete imovine bude uskra}enonimakojinisu rehabilitovani. Potpredsednik te stranke Aleksandar Jugovi} rekao je da SPO, ukoliko izjava potpredsednika Vlade Srbije Bo`idara \eli}a da tamogdenijebilorehabilitacijene}ebiti ni restitucije predstavqa stav Vlade Srbije, ne}e podr`ati ni zakon o restituciji,nitiizmeneZakonaorehabilitaciji. “Imovinajequdimakonfiskovananaosnovu la`nih presuda komunisti~kih sudova i name}esepitawe,po{to\eli}ka`edane}e biti vra}ena imovina onima koji nisu rehabilitovani,kome}eondaimovinauop{te biti vra}ena”, naveo je Jugovi}.On je napomenuodaSPOnemo`eglasatiprotiv svojedvadesetogodi{weborbejer“ovajput nevodiuEvropu2011.godine,ve}uobnovu komunisti~kediktatureiz1945.godine”.

Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} jeoceniodajezaprep a{ }ew e Vlad e Srbije odlukom da se zaustave autobusi na ulazu na Kosovo, ali i odlukama koje }e u bud u}n os ti izv es no slediti, dokaz potpune nesposobnosti da se odr ed i drug a~ ij a strategijakoja}evoditiopstankuKosova i Metohije u ustavnim granicama Srbije. “Prih vat aj u} i pon i` av aj u} i mod el pregovoraiformalizuju}iodlukeBorislavaStefanovi}a uimeSrbije,mismo prakti~no odobrili odluku kosovskih organaozabraniulaskaautobusabezdozvolewihovihorgana”,rekaojeBorovi} upisanojizjavi.OnjeistakaodajeSrbija prekr{ila Rezoluciju 1244 i umesto UNMIK-ovih pregovara~a prihvatila potpredsednicu Vlade Kosova Editu Tahiri kaopregovara~a.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} rekao je da }e Vlada Srbije spre~iti poku{aje Pri{tine da dodatnim pritiscima iseli{tovi{eSrbasa severaKosova.Bogdanovi}jeza“Pres“kazaoda je “Pri{tina taj novi planiseqavawaSrbasa severa pod poja~anim pritiscima sinhronizovala sa SAD”. MinistarjekazaodapredsednikVladeKosovaHa{im Ta~i nije slu~ajno izabrao da sada zabrani ulaz na Kosovo autobusima iz centralneSrbije,kaoidapo~neizgradwumosta preko Sitnice, zbog ~ega su protestovali SrbiuPrilu`ju. –Svesutopritisci,abi}eihverovatno jo{, kojima Pri{tina poku{ava da stvara tenzije pred po~etak {kolske godine, da bi {to vi{e Srba sa severa prelomilo da napusti Kosovo i preseli se u centralnu Srbiju.Vlada}epomo}iSrbimadaseosujeti taTa~ijevanamera–rekaojeBogdanovi}.

dnevnik

NI UPRAVE POKRAJINSKIH JAVNIH PREDUZE]A NISU PO[TE\ENA „PARTIJSKOG NO@A”

I medicinari nadle`ni za vojvo|anske {ume Izbor direktora na javnom konkursu, ukidawe upravnih odbora i formirawe nezavisnih tela koja bi kontrolisala rad javnih preduze}a u dr`avi predlog je koji u UjediwenimregionimaSrbijeMla|anaDinki}a o~ekujuda}ena jesen dobiti podr{ku srpskog parlamenta. Ukoliko Zakon o javnimpreduze}imabudeizmewenpotompredlogu,iakose takvogpropisabudupridr`avali politi~ari i sam Dinki}, javnim preduze}ima bi ubudu}e “upravqali profesionalci, a dr`ava bi imala nadzornu, a ne upravqa~ku ulogu“. U to nas, barem, ovih dana uverava ministarka i funkcionerkaURS-aSne`ana Samarxi}-Markovi}.Alinei zamenik premijera, socijalistaIvicaDa~i},zakogajeto –“demagogija“.

JVP“VodeVojvodine”spo11 ~lanova,dokJP“Zavodzaurban iz am Vojv od in e“ i JP “Nacionalni park Fru{ka gora“ imaju po sedmoro. U nadzorimodborimaova~etiriJP-ajepopet~lanova. Deo ~lanstva tih tela, po prav il u u maw in i, Vlad a Vojvodine postavqa iz reda zaposlenih u tim preduze}ima. Veruje se da su to uglavnom kadrovi ~ija se struka vezuje za delatnost preduze}a.Takonpr.udeluupravnog odbora JP “Vojvodina{ume” sede trojica diplomiranih in`ewera {umarstva, kao i in`ewer hortikulture i diplomiraniturizmolog. Drugideo,spredsednikom Nen ad om ^ank om, lid er om LSV-a i diplomiranim ekonom is tom na ~el u, ~in e: MarkoBugarski –saobra}aj-

Tezakonskeizmenekojeakni tehni~ar, Dejan Slavujetuelni URS a pomalo zaboravi} – dipl. ekonomista, dr vqeni G17 plus sada zahteva, Milo{Lu~i} –doktormeditrebalobidazna~edaurukocinskih nauka, Karoq Pal – vodstvujavnihpreduze}avi{e ekonomista i @eqko Vu~ene}esedetiiskqu~ivopartijti} –zakogajeuizve{tajuo skiqudi,kojiprofesionalno poslovawu tog JP-a za 2010. nemaju dodirnih ta~aka s denavedeno da je dipl. in`elatno{}uJP-a,ve}sutudelewer. girani iz svoje politi~ke “Vojvodina{ume” su prostranke. {le godine potro{ile 4,86 Da JP-i godinama slu`e za miliona dinara (bruto) na namirivawe partijskih inteimenaknadaza~lanoveUOi resa, upozoravaju analiti~aNO,apretpro{le3,46miliri,me|ukojima on a. Lan e je jeprof.drVlaodr`ano devet „Vojvodina{ume”su sednica UO, a dimir Goati pro{legodine posebno o{tar ~lanovisu“reukritikamatadovn o pris upotro{ile kvog partito- 4,86milionadinara stvov al i sedkratskog drunicama i nije (bruto)naime {tva naraslog bilo neopravnaknadaza~lanove danih izostado “partitodespotije”,{toje naka”, pi{e u UOiNO, termin, smatra lawskom izveapretpro{le on, koji danas {taju, iz kojeg 3,46miliona vi{e odgovara saznajemo i da prilikama. je “UO svojim Javnapreduze}anisupo{te- odlukama i radom zna~ajno |ena “partijskog no`a” ni na doprineouspe{nomposlovajednomdr`avnomnivouvlasti, wupreduze}a”. iako su strana~ke podele javTro{kovi za UO i NO u nih resursa mo`da najvidqi- “Vodama Vojvodine” iznosivije u velikim republi~kim li su u 2010. godini 5,84 misistemima. liona dinara, bruto, a godiU ~etiri javna preduze}a nuranije6,1miliona. ~ijijeosniva~APVojvodina, Isti tro{kovi su JP “Zasem direktora, wihovih zamevod za urbanizam Vojvodine“ nikaivi{epomo}nika,rukostajali 2,43 miliona u 2010. vodstvo ~ini i 36 ~lanova godini,kadajeina~eiosnoupravnihodbora,doknadzornu vano JP “Nacionalni park funkcijuobavqawih20. Fru{kagora”sadaudirektNajbrojnijisuupravniodnojnadle`nostiPokrajine. bori JP “Vojvodina{ume” i S. Nikoli}

Homen: Uskoro rezultati o korupciji u tri JP Specijalnotu`ila{tvotrenutnoradinatrivelikapredmetakorupcijeujavnimpreduze}ima,arezultatitogabitrebalo dabudupoznatitokomseptembra,najaviojeju~edr`avnisekretaruMinistarstvupravdeSlobodanHomen.“Korupcija,kojaje velikiproblemna{egdru{tva,vezujesenajvi{ezaposlovawe javnihpreduze}aizloupotrebuwihovihsredstavaio~ekujemda }epomenuteistragedatirezultate”,rekaojeHomenzaB92.On jekazaodaseozbiqnostborbeprotivkorupcijepokazujeupravospre~avawemvisokekorupcije,anehap{ewem“lekarakoji suprimilimitood200evrailipolicajacakojisunauliciuzeli20evra”. Homenjedodaoda}eovaistragapokazatidanisuza{ti}eni ni~lanoviupravnihodborailidirektori,kojisu~lanovipoliti~kihstranaka.

c m y

politika

dnevnik

petak19.avgust2011.

3

KOALICIONAIUNUTARSTRANA^KAPREGAWAWAOKOZAKONAOJAVNOJSVOJINI...

...Ili, kako je Pokrajina ispala iz „igre” Nakon negodovawa pokrajinskog premijera Bojana Pajti}a zbogtoga{toore{ewimazakona ojavnojsvojininisupitaniorgani APV, predsednik radne grupe zadu`enezapripremuovogpropisa Bojan Kostre{, koji je ove nedeqe zakonski tekst predao premijeru Mirku Cvetkovi}u, ka`e dajeiznena|entakvomreakcijom izBanovine. –O~ekivaosamdajePajti},koji je potpredsednik Demokratske stranke,strana~kimkanalimavrlodetaqnoobave{tavanoizradi zakona–izjaviojeKostre{. A na Pajti}evu tvrdwu da su predstavnici Vojvodine bili iskqu~eniizizradeovogakta,koji, ina~e,smatrava`nimzaAPV,te danisamnijebiouprilicidavidi predlo`eni tekst zakona, Kostre{jeprimetioidaje„neverovatnodasepredsednikVladeVojvodinestavqaupozicijuportparolauvre|enih~lanovaradnegrupe,umestodaodpremijerailimenekaopredsednikaradnegrupezatra`i izve{taj„. Kostre{ je pokrajinsku amdinistraciju optu`io i da od dono{ewa Statuta 2009. godine nije u~inila ni{ta dainiciradono{eweovogzakona, iakojenatoimalaustavnopravo. Pokrajinska administracija svakako se ne mo`e pohvaliti formalnim inicijativama za dono{ewe zakona o javnoj svojini, ili pak zakona o finansirawu APV (koji vi{e niko i ne pomiwe), iako je re~ o aktima koji je trebalodabuduusvojenidokraja 2008. godine, kako to nala`e Ustav Srbije. Posledwa „zakonodavna” inicijativa iz Vojvodine biojepredlogStatutaAPV,koji je potom izazvao gotovo dvogodi-

vu~en u fioku, vi{e zbog toga {tonijebilopoliti~kevoqeda se ni`im niovima vlasti vrati imovina,negozbogpadaVladekojijeusledio. ^iwenicajeste,dakle,dajerad naovomaktui{aotraqavoipresporo,aposebnoakoseuzmeuobzir i to da ovaj akt ni`i nivoi vlasti~ekajuve}16godina,odnosnood1995.godinekadjetitular wihove imovine postala Repu-

ra”, odnosno vrha Demokratske stranke.Toje,uostalom,potvr|enoisamimprijemomradneverzije zakona u Vladi, kao i najavom vicepremijera Bo`idara \eli}a da }e se taj akt ve} danas na}i u proceduri pred nadle`nim Vladinim odborom koji }e sa~initi nacrtzakonaiuputitigaujavnu raspravu. Apsurdno je, ipak, da zakon, za ~ijedono{ewesuseakteridana-

U aktuelnom politi~kom cirkusu oko zakona koji bi nakon 16 godina trebalo da re{i pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama i AP Vojvodini, u prvom planu nije sam zakon ve} poentirawe na unutarkoalicionom i unutarstrana~kom nivou {wu polemiku u javnosti. Prvi sazivSkup{tineVojvodinenakon demokratskih promena bio je najplodotvorniji u broju zakonskih inicijativa. Ipak, od nekoliko desetinapredlogasamojejedando{ao do dnevnog reda Skup{tine Srbije–takozvaniomnibus-zakon iz2002.godine. No, u aktuelnom politi~kom cirkusuokozakonakojibinakon 16godinatrebalodare{ipitawe vra}awaimovinelokalnimsamoupravama i AP Vojvodini, u pr-

vomplanunijesamzakonve}poentirawe na unutarkoalicionom i unutarstrana~komnivou. KadajeuaprilupremijerMirkoCvrtkovi}nakonsastankaslideromLigesocijaldemokrataVojvodine Nenadom ^ankom najavio da}eformiratiradnugrupukoja treba da pripremi zakone o imoviniiofinansirawuAPVojvodine,bilojevi{enegoo~igledno da je, uprkos vertikalnoj partijskojliniji(iliba{zbogwe),re{iodaignori{epokrajinskein-

Jadikovkebezodjeka Nijesamozakonojavnojsvojinikamenspoticawaizme|upotpredsednikaDemokratskestrankeipokrajinskogpremijeraBojanaPajti}aiwegovogstrana~kogkolegeirepubli~kogpremijera Mirka Cvetkovi}a. Banovina, naime, ve} mesecima ima problemsfunkcionisawembuxetaAPVpo{toizBeogradane sti`uparekakojetozakonompredvi|eno.Natejadikovke,me|utim,premijerCvetkovi}dosaduop{tenijeobratiopa`wu.

stitucije. Iako je u medijima ta radnagrupa,na~ije~elojepostavqenzamenikpredsednikaLSV-a BojanKostre{,nazivanai„timza Vojvodinu”. Ovaj politi~ki potez u Banovini je ipak progutan, i to bez mnogojavnoggun|awa,tekuzocenedasenevidipotrebaformirawa jo{ jedne radne grupe s obzirom na to da je u samoj Vladi, u okviruresorafinansija,ve}bio pripreman nacrt zakona koji je trebalodaomogu}ivra}aweimovine lokalnim samoupravama i APV.Ina~e,tajnacrtzapravoje predstavqao skra}enu verziju radneverzijezakonaojavnojsvojini koji je u istom resoru pripremqenzavremeprethodnevlade Vojislava Ko{tunice, u ~ijoj izradi su tako|e u~estvovali i predstavnici vojvo|anske vlade. Me|utim, posle gotovo dvogodi{wejavnerasprave,tajaktjepo-

bli~kadirekcijazaimovinu.Me|utim,tako|ejebilopoznatoida Vlada Srbije ovaj akt mora pripremiti do ove jeseni ukoliko je iskrenaunameridaispuniobavezeizevropskeagendekojesupreduslov za dobijawe statusa kandidataudecembru. Me|utim,iaktuelnonegodovawe pokrajinske vlasti zbog toga {to je u finalizaciji ovog akta bilaiskqu~enaizpoliti~kihdogovorapresvegajeposledicaunutarpartijskih odnosa u najve}oj vladaju}ojstranci. Naime,potvrdwamaBojanaKostre{a,svestrankevladaju}ekoalicijeu~estvovalesuuusagla{avawu teksta nacrta zakona, a po{toje„konstatovanodasamaradnagrupanemakapacitetdadonosi politi~keodlukekojesusu{tinskiva`ne,zatosepre{lonadogovoreunutarkoalicije”.Nemasumwe da su konsultacije obavqene pod „pokroviteqstvom premije-

{we vlasti „svesrdno” zalagali vi{eoddecenijuipo,tek11godina nakon demokratskih promena ulaziuproceduru.Uzto,javnapolemikaizme|ukoalicionihpartneraotkrilajemo`dakakoseko odzvani~nikakotiranapoliti~kojlestvici,kakosedonosepoliti~keodluke,aliitodajezakon pripremqen samo zbog toga {to nas je na to naterala Evropska unijajerje,navodno,zbogpritisaka Evropske komisije ovaj akt „gurnut”uproceduruiakojo{nije u potpunosti usagla{en, i to upravo u delu koji se odnosi na vra}awe imovine Vojvodini. Me|utim, nikog iz politi~ke elite ne zabriwava pretereno to {to ispada da je Briselu vi{e stalo dorazvojalokalnihsamoupravau Srbiji,{toje,na`alost,postalo pravilo i u svim drugim segmentima, od reforme pravosu|a do blanko ostvaki na poslani~ke mandate. B.D.Savi}

4

ekonomija

petak19.avgust2011.

dnevnik

UNIJAPOSLODAVACAOPTU@UJEVLADUDAJEPOVE]ALANAMETEDESETPUTA

ZABRIWAVAJU]ITRENDUDOMA]OJPRIVREDI

Dr`ava taksama reketira firme

Petinu mawe novih preduze}a

Unija poslodavaca Srbije ju~e je ukazala na to da su neke od administrativnih taksi preduze}ima i preduzetnicima pove}ane do deset puta, {to je svojevrsni reket dr`ave da bi se punio buxet. „Jedna od naj~e{}ih taksi koju su privredni subjekti du`ni da uplate Ministarstvu pravde Srbije, taksa uz Zahtev za davawe tuma~ewa, obja{wewa, odnosno mi{qewa o primeni republi~kih propisa, u najnovijem tarifniku Republi~kih administrativnih taksi podignuta je s 1.000 na 10.000 dinara”, navedeno je u saop{tewu Unije poslodavaca. Procena tog udru`ewa je da }e dr`avni buxet po osnovu te takse imati godi{we prihode od ~etiri do pet miliona evra jer su privrednici prinu|eni

na to da, zbog neuskla|enosti propisa, svakodnevno tra`e wihovo pravno tuma~ewe. „Takvi postupci dr`ave koji se kriju od javnosti pokazuju ka-

OBNOVAU „@ELEZNICAMASRBIJE”

– U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano oko 20 odsto preduze}a i radwi mawe nego u isto vreme pro{le godine – izjavio direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradovi}. – Zabriwavaju}e je {to je broj novih preduze}a u isto vreme 2010. bio 6.291, a ove godine 5.088, {to je petinu mawe. Obradovi} je naveo da je isti trend smawewa uo~en i kod preduzetnika koji su odlu~ili da po~nu svoj posao, pa je, kako je istakao, APR evidentirala 18.590 novih radwi za prvih sedam meseci ove godine, {to je oko 20 procenata mawe nego u isto vreme 2010. – Ve} od 2008. uo~ava se smawewe osnivawa preduze}a. Mawe je i onih koji se odlu~uju na to da po~nu sopstveni mali bi-

ko }e biti na|en novac za nerealno pove}awe plata u javnom sektoru i penzija na jesen, uprkos sve ve}oj zadu`enosti dr`ave”, ocenila je Unija.

znis otvarawem radwi – kazao je on. Zbog toga se, kako je naveo, moraju pod hitno vratiti mere podsticaja i stimulansa da bi se

TESTIRAWEUKRAGUJEVCU

GREJAWEILISMRZAVAWENAKONNAJAVQENOGSKOKACENA

Stigao prvi ruski voz – Prvi novi dizel motorni voz iz Rusije stigao je u Beograd, a preostalih 11 bi}e isporu~eno do kraja slede}e godine izjavio je ju~e Tanjugu direktor Direkcije „@eleznica Srbije” za prevoz Dragan Gruji}. – Voz

je u sredu stigao najpre u Suboticu, odakle je preba~en u Beograd, gde je jo{ pod carinskim nadzorom u putni~koj stanici. On je izrazio o~ekivawe da }e testirawe novog voza iz Rusije biti zavr{eno ve} u naredna dva meseca, nakon ~ega bi mogao biti ukqu~en u saobra}aj. Re~ je o dvodelnim dizel motornim garniturama s najsavremenijom opremom, kamerama i drugim ure|ajima. To je prva nabavka novih vozova za putni~ki saobra}aj u posledwe tri decenije, a s obzirom na to da }e vozovi od ruske kompanije „Metrovagonma{„ biti dobijeni po veoma povoqnim uslovima, pokrenuta je inicijativa da se od te kompanije kupi jo{ tridesetak takvih vozova sa 100 miliona dolara iz ruskog kredita od 800 miliona dolara. Gruji} je napomenuo da „@eleznice Srbije„ za testirawe imaju rok od oko 200 dana. Re~ je o prototipu voza koji }e biti testiran, po wegovim re~ima, na ravni~arskim i brdskim prugama pod optere}ewem.

Gas poskupquje 2.400 dinara mese~no po doma}instvu Iako je do grejne sezone ostalo gotovo dva meseca, najnovija najava generalnog direktora JP „Srbijagas” Du{anaBajatovi}a da }e kubni metar prirodnog gasa poskupeti mnoge potro{a~e je, ponovo, zabrinula. Naime, Bajatovi} je ukazao na to da }e gas poskupeti, u proseku, 15 posto, a da }e doma}instva kubik pla}ati oko 10 do 12 posto skupqe. Tako|e, on je istakao i da bi kubni metar prirodnog gasa, realno, treabalo da bude skupqi 30 procenata, ali da Vlada Srbije ne}e dozvoliti toliko poskupqewe da se ne bi naru{ila makroekonomska stabilnost. Tako se ve} nekoliko meseci stara pri~a – da li }e, kada i koliko gas biti skupqi – nastavqa. S jedne strane je JP „Srbijagas”, iz kojeg se neprestano ukazuje na to da je poskupqewe neophodno jer je re~ o uvoznoj robi ~ija cena zavisi od isporu~ioca, a potom i od vrednosti dolara, da je Srbija uvozno zavisna zemqa jer se uvozi oko 90 odsto potrebnih koli~ina i da ni na koji na~in ne mo`e uticati na cenu gasa. S one druge strane su potro{a~i, koji i sada{wu cenu kubnog metra prirodnog gasa, od oko 40 dinara u proseku, veoma te{ko pla}aju, i mnogi jo{ uvek nisu izmirili obaveze iz protekle grejne sezone, zbog ~ega im preti iskqu~ewe pred novu. Ukoliko bi gas ipak poskupeo za najavqnih deset posto, kubik bi umesto 40 ko{tao oko 48 dinara u proseku, pa bi mese~ni ra~uni za doma}instvo od 60 kvadratnih metara i s potro{wom gasa od 300 kubnih metara s oko 12.000 dinara,

stigli do oko 14.400. Budu}i da je prose~na plata u Srbiji oko 35.000 dinara, i sada{wi ceh za mesec dana grejawa na gas prema{uje tre}inu prose~nog primawa gra|ana, a s eventualnim poskupqewem opasno se pribli`ava wenoj polovini. S obzirom na to da se o poskupqewu gasa zaista pri~a ve} dugo, da se pove}awe cene najavquje a po-

iznad 25 stepeni Celzijusa, kada se o hladnim danima ne razmi{qa. Ipak, iz Udru`ewa za za{titu potro{a~a „Prosperitet” ukazuju na to da je poskupqewe nepotrebno i da }e, u slu~aju da do toga do|e, organizovati potro{a~e i protestovati protiv te odluke. Po re~ima predsednika ovog udru`ewa Radomira]irilovi}a,

Nezgodantrenutak Ono {to Bajatovi} ni ovog puta nije bio spreman da ka`e je kada bi se mogla o~ekivati odluka o pove}awu cene gasa. Kako je do grejne sezone ostalo malo vremena, i prostora za odluku je malo, a pitawe je da li je politi~ki trenutak za one koji treba da je donesu pravi. Naime, Srbiji se bli`e izbori, a malo ko bi `eleo da donese odluku kojom bi iz xepova gra|ana izbio dodatne pare, posebno zato {to bi poskupqewe kubika gasa, gotovo je izvesno, dovelo i do pove}awa cene grejawa preko toplana. A to je ogroman broj bira~a. tom ni{ta ne de{ava neko vreme, pa sve iz po~etka, i ova najnovija najava pro{la je u principu bez ve}ih reakcija. Mogu}e je da je razlog sezona godi{wih odmora, ali i to {to su spoqne temperature

o poskupqewu gasa pri~a se ve} dugo i JP „Srbijagas”, kao monopolista, neosnovano pritiska Vladu Srbije da ga odobori, iako do sada nije prihvatila wihove zahteve za pove}awe cene.

qudi opredelili za otpo~iwawe sopstvenog biznisa jer }e u suprotnom verovatno biti problema sa smawewem poreskog prihoda.

– Iz JP „Srbijagas” su u javnost plasirani razli~iti procenti poskupqewa, koji idu i do 30 posto, a jo{ uvek nema odgovora na pitawe da li je u ovom preduze}a sprovedna racionalizacija, da li su smaweni realni tro{kovi uvoza, transporta i distribucije prirodnog gasa, a ni Vlada Srbije nije ni{ta preduzela da se to istera na ~istac – ka`e ]irilovi}. – Zato smatramo da se ne mo`e razmatrati predlog nove cene gasa dok se na ta, ali i neka druga pitawa ne daju odgovori. ]irilovi} ukazuje na to da se mora re}i za{to se podzemno skladi{te gasa u Banatskom Dvoru ne puni onda kada su cene gasa najpovoqnije jer bi to pozitivno uticalo na wegovu cenu za potro{a~e, kao i da su jo{ uvek nepoznate ~iwenice i realne kalkulacije o stvarnoj uvoznoj ceni gasa, stvarnim transportnim tro{kovima, gubicima u gasovodnom sistemu, koji se prelivaju na krajwe potro{a~e, te da li ima odgovornih i da li se ne{to ~ini da se to spre~i. – Ako se cena gasa vezuje za kurs dolara i aktuelne cene ovog energenta na tr`i{tu, za{to se to ne primewuje kada bi se cena mogla smawiti, ve} samo kada se pove}ava? Gra|ani su nezdovoqni i ozloje|eni i sigurno je da }e, u slu~aju poskupqewa, istupiti, a „Prosperitet” }e biti na ~elu protesta. Ipak, o~ekujemo da nadle`ni ne}e dozvoliti da gas poskupi jer bi to zna~ajno opteretilo potro{a~e, a izbori su veoma blizu – ka`e ]irilovi}. D.Mla|enovi}

Otpremnina za pale na ispitu

Zaposlenima u preduze}u „Fijat automobili Srbija„ koji ne zadovoqavaju kriterijume rada ponu|eno je da napuste fabriku uz otpremnine, re~eno u Samostalnom sindikatu FAS-a.

Predsednik Samostalnog sindikata ZoranMihajlovi}je rekao da je FAS sproveo testirawe svojih radnika i da izvestan broj zaposlenih nije pro{ao, a procewuje se da je takvih 150, od 1.000. – Nismo imali uvid u spisak tih zaposlenih, ali po na{im informacijama, na poslovima u FAS-u nije se uklopilo oko 130 proizvodnih radnika i oko 20 zaposlenih u administraciji – rekao je Mihajlovi}. On je naveo da te radnike predstavnici FAS-a pozivaju na razgovor u „~etiri oka” i saop{tavaju im da su vi{ak uz ponudu otpremnine od 300 do 550 evra po godini sta`a.

17. 08. 2011.

1.322,33232

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,5985

102,6515

105,0125

100,2905

Australija

dolar

1

73,3065

74,8025

76,5230

73,0820

Kanada

dolar

1

71,1245

72,5760

74,2452

70,9068

Danska

kruna

1

13,4988

13,7743

14,0911

13,4575

Norve{ka

kruna

1

12,9379

13,2019

13,5055

12,8983

[vedska

kruna

1

10,9964

11,2208

11,4789

10,9627

[vajcarska

franak

1

88,3373

90,1401

92,2133

88,0669

V.Britanija

funta

1

115,3917

117,7466

120,4548

115,0384

dolar

1

69,8892

71,3155

72,9558

69,6752

Kurseviizovelisteprimewujuseod18.8.2011.godine

Cena

Promet

BELEX 15 (634,34

Lasta a.d. , Beograd

17,19%

300

300

Mlekara a.d. , Subotica

16,23%

1.110

253.080

Usluga a.d. , Beograd

7,14%

1.500

16.500

Progres a.d. , Beograd

5,26%

60

300

2,56% Promena %

4.000 Cena

20.000 Promet

Soja protein a.d. , Be~ej Tigar a.d. , Pirot

Mladost - Rad a.d. , Vlasotince

-12,00%

110

16.610

Agrobanka a.d. , Beograd

Alltech Serbia a.d. , Senta

-11,93%

310

3.720

Imlek a.d. , Beograd

Crvenka fabrika {e}era a.d. Pet akcija s najve}im padom

BIP a.d. , Beograd Privredna banka a.d. , Beograd Komercijalna banka a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Mlekara a.d. , Subotica

SAD

Promena %

Neoplanta a.d. , Novi Sad Crvenka fabrika {e}era a.d. Vital a.d. , Vrbas Alltech Serbia a.d. , Senta

Naziv kompanije NIS a.d., Novi Sad

-0,43)

Promena % 0,00%

Cena

Promet

721

10.959.928

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

0,20%

493

1.459.117

Energoprojekt holding a.d. ,

-0,66%

601

420.500

0,00%

626

182.935

-1,59%

680

127.160

-0,70%

5.650

3.960.648

-0,14%

2.197

1.087.496

-1,92%

2.353

571.841

-11,90%

37

37.000

AIK banka a.d. , Ni{

-8,38%

350

91.700

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,44%

12.816

243.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-5,56%

900

26.100

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.115

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.140

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.002

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

395

0,00

-5,56% Promena % 16,23% 0,00% 2,56%

900 Cena 1.110 230 4.000

26.100 Promet 253.080 32.430 20.000

0,37%

1.355

5.420

-11,93%

310

3.720

Sviiznosisudatiudinarima

UDRU@EWE„[VAJCARACA” USRBIJI

Spasod du`ni~ke om~e Gra|aniskreditimavezanim za{vajcarskifranakuskoro}e se okupiti u udru`ewe preko kojeg}epoku{atizajednodase izborezaolak{iceuotplati. Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a “Potro{a~” Goran Papovi} ka`e da se svakodnevno javqaju du`nici koji tra`esavetjervi{enemajumogu}nostidaotpla}ujurate.

– Kada je franak po~eo zna~ajnodaraste,isamismoapelovalinagra|anekojiimajudugu tojvalutidaseudru`e–dodaje on. Papovi}navodidaje“sadata ideja blizu realizacije, a prvi korakbi}esastanakspredstavnicima NBS-a i Udru`ewa banakaSrbije”. S druge strane, viceguverner NBS-aBojanMarkovi} jeporu~iodasvigra|anikojiuzimaju krediteudevizamatrebadabuduspremninatodapreuzmudeviznerizikekojistakvimkreditimadolaze,ukqu~uju}ija~awe ili slabqewe odre|ene valute. –Pitaweje{tamitumo`emouraditijer,akou|emoupri~uosubvencionisawusamoonih koji su uzeli kredite u “{vajcarcima“,{ta}emosonimakojiimajukrediteudinarimaili evrima–upitaojeMarkovi}.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak19.avgust2011.

5

OKTOBARSKAPOVI[ICAMNOGOMAWANEGO[TOSEO^EKUJE

Penzijerastuoko300 dinara,aplate500 Oktobarskog pove}awa plata ipenzija,kojejeVladanajavila pre nekoliko dana, sigurno }e biti, ali }e penzioneri i zaposleniujavnomsektoru,posvemu sude}i,dobitidalekomawenego {to se o~ekivalo. Po formuli po kojoj se izra~unava povi{ica,aliipoprocenistru~waka, plateipenzije}enajverovatnije porasti oko 1,2 posto, to jest od300do500dinarauproseku. Zaposleniuprivatnomsektoru,naravno,naovepovi{icene mogu ra~unati jer se na wih taj zakonneodnosi. Zakonomobuxetskomsistemu dr`ava je predvidela da se ove godine penzije i plate u javnom sektoru pove}aju tri puta, u januaru,apriluioktobru.Rastje ujanuarufiksirannadvaposto, dokjeuaprilubio5,5. Pomenuti Zakon predvi|a da penzijeiplateujavnomsektoru u oktobru budu pove}ane za inflacijuuprethodnih{estmeseciizapolovinubrutodru{tvenogproizvodaiz2010.godine. Po podacima Narodne banke, zakqu~no s ovim mesecom, ostvaren je rast cena koji }e slu`itikaoosnovzaindeksacijuod0,7posto.Tometrebadodati i polovinu ostvarenog rasta BDP-a,arastjepro{legodine bio jedan posto. Kada se to sve izra~una,ispadada}epove}awe biti oko 1,2 posto. Inflacija od 11 ili 12 posto, o kojoj se prethodnihmeseci,nedeqaidana stalno pri~a, ne uzima se u obzirprilikomobra~unapovi{ice.

Najni`epenzijeuSrbijiprimaoko137.000 penzionereiiznose12.077dinaramese~no, azawih}epovi{icabitijedva150dinara S druge strane, kada se vidi kolike su prose~ne penzije i plate u javnom sektoru, dolazi sedora~unicekoliko}etobitiudinarimaatosvakonijeni zajedanru~ak. Prose~napenzijauSrbijije ne{to iznad 23.000 dinara pa kada se na to doda verovatna povi{ica od oko 1,2 posto, ispada da }e penzioneri dobiti oko300dinarave}i~ek.Sli~nojeisplatama.Dauzmemoda jeprose~naplataujavnomsektoru oko 40.000 dinara i da se na to doda najavqena oktobarskapovi{ica–ispadada}ezaposlenidobitioko500dinara vi{e.

FORUM„SRBIJA–EU”:POGLEDNAINVESTICIONUBUDU]NOST

Naravno da ima onih koji }e pro}iiboqeigore.PopodacimaizRepubli~kogfondazapenzijsko i invalidsko osigurawe, prose~na penzija za korisnike iz kategorije biv{ih zaposlenih iznosi 23.446 dinara i oni }edobitionih300dinarapovi{ice.Me|utim,najni`epenzije u Srbiji su 12.077 dinara, a za wih}epovi{icabiti130dinara. Ovaj najni`i iznos prima oko 137.000 penzionera. Od 12.077 dinara do 14.500 dinara mese~no dobija oko 110.000 najstarijih i za wih }e povi{ica biti od oko 130 dinara do 200 dinara.Tako|e,od23.500dinara do29.000dinaramese~noprima

oko212.000penzionera,anawihovom ~eku od oktobra }e biti tristotinakdinaravi{e. Najvi{e penzije, od preko 110.000 dinara mese~no, prima 65penzioneraiwihovapovi{ica}ebitioko1.300dinara. Ovara~unicapokazujeizbog ~egajeVladabilatakosigurna dasunovcizapovi{icuobezbe|eni uprkos velikom deficitu buxeta. Naime, po procenama ekonomista, rast penzija i plataujavnomsektoruod1,2posto dr`avazaistamo`eobezbediti iu{tedamausamojdr`avnojkasibezpotrebedasedodatnozadu`uje i pove}ava ionako velikijavnidug. Ako sve bude po ra~unici i zakonu–asvisuizgledidaho}e –jasnojedaseodpovi{icenikone}eobogatiti,ali}esli~nasituacijabitii2012. Naredne godine na~in obra~una osta}e isti. Dakle, rast cenanamalo,pluspolovinarasta BDP-a. Dr`ava najvquje obarawe inflacije i rast BDP-a od tri posto. Ali, ako bi od 2013, kako zakon nala`e, penzije pratile samo rast potro{a~kihcenaikorigovalese za rast BDP-a samo ukoliko on bude ve}i od ~etiri odsto, penzioneri}ebitiusituacijijo{ nepovoqnijojnegodanas. Odsamepovi{icemnogove}e koristizagra|anebibiloobuzdavaweinflacije.Uslu~ajuda dr`ava uspe da obori cene, i ovako malo pove}awe plata i penzija imalo bi smisla. U suprotnom... D.U.

NOVIARAN@MAN NADNEVNOMREDU

MMFizdaje ina{e obveznice Misija Me|unarodnog monetarnog fonda od danas do 30. avgusta razgovara}e sa srpskim vlastimaonovomaran`manu“iz predostro`nosti“, koji bi trajao18meseciuzpristupsvotiod oko jedne milijarde evra, saop{tilajeNarodnabankaSrbije. Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar\eli} izjaviojeju~eda je ciq Srbije da aran`manom s MMF-om obezbedi stabilnost i prohodnost kada na jesen prvi putbudeizdavalaevroobveznice name|unarodnomtr`i{tukapitala. – Velika ekonomska kriza se nastavqa ali poprima i nove forme. Pod tim okolnostima je odprvoklasnogzna~ajadaSrbija uradisve{tomo`edaobezbedi odr`avawesopstvenogrejtingai veomajebitnodapostigneomdogovorsMMF-omradipredostro`nosti, {to bi moglo, u slu~aju da je to neophodno, obezbedi povla~ewe i do milijardu evra – rekaoje\eli}. VlastuSrbijinatajna~in,po wegovimre~ima,nastavqadavodiodgovornupolitikuidaodr`ava ono {to je samo Srbija uspela–dapoboq{asvojrejting. –Iradnabuxetuza2012.godinuipregovorisMMF-omi}i}e uporedoiimatiidenti~anishod –rekaoje\eli}.

RESTITUCIJA2.SEPTEMBRAPREDVLADOMSRBIJE

„SrpskiDavos” Naslednicine}e gradiautoput,pruge... dedovinuudinarima Po ugledu na ekonomski forumuDavosu,VladaSrbijeod8. do 10. septembra organizuje prvi forum “Srbija – Evropska unija“zakojijedosadanajavqenovi{eod400u~esnikaizvi{e evropskih zemaqa. Eminentni skup, koji treba da preraste u tadicionalni „srpski Davos“, otvori}e predsednik Boris Tadi} s predsednikom Evropskog savetaHermanomvanRompejem, a govori}e i premijer Mirko Cvetkovi}. – Iskoristi}emo forum da afirmi{emo na{u zemqu u pozitivnomsmislu,daprika`emo veliki napredak u reformama kojijeSrbijaimalaovegodine dabismopostiglina{slede}i ciq, a to je status kandidata i odre|ivawe datuma za po~etak pregovorazaulazakuEU–obja{waza„Dnevnik“glavnikoordinator foruma “Srbija – EU“ vicepremijerzaevropskeintegracijeBo`idar\eli}. Tako }e i Srbija krenuti stopama Hrvatske i Slovenije, kojesuposeglezasli~nomformom svog pozicionirawa pred Briselom, a samit na Bledu je nastavio tradiciju i nakon punopravnog ~lanstva ove zemqe uEU.

la`eEvropskakomisija„Pove`imo Evropu“, koji predvi|a buxet od 50 milijardi evra. Ovajnovacjeveomazna~ajanjer EUplanirabuxetzaperiodod 2014.do2020.godine,atojeperiod kada po \eli}evom mi{qewu, sem Hrvatske, ostale zemqeZapadnogBalkananemogu ra~unati na punopravno ~lanstvo. Pare bi bile u rukama Evropske komisije kod koje bi se apliciralo projektima zna~ajnimzaregioniEvropu,a prvenstveno za izgradwu infrastrukture. Wegovo formirawejo{uveknijekona~nojer postoje otpori u pojedinim ze-

OdIslandadoTurske Prvi put Kristalna dvorana hotela “Hajat” okupi}e zaista eminentnaimenapolitikeibiznisaEvropeiregiona,koji}e nakonsve~anogotvarawaraditiu~etiripanela,regionalnom, sministrimaizzemaqaBalkana,aliiTurskeiIslandakaozemaqakojesunaputukaEU,zatimekonomsko-socijalnom,ekolo{komizabezbednostiborbuprotivkorupcije.Ve}jenajavqen dolazaknekolikoministaraizregiona,aliivode}ihposlovnihqudi,predstavnikanevladinogsektora,medija... –ISrbijaimazaciqdapokrene doga|aj koji }e postati tradicionalnomestookupqawa svih koji su zainteresovani za evropsku budu}ost Srbije i regiona–ka`e\eli}. On ukazuje na veoma zna~ajan novibrisleskifondkojipred-

mqamaEU,po{tose,kakoprime}uje i vicepremijer, kada se deli finansijski kola~, zaboravqajusvaprijateqstva. – Na forumu mislimo da predstavimo projekte zna~ajne za Srbiju i Zapadni Balkan, a to je i deo na{e politike da region za-

jedni~ki treba da nastupa prema EU jer tako ima ve}e {anse za ostvareweonoga{tomujeuinteresu–dodaje\eli}. Izpanevropskogfondaevribi i{li ka realizaciji putne i `elezni~kemre`e,energetikeiuspostavqawa brzoproto~nog interneta. \eli} ukazuje na to da Srbija ne}e sama graditi `eleznicu, jer to iziskuje nekoliko milijardievra,ve}sasvimakoji imaju koristi od uspostavqawa brze transportne mre`e na relacijiIstok–Evropa. – Potrudi}emo se da u aplikacionom paketu bude i autoput ka Crnoj Gori jer on u perspektivi

trebadasepove`eisBiH–najavquje\eli},iukazujenatokolikibizna~ajzelenosvetloEK-aza srpskeprojekteimaloizaizgradwumostovanaDunavu,anovacza teinvesticijeSrbijanemo`esamadaobezbedi. – Budu}i predsednik Evropskog parlamenta Martin [ulc potvrdiojedolazak,anadamoseda}edo}ipremijerilijedanodministara izPoqske,kao~lanicekojapredsedava Evropskom unijom – ka`e \eli}, koji, kao i Vlada Srbije, mnogoo~ekujeod„srpskogDavosa“ kao jednog od zna~ajnih doga|aja pred12.oktobarkada}eEvropska komisija objaviti izve{taj o Srbiji,kojibi,uzstavokandidaturi, mogaonositiidatumpregovoraza D.Milivojevi} ulazakuEU.

–Nacrtzakonaovra}awuoduzeteimovinei obe{te}ewu poslat je Evropskoj i Venecijanskojkomisiji,MMF-ui svim zainteresovanim vladama,aVladiSrbije }e biti predat 2. septembranausvajawe–poru~io je ju~e potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, dodaju}i da o~ekujedaizme|u100.000i 150.000 gra|ana podnese dr`avizahtevzavra}aweoduzeteimovine. Pojedini predstavnicistarihvlasnikaocenili su ju~e neprihvatqivim da obveznica koje }e se emitovati da bi se prikupqao novac za wihovo obe{te}ewe budu indeksirane u dinarima, ve} da treba da budeiskqu~ivounekojstranoj valuti,ismatrajudanikospouzdano{}unemo`etvrditida }e doma}a valuta biti stabilna u narednim godinama. Da je tako,idr`avabisezadu`ivalaudinarima,tvrdeoni. Predstavnicistarihvlasnika su na javnoj raspravi o radnoj verziji nacrta zakona o

vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu u Privrednoj komori Srbije insistirali i na sprovo|ewu supstitucije, odnosno mogu}nosti da se, recimo, potra`ivani stan, ako ne mo`e da se vrati, zameni drugimstanom,abilojeipredlogadase~akizgradeinovezgradeinatajna~instanovivrate.

Zaizdajnikeni{ta \eli} je rekao da gde god gde nije bilo rehabilitacije, ne}e bitinirestitucije. –Posada{wemZakonuorehabilitaciji,koji}etako|emoratidasemewa,zarehablitacijujebiladovoqnasamojednastrana–onajkopodnosizahtevisudija–kazaoje\eli}.–Izmenom zakona mora}e da se predvidi su~eqavawe vi{e elemenata kod rehabilitovawa, i ako se, primera radi, utvrdi da je neko bio fa{ista,kolaboracionistailikriminalac,sigurnojedane}e mo}idakoristipogodnostiizZakonaorestituciji.IdejaZakonaorehabilitacijiinijebiladasesvirehabilitujuionsepre svegaodnosionaonekojisubilipredmetideolo{kogprogona. Po\eli}evimre~ima,Srbijane}ezatvaratinimogu}nostda svoja prava iz Zakona o restituciji ostvare i gra|ani iz inostranstva,ali}eseutomslu~ajuvoditira~unaoreciprocitetu,{tozna~idajeiudr`aviodaklesti`uovakvizahtevigra|anaprihva}enodainasledniciizna{ezemqeimajupravona restitucijuutojzemqi.

\eli} i dr`avni sekretar u MinistarstvufinansijaGoran Radosavqevi} rekli su da te obveznicene}egubitinavrednosti jer }e svakako svake godinebitiuskla|ivanesrastom inflacijeuSrbiji. \eli} je kazao da je namera dr`ave da obveznice u~ini atraktivnim za velike investicione igra~e i da s wima iza|e na me|unarodno tr`i{te. –Moramoimnaprimerupokazatidaverujemouna{uvalutu–poru~iojeon. Na skupu su predstavnici Vladeodbilikaolo{uopciju supstitucija/zamena objekata, jerbisetektadau{loupravne sporove kojima ne}e biti kraja,asamarestitucijasene bi sprovela, odnosno dovelo bi se u pitawe sprovo|ewe pravanavra}aweoduzeteimovine. – Ovo nije konkurs za popularnost – poru~io je \eli}, i naglasio da nisu ta~ne tvrdwe dadr`avakrijeimovinu,jerda jetako,nebiniu{lauovajpostupak. E.Dn.

6

dRU[TvO

petak19.avgust2011.

URU[AVAWE SRPSKOG JEZIKA (5)

Haoti~nigovor mladih Govor mladih uvek se u ne~emu razlikovao od govora starijih. I pre vi{e decenija bilo je popularno da se neke re~i izvr}u, da se govori unatra{ke, pa je tako Mile bio Lemi ili Zoki – Kiza... Beogra|ani su imali svoje fore i fazone, Novosa|ani svoje, ali sve je to bilo prolazno. Bile su to bezazlene jezi~ke igrarije naspram onog {to se danas doga|a srpskom jeziku, i u dru{tvu starijih, a naro~ito me|u wihovom decom. Dana{wi |aci ne mogu, i to mawe svojom krivicom, da shvate da }e im, bez obzira na to u kakvom }e dru{tvu `iveti, osnovna komunikacija s qudima biti na srpskom jeziku i da }e materwi jezik uvek biti prvi {kolski predmet. Ova ~iwenica im, u okru`ewu u kakvom `ive, ve-

rovatno izgleda kao da ih „smaraju matorci“. Odnos mladih prema ~itawu, dakle i prema srpskom jeziku, je katastrofalan, ali nije boqi odnos ni wihovih roditeqa i drugih starijih, koje sre}u u svojoj sredini i koje svakodnevno slu{aju preko medija. Podaci beogradskog Instituta za pedago{ka istra`ivawa govore da gotovo polovina sredwo{kolaca nikada nije u{la u biblioteku, re~nik im se sastoji od sto-dvesta re~i, a pismeni radovi su {turi, bez shvatawa su{tine i totalnog nepoznavawa pravopisa. Onako kako pi{u SMS-poruke (a u Srbiji bezmalo svaki sredwo{kolac ima mobilni telefon), tako pi{u i sastave: s pobrkanim velikim i

vima. Romeo i Julija strahuju da ih ne provale, pa da im ukinu kintu i zato se tajno sastaju. Na kraju upadnu u lo{ trip i roknu se“. Sli~no se „prepri~ava“ i Tolstojeva „Ana Karewina“, koja je „jedna `estoka riba, ali udata za duplo starijeg matorca, koja na nekoj `urci sre}e mladog zgodnog frajera i po~ne sa wim da se vi|a. Ali, i ona upadne u bedak i rokne se, a wen {valer ode na front i pogine“. Neuki jezik mladih prepun je bespotrebnih po{tapalica, poput one novije „zna~i“, gestova i mimike, ponavqawa istih re~i u opisu razli~itih situacija tako da se sti~e utisak da govore o istom. Ne{to je do ju~e bilo super, pa je postalo ekstra, potom vrh, a kad to vi{e nije zvu~alo dovoqno ubedqivo, pojavio se „vrh vrhova“. Kad je ne{to po voqi, sve je kul, a kada nije, onda je to bedak. U nedostatku jezi~kog obrazovawa ~esto se re~ima jednog zna~ewa daje osobina, koju prirodno nemaju. Recimo, neko je „u`asno zgodan, stra{no pametan“... Na nepismenost mladih presudan uticaj imaju internet i televizija (ozbiqne novine u tom uzrastu gotovo niko ne ~ita), pre svega zato {to su wima izlo`eni po ceo dan (~e{}e celu no}), a u {koli imaju jedan ~as srpskog. Jedna anketa ka`e da sredwo{kolci, pa i mla|i, ispred kompjutera provode i po 14-15 sati dnevno. Osim mentalnog zaga|ewa, oni tako truju i svoj organizam. Nije sporan globalni zna~aj interneta, sporno je to {to niko u na{em dru{tvu ne ose}a obavezu da pravilno usmeri mlade. Posledwih godina prihvatawe engleskih stru~nih izraza, a bez potpunog razumevawa wihovog pravog zna~ewa, dovelo je do

Okupirani prepiskom putem mobilnih telefona, i-mejla i „Fejsbuka”, zaokupqeni internetom i televizijom, ve}ina sredwo{kolaca }e vam re}i da nema vremena ni voqe da ~ita, naro~ito ne kwige du`e od 100-150 strana malim slovom, u skra}enicama, bez interpunkcije, isprekidano, s mnogo nepravilno upotrebqenih engleskih re~i... Za wih su vr{waci koji idu u biblioteke i ~itaju lektiru {treberi i smorovi, kao {to je takva i obavezna lektira. Okupirani prepiskom putem mobilnih telefona, i-mejla i „Fejsbuka„, zaokupqeni internetom i televizijom, ve}ina sredwo{kolaca }e vam re}i da nema vremena ni voqe da ~ita, naro~ito ne kwige du`e od 100-150 strana. Istra`ivawe ka`e da ni vi{e od 60 odsto roditeqa vi{e ni{ta ne ~ita, osim ponekih novina. Mnogi gradovi ostali su bez biblioteka, masovno su pozatvarane kwi`are, a da nema povremenih prodaja uz novine na kioscima, kwige bi bile najmawe kupovana roba. Takav odbojan stav ogromnog broja |aka prema kwizi brzo su iskoristili qudi koji im preko oglasa ili interneta nude skra}ene, prepri~ane verzije najboqih kwi`evnih dela. Ko garantuje da je to „prepevavawe“, recimo Tolstojevih ili [ekspirovih dela, uradio neko dovoqno stru~an da zna da protuma~i osnovne poruke pisca? Zbog toga ne ~ude tragikomi~na tuma~ewa nekih vrhunskih dela koja kru`e internetom, a koje su mladi dodatno „obogatili“ svojim jezikom. Rezime [ekspirove tragedije „Romeo i Julija“ na sajtu sredwo{kolaca iz jednog grada glasi otrilike ovako: „Romeo i Julija su @abari iz Verone. Oni se smuvaju, ali to matorci ne gotive, jer rade isti biznis, ali u razli~itim timo-

formirawa govora tinejxera, koji je wihovim roditeqima potpuno stran. Mladi se na tom svom „jeziku“ odli~no razumeju, ali je nevoqa {to ga unose i u ku}u, {to se on odoma}uje u {irim razmerama. Na internetu i „Fejsbuku” se koriste „smajliji“, {eruje se, lajkuje, daunlouduje... Vaqda da bi podi{la mladima i bila u wihovom trendu, jedna gledana i proevropska televizija (kako sebe naziva), u „nacionalnom“ dnevniku saop{tava vest o nekim stranim pedofilima, koji su „aploudovali“ slike dece (u prevodu: postavili ili oka~ili na sajt). U nekoliko najpoznatijih engleskosrpskih re~nika nismo prona{li re~ UPLOAD iz koje je na{a „avangardna“ televizija izvela glagol aploudovati. Dakle, to je relativno nov pojam i za Engleze, ali ga na{oj deci vaqa odmah usaditi u mozak. Po govoru te televizije vaqda su drugi pedofili „daunloudovali“ taj fajl (skinuli ga s interneta) i poslali „mejlom kao ata~ment“. Primera ovakvog govora ima napretek. ^ujemo ga u tzv. zabavnim TV-emisijama, prepuna ih je `uta {tampa. Mo`da nevoqa ne bi bila tolika kada bi se takav jezik koristio samo u odre|enom krugu mladih, a u drugim prilikama govorilo kwi`evnim jezikom. Ali, {kola jednostavno nema snage da se izbori za takav odnos, a dr`ava nema nikakve mehanizme ni plan opismewavawa svoje budu}nosti. Jezik mladih prepu{ten je stihiji. Mile Stanivuk

dnevnik

KOMBINOVAWE MAWINSKIH ODEQEWA SVAKE GODINE DI@E PRA[INU U BANATU

Sa`imawenezna~i kr{eweprava Pred svaku {kolsku godinu u Banatu se povede pri~a o uskra}ivawu prava mawinama na {kolovawe dece na materwem jeziku usled racionalizacije u {kolstvu i kombinovawa pojedinih odeqewa u kojima je veoma mali broj dece. Dok pojedini predstavnici nacionalnih mawina upozoravaju na to da ovo vodi ga{ewu odeqewa na ma|arskom, rumunskom ili slova~kom jeziku, nadle`ni tvrde da se pra{ina di`e iskqu~ivo da bi se sa~uvala postoje}a radna mesta za kojima, posle neophodne racionalizacije u {kolstvu, prestaje bilo kakva potreba. Ovih dana se mo`e ~uti i da roditeqi sa strepwom o~ekuju jesen jer je sve mawe prvaka kandidata za odeqewe u kojem se u~i na ma|arskom. Konstatacija se pre svega odnosi na Osnovnu {kolu „Sowa Marinkovi}” u Zrewaninu, koja ima isturena odeqewa u Lukinom Selu i Mihajlovu. S |acima kubure i u Lukinom Selu, koje je relativno malo po broju stanovnika. Za odeqewe prvaka na ma|arskom jeziku u gradu je ove godine jedva sakupqeno 11 dece, {to nije bio lak posao jer u Zrewaninu postoji samo jedna pred{kolska ma|arska grupa u koju je odlazilo svega petoro mali{ana. Na~elnik [kolske uprave Zrewanin Stani{aBawanin ka`e da se svake godine posebno vodi ra~una o mawinskim odeqewima. – Tra`ili smo od nacionalnih saveta i nacionalnih ve}a predloge racionalizacije tih

odeqewa. Jer, s wima imamo mnogo problema, u smislu da je malo dece u odeqewima koja se ne kombinuju. Veoma je va`no objasniti javnosti da se ovde ne radi ni o kakvim ukidawima odeqewa, ve} iskqu~ivo o smawewu, spajawu i sa`imawu, {to je ogromna razlika – uverava Bawanin, i nagla{ava da ni jednom jedinom detetu u Banatu, pripadniku nacionalne mawine, nije onemogu}eno da nastavu prati na svom materwem jeziku. Po wegovim re~ima, u Banatu, za koji je zadu`ena [kolska uprava Zrewanin, postoji situacija da u~ite- Osnovna{kola„SowaMarinkovi}”uZrewaninu qica predaje samo jednom detetu. – Takav odnos prema deci nazi- se tra`i da obavimo racionaliZato je Bawanin apelovao na divam zlo~inom. Ako odeqewa mo- zaciju. Posle we pravimo liste rektore {kola da shvate da je |agu da se kombinuju, to bi i treba- radnika za kojima je delimi~no ku koji }e ~etiri godine sedeti u lo u~initi. Jasno je da se iza na- ili u potpunosti prestala potreba – obja{wava Bawanin. Direktorka Osnovne {kole “Sowa Marinkovi}“ Gizela KaNema dozvole za frizere tona-Debreceni navodi i druge Nedavno se direktor Sredwe medicinske {kole u Zrewaninu razloge koji dovode do toga da u RadivojVelisavqevi} po`alio na to da ovoj obrazovnoj ustanomawinskim odeqewima nema dovi nije odobreno da otvori odeqewe za mu{kog i `enskog frivoqno dece. Ona predo~ava da su, zera na ma|arskom jeziku. Ministarstvo prosvete je, po Velisakada je re~ o ma|arskim mali{avqevi}evim re~ima, odbilo zahtev {kole, ali ovde ne znaju konima, roditeqi dosta komotni i ji je razlog tome. svoju decu upisuju u najbli`i vr– Imali smo podr{ku i na lokalu i u Pokrajini, kao i kapati}, bez obzira na to na kojem jecitete, ali nije postojala saglasnost na republi~kom nivou – ziku se u wemu komunicira, {to poja{wava Velisavqevi}. ih onda opredequje i kod upisa u {kolu. – Mnogi veruju da }e u~ewem na srpskom jeziku detetu biti u~ionici sam ili s jo{ jednim vodne brige o detetu krije borba obezbe|ena mogu}nost raznovrdetetom, onemogu}ena socijali- za o~uvawe radnih mesta. U Srbisnijeg izbora u daqem {kolovazacija i uskra}en pravilan raz- ji se drasti~no smawuje broj dewu – smatra direktorka {kole. voj. ce, u Vojvodini tako|e, i od nas @. Balaban

POLEMIKE ZBOG SPORNE ODREDBE PRAVILNIKA NACIONALNOG SAVETA MA\ARA

Stipendije}edobitisvi,ali... Reaguju}i na pisawe medija o pravilniku Nacionalnog saveta Ma|ara za stipendije, ~ije je pojedine odredbe poverenica za za{titu ravnopravnost Republike Srbije Nevena Petru{i} okarakterisala kao diskriminativne, predsednik NSM-a dr Tama{ Korhec izjavio je da po prethodnim planovima konkurs NSM-a za dodelu stipendija studentima iz redova ma|arske mawine ostaje otvoren do 15. septembra, te da }e na osnovu procena stipediju dobiti svi prijavqeni koji ispuwavaju uslove. Po procenama iz NSMa, ne}e biti prijavqeno vi{e od 500 kandidata, koliko je predvi|eno stipendija za studente iz redo va ma |ar ske ma wi ne, po{to je do sada podneto 390 molbi. Korhec je zame rio DZVM-u {to je ocenu poverenice za za{titu rav no prav no sti obe lo da nio pre istekao roka od 30 dana, nagovestiv{i da }e NSM u ovom roku uzeti u obzir ove ocene, tuma~e}i da sporna odredba o potvrdi o upisu u bira~ki spisak ma|arske mawine govori o dobrovoqnoj predaji tog dokumenta. Na drugoj strani, predsednik DZVM-a Aron ^onka, na ~iji zahtev je poverenica za za{titu ravnopravnosti ocewivala va-

qanost pravilnika NSM-a za stipendije studentima i konstatovala da su pojedine wegove odredbe diskriminativne, ka`e da im nije bio ciq spre~avawe do-

– Mo`da je upravo ta ~iwenica da je pravilnikom za stipendije Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine u Srbiji kao uslov predvi|eno podno-

Po procenama iz Nacionalnog saveta Ma|ara, ne}e biti prijavqeno vi{e od 500 kandidata, koliko je predvi|eno stipendija za studente iz redova ma|arske mawine, po{to je do sada podneto 390 molbi dele stipendija, niti obezvre|ivawe rada NSM-a, nego da se pravilnikom utvrde kriterijumi koji }e svim pripadnicima ma|arske mawine dati jednake {anse da dobiju stipendije.

{ewe potvrde o upisu na bira~ki spisak ma|arske mawine doprinela tome da se prijavi mawe kandidata – ka`e za na{ list ^onka. – Uveren sam u to da ovu spornu odredbu treba elimini-

sati iz pravilnika. Nacionalni savet Ma|ara morao bi prihvatiti mi{qewe poverenice za za{titu ravnopravnosti Republike Srbije, po kojem su odredbe o posebnom bodovawu upisa u bira~ki spisak u konkursu za dodelu stipednija studentima diskriminativne. DZVM je novim saop{tewem ukazao na to da je 13. i 14. avgusta u medijima na ma|arskom, s diskriminatorskim uslovima, raspisan i konkurs NSM-a za dodelu stipendija budu}im demonstratorima tokom nastave na fakultetima u Vojvodini. DZVM upozorava na to da se me|u uslovima ponovo pomiwe upisivawe u bira~ki spisak ma|arske mawine. Iz DZVM-a ukazuju na to da u konkursu pi{e da }e NSM “po potrebi” tra`iti potvrdu o upisivawu u bira~ki spisak, dok se, analiziraju}i odluku o dodeli stipendija demonstratorima, mo`e uo~iti da u 7. poglavqu, u ~lanu 12, pi{e da osim formulara konkursa, kandidati treba da prilo`e i potvrdu o tome da su upisani u bira~ki spisak ma|arske mawine. “Imaju}i u vidu da ta potvrda prilikom bodovawa vredi 25 bodova, mogu se predvideti posledice za one koji ne poseduju takve potvrde”, predo~ava se u saop{tewu DZVM-a. M. Mitrovi}

VESTI Vi{eod60.000 kandidatazapopisiva~e – Gra|ani koji su zainteresovani da rade kao popisiva~i u predstoje}em popisu stanovni{tva mogu se prijaviti svojoj op{tini ili gradu do ve~eras u 20 sati – izjavila je na~elnica Odeqewa za popis pri Republi~kom zavodu za statistiku Sne`anaLak~evi}, i navela da se do sada prijavilo vi{e od 60.000 zainteresovanih. Ona je precizirala da je od 15. avgusta, kada je po~elo prijavqivawe, u spiskove uneto 60.000 prijava, a da je realan broj prijavqenih znatno ve}i. Najvi{e interesovawa bi-

lo je na Novom Beogradu, Vo`dovcu, u Kragujevcu, Zrewaninu i Leskovcu, rekla je ona, i dodala da }e preliminarne liste primqenih biti objavqene 25. avgusta.

Petru{i}evapru`ila podr{ku„Paradiponosa” Poverenica za za{titu ravnopravnosti NevenaPetru{i} pru`ila je podr{ku odr`avawu “Parade ponosa” i pozvala sve, a posebno organe vlasti i javne poslenike, da svojim delovawem i javnim nastupima doprinesu da se ovogodi{wa “Parade pono-

sa” odr`i u sigurnom i bezbednom okru`ewu. Nevena Petru{i} se sastala sa ~lanovima organizacionog odbora „Parade„ Goranom Mileti}em i Bobanom Stojanovi}em. U~esnici sastanka, kako je saop{teno, poru~uju gra|anima da odr`avawe “Parade ponosa” ne postoji radi iskazivawa seksualne orijentacije i `ivotnog stila, kako se ~esto pogre{no interpretira, ve} je wen smisao da se javnosti skrene pa`wa na {iroko rasprostrawenu diskrimicaniju LGBT-populacije i promovi{u qudska prava i slobode.

U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Predavaweozdravqu idugove~nosti Predavawe na temu „Povratite svoje zdravqe i dugove~nost”odr`a}esedanasu18~asova u pokrajinskom Zavodu za za{tituprirode,Radni~kaulica 20a. Predava~ dr Sla|ana Velkov govori}e o hemijskom zapra{ivawu s neba, genetski

modifikovanim organizmima, kako o~uvati i poboq{ati zdravqe i o hrani budu}nosti. Tako|e, objasni}e pojam „codex alimentarius”ikrozovetemeodgovoritinapitawekako`ivetizdravijeidu`e. J. Z.

VRA]AWE NACIONALIZOVANE IMOVINE UGRO@AVA “POSLOVNI PROSTOR”

Lokaliodnose trimilionaevragodi{we

Vra}awenacionalizovaneimovinenekada{wimvlasnicimaiwihovimnasledinicima u Novom Sadu ugrozi}e poslovawe “Poslovnogprostora”. Kako navode iz preduze}a, oko 380 lokala povr{ine26.000kvadrataunaju`emgradskom jezgru trebalo bi da bude vra}eno, {to }e “Prostoru”smawitiprihodeodzakupazaoko

Novosadska petak19.avgust2011.

tri miliona evra godi{we. Stari vlasnici potra`ujujo{pedesetaklokalakojejedr`avaprodalapo~etkomvekazahvaquju}i{e{eqevomzakonuosvojinidr`aveiz1996.godine. Oko pet hiqada Novosa|ana potra`uje nacionalizovanuimovinu. N. H.

DANAS ZBOG RADOVA

UdeluLimana suveslavine Zbogplaniranihradovau[ekspirovojulici,beztoplevode}edanasostatistanovniciuBulevarucaraLazara 47-55, 57-61 i 63-65, u Ulici Narodnog fronta28-32i42iu[ekspirovoj2-6i 8-12. Normalizacija isporuke tople vode o~ekujeseukasnimpopodnevnimsatima.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Foto:S.[u{wevi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Vrti}ii~arobna formula asre}unovosadskihrodiN teqa ~ija su deca stasala dakrenuuvrti}eiovegodi-

ne }e lista ~ekawa biti smawenanauobi~ajenna~in.Kaoi svake godine Grad je odobrio prekora~ewe kvote, te je upisano jo{ 1.200 mali{ana, za koje }e morati da izdvoji vi{eodmiliondinaramese~no, kakobisepokriloonih80odstoodekonomskeceneboravkauvrti}ima. SporastomNovogSada,~ijisebrojgra|anaod90-tihgodinaudvostu~io,pojaviosei problem sa infrastrukturom,kojiseo~itavaiubroju mestauvrti}ima.Posledwih nekoliko godina se gradilo, dogra|ivaloinadogra|ivalo, aliidaqenikakodaseuhvati ritam s brojem dece. Do

kraja godine se planira izgradwa jo{ jednog vrti}a, ~ime se dobija jo{ oko 350 mesta,alinitimesedokrajane re{ava problem. Jedno od predlo`enih re{ewa je bilo i to da Grad deli vau~ere s kojima bi bilo mogu}e da se roditeqima subvencion  i{e tih 80 odsto, a da se mawak mestanadomestitako{tobi se„uigru“uveliprivatnivrti}i. Za sada definitivnog re{ewa jo{ nema, Uprava za obrazovawe radi na iznala`ewunajadekvatnijeg.Dalije sve izvesnije da }emo u jednommomentumoratidasepomirimo s ~iwenicom da ne}e svi mali Novosa|ani mo}i u gradskevrti}e,pogotovoukoliko grad nastavi s ovakvim rastom? A. Vidanovi}

Iskqu~ewastruje Novi Sad: od 8 do 9.30 sati uliceHaxiStevi}aod12do18, Mil an a Rak i} a 7, Mil o{a Obili}a od 4 do 8, Pe}ka od 1 do7iod2do16,PetraKo~i}a od1do15iod2do12,Sterijinaod15do25iod18do20,Svetosavskaod1do13iod2do12, od 8 do 15 uliceArseTeodorovi}aod 1 do 27 i od 2 do 24, vrti} “Bubica”, Masarikova 17, PavlaPapaod9do11iod10do

c m y

18,StefanaStefanovi}a,StevanaSremcaod11do27iod10 do20,od 11.30 do 13 “Agrovojvodina” na Rimskim {an~evima. Ka}: od 7.30 do 9.30 deo naseqa od Omladinske ulice do ulica Zdravka^elaraiPartizanske, od 10 do 12 deonaseqaodulaza iz Novog Sada do Omladinske ulice. ^ortanovci: od 8.30 do 13 deovikendnaseqaispodvileVladeVojvodine.

U SLOBODNOJ CARINSKOJ ZONI PO^ELA GRADWA VELIKOG KOMPLEKSA

Zavisokutehnologiju 3.800kvadrata UsklopuSlobodnecarinskezone Novi Sad po~ela je izgradwa proizvodno-logisti~kog kompleksa radi formirawa poslovnog inkubatora za sektor informacionih tehnologija za 20 kompanija i 50 novih radnih mesta. To u gradu predstavqa veliku doma}u investiciju.Objekatod3.000kvadrata

Poslovniinkubatorima}e20 kompanija.Zatre}inuprostorave}potpisani ugovorisastrancima,me|ukojimavladaveliko interesovawezaulagawa

seprivu}istranikapitaliotvoritinovaradnamesta-kazaojedr`avni sekretar u Ministarstvu finansijaMiodrag \idi}. Gradona~elnik Igor Pavli~i} podsetiojedalokalnasamouprava odobravapopustod50odstozakomunalno opremawe zemqi{ta i da }e tu pogodnost  iskoristiti i

V remeploV

Ovako }e izgledati kada bude zavr{eno

Razvodispaokoban Kada je zavr{io aktivnu slu`bu,Jeronim-JeftagrofQubibrati}izDubrovnika,vitezMarije Terezije i general feld mar{al, uplatio je 19. avgusta 1772. 40rajnskihforinti,velikinovac,ublagajnuNovogSada, da bi u wemu dobio gra|ansko pravo.Nameravaojedatu`ivis drugomsuprugom,Eufemijom,iz znamenitog roda Ra{kovi}a,

udovicom wegovog ratnog druga. Nije mu se dalo da `ivi mirno, jer nikako nije mogao da se slo`i sa `enom. Zato se odselio u Be~, ostaviv{i tek kupqeno imaweod150lanacazemqe.Usamqena “zjelo bogata” Eufemija je do`ivela duboku starost, da bijenikadaotkrivenirazbojnici 1816. ubili u wenoj ku}i u centruNovogSada. N. C.

Poreske olak{ice zovu kapital Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Mio- drag \idi} kazao je da }e na{a zemqa u nastojawu da stvori povoqniji privredne uslove od Nove godine oslobitizoneporezanadobit i na zarade. Takve povlastice, podvukao je \idi}, su najpovoqije za strani kap ital u odn os u na okru`eweuregionu.

proizvodnogprostora,300kvadrata  poslovnog prostora i galeriju od500kvadrata,saoko110milionadinarafinansiraizsopstvenih izvora novosadska Slobodna carinskazonauzbankarskupodr{ku itrebalobidasezavr{izadvai pomeseca. Predsednik pokrajinske Vlade Bojan Pajti} izrazio je zadovoqstvo{tosesvakogdanane{togradiiradiiistakaodaITtehnologija predstav- qa sektor budu}nosti,jerbeznovihtehnologijanema napretka.PodsetiojedajeuVojvodiniuprotekletrigodinebiznis pokrenulo gotovo 300 stranih komapnijaidajeotvoreno60.000radnihmesta.

DirektorSlobodnecarinskezoneSr|an Egi} naglasiojeju~edaje interesovawestranihinvestitora zaITtehnologijeveliko,tedaza

SlobodnacarinskazonaNoviSad. Kakojekazao,zaulagaweuITsektorvladainteresovaweme|ustranimkompanijama.

PredsednikPokrajinskevladePajti}istakaoda ITtehnologijapredstavqasektorbudu}nostii napretka.Gradona~elnikPavli~i}podsetioda Gradodobravapopustod50odstozakomunalno opremawezemqi{ta tre}inu prostora ve} imaju ugovoresastrancima,kojibiseovdebaviliproizvodwomuoblastiautomobilskeimetalskeindustrije. -U Srbiji je velika nezaposlenostaposredstvomovihzonamo`e

-Oneho}eba{una{emgraduda zapo~nu biznis, a od toga }e Novi Sad imati vi{estruku korist -rekaojePavli~i},dodav{idapostojimogu}nostdaseproizvodno-logisti~kicentarpro{iri. Z. Deli}

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak19.avgust2011.

ANSAMBLIZHAFNARFJODURA USREMSKIMKARLOVCIMA

Ori}ese islandskamuzika Me{oviti a cappella ansambl “Flensborg“ izgradaHafnarfjodur sa Islanda pod dirigentskom upravom Hrafnhildur Blomsterberg odr`a}ekoncert sutra u 20 sati u sve~anoj sali Karlova~kegimnazijeuorganizacijiDru{tvazanegovawetradicijairazvojSremskihKarlovaca. Karlova~ka publika ima}e priliku i ~ast prva da ~uje ovaj islandski hor, koji }e nastupiti na me|unarodnom Festivalu horske muzike “Kantat Novi Sad“, koji }e od 22. do 28. avgusta biti odr`an u  Novom Sadu. Na  pretpremijernom nastupu u Sremskim Karlovcima “Flensborg“ }eizvesti17kompozicijaizbogatogrepertoarakojisa~iwavajudelasvetskea cappella muzike,svetovneiduhovne, moderneiraneislandskenarodneilirskepesme.

Horjeosnovan2008.godinei ima35peva~aod20do30godina kojisuprethodnobili~lanovi With The Flensborg College horai The Flensborg horasadirigenticom Hrafnhildur Blomsterbergna~elu.Ansambl~estonastupa na Islandu i  inostranstvu,u~estvuju}inafestivalima i takmi~ewima organizovanim u nordijskim zemqama, Austiji, Kanadi, Estoniji, Nema~koj,Italiji,SevernojAmerici, Portugalu, [paniji, [vajcarskoj i Rusiji. Nastup ovoghorazaSremskeKarlovce jeodposebnogzna~ajajerdolazi s Islanda, zemqe ~iji je ju`ni ogranak Crvenog  krsta u sklopu dugogodi{we saradwe s karlova~kim Crvenim krstom darivao ovoj organizaciji, izme|uostalog,ku}uzarad. N.R.

DNEVNIKI„STILOSART”DARUJUKWIGE

„Kola~ve~nosti” ElWumark ^itaocena{eglistausaradwi sa„StilosArtom“svakogradnog danadariva}emosapodvekwige. Dva~itaocakojisedanasprvijaveod14 do14.05 ~asovanabrojtelefona 528-765 dobi}e po primerak kwige “Kola~ ve~nosti” autorke El Wumark. Dobitnici }e kwige mo}i preuzeti radnim danimaod7do21~as,uprodavnici“Stilos”uJevrejskojulici28. Okwizijere~eno: Godine1498.usumrakrenesanse i u zoru Novog doba, Venecijom kolajuglasineodrevnojkwizikojaimanezamislivumo}.Kwigaje predmetpohlepne`udwesvihodreda,odbednihprosjakaimusave

de~urlije, preko `ustrih i lukavihtrgovaca,pasvedopritvornog du`daiVe}adesetorice.Onekoji tragaju za kwigom ni{ta ne}e spre~iti da je dobiju, oni koji je imaju,{titi}eje`ivotom. Kwiga „Kola~ ve~nosti“ poseduje slikovitost i upe~atqivost „Artemizijine strasti,“ poeti~nostromana„Kaovodaza~okoladu,“ ali i neverovatne obrte poputonihu„DaVin~ijevomkodu.“ Koriste}iintrigantanvi{eslojni zaplet, komponuju}i pripovesti i se}awa, autorka postepeno razvija likove i majstorski tka pri~u o vremenu tajnih znawa i skrivenihstrasti. A.L.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

„Nikadboqe” PeniVin}enci Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja seprvaja¬veod13do 13.05~a¬so¬va,a dosadanisudobijalakwigeuovoj akciji,nana{brojte¬le¬fo¬na528765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Nikad boqe“ Peni Vin}enci. Dobitnici}ekwigepreuzimatiu kwi`ari“Laguna”uUlicikraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostalaizdawaoveizdava~keku}e. Vreoletwidan.Gu`vanaautoputu.Deli}sekundekojimewasve. Xonatan,harizmati~nihirurg, vra}asesasastankasasvojomqubavnicom Abi. Wegova supruga mislidajeonnegdedrugde.Xorxija,mladaglumica,krenulajena audicijuzaulogukojabijemogla

proslaviti,awenjeagentLinda, odlu~na i ambiciozna – ali usamqena posle propalog braka. Tobi,mlado`ewasmra~nomtajnom, polazinaven~aweudru{tvusvog najboqeg druga Barnija. Meri se zaputilanaaerodromnasusretsa svojomprvomqubavi,~ovekomkoganijevidelavi{eodpolaveka, Vilijam je farmer koji sa bre`uqkagledakakoseodvijadrama, aEmaprivla~nalekarkaimladi hirurguobli`wojbolnici.Jedan treptaj oka i svi wihovi `ivoti se preobra`avaju. Svetovi se ru{e, tajne ra|aju, qubavne veze okon~avaju–izapo~iwu.Nojeli topromenanagoreilijetakonajboqe? Zanosna,uzbudqivaiose}awimanabijenapripovest“Nikadboqe” jedna je od najzanimqivijih kwigaPeniVin}enci. A.V.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik ZA21MESEC

Sklopqeno618ugovora olegalizaciji Odjanuaraovegodinedo9.avgustasklopqenoje618ugovorauvrednostiod121miliondinaraizme|ubespravnihinvestitoraiZIG-aradilegalizacijeobjekata,re~enojeuOdeqewuzaodnosesjavno{}uu ovomjavnompreduze}a.Najvi{ezaintere-

sovanihzalegalizacijujeizAdica,SadovaiVeternika. Ina~e stru~ne slu`be ZIG-a od septembra 2009.godine do 31. jula ove, odnosnoa21mesec,naravilesu2.128obra~una. Ugov or en i izn os nak nad e je

431.924.899 dinara, a upla}eni iznos naknade je  372.309.197 dinara. Odeqewe za odnosesjavno{}uZIG-askre}epa`wuda jepodneto2.369zahtevazaobra~unnaknadezaure|ivawegra|evinskogzemqi{ta. Z.D.

UULICISTEVANADIVNINABABE4

Psipodelilikom{ije udvatabora Sandre Cvetkovski, `alilisuseGradui tu`bajeponi{tenakazala je @eqana Glumac navode}i da je tada{wa Odluka o dr`awu doma}ih `ivotiwa propisivala daustanumo`ebiti najvi{e jedan pas, te dasu,kakotvrdi,tre}eg Cvetkovski prijavili da pripada de~kuvlasnice. Onadodajedajevi{e puta i{la u Komunalnu inspkeciju gdesujojreklidane moguni{tadau~ine, jernovaOdlukaodr`awu doma}ih `ivotiwa, donesena po~etkom ove godine, propisuje da vi{e nije ograni~en broj Ulaz u zgradu pasa i ma~aka koji se mogu drUovomobjektunalaziseise`ati u stanu, ali ne na {tetu di{te Uduru`ewa za pomo} detre}eglica.Tozna~idasemora ciobolelojodfenilketonurije voditi ra~una o higijeni, {to, i srodnih poreme}aja bolesti kakoka`eGlumac,wenekom{i- metabolizma ~ija je predsednijene~ine. caValerijaHercenberger izrazila zabrinutost povodom zdravqa dece kojadolazeovde. U kratkom razgovoru sa Sandrom Cvetkovski saznali smodaonanemanameru da se odrekne svojihpasa,zakojeka`e dasebrinekolikojoj mogu}nosti dozvoqavaju. Kako isti~e, spasavaihneprilika ulice, odakle ih usvaja, te da su svi psi vakcinisani i zbrinuti, ali da je smrad ne{to {to je jednostavno te{ko re{ivo. [to se ti~e odnosasakom{ijama, sagovornica ga obja{wava jednostavno on ne postoji jer nemarazumevawa. KakosunampotvrdliuKomunalnojinspekciji, prvi pregled ura|en je 2010. Sandra Cvetkovski s qubimcima

Razdori me|u kom{ijama odvajkadasupoznatastvariretko lak{ere{iva,ukolikosenena~ini kompromis. Stanari u Ulici Stevana Divnina Babe 4 podeqenisuve}godinamaudva tabora, na jednoj strani nalazi seporodicaCvetkovski iwihovi psi, a na drugoj je ostatak zgrade. Naime, kako nam se po`alila porodica Jovanovi}, na tre}em spratu, gde stanuju kao prvekom{ijepomenutih,stalno se suo~avaju sa nepodno{qivim smradom,`ivotiwskimdlakama i nehigijenskim uslovima, a problemsuipsikojiseizvodeu de~iji park izme|u zgrada. Uz wih je stala i predsednica Skup{tine stanara @eqana Glumac kojanamjeobjasnilada susvoje`albe,uzpeticiju,uputili nadle`nim organima, KomunalnojinspekcijiiGradu. - Kada je Komunalna inspekcijado{laprviput,zateklisu tripsaimenireklida}epodi}i tu`bu. Me|utim, kako kom{ije imaju dva stana, jedan na ime Vojislav Cvetkovskog, a drugi na ime wegove k}erke

godine i konstatovano je dr`awepasaustanuporodiceCvetkovski,kojijeprelaziodozvoeqen broj u skladu sa tada{wom odlukom.Ipak,re{ewejeponi{teno od strane drugostepenog organa,jersuCvetkovskitvrdilidaseturadiodvastana. - Po novom inspekcijskom pregledu utvrdili smo da se u stanupomenuteporodicenalazi pet pasa i pet ma~aka, koji su bilivakcinisani,adaseizstana{ireveomaneprijatnimirisijernavedenaporodicaneodr`avaodgovaraju}uhigijenuku}nih qubimaca - naveo je glavni komunalniinspektorSr|anJakovqev.-Sobziromnautvr|eno stawe i prijave stanara, komunalnainspekcijapodnelajezahtev za pokretawe prekr{ajnog postupkaprotivvlasnika`ivotiwa i uputila pismeno obave{tewe Republi~koj veterinsrskojinspekcijiuNovomSadu. Jakovqevjekazaoda}ekomunalnainspekcijaponovitipregled na ovoj adresi i postupati u skladu sa svojim ovla{}ewima.Koliko}etopomo}iiliodmo}i me|ukom{ijskim odnosima, sazna}e se kada se utvrdi {ta}eta~nobitisapsima. A.Jerini}

065/47-66-452

Poskupqeweopetporajiudara Smatram da „Srbijagas“ i Toplanapodhitnomorajudaprona|u unutra{we rezerve, da se restrukturiraju i izme|u sebe podele tih 15 odsto poskupqewa, a ne da prevaquju na, preko svake mere, osiroma{en narod... a  nakonosamgodinaprijavqujudasu izmi{qali radna mesta sa enormno visokim platama koje i dandanaspla}amo. 064/1655... *** Za{tonebiikodnaska`wavali ili hapsili prosjake na ulicamagrada,kao{toradeRumuni?Svitirumunskiprosjaci sada }e se pojaviti kod nas! A za{to da ne, kad je ovde raj za prosjake! Pitajte gradona~elnika! 065/4181... *** Pozdravqm akciju gradskih vlastihumanogna~inazbriwavawu pasa lutalica. Projektom “Pet frendli” mnoge `ivotiwe su na{le svoj dom. Samo da ne prekinutuakciju. 064/8012...

*** Dva oka u glavi opet zrike, Crnogorciizbacujuizuxbenika pisce Srbe, a ovi na{i su jo{ ranije izbacivali pisce bratskeRusije,(ka`upla{enamdecu). Budi Bog s nama da nam pomogne,akojeuna{emslu~ajuto uop{temogu}e. 060/0227... *** Navestimapri~ajuozaga|enu vazduha na Detelinari, a pokazuju“[trand”?!?Esva{ta! 064/0863... *** Za{to Po{ta ne {aqe ra~une za struju i informatiku u Majevi~kuulicu,anatelefonski broj koji slu`i navodno za informisawesenikonejavqa? Dalisetomo`danamernoradi dabigra|anipla}alikamatu!? 064/2463... *** URumencigrupaklinacasvakodrugove~ekamenujekamione,

da bi sino} razbili stakla na autobusu. Qudi, nemojte sedeti skr{tenih ruku, hajde da ih uhvatimo dok neko ne strada! Dostasmospavali! 063/244... *** Palma u vezi gej parade:”Srbijaimapametnijaposla”.Trebalobidabudetako,alina`alostnije,jersumnogismatrali “da imaju pametnijeg posla” pa suoglu{iv{isenaukazaneposledice, do`iveli pora`avaju}erezultatetvrdoglavosti.Zoran. 062/1296... *** Ro|enauBetaniji,44godine `ivim u Novom Sadu, ne~ijom gre{komnisamupisanaukwigu dr`avqana.I{ta?Nemamli~nukartu,nikoni{tanere{ava, koga je briga? Da mogu nekako oti}i do Zimbabvea, pa da re{imtonabrzinu! 063/525...

*** 1.NaFuto{kojseidaqeprodajerobaporedpijace,2.Ucentrucvetaprodajapiratskihcdova, 3. Wego{eva ulica je pretvorenaujavnitoalet,4.Porta preplavqena otpadom svakoga jutra... A komunalna policija 60.000platu.Sramvasbilo! 064/1028... *** DSgradirektoratitehnolo{ki park, da ali te zgrade ve} postojeuNSkampusu. 061/6556... *** “Nema nikakve velike filozofije u tome {ta bi trebalo vratitijerseta~nozna{tasu Vojvodinailokalnesamouprave imalepre20-25godina-re~isu gospodinaEgere{ijakojeupotpunostipodr`avam,jerjejedini na~in pravilnog vra}awa imovineVojvodiniilokalnojsamoupravi.Svedrugojenovaprevara. 063/524...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak19.avgust2011.

9

ZAMESECDANAVI[EOD100VATROGASNIHINTERVENCIJA

Usijaneringledajuuzbunu U meseca dana, odnosno od 18. jula do ju~e, novosadska vat rog as na jed in ic a imal a je105 intervencija od kojih su 75 bile po`arne, saznali smo u ovoj slu`bi. Kako je naveo komandant vatrogasne slu` be Drag os lav Klis ur a bila je jedna eksplozija, dve tehni~keintervencijesopasnim materijama, {est saobra} ajn ih int erv enc ij a i drugo, ali nemali broj izlazakanaterendesioseizbog toga{tojenekomeru~akzagoreo. -Pos toj e la` ne i zlon amernedojave,alikadanekom ru~akzagori,tonesmatramo ni la`nim niti zlonamernim, ve} izlazimo na teren. Tu nem a ve} e mat er ij aln e {tete,osimeventualno{poret a i {erp e koj u treb a oprati, ali, da dojave nije bilo na vreme, po`ar bi se pro{irio-kazaojeKlisura. Prem a weg ov im re~ im a, naj~e{}i razlozi zbog kojih se po`ari u gradu dese, a na {ta se mor a obrat it i pa`wa, jesu to {to se ru~ak ostavibeznadzora,potomse improvizuje s instalacijama i osigura~ima ili se kori-

Foto:R.Hayi}

Zabrawenospaqivawe naotvorenom Napitaweospaqivawumaterijalanaotvorenomprostoru, komandantvatrogasneslu`beuNovomSaduDragoslavKlisurakazaojeda~lan50.novogZakonaoza{titiodpo`arazabrawuje ovakve radwe.”Zabraweno je spaqivawe ostataka strnih useva, spaqivawe sme}a na otvorenom prostoru i spaqivawe biqnihostataka. Licekojejeradwamaizstavajedanovog~lanaizazvalopo`ar,du`nojedavatrogasno-spasila~kojjedinicinadoknaditro{koveintervencije,uskladusposebnimpropisom”-zapisanojeuzakonu.

ste nekvalitetni produ`ni kablovi. Komandant ka`e da je obavezan redovan pregled gasnih instalacija, a da se tro{ila na ovu materiju ne koristeakonisuatestirana. Dimovodni kanali bi trebalo redovno da se ~iste s obzirom na to da se naslage ugqenika mogu zapaliti. U ovom slu~ aj u kan al i se ne smejugasitivodom,{toqudi imaju obi~aj da rade, upozoriojesagovornikdodau}ida seure|ajipodnaponomtako|enegasevodom,adaseventilizkojegcuriplinobavezno mora zavrnuti pre ikakveintervencije.[toseti~e la`nih dojava, komandant jerekaodaihimaalidapostoje na~ini kako se oni otkrivaju. -Tonisunikave{pijunske tehn ik e, ve} imam o reg istrofon, identifikator dolaznih poziva, te qudi koji rade na prijemu dojave imaju dovoqno iskustva da prepoznaj u la` ni poz iv kao, na primer, kada neko ne zna da ka`ekojijebrojsakojegzove kada ga pitamo- obja{wavaKlisura. A.Jerini}

^LANGRADSKOGVE]AALEKSANDARKIRAQNAJAVIO

Futogunaprole}e novaambulanta

Foto:F.Baki}

Pozivborcima oslobodiocima Povodom priprema za obele`avawe oslobo|ewa grada, izPokrajinskogodboraSUBNOR-a  Vojvodine pozivaju borce NOB-a iz Novosadskog partizanskogodreda,7.8.i12. vojvo|anske brigade, koji su u~estvovaliuoslobo|ewuNovogSadadasejaveOdboru.Telefonje021-521-559. A.L.

Promocija „DanaBrazila” Promocija festivala “Dani Brazila”,koji}ebitiodr`anod 25.do27.avgusta,odr`a}esesutra od19~asovanavi{emestaugradu i ~ini}e je izlo`be, nastupi i prezentacije. Tako }e ~lanovi “Sambanse”u18~asovakrenutiiz Dunavskog parka do Turisti~kog informativnog centra na Trgu slobode, gde }e u 19 ~asova imati kra}inastup.Nakonwihnastupajukapueristiiz“Senzale”,au20 ~asovauRadiokafeuotvaraseizlo`ba crte`a @ivojina Mi{kova “Za spas ki{nih {uma Amazonije”.Tako|e,istogdanauizlogu TIC-a bi}e otvorena izlo`ba “Pogled na Brazil” autorke BiqaneRadojevi}. S.K.

Nakon adaptacije i dogradwe amb ul ant i u [ang aj u i SremskojKamenici,odprole}aslede}egodineiFuto`ani }e imati novi Dom zdravqa, najavio je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr AleksandarKiraq.Izgradwanovog DomazdravqauFutogutrebalo bi da po~ne u oktobru ili novembru,akrajradovaseo~ekujedomaja.Potrebazanovom, ve}om ambulantom nastala je zbog pove}anog broja stanovnikauovomnasequ,jerjestariobjekatzaza{tituzdravqa najmawi u gradu. ^lan Gradskogve}azazdravstvoka`eda svi gra| an i treb a da imaj u isteusloveuprimarnojzdravstvenoj za{titi. Iz gradskog buxeta za ambulantu u Futogu je predvi|eno 30 miliona dinara, ali s obzirom na to da vrednost ove investicije iznosi70miliona,ostataksredstava bi}e izdvojen naredne godine. Izgradwa novog objekta prvojeplaniranadaseradiudve

faze,me|utimtotehni~kinijemogu}e,pa}eseru{itikompletna zgrada, a slu`be }e bitiizme{tenenaadekvatnomesto,doktrajuradovi. Unovojambulantibi}esme{tena i laboratorija, pa `iteqi Futoga za analize ne}e morati da odlaze van mesta. Prema re~ima Kiraqa novi objekat pru`i}e Futo`anima mnogoboqeuslovezdravstvene za{tite. [toseti~edodatnihulagawaudomovezdravqave}ihinvesticija ne}e biti do kraja god in e, osim dig it al iz ac ij e radiolo{ke opreme, koja bi trebalo da bude zavr{ena na jesen. Ovakva unapre|ena, takozvana telemedicina }e omogu}itidazapacijenta,kojibuderadiolo{kipregledan,isti snimakbudeprosle|enudruge ustanove vi{e zdravstvene za{tite zbog eventualne daqe obrade.„[etawe„pacijentaod ustanove do ustanove odlazi , dakle,upro{lost. I.D.

Foto:S.[u{wevi}

PLANOVISPENSAZANOVOOTVORENOKUPALI[TE

Solarnikolektori greja}ebazen

Kako saznajemo u Spensu, sve vi{esugra|anasvakodnevnodolazinakupawenanovootvoreni bazen,pajetakomawagu`vaina SC “Sajmi{te”, decenijama jedinom kupali{tu s otvorenim bazenima.Dolazaknabazennije samokupaweisun~awe,patako Novosa|ani na otvorenom bazenu Spensa, za sada, mogu pojesti sladolediu`ivatiukafi}ukoji se nalazi tik do vode. Kafe imaisuncobraneile`aqkekoji su svakodnevno na raspolagawuposetiocimaawihovokori{}ewesenenapla}uje. Ovegodinene}ebitijo{dodatnihsadr`aja,jerjesezonagotovonaizmaku,alijegotovosigurno da }e naredne godine sve biti mnogo sre|enije uz dosta novina. Tako|e, ako vreme do

kraja sezone bude lepo svakodnevnano}nakupawasesa„Sajmi{ta”selenaSpens,stim{to }e u terminima no}nih kupawa istovremenoodr`avatii`urke krajbazena. Direktor Spensa Boris Barjaktarovi} ka`edapostojezanimqiviplanovizaslede}ukupali{nusezonuidajewihovopreduze}eupregovorimasaGradom i Fondom za energetsku efikasnostkakobisedobionovacza kupovinu solarnih kolektora. Oni bi bili postavqeni na otvorenom bazenu i koristili bisezazagrevawevode.Powegovimre~ima,zaslede}usezonu, u planu je i sre|ivawe okoline kupali{ta,ta~nije,postavqawe traveizabavnihsadr`ajazanajmla|esugra|ane. B.M.

UBIBLIOTECINA[TRANDU

„Antologijaboemskepoezije” Promocija kwige „Antologija boemske poezije” odr`a}e sedanasu19.30~asovaubibliotecina[trandu.Uprogramu u~estvuju prire|iva~ antologijeRatko^olakovi} iglavni iodgovorniurednikizdava~ke ku}e  „Interpres” Mirko Mr-

ki} Ostro{ki. Stihove }e kazivatiglumacMihailoJanketi} a u muzi~kom delu programa u~es tvov a~} e u~en ic e Sredwe muzi~ke {kole „Isidor Baji}”, Katarina Bo`i} i DraganaBaqak. J.Z.

Naknadezanezaposleneiraseqene Isplata redovne nov~ane naknade nezaposlenima i privremene naknaderaseqenimasKosovaiMetohijepo~iwedanas,obave{tavajuizNacionalneslu`bezazapo{qavawe.Kakoseusaop{tewu navodi,naknade}emo}idasepodignuna{alterimasvihpo{tau Srbiji. A.L.

Mumini„Hantersi”na[trandu Povratni~kikoncertMilanaMuminaigrupe„Lavhanters”odr`a}esesutrau22~asana[trandu.Ulazjebesplatan. A.J.

Iskqu~ewavode Bezvode}edanasod10do13satibitiUlicaJovanaBo{kovi}a i okolne ulice. Razlog iskqu~ewa jesu radovi na vodovodnoj mre`i. S.K.

SNS:GubitakToplane podlupunadle`nih -Toplanajeza2011.projektovalagubitakuiznosuod2,6milijardidinara.Pro{legodine gubitak Toplane u decembru bio je 1,8 milijardi dinara. To jegotovomilijardavi{e.Kada bi se dogodila neverovatna stvar da stoprocentno naplate svojapotra`ivawa,opetbidug biovi{iod1,5milijardi-rekao je predsednik Gradskog odboraSNS-aMilo{Vu~evi} na ju~era{woj konferenciji za medije.

Vu~evi}jekazaodakontinuiranolo{eposlovaweovogpreduze}a i konstantno pove}awe duga“svedo~ionemo}iineznawutamo{wihmenaxeradarukovode jednim od najva`nijih javnihpreduze}a”. Predsednik GO SNS je napomenuo da su ovo podaci koje je Toplana objavila i da je veliko pitawe{tabisesvena{lokada biseizvr{ilapravarevizijai kadabiutopreduze}eu{linadle`nidr`avniorgani. A.L.

UCK13

Fankmuzikai„Fanki{iva” Slu{aonica fank muzike uz redizajnode}e„Fanki{iva”danassunaprogramuOmladinskog centraCK13.Od17~asovaudvori{tu CK13, Ulica vojvode Bojovi}a slu{a}e se albumi izvo|a~a „Earth, Wind and Fire”, „Kool

and The Gang”, „Prince”, „Sly & The Family Stone” i XorxaKlintona. Istovremeno}eposetiocimo}i da,uzpomo}„Fanki{ive”svoje majice, jakne, haqine, ko{uqe, sukweitorbe,osve`enekimnovimdetaqem. J.Z.

Izlo`ba„ZlatoglavaRusija” Izlo`bafotografijaruskihcrkava„ZlatoglavaRusija”autorkeValentineLikorenko,odr`a}eseve~erasu19~asovauMuzeju Vojvodine,UlicaDunavska35.Organizatoripokroviteqizlo`be jemoskovskiSrpskidomiUdru`eweruskeikonePresveteBogorodice„Umek{awezlihsrca”.Izlozbu}eotvoritikwi`evnicai predsednicamoskovskogSrpskogdomaRadmilaVojnovi}. R.D.

Foto:R.Hayi}

Fontanatekufini{uleta FontanauKatloi~kojportiproradilajenedavno,adazaosve`ewekojeonanudinikadnijekasnovidisenafotografijina{egfotoreporteraRadivojaHaxi}a. Dodu{e,letojeu{lo uposledwutre}inu,arazlog{tofontananije radila,kakosuranijekazaliu“Vodovoduikanalizaciji”,preduze}ukojejezadu`enozaweno odr`avawe, jeste {to su u wu gra|ani bacali razne neprimerene predmete koji su zagu{iva-

li filtere, ali i {tetili ugra|enoj opremi. Neretko se de{avalo i da se u vodu sipaju i {amponi,pajepenebilonapretek. Ipak,dosadanijeobja{wenoza{tosetoliko ~ekalospopravkomfontaneiwenimpu{tawem urad.No,sadvodate~euKatoli~kojporti,napoqujeidaqetoplo,akoliko}eovakvostawe potrajatizavisi}eiod“Vodovoda”,alinajvi{e Novosa|anaiwihovogpona{awa. S.K.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak19.avgust2011.

ПРВАФИЈАКЕРИЈАДАУКУЦУРИ

РЕПУБЛИЧКАНАГРАДАЗАЈАВНИПРОСТОР

Финалезапрегаиизбор најлепшег шешира

КУЦУРА: Прва „Куцурска фијакеријада” одржаће се у суботу 26. августа са почетком у 12 часова. Организатор ове спортске и културне манифестације којом се промовише запрежни коњички спорт је Штала „Гаковић” у Куцури. У оквиру Фијакеријаде, биће одржано 4. финално коло Првенства Војводине у вожњи запрега, а у категоријама двопрег и четворопрег. У Куцури се очекује наступ запрега из најбољих ергела Србије. Непосредно након завршетка финалног кола првенства, свечано ће бити проглашен првак Војводине за сваку категорију. У категоријама двопрег, четворопрег и једнопрег биће одржан и КУП Куцуре, а за победнике је организатор обезбедио вредне почасне и новчане награде. Пријава више од 70 запрега је гаранција за велики коњички спектакл. У оквиру прве „Куцурске фијакеријаде” биће организовано такмичење за најлепши шешир, као и наступи фолклора из Куцуре, мажореткиња из Аде, акробат-

DNEVNIK

c m y

10

„Младиград”Бечеју

ских голубова из Вршца, деце чикоша из Аде...Организатори се надају да ће овај коњички и културни спектакл имати више од 10 000 посетилаца.

БЕЧЕЈ: Републичка награда „Млади град”, коју је прошле године установила Грађанска иницијатива у сарадњи с министарствима за омладину и спорт, за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, додељена је ове године Бечеју, и то у категорији - јавни про стор, саопштили су председник општине ПетерКнезии ГоранСтрајнић, члан градске владе задужен за спорт и омладину. Награда се додељује још две категорије - за најбољу невладину омладинску организацију и за допринос развоју омладинске политике у локалним самоуправама. - Ми смо конкурисали у категорији јавног проПредседникопштинеПетерКнезиињеговпомоћник стора и освојили прво меГоранСтрајнићснаградом„Младиград” сто, те су нам у Београду уручене победничка плакета и диБУМ. На тај начин деца и млади су мењеног младима, а Грађанска плома, саопштио је Горан Страјнић добили простор где се окупљају, иницијатива, жири, донатори и на конференцији за новинаре. Реч одржавају састанке, креативне распонзори су тај труд ценили и додеје о простору у згради Центра за дионице, семинаре... лили нам награду „Млади град” децу и младе, која се налази у Глав- Наша локална самоуправа на појаснио је Страјнић, подсетивши ној улици 47, где су смештени Кан- разне начине излази у сусрет млада је Бечеј предњачио и 2006. годицеларија за младе, ЛПА за децу оп- дима са жељом да им ангажовање не кад је формирао Канцеларију за штине Бечеј, ромски координатор учини лакшим. Тако је препознала младе, једну од пет у Србији, а сада и Бечејско удружење младих – значај и улогу јавног простора наих има 123. В.Ј.

ИЗЛОЖБАУМАНАСТИРУКУВЕЖДИН

ЗнаменитиСрби изПрвогсрпскогустанка

КУВЕЖДИН: У организацији Фонда за помоћ Србима „Тома Максимовић” из Новог Сада, данас, на Преображење, у манастиру Кувеждин биће отворена изложба „Знаменити Срби из Првог српског устанка”. Изложба је у оквиру обележавања два века од Првог српског устанка (1804-13/2004-13.) постављена у манастиру Кувеждин, крај села Дивош (општина Сремска Митровица), који су усташе до темеља порушиле и који се сада обнавља.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (13.45), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.45), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (22.25), „Planeta majmuna - po~etak” (18, 20.15), „Green lantern” (22.15), „Kauboji i vanzemaqci” (20.10, 22.35), „[trumpfovi” (12.30, 14.45,15.40, 17, 17.50, 19.15, 20), „Kako se re{iti {efa?” (16, 18.15, 20.20, 22.20) Jadran: „H men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Betina[omo|i iz Stare Moravice (oba de~aka), DEVOJ^ICE: JovanaPo{ti} i AnfisaKerkezMilenkovi} iz Novog Sada, IvanaTasi}iz Ledinaca, SawaGolubovi} iz Ba~kog Jarka, MelindaBak{aiz Be~eja, JelenaMale{evi} Okuka iz Veternika, DE^AKE: Ivana Karda{evi}, Ivana Stepanov, Marina Ka}anski, Nata{aVukovi}i JasminaMandi} iz Novog Sada, MirjanaRali} iz Novih Karlovaca, TamaraManojlovi} iz Mladenova, Sne`anaMandi}iz Ba~kog Jarka, MilanaVelemirov iz \ur|eva, Bojana Ranisavqevi} iz Ka}a, AngelaSlivkaiz Srbobrana i TatjanaOpa~i} iz Petrovaradina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Marija Milana Andri} (urna) (1921) u 10.30 ~asova, Rade Bogoquba Luka~ (1916) u 12.45 i Stanimir Vukomana Mikavica (1932) u 14.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Natalija Ivana Korpak (1925) u 13 i Milorad Bogoquba Pepi} (1981) u 15 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milan Paje Dobrin (1928) u 13 sati.

tElEfOnI

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

По завршетку литургије, око 12 сати, биће изведен пригодан програм беседа о значају обнове српске државе, улози Српске православне цркве у очувању свести о нацији и држави, улози епске поезије у подстицању отпора поробљивачима. У програму учествују народни гуслар Војин Радојичић, аутор фотографија Миша Николовски, народни појац Никола Бајичев и други. Посетиоци ће после програма обићи необновљене остатке манастира, уређени део као и радове који су у току.

420-374

ZDRAVStVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Бунаризавише воде ТЕМЕРИН: ЈКП „Темерин“ је током летњих месеци стално апеловало да грађани рационално троше воду. Mрежа у сва три насељена места темеринске општине изграђена је пре више од четири деценије, а присуство арсена, у количини већој од дозвољене, констатовано је 2004. године. У више наврата о питањима снабдевања грађана пијаћом водом, потреби изградње нових и ремонта старих бунара, бавили су се чланови Општинског већа општине Темерин. Ово настојање је уродило плодом, па су радови на побољшању водоснабдевања у темеринској општини почели. У току је бушење бунара Б-8 на изворишту Вашариште, капаци-

Сутра „Циганске ватре”

СРБОБРАН: Традиционална културна манифестација војвођанских Рома „Циганске ватре” на којој се представља фолклорно, музичко, литерарно и ликовно стваралаштво Рома, биће одржана сутра у Србобрану. Према најавама организатора, то ће бити маратонски концерт песама и игара, уз традиционалне циганске ватре и представљање мноштва обичаја из богате традиције Рома. Током манифестације, која ће се одржати у ромском насељу и центру града, поред домаћина наступиће и ромске културноуметничке дружине, фолклорни и драмски ансамбли, рецитаторске секције, као и музички састави из неколико војвођанских градова, а врхунац завршне вечери биће, истичу организатори, концерт УснијеРеџепове и трубача. Непосредни домаћин и организатор ове приредбе, која се већ деценију и по одржава у Србобрану је овдашње Културноуметничко друштво „Ром“. Помоћ у организацији Циганских ватри Друштво „Ром” добило је од Дома културе Србобран, док су генерални покровитељи манифестације, названој и „Дани културе Рома у Војводини“, Покрајински секаретаријат за образовање, управу и националне заједнице и општина Србобран. М. Кк.

тета 1.000 литара у минуту, а извођач је „Нафтагас-Хидросонда“. ЈКП је обезбедио 2,5, а Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду 10 милиона динара. Завршава се ремонт бунара у Сиригу, који није био у функцији девет година. Радови су при крају, а прве анализе говоре да ће Сирижани ускоро користити најисправнију пијаћу воду. У току године обавиће се и ремонт бунара на изворишту Ливадица у Бачком Јарку, капацитета 200 литара воде у минути, а припрема се и пројекат повезивања водоводних мрежа са изворишта Старо Ђурђево до водовода у Бачком Јарку. М. М.

Субвенције за послодавце се додељују у висини од 130.000 динара, плус додатних 20.000 уколико се запосле особе које припадају категорији теже запошљивих лица. Локална самоуправа је донела одлуку да из градског буџета издвоји четири милиона динара за програме запошљавања. Министарство економије и регионалног развоја је из републичког буџета одобрило додатних и 3,84 милиона динара за финансирање програма запошљавања ове године - рекао је председник Локалног акционог плана запошљавања Ласло Караи.

С обзиром на то колики је значај ове фирме присиљени смо да изнађемо могућност да се рачун одблокира те смо стога и започели разговоре о судском поравнању са представницима фирме „Кум” - образложио је разлоге за хитно сазивање седнице председник Општине Илија Војиновић. - Реч о великој суми, па молим одборнике да замисле шта би се за та

мократа Војводине подржао је предлог о поравнању. Бранислав Чолак, члан Општинског већа додао је да је ово још један у низу дугова које је оставила претходна власт: - Поред кредита које отплаћујемо, око пет милиона динара

Општински дуг на рате

Преживео самопрвак Вигец

Едита Дивковић

претходне власти доведени смо у ситуацију да је рачун Дирекције за изградњу града блокиран извршном пресудом на износ од око 54 милиона динара.

Рок опера „Разапет”

КИКИНДА: У понедељак, 22. августа, у оквиру Кикиндског културног лета, премијерно ће бити изведена рок опера „Разапет“ Гергеља Колтајиа. Почетак је у 21 сат у дворишту Курије. Радња рок опере „Разапет“ заснована је на библијским мотивима, али се дешава у данашњем времену. Представа шаље поруку разумевања и праштања. Режију потписују Хенријета Карко из Словачке и Тибор Катаи који ради у Мађарској, а каријеру је започео управо у „Еђшегу“. Млађи фолклорни ансамбли из Србије и Мађарске од пре десетак дана увежбавају кореографије у Кишкунфелеђхазу. Певачи-професионалци из Прага прикључиће им се 19. августа, а већ 20. је премијера у Кишкунфелеђхазу. Такође је планирано и

СУБОТИЦА: Уколико послодавци у Суботици одлуче за запосле жене, младе до 30 година, Роме, особе са инвалидитетом, или старија лица од 50 година, субвенција по радном месту износи 150.000 динара. Приоритет на јавни конкурс имају послодавци који се баве производњом, а субвенције се неће додељивати за делатности пољопривреде, шумарства, рад у мењачници, коцкарници, као ни директним и индиректним корисницима градског буџета. - То ће бити први локални програм запошљавања око 50 лица.

Према предлогу судског поравнања извршни поверилац, фирма „Кум” ће дуг умањити за 10 милиона динара, тако да ће остати око 44 милиона , од чега ће 30 милиона динара бити уплаћено одмах по закључењу поравнања, а остатак ће бити исплаћен у једнаким ратама закључно са 28. фебруаром 2012. године. Након прве уплате фирма „Кум” ће повући предлог за извршење и на тај начин рачун кикиндске Дирекције биће одблокиран.

ОТРОВАНО ЈАТО ГУСАКА

МОКРИН: Николи Кришану (59) из Мокрина непознате особе отровале су јато од 40-ак гусака. Ојађени гушчар тврди да су птице страдале јер су јеле отрован семенски кукуруз. Сплетом околоности у животу је остао само Николин љубимац гусан Вигец, победник мокринске Гусанијаде из 2009. године. - Гуске држима на плацу који се налази у улици Иве Лоле Рибара, а станујем у другој улици. Верујем да ово није случајно и да је неко ко ми завиди урадио ову страхоту, каже Кришан. Тровање је Никола Кришан пријавио полицији и нада се да ће починилац бити ухваћен. А. Ђ.

Предностженама,младима, инвалидима...

Исплата„Куму” одблокираћеДирекцију

Војиновић и директорка Дирекције Едита Дивковић да потпишу судско поравнање у Привредном суду у Зрењанину. - Ово судско поравнање је важно и о овом морају бити обавештени сви одборници и грађани. Због препознатљивог рада

извођење у Прагу. Пројекат су помогли Општина Кикинда, покрајинска влада, цивилна организација „Хументис“ и Фондација „Ласло Секереш“. У ансамблу је више од 50 уметника из три државе. - Учествују професионални певачи из Словачке, а укључили смо ансамбле из Кишкунфелеђхаза и Тисакечке из Мађарске, из Новог Кнежевца и Кикинде - каже председник „Еђшега“ Ласло Киш. - Хтели смо да створимо већи круг ради бољег упознавња, да што више уметника упозна наш град. И сама радња представе показаће још једном да живимо у граду толеранције, како треба заједно да живимо, заједно да носимо и терет и радост. А. Ђ.

11

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА НОВА РАДНА МЕСТА У СУБОТИЦИ

СУДСКО ПОРАВНАЊЕ САЗВАЛО СЕДНИЦУ КИКИНДСКЕ СКУПШТИНЕ

КИКИНДА: По хитном по ступ ку од бор ни ци ки кинд ске СО прихватили су предлог за судско поравнање, поводом правоснажне пресуде Привредног апелационог суда у Београду између извршног повериоца фирме „Кум” из Кикинде и извршног дужника Јавног предузећа Дирекција за изградњу града и Општине Кикинда. Скупштинском одлуком овлашћени су председник Општине Илија

petak19.avgust2011.

средства могло урадити, да смо у то време имали одговорне људе на одговорним местима. Није непознато грађанима Кикинде како је претходна гарнитура вршила власт Илија Војиновић па подсећам на уговоре са фирмама А.С.А., „Метро месечно, девет милиона тромепаркинг север”, случај сечно које за аутобусе плаћа ЈП Прчањ, додао је Војино- „Аутопревоз”, исплате од 55 вић. милиона динара колико није исСудско поравнање је плаћено фирми АСА, ту је и дуг неопходно јер је Привред- фирми „Градитељ” за посао кони апелациони суд донео ји је такође урађен у време од извршну пресуду којом 2004. до 2008. године. Морамо обавезује Јавно предузеће што пре одблокирати рачун Дида фирми „Кум” плати око рекције, да би се платили радо54 милиона динара због ви који су у току. раскида уговора. Грађе- Уколико Дирекција буде винска фирма „Кум” била блокирана, сав труд који смо је подизвођач радова, уложили ове године биће узалуфирме „Еурко” из Нове дан, јер ћемо доћи у ситуацију Пазове, која је 2006. годи- да нас и други извођачи туже и не ангажована на изград- блокирају и томе нема краја њи регионалне депоније. рекла је директорка Дирекције Претходна власт је врло за изградњу града Едита Дивкобрзо након почетка радова вић. раскинула уговор са „ЕурОдборник Демократске ком”, али је дуг кикинд- странке Србије Владимир Пуској фирми „Кум” остао. дар проти вио се при хвата њу Одборник Уједињених такве одлу ке тврдећи да овакво региона Драган Чобић, судско поравнање није правно рекао је да је ово директна по- могуће. При ли ком гласања саследица „апсолутистичког на- мо су три одбор ни ка би ла уздрчина вођења општине” од стра- жа на, а оста ли су подр жа ли не претходне власти. Милан предлог по рав нања. Митрић у име Лиге социјалдеА. Ђуран

Нове канте, старенавике БЕЧЕЈ: Првих четрдесетак нових канти за смеће је постављено на централном градском тргу у Бечеју, а до краја године такве црвене канте би требало да буду постављене на улицама ширег центра града, дуж Зеленог корзоа и на шеталишту крај Тисе. Општина је за набавку издвојила 1,2 милиона динара. Радници ЈП „Комуналац“ који свакодневно празне канте, приметили су да су са неких већ нестале пластичне пепељаре. В. Ј.

Од почетка године ово је 19-ти програм запошљавања. У 18 програма, од којих су још неки у току запослено је 689 лица, а про-

грами су вредни 108 милиона динара. Позив за запошљавање биће отворен док се новац не подели. А. А.

Стипендијепо спорномправилнику СУБОТИЦА: У току је конкурс Мађарског националног савета за доделу стипендија. Савет је донео правилник о додели стипендија у којем се велики број бодова добија уколико је кандидат уписан у мањински бирачки списак ове мањине. Демократска заједница Војвођанских Мађара сматра да је та одредба дискриминаторска према другим Мађарима и на крају је и о овом питању своја мишљења и предлоге послала повереница за равноправност Невена Петрушић. - Повереница сматра да та ставка носи превише бодова и њено мишљење ће бити уважено

- рекао је председник МНС Тамаш Корхец. - Конкурс се расписан по важећем правилнику и сви који су добили стипендије по том правилнику ће добити 130 евра месечно. Правилник ће бити на снази док не урадимо измене и нови измењени правилник се не усвоји. Доделићемо 500 стипендија, у вредности од пола милиона евра. Кандидати који буду изабрани, десет месеци ће добијати по 130 евра. Ми уважавамо мишљење поверенице, али морам да додам да је она наш Правилник истакла и као добар пример објашњава Корхец. А. А.

СЛАВА У БАЧКОМ ГРАДИШТУ

Вранићање,камџијање, пајванисање... БАЧКО ГРАДИШТЕ: Сеоска слава Преображење Господње у Бачком Градишту имаће данас, поред верског, и грађанско обележје, па ће све попримити далеко свечанији призвук. - Обележавање смо почели синоћним Празничним бденијем, данас у 9 сати служићемо Свету литургију, а од 18 сати је вечерње када ће се у приству актуелне куме обавити резање славског колача, освећење славског кољива и избор новог кума, рекао нам је свештеник Српског православног храма посвећеног Преображењу Господњем у Бачком Градишту Зоран Милинковић. Бечејско удружење младих – БУМ репризираће лањски „првенац“ – Олимпијаду старих војвођанских спортова. Ова атрактивна и јединствена манифестација одржаће се у СРЦ „Ђорђе Тапавица – Џоја“ од 15 сати. - Иако су тешка времена, нисмо желели да, после лањског преми-

јерног одржавања, прекинемо манифестацију која треба да прерасте у традицију. У спортском центру, опет ће се надметати десетак петочланих екипа у петнаестак помало већ заборављених спортова. Биће то прилика да се присетимо омиљених игара некадашњих сеоских ђилкоша, земљорадника, пастира... Ма биће свега, од трка у џаковима, преко ходања на штулама, затим драгача, пајванисања, натезања мосора (батине), бацања потковице (ринглања), рушења троношца, вранићања, камџијања, бацања камена с рамена, до ларповања и гађања луком и стрелом – рекао је, у име организатора Александар Ђекић. Пошто се у предвечерје буду уручиле награде најуспешнијим екипама, тамбураши ће преузети команду и забављати госте у ресторану ФК „Војводине“ у спортском центру. В. Ј.

Дводневна фештаза СентИштвана БЕЧЕЈ: Традиционалну манифестацију Сент Иштван посвећену оснивачу и првом мађарском крунисаном краљу Бечејци ће обележити дводневном фештом. Централни догађај данас је свечана миса у католичкој цркви и освећење хлеба од пшенице овогодишњег рода у 17 сати. Сат касније ће поворка младих у народним ношњама с мађарском круном и освећеним хлебом кренути из цркве ка Дому МКД „Петефи Шандор” у Доњем граду. Поворка ће се зауставити испред оближње Градске куће, где ће председник општине Петер Кнези благословени хлеб преломити и исечене ко-

Мајстори нацени

КИКИНДА: У кикиндској филијали Националне службе за запошљавање кажу да посла има за грађевинске инжењере, професоре математике и немачког језика, социјалне радникеандрагоге и армираче. Послодавци највише траже: аутомеханичаре, браваре, возаче камиона, неквалификоване раднике у пилани, фарбаре, обрађиваче метала, спремачице, затим грађевинце-зидаре, армираче, тесаре, али и агенте осигурања, комерцијалисте и шефове рачуноводства. А. Ђ.

маде послужити окупљеним суграђанима на централном градском тргу. Забавни програм почиње у 19 сати испред зграде МКД „Петефи Шандор” које ће дати целовечерњи концерт. Од 21.30 наступиће гости из Мађарске, а у 22.30 следи ватромет и улично весеље. Сутра поподне се, такође у организацији МКД „Петефи Шандор” манифестација наставља у Улици Николе Тесле, изложбом слика и рукотворина од 15 сати. Следи забавни програм за децу, док ће одрасли крчкати говеђи гулаш, а у вечерњим сатима уживати у концертним наступима. В. Ј.

vojvodina

petak19.avgust2011.

ЗАХУКТАЛО СЕ ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО

„Плавиоркестар” иПударскидани

СТАРА ПАЗОВА: Пазовачко културно лето 2011. се захуктало и после изванредних концерата „Галије“, „Дивљих јагода“ и најпопуларниих српских народњака, на централни трг у овој сремској вароши, сутра стиже „Плави оркестар“, група која је у музичким енциклопедијама дефинисана као „феномен осамдесетих и деведесетих година 20. века“, јер је продала преко четири милиона носача звука и одржала преко 3,5 хиљаде концерата на тлу бивше Југославије и по Европи. Сутрашњи концерт почиње у 20 часова, на Тргу др Зорана Ђинђића, а као предгрупа, наступа локални рок састав „Добро поље“, каже директор Центра за културу Стара Пазова Александер Бако. У старопазовачкој општини, поред Културног лета, актуелне су и традиционалне манифестације, па ће војачки Пударски дани бити одржани у Чортановцима у недељу 21. августа у вили Станковић, од 18 часова, уз доделу награда најбољим виноградарима, за најбоље вино и ракију. Планиран је и културно-уметнички програм, у којем ће учествовати КУД „Славко Гајин“ из Војке, писац Ђока Филиповић, глумац аматер Милан Дудић,

музичари, а биће одржан шаховски турнир између „пудара“ и чланова шах клуба „Сремац“ из Војке, а манифестација не може да прође без специјалитета војачких пудара „јупке и кромпира“, што ће бити припремано за вечеру. Карта за војачке Пударске дане у Чортановцима кошта само 300 динара. За Пударске дане у Сланкаменачким Виноградима улазнице нису потребне. Манифестација је целоднева, а одржава се н недељу. Почиње литургијом у Евангелистичкој цркви, а потом следе такмичења: у кувању рибље чорбе, за најбоље вино и први пут ове године и за најбољу „ пударку“, односно штап који се користио за време пударења. Увече ће у Сланкаменачким Виноградима бити одржан концерт, на којем ће учествовати фолкорни ансамбли и певачи из седам културно-уметничких друштава из целе Војводине. Биће отворена етно изложба и организован Базар здравља, ловци организују такмичење у гађању глинених голубова док је, већ четврту годину, турнир у малом фудбалу на којем је учествовало осам екипа организован недељу дана раније, па ће у недељу победницима бити уручени пехари. А. Мали

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОГРАМ НОВОБЕЧЕЈСКИХ „ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИХ ДАНА“

Хуманитарно гађање председника

НОВИ БЕЧЕЈ: Манифестацију „Великогоспојински дани“ која се у Новом Бечеју одржава од 25. до 28. августа не треба више ни посебно представљати, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној у општинском здању. Како је наведено, „Великогоспојински дани“ су у протеклих неколико година постали признати војвођански и српски бренд, препознатљив и у региону. Питање је само чиме ће Новобечејци овог пута изненадити јавност. Једне године је то била кућа за познату хрватску певачицу Северину и остале поп звезде на новобечејској обали. Друге је то било хуманитарно гађање председника општине Миливоја Вребалова балонима пуним воде. Ове године у питању је изазов медијским кућама да се такмиче са председником општине у кувању рибље чорбе. Али, то је само део приче која ће се следеће недеље одвијати у Новом Бечеју. Овај хепенинг, један од најбољих у Војводини, отвориће покрајински премијер Бојан Пајтић, а манифестацију ће водити препознатљиво лице Прве телевизије Иван Ивановић. У концертном

Обезбеђен превоз из Београда Миливој Вребалов је истакао да ће „Бечејпревоз“ сваког дана, у току трајања манифестације, организовати превоз из Београда за Нови Бечеј. Полазак је у 17 часова испред Сава центра, а цена карте је 1.200 динара, што је упола јефтиније од редовне цене. делу наступиће „Црвена јабука“, „Плави оркестар“, Жељко Јоксимовић, Северина и најпознатија мађарска група „Еда“ из Будимпеште. Разнолик програм биће употпуњен рок концертима, тркама парадних кочија, етно базаром и другим интересантним и примамљивим стварима за уживање свих чула.

-Уназад пет година пуно се радило на промоцији „Великогоспојинских дана“. Да није тако, не бисмо били препознати као четврта најквалитетнија манифестација у Србији, после „Егзита“, Гуче и „Бир феста“, и не бисмо на Међународном сајму туризма добили Златну

плакету. Прошле године посетило нас је око 130.000 људи, а сада очекујемо да ћемо дебело премашити ту бројку. У Нови Бечеј ће доћи и амбасадори неколико земаља, сам политички врх Србије, а очекујемо и госте из региона – Мађарске, Румуније, Хрватске и Босне и Херцеговине – казао је јуче Миливој Вребалов и нагласио да ће средства од хуманитарне акције гађања председника балонима пуњеним водом бити намењена оболелој деци. На питање „Дневника“ ко су они који користе прилику да гађају првог човека општине, да ли су млађи или старији, можда његови политички опоненти, Вребалов је одговорио да су то, пре свега, хумани људи. Један балон, иначе, кошта 300 динара. Директор манифестације Саша Шућуровић напоменуо је да се организатори труде да сваке године „Великогоспојинске дане“ учине различитим у односу на претходне, а овог пута је новина Улица винара, као и Дечија улица у којој ће најмлађи, током целокупног хепенинга, моћи да се занимају. Оно чиме се Новобечејци нарочито поносе јесте да без обзира на велики број посетилаца, на „Великогоспојинским данима“ никада није било ниједне туче или иницидената. Иако велика, динамична и весела, ова прослава је и поред тога задржала елеганцију својствену Војводини. -Ми смо, пре свега, војвођанска манифестација и очекујемо да се цела Војводина идуће недеље слије овде – закључио је помоћник председника општине Томислав Ратковић. Ж. Балабан

dnevnik

c m y

12

ИЗГРАДЊА УЛИЦА У СУБОТИЧКИМ НАСЕЉИМА ИДЕ ПО ПЛАНУ

Асфалтирајуиатарскепутеве СУБОТИЦА: Програм асфалтирања и отварања нових улица на територији Суботице се наставља. Председник МЗ „Мала Босна”, Драган Вујевић каже да су им скоро све улице асфалтиране и да је остало да се уреде атарски путеви. - Веома је битно што имамо изграђену путну инфраструктуру, јер сада имамо шта и да понудимо становницима. Циљ нам је да младе задржимо на селу и када се изграде атарски путеви и споје нас са другим сеоским насељима наш циљ ће бити остварен, објашњава Вујевић. До сада је отворено 20 улица, а изграђено је или пресвучено новим асфалтом 22 километра пута. Последње су отворене тек завршене улице у насељима Мала Бисна и Ђурђин.

- У Ђурђину су завршени радови на изградњи око 680 метара пута у вредности од око 5,8 милиона динара, а у Малој Босни 490 метара у вредности од 3,8 милиона динара. Изградњом улице Бећар атар у дужини од 490 метара и ширине три метра већина проблема у насељу Мала Босна је решена. У Ђурђину је изграђена Бајмочка улица у дужини од 270 метара, што је коштало 1,4 милиона динара. Жеља нам је да и људи на селу имају услове за живот као и грађани - рекао је председник Скупштине града Славко Параћ. У плану је да се изгради 15 километара атарских путева. Новац ће бити обезбеђен из наплате закупа пољопривредног земљишта у државном власништву. Урађено је седам пројеката за изградњу атарских путева и чека се расписивање

тендера. Почетком октобра, када се заврши тендер знаће се ко ће бити извођач радова за асфалтирање атарских путева. - Дирекција за изградњу града припремила је пројектну документацију са грађевинским дозволама за асфалтирање атарских путева, а посао кошта 180 милиона динара. У градском Фонду за пољопривреду има 80 милиона за ове послове. Путеви ће бити широки три метра - рекао је директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико. Фонд за капитална улагања Војводине финансира изградњу 39 улица у вредности од 280 милиона динара. Извођач радова је „Комград”, а у Дирекцији кажу да ће до краја грађевинске сезоне да заврше свих 39 улица по програму. А. А.

MAЊА ПОСЕТА ШИДСКОМ КОМПЛЕКСУ „ПОСЕЈДОН”

Немаорганизоване обуке пливача

ШИД: Као ретко који град у Војводини Шид има базене за купање „Посејдон” у приватном власништву. Базени су саграђени по европским стандардима, имају солидну инфраструктуру и привлачне пратеће садржаје, али се ове сезоне није повећао број посетилаца и купача. О димензијама базена и начину одржавања чистоће у њима, један од власника Слободан Филиповићкаже: - Имамо квалитетне филтере, купљене у Италији. Они обављају функцију чишћења воде, јер воду из базена не мењамо. Она се пречишћава механички кроз те филтере. Меримо бактериолошку и хигијенску чистоћу воде и тврдим да имамо врло чисту воду за купање. Базен за одрасле је димензија 30 х15, а за децу 15 х 8 метара. Обавеза је сваког купача кад дође на базен да прође кроз дезобари-

Слободан Филиповић на базенима „Посејдона”

јеру, а потом да се истушира и лагано уђе у базен, али Шиђани изгледа немају формиране навике и дисциплину да се купају у овако хигијенским условима.

- Пре свега многи су остали без посла, па оскудевају са средствима потребним за живот. А када је у питању купање у базенима онда им ту новца недостаје па је то разлог њи-

ховог недоласка на купање. Међутим могу да кажем да им недостају и неке устаљене навике, јер они се ипак купају не у „Посејдону” већ где стигну, а то значи на Босуту где вода није тако чиста и Сотском језеру где је забрањено купање. Ни локална самоуправа и овдашње школе не посвећују довољно пажње да се постојећи објекти боље искористе, јер је пливање једна од основних вештина и повољно утиче на здравље и развој деце. - Многа деца у Шиду нису савладала ту вештину, а базен, а посебно онај мањи могао би послужити да се у њему одвија школа пливања, односно обука непливача. За такав посао потребна је другачија организација, и да се обезбеди далеко мање новца по ученику него што је садашњих 200 динара по купачу, каже Филиповић додајући да је спреман на договор са школама. Д. Савичин

НА ЕКОНОМИЈИ „ЕЛАН“ СОМБОРСКОГ ЗАТВОРА

Сликарска колонија по 16.пут

СОМБОР: Сомбор ће и ове године, шеснаести пут заредом, бити домаћин јединствене сликарске колоније. На економији “Елан“ сомборског Казнено поправног завода, од данас до недеље ће се окупити сликари из земље и окружења. - До сада нам је учешће на ликовној колонији потврдило 30 уметника из Сомбора, Београда, Сремске Митровице, Вршца...али и земаља у окружењу, најавио је управник сомборског КПЗ-а Никола Илић. Један од пропратних догађаја је едукативни програм “Пут до слике“, с разговорима сликара, кустоса и историчара уметности. - Колонија по девети пут обухвата и стваралаштво осуђеника, па ће уз признате уметнике

прилику да се уметнички изразе, едукују и самим тим добију подстицај за даљи уметнички рад, имати и 15 осуђеника из 12 казнено-поправних установа - рекао је Илић. Сутра ће у простору Галерије “Лаза Костић“ и Сомборци ће имати прилику да виде дела настала на претходној “Елановој“ колонији, док ће ретроспективна изложба дела (180 њих ) насталих у протеклих 15 година, бити изложена на платоу испред Градске скупштине. До сада је колонија “Елан“ угостила 176 ликовних уметника, који су створили 770 дела, док су за претходних осам година у “осуђеничкој“ колонији учествовала 93 сужња из 173 српских затвора. М. Миљеновић

Регата из паланачке Тикваре БАЧКА ПАЛАНКА: У суботње јутро из заливног језера Тиквара у Бачкој Паланци ка Бачком Новом Селу креће „Дунавска регата“. Ово је други пут да ће Паланчани са својим моторним чамцима, око три сата узводно пловити до познате Нећкове чарде, на обали Дунава код Бачког Новог Села. Удружење спортских риболоваца „Шаран“ из Бачке Паланке најављује да ће у регати учествовати око стотинак пловила. Сви који плате котизацију, имаће право да се почасте ручком и освежењем код Нећка, а по повратку, који се планира у раним вечерњим сатима, исто их чека и на обали Тикваре у Удружењу „Шаран“. Организатори упозоравају учеснике да се припреме за шест сати пловидбе, посебно јер је најављен топао дан. Такође, упозоравају се да се држе обале Дунава, јер је средина реке и државна граница између Србије и Хрватске. Упозоравају се учесници да пазе и на камење кога има на овом пловном путу. М. Сџ.

Игре на обали Тисе

КАЊИЖА: Под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину АП Војводине Спортски савез општине Кањижа организује сутра, манифестацију „Укључи се у игру на обали реке Тисе 2011”. Манифестација која се током лета одржава и на другим водотоцима у Војводини, у Кањижи ће се уприличити на купалишту „Штранд” на Тиси са почетком од 8.30. Секретар Спортског савеза општине Кањижа Мариана Беде

каже да су предвиђена надметања екипа у одбојци, фудбалу и рвању на песку. Котизације по екипи у одбојци на песку (три играча плус две резерве) је 1.000 динара, а за фудбал на песку (пет играча плус четири резерве) 1.500 динара. Наградни фонд је половина од укупне котизације, плус посебне награде организатора. За рекреативно надметање на песку могу се пријавити рвачи до 18 година. М. Мр.

Редослед наступа биран жребом

ТАКМИЧЕЊЕ НЕАФИРМИСАНИХ БЕНДОВА

Финалена градскомтргу

РУМА: Овог викенда у Руми биће одржано велико такмичење музичких бендова, у оквиру пројекта румске Канцеларије за младе „Румско урбано лето“. Тако ће у за два дана, данас и сутра, у просторијама Дома омладине Рума наступити чак 13 неафирмисаних бендова из Руме, Ирига, Сремске Митровице, Ковина, Новог Сада и Шапца, а улаз је бесплатан. - Планирано је да публика од 13 бендова одабере укупно четири бенда која ће наступати у финалу, док ће стручни жири од преосталих бендова одабрати још два. Тако да ће на финалној вечери, која ће бити одржана у петак 26. августа на Градском тргу у Руми, наступити укупно шест бендова, од којих ће посетиоци „Румског урбаног лета“ одабрати победника путем СМС гласова. Бенд који освоји највећи број гласова и победи на такмичењу, наступиће у суботу 27. августа на Градском тргу у Руми, као предгрупа за наступ групе „Прљави инспектор Бла-

жа и кљунови“. У ревијалном делу такмичења наступиће и бенд „Вултурес“ из Руме и „Прy“ из Новог Сада – казао је координатор румске Канцеларије за младе ГоранМихајловић. Тако ће у данас, у 21 час наступити румски бенд „Прохибиција звука“, у 21,35 иришки бенд „One night stand“, у 22,10 „Counteriginition“ из Ковина, а у периоду од 22,45 до 23,55 часова наступиће румски бендови „Freddy Krueger“, „Fulmination“ и „Трла баба лан“. Сутра ће у 20,30 наступити румски бенд „Drunk Jack“, потом следе наступи новосадског бенда „War engine“, румских „Rockshock“ и „Acaverna“, шабачког „Забран“, сремскомитровачког „Shejdi Kruu“ и румског „Лепота“. Пројекат „Румско урбано лето“ финансира Министарство омладине и спорта уз подршку Општине Рума, а реализују Канцеларија за младе Општине Рума, Омладински савет Рума и Омладински клуб општине Рума. Ј. А.

Дечјикампшаранског риболова

ВРБАС: На „Змајевачким језерима“ у Змајеву овог викенда биће одржан традиционални „Дечји камп шаранског риболова“. Овом приликом, на познатом излетишту окупиће се око 120 малишана, узраста од 10 до 17 година, из врбаске општине, Куле, Руског Крстура и Кљајићева, које ће искусни пецароши и инструктори учити свим техникама модерног шаранског риболова. Камп већ девету годину органзије врбаско Удружење спортских риболоваца „Златни караш“, уз подршку СО Врбас и бројних спонзора, који су за учеснике кампа обезбедили смештај, храну и сву неопходну опрему. М. Кк.

crna hronika

dnevnik

petak19.avgust2011.

13

[estorkavaqala skankiheroin Beogradskapolicija,usaradwi s kolegama iz {aba~ke Policijske uprave, uhapsila je {est osoba zbog sumwe da su na teritorijiBeogradai[apcau du`em periodu distribuirali ve}e koli~ine opojne droge „skank„ i heroin. Uhap{eni su Zoran P. (34) i Nikola D. (29) iz[apca,IvanR. (26),BorkoK. (25),SlobodanA. (27)izU`ica iSlavkoV. (26)izLu~ana,saop{tiojeMUPSrbije. Prilikom pretresa stanova osumwi~enihprona|enoje~etirikilograma„skanka”,polakilogramaheroina,ve}akoli~ina municije i falsifikovana do-

UNOVOMSADUOTKRIVENAMODERNALABORATORIJAZAUZGOJINDIJSKEKONOPQE, ^ETIRIOSOBEUHAP[ENE

Tavanadaptiran ufarmu„trave” Kriminalisti~ka policija PUNoviSad li{ilajeslobode Milo{a \. (1985), Ivana T. (1987),MarkaL. (1987)iTijanu S. (1991),zbogpostojawa osnovane sumwedasuizvr{ilikrivi~no delo neovla{}ene proizvodwe istavqaweuprometopojnih droga.Wimajeodre|enozadr`avaweiprivedeni su nasaslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji. Iakopolicijatonijezvani~nosaop{tila,nezvani~nosaznajemodasusviuhap{enisteritorijeNovogSada,kaoidajeku}a u kojoj je narkolaboratorija tako|euNovomSadu. Ova~etvorka setereti daje, u potkrovquku}e TijaneS.,orga-

nizovala uzgoj indijske konopqe,kojusukasnijeprodavali na novosadskomtr`i{tu. Policija je,prilikompretresa,prona{la 51 saksiju biqke u poodmakloj vegetativnoj fazi, prakti~no predsamobrawe, uprostorijama kojesuupotkrovquku}eposebno adaptirane zaproizvodwumarihuane u ve{ta~ki stvorenim uslovima. Indijska konopqa, najverovatnije neka od hibridnih vrsta prilago|enih uzgoju u zatvorenom prostoru, je posa|ena u plasti~nim saksijama od petnaestaklitara,doksubiqke dobijalesvetlostodtakozvanih HPS-lampi. U improvizovanom rasadniku oblo`enom aluminij-

skomfolijom,bilesurazvedene cevi za ventilaciju, postavqen osve`iva~ vazduha i sva ostala opremazauzgojbiqakautakvim uslovima, dok je rad ove opreme uskla|ivandigitalnimtajmerima. Osim kompletne laboratorijeuradu,uku}ijeprona|enoi 1.185 grama osu{ene biqke, za koju se osnovano pretpostavqa dajemarihuana,idvedigitalne vage. S obzirom na to da je u ku}i prona|en i pi{toq CZ M-70, kaoitridesetakmetaka,Tijana S.seteretiizakrivi~nodelo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa,no{ewa iprometa oru`jai eksplozivnihmaterija.

^etvoro~lana grupa za koju sesumwadajeorganizovalauzgojindijske konopqe u ku}i Tijane S., uhap{ena je nakon {tojepolicijauodvojenojakciji privela trojicu mladi}a, zakojepostojiosnovsumweda sukupilimarihuanuod~lanovapomenutegrupe. Zbogmarihuane koja je prona|ena kod wih,azakojusepretpostavqa da je potekla iz laboratorije gorenavedene grupe, protiv Milana A. (1986), Momira M. (1985)iStefanaL. (1991), policija }e podneti krivi~nu prijavu za neovla{}eno dr`aweopojnihdroga. N.Perkovi}

Uhva}ena razbojni~katrojka

Uhap{en internet-pedofil

Kriminalisti~kapolicijarasvetlilajedvarazbojni{tvauKoviquili{ilaslobodeDanijelaM. (1991),BranislavaK. (1986)i \uruD. (1990),svatrojicaizovogmesta.DanijelM.iBranislavK. seteretedasu22.martaopqa~kalibenzinskupumpu„To~ir“,primeniv{inasiqenadradnikom uovomobjektu.Kakojesaop{tenoiz novosadskepolicije,postojiosnovana sumwa dasu12.aprila\ura D.iDanijelM, maskiraniiuzpretwula`nimpi{toqem,izvr{ili razbojni{tvo u jednoj prodavnici, odakle su uzeli ve}i iznos novca. Policijajeosumwi~enimaodredilameruzadr`avawaibi}e,uz krivi~nuprijavuiuzakonskomroku,privedeniistra`nomsudiji Vi{eg suda u Novom Sadu. Istraga }e biti nastavqena da bi se utvrdilodalisupovezanisjo{nekimkrivi~nimdelima. N.P.

PolicijajeuhapsilaPericuM. (1974)izPara}ina,osumwi~enog dajesinternetapreuzeovi{eod14gigabajtade~jepornografije,saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Perica M.jeosumwi~enzakrivi~nodeloprikazivawa,pribavqawaiposedovawapornografskogmaterijalaiiskori{}avawamaloletnoglica zapornografiju. PolicijasumwadajejePericaM.odpro{legodinedohap{ewas interneta preuzimao pornografski materijal i wemu je prilikom pretresastanaoduzetkompjuter. Policijajepozvalasvegra|anekojiimajubilokakvuinformacijukojamo`epomo}iuidentifikovawuinternet-predatoradatoprijavenatelefon011/311–72–08 ilinaelektronskuadresu:childprotection@mup.gov.rs. (Tanjug)

HA[KOTU@ILA[TVOJU^EIZNELONOVUOPTU@NICUPROTIVRAMU[AHARADINAJA

Odgovoranzabrojna ubistvaimu~ewa

Ponovqeno su|ewe biv{em zapovedniku takozvane Oslobodla~kevojskeKosova(OVK–U^K)Ramu{u Haradinaju po~elo je ju~e pred Tribunalom u Hagu uvodnom re~ju tu`ioca. Optu`ba tvrdi da su Haradinaj i dvojica saoptu`enihodgovornizazlo~inenadcivilimaulogoruOVKuseluJablanicakodDe~anauleto1998.godine. Za ubistva, mu~ewe i okrutno postupawe prema Srbima, Romima i AlbancimauJablanici,odmajado jula1998. godine, optu`eni su Haradinaj, tada regionalni zapovednik OVK, wegov ujak Qah Brahimaj,tadakomandantlogorauJabla-

li u~esnici udru`enog zlo~ina~kogpoduhvatana~ijojsumetibili civilikojesuonividelikao„kolaborante,{pijuneiliihoptu`ivalizaizdaju”. –@rtvesuprebijane,mu~eneiu nekimslu~ajevimaubijanebezobzira na nacionalnu pripadnost – biliSrbi,Albanci,Romi,iveroispovest–bilimuslimani,pravoslavciilikatolici–kazaojetu`ilac,napomenuv{idasuHaradinaj, Baqaj i Brahimaj direktno u~estvovaliunekimodzlo~inanavednihuoptu`nici. Pore~imatu`ioca,OVKjerat protiv srpskih vlasti video „kao

Uhap{enkqu~nisvedok Kqu~nisvedokoptu`be[ef}etKaba{i,kojijebio~uvarujednomodlogoragdesusesprovodilamu~ewa,uhap{enjeipredatTribunaluporanijojoptu`nicizanepo{tovawesuda,jerjeodbiodasvedo~inaprvomsu|ewuRamu{uHaradinaju.Ponekimnajavama,on}e svojesvedo~eweiznetidanas,iakojetovi{eputadosadaodbijao. Kaba{ijedr`avqaninSAD,gdeseinalazionaslobodiotkako je2007.godineodbiodasvedo~i,apotomi,uprkosnalogusuda,pobegaoprekookeana.DrugiputjeKaba{iodbiodasvedo~iprotivHaradinajaiunovembruistegodine,ovajputputemvideo-linka,nakon ~egajeTribunalizdaonalogzawegovohap{ewe. nici,iIdrizBaqaj kojijekomandovaospecijalnomjedinicomOVK zvanom„Crniorlovi”. Tu`ilac Pol Roxers naglasio jeuuvodnojre~idasuoptu`enibi-

ratzaoslobo|ewe”,aoptu`enisu te`ili da sa „suzbiju neprijateqske snage”. Pri tom su, me|utim, koristili i nezakonita sredstva, zlostavqaju}i civile koje su sma-

tralinelojalnimilineprijateqskim. Tu`ilacjenazna~iodajeOVK imao kontrolu nad zna~ajnim delom teritorije u okolini De~ana gdesubiladva{tabaOVK,jedanu selu Glo|ani kojim je zapovedao Haradinaj, a drugi u Jablanici, s wegovimujakomBrahimajemna~elu. Rodbinske veze Haradinaja i Brahimaja Roxers je nazvao „zna~ajnim”sobziromna„zasnovanost albanskogdru{tvanaklanovima”, u kojem „ne ulazi{ u brak samo s osobom, nego i s wenim celim selom”. Prvomta~komoptu`niceHaradinaj,BaqajiBrahimajoptu`eni suzaubistvoIvanaZari}a,AgronaBeri{eiBurimaBejte,romske

nacionalnosti, koje je OVK priveo u jablani~ki logor 19. maja 1998. Oni su u logoru prebijeni i mu~eni, a Baqaj je, po optu`nici, Zari}uodsekaouvo. Petomta~komHaradinaj,Baqaj i Brahimaj optu`eni su i za smrt Skendera Ku}ija koga je OVK 11. jula1998.odveoizwegoveprodavnice u Jablanicu. Kod ku}e je te{koprebijenmotkamai{ipkama, a pet dana kasnije umro je u ambulantiOVKuseluRzni}gdejeodnet po nare|ewu Haradinaja. Od prebijawa je imao otvorenu ranu kroz koju se mogao videti bubreg, pi{euoptu`nici. Posledwom, {estom, ta~kom, Haradinaj,BaqajiBrahimajoptu`eni su za okrutno postupawe i mu~eweAlbanacaNaseraLikaja i FadilaFazlijua kojesusmatrali „izdajnicima” zato {to su „podr`avali Demokratski savez Kosova”IbrahimaRugove.LikajaiFazlijua,Haradinajeviqudisuoteli i u Jablanicu sproveli 23. maja 1998. Delimi~no ponavqawe su|ewa `albeno ve}e Tribunala nalo`ilojezato{tonaprvomprocesunisubilasaslu{anadvakqu~nasvedoka,biv{ipripadniciOVK,koji su odbili da svedo~e zato {to su bili„uznemiravani”i„zastra{eni”. E.D.

kumenta,navedenojeusaop{tewu,ukojemseisti~edasuuhap{eniodranijepoznatipoliciji poizvr{ewuistihilisli~nih dela. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. Oni se terete zbog krivi~nih dela udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela, neovla{}eneproizvodweistavqawa u promet opojnih droga, nedozvoqeneproizvodwe,dr`awa, no{ewaiprometaoru`jaieksplozivnih materija i falsifikovawa isprava, navedeno je u saop{tewu. E.D.

GRUPADE^AKAURUMENKIVE]MESECIMA UPRA@WAVA^UDAN„SPORT”

Kamenovan gradskiautobus

Zasadanepoznatipo~iniocisu kamenicama razbili staklo na autobusu GSP „Novi Sad” koji je i{ao za Stepanovi}evo, u sredu oko23satanaglavnomputuuRumenki.Pore~imajednogodo~evidaca,staklonagradskomautobusu je slomila grupa de~aka koja ve} mesecimaupra`wavaovaj„sport” na glavnom rumena~kom drumu, pri~emusuimdosadameteuglavnom bili kamioni koji tuda prolaze,alisuusreduve~enapalii autobus pun putnika. Autobus je zbog polomqenog stakla stajao u Rumenkigotovodvasata,analice mesta je do{la i policija koja je izvr{ilauvi|aj. Iakoseju~epro~ulavestdaje naovajautobuspucanoizvatrenog

oru`ja, o~evici ka`u da to nije ta~nojerjeuRumenkive}op{tepoznata stvar da grupa mladi}a kamewemga|avozilauprolazu. – Pre desetak dana su razbili staklonajednomkamionukojise, sre}om,zaustaviokrajputabezve}ihte{ko}a,avoza~,kojijebiou potpunom {oku, ipak nije `eleo dazovepoliciju,ve}jenakonnekogvremenaprodu`io.Neznamda li je policija prona{la momke kojitorade,alitosemorazaustavitiprenego{tonekonastrada– rekaojezana{listjedanRumen~anin. O slu~aju razbijawa stakla na gradskomautobusuzasadasenisu ogla{avali ni JGSP, niti novosadskapolicija. N.Perkovi}

KIKIN\ANINOSUMWI^ENZASERIJUKRA\A

Kraorampe spru`nihprelaza

Kikindskapolicijarasvetlilajevi{ekra|akojesusedogodile na {tetu JP „@eleznice Srbije” i firme „25. maj” u tom gradu, za {ta je protiv osumwi~enog me{tanina Slavka B. (1990)podnelakrivi~neprijave Osnovnom javnom tu`ila{tvu Kikinda. On se tereti da je u prethodnatrimesecaovegodine uvi{enavratanaputnimprelazimaBanatskoVelikoSelo,Rusko Selo, Crvena~ki put i iz

firme„25.maj”,pomo}ufizi~ke snage i pogodnog alata, otu|io rampe-branike,lanterneiputne svetiqke, strujne ormane, vi{e komadasignalnihure|aja. SlavkoB.jeosumwi~enidaje iz kruga preduze}a „25. maj” ukraoalatza{tancovawelanaca,aposaop{tewuPUKikinda, ovomserijomkra|aonjeo{te}enimpreduze}imapri~iniomaterijalnu{tetuodoko2,5milionadinara. M.Mr.

Dve`enepoginule na{inama Me|unarodnivozkojijesaobra}ao iz Be~a ka Beogradu usmrtio je ju~e ujutro `ensku osobu u stanici Zemun Poqe, saop{tilesu„@elezniceSrbije„. Nesre}a se dogodila u 7.30 ~asova, a stru~ne slu`be „@eleznica” su odmah iza{le na teren i obavile uvi|aj. Konstatovano je da je nastradala `enska osoba, koja se u trenutku nailaska voza nalazilanamestukojenijepredvi|eno za kretawe pe{aka ili prelazak preko pruge. Tokom uvi|aja,kojijetrajaodo10.25

~asova, `elezni~ki saobra}aj seobavqaobezzastoja,desnim kolosekom,navedenojeusaop{tewu. Na otvorenoj pruzi Ni{–Dimitrovgrad poginula je Qubinka @. (57) kada je na wunaleteovozkojijesaobra}ao iz Dmitrovgrada prema Ni{u, saop{tila je ju~e ni{kapolicija.Nesre}anapruzi dogodila se prekju~e oko 10.30~asova,aQubinkajepoginulanalicumesta,reklisu upoliciji. (Tanjug)

PRESE^EN[VERCNAGRANI^NOMPRELAZUGOSTUN

[leperpunviwaka imlekauprahu

Carinicinagrani~nomprelazu Gostun presekli su ju~e lanac krijum~arewa robe prema Crnoj Gori,kadajezaustavqenispre~en da iza|e iz Srbije kamion s oko deset tona robe, saop{teno je iz Ministarstvafinansija.Ukamionu podgori~kih registarskih oznaka,kojijeizvoznoocariwenu Beogradu, osim ocariwene robe, prona|enajeineocariwena–oko sedam tona tekstilne robe poreklomizTurskeiKine,250kilogramamlekauprahu,vi{eod800 litara„Rubinovog„viwaka,kaoi ve}a koli~ina igra~aka i gra|evinskogmaterijala. Voza~ kamiona, koji je izvozno ocarinio sanitarne elemente, na putuodBeogradadoGostunausput

jetovarioneocariwenurobu,skinuv{i carinsku plombu kojom je nakon izvoznog cariwewa kamion biozape~a}en.Vrednostrobeikamiona, koji je tako|e privremeno zadr`andookon~awaprekr{ajnog postupka pred nadle`nim sudom, procewenajenaoko150.000evra. Uprava carina je do informacije o ovom krijum~arewu do{la preko „Otvorene carinske linije”, kojom je svim gra|anima omogu}eno aktivno u~estvovawe u borbi protiv izigravawa zakonskih propisa. Iz Uprave carina Srbijepodse}ajudasenatelefon 064/732anonimnoibesplatnomogu prijaviti carinski prekr{aji inepravilnostiuraducarinskih slu`benika. (Tanjug)

ODMOR

petak19.avgust2011.

c m y

14

Dnevnik

БАЊЕ У СРБИЈИ –МЕСТА ЗДРАВЉА И РЕЛАКСАЦИЈЕ,ДЕО I

Лек из ваздуха и вода У

БањаВрујци мелемзареуму У

подножју планина Сувобор и Маљен, у долини реке Топлице налази се Бања Врујци. До Врујаца се стиже Ибарском магистралом, односно путем Београд-Ваљево. Од Београда су удаљени 92 км. Врујци имају благу умереноконтиненталну климу и леже на надморској висини од 179 до 252 м. Термалне воде у Бањи Врујци 28°Ц садрже калијум, магнезијум и селен. Издашност извора је 300 литара у секунди, па се Врујци по издашности налазе на првом месту у Србији. Рехабилитациони центар пружа комплетан здравствени третман: кинези терапију, хидротерапију, електротерапију и терапију блатом. Минерална вода се користи за купање и пиће, а пелоид – лековито блато се користи у виду облога. У Бањи Врујци се лече, хронични реуматизам, повишени крвни притисак, малокрвност, неурастеније, камен у бубрегу и мокраћним путевима, гинеколошка обољења и очне болести. Хотел „Врујци“ има

затворени и три отворена базена са термалном водом, теретану, ђакузи, сауну, трим кабинет, фудбалске терене, тениске и терене за мале спортове, што бању чини погодном за припреме спортиста. Околина Врујаца одликује се живописним пејзажом и шумама разноврсног састава. Ваљевске пла-

нине пружају услове за лов, а реке Топлица, Колубара и Лепеница за риболов. У близини Бање Врујци се налазе сеоска домаћинства која се баве сеоским туризмом. Недалеко од бање су село Струганик са родном кућом војводе Живојина Мишића, манастир Боговођа, Бранковина, Мионица и Ваљево са својом богатом историјском и културном баштином. Извор:www.srbija.travel

Србији постоји више од 1000 изворишта хладне и топле минералне воде, као и велико богатство природног минералног гаса и лековитог блата. У преко 53 термална локалитета, у чијим благодетима су уживали још и стари Римљани, бањске терапије прилагођене су лечењу широког спектра здравствених сметњи или обољења и примењују се пијењем лековите воде или лековитим купкама. Осим бања богатих лековитим водама, Србија се поноси и ваздушним бањама, које су захваљујући повољним климатским условима и географском положају, проглашене за климатска лечилишта. Бање Србије су се развијале као уређене оазе зеленила и тишине. Углавном се налазе у питомим долинама или на падинама брда, окружене шумама, пашњацима и воћњацима. Њихов природни пејзаж допуњен је негованим амбијентом, парковима и шеталиштима. Модерни смештајни објекти, спортски терени, паркови и базени, допуњују основни здравствени садржај бања. Данас се бање све више враћају ономе што су некада у прошлости биле – места за одмор, уживање и рекреацију. У бањама се граде модерни спортско-рекреативни комплекси са теренима за разне спортове, који у себи садрже и салоне за масажу и фитнес центре. Последњих година посебно су популарни wеллнесс програми у српским бањама. То су идеалне бањске терапије за превенцију болести, враћање физичке и духовне свежине, одличне форме и изгледа, обнављањем еластичности коже и учвршчивањем опуштених мишића. Бање су одлично опремљене и за организовање конгреса и семинара, као и за кондиционе припреме спортских екипа. У околини бања постоје бројни културно-историјски споменици и природне атракције, а редовно се током целе године одржавају разноврсне манифестације традиционалне и модерне уметности. У наредних неколико издања Дневникове рубрике Одмор доносимо вам преглед капацитета неких од најпознатијих и најпосећенијих бања у Србији. У првом делу доносмо основне инфрмације о бањама Врдник и Врујци.

Врдникизворозона Б ања Врдник се налази у средишњем делу Срема, у подножју Фрушке горе, на надморској висини од 210 м. Бања је удаљена од Београда 74 км, а од Новог Сада 24 км. Клима је умерено-континентална, са мало падавина и одсуством ветрова. Чист ваздух са великим садржајем озона, бању Врдник сврстава и у ред ваздушних бања.

матских обољења, постоперативна и постреуматска стања локомоторног апарата и кичменог стуба, обољења периферног централног моторног неуБања Врдник има изворе термалне воде температуре 32,5°Ц, што воду сврстава у хипотерме односно толе бање, са широким спектром деловања на људски организам. Лечење се спроводи у Специјалној болници за рехабилитацију „Термал“, која располаже савременом опремом за пружање свих метода физикалне медицине и рехабилитације и стручним тимом лекара специјалиста и акупунктуролога. У Бањи Врдник се лече сви облици реу-

рона, болни синдроми, рековалесцентна стања, респираторна и гинеколошка обољења, мигренозна стања, деформитети

зглобова и кичменог стуба. Посетиоцима бање пружа се могућност коришћења отвореног олимпијског базена, затворених базена, сауне, као и фудбалског игралишта, погодног за спортске припреме. У Врднику се налазе манастир Раваница и Врдничка кула, локалитет из Римског доба, а на Фрушкој гори се налази још 16 манастира, који својом лепотом, значајем и вредношћу културног блага привлаче бројне госте те их током посете Бањи Врдник можете посетити. У самом Врднику могуће је пронаћи и изнајмити низ лепо опремљених приватних апартмана по приступачним ценама.

НАЈОПАСНИЈЕ ЗЕМЉЕ НА СВЕТУ ЗА ПУТОВАЊА

Т

Што даље, то боље

ерористички напад у Москви, терор на улицама Туниса, хаос у Египту, лом у Лндону – чини се да су популарне туристичке дестинације постале изузетно опасне за њихове становнике и бројне туристе. Уживања у благодатима годишњег одмора заменили су дани проведени у сигурности хотелске собе и константни страх. Које су најопасније земље света? Британска компанија Контрол ризикс од 2007. прати светска догађања те на темељу њих израђује карте које сваком туристи олакшавају одабир сигурне дестинације. Но, јесу ли њихова предвиђања увек тачна?

Азији, посебно у Пакистану, Индији и Авганистану. Ако желите да посетите Африку, имајте на уму да је Нигерија на првом месту афричких земаља када је отмица странаца у питању.

Опасноступорасту Према најновијим истраживањима Контрол Ризикс-а и није

мље које су побољшале своје увслове. Несигурност се повећала у Ираку, Кенији, Зимбабвеу, Мексику, Венецуели и Пакистану. И даље се на листи налазе већ отпре познате земље, Гвинеја и Хаити. Док још много туриста за посету Африци бирају Јужноафричку Републику, чини се да ова др-

Отмицеумоди Када су отмице у питању, један од најопаснијих делова света је подручје Латинске Америке. Разлог: банде на тај начин долазе до великог извора својих финансија које користе у политичке сврхе. Мада се и даље отмице убрајају у честе злочине Венецуеле и Мексика, број ових криминалних дела се смањује. Али зато се у Колумбији све више повећава број отмица. Али није само Латинска Америка позната по овом оваквој врсти криминалног деловања. Отмице су постале популарне и у

све тако црно у 2011. години. У категорији екстремно опасних земаља своје место су нашли само Авганистан и Сомалија. На добром путу побољшања сигурности налазе се Ангола, Црна Гора и Србија. Али ретке су зе-

жава и није толико сигурно одредиште као што се мисли. Наиме, одређене градске четврти означене су као „високо ризичне“, а на том списку се пронашао и кварт Спениш Таун у Вест Кингстону на Јамајци, као и муслимански

Југ Тајланда. Делови камбоџанске границе такође се убрајају у ризична подручја, као и, дивљи исток Турске и наравно, северни кавкаски део Русије.

АранжаманизаТунис распродати Али занимљиво је напоменути, да упркос праћењу и анализи стања, које захвата како политичке, тако и економске, војне, терористичке и географске чиниоце, стручњаци ипак нису предвидели нереде у Тунису нити се ова земља нашла на списку ризичних земаља. Али стање се мења – Тунис, који је некад био означен као земља с ниским ризиком, данас се убраја у средње ризичне земље. Чини се да нас чекају бројне промене када је туристичка карта света у питању. Тунис и Египат убрајају се у једне од најпопуларнијих светских дестинација. А после догађаја који су их сврстали на листу опасних, премa сведочењу оних који су се овог лета одважили да оду тамо све је у најбољем реду - што се подручија резервисаних за туристе тиче. Цене аранжама говоре томе у прилог као и чињеница да су сви распродати за наредних месец дана. Па ко воли мало авантуре нек изволи.

Прави сукобгладијатора кодКолосеума

Д

рвени мачеви су летели испред римског Колосеума када се полиција обучена у античку одећу сукобила са групом корумпираних гладијатора. Полицајци су били део тајне операције раскринкавања центуриона превараната. Мушкарци обучени у одећу римских бораца уобичајена су појава у вечном граду. Они позирају за фотографије туриста и позивају их да посете неку од вођених тура. Међутим, није све у осмесима и сувенирима - ретко ко је знао да постоји тамна страна центурионског братства. Појавиле су се сумње да је њихов бизнис “затвореног“ типа и да свако ко са стране жели да учествује у њему бива стриктно,

понекад и брутално отеран. Туристи су уложили жалбе тврдећи да су их гладијатори преварили наплаћујући им непостојеће туре и претећи онима коју захтевали да им се новац врати. Дешавало се и да траже сулуде суме за фотографисање, уз задржавање фотоапарата ако та особа одбије да плати. Зато је римска полиција одлучила да своје службенике обуче у исту одећу и пошаље да патролирају улицама. Чим су се појавили, тројица гладијатора су им пришла и претила, па су били међу првим ухапшеним из групе. У оквиру операције ухапшено је преко 20 гладијатора и лажних туристичких водича. Извор:www.b92.net/putovaja

LOV

dneVnik

petak19.avgust2011.

15

loVnaPREPEliCEUVoJVoDiniZaDoVoQioVE]inUloVaCaitURista

Sezonaodli~na, boqaodprethodnih U lovi{tima severnog Potisja najberi}etniji izjazak na prepelice je u ataru Novog Kne`evca, gde su do sada boravile tri grupe od po sedam lovaca iz susedne Ma|arske, koje su lovile po jedan dan. - Situacija je mnogo povoqnija nego prethodnih sezona koje nisu bile ni pribli`no uspe{ne kao ova. Gosti iz Ma|arske su uspeli dnevno da odstrele po stotinak ptica. Prepelica ima i gosti su nam prezadovoqni. Za vikend nam dolaze tri lovca iz Austrije, a imamo svakog vikedna do kraja septembra najavqen dolazak pet-{est gostiju iz Ma-

|arske i Italije - raportira predsednik Komisije za turizam LU “Emil Talijan” u Novom Kne`evcu AleksandarTi{ma. Lovcima iz Evrope dolazak u lov na prepelice je interesantan zbog ~iwenice da je tamo wihov odstrel zabrawen, pa lova~kim udru`ewima iz Srbije ta okolnost ide na ruku, tako da i LU “Emil Talijan” o~ekuje solidan prihod. - Spremamo se i za lov na divqe patke od 1.septembra. Imamo zakup podru~ja ribwaka od gostiju iz Italije, pa druge turiste ne primamo - dodaje Ti{ma.

Lova~ko udru`ewe “Kapetanski rit” u ataru kawi{ke op{tine po~elo je u lov na prepelice da prihvata goste od 10.septembra. Predsednik Du{an Ni}iforovi} ka`e da uglavnom dolaze gosti iz Ma|arske. - Prepelica nema ba{ previ{e, ali se trudimo da gosti budu zadovoqni. Pored izlaska u lov pripremamo im na{e kulinarske specijalitete, odlazimo u obilazak terena, da bi upotpunilio ugo|aj. Gostima smo obezbedili dobar sme{taj, dru`imo se i dobro se ose}aju - veli Ni}iforovi}.

Foto: J. Pap

Pored Ma|ara u kawi{ko lovi{te na prepelice dolaze jo{ gosti iz Nema~ke i Italije. - Po{to je kod wih zabrawen odstrel prepelica, dolaze kod nas da iskoriste {ansu da love i u`ivaju - napomiwe Ni}iforovi}. Dobro je krenulo i u Senti. - Imali smo jednu grupu turista iz Italije, o~ekujemo uskoro i goste iz Ma|arske. zadovoqni smo, prepelica ima, dosta se puca, tako da je ova sezona daleko boqe krenula nego prethodna konstatuje predsednik LU “Senta” DraganTodorovi}. Somborski lovci i wihovi prijateqi okupqeni u Lova~kom udru`ewu “Sombor” po~etak sezone lova na prepelice koriste pre svega za “rekreaciju”, ka`u u tom udru`ewu. U i{~ekivawu otvarawa jesewe sezone lova na fazansku divqa~ i zeca, ovda{wi lovci koriste priliku za

oDstRElUloVi[tUsEntE

Foto: J. Pap

loVnostREQa[tVo

Ekipniplasman 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Silba{ Bege~ I ^enej Glo`an Ba~ki Petrovac Futog II Novi Sad Oyaci Futog I Despotovo

golubovi

bodovi

58 57 56 55 54 52 48 46 33 18

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Banatskaliga,Ban.VElikosElo14.aVgUst Ekipniplasman

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Janko Krna~ Mi{ko Fabri Bogdan Zagor~i} Slobodan Peri{i} Mihal Bohu{ Kosta Sibinski Samuel Fabri Slobodan Jari} Dejan Krsti} Du{ko Medve|

30 29 28 28 23 22 19 19 19 19

Zrewanin

63

10

2.

Elemir

60

9

3.

Novo Milo{evo I

55

8

4.

Opovo

53

7

5.

Novi Be~ej

47

6

6.

Hajdu~ica

47

5

7.

Kova~ica

42

4

8.

Novo Milo{evo II

41

3

9.

Banatsko veliko selo

35

2

10.

Banatski dvor

-

-

Pojedina~niplasman 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

1.

Paja Milo{ev (Elemir)

23/17

10

2.

Cveta Ostojin (Zrewanin)

23/15

9

3.

Marko Kova~evi} (Elemir)

20/17

8

4.

Mile Civri~ (Opovo)

19/16

7

5.

Ivan Taba~ki (Zrewanin)

22/12

6

6.

Tomislav \uri~in (N. Milo{evo)

21/12

5

7.

Veqko Stoki} (Zrewanin)

18

4

8.

Dragan Taba~ki (Zrewanin)

18

3

9.

Steva Avramov (Opovo)

17

2

10.

Grujica Golu{in (N. Milo{evo)

17

1

Juniori 1 2 3

Maksim Egeqa Sini{a [ovqanski Qubomir Pe{i}

Veterani 18 14 12

1.

@ivojin Taba~ki (Zrewanin)

17

2.

Blagoje Mirkov (Opovo)

17

3.

Kosta Puja (Kova~ica)

14

Juniori

Veterani 1 2 3

Aleksa Jovanovi} Jan ^astven Pandil Srbinovski

golubovi bodovi

1.

Pojedina~niplasman

16 16 13

Po tr eban lov  o~  uv  ar LU “Kr~edin” iz Kr~edina potreban je lovo~uvar sa svim neophodnim kvalifikacijama. Zainteresovani svoje pisane molbe sa radnom biografijom treba da po{aqu na adresu LU “Kr~edin”, Ulica Nade Jano{evi} 4, 22325 Kr~edin.

ZasijaoLova~kidom

streqena ~etiri srnda}a sa zlatnim rogovqem, 10 srebrnih i 15 bronzanih. - Dobri rezultati u odstrelu trofejnih srnda}a su rezultat dugogodi{weg dobrog gazdovawa u lovi{tu - ka`e predsednik LU “Senta” Dragan Todorovi}. M.Mr.

JU@noBa^kaliga,I fUtog14.aVgUst

ba da do|e tridesetak lovaca Italijana koji se o~ekuju krajem meseca. U Ba~koj Palanci ka`u da je lov na prepelicu uglavnom po~eo i u seoskim lova~kim dru{tvima, a u Ne{tinu, na primer, po tradiiciji doma}i i strani lovci love grlice. Ekipanovinara „Dnevnika”

UlagaWalU„ko^oVat”UBanatskoMaRan\EloVU

Polovinasrnda}a smedaqom U lovi{tu Sente nastavqen je odstrel srnda}a. Do{li su da love gosti iz Austrije, Nema~ke, Ma|arske i Turske. U nastavku odstrela u vreme parewa predvi|en je odstrel 25 grla, tako da je do sada palo 60 grla, od kojih je skoro polovina u s trofejima u medaqi. U ataru Sente ove sezone do sada su od-

izvo|ewe i uve`bavawe lovnih pasa u revirima somborskog atara, pa se ovakav vid lova smatra pre rekreacijom i prospekcijom terena nego ozbiqnim lova~kim pregnu}em. Po{to okolina Sombora ne raspola`e ve}im vodenim ogledalima u kojima je dozvoqen lov na divqu patku, ni po~etak sezone lova na ovu divqa~ 15. avgusta, nije predstavqao izazov ovda{wim lovcima, koji kao “pravu stvar” ~ekaju oktobar i odstrel fazana i zeca. U Lova~kom dru{tvu „Jelen“ u Ba~koj Palanci spremno su do~ekali po~etak lova na prepelice. - Prepelica }e se loviti ~etiri dana u nedeqi, a osim na{ih ~lanova o~ekujemo dolazak i lovaca iz Italije – ka`e Ran|el Vasi}, lovo~uvar ba~kopalana~kog Dru{tva. – Po tradiciji imamo najavqene lovce iz inostranstva, a po najavama tre-

1.

Qubomir Makrin (N. Milo{evo)

15

2.

Atila Horvat (N. Milo{evo)

14

3.

Svetozar Popov (N. Be~ej)

11

Lova~ki dom LU “Ko~ovat” iz Banatskog Aran|elova nedavno je zasijao u novom “ruhu”, nakon {to su obnove spoqna uli~na i dvori{ne fasade, izmewena je dotrajala stolarija , a objekat je zatvoren modernim PVC prozorima. Podse}awa radi, prema ura|enom projektu planira se izgradwa novog objekta 10*10 metara sa kotlarnicom za centralno grejawe, sa postavqawem solarnih panela za kori{}ewe sun~eve energije za dogrevawe i tehni~ku vodu, zatim ostavom za drva, hladwa~om za divqa~, prostorijom za otkuvavawe trofeja, derawe divqa~i, kupatilom i sanitarnim ~vorom, gara`om za vozilo i boksovi za pse. M.Mitrovi}

Ure|eweLova~kogdomauBanatskomAran|elovu Foto: M. Mitrovi}

SPORT

petak19.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

DANAS PO^IWU TRE]I TURNIRI GRAN PRIJA

Srpkiwekorak dofinala Danas po~iwu ~etiri turnira posledweg kola19.svetskogGran prija za odbojka{ice, poslekojih}eseznatiosamreprezentacija u~esnika finalnog turnira u kineskom gradu Makaou. Rusija i Brazil na koraksudooverefinalnogturnira,anajzanimqivijiturnirbi-

sne^itakovi}-\uri{i},StefaneVeqkovi}iostalih,uspelesuSrpkiwedaupodmla|enom sastavunakolenabaceibranioca titule u Gran priju reprezentacijuSAD-a. Srpkiwe}esedanasod11sati po na{em vremenu sastati s doma}inom Japanom (tre}om selekcijom s posledweg Svetskog

i Rusiju, a Koreja neguje isto~wa~kistiligrekojinikomene odgovara. Ruskiwe su zvani~ne prvakiwe svetu, a Japan tre}i, takodanassigurnoo~ekujeizuzetnote`akposao. Drugime~uJapanuigra}eSrbijaprotivsvetskogprvakaRusije, a posledwi susret sa Ju`nomKorejom.

Jedinstvena tabela 1.Rusija 6 2.Brazil 6 6 3.SAD 4.Italija 6 6 5.Srbija 6.Japan 6 6 7.Koreja 6 8.Poqska 9.Tajland 6 6 10.Kina 11.Kuba 6 6 12.Argentina 13.Nema~ka 6 14.D.Republika 6 15.Kazahstan 6 6 16.Peru

6 6 5 5 4 4 4 3 3 3 1 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 2 3 3 3 5 4 5 5 6 6

18:1 18:2 16:5 16:10 15:8 12:8 12:9 12:10 11:11 10:11 11:16 7:16 7:15 7:17 2:18 0:18

18 18 14 13 13 12 11 10 9 8 6 4 4 3 1 0

NafinalniturnirukineskigradMakao(24.–28.avgust)plasira}esedoma}in Kina i sedam najboqih reprezentacijaposleodigranatriturnira.

Sawa Malagurski napada japanski blok

}euJapanu,nesamozato{to}e tamo igrati odbojkap{ice Srbije,ve}izbog~iweniceda,pored na{ih devojaka i Ruskiwa, u~estvuju jo{ doma}in Japan i Ju`na Koreja, svi pretendenti nafinalniturnirosmorice.

L grupa (Japan)

Danas Rusija–Koreja Japan–Srbija Sutra Rusija–Srbija Japan–Koreja Nedeqa Srbija–Koreja Japan–Rusija

(8) (11) (8) (11) (8) (11)

Na{edevojkesunaprethodna dva turnira dobrim igrama zadivile odbojka{ki svet, i to kaodebitantuGranpriju,pasu sa ~etiri pobede i dva poraza trenutno na petoj poziciji ukupne tabele. Iako oslabqene za neigrawe vi{egodi{weg kapitena Jelene Nikoli}, pa VeSVETSKO PRVENSTVO ZA KADETKIWE

Srpkiweu polufinalu Srbija – Poqska 3:1 (25:19, 24:26, 26:24, 25:21) ANK AR A: Hala „Ba{kent“, gledalaca300,sudije:Zulfugarov (Azerbejxan),Ali(Borneo). SRBIJA: Popovi} 9 (5 bk), Mitrovi} 2, Lazi}, ^anak 8 (6 bk), Simi}, Xami}, Kubura, ^ikitirz 19 (5 bk), Luki} 12, Bu{a 24,Mirkovi}4,Stepanovi}(l). POQSKA: Tvardovska1,Janika 16 (6 bk), Simanska, Gla` 12, Flaku{ 8, Voj~ik 10, Grajber 3, ^ojnacka7,Gajevska4,Tobia{2, Korabiec(l),Stro`ik2. Odbojka{ice Srbije, pobedom nad Poqskom u posledwem me~u ~etvrtfinalne grupe, plasirale su se u polufinale Svetskog kadetkogprvenstvauTurskoj.Predvo|ene triom Bu{a-Luki}-^ikiriz,na{edevojkesuodigraleboqe veoma va`nu zavr{nicu tre}egsetaive}tadaosiguraleborbu za medaqe, a ~etvrti period biojesamopotvrdakvaliteta. Pobedana{ihdevoj~icamogla jedabudemaksimalna,alisuSrpkiwepropustilesetloptuudrugomperiodu.Tre}isetbiojeodlu~uju}i. Iako su na{e klinke povele8:2,nai{aojepaduigrii Poqakiwe su pre svega dobrim servisima otupele na{u igru i uzvratile serijom 8:0 i preokrenule. M. R.

prvenstva)iakobiimserevan{irale za poraz iz prethodnog vikenda, ve} bi gotovo obezbedilevizuzafinalniturnir. -Izvikendauvikenda,svaki turnir na kojem u~estvujemo je svekvalitetniji.Sada}emood-

- Mislim da smo igrama na prethodnadvaturnirapokazali kvaitetizatoverujemdamo`emo da odigramo vrhunski kada treba, ali i imena protivnika na ovom turniru za nas mogu da predstavqaju samo ve}i izazov.

I grupa (Hongkong)

J grupa (Hongkong)

Danas Poqska–Kazahstan (13) Kina–DominikanskaR. (19.30) Sutra DominkanskaR.–Poqska (9) Kina–Kazahstan (15.30) Nedeqa Dominik.R.–Kazahstan (11.30) Kina–Poqska (14) igratitrime~asatimovimakoji tako|e preteduju na finalni turnir i siguran sam da }emo u~initi sve da se slede}e nedeqena|emouMakaou.-kratkoje rekaona{selektorZoranTerzi}inastavio:-Posledvaturnira gde smo imali SAD, a na jednomJapan,sadaimamoiJapan

Danas Italija–Peru SAD–Nema~ka Sutra Nema~ka–Peru SAD–Italija Nedeqa SAD–Peru Nema~ka–Italija

K grupa (Tajland)

(7) (9) (7) (13) (5) (7)

Rusiji mo`e kvalitetno da parirasamoRusijaidonekleBrazil, ali nas ni{ta ne obeshrabruje. Nismo slu~ajno na petom mestuiu{tovi{esusretaovog vikenda poku{a}emo da opravdamodosada{weigreirezultate,aGranprinamidaqeostaje odli~na provera za predstoje}e

VOJVODINA OTPUTOVALA NA MEMORIJALNI TURNIR „ZORAN KURTE[” U KOSTANCU

Nastartu protivBakaua

Rukometa{i Vojvodine otputovali su u rumunski grad Konstancu gde }e narednatridana(od19.do21. avgusta) braniti ~ast srpskogrukometauzka}kiJugovi}, na prvom me|unarodnom memorijalnom turniru „ZoranKurte{„~ijijedoma}in prvak Rumunije Konstanca, ina~e redovni u~esnik Lige {ampiona. ^etvrta ekipa na turnirujejo{jedanrumunski superliga{, re~ je o {estoplasiranoj ekipi rumunskog {ampionata,ekipiBakau. Putnajve}eluke-gradau Rumunijikojale`inaobali Crnogmora,krenulajeekpedicijacrveno-belihpredvo|ena sportskim direktorom Darkom Jevti}em, tim menaxerom Goranom Arseni}em, trenerima ]irkovi}em i Cvijanom,kojisuKonstance povelii18igra~a,auNovom SadusuostaliMilo{Bari{i}kojiseoporavqaodpro{logodi{we hroni~ne povrede i Branislav Radi{i} koji ima zdravstvenih problemasapovredomramena. Direktor Vojvodine Darko Jevti} uo~i polaska Novosa|ana put Konstance rekaoje:

Evropsko prvenstvo u Beogradu –zakqu~iojeTerzi}. SawaMalagurskitrenutnoje na ~etvrtoj poziciji najboqih poeneterki Gran rpija, a u na{em porazu od Japanki u Komakiju(1:3)nanizalaje14poena. - Mo`da su na{e partije u prvom vikendu nekom delovale kaodebitantskasre}a,alismo sigurnoudrugomvikendusvima pokazali da imamo kvalitet. Bez obzira na te{ku grupu u me~evimaposedwegvikendane}e nas gledati kao autsajdera, jer smo trenutno peti na tabeli, a to nije slu~ajno. Mislim da}enamprvime~sJapankama biti mo`da i najbitniji, jer u slu~ajupobedegotovodamo`emo da ra~unamo na prolaz na

-Radosmoseodazvalipozivudau~estvujemonamemorijalnom turniru „Zoran Kurte{„. Ovo je na{ na~in da odamo po{tu velikom ~ovek u sjajnom treneru koji je Vojvodini i Novom Sadu doneoprvitutuludr`avnogprvaka i trofej nacionalnog Kupa. U~ini}emo sve da dostojno reprezentujemo srpski rukomet na ovom jakom turniru koji se sjajno uklopio u na{ plan priprema za narednu sezonu u kojoj nas o~ekuju veliki izazovi - kazaojeJevti}. [ef stru~nog {taba Novosa|ana mr \or|e ]irkovi}putRumunijepoveoje18 igra~a koji }e tokom trodnevnog turnira imati tri jakeprovere.Prvirivalcrveno-belihbi}eekipaBakaua, sledi duel protiv doma}ina Konstance u subotu, a posledwegdanaturniraunedequ, igra se srpski dvoboj izme|uVojvodineiJugovi}a. Po povratku u Novi Sad, sledifinalizirawepriprema za ~etvrti me|unarodni memorijalniturnir„Bogdan Rodi}”koji}eseodr`ati26. i27.avgustauSC„Slanabara”naKlisi. I. Grubor

Danas Kuba–Brazil Tajland–Arentina Sutra Brazil–Argentina Kuba–Tajland Nedeqa Kuba–Argentina Brazil–Tajland

(9) (12.30) (9) (12.30) (10) (12.30)

fin aln i turn ir. Svak ak o se ne}emo baviti mtematikom i pok u{ a} em o da dob ij em o sva tri susreta, naravno da su Ruskiweprvefavoritkiwepobedu,alinemapredaje,jersvi`elimo-plasmanuMakao–istaklajeMalagurska. M. Risti}

Damir Mikec (levo) na pobedni~kom postoqu

UNIVERZIJADA U KINI

Mikecupucao srebrnumedaqu DamirMikecreprezentativac beogradskog Policajca doneo je prvu medaqu srpskim studentima- sportistima na Univerziajdi u [en`enu i Kiniitosrebrnuuga|awuMK pi{toqem. U{ao je u finale kao tre}i ali je posle dobrog plejofazauzeodrugomestoiza strelca iz Koreje Dae Miung Lijaaispredtakmi~araizKine Jiajie Maia. U ekipnoj konkurenciji slavila je Kina ispredKorejeiPoqske. Posle {estog metka u finalu, Mikec je izbio na prvo mesto! Posledwim metkom trebao mujecentarzazlato,alijeubio 9,2iostaonadrugojpoziciji! -Osnovnideoga|alismoupapirne mete koje, naravno, ocewuju sudije, ve}inom Kinezi. Imaosamuposledwedveserije ~aksedammetakakojesumiocewenikaodevetke,alisamsiguran da bi elektronski mereno makardve-tribiledesetke.Pitamseikolikojerealnaocena posledweserijevode}egKineza Maiaodmaksimalnih100krugova.Usvakomslu~aju,zadovoqan

Bekri}ufinalu uzrekord Srpski atleti~ar Emir Bekri} plasirao se u finaletrkena400metaraprepone na Univerzitetskim igarama u [en`enu, a uz to je postavioinovidr`avnirekord.Bekri} je do novog rekorda do{ao u vremenu od 49.55sekundi,atajrezultat jetajrezultatpostigaoupolufinalu. sam,nadamseidaovone}ebiti i posledwa medaqa za na{e streqa{tvonaUniverzijadi... Drugisrpskireprezentativac ovim oru`jem Dimitrije Grgi} izAkademcazauzeoje16.mestou konnkurenciji 39 u~esnika sa 538krugovaPrvogdananavatrenulinijuiza{lajeiAndrea Arsovi}vazdu{nompu{komisa solidna 393 kruga (po serijama 99,97,99,98)zauzelaje22.mesto ukonkurenciji73takmi~arke. Milenko Sebi} je u ga|awu vazdu{nom pu{kom osvojio 19. mestosa592kruga.

SVETSKO PRVENSTVO NA MIRNIM VODAMA U SEGEDINU

@enski~etverac uLondonu

Srpski kajaka{ Marko Tomi}evi} i `enski ~etvorosed K-4 na500metaraobezbedilisuu~e{}eudana{wimfinalnim trkama na Svetskom prvenstvuukajakuikanuuuSegedinu. Posada`enskog~etvercausastavuNikolinaMoldovan,Antonia

od 16.17 ~asova u finalu poku{ati da do|e i do pobedni~kog postoqa. Kanuista Du{an Ru`i~i} i kajak dvosed K-2 na 1.000 metara, Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji}, nisu uspeli da se plasirajuufinale,po{toju~eupopodnevnom programu nisu bili

OBAVQEN @REB SUPERLIGE

[ampion uKa}u Mu{ki rukometni superliga{iodavnosukrenulisapripremama za novu sezonu, a za ne{to maweodmesecdanakre}einadmetaweuelitnojligi.UBeogradu su se sastali predstavnici klubova, za predsednika Skup{tine Zajednice klubova Merkur osigurawe Superlige izabraliNeboj{u\oki}aizPo`arevca, konstatovana je ostavka Vladice Spasojevi}a na mesto ~lanaUO,aza~lanoveimenovali Milana \uki}a (Vojvodina), ZoranaMili}a(Lasta),Miodraga Kvrgi}a (Merkur osigurawe) iVladislavaJovanovi}a(Dunav osigurawe). Ono {to je najvi{e zanimalo svekluboveje`reb.Takosuklubovi poneli slede}e takmi~arske brojeve: 1. Crvena zvezda, 2. Jugovi} Unimet, 3. Obili}, 4. PKB, 5. Dinamo, 6. Radni~ki, 7. Vrawe, 8. Metaloplastika, 9. Smederevo, 10. Crvenka, 11. Rudar, 12. Po`arevac, 13. Planinka, 14. Vojvodina, 15. Partizan, 16.Kolubara. U prvom kolu 17. septembra sasta}ese:Crvenazvezda-Kolubara,Jugovi}-Partizan,Obili} - Vojvodina, PKB - Planinka, Dinamo-Po`aravac,Radni~kiRudar,Vrawe-Crvenka,Metaloplastika-Smederevo. J. G.

N. Moldovan, Panda, Na|, O. Moldovan

Panda,AntonijaNa|iOlivera Moldovan ve} prvog dana SP u Segedinu,naolimpijskimkvalifikacijama, ostvarila je normu zaLondon.Devojkeseukvalifikacijama trke K-4 500m bile ~etvrtestigav{inaciquvremenu 1:35,316 {to im je obezbedilo u~e{}eupolufinalu. U borbi za veliko finale i odlazaknaOI,srpskaposadaje upolufinaluosvojiladrugomestostigav{inaciqizaposade Portugalije, a ispred ~etverca Australijesavremnom1:32,941. Zarazlikuod`enskog~etvoroseda koji je izvadio vizu za London, Mirko Tomi}evi} mora u finalu da bide najmawe osmi (od devet u~esnika)  kako bisekvalifikovaozaolimpijsku regatu. Mladi 20. godi{wi Tomi}evi} je osvajawem drugog mestausvojojkvalifikacionoj grupi ispunio san, pa }e danas

me|uvode}imposadama.Obana{a~amca,C-1na1.000iK-2na 1.000metaradanas}eveslatiu B finalu. Osim po dva A i B finala,na{dr`avnitim}edanas imati predstavnike u kvalifikacijamauK-2na500metaraza`ene–MartaTiboriRenata Kubik, kao i u K-1 na 500 metara - Miroslav Molnar. U dana{wem poslepodnevnom polufinalu obe na{e posade su osvojile peto mesto. Kanusti Du{an Ru`i} je u svojoj grupi imaovreme4:08,714,doksuStanojevi} i Paji} imali vreme 3:18,047. @enska posada u K-2 na 1.000 m,usastavuRenataMajor-Kubik iMartaTibor,u{lajeufinale, jer su u svojoj polufinalnoj grupi osvojila tre}e mesto. To je jedina neolimpijska disciplina,ukojojsuju~eveslalina{ipredstavnici. J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

petak19.avgust2011.

17

SUPERKUP [PANIJE

^arobwak Mesi prizemqio Muriwa MarkoQubinkovi}

VO[A SE POJA^AVA

Qubinkovi} za boqu vezu Marko Qubinkovi} igra}e udresuVojvodine.Poslemnogoperipetija,iskusnomofanzivnom vezisti omogu}eno je dapotpi{eugovorsaNovosa|animaionseodmahstaviona raspolagawe stru~nom {tabu na ~elu sa Dejanom Vuki}evi}em. Od debija ga dele formalnosti - ima}e pravo igrawa kada papiri stignu sa Kipra. Novosa|anio~ekujuda}eseto desitiunarednadvadana.

Problem oko dolaska Qubinkovi}a u Vojvodinu predstavqalisuwegovinera{~i}eni ra~uni sa Anortozisom, za koji je nastupao proletos. ^imjepreprekasru{ena,Qubinkovi} je stigao u Novi Sad. Ro|eni Beogra|anin (29) karijerujepo~eoukragujeva~kom Radni~kom, igrao je i za Rad, rumunski Vaslui, Slobodu Point Sevojno i Anortozis.

STADION KULSKOG HAJDUKA SVE LEP[I

Zasvetleo semafor Novoklupskorukovodstvosuperliga{a Hajduka iz Kule dr`i re~. Prilikom preuzimawa kluba nedvosmisleno su najavilinoviHajdukusvimsegmentima.Itakoirade.Anga`ovanje novi stru~ni {tab na ~elu sa Neboj{omVigwevi}em,formiran gotovo nov igra~ki kadar, alijeodli~anposaoura|enina stvarawu {to boqih uslova za gledaocekoji`eledapraterad i igre kulskog superliga{a. Stadion je pravo gradili{te, ali ve} sada je vi{e nego jasno da}eve}protivBSK-a„kulska lepotica”zablistatipunimsjajem.

- VIP lo`a sadr`i 60 mesta za sedewe, a ostatak zapadne tribine, koja je pokrivena, sadr`ijo{oko150mestanamewenihzapredstavnikelokalnesamouprave, sponzore, prijateqe kluba.Inovinari}eimatisve uslove za nesmetano obavqawe svogposla.Sedi{tauVIPlo`isuodvatrootpornogmaterijala. Napravqena je i prilazna rampazana{enavija~einvalide.Ono{tojebitnore}ijeste da sve radove koje izvodimo na stadionuradimopoUEFAstandardima-isti~eTadi}. Svim ovim se ne zavr{avaju radovinastadionu.

Barselona je osvojila jubilarni deseti Sup erk up [pan ij e. Real Madrid je ostao na osam trofeja.U revan{u na Nou Kampu aktuelni {ampion [panije i Evrope pobedio je “ve~itogrivala”3:2(2:1).Uprvom me~u u Madridu u nedequ biloje2:2. Golove za pobedu u sredu kasno uve~e postigli su Andres Inijesta i Lionel Mesi dva. Na drugoj strani Kristijano Ronaldobioje100.putstrelac u dresu “kraqevskog kluba”, a precizanjebioiKarimBenzema.Utakmicajezavr{enau~etvrtak. Uprvompoluvremenuigralo seonakokakofudbalskigurmani zami{qaju “El Klasiko”. TrenerReala@ozeMuriwonagovestio je da je promenio filozofiju i da se ne}e braniti protivBarselonekaouve}ini slu~ajeva pro{le sezone. Wegovtimnadigraojevelikogrivala u prvoj utakmici, hrabro jekrenuoiurevan{uSuperkupa…Me|utim,Portugalacjei na osmom gos tovaw u na Nou Kampu ostao bez pobede. Ovaj put,ibeztrofeja.IdokjeMuriwoizveoskoroistitimkao tridanaranije(samoKoentrao po~eo umesto Marsela), wegov kolegaPepGvardiolaseuozbiqio,pajeusastavuvrstio]avija,Pikea,BusketsaiPedra. Ipak, Real je ponovo po~eo agresivnije,alijeBarsa,kaoi naSantjagoBernabeu,postigla golovekadgodjepo`elela,odnosno kad god joj je bilo potrebn o. Majs tor ij e Mes ij a i

Barselona–Real 3:2 (2:1) BARSELONA: Stadion Kamp nou, gledalaca 90.000,  sudija: Borbalan`, strelci: Inijesta u 15, Mesi u 38. i 88. za Barselonu,aRonaldou20.iBenzemau82.minutuzaReal.minutu. BARSELONA: Valdez–Alve{,Pike,Maskerano,Abidal– ]avi, Buskets (od 85. Keita), Inijesta – Pedro (od 82. Fabregas),Mesi,Viqa(od73.Adrijano). REAL MADRID: Kasiqas–Ramos,Pepe,Karvaqo,Koentrao –Alonso,Kedira(od45.Marselo)–DiMarija(od64.Iguain), Ozil(od78.Kaka),Ronaldo–Benzema.

Atletiko poslao ponudu za Falkaa

NovisemaforKuqana

-Stadionjepotpunookre~en uplavo-belojnijansi,atosuna{eklupskeboje.Naterenujezamewenatrava tamogdejetobilopotrebno,aujubilarnojdvadesetojgodiniigrawaHajdukau srpskojfudbalskojelitipostavqenjesemaforposledwegeneracije. Semafor je dimenzija 6 puta 2,50 metara, elektronski, sme{tennadeostadionanakojem}ebitividqivsasvihpozicija. Nakon dvodecenijskog igrawauPrvojligi,etonavija~i do~eka{e i semafor  - ka`e direktorHajdukaDraganTadi}. Veliki posao je odra|en i u delustadionaukojemsulo`e.

-Naravno,uplanujeizgradwa novih svla~ionica, nove ambulante i ekonomata, dakle svega onoga{totrebadasadr`ijedan moderan stadion. Sa tim radovima kre}emo ve} slede}e sedmice. Dakle, stvori}emo igra~imasveuslovezaigru,wihovo jedaigrajuipobe|uju.Tosu,na na{uradost,ve}po~elidarade. Stvori}emo i navija~ima sav komfordauprijatnomambijentumogupratitiigresvojihqubimaca, te ih o~ekujemo u {to ve}embroju,jerjeulaznasusret protiv BSK-a besplatan - zakqu~io je direktor Hajduka DraganTadi}. \. Bojani}

Etou 20 miliona, Inter tra`i 30 Milanski Inter nastavio je pregovore sa ruskim Premijerliga{emAn`ijemotransferuSamjuelaEtoauMaha~kalu.Ruskitimnavodnojeponudioizme|u20i30milionaevraza30-godi{wegkamerunskognapada~akojibisa20milionaevraposezonipostaonajpla}enijifudbalernasvetu. Kamerunac se, navodno, u sredu ve} dogovorio sa Rusima oko trogodi{wegugovora,kojimbipostaopla}enijiodKristijana Ronalda(12milionaevra).

Inijestesvetjevideou15.minut u. Arg ent in ac je pos lao loptu kroz Realovu odbranu, Inijesta je izleteo sam pred Ikera Kasiqasa i – prebacio istr~aloggolmana–1:0. Izjedna~io je Ronaldo samo petminutakasnije.SamiKedirajeobi{aoViktoraValdeza, oti{ao u “mrtvi ugao”, vratio do Benzeme, koji se spetqao, ali izborio korner. Posle toga,loptajeiza{laizkaznenog pros tor a, Benz em a je vrat io pred gol, Portugalac samo zaka~ioiuputiokamre`i–1:1.

FudbalskiklubPortodobio jeponudumadridskogAtletika za kol umb ijs kog centarf or a RadamelaFalkaa. Falkaoima25godinainadimak„Tigar”,apro{lesezoneje bio kqu~ni igra~ Porta, postigav{i34golaupohoduklubana~etiriosvojenatrofeja. Porto je sao p{tio i da Atletiko `eli da kupi portugalskogveznogfudbaleraRubena Mikaela. Klub nije objavio kolika je ponuda {panskog prvoliga{a, ve} samo da je prou- ~ava. Porto je osvojio titulu zabele`iv{i seriju od 30 utakmicabezporaza.Falkaojebio strelac jedinog gola u finalu Lige Evropa protiv Brage u Dablinu. AtletikoMadridovogaleta je ostao bez svoje prve zvezde, ArgentincaSerhijaKunaAguerakojijepre{aouMan~ester Siti.„Jorgand`ije”sadatra`e zamenu za wega kako bi ponovo stvor il i raz or an nap ada~k i tandemsaDijegomForlanom. PLEJ-OF RUNDA ZA PLASMAN U L[ Bajern(M)-Cirih 2:0 Dinamo(Z)-Malme 4:1 MakabiHaifa-Genk 2:1 Odenze-Viqareal 1:0 VislaKrakov-APOEL 1:0 Revan{i su na programu 24. avgusta.

@eleli su “kraqevi” da pobede, Ronaldo je pogodio pre~ku,MesutOziljebiosampred Valdezom… Ipak, gol je dala Barsaitoneposrednopredodlazakusvla~ionicu. Barselonajeufini{uprvog poluvremena preuzela kontrolu i to odmah materijalizovala.Poslekornerasalevestrane, Mesi je prihvatio loptu, odigraoduplipassa\erardom Pik eo m, koj i je Arg ent inc u vratiopetom,anajboqifudbalersvetajebocnuo–opetpreko Kasiqasa – 2:1. Ronaldo je paonakolena. Udrugompoluvremenuritam je pao… [ansi nije bilo sve dok u 82. minutu Benzema nije izjedna~ioinajavioprodu`etke.Francuzseustrelceupisao pos le kar amb ol a u kaz nen om prostoru doma}ina, mre`u je zetrsaoudarcemsapeterca. Me| ut im, da Bars a mo` e {ta ho}e i kad ho}e, pokazala je samo {est minuta kasnije. Akciju u kojoj je u~estvovao debitantSeskFabregas(malo

pre toga u{ao u igru), drugi rez erv is ta Adrij an o je centrirao, a Mesi zakucao loptu umre`u–3:2. Obeekipezavr{ilesuutakmicuzavr{iosaigra~emmawe. Prv o je isk qu~ en Mars el o. Drugi `uti karton mu je dugo “visio u vazduhu”, ali je u posledwimtrenucimame~adobio direktan crveni zbog grubog prekr{aja sa dve noge nad Fabreg as om. Nas tal a je gu` va, u~estvovao je ~ak i Muriwo, uhvatiojejednogigra~aBarselone za uvo, a on mu nije ostao du`an… Crveni karton dobio tada je i David Viqa iako je ve}biozamewen. Mesiiekipapodiglisutrofejimogudapo~nudasespremaj u za Sup erk up Evrop e sa Portom(26.avgust),jerjepitawe kad a }e startov ati Primera. Ina~e, duel na Nou Kampu po~eo je tek u sredu u 23 sata, jerUEFAnijedozvoliladase poklopi sa utakmicama plejofazaLigu{ampiona.

BANAT PROMENIO TRENERA

Kad je te{ko, naravno, Budisavqevi} Posle remija (0:0) u duelu sa Be`anijomuprvomkolu{ampionataiodlaskasaklupetrenera Danila Bjelice, fudbaleri Banatasunajzaddobilinovogstarog {efa stru~nog {taba i mogu da se posvete radu i pripremi za debi pred svojom publikomiduelusaKolubaromiz

na klupi. Najve}i deo karijere radio sam kao pomo}nik, ali samisamostalnounekolikonavrata vodio ekipu. Do{ao sam da pomognem, imamo potencijal i kvalitet, uz ozbiqan pristup i rad mo`emo da ispunimo o~ekivawa uprave i da se na|emo u krugu kandidata za ulazak u vi-

MilanBudisavqevi}

Lazarevca. Prvi tim }e opet predvoditi Milan Budisavqevi}, koji je ve} u nekoliko navrata „gasio po`ar” izazvan prevremenim odlascima trenera,ve~itivojnikklubaiovoga putabiojeizborupravezrewaninskogprvoliga{a. -Ba{kao{toka`ete,jasam vojnik kluba, ve} 14 godina sam

{i rang – re~i su starog–novog treneraBanataMilanaBudisavqevi}a. Nere{en ishod na Be`anijskoj kosi sigurno ekipi zna~i napsiholo{komplanu,aBanat ve}usubotunasvomstadionuu Kara|or|evom parku o~ekuje duel sa Kolubarom iz Lazarevca. Novi stru~ni {tab Budisa-

vqevi}–Mladenovi} od preuzimawa prvog tima imao prvi sastanak i trening sa igra~ima koji su upoznati sa zahtevima trenera. - Pri~ali smo sa igra~ima, objasniosamimdajetrenerski posaotakav,koferisuvamuvek spakovani,iuslu~ajudado|edo lo{ijih rezultata prvi odlazite.Znamovajsastavito je moja velika prednost, sve su to igra~i koje sam vodio pre{estmesecitakodane}u dragoceno vreme potro{iti na upoznavawe ekipe. Ve}usubotunaso~ekujete`akme~saiskusnomekipom Kolubare koja je ostala u istomsastavuisvemislisu okrenutekapobediutomduelu. Nekako ispada da kad je godte{konaklupijeBudisavqevi}? - To ste vi rekli, mada iskreno moram se slo`iti sa vama. Nisam se uop{te premi{qao, poziv gospodinaVu~urevi}aseneodbija,a i ovo je odli~na prilika da nastavim tamo gde sam stao prepolagodinekadasamtako|e vodioprvitim.Ne}ebitilako, ambicije kluba su uvek visoke, me|utim,komenepoznajeznada samuporanidasamborac,arezultati }e pokazati da li smo zaistatakokvalitetnikakosvi govore–istakaojenakrajuBudisavqevi}. N. Jowev

18

sport

petak19.avgust2011.

dnevnik BE^EJSKA SPORTSKA PORODICA BOGATIJA ZA STRELI^ARSKI KLUB

MASTERS TURNIR U SINSINATIJU

Novakuosminifinala, Jankostao Najboqi teniser sveta pobedio sa 6:2, 6:3 i stigao do istorijskog uspeha, dok je Tipsarevi}a eliminisao @il Simon sa 2:1. \okovi}ev naredni protivnik Radek [tepanek. Novak \okovi} igra}e u osmini finala turnira Masters serije u Sinsinatiju po{to je u no}i izme|u srede i ~etvrtka nadigrao Rajana Herisona sa 6:2, 6:3. Srpski reprezentativac nije imao ve}ih problema protiv Amerikanca, koji je dobro po~eo me~. Herison je na po~etku napravio brejk, ali je \okovi} posle toga osvojio tri uzastopna gema i napravio preokret. Doma}i igra~ uspeo je jo{ jednom najboqem igra~u sveta da oduzme servis, ali je \okovi} opet sa tri vezana gema potvrdio ko je ko na teniskoj mapi - 6:2. U nastavku me~a \okovi} je ostao smiren, kontrolisao je rezultat i gotovo rutinski osigurao trijumf. - Sporo sam po~eo me~ i nisam ba{ najsjanije servirao, ali mislim da je ostalo bilo sasvim dobro. Nisam imao mno-

Rezultati @ene: Mekejl - (1) Voznijacki 6:4, 7\:5,(2) Zvonareva - Makarova 6:3, 6:0 (7) Skijavone Kirilenko 7:5, 3:6, 6:4, (9) Petkovi} - Arvidson 6:2, 6:4, (10) Stosur - S. Vilijams, predaja Vilijamsove, (13) Jankovi} - \i 4:6, 6:3, 6:1, (14) Kuzwecova Cetkovska 4:6, 6:3, 6:4, Petrova - (15) Ivanovi} 6:3, 7:6(4), (16) [uai - Erani 6:2, 6:4, Marti} (17) Vikmajer 3:6, 6:2, 6:2, Hantuhova - Peneta 6:3, 6:4, Per Parmentije 6:2, 6:3. Mu{karci: (1) \okovi} Harison 6:2, 6:3, (2) Nadal Beneto 6:4, 7:5, (7) Fi{ - Davidenko 6:0, 6:2, (5) Ferer - Dimitrov 4:6, 6:1, 7:5, (4) Mari Nalbandijan 6:4, 6:1, (10) Simon - Tipsarevi} 6:7(3), 6:2, 6:3, Bogomolov - (15) Conga 6:3, 6:4, (6) Monfis - Dodig 4:6, 6:3, 4:0, predaja Dodiga, (12) Gaske Anderson 7:6(4), 6:4, Verdasko - Lodra 6:4, 6:4, [tepanek - Golubev 6:3, 7:6(2), Kol{rajber Lopez 6:1, 6:4, (9) Almagro Karlovi} 6:3, 5:7, 7:6(2).

je da „gazi” protivnicu do kona~nih 6:1. Me~ je trajao dva sata i 39 minuta. Srpska teniserka je iskoristila {est od 18 brejk lopti, a Kineskiwa tri od {est. Jelena je peti put savladala @i @eng u {est me|usobnih duela, prvom jo{ od 2008. godine.

Jelena Jankovi}

stala. Dozvolila je 65. teniserki sveta da osvoji pet uzastopnih gemova - 6:4! Imala je Xej Xej padove i u drugom setu, ali je, ipak, uspela da ga dobije 6:3. A onda je osvojila i maratonski uvodni gem tre}eg seta - napravila je brejk. Tu nije stala, nastavila

Brojna sportska porodica Be~eja bogatija je za novo ~edo. Od decembra pro{le godine u najve}em gradu kraj na{eg dela Tise egzistira Streli~arski klub. Nisu masovni, ali veruju da imaju pespektivu. Jer, me|u sada{wih 27 ~lanova, do kojih wih petnaestak ne propu{taju treninge, ~ak ih je jedanaestoro s 13 ili 14 godina starosti. - Nas nekoliko entuzijasta je par godina unazad upra`wavalo tradicionalno japansko streli~arstvo, pa smo do{li na ideju da pro{irimo sferu interesovawa i sve omasovimo. Nai{li smo na razumevawe i sada u na{em klubu ima strelaca s razli~itim lukovima: zadr`ali smo tradicionalni japanski, ima interesovawa za ma|arski, duga~ki, lova~ki refleksni luk kojem mogu da se skinu kraci, a uveli smo i modernije vrste lukova. Problem je {to u Srbiji ima malo instruktora ovog sporta, a i mi nismo finansijski mo}ni da ih dovodimo, pa smo prisiqeni da se obu~avamo sami putem razne literature. Nama su u po~etku pomogle kolege iz Sente, a sada razmewujemo iskustva sa

na omasovoqewu kluba i nabavci opreme: lukova, strela, meta... Iako su mlad klub, ve} su odr`ali jednu promotivno takmi~ewe u Goranskom parku na kom su u~estvovali takmi~ari iz sedam vojvo|anskih klubova. Bili su u~esnici na sedam takmi~ewa, me|u kojima i na Otvorenom dr`avnom prvenstvu u Subotici, gde su osvojili i prve medaqe. Sebastian Kara~owi u disciplini lova~ki luk osvojio je zlatnu medaqu u pionirskoj konkurenciji, a Zoltan [arvari u konkurenciji seniora okitio se srebrnom medaqom u disciplini slo`eni luk. - Puni smo optimizma, a prazna nam je klupska kasa – jednom re~enicom oslikava stawe u klubu predsednik Zoltan [arvari. - Snalazimo se kako znamo i umemo, a uglavnom su to na{a sopstvena sredstva. Nije lako, pogotovo ako se zna da je streli~arska oprema dosta skupa. Me|utim, mora se naglasiti da su ulagawa velika u samom po~etku, a onda se oprema koristi po nekoliko godina. Cena jednog luka kre}e se u rasponu od 80 do, ~ak, 8.000 evra. Za mla|i uzrast luko-

Novak \okovi}

go neiznu|enih gre{aka sa osnovne linije, vra}ao sam ta~no mnogo lopti. Mislim da je bilo dobro za prvi me~ na turniru. Potpuno su druga~iji uslovi u Sinsinatiju nego u Montrealu i moram da se naviknem na to. Podloga je br`a, loptica leti br`e i te`e se kontroli{e. Za sada mogu da ka`em da mi se vi{e svi|a podloga od pro{le nedeqe - izjavio je \okovi} nakon {to je ove sezone upisao 54. pobedu. On je pobedu nad 19-godi{wim Herisonom ostvario posle samo 73 minuta igre, a za to vreme imao je tri asa i 73 odsto uba~enih prvih servisa. Tajna briqantnog Novakovog skora ove godine (54-1) le`i u ~iwenici da nikada ne potcewuje protivnike, bez obzira da li dolaze iz prvih 10 na ATP listi ili su do glavnog `reba stigli kroz kvalifikacije. - Uvek sam motivisan. Svaki put kada iza|em na teren, `elim da pobedom. To me tera da idem daqe. Postoji nekoliko turnira na kojima `elim da igram dobro u slede}ih nekoliko meseci, a US open je-

Jelenastigla doSkjavone Je le na Jan ko vi} igra }e u tre}em kolu turnira u Sinsina ti ju, jer je sa vla da la @i @eng posle mnogo muka i preokreta - 4:6, 6:3, 6:1. Srpska teniserka je po~ela odli~no me~, kao i dan ranije kada je „po~istila” Ivetu Bene{ovu, i povela 4:1. A onda je

Nakrilima entuzijazma

Za plasman u ~etvrtfinale bori}e se sa sedmim nosiocem, Fran~eskom Skjavone, koja je eliminisala Mariju Kirilenko - 7:5, 3:6, 6:4. Srpkiwa i Italijanka srele su se pet puta, rezultat je 3:2 za Skjavone, koja je dobila posledwi me~, ove godine na Rolan Garosu.

Obijen\okovi}evstan uMonteKarlu Stan najboqeg svetskog tenisera Srbina Novaka \okovi}a u Monte Karlu obijen je u utorak uve~e. Francuski mediji tvrde da za sada jo{ nema informacija o eventualnoj {teti koja je napravqena u stanu najboqeg tenisera sveta. Lokalni mediji pretpostavqaju da lopovi osim skupocenog name{taja nisu mogli da prona|u neke druge vrednosti, jer je poznato da ih \okovi} ne dr`i u svom stanu. Srpski teniser ve}i deo godine ne `ivi u stanu u Monte Karlu, zbog u~e{}a na turnirima {irom sveta. dan je od wih - rekao je \okovi}. \okovi} se upisao u istoriju tenisa, jer je skorom od 54 pobede i samo jednim porazom u ovoj sezoni izjedna~io najboqi sezonski rezultat, koji je jo{ 1984. godine ostvario legendarni Xon Mekinro. Wegov naredni protivnik je Radek [tepanek, koji je bio boqi od Golubjeva sa 6:3:7:6. Za razliku od \okovi}a Janko Tipsarevi} zavr{io je nastup u Sinsinatiju. On je izgubio od @ila Simona rezultatom 7:6, 2:6, 3:6. Tipsarevi} je

posle iscrpquju}eg me~a u prvom kolu dobro po~eo duel protiv Simona, ali nije imao snage za veliku borbu. Srpski reprezentativac dobio je uzbudqivi prvi set u taj brejku, posle 80 minuta igre, a u drugom je poveo sa 2:0, ali je onda stao. Tipsarevi} se po`alio i na bol u butnom mi{i}u, ali je nastavio me~. Francuz je nakon toga vezao ~ak {est gemova i izjedna~io rezultat u setovima na 1:1. Tipsarevi} je probao da se bori u tre}em setu, ali nije uspeo da slomi ritam raspolo`enog Simona.

S jednog od treninga be~ejskih streli~ara

ostalima na takmi~ewima koja se odr`avaju – rekao nam je jedan od osniva~a i sada sekretar kluba Zavi{a Lu~i}. Predsednik kluba je Zoltan [arvari, a u Upravi kluba su jo{, ve} pomenuti sekretar Zavi{a Lu~i}, Ako{ Desinger, Tibor Kinka i Slobodan Pavlovi}. Treninzi se odr`avaju leti tri puta nedeqno, utorkom, ~etvrtkom i subotom od 18 sati, u Goranskom parku, a zimi dva puta nedeqno u O[ „[amu Mihaq“. Akcenat sada{weg rada je

vi su od 15 do 500 evra i oni ih koriste 4 do 5 godina. Strele su potro{ni materijal, a cena im je oko 5 evra po komadu. Kvalitetnije mete ko{taju 70 do 80 evra i traju dve do tri godine. Za sada sve funkcioni{e po principu „koliko para – toliko muzike“. Ali, vremenom }e, pogotovo mla|im streli~arima, sigurno porasti apetiti. U klubu se nadaju boqim vremenima za sve u dr`avi, pa i wima. Do tada }e strele leteti na krilima wihovog entuzijazma. V. Jankov

Na|a zaustavila Anu Ana Ivanovi} pora`ena je u drugom kolu turnira u Sinsinatiju. Srpsku teniserku eliminisala je Na|a Petrova posle sat i 42 minuta igre - 3:6, 6:7 (4). Me~ je obilovao brejkovima, bilo ih je ~ak devet, a jedan vi{e napravila je Ruskiwa. Beogra|anka je povela 1:0 u prvom setu, a zatim je Petrova preuzela kontrolu igre i dobila naredna ~etiri gema. Ana je uspela da smawi prednost protivnice na 3:4, ali ne i da preokrene rezultat. U drugom setu 17. teniserka sveta je povela 3:0, ali su i taj deo me~a obele`ili padovi u wenoj igri. Posle ubedqivog vo|stva, dozvolila je protivnici da izjedna~i na 4:4, jo{ jednom je povela - 6:5, a zatim u taj-breku izgubila 4:7 Tako je 29-godi{wa Moskovqanka smawila „minus” u duelima sa Anom, sada gubi 5:6, po{to je Srpkiwa dobila prethodna dva me~a, u Rimu ove i pro{le godine. Tada Ivanovi}eva nije izgubila ni set. Petrova }e se u tre}em kolu sastati sa Kristinom Mek Hejl koja je iznenadila prvu teniserku sveta, Karolinu Voznijacki - 6:4, 7:5. Amerikanka ima 19 godina i nalazi se na 76. mestu VTA liste. Pored Voznijacki, na turniru u Sinsinatiju vi{e nema ni Serene Vilijams, koja se povukla zbog povrede stopala pre me~a sa Samantom Stosur.

Mali{ani somborskog Basket plusa

U ORGANIZACIJI BASKET PLUSA

OsnovcimauSomborubesplatna {kolako{arke Ko{arka{ki klub Basket plus iz Sombora za u~ernike tre}eg i ~etvrtog razreda osnovnih {kola tokom septembra i oktobra organizova}e besplatnu {kolu ko{arke. - Ovo je prakti~no nastavak letweg kampa koji smo uspe{ni

organizovali. Svi polaznici }e tako dobiti mogu}nost da nastave sa treninzima, a ukoliko budu `eleli mogu ostati u klubu i postati deo takmi~arskih selekcija na{eg kluba - rekao je osniva~ KK Bakset plus Vojkan Ben~i}. Kompletan trena`ni proces za po~etnike bi}e reali-

zovan u O[ „Ivo Lola Ribar” u Somboru, u terminima ponedaqak - petak od 19.30 ~asova, a u planu je i jo{ jedan termin tokom nedeqe. Ina~e, najmla|e selekcije Baket plus -a takmi~e se u Pionirskoj ligi Vojvodine. I. Grubor

SPORT

c m y

dnevnik

petak19.avgust2011.

VOJVODINA PO^ELA PRIPREME ZA PREDSTOJE]U SEZONU

Do{liBosan~i}iRou~ Vaterpolo klub Vojvodina po~eo je pripreme za predstoje}u sezonu. Za sada je na pripremama samo nekoliko igra~a, jer se ~ak sedmorica nalaze na letwim Univerzitetskim igrama u kineskom [en`enu zajedno sa prvim trenerom Dejanom Stanojevi}em, a u toku su i reprezentativne akcije mla|ih kategorija. Boje Srbije u Kini brane Boris Vapenski, Sr|an Vuksanovi}, Milo{ Mili~i} i Marko Matovi}, a Makedonije Milo{ Marinkovi} i Miroslav Ran|i}. Igra~i koji su trenutno na raspolagawu rade sa trenerima Darkom Bili}em (pomo}nik prvog trene- VaterpolistiVojvodinepo~elipripreme ra) i Nenadom Vasilevskim grada. Po povratku prvog trene({ef stru~nog {taba za mla|e ra i igra~a, koji imaju reprezenkategorije i trener igra~a do 15 tativne obaveze na Univerzijagodina). di u Kini, momci }e imati neko- Igra~i koji su trenutno na liko dana odmora, a onda }e se raspolagawu po~eli su pripreprikqu~iti klupskim pripreme u ponedeqak i rade svakog damama. Ali, ni onda ne}emo biti na u teretani i na na{em bazenu kompletni, jer se krajem avgusta na Slanoj bari. Sve vreme }e se i po~etkom septembra u gr~kom raditi u Novom Sadu, nije pla- Volosu igra Svetsko prvenstvo niran odlazak na pripreme van za igra~e 1991. godi{te i mla|e.

Tako da }emo tek 5. septembra biti kompletni – ka`e direktor VK Vojvodina Koqa Lazor. Novosa|ani su u ovom prelaznom roku re{ili pitawe golmana, pa tako Milo{ Marinkovi} vi{e nije pozajmqeni igra~ Partizana, ve} je potpisao ugovor sa Vojvodinom. U klub se posle nekoliko godina odsustva vratio i Nenad Bosan~i}, a no-

ReyiMilersevra}a uPejserse Legendarni ko{arka{ Indijana Pejsersa, drugi najboqi trojka{ NBA lige svih vremena Rexi Miler mogao bi da se vrati u tim iz Indijanapolisa. Sada 45-godi{wi penzioner

se navodio kao mogu}ni trener Pejsersa, a sve je nagovestio vlasnik ekipe Herb Simon. Aktuelni trener tima je Frank Vogel koji je sa 37 pobeda i 45 poraza Pejserse uveo u plejof posle ~etiri razo~aravaju}e sezone. Legenda Boston

Seltiksa Leri Bird odra|uje svoju posledwu godinu u klubu na mestu predsednika ekipe. S obzirom da bi slede}a sezona mogla da kasni zbog aktuelnog lokauta, Simon ima dovoqno vremena da realizuje svoj plan i dovede Milera na klupu.

Ubiosebiv{i olimpijski{ampion Biv{i olimpijski {ampion u skoku motkom Francuz Pjer Kinon prona|en je mrtav u svom stanu, a pretpostavqa se da je izvr{io samoubistvo. ^etrdesetdevetogodi{wi Kinon je od 1993. godine, kada se povukao iz atletike, vodio restoran u Ijeru.

Kinon je u Kelnu 1983. godine oborio svetski rekord skokom od 5,82 metara, a prvu zlatnu olimpijsku medaqu za Francusku u skoku s motkom osvojio je na Igrama u Los An|elesu 1984 presko~iv{i 5,75 metara. Kinon se posle povla~ewa posvetio slikarstvu i imao je nekoliko samostalnih izlo`bi.

vi igra~ je i australijski reprezentativac Ejdan Rou~, koji je prethodne sezone branio boje kikindskog @AK-a. Ivan Basara za sada ostaje u Vojvodini, mada su vo|eni pregovori sa Partizanom o wegovom prelasku u redove crno-belih. Dodu{e, sve je jo{ uvek otvoreno, jer prelazni rok traje do po~etka septembra. - Nama je glavni ciq bio da zadr`imo ekipu od pro{le godine u ~emu smo i uspeli. Tim je sada godinu dana stariji i iskusniji, tako da se nadamo da }e postizati jo{ boqe rezultate. Za Novosa|ane pre doma}ih izazova prvo slede oni evropski, jer }e se od 23. do 25. septembra odr`ati drugi krug kvalifikacija za Evroligu. Rivali }e biti poznati po zavr{etku prvog kruga koji je na programu od 9. do 11. septembra. - Ote`avaju}a okolnost }e nam biti to {to }emo relativno kasno biti kompletni. Ali, {ta je tu je nama je ciq da se i ove godine plasiramo u Evroligu i nadam se da }emo u tome uspeti. Uz to `eqa nam je da u naredne dve godine probamo da donesemo jedan trofej u Novi Sad – rekao je Koqa Lazor. G. M. PRVENSTVO EVROPE U PLANINSKOM BICIKLIZMU

MilicaRaki} deseta

Jelena Eri}, kadetkiwa Metalca iz Kraqeva, ponovo je ostvarila najboqi plasman na [ampionatu Evrope u planinskim biciklizmu za kadetske i mla|e kadetske ketegorije u Gracu u Austriji.Tre}eg dana, u velikom maratonu od 11,2 km zauzela je odli~no 16. mesto iako je imala lo{iji startni broj (20). U trci mla|ih kadetkiwa Milica Raki} iz BK Novi Sada je imala starni broj 28, ali je do kraja trke na 11,2 km uspela da se probije do desete pozicije. I kadet Slobodan Stankovi} (BK Novi Sad) je odli~no vozio sa izuzetno niskim starnim brojem (78) na stazi od 19 km. Zavr{io je na kraju na 41. mestu. U trci mla|ih kadeta Igor ^ipkar ([id) zavr{io je na 62. mestu a Milutin Zeqkovi} (BK Novi Sad) na 66. poziciji. B. Vasi}

NOVI SAD DANAS I SUTRA DOMA]IN UNIVERZITETSKIH SPORTSKIH IGARA – USI 2011.

Studentizazdravo obrazovawe U organizaciji Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice prvi put }e se u Novom Sadu biti organizovane Univerzitetske sportske igre 2011 - ACEU, pod sloganom „U zdravom telu zdravo obrazovawe”. Ovaj doga|aj predstavqa prvi zajedni~i sportski projekat razvijen u okviru „Alijanse univerziteta Centralne i Isto~ne Evrope ACEU“, koji }e u svojoj inicijalnoj fazi razvoja, povezati i dati mogu}nost unapre|ewu saradwe 12 univerziteta iz devet zemaqa pomenutog podru~ja (Cr-

Savetovawe U okviru odr`avawa Univerzitetskih sportskih igara USI-ACEU 2011. sutra u 11 ~asova u Sve~anoj sali Univerziteta Edukons }e se odr`ati stru~no savetovawe pod radnim naslovom „Stawe i perspektive sporta na univerzitetu“. Ovo }e biti jedinstvena prilika da se razmene mi{qewa o poziciji sporta na univerzitetima, a u~e{}e }e pored doma}ih stru~waka iz ove oblasti uzeti i profesori i predava~i sa univerziteta ~lanica alijanse ACEU.

ne Gore, BiH, Makedonije, Slova~ke, Rumunije, Ma|arske, Albanije, Slovenije i Srbije - Kragujeva~ki univerzitet, Vojna akademija Beograd, Edukons i Univerzitet u Novom Sadu). Univerzitet Edukons, ina~e idejni tvorac i inicijator osnivawa Alijanse koja postoji od 2009. godine dobio je podr{ku od gotovo svih Univerziteta ~lanica Alijanse, ali i podjednako va`nih visoko-obrazovnih i ostalih javnih institucija koje deluju na teritoriji AP Vojvodine i Republike Srbije. Na taj na~in je osiguran kqu~ni ciq Univerziteta Edukons, kao organizatora ovih Igara, koji se ogleda u tome da kroz primenu savremenih modela javno-privatnog partnerstva podi`e svest mladih o zna~aju bavqewa sportom i doprinosi wegovom omasovqavawu i razvoju me|u studentskom populacijom, uz posebno uva`avawe principa bo-

lowskog procesa i ostalih raspolo`ivih mogu}nosti me|unarodne saradwe. Takmi~ewe }e se odvijati u malom fudbalu, odbojci na pesku, uli~noj ko{arci, atletici i tenisu. Dana{wa takmi~ewa }e se po~iwu u 11 ~asova,a igra}e se do 19 sati, a sutra od 9 do 19. Progla{ewe pobednika i sve~ana dodela priznawa planirana je za sutra na platou novosadskog kupali{ta [trand. Podr{ku ovim Igrama kao promoteri dali su srpski studenti koji spadaju u red vrhun-

skih svetskih sportista: Milo{ Krasi} (fudbaler), Ivana [panovi}, Mihajl Duda{ (atletika) i Goran Baj{anski (savate). Sve~ana ceremonija otvarawa Igara, uz prigodan program i defile univerziteta u~esnika, odr`ati u danas u 10 ~asova na \a~kom igrali{tu, a predvi|eno je da Igre otvori predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajti}, a u~esnicima }e se obratiti i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. J. G.

FEQTON

5

19

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Drugiput uNigeriji ra}ao sem se iz grada, u Vojvodini, koji je, po meni, imao velikih {ansi da u doglednoj budu}nosti ima stabilnog prvoliga{a. Naravno, sa mnom na klupi. Pregovori, prethodnog dana, su po~eli kako se samo po`eleti mo`e. Zna{, mi o~ekujemo od tebe to i to. Ti si mlad stru~wak i mi bismo ti dali {ansu. Ja trener u Prvoj ligi. Najzad prava {ansa. Igrati s Partizanom i Zvezdom. I, naravno, pobediti. E, to je ono o ~emu sam ma{tao i za {ta sam se, na kraju krajeva, i {kolovao. Razgovor je tekao u pravcu koji mi je odgovarao sve dok nismo stigli do moje plate. Nisam o~ekivao milione, kamione, avione. Ali neku pristojnu platu, od koje se mo`e `iveti, jesam. Dobro, koliko vi nudite, poku{ao sam da preuzmem inicijativu. U glavi sam posao ve} prihvatio, ve} razmi{qao o taktici, fizi~koj pripremi. Znao sam da }e plata biti mala, ali i na~in kako, kasnije, da poku{am da je pove}am. Potpuno sam bio spreman na sve zamke. Odgovor koji sam ~uo bio je {ok, ne samo za mene, nego i za sve prisutne na razgovoru. - Vidi, platu nema{ prva ~etiri meseca. A ako pobedi{ sve protivnike, ponovo }emo sesti i dogovoriti se oko daqe saradwe. Rekao sam da }u da razmislim. Ipak, nijedna vrata za sobom ne treba zalupiti i zatvoriti. U kolima, koja sam ja vozio, sedeo je i jedan od ~lanova uprave kluba i poku{avao da mi objasni da }e pokup{ati da ubedi doti~- Ikojiklub nog predsednika da, ipak, ne{to plati. Stalno mi je prigovarao kako ja, eto, na wegovu „ponudu„ nisam reagovao. Kako da reagujem? Dobro je da sam ostao pribran i da mu nisam ne{to „rekao„. Usred tog razgovora zazvonio mi je mobilni telefon. Na drugoj strani bio je direktor Sportskog dru{tva Vojvodine, gospodin Rajko Kijac. - Do|i sutra u moju kancelariju. Imam posao za tebe. Da qi raz go vo ri s mo jim „prijateqem„ nisu vi{e imali nikakvog smisla. Jer, posao koji mi se nudi se ne odbija. Dogovor u Sportskom dru{tvu zavr{en je za pet minuta i ja sam imenovan za sportskog direktora Sportskog dru{tva Vojvodina u Novom Sadu. I to je posao o kojem sam ma{tao. Svi klubovi u sastavu Sportskog dru{tva Vojvodina, a ima ih 32 u 24 grane sporta, ima}e obavezu da i oko najsitnijih detaqa sara|uju sa mnom. E, to je ve} ne{to. O plati ni re~i. Pitam da li je uop{te imam. Pa, naravno, dobijem odgovor. I ja zadovoqan. Pro{lo je nekoliko nedeqa u upoznavawu s ~lanicama dru{tva i posla. Usput sa~inim program i poka`em ga direktoru. - Ako ovo uspe, bi}e{ najboqi menaxer u dr`avi. A, bogami, i {ire, ka`e mi Kijac. U tom programu i ideja da se u jednom danu odr`i ~etvorome~ Vojvodina - Barselona, u fudbalu, ko{arci, odbojci i rukometu. Odgovor iz {panije stigao je u rekordnom roku. „Ideja je odli~na. Prihvatamo je, samo, trenutno nije pravo vreme za to”, stajalo je u odgovoru.

V

Za{to nije pravo vreme? Taj projekat je ra|en u januaru, na po~etku godine, a ~etvorome~ je planiran za jun. Ni slutio tada nisam da su oni mnogo boqe od nas znali {ta se priprema mojoj zemqi. O posledicama bombardovawa Srbije od 24. marta 1999. godine sve se zna. I svi smo tada ne{to izgubili. Ali {ta posle uspostavqenog mira? Bilo je to pitawe bez konkretnog odgovora. U sportu se radilo, da tako ka`em, iz inata. Nestao je nekada{wi entuzijazam. Samo se pri~alo o novcu. A wega nema. A kada }e ga biti, ne zna se. Gde god se pojavi{ da tra`i{ novac usledi kod svih istovetan odgovor: Ma kakav sport. Zar ne vidi{ da nema {ta da se jede? Novac treba za obnovu infrastrukture, poru{enih objekata. Platu nisam dobio, iako sam je zaradio, osam meseci. Svaki poku{aj da se obezbedi koliko toliko novca za `ivot, svodio se samo na poku{aj. Naravno, bez rezultata. Morao sam ne{to da preduzmem. Ali {ta? Telefoni su tih avgustovskih dana retko zvonili. Ali jedan poziv promenio je sve. Javio mi se Edi. Trenutno s porodicom `ivi u Ma|arskoj. Sklonio se tamo od bombardo-

vawa. Pozvao me je da se vidimo. Prihvatio sam poziv sa zadovoqstvom. Kada sam do{ao ku}i shvatio sam da }u ponovo u Afriku. Nigerija, ponovo „Ikoji klub„, hotel, taksi, gu`va. Opet bez struje i vode. Ali, ne{to se moralo u~initi da bi se `ivelo. Ne samo ja, ve} i moja porodica. Postalo mi je jasno da ako ho}u da nastavim trenersku karijeru da moram to da poku{am da ostvarim u inostranstvu. Da tamo napravim rezultat koji bi me preporu~io i u mojoj zemqi. Ovde nema posla. A mogu da dobijem klub i zavr{im u beton ligi iz koje ni dobar rezultat ne garantuje rad u kvalitetnim ligama. O prvoj i da ne govorim. Ne znam nikoga kojem je to uspelo. Posao koji sam do tada radio, sli ~an je tre ner skom, ali je imao ve }u {i ri nu. Imao je vi{e kreativnih mogu}nosti. Dugo sam radio i najzad napravio vrlo ambicio zan pro gram. Kon sul to vao sam se s direktorom Sportskog dru{tva Vojvodina i po wegovoj reakciji shvatio da sam napravio ne{to dobro i vredno. Radilo se o {kolovawu nigerijskih studenata za trenere u raznim sportovima, uglavnom s loptom, jer u tim sportovima smo mi najja~i. Predvi|eno je i organizovawe kampova za usavr{avawe dece, u kojima bi na{i profesori vodili nastavu i treninge. U okviru programa na{a strana bi dala dva selektora, a ako treba i vi{e, {to za mla|e kategorije, {to za seniore. Stavim program u ta{nu, pozajmim novac i eto mene ponovo u avionu. Destinacija: Lagos - Nigerija - Afrika.

SUTRA: Srpski jezik u „Ikoji klubu”

20

sport

petak19.avgust2011.

dnevnik

RASPOREDJESEWEGDELAPRVENSTVAPODRU^NELIGENOVISAD

1.

kolo

Kabel-MetalacAV Vrbas-Sutjeska(BDP) Borac-Omladinac Slavija(NS)-[ajka{ Slavija(P)-Stra`ilovoMilan Ba~ka-Srbobran Jedinstvo-Starigrad Hercegovac-Petrovaradin

2.

kolo

kolo

MetalacAV-Srbobran Stra`ilovoMilan-Starigrad [ajka{-Petrovaradin Omladinac-Hercegovac Sutjeska-Jedinstvo Kabel-Ba~ka Vrbas-Slavija(P) Borac-Slavija(NS)

7.

kolo

Slavija(NS)-MetalacAV Slavija(P)-Borac Ba~ka-Vrbas Jedinstvo-Kabel Hercegovac-Sutjeska Petrovaradin-Omladinac Starigrad-[ajka{ Srbobran-Stra`iloMilan

8.

kolo

(10. i 11. septembar, 17)

MetalacAV-Starigrad Srbobran-Petrovaradin Stra`ilovoMilan-Hercegovac [ajka{-Jedinstvo Omladinac-Ba~ka Sutjeska-Slavija(P) Kabel-Slavija(NS) Vrbas-Borac

Slavija(P)-MetalacAV Ba~ka-Slavija(NS) Jedinstvo-Borac Hercegovac-Vrbas Petrovaradin-Kabel Starigrad-Sutjeska Srbobran-Omladinac Stra`ilovoMilan-[ajka{

10.

MetalacAV-[ajka{ Omladinac-Stra`ilovoMilan Sutjeska-Srbobran Kabel-Starigrad Vrbas-Petrovaradin Borac-Hercegovac Slavija(NS)-Jedinstvo Slavija(P)-Ba~ka

11.

Ba~ka-MetalacAV Jedinstvo-Slavija(P) Hercegovac-Slavija(NS) Petrovaradin-Borac Starigrad-Vrbas Srbobran-Kabel Stra`ilovoMilan-Sutjeska [ajka{-Omladinac

12.

MetalacAV-Stra`ilovoMilan [ajka{-Srbobran Omladinac-Starigrad Sutjeska-Petrovaradin Kabel-Hercegovac Vrbas-Jedinstvo Borac-Ba~ka Slavija(NS)-Slavija(P)

Jedinstvo-MetalacAV Hercegovac-Ba~ka Petrovaradin-Slavija(P) Starigrad-Slavija(NS) Srbobran-Borac Stra`ilovoMilan-Vrbas [ajka{-Kabel Omladinac-Sutjeska

14.

(19. i 20. novembar, 13.30)

MetalacAV-Sutjeska Kabel-Omladinac Vrbas-[ajka{ Borac-Stra`ilovoMilan Slavija(NS)-Srbobran Slavija(P)-Starigrad Ba~ka-Petrovaradin Jedinstvo-Hercegovac

15.

kolo

(29. i 30. oktobar, 14)

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

(12. i 13. novembar, 14)

kolo

(22. i 23. oktobar, 14.30)

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

13.

kolo

(15. i 16. oktobar, 15)

kolo

(24. i 25. septembar, 15.30)

kolo

(3. i 4. septembar, 17)

Vrbas-MetalacAV Borac-Kabel Slavija(NS)-Sutjeska Slavija(P)-Omladinac Ba~ka-[ajka{ Jedinstvo-Stra`ilovoMilan Hercegovac-Srbobran Petrovaradin-Starigrad

4.

Borac-MetalacAV Slavija(NS)-Vrbas Slavija(P)-Kabel Ba~ka-Sutjeska Jedinstvo-Omladinac Hercegovac-[ajka{ Petrovaradin-Stra`ilovoMilan Starigrad-Srbobran

6.

9.

kolo

(17. i 18. septembar, 16.30)

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

MetalacAV-Petrovaradin Starigrad-Hercegovac Srbobran-Jedinstvo Stra`ilovoMilan-Ba~ka [ajka{-Slavija(P) Omladinac-Slavija(NS) Sutjeska-Borac Kabel-Vrbas

3.

5.

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

(5. i 6. novembar, 14)

MtalacAV-Omladinac Sutjeska-[ajka{ Kabel-Stra`ilovoMilan Vrbas-Srbobran Borac-Starigrad Slavija(NS)-Petrovaradin Slavija(P)-Hercegovac Ba~ka-Jedinstvo

(26. i 27. novembar, 13)

Hercegovac-MetalacAV Petrovaradin-Jedinstvo Starigrad-Ba~ka Srbobran-Slavija(P) Stra`ilovo-Milan-Slavija(NS) [aka{-Borac Omladinac-Vrbas Sutjeska-Kabel NAPOMENA: Slavija (Novi Sad), Vrbas,MetalacAV,Srbobran,Stra`ilovo Milan i [ajka{, svoje utakmice kada su doma}ini igraju subotom,aekipaKabelsvojeutakmicekadajedoma}inigranedeqomu10~asova. U predigri igraju omladinski timovi, jedino na igrali{tu Kabela seposleutakmicaprvihtimopvasastajuomladinci.

RASPOREDJESEWEGDELAPRVENSTVAGRADSKELIGENOVISAD

1.

kolo

TSK-Partizan Fru{kogorac-Fru{kog.partizan Proleter-Vinogradar Mladost-Futog Ba~ka-Sirig Sremac-@elezni~ar Tatra-^enej Borac-Dinamo

2.

kolo

Partizan-^enej @elezni~ar-Dinamo Sirig-Borac Futog-Tatra Vinogradar-Sremac Fru{kogorskipartizan-Ba~ka TSK-Mladost Fru{kogorac-Proleter

5.

kolo

Proleter-Partizan Mladost-Fru{kogorac Ba~ka-TSK Sremac-Fru{kogorskipartizan Tatra-Vinogradar Borac-Futog Dinamo-Sirig ^enej-@elezni~ar

6.

Fru{kogorac-Partizan Proleter-TSK Mladost-Fru{kogorskipartizan Ba~ka-Vinogradar Sremac-Futog Tatra-Sirig Borac-@elezni~ar Dinamo-^enej Napomena: @elezni~ar, Mladost, Fru{kogorski partizan, kao doma}iniigrajusubotom.

Partizan-@elezni~ar Sirig-^enej Futog-Dinamo Vinogradar-Borac Fru{kogorskipartizan-Tatra TSK-Sremac Fru{kogorac-Ba~ka Proleter-Mladost

7.

Partizan-Sirig Futog-@elezni~ar Vinogradar-^enej Fru{kogorskipartizan-Dinamo TSK-Borac Fru{kogorac-Tatra Proleter-Sremac Mladost-Ba~ka

9.

kolo

Ba~ka-Partizan Sremac-Mladost Tatra-Proleter Borac-Fru{kogorac Dinamo-TSK ^enej-Fru{kogorskipartizan @elezni~ar-Vinogradar Sirig-Futog

Mladost-Partizan Ba~ka-Proleter Sremac-Fru{kogorac Tatra-TSK Borac-Fru{kogorskipartizan Dinamo-Vinogradar ^enej-Futog @elezni~ar-Sirig

Partizan-Vinogradar Fru{kogorskipartizan-Futog TSK-Sirig Fru{kogorac-@elezni~ar Proleter-^enej Mladost-Dinamo Ba~ka-Borac Sremac-Tatra

13.

10.

Partizan-Futog Vinogradar-Sirig Fru{kog.partizan-@elezni~ar TSK-^enej Fru{kogorac-Dinamo Proleter-Borac Mladost-Tatra Ba~ka-Sremac

11.

(5. i 6. novembar, 14)

Tatra-Partizan Borac-Sremac Dinamo-Ba~ka ^enej-Mladost @elezni~ar-Proleter Sirig-Fru{kogorac Futog-TSK Vinogradar-Fru{kog.partizan

14.

kolo

(15. i 16. oktobar, 15)

kolo

(28. septembar, sreda, 16)

(29. i 30. oktobar, 14.30)

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

kolo

(24. i 25. septembar, 16)

12.

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

kolo

(17. i 18. septembar, 16)

kolo

(3. i 4. septembar, 16.30)

8.

kolo

(10. i 11. septembar, 16.30)

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

Partizan-Dinamo ^enej-Borac @elezni~ar-Tatra Sirig-Sremac Futog-Ba~ka Vinogradar-Mladost Fru{kogorskipartizan-Proleter TSK-Fru{kogorac

3.

4.

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

(12. i 13. novembar, 13.30)

Partizan-Fru{kogorskipartizan TSK-Vinogradar Fru{kogorac-Futog Proleter-Sirig Mladost-@elezni~ar Ba~ka-^enej Sremac-Dinamo Tatra-Borac

15.

kolo

(22. i 23. oktobar, 15)

Sremac-Partizan Tatra-Ba~ka Borac-Mladost Dinamo-Proleter ^enej-Fru{kogorac @elezni~ar-TSK Sirig-Fru{kogorskipartizan Futog-Vinogradar

(19. i 20. novembar, 13)

Borac-Partizan Dinamo-Tatra ^enej-Sremac @elezni~ar-Ba~ka Sirig-Mladost Futog-Proleter Vinogradar-Fru{kogorac Fru{kogorskipartizan-TSK

SPORT

c m y

dnevnik

21

petak19.avgust2011.

POMO]KLADIONI^ARIMA [PANIJA–PRIMERA Subota

Espawol-Granada Levante-Saragosa Viqareal-Hihon Osasuna-Valensija

(18) (18) (20) (22)

R.Vaqekano-Majorka Santander-Hetafe Real(M)-Bilbao Malaga-Barselona Betis-Seviqa

(12) (16) (18) (20) (22)

Sosijedad-Atletiko(M)

(21)

Nedeqa

Ponedeqak

[PANIJA–SEGUNDA Danas

Viqareal2-Herkules

(21)

Vaqadolid-Alkojano Hueska-Barselona2 Numansija-Gvadalahara El~e-Kordoba Selta-Hirona LasPalmas-Alkaron Reakreativo-Mursija

(16) (18) (18) (18) (18) (20) (20)

Kartagena-Deportivo Almerija-Himnastik Kserez-Sabadeq

(12) (12) (20)

Subota

Nedeqa

NEMA^KABUNDESLIGA Danas

Borusija(M)-Volfsburg(20.30)

Subota

Borusija(D)-Nirnberg(15.30) Bajern-Hamburg (15.30) Verder-Frajburg (15.30) [tutgart-Bajer(L) (15.30) Augzburg-Hofenhajm (15.30) Keln-Kajzerslautern (18.30)

Nedeqa

Majnc-[alke Hanover-Herta 1.Majnc 2 2 2.Hanover 2 2 3.[tutgart 2 1 4.Boru.(M) 2 1 5.Volfsburg2 1 6.[alke 2 1 7.Boru.(D) 2 1 8.Verder 2 1 9.Nirnberg 2 1 11.Bajern(M) 2 1 12.Bajer(L) 2 1 13.Augzburg 2 0 14.Frajburg 2 0 15.Herta 2 0 16.Hamburger2 0 17.Kajzerslau.2 0 18.Keln 2 0

0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 2

(15.30) (17.30) 4:1 6 4:2 6 4:1 4 2:1 4 3:1 3 5:4 3 3:2 3 2:1 3 2:2 3 1:1 3 1:2 3 3:3 2 3:4 1 2:3 1 3:5 1 1:3 1 1:8 0

FRANCUSKA Subota

Bordo-Okser Brest-Lion Kaen-Lil Di`on-Lorijen Nica-Tuluz Aja~io-Evijan

(19) (19) (19) (19) (19) (21)

Monpeqe-Ren Nansi-So{o PS@-Valensijen Marsej-SentEtjen

(17) (17) (17) (21)

Nedeqa

1.Tuluz 2.Monpeqe 3.Kaen 3.SentEtjen 5.Ren 6.Lion 7.Evijan 8.Lorijen 9.Marseq 10.Brest 11.So{o 12.Bordo 13.Nansi 13.Lil 13.PS@ 16.Valensijen 17.Okser 18.Aja~io 19.Nica 20.Di`on

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2

4:0 4:1 3:1 3:1 6:2 4:2 3:2 2:1 4:4 2:2 3:4 2:3 1:2 1:2 1:2 0:1 3:5 1:3 1:4 1:7

6 6 6 6 4 4 4 4 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

BELGIJA Danas

Lirs-Ber{o

(20.30)

Subota

Nedeqa

Varegem-KlubBri` Anderleht-Mons Standard-Kortrijk 1.KlubBri` 2.Anderleht 3.Mehelen 4.Mons 5.Genk 6.Kortrijk 7.Varegem 8.Gent 9.Ber{ot 10.Standard 11.SerklBri` 12.Leuven 13.Lirs 14.STVV 15.Lokeren 16.Vesterlo

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 0 0 2 2 2 2 1 1 1 1 0 2 1 1 1

(20) (20) (20) (20) (18) (18) (20.30)

0 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 2 1 2 2 2

\avolilovepevce

9:3 5:3 5:5 6:4 5:3 3:1 3:1 5:4 6:6 5:5 2:3 3:4 2:3 6:9 1:4 1:8

7 6 6 5 5 5 5 4 4 4 4 3 2 1 1 1

Subota

Sanderlend-Wukasl Arsenal-Liverpul AstonVila-Blekburn Everton-KvinsPark Svonsi-Vigan ^elzi-VBA

(1.60)Man~ester junajted-(3.60) Totenhem(5.50)

Nedeqa

Ponedeqak

Man~esterj.-Totenhem

1 1.Bolton 2.Man.siti 1 3.Man~esterj. 1 3.Vulverhemp. 1 1 5.Liverpul 1 5.Norvi~ 5.Sanderlend 1 1 5.Vigan 1 9.Arsenal 9.AstonVila 1 1 9.^elzi 9.Fulam 1 1 9.Wukasl 1 9.Stouk 15.Everton 0 0 15.Totenhem 17.Blekburn 1 1 17.VBA 19.KvinsPark 1 1 19.Svonsi

(2.15)Arsenal-(3.10) Liverpul(3.05)

Derbi 2. kola Premijer lige igra se na londonskim Emiratima, a rival tobxija je ekipa Liverpula. Na startu {ampionata puleni trenera Vengera odigrali su bez golova na gostovawu protiv Wukasla, dok je Liverpul kod ku}e izvukao bod protiv Sanderlenda (1:1). I jedna i druga ekipa u novi {ampionat u{le su s velikim ambicijama, a to je titula. Naime, tobxije su bez poraza na posledwih {est duel protiv crvenih. Na drugoj strani, izabranici Kenija Dagli{a, `ele da prekinu crnu seriju i osvajawem celog plena iskupe se za kiks na Enfildu. U redovima Liverpula ne}e biti povre|enog Xerarda, ali }e tandem Kerol - Suarez, uz Kujta biti glavna opasnost po gol doma}ina. Pro{le sezone oba duela su zavr{ena identi~nim rezultatom i podelom bodova (1:1). Na{ predlog: H

(1.35)Bajern-(4.20) Hamburger(7.50) Fudbaleri Hamburga jo{ uvek pamte pro{logodi{we gostovawe protiv Bajerna na Alinac areni, kada su ih Bavarci ispratili sa {est golova. Kockasti su pro{le nedeqe ivukli bod u duelu sa Hertom (2:2), a na gostovawu u Minhenu bi}e li{eni usluga Kastelana. Na posledwih 14 utakmica na Alianc areni, doma}in je slavio na se-

NovigolmanJunajteda:DavidDeGea

dam, gosti na dve utakmice uz pet remija. Posledwi put fudbaleri Hamburga pobedili su u Minhenu daleke 2007. godine, kada je rezultat glasio 2:1. Na{ predlog: 1

(2.30)[tutgart-(3.20) Bajer(L)(2.80) Jedan od najzanimqivijih duela ovog vikenda u Nema~koj sigurno je gostovawe Bajera na Mercedes Benc areni u [tutgartu. [vabe su dobro startovale u prva dva kola. Nakon pobede protiv [alkea 3:0, osvojili su bod na gostovawu u Mehengladbahu (1:1) i sada }e poku{ati da upi{u novu trojku na svom bu wi {tu. [va be }e kompletne na megdan farmaceutima. Bajer je nakon startnog poraza od Majnca 2:0, uspeo da slavi protiv Verdera (1:0), a [urle, Kisling, Bender i Derdiok poku{a}e da nastave seriju dobrih partija protiv [tutgarta. Pro{le sezone, farma-

ceuti su dobili oba duel, a ni golova nije falilo. U prvom me~u bilo je 4:1, u revan{u jedan vi{e- 4:2. Na{ predlog: 3+

(2.80)Osasuna-(3.20) Valensija(2.40) [panska Premijer liga startuje ovog vikenda, a fudbaleri Valensije gostuju u Pamploni na stadionu Rejno Navara, gde ih o~ekuje okr{aj protiv Osasune. Devetoplasirani tim pro{le sezone, ugosti}e tre}eplasirani, a uloga favorita je na strani slepih mi{eva, koji su pro{le godine nisu uspeli da slave na ovom stadionu (1:0 za Osasunu). Trener Mendilibar, pri`eqkuje pobedu pred doma}in navija~ima, a jedan od igra~a koji }e se na}i u startnoj postavi je i biv{i igra~ Crvene zvezde Dejan Leki}. Trener Valensije, Unai Emeri, ima}e na raspolagawu gotovo isti tim kao i pro{le godine. Na{ predlog: 2

(1.45)PS@-(3.50) Valensijen(6.50) Upra va i qu bi te qi PS@ -a mno go o~e ku ju od re no vi ra nog ti ma sve ta ca ove se zo ne. Tre ner Kam bu a re na ja vio je ju ri{ na ~e tvr tu ti tu lu u isto ri ji klu ba, ali Pa ri `a ni na star tu {am pi o na ta igra ju da le ko od o~e ki va nog. Na kon po ra za na Par ku prin ~e va od Lo ri je na (0:1), Ga me i ro i dru go vi us pe li su da osvo je sa mo bod pro tiv Re na (1:1) i po sle dva ko la osvo je sa mo je dan bod. Na re du je duel pro tiv Va len si je na ko ji je pro {le se zo ne za vr {io na 12. me stu, a am bi ci je „la bu do va” su da u no vom pr ven stvu iz bo re mno go bo qi pla sman. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su fud ba le ri ma PS@ - a (3:1 i 2:1), a Va len si jen ni je sla vio na po sled wih pet go sto va wa u Pa ri zu. Na{ pred log: 1 I.G.

PortugalciiBrazilci ufinalu

RUSIJA

BOSNAIHERCEGOVINA

PRVENSTVOCRNEGORE

12 11 11 10 9 9 9 8 6 6 5 4 5 4 3 3

6 7 5 4 7 6 4 6 8 4 6 7 2 4 7 7

2 2 4 6 4 5 7 6 6 10 9 9 13 12 10 10

37:15 31:13 36:23 27:22 26:17 22:17 24:20 31:22 24:26 18:28 14:27 18:32 17:24 21:35 17:26 12:28

42 40 38 34 34 33 31 30 26 22 21 19 17 16 16 16

4:0 4:0 2:1 2:1 1:1 1:1 1:1 1:1 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 1:2 0:4 0:4

Subota Leotar-Sloboda Kozara-GO[KGabela Rudar(P)-Zvijezda Slavija-^elik Travnik-@eqezni~ar Sirokibrijeg-Borac Sarajevo-Vele`

Nedeqa

Zriwski-Olimpik 1.Sarajevo 2 2 2.Vele` 2 2 3.Borac 2 2 3.[iro.Brijeg2 2 5.Zriwski 2 1 6.Travnik 2 1 7.@eqez. 2 1 8.Sloboda 2 1 9.Slavija 2 1 10.Olimpik 2 0 11.Leotar 2 0 12.Zvijezda 2 0 13.Rudar 2 0 14.Kozara 2 0 15.^elik 2 0 16.GO[K 2 0

0 0 0 0 1 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2

(17) (17) (17) (17) (17) (20) (21) (18.30) 6:2 6 5:1 6 4:1 6 4:1 6 5:3 4 4:3 4 4:2 3 2:2 3 1:3 3 2:3 1 1:3 1 0:2 1 1:4 1 0:2 0 2:5 0 1:5 0

Benfika-Feirense Akademika-RioAve P.Fereira-Leiria BeiraMar-Sporting Braga-Maritimo Olhanense-V.Setubal

Subota Nedeqa

Ponedeqak

1.Kardif 2 2.Sauthempton2 3.Blekpul 2 2 4.Brajton 5.Derbi 2 6.Milvol 2 7.Reding 2 8.Midlzbro 2 2 9.Ipsvi~ 10.Kristal 2 11.Piterborou 2 12.Birminghem 2 13.Hal 2 14.VestHem 2 15.Lester 2 16.Portsmut 2 17.Vatford 2 2 18.Barnsli 19.Burnli 2 20.Notingem 2 21.Donkaster 2 22.Koventri2 0 2 23.Lids 24.Bristol 2

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 2 2 0:2 0 2 0 2

[KOTSKA

4:1 4:1 3:1 3:1 3:1 4:2 4:2 3:2 3:1 3:2 3:3 2:2 1:1 1:1 1:2 2:3 2:3 0:1 2:4 0:2 1:3 0 1:4 1:6

Subota

Aberdin-Invernes Dandi-Danfermlajn Hibernijan-SetnMiren

6 6 6 6 6 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 0 0 0

(16) (16) (16)

Madervel-Renxers (15.15) Kilmarnok-Harts (16) Seltik-SentYonston (16)

1.Madervel 4 2.Seltik 3 3.Renxers 3 4.Kilmarnok 3 5.Danfermlajn3 6.St.Miren 4 7.Dandi 4 8.Harts 4 9.Hibernijan 3 10.St.Johnstone3 11.Aberdeen 4 12.Invernes 4

3 3 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

1 0 1 2 2 2 2 1 0 1 1 1

0 0 0 0 0 1 1 2 2 2 3 3

5:0 8:1 5:1 5:2 4:3 2:2 4:7 4:3 2:6 0:3 0:5 3:9

10 9 7 5 5 5 5 4 3 1 1 1

Danas (20) (20)

Subota

(1:1) (Jovanovi} 32’, 74’, Golubovi} 50’ - Pejakovi} 23’, Jablan 78’), Rudar - Bokeq 4:1 (0:1) (Stojanovi} 63’, 65’, Jovanovi} 85’, Vlahovi} 90’ - Kalu|erovi} 13’), Budu}nost - Zeta 5:0 (3:0) (Golubovi} 17’, 20’, Adrovi} 37’, 85’, Bo{kovi} 53’pen).

Danas

VestHem-Lids (14.15) Midlzbro-Birmingem (16)

Slaven-Inter Lokomotiva-Rijeka

PORTUGAL Porto-@ilVisente

3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

HRVATSKA

Mogrenboqi odSutjeske U 3. kolu fudbalskog prvenstva Crna Gora postignuti su slede}i rezultati: Grbaq - Berane 1:0 (1:0) (Simunovi} 8’), Mladost De~i} 1:0 (1:0) (Savi}evi} 4’), Mogren - Sutjeska 2:1 (1:1) (Mati} 2’, \or|evi} 82’ - Radovi} 50’pen), Petrovac - Lov}en 3:2

Nedeqa

(21)

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

Nedeqa

SVETSKOPRVENSTVO(U20)

Omla din ske fud bal ske re pre zen ta ci je Por tu ga li je i Bra zi la plasi ra le su se u fi na le pr ven stva sve ta u Ko lumbi ji. Por tu gal ci su sa vla da li vr {wa ke iz Fran cu ske re zul ta tom 2:0. Strel ci su bi li Da ni lo u 9. i Oli ve i ra u 40. mi nu tu iz pe na la. Istim re zul ta tom Bra zil je sa vla dao Mek si ko, a go lo ve za „ka ri o ke” po sti gao je En ri ke u fi ni {u su sre ta, 80. i 84. mi nu tu. Fi nal na utak mi ca omladin skog pr ven stva sve ta na pro gra mu je u su bo tu u Bo go ti.

1.CSKA(M) 20 2.Zenit 20 3.Dinamo 20 4.Spartak(M)20 5.Rubin 20 6.An`i 20 7.Kuban 20 8.Lokomotiv 20 9.Krasnodar 20 10.Terek 20 11.Amkar 20 12.Tomsk 20 13.Volga 20 14.Rostov 20 15.Spar.(N) 20 16.K.Sovjet. 20

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1

Subota

Hamzi }a, ko ji je oti {ao u Azerbejxan. Nekada talentovani srpski ~uvar mre`e tokom karijere je branio jo{ boje Radni~kog iz Kragujevca, Teleoptika, Obili}a, Koblenca, En~epinga, Debrecina i Pjunika iz Jerevana.

Spartak(N)-Spartak(M) (16.45) An`i-Dinamo(M) (18) Kuban-Volga (18.45) Lokomot.(M)-Krasnodar (19)

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

Bristol-Porsmut Brajton-Blekpul Derbi-Donkaster Hal-KristalP. Barnli-Kardif NotingemF.-Lester Sauthempton-Milvol Reding-Barnsli Koventri-Votford Piterboro-Ipsvi~

Nekada{wi golman Partizana \or|e Panti} potpisao je ugovor sa ~lanom Premijer lige BiH, Sarajevom. Panti} je stavio paraf na jednu sezonu, sa opcijom produ`etka saradwe za jo{ godinu dana. Panti} }e u Sarajevu biti zamena za Dina

Nedeqa

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

ENGLESKA– ^EMPION[IP

Panti}pre{ao uSarajevo

CSKA(M)-TomTomsk (14) Amkar-Rubin (16) KrilaSovjetov-Zenit (16.15) Terek-Rostov (18.30)

(13) (13.45) (16) (16) (16) (18.30)

Nori~-Stouk (14.30) Vulverhempton-Fulam (15) Bolton-Man.siti (17)

[ampion je uspe{no krenuo u odbranu titule, mada puleni trenera Fergusona nisu blistali na gostovawu protiv Vest Bromvi~a (2:1). Ovog vikenda novi izazov za Runija i drugov je duel protiv „pevaca” iz severnog Londona kojima je ovo premijerna utakmica u sezoni, s obzirom a je duel protiv Evertona odlo`en zbog nemira u Londonu. Bi}e ovo veliki izazov za ~etu trenera Rednapa koja }e bez povre|enih Xenasa, Sandra, Galasa i Pinawa poku{ati da prekine niz od 10 utakmice bez trijumfa nad rivalom. U taboru Man~estera, ne}e biti Vidi}a i Meksikanca Hernandeza koji su povre|eni. Na{ predlog: 1

Subota

SentTruden-Lokeren Lueven-Mehelen Vesterlo-Gent SerklBri`-Genk

ENGLESKA PREMIJERLIGA

NA[PREDLOG

(21.15) (20.45) (19) (19) (19.15) (21.15) (21.15)

Karlovac-Cibalija Osijek-Dinamo(Z) Lu~ko-Split Vara`din-Istra [ibenik-Zadar

(20) (20) (20) (20) (20)

Nedeqa

Hajduk(S)-Zagreb 1.Dinamo 2.Lokomotiva 3.Hajduk 4.Osijek 5.Slaven 6.Rijeka 7.Inter 8.Zadar 9.Zagreb 10.Split 11.Istra 12.[ibenik 13.Cibalija 14.Karlovac 15.Lu~ko 16.Vara`din

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

0 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

0 1 0 2 1 1 1 1 0 2 0 0 0 0 1 0

(20) 1 0 1 0 1 1 1 1 2 1 3 3 3 3 3 4

1:0 12 8:1 10 7:3 9 8:3 8 6:4 7 5:3 7 5:3 7 4:5 7 4:5 6 7:6 5 3:6 3 2:6 3 3:8 3 3:12 3 1:5 1 1:7 0

22

kWiGA

petak19.avgust2011.

dnevnik

ДАНАС СЕ НАВРШАВА 75 ГОДИНА ОД СМРТИ ФЕДЕРИКА ГАРСИЈЕ ЛОРКЕ

П

Складан спој модернизма и традиције

ре 75 година, 19. августа 1936. године убијен је један од најзначајнијих шпанских песника и драматурга Федерико Гарсија Лорка. Рођен у селу Фуенте Вакуерос код Гранаде 5. јуна 1898. године, Лорка студира књижевност и права, а касније одлази у Мадрид где упознаје многе тадашње шпанске интелектуалце попут уметника Луиса Буњуела и Салвадора Далија, што је имало велики утицај на њега.Обзиром да је показивао велику заинтересованост за музику, њу је студирао код Мануела де Фаље, који му је усадио љубав према народној песми и усмерио га ка скупљању народног блага. Прву збирку песама ‘’Утисци и пејзажи‘’ издао је 1918. године. Ова збирка је написана традиционалним стилом дескриптивног реализма. Следећа његова збирка ‘’Књига песама‘’, коју је написао 1921. године почиње да одражава одлике Лоркине поезије: дубоки осећај за крајолик и родну земљу, сензибилност, смисао за музику стиха, сликовитост, инвентивност метафора и смрт као главни мотив.Потом, 1927. године, следи збирка ‘’Песме‘’ која обухвата све његове стихове настале од 1921. до 1924 године. Његова најпознатија збирка ‘’Цигански романсеро„ излази 1928, а до 1936. године излази у чак шест издања. Ова збирка садр-

жи 18 романси о андалузијским Циганима, о њиховим исконским страстима, веровањима и слепом предавању судбини. Она сједињује лирске, драмске и народне елементе песничког израза. ‘’Цигански романсеро‘’ садржи његове најпознатије песме, из којих се издвајају познати стихови и лајтмотиви као што су: ,,Поведох је до реке мислећи да девојка је, ал‘ удата она беше..” или ,,Зелено, волим те зелено”. Крајем 1920- их постаје веома депресиван, највише јер га околина и пријатељи нису прихватили због његове хомосексуалне орјентације. У то време Буњуел и Дали заједно раде филм ‘’Андалузијски

KWI­GA­ZA­U­VEK

пас‘’, који је Лорка протумачио као директан напад на њега. Од 1929. до 1930. године борави у Сједињеним Америчким Државама, највише у Њујорку, а затим се враћа у новопроглашену Републику Шпанију. Његова наредна збирка ‘’Песник у Њујорку‘’, настаје за време боравка у САД-у, а објављена је тек након његове смрти 1940. године у Мексику. Лорка у овој збирци осликава свој доживљај Америке као хаос модерне цивилизације без имало човечности у себи. У овој збирци се налази позната ода песнику Волту Витману. Лорка постаје директор позоришне трупе Ла Барака 1931. године, која обилази све шпанске по-

крајине играјући дела познатих шпанских писаца, као што су Лопе де Вега, Педро Калдерон де ла Барка и Мигел Сервантес.У том периоду посвећује се писању драма у којима описује патњу и људске страсти, пре свега жена. Врхунац његовог драмског стварања представља трилогија: ‘’Крвава свадба„, ‘’Јерма„ и ‘’Дом Бернарде Албе”. Лорка је писао и елегије, а најпознатије су ‘’Плач за Санчесом Игнасијем Мехијасом“ из 1935. године, у којој је опевао трагичну смрт свог пријатеља чувеног тореадора и ‘’Шест галицијских песама“ из исте године које су писане на галицијском дијалекту. Федерико Гарсија Лорка је у поезију унео нови, модернији израз и дах истинског лиризма. Он је складно спојио модернизам са традицијом. У време избијања шпанског грађанског рата затекао се у Визнару у Гранади. Војници Франкове цивилне гарде 19. августа 1936. су га ухапсили и стрељали, а тело су му бацили у необележени гроб. Франкова влада је покушала да уништи успомену на Лорку, тако што је уништила сва његова дела, а спомињање његовог имена је било строго забрањено. Како је био међу првим и најславнијим жртвама грађанског рата, Лорка је убрзо постао симбол жртве политичке репресије и фашистичке ти(Танјуг) раније.

ЉИЉАНА ПЕШИКАН - ЉУШТАНОВИЋ, ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

Aко има раја, он је библиотека

К

ако у 30 до 40 редова рећи нешто о најдражим књигама? Шта изабрати? Најбоље или најдраже? Или је то можда једно исто!? Попут Дикенсовог господина Гемфилда, који „у некој врсти аритметичког очајања, наизменице злоставља свој мозак и свога магарца“ правим и одбацујем спискове. Јер, ако има раја он је библиотека с вратима од брунираног стакла, која пропуштају море беле светлости и гомилама књига – нових и оних које сам већ много пута читала. Припадам људима који се увек поново враћају појединим књигама и писцима. Бар једном годишње, то је неки од Дикенсових романа: „Оливер Твист”, „Давид Коперфилд”, „Велика очекивања”, „Суморна кућа”, „Цврчак на огњишту“, „Пиквиков клуб”... Живописност његових ликова, особито оних комичних, епизодних, увек поново ме опчињава. Толико да прихватам и његов патос и сентимент. Ако бих нешто издвајала из ових дела то би, пре свега, било детињство и одрастање Давида Коперфилда; несрећна женидба господина Бамбла у „Оливеру Твисту”; сабласна свадбена гозба госпођице Хавишам у „Великим очекивањима”; слика града у „Суморној кући“. И, наравно, приче и догодовштине Сема Велера старијег... С посебном страшћу враћам се и „Мајстору и Маргарити“ Михаила

Булгакова, нарочито историји Понција Пилата и првом појављивању Воланда у московском парку. Болан и разгаљујући, трагичан и комичан, сатиричан и лирски овај роман сажима, чини ми се, најбоља својства руског романа. Ипак, дело руске књижевности за којим најчешће посежем јесу Гогољеве приповетке. Она о деди који игра „дурака“ у капу са ђаволима, једно је од мојих најранијих читалачких искустава. Од наших писаца најчешће поново читам Пекићево „Златно руно“ и Андрића. Једини уметнички пандан Пекићевом делу није други роман већ чудесна грађевина – Гаудијева Саграда фамилија. Уз ова два писца, нарочито уз Андрића, ставила бих и Мана, пре свега „Чаробни брег” и „Лоту у Вајмару”, али и „Гесту Берлинга” Селме Лагерлеф и „Сестре Макиока” Ђуничира Танизакија. Фасцинира ме велика прича, спој локалног и светског, појединачног и општељудског. Међу савременим српским писцима издвојила бих Мирјану Новаковић, пре свега роман „Страх и његов слуга“ и Радослава Петковића: „Савршено сећање на смрт“. Ипак, ако би требало да кажем која су ми дела најдража то би били Сремчев „Поп Ћира и

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за војне науке В

ојин, лист за војне науке, вештине и новости излазио је од 1864. до 1870. године. Издавао га је и уређивао Јован Драгашевић, а штампан је у Државној штампарији у Београду. Доносио је различите текстове из области војних наука, ратне историје, географије, топографије, статистике, војног законодавства, судства и сл., a илустрован је и пратећим прилозима. Најпре је излазио месечно, а од 1867. три пута месечно. Од бр. 3/1866. штампан је старим правописом. Лист постоји у Библиотеци Матице српске и обрађен је у електронском каталогу ове установе.

поп Спира”, Толкинов „Господар прстенова”, приповетке О’Хенрија и, пре свега, Керолова „Алиса у Земљи Чуда” и „Иза огледала”. Штавише, мислим да сам управо због Алисе... навикла да књиге поново читам. Добила сам је, чини ми се, када ми је било осам година, прочитала је и ништа ми није било јасно. Због тога сам је читала поново, и поново и читам је, ето, до данашњег дана. Можда је зато мој књижевни укус тако еклектичан и личи на ону моржеву песму: „о купусу и краљевима”.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Делфи” – клуб читалаца „Лагуна” 1. „Авантуре неваљале девојчице“, Марио Варгас Љоса – Лагуна 2. „Словенска митологија“, Ненад Гајић – Лагуна 3. „Од када сам се заволела волим“, Ивана Кузмановић – Лагуна 4. „Ловац на змајеве“, Халед Хосеини – Лагуна 5. „Рингишпил“, Јелена Бачић Алимпић – Лагуна 6. „Руска зима“, Дафни Калотај – Лагуна 7. „Хиљаду чудесних сунаца“, Халед Хосеини – Лагуна 8. „Сунце теби сунце мени“, Весна Дедић Милојевић – Чигоја штампа 9. „Судар краљева“, Џорџ Р. Р. Мартин – Лагуна 10. „Три метра изнад неба“, Фредерико Моћа – Океан

НАГРАЂИВАНИ РОМАН „БРУКЛИН“ У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ“

Живот ирских имиграната у САД

И

здавачка кућа ‘’Лагуна“ објавила је занимљив и квалитетан роман о имигрантима награђиваног ирског писца, новинара, критичара Колума Тоубина ‘’Бруклин“ koга уз Џона Банвила, сматрају најбољим живим ирским писцем, што потврђује и награда „Коста”, додељена 2009. Роман је прича о младој жени Ајлис Лејси која не успева да пронађе посао у Ирској 1950- их и у због тога емигрира у Њујорк где почиње да ради у једној локалној радњи и учи посао књиговође. Првобитно несрећна због досадног посла и непознате средине, Ајлис ускоро упознаје италијанског водоинсталатера Тонија у кога се заљубљује и за кога се касније удаје. Добивши вести да јој је сестра изненада умрла, Ајлис се враћа у Ирску где никоме не говори о свом браку и где улази у кратку аферу са Џимом Фарелом са којим се раније забављала, све време верујући да више не воли Тонија. Локална трачара, чија је рођака власница стана у коме је Ајлис живела у Њујорку, открива да је Ајлис удата. Ајлис одмах купује карту за САД, обавештава своју мајку о браку, оставља опроштајно писмо Џиму и одлази ка доковима. Овај роман из 2009. године побрао је похвале критичара који су поздравили као шитиво контролисане страсти али аутентичних детаља које савршено приказује подељеност живота али и срца Ајлис Лејси. Роман је добио Коста награду за најбољу књигу а нашао се и у најужем избору за Књижевну награду ИМПАК Даблин, као и у избору за Букерову награду 2009. године.

Књигу је превео Ненад Дропулић који је прочитао као велику причу о усамљености, о носталгији за завичајем, али и снази коју поседује главна јунакиња да истраје у испуњавању обећања. Тоубин је, према речима Дропулића, мајстор да у веома сведеном, ти-

хом причању очара читаоца обичним људским судбинама које су психолошки прецизно изнете пред праве књигољупце. Према оцени даблинског „Ајриш Тајмса”, ова књига је „без сувишне речи и мисли, најбоље Тоубиново дело до сада”. Тоубин је награђивани ирски писац и добитник више међународних и ирских признања, укључујући и ирску ПЕН награду 2011. године. Лист ‘’Обсервер“ прогласио га је једним од 300 највећих британских интелектуалаца, и поред тога што је Ирац.Аутор је неколико романа, укључујући ‘’Блеквотерски брод-светионик“ и ‘’Господар“ који су такође били у ужем избору за Букерову награду.

­ E Да Винчијев „Кодекс Арундел” N ET ­ ]O [ на Ајпеду

Љ

убитељи писане речи широм света моћи ће да виде белешке и цртеже Леонарда да Винчија, сакупљене у књизи Кодекс Арундел у високој дефиницији на Ајпеду, након што је Британска национална библиотека лансирала свој пројекат дигитализације дела рукописа у свом поседу, преноси агенција Ројтерс. Италијански рукопис написан Да Винчијевим карактеристичним начином писања као „одраз у огледалу„ - левом руком са десна на лево, представља збирку забелешки, цртежа и кратких трактата о разним темама, од физичких својстава воде до описа праисторијске морске немани.Рукописи који чине кодекс датирају из разних периода Да Винчијевог живота, а сакупљени су у једној књизи након његове смрти 1519. „Британска библиотека се обавезала да ће омoгућити што је шири увид у све њене збирке, у чему нам

дигитализација књига и рукописа увелико помаже„, казао је Френсис Бриндл, директор ове реномиране институције. Међу рукописима доступним путем Ајпеда је и чувени „Меркаторов Атлас„ из 16. века, дело фламанског картографа Герардуса Меркатора, за којег се верује да је смислио реч „атлас„ која означава збирку географских мапа. Следеће књиге које ће се наћи у високој дефиницији на Ајпеду биће „Алисине авантуре у подземљу„ (Alice‘s Adventures Under Ground) Луиса Керола, заправо оригинална верзија „Алисе у земљи чуда„, рукопис Хендловог ораторијума „Месија„ и Тиндејлова библија, прва штампана библија на енглеском језику. Британска национална библиотека очекује да ће у наредне две године омогућити увид у 75 наслова својих највреднијих рукописа.

ПРЕМИЈЕР МАЂАРСКЕ ВИКТОР ОРБАН ОДЛИКОВАО ДИРЕКТОРА НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА / УЈВИДЕКИ СИНХАЗА

Шандору Ласлу Награда за мањине Директора Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаза Шандора Ласла премијер Мађарске Виктор Орбан одликовао је Наградом за мањине Одељења за прекограничнеМађаре. ШандоруЛаслућеово значајно признање сутрабитиуручено уоквируцентралнедржавнепрославеданадржавотворцаМађарскеСветогСтефана. Награда замањине седодељује истакнутим личностима и организацијама за изванредна достигнућа у области јавног живота, образовања, културе, верске делатности,науке,јавногинформисања и привредног самоорганизовањауванграничниммађарскимзаједницама. Н.П-ј.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

Књижевна колонија на Андревљу

Међународна књижевна колонија Чортановци 2011,на којој ће у организацији Српског књежевног друштва,учествовати 10писаца из Србије и иностранства, биће одржана од 10. до 17. септембра наАндревљу, на Фрушкој гори.Учесници колоније ће због реконструкције објеката Војвођанске владе у Чортановцима, бити смештени на Андревљу, на Фрушкој гори,а програм ће бити одржаван у Новом Саду, Сомбору, Београду, као и у Сремским Карловцима, у оквиру манифестације „Бранково коло”. Током одржавања колоније представиће се писци: Николај Бајтов (Русија), Исмаил Бандора (Јордан), Џејмс Сатерленд Смит (Енглеска), Агњешка Сиска (Пољска), Димитрис Сотакис (Грчка), Миле Стојић (Хрватска/Босна и Херцеговина),Мари-

kultura

c m y

dnevnik

јус Ћелару (Румунија), Владан Матијевић,Андрија Матић,Ивана Миланков (Србија). Међународна књижевна колонија Чортановци основана је 2001.у сарадњи са Српским ПЕН центром као важан сегмент међународне сарадње СКД-а и српских писаца уопште с писцима региона, Европе и света. Од оснивања до2010. на колонији је учествовало стотинак писаца. Након завршетка Колоније биће објављен зборник изабраних текстова учесника,а њихови радови ће се наћи и у Књижевном магазину, гласилу Српског књижевног друштва. Колонију помажу Министарство културе Републике Србије, Влада Аутономне покрајине Војводине и Секретаријат за културу Скупштине града Београда, односно општина Стари град.

petak19.avgust2011.

23

ФЕСТИВАЛСКА ПОЗИВНИЦА ИЗ КАЊИЖЕ, 17. ПУТ

Разиграни хор, Нађ и великани џеза Међународни фестивал „Џез, импровизованамузика”приређује се у Кањижи 17. пут од 8. до 10.септембра, а организатори из Уметничке радионице „Кањишки круг”најављујуиовогпутабогат и разноврстан програм. Музичко отварањефестивала,потрадицији првог дана је на градској пијаци гдећенаступитиБакоштриосаизворномнародноммузиком,аувече уДомууметностинастављасеизложбомфотографијапокојногКањижанина Јаноша Вајде-Деске и садверадионицереномирнаихактера. СветскипознатипијанистаМишел Џефри наступаће са реномираним сенћанским композитором и виолистом Силардом Мезеијем, а потом наступа „Ферал хор” под вођством истакнутог енглеског певача Фила Минтона. Хор је састављенод40члановаизнашеземљеиправијеекспериментљудске фантазије, јер ће се попут сличнихпројекатакојијеМинтон остварио у својој каријери, користитисвимгласовима,одразигранихтонова,људскихгласова,преко чудних мелодија, па до нетемпериранихгласова,разнихшумова игласоваприроде. - Диригент хора Фил Минтон певањебазиранаелануиразиграностиучесника,ацеоматеријалсе обликује у оквиру радионице Регионалног креативног атељеа „ЈожефНађ”-кажеументичкидиректорФестивала„Џез,импровизованамузика”ЗолтанБичкеи. ПрвовечефестивалазаокружићеквартетМихаљаДрешаизМађарске. Другог дана на кањишкој манифестацији у свет компоноване музике и традицију европске културе,посетиоцеуводедуоМиланВрсајков(виолончело)иЈасна

Надлес(флаута),којиживииради уИстри,аизмеђуосталогизводи изузетна дела Кодаља, Тартинија, Бахаидругихкласика. РКА„ЈожефНађ”ипознатикореограф и редитељ Јожеф Нађ представиће се радном премијеромновогкомада чијијенасловза сада „Упочетку”.УзНађанасцениуновомкомадусуплесачиЂу-

битељемузикеуКањижијегостовање састава „Астилеро” из Аргентине,којијепостаосветскипознатпосвоморигиналном,архаичном приступу у извођењу музике сапуноимпровизација. Последњиданфестивалаотвара квартетБурањ-Мезеи,којиимапуно додирних тачака са музиком квартетаМихаљаДреша,амузика

формацијама, јер његова свирка специфичноспајастаруцрнутрадицијусасавременимструјањима. Састав Робинсон-Шип, најављују домаћини, биће велики доживљај свимакојиволесветбаладапраћен пулсирањем правог џез ритма. Џем сешни кањишког фестивала бићесветривечериузнакутрија ЈаношаАведаизМађарске.

овогсаставасевезујезатрадицију равнице,алијетатрадицијазаогрнутарухомсавременогчовека.За завршетакправапосластицајенаступ��ријаједногодвеликанамодерногкамерногџезаПериРобинсона,чијиконцертсереализујеуз помоћАмбасадеСАДуБеограду, којизакањишкифестивалпојачаваМетјуШип,једаноднајкарактеристичнијих млађих црних музичара,виђен идобрознанумногим

Одржавање 17. међународног фестивала „Џез, импровизована музика” одржаће се уз подршку Покрајинског секретаријата за културуијавноинформисањеАП Војводине,Министарствакултуре, информисања и информационог друштва Србије, Министарства културе Мађарске, РКА „Јожеф Нађ”,ОпштинеиМеснезаједнице Кањижа и других институција и донатора. М.Митровић

Аргентинскисастав„Астилеро“

лаФранциа,ГаборНађпал,Петер Гемза,АнаРетииЈуњаИши,аон у новом остварењу развија игру користећимаскеиархаичнекостиме, инспирисан пре свега старим ритуалима.Публикаћеиматиприлику да види получасовну радну премијерукомадакојиНађпланирадазавршицеловечерњомпредставому2012.години. Послепозоришногужитка,правоизненађењеиоткровењезаљу-

ГЛУМИЦА МИРЈАНА КАРАНОВИЋ ОЦЕНИЛА СТАЊЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ КАТАСТРОФАЛНИМ

ДИМИТРИЈЕ ВОЈНОВ КОСЦЕНАРИСТА ФИЛМА „ШИШАЊЕ” ПОВОДОМ НАГРАДЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Без стратегије, плана и визије за будућност

Сатисфакција за трогодишњи труд екипе

Глумица Мирјана Карановић оценила је да је стање у српској култури катастрофално и да не постоји никаква стратегија,план нити визија за будућност. Све зависи од енергије,памети и ентузијазма појединаца који имају визију шта би и како требало радити,рекла је Танјугу једна од најупечатљивијих глумица са простора бивше Југославије. „Само захваљујући таквим људима се нешто уопште дешава у овој земљи,позоришту и филму“, додала је добитница награде „Жанка Стокић”. Према њеним речима сасвим је извесно да не постоји културна стратегија, ни план, ни визија, министри долазе као да их је неко случајно довукао,да би касније у свакој чистки били први на удару. Због такве ситуације сви се ми ослањамо на интернационалне фондове и регионалну сарадњу, додала је глумица, која често сарађује са ауторима из бивших република али и с уметницима из света и која је ове године на „Марулићевим данима„у

Сплиту добила награду „Марул„за најбоље женско остварење. Говорећи о плановима за будућност,Мирјана Карановић је најавила да ради на сопственом пројекту и два међународна филма. ‘’Радим на свом пројекту о коме

не могу много да кажем јер га пишем,али мислим да ћу следеће године покушати да кренем у реализацију,да све то што сам написала неком предочим и почнем да прикупљам сараднике и средства“, рекла

У новом филму Андрее Штаке Карановићеваћесеускоропојавитиудвановафилма.Првије швајцарскережисеркеАндереШтакесакојомјерадиланафилму „Госпођица”. ‘’Тојепричаоодносудветинејџерке,одрастању,сударусаоколином,маломсредином,клаустрофобијом,затвореношћу,излетимаусветмаштеиопасноститаквогмладалачкогмаштањакојенекипутдоведедотрагедије,анекаддотогадапреживишикренеш даље“,реклајеКарановићофилму„Цуре”,којибитребалодасе убиоскопимапојави2012.године. Другипројекатјесрпско-грчкифилможеникојапослесмрти мајкепроналазисвоготуђеногоца,Грка.„’Тојеједнапричаопородици“,краткојеобјаснилаглумица.

је она.‘’Тема је у складу са оним за шта се борим већ годинама. То је прича коју сам ја смислила и која је дуго живела у мени. То није моја животна прича,већ прича једне сасвим другачије жене али је и тема стварности у Србији“,додала је глумица позната по свом друштвеном ангажману. Карановићева ће се ускоро појавити у новом филму швајцарске режисерке Андере Штаке са којом је радила на филму ‘’Госпођица“. „То је прича о односу две тинејџерке, одрастању, судару са околином, малом средином, клаустрофобијом, затвореношћу,излетима у свет маште и опасности таквог младалачког маштања које неки пут доведе до трагедије,а некад до тога да преживиш и кренеш даље“, рекла је Карановић о филму „Цуре“, који би требало да се у биоскопима појави 2012.године. Други пројекат је српско-грчки филм о жени која после смрти мајке проналази свог отуђеног оца, Грка. „То је једна прича о породици“, кратко је објаснила глумица. Осврнувши се на положај жена у филму и у Србији,Карановићева је констатовала да је „женама евидентно данас у оваквом друштву све теже и теже,зато што је и друштво све теже и теже”. „Терет те тежине увек се пребацује на слабије. Када је друштво у кризи онда се понаша као чопор са алфа мужјацима који за себе све грабе док слабији страдају„, рекла је она.„То је нешто са чиме живимо и некако смо навикли„.

Ко с ц е н а р и с т а филма “Шишање” Димитрије Војнов изјавио је да Прва награда и Награда секције ФИПРЕСЦИ Србија на 35.Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, представља “велику сатисфакцију за трогодишњи труд целе екипе”. “Леп је осећај када филм,који је био најгледанији у 2010. години, добије и једну еснафску награду и награду критике.Мислим да је то једна велика сатисфакција”, казао је Војнов у изјави Танјугу.

Он је изразио задовољство и захвалност у своје,и име Стевана Филиповића, који је са њим радио на сценарију и режирао филм,“што су у Врњачкој Бањи пронашли људе који су наградили три године њихо-

РТС - у сметају сцене насиља и секса Екипа „Шишања„желелаједа њиховфилм будеприказаннаРТС –у,алисууЈавномсервисуодбилидагаемитују,уз образложење да немају одговарајући термин.„Желели смо да један друштвено ангажован филм који отворено говори о проблему који је превазишао границе Србије и региона,буде приказан на Јавном сервису,али они нису могли да се одлуче да ли је боље да буде приказан у 20.30 или 22.30 часова„, рекао је продуцент Бранислав Јевић. Међутим,РТС јенасвомсајту навео да остварења са сценама бруталногнасиљаиексплицитног сексанисупримереназаемитовањеутерминимазадомаћифилм. Косценариста Димитрије Војнов је објаснио да када су представили сценарио људима из РТС-а, њихов коментар је,према његовим речима,био да филм „сувише песимистички приказује државне

институције„ и да, наводно, због тога није примерен Јавном сервису. Војиновједодаодаје„Шишање” филм о друштвеном проблему,каои дајетоостварењебезнеког великог маркетинга успео да буденајгледанијиу2010. Уредник филмског програма РТС-а Иван Карл је поводом ове полемике истакаодаРТС„некупујеинеприказујефилмове,који неодговарајуставудабиоскопска публика није исто што и телевизијска”. Оннаводи дасвојуодлуку нећепроменитиидајеовоједини случају последњечетиригодине, да неки аутор или продуцентт филма, преко медија, оспорава право Филмске редакције РТС-а дасамосталноуређује програм. Филм „Шишање” биће приказаннаПрвојтелевизији,апродуцентЈевићјеистакаодаочекуједа ће филм, након телевизијске премијере ипак бити приказан и на РТС-у.

вог рада и сматрали да је то вредно пажње”. Уз подсећање да је филм добио спацијалну награду на словеначком “Гросман” фестивалу, а Никола Ракочевић награђен у Новом Саду за главну мушку улогу,Војнов је истакао да је награда Фестивала филмског сценарија ипак највеће признање до сада. Жири,у саставу сценариста Предраг Перишић (председник), редитељ Михаило Вукобратовић и књижевник Михајло Пантић, оценио је да се сценарио филма “Шишање”на “ангажован,храбар начин бави преиспитивањем друштвене стварности у Србији минулих година,фокусирајући се на деловање социјално маргиналних група које су манипулисане од стране корумпираних делова власти”. “Аутори филмским језиком,у великој мери на аутентичан и на тренутке драматичан начин, клизећи рубом натурализма и веризма,отварају преко потребан дијалог између бруталне стварности, у којој живе нове генерације, и арогантне власти”,сматра жири. У образложењу жирија секције Фипресци Србија,који је радио у саставу:Владимир Џудовић (председник),Саша Радојевић и Милош Милишић, наведено је да награђени сценарио “кореспондира са актуелним,посебно негативним појавама у транзиционом друштву, које имају далекосежне последице на генерације младих људи који одрастају”. Према речима Војнова, филму “Шишање” предстоји даљи фестивалски живот,али најважније је,додао је он,да је “филм заживео међу публиком”.

24

svet

petak19.avgust2011.

PROTESTIPROTIVPAPINEPOSETE[PANIJI

REAGOVAWAPOVODOMPAQEWAAUTOMOBILAUBERLINU IBRANDENBURGU

Uhap{enoosam demonstranata MADRID: [panska policija ju~e je saop{tila da je osmoro demonstranata uhap{eno i da je 11 qudi povre|eno u prekju~era{wim sukobima izme|u policije i demonstranata, koji se protive poseti pape Benedikta XVI. Papa }e u Madridu u~estvovati na 26. Svetskom danu mladih koji je po~eo utorak i traje do nedeqe a na kojem se o~ekuje vi{e od milion mladih katolika iz 193 zemqe.

Hiqade [panaca demonstriralo je na ulicama Madrida protiv papine posete, a suprotstavili su im se katoli~ki hodo~asnici koji su posedali na zemqu u molitvi, prenele su svetske agencije. Papa }e u Madridu boraviti do nedeqe, kako bi prisustvovao okupqawu katoli~ke omladine iz ~itavog sveta. U demonstracijama u~estvovalo je vi{e od stotinu grupa iz redova feministi~kog pokreta, homo-

dnevnik

seksualaca, kao i vi{e levi~arskih grupa. Najvi{e ogor~ewa izazvale su procene da }e na organizaciju papine posete biti utro{eno 73 miliona evra i to u vreme ekonomske krize i smawewa plata.Organizatori, me|utim, navode da }e [panija od posete pape zaraditi vi{e nego {to }e potro{iti i da }e to podsta}i turizam. (Tanjug)

Nema~kipiromani imitirajuEngleze BERLIN: Prva saznawa istrage pokazuju da paqewe automobila, ne samo u Berlinu, ve} prvi put i u pokrajini Brandenburg, ima politi~ku pozadinu, na vo di po li ti~ ki ne deq nik „[pigel’’. U no}i izme|u srede i ~etvrtka zapaqeno je devet, u utorak 15, a pro{log ponedeqka 11 auto mo bi la. Is tra ga nu di 5.000 evra nagrade za informa-

anga`manu za nadgledawe ulica, dugih otprilike 5. 400 kilometara, anga`ovan je i jedan helikopter, prenosi {tampa. Aksel Andres je `rtva iz neproblemati~ne zapadne ~etvrti Berlina, wegov auto je pro{le no}i spaqen, a on „qut i razo~aran’’, prenose mediji izjavu ovog ~oveka, koji ka`e da su, neposredno pre nego {to je wegov

ta ko i luk su zne auto mo bi le. Nem~ka {tampa pi{e da po ulicama Berlina divqaju apoliti~ni piromani i oni koji imitiraju Engleze, i da je unu{tavawe iz dosade problem na{eg doba, kao i da se dok se, ukazuje na levi~arski ekstremizam, skre}e pogled sa nema~ke desnice, koja je sma tra ju me di ji, naj ve }i pro blem za demorkatiju...

ciju o po~iniocima, koji su se, ocewuje {tampa, „ugledali’’ na vandale u Engleskoj “Ovo su bile tri vru}e no}i u hladnom berlinskom letu. Pre dve no}i ( do zore) zapaqeno je devet automobila-po~inioci nisu poznati, a povre|enih nema”. To je kratak je opis doga|aja, o kojima ju~e nema~ka {tampa pi{e kao o ozbiqnoj pojavi, ~ije raz lo ge tek tre ba is tra `i ti. Pogotovo {to ne gore samo skupi, ve} ~esto obi~ni autmobili. „Ovo je predstepenica za terorizam’’, skoro dramati~no je upozorio ekspert za unutra{wa pi ta wa So ci jal de mo krat ske partije (SPD) Ditrih Vifel{pic, dok su iz sidikata policije zatra`ili o{tre kazne. Nema~ka policija je poja~ala nadzor i svoje prisustvo - kako u unifrmama, tako i u civilu a u

auto uni{ten, pro{la policijska kola, {to, kako ka`e, izgleda, nije upla{ilo napada~e. „Ja sam jo{ i nato~io pun rezervar goriva”, rekao je Naim Mirta, gledaju}i u ono {to je jo{ ostalo od wegovog Mercedesa E 200, prenosi {tampa. „Ja sam sve drugo, nego bogat’’, rekao je nema~koj {tampi ovaj ~ovek, poreklom iz Makedonije, koji ima `enu i dvoje dece i radi u ugostiteqstvu.On je svoj „mercedes’’ kupio pre godinu dana, starog 10 godina, koji je ve} bio pre{ao 50.000 kilometara, prenosi {tampa, pi{u}i o `rtvama nasilnika u Berlinu. „Da li je to levi ili desni ekstremizam’’, pita uticajni magazin „[tern’’, koji pi{e da, izgleda, kao da su ciqevi za paqewe nasumice izabrani, jer „vatra’’ poga|a, kako korozirane,

Da li paqewe auta po Berlinu zaista ima politi~ku pozadinu, pita „Noje pre{e’’ iz Hanovera, ukazuju}i da je, mnogo verovatnije da su to oni, koji besne po gradu bez konkretnog razloga.Ako je to tako, onda, predla`e list, treba vi{e budnosti. Kriminolog iz Hanovera Kristijan Pfajfer smatra da je tu re~ o „imitaciji’’ uli~nih nemira iz Velike Britanije.’’To su, najverovatnije, mladi qudi, spremni za akciju, koji tako `ele da kompenzuju nedostatak uspeha u sopstvenom, ralnom `ivotu’’, rekoa je Pfajfer, prenose ju~e nema~ki mediji, koji navode da paqewe automobila ne poga|a milionere, ve} „normalne qude’’- od turkih prodavaca vo}a do zantlija. (Tanjug)

^ETVORODNEVNAPOSETAAMERI^KOGPOTPREDSEDNIKAPEKINGU

Stabilnostsvetazavisi odKineiSAD

PEK ING: Ameri~ki potpredsednik Xo Bajden izjavio je da svetska ekonomska stabilnost zavisi od pronala`ewa zajedni~kog jezika SAD i Kine. Wegova poseta Pekingu je pod senkom kritika doma}e {tampe zbog ameri~ke du`ni~ke krize. Isti~u}i zna~aj li~nih veza i nastoje}i da povrati poverewe Kineza u dolar, Bajden je prvo razgovarao, uglavnom o ameri~kim privrednim te{ko}ama, s doma}inom, potpredsednikom Si \inpingom, za koga se veruje da }e 2013. naslediti sada{weg predsednika \iang Cemina na mestu {efa dr`ave i partije. Bajdenu je pre susreta sa Sijem prire|en sve~ani do~ek ispred Palate naroda na centralnom kineskom trgu Tjenanmen. Pre zvani~nih razgovora Bajden je izjavio da je „od najve}e va`nosti” da se razviju bliski odnosi sa Kinom. „Ja smatram da ne postoje va`niji odnosi koje mi kao SAD treba da uspostavimo do bliskih odnosa sa Kinom”, rekao je Bajden a prenela agencija AP. On je naglasio da je „apsolutno

uveren da ekonomska stabilnost sveta zavisi u ne malom delu od saradwe izme|u Sjediwenih Dr`ava i Kine”. „I ja tako|e verujem da pod novim uslovima Kina i SAD imaju jo{ vi{e zajedni~kih interesa i da mi zato snosimo jo{ ve}u odgovornost. Mi bi `ele-

li da radimo sa va{om zemqom na promovisawu razvoja odnosa izme|u na{ih dveju velikih zemaqa”, rekao je Si. Uo~i Bajdenove posete kineski komentatori i mediji su u svakom tekstu o poseti isticali {ta SAD treba da urade po-

vodom svoje posustale ekonomije, posebno u svetlu smawenog kreditnog rejtinga. Me|utim, glavni ciq Bajdenove posete je, kako isti~e ameri~ka agencija, ne da sklapa nove poslove, ve} da se boqe upozna i izgradi poverewe sa Sijem, koji }e posetiti Va{ington krajem ove godine. Bajden }e nastojati da uo~i znake kako Si (58) namerava da vodi me|usobne odnose koji obuhvataju i ameri~ke dugove, trgovinske odnose i tenzije, ameri~ku prodaju oru`ja Tajvanu, diplomatske sporove od Sudana do Severne Koreje, kao i pitawima qudskih prva. „Spoqna pilitika je mnogo vi{e od jedne posete, to je uspostavqawe odnosa i poverewa”, rekao je Bajden Siju, dodav{i da je wegova iskrena nada da }e wihovi li~ni odnosi tako|e nastaviti da se razvijaju. Za Kinu, Bajdenova ~etvorodnevna poseta je prilika da ispita namere Obamine administracije o ameri~kim dugovima, si gur no sti svo jih ulagawa u ameri~ke hartije od vrednosti. Po red raz go vo ra u Pekin gu potpredsednik Baj den }e u pratwi Sija posetiti provinciju Se~uan. Bajden }e odr`ati govor u toj provinciji koja je te{ko pogo|ena zemqotresom 2008. godine. (Tanjug)

Jo{dveameri~keleteliceuLibiji VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave aktivirale su jo{ dve bespilotne letelice tipa „predator” u Libiji, dok se re`im Muamera el Gadafija suo~ava sa do sada nezabele`enim pritiskom, javio je Rojters. Za sada nije poznato koliko se ameri~kih letelica nalazi u Libiji.Odluka SAD da po{aqu nove bespilotne letelice usledila je posle pro{lomese~nog poziva generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasumsena ~lanicama Alijanse da obezbede dodatnu vazdu{nu podr{ku u Libiji. Libijski pobuwenici pre-

uzeli su ju~e kontrolu nad rafinerijom u luci Zavijah posle borbi sa snagama lojalnim Moameru Gadafiju, javio je reporter Rojtersa sa lica mesta. Oni su preuzeli i kontrolu nad gradom Garijan, koji se nalazi na oko 80km ju`no od Tripolija Ruski mediji su preksino} preneli da bi Gadafi uskoro mogao da prenese vlast na ministra pravde i da napusti zemqi. Drugi izvori, navode da je Gadafi bolestan i da mu je potreban hitan medicinski tretman van Libije. (Tanjug)

TurskabombardovalaKurdeuIraku ANKARA: Turski ratni avioni su prepro{le no}i bombardovili vi{e polo`aja kurdskih pobuwenika u planinama u severnom Iraku. “Turske vazduhoplovne snage su izvele uspe{ne napade na 60 ciqeva separatisti~ke teroristi~ke grupe u planini Kandil i u regionima Hakurk, Avasin-Basjan i Metina”, potvrdio je General{tab armije, prenele su agencije. Ovo je, posle godinu dana, prvi prekograni~ni napad turskih snaga na polo`aje kurdskih pobuwenika u susednoj zemqi, gde oni imaju svoje baze i kampove za obu~avawe novih boraca. U Ankari se procewuje da se radi o vi{e od tri hiqade boraca, koji povremeno upadaju u Tursku i napadaju odre|ene ciqeve. U general{tabu isti~u da }e nastaviti borbe protiv kurdskih gerilaca „u zemqi i van wenih granica”. Ovaj napad ratnog va-

zduholovstva usledio je kao odgovor na ju~era{we ubistvo osam turskih vojnika u pograni~noj provinciji Hakari. U posledwih trideset dana u napadima pripadnika zabrawene Radni~ke partije Kurdistana (PKK), koja ima baze u severnom Iraku, stradalo je vi{e od 30 vojnika, dok je nekoliko desetina raweno.U tim obra~unima stradalo je i 10 pripadnika PKK. Premijer Tajip Erdogan je, povodom u~estalih napada kurdskih separatista i terorista, izjavio da }e vlada i armija odlu~no odgovoriti posle zavr{etka meseca posta ramazana. Nezvani~no se saznaje da bi i kopnene snage mogle da upadnu u severni Irak, gde pobuwenici imaju svoje baze i naoru`awe. Ankara je prema pisawu medija u kontaktima sa zvani~nicima u Bagdadu i sa predstavnicima ameri~kih obave{tajnih slu`bi u Iraku. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI UGO^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves najavio je da planira nacionalizaciju industrije zlata, kako bi pove}ao rezerve zemqe. Nacionalizacija bi obuhvatila i kopawe i obradu ovog plemenitog metala, javile su agencije. On je rekao da }e ukaz o nacionalizaciji objaviti u narednim danima i dodao da ima zakone koji omogu}avaju dr`avi da eksploati{e zlato.

AVIGDORLIBERMAN [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman optu`io je ju~e turskog premijera Tajipa Reddzepa Erdogana za „podrivawe legitimiteta Izraela”, jer tra`i izviwewe za pro{logodi{wi upad na turski brod koji je poku{ao da probije blokadu pojasa Gaze nose}i humanitarnu pomo} za Palestince. Odnosi izme|u Turske i Izraela, donedavno bliskih saveznika, u krizi su.

ANGELAMERKEL Hri{}ansko-demokratska unija (CDU) kancelara Angele Merkel je, posle niza godina, po prvi put u pokrajini [lezvig-Hol{tajn lo{ije stoji od Socijaldemokratske partije (SPD). Kada bi u nedequ bili izbori, za demohri{}ane bi glasalo 30 odsto bira~a, a za socijaldemokrate 32 odsto, pokazala je anketa Instituta za istra`ivawe javnog mwewa „Forza’’.

Rusijaizgubilateklansiranisatelit MOSKVA:Novi ruski telekomunikacioni satelit „Ekspres-AM4”, koji je ju~e lansiran sa kosmodroma u Bajkonuru, prona|en je na orbiti udaqenoj od planirane, nakon {to je prethodno bila izgubqena veza sa lansiranim aparatom, javile su ju~e ruske agencije, pozivaju}i se na podatke i zakqu~ke stru~waka sa kosmodroma. Planirano je da satelit ju~e u 10 sati i 38 minuta po moskovskom (8 sati i 38 minuta po srewoevropskom) vremenu dospe do geostacionarne orbite (kru`ne orbite oko planete) sa orbitalnom pozicijom 80 stepeni isto~ne du`ine, navodi Itar-Tas s. Ruska dr`avna agencija navodi da je za sada nepoznato da li }e slu`be na zemqi uspostaviti vezu sa satelitom i osigurati wegovo kori{}ewe sa neplanirane orbite. Svemirska agencija Rusije je saop{tila da je Proton-M funkcionisao uredno, ali nije proradio drugi stepen, dodatna raketa Briz-M. Tada je izgubqena radio-veza sa satelitom. Ruska slu`ba za kosmi~ka istra`ivawa „Roskosmos” formirala je komi-

siju koja treba da utvrdi razloge za neuspe{no lansirawe satelita. Novi satelit je napravqen u dr`avnom centru „Hruni~ev”, uz u~e{}e evropske kompanije „Astrium”, sa namenom da za predvi|enih 15 godina obezbe|uje funkcionisawe digitalne TV, radija, telefonije, prenosa podataka i interneta. Itar-Tas s navodi da je „Ekspers AM4” osiguran u kompaniji „Ingos strah” na sumu ve}u od sedam milijardi rubaqa ili oko 175 miliona evra. Agencije podse}aju na nekoliko neuspe{nih lansirawa satelita, izme|u ostalog na neuspe{an poku{aj da se uz pomo} rakete-nosa~a „Proton-M” lansiraju u orbitu tri navigaciona satelia „Glonas s-M”, koji su pali nedaleko od Honolulua na Havajima. Ruski stru~waci obratili su se za pomo} francuskim kolegama koji su obe}ali da }e u potragu za satelitom ukqu~iti svoj Kosmi~ki centar u Tuluzu, opremqen sna`nom savremenom aparaturom, navodi Itar-Tass. (Tanjug)

balkan

dnevnik

^E[KI [EF DIPLOMATIJE [VARCENBERG ZA BE^KI DNEVNIK „PRESE”

BezEUBalkanje tempiranabomba

BE^: Ministar inostranih poslova ^e{ke Karel [varcenberg ocewuje da nakon Hrvatske u EU moraju biti primqene zemqe zapadnog Balkana. Posle Hrvatske najpre EU mora da primi zemqe zapadnog Balkana, jer sve dok to ne u~ini, u svom neposrednom susedstvu „neguje tempiranu bombu”, naglasio je [varcenberg u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”. „Balkan se ne}e smiriti sve dok ne u~inimo kona~no da granice postanu nezna~ajne. To je mogu}e samo u EU. Uz to sa tamo{wom nezaposleno{}u do 60 odsto stvaramo samo socijalne nemire”, upozorio je on. Upitan da li to zna~i da najpre treba da se prime Srbije, pa ~ak i Albanija, pre Ukrajine, [varcenberg je odgovorio da su

Karel[varcenberg

za ^e{ku Moldavija i Ukrajina tek u drugom planu. U tome se razlikuje stav ^e{ke i Poqske koja trenutno predsedava EU. Me|utim, dodao je on, razgovori sa

Poku{ajuvla~ewa Josipovi}au predizbornukampawu ZAG REB: Pred sed nik Hr vatske Ivo Josipovi}, koga je premijerka Jadranka Kosor optu`ila da odugovla~i s imenovawem ambasadora kako bi u~inio opoziciji ako dobije izbore, izjavio je ju~e da bi {efa diplomatije Gordana Jandrokovi}a trebalo smeniti zbog „kr{ewa procedure i izno{ewa la`i”. Josipovi} je na konferenciji za novinare o{tro kritikovao Jandrokovi}a {to mu je poslao popis predlo`enih ambasadora, iako, kako je rekao, to nije u skladu s ovla{}ewima

govornost za svoj postupak, „od kr{ewa procedure do izno{ewa la`i”. Na pitawa da li bi Jandrokovi}a trebalo smeniti, Josipovi} je odgovorio da smatra da bi ministar trebalo da podnese ostavku, ali da je to wegovo politi~ko mi{qewe. Josipovi} je objasnio da ne}e formal no za tra `i ti we go vu ostavku jer imenovawe ministra spoqnih poslova nije u nadle`nosti predsednika nego vlade. Ne pri me re no je uvla ~e we predsednika dr`ave u prediz-

Ukrajinom teku dobro, a Moldavija preduzima ogromne reformske napore. „To sve }e trajati jo{ mnogo godina. rekao je {ef ~e{ke diplomatije. (Tanjug)

petak19.avgust2011.

Smawujesebrojazilanata izSrbijeuNema~koj BERLIN: U Nema~koj je pro{log meseca 82 gra|anina Srbije zatra`ilo azil, {to pokazuje da broj zahteva za azil iz Srbije opada iz meseca u mesec, navodi se u saop{tewu objavqenom na internet stranici nema~kog Ministarstva unutra{wih poslova. Podaci nema~kog MUP-a pokazuju da su u julu podneta 82 zahteva gra|ana Srbije za azil u Nema~koj, u junu je podnet 91 zahtev, a u maju je 138 osoba zatra`ilo azil u Nema~koj. Tako se Srbija po broju zahteva za azil u Nema~koj u julu ove godine na{la na devetom mestu.

bornu kampawu kako bi se izazvali politi~ki efekti, istakao je Josipovi} i zapitao se „{ta }e stranci misliti o ministru spoqnih poslova koji ne poznaje proceduru imenovawa ambasadora”. Na kritike Josipovi}a, ministar Jandrokovi} odgovorio je da nije pogre{io „ni za milimetar”. „Ne znam ko savetuje predsednika. Ja sam uveren da sam postupio po proceduri!”, rekao je Jan dro ko vi} za tpor tal.hr.Na pitawe kako do`ivqava predsednikovo sugerisawe smene, Jandrokovi} je odgovorio da „taj zahtev do`ivqava kao skretawe sa su{tine problema”. „Radi se o listi karijernih diplomata, dakle moja smena se tra`i u nedostatku dokaza”, ka`e Jandrokovi}. (Tanjug)

Krivokapi}preti napu{tawemkoalicije PODG OR IC A: Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapi} najavio je na sastanku sa liderom Demokratske partije socijalista (DPS) Milom \ukanovi}em da }e wegova stranka, mawa ~lanica vladaju}e koalicije, razmisliti o napu{tawu Vlade Igora Luk{i}a ukoliko on pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, objavio je „Dan” . Pozivaju}i se na izvore u vladaju}oj koaliciji, list navodi da je Krivokapi} qut na koalicionog partnera i preti napu{tawem Vlade Crne Gore, jer je Luk{i}, navodno, popustio pred zahtevima opozicije. Dodaje se da je Krivokapi} zamerio \ukanovi}u {to se Luk{i} sa opozicijom

PODGORICA: Zaposleni u crnogorskim {kolama imaju razli~ite stavove o primeni novog uxbenika crnogorskog jezika, a ve}ini je i daqe nejasno kako }e funkcionisati izu~avawe jezika od 1. septembra. U~iteqica u Osnovnoj {koli „Dragi{a Ivanovi „ u Podgorici Aila [o{ki} kazala je da bi, po wenom mi{qewu, kori{}ewe dva nare~ja i dve varijante iste re~i u uxbenicima moglo zbuniti i decu i nastavnike. Ona smatra da je cela pri~a ispolitizovana, navode}i da razgovor o jeziku i wegovom kori{}ewu u {kolama treba prepustiti stru~wacima. [o{ki}eva je „Vijestima” kazala da su uxbenici za osnovce preobimni i da ne odgovaraju stvarnoj slici opremqenosti {kola. “Bilo bi mnogo boqe da razgovaramo o tome za{to deci nisu obezbe|eni besplatni uxbenici, {to je ura|eno svuda u re-

Islamskazajednica BiHoislamofobiji SAR AJ EV O: Islamska zajednica u BiH objavila je ju~e prvi izve{taj o islamofobiji u BiH navode}i izjave dr`avnih i politi~kih zvanicncika u kojima se manifestuje diskriminacija, vre|awe i {irewe predrasuda.U izve{taju se nagla{ava da su pojedini mediji postali va `an ka nal jav nog pla si ra wa sa dr `a ja uvredqivog i netolerantnog karaktera, preneo je “Dnevni avaz”. Ukazuje se tako|e da predrasude i diskriminacija u sektoru tra`ewa posla i zapo{qavawa ostavqaju, kako stoji u izve{taju, te{ke posledice po qudsku li~nost i dostojanstvo, posebno muslimanki koje nose maramu.Kao sporan detek-

Kada je re~ o zahtevima za azil za {est meseci ove godine, statistika pokazuje da je ukupno stiglo 1.764 zahteva gra|ana Srbije, pa se Srbija u tome na{la na tre}em mestu, posle Avganistana i Iraka. U tom periodu je, kako se navodi, stigao i 751 zahtev za azil koje su uputili gra|ani sa kosovskim dokumentima. U Nema~koj je u prvoj polovini ove godine ukupno podneto 24.143 zahteva za azil, {to je za 27,4 procenta vi{e, nego u istom periodu lane, kada je ukupno bilo podneto 18.946 zahteva, pokazuju statisti~ki podaci. (Tanjug)

CRNA GORA JO[ NEMA ZAJEDNI^KI STAV O JEZIKU

Nastavqa se inayijska politika Lider crnogorskog opozicionog Pokreta za promene (PzP) Neboj{a Medojevi} zalo`io se za zadr`avawe materweg jezika i kwi`evnosti, a da se kroz nastavni program na|e balans izme|u onih koji `ele da u~e na srpskom i onih koji bi u~ili na crnogorskom jeziku. I sada se nastavqa ta inaxijska i anticrnogorska politika”, rekao je Medojevi} koji smatra da uvo|ewe dva nova slova u crnogor ski jezik predstavqa “straho vi ti ko rak unazad” kada je u pitawu emancipiacija crnogorske nacije.

Nastavnicizbuweni zboguybenika

ministra spoqnih poslova i ocenio da ga Vlada treba smeniti. Jandrokovi} je u Dnevniku Hrvatske televizije izneo ocenu da predsednik `eli izbor ambasadora po politi~koj podobnosti, a ne stru~nosti, odnosno da odugovla~i s imenovawem ambasadora da bi u~inio opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji (SDP), u slu~aju da ta stranka do|e na vlast. Josipovi} je rekao da se nada da Jandrokovi}ev gest nije politika vlade i premijerke Kosor, predsednice Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). „Predlog ambasadora prema Ustavu podnosi Vlada, uz prethodno mi{qewe nadle`nog saborskog odbora, a ne ministar spoqnih poslova”, objasnio je Josipovi}. [ef hrvatske dr`ave smatra da bi Jandrokovi} trebalo da snosi politi~ku od-

25

tovan je i sektor obrazovawa, jer je, navodi se u izve{taju, versko vaspitawe i obrazovawe u jav nim usta no va ma vi {e pu ta bi lo pred met o{trih rasprava, pri ~emu je kori{}en neprimeren i uvredqiv jezik. Zlo~in iz mr`we, napadi na vernike, slu`benike i imovinu Islamske zajednice, registrovani su u mnogim delovima BiH, tvrde u Islamskoj zajednici.Sastavni deo izve{taja su preporuke organima i institucijama BiH i me|unarodnim politi~kim organizacijama i organizacijama za za{titu qudskih prava u vezi s ovim problemom. (Tanjug)

gionu, osim kod nas”, navela je ona. Pomo}nica direktora Osnovne {kole „Pavle Rovinski” Qubinka Nedi} smatra da su uxbenici ura|eni odli~no i da su qudi od struke procenili da oni ne}e opteretiti ili zbuniti decu.

dogovorio da srpski jezik bude obavezan predmet, odnosno {to }e svi u {kolama u~iti srpski jezik. Luk{i} i predstavnici opozicionih partija ranije su postigli na~elan sporazum o srpskom jeziku i lak{em sticawu crnogorskog dr`avqanstva,{to je bio opozicioni preduslov da obezbede dvotre}insku ve}inu u parlamentu potrebnu za usvajawe izbornog zakona. Usvajawe izbornog zakonodavstva je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom ~lanstvu u EU. Vlada Crne Gore utvrdila je potom izmene Zakona o op{tem obrazovawu i vaspitawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku.

Srbimasrpski, Crnogorcimacrnogorski PODGORICA: Potpredsednik Nove srpske demokratije Slaven Radunovi} idealan i logi~an izlaz iz “jezi~ke” krize u Crnoj Gori vidi u tome da se deci koja govore srpskim jezikom omogu}i {kolovawe na tom jeziku, a deci ~iji su se roditeqi odlu~ili da im je materwi jezik crnogorski, {koluju na svom je-

gra|anima po pitawu wihovih osnovnih qudskih prava, pa time pokazuje svoju nesposobnost da na na~in uobi~ajen u evropskoj praksi re{ava krucijalne probleme”, naveo je Radunovi} u izjavi dostavqenoj mediji. „Neverovatno zvu~i ~iwenica da, jedan deo koalicione vlasti uce-

Upornimuvla~ewemSrbijekaoremetila~kog faktora,vlastne`elidasvojimgra|anima ispuneosnovnaqudskapravadaseobrazujuna svommaterwemjeziku(SlavenRadunovi})

„Mislim da su na{a deca puno pametnija nego {to poneki odrasli misle o wima. Ako se u ku}i ne zbuwuju kad im jedan roditeq ka`e sjedi, a drugi {jedi, ne znam za{to bi se zbunili u {koli”, navela je Nedi}. Ona me{awe vi{e nare~ja u tekstovima pravda autorskim pravima. (Tanjug)

ziku. Radunovi} je pozvao Vladu Crne Gore da ispo{tuje postignuti sporazum sa opoziconim prvacima, oceniv{i da vlast pokazuje slabe kapacitete za dogovor o najbitnijim pitawima po budu}nost Crne Gore. „Znamo da se odluke u EU, kojoj makar deklarativno svi te`imo, donose sporazumom i maltene konsenzusom, ina~e je ne bi ni bilo. U Crnoj Gori vladaju}a koalicija ne `eli da iza|e u susret ~ak ni svojim

wuje drugi napu{tawem vlade zbog eventualnog dogovora da se u {kolama u Crnoj Gori u~i srpski jezik”, upozorio on.Radunovi} je napomenuo da pozivawe na iskustva regiona, u kojima je obavezno u~ewe slu`benih jezika koji nose naziv dr`ave, prenebregava ~iwenicu da su u tim dr`avama pomenuti jezici apsolutno ve}inski, dok su se u Crnoj Gori gra|ani ve}inski opredelili za srpski jezik. (Tanjug)

Dvedecenijemakedonskearmije SKOP QE: U Makedoniji je ju~e obele`ena 20 godi{wica Nacionalne armije (ARM), koja, kako su rekli zvani~nici na proslavi godi{wice, daje zna~ajan doprinos mriu i stabilnosti u regionu. Na sve~anosti u Ohridu zvani~no je postavqen i novi na~el nik Ge ne ral {ta ba ARM Goran~o Kotevski, koji na tom me stu za me wu je Mi ro sla va Stojanovskog. Pred sed nik Ma ke do ni je \or|e Ivanov, ministar odbrane Fatmir Besimi i general-ma jor Ko tev ski is ta kli

su, na ju~era{woj sve~anosti, zna ~aj re for me u ar mi ji po standardima NATO kao i u~e{}e pripadnika ARM u stranim mi rov nim mi si ja ma, po sebno u Iraku i Avganistanu. Oni su rekli da je makedonska armija organizovana po svim stan dar di ma Ali jan se i od brambene norme EU i da daje zna~ajan doprinos miru i stabilnosti u regionu. Novi na~elnik General{taba ARM ponovio je ono {to je to kom ~i ta vog svog man da ta isticao i wegov prethodnik, da je potrebno ulagawe dopun-

skih finansijskih sredstva za armiju. Od ove go di ne uvo di se no va tra di ci ja, da na dan ar mi je 18. av gu sta bu de ina u gu ri san no vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba ARM. Po red pred stav ni ka ma ke don skog dr `av nog ru ko vod stva, prvih qudi Armije i Ministarstva odbrane, u Ohridu su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora, i koman dant Zdru `e ne ko man de NATO u Napuqu Semjuel Loklir. (Tanjug)

svet poznatih

petak19.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

PAPARACO

ХОЛИВУДСКИ ПАРОВИ – КО ЗАРАЂУЈЕ ВИШЕ?

Даме имају дубље новчанике

М

агазин „Холивуд Лајф” пишеданежнијеполовине холивудских парова „доносе хлеб у кућу”. Ви-

Анђелина Џоли

Кети Пери

ше од својих познатих момака, вереникаисупругазарађујуАнђелина Џоли, Ким Кардашијан, КетиПерииЖизелБундшен.

Ким Кардашијан

Жизел Бундшен

Пол ов ин а пар а кој а „нос и панталоне”кадасуфинансијеу пит ањ у је Анђелина Џоли. Глумицајеупрошлојгодини,и даље захваљујући филмовима „Салт”и„Туриста”зарадила30 милиона,докјеБредПитинкасирао„тек”20милионадолара. КимКардашијанјеупротеклојгодинизарадилашестмилиона долара, скоро два пута више од свог вереника Криса Хамфриза, кошаркаша Њу ЏерзиНетса(3,2милиона). Ситуација је иста и код музичко-глумачког пара Кети Пери и Расел Бранд. Певачица је у прошлој години зарадила 44 милиона долара од продаје албума, шест пута више од супруга Расела Бренда. Магазин „Форбс” је његово целокупно богатство проценио на шест и помилионадолара. КадајеречоЖизелБундшен и њеном супругу Тому Брејдију,стварјејасна. Жиз ел је год ин ама уназ ад најплаћенијаманекенканасвету - само прошле године је зарадила45милионадолара,док јеиграчПатриотса„настоставио”тек31милион. Последњи познати пар у којемжена„зарађујезаживот”су КевинБејконињеговасупруга КираСеџвик. Киразарађује275.000долара по епизоди серије „Тхе Цлосер”, док звезда „Футлуза” седикућиичувадецу.

КелиРоландслучајнотоплес

П

евачици Кели Роланд испалегрудитокомнаступа уједномклубууЊуЏерзију.ПренеколикогодинајеЏенет Џексон шокирала гледаоце Суп ерб оул а, Ники Минаж је недавнопожелела„добројутро” Америцизбогкојегјетелевизија АБЦ морала да се извињава гледаоцима,асадајенекадашња чланица састава Дестинy’с цхилднаступилатоплес. Певачица Кели Роланд наступалајеуједномклубууЊу Џерзију када јој се, у жару плеса,подигаогрудњакиоткрио „баш све”. Певачица није ни приметила проблем са одећом и наставилаједапевакаодајесве у реду. Ипак, снимак „топлес” Кели Роуланд је брзином муње доспеонаИнтернет.

Н а јд ос а дн и ја жен а н а свет у

О

ву нимало ласкаву титулу холивудски папараци су доделили Черил Кол јер сваки дан ради једно те исто па њене фотографије нису на цени.Певачица већ месец дана борави у једномхотелуу Холивуду,где наводно припрема трећи студијски албум, пошто се у подруму хотела налази студио који су раније користили Џастин Тимберлејк,Боно Вокс и Роби Вилијамс.

Черил се у хотел уселила недуго након раскида са фудбалером Ешлијем и није била превише активна у јавности па су фоторепортери одлучили да је „награде”. „Ово је губљење времена. Она никад ништа не ради.Само иде у теретану, лежи поред базена и ради. Она је најдосаднија жена у свету. Њене фотографије ништа не вреде”,сматрају фоторепортери који славне прате у стопу.

Неименовани извор из хотела је за стране медије рекао да је од свих славних личности који су одсели у хотелу, Кол највише опседнута приватношћу. „Углавном наручује храну овсену кашу,воће и салате,преко рум-сервиса,а пошто даје високе напојнице, запослени се свађају ко ће је услужити. На базену је увек замотана у пешкир и са великим тамним наочарима, да, досадна је”, потврдио је и неминовани радник хотела.

БашјетешкоРајануРејнолдсу

Р

ајан Рејнолдс (34) и  Скарлет (26) званично су разведени тек нешто више од месец дана, али изгледа да су одлучилидасвојојљубави дајуновушансу. „Дејли мејл” пише да је, након краће романсе са прелепом оскаровком Шарлиз Терон, канадски

глумац одлучио да се врати својојбившојжени. Убракусубилидвегодине, а бракоразводну парницу покренулисупрошлезиме. Лист преноси да су више пута усликани на романтичним изласцима ове недеље, и да ће покушати да изгладе односе и заснују породицу.

Богати усветухипхопа О

Ешли Тисдејл

OUT

IN

Клои Морец

ни зарађују од 14 до 37 милионадоларагодишње. Косеналазинапрвомместу „Форбсове” листе најбогатијиххипхопера?„Краљкеша”ове године је Шон Картер, , захваљујућиалбуму„ТхеЕмпиреСтате оф Минд „, повећао стање на банковномрачунуза37милиона долара.Овојепрвипутод2008. године, када се оженио Бијонсе, да ју је престигао р’нб певачицу по заради. Јаy З има уговор са концертном агенцијом Ливе Натион вредан 150 милиона долара,удеоувласништвуЊуЏерзи Нетса,ланацклубоваифирму за оглашавање. На другомместупозарадиналази се Шон Комбс, П Дидy, којије прошлегодинеинкасирао 35милионадолара, итонајмање захваљујући музици. Зарада од синглова и наступа чини тек 20 одсто укупног годишњег дохотка- П Диддyје35милиона упоследњих12месецизарадио захваљујући својој модној линији „Шон Џон”, продуцентскојкући„Бад Боy„,маркетиншкој фирми „Блуе Фламе” и продаји „Цироц” водке. Реперово целокупно богатство јепроцењенона 475мили��на долара. Треће место припало је Канијеу Весту, самопрокламованом дону „Луја Витона”.

Репер је у протеклој години зарадио16милионадолара,ито само од продаје последњег албума „Мy Беаутифул Дарк ТwистедФантасy„. Начетвртомместунајбогатијих репераналазисеЛилWаyне који је, упркос чињеници да је добар део године провео иза решетака, зарадио15милионадолара.Осим штојепостаобогатијиза„пармилиона”,Лил Бејн јеобориоиједан рекорд-онјепрвиреперпослеТупакаШакурачијијеалбумдоспео на прво место по продаји док је био у затвору.  Пето место деле Еминем и Снооп Догг. Маршал Медерс и Калвин Бродус богатијисуза по14милионадолараза-

хваљујући албумима „Рецоверy”, односно„Доггyментарy”Еминем је својих 14 милиона зарадио албумом који је освојио десет Греминоминацијаи снимањемреклама за „Липтон” и „Крајслер”, докјеСноопДоггпостаобогатији за исте паре захваљујући албуму, турнеји и спонзорима. НашестомместусеналазиДр Дре, углавном захваљујући „делу продуцентског колача” који добија од Еминема и 50 Цента.Дрејезарадио„око 14 милиона долара” захваљујући радунаалбумимаовихрепера,а овегодинејеобјавиоидугоочекиваниалбум„Детоx„.

Пијанапрогонилабившег„Пеперса”

А

мериканка добила забрану приласка Џону Фрушантеу, бившем гитаристи Ред Хот Чили Пеперс. Фрушанте (41) је од суда у Лос Анђелесу тражио дасеОгастТомас(32)забранидамуприлази,поштогаје прогонила и страховао је за свој живот, пише америчка штампа. Гитаристакојије„Пеперсе„ напустио пре пар година навео је да је Томасову упознао 2010, када се она понудила да напише сценарио за филм о његовом животу.  Фрушанте је

одбио, али је она наставила да му пише поруке, писма и е-маилове „претерано емотивног и забрињавајућегсадржаја”.

Он је навео и да је Томасова признала да је „често пијана”. „Појавила сеииспредмојекућеудва наврата.Поштосмосупруга и ја музичари и појављујемо се на јавним местима, не можемо да се сакријемо од ње, а страхујемо за своју безбедност. Молимсуддајојзабранида намприђе,јербринемдаће урадити нешто лоше”, рекао је он. Томасовој је одређена забрана приласка, и суд ће у септембру одлучити да ли ће против њебитиподигнутаоптужница.

dnevnik

oglasi

petak19.avgust2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak19.avgust2011.

MA[INSKO ODGU[EWE kanalizacije, snimawe cevi, otkrivawe kvara, zamena, popravke i ugradwa novih. Garancija, ra~un. Tel. 6393-737, 064/160-47-25. 35400

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

ISKUSNA osoba u negovawu starijih lica negovala bi stariju ili hendikepiranu osobu 24h. Telefon 063/865-51-84. 35355

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/8485495. 35073

dnevnik

Posledwi pozdrav

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Stanimiru Mikavici U~estvujem u bolu, i ose}am gubitak i tugu svog najve}eg prijateqa, zeta Dejana. Stanimir }e nam ostati u se}awu kao retko dobar ~ovek. Neka mu je ve~na slava.

Zdravko Per{aj

Sahrana je u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Sini{a Mila~i} sa porodicom i Nadom.

Sahrana je danas, 19. avgusta, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Stana, sin Dejan i }erka Mira. 35435

TU@NO SE]AWE Tvoji najmiliji: supruga Marija, deca Zdenko i Elizabeta, zet Marko, snaja Silva i unu~ad Jelena, Luka i Robert.

Zaspao je mirno, snom pravednih, ~asnih du{a, na{ otac, deda i svekar

Radovan Vi{kovi}

35470

2003 - 2011.

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN

od: wene Brane i Mi{e sa decom.

1932 - 2011.

35474

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Miqi Kantar

Stanimir Mikavica

na{em voqenom

35457

Bol i tuga ne mere se re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Ve~no }e nam nedostajati tvoja dobrota i pa`wa. Beskrajno tu`ni bez tebe: supruga Planinka, sin Vladimir i }erka Radmila.

Stanimir Mikavica Sreta}emo se jer verujemo da qubav ne umire. Dejan, Nata{a, Vuk i Maksim. 35439

35471

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi i strini

Posledwi pozdrav mom voqenom suprugu

Nastasu Stojanovi}u Naletu obele`i}emo u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Miqi Kantar Nini od wenih Milice i Qiqe Radlovi}.

35452

Posledwi pozdrav voqenoj i cewenoj tetki

Miqi Kantar IZDAJEM luksuzno name{ten stan od 40m2, Fru{kogorska ulica. Idealan za univerzitetske radnike, poslovne qude, profesionalne sportiste, strance. 063/540-310, zvati od 18h. 35380

O`alo{}eni: supruga Berislava, sin Momir, snaja Milica, unu~ad Gala i Du{an.

Mioqki Kantar Miqi od: Dmitra, Pavice, Jovana i Tawe sa porodicama.

35425

4

TROGODI[WI POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga

Natalija Korpak

15. 3. 1925 - 20. 8. 2008.

ro|. Makuh 1925 - 2011.

U subotu, 20. 8. 2011. godine, u 9.30 sati odr`a}emo parastos na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica.

Sahrana je danas, 19. 8. 2011. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}ene porodice Korpak i Mudri.

35485

35422

Posledwi pozdrav

PRODAJEM moped piaggio cao u odli~nom stawu, 200 evra. Telefon 063/813-9673. 34895

Pro{lo je dugih godinu dana od kako nije sa nama na{a voqena majka, supruga, baka i ta{ta

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32372

Đž

35437

2

35493

FRU[KA GORA Sremska Kamenica placevi 5h1.700m2, 7km od Novog Sada. Put, struja, lep pogled, cena 1m2 - 6 evra. Telefon 069/18-26-726. 34574

od supruge Stane Mikavice - Cice.

35459

Gojko Marka Bjegovi}

Vesna, Miroslav i \uka Vje{tica.

Stanimiru

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki, ta{ti i priji

Melita Nastasi}

Radetu Luka~u

Mioqki Kantar

ro|. Keki}

od porodica Popovi} i Simi}.

35492

Posledwi pozdrav dragoj i jedinoj majci, baki i ta{ti

Mioqki Kantar

Pomen }e se odr`ati na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu, u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 11 ~asova. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji: porodice Nastasi}, Ron~evi} i Vasovi}.

od: }erke Svetlane, unuka Milice, Jovane, zeta Nikole i porodice Meselxija.

35488

35453

Draga majko, tuga za tobom je prevelika ali ponos {to smo te takvu imali jo{ je ve}i. O`alo{}eni: }erka Gordana, zet \uran, unuke Milica i \ur|ina i unuk Miroslav. 35456

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

Danilo Mijatovi} Sahrawen je 18. 8. 2011. godine, na Gorwem grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: }erka Biqana, zet Milo{, unuke Tijana i Ivana.

SE]AWE

Na{a

Milovan Zagor~i}

17. 6. 1967 - 19. 8. 1999.

19. 8. 1991 - 19. 8. 2011.

Se}awa su bolna, utehe nema, nade nema.

Pro{lo je dvadeset godina od kada te nema.

Posledwi pozdrav od Milice.

Mioqka Kantar ro|. Vi{ekruna 1938 - 2011.

Dragi{a ponosni smo {to smo te imali, pretu`ni {to smo te izgubili.

Sin Nikola.

Porodice Mihajlovi} i Zgragen.

35228

35412

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Nesre}ni roditeqi, Marija i Milo{ Te{i}. 35210

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Danilo Mijatovi}

29

Dragi

Stanislava - Sta{a Te{i}

35408

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i jedina majka, supruga, baka i ta{ta

petak19.avgust2011.

Smiqki - Cici Manojlovi} 1942 - 2011.

Rade Luka~

Dani prolaze, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Sa tugom u srcu bez tebe `ivimo. U svakom danu koji dolazi dok god mi postojimo ~uva}emo i ve~no pamtiti tvoj lik, dobrotu, osmeh i vedrinu. Tvoji najmiliji: Suprug Milo{, sin Zvonko, }erka Zorica, unuka Milica, unuci Milo{ i Dejan, snaja Dragica i zet Milan.

1916 - 2011.

Stanimira Mikavice

Sahrana }e se obaviti dana 19. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vladimir Mila~i} sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

35376 35409

Pro{lo je {est nedeqa od smrti na{e kume

35432

U subotu, 20. 8. 2011. godine u 11 ~asova odr`a}emo {estonedeqni pomen na{oj dragoj majci, svekrvi i baki

POMEN

POMEN

35445

SE]AWE

19. 8. 1991 - 19. 8. 2011.

Sahrana je 19. 8. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: suprug Mirko, k}erke Svetlana i Gordana.

Dejan Dimitrijevi}

Ilija Moja{evi}

1978 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti trogodi{wi pomen na{em dragom Iliji Moja{evi}u.

Milene Perovi} Vlatka i Vesna.

35450

Mileni Perovi}

S qubavqu i po{tovawem, weni najmiliji.

Brana Dimitrijevi}

iz Srbobrana ^uvamo te u srcu.

O`alo{}eni: supruga Sne`ana, sin Dejan sa porodicom.

Suprug, }erka i sin sa porodicama.

35363

35385

35372

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini, posle te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, tata i deka

Melanija Stanojev

[ESTOMESE^NI POMEN

2010 - 2011.

Dana, 22. 8. 2011. godine navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog sina, brata, strica i dede

Pla~emo za vama... Veoma nam je te{ko... Mirjana i Svetlana. 35144

35371

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom tati i suprugu

Branislav Demi}

[ESTOMESE^NI POMEN

Mla|enu Nikad te ne}emo zaboraviti i uvek }emo biti ponosni {to smo te upoznali i voleli.

1942 - 2011. Sahrana je danas, 19. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu. O`alo{}ene porodice: Demi}, Jovanovi} i Pazarki}.

Baba Jovanka i ujak An|elko.

35469

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 20. 8. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici davati ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom suprugu i ocu

Milanu Nikoli}u Bati

Ose}amo i zami{qamo da si tu, uz nas, jer nam je tako lak{e da ispunimo prazninu i bol u du{i od kad te nema. Po~ivaj u miru.

Zahvaqujemo se svima na pru`enoj podr{ci.

O`alo{}ena porodica: majka Mileva, brat Radomir, snaja Mila, sinovac Du{an s porodicom i sinovice Sne`ana i Jelena sa porodicama.

35417

obele`i}emo dana, 20. 8. 2011. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu.

Milanu Mili~i}u

Dragi{e [ip~i}a

Supruga Marija i }erke Ana i Jelena.

O`alo{}eni: }erka Lepa i supruga Nada.

35429

35361

[ESTOMESE^NI POMEN

35246

POMEN

Mla|en Bla`evi} 1986 - 2011.

Obave{tavamo sve na{e prijateqe, ro|ake i poznanike da }e se 20. 8. 2011. godine, u 10 ~asova na Novom grobqu, u Novom Sadu obaviti molitveni pomen na{em sinu, bratu i najboqem prijatequ, mladom ~oveku koji se nau~e}i nas hri{}anskom `ivotu vratio me|u an|ele... Vreme prolazi, ali ne i bol u du{i, jo{ vi{e te spomiwemo, sve vi{e te volimo...

35413

Stevan Tapavi~ki

Mla|enu

19. 8. 2008 - 19. 8. 2011.

Ostavio si neizbrisiv trag u na{im srcima, a sada se putem duge skrio me|u An|elima.

Vreme prolazi, a tuga ostaje

Tetka Nada sa porodicom.

Supruga Dragica sa porodicom Tapavi~ki.

35415

35407

06.30 09.00 09.30 10.05 10.08 10.21 10.35 11.30 11.55 12.10

tv program

petak19.avgust2011.

Јутарњипрограм ЛесуВојводини,док.програм Бајкоквиз Стањенапутевима Неизбрисивитрагови Мојаприча-ГорданаСимић Варошарије Кухињица Десилосе Ноћнасмена

МанастирКувеждин

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

ГласАмерике Усусретсунцу Вестиукратко Уогледалу Вестиукратко Освета Лицеснасловнице Здрављејелек Билаједномједнанедеља Свештомиприпада Белилукипапричица Арт-бокс Војвођанскевести Уогледалу Дискавери Војвођанскевести Освета Врелегуме Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Филмскипрограм: ХартовисаЗапада

Неизбрисиви трагови

Класикрок Грување Вести Кадзазвони ЛесуВојводини,2.део Вести Изнашегсокака Игранасерија Десилосе ТВДневник Тајнахране:Вода Кухињица Разгледнице ТВДневник Концерт„Црвенајабука” Војвођанскидневник Петказање ЦиклусКлодаЛелуша: СрећнаНовагодина,филм 01.30 Концерт:ЗвонкоБогдан 02.55 Грување

11.00 Вести 11.05 Хранаивино 11.35 Агродан 11.45 Неонсити 12.00Вести 12.05Тајанственеприче 13.00Вести 13.05Одељењезаубиства 14.00Вести 14.05Витраж 14.30Док.програм(мађ) 15.00Вести 15.05АвантуреШерлокаХолмса 16.00Објектив(слов) 16.15Објектив(мађ) 16.30Објектив 16.45Цртанифилм 17.15Неонсити 17.30Новосадскопоподне 18.35Неонсити

Тристана 06.30 Кухињица–мађ. 07.00 Српскиекран, емисијаМТВ-а насрпском 07.25 Фортепиано 07.55 Додатиживотгодинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт:ЗвонкоБогдан 12.15 Музичкиинтермецо –мађарскамузика 12.30 Вести(мађ) 12.40 ПортретЈанаХлпке,на словачком сатитл.насрпском 13.10 ТВбаштина 13.55 Десилосе 14.15 Фолдеркултура 14.45 Бајкоквиз 15.15 ДобровечеВојводино(рус) 16.45 Духовка(слов) 17.15 Емисијазасело(слов) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Музичкиинтермецо –мађарскамузика 19.45 Цртани(слов) 20.00 Добровече, Војводино(слов) 21.30 АдамШангала,филм 22.30 ЈединидобарИндијанац,филм

15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.55 23.25 00.15 00.30 01.07 03.06 04.10 04.52 05.48

Древни манастири Фрушке горе,којисуусвомвековном трајању на овом простору очувалидрагоценунитдуховне и културне традиције српскогнарода,иданасстојекао споменици и чувари сећања на бурна и драматична времена.Нарочитотешкусудбину имао је манастир Кувеждин,којијетоком2. светског рата био изложен тешким страдањимаиразарањима. Сценариста и редитељ: ЗоранЦветковић (РТВ1,10.08) 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.40

06.05 08.00 09.04 10.13 10.47 11.13 12.00 12.15 12.37 13.24

Улоге: Кет рин Ден ев, Ферн анд о Реј, Франк о Неро Режија:ЛуисБуњуел (НовосадскаТВ,22.30) 18.45Агродан 19.00Објектив 19.30Хранаивино 20.00Азбукародитељства 20.30Славнипарови 21.00Одељењезаубиства 22.00Објектив 22.30Филм:Тристана

06.30 Суперкуп:Барселона–Реал Мадрид 09.30 Премијерлига,магазин 10.00 ФулТилтпокер 11.00 АТПМастерсСинсинати1/8 Финала 16.00 ТенисМастерс 17.00 АТПМастерсСинсинати¼ Финала 23.30 Премијерлига,вести 00.00 НајаваПремиерЛеагуе 00.30 Атлетика 01.00 АТПМастерсСинсинати¼ Финала

04.00Филмски програм,07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30Цртани филм,09.00Године пролазе,10.00Шоу -Парови,14.00Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10, 22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00Одељење за убиства 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм,11.00Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Кућица у цвећу,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,20.15ОСАА/Перископ,21.15Отворени екран,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

Јутарњипрограм Јутарњидневник Лисице Разгледница Наскривенотеводимместо ДизнинаРТС Дневник Спортплус Злочиначкиумови Летњибиоскоп:Зубићвила, филм ОвојеСрбија Повратакотписаних ДневникРТВ Београдскахроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Повратакотписаних РокиБалбоа, филм Око, инфо Злочиначкиумови Дневник Зеленатрава Ноћнибиоскоп:Добарпуб, лошпуб,филм Лисице Око, инфо Повратакотписаних Верскикалендар

КирстиЕли

Зубићвила Нек олик о нараштаја Кетринихмушкихпредака,паи њен отац који је умро док је била дете, били су зубари. Онаје,заразликуодсведецеобожаваладаидекодзубара, а кад је одрасла изабралајеистозвање. Улоге: Кирсти Ели, Дејл Мидкиф Режија: МеланиМејрон (РТС1,13.24)

07.10 07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.05 18.15 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 22.00 23.45 00.15 00.30

Каматица Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањеновоће Каматица Некотепосматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм:Фаталнаотмица Срећневести 1001ноћ Каматица Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Лото Кадалишћепада Филм:Теснакожа3 Експлозив Ексклузив Трачара

06.55 07.33 07.43 07.56 08.20 08.30 08.55 09.07 09.37 10.00 10.30 11.00 11.30 12.01 12.38 13.00 14.04 14.29 14.41 15.11 15.27 15.57 16.45 17.18 18.13 19.47 20.00 20.29 21.00 21.57 22.50 23.56 00.58 01.26 02.23 03.00 03.30

Слагалица Мунзи Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари2 НовогробљеуБеограду Можеидругачије Београдумузичкимзбивањима 20.века Необичнообиљкама2 Доброје, добројезнати МетрополисуАпатину Животистандарди СтранацуБограду Галаконцерт:Душасловенска Артзона Трезор НовогробљеуБеограду Можеидругачије Београдумузичкимзбивањима 20.века Необичнообиљкама2 Вексрпскогфилма ТВ лица Еколошкабудућност Капри Међунама Енциклопедија СтранацуБеограду Ловириболов Капри Приватанживотцарева Гарависокак Трезор Вексрпскогфилма Међунама Музичкипрограм Еколошкабудућност СтранацуБеограду

06.00ВОА 06.30ДругастранаСрбије 07.00Маратон 08.00Милица² 09.00Отворенистудио 10.15Завршница 11.30 Филм:Деветмесеци 14.00Вести 14.30Милица² 15.00Инфо 15.02ЗдрављеиВи 16.00Вести 16.00Горштак 17.02Завршница 18.00Вести 18.30Чак 19.00Милица² 19.30Безтрага 20.30Филм:Голипиштољ31/3 22.30НЦИС 23.30Вести 23.45Милица² 00.00Филм:Ноћнастража 02.00 Шарено 03.00Милица² 03.30НЦИС

АлексејЧадов

Ноћнастража Пре више од 1.000 година потписано је примирје измеђуГесера,Господарасветла, и Завулона, Генерала таме. Онисуседоговорилидаљудима дају слободу да се самиодлучекојојћесилиприпадати. Улоге:КонстантинКабенсиј, Алексеј Чадов, ВладимирМеншов,МаријаПорошина Режија: Тимур Бекмамбетов (Авала,00.00)

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Сремнадлану:С. Митровица,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

СофијаМајлс

Колдиц Током 2. светског рата, замак Колдиц био је један од најозлоглашенијих немачких затвора. НасамомпочеткуратаЏекРоуз,ТомВилисиНик Мегрејд наћи ће се у заробљеништвуукомећесеразвитињиховопријатељство... Улоге: Демијан Луис, СофијаМајлс,ТомХарди,ЏејсонПрисли Режија:СтјуартОрме (Б92,21.00) 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 12.20 13.25

ВестиБ92 Топшоп Док.серија:Свеоживотињама Топшоп СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Најбољегодине ГордонРемзи: Кухињскикошмари 14.15 Филм:Убиствоимаргарите 16.00 ВестиБ92 16.35 Спортскипреглед 17.00 Доме,слаткидоме 18.00 СунђерБобКоцкалоне 18.30 ВестиБ92 (илитенисАТПМастерс1000 Синсинати,од19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Дваи помушкарца 20.30 Секси град 21.00 Филм:Колдиц1 23.00 ВестиБ92 23.35 Временскапрогноза: Штадаобучем? 23.40 Спортскипреглед 23.55 Филм:Издана 01.15 Ноћнифилмскипрограм Филм:Клупскодруштво Филм:Ноћукућимојемајке Филм:Издана

06.00 07.00 09.45 10.00 11.50 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 04.30

Пољелала Добројутро Усосу Краљицајуга Наслеђеједнедаме Забрањенаљубав Сестре Петкомудва Тренутакистине Гавриловићи Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Националнидневник Курсаџије Грандшоу Кешнаноге Краљицајуга Наслеђеједнедаме ЛасВегас Филм:Љубав,сексионодруго Филм:Нападсабљозубог тигра

05.30 Јутарњипрограм 07.55 Вести 08.00 Чаробњакмагичнефруле 08.25 Здраво,Кити 08.35 Малапринцеза 08.45 НаправитеместазаНодија 08.55 Мегаминималс 09.00 Анђелинабалерина 09.15Сирене 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Здраво,Кити 10.10 Хорсленд 10.35 МалииграчГоа 11.00 Бакуган 11.25 Моћначигра 11.45 Фантастичнопутовање 12.05 Сирене 12.30 Квизић 13.20 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Лудегодине 14.50 ИмперијаЋин 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Малдиви-Микс 16.30 Малдиви–Подврелимсунцем 17.55 Телемастер 18.25 Гласовиувремену,док.серијал 18.50 Малдиви-Идемодаље… 19.55 Вести 20.00 ИмперијаЋин 21.00 Је л’истина 21.30 Путкаватреномрингу 21.55 Вести 22.00 Малдиви-Прегледдана 22.30 Малдиви-Вишеодигре 23.55 Вести 00.00 Картел 01.00 Малдиви–Вишеодигре… 03.00 Лудегодине 03.45 Картел 04.30 Путкаватреномрингу 05.00 Јелистина 05.30 Пресовање

Је л’истина Емисија о свим актуелностима и скандалима широм нашег јавног живота... Сваке недеље разговарамо с познатимлицимаСрбије. (Хепи,21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем

dnevnik

petak19.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

4

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пише: ЕјмиЧуа 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А. Инк Мајами инк Посластичарски ас Стручњак за торте Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Шта не треба обући Венчаница из снова Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Венчаница из снова

07.00 09.05 10.10 11.00 11.10 12.00 12.31 13.15 14.22 15.28 16.05 17.00 17.50 18.38 19.30 20.09 21.10 23.05 23.50 01.18

08.00 Како ��е уметност створила свет 09.00 Лов на Цареве крстарице 10.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Људождери каменог доба 13.00 Почетак рата 14.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 15.00 Лето љубави 16.00 Дикенсова Енглеска 17.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори 18.00 Све Кенедијеве жене 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Александрова највећа битка 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Игра сенки 23.00 Героуов закон 00.00 Дикенсова Енглеска 01.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Чаробне ципеле Старла и јахачи драгуља Ози Бу – сезона 2 Гвоздени човек Старла и јахачи драгуља Катастрофа Сијај, сијај, срећна звездо Вредније од рубина Хавана блуз Дина Граџ 2 Еротски филм: Ф.С.И.

02.46 03.59

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Ривалство што нас веже Хрвати и хришћанство, док. серија Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Месец научне фантастике: Ја, робот, филм Дневник 3 Филмски маратон - циклус Клинта Иствуда: Коло смрти, филм Филмски маратон: Поинт Бланк, филм Којак Хотел дворац Ортх

08.10 09.10 11.10 13.10 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00

Судија Ејми Фојлов рат Неш Бриџис Филм: Из другог угла Фојлов рат Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закон и ред Све по закону Да ли знате ко сте?

07.40 08.30 10.40 11.05 12.00 12.50 14.30 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.35 00.20 02.00 03.00

Стаклен дом Кобра 11 Ексклузив таблоид Наследници Врата раја 1001 ноћ Кобра 11 Не дај се, Нина! Ексклузив таблоид РТЛ Данас Стаклен дом Закон и ред ЦСИ Њујорк На смртоносној земљи, филм Љубав Џесике Штајн, филм Астро шоу ЦСИ

Љубав Џесике Штајн

БриџетМојнахан

Ја, робот Свет је створио добро разгранат систем робота који су програмирани да, као лични чувари, помажу и штите људе. Али, детектив Дел није сигуран у стопостотну сигурност машина, посебно када се прочује вест да је угледни научник мистериозно убијен... Улоге: Вил Смит, Бриџет Мојнахан,АланТудик,Џејмс Кромвел,БрусГринвуд Режија: АлексПројас (ХРТ1,21.10)

Џесика је успешна новинарка, која можда није тренутно у вези с мушкарцем, али никако не сумња у своју сексуалност и привлачност коју осећа за супротни пол. Део је велике јеврејске породице која живи у Њујорку и не може се рећи да је у њеном животу ишта неуобичајено... Улоге: Џенифер Вестфилд, Хедер Јургенсен, Дејвд Арон Бејкер, Брајан Степанек (РТЛ,00.20)

Хавана блуз Два млада кубанска музичара, Реј и Тито, имају уобичајене снове – да постану познати становници у својој родној Хавани. Реј живи са Керидад и њихово двоје деце, и колико год их узајамно повезује љубав, налазе се пред разводом... Улоге: Алберто Џоел, РобертоСанмартин Режија: БенитоЗамбрано (Синеманија,18.00)

АлбертоЏоел

06.00 07.40 09.10 10.40 12.30 14.20 16.20 17.50 18.20 20.05 20.35 21.05 21.55 22.55 00.45 02.45

Образовање Ћерка чувара успомена Џорџија О‘Киф Запослена девојка Мајкл Џексон. то је то Хелбој Падаће ћуфте Филмови и звезде ИИИ Жена временског путника Сједињене Тарине Државе ИИИ Епизоде, еп. 2 Права крв ИИИ Права крв ИИИ Лудо срце Сироче Симон Кониански

08.25 08.48 09.10 09.22 09.37 10.00 10.44 11.28 12.10 12.33 12.55 13.17 13.40 15.10 15.55 16.20 17.00 17.50 18.40 19.05 19.15 19.25 20.00 20.50 21.20 22.00 00.20 01.05 01.25 02.07 02.33 02.58 03.48

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Жутокљунац Конор на тајном задатку Љубитељи дечјег света Боли глава Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Цртана серија Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Висока напетост, филм Ружна Бети Дени на мору, док. серија Бриљантин Којак Шаптач псима Силвестрове и Чичијеве тајне Цртана серија Код куће је најлепше Гаража Доктор Ху Путујмо повољно, док. серија Битанге и принцезе Поноћни човек Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Синови анархије Ноћни музички програм

Последња шанса Фаџ Корак даље Битка за Русију Невероватне приче Битка за Нову Британију Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Замало па невеста Трава Човек од папира Ритуали дракуле Опсесија

Лаку ноћ мајко Ноћ Џимија Рердона Амерички одметници Чаура Чаура: Повратак Пет асова Човек који је плакао Грејсленд Мала Девојка и дечко

ЏениферВестфилд

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Смртоносна зона Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке Разоткривање митова Врхунско градитељство Успорен снимак Амерички чопери Генералка

08.30 09.00 10.00 11.15 13.45 14.45 16.00 17.30 18.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Сви спортови Фудбал Фудбал Кануинг Фудбал Фудбал Кануинг Тенис Тенис Бокс Најјачи човек Куглање Сви спортови

Ј

Генерацијарођена дапропадне

едан од мојих највећих страхова је онај од пропаку непознату реч у речнику и тачно запамтите дефинисти породице. Стара кинеска пословица каже да цију“. Да не постану размажене и декадентне као Ри„напредак не може потрајати током три генерамљани пред пропаст царства, инсистирала сам на томе ције“. Кад би неко извео истраживање јасно би уочио да и физички раде. „Кад сам имала 14 година, сама правилност код свих кинеских породица које су имасам, мотиком и ашовом, ископала рупу за базен за свог ле довољно среће да у САД дођу с дипломом факулоца“, говорила сам својим ћеркам. Базен јесте био тета или као квалификовани радници у последњих 50 монтажни, дубок један, а пречника три метра, али ја година. Генерација мојих родитеља је највреднија. Многи су у САД дошли без иједног долара, али су непрекидно радили док нису постали успешни инжењери, научници, доктори, пословни људи. Као родитељи, обично су изузетно строги и фанатично штедљиви („Не бацај остатке хране! Зашто трошиш тако много детерџента за судове? Не треба ти фризер, ја те могу лепше ошишати“). Улажу у некретнине. Не пију много. Све што раде и зараде, улажу у образовање и будућност своје деце. Следећа, моја генерација, прва је рођена у Америци и обично постиже много. Углавном свира клавир или виолину. Школују се на неком од елитних универзитета. Успехе постижу као правници, доктори, банкари или у телевизији и зарађују више него родитељи, али делом и зато јер су почели с више новца и што су њиБрижниотацЏедчувалеђаћерки хови родитељи толико много уложили у њих. Нису тако скромни као њихови родитељи. сам стварно ископала рупу у дворишту викендице коЗнају да уживају у коктелима. Ако су жене, обично се ју је мој отац, штедећи годинама, купио код језера Таудају за белце. Било да су жене или мушкарци, нису хо. „Сваке суботе ујутро“, такође сам уживала да понатако строги према својој деци као што су њихови ровљам, „ја сам усисавала пола куће, а моја сестра друдитељи били према њима. гу половину. Чистила сам купатило, плевила коров и Генерација мојих ћерки је та због које ја ноћима не секла дрва. Једном сам направила камену башту за оца спавам. Захваљујући вредном раду својих родитеља, и морала сам да носим комаде стена који су били тебаба и деда, рађа се у изузетном комфору више средње шки и по 25 кила. Зато сам тако јака.“ класе. Још као деца имају гомиле књига с тврдим коПошто сам желела да што више вежбају, нисам трарицама, што је, из угла прве генерације, луксуз раван жила од ћерки да копају рупу за базен или секу дрва, криминалу. Окружени су богатим пријатељима које али сам их терала да уз степенице носе претоварене родитељи награђују кад добију 4+. Некад похађају корпе веша, недељом канте смећа или кофере кад пуприватне школе, некад не, али углавно очекују скупу тујемо. Мом мужу Џеду је то, пак, сметало, јер се брифирмирану одећу. И на крануо за њихова леђа. ју, оно најгоре – осећају да Пружајући ове животне Да не постану размажене им амерички Устав гаранлекције својој деци, увек тује сва људска права, чесам се присећала речи свои декадентне као Римљани пред сто не слушају родитеље и јих родитеља. „Буди скромпропаст царства, инсистирала игноришу њихове савете о на, понизна, једноставна“, сам на томе да моје ћерке каријери. Баш ова генерапоповала би моја мајка, и физички раде, па сам их терала ција може лако пропасти. „последњи ће на крају бити Али од тренутка кад сам први“ , а заправо је мислида носе уз степенице претоварене родила Софију, била сам ла „потруди се да будеш корпе веша, кофере кад путујемо, сигурна у то да нећу дозвопрва па да после још покаа не де љом кан те сме ћа лити да се њој то деси, да жеш и скромност“. Животнећу од ње направити мекуни мото мог оца је био: шца који зна само своја права и да нећу допустити да „Никад се не жали и не правдај. Ако ти се некад деси моја породица пропадне. Зато сам и инсистирала на неправда у школи, докажи се радећи дупло више и ботоме да се Софија �� Лулу баве класичном музиком. ље“. Трудила сам се, наравно, да ова начела усвоје и Знала сам да не могу вештачки да их поставим у улоСофија и Лулу. гу сиромашне деце која су се тек доселила у Америку. И коначно, очекивала сам да ме моје девојчице поНисмо се могли правити да не живимо у великој сташтују исто као што сам ја поштовала своје родитеље. рој кући, да немамо два пристојна аутомобила и не одТу сам некако била најмање успешна. Док сам била седамо у лепим хотелима кад идемо на одмор. Но, момала, страшно сам стрепела од осуде својих родитеља. гла сам се трудити да Софија и Лулу буду духовно боКод Софије то није случај, а код Лулу још мање. Амегатије и културније него што смо моји родитељи и ја. рика код деце, изгледа, развија нешто чега у кинеској Класична музика сигурно не води у пропаст, лењост, култури нема. У кинеској култури, рецимо, деци на павулгарност или размаженост. Кроз њу су моја деца момет не би пало да не послушају своје родитеље, расгла остварити нешто што ја нисам. прављају се с њима или се брецају. У америчкој култуМоја кампања за спас најмлађе генерације има је ри, међутим, деци у књигама, телевизијским емисијајош неке елементе. Попут мојих родитеља, и ја сам ма и филмовима расте популарност због независности захтевала да Софија и Лулу течно говоре кинески и буи бритких опаски упућених родитељима. Обично се ду скроз одличне. „Увек проверите одговоре на кониспостави да су родитељима потребне лекције из житролном по три пута“, говорила сам им, „тражите свавота, а да су деца ту да их пруже. Књигу „БОЈНИ ПОКЛИЧ МАЈКЕ ТИГРА” (издавач: „Психополис”, Матице српске 14, Нови Сад) читаоци „Дневника„, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст путем телефона 021/ 473–6664 (радним даном од 9 до 14) или и-мејла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak19.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Нешто вас подстиче на активност,ичиниседастенасвеспремни.ВенерајошувекобожаваСунце, каоививашегпартнера.Тобаши нијесасвимповољнозавасјерглорификујетедрагуособу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. avgust 2011.

Петак ће протећи веома бурно. Трудићетеседапостигнетештовише,алисеништанећереализовати спонтано. Због тога се опустите и ранијезавршитепосао.Продужени викендипутовање.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Окупирани сте истим пословима већ извесно време и никако да се извучете из дате ситуације. Стари пријатељи и посете однекуд су добродошли. Можете обновити успоменеиосвежитипамћење.

Месецјеутакзваномпразномходу, што је добро само за уживање, опуштањеимедитацију.Истина,ваманиједотога,алиузмитеуобзир тренутнемогућности.Уздрагуособујесвелепше.

ИматеповољанупливМесецаиз ватреног знака Овна па и подршку одређене женске особе с поверењемистрашћу.Дакле,свисемеђусобнослажу,свесеслажеиуклапа какотреба.

Партнер је у напону снаге и воље,којувинепрепознајете.Окупирани сте својим стварима и бригама,такоданематедовољновременазабилоштадруго.Небудитеодсутникаданетреба.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Држите се својих крутих идеја и нико вас неће поколебати на личном плану. Чак и ако вас нападају ових дана, одолећете изазовима и одбранити своју тврђаву, утврђење укојемсеосећатесигурно.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Продорни сте и успешни, поготовоупослуиназваничнимместима. Придобијатеонекојивасподржавају па им поделите задатке. Нека се трудеидокажу.Уљубавиништаново,алинистаро.

Одржавате своју стабилну позицијуукаријери,иакобинекодавас угрозиисклони.Самоседржитекодекса, закона, договора, традиције, плана,исвећеизаћинавиделокакотребаикакоможе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Будите реални у погледу својих снагаимогућности.Уважитеонекоји неће или не могу да вас прате. Уважитебарикадеибаријеренакојенаилазите.Признајтедасујакии јачи.Стрпљење.

Делујете неодлучно и без иницијативе. Партнер ће помислити да може с вама како хоће. Али, први поглед обично вара. У недоумици сте шта да учините и поводом посла?Путујте.

Моратесепотрудитидабистезарадилииурадилионоштостенаумили. Трошкови су већи но што би требалодабуду.Правојевремеза добар провод и активан одмор. Уосталом,викендпочиње!Акција!

TRI^-TRA^

Скупа инвестиција V REMENSKA

Нова чланица британског жирија „Икс фактора” Тулиса Контоставлос препојављивањанателевизијидотерала јеосмехипритомнијештедела.Какоби изгледала што боље, певачица „Н-Дубза” јекодзубараискеширала14.000евра. Нови осмех Тулиса је показала на представљању нове сезоне „Икс фактора”уЛондону.Тулисајезаовуприлику истакла витку линију у хаљини Вивијен Вествуд и високим потпетицама. Колико се продуценти труде да Тулиса забљесне говори и податак да су на њен изглед већ пот рошили 75.000евра. - Толико улажу јер су свесни да се првиутисакнеможенакнаднопоправити - открио је извор из продукције Иксфактора.

PROGNOZA

Веома

Vojvodina

Evropa

тоПло

Novi Sad

33

Subotica

32 источни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура

НОВИСАД: Сунчаноивеоматопло.Ветарслабисточниијуго-

Madrid

36

Rim

31

Sombor

33 17,амаксимална33степена.

London

22

Kikinda

33 ни,источниисевероисточни.Притисакмалоизнаднормале.Ми-

Cirih

28

Berlin

23

ВОЈВОДИНА: Сунчано и врло топло. Ветар слаб југоисточ-

33 нималнатемператураод16до18,амаксималнаод32до34сте-

Vrbas B. Palanka

33

Zrewanin

34

S. Mitrovica 34 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

32

пена. Be~ СРБИЈА: Сунчано и веома топло. Ветар слаб југоисточни, источниисевероисточни.Притисакмалоизнаднормале.Минимална Var{ava температура14,амаксимална36степени. Kijev Прогноза за Србију у наредним данима. У суботу сунчано и врућеузтемпературедо35степениЦуцентралнимијужнимпреMoskva делима,анасеверумањеосвежењепоподнеузмогућеврлоретOslo келокалнепљускове.Унедељумалонижаипријатнијатемпература.Идућеседмицесунчаноивеоматопло. St. Peterburg

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Ni{

35

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике могу условити тегобе код хроничнихболесника.Mетеоропатемогудаосећајублагунервозу, главобољуизамор.Старијимиосетљивимособамапрепоручујеседаизбегавајудужеизлагањетоплотиивећефизичкенапоре.Усаобраћајујепотребнаповећанапажња.

31 29

VIC DANA ПитаЗемунацдевојку: -Штатијемама? -Домаћица-одговориона. -Јестеее,аћалетијеЈафа,а?

26 23 17 22

Atina

32

Pariz

25

Minhen

29

Budimpe{ta

32

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

197 (-21)

Slankamen

270 (-20)

Ja{a Tomi}

Apatin

264 (-23)

Zemun

291 (-9)

Bogojevo

243 (-24)

Pan~evo

304 (-8)

Smederevo

466 (-4)

Ba~. Palanka 252 (-22) Novi Sad

236 (-24)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

222 (-8)

S. Mitrovica

51 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

278 (-6)

Beograd

237 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

260 (-24)

NERA

Hetin

68 (-12)

TISA

21 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

44 (0)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 19.avgust 2011.