Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 19. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22994 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

E K S K L U Z I V N O Z A „ D N E V N I K ” : BORKO STEFANOVI], [EF PREGOVARA^KOG TIMA SRBIJE ZA RAZGOVORE S PRI[TINOM

Istorijski kompromis Srba i Albanaca str. 2

SLEDE]A RATA POREZA NA IMOVINU PLA]A]E SE PO NOVOM ZAKONU

TURINCI U NOVOM SADU

Ve}i nameti udaraju po nekretninama

str. 5

Foto: R. Hayi}

Kobasice mirisale Dunavskom str. 7

SLANINIJADA U KA^AREVU

NASLOVI Politika 3 Mawa Vlada do kraja meseca

Ekonomija 4 Odra{e nas mar`e i monopoli

Poqoprivreda 6 Nesta{ice zakuvali trgovci?

Novi Sad

Setva 40 posto skupqa od lawske

str. 6

Foto: A. Erski

VOJVO\ANSKI ZADRUGARI APELUJU NA DR@AVU DA POGURA VELIKI PROLE]NI POSAO

SPORT

Doma}ini pole okitili zlatom s tr. 1 0

Ki{a uz zahla|ewe

str. 16 – 20

Foto: R. Hayi}

Najvi{a temperatura 6 °S

n TEODOSI] NAJBOQI KO[ARKA[ EVROPE

n SALATARA U NOVOM SADU

n I VO[IN MILI^I] U REPREZENTACIJI

n JECA U POLUFINALU TURNIRA U DUBAJIU

9 Trojke do stana uz pomo} grada

Vojvodina 11 Uru{ilo se 16 ku}a, a stotinak ugro`eno

Crna 12 Carinici zaplenili 25.000 boksova cigareta

Dru{tvo 14 Obnova flote Vazduhoplovne akademije


subota19.februar2011.

Sti`ePutin Premijer Rusije VladimirPutin poseti}eSrbiju sredinom marta, saznaje Tanjuguizvorimabliskim VladiSrbije.Informacija da }e predsednik ruske vladedo}iuBeograd„udoglednovreme”potvr|enaje TanjuguiuambasadiRusije uBeogradu. Kako je re~eno, u toku su dogovori sa srpskom stranom i u narednih nekoliko nedeqa bi}e poznato kada }e ta poseta biti realizovana. Putin je posledwi put posetio Beograd kao predsednik Rusije 2001. godine. Sada{wi ruskipredsednikDmitrijMe-

dvedev boraviojeuSrbijioktobra2009.godine.

BO@IDAR \ELI] O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA

Nikoneko~i

PotpredsednikVladeSrbije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da svi ~elnici vladaju}e koalicije `ele da se odr`i stab iln ost i kont in ui t et u pogledu evropskih integracija zemqe i dobijawa statusa kandidataovegodinekao centralnog strate{kogciqa. – Niko ne ko~i. Svi~elnicivladaju}e koalicije `ele da se odr`i stabilnost i kontinuitet, ne samo zbog isp uw ew a na{ ih ciq ev a u dom en u evropskih integracija, ne samo zbog investitora ve} i zbog gra|ana – rekaoje\eli}nasednici skup{tinskog Odborazaevropske integracije prilikom predstavqawa Izve{tajaosprovo|ewuizmewenog i dopuwenog Nacionalnog programa za integraciju SrbijeuEU(NPI).

Svi na posmatrawu Bo`idar\eli}jeistakao daseanaliziraradsvihministarstava. Dodao je da }e ispuwewe i neispuwewe planaudomenuNacionalnog programazaintegracijuSrbijeuEU,kaoiobavezeuvezi s dono{ewem podzakonskih akata, objektivno biti merila uspe{nosti u radu, koja }e biti uzeta u obzir u trenutku kada se odlu~i u kojoj formi }e se Vlada rekonstruisati. \eli}jeistakaodajepostoje}a vlada formirana s vrlo jasnimmandatom,atojeda{to br`e pribli`i Srbiju EU i da je dobro {to se to opredeqewe jasno ponovilo u proteklim danima. Potpredsednik

Vladejerekaodasevrlobrzo o~ekuje rekonstrukcija Vlade i smatra da }e se obezbediti „prava postavka” za sprovo|ewe nu`nih reformi u narednomperiodu.

^lan skup{tinskog odbora iz Lib er aln o-dem ok rats ke stranke Ivan Andri} kritikovao je rad Vlade jer je u posledwemkvartaluod16zakona usvojilasamodva,postavqaju}ipitawe{tasemo`eo~ekivat i u pog led u preds toj e} eg ozbiqnijegposla. – Ignorisawe stvarnosti i skrivawe iza statistike nije put ka Evropi – kazao je Andri}, isti~u}i da bi ili trebal o imen ov at i odg ov orn e, ili je odgovornost na vladi, koja onda nema razloga da opstane. Potpredsednicaparlamenta Gordana ^omi} zatra`ila je izve{taj ministarstava koja ne donose podzakonske akte, isti~u}idazatonemarazumevawa jer bez tih akata nema sprovo|ewa zakona koji su na snazi.Budu}idasu~lanoviiz red ov a opoz ic ij e nap us til i sastanak, zakqu~ak Odbora za evropske integracije, u kojem se od Vlade tra`i da od svih ministarstava zatra`i obja{wewe zbog nepo{tovawa rokova,nijezvani~nodonet.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN

Istragaoprotestu uNovomSadu Pokrajinski ombudsman Aniko Mu{kiwa-Hajnrih ju~e je najo{trije„osudilaizgredekojisuseprethodnogdanadogodiliucentruNovogSada,kadaje grupa mladih protestovala povodom trogodi{wice samoprogla{ewa nezavisnosti Kosova”. „Budu}i da je, po navodima iz medija,tokomizgredakori{}en govormr`we,odnosnodasujavnoizvikivanenacionalisti~ke parole i da su u~esnici bili sredwo{kolci,pokrajinskiombudsmanje,poslu`benojdu`nostipokrenuoistraguiobratio se Policijskoj upravi u Novom Sadu”,navedenojeusaop{tewu. Odpolicijejezatra`enainformacija o tome da li je taj skup bio prijavqen, ko je bio inicijatoriorganizator,kolikolicajenawemuu~estvovalo, dalisutomprilikomizvikiva-

nenacionalisti~keparole,odnosno da li je bilo govora mr`we i reme}ewa javnog reda i mira.Zapitanojeidalijepolicija na terenu legitimisala u~esnikeidalijenaskupubilomaloletnika,dalisu,iukojoj meri, rasvetqene okolnosti imotivitogdoga|ajakaoikoje meresupreduzeteuokvirunadle`nosti organa unutra{wih poslova u vezi s tim doga|ajem, navedenojeusaop{tewupokrajinskogombudsmana. Oko stotinu mladih, uglavnom sredwo{kolaca i studenata,bilojeu~etvrtakuprotestnoj povorci ulicama Novog Sada,nose}iparolu„KosovojeSrbija” s oznakom Srpskog narodnogpokreta„1389”iuzvikuju}i parole. Povorku je obezbe|ivalapolicijainijebiloincidenata.

POLiTikA

c m y

2

dnevnik

EKSKLUZIVNO BORKO STEFANOVI], [EF PREGOVARA^KOG TIMA SRBIJE ZA RAZGOVORE S PRI[TINOM

Istorijskikompromis SrbaiAlbanaca –Trebabitistrpqiviupregovara~ki proces u}i na mudar na~in, u smislu prilago|enosti spoqnopoliti~koj dinamici i trenutku koji sada postoji. Brisel`elidapostignedapregovori BeogradaiPri{tineuspeju,ato }esedogoditiakomire{imonajva`nijaproblemati~napitawa,i ako u tom procesu imamo neometan,odblokiranputka~lanstvuu EU.Tojeono{tojeva`nozaZapadni Balkan i sam Brisel. Kao jedna od glavnih spoqopoliti~kihaktivnostiEUovegodine,meri}eseuspe{nostnesamoBeograda i Pri{tine ve} i Brisela – ocewuje u intervjuu „Dnevniku“ {ef pregovara~kog tima Srbije zarazgovoresPri{tinom,politi~ki direktor MSP-a Borko Stefanovi}. Onpritomisti~edajestrate{kiinteresSrbijebiodasevratimozapregovara~kistooKosovuiMetohiji. –Sve{tosekrozna{uspoqnopoliti~ku aktivnost ~inilo, bilojesciqemdaponovosednemos Albancimaipoku{amodana|emo re{ewe za nagomilane probleme. Ceo proces je zaustavqen momentom wihovog ustajawa od stola i jednostranim progla{ewem nezavisnosti.SadajeSrbija uspela,u partnerstvusEU,daupozitivnom smislu taj to~ak vrati na pravac kretawa. Ovaj proces nije kao RambujeiliBe~,druga~ijijezbog toga{to}eseraspravqationizu pitawa,anesamoojednom.Ovoje prvi put da se s nekim direktno razgovara, da poku{amo da zajedni~ki do|emo do re{ewa i istorijskogkompromisaSrbaiAlbanaca–nagla{avaStefanovi}.  Kada mo`emo o~ekivati start tih dugo najavqivanih razgovora? –Odmahnakonformirawavlade u Pri{tini mo`emo po~eti prvu rundu pregovora, koji }e se odvijati u Briselu, a mi smo za wihspremnive}~etiri-petmeseci.Prvarunda}eobuhvatitineka naizgledlak{apitawa.

`ivenormalnijeisigurnije,ida imajuslobodukretawa.To}ebiti centralna i polazi{na ta~ka na{eg anga`mana, naravno, uz vo|e-

energije,imovine,katastra,aviosaobra}aja...SrbinaKosovuiMetohiji,kaoiostaligra|ani,trebada`ivesiguran,bezbedan,pro-

wera~unaotome{tajena{nacionalniinteresikojajena{acrvena linija. U su{tini, fleksibilnostsemo`eogledatiumogu}nosti da na|emo razli~ite modalitete za neki problem, a da pri tomeneostanemou{an~eninapo-

speritetan`ivotidautomsmislu u~inimo sve da im u tome pomognemo.  Kada pomiwete „najte`a pitawa“, mislite li da }e se otvoriti i razgovori o statusu? [ta zapravo zna~i istorij-

Mi }emo pregovarati sa svima koji imaju legitimitet i podr{ku kosovskih Albanaca, ko god to bio, dokle god ne postoji optu`ni predlog zicijama.Vode}ira~unaoUstavu ina{imzakonima,postojimogu}nostdasena|ure{ewakoja}eodgovaratisvima,{tojestepriroda ovihpregovora.  [ta }e prvo Srbija tra`iti da se „odblokira“, a zna~ajno je za `ivot Srba u Pokrajini? –Tapitawanisuvezanazaona najte`a, ali }e mnogo zna~iti za wihov opstanak i povratak onih

Odgovaram predsedniku i premijeru  Da li je stub politike i stavova koje }ete zastupati {ef dr`ave Boris Tadi}? –PredsednikSrbijejenesumwiviautoritetijedanodkreatora spoqnepolitike.Utomsmislu,kao{efpregovara~kogtimaodgovarampredsednikudr`ave,kao{toodgovaramipredsednikuVlade, iwima}uipodnositiizve{taje.Izuzetnojeva`nodaimamo{to ve}istepenjedinstvapoovompitawu,kojenijenistrana~ko,niideolo{ko,ve}vrhunskonacionalnoidr`avno.Dragomije{tosam imaoprilikuve}upripremnojfazi,kojajo{uvektraje,daobavim konsultacijesasvimsegmentimana{egdru{tva,odnevladinogsektora,medija,organizacijakojeokupqajuporodicenestalihikidnapovanih,padoliderapoliti~kihpartijaicrkava.  Dosta se spekuli{e na politi~koj i javnoj sceni, da li je ta~no da ste vi ~ovek Borisa Tadi}a? –Nebihsebeninakojina~inizdvajao.  [ta zna~i fleksibilniji stav Srbije, koji najavqujete? – Fleksibilniji stav zna~i da }emobitimnogovi{eorijentisaninatokakodaodblokiramoneke procesenasamomKosovuiMetohijiipomognemoqudimatamoda

kojisuproteranisKiM.Presvega,nesmetanokori{}ewetelefona, pronalazak nestalih lica jer sejo{uvek,11godinanakonrata, neznasudbina526nestalihsna{e strane,abrojjedalekove}isalbanske, zatim pitawa elektri~ne

Montgomeri iNikoli} FunkcionerkaSrpskenapredne stranke Zorana Mihajlovi}Milanovi} potvrdila je ju~e da je SNS potpisao ugovor s biv{im ameri~kim ambasadorom  u Beogradu Vilijamom Montgomerijem osavetovawu.Me|utim,naglasilajeda„nijeizvr{enonikakvo pla}awe jer SNS nema sredstava da ispuni obaveze iz togugovora”Naime,„Blic”jeju~e objavio da biv{i ambasador SAD Vilijam Montgomeri radi naimixulideraSNS-aTomislavaNikoli}a zaplatuod 7.500 evra. List navodi da Montgomeri poma`e Nikoli}u

dapopraviimixostranciuSAD iEU,aliidaosvojivlastuSrbiji. Zorana Mihajlovi}-Milanovi}izjavilajeju~edasutekstovi otomedajeSNSanga`ovaobiv{egameri~kogambasadorauBeo- graduVilijamaMontgomerijada savetujenapredwakehajkaprotiv stranke. Ona je prvobitno ju~e rekladanikakavugovorsMontgomerijemnijepotpisanidanikakav novac nije dat, {to je kasnije saop{tewem demantovala. Ugovorjepotpisan,alinijepla}enoni{ta,saop{tilaje,uzizviwewe,upisanojizjavi.

ski kompromis, da li je to podela Kosova? – Ne, ja ne bih ulazio sada u konkretna re{ewa. Istorijski kompromis Srba i Albanaca je poku{aj da se ovaj region najzad stabilizuje, da ima neometan put kaEUidastvarikojesuseme|u nama de{avale kroz istoriju poku{amo da ostavimo iza sebe. To se naj~e{}e i najboqe ~ini kroz odgovaraju}e tretirawe zlo~ina izpro{losti,krozusagla{avawe interesa izme|u Srba i Albanaca.Jasamutomsmisluoptimista jermislimdaimana~inadaprevazi|emo neke dosada{we pogledekojisubilivrlosu`eni,ina|emo neki modalitet `ivota na ovom prostoru. I mi i Albanci }emo ostati da `ivimo na ovom prostoru,itonikonemo`epromeniti.Su{tinajeutomedare{ewaizaonanajte`apitawa,koja jesu bit tog istorijskog kompromisa,nisumogu}abezdogovoradvestrane.  Koliko je ono {to }e Srbija staviti za pregovara~ki sto instruirano ili dogovarano s EU, i gde je Brisel u svemu tome? –Briseljeveomava`anfaktor u ovim pregovorima – nije samo posrednikve}aktivniu~esnik–i naravnodadajesugestije,svojepogledenare{avaweodre|enihpitawa, i zajedno s Beogradom i Pri{tinom utvr|uje ono o ~emu }eseraspravqati.Nepostojebi-

lo kakva uslovqavawa, ucene, nitinekoodnastra`idaone~emu smemo da pri~amo, a o ne~emu ne. U javnosti postoji dosta nerazumevawaotomeo~emusepregovara, {ta, kako... Pregovara}e se o svemu {to optere}uje na{e odnose,anakraju}emoregulisatiodnoseBrogradaiPri{tine.Utom smislunetrebaimatinikakvenedoumice.  Jeste li se trudili da u pripremama za pregovore s albanskim predstavnicima dobijete i odre|enu podr{ku Va{ingtona, koji je iza svih de{avawa u regionu? – Va{ington }e biti involviran u ovaj proces, dodu{e ne kao mi, Pri{tina i Brisel, jer smo glavniakteri.Va{intonpodr`avaovepregovore.  [ta se desilo s Pekingom, a pre svega Moskovom, koji su bili glavni akteri podr{ke Srbije u Savetu bezbednosti UN i glavni partner na Ist Riveru? –Oniidaqeostajuna{glavni partneruSBUNituseni{tane mewa.Wihovapodr{kajezna~ajna i zahvalni smo na woj, ali ovo je odvojenproceskoji}e,nadamose, dovestinakrajudore{ewa.Treba re}idau~e{}einivoupregovara~komprocesuodre|ujeBrisel.  Pregovori ne mogu trajati u beskona~nost. Kada o~ekujete da se okon~aju? – Sada bi bilo nezahvalno licitirati,aliu{tokra}emroku, jer smatramo da imamo kapacitet da efikasno re{imo te stvari. Beograd bi voleo da mnoge problemere{iprekrajaovegodine, alinetrebabitinipreambiciozan jer }e ovo biti dugi i te{ki pregovori. Ne treba biti previ{eoptimisti~anuvezistim{to mo`emodobiti,ve}realan.Bi}e mnogo prepreka, nerazumevawa, alismomiotvoreniine}emou~initi ni{ta da ugrozimo pregovorejerta~noznamo{taho}emo,i {tanamjeciqiinteres.  Da li bar u naznakama poznajete qude koji se mogu na}i s druge strane stola? –Poznatojedanemamonikakve kontaktespredstavnicimavlasti u Pri{tini i ovo }e biti prvi put da se takvi razgovori vode. Sigurnismoutoda}ePri{tina odgovoritiadekvatno,inivoomi uticajemosobekoja}evoditipregovara~i proces. Postoje razna naga|awa, ali to je wihov posao, koji o~ekujemo da urade u najskorijevreme.  Ho}e li vam biti te{ko da sednete za pregovara~ki sto s ~ovekom koga odredi Ha{im Ta~i? –Datmijeposaosvelikomodgovorno{}u.Nemampravanali~naose}awajerzastupaminterese dr`ave,SrbanaKosovuiMetohijii,jednostavno,nemaprostoraza nekili~niodnos.Mi}emopregovaratisasvimakojiimajulegitimitetipodr{kukosovskihAlbanaca, ko god to bio, dokle god ne postojioptu`nipredlog. Dragan Milivojevi}


politika

dnevnik

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] NAJAVQUJE

Mawa Vlada, rekonstrukcija do kraja meseca Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da }e VladaSrbijedokrajamesecabitirekonstruisanaida to podrazumeva spajawe ministarstava i mawu vladu. On je ocenio da su Vladi „bez dileme potrebni nova energija i novi qudi”, a da sesamorazmi{qalootome da li }e pojedini ministri biti zameweni ili je potrebnarekonstrukcijaVladekojapodrazumevaispajaweresora. – Bli`i sam drugom re{ewuituodluku}udoneti do kraja meseca – rekao je Cvetkovi} za „Pres”, i istakaodanevidipreprekuda urekonstruisanojVladipo koalicionom sporazumu svoja mesta zauzmu i predstavniciG17plus. NapitaweoministruekonomijeuostavciMla|anuDinki}u,ko-

23.februara,poslesednicePredsedni{tvaURS-a. PotpredsednikURS-aVeroqub Stevanovi} rekao je da mu je poznatoimekandidata,alidanemo`e da ga saop{ti do odr`avawa sednicePredsedni{tva.Powegovim re~ima, stranka „Zajedno za

subota19.фебрuar2011.

3

POTPREDSEDNICA G17 PLUS VERICA KALANOVI] NE O^EKUJE IZBORE U 2011, ALI TVRDI:

Od DS-a zavisi Ministarka za Nacionalni investicioniplanuostavciVericaKalanovi} izjavilajedaje `eqastrankeG17plusdaseparlamentarni izbori u Srbiji odr`e u redovnom terminu, na prole}e 2012. godine, ali da to davisi od Demokratske stranke kaonajve}e~laniceuvladaju}oj koaliciji,aneodG17plus,ukojojjeonapotpredsednica. – @eleli bismo da Srbija kroz 2011. godinu pro|e mirno, da zavr{imo ono {to su na{i

Napitawedali}eG17plus predlo`iti tri kandidata za ministarske pozicije, ili mawe,azbognajavqenogsmawewa broja ministarstava u Vladi, rekla je da to zavisi od toga kakav dogovor bude postignut nanivoukoalicije. – Mi trenutno imamo tri ministra u ostavci i evidentno je da }e od utorka neki koordinatoripreuzetina{aministarstva koji }e nastaviti da rad e. Kad bud em o vid el i

Ko dobro radi

ji nije bio prisutan na nekoliko sednica, Cvetkovi} je odgovorio „nemojte misliti da bi on meni smetaoidasepojavio”.

Pajti}: Va`no je da se ne odustane od izvornih principa PredsednikVladeVojvodineBojanPajti} izjaviojeju~edajeva`nodaseneodustajeodizvornihprincipanakojimajeVladaSrbijeformirana,atosuprivrednirazvoj,evropskeintegracije,borba protivkorupcije,dokjepitawesamerekonstrukcijeVlade–pitawezapremijera. –Sveostalojemawebitno,va`nojedaseispuwavaono{toje programidaseizvr{avaonozbog~egasugra|aniiglasalizastrankekoje~ineparlamentarnuve}inuiVladuSrbije–kazaojePajti} novinarimauVr{cu,naVazduhoplovnojakademiji.

Evropa i mi Srbijas25ministarstvaspadaudr`avesnajobimnijimdr`avnim aparatom,alijeiuzemqama~lanicamaEUsituacijapotompitawu prili~noraznolika.Me|uvladesnajve}imbrojemministaraspadaju VelikaBritanija,FrancuskaiDanska.UDauningstritusedi24ministra,dokihjeuvladamauParizuiKopenhagenupo22.Sasvimsuprotan primer predstavqaju [vedska (12 ministarstava), Austrija (13),Nema~kai^e{ka(14).UzlatnojsredinisuFinskaiHolandija spo19ministara,tePoqska(18).Italijajepotompitawuspecifi~na–vladauRimuima13ministaraijo{desetbezportfeqa.

–Nemanikakvihli~nihodnosa izme|umeneiwega.Jasambranio pre svega autoritet Vlade i kad sam govorio o autoritetu premijera,misliosamnafunkciju,ane nameneli~no–rekaojeCvetkovi}. Zamenik premijera Ivica Da~i}izjaviojeda}estrankevladaju}ekoalicijeunarednimdanima razgovarati o rekonstrukciji Vladeida}eseopredelitidali }e biti sprovedene personalne promene,ili}ebitismawenbroj ministarstava. Lider SPS-a je rekaodajetojstrancisvejednoo kojemodtadvamodela}estranke vladaju}e koalicije razgovarati, alijeponoviodatastrankadosada nije videla nijedan predlog. Da~i} ocewuje da inicijalni predlogmoradapotekneodDemokratske stranke, nagla{avaju}i da misli da }e posle dobijawa predloga vrlo brzo biti usagla{enistavoviobudu}nostiVlade Srbije. Ume|uvremenu,izUjediwenih regionaSrbijesaop{tavajuda}e ime kandidata za novog ministra ekonomije biti poznato u sredu,

Veroqub Stevanovi} ka`e da podr`ava rad i politiku predsednika Srbije Borisa Tadi}a,premijeravojvo|anske vlade Bojana Pajti}a, ministara Dragana [utanovca, Ivice Da~i}a i gradona~elnikaBeogradaDragana\ilasa, ali ne i ministra poqoprivredeSa{eDragina,„koji do|e u Kragujevac u obilazak gradskepijace,alisenesastane s predstavnicima lokalne samouprave”.

Izvod iz Zakona o Vladi Sastav Vlade ^lan 10 Vladu~inepredsednikVlade,jedanilivi{epotpredsednika Vlade i resorni ministri. Vlada mo`e imati ministrebezportfeqa. Broj potpredsednika Vlade iministarabezportfeqaodre|uje Narodna skup{tina pri svakom izboru Vlade, na predlogkandidatazapredsednikaVlade. [umadiju”,~ijijelider,podr`ava rekonstrukciju Vlade, dok on li~nosmatrada}e„rekonstruisana Vlada, bez Mla|ana Dinki}a, raditimawekvalitetnojerjelider G17 plus bio wen pokreta~ i motor”. E. D.

Podele u DHSS-u Funkcioner Demohri{}anske stranke Srbije Mihajlo Markovi} izjaviojeju~edaje stranka na konferenciji za novinare htela da najavi nastavakradaposlesmrtiwenog predsednika i osniva~a Vladana Bati}a, ali ju je u tome omeo „biv{i” ~lan Predsedni{ tva @iv oj in Stjep i}. Markovi} je rekao da je kon-

ferencijazanovinaresazvana dabiseposle40danaodBati}eve smrti objavio nastavak radastranke,alidaihutome spre~ava jedan broj funkcionerai~lanovaDHSS-a. Na konf er enc ij i su bil i naj av qen i ~lan ov i strank e Bran is lav Le~ i}, Mih ajl o Markovi} i Bati}eve }erke Olgica,MajaiJelena.Po{to

nisu mogli da se obrate novinarima,onisunapustiliprostorije stranke. Novinarima su pre konferencije za novinare podeqena dokumenta, pismo zam en ik a preds edn ik a DHSS-a Milana St. Proti}a od29.januaraukojemsvaovla{}ewaprenosinaPredsedni{tvo stranke, ali i odluka Predsedni{tvaDHSS-aod17.

februara,kojomseStjepi}iskqu~ uj e iz Preds edn i{ tva stranke. Stjepi} je najavio sednicu Glavn og odb or a strank e, na kojem }e oni koji ne po{tuju Statut stranke biti sankcionisani. Po wegovim re~ima, Proti}jeod2009.godineuambasadiuBernuinemo`edase bavistrana~kimstvarima.

rekli su

Jovanovi}: Evropa, pa izbori

Borovi}: Neko stoji iza Zukorli}a

– Stranke vladaju}e koalicijekojesuusukobu treba da postignu dogovoriiznesuplanidinamiku usvajawa zakona potrebnih za sticawe statusakandidata,aonda daidemonaizbore–izjavio je predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} za„Danas”.–Bilobiu`asnozaSrbijudasada, zbog unutra{wih problema stranaka na vlasti,propustimovelikupriliku. On je rekao da LDP i danas tra`i odgovornapitawedalijeVladaSrbije,spersonalnimpromenamaibezwih,sposobnada ukratkomrokupredlo`ionezakonekojeje Briseldefinisaokaohitneineophodneda bismo postali kandidati za ~lanstvo u Evropskojuniji. –Akonitonemogudaurade,ondaistinu treba jasno i mirno saop{titi dru{tvu i donetiodlukuoodr`avawuizborabezodlagawa–zakqu~iojeJovanovi}.

–Dr`avanebismela ovako olako da prelazi prek o izj av a muft ij e Islams ke zaj edn ic e u SrbijiMuameraZukorli}a – izjavio je predsednik GO Nove Srbije Beograda Borislav Borovi},ocewuju}idaiza ovak vih izj av a stoj e mnogoja~esnagevanSrbije. – Zukorli} je sve, samo ne naivan i glup. Iza Zukorli}a stoji nekakav plan. Onnijeskupqa~poena,jerjenajja~asnaga u Ra{koj oblasti kod bo{wa~kog stanovni{tva. Borovi}jepodsetionatodajeZukorli}vi{eputapozivaonanemire. – Zukorli} je samo jedno u pravu: nije demokratija kada se na karikaturama na negativan na~in prikazuju verski poglavari,paion.Reakcijadr`aveutomtrenutku je bila da je to sloboda medija, a smatram da to nije sloboda – istakao je Borovi}.

Markovi}: Nije marketing Preds edn ik Koo rdinacionogtelazaop{tineBujanovac,Pre{evoi Medve|a Milan Markovi} izjavio je ju~e FoNetu da to telo ne sme biti talac neporazuma predsednika Partije za demok rats ko del ovaw e Rize Halimija i DemokratskepartijeAlbanacaRagmijaMustafe,ve}bisvitrebaloda rade u interesu gra|ana ovih op{tina. Markovi} je odbacio Halimijeve optu`be dajepri~aoporodili{tuuPre{evupoliti~kimarketing. –NadamsedaodnospremaKoordinacio- nomteluiotvarawuvanbolni~kogporodili{tauPre{evune}ebitiposledicame|upartijskih razmirica me|u Albancima jerseradiostvarimava`nimzasvegra|anekoji`ivetamo–rekaojeMarkovi}. Funkcionalnostiuslugakoju}egra|ani imatiuDomuzdravqauPre{evubi}edalekoboqinegodosada,rekaojeMarkovi}, iporu~iodatonijepartijski,„ve}projekatzanarod”.

Foto: B. Lu~i}

prioriteti, a to je kvalifikovawezakandidaturuzaulazaku EU,uspe{anpo~etakpregovora o re{avawu pitawa Kosova i Metohijeioporavakodekonomskekrize.O~ekujemdaovagodinabudneradna,aneizborna,da budestabilnaigodinaukojoj}e sve stranke interese dr`ave staviti ispred partijskih, kao {tojetou~inioiG17plus.To, me|utim,zavisiodDemokratske stranke,alijasenadamda}ei onidostojanstvenonositisvoje breme odgovornosti – rekla je onanovinariamsino}uTemerinu, gde se odr`avala sednica Pokrajinskog odbora te stranke. Verica Kalanovi} je kazala da je G17 plus spreman za dogovor u koaliciji i o personalnim promenama u Vladi Srbije iosmawewubrojaministarstava,aliio,kakojeistakla,promenipremijera. –Na{epredsedni{tvoseodlu~ilodanatrenutakstaneida na{im koalicionim partnerima pru`imo priliku da se razgovara o novoj vladi, o mogu}oj rekonstrukciji, i o mogu}oj promenipremijera,za{todane –reklajeona.

{ta je nova politika i nova organizacijaVlade,predlo`i}emo nove ministre. Ako budu u opciji personalne promene, predlo`i}emotriministra,a ako bude smawen broj ministarstava,predlo`i}emomawe kand id at a za min is tre. Ali }emo se zalagati za to da nam ostanu one nadle`nosti koje smo imal i po koa l ic io n om spor az um u. Me| ut im, rek onstrukcijamo`epodrazumevati ipromenupremijera,nitonije ni{ta neobi~no – kazala je VericaKalanovi}. Preds edn ik Pok raj ins kog odb or a G17 plus Tom is lav Stant i} kaz ao je da }e ta stranka u Vojvodini u narednomperioduintenzivnijepromovisati svoj program decentralizacijeiregionalizacije. –Vi{e}emoraditinaterenu, {to pokazujemo i odlukom dasednicuPokrajinskogodboraodr`imouTemerinu.Ufokusu na{e politike bi}e lokal jer `elimo da otkrijemo kojisupotencijalizarazvoji umawiminerazvijenimmestimaakojidosadnisubiliiskori{}eni–kazaojeStanti}. B. D. Savi}

Vukadinovi}: Minus pet DasunakonsmeneDinki}aporasle {anse za rekonstruisawe kabinetaMirkaCvetkovi}aida }e sada biti mawe politi~kog otpora,nesamoizG17plusve}i drugih stranaka, mi{qewa je i politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi}. Po wegovim re~ima, rekonstrukcijaVladeuovomtrenutku je verovatna i zbog zahteva napredwakazaraspisivawevanrednihparlamentarnihizborajeru o~ima javnosti mo`e delovati „kaomalipadVlade”inatajna~in„ubla`iti”zahtevzaizbore. Tako|e, gra|anima bi dala prividnovogpo~etka,awenefekat,

smatraVukadinovi},vi{e}ebitipoliti~kiipsiholo{kinego materijalniifinansijski. – To }e biti vi{e politi~ka poruka i nagove{taj spremnosti,odnosnobi}epredstavqeno kaosignaldaVladauva`avate{ko}e u kojima je dru{tvo i da je sama spremna da stegne kai{, ako to ve} i od gra|ana tra`i, alisu{tinskisene}emnogotogapromeniti–rekaojeVukadinovi}. Onsmatrada}edo}idonovih personalnihre{ewaida}erekonstruisani Cvetkovi}ev kabinet biti mawi barem za pet resora.

Ta~i mandatar Vr{ilacdu`nostipredsednikaKosovaJakupKrasni}i ju~e jeimenovaodosada{wegpremijeraHa{imaTa~ija zamandatara novevlade,saop{tenojeizKrasni}ijevekancelarije.Krasni}iodTa~ijao~ekujedaunajkra}emmogu}emrokuformirakoaliciju neophodnu za formirawe vlade i da taj predlog ponudi parlamentu,isti~eseusaop{tewu.Ta~ijevaDemokratskapartija Kosova (DPK) raspola`e nakon decembarskih izbora s 34 mestauparlamentuod120poslanika,podse}ajuagencije.DemokratskisavezKosova(DSK),~ijijepredsednikgradona~elnik Pri{tineIsaMustafa,nadrugomjemestus27mandata.Ta~ije ve}rekaoda}eponuduzaformirawevladedatiBexetuPacoliju,predsednikuAlijansezanovoKosovo,jedinestrankeAlbanacaskojommo`edaformirakoaliciju,uzpodr{kuve}inesrpskihposlanikaipredstavnikamawina.


4

ekonomija

subota19.februar2011.

dnevnik

KRIZANADOMA]EMTR@I[TUAUTOMOBILA

Prepolovqena prodaja novih limuzina Kupovna mo} gra|ana Srbiji svejemawapasusemnogitrgovcina{liunezavidnojsituaciji. O tome govori i podatak da je pro{log meseca prodato upola mawe automobila nego u januaru 2010. godine. Posebno je opala prodajadosada{wegliderame|u prodavcima automobila, doma-

Budu}i da gra|anima Srbije ostane veoma malo novca nakon {toplatera~uneinapunepotro{a~kukorpu,ovajpodatakzapravoinijeneobi~an.Ipak,neobi~noje{tojezna~ajnoopalaprodaja „punta”, po{to se za kupovinu ovog vozila odobrava subvencija od600evrazarecikla`u,tesub-

Uprkos dr`avnim subvencijamam prodato tri puta mawe „punta” nego pro{le godine }eg „punta”, koji je prvi put, i pored produ`enih subvencija, zauzeo peto mesto na listi prodaje.Takojeuodnosunapro{logodi{wi januar prodato tri puta mawe „punta”, a prodaju ovog vozila nadma{ili su modeli „{kode” (210 automobila), „da~ije” (195), „hjundaija”(156) i „folksvagena”(126).

vencionisanakamataod4,5posto. Razlogaimamnogo,alisasvimsigurnojedajepresudannedostatak novcai~ekaweboqihdana. UUdru`ewuuvoznikaka`uda}e sekrizauprodajinastavitidoSajmaautomobilaumartu,kadamnogi kupci o~ekuju popuste. Po re~ima Milo{a Petrovi}a iz Udru`ewa uvoznikaautomobilaidelova,ove

godine to }e se te{ko mo}i ispo{tovatijernijerealnodasezane{to{tojedostiglofabri~kucenu i prodaje se s gubitkom, cena jo{ snizi. Ipak, u nekim auto-ku}ama ka`uda}ena}ina~inedacenetokom Sajma automobila budu ni`e jero~ekujuda}edeotro{kovapreuzetibankeiosiguravaju}eku}e. Prodavciidileriautomobila uglavnom se sla`u da je prodaja mawanegolane,alinapomiwuda }e preduzeti dodatne korake za privla~ewe kupaca. Tako Zoran Dragoja iz„Hitauta”ka`edase pregovaraisproizvo|a~ima,koji bi trebalo da formiraju cenu vozila, s lizing ku}ama i bankama,kojebitrebalodafinansirajuprodaju,pa~akisosiguravaju}imku}ama,kojepripremajumnogeprojektekoji}ebitifinaliziranido Sajmaautomobila. –Mawaprodajavozilaujanuarujeuobi~ajenapajetomesecne-

zahvalanzastatistiku,arezultati}esenajboqepokazatiumartu, kadajeSajamautomobila–isti~e direktor prodaje vozila u „Opel ]irkomu”,kojijeovla{}eniuvoznikza„opel”i„{evrolet”,Fjodor ]iri}. Powegovimre~ima,posledwih nekolikogodina,posebnood2005.

DU[ANBAJATOVI]OCENIGASA

POJEFTIWEWAUSRBIJIDAVNOZABORAVQENARABOTA

Za srpsku platu sve je skupo

Odra{e nas mar`e i monopoli S podivqalim cenama u radwamaponovosediglaipra{inaoko visokihtrgova~kihmar`ikoje,po tvrdwamapojedinihekonomistai potro{a~kihorganizacija,prelazei80posto.Gotovodanemani~ega {to od pro{le jeseni nije poskupelobaremjednom,arazlogtome, kako ka`u, nisu samo svetski trendovi, visoke cene energenata isirovina,odnosnopoqoprivrednihproizvoda,ve}ivelikazahvatawaovda{wihtrgovca,kojimase tomo`enazatvorenomimonopolizovanomtr`i{tukakvojena{e. Popodacimakojesizneliekonomisti,najhalapqivijisuprodavci sportskeopreme,kojidr`eastronomskemar`eod87,4posto,me|utim,iunekimtrgovinamahranom, poput„Ce-marketa”i„Pekabete”, koje su pod „Deltinom” kapom, grabisevi{eodproseka. Preciznih zvani~nih podataka o visini mar`i nema, ali se oni vrte oko onih objavqenih u Strategiji trgovine Srbije po kojima suukupnestope24,3odsto.Utrgovini na veliko iznose 26,2 odsto, doksuutrgovininamalo20,1posto,auprodajivozila–18,6procenata.Uovomdokumentuseocewuje dasupreteranovisokestopemar`i u trgovini na veliko uticale natodajekumulativnamar`autrgoviniSrbijene{tovi{aodproseka EU. Me|utim, oni koji su stvarali Strategiju ka`u da su u me|uvremenumar`epaleispodtog nivoa,alineprecizirijukoliko. Saradnik portala ekonomija.org Dragovan Mili}evi} navodi, pak, da je prose~na maloprodajna mar`a20,2procenta,aprose~naveleprodajna 16 posto. Ukupna mar`a je 39 procenata. To je, kako ka`e, izuzetnovisokpostotakjersera-

CenehraneuSrbijibilesunanivou64odstoprosekaEvropske unije,asadasuprema{ile70procenata.Sve`emeso,hleb,bra{no, mlekoijogurt,krompirijabukezagodinudanaposkupelisu15do 30posto,auqedo~ak70. Onojesaprose~nih85dinarazalitarposkupelona~ak145.Rekorduposkupqewimaobarai{e}er,kojemje odpro{legodinecenaudvostru~ena,pasadaukom{ijskimdu}animako{tai120dinara,dokjeuvelikimmarketimaod95do105. di o svakodnevnim proizvodima kojisekupujuusupermarketima. Wegova analiza pokazuje da „Delta”, s ukupnim u~e{}em od 37 procenata, u svim svojim lancima dr`imar`eiznadproseka,anajni`u,od22,82posto,primewuje„Maksi„.Prose~namar`au„Ce-marketima„ je 32,49 odsto, a u objektima „Pekabete„ ~ak 42,02 procenta, {tojeubedqivonajvi{eme|usvim lancimakojiprodajuhranu. Drugi najve}i lanac u Srbiji, „Merkator„, koji ima tr`i{no u~e{}eodokoosamodsto,primewuje mar`u od 18,64 procenata, „Univereksport„ dr`i 16,79 od-

sto,dok„Idea„smar`amaod12,73 i12,53posto„ide”ispodproseka. Uanalizisenapomiwedasepodaciomar`idobijajupore|ewemnabavne vrednosti prodate robe i ukupno realizovanog prihoda od prodaje, {to zna~i da mar`a nije jednaka profitu trgovinskih lanacajerneura~unavawihoveostaletro{kove. Izneti su i podaci o stopama mar`iuparfimerijamaiprodavnicama, i one su znatno ve}e od onih u prodavnicama hrane. Recimo,„Lilidrogerije”poslujusprose~nom mar`om od 34,77 posto, „Orkestra fe{n grup” s 50,05,

PREDUZE]AIZAKCIJSKOGFONDANABERZI

Osam firmi za besplatne akcije Agencija za privatizaciju je objavilada}eutrgovawenaBegradskoj berzi ukqu~iti akcije osam privatizovanih preduze}a iz portfeqa Akcionarskog fonda, iz kojeg se gra|anima besplatnodeleakcije. Na prodaju }e biti ponu|eni paketi akcija „Vojvodinasporta„izNovogSada,„Dunavprevoza„izBa~kePalanke,„Lipe„iz Novog Pazara, „Neoplante„ iz Novog Sada, „Stolarije„ iz Titela,Fabrike{e}eraizCrvenke,Duvanskeindustrijeiz^oke i[ajka{kefabrike{e}eraiz @abqa. Na vlasni~ke ra~une gra|ana kojisusteklipravonabesplatneakcijepreba~enojeposedam akcijaAkcionarskogfondapojedina~nevrednosti550dinara, aliteakcijejo{nisuukqu~ene uberzanskutrgovinu.

„Delta stil” sa ~ak 70,55 odsto, a „N-sport” prodavnice sportske ode}es87,47procenatamar`e. Kakoisti~eMili}evi},podaci iz zavr{nih ra~una trgovinskih lanacaza2009.godinupokazujuda 30 najve}ih prodavaca dr`i 97 do 98odstocelokupnogtr`i{ta,ada prvihdesetima~ak70procenata tr`i{nog udela. To, po wegovim re~ima, ukazuje na oligopolnu strukturu u maloprodaji koja, uz neodgovaraju}u primenu antimonopolskih zakona, dovodi do ogromnihtrgova~kihmar`i. NaovajproblemukazujeiNacionalna organizacija potro{a~a (NOPS),kojajepozvalaVladuda svojimmeramasnizimar`ezaneke osnovne namirnice i tako o~uva poquqanistandardstanovni{tva. Me|utim, u Vladi smatraju da bi takavpotezbiopogubanzasrpsku privredu,dabidoneonesta{icei poreme}ajenatr`i{tu. Predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Goran Papovi} ka`eda}ezahtevatiodVlade da dvadeset osnovnih namirnica stavipodkontroluiuvedemar`e ni`eodsada{wih. – Gra|ani Srbije ovakav namet iovajrastcenanemogudaizdr`e. Ne prihvatamo obrazlo`ewe da Vladane`elidaseme{autr`i{no poslovawe, u tr`i{nu utakmicu,akoznamodatr`i{teSrbijenijeotvorenoidanepostojitr`i{nautakmica–ka`eon. Me|utim,uMinistarstvutrgovineka`udajestandardugro`eni da dr`ava mora da napravi socijalne karte i vodi aktivnu socijalnupolitiku,aliidabidr`avnoadministrirawemar`iicena vratiloSrbijuupro{lost. S.Glu{~evi}

Ru{imorekorde

ProdajaakcijaAkcionarskog fondabi}emogu}a,kakonavode uAgencijizaprivatizaciju,kadaseFond,kojijesadazatvoreno akcionarsko dru{tvo, transformi{e u otvoreno dru{tvo, itajpostupakjeutoku. Pravo na besplatne akcije ima4,8milionagra|anaSrbije koji su do sada dobili po 1.700 dinaraodprodajeakcijaAkcijskog fonda, koji je pripojen Akcionarskomfondu,kaoipo pet akcija Naftne industrije Srbije i po jednu akciju beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla”. Besplatno }e, posle prodaje ve}inskog pakata akcija Telekoma„Srbija„,bitipodeqenei akcijetogtreduze}a,iElektroprivrede Srbije, koja jo{ nije transformisana u akcionarsko dru{tvo.

do 2007. godine, kupqeno je dosta novihautomobila.Sadajeprodaja mawa, ukazao je ]iri}, ali u „Opel ]irkomu” se popustima, dobrim uslovima ponude i lagerom trude da premoste sada{wu situaciju. –Sigurnojedasepadprodaje „punta”uodnosunapro{lugo-

dinu odmah odrazio na podatak oukupnombrojuprodatihvozilauSrbiji,aliu„Opel]irkomu” je prodaja na pro{logodi{wem nivou i o~ekujemo da seiovegodinepostignerezultat kao i 2010. godine – ka`e ]iri}. Stimedajesada{wasituacijauoblastiprodajeautomobila posledicavelikogbrojaprodatih novih vozila od 2005. do 2010. godine sla`u se i stru~waci, ali sigurno je zna~ajan razlogisvemaweparaunova~niku.Naime,neretkosede{ava daonikojisuautomobilekupili na kredit, zbog ekonomske krize, ne mogu da pla}aju rate pasuihponudilidrugimapodaleko ni`im cenama. Budu}i da je re~ o relativno novim automobilima,mogu}ejeidajezbog toga smawena kupovina novih D.Mla|enovi} automobila.

–Ni„Srbijagas„niEPSnebi trebalo privatizovati i ukoliko biseVladaodlu~ilanatakavkorak,bilabitostrate{kagre{ka –izjaviogeneralnidirektor„Srbijagasa„Du{an Bajatovi}.–Umesto toga, „Srbijagas„ bi trebalo podeliti na }erke-firme za distribuciju,transport,skladi{teweitrgovinugasom.Niujednojod tih firmi ne bih dozvolio da strate{kipartnerimavi{eod49 odsto. Ima mnogo razloga za to. Prvo,tojeprofitabilanposao,a uzto,dr`avamoradaimasvojemehanizme kojima mo`e uticati na zbivawa na tr`i{tu energenata. Nemam,me|utim,ni{taprotivzajedni~kihulagawaunoveprojekte sa strate{kim partnerima, na primerugasneelektrane.Sneki-

preduze}e, poput „Srbijagasa„, preuzimadrugefirmekojenemaju ba{nikakvevezeswegovomosnovnom delatno{}u, Bajatovi} je kazao da su ta, lo{e privatizovana preduze}a,odranijedugovala„Srbijagasu”gotovo200milionaevra.

Ni „Srbijagas” ni EPS ne bi trebalo privatizovati i ukoliko bi se Vlada odlu~ila na takav korak, bila bi to strate{ka gre{ka mave}pregovaramootome,atoradeidrugesvetskegasnekompanije, RVE,Gasprom,Eni,GasdeFrans. Komentari{u}i tvrdwe da potro{a~i u Srbiji pla}aju najskupqigasuregionu,onjeuintervjuu za „Ekonomist magazin” istakao da„tonijeta~no“ida„samodoma}instva u Rumuniji pla}aju gas jeftinijenegouSrbiji“.Kadjeu pitawuindustrija,situacijajene{to lo{ija jer vlade evropskih zemaqasubvencioni{upotro{wu gasauindustriji,aliituve}ina imaskupqigasnegouSrbiji,tvrdiBajatovi}. –Onikojimineveruju,moguto proveriti na bilo kojem zvani~nomsajtuEUkojisebavienergetikom.No,sprose~nomplatomod 300evrasvakacenajevisoka–rekaojedirektor„Srbijagasa”. Napitawezbog~egajednojavno

Onjeistakaoda}e„Srbijagas” za dve godine prodati „Agro`iv” za 50 miliona evra, pet puta skupqenego{tojepla}en.Powegovim re~ima, ve} je postignut na~elni dogovor da „Srbijagas” i „Gasprom”osnujuzajedni~kubanku uSrbiji. –Tako|e,ipredlogozajedni~koj osiguravaju}oj ku}i je ve} na stolu u Vladi i ~ekamo kona~nu dozvolu–rekaojeBajatovi}.

17. 02. 2011.

1.321,72386

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Vojvodina sport a.d. , Novi Sad

20,00%

360

83.160

Neoplanta a.d. , Novi Sad

20,00%

240

12.085.440

Sanxaktrans a.d., Novi Pazar

16,67%

700

165.900

Ni{ka mlekara a.d. , Ni{

15,38%

1.500

30.000

9,93% Promena %

299 Cena

299 Promet

Go{a FOM a.d. Pet akcija s najve}im padom Sacen a.d. , Novi Sad

-12,03%

1.346

16.152

TE - TO a.d. , Senta

-12,01%

2.865

8.595

^a~anska banka a.d. , ^a~ak

-12,00%

15.839

475.170

Nama a.d. , [abac BAS a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija PD Vojvodina a.d. , N. Milo{evo Neoplanta a.d. , Novi Sad Veterinarski zavod Subotica a.d. Stari Tami{ a.d. , Pan~evo Razvojna banka Vojvodine a.d.

-12,00%

220

110.000

-11,95% Promena %

1.216 Cena

355.072 Promet

0,00%

BELEX 15 (765,92

Promet

1.375 171.755.375

Naziv kompanije

0,17)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,92%

4.288

4.412.165

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,16%

626

1.875.975

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,61%

3.081

1.642.100

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,06%

8.707

452.732

Imlek a.d. , Beograd

-1,03%

2.117

186.296

Univerzal banka a.d. , Beograd

-2,77%

5.331

111.952

Privredna banka a.d. , Beograd

-0,16%

622

101.349

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,01%

10.001

40.004

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

995

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

999

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.687

0,00

Tigar, Pirot

0,00

720

0,00

20,00%

240

12.085.440

0,16%

626

1.875.975

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.803

0,00

-10,71%

1.500

1.749.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.509

0,00

-0,61%

3.081

1.642.100

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

DR@AVAGLAVNIKRIVAC[TONEMANOVOGMINIMALCA

VERICABARA] OTENDERUZA „JUGOREMEDIJU”

Bitka oko visine bede

Prodaja pogre{an korak Predsednica Saveta za borbuprotivkorupcijeVericaBara} reklajenatribini odr`anojuKulturnomcentru Zrewanina da se ne sla`e s odlukommalihakcionaraFabrike lekova „Jugoremedija“ daprodajusvojeakcijeupaketusdr`avnim.Onajeporu~ila da je trebalo da sa~uvaju svojufirmujersuutokuradni~ke borbe protiv biv{eg vlasnika Jovice Stefanovi}a Ninija pokazali odlu~nost i snagu. Zapitala je za{to su onda sada odustali od upravqawanadzrewaninskom farmaceustkomku}om. –Posletolikoispa{tawa, verovatno je u pitawu nu`na odluka.Ali,pitamsekoliko je ona i pametna. O~ekivala sam da }ete ostati vlasnici „Jugoremedije“jer,kadajebilo najte`e, niste dozvolili da vas razjedine i potkupe – poru~ilajeVericaBara}malimakcionarimakojisuprisustvovalitribini. Ona je upozorila na to da izavelikihfirmikojesepojavquju u Srbiji uglavnom stoje nepoznate i nedefinisane of-{or kompanije, spremnedaupropasteidobra preduze}a. Nadovezao se direktor„Jugoremedije“Zdravko Deuri}, podse}aju}i na to daje46akcionaraovefabrike odlu~ilo da svoje akcije ulo`i u novo preduze}e za proizvodwu antibiotika “Luksol farmacija”, koje se gradi u zrewaninskoj industrijskojzoni. Agencija za privatizaciju, da podsetimo, objavila je poziv za u~e{}e na tenderu za prodaju 92,87 odsto kapitala “Jugoremedije”. @.B.

Dakle,poku{ajdasesocijalni partneri dogovore o novoj minimalnojceniradazaprvopolugodi{teovegodinenijeuspeopa}e sesesijanastavitinarednihdana ilinedeqa.Nemasumweda}ecelapri~apotrajatidu`e–takoje biloipro{legodinejersepokazalo da se ni dr`avi ni gazdama zapravo ne `uri da utvrde minimalac.Onjebitansamoradnicima,aoniseucelojovojpri~iine pitaju,doksusindikati,kaowihovi predstavnici, nemo}ni da naterajusocijalnepartnerenato daispunewihovezahteve. No, ~ak i kada bi sindikati imalimo}kojunemaju,radnicimanebibilobogznakolikoboqe jer ni sa 105 dinara po radnomsatunemogupre`ivetimesec. Naime, trenutno radnici u Srbiji – a sindikalni podaci govoredapolamilionawih`iviodminimalnezarade–primaju mese~no 16.720 dinara. Osim wih, postoji i jo{ oko 250.000 radnika koji mese~no „ne dobace” ni tog iznosa jer im gazde ilineispla}ujuzaraduredovno iliimdajumaweodminimalca. Sveusvemu,gotovo800.000zaposlenih u Srbiji treba da spoji po~etak i kraj meseca s minimalcem,iutakvojsituacijiwimapove}aweoddesetdinarapo radnom satu – a to je ono {to sindikati tra`e – ne bi znatno popravilotrenutnubedu. Obrni-okreni, odavno je postalo jasno da se od minimalca nemo`enormalno`ivetininedequ dana a kamoli ceo mesec. Akopritomonikojiodlu~ujuo minimalnoj zaradi radnika ne uspevaju nekoliko mesecida se dogovore,do|esedo~iweniceda onizapravonekim~udompre`i-

Malovi{eodmaloga Kadabisindikatuspeodazaista„izboksuje”105dinara–mada biradopristaoina100–minimalacbibiooko20.000dinaramese~no,{tojemaweod200evra,adazaosamsatiradadobije840dinara,ilimaweoddesetevra.Zateparemo`esekupititre}ina potro{a~kekorpe,{tozna~idabiradnicimazadvetre}ineidaqenedostajalonovca.Drugimre~ima,radnicimabisemogloposre}tiidadobijuosamevradnevnozapunoradnovreme,azatajnovacnikodanasne}edaradiupoqoprivrediilinekojdrugojdelatnostijerjeustaqenodasednevnicekre}uizme|u10i20evra. Ukolikobi,pak,minimalacbiopove}ansamozadinar,kolikonudegazde,tobizna~ilodaubudu}eradnicidnevnozara|uju768dinara,odnosnooko18.000mese~eno,ilimaweod180evra. vqavajuismaweodonoga{tose zvani~no tvrdi. Jer, kada se pa`qivije pogleda odluka Vlade Srbijekojomjezadrugupolovinu pro{le godine utvr|ena minimalnazaradaod16.720dinara, odnosno 95 dinara po satu, do|e sedonesporne~iwenicedaje,po tom aktu, toliko trebalo da do-

DR@AVAPREUZIMABRIGUOIPOK-u

Skrobara na korak do ste~aja Re{ewem Privrednog suda u Zrewaninu, u Industriji prera|evinaodkukuruzaIPOKotvorenjepredste~ajnipostupak.Ro~i{tenakojem}ebitirazmatranirazlozizauvo|ewe ste~aja u zrewaninsku skrobaru zakazno je za 9. mart. Za privremenog ste~ajnog upravnika imenovan je Milan Ni}etin,are{ewem suda, kao mera obezbe|ewa, spre~ena je bilokakvaprodajai otu|ewe imovine te fabrike. Ovim povodom ju~e se oglasio gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, koji je istakao daselokalnasamouprava ukqu~ila u re{avawe problema u IPOK-u, gdejeproizvodwaprekinutapre vi{emeseci.„Kontaktiralismo PokrajinskuiRepubli~kuvladu i ukqu~ili smo sve eminentne

~inioce u re{avawe problema. Kao rezultat toga imamo predste~ajnipostupak,a9.martatrebalo bi i zvani~no da bude uveden ste~aj. O~ekujemo da najve}i

poverioci skrobare prona|u interesiuvedusvogpartnerakoji }e uraditi remont fabri~kih postrojewa i pokrenuti proizvodwu”,saop{tiojeMihajlov.

Prethodni ste~ajni postupak uveden je 6. marta 2006. godine. Ste~aj je, re{ewem zrewaninskog Trgovinskog suda, obustavqen avgusta 2009, pod obrazlo`ewem da je ispuwen plan reorganizacijekojijepodnela firma Zorana ]opi}a, koga policija sada sumwi~i da je novcem narkobosa Darka [ari}a kupovao firme po Srbiji i koji je u bekstvu. Uprkos tvrdwama ste~ajnog ve}a i ste~ajnog upravnika da su ispuwene sve obaveze, zaposleni u skrobari su tada tvrdili da su im zarade za nekoliko meseci unazad ispla}ene u neto iznosu, {to zna~i da nisu imali zdravstveno osigurawe. Na posledwem ro~i{tu je re~enodatoinijebilopredvi|eno reorganizacijom. @.B.

„Galenika” u Rusiji KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

subota19.februar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,7330

103,8090

106,1970

101,4210

Australija

dolar

1

75,6603

77,2044

78,9801

75,4287

Kanada

dolar

1

75,9711

77,5215

79,3045

75,7385

Danska

kruna

1

13,6400

13,9184

14,2385

13,5983

Norve{ka

kruna

1

13,0995

13,3668

13,6742

13,0594

[vedska

kruna

1

11,6625

11,9005

12,1742

11,6268

[vajcarska

franak

1

78,6493

80,2544

82,1003

78,4085

V.Britanija

funta

1

120,8660

123,3330

126,1690

120,4960

SAD

dolar

1

74,7486

76,2741

78,0284

74,5198

Kurseviizovelisteprimewujuseod18.2.2011.godine

– Kompanija „Galenika” planira da u narednih 18 meseci u Obninsku,uRusiji, izgradifabriku povr{ine 20.000 kvadrata, a vrednost te investicije je oko28milionaevra–izjavioje ju~e Tanjugu pomo}nik generalnogdirektora„Galenike”zaruskotr`i{te@arkoIli}. Powegovimre~ima,uizgradwifabrike,kojabitrebaloda zaposli200radnika,u~estvova}eijedanodnajve}ihdistributera lekova u Ruskoj Fedraciji – „Farmimeks” iz Moskve i Holding „PSP-Farman”, na{a kompanija za projektovawe i gra|ewe.

biju samo za novembar i decembardoksuimgazdeodjuladooktobra isla}ivale 90 dinara po satu.Naime,VladaSrbijejetek 29.novembrapro{legodine,dakle s pet meseci zaka{wewa, utvrdila minimalnu cenu rada kojajetrebalodava`izadrugo celo polugodi{te pro{le godi-

nepajezbogtogaodjuladooktobrava`ilajednacena–90dinaraporadnomsatu,azanovembar i decembar druga – 95 dinara po radnomsatu. U sada{wim razgovorima to nisu pomenuli ni sindikati, ni dr`ava, ni gazde. Svi se prave kao da se to nije dogodilo i nastavqajupregovorekaodajecena rada tokom cele druge polovine pro{legodinebila95dinarapo satu, odnosno da je minimalc iznosio 16.720 dinara, a istina je sasvimdruga~ija.Jer,dajedr`avanavremeutvrdilaminimalnu cenurada–apozakonujetobila du`nadau~inipreistekastare, ato,opet,zna~ijo{ujunudabi stupilanasnagu1.jula–radnici bi na ime minimalca dobijali vi{e.Drugimre~ima,sviradnicikojidobijajuminimalacbili su~etirimesecapro{legodine zakinuti za po najmawe 1.000 dinaramese~no,atovi{enikone pomiwe. Upravozbogonoga{tosedogodilozaposlenimapro{legodine, sadasemorainsistiratinatome daseminimalnacenaradautvrdi {topredasepri~anebiponovila. Kako nam je objasnio lider UGS„Nezavinost”Branislav^anak, sindikati se nisu „navla~ili”sgazdamaine}etoni~initi jer,dajedr`avaiznelasvojpredlog, pri~a bi bila sasvim druga~ija. Zato, kako ka`e, sve zavisi od dr`ave, a ne od wih niti od privatnihgazdajer,za{tobiprivatnikdavaoidinarvi{eakodr`ava to od wega nije tra`ila? Kako }e, dok se u Ministarstvu finansija prave ra~unice i ote`eskona~nimpredlogom,`iveti radnici–too~iglednonikogane zanima. Q.Male{evi}

5

UPOZOREWE IZ„ELEKTROVOJVODINE”

Prevaranti montiraju brojila

„Elektrovojvodina” upozoravasvekorisnikeupokrajinida su se pojavili navodni radnici tog preduze}a koji nude gra|anima ugradwu novih brojila za odre|enunov~anunaknadu. „Ta lica se la`no predstavqaju jer nisu zaposlena u ’Elektrovojvodini’. Pozivamo

svepotro{a~ekojimatakviqudi zakucaju na vrata da slu~aj odmah prijave nadle`noj elektrodistribucijiilipoliciji”, navodi se u saop{tewu Odeqewazaodnosesjavno{}utogjavnogpreduze}a. Utekstusepodse}anatodaje „Elektrovojvodina”, po zakonu, vlasnikmernogmesta,{tozna~i da je u wenoj nadle`nosti besplatnoodr`avawe,ba`dareweizamenastrujomera.

Turski yins iz Leskovca Turska tekstilna kompanije „JeanciIstanbul”potpisalajeugovor o zakupu dela proizvodnog programa tekstilne fabrike „Leteks”uLeskovcugdenameravadapokreneproizvodwuode}e od xinsa, re~eno je ju~e Beti u gradskojupravi. Zastupnikturskekompanijeu Leskovcu Nenad Cvetkovi} kazao je da }e do po~etka marta ugovore o radu dobiti najmawe 70radnika.

SLEDE]ARATAPOREZANAIMOVINUPLA]A]ESEPONOVOMZAKONU

Ve}i nameti udaraju po nekretninama

Sredinomovesedmiceporeski obvezniciposledwiputsuplatiliprvuratuporezanaimovinupo staromzakonu.Narednazauplatu sti`esredinommaja,adotadaop{tinaritrebadadonesuodlukui kod novih osnovica primene tr`i{necene.Neko}e,kadaprimena novog zakona po~ne, pla}ati ve}iporez,nekomawi.Ovegodine u odnosu na prethodnu rate ne smejubitivi{eod60odsto.Stopaje0,40odsto. Vrednostnekretninezavisiod starosti,kvadrature,opremqenostiimestanakojemeje.Kodopremqenosti boduju se stolarija, grejawe, izolacija, blizina institucija,infrastrukturnaopremqenost.Ovepodatkeporeznici, za sada, ne}e u svim op{tinama utvr|ivatisami.Oni}eseobra~unavatinaosnovuporeskeprijave koju obveznik ispuni. Novina jeida}eumawewezaporeskikredit biti najvi{e 20.000 dinara. Ne{to je druga~ije za one koji

ve za buxet i finansije Du{an [iro{kovi}ka`edajenajbitnije da imaju jasno sliku o pravom stawunaterenu.Onisutokomtri letwamesecasnimalisituacijui primetili da se stvarno stawe prili~norazlikujeodonoga{to jekodwihnapapiru. –Dostaobveznikanakonsmrti prethodnih vlasnika nije prijavilopromenenitiprebacilopo-

UKikindipove}awe UKikindi}eprimenitinovistopuiumesto0,3,bi}e0,4posto. ^ekajudaRepubli~koministarstvofinansijadonesepravilniko primeniovogzakona.Pore~imana~elnicelokalneporeskeadministracijeutojop{tiniQiqeJerinki},tekkadapomenutipravilnikpo~nedaseprimewuje,oni}euskladitinoveporeskeobavezeswim. Selauovojop{tinisupogo|enapodzemnimvodama,ku}eseru{e. Me{tanima ugro`enih sela poresko optere}ewe, pa jo{ ve}e, posledweje{toimtreba.Usamojop{tinisuspremninatodaimpomognu,akoliko}esetoodnositiinaporez,tek}eseznati. `ive sami: za wih je predvi|eno smawewedo50odsto. Lokalne samouprave ve} nekolikogodinasameubirajuovajporez pa iskustva ima. Nove zakonskemogu}nostisepa`qivoprou~avaju, a kona~ne odluke ve}ina op{tinaodlo`ilajezamart. O tome kakve novine se mogu o~ekivatiunarednomperioduna~elnik novosadske Gradske upra-

resku obavezu na svoje ime. To je tokomleto{weakcijepoboq{ano. Osim toga, kod pojedinih obvazenikasepromenioosnov.Umestotro{neku}ekojumioporezujemo, na terenu je potpuno nov komforan objekat, spratovi, lokali,gara`e.Na`alost,na{aakcijasnimawajezavr{ena,zasada, jernijebilovi{enovca.Nadamo seda}eseonna}iteda}eseak-

cijanastaviti.Prili~nojelo{a saradwa i s katastarskom slu`bom.Odwihnedobijamonipodatkekojebipozakonuoprostornomplanirawumoralidanamdostave. Radimo na uvo|ewu geografskoginformacionogcentra, atajsistembitrebalodaza`ivi ovegodine.Tada}emoimatijasnu slikuiradna{eslu`beiterenskekontrolebi}eboqi.

U Sremskoj Mitrovici procewujuda}emalopove}aweuodnosunadosada{wesumeporezaimati oni koji `ive u komfornim stanovima od pedesetak kvadrata starimdvedecenijeiimajuvi{e ~lanovadoma}instva.Jednara~unica pokazuje da }e za stan od 50 kvadrataudrugojzoni,atojenovogradwa, u kojoj stanuje tro~lano doma}instvo, ove godine ono platitiporeznaimovinuod3.192 dinara,alanejebio1.995dinara. UZrewaninusunapravilianalizu,predlo`ilivi{ere{ewai to prosledili na~elniku Poreske uprave.^ eka se krajwi predlog,koji}eposlepredodbornike, akona~naodluka}ebitidonetau martu.Pore~imarukvodiocaslu`be u PU u ovom gradu Zorice ]ur~i},~ak68odstoobveznikaje imalo zadu`ewe od 500 do 2.000 dinara,asada}etobitiurasponu od 800 do 3.200 dinara, govore procene. D.Vujo{evi}


6

POQOPRivRedA

subota19.februar2011.

dnevnik

NE]E NAM FALITI P[ENICE, BRA[NA, [E]ERA...

Nesta{icezakuvalitrgovci? Direktor Udru`ewa „@ita Srbije” Vukosav Sakovi} izjavio je da Srbija ima dovoqno p{enice pa }e biti i bra{na, istakav{ida}euskoroumaloprodaji biti dovoqno i {e}era,dokseuovojgodinio~ekuje rekordnaproizvodwatenamirnice. On je objasnio da bra{na nema u maloprodaji jer trgovci, vlasnicimaloprodajeivelikih lanaca, neredovno pla}aju bra{no,ponekadsrokovimadu`im od120dana,dodaju}idatrenutnosviformirajunovecenovnike i kada to zavr{e, bra{na }e bitidovoqnoumaloprodaji.

P{enica naraslana 31dinar Ovu nedequ je na ProduktnojberziuNovomSaduobele`io pad prometa, ali i rast cene p{enice i pojeftiwewe kukuruza. P{enicom se trgovalo po prose~nojceniod31,02din/kg, s PDV-om (28,72 din/ kg bez PDV-a), ~im e je nas tav qen rastcenehlebnogzrnaza2,92 pos to. Lo{ e staw e zal ih a p{eniceusvetu,{tojeposledica kako velike potra`we,

tako i slabe ponude, rezultiralojerastomsvetskihcena,a timeionihnadoma}emtr`i{tu,ocewujunaberzi,nakojoj jep{enicaovenedeqe,sistrgovanih 325 tona, obuhvatala 76odstoukupnogprometa. Prose~na ovonedeqna cena ve{ta~kisu{enogkukuruzaje bila 22,06 din/kg, s PDV-om (20,42din/kgbezPDV-a).Uodnosu na pro{lu nedequ vrednostmujeopala2,92odsto. Nedequzanamajeobele`io zna~ajan pad prometa, a u ciframagledano,iznosiojesvega 573 tone ili 15,4 miliona dinara.

Sakovi}jeRTS-urekaoda}ecene p{enice i bra{na diktirati me|unarodnoidoma}etr`i{tei

tempom,doma}etr`i{temoglo bitiugro`eno”idaSrbijane}e imatiniskecenejersu„rezerve

Ukinuti carine VukosavSakovi}jeoceniodaograni~eweizvozakvotamane bidoneloSrbijini`ucenu.Potrebnoje,isti~e,stvoritikonkurencijunatr`i{tu,kojasemo`enapravitijedinoprivremenimukidawemcarinanauvozp{enice,takodabionikoji`ele dajekupemogli„podjednakotra`itikodnasiliino-trgovaca”. daseo~ekujerekordnaproizvodwa {e}erau2011,koja}ebiti250.000 tona„iznad”doma}epotro{we. Onjeistakaodabi,me|utim, „ako se izvoz nastavi ovakvim

veoma male” i zato {to je cena p{eniceusvetuvisoka. –P{eniceimaonolikokoliko je potrebno do nove `etve i iznad toga ima ~ak oko 100.000

tona–rekaojeSakovi},navode}idajeSrbijizapotro{wupotrebnooko1,6miliontonap{enice.–Lanejerodbiolo{,ali su bile dobre zalihe, koje su omogu}ileizvoziukupniizvoz p{enice,bra{naiostalihproizvoda od bra{na prema{io je 500.000tona. Onjerekaodabra{natrenutno ima dosta u mlinovima, gde ko{taod30do42dinarauvre}amaod25i50kilogramaidaje nepotrebanstrahdanadu`irok ne}e biti p{enice jer ne mo`e nikouovomtrenutkugarantovati nisku cenu ni p{enice, ni bra{na.

VOJVO\ANSKI ZADRUGARI APELUJU NA DR@AVU DA POGURA VELIKI PROLE]NI POSAO

Setva40posto skupqaodlawske Poqoprivrednici su po~eli pripremezaprole}nusetvuitrebalobidazasejuvi{eoddvamilionahektaraoranica.Me|utim, tone}ebitinimalolakposaojer ka`uda}eimseme,gorivo,|ubrivoihemijaizxepaizbiti40postovi{eparanegolane. Takvura~unicuizveoje,naime, Zadru`nisavezVojvodine,izkojegapelujunadr`avudanedozvolidapaori„u|u”unaturalnurazmenujerjeto,sude}ipodosadponu|enim paritetima, najgora mogu}avarijanta. –Posada{wimcenamarepromaterijala mo`e se zakqu~iti da}eovasetvabiti40postoskupqa od pro{logodi{we. Urea se,recimo,kre}eod39.000dinara do 45.000 dinara po toni, a i NPKjeprema{io40.000dinara. Skupqajenafta,bi}eihemija... Stoga smo ve} dva puta uputili zahtev Ministarstvu poqoprivrede da, bez obzira na skroman buxet,{topreobezbedinovcza isplatu subvencija – ka`e za na{ list predsednik Zadru`nog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.– Bitnojedaseproizvo|a~i ne zadu`uju naturalno po{to u tom slu~aju ne}e imati vajde od visokih cena poqoprivrednih kultura. Jer, kada se zadu`e materijalno,morajuidasematerijalnorazdu`e. Na{ sagovornik zakqu~uje da se trend skupog repromaterijala mo`e ubla`iti jedino isplatom subvencija jer poqoprivredniku

Da je bilo regresa... – Veliki su problem i podzemne vode, naro~ito na podru~ju Kikinde,NoveCrwei@iti{ta–napomiweRadislavJovanov. Dodajmo,ovogprole}apoqoprivrednicinemogura~unatina regresirano |ubrivo kao lane. Asocijacija poqoprivredniika VojvodinerazgovarasNIS-omomogu}nostidazawene~lanove naftabudejeftinijaodredovnecene. nijeistodali}eihdobitisada ilinajesen. Pomenimo, razmena letine za azotna |ubriva ko{ta}e paore i 30postovi{enegopro{legodine. Veliki otkupqiva~i, naime, pripremili su paritete po kojimaza100kilogramaNPK|ubriva

„tri petnaestice” poqoprivrednicitrebadadaju132kilograma sojeisuncokreta.Kukuruz„ide”u odnosu3:1,{tozna~idatrikilograma ovog `ita vredi kao kilograma |ubriva, dok je paritet za p{enicu 2,5:1. Kada je u pitawu „urea”, za soju i suncokret va`i

paritet1,36premajedan,zakukuruz3,10,azap{enicu2,80.Ovoza paorenijepovoqnoakoseznada jelanesoja,recimo,„i{la”uparitetu 1:1, a sada za kilogram „uree”trebadadaju1,3kilogram oveuqarice. Uz poziv poqoprivrednicima dazaseju{tovi{eidaozimeuseve vaqano prihrane, sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije MilanProstran ocewujedajeodvelikogzna~ajadaseuovoj,godini skupih poqoprivrednih proizvoda,setvaobavikakotreba,dabismoimalidovoqnohraneizanas i za izvoz. On je u razgovoru za na{listkazaoda}enajvi{ebiti zasejanokukuruza,itoverovatno na1,3milionhektara.Suncokret bi trebalo da zauzme oko 170.000 hektara,sojaoko150.000,jare`itarice oko 100.000. Mada ratari poru~ujudaovogprole}ane}esejati{e}ernurepujernepamtegodinulo{ijuodpro{le,stru~waci procewuju da }e ipak slatkog korena biti na oko 70.000 hektara.Uprilogtomeiduinajnovije, dodu{ejo{uveknezvani~nevesti iz {e}erna, da }e kilogram repe pla}ati ~etiri ili ~etiri i po dinarakilogram,umesto3,6dinara, kao {to su obnarodovali pre nekolikodana. Povr}em}eovogprole}averovatno biti zasejenao oko 300.000 hektara,aodtoga}enajvi{ebiti krompira – na uobi~ajenih 100.000hektara. S. Glu{~evi}

Francuziu Hrtkovcima Najm od ern ij a fab rik e hrane za ku}ne qubimce, grinf ild inv es tic ij a vredna oko deset miliona evra,trebalobidauHrtkovcimabudeizgra|enaza godinu dana, saop{teno je posle razgovora predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a i vlasnika franc us ke komp an ij e „ATMpetfud”Eika^arlsa. IzfabrikauHrtkovcima, kako je istaknuto, vi{eod90odstoproizvodwe bi}enamewenoizvozuuzemqe~laniceCEFTA-e. Ta francuska kompanija, zajedno s doma}om firmom „Perfekt produkt”, u tommestuuop{tiniRuma gradi veliku i u ovom regionu tehnolo{ki najmoderniju fabriku za proizvodwu hrane za ku}ne qubimce. „ATM pet fud” je renomirani proizvo|a~ brendova suve hrane za pse i ma~ke, s godi{wom proizvodwom od oko 160.000 tona. Izgradwom nove fabrike u Hrtkovcima, gotovo identi~ne onoj u Francuskoj, investitori }e u prvojfazizaposliti60radnikaiuSrbijiproizvoditigodi{we36.000tonatakvehrane. [irewemtr`i{taipove}awem izvoza, planirano je da se proizvodwa pove}a na 100.000 tona hrane za ku}n e qub imc e god i{we i da se zaposli vi{e od100radnika.

ZBOG DR@AVNE ZEMQE OPSADA GRADSKE KU]E U SENTI

Jerkovi}nedausvojewive Licitacija 2.225 hektara dr`avnogpoqoprivrednogzemqi{ta u Senti, koja je odlagana u sreduipomerenazaju~e,ponovo je odlo`ena, zahvaquju}i pravom cirkusu koji je prire|en. Odlagawejeusledilozbogpoku{aja predstavnika AD „Poqoprivreda“ive}inskogvlasnika MiletaJerkovi}a izBa~keTopole da u~esnicima licitacije predo~idokumentacijukojommu je zemqa data u zakup po pravu pre~egprvenstvaidajezakupza 2011.godinuplatio. Poslepolu~asovnepauzekoju je odredila predsednica Komisije Ilona Korodi, sli~an Jerkovi}ev scenario se ponovio. Uslediojeizahtevpredsednice op{tine Aniko [irkove i predsednikaSkup{tineop{tineSentaLaslaRacSaboa obezbe|ewu Gradske ku}e da se Jerkovi} i wegovi saradnici odstraneizsale,apo{tojetajmiran poku{aj neuspeo, odlu~eno je da se licitacija odlo`i, ali vreme i mesto odr`avawa nisu odre|eni. OdlukomKomisijezalicitaciju odre|eno je da prisustvuju samo u~esnici licitacije i predstavnici medija, me|utim, radnici AD „Poqoprivreda“ blokirali su ve} od 7 sati sve ulaze u Gradsku ku}u, poqoprivredna mehanizacija i kamioni

bilisunaprilazimazgradiop{tinske administracije, bile suprisutnejakepolicijskesnage, ali dok su u~esnici licitacijeipredstavnicimedijaulazili nekim sporednim kanalima, kontroverzni biznismen

qoprivrda“ dodeqeno zemqi{te na osnovu prava pre~eg prvenstva, da je za zakup za 2011. godinuunapredplatio32milionadinara,dajenaovomzemqi{tup{enicomzasejano500hektaraiostalouzorano.Jerkovi}

–Zemqamoraostatina{a,nijedansudnamjenemo`eoduzeti jersuargumentinana{ojstrani –kategori~anjeJerkovi}.–Zemqusmodobiliprioritetomna osnovu zalivnog sistema i sto~nogfonda,jernafarmamaimamo 20.000tovqenihsviwai1.000goveda. Na odluku op{tine koju

zi~kimlicimaiuni{tiliga,a on vredi tri miliona evra. Posle dodeqivawa ove zemqe po pravuprvenstva,prispelesunam obaveze u iznosu od oko 230.000 evrazaprethodnugodinu,alito nema nikakve veze s dodeqivawemzemqezaovugodinu,nadle`ni imaju instrumente pla}awa

Najva`nija su radna mesta Generalnidirektor„Poqoprivrede“DragoqubBukvi} jeizjaviodajeprotestradnikauslediozbognepo{tovawaranijeodlukeSOSentajerimjezemqave}dodeqenanaosnovuprioriteta. – Ciq protesta je da upozorimo i stavimo do znawa da ipak imamopravodaidaqekoristimozemqukojusmodobiliiplatilinaosnovuvalidnihodluka.Ciqnamjeda223radnika,kolikojeuposlenou„Poqoprivredi“,zadr`eradnamesta–rekao jeBukvi}.

Mile Jerkovi} i wegovi saradnici, iako nisu u~esnici u licitaciji,propu{tenisunaulaz iz Po{tanske ulice u pratwi wegovogobezbe|ewakojeu`iva odMUP-akaoza{ti}enisvedok upoznatomslu~aju„[ari}„. Jerkovi}tvrdidajenaosnovu odluke, na koju se u zakonskom roku niko nije `alio, AD “Po-

i wegovi saradici ma{u re{ewem SO Senta kojim im je zemqa dodeqena 30. septembra pro{legodine,dasu~itavslu~aj dali na sud i da treba sa~ekati ishod, smatraju}i da je odluka op{tine pravosna`na te da je neshvatqivo da se licitira zemqa ~iji zakup su ve} unapredplatiliikojajeobra|ena.

smodobilinikoodostalihu~esnikasenije`alio.Obra|ivali smozemquiondasenekona{ao i dogovorio da se zemqa da Fabrici{e}eraizSente,dajeizlicitiraju40.000do50.000dinarapohektaru,daop{tinaodtoga ima veliki priliv para, da {e}erananebisirovinevozila s 200 kilometara nego iz na{eg dvori{ta. Pod zalivnim sistemom, najsavremenijim u Srbiji, je 2.450 hektara, pa su i taj deo podelili popola i izdali fi-

i jemca, mogli su ih primeniti. Neznamkakobinekou{aouwive, ~ak i da su ih izlicitirali. Jedinoakosudsveponi{ti,ne}e bitiproblema. Pretwe da }e onemogu}iti rad {kole i zabavi{ta u selu Bogara{ujersezgradavodikao imovina AD „Poqoprivreda“, koje je napismeno uputio SO Senta, Jerkovi} je okarakterisao kao gluposti. On ka`e da imadecu,datrebaupravodamu serodidesetodete.

– Ne pada mi na pamet da zatvorim{kolu,alisammoraoda uputimdopisjerjezgradana{e vlasni{tvo. Mi izlazimo u susret op{tini jer im dajemo {kolu,mesnuzajednicuipo{tu, a oni nama ho}e da otmu zemqu. Deca su bezbedna, ako treba, i mi }emo da ih ~uvamo – ka`e Jerkovi}. Predsednica sen}anske op{tineAniko[irkovaje,posle odlo`enelicitacije,nakonferencijizanovinarekonstatovala da opet nisu bili stvoreni uslovidasesprovede. –Odre|eneosobesupoku{ale da {tite navodno sopstvene interese na na~in koji nikako ne mogu odobriti. Ogor~ena sampostupkompolicijeiobezbe|ewa,kojinisubiliustawu da obezbede da se licitacija sprovede.Apelujemnapoliciju da obezbedi normalan rad op{tinskihorganaidasedeblokiraju putevi da bi se `ivot u gradu odvijao normalno. Smatram da smo svi pred zakonom isti,iube|enasamda}emolicitaciju sprovesti kako zakon propisuje. Hteli smo da izbegnemo bilo kakvo nasilni~ko pona{awepajezbogtogalicitacija odlo`ena, ali u najkra}em roku }e se sprovesti – odlu~najeAniko[irkova. Tekst i foto: M. Mitrovi}


OD PONEDEQKA

IZ UDRU@EWA „FRU[KOGORSKI BISERI”

O~itavawe vodomera

Poziv u~esnicima kameni~ke fe{te Udru`ewe "Fru{kogorski biseri",kojeorganizujemanifestaciju "Kameni~ko prole}e", poziva izlaga~e da se prijave, a kakoka`u,proizvodemogupredstaviti odgajiva~i cve}a i sadnica, medari, vinari, qudi koji praverakiju,kola~eidrugi.

Na ovoj manifestaciji mogu u~estvovati i oni koji se bave starim zanatima. "Kameni~ko prole}e" }e se odr`ati 5. i 6. martaucentruSremskeKamenice,asveinformacijemogusedobiti na brojeve telefona 062/ 320892i063/7558360. A. J.

Po~ela prodaja ulaznica za Dejvis kup

Radnici Novosadske toplane o~itava}e od ponedeqka stawe na vodomerima i toplotnim brojilima za toplu potro{u voduzafebruar.Radibr`eilak{eprovere, mole se potor{a~i  u individualnimstambenimzgradamadaomogu}eovla{}enim licima pristup mernim instrumentima. O. I.

Novosadska subota19.februar2011.

NA BLAGAJNI SPENSA

Prodajaulaznicazapredstoje}iDejvis kup,koji}eseodr`atiuVelikojdvorani Spensaod4.do6.marta,po~iwedanasna centralnojblagajni.Ulaznicesemogukupitisvakogradnogdanaod10do20sati,a cenakompletakaratazaistokizapadIje 2.000,azazapadII 1.500dinara.Ulaznice

za4.i6.mart,kadaseigrajupodvame~a, mogusekupitipocenamaod1.000(istok/ zapad I) ili 800 dinara (zapad II), a za 5. mart,kadaseigrajedanme~,karte}eko{tati 500 (istok/ zapad I) ili 300 dinara (zapadII). N. R.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

No}nirebus ta su heroji govorili [ dok su bili mali? Tako bi se moglo po~eti na temu po-

sledwe sednice Saveta za javni red i mir i bezbednost u Gradskoj skup{tini, na kojoj je jo{ jednom poslata preporuka Gradskom ve}u za skra}ewe radnog vremena no}nih klubova do jedan sat po pono}i. Predla`e se i preme{tawe tih klubova iz zone stanovawa u Kinesku ~etvrt, na Ribarsko ostrvo i Tvr|avu. Ovakvim re{ewem policija bi, pretpostavqa se, imala mawe posla sa mladim svetom u no}nim satima, kao i sud koji nije pokazao veliku zagrejanost da re{ava ovaj problem.

^iwenica je da se gra|ani iz centra `ale vi{e nego drugi, ali nisu jedini, problem s takvom bukom imaju gra|ani iz svih delova grada. Opet, treba priznati da je to centar i tamo }e qudi uvek biti mnogo, pogotovo ako se ugase klubovi. Leto mora do}i ( barovi te{ko da bi za`iveli na alternativnim lokacijama) i mladi qudi }e vreme provoditi po ulici; opet verovatno u centru. Za po~etak, mo`da je dobra ideja da se pove}aju kazne za prekr{ioce radnog vremena, a sudovi bi trebalo da prebace godi{wu normu od dva re{ena takva slu~aja. A. Latas

DANAS NA SPENSU

Prvenstvo u plivawu otkazalo smenu Otvoreno prvenstvo Novog Sada u plivawu, koje }e biti odr`ano danas u 12 sati na Spensu, organizuje se u okviru obele`avawa 30 godina rada ovogCentra.Plivasena50metara slobodnim stilom u sedam uzrasnihkategorijazaobapola. Kategorijepliva~asudo19godina,od20do25,od26do35,od 36do45,od46do55,od56do65i takmi~ari preko 66 godina. Za najboqeu~esnikeusvimkategorijama obezbe|ene su medaqe i nagrade, a ulaz za takmi~are je slobodan. Prijave su u holu bazena na dan takmi~ewa od 11 do

12sati,kadajeirasplivavawe. Pravo na takmi~ewe imaju svi koji do|u na bazen, osim registrovanihpliva~a.Organizatori su Sportska asocijacija NovogSad,Pliva~kiklub"Vojvodina"iSPC"Vojvodina". Zbog prvenstva, gra|anska smenabi}eotkazanadanasnazatvorenombazenuod12do14sati iuledenojdvoraniod9.30do11 sati.Uledenojdvoranismenase otkazujezboghokeja{kogturnira,dok}esenabazenuodr`ati amatersko prvenstvo u plivawu u12sati N. R.

V remeploV

Obiqe talenata Jovana Bo{kovi}a Uku}inovosadskog~izmara ro|en je 19. februara 1834. Jovan Bo{kovi}. Kao gimnazijalac dru`io se sa Zmaj Jovom i Mihailom Polit-Desan~i}em, a kao student prava, i uporedno, slovenskefilologijeuBe~usa \urom Dani~i}em i Brankom Radi~evi}em, a pomogao jeiVukuKaraxi}uuprikupqawu i pripremawu materijala za objavqivawe. Uradio je veoma mnogo toga. Na primer, bio je sredwo{kolski profesor, kustos narodnogmuzeja,profesorVisoke {koleiministarprosveteu Srbiji.Ure|ivaojeLetopis Matice srpske i bio predsednik Srpskog peva~kog dru{tva u Novom Sadu... UmrojeuBeogradu1892. N. C.

Foto:R.Hayi}

DO[LI TURINCI, RASTEGAO SE RED

Dunavskom ulicom mirisale kobasice Privredna i turisti~ka manifestacija"27.turinskakobasicijada" ju~e je promovisana u Dunavskoj ulici. Tokom celog dana,odjutarwih~asovapri~alo se o Turincima i wihovom specijalitetu-kobasicipokomejeovoselousrbobranskojop{tini postalo nadaleko pozna-

Isplata nov~ane naknade Isplatu redovne nov~ane nak nad e Nac io n aln a slu` ba za zap o{ qav aw e po~iwe danas na {alterimapo{te. Po{ta}eistogdanapo~etiiisplatuprivremene naknaderaseqenimaspodru~jaKosovaiMetohije. N. R.

Liga malih {ampiona Nastavak fudbalskog takmi~ewa "Spensove lige malih {ampiona"odr`a}eseovogvikenda u Velikog dvorani Spensa.Utakmiceusubotupo~iwuu 11,azavr{avajuseu17sati,dok jerasporedzanedequod9do19 sati. Turnirtrajedoaprila,asve zainteresovaneekipemogudase prikqu~e nastavku takmi~ewa, tako{to}eseprijavitinatelefone4882293,069/8668037 iliDraganiDrqa~ina069/86 68098,kaoinaimejladresezoran.djordjevic@spens.rs i marketing@spens.rs. D. B.

to.Kolikosukobasicenaceni kod Novosa|ana najboqe se moglo videti po dugim redovima ispred {tandova gde se ~ekalo veomadugodabisekupilesuve i sve`e kobasice. Kilogram se prodavao za 400 i 350 dinara. Ovaprivrednaituristi~kamanifestacijaodpo~etkaimalaje

ihumanitarnikarakter.Takoje ju~e pokloweno 30 kilograma kobasicaSigurnoj`enskojku}i iSigurnojde~jojku}i. [tand Turinaca posetio je i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i zahvalionadaruuime{ti}enikadve ku}e.

Festival kobasice po~iwe u Turijiupetak25.februara.Organizatorisupredo~ilidaseu subotu26.februarapravinajdu`akobasica,zaGinisa,od2.027 metara, koju }e staviti na najskupqitraktor"feng"ipronetiTurijom. Z. Deli}

TRADICIJU ^UVAJU I U@IVAJU

Na „Salaja~kom doru~ku” od kulena do kuglofa Dru`ewesalaja~kihbe}arai be}aru{aobele`ilojeju~ejo{ jedan "Salaja~ki doru~ak", manifestacije koja ima `equ da o~uva kulturu tradiciju i obi~aje me{tana te mesne zajednice.UvelikojsaliMZ"Salajka" prigodan program pripremila su deca iz osnovne {kole "Vuk Karaxi}",asvojimaforizmima prisutne je nasmejao Milo{ \ur|ev. -Iakosamdo{aoiz@abqau petojgodini,ose}amsekaoNovosa|anin i ovo je jo{ jedini krajkojili~inaonumojustaru varo{kojeseradose}am.Ovim manifestacijama Salaj~ani pokazujukoliko~uvajutradicijui zaista su ne{to jedinstveno u ovomgradu-rekaoje\ur|ev. Desetiporedu"Salaja~kidoru~ak"prethodi"Salaja~kojve~eri", manifestaciji koja }e biti odr`ana u petak, a pored dru`ewa i zabave ima humanitarni karakter. Prihod od kupqenih ulaznica namewen gra|animakoji`iveute{kimmaterijalnimuslovima. -Sastalismoseiovogfebruara, da uz pravu vojvo|ansku trpezu, vidimo jedni druge i oku-

Foto:B.Lu~i}

pimona{eprekopotrebnesponzore-rekaojepredsednikSavetaMZSalajkaMilo{Asurxi}. Posle "Salaja~kog be}arca" pozdravnihre~iiprograma,me{taniovemesnezajedniceiwihovigostipo~astilisuseboga-

tomdoma}omtrpezom,odkuglofadokulena,tejetakoijasniji postao onaj aforizam Milo{a\ur|evasapo~etkadru`ewa -Salajkajenajzdravijideograda,pazatonemaniambulantu. A. L.


nOvOSAdSkA HROnikA

subota19.februar2011.

c m y

8

dnevnik

POSLEINICИJATIVEDASAVETMZ„PETROVARADIN”ODESVLASTI

ZahtevzasmenuMudrinekomentari{e

Foto:B.Lu~i}

PROMOCIJAKWIGE„NOVISAD1944–1969” VLADIMIRAVRGOVI]A

Hronikapro{lih vremena Napromocijikwige„NoviSad 1944-1969“ autora Vladimira Vrgovi}a odr`anoj ju~e u Galeriji „Prometej “ direktor Zavoda za izgradwugradaBorislav Novakovi} rekao je da nije jednostavno govoritioistorijiNovogSada. -Ovakwigajehronika,nekavrstasentimentalnepovestiNovog Sada.Tusemoguna}ipodacikoji senigdenemogupro~itati,recimo ko je bila najlep{a Novosa|anka, kako je izgledao [trand ilipi~aokriminalnimgrupama kojesutadavladale-rekaojeNovakovi}.

Kwigu~ineistorijskepodaci, doga|aji i pi~e o qudima koji su `ivali u na{em gradu. Pisana je uzkori{}eweobimneliterature, neobjavqenih rukopisa i novinskihnatpisa. - U prvom delu otkrio sam dve velike nepravde u gradu. Bavio samsemuzikomiigrankamapedesetih, odlascima u inostranstvo radikupovine,spomenuozna~ajne urbanisti~keprojekte1963.godine,poznatikorzogdesusemladi okupqali i upoznavali devojke. Nekepodatkenisammogaodaprona|em-ka`eVrgovi}. N.R.

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

Kwiganapoklon zadva~itaoca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nih sedamnedeqada¬ri¬va¬}esvakogdana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jasesvakogdana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{brojte¬le¬fo¬na528-765,do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave na navedeni telefon,dobi}ebesplatanprimerak kwige “Novi Sad: hronika 1944-1969 ” autora Vladimira Vrgovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari“Most –Prometej”, Ulica ZmajJovina19,telefon 452-744. Vrgovi}eva hronika o Novom Sadupotvr|ujeneminovnostpojaveretrospekcijeu`ivotusvakog ~oveka, obuhvataju}i period od 1944. do 1969. godine. Ovu kwigu ~ini preplet istorijskih ~iwenica, pri~a i doga|aja o gradu. Kwiga je upotpuwena velikim brojemfotografijaiposedujedo-

dataknakrajuuoblikukolornih reprodukcija najva`nijih objekatauNovomSadutogperioda,raznihdokumenataisli~no. Autor daje preseke kroz sve aspekte`ivotaNovogSadaiwegovih stanovnika: "Frizerski esnaf Novog Sada ima novina u poslovawu. U privatnomfrizerskomsalonuzamu{karce u JNA 40 ulici rade dve mladedevojke,DanicaiBo`ica,a majstor, odnosno vlasnik salona, jeTodorStoj{in(1928–1998).One suzadovoqneposlomika`udasu mu{karciboqemu{terijeod`ena. Frizer Sini{a Stoj{in, sin Todora,nastaviojesaradomuovoj zanatskojradwi,radiidanas.SadajetouJevrejskoj18,odnosnona istommestu.Ovdejeprvihgodina posle Drugog svetskog rata bio prvo magazin „UNRRA", pa centralni magacin „Ranapoza". Frizerska radwa je na ovom mestu od 1957.godine". A.J.

Predsednik Mesne zajednice "Petrovaradin" Petar Mudri ju~enijeimaokomentarnainicijativu za smenu Saveta ove mes ne zaj edn ic e, potek lu od predstavnika nevladine organizacije Centar za humanizam, versku i kulturnu toleranciju Vojvodine-CentarPetrovaradin. - Ne `elim to da komentari{em sada. Naredne nedeqe }u imativi{einformacija-kratkojerekaoMudri.

Organizacijakojatra`ismenu smatradajeSavettokomvi{egodi{wihmandatavi{evodiobriguoli~niminteresimanegoonagomilanim problemima u Petrovaradinu. Asfaltirawe ulica, komunalneneda}e,izradakanalizacije i poboq{awe vodovodne mre`e,samosunekeodstavkina kojese`alePetrovaradinci.Kakoka`u,godinamaseobra}ajuorganima lokalne samouprave, na prvommestusvojojmesnojzajednici,aliodgovoriizostaju.

- Inicijativa je prvi korak kaorganizovawuZboragra|ana na kojem bi se izglasalo nepoverewe Savetu i stekli uslovi zaraspisivawevanrednihizbora. Novoizabrani Savet bi se posvetio re{avawu problema sa kojima se gra|ani bezuspe{no bore - obja{wava predsednikoveorganizacijeSvetislav Mir ko vi} kome su podr{ku pru`ili i ~lanovi Udru`ewa za za{titu Petrovar adins ke tvr|ave, Podgra|a i kulturnog

nas le| a Petrovar adin a "Petrovaradin". Ukoliko se ~lanovi Saveta na ~elu sa predsednikom mesne zajedniceneoglaseuzakonskom roku od 30 dana od dana podno{ewa inicijative, ostaje da se ponoviprocesidase~ekajo{ trideset dana. Mirkovi} ka`e da }e gra| an i org an iz ovati blokadu Petrovaradina ukoliko ne dobiju odgovor od mesne zajednice. J.Zdjelarevi}

PUMPAISPUMPAVANEVOQE

Kisa~kabitkas podzemnimvodama Kisa~ ovih dana bije bitku s podzemnim vodama: kopaju se odvodni kanali u seoskom ataru, a zasadaizseoskogsistemakanala jedna pumpa, dodu{e pove}a, izvla~ivodu.Me|utim,ovonaseqe neodoqivo podse}a na mini verzijuVenecije,~ijisuprepunikanali,dodu{e,neplovniizarasli u alge i trsku. Ipak, po re~ima predsedniceMZKisa~Ane Vozarove, ove godine bi trebalo da najve}i problemi budu otkloweni, jer su se u wihovo re{avawe ukqu~iliPokrajinaiGrad. -Mismooduvekimalite{ko}e s podzemnim vodama, i sistem kanala koji nas je toga re{avao. Zbogmnogihfaktoradostakanalajezatrpano,zamuqenoilipregra|eno,iodpro{legodine,kada je palo dvostruko vi{e ki{e odproseka,namapodvodomle`i oko 500 hektara, dok su u selu ugro`ene ku}e od naboja – ka`e Vozarova. Powenimre~ima,mesnazajednicanijeimalanovacdatore{i, ali su pro{le godine postigli

Foto:F.Baki}

dogovordaFondzakapitalnaulagawa Vojvodine i Grad obezbede novac, 120 miliona dinara. Tako }e biti produbqen ispust ispod `elezni~ke pruge koji predsta-

^ITAOCI PI[U  SMS

vqa jedan od najva`nijih ispusta zasistemkanalauselu,po~e}eizgradwa2,5kilometaraatmosferskekanalizacijeiujednoserade projektizapreostalih15kilometara kanala, koji bi ove godine trebalodabuduiizgra|eni. Zbog polo`aja u udolini kisa~ki podrumi su uglavnom pod vodom. Kroz naseqe su se protezali kanali i du` ba{ta, a zbog sumwe gra|ana u wihovu svrsishodnost u su{nim godinama, dosta wih je i zatrpano. Me|utim, kakoka`eVozarova,organizovanisusastancisaKisa~animana kojima je im je nagla{en zna~aj sistema otvorenih kanala i wihovog ispravnog funkcionisawa zanaseqe,amesnazajednicauspostavilajedobrusaradwuskomunalnompolicijomkojakontroli{estawekanalskemre`e.

Idoksezasadaodsvihposlova u selu jedino ispumpava voda, dok se ne dobiju potrebne saglasnosti, {to Vozarova o~ekuje da }esedogoditizamesecdana,dotleje"[ajka{ka"ponalogu"Voda Vojvodine"  u ataru sela du` puta ka ^eneju iskopala jo{ dva kanala. - Konkurisali smo i za novac kod Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, i dobili smo dvamilionadinaradao~istimo irekonstrui{emokanalkojiide od zapadnog do severnog dela sela.Kadazavr{imosveoveposlove, nadamo se da ne}emo imati problemasapodzemnimvodama,a jo{ kada budemo dobili kanalizaciju,bi}ere{enopitaweizlivawai~estogpra`wewasepti~kihjama–zakqu~ilajeVozarova. S.Krsti}

065/47-66-452&063/366-977

Strogo}audarilainazaqubqene Komunalna policija legitimi{e zaqubqene parove i tera napoqe iz restorana 10minutaposlepono}inadansv.Valentina. Vi{e bi im odgovarale crne uniforme... 064/6862... *** Ucirkularnomobave{tewuAD„Hleba“ upu}enommalimtrgovinskimradwamastojida}esvakoka{weweupla}awu„strogo sankcionisati Tr`i{na inspekcija”. Ne znamodkadasetoinspekcijabaviprinudnomnaplatom,ajo{vi{emezanimadali suseusudilidapomenutoobave{teweuputesvojimmilionskimdu`nicima. 063/520... *** Skup{tina grada je donela novi ku}ni redkojijeve}stupionasnagu.Sadaostaje pitawe:kakoSkup{tinestanaradado|udo prikladnood{tampanogtekstakojisemo`eista}inatabli. 063/524... *** Gospodo iz Upravnog odbora “Gradskog zelenila” odrecite se va{ih nadoknada za rad u UO, pa }e biti para za radni~ki regres.Poka`itedabrinetezasudbinufirme ili vam je bitan samo novac i samo ste zbogtogatu. 065/5366... *** Na kiosku GSP-a kod Limanske pijace neprimajuzahtevesali~nimkartamakoje imaju~ipove,jernemaju~ita~~ipova.Takomijeobjasnioslu`benikna{alterui poslao na Autobusku stanicu da predam zahtev. 064/4405...

*** Nakon preuzimawa „Agro`iva” od Bajatovi}a i  wegovog „SRBIJA-GASA” piletinaposkupila50odsto. 063/568... ***

Rad na crno "zaposlenih" pija~nih preprodavacanigdeusvetunijepriznat,nitije prepoznat u zakonskim odredbama za ostvarivawe prava ili privilegija. A i za{to bi?Kadvi,kaona{izastupnicinisteznaliniumelilegalanraddanamu~initeodr`ivim,za{tosmatrateda}etetouspetisa ilegalnim? 064/0863...

*** Dana{wa{tampapi{enema{e}era,bra{na,uqapasepitamdalimitoulazimou slavnedevedesete! 062/1299... *** Pre dve-tri godine Grad je obezbedio GSP-u sredstva za kupovinu 20 autobusa. Svitenderizawihovunabavku,abiloih je{est,poni{tenisuodstraneAgencije. Ovim je Gradu naneta ogromna {teta, jersesadazatajnovacnemo`ekupitini 15 autobusa. Ko }e odgovarati za ovu ogromnu {tetu nanetu gra|anima  Novog Sada? 065/5422... *** Istinaje,svipravistru~wacizahortikulturu i {umarstvo iz ,,Gradskog zelenila" su oti{li u penziju, a nadzor u Zig-u su im biv{e kolege, koje su imali gdedaodukadajeu“Zelenilu“po~elolo{e. 064/1849... *** Po{tovanigra|anidaliste~ulineko ve~e na „Novosadskim razglednicama“ portparola „Vodovoda“ {ta je izjavio?-Dajepove}awera~unazavodunajverovatnijedo{lozbogkona~nogo~itavawa,patoujanuaru,arazlikuobra~unalipovi{ojceni.Tosamomo`euNovomSadu. 064/1901... *** Ko ~ita „Dnevnik“ mogao je pro~itati u kakvenasjedugoveuvalilana{aMaja.Wen potpis sa ATP „Vojvodina“ i Devi}em }e gra|aneko{tatimilioneevra. 064/2952...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota19.februar2011.

9

POSLEPRINOVEPORODICIMARINKOVI]SME[ISEJO[JEDNASRE]A

Trojkedostanauzpomo}Grada Gradona~elnik Igor Pavli~i} primio je ju~e Radomira i Anu Marinkovi}, roditeqe trojkiNine,Nikole iNestora, kako bi razgovarali o mogu}nosti re{avawa wihovog stambenog problema. S obzirom na to daMarinkovi}iswihovo~etvoro dece `ive u stanu od 50 kvadratazajednosRadomirovimroditeqima,gradona~elnikjeobe}ao da }e se potruditi da im Gradomogu}idadobijusopstvenistan.Pavli~i}je,tomprilikom,istakaodajejakova`noda dr`ava pru`i podr{ku vi{e~lanim porodicama. Pored stambenogre{ewa,Grad}eobezbeditiikolicazatrojke.

Gradona~elnikPavli~i}primiodeosadabrojneporodice

NANOVOMNASEQU

Bo}ariho}eterennazad Terenzabo}awenaNovomnasequ, u Ulici \or|a Nik{i}a Johana,sru{enje1.februarapo nalogu gra|evinske inspekcije {tojerazo~aralomnogequbiteqebo}awa,jersuostalibezmestazaokupqaweijedinerazonode.Ledinunakojojsenalazioteren du`ine 20 metara i {irine ~etiri,samisupreurediliisami se daqe bri`no starali o istom.Ulo`ilisumnogoentuzijazmaivoqedabisebiobezbedi-

likutakgdebisenalazili,razgovarali, dru`ili se i bavili ovomvrstomrekreacije. -Tojemestonakojemsuseve}inom okupqale izbeglice iz Dalmacijedabisedru`iliibo}ali. Jako smo razo~arani zbog odluke da nam inspekcija sru{i teren, jer smatramo da nikome nismosmetaliidasmosemaksimalnotrudilidapo{tujemovremezaodmorizatonamnijejasno u~emusmopogre{ili.Ne`eli-

modaostanenaovomeizatosada miprikupqamopotpisedanamse vrati teren - rekao je Rajko Nakom~i}, jedanodbo}ara. Podse}amo, stanovnici ovog dela Novog naseqa `alili su se nabukukojajedolazilasasusednog terena za bo}ewe, zbog ~ega suipotpisalipeticijuzawegovoru{eweiposlenekolikoneuspelih poku{aja kona~no uspeli da 1. februara, na zahtev ombudsmana,sru{eteren. T.L.

AnketiraweizbeglihizHrvatske Nosioce stanarskog prava izbeglih i prognanihlicasateritorijeRepublikeHrvatskeanketira}e u Odseku za izbegla, prognana i raseqena lica, Kraqa Aleksandra 14,  radnim danima od 7.30do15.30sati. Anketirawe, koje traje do 11. marta, organizovanojeuokviruprojekta"Pregledtrenutnogstawaipotrebabiv{ihnosilacastanarskogpravau Republici Hrvatskoj", realizovanog od strane

KomesarijatazaizbegliceRepublikeSrbijeusaradwi sa Me|unarodnom organizacijom za migracije,asaciqemdasesagledasituacijaukojojse ovapopulacijanalazi.Dobijenirezultatitrebalobidadoprinesudaseta~noutvrdepotrebeizbeglih, te da se pomogne onima koji `ele da se vrateuHrvatsku,kaoionimakoji`eledaostanu uSrbiji. D.B.

PRI^ASRENTOMNIJEZAVR[ENA

Trafikantitra`epregovore Udru`ewe trafikanata u kojem su i vlasnici kioska i monta`nih objekata, zakupci javnegradskepovr{ine,nesla`e se s predlogom Grada da se godi{wa renta plati u nared-

Vikendsvirke uCK13 Qubiteqi pank, dab, rege, ska zvuka u`iva}e u subotu u Crnojku}i13,od22sata,kada }esvezabavqatiNovosa|anima ve} poznati francuski sastav „Xouk“, a odmah potom i leg end arn i bend „King Proun“. Ulaznice se prodaju po ceni od 300 dinara i mogu sekupitineposrednoprekoncerta. Nedeq a je rez ervis ana za poklonike`onglirawa,naredovnoj @onglerskoj radioniciod14do17sati.Zaovajdoga|ajnijepotrebnoprijavqivawe,aulazjebesplatan. D.B.

nihpetgodina,kakojetoprihvatilo Vojvo|ansko udru`ewe malih trgovaca, izjavio je Vojislav [kori}, iz Udru`ewatrafikanaka.Onka`edana sastankus~lanomGrdskogve}a

za komunalije Gordanom Pu{i} nije bilo wihovih predstavnika,tedaodGradatra`a daseioniprimeradidijaloga.[kori}ka`edaimajuvi{e zahteva. Z.D.

Marinkovi}i,kojisudo{lina pozivgradona~elnikaspetogodi{wom}erkicomValentinom,zahvalilisuireklida}eimpomo} pri dobijawu ve}eg stambenog prostoraumnogomeolak{atisvakodnevni`ivot. Preko Uprave za socijalnu i de~ju za{titu sprovode se mere zapodr{kuporodicamasdecom. Jednaodmerajeipomo}ure{avawu stambenih potreba putem Stambeno - kreditnog pronatalitetnogfonda.Fondbitrebalodafunkcioni{enatajna~in daporodicekojeostvarujupravo na stambeni kredit glavnicu kreditapla}ajubanci,aGradkamatu. I.Dragi}

VESTI Vrati{kartu, dobije{novac Karte za koncert benda "Eva Braun",kojijetrebalodaseodr`i sino} u Omladinskom centru CK13, a otkazan je zbog bolesti ~lanovabenda,mogudasezamenea novac}ebitivra}en,ka`uizovog omladinskogcentra.Novitermin odr`avawakoncertabi}enaknadnoobjavqennainternetstranici CK13. Oni koji se ne odlu~e da vrate kartu, mo}i }e sa istom da u|u na koncert u drugom terminu kojibudedogovoren. J.Z.

Obukanepliva~a Upis na obuku nepliva~a bi}e svakogradnogdanaod15do20~asovanablagajniklizali{tanaSpensu.Obukapo~iwe1.martaiiznosi 2.000dinara.Zaakvarobikupisje naistommestuiuistovreme,cena programa je 1.800 dinara za dva, a 2.200 dinara za tri ~asa nedeqno. Program "Tata, mama, plivajte sa nama" od 1. marta bi}e utorkom i ~etvrtkomiod18.45do19.30.Mese~na~lanarinaje1.800dinara,a zasvakonarednodete1.200. T.L.

Foto:N.Stojanovi}

Dastabla mirnorastu Prostori za drve}e na Trgu slobode nedavno su za{ti}eni malimzidi}ima,aovihdanana wihsudodatimetalni"poklopci" kojim osim {to izgledaju lepo, imaju i prakti~nu primenu.Presvega,sadajeonemogu}e-

no da svako gazi, rovari i razvla~i zemqu u kojoj su stabla posa|ena,pasenadamoda}edrve}ebitiza{ti}eno.Poredtoga,ovi"poklopci"suodra|eni vrlo ma{tovito pa sve zajedno delujeukusnoiuredno. B.M.

UPONEDEQAKU^ASTVELIKOMPISCU

Spomen-plo~a MiloraduPavi}u

Spomen-plo~a Miloradu Pavi}u bi}e sve~ano otkrivena u ponedeqaku12~asovanaFilozofskomfakultetu.Obele`jeu znakse}awanaslavnogsrpskog piscaiautorasvetskogbestselera "Hazarski re~nik" bi}e postavqenonaulazuucentral-

nu ~itaonicu biblioteke fakulteta,koja}eubudu}enositi ime "Milorad Pavi}". Inicijativa za postavqawe spomenplo~e potekla je s Odseka za srpsku kwi`evnost Filozofskog fakulteta, kao i iz Dekanataoveustanove. I.D.

Koncertstudenata korepeticije Koncert studenata korepeticije odr`a}e se u ponedewak u 19 ~asova, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti,

Ulica \ure Jak{i}a 7. Ulaz je slobodan.Svedodatneinformacije mogu se prona}i na sajtu www.akademija.uns.ac.rs. S.R.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

subota19.februar2011.

c m y

10

Погонза производњу минералневоде

ОПШТИНА ЗБРИЊАВА УГРОЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ У ВРШЦУ

Домови најсиромашнијима

ВРШАЦ: Општински чениции социјале установе ове године започели су акцију за збрињавање стамбенонајугроженијихграђана. За те намене већ је обезбеђено 6,2 милиона динара, прибављених продајом и издавањем у закуп станова из ранијег Фонда солидарне стамбене изградње. Но, ту нема довољно пара за решавање животних проблема грађанакојинемајукров над главом. Било је новца само за 16 најугроженијих, апотребе су много веће. Према ономе што каже чланица Општинског већа за социјалну политику Гордана Калнак у општини Вршац има 1.600оних који користе материјално обезбеђење и да решавање њихових стамбених проблема у време кризе захтева дужи временски период. - Општинска комисија примила је неколико стотина молби за доделу стамбених објеката и ускоро ће их решавати. Од суме за ту намену,три милиона динара

усмеренојена куповину пет сеоских домаћинстава, два милиона ће се уложити у адаптацију девет станова, а са1,2 милиона динара бићесређенајош два стана.Контејнере за нужни смештај наба-

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo, Bog­te­vi­deo!”­(12,­15,­18,­19,­21,­22),­"Me­dved­Jo­gi"­(13.10,­14.50,­16.40), „Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Tu­ri­sta”­(18.10),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­ (11.45,13.30),­ „Ha­ri­ Po­ter­ i­ re­li­kvi­je­ smr­ti"­ (13,16),­ „Zla­to­ko­sa­ i raz­boj­nik"­(15.30,­17.30,­16.10),­"Pri­~a­o­igra~­ka­ma"­(12.10,14.10),­"Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2"­(22.40),­"Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(12.30,14.30),­"Bez oba­ve­ze"­ (20.10,­ 22.20),­ "Lov­ na­ ve­{ti­ce"­ (18.30,­ 20.30),­ "Bur­le­ska"­ (20, 22.30) Jadran:­"Me­ga­um"­(17.30),­"Se­stra­osmeh"­(19.15),­"Di­le­ma"­(21.30) Art­bi­o­skop­"Vojvodina"­na­Spen­su­"@e­na,­pi­{toq­i­re­zan­ci"­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te, Sce­na­ "Jo­van­ \or­|e­vi}": "Don­ ki­hot"­ (19), Sce­na­"Pe­ra­Do­bri­no­vi}":­"Uje`"­(19.30) Pozori{te mladih, ma­la­sa­la:­"Ma­~ak­u­~i­zma­ma"­(11),­ma­la­sa­la­"Par­~e no­}i"­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­"Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti";­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­"Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka",­"Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta -an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945". Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­"Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od preksino} u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: NikolinaJankovi}, MirjanaBo{wakovi} i BojanaQuboja iz Novog Sada, Anna[tajfer iz Glo`ana, Sne`anaPetrovi} iz Koviqa, MirjanaStojanov iz Obrovca, VesnaStojkovi} iz Ratkova, SvetlanaSpasojevi} iz Mo{orina i SandraPa{agi} iz Ka}a, DE^AKE: Mojca \uji}, Jelena Krpan i Bla`enka Milovac iz Novog Sada, MarijaMedi} iz Derowa, QubicaProle iz @abqa, BiqanaDragi}evi} iz Sremskih Karlovaca i Sla|anaVasi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Vidana Jovanovi} (1927) u 9.45 ~asova - urna, Vlajko Riste Jefti} (1922) u 10.30, Sowa Radovana Gavranovi} (1943) u 11.15 - urna, Gavrilo Milo{a ^uru{ki (1929) u 12, Jovan Milo{a Pe{i} (1934) u 12.45, Jovan Obrada Nikoleti} (1937) u 13.30, Milan Lazara Bruji} (1936) u 14.15 i Vukadin Obrada Stamenkovi} (1938) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Andrija Josipa Kiraq (1926) u 13 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Mara Trivuna Rokvi} (1931) u 13 ~asova.

вићемо од средстава остварених од јануара до јуна ове године- истиче Калнакова. У 22села у нашој општини има неколико стотина кућа чији су се власници трајно иселили или се ретко враћају. Већина тих кућа је на продају и цене нису високе – од три до 15хиљада евра. -У акцијама куповине домаћинстава купљено је неколико десетина кућа у селима,што се показало као добар потез.Цене су много ниже него у граду и варирају у зависности од старости и опремљености,али и удаљености од града - каже члан Општинског већа за рурални развој Јован Колар. - Трудимо се да изједначимо квалитет живота у селима и граду.Одредили смо и земљиште на којем би могли да се развију одговарајући индустријки погони. То је погодније за инвеститоре, јер је земљиште у селу јефтиније, а има потребну инфраструктуру. На тај нашин желимо и да задржимо младе на селу-појашњава ове акције Колар. Општина је за подршку младима да се осамостале наменила 800хиљада динара.Првенствено је намењена младима који напуштају систем социјалне заштите, домски или породични смештај. Помоћ у адаптацији стамбеног простора најавио је и Републички завод за социјалну заштиту.Наравно,овај низ мера ће допринети да се број стамбених проблема колико толико смањи, али генерално, убрзаније стамбено збрињавање ће се догодити масовнијим запошљавањем у планираној изградњи индустријских погона у Технолошком парку у овој и почетком наредне године. Р. Јовановић

НА СЛАНИНИЈАДИ У КАЧАРЕВУ

Домаћиниполе окитилизлатом

КАЧАРЕВО: Качаревци данасславетрећиданпразникаомиљенеимсланинеучијучастсеу овом месту традиционално од осамдесетих година организује „Сланинијада“.Стотинетонасланинечека онекојијеволе, нанајвећемсајмусланинекоднас. Преко 3.000квадратнихметара затвореногиотвореног простора, стотинештандоваинањимасвеоно штоможетезамислити. И ове године Сланинијаду је отворио подпредседник Владе Србије др Јован Кркобабић и градоначелница Панчева Весна Мартиновић. Отварању Сланинијаде присуствовале су и многе угледнезваницеизсветаполитике, као и представници страних амбасадауБеограду, удружењаса којима „Сланинијада“ одржава пријатељскеконтактеи представницеизлагачаспонзораидонатора. Отварањејенаступомулепшао и КУД "СтанкоПауновић"изПанчева песмамаииграмаизцелеСрбије које карактеришу богатство Војводине. Посебну пажњу изазвале су изложбе сланине, као и карикатуре и афоризми најеми-

нентнијих уметникаизовихбраншинатемусланине. Изабранисуизлатнипобедницизаовугодину.Најбољудомаћу сланину, направили су ко други негоКачаревци:БорчеБогдановски комејеприпаклопрвоместо, ЈаћимовскиСтојку другоититулунајбољетрећесланинепонеоје БојковскиИле.Укатегоријииндустријскесланинепрвацисукланица "Плави Дунав" из Панчево, надругомместујекланица"Брковић" инатрећемкланица"Имес" из Београда. Сваке године екипе кувара аматера праћени својим свитама од дегустатора, забављача, музичарапокушавају даседомогну трофеја "Златни котлић Сланинијаде". Победник за 2011. годинујеМКККлубПанчево. ДанассуКачаревципосетиоцима припремили низ арактивних такмичења. Тако у преподневним часовима могу да присутвују топљењусланинеиправљењукобасица, као и увек атрктивном такмичењухватњапрасетакојејезаказанозаподне,докћесаткасније бити одржано такмичење у надвлачењуконопцаиизборзанајјачегсланинара. Л. Н.

ВЛАДИМИРОВАЦ: Покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Драгослав Петровић отворио је данас у Владимировцу,у општини Алибунар,погон за производњу минералне изворске и стоне воде у оквиру предузеће "Еко центар". Реч је о 86. погону нових технологија у који је Покрајина инвестирала шест милиона динара, а укупна инвестициона вредност пројекта је 12,7милона динара. Реализацијом овог погона запослиће се 40 радника директно и кроз различите видове кооперације. Пословно-производни објекат ''Еко центар"изграђен је на плацу површине 29 ари, на коме се налази хала површине 400 м2. Предузеће поседује истражноексплоатациону бушотину на дубини 141м, пречника цеви 216 мм и протока 3-5 литара воде у секунди. Л. Н.

Бесплатни специјалистички прегледи НОВА ЦРЊ А: Општина Нова Црња планира да у овогодишњем буџету издвоји 1,3 милионадинаразаплаћањедопуне примарне здравствене заштите, која ће се организовати у Дому здрављауСрпскојЦрњи. Новац ће се наменски користитизаисплатунакнаделекарима, за кардиолошке прегледе, ултразвук срца, ултразвук абдомена, биохемије – лабораторије, иувезиздравственезаштите жена. Прегледи ће бити бесплатни за пацијенте из новоц рњ анс ке опш тин е и обављаће се у Дому здравља у СрпскојЦрњи. Оваква одлука локалне самоуправе у најмањој средњобанатскојопштинијеодвеликогзначаја за њене житеље, јер је зрењанинскаболницавишеод50километара удаљена од седишта њиховогДомаздравља. Ж. Б.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”,

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Све више оболелих од грипа СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Епидемија грипа се наставља, а број оболелих је у константном порасту. Тренутно је регистровано 483 оболелих од грипа. Од тога је 13 оболелих од А(Х1Н1). Тежи случајеви су хоспитализовани, један пацијент је прикључен на респиратор, а неколико је послато у Сремску Каменицу на лечење. У периоду од 24. јануара до 14. фебруара на територији Срема, укупно је оболело 1.206 особа, а претпоставља се да је број далеко већи с обзиром нато да се лекару не јављају сви пацијенти. Епидемија је утицала и на смањење броје деце у вртићима. У митровачком Дому здравља апелују на све, посебно на хроничне болеснике, старије и децу да се чувају, и да не одлазе у посете пријатељима. Посете у митровачкој болници су забрањене до даљњег. С. Л.

Штрајк ученика привремено окончан СТАРА ПАЗОВА: Штрајк ученика средње економске школе ''Вук Караџић'' у Старој Пазови, привремено је окончан. Наиме, након разговора са руководством школе, око 200 ученика, који су бојкотовањем наставе тражили поништење конкурса, пошто омиљени професор Миленко Каралић после две и по године рада на одређено време није добио посао за стално, вратили су се у учионице. До коначне обуставе штрајка, како истичу ученици, може доћи само ако се на седници Школског одбора, која се очекује у понедељак, Каралић врати на посао. Са друге стране, директорка школе ТањаБаљак истиче да су све опције још увек у игри, те да ће се након разговора у понедељак наћи решење за преваС. Л. зилажење проблема.

11

НА САВИ У БЛИЗИНИ ШАПЦА

Насукан танкер са 1.000 тона бензина

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: На 96. километру пловног пута Саве, у близини Шапца, од суботе насукан je хрватски танкер који је превозио око хиљаду тона бензина Како нам је речено, на танкеру нема оштећења, тако да нема ни опасности од изливања горива у реку. Како је у Капетанији пристаништа у Сремској Митровици саопштено, чим се водостај мало повећа, танкер ће бити ослобођен. Како истиче капетан Капетаније пристаништа у Сремској Митровици, СтеваЖиванов, ради се о самоходном танку који припада хрватском ''Дунавском лојду'' из Сиска. - Превозио је око хиљаду тона нафтних деривата из Босанког брода и насукао се у суботу увече у близини Шапца, тачније код места Мрђеновац, каже капетан и додаје да се танк насукао ван пловног пута, тако да и не омета саобраћај на реци. Како у Капетанији сазнајемо, претходних дана изведен је неуспешан покушај ослобађања танкера тако што је други брод покушао да га скине са

На истом месту, танкер исте фирме насукао се на Сави код Шапца и пре две године

спруда у речном плићаку. Услед могућности оштећења танка, што би довело до цурења бензина у реку, донета је одлука да се сачекати повећање водостаја и самостално ослобађање танка. Но, чињеница да је део пловног пута реке Саве на коме се догодила незгода необележен, у многоме може утицати на откривање узрочника овог инцидента. Шабац - Брод танкер „Опатовац”, власништво хрватске фирме „Дунавски Лојд Сисак” са 912 тона евродизела које је натанковао у луци Мид у Црном мору насукао се код моста на Сави у Шапцу, на педесетак метара од складишта НИС-а, где је требало да истовари гориво. Нико од морнара није повређен, гориво није исцурело, али је извлачење танкера компликовано. Багери не могу да откопају спруд на коме је танкер како не би оштетили шипове моста, а претакање горива је тешко због опасности од изливања. Танкер исте фирме насукао се и пре две године на Сави код Шапца. С. Л.

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У ОПШТИНИ КИКИНДА

Урушило се 16 кућа, а стотинак угрожено КИКИНДА: Због елементарне непогоде-поплава насталих услед високог нивоа подземних и површинских вода на територији кикиндске општине проглашена је ванредна ситуација. Општински Штаб за ванредне ситуације задужен је за

доношење мера за ублажавање последица. - Овом одлуком желели смо да стекнемо могућност да нам у помоћ притекну надлежни из републике и покрајине – рекао је председник Општине Илија Војиновић. - Уколико нам за-

Немци поклонили ватрогасно возило

требају машине или људство за прокопавање канала, оне могу одмах стићи и из других делова Војводине. Долази пролеће и треба омогућити пољопривредницима да обрађују земљу. Ванредна ситуација даје могућност да мобилишемо све што имамо, а обавезу ће имати и грађани. Обавеза грађана је да одржавају пропусте за атмосферску

вредно земљиште, на којем су штете много веће. У Башаиду је угрожено, према последњим проценама 100 кућа, преко 50 је склоно паду, а до сада се 16 урушило. У Руском Селу пале су две куће, а у Сајану једна. - Из покрајинске владе и робних резерви најавили су помоћ нашој општини – објашњава Чолак. – Исто тако, јављају се и

Најугроженијасусела Башаид,РускоСело, БанатскаТополаиВинцаид.Угроженисуи деловиИђошаиСајана.Поплава је угрозила пољопривредноземљиште,накојем је штета многовећа

СУБОТИЦА: Немачки град Минхен је поклонио ватрогасно возило ПУ у Суботици у вредности од 400 хиљада евра. Суботички ватрогасци до сада нису имали овакво возило које је поред опреме за гашање пожара поседује делове и за саобраћајне несреће као и за изливање одредјених течности. Ватрогасна чета Суботице поседује 29 возила и има јединице Бачкој Тополи, Малом Идјошу, Старој Моравици, Бајмоку, а очекује се да се формира и на Палићу. Кључеве возила свечано је уручио представник градске управе Минхена Хамид Сијерчић градоначелнику Суботице Саши Вучинићу. А. А.

канализацију испред кућа и да сами прокопају канале до одводне мреже на њивама. Процене су да је угрожено од 20 до 25 одсто обрадивих површина у општини. - Најугроженија су села: Башаид, Руско Село, Банатска Топола и Винцаид - рекао је члан Општинског већа Бранислав Чолак. - Угрожени су и делови Иђоша и Сајана. С друге стране поплаве су угрозиле пољопри-

УСТАВНИ СУД ПРЕЛОМИО У КОРИСТ НОВОБЕЧЕЈСКИХ НАПРЕДЊАКА

Самодопринос под знаком питања

НОВИ БЕЧЕЈ: Над референдумом о увођењу самодоприноса у Новом Бечеју надвила се сенка сумње. Општински одбор Српске напредне странке у том месту недавно се жалио Комисији за спровођење референдума, тврдећи да су уочене бројне неправилности приликом изјашњавања грађана о томе хоће ли и убудуће, из свог џепа, издвајати новац за уређење Новог Бечеја. Међутим, приговор новобечејских напредњака је одбачен као неоснован, па су они одлучили да се обрате Врховном касационом суду, оспоравајући негативно решење поменуте комисије. Овај суд убрзо се огласио ненадлежним за решавања спора, због чега је предмет уступио Уставном суду који је ових дана уважио жалбу СНС. Утврђено је, наиме, мноштво мањкавости при одлучивању Комисије за спровођење референдума о приговору напредњака. Остаје да се види у ком ће се правцу ситуација даље одвијати. Да ли ће надлежни у Месној заједници Нови Бечеј остати при томе да је скорашњи референдум био “чист као суза”, или ће га поништити, односно да ли ће опозиција успети да докаже, не само да

subota19.februar2011.

је комисија радила мимо прописа, већ и да је месно руководство манипулисало гласовима грађана и лажирало резултате изјашњавања, по којима су Новобечејци

пристали да издвајају самодопринос и у наредних десет година. Подсећања ради, комисија за спровођење референдума саопштила је да је на подручју МЗ Нови Бечеј, на четири гласачка места, укупно изашло 6.320 грађана, што износи 55,72 одсто од укупног броја житеља са правом гласа. За увођење самодоприноса изјаснило се 5.828 бирача, против је гласао 451, а 28 гласачких листића било је неважеће. С друге стране, општински одбори Српске напредне странке,

Демократске заједнице војвођанских Мађара и Социјалдемократске партије Србије тврде да је великом броју грађана на референдуму одузето право на слободно изјашњавање и да су прекршени готово сви важнији чланови Закона о референдуму и народној иницијативи. - Довољно говори податак да је у МЗ Нови Бечеј од 5.828 гласова „за“, чак 2.997 грађана гласало код своје куће, а то могу учинити само болесна и непокретна лица. Поред тога, предате су 22 изјаве Новобечејаца који кажу да се гласало на улици, али и за чланове породице који нису били присутни у моменту доласка комисије – истакли су Саша Максимовић (СНС), Игор Вујовић (СДПС) и Ференц Ердман (ДЗВМ). Они су, такође, навели да су бирачки спискови били недоступни чак и особи која је члан референдумске комисије, као и да је током трајања референдума вршен велики притисак на запослене у јавним предузећима и установама, чак и на пунолетне ученике средње школе, да гласају, „јер је то био једини начин да владајућа гарнитура покуша да достигне сумњивих 51,38 одсто за увођење самодоприноса“. Ж. Балабан

грађани и удружења грађана која желе да помогну. У буџету локалне самоуправе планирано је 12 милиона динара за ванредне ситуације. Овај износ може да се увећа ребалансом, уколико буде потребно. Предузеће Горњи Банат око Руског Села и Башаида ископаће канале који ће одводити вишак воде из села. Отвориће се и посебан жиро-рачун за оне који желе да помогну. А. Ђуран

Војвођански брас фестивал ЗРЕЊАНИН: Пети Војвођан ски брас фе сти вал би ће одржан сутра, од 16 сати, у великој сали Културног центра Зрењанина, а улаз је бесплатан. Фе сти вал ор га ни зу ју Градски дувачки орке стар и Му зич ка школа „Јо сиф Ма ринковић“, у сарадњи са Култур ним цен тром и Акти вом ли ме них ду вача му зич ких школа Војводине. Фе стивал је ревијалног карактера и на њему ће наступити најбољи ученици лимених дувачких одсека из свих музичких школа у Војводини и Академије уметно сти у Новом Саду. На програму су дела Моцарта, Бетовена, Чајковског, Бартока и других аутора, као и композиције из других жанрова: популарна - евергрин музи ка, џез стан дарди, староградска музика. Ж. Б.

Турнеја „Карамела”

БЕЧЕЈ: Најављена турнеја бечејског панк-рок бенда „Супер с карамелом“ почиње вечерас наступом у хрватском граду Нов�� Градишка. Следећег петка, 25. фебруара, свираће у Ријеци, а током марта ће имати две свирке у Србији. Прве мартовске суботе забављаће Ново сађане, а 19. марта ће своје музичко умеће представиће у Смедеревској ПаланВ. Ј. ци.

У СУБОТИЦИ ПОСЛЕ 15 ГОДИНА

Коначно почела изградња базена СУБОТИЦА: После петнаест година настављена је изградња комплекса базена у Суботици. Почетком недеље поново је отворено градилиште Спортског ре-

за капитална улагања у Војводини издвојио 590 милиона динара за завршетак радова. Тренутно се зидају мали и велики базен и уводи изолација. Након тога ста-

креативног центра “Дудова шума” и почела је изградња средњег и великог базена. Ову велику инвестицију започету 1996. године зауставио је недостатак новца. - Срећом, нећемо више имати проблема са прибављањем новца за изградњу базена, јер је Фонд

вљаће се кров и грађевински ће се затворити базен. Град је инвеститор на пројекту и неће улазити у опремање пословних простора, него ће тај посао бити препуштен закупцима – објашњава помоћник градоначелника за инвестиције Душко Гуслов.

Одборници Скупштине града су 1995. године донели одлуку о градњи базена и тада су радови почели. Прва предрачунска вредност износила је 10 милиона тадашњих немачких марака. Тада је било договорено да у изградњи објекта град учествује са 60 одсто, а држава 40 одсто. У међувремену, пројекат је требало да се промени, што је урађено 2007. године. Према речима Гуслова уколико све буде текло по плану, радови ће бити завршени до средине 2012. године. Извођач радова новосадска фирма “Дијагонала”, а подизвођач “Експрес сервис” из Суботице. А. А.


12

crna hronika

subota19.februar2011.

dnevnik

APELACIONISUDUNOVOMSADUPOTVRDIOPRESUDUKATARINIBALANGOIZBA^A

Decenijaipozaubistvosekirom – Apelacioni sud u Novom Sadu je svojom presudom potvrdio presudu Vi{eg suda u Novom Sadu od 4. juna 2010. godine kojom je taj sud oglasio krivim okrivqenu Katarinu Balango iz Ba~a zbog izvr{ewa krivi~nog dela te{kog ubistva i osudio je na kaznu zatvora u trajawu od 15 godina – saop{tila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi {eg su da su di ja Svet lan a Tomi}-Joki}. Na i me, u po no vqe nom po stupku pred krivi~nim ve}em novosadskog Vi{eg suda, Katarina Balango je osu|ena za sa-

KatarinaBalango

NOVAPRIJAVAPROTIVOSUMWI^ENIH NAKUPACAIZBA[AIDA

Otacisinovi istimstopama Protiv Mileta [. (1962) iz Ba{aida, op{tina Kikinda, policija je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Kikindi podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio dve prevare, o{tetiv{i dva lica s teritorije kikindske op{tine za oko 80.000 dinara. Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da je Mile [. u maju i junu pro{le godine doveo u zabludu o{te}ene i s wima sklopio ugovor o kupovini stoke, teladi i sviwa, na osnovu kojeg je preuzeo stoku koju do sada nije platio. Policija moli gra|ane koji su o{te}eni pprilikom poslovawa s Miletom [. da se javi PU Kikinda li~no ili na telefon 0230/412–122. Ina~e, u PU Kikinda nam je potvr|eno da je Mile [., koji se bavi trgovinom stokom, otac Darka (1984) i Dalibora [. (1989) iz Ba{aida, koji su, kao {to smo ve} u vi{e navrata pi-

Mile[.izBa{aida

sali, od 5. januara ove godine u pritvoru zbog sumwe da su pri~inili vi{e krivi~nih dela u oblasti privrednog kriminala. Sinovi Mileta [., Darko i Dalibor [. se po jednoj krivi~noj prijavi terete da su krave kupqene u Banatskom Mono{toru i Melencima pla}ali falsifikovanim evrima. M.Mr.

SUDIJEPOROTNICIPOSTIGLEDOGOVOR ONOVOMNA^INUOBRA^UNANAKNADE

Vezaniza prose~nuzaradu Dru{tvo sudija porotnika Srbije postiglo je dogovor s Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde o novom na~inu obra~una naknade, ~ime su otkloweni razlozi za obu-

predsednik Dru{tva sudija porot ni ka Sr bi je Bran is lav Sto{i}. Dru{tvo sudija porotnika Srbije smatra da su, posle postignutog dogovora otkloweni raz lo zi za ob u stavu rada. Zahtevi sudija porotnika su se odnosili na vra}awe ukinute pau {al ne na kna de su di ja ma po rot nicima i na ispla tu svih za o sta lih na kna da od maja 2010. godine. Sto{i} je po ja snio da to zna~i i da su porotnici prihvati li da im se sma wi ra ni je utvr|ena visina naknade, koja je iz no si la 35 od sto od neto zarade sudije.

Osnovica}ebiti1,25odprose~nezaradeuSrbiji. Toprakti~nozna~ida}esudijaporotnikzasvaki satradausudskomve}uprimatioko300dinara sta vu wi ho vog ra da ko ja je prethodnih dana pretila da parali{e rad sudova. – Postignut je dogovor da se promeni na~in obra~una naknade i da ona bude jedinstvena za sve sudije porotnike u Srbiji. Osnovica }e biti 1,25 od prose~ne zarade u Srbiji. To prakti~no zna~i da }e sudija porotnik za svaki sat rada u sudskom ve}u primati oko 300 di na ra – iz ja vio je Ta nju gu

mo jedan dan su|ewa. Kako je tom pri li kom na veo su di ja Svetimir Popovi} u obrazlo`ewu presude, dokazano je da je 7. aprila 2009. godine Katarina ubila Aleksandra Bor~i}a (47) iz Ba~a. – Okrivqena je i sama priznala da se se}a da je uzela sekiru. Me|utim, optu`nica nije zasnovana samo na iskazu optu`ene ve} i na osnovu nalaza ve{taka i DNK profila. Ubistvo je potvr|eno i iskazom svedoka. Radi se o planiranom ubistvu jer je okrivqena sekiru unela u ku}u ranije, a imala

– Sada smo iskqu~ivo vezani za prose~nu zaradu, i to je precizan dogovor, za koji se nadamo da }e ga ispuniti i po{tovati – kazao je Sto{i}, i dodao da su s predstavnicima Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva imali konstruktivnu saradwu. U Srbiji ima oko 3.500 imenovanih sudija porotnika, od kojih je oko 2.500 anga`ovano u sudskim ve}ima.

je nameru da ga ubije – istakao je zamenik tu`ioca. S druge strane, advokat Divna Popovi} je rekla da nije dokazano da je Katarina po~inila te{ko ubistvo, a pogotovu ne na svirep i podmukao na~in. – Nikakvih dokaza nema da je ona to uradila na takav na~in, kao {to ne znamo ni da li je o{te}eni bio nemo}an, niti da je spavao. Ovde se radi o obi~nom ubistvu, ili namah ili u afektu. Okrivqena je bila u stawu jake razdra`qivosti koju nije mogla da kontroli{e – rekla je tada Divna Popovi}.

Optu`ena Katarina Balango je izjavila da se ne se}a {ta se te ve~eri dogodilo. – Znam samo da mi je u jednom trenutku pao mrak na o~i. Mi smo se voleli. Nisam htela da ga ubijem. Bila sam pod lekovima – rekla je Katarina isprekidano. Na pitawe sudije da li je tog dana ubijeni pio, odgovorila je da jeste – rakiju, ali da se ne se}a koliko je popio. Me|utim, ranije je sudski ve{tak Stojan Petkovi} naveo da je Bor~i} tog dana imao 2,86 promila alkohola u krvi, {to predstavqa te{ki stepen pijanstva. M.B.

NESVAKIDA[WAKRA\AU^OKIJO[NERAZRE[ENA

Sekretarkiop{tine ukralinov~anik iispraznilira~une Nesvakida{wa kra|a dogodila se u zgradi Skup{tine op{tine ^oka, u kojoj je za sada nepoznati lopov iz ta{ne sekretarke SO IreneSe~-Kajari ukrao nov~anik s novcem, bankovnim karticama i li~nom kartom. Kra|a, o kojoj se pri~a u ovoj potiskoj varo{ici, desila se i prijavqena je ~okanskoj policiji, pre ne{to vi{e od dva meseca, 16. decembra pre podne, ali do danas kradqivac nije otkriven. – Tog dana radila sam sama u kancelariji jer je kolega, prosvet ni in spek tor Jan o{ Jastrebinac, bio na godi{wem odmoru, a po{to je moj posao takav da moram da tr~karam od jedne do druge kancelarije, dok sam bila odsutna iz kancelarije, ukraden mi je nov~anik iz ta{ne koja je ostala na jednoj kutiji iza pisa}eg stola. Od brda dokumentacije na stolu, ta{na se odmah po otvarawu vrata nije ni mogla uo~iti u uglu gde je bila – pri~a oja|ena Irena Se~-Kajari, kojoj je lopov pri~inio {tetu otprilike u visini mese~ne plate. Ona sumwa da je lopov sigurno ve} bio u kancelariji i znao gde dr`i ta{nu. Dodaje da je kra|u primetila oko 13 ~asova, kada je htela da uzme nov~anik iz ta{ne i pazari ~arape koje je u zgradu op{tinske administracije doneo neko od putuju-

IrenaSe~-Kajariukancelarijiizkojejojjeukradennov~anik

}ih trgovaca. Kra|u je odmah prijavila policiji u ^oki. Lopov je u nov~aniku odneo 22 evra, ne{to vi{e od 6.000 dinara, platne kartice dve poslovne banke i robnu karticu sen}anskog „Roda centra”. – Utvr|eno je da je lopov u Senti iz bankomata Komercijalne banke u 11.32 sati podigao raspolo`ivu gotovinu, to je u~inio i u bankomatu Alfa banke. Sa snimka sigurnosne ka me re Ko mer ci jal ne ban ke lopov nije mogao da se identifikuje jer je objektiv pokrio

rukom, po{to je o~ito znao gde je, a nisam upoznata s tim da li je policija uspela da ga identifikuje na osnovu snimka kamera Alfa banke jer je procedura ne{to komplikovanija. Postoji i uli~ni snimak Rajfajzen banke, koja je pored poslovnice Komercijalne banke, vidi se osoba koj je najverovatnije po~inilac, ali jojje ka~ket navu~en preko lica tako da se ono ne vidi – pri~a ogor~ena Irena Se~-Kajari. Lopovu, izgleda, nije trebalo mgogo vremena da isprazni ras-

polo`ivi novac s oba ra~una jer je s obe kartice ubrzo u Senti podigao oko 35.000 dinara. O{te}ena napomiwe da joj je, kada se sabere s gotovinom koja se zadesila u nov~aniku, pri~iwena {teta vi{e od jedne mese~ne plate koja iznosi oko 43.000 dinara, a tome treba dodati i tro{kove ogla{avawa neva`e}om li~ne karte i pribavqawe nove. Lopovu je u pra`wewu ra~una na bankomatu nehotice pomogla i sama vlasnica jer je uz platne kartice bila i ceduqica s ispisanim PIN-kodovima. Na pitawe novinara da li je posle ove kra|e u kancelariji SO ^oka poja~ana bezbednost u zgradi, Irena Se~-Kajari ka`e da su svi kojima kancelarije nisu mogle da se zakqu~avaju tra`ili da se brave zamene. – Sada kancelarije iz predostro`nosti zakqu~avamo i kada i na trenutak izlazimo zbog posla, ili prilikom odlaska u toalet – ka`e Irena Se~-Kajari. Kako smo saznali, osim ovog najsve`ijeg slu~aja, sporadi~no su se u zgradi SO ^oka de{avale kra|e nov~anika jo{ nekim slu`benicima op{tinske administracije. Neslavno je pro{ao i jedan novinar iz kikindske op{tine, kome je pre deceniju i po u zgradi ~okanske op{tine ukraden diktafon. M.Mitrovi}

KODSRPSKECRWESPRE^ENOKRIJUM^AREWECIGARETA

Carinicizaplenili 25.000boksova Carinici su na grani~nom prelazu Srpska Crwa spre~ili da se iz Srbije u Rumuniju prokrijum~ari vi{e od 25.000 boksova cigareta marke „~esterfild”, vrednih oko 50.000 evra, saop{tila je ju~e Uprava carina. Akcijom, koja je organizovana na osnovu in for maci ja do bi jenih me|unarodnom

razmenom obave{tajnih podataka, cigarete su otkrivene u kamionu rumunskih registarskih oznaka koji je prevozio 270 aluminijumskih panela iz Gr~ke u Rumuniju. U svakom od panela, u prostoru izme|u aluminijuma i „pur-pene”, bilo je po 96 boksova ciagareta „~esterfild” koje su

carinici prona{li prilikom detaqne kontrole. Protiv voza~a, rumunskog dr`avqanina N. D., pokrenut je prekr{ajni postupak, dok je vozilo privremeno oduzeto, navedeno je u saop{tewu Odseka Uprave carina za odnose s javno{}u.


crna hronika

dnevnik

subota19.februar2011.

13

POSLEPROVALAUNOVOSADSKESTANOVE

RASVETQENOPETNOVOSADSKIHRAZBOJNI[TAVA

Krivi~naprijava Jedanzadr`an,drugivra}enuzatvor protiv deveto~lanegrupe Kriminalisti~ka policija rasvetlila je pet razbojni{tava po~iwenih u Novom Sadu u posledwih mesec dana i tim povodom podnela krivi~ne prijave protiv devet osoba, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Zbog sumwe da su, maskirani uz pretwu replikom pi{toqa i no`em, tri puta opqa~kali kazino "Gaja" i u dva navrata prodavnicu "Mikromarket", zadr-

`ani su do saslu{awa kod istra`nog sudije Novosa|ani DamjanV. (1991), Dra`enD. (1986), Bogdan^. (1992), RadeB. (1992) i JovicaJ.(1992) iz Rume. Za isto krivi~no delo terete se i Milo{ L. (1991), Nemawa S. (1991) i maloletni \. P. iz Novog Sada, kao i Nenad K. (1992) iz Bu|anovaca, protiv kojih sledi prijava u redovnom postupku, dodaje se u saop{tewu. M.V.

OSNOVNISUDUSREMSKOJMITROVICI

Novinaroslobo|en optu`bezaklevetu Na glavnom ro~i{tu pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, kojim je predsedavao sudija DarkoBala}, ju~e je oslobo|en krivi~nog dela klevete novinar iz ovog grada Nikola Nik{i}. Prijavu za pomenuto krivi~no delo, na osnovu koje je podnetna optu`nica, protiv Nik{i}a je podneo biv{i direktor Radio-televizije M Josip Novotni. Prijava je usledila nakon {to je Nik{i} u na{em listu objavio prilog povodom pri-

vatizacije Radio-televizije M pod naslovom "Ma~ka u xaku za 338.000 evra". Ugovor o privatizaciji te medijske ku}e je raskinut, s obzirom na to da kupac nije izmiravao preuzete finansijske obaveze. U me|uvremenu, trideset dvoje zaposlenih u Radio-televiziji M upu}eno je na tr`i{te rada, dok je Novotni, po zanimawu nastavnik likovnog, postavqen za direktora ustanove za kulturu "Sirmijumart". E.D.

SUDBiHODLU^IO

Izru~ewe PurdeSrbiji – Sud Bosne i Hercegovine doneo je ju~e odluku da }e hrvatski dr`avqanin TihomirPurda biti izru~en pravosudnim organima Srbije jer su ispuwene zakonske pretpostavke za wegovo izru~ewe – potvrdila je Tanjugu portparolka suda BiH SanelaHoxi}. Protiv ove odluke postoji mogu}nost `albe u roku od tri dana, koju }e razmatrati Apelaciono ve}e suda BiH. Posle odluke Apelacionog ve}a, kona~nu odluku o Purdinom izru~ewu pravosudnim organima Srbije done}e ministar pravde BiH Bari{a^olak. Advokat hrvatskog dr`vaqanina Tihomira Purde JosipMu-

TihomirPurda

selimovi} najavio je da }e u naredna tri dana podneti `albu na re{ewe tog suda. – Dobio sam re{ewe suda BiH kojim se utvrduje da su ispuwene zakonske pretpostavke za Purdino izru~ewe Srbiji. Na novo re{ewe u roku od tri dana ulo`i}emo `albu Apelacionom ve}u Suda Bosne i Hercegovine – izjavio je Muselimovi} medijima. On je ocenio da re{ewe prvostepenog ve}a nije pravno odr`ivo, i izrazio nadu da }e drugostepeni organ svestranije razmotriti stawe spisa i utvrditi da "ne postoje osnove sumwe na izvr{ewe krivi~nog dela ratnog zlo~ina, a samim tim ni zakonska osnova za odre|ivawe pritvora, a pogotovo za izru~ewe Purde pravosudnim organima Srbije".

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je ju~e da je hrvatski veteran Tihomir Purda `rtva montiranog procesa koji je pokrenuo re`im Slobodana Milo{evi}a. Na vanrednom obra}awu medijima, ona je ocenila da ju~era{wa odluka Suda Bosne i Hercegovine da Purda bude izru~en Srbiji nije kona~na. – Uverena sam u to da }e Tu`ila{tvo Srbije, nakon {to saslu{a Purdu, do}i do relevantnih ~iwenica, a prva je da je iskaz dat u nequdskim uslovima i da je bio iznu|en i dat za vreme zato~eni{tva u logorima u kojima je Purda mu~en i poni`en i da mu je ugro`eno qudsko dostojanstvo, zdravqe i sloboda – rekla je Jadranka Kosor. Ona je kazala da je tako|e uverena u to "da }e sve institucije, naro~ito one nezavisne, u~initi sve da nas prestanu optere}ivati posledice re`ima Slobodana Milo{evi}a ~ija je ru{ila~ka ma{ina nasrnula na Hrvatsku i BiH". – To je va`no zbog budu}nost, zbog trajnog mira i stabilnosti, pa je va`no da uzmu u obzir ~iwenicu da je Purda nevin – rekla je Jadranka Kosor. Isti~u}i da }e hrvatska vlada ~initi sve {to mo`e da za{titi qudska prava svog dr`avqanina i veterana Purde, premijerka je najavila da je zbog tog, ali i zbog nekih drugih slu~ajeva, zatra`ila sazivawe Ve}a za nacionalnu bezbednost. Purda je u pritvoru od 5. januara, kad je na grani~nom prelazu Ora{je u BiH uhap{en na osnovu srpske poternice iz 2007. u kojoj se tereti za ratne zlo~ine zbog pucawa na trojicu rawenih vojnika JNA, od kojih su dvojica ubijena na licu mesta, a tre}i umro u bolnici. Hrvatsko dr`avno tu`ila{tvo je sprovelo istragu i zakqu~ilo da Purda nije kriv, dok je Srbija ostala pri optu`nici i daqe insistira na izru~ewu, isti~u}i da je Purda priznao zlo~in za koji se tereti. (Tanjug)

Protiv \or|aI. (1978) iz Mo{orina i DragoqubaN.(1967) iz Zmajeva policija je podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su obili tri stana u Novom Sadu, sao{tila je ju~e novoasdska policija. Oni se terete da su po~inili provale u stanove na Bule-

varu kraqa Petra Prvog, u HaxiRuvimovoj i u Ulici Bore Prodanovi}a, odakle su ukradeni novac i razna tehni~ka roba. \or|u I. je odre|ena policijska mera zadr`avawa do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije, a Dragoqub N., osu|enik

koji je bio na odsustvu od 17. januara do 11. februara, sproveden je nazad u Kazneno-popravni zavod u Po`arevcu. Ina~e, Dragoqub N. robija u Po`arevcu zbog ubistva, a kazna mu isti~e 2015. godine. Wemu se stavqa na teret da je pro-

vale stanova ~inio s istim kompawonom i ranije, 2006. godine, kada je tako|e pu{tan s izdr`avawa kazne na odsustvo. Protiv \or|a I. se vodi vi{e postupaka od 2005. godine, ali mu do sada nije izre~ena presuda. M.V.

NOVOSADSKIADVOKATIZNEOODBRANUNASU\EWUGRUPIDARKA[ARI]A, OPTU@ENOJZAPRAWENOVCA

[trbac:Jerkovi} imaoogromne finansijskeapetite – Apsolutno ne priznajem krivi~no delo – kazao je ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu novosadski advokat Radovan [trbac, koji je zajedno sa suprugom Dubravkomi jo{ sedam osoba, optu`en za prawe „prqavog novca“ odbeglog Pqevqaka Darka[ari}a od 2008. do 2010. godine – kako navodi optu`ba, kroz privatizaciju pojedinih preduze}a u Vojvodini. [trbac, koga je ratni vihor po~etkom devedesetih godina pro{log veka iz Osijeka, gde je bio predsednik Op{tinskog suda, doneo u Srbiju, objasnio je da je od prodaje porodi~ne imovine u Hrvatskoj za, kako je naveo, oko 500.000 nema~kih maraka, kupio u Novom Sadu stan i prostor za advokatsku kancelariju. Okrivqeni je naglasio da je deo novca koji mu je preostao, ulagao u posao – otkup potra`ivawa pojedinih klijenata, u izgradwu stambenih objekata od faze pod krovom do zavr{ne – kqu~ u ruke, a dobit je obrtao daqe i investirao u nekretnine. Okrivqeni [trbac je detaqno opisao svoje brojne poslove, navode}i da veruje da }e dokazati da je sve {to ima stekao marqivim radom i dobrim poslovnim potezima. Govore}i o relacijama sa stambenom zadrugom, ~iji je, kako ka`e, zadrugar bio, naveo je da je "stambena zadruga od NISa potra`ivala oko 600 miliona evra, a NIS je prodat za 400 miliona evra“. – Stambena zadruga je imala izvr{ne presude za potra`ivawa, ali od toga nije bilo ni{ta, nakon {to je kancelarija "Homen" preuzela zastupawe NIS-a – kazao je [trbac, i dodao da je zadruga ostala nenamirena. Najve}i deo [trp~eve odbrane odnosio se na opis kontakata i relacija s biznismenom Miletom Jerkovi}em, ina~e krunskim svedokom optu`be u ovom procesu. Prvog dana izlagawa odbrane [tbrac nije precizirao ni{ta o poznanstvu s Darkom[ari}em,

koga je, ina~e, vi{e puta pomiwao u kontekstu pri~e o Jerkovi}evim poku{ajima da proda neke firme. Samo upoznavawe s Jerkovi}em se, kako je ispri~ao okrivqeni [trbac, desilo 2008. godine kad je do{ao kod wega sa svojim kumom kome je [trbac svojevremeno bio branilac, a tra`io je wegovo pravno mi{qewe. [trbac je kazao da mu je Jerkovi} po~etkom januara 2009. za tri miliona evra ponudio preduze}e "Mladi borac", koje je i `eleo da kupi s dvojicom prijateqa iz Hrvatske, ali su odustali “kad su saznali pravo stawe”. – Kad sam se raspitao, saznao sam da je preduze}e u ogromnim dugovima, a da je zemqa, 360 hektara koje poseduje, pod hipotekom Vojvo|anske banke. Saznao sam da je Mile Jerkovi} to preduze}e kupio za svega 32 miliona dinara, 360.000 evra, na {est godi{wih rata, kad je imalo ukupne obaveze od 55 miliona dinara, ali je on za godinu i po napravio ogromne dugove pa su iznosili ukupno 241 miliona dinara. Bio sam zapawen da ~ovek prodaje maglu za tri miliona evra, a firma je mala: samo dva traktora uzeta na lizing – ispri~ao je [trbac. Potom je, ka`e [trbac, u februaru iste godine Jerkovi} nudio preduze}e „Jedinstvo“ iz Gajdobre, a negde u bliskom periodu i preduze}e „Ba~ka“ iz Sivca, koje je imalo 37.000 hektara pod zalivnim sistemom, za 25 miliona evra. – Pomislio sam da bih mogao "Ba~ku" ponuditi Darku [ari}u jer mi je ranije rekao da su mu upu}eni qudi rekli da je budu}nost u investicijama u poqoprivredu i da su takve evropske intencije. Potom smo Mile Jerkovi} i ja oti{li kod [ari}a na Tatarsko brdo. Jerkovi} je na papiru napisao [ari}u podatke o realnom stawu preduze}a. Kad ih je pogledao, [ari} je rekao: „Pod uslovom da je ta~no to {to si napisao, nudim ti 22 miliona evra i ve} sutra avans od 500.000

Silosi„Jedinstva”uGajdobri

evra“. Potom su se rukovali i izqubili. Me|utim, [ari} me je sutradan zvao i rekao da je uspeo da proveri podatke, da su druga~iji i da je {okiran poku{ajem prevare – naveo je [trbac. Nakon toga je, po tvrdwi optu`enog, usledila ponuda za preduze}e „Agoba~ka“ iz Ba~a. – Jerkovi} je ponudio „Agoba~ku“ za {est miliona evra. Iako je [ari} imao negativan stav prema Jerkovi}u, po{li smo da vidimo to preduze}e. [ari} je do{ao s pet-{est qudi i saznao sam da su to profesori Poqoprivrednog fakulteta, a posle razgledawa, Jerkovi} je rekao da firmu daje za osam miliona evra. Kasnije sam u razgovoru s dvojicom profesora saznao da su oni do{li do podataka da je Jerkovi} istu firmu ranije bezuspe{no nudio za ~etiri miliona evra, pa ~ak i za dva i po

miliona, sa sve „Mladim borcem“ – kazao je [trbac. On ju~e nije zavr{io izlagawe odbrane, a tek sledi i da odgovara na pitawa tu`ioca, suda i advokata odbrane. – Rekao sam Miletu Jerkovi}u da je Darko [ari} uspe{an mladi biznismen, ~ovek od ugleda i autoriteta, da ima cementaru, da se obogatio prodajom cementa, da ima ogromne pare, i da je od prodaje „[tampe“ zaradio 29 miliona evra. Rekao sam Jerkovi}u i to da sa [ari}em mo`e samo ~asno i po{teno. Me|utim, Jerkovi} je zapamtio samo da [ari} ima ogromne pare i tu se otvorio wegov ogroman apetit da nekako deo Darkovih para prelije u svoje xepove – kazao je u finalu prvog dana svoje odbrane, izme|u ostalog, optu`eni Radovan [trbac. E.D.

NOVOSADSKIAPELACIONISUDOPOKU[AJUTE[KOGUBISTVASPIRIDONAPIRGIDISAKRAJEMAPRILA2009.

Dvojicipotvr|eno26godinarobije

– Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Vi{eg suda u Novom Sadu kojom je okrivqeni Safet ^alopek zbog te{kog ubistva u poku{aju osu|en na kaznu zatvora od 12 godina, a okrivqeni Milo Joksimovi} zbog istog krivi~nog dela i zbog nedozvoqenog dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od 14 godina – saop{tila je ju~e za "Dnevnik" portparolka Vi{eg suda suda sudija SvetlanaTomi}-Joki}. Wih dvojica, kao {to je na{ list ranije pisao, osu|ena su zbog poku{aja ubistva gr~kog dr`avqanina i predsednika Borda direktora “Sunoka Srbija” Spiridona Pirgidisa u iznajmqenoj vili "Viktorija" na Tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici.

Predsednica krivi~nog ve}a sudija Zlata Rodi}-Kne`evi} u obrazla`ewu presude navela je da je tokom postupka dokazano da

SpiridonPirgidis

su krivi za pucwavu koja se dogodila 28. aprila 2009. godine. – ^alopek je u svom iskazu delimi~no priznao krivi~no delo, dok je Milo Joksimovi} sve poricao. Me|utim, na osnovu izve-

denih dokaza, prvenstveno iz iskaza prvookrivqenog, i kasnije, na osnovu analize uzoraka DNK na|enih na mestu zlo~ina, utvr|eno je da su obojica bila u Pirgidisovoj vili kriti~ne ve~eri i da su po~inili krivi~no delo za koje se terete. Pri izricawu presude, sud je imao u vidu sve olak{avaju}e i ote`avaju}e okolnosti pa je ova kazna u skladu s delom. Re~ je o te{kom krivi~nom delu, povre|en je strani dr`avqanin, i to na drzak i te`ak na~in. Osim toga, o{te}enom povrede ostaju za ceo `ivot – rekla je tada sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}. Po navodima optu`nice, ^alopek, Joksimovi} i tre}i sau~esnik, za kojim se jo{ uvek traga, 28. aprila 2009. godine poku{ali su da opqa~kaju Pirgidisa jer su imali pogre{nu informa-

ciju da u sefu dr`i veliku koli~inu novca, ~ak i dva miliona evra. Trojka je upala u vilu na Tatarskom brdu, elitnom delu Sremske Kamenice u blizini Novog Sada, i bez upozorewa ispalila {est hitaca u pravcu Grka. Posle toga, kako tvrde zastupnici optu`be, razbojnici su ga {utirali, psovali i tra`ili novac, govore}i srpskim i engleskim jezikom. Me|utim, Pirgidis se u vilu uselio tridesetak dana ranije i nije ni znao da u woj postoji sef. Kako stoji u optu`nici, nakon razbojni{tva, okrivqeni su `rtvu ostavili da krvari i nestali s dva mobilna telefona, 200 evra, 10.000 dinara i luksuznim ru~nim satom. ^alopek i Joksimovi} uhap{eni su pola godine kasnije u Beogradu. M.B.


14

subota19.februar2011.

OBOLOWSKOMPROCESUILICENCAMA IN@EWERAUSRBIJI

Srpskokolo Seminar „Bolowski proces ilicencein`ewerauSrbiji”, odr`anju~enaFakultetutehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, u organizaciji ovog fakulteta i Tima stru~wakazareformuvisokogobrazovawa–HERE,biojesvojevrsna promocija daqe primene Bolowske deklaracije, nagla{ene potrebe da se re{e problemi i nelogi~nosti koji su se pojavili u primeni „bolowe” a ti~u se in`ewerskih strukaiizdavawalicenci.Sude}i po tome {to je okupio stru~wakerelevantnezasprovo|ewe bolowske reforme u visokomobrazovawu,predstav-

nikesvihuniverziteta,In`ewerske komore Srbije, resornih ministarstava i pokrajinskihsekretarijata,apresvega poizvanrednokonstruktivnim diskusijama, skup je potvrdio ~vrsture{enostdasezajedni~kiprona|unajboqare{ewa.S obzirom na to da je skupu prisustvovalo nekoliko ~lanova novoizabranog Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, mo`e se pretpostaviti da }e sr` ju~era{we diskusije biti jednaodprvihtemakojom}ese Savetbaviti. Prof. dr Radivoje Mitrovi},dr`avnisekretaruMinistarstvu prosvete, naglasio je da su licence in`ewera kompleksnopitaweidatuproble-

ako ho}emo da prevazi|emo krizu i napravimo stabilno dru{tvo. – Po Zakonu o planirawu i izgradwi,uSrbijisuzadobijawelicenceprepoznatqivimasteri,aakoho}emodaprihvatimoono{tojetrendBolowskog sistema – da se zapo{qavajuionistrogodi{wimstudijama,moramodaimdamoneku licencu. Zato moramo da promenimo pomenuti zakon, ali i daka`emodajezabe~elorepotrebnoilitriili~etirigodine. Ne mo`e u istoj dr`avi nekodaimabe~elorstrigodine, kao na Gra|evinskom fakultetuuNi{u,auNovomSaduiBeogradus~etiri. Mora se napraviti neka unifikacija –rekaoje[umarac.– Ne treba svi da idu ba{ na master studije, to dr`avu mnogo ko{ta. U „Mercedesu”,recimo,nemo`ete „pu{kom„ da na|ete in`ewere, uglavnomsusvetehni~ari. MiseuKomorizala`emozatodabe~eloridobijaju neka ovla{}ewa da rade jer sadanemogudarade.Izjedna~avamo,prakti~no,onekojiimaju ~etiri godine fakulteta s onimakojisuzavr{ilivisoku {kolu!Licencesupostalesastavnipredmetsvihjavnihtendera i javnih nabavki. To ne mo`edaseizbegne,tojeevropskitrend. –Licencesuveomazna~ajne jerpostojeodre|enazanimawa, kao{tosuin`ewerska,zakoje nije dovoqno samo osnovno obrazovawenafakultetunego su potrebne in`ewerske licencedabiin`ewerimoglida projektuju u obimu u kojem te licencedajudozvoluzaprojektovawe - istakla je prof. dr

Utvrditikompetencije –Postojezakonikojiobavezujuna{esvr{enein`ewere natodaispuwavajuinekedrugeusloveporeddiplomekoju nose – rekao je dekan FTN-a prof. dr Ilija ]osi}. – Osnovnojepitawekojekompetencijemorajudaimajuna{i studentizasvakinivostudijaidaliihkrozna{estudijskeprogramepripremamodapolo`eispitidobijujo{itu licencu koja se tra`i. Jer, nije dobro da imamo studijske programeadanasneinteresujegde}ena{istudentiraditi,kojejo{kriterijumemorajudazadovoqedabimogliraditi na odre|enom radnom mestu. Moramo da stvaramo takvestru~wakekoji}ebitikonkurentninatr`i{tuiprivreduidru{tvou~initikonkurentnimuodnosunadruge. matiku treba da koordinira nekoliko ministarstava. Uz duhovitu opasku da bi se Bolowski proces kod nas mogao nazvati „srpskim kolom” jer ide tri koraka napred, pa dvatri unazad, prof. dr Milo{ Nedeqkovi}, dr`avni sekretaruMinistarstvuzanaukui tehnolo{kirazvoj,ukazaojena nekeproblemeskojimasesuo- ~avamo,izme|uostalihtojei ogromanbrojstudenatadoktorskihstudija. Primetiv{idajetrendkod nas, ba{ kao i u svetu, da svi `ele da budu menaxeri jer se tu, izgleda, vi{e zara|uje i profit je ve}i, prof. dr Dragoslav [umarac, predsednik In`ewerske komore Srbije, naglasiojedamoramodaseposvetimo tehni~kim strukama

VeraDondur,predsednicaHEREtima.–Bolowskiprocesje u mnogo ~emu izmenio sistem obrazovawa i sistem studija i sad je neophodno uskladiti akreditovanestudijskeprogramesprocesimaukojimain`eweri, posle nekoliko godina iskustva, dobijaju licence. To nijeni{tanovoibilajeustaqena praksa u na{oj zemqi, a sada }e se obavqati na malo druga~ijina~in.O~ekivawasu utoliko ve}a {to na{a zemqa ima relativno visok procenat in`ewerakoje{kolujeitoje va`an potencijal Srbije. Samim tim su i in`ewerske licence veoma zna~ajne jer daju prohodnost na{im in`ewerima da projektuju ne samo ovde ve}iuinostranstvu. V.^eki}

dRU[TvO PLATEPROSVETARAZAVISI]EODEKONOMSKESITUACIJE

Ministartra`i prekid{trajka – Vlada Srbije potvrdila je svoje garancije za pove}awe plata u prosveti, ali }e kona~aniznospove}awabitipoznat nakon razgovora s MMF-om i procene ekonomskih kretawa u prvom kvartalu godine – rekao jeju~eministarprosvete@arkoObradovi}. On je, nakon sastanka s predstavnicimasindikataprosvete, rekao da je postignuta saglasnostopotrebiformirawaso-

Tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika, koji su jo{u{trajku,saop{tilasudawihoviju~era{wipregovorisa VladomSrbijenisuurodiliplodom,dokjeSindikatobrazovawaSrbije,kojijeprviobustavio{trajk,saop{tio,pozivaju}i senainformacijeizVlade,dadaqihrazgovorane}enibitido krajaaprila.PredstavniciUnijesindikataprosvetnihradnikaSrbije,GranskogsindikataprosvetnihradnikaSrbije“Nezavisnost” i Sindikata radnika u prosveti Srbije nisuimali{tanidaprihvate,jerimnijeponu|enoni{tanovo,navodiseuzajedni~komsaop{tewu. - Iz dana{wih razgovora sa ministrima zakqu~ujemo da je ovojvlastidosvegastalovi{e,negodoobrazovawa-ocenilisu ovisindikati.

saliprotokol,takoi oni koji nisu – rekao jeObradovi},iponoviodajeodsindikata tra`eno da prekinu {trajk da bi {kole nadoknadileizgubqenogradivojerdecane treba da trpe posledice{trajka. – Dogovorili smo se da analiziramo efekte Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i da nam sindikati daju sugestije za wegova boqa re{ewa – izjavio je Obradovi},inaveodajedogovorenoda seanalizirajupodaci{kolskih uprava o broju zaposlenih u osnovnimisredwim{kolamai podaciTrezora,dasevididali postojerazlikeutombroju. On je naveo da Ministarstvu prosvete jo{ nije dostavqen plan nadoknade izgubqenih ~asovatokompotpuneobustaveradajernisusvidirektori{kola uradili svoj posao, odnosno nisusa~inilipredlognadoknade.

Specijalni savetnik ministarke finansija Bogdan Popovi} rekaojedajeMMFusu{tiniprihvatioprojekcijuo gab ar itn oj (ukupn oj) cif ri koja }e biti raspolo`iva za javnisektoripenzionere.Jedino je ostalo pitawe strukture isplate, rekao je Popovi}, jer MMF izra`ava bojazan da }e se, ako isplata bude kroz zar ad e, to pren et i na 2012.godinu.

ZREWANINSKABOLNICAAKREDITOVANANASEDAMGODINA

Nau~nafantastika postalastvarnost Op{ta bolnica “Dr \or|e Joanovi}” u Zrewaninu jedina je zdravstvena ustanova u Srbijikojajedobilasertifikatoakreditacijinaperiododsedamgodina.Potvrdao dobromradustiglajeubolnicupredvadana, nazadovoqstvo,aliiprijatnoiznena|ewe, menaxmenta i zaposlenih. Direktorka bolnicedrGordanaKozlova~ki naju~era{woj konferencijizanovinarekazalajedasusva o~ekivawai{lakatomedaovaustanova,kojabrineopacijentimaizsvihpetop{tina sredwegBanata,dobijeakreditacijuutrajawuodtrigodine,adajeizdavawesedmogodi{wesvojevrsnedozvolezaradli~ilonanau~nufantastiku. –Ipak,desilosedabudemojedinaustanovakojajedobilanajvi{iakreditacijskinivo, {to zna~i da }e proces reakreditacije bitiobavqentekzasedamgodina.Tojeveliki uspeh zrewaninske bolnice. Prvi smo obavilisveoneradwekojesubilepremisa

dabiocewiva~ido{liidefinitivnoproceniliradustanove.Kriterijumizasedmogodi{wuakreditacijubilisudalekobla`i uodnosunaonekojesmomiispunili–naglasilajedrKozlova~ki. Akreditacija je, pojasnila je ona, sertifikacija rada, {to je dokaz da je postignut optimalan nivo kvaliteta i, uop{te, u~inka.Dabiseovakone{todogodilo,powenim re~ima, bila je potrebna mobilizacija, uz prethodnumaksimalnumotivaciju,svih1.090 zaposlenih u zrewaninskoj bolnici, {to su onizdu{noprihvatili. –Bilojeupojedinimtrenucimadostate{ko.Ali,uspelismo.Svemuovomezna~ajno jedoprinelootvaraweJedinicezamo`dani udar, {to je u~iweno uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, zatim kabineta za pejsmejkere, uvo|ewe sistema solarnih kolektora, reorganizacija Urgentnogcentraiodeqewaubolnici,kaoista-

vqawe pacijenata u fokus – istakla je direktorkabolnice. Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila^engeri ~estitaojeju~erukovodstvu nadobijenomsertifikatuinapomenuodasu uSekretarijatubilisvesnitogadaseradi oustanovikoja}eveomadobrodapro|eproces akreditacije. ^engeri je precizirao da suuSekretarijatuprepoznalimenaxment,i raniji i sada{wi, po tome {to ima dobre ideje,pagajebilolakopratitikrozfinansijskeprojekcije. –Uposledwihnekolikogodinaubolnicusmoulo`iline{tovi{eod110miliona dinara, a u zrewaninsko zdravstvo 180 miliona. Sigurno je to bio samo jedan od uslova da se akreditacija dobije na sedam godina,adrugojequdskifaktor–ocenio je ^engeri, i dodao da se ve} razgovara o daqim planovima razvoja bolnice u Zrewaninu. @.Balaban

NOVEINVESTICIJESTI@UUVR[AC

ObnovafloteVazduhoplovneakademije Agencija za kontrolu letewa Srbije i Crne Gore najavila je ju~edaplaniradaunarednetri godine potpuno obnovi flotu Vazduhoplovne akademije u Vr{cuirekonstrui{eobjekte,ada dokraja2012.izgradipistukoja bibilaosposobqenaizaprijem putni~kih aviona kapaciteta do 70 sedi{ta. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo dodelio je Agenciji za kontrolu letewa sertifikatoosposobqenostiza obu~avawe vazduhoplovnog osobqajeruokviruweodseptembra pro{legodineradivr{a~kaVazduhoplovnaakademija. Predsednik Upravnog odbora Agencije Nikola Stankov izja-

Pritiskajudr`avnifunkcioneri? toga,ka`ese,prisutnisuidrugi nedozvoqeni posredni uticaji izvr{nevlastinaradovogsudau postupku restitucije, kao i na primenu Zakona o restituciji. Najo~itijiprimertakvoguticajapredstavqa~iwenicadaVlada Srbije, uo~i dono{ewa odluke Ustavnog suda u ovom postupku, izbegavadaimenujenovogdirektoradr`avneDirekcijezarestituciju,nakon{tojedosada{wem istekao mandat. Time se, navodi seusaop{tewu,blokirasprovo|ewe va`e}eg Zakona o vra}awu imovinecrkvamaiverskimzajednicama i upu}uje jasna poruka

cijalnogpaktananivoudr`ave vezanog za obaveze Vlade o pitawukretawacenajavnihuslugaiplatazaposlenih,uzobavezu da se {trajk obustavi. O zaradamasevi{ene}erazgovarati,naglasiojeministar,jer}e platezavisitiodekonomskesituacije. – O svim ostalim pitawima, kada budu na dnevnom redu, razgovara}e reprezentativni sindikati, kako oni koji su potpi-

Sindikati:Propalipregovori sVladom

CRKVENEZADOVOQNEPOSTUPKOMUSTAVNOSTIZAKONAORESTITUCIJI

Predstavnici tradicionalnih crkavaiverskihzajednicauSrbijiizdalisusaop{teweukojem izra`avaju „svoju duboku zajedni~ku zabrinutost zbog nedozvoqenoguticajaizvr{nevlastina UstavnisudSrbijeupostupkuza ocewivawe ustavnosti Zakona o vra}awu imovine crkvama i verskim zajednicama”. U saop{tewu se navodi da pojedini visoki dr`avnifunkcionerivr{epritisak na Ustavni sud upu}ivawem javnih poruka u medijima, koje uvijeno, ali providno, daju do znawasudijamatogsudadaovajzakonnijenitrebalodoneti.Osim

dnevnik

Ustavnom sudu kakvu odluku wegovesudijetrebadadonesu. Saop{tewe su potpisali episkop ba~ki Irinej iz Srpske pravoslavnecrkve,nadbiskupbeogradski Stanislav Ho~evar iz Rimokatoli~ke crkve, biskup Samuel Vrbovski iz Slova~ke evangeli~ke crkve, biskup I{tvan^ete-Seme{i izReformatske hri{}anske crkve, biskupArpadDolinski izEvangeli~ke hri{}anske crkve, reisul-ulemaAdemZilki} izIslamskezajedniceSrbije,kaoiAleksandar Ne}ak iz Jevrejske zajedniceSrbije.

viojedajeplaniranoda[kolski centar kontrole letewa iz Beograda bude preme{ten u Vr{acidaseutokuovegodineza potrebe obuke pilota kupi jo{ osam aviona. On je rekao da }e samo za projektovawe radova na rekonstrukciji Akademije biti izdvojeno 1,5 milion evra, a s postavqawem novog osvetqewa i telekomunikacionom i energetskom infrastrukturom bi}e investirano oko dva miliona evra.UrekonstrukcijuUpravne zgrade Akademije, po wegovim re~ima, bi}e ulo`eno izme|u 400.000i500.000evra. –Planovipostojeiparaima - naveo je Stankov, dodaju}i da

Pajti}:Razvijaweposlovnog vazdu{nogsaobra}aja Predsednikvojvo|anskevladeBojanPajti} jeistakaodajePokrajina preko Fonda za razvoj u posledwe tri i po godine u op{tinuVr{acinvestiralaoko1,5milijardudinara,prvenstveno uinfrastrukturuiindustrijskuzonu.Nagla{avaju}idaVr{ac ima{ansudarazvijeceoju`niBanat,Pajti}jekazaoda}erekonstrukcijaaerodromautomgraduimodernizacijaAkademijebiti zna~ajnazaposlovnivazdu{nisaobra}aj,privla~ewestranihinvestitora,zaprivrednirazvojidecentralizaciju. SMATSAimasopstveneprihode,kaoidajeciqdaAkademija postaneprofitabilna. On je rekao da je planirano pove}awekapacitetaAkademije

tako da mo`e da primi izme|u 150 i 200 polaznika – pilota i kontrolora–idaaerodromVr{ac postane me|unarodni aerodromza„biz-avijaciju”.

Prekr{ajnipostupakprotiv„Pinka” Savet Republi~ke radio-difuzne agencije (RRA) nalo`io jetelevizijama„Pink”i„Hepi” da hitno iz sadr`aja rijaliti {ou programa otklone sve ono {to kr{i Zakon o radio-difuzijiiKodeksopona{awuemitera, a odlu~io je da protiv televizije „Pink” pokrene prekr{ajnipostupak. -Zabrawujeseemiterimasvakodaqeemitovaweprogramakojisvojimsadr`ajemte{kougro`avajufizi~ki,mentalniimoralni razvoj maloletnika i naru{avaju dostojanstvo li~nosti -odlu~enojenavanrednojsedni-

ciSavetaRRA.Razlozizahitno sazivawevanrednesednicenalaze se „u eskalaciji verbalnog i fizi~kog nasiqa, kao i `eqi SavetaRRAda,svestansvojedru{tveneodgovornosti,u~inisve kakobigledaociuSrbijibili za{ti}eni od maltretirawa takvimsadr`ajima”. Sednici su prisustvovali i predstavnicitelevizijasanacionalnim frekvencijama „Pink” i „Hepi”. Oni su upozoreni da „nesmejuemitovatiprogramekojiopravdavajuilipodsti~unasiqe”, kao i da „ukinu mogu}nost konzumirawaalkoholnihpi}ai

cigareta u~esnicima rijaliti {ouprograma,jerjetousuprotnosti sa Kodeksom o pona{awu emitera”.  Neophodno je da emiteri„ubilokojojformirepriznogemitovawarijalitiprogramazvu~nimsignalomsakrijucelure~enicuukojojjeizgovorena psovkailiuvreda,anesamojednuilidvere~iili~akdeore~i, kao do sada”. Wima je nalo`eno „daiporedoznake18telopomnapi{uupozorewedaprogramkoji sledi mo`e ugroziti decu i omladinu i da isto obave{tewe emituje u kajronima na svakih petminuta”.


kultura

c m y

dnevnik

subota19.februar2011.

15

ВЕЧЕРАСУБАЛЕТУ„ДОНКИХОТ”НАСЦЕНИСНП-а

ГостујеАнтонБоговизМарибора У вечерашњој балетској представи„ДонКихот”,којаћебитиизведенау19часованасцени„Јован Ђорђевић”Српскогнародногпозоришта,гостоваћеАнтонБогов,првак балета Словенског народног гледалишча из Марибора. У овом балету ЛудвигаМинкуса, закојије либрето, према истоименом романуМигеладеСервантеса,написао МаријусПетипа,ауСНП-укореографију и режију урадио гост из Мађарске Ђула Харангозо, Антон БоговћеигратиулогуБазила.Китри ће бити Јелена Лечић–Колчерију,аМерцедесАндрејаКулешевић, док ће Еспаду играти Ливију Хар. У осталим улогама су: Саша Латиновић (Гамаш), Слободан Нинковић (Дон Кихот), Ранко Лазић (Санчо Панса), Олга Аврамовић, Сања Павић, Дуња Лепуша, МиленаКркотић,идругисолисти ичлановиансамблаБалета,упратњиОркестраСНП-акојимдиригујеМикицаЈевтић. Наследећојпредстави„ДонКихота” 1. марта, публика ће имати приликудауглавнимулогамаКи-

ОБЕЛЕЖАВАЊЕМЕЂУНАРОДНОГДАНАМАТЕРЊЕГЈЕЗИКА

Енциклопедијасловачке наивнеуметности Прва мултимедијална Енциклопедија словачке наивне уметности уСрбијипредстављенајеуМинистарствукултуре,поводомМеђународног дана матерњег језика, који чланице Унеска обележавају 21. фебруара.Министарство културе и Унеско покровитељи су електронског издања Енциклопедије, која обухвата 60 аутора, више од 1.000 репродукција и стручне текстове домаћих и страних историчара уметности на три језика - словачком,српскомиенглеском. ПремаречимадржавнесекретаркеМинистарствакултуреСнежане СтојановићПлавшић,томинистар-

ствоћеуовојгодинипружитиновчану помоћ за наставак пројекта. Oна је истакла да Министарство културе пружа снажну подршку различитим уметничким и информативним програмима националнихмањинауСрбији,дајезасуфинансирањепројекатауобластијавног информисања на језицима националнихмањинаодобриловише од 40 милиона динара за реализацију72пројектана12језика-албански, бугарски, влашки, мађарски,ромски,румунски,словачки. У Галерији "Бабка" у Ковачици данас ће се одржати презентација народних и традиционалних умет-

ности и уметничких заната националних мањина и етничких заједница у Србији под покровитељст��омУнеска. Међународним даном матерњег језика проглашен је 21. фебруар у знак сећања на студенте који су 1952.годинеубијениуДаки,јерсу протестовализбогтогаштоњихов матерњи језик није проглашен за званични језик. Земље чланице Унеска обележавају га као подсетник да је неопходно спречити нестајањепојединихјезика,будућида подаци показују да у свету годишњеодумреоко25различитихјезика.

УИЗРАЕЛУПРЕМИНУЛАНЕКАДАШЊАНОВОСАЂАНКАПИЈАНИСТКИЊА ИЛИКАОФНЕР

Представницастарешколе У Израелу је ових дана умрла значајна представница загребачке пијанистичке, "Станчићеве школе" Илика (Илана, Илона, Јелена) Офнер.РођенајеуКисачупоредНовогСада1915.Наконпочетнихстудија клавира код Леонтине РосенцвајгуНовомСаду,1933.одлазиу Беч, где по препоруци професора ЕугенаЗадораступаукласуХедвиг вонАндрашфинаМузичкојакадемији.ПрофесорицаАндрашфибилајезаступниктаданове,Брајтхауптове "Die natürliches Klaviertechnik Methode" свирања клавира. Циљовеметодебиојерастеретити напрегнуте и оптерећене "високе прсте"иослободитицелотело,помоћуслободнихпокретацелеруке.

тисе1936.уНовиСад.Новосадска пијанисткињаМилицаМочпрепоручилајојјетададанаставистудије код Светислава Станчића у Загребу.Занимљивесуњенеуспомене на учење код овог истакнутог представника загребачке пијанистичке школе и следбеника свог професораФеручиаБусонија. Станчић се, пре свега, изненадиодаИликаОфнеруопштеможе да свира са тако малим шакама, а кадајевидеопокретењенихрукуи резултате Брајтхауптове методе, оштројесветонегирао.Похвалио је њену музикалност, али је рекао да потпуно заборави ту технику свирања. Уместо богатог пијанистичкогрепертоаракојијеОфнеро-

Цењениклавирскипедагог ТокомДругогсветскогратаИликаОфнерјесасвојимсупругомдр Френсисом Офнером (дугогодишњим дописником Кристиан Сајнс МонитораиОбсерверасаБлискогИстока)стиглауИстанбул,гдесе ангажоваланапомоћијеврејскимзаробљеницимаунемачкимлогоримаиизбеглицамаизЕвропе.Наконрата,населилисусеуИзраелу,гдејепосталацењениклавирскипедагог.Никаданијеофицијелнорадилаунекојмузичкојустанови(збогприродепосласвогсупруга),алијеобучаваланизученикаклавираипосебнобилацењенакао консултант најистакнутијим израелским клавирским педагозима (ИлонаВинце,ЕдитКраус,МириамБошковић).ЈеданодњенихнајуспешнијихученикабиојеДраганШобајић,синтадашњегамбасадораЈугославијеуИзраелу.БиојепредстављенАртуруБенедеттиМикеланђелијуприликомњеговогборавкауИзраелу1967.иМикеланђелијебиоспремандагасместапримизасвогстудента.Породицаје,међутим,мораладасевратиуЈугославијуипиталисуМикеланђелијазасавет-кодкогатамоучити.Микеланђелисеприлично неповољно изразио о тадашњој југословенској пијанистичкој школи,ипрепоручиојесамоједногпедагога-СветиславаСтанчића. Притомсеобраћалавеликапажња наквалитетилепотутона,алисеу приличној мери занемаривала активност, снага и виртуозност прстију. Илика Офнер је изванредно напредовалауосвајањуоветехнике,којајевеомагодилањенимизузетномалимшакама,постизалазапажене резултате и била међу истакнутим студентима Хедвиг вон Андрашфи. Међутим, тих година фашизамјеуБечуузимаосвевише маха,животЈеврејапостајаојесве неподношљивији,такодајеонабилапринуђенаданапустиБечивра-

ваосвојилауБечу,даојојјеЧернијевеетидеопус740-инатераоједа пуних5-6месеци,свакодневно,по 8 часова дневно, свира само ове етиде и вежба прсте. Станчић је био изузетно строг професор. Изнуривао је своје студенте захтевима за техничком перфекцијом и захтевао да је се стриктно придржавају,неодступајућинизанијансуодауторовихинтенција.Начасовима, који су трајали понекад и многосати,тражиојеодстудената јасност,прецизност,перфекционизам, стављајући у први план вер-

ностаутору.Техникапрстијубила јенарочитопотенцирана(нпр.неке одетидабилојепотребносвирати сачетириразличитеврстестаката), доколепотитонаготоводанијени говорио. Док је Брајтхауптова методаослобађаларукепомоћуполукружнихпокрета,Станчићсеконцентрисао на шаку и покрете прстију.Приликомсвирањаакордаи арпеђазахтеваоједасешакарашириуположајакорда,падасеутаквом положају свира прстима као чекићима. Понекад је захтевао да деоницулеверукесвирадесноми обрнуто. Велику пажњу посвећивао је педализацији, тражећи чак да студент изводи само педализацију, без свирања рукама! Лепота тона,накојојсеуБечувеомаинсистирало, за Станчића као да није билабитна:тражиојекоректности готово аутоматско придржавање оних замисли које је, по његовом мишљењу, изразио аутор. Његове анализе композиција биле су врло јасне,такодајеученикдобијаоготовуархитектоникуизвођеногдела - и тога је морао стриктно да се придржава. Од Бусонија је преписаоознакезаинтерпретацијуизахтеваодаихсвакистудентбуквално копира. (Илика Офнер је до данас сачувала примерке нота са овим ознакама). Ова спартанска метода (којујестудентмогаодаприхвати самоузвеликасамоодрицања)уродила је плодом. Након неколико месеци тешког рада на освајању Станчићеветехникесвирања,Илика Офнер је под његовим назором почеладаосвајавеликиобимклавирске литературе (обе свеске Баховог Das Wohltemperierte Klavier, Бетовенове сонате - укључујући и Валдштајн Сонату, упркос њеним октавама – Моцартову Фантазију, Шопенове прелиде, етиде и полонезе)...ИликаОфнерје1936-1938. стекла снагу, чврстину и покретљивостпрстију-пајетадостигнућаСтанчићевешколеинтегрисала са својим дотадашњим пијанистичкимискуством.ИсамСтанчић јепризнаодајетодобракомбинација. Душан Михалек

трииБазилавидисолистеСНП-а Андреју Кулешевић и Ливија Хара. Антон Богов је рођен 1975. у Омску, у Русији, а прво балетско образовањестекаојеуАлмаАти, гдеједипломираоизапочеокаријеру.Учестваоје1993.наМеђународном балетском  такмичењу у Москвиинаконтогапостаочлан међународногбалетскогансамбла OchiизНагоје/Јапан.ЧланјеБалета Словенског народног гледалишчауМариборуод1994.Гостовао је у представама Словенског народног гледалишча у Љубљани („Шчелкунчик”, „Жизела”, „Ана Карењина”),ОпереуГрацу(„Силфида”, „Враголанка”), НационалномпозориштууПрагу(„Лабудово језеро”), летњем фестивалу у Брегенцу(„ДонКихот”),фестивалу у Осаки („Дон Кихот” - Па де де,„Силфида”-Падеде).Осим наведених,оствариојеијошмногодругихиграчкихулога. НатакмичењууКореји1995.је добиоЗлатнумедаљу,аистегодинејеосвојиоинаградузанајбољег

партнера на такмичењу у Љубљани.УОсакије1996.освојиопосебнунаграду,а1998.јебиофиналистатакмичења"РудолфНурејев"у Будимпешти.Награду"Гришко"је добио 1999. у Варни као најбољи играч савременог плеса, затим и бронзанумедаљуипосебнунаграду за савремени плес на Међународном балетском такмичењу у НагојиуЈапану,каоиСребрнумедаљунаМеђународномбалетском такмичењу у Луксембургу. Наша публикајеималаприликудагавидиуулозиАлбертаубалету„Жизела”. Балет „Дон Кихот” је на сцени СНП-а премијерноизведенкрајем децембра 2010. По речима критичарке Снежане Субић, "остварена је успешна представа која плени ведрином,динамичношћуитемпераментом солиста и ансамбла балета.Добитнакомбинацијазаовај доброостваренплесниспектаклје добар избор играча за насловне и пратеће улоге и живо анимирање балетскогансамбла". Н. Пeјчић

„ONEGIRLSHOW“МАРТЕБЕРЕШИАНДРАШАУРБАНАУСКОРОПРЕДПУБЛИКОМ

Добарпредзнак Позориште „Костолањи Деже“ у Суботици, прексиноћ је приредило „радну премијеру“ својенајновијепредставе,„One GirlShow“МартеБерешиАндраша Урбана. Започета као ауторски пројекат глумице Марте Береш, представа је врлобрзодобилаиУрбановредитељскипотпис.Садајетораду настајању чија ће коначна верзијапредпубликомпремијерно битиизведенауаприлу. „Марта Береш. Ко је она? Жена. Девојчица. Глумица. Спремачица. Играчица. Или је некопотпунодруги?Мађарски и не-мађарски безобразна и секси представа на јако сладак начин.“Овајцитатје„тизер“за „OneGirlShow“.Уживо,након „раднепремијере“предпубликом „Костолањи Деже“, шоу је добио контуре животне приче Марте Береш, која у сценској верзији садржи елементе физичке, плесне и гласовне игре. Будући да је реч о глумици, та прича постаје прича о позиву, прочишћењу,идентитету,аима ту и изненађења. Аутори су за сад прилично задовољни квалитетом, уметничким и забављачким потенцијалом, али остаје да се види како ће се ствар развити до премијере. Најзанимљивије да види како

тоизгледанакрају,којијеупозориштузаправопочетак,биће публици која је потпуно испунила салу у четвртак, што је Андраша Урбана натерало да сеусвомфазонунашали: -Башједобрапредстава,каквалићетекбитипремиј��ра! Глумица Марта Береш, којој јеовопрвисличанизлет,иако је веровати лику Марте Береш којииграупредстави„OneGirl

Show“,тествећииодосамстокилометарског ходочашћа, сигурно ће остварити вредан резултатусвојој(интимној)биографији и репертоару позоришта „Костолањи Деже“. Тиме се враћа „стипендија“ коју је оваглумицауСуботициимала још док је студирала, а наставља занимљивост (ауто)референтног опуса Андраша Урбана. И. Бурић

ОСНИВАЧКАСКУПШТИНА СЛЕДЕЋЕГМЕСЕЦА

НовоУдружење издавача

УФРАЊЕВАЧКОМСАМОСТАНУУБАЧУ

Oткривенафреска „РаспећеХристово“ Стручњаци Покрајинског заводазазаштитуспоменикакултуре8.фебруара,приликомрадованаадаптацијикапелеФрањевачког самостана у Бачу, открилисуфреску„РаспећеХристово“.Стручњацикојирадена обнови самостана, а на основу првих сазнања, процењују да фрескапотичеиз13.или14.ве-

ка. У понедељак у Бачу биће одржанаконференцијазаштампу, а новинарима ће први пут битиомогућенодаснименовооткривенуфреску.Такође,биће приказан поступак приликом откривања овог значајног сегмента историје Фрањевачког самостанауБачу. М. Суџум

Оснивачкаскупштинановог,јединственог Удружења издавача и књижара Србије, биће одржана 11.мартауБеограду,најављеноје јуче  на састанку издавача. Ново удружење, које ће окупљати 120 чланова,настаћеприпајањемСрпскогудружењаиздавачаикњижара,којимпредседаваДејанПапић избеоградске"Лагуне"иУдружењаиздавачаСрбије,начелусаЗораномКолунџијомизновосадског "Прометеја". НазаједничкомсастанкууБеоградууправниодборидваудружењаодлучилисудасвојеактивности наставе као јединствена групацијакојаће"заступатиинтересе професије у Србији и иностранству,ефикаснијештититиинтересе својих чланова и промовисати књигу и издаваштво", саопштено јеизСрпскогудружењаиздавачаи књижара. Ново удружење активно ће се укључитиуорганизацијуМеђународног сајма књига у Београду и локалних манифестација књиге, каоиупредстављањеизаступање издавачаизСрбијенамеђународнимсајмовимакњига. Састанку су присуствовали представници издавачких кућа "Лагуна", "Прометеј", "Евро Ђунти","МоноиМањана","Агора","Православнареч","Боок"и други.


SPORT

subota19.februar2011.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS (20) DO^EKUJE CRNOKOSU

Uz goste sti`u i navija~i U posledwe ~etiri utakmice, od kojih su u tri navrata bili gosti, ko{arka{i Vojvodine Srbijagas pokazali su neko novo lice.Naime,crveno-belisupobedililidera,ekupuFMP-a,potom i Borac u Gorwem Milanovcu, a ondaje,upro{lomkolu,nai{lai zna~ajnapobedanadMegomuBeo-

MarkoPopovi} (VojvodinaSrbijagas)

gradu.SvetostvorilojemnogoboquatmosferuunutarekipetreneraRadenkaVaragi}a,predkojomje ve~eras utakmica s ekipom Crnokosa koja se gr~evito bori za opstanakuPrvojAligiSrbije. Gostisuuprvomdeluprvenstva pobediliNovosa|ane(79:67)isada }e kapiten Stefan Hajdukovi} i saigra~i imati priliku da im se revan{iraju za poraz u Kosijeri}u. - Utakmicu do~ekujemo u lepoj atmosferiiposletripobedeuposledwe~etiriutakmice-rekaoje DejanKova~evi},prvotimacekipe izNovogSada.-Svesnismodanas o~ekuje te`ak duel, jer Crnokosa seo~ajni~kiborizaopstanakipo-

ku{a}edanasiznenadi.Me|utim, dobrosmotrenirali,radjepodignutnavi{inivoiverujemda}emo nastavitisaserijomdobrihrezultata. TrenerVaragi}tako|ejeupozorio na zna~aj utakmice i imperativ pobede koji pred sobom imaju igra~iizKosijeri}a. -Sigurnojedanamne}ebitilakoida}esvina{iigra~imorati da ulo`e maksimum kako bismo ostvarili`eqenupobedunadCrnokosomistakaojeVaragi}.-NeizvestanjenastupMilo{aMarjanovi}akojiimaproblemstetivamaidopo~etkame~ane}emoznati da li }e mo}i da igra. Ivan Bo{wakjepo~eoslaganimtreninzimaimogu}ejeda}eve~erasbitiu sastavu,alionjo{uveknijespremanzautakmice.Konsolidovalesu se mnoge stvari u klubu i to daje pozitivan rezultat na treninge i igreekipe.Pristalicasam`estokogradaimislimdatreniramoveomadobro,atobi,uostalom,trebaladapoka`eiutakmicasCrnokosom.Nasvimanamajepodjednaka odgovornostiverujemda}emomci ulo`itimaksimumipobeditirivala.Sigurnojedanampunozna~i i dolazak Marka Popovi}a, iskusnog prvoliga{kog ko{arka{a, aliipoja~ananga`mansvihostalihmomakakojitrebadanastaves pobedamaijo{jednomdoka`ukakavikolikikvalitetimaju. NakrajujeVaragi}dodaoislede}e: - Imamo informaciju da }e s Crnokosomdo}iipunautobusnavija~a ovog tima, pa pozivamo novosadsku publiku da u {to ve}em brojuispunitribineumalojsali Spensa.Podr{kanavija~apunobi nam zna~ila i nadam se da }emo imatiwihovupomo}. Me~ Vojvodina Srbijagas - CrnokosaigraseumalojsaliSpensa od 20 ~asova. Ulaz na tribine je besplatan. A. P.

Stojakovi} solidan Ko{arka{i ^ikago Bulsasavladalisunajboqu ekipu NBA lige San Antonio Sparse rezultatom109:99itakostiglido38pobede u sezoni i nastavili trku sa Bostonom i Majamijem zaprvomestonaIstoku.Veoma nadahnut u duelu sa Sparsima bio je Derik Rouz, koji je ubacio rekord karijere od 42 poena, uz pet skokova i osam asistencija.LuolDenggajepratio sa 19, dok je kod Sparsa Toni Parkerubacio26,aManu\inobili 16. ^ikago je kod ku}e izgubiosamojednomu26susretai doma}inavija~inepamtetakav skorjo{odsezone1997/98kada su u prvih 27 utakmica u Junajtedcentruimalisamodvaporaza.IstegodineBulsisuosvojiliposledwutituluprvaka. Dalas je pod naletom Dirka NovickogprotutwaoArizonom poslepobedenadFeniksSansima(106:112).Nemacjesusretzavr{io s 35 poena ({ut 13/18), dokjePredragStojakovi}za20 minuta ubacio 10 ko{eva uz po dvaskokaiasistencije.UredovimaFeniksaStivNe{jeutakmicu zavr{io sa 15 poena i 14 asistencija.

dnevnik

c m y

16

NAJBOQI IGRA^ EVROPE U 2010. PO IZBORU FIBA

Teodosi} ispred Gasola i Novickog Ko{arka{ki reprezentativac SrbijeMilo{Teodosi}dobiojepriznawe za najboqeg igra~a Evrope u 2010. godini, po izboru FIBA Evrope. Plejmejker na{e reprezentacije i Olimpijakosaosvojiojevi{enegoduploglasovanavija~aoddrugoplasiranog[pancaPauGasola,dokjebione{to boqi po mi{qewu eksperata. Ipak, u kona~nom zbiru nije bilo nikakvedileme. Teodosi} je u pro{loj sezoni izabranizanajkorisnijeg(MVP)igra~a Evrolige, a zauzeo je mesto i u najboqojpetorciSvetskogprvenstvauTurskoj. Rezultatiglasawa:1.Milo{Teodosi} (Srbija, Olimpijakos) 13.160 (195), 2. Pau Gasol ([panija, LA Lejkers) 6.213(203),3.DirkNovicki(Nema~ka, Dalas)5.118(102),4.LinasKleiza(Litvanija, Toronto) 6.270 (96), 5. Huan Karlos Navaro ([panija, Barselona) 2.884(98),6.HidajetTurkoglu(Turska,Orlando) 11.369 (37),7.ErsanIqasova(Turska,Milvoki) 8.523(30),8.Dimitris Diamantidis (Gr~ka, PAO) 6.103 (24), 9. Luol Deng (V. Britanija, ^ikago)1.773(26),10.AndreaBarwani (Italija,Toronto) 1.730 (25)itd.

NajboqiuEvropi:Milo{Teodosi}

OL STAR VIKEND NBA LIGE U LOS AN\ELESU

Me~ Istoka i Zapada u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka No}as je po~eo ovogodi{wi Ol starvikendNBAko{arka{kelige,~ijijedoma}inovegodineLos An|eles. Pred gledaocima u Stejplscentruprvisusepojavili rukiji (debitanti) i softmori (igra~i koji su odigrali prvu NBA sezonu).Druge ve~eri (no} izme|u subote i nedeqe po vremenu u Srbiji) odr`a}e se nadmetawe u ve{tinama, odnosno na delu }emo videti najboqe {utere za tri poena, potom }e plejmejkeri prikazati svoje ume}e i bi}e izabran onaj koji ima najboqu koordinaciju.Nateren}ezatimiza}i inekada{wezvezdekoje}ebrojne gledaoce podsetiti na pro{la vremena,anajatraktivnijideobi}etakmi~eweuzakucavawima. Ipak,glavnidoga|ajOlstarvikenda svakako je utakmica izme|u IstokaiZapada,kojajenaprogramu u no}i izme|u nedeqe i ponedeqkaod2satapovremenuuna{oj zemqi.Gledaoci{iromsvetaimalisupriliku,kaoiuvek,daglasovima odrede sastave ekipa koje }e istr~ati na parket Stejpls centra, {to zna~i da }emo skoro sve najve}ezvezdedana{wicevidetiu ovojegzibicionojutakmici.

BlejkGrifin}enastupitizaekipuZapada

Najednojstrani,onojisto~noj, na}i}ese:AmariStodemajer,LebronXejms,DvejnVejd,KrisBo{, DvajtHauard,RejAlen,DerikRouz, Kevin Garnet, Raxon Rondo, PolPirs,XoeXonsoniAlHorfordi,akojesuditipoimenima, ekipi trenera Doka Riversa (Boston) pripada uloga favorita. Me|utim,tonikakonezna~ida}e Zapadbitibezvelikihzvezda,jer Kobi Brajant, uzdanica LA Lejkersa,predvodi}eekipuukojoj}e, pored wega, biti i: Tim Dankan, Kevin Durent, Karmelo Entoni, Kris Pol, Manu \inobili, Pau Gasol, Blejk Grifin, Kevin Lav, Dirk Novicki, Rasel Vestbruk i Deron Vilijams, a od izabranih, zbog povrede, trener Greg Popovi} (San Antonio) ne}e mo}i da ra~una na divovskog Kineza Jao Minga. U zabavnom programu doma}ini sunajavilimini-koncerteLenija KravicaiRijane,aliijo{ponekoiznena|ewe. Kompletan program s Ol star vikendamogudaprateigledaociu na{ojzemqiitoputemTVkanala Sportklub. A. Predojevi}

Foto:R.Hayi}

TURNIR U MEMFISU

Rodik boqi od Tipsarevi}a SrpskiteniserJankoTipsarevi} pora`en je od Amerikanca Endija Rodika rezultatom 2:0, po setovima6:1,7:6(8)udrugomkolu ATP turnira u Memfisu. Protivnik Rodiku u ~etvrtfinalu

SALATARA U NOVOM SADU: Popularna Salatara, trofej koji je u DejviskupuosvojilateniskareprezentacijaSrbije,stiglajeuNoviSadigra|ani }emo}idajevidenarednihnekolikonedeqa u Kulturnom centru  (Katoli~ka porta 5). Gradona~elnik Novog Sada IgorPavli~i}(nasliciPavli~i},@ivojinovi} i Kravi}) rekao je da je izuzetnosre}an{tojeGraddobiopriliku

da izlo`i najvredniji sportski trofej posleFifineBogiweipozvaogra|ane daiskoristemo`dajedinstvenupriliku da vide Salataru (procewena na 600.000evra). - Izuzetna nam je ~ast {to je trofej kodnas,kaoi{tosmodoma}inime~eva DejvisiFedkupa.PozivamNovosa|ane dado|uivideovajvrednitrofej-rekaojePavli~i}.

Predsednik TSS Slobodan @ivojinovi}zahvalioJe~elnimqudimaNovogSada{tosuuprili~iliovakolepdoga|aji gra|anima omogu}ili da vide simbol uspehaDejviskupreprezentacijeSrbije. Gra|ani}emo}idavideSalatarukroz izlogKulturnogcentrado4.marta,kada uNovomSadupo~iweDejviskupme~izme|uSrbijeiIndije(4-6.mart),atokom susretapehar}ebitiizlo`enuSport-

skomiposlovnomcentruVojvodine.@ivojinovi}jenajavioda}eSalataraboravitiuVojvodininarednihmesecipodana,ada}enakonNovogSadabitiizlo`en u Subotici, Zrewaninu i jo{ nekim gradovimaPokrajine. Kartezame~eveSrbijeiIndijeoddanas }e biti pu{tene u prodaju (blagajna Spensa),acenakompletazasvatridana ko{ta}e2.000dinara. J. G.

bi}eAustralijanacLejtonHjuit kojijepobedioAdrianaManarinaizFrancuskesa6:7(9),7:5,6:0. Rodikjeuprvomsetubiosilovit,izgubiojesamojedanpoenna svojservis,dokjeJankuistioduzeodvaputa.UdrugomsetuJanko setrgnuo,imaoje~akboqurealizacijuodprotivnika,uzprednost od brejka, ali se Rodik vratio u igriiuspeodaizboritaj-brejk.U neizvesnom produ`etku seta Rodikajespasaoservis,slaviojesa 9:7itakopobedioudvaseta. - Izdr`ao sam pritisak u drugomsetuizbogtogasamjakosre}an jer treba graditi samopozdawekroztakvesituacije-rekaoje Rodik.


SPORT

dnevnik

Pomirilise DivaciKarayi} VladeDivaciTomislavKaraxi} ne}e naprasno postati najboqidrugovi,ali}esepotruditidasvojeli~neanimoziteteinesuglasicepomereu drugi plan. Kvalitetnija saradwa Olimpijskog komiteta i Fudbalskog saveza Srbije, kao i dobrobit srpskog sporta,apostrofiranisuposlesastanka kao wihovi zajedni~ki ciqevi. -KoristimprilikudaFSS izrazim zahvalnost na sastanku,dokojegjetrebalodado|e iranije.Otvorenosmorazgovaraliotemamakojesunasna neki na~in dovele do ovoga. Mislim da smo te stvari izgladili, sada se okre}emo budu}nosti-rekaojeDivacidodao:-OKS,kaokrovnaorganizacija srpskog sporta, mora i `eli da ima dobre odnose sa jednom od najve}ih institucijauna{ojzemqi. Tomislav Karaxi} najavio je novo vi|awe sa Divcem po-

ma. Karaxi} je Statut OKS i uslovepokojimaseutojorganizaciji obavqaju izbori nazvao„zastarelimiretrogradnim”. - Verujem da }e Olimpijski komitet prona}i prostor za promenu tog Statuta, kako bi u svoj najvi{i organ ukqu~io i kadrove Fudbalskog saveza. Mislimdabitobilouputno, mada je to prvenstveno stvar Vladinaiwegovihsaradnika. Nadana{wemsastankutonije bioprioritet. Divacseslo`iosaKaraxi}evim primedbama i najavio da }e one biti uzete u obzir prilikomizradenovogStatutaOKS.VladeDivacu{aojeu prostorije Fudbalskog saveza Srbije ta~no minut pre dogovorenog sastanka sa TomislavomKaraxi}em(sastanakplaniran u 12 sati). Prvi ~ovek srpskog fudbala stigao je desetakminutaranije,dokjegeneralni sekretar FSS Zoran

subota19.februar2011.

17

VOJVODINADANASIGRAURUMUNIJI

Temi{varza generalnuprobu FudbaleriVojvodine danas imaju generalnu probuprednastavakSuperlige (26. februara). Novosa|ani gostuju u Rumuniji, u kojusuotputovaliju~eposletreningairu~ka,adanasseod13sati (14porumunskom)sastajusdrugoplasiranim timom tamo{weg prvenstva. Temi{varimapetbodovamawe odvode}egOcelula,advavi{eod tre}eplasiranog Vasluia. U ovoj ekipiigrajuidvaSrbina,nekada{wi igra~ Crvene zvezde Igwatijevi}iDuki},asprostorabiv{eSFRJtusujo{napada~Nikoli} (Crna Gora) i golman Supi} (Bosna i Hercegovina). Trener ekipe je ^eh Du{an Uhrin, a tokom zime Rumuni su odigrali nekoliko prijateqskih me~eva od kojihizdvajamoremisJangbojsom 0:0,porazeodLeha0:2iBanata0:1 i pobede nad Arkom 3:1, Gloriom 4:1iekipomACU1:0. Rumunskoprvenstvopo~iwetako|e26.februara,aprvime~Temi{varce o~ekuje s petoplasiranimGazmetanomkojiima~etiri bodamawe. - Dana{wi me~ s kvalitetnim suparnikompokaza}enamgdesmo i{tamo`emodao~ekujemouovom ~asu.Dobrosmoradili,izmeri}e-

mosesRumunimainadamseoptimisti~ki do~ekati po~etak prole}nesezone-rekaojeuo~iputau Rumuniju {ef stru~nog {taba VojvodineZoranMilinkovi}. Novosa|anisuovezimeodigrali {est kontrolnih me~eva. PobedilisuPetrovac2:0,NoviPazar2:0iRadnik3:0,remiziralis Mogrenom1:1iRadni~kim1923iz Kragujevca 1:1, a izgubili od Grbqa0:1. - Ovo je za nas do sada najja~a provera i poslu`i}e nam da isprobamopostavukoja}eiza}ina megdanJagodincimanaprvomprole}nom gostovawu. Pripreme su protekleudobrojatmosferi,donekle nas je poremetila povreda Karana, ali verujem da to ne}e bitnouticatidastartprvenstva protekne kako svi o~ekujemo. U tom ciqu poslu`i}e nam i dana{widueluRumuniji-ka`ekapiten@eqkoBrki}. Milinkovi}jepoveo19igra~a. Tosu:Brki},Stevanovi},Pavlovi}, Mojsov, Trajkovi}, Mito{evi},Lazeti},Medojevi},Mereba{vili,Abubakar,Ili}(timkoji treba da po~ne utakmicu), Lazovi}, S. Novakovi}, Nestorovi}, Tumbasevi},A|uru,Katai,BilbijaiJao. S.Savi}

@eqkoBrki},kapitenVojvodine

CRVENAZVEZDAUNOVOJOPREMI

Izgladilinesporazume:VladeDivaciTomislavKarayi}

~etkommarta,kada}eupri~u biti ukqu~en {iri krug saradnika. Ve} je postignut na~elnidogovordanovoizgra|enaKu}afudbalauStarojPazovisvojekapacitetestavina raspolagawedrugimsportovima, posebno budu}im u~esnicima Olimpijskih igara u Londonu2012. -Okrenutismobudu}emvremenu i saradwi u interesu srpskogsporta.Nekestvarisu ostale iza nas. Razgovarali smoowima-nepredugo-imislim da se time vi{e ne}emo baviti. Dogovorili smo programna{esaradweiradi}emo na wegovoj realizaciji - naglasiojeprvi~ovekFSS. Upitan da li ostaje pri izjavi da bi smenio Karaxi}a, kadabiimaoovla{}ewedato uradi, Divac je - na indirektan na~in - dao negativan odgovor. - Mislim da je posle ovog razgovoranepotrebnovra}ati senatuizjavu.Odnosiizme|u na{edveorganizacijesusada mnogo jasniji. Ubudu}e }emo gledati kako da kompletan sportuSrbiji,nesamoFSSi OKS,funkcioni{ukakotreba-rekaojepredsednikOKS. FSSsenedavnopo`alioda nije zastupqen u predsedni{tvuOKS,uzkonstatacijuda bi i tu trebalo tra`iti razloge dosada{wih nesporazu-

Lakovi}uvelikobionasvojoj radnoj poziciji i spreman za sastanak. Divac se na Terazijama 35 pojavioupratwidvojicepotpredsednika-@arkaPaspaqa iIvanaTodorova.Osta}etajna kako su se pozdravila dva predsednika. Svedoka rukovawa zara}enih strana nije bilo,jersesveodigraloizazatvorenih vrata Karaxi}eve kancelarije u kojoj nije bilo predstavnika medija. Tek po{to su se svi gosti smestili, foto-reporterimajedozvoqenodau|uukancelariju.Napetost u prostorijama FSS je doneklepopustilakadaseispred novinara pojavio selektor Vladimir Petrovi}. Izlaze}i iz svoje kancelarije Pi`on je uz osmeh izustio„Frka,a?”. Sva{tajeizgovorenonara~unFSSizustaVladeDivca proteklih nedeqa. FSS je krajempro{legodineponudio razgovor,aondajeDivac,pre nekoliko dana, ponovo opleo popredsednikuFSS,poru~iv{idabigasmenio.FSSjeodgovorio Divcu rekav{i mu da nisuta~netvrdwedajesrpska ku}a fudbala tra`ila novac za put na Olimpijske igre u Londonu i mnogo toga jo{. Ipak, dve strane su kona~no selezasto.Izgledadajeepilogpozitivan!

RetrodresizBarija zaduplukrunu FudbaleriCrvenezvezdeuprole}ni deo sezone i bitke za trofeje krenu}e sa dresovima u retrostilu, ta~nije replikama opremekojujenosilaizlatnageneracijaizBarijakadajeosvojilaKup{ampiona. GrandioznojpromocijauMedija centru na na{em najve}em stadionuprisustvovaojevelikibroj qudiizsvihsferajavnog`ivota, aulogakonferansijeapripalaje slikaru Uro{u  \uri~u. Zani-

mqivojespomenutiijedanneobi~an detaqa. Originalni dres iz Barija, po kojem je modeliran i ovajnovi,sa~uvaojejedinopomo}nikProsine~kogustru~nom{tabuSlobodanMarovi}. -Dugosampreme~asaOlimpikom u Bariju razmi{qao {ta da uradim sa dresom ako postanemo prvaciEvrope.Jednostavno,odlu~iosamdaizbegnemonajprotokol razmenedresovanakrajume~a.Zadr`aosamgazasebeiqubomorno

Adi(ne)zadovoqan [topercrveno–belih,reprezentativacGaneLiAdiotvoriojedu{upojedinimmedijimainajavioodlazakizBeogradaujunujerjenezadovoqanstatusom,{tojepotvrdioiwegovmenaxerMilovanovi}. Sjajnidefanzivacju~eje,premare~imaklupskogportparolaMarka Nikolovskog, demantovao pri~u koju je sam inciriao novinarima, a razlogenesporazumapotra`iojeunepoznavawujezika.Naime,ta~no jedaAdi`elidanapustiMarakanutokomletaakobudepovoqnihponuda,alinavodnonemanijedanrazlogzanezadovoqstvo. -AdijestranacuSrbiji,asvakistranac`elidajednogtrenutku odeodavde.Zanastonijeni{tanenormalno.Minismoznalidajeon nezadovoqan,jerotomenijegovorioineznamza{tojetorekaomedijima.Onimaugovornadveipogodineiujunu}emorazgovaratiakose pojavenekeponude-preneojere~isportskogdirektoraIvanaAxi}a portparolMarkoNikolovski. Daqiredosledpotezabi}epoznatzanekolikodana. -Upravotako,Adiispuwavasveobaveze,uostalomkaoiklubpremawemu.Onnemanikakvihzaostalihfinansijskihpotra`ivawa.Da li}eikakobitisankcionisanzbogkr{ewaklupskedisciplinesaop{ti}emokadanadle`niklupskiorganibudureagovali-objasnioje Nikolovski.

Zvezdinifudbaleriunovimdresovima

~uvao u protekle dve decenije uz pomo}mogsestri}a.Malosamiznena|endajetobiojedinipravi suvenirkojisamojaposedujem-istakaojeMarovi},kojivredanpoklon uru~io kadetu crveno-belih VeqkuSimi}u. Predsednik Zvezde Vladan Luki} svoj dres na stadionu „Sveti Nikola“pokloniojeodmahjednom odnavija~anasevernojtribini - Sve ovo podse}a nas na neka boqaitrofejnijavremena,divne trenutke kroz koje smo pro{li preravnodvedecenije.Ujedno,name}eseiobavezasada{nojgeneraciji da sa ve}im motivima brani bojeZvezdeibele`iboqerezultate-istakaojeVladanLuki}.

Potom je kapiten Pavle Ninkov dobio ~ast da prvi obu~e retro dres, a na bini se pojavila i kompletnaekipapozdravqenadugimaplauzom. - Bilo bi lepo kada bismo ostvarili bar deset posto uspeha kaoekipaizBarija–konstatovao jeDu{koTo{i}. IskusniOgwenKoromanjeodmahporu~ionavija~ima: - Sa novim-starim dresom Zvezda}enapastiduplukrunu. Ina~e,dresjeura|enponajnovijoj tehnologiji, u Holandiji, a mo}i}edasekupiupetrazli~itihveli~inapoceniod5.290dinara. Z.Rangelov

Partizanpucaodsnageiambicija UtakmicomsaekipomPograni~ne policije UAE fudbaleri Partizanaozna~ilisukrajpriprema u Dubaiju i jujedno povratakuBeograd.Pobedaod15:0zaokru`enajelepaslikavezanaza predstave u takmi~arskim me~evima. Ra~unaju}i i Antaliju crno–belinisuizgubiliutakmicu, pobedili su [turm (2:1), Al Xaziru(4:2)iPograni~nupoli-

cijuUAE(15:0)iigralinere{eno sa Dinamom iz Bukure{ta i SlavijomizSofije(0:0),TorontomiRudaromizPqevaqa(1:1). Mo`dajemogloiboqe,alisobzirom na renoviran navalni red ite{kenogeniovonijelo{e. Jedino nezadovoqstvo trener Stanojevi}pokazaojeposleme~a sa Rudarom i delimi~no Al Xazirom.

NemaproblemasKleom SagaoprelaskuKordoveKleaukineskiGvang`ujo{nijedobilaepilog.Dogovorenih3,2milionaevrajo{nijeleglonara~unPartizana,alicrno–belinebrinu. -Tojestvarprotokola.DabiKineziuplatilitolikusumuiz zemqe, moraju da dobiju nekoliko dozvola, a za to je potrebno vreme.Zamesecdanasvebitrebalodasere{i–rekaojegeneralniskretarPartizanaDarkoGrubor.

AleksandarStanojevi},trenerPartizana

- Protiv Pqevqaka ni{ta nije vaqalo. Od zalagawa do takti~kediscipline.Nismoli-

~ilinaPartizanitosamjasno rekao igra~ima. Neka se zamisle pred naredne duele – rekao

je posle mr{avih 1:1 {ef struke.–[toseAlXazireti~e,tu smo dosta pali u posledwih polasatakadasmoiprimilioba gola.Postavakojajetadaigrala nijesedokazala.Ipak,prethodnih 60 minuta su bili odli~ni pajakrajwiutisakvrlopozitivan. DonastavkaprvenstvaiutakmiceuIn|ijiostalojejo{nedequdana.Stanojevi}isti~eda jeekipaspremnazatajme~. -Pucamoodsnage,aiigraje sve bli`a `eqenoj. Imamo i me~saSremomdajo{nekedetaqe utana~imo. Posle svega mislim da smo na pravom putu jer suigra~iuglavnombilimaksimalnoozbiqni,aikadanisubrzosuprihvatilizaslu`enekritike.

Trener ve} razmi{qa o In|iji. - Ta utakmica za nas je derbi jermo`eodreditidaqitokprvenstva. Po~etak je najva`niji i ako `elimo dobru atmosferu ve}27.moramodaslavimo.Pratili smo In|iju u [paniji, imali ,,{pijune’’ na wihovim utakmicama i uverili se u wihov kvalitet. Imali su te{ke protivnike {to im je dobra priprema pred me~ sa nama i {tonaspozivanaoprez. Tejgo i Adija se jo{ uvek uklapaju? - Daleko su od prave forme, ali iz dana u dan su sve boqi. Mislim da ne}e biti nikakvih problemaida}eopravdatiepitetpoja~awa–istakaojetrener Stanojevi}. I.Lazarevi}


18

sport

subota19.februar2011.

dnevnik

PRIPREMЕ IN\IJEU[PANIJI

Zakrajpobeda In|ija–Herez2:1(2:0) ^IKLANA DE LA FRONT ER A: Igra li{te u ^iklana de la Fron tera, gledalaca 50. Sudi ja: Vik tor Gaqar do ([panija). Strelci: Huanito u

IN\IJA:Vujasinovi}, Novakovi}, Jak{i}, Tanasijevi}, Joksimovi}, Slovi}, Tomanovi}, Dimitrov, Kosti}, Bubalo, Dubaji}. Igrali su jo{: Jovanovi}, @ivanovi}, Neziri, Davidov,

Pobedom protiv drugoliga{a Hereza fudbaleri In|ije su zavr{ili pripreme na Pirinejskom poluostrvu. Igralo se `estoko, kao da je u pitawu zvani~na utakmica pa je arbitar Ga-

JelenaJankovi}

TURNIRUDUBAIJU

Jecaupolufinalu Srpska teniserka Jelena Jankovi} uspela je da izbori plasman u polufinale VTA turnira u Dubaiju po{to je posle velikih preokreta i borbe, koja je trajala skoro tri sata u ~etvrtfinalu, savladala Australijanku Samantu Stosur rezultatom 6:3, 5:7, 7:6(4). Jankovi}eva je u prvom setu odigrala na solidnom nivou. Dva puta je oduzela servis Stosur, a jedan izgubila i dobila taj deo igre sa 6:3. Srpkiwa je imala sve konce igre u svojim rukama sve do sredine drugog seta, kada je us-

pela da prokocka prednost brejka kod rezultata 2:1. Stosur, jedna od najsna`nijih igra~ica, uspela je u potpunosti da preokrene stvari na svoju stranu i povede sa 5:3. Jelena je uspela da osvoji naredna dva gema, izjedna~i na 5:5, ali je zatim svojim gre{kama poklonila set Australijanki koja je slavila sa 7:5. U tre}em setu Stosur, peta igra~ica sveta, prakti~no je krenula na startu da poni`ava osmoplasiranu. Povela je za par minuta sa 3:0 (dva brejka), ali Jelena, kao i mnogo puta u karijeri, uspeva da napravi veliki kambek i izjed-

na~i na 4:4. Posle divovske borbe u devetom gemu, koji je trajao preko 10 minuta i u kojem je Jelena propustila dve brejk lopte, do kraja tre}eg seta nije bilo prilika za oduzimawe servisa na obe strane. U{lo se u taj-brejk u kojem je Jelena odmah povela sa 3:1 i uspela do kraja zadr`i prednost i trijumfuje sa 7:4. Jankovi}eva }e u polufinalu igrati sa Dankiwom Karolinom Voznijacki, koja je pobedila Sahar Per, i koja }e od ponedeqka ponovo biti prva igra~ica sveta, umesto Belgijanke Kim Klajsters.

SVETSKO PRVENSTVOUGARMI[-PARTENKIRHENU Detaqizme~aIn|ija–Herez

75. za Herez, a Joksimovi} u 15. i Del Moral (autogol) u 17. minutu za In|iju. @uti kartoni: Rosiqo, Huanito (Herez), Vujasi no vi}, Slo vi}, Di mi trov, Bubalo, Jo vano vi} (In |i ja). Crveni kartoni: Huanito (Herez) u 83. i Jovanovi} (In|ija) u 78. minutu.

Misini, Markovi}, Isidorovi}, Lemaji}, Kod`o, Blagojevi}. HEREZ: ^iko, Marin, Del Moral, Bruno, Temblador, Enrike, Kortiho, Manu, Rafi, Lovato, Luisma. Igrali su jo{: Karlos, Huanmas, Ivan, Rosiqo, Tali, Adri, Huanito, Liru, Kopero.

qardo pokazao ~ak 9 `utih i dva crvena kartona (parne opomene). Zeleno-beli su imali vi{e povoqnih prilika, vodili su sa 2:0 pa je wihova pobeda mogla biti ubedqivija. Dodajmo da su veteran Koxo i mladi Blagojevi} prvi put na pripremama ulazili u igru. Da.Vi}enti}

Suboti~anive}uformi Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su se vratili sa priprema u Puli,a podizawe forme pred nastavak takmi~ewa nastavqaju u Subotici. Do po~etka prole}nog dela preostalo je jo{ nedequ dana u okviru kojih }e Spartak odigrati jo{ dve utakmice, u Somboru danasu s Radni~kim a u sredu s Krivajom. Da se na pripremama u Puli do bro ra di lo po tvr dio je i trener Qubomir Ristovski. – Imali smo sve neophodne uslove za rad i nije bilo problema oko ispuwavawa plana priprema. Momci su dobro radili, formu su podigli, a jo{ imaju nekoliko dana da se ona do te ra. Ima li smo pet kon trolnih me~eva u Puli, uspeli smo da proverimo sve igra~e, ali i zabele`imo svih pet pobeda. Iako se u prijateqskim utakmicama na osvajaju takmi~arski bodovi, pobede su zna~ajne jer momci dobijaju pobed-

QubomirRistovski,trenerSpartaka

ni~ki duh – kazao je Ristovski i potvrdio da dobar deo tima ve} zna, da ima jo{ poneku dile mu, po go to vo na po zi ci ji spoqweg- levog. Na konferenci ji za {tam pu zva ni~ no su

BELGIJSKINAVIJA^IPROVOCIRALI JORGA^EVI]A

Pohvalesudiji Utakmica belgijske lige @erminal - Gent zavr{ena je rezultatom 2:2, a golman reprezentacije Srbije Bojan Jorga~evi} pamti}e je i po provokacijama sa tribina. Navija~i doma}e ekipe skandirali su u vi{e navrata „Kosovo, Kosovo„ iako u ekipi @erminala nema igra~a iz tih krajeva. Glavni sudija me~a Loran Kolemonts prekinuo je igru na deset minuta. - Ja to vidim kao rasisti~ki ispad - rekao je sudija belgijskim medijima. - Na to moramo da reagujemo. Navija~i @erminala sli~nu stvar su radili i kada je Standard iz Lije`a sa Milanom Jovanovi}em dolazio u goste. - To je glupost, fudbal i politika ne bi smeli da se me{aju rekao je Jorga~evi} posle utak-

mice. -Kosovo je za Srbe sveta zemqa sa bogatom istorijom i velikim zna~ewem u smislu vere. Zbog toga je cela pri~a toliko bolna. Bilo mi je drago kada sam shvatio da imam za{titu sudije, on je odlu~io da ih umiri. Wegov potez je odli~na poruka, to nije za {alu, u tom podru~ju se ratovalo i bilo je puno `rtava. Jorga~evi} ka`e i da je siguran da devedeset odsto onih koji su skandirali ne znaju ni{ta o problemu Kosova. Iz sudijske organizacije belgijskog Fudbalskog saveza stigla je pohvala na ra~un sudije. ”Takve stvari se re{avaju na takav na~in. Bilo kakav verbalni napad je nedopustiv i igra~ ima pravo da zatra`i pomo} da bi mogao normalno da igra”.

predstavqena i nova poja~awa, Darko Karaxi} (1989.) i Igor Mi{an (1990.) koji su u Suboticu stigli iz Rudara, odnosno OFK Beograda. N.S.

Pe}in~aniu Makedoniji Fudbaleri Doweg Srema odradid}e desetodnevne pripreme u Dojranu (Makedonija). - Ciq nam je da se uigramo i da po tome budemo prepoznatqivi i ujedno da se plasiramo u vi{i rang - ka`e {ef stru~nog {taba ^eda Mati} – Najverovatnije }emo odigrati ~etiri utakmice. Novajlije poku{avaju da uhvate ritam i da odgovore postavqenim zahtevima. Upravo na tome }emo najvi{e raditi u Makedoniji, kao i do prvog prole}nog kola. ^eda Mati}, sa pomo}nicima Vladom Nai}em i \or|em Vujakovi}em,ima}e na raspolagawu ove igra~e: Vargu, Drini}a i [egavca(golmani), Risti}a, Laki} Pe{i}a, Prqevi}a, Radi{i}a, Josimova, Markovi}a i Srem~evi}a,Antunova, Bukorca, Mirkovi}a, ^orda{i}a, Jovanovi}a, Ristova, \ukanovi}a, Berowu, To{i}a, Milanovi}a, Petkovi}a, Mrkaji}a i [u{wara. @.Radivojevi}

Ligetijuzlato uveleslalomu

Ameri~ki skija{ Ted Ligeti trijumfovao je u veleslalomu na Svetskom prvenstvu u Garmi{Partenkirhenu. Ligeti, specijalista upravo za tu disciplinu, je do prvog svetskog zlata do{ao u vremenu od 2:10.56 minuta, ispred Francuza Siprijena Ri{ara, koji je imao zaostatak od osam stotinka. Bronzana medaqa, sa 43 stotinke slabijim prolaznim vremenom, pripala je Filipu [erghoferu iz Austrije. Posle prve vo`we u vo|stvu se nalazio Norve`anin Aksel Lund Svindal, koji je imao pet stotinka u odnosu na [erghofera, dok je tre}i bio Ivica Kosteli} iz Hrvatske. Ligeti se nalazio odmah iza wih trojice, sa 25 stotinki zaostatka u odnosu na Svindala. Amerikanac je bio odli~an u drugoj rundi, i za osam stotinki je nadma{io Ri{ara, a onda su na redu bila najboqa trojica iz prve vo`we. Kosteli} je posle prvog prolaza bio veoma dobar, ali je potom napravio nekoliko gre{aka, koje su ga ko{tale mnogo vremena i pri prolasku kroz ciq je bio tek 11, a na kraju je pomeren za dva mesta. Sa [erghoferom i Svindalom je bila sli~na pri~a, ali su obojica izgubili mawe vremena.

Opravdaoo~ekivawa:TedLigeti

Austrijancu je to bilo dovoqno za mesto na podijumu, dok je svetski {ampion u superkombinaciji morao da se zadovoqi ~etvrtom pozicijom. Trijumfom u Garmi{-Partenkirhenu Ligeti je ostvario jedan od najve}ih uspeha u karijeri, uz zlato sa Olimpijskih igara u Torinu 2006. godine u superkombinaciji, i dva mala Kristalna globusa. Amerikanac je trenutno vode}i u plasmanu veleslaloma u Svetskom kupu i ima veliku {ansu da se domogne i tre}eg Globusa do kraja sezone. Iza najboqe trojice

PRIPREMENAPRETKA(BT)

Uskoro iutakmice Fudbaleri Napredka iz Banatske Topole (MFL Kikinda - Novi Be~ej) rade punom parom, a trener Marinko Petrovi} isti~e da su ambicije da i na prole}e ekipa igra zapa`enu ulogu u ligi. - Radimo na snazi i izdr`qivosti i veoma sam zadovoqan kako se fudbaleri odnose prema obavezama. Odigra}emo desetak pripremnih utakmica i verujem spremno do~ekati nastvaka takmi~ewa - ka`e trener Petrovi}. Iz jeseweg sastava nedostaju ^udanov i Olbina, vratili su se u mat~nu Crvenu zvezdu iz Ruskog sela. M.Ra~i}

i Svindala sledili su Jansrud, Tomas Fanara iz Francuske, [vajcarci Karlo Janka, olimpijski {ampion u veleslalomu, i Didije Ku{, dok su prvu desetoricu kompletirali jo{ jedan francuski skija{ Gotije de Tesejere i Finac Markus Sandel. Na Svetskom prvenstvu u Garmi{-Partenkirhenu danas je na programu slalom za skija{ice, dok sutra skija{e o~ekuje trka u istoj disciplini, kojom }e ujedno biti zavr{eno takmi~ewe u legendarnom ski centru.

BEO^INSKICEMENT

Gruji} zadovoqan Fudbaleri srpskoliga{a iz Beo~ina iza sebe imaju 35 treninga i ~etiriodigrane utakmice(dve pobede i dva poraza).Do starta prvenstva odigra}e jo{ {est, a podrazumeva se da }e se trenirati po ranije utvr|enom programu. - Sve ide po planu i veoma sam zadovoqan odnosnom i pona{awem igra~a - ka`e {ef stru~nog {taba Zoran Gruji}. - Rezultati u provernim utakmicama nisu u prvom planu, bitno je da se vaqano uigramo za tami~arski nastup. Negova}emo napada~ki fudbal, a za to imamo fudbalski {kolovane igra~e. B.St.

Zrewanincikaopo~etnici SAS–NoviBeograd3:8(3:2) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 600. Sudije: Beqevi} (Futog) i Miqko vi} (Su bo ti ca). Strel ci: Tomin u 1, Bla`i} 15. i Toma~evi}(ag.) u 20. za SAS, a Poli} u 15. i 40, Martinovi} u 22, Jeli~i} u 32. i 35, Jan~evski u 32. i Petrovi} u 40.minutu za Novi Beograd. SAS: Kalaba, Bjelajac, Iveti}, Radin, Tomin, Matijevi},

Ki{, Vukoje, Bla`i}, Vorgi}, Kuki}, \or|evi}. NOVIBEOGRAD: Mati}, Toma{evi}, Jan~evski, Petrovi}, Jorga~evi}, Martinovi}, Stojevi}, Poli}, Ivankovi}, Jeli~i}, Stamenkovi}. Odavno neko nije tako osramotio pa i ponizio Zrewanince kao {to je to uradila ekipa novope~enog premijerliga{a Novog Beograda. Sasovci su li~ili

na brod bez posade i kapetana i do`iveli jedan od te`ih poraza u Medisonu. Doma}i fudbaleri su sjajno po~eli utakmicu, poveli su u prvom minutu i poluvreme zavr{ili u svoju korist- 3:2. Me|utim, u nastavku me~a igrao je samo jedan tim - gostuju}i i zaslu`eno trijumfovao sa ubedqivih 8:3. Zrewanince na ovom me~u prosto nisu li~ili na sebe. N.Jowev


SPORT

dnevnik

subota19.februar2011.

19

U PAZOVI VOJVO\ANSKI DERBI

Novosa|ani favoriti Odbojka{i NIS Vojvodinedanasgostuju Jedinstvu u Staroj Pazovi (19 ~asova) i ovaj me~, u kojem su apsolutni favoriti, bi}e im generalna probapredfinalniturnirKupaSrbije.OdutakmicesaSpartakom iz Qiga pro{lo je deset danapasuseNovosa|anidobro

tet,  nekolicina igra~a koji su u mla|im kategorijama imali zapa`enu ulogu, ali sticajem okolnosti se nisu sasvim dokazaliikaoseniori.Kodwihnastupajuinekina{ibiv{iigra~i,Jankovi}iDrap{in,anapozajmici je Vrban. Imamo lepu saradwu i od srca im `elim da izboreopstanak.KadajeVojvo-

me~evi mogu da predstavqaju problemzamladeekipe,pajezatoozbiqnostneophodna. -Te{kojeodigratikvalitetno kada su bodovi ve} upisani, ali ako budemo odigrali odgovorno kao prethodna dva me~a, onda problema ne}e biti. Ima nekihsitnihpovreda,noonenisu takve da nas mogu ometati u raduiigrawu-rekaojetrener NikolaSalati}.

Nomadi IzgledadamukeNISVojvodine na poqu organizacije treninganeprestaju. - Moram isti}i da Jedinstvo trenutno ima boqe uslovezatrenirawe,jerimaju salu samo za odbojku, koju koriste mu{ki i `enski klub.Ka`emtozbognas,jer su nam uslovi ve} du`e vreme na samo malo vi{em nivou od rekreativnih. Uspevamo da realizujemo trena`niproces,alise~estoselimo-rekaojeMari},aSalati}dodao: -Mewamosaleiselimose poputnomada.I{lismoina Klisu i u Futog. Moram da istaknem strpqivost i predanostigra~a,kojisuseprilagodili svemu tome i maksimalnoodradilitreninge.

ReprezentativacBorislavPetrovi}(desno)uakciji

pripremili za zavr{nicu regularnog toka lige, kao i za odbranutrofejauKupu. - Jedinstvo ima dobar skor i izgledne{ansedaostaneueliti. Ono {to je zanimqivo je to da Pazov~ani imaju negativan bilanskaodoma}inidasusamo jednom na svom terenu osvojili bodove. Imaju odre|eni kvali-

Foto:F.Baki}

dinaupitawu,mislimdaulazi ufazukadasvakimdanomnapreduje. Vi{e igra~a u~estvuje u utakmicamaitojedobroizbog prvenstvaizbogKupa-rekaoje sportski direktor Nikola Mari}. Kao i u prethodna dva duela, crveno-beli}ebitivelikifavoriti,alisepokazalodatakvi

Novosa|ani ve} neko vreme radepoja~animintezitetomkako bi dostigli `eqenu formu zafini{sezone. - Poja~ali smo rad minulih desetakdana,alitonaravnonije nikakav izgovor za eventualnu slabiju partiju. Mnogo toga zavisi od voqe, htewa i `eqe, zatonatompoqumoramodabudemo maksimalni. Uz kolektivnoanga`ovaweivisokukoncentracijumo`emodonovatriboda - istakao je sredwi bloker BorislavPetrovi}. M. Risti}

Novajlija:Milo{Mili~i}

Foto:F.Baki}

SVETSKA LIGA: UDOVI^I] ODREDIO SASTAV ZA DUEL S MAKEDONIJOM

Trojicanovih delfina Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} odrediojespisakigra~akoji}euutoraku20~asovauSkopquodigratisusret~etvrtogkolaevropskogdelakvalifikacija zaSvetskuligusaMakedonijom. Na spisku su: Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi}, Marko Avramovi}, Filip Filipovi}, Milo{ Mili~i}, Milan Aleksi},NikolaRa|en,VawaUdovi~i}, Andrija Prlainovi}, Mar-

ko Petkovi}, Slobodan Niki}, Du{ko Pijetlovi} i @ivko Goci}. Na spisku su tri nova imena, golman Branislav Mitrovi} iz Ferencvaro{a,Milo{Mili~i} izVojvodineiMarkoPetkovi} izBudve.UprvomkoluuBeograduSrbijajesavladalaMakedoniju, a selektor Udovi~i} je optimistaizadueluSkopqu. - U timu na{eg narednog protivnika ima najmawe Makedonaca,adasutimzarespektgovori

PRVA A LIGA

Sigurnigosti Beograd - Vojvodina 5:10 (3:3, 0:1, 0:2, 2:4) BEOGRAD: Bazen„Ta{majdan”,gledalaca:200, sudije: Wegovan i Ivanka Rakovi} (oboje Beograd).Igra~vi{e:Beograd9(4),Vojvodina7(3). Peterci:Beograd1(1),Vojvodina2(1). BEOGRAD: Popovi},Sila{ki,Kov~i},Wegovan1,Mili}evi},Stojiqkovi},Vrzi},Parezanovi} 1, Nikoli} 1, Iveti}, ]irkovi} 1, Toma{evi}1,Ten`era,[andor,Markovi}. VOJVODINA: Marinkovi}, Matkovi}, Mitrovi}1,Mili~i}2,Vapenski3,Matovi}1,Ovuka,Ran|i}1,Ubovi}1,Basara1,Cuki},Vitorovi},Vasi},Maksimovi}.

Vaterpolisti novosadske Vojvodine o~ekivanosusavladaliekipuBeogradanaTa{majdanu10:5upetomkoluPrveAlige. Samouprvojdeonicibilojeneizvesnostiu bazenu,me|utimkakojesusretodmicaotakoje doizra`ajadolaziokvalitetNovosa|ana. Doma}iigra~inisuuspelidapostignunijedanpogodakudrugojitre}oj~etvrtini,{tosu gosti iskoristili da steknu odlu~uju}u prednostidanakrajumirnoprivedususretkrajuu svojukorist. G. M.

REGIONALNA @ENSKA LIGA

NLB LIGA

Prilikazarevan{ Ovogvikenda,utakmicama 22. kola spu{tasezavesanaliga{ki deo takmi~ewa u regionalnoj IVBL ligi. Ko{arka{ice novosadske Vojvodin e ostvar il e su zac rt an o uo~i starta {ampionata. Sa {est pobeda i 15 poraza uspele su da izbore opstanak i sakupesolidanbodovnisaldoza zavr{nicudoma}egprvenstva. ZA DAN SPENSA

DANAS PO^IWE FINALNI TURNIR 45. KUPA SRBIJE ZA ODBOJKA[ICE: Danas i sutra u beogradskoj hali [umice igra se finalni turnir 45. Kupa Srbije za odbojka{ice. U polufinalu }e igrati TENT – Crvena zvezda(17.30)iVizura–Radni~ki(B)(20,RTS 2).Finalnautakmicaseigrasutraod20~asova,uzprenosnaRTS2. Premaobi~aju,nakonferencijiprefinalnog turnira bili su predstavnici svih ekipa u~e-

snica: Sowa Puzovi}, kapiten TENT-a, Zorica Lazi},trenerTENT-a,JelenaBlagojevi},kapiten Crvene zvezde, Ratko Pavli~evi}, trener Crvenezvezde,NevenaVeqkovi},kapitenRadni~kog,DejanDesnica,trenerRadni~kog,Bojana Radulovi}, kapiten Vizure i Branislav Moro, trenerVizure(naslici). Odbojka{kisavezSrbije,organizatorturnira,odlu~iojedaulazbudeslobodanzasveutakmice. M. R.

Pliva~ki miting SportskaasocijacijaNovogSadaiPliva~kiklubVojvodinaorganizuju Otvoreno prvenstvo gradauplivawunaSpensu.Takmi~eweseodr`avauokvirujubileja30 godina postojawa Sportskog i poslovnogcentra„Vojvodina”.

1.Andora 2.[vajcarska 3.Jermenija 4.Slovenija 5.Srbija

2 2 2 2 2

1 1 1 1 1

0 0 0 0 0

1 1 1 1 1

34:22 45:45 42:42 40:25 21:48

6 5 5 4 4

NedeqkoSavi}

Ko{arka{iHemofarmasavladali su na gostovawu u ^e{koj ekipu Nimburka 71:66 (22:23, 18:12,14:19,17:12),uprvojutakmici21.kolaregionalneNLBlige. Najefikasniji u redovima Vr{~anabilisuMladenJeremi}sa 16poena,BojanKrstovi}dodaoje 15, uz devet skokova, a Miqan Pavkovi}10. Koddoma}inaistakaoseRadek Ne~assa15pogodaka.

MU[KA SUPERLIGA

Vojvodina–Stenes0:3 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina”, gledalaca 50, sudija: Trajbar (Novi Sad). Rezultati: Starevi} - Smiqi} 0:3(-3,-7,-9),^abrilo-V.Bor~i} 0:3(-8,-3,-8),Miti}-Lugowa0:3(8,-2,-11).

Nije bilo dileme u novosadskom„Spensu”ume~u12.kolamu{ke stonoteniske Superlige. Jedino je Dragan Miti} u tre}oj partijiuduelusLugowombiona praguosvajawatre}egseta,alije prokockaovo|stvood10:9i11:10, pajeostaobezute{nogseta. S. S.

Vojvodina–Senta0:3 NOVISAD: StonoteniskasalaSPC„Vojvodina”,gledalaca50,sudija:MirjanaMi{~evi}(NoviSad). Rezultati:Barna-\ur~ik1:3(-8,6,6,-4),Krsmanovi}-Maksuti1:3 (-9,-9,9,-5),Ili}-Tot0:3(-6,-6,-8). DobijensetBlankeBarneususretusAliz\ur~ik,odnosnoSla|ane Krsmanovi}uduelusAnelijomMaksutijesve{tojevrednopomenaiz ugladoma}eekipeume~u12.kola`enskeSuperlige. S. S.

OrloviuAndori

Divizija 2 B

Vojvodinave~erasuposledwem kolu do~ekuju ekipu ^elika iz Zenice, {to }e biti lepaprilikadaseizabranice trenera Mirkovi}a revan{iraju Zeni~ankama za poraz iz prvogdela{ampionataiujedno se pobedom oproste od navija~a. UtakmicaseigraumalojsaliSpensau18~asova. I. G.

PobedaVr{~ana u^e{koj

@ENSKA SUPERLIGA

KUP NACIJA U RAGBIJU

Ragbi reprezentacija Srbije danasigrautakmicu3.kolaDivizije 2B Evropskog kupa nacija u Andori sa doma}om selekcijom.U prva dva kola Srbije je izgubila odSlovenijeipobedila[vajcarsku. Uo~i polaska u Andoru, se-

ipodatakdasuodNema~keizgubili samo sa golom razlike. Za razlikuodprethodnihduelasada smoseodlu~ilidautimuvrstimo tri nova igra~a, Mitrovi}a, Mili~i}a i Petkovi}a, koji je pro{ao sve reprezentativne selekcijeipostaoigra~kojimo`e da nam pomogne - reka je Udovi~i}. Reprezentacija Srbije okupi}eseuponedeqaknaTa{majdanu, a posle treninga }e otputovati zaSkopqe. G. M.

lektor Nedeqko Savi} imao je problemaokosastavaekipe,uodnosunatimkojijepobedio[vajcarskuosamjenovihigra~a. - Bili smo prinu|eni da put Andore krenemo sa podmla|enimsastavom.Sviigra~i}edobiti {ansu da poka`u koliko vrede,jeruduelulazimorastere}eno,bezimperativapobederekaojeselektor. Utakmica Andora-Srbija igrasedanasu16~asova. I. G.

Svi zainteresovani koji `ele da u~estvuju na ovom takmi~ewu mogudaseprijavedanasod11do12 ~asova u holu ispred bazena. Takmi~ewepo~iweu12~asova.Ulaz na bazen je slobodan. Ina~e, pliva}esena50metarakraul,atakmi~ari}ebitipodeqeniusedam starosnih grupa i u mu{koj i u `enskojkonkurenciji. G. M.

DANAS U SPENSU

NoviSad–Obili} StonoteniserkeNovogSadadanasume~u12.kolaSuperligedo~ekujuObili}izNovogKne`evca.Me~uSpensupo~iweu16sati,apetnaestakminutaranijeupredigri}esesastatipolaznici[kolestonog tenisa novosadskog kluba. Za posetioce je doma}in najavio nagradnu igruiosve`ewe. S. S.


20

sport

subota19.februar2011.

dnevnik

SPORTSKI SAVEZ PREDSTAVIO TRI PUBLIKACIJE

KA]ANI DOMA]INI PO@AREVQANIMA

Srpskisportisti osvojili 374medaqe

Ozbiqanrival

Sportski savez Srbije predstavio je tri publikacije iz svoje izdava~ke delatnosti. - U kwizi „Sport u 2011“ sakupqeni su svi podaci o osvaja~ima medaqa u 2010, kao i kalendar me|unarodnih takmi~ewa u predolimpijskoj 2011. i sa ponosom mo`emo da istaknemo da su srpski sportisti osvojili 374 medaqe na {ampionatima sveta, prvenstvima Evrope i Balkanijadama – rekao je predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar. – Proslavili smo 72 svetske, 82 evropske i 220 balkanskih medaqa. Tako|e, obajavqen je i „Pravilnik o kriterijumima za kategorizaciju sportova, misaonih igara, sportskih igara i sportskih ve{tina“ kao i „Pregled kategorisanih sportista granskih sportskih savaza za 2011. godinu“. Ovaj veliki stru~ni i izdava~ki poduhvat ne bi bio mogu} bez predanog rada kompletnog tima u Sportskom savezu Srbije, uz sardwu sa granskim sportskim savezima, pa ~estitam generalnom sekretaru dr Danetu Korici i wegovim saradnicima na odli~no ura|enom poslu. [o{tar je istakao i da je period koji se ra~una za kategorizaciju smawen sa ~etiri na dve godine jer je sport `iv proces, rezultati se brzo mewaju i potrebno je stalno pra}ewe i prilago|avawe. Ukupno je kategorisano 1.020 sportista – 199 zaslu`nih, 188 me|unarodnog razreda i 633 nacionalnog razreda , od toga 300 `ena i 720 mu{karaca. ^ak 59 sportskih grana i organizacija ima ketegorisane sportiste. Najvi{e kategorisnih ima odbojka (74), slede ko{arka (63) i fudbal (43), po 42 kategorisana takmi~ara imaju ameri~ki fudbal i vaterpolo, 41 kategorisanog sportistu ima streqa{tvo, 34 kuglawe, 33 kajak i kunu... Odbojka je prva i po broju zaslu`nih sportista (29), slede karate (17), vaterpolo i kik boks po 15, kajak kanu i streqa{tvo (po 14), veslawe (12), kuglawe (10) itd. - Veoma je va`no u na{em radu da sve bude javno i sa unapred odre|enim kriterijumima i pravilima – naglasila je ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi}. – To smo postigli upravo ovim dokumentima, stvoriv{i kvalite-

tan i funkcionalan sistem raspodele sredstava koji ne zavisi od voqe ministra ili predsednika saveza. Mehanizmi su jasni svima poznati i velike zasluge imaju i ~lanovi stru~nog tima

- Sportski savez Srbije je kao na{ partner prepoznat i u novom Zakonu o sportu ~ime je dugoro~no obezbe|ena kvalitetna saradwa – podvukla je Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko -

OVOG VIKENDA U TEMERINU

Natatamiju hiqaduyudista

Sne`anaSamaryi}-Markovi}iAleksandar[o{tar

Sportskog saveza Srbije i granskih sportskih saveza. Sne`ana Samarxi}-Markovi} je rekla i da je du`nost Ministarstva za omladinu i sport da se izbori za buxet, da stalno unapre|uje zakonske i druge propise iz obalasti sporta, kao i sportsku infrastrukturu, a da je Sportski savez Srbije kao nevladina organizacija dragoceni saradnik.

vi}. – Sportisti su mi svojim rezultatima i velikim uspesima, a sportski radnici sjajnom or ga ni za ci jom me |u na rodnih takmi~ewa i zasedawa naj u gle di jih in ter na ci o nal nih organizacija u Srbiji pomogli da budem dobar zastupnik srpskog sporta i da vlada odobri ve}i buxet u ovoj godini u veoma slo`nom ekonomskom trenutku.

PRVENSTVO SRBIJE U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM

PosledwaproverapredBre{u Prvenstvo Srbije u ga|awu vazdu{nim oru`jem za juniore i seniore odr`a}e se ovog vikenda u hali O[ „\ura Jak{i}” u Ka}u,a organizator je SD Novi Sad 1790. O~ekuje se oko 150 takmi~ara, trenera i tehni~kih lica. Na dr`avnom prvenstvu }e nastupiti svi na{i strelci predvo|eni Jasnom [ekari}, Damirom Mikecom, Zoranom Arunovi}, Stevanom Pletikosi}em, Nemawom Mirosavqevim, Draganom Markovi}em, Lidijom Mihaj-

U debitantskoj super li ga{koj sezo ni ruko meta{i Po `a revca su savladali brojne renomirane protivnike, na svom i wi ho vom terenu. Pred ovim hrabrim momcima pali su veliki favoriti Vojvodina i Radni~ki, u Novom Sadu i Kragujevcu, pa su u Ka}u, pred duel sa Po`arevcem, mobilnost ekipe podigli na najvi{i stepen. Najvi{e se o~ekuje od bombar dera Mir ka Lali }a, mladi}a koji je odli~no odradio zimske pripreme, pru`aju}i zapa`ene partije na kontrolnim utakmicama i na otvarawu sezone protiv Partizana. Me~ sa qutim rivalom u borbi za mesto u sredini tabele svakako }e predstavqati izazov za ovog panonskog podinarca, koji ne preza od duel igre, ~ak bi se moglo re}i da u`iva u woj. Predo~avamo Lali}u da je ve~era{wi rival nezgodan, homogen i izuzetno motivisan. - Radi se o ekipi koja se poja~ala u zimskoj pauzi, sastavqenoj od iskusnih i prekaqenih igra~a. U Ka} }e do}i silno motivisani da nam se revan{iraju za poraz od jesenas u Po`arevcu. Poznati su po tome da igraju dobro u gostima, zato moramo maksimalno da mobili{emo redove i da poka`emo da smo kvalitetniji od wih - rekao je Lali}. [ta bi moglo da prevagne u korist Jugovi}a?

lovi}, Andreom Arsovi}... Dr`avni {ampionat bi}e za na{e strelce i posledwa provera pred Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem, koje }e se odr`ati, od 1. do 6. marta, u italijanskom gradu Bre{i. S time se sla`e i reprezentativac Dragan Markovi}, ina~e takmi~ar i trener SD Novi Sad 1790. - Da, ovo }e nam biti posledwe kontrolno takmi~ewe pred EP. Konkurencija }e na dr`avnom tradicionalno biti jaka. O~ekujem da odbranimo titulu u seni-

orskoj kategoriji pu{kom, kao i da uzmemo jo{ tri, ~etiri medaqe. Novina na ovom prvenstvu bi}e „ranking sistem”, koji se koristi na svetskim kupovima, evropskim i svetskim prvenstvima. Time je pra}ewe rezultata olak{ano, pa }e se na velikim ekranima u svakom trenutku znati trenutno stawe i ko je od takmi~ara u vo|stvu - rekao je Markovi}. Takmi~ewa i danas i sutra po~iwu u 9 ~asova. G. Malenovi} PRIZNAWEKARATE SUDIJI STEVANU BRAJOVI]U: Na Evropskom prvenstvu za juniore i kadete u karateu odr`anom u Novom Sadu Karate federacija Srbije dobila je jo{ jedno veliko priznawe, u kategoriji sudija Stevan Brajovi} (na slici) dobio je priznawe za deset godina su|ewa na evropskoj sceni. Bronzanu zna~ku sa EKF grbom Brajovi}u uru~io je predsednik Evropske karate sudijske organizacije Tomaso Mini. M. R.

Xudo klub TSK iz Temerina danas i sutra bi}e doma}in me|unarodnog turnira. U~estvova}e vi{e od hiqadu takmi~ara iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Ukrajine, Poqske, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. - Duga tradicija ovog turnira i saradwa na{eg sa klubovima iz desetak zemaqa stavili su nas na muke oko sme{taja tolikog broja takmi~ara i gostiju. No, imamo iskustvo u oragnizaciji i ne}e biti problema, a qubiteqi xudoa ima}e priliku da vide bar dvadesetak vrhunskih takmi~ara, {ampione Balkana i Evrope – ka`e trener TSK-a Nedeqko \uki}. M. M.

MirkoLali}

- Bez la`ne skromnosti, boqa smo ekipa, igramo kolektivnije, agresivniji smo u odbrani, na koju smo posebnu pa`wu obratili u prvenstvenoj pauzi, i ona bi trebalo da do|e do izra`aja. Ako primimo mawe od 25 golova uveren sam u na{u pobedu.

Podr{ka publike bi bila od velikog zna~aja? - Naravno, zato pozivam navija~e da do|u u {to ve}em broju. Nadam se da ih ne}emo razo~arati - uveren je Mirko Lali}. Utakmica Jugovi} Unimet Po`arevac igra se u 19 ~asova u Hramu. J. Gali}

NOVOSA\ANI U [APCU

Mogu}eiznena|ewe Rukometa{i Vojvodine zapo ~e li su dru gi deo pr ven stvene trke sjajno, savaladali su {ampiona Kolubaru, a zatim u Kupu bez ve}ih napora eli mi ni sa li Mo kru Go ru u Zubinom potoku(34:23). Ve~eras im sledi jo{ jedan ozbiqan ispit, gostuju odli~noj {a ba ~a koj Me ta lo pla sti ci. Ovaj me~ za slu `u je epi tet derbija kola. Pod se ti mo No vo sa |a ni su jo{ uvek bez trijumfa na strani, remizirali su u Kur{umliji i Ni{u. U isto vreme [ap~ani su izuzetno uspe{ni u svojoj dvorani, osam puta su pobedili i sa Zvezdom remizirali. Jesenas u Novom Sadu slavila je

Vojvodina (32:27), {to ne zavarava trenera \ura|a Trbojevi}a da im sledi lagodno gostovawe. - Idemo u goste jednoj od najjvalitetnijih ekipa u ligi, o ~emu govori i wen dosada{wi u~inak, pogotovo na doma}em parketu. Dobro poznajemo {aba~ki sastav, wegove kvalitete i mane. Nadam se da }emo ponoviti dobru igru iz ve}eg dela susreta sa Kolubarom pa ako u tome uspemo onda }emo svakako dobro parirati doma}inu.Ako u|emo u egal zavr{nicu sve je mogu}e - kazao je strateg Novosa|ana. Utakmica u [apcu po~iwe u 19 ~asova. I. Grubor

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB liga (m) - ZADAR: zadar - Budu}nost (19), ALEKSANDROVAC: Igokea - Krka (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Cibona (17), QUBQANA: Olimpija - Cedevita (18). IVBL liga (`) - ZAGREB: Me dve {~ak Par ti zan (19.30), CEQE: Ceqe - Gospi} (17), NOVI SAD: Vojvodina NIS - ^elik (18). Pr va li ga (m) - NO VI SAD: Vojvodina Srbijagas Cr no ko sa (20), BE O GRAD: OKK Beograd - Borac (18), KRU[EVAC: Napredak - Novi Sad (20), VAQEVO: Metalac - Sloboda (19.30). Prva liga (`) - VR[AC: He mo farm [ta da - Ko vin (17.30), ^ELAREVO: ^elarevo - Spartak (19). Prva B liga (m) - NI[: Konstantin - Radni~ki (18), BEOGRAD: Viva Basket - Jago di na (12.30), KRA GU JE VAC: KG Student UK - Spartak (19.30), ^A^AK: Mladost - Ni{ (17), NOVI SAD: Vojvo di na - Rad ni~ ki Ba sket (16), BEOGRAD: BKK Radni~ki - @elezni~ar (13). Prva B liga (`) - VRBAS: Vr bas Me de la - Trep ~a (17.30), ^A^AK: Moravac Beo~in (13), KRAGUJEVAC: Basket Stars -Stara Pazova (16.30). Prva srpska liga, sever (m) - STA RA PA ZO VA: Sta ra Pazova - Nova Pazova (18), VRBAS: Vrbas - Dunav (20).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - NOVI SAD: Vojvodina NIS - Sr bo bran Re a hem (11.30). Druga srpska liga, sever (m) - APATIN: Apatin - Krajina Grme~ (18), FUTOG: Top - Ruma (14.30), SREM SKA MI TROVICA: Srem - Ba~ka Palanka (20), [ID: Partizan Haj duk (17), SR BO BRAN: Aka de mik - Cr ven ka (18), @ITI[TE: Sveti \or|e Mladost (20).

Vaterpolo Prva A liga - TA[MAJDAN: Crvena zvezda Vet - Partizan Rajfajzen (17), NI[: Ni{ - @AK (20). Prva B liga, Bela grupa BEOGRAD: Singidunum Spartak (17.10), NOVI SAD: [abac - Dunav (21.30). Plava grupa - KIKINDA: Senta Mladost (19), BEOGRAD: Bawica - TENT (20.30), BE^EJ: Be~ejac - Zemun (19).

Odbojka

Stoni tenis

Mu{ka superliga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - NIS Vojvodina (19), PO@AREVAC: Mladi radnik - @eleni~ar (19), QIG: Spartak - Smederevo (19). Prva mu{ka liga - KLEK: Klek Srbija{ume - VGSK (19), KOSJERI]: Crnokosa - Novi Sad (18), BEOGRAD: Obili} Spartak (S) (19), JAGOINA: Jaodina - Borac (16).

Top 16 za seniore i seniorke - VRWA^KA BAWA: Hala „Vlade Divac”, po~etak u 15 sati.

Rukomet Superliga za mu{karce KA]: Jugovi} Unimet - Po`arevac (19), VRAWE: Vrawe Naisus (19), PAN^EVO: Dinamo - PKB (20.30), [ABAC: Metaloplastika - Vojvodina @elezni~ar (19), KUR[UMLIJA: Planinka Prolom voda - Crvena zvezda (19). Superliga za dame - JAGODINA: Jagodina - Crvena zvezda (19), BEOGRAD: Cepelin Zaje~ar (20.30), BEOGRAD: JP Radni~ki - Kwaz Milo{ (17).

Kuglawe Superliga (m) - SENTA: Senta Visa Prom - Partizan (14), BEOGRAD: Crvena zvezda - Kawi`a (11). Superliga (`) - SUBOTICA: Pionir - Kristal (16), PAN^EVO: @elezni~ar - Ada Kompjuters (15), NOVI SAD: SPC Vojvodina - E|{eg (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - VRBAS: Vrbas Dana - Petrovaradin (14), ZREWANIN: Banat - Srem (16). Prva vojvo|anska liga (m) SREMSKA MITROVICA: Srem - 13. maj (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Rotografika (16). Druga vojvo|anska liga (m) VRBAS: Vrbas Dana - Jadran (F) (16), BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Sloven (16).


iZ dRUGOG UGLA

dnevnik

subota19.februar2011.

21

Кинезизабрањујуреинкарнацију Tajms of Indija

Н

ови кинески закон који ће следећег месеца ступити на снагу забрањује реинкарнацију далај-ламе и других будистичких монаха на Тибету и има за циља брисање тибетанског идентитета и богате културе, рекао је премијер тибетске владе у егзилу Самдонг Ринпоче, који има уточиште у Индији. Нови закон, којим се предвиђа да будистички свештеници од кинеског режима траже дозволу за реинкарнацију, иронично се обрачунава са будистичком религијом. Тако га кинеска државна управа за верске послове представља као важан корак да се институционализује управљање реинкарнацијом Премијер Тибета Самдонг Ринпоче, рекао је да је нови кинески закон који ступа на снагу следећег месеца и направљен је да

би забранио реинкарнацију далај-ламе и тибетанских лама, није изненађујућ и неочекиван. Он је истакао да Кина дуго времена настоји да примени различите методе како би угасила две главне тибетанске верске институције - далај-ламу и панчен-ламу. Он је

рекао да су ове две институције веома важне за Тибетанце. Ринпоче је истакао да је нови кинески закон је технички трик којим се преузима контрола над тибетанскима верским инсти��уцијама. Он је рекао да је Кина можда чека одлазак далај-ламе, јер ве-

рује да ће његова смрт решити проблем Тибета. Ринпоче је рекао да Кина сматра да ће избором сопственог далај-ламе као што је то урадила у случају постављања сопственог панчен-ламе, уз нови закон успети да контролише Тибетанце који живе у различитим деловима света, укључујући и Индију. Премијер тибетске владе у егзилу рекао је да се Пекинг нада да ће, ако далај-лама умре и не дозволе реинкарнацију, то помоћи кинеским властима да тибетанску борбу занезависност стави под контролу. Он је рекао да тибетански проблем ствара велики притисак на Кину на глобалном нивоу. Међутим, он је рекао да би одлазак Далај Ламе имао значајан утицај на тибетанску борбу, јер би могао да појача отпор, посебно младих Тибетанаца, који би због недостатка вође могли да почну да прибегавају насилним средствима. НарешКумарШарма

Торонтонајбољизаживот

Повратак ковачког заната К

анадски независна медијска компанија која се бави промоцијом и подстицањем одрживог развоја “Corporate Knights”, објавила је на Конференцији одрживих градова своју пету годишњу Листу oдрживих градова, која се одржава у организацији Федерације

Торонто је први у групи великих градова, са резултатом од 69 одсто, у групи средњих градова први је Ванкувер, а у категорији малих Викторија. Примат је дакле, припао западу, пошто Ванкувер и Викторија деле укупно прву позицију, оба са по 71 одсто испуњених критеријума одрживости. Викторија је једини град који је остварио максималан ре-

Ванкувер наставља своје напоре ка зацртаном циљу да постане најзеленији град у свету. Он већ другу годину за редом добија титулу најодрживијег канадског града у категорији средњих градских средина. Посебан успех је градска електрана Неибрхуд, која подмирује око 70 одсто енергетских потреба ове области и то претварањем канализационог отпада у топлоту.

канадских општина у Викторији, Британска Колумбија. Укупно седамнаест градова из свих провинција и територија оцењивано је на основу 28 показатеља у пет категорија: еколошки интегритет, економска сигурност, власт и управа, инфраструктура и изградња окружења, и социјални статус. Изостали су једино Нанавут и Њуфаундленд, зато што Иквалут и Ст. Џонс нису желели да узму учешће.

зултат по заступљености припадника оба пола и мањинских заједница у градском већу, и то већ при свом првом уласку у конкуренцију. Ова средина се добро представила и својом економском сигурношћу, са просечно малим дугорочним кредитима по домаћинству, а ту је и награђени зелени пројекат Доксајд, за повезивање хотела на систем грејања на биомасу.

Почетком 2010. године, град је започео резиденцијални пилот програм за загревање воде соларном енергијом, тиме што је грађанима покривао половину трошкова инсталације система. Грађевинским прописима сада се захтева да сви нови објекти са једном или две стамбене јединице морају бити припремљени за уградњу соларних ћелија. И Торонто се нашао на челној позицији другу годину

Toronto star

Glas Amerike

Т

радиционално, ковачи су правили потковице и алат. Са појавом нове технологије и масовне производње пре једног века, њихов посао почео је да застарева. Међутим, данас овај занат, који је пао у заборав изгледа поново оживљава. “Хоћу да лист стоји изнад овог дела, који се зове увојак. Када буде готово тачно ће вам стати у руку, било да сте дешњак или левак”. Чарли Пертикари прави отварач за писма. “Продао сам их, а неколико и сам користим код куће. Волим да их поклањам, јер је то нешто врло лично”. Пертикари и Велч користе радионицу у једном парку надомак Вашингтона. Они су чланови Удружења ковача Потомaк – непрофитне организације која подучава нове генерације овом старом занату. Курт Велч, иначе програмер, учланио се у удружење пре две године. “Моментално сам био фасциниран уметничким аспектом овог заната и магијом коју пружа рад са металом”. Поменуто удружење почело је са радом пре 30 година и имало је 20 ковача, да би данас број чланова порастао на 200. Већини је овај занат хоби, али међу члановима има и уметника. Адвокат Мајкл Брискин је председник удружења. “Имамо светлу будућност. Све се више удружења формира у овој области, па се такорећи так-

мичимо за чланове са другим удружењима. У сваком случају, за ковачки занат је врло позитивно што расте број удружења”. Једно од таквих удружења је и “Асоцијација ковача средњег Атлантика”. Група је недавно прославила осму годишњицу у Кордови, у савезној држави Мериленд, где су професионални ковачи показивали своје умеће привукавши око 150 посетилаца. Пеј Андерсон, председник Асоцијације ковача уметника Северне Америке био је међу присутнима. Он каже да његово удружење има четири хиљаде чланова широм света. “Интернет, Јутјуб, Фејсбук - те друштвене мреже су заиста помогле нашој организацији и ковачком занату широм света, јер је сада много лакше доћи до информација, постати активни учесник, учити. Пре 30 година било је јако тешко пронаћи ковача”. Андерсон додаје да се, поред тога што и даље служи за обављање неких традиционалних послова, ковачки занат сада удаљио од својих искључиво функционалних корена. “Сада има више уметничку форму, људи га користе за прављење скулптура, за архитектуру, да украсе своје домове и баште”. У вашингтонској радионици, Чарли Пертикари приводи крају отварач за писма, док Курт Велч обавља завршне радове на ружи. “Баш је лепо испала”. Пертикари каже да не постоји ништа као када парче обичног метала постане прелепи предмет, који је направио сопственим рукама.

заредом. Добра излазност гласача на општинским изборима, неколико програма за помоћ власницима при адаптацији стамбених објеката у енергетски ефикасне, и градски пропис за обавезно уграђивање зелених кровова на све објекте од преко две хиљаде квадратних метара, све је то донело поене граду и омогућило да остане на првом месту. Ерин Марчингтон, истраживач при магазину, наглашава да је основни услов за успех доследност у спровођењу и остваривању планова, као и да су Викторија и Ванкувер најбољи зато што су успешно испланирали и спровели пројекте у свих пет категорија одрживости. Стручњаци су приметили да је у области еколошког интегритета, половина градова на путу остваривања корпоративних циљева у редукцији емисије штетних гасова, али и да многи од њих немају податке о тренутној емисији. Такође, пет градова, од укупно седамнаест који су били у конкуренцији, не постоје важећи општински лимити за редукцију штетних гасова. У две петине градова се за трошкове становање издваја се више од петине укупних трошкова домаћинства, што се не може уврстити у факторе економске сигурности. Само три града, Мисисага, Квебек и Викторија, имају потпуно родно равноправни градски савет, а два града, Викторија и Сент Џон имају састав који одговара популационој структури. Свега два града, Викторија и Ванкувер, имају идеалну градску популациону густину, а у чак седам градова више од једне петине становника је гојазно.

Повећати плате,а смањити премије? Doj~e vele

О

д почетка финансијске кризе, па до данас – велика дилема је да ли банкари заслужују велике премије? Ако већ толико зарађују, ко сноси одговорност у случају да крене низбрдо, као што се пре две године и догодило? Мајкл Адамс је професор привредног права на хамбуршком универзитету. Упитали смо га: да ли банкари који се баве инвестицијама убудуће треба да добијају фиксну плату или премије у зависности од успеха? “Банкарска бранша почива на конкуренцији. У њу стално пристижу талентовани људи чији је циљ добра зарада. Ако банке добро плаћају своје службенике, онда за то постоје разлози. Учинак сваког појединца може тачно да се утвр-

ди, и тај учинак банке цене”. Они који много и добро раде, те доносе добит својој банци, морају да имају и добру плату, каже професор, и додаје да залагање да се премије укину није правилно, јер, како каже, фиксне плате спречавају екстремно залагање и рад до последњег даха. “Потребне су нам банке, али и много талентованих људи у њима. То је као хидраулично управљање авионским панелима и закрилцима. Без хидраулике авионом више не може да се управља – и баш то је област у којој се траже добро образовани, талентовани људи који доста и зарађују“. Са том проценом свакако се слажу велике међународне банке. Једва што је некако превазиђена велика криза, млади банкари са добрим њухом за инвестиције, поред годишњих плата од 90.000 евра добијају и

премије у истој висини – и то у Франкфурту, који важи као релативно скромно банкарско стециште. У Лондону и Волстриту премије вреде милионе. Професор са универзитета у Констанци, Јозеф Виланд, међутим, упозорава да међу талентованим кадровима постоје читави тимови који релативно брзо мењају банке у којима раде: “Ти људи нису лојални једној институцији, већ их занима само новац, што више новца“… Виланд упозорава да се то претвара у неку врсту хобија и страсти која у екстремним случајевима може да упропасти читава друштва – што смо видели и на примеру недавне финансијске кризе. Зато су банке у последње време повећале фиксне плате својих службеника, а премије – смањиле. Улрих Клаус,Саша Бојић


22

Svet

subota19.februar2011.

UKRATKO

dnevnik

BAGDADTU@IAMERIKUZBOGISKONSTRUISANOGPOVODAZARAT

UAvganistanu ubijennema~ki vojnik BERLIN: Nema~ki vojnik je ubijen u Avganistanu, a osmorica povre|eno kada je jedan radnik, koji je, izgleda, nosio uniformu afganistanske vojske, otvorio paqbu na nema~ke vojnike, javqaju ju~era{wi mediji . Kako je napada~, koji je poginuo, uspeo da do|e u kamp nema~kih vojnika, stacioniranih u Avganistanu u okviru me|unarodne mirovne misije ISAF, za sada nije jasno. Nema~ka u Avganistanu ima svoju najve}u vojnu misiju iz koje se mnogi vojnici vra}aju sa psihi~kim i fizi~kim traumama, a mnogi gube tamo i `ivote. Ta misija je ~esto kritikovana i napadana zbog opasnosti koje sa sobom nosi, a nema~ki politi~ari najavlquju da }e se ve} od kraja ove godine, ako uslovi dozvole, po~eti s povla~ewem dela nema~kog kontigenta iz me|unarodne misije u toj azijskoj zemqi. (Tanjug)

La`kojajeubilastohiqadacivila LONDON,BAGDAD: Biv{i ameri~ki dr`avni sekretar Kolin Pauel je zatra`io od CIA i Pentagona obja{wewe kako su mu dali nepouzdanu informaciju koja se kasnije pokazala kqu~nom za ameri~ki napad na Irak, objavio je britanski „Gardijan”. Gradske vlasti Bagdada su ju~e zatra`ile milijardu dolara i izviwewe ameri~ke vojske, optu`uju}i snage SAD koje su izvr{ile invaziju na Irak i oborile Sadama Husena da su pretvorile „prelepi grad u vojni logor”, preneo je AFP. Ovaj zahtev se pojavio samo dan po{to jedan ira~ki disident otkrio da je dao la`ne podatke zapadu o biolo{kom oru`ju Sadama Huseina. Pauel je u poznatom govoru u Ujediwenim nacijama 5. februa-

Egipatslavi,Bahreinsahrawujemrtve, aGadafimobili{epristalice KAIRO, MANAMA, TRIPOLI: Na hiqade Egip~ana ju~e se okupilo u slavqeni~kom raspolo`ewu na centralnom kairskom trgu Tahrir, glavnom mestu demonstracija koje su pre nedequ dana primorale egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da ode s vlasti. Gra|ani su veseli, ma{u zastavama i slave, nakon 18 dana sukoba s diktaturom.

tuaciju dok je policija bez pancira i uglavnom nije naoru`ana. Muslimansko bratstvo, egipatski najorganizovaniji opozicioni pokret koji je bio zabrawen tokom Mubarakove vladavine, pozvao je ju~e Egip}ane da za{tite revoluciju u kojoj je zba~en Mubarak od svih onih koji bi mogli da poku{aju da to preokrenu u svoju korist.

Smrtopoziciji Na hiqade vernika i pristalica iranskog re`ima, na ju~era{woj molitvi u Teheranu, zatra`ilo je smrtne kazne za opozicione lidere, koje su vlasti ozna~ile kao pobuwenike protiv iranskog islamskog ure|ewa. Istovremeno, visoki iranski verski vo|a ajatolah Ahmad Xanati izjavio je da nema razloga da se opozicione vo|e ve{aju, po{to je wihov uticaj gotovo mrtav, prenela je agencija Rojters.

Mubarak je oti{ao s vlasti posle 30 godina vladavine, prenela je agencija AFP. Trg Tahrir okru`en je tenkovima i kordonima vojnika koji proveravaju li~na dokumenta, na stotine vojnih policajaca u crvenim beretkama budno prate si-

Na hiqade gra|ana Bahreina koji su se ju~e okupili na sahranama demonstranata, ubijenih pre dva dana na trgu u Manami, pozvalo je na promene i zbacivawe vladaju}e kraqevske porodice. Bahreinska policija prekju~e rano ujutro nasilno upala u

IlegalnaimigracijazabrinulaEvropu BON: Evropska unija se ve} godinama trudi da uspostavi jedinstven sistem pravnih odrednica o prihvatu azilanata i useqenika, ali do 2012. godine, kada bi trebalo da bude uspostavqen evropski postupak o prihvatu azilanata, za usqenike koji legalno ili ilegalno dolaze u zemqe EU, nadle`na je svaka zemqa ~lanica pojedina~no.

dobijeni od jednog prebega, ira~kog in`ewera pod {ifrovanim imenom „Karvbol”. Me|utim, di-

nema~ku tajnu slu`bu BND da je Irak raspolagao sa kamionima za biohemijsko oru`je i da je izgradio tajne fabrike za proizvodwu tog oru`ja.U govoru pred UN Paule je naveo da je Xanabi bio „ira~ki hemijski in`ewer” koji je „nadgledao jedno od tih postrojewa”. Pauel je tako|e tvrdio da je Xanabi bio prisutan tokom proizvodwe biolo{kih otrova i da je bio u fabrici. Rat u Iraku koji je opradavan tim la`nim podacima odneo je vi{e od 100.000 `ivota civila. Gradski savet Bagdada sada tra`i od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava da plate kompenzaciju procewenu na milijardu dolara zbog {tete na infrastrukturi grada i izviwewe stanovnicima Bagdada. (Tanjug)

REVOLTNEZADOVOQNIHSEIDAQE[IRIISLAMSKIMSVETOM

Podr{kaJapanu protivRusije MOSKVA: SAD priznaju japanski suverenitet na ~etiri Ju`nokurilska ostrva i podr`avaju napore Moskve i Tokija usmerene na potpisivawe mirovnog sporazuma i ja~awe bilateralnih odnosa u celini, re~eno je ju~e agenciji Interfaks u ameri~koj ambasadi u Moskvi. „Vlada SAD podr`ava Japan u tom pitawu i priznaje japanski suverenitet na ostrvima“, rekao je neimenovani sagovornik ruske agencije, na molbu da se razjasni zvani~na pozicija Va{ingtona oko teritorijalnog pitawa Rusije i Japana. Agencija Interfaks podse}a na ju~era{wu izjavu zvani~nog predstavnika Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandra Luka{evi~a da se ne vode nikakvi pregovori o tzv. teritorijalnom pitawu. „O pregovorima nema ni govora, jer se na{e pozicije kardinalno razlikuju“, rekao je ruski diplomata, ponoviv{i da suverenitet Rusije „ne podle`e nikakvoj sumwi“ i da je Rusija spremna za dijalog o zakqu~ivawu mirovnog sporazuma, za {ta je potrebno da Tokio prizna ishod Drugog svetskog rata. (Tanjug)

Kolin Pauel

ra 2003. izneo obave{tajne podatke o programu za biolo{ko oru`je Sadama Huseina koji su

sident, ~ije pravo ime je Rafid Ahmed Alvan al-Xanabi, je ove sedmice u intervjuu britanskom „Gardijanu” priznao da je lagao kako bi doprineo obarawu re`ima Sadama Huseina. U razgovoru s novinarom londonskog lista Pauel je rekao da je nekoliko godina bilo poznato da je izvor nazvan “Karvbol” bio potpuno nepouzdan. „Treba postaviti pitawe CIA i DIA (Odbranbena obave{tajna agencija) za{to to nije bilo poznato pre nego {to je la`na informacija stavqena u izve{taj poslat Kongresu, u predsednikovo obra}awe naciji i moje izlagawe 5. februara pred UN”, upitao je Pauel. Ira~ki prebeg Xanabi je sada priznao da je 2000. godine lagao

Oko 4.000 tuniskih izbeglica, koliko ih je ovih dana dospelo na italijansko ostrvo Lampeduzu, predstavqa samo kap u moru imigranata i azilanata, koji svake godine dolaze u EU. Prema navodima evropskih vlasti nadle`nih za statistiku, 2009. je oko 260.000 qudi, zbog politi~kog ili religioznog progona, podnelo zahtev za dobijawe

azila. Iako nema zvani~nih podataka o broju onih koji ilegalno ulaze u EU, prema pojedinim grubim procenama Evropske komisije, taj broj se kre}e izme|u 500.000 i jednog miliona.Trenutno u EU, koja ima oko 500 miliona stanovnika, ilegalno boravi izme|u dva i ~etiri miliona qudi. (Tanjug)

bazu demonstranata u centru prestonice i ubila najmawe ~etvoro qudi, dok je vi{e od 230 povre|eno, podsetile su svetske agencije.U Bahreinu su zabraweni protesti, a vojska je preuzela kontrolu nad Manamom. Bahrein je ustavna monarhija, kojom vlada sunitska kraqevska porodica, dok 70 odsto stanovni{tva ~ine {iiti. U sukobu demonstranata i policije u Libiji poginulo izme|u sedam i ~etnajest qudi. Aktivisti opozicije u Libiji pozvali su ju~e, putem sajtova za dru{tveno umre`avawe, na organizovawe „Dana besa” u toj zemqi. Nevladina organizacija Hjuman rajts vo~ ju~e je saop{tila da su u protekla dva dana u protestima u Libiji poginule 24 osobe, od kojih osam u Bengaziju. Situacija u Bengaziju je ju~e bila mirna, javqaju o~evici, ali se o~ekuju nove demonstracije. Dr`avne agencije javqaju da je Gadafi s pratwom obilazio Tripoli da bi pridobio podr{ku. Jedan ~ovek je ju~e poginuo a zgrada lokalne samouprave je zapaqena u lu~kom gradu Aden u Je-

Demonstracije protiv Gadafija

menu, gde antivladini protesti ulaze u osmi dan. Demonstracije u ovoj zemqi inspirisane su narodnim revoltom protiv autokratskih re`ima u Egiptu i Tunisu. U~esnici protesta tra`e politi~ke reforme i odlazak predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji odr`ava savezni~ke odnose sa SAD u borbi protiv Al Kaide na Arabijskom poluostrvu a na vlasti je 32 godine. Osam qudi je povre|eno ju~e u Amanu, glavnom gradu Jordana,

gde su tokom antivladinih demonstracija izbili sukobi izme|u pristalica vlade i wenih oponenata. Protesti su u{li u sedmi dan, i na wima Jordanci, inspirisani narodnim ustancima u Tunisu i Egiptu, tra`e vi{e sloboda u dono{ewu politi~kih odluka, kao i ni`e cene hrane. Jordanski kraq kao apsolutni monarh vlada uz pomo} dekreta i mo`e kad ho}e da raspusti parlament i da postavqa i smewuje ministre. (Tanjug)

Zabrinutostzbogvisokihcenahrane PARIZ: Ministri finansija ~lanica Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta i onih sa brzim rastom (G20) na dvodnevnom sastanku u francuskoj prestonici razgovaraju o tome kako uravnote`iti svetsku privredu. Francuska ministarka finansija, Kristin Lagard, ima te`ak zadatak da kao doma}in sastanka obezbedi wegov

uspeh nakon {to je posledwi samit G20 u novembru pro{le godine u Seulu okon~an bez ikakvog smislenog dogovora. Lagard je ju~e istakla da je primarni ciq sastanka pronala`ewe pravih instrumenata za merewe tih disbalansa, za koje mnogi ekonomisti tvrde da su doprineli globalnoj finansijskoj krizi.

Ona je istakla da trenutni sistem, u kojem neke zemqe kao {to je Kina {tede i izvoze, a druge poput SAD posu|uju i tro{e, nije odgovaraju}i. Ministari finansija i {efovi centralnih banaka zemaqa G20 treba da razmotre rast cena osnovih proizvoda, kao {to su hrana i gorivo. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI JOVERI MUSEVENI Gra|ani Ugande ju~e su glasali na predsedni~kim izborima. O~ekuje se da }e predsednik Joveri Museveni osvojiti ~etvrti mandat. Opozicija najavquje uli~ne proteste ukoliko se ustanovi izborna prevara. Mnogi Ugan|ani se `ale na ra{irenu korupciju, ali ima i onih koji po{tuju Musevenija, jer je zemqi, posle ozlogla{enog Idija Amina, doneo stabilnost.

BORIS BEREZOVSKI Po nalogu francuskog suda oduzete su dve jahte ruskog milijardera Borisa Berezovskog ukotvqene na Azurnoj obali u okviru istrage koja se u Rusiji protiv wega vodi za proneveru, prawe novca, i kriminalno udru`ivawe, saop{tio je ju~e jedan francuski pravni izvor. Jahte su oduzeli istra`ni sudija iz Grasa, na jugu Francuske u prisustvu dvojice ruskih sudija.

FEJ DANAVEJ Ameri~ka glumica Fej Danavej napravila je scenu u hotelu Sanset Tauer u Holivudu kada joj re~eno da je jedini slobodan apartman prilago|en za hendikepirane. Iza{la je besna iz lifta, vi~u}i: “da li vam ja li~im na bogaqa?”. Potom je tra`ila da razgovara sa menaxerom, a kada joj je i on to isto potvrdio 70- godi{wa glumica je zgrabila i pocepala listu apartmana.

Podmoskovqenaminus33,4stepena MOSKVA: U no}i izme|u utorka i srede, u podmoskovskom mestu Klin oboren je temperaturni rekord „star” 60 godina, nakon {to je na `ivinom stubu izmereno 33,4 stepena Celzijusova ispod nule, saop{tio je moskovski Meteobiro. Prethodni rekord iznosio je minus 27,4 stepena, prenela je agencija Itar-Tass. Temperatura se pre dva dana u Moskvi sni`avala do minus 26 stepeni, u Dmitrovu do 28,6, a u Mo`ajsku do 28,3 stepena ispod nule, navela je agencija, podse}aju}i da je proteklih dana u moskovskom regionu na jugoisto~nom obodu anticiklona uz severni vetar nastupilo veoma hladno vreme. Itar-Tass prenosi prognoze meteorologa iz federalne hidrometeorolo{ke slu`be „Rosgidromet” da }e se neuobi~ajeno hladno vreme u Centralnom Federalnom Okrugu

zadr`ati i narednih dana. Od 19. do 23. februara u centralnoj Rusiji }e se zadr`ati hladno vreme sa temperaturama za po sedam do 12, a u nekim oblastima za 13 do 15 stepeni ni`im od klimatske norme. U saop{te-

wu Rosgidrometa navodi se da }e no}u u tom periodu termometri pokazivati izme|u 20 i 28 stepeni, a povremeno 30 i 35 stepeni Celzijusovih ispod nule, dok }e dawu preovla|uju}a temperature vazduha iznositi izme|u minus 12 i minus 19 stepeni. Apsolutno minimalna temperatura zabele`ena je prepro{le no}i i u Petrozavodsku (do minus 28,6), Rjabinsku (26,6) i Volgogradu (do minus 24,5 stepeni), a u selu Jefimovsko u Lewingradskoj oblasti registrovano je do 36,6 stepeni ispod nule. Najhladnija na evropskom delu teritorije Rusije bila je Murmanska oblast sa minus 41 stepen kod reke Lote, a hladno}a je zahvatila i ju`ne oblasti evropskog dela Rusije, sa temperaturama oko minus 30 stepeni u Kurskoj i Saratovskoj oblasti i Tambovu. (Tanjug)


balkan

dnevnik

KOMENTARPREDSEDNIKAHRVATSKEJOSIPOVI]AUDNEVNIKUNOVETV

Hrvatskoj su potrebne reforme za izlazak iz krize ZA GREB: Ako ne bu de re for mi, vla da Ja dran ke Ko sor ne }e do bro pro }i na iz bo ri ma, a ze mqi pre te ozbiq ne po sle di ce - de sta bi li za ci ja i de pre si ja, iz ja vio je hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} u ve ~e ra {wem raz go vo ru za Dnev nik No ve TV, is ti ~u }i da }e se on kao pred sed nik za la ga ti da se pred vi |e ne re for me pro ve du do kra ja. Jo si po vi} je re kao da }e in si sti ra ti na re for ma ma, jer su eko nom ske re for me nu `ne i bez wih, ne ma iz la ska iz kri ze za Hr vat sku, ko joj pri je ti de sta bi li za ci ja, u po li ti~ kom i so ci jal nom smi slu. „Ima mno go ne za po sle nih, a broj ne fa mi li je ne ma ju ni za hleb, ni za re `i je’’, re kao je Jo si po vi} is ti ~u }i da je to glav ni mo tiv zbog ko ga }e in -

Protesti opozicije u Tirani TIRANA: Na desetine hiqada qudi protestuje danas u Tirani zahtevaju}i da vlada podnese ostavku zbog optu`bi opzicije da je korumpirana. Demonstranti nose albanske zastave i transparente na kojima pi{e „Beri{a odlazi”, „Pravda” i „@elimo prevremene izbore”. Prema procenama AFP u Tirani se ju~e okupilo izme|u 20.000 i 30.000 qudi, dok je Socijalisti~ka partija, koja je organizovala protest, navela da se okupilo 200.000 qudi. Vo|a socijalista, gradona~elnik Tirane Edi Rama obratio se okupqenima na kraju skupa, koji je po~eo {etwom kroz prestonicu, a zavr{io se protestom ispred zgrade vlade. Na stotine policajaca ~uvali su zgradu vlade, gde je na protestima organizovanim 21. januara povre|eno na destine demonstranata i policajaca, preneo je Rojters. Premijer Saqi Beri{a je optu`io Ramu da poku{ava da iskoristi proteste da bi izveo dr`avni udar, {to on pori~e.Ove nedeqe parlament je izglasao oduzimawe imuniteta biv{em zameniku premijera Iqiru Meti, koji je podneo ostavku pro{log meseca zbog optu`bi za korupciju, a slede}e nedeqe o~ekuje se oduzimawe imuniteta biv{em ministru ekonomije Dritanu Priftiju. (Tanjug)

si sti ra ti na re for ma ma. U raz go vo ru s pri vred ni ci ma, re kao je on, ob ja snio je da je si tu a ci ja ta ko ozbiq na da se iz bor nom go di nom ne mo `e prav da ti od su stvo re for me. Jo si po vi} ve ru je da }e Hr vat ska u ju nu do bi ti da tum ula ska u EU, a ako se to ne do go di, ‘’ze mqa ne tre ba pa sti u pe si mi zam, ali vla da u tom slu ~a ju tre ba oce ni ti mo `e li da qe na sta vi ti s ra dom”. Raz go vor s Jo si po vi }em upri li ~en je po vo dom pr ve go di {wi ce we go vog stu pa wa na du `nost, za ko je se vre me po ka zao kao naj po pu lar ni ji po li ti ~ar u Hr vat skoj. U pro te klih go di nu da na, ka ko su na gla si li i na No voj TV, do bio je po hva le zbog svog iz vi we wa u bo {wa~ kom se lu Ah mi }i ma zbog po ~i we nog zlo ~i na hr vat skih je di ni ca nad wi ma,

katora” od Pivovarne La{ko, a posle toga }e, kroz javnu ponudu, poku{ati da stekne ve}inski udeo u ovom slovena~kom trgovinskom lancu. Pregovori o kupovini sa Pivovarom La{ko trebalo bi da budu zavr{eni do kraja aprila, po-

JadrankaKosoriIvoJosipovi}

kao i sa rad we sa srp skim pred sed ni kom Bo ri som Ta di -

sle ~ega }e “Agrokor” objaviti javnu ponudu svim deoni~arima “Merkatora”, sa ciqem sticawa najmawe 50 odsto udela u ovoj kompaniji. Ukoliko se informacija poka `e isti ni tom, to }e bi ti tre }i po ku {aj vla sni ka “Agro ko ra” Ivi ce To do ri }a

da u|e u vlasni~ku strukturu “Merkatora” i postane dominantan trgovac u regionu. Odluka da se krene u preuzimawe “Merkatora” navodno je doneta u Milanu, gde je sedi{te Unikredit banke, koji bi Todori}u stavila na raspolagawe po-

Ukinuti nezvani~ni protektorat razmotre strategiju preuzimawa kqu~ne uloge Evrope u Bosni i Hercegovini i u {to kra}em roku postavqawa jednog Evropqanina kao jedinstvenog predstavnika EU i me|unarodne zajednice u BiH, rekao je ju~e visoki zvani~nik EU u Briselu. Upitan kako na to gledaju pre svega Amerikanci, koji su se dosad protivili ukidawu me|unarodnog predstavnika za BiH, funkcioner EU je objasnio da su „ameri~ki i drugi kqu~ni partneri spremni da imaju poverewa u nas, s tim da budu}i izaslanik EU bude ujedno me|unarodni predstavnik”. Novinarima je saop{teno da }e ministri inostranih poslova EU tako|e razmotriti „povoqne, ali i o{tre mere” za podsticaj napretka Bosne i Hercegovine ka pridru`ivawu EU, ukqu~uju}i puno sprovo|ewe Sporazuma o stabilizaciji EU-BiH i otvarawe mogu}nosti za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u Uniji. Na temequ sugestija visoke predstavnice za spoqnu politiku i bezbednost EU Ketrin E{ton i evropskog komesara za pro{irivawe

Protestna nota Srbiji SOFIJA: Bugarska je ju~e uru~ila protestnu notu Srbiji zbog zabrane skupa u Bosilegradu povodom 138. godi{wice smrti bugarskog nacionalnog heroja Vasila Levskog. Nota je uru~ena ambasadoru Srbije u Sofiji Aleksandru Crkvewakovu, a {ef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov najavio je da }e informisati evropske partnere o „grupnom zaustavqawu gra|ana” koji su ju~e poku{ali da u|u Srbiju. Major Dragan Stamenkovi} u Vrawu tvri da ta informacija nije ta~na. Grani~ni prelaz Ri-

barce normalno radi. Prelaz qudi i automobila odvija se u oba pravca. Predsednik bugarskog Kulturno-informativnog centra iz Bosilegrada Ivan Nikolov, tvri da je prelazak Bugara u Srbiju spre~en. Onje kasnije precizirao da su „visoki gosti” - aktivisti nacionalisti~ke stranke Ataka. Bugarski mediji, navode da su srpski carinici vrlo sporo propu{tali vozila na grani~nom prelazu, tvrde}i da je re~ o rutinskoj kontroli. (Tanjug)

Most izme|u Balkana i sovjetskih republika

PRITISAKEVROPENAPOLITI^AREBiH

SARAJEVO: Slede}a nedeqa je poesbno va`na za Bosnu i Hercegovinu. Generalni sekretar OEBS-a Mark Perin de Bri{ambo pozvao je lidere u BiH da se suo~e sa izaovima 21. veka i prevazi|u me|usobne nesuglasice i zajedno rade na boqoj budu}nosti. Bri{ambo je na internet stranici OEBS-a objavio otvoreno pismo i najavio svoju postu Sarajevu idu}e nedeqe gde }e prisustvotati obele`avawu 15 godina od kada je ta organizacija u BiH uputila svoju terensku misiju. „Dolazim u atmosferu kakva je nastala nakon op{tih izbora odr`anih u oktobru pro{le godine i odluke EU kojom se gra|anima ove dr`ave dozvoqava sloboda putovawa u ve}inu dr`ava ~lanica EU bez vize”, naveo je Bri{ambo i dodao: „Umesto da izaberete put koji }e voditi BiH ka daqem produbqivawu razlika, pozivam vas da napravite odlu~an zaokret i po~nete aktivno doprinositi realizaciji sigurnosnih aktivnosti OEBS-a”, naveo je u pismu Bri{ambo. U ponedeqk u Briselu o~ekuje se da {efovi diplomatije EU

23

NOVIAMBASADORMOLDAVIJEPREDAO AKREDITIVNAPISMAPREDSEDNIKUTADI]U

}em i wi ho vog za jed ni~ kog od la ska u Vu ko var. (Tanjug)

Hrvatski „Agrokor” preuzima slovena~ki „Merkator”? ZAGREB: Hrvatska kompani ja “Agro kor”, uz po dr {ku Evropske banke za obnovu i razvoj, kre}e u neprijateqsko preuzimawe “Merkatora”, prenose hrvatski mediji pisawe slovena~kog “Dnevnika”. U prvoj fazi “Agrokor” planira da kupi 23,3 odsto “Mer-

subota19.februar2011.

[tefana Filea, trebalo bi da se razrade konkretni potezi i predlozi za strategiju EU u Bosni, i da ministri EU u martu o tome usvoje i zakqu~ke. Donedavno je stav EU bio da Bosna ne mo`e napredovati i u budu}nosti pregovarati o ~lanstvu s EU sve dok sada{wi visoki predstavnik me|unarodne zajednice (i EU) bude imao ovla{}ewa da se direktno upli}e u delovawe vlasti i institucija te zemqe. Zato je EU, isto kao i Rusija, a to je i stav Republike Srpske, smatrala da treba ukinuti nezvani~ni „me|unarodni protektorat” nad BiH da bi Bosna kao suverena dr`ava mogla krenuti u budu}nosti u pregovore o ~lanstvu s Unijom. S velikim interesovawem se o~ekuje istupawe {efa diplomatije Nema~ke Gida Vestervela, budu}i da je nema~ka kancelarka Angela Merkel preuzela na sebe zadatak da sa politi~kim vo|ama tri strane u BiH sagleda na koji na~in bi pre svega moglo da se izvr{i preustrojstvo ustava te zemqe, a sa ciqem da to omogu}i delotvorno pridru`ivawe BiH EU.

la milijarde evra, a ostatak bi osi gu rao Agro kor, pre no si Nacional. “Agrokor” se oko pozicije suin vesti to ra do go vara i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja je vlasnik 8,3 odsto hrvatske kompanije. EBRD je sufinansirala i nedavno preuzimawe “Droge” Kolinske od strane hrvatske Atlantik grupe. Pre ma pi sa wu qubqanskog “Dnev ni ka”, vi so ko za du `e nom “Agrokoru” “Merkator” je privla~an zbog sinergijskih efe ka ta na osnovu kojih bi za kratko vreme mogao isplatiti veliki deo te kupovi ne. Po sle di ca preuzimawa bi bilo i to {to bi, pre ma pla nu, “Mer ka tor” ot pu stio pet do deset odsto zaposlenih i za tri godine wihov broj smawio za oko dve hiqade, {to bi zajedno sa u{tedama na drugim podru~jima dalo efekat od trideset miliona evra godi{we. U posledwe dve godine “Agrokor” je u dva navrata neuspe{no poku{ao da preuzme “Merkator”. (FoNet)

BEOGRAD: Moldaviju i Srbiju povezuje mnogo sli~nosti, naro~ito kada je re~ o budu}nosti obe zemqe u Evropskoj uniji, izjavio je ambasador Moldavije u Srbiji Jurij Renica i naglasio da wegova zemqa podr`ava teritorijalni integritet Srbije. „Velika ve}ina gra|ana (Moldavije i Srbije) `eli da bude deo Evropske unije, a to je veoma va`na politi~ka poruka. Novoimenovani ambasador Moldavije u Srbiji Renica je pre dva dana predao akreditivna pisma predsedniku Borisu Tadi}u.Ambasador Renica je, u izjavi Tanjugu, rekao da dve zemqe, koje po{tuju iste standarde i vrednosti, treba da unaprede saradwu na svim, a naro~ito na poqu investicija. „Srbija je za Moldaviju veoma va`na, naro~ito zbog bogatog iskustva u veoma brzom i impresivnom ispuwavawu obaveza u procesu

evropskih integracija, i vizne liberalizacije”, rekao je moldavski ambasador. Renica je najavio da }e wegova zemqa uskoro poslati u Srbiju ekspertsku grupu koju }e ~initi predstavnici nekoliko ministarstava koja se bave pitawem vizne liberalizacije. On je naglasio da dve zemqe imaju veoma dobru saradwu na politi~kom nivou - s obzirom na to da su potpisale osam bilateralnih sporazuma - kao i saradwu u okviru me|unarodnih organizacija. Moldavski ambasador je pozvao investitore iz Srbije da sklapaju poslove u Moldaviji, naglasiv{i i da dve zemqe treba da unaprede i kulturnu saradwu. „Za Moldaviju je iskustvo Srbije dragoceno, a Moldavija za Srbiju mo`e biti va`na kao most izme|u balkanskih zemaqa i biv{ih sovjetskih republika”, zakqu~io je Renica. (Tanjug)

Ro}en o odnosima Crne Gore i Kosova PODGORICA: Ministar spoqnih poslova Crne Gore Milan Ro}en izjavio je da }e Podgorica i Pri{tina razmeniti ambasadore kada se za to steknu uslovi. On je podsetio da su Podgorica i Pri{tina uspostavili diplomatske odnose po~etkom pro{le godine i dodado da to {to ambasadori nisu razmeweni „ne optere}uje odnose dve zemqe”. „Crna Gora i Kosovo pro{li su kroz ekonomsku krizu, a danas i u mnogo bogatijim zemqama nije lako donositi odluke o otvarawu novih konzularnih predstavni{tava, ali na{a namera je da idemo u tom pravcu”, rekao je Ro}en novinarima nakon sednice Vlade, prenela je crnogorska novinska agencija MINA.On je ukazao i da je izostala inicijativa Kosova za imenovawe

ambasadora u Crnoj Gori. „Ponekad postupak imenovawa te~e sporije i nije razgovarano sa na{im

partnerima u Pri{tini oko regulisawa statusa crnogorske nacionalne zajednice u pravnom sistemu Kosova”, rekao je Ro}en dodav{i, me|utim, da to nije nikakav uslov za razmenu ambasadora. (FoNet)


24

subota19.februar2011.

OGLASi l ^iTUQe

LIMAN III, jednoiposoban stan 40m2 prazan, sa kuhiwskim elementima, odmah useqiv, klima, ktv, terasa. Telefon 062/1662041. 22293 IZDAJEM poluname{ten dvosoban komforan stan u Petrovaradinu, Prera do vi}eva, blok 8, I sprat, prednost na du`e i porodice. Cena 200E+depozit.Telefon 063/293-701. 22297 IZDAJEM jednosoban stan 45m2, lift, grejawe, telefon, kablovska, klima, preko puta Limanske pijace. Telefon 521-256. 22159 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru - Ul. Rumena~ka br. 31 za jednu osobu ili par. Cena od 120 do 140E. Telefon: 064/29-28-223. 22192 IZDAJEM studentima trosoban stan na Limanu I. Telefon 530-396 i 6335-024. 22253

SOMBORSKI bulevar - dupleks 60m2 - 33.000E, 75m2 35.000E, terasa. Telefoni: 064/239-4331, 021/541-948. 22268

BEZ POSREDNIKA prodajem stan dvosoban 51m2, 5. sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv na Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 064/128-47-49, 063/581-792. 22229

dnevnik DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848 i 063/8424-716. 20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 22078

BESPLATNI prirodni preparat protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{. Telefon 064/240-55-49. 21891

^ETVOROGODI[WI POMEN Dobri moj }ale,

Ilija Raji} kako vreme prolazi sve vi{e nam nedostaje{. Tvoji: Nevena, Neboj{a, Tawa i Nemawa. 22485

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ POTREBNA maserka, zarada odli~na. Telefon 062/9642-803. 22368

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 22106 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 22114 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslogom rezawa cena po dogovoru isporuka odmah. Telefon 069/691-722, 064/2854782. 22116

Miletu

od Olivere sa porodicom.

22484

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Najboqa mama na svetu, GRA\EVINSKI plac od 27 ari na Trand`amentu - Novi Sad. Mogu}a podela na 2. Telefon 064/22-877-31. 21118

IZDAJEM lokal u Novom Sadu, dva nivoa 33+23m2. Ulica Lukijana Mu{ickog 11, CG, dve telefonske linije, re{tke, alarm. telefon 064/207-0643. 22278

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatila, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 22399

Miloradu Milovanovi}u 1957 - 2011.

Milena Stojakovi} pet godina ne gledamo tvoj osmeh, ne ose}amo tvoj dragi dlan, ne sretnemo te na ulici... Ostaje{ na{ uzor neiscrpne qubavi i razumevawa, na{ najboqi roditeq i prijateq.

od kom{ije Jovana Mihajlovi}a sa porodicom.

Dora i Damjan. 22491

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Miloradu Milovanovi}u

22481

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Miloradu Milovanovi}u 1957 - 2011.

od: Pave, Nate i Lepe sa porodicama Pavlov. od porodice Du{ka Baji}a.

22482

22479


^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota19.februar2011.

Dragom svaku i te~i

25

ZA[TO SI ME OSTAVIO SINE MOJ,

S po{tovawem i tugom se opra{tamo od uva`enog kolege

O^I TATINE ....

Mi}i Posledwi pozdrav od: Qubice, Miladina i Milenka sa porodicama.

22483

Posledwi pozdrav generaciji

Prof. dr Obrada Peri}a, redovnog profesora krivi~nog prava, u penziji

MILAN LUTOVAC MIKI

Kolektiv Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Miloradu Milovanovi}u

[ESTOMESE^NI POMEN MOM MILANU OBELE@I]EMO DANAS, 19. 2. 2011. GODINE, U 10 SATI, NA GRADSKOM GROBQU U NOVOM SADU.

899/P

od kolege \ure Vrankovi}a. Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

O@ALO[]ENI OTAC ZORAN. Mile, slava ti i hvala.

22473 22478

Posledwi pozdrav dragom

Milanu Bruji}u od stanara Bulevar Cara Lazara br. 35.

Darku Tewi Bol i tuga su sve ja~i, a dani sve te`i. Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

22464

Sa tugom smo ju~e ispratili posledwi put na{u dragu

POMEN

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

od koleginica: Branke, Mire, Bojane, Radmile, Zorice, @akline, Nade @ivanov, Nade Jaki}, Nade Radovanov i kolege \or|a.

Tvoji: deda Mom~ilo, baba Rosa, tetka Duda, te~a Lazar, Igor i Sa{ka.

22462

Navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{a voqena

Zlati Sogov

22472

Posledwi pozdrav na{oj

Qiqana Bla`evi} 1971 - 2011.

Milu Milovanovi}u

Miloradu Milovanovi}u 1957 - 2011.

Ujak Kosta, sestre Qiqana i Milica sa porodicama.

Osta}e{ uvek u na{im srcima.

Milan Lutovac Miki

Danu

Pola godine je pro{lo od kad nisi sa nama.

Nedostajala si ovih godina u na{im dru`ewima, ali si uvek bila prisutna u razgovorima.

Vole te kumovi: Marko, Nikola i Dragan \urovi}.

Tvoji kom{ije sa Stra`ilova.

22465

22466

22476

od kom{ije Radovana Mihajlovi}a sa porodicom.

Zlati O`alo{}ena porodica. od Nene Damjanovi} sa porodicom.

22468

3

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke bolesti preminuo na{ voqeni

DVOGODI[WI POMEN

Milorad - Mile Milovanovi}

Uro{ Milo{evi}

1957 - 2011.

2009 - 2011.

22480

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminula na{a voqena supruga, mama i baka

Zlata Stogov

O`alo{}ena majka Olga i porodica.

Vreme prolazi, ali ti postoji{ kroz uspomene koje `ive u nama i podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Supruga Dobrinka i }erke Mirjana i Qiqana sa porodicama.

22477

22471

Ispra}aj dragog pokojnika je u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, ispred crkve na ^eneju, a sahrana u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

22475

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 15 sati, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima - Dowa kapela. O`alo{}eni: suprug Toqa, }erke Maja i Vawa sa porodicama. 22467


26

^iTUQe l POMeni

subota19.februar2011.

Posledwi pozdrav dragom dedi i pradedi

POMEN Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada nije sa nama na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu i sestri}u.

Prof. Branko Mi}i}

dnevnik

Dana 19. 02. 2011. u Ba~kom Jarku odr`a}emo 40-todnevni pomen na{em voqenom

iz Sremskih Karlovaca O`alo{}ene porodice: Agbaba, Ostoji} i Muti}. 22438

Vlajku Jefti}u Deda, hvala za bezbri`no detiwstvo i sve lepe trenutke koje smo s tobom delili. Mnogo }e{ nam nedostajati.

Milorad - Mita Raji}

Tvoja unuka Dragana, zet Sava, praunuci Todor i Katarina. 22410

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dede

Pomen }e se odr`ati u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Nenadu Rati}u

Risto Bijeli} 14. 1. 1928 - 25. 2. 2010.

O`alo{}ene porodice Raji} i Pavlovi}.

22454

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, deda i pradeda

Vlajka Jefti}a

Sa ose}awem duboke praznine, sa bolom koji ne jewava obele`avamo godi{wicu smrti na{eg dobrog oca, svekra i dede. Neka po~iva u miru, ~uvan od zaborava sa nalep{im uspomenama.

Mnogo }e{ nam nedostajati. Mirjana i Danilo sa porodicom.

Unuka Sawa, zet Dragan i praunuka Ivana.

1963 - 2011. Oti{ao si tiho i mirno kao {to odlaze dobre i plemenite du{e u ve~ni mir gde te an|eli ~uvaju. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati qubav do posledwih otkucaja na{ih srca. Ovim putem se zahvaqujemo svima koji su sa nama podelili bol i tugu, ispratili na{eg Ne{u do wegove ve~ne ku}e. Zahvaqujemo se kolektivu Prekr{ajnog suda u Novom Sadu a posebna zahvalnost direktoru Instituta prof. dr Borislavu Kobiqskom i celom kolektivu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Tvoji roditeqi, brat, }erke i supruga. 898-P

22408

22442

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana odkada je ve~nim snom zaspao moj suprug

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vlajko (Riste) Jefti}

Pro{lo je 40 dana od kako nisi sa nama na{ dragi

Najdra`i na{ posle 40 dana od kako nisi sa nama svaki dan suzama ispra}amo i svaku re~ suzama pi{emo

iz Visokog preminuo 17. 2. 2011. godine u 89. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 19. 2. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Du{an Radovi} Pomen }e se obaviti 19. februara, u 11.30 sati, na Gradskom grobqu. Verom u milost Bo`ju ili uspomenama, ~uva}u te doveka. Tvoja Lela.

O`alo{}eni: sinovi Luka, Ratko i [piro, k}erka Rada, snaje Gospava, Rada i Boba, unuke Sawa, Dragana, Tatjana, Nata{a, Vawa i Tea s porodicama i praunu~ad.

22451

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je moja majka

Stevan Grwa

22463

898-P2

22412

Sahrana je u ponedeqak, 21. 2. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin sa porodicom.

1963 - 2011.

Tvoja ta{ta Anka, Ra}o i Maca sa decom.

na{em

Femki Lalo{evi}

Po~ivaj u miru dok te na{a qubav ~uva od zaborava.

Odmaraj se, zaslu`ila si, a ja }u te ve~no u svom srcu ~uvati od zaborava.

Porodice Josin i Stoj{i}.

Tvoja sestra Lepojka sa Raletom i Miroslavom Arsenovi} iz ^erevi}a.

22459

22455

}e se odr`ati danas, 19. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, u katoli~koj crkvi, u Futogu. Kada bi samo znao koliko nam nedostaje{! Vole te zauvek tvoji: mama Mirjana, brat Filip i tata Jano{. 22458

22427

22419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini `ivota preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Tewi Darku 7. 1. 2011 - 19. 2. 2011.

od stanara zgrade Balzakova 20 i 22.

898-P1

Posledwi pozdrav jedinoj i najro|enijoj sestri

Marijana Josin

Uspomene na lepe trenutke provedene sa tobom, u srcima ~uvaju: Milica, Slobodan, Radmila, Ivana, Bojana i Anastasija.

[estonedeqna misa dragom sinu i bratu

Vukadinu Stamenkovi}u

Dawu u mislima, no}u u snovima i daqe smo nerazdvojni. Da je qubav mogla da te sa~uva na{a bi ti podarila ve~nost. Tvoje Nina, Sa{ka i Rada.

SE]AWE

22453

Posledwi pozdrav kom{iji

1963 - 2011.

Pro{lo je {est tu`nih meseci kako nas je napustila na{a draga

Slobodanka Vasi} Boba

preminula u 85. godini.

Nenad Rati}

Svaki dan si u na{im srcima, mislima i se}awima a vreme koje prolazi nije nam uteha.

i

Milka Tadi}

Nenad Rati}

Navr{ava se ~etrdeset beskrajno tu`nih dana bez tebe. Iako si nas napustio moje srce te nikada ne}e zaboraviti a se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti. Neka ti je laka zemqa i neka te an|eli ~uvaju. Tvoja }erka Tawa.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sava Mati}

Kiraq Andrija - Bandika

10. 7. 1932 - 10. 1. 2011.

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Josip, snaja Ilonka, unuka Silvija i praunuci Stefan i Strahiwa.

Puno tuge i `alosti. Pomen }emo odr`ati danas, 19. 2. 2011. godine, u 10 sati na Gradskom grobqu. Tvoje: Smiqa i Nata{a.

22460

22429


^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota19.februar2011.

Obave{tavamo vas da je u 71. godini preminuo na{ dragi

3

Pro{la je tu`na godina otkad nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

27

SE]AWE

20. 2. 2007 - 20. 2. 2011.

Ispuweni tugom obave{tavamo sve koji su je po{tovali i voleli, da je 17. 2. 2011. godine preminula na{a voqena majka, baka i ta{ta

Mi}o Vi{wi} Godi{wi pomen dajemo danas, 19. februara, u 11 ~asova, na grobqu, u Rumenki. Nedostaje nam wegova qubav, pa`wa i podr{ka. Tuguju: supruga Zorka, deca Vladislav i Sla|ana, unuci Boris i Sergej i zet Qubi{a.

Olga Nikoli} - Lap~evi} ro|. Bakajin 1929 - 2011.

22439

Navr{ava se tu`na godina od kada nas je napustio voqeni ujak

Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama voqeni brat

Bila je velika sre}a `iveti kraj we i u~iti od we o mudrosti i qubavi. Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 21. 2. 2011. godine u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

Spasoje Igi} Bata

Milutin Petrovi} Mi}a

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, u Bano{toru.

^etiri godine bez tvoje qubavi i podr{ke. S ponosom u na{em srcu ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena supruga Nada i }erke sa porodicama.

Tvoji: Nada, Jovan, Vera, Dejan i Awa.

22441

22443

Opra{tamo se od na{e drage

Sa iskrenim `aqewem opra{tamo se od jedinog brata i strica

Weni najmiliji: Una, Iva, Nina i Guta. 22402

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Branko Brki} Branko Brki}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

prof. Branka Mi}i}a

Jasne

na{em dragom suprugu, roditequ i dedi

^uvamo uspomenu na tebe.

ro|. 1948.

Porodica Petkovi}.

Biqana i Beba.

Wegovi: Branka Zemunski i Olivera Polin sa porodicama i brat Du{an Mi}i}.

22431

22436

Brat Ranko sa porodicom.

22450

Tu`na godina. Dani sve te`i i mnogo je bola i suza za tobom, voqenim bratom

22449

Posledwi pozdrav te~i

Umrla je na{a draga sestra

1936 - 2011.

Tomi Joki}u Danas, 19. 2. 2011. u 10.30 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na grobqu Staro \ur|evo u Temerinu.

Olga Nikoli} Brankom Brki}em Tvoja sestra Savka sa porodicom.

Neizmerno o`alo{}ene wene sestre Dobrila i Evica sa suprugom Lazom.

Wegovi najmiliji: supruga Miqa, k}i Zorica, sinovi Jovo i Krstan, zet Marinko, snaje Gordana i Sla|ana, unu~ad Tomislav, Nikola, Nemawa, Miqa i David.

22426

22415

ro|. Bakajin 6. 8. 1929 - 17. 2. 2011.

22448

Posledwi pozdrav dragom te~i Mi}i.

SE]AWE

Marijana Josin

Dika, Nata, Maja, Marina i Bata sa porodicama.

Porodica Qubojevi}.

22418

Dana, 15. 1. 2011. godine prestalo je da kuca veliko, dobro i plemenito srce moga milog tate Tome Joki}a. Ostala je ve~na tuga i bol dok sam `iva u srcu mom. Neka ti dragi bog podari carstvo raja, po~ivaj u miru, an|eli s tobom voqeni, plemeniti, blagi roditequ moj.

od: Dragana, Mitra i Zorana sa porodicama.

22420

22430

TU@NO SE]AWE

Tu`na srca opra{tamo se od dragog

Pamti}emo tvoju dobrotu, blagost i veseli duh, zauvek. Kroz na{a se}awa `ive}e{ i daqe sa nama. Prijateq Milan \akovi}, prija An|elija, Savina, Luka i Tawa. 22440

22422

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 17. 2. 2011. godine preminuo

Milanu Bruji}u Mi}i

Tvoja jedina k}erka Zorica Joki} - Savanovi}.

Milana Bruji}a

Milan Bruji}

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Posledwi pozdrav

Tomo Joki}

Tu`nim srcem i bolom u du{i obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{ dragi

Jovanu Nikoleti}u Stanari zgrade Narodnog fronta 37, sa tugom i bolom opra{taju se od dragog Joce. Neka mu je ve~na slava i hvala. 22435

23. 2. 2010 - 23. 2. 2011.

Prolazi tu`na godina od kada nije sa nama dragi brat i ujak

Branko Brki}

Branko Brki}

S tu`nim po{tovawem, kuma Tawa.

Sestra Zora i sestri} Zoran Popovi} sa porodicom.

22447

22445

POMEN Dana 23. 2. 2011. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i deda

prof. Branko Mi}i}

Vukadin Stamenkovi}

preminuo dana, 17. 2. 2011. godine, u 63. godini `ivota.

1938 - 2011. vi{i medicinski tehni~ar u penziji

Branko Brki}

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

Sahrana }e se obaviti danas, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima, iz kapele. O`alo{}eni: sinovi Miodrag i Du{ko sa porodicama.

Pomen }emo dati u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 10.30 ~asova. Supruga Erka i unuka Ana sa porodicom.

22404

22432

22444


28

^iTUQe l POMeni

subota19.februar2011.

SE]AWE

POMEN

24. 2. 2006 - 24. 2. 2011.

dnevnik

POMEN

SE]AWE

na ujaka

Cvijo \. Spremo 1910 - 1985 - 2011.

Milica J. Spremo 1918 - 2003 - 2011.

Lazo Tatalovi}

Milica - Cica Pej~i}

Stevo Kosanovi} 20. 2. 2003 - 20. 02. 2011.

ro|. Stanojevi}

Vaso Grbi}

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na trenutke provedene sa tobom ostaju ve~no. Tvoji: k}erke Daniela i Andrea unuk Stevo, zet Dragan i supruga Milica.

Se}awa i qubav prema tebi `ive i traju. Tvoji najmiliji nikada te ne}e zaboraviti. Moma sa porodicom.

Sinovi: Vojislav i Vladimir sa porodicama.

22129

22190

Porodica Tatalovi}. 22407

Posledwi pozdrav majci moga prijateqa.

POMEN

SEDMODNEVNI POMEN

3

22241

Posledwi pozdrav Miodragovom ocu

Nikola Pej~i} Cico, u ovom mesecu 26. si se rodila, a 16. 2. poginula zajedno sa sinom Nikolom. [esnaest godina je od tada. Zaborava nema, se}awe i tuga su u nama.

SE]AWE

Majkica i brat sa porodicom. 22084

Farago Josip Desanka Joksovi} Vra~ar Branislav sa porodicom.

POMEN

Dvadesetog februara navr{avaju se dve godine otkako te nema, ali bol u du{i ne jewava. Zauvek si u mojim mislima i mom srcu.

Vaso Grbi}

Dragoslav Lazi}

Supruga Anka sa decom.

@ivi u se}awu: supruge Verice, sina Mi{e, unuka Milane i Jovane i snahe Goce.

22130

22197

Tvoja majka. 22356

22371

Posledwi pozdrav dragom te~i

POMEN

Branku Mi}i}u

protojerej 1996 - 2011.

POMEN

19. 2. 2006 - 19. 2. 2011.

od: Mimice, Cake, stanara Uspenske 18 i osobqa Caffe cluba.

22474

POMEN

Joco Romani}

19. 2. 2009 - 19. 2. 2011.

19. 2. 2009 - 19. 2. 2011.

TU@NO SE]AWE

Kroz vreme i prostor traja}e{ kao simbol ve~ite dobrote. Tvoja porodica. 22175

Milena Stojakovi} Se}awe na tvoju neizmernu dobrotu i plemenitost ~uvam u srcu.

Milanu Bruji}u

19. 8. 2010 - 19. 2. 2011. Porodica Pilipovi}.

Zauvek prijateqi

@alost za predivnim ocem i suprugom ne prestaje.

Gorica Govor~in

Danas je ~etrdeset dana kako nas je napustio na{

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav bratanici i sestri

dragoj

22189

21839

22405

22406

TU@NO SE]AWE

Du{an Stojisavqevi} 20. 2. 2010. - 20. 2. 2011. 45 godina smo proveli zajedno. A 25 godina tugovali u bolu i suzama za izgubqenim jedinim sinom. Tuga za vama osta}e mi ve~na. Dana 19. 2. 2011. u 11 ~asova poseti}emo na{u ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

K}i Mirjana i supruga Svetlana.

Matilda.

SE]AWE

Branislav Dimitrijevi}

22067

POMEN

Ilija Pauni}

22. 2. 2005 - 22. 2. 2011.

1936 - 2011. U 11 sati }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e. O`alo{}eni: supruga Borka, }erka Milena sa porodicom.

Bo`idar Ne{in Pirone

Petar Isakov 19. 2. 1960 - 19. 2. 2011. Utehe nema, bol je ista, zaborav ne postoji. Tvoja Maja, Zora, Draga i Mira.

Qiqani Notaro{

Todor Bukinac

ro|. Mogin

voza~ Naftagas - Prometa iz Nadaqa

od tetke Mice i sestre Anice.

22413

22416

TU@NO SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

Navr{ava se ~etrnaest godina od smrti na{eg dragog i voqenog

1934 - 2011.

22176

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj koleginici

Rajka Bobi} 19. 2. 2009 - 19. 2. 2011. Pro{le su dve godine od kada nisi sa nama...

Tvoji najmiliji.

Ne pro|e ni sat, a da te neko ne spomene ili ispri~a tvoje pri~e, na tvoj na~in. Neizmerno tugujemo i mislimo na tebe. Porodica Ne{in.

22227

22179

22147

Sa tobom nam je bilo i lak{e i lep{e.

POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Tvoji: Du{an, Nata{a, Tawa, Milo{ i Hana.

SE]AWE

DVANAESTOGODI[WI POMEN

Olgici Nikoli}

Milovan Mi}i}

@ivku Kosovcu obele`i}emo danas, 19. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Kosovac. 22288

Todor Baltovi} Bata

Slobodana Mili}evi}a 1997 - 2011. Wegovi najmiliji. 22222

Uvek }e{ biti u na{im srcima i nikad te ne}e zaboraviti: supruga \ur|inka, sinovi Dragan i Zoran, snaja Slavica, unuci Dejan i Maja. 22220

dipl. in`. agronomije 1999 - 2011.

Bulica, Vukica i Beba.

Branislav Rupwak

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Vreme prolazi ali uspomena na tebe ne bledi i uvek si u na{im mislima.

Nina i tvoji Mi}i}i.

Wegovi najmiliji.

22177

22414

22162


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Lazar Kanazir

Nada

iz Mo{orina U srcima na{im uvek }e biti, jer voqeni se ne mogu zaboraviti. Za wim tuguju: supruga Qubica, sin Stojan, k}erka Marija, Miladin i Bojana.

SE]AWE

na na{e roditeqe

Sava

~etiri godine

pet godina

29

subota19.februar2011.

1987 - 2011.

^etrdeset dana je pro{lo od kad nije s nama

Vasa Bawac Zora Kurbatvinski

\uja Ostoji}

iz Mo{orina

ro|. Pejnovi} 2010 - 2011.

1975 - 2011.

ro|. \ur|evi} iz Ba~ke Palanke

Milak Uspomenu na wih ~uvaju: unuk Sa{a, }erka Milkica i zet Predrag.

O`alo{}ene sestre: Koviqka, Vinka, Jela, Vilka, Stana i Nedeqka sa porodicama.

22290

22243

22191

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

Jerko Kurbatvinski 1989 - 2011.

Radinka Bekta{ Dadika

SE]AWE Po{lo je deset godina

iz Mo{orina Bawac Kristina, Sava i @ivko sa porodicom.

Dragan Radusinovi}

Sava Raki} Braca

U srcu, uspomenama i mislima ~uvamo roditeqsku qubav, mudrost, po`rtvovawe, savete i sigurnost koju su nam davali.

21. 2. 2010 - 21. 2. 2011.

Tvoji: Gordana i Neboj{a, Milin~i}i i Kokarevi.

Dr \or|e Atlas 21. febrar 2001 - 21. februar 2011.

]erke Vesna Marjanovi} i Dina Kurbatvinski - Vrane{evi}, unuci i praunuci.

Tvoja lepa du{a `iva je, neka joj se zvezde sme{e. I `ive}e...

22158

SEDMODNEVNI POMEN dragoj mami, ta{ti i nani

18. 2. 2007 - 18. 2. 2011. Tvoja Mira sa decom.

22302

Se}amo ga se uvek s qubavqu, po{tovawem i tugom. Porodica.

22267

22336

22303

GODI[WI POMEN

POMEN Godinu dana je od kada vi{e nije sa nama, na{ dragi

22. 2. 2010 - 22. 2. 2011.

Dana 16. 2. 2011. godine umrla je na{a draga

Jelici Hrwa~ki Porodica Cvetkovi}: Dragica, Branislav, Sini{a i Milica.

Vera Trifunovi} 1933 - 2011.

Du{an \uki} Dule

22320

POMEN

Sahrana je u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Plati~evu.

24. 2. 2010 - 24. 2. 2011. Godinu dana tuge za Tobom. Nedostaje nam tvoja vedrina duha i tvoja dobrota.

19. 8. 2010 - 19. 2. 2011.

O`alo{}ena rodbina.

Tvoji: sin Borislav, snaja Andrea, unuci Stefan, Denis, Doris i ostali najmiliji. 22291

22046

@ivorad Gvozdenovi} Dragi na{ @ile, mnogo je suza, tuge i samo}e od kada nisi sa nama. Tvoj mio lik nosi}emo duboko u srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Jednogodi{wi pomen odr`a}emo danas, 19. februara na grobqu, u Ratkovu. Tvoji najvoqeniji Gvozdenovi}i. 22339

SE]AWE

GODI[WI POMEN na{em dragom ocu, dedi i pradedi

Srbislav Kiko{

TROGODI[WI POMEN na{em dragom

Sa ponosom, po{tovawem, qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Dana, 20. 2. 2011. godine navr{ava se 20 godina od kada nas je napustio na{ dragi suprug i otac

Tvoji najmiliji: supruga Jelisaveta - Keka i k}i Jelena. 22301

Miletu Vujani}u

Na{oj dragoj majci

Stevan Slivka

Dragan Axi}

1923 - 2010. odr`a}emo danas, 19. 2. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. ]erka Sofija, unuke Duda i Sne`a i unuk Miroslav sa porodicama. 22238

Sa qubavqu i po{tovawem, ~uvamo te od zaborava. Qubica Bori{ev i \u|a Brcanov sa porodicama.

@ivojinu Baji}u Sa puno qubavi i po{tovawa uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

1991 - 2011.

Olgi Arapovi} dajemo polugodi{wi pomen danas, 19. 2. 2011. godine. Weni najmiliji.

22250

Pro{la je tu`na godina otkako nije sa nama moja supruga

SE]AWE

Borka Leti}

Stevan Slivka

22269

Prolaze godine, a se}awe na tebe osta}e zauvek. Tvoji najmiliji: supruga Radmila, k}erke Olivera i Jelena sa porodicama.

22298

22325

^ETRDESETODNEVNI POMEN

U subotu, 19. 2. 2011. godine u 11 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo pomen na{oj dragoj

Bo`ana Grlica

ro|. Kunovac

20. 2. 2006 - 20. 2. 2011.

Tim povodom odr`a}emo parastos 19. 2. 2011. godine, u Crkvi, na ^eneju. O`alo{}eni: suprug Du{an i ostala rodbina.

Godine prolaze, zaborav ne postoji, uvek voqen, a u srcu nikad zaboravqen.

22240

22249

Supruga Vukosava, }erke Olga i Zdenka sa porodicama.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav. Hvala ti za sve {to si nam ~inila. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Milevi Matejin Porodica Perku~in.

Tvoja kom{inica Nena sa porodicom. 22299

22287


30

06.30 Кухињица 07.20 Никад доста: Пливање је здравље 07.30 Срећа у чаши воде 07.45 Јутарња гимнастика 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Три мускетара 08.50 Хајде са мном у обданиште 09.05 Зврк 09.30 Маштаоница 10.00 Питам се питам 10.30 Путеви наде 11.00 ПЦТВ 12.00 Вести 12.10 Слободна тема 12.35 Њушкање 13.00 Агро мозаик 13.30 Зелени сат

Хајде са мном у обданиште

Емисија је овог пута снимљена је у вртићу „Коцкица“ у Футогу. Дан треба почети песмом, затим вежбама и разгибавањем. Најмлађи ће кроз песмицу о прстима вежбати моторику и научити како се који прст зове... О свим темама са нашим ће другарима причати и певати Бранимир Росић. (РТВ 1, 08.50) 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.15

Без упута Вести Петказање Плес но стрес ТВ Дневник Тајна хране: Ђумбир Малколмова селидба, филм Рачуница ТВ Дневник Полако па сигурно – квиз Судар Музички програм Војвођански дневник Црно бели свет Преокрет Врата до врата, филм Џез коктел

06.50 08.00 09.00 10.00 11.35

Из нашег сокака ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Хиљадугодишња пчела, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Излог страсти Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Урбана џунгла, емисија на мађарском са ттлом на српски Вече са музиком Крабат, филм ТВ Продаја

12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.25

tv program

subota19.februar2011.

08.00 08.15 09.06 11.14 12.28 13.00 13.15 13.30 14.00 14.52

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.35 22.00 22.30

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Хедонист Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Музички програм Глас Америке

Филм: Време смрти Свет дивљине НС клинци Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Друм Концерт Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив 7 НС дана ИЦТ плус Неон сити Портфолио Објектив Јована суботом Скарлетна видовчица Гуливер Свет дивљине Објектив Филм: Мрак филм

10.30 11.00 12.00 12.30 13.15 14.00 18.15

Ускијавање Преглед Евролиге Премијер лига Магазин Најава Премијер лига Прави НБА АТП Марсеј 1/2 финале ФА куп: Манчестер јунајтед – Кроули таун 20.45 АТП Мемфис 1/2 финале 22.45 НБА Ол Стар викенд 01.00 Преглед Евролиге

15.43 16.41 18.32 19.00 19.30 20.05 21.00 22.54 00.40 01.33 01.50 02.22 03.10 03.56 04.24 04.51 05.19

Јутарњи дневник Јутарњи програм Жикина шареница Дизни на РТС На слово на слово Дневник Спорт плус Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Село гори, а баба се чешља Амнезија, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Село гори а баба се чешља Игра смрти, филм Спалити после читања, филм Село гори а баба се чешља ТВ продаја Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Квадратура круга Свет риболова Лети, лети песмо моја мила ТВ продаја

СЕРИЈА

Село гори, а баба се чешља Леп је и сунчан дан у Петловцу. На широком пољу моравске долине, Радашин и Драгојло обрађују земљу. Долази син Драган да моли чича-Радашина за услугу. Улоге: Марија Петронијевић, Радош Бајић, Исидора Минић, Драган Николић, Милија Вуковић, Александра Јанковић, Драгољуб Љубичић Мићко (РТС 1, 20.05)

dnevnik

РУКОМЕТ: ЧЕЛЕНЏ КУП

Партизан–ХБЦ

07.00 08.30 08.55 09.20 11.00 11.35 13.30 14.30 15.30 16.00 16.35 18.20 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 01.10

У шетњи с лавовима

(РТС 2, 17.55) 06.18 Бразде 07.16 ТВ лица... као сав нормалан свет 08.05 Делта стејст 08.29 Мобил фест 08.53 Артур 09.18 Вадим на подијуму за игру, ЕБУ док. програм 09.42 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.29 Метрополис 15.00 Беч у Београду: Јохан Штраус гала 16.01 Вратите ми младост: Ема Шелдон 17.00 Вреле гуме 17.33 Тотал тенис 17.55 Рукомет-Челенџ куп: Партизан - ХБЦ, пренос 19.26 Свет риболова 19.55 Одбојка (ж) -КС: Визура - Раднички (БГ), полуфинале, пренос 21.30 Свет спорта 22.00 Либела - баш челик и други 22.23 Велика руска колекција 23.18 Бисера Велетанић и пријатељи 23.54 Вреле гуме 00.25 ТВ продаја 01.35 Рукомет - Челенџ куп: Партизан - ХБЦ 02.15 Одбојка (ж) -КС: Визура - Раднички (БГ), полуфинале 03.39 Либела : баш челик и други 04.36 Велика руска колекција 05.29 Клиника Вет

Знање на поклон Трнавчевићи у дивљини Водич за родитеље Филм: Боја магије Вести Б92 Филм: У шетњи с лавовима Хиторама ПОПодне Буђелар Вести Б92 Филм: Помпеја Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Критична ситуација Филм: Мост Вести Б92 Филм: Позив Филм: У шетњи с лавовима

Тони ради као возач за сафари компанију у Кенији. Али, њега не привлачи љубав према дивљини, већ љубав према богатим туристкињама, које долазе на сафари. Због тога брзо добија отказ, па мора да пронађе други посао да би купио карту за повратак у Америку. Улоге: Џон Мики, Ричард Херис, Кери Фокс, Онор Блекмен Режија: Карл Шулц (Б92, 11.35)

Драгољуб Љубичић Мићко

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер ? 10.45 Филм: Свемирци су криви за све 12.50 Галилео 13.10 Паклена кухиња 14.15 Филм: Јагуаров скок 16.00 Филм: Реч по реч 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Посрнули 22.30 Филм: Стари Џони 00.30 Топ спид 01.30 Америчко рвање - Без милости 02.30 Филм: Стари Џони

15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.00 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА Маратон Балканика Улови трофеј Слике живота Топ шоп Вести Сваштарица Филм: Мало дрво Вести Милица² Топ шоп Инфо Здравље и Ви Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Грозница љубави Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Сви наши страхови Уједињене државе Таре Тачка усијања Вести Милица² Филм: Коен и Тејт Филм: Грозница љубави Док. серија Филм: Сви наши страхови

К 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗОО Хоби, 14.30 Филм, 16.30 Паор, 17.30 Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Пут вина, 22.30 Док. програм, 23.00 Неми сведок, 00.00 Џубокс

07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Беверли Хилс 90210 Од збуњених тинејџерки какве су некада биле, Бренда, Кели и Дона су постале одрасле жене које се сада носе са бубицама своје деце - средњошколаца који се заљубљују и раскидају, мире и изнова свађају…У средишту серије је поново породица која се из америчке провинције сели на Беверли Хилс. Улоге: Шенае Грајмс, Тристан Вајлдс, Ана Лин Мекорд, Џесика Строуп (Хепи, 15.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 03.00 03.30

Кери Фокс 06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 13.30 14.00 14.30

Џесика Строуп

Јутарњи програм арови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 2 Телешоп Вести Парови, уживо Беверли Хилс 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови, уживо Телемастер Задржи дах Беверли Хилс, 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање Беверли Хилс, 90210 Забавни програм s

Добро јутро Двор Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Двор Магазин ин Национални дневник Двор-преглед дана Двор-номинације Звезде гранда Филм: Потрага Двор Сити Филм: Теслино тајно оружје

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм


dnevnik

subota19.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џенифер Лопез

Возпунлове Џон и Чарли су двојица усвојенебраће,аобојицараде као транзитни полицајци њујоршкогсистемаподземне жељезнице. Обојица деле и дугогодишњи план о пљачки возакојибитребалидаштите, који сваке ноћи милионе доларапревозиуцентралу... Улоге: Весли Снајпс, Вуди Харелсон, Џенифер Лопез, Роберт Блејк, Крис Купер Режија:Џозеф Рубен (Нова ТВ, 21.55) 08.05 08.25 08.40 09.05 09.30 09.55 10.50 11.15 12.15 13.05 14.00 15.40 17.55 19.15 21.55 23.50 01.35 03.10 04.40

Пепа ТимиТим Винкс Чугингтон Бен10:Ејлијенфорс Брачневоде Најгора недеља Фрикови Приватна пракса Кашмир мафија Трка на А 2,филм ЛаБамба Над липом 35 Дневник Воз пун лове,филм Најбољи од најбољих 4 Лава,филм Детонатор Езо ТВ

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Духовнамузика Тајнедубина Азијскемонархије 1929.Великакриза Оствоминотаура Експериментинасопственој кожи Азијскимушкарцинаплатнуи екрану Причаокромпиру Духовнамузика Пљачкашиолупина Ратници Робовласничкаиндустрија Египат Експериментинасопственој кожи ПрислијевиоЕлвису ЏејнБиркин:Размишљања Духовнамузика Пљачкашиолупина

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Тримускетара Пинокио Фантастичначетворка Путописнаемисија Магија,мистеријеичуда Шампионкартинга Јединастраст Путокосвета Последњиударац Колачићсудбине ТражећиЕрика Унутрашњазвер Манијазаоргијање Последњиударац

06.00 Роми и Мишел на годишњици матуре 07.35 Крсташки поход у фармеркама 09.15 Трка до вештичје планине 10.55 Претходни ангажман 12.50 Васпитањезапочетнике Шмркавци 13.15 Ноћна мора пре Божића 14.30 ХанаМонтана 16.10 Алисауземљичуда2010 18.00 Додела филмских награда бафта 2011 20.05 500дана лета 21.45 Терминатор:Спасење 23.40 Гејмер 01.15 Стјуарт:Живот уназад 02.45 Филм у коме глумим 04.10 Америчка прича 05.30 Филмовиизвезде

2

31

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 08.15 Кинотека -циклус класичног вестерна:Тол,филм 09.30 Јеловнициизгубљеног времена 09.50 Вестиизкултуре 10.08 Времеданас 10.10 Кућни љубимци 10.45 Генерација Ипсилон 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.16 ТВ календар 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 14.00 Духовни изазови 14.35 Еко зона 15.05 Културна баштина 15.20 Опера бокс 16.05 Евромагазин 16.40 Репортери 17.50 Експедиција на Нову Гвинеју, док.серија 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 19.56 Спорт 20.10 Дора 2011 22.25 Циклус филмова Клинта Иствуда:Истеривачправде, филм 00.00 Филмски маратон:Земља живих мртваца,филм 01.30 Филмски маратон:Мажестик, филм 04.30 Јеловници изгубљеног времена

06.30 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.50 00.00 01.00 02.00 03.50

Дијагноза:Убиство НешБриџис Дализнатекосте? Дображена Филм:Све најбоље Филм:Ван контроле Филм:Убиство на плезент драјву Дображена Дализнатекосте? Ерика Филм:Наћи срећу Филм:Истините исповести гого девојке Закониред:Злочиначке намере Дијагноза:Убиство Филм:Ван контроле Филм:Све најбоље

09.35Дангерман-Најхладније местонасвету,док.серија 10.50Самотуне,филм 12.55Чекајућииздисај,филм 15.10Воденисвет,филм 17.30Звездеекстра:МајлиСајрус 18.30РТЛДанас 19.05Љубавјенаселу,док.серија 20.00Девојкасазадатком2:Лепаи наоружана,филм 22.00Такси,филм 23.45Токвремена,филм 01.40Астрошоу

Такси БелВилијамсволибрзину. Јурећи улицама Њујорка заслужила је репутацију најбржегградскогтаксисте.Алито је само мала станица до остварења њеног сна; она жели да постане шампион ауто-трка.Надобромјепуту датоиоствари,алијеангажује претерано ревни полицајац... Улоге: Квин Латифа, Џими Фелон, Жизел Бундшен, Џенифер Еспосито, Ен Маргрет, Хенри Симонс Режија:Тим Стори (РТЛ, 22.00)

Асиjа Аргенто

Земља живихмртваца После катастрофе у којој јеуништенвећидеочовечанства, светом владају живи мртваци. Док ван утврђеног града живи мртваци постају све сналажљивији и интелигентнији, у граду људи живе окруженинепријатељством... Улоге:Сајмон Бејкер, Џон Легизамо, Асиjа Аргенто, Роберт Џој, Денис Хупер, Еугене Кларк, Џенифер Бекстер Режија:Џорџ А. Ромеро (ХРТ 1, 00.00)

08.55 Време је за Дизнија 09.45 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство емисија 09.50 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство слалом (Ж),пренос 1.вожње 10.55 Ни да ни не 11.55 Мој пријатељ шпијун,филм 13.20 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство слалом (Ж),пренос 2.вожње 14.25 МироГавран:Тешкојерећи збогом 15.30 Питомача 2010.-песме Подравине и Подравља, снимак 1.вечери 17.15 Рукомет,ЛП:ЦО ЗагребКонстанта,емисија 17.25 Рукомет,ЛП:ЦО ЗагребКонстанта,пренос 19.00 Рукомет,ЛП:ЦО ЗагребКонстанта,емисија 19.25 ШерилКровиРобертПлант специјал 20.00 Мажестик,филм 22.35 Живот на Марсу 00.30 Време је за џез 01.55 Дора 2011

10.50 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.10 01.00

Понављање Ноћвештица2 Великапревара Шерлок Горштак2:Убрзање ХвалазасвеВонгФу Клупскодруштво Слепимиш

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

СусретсаВенером Удобруиузлу Мањеоднуле Лакзакосу Човеккојијеплакао Скокупразно Тајанственистранац Хватачпацова Позивзадевојке Ценапожуде

.

Жизел Бундшен

твдод,сатнице,дискавери-19 09.05 Чудовиштаизреке 10.00 Врхунскоградитељство 10.55 Моћнибродови 11.50 Томогуија 12.45 Градмотора 13.40 Додајгас 14.35 Петабрзина 15.30 Америчкичопери 16.25 Какоторади? 16.55 Какосеправи? 17.20 Моћнибродови 18.15 Врхунскоградитељство 19.10 Томогуија 20.05 Петабрзина 21.00 Америчкичопери 21.55 БорнаколабраћеХау 22.50 Породицаајкула 23.45 Страственириболовци 00.40 Какопреживетикатастрофу

08.30 08.45 09.30 11.00 12.15 13.15 14.30 15.00 16.10 16.15 17.30 18.30 19.00 19.15 20.00 23.00 01.00

Сви спортови Санкање Алпско скијање Санкање Крос-кантри Скијање Алпско скијање Санкање Крос-кантри скијање Зимскиспортови Билијар Тенис Алпско скијање Алпско скијање Билијар Билијар Борилачки спорт Алпско скијање

Црноберзијанци се увалили у извршну власт

Н

а градском тргу, само десетак метара од Миле- qучени су из ГНО-а. Почиwу хапшеwа и кажwаваwа тићевог споменика, 6. јануара 1945. свечано су шпекуланата и црноберзијанаца. Кад је 17. новембра сахраwени црвеноармејци авијатичари: Дуктин, Државно трговачко предузеће „Народни магазин” отваБезруков, Јефримов и Петруwин. Пред око 1.500 Ново- рало прву послератну радwу у граду, многима је изглесађана посмртни говор изрекао је градоначелник прота дало да су се нашли у некаквој бајци. Јер, док је на све Алимпије Поповић. После стране било великих траподне 19. новембра 1944. гова ратних разараwа, у изнад Новог Сада водила згради, коју су Новосађасе ваздушна борба у којој је ни звали „Клајнова палапогођено више авиона, јета”, а од тад „Пролазна дан се срушио у близини На-Ма”, било је робе која града и погинули су четири се могла купити у „слосовјетска пилота. Новосабодној продаји” или на ђани су одлучили да им се „пазарне кwижице”. У одуже јер су се храбро пали ствари, робе готово да и за слободу над wиховим није било. Текстила, нпр., градом. Александар Иваноуопште није било, већ савич Настевич, совјетски мо мало гвожђарске, стаподофицир, који се касније кларске и папирне робе, вратио у Белу Цркву у парфимерије и бижутериУкрајини, нашао је у Апаје. По зидовима су биле тину црни гранит за спомепароле попут: Поштујемо ник на којем су, поред имединар ДФЈ – он је наш, Рена страдалих, биле и гулишимо цене – сузбијаwихове слике. Лета исте гомо шпекулацију и слично. дине гробница је премеПрва група колониста штена код улаза у Дунавски стигла је 12. септембра у парк, а 1964. wихови поНови Сад и расеqена по смртни остаци пренети су у војвођанским местима. заједничку гробницу у Убрзо је искрсло питаwе Илоку. самовоqних колониста јер За обе Нове године, као и држава није била у стаwу оба Божића, дозвоqено је да у потпуности спроведе кретаwе грађана до 2 сата wихову „дистрибуцију”. ноћу. Војна власт још се Ипак, остала је забележеније усуђивала да меwа на и једна лепа анегдота. устаqене обичаје. Црногорца Тадију, који је Изненада је (јер нико нидоспео у село где су стаје знао за Титову претходну роседеоци углавном Русиодлуку) 15. фебруара 1945. ни, једног дана позове Возови тутње кроз улице престала да функционише комшија Мирон да му поВојна управа града, тако да је ГНО добио много већа каже квочку и пилиће у дворишту. овлашћеwа. Прота Алимпије Поповић касније се вај– Како се на твом језику каже пиле, комшо? – као: Примопредаја се није обавила јер није било шта знатижеqан је Тадија. ни да се преда ни да се прими. У празној кујни луда ку– Курче, суседе. варица. – А како се кокошка зове по русински? Станица за трансфузију крви обавештава даваоце да – Кура, товариш Тадија. ће од 1. марта плаћати новчану помоћ за побоqшану – Нећу те питат´ за кокота јер претпоставqам како се исхрану добровоqних давалаца, да би што пре могли он зове. поново дати крв. Ипак се умоqавају да пре даваwа не За иградwу железничко-пешачког моста је, осим доједу масну храну и не пију алкохол. маћих радника, било ангажовано и неколико десетина Свечано је 17. марта почело да ради Војвођанско на- Немаца, војника и официра ратних заробqеника, којиродно позориште, пошто су камиони превезли неколи- ма је обећано да ће бити пуштени кућама кад се мост ко глумаца и фундус из Пачезаврши. По преласку у Пева. Наиме, после окупације троварадин, возови су ишли Станицазатрансфузијукрви Новог Сада априла 1941, веШтросмајеровом улицом, изобавештавадаваоцедаће лика група глумаца Народног међу кућа, у висини првог нудити новчанупомоћза позоришта Дунавске бановиспрата, по дрвеним гредама и не избегла је преко Вршца у побољшануисхранудобровољних стубовима. Коловоз моста је Смедерево. После страшне давалаца,како биштопремогли био од дебелих дасака, а кад експлозије у смедеревској тврје, по изградwи Жежеqевог опетда тикрв.Ипаксеумољавају мо ђави 5. јуна 1941, у којој је поста пруга уклоwена, дапредавањанеједумасну гинуло и 17 новосадских глупоставqена је асфалтна трахрануинепијуалкохол маца, остатак трупе окупио се ка. Преко wега је 1. јануара у Панчеву. 1946. прешла прва железничДа је још неко време у Нока композиција, а друмски вом Саду функционисало оно „грађанско”, потврђује саобраћај свечано је кренуо 20. јануара у присуству оглас у “Слободној Војводини” који је стално понав- маршала Тита. Рачунало се да ће мост служити пет гоqан: (Велепоседник) Никола Танурxић стално тражи дина, па је продужено на десет, и да ће се тад подићи домаре и то два. нови јер је овај грађен на брзину, а и није био довоqно Првомајска је прослава у Новом Саду, а на улицама висок. је 30.000 qуди. Тако пише “Слободна Војводина”, као (Мост је ипак био у функцији док га НАТО-ове боми да град има око 50.000 становника. бе нису срушиле 1999). Инжеwер Лајош Лајко, учеНа седници од 27. априла ГНО доноси следећу одлу- сник у изградwи, тврди да је врх тадашwе власти нареку: Народ је означио као шпекуланте и црноберзијанце дио да мост не буде виши. То је била порука у то време Стеву Бајина, Раду Добановачког и Раду Глишин, а ка- још пријатеqском СССР-у да путем Дунава не могу ко су они чланови Пленума Извршног одбора, иск- слати веће војне и цивилне бродове.

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20одсто купити за 1.120динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22,тел.021/520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

subota19.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Окупиранистесвакодневнимстварима и функционишете по навици. Куповина,снабдевање,ситнипослови,алинезаобилазни,сусретисразлогом.Дакле,практичнистеиреалниупогледупотребаиреализација.

BIK 20.4-20.5.

Субота је диван дан за вас, већ самимтимштоједеовикенда,када имате више времена и могућности даудовољитесебиисвојимжељама. Штедљиви сте, за дивно чудо, али,небрините,итоћепроћи.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. februar 2011.

Све је неизвесно овог викенда. Можетезапочетиједноизатимпотпуно променити правац и усмерењепа завршити у сасвим трећој причи.Друштвенисте,штовампријаигоди.Површност.

Месецданаспловикрозтрезвени и практични знак Девице па сте склонианализамаидетаљима,ситницамакојеживотзначе.Нистесамивећкрозконтактеисаветедобијатепотпунијуслику.

Времеједанадокнадитесвеоно штонистеуспелитокомпретходних раднихдана,билодасеодносина посаоилиприватнисегмент.Упартнерству су могући раскиди, али краткогдаха.Много прича.

Добијате позиве и предлоге које нисте очекивали, углавном пријатне, али их немојте узети здраво за готово. Проверите ипак које су све пропратнепојаветуприсутнеишта јетоштосеневиди.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

У стабилној сте ситуацији када можете доносити дугорочне планове и одлуке. Чак вам и време иде нарукуутомпогледу.Међутим,неко би вам могао замерити на нетолеранцији.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уколикостварножелитедабудетештобољииуспешнији,мањесе ослањајтенадруге,авишенасебе. Доносите одлуке самостално. То је привремена фаза, која вам доноси смиреност.

У каријери сте се закуцали у последицеоноганачемустерадилиу последње време, али у оквиру датих околности више силе. Покушајтеданемислитенапосаотокомвикенда.Верностуљубави.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Потрудите се да одржите смер и добруатмосферуусвомдому,уместодадатесебиодушкаидопринесетераспадусистема.Нистеуситуацијидаупотпуностиконтролишете својудецу.

Срећан вама период рођендана. Некасвакиданбудепопутславља, сразличитимдруштвом.Веомадинамична ситуација се наставља, али у позитивном светлу и бојама. Будитесвесни.

Овогвикендаможетекакохоћете. Нека ваша инутиција и унутрашњи потривибудуимпулсишансазаегзотику и истраживање, проучавање свега могућег и немогућег. Хоби, друштво,шетње,спорт.

TRI^-TRA^

Пареспотицања V REMENSKA

PROGNOZA

К иша

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zrewanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

4

Pan~evo

4

Vr{ac

5

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K. Mitrovica

5

Ni{

5

Бред Пит и Анђелина Џоли, популарни холивудски пар, поновно имају проблема у вези, али овај пут није реч о другој жени, прошлости, бившим партнерима, него о финансијским проблемима. Упркос одличној заради, чини се да Бред и Анђа троше изнад својих могућности (дворци, реновирања, дадиље, осигурање...). Морали су чак да отпусте неке људе из особља. Наводно је Бред тај који је рекао да морају да смање трошкове, што Анђелини није пријало, те га је назвала „себичним и јадним”. Наводно, Бред је недавно отпустио учитељицу француског која је подучавала њихову децу, и то речима да они њене услуге више не могу да приуште. Упркос процени да имају око 250 милиона долара, изгледа да пар троши пуно више него што зарађује. Честа путовања са шест дадиља, три телохранитеља, малом војском доктора, куће у Малибуу, Њу Орлеансу, Мисурију, Камбоџи, а граде и ранч у Намибији - све су то невероватно велики трошкови и мораће да их смање.

VIC DANA

Evropa

уз захлађење

Madrid НОВИСАД: Kишауззахлађење,паћекишатокомданапостепено прећи у суснежицу и снег. Ветар умерен северозападни. Притисак Rim исподнормалесатенденцијомпораста.Минималнатемпература1,а London максималнаоко4степена. ВОЈВОДИНА: Кишауззахлађење,паћекишатокомданапостеCirih пенопрећиусуснежицуиснег.Накрајњемсеверууглавномсуво.ВеBerlin тар умерен северозападни. Притисак испод нормале са тенденцијом пораста.Минималнатемпература-1,амаксимална6степени. Be~ СРБИЈА: Кишауззахлађење,паћекишатокомдана,првоназаVar{ava падуисеверу,аувечеинајугу,постепенопрећиусуснежицуиснег.На планинамаснег.Ветарумеренсеверозападни.ПритисакисподнормаKijev леузтенденцијупораста.Минималнатемпература-1,амаксимална7 степени на југу Србије. Температуре опадају током дана, па ће јутро Moskva бититоплијенегопоподнеивече. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу хладније са слабим снегом ујутру, а затим суво време у току дана. У понедељак, St. Peterburg уторакисредусвехладнијесаснегомуцентралнимијужнимпределиAtina ма,анакрајњемсеверууглавномсуво. Pariz

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Реуматичаримаиособаманестабилногнервногсистемапрепоручујеседодатнаопрезностуследнеповољногутицајабиометеоролошкихприлика.Свимосталимхроничнооболелимастандарднатерапијаисмањењеактивности.

Minhen

11 15 9 8 0 6 -3

ЛежиЛаланасамрти, апоредњегасин. ПитагаЛала: - Јел’сетоменипричињава,ил’јато осећамдаматиправимојеомиљене салчиће?Дедер,иди,деране,паје замолидамидатри-четир’комада дамепоследњажељамине. Малиоде,вратисебезсалчићаикаже: - Недамати.Kаже,чуваи’заса’рану!

-6 -17 -13 -14 14 9 7

Budimpe{ta

6

Stokholm

-6

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

237 (-4)

Slankamen

330 (8)

Apatin

298 (1)

Zemun

346 (8)

Bogojevo

262 (22)

Pan~evo

356 (6)

Smederevo

498 (2)

Ba~. Palanka 260 (14) Novi Sad

269 (10)

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

285 (-6)

S. Mitrovica

210 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

311 (-4)

Beograd

298 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

336 (6)

NERA

Hetin

170 (-16)

TISA

108 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i porasta

Kusi}

62 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 19.februar 2011.