Page 1

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 18. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22934 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Qubiteqi dobrog zalogaja iz narodne kuhiwe danas }e imati priliku da na jednom mestu probaju specijalitete sa mnogobrojnih „ijada” koje se {irom Vojvodine odr`avaju tokom cele godine. Doma}ini ovih manifestacija predstavi}e se danas najboqim {to imaju, u okviru svojevrsne promocije seoskih manifestacija. Drugi susret organizatora seoskih kulinarskih i turisti~kih priredbi „Rogaq” bi}e odr`an na Spensu u Novom Sadu, a okupi}e skoro pedeset doma}ina.

DANAS NA SPENSU TURISTI^KO-GASRTONOMSKA PRIREDBA „ROGAQ”

„Rakova~ki susreti u belom majdanu” Rakovac, „Ravnoselska fijakerijada” Ravno Selo, „Rimski dani” Hrtkovci, „Rumena~ka pihtijada” Rumenka, „[ajka{ki ra`aw” [ajka{, „[kembijada” @abaq, „Slaninijada” Ka~arevo, „Sremska kulenijada” Erdevik, „Sremski sviwokoq i kobasicijada” [id, „[trudlijada” Novo Milo{evo, Stvarala{tvo `ena Vojvodine, „[unka fest” Kr~edin, Takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe i etno-postavka u slavu hleba Pavlovci, „Tara{ki kotli}” Tara{ i „Tiski dani” Be~ej.

Rasko{ obi~aja vojvo|anske ravnice Na „Rogqu” u~estvuju: „Ivawsko cve}e” Sivac, „Jesen ide, duwo moja, kukuruzi ve} su zreli” Jazak, „Bean festival - temerinska pasuqijada” Te-

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

merin, „^varak fest” Ka}, „Festival tradicionalnih jela”, Selen~a, „Festival meda” Novi Sad, „Futo{ka kupusijada” Futog, „Kobasicijada” Turi-

ja, „Biofarma Vozar” Kisa~, „Koviqska rakijada - parastos dudu” Koviq, „Pastirski dani i mu`qanska svadba” Mu`qa, „Pitijada” Ba~ki Jarak,

str. 10

POKRAJINSKA VLADA NAGRADILA DAROVITE \AKE I WIHOVE MENTORE

Dogodine skupqi i gas i struja

str. 4

NASLOVI

Ekonomija 5 Kad nema kazni, Vlada radi {ta ho}e 5 Spiskano 130.000 radnih mesta, 30.000 stanova, „Ju`ni tok”...

Poqoprivreda 6 Vlast se kune u agrar, a ne da pare?

Novi Sad 7 Doziva}e pauka SMS-om 8 Piruete na igrali{tu kod Dunavskog parka

Vojvodina 11 Kvadrati po neprofitnim cenama

Crna 12 Tekst zaboleo vi{e od metka

Dru{tvo 14 Preliminarno ~lanstvo u „Evrotransplantu”

„Najboqe iz Vojvodine” zasijalo iz u~ionica

str. 15

KRIZA S PAMUKOM POGODILA RAD BOLNICA

JU^E UJUTRO U NOVOM SADU

La`na dojava o bombi ispraznila Dom zdravqa str. 9

str. 16 – 20

SPORT

„ U LIGI [AMPIONA INTER I BAJERN UKR[TAJU KOPQA

„ DODEQENE „SPARTAKOVE” NAGRADE

„ VATERPOLISTI VOJVODINE SPREMNI ZA RUSE

Foto: N. Stojanovi}

Politika 3 Uz Tadi}a sigurno prolaze Jelena Trivan i Bojan Pajti} 3 LDP tra`i ostavku premijera

„ VAWA GRBI] OPET NA PARKETU

Hladno i sne`no

Najvi{a temperatura 1°S

Tanke rezerve gaze odla`u operacije

str. 14


subota18.decembar2010.

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

2

IZVESTILAC SAVETA EVROPE DIK MARTI

Na Kosovu }ute iz straha Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti nada se da }e wegov izve{taj podsta}i qude da ka`u istinu i iznesu nove informacije. Svi na Kosovu znaju {ta se desilo, ali iz straha }ute, tvrdi Marti.

Marti je za {vajcarski dnevnik „Tan“ izjavio da nije bio presre}an kada su mu iz Saveta Evrope zatra`ili da uradi izve{taj, ali da ga je uradio {to je savesnije mogao, i dodao da je sada sve na odgovaraju}im vlastima da ga rasve-

[vajcarska: [efica diplomatije odlo`ila kosovsku nagradu Ministarka inostranih poslova [vajcarske Mi{lin Kalmi Rej odlo`ila je da primi nagradu Ambasade Kosova, zbog izve{taja o trgovini qudskim organima na Kosovu. Nagradu „Dijaspora“ za svoje zalagawe za nezavisnost Kosova, Kalmi Rej je trebalo da primi 21. decembra, javila je {vajcarska dr`avna televizija TSR. Ministarstvo inostranih poslova [vajcarske saop{tilo je da „nije prikladan“ trenutak za dobijawe te nagrade i ceremonija je odlo`ena. Ambasador Kosova u [vajcarskoj Naim Malaj izjavio je da svrha nagrade „zahvalnost {vajcarskom narodu i Vladi za prihvatawe desetina hiqada izbeglica, naro~ito tokom rata“. „U [vajcarskoj, ne postoji nijedana istraga protiv Ha{ima Ta~ija i grupe Drenica za koju se pretpostavqa da je izvr{ila te zlo~ine“, saop{teno je iz dr`avnog Ministarstva te zemqe. Televizija TSR poseduje i informacije da za sada u [vajcarskoj ne postoje ni istrage o ra~unima na koje su upla}ivani prihodi od droge i trgovine qudskim organima.

tle. Marti se nada da }e ohrabriti svedoke da ispri~aju istinu. Povodom najave da }e ga Ha{im Ta~i tu`iti, Marti podse}a na to da je sli~na situacija bila i kada je 2007. godine objavio izve{taj o tajnim zatvorima, a da danas vi{e niko ne pori~e wihovo postojawe. „Ta~i je slobodan da uradi {ta ho}e“, rekao je izvestilac, i dodao da smatra da je trgovina qudskim organima „fenomen koji prevazilazi Kosovo“, kao i da je ta tragedija prouzrokovala vi{e `rtava nego terorizam. Izvestilac Saveta Evrope napomenuo je da zna mnogo vi{e o tome ko je dobio organe i o zemqama koje su bile ume{ane, ali da je zbog sada{weg procesa o trgovini organima na pri{tinskoj klinici „Medikus“ spre~en da pru`i vi{e detaqa. „Uveren sam u to da su to delimi~no iste osobe koje su sara|ivale na trgovini 1999–2000. godine“, naglasio je Marti.

Qaji} najavio zahtev da Tribunal pokrene postupak Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} najavio je ju~e da }e u ponedeqak od Tribunala zatra`iti pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda protiv svih koji su ometali istragu o trgovini qudskim organima na Kosovu. Qaji} je, gostuju}i na TV B-92, rekao da }e tra`iti pokretawe postupka protiv tada{wih ~elnika UNMIK-a, {efa Sorena Jesena Petersena i jo{ nekoliko lica koja su u~estvovala u ometawu istraga, jer je tada{wa politika me|unarodne zajednice na Kosovu bila stabilnost pre pravde. – Oni su znali za sve ove optu`be i sumwe, ali ni{ta nisu u~inili da se one procesuiraju ili provere. Naprotiv, u~inili su sve da se cela stvar zata{ka i da svedoci ne mogu da u~estvuju i da govore

o zlo~inima koji su se tada dogodili – istakao je Qaji}. Portparol glavnog ha{kog tu`ioca Frederik Svinen izjavio je ju~e za Tanjug da to tu`ila{tvo prati sve poteze Beograda, ali da se ne}e izja{wavati dok ne dobije zahtev za pokretawe postupka, koji su najavile srpske vlasti. Qaji} je dodao da }e tokom posete Strazburu, u ponedeqak, razgovarati i s najvi{im zvani~nicima Saveta Evrope o izve{taju specijalnog izvestioca Komiteta Parlamentarne skup{tine Dika Martija o trgovini qudskim organima na Kosovu. – Tra`imo da se sve sumwe za ozbiqne optu`be koje su iznete provere i da me|unarodna zajednica, koja ima su{tinsku vlast na Kosovu, preuzme odgovornost – naveo je Qaji}.

VESTI ^ovi}: Nikad nije kasno Nekada{wi potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ^ovi} smatra da je izve{taj o trgovini qudima na Kosovu „naknadna pamet“ me|unarodne zajednice, ali i da „nikada nije kasno“. On je FoNetu rekao da je dobro {to je izve{taj radila „neutralna strana“, ukazuju}i na to da bi morali da se ispitaju doga|aji u vreme prvog sastava KFOR-a, odmah po zavr{etku rata na Kosovu. ^ovi} je napomenuo da su u to vreme Srbi bili izlo`eni najve}im brutalnostima. „Mi smo to predo~ili vi{e puta me|unarodnoj zajednici i Hagu“, podsetio je ^ovi}, koji smatra da bi se „jo{ vi{e svi zaprepastili“ kada bi zemqe iz prve postave KFOR-a otvorile svoje dosijee. On „nije siguran“ u to da }e Ta~i biti politi~ki relevantan, „naravno, ukoliko se ove

stari doka`u“. „Ukoliko on nije politi~ki relevantan, onda nije ni ~ovek s kojim bi trebalo da se vode pregovori“, naglasio je ^ovi}.

Filipovski: Nesmotrena Tadi}eva izjava Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je ju~e da je izjava predsednika Srbije Borisa Tadi}a da }e pregovarati s kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem, data samo nekoliko sati po{to je obelodawen izve{taj kojim se Ta~i dovodi u vezu s trgovinom qudskim organima, nesmotrena. „Ovakva izjava predsednika dr`ave }e, po ko zna koji put, naneti neprocewivu {tetu Srbiji u trenutku kada misija Evropske unije pokre}e sveobuhvatnu krivi~nu istragu protiv Ha{ima

Ta~ija i OVK kao teroristi~ke organizacije“, smatra Dubravka Filipovski.

Ko{tunica: Hrabri Marti Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica nazvao je ju~e odluku izvestioca Saveta Evrope Dika Martija da otkrije „najmra~niju stranicu zlo~ina nad Srbima“, hrabrom dok je, sve one u me|unarodnoj zajednici koji su krili i zata{kavali te zlo~ine, ozna~io sau~esnicima. Prema wegovoj oceni, „najgore od svega bi}e ako me|unarodni mo}nici, zarad o~uvawa la`ne dr`ave Kosovo, zata{kaju zlo~in i ne kazne predvodnike OVK“. „Nema nikoga ni u Srbiji, ni u me|unarodnoj zajednici, ko nije znao da su u osnovi la`ne dr`ave Kosovo zlo~ini“, tvrdi Ko{tunica.

NOVI PAZAR

^ipli} nema dilemu Ministar Vlade Srbije za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je FoNetu da vi{e nema dilemu o tome da }e biti raspisani novi izbori za Nacionalni savet Bo{waka. On je ocenio da je muftija Muamer Zukorli} glavni uzro~nik {to taj nacionalni savet nije konstituisan. Po wegovim re~ima, pokazalo se da ono kako je muftija zami{qao da bi Nacionalni savet trebalo da funkcioni{e zapravo i nisu pitawa kojima se Savet bavi. –Imate ~oveka koji je, nezavisno od onoga {to Nacionalni savet mo`e raditi, pozivao na prekrajawe dve dr`ave, Srbije i Crne Gore, i pozivao na formirawe Sanxaka u nekakvim avnojevskim granicama – obrazlo`io je ^ipli}.

Yuyevi} tra`i tuma~ewe Zakonodavnog odbora Nakon najave ministra za qudska i mawinska prava Svetozara ^ipli}a da su novi izbori za Nacionalni savet Bo{waka izvesni, s obzirom na to da tri izborne liste nisu uspele da formiraju to telo, Esad Xuxevi} insistira na izja{wavawu Za-

konodavnog odbora o ~lanu zakona koji tuma~i ko je vlasnik mandata – li~nost ili lista. Xuxevi} je Tanjugu rekao da je pre odluke o raspisivawu izbora veoma va`no utvrditi da li „Bo{wa~ki preporod“ ima tri ili pet mandata, s ozbzirom na to da su dvojica ve}nika s wihove liste nakon izbora podr`ala Bo{wa~ku kulturnu zajednicu i muftiju Muamera Zukorli}a. – Veoma je va`no da se to u~ini jer mi smo se o tome dogovorili i o dogovoru smo obavestili svoje glasa~e. Oni sada o~ekuju da ~uju to tuma~ewe – kazao je Xuxevi}, i dodao da je pri tom on li~no inicirao takav zakqu~ak.

Zukorli} protiv Rok za formirawe Bo{wa~kog nacionalnog ve}a istekao je 9. decembra. Muftija Zukorli} je do sada vi{e puta ponovio da }e Bo{wa~ka kulturna zajednica aktivno bojkotovati ponovqene izbore jer, kako ka`e, Bo{wa~ko nacionalno ve}e postoji. Koordinator „Bo{wa~kog preporoda“ Seadetin Mujezinovi} smatra da se novim izborima ni{ta novo ne}e dogoditi, a da }e se tenzije me|u Bo{wacima poja~ati.


POLITIKA

DNEVNIK

subota18.decembar2010.

3

BUYET ZA NAREDNU GODINU STI@E DANAS U PARLAMENT

LDP tra`i ostavku premijera Buxet za narednu godinu, koji je Vlada usvojila u ~etvrtak, ju~e se umno`avao u parlamentu i o~ekuje se da }e tek danas biti u rukama narodnih predstavnika. O~ekuje se da }e rasprava o buxetu i paketu prate}ih propisa po~eti narednog utorka ili srede. Mnogi parlamentarci nisu `eleli da se izja{wavaju o Vladinom predlogu jer dokument jo{ nisu videli, ali su zato pojedine opozicione stranke ve} najavile da ne}e glasti “za”, ali i da tra`e odgovornost vlasti zbog vo|ewa ekonomske politike. Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} zatra`io je ju~e ostavku premijera Mirka Cvetkovi}a i “kqu~nih ministara u Vladi zbog katastrofalne ekonomske politike i neefikasnosti”. Na konferenciji za novinare u parlamentu Jovanovi} je upozorio na to da je Srbiji potrebna „ozbiqna rekonstrukcija Vlade, a ne {minka“, najavquju}i da LDP ne}e podr`ati predlo`eni republi~ki buxet za 2011. godinu, koji }e, kako je procenio “strankama vladaju}e koalicije poslu`iti za kupovinu glasova”.

On smatra da u 2011. treba najpre pristupiti ozbiqnoj reformi i rekonstrukciji Vlade Srbije, zatim ograni~iti javnu potro{wu, inflaciju spustiti na dva

posto, odmah krenuti u reformu penzijskog sektora, a ne odlagati je do 2013. godine, voditi brigu o preduzetnicima i qudima koji rade i tra`e posao, podi}i konkurentnost srpske privrede. Ukoliko Srbija ne promeni ekonomsku politiku, to }e biti “velika pretwa za budu}nost Srbije”, smatra Jovanovi}, i iznosi procenu da }e spoqni dug po glavi stanovnika biti pove}an za 225 evra. – Prose~na plata u Srbiji u decembru 2009. bila je 380 evra, u

Ne mo`emo ih sami zaustaviti – Ne mo`emo da glasamo za buxet, ali poslanici LDP-a ne mogu sami zaustaviti Vladu da 2011. u~ini gorom od 2010. godine – naglasio je Jovanovi}, uz napomenu da je „ekonomska politika Vlade Srbije neodr`iva”. – Vlada Srbije nas na haoti~an na~in uvodi u predizbornu godinu, a buxet je partijski i strankama treba da poslu`i za kupovinu glasova – poru~io je ju~e lider LDP-a, obja{wavaju}i da “inflacija od 14 posto unapred ~ini besmislenim pove}awe plata u 2011. godini“.

decembru 2010. je pala na 320 evra, a procewuje se da }e krajem 2011. biti 260 evra – naveo je lider LDP-a. – Ko mo`e 1.200 strana pro~itati za dva-tri dana, utvrditi nedostatke i napisati amandmane? Pretpostavqam niko – protestovao je ju~e funkcioner DSS-a Rade Obradovi}. – Po Poslovniku parlamenta i Zakonu o buxetskom sistemu, buxet je trebalo da bude dostavqen parlamentu najkasnije do 1. novembra da bi, shodno zakonu, bio usvojen do 15. decembra. U Poslovniku Skup{tine pi{e i da buxet mora da stoji 15 dana u parlamentu do otvarawa rasprave. To prakti~no zna~i da, ako dosledno po{tujemo propise, Skup{tina Srbije bi o buxetu raspravqala po~etkom naredne godine ili za Novu godinu – ka`e Obradovi}, uz {alu da bi to mogao biti povod za organizovawe do~eka Nove godine u Skup{tini. DSS je zbog toga uputio pismo predsednici Skup{tine Slavici \uki}-Dejanovi}, u kojem joj se zamera zbog kr{ewa zakona. S. Stankovi}

DANAS IZBORNA SKUP[TINA DEMOKRATSKE STRANKE

Uz Tadi}a sigurno prolaze Jelena Trivan i Bojan Pajti} Demokratska stranka izabra}e danas visoke strana~ke funkcionere i organe, koji }e, po uverewu demokrata, odrediti kurs politi~kog, dru{tvenog i ekonomskog razvoja Srbije u narednoj deceniji. Predsednik Srbije i lider DSa Boris Tadi} o~ekuje da }e danas dobiti tim koji }e mo}i sa sna-

`nijim zamahom da krene u sprovo|ewe strategije razvoja Srbije u ovoj deceniji, a stranki da obezbedi pobedu na parlamentarnim izborima na prole}e 2012. godine. Na Skup{tini }e, kako je Tanjugu re~eno u toj stranci, biti predstavqen i dugo najavqivani desetogodi{wi strate{ki dokument „Srbija 2020“, koji }e projektovati pravce delovawa stranke u predstoje}ih deset godina, ali }e,

kako se demokrate nadaju, biti i svojevrsni program izvr{ne vlasti u tom periodu. Iako }e predstoje}a Skup{tina DS-a biti jedna od retkih na kojima aktuelni lider stranke ne}e imati protivkandidata, proteklih meseci vodila se, najpre daleko od o~iju javnosti, a u zavr-

{nici i posredstvom medija, vrlo intenzivna kampawa i lobirawe za ostale visoke strana~ke funkcije. Na Skup{tini DS-a }e vi{e od 3.000 delegata birati predsednika DS-a, pet potpredsednika, devet ~lanova Predsedni{tva, predsednika Politi~kog saveta, stalne ~lanove Glavnog odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Izbor zamenika predsednika stranke, funkcije koju tre-

nutno obavqa Du{an Petrovi}, nije u nadle`nosti Skup{tine, ve} se on naknadno bira izme|u potpredsednika stranke na Glavnom odboru. Sada{wi predsednik stranke Boris Tadi} ovoga puta ne}e imati protivkandidata za tu funkciju, dok }e se za pet potpredsedni~-

kih mesta nadmetati {est kandidata: Du{an Petrovi} (na predlog 164 op{tinska odbora), Dragan [utanovac (na predlog 138 OO), Dragan \ilas (na predlog 138 OO), Bojan Pajti} (na predlog 130 OO), Jelena Trivan (na predlog 123 OO) i Vuk Jeremi} (na predlog 27 ~lanova Glavnog odbora). Izvesno je samo da }e biti izabrani Jelena Trivan i Bojan Pajti}, budu}i da je po Pravilniku za iz-

bor organa na Skup{tini DS-a po jedno potpredsedni~ko mesto rezervisano za `enu i za kandidata iz autonomnih pokrajina. Preostala ~etiri kandidata }e se nadmetati za tri potpredsedni~ka mesta, a o wima }e se delegati, kao i o pretendentima na ostale strana~ke funkcije, izja-

{wavati tajnim glasawem. Skup{tina }e birati i predsednika Politi~kog saveta, a jedini kandidat je dosada{wi vr{ilac te funkcije Dragoqub Mi}unovi}. Delegati }e izabrati i devet ~lanova Predsedni{tva. Kuriozitet na predstoje}oj Skup{tini DS-a bi}e to {to }e se na jednom strana~kom skupu prvi put tajno glasati elektronskim putem. E. D.

POSLANI^KE TEME

Tri sata – ceo dan Skup{tina Srbije okon~ala je ju~e na~elnu raspravu o svim ta~kama dnevnog reda, a nastavak je zakazan za ponedeqak u podne, da bi Vlada stigla da pripremi mi{qewe na poslani~ke amandmane. Kako “Dnevnik” saznaje, do isteka redovnog zasedawa poslanici }e raditi svakodnevno i ne}e biti uobi~ajene pauze u radu ponedeqkom i petkom. A da su se umorili i poslanici i Vlada, videlo se ju~e kada se ceo radni dan okon~ao za tri sata, koliko je trajala diskusija o dve ta~ke dnevnog reda, {to se skoro nije desilo. Sednica je, ina~e, po~ela s tri sata zaka{wewa po{to najpre u 10 sati nije bilo kvoruma, a kada se sku-

pilo 84 parlamentarca u sali, opet je usledila pauza u i{~ekivawu predstavnika Vlade. U posledwi ~as, iz Vlade je stiglo pismo da }e umesto najavqenih potpredsednika Bo`idara \eli}a i ministara Sne`ane Malovi}, Rasima Qaji}a, Milutina Mrkowi}a i Milana Markovi}a, ovla{}eni zastupnik u raspravi o ratifikaciji vi{e me|unarodnih sporazuma biti ministar kulture Neboj{a Bradi}. Na dnevnom redu zasedawa bilo je potvr|ivawe vi{e ugovora i konvencija, me|u kojima i Ugovora Srbije i Hrvatske o izru~ewu, kao i Evropske konvencije o nezastarevawu krivi~nih dela protiv ~ove~nosti.

Ugovor s Hrvatskom o izru~ewu Ratifikovawem Ugovora o izru~ewu Hrvatska i Srbija se obavezuju da }e jedna drugoj izru~ivati osobe koje se u dr`avi koja tra`i izru~ewe gowenog tra`e zbog krivi~nog dela ili radi izvr{ewa kazne zatvora. Taj ugovor, kako se navodi u obrazlo`ewu, omogu}i}e efikasniju i ~vr{}u saradwu dve zemqe, posebno kada je re~ o izru~ewu za krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije. Izru~ewe }e se dozvoliti

ako je za krivi~no delo, po pravu obe dr`ave ugovornice, propisana kazna zatvora u trajawu od najmawe jedne godine, kao i zbog izvr{ewa pravosna`no izre~ene kazne zatvora u trajawu najmawe ~etiri meseca. Nasuprot tome, izru~ewe se ne mo`e dozvoliti ako lice ~ije se izru~ewe tra`i u`iva azil na teritoriji druge dr`ave, ukoliko je ve} pravosna`no osu|eno ili oslobo|eno, ili ako je krivi~no delo zastarelo.

Uputstvo na bilbord Na dnevnom redu bio je i ugovor s Bankom Saveta Evrope za razvoj o zajmu od 35 miliona evra za finansirawe opreme nau~nih instituta i laboratorija i za izgradwu stanova za mlade nau~nike. Poslanica DSS-a Milica Voji}-Markovi} preporu~ila

je “gospodinu \eli}u da {irom Srbije napravi bilborde na kojima }e jasno napisati uputstvo roditeqima kako da s onim {to prime od dr`ave ili na svom radnom mestu, i{koluju decu“. S. Stankovi}

URS U SRBOBRANU

Regiona{i ne ru{e Gajina? Na konferenciji za novinare ju~e u Srbobranu, koalicija Ujediweni regioni Srbije je saop{tila da }e od naredne sednice SO Srbobran wihova odborni~ka grupa sa ~ak deset odbornika biti najbrojnija u lokalnom parlamentu. Naime, kako je saop{tio predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus Tomislav Stanti}, Srbobran je prva op{tina u kojoj }e odborni~ka grupa URS-a imati predstavnike sve tri partije koje ga ~ine. – Me|u deset odbornika na}i }e se petoro iz G17 plus, ~etvoro predstavnika Narodne partije i jedan ~lan Vojvo|anske partije – rekao je Stanti}. – U SO Srbobran, koja ukupno broji 28 odbornika, URS }e s deset odbornika biti najja~a odborni~ka grupa, ali to ne zna~i da }emo odmah krenuti da ru{imo lokalnu vlast. Mi

na{e op{tine, mada nisam ba{ odu{evqen na~inom na koji je ova odborni~ka grupa osnovana, kao ni wenim {arolikim sastavom, gde su, koliko mi se ~ini, spojene neke partije koje nemaju mnogo zajedni~kog, naprotiv – rekao je Gajin. – Odbornici G17 plus, koji su u SO Srbobran u{li u sklopu

Radikali najgore pro{li

REKLI SU Mrkowi}: Ministri da ne prave buku

Kolunyija: Nisam u~estvovala

Homen: Uskoro zakon o strankama

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je ju~e da se protivi ideji o rekonstrukciji Vlade jer bi ona, posle polovine mandata, bila besmisleno gubqewe vremena i snage. Mrkowi} je rekao novinarima u Klubu poslanika da je rekonstrukcija Vlade stvar koalicionih partnera i predsednika Vlade i da smatra da sada{wi sastav ministara treba da zavr{i svoj posao do kraja. Ministar je istakao da to {to je protiv rekonstrukcije ne zna~i da se pla{i za svoj resor jer, kako je rekao, u svim zemqama postoje minstarstva za transport i saobra}aj i tu „promena ne mo`e biti“. On je dodao da ministri treba da prestanu da prave buku i pri~aju o toj temi, a oni kojima se sada{wi sastav Vlade ne svi|a, mogu da odu.

„Ponekad javnost konstrui{e situacije koje se u stvarnosti ne de{avaju, a jedina izjava koju sam ja ikada dala vezano za izbore u stranci i moje kandidovawe jeste da se ja ne}u kandidovati“, ka`e {efica poslani~kog kluba DS Nada Kolunxija. „Ne postoji nikakva situacija u kojoj sam ja sebe ili svoju kandidaturu postavila kao uslov za bilo {ta, niti sam se bavila time. Apsolutno nisam u~estvovala u tome, sve te kalkulacije su se de{avale mimo mog u~e{}a“, naglasila je Kolunxija.Ona je dodala da, sve dok ima uslova da uspe{no obavqa posao {efa poslani~kog kluba i da iza toga postoje vidqivi rezultati, koje mogu svi da prepoznaju, ukqu~uju}i i gra|ane, nema razloga da se povla~i sa te funkcije.

– Verujem da }e Vlada Srbije do kraja godine usvojiti predlog zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti i da }e po~etkom idu}e godine on biti potvr|en u parlamentu – rekao je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. Po wegovim re~ima, vrlo pohvalna ekspertiza za predlog tog zakona stigla je pre dva dana od relevantnih me|unarodnih institucija (Savet Evrope, OEBS), tako da je potrebno da se urade samo neke tehni~ke ispravke. On je istakao da je taj zakon jedan od osnovnih uslova za daqi nastavak evropskih integracija jer je va`an zbog borbe proriv visoke korupcije, kako u politi~kim strankama i u samoj dr`avi, tako i me|u dr`avnim funkcionerima. Taj zakon uvodi niz krivi~nih dela i prekr{aja za odgovorne u politi~kim subjektima ukoliko budu pribavqali novac mimo zakona.

U ovoj preraspodeli odborni~kih mandata, odnosno u ovom mewawu dresova, ubedqivo najgore pro{li su radikali. Naime, oni su doskoro s osam odbornika bili ubedqivo najja~a opoziciona partija u Srbobranu, ali }e narednu sednicu SO do~ekati sa svega jednim odbornikom jer su im dvoje pre{li u napredwake i ~ak petoro u Narodnu partiju Maje Gojkovi}. sebe ovde vidimo kao deo vladaju}e koalicije, s obzirom na to da su petoro odbornika G17 plus i do sada bili deo lokalne vlasti u okviru odborni~ke grupe „Zajedno za evropski Srbobran“. Po wegovim re~ima, anga`ovawe odbornika URS-a umnogome }e zavisiti od pravca i planova ve}inske koalicije. Iako je ve}inska koalicija DS–SVM–G17 plus sa 16 pala na 11 odbornika, predsednik op{tine Branko Gajin nije zabrinut za daqe funkcionisawe lokalnog parlamenta. – Ja sam otvoren za saradwu sa svima kojima je stalo do razvoja

Grupe gra|ana ispred koje je stajalo moje ime, svakako su ~asni qudi i nisam siguran u to koliko su spremni da sada nastupaju zajedno s predstavnicima Narodne partije, odnosno nekada{wim radikalima koji su samo poskidali zna~ke. Za 22. decembar je zakazana naredna sednica SO, na kojoj }e odborni~ka grupa URS-a ozvani~iti svoje delovawe u op{tini Srbobran, a tada }e se i jasnije videti ko raspola`e kojim brojem odbornika i kakav }e zaista odnos imati dve najve}e odborni~ke grupe u Skup{tini. N. Perkovi}


4

EKONOMIJA

subota18.decembar2010.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

POSKUPQEWU TE^NOG NAFTNOG GASA NEMA KRAJA

Voza~i samo namamqeni na jeftin TNG Uskoro bi srpsko tr`i{te naftnih derivata trebalo da se otvori, odnosno da bude dozvoqen uvoz derivata. Da li }e to doprineti pojeftiwewu litra goriva, veoma je te{ko re}i jer je nafta berzanska roba, cena joj se tamo ~esto mewa, a cena goriva na lokalnim

vi{e od mesec dana, za novih gotovo deset dinara. Zanimqivo je i da je litar TNG-a od po~etka ove godine do sada poskupeo vi{e nego litar bezolovnog benzina jer je benizin sada skupqi oko 13 dinara, a litar TNG-a za oko 17 dinara. Odgovor na pitawe za{to litar TNG-a stalno ide navi{e te{ko je dati, ali treba znati da se u Srbiji proizvodi oko 30 odsto potreba, a oko 70 odsto koli~ina TNG-a se uvozi, pa na cenu, sasvim je izvesno, uti~e i cena sirove nafte (koja ponovo ide navi{e), vrednost dolara, kao i to {to ga, dolaskom zime, ima mawe na tr`i{tu, a nedostaju i skladi{ta za TNG. Me|utim, zanimqivo je i to {to je u posledwe vreme sve vi{e automobila koji kao pogonsko

Jo{ se isplati Naravno, i daqe je na kori{}ewe TNG-a kao pogonskog goriva najpovoqnije. Naime, za litar svih ostalih goriva, za koje je potrebno iznad 100 dinara, mo`e se sipati oko 1,5 litara TNG-a. To svakako jeste povoqno, ali treba napomenuti da je, da bi se kao pogonsko gorivo koristio TNG, potrebno ulo`iti dosta novca, te da se ta investicija sve mawe isplati. tr`i{tima direktno je uslovqena time. Ipak, u Srbiju se ve} mo`e uvoziti evrodizel, a sli~no je i s te~nim naftnim gasom, ~ija se cena formira slobodno, tr`i{no, odnosno ne kontroli{e je dr`ava, kao ostale derivate nafte. Interesantno je i to da je od po~etka godine do sada litar TNG-a skupqi 17,5 dinara: u januaru ove godine ko{tao je 54 dinara, a sada je potrebno izdvojiti 71,5. Oko 50 dinara za litar TNG-a bilo je dovoqno tokom prvih {est meseci ove godine, a najpovoqnija cena – ispod 50 dinara – va`ila je od polovine marta do polovine aprila. Prakti~no, od tada stalno ide na vi{e: litar TNG-a postepeno je poskupqivao i od 51 stigao do 58 dinara, da bi krajem oktobra “oti{ao” na 62 dinara, a zatim, za ne{to

gorivo koristi TNG – wegova potro{wa je za svega nekoliko godina vi{e puta pove}ana. Da se TNG sve vi{e tro{i dokazuje i to {to sve vi{e pumpi u Srbiji ovu vrstu goriva ima u ponudi. Ina~e, 2003. godine u Srbiji je potro{eno oko 60.000 tona te~nog naftnog gasa, pro{le godine potro{wa je porasla na 300.000 tona, a oko 400.000 automobila pokre}e TNG. Pove}awe potro{we TNG-a i broja vozila koja ovo gorivo koriste kao pogonsko izazvano je, pre svega, wegovom ni`om cenom u odnosu na ostale derivate nafte. Naime, polovinom ove godine, pa ~ak i do kraja oktobra, cena litra TNG-a bila je upola ni`a od cene litre bezolovnog benzina, {to je, svakako, bio dobar motivacioni faktor za kori{}ewe TNG-a. D. Mla|enovi}

Igra `murke s otetom imovinom Mre`a za restituciju saop{tila da potezi koje preduzema Ministarstvo finansija u vezi s izradom nacrta zakona o restituciji sadr`e veliki broj neta~nih ili poluinformacija, a prate ih i brojne nepravilnosti, selektivan, tendenciozan i maliciozan odnos prema tom pitawu. “Svi postupci Ministarstva su tajni i nedostupni javnosti, naro~ito postupci koje sprovodi radna grupa koja je formirana re{ewem ministarke finansija 17. novembra 2009, ~iji je predsednik Slobodan Ili}. Kako je oceweno, posledwa izjava dr`avnog sekretara u Ministarstvu finansija Slobodana Ili}a da su procene o navodnom malom procentu mogu}eg sprovo|ewa restitucije u naturi javne ne odgovara ~iwenicama. Ta izjava je u neskladu s praksom Ministarstva u odbijawu da postupi po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja”, smatra Mre`a.

Dogodine skupqi gas i struja Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da se ekonomska politika Vlade Srbije u 2011. godini temeqi na evropskim integracijama i dugoro~nom, postkriznom modelu razvoja od 2011. do 2020. godine. – U 2011. godini Srbija }e te`iti da dobije formalni status kandidata i da po~ne pregovore za punopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji – rekao je Cvetkovi} na po~etku sednice Skup{tine Privredne komore Srbije. On je naglasio da je taj “plan ambiciozan, ali ostvarqiv”, i dodao da Srbiju u narednoj godini o~ekuje niz reformi privrednog i politi~kog sistema. Po Cvetkovi}evim re~ima, novi model rasta ne}e vi{e biti zasnovan na pove}anoj tra-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 102,2490 76,0610

`wi kao do sada, ve} na “razvoju proizvodwe razmewivih dobara, smawenom platnom deficitu i pove}awu inostrane tra`we”. Cvetkovi} je naveo i da }e u 2010. godini rast BDP-a biti 1,5 posto, {to je najvi{e u regionu, dodaju}i da se planira da rast BDP-a u narednoj godini bude tri posto. Po wegovim re~ima, rast izvoza za prvih deset mesec ove godine bio je 20 posto uz pokrivenost uvoza izvozom od 58 odsto, {to je, kako

Besparica pojela povi{icu od deset posto Nakon vi{e od mesec i po dana natezawa i probijawa zakonskog roka u kojem je to trebalo u~initi, Vlada Srbije utvrdila je prekju~e predlog buxeta u skladu s dogovorom s MMF-om, koji donosi mawe neizvesnosti i boqu budu}nost gra|anima Srbije, barem {to se predlo`enog akta ti~e. Naime, za razliku od dr`avnih kasa zemaqa u regionu koji predvi|aju smawewe plata i penzija ali i pove}awe poreza i {kolarina, kao i mawe izdatke za zdrvstvenu za{titu, buxet Srbije to ne podrazumeva, ali ni mnogo ne obe}ava. Drugim re~ima, i dogodine }e dr`ava kuburiti s novcem, ali }e se potruditi da koliko-toliko poboq{a `ivotni standard gra|ana, i to u skladu s realnim mogu}ostima, ali i da ulo`i koji dinar u infrastrukturu i bitne projekte. Zakon o buxetskom sistemu je prvobitno predvi|ao da u januaru zaposleni u javnom sektoru, ali i penzioneri, dobiju pove}awe koliko bude iznosila inflacija u drugoj polovini ove godine. S obzirom na to da je rast cena iznenadio sve, povi{ica bi po svakoj ra~unici morala da bude oko desto posto ali, kako se obja{wava, za to nema para. Vlada se zato odlu~ila da ispuni obe}awe i odmrzne plate i penzije, ali za dva posto jer za ve}i rast nema novca u kasi. Ta odluka ne}e nimalo obradovati zaposlene u javnom sektoru i penzionere koji vi{e od dve godine ~ekaju na odmrzavawe i koji su se nadali da }e na po~etku naredne godine dobiti najmawe pet posto ve}a primawa. Oni bi, kako je objasnila ministarka finansija Diana Dra-

Pola para za Fond PIO Fond PIO }e i dogodine biti poluprazan pa }e za isplatu penzija dr`ava morati da odre{i kesu. Za dotaciju Fondu PIO za redovnu isplatu penzija iz buxeta }e oti}i 230,9 milijardi dinara, {to je ne{to mawe od polovine ukupno potrebnog novca, a ostatak }e se prikupiti od doprinosa. Za socijalnu za{titu }e dogodine iz republi~kog buxeta biti izdvojeno 89,1 milijardi dinara. gutinovi}, morali da se zadovoqe s ta dva posto, dodaju}i da }e dr`ava voditi ra~una o tome da oni s najni`im primawima dobiju vi{e. Tako|e, istakla je, u aprilu }e do}i do premene indeksacije jer tako predvi|a Zakon o PIO, ali nije rekla da li }e se tu ispo{tovati ono {to zakon predvi|a ili }e i tu dr`ava i}i na mawi procenat ako utvrdi da novca za pove}awe plata i penzija nema. Treba podsetiti na to da je Zakonom o buxetu to drugo pove}awe predvi|alo rast plata i penzija za iznos tromese~ne inflacije uve-

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Novi Beograd, Beograd

20,03

863

2.589

Polet, Novi Pazar

20,00

492

492

AIK banka, Ni{

1,15

3.598

79.339.333

Fasil, Ariqe

19,98

1.231

2.462

Komercijalna banka, Beograd

0,60

26.011

26.011

AMS osigurawe, Beograd

18,57

830

8.300

Energoprojekt holding, Beograd

-0,11

917

590.764

15,83 Promena %

300 Cena

14.400 Promet

Agrobanka, Beograd

0,90

7.176

538.193

Imlek, Beograd

4,88

2.214

8.654.849

Univerzal banka, Beograd

0,38

4.200

63.000

Soja protein, Be~ej

0,57

879

648.913

Metalac, Gorwi Milanovac

0,33

2.130

170.395

Privredna banka, Beograd

0,00

610

0,00

Tigar, Pirot

2,54

687

103.010

Meser Tehnogas, Beograd

2,22

5.620

5.620

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,09

3.082

27.735

780.450

Alfa plam, Vrawe

0,05

7.904

237.134

Veterinarski zavod, Subotica

1,48

618

915.810

-17,72

130

92.820

Vojvodinaput, Novi Sad

-12,00

13.939

13.939

104,3360

Nedi} agrar, Bo~ar

-11,73

850

91.800

77,6133

79,3984

75,8282

Kredi banka, Kragujevac

-8,65

1.933

dolar

1

76,3848

77,9437

79,7364

76,1510

Danska

kruna

1

13,7243

14,0044

14,3265

13,6823

Norve{ka

kruna

1

12,9506

13,2149

13,5188

12,9110

[vedska

kruna

1

11,3334

11,5647

11,8307

11,2987

NIS, Novi Sad

-0,41

480

28.486.654

[vajcarska

franak

1

80,2454

81,8831

83,7664

79,9998

Veterinarski zavod, Subotica

1,48

618

915.810

funta

1

119,8980

122,3450

125,1590

119,5310

SAD

dolar

1

76,7922

78,3594

80,1617

76,5571

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 12. 2010. godine

Vino `upa, Aleksandrovac Vojvo|anskih top-pet akcija

Mlekara, Subotica

-6,25 Promena %

0,06

7.500 Cena

1.650

Naziv kompanije

249.368

Kanada

V. Britanija

16. 12. 2010.

1.265,31302

BELEX 15 (673,10 1,04)

Promet

Bones Nacional, Beograd

101,9360

}ane za polovinu realnog rasta bruto doma}eg proizvoda. S druge strane, u oktobru povi{ca }e biti jednaka tromese~nom rastu uve}anom za polovinu rasta bruto doma}eg proizvoda. Sve u svemu, kako je zapisano u buxetu za narednu godinu, plate i penzije bi}e dogodine ve}e oko 7,5 posto. Tako su, u narednoj godini, planirani 7,3 posto vi{i rashodi za plate nego u ovoj i iznose 156,6 milijardi dinara. Iz predloga buxeta za narednu godinu vidi se i da je dr`ava odlu~ila da ukine porez na mobilne telefone, ali da }e se

pove}ati akcize na cigarete, i to 26 dinara po paklici. Po{to Ministarstvo finansija privodi kraju izradu nacrta izmena Zakona o porezima, koje }e, po prvim najavama, doneti ve}e poreze na imovinu za sirotiwu, ostaje da se vidi u kojem pravcu i do koje granice }e dr`ava u tome i}i jer sasvim je sigurno da se na taj novac ra~una jer bi bez wega rupa u buxetu bila jo{ ve}a. Buxet za narednu godinu od ovogodi{weg razlikuje to {to plan dr`avne kase za 2011. sadr`i svega 31,8 milijardu dinara planiranih za kapitalne investicije. Naime, u ovogodi{wem buxetu taj iznos je bio 33 milijarde, ali se na kraju, rebalansom, nave}i deo tih para prebacio na teku}u potro{wu. Kada su u pitawu konkretni korisnici, Narodna skup{tina }e dobiti vi{e novca nego do sada, odnosno umesto ovogodi{we 1,6 milijarde dogodine }e na raspolagawu imati 1,93 milijardu dinara. Najve}i deo kabineta, ukqu~uju}i tu i predsednike dr`ave i Vlade, ostao je na sli~nim tro{kovima kao i ove godine. Ministarstvo spoqnih poslova }e raspolagati s oko 100 miliona vi{e nego u ovoj godini, dok }e, recimo, Vojna obave{tajna agencija dobiti pet puta vi{e novca. Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 106,7350

je naglasio dobro, ali nedovoqno. Premijer je istakao da je ovogodi{wa inflacija povezana s rastom doma}e tra`we krajem godine, i dodao da }e se o tom negativnom indikatoru povesti ra~una. On je naglasio da }e naredne godine morati da do|e do korekcije cena robe pod kontrolom dr`ave, poput gasa i struje, ali je dodao da }e se naknadno odlu~iti o dinamici i procentu pove}awa.

LICE I NALI^JE BUYETA ZA NAREDNU GODINU

Galeb GTE, Beograd Pet akcija s najve}im padom Zemqa

DNEVNIK

150.000 Promet

Soja protein, Be~ej

0,57

879

648.913

Inter{ped, Subotica

-5,13

370

452.880

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Pogre{ni podaci u buyetu Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je da je ministarka finansija Diana Dragutinovi} pogre{no navela da }e Agencija iz dr`avnog buxeta slede}e godine dobiti zna~ajno vi{e novca.

“Osim 165 miliona dinara za 2011, Agencija nijedan dinar vi{e ne potra`uje od dr`ave, a sva dodatna sredstva, pogre{no prikazana kao sredstva buxeta, zapravo su donacija koja je Agenciji direktno odobrena po projektu koji je Agencija pisala i podnela, a koji }e se sprovoditi naredne dve godine”, pi{e u saop{tewu.

Mrkowi} ispravqa gre{ke – Ministarstvo za infrastrukturu je prihvatilo sve preporuke dr`avnog revizora – izjavio je ju~e ministar Milutin Mrkowi}, isti~u}i da }e tamo gde su uo~ene nepravilnosti to biti ispravqeno. Mrkowi} je rekao da je Ministarstvo dobilo izve{taj Dr`avne revizorske institucije o reviziji finansijskog izve{taja za 2009. i da se sve preporuke sprovode, kao i da se one uglavnom odnose na vrste kwigovodstvenih evidencija, popise nefinansijske imovine i prenosa u dr`avnu svojinu.

[TA SE SVE MO@E KUPITI ZA 140 MILIJARDI DINARA, KOLIKI JE MINUS U DR@AVNOJ KASI

Spiska}emo 130.000 radnih mesta, 30.000 stanova, „Ju`ni tok”... Da bi pokrila deficit buxeta, dr`ava, to jest svi mi, mora}e da se zadu`i za jo{ 1,3 milijardu evra. Hajde da poverujemo Vladi Srbije da buxetski deficit od 4,1 odsto nije veliki i da je dr`ava obezbedila novac za pokrivawe minusa kroz razna zadu`ewa, ali bi dobro bilo videti koliki je taj minus u realnom `ivotu. U buxetu minus je samo stavka i deo kona~nog obra~una i kada se ka`e 140 milijardi dinara, na prvu loptu i ne ~ini se stra{no, ali da smo pare za pokrivawe deficita od 140 milijardi dinara pozajmili za investicije i samo zadu`ivawe, imale bi sasvim drugi smisao. Dr`ava buxet treba da puni i krpi porezima, a ne dugovima, ali to je davno propu{tena {ansa. Sada imamo buxet kakav imamo. Mo`da }e neko re}i da tu pomalo ima i demagogije – mo`da je i ima, ali se ne mo`emo oteti utisku da je zaista mnogo da “rupa” u buxetu vredi kao 30.000 stanova u Srbiji, i to na dobroj lokaciji, ili kao dr`avna potpora za otvarawe 130.000 novih radnih mesta. Elem, 140 milijardi dinara, koliko iznosi deficit u konsolidovanom buxetu, je oko 1,3 milijarda evra, a to je mnogomnogo para. Naro~ito za Srbiju, gde je prose~na plata jedva 300 evra. Za 1,3 milijardu evra mo`e se kupiti ~ak milion kvadrata stanova u zgradama u Beo-

Nije daleko ni ra~unica da bi se za mawak u dr`avnoj kasi mogao sagraditi ceo grad za 50.000 stanovnika, i to uz veliki deo pripadaju}e infrastrukture gradu koje dr`ava sada gradi po 1.300 evra kvadratnom metru, a daleko vi{e u unutr{wosti Srbije, gde stan u novogradwi ko{ta od 600 do 800 evra po kvadratu. Prosto re~eno, za 1,3 milijardu evra moglo bi se kupiti blizu 25.000 stanova u Beogradu, oko 30.000 stanova u Novom Sadu, a u Be~eju, Zrewaninu, [apcu ili Vaqevu moglo bi se izgraditi i do 100.000 stanova. Nije daleko ni ra~unica da bi se za te

OPET OLAKO I PROTIVZAKONITO TRO[ENE PARE IZ BUYETA

Kad nema kazni, Vlada radi {ta ho}e – Na~in tro{ewa novca iz republi~kog buxeta samih buxetskih korisnika nasle|e je pro{losti koje se mo`e otkloniti samo efikasnim sankcionisawem onoga ko nije po{tovao postoje}e propise i procedure – izjavio je ekonomski analitia~ar Zoran Popov. On je, komentari{u}i ju~era{wu objavu revizorskog izve{taja

pre nekoliko dana, a spisak grehova koje su po~inili dr`avni organi je podu`i. Narodna banka i Vlada nemaju iste podatke o dugu MMF-u, nepouzdani su podaci o pozajmicama iz buxetske revizije i novca od privatizacije, iznosu dugoro~nih kredita i vlasni~kom udelu dr`ave u preduze}ima. Vlada nema pouzdanih informacija o imovini kojom raspola`e.

^ekaju}i fiskalni savet Probleme s tro{ewem para poreskih obveznika dr`ava namerava da re{i formirawem jo{ jednog tela. Osim Dr`avne revizorske institucije i Buxetske inspekcije, idu}e godine treba da dobijemo i fiskalni savet. Za svoj rad on }e odgovarati Narodnoj skup{tini, zadatak }e mu biti da ocewuje Vladu i buxet i ne}e imati izvr{na ovla{}ewa. Ho}e li wemu po}i za rukom da obuzda buxetske korisnike? Te{ko. Tako stru~wak dr Qubodrag Simonovi} ka`e da }e to biti te{ko u predizbornoj godini kada su apetiti poveliki. o tro{ewu novca iz buxeta za 2009. godinu, rekao da se privreda delimi~no prestrojila na tr`i{ni na~in privre|ivawa i poslovawa, pa i razmi{qawa, ali da s javnim sektorom to nije bio slu~aj. – Jedini segment dru{tva koji se nije reorganizovao je dr`ava, odnosno javna potro{wa – rekao je Popov. Drugi izve{taj Dr`avne revizorske institucije objavqen je

subota18.decembar2010.

Glavna kwiga Trezora ne vodi se u skladu sa Zakonom o buxetskom sistemu, nabavke se dodequju suprotno zakonima, a slu`benici zapo{qavaju suprotno odredbama Zakona o radu. Neko se na ove navode revizora iznenadio, pojedini su se setili da je sli~nih otkri}a bilo i pro{le godine pa opet ni{ta. Me|utim, za razliku od izve{taja o tro{ewu novca poreskih obveznika za 2008, kada su

pqu{tale prekr{ajne prijave, ove godine bi protiv nadle`nih iz ministarstava koji su kumovali pobrojanim nepravilnostima mogle biti podnete i krivi~ne prijave. Dra`avni revizor Radoslav Sretenovi} objasnio je da je to zbog obima para koje su zloupotrebqavane. Radi se o pozama{nim sumama: javne nabavke su zaobi|ene za robu i usluge koje su pla}ene 303 miliona dinara, na zapo{qavawe po ugovoru o delu oti{lo je 76,8 miliona, ministrastva su propustila da 397 miliona dinara sopstvenog novca prokwi`e u buxet, iznad odobrenih iznosa ispla}eno je 115 miliona dinara... Tu su i druge brojke: nije popisana finansijska imovina vredna 7,3 milijardi. Kontrolom je obuhva}eno 70,13 odsto buxetskih rashoda. Ovo su tek podaci o nepravilnostima u tro{ewu dr`avnih para, a o svrsishodnosti }e revizori po~eti da vode ra~una tek od 2013. godine. O tome koji bi bio logi~an slede}i korak da bi se ubudu}e spre~ilo nezakonito tro{ewe dr`avnih para me|unarodni konsultanat Milan Kova~evi} ka`e: – Bilo bi dobro da se ceo postupak uradi transparentno i brzo. Samo tako }e od toga biti efekta, a stranim invesititorima posla}emo poruku da mo`emo da re{avamo probleme. [to se efikasnosti ti~e, za sada mo`emo re}i da za prekr{ajne prijave koje su podnete na osnovu izjave revizora od pro{le godine jo{ nije izre~ena nijedna kazna. Uzgred, DRI je jo{ u februaru podneo prekr{ajne prijave protiv dvadesetak ministara i dr`avnih slu`benika, a one su jo{ u postupku. Ho}e li na{ pravosudni sistem sada biti efikasniji, vide}e se. D. Vujo{evi}

novce mogao sagraditi ceo grad od 50.000 stanovnika negde u unutra{wosti dr`ave, i to uz veliki deo pripadaju}e infrastrukture. Za svako novo radno mesto dr`ava je ozbiqnim investitorima koji do|u u Srbiju i otvore fabriku spremana da plati i pla}a. Za svakog novozaposlenog radnika Vlada izdvaja i do 10.000 evra. Da smo pare, umesto na deficit, potro{ili za ove subvencije, to

bi zna~ilo da bi ~ak 130.000 qudi imalo {ansu da dobije posao u ozbiqnoj firmi, i to samo slede}e godine. Za te novce, to jest 1,3 milijardu evra, moglo bi se sagraditi i 1.300 kilometara autoputa kroz ravnicu, gde kilometar ko{ta oko milion evra. Ili 250 kilometara istog druma koji treba probu{iti kroz najtvr|u planin~inu i klisuru. Ako bismo sagradili modernu dvokolese~nu prugu kroz Srbiju za brzine od 200 kilometara na sat, cena bi se kretala od dva miliona do osam miliona evra po kilometru, opet zavisno od toga da li trasa ide kroz ravnicu ili brdo. Sve u svemu, za deficit bismo mogli imati od 150 do 650 kilometara brzih pruga. To nije sve, jer ~uveni “Ju`ni tok” kroz Srbiju, po prvim i verovatno realnim procenama, treba da ko{ta oko milijardu evra. O mostovima preko Dunava, Save ili Tise i da ne govorimo. Naravno da dr`ava ponekad mora da se zadu`uju i za pokrivawe tro{kova plata u zdravstvu, {kolstvu, za nauku... Me|utim, ova ra~unica treba da poslu`i kao opomena na to {ta sve propu{tamo zbog slabog poreskog sistema, lo{e naplate da`bina i gledawa kroz prste tajkunima i inim maherima. D. Uro{evi}

5

GUVERNER DEJAN [O[KI]

Inflacija nastavqa da raste

– U prva tri meseca slede}e godine nastavi}e se rast inflacije u Srbiji, a nakon toga }e biti mogu}e vratiti se in-

flacionom ciqu – izjavio je ju~e guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}. On je podsetio na to da je projektovana inflacija za 2011. 4,5 plus-minus 1,5 odsto. [o{ki} je objasnio da Narodna banka nije mogla uticati na obuzdavawe inflacije u drugoj polovini 2010, budu}i da je glavni “krivac” za to rast cena hrane i pi}a. One, kako je objasnio, u strukturi potro{we u Srbiji imaju udeo od 37,8 odsto. – Udar na cenu hrane, koja je u julu poskupela 16,1 posto, u avgustu 22,1 i u septembru 15,6 posto, uslovio je skok inflacije – rekao je guverner. – To je jedan od klasi~nih {okova koji se mogu javiti na tr`i{tu. [o{ki} je dodao da je odgovor Narodne banke na to bio restriktivnija monetarna politika u drugoj polovini godine kada je ova institucija po~ela da podi`e referentnu kamatnu stopu. Uprkos tome, [o{ki} je istakao da NBS za sada ne planira da mewa inflacioni ciq za narednu godinu.

KREDIT ]EMO VRA]ATI PO BANKARSKOM KURSU

Od ja~awa dinara nema koristi za du`nike Ja~awe dinara na kursnoj listi veoma je obradovalo klijente banka koji vra}aju indeksirane kredite. Me|utim, oni su u ovoj varijanti pro{li razli~ito. Prilikom zakqu~ewa ugovora bankari u jednoj od klauzula nagla{avaju po kojem kursu se obra~unava rata kredita. ^esto je to sredwi kurs Narodne banke Srbije, ali pojedine finansijske ku}e su u klauzulama ugovora navele svoj prodajni kurs kao jedino merilo obra~una. Za ve}inu wihovih klijenta sada ja~awe dinara ne igra nikakvu ulogu. Uporedna kursna lista banaka pokazuje da one, u skladu

[ta uraditi [ta klijentima ostaje da urade ako su prinu|eni na to da zajmove vra}aju po ban~inom kursu? Prvo da se pokaju jer pre potpisivawa ugovora nisu pro~itali sve wegove odredbe i pitali za mogu}e posledice onih koje im nisu bile jasne. No, realna mogu}nost je refinansirawe kredita kod banke koja za obra~un uzima sredwi kurs NBS-a. To je, me|utim, skupo i za stan od pedesetak kvadrata staje dodatnu hiqadu evra. Spas bi im mogao do}i iz Skup{tine. Do kraja ove godine trebalo bi da bude usvojen zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga. On predvi|a stalne uslove za raskid ugovora pa bi klijenti mogli smawiti tro{ak ako mewaju banku. Isto tako, banka ne}e smeti tokom otplate da mewa tip kursa na osnovu kojeg je odobrila pozajmicu. Dok se zakon ne usvoji, ostaje da se pla}a. sa svojom poslovnom politikom, razli~ito cene dinar. Tako se prodajni kurs, koji je naj~e{}e jedinica obra~una, kretao ju~e od 105,77 do 107,44 za jedan evro. Ova razlika na {tetu klijenta najvi{e poga|a one koji vra}aju stambene zajmove. A to su u masi i najve-

}i krediti po sumi kod nas. Preciznije, podaci Udru`ewa banaka i Kreditinog biroa Srbije za kraj novembra ka`u da od 507,6 milijardi evra, koliko je bio ukupni dug gra|ana, vi{e od polovine otpada na stambene zajmove, ta~nije, 279,9 milijardi dinara.

Ovo “dinara” treba uzeti samo teoretski jer je re~ o zajmovima koji su potpuno indeksirani. Tako }e jo{ dugo i ostati. Niko ne mo`e predvideti kako }e se dinar kretati prema evru za dvadeset godina pa su se banke obezbedile tako {to su ove zajmove indeksirale. Najkorektinije su prema klijentima bile banke koje su uzele kao obra~unsku jedinici sredwi kurs NBS-a. One rizik od ja~awa i slabqewa dinara dele s klijentima. Druge su se osigurale da zarade ~ak i u okolnostima kada doma}a valuta ja~a. Najlo{ije su pro{li klijenti koji imaju devize. Kurs po kojem banke otkupquju devize je od 102 do 104,20. Mewa~nice su ~esto povoqnije – zato ve}ina klijenta prvo tamo zameni devize, a zatim dolazi u banku i mora da doda nekoliko stotina dinara da bi namirila ratu po ban~inom kursu. D. Vujo{evi}


6

POQOPRIVREDA

subota18.decembar2010.

NOVI REKORD NA BERZI U NOVOM SADU

DR@AVA SPRE^AVA PRODAJU @ITA PREKO GRANICE

Za izvoz p{enice pet dinara takse Zabrane izvoz p{enica iz Srbije ne}e biti, ali izvesno je da }e se dr`ava ponovo ume{ati u taj posao. Naime, kako “Dnevnik” saznaje, Ministarstvo trgovine je pripremilo radnu verziju mera koje }e biti donete da bi se obezbedilo doma}e tr`i{te.

Jedna od mera, koje bi, ina~e, trebalo da se na|u pred Vladom Srbije na narednoj sednici, to jest u ~etvrtak, jeste taksa za izvoz p{enice od pet dinara po kilogramu i ta je varijanta zasad najizvesnija. Druga je ukidawe ca-

450.000 tona p{enice, a crvena linija na kojoj bi taj posao trebalo zaustaviti da doma}e tr`i{te ne bi bilo ugro`eno je na 500.000 tona. Takse na izvoz p{enice ili neka od drugih mera koje bi se mogle na}i pred Vladom, trebalo bi da se primewuju od po~etka naredne godine. Na to da su neke mere koje bi dovele do destimulisawa izvoza p{enice neophodne, pre nekoliko dana upozorio je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, {to je podr`ao i ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}, koji je „zaslu`an“ za zabranu izvoza `ita iz Srbije pre tri godine. – Saglasan sam s tima da se preduzmu neke mere da bi doma}i bilansi bili sigurni. Recimo, mogu se uvesti izvozne carine ili takse od nekoliko dinara po kilogramu. Ina~e, nisam se nikada pokajao zbog predloga da se 2008. za-

Varqivo tr`i{te Postavqa se pitawe zbog ~ega uvo|ewe takse kada je posledwih dana, kako upozoravaju u “@itima Srbije”, izvoz p{enice iz na{e zemqe ve} zaustavqen. "U novembru je izvezeno samo 6.446 tona p{enice, i to u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru. U avgustu, kada smo imali najve}i izvoz, na stranim tr`i{tima je zavr{ilo 102.059 tona p{enice i 13.620 tona bra{na", navode u udru`ewu. Me|utim, to va`i samo zbog trenutnog odnosa cena na berzama u okru`ewu. Ukoliko, pak, hlebno `ito poskupi na svetskim berzama, izvoz }e opet biti isplativ pa Vlada planira da ga unapred onemogu}i. rina na uvoz hlebnog `ita. Me|utim, otvorena je i mogu}nost da te dve predlo`ene mere idu u paketu, {to bi, kako smo ~uli od onih koji su u~estvovali u kreirawu “radne verzije”, bilo i najjefikasnije. Naime, ukidawe da`bina na uvoz hlebnog `ita garantovalo bi da cene ne}e rasti, a takse na izvoz bi zaustavile prodaju na svetskoj pijaci. Ina~e, po podacima udru`ewa “@ita Srbije”, dosad smo izvezli

brani izvoz p{enice i kukuruza. Zato se sla`em s tim da se preduzmu neke mere da bi bilo vi{e p{enice na na{em tr`i{tu – rekao je Milosavqevi}, oceniv{i da su "veliki igra~i" na srpskom tr`i{tu izmanipulisali poqoprivrednike i otkupili ceo rod p{enice po niskoj ceni. – Kupovali su ovu `itaricu kada je bila 12 dinara, a danas je do{la do 25. Sasvim je jasno ko tu pravi profit. S. G.

Hlebno `ito 25,5 dinara Proteklu nedequ na Produktnoj berzi u Novom Sadu obele`io je vi{e nego udvostru~en promet i nova rekordna cena p{enice, koja je dostigla 25,5 dinara. Interesantna de{avawa su se odigrala na tr`i{tu kukuruza, ~iji je promet iznosio dve tre}ine ukupnog ovonedeq-

Proizvodwa na nivou lawske

{u zakqu~enu cenu p{enice, koja iznosi 25,50 dinara kilogram. Za razliku od prethodnih nedeqa, kada je cena rasla iz dana u dan, protekle je nakon pomenute najvi{e cene, zakqu~en kupoprodajni ugovor po 24,50 dinara kilogram. Prometovano je 550 tona p{enice ovogodi{weg roda, uz ponder

cenu od 25,04 dinara kilogram, {to je neznatni rast od 0,52 posto u odnosu na prethodnu. Bilo je i kupoprodaje `ita ovogodi{weg roda uz obra~un kvaliteta u koli~ini od 100 tona po 25,20 dinara kilogram, kao i dva ugovora za p{enicu roda 2009. po 25,50 dinara kilogram u koli~ini od 200 tona.

Vlast se kune u agrar, a ne da pare? ^im dr`ava agrarni buxet krije kao zmija noge, jasno je koliko je sati – paorska kasa za narednu godinu ne}e biti te`a od ove, a daleko od toga da }e iznositi pet odsto ukupne, koliko su poqoprivrednici tra`ili i koliko im je ~vrsto obe}ano iz same Vlade. Predlog zakona o buxetu je pro{ao, me|utim, i daqe se o iznosu koji }e naredne godine pripasti poqoprivredi samo spekuli{e i informacija nema ni iz resornog ministarstva. One nezvani~ne kre}u se od toga da }e agrarni kola~ biti ~ak tawi od ovog pa idu do dve milijarde dinara vi{e, {to i nije neki {i}ar jer ni u tom slu~aju ne bi prema{io ni tri odsto ukupnog buxeta. Elem, dr`ava o~ito ima svoje prioritete, a to poqoprivreda svakako nije. – Pouzdane informacije jo{ niko nema, ali spekuli{e se time da }e agrarni buxet za narednu godinu biti kao ovogodi{wi ili ~ak mawi. U svakom slu~aju, to ne ide u prilog poqoprivrednicima. Svi se busaju u prsa kada govore o poqoprivredi kao uzdanici na{e privrede, a jasno je da nema voqe da se ova grana potpomogne i dobije ono {to je zaslu`ila – ka`e za na{ list predsednik Udru`dewa po-

Prodavci prepolovili cenu {arana

Sezona izlova u “E~ki” po~ela je u oktobru, a o~ekivawa su da }e ovogodi{wa proizvodwa biti bar na nivou 2009, kada je iz najve}eg ribwaka u zemqi na tr`i{te plasirano 3.500 tona ribe. Najtra`eniji je {aran, a wegov kvalitet kontroli{e Institut za higijenu i tehnologiju mesa iz Beograda, ~iji stru~waci su utvrdili da je u ovda{woj ribi prisutno ~ak do 10.000 puta mawe {tetnih materija nego {to je to propisano evropskim standardima. E~anski ribwaci se prostiru na 2.800 hektara, ali se trenutno koristi 1.700, dok je 350 hektara u fazi rekonstrukcije.

nog trgovawa. Skok cene je najavqen ve} krajem pro{le nedeqe, kada je dostigla 17,50 dinara kilogram, da bi u protekloj nedeqi svi ugovori bili zakqu~eni po 18,50 dinara kilogram. U odnosu na ponderisanu pro{lonedeqnu cenu, protekla donosi rast od 8,50 posto. Protekla nedeqa donela je i najvi-

PAORI SE PLA[E DA ]E AGRARNI BUYET OPET BITI PREMALI

ZAHUKTAO SE IZLOV RIBE UO^I SVETOG NIKOLE

Nedeqa uo~i Svetog Nikole, po tradiciji, udarni~ka je za alase iz Ribarskog gazdinstva “E~ka” u Lukinom Selu i ~esto ma{ine gase tek oko pono}i, kada se zavr{avaju posledwi utovari ribe. Direktor najve}eg ribwaka u zemqi Nenad Radulovi} veli da se u Srbiji riba konzumira uglavnom samo za praznike i da, maltene, pola proizvodwe iz Lukinog Sela bude prodato pred Nikoqdan. – Do sada smo stali na brojki od 2.700 tona, a ra~unamo da }e ovogodi{wa Ju~era{wi izlov u ribwaku „E~ka” “`etva” iznositi 3.500 tona. Riba se trenutno nalazi u – Riba je, vaqda, jedina stvar brojnim zimovnicima oko ribwakoja je u Srbiji drasti~no pojeftika, gde ma{ine stalno “guraju” vonila. Lane se {aran u maloprodaji du i ne dozvoqavaju da se stvori prodavao za 300-350 dinara, a sada led – ka`e Radulovi}. se veliki marketi takmi~e i uo~i Kupcima {irom Srbije odavde Svetog Nikole spustili su mu cenu se dnevno isporu~uje po blizu 100 do 160-180 dinara. To je daleko istona ribe, uglavnom ~uvenog pod proizvodne cene. Na delu je nee~anskog {arana, koji je davno lojalna konkurencija. Cveta crno postao brend. Kupci sve vi{e tr`i{te ribe, a od toga }emo svi tra`e i tolstolobika, amura i uskoro imati {tete – upozorava smu|a, pa i soma, koji zbog cene direktor ribwaka “E~ka”. nikako da pobedi “pangu”, zamrOvo ribarsko gazdinstvo, inaznutog konkurenta iz Vijentama, ~e, jedino u Srbiji nedavno je do~esto sumwivog kvaliteta. bilo dozvolu za izvoz u zemqe

DNEVNIK

Evropske unije. U toku je usagla{avawe sertifikata i mo`da se prvih meseci 2011. godine e~anski {aran na|e na trpezama u Slova~koj, ^e{koj, Poqskoj, Austriji... Cena u izvozu dosti`e izme|u pet i devet evra za kilogram. Otvoren je put i za izvoz na tr`i{te Ruske Federacije, a sve to nudi perspektivu doma}im alasima. Na~elnica Veterinarske inspekcije u Zrewaninu Slavka Kartal potvrdila je da su do sada dva kontingenta e~anskog {arana upu}ena na rusko tr`i{te, dok je jedna isporuka namewena tr`i{tu u Slova~koj. – Napori ribwaka “E~ka” su se isplatili i on sada, sem za tr`i{ta u regionu, po~iwe da izvozi i u EU. Gazdinstvo proizvodi kvalitetnu ribu, za kojom vlada veliko interesovawe i u Rusiji. Samo je pitawe kako organizovati prevoz sve`e ribe do ove zemqe – rekla je Slavka Kartal. @. Balaban

qoprivrednika Subotice Pavle Kujunxi}. – Po onome {to smo ~uli, lo{e nam se pi{e. To je ~ista propast. O~ekivali smo ve}e subvencije dogodine, a iz tako skromnog buxeta te{ko }emo dobiti i onoliko koliko smo dobili ove godine – veli za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ivkovi}, izra`avaju}i bojazan da }e mnogo para iz tako mr{ave kase i}i za pravna lica. – Nije jasno za{to se oni ubacuju u sistem premi-

rawa, ali o~ito je da ulaze na mala vrata. Imali smo slu~aj PKB-a, sada }e pod dr`avne jasle i}i i PIK "Be~ej". Dr`ava o~ito mewa kurs – nisu joj vi{e okosnica registrovana poqoprivredna gazdinstva ve} opet neke tajkunske, ko zna ve} kakve firme. Kako god, za nas je najgore {to }emo idu}e godine dobiti mawe nego ove, imaju}i u vidu pad dinara. U Privrednoj komori Srbije tako|e nemaju preciznu informaciju o visini agrarne kase za narednu godinu, ali isti~u da

bi polovinu vaqalo usmeriti u sto~arstvo da bi se ta grana unapredila. – PKS ne zna koliki }e biti agrarni buxet za narednu godinu, ali je Upravni odbor insistirao na tome da bude deset odsto ukupnog buxeta dr`ave – rekao je novinarima sekretar Odbora za poqoprivredu PKS-a Milan Prostran, ocewuju}i odluku dr`ave da ovogodi{wa agrarna kasa bude 2,6 odsto ukupne, iako taj sektor stvara bruto doma}i proizvod dr`ave od 20 odsto, neprimerenom. Prostran je kazao da bi bio zadovoqan i kada bi se napravila dinamika pove}awa poqoprivrednog buxeta koja bi omogu}ila da on naredne godine iznosi pet procenata, a do 2014. dostigne deset odsto ukupnog. On je podsetio na to da je agrarni buxet Hrvatske ove godine bio dvostruko ve}i od srpskog i iznosio je oko 500 miliona evra, iako je poqoprivreda Srbije tri puta ve}a od hrvatske. Hrvatska je za slede}u godinu planirala buxet od 750 miliona evra, dok poqoprivrednici Srbije ne znaju iznos buxeta za 2011, dodao je on. S. Glu{~evi}

NESUGLASICE SEN]ANSKE [E]ERANE I JERKOVI]A

Gazda Mile zavadio {e}erane Zbog toga {to vrbaska {e}erana, koja posluje u sastavu DOO "Sunoko", ~iji je vlasnik "MKgrupa", preuzima {e}ernu repu iz AD "Poqoprivreda" u Senti, Fabrika {e}era TE-TO iz ove potiske varo{i obratila se pismom toj firmi, izra`avaju}i o~ekivawe da }e se, bez obzira na konkurenciju, sa~uvati dobri poslovni odnosi i obi~aji me|u wima. Sen}anska fabrika navodi da daqim preuzimawem repe, koja je, fakti~ki, u wenom vlasni{tvu jer je ugovorila proizvodwu s "Poqoprivredom", Vrba{ani sau~estvuju u o{te}ewu sen}anske {e}erane, nadaju}i se da toj fabrici to nije ciq. S Fabrikom {e}era TE-TO kontroverzni biznismen Mile Jerkovi} iz Ba~ke Topole, ve}inski vlasnik AD "Poqoprivreda", u ime ovog preduze}a ugovorio je proizvodwu {e}erne repe na 1.800 hektara, za {ta je dobio i pare. Umesto u sen}ansku {e}eranu, repu isporu~uje {e}erani "Sunoko" u Vrbasu – a zbog toga ga predstavnici malih akcionara ponovo optu`uju da zadu`uje "Poqoprivredu" i gura je u ste~aj. ^lanovi Upravnog odbora Udru`ewa malih akcionara "Poqoprivrede" tvrde da je ovakvim poslovawem Jerkovi} zadu`io preduze}e vi{e od osam miliona evra. Predstavnici malih akcionara tvrde da je kampawa va|ewa i prerade {e}erne repe koju je ve}inski vlasnik "Poqoprivrede" ugovorio sa sen}anskom [e}eranom TE-TO jo{ jedan dokaz da se najve}e sen}ansko poqoprivredno preduze}e smi{qeno gura u propast. U sen}anskoj {e}erani "TE-TO" potvr|uju da ima problema s isporukom repe iz AD "Poqoprivreda" s ugovorenih 1.800 hektara, za {ta

je fabrika obezbedila avans, seme, za{titna sredstva, naftu za obradu zemqi{ta i drugo. AD "Poqoprivreda" se obavezala na to da }e sav rod s ugovorenih povr{ina isporu~iti ovoj {e}erani. Me|utim, Jerkovi} {e}ernu repu sada predaje [e}erani "Sunoko" u Vrbasu, pa ga mali akcionari optu`uju da za slatki koren dobija gotove pare, a ugovorene obaveze i dug sen}anskoj {e}era-

– Zbog smawene isporuke preostao je dug od preko 60 miliona dinara, zbog ~ega }emo biti prinu|eni da na{a prava iz ugovora i nadoknadu nastale {tete potra`imo sudskim putem – ka`u u sen}anskoj {e}erani. U vrbaskoj {e}erani nisu mogli potvrditi da li im je Mile Jerkovi} isporu~ivao {e}ernu repu jer na spisku proizvo|a~a nemaju AD "Poqoprivreda" iz Sente, ali ka-

Fabrika {e}era TE-TO u Senti

Umesto u sen}ansku {e}eranu, Jerkovi} repu isporu~uje {e}erani „Sunoko” u Vrbasu ni ostaju na teret "Poqoprivrede", napomiwu}i da je sli~no bilo i s drugim usevima. U sen}anskoj {e}erani ka`u da im je iz "Poqoprivrede" repa isporu~ena sa samo 961 hektara, te da nisu po{tovali planove isporuke sirovine, zbog ~ega je prerada u fabrici bila obustavqena nekoliko dana.

`u da je mogu}e da se preko povezanih pravnih lica {e}erna repa prima i od Jerkovi}a. Jerkovi} ju~e posle podne nije bio dostupan na nama poznati broj mobilnog telefona, ali prilikom prethodnog odbacivawa optu`bi malih akcionara da upropa{tava "Poqoprivredu" i vodi je u ste~aj, ispri~ao je da li~no upravqa kombajnom "holmer" i vadi repu uz policijsko obezbe|ewe. On je tada rekao da je u nekoliko navrata obustavqao isporuku repe sen}anskoj {e}erani, nezadovoqan odbicima ne~isto}e i utvr|enom digestijom, a da je kao rezultat tog nezadovoqstva ostvarena vi{a cena {e}erne repe. M. Mitrovi}


Glavne ulice ~iste, sporedne klizave

STI@E LEK ZA BAHATO PARKIRAWE

Doziva}e pauka SMS-om Novosa|ani }e od slede}e godine mo}i da kontaktiraju slu`bu za uklawawe nepropisno parkiranih vozila SMS-om ili elektronskom po{tom. Ova investicija podrazumeva otvarawe informacionog centra u koji bi stizale fotografije sa mobilnog telefona, ili elektronskom po{tom na osnovu kojih bi pauk odmah dolazio da ukloni automobil bahatog

voza~a. Servis }e se proveravati na svakih 30 sekundi ~ime }e biti omogu}ena brza reakcija pauk slu`be. Na ovaj na~in trebalo bi da se uvede ve}i red u parkirawe u udaqenijim delovima grada."Parking servis" mese~no ima izme|u 350 i 400 poziva gra|ana za odno{ewe vozila. Slu`ba u proseku odnese mese~no oko 1.000 vozila.

Zimska slu`ba ove sezone, bar za sada nije zatajila, jer su centralne ulice i bulevari sve vreme bili prohodni. Me|utim, saobra}aj je bio ote`an u ve}ini sporednih ulica, po{to su one prekrivene tankim slojem snega, pa se ispod uhvatio led. Taksisti ka`u da su ove godine zadovoqni ekipom "Puta", ali smatraju da je dosta ulica, ipak, ostalo neo~i{}eno. Najve}e primedbe imaju zbog nekih ulica na Telepu, kao i kvartova oko zgrada. Osim toga, ni sa velikih parkinga (koje nisu pod naplatom) sneg se ne ~isti, pa voza~i imaju dosta problema dok se ne iskobeqaju do centralnog puta.

Novosadska subota18.decembar2010.

Vru}e kazne i led Z

Maskenbal na ledu Otvoreno prvenstvo Novog Sada u umetni~kom klizawu bi}e odr`ano danas od 9 do 16.30 sati u Ledenoj dvorani Spensa. Progla{ewe pobednika planirano je za 17 ~asova, a sat kasnije po~iwe maskenbal za decu od pet do 14 godina. Ulaz uz masku je besplatan. Gra|anske smene zbog ovih programa bi}e od 20 do 21.30 sati. N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

nali to Novosa|ani ili ne, prema gradskoj odluci oni su du`ni da u toku zimskih meseci po~iste sneg ispred svojih zgrada i poslovnih prostora, uklone ledenice i ako treba posole asfalt. Ranijih godina gradski inspektori su mahom podse}ali sugra|ane na pomenutu odluku, dok je ove zime pri~a druga~ija. Naime, sa po~etkom rada komunalne policije opomene vi{e nisu u modi, a to govori i tridesetak napisanih kazni zbog ne~i{}ewa snega. Kako kazne nisu nimalo zanemarqive, ~ini se da }e sugra|ani od sada voditi vi{e obzira o ovoj obavezi, za-

[ef gradskog {taba zimske slu`be Sini{a Bubwevi} ka`e da su preduze}a koja su zadu`ena za ~i{}ewe snega do sada posao odradila veoma korektno i da su se dobro sna{li. - Svi glavni putevi i mostovi bili su potpuno o~i{}eni, a ~iste se i "sporedne" ulice. Kada pada sneg najpre se ~iste prioritetni pravci, ta~nije glavni bulevari, trase na kojima saobra}aju autobusi, putevi prema bolnicama i {kolama, a nakon toga na red dolaze i druge gradske ulice istakao je Bubwevi}. Q. Na. - B. M.

DANAS NA SPENSU

to {to nikom ne prija izbijawe novca iz yepa, jer tu, ipak, najvi{e boli. Dakle, oni koji su se jednom opekli na ledu sada }e verovatno biti revnosni, dok oni drugi mogu ili da promene navike, ili da se nadaju da ih ne}e nahvatati Komunalna policija. Me|utim, da ipak ima vi{e onih koji ne haju za ~i{}ewe, mo`e da posvedo~i ~iwenica da je samo prekju~e hitnu pomo} posetilo oko stotinak Novosa|ana sa povredama glave i zglobova. Dakle, ako ne `elite da vam se pi{e kazna i ako `elite ~itavu glavu i ekstremitete - lopatu u {ake. B. Markovi}

OSNOVCI PUSTILI MA[TI NA VOQU

Jelke ukrase dobile, busen zadr`ale

Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas ne}e biti vode na Bulevaru Mihajla Pupina od broja 1 do 7. Iz istih razloga

vode ne}e biti i u Ulici Ilije Ogwanovi}a od broja 24 do 28. Vode ne}e biti 9 do 10 sati. Z. Ml.

Ode}a za besku}nike Ode}a sakupqena u humanitarnoj akciji Novosadskog pozori{ta bi}e u ponedeqak predata Prihvatnoj stanici Centra za besku}nike. U ime pozori{ta, prikupqe-

ne pakete odne}e glumci Zia Figura i Gabor Pongo. Centar za besku}nike nalazi se u Ulici kraqa Petra 28c, a ode}a }e biti predata besku}nicima u 9 ~asova. T. L.

V REMEPLOV

„Vesti” {tampane ilegalno Kao dan izla`ewa osmog broja biltena "Vesti", u izdawu Narodno - oslobodila~kog odbora za novosadski srez, naveden je 18. decembar 1943. Prvi broj ove publikacije {tampan je, naravno ilegalno, jo{ sredinom leta te godine, u jednoj ku}i na Klisi. U decembarskom broju {tampan je ~lanak Radio Londona "Nema rascepa me|u saveznicima", o ~emu je naveliko trubila okupatorska propaganda. Ina~e, bilten je redovno objavqivao prili~no {irok izbor vesti sa talasa Radio Moskve i Radio Londona. ^itaoci ovog biltena su ~itali i proglas mesnog komiteta Komuni-

sti~ke partije pod naslovom "@ivela slobodna, narodna, demokratska, federativna Jugoslavija". N. C.

Zavr{no takmi~ewe u ki}ewu jelki sa busenom odr`ano je ju~e na Spensu u okviru kampawe "Produ`imo `ivot jelkama". Na takmi~ewu su u~estvovali predstavnici {estih razreda 30 novosadskih osnovnih {kola, koji su prethodno zavr{ili kurs "Mala {kola aran`irawa cve}a" u organizaciji Pokreta gorana No-

vog Sada i Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine. - Sve ve}i broj na{ih sugra|ana opredequje sa za kupovinu jelki sa busenom. Sre}ni smo jer velikih gomila odba~enih jelki na pijacama i obodima pijaca posle novogodi{wih praznika nema, ili ih je sve mawe – rekla je Du{ica Milinkovi}, sekretar Po-

Foto: R. Hayi}

Bez vode 60 minuta

kreta gorana. Dodala je da gra|ani, ukoliko nemaju mogu}nosti da posle praznika zasade jelku mogu drvo da vrate u Rasadnik. Podse}amo da se cena jelke sa busenom kre}e od 800 do 1800 di-

nara, i da se mogu kupiti u rasadniku Gradskog zelenila, na Futo{kom putu, na Futo{koj i Ribqoj pijaci i u rasadniku "Komarov" u Veterniku. T. L.

VESTI „Velika novogodi{wa avantura” Premijera predstave za decu "Velika novogodi{wa avantura" bi}e odr`ana danas u 17 sati u pozori{tu "Vesela korwa~a", u Ulici Nikole Pa{i}a 34. U komadu igraju Ru`ica Radman i Strahiwa Bojovi}, a rediteq je Bogdan Jankovi}. Z. Ml.

zatvorenom bazenu Sportskog i poslovnog centra “Vojvodina”. Danas }e gra|ani mo}i da do|u na bazen od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 ~asova. Sutra }e kupawe biti organizovano od 12 do 14 i od 15 do 17 ~asova. No}no kupawe je u subotu izme|u 21 i 23 ~asa. Do izmene u rasporedu je do{lo zbog vaterpolo utakmice izme|u “Vojvodine”i “Spartaka” koja se odr`ava u nedequ u 19 ~asova. A. J.

Klape i mandoline u Sinagogi

„Qudske potrebe” pred publikom

Koncert “Muzi~ki mirisi mediterana – koncert klapa i mandolina” odr`a}e se ve~eras u 20 ~aova u Sinagogi. Na koncertu nastupi}e sastavi “Kontrada” iz Zadra i „Sol” sa Paga. Za ovaj projekat grad je iz buxeta Gradske uprave za kulturu izdvojio milion dinara. Organizator koncerta je Kulturni centar Novog Sada. Ulaz je slobodan. T. L.

Ovog vikenda u Crnoj ku}i 13 zavr{ava se ovgodi{wi Filmski front, festival autorskog filma. Sve~ano zatvarawe je u subotu u 23 sata, kada }e nastupiti suboti~ki industrijal-elektropank sastav "Qudske potrebe" i di dj xej dvojac "Samo sloga saund sistem". Za one koji jo{ budu imali snage organizovan je i Filmski matine u nedequ ujutru u 11 sati. Isprativ{i Filmski front, Crna ku}a nastavqa sa redovnim programom pa }e ve} od 14 sati po~eti `onglerska radionica, a nakon toga, od 17 sati, i posledwi ~as indijskog plesa "Katak". Ulaz na sva de{avawa je besplatan. D. B.

Utakmica mewa smene na bazenu Za vikend su predvi|ene izmene u rasporedu gra|anskih smena na

Foto: A. Erski

Lave` i moda Ne samo {to je funkcionalno, nego je i moderno. Obla~ewe ~etvorono`nih qubimaca iz reda sitnih `ivotiwa preporu~qivo je zimi, barem tako ka`u stru~waci. Dovitqivi proizvo|a~i konfekcije isko-

ristili su taj podatak i izbacili na tr`i{te kolekciju dopadqivu za oko. Skafander i to crvene boje, pa jo{ s krznom na kapuqa~i! Pa, ko ne bi pogledao za wom, ili wim!? Z. Ml.

Pe{a~ewe do Paragova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo "@elezni~ar" sutra organizuje pe{a~ewe od Vojinova preko Starih Ledinaca, Popovice do Paragova. Polazak je u 9.20 sati sa Me|umesne autobuske stanice linijom 68. A. L.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota18.decembar2010.

c m y

8

DNEVNIK

EKIPE „CIKLONIZACIJE” NA TERENU

Softver broji glodare Preventivna akcija za{tite zdravqa sugra|ana i imovine od glodara zavr{ena je u Ka}u, Koviqu Budisavi, Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Bege~u, Futogu i Veterniku, a ovih dana radnici "Ciklonizacije" }e raditi i u gradu. Kako bi akcije sistematske deratizacije bile {to efikasnije, od ove godine,

Foto: B. Lu~i}

Qubaznost zove turiste Akcija pod nazivom "Svaki Novosa|anin je ambasador turizma" odr`ana je ju~e ispred izloga Turisti~ko informativnog centra Modena, a u organizaciji resornog tima za turizam Gradskog odbora G17 PLUS. Novosa|ani su imali priliku da, uz topao ~aj, popune anketu o turisti~koj ponudi grada.

- U pitawu je svetski koncept, gde svaki gra|anin svojim pona{awem, delovawem i u komunikaciji s gostima ostavqa utisak koji turista nosi sa sobom kao suvenir - objasnio je rukovodilac resornog tima za turizam G17 Plus Igor Stamenkovi}. Dodao je da goste treba do~ekati qubaznozno{}u, osmehom i pravom informacijom. I. D.

Ciq boqi polo`aj Romkiwa Radni sastanak o pokretawu izrade Lokalnog akcionog plana za Romkiwe na nivou Grada u organizaciji romskih `enskih organizacija “@enski prostor” iz Ni{a i “BIBIJA” iz Beograda odr`an je ju~e u Maloj sali Skup{tine grada. - Radi zajedni~kog pokretawa izrade lokalnog strate{kog dokumenta za unapre|ivawe polo`aja Romkiwa, potrebno je aktivirati lokalnu samoupravu i umre`iti se sa lokalnim organizacijama civilnog dru{tva – rekao je zamenik gradona~elnika Zoran Mandi}.

Ciq projekta je promovisawe i realizacija nacionalnih strategija i akcionih planova na lokalnom nivou, a radni sastanak pokrenuo je dogovore i predloge aktivnosti na nivou Grada, vezanih za senzibilizaciju romske zajednice i uspostavqawe mehanizama za primenu zakona i strategija. - Neophodno je pokazati re{enost da se poboq{a polo`aj marginalizovanih grupa, naro~ito `ena, koje su u posebno te{kom polo`aju i naj~e{}e trpe vi{estruku diskriminaciju – zakqu~io je Mandi}. A. L.

"Ciklonizacija" je uvela i novi softver koji bele`i pozive gra|ana i u~estalost intervencija ekipa za na terenu na osnovu ~ega se pravi mapa gradskih `ari{ta. Deratizacija se u gradu obavqa po redovnom programu i na poziv sugra|ana. Takom akcije gra|ani dobijaju preparat "Mamak B", a sva uputstva za upotre-

bu i mere opreza nazna~eni su na pakovawu. - Ako je situacija sa glodarima kriti~na, preparat postavqaju na{i radnici, a kada nije, onda to mogu u~initi i sami sugra|ani. U vla`nim podru~ijima se umesto pomenutog preparata koriste parafinski praparati koji su otporniji u tim uslovima. Apelujemo na gra|ane

da ne skladi{te preparate ve} da ih koriste - rekao je pomo}nik direktora "Ciklonizacije" Branko Vojvodi}. On je dodao da je prevencija u borbi protiv glodara higijena prostora i ~uvawe hrane u ~vrstim ambala`ama, kao i zatvarawe prolaza kako bi se spre~io kontakt glodara sa hranom. B. M.

IPAK ]E BITI KLIZAWE NA OTVORENOM

Piruete na igrali{tu kod Dunavskog parka Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje od 24. decembra Novosa|ani }e dobiti klizali{te na otvorenom. Ono }e se nalaziti u Dunavskom parku ta~nije na rukometnom igrali{tu. Ovo klizali{te bi}e istih dimenzija kao {to je bilo ranijih godina na [trandu, prostira}e se na 600 kvadrata. Jo{ uvek se ne za u koliko }e smena biti i da li }e se iznajmqivati klizaqke. Ina~e, kako je na{ list ranije pisao, bilo je dovedeno u pitawe da li }e najmla|i i oni ne{to stariji sugra|ani, qubiteqi ovog zimskog sporta imati gde na otvorenom da izvode piruete na ledu. Do ove godine, klizali{ta na otvorenom bila su postavqena na [trandu, kod Sokolskog doma i u Master centru Novosadskog sajma. Me|utim, po{to od juna, Sokolskim domom upravqa preduze}e “Poslovni prostor”, rukovodstvo je odlu~ilo da se dvori{te ne izdaje, bar kada je u pitawu postavqawe klizali{ta. Ove godine klizawa ne}e biti ni u Master cen-

Foto B. Lu~i}

tru Novosadskog sajma, ali ni na [trandu, na op{te razo~arawe svih sugra|ana. Novosa|ani bar za sada imaju jedno zatvoreno klizali{te u Ladenoj dvorani Spensa. Tamo

sezona ve} uveliko traje. Smene su radnim danima od 10.30 i 12. 30 sati, ulaznica je 160 dinara, 130 za decu do 12 godina i 110 dinara za studente uz indeks. Za smene radnim danima

od 17.15 i vikendom, klizawe je 210 dinara, odnosno 160 za decu. Mese~ni set karata za decu ko{ta 2.500, a za odrasle 3.600 dinara. Q. Na.

KOMISIJA RE[ILA

Uskoro ulica Jeleni An`ujskoj Komisija za nazive delova nase- Kad se bulevar bude preseNa Adicama }e jedna ulica doqenih mesta i javnih slu`bi usvokao, ne zna se da li }e ta ulica bije naziv Ulica Kupina, Veterjila je predloge re{ewa po kojima izlaziti na wega, niti kako }e nik }e dobiti Ulicu Bogdana ^i}e delovi Novog Sada i prigradsve to na kraju izgledati. Mo`da pli}a, a Ka} ^ika Necinu ulicu. skih naseqa dobiti U Sremskoj Kameninazive ulica, ili }e, ci bi}e Ulica IriTrg na Podbari i daqe bez imena sa, a Grobqanska }e pak do}i do promena nekih imena. U Nopromeniti naziv u Skup{tina grada donela je u septembru pro{le godivom Sadu ulica GorUlicu svetlosti. ne re{ewe da se trg na Podbari nazove po kompozitoru wa livada XXI dobi}e Zbog nepostojawa Savi Vukosavqevu. Me|utim, do danas nije postavqena naziv Ulica Jelene urbanisti~kih uslotabla sa nazivom trga, kao ni brojevi ku}a. Predsednik An`ujske, a zbog prova, nije usvojen zahKancelarije za nazive delova naseqenih mesta i javnih mene urbanisti~kog tev Gorana Arsenoslu`bi Miodrag Stankovi} rekao je da je u~iweno “sve plana u Vo}arskoj vi}a da ulica u Ve{to je u nadle`nosti grada, dat je predlog re{ewa Koulici, jedan wen deo terniku, u kojoj ima misije, {to je Skup{tina usvojila, a za postavqawe tapripa{}e Ulici Eme izgra|en objekat, doble sa nazivom ulice odgovoran je “Geoplan””. Goldman. S druge bije naziv. Prema restrane, za Gorwe li{ewu dostavqenom vade VIII ne}e se mewati ime, jer se, }e do}i do promene, pa }e gra|aod strane pomo}nika direktora za po re~ima predsednika Komisije ni, ukoliko sada damo novi naurbanisti~ke poslove Miroslava Miodraga Stankovi}a, parcele naziv, opet morati da mewaju dokuVukajlova „predmetna parcela nalaze u zoni Bulevara Evrope koji je menta - rekao je Stankovi} dodalazi se van granice gra|evinskog u izgradwi, pa trenutno ne postoje ju}i da je ovo, tako|e, bio i predpodru~ja, a u nameni poqopritehni~ki uslovi za dodelu naziva. log „Geoplana“. vrednog zemqi{ta“. A. Jerini}

U GALERIJI „PROMETEJ”

„Stazama jednog boema”

Promocija kwige autora Dragi{e Gileta Sekuli}a “Stazama jednog boema”, koja se sastoji iz dva dela, bi}e odr`ana u ponedeqak 20. decembra u 19 ~asova u Galeriji “Prometej”, na Trgu Marije Trandafil 11. Pored autora u~estvova}e i izdava~ Zoran Kolunxija i tambura{ki orkestar Mileta Nikoli}a. I. D.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota18.decembar2010.

U AMBULANTI DOMA ZDRAVQA U ZMAJ OGWENA VUKA

La`na dojava o bombi ispraznila zgradu Dojava o postavqenoj bombi u ambulanti Doma zdravqa "Jovan Jovanovi} Zmaj" u Ulici Zmaj Ogwena Vuka ju~e ujutro oko 8 ~asova bila je la`na. Anonimni poziv bio je upu}en novosadskoj policiji, nakon ~ega su pripadnici Odseka operativne kriminalisti~ke tehnike i protivdiverzione za{tite oti{li u pomenutu ambulantu Doma zdravqa i izveli proceduralni pregled. Utvr|eno je da nema ekplozivnih naprava u zdravstvenoj ustanovi, saop{teno je iz novosadske policijske uprave. Kada je ekipa "Dnevnika" do{la u re~enu ambulantu, policija je ve} obavila svoj

Foto: A. Erski

HLADNO VREME OTKRIVA SLABOSTI VRELOVODA

Za tri meseca 40 havarija Bilo je potrebno da temperature odu ispod nule da bi se pokazale stare boqke, i to bukvalno stare, gradskog sistema daqinskog grejawa. Od po~etka grejne sezone, kako navode iz Novosadske toplane, dogodilo se 40 havarija, koje su posledica zastarelosti vrelovoda. Cevi daqinskog sistema grejawa u proseku su stare 25 godina, a u nekim delovima mre`e ~ak 40. Havarije nisu birale delove grada gde }e da iskrsnu: bilo ih je u Rumena~koj ulici, Ulici Bate Brki}a, Balzakovoj, Banatskoj, Ba~koj, Fru{kogorskoj, Ulici Banovi} Strahiwe, Ulici Laze Kosti}a, na Bulevaru Jovana Du~i}a, kod Spensa, u Ulici Frawe Kluza, Narodnog fronta… Osim na

kvar. U proseku, za popravku je potrebno nekoliko sati. Od septembra pro{le do februara ove godine bilo je 62 havarije. I tada je re~eno da kvarovi i problemi nastaju zbog stare mre`a, te da je za nesmetani rad potrebno da se godi{we zameni pet odsto mre`e, za {ta Toplana nema novca – {to zbog krize, {to zbog smawenih dotacija iz buxeta grada. Toplana je ove godine rekonstruisala vreleovode na Bulevaru Slobodana Foto: F.Baki} Jovanovi}a i u Ulici vlaNovom nasequ i Limanima, hadike ]iri}a, gde su havarije bivarija je bilo i u centru grada, le izuzetno ~este. Vrednost prna Podbari, Detelinari… ve investicije bila je ne{to maKako navode iz Toplane, wiwa od 127 miliona dinara, a za hovi radnici, bez obzira na doradove u Ulici vladike ]iri}a ba dana i vremenske prilike, izdvojeno je ~etiri miliona diizalaze na teren i popravqaju nara. S. K.

U KARLOVCIMA

Vandali harali Dvorskom ba{tom Trim staza u Dvorskoj ba{ti u Sremskim Karlovcima, od trenutka kada je 2007. izgra|ena i sprave za ve`bawe postavqene, u vi{e navrata bila je na meti lopova i vandala, tako da po tvrdwama dobro upu}enih, vi{e ne mo`e da se koristi u punom kapacitetu. Nedostaju metalni delovi za ve`bawe na vratilu, karikama i fiksni tegovi, sve osim jedne table sa upustvima za kori{}ewe, a polomqeni su i neki drveni stubovi. U martu ove godine policija je na delu zatekla petoricu Novosa|ana, od kojih su trojica bili maloletni, kako seku drvene grede da bi izvadili tegove. Protiv wih je podneta krivi~na prijava, ali tegovi koji su tad spa{eni, u me|uvremenu su poskidani. Jesenas su slu`benici Erste banke sa volonterima iz

Kwiga o Tozi Veselinovi}u Promocija kwige koja opisuje `ivot i delo jednog od najboqih novosadskih i jugoslovenskih fudbalera Todora-Toze Veselinovi}a “Toza – bombarder sa Salajke” bi}e odr`ana u utorak 21. decembra u 17 ~asova u MZ “Salajka”. Adresa je [ajka{ka 26, a promociji }e prisustvovati i akter kwige Toza Veselinovi}. I. D.

Pokreta gorana sre|ivali Dvorsku ba{tu, pa i trim stazu, ali ni{ta od nedostaju}ih delova nije nadome{teno. Kako saznajemo u karlova~koj op{tini, o trim stazi niko ne brine, jer to nije ni predvi|eno, zato i jeste podignuta neposredno uz Ulicu karlova~kih |aka. O~igledno da to {to se nalazi uz put koji je dosta pro-

metan, nije osim u jednom slu~aju, bila prepreka lopovima da odnesu ono {to im treba, jednima drveni delovi, najverovatnije za lo`ewe, a drugima, metalni tegovi, zasigurno za ve`bawe. O~igledno da u Sremskim Karlovcima, mada ne treba gajiti iluzije da je u drugim sredinama bitno druga~ije, mo`e da opstane samo ono {to je pod budnim okom ~uvara. Takav primer postoji u neposrednoj blizini trim staze u sportsko - rekreativnom centru, koji je ogra|en i pod danono}nim nadzorom op{tinskih radnika i samo zbog toga predstavqa jedan od lep{ih delova Karlovaca. Rekvizite za trim stazu, 14 komada, obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, a ko{tali su 837.751 dinar. Z. Ml.

Dru`ewe mladih jugoisto~ne Evrope Mre`a mladih jugoisto~ne Evrope obele`ava desetogodi{wicu rada ovog vikenda u Sremskim Karlovcima, gde }e biti odr`ana Generalna skup{tina i Konsultativna konferencija te organizacije. Okupili su se predstavnici omladinskih organizacija, wih sedamdesetak iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Bugarske i Makedonije i gosti. Sme{teni su u Ekolo{kom centru, Vili “Belilo 69” i u [ominom lagumu.

Generalna skup{tina Mre`e bi}e odr`ana danas u 10 sati u Ekolo{kom centru, a konferencija sutra u 11 ~asova i na woj }e biti re~i o miru i stabilnosti u regionu, zapo{qavawu i volonterizmu mladih. Zabavni deo programa, u kom }e nastupiti DJ Dobre iz Sarajeva i muzi~ki sastav “Osmi dan” iz Novog Sada bi}e odr`an u “Miwonu”, Trg Branka Radi~evi}a 15. Z. Ml.

deo posla, tako da je tamo ve} bila uobi~ajena radna atmosfera. Osim nekolicine u belim mantilima ogrnutih kaputima, koja se vra}ala s nikotinske pauze nije se moglo videti ni{ta neuobi~ajeno, {to bi opisalo vanrednu situaciju. Pacijenti su ve} pozavr{avali svoje preglede ili su tek ulazili kako bi dobili svoju dijagnozu. Ovo je prvi put da je objekat "Jovan Jovanovi} Zmaj" evakuisan zbog la`ne dojave o postavqenoj bombi, a pre nekoliko godina ovakva dojava je bila upu}ena za objekat na Limanu, re~eno je iz Odseka za komunikacije Doma zdravqa. I. D.

9

U „Zelenilu” 65 radnika vi{ak Samostalni sindikatat u JKP "Gradsko zelenilo" dostavi}e u ponedeqak mi{qewe o predlogu sistematizacije radnih mesta po kome je 65 radnika tehnolo{ki vi{ak, kazao je predsednik ovog sindikata Quba Popovi}.O spisku radnika sindikat treba da se izjasni do 29. decembra. "Zelenilo" }e iz gradske kase za prekobrojne radnike dobiti 63 miliona dinara. Tehnolo{ki vi{ak }e dobiti 75 odsto prose~ne zarade u privredi Srbije za svaku godinu sta`a provedenu u firmi. Odlaskom prekobrojnih prosek starosti zaposlenih

iznosi}e 45 godina, a ne 53 koliko je sada, saop{tila je Slu`ba za informisawe "Zelenila". Novom sistematizacijom je predvi|eno, ka`e se u saop{tewu, da na platnom spisku bude na neodre|eno 230 radnika, a u zbiru, ne iznad tri stotine uposlenih. Umesto 46 radnika sa visokom stru~nom spremom predvi|eno je da wih 39 ima fakultetsku diplomu. Ova gradska firma sada ima 390 zaposlenih, od kojih je 295 radnika na neodre|eno vreme i 95 wih s ugovorom o radu na odre|eno vreme. Z. D.

„Stan” dobio kolektivni ugovor U Gradskoj ku}i ju~e je potpisan kolektivni ugovor za JKP "Stan" izme|u osniva~a firme Grada, poslovodstva i reprezentativnog sindikata u tom preduze}u. Izjavu ju~e nismo dobili od pomo}nika direktora za pravne i ekonomske poslove u "Stanu" Du{ana Lopi~i}, kojeg je direktor u ostavci Milenko Peri~in ovlastio da vodi firmu do izbora novog direktora. Dogovor oko "kolektivnog"po~eo je tokom {trajka u "Stanu". U wemu je definisana cena rada u

visini polovine prose~ne plate u Republici. Ukoliko poslodavac ne mo`e da isplati pomenutu cenu rada u iznosu pola plate republi~kog proseka kolektivni ugovor nala`e da poslodavac i sindikat treba da se dogovore. Zaposleni su primili akontaciju za novembar po dogovorenoj ceni rada tokom {trajka od 14.340 dinara. Predsednik Samostalnog sindikata Zdravko Mandi} ka`e da }e dve sedmice {trajka biti pla}eno. [trajk jo{ nije formalno prekinut.

- Za nas nije re{ewe da novembarsku platu dobijemo uve}anu, a onda da opet pre|emo na minimalac - predo~ava Mandi} i dodaje da }e, ukoliko se to dogodi, {trajkovati ponovo. Mandi} ka`e da su usagla{avawem kolektivnog ugovora stvoreni uslovi za razgovor u vezi socijalnog programa, utvr|ivawa vi{ka radnika i visine otpremnine. Pre toga treba da se uradi sistematizacija radnih mesta na osnovu koje }e se znati koliko je zaposlenih prekobrojno. Z. D.

Dra`ena Gvozdenovi} prekinula {trajk gla|u Medicinska sestra iz Doma za stare u Futogu Dra`ena Gvozdenovi} kasno sino} prekinula je {trajk gla|u, zapo~et u ponedeqak. Zahvaquju}i posredovawu pokrajinskog sekretara za rad i zapo{qavawe Miroslava Vasina, Dra`ena je prekinula gladovawe jer je dobila uveravawe da }e ostati da radi u futo{kom

domu, ali na drugom radnom mestu. Predsednica Sindikata "Nezavisnost" Zorka Savi} ka`e da }e Dra`ena obavqati posao u skladu sa svojom spremom i biti udaqena od zlostavqa~a. Sindikat tvrdi da je bez razloga Dra`ena bila preme{tena na drugo radno mesto, {to je bio povod da po~ne {trajk gla|u. Z. D.


subota18.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

DANAS NA SPENSU TURISTI^KO-GASTONOMSKA PRIREDBA „ROGAQ”

Vojvo|anske manifestacije na jednom mestu Detaq s sve~anog otvarawa BEXPO-a

INTERNACIONALNI BE^EJSKI SAJAM BEXPO

Danas medova~a i srne}i gula{

BE^EJ: Od ove godine be~ejski sajam BEXPO ima internacionalni karakter. U~e{}e su uzeli gosti iz dva ma|arska grada, bratskog ^ongrada i renomirane bawe Moraholm, kao i grn~ar iz Kumanova. U vreme preksino}nog sve~anog otvarawa, putem Interneta, uspostavqena je veza s Dubaiem, odakle se javio na{ reprezentativac u plivawu ^aba Sila|i, u~esnik Svetskog prvenstva u malim bazenima i pozdravio sugra|ane. U~esnicima je po`eleo dobar provod i pazar i prvi ~ovek be~ejske op{tine Peter Knezi. Organizatori - Ustanova za sport i aktivnosti iz kulture „Mladost”, Op{te udru`ewe preduzetnika (OUP) i Be~ejsko udru`ewe mladih (BUM), ulo`ili su mnogo truda da bi animirali preduzetnike i mlade da uzmu u~e{}e na sajmu, ali odziv tek {ezdesetak izlaga-

~a je na dowoj granici o~ekivanog. Minula dva dana BUM je organizovao prezentacije desetak novosadskih fakulteta i vi{ih {kola s motom – „Misli na vreme, pametno biraj”, a Sportski savez op{tine Be~ej je promovisao dvadesetak sportskih klubova po imenu. Uspele prezentacije imali su Turisti~ka organizacija Be~ej, dva udru`ewa, `abaqsko „Ajmo babo ...” s manifestacijom „[kembijada” i vrbasko „Bikara”, ov~arstvo i kozarstvo, pa MKD „Petefi [andor” iz Be~eja, KUD „Lole” iz Ba~kog Petrovog Sela. Danas se organizuje Prvi festival medova~e i takmi~ewe kulinara u pripremawu srne}eg gula{a. Oba admetawa po~iwu u 10 sati, a rezultati }e biti poznati u ranim popodnevim satima. Ulaz na sajam je besplatan. V. Jankov

NOVI SAD: Qubiteqi dobrog zalogaja iz narodne kuhiwe, danas }e imati priliku da na jednom mestu probaju specijalitete sa mnogobrojnih „ijada” koje se {irom Vojvodine odr`avaju tokom cele godine. Doma}ini ovih manifestacija

Spensu, a okupi}e skoro pedeset doma}ina. Za u~esnike je organizovana i tribina, na kojoj }e biti re~i o tome kako privu}i {to ve}i broj posetilaca na seoske manifestacije i kako tokom ~itave godine nuditi gostima razli~ite sadr`aje i ta-

Poseban du}an za vino U posebnom du}anu, koji }e biti otvoren za posetioce, svoja vina }e ponuditi vinarije: „Vina Axi}”, Porodi~ni vinograd „^ortanovci”, vinarija „Aleks” iz Novog Sada,„Ilo~ka vina” iz Ba~ke Palanke, Vinarija „Bur~el Todorov” iz Petrovaradina, „Ma~kov podrum” iz Iriga, vinarija „Popovi}” iz Srbobrana, vinarija „[krbi}” iz Ne{tina, „Di bonis” iz Subotice, konoba „Kujunxi}” iz Subotice, podrum „A~anski” iz Bano{tora, vinarija „Prekoga~i}” iz Beo~ina, podrum „[ukac” iz Sremske Kamenice i podrum „Jano{ev” iz Jasenova. predstavi}e se danas najboqim {to imaju, u okviru svojevrsne promocije seoskih manifestacija. Drugi susret organizatora seoskih kulinarskih i turisti~kih priredbi „Rogaq” bi}e odr`an na

ko omogu}iti ovim priredbama da `ive i privla~e turiste. Na osnovu glasawa ~italaca lista „Dnevnik” i redakcije lista „Gazdinstvo”, bi}e dodeqene velike plakete za tri najuspe{nije seoske priredbe i tri

BA^KA PALANKA: Lokalni akcioni plan zapo{qavawa utvrdio prioritete aktivne politike zapo{qavawa u narednoj godini. Predvi|eno je da se iz op{tinske kase izdvoji pet miliona dinara, a isto toliko, po principu dinar na dinar, obezbedila bi Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.Ovde o~ekuju da se idu}e godine zaposli oko 200 qudi, a danas na posao ~eka preko 7.500. Zamenik predsednika Op{tine Ba~ka Palanka Zoran Jovi~in ka`e da to podrazumeva podsticawe zapo{qavawa te`e zapo{qivih grupa, a to su mla|i od 30 godina i stariji od 50 godina. Od oko 61.000 stanovnika u ovoj op{tini radno aktivno je 11.000, a broj nezaposlenih od preko 60 godina starosti je oko 600. Za sada se planira da se u idu}oj godini pomo}u subvencija za samozapo{qavawe obezbedi 33 lica, a da po osnovu subvencija poslodavcima za novo zapo{qavawe do posla do|e 37 qudi. M. Sy.

BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (11 i 18), „[i{awe“ (19.45), „Jedi, moli, voli“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma: „Dnevna soba nacije“ (18), „Verujem u an|ele“ (21), „Ja volim, ti voli{” (23)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Don Kihot“ (19) Pozori{te mladih, mala sala: „An|eoska bajka“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Vesna Pavlovi} iz Futoga (de~aka i devoj~icu) DEVOJ^ICE: Branislava Jovanovi}, Ivana Simi}, Lidija Latinovi}, Sowa Brmbota, Bojana Miqu{ iz Novog Sada i Tatjana Edelinski iz Petrovaradina DE^AKE: Nata{a Dra~a iz Novog Sada, Zorica Ogwenovi} iz Temerina, Vesna Pivarxi iz Kisa~a, Tomislava Lon~ar i Gorana Pa{i} iz Futoga, Jelena Male{evi} i Danijela Begi} iz In|ije, Violeta Dragojevi} iz Budisave, Sla|ana Dra`i} iz Ka}a i Nata{a Slavuq iz Silba{a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Julijana Jo`efa Tot (1943) u 9.45 sati – urna, Miroslav \or|a [ajara (1928) u 10.30 - urna, Nevenka \ure Turinski (1929) u 11.15, Milivoje Radisava Ne{kovi} (1929) u 12, Ilona Karla Milik (1927) u 12.45, Radojka Stojana Stanojevi} -Drqa~a (1933) u 13.30, Qiqana An|elka Mati} (1937) u 14.15 - ispra}aj, Sreten Tome Vasi} (1960) u 15 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu }e biti sahrawena Melanija Oskara Hajdu (1934) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 sati bi}e sahraweni Dragica Petra Gvozdenovi} (1944) i Stevan Steve Gvozdenovi} (1939). Na Centralnom grobqu u Futogu u 15 sati bi}e sahrawena Julka Jove Prodanovi} (1950).

Tribina po~iwe u 13 ~asova, u amfiteatru SPENS-a, a u~estvuju predstavnici manifestacija, turisti~ki radnici, novinari i gosti iz Hrvatske. Oni }e razgovarati o povezivawu seoskih priredbi i turisti~kih organizacija, o tome da li je ponuda „Dan otvorenih vrata u mom selu” prilika da seoske priredbe `ive cele godine. Poseban deo „Rogqa” namewen je `enama koje su u~esnice manifestacije „Stvarala{tvo seoskih `ena Vojvodine”. Doma}in i organizator „Rogqa”– „Agroprofit” o ce-

U~esnici „Rogqa” „Ivawsko cve}e” Sivac, „Jesen ide duwo moja, kukuruzi ve} su zreli” Jazak, „Bean festival - temerinska pasuqijada” Temerin, „^varak fest” Ka}, „Festival tradicionalnih jela”, Selen~a, „Festival meda” Novi Sad, „Futo{ka kupusijada” Futog, „Kobasicijada” Turija, „Biofarma Vozar” Kisa~, „Koviqska rakijada- parastos dudu” Koviq, „Pastirski dani i mu`qanska svadba” Mu`qa, „Pitijada” Ba~ki Jarak, „Rakova~ki susreti u belom majdanu” Rakovac, „Ravnoselska fijakerijada” Ravno Selo, „Rimski dani” Hrtkovci, „Rumena~ka pihtijada” Rumenka, „[ajka{ki ra`aw” [ajka{, „[kembijada” @abaq, „Slaninijada” Ka~arevo, „Sremska kulenijada” Erdevik, „Sremski sviwokoq i kobasicijada” [id, „[trudlijada” Novo Milo{evo, Stvarala{tvo `ena Vojvodine, „[unka fest” Kr~edin, Takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe i etno postavka u slavu hleba Pavlovci, „Tara{ki kotli}” Tara{ i „Tiski dani” Be~ej. snu poemu „Paorska ruka” Joce Stefanovi}a. Me|u izlaga~ima posebnu atrakciju pripremaju najmla|i farmeri iz Mu`qe. Oni }e na po~etku izvesti koncert bi~evima. Na „Rogqu” }e prvi put biti predstavqen i „[unka fest” iz Kr~edina, koji se tek priprema. Doma}ini „Kupusijade” iz Futoga, ponudi}e za posetioce posna jela i „sarmu za poneti”. Doma}ini iz Be~eja i Tara{a su pripremili ribu, a `ene iz Selen~e, Pavlovaca i Banata posne kola~e. Od 13 ~asova najve}i proizvo|a~ organske hrane u Srbiji Vlada Vozar iz Kisa~a ponudi}e specijalnu kombinaciju salate za posetioce.

Prioriteti u zapo{qavawu

DANAS U NOVOM SADU

specijalne poveqe. Ve} od 11 ~asova, kada je i zvani~no sve~ano otvarawe festivala, posetioci }e imati priliku da probaju brojna tradicionalna jela, specijalitete, kao i da degustiraju vina u najve}em du}anu, gde }e ovu kapqicu nuditi 13 vinarija, a pripremqen je i zabavni program. Susret }e otvoriti tambura{ki orkestar „Mustang” iz Ravnog Sela i folklorni ansambl „Vila” iz Novog Sada. Po~etak programa obele`i}e dobo{ar i gajda{ iz Sivca. Uz gajda{a Maksu i dobo{ara Stevu po~e}e susret, uz svojevr-

lom doga|aju priprema kratkometra`ni film, koji }e biti emitovan u mre`i vojvo|anskih televizija, a svim u~esnicima bi}e distribuiran i poseban kalendar sa datumima odr`avawa wihovih priredbi. Na „Rogqu” u~estvuju sve ve}e seoske priredbe, izuzev „Tamburice” iz Derowa. Organizator „Rogqa” – Udru`ewe ”Agroprofit” pripremilo je program po kojem bi ove manifestacije gostovale po regionima i u Beogradu, da bi se predstavile {to ve}em broju posetilaca. Pokroviteq „Rogqa” je Vlada Vojvodine – Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu. L. Nikovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

Upotrebna dozvola za gasovod Gospo|inci-Banatski Dvor Dvosmerni gasovod od Gospo|inaca do Banatskog Dvora u Vojvodini, duga~ak 44,5 kilometara, dobio je upotrebnu dozvolu, saop{tila je sino} Vlada Vojvodine. Gasovod prelazi preko teritorije op{tina @abaq i @iti{te i grada Zrewanina. U saop{tewu se navodi da je dobijawem upotrebne dozvole potvr|en kvalitet radova i materijala ugra|enog na tom va`nom energetskom objektu, koji }e obezbediti kvalitetno snabdevawe stanovni{tva prirodnim gasom i ukupno poboq{ati energetski sistem u Srbiji. Investitor je bilo preduze}e Srbijagas, a vrednost radova je oko milijardu dinara.

ZA [EST MESECI ASFALTIRANO PETNAEST ULICA U GRADU

Naredne godine na redu sela BELA CRKVA: Kako je predsednik op{tine @eqko Crnogorac rekao za „Dnevnik”, niko nije verovao da je to mogu}e, a ipak za ovaj relativno kratak period, od kada je nova op{tinska garnitura na vlasti, asfaltirano je 15 ulica u gradu, neke su ulice dobile kanalizacionu mre`u, a trenutno je u toku asfaltirawe puta za selo Kru{~ica. Tokom leta asfaltiran je put Dubovac - Vra~ev Gaj.Sredstva su pristizala iz Republike, Pokrajine i buxeta op{tine. Iako je u op{tinskom buxetu ima samo oko 260 miliona dinara, stvoreni su uslovi da se iz ovih sredstava finansira izrada projekata, asfaltiraju ulice i uradi kanalizacija na nekim kra}im deonicama. Ukupa vrednost radova prema{ila je 300 miliona dinara. U toku je i kona~no opremawe nove zgrade plu}ne bolnice „Dr Budisav Babi}” i parterno ure|ewe, tako da se o~ekuje da }e sukoro primiti i prve bolesnike. Posle gotovo dvadeset godina i centar grada postao je gradi-

li{te, a u toku su radovi na takozvanoj Lameli 2 na Belom trgu. Kako je, predsednik op{tine @eqko Crnogorac rekao, ovaj objekat, koji je tako davno sagra|en do polovine, a ~iji je vlasnik bila Vojska, nedavo je prodat. Nekad{we ruglo grada poprima nove obrise i znatno }e doprineti lep{em izgledu grada. Deo stanova i lokala ima vlasnike, koji gotove dve decenije ~ekaju na useqewe, a deo }e biti na prodaju. U narednom periodu predsednik op{tine i wegovi saradnici anga`ova}e se na realizaciji projekta mosta na Neri, koji bi trebalo realizovati u saradwi sa Republikom Rumunijom iz sredstava Evropske Unije. Drugi prioritet je dat opremawu tehnolo{kog parka je, a poku{a}e i da prodaju zgradu Doma vojske u Centru grada. Posebno }e se raditi na poboq{awu kvaliteta `ivota u selima, koja su, po re~ima @eqka Crnogorca, u proteklom periodu bila zapostavqena. M. Vitomirov

CEVI [IDSKOG VODOVODA ^ESTO PUCAJU ZBOG DOTRAJALOSTI

Po~iwe rekonstrukcija potisne stanice [ID: Kako obe}ava direktor {idskog JKP „Vodovod” Miladin Pini}, ovih dana treba da po~ne rekonstrukcija potisne stanice u [idu. Sredstva za rekonstrukciju obezbedio je JKP „Vodovod”, a izvo|a~ radova je „Koncept

Direktor JKP „Vodovod” Miladin Pini}

DOO” Novi Sad. Ovo preduze}e rekonstruisa}e potisnu stanicu koja }e potro{a~ima doneti boqe vodosnabdevawe vodom, a „Vodovodu” u{tedu elektri~ne energije od 30 do 40 posto. Vrednost radova je 970.000 dinara, a novac je dobijen iz sredstava NIP-a. „Vodovod” je 3. decembra konkurisao za sredstva u ukupnom iznosu od 4,5 miliona dinara. Izrada projektne dokumentacije fekalnog pre~ista~a staje tri miliona dinara, a izrada projektne dokumentacije vodotrowa u Erdeviku 1,5 milion dinara. Fekalni pre~ista~ u [idu je trenutno najzna~ajnija investicija koju }e JKP „Vodovod” ulo`iti, s namerom da omogu}i ekolo{ki ~ist protok vode iz fekalne kanalizacije u [idinu koja je spojena sa rekom Bosut.

Cevi vodovovoda, koji pitkom vodom snabdeva [id i okolna naseqena mesta, pucaju dvadeset i vi{e puta godi{we. A kako i ne bi, kada su ra|ene po licenci iz 19. veka. [idski vodovod poseduje osam starih bunara i dva koja su van funkcije. Pro{le godine zavr{eno je kopawe jo{ dva bunara, a predstoje tri va`na posla koja treba {to pre zavr{iti, a to je sanirawe cevi gde se gubi voda, prikqu~ewe dva bunara na cevovod i dogradwa paralelnog cevovoda, u du`ini 1.800 metara, od izvori{ta u Batrovcima do sela. Miladin Pini} obe}ava da }e sva tri posla zavr{iti brzo. - Prvi zadatak smo ve} obavili. Nakon 27 godina, prekinuli smo oticawe 15 litara vode u sekundi iz cevovoda koji se nalaze ispod autoputa koji ide prema [idu. Ovaj posao je uradilo preduze}e iz Subotice GPM - GAMS DOO, a vrednost radova je 7,8 miliona dinara. Predstoji nam spajawe dva novoiskopana bunara sa osam postoje}ih. Cena ovih radova iznosi 29,5 miliona dinara. Novac smo nabavili tako {to smo na vreme podneli zahtev Fondu za kapitalna ulagawa Vojvodine. U saradwi sa lokalnom samoupravom, obezbedili smo od Fonda 22, a od op{tine [id ~etiri miliona dinara. Razliku od 11 miliona plati}e Fond za kapitalna ulagawa APV - ka`e Pini} Za paralelni cevovod od 1.800 metara napravqena je projektna dokumentacija, a prioritetni zadatak je da se iz upotrebe izbace cevi ra|ene po licenci iz 19. veka. - Za sada smo na cevovod postavili nove sigurnosne ventile, {to ne zna~i da u toku predstoje}e zime ne}e opet do}i do pucawa cevi - isti~e Pini}, koji }e nastojati da se, pored ovih, zamene i cevi gradske i seoske vodovodne mre`e, jer su i one iz pretpro{log veka. D. Savi~in

subota18.decembar2010.

11

SARADWA ADE I AUSTRIJSKE KOMPANIJE ASA

Na poklon kontejneri za selekciju otpada ADA: Austrijska kompanija za upravqawe otpadom ASA uru~ila je ju~e op{tini Ada 45 kontejnera zapremine 1.100 litara, kojim je ozna~en po~etak saradwe na unapre|ewu upravqawa otpadom u ovoj potiskoj op{tini. Pri uru~ewu kontejnera u krugu a|anskog JKP „Standard”, generalni menaxer Kompanije ASA za Srbiju Aleksander Nalepka je istakao da je a|anska op{tina potpisala me|uop-

{tinski sporazum za upravqawe otpadom sa op{tinama Be~ej i Kikinda, a da }e se 45 kontejnera u Adi koristiti za primarnu selekciju otpada. On je dodao da }e se nakon odvajawa za recikla`u papira, stakla i pet ambala`e, preostali ~vrst komunalni otpad odlagati na regionalnoj sanitarnoj deponiji u Kikindi. - Za na{u op{tinu u ovom trenutku najbli`a je izgra|ena regionalna deponija u Kikin-

di, koju }emo u budu}nosti koristiti za na{e potrebe. Op{tina Ada je od Kompanije A.S.A kontejnere dobila bez naknade i iskoristi}emo ih za formirawe 15 zelenih ostrva, koja }e biti sme{tena u dvori{tima stambenih zgrada i javnih ustanova radi primerne selekcije komunalnog otpada - ka`e predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki. M. Mr.

U OP[TOJ BOLNICI U SREMSKOJ MITROVICI

Potpisano 300 donatorskih kartica SREMSKA MITROVICA: Op{ta bolnica u Sremskoj Mitrovici je prva zdravstvena ustanova sekundarnog nivoa koja se ukqu~ila u Donatorsku mre`u Vojvodine. U ovoj bolnici je potpisano oko 300 zahteva za donatorsku karticu, uglavnom zadravstvenih radnika ove Bolnice, ali i drugih humanih qudi iz Srema. Ako se zna da Op{ta bolnica u Sremskoj Mitrovici ima samo na dijalizi 154 bubre`na bolesnika, od kojih je wih 30 ~eka donaciju bubrega, onda je jasno koliko je donatorstvo organa va`no. Vr{ilac du`nosti direktora Bolnice dr Miroslav Kendre{i} ka`e da je pet pacijenata, od wih 30 koji ~ekaju burege, pozivano na transplataciju, na `alost tipizacija tkiva nije im odgovarala, pa nisu mogli postati primaoci. Isti~e i da je tokom posledwih godina ura|eno 35 transplantacija bubrega i da je devet transplantacija ura|eno od pacijenata koji su do`iveli mo`dani udar, dok su

Odeqewe dijalize u sremskomitrova~koj bolnici

ostali dobili bubreg od u`e familije ili rodbine. Koordinator programa „Produ`i `ivot” u Sremskoj Mitrovici, specijalista anesteziolog dr Novak Ili} ka`e da je, kad je re~ o zave{tawu organa, potrebna stalna edukacija gra|ana i rezultati ne}e izostati. -Mi smo u na{oj bolnici pre dve godine zapo~eli predavawa o

zna~aju zave{tawa organa i rezultat je vidqiv, 300 potisanih zahteva za donatorsku karticu od Donatorske mre`e Vojvodine. Otpo~eli smo i predavawa za gra|anstvo o zna~aju zave{tawa organa i jedno od prvih je bilo u „Rotari klubu” u Sremskoj Mitrovici, gde smo nai{li na veliki odziv budu}ih donatora – ka`e dr Ili}. S. Bojevi}

GRA\ANI NEZADOVOQNI UKIDAWEM BEOVOZA

Prete blokadom pruge IN\IJA: Povodom ukidawa `elezni~ke linije Beovoza, predstavnici lokalne samouprave Op{tine In|ija su nadle`no Ministarstvo za infrastrukturu i zatra`ili da se hitno preduzmu mere, kako bi Beovoz ponovo saobra}ao na relaciji In|ija-Beograd. Od strane Nadle`nih ministarstvu su odgovorili da }e u narednih nekoliko dana poku{ati da razre{e nastalu situaciju. Na sastanku u op{tini je dogovoreno da na sednici Skup{tine op{tine In|ija, koja }e biti odr`ana 27. decembra, odbornici ovlaste predsednika op{tine In-

|ija Gorana Je{i}a da, u ime op{tine In|ija, nastavi pregovore sa nadle`nim organima u Ministarstvu infrastrukture i JP „@eleznice Srbije”, kako bi problem oko ukidawa Beovoza {to pre bio re{en. Korisnici `elezni~kog prevoza koji iz In|ije na posao ili u {kolu putuju vozom, najavili su blokadu pruge. Predstavnici lokalne samouprave u In|iji ih mole da to ne ~ine, dok ne dobiju odgovor od nadle`nih slu`bi o na~inu re{avawa ovog problema. S. B.

PLANIRA SE IZGRADWA STO SOCIJALNIH STANOVA

Kvadrati po neprofitnim cenama ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov potpisao je u Vladi Srbije preliminarni sporazum o izgradwi stotinu stanova za gra|ane sa niskim i sredwim primawima. Mihajlov je naglasio da je projektom, koji se realizuje uz finansijsku

morala da sa~ini Stambenu strategiju, koja je i usvojena na nedavnoj sednici Gradskog ve}a. Kako je tom prilikom izvestila predstavnica Gradske uprave Mila Ratkovi} Pani}, Stambena strategija sadr`i, pre svega, analizu stawa, kako bi se sagledala

Jedno od gradili{ta u Zrewaninu

podr{ku Banke Saveta Evrope, predvi|eno da 70 stanova bude prodato pod neprofitnim uslovima, a 30 izdato u zakup. Direktor „Gradske stambene agencije” Dejan ^apo obja{wava da je lokalna samouprava, da bi dobila pare za izgradwu ovih stanova,

struktura stanovni{tva, ekonomska situacija, infrastruktura i zemqi{na politika a posebna pa`wa bi}e posve}ena re{avawu stambenih problema rawivih grupa. -Razgovaralo se i o lokacijama na kojima bi trebalo graditi sta-

nove, a jedna od wih je u Pan~eva~koj ulici. Bitno je da one budu u sklopu drugih stambenih objekata. Ukoliko sve bude teklo po planu, od marta 2011. godine krenu}emo sa prvim koracima u realizaciji, {to zna~i da }emo odrediti lokaciju, zapo~eti infrastrukturno opremawe zemqi{ta, izraditi projekte za zgrade… istakao je ^apo i potvrdio da }e prednost pri kupovini imati mladi bra~ni parovi, samohrani roditeqi i osobe sa invaliditetom, odnosno gra|ani sa niskim i sredwim primawima koji nemaju re{eno stambeno pitawe. Kako saznajemo, planirana je izgradwa ~etiri zgrade sa ukupno sto stanova, ~ija }e se veli~ina kretati izme|u 25 i 75 kvadrata. Po grubim procenama, cena kvadratnog metra iznosi}e blizu 700 evra. Kamatna stopa za kredite na 24 godine ne}e prelaziti ~etiri odsto, a prose~na mese~na rata }e iznositi od 120 do 200 evra po doma}instvu. Ostali stanovi }e biti nameweni porodicama koje nisu kreditno sposobne, a koje }e mo}i da ih zakupe po ceni od 40 do 80 evra mese~no. Predvi|eni rok za zavr{etak radova je prva polovina 2013. godine. @. Balaban

VESTI Zabraweno paqewe li{}a [ID: Paqewe li{}a skupqenog na ulicama i u dvori{tima, zabraweno je u [idu. Takva navika, koje [i|ani nikako da se oslobode, uslovila je da se u ve~erwim satima grad zavije u maglu dima, koji smeta stanovnicima. Komunalna inspekcija napomiwe da gra|ani treba da sakupe li{}e i predaju ga Javnom komunalnom preduze}u „Standard” zajedno sa sme}em. U isto vreme je pripretila onima koji nastave sa ru`nom navikom, pa }e podneti prijavu za pokretawe prekr{ajnog postupka za svakog gra|anina koji bude palio li{}e, a kazna za ovaj prekr{aj je 25.000 dinara. D. S.

Kikindskim selima 22 miliona KIKINDA: Osam mesnih zahjednica kikindske op{tine dobilo je bespovratna sredstva iz Pokrajinskpg sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo. Tim povodom pokrajinski sekretar Daniel Petrovi} boravio je u Kikindi, gde su potpisani ugovori sa predsednicima mesnih zajednica. Iznos od 22 miliona dinara bi}e iskori{}en za ure|ewe atarskih puteva i odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta. Op{tni Kikinda pripalo je od pokrajine u ovoj tran{i {est miliona za atarske puteve i {esnaest miliona dinara za odvodwavawe, a sva sela, osim I|o{a, dobila su ova namenska sredstva. A. \.

Pomo} Kikin|anki KIKINDA: ^lanovi Op{tinskog ve}a Op{tine Kikinda doneli su odluku da se lokalna samouprava prikqu~i humanitarnoj akciji za pomo} dvadesetogodi{woj Kikin|anki Dijani Siv~ev, koja mora hitno na operaciju u Rim. Op{tina je odobrila odre|ena sredstva, kao i pomo} u finansirawu operacije. Ve}e je uputilo svim javnim preduze}ima i ustanovama, ~iji je osniva~ Op{tina Kikinda, preporuku da se prikqu~e ovoj akciji. Op{tina je apelovala da svako preduze}e, u skladu sa svojim mogu}nostima, {to pre uplati novac, jer je Dijanina operacija zakazana za 21. decembar. Ra~un za pomo} Dijani Siv~ev otvoren je u banci „Intesa” u Kikindi, a broj `iro ra~una na koji se mogu upla}ivati nov~ana sredstva je: 160-5600100792368-38. A. \.

Performans ispred crkve BE^EJ: U organizaciji lokalne samouprave danas od 14 sati na centralnom gradskom trgu, konkretno ispred katoli~ke crkve posve}ene Velikoj Gospojini, bi}e organizovan performans posve}en predstoje}im Bo`i}nim praznicima. ^lanovi be~ejskog MKD „Petefi [andor” predstavi}e se s Bo`i}nim pesmama, a pastirske igre i pesme posve}ene prazniku ro|ewa Hrista izve{}e grupa u~enika katoli~kog hrama Svi sveti u Ba~kom Petrovom Selu. Istovremeno, organizova}e se i svojevrsni prikaz jela i pi}a koja se tradicionalno slu`e u vreme Bo`i}nih praznika. V. J.


12

CRNA HRONIKA

subota18.decembar2010.

NADAQ^ANIN TRI PUTA NA METI PQA^KA[A

LOPOVSKI TANDEM IZ KIKINDE I KUMANA TERETI SE ZA PROVALE

Prvo samo krali, a onda batinali Policija je u Srbobranu uhapsila Marija B. (1980), \or|a F. (1989) i Bogdana [. (1953) iz Nadaqa pod sumwom da su 18. februara po~inili razbojni{tvo nad Du{anom S. (1937) iz istog mesta. Wima se pripisuje da su tog datuma upali u Du{anovu ku}u gde su ga fizi~ki maltertirali i uz pretwu no`em od wega zahtevali da im da novac. Tako|e, \or|u i Mariju se stavqa na teret da su pre toga, u januaru, po~inili te{ku kra|u. La`no se predstavqaju}i, saznali su da ovaj o{te}eni poseduje izvesnu sumu novca koju ~uva u dvori{tu ku}e, pa su

Zadruga otpla}ivala traktor Sen}anska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Svetozara M. (1958) iz \ale, op{tina Novi Kne`evac, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo prevare na {tetu Zemqoradni~ke zadruge "Napredak" iz Gorweg Brega, op{tina Senta. Osumwi~eni Svetozar M. se tereti da je doveo u zabludu od-

govorno lice u ZZ "Napredak" da mu izda garanciju za kupovinu traktora. Po{to nije izvr{avao svoje kreditne obaveze za otpla}ivawe traktora, to je za wega, kao garant, morala da u~ini ZZ "Napredak", koju je na taj na~in, kako je saop{tila policija, o{tetio za oko 2,3 miliona dinara. M. Mr.

RASVETQENA SERIJA KRA\A U POTISJU

Trojka se sumwi~i za deset provala Saradwom kikindske i suboti~ke policije rasvetqeno je deset provalnih kra|a prodavnica i trafika na podru~ju op{tina Ada, Kawi`a, Senta i Novi Kne`evac, koje su izvr{ene od avgusta do decembra ove godine. Iz PU Kikinda najavqeno je da }e protiv Tibora K. (1985) i

Poharali trgovinske radwe

no}u u{li u dvori{te i provalili u {talu u kojoj su prona{li pare. \or|u F. se dodatno stavqa na teret da je u septembru ponovo do{ao kod Du{ana i prevarom od wega ukrao jo{ novca pa je osumwi~en i za kra|u. Istraga }e utvrditi koliko para su izgrednici uzeli Du{anu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. De`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Radomir [tula sino} je nakon saslu{awa odredio pritvor Mariju B. i \or|u F., dok je Bogdan [. pu{ten da se brani sa slobode zbog te{ke bolesti. M. V.

\ALINAC OSUMWI^EN ZA PREVARU

Norberta H. (1988) iz Subotice i Zlatka K. (1980) iz ^antavira biti podnete krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da su iz prodavnica i trafika u koje su provaqivali odneli cigarete, kafu, mobilne telefone, novac, prehrambene i kozmeti~ke proizvode vredne oko milion dinara. M. Mr.

DNEVNIK

Vojislavu K. (1990) iz Kikinde i Milanu M. (1990) iz Kumana, op{tina Novi Be~ej, policijski slu`benici u Kikindi odredili su zadr`avawe do 48 sati zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili dve te{ke kra|e na {tetu trgovinskih radwi u Kikindi. Osumwi~eni se terete da su u dva navrata, u no}i izme|u 8. i 9. i izme|u 14. i 15. decembra ove godine, provalili u dve trgovinske radwe u Kikindi iz kojih su odneli cigarete, alkoholna pi}a, prehrambene i kozmeti~ke proiz-

vode vredne oko 200.000 dinara. Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je da su u saradwi s policicijskim slu`benicima iz Zrewanina rasvetqene i te{ke kra|e koje su osumwi~eni izvr{ili u Melencima i Kumanu. Oni su i prilikom provala u tamo{we trgovinske radwe odneli cigarete, alkoholna pi}a, prehrambene i kozmeti~ke proizvode vredne oko 500.000 dinara. M. Mr.

ODBIJENA TU@BA DU[KA MARKOVI]A PROTIV REGIONALNOG NEDEQNIKA „ZREWANIN”

Tekst zaboleo vi{e od metka Vi{i sud u Zrewaninu odbacio je tu`bu Zrewaninca Du{ka Markovi}a (38), koju je ovaj nezaposleni instalater za grejawe i klimatizaciju i uzgajiva~ pasa patuqaste rase podneo protiv lista “Zrewanin” i wegovog direktora i glavnog urednika Dalibora Bubwevi}a. Markovi} je tra`io da mu se isplati 300.000 dinara naknade nematerijalne {tete za navodne du{evne bolove, izazvane tekstom “Predrag [tiklica usmr}en hicima iz pi{toqa”, objavqenom u regionalnom nedeqniku 19. februara. On je, u tu`benom zahtevu, tvrdio da su flagrantne neistine navodi da je obra~unu u kojem je [tiklica nastradao, a Markovi} rawen, prethodio sukob izme|u Gorana Dragi}a (33) i grupe kojoj je, sem pokojnog [tiklice, pripadao i tu`iteq. Za tvrdwe da je zbog “spornog” teksta po~eo da gubi prijateqe i da se suo~avao s problemima na poslovnom planu Markovi} sudu nije prilo`io nijedan dokaz, zbog ~ega je odlu~eno da wegov tu`beni zahtev bude odbijen. Povrh svega, kazao je da kod wega psihi~ke probleme nije prouzrokovalo ubistvo prijateqa [tiklice i sopstveno rawavawe ve} iskqu~ivo tekst u “Zrewaninu”! Tako|e, Vi{i sud u Zrewaninu je nedavno, u prvostepenoj presudi protiv Zrewaninca \or|a Bla`i}a (46), osu|enog na 35 godina robije zbog [ti-

Novinari „Zrewanina” pred zgradom suda

„Bombarduju” novinare tu`bama Zbog pisawa o ubistvu Predraga [tiklice mnogi zrewaninski novinari na{li su se na sudu. Za 21. decembar u Vi{em sudu zakazana je glavna rasprava u postupku po tu`bi Du{ka Markovi}a protiv kompanije “Ve~erwe novosti”, kada }e se, u ulozi svedoka, pojaviti i novinar “Dnevnika”. Ina~e, list “Zrewanin” je tu`ila i porodica pokojnog [tiklice i prvostepenom sudskom presudom nedeqnik i wegov urednik su obavezani na to da familiji isplate ukupno 300.000 dinara zbog povrede prava li~nosti. List se `alio na ovakvu presudu. kli~inog ubistva, potvrdio upravo ono o ~emu su svojevremeno izve{tavali i mediji. U sudskom spisu opisan je doga|aj od 11. februara, kada je, nedaleko od ku}nog praga, hicima iz vatrenog pi{toqa, usmr}en [tiklica. Navedeno je da je Goran

Dragi}, u popodnevnim satima, potegao pi{toq marke „zbrojovka“, kada su do wegove ku}e do{li Nenad Velisavqev, Du{ko Markovi}, Dragan Zdravkovi} i Predrag [tiklica, s kojima je odranije bio u zavadi. Dok je i{ao ka dvori{noj kapi-

ji, repetirao je pi{toq i ispalio jedan hitac, posle ~ega su se ~etvorica nezvanih gostiju razbe`ala. Ne{to kasnije, Dragi} se na{ao s \or|em Bla`i}em i ispri~ao mu {ta se de{avalo ispred wegovog ku}nog praga, rekav{i da mu je pomenuta ~etvorka pretila da }e ga ubiti. Zato je od Bla`i}a, koji je odranije bio u sva|i s Draganom Zdravkovi}em, zatra`io da ga za{titi. Bla`i} se posle toga odvezao do Prvomajske ulice i parkirao putni~ko vozilo u blizini [tikli~ine ku}e. Ubrzo je nai{ao „opel kadet“ u kojem su bili Dragan Zdravkovi}, Du{ko Markovi} i [tiklica. Ne ~ase}i ~asa, Bla`i} je iza{ao iz automobila i ispalio vi{e hitaca u pravcu o{te}enih. Jedan metak je pogodio Markovi}a u desnu podlakticu, nanev{i mu lak{e telesne povrede, a drugi je prostrelio [tiklicu kroz levu stranu grudnog ko{a. Od zadobijenih povreda je preminuo na licu mesta. Ina~e, Du{ko Markovi} je, kako se navodi u re{ewu Vi{eg suda, 2004. godine zbog neovla{}enog posedovawa vatrenog oru`ja i ometawa policajaca u obavqawu slu`benih du`nosti osu|en na kaznu zatvora od ~etiri meseca, koju je i izdr`ao. Osu|ivan je i prekr{ajno zbog ugro`avawa javnog reda i mira. @. Balaban

U SRBIJI VI[E OD 11.000 QUDI IZA RE[ETAKA

Za zatvorenike dnevno 170.000 evra U Srbiji danas ima ne{to vi{e od 11.000 pritvorenika i zatvorenika, a to dr`avu dnevno ko{ta oko 170.000 evra. S obzirom na to da su sme{tajni kapaciteti nedovoqni, u planu je izgradwa ~etiri nova zatvora, ali izgleda da ni to ne}e smawiti

tivne sankcije doslednije sprovodile, po procenama stru~waka, broj pritvorenika i zatvorenika mogao bi se smawiti i 20 odsto. Jo{ jedna mera koju je Ministarstvo pravde po~elo da sprovodi jeste elektronski nadzor, a

UHAP[EN PQA^KA[ ZLATARE „MAJDANPEK” U BEOGRADU

La`nim pi{toqem do plena Zlatara "Majdanpek" u Ulici cara Du{ana u Beogradu opqa~kana je ju~e oko devet ~asova, a pqa~ka{ je ubrzo uhap{en. Po prvim informacijama, pqa~ka{ je sa~ekao da radnica otvori zlataru, potom ju je odgurnuo i udario po glavi pi{toqem, za koji se kasnije ispostavilo da je bio kopija. Ukradena

AKCIJA POLICIJE NOVOG PAZARA

Prese~en {verc kafe iz Crne Gore Novopazarska policija je presekla kanal krijum~arewa kafe iz Crne Gore i zaplenila robu vrednu oko 2,3 miliona dinara, saop{tila je ju~e policija. U saop{tewu se navodi da je roba prona|ena u ku}i E. [. iz sela Paralovo i u kombi-vozilu

AUTOM SLETEO U REKU I POGINUO: Milinko Mojovi} (47) iz Brvenice, kod Ra{ke, poginuo je pretpro{le no}i kada je "zastavom 101" s mosta na lokalnom putu sleteo u reku Brvenicu. Policijska uprava Kraqevo saop{tila je da je Mojovi} preminuo na licu mesta. Uvi|aj je obavio istra`ni sudija Sudske jedinice Ra{ka Osnovnog suda u Kraqevu, u prisustvu javnog tu`ioca i policijskih slu`benika. (Tanjug)

je zasad neutvr|ena koli~ina zlata koju je razbojnik stavio u torbu i pobegao ka Bajlonijevoj pijaci, ali je policija organizovala poteru i ubrzo uhapsila pqa~ka{a u jednoj od okolnih ulica. Radnicu, koja je lak{e povre|ena ali je u {oku, zbrinula je ekipa Hitne pomo}i.

nema~kih registarskih oznaka. Prona|eno je 120 xakova od po 60 kilograma sirove kafe. Zbog sumwe da su u~estvovali u nedozvoqenoj trgovini, policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati Fatmiru K. (23) i Eminu G. (23).

U KPZ ZA MALOLETNIKE U VAQEVU

prenatrpanost zatvora i pritvora u Srbiji, javila je ju~e Radiotelevizija Vojvodine. Za bla`a krivi~na dela, poru~uju stru~waci, bilo bi daleko korisnije da se izri~u kazne dru{tveno korisnog rada jer je to za dr`avu jeftinije, a smawuje prenatrpanost zatvora. Alternativne sankcije za`ivele su u deset gradova u Srbiji, izme|u ostalih i u Novom Sadu, ali wihov efekat jo{ uvek nije dovoqno vidqiv. Kada bi se alterna-

na taj program, u toku slede}e godine, moglo bi pre}i oko 3.000 zatvorenika. Dr`ava dnevno izdvaja oko 170.000 evra za pritvorenike u Srbiji, a kada bi uz elektronski nadzor i alternativne sankcije smawila broj pritvorenika i zatvorenika bar za tre}inu, imala bi sasvim dovoqno novca za renovirawe starih i izgradwu novih zatvora, ali i da zaposli novo osobqe jer ih ~esto ima nedovoqno, objavio je RTV.

Spre~eno uno{ewe droge Predstavnici slu`be obezbe|ewa Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija spre~ili su ju~e poku{aj dostavqawa narkotika u Kazneno-popravni zavod (KPZ) za maloletnike u Vaqevu, saop{teno je iz Uprave. Uprava KPZ-a za maloletnike u Vaqevu odmah je obavestila policijsku upravu u tom gradu koja je na licu mesta izvr-

{ila uvi|aj. U jednom paketi}u bilo je 35 grama "bele pra{kaste materije" za koju se, kako navodi Uprava, sumwa da je spid, dok je u drugom paketi}u bilo 80 grama "materije zelene boje" za koju se sumwa da je marihuana. Kako navodi Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija, istraga o tom slu~aju je u toku.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK U SELU KOD KRU[EVCA NA\EN MRTAV STARIJI BRA^NI PAR

Supru`nici umrli od hladno}e i gladi Supru`nici Grozdana (81) i Tomislav Mili} (75) preminuli su ju~e od, kako se veruje, hladno}e i gladi u svojoj ku}i u selu Qubava nedaleko od Kru{evca. Be`ivotna tela bra~nog para prona{le su kom{inica i ro|aka preminulih, nakon {to im je wihov sin Marko (55), koji je osoba s posebnim potrebama, rekao da wegovim roditeqima nije dobro. Kom{ije su izjavile da Grozdanu nisu videli posledwa ~etiri dana, a Tomislava oko

desetak. Tomislav i Grozdana su nekoliko prethodnih godina `iveli od pomo}i kom{ija koje su im dostavqale hranu. Nisu imali nikakve prihode, niti su primali pomo} od Centra za socijalni rad. U ku}i su `iveli sa sinom Markom, koji je do pre sedam godina primao nov~anu nadoknadu, ali od tada ni on nije imao nikakve dohotke. Tela bra~nog para odneta su na Odeqewe patologije Kru{eva~ke bolnice. E. D.

INCIDENT U PRVOM OSNOVNOM SUDU U BEOGRADU

Parni~ni tu`ilac napao sudiju

U zgradi Prvog osnovnog suda u Beogradu, u Ustani~koj ulici, parni~ni tu`ilac u jednom predmetu fizi~ki je napao sudiju u tom predmetu. Napada~a je saslu{ao de`urni istra`ni sudija, odre|en mu je pritvor od 30 dana i pokrenuta istraga protiv wega zbog krivi~nog dela ugro`avawa sigurnosti. Dru{tvo sudija Srbije osudilo je ju~e fizi~ki napad stranke na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu koji se dogodio u samoj sudskoj zgradi, i pozvalo nadle`ne da hitno preduzmu sve mere da bi se obezbedila fizi~ka sigurnost sudija, zaposlenih i gra|ana u sudu. "Taj slu~aj predstavqa flagrantan napad na sudstvo u celini i posledica je nedovoqne za{ti}enosti sudija na radnom mestu, neodgovaraju}ih uslova u

kojima sudije rade i kontinuirane dugotrajne kampawe koju izvr{na vlast vodi protiv sudstva, koja je znatno doprinela slabqewu poverewa gra|ana u sud", navdeno je u saop{tewu. Dru{tvo sudija pozvalo je Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva da hitno preduzmu sve mere iz svoje nadle`nosti da bi se obezbedila fizi~ka sigurnost sudija, zaposlenih i gra|ana u zgradi suda, pre svega anga`ovawem dovoqnog broja obu~enih i opremqenih radnika sudske stra`e u ciqu o~uvawa dostojanstva suda i nesmetanog su|ewa. Napad je osudio i kolektiv sudija i zaposlenih Prvog osnovnog suda, koji je ve} preduzeo mere radi pove}awa stepena sigurnosti i bezbednosti sudija. (Tanjug)

JU^E NIJE ODR@AN PROCES BIV[EM BEOGRADSKOM OKRU@NOM TU@IOCU RADETU TERZI]U

Svedoci i spisi odlo`ili su|ewe

Glavni pretres na su|ewu biv{em beogradskom okru`nom javnom tu`iocu Radetu Terzi}u, u Osnovnom sudu u Smederevu, ju~e nije odr`an zbog nedolaska svedoka, a novo ro~i{te zakazano je za 28. januar idu}e godine.

ma. Spisi tra`eni od Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu i od Tu`ila{tva za organizovani kriminal tako|e nisu dostavqeni ovom sudu. Zbog nedolaska svedoka i nedostavqawa spisa, sud je odlu-

subota18.decembar2010.

13

TEHNOLO[KA INOVACIJA U PRAVOSU\U SRBIJE

Internetom do sudskih predmeta Zainteresovani gra|ani i stranke od ju~e imaju mogu}nost da iz bilo kojeg dela sveta putem interneta izvr{e uvid u svoje sudske predmete preko novog portala sudova Srbije. – Stranke i stru~na javnost mogu besplatno izvr{iti uvid u pojedina~ne predmete u nadle`nosti svih osnovnih, vi{ih i privrednih sudova Srbije, preko veb-sajta www.portal.sud.rs, kako onih koji su u radu, tako i onih koji su re{eni, od datuma kada je uveden program za Automatizovano vo|ewewe predmeta (AVP). Na ovaj na~in strankama i javnosti pojednostavqen je pristup odre|enim javno dostupnim informacijama jer vi{e ne moraju da zovu sud telefonom ili da u redovima ~ekaju na pisarnicama za informacije o predmetu – rekao je dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen posle pu{tawa u rad Portala u Palati sudova u Beogradu.

Homen je podsetio na to da je Ministarstvo pravde zajedno s partnerima uvelo AVP sistem u 17 privrednih, 34 osnovna i 26 vi{ih sudova, a da }e idu}e godine biti uveden u apelacione sudove i Vrhovni kasacioni sud. Po wegovim re~ima, na ovaj na~in bitno }e biti pove}ana brzina komunikacije izme|u sudova i stranka, a rad suda }e na najtransparentniji na~in bi}e dostupan javnosti. Zaposleni u sudovima ne}e biti preoptere}eni komunikacijom sa strankama i ima}e vi{e vremena da se bave svakodnevnim obavezama, naveo je dr`avni sekretar, i ukazao na to da ova tehnolo{ka inovacija svrstava pravosu|e Srbije u red najmodernijih u svetu. Putem ovog programa javnost ne}e mo}i da se upoznaje s predmetima koji se ti~u maloletnika, porodi~nih odnosa ili krivi~nih istraga jer su podaci o wima za{ti}eni zakonom.

Ulaskom na Portal preko veb-adrese i ukucavawem kqu~nih re~i, gra|ani i stranke mo}i }e se informisati o osnovu spora, izabranom sudiji, zakazanom ro~i{tu ili pretresu, o podnescima stranaka, procesnim re{ewima, odlukama suda, kao i o ulo`enim pravnim lekovima i odlukama o wima. Osim toga, najbitnije prednosti AVP programa za sud su u tome {to omogu}ava evidentirawe ugovora o prometu nepokretnosti kroz centralnu bazu podataka i tako pove}ava pravnu sigurnost pri tim transakcijama, a ~ini mogu}im odre|ivawe postupaju}ih sudija "slu~ajnom raspodelom". Predsednicima suda daje mogu}nost da svakodnevno prate rad svakog sudije pojednina~no da bi mogli uticati na efikasnost i izbegavawe odugovla~ewa postupaka, a strankama omogu}ava da odmah po predaji predmeta sudu saznaju visinu sudske takse koju treba da plate. (Tanjug)

DUGOGODI[WI [EF OBEZBE\EWA ZORANA \IN\I]A VLADIMIR VUKOSAVQEVI] TVRDI

„Tajne slu`be krive za propuste” Sedam godina posle ubistva Zorana \in|i}a za B-92 prvi put govori wegov dugogodi{wi {ef obezbe|ewa Vladimir Vukosavqevi}, koji je zbog propusta u obezbe|ewu premijera oti{ao s te funkcije dan posle poku{aja atentata kod beogradske "Arene". Za Vladimira Vukosavqevi}a je, kako ka`e, jo{ pre sedam godina bilo potpuno jasno da se s ozbiqnih pozicija sprema ubistvo premijera. Kako tvrdi, istraga o politi~koj pozadini ubistva bi trebalo da po~ne od tada{wih kqu~nih qudi tajnih slu`bi, ali i onih koji su vodili kampawu protiv premijera. – Glavna sr` obezbe|ewa su tajne slu`be. Ako tajne slu`be i dan-danas tvrde da nisu imale informaciju o tome da }e se ne{to desiti, odgovor je sam po sebi tu – ka`e Vukosavqevi}. – Ili nisu dobro obavqali posao, bili su nesposobni, pa nisu znali. Jer ja, ako sam s ulice, da ka`emo, pa sam sve pogodio {ta }e se desiti, a oni koji imaju hiqadu qudi oko sebe nisu znali ni{ta. Ili su nesposobni, ili je tako trebalo da bude. – Tad je zamenik bio Bracanovi}, a na~elnik Dr`avne

bezbednosti bio je Savi}. Po hijerarhiji je tako bilo – podse}a Vukosavqevi}, dodaju}i da bi pitawe za{to oni nisu bili ispitani trebalo da bude upu}eno onima koji su tada vodili istragu. Milorad Bracanovi} je postao zamenik {efa slu`be posle pobune Jedinice za specijalne operacije, kako se spekulisalo, da bi Ulemek mogao da kontroli{e wihov rad. Vukosavqevi} ka`e da je o propustima u obezbe|ewu razgovarao i sa samim premijerom.

– Tra`io sam opremu, auta za wega, naoru`awe i ve}i broj qudstva – ka`e Vukosavqevi}, navode}i i kakav je odgovor tada dobio od \in|i}a: “De~ko, mnogo gleda{ filmove. Situacija nije takva. Vreme s kamionima je pro{lo. ^ak i ako me ubiju, ne}e promeniti, to ve} ide svojim tokom, tako da nema razloga da me ubiju“. Vukosavqevi} ka`e da je s funkcije dobrovoqno oti{ao posle poku{aja ubistva kod beogradske "Arene", kada je na kolonu automobila u kojoj

je bio premijer, kamionom naleteo Dejan Milenkovi} Bagzi. Kako ka`e, od nadle`nih, iako je to tra`io, nikada nije dobio nijednu procenu rizika bezbednosti premijera. – Posle "Limesa", pa to je onom mom sinu od sedam godina koji je slu{aju}i mene mogao da shvati da }e se to desiti. @alosno je {to ja ka`em ponosim se {to sam odradio to {to sam odradio jer sam poku{ao na sve mogu}e na~ine da uka`em, poka`em i da spre~im to {to je dolazilo. Ja i moji qudi nemamo trunke odgovornosti jer bili smo nemo}ni – ka`e Vukosavqevi}. Biv{i {ef \in|i}evog obezbe|ewa ispitivan je tokom akcije “Sabqa“ pred Komisijom koju je vodio @arko Kora}. Misli da je wegov iskaz dovoqan i da ga zato tu`ilac za organizovani kriminal do sada nije pozvao da svedo~i. Vukosavqevi}, koji i daqe radi u policiji, ina~e je suprug biv{e ministarke za telekomunikacije Marije Ra{ete-Vukosavqevi}, koja je optu`ena za nenamensko tro{ewe novca za opremawe terminala na aerodoromu "Nikola Tesla".

MINISTARKA PRAVDE ODBACILA NAVODE STRUKOVNIH UDRU@EWA

Tekstovi izmena zakona nisu pisani tajno

Rade Terzi} (desno) s advokatom Sr|om Popovi}em

Na ju~era{wem pretresu su bili zamenik okru`nog javnog tu`ioca, Terzi} i wegov advokat Sr|a Popovi}, a nisu prisustvovali svedoci odbrane. Svedok Nenad Mili}, nekada{wi zamenik ministra unutra{wih poslova, nije primio poziv. Svedok Sini{a Simi}, biv{i republi~ki tu`ilac, a sada advokat, bio je spre~en zbog ranije zakazanog su|ewa gde brani dvojicu optu`enih, o ~emu }e dostaviti dokaz, kao i svedok Goran Ili}, zamenik republi~kog javnog tu`ioca, koji je podneskom obavestio sud o spre~enosti da prisustvuje pretresu zbog ranije zakazanih obaveza. Sudija Slobodan Igwatovi} izjavio je da spisi tra`eni od Vi{eg suda u Beogradu nisu dostavqeni do glavnog pretresa i da sud nije obave{ten o razlozi-

~io da glavni pretres ju~e ne odr`i, a novo ro~i{te zakazano je za 28. januar, za kada su pozvani pomenuti svedoci i tra`eni spisi. Terzi} je uhap{en 2007. godine, a optu`nica protiv wega je podignuta 2008. Postupak protiv biv{eg beogradskog okru`nog javnog tu`ioca vodi se po optu`nici za produ`eno krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, zato {to je u vi{e navrata, 2001. i 2002. godine, usmeno nalo`io da se pripadnicima "zemunskog kriminalnog klana" ukine pritvor i odustane od krivi~nog gowewa bez zakonskog osnova. Na taj na~in je, po optu`nici, omogu}io Du{anu Spasojevi}u i Miletu Lukovi}u da izbegnu krivi~nu odgovornost. (Tanjug)

Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} odbacila je ju~e navode strukovnih udru`ewa da su tekstovi izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva (VSS) i Dr`avnom ve}u tu`ilaca (DVT) pisani u tajnosti, podse}aju}i na to da su ih razmatrali i podr`ali predstavnici Venecijanske i Evropske komisije. – Ukoliko se ovi zakoni nalaze pred Evropskom i Venecijanskom komisijom, ne znam kako se onda mo`e tvrditi da su pisani tajno – rekla je Sne`ana Malovi} Tanjugu, komentari{u}i navode Dru{tva sudija Srbije i Udru`ewa tu`ilaca. –- Dru{tvo sudija i Udru`ewe tu`ilaca smatram partnerima i sve wihove predloge ozbiqno razmatram. Ministarstvo pravde i predstavnici Venecijanske komisije i Evropske komisije dobili su od Dru{tva sudi-

Sne`ana Malovi}

ja pismo napisano na 16 strana koje je tako|e bilo razmatrano na prekju~era{ewm sastanku, povodom izmena i dopuna pomenutih za-

kona. Ministarka je podsetila na to da je u vi{e navrata javno iznosila pravce u kojima }e se kretati te izmene. Sne`ana Malovi} je ukazala na to da tekstovi ure|uju dva pitawa, od kojih se prvo odnosi na stalni sastav VSS-a, a drugo na proces preispitivawa odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. – Kada je u pitawu predlagawe ~lanova VSS-a iz reda sudija, u zakonu }e se na}i re{ewe zasnovano na stavovima VK-a da se status kandidata mo`e ste}i ukoliko taj predlog podr`i odre|eni broj sudija – objasnila je ministarka Malovi}. Drugo pitawe ure|uje na~in preispitivawa odluka samog sastava VSS-a, navela je ona, i napomenula da je predlo`ena mogu}nost prigovora i da se predmeti koji su pred Ustavnim sudom Srbi-

je po izjavqenim `albama prenesu na VSS, koji }e odlu~ivati o wima. – Ukoliko neizabrani sudija bude nezadovoqan odlukom VSS-a i daqe }e imati pravo `albe Ustavnom sudu – objasnila je Sne`ana Malovi}. Po wenim re~ima, drugo preispitivawe se odnosi na prvi put izabrane sudije i sudije koje su na stalnoj funkciji. Ukoliko postoji sumwa u wihovu stru~nost, dostojnost, osposobqenost i ukoliko VSS utvrdi da je ta sumwa osnovana, bi}e pokrenut postupak razre{ewa, ukazala je ministarka. Predstavnici VK-a i EK-a ju~e su na sastanku u Veneciji podr`ali predloge Ministarstva pravde u vezi s navedenim izmenama zakona, a razmatrali su i druga pitawa u vezi s reformom srpskog pravosu|a.

U PONEDEQAK U ODEQEWU ZA RATNE ZLO^INE VI[EG SUDA U BEOGRADU

„[akali” na optu`eni~koj klupi Su|ewe Toplici Miladinovi}u i jo{ osmorici pripadnika paravojne formacije „[akali“, TO i rezervnog sastava policije, za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva u selu ]u{ka, zbog ubistva najmawe 43 albanska civila, 14. maja 1999. godine na teritoriji op{tine Pe} (KiM), po~iwe u ponedeqak, 20. decembra,

saop{tilo je ju~e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine. Postupaju}i tu`ilac je Dragoqub Stankovi}, sudskim Ve}em }e predsedavati Sne`ana Nikoli} – Garoti}. Optu`nica Tu`ila{tva od 11. septembra 2010. godine tereti optu`ene da su preduzimali oru`ane napade i pojedina~ne akte nasiqa

kao i pretwe nasiqem, ubistva, uni{tavawe civilne imovine, pqa~ke, otimawe li~ne imovine, u nameri da steknu li~nu imovinsku dobit i s glavnim ciqem da {ire strah me|u albanskim civilima kako bi ih primorali da napuste mesta svog prebivali{ta i presele se u Republiku Albaniju. M. B.


14

DRU[TVO

subota18.decembar2010.

TRANSPLANTACIONI PROGRAM U SRBIJI U NAREDNOJ GODINI DOBIJA NOV ZAMAH

Preliminarno ~lanstvo u „Evrotransplantu” U prvih {est meseci ove godine u zdravstvenim ustanovama u Srbiji ura|eno je vi{e kadaveri~nih transplantacija organa nego na godi{wem nivou u prethodnom periodu. Ipak, jo{ uvek mnogi pacijenti ~ekaju na

transplantaciju bubrega (900), jetre (oko 60), srca i drugih organa. Dok se presa|ivawe bubrega i jetre radi u na{oj zemqi, transplantacija srca posledwi put je ura|ena 1999. godine. Koliko ta~no qudi ~eka na ovaj organ nije poznato. Za sve wih presa|ivawe organa je jedini lek i {ansa za novi `ivot. Ohrabruje {to se iz dana u dan sve ve}i broj na{ih gra|a odlu~uje na to da potpi{e donorsku karticu kojom zave{tava svoje

transplanta“. Radi se o neprofitnoj fondaciji koja na jednom mestu, u holandskom gradu Lajdenu, vodi listu ~ekawa i primalaca i davalaca za sedam zemqa. On uspe{no deluje vi{e od 40 godina na podru~ju s oko 130 mi-

liona stanovnika, ~ime je pacijentima iz dr`ava ~lanica osigurana br`a i ve}a dostupnost organa za transplantaciju. Saradwa se zasniva na principu solidarnosti i poverewa i ima legitimitet i podr{ku zakonodavstva u zemqama ~lanicama. ^lanstvo u „Evrotransplantu“ zna~ilo bi br`e dola`ewe do organa za presa|ivawe, ali do tada moramo jo{ mnogo toga da uradimo. Liste ~ekawa moraju da budu uskla|ene s vrlo stro-

^lanstvo u „Evrotransplantu” zna~ilo bi br`e dola`ewe do organa za presa|ivawe, ali do tada moramo jo{ mnogo toga da uradimo. Liste ~ekawa moraju biti uskla|ene s vrlo strogim evropskim kriterijumima organe u slu~aju smrti. Trenutno, u Srbiji je 47.000 gra|ana vlasnika donorskih kartica. Izja{wavawe gra|ana o ovom humanom ~inu obavqa se u nekoliko centara, a u Pokrajini – u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu. U narednoj godini transplantacioni program u na{oj zemqi trebalo bi da dobije nov zamah. Naime, sledi dogovor s „Evrotransplantom“ o mogu}nosti na{e zemqe da potpi{e ugovor o preliminarnom ~lanstvu u ovoj organizaciji. Ukoliko se to realizuje, na{im pacijentima, posebno deci kojima su organi hitno potrebni za nastavak `ivota, organi bi se mogli nabavqati preko ove fondacije. Za oko 12 meseci posle preliminarnog ~lanstva realno je o~ekivati da se steknu uslovi za Srbija postane punopravan ~lan „Evro-

gim evropskim kriterijumima. Tako|e, moramo da budemo spremni na to da u svakom trenutku svaki pacijent koji ~eka na nov organ mo`e za nekoliko sati biti na operacionom stolu i da mu bude izvr{ena transplantacija. Uz sve to, potrebno je da imamo osam do deset donora na milion stanovnika. „Evrotransplant“ je koristan pre svega za mawe zemqe jer se baza potencijalnih davalaca organa pove}ava od 7,5 miliona, koliko nas ima u Srbiji, na 150 miliona, pa se verovatno}a da se za pacijenta dobije organ pove}ava. U okviru „Evrotransplanta“ pomo} za transplantaciju godi{we zatra`i vi{e od 6.500 qudi. U dosada{wem radu ove organizacije preko 130.000 qudi je dobilo priliku da im bude transplantiran neki organ. J. B.

DNEVNIK

SVETSKA KRIZA S PAMUKOM POGODILA RAD BOLNICA U SRBIJI

Tanke rezerve gaze odla`u operacije Pojedine bolnice u Srbiji obustavile su izvo|ewe „hladnih“ operacija jer nemaju dovoqno sanitetskog materijala, ta~nije, gaze. Sve zalihe su potro{ili, a dobavqa~i ne isporu~uju nove. Kriza s gazom i drugim sanitetskim materijalom od pamuka odra`ava se u celom svetu, a kako se ~ini, situacije se mo`e i pogor{ati. Naime, agencije javqaju da je cena pamuka na svetskoj pijaci drasti~no sko~ila zbog izuzetno slabog roda u Kini, Indiji i Pakistanu. Podba~aj roda meri se milionima kilograma pamuka, dok se slede}a berba o~ekuje u Rusiji i Gr~koj tek u oktobru 2011, {to zna~i da je ovo u stvari tek po~etak krize. Tako i u jedinom doma}em proizvo|a~u gaze „Miteksu“ tvrde da im se ne isplati da proizvode gazu po dosada{woj ceni jer je pamuk u svetu drasti~no poskupeo. Cena bale gaze je s 900 dinara sko~ila na 2.000. Ovakva obja{wewa ne te{e one koji ~ekaju na neki operativni zahvat, a koji ne mo`e da bude izveden jer nema neophodnog sanitetskog materijala. Hitni slu~ajevi se i daqe operi{u odmah, za wih se ~uvaju preostale rezerve gaze, ali pitawe je {ta }e biti kad se zalihe potro{e. U mnogim ustanovama va`i preporuka rukovodstva o {tedwi gaza, a neretko se tra`i od pacijenata da je kupe i donesu za previjawe rana i druge potrebe. U bolnicama {irom Vojvodine uglavnom se jo{ uvek redovno odvija operativni program, ali pojedine ve} sada imaju ozbiqnih problema zbog nedostatka gaze. Direktor Op{te bolnice u Pan~evu dr Milan Mili} ka`e da se

ve} vi{e od deset dana odla`u elektivne operacije zbog nedostatka osnovnog medicinskog sredstva. Na tr`i{tu u Srbiji trenutno je malo gaze, a bolnica u Pan~evu dobija deset puta mawe koli~ine nego {to je potrebno – umesto nedeqne isporuke od 100 bala gaze, sada im se isporu~uje samo 20. Ipak, pacijenti u Vojvodini koji gravitiraju prema novosadskim bolnicama ne treba da se pla{e jer, kako tvrde nadle`ni, gaze ima dovoqno. Portparolka u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu Jelena Juri{in izjavila je ju~e za “Dnevnik” da u ovoj ustanovi imaju dovoqno gaze.

Novi Sad: Nema mesta za paniku Mesta za paniku kod Novosa|ana nema, a to su potvrdili u Domu zdravqa “Novi Sad”, kao i u nekoliko dr`avnih i privatnih apoteka, koje za sada nisu suo~eni s nesta{icom gaze. U svim apotekama su bez problema nudili vi{e vrsta, pa tako one od ~etvrtine metra ko{taju 30 dinara, od pola metra 44, a gaza od metar od 68 do 77 dinara. Ka`u da ovu vrstu neophodne zdravstvene opreme maltene nabavqaju na svaka tri dana po 20 komada i da postoji mogu}nost da ambulante poru~e od wih, pa kad uplate na ra~un apoteke, roba }e im biti dostavqena. I. D. me nabavili dovoqne koli~ine tog materijala, te se kod nas rad obavqa nesmetano – istakla je Jelena Juri{in, i dodala da se operacije ne otkazuju i sve osta-

Direktor Op{te bolnice u Pan~evu dr Milan Mili} ka`e da se ve} vi{e od deset dana odla`u elektivne operacije zbog nedostatka osnovnog medicinskog sredstva – Iako je svetska kriza pogodila i tr`i{te gaze, usled ~ega je u proteklih nekoliko dana bilo spekulacija o tome kako se Klini~ki centar Vojvodine sna{ao po ovom pitawu, pacijenti ne treba da brinu, mi smo na vre-

le zdravstvene usluge s tim u vezi pru`aju se pacijentima prema utvr|enom planu. Po re~ima pomo}nika direktora Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine zadu`enog za medicinska

Uzeti robu iz Robnih rezervi Proizvo|a~ gaze “Miteks” i dva prera|iva~a, “Mediteks” iz Stepanovi}eva i “Niva” iz Novog Sada, upozoravaju na to da materijala imaju samo za kratko vreme. U “Mediteksu” se prera|uje pamuk od kojeg se izra|uju sanitetski zavoji, a kada je u pitawu gaza, sti`u im xambo rolne, koje se seku, sterili{u i pakuju. Komercijalni direktor „Mediteksa“ Du{an Luki} kratko je izjavio da bi kratkotrajno poboq{awe donelo preuzimawe proizvoda od gaze iz Robnih rezervi. Q. Na.

pitawa prof. dr Jovana Vla{kog, gaze i drugog sanitetskog materijala ima, operacije se izvode bez zastoja. Ju~e je stigla nova isporuka, ali, po{to je neizvesno kada }e do}i nove koli~ine, racionalno se tro{i. I u Institutu za onkologiju Vojvodine operativni program se odvija bez zastoja. – Za sada imamo dovoqno sanitetskog materijala i operativni program se obavqa redovno – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Imamo zaliha gaza za nekoliko meseci, ali ako ne bude novih isporuka, nedostatak gaze }e biti problem. Imamo ugovor s dobavqa~ima sanitetskog materijala o redovnom snabdevawu, ali gaze nema na tr`i{tu. Operativni program na Institutu za kardiovaskularne bolesti te~e bez zastoja. Sanitetskog materijala ima dovoqno i svaki dan se uradi {est operacija. Kao {to je praksa ve} godinama, predstoji zimska pauza u radu Instituta, ali, kako ovde nagla{avaju, to nema nikakve veze s nedostatkom gaze ili nekog drugog sanitetskog materijala. J. Barbuzan

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ZDRAVSTVO ATILA ^ENGERI U ZREWANINU

Rekonstrukcija seoskih ambulanti Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr rode. Objekti su stari i dugo nisu obnaje u konkretnom slu~aju ostvarena izuzetna Atila ^engeri obi{ao je ju~e zdravstvene vqani. Odlu~i}emo da li }e oni biti adapsaradwa s italijanskim Crvenim krstom koji ambulante u Perlezu i Kni}aninu kojima je tirani ili }emo biti primorani na to da je, u tu svrhu, ulo`io 18 miliona dinara. neophodna adaptacija jer su ve} du`e u logradimo nove. Ako se bude radila samo – Proceweno je da bi trebalo obezbe{em stawu. ^engeri je kazao da bi za ure|eadaptacija, o~ekujemo da ovi radovi budu diti jo{ pet miliona dinara, a Crveni we ovih zgrada trebalo izdvojiti krst Italije je voqan da to oko 6,5 miliona dinara i da }e u~ini. Dolazi u obzir da se u ^engeri je najavio i skori kraj ure|ewa plu}ne novac biti obezbe|en u pokrajinrekonstruisani objekat useli bolnice u Ja{i Tomi}u, pri ~emu je ostvarena skom buxetu za narednu godinu. i Udru`ewe dijabeti~ara da Gradona~elnik Zrewanina dr izuzetna saradwa s italijanskim Crvenim krstom, bi tamo mogao obavqati akMileta Mihajlov istakao je da tivnosti na prevenciji {ekoji je, u tu svrhu, ulo`io 18 miliona dinara je ovom prilikom razgovarano i }erne bolesti – naveo je ^eno izgradwi ambulante u zrewageri, i dodao da je deo pacijeninskom nasequ “Zeleno poqe” koja je trezavr{eni u toku idu}e godine – napomenuo nata plu}ne bolnice u vreme adaptacije nutno u prostorijama mesne zajednice. je Mihajlov. bio sme{ten u ja{atomi}kom objektu, – Konkretni problemi u ambulantama u ^engeri je najavio i skori kraj ure|ewa dok su drugi preba~eni u Zrewanin. Perlezu i Kni}aninu su gra|evinske priplu}ne bolnice u Ja{i Tomi}u, i podvukao da @. B.

KLASTER ZDRAVSTVENOG TURIZMA VOJVODINE

Prodor na evropsko tr`i{te Fond „Klaster zdavstvenog turizma Vojvodine“, ~ije sedi{te je u Kawi`i, u ovoj godini intenzivo se anga`ovao na umre`avawu ~lanica i ukqu~ivawu novih partnera s podru~ja Pokrajine, a sklopqeno je i vi{e ugovora o saradwi s partnerima iz zemqe i inostranstva. Na pro{irenoj sednici Upravnog odbora, odr`anoj na Pali}u, konstatovano je da je unutra{wi kapacitet Klastera pove}an na 3.619 zaposlenih u zdravstvenom turizmu Vojvodine, s vi{e od 17,5 miliona evra prometa. Direktor Klastera Jo`ef Palinka{ isti~e da je intenzivnom promocijom ~lanova na me|unarodnim i doma}im sajmovima i medijima omogu}en lak{i prodor vojvo|anskog zdravstvenog turizma na evropsko turisti~ko tr`i{te. On je dodao da povezivawem op{tina i mesnih zajednica Vr{ac, Kova~ica, Oxaci, Be~ej i Bogoje-

vo s Bajom i Morahalomom (Republika Ma|arska) projektima u okviru IPA programa Evropske unije, dat doprinos regionalnom povezivawu i prekograni~noj saradwi i sklapawem partnerskih ugovora. Palinka{ je napomenuo da ima prostora za prekograni~nu saradwu kroz konkretne zajedni~ke projekte, o ~emu su obavqeni dogovori s partnerima iz Ma|arske, pa je s „Termalnim klasterom Ju`ne nizije“ u \uli utvr|en plan prekograni~ne saradwe na konkursima za novac iz IPA programa. Potpredsednik Skup{tine Fonda ekonomista Mihaq Se~ei iz Subotice istakao je da su u ovoj godini uspostavqene mnoge dobre veze u zemqi i s evropskim nosiocima zdravstvenog turizma, pri ~emu je najve}a povezanost s partnerima iz okru`ewa – iz Ma|arske, Hrvatske i Slovenije. M. Mitrovi}

VESTI Posle Skup{tine mito pod lupom Biro za dru{tvena istra`ivawa pozdravio je odluku Gradskog ve}a u Zrewaninu kojom su se stekli uslovi za usvajawe lokalnog plana za borbu protiv korupcije. Ovo pitawe na}i }e se i na dnevnom redu sednice Skup{tine grada, zakazane za 22. decembar. – Zrewanin je tako na najboqem putu da, uz Po`egu, postane prva gradska uprava u Srbiji koja }e dobiti institucionalno-normativni okvir za partnerstva gra|ana, organizacija civilnog dru{tva, medija, privrede i lokalne samouprave u borbi protiv korupcije. Lokalni plan po~iva na na~elima gra|anskog aktivizma, li~ne i profesionalne etike, neposredne demokratije i dobre vladavine, koji su u funkciji vladavine prava, tr`i{ne i socijalno odgovorne ekonomije, dru{tvene ukqu~enosti i prava na pluralitet identiteta – istakao je direktor programa “Dru{tvo pro-

tiv korupcije” pri Birou za dru{tvena istra`ivawa Zoran Gavrilovi}. @. B.

wo{kolcima, omogu}iti da se „na uzbudqiv i zabavan na~in upoznaju sa ~arima nauke“.

Izabran projekat za Centar nauke

Vreme raspusta – vreme obnove

Projekat austrijskog arhitekte Volfganga ^apelera izabran je za najuspe{niji na konkursu za izgradwu Centra za promociju nauke, saop{tio me|unarodni `iri. Na konkursu, na kojem su prijavqena 232 projekta iz 47 zemaqa, ^apelerov rad progla{en je najboqim jednoglasnom odlukom `irija. Druga nagrada pripala je arhitektonskom timu iz Japana, a tre}a grupi arhitekata iz Srbije. Ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli} rekao je da }e zgrada Centra za promociju nauke ko{tati 20 miliona evra, ili pet odsto od ukupnog iznosa koji je za slede}u godinu namewen iz buxeta Srbije za nau~na ulagawa. On je rekao da je ^epelerov projekat izabran jer }e najmla|ima, osnovcima i sred-

Ministar prosvete @arko Obradovi} izjavio je ju~e u Kraqevu da }e zimski raspust biti maksimalno iskori{}en za sanaciju {kolskih zgrada o{te}enih u zemqotresu 3. novembra, kako bi u drugom polugodi{tu bili boqi uslovi za nastavu. Ministar Obradovi} je rekao da su zavr{eni projekti sanacije za pet zgrada u kojima je sme{teno {est kraqeva~kih {kola – dve osnovne ‘’^etvrti kraqeva~ki bataqon’’ i ‘’Jovo Kursula’’ i ~etiri sredwe, Gimnazija, Ekonomsko-trgovinska, Ma{insko-tehni~ka i Poqoprivredna. Ministar o~ekuje da }e tokom naredne nedeqe biti zavr{eni i ostali projekti sanacije. Tek tada }e biti jasno koliko je novca neophodno da bi se svi {kolski objekti u Kraqevu osposobili za normalno odvijawe nastave.

Medijska strategija do 31. januara Nacrt medijske strategije bi}e zavr{en do 31. januara 2011. godine, izjavili su ju~e u Novom Sadu predstavnici Ministarstva kulture Srbije. Savetnik u Ministarstvu Dejan Stojanovi} rekao je na raspravi o medijskoj strategiji da Ministarstvo u posledwe dve sedmice nije „toliko intenzivno“ radilo na pripremi nacrta medijske strategije jer popuwava delove upitnika koji je Evropska komisija dostavila Vladi Srbije. – Ali, nastavqamo i mislim da 31. januar stoji zaista kao krajwi rok za nacrt medijske strategije, koji je i dogovoren s udru`ewima medija i asocijacijama – naveo je Stojanovi}. Predsednik Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije Vuka{in Obradovi} je rekao da medijski prostor mora potpuno da se deetatizuje, odnosno da dr`ava ne sme da bude vlasnik medija.


DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

subota18.decembar2010.

15

POKRAJINSKA VLADA NAGRADILA DAROVITE \AKE I WIHOVE MENTORE

„Najboqe iz Vojvodine” zasijalo iz u~ionica - Za uspeh su potrebni i dar i rad, ali i podr{ka kako roditeqa i nastavnika, tako i dru{tvene sredine, jer samo svojevrsno me|udejstvo {kole, porodice i dru{tva dovodi do vrhunskih rezultata kao {to su ovi koje ste vi postigli i za koje vam danas odajemo priznawe - rekao je ju~e predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} u Novom Sadu na sve~anoj dodeli nagrada najuspe{nijim u~enicima iz Pokrajine i wihovim mentorima. - Dela darovitih potrebna su sredini, ona su uslov napretka celog dru{tva i zato }emo i ubudu}e pru`ati podr{ku uspesima mladih i darovitih qudi jer ako se na vreme ne otkrije, darovitost je zauvek izgubqena. Pozdravqaju}i ovogodi{we laureate pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} rekao je da su oni najva`niji resurs dru{tva, ono najboqe iz Vojvodine, od ~ijih }e odluka uskoro zavisiti perspektiva zemqe i koji bi trebalo da budu promoteri novog sistema vrednosti kojem te`imo. Ove godine Vlada Vojvodine nagradila je sa po 20.000 dinara i vrednim kwigama 31 osnovca i sredwo{kolca koji su pro{le godine u zemqi i inostranstvu bili najboqi na takmi~ewima iz nauke, tehnike, umetnosti i sporta. Uz priznawe za izuzetan rad s nadarenom decom, Vlada je s po 12.000 dinara nagradila i wihove mentore. Za vrhunske rezultate iz matematike nagra|eni su Milan Korwa~a iz Mitrova~ke gimnazije i wegov mentor \or|e Domazet i Kova~i~ Tama{ iz Gimnazije „Boqai“ u Senti s mentorom ^iko{ Pajor Gizelom, a iz informatike Dimitrije Erdeqan iz Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Novom Sadu i wegova mentorka Svetlana Maletin, dok je za rezultate postignute iz fizike nagrada pripala Zoranu Raj~evi}u iz Osnovne {kole „22. avgust“ u Bukovcu i wegovom mentoru Dmitru Slijep~evi}u. Nagrade za rezultate postignute na takmi~ewima iz biologije pripale su Jeleni Ostoji} iz Mitrova~ke gimnazije, wenoj mentorki Sawi Ba~vanin i Mariji Mihailovi}, u~enici

Foto: N. Stojanovi}

Gimnazije u Be~eju i wenoj mentorki Katarini Gavri}, dok su za rezultate iz istorije nagra|eni Nenad Konstantinovi} iz Osnovne {kole „\ura Jak{i}“ u Kovinu i mentor Er`ebet Tanasijevi} i Sr|an Siv~ev iz Gimnazije

i mentor Obrenka Davidovi}, dok je za rezultate na takmi~ewima iz srpskog jezika kao nematerweg nagra|ena Ana Maria Babiwec iz Osnovne {kole „Mlada pokolewa“ iz Kova~ice i wena mentorka Sowa Lon~ar. Za rezultete

Specijalne pohvale Za vi{egodi{we postizawe vrhunskih rezultata Vlada je ove godine specijalne pohvale uru~ila Du{anu [obotu iz Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Novom Sadu i wegovom mentoru Borisu [obotu i Ivanu Nedi}u iz Osnovne {kole „Bratstvo jedinstvo“ iz Kucure i wegovom mentoru Mariji Ruskovski za matematiku, Borisu Grubi}u iz novosadske Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ i mentoru Draganu Ma{ulovi}u za informatiku, Stefanu [u{waru iz Pan~eva, u~eniku Matemati~ke gimnazije u Beogradu i wegovoj mentorki Nata{i Kadelburg za fiziku, Jeleni ]uk iz Medicinske {kole u Subotici i mentorki Margiti Mojze{ za biologiju, Miloradu Peji}u iz novosadske Gimnazije „Svetozar Markovi}“ i mentoru Jagodi Vojvodi} za istoriju. Specijalnu pohvalu dobio je i @enski hor „Kran~evi}“ Sredwe muzi~ke {kole „Petar Kran~evi}“ iz Sremske Mitrovice s mentorom Vladimirom Opa~i}em i ^aslav Bruji} iz Osnovne muzi~ke {kole „Jovan Bandur“ iz Pan~eva s mentorom Nenadom Miri}em. „Du{an Vasiqev“ u Kikindi i mentor Ivana Bogosav, a iz srpskog jezika Jelena Zelembaba iz Karlova~ke gimnazije

na takmi~ewima iz francuskog nagra|ena je Martina Ma}erak iz novosadske Gimnazije „Isidora Sekuli}“ i

wena mentorka Marjana Pare`anin. U oblasti tehnike nagre|ani su Milana Pavi}evi} iz Osnovne {kole „Petar Petrovi} Wego{“ u Vrbasu i mentorka Sla|ana Kalaw, Emil Osmanbegovi} iz Sredwe tehni~ke {kole u Kikindi i mentorka Jasmina Ano{i i Milan Petkovi} iz Sredwe tehni~ke {kole „Nikola Tesla“ u Sremskoj Mitrovici i wegov mentor Zoran Katani}. U oblasti muzike najboqi su bili Ivana Popovi} iz Osnovne muzi~ke {kole „Josip Slavenski“ u Novom Sadu s mentorkom Galinom Subotin, Ugqe{a Brkqa~ iz Sredwe muzi~ke {kole „Petar Kowovi}“ u Somboru s mentorom Evom Antalovi}, Viktorija Kurina iz Sredwe muzi~ke {kole u Subotici s mentorom Milo{em Nikoli}em, Mirjana Bometa iz Osnovne muzi~ke {kole „Petar Kran~evi}“ u Sremskoj Mitrovici s mentorom Sini{om Muri}em, Isidora Arsi} iz Osnovne muzi~ke {kole „Isidor Baji}“ u Novom Sadu s mentorkom @eqkom Sponza i Duo harmonika „De-Mi“ ko-

DANAS U PET CENTARA ZA OBUKU VOJSKE SRBIJE

Posledwa zakletva regruta U pet centara za obuku danas }e posledwa generacija regruta Vojske Srbije na redovnom slu`ewu vojnog roka polo`iti sve~anu zakletvu. Centralna sve~anost bi}e odr`ana u kasarni u Jakovu. Osim u Jakovu, regruti decembarske klase Vojske Srbije, koji vojsku slu`e {est meseci, zakle-

Op{ta vojna obaveza stvar je pro{losti i ve}ina eminentnih stru~waka isti~e da je potpuno jasno da regruti vi{e nisu dorasli pretwama u 21. veku tvu }e polo`iti i u centrima za obuku u Somboru, Vaqevu, Leskovcu i Zaje~aru. Na poziv za slu`ewe vojnog roka s oru`jem u decembarskom uputnom roku odazvalo se 1.468 mladi}a, {to je oko 98 odsto od pozvanih. Skup{tina Srbije usvojila je u sredu, 15. decembra, Odluku o ukidawu obave-

ze slu`ewa vojnog roka koja predvi|a da ta obaveza prestane od 1. januara 2011. godine. Od prvog dana naredne godine, Vojska Srbije

bi}e u potpunosti profesionalna, ali }e biti omogu}eno dobrovoqno slu`ewe za odre|en broj mladi}a i devojaka koji `ele da

Od tri, i{ao jedan Temeqi vojne obaveze u modernoj Srbiji uspostavqeni su u godinama konsolidacije Prvog srpskog ustanka. Po~etkom 1807. godine odre|eno je da je u ku}i u kojoj `ivi do tri mu{karca, jedan obavezan da ide u vojsku, odnosno dva ukoliko u ku}i `ivi "tri do pet mu{kih zadrugara". Nakon uspostavqawa staja}e vojske 1836. godine, vojna obaveza i daqe nije bila op{ta jer je brojno stawe oru`anih snaga bilo relativno malo, pa za tim nije bilo potrebe.

provedu tri meseca na osnovnoj vojni~koj obuci. Dobrovoqno slu`ewe vojske sa oru`jem bi}e omogu}eno i `enama i rezervistima koji su obavili civilnu slu`bu ili su vojni rok ranije odslu`ili bez oru`ja. Za dobrovoqce u Vojsci Srbije ostavqeno je 2.000 mesta. Zajedno s oficirima i podoficirima anga`ovanim u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, dr`ava }e imati oko 28.000 pripadnika. Plan je, me|utim, da se taj broj u narednoj godini smawi za jo{ 7.000, pa bi Vojska Srbije ve} na kraju 2011. imala 21.000 pripadnika. Mada su mi{qewa eksperata u pogledu toga da li je to dovoqno ili malo za odbranu dr`ave, preovla|uje stav da }e oru`ane snage Srbije biti kadre da adekvatno odgovore na sve rizike i pretwe na{oj dr`avi. Op{ta vojna obaveza stvar je pro{losti i ve}ina eminentnih stru~waka isti~e da je potpuno jasno da regruti vi{e nisu dorasli pretwama u 21. veku. M. Bozokin

ji ~ine u~enici Osnovne muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}“ iz Vr{ca Miqana \urovi} i Petar [kundri} s mentorkom Radenkom Risti}. Za balet je nagra|en Milan Ivan iz Sredwe baletske {kole „Dimitrije Parli}“ u Pan~evu i wegova mentorka Ivana Pezeq, dok su nagrade za likovnu umetnost pripale Ketele{ Endreu ~lanu Likovne sekcije Ma|arskog kulturnog centra „Nepker“ iz Subotice i wegovom mentoru \er|u Boro{u i Do`ai Dori, tako|e iz Subotice, ~lanici Likovne radionice „EmArt“ i wenoj mentorki Emiliji Grubanek Martinek. Za literarno stvarala{tvo nagra|eni su Literarna sekcija Karlova~ke gimnazije s mentorkom Qiqanom Maletin Vojvodi}, a za dramu i recitovawe Nikoleta Morotvanski iz Osnovne {kole „Feje{ Klara“ u Kikindi s mentorkom Violetom Momi}. Nagrade za vrhunske sportske rezultate dobili su za atletiku Milica Simi} iz novosadske Osnovne {kole „Jovan Popovi}“ i mentorka Ana Krupe`evi},za ma~evawe

Stefan Muc iz Medicinske {kole u Zrewaninu s mentorom Petrom Medarevi}em, za plivawe Rebeka Repman iz Medicinske {kole „Ru`ica Rip“ u Somboru s mentorkom Anom Repman i Marko Spasov iz Gimnazije „Uro{ Predi}“ u Pan~evu s mentorom Nenadom Jovi}em, dok su nagrede za vrhunske rezultate postignute na {ahovskim takmi~ewima dobili Svetlana Stojadinov iz Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Novom Sadu s mentorom Danijelom Gruji} i Branko Grbi} iz Centra za talente „Mihajlo Pupin“ u Pan~evu. Ove godine nagrade za u~enike i wihove mentore obezbedile su banka „Inteza“ i „Komercijalna“, “Telekom“ Srbija, „Elektrovojvodina“, „Gradsko zelenilo“, “Vode Vojvodine“, Izdava~ka ku}a „Prometej“, Zavod za uxbenike i „Dnevnik“ - novine i ~asopisi. Pored toga, pohvaqeno je i 114 u~enika, koji }e ova pokrajinska priznawa primiti na sve~anostima u svojim {kolama. D. Deve~erski

SINOD SPC

Artemije predvodnik sekte Biv{i episkop ra{koprizrenski Artemije nije stupio na put raskola ve} je stvorio sektu Artemijevaca {to je prvi put u istoriji Srpske crkve, saop{tio je ju~e Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve.Sinod je, istovremeno, skrenuo pa`wu sve{tenstvu, mona{tvu i vernom narodu Svetosavske crkve da liturgija ra{~iwenog episkopa i wegovih pristalica nije liturgija, da wihovo pri~e{}e nije Sveto pri~e{}e i da wihove tajne nisu Svete tajne Crkve Bo`je. U saop{tewu se poru~uje vernicima da dobro razmi-

sle svi oni koji im "lakoverno sleduju - kome sleduju i ~emu sleduju - odvajaju}i se od Crkve Hristove i navla~e}i na sebe i svoju decu sekta{ko prokletstovo". Crkvena vlada, kojoj je predsedavao patrijarh Irinej, podse}a da je Sveti arhijerejski sabor na novembarskom zasedawu "trajno i neopozivo" Artemija razre{io du`nosti eparhijskog arhijereja, {to je tada i on sam prihvatio. Ovo je prvi put da se Sinod ogla{ava povodom pona{awa monaha Artemija nakon novembarske odluke Sabora da on bude ra{~iwen.


SPORT

subota18.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

UZ 54. „DNEVNIKOV” IZBOR ZA SPORTISTU GODINE 2010.

Na „Dnevnikovoj” svetkovini sve je bilo na najvi{em nivou, od do~eka, preko besprekorno ure|ene sale, do impresivnog pehara od leda

Za hvalu i pam}ewe

"Dnevnik" je, u ~etvrtak uve~e u Balskoj sali novosadskog reprezentativnog hotela "Park", bio doma}in tradicionalnog 54. izbora za sportistu godine u AP Vojvodina. Najstarija manifestacija ovog tipa na na{im prostorima, koju su podr`ali "Delta \enerali osigurawe", "Telekom Srbija", "Stilos grupa" i "Res medija", na jednom mestu okupila je sportski svet, kao i qudi iz najrazli~itijih sfera dru{tvenog `ivota u Novom Sadu i Vojvodini. Na jednom mestu na{li su se nekada{wi, sada-

{wi i budu}i asovi. Bio je to skup svih generacija vojvo|anskog sporta, retka prilika da se sretnu stari drugari, izmene iskustva, posavetuju i pozdravi dolaza}a vojvo|anska i srpska sportska mladost. Gosti na{eg lista najpre su se okupili u foajeu hotela "Park", a doma}ini su se potrudili da atmosfera bude na najvi{em, svetskom nivou. Uz zvuke flaute i klavira, ponovo su probu|ena se}awa o najve}im uspesima na{eg sporta, pa se pri~alo o olimpijskim zlatima Branislava Simi-

}a, Slobodana Ka~ara, Vase Miji}a, Aleksandre Ivo{ev, nezaboravnim igrama Marije Veger i Ilije Panteli}a, majstorstvu Stevana Horvata, Du{ana Da~i}a, Zorana Pan~i}a, Tadije Ka~ara, Stevana Horvata, Slavka Obadova... Oni mla|i imali su priliku da ~uju storije koje pripadaju antologiji vojvo|anskog i srpskog sporta, a to je bogatstvo koje se ni~im ne mo`e meriti. Atmosfera u Balskoj sali bila je sjajna. Na sredini se nalazio prelepi pehar od leda, koji su doma}ini napravili specijal-

no za ovu priliku i koji je jasno svedo~io o sve~anosti i va`nosti trenutka. Mnogobrojni gosti bili su impresionirani slikom koja je, bilo je to o~igledno, veoma prijala svakom oku. Novinari sportske rubrike "Dnevnika" potrudili su se da budu vaqani doma}ini, pa je sama ceremonija progla{ewa najboqih do~ekana u sve~arskom, a opet dostojanstvenom ambijentu. Nakon pozdravne re~i direktora "Dnevnika Vojvodina pres" Du{ana Vlaovi}a, obelodawena je odluka `irija na{eg lista o

najboqim sportistima Vojvodine u 22 sportske grane, a poseban aplauz zaslu`ili su najboqi me|u najboqima. Laureat za 2010. godinu postao je vaterpolista novosadske Vojvodine i reprezentativac Srbije Boris Vapenski, drugo mesto pripalo je karatisti Slobodanu Bitevi}u, dok su tre}u nagradu podelili strelac Nemawa Mirosavqev i odbojka{ Borislav Petrovi}. Buran aplauz zaslu`ili su i dobitnici posebnih priznawa, a, da li iz sentimantalnih razloga ili ne~eg jo{ uzvi{enijeg, najbu~ni-

je su pozdravqeni Marija Veger, nekada najboqa ko{arka{ica Evrope, verovatno i sveta, kao i proslavqeni fudbalski golman Ilija Panteli}. Kada je sve~ani deo priredbe zav{en, doma}ini su se potrudili da i preostali deo ve~eri bude na svetskom nivou, da se brojni gosti ose}aju izuzetno prijatno i da "Dnevnikov" izbor jo{ dugo, dugo svi prisutni pamte u najlep{em svetlu. Za to su uprava i osobqe hotela "Park" zaslu`ili najvi{u ocenu. A. Predojevi}

DODEQENE SPARTAKOVE NAGRADE

Laureati Milan Ma~van i Slobodan Bitevi} U amfiteatru novosadskog Spensa dodeqene su nagrade "Jovan Miki} Spartak" u organizaciji Sportskog saveza Vojvodine i pod pokroviteqstvom Pokrajisnkog sekretarijata za sport i omladinu. Predsednik Skup{tine SSV Milorad Stanulov podsetio je da se Spartakove nagrade dodequju 43. put i da je do sada ovo

presti`no priznawe dobilo 803 pojedinca. Predsednik `irija i predsednik SSV Darko Pare`anin je dodao da je zadatak izbora najboqih bio te`ak i da su se zbog toga odli~ili da ove godine u kategoriji sportiste dodele dve nagrade. Tako su Spartakovu nagradu dobili ko{arka{ Milan Ma~van (Hemofarm

Dobitnici nagrade „Jovan Miki} Spartak” za 2010.

[tada, Vr{ac) i karatista Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo). U kategoriji trenera nagra|en je Dejan Stanojevi}, {ef stru~nog {taba Vaterpolo kluba Vojvodina (Novi Sad), a u kategoriji sudije Ru`ica Karajovi} - Ibro~i}, vesla~ki arbitar iz Novog Sada. Kao najboqa sportska organizacija Spartakovu nagradu je

dobio Klub diza~a tegova Spartak iz Subotice. U kategoriji sportskog radnika nagra|en je dr Dejan Madi} iz Novog Sada. Za vrhunsko sportsko dostignu}e Spartaka je dobio Klub borila~kih sportova Vojvodina (Novi Sad). U kategorji sponzora i donatora nagra|en je DOO Unimet iz Ka}a, ~iji je vlasnik Gojko Kunovac nedavno

Foto: S. [u{wevi}

preminuo, pa je tim povodom odr`an i minut }utawa. Za `ivotno delo Spartakovu nagradu dobio je Slavko Perkovi} iz Novog Sada, koji se i zahvalio u ime nagra|enih. - Pored nas jo{ su mnogi zaslu`ili ovo priznawe, ali nagrada je samo jedna. Ovo treba da bude podsticaj za sve nas da i daqe napredujemo, a za sportiste da posti`u jo{ boqe rezultate. Vrhunsko je zadovoqstvo posvetiti se poslu koji volite. Zahvaqujem se i Pokrajinskom sekretarijatu koji omogu}je boqi razvoj sporta u Vojvodini - rekao je Parkovi}. Pokrajisnki sekretar za sport i omladinu Modest Duli} je obe}ao da }e Sekretarijat i u narednom periodu biti uz vojvo|anski sport i rekao da

je Spartakova nagrada va`na jer ne favorizuje samo sportiste, ve} i pregaoce i entuzijaste koji su u wihovojsenci. - Svi dosada{wi lauretai su rad i trud ugradili u vojvo|anski sport i obavezuju nas da ovu tradiciju nastavimo i da i daqe u okviru svojih mogu}nosti poma`emo. Bez dobrih programa i na{e pomo}i nemogu}e je afirmisati vojvo|anski sport. Drugi bitan segemnat je trenerski rad, pa se zato trudimo da sprovodimo wihovo usavr{avawe, a kao tre}a komponenta potrebna je i infrastruktura, a mi se trudimo da i tu pomognemo i da preko Fonda za kapitalna ulagawa omogu}imo i trena`ni proces - rekao je Duli}. G. Malenovi}


SPORT

DNEVNIK

subota18.decembar2010.

17

@REB OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

PRED 48. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Inter i Bajern ukr{taju kopqa

Carigrad juri ~etvrtu titulu

U osmini finala Lige {ampiona sasta}e se pro{logodi{wi finalisti, milanski Inter i minhenski Bajern, a bi}e zanimqivo videti da li }e rekorder po broju titula, Real Madrid, koji igra protiv Liona, posle {est godina uspeti kona~no da do|e do ~etvrtine finala, kao i da li }e Arsen Venger uspeti da se sa Arsenalom suprotstavi fenomenalnoj Barseloni. Aktuelni {ampion Inter }e u prvom me~u biti doma}in Bajernu, koji }e svakako tra`iti osvetu za ubedqiv poraz u finalu pro{le sezone. Nijedan od dva tima ne igraju u pro{logodi{woj formi, ali ovaj put bi Bavarci mogli da budu blagi favoriti, po{to Rafa Beni-

ni finala igrati protiv Liona, koji je poznat kao tim koji je nanosio najve}u {tetu i sramotu Mardi|anima u bliskoj pro{losti. Iako je Real pro{le sezone ulo`io preko

tez nije uspeo da odr`i tim na takvom nivou na kojem ga je dr`ao wegov prethodnih @oze Muriwo. Pored toga, u Bajern se posle povreda polako vra}aju Frank Riberi i Arjen Roben, tako da bi nosioci igre ovog tima, uz [vajn{tajgera, Milera i sve boqeg Gome{a, mogli da iznenade {ampiona. Slavni Real }e po drugi put u posledwe tri godine u osmi-

300 evra u poja~awa, „mali“ Lion ih je nadigrao u dva me~a u ukupnim rezultatom 2:1 i pro{ao daqe. Sezonu pre toga Real se obrukao i protiv Liverpula, koji je u Engleskoj slavio sa 4:0, a pre toga u [paniji sa 1:0. Me|utim, Real sada ima potpuno druga~iju koncepciju igre i jednog od najboqih trenera sada{wice @ozea Muriwa, koji }e zvezdama

Parovi osmine finala Roma - [ahtjor Milan - Totenhem Valensija - [alke Inter - Bajern Lion - Real Madrid Arsenal - Barselona Marsej - Man~esetr junajted Kopenhagen - ^elzi

kraqevskog kluba sigurno znati da pojasni kako se prolazi nokaut faza Lige {ampiona. Svakako da najzanimqivi i najatraktivniji par ~ine Barselona i Arsenal. Dva tima sa potpuno identi~nim shvatawem fudbala ponovo }e ukrstiti kopqa. Barselona je u sezoni 2005/06. u Parizu osvojila titulu pobedom u finalu upravo nad Arsenalom, koji je tada bio boqi. Me|utim, u ~etvrtfinalnom duelu pro{le sezone Barselona je pokazala svu svoju snagu i tobxije je prakti~no pregazila sa 6:3 ukupnom skoru. Pre toga Arsenal je u nokaut fazi ispadao od klubova iz svoje lige. Pre dve sezone u polufinalu od Man~estera, a prethodne od Liverpula. Barselona je pre tri sezone u polufinalu eliminisana od Man~estera, ali im se revan{irala ve} u slede}oj kada je pobedila sa 2:0 u finalu. Pro{le sezone Barselonu je, po malo iznena|uju}e, izbacio Inter, koji je tada vodio Muriwo. Zanimqive duele odigra}e sigurno Milan i debitant Totenhem, Olimpik Marsej i Man~ester junajted, kao i Valensija i [alke. Najlak{i posao ima ^elzi, koji se sastaje sa danskim Kopenhagenom, dok bi [ahtjor mogao da iznenadi favorita na papiru Romu, koja se nalazi u velikim finansijskim problemima.

Porto u Seviqi Viqareal, Anderleht – Ajaks i Porto – Seviqa. Prvi me~evi 1/16 finala bi}e odigrani 15. i 16, a revan{i 22. i 23. februara februara 2011. godine. Stefan Savi}

Parovi 1/16 finala 1. Napoli - Viqareal 2. Renyers - Sporting 3. Sparta Prag - Liverpul 4. Anderleht - Ajaks 5. Leh - Braga 6. Be{ikta{ - Dinamo Kijev 7. Bazel - Spartak Moskva 8. Jang Bojs - Zenit 9. Aris - Man~ester siti 10. PAOK - CSKA Moskva 11. Seviqa - Porto 12. Rubin - Tvente 13. Lil - PSV 14. Benfika – [tutgart 15. Bate Borisov – PS@ 16. Metalist - Bajer Leverkuzen U isto vreme odr`an je i `reb za osminu finala u kojem }e igrati pobednici: 14. i 15 para, 6. i 9, 12. i 8., 10. i 11., 13. i 2., 16. i 1., 4. i 7. i na kraju 3. i 5 para.

DANAS FINALE KLUPSKOG SP

Inter ili Mazembe Prvi put u istoriji klupskih svetskih prvenstava u fudbalu u finalu se ne}e sastati klubovi Evrope i Ju`ne Amerike. U polufinalu prvak Konga Mazembe je savladao brazilski Internacional(2:0) , pa }e ve~eras u finalu protivnik Intera biti afri~ki Mazembe. Me~ se

ma - pet igra~a u poqu i golman. Jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu da igraju na turniru). Ekipe moraju nastu-

zacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Turnir po~iwe 25. decembra,a `reb je u sredu u 12 sati u Kafeu Indeksova tribina na \a~kom igrali{tu. Kod mla|ih kategorija za kadete mogi nastupati igra~i

Prve utakmice osmine finala igra}e se u ~ak ~etiri termina - 15 , 16, 22. i 23. februara. Revan{ susreti zakazani su za 8, 9, 15. i 16. mart naredne godine.

@REB ZAVR[NICE LIGE EVROPE

Posle ju~era{weg `reba u Nionu poznati su svi parovi {esnaestine finala fudbalske Lige Evropa. Me|u zanimqivijim parovima svakako su: Napoli –

Iako su pro{le godine nagove{tavali da vi{e ne}e u~etvovati na „Dnevnikovom” turniru, ekipa Carigrada se na op{te zadovoqstvo predomislila i igra}e i ove godine. Carigrad se okupio i poku{a}e da i ~etvrti put osvoji na{ veliki prelazni pehar. - Igra}emo u standardnom sastavu - ka`e vo|a ekipe Carigrada Dejan Risti}. - Na go-

igra u Abu Dabiju (21), a pre toga u me~u za tre}e mesto sasta}e se Internacional i korejski Seongnam (18). Milanski tim ima {ansu da trijumfom nad Mazembeom do|e do petog trofeja u ovoj kalendarskoj godini. G. K.

LIGA [AMPIONA OTKRILA NOVE TALENTE

Savi} me|u odabranima Crnogoroski reprezentativac i mladi {toper Partizana Stefan Savi} dobio je veliko priznawe time {to je uvr{ten na listu igra~a koji su poneli epitet otkrovewa ovosezonske Lige {ampiona u izboru Evropske fudbalske unije (UEFA). Najboqe ocene dobio je bek Totenhema Geret Bejl, a na listi se, pored Savi}evog, nalazi i ime jo{ nekoliko veoma poznatih igra~a, kao {to je Rafael van der Vart. Tu su jo{: Benoa [eiru (Marseq), Matijas Jorgensen (FK Kopenhagen), Mario Gome{ (Bajern), Alan Mekgregor (Renxers), Roberto Soldado (Valensija), Xek Vil{ir (Arsenal) i Xerdan [a}iri (Bazel). Nije ~udno {to je Savi} tako visoko kotiran s obzirom na wegove veoma dobre, pre svega sigurne partije u grupnoj fazi Lige {ampiona, u kojoj je odigrao tri od {est me~eva. Iako Partizan nije osvojio niti jedan bod, fudbalski stru~waci prepoznali su veliki talenat koji poseduje ovaj perspektivni fudbaler, za kojeg se ve} interesuju mnogi veliki evropski klubovi.

Qube Dun|erski (u sredini) i ove godine igra}e za Carigrad

lu }e biti Jeli~i}, a u timu }e, pored bra}e Ra{iovan Aurelija i Sekule, biti Dun|erski, Vje{tica, Rakowac, Agbaba i Zrni}. Poku{a}emo i ~etvrti put da osvojimo turnir. Dobro je {to se igra na Spensu, parket je odli~an, {to odgovara ekipama koji su tehni~ki dobro potkovani. Ju~e su se uglavnom prijavqivale ekipe u mla|im konkurencijama, u~e{}e su, izma|u ostalih, potvrdili: Indeks bojs, NS 021, Novi Sad, Alf , ali su bili vredbni i stariji kao {to su Dunis trasport iz Futoga i Kazino Kentaki. Jedino se jo{ vetreani ne ogla{avaju, ali oni tradicionalno to ~ine uo~i samog starta. Da ponovimo, turnir }e se ove godine igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi izvanredni, i to po starim pravili-

piti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama (trenerice su zabrawene). Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda. Kao i pro{le godine, nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara.U konkurenciji seniora pobedniku }e pripasti 400.000 dinara pod uslovom da se prijavi stotinak ekipa, a nov~anu nagradu mogu o~ekivati i veterani. Najmla|i }e tradicionalno dobiti sportsku opremu i prigodne poklone, a i najboqi pojedinci }e biti nagra|eni. Uplate za turnir primamo do srede svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) od 10 do 14 sati, u sredu do 11 i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a koti-

koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Ove godine veterani }e igrati u dve grupe, u mla|oj mogu nastupati igra~i koji su na dan utakmice napunili 35 godina, a u starijoj oni koji na dan utakmice imaju 45 i vi{e godina. Za mla|e veterane mogu da igraju i stariji fudbaleri, oni iznad 45 godina, ali moraju se pre po~etka takmi~ewa odlu~iti u kojoj }e kategoriji nastupiti. I kod veterana jedan igra~ ne mo`e da nastupa za dve ekipe. Turnir bi trebalo da se zavr{i 9. januara, a pre i posle Nove godine igra}e se svakodnevno. Ako se prijavi vi{e od 100 ekipa, jedan deo turnira }e se odigrati i u velikoj sali Spensa. G. K.

IN MEMORIAM

Sreten Vasi} (1969–2010) Preminuo je fudbaler Sreten Vasi}. Nepuna tri sata delila su ga od 41. ro|endana, kada je posle utakmice malog fudbala na turniru u Stepanovi}evu trebalo da ga proslavi u krugu porodice sa suprugom Dragiwom i sinovima Du{anom (18) i Nemawom (14). U ku}i Vasi}a, umesto supruga i oca stigla je {okantna vest: preminuo je na terenu dru`e}i se sa svojom ve~eitom saputnicom – loptom. Sreten je po~eo karijeru u Borcu iz Zrewanina, gde je ubrzo kao talenat pre{ao u Proleter i bio jedan od najboqih izdanaka kluba iz Kara|or|evog parka. U kratkom periodu, kao mlad igra~, proveo je na kalewu u Rusandi iz Melenaca, a kada je u dresu Proletera stekao ime, put ga je 1997. godine odveo u novosadsku Vojvodinu na predlog tada{weg trenera Qupka Petrovi}a. U crveno–belom dresu Voj-

vodine igrao je u Kupu UEFA, finalu doma}eg kupa, a 1998. stigao je i do finala Intertoto kupa. Za Proleter i Vojvodinu odigrao je preko 300 prvoliga{kih me~eva. Posle {estomese~ne pauze karijeru je nastavio u Modri~i, s kojom je osvajao prvenstvo Bosne i Hercegovine, Kup BiH, Kup Republike Srpske i igrao na evropskoj sceni. Kao i u prethodnim sredinama, u tih pet sezona postao je omiqeni Banana}anin me|u Bosancima. I kada su svi pomislili da mu je stigao kraj aktivne igra~ke karijere, Vaske se nije dao. Oberu~ke ga je prihvatio FK Veternik u ~ijem je dresu redovno davao pun doprinos zavidnim rezultatima srpskoliga{a iz novosadskog predgra|a. U me|uvremenu je stekao diplomu vi{e {kole za trenere i po~eo je da kuje planove o radu sa decom. Voleli su ga svi, i

oni sa zelenog pravougaonika i oni sa terena malog fudbala, koji je bio wegova velika qubav. Toliko velika da joj je i `ivot poklonio, a najbli`e, porodicu, rodbinu i prijateqe ostavio u neverici i suzama sa pitawem - da li je ba{ tako moralo da bude?! Turnir u Stepanovi}evu je prekinut, a organizator je odlu~io da sve uplate prosledi porodici Sretena Vasi}a. Sreten Vasi} bi}e sahrawen danas (18. decembra) u 15 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu.


18

SPORT

subota18.decembar2010.

U STAROJ PAZOVI ODR@ANA SEDNICA IO FS VOJVODINE

Pozitivna ocena ukupnih aktivnosti Kada je jedna sednica prethodno dobro pripremqena, kompletirani i sa`eti materijali dostupni svim zainteresovanima, onda nema naga|awa da li }e ovakav skup kratko ili du`e potrajati. Upravo ovakva atmosfera vladala je na sednici IO FS Vojvodine ju~e odr`anoj u Staroj Pazovi, koja je ekspresno zavr{ena, a pre zasedawa prisutne je pozdravio gradona~elnik Stare Pazove i ~lan IO FS Srbije Goran Jovi} i po`eleo prisutnima uspe{an rad. U fini{u sednice wenom radu za kratko se pridru`io predsednik FS Srbije Tomislav Karaxi} u dru{tvu generalnog sekretara Zorana Lakovi}a. Karaxi} je u svom kratkom obra}awu rekao da je ova godina, {to se ti~e ocene rada FSS, veoma uspe{na. I daqe je takmi~arski ciq odlazak na EP, ali ne}e biti smak sveta ako tamo ne odemo, zbog okolnosti koji su svima poznati. Me|utim, iz fudbala treba odstraniti kukoq koji je u mawoj meri pristuan u podru~nim i op{tinskim Savezima, a pru`iti {ansu pravim qudima za boqi-

Ratko Borovnica

tak na{eg fudbala u celini, naglasio je predsednik FSS. Posebna pa`wa u slede}oj godini posveti}e se infrastrukturi, posebnu pa`wu za sada zaslu`uju Fudbalski centri poput U`ica, ^a~ka, Subotice, Ni{a i Zrewanina, ali i ostali jer u pojedinim sredinama ima dosta zapu{tenih objekata, pa }e na wihovom ure|ewu pored fudbalskih

NOVO POJA^AWE NA MARAKANI

Borha po ukusu Prosine~kog Zvezda je i zvani~no anga`ovala drugo poja~awe u zimskoj pauzi. Posle Brazilca Evandra, ugovor o dvogodi{woj pozajmici potpisao je i Kolumbijac Kristijan Borha (22), uz opciju da crveno-beli u svakom trenutku imaju mogu}nost da ga otkupe od brazilskog ni`eliga{a Kaksijasa. Borha je medicinske preglede pro{ao , na zvani~om predstavqawu je stavio Zvezdin {al oko vrata i zadu`io dres sa brojem 19, a pomo} u komunikaciji sa novinarima mu je pru`io legendarni Dejan Rambo Petkovi}, na ~iju preporuku je ovaj daroviti napada~ i stigao na Marakanu. - Uspeo sam da vidim neke delove veoma lepog grada, kao i stadion Zvezde i za sada je sve sjajno osim {to je pomalo hladno. Naporno }u raditi, a nadam se da }u ovde prikazati dobre stvari i da }emo klub i ja napraviti zna~ajne uspehe - rekao je Borha.

Slede razgovori i sa trenerom Prosine~kim, koji je ranije izjavio da je Borha pravi igra~ za wegovu ofanzivnu viziju igre. - Crvena zvezda je poznata u Kolumbiji, to je ubedqivo najeminentniji klub iz ovog regiona. Istina, Evropa je za mene novost ali i pravi izazov. Spreman sam da ispunim sve zadatke, a zaista prve impresije su odli~ne. Krasi me brzina, jak sam u duel igri, golgeter, mada mogu da se sna|em na svim pozicijama u napadu. Znam {ta se od mene o~ekuje, a jasno je da nema potrebe pri~ati previ{e o klubu koji je bio prvak Evrope i sveta istakao je Borha. Sportski direktor Zvezde Ivan Axi} je izrazio nadu da }e ekipa sa Borhom i Evandrom igrati ofanzivno i lepr{avo, kao i da }e verovatno biti jo{ poja~awa u zimskom prelaznom roku, ali da }e transferi zavisiti i od toga ko naupusti redove crveno- belih Z. R.

radnika morati da se anga`uju i lokalne strukture. Oceweno je da FSV radi kvalitetno. Posebna pa`wa bi}e naredne godine posve}ena {koli fudbala za edukaciju qudi u svim oblastima. Idu}a godina je izborna, na kraju svog izlagawa naglasio je Karaxi}, pa i na ovom poqu fudbalsku organizaciju Vojvodine i {ire o~ekuju delikatniji zadaci. Pre po~etka sednice predsednik FSV Ratko Borovnica zamolio je sve rukovodioce i ~lanove komisija takmi~ewa da pored iscrpnih izve{taja iznesu pozitivne ili negativne primere na takmi~ewa, koja su pod ingerencijom FS Vojvodine. Ozbiqnih primedbi nije bilo, sve je re~eno u jednoj ili dve re~enice, a problem je u mawoj meri nastao kod isplate slu`benih lica delegata i sudija, pre svega u omladinsko kadetskoj pionirskoj ligi, gde je bio prisutan i mawak sudija. - Nastavqeno je sa uspe{nim unapre|ewem trenerskog kadra rekao je Milo{ Paprica. - Sa dosada{wim rezultatima oko dodele „C“ i „B“ licence moramo biti zadovoqni, jer je u klubovima

sve vi{e stru~nog kadra, ali sa akcijom oko dobijawa „A“ licence u narednoj godini moramo se jo{ ozbiqnije anga`ovati. Na su|ewe koje je bilo ranijih godina rak rana u mnogim ligama nije bilo ve}ih zamerki, zahvaquju}i i uspe{no organizovanom kampu za sudije na Panoniji. Jedini problem su treneri u malom fudbalu, u pitawu je bilo wihovo li~no u~e{}e za dobijawe odgovaraju}ih zvawa, ali }e se i ovo premostiti. Neko se u diskusiji osvrnuo na probleme u radu suboti~kog saveza gde du`e traju previrawa, pa je Miodrag Mora~a uputio pitawe kako }e se do~ekati zimski prelazni rok, kada je ra~un ovog saveza blokiran i ko }e ovaj va`an posao kvalitetno odraditi. Treba na kraju ista}i da je sednica potrajala sat i po, a pre wenog odr`avawa svi prisutni, a me|u wima bili su predstavnici i nekih op{tinskih Saveza, obi{li su velelepnu Ku}u fudbala, koja se gradi na ovim prostorima, ~iji se zavr{etak o~ekuje krajem ove ili po~etkom idu}e godine. M. Bzovski

IZ ^SK PIVARA

Jovanovi} u Bre{i Nekada je uspeh bio kada neko od ^elarevskih fudbalera zaigra u drugom, eventualno elitnom rangu takmi~ewa, a ove godine dva mlada igra~a su u inostranim klubovima. Od jesenas je petnaestogodi{wi Ranko Moravac, ina~e reprezentivac Srbije u konkurenciji mla|ih kadeta, u slovena~kom prvoliga{u Mariboru, a nedavno je {esnaestogodi{wi Aleksandar Jovani} oti{ao i italijanskog prvoliga{a Bre{u. Jovanovi} je ponikao u ^SK Pivari, a pre tri godine je

preko {kole Petar Pua~a iz Novog Sada stigao do Crvene zvezde, da bi pre neki dan postao ~lan Bre{e. - Sve je dogovoreno, ~ekaju se papiri i Sa{a }e biti registrovan za Bre{u - ka`e wegov otac Predrag Jovani}, ina~e direktor ^SK Pivare. - Dok su se Parma i Milano ne}kali i odugovla~ili sa anga`ovawem, Bre{a je bila br`a. Nismo hteli vi{e da ~ekamo, uslovi su povoqni i sada je na Sa{i da se doka`e u novoj sredini. V. Vu.

DNEVNIK

DANAS TRE]E KOLO KUPA SRBIJE

Dragan Markovi} (SD Novi Sad)

Svi najboqi na Spensu

Tre}e kolo Kupa Streqa~kog saveza Srbije standardnim vazdu{nim oru`jem, a u organizaciji Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790, odr`a}e se danas u Novom Sadu. Takmi~ewe }e biti na vazdu{nom streli{tu na Spensu sa po~etkom u 9 ~asova. Nastupi}e svi na{i najboqi strelci standardnom vazdu-

{nom pu{kom i pi{toqem, predvo|eni Jasnom [ekari}, Zoranom Arunovi}, Damitrom Mikecom, Nemawom Mirosavqevim, Draganom Markovi}em, Stevanom Pletikosi}em, Lidijom Mihajlovi}, Ivanom Maksimovi}... Takmi~i}e se u svim kategorijama, po{to je ovo ujedno ove godine posledwa provera pred nastupe na velikim me|unarodnim takmi~ewima. G. M.

FED KUP

Vrane{ zove Selektor Fed kup reprezentacije Srbije Dejan Vrane{ poslao je poziv srpskim reprezentativkama na koje ra~una za prvi me~ u 2011. godini. Prvi me~ selekcija Srbije odigra}e 5. i 6. februara

Jelena Jankovi}, Ana Ivanovi}, Bojana Jovanovski, Aleksandra Kruni}, Tamara ^urovi} i Ana Jovanovi}. Vrane{ je saop{tio i spisak mladih srpskih teniserki ~iji }e se rad i forma pratiti u slede}oj godini i koje }e biti po-

Golman se ubio zbog qubomore Mladi golman Ra{den end Dajmondsa (~lana engleske fudbalske Konferencije) Dejl Robert (pre dva prona|en mrtav u svojoj ku}i) navodno se obesio posle saznawa da ga verenica vara sa Polom Terijem, mla|im bratom slavnog kapitena ^elsija Xona Terija, prenose ostrvski mediji. Istra`ni organi u prvi mah nisu `eleli da otkriju kako je preminuo mladi golman, ali su engleski mediji otkrili pozadinu ove nesre}e. Navodno, Robert nije mogao da se pomiri sa tim da ga je dugogodi{wa devojka prevarila sa Terijem, ina~e saigra~em iz R&D. Verenica Lindzi Kouven priznala mu je aferu sa Polom, kao i da se to desilo u wihovoj ku}i. Posle toga je Pol napustio R&D i oti{ao u Darlington, ali skrhani Dejl to nije mogao da podnese, pa je presudio sebi. Dejl je bio jako depresivan, a nekoliko dana pre samoubistva prijateqima je priznao da ne mo`e jo{ da preboli raskid sa Lindzi i ~iwenicu da ga je prevarila sa saigra~em u wihovoj ku}i.

@FK NOVI BE^EJ ISPUNIO O^EKIVAWA

Zadovoqni zlatnom sredinom Prvi deo prvenstva u Prvoj saveznoj ligi za `ene protekao je u znaku fudbalerki Spartaka iz Subotice, koje su titulu jeseweg prvaka osvojile sa 33 boda, bez poraza i bez primqenog gola, sa 11 pobeda i gol razlikom 63:0. Na drugom mestu je jo{ uvek aktuelni prvak Ma{inac PZP iz Ni{a sa 26 bodova, a me|u timovima koji su ispunili o~ekivawa je novajlija u prvoliga{koj konkurenciji @FK Novi Be~ej. Novobe~ejke su prvi deo prvenstva zavr{ile na osmom mestu sa 9 bodova (dve pobede, tri remija, {est poraza, Ima mesta zadovoqstvu: ekipa @FK Novi Be~ej gol razlikom 15:30). Pobedile su Su{icu iz KraguSpartaka 0:11, Napredka iz Kruutakmica Biqana Srdi}, Biqajevca 3:0 i Unafortunu iz Kra{evca 1:5 i LASK-a iz Lazarevna Bajalica, osam Mirela Malegujevca 6:0, dok su tri puta igraca 3:4. Za ekipu Novog Be~eja {evi}, {est Aleksandra Tomi}, le nere{eno: sa Po`arevcem na nastupalo je 19 igra~ica, a sve ~etiri Jovana Radi{i} i Livija svom terenu, Slogom u Zemunu i utakmice odigrale su: kapiten [imon, tri Melinda Sopka, a Lemind Lavicama u Leskovcu. Ena He|e{i, Qubica Radosajednu Marijana Todorov, Jovana Debitantsku ulogu i nedostavqev i Or{oqa Totajev, utakStaji} i Ranka Avri}. tak iskustva izabranice trenemicu mawe Kristina Sabado{, Najboqi strelac ekipe je Jora Du{ka Jurkovi}a su skupo Danijela Pani}, Marijana Janvana Mili}evi} sa tri gola, Biplatile, posebno na doma}em kov, Jovana Milanovi}, Sla|ana qana Bajalica, Jovana Radi{i}, terenu, gde su pora`ene od Lazi} i Jelena Rako~evi}, devet Mirela Male{evi} i Melinda

Sopka postigle su po dva, a Jelena Rako~evi}, Or{oqa Totajev, Sla|ana Lazi} i Biqana Srdi} po jedan gol. Predsednik Upravnog odbora Radomir [}epanovi} je zadovoqan postignutim rezultatima: - Mada smo debitanti u najkvalitetnijem takmi~ewu, mogu slobodno re}i da smo u potpunosti ispunili plan. Prvo, posle pet sezona ostvarila nam se `eqa da zaigramo u prvoliga{kom dru{tvu, a drugo plasman u zlatnoj sredini je za svaku pohvalu. Kada se zna da smo ove rezultate ostvarili uz dosta problema, posebno kada su finasije u pitawu, onda je na{e zadovoqstvo jo{ ve}e. Koji su daqi planovi? - Ekipa je sada na odmoru, u takmi~arskom pogonu su samo mla|e kategorije, koje igraju prvenstvo Vojvodine, dok }e prva ekipa na okupu biti krajem januara. Na prole}e, uz poja~awa, imamo lepe izglede da iskoristimo povoqan raspored i ostvarimo jo{ boqi plasman - nada se [}epanovi}. S. Davidovi}

Ana Ivanovi}, Dejan Vrane{ i Jelena Jankovi}

2011. godine u okviru Prvog kola Svetske B grupe protiv reprezentacije Kanade u Novom Sadu. Selektor Vrane{ za me~ protiv Kanade ra~una na slede}i tim:

zivane na pripreme reprezenatcije prema potrebi. Na spisku su: Sa{ka Gavrilovska, Natalija Kosti}, Jovana Jak{i} i Doroteja Eri}.

NOVOSA\ANIN STEFAN MATI] NA[AO MIR U ^APQINI

Klub za u~ewe i napredak

Stefan Mati} sticajem okolnosti, prve ozbiqnije ko{arka{ke korake, nije mogao da napravi u rodnom Novom Sadu, kako nala`u neka sportska pravila i obi~aji, pa se za sada skrasio u ^apqini, klubu koji mu omogu}uje prostor za u~ewe i sportski napredak. Kao ~lan novosadske Vojvodine Srbijagas nije dobijao gotovo ni minimalnu {ansu da poka`e neosporni talenat, a sada je jedan od mladih snaga sa zavidnim u~inkom u bosankom premijerliga{u. Referenca za odlazak van granica ko{arka{ke Srbije bile su leto{we partije u novosadskoj Meridiani, a kada je do{ao na probu u ^apqinu, odli~no se pokazao na pripremnim turnirima i potpisao je vernost klubu na godinu dana, s mogu}no{}u produ`ewa ugovora. - Odli~o sam se sna{ao u ^apqini. Klub je odli~no organizovan, uslovi su sjajni i za sada je sve u najboqem redu. Zadovoqan sam radom, ali i minuta`om kod trenera Hrvoja Vla{i}a i on je jedan od osnovnih argumenata koji su me privukli ^apqini. Vodio je Cibonu i [iroki, pa znam da od wega mogu mnogo da nau~im, a sada igram na istoj poziciji kao i iskusni Rimac pa u podeli minuta`we mogu mnogo i od wega da nau~im - po~eo je pri~u mladi Stefan Mati}. Za 19-godi{waka, igra u jakoj ligi mo`e mnogo da zna~i za budu-

Stefan Mati}

}i razvoj, a ^apqina je aktuelni osvaja~ Kupa BiH, a sada deli prvo mesto u prvenstvu. - @eqa mi je da kroz igre u ^apqini napravim prepoznatqivi ko{arka{ki status i zato mi je drago jer imam solidnu minuta`u. Imamo mnogo jakih utakmica i konstantno napredujem, pa sam veoma blizu odluke da ovde ostanem jo{ jednu sezonu. Saigra~i su mi na{i Krsto Bjelica i Jovan Zdravkovi} i mnogo mi poma`u u adaptirawu na novu sredinu, ali i u samoj igri. Posle jo{ jedne sezone u ^apqini razmisli}u o idu}im koracima, mada je i ranije bilo interesenata, mislim da }u stasati i mo}i mnogo da pru`im u svakom klubu - zakqu~io je Mati}. M. Risti}


SPORT

DNEVNIK

subota18.decembar2010.

19

DALEKOVOD EVROLIGA: VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE SPARTAK

Maksimalno na Ruse

Jovana Rogi} i Danilo Golubovi}

Foto: F. Baki}

UZ BERI]ETNU GODINU NOVOSADSKE SLAVIJE

Jovana Rogi} na ~elu uspe{nih Ove godine Xudo klub Slavija ima ~ime da se podi~i. Kada se sagledaju rezultati postignuti na doma}oj i me|unarodnoj sceni, u svim uzrastima, slobodno mo`e da se ka`e da se jedan od najstartijih na{ih klubova vra}a na staze stare slave. Slavija je iznedrila mnogo dobrih boraca i osvaja~a medaqa na najve}im me|unarodnim smotrama sporta. Predsednik kluba i nekada{wi xudista Danilo Golubovi} istakao je da je najboqi rezultat u ovoj godini ostvarila Jovana Rogi}. Nedavno je na Prvenstvu Evrope za mla|e seniore osvojila srebro u kategoriji do 57 kilograma. Prethodnu medaqu,bronzanu, osvojila je Marica Arsenovi} davne 1984. godine. - Ovo mi je bila jedna od najuspe{nijih sezona, sada razmi-

{qam o plasmanu na OI u Londonu. Dakle, ostaju mi borbe na mnogim takmi~ewima, koja se boduju. Daj bo`e zdravqa i da me mimoi|u povrede po{to verujem da }u sti}i do olimpijske norme - rekla je Jovana. Ina~e, na doma}oj sceni seniori Slavije su na p rvenstvu Srbije osvojili sedam medaqa, a na prvenstvu Vojvodine dvanaest. Juniori imaju jedno odli~je s republi~koh i ~etiri s vojvo|anskog prvenstva. Kadeti su uzeli tri medaqe u Srbiji i ~etiri u Pokrajini, pioniri 4, odnosno, osam, a poletarci po {est. Ina~e, pioniri su sa turnira doneli ~ak 144 medaqe. Na me|unarodnoj sceni Slavija je slavila na Kupu Dukla u Slova~koj. Od pojedinaca najuspe{niji su Aleksej Nefedov, Vladimir Gaji}, Drago Bawac, Luka Gartner, Qubi{a Kova~e-

vi}, Marko Kne`evi} i Ogwen Le|anac. - Svesni smo da je novca sve mawe, ali verujem da }e rezultati biti jo{ boqi slede}e godine - istakao je predsednik Slavije Danilo Golubovi}. - Trenutno imamo oko 150 ~lanova. Ciq nam je da Jovani Rogi} i Alekseju Nefedovu maksimalno pomognemo i stvorimo im uslove da ostvare olimpijsku normu. Ne zaboravite, Rogi}eva je prva osvojila `ensku medaqu za Srbiju na evropskoj smotri. Tako|e, `elimo da dogodine budemo jo{ boqi na svim poqima. Ina~e, Slaviji su pomogli Sekretarijat za sport grada Novog Sada, Xudo savez Srbije i Ministarstvo sporta i omladine Srbije, kao i firme Dijagonala, Omladinska zadruga Kodeks, Urbanizam, Gradsko saobra}ajno preduze}e, MAG Medika i Maksim CO. I. G.

DRUGA @ENSKA LIGA SEVER

Bana}anke u seriji Kikinda II - Temerin 33:25 (18:9) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 100, sudije: Petrovi} i \iki} (Alibunar). Sedmerci: Kikinda 3 (3), Temerin 2 (2), iskqu~ewa: Kikinda 20, Temerin 18 minuta. KIKINDA II: Aleksi} (12 odbrana), Vu~eti} (8 odbrana), Belo{ 5 (1), Sole{a, @ivkov 2, Mihajlov 3, M. Agbaba 8 (2), Golu{in 2, Veqkovi} 2, J. Agbaba 5, Jakovqevi}, Ardala 5, Pavlovi} 1, Andrei. TEMERIN: Ivanov (6 odbrana), Mari~i} 5, Mati} 5 (2), Obradovi} 1, Milakovi}, Vukovi} 6, Blanu{a 2, Te{anovi} 1, Jankovi} (3 odbrane), Mora~a, Mitrovi} 5. Kadetski sastav Kikin|anki nastavio je seriju pobedau Drugoj rukometnoj ligi i u 10. kolu bez problema savladao je ekipu Temerina (33:25). U prvih 15 minuta bilo je 10:3 za Kikin|anke, {to je nagove{tavalo da }e ekipa sa severa Banata ostvariti ubedqivu pobedu. I u nastavku doma}e rukometa{ice bile su nadmo}nije, a pet minuta pre kraja imale su ~ak 11 golova vi{ka, da bi go{}e do kraja samo ubla`ile poraz. U pobedni~koj ekipi istakle su se sestre Marija i Jelena Agbaba, Aleksi} i Vu~eti}, a kod Temerinki Mati} i Mari~i}. M. S.

Vaterpolisti Vojvodine u prva dva kola ovogodi{weg izdawa Dalekovod evrolige pretrpeli su dva poraza u Grpi B od Budve i od Pro Reka. Sutra izabranici Dejana Stanojevi}a u tre}em kolu do~ekuju ekipu Spartak Volgograda. Rusi su u pro{lom kolu uspeli da sa 6:5 savladaju Budvu i to, kako ka`e {ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Stanojevi}, govori o wihovoj snazi. U Spartaku igra osam reprezentativaca Rusije: Jur~ik, Fedorov, Halturin, Agarkov, Bala{ev, Stratan, Reke~inski i Lisunov. - Moja ekipa je ~udna skupina u pozitivnom smislu koja stalno

U finalu `enskog rukometnog Kupa Vojvodine (22. decembra) sasta}e se @elezni~ar iz In|ije i Pan~evo, a utakmica }e se igrati u In|iji. In|ijke su u polufinalu ubedqivo savladale Radni~ki iz Bajmoka 32:18, dok je Pan~evo eliminisalo Proleter Superprotein iz Zrewanina 31:26. Za pobedni~ki pehar u konkurenciji mu{karaca bori}e se suboti~ki Vojput i pan~eva~ko Dinamo 29. decembra u Somboru. Vojput je u polufinalu pobedio Novu Pazovu 24:22, a Dinamo je posle penala eliminisao Napredak iz ^esterega 35:34 (31:31, 12:21). J. G.

IZBORNA SKUP[TINA SPORTSKOG SAVEZA @ABQA

Poverewe Pani}u i Bavar~i}u Jovo Bavar~i} novi je predsednik Skup{tine, a Jovan Pani} Upravnog odbora Sportskog saveza op{tine @abaq. Pored Pani}a u UO nalaze se jo{ @arko Rusov, \uro Labus, Miodrag Makitan, Ivan Tucakov i Darko Lugowa.

U Nadzorni odbor izabrani su: ^edo Bo`i}, Marko Tubi} i Darko Kne`evi}, dok Arbitra`nu komisiju ~ine @ivko Petkovi}, Miladin Popovi} i Negovan Milivojev. J. G.

Foto: F. Baki}

stavku nadamo povoqnom rezultatu - rekao je Stanojevi}. Vojvodina je i pro{le godine ukrstila kopqa sa Spartakom i

Vaterpolisti Partizana ve~eras u tre}em kolu Dalekovod Evrolige gostuju u Atini Olimpijakosu. Posle lo{eg starta u C grupi, crno - belima je ovo veoma va`na utakmica. Partizan je neo~ekivano do sada osvojio jedan, a Olimijakos nema nijedan bod. Pobeda u Atini bi donekle ispravila kikseve, pre svega remi protiv Barselone u Beogradu. Ali, i ako izabranici Igora Milanovi}a do`ive poraz ne}e ostati bez {ansi da se plasiraju daqe. - Pobedom nad Olimpijakosom bismo na neki na~in ispravili lo{ po~etak i onih izgubqenih

Gruber sportski direktor

Dame u In|iji, mu{karci u Somboru

Sutra B grupa: Vojvodina - Spartak (19). D grupa: Jug - Barseloneta (18.45).

nosu na pro{lu godinu, Vojvodina je ostala bez pet igra~a, ali je odlu~na da i ovoga puta namu~i Ruse, a i da pred doma}im na-

Partizan u Atini

IZ STK VOJVODINA

KUP VOJVODINE

Danas A grupa: Seged - Primorac (18), Jadran HN - Va{a{ (18). B grupa: Pro Reko - Budva (20.30). C grupa: Olimpijakos Partizan (17.30), Mladost Barselona (18). D grupa: Eger - Primorje (18).

Dogovorom do pobede: vaterpolisti Vojvodine

te`i da napreduje i bude boqa, jer joj je vaqda to tako usa|eno. Zbog predanog rada i postignutih rezultata momci zaslu`uju

da ih podr`i {to vi{e navija~a. Znam da je sutra velika slava i da pola Srba slavi, a pola ide na slavu. Zbog toga pozivam sve navija~e da izme|u dve slave do|u na vaterpolo. Spartak je do-

Suboti~ani od Milivoja Abazovi}a o~ekuju golove

bra ekipa, nije u rangu Pro Reka, ali uspeli su da pobede Budvu. Fizi~ki su ja~i od nas, {to je i normalno, jer je prosek wihovog tima od 27 do 30 godina. Imaju jaku individualnu kontru sa nezgodne strane, gde su Stratan i Agarkov i moramo poku{ati da ih zaustavimo. Mi smo se u prethodnom periodu prili~no istro{li, ali smo u narednih nekoliko dana malo lak{e trenirali, tako da }emo probati sve`inom, ritmom i kontranapadima da im ispariramo. Proba}emo da im ne dozvolimo da se odlepe u prve dve ~etvrtine. Ukoliko budemo imali egal igru do tada mo`emo da se u na-

Na sednici Upravnog odbora STK Vojvodina iz Novog Sada potvr|eno je ono {to je nedavno nagove{teno na Skup{tini, a to je imenovawe Nemawe Starovi}a za predsednika UO. Rukovodstvo novosadskih crveno-belih na istoj sednici imenovalo je Evalda Grubera za sportskog direktora kluba. S. S. DANAS NA SPENSU

Novogodi{wi turnir Tradicionalni Novogodi{wi stonoteniski turnir u organizaciji STSGNS i STSV, ovoga puta nazvan “Jola kup�, odr`a}e se danas i sutra u maloj dvorani Spensa. Takmi~i}e se 396 takmi~ara iz osamdeset klubova u tri kategorije: do 10, do 12 i do 14 godina, u mu{koj i `enskoj konkurenciji. Dolazak su najavili stonoteniseri iz Rumunije, Bugarske, Ma|arske, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Takmi~ewe po~iwe u 9 sati, a sve~ano otvarawe je u 13 ~asova. S. S.

pet bodova. Da bismo pro{li daqe moramo da po~nemo da pobe|ujemo. Olimpijakos ima dva poraza, ali nisu nimalo naivna ekipa, {to smo imali priliku da osetimo pro{le godine. Tada smo lo{e po~eli, ali smo uspeli da se vratimo. Sada ne bismo smeli sebi da dozvolimo takav luksuz. No, i ako izgubimo ne}e biti kraj sveta, po{to }emo i daqe biti u igri, ali }emo tada morati da zabele`imo sve pobede - istakao je golman Partizana Slobodan Soro. G. M.

to na kvalifikacionom turniru za Evroligu u Atini. Tada su Novosa|ani pobedili10:9 i kasnije izborili prvi put u istoriji plasman u najelitnije klupsko evropsko takmi~ewe. U od-

vija~ima zabele`i prvu ovogodi{wu pobedu u Evroligi. Utakmica izme|u Vojvodine i Spartaka igra se sutra u 19 ~asova u bazenu Spensa, a ulaz je slobodan. G. Malenovi}


20

subota18.decembar2010.

NLB LIGA: VR[^ANI DOMA]INI ZADRANIMA

SPORT

DNEVNIK DANAS SUPERLIGA[KI DERBI

[umadinci i Vojvo|ani dele megdan Odbojka{i NIS Vojvodine nikako da do|u do predaha.Igraju u ritmu sreda-subota na doma}im i evrospkim terenima. Danas ih o~ekuje jedan od najte`ih me~eva u sezoni, a sigurno najte`e gostovawe u ligi, s Radni~kim u Kragujevcu. Prema svemu do sada prikazanom s pravom se o~ekuje da duel Kragujev~ana i Novosa|ana bude istinski odbojka{ki praznik, a nema razloga da tako ne bude, jer su obe ekipe veoma kvalitetne, s visokim liga{kim ambicijama. Novosa|ani su aktuelni osvaja~i Kupa Srbije (sada `ele i duplu krunu), a Radni~ki je ve} dve sezone vladaju}i {ampion, pa }e posle dana{weg derbija situacija na tabeli biti mnogo jasnija. - Sigurno nas o~ekuje te{ka utakmica. Radni~ki ima dobru ekipu, a uz to protiv nas }e bez sumwe da pru`i maksimum. Mo`da bi na{a prednost mogla da bude ta {to Radni~ki sigurno nije potpuno uigran s novim tehni~arem Noveselcem. Naravno, to ne zna~i da imamo pravo na opu{tawe. Najboqe je da ne gledamo mnogo u protivnika, nego da razmi{qamo pre svega o na{oj igri – istakao je libero Novosa|ana Goran [kundri}. Utakmica se igra u hali Jezero u 19 ~asova. M. R.

Goran [kundri}, libero NIS Vojvodine

Oporavio se od povrede: Bojan Krstovi} (levo)

Uz publiku sve je lak{e Ko{arka{i Hemofarma [tada ve~eras (18) u 12. kolu NLB lige do~ekaju tim Zadra. Gostuju}i tim trenutn se nalazi na predposledwem mestu na tabeli, sa veoma skromnim u~inkom- tri pobede i osam poraza. - Bez obzira na trenutni plasman, smatram da je Zadar veoma kompaktna ekipa - ocena je povratnika u ekipi Bojana Krstovi}a. - Dolaze u Vr{ac na krilima pobede nad Partizanom u pro{lom kolu. Posle pobede nad Be{ikta{om najavili smo boqu igru, ali i daqe nas prate maleri, ovoga puta nastupi}emo bez Bo`ovi}a i Mara{a. Bez obzira na probleme, ne bismo smeli dozovliti da nas Zadar pobedi u na{oj dvorani. Zadar odlikuje dobar {ut sa distance i kontranapad.

- Primetno je da na{a igra nema dovoqno te~nosti, da imamo ivesnih problema zbog malog broja treninga, kao i zbog povreda igra~a.No, ishod ovog me~a zavisi od na{e igre, a ne kako }e gosti igrati. Bi}e nam potrebna i podr{ka publike, kao {to je bila od izuzetne va`nosti kada smo savladali Be{ikta{.Uz navija~e sve je lak{e. Posle dvadesetak dana pauze Krstovi} se na utakmici protiv Be{ikta{a ponovo pojavio u ekipi.Utisak je da je wegovim povratkom igra vr{~ana dobila na stabilnosti. - Jako je te{ko gledati kako saigra~i gube a ja nisam bio u mogu}nosti da im pomognem. Oporavio sam se i mnogo mi zna~i {to sam u timu.Verujem da }u u duelu sa Zadranima biti boqi nego {to sam igrao protiv Be{ikta{a - nada se Krstovi}. J. Turkoane

STARIJI GRBI] ODLO@IO IGRA^KO PENZIONISAWE

Vawa prihvatio ponudu iz Irana Jedan od najboqih srpskih odbojka{a svih vremena Vladimir Grbi} je pro{log leta rekao da odlazi u penziju, me|u-

tim, predomislio se i prihvatio ponudu jednog kluba iz Irana! Posle Italije, Japana, Turske, Brazila i Rusije Vawa }e

karijeru, verovatno, zavr{iti u Iranu. Na pitawe {ta ga je navelo na taj potez, Grbi} ka`e.

Precizni \inobile Ko{arka{i San Antonija savladali su Danver Nagetske rezultatom 113:112 u teksa{kom derbiju. Sedmu pobedu za redom i rekordnu 22. ove sezone Sparsima je doneo Manu \inobile ko{em 4,2 sekunde pre kraja. Iako pre toga Argentinac nije bio previ{e raspolo`en

padu nad \inobilijem. Boston je zabele`io i 12. trijumf za redom (21 pobeda), ovaj put savladao je Atlantu sa 112:90. Rej Alen i Dejvis ubacili su po 18 poena, a za Houkse je Vilijams zavr{io sa 26 poena. U derbiju za~eqa Wu Xersi je savladao Va{ington sa 97:89, uz 29 poena Herisa, dok je za Vizarde Jang ubacio 22.

Manu \inobile (San Antonio)

(2/10 {ut za tri), bio je najprecizniji kada je to bilo najpotrebnije. Pre toga su korak sa Denverom dr`ali Tim Dankan sa 28 poena i 16 skokova i Toni Parker sa 24 ko{a i devet asistencija. Kod Denvera je Karmelo Entoni ubacio 31 poen, koji je i pogodio {ut za pobedu, ali je on poni{ten zbog faula u na-

U utakmicama ameri~ke ko{arka{ke lige NBA postignuti su slede}i rezultati: Wu Xersi - Va{ington 97:89 (Heris 29p - Jang 22p), Boston - Atlanta 102:90 (Alen i Dejvis po 18p Vilijams 26p), Denver - San Antonio 112:113 (Dankan 28p,16sk, Parker 24p, \inobile 16p - Entoni 31p).

Vra}a se na parket: Vladimir Grbi}

Alonsu i Masi isti tretman Predsednik Ferarija Luka Di Montecemolo izjavio je da }e Fernando Alonso i Felipe Masa na startu nove takmi~arske godine imati isti tretman, samo nekoliko dana po{to je kritikovao Brazilca i wegove vo`we u protekloj sezoni. Iako je ove godine Alonso ubedqivo bio ispred Mase, sa titulom u rukama koja mu je izmakla u posledwih nekoliko krugova posledwe trke u Brazilu, Montecemolo ka`e da Masa ne}e imati status vodono{e. - Iako samo kritikovao Masu nedavno, mislim da je va`no da krenu sa iste pozicije. Vide}emo ko }e kasnije izbiti u prvi plan. Bilo ko od wih da poka`e snagu za osvajawe titule bi}e u prednosti u na{em timu. Tako da je sve na wima, oni na stazi moraju da se izbore za broj „1“ u timu“ - rekao je Montecemolo. Ferari je pro{le sezone naredio Masi da propusti Alonsa na trci za VN Nema~ke, {to Montezemolo smatra opravdanom odlukom tima: - Naravno da mislim da smo dobro postupili jer Masa je tada bio u zaostatku sa bodovima, a Alonso je bio u {ansi da se bori za titulu. To je opravdana odluka dodao je Montecemolo.

- To je malo {iri spektar razmi{qawa...jednostavno nisam mogao da odbijem ponudu. Evidentno da nisam prestao sa aktivnim igrawem odbojke, nisam se jo{ predao i prilika je bila takva da se ne mo`e re}i ne - rekao je 40-godi{wi Grbi}. Grbi} }e priliku da vidi u kakvoj je formi imati za nekoliko dana kada }e odigrati humanitarni me~ u Italiji sa nekada{wim saigra~ima, a tako|e je podr`ao osnivawe regionalne lige u odbojci po uzoru na vaterpolo, ko{arku i rukomet. - Uvek sam za tu ideju, a mislim da su najve}i problem pare. Odbojka je najinteligentniji sport, uvek je bila ta koja je probijala sve barijere. Otud je i moja ideja da napravimo zajedni~ki kamp koji bi okupio decu, odnosno mlade qude iz svih republika biv{e SFRJ, koji bi mogli da se usavr{avaju, dru`e i da rade na pravi na~in. Smatram da bi to bila jako dobra stvar i dobra podloga za neku regionalnu ligu - zakqu~io je Grbi}.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka

Odbojka

NLB mu{ka liga - BEOGRAD: Partizan MTS Krka (19, Arena sport TV), VR[AC: Hemofarm [tada - Zadar (18, Arena sport TV), QUBQANA: Union Olimpija - Crvena zvezda (20), PODGORICA: Budu}nost - Cibona (19.15), [. BRIJEG: [iroki - Igokea (20.15), ZAGREB: Zagreb - Nimburk (17) Prva A mu{ka liga Srbije - BEOGRAD: Superfund BP - Vojvodina Srbijagas (17), Mega Vizura OKK Beograd (17), PAN^EVO: Tami{ - Proleter Naftagas (19.30), U@ICE: Sloboda - FMP (19), VAQEVO: Metalac - Napredak Rubin (19.30), KOSIJERI]: Crnokosa - Sloga (18) Prva A `enska liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki Student (17), LOZNICA: Loznica - Kovin (12), ZREWANIN: proleter - Spartak (19) Prva B mu{ka liga - SUBOTICA: Spartak Ni{ (17.30), NI[: Sin|eli} - KG Student UK (16.30), BEOGRAD: Viva Basket - Mladost (12.30), JAGODINA: Jagodina - Radni~ki Basket (19) Prva B `enska liga - VRBAS: Vrbas Medela - Basket Stars (20.30), BEO^IN: Beo~in - Plej of (16.30) Prva srspka mu{ka liga - sever - NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Meridiana (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Veternik (20), BELEGI[: Dunav - Oxaci (19) Druga srpska mu{ka liga - sever - FUTOG: Top Akademik (14.30), APATIN: Apatin - Partizan (20), SREMSKA MITROVICA: Srem - Kikinda (20), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Sveti \or|e (19), RUMA: Ruma - Mladost (16), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Crvenka 16.30), KULA: Hajduk - Dinamo (19) Jedinstvena juniorska liga Srbije - VLADI^IN HAN: Morava - Borac (14)

Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - NIS Vojvodina (19), PO@AREVAC: Mladi radnik - Smederevo (19), BEOGRAD: @elezni~ar - Partizan (16) Viner {tedi{e `enska superliga - BEOGRAD: Radni~ki - Dinamo Azotara (20), Vizura - Jedinstvo (U) (19.30), LAZAREVAC: Kolubara - NIS Spartak (20) Prva mu{ka liga - PAN^EVO: Borac Obili} (18), VELIKO GRADI[TE: VGSK Mladost (19), KOVIN: Bavani{te - Novi Sad DDOR (17), NI[: Ni{ - Spartak (S) (19), KLEK: Klek Srbija{ume - Crnokosa (20), JAGODINA: Jagodina - Putevi Ivawica (13) Prva `enska liga - QIG: Spartak - Novi Sad Pionir petrol (19), LAZAREVAC: Lazarevac - Jedinstvo (SP) (15)

Rukomet Superliga za mu{karce - BEOGRAD: Partizan - Metaloploastika (18.30) Prva mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Karneks - Jagodina (16.30), BEOGRAD: Bask Soko - Rudar (19) Druga mu{ka liga, sever - JA[A TOMI]: Hercegovina - Jabuka (19), KA^AREVO: Jedinstvo - Titel XD (19), BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Potisje Pleteks (18) Druga `enska liga, sever - TEMERIN: Temerin - Spartak (20), APATIN: Apatin - Jedinstvo (18)KIKINDA: Srem Morovi} - Kikinda 2 (16), JABUKA: Jabuka 95 - Pan~evo (18), BAJMOK: Radni~ki - Vrbas (13.30)


SVET

DNEVNIK

Tu~a u skup{tini Ukrajine, pet povre|enih KIJEV: Pet poslanika opozicione frakcije Blok Julije Timo{enko (BJT) - Otaxbina, povre|eno je u Vrhovnoj radi (skup{tini) u preksino}woj tu~i sa predstavnicima vladaju}e Partije regiona predsednika Viktora Janukovi~a, tvrdio je ju~e poslanik BJT Vladimir Bondarenko u izjavi Petom kanalu ukrajinske televizije. Tu~a je izbila nakon {to je opozicija u ~etvrtak tokom ~itavog dana blokirala rad skup{tine, protestuju}i protiv pokrenutog krivi~nog predmeta za biv{u premijerku Juliju Timo{enko, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Bondarenko nije precizirao koji je stepen povreda, ali je rekao da je incident „ranije planiran, jer se sve desilo muwevito“. Ukrajinski poslanik je opisao da je u tu~i u~estvovalo najmawe 100 poslanika Partije regiona, ne iskqu~uju}i mogu}-

nost da se to desilo uz pomo} pripadnika dr`avnog obezbe|ewa. Partija regiona za sada ne komentari{e tvrdwe BJT, osim {to je zamenik {efa poslani~ke grupe te stranke Mihail ^e~etov rekao da }e u petak grupa „staviti situaciju pod kontrolu“, podse}a RIA Novosti. Timo{enkova je u sredu saop{tila da je Glavno tu`ila{tvo

Ukrajine pokrenulo krivi~ni postupak protiv we, zbog sumwe da je nenamenski tro{ila novac koji je Ukrajina dobila u okviru Protokola iz Kjota. Ukrajinske agencije javile su da je istraga pokrenuta zbog prekora~ewa slu`benih ovla{}ewa, kao i da se Timo{enkova smatra osumwi~enom i da se obavezala da ne}e napu{tati zemqu. (Tanjug)

subota18.decembar2010.

Istraga protiv Kepira se nastavqa BUDIMPE[TA: Istraga protiv [andora Kepira (96), osumwi~enog za ratni zlo~in u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata, nije prekinuta, izjavila je portparolka Vi{eg tu`ila{tva Budimpe{te Gabrijela [koda. "Istraga jo{ traje, Kepira redovno saslu{avaju, a kada }e proces biti okon~an ne bih mogla da preciziram", rekla je ona povodom prekju~era{weg ro~i{ta na kojem je sud odbacio tu`bu nekada{weg ma|arskog `andarma protiv "lovca na naciste" Erfaima Zurofa. Kepiro je tu`io Zurofa, direktora Centra "Simon Vizental" u Jerusalimu, zbog navodnih uvreda i povrede ~asti iznetih u ma|arskim medijima, ali se ju~e nije pojavio u Okru`nom sudu `upanije Pe{ta u Budimpe{ti. Prema re~ima wegovog advokata @olta Zetewija, nije mo-

EVROPSKA UNIJA MEWA LISABONSKI SPORAZUM

Novi sistem za spas evra BRISEL: Lideri Evropske unije su na samitu, koji je ju~e okon~an u Briselu, dogovorili izmenu Lisabonskog sporazuma koja bi omogu}ila formirawe novog stalnog sistema za spasavawe ~lanica zone evra koje dospeju u du`ni~ke te{ko}e, ali nisu spremni da pove}aju sada{wi fond za spasavawe, ~emu se najvi{e protivi Nema~ka, glavni pokreta~ ekonomije u tom regionu.

Kreatori politike evrozone su, me|utim, na sastanku prepro{le no}i u Briselu ocenili da je ta koli~ina novca, za sada, dovoqno velika. "Ne}e biti pove}awa obima" tog fonda , rekao je premijer Luksemburga i predsednik grupe 16 ~lanica EU koje koriste evro, @an-Klod Junker. Predsednik EU Herman Van Rompej je ukazao da je svega oko ~etiri odsto tog fonda

Bilo kakva pomo} te{ko zadu`enim ~lanicama bi, u okviru novog mehanizma, bila regulisana striktnim uslovim i merama za pove}awe ekonomske konkurentnosti Pritisak na lidere je pove}an nakon talasa nove zabrinutosti za Gr~ku, gde su se ove sedmice ponovili protesti protiv strogih mera {tedwe. [panija, za koju mnogi ekonomisti smatraju da je previ{e velika da bi mogla biti spasena postoje}im fondom od 750 milijardi evra (992,85 milijardi dolara), tako|e se pre dva dana suo~ila sa zabriwavaju}e visokim tro{kovima pozajmqivawa.

iskori{}eno od wegovog formirawa u maju. On je, me|utim, naglasio da su "{efovi dr`ava i vlada ~lanica zone evra spremni da u~ine sve {to je neophodno kako bi osigurali stabilnost evrozone u celini". Van Rompej je govorio nakon {to su lideri EU dogovorili izmenu Lisabonskog sporazuma kako bi omogu}ili dono{ewe jednog stalnog mehanizma za spasavawe za

~lanice koje dospeju u finansijske te{ko}e posle 2013, kada isti~e sada{wi fond za spasavawe. Bilo kakva pomo} te{ko zadu`enim ~lanicama bi, u okviru novog mehanizma, bila regulisana striktnim uslovim , sli~nim velikim buxetskim kresawima i merama za pove}awe ekonomske konkurentnosti, nametnutim Gr~koj i Irskoj prilikom wihovog spasavawa. Lideri EU su formirawe Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) dogovorili na prethodnom samitu u oktobru, a ministri finansija izneli {ire crte tog plana krajem novembra. Taj fond ne bi slu`io samo za spasavawe. On bi, kao prvo, obezbe|ivao zajmove za spasavawe ~lanicama koje se suo~e s krizom likvidnosti, odnosno, ako nisu u stawu da hitno pribave dovoqno novca

izbornoj komisiji, ima vi{e od 7 miliona. Me|u wegovim glavnim protivkandidatima su lider pokreta Govori istinu, opozicionar i pesnik Vladimir Wekqajev, biv{i zamenik ministra inostranih poslova Andrej Sawikov i zamenik predsednika Ujediwene gra|anske partije, ekonomista Jaroslav Roman~uk. Registrovani su i opozicioni politi~ar Ales Mihalevi~, socijaldemokrata Nikolaj Statkevi~, zamenik predsednika partije Be-

gao da do|e zbog bolesti i starosti, a sudija Viktor Vada{ je to drugo ro~i{te okon~ao posle svega nekoliko minuta dono{ewem osloba|aju}e presude, koja nije pravosna`na. Na prvom ro~i{tu, odr`anom 9. oktobra, Kepiro je priznao da je slu`io u okupatorskoj vojsci janura 1942. godine kada je, u zloglasnoj novosadskoj raciji, ubijeno vi{e od 1.200 nevinih qudi, mahom Jevreja, Srba i Roma. "Ne kajem se, jer sam radio samo ono {to mi je bilo nare|eno", rekao je [andor Kepiro tom prilikom verovatno najvepo{to je pred vojnicima Crvene }i i najtra`eniji `ivi ratni armije najpre pobegao u Austriju, zlo~inac. a potom u Argentinu. U mati~nu Ma|arski narodni sud je 1946. zemqu vratio se 1996. godine, pogodine osudio Kepira u odstu{to mu je, navodno, obe}ano da }e stvu na 14 godina zatvora. Tada je mirno mo}i da provede ostatak on ve} bio van doma{aja pravde, `ivota. (Tanjug)

UKRATKO

Pjongjang ponovo upozorio Seul SEUL: Severna Koreja pozvala je Ju`nu Koreju da otka`e planiranu jednodnevnu vojnu ve`bu na kojoj bi artiqerija trebalo da koristi bojevu municiju. Seulu je, pri tom, poru~eno da }e, ako ne uva`i taj apel, "intenzitet i obim" odmazde biti gori od pro{lomese~nog napada na ostrvo Jeonpjeong, koje su Ju`nokorejci izabrali za mesto predstoje}e ve`be. AP prenosi da bi ve`ba tre-

balo da se odr`i u nekom danu izme|u subote i utorka. Severna Koreja je napad na ju`nokorejsko ostrvo, kada su ubijena ~etiri lica, izvr{ila odgovaraju}i na manevre ju`nog suseda od 23. novembra. U Seulu je planirana ve`ba okarakterisana kao "rutinska", a misija Ujediwenih nacija, koja kontroli{e po{tovawe primirja o okon~awu Korejskog rata, prati}e wen tok. (Tanjug)

Dva broda se nasukala kod obala Turske za otplatu svojih dugova. Od kqu~nog je zna~aja {to }e ESM mo}i da primora privatne kreditore da preuzmu na sebe deo tereta kada neka zemqa postane nesolventna. "Ovo je velika ekonomska odluka"", ocenio je predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo. Taj mehanizam }e tako|e pomo}i u spre~avawu zemaqa da u budu}nosti nagomilavaju dugove. (Tanjug)

Belorusi u nedequ biraju predsednika MINSK: U nedequ, 19. decembra, u Belorusiji }e biti odr`ani ~etvrti izbori za {efa dr`ave, na kojima }e u~estvovati aktuelni predsednik Aleksandar Luka{enko i jo{ devet uglavnom opozicionih kandidata. To je do sada rekordan broj registrovanih kandidata, a analiti~ari i ovoga puta predvi|aju Luka{enkovu pobedu, i to ve} u prvom krugu, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Za to je potrebno da osvoji vi{e od 50 odsto glasova bira~a, kojih, prema Centralnoj

21

loruski narodni front Grigorij Kostusev, biznismen Dmitrij Us, predsednik Udru`ewa malog i sredweg biznisa Viktor Tere{~enko i opozicioni aktivista Vitalij Rima{evski.Wihovi predizborni nastupi su se razlikovali, a Luka{enko je obe}ao da ne}e bitnije mewati kurs integracija sa Rusijom. “Belorusija }e biti privr`ena principima saradwe”, rekao je Luka{enko. Sa izbora }e izve{tavati vi{e od 600 stranih novinara. (Tanjug)

ANKARA: Dva teretna broda koja su plovila pod bolivijskom zastavom nasukala su se ju~e u uzburkanim vodama Sredozemnog mora kod obala Turske i jedna osoba se vodi kao nestala, javila je privatna turska novinska agencija Dogan. Brod "Svetlo more" udario je ju~e u stene u blizini obale popularnog turskog letovali{ta Antalija i prevrnuo se. Spasioci su

uspeli da evakui{u 17 ~lanova posade, ali kuvar s broda je isko~io u more posle nesre}e i on se vodi kao nestao. Brod je o{te}en i gorivo curi u more, navela je turska novinska agencija Anadolija. Drugi bolivijski brod, "Rant", nasukao se kod turskog grada Adrasan, jugozapadno od letovali{ta Antalija. Obalska stra`a je, uz pomo} helikoptera, pritekla u pomo} deveto~lanoj posadi. (Tanjug)

Talibani odbacili ameri~ku strategiju KABUL: Talibani su ju~e odbacili razmatrawe ameri~ke ratne strategije u Avganistanu, oceniv{i da je ona propala i na vojnom planu i na planu civilnog upravqawa zemqom. "To je propala strategija, ne samo na vojnom ve} i na civilnim i administrativnim planu. Javne slu`be u Avganistanu su propale.

Korupcija, nesigurnost i civilne `rtve su rezultat propale ameri~ke strategije", izjavio je portparol talibana Zabihula Muxahid. U saop{tewu objavqenom na sajtu, Muxahid je ocenio da je re~ o propagandi s ciqem da se kreiraju "neosnovane nade", prenela je agencija AP. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULIJEN ASAN@ Osniva~ Vikiliksa Xulijen Asan` izjavio je da "visokotehnolo{ki ku}ni pritvor" kome je podvrgnut ne}e spre~iti objavqivawe novih tajnih informacija na wegovom sajtu. "Sada kad se vra}am za kormilo, nastavi}emo jo{ br`e da radimo", rekao je Asan` po{to je uz kauciju pu{ten iz pritvora u Londonu. Asan` tvrdi da je `rtva klevetni~ke kampawe.

LARI KING Poznati ameri~ki TV voditeq Lari King, spustio je u ~etvrtak uve~e zavesu na svoj tok-{ou, koji je punih 25 godina, svakog ~etvrtka u udarnom terminu, emitovan na Si-En-Enu. King je izjavio da je ponosan {to je wegov {ou najdu`i {ou u istoriji, koji je imao istog voditeqa i bio emitovan u isto vreme.On je tokom karijere imao oko 50.000 intervjua, od toga vi{e od 6.000 na Si-En-En-u.

VERNER KOGLER Poslanik Stranke zelenih Verner Kogler, u znak protesta protiv novog buxeta odr`ao je rekordno dug govor u austrijskom parlamentu. Neprestano je govorio 12 sati i 42 minute. Nadma{io je dosada{wi rekord Madlen Petrovi} (Zeleni) koja je pred mikrofonima bila 10 sati i 35 minuta."Ovo je sve {to imam da ka`em. Zanima me {ta }ete od na{ih predloga prihvatiti", rekao je na kraju govora.

Sneg paralisao saobra}aj u Evropi BERLIN: U ve}em delu Evrope zbog snega i leda potpuno je poreme}en vazdu{ni i drumski saobra}aj, posebno u Nema~koj, Holandija, [vajcarskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i Danskoj. Nema~ka je od Alpa do Baltika okovana snegom i ledom, koji je izazvao brojne saobra}ajne udese, kilometarske kolone na autoputevima, zastoje i otkazane letove. Samo na aerodromu u Frankfurtu ju~e je otkazano 150 letova, a sli~na situacija je i na aerodromu u Berlinu. Jak sneg ometa i `elezni~ki saobra}aj, pa vozovi u unutra{wem saobra}aju kasne u proseku oko pola sata. Na brojnim nema~kim autoputevima, naro~ito u pokrajini Severna Rajna Vestfalija, stvorile su se kilometarske kolone, a mnogi qudi su morali da prespavaju u svojim vozilima. Na podru~ju te pokrajine kolone vozila duge su oko 200

kilometara. U rurskoj oblasti privremeno je zabrawen saobra}aj za teretna vozila preko 7,5 tona. Sli~na situacija je i u drugim nema~kim pokrajinama. Posebno pogo|ena je najsevernija

nema~ka pokrajina [lezvigHol{tajn, sme{tena na granici prema Danskoj, gde mnoge {kole ne rade. Zima je stavila ''kqu~ u bravu'' i u {kolama u Hamburgu, Dowoj Saksoniji, Saksoniji i drugim pokrajinama.

Zbog obilnih sne`nih padavina otkazani su letovi i u susednoj Holandiji a na aerodromu Shiphol u Amsterdamu neki letovi kasne i po pet ~asova. Ju~e je bio zatvoren i aerodrom u @enevi a vazdu{ni saobra}aj je poreme}en na aerodromu u Cirihu, dok su u Francuskoj nove sne`ne padavine najvi{e pogodile sever zemqe gde je na putevima ostalo blokirano oko 2.500 kamiona, prenosi AP. Velike sne`ne padavine, niske temperature i led stvorili su probleme u saobra}aju i {irom Velike Britanije gde je `elezni~ki saobra}aj u prekidu a {kole zatvorene. Aerodrom u Belfastu, u Irsku, tako|e je ju~e biozatvoren. U Danskoj gde sneg veje ve} sedmicama, oko 350 po{tara se povredilo raznose}i po{tu pa se o~ekuje da }e do}i do ka{wewa novogodi{wih ~estitiki. (Tanjug)


22

BALKAN

subota18.decembar2010.

DNEVNIK

CRNA GORA DOBILA STATUS KANDIDATA ZA ^LANSTVO U EU

Mere protiv korupcije nisu dovoqne BRISEL, PODGORICA: Crna Gora ju~e je i zvani~no dobila status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Odluka donesena je na sastaku {efova dr`ava i vlada zemaqa-~lanica EU u Briselu. "Odlu~ili smo da Crnoj Gori damo status kandidata. To pokazuje odlu~nost Evropske unije da zemqe Zapadnog Balkana imaju evropsku budu}nost", rekao je predsednik Saveta EU Herman van Rompej na konferenciji za novinare posle sastanka. Evropska komisija je po~etkom novembra preporu~ila da Crna Gora dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, ali je objavila i sedam uslova koje je potrebno ispuniti za otpo~iwewe pristupnih pregovora. Brisel, kako je navedeno, `eli da vidi duboke i korenite promene u crnogorskom dru{tvu pre prijema u ~lanstvo EU, posebno u delu koji se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala. Datum po~etka pregovora o pristupawu jo{ nije odre|en. Izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku i potpredsed-

nik socijaldemokratske frakcije Hanes Svoboda pozdravio

je ju~e odluku Saveta Evropske unije o davawu statusa kandidata Crnoj Gori, ali je naglasio da ta zemqa mora ubrzati proces reformi. "Treba pozdraviti {to je Crna Gora dobila status kandidata, ali to ne zna~i da pregovori mogu ve} po~eti", naveo je on u saop{tewu. „Crna Gora mora, kao i sve ostale zemqe zapadnog Balkana, da sprovede ozbiqnu borbu pro-

tiv korupcije. Dosada{we mere nisu dovoqne. Mora se zbog toga zatra`iti da Crna Gora pove}a napore", istakao je Svoboda. On je rekao da Crna Gora vodi veoma uspe{nu politiku prema mawinama, pa se s tim u vezi ne mogu o~ekivati problemi. Svoboda je ukazao na Makedoniju, koja ve} dugi niz godina ima status kandidata, a da pregvori nisu po~eli. Prema wegovim re~ima, razlog za to su prespore interne reforme, kao i nere{en problem oko imena, koje osporava Gr~ka. "Primer Makedonije pokazuje da zemqe nakon dobijawa statusa kandidata moraju ubrzati proces reformi i da ne mogu da se odmaraju na dobije-

[tefan File

Vujanovi}: Zaslu`en ulazak u novu fazu procesa PODGORICA: Crna Gora je zaslu`eno dobila status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji (EU), a ta odluka predstavqa podstrek da se {to dinami~nije nastavi sa realizaci-

u{la u novu fazu procesa integracije u EU. “Predsjednici dr`ava i vlada ~lanica EU su, dodequju}i status kandidata Crnoj Gori, adekvatno vrednovali napore we-

jom integracionih ciqeva, kazao je ju~e crnogorski predsjednik Filip Vujanovi}. On je siguran da je Crna Gora zaslu`eno

nih institucija koje su posve}ene dostizawu evropskih standarda”, kazao je Vujanovi} agenciji MINA. Prema wegovim re-

Transfer hrvatskog znawa ZAGREB: Predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za pra}ewe pregovora s EU Vesna Pusi} sastala se ju~e sa ambasadorom Srbije u Zagrebu Stanimirom Vuki}evi}em, saop{tio je Hrvatski sabor. Pusi}eva i Vuki}evi} su razgovarali o mogu}oj saradwi na evropskim projektima i mogu}nostima transfera hrvatskog znawa i iskustava koja mogu poslu`iti Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, prenela je Hina. U pogledu stawa u regionu, oni su razmenili mi{qewa i o privrednoj saradwi Srbije i Hrvatske i na~inima na koje ona mo`e da se unapredi, kao i o stawu hrvatskih pristupnih pregovora s EU. Pusi}eva je istakla da podr`ava evropsku perspektivu susednih zemaqa {to }e dodatno poja~ati stabilnost regiona. (Tanjug)

~ima, nova faza odnosa Crne Gore i EU predstavqa i posebnu odgovornost, ali i podstrek da se {to dinami~nije nastavi sa realizacijom integracionih ciqeva i tako otpo~nu pregovori za ~lanstvo. “Uveren sam da status kandidata, koji sa sobom nosi i pogodnost kori{}ewa svih pretpristupnih fondova, ozna~ava fazu jo{ intezivnijeg anga`ovawa ukupnog dru{tva na putu ka EU”, naveo je Vujanovi}. Predsednik Crne Gore smatra da je ostvarivawe ovog zna~ajnog koraka ka ~lanstvu zasluga svih u~esnika integracionog procesa za koji je postojao politi~ki koncenzus svih parlamentarnih partija. “Siguran sam da }e Crna Gora i u ovoj fazi pristupawa biti krajwe posve}ena ispuwewu narednih obaveza u partnerskom odnosu sa institucijama EU”, kazao je Vujanovi}. (Tanjug)

nom statusu", ocenio je austrijski politi~ar. I Komesar za pro{irewe Evropske unije ~estitao je Crnoj Gori na zvani~-

Herman van Rompej

nom dobijawu statusa kandidata ocewuju}i da se ovim odaje priznawe napretku koji je ova dr`ava ostvarila u pribli`avawu Uniji. "Ovo je sna`na demonstracija kredibiliteta na{e politike pro{irewa, koja daje rezultate u Briselu kada se reforme sprovode kod ku}e, u ovom slu~aju u Crnoj Gori", naveo je File. Nadamo se da }e odluka dati novi zamah crnogorskim reformama, posebno u odnosu na kqu~ne prioritete koje je Komisija identifikovala kao instrumente za pripremu zemqe za otvarawe predpristupnih pregovora sa EU, dodao je File. (Tanjug)

TIRANA: Albanski politi~ari su kao neosnovane odbacili optu`be koje je izneo izvestilac Saveta Evrope (SE) Dik Marti, koji tvrdi da su pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova dovodili zarobqene Srbe u Albaniju gde su ubijani a potom su wihovi organi prodavani u drugim zemqama. Premijer Saqi Beri{a je izjavio da taj izve{taj odra`ava "~iste politi~ke predrasude autora". Dik Marti Optu`be koje su iznete u tom izve{taju nisu zasnovane " na ~iwenicama i realnosti", prenela je agencija ATA. Predsednica albanskog parlamenta Jozefina Topali izjavila je da je izve{taj specijalnog izvestioca SE Martija usmeren protiv dr`ave Albanije i wenih partnera {irom sveta, kao i protiv mira u regionu. "To je potpuna zloupotrebu polo`aja jednog ~lana Parlamentarne skup{tine Jozefina Topali Saveta Evrope", smatra ona. jem }e se izve{taju raspravqaI drugi albanski politi~ati krajem januara na zasedawu ri su kao neosnovane odbacili Parlamentarne skup{tine SE te{ke optu`be Martija o ~iu Strazburu. (Tanjug)

\ukanovi}evo povla~ewe li~na je stvar PODGORICA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} izjavio je ju~e da je najavqeno povla~ewe Mila \ukanovi}a sa dr`avne funkcije li~na stvar. "\ukanovi} ima jo{ skoro tri godine mandata, puno povjerewe u koaliciji i gra|ana Cr-

ne Gore. Sve wegove odluke su li~ne, a u wih ne mo`ete u}i dok se ne dese", kazao je Krivokapi}, preneli su podgori~ki mediji. [ef diplomatije Crne Gore Milan Ro}en je u ~etvrtak uve~e novinarima rekao da na sednici Vlade Crne Gore nije bilo re~i

Milo \ukanovi} peti put premijer (arhivski snimak)

o \ukanovi}evom odlasku. Podgori~ka {tampa objavila je ranije da \ukanovi} ubrzano priprema ambijent kako bi, po~etkom naredne sedmice, verovatno u utorak, podneo ostavku. [pekuli{e se da bi wegov naslednik mogao biti i wegov vi{egodi{wi favorit Igor Luk{i}. \ukanovi}ev odlazak s vlasti nakon dve decenije vladawa Crnom Gorom ponovo je aktuelizovan i to godinu dana nakon {to ga je on sam najavio, krajem pro{le godine. Sam \ukanovi} je podstakao takva o~ekivawa kada je, na novinarsko pitawe da li }e Novu godinu do~ekati kao premijer odgovorio sa zagonetnim "Vidje}emo". Politi~ki analiti~ari procewuju da bi on - ukoliko napusti premijersko mesto - mogao da zadr`i, jo{ neko vreme, lidersku funkciju u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista. (Tanjug)

RATNI ZLO^INI I TERORIZAM

ZIMA NA BALKANU

Na Jadranu ispod nule, u Varni zatvorena luka ZAGREB, SOFIJA: Niske temperature zabele`ene su ju~e i na hrvatskoj obali Jadrana, a najhladnije je u Istri. U Pazinu, u centralnom delu poluostrva, bilo je -12, u Puli -7, a na ostrvima Krk i Rab -5 stepeni. U Dalmaciji, u Zadru, zebele`eno je - 5, Splitu - 4, Makarskoj nula, a u Dubrovniku plus jedan stepen. Ovakve temperature ve} dugo nisu zabele`ene u mestima uz more u Hrvatskoj, a meteorolozi za vikend i tamo najavquju sneg koji posledwih godina pada i na tom podru~ju. Svake zime sneg zaveje Pulu, a bude ga i u Zadru, Splitu, Dubrovniku, visine i do desetak centimetara. Temperature u planinama su jo{ ni`e pa je nacionalnom parku Riswak izmereno -19 stepeni, dok je u li~koj varo{i

U Tirani odbacuju Martijeve optu`be

Oto~cu bilo -16 stepeni. Temparatute od -4 do -8 izmerene su u celoj kontinentalnoj Hrvatskoj. U Bugarskoj su ju~e zbog obilnih padavina i jakih vetrova zatvorene luke u Burgasu i Varni,

aerodrom u Varni i autoput Sofija-Burgas. Luka u Varni je zatvorena za sve brodove zbog vetra koji je duvao brzinom od 14

do 15 metara u sekundi i bi}e zatvorena sve dok vetar ne oslabi, saop{tio je koordinacioni centar luke. U Varni je zatvoren aerodrom zbog obilnih sne`nih padavina i ne}e raditi sve dok piste ne budu o~i{}ene i metereolo{ki uslovi to ne dozvole, preneli su mediji. Druga velika bugarska luka, Burgas, tako|e ne radi zbog jakog vetra i obilnih padavina. Bugari su zatvorili i delove autoputa "Trakija" koji povezuje Sofiju i Burgas, saop{tila je oblasna direkcija za puteve Burgasa. Na odre|enim deonicama automobili se preusmeravaju na obilaznice, dok je skoro celom du`inom autoputa i na obli`wim sporednim putevima obavezna zimska oprema. (Tanjug)

Optu`eni za napad na Bugojno BAWALUKA: Policija distrikta Br~ko uhapsila je ju~e tri osobe srpske nacionalnosti, koje se dovode u vezu sa ratnim zlo~inom po~iwenim na podru~ju te op{tine. Uhap{eni su iz Br~kog, a terete se za ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva i protiv ratnih zarobqenika. Sva tri osumwicena bi}e pradata Tu`ila{tvu distirkta Br~ko na daqe krivi~no-pravno procesuirawe, saop{tila je policija tog distrikta. Tu`ila{tvo Bosne i Hercegovine podiglo je ju~e optu`nice protiv {est bosanskih muslimana zbog sumwe da su ume{ani u teroristi~ke napade na Policijsku upravu u Bugojnu u junu ove godine. Haris ^au{evi} (26), Adnan Hara~i} (23) i Naser Palislamovi} (36) optu`eni su za teroristi~ki napad sa ciqem "ozbiqnog zastra{ivawa stanovni{tva, ograni~avawa policije

i destabilizacije politi~ke, ustavne i socijalne strukture zemqe", saop{teno je iz kancelarije Tu`ila{tva u Sarajevu. Ostale tri osobe - Emin Osmanagi} (27), Haris [pago (40) i Nexad Kesko (37), optu`ene su za pomogawe napada~ima u izvo|ewu napada. U bomba{kom napadu je ubijen jedan policajac, a povre|eno je nekoliko qudi. Policijski istra`iteqi su rekli da je ta grupa deo radikalnog verskog vehabijskog pokreta sunitskih muslimana, koji se u BiH ukorenio pod uticajem muslimana stranaca, od kojih su neki ostali u zemqi posle rata 1992-1995. godine, navela je agencija Rojters. Tu`ilac je predlo`io da se optu`enima produ`i pritvor da ne bi mogli da napuste zemqu, ugroze istragu, uti~u na svedoke ili sakriju dokaze, kao i da bi bili spre~eni da po~ine jo{ neko krivi~no delo. (Tanjug)


KULTURA

DNEVNIK

subota18.decembar2010.

23

PREDSTAVQEN PRAVOPIS SRPSKOGA JEZIKA MATICE SRPSKE

Neophodan jezi~ki savetnik Nakon Beograda, Kikinde, Zrewanina i Ni{a, u Novom Sadu je ju~e predstavqeno izmeweno i dopuweno izdawe Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske. Kako re~e glavni redaktor Mato Pi`urica, to je kwiga koja treba da bude na svakom stolu, za dnevnu upotrebu, a ne za ukras na polici. Pozdravqaju}i goste, me|u kojima je bilo najvi{e mladih, predsednik MS akademik ^edomir Popov istakao je vi{e razloga za zadovoqstvo. Prvi je {to MS ve} 185 godina izdaje srpske kwige, zbog ~ega je i osnovana i da je postala najistaknutiji leksikografski centar u Srbiji. MS je tokom ove godine izdala desetak naslova posebne va`nosti, a jedan od wih je Pravopis. Uprkos neosnovanim optu`bama dela javnosti kojoj smeta sve {to ima srpsku odrednicu, ovo kapitalno izdawe je zavr{eno,

bez ustupaka na ra~un kvaliteta, zakqu~io je Popov. O Pravopisu MS potom su govorili: Ivan Klajn (recenzent), @ivojin Stanoj~i}, Milo{ Kova~evi}, Jovan ]irilov i Mato Pi`urica. Podse}awa radi, re~eno je da je ovaj priru~nik po~eo da se radi kao srpsko-hrvatski, a zbog raspada biv{e dr`ave, 1993. iza{ao je kao prvi jezi~ki priru~nik sa srpskim imenom.To izdawe je dva puta ponovqeno, a sada je Pravopis izmewen i dopuwen. Nagla{eno je da se autorski tim, redosledom poglavqa i na~inom obrade pravopisne materije, umnogome vratio beli}evskoj tradiciji. To zna~i da je ispo{tovan wegov “princip elasti~ne norme”. Redaktori su se maksimalno trudili da ustaqene jezi~ke navike qudi preto~e u pravila, odnosno da ispo{tuju jezi~ku realnost. Sa-

dr`aj je pregledniji i sa`etiji, a broj dubleta -re~i koje mogu da se koriste i ovako i onako, znatno je smawen. Transkribovawu re~i iz stranih jezika, dodati su i skandinavski jezici, a upotreba crtica u poluslo`enicama, maksimalno je izbegnuta.U odnosu na prethodno izdawe, mnogo jednostavnije je normirana upotreba velikog slova, a autori isti~u da kao kompliment do`ivqavaju tvrdwu da izmena i nema mnogo. Nastojali su da ova kwiga ne pati od prenormiranosti, a svesni su da nije idealna.Ovaj Pravopis }e, ~ulo se na ju~era{woj promociji, biti najboqi samo ako se ustali. Ovo izmeweno i dopuweno izdawe ima oko petsto stranica, za gotovo tre}inu je sa`etije u odnosu na prvo izdawe, a sadr`i i re~nik, koji je pro{iren novim re~ima. Svaki

NA NOVOSADSKOM EURO - IN FILM FESTIVALU PROJEKCIJA ROMANTI^NE KOMEDIJE NIK[E SVILI^I]A

„Vjerujem u an|ele” Na teku}em „Euro - In festivalu” evropskog i nezavisnog filma, ve~eras }e u 21 sat u Art bioskopu "Vojvodina" na Spensu biti odr`ana sve~ana promocija i projekcija filma "Vjerujem u an|ele". To, prema najavama do-

ma}ina Kulturnog centra Novog Sada, podrazumeva prisustvo rediteqa filma Nik{e Svili~i}a i dela filmske ekipe. Ovom prilikom }e predstavnici grada Ni{a, Svili~i}u

uru~iti Nagradu `irija publike Ni{kih filmskih susreta 2010. za najboqi film programa "Kino region". Re~ je o hrvatskom filmu koji je ove godine na festivalima osvoji niz nagrada publike.

Posledwu na festivalu "Life" u Leskovcu. Film "Vjerujem u an|ele" je po duhu i mestu odvijawa pri~e (ostrvo Vis, mesto Komi`a) mediteranska romanti~na komedi-

ja. Neki kriti~ari ka`u da je "na tragu filmova ’Mediteraneo’ i ’Amarkord’ a i da je "garnirana humorom ~e{kog tipa". Dakle u ovoj pri~i sme{tenoj na izolovano ostrvo u dana{we vreme po{tar [ime (Vedran Mlikota) je jedan od omiqenijih qudi u malom mestu, vrlo je inteligentan i me{tani ga veoma po{tuju jer je neobi~no dobro upu}en u sve doga|aje i sudbine u malom mestu. On zna kakva }e biti vremenska prognoza, kakav }e vetar da zaduva, {ta }e pop govoriti na misi slede}e nedeqe... Me|utim wegova ingenioznost je zasnovana na ~itawu po{te me{tana. Fasciniran tu|im sudbinama [ime je usavr{io na~in otvarawa pisama parom, a ono {to iz pisama sazna omogu}uje mu da pravi kompletne datoteke qudi sa kojima `ivi sa posebnim uvidom u wihovu intimu... U filmu uz Vedrana Mlikotu igraju i: Dolores Lamba{a, Aqo{a Vu~kovi}, Marija Kon, Mile Kekin, Damir Mihanovi}, Nives Ivankovi}, Filip Rado{ i drugi. V. C.

SLEDE]A GODINA U ZNAKU JUBILEJA

Dve decenije „Paideie” Za izdava~ku ku}u " Paidea" 2011. godina prote}i }e u znaku jubileja -20 godina od osnivawa ( 31. oktobar 1991), saop{tio je osniva~ i vlasnik Petar @ivadinovi}. On je najavio da }e dve decenije rada obele`iti radno, objavqivawem niza novih izdawa i nizom aktivnosti jer, uprkos izuzetno te{kim uslovima poslovawa, ova izdava~ka ku}a posluje pozitivno iako je kwi`arska mre`a sa kojom je poslovala (IPS) bankrotirala i ostala joj je du`na. @ivadinovi} je kazao da }e jubilej prote}i u znaku slogana "Nije kao drugi" jer to mu je bilo geslo od samog po~etka rada u izdava{tvu - da se ne povodi za tu|im primerima. Dok ve}ina izdava~a ne `eli da ula`e u {tampawe poezije jer to je neproifitabilno, "Paideia" je objavila 30 pesni~kih kwiga prevedene poezije za proteklioh 20 godina u koje se ubraja i prvo srpsko izdawe monumentalnog speva Viktora Igoa " Bog" za koje je prevodilac Nikola Bertolinu upravo ove godine osvojio najve}e prevodila~ko priznawe. @ivadinovi} je sasvim opravdano ponosan na ~iwenicu da su prevodioci koji su radili za wega u istom periodu dobili 15 nagrada "Milo{ \uri}" {to se smatra krunom prevodila~kog uspeha.Uz ovu nagradu, prevodi koje je objavila " Paideia" okitili su se brojnim drugim prevodila~kim priznawima koja se dodequju za prevode sa odre|e-

nih jezika (francuski, portugalski, ruski). On je skrenuo pa`wu na jo{ jedan zna~ajan izuzetak u odnosu na druge izdava~e - da "Paideia" uvek saop{tava (i na to pla}a odre|ene da`bine) svoje tira`e, kao i to da nikada ne izbegava da plati PDV.Ovom prilikom, @ivadinovi} je saop{tio da o~ekuje, tokom januara, da }e biti prodat 150.000. primerak "Alhemi~ara" Paula Koeqa, koji se pojavio pre 15 godina i sada je u prodaji 26. izdawe.To je, ina~e, najvi{e piraterisana kwiga na teritoriji eks Jugoslavije i @ivadinovi} tvrdi da je, najmawe duplo prodato piratskih primeraka u odnosu na legalne. "Paideia" je za razliku od drugih izdava~a nastojala da objavi sabrana ili barem izabrana dela mnogih velikih pisaca kao {to su Sartr, Pirandelo, Aristotel, Leontijev, Nina Berberova, Gajto Gazdanov, a za jubilernu godinu je pripremila prve tri-~etiri kwige od ukupno devet ameri~kog `ivog klasika Filipa Rota koji se pomi-

Sa ju~era{we promocije u Matici srpskoj

primerak je za{ti}en hologramom, u tvrdom povezu kwiga ko{ta 1600, a u mekom, 900 dinara.

Foto: B. Lu~i}

Mato Pi`urica je zakqu~io da je re~ o izmenama koje pismene ne}e u~initi nepismenima. Tako|e, to je pravo-

pis za jedinstveni srpski jezik, sa ravnopravnim ekavskim i ijekavskim izgovorom. R. Lotina

„MA\AR(SKI) BEZ MUKE” PREMIJERNO U POZORI[TU „KOSTOLAWI DE@E” U SUBOTICI

Sve {to nas `uqa - Mo`da }e to delovati kao da se u Subotici organizuje akcija politi~kog pozori{ta, ali nije tako, sve je koincidencija - re~i su rediteqke Olivere \or|evi} ~ija }e predstava-autorski projekat "Ma|ar(ski) bez muke" ve~eras u 19.30 ~asova biti premijerno izvedena u pozori{tu "Kostolawi De`e". "Opravdawe" dolazi otuda {to je pre osam dana Drama na srpskom jeziku Narodnog pozori{ta u Subotici, kojom rukovodi upravo Olivera \or|evi}, imala premijeru politi~ki i dru{tveno anga`ovane predstave "Kukavi~luk" Olivera Frqi}a. "Ma|ar(ski) bez muke" tako|e }e imati elemente anga`ovanog pozori{ta ali, kako ka`e rediteqka, sa mnogo vi{e humora i zezawa. Predstava "Ma|ar(ski) za po~etnike" je drugi autorski projekat Olivere \or|evi} u pozori{tu "Kostolawi De`e" u Subotici (prvi, "Terapija", bio je veoma uspe{an). Redi-

NOVO POZORI[TE KOV-a

Vesna Parun u Teatru poezije

Novoosnovano pozori{te Theatrum mundi pri KOV-u prire|uje svoju prvu premijeru sa~iwenu od pesama Vesne Parun. Pod nazivom „Povratak stablu vremena“ ova lirska predstava obuhvata izbor pesama Vesne Parun, 16. po redu dobitnice Evropske nagrade za poeziju Kwi`evne op{tine Vr{ac (KOV). Adaptaciju i re`iju potpisuje Vladimir Zori}. Igraju: Aleksandra Veqkovi}, Nina Lazarevi}, Jelena Asanovi} i Jovana Bo`i}. Jedinu mu{ku ulogu interpretira Marko \eki}. Predstava je sutra u 19 sati na Maloj sceni NP “Sterija“ u Vr{cu. Ulaznica }e biti kwiga Vesne Parun „Povratak stablu vremena“ koja }e ko{tati simboli~nih 100 dinara. Ova }e predstava biti izvedena u okviru manifestacije „Dani Evropske nagrade za poeziju KOV“ koju sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine.

teqka je sa ansamblom u kojem igraju Andrea Erdeq, Ako{ Buza, Endre Ma~ai, Arpad Mesaro{, Imre-Elek Mike{ koncept razvila putem drame "Dunav" Marije Ajrin Fornis koja

je pisana u maniru lekcija ma|arskog jezika. - Iako je ma|arski materwi jezik nekima od nas, bili smo svedoci koliko je on egzoti~an kada je "Terapija" gostovala u Jagodini. I u drugim sredinama je te{ko proceniti da li se qudi toj "egzotici" ~ude ili provociraju - obja{wava Olivera \or|evi}. - Jezik bi trebalo da spaja qude, a kod nas ga se boje, {to potvr|uju i vesti o nekom sukobu koji odmah postane ve}i i ja~i ukoliko se po imenima aktera da zakqu~iti da su pripadaju razli~itim nacionalnim zajednicama. Tako se pripadnici mawinskih ovde ne ose}aju kao kod ku}e, ba{ kao ni u mati~nim zemqama. U predstavi sam, zajedno sa glumcima, poku{ala da zahvatim sve {to nas `uqa na tu temu. Za novu predstavu pozori{ta "Kostolawi De`e" kostimografiju i scenografiju potpisala je Diana Radosavqevi}. Fotografije i crte`e radio je Marko Milovi}, a korepetitor je bila Agota Vitkai-Ku~era. I. Buri}

NA NAREDNA DVA KONCERTA U SINAGOGI

Jevrejski horovi i Jovan Kolunyija Mje{oviti pjeva~ki zbor "Lira" iz Zagreba i Hor Jevrejske op{tine Novi Sad "Ha{ira" prire|uju koncert sutra u 19 ~asova u Sinagogi. Horom "Lira", koji je 1954. osnovala @idovska op}ina Zagreba, dirigova}e Robert Homen, a solisti su Ana Lice, sopran, i Marino Kelava, tenor. Za klavirom }e biti Margareta Goleni}, a u~estvova}e i mali tambura{ki sastav. Hor Jevrejske op{tine Novi Sad "Ha{ira" nastupi}e pod dirigentskim vo|stvom Vesne Kesi} - Krsmanovi}. Solisti }e biti Etel Ko~i, sopran, i Stevan Nikoli}, bariton. Za klavirom }e biti Julija Bal, a za udaraqkama Sr|an Kozarev. Ulaz je slobodan, a koncert organizuje Muzi~ka omladina Novog Sada. Prema dogovoru dirigenata horova Vesne Kesi}-Krsmanovi} i Roberta Homena, zajedni~ki hu-

manitarni koncert "bi}e prilika da se prikupi novac neophodan za popravku ku}a stanovnika Kraqeva, koji vi{e od mesec dana, nakon razornog zemqotresa, ne mogu da se vrate u svoje sru{ene i o{te}ene domove". Na{ poznati violinista Jovan Kolunxija, i za klavirom Peter Jablonski iz [vedske, nastupi}e na koncertu "U ~ast velikom Bramsu" u ponedeqak u 20 ~asova u Sinagogi. Re~ je o novom muzi~kom projektu violiniste Jovana Kolunxije, u kojem }e publika mo}i da slu{a Bramsove sonate u izvo|ewu pomenutih umetnika. Ulaznice za ovaj koncert staju 500 dinara i prodaju se u Muzi~koj omladini Novog Sada (Katoli~ka porta 2/2 tel. 452 344) u ponedeqak od 8 do 14 ~asova, kao i dva sata pre po~etka koncerta u Sinagogi. N. P-j.

U IZDAWU „GEOPOETIKE”

Srpska proza u prevodu we kao jedna od favorita za neku narednu Nobelovu nagradu.Ova izdava~ka ku}a je zapo~ela sa objavqivawem Xona Kucija, znatno pre nego je osvojio Nobela a sada priprema lasnirawe 14. Kucijevog dela "Letwe doba". (Tanjug)

Beogradska izdava~ka ku}a "Geopoetika" predstavila je engleske prevode romana Radoslava Petkovi}a, Mirjane \ur|evi} i Dejana Stojiqkovi}a, objavqene u ediciji "Srpska proza u prevodu". Na engleski su prevedeni Petkovi}ev roman "Sudbina i komentari" (Destiny Annotated), roman Mirjane \ur|evi} "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" (Kaya, Belgrade and the Good American) i Stojiqkovi}ev roman "Konstantinovo raskr{}e" (Constantine's Crossing). Direktor "Geopoetike" Vladislav Bajac rekao je na promociji da je ciq edicije "Srpska proza u prevodu" da srpsku kwi`evnost predstavi ~itaocima,

ali i izdava~ima, agentima i prevodiocima, ne samo sa anglosaksonskog govornog podru~ja nego i iz drugih zemaqa. Podsetio je i da su nedavno tri romana iz edicije "Srpska proza u prevodu" - "Komo" Sr|ana Vaqarevi}a, "Prequbnici" Vide Ogwenovi} i wegov "Hamam Balkanija" - u{li u izbor za presti`nu svetsku Impakt Dablin kwi`evnu nagradu, za koju mogu da konkuri{u iskqu~ivo dela objavqena na engleskom. "Geopoetika" je ranije objavila i engleske prevode romana "Fama o biciklistima" Svetislava Basare, "Strah i wegov sluga" Mirjane Novakovi}, "The Box" Slavoquba Stojiqkovi}a i "Ruski prozor" Dragana Veliki}a.


24

subota18.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM nov jenoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, nov name{taj. Cena 200 evra. Telefon 021/544540, 063/517-290. 17779 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 17780 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru 120e i dvokrevetnu sobu na beogradkom keju, povoqno. Telefon 063/687220. 17781

HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Tel. 021/544540, 063/517-290. 17778

SOKOBAWA - sobe, apartmani. Zimski odmor - Nova godina. U`i centar. Povoqno.www.sokotours.com Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100. 17048

MEWAM stan, 85m2, za dva mawa, Novosadskog sajma 10 (kod Aleksandar centra). Telefon 064/26-16-475. 17554

IZDAJEM de luks name{tenu garsoweru ulica Toplice Milana/blizu Bul. Oslobo|ewa. Cena 160 E. Telefon 064/14850-86, 063/845-66-48. 17662 IZDAJEM stan dvoiposoban, Nova Detelinara do juna 2011, name{ten 170E. Telefon: 060/0261-160. 17122 IZDAJEM stan Augusta Cesarca 11 (kod Futo{ke pijace). Telefon 064/26-16475. 17555

LIMAN 4, jednosoban, terasa, name{ten, CG, topla voda, kablovska, klima, telefon, povoqno. Telefon 021/469-125. 17568 IZDAJEM name{tenu sobu i ~ajnu kuhiwu sa belom tehnikom i kupatilom u Titelu pored glavne pla`e na Tisi. Penzioneri izdajte va{ stan u gradu i do|ite u gradi} za 50E. Telefon: 860832, 063/735-4-009. 17608 IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovska, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/12-27-684. 17626 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 230 e. Telefon 021/544-540 063/517-290. 17773 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, 30m2, Rumena~ka 45, lift, terasa, telefon, kablovska, cena povoqna, 130e. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 17774 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru, Nova Detelinara, 26m2 blizina Sajma, ve{ ma{ina, lift, terasa. Cena 150 evra. Telefon 021/544-540, 063/517290. 17775

PRODAJEM stan dvosoban, Bulevar Evrope, 4 sprat, ukwi`en, bez posrednika. Tel.: 060/0261-160. 17124

PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 17388

HITNO prodajem u Ba~kom Jarku plac 354m2, temeq, projekat, dozvola, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 021/6363-723, 062/8170-802. 17722 HITNO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 18.000e. Telefon 021/544540, 063/517-290. 17777

USTUPAM novootvoreni restoran ili tra`im partnera. Telefon 064/1182-118. 17767 IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 140 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 17776


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245. 17171

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne, havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00. 16914 PRODAJEM Dacia Logan, 1.4, 2005. godi{te. Telefon 064/3560-442. 17598

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 17480

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 3792

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559. 17519

Posledwi pozdrav na{em dragom kumu i prijatequ

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 17499 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14. 17765 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 17766

Posledwi pozdrav na{em velikom i dragom prijatequ

Posledwi pozdrav prijateqici

25 dragoj

Pro{lo je tu`nih 6 meseci od kako smo izgubili na{eg dragog tatu, svekra i dedu

Radivoja Obrenova

Qiqani Mati}

Sretenu Vasi}u

iz Koviqa Tuga i bol ne prestaju, samo qubav prema tebi ostaje.

Porodice Tot i Marjanovi}.

od Tace.

Sretenu Vasi}u Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Porodica Tomov.

Hajdu Melaniji od porodice Putari} Veronike i Jole.

Tvoj sin Sa{a, snaja Mara i unuke. 17879

17882

Posledwi pozdrav Milanovoj mami, dragoj

Posledwi pozdrav

Julki Prodanovi}

Qiqani Mati}

Porodica \uran.

od sestre Bogdanke sa porodicom.

Julijani Meqnik Zauvek u na{im srcima i mislima.

Posledwi pozdrav snaji i ujni

dragoj

Julki Prodanovi}

Posledwi pozdrav kumi

Qubomir Ivkov Zauvek u na{im srcima.

od kuma Ilije Krndije sa porodicom.

17860

17875

17863

na{em

Oti{ao je na{ veliki prijateq

Dragom kumu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Julki Prodanovi}

Sretenu Vasi}u

od Mirjane i Joce.

Bo`ica sa porodicom.

17883

17868

17867

Sretenu Vasi}u od FK - „VETERNIK - VISKOL�.

17881

17870

Radivoj Obrenov @ivi{ u na{im srcima, u najlep{im uspomenama, uvek voqen i nikad zaboravqen.

Posledwi pozdrav dragom

od prijateqa iz Stepanovi}eva.

17889

17849

Qiqani Mati}

Sretenu Vasi}u Biv{i saigra~i FK Vojvodine i prijateqi.

Vole te tvoj: sin Dragan, sna Slavica i unuci. 17885

Dragu uspomenu ~uvaju: Dragan, Milivoje, Ivana i Biqana.

Posledwi pozdrav Milanovoj mami,

Posledwi pozdrav

Sretenu Vasi}u

17866

Milice Buri}

od: }erke Du{ice, zeta Neboj{e i unuka Sare i Tamare.

[ESTOMESE^NI POMEN

Sa{a Todi} sa porodicom.

Danas je 21 godina od smrti na{e mame, bake i svekrve

Posledwi pozdrav na{em drugu i igra~u

Julki Prodanovi}

Sreten Vasi} Vaske Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav od porodice Ple}a{.

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i ta{ti

Qubici \ipalo

Cale, Mira, Marinko.

Sretenu Vasi}u

17884

17873

Tvoj sin Nikola, snaja Aranka, unuci Mihaq sa porodicom i unuka Marija.

17886

17854

Posledwi pozdrav

17869

17871

[ESTOMESE^NI POMEN

od sestre Dare sa porodicom.

PRIRODNI preparat hemoroida - {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 17661

subota18.decembar2010.

17864

Zaposleni sa Klinike za ko`no-veneri~ne bolesti KC Vojvodine.

17855


26

^ITUQE z POMENI

subota18.decembar2010.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

POMEN umesto ro|endanske ~estitke

POMEN Dana 24. 12. 2010. godine navr{i}e se godina dana od kako nije sa nama

Svetlana Jazi} Mileva - Mira Milovi}

Mari \uki}

ro|. Pare`anin 18. 12. 1958 - 2010.

ro|. Luka~

Neute{ni: suprug Milivoj i sinovi sa porodicama.

Pre godinu dana bila si samo zabrinuta. Danas smo beskrajno tu`ni {to snaga porodice nije bila dovoqna da ostane{ na svetu koga smo istina, sasvim druga~ije zami{qali. Porodice Pare`anin i Jazi}.

17755

17836

Mnogo nam nedostaje{. U na{im si srcima i mislima.

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Desanki Boji}

od stanara Bulevar oslobo|ewa 14.

od stanara zgrade Bulevar oslobo|ewa 14.

17837

17834

2

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od na{e mile Seje

Nevenke Turinski

Branislava Dobi}

Sretenu Vasi}u

Ako u bolu ima utehe, ona je u tvojoj dobroj, plemenitoj du{i. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i na{im se}awima.

Sahrana je danas, 18. 12. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Marjan Vati} 2003 - 2010.

Uvek }e se}awima.

Volimo te i tugujemo.

Majstore, nikada te ne}emo zaboraviti.

Suprug Branislav, }erke Tijana i Marijana sa porodicom i Dejka.

Stara Garda.

17833

17840

Tvoji Vati}i i Pantovi}i.

17785

POMEN dragom suprugu, ocu i dedi povodom godi{wice upokojewa.

Lazar Milivoj{a 27. 12. 2009 - 27. 12. 2010.

Danas se navr{ava 5 tu`nih godina od kako smo ostali bez voqenog supruga i oca

Milorada Komazeca

Po{tovanoj priji

posledwi pozdrav. Po~ivaj u Bo`ijem miru.

Tvoji najmiliji: supruga i sinovi sa porodicama.

Supruga i }erke sa porodicom.

Porodice [}epanovi} i Radi}.

17826

17831

17848

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Umrla je u 63. godini na{a draga

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj

u

na{im

Weni: Draga, Ivana, Ka}a, Bo`idar i Boba. 17841

JEDNOGODI[WI POMEN

Qiqani Mati}

i

Lako je izbrisati suze sa lica, ali te{ko, ovaj bol u du{i.

S po{tovawem, qubavqu tugom u srcu te ~uvamo.

3

PETOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

biti

Milosavki Milivojevi} Mili

Valentini - Ivanov Beqski - Nemet

Po~ivaj u ve~nom miru i neka te an|eli ~uvaju.

Godina je pro{la... Ti si i daqe u srcu i mislima onih koji te ~uvaju od zaborava.

K}i Vera sa porodicom Divild.

Sestra Nada, Danilo, Quban i Spomenka sa porodicama.

Branko Glu{ica

Prate nas slike sretnog detiwstva, tamo su samo dobri qudi, tamo nema patwe... Se}awa su zlatne boje i zauvek }e ostati tu i gde nas to `ivot vodi... sasvim je svejedno, kad tebe tata, na{, nema da se vrati{ kroz toplu ki{u, sa obala gde nema tuge, suza i bola.

Tijana i Jelena.

Dragana Lazi} 1974 - 2010.

Sahrawena je 10. 12. 2010. godine, u Umagu, u Hrvatskoj. Wen osmeh i `eqa za `ivotom osta}e ve~no u srcima wenih drugarica. Posledwi pozdrav u ve~ni po~inak. Qiqa, Julkica i Babuca sa porodicama.

Mila moja, do{ao je i dan na{eg rastanka... boli, jako boli saznawe da te vi{e nikada ne}u videti, ni ~uti... Duga i opaka bolest te je odnela zauvek. Po~ivaj u miru i ~uvaj me tvojom dobrotom i plemenito{}u. Tvoja Duda.

17736

17842

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

17853

17827

Sla|anka Stojkov

Posledwi pozdrav drugu

17768

Antal Kurcinak 1949 - 2010.

Posledwi pozdrav na{em

Ako u bolu ima utehe ona je u tvojoj dobroj, plemenitoj du{i. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Porodica Kurcinak. 17846

Posledwi drugu.

pozdrav

velikom

Sretenu Vasi}u

Iloni Minik Jeleni

Sretenu Vasi}u

Fudbalski klub „Vojvodina�.

Vaske

od porodice Mitrovi}.

Sava Savi} sa porodicom.

Malina i [vowa.

17830

17838

17835

17120-P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Hajdu Melanija

27

subota18.decembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka i baka

Hajdu Melaniji

Opra{tamo se od drage sestre i tetke.

Jelena, Marina i Sa{a.

19. 6. 1934 - 17. 12. 2010. Sahrana je danas, 18. 12. 2010. godine, na Katoli~kom grobqu, u 13 sati. Tvoj Oto. 17850

17851

SE]AWE

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Qubica \ipalo 1933 - 2010. Mileva Vi{ekruna Pro{lo je ~etrdeset dana od kada si oti{la od nas zauvek, mila moja sestro. Svaki dan nam osvi}e sa tugom.

Sreten Vasi} 1969 - 2010. Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 18. 12. 2010. godine, u 15 ~asova.

Tvoja Dragiwa sa porodicom.

O`alo{}eni: sinovi Du{an i Nemawa supruga Dragana.

17859

17865

Sahrana je u subotu, 18. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Milan, \uro i Miroslav, snaje i unu~ad.

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj supruzi

59206/P

Mileva Vi{ekruna S qubavqu, ponosom i po{tovawem, draga tetka, ~uvamo te od zaborava. Tvoji: Milka i Dara sa porodicama.

Julki Prodanovi} od supruga Du{ana. Sahrana }e se obaviti 18. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. 17880

17858

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom sinu.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage

S neizmernim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijatelje da nas je iznenada u 62. godini napustio na{ dragi i voljeni suprug i otac

Slavko Pjevi} Ne postoje re~i kojima bi se mogao opisati sav bol i tuga koju ose}amo od kada smo te izgubili. Dani prolaze, a praznina u srcima je sve ve}a i ve}a. Nikad te ne mo`emo pre`aliti. O`alo{}en otac Sava i majka Mara.

Slobodan Rusov Ispra}aj milog nam pokojnika bi}e u ponedeljak, 20. 12. 2010. godine, u 12 ~asova na Gradskom groblju. O`alo{}eni: supruga Gizela i sinovi Dragan i Goran.

Qubice \ipalo

17862

17845

Dragi

Danas, 18. decembra navr{ava se ~etrdeset dana kako nije sa nama na{ nikad pre`aqeni suprug, otac, deda i tast

Radnici Preduze}a „BOMEX-GIPS� d.o.o, Novi Sad. Slavko prerano si nas napustio. Kroz lepe uspomene ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Zauvek tvoja sestra Slavica sa porodicom. 17844

Slavko Pjevi} Toga dana u 11 sati poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, setiti se wegovog dragog lika i zahvaliti na nesebi~noj qubavi koju nam je pru`ao. Mirno po~ivaj, a na{ ponos i qubav bi}e ja~i od zaborava. Uvek u mislima s tobom, tvoja porodica. 17843

59206-1/P


28

^ITUQE z POMENI

subota18.decembar2010.

4

POMEN Znamo da na nebu jedna zvezda kao tvoje srce sija, treperi i kuca za nas.

DNEVNIK

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustila na{a draga supruga, majka i baka

Ostala je u na{im srcima na{a

DESETOGODI[WI POMEN

Milo{ Bugarin sve{tenik 4. 1. 2001 - 4. 1. 2011. Uvek si u na{im mislima i srcima. Porodice Bugarin i Taylor. 17698

Du{ica Stokin Svetog Nikolu smo pre dvanaest godina do~ekali s nevericom, tugom i bolom. Sada, se}awe na tebe ~ini ove sve~arske dane naro~ito dostojanstvenim, a nas ponosnim i sre}nim. Porodica Stokin.

SE]AWE

Gordana

Bo`idar Beli}

Anica Andrin

2005 - 2010. Tvoji: supruga Veroslava, sinovi Nenad i Aleksandar, unuci Amea, Teodora i Milo{, snaha Zorica i Qiqana.

Pera, Rena, Nada, Dragan, Jovana, Miqa, Milan, Emil i Rastko.

Suprug Milorad, sin i }erka sa porodicama. 17818

17769

17802

17672

GODI[WI POMEN dragom bratu

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Boro moj, pet godina kako nismo zajedno

Borislav Jankov

Aleksandru Kalajxi}u Kali

Lazi Marjanovi}u

Pro{la je godina, bol je sve ve}a, a praznina sve boli. Majka Mari{ka i sestra sa porodicom.

Dragi na{

1949 - 2005.

Grana V. @ivkovi}

Marica Rus

2009 - 2010.

Dana, 19. 12. 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti moje mame. Uvek je se rado se}amo.

17751

17817

17607

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Ovim putem zahvaqujemo svim prijateqima i poznanicima koji su na{u dragu

Zauvek si u na{im mislima i srcima. Tvoja sestra Milka sa porodicom.

Navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od kada nije vi{e sa nama na{ voqeni

Stanko M. @ivkovi} 1992 - 2010.

POMEN

Ponosna sam {to si bio moj. Mladost i tvoja lepota mi je dala snagu da `ivim sre}no. Sada samo suze, bol i tuga. Dok postojim ti si sa mnom doma}ine moj. Ostati bez voqene osobe je patwa. Tvoja Buca.

17734

SE]AWE

@ive}e zauvek u na{im srcima i mislima.

Sin Jovica, snaja Marija i sestra Milosava.

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj

Godine prolaze, ali u svojim srcima ~uvamo najlep{e uspomene na Vas. Va{i najmiliji: sinovi Svetozar i Petar, }erke Sofija, Qubica i Zorica sa svojim porodicama. 17496

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Tomanu

Milorad Krsti}

Sa{a

26. 12. 2009 - 26. 12. 2010. 365 dana bez tebe, kako sestri nedostaje{ samo Bog zna.

Ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost.

@ivko Stojanovi} 1935 - 2010.

Krsti} - Sto{i} Milica sa porodicom.

Zoca i Sa{a.

Danas, 18. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, u Alma{koj crkvi odr`a}e se parastos. Wegovi najmiliji.

17821

17735

17729

Porodice Ivanovi} i Golubovi}.

17820

SE]AWE

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

ispratili na ve~ni po~inak. Hvala svima {to ste svojim prisustvom u~estvovali u na{em prevelikom bolu i tuzi.

Mili Milivojevi} Osta}e{ uvek u na{im srcima i mislima. Snaja Milena, Brankica i Zoran sa porodicama.

Milici Zagor~i} 1961 - 2010. obele`i}emo danas, 18. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu. O`alo{}eni suprug Sava sa decom i unucima. 17593

17602

POMEN

POMEN

21. 12. 1995 - 21. 12. 2010.

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kad nije sa nama na{a draga

na{em

Papadopulos Kostas Milorad Krsti}

Aleksandru Kalajxi}u

Vera Pla~ki}

obele`i}emo danas, 18. 12. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. Voqeni, s qubavqu i po{tovawem, ~uva}emo uspomenu na tebe. Supruga Irena i }erka Ana.

365 dana bez tebe, kako sestri nedostaje{ samo Bog zna.

U tu`nom srcu sa puno qubavi ~uva te tvoja sestra Nada.

17731

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

26. 12. 2009 - 26. 12. 2010.

iz @abqa

Milica Krsti}-Sto{i} sa porodicom.

POMEN

SE]AWE

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kako me je napustio voqeni sin

22. 12. 2005 - 22. 12. 2010.

Branislav Crveni

Oti{ao si na ve~ni po~inak, a nama si ostavio ve~nu tugu i bol. Neka tvoja du{a po~iva u miru i raju, a uspomenu na tebe }emo ~uvati. Pomen }emo obele`iti 18. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Futogu. Supruga Desa, sin Dragan i }erka Biqana sa porodicama. 17809

Du{ko Do{enovi} 1961 - 2010. Pomen }emo obele`iti danas, 18. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoja mama. 17811

iz Turije

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom suprugu, ocu, dedi i svekru

Ilija Raj{i}

Du{anu Radanovu

1934 - 2009.

17654

Weni najmiliji: Branka, Mi{o, Tawa i Sowa.

17679

Po dobrom te pamtimo i sa po{tovawem spomiwemo. Supruga Danica, sestra Dragica, sin Miomir, unuk Branislav i snaja Biserka.

Mileva Vi{ekruna

17645

17821

17810

Lazi Marjanovi}u

2006 - 2010. Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Zauvek ostaje{ u na{im srcima voqen i nezaboravqen. Tvoji: supruga Konstantina, }erke Eleni i Frosina, zetovi Nikola i Mihajlo, unuci Dino, Tamara, Eleni, Stefano i Aleksandar.

Ve~no o`alo{}ena tvoja supruga Saja.

Pomen obele`avamo danas, 18. 12. 2010. godine, u 10 ~asova na Gradskom grobqu. S tugom i po{tovawem, tvoji najmiliji.

17592

17700


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

SE]AWE

subota18.decembar2010.

29

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

na na{e drage roditeqe.

Maletin Dragiwa Varenika Gaga 17. 12. 1996 - 17. 12. 2010.

Milan

Zora

1923 - 19. 12. 1980.

1927 - 25. 9. 2005.

Nikola Dickov

Vasilija Beri}

1945 - 1997.

Draga mama, pro{lo je {est meseci od kad si oti{la, ali si zauvek ostala u na{im srcima. Hvala ti mama za sve. Tvoji: sin Du{an i }erka Stanka sa svojim porodicama. 17727

U srcu, mislima, uspomenama...

Branko Varenika 14. 5. 2010 - 17. 12. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 18. 12. 2010. godine davati {estomese~ni pomen

POMEN

Lazar Milak

Danas, 18. 12. 2010. godine dava}emo pola godine

1927 - 1999.

Marku Stojinovu

Draga Milak Bajka

^ekamo te da se vrati{ s puta i ne verujemo da si oti{ao na put bez povratka.

Hvala za qubav i dobrotu koju ste nam pru`ali.

Cica i Vasa.

17535

OSMOGODI[WI POMEN

Svetlana Varenika

17. 12. 2002 - 17. 12. 2010.

@ivadinu Jovanovi}u

ro|. Malin 4. 7. 2010 - 17. 12. 2010.

Porodice: Varenika, Bani}, Qubojevi} i Ne{in.

Opelo }e se odr`ati na Gradskom grobqu, s po~etkom u 10 sati. Porodica Jovanovi}.

17713

17716

Po~ivajte u miru.

Predrag Radosavqevi} Vesna Pavkov

18. 12. 1975 - 8. 2. 2000.

iz Bege~a ro|. 1963. godine Volimo te. Rado te se se}amo, mislimo na tebe i tugujemo za tobom. Tvoji najmiliji.

Dragi na{ Pe|a, danas ti je ro|endan, `elimo ti ve~ni mir i raj, a u na{im srcima zauvek je bol, tuga i o~aj. Tvoji najmiliji.

17701

17594

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN jedinom voqenom bratu

1931 - 2010.

Tvoji: majka Julka, supruga Maja i sinovi Dule i Joca.

Va{i najmiliji.

17719

17718

Na{ dragi, voqeni i po{tovani

POMEN na na{e najdra`e.

Stojan Plav{i} 25. 12. 2009 - 25. 12. 2010. Vreme koje je pro{lo, u~i nas da `ivimo s bolom i tugom, svaki dan sve bolniji i tu`niji. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. S qubavqu Te ~uvaju od zaborava: supruga Borislava, sinovi Du{an i \or|e.

Nata{a Kova~evi}

Du{an Bo{kovi}

2004 - 2010.

2007 - 2011.

Uvek u na{im mislima i srcima. Mirjana, Ksenija i Jelena. 17674

17641

Svetislavu Beli}u Brati iz Ratkova 1997 - 2010. Godine prolaze, istina je te{ka i bolna. Nikada te ne}u pre`aliti, dobri brate. Sestra Verica Raki}.

Tinki Maletin

Uvek si bila i osta}e{ sa nama.

TU@NO SE]AWE

1997 - 2010.

17687

Mirjani Maksimovi}

SE]AWE

POMEN na{oj dragoj

Tvoja deca, mama i sestra sa porodicom.

Tim povodom iza}i }emo na Centralno grobqe u Futogu i posetiti wen ve~ni dom. O`alo{}ena porodica: suprug Zdravko, sinovi Du{an i Neboj{a, snaje Biqana i Sne`ana sa decom.

17646

17557

Se}awa su bolna, nedostaje{ onima koji te vole.

Milosavka Milivojevi} Mila

Svetislav Beli} Bata

Stana Saxak

ro|. Kova~evi} 1994 - 2010.

dr Mirjani Ne{ovi} - Kerac

Danas, 18. 12. 2010. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

Sestra Mira i zet Jovica, sestri~ine Stojanka, Biqana, Jadranka i Gaga sa porodicama.

17681

3

TU@NO SE]AWE na{oj dragoj

iz [ajka{a 1943 - 2009.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

Pro{la je jo{ jedna godina... Sa po{tovawem te spomiwemo a sa qubavqu ~uvamo u srcu. Tu`ni: supruga Mira, sinovi Slobodan i Miodrag, snaje Mila i Tamara, unuci Nemawa i Miodrag. 17680

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

Na{em dragom

1956 - 2008.

Tvoj lik i dobrotu ~uvamo u na{im srcima.

Majka Marija, sin Stefan, suprug Veselin, sestra Dragana i ostala rodbina.

17624

Navr{ava se godina od kako nisi sa nama, ali sa qubavqu i tugom u srcu ~uva}emo uspomenu i se}awe na tebe.

Tvoja bra}a Rajko i Miodrag sa porodicama.

17609

@ivku Stojanovi}u

Peri Kova~evi}u ^epcu

Vreme prolazi, a tuga, praznina i bol ostaju u srcima onih koji te vole. Tvoji najmiliji: supruga Lidija, unuci @ivko i Livia, }erka i zet.

Ostavio si me sa velikim brigama, te{kom tugom, bez tvoje podr{ke.

17622

17647

Milorad Komazec 18. 12. 2005 - 18. 12. 2010.

1987 - 2010.

Tvoja supruga sa decom.

Pro{lo je pet godina, a za nas kao da je vreme stalo, tuga i bol su sve ja~i, praznina sve ve}a, a re~i malo, da ka`emo {ta si nam zna~io. Majka i sestre sa porodicama. 17610


30

Crno-beli svet „Crno- beli svet“, novi je politi~ki magazin, u kojem se na jednu temu mogu ~uti dva mi{qewa i sto nijansi. Ove subote u emisiji tragamo za odgovorom na pitawe: Da li }e se Ratko Mladi} na}i u Hagu? Gosti: Rasim Qaji}, predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom i urednik Nove srpske politi~ke misli \or|e Vukadinovi}. (RTV 1, 22.30) 06.30 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00

TV PROGRAM

subota18.decembar2010.

Kuhiwica Neizbrisivi tragovi Izbrisano se}awe Jutarwa gimnastika Vesti Najlep{e bajke Sveta Zvrk Ma{taonica Pitam se, pitam Putevi nade Bez uputa Vesti

06.00 07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Hedonist Bila jednom jedna nedeqa Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek

Svet poqoprivrede (Panonija, 11.30) 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 00.00 00.40

Razgoli}eni Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Sajam infonet Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike No}ni program-reprize

08.00 08.15 09.06 11.09 11.58 13.00 13.15 13.30 14.14 15.06 15.55 16.50 18.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.54 01.30 02.32 03.13 03.58 04.47 05.15 05.48

Jutarwi dnevnik Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo, Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Selo gori, a baba se ~e{qa Moj tata Rundov, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa ^uvar, film Yeki Braun, film Selo gori a baba se ~e{qa Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Leti, leti pesmo moja mila Verski kalendar

KO[ARKA: NLB LIGA

Hemofarm–Zadar (RTV 1, 17.55) 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.25 17.55 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 01.35

06.45 08.10 09.00 10.00 11.15 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00

Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Zeleni sat Gruvawe Vesti 5kazawe Ples no stres TV Dnevnik Svetonikoqsko hodo~a{}e, dok. program Ko{arka NLB liga: Hemofarm-Zadar, prenos Ra~unica Sudar Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Crno-beli svet Preokret Sivi kamion crvene boje, film Novosadski old gold yez festival

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Lekar umiru}eg vremena (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Faca Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 21.30 Urbana yungla, emisija na ma|. sa titlom na srp. 22.30 Tri dolara, film

SERIJA

Selo gori, a baba se ~e{qa

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.29 14.30 15.00 16.00 16.45 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.40

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Kursna lista Vitra` Moskovska saga Razotkriveni Neon siti Objektiv Sedam NS dana ICT plus Neon siti Korak po korak Objektiv Kursna lista Kvadrat varo{i Skarletna vidov~ica Moskovska saga Objektiv Razotkriveni Sedam NS dana Razglednice

10.00 Pregled Evrolige 11.00 Premijer liga klasik: Man~ester Siti – Arsenal 11.30 Svetski sport magazin 12.00 Premijer liga magazin 12.30 Najava Premijer lige 13.10 Pravi NBA 13.45 Premijer liga: Sanderland–Bolton 16.00 Multi prenos 18.30 Premijer liga: Liverpul–Fulam 20.30 NBA: Wujork – Majami 22.45 NBA akcija 23.15 Premijer liga: Arsenal–Stouk 01.00 Premijer liga: Birmingam–Wukasl

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kontranapad, 20.00 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber,, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

Rano je jutro u Bratuncu. Ispred Milonine i Radenkove ku}e parkiran je nepoznati auto. Unutra je Ko`ni. Do{ao je da tra`i pomo} od svog ratnog druga. Ispra}aju}i tasta i ta{tu, Radenko to poku{ava da sakrije od Milone. Uloge: Rado{ Baji}, Dragan Petrovi} Pele, Milorad Mandi} Manda, Qiqana Stjepanovi}, Nedeqko Baji}, Mirko Babi} (RTS 1, 20.05)

06.00 Do|i na ve~eru-Omnibus 07.45 Doma}in 08.45 Kviz: @elite li da postanete milioner ? 09.45 Survajver - povratak u civilizaciju 10.45 Survajver 13.00 Paklena kuhiwa 14.00 Kad li{}e pada-Omnibus 18.00 Vesti 18.15 Kad li{}e pada-Omnibus 19.30 Film: Mesto pada: Berlin 21.25 Ja volim Srbiju 23.00 Top spid 00.00 Ameri~ko rvawe-Bez milosti 01.00 Survajver-bez cenzure

DNEVNIK

VATERPOLO: LEN EVROLIGA

Olimpijakos – Partizan

(RTS 2, 16.29) 06.17 Brazde 07.15 TV lica... kao sav normalan svet 08.03 Delta stejst 08.28 Mobil fest 08.52 Artur 09.17 ^udesne slike, EBU drama 09.32 Verski mozaik Srbije 10.26 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Vreme odluke 12.16 Verski kalendar 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.14 Gra|anin 13.45 Leti, leti pesmo moja mila 14.18 Dramske minijature: Svetozar Samurovi}, slikar 14.42 Tvoje pesme, moji snovi 15.38 Istinite pri~e 16.29 Vaterpolo - Len evroliga: Olimpijakos-Partizan, prenos 17.35 Vrele gume 18.07 Total tenis 18.25 Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, prenos 20.00 Narodi sunca 20.55 Svet sporta 21.15 Direktno u fudbal: AC Milan 21.25 Svet ribolova 22.22 Tragovima ~ove~anstva 23.17 Samertajm festival 23.55 Vrele gume 00.25 Vaterpolo - LEn Evro liga: Olimpijakos - Partizan (r) 01.30 Rukomet (`) - EP: Partizan -Metaloplastika (r) 02.41 Direktno u fudbal: AC Milan 03.18 Tvoje pesme, moji snovi04.13 Tragovima ~ove~anstva 05.05 Dramske minijature 05.25 Klinika Vet

06.00 06.30 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.00 08.15 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.30 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.50 16.00 16.05 17.30 18.00 18.30 19.00 20.30 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

VOA Crtani film Info Otvoreni studio Crtani film Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Vesti Crtani film Top {op Vesti Film: Princ otkriva Ameriku Ulovi trofej Vesti Milica ² Top {op Info ^ak Vesti Simpsonovi Univerzum Otvoreni studio Vesti Film: Zaqubqena sirena Milica ² Vesti Simpsonovi Porodica Serano ^ak Film: Jecaji u tami Vesti Kalifornikacija Vesti Milica ² Film: F.I.S.T. Film: Zaqubqena sirena Dok. serija Film: F.I.S.T. (r)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 08.10 08.35 09.00 10.40 11.40 13.30 15.30 16.00 16.35 18.25 18.30 19.05 20.00 21.05 23.05 23.40

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: ^udotvorni ma~ Idealan profil Film: Sme{no lice Popodne Bu|elar Vesti B92 Film: Haos Dvougao Vesti B92 Na{a mala klinika Top gir Film: Jo{ ovaj put Vesti B92 Film: Doktor Yekli i gospodin Hajd 01.20 Film: Sme{no lice 03.05 Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.15 23.15 01.00 02.45 03.00 04.45

Farma Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana i izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Uli~ni borac Siti Film: Dvostruka sumwa Film: Uli~ni borac

Rada Manojlovi}

Luiza Ranijeri

Onazis Mini-serija iz 2 dela, pri~a pri~u o dve va`ne istorijske li~nosti: Mariji Kalas, po mnogima najve}oj operskoj divi 20. veka i Aristotelu Onazisu, jednom od najbogatijih qudi u svetu u 20-og veka... Uloge: Luiza Ranijeri, @erar Darmon, Serena Otjeri Re`ija: \or|o Kapitani (Hepi, 19.00) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 10.50 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 21.30 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Frenklinov magi~ni Bo`i} Nodi specijal 2 Vinks Kilari Bakugan Konan Sirene Presovawe Tele{op U realnom `ivotu Iz iks u iks Beverli Hils, 90210 Tele{op ]irilica Telemaster VIP taksi Film: Onazis, 1. deo Beverli Hils, 90210 Iznajmi zvezdu Iz iks u iks Crni Gruja Film Dokumentarac Zabavni program... Beverli Hils, 90210

Magazin in Ove subote tema je: «Da ostavio me je... Kako se nosim sa tim?». Gosti: Neda Ukraden, Dragana Kati} i Rada Manojlovi}. Vide}ete i ~uti potresne pri~e i neprijatna iskustva koje su imale u svojim vezama go{}e iz publike.... Urednica i voditeqka: Sawa Marinkovi} (Pink, 18.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

subota18.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Medhen Amik

Smrtonosna igra Doktorica Grejs je postala slede}a mogu}a `rtva psihoti~nog serijskog ubice koji ubija `rtve koje igraju igricu na internetu. Detektiv Nik istra`uje taj slu~aj i otkrije kako je doktorica povezana sa `rtvama... Uloge: Lu Dajmond Filips, Medhen Amik, Mark Vilson, Vins Koraca, Robert Hali Re`ija: Ken Giroti (Nova TV, 23.05) 08.15 08.45 09.00 09.15 09.40 09.55 10.25 10.40 11.10 12.10 13.10 14.10 15.55 18.00 19.15 20.05 23.05 00.55 02.25 03.55

Bra~ne vode Pepa, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10 Dog storis memori kviz Televizijska posla Frikovi U sedmom nebu Privatna praksa Ko je Hari Kramb, film Dobri~ina, film Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Oluja 1 i 2 Smrtonosna igra Budan Ezo TV Stander

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

U potrazi za Betovenom Najgori poslovi u istoriji Dikensova tajna qubavnica Heroji, kult i kuhiwa Tajni gradovi Amazona Izgubqeni topovi kraqice Elizabete Pri~a o Yonu Vuu Ko si zapravo ti? @ena u qubavi i ratu – Vera Britan Rimsko carstvo Putovawa i otkri}a Heroji, kult i kuhiwa Jelena Trojanska Eksperimenti na sopstvenoj ko`i Operacija Holivud Zaboravqene poplave @ena u qubavi i ratu – Vera Britan Rimsko carstvo

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.30 01.00 01.30 02.00

06.00 07.30 08.55 10.35 12.20 14.00 15.50 17.05 18.35 20.05 21.35 23.25

Aladin Alisa u zemqi ~uda Putuju}e pri~e Na putu za Santa Fe Yory i zmaj Obra~un u kazino kabareu U~iteq Porodica Menson Podnebqa Seksi olimpijke 2 Seksi olimpijke 3 Seksi olimpijke 4 Seksi olimpijke 5 Gacy

@ivi dokaz Qubav u ~etrdesetoj Strast Karlitos i `ivotna {ansa Vulkan Rej~el se udaje Bra}a Yonas: 3D koncert Qubav boli Nik i Nora Ekstrakt Elegija Spartak: Krv i pesak - Stare rane 00.15 Spartak: Krv i pesak - Otkri}a 01.10 Spartak: Krv i pesak - Ubij ih sve 02.10 Kobni ugovor

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Bafalo Bil, film 10.10 Ku}ni qubimci 10.40 Normalan `ivot 11.20 Opera boks 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Kulturna ba{tina 14.50 Eko zona 15.20 Tajni `ivot slonova, dok. serija 16.15 Evromagazin 16.55 Reporteri 18.05 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.10 Ples sa zvezdama, 1. deo 21.35 Ples sa zvezdama, 2. deo 22.05 Momci s Medisona 23.35 Izigravaju}i Boga, film 01.15 Filmski maraton: Povratak1408, film 02.35 Filmski maraton: Pazi da ne bude gu`ve, film 04.30 Potro{a~ki kod

00.00 Opasna tajna 01.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 03.00 Zakon i red 04.00 Film: Ubistva u Midsameru 06.00 Dijagnoza: Ubistvo 08.20 Ne{ Brixis 11.20 Doma}ice iz Wujorka 13.20 Film: Misterije ostrva Senki - Posledwi Bo`i} 15.10 Film: Na{ prvi Bo`i} 17.00 Bra}a i sestre 19.00 Misterija Hejvena 21.00 Film: @enska {kola 22.50 Film: Bo`i}ne prepravke

07.45 08.20 08.45 09.15 09.45 10.15 11.00 11.35 12.35 14.05 15.45 17.55 18.30 19.05 19.45 20.00 21.55 23.45 01.35 02.35

Juhu i prijateqi, crtani Bakugan, crtani Crvene kapice, crtani U~ilica, kviz za decu Sinovi i k}eri Ekskluziv tabloid Bibin svet Malkolm u sredini 1001 no} [apice, film Grad an|ela, film Zvezde ekstra: 10 najzanimqivijih holivudskih pri~a RTL Danas Bibin svet @uta minuta Sam u ku}i, film Ku}a debele mame, film Kobno prestrojavawe, film Astro {ou Grad an|ela, film

Ku}a debele mame

Yenifer Lopez

Yek Bra~nom paru Karen i Brajanu Pauelu rodio se sin Yek po{to je Karen bila samo dva meseca u drugom stawu. Yek je zdravo dete, ali wegovo telo stari ~etiri puta br`e od normalnog... Uloge: Robin Viliajms, Dajen Lejn, Yenifer Lopez, Brajan Kervin, Bil Kosbi Re`ija: Frensis Ford Kopola (HRT 2, 20.00) 08.15 08.40 09.30 10.00 10.55 12.05

19.10 19.25 20.00 21.55 23.30

Plesne note Vreme je za Diznija Pustolovine Sare Yejn 2 Ni da ni ne Bo`i}ni Marsovac, film Val Gardena: Svetski skija{ki kup (M) - spust, prenos Filmska matineja: Bo`i}na pri~a, film Briqanten Rukomet, EP (@), prenos polufinala Kombinovani prenos: Dubai: SP u plivawu, prenos Kombinorani prenos: Ko{arka, IWBL (`): Gospi} - Partizan, ukqu~ewe u prenos Vaterpolo, EL: Mladost - Barselona, prenos Koko Bil, crtani film Muzi~ki specijal Film: Yek Skladi{te Vreme je za yez

06.40 10.40 13.10 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00 01.15 03.00

Vazdu{ni most Milioni @ivi pesak Piratski potez De~ak u plasti~nom balonu Invazija varvara Otac, sin i qubavnica Tornado Velika prevara Kapetan Skarlet

13.20 13.40 14.25 15.55 16.10

17.55

06.00 08.00 10.00 12.00 13.50 15.50 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Skok u prazno Laku no} majko Zava|ene strane U dobru i u zlu Misterija na Aqasci Va{ingtonski taksi Slovo srama Ro|ewe Ubistvo prvog stepena Bili Medison Kupawe

FBI-ev tajni agent Malkolm Tarner poznat je po tome da se najboqe preru{ava na zadacima. Novi zadatak je da uhvati brutalnog pqa~ka{a banaka Lestera, koji }e, prema verovawu agenata, po{to pobegne iz zatovra kontaktirati svoju biv{u devojku [eri... Uloge: Martin Laorens, Nia Long, Pol Giamati, Entoni Anderson, Ja{a Vas{ngton Re`ija: Raja Gosnel (RTL, 21.55)

Nia Long

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Mo}ni brodovi Velike selidbe Ekstremne eksplozije Grad motora Automobil budu}nosti Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Kako to rade? Velike selidbe Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Grad motora Pre`ivqavawe udvoje Opasan lov Kako pre`iveti katastrofu Sam u divqini

08.30 09.55 10.00 11.00 12.30 13.45 15.30 16.25 16.30 18.00 19.15 20.00 21.00 23.30 00.30

Plivawe Olimpijske igre Skija{ki skokovi Biatlon Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Plivawe Biatlon Kros-kantri skijawe Svi sportovi Kowi~ki sportovi Sankawe Sankawe

15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05

Za sve je kriva vlada D

a se bugarski prepad mogao spre~iti, a nisvega grla vi~e krvave uspomene i ne mo`e zaboje, to svakako nije samo na{a krivica, ali raviti sve strahote. Primetim nekog oficira, {to nam vojska pada iznemogla od gladi kome doviknem: „Le`i mrtav ~ovek“, a on samo po ulicama, a propada sav ratni materijal, isklimnu glavom i potera nanovo kowa. kqu~ivo je vlada kriva jer su ona i Vrhovna koNa Jadranu, 16. decembar manda prekinule svaku vezu s vojskom i strugnule Meduansku luku zatvaraju s tri strane visoke po primeru svog ministra vojnog. I mada je iz naslage siva kamena. ^itav put zaposele na hiqaFrancuske do{lo ve}, ili }e do}i hrane, vide se de izbeglica i ~ekaju kao nekad bolesnici u Ovpo ulicama povampirene senke nekada{wih ne~ijoj bawi kod Jerusalima da an|eo zamuti vodu. pobedivih pukova: `ivi mrtvaci u poderanom Mnogi se odmah sna{li, udesili male trgovine, odelu, {to visi na wima kao na stra{ilima. to~e rakiju, prodaju duhan i druge sitnice. Jake A kako su ti qudi izgledali pre dve godine, stra`e ne pu{taju nikog u luku. Mi ih prevarikad su oki}eni cve}em prolazili Beogradom! I smo zacelo brojnom pratwom, a ponajvi{e belgijsam pokli~: „Nastupaju beli ranci“, ulevao je neskim paso{em, {irokim kao veliki tabak. S moprijatequ strah u kosti i terao pre sudara u bekstvo ili na predaju. I pre, u turskom ratu, nisu im svugde ru`e cvetale; i kod Bitoqa se vi|ale le{ine, kako vire bosom nogom iz vode, a u rancu im zaostao pokoji klip nekuvana kukuruza; u albanskom su pohodu i oficiri komadali svoje {iwele za obojke kad im je kre~wak izeo obu}u, ali su svi ipak ostali vojnici. Seqak je po{ao i u ovaj nametnuti rat bez roptawa, uveren da je posledwi. No, sad zemqu vaqa napustiti, ogwi{ta se gase, da se mnoga nikad vi{e ne upale. Svi su na podno`ju albanskih bregova mislili da }e se pre}i u kontranapad. Ali komandant tre}e armije, po `eqi s najvi{eg mesta, naredi Mnoga su ogwi{ta zauvek uga{ena svojima da odstupe. Svi se najedanput oseti{e ra se ~uje brza topovska paqba. Oficiri misle napu{teni, a vojnik, kad sam uni{ti svoje oru`da se bije bitka izme|u austrijske i talijanske je, gubi sve. I krenu{e kao prosjaci u planinu. flote. Ako pobedi prva, nije te{ko zamisliti 13. decembar {ta nas ~eka. Potopqene la|e u luci to svedo~e. Ispratili smo Francuze, dali im Crnogorci 17. decembar 120 kara. Mnogi }e se se}ati ovako ubogaqena La|a „Pjesnik“ zaplovi samo do sredine luke. Balkana, osobito avijati~ari promrzlih nogu i Naime, ulaz je miniran, a orijentir je najvi{i osaka}ene tobxije s Lov}ena. Vaqa se sad i za sebreg na kojem su srpski vojnici podigli spomebe pobrinuti. ^uli smo da treba le~ni~ka svenik svojim drugovima palim u albanskom pohodu. doxba za prelazak u Italiju jer su bole{tine poAli brod se nasuka i trebalo je skoro ~etiri sa~ele ve} nemilosrdno kositi. Kad sam u bolnici upravniku dr Turski tragovi jo{ se svugde vide, jer tako I. dao re~ da sam zdrav, on mi raskaqana puta te{ko je na}i. Ako sve izbeglice pru`i potvrdu. Na{ao se uvre|en kad ga uptah koliko sam dupro|u ovuda do Skadra, prene}e na obu}i ~itavu `an. Iz jugoslavenske krune kruAlbaniju preko mora i re{iti tako jedno vrlo ni se i posledwi alem-kamen, Crva`no balkansko pitawe na Gora! Uz put za Medovu, 14. decembar Turski tragovi jo{ se svugde vide jer tako rashata da se opet udesi. Najedanput iz vode sunu kaqana puta te{ko je na}i. Voda poplavila doligust crn oblak. „Torpedo!“, ote se svima. Smrtno nu, a u `itkom blatu le`i, pored zaglibqenih rawen, povijao se brod, okretao uokrug i po~e tokola, lipsala vu~a. Nehotice mi se naturi misao: nuti. Ovo je bila posledwa nada Crne Gore jer je ako sve izbeglice pro|u ovim putem do Skadra, nosio hrane za pet miliona. Izgleda da je kapeprene}e na obu}i ~itavu Albaniju preko mora i tan celu stvar prili~no neve{to izveo jer je sva re{iti tako jedno vrlo va`no balkansko pitamom~ad, wih 15, bila pre vremena u ~amcu i niko we. Jedan se kow toliko zaglibio da su jaha~icu nije rawen. Tobxije dobi{e nare|ewe da pune. morale `ene na le|ima uneti u ku}u. Razle`e se prvi pucaw i proma{i, drugi ve} po15. decembar godi. Ali, na`alost, nije bio periskop, nego neDuga je povorka kowa, s po dva sanduka dvopeka ka greda. mesto kowanika na sedlu, kaskala nam polako u 18. decembar susret, kad videh da sam opkoqen od Arnauta. NeU luci `ivot vri. Ima nekih pet vlasti: enki ~i~a mlata rukama, pokazuje na mog kowa. gleski admiral, talijanski pomorski kapetan, Ostali klimaju glavama, a krug oko mene sve u`i. srpski potpukovnik, crnogorske i srpske gra|anJedan od na{ih pratilaca se trkom pribli`i i ske vlasti, a mo`da i jo{ koja. I pored svih nadbrzo dokona stvar. Starac poznao svoga rekvirile{tava i nesta{ice hartije, vodi gospodin Quranog kowa i hteo ga natrag. Kad vide{e da vojba isle|ewe za jednim lopovom {to je pridigao nik smi~e brzometku, strugnu{e kao ze~evi. dva miliona sitnine za vojsku, samo 10.000 u sreZa nekim kamenom kraj puta vidim ~oveka gde bru i – ne mo`e da ga na|e! Da je srebro riba, pa le`i, izvalio se na le|a, ra{irio ruke, kao da iz da se ne ~uje, bilo bi jo{ i razumqivo! Kwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i mo`e se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

subota18.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Hedonisti~ki ste raspolo`eni pa }e ovaj vikend prote}i u prijatnom dru{tvu dragih osoba. Novac je sredstvo zadovoqstva, i ne}ete ga {tedeti. Sve {to vrednujete kao vredno, do}i }e do izra`aja.

BIK 20.4-20.5.

Dinami~an i uzbudqiv dan za vas. Neo~ekivane posete i susreti, posebno sa `enskim bi}ima, ili doga|aji vezani za decu, utica}e na to da vreme pro|e brzo i raznoliko. Ve} sutra je druga pri~a.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. decembar 2010.

Subota je pod neplaniranim uticajima pa se prepustite niz tok doga|aja bez mnogo otpora i truda. Potrebno vam je vi{e odmora, pa iskoristite dane vikenda u tom pravcu. ^uvajte zdravqe. Dru{tveni ste, i mnogi bi da budu u va{em okru`ewu. Kako sve to posti}i? Te{ko, ali zabavno. Odnosi s inostranstvom vam ulivaju nade u dobar razvoj doga|awa. Mogu}nost putovawa. Nije vreme za posao, sem nekih poludrugarskih-poluradnih sastanaka, od kojih o~ekujete trenutne rezultate. Neko je romanti~an, neko nekoga zavodi, inspirativno i pomalo tajnovito. Ovog vikenda biste se mogli odmarati od rada i posvetiti porodici. Uzbu|ewa na svakom koraku! Zato se dru`ite, {etajte, bavite svojim hobijem ili nekim sportom, koji je dobar za zdravqe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Poboq{awe materijalne situacije i pove}awe prihoda }e vas podsta}i na kupovinu i {etwu po radwama. Partner vas podsti~e na zajedni~ke aktivnosti, s tim {to vi dajete smernice i uputstva.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

^ak ne morate ni da se trudite, koliko vam situacije idu u prilog same od sebe. To se zove biti ro|en pod sre}nom zvezdom! Ukoliko biste se i po`alili na ne{to, u {ta sumwam, prolazno je. I suvi{e ozbiqno nosite breme odgovornosti na svojim le|ima pa bi bilo dobro da se rasteretite koliko god mo`ete. Danas vam sledi lepo i prijatno dru{tvo i dru`ewe, posebno sa `enama i decom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Okru`eni ste qubavqu, samo treba da je prepoznate. Lep period za vas jer ste usagla{eni s dragom osobom, a istovremeno strastveni u qubavi, pomalo dramatizuju}i sve {to se de{ava.

Dolaze vam gosti, na kratko ali slatko, onako u prolazu, pa }ete do}i do izra`aja u svom talentu za razumevawe i podr{ku. Velikodu{ni ste, ali ne morate preterivati. Saradwa. Anga`ovani ste danima i mesecima do te mere da se iscrpqujete. Ovaj vikend osmislite negde u povu~enosti, u svom domu ili na putu, u planini posutoj snegom. Qubav je pro`ete prijateqstvom.

TRI^-TRA^

Qubomorna Monika V REMENSKA

Glumica Monika Belu~i je na otvarawu eskluzivne robne ku}e „Emporijum” u Sloveniji demantovala glasine da se razvodi od supruga Vinsenta Kasela i otkrila da i jedna od najlep{ih `ena na svetu mo`e da bude „mal~ice qubomorna”. Monika (46) je u Sloveniju na otvarawe robne ku}e doputovala sa svojom {estomese~nom }erkicom Devom. Glumica je odgovarala na brojna pitawa vezana za wen boravak u kom{iluku, brak, ali i qubomoru, te je priznala da i ona ume ponekad da bude qubomorna. Ostaje nam samo da se zapitamo na koga bi prelepa Monika mogla da bude qubomorna.

PROGNOZA

VIC DANA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-3

Sombor

-3

Kikinda

-2

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zrewanin

-1

S. Mitrovica

1

Ruma

-1

Pan~evo

0

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

0

Kragujevac

2

K. Mitrovica

3

Ni{

4

I SNE ` NO

Evropa

NOVI SAD: Sneg i hladno vreme. Vetar ujutru umeren do poja~an jugoisto~ni, tokom dana u skretawu na zapad i severozapad. Pritisak ispod normale. Temperatura od -7 ujutru do -2 stepena po podne. VOJVODINA: Obla~no sa snegom i hladno. Vetar ujutru poja~an jugoisto~ni, tokom dana u skretawu na zapad i severozapad. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura -9, a maksimalna 1 stepen na jugu Srema. SRBIJA: Obla~no sa snegom. I daqe hladno, ali uz malo vi{e temperature nego prethodnih dana pogotovo na jugu zemqe. Vetar ujutru poja~an jugoisto~ni, tokom dana u skretawu na zapad i severozapad. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -10, a maksimalna +6 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ ujutru mraz i suvo tokom dana uz postepeni porast temperature. Od ponedeqka svakim danom toplije sa mogu}om ki{om. Do kraja idu}e sedmice toplije od proseka za ovo doba godine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima i svim osetqivim osobama se preporu~uje striktno pridr`avawe saveta lekara da bi lak{e prevazi{li uticaj aktuelnih vremenskih uslova. Mogu}i su glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i reumatski bolovi kod meteoropata. Ose}aj hladno}e }e biti poja~an zbog vetrovitog i vla`nog vremena. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

8

Rim

13

London

3

Cirih

-4

Berlin

-6

Be~

-4

Var{ava

-10

Kijev

-5

Moskva

-10

Oslo

-4

St. Peterburg -11 Atina

15

Pariz

1

Minhen

-3

Budimpe{ta

-4

Stokholm

-3

Zatra`i u~iteqica od dece da smisle neku re~ stranog porekla i da je objasne. Javi se Perica i ka`e: perverzija. - Dobro, objasni taj pojam, ali da ne upotrebi{ bezobrazne re~i. - Va`i. Zamislite dve `ene kako idu ulicom i jedu sladoled, jedna ga li`e, a druga ga grize. Koja je od wih udata? - Ona koja ga grize - ka`e u~iteqica sva crvena u licu. - Ne! Udata je ona koja nosi burmu, a to {to ste vi pomislili, to je perverzija.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

403 (-12)

Slankamen

528 (5)

Ja{a Tomi}

Apatin

476 (-9)

Zemun

558 (2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

546 (2)

Ba~. Palanka

418 (0)

Smederevo

622 (0)

Novi Sad

447 (4)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

583 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

577 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

485 (5)

Tendencija stagnacije

Titel

546 (4)

NERA

Hetin

138 (-14)

TISA

88 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 587 (-11) Beograd

Kusi}

511 (0)

56 (-14)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 18.decembar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement