Issuu on Google+

m y

NOVI SAD *

PETAK 18. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22577 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NESRE]A NA PUTU STAPAR – SOMBOR

Poginulo dvoje dece

str. 13

Foto: A. Erski

PROTEST TAKSISTA I AUTOBUSKIH PREVOZNIKA

Zalud vozili, najavquju reprizu str. 7

E K S K L U Z I V N O : APLIKACIJU PREDAJEMO [VEDSKOM PREDSEDNI[TVU EU

Srbija 22. decembra podnosi kandidaturu str. 2

NASLOVI

Politika 3 Jorgovanka Tabakovi}: Ru{imo ih ciglu po ciglu

Ekonomija 4 Vra}awe otetog, ili prazna pri~a

Novi Sad 7 Havarija ohladila pola grada

Vojvodina 11 Potpisi za nova zaposlewa

Dru{tvo 14 Lo{i {egrti Bo`e zvanog Pub

PO^ELA VAKCINACIJA PROTIV MEKSI^KOG GRIPA

Ministar prvi zavrnuo rukav str. 14

IZNENADNA POSETA VIKENDA[U SA KORU[KE

Ubio {akala na ku}nom pragu

str. 15

UKIDA SE KRIZNI POREZ NA PLATE FUNKCIONERA I RUKOVODSTVA JAVNIH PREDUZE]A

Direktorima vra}aju basnoslovne plate str. 5

str. 16– 20

SPORT

Ledeni dan Najvi{a temperatura -6 °S

Foto: F. Baki}

„ PARTIZAN PROTIV VO[E, ZVEZDA S OFK BEOGRAD

„ NA\A HIGL LAUREAT U „DNEVNIKOVOM” IZBORU NAJBOQEG SPORTISTE VOJVODINE

„ POMO] KLADIONI^ARIMA


petak18.decembar2009.

POLITIKA

EKSKLUZIVNO: APLIKACIJU PREDAJEMO [VEDSKOM PREDSEDNI[TVU EU

Srbija 22. decembra podnosi kandidaturu Srpski dr`avni vrh je prelomio da slede}e nedeqe, odnosno u utorak, 22. decembra, predsednik Boris Tadi} preda {vedskom premijeru i predsedavaju}em EU Fredriku Rajnfeldu, zahtev Srbije za ~lanstvo u EU – potvrdili su „Dnevniku“ diplomatski izvori u Briselu, Beogradu i Stokholmu. Kako saznajemo, u subotu }e biti odr`ana sednica Saveta za evropske integracije Vlade Srbije, na kojoj bi trebalo da bude ozvani~ena odluka o predaji aplikacije u utorak. Naime, posle dugog razmi{qawa i vagawa kada bi bilo najoportunije predati zahtev, dr`ave EU koje su izuzetno naklowene Srbi-

zahtev bude prosle|en od Saveta ka Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa o smislenosti zahteva Beograda. Naprosto, pozicija [panije, kao predsedavaju}e EU, bi}e mnogo boqa ako tu aplikaciju zateknu na stolu kad po~nu predsedavawe nego da je oni prime – smatraju eksperti za pitawa pro{irewa u Briselu. Ina~e, me|u ~lanicama EU postoje razli~ita tuma~ewa o tome da li je aplikacija za ~lanstvo tehni~ko ili politi~ko pitawe, pa shodno tome i da li je za prolaz srpske aplikacije od Saveta do Komisije potrebna samo kvalifikovana ve}ina ili je nu`an puni konsenzus.

Prelazni sporazum od 1. februara Evropska komisija je saop{tila dr`avama ~lanicama EU da }e od 1. februara, a ne 1. januara, kako je to prvobitno bilo najavqeno, po~eti primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, potvrdili su „Dnevniku“ u EK-u. – Po{to je odluka o po~etku primene Prelaznog sporazuma doneta u decembru, samo smo primenili pravilo da sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca od dana potpisivawa – objasnili su to zaka{wewe u Evropskoj komisiji. ji, sugerisale su Beogradu da je za budu}e {pansko predsedni{tvo EU iz takti~kih razloga mnogo boqe da zahtev Srbije prime [ve|ani, koji upravo zar{avaju svoj mandat predsedavawa Unijom. Tu sugestiju je predsednik Tadi} prihvatio i 22. decembra }e {vedskom premijeru predati koverat kojim se Srbija definitivno opredequje za evropski put. – Predavawem aplikacije [vedskoj, koja zavr{ava predsedavawe Unijom, Srbija }e po{tedi [paniju pritiska od pojedinih dr`ava ~lanica EU da ne organizuje prijem srpskog zahteva. A taj pritisak bi, procena je, umawio kapacitet Madrida za stvarawe konsenzusa unutar EU da srpski

– Postoje tuma~ewa u Komisiji, Savetu i pojedinim zemqama ~lanicama da je prosle|ivawe aplikacije EK-u tehni~ko pitawe i da je zato potrebna ve}ina a ne konsenzus. Me|utim, „velika trojka“ (Nema~ka, Francuska i Velika Britanija) smatraju da je nu`an konsenzus. Najtvr|i su po tom pitawu Nemci, koji od stupawa Lisabonskog sporazuma na snagu za svako pitawe vezano za pro{irewe moraju da konsultuju Bundestag – ka`e za „Dnevnik“ diplomata iz jedne dr`ave ~lanice EU, uz opasku da je i daqe najjednostavniji put za prolaz aplikacije da Srbija uhapsi Ratka Mladi}a. Imaju}i u vidu da je {pansko predsedni{tvo pokazalo veliku

podr{ku Srbiji, o~ekuje se da Madrid ve} u februaru stavi srpsku aplikaciju na sto. – Najverovatnije da u januaru ne}e biti odgovora na srpsku aplikaciju, osim u slu~aju da Mladi} bude uhap{en, ali treba o~ekivati da }e Madrid u februaru krenuti u akciju postizawa konsenzusa o srpskom zahtevu za ~lanstvo u EU. Ve} sada je, ina~e, jasno da je Nema~ka kqu~na zemqa za stvarawe konsenzusa. Stoga je za o~ekivati da [panija, podr`ana od Italije i brojnih drugih dr`ava ~lanica EU, insistira samo na proceduralno-tehni~kom karakteru prosle|ivawa aplikacije Komisiji, ne ulaze}i u politi~ku konotaciju. Na taj na~in }e biti ostavqen prostor Berlinu da, ako `eli da pogura kandidaturu Srbije, jednostavno ka`e Bundestagu da je to tehni~ko a ne politi~ko pitawe, pa samim tim nije neophodno mi{qewe nema~kog parlamenta. U svakom slu~aju, [panija }e raditi sve da ne iritira Nema~ku jer ako Berlin da „zeleno svetlo“, ni Holandija ne}e mo}i dugo da se opire. Naravno, pitawe ratifikacije SSP-a je ~isto politi~ko pitawe jer je vezano za saradwu s Ha{kim tribunalom i tu ne}e biti pomaka dok Mladi} ne bude uhap{en ili do novog izve{taja Ser`a Bramerca u junu – objasnio je za „Dnevnik“ izvor blizak budu}em {panskom predsedni{tvu EU. U svakom slu~aju, u najboqem scenariju, Savet ministara spoqnih poslova EU bi mogao proslediti srpsku aplikaciju EK-u na izradu mi{qewa u februaru ili martu slede}e godine. To bi omogu}ilo na{oj zemqi da dobije status kandidata u prvoj polovini 2011, najverovatnije na junskoj sednici Evropskog saveta ({efovi vlada i dr`ava EU), dakle tokom ma|arskog predsedni{tva EU. @eqko Panteli}

c m y

2

DNEVNIK

\ELI] NAJAVIO SUTRA[WI ODLAZAK 50 ZASLU@NIH GRA\ANA SRBIJE U BRISEL, RIM, BERLIN I PARIZ

Luda no} belog {engena Ta~no u pono} 19. decembra, na Svetog Nikolu, 50 zaslu`nih gra|ana, 30 mu{karaca i 20 `ena, krenu}e bez viza na besplatni put evropskim metropolama s vicepremijerom Srbije Bo`idarom \eli}em. – Bi}e to prava luda bela {engenska no}, koja }e zapo~eti prijemom u Skup{tini grada Beograda, a nastaviti se poletawem za Brisel bez viza, ta~no u pono} – izjavio je \eli} nakon potpisivawa protokola o saradwi s „Jat ervejzom” i aerodromom „Nikola Tesla“, kompanijama koje su pomogle realizaciju nacionalnog projekta „Evropa za sve”. Na put u Evropu – pri ~emu su, osim sedi{ta evropske dvadeset sedmorke, destinacije jo{ Rim, Berlin i Pariz – odlaze zaslu`ni gra|ani koje je odabrala komisija na ~elu s Ru`icom \in|i}. Najmla|i putnik je student

i ima 20 godina, a najstarija je penzionerka od 70 leta, koja se istakla svojim humanitarnim akcijama. Ina~e, kako je saop{tio \eli}, u Briselu }e u 2.30 ~asa po pono}i gra|ane Srbije do~ekati predstavnici Evropske komisije. Iako Evropski parlament ne radi u subotu, on }e ipak biti otvoren za srpske namernike, i tom prilikom, putem video-bima, obrati}e im se nekoliko evropskih funkcionera, a me|u

wima i predsednik EK-a @ak Barozo, kao i komesar za pro{irewe Oli Ren. Uz posetu belgijskom MIP-u i prijema kod gradona~elnika jedne od najlep{ih prestonica Evrope, vicepremijer je najavio da }e biti i vremena za razgledawe i {oping. U Rimu }e potom zaslu`nim gra|anima Srbije biti otvorena vrata parlementa Italije, a sre{}e se i sa {efom diplomatije Frankom Fratinijem. Slede}a destinacija bi}e Berlin i poseta ~uvenoj zdradi Bundestaga, pa na kraju Pariz, gde na dan katoli~kog Bo`i}a ni{ta ne radi, ali }e zato Luvr i vrh Ajfelove kule biti na raspolagawu prvim bezviznim putnicima iz Srbije u EU. Ina~e, u svim ovim metropolama ambasadori Srbije u svojim rezidencijama priredi}e sve~ani prijem. D. Milivojevi}

KAKAV JE UTICAJ PADA POSLEDWE GVOZDENE ZAVESE NA VOJVODINU

Nema euforije, a bi}e vajde Posle gotovo deset godina pri~a o ukidawu {engenskih viza i ube|ivawa gra|ana Srbije da ih EU `eli, a istovremenog poni`avawa u redovima ambasada, me|u gra|anima nema euforije zbog „pada posledwe gvozdene zavese u Evropi”, utisak je potpredsednika pokrajinske vlade i sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Borisa Barjaktarovi}a, uz ocenu da }e “beli {engen” nesporno dati zamah na{oj ekonomiji i regionalnoj saradwi. – I gra|ani Srbije su pomalo izgubili strpqewe, tako da ne vidim neku preteranu euforiju. Ali, s vremenom }e svi da shvate zna~aj. Za Vojvodinu, kao pograni~nu regiju Republike Srbije, to veoma mnogo zna~i, kako za regionalnu saradwu, tako i za onu poslovnu, za komunikaciju rodbine...

– kazao je Barjaktarovi} na skupu posve}enom me|uregionalnoj saradwi Vojvodine, koji je organizovala nevladina organizacija Centar za regionalizam. Barjakterovi}, ina~e, o~ekuje da vizna liberalizacija „u sklopu s aktivirawem Prelaznog spora-

Profitira}e pograni~ni regioni zuma, donese vidan zamah na{oj ekonomiji i regionalnoj saradwi”, ~iji efekti }e, kako ocewuje, biti vidqivi za oko godinu dana. Wegov zamenik u Sekretarijatu Vladimir Pandurov podsetio je pri tome da APV sara|uje s regionima 22 zemqe, pri ~emu najintenzivnije s ma|arskim, rumunskim, austrijskim i italijanskim.

Resorni pokrajinski sekretar Jadranka Beqan-Balaban kazala je da je vizna liberalizacija zna~ajna i za lokalne samouprave u Vojvodini, koje }e se sad lak{e udru`ivati oko zajedni~kih razvojnih projekata, dok po oceni predsednika Foruma za me|unarodne odnose Milana Simurdi}a, “beli {engen” nosi i ogroman psiholo{ki ose}aj – ose}aj slobode kretawa. – Direktni efekti }e, osim lak{e komunikacije qudi, svakako biti i lak{a trgovina, kulturna razmena, jednostavniji turisti~ki promet. U tom smislu }e pogotovo pograni~ni regioni profitirati – naveo je Simurdi}dodav{i da je va`na i “nau~ena lekcija”. I ta lekcija }e biti veoma dragocena, uveren je Simurdi}, u budu}em procesu evropskih integracija. S. Nikoli}


POLITIKA

DNEVNIK

petak18.decembar2009.

3

SKUP[TINA VOJVODINE DANAS ODLU^UJE O POKRAJINSKOJ KASI ZA 2010. GODINU

Novac od NIS-a krpi buyet Pokrajinski poslanici izja{wava}e se danas o predlogu buxeta APV za 2010. godinu, kojim je predvi|eno da se u narednoj godini u vojvo|ansku kasu slije 56,45 milijardi dinara. Taj iznos mawi je od planiranog buxeta za teku}u godinu, posebno ako se ima u vidu da su u ovu ra~unicu ukqu~ena i neutro{enih 10,4 milijardi dinara iz 2009. godine, pri ~emu je najve}i deo tih prenetih para ostvaren od privatizacije NIS-a. Ukupan fiskalni deficit utvr|en je na nivou od 10,5 milijardi i u celini se finasira iz para prenetih iz ranijih godina i planiranih prihoda od privatizacije u 2010. Po re~ima pokrajinskog sekretara za finansije Jovice \uki}a, u novom buxetu pove}an je i obim transfernih sredstava, u koja su, uz plate zaposlenih u obrazovawu i kulturi, sad ukqu~eni i transferi lokalnim samoupravama s teritorije Pokrajine. Transfer iznosi, naime, vi{e od 31 milijardu dinara, {to je preko polovine planiranog buxeta. Pre odluke o buxetu za narednu godinu, Skup{tina Vojvodine odlu~iva}e i o rebalansu ovogodi{weg buxeta, odnosno o odluci o utvr|ivawu dodatnih 130 miliona dinara sredstava APV za 2009. godinu, a u skladu s nedavno usvojenim Zakonom o nadle`nostima kojim je predvi|eno da se neke ingerencije Pokrajine realizuju pre 1. januara 2010. godine. Na dnevnom redu bi}e i odluka o pokrajinskim administrativnim taksama, koja, po \uki}evim re~ima, ne zna~i uvo|ewe novih nameta gra|anima ve} samo uskla|ivawe ovog propisa sa Zakonom o buxetskom sistemu.

POSLANI^KE TEME

Obezbe|eni glasovi Lige i nezavisnih

Pred poslanicima }e danas biti i izve{taj o realizaciji prioriteta iz Programa privrednog razvoja AP Vojvodine za period od 2004. do 2009. godine, kao i odluka o wegovom produ`ewu do 2012. godine. Na dnevni red, kako saznajemo, bi}e uvr{}eno i nekoliko ta~aka kadrovskog karaktera, te }e se poslanici izja{wavati o izboru dva nova ~lana saveta fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, o ostavci jednog ~lana UO JP

Na na{e pitawe da li }e Vojvodina uspeti da ispo{tuje ustavnu obavezu da tri sedmine wenog buxeta ima razvojni predznak, odnosno da bude usmereno u kapitalne projekte, Jovica \uki} za „Dnevnik” ka`e da se u ovim uslovima tih 42,8 odsto ne mogu obezbediti, jer ve}i deo prihoda predstavqaju prenesena sredstva, koja samo pro|u kroz buxetski ra~un. „Onaj ko bi insistirao na striktnom ispuwavawu te obaveze, prethodno bi morao da o~isti pokrajinski buxet od fiktivnog novca. Kad u buxetu budemo imali prave pare, onda niko ne treba da brine o tome da li }e ih Vojvodina ulagati u vlastiti razvoj”, rekao nam je \uki}. V. H.

DSS }e glasati protiv Predlo`eni buxet Vojvodine za idu}u godinu je lo{, nije {tedqiv, ne}e pomo}i razvoju privrede i otvarawu novih radnih mesta u APV i zato ga DSS ne}e podr`ati, izjavio je portparol Pokrajinskog odbora te stranke Milenko Jovanov. On je na konferenciji za novinare istakao da se predlo`enim buxetom znatno pove}avaju rashodi na mnogim pozicijama, tako da je udeo plata zaposlenih u pokrajinskoj upravi i drugih dodataka ve}i za blizu 200 miliona dinara, a planirani tro{kovi putovawa su ~ak 20 posto ve}i nego ove godine. „Fondu za kapitalna ulagawa nameweno je oko 9,9 milijardi dinara, {to je gotovo petina ukupnog buxeta, ali u obrazlo`ewu nije naveden nijedan konkretan kapitalni projekat koji }e biti finansiran tim novcem, jer kasnije o tome odlu~uju direktor i predsednik Upravnog odbora tog fonda”, rekao je Jovanov.

[ANDOR EGERE[I JU^E S PRIVREDNICIMA I DELEGACIJOM VANU

Statut pokre}e razvoj Vojvodine – Vojvodina novim Statutom dobija priliku da zna~ajnije uti~e na sopstveni ekonomski razvoj – izjavio je ju~e u Novom Sadu predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i. On je, obra}aju}i se ~lanovima Skup{tine Privredne komore Vojvodine, ocenio da je su{tinska decentralizacija preduslov za razvoj privrede i stvarawe efikasnije javne administracije. – Novim Statutom i Zakonom o nadle`nostima pokrajinska administracija dobija instrument kojim }e mo}i dnevno re{avati probleme gra|ana i privrede. Sa 152 nove nadle`nosti, uz postoje}ih 216, uspe}emo da pokrenemo ekonomske, socijalne, demografske i druge procese i da kreiramo okru`ewe u kojem }emo na{e resurse {tititi i koristiti – kazao je Egere{i. Govore}i o novim nadle`nostima, on je posebno istakao oblast prostornog planirawa, s obzirom na to da, kako je ukazao,

\uki}: Od fiktivnih para nema razvoja

centralna Srbija ima razvijeniju infrastrukturu od Vojvodine. Predsednik PKV-a Nikola Stoj{i} je, pak, izrazio o~ekivawe da }e Komora dati svoj puni doprinos sprovo|ewu Statuta, podsetiv{i na to da PKV s Vladom Vojvodine ima sporazum o strate{kom partnerstvu. Ina~e, predsednik Skup{tine APV razgovarao je ju~e i sa delegacijom Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti koju je predvodio predsednik VANU prof. dr Endr Pap. Tom prilikom Egere{i je istakao da VANU u svom radu ima punu podr{ku Skup{tine Vojvodine i cele pokrajinske administracije, isti~u}i da je za Pokrajinu od neprocewivog zna~aja kreirawe nau~ne i istra`iva~ke baze. Predsednik VANU Endre Pap ponudio je, s druge strane, savetodavnu pomo} ove institucije pokrajinskoj administraciji u svim kulturnim, obrazovnim i nau~nim aktivnostima. V. ^v.

INTERVJU

“Vojvodinavode”, te o produ`etku mandata dvoje zamenika i izboru jednog novog zamenika pokrajinskog ombudsmana. Vojvo|anski parlament trebalo bi danas da da saglasnost na sporazum o regionalnoj saradwi Vojvodine sa `upanijama Ba~-Ki{kun iz Ma|arske i Vukovarsko-srijemskom iz Hrvatske, kao i da potvrdi informaciju o osnivawu Saveta podunavskih gradova i regiona na Evropskoj konferenciji u Budimpe{ti. B. D. S.

Poziv Nemcima ^elnici organizacija Nemaca iz Vojvodine pozvali su sve sunarodnike koji `ive u Srbiji da se upi{u u poseban bira~ki spisak za izbore za nacionalni savet Nemaca. Predsednik aktuelnog Nacionalnog saveta Nemaca Andreas Birgermajer rekao je da su ti izbori od izuzetne va`nosti za o~uvawe kulture i identiteta Nemaca u Vojvodini i Srbiji. Po wegovim re~ima, ne}e biti lako da se prikupi 1.600 potpisa gra|ana, s obzirom na to da se na popisu iz 2002. godine mawe od 4.000 stanovnika Srbije izjasnilo kao pripadnici nema~ke nacionalne zajednice. Potpredsednik Nacionalnog saveta Rudolf Vajs rekao je da je svih 12 organizacija Nemaca u Srbiji, posle vi{egodi{we nesloge, postiglo jedinstvo oko izbora za Nacionalni savet. “Strate{ki ciq nam je da se {to vi{e Nemaca

upi{e u bira~ki spisak, da se organizuju tajni neposredni izbori i da se na temequ wih osnuje nacionalni savet”, objasnio je Vajs.

DSS tu`io Karayi}a Demokratske stranke Srbije tu`ila je dr`avnog sekretara u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Srbije Marka Karaxi}a i tra`i wegovu smenu. Tu`ba je podeta zbog izjave u kojoj je, po oceni DSS-a, Karaxi} tu stranku svrstao u red neonacista. Podse}amo, Karaxi} je, gostuju}i na TV B-92, pro~itao deo teksta objavqenog na sajtu DSS-a u kojem se, izme|u ostalog, zamera {to }e Statutom APV pripadnici svih nacionalnih zajednica biti izjedna~eni u pravima sa Srbima. Karaxi} je tom prilikom istakao da stavqawe jedne nacije iznad drugih treba tuma~iti kao neonacizam.

amandmana SVM, poslanik te stranke Balint Pastor i ju~e je ponovo pozvao LSV da podr`e wihove zahteve i da, ukoliko ne budu ispuweni, onemogu}e izglasavawe buxeta. – Ne bismo `eleli da se ne usvoji buxet. Ali za protivustavan budxet ne}emo glasati sigurno – ukazuje Pastor, dodaju}i da je to {to se niko ne uzbu|uje zbog zahteva SVM znak da su “na{li neku drugu ve}inu”. Ina~e, za ministarku finansija Dianu Dragutinovi} je zahtev da se u buxetu precizira da }e naredne godine Vojvodini biti isple}en zaostalo dugovawe od prodaje NIS-a vi{e stvar pokrajinskog buxeta. „Dogovaramo se, dali smo sve od sebe...”, rekla je ministarka.

Gde su na{i novci U ju~era{woj raspravi o pojedinostima, opozicija je zamerila Vladi na prekomernom tro{ewu, pa je Petar Joji} (SRS) pitao zbog ~ega je 1,1 milijarda dinara planirana za slu`bena putovawa zaposlenih u pravosu|u. „Evo {ta }e da ko{ta poreske obveznike ta va{a reforma pravosu|a: ima}emo sada turiste, koji }e imati skupe automobile, iznajmqiva}e stanove i dobijati naknade za odvojen `itov”, ustvrdio je Joji}, poru~uju}i da su poqoprivrednici za tolike pare mogli da kupe 1.500 traktora

sredwe kategorije. Kritike su se ~ule i na ra~un predlo`enih 34 miliona dinara za vladinu LDP je, pak, tra`io da se gra|anima „s vrata skine subvencionisawe gubita{a kao {to su @eleznice Srbije”. „Iz buxeta izdavajamo 12 milijardi za 11,5 wihovih plata, a oni osnivaju ’kombi preduze}a’ i izdaju ~asopise u kojima daju recepte za kuvawe, dok s druge strane neka nezavisna tela ne mogu da funkcioni{u jer nemaju para”, ukazao je poslanik LDP Slobodan Mara{. S. Stankovi}

JORGOVANKA TABAKOVI], ^LANICA PREDSEDNI[TVA SNS-a

Ru{imo ih ciglu po ciglu – Predlo`eni buxet, koji se nalazi pred poslanicima Skup{tine Srbije, pokazuje da je Vlada veoma povr{na i da joj je jedini ciq da {to du`e ostane na vlasti. I sve resurse dr`ave, ali i gra|ane, podredila je tom ciqu – tvrdi za „Dnevik“ funkcionerka SNS-a i narodna poslanica Jorgovanka Tabakovi}. Ona je istovremeno upozorila i na to da kabinet Mirka Cvetkovi} „nije uva`io nijedno jedino uputstvo iz izve{taja Dr`avne revizorske institucije, nego je, naprotiv, nastavqeno nezakonito tro{ewe novca“. – Ne samo da je tro{ewe van kontrole nego se pose`e za novim zadu`ewima, pa smo uz predlo`eni buxet dobili jo{ ratifikaciju kredita, vrednih 140 miliona evra, za potpuno nedefinisane projekate. Ne znamo u {ta }e tih 140 miliona evra biti ulo`eno, ali ve} nam se najaquje rebalans za 2009. i nov kreditni aran`man

ko {to je ministar ekonomije Mla|an Dinki}, kroz sabirawe subvencija i nabavki takozvane finansijske imovine, novac usmeravao u turizam, kredite preko Fonda za razvoj...? Kad sve to saberete, Dinki} raspola`e s 50 milijardi dinara, {to je dvostruki iznos transfera koje dobijaju lokalne samouprave u Srbiji – navodi sagovornica „Dnevnika”. z Da li to, po vama, zna~i da je premijer Mirko Cvetkovi} izgubio kontrolu nad buxetom, pa samim tim i nad Vladom? – Na sceni u na{oj zemqi je polupredsedni~ki sistem, koji formalno to nije, pa sve bitne vesti, mogu da ka`em i odluke, u velikoj meri saop{tava predsednik DS-a i dr`ave Boris Tadi}. Ta disonantnost tonova u karakterisawu krivice iz izve{taja DRI-ja i {ta je taj dokument otkrio, govori o poku{aju da Tadi} dr`i pod kontrolom i celu Vladu i premi-

Pajti} u problemu VESTI

Skup{tina Srbije trebalo bi o predlogu buxeta za narednu godinu najverovatnije da se izjasni u ponedeqak, 21. decembra. Taj dan jeste planiran za glasawe, ali sve zavisi od toga da li }e svi poslanici vladaju}e koalicije biti u mogu}nosti da se pojave u Domu narodne skup{tine. Kako sada stvari stoje, prema nezvani~nim zbrajawima, vlast i bez ~etiri poslanika SVM-a ima 126 glasova. Naime, portparolke LSV-a Aleksandra Jerkov potvrdila je da su poslanici te stranke definitivno odlu~ili da podr`e buxet, a vlast mo`e da ra~una i na glasove nezavisnih poslanika Jovana Damjanovi}a i Vladana Bati}a. I pored poruke liga{a da im je va`nija imovina Pokrajine od

– Statut Vojvodine do`ivqavam kao kompromis unutar DS-a, koji to zapravo i nije, ali od kojeg trpe i zakonitost i ustavnost i nerealna o~ekivawa mnogih gra|ana – ka`e Jorgovanka Tabakovi}. – Tadi} }e, naime, sada disciplinovati to uzletelo krilo DS-a u Vojvodini time {to im ne}e omogu}iti finansirawe 153 nadle`nosti koje su dobili. Jer, Statut i Zakon o nadle`nostima potpuno nedefinisano su povukli crtu izme|u nadle`nosti Pokrajine i Republike. Samim tim, Vojvodina ne}e mo}i da uzme ni{ta od ingerencija jer nema za wih pare, a Tadi} }e odlo`iti usvajawe zakona o finansirawu i imovini, pravdaju}i sve nekim pre~im poslovima. Tako }e se u najve}em problemu na}i Pajti}, jer ne}e imati kako i ~ime da ispuni sve obe}ano. I {ta smo na kraju dobili: samo poku{aj da Boris Tadi} u~ini Bojana Pajti}a neuspe{nim. za refinansirawe dugova i finasirawe deficita sa 160 miliona evra, koji se uzimaju pod najnepovoqnijim uslovima i na doma}em bankarskom tr`i{tu. A {ta je struktura deficita zbog kojeg idemo u kreditna zadu`ewa, e to je pitawe na koje Vlada nije odgovorila. Iako pri~aju da imaju transparentan buxet s vi{e od 1.000 strana, ne vidi se gde su te rupe u potro{wi koje ima ova dr`ava. Da nisu, mo`da, nastale ta-

jera. On to ~ini prili~no dobro, ali je ~iwenica da premijer nije neko ko objediwuje rad vlastitog kabineta, pa se ministarstva pona{aju tako odvojeno i podeqeno da prosto ne znam s ~im i s kim bih mogla uporediti taj nedostatak timskog nastupa. Imam, ~ak, utisak da i ovo neracionalno zadu`ivawawe govori o vladi koja je svesna da je kraj blizu i ne ti~e je se to {to }e nekome ostaviti milijarde duga.

z Govorite da je kraj Vlade, a ona i daqe opstaje. S kojom snagom i s kim je mo`ete ru{iti? – To da oni opstaju jeste ta~no, ali ne pada nam na pamet da bilo kojom vrstom metoda koje nisu primerene jakoj i strpqivoj opoziciji, ru{imo Vladu. Mislim da je najboqe to {to stari ka`u – da tiha voda breg roni. Izvla~ewe jedne po jedne cigle svakodnevno iz tog zida zna~i}e da onog trenutka kada budu morali da raspi{u izbore, od gra|evine DS-a ne}e ostati mnogo. Onog trenutka kada odlu~e da operu ruke od G17 plus, koja u ime koalicije i daqe vodi sve finansijske tokove, shvati}e da nemaju s ~im da sa~ekaju izbore. U svakom slu~aju, mislim da je vlast izgubila ose}aj za realnost i da qudi koji je vode ne zaslu`uju da budu predstavnici naroda. z S kim biste sutra u vladu, kada prozivate Ko{tunicu da mora ra{~istiti stav DSS-a o Evropskoj uniji? – To apsolutno treba da bude razja{weno. Boris Tadi}, u trenutku kada nam raste rejting, ka`e da imamo problem neprofilisanosti. Na{e potpuno, ~isto odre|ewe prema granicama dr`ave, prema smeru kojim se ide, prema

EU, prema saradwi sa svima na partnerskim osnovama... ne mo`e biti odlika neprofilisanosti. Da ne treba, mo`da, na kamenoj plo~i da iskle{emo program, u situaciji u kojoj imate takav razvoj doga|aja gde dnevno morate da reagujete, da mewate stav, ali da `ivite realan `ivot? Iz na{ih izjava oni odli~no znaju i ~emu te`imo i {ta nam je osnovni ciq, ali to o~ekujemo i od drugih. Put u Evropu ne mo`e zna~iti kao za DS – kroz borbu za li~ne interese. Kao {to je Tomislav Nikoli} i rekao: „Tadi} ima dobar program, ali se ne primewuje“. z A {ta zna~i Ko{tuni~in otklon prema EU? – Ne mo`ete pretendovati na vlast a da vam u isto vreme bude bitnija li~na doslednost i protivqewe ne~emu u ~emu ima i lo{ih strana, ali ima i dobrih. Srbija ne mo`e biti pusto ostrvo, mi u Evropi moramo da se na|emo jer je to mawa {teta. Ali u~e{}e u toj vrsti integracionih procesa, koji su prevashodno ekonomski, zna~i i da otvoreno treba da govorimo o uslovqavawima koja dobijamo, a koja nisu uop{te standardi za ulazak u EU. Stoga, gra|anima iskreno treba da govorimo koja je to vrsta pritisaka koje mo`emo prihvatiti. Ne mo`ete da budete vlast i da trajete u politici, a da ba{tinite samo dobre strane, a lo{e ostavqate nekom drugom. Ne mo`e vam biti bitnija li~na principijelnost od interesa gra|ana. Za svoj narod ne mo`ete ~initi samo stvari o kojima ste pri~ali pre 15 godina, morate `iveti u realnosti i mo}i da se uhvatite u ko{tac s aktuelnim problemima. Kad jedna stranka dobije vlast, ili tra`i da je dobije, mora da shvati da vlada ne samo nad onima koji su za wu glasali ve} u ime svih. Mislim da smo mi to dokazali kada smo napustili SRS zbog protivqewa evropskim integracijama, donose}i odluku da jedan ~ovek ne mo`e biti va`niji od sve na{e dece. U tom smislu i tra`imo potiskivawe li~nih sujeta i te vrste principa od koje imate koristi samo i jedino vi sami. S. Stankovi}


4

EKONOMIJA

petak18.decembar2009.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

GAZDAMA JO[ DVE NEDEQE ZA PREUZIMAWE MARKICA ZA ZDRAVSTVENE KWI@ICE

Radnicima neizvesno besplatno le~ewe? Svi poslodavci u Srbiji moraju do kraja meseca u nadle`noj filijali RZZO-a preuzeti markice zdravstvenog osigurawa za overu zdravstvenih kwi`ica. Ukoliko

Posledwe upozorewe U RZZO-u napomiwu da ukoliko poslodavci nisu platili doprinose, radnicima ne}e biti izdate markice za overu zdravstvene kwi`ice, ali da postoje i posebne kategorije za{ti}enih lica, kao {to su deca i studenti do 26 godina, trudnice, te{ko bolesna lica i stariji od 65 godina. Wima je Zakonom garantovano pravo na overu zdravstvene kwi`icu bez obzira na neizmirena dugovawa. to ne u~ine, radnici }e od Nove godine imati neoverenu zdravstvenu kwi`icu s kojom ne}e mo}i da se le~e. Naime, poslodavci koji redovno upla}uju zdravstvene doprinose za radnike na svakih {est meseci od

RZZO-a preuzimaju markice koje se lepe u zdravstvenu kwi`icu i bez kojih je ona neva`e}a. Do polovine meseca oko polovina poslodavaca u Srbiji preuzela je makrice za zaposlene, dok drugi jo{ nisu a bilo bi dobro, kako isti~u u RZZO-u, da ne ~ekaju posledwe dane da se ne bi stvarale nepotrebne gu`ve. Ina~e, procedura preuzimawa markica je vrlo jednostavna. Poslodavci nadle`noj filijali RZZO-a dostavqaju zahtev za izdavawe markica koji sadr`i podatak o ukupnom broju zaposlenih i ~lanova wihovih porodica za koje su potrebne markice, kao i ovla{}ewe za lice koje preuzima markice. Najva`niji u ovom postupku je dokaz o izmirenim doprinosima za zdravstveno osigurawe koji se dobija od Poreske uprave i bez kojeg nema markica. Kako su uplate doprinosa zakonska obaveza poslodavaca, a pokazalo se da je mnogi ne po{tuju, mo`e se i od Nove godine, kao {to se doga|alo i prethodnih godina, desiti da nekoliko stotina hiqada radnika ostane bez overene zdravstvene kwi`ice upravo zato {to gazde ne pla}aju doprinose. Zato }e zaposleni ve} narednih dana znati da li su im doprinosi pla}eni ili ne. Naime, ako im gazde ovih dana ne overe zdravstvenu kwi`icu, a pogotovo ako to ne u~ine do 31. decembra, zna}e da im doprinosi nisu upla}eni i da }e od Nove godine imati problema s le~ewem. Kako napomiwu u RZZOu, u slu~aju da nemaju overene kwi`ice radnici }e za pru`enu zdravstvenu za{titu pla}ati jer gube pravo da se le~e o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Q. Male{evi}

ZAHLA\EWE POVE]ALO POTRO[WU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Uvoz spasava struju

Prvo ozbiqnije zahla|ewe sa snegom i temperaturama oko ili ispod nule pove}alo je potro{wu elektri~ne energije u Srbiji, a kako ka`u u Elektroprivredi Srbije, poslednih nekoliko dana dnevno se tro{i vi{e od 140 miliona kilovat-sati. I pored toga, elektroenergetski sistem radi stabilo, nema ve}ih kvarova i havarija, a struja se potro{a~ima isporu~uje redovno. Uo~i predstoje}ih slava i Nove godine o~ekuje se dodatni porast potro{we, i to do 155

miliona kilovat-sati dnevno, te je EPS obezbedio dodatne koli~ine struje iz uvoza. Od 14. decembra uvozi se oko sedam miliona kilovat-sati dnevno, {to }e, uz doma}u proizvodwu, obezbediti pokrivawe potro{we u Srbiji. Po re~ima {efa Vladine radne grupe za sigurno snabdevawe energentima Nikole Rajakovi}a energetska situacija u zemqi se prati svakodnevno i za sada nema problema u isporukama gasa i mazuta. A. B.

DNEVNIK

Utana~en ruski kredit Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da su zavr{eni pregovori s Rusijom o kreditu od 200 miliona dolara za finasirawe buxetskog deficita. – Kamatna stopa je oko 3,6 posto, odnosno dolarski libor plus 2,95 procentnih poena. To je najpovoqniji kredit, ako se izuzmu oni od me|unarodnih finansijskih institucija – rekao je Cvetkovi} u intervjuu za broj „Ekonomist magazina“. On je dodao da pre povla~ewa tog novca sporazum o zajmu moraju da ratifikuju parlamenti Srbije i Ruske Federacije. Prva runda pregovora o uslovima ruskog kredita Srbiji od milijardu dolara,

od ~ega 200 miliona dolara za popuwavawe buxetskog deficita, odr`ana je 29. i 30. oktobra u Moskvi. Ruski kredit Srbiji od milijardu dolara dogovorili su predsednici Srbije i Rusije Boris Tadi} i Dmitrij Medvedev tokom posete ruskog predsednika Beogradu 20. oktobra. Preostali deo od 800 miliona dolara je, po ranijim najavama, namewen za finansirawe infrastrukturnih, prvenstveno `elezni~kih, projekata u Srbiji. Srpski premijer je u intervjuu za „Ekonomist“ istakao da u 2010. godini ne}e biti problema s finansirawem buxetskog deficita, jer su pare ve} obezbe|ene. Cvetkovi} je naveo da je Srbija od Evropske

unije za finansirawe mawka u dr`avnoj kasi dobila donaciju od 100 miliona evra, od ~ega bi, kako je rekao, polovina trebalo da se povu~e do kraja ove kalendarske godine. – Od EU }emo dobiti jo{ 200

miliona evra makrofinansijske pomo}i i kada se tom iznosu dodaju klasi~ni krediti koje }emo dobiti od Svetske banke, ne}emo imati problema sa „zatvarawem“ deficita – naveo je premijer.

DR@AVA PONOVO NAJAVQUJE ZAKON O DENACIONALIZACIJI DO KRAJA GODINE

Vra}awe otetog, ili prazna pri~a Po ko zna koji put u posledwih desetak godina dr`ava najavquje denacionalizaciju, a opet uz obe}awe idu polovi~ne informacije. Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ili} ka`e da o~ekuje da kraja godine Vlada usvoji predlog zakona o denacionalizaciji. Ili} je rekao da se jo{ precizira model obe{te}ewa biv{ih vlasnika, ali dodaje da se nada da }e taj posao uskoro biti zavr{en. On je kazao da ne postoji bojazan da }e usvajawe predloga o denacionalizaciji biti odlo`eno jer se, kako je rekao, radi o nedeqama a ne mesecima, da bi sva zakonska re{ewa bila usagla{ena. U pripremi zakona o denacionalizaciji Ministarstvu finansija poma`u stru~waci Saveta Evrope, s kojima je pravqena analiza koji su modeli vra}awa oduzete imovine, primeweni ranije u zemqama u tranziciji, najprimereniji Srbiji. Za sada je najverovatnije da }e biv{i vlasnici biti obe{te}eni delom u imovini, ako za to postoji ~ista pravna situacija, a delom u obveznicama koje }e se ispla}ivati na du`i rok. Gra|ani koji potra`uju imovinu, a bili su spre~eni da podnesu prijavu, mo}i }e to da u~ine, {to }e biti predvi|eno budu}im zakonom o denacionalizaciji. Po Ili}evim re~ima, na osnovu 76.000 prijava oduzete imovine Poreska uprava Srbije je procenila da je tr`i{na vrednost imovine koja se potra`uje od 102 do 220 milijardi evra.

Vratiti u naturi Mre`a za restituciju u Srbiji zatra`ila je ju~e da se oduzeta imovina biv{im vlasnicima i wihovim naslednicima vrati u naturi. “Najave usvajawa zakona kojim bi se Vojvodini i lokalnim samoupravama omogu}ilo da dr`avnu imovinu dobiju u vlasni{tvo predstavqa jo{ jednu potvrdu da se u Srbiji mora sprovesti restitucija u naturi”, navodi se u saop{tewu Mre`e. Nesporno je, kako se dodaje, "da bi op{tine, kao i Pokrajina, trebalo da postanu vlasnici imovine koja je bila wihovo vlasni{tvo 6. aprila 1941. godine, kao i imovine koja je stvorena samodoprinosima gra|ana ili po osnovu lokalnih poreza, ali samo ako se u isto vreme i gra|anima, univerzitetu i zadu`binama vrati wihova imovina. Mre`a navodi da u Srbiji `ivi najmawe 800.000 direktno zainteresovanih potomaka biv{ih vlasnika i da je wih 140.000 prijavilo oduzetu imovinu. Odgovaraju}i nedavno na pitawe koliko bi nov~ano optere}ewe Srbija mogla izdr`ati da bi bio re{en problem restitucije, Ili} je

kao reper naveo da godi{we optere}ewe buxeta Srbije po osnovu obaveze isplate stare devizne {tedwe iznosi izme|u 250 i 300

miliona evra. On je dodao da je do sada u fond za restituciju od privatizacije prikupqeno oko 52 do 53 miliona evra. Kada se sve sabere i oduzme, jedino pitawe koje se name}e svakako je ono o su{tini zakona koji }e biti donet jer papir trpi sve, a sprovo|ewe u praksi je sasvim druga pesma. Naravno da Vlada do kraja godine mo`e usvojiti predlog zakona, ali je pitawe odakle joj pare da obe{teti biv{e vlasnike. Fabrike su rasprodate, gradsko gra|evinsko zemqi{te je pro{lo sli~no, ostale su {ume i wive i jo{ pokoja zgrada. ^ak i da dr`ava uspe da u naturi vrati 90 odsto onoga {to se tra`i, mada je to neverovatno jer je najvrednije prodato, ostaje onih deset odsto, {to po ra~unici same dr`ave, vredi izme|u deset i 20 milijardi evra. Odakle nam deset milijardi evra kada je od svega onoga {to smo do sada rasprodali u Fond za restituciju skupqeno 52 miliona evra? O strahu da }e zakon o restituciji biti samo jo{ jedno slovo na papiru ili, pak, gomila papira koje }e naslednici otete imovine morati da unov~avaju narednih 100 godina ni{ta boqe ne svedo~i nego ~iwenica da se zakon donosi onda kada je privatizacija gotovo zavr{ena, a ne pre rasprodaje dr`avne i dru{tvene imovine. Umesto da se teret denacionalizacije prebaci na ono {to se prodaje, on }e le}i na tro{ak dr`avnog buxeta, to jest na grba~u svih gra|ana. D. U.

„Tesla” opet sija – Prepoznatqive "Tesline" sijalice }e se ponovo pojaviti na doma}em tr`i{tu, iako je proizvodwa u pan~eva~koj fabrici sijalica "Tesla" uga{ena pre godinu dana – rekao je ju~e novinarima direktor firme "Panelektro" Branko Stojisavqevi}. Stojisavqevi}, koji je od propale pan~eva~ke fabrike otkupio ma{ine, laboratoriju i brend, objasnio je da se "Te-

sline" sijalice ne}e proizvoditi u Pan~evu nego u fabrici "Narva" u selu Vladimirovci u susednoj op{tini Alibunar. – Planiramo da mese~no proizvedemo 500.000 obi~nih, 50.000 {tedqivih i 80.000 sijalica za {tedwake, fri`idere, `eleznicu i rudnike – izjavio je Stojisavqevi}.

16. 12. 2009.

1.136,00264

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

NK - 1. MAJ, Bogati}

20,00

294

45.570

Jugorendgen, Ni{

20,00

144

75.744

Sremput, Ruma

13,99

1.450

[idprojekt, [id

10,12

185

Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

7,14 Promena %

600 Cena

2.476

2.589.942

0,03

27.002

8.505.644

555.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

800

4.698.100

1.200 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,39

8.145

594.569

Univerzal banka, Beograd

3,98

6.970

6.970

Soja protein, Be~ej

-0,30

998

1.507.555

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,20

2.347

2.656.846

Imlek, Beograd

-0,60

1.500

243.000

Metals banka, Novi Sad

-0,01

6.700

40.200

Privredna banka, Beograd

-5,50

653

4.179.300

Tigar, Pirot

-1,80

601

2.510.843

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.600

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,03

7.350

11.047.050

Telefonija, Beograd

0,00

1.850

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,70

570

368.790

2.112

4.224

12.200

24.400

Mlekara, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija Topiko, Ba~ka Topola

-11,47 -11,13 Promena % -10,57

1.150 950 Cena 22.000

Promet

-1,43

-12,00

Karneks, Vrbas

Cena

Komercijalna banka, Beograd

-11,99

1.334

Promena %

877.250

Ineks kompani - Ineco, Beograd

-11,89

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Autokomanda, Beograd

Granit Pe{~ar, Qig

BELEX 15 (642,90 -0,56%)

Promet

4.002 115.000 76.000 Promet 3.916.000

Soja protein, Be~ej

-0,30

998

1.507.555

Sremput, Ruma

13,99

1.450

877.250

[idprojekt, [id

10,12

185

555.000

Ruma fabrika ko`e, Ruma

-1,11

89

445.000

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

SRBIJA POTPISALA SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA EFTA

RASIM QAJI]

U dru{tvu sa [vajcarskom, Norve{kom...

I politika u {trajkovima Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je da, zajedno s Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, radi na tome da se utvrdi kako se dogodilo da desetak radnica Trikota`e “Ra{ka” iz Novog Pazara nije dobilo novac iz socijalnog programa. – Tu je situacija jasna. Dr`ava je platila socijalni program. Neko ko je trebalo da svim radnicima isplati taj program, to nije u~inio i wih deset je ostalo bez tih para – objasnio

Srbija je ju~e u @enevi potpisala sporazum o slobodnoj trgovini s dr`avama Evropskog udru`ewa slobodne trgovine (EFTA), ~ije su ~lanice Island, Lihten{tajn, Norve{ka i [vajcarska. Sporazum, koji je na ministarskoj konferenciji EFTA u ime Vlade Srbije potpisao ministar ekonomije Mla|an Dinki}, stupi}e na snagu od aprila 2010, nakon ratifikacije u Skup{tini Srbije, i omogu}i}e izvoz

srpskih proizvoda na to tr`i{te bez carine. – Potpisivawe ugovora o slobodnoj trgovini sa zemqama EFTA, koje broje 13 miliona stanovnika, jo{ jedan je korak ka boqem pozicionirawu Srbije u re`imu slobodne trgovine – izjavio je Dinki}. Dinki} je istakao da je to velika {ansa, ne samo za srpske proizvo|a~e i izvoznike ve} i za privla~ewe novih stranih investicija.

Direktorima vra}aju basnoslovne plate Mada ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} ovih dana poru~uje da je realno o~ekivati da }e i naredne, 2010. godine, finanijska kriza nastaviti da potresa srpsko dru{tvo, te da su zbog toga male {anse da se od Nove godine odmrzne Op{ti kolektivni ugovor i radnicima koliko-toliko pove}aju plate i u `ivot vrati topli obrok i regres, zaposleni u dr`avnoj admiinistraciji i javnom sektoru nastavak krize ne}e osetiti jer }e za wih od Nove godine biti ukinut krizni porez na plate pa }e se vratiti na stare, deset do 15 posto ve}e od sada{wih. Zakonom o privremenom smawewu plata u javnom sektoru i dr`avnoj administraciji, one su od maja do decembra smawene deset odnosno 15 odsto, a najvi{i iznos neto zarade limitiran na {estostruku prose~nu republi~ku zaradu, {to je preko 180.000 dinara. Po{to je prilikom usvajawa Zakon ograni~en do 31. decembra ove godine, wegovog produ`ewa ne}e biti te }e od Nove godine svi, po~ev od predsednika Srbije, preko premijera i ~lanova wegovog kabineta, do direktora javnih preduze}a, zaposlenih u Narodnoj banci Srbije pa sve do predsednika op{tina, ponovo dobijati plate koje su im deqene pre nego {to je donet ovaj “krizni” porez, pomo}u kojeg je puwen Fond solidarnosti za pomo} siroma{nim radncima. Prestankom va`ewa ovog zakona – mada je za osam meseci wegove primene u Fondu solidarnosti prikupqeno oko 1,2 milijarde dinara –nadle`ni tvrde da iz buxeta ne}e biti izdvojeno vi{e novca za

primawa zaposlenih u javnom sektoru jer kada je planiran, buxet za ovu godinu nije podrazumevao krizni porez. Jedino {to }e ukidawem kriznog poreza stradati jeste Fond solidarnosti, a to zna~i socijalno ugro`eni radnici u pred-

Po Zakonu o privremenom smawewu plata, koji }e prestatiti da va`i od Nove godine, na deo zarada od 40.000 do 100.000 dinara uzima se deset odsto, a od inosa preko 100.000 – 15 odsto, dok je najve}a zarada ograni~ena na {est prose~nih zarada u zemqi, {to je oko 186.000 dinara. Ako se zna da je prose~na plata za novembar iznosila oko 31.000 dinara, jasno je da i ovako „ograni~eni“ funkcioneri i direktori javnih slu`bi dobijaju {est takvih plata i da postoji mogu}nost da }e od Nove godine dobijati ~ak deset i vi{e, onda je jasno za{to se raduju prestanku va`ewa ovog zakona. uze}ima koji {trajkuju, romske prodice i drugi siroma{ni jer dogodine tih dodatnih para, prikupqenih skidawem deset odnosno 15 odsto s plata u javnom sektoru i dr`avnoj administraciji, ne}e biti. Dakako, to }e se odraziti i na iovako sve ve}i broj siroma-

ka koju je propisala centralna banka, a to se odrazilo na ve}u tra`wu za devizama i na pad vrednosti dinara – rekao je Dugali}. NBS je, tako|e, mogao predvideti da krajem godine kompanijama koje su se zadu`ila u inostranstvu dospevaju rate za otplatu kredita, za {ta su im bile potrebne devize. – NBS ima vi{e od deset milijardi evra deviznih rezervi, {to je tri puta vi{e od di-

narske nov~ane mase, tako je mogao spre~iti pad kursa – rekao je Dugali}. On je istakao da nijedna banka od centralne banke ne tra`i fiksni kurs dinara, ve} da se spre~i wegov veliki pad. Po wegovim re~ima, te{ko se mo`e objasniti formulacija centralne banke koja se ~esto koristi, “da }e NBS regovati na deviznom tr`i{tu samo u slu~aju ozbiqnijeg pomerawa kursa“.

Od EBRD-a 400 miliona KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,5209

96,4499

98,6682

94,2316

Australija

dolar

1

58,2959

59,4856

60,8538

58,1174

Kanada

dolar

1

61,329

62,5810

64,0204

61,1416

Danska

kruna

1

12,6994

12,9586

13,2566

12,6606

Norve{ka

kruna

1

11,2896

11,5200

11,7850

11,2550

[vedska

kruna

1

9,0519

9,2366

9,4490

9,0242

[vajcarska

franak

1

62,7129

63,9928

65,4646

62,5210

V. Britanija

funta

1

106,635

108,811

111,313

106,308

SAD

dolar

1

65,6486

66,9884

68,5291

65,4477

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 12. 2009. godine

Od maja do sada predsedniku dr`ave svakog meseca na ime solidarnog poreza s plate skidano je 15.441 dinar, premijeru 11.416, predsednici Skup{tine Srbije 9.882, potpredsednicima Vlade Srbije 9.239, ministrima 5.869 i poslanicima 3.588 dinara. Me|u-

tim, tek kada se pogleda koliko je mese~no s plate skidano direktorima srpskih javnih preduze}a, vidi se kako su na{i najvi{i politi~ki funkcioneri „sirotani“. Naime, prosta ra~unica pokazuje da su zarad u{teda koje je doneo Zakon o privremenom smawewu plata, pojedini direktori ostali kra}i za oko 200.000 dinara mese~no. Tako je prvi ~ovek Jata morao da se odrekne 192.435 dinara, „Transnafte“ 144.437, „Srbijagasa“ 126.192, „Aerodroma“ 110.748, PTT-a 110.476 dinara... Naravno, nisu oni jedini koje je ovaj zakon ogor~io i koji jedva ~ekaju da se on ukine jer dela svoje velike plate morali su da se odreknu i direktori u raznoraznim dr`avnim agencijama. Tako je pre solidarnog poreza i ograni~ewa na 186.000 dinara mese~no direktor Centralnog registra za hartije od vrednosti primao 355.205 dinara, Agencije za privatizaciju 344.149, Agencije za osigurawe depozita 322.589, Agencije za privredne registre 280.104... Svi oni posle Nove godine ima}e povelike plate i ne}e ih ba{ previ{e doticati upozorewe ministra rada i socijalne politike da i dogodine vaqa stezati kai{. Sva je prilika da se wegova poruka odnosi samo na radnike, koji, dodu{e, sada ve} po~iwu da sawaju i minimalnu zaradu koja redovno sti`e, i to ba{ one koji su morali ve} ove godine da se odreknu Op{teg kolektivnog ugovora kao {to }e morati pristatiti da ostane zamrznut i dogodine zbog krize i prenapregnutog buxeta. Q. Male{evi}

5

VESTI Nema rasprodaje EPS-a Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da ne}e biti klasi~ne privatizacije Javnog preduze}a Elektroprivrede Srbije. – EPS }e u odre|enom smislu biti privatizovan, i to u nekoliko faza, da bismo izbegli neke gre{ke koje su pojedine zemqe napravile – izjavio je on. Cvetkovi} je kazao da EPS sada ima monopolski polo`aj, ali }e uskoro na tr`i{te u}i neke velike kompanije, koje }e se pojaviti kao konkurenti EPS-u u proizvodwi elektri~ne energije.

Gasa ima dovoqno Predvi|awa meteorologa da }e u Srbiji narednih nekoliko dana biti veoma hladno ne treba da brinu potro{a~e prirodnog gasa, jer je, kako se isti~e u saop{tewu JP „Srbijagas“, obezbe|eno dovoqno ovog energenta za potrebe doma}eg tr`i{ta. Naime, dnevno se uvozi 12 miliona kubnih metara gasa, a 1,7 milion kubika obezbe|eno je iz doma}e proizvodwe i podzemnog skladi{ta. Ju~e su preuzete prve koli~ine iz podzemnog skladi{ta gasa u Ma|arskoj (prema ugovoru s E.ON-om), a prvi put se na granici Ma|arske i Srbije preuzima 12 miliona kubika dnevno. Iz ovog preduze}a ukazuju na to da je koli~ina gasa koja se isporu~uje potro{a~ima u na{oj zemqi najve}a do sada, te da se wima garantuje redovno snadbevawe doma}instava i industrijskih potro{a~a. D. Ml.

Dogovor na pruzi Predstavnici sindikata Gra|evinsko-industrijskog kombinata „1. maj“ iz Lapova i poslovodstva firme potpisali su ju~e sporazum o isplati dugovawa za zarade i doprinose. Predsednik sindikata tog kombinata Novica Markovi} rekao je agenciji Beta da }e najkasnije danas biti ispla}ena dugovawa za zarade u ukupnom iznosu od 38 miliona dinara. – Kada novac legne na ra~un, odnosno kada bude ispla}en, radnici }e se skloniti s koloseka i prekinuti blokadu pruge – rekao je Markovi}.

U NOVEMBRU PORAST KREDITA OD 1,9 POSTO

NBS mogao da spre~i pad dinara Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} ocenio je da je Narodna banka Srbije trebalo ranije da reaguje na deviznom tr`i{tu i spre~i pad kursa dinara, smatraju}i da je NBS mogao predvideti kretawe dinara. – NBS je mogao predvideti {ta }e se de{avati s kursom, jer su banke kupovale oko 164 miliona evra, zbog promene strukture obavezne rezerve poslovnih bana-

{nih za koje dr`ava dogodine ne planira vi{e para ni po drugim osnovama, a kako se vidi, ukida i ovaj koji se pokazao kao pravi na~in da se oni s pristojnijim platama solidari{u s onima koji ih uop{te ne primaju.

Ve} sada primaju {est prose~nih plata

UDRU@EWE BANAKA SRBIJE

Valuta

– Trgovina s EFTA regionom iznosi oko 260 miliona evra u ovom trenutku i mislim da }e se nakon ovog potpisivawa zna~ajno pove}ati – naveo je Dinki}. On je rekao da investicije koje su stigle iz zemaqa EFTA sporazuma iznose oko dve milijarde evra, i dodao da o~ekuje da }e se one pove}ati, {to je za Srbiju najve}a korist od potpisivawa tog sporazuma.

UKIDA SE KRIZNI POREZ NA PLATE FUNKCIONERA I RUKOVODSTVA JAVNIH PREDUZE]A

je on za Tanjug. Ministar je poru~io da dva ministarstva sada rade na tome da se to ispravi. Osvrnuv{i se na nekoliko desetina “`ivih {trajkova” u Srbiji, od kojih su neki skrenuli pa`wu javnosti blokadom pruga ili poku{ajem samopovre|ivawa i gla|u, Qaji} ka`e da je svaki taj {trajk na svoj na~in specifi~an. On je rekao da ne mo`e da tvrdi, ali i da ne iskqu~uje u potpunosti mogu}nost da su pojedini {trajkovi politi~ki instrumentalizovani. Uprkos tome, dodao je, dr`ava svaki od tih {trajkova treba “najozbiqnije da uzme u razmatrawe”. – Gde god postoji osnov, dr`ava mora da interveni{e, ali, na`alost, u najve}em broju slu~ajeva su to odnosi privatnih poslodavaca i zaposlenih, gde Vlada mo`e biti samo medijator u poku{aju da ih pribli`i u re{avawu problema – naveo je ministar.

Zemqa

petak18.decembar2009.

– Investicije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiju u ovoj godini dosti}i }e 400 miliona evra, {to je rekordni godi{wi nivo ulagawa – izjavila je ju~e u Beogradu direktorka kancelarije te banke u Srbiji Hildegard Gacek. Ona je na predstavqawu Izve{taja EBRD-a o tranziciji u 2009. godini kazala da je ta me|unarodna finansijska institucija imala zna~ajnu ulogu u borbi s krizom i najavila da }e nastaviti ulagawa u Srbiji. Gacekova je navela da }e sa 118 miliona evra u 2008. i 3,2 puta ve}im ulagawima u ovoj godini, ukupne investicije u Srbiji dosti}i 1,8 milijardu evra.

Dugovi nisu stigli do grla Ukupna kreditna zadu`enost privrede i gra|ana u Srbiji na kraju novembra je 1,9 posto ve}a nego na kraju oktobra, a gra|ani sve ~e{}e koriste dozvoqene pozajmice na teku}em ra~unu, saop{tili su ju~e predstavnici Udru`ewa banaka Srbije. Banke su na kraju pro{log meseca, po podacima Kreditnog biroa Udru`ewa banaka, odobrile ukupno 1.327 milijardi dinara kredita, {to je 7,6 posto vi{e nego na kraju 2008. godine. Preduze}a su bila zadu`ena 898,9 milijardi dinara, odnosno 2,3 posto vi{e nego u oktobru, a 11,5 posto vi{e nego na kraju decembra pro{le godine. Ukupni dug preduzetnika krajem novembra bio je 42,8 milijarde dinara i ve}i je 0,2 posto nego prethodnog meseca, a 6,8 odsto mawi nego na po~etku 2009. godine. Gra|ani su se zadu`ili za 385,6 milijardi dinara, {to je 1,1 posto vi{e nego na kraju oktobra, odnosno 1,3 posto nego na kraju 2008. godine. Najve}i je dug gra|ana po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju, 211,8 milijardi dinara, i 1,2 posto je ve}i nego na kraju oktobra, a 24,3 posto nego na kraju pro{le godine.

Potro{a~ki krediti su pove}ani 2,2 posto u odnosu na oktobar, a 22,8 posto u pore|ewu s decembrom 2008. godine i iznosili su 26 milijardi dinara. Ukupan iznos gotovinskih kredita u novembru od 68 milijardi dinara bio je 0,6 odsto mawi nego u oktobru, a 31,8 odsto nego

Pada kupovna mo} Dugali} je istakao da stanovni{tvo u drugoj polovini ove godine koristi 15 posto vi{e kredita nego u prvom polugodi{tu, {to je znak da slabi kupovna mo} i smawuje se promet u trgovinama. On je dodao i da je u novembru sklopqeno 14.917 lizing ugovora, {to je 2,3 odsto mawe nego prethodnog meseca. krajem pro{le godine. Za 1,1 odsto smaweni su i poqoprivredni krediti u odnosu na oktobar, ali su 8,4 posto ve}i nego na kraju pro{le godine i iznosili su 22,1 milijarde dinara. U novembru su, kako je na konferenciji za novinare re-

kao generalni sekretar UBS-a Veroqub Dugali}, zna~ajnije pove}ani krediti za refinansirawe ranijih pozajmica – 6,9 posto – i iznosili su 28,5 milijardi dinara. Preduze}a su krajem pro{log meseca neuredno otpla}ivala 9,7 odsto svojih kredita, {to je 0,1 posto vi{e nego krajem oktobra, a 3,4 posto vi{e nego krajem pro{le godine. Preduzetnici su u odnosu na oktobar pove}ali iznos pozajamica koje ne vra}aju u predvi|enom roku 2,6 posto, dok gra|ani kasne u otplati 3,1 odsto kredita, {to je isti iznos kao i prethodnog meseca.


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE Od 19. decembra 2009. godine gra|anima Srbije vi{e ne}e biti potrebne vize da bi putovali u 25 zemaqa ~lanica Evropske unije, kao i u dr`ave koje nisu u EU, ali su potpisnice [engenskog sporazuma ili po{tuju odredbe tog akta. Gra|ani koji imaju biometrijski paso{ sada }e mo}i slobodno da putuju u ove zemqe, u kra}e posete u trajawu do 90 dana svakih {est meseci, bez obzira na to da li je re~ o poslovnom putovawu, usavr{avawu ili o turisti~koj poseti.

Putovawe bez viza za gra|ane Srbije

U koje zemqe se mo`e putovati bez vize? Nova pravila va`e za sve zemqe ~lanice Evropske unije, osim za Veliku Britaniju i Irsku, a va`e i za Island, Norve{ku i [vajcarsku. Za{to su izuzete Velika Britanija i Irska?

NEKONTINENTALNE I PREKOMORSKE TERITORIJE ZEMAQA ^LANICA EU Azorska ostrva, Madeira, Kanarska ostrva, Francuska Gvajana, Bas-Ter, Martinik, Reinion

LISTA ZEMAQA ZA KOJE NIJE POTREBNA VIZA: Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, ^e{ka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nema~ka, Gr~ka, Ma|arska, Island, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norve{ka, Poqska, Portugal, Rumunija, Slova~ka, Slovenija, [panija, [vedska, [vajcarska

Velika Britanija i Irska ostaju van {engenskog prostora i zbog toga ova pravila ne va`e za wih. Za informacije o zahtevima za vizu koje gra|ani Srbije moraju da ispune da bi u{li u ove dve zemqe, molimo da kontaktirate kancelarije za izdavawe viza Velike Britanije ili Irske. Kako da znam da li je moj paso{ biometrijski? Biometrijski paso{i (crvene korice) izdaju se u Srbiji od jula 2008. godine. Proverite da li Va{ paso{ ima simbol na predwoj korici. Ukoliko ima, to je biometrijski paso{ i s wim }ete mo}i da putujete u navedene zemqe bez vize (videti mapu). Kako da izvadim biometrijski paso{? Ukoliko jo{ uvek nemate biometrijski paso{, mora}ete da izvadite novi kod policijskih uprava nadle`nih za izdavawe paso{a u Srbiji, kako biste bez vize mogli da putujete u date zemqe. Da li jo{ uvek mogu da putujem sa svojim starim paso{em? S obzirom na to da za paso{e koji nisu biometrijski (plave paso{e) ne va`i bezvizni re`im, sa wima ne}ete mo}i da putujete bez vize u zemqe {engenskog prostora. Po novim pravilima, koliko dugo putnici iz Srbije mogu da ostanu u zemqama {engenskog prostora?

^lanice EU za koje nisu potrebne vize

^lanice EU za koje su potrebne vize Zemqe koje nisu u EU a za koje nisu potrebne vize

VA@NE VESTI

O

ni koji izgube paso{ u inostranstvu, treba odmah da se jave najbli`oj ambasadi ili konzulatu Republike Srbije. Bi}e im izdat privremeni putni list s kojim mogu da se vrati ku}i, naravno, bez mogu}nosti da nastave putovawe. Ambasade ili konzulati mogu da na isti na~in pomognu i kada je paso{ ukraden, ali ne i ako su vlasti zemqe doma}ina oduzele putnu ispravu zbog nekog delikta. Ukoliko gra|ani Srbije u inostranstvu ostanu bez novca ili kartica, uz posredovawe Ministarstva spoqnih poslova, od ku}e im mo`e biti prosle|ena potrebna svota i taj novac sti`e za dan. ije zgoreg u Evropi imaN ti platne kartice, ali napomenimo da banke napla-

}uju proviziju pretvarawa duga iz strane valute u dinare, i to uglavnom po svom prodajnom kursu. Ova provizija iznosi od 1 do 1,5 posto. prava carina preporuU ~ila je gra|anima Srbije, koji od 19. decembra `e-

le sa novim biometrijskim paso{em da putuju u dr`ave {engenskog prostora, da po{tuju propise za izno{ewe novca i unos robe po povratku u zemqu. Prema va`e}im propisima, roba vrednosti do 3.000 evra se mo`e u putni~kom prometu u tzv. “skra}enom postupku” uvesti i ocariniti prilikom svakog putovawa. Stopa carine je jedinstvena za robu koju putnik unosi i iznosi 10 odsto vrednosti robe, porez na dodatu vrednost 18 odsto, a u komulativnom zbiru to iznosi oko 32 odsto vrednosti robe. Uprava savetuje gra|anima da prijave vrednost robe po ceni koju su platili, odnosno da podnesu ra~un o kupovini. Uprava podse}a i na to da se pri izlasku iz zemqe po osobi mo`e izneti do 10.000 evra, bez potvrde, a promet platnih kartica je slobodan.

P

osle 17 godina ~ekawa, gra|ani Srbije od sutra }e, uz novi paso{, slobodno mo}i da putuju u 25 zemaqa Evropske unije, kao i u zemqe koje su prihvatile pravila o ukidawu granica - [vajcarsku, Island, Norve{ku i Lihten{atjn. Bez viza }e se putovati i zemqe koje nisu potpisnice [engenskog sporazuma ali ga po{tuju, poput Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Kipra, ali }e one i daqe biti neophodne za dve ~lanice EU - Veliku Britaniju i Irsku. Putovawe bez vize svakako }e za gra|ane Srbije od 19. decembra, kada po~iwe da se primewuje odluka Saveta ministara Evropske unije o stavqawu Srbije na belu {engensku listu, biti jednostavnije, s tim {to }e i daqe zahtevati po{tovawe niza propisa. Vizna liberalizacija, naravno, ne}e izbrisati sva pravila putovawa u inostranstvo jer beli {engen ne zna~i i `ivot na neodre|eno vreme u nekoj zemqi EU, kao ni mogu}nost slobodnog zaposlewa i {kolovawa. Gra|ani koji krenu na put u Evropu treba da znaju da im, osim paso{a, na granici ipak mo`e zatrebati jo{ koji papir, pa bi bilo dobro da imaju, recimo, potvrdu o rezervaciji hotelskog sme{taja ako putuju kao turisti; ili poziv na seminar, ukoliko je razlog putovawa stru~no usavr{avawe... – Od 19. decembra gra|ani mogu da putuju u EU bez viza i ne}e im biti potreban ni jedan dodatni dokument, osim novog biometrijskog paso{a, ali }e srpska grani~na policija imati pravo da tra`i dodatne informacije od putnika – ka`e za “Dnevnik” {ef Biroa za me|unarodnu saradwu i evropske integraci-

pozivalac ima neku adresu, kontakt, broj telefona, odnosno da smo u stawu im doka`emo da idemo kod neke stvarne osobe. Mo`e se slu`benicima pokazati i kopija putne ili neke druge isprave osobe kod koje se putuje. Ili, ako se radi o turisti~koj poseti, adresa hotela, hostela... U svakom slu~aju, ti “papiri” nisu formalni uslov za ulazak u {engenski prostor, ali omogu}avaju da se uobi~ajena grani~na kontrola obavi br`e i jednostavnije, naro~ito imaju}i u vidu jezi~ku barijeru u komunikaciji sa grani~nim slu`benicima – obja{wava slu`benik MUP-a Srbije. Na{ sagovornik navodi i da, kada pre|emo granicu i u|emo u EU, nismo u obavezi da policiji dr`ave u koju smo do{li, u slu~aju da nas zaustavi na ulici i kontroli{e, dokazujemo da smo do{li u posetu ro|acima, na seminar, poslovni sastanak... – Kada do|emo u neku od zemaqa EU, odnosno one koje po{tuju [engenski sporazum, ne}emo biti izlo`eni nekom posebnom re`imu. Za nas }e va`iti op{ti re`ima koji se primewuje prema strancima u nekoj dr`avi. To, recimo, podrazumeva obaveznu prijava boravka – podse}a Maravi}. Nije, ina~e, zgoreg podsetiti na to da grani~ne slu`benike mo`e zanimati i koliko novca imamo, te mogu zatra`iti da im poka`emo da li imamo dovoqno para u gotovini ili na karticama. Me|utim, to zavisi od dr`ave do dr`ave, jer ne postoji ne postoji standardni iznos novca koji treba da imamo po danu putovawa, pa bi stoga bilo dobro da se gra|ani i o tome pre puta raspitaju u ambasadama, konzulatima...

je MUP-a Srbije Dra`en Maravi}. – Naravno, ne}e se tra`iti od svakog da ka`e krajwu destinaciju i razloge putovawa, ali vaqa znati da grani~na policija naprosto ima pravo da postavi to pitawe i da, ako proceni da onaj ko namerava da u|e u {engenski prostor predstavqa pretwu, da je na nekoj poternici ili da mu je zabrawen ulazak u neku zemqu, ima pravo da ne dozvoli prelazak granice. I slu`benici s druge strane dr`avne rampe mogu tra`iti dodatne informacije, ali na{ sagovornik napomiwe da }e se to de{avati samo u pojedina~nim slu~ajevima. Nije, naravno, u pitawu ni{ta {to i na{a grani~na policija, na osnovu Zakona o granici ili Zakona o strancima, ne bi mogla da pita nekoga ko je krenuo u Srbiju. – Na{i gra|ani su sada u potpuno istom polo`aju kao gra|ani Japana, SAD, Kanade ili bilo koje druge dr`ave koja nije u [engenu. [to mogu da tra`e od wih mogu da tra`e i od na{ih gra|ana, i to nema veze s viznim re`imom ve} iskqu~ivo sa uobi~ajenom grani~nom kontrolom i policijskim radom, sve kako bi se spre~ili prekograni~ni kriminal, ilegalne migracije, terorizam... – obja{wava Maravi}. Na granici slu`benike mogu da zanimaju dodatne informacije razili~ite vrste, a kako na{i gra|ani ne}e uvek biti u prilici “ da se usmeno objasne s wima”, dakle, da komuniciraju na slovena~kom, ma|arskom i drugim jezicima, svima }e taj razgovor olak{ati papir. – Na primer, ako idu u posetu rodbini, bilo bi dobro da imaju pozivno pismo ro|aka. To nije garantno, overeno pismo, ve} obi~no, poslato po{tom, faksom ili mejlom. Jednostavno, va`no je samo da se vidi da

Na{ sagovornik, ina~e, podse}a i da je viznom liberalizacijom Srbija dobila beli {engen tipa C, {to zapravo ozna~ava samo kratkotrajni boravak od ukupno 90 dana u periodu od {est meseci, bilo da je re~ o kontinuiranom ili periodi~nom boravku u nekoj zemqi {engenske zone. – To zna~i da }e gra|ani mo}i da provedu tri meseca u jednom polugodi{tu, a ono po~iwe pri prvom prelasku granice. Dakle, ako prvi put, na primer u Nema~ku, u|ete 1. aprila, do 31. septembra mo}i }ete u woj da boravite sa prekidima ili bez wih najvi{e 90 dana, a kad taj rok istekne, morate da se vratite u Srbiju. Slede}e polugodi{te po~iwe 1. oktobra i tada ponovo mo`ete da u|ete u tu zemqu. Ako je re~ o kontinuiranom boravku od 90 dana, logi~no je da na slede}i ulazak u {engenski prostor mora da se sa~eka tri meseca – obja{wava Maravi}. – Ukoliko rok od {est meseci istekne a boravak u inostranstvu nije pre{ao tri meseca, on mo`e da se produ`i dok ne pro|e 90 dana. Va`no je na kraju napomenuti da }e gra|ani Srbije koji poseduju “plave” paso{e tako|e mo}i da putuju u EU, s tim {to }e im i daqe za prelazak granice biti potrebne vize. Podsetimo, Skup{tina Srbije usvojila je odluku Vlade da se rok va`ewa starih paso{a produ`ava do kraja 2010, umesto do kraja ove godine, kako je prvobitno bilo predvi|eno Zakonom o putnim ispravama. To, obja{wava Maravi}, zna~i da }e ambasade i daqe izdavati vize gra|anima koji imaju “plave” paso{e, a oni koji imaju va`e}e vize u starim paso{ima, naravno, mogu da putuju u Evropu. „ Sla|ana Glu{~evi}

Po novim pravilima, osobe sa srpskim paso{ima mogu da ostanu u zemqama {engenskog prostora maksimalno do 90 dana od dana ulaska, a u okviru perioda od 180 dana (6 meseci). Taj period se ra~una od trenutka kada prvi put u|ete na teritoriju, a u okviru navedenih 180 dana. Na primer, ukoliko ste u neku od {engenskih zemaqa prvi put u{li 1. januara, slede}i period od 6 meseci po~iwe da se ra~una od 1. jula. Ukoliko ~esto putujete u {engenske zemqe, vi ste odgovorni da izra~unate koliko vam je dana ostalo u okviru tog {estomese~nog perioda. To zna~i da mo`ete da odete na nekoliko kra}ih putovawa, pod uslovom da wihovo ukupno trajawe ne pre|e 90 dana u okviru jednog {estomese~nog perioda (180 dana). Da li po novim pravilima mogu da `ivim i radim u {engenskim zemqama? Nova pravila va`e samo za putovawe. Ona ne daju pravo gra|anima Srbije da borave du`e od 90 dana ili da se zaposle u pomenutim zemqama. Ukoliko nameravate da zbog zaposlewa ili studirawa prekora~ite rok od 90 dana boravka, obavezni ste da pre putovawa podnesete zahtev za dugoro~nu vizu ili za dozvolu boravka pri ambasadi ili konzulatu zemqe destinacije. Rad ili boravak u {engenskim zemqama bez odgovaraju}e nacionalne boravi{ne ili radne dozvole je nezakonit. Da li postoje i neki drugi zahtevi za prelazak granice? Za osobe koje imaju biometrijske paso{e ne postoje dodatni finansijski ili administrativni zahtevi da bi slobodno mogli da putuju u {engenske zemqe. Me|utim, sva standardna pravila za ulazak dr`avqana tre}ih zemaqa prilikom ulaska u {engenski prostor su i daqe na snazi. Na granici, od putnika se mo`e tra`iti da doka`u posedovawe sredstava za putovawe i izdr`avawe tokom boravka u {engenskom prostoru. Od putnika se tako|e mo`e tra`iti da preciziraju mesto boravka (da poka`u hotelsku rezervaciju ili da navedu adresu na kojoj }e boraviti). Tako|e, osobe koje ulaze u {engenske zemqe ne smeju se smatrati pretwom javnom redu, miru, zdravqu ili unutra{woj bezbednosti, i za wih ne sme da postoji izdato upozorewe da im se ne odobrava ulazak. Pograni~ne vlasti zemaqa ~lanica {engenskog prostora imaju pravo da ne odobre ulazak ukoliko ovi zahtevi nisu ispuweni i donose kona~nu odluku o odobrewu ulaska u zemqu (~lan 5 [engenske konvencije).

KAO SAV NORMALAN SVET

Generalna preporuka je da se gra|ani uvek u ambasadi ili konzulatu `eqene zemqe informi{u o uslovima putovawa. Na granici, ako ih slu`benik pita, treba da znaju kuda idu i koliko dana ostaju, a savetuje se da imaju vau~er hotela ili rezervaciju, odnosno, ako idu kod ro|aka ili prijateqa, imejl, odnosno pismo, s podacima o doma}inu. Putnici, tako|e, treba da imaju dovoqno novca, pri ~emu iznos svaka dr`ava propisuje sama za sebe, a savetuje im se da zbog li~ne sigurnosti, ali i ~iwenice da se u nekim dr`avama EU na tome insistira, imaju upla}eno me|unarodno zdravstveno osigurawe za period planiranog boravka. Evropski broj za hitne slu~ajeve je 112 (za policiju, hitnu pomo} ili vatrogasnu slu`bu) i va`i za sve zemqe ~lanice EU


DANAS OD 10 SATI

Javno ki}ewe jelki na Spensu U okviru kampawe „Produ`imo `ivot jelkama“ danas u 10 ~asova, u centralnom holu na prvom spratu SPC „Vojvodina“, bi}e odr`ano javno ki}ewe jelki sa busenom povodom akcije „100 posto jelkajelka sa busenom“. U programu }e u~estvovati deca iz svih novosadskih osnovnih {ko-

Bez grejawa zbog kvara

la, koja su tokom tri nedeqe bila na obuci pod nazivom „Mala {kola aran`irawa cve}a“, a wima }e se pridru`iti i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, koji }e sve~ano uru~iti oki}ene jelke novosadskim osnovnim {kolama i uputiti bo`i}no-novogodi{wu ~estitku svim sugra|anima. B. P. P.

Zbog kvara na TE-TO Novi Sad ju~e poslepodne oko 17.30 ~asova bez grejawa su ostali stanovnici Podbare, Rotkvarije, Centra, Grbavice i Limana. Ovaj kvar je trebalo da bude otklowen no}as. Pre ovog kvara ju~e oko 13.20 ~asova bilo je poreme}eno grejawe zbog prekida komunikacionog kabla izme|u TE-TO “Novi Sad” i glavne razdelne stanice. Kvar je uzrokovao aktivirawe sigurnosne za{tite koja je iskqu~ila pumpe na poveznom vrelovodu izme|u TE-TO i “Novosadske toplane” {to je poremetilo rad toplana “Jug”, “Istok” i “Sever“. Po najavi, kvar je trebalo da bude otklowen ju~e popodne. S. K.

Novosadska petak18.decembar2009.

Buka znak rasta `ive blizu velikih raskrsnica no}u se vi{e trzaju, nego {to spavaju mirnim snom pravednika. Na `alost, sem automobila, motora, kamiona, ni{ta vi{e ne remeti san sugra|ana, jer kako stru~waci ka`u, komunalna buka poti~e najve}im delom od saobra}aja, dok su industrija, mala privreda, gra|evinarstvo i druge aktivnosti od veoma malog zna~aja bar kada je uticaj buke u pitawu. Savet za sve koji `ele da sa~uvaju miran san je da stave slu{alice na u{i i udare brigu na veseqe, jer `ivot u velegradu nije ni malo lak. Q. Nato{evi}

Telefonski brojevi Zavoda za transfuziju Novi broj centrale u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine je 4877-999. Promewen je i broj

telefona propagandne slu`be i sada je 4877-980. Q. Na.

Lepe `eqe fudbalerima Akcija „Lopta dobrih `eqa“ bi}ei odr`ana danas od 16 do 18 ~asova na drugom spratu Tr`nog centra „Merkator. Re~ je o fudbalskoj lopti pre~nika ~etiri metra, na kojoj }e gra|ani mo}i da napi{u svoje `eqe i pozdrave fudbalskim reprezentativcima Srbije za svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Pokroviteq je „Hjundai“, koji je i oficijelni partner mondijala. N. V.

V REMEPLOV

Cvokotali zbog sva|e Jutarwa temperatura 18. decembra 1940. bila je minus 17,5, a podnevna14 stepeni. Bio je to ve} tre}i dan ovako jake hladno}e, a i Dunav je bio skoro ceo zale|en. Snega je bilo mnogo u celoj zemqi, a nigde nije bilo dovoqno ogreva. U Novom Sadu su bile razgrabqene i posledwe koli~ine ugqa, i to ne za male pare. Za samo sto kilograma tog „crnog zlata“, pla}alo se 55 dinara, ta~nije, dve do tri dnevni-

Ponovo mogu}a registracija kola

Vlasnici novih automobila posledwih dana nisu mogli da ih registruju jer je u novosadskoj policiji nedostajalo formulara za izradu saobra}ajnih dozvola i registarskih tablica. Kako saznajemo od portparolke Policijske uprave Novi Sad Mileve Tomi}, re~ je o previdu. - Istina je da je nedostajalo blanko saobra}ajnih dozvola i tablica ali je to sada nabavqeno, pa se mo`e nastaviti s registrovawem novih vozila - rekla je Tomi}eva. Registracija novog vozila obavqa se u sedi{tu PU, na Bulevaru kraqa Petra Prvog 1. N. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Novosa|ani su iz godine u godinu nervozniji, pospaniji, umorniji, sva|aju se po autobusima, kasne na posao i na istom kuwaju... Razlog tome nisu samo male plate, ve} {to zbog komunalne buke nemaju mira ni dawu ni no}u. Huka i buka na ulicama ve} godinama je ve}a za 20 odsto od dozvoqenog nivoa koji je propisan Pravilnikom. Najbu~nija ulica je Partizanska, ali za wom ne zaostaju ni novosadski bulevari, a sve vi{e buke ima i na periferiji grada. Ranijih godina bu~no je bilo samo dawu, pa je popodnevna dremka za mnoge bila misaona imenica. Sugra|ani koji

POLICIJA PRIBAVILA NEDOSTAJU]E FORMULARE

JU^E U VE]EM DELU GRADA

ce kvalifikovanog radnika. Samo su sre}nici na nekoj drvari mogli ponekad da kupe vrbovo drvo pose~eno u okolnim ritovima, i za pola metra tog slabokalori~nog, mokrog ogreva, plate 84 dinara. Trgovci su zbog ovakve situacije optu`ivali centralu za ogrev, ona Direkciju `eleznica, a i ona je imala svoj izgovor...Wihova sva|a nije nikoga mogla da zagreje. N. C.

PROTEST TAKSISTA I AUTOBUSKIH PREVOZNIKA NIJE ZAINTERESOVAO VLAST

Ju~e zalud vozili, najavquju reprizu

Autobuski i taksi prevoznici radikalizova}e protest u ponedeqak blokadom puta u centru grada, oko Izvr{nog ve}a Vojvodine, jer ju~era{wa protestna vo`wa glavnim gradskim saobra}ajnicama nije dala rezultat, izjavio je predsednik Udru`ewa taksi prevoznika „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti}. Ju~era{wi protest koji je po~eo posle 10 ~asova s Me|umesne autobuske stanice, zavr{en je oko podne, iako je bilo najavqeno da }e trajati do ispuwewa zahteva. Predstavnike taksi i autobuskih prevoznika niko od nadle`nih u gradu i pokrajini nije primio na razgovor, mada su tra`ili sastanak s gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em i pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti}em. Tek posle podne prevoznicima je poziv stigao od gradskog ministra za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a, koji ih je

Foto: A. Erski

U ponedeqak planirana blokada puta u centru grada oko Banovine

OD 21. DO 30. DECEMBRA BESPLATNO NA SAJAM

Novogodi{wi va{ar ~eka kupce Na Novosadskom sajmu }e od 21. do 30 decembra biti odr`ana manifestacija „Zima na sajmu“. Uz Novogodi{wi va{ar robe {iroke potro{we, u hali „Master“ je pripremqeno i niz drugih sadr`aja - klizali{te, igraonica, luna park, mini zoloo{ki vrt, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare na Novosadskom sajmu. Posetioci }e mo}i po povoqnim cenama da kupe novogodi{we ukrase, igra~ke, ode}u, obu}u, kozmetiku, proizvode od drveta i pru}a, audio i video tehniku... Oni koji put Novosadskog sajma krenu zbog zabave mogu u`ivati na klizali{tu, koje }e raditi od

10.30 do 22 ~asa, vikendom do jedan sat posle pono}i. Klizawe je organizovano po smenama, a cena u preprodnevnim satima je 150 dinara za odrasle i 120 dinara za decu, popodne i vikendom cena je 200 i 150 dinara, a iznajmqivawe klizaqki je 150 dinara. Ulaz na manifestaciju „Zima na sajmu“ je besplatan, kapije su otvorene od 10 do 20 ~asova, a za posetioce je organizova poklon igra. Potrebno je popuniti kupone koji }e biti na Novosadskom sajmu, a poklon je sedmodnevni aran`man za dve sobe u Atomskoj bawi „Gorwa Trep~a“, koji }e dobiti pet najsre}nijih posetilaca. D. Ml.

pozvao za danas u 9 ~asova na sastanak. Bubwevi} je podvuka da je suzbijawe sive ekonomije u domenu Republike, kao i reprogram duga za doprinose, otpis kamata i odlagawe fiskalizacije, {to izme|u ostalog tra`e taksisti. Istovremeno je naveo da je u~inak novosadske saobra}ajne inspekcije u suzbijawu divqih prevoznika daleko boqi od wihovih beogradskih kolega. - Postoji obe}awe da }e povodom na{ih zahteva u utorak u Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata do}i neko od zvani~nika iz Ministarstva za infrastrukturu - kazao je Krsti}. Autobuski i taksi prevoznici zahtevaju jo{ i uklawawe neregistrovanih taksi prevoznika u linijskom prevozu, ograni~ewe broja taksi prevoznika i licencirawe i da taksisti budu ukqu~eni u socijalni program Vlade Srbije. Z. Deli}

Nezaposlenih 29.069 Na evidenciji Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Novom Sadu krajem novembra je bilo 29.069 nezaposlenih, od kojih je 56 odsto `ena. Najvi{e je nezaposlenih sa sredwom stru~nom spremom, kojih ima 8.831, slede osobe s prvim stepenom stru~ne spreme, kojih je 6.528, dok na birou za nezaposle-

ne ima 6.217 kvalifikovanih radnika. Prema istoj evidenciji, od po~etka godine u Novom Sadu je zaposlewe na{lo 55.062 osoba, dok je na teritoriji Ju`noba~kog okruga 935 nezaposlenih dobilo pokrajinsku subvenciju za samozapo{qavawe. I. S.

Iskqu~ewa struje Futog: od 8.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama Novog naseqa i Va{ari{ta. Sremski Karlovci: od 11

do 13 ~asova naseqe Dudara, Stra`ilovo, deo ulica Gajeve, Karlova~kih |aka i naseqa E{ikovac.

c m y


petak18.decembar2009.

POSTAVQEN JO[ JEDAN DEFIBRILATOR

I na Spensu srce sigurno Posle [tranda, @elezni~ke stanice i Gradske ku}e, ju~e je postavqen automatski defibrilator u holu slu`benog ulaza na Spensu. Wime }e rukovati zaposleni u tom preduze}u, radnici obezbe|ewa i lekarska slu`ba obu~ena za rad na ovoj pametnoj ma{ini, koja poma`e u slu~aju iznenadnog sr~anog napada. Predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi} istakao je grad za ovaj projekat izdvojio oko milion dinara od kojih je kupqeno {est defibrilatora. Pet automatskih i jedan poluautomatski - Zajednicu ~ine male i velike stvare, a ovo je na prvi pogled mala stvar, ali je ustvari vrlo korisna, jer }e ako zatreba spasiti `ivot nekom, dok ne stigne hitna pomo} – istakao je Jovanovi}. Direktor Zavoda za hitnu Foto: N. Stojanovi} medicinsku pomo} dr Nenad Aracki objasnio je da ove defibrilatore mogu da koriste laici jer ovi aparati pri~aju {ta u datom momentu treba raditi ukoliko nekog zadesi infarkt. Ova pametna ma{ina tako|e daje uputstva da li su potrebni elektro{okovi ili je neophodna samo spoqna masa`a srca. Q. Na.

BR@E DO BOLESNIKA

Hitna pomo} uvodi informacioni sistem Zavod za hitnu medicinsku pomo} “Novi Sad” za slede}u godinu planira uvo|ewe informacionog sistema u dispe~erski i kol centar, uz pomo} kojeg }e imati br`u izlaznost prema pacijentima. - Plan je da se pove`u svi ra~unari s telefonima i vozilima koja su na terenu, kako bi {to br`e stigli do pacijenta. Naredne godine }emo urediti gara`u, kako bi sva vozila bila na jednom mestu – ka`e za na{ list na~elnik medicinske slu`be dr Zoran [trbac i

dodaje da su vozila urgentne medicine sada ra{trkana na vi{e lokacija u gradu, {to svakako nije dobro. Ova zdravstvena ustanova za narednu godinu planira izme{tawe punkta hitne pomo}i iz Veternika u Futog, jer smatraju da bi na taj na~in lekari br`e stizali i do ugro`enih bolesnika iz Bege~a. Koliko }e sve ovo da ko{ta, u Hitnoj nisu mogli da ka`u, jer sve zavisi koliki }e biti buxet grada za narednu godinu. Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

UTVR\UJE SE KO JE ZAKAZAO U PREDUZE]U „PUT”

Kazne i krivci uskoro na videlu Povodom najave gradona~elnika Igora Pavli~i}a da }e tra`iti utvr|ivawe odgovornosti konkretnih krivaca za saobra}ajni kolaps i haos nastao na novosadskim ulicama zbog sne`ne me}ave, pri ~emu je apostrofirano preduze}e “Put”, {ef wegovog kabineta Aleksandar Ba{i} rekao je za “Dnevnik” da su ve} preduzeti konkretni koraci u tom smeru. On je dodao da se trenutno u “Putu” utvr|uje zbog ~ega je do{lo do propusta i ko ih je prouzrokovao i da }e javnost biti blagovremeno obave{tena o rezultatima i sankcijama. Ba{i} je istakao da sankcije za one za koje se utvrdi da su prouzrokovali propuste mogu biti, kao {to je rekao i Pavli~i}, opomena, nov~ana kazna ili ~ak prekid ugovora u radu, ako se utvrdi da je gre{ka namerna. B. Markovi}

PRILAZI [KOLAMA SAMO DELIMI^NO RA[^I[]ENI

(Ne) rade volonterske lopate Prilaze {kolama i vrti}ima od snega su ovih dana ~istile wihove tehni~ke slu`be, te su staze bile ra{~i{}ene u zavisnosti od ve{tine i motivisanosti ovih qudi. Naime, zbog obaveze da svako o~isti ispred svog ulaza, u {kolama ponekad do|e do problema jer, kako je za “Dnevnik” objasnio direktor Osnovne {kole “Petefi [andor” Zoltan

Ar|elan, nikome u opisu radnog mesta ne stoji da mora da ~isti sneg, te moraju da zamole ~ista~ice ili domare. Kad je re~ o vrti}ima, tu je malo boqa situacija, jer je Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo”, ~im je pao sneg, kupila 100 lopata kojima su vojnici na civilnom slu`ewu o~istili prilaze vrti}ima. A. V.

Krenuo autobus za Grabovo Gradski prevoznik ju~e je u 10 ~asova uspostavio saobra}aj za Grabovo, po{to autobusi zbog nera{~i{}enog snega nisu saobra}ali dva dana. Autobusi u gradskom i prigradskom prevozu kojima je polazna stanica na terminalu kod MAS-a , ju~e su posle 10 ~asova kasnili nekoliko minuta zbog protesTne vo`we taksista i autobuskih prevoznika. Drugih zastoja u saobra}aju nije bilo, po{tovao se red vo`we. Z. D.

VESTI Ko~i}evo popodne Sve~ano uru~ewe kwi`evne nagrade “Ko~i}eva kwiga” i susret sa Nikolom Strajni}em, dobitnikom nagrade za 2009. godinu, bi}e odr`ano danas u 12 ~asova u sve~anoj sali Matice srpske. U~estvuju kwi`evnici prof. dr Dragan Nedeqkovi}, prof. dr Miqko [indi} i prof. Nikola Vukoli}. A. V.

Besplatni pravni saveti Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine dava}e danas sugra|anima besplatne pravne savete, u prostorijama na Trgu mladenaca 10. Pravni saveti mogu se dobiti od 17 do 19 ~asova. B. M.

Foto: A. Erski

DNEVNIK

ZASEDAO [TAB ZIMSKE SLU@BE

Tra`i se spisak odgovornih Na redovnoj sednici Operativnog {taba zimske slu`be, koja je odr`ana ju~e, preduze}u “Put” je nalo`eno da otkloni sve kvarove na mehanizaciji kojom je prethodnih dana ~i{}en sneg i da spremno do~eka vikend, za kada su prognozirane niske temperature i nove padavine, saop{teno je iz [taba. Pomenutom preduze}u nalo`eno je i da dostavi spisak odgovornih osoba koje prethodnih dana nisu obavile svoje obaveze predvi|ene programom rada zimske slu`be. Pored pomenutog, sva javna komunalna preduze}a koja ~ine zimsku slu`bu moraju da obezbede dovoqan broj radnika za vikend. B. M.

U MZ „OMLADINSKI POKRET”

Svakoj zgradi tri kile soli

Mesna zajednica “Omladinski pokret” organizuje akciju “O~istimo sneg ispred svog ulaza” tako {to je obezbedila po tri kilograma industrijske soli za svaku zgradu s wihove teritorije. Predsednici Skup{tine stanara po so mogu do}i

u Mesnu zajednicu, Ulica Omladinskog pokreta 11, ponedeqkom i sredom od 7 do 12 i od 17 do 20 sati, a ostalim radnim danima od 7.30 do 15.30 ~asova. Potrebno je da sa sobom ponesu pe~at zgrade ili ulaza koji zastupaju. I. D.

Sme}ari se te{ko probijaju Radnici “^isto}e” zbog sne`nih nanosa i neo~i{}enih ulica ni ju~e nisu praznili kontejnere iz nekih delova grada. Bez ovih usluga ostali su stanovnici Petrovaradina, Sremske Kamenice, Koviqa, Rumenke i dela Futoga. Iz “^isto}e” mole gra|ane za razumevawe, a pitawa wihovim dispe~erima da postave na telefon 021/333-884. Zimska slu`ba “^isto}e” tokom no}i bacila je oko osam tona soli, a spremi{ta za so (`ute kugle), zapremine za oko 400 kilograma soli, redovno se dopuwuju. D. A.

ZBOG PREDSTOJE]IH PRAZNIKA

Od srede januarski RTG Zbog predstoje}ih novogodi{wih i bo`i}nih praznika, zakazivawe pregleda na rendgenu (RTG) u Domu zdravqa, za januar }e po~eti u sredu, 23. decembra u ambulaniti na «Liman» od 7 do 20 sati. U ~etvrtak, 24. decembra za ambulantu «Jovan Jovanovi} Zmaj» od 7 do 20 sati, u petak, 25. decembra za objekat «Bistrica» od 7 do 20 ~asova. Zakazivaewe RTG pregleda obavqa se preko Kol centra Doma zdravqa i jedinstvenog broja telefona 4879-000. Protokol

zakazivawa rendgen dijagnostike za januar je izmewen zbog predstoje} praznika i neradnih dana, pa }e se, umesto za pola meseca, u nazna~enim terminima pregledi zakazivati za ceo mesec. Od februara }e gra|ani mo}i da zakazuju preglede po dosada{wem sistemu. Tako }e RTG pregledi u februaru biti zakazivani 27, 28. i 29. januara za prvih 15 dana u februaru i 10. 11. i 12. februara za drugih 15 dana u februaru. Q. Na.

„Izabrane i nove pesme” Kwiga Ota Horvata “Izabrane i nove pesme”, bi}e predstavqena ve~eras u 19 ~asova, u Malom likovnom salonu Kulturnog centra, Bulevar Mihajla Pupina 9. U programu pored autora, u~estvuju Sa{a Radoj~i} i Miqan Vojnovi}. B. P. P.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak18.decembar2009.

9

PO PRODAVNICAMA ZABRANA PRODAJE ALKOHOLA U NEDOBA PO^ELA NEOBI^NO

Prohibicija na papiru osvojila no} datiran na 1. decembar. To ustvari zna~i da odluka va`i od 9. decembra iako na wu jo{ uvek niko nije spreman. Po novoj odluci, za kontrolu zabrane zadu`ena je Gradska uprava za inspekcijske poslove i me|u wima komunalni inspektori. Ipak, prema re~ima na~elnika inspekcije @eqka Radulovi}a i ta institucija je Slu`beni glasnik dobila tek u sredu 16. decembra, ~itavu sedmicu po stupawu zabrane na pravnu snagu. Radulovi}

je u izjavi za "Dnevnik" kazao da su toku wihovi pregovori sa tr`i{nom inspekcijom i Poreskom upravom, te da se tek u narednih nekoliko dana mo`e o~ekivati po~etak nadzora prodavnica koje rade tokom cele no}i. On je objasnio da }e se radwe naj~e{}e kontrolisati proverom fiskalnih ra~una i trake koje trgovci po zakonu moraju ~uvati. Podse}amo, gradska odluka podrazumeva da prodavnice prehram-

benih proizvoda, samoposluge, diskonti, robne ku}e, kiosci i benzinske pumpe koje se nalaze u gradskoj zoni stanovawa preko no}i ne smeju prodavati alkohol. U suprotnom preduzetnicima preti sankcija od 2.500 do 250.000 dinara, za privredna dru{tva predvi|ena je duplo o{trija kazna, dok odgovorne osobe u tim preduze}ima mogu ostati lak{i za sumu od 250 do 25.000 dinara. D. Apro

JU^E NA SPENSU OTVARANE PONUDE ZA IDEJNI PROJEKAT

Vaga se izgled budu}ih bazena U Sportskom i poslovnom centru “Vojvodina” ju~e su otvarane ponude za idejni projekat izgradwe otvorenih bazena na Spensu, saznaje “Dnevnik”. Na ~elu deveto~lane komisije koja }e birati najboqe re{ewe je zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}. Direktor SPC “Vojvodina” Zvonimir Kaprocki rekao je ju~e za na{ list da }e se odluka `irija znati do kraja godine. - Kada se izabere najboqe idejno re{ewe, u planu je da prvom polovinom 2010.

Novosadski festival "Egzit" u{ao je u drugi krug izbora za najboqi evropski festival, zajedno sa jo{ devet drugih, u okviru "European Festival Awards", koji organizuju internet portal "Virtual Festivals Europe" i asocijacija 56 evropskih festivala "Yourope". Pobednike }e odlu~i}e publika glasawem na internet adresi www.eu.virtualfestivals.com. N. V.

„Hladno pivo” u`ivo

VESTI

Zagreba~ki sastav "Hladno pivo" odr`a}e ve~eras veliki samostalni koncert u "Master" hali Novosadskog sajma u 22 ~asa, a kao predgrupa u 21 ~as }e nastupiti novosadski ska bend "Ringi{pil".Organizatori iz Studentskog kulturnog centra "Novi Sad" poru~uju da je prostor "Master" hale prilago|en osobama sa invaliditetom. Karte se prodaju za 1.000 dinara na blagajni sajma u Master centru. N. V.

„Sankawe nasankanih”

Desetak otpu{tenih radnika iz AD "Petar Drap{in" izvelo je ju~e performans nazvan "Sankawe nasankanih"ispred zgrade pokrajinske vlade i GO G17 plus na Bulevaru Mihajla Pupi-

na 3. Prema re~ima predsednika sindikata "Solidarnost" Mi{e Starovi}a otpu{teni su `eleli da skrenu pa`wu da wihov status vlast nije jo{ re{ila. Z. D.

„Leptir belih krila” za {estoro najboqih Fond “Sla|ana \or|evi}” po 15. put nagradio je najboqe studente prve i zavr{ne godine medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu. Poklone i 10.000 dinara stipendije za one koji jo{ studiraju, a koje su uru~ene u Klubu poslanika Skup{tine Vojvodine, dobili su studenti prve godine medicine Aleksandra Vejnovi} i Slobodan Markovi}, studentkiwa stomatologije Milena Jawi}, diplomirana studentkiwa medicine Duwa Gli{i} i diplomirani stomatolozi Miroslava Basta i Tatjana Vukadinov. Priznawe je uru~ila predsednica Fonda i majka tragi~no preminule stu-

dentkiwe medicine po kojoj je on i dobio ime, Vesna \or|evi}. Zajedno sa wom, Fond ~ine wen suprug Dragi{a i sin Nikola, koji prihode za nagradu “Leptir belih krila" prvenstveno ostvaruju organizovawem letwe likovne kolonije. Ovoj sve~anoj prigodi prisustvovali su potpredsednica Skup{tine Vojvodine Branislava Beli} i profesori Medicinskog fakulteta Goran Maru{i} i Nada [qapi}. Oni su poru~ili da su sada{wi dobitnici nagrada i prethodnih 69, izvanredni kapaciteti ~iji rad dru{tvo mora ceniti i podr`avati. S. T.

Re~ o Milici Stojadinovi} Srpkiwi U okviru izlo`be "Branko Radi~evi} - kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka", danas u 18 ~asova, u Galeriji Matice srpske, bi}e odr`ano predavawe o pesnikiwi Milici Stojadinovi} Srpkiwi. Govori}e kwi`evnica i autorka romana "Posledwi zanosi Milice Stojadinovi} Srpkiwe" Milica Mi}i} Dimovska. I. D.

Kupili dva helikoptera Foto: A. Erski

„Egzit” me|u najboqima

godine da krenemo sa realizacijom A faze radova, koja podrazumeva zavr{etak zapo~etih bazena. U B fazi planirana je izgradwa jo{ dva bazena, olimpijskog i bazena za skokove, dok se pod fazom C podrazumeva pokrivawe celog kompleksa – pojasnio je Kaprocki i dodao da se jo{ uvek ne zna koliko }e sve ovo da ko{ta. Spens je osmi{qen kao centar za sva sportska de{avawa, ali ni posle 30 godina od po~etka gradwe nije zavr{en. Q. Na.

Foto: B. Lu~i}

URU^ENE STIPENDIJE FONDA “SLA\ANA \OR\EVI]”

- Godina na izmaku u finansijskom smislu je ispod o~ekivanog, iako su na{i radnici bili anga`ovani u 26 op{tina. Me|utim mo`emo da radimo i opstajemo i s mawe i s vi{e posla - rekao je na konferenciji za novinare zamenik generalnog direktora "Ciklonizacije" Tihomir Jakovqev. Nabavqena su dva helikoptera, a pogoni za proizvodwu ledenih granula su aktivni. Naredne godine o~ekuje se ulazak u nove poslove. B. M.

Foto: B. Lu~i}

Dugo najavqivana, kontraverzna, gradska Odluka o zabrani prodaje alkoholnih pi}a u trgovinskim objektima stupila je na snagu, ali to se desilo mnogo ti{e i neprimetnije nego {to se o~ekivalo. No}na prohibicija, odnosno zabrana prodaje alkohola u zonama stanovawa izme|u 23 i 6 sati, trebalo bi da startuje osam dana po wenom objavqivawu u Slu`benom listu koji je iz {tampe iza{ao sredinom ove nedeqe, me|utim, on

OTVOREN NOVI OBJEKAT KOMPANIJE „RES TREJD”

Velelepan izlog poqoprivredne mehanizacije Nova poslovna zgrada kompanije "Res trejd" ju~e je sve~ano otvorena na Bulevaru Vojvode Stepe 24, u Novom Sadu. Uz kantri muziku i prisustvo velikog broja poslovnih partnera, prezentovan je impozantan prostor. Novootvoreni objekat prostire se na 4.300 kvadratnih metara i predstavqa najve}i zatvoreni izlo`beni prostor za prodaju poqoprivredene mehanizacije u ovom delu Evrope, rekao je na otvarawu direktor kompanije "Res trejd" Milenko Popovi}. Veliki uspeh, napomiwe on, jeste {to je nakon skoro dvadeset godina poslovawa, kompanija uspela da postane apsolutni lider na srpskom tr`i{tu na poqu prodaje poqoprivredne mehanizacije. Og. S.


petak18.decembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

RUMUNSKA MANIFESTACIJA U ^ETIRI VOJVO\ANSKE VARO[I

Praznik zimskih obi~aja

„Hemofarm” darovao Vr{cu apoteke VR[AC: Na ju~era{woj sve~anosti u centru Vr{ca otvorena je najsavremenija apoteka u Srbiji gra|ena i opremqena po projektu „Moja apoteka“”, koji su razvili stru~waci „Hemofarma”. Pored ove, na Gradskom trgu po~ela je da radi i pokretna apoteka, sa kojom }e farmacueti obilaziti 19 sela ove op{tine. Obe je darivala ova farmaceutska ku}a i to je pilot projekat po kojem }e se opremati apoteke {irom Srbije. - Koncept „Moja apoteka” je prvi takav u Srbiji i ovde ga promovi{emo. U apoteci se

prepli}u tadicionalno i moderno, a inspiracija je na|ena kod starih mastora i izgledu apoteke iz 1783. godine zvane „Kod spasiteqa” – rekao je, na otvarawu, potpredsednik „Hemofarma” Vladimir Babi}. ^lan Op{tinskog ve}a za privredu i zdravstvo Bojan Mandi} je predstavio apoteku na to~kovima koja ima 34 kvadrata, raspola`e sa mokrim ~vorom, lekovima sa obe liste, a gra|ani }e na licu mesta mo}i i da izmere krvni pritisak i utvrde procenat {e}era u krvi. R. J.

Deca poma`u deci SOMBOR: U Centru za socijalni rad u Somboru, danas u 11 ~asova mali{anima }e biti dodeqeno 400 paketi}a humanitarne organizacije „Adra”. Re~ je o projektu „Deca poma`u deci” koji se tradicionalno organizuje posledwih devet godina u Srbiji i drugim zemqama Balkana. Ideja projekta je da deca

iz Nema~ke sama pripreme novogodi{we paketi}a za siroma{nu i decu bez roditeqskog starawa, kao i za mali{ane koji boluju od razli~itih bolesti. Ina~e, u gradovima u Vojvodini mali{ani }e ove godine dobiti oko 1.000 paketi}a humanitarne organizacije „Adra”. L. N.

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Krug La`i” (20.30) ZREWANIN SINEMA „Pada}e }ufte” (17, 19) APATIN KULTURNI CENTAR „Hari Poter i polukrvni „Hari Poter i polukrvni princ” princ” (20)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Pada}e }ufte" (18.30), "Posledwa ekskurzija" (20 i 21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma, Animanima, projekcija nagra|enih filmova (od 16), Prilog estetici, poimawu i teoriji filma (20), "Seoski u~iteq" (22)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Boemi" (19) Pozori{te mladih, velika sala: "Mandragola" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka", Tematska izlo`ba "Kada u kujni vlada red..." Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 16. decembra, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Qiqana Ara|anski-Rajkov, Suzana Livazovi}, Pranvera Hajoli, Jelena Sladojevi}, Hasime Huseni i Verica Guni} iz Novog Sada i Ma{a Drobac iz Veternika, DE^AKE: Dragana Bolesnikov, Milica ]utilo, Jelena Maksi}Vidovi}, Milka Prekoga~i} i Jelena Dujovi} iz Novog Sada, Ana Nenadovi} iz Ba~kog Petrovca, Lela Jovanovi} iz Ka}a, Ildiko Lakato{ iz Ba~kog Petrovog Sela, Julijana Mu~aji iz Svilo{a, Dragana Basara iz Koviqa i Danica Vla{kov iz @abqa.

ZREWANIN: Rumunsko dru{tvo za etnografiju i folklor iz Vojvodine, u saradwi sa Zavodom za kulturu vojvo|anskih Rumuna, do 22. decembra organizuje tradicionalne „Zimske sve~anosti fondacije 2009”. U okviru ove manifestacije program }e biti uprili~en u Zrewaninu, Torku, Jankov Mostu i Banatskom Novom Selu. „Zimske sve~anosti” obuhvataju „Praznik zimskih obi~aja”, za vreme kog de~ije grupe i crkveni horovi izvode Bo`i}ne kolede, zatim Me|unarodni festival dokumentarnog mawinskog filma, promocije kwiga, kao i izlo`be, a sve u

ciqu promovisawa i razvoja duhovnih, tradicionalnih i kulturnih vrednosti Rumuna iz Vojvodine. U sklopu manifestacije danas }e u Osnovnoj {koli „\or|e Ko`buk” u Torku, sa po~etkom u 17 sati, biti odr`ana promocija kwige Jon Kondana „Praznik zimskih obi~aja 1997. -2008”, koju }e predstaviti recenzenti Rodika Ursulesku - Mili~i} i Laura Spariosu. Dan posle, u Muzejskom kompleksu „Banatska ku}a”, u Torku, u 10 ~asova, bi}e otvoren 12. Praznik zimskih obi~aja, dok }e dva sata kasnije, u seoskoj Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, bo`i}ne kolede izvodi-

ti horovi iz Rumunije (Re{ica, Temi{var, Sakalz i Giroda) i Srbije (Torak, E~ka i Zrewanin). U Kulturnom centru Zrewanina, 20. decembra, od 19 sati, posetioci }e imati priliku da prisustvuju 7. Me|unarodnom festivalu etno – folk – mawinskog dokumentarnog filma, a u ponedeqak }e u biblioteci u Jankov Mostu biti otvorena izlo`ba slika naïve pod nazivom „50 godina u svetu boja”, slikarke Ileane Oal|e, kao i kolokvijum „Tradicionalne vrednosti rumuna iz Vojvodine”. Ovom prilikom }e Zavod za kulturu vojvo|an-

NOVOGODI[WA POSKUPQEWA U ZREWANINU

Vi{e novca za vodu, sme}e i taksi

ZREWANIN: Od prvog januara cena vode i odno{ewe sme}a bi}e skupqe za {est odsto, odlu~ilo je Gradsko ve}e odbijaju}i zahteve „Vodovoda i kanlaizacije” i „^isto}e i zelenila” da naknadu za ove usluge pove}aju u mnogo vi{em procentu. Sko~ile su i cene taksi usluga pojedinih udru`ewa, a uskoro }e i ostali prevoznici podi}i cene. Gradsko ve}e nije prihvatilo zahtev Sve skupqi `ivot u Zrewaninu preduze}a „Vodovod i kanalizacija“ da usluge u proseda i kanlaizacije” Milorad Bjeku poskupe za vi{e od 78 odsto logrli} tvrdi da cene pija}e i ali je dozvolilo da usluge budu otpadne vode ne pokrivaju proizskupqe za {est procenata. Bez vodne i ostale tro{kove koji naPDV-a kubni metar vode sada za staju prilikom proizvodwe i digra|ane ko{ta 15,26 dinara, a za stribucije. privredne subjekte 48,94 dinara. - Kalkulacija ukazuje na to da Cena otpadne vode, po starom, izbi trebalo pove}ati cene da bi se

Isplativije umreti radnim danom? JKP „^isto}a i zelenilo”, koje se, izme|u ostalog, bavi i pogrebnim uslugama, zatra`ilo je od Gradskog ve}a da sahrawivawe u dane dr`avnih praznika i nedeqom bude skupqe za 20.000 dinara! Predsednica Upravnog odbora ovog preduze}a Aleksandra Khalaf obrazlo`ila je da je uo~ena pove}ana zainteresovanost gra|ana da se sahrawivawe pokojnika nedeqom, odnosno u dane dr`avnih i verskih praznika. - Zakonom je predvi|eno da zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu za rad tokom neradnog dana. Shodno va`e}em cenovniku usluga u pogrebnoj delatnosti, za ukop u dane dr`avnih praznika i nedeqom napla}uje se uve}ana naknada i ona trenutno iznosi 5.000 dinara. Sa stanovi{ta stru~nih slu`bi preduze}a, a nakon sprovedene ekonomske analize, taj iznos je ocewen kao nerealan – objasnila je Khalaf. Gradski ve}nici su, me|utim, to pitawe skinuli sa dnevnog reda sednice pa se jo{ ne zna da li }e predlog „^isto}e i zelenila” biti prihva}en. nosi 10,42 dinara po metru kubnom za gra|ane i 34,96 dinara za privredu. Sve cene su bez ura~unatog PDV-a. Direktor „Vodovo-

izbegli gubici u poslovawu u budu}em periodu. Ostvareni gubitak pri prodaji vode i odvo|ewu otpadne vode do juna iznosio je

94.239.000 dinara obrazlo`io je Bjelogrli} zahtev za poskupqewe usluga. Ve}e nije usvojilo ni zahtev „^isto}e i zelenila” da gra|ani za izno{ewe i deponovawa sme}a u proseku izdvajaju 26,4 odsto vi{e novca. Kao i u slu~aju „Vodovoda i kanalizacije“, i wima je odobreno pove}awe za 6 odsto. Podsetimo, jo{ uvek aktuelna cena izno{ewa sme}a je 3,29 dinara po kvadratu za gra|ane, u individualnoj stambenoj izgradwi i 4,13 dinara za privredu. - Do sada se prilikom odobravawa cena od strane nadle`nih institucija vodilo ra~una samo da rast ne prelazi planiranu inflaciju a odobreni iznosi pokrivali su samo deo tro{kova koji se odnosi na izno{ewe sme}a. Ostali, kao {to su deponovawe i razvoj godinama nisu obuhva}eni wihovom strukturom – navela je direktorka „^isto}e i zelenila” Biljana Gligi} razloge zbog kojih je zatra`eno poskupqewe. Poskupqewu vode i sme}a prethodila su pove}awa cena taksi usluga „Autobanata” i udru`ewa „Moj taksi”. Novim cenovnikom, minimalna vo`wa u „Autobanatu” ko{ta 100 dinara, dok je „Moj taksi” za deset dinara jeftiniji. Kilometar u prvoj zoni kod oba taksi prevoznika iznosi 40 dinara. U ostalim udru`ewima, bar za sada, minimalna vo`wa ko{ta od 70 do 80 dinara, a kilometar od 30 do 32 dinara. Prema nekim informacija, uskoro }e i ostali prevoznici u gradu slediti primer „Autobanata” i udru`ewa „Moj taksi” i poskupeti svoje usluge. @. Balaban

Sastanak ekologa OYACI: Danas }e se odr`ati sastanak predstavnika nevladnih organizacija koje se bave ekologijom: p~elarskih, ribolova~kih, lova~kih i ekolo{kih organizacija, sa predstavnicima privremenog organa. Sastanak je zakazan u 10 sati, u sali Op{tinskog ve}a. S. J.

Do~ek uz vino i rakiju APATIN:U Apatinu }e biti organizovan sve~ani do~ek Nove godine u centru grada, na platou ispred Vojvo|anske banke. Skromnije nego prethodnih godina ove }e u zabavnom delu programa u~estvovati samo doma}e grupe iz op{tine. Predvi|eno je da program traje od 10 ~asova do jedan sat iza pono}i. Gra|anima }e biti besplatno deqeni kuvana rakija i vino. Za pono} je po tradiciji predvi|en vatromet i pozdravna re~ predsednika Op{tine. J. P.

skih Rumuna, u saradwi sa Forumom `ena „Luna” iz Jankov Mosta, organizovati i ateqe naivnog slikarstva. Posledweg dana manifestacije „Zimske sve~anosti fondacije 2009”, u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Banatskom Novom Selu, odr`a}e se promocija dela „Stara rumunska kwiga u Vojvodini”, ~iji su autori Kosta Ro{u i Valeriu Leu, ina~e ovogodi{wi laureati nagrade koju dodequje Rumunska akademija. Nagra|enu kwigu }e predstaviti rumunski akademik i istori~ar Nikolaje Edroju. @. B.

VESTI Tri miliona za po{umqavawe VRBAS: Pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Daniel Petrovi} potpisao je ugovore sa predstavnicima vojvo|anskih op{tine koje su u~estvovale na konkursu za raspodelu sredstava sa projektima za podizawe poqoza{titnih pojaseva. Me|u op{tinama nalazi se i op{tina Vrbas, kojoj je za ovu namenu odobreno 2,1 milion dinara. Ukupna vrednost potpisanih ugovora je vi{e od 47 miliona dinara. -« Ugovor precizira da 65 odsto ukupnih sredstava obezbe|uje Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, a 35 odsto sredstava lokalna samouprava. Radovi na podizawu poqoza{titnih pojaseva izvodi}e se tokom slede}e godine, a op{tina Vrbas je du`na da do kraja naredne godine prezentuje izve{taj o utro{enim sredstvima. Po{umqenost teritorije u na{oj op{tini je ispod tri odsto i ovim projektom odre|eno je da se akcija sprovodi u katastarskim op{tinama Vrbas i Savino Selo - rekao je pomo}nik predsednika op{tine Vrbas Vuka{in Vuji~i}. Pored op{tine Vrbas, uslove iz konkursa ispunila je jo{ 21 op{tina, me|u kojima je i Srbobran, kojem je iz ovog projekta nameweno 906 hiqada dinara. N. P.

Uve}ane komunalne takse APATIN: Kako je Memorandumom o buxetu za narednu godinu projektovana inflacija od 8,1 odsto Odeqewe za privrednu i finansije predlo`ilo je pove}awe svih lokalnih taksi za osam procenata, kako bi se odr`ala realna vrednost ovih izvornih prihoda op{tinskog buxeta. Ukoliko odbornici SO prihvate ovaj predlog odluka o pove}awu taksi }e stupiti na snagu. Tako }e vlasnici teretnih vozila i autobusa pla}ati 6.990 komunalne takse pri registraciji, za specijalna vozila 5.600 dinara, za putni~ke automobile, u zavisnosti od zapremine motora, od 790 do 4.030 dinara, a za motocikle 560 dinara. Za dr`awe i kori{}ewe ~amaca vlasnici }e pla}ati od 530 dinara za ~amac do {est metara du`ine, a preko tih dimenzija 1.760 dinara, koliko }e pla}ati i vlasnici sprava do {est metara du`ine, a za one preko {est metara 4.410 dinara na godi{wem nivou. Tako|e je predlo`eno i pove}awe cena od osam odsto za takse na ugostiteqske objekte na vodi, za kori{}ewe porostora na javnim povr{inama u poslovne svrhe, za isticawe firme, reklamnih panoa. J. P.

Gala koncert

Humani op{tinari KIKINDA: Zaposleni u op{tinskoj upravi dobrovoqno su dali krv u okviru akcije dobrovoqnog davala{tva koju su organizovali Crveni krst Kikinde u saradwi sa Slu`bom za transfuziju krvi kikindske bolnice. Kako je istakla na~elnica Slu`be za transfuziju Srbislava Drndarski prijavilo se 29, a dragocenu te~nost dalo je 22 radnika op{tinske uprave {to je dobar odziv. U kikindskoj op{tini u 2009. godini bilo je preko tri hiqade davawa krvi, {to je vi{e u odnosu na 2008. godinu. A. \.

BE^EJ: Gradski hor Be~ej pod dirigentskim vo|stvom Nata{e Radosavqevi} odr`a}e ve~eras od 20 sati u velikoj sali mati~ne ku}e, Gradskog pozori{ta, tradicionalni predprazni~ki Gala koncert. Pored {irokog i raznovrsnog repertoara hora, posetioci }e imati priliku da ~uju i soliste sopran Nata{u Radosavqevi} i tenor Vlastimira Savi}a. Klavirska pratwa na koncertu poverena je profesorkama Olgi Vu~kovi} i Gordani Pr`nici, a specijalni gosti bi}e Vladimir Gurjanov i Arpad Serda. Ukupno }e biti izvedena 21 numera, a ulaz na Gala koncert je besplatan. V. J.


VOJVODINA

DNEVNIK MIROSLAV VASIN RAZGOVARAO S METALCIMA

[trajkuju dok ne dobiju plate

APATIN: Sekretar za rad, socijalnu politiku i ravnopravnost polova AP Vojvodine Miroslav Vasin razgovarao je ju~e sa {trajka~kim odborom AD „Metal” u Apatinu, koji su mu se obratili zbog nekorektonosti poslodavca, koji im duguje 11 zarada. Razgovorima su prisustvovali i predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} i referent u Sektoru za privredu Jovo Bokan. - Poslodavac nije izmirio obaveze prema zaposlenima i zbog toga smo jo{ uvek u generalnom {trajku. Vi{e mu ne verujemo, jer je svako obe}awe, pa i ono pismeno sa pe~atom i potpisom, ne jednom izneverio.Tra`imo od Agencije za privatizaciju da nas informi{e o tome {ta je sve na aukciji prodato, jer takvu in-

formaciju ne mo`emo dobiti u kolektivu - rekao je predsednik {trajka~kog odbora Du{an [ijan, dodaju}i da zaposleni samo `ele da se ova agonija duga vi{e od godinu dana jednom prekine, jer ovako oni nemaju ni najosnovnije uslove za `ivot. -Dobro je {to je inspekcija brzo reagovala i {to su svi zaposleni, koji su dobili otkaz, vra}eni na posao. O~ekujem da }e tako brzo reagovati i ostali dr`avni organi i da }u za nekoliko dana imati potpunu sliku o preduze}u. Stoga }u tokom naredne sedmice zakazati novi sastank u Apatinu, na koji }e biti pozvan i ve}inski vlasnik Marinko Gavri}, kako bismo saznali {ta }e biti daqe sa kolektivom - rekao je Miroslav Vasin. J. P.

HLADNE BROJKE UZAVRELE SKUP[TINSKU ATMOSFERU

Naplata grejawa po novom

SUBOTICA: Odbornici Skup{tine grada usvojili su ju~e rebalans buxeta za 2009. godinu, ~iji deficit za ovu godinu iznosi 103 miliona dinara. Me|utim, gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}, u izjavi za „«Dnevnik”» rekao je kako }e buxetski minus realno iznositi oko 700 miliona dinara, pre svega zbog neprenetih transfernih sredstava od oko 375 miliona, kao i zbog umawewa od oko dvesto miliona poreza na zarade, naknade za zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta od oko 70 miliona i naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta od oko 100 miliona, dok predsednik Skup{tine grada Jene Maglai isti~e da }e ukupan buxetski deficit na kraju godine biti oko 800 miliona dinara. Osim rebalansa, ju~era{wa sednica Skup{tine grada protekla je u znaku naknadno uvr{tenih ta~aka dnevnog reda oko usvajawa programa poslovawa Direkcije za izgradwu grada i posebno o izmenama i dopunama odluke o uslovima i na~inu

snabdevawa toplotnom energijom. U su{tini, re~ je o novom na~inu naplate usluga korisnicima S « uboti~ke toplane», po kojem }e gra|anima ra~uni biti obra~unavani kombinacijom v« arijabilnog i fiksnog» utro{ka. Kako je objasnio direktor ove ustanove Pero Riki}, korisnici usluga S « uboti~ke toplane» po novom sistemu naplate, u varijabilnom delu ra~una }e pla}ati stvarno utro{enu energiju, a u fiksnom a« mortizaciju i ostale tro{kove», pri ~emu je odnos prvog u ukupnom ra~unu 65 procenata po ceni od 3,57 dinara po kilovat satu, a drugog 35 procenata po kvadratnom metru. Pojednostavqeno, gra|ani }e varijabilni deo ra~una pla}ati samo onda kada tro{e toplotnu energiju, a fiksni tokom cele godine. Upravo to pojednostavqewe izazvalo je veliko nezadovoqstvo, ne samo odbornika opozicije, nego i dela pozicije (SVM i DSVM, pre svih), koja je ipak, kako-tako, usvojila odluku, ~ije }e posledice gra|ani tek osetiti. Z. R.

^ekaju gazdu i grade brodove MA^VANSKA MITROVICA: Dve stotine vrhunskih majstora, brodograditeqa u Brodogradili{tu „Sava” u Ma~vanskoj Mitrovici grade jedanaesti brod za kupca iz Holandije, a nad brodogradili{tem je progla{en ste~aj, jer su tri poku{aja aukcijske prodaje propala. Iako je aukcijska cena brodogradili{ta „Sava” bila samo 1,8 miliona dinara, niko od zainteresovanih nije ni poku{ao da ga kupi, jer je ova referentna firma odavno „potopqena” zbog velikih dugova, posebno biv{oj „Vojvo|anskoj banci”. Naime, upravo sada, kada se svode ra~uni i ra{~i{}ava sa dugovima, da bi se ta~no znalo koliki su zapravo oni, posebno kreditni, ove nekad uspe{ne firme. Ra~una se sa cifrom od deset do 16 miliona evra, a vrednost imovine ovda{wih brodara, sa svom opremom i navozima procewena je na 27,5 miliona dinara.

Brod za kupca iz Holandije

Posle tri propale aukcijske prodaje, kada je trebalo da „Sava” bude privatizovana i da budu}i vlasnik prihvati i dugove firme, jedan od poverilaca pokrenuo je postupak ste-

Novi „Roda centar” u Senti

Na sve~anom otvarawu „Roda centra”, koji se nalazi na samoj obali Tise, predsednica Upravnog odbora „Merkator-S” Stanka ^urovi} istakla je da ova kompanija nastavqa razvojem prodajne mre`e u Srbiji, uz siguran i stabilan rast u proslovawu, unapre|ewem kvaliteta u svim segmentima poslovawa, kao i pove}awa broja zaposlenih. Ona je najavila da posle otvarawa „Roda centra” u Senti ve} danas usledi}e itvarawe tr`ni centar u Somboru, {to je potvrda te`we „Merkatora-S” da stignu do svakog potro{a~a, kako bi kupci imali najboqke uslove za kupovinu. Stanka ^urovi} je na sve~anosti uru~ila donaciju Porodili{tu sen}anskog Zdravstvenog centra „Dr Gere I{tvan”, vrednu 150.000 dinara. Predsednik sen-

~aja i likvidacije, jer je bilo potpuno jasno da niko ne}e prihvatiti da vra}a dug koji dosti`e do 16 miliona, napravqen u vreme sankcija, kada je Brodogradili{te ostalo bez

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE POSETIO SOMBOR

Potpisi za nova zaposlewa SOMBOR: Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} posetio je ju~e Sombor. U delegaciji Vlade Pokrajine bili su i pokrajinski

wegov doma}in, gradona~elnik Sombora Nemawa Deli} obi{li su fabriku name{taja „Aleksandro” i razgovarali sa vlasnikom i menaxeri-

„Roda centar” otvoren kraj Tise }anske op{tine Zoltan Pek je naglasio da je ovo lepa ~estitka Sen}anima za predstoje}e bo`i}ne i novogodi{we praznike, nagla{avaju}i da je velelepni objekat na obali Tise veoma vrzo izgra|en, bez obzira na to {to je prilikom wegovog zapo~iwawa bilo dosta skepticizma. U „Roda supermarketu” ponu|eno je preko 10.000 artikala, visok nivo usluge i vrhunski kvalitet proizvoda po veoma povoqnim cenama. Posebno se izdvaja odeqewe sve`eg vo}a i povr}a, mesara sa {irokom ponudom razli~itih vrsta mesa, odeqewem pe~ene hrane i pekara sa ponudom sve`eg hleba i peciva, kao i kvalitetnom ponudom tekstila, ode}e, obu}e i drugih proizvoda neophodne za doma}instva, a na parkingu ima preko 60 mesta. Interesovawe kupaca iz Sente i okoline bilo je veliko, a prvog dana rada, svaki 50. kupac imao je besplatan pazar, dok }e danas svaka 50. mu{terija, uz ra~un, dobiti vredan poklon. Sen}anski „Roda centar” radi}e svakog dana od 7 do 22 ~asa. Na otvarawu je uprili~en bogat kulturno-umetni~ki program u kome su nastupilio ansambl „Kapaskodo” i `enski hor Zavi~ajne fondacije „Stevan Sremac”, a za najmla|e uprili~ena je zabava sa zimskim ~arolijama i |uskoteka, uz posetu Deda Mraza. M. Mitrovi}

11

I PORED STE^AJA, RADNICI BRODOGRADILI[TA „SAVA” IPAK RADE

TR@NI CENTAR „MERKATORA” U SENTI

SENTA: Novi tr`ni ceentar DOO „Merkator-S” otvoren je ju~e u Senti. Za izgradwu savremeno opremqenog „Roda centra” investirano je sedam miliona evra i on se prostire na oko 8.000 kvadratnih metara. Wegovim otvarawem posao posao je dobilo 60 Sen}ana.

petak18.decembar2009.

U poseti fabrici name{taja

sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i direktor pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa Mom~ilo Milovi}. Predsednik Pajti} i

ma ove uspe{ne fabrike. Nakon toga predsednik Vlade Vojvodine obi{ao je obnovqeni bazen u Sportskom centru u Somboru i sve~anim presecawem vrpce predao

ovaj objekat na upotrebu. Predsednik pokrajinske Vlade i wegov doma}in obi{li su i novi poslovni prostor u novoizgra|enom dvospratnom objektu „Rebra~a” u centru grada, u kojem }e biti sme{ten savremeni tr`ni centar „Merkator Roda”. Firma „Kalos” iz Sombora zaposli}e 43 nova radnika, o ~emu je danas potpisan ugovor izme|u pokrajinske Vlade, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Somboru i vlasnika preduze}a. - U Sombor i somborsku op{tinu pokrajina je do sada ulo`ila 1,8 milijardi dinara i nema naseqenog mesta u kojem nije obnovqen vodovod ili izgra|ena kanalizacija, te obnovqen lokalni put. Tako|e smo uspeli da u ovoj op{tini zaposlimo 992 nova radnika – rekao je Pajti}. H. V.

@iti{tanskih devet leptirica @ITI[TE: Iz {tampe je iza{ao zbornik radova s devetog kwi`evnog konkursa Banatsko pero, pod nazivom „Leptirica u }ilibaru”. Konkurs tradicionalno raspisuju `iti{tanska biblioteka „Branko Radi~evi}” i istoimeni klub kwige. Ove godine na konkurs je stiglo skoro 1.400 radova. @iri, koji su ~inili Branislav Jaric, Nemawa Savi} i Du{an Mili}ev, za {tampu je odabrao 115 radova u kategoriji poezije, proze i aforizama. Najboqa pri~a na ovogodi{wem konkursu je delo Du{ana Mijajlovi}a Adskog iz Ni{a, nagra|eni su aforizmi Veselina Gajda{evi}a iz Feketi}a, dok je autor najboqe pesme Aleksandra Ro|enkov iz Srpske Crwe. Ona je ujedno, prema mi{qewu recenzenta Aleksandra Bjelogrli}a i urednice projekta Vesne ]uk, i ukupni pobednik ovogodi{weg konkursa. N. Savi}

Taksisti blokirali saobra}aj ZREWANIN: Preko 200 zrewaninskih taksista prikqu~ilo se ju~e protestu, organizovanom u vi{e gradova Srbije, `ale}i se na lo{u ekonomsku situaciju, nedostatak parking prostora i rad divqih prevoznika. Registrovanih taksista u Zrewaninu ima oko 400, a isto toliko wih ilegalno obavqa delatnost. Nakon vi{esatne blokade glavnih ulica, taksisti su obavili razgovor sa gradona~elnikom Zrewanina Miletom Mihajlovim, koji je najavio re{avawe nekih wihovih pitawa. @. B.

posla, jer su strani kupci odustali od ugovorenih poslova, zatvorili kreditne linije prema ovom preduze}u i doveli ga do propasti. Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici je jo{ u avgustu ove godine prihvatio ste~ajni predlog i proglasio ste~aj nad ovom firmom. Me|utim, po{to je Brodogradili{te u zakupu od strane nekoliko preduze}a, koji imaju ugovorenu isporuku brodova za kupca u Holandiji, posao je nastavqen, vi{e od 200 radnika radi, a u Ve}u Samostalnog sindikata isti~u da se ponavqa situacija iz prethodnog perioda, kada je „Sava” bila tako|e u ste~aju, ali je za to vreme proizvela tri teretna broda za inostranog kupca. - Dobro je da brodogradili{te radi, to je znak da }e i posle prodaje na licitaciji nastaviti sa proizvodwom brodova- isti~u u Ve}u sindikata. S. Bojevi}

VESTI Radnici tu`e „Graditeq“ KIKINDA: Blizu 60 zaposlenih u kompaniji „Graditeq” u Kikindi, nakon du`eg vremena odlu~ili su da tu`e firmu i da sudski naplate zaostale zarade i druga potra`ivawa. Pravni zastupnik radnika advokat Slavko Kolarski ka`e da su potra`ivawa zaposlenih pred sudom nesporna i da kompanija „Graditeq” svesna neispuwenih obaveza prema radnicima u prvim sporovima nije ni poslala pravnog zastupnika. Prema re~ima Kolarskog, radnici nisu dobijali ni obra~un zarada, tako da od wih 60-oro koji tu`e firmu neki potra`uju od dve pa do svih jedanaest plata. Sudskim putem petanestoro ih je ve} naplatilo potra`ivawa, a na wihove ra~une upla}eno je od 120 do 150 hiqada dinara. Direktor i vlasnik „Graditeqa” i suvlasnik jo{ jedne gra|evinske firme „Severni Banat” Bo`idar Tintar ka`e da je kqu~ spora u slaboj naplati obavqenog posla. Prema wegovim re~ima kompanija potra`uje duplo vi{e novca nego {to duguje. Najvi{e im duguje Fond za kapitalna ulagawa za radove obavqene u ^oki, Novom Kne`evacu i Novom Be~eju. Bo`idar Tintar isti~e da je od Fonda za kapitalna ulagawa dobio uveravawa da }e novac biti upla}en u februaru, a do tada }e se menaxment firme truditi da obezbedi barem deo novca do Nove godine. A. \.

PIK „Be~ej” obele`ava jubilej BE^EJ: Najrenomiranija vojvo|anska komapanija u agraru PIK „Be~ej” ove godine obele`ava vredan jubilej – pola veka postojawa i uspe{nog poslovawa. Tim povodom }e danas od 11 sati u Gradskom pozori{tu biti odr`ana sve~ana akademija. Goste }e pozdraviti generalni direktor poqoprivrednog giganta Dragan Satari} i predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. Za goste }e biti oranizovan kulturno-umetni~ki program u kojem u~estvuju oba crkvena hora Pravoslavne i Rimokatoli~ke crkve, kao i KUD „\ido” i MKD „Petefi [andor”. Mladi recitatori kaziva}e stihove pesama koje su ovim povodom napisala deca be~ejskih osnovnih {kola. V. J.


12

CRNA HRONIKA

petak18.decembar2009.

DNEVNIK

ISTRAGA ZBOG POKU[AJA UBISTVA U CENTRU ZREWANINA

Gitarista izboden no`em Istra`ni sudija zrewaninskog Okru`nog suda odredio je pritvor do 30 dana Aleksandru A. (26) iz Zrewanina i doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv wega zbog sumwe da je u no}i izme|u petka i subote poku{ao da ubije sugra|anina i vr{waka Gorana Radakovi}a. Osumwi~eni se te ve~eri, u jednom kafi}u u centru grada, sukobio s Goranom, koji se, ina~e, zabavqa s Aleksandrovom sestrom. Najpre je do{lo do ver-

balnog sukoba, a kasnije i do fizi~kog obra~una izme|u wih dvojice. Me|utim, zajedni~ki prijateqi uspeli su da ih smire i razdvoje da ne bi do{lo do obra~una ve}ih razmera. Jo{ uvek pod utiskom svega, Aleksandar je oti{ao do ku}e, odakle je uzeo kuhiwski no` sa se~ivom od 20 centimetara i vratio se u centar grada. Gorana je zatekao ispred zgrade Osnovne {kole “Vuk Karaxi}”, gde je bio sa svojom devojkom i jo{

dvojicom drugara. Nasrnuo je na wega i zadao mu ubod u stomak, pri ~emu mu je naneo te{ke telesne povrede. Posle incidenta, raweni Goran je preba~en na urgentno odeqewe zrewaninske bolnice, gde su mu lekari ukazali pomo}, i trenutno je van `ivotne opasnosti. Kako “Dnevnik” saznaje, Goran Radakovi} je muzi~ar i svira elektri~nu gitaru u zrewaninskom hardkor-tre{ metal sastavu “Trash union”. Nedavno je

priveo kraju studije kwi`evnosti. – U posledwe vreme se ~inio ba{ sre}nim, verovatno zbog toga {to je zavr{io fakultet. ^esto zna da plane, ali izbegava da se tu~e, zato {to je, siguran sam, u svojoj generaciji jedan od najja~ih. Ka~io se s nekim qudima i u mom prisustvu. Uglavnom im u takvim prilikama govori da be`e da ih ne bi istukao. Pretpostavqam da je takav slu~aj bio i za vikend. ^uo sam da nije hteo da se tu~e s Alek-

sandrom, koji je, sigurno znaju}i da ne mo`e da ga pobedi pesnicama, oti{ao po no` i onda ga ubo – ispri~ao je za na{ list jedan od Goranovih prijateqa, koji je `eleo da ostane anoniman. Po wegovim re~ima, u dru{tvu se posle ovog nemilog doga|aja pri~alo da je nakon povratka u centar grada Aleksandar pri{ao Goranu i zatra`io da se pomire, i da je odmah potom izvadio no` i ubo ga u stomak. @. Balaban

Goran Radakovi} je poznati muzi~ar

U OP[TINSKOM SUDU U NOVOM SADU

Predrag Opa~i} oslobo|en za falsifikat

SAVET BEZBEDNOSTI PRODU@IO MANDAT SUDIJAMA U HAGU

Tribunal radi do kraja 2014.

Savet bezbednosti UN produ`io je mandat sudijama Ha{kog tribunala do kraja 2012. godine, da bi mogli zavr{iti slu~ajeve u kojima su anga`ovani, objavqeno je na sajtu UN. U jednoglasno usvojenoj rezoluciji navodi se da je uzeta u obzir procena Ha{kog tribunala da ne}e mo}i da zavr{i rad do 2010. godine, kada mu, prema prethodoj rezoluciji SB UN, isti~e mandat. Savet bezbednosti je zatra`io od Ha{kog tribunala da „preduzme sve mogu}e mere kako bi brzo zavr{io rad“. Predsednik Ha{kog tribunala Patrik Robinson je po~et-

kom meseca, podnose}i redovan izve{taj SB UN, rekao da od 161 slu~aja, jedan optu`eni ~eka po~etak su|ewa, da su u toku su|ewa protiv 24 optu`ena, da je 13 optu`enih pred @albenim ve}em, dok su svi ostali procesi okon~ani. On je rekao i da }e pet slu~ajeva biti zavr{eno tokom 2010, tri u prvoj polovini 2011, a da su|ewe Radovanu Karaxi}u treba da se zavr{i 2012. Ocenio je da bi svi `albeni postupci mogli biti okon~ani sredinom 2013, ali da bi `albeni postupak u slu~aju Karaxi}a trebalo da bude zavr{en 2014. godine. (Beta)

SRPSKO-HRVATSKI ODNOSI U PRAVOSU\U

Pregovori o me|usobnom izru~ewu – Srbija i Hrvatska ovih dana pregovaraju o zakqu~ewu sporazuma o me|usobnom izru~ewu gra|ana, da bi jedna drugoj mogle isporu~ivati svoje dr`avqane da im se sudi u toj zemqi – izjavio je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, navode}i da je ovakvu ideju podstaklo ubistvo novinara Ive Pukani}a. – Nije to samo pitawe politi~ke voqe, ve} mi me|usobno imamo poverewa u pravosu|e jedne i druge zemqe – rekao je Homen na okrugom stolu o standardima Evropske unije u oblasti unutra{wih poslova i pravosu|a, odr`anom u Centru za civilno vojne odnose, i ocenio da je takva saradwa donedavno bila nezamisliva. – Ako smo spremni da na{e dr`avqane

isporu~imo Hrvatskoj da im se tamo sudi, zna~i mi verujemo hrvatskim sudovima, i obrnuto, u slu~aju izru~ewa wihovih dr`avqana Srbiji, to zna~i da oni imaju poverewa u na{e sudove. – Na`alost, kao i uvek na Balkanu, trebalo je ne{to stra{no da se desi da bi ovakve ideje za`ivele – dodao je Homen, preciziraju}i da je, konkretno, u pitawu ubistvo Pukani}a, uz obrazlo`ewe da je organizovani kriminal dve dr`ave naterao na tu saradwu. Govore}i o me|unarodnoj saradwi na Balkanu u krivi~nopravnim stvarima, Homen je ocenio da je ubedqivo najboqa saradwa s Hrvatskom, koja je i najdaqe odmakla u evropskim integracijama. (FoNet)

Predrag Opa~i} (44) iz Veternika, brat nekada{weg vo|e „veterni~kog klana“ Nenada Opa~i}a, osu|enog na vi{egodi{wu zatvorsku kaznu za dela iz sfere organizovanog kriminala, ju~e je u Op{tinskom sudu u Novom Sadu oslobo|en optu`bi za krivi~no delo falsifikovawa novca.

Novinari ostali na hodniku Novinari ju~e nisu mogli da prisustvuju su|ewu Predragu Opa~i}u. Predsedavaju}a sudija Slobodanka Gutovi} rekla je da ne postoje zakonski uslovi da se su|ewe zatvori za javnost, ali da je wena sudnica premala i da ne postoje uslovi da predstavnici medija prate ~itav tok glavnog pretresa. Tako su novinari kraj su|ewa i izricawe presude sa~ekali na sudskim hodnicima.

Stra`ari dovode Predraga Opa~i}a u sud

Krivi~no ve}e zakqu~ilo je da ne postoje dokazi da 20 falsifikovanih nov~anica od po 100 dolara, prona|enih u porodi~noj ku}i Opa~i}evih, pripadaju upravo optu`enom Predragu.

– Moj brawenik oslobo|en je optu`be, {to je u skladu sa stavom odbrane koja je tvrdila da protiv wega nema nikakvih dokaza. Novac je prona|en u odelu koje nije wegovo, u ku}i ~iji nije vlasnik i u kojoj `ivi vi{e osoba. Ovom presudom potvr|eno je ono {to mi tvrdimo od po~etka – izjavio je po izricawu presude Opa~i}ev branilac Qubomir Apro. Pre su|ewa, Opa~i} je vi{e od mesec i po bio u pritvoru.

Foto: D. Apro

Uhap{en je tokom policijske akcije „Morava“, koja je izvedena na teritoriji cele Srbije i najavqena kao jedna od najspektakularnijih u posledwih nekoliko godina. Zbog te ~iwenice i brata poznatog u srpskom kriminalnom podzemqu, u javnosti su se odmah posle Predragovog hap{ewa pojavile informacije da je i on osumwi~en za krivi~na dela u vezi s narkoticima. Me|utim,

Tu`ila{tvo mu je na teret stavilo „samo“ falsifikovawe 2.000 ameri~kih dolara, za {ta, prema presudi novosadskog Op{tinskog suda, ne postoje dokazi. Po nezvani~nim informacijama, spornih 2.000 la`nih dolara, koje je policija zaplenila tokom „Morave“, prona|ene su u belom odelu koje pripada upravo Predragovom bretu Nenadu Opa~i}u. D. A.

PRITVOR OSUMWI^ENOM DAMIRU J. IZ ZREWANINA

Telefonom ugovarao prodaju droge Zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i prodaje opojnih droga, istra`ni sudija zrewaninskog Okru`nog suda Goran Zec doneo je re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora za Damira J. (29) iz Zrewanina.

Po krivi~noj prijavi Policijske uprave Zrewanin, Damir J. je tokom novembra i decembra ove godine, u vi{e navrata, od nepoznatih lica u Beogradu kupio heroin. Drogu je doneo u Zrewanin, u svom stanu je prepakivao, a zatim na osnovu telefonskog dogo-

vora odnosio i prodavao zrewaninskim u`ivaocima. Prilikom pretresa wegovog stana prona|ena su i oduzeta dva paketi}a heroina. @. B.

Izabrani zamenici javnih tu`ilaca u osnovnim javnim tu`ila{tvima: Dr`avno ve}e tu`ilaca izabralo je prekju~e 416 zamenika javnih tu`ilaca i predlo`ilo 88 kandidata koje }e na tu funkciju izabrati Skup{tina Srbije. „Dnevnik“ je ju~e objavio ko je izabran za zamenika javnog tu`ioca u vi|im javnim tu`ila{tvima na podru~ju Vojvodine. Danas objavqujemo imena izabrani zamenika javnih tu`ilaca u osnovnim sudovima u pokrajini.

VR[AC \an Jonel i Zorica Grujin, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Vr{cu.

ZREWANIN Izabela Baji}, Slobodan Josimovi} i Vesna Markovi}, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Zrewaninu.

Katarina Bobi} i Smiqka Radlovi}, zamenice javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Kikindi.

oca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Ba~koj Palanci, Milena Koji}, zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Uro{evcu, Mihaq Pakai i Tomislav Runi}, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Be~eju.

NOVI SAD

PAN^EVO

Suzana Babi}, zamenica javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Pe}i, Ksenija Ba{i}, Rada Bekut, Svetlana Beni{ek-Suvajxi}, Mirjana Vuji~i}, Mirjana Vukoje, Nata{a Gruji}, Goran Jovi}, Jadranka Mili}, Mirjana Pekovi}, Gordana Popovi}, Gordana Rainovi}, Dragana Tadi}, Ru`ica Tatomirovi} i Vladana Todori}, svi zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu, Milica \ogi} i Slavko Manojlovi}, zamenici javnog tu`i-

Aleksandar Dedauci}, Jasmina @ujovi}, Mi{o Zahorec, Qiqana Kne`evi}, Jon Mun}an i Lidija Spi{jak-Ko~ar, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Pan~evu, i Svetlana Mili} i Gabor Na|, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Kovinu.

KIKINDA

SOMBOR Dragan Babi}, zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu

u Kuli, Sne`ana Bogi}, zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Apatinu, Jadranka Dedi}, Jelena Iveti} i Vladimir [aki}, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Somboru, Svetlana Zemunovi}-]iri} i Branimir Plav{i}, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Oxacima.

SREMSKA MITROVICA Sofija Vitomirovi}, Milena Crnobarac i Vladimir [arac, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Rumi, Zlatimir Gaxuri}, Svetlana \uki}, Gordana Erak, Marija Pani}Zori} i Nada Radmanovi}-Grozdani}, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, Slobodanka

Ne{kovi}-Bratu{a, zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Staroj Pazovi i An|elka Savi}, zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u In|iji.

SUBOTICA Valentina Brdar, zamenik javnog tu`ioca u Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Subotici, Milka Belan~i}, \er|i Vilago{, Marija Na|Vert i Lidija Pani}-Mileti}, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Subotici, Slavica Dobri}, zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Ba~koj Topoli, Zoltan Krebs, Katarina Segedinski i Ferenc Hegedi{, zamenici javnog tu`ioca u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Senti.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

U saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila ju~e oko osam ~asova na putu Stapar – Sombor, poginulo je dvoje dece – dvogodi{wi de~ak i petogodi{wa devoj~ica iz Stapara. Deca su bila putnici u vozilu BMV somborskih registarskih tablica, kojim je upravqala Mirjana B. (1985) iz Stapara, majka dece. Drugi u~esnik u saobra}ajnoj nezgodi je Zdravko A. (1972) iz ^onopqe, koji je upravqao teretnim vozilom “iveko”. Mirjana B. je s te{kim ozledama preba~ena u somborsku bolnicu. J. P.

Hap{ewe osumwi~enog pripadnika narkogrupe

OSUMWI^ENOJ DILERSKOJ PETORKI PRITVOR U NOVOM SADU

Saslu{avani celu no} Petorici okrivqenih za preprodaju modifikovane marihuane, o ~ijem spektakularnom hap{ewu u Novom Sadu je „Dnevnik“ pisao ju~e, odre|en je pritvor nakon saslu{awa, koje je trajalo gotovo do zore u novosadskom Okru`nom sudu. Osumwi~enima, kod kojih je prona|eno vi{e od deset kilograma

ne iz Trebiwa: Slaven V. (1976), Dra`en [. (1980), za kojim je bila raspisana me|unarodna poternica i Miroslav N. (1983), kao i Novosa|anin Aleksandar ^. (1980) u ~ijem je iznajmqenom automobilu prekju~e policija prona{la u sakrivenim bunkerima vi{e od deset kila pomenute supstance. Okrivqeni se te-

Narkotici bili sakriveni u bunkeru automobila

„skanka“, policija pripisuje da su hteli da prona|u uto~i{te u glavnom gradu Vojvodine nakon preme{tawa poslova s trgovinom opijatima iz Bosne i Hercegovine. U akciji novosadske kriminalisti~ke policije, specijalaca MUP-a, uz obilatu pomo} Centra bezbednosti Trebiwa, prekju~e su slobode li{eni Atila M. (1972) iz Temerina, trojica dr`avqana Bosne i Hercegovi-

rete da su se du`e vreme bavili preprodajom narkotika i da je zaplewena droga bila namewena zapadnoevropskom tr`i{tu. Pored ove petorke, salu{an je i Trebiwac Velibor A. (1975), za kojim je tako|e bila raspisana me|unarodna poternica. Wemu je odre|en ekstradicioni pritvor, saznajemo u Istra`nom odeqewu Okru`nog suda u Novom Sadu. M. V.

AKCIJA [ABA^KE POLICIJE

Uhap{eni osumwi~eni za pqa~ku po{te [aba~ka policija uhapsila je dve osobe zbog osnovane sumwe da su 10. decembra uz primenu sile i pretwe, opqa~kale po{tu u tom gradu i odnele oko dva miliona dinara, saop{tio je ju~e MUP. Precizirano je da su uhap{eni Milan P. (21) i Dragan P. (18) zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni{tva. MUP isti~e da deo opqa~kanog novca prona|en prilikom pretresa stanova, koje su osumwi~eni koristili. Dodatno je identifikovana i tre}a osoba koja je u~estvovala u pqa~ki, za kojom se sada intenzivno traga. (Tanjug)

13

ODLUKOM VISOKOG SAVETA SUDSTVA

NESRE]A NA PUTU STAPAR – SOMBOR

Poginuli brat i sestra

petak18.decembar2009.

Izabran 1.531 sudija nove sudske mre`e Visoki savet sudstva saop{tio je ju~e imena sudija koji su na op{tim (re)izborima izabrani u sudove nove sudske mre`e: Vrhovni kasacioni sud, ~etiri apelaciona, 26 vi{ih sudova, 34 osnovna, 16 privrednih sudova, Privredni apelacioni sud i Upravni sud, te 45 prekr{ajnih sudova i Vi{i prekr{ajni sud, a koji po~iwu da funkcioni{e od 1. januara 2010. godine. Predsednica Visokog saveta sudstva sudija Nata Mesarovi} je saop{tila da je na op{tim izborima na stalnu sudijsku funkciju izbran 1.531 sudija, a da je Narodnoj skup{tini Srbije predlo`eno 876 kandidata za prvi izbor za sudije na tri godine, a u okviru tog broja je i 615 sudija za prekr{aje koji prvi put postoju nosioci pravosudne funkcije. Ostalo je upra`weno jo{ 46 sudijskih mesta, s obzirom na to da je odlukom Visokog saveta sudstva utvr|eno ukupno 2.453 sudijskih mesta. Sudija Nata Mesarovi} je rekla da je na oglas pristiglo 5.050 prijava kandidata za sudijske funkcije,

APELACIONI SUD U NOVOM SADU Mirjana Andrija{evi}, sudija Op{tinskog suda u Vrbasu, Dragan A}imovi}, sudija Vrhovnog suda Srbije, Du{anka Babi}, sudija Okru`nog suda u Zrewaninu, Branka Baji}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Verica Baji} i Branka Ban~evi}, sudije Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, Qubomir Ba~i}, sudija Okru`nog suda u Somboru, Nada Ba~kali}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Milica BogdanLi~en, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Jelica Bojani}Kerkez, sudija Okru`nog suda u Zrewaninu, Julijana Budin~evi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Zdravko Vasili}, sudija Op{tinskog suda u Vrbasu, Qiqana Vlajkovi}Smuk, sudija Trgovinskog suda u Novom Sadu, Du{an Vojnovi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Dragoqub Vujasinovi}, sudija Okru`nog suda u Pan~evu, Vladimir Vuji}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Dragiwa Vuji}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Marija Gabri}, sudija Okru`nog suda u Subotici, Borivoje Gaji}, sudija Okru`nog suda u Zrewaninu, Jasmina Danilovi}-Stojkovi}, sudija Trgovinskog suda u Novom Sadu, Milorad Dedi}, sudija Okru`nog suda u Somboru, Spomenka Draga{, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Mirjana @e`eq-Jovanovi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Jelica Jawu{evi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Persida Jovanovi}, sudija Okru`nog suda u Pan~evu, Petar Jovanovi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Sne`ana Kecman, sudija Okru`nog suda u Somboru, Peter Ki{, sudija Okru`nog suda u Zrewaninu, Vera Kne`evi}Mandi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Milena Kova~evi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Dragan Koji}, sudija Op{tinskog suda u Vrbasu, Nada Kolarski, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Swe`ana Lekovi}, sudija Okru`nog suda u Subotici, Radoslava Ma|arov, sudija Okru`nog suda u Zrewaninu, Branka Maqkovi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Gabriela Milovanovi}, sudija Trgovinskog suda u Subotici, Matilda Mom~ilovi}, sudija Trgovinskog suda u Zrewaninu, Slobodan Nadrqanski, sudija Okru`nog suda u Novom

da je ostalao nekoliko upra`wenih mesta i za sudije Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu i da }e konkurs biti ponovqen ukoliko za to bude bilo potrebe. – Prvi put je pravosu|e Srbije dobilo mogu}nost da samo sebe bira ili da samostalno odlu~uje o sudbini sudija koje su ve} imale sudijsku funkciju – kazala je sudija Nata Mesarovi}. Ona je naglasila da je prilikom razmatrawa, Visoki savet sudstva po{ao od pretpostavke dostojnosti utvr|ene odlukom o utvr|ivawu kriterijuma i merila za izbor sudija, te da su, osim primene kriterijuma i merila za ocenu stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti svakog sudije, od sudova pribavqena mi{qewa o kandidatima, a da je stru~nost, osposobqenost i dostojnost kandidata ocewivana i na osnovu podatka Nadzornog odbora i Velikog personalnog ve}a Vrhovnog suda Srbije. „Dnevnik“ donosi imena izabranih sudija u Apelacionom, Vi{em i Osnovnim sudu u Novom Sadu. J. J.

Sadu, Vesna Ostoji}, sudija Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, Du{ko Peri~in, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Jagoda Radosavqevi}, sudija Okru`nog suda u Kraqevu, \ura Tama{, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Dejan Terzi}, sudija Okru`nog suda u Somboru, Mira Tubin-^anak, sudija Okru`nog suda u Subotici, Qiqana Cicmil, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Du{ica [ali}, sudija Op{tinskog suda u Rumi, Dragana [trbac, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu.

Dragana Boqevi} nije izabrana Na pitawe za{to nije ponovo izabrana sudija Dragana Boqevi}, ina~e predsednica Dru{tva sudija Srbije, sudija Mesarovi} je odgovorila: “Ona svakako dobro zna, kao i svaki drugi sudija, po{to su kriterijumi bili objavqeni, gde se mo`e na}i po svojim rezultatima rada“. Dragana Boqevi} je informaciju o svom neizboru na sudijsku funkciju primila veoma mirno: – Mogu samo da ka`em da je ovo, prvo, osveta za svu otvorenost i konstruktivnu kritiku koju sam iznosila tokom posledwe godine u vezi sa zakonima, da nema nikakve veze s kriterijumima, da je izjava predsednice Visokog saveta sudstva da svaki sudija, pa i ja, zna razloge zbog kojih nije izabran „kafkijanska“, da se to nije radilo dugo, dugo, da sam zaprepa{}ena takvom izjavom, takvim odustvom argumenata. U stvari se sad i vidi za{to se Poslovnikom o radu Viskog saveta sudstva propisala tajnost, jer kad ne mo`e{ razlo`no da obrazlo`i{ svoju odluku, onda je proglasi{ za tajnu i onda ka`e{ “neka se svako prona|e”. To je ozbiqna poruka sudijama da se integritet ne isplati – navela je sudija Boqevi}.

Zlata Rodi} Kne`evi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Nenad Simovi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Vesna Sladojevi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Sabahudin Tahirovi}, sudija Op{tinskog suda u Novoj Varo{i, Svetlana Tomi}-Joki}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu. OSNOVNI SUD U NOVOM SADU

Miroslav Alimpi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Stevanka Batak, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Nata{a Da~i}, sudija Op{tin-

Jasmina Alargi}, sudija Op{tinskog suda u Vrbasu, Andra{ [erfeze, sudija op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Nada Bale{evi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Branislav Ba{i}, sudija Op{tinskog suda u Titelu, Nevena Blagojevi}, sudija Op{tinskog suda u Kru{evcu, Jadranka Buqevi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Dani-

skog suda u Novom Sadu, Biqana Deli}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Jasmina Divni}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Zoran Drecun, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Tatjana\ura{kovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Savo \ur|i}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Zora Jamu{akov, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Nada Jankovi}, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Vera Krstin, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Ankica Kurja~ki, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Milana Mili~kovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Vidoje Mitri}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Milica Novakovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Olivera Pejak-Proke{, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Svetimir Popovi}, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu,

jela Vemi}, sudija Op{tinskog suda u Negotinu, Mirjana Vigwevi}, sudija Op{tinskog suda u Vrbasu, Gordana Vla{kalin, sudija Op{tinskog suda u Novom Be~eju, Jelena Vojnovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Bojana Vuji}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Jasmina Gavri}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Milka Gajinov, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Slobodanka Gutovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Branislava Debeqa~ki, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Topoli, Koviqka \a~i}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Vesna Zekovi}-Markovi}, sudija Op{tinskog suda u Vrbasu, Rade Kalajxi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Qubinka Keki}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Gordana Keser, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Zoran Keser, sudija Op{tin-

VI[I SUD U NOVOM SADU

skog suda u Novom Sadu, Slavica Koji}, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Olgica Kr~mar, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Vukica Ku`i}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Gordana Latinovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Aleksandra Luki}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Rada Matani}, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Iren Me{ter, sudija Op{tinskog suda u Be~eju, Zora Mileki}, sudija Op{tinskog suda u Titelu, Vera Mili{i}, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Gordana Mihajlovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Dejan Neatnica, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Slavica Nedeqkovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Miroqub Novi}evi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Milenko Nonin, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Stevan Pavlov, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Borivoj Pap, sudija Op{tinskog suda u Be~eju, Zorka Petri}, sudija Op{tinskog suda u Prijepoqu, Nevena Petrovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Rajko Popovi}, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Mara Prica, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Qiqana Radovanovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Tamara Radovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Sawa Rakovi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Mirjana Rodi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Miodrag Samarxija, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Mirjana Skandarski, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Ivana Stevanov, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Ksenija Strezoski, sudija Okru`nog suda u Novom Sadu, Qiqana Sudar, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Darko Tadi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Klara Taka~-Galfi, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Jovanka Travar, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Ru`ica Carevi}, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Qiqana Cvetinov, sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, Qubinka^eman, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, Milan [alipur, sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu. (SUTRA: Ko su sudije vi{ih i osnovnih sudova u Vojvodini)


14

DRU[TVO

petak18.decembar2009.

LEKARSKA KOMORA SRBIJE PRODU@ILA LICENCE BELIM MANTILIMA

Doktori bi da se otarase dr`avnih tutora Lekarska komora Srbije }e produ`iti rok va`ewa licence, pa }e se prvih sedam godina, koliko je precizirano za wenu obnovu, umesto od 2009. ra~unati od 2010. – Ministar zdravqa je u junu doneo uredbu da lekari koji su

svodi na ekonomski nivo jer je Zakon o zdravstvenoj za{titi predvideo da poslodavac pla}a odlazak na stru~ne skupove, a na{e zdravstvene ustanove nisu pripremqene i nisu u svojim buxetima namenile deo novca za to. LKS }e produ`iti rok va`ewa

Nigde u svetu lekarima se ne brani dopunski rad

ove godine dobili licencu, a wih je 28.500, dakle prakti~no svi, nemaju obavezu da skupqaju bodove za ovu godinu – ka`e predsednik Lekarske komore Vojvodine dr Zoran Bulatovi}. – Pri~a se

licence jer za{to bismo svojim ~lanovima sekli granu i uskra}ivali godinu dana kad nije postojala ni obaveza skupqawa poena za akreditaciju. Planira se da to po~ne od naredne godine.

Zakon predvi|a da Zdravstveni savet, a ne komore "belih mantila", bude telo koje }e akreditovati stru~ne sastanke i utvr|ivati koliki broj bodova su “te{ki”. Ovaj savet na predlog Vlade bira Skup{tina Srbije. – U oblasti kontinuirane edukacije lekara jedino u Srbiji postoji neko tre}e telo koje to radi jer svugde u svetu komore to rade od po~etka do kraja. U septembru smo dobili najve}i kompliment koji je Komora mogla dobiti – bili smo doma}ini redovnog godi{weg sastanka komora centralne i Isto~ne Evrope. U~esnici sastanka iz inostranstva su bili iznena|eni kad su ~uli da kod nas postoji telo kakvo je zdravstveni savet, koji je vrh savetodavnih organa na nivou zdravstva Srbije. Dobili smo podr{ku i za na{e stavove u mnogo ~emu {to nam je nametnuto kao problem, recimo za fiskalizaciju lekara i onemogu}avawe wihovog dopunskog rada, ~ega nigde u svetu nema. Ne postoji ni to da izabrani lekar u primarnoj zdravstvenoj za{titi mo`e biti samo u dr`avnim ustanovama, a ne i u privatnoj praksi – ka`e dr Bulatovi}. J. Barbuzan

DNEVNIK

U GOTOVO SVIM SRPSKIM DOMOVIMA ZDRAVQA PO^ELA VAKCINACIJA PROTIV MEKSI^KOG GRIPA

Prvi je ministar zavrnuo rukav

Ju~e je {irom Srbije po~edobio je Dom zdravqa “Novi la vakcinacija protiv novog Sad” – 5.300 i 4.400 podelio gripa H1N1, a ministar zdraambulantama. Gerontolo{kom vqa dr Tomica Milosavqevi} centru prosle|eno je 300 cepiprvi je zavrnuo rukav, Na imunizaciju su, po listi prioriteta, pozivani najpre hroni~ni bolesnici, trudnice i deca starija od {est meseci, a slede "beli mantili" i zaposleni u javnom sektoru. Pelcovawe je besplatno, a gra|ani se mogu vakcinisati bez obzira na to da li im je kwi`ica overena ili ne, ali prethodno moraju biti pregledani. Od prve tran{e od 140.000 doza "focetrija" {vajcarske farmaceutske kompanije "Novartis" (ministar je tvrdo obe}ao da }e ih do kraja decembra biti ukupno 620.000), u Institut za Prednost imaju deca, trudnice i hroni~ni bolesnici javno zdravqe Vojvodine je stiglo 11.180, koje su potom va, Domu za decu ometenu u razupu}ene u 11 domova zdravqa voju u Veterniku 100, Zavodu Ju`noba~kog okruga. Najvi{e, za zdravstvenu za{titu studesrazmerno broju stanovnika, nata 100, @andarmeriji 250 i

POSLE ZLATNOG DOBA KLADIONICA, NADIRE GLAMUROZNIJI HAZARD?

Lo{i {egrti Bo`e zvanog Pub Devedesete su bile su zlatno doba kladioni~arstva u Srbiji. Tad se, pamte dobri poznavaocie, ~ekalo u redovima na uplatu tiketa. Sad toga vi{e nema. Da li je palo interesovawe, kriza ograni~ila tra`wu za robom sre}e ili je ova vrsta biznisa, posle po~etne populisti~ke etape, pre{la u organizovaniju, luksuzniju i sofisticiraniju fazu? Po podacima iz 2008, u Srbiji su poslovale 34 kladioni~arske grupacije i posedovale 1.744 uplatna mesta. Paralelno s wima radio je i 81 prire|iva~ igara na sre}u na automatima, u ~ijem je vlasni{tvu bilo 16.107 aparata. Talentovani, kao {to jesmo, pretekli smo i kolevku kladioni~arstva – Veliku Britaniju. Dok je prosek ostrvskog "betinga" (kla|ewa) jedna kladionica na 7.000 stanovnika, Srbija je sa 4.300 qudi znatno boqe pokrivena. Dodu{e, nismo {ampioni, jer je BiH prosek jo{ ubedqiviji – kladionica na 2.500 gra|ana. Jedno stanovi{te sociolo{ki obja{wava procvat kla|ewa u Srbiji. Navodno su nezaposlenost, male zarade i dugogodi{wa nema{tina odli~an mentalni teren u tragawa za lakom, brzom i velikom zaradom. No, autorima ovakvog razmi{qawa promakle su dve ~iwenice: qudi se klade kad imaju, a ne kad nemaju i najve}i novac u ovom poslu obr}e se u najbogatijim zemqama. Kladioni~ari ne kriju da im ove godine ne ide ba{ najboqe. Vojin Ratkovi} iz kladionice "Lavovi" ka`e da je promet 10-

Kockawe ulazi u luksuzniju fazu

15 odsto mawi nego pre. I u jednoj od najve}ih kladioni~arskih grupacija u Srbiji – "Maks betu", u ~ijem je sastavu i "Eldorado bakano", priznaju da je kriza smawila posao. Dodaju da je zabluda da te{ko}e i mawak novca usmeravaju qude ka igrama na sre}u jer je wihov posao najboqe funkcionisao u vreme kakvog-takvog dru{tvenog blagostawa, prethodnih nekoliko godina. Gde treba tra`iti porive hazarda? Nau~nici ka`u: u nedostatku serotonina – hormona sre}e. Kao {to se pojedinci, nogu vezanih za elasti~no u`e bacaju u ponor, u`ivaju}i u padu, tako i kladioni~ari u`ivaju u i{~ekivawu rezultata, izra~unavawu dobitaka i smi{qawu optimalne varijante –

Svi |aci na zimskom raspustu Posle dana{wih ~asova u svim {kolama Srbije po~e}e prevremeni zimski raspust. Osnovci i sredwo{kolci odmara}e se do 11. jaunara, kad opet sedaju u skamije, ali ne zbog drugog polugodi{ta, ve} zbog nastavka prvog. Naime, kako su zbog {irewa novog gripa Ministarstvo prosvete i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe odlu~ili da raspust po~ne ranije nego {to je planirano, nastavnici nisu stigli da zakqu~e sve ocene, ve} }e mo}i

preteranim brojkama. U "Maks betu" ka`u da kod wih qudi dolaze prose~no jednom nedeqno i nema takvih koji su u kladionici dan i no}. Smatraju da je osnovni motiv kla|ewa zabava i opu{tawe, a zarada je tek u drugom planu. Zato su se kladionice i pretvorile u ekskluzivna mesta, i, poprimiv{i karakteristike restorana i kafi}a, napravile otklon od nekada{wih {altera za masovne uplate. Mo`da uspeh kladioni~arstva u na{oj zemqi ima veze i sa srpskim sportskim menta-

to da u~ine u prvoj nedeqi posle raspusta, od 11. do 16. januara, jer je i ona sastavni deo prvog dela "sezone". Kwi`ice s ocenama na polugo|u u~enici }e ku}i poneti tek 16. januara, a drugo polugodi{te {kolske 2009/10. po~e}e 18. januara. Ina~e, zbog epidemiolo{ke situacije odlu~eno je i da tokom ovih ferija ne}e biti organizovana ni dopunska ni dodatna nastava u {kolama.

kako ulo`iti {to mawe, a dobiti {to vi{e. Mo`e li taj u`itak da preraste u zavisnost? Neka istra`ivawa, ra|ena u Las Vegasu, pokazuju da tek tri-~etiri odsto posetilaca postanu patolo{ki kockari. Oni, kako je primetila zagreba~ki psihijatar dr Qiqana [kriwari}, patolo{ki veruju da }e sve vratiti kad im jednom “krene". Ina~e, u susedstvu kladioni~arstvo je do`ivelo pravi bum posle liberalizacije 2002. Te godine je u ovom poslu obrnuta milijarda kuna, a dve godine kasnije promet bio tri puta ve}i. Po nekim istra`ivawima, ~ak 600.000 qudi bar jednom nedeqno poseti kladionicu, {to je gotovo sedmina hrvatske populacije. Qudi iz ovog posla smatraju to, ipak,

naziva – iluzija predvi|awa sportskih rezultata. Bez obzira na krizu, ova delatnost ne}e se ugasiti. U svakom od nas le`i mali hazarder. Zna~ajno mesto u svemu tome ima i, ne mo`e se re}i nezainteresovana, dr`ava, koja od od ove delatnosti ubire nemale poreze. Da li vlasnici kladionica imaju moralnih dilema? U "Maks betu" ka`u da rade ono {to je legalno i maksimalno su odgovorni prema dr`avi, ali i igra~ima. ^ak i vi{e od toga. Prvi su u Srbiji uveli nagradne igre za posetioce. Na velikoj godi{woj nagradnoj igri dodeqeni su "{evrolet aveo", skuter, LCD televizor i brojne mawe nagrade. Ne iskqu~uju marketin{ki zna~aj, ali ka`u da im je prevashodni ciq bio da

Sirotiwa gubi i u `ivotu – U uslovima boqeg standarda u Srbiji u kladionicama su naj~e{}e bili dru{tveno devalorizovani slojevi. Oni koji su u igri sa sudbinom izgubili bitke u realnosti, izabrali su tu varijantu – obja{wava za “Dnevnik” sociolog Ratko Bo`ovi}. Po wemu, za veliki deo popularnosti kladionica u Srbiji zaslu`an je na{ mentalitet, mada ne iskqu~uje uticaj tranzicije i aktuelne krize. – Neobi~no je kod nas da se kladi ne ~ovek koji pomalo u osionosti – ho}e da se igra iako je ve} dobio u stvarnosti – ve} sirotiwa koja je izgubila u stvarnosti a ho}e jo{ hazardniju igru. Ali, sve je to zbog na{e anarhije, haosa, nasiqa i bezakowa. Ionako smo odli~ni u pravqewu svega {to je na ivici prevare – dijagnoza je dr Bo`ovi}a. Ig. M. litetom? Nacija, jednostavno, voli da se takmi~i u svemu, ~ak i u ne~emu {to se, kako je primetio profesor socijalne psihologije dr Petar Tur~inovi},

igra~ima poka`u koliko cene wihovu vernost i tako vrate deo onoga {to su uz wihovu pomo} zaradili. Vladimir Harak

EVROPSKI ^AS SLU[ALA I POTPREDSEDNICA PARLAMENTA VOJVODINE

Skamije „Jovine” odavno u Evropi

– Kad govorimo o Evropi, govorimo o toleranciji, unapre|ivawu i za{titi qudskih prava, ravnopravnosti, solidarnosti i zato vam `elim da upoznate EU putuju}i i obrazuju}i se u woj, ali da se i vra}ate ovamo, jer od vas zavisi koliko }e na{e dru{tvo biti demokratsko, gra|ansko i evropsko – naglasila je ju~e potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} u~enicima novosadske Gimnazije "Jovan Jovanovi} Zmaj" na evropskom ~asu. Odr`ali su ga svojim {kolskim drugovima maturanti pod patrona-

tom \a~kog parlamenta u okviru akcije "Zvoni za Evropu", koju organizuje Evropski pokret u Srbiji, da bi mlade upoznao s istorijatom i vrednostima EU. – Mi smo ve} prisutni u EU jer u~estvujemo na mnogim takmi~ewima u zemqama koje joj pripadaju, a tu se i na{i profesori usavr{avaju – rekao je predsednik \a~kog parlamenta Gimnazije Nemawa Predojevi}. – Uz to, na{a {kola sara|uje sa [panijom, Nema~kom, Francuskom, ali i Rusijom i SAD. A da svojim |acima otvara vrata sveta, i to ve} vekovima, potvrdio

je i direktor Gimnazije Radivoj Stojkovi}, podsetiv{i na to da je u 18. veku u ovoj {koli nastavni jezik bio latinski, u 19. nema~ki, a od 1892. godine je srpski. [kola, po direktorovim re~ima, uz negovawe nacionalnog identiteta svih |aka, stalno uspostavqa i komunikacije, prati de{avawa i poredi se s kqu~nim ta~kama, kako u Evropi, tako i van we, daju}i i svojim |acima osnovu i pripremaju}i ih da jednog dana budu stru~waci konkurentni bilo gde u svetu. D. Deve~erski

Institutu za javno zdravqe Vojvodine 150 doza. Cepiva su poslata i u zdravstvene ustanove u Ba~u (280), Ba~koj Palanci (1.020), Ba~kom Petrovcu (200), Beo~inu (560), Be~eju (920), @abqu (470), Srbobranu (340), Temerinu (650), Titelu (340) i Vrbasu (1.100). Za vakcinaciju za sad se u Sremu prijavio 7.251 gra|anin. Dom zdravqa u Mitrovici je iz prve tran{e dobio 1.390 doza, Stara Pazova 1.198, Ruma 1.090, In|ija i [id po 700, Pe}inci 420 i Irig 240. Zrewaninski Zavod za javno zdravqe dobio je ju~e 3.620 doza, koje su ravnomerno raspore|ene u pet sredwobanatskih domova zdravqa – u Zrewaninu, Se~wu, Novom Be~eju, Srpskoj Crwi i @iti{tu. Direktor Zavoda dr Mirko Ba~i} je najavio da }e pelcovawe po~eti danas posle podne. E. D.

VESTI Usvojen zakon o amnestiji Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o amnestiji i time pru`ila priliku svim mladim qudima koji nisu regulisali vojnu obavezu da re{e svoj status, smatra ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}. On je naglasio i da se usvajawem tog zakona niko ne osloba|a obaveznog slu`ewa vojnog roka, i dodao da je to zapravo prelazno re{ewu do potpune profesionalizacije Vojske, koja se o~ekuje po~etkom 2011.

Radio Srbobran bez prostorija Nezavisno udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine smatraju da je odluka Skup{tine op{tine Srbobran o oduzimawu prostorije Radiju Srbobran "skandalozna" i direktan je politi~ki napad na slobodu medija koji se zala`e za transparentnost rada lokalne vlasti. Srbobranska vlast je re{ila da odluku o prenosu nepokretnosti iz 1991. stavi van snage, ~ime su Radiju oduzete prostorije koje su bile predmet privatizacije 2007. @urnalisti~ke asocijacije podse}aju da je Radio Srbobran vlasnik tih kvadrata od 1982, da je privatizacija sprovedena u skladu sa zakonom, pa veruju da }e odluka biti privremeno stavqena van snage odlukom Ustavnog suda, a zatim i poni{tena. Ig. M.

Stipendije za 42 akademca UNS-a ^ak 212 studenata Univerziteta u Novom Sadu konkurisalo je za 41 stipendiju Fonda za stipendirawe i podsticawe darovitih studenata i mladih nau~nika i umetnika UNS-a u akademskoj 2009/10. Savet Fonda je prekju~e dodelio 11 stipendija studentima tehni~kih nauka, po {est onima s prirodno-matemeti~kih i pravnih, pet s ekonomskih, ~etiri s humanisti~kih, po dve onima s poqoprivednih, tehnolo{kih i medicinskih nauka i umetnosti i jednu u oblasti sporta, a jo{ jedna je namewena za interdisciplinarne studije, pa je na listi stipendista ukupno 42 imena. @albe na ovu odluku mogu se podneti do 24. decembra. Mese~ni iznos stipendije je isti kao lane – 12.000 dinara po studentu. Pravo da konkuri{u za stipendiju iz ovog fonda UNS-a imaju studenti zavr{nih godina, i to s prosekom najmawe devet. V. ^.


c m y

LOV

DNEVNIK

15

petak18.decembar2009.

SNEG KOJI JE PAO PROTEKLIH DANA USPOSTAVIO NOVE PRILIKE U VOJVO\ANSKIM LOVI[TIMA

Divqa~ prihrawivati, jarebicu spasavati Prava zima u decembru i preko 20 - ak centimetara snega, prvi put posle nekoliko godina, silom prilika uspostavqa nove prilike u vojvo|anskim lovi{tima. Lov po snegu ote`an je pre svega zbog kretawa, divqa~ je skrovitija jer mahom odlazi u remize, ali je slika priroda pred o~ima predivna pa i takvi uslovi i te kako imaju svoje ~ari, mada neki stru~waci smatraju da kada beli pokriva~ pre|e 30 centimetara, lov treba obustaviti. Ipak, ono {to lovci {to pre treba da urade je {to hitnije izno{ewe hrane i prihrawivawe divqa~i, kao i ra{~i{}avawe snega kraj hranili{ta kako bi `ivotiwe {to lak{e pri{le hranilicama. Trenutno, najboqe je izneti kukuruz u zrnu ili klipu. Sada{we temperature, odnosno “blagi minus” nisu problemati~ne za divqa~, ali dubok sneg svakako jeste, jer `ivotiwe imaju grdnih muka da do|u do hrane. Za ve}inu primeraka ovda{we divqa~i ovo je prvi put da se susre}u sa ovako dubokim snegom. Najugro`enija vrsta u doma}im lovi{tima i poqima zatrpanim snegom trenutno je jarebica. Ova ptica najte`e podnosi uslove kakvi su zavladali od minulog utorka, kada je sneg po~eo, a ova zima je jo{ jedno veliko isku{ewe za vrstu koje je u Vojvodini po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka bilo oko 300 hiqada , da bi danas brojnost spala na svega pedese-

Kukuruz }e pomo}i divqa~i da prebrodi zimu

Dugotrajan i dubok sneg desetkuje jarebice

tak hiqada primeraka. Podatak (godi{wi) da od ukupnih gubitaka jarebica, koja je vrlo osetqiva i na pesticide, od 60 do ~ak 85 odsto se doga|a tokom zimskog perioda, govori sasvim dovoqno. - [to je sneg dubqi, jarebice te`e dolaze do hrane - ka`e na{ lovni stru~wak, prof. dr Zoran Risti}. - Hladno}a uti~e na lo{u cirkulaciju ove ptice, pa jo{ ako je izglednela, nekada nije u stawu da poleti i tako postaje laka meta za grabqivce. Ako dubok sne`ni

pokriva~ du`e potraje, jarebice }e biti ozbiqno ugro`ene i zato ih obavezno treba prihrawivati. Gde god za to ima mogu}nosti, treba im iznositi lomqeno `ito sa plevom - ka`e dr Risti}. Za razliku od jarebica, hladno}u i dubok sneg od doma}e divqa~i najboqe podnose divqe sviwe. Wihova zimska dlaka je dovoqno gusta i debela da ih za{titi, a sklonost ka rivewu im omogu}uje da razgrnu sneg i do|u do `etvenih ostataka, korewa i ostale hrane.

Foto: J. Pap

Jelenska divqa~ tako|e dosta dobro podnosi zimu, ali ne i wihov podmladak. Tako|e, srne}i podmladak }e se, ako sneg potraje, tako|e na}i na velikoj muci. [to se fazana ti~e, i on je sada u problemima, jer te{ko dolazi do hrane. Propada u sneg pa mu se krila brzo nakvase, te je lada meta za predatore. Jedina prednost mu je {to no} provodi na drvetu, {to mu je najboqa za{tita od grabqivaca. D. Kne`i}

I STATISTI^KI PODACI POTVR\UJU

IZNENADNA POSETA VIKENDA[U SA KORU[KE

Dobra „ze~ja godina” boqa od prethodne

[akal odstreqen na ku}nom pragu!

Po zavr{etku lovne sezone na ze~eve, defininivno je postalo jasno ono {to se naslu}ivalo jo{ od prvih prispelih informacija sa terena: ovo je zaista bila “ze~ja godina”, te su rezultati odstrela, a li pre svega prirasta, nadma{ili i sasvim solidnu lawsku sezonu. Ze~eva je bilo u izobiqu, te su retka vojvo|anska lovi{ta gde je ova vrsta u “defanzivi”. I statistrika ura|ena u stru~noj slu`bi Lova~kog saveza Vojvodine to potvr|uje, jer je prirast ocewen kao dobar. - Analizom uzoraka o~nih so~iva ze~eva konstatovano smo da je procenat u~e{}a mladih ze~eva (do jedne godine starosti) u Vojvodini u proseku 59 odsto, {to je za pet odsto vi{e nego u 2008. godini - rekla je mr Dara \akovi} iz LSV. - Primenom ove metode do sada je zec spasen od istrebqewa ili dovo|ewa do biolo{kog minimuma u mnogim vojvo|anskim lovi{tima. Lovci u pokrajini su za to najzaslu`ni-

Ze~evi dobro „rodili” u 2009.

ji, jer su ozbiqno shvatili zna~aj stru~ne analize i blagovremeno nam dostavqali uzorke. Gledaju}i po regionima, najvi{e su napredovali Bana}ani i to za {est odsto u odnosu na lane, pa tamo{ni prirast ze~eva za ovu

Foto: J. Pap

godinu iznosi 57 odsto. U Ba~koj to pove}awe iznosi pet odsto, ali je prirast ve}i nego u Banatu te iznosi 59 odsto, dok je u Sremu prirast najve}i - 61 odsto, jedan odsto vi{e nego lane. D. Kn.

NAKON POTPISIVAWA SPORAZUMA U BEOGRADU

Podruku sa Slovacima Saradwa lovnih radnika i lovaca dve zemqe na skoro svim novioma - najkra}i je epilog nakon {to je minule nedeqe u ambasadi Slova~ke na Novom Beogradu potpisan sporazum izme|u Lova~kih saveza Srbije i Slova~ke. To ostavqa

prostor za uspostavqawe kontakata, a potom i me|usobih poseta i lova srpskih i slova~kih lova~kih dru{tava. Saradwa konkretno zna~i da }e dva saveza pomagati jedan drugom u nastupima pred me|unarodnim lova~kim i kinolo{kim organizacijama. Ukoliko, primera radi, na{a ili slova~ka delegacija `eli da, zarad ostvarewa svojih interesa, ne{to prelo`i, druga zemqa }e taj predlog podr`ati. Tako|e, sporazum }e omogu}iti razmenu informacija, iskustava, novih nau~nih dostignu}a iz oblasti lova, uzgoja divqa~i i kinologije na zadovoqstvo obe strane. Ispred Lova~kog saveza Slova~ke sporazum je potpisao Tibor Lebocki, a ispred LSS dr Zoran Popovi}. D. Kn. Foto: J. Pap

Na potezu Duga Me|a na Koru{ki, ju~e ne{to pre 15 ~asova, penzionisani in`ewer {umarstva i dugogodi{wi ~italac “Dnevnika” Nikola Krsti} (74) odstrelio je {akala prakti~no na ku}nom pragu, svega metar i po od ulaznih vrata vikendice u kojoj obitava. Samo nekoliko trenutaka pre toga, predator je u susednom dvori{tu raskomadao i progutao tromese~no pse}e {tene, nao~igled zapawene, prepla{ene `ene, Nikoline kom{inice. Upravo ona je, nakon prvobitnog {oka, videla da zverka ide prema Krsti}evoj ku}i, pozvala ga telefonom i rekla mu: “Kom{ija, neka velika `ivotiwa ide prema vama!” - Kada sam to ~uo, uzeo sam pu{ku i otvorio vrata. Tek {to sam iskora~io napoqe, na samo par koraka od mene nalazio se {akal, koji je zastao kada me je ugledao. Odmah sam ispalio ~etiri hica iz “malokalibarke” i odstrelio ga - pri~a Nikola Krsti}. Po wegovim re~ima, radi se o krupnom mu`jaku koga procewuje na oko godinu starosti, koga je najverovatnije glad prouzrokovana velikim snegom naterala da za|e u me|u koru{ke ku}e i vikendice. S obzirom na starost jedinke, to mu je zasigurno prvi put u kratkom veku da je prinu|en da se snalazi za hranu pod ovakvim (sne`nim) okolnostima. Ovaj slu~aj svakako je upozorewe Vojvo|anima koji obitavaju daqe od urbanih sredina. [akal se, definitivno, posledwih godina namno`io, te mu se brojnost poprili~no uve}ala, o ~emu svedo~e brojni lovci {irom pokrajine. Trenutne vremenske (ne)prilike mu ne idu na ruku, pa u potrazi za hranom ne preza ni od ulaska u naseqa i napada sve {to mo`e da mu poslu`i kao obrok. Nikola ka`e da je ju~e, pre nenadanog

Nikola Krsti} kraj odstreqenog predatora

susreta sa {akalom, u snegu video mno{tvo tragova ovog predatora, dok je pomenuta kom{inica tragove uo~ila i na vlastitoj terasi!

Foto: F. Baki}

Krsti} je najavio da }e pozvati veterinara kako bi, za svaki slu~aj, utvrdio da li je odstreqena `ivotiwa eventualno zara`ena besnilom. D. Kn.


SPORT

petak18.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

„DNEVNIK” 53. PUT PROGLASIO NAJBOQEG SPORTISTU AP VOJVODINE

Na|a Higl laureat

Kolektivan snimak najboqih vojvo|anskih sportista

Tradicija je nastavqena. ”Dnevnik” je u Kongresnom centru Master hale Novosadskog sajma po 53. put dodelio nagrade najboqim sportistima Vojvodine, ali i odao priznawe svima koji se u ova te{ka vremena bore s neda}ama da bi ostvarili makar deli} svojih sportskih snova. Najuspe{niji su, svakako, mladi}i i devojke koji su na velikim me|unarodnim takmi~ewima osvojili neki trofej. Na primeru slavodobitnika iz Vojvodine najboqe se mo`e uo~iti kako, na pobedni~kom putu, ni brojne prepreke i neda}e ne mogu spre~iti one koji istinski `ele uspeh i veruju u sebe. Po izboru sportskih novinara Dnevnika u 2009. godini slava je pripala pliva~ici Na|i Higl. Simpati~na Pan~evka je pokazala kako se mo`e pobediti u konkurenciji vrhunskih profesionalaca osvajawem zlatnog odli~ja na 200 metara prsno na SP u Rimu, pritom raspola`u}i uslovima dostojnim klasi~nih amatera, uz pomo} brata Sebastijana, koji je, silom prilika, postao i razvija se u izvanrednog trenera. Nastavila je zlatna Na|a i posle Svetskog prvenstva da ni`e uspehe. Prvo je na Svetskom kupu u malim bazenima u Durbanu osvojila peto mesto na 100 metara prsno, dok je u svojoj disciplini na 200 metara prsno bila prva popraviv{i vreme na 2:20,41 minuta. Zatim je na Svetskom kupu u Stokholmu ponovila rezultat na 200 prsno i popravila dr`avni rekord na 2:18,54 minuta. Pre toga je na 100 prsno bila 14. izjedna~iv{i dr`avni rekord (1:07,73). Za devet meseci Na|a je napravila skok od gotovo devet sekundi, jer je 200 metara prsno u malim bazenima 27. februara u Be~eju isplivala 2:27,22, a u Stokholmu je stigla do 2:18,54 minuta. Na Gran-priju Srbije u Beogradu, Higlova

je postavila dr`avni rekord i na 200 me{ovito od 2:17,18 i uzela prvo mesto. Na 37. mitingu Mladost u Zagrebu pobedila je i na 100 i na 200 metara prsno. Na tom takmi~ewu je popravila dr`avni rekord na 100 prsno, koji sada

Foto: F. Baki}

nije zaokru`ila izuzetno uspe{nu sezonu. Upravo je ju~e otputovala na Tre}i “Vladimir Salwikov kup” u Sankt Petersburgu i nije bila u prilici da primi pehar “Dnevnika” namewen najboqem sportisti pokrajine.

Majka Na|e Higl prima nagradu

iznosi 1:06,45. Tako|e je vlasnica i dve srebrne medaqe, na 100 i 200 metara prsno sa Univerzijade u Beogradu. Pro{le nedeqe na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Istanbulu Na|a je osvojila srebrnu medaqu na 200 metara prsno. Me|utim, time Na|a

Umesto we, nagradu je primila wena majka Sne`ana, a trofej joj je uru~io direktor Regionalnog centra Delta \enerali osigurawe u Novom Sadu Leonid Babi}. Odmah iza Na|e Higl na „Dnevnikovoj” listi na{ao se ko{arka{ Milan

Ma~van, koji je na reprezentativnom debiju u dresu seniorske reprezentacije Srbije osvojio srebrnu medaqu na Prvenstvu Evrope, odr`anom u Poqskoj. Neverovatnim entuzijazmom, uz nesebi~nu podr{ku svojih roditeqa, Milan je izrastao u pravog sportskog diva, koji svakim danom ja~a. Zbog profesionalnih obaveza Milan nije bio me|u nama. Umesto wega, sestra je primaila nagradu na{eg lista, koju je uru~ila Sawa Babi}, direktorica Direkcije „Stilosa”. Tre}e mesto u jednom od najstarijih izbora u Srbiji pripalo je Ivani [panovi}, vedroj devojci iz Zrewanina, koja uspe{no okon~ala juniorski sportski sta`, pokazuju}i na Univerzijadi i EP za juniore da }e na{a atletika, posle niza su{nih godina, ponovo dobiti princezu kakve su nekada bile Vera Nikoli} i Sne`ana Pajki}. Nagradu Ivani [panovi} uru~io je Aleksandar @deri}, direktor Res Medije. Dodeqena su i ~etiri specijalna priznawa. Jedno je pripalo Gordani Mikovi} Mu~ibabi}, ~lanici Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790, koja je osvojila bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama gluvih u Tajpeju u streqa{tvu. Drugo je zaslu`io na{ kolega novinar Milan Grbi}, dugogodi{wi saradnik “Dnevnika”. Tre}e priznawe oti{lo je u ruke Savate kluba Vojvodina iz Novog Sada, koje su dali najve}i doprinos {to je Srbija na EP u aso savateu u [paniji zauzela drugo mesto. ^etvrta specijalna nagrada pripala je Stonoteniskom klubu Vojvodina, koji je osvojio duplu krunu, osvojiv{i ekipnu titulu i u mu{koj i u `enskoj seniorskoj konkurenciji, {to nikada ranije nije uspelo ni jednom klubu, ~ak ni u nekada{woj SFR Jugoslaviji. Wima su pehare uru~ili glavni i odgovorni

urednik “Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij i urednik Sportske rubrike na{eg lista Branislav Puno{evac. Generalni direktor “Dnevnika Vojvodina pres” Du{an Vlaovi} je biranim re~ima pozdravio sportiste, sportske legende, trenere, sportske radnike, sponzore i prijateqe na{eg lista, zahvaliv{i im se {to su do{li na 53. izbor najboqih sportista Pokrajine.

Lista prvih deset 1. 2. 3. 4.

Na|a Higl (plivawe) Milan Ma~van (ko{arka) Ivana [panovi} (atletika) Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 5. Stefan Markovi} (ko{arka) 6. Milena Ra{i} (odbojka) 7. Tatjana Trivi} (yudo) 8. Davor [tefanek (rvawe) 9. Marija Galowa (stoni tenis) 10. Petar Filipovi} (vaterpolo) - Tradicionalno “Dnevnik” posve}uje veliku pa`wu sportu, a izbor najuspe{nijih sportista godine u AP Vojvodina je priredba s kojom se ponosimo. Ve}ini ovde prisutinih je poznato da je “Dnevnikov” izbor najboqih sportista najstariji na ovim prostorima, a na ve~noj listi na{eg lista su brojni olipijski {ampioni, svetski i evropski prvaci, istinski velikani u planetarnim razmerama. Ovogodi{wim lauretima ~estitam na postignutim uspesima i `elim im zdravqe i jo{ mnogo vrhunskih rezultata, a ovim mla|ima da nastave da treniraju i da nastoje da i oni stignu na “Dnevnikovu” ve~nu listu. Imaju na koga da se ugledaju i od koga da u~e - rekao je, izme|u ostalog, Du{an Vlaovi}. Jovo Gali}


SPORT

DNEVNIK TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Start u nedequ S malim zaka{wewem u nedequ po~iwe 47. tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu, na startu }e se na}i 87 timova, ali to jo{ uvek nije kona~an broj jer se ekipe jo{ uvek prijavquju, pa verujemo da }emo dosti}i i brojku od 100 timova. Nezahvalno se baviti prognozama, jer su gotovo sve ekipe na{le novog sponzora, a prelazni rok je jo{ uvek u toku, pa }emo snage ekipa mo}i sagledati tek kada ih prvi put vidimo na delu, ali je sigurno da }e gledaoci u sportskoj hali na Sajmi{tu i ove godine u`ivati jer }e na delu videti mnoge majstore malog fudbala. Gotovo sve ekipe najavquju bombaste sastave, s fudbalerima Vojvodine, Spartaka, kulskog Hajduka, barem pet ekipa tvrdi da }e za wih igrati Milo{ Krasi}, koji je pre tri godine poneo epitet najboqeg igra~a na na{em turniru,a a jedno je sigurno da }e gledoci u ovim zimskim danima imati zaista priliku da gledaju kvalitetan mini fudbal i atraktivne igra~e. Kao i nekoliko ranijih godina, najmla|i }e prvi na parket, {to je i razumqivo jer su nestrpqivi, a potom }e na parket i seniori. Ovog vikenda presko~ili smo veterane, ~ekamo da se popune upra`wena mesta. Iako jo{ uvek nismo do detaqa razradili plan, o~ekujemo da se turnir zavr{i 11. januara. U nede-

Primamo jo{ prijave Zbog velikog interesovawa odlu~ili smo da prijave za na{ turnir primao i daqe. I to u prostorijama sportske rubrike u zgradi “Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba “Dnevnik”: 340 - 2511- 60 do ~etvrtka, 24. decembra. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe je 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 (de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. qu }e na parket iza}i samo 40 timova, ostali }e ~ekati {ansu slede}e subote,a neki }e tek za nedequ dana igrati prve utakmice. Kao i prethodnih nekoliko nedeqa igra}e se u grupama po dva tima, a u nokaut fazu }e i}i po dva najboqa tima, sve zavisi koliko }emo ekipa imati na kraju. [ema nije ista za sve, ali }emo voditi ra~una da se najboqe ekipe ne sretnu u ranoj fazi borbe za trofeje. G. K.

Program za nedequ 9.00: In trans – Go Serbia kom (mp) 9.35: Autootpad @ika – Indeks (mp) 10.10: Mewa~nica Ris – Potez (mp) 10.45: Co Viskol – SMSB Enigma (p) 11.20: AD \or|e Zli~i} – Umetnik SZR (p) 11.55: Sport klub Meridijana – Lavovi ( p) 12.30: Slavija Metalplast –Sportska kladionica Monako ( NB) (p) 13.05: Mewa~nica Ris – AC Cune drajver (k) 14.00: Iris farm – Gagaplast (k) 14.35: Indeks – Ofset print (k) 15.10: Autogalant – Hotel Arta (s) 15.45: Kafe In kontro – Maksbend (s) 16.20: Molersko farbarska radwa Sa{a – Dunis transport (s) 16.55: STR Bla`in – \ardino (s) 17.30: Carigrad – NS tim (s) 18.05: MS komerc – Fitnes klub (s) 18.40: Klaris – tehni~ki fakultet (s) 19.15: Mladost – [kolska kwiga (s) 19.50: Dinamika – Gumatik STR (s) 20.25: Podbara – Vitorog (s)

DANAS @REB OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Niko ne}e Bajern Danas }e se u Nionu obaviti `reb osmine finala Lige fudbalskih {ampiona, u bubwu }e se na}i 16 ekipa , koje }e biti podeqena u dva {e{ira. U prvom }e biti pobednici grupa i oni }e u revan{ utakmicama biti doma}ini, dok }e u drugom bi-

gli da posredstvom malih ekrana prate {to vi{e me~eva, a termini za me~eve su 16. i 24. februar i 9. i 17. mart. Prvi {e{ir: Bordo, Real, Fiorentina, Seviqa, Man~ester junajted, ^elzi, Barselona, Arsenal.

petak18.decembar2009.

17

@REB POLUFINALA LAV KUPA SRBIJE

Vojvodina u Humskoj, romanti~ari na Marakani U }upu su se na{la ~etiri najboqafudbalska kluba u na{em najmasovnijem takmi~ewu, bez ikakvih povlastica, sa istom `eqom da se domognu vrednog trofeja i nagrade od 81.000 evra. @reb obavqen u Sali Mediteran hotela Kontinental, u polufinalu Lav kupa Srbije ipak je razdavojio ve~ite rivale, pa }e se 7. aprila (17,30) naredne godine sastati: Partizan- .Vojvodina i Crvena zvezda - OFK Beograd. - Vide}emo kako }e pro}i prelazni rok, odnosno u kakvim sastavima }e oba tima do~ekati prole}e. Vojvodinu dobro poznajemo, to je svakako rival du`an makismalnog respekta. Partizanov ciq je uvek isti, dupla kruna, a sada nam je otvorena mogu}nost za odbranu oba trofeja.Nadam se da na doma}em terenu ne}emo dozvoliti bilo kakvo neprijatno iznena|ewe - istakao je portparol Partizana, Marko Vjetrovi}. Direktor Vojvodine Radisav Rabrenovi} nije previ{e o~ajavao, iako sportska sre}a nije bila naklowena Novosa|anima. - Dobili smo jednog od najte`ih rivala, ali mo`da je to i dobar rasplet. Trudi}emo se da napravimo taj jedan korak koji nas deli od finala i borbe za trofej koji pri`eqkujemo. Puno toga u narednom periodu podredi}emo ba{ ovom duelu, ali nikako ne na u{trb prvenstva koje je dugo i ostavqa {ansu da popravimo utisak posle bledog fini{a u jesewoj sezoni. ^ini se da su prilikom `reba najboqe pro{li beogradski crveno-beli. - Zna~ajna je prednost doma}eg terena, jer pred na{im navija~ima ekipa uvek mo`e da pru`i maksimum. Logi~no, bi}e

De~ak je izvukao ceduqicu s imenom Partrizana

prisutna puna mobilizacija jer romanti~ari poseduju poletan i kvalitetan sastav, a uvek u situacijama kad se sve re{ava u jednom me~u postoji takmi~arska

Montevideo, bog te video! U beogradskom hotelu “Kontinental” ceremonija `reba polufinala Kupa Srbije protekla je u duhu multimedijalnog projekta “Montevideo, bog te video!”. Predstavqawu projekta prisustvovali su rediteq filma i TV serije Dragan Bjelogrli} i glumci. Projektom “Montevideo, bog te video!”, u produkciji ku}e ntermedija Netvork, obele`ava se 80 godina od prvog Svetskog prvenstva u fudbalu, kao i osam decenija od najve}eg uspeha jugoslovenskog i srpskog fudbala - osvajawa tre}eg mesta na {ampionatu sveta u Montevideu, u Urugvaju 1930. godine. dra` i neizvesnost. @elimo da uspe{an rezultatski niz nastavimo na oba fronta tokom prole}a - poru~io je predstavnik

Lev produ`io ugovor Selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Joakim Lev produ`io je ugovor sa nacionalnim savezom do juna 2012. godine. Lev je imao ugovor sa Fudbalskim savezom Nema~ke (DFB) do jula 2010. godine, ali je posle dogovora sa ~elnicima DFB-a odlu~io da produ`i saradwu. DFB je pristao da produ`i ugovore i sa Levovim pomo}nicima Hansom-Diterom Flikom, trenerom golmana Andreasom Kepkeom, kao i tim-menxerom Oliverom Birofom. Lev (49) je preuzeo selekciju Nema~ke 2006. godine.

Zvezde na `rebu Goran Vasilijevi}. Potpredsednik OFK Beograda Slobodan Santra~ kratko je konstatovao:

- Vode}i timovi iz prvenstva vojeva}e i u zavr{nici Kupa {to daje posebnu aromu takmi~ewu. Naravno, jasno je da na Marakani nije

lako savladati probu|enu Zvezdu, ali nada uvek mora da postoji. U polufinalu Kupa igra}e se jedna utakmica, a ako pobednika ne bude bilo po isteku 90 minuta, odmah se izvode penali. Prema propozicijama takmi~ewa, finale nacionalnog kupa (6.maj) uvek se igra na stadionu Partizana, ali postoji jedan izuzetak. Ako se u finalu sastanu upravo Partizan i Crvena zvezde onda se doma}instvo odre|uje `rebom. Tako|e, ako su finalisti Partizan i neki drugi klub, onda se me~ igra na stadionu Crvene zvezde, me|utim i od toga se mo`e odstupiti. Primer su upravo dva posledwa Finala kupa, koja je osvojio Partizan (protiv Zemuna i Sevojna), a koja su igrana na wegovom stadionu, naravno posle dogovora sa protivnicima. Z. Rangelov

DU[AN TADI] O ISHODU @REBA ZA LAV KUP

Te`e nije moglo biti Vest da }e Vojvodina 7. aprila u polufinalu Lav kupa igrati s Partizanom u Beogradu zatekla je prvotimca Vojvodine Du{ana Tadi}a u prepodnevnom ispijawu kafe s drugarima u jednom od novosadskih kafi}a. Kada smo mu saop{tili da }e Novosa|ani igrati sa crno-belima i to kao gosti, kao da mu je gutqaj zastao u grlu. - Znao sam, te`e nije moglo biti – bila je prva Tadi}eva reakcija. – Ipak, {ansa uvek postoji, a mnogo toga zavisi}e i od zimskog prelaznog roka, ko }e u kavom sastavu do~ekati prole}e. Adem Qaji} ne}e pre}i u Man~ester junajted, a na pitawe da li }e Du{an Tadi} ove zime pre}i u

Sampdoriju, na{em sagovorniku vratilo se raspolo`ewe. - Sva{ta se pri~a, znam da su neki Italijani dolazili da gledaju na{e me~eve. U svakom slu~aju imponuje mi {to se moje ime vezuje za takav klub i takvu fudbalsku zemqu. Tadi}a ugovor ve`e jo{ godinu dana. Prilika je da Vo{a zaradi ili ve} ove zime, ili na leto. - U klubu }e proceniti {ta je za Vojvodinu najboqe. Ja }u se slo`iti sa svakom odlukom koja bude i po klupskoj, ali i po mojoj meri – rekao je Tadi}, po u~inku u 2009. godini odmah iza Dragana Mr|e na listi fudbalera iz pokrajine. S. S.

PARTIZAN ZAOKRU@IO POLUSEZONU

[ahtjor doneo nadu

Radost fudbalera Bajerna u Torinu

ti drugoplasirani timovi po grupama. Interesantno je da svi posle sjajne igre Bajerna u Torinu `ele da izbegnu Bavarce,a ni Inter, Milan i Olimpik iz Liona nisu protivnici koje bi`eleli u prvom krugu nokaut faze. Prvi put u Ligi {ampiona me~evi osmine finala igra}e se ~ak u u osam termina , kako bi gledoci {irom Evrope mo-

Drugi {e{ir: Bajern, Milan, Olimpik(L), [tutgart, CSKA, Porto, Inter, Olimpijakos. @reb osmine finala Lige {ampiona po~iwe u 12 sati,a prema ranije utvr|enim pravilima ekipe iz iste zemqe i timovi koji su igrali u istoj grupi ne mogu se sastati u {esnaestini finala. G. K.

Fudbaleri Partizana su posle pobede nad [ahtjorom, prekinuli niz od 12 uzastopnih poraza u Evropi. Crno–beli su smogli snage da na opro{taju od me|unarodne scene savladaju renomiranog protivnika. [ahtjor u Beogradu nije nastupio u standardnom sastavu, ali jeste sa ~etvoricom Brazilaca, {to je dovoqno za respekt. Upravo su karioke pokazale najvi{e `eqe, ali je Partizanov motiv ipak bio ja~i. Na{ {ampion pobedom je nagovestio lep{e dane. - Pokazali smo da mo`emo da se nosimo sa jakim ekipama. To sam govorio i ranije, kada smo usled lo{e atmosfere bele`ili takve i rezultate. Tuluz je

Moreira u duelu s igra~ima [ahtjora

Krstaji} ostaje Dan posle me~a sa [ahtjorom iskusni Mladen Krstaji} nagovestio je da bi mogao da ostane u Partizanu. - Polusezonu smo zavr{ili trijumfalno iako tako nije izgledalo. Pokazali smo kvalitet, naslu}en u derbiju sa Crvenom zvezdom. Poku{ao sam da pomognem momcima u igri, sugeri{u}i im kako da se postave. Zadovoqan sam i nadam se da }emo na prole}e odbraniti doma}e trofeje – rekao je Krstaji}, bez naznake da bi mogao da prihvati neku od ponuda nema~kih klubova.

bio najava ovoga {to se sada desilo. Sa optimizmom odlazimo na odmor i ~ekamo pripreme za prole}nu polusezonu – rekao je trener Partizana Goran Stevanovi}. Stevanovi}a raduje odgovorna igra wegovih izabranika. Svi su po wemu opravdali poverewe, ali pohvalio je odbranu, koja je do sada najvi{e kiksirala. - Ovoga puta bili smo ozbiqni. Imali smo jasan ciq na po~etku utakmice i wemu smo sve vreme stremili. Pobedili smo veliku ekipu, a zasluge pripadaju svima, posebno odbrani koja je neutralisala napade [ahtjora po bokovima. Jesewu polusezonu Stevanovi} je prokometarisao ovako. - Naravno da nisam zadovoqan drugim mestom, ali kada se sve sagleda nismo jo{ lo{e ni pro{li. Zaostatatak za Zvezdom je minimalan, u trci smo i za odbranu Kupa tako da su oba trofeja u igri. Na prole}e }emo biti daleko boqi, jer }emo fokus potpuno usmeriti ka doma}im takmi~ewima – uveren je Stevanovi}.

Stevanovi}: Vo{a je jaka Partizan }e u polufinalu Lav kupa igrati u Beogradu, protiv Vojvodine. Trener Stevanovi} ovako je video `reb. - Koga god da smo dobili ne bi bilo lako jer se radi o zavr{nici takmi~ewa. Vojvodina je tre}i klub u zemqi i samim tim neugodan protivnik. Nadam se sjajnom derbiju, koji bismo mi, uz podr{ku grobara na kraju dobili – rekao je Stevanovi}i. Za sada nije jasno, ukoliko ostane na klupi, sa kojim timom }e trener Partizana raspolagati. - Naravno da ne, ali `elim da verujem da }e ko god bude predsednik, umeti bezbolno da re{i probleme. Sumwam da }emo ostati bez pola tima, ali ako se to i desi proba}emo da na|emo adekvatne zamene – optimista je Stevanovi}. I. Lazarevi}


18

SPORT

petak18.decembar2009.

Krsti} i Stojakovi} solidni Ko{arka{i Wu Orleansa pobedili su u sredu uve~e Detroit sa 95:87. Najzaslu`niji za pobedu Hornetsa, koji su u drugom delu igre nadoknadili zaostatak od 16 poena, bio je Dejvid Vest sa 32 poena i 12 skokova, dok je Kris Pol postigao 16, od kojih 14 u drugom poluvremenu, uz 12 asistencija. Predrag Stojakovi} je u igri proveo ne{to mawe od 33 minuta i postigao je 11 poena, uz ~etiri uhva}ene lopte. Najefikasniji u gostuju}em timu bio je Rodni Staki sa 26 poena i pet asistencija. Dalas je pobedio Oklahomu sa 100:86 uz odli~nu partiju nema~kog reprezentativca Dirka Novickog, koji je postigao 35 poena i imao 11 skokova. Pobedi su doprineli i Xo{ Hauard sa 15 i [on Merion sa 12 poena. S druge strane, Rasel Vestbruk bio je najefikasniji sa 16 poena, Kevin Durant ubacio je 12, a kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krsti} postigao je osam poena, uz dve uhva}ene lopte i asistenciju. Ko{arka{ki Los An|eles Klipersa pobedili su Minesotu sa 120:95 i ostvarili sedmu pobedu u posledwih 11 utakmica. Najefikasniji

Nenad Krsti}

na me~u bio je Erik Gordon sa 25 poena, a Kris Kaman istakao se sa 23 poena i 10 skokova. Markus Kembi dodao je 10 poena uz 18 skokova i pet blokada. Za Timbervulvse Kevin Lav postigao je 19 poena uz 12 skokova, Al Xeferson postigao je poen mawe, a srpski ko{arka{ Sa{a Pavlovi} upisao je {est poena. San Antonio je pobedio Golden Stejt sa 103:91 i tako naneo „ratnicima“ ~etvrti uzastopni poraz u prvenstvu. Najzaslu`niji za pobedu Sparsa bili su Tim Dankan

sa 27 poena i 15 skokova i Ri~ard Xeferson sa 17 poena. U pora`enoj ekipi Monta Elis je bio najboqi sa 35 poena, a srpski ko{arka{ Vladimir Radmanovi} postigao je jedan poen uz jednu uhva}enu loptu i jednu asistenciju. U ostalim utakmicama Atlanta je pobedila Memfis sa 110:97, Indijana je bila boqa od [arlota sa 101:98, a Orlando od Toronta sa 118:99. Ko{arka{i Klivlenda pobedili su Filadelfiju sa 108:101, Juta Wu Xersi sa 108:102, dok su Los An|eles Lejkersi posle produ`etka pobedili Milvoki sa 107:106. Pobedu „jezera{ima“ obezbedio je Kobi Brajant pogotkom iz te{ke situacije uz zvuk sirene. Denver je pobedio Hjuston sa 111:101, a Sakramento je bio boqi od Va{ingtona sa 112:109. Rezultati: Atlanta - Memfis 110:97, Indijana - [arlot 101:98, Orlando - Toronto 118:99, Filadelfija - Klivlend 101:108, Wu Xersi - Juta 92:108, Milvoki L.A. Lejkers 106:107, Minesota L.A. Klipers 95:120, Wu Orleans Detroit 95:87, Oklahoma - Dalas 86:100, Denver - Hjuston 111:101, Sakramento - Va{ington 112:109, Golden Stejt - San Antonio 91:103.

NOVI SAD GOST RADNI^KOM BASKETU

Vreme za pobedu Ko{arka{i Novog Sada nalaze se u situaciji da dana{wi me~ protiv Radni~kog basketa u Beogradu moraju da dobiju. Solidne igre nisu dale rezultat u posledwih nekoliko me~eva i sada se mla|i {prvoliga{ nalazi u nezavdinoj situaciji, kona~no mora da opravda sve {to je ulo`eno u wega i da krene svim silima do trijumfa. U pro{lom kolo je Napredak bio boqi u Novom Sadu i odneo bodove, ali su igra~i u belom re-

{eni da stanu na kraj crnoj seriji, a odli~na prilika za to je ve} danas protiv fewera{a u ligi. - Do{li smo u situaciju da danas moramo da trijumfujemo. Ne treba, pokazalo se, u ovoj ligi nikada biti siguran u trijumf, ali nikada nismo bili re{eniji da pobedimo. Mislim da uop{te nije pitawe ko je protivnik, nego smo do{li u stawe maksimalne spremnosti i po svaku cenu `elimo pobedu. Sini{a Kova~evi} je u{ao u sistem, vratio se Jan~ikin i ko-

na~no smo kompletni, {to je jo{ jedna dobra vest. Ina~e sam optimista, ali pred dana{wi me~ sam blizu toga da garantujem trijumf. Posle serije lo{ih rezultata nismo klonuli duhom i motiv nam nije poquqan. Kvalitet imamo i nadam se da }emo u ne{to lak{im me~evima koji slede pokazati da smo nezaslu`eno na mestu na kojem se sada nalazimo - rekao je kapiten Novog Sada Goran Pobri}. Utakmica po~iwe u 19 ~asova. M. Risti}

DNEVNIK SUPERLIGA ZA MU[KARCE

[ap~ani spremniji Crvenka - Metaloplastika Zorka Keramika 26:33 (15:15) CRVENKA: Dvorana Slobodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 200, sudije: Dragomirovi} i Raji} (Beograd). Sedmerci: Crvenka 2 (2), Zorka Keramika 2 (2), iskqu~ewa: Crvenka 6, a Zorka Keramika 8 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka, Perovi} 1, @egarac 3 (1), Radowi}, Me{ter 6, Gugleta, Holpert 3, Nikoli}, Gruji~i} 2, Veselinovi} 6 (1), Majki}, Stankovi} 1, Miri}, Jolovi} 4. METALOPLASTIKAZORKA KERAMIKA: Milo{evi} 6, @ivanovi} 1, [akvilize 7, ^iko-

vani, Marjanovi} 2, Mihailovi}, Meduri}, \uri~in, Pralica 8 (2), Vu~i}evi}, Markovi} 5, Raji~i}, Mitrovi} 4, ^ali}. U zaostaloj utakmici 10. kola, rukometa{i Crvenke samo su u prvom delu uspevali da odr`avaju rezultatsku ravnote`u. Mada se lako moglo uo~iti da im je u goste do{ao trenutno boqi a i znatno spremniji tim. To je u nastavku susreta do{lo do punog izra`aja. U 31. minutu [ap~ani su poveli golom Mitrovi}a (15:16) i do kraja utakmice Crven~an ni u jednom trenutku nisu uspeli da nagoveste eventu-

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

VINER [TEDI[E LIGA ZA @ENE

Preokret za vrh

Serija se nastavila

Petrovaradin - Spartak 2:3 (25:20, 25:20, 20:25, 23:25, 13:15) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara“, gledalaca 100, sudije: Leko (Sremski Karlovci), Glu{ac (Novi Sad). PETROVARADIN: Lalo{evi} 1, Radojevi} 8, Zec 8, Bumbi}, Jeki} 23, ]osi} 21, ]orluka, ^u~kovi} 20, Mili}evi} 5, Kilibarda, Gali}, Malba{ki (l). SPARTAK: Ku`i}, Radulovi}, Jana~kov 8, Vidakov (l), Jawi} 19, [leiher, Konkoq 4, Markovi} 2, Fa}ol 4, Kecman 20, Medi}, Radovi} 12. Odbojka{i suboti~kog Spartaka zimova}e na prvom mestu Druge lige sever posle pobede nad Petrovaradinom. Pravi derbi odigrale su do ovog duela nepora`ene ekipe u ligi i posle pet maratonskih i veoma kvalitetnih setova vi{e koncentracije u presudnim momentima imali su Suboti~ani i trijumfovali, uprkos zaostatku od 0:2 u setovima. Prva dva seta

dobili su Novosa|ani demonstriraju}i odli~nu igru s veoma malo gre{aka. Nadahnut je bio iskusni tehni~ar doma}ih Radojevi} odli~no razigravaju}i puca~e Jeki}a i ]osi}a. Tek ne{to kasnije aktivirao se i kapiten ^u~kovi} i do karja me~a bio najsvetlija figura doma}eg tima, ali je igra Spartaka bila suvi{e dobra u setovima koje su osvojili. Tek polovinom tre}eg perioda proradio je napad kroz sredinu gostiju i visoki Jawi} uspeo je da nani`e 19 poena, ve}inu iz napada i bio je nere{iva enigma za Novosa|ane. Mladi Kecman odigrao je veoma dobro kada je trebalo, ali je odluka o pobedniku pala posle neizvesne zavr{nice. Bilo je 13:13 u taj-brejku. Najpre je pogre{io ^u~kovi}, prestupiv{i pri servisu, a zatim je Jeki} ispucao napad u aut za kona~no slavqe Suboti~ana. M. Risti}

Kubica napu{ta Reno? Poqski voza~ Roberto Kubica nije siguran da li }e naredne sezone da nastupi za ekipu Renoa u {ampionatu Formule jedan, izjavio je wegov menaxer Danijele Moreli. Reno je pre dva dana saop{tio da ostaje u F1, ali da je deo akcija tima prodat firmi „@eni kapital“ iz Luksemburga. - @eleli bismo da znamo vi{e o firmi “@eni kapital” i {ta ko radi u timu, jer partner mo`e da bude ili miran ili onaj

koji sve kontroli{e - rekao je Moreli i dodao: - Sve se promenilo u pogledu situacije kakva je bila kada smo potpisali ugovor i veoma je bitno da nam Reno da sve informacije. Mi nismo protiv novih qudi u timu, ali je va`no da znamo ko }e voditi tim i kakva }e strategija biti. Za nas bi ona mogla da bude i dobra i lo{a. Potrebno nam je neko vreme da razmotrimo novu situaciju, tako da jo{ nije sigurno da li }e Robert ostati ili oti}i iz ekipe.

ULEB EVROLIGA

UEFA LIGA EVROPE

Grupa A Cibona - Fenerbah~e 80:77 Montepaski - Asvel 83:74 Danas Barselona - @algiris (20.45) 1. Montepaski 2. Barselona 3. Asvel 4. Fenerbah~e 5. @algiris 6. Cibona

8 7 8 8 7 8

7 7 3 3 1 2

1 0 5 5 6 6

659:546 569:436 545:586 564:622 474:521 503:603

15 14 11 11 8 10

Grupa B Lietuvos - Olimpijakos 83:89 Danas Efes Pilsen - Unikaha (19.15) Orleans - Partizan (21) 1. Olimpijakos 2. Unikaha 3. L. Ritas 4. Partizan 5. Efes Pilsen 6. Orleans

8 7 8 7 7 7

6 5 4 4 3 0

2 2 4 3 4 7

710:648 560:539 603:614 516:534 571:561 499:569

14 12 12 11 10 7

Grupa C Kaha Laboral - Olimpija62:53 Lotomatika - Marusi 74:87 Danas CSKA - Makabi (18.15) 1. Kaha Laboral 2. Makabi 3. CSKA 4. Marusi 5. Lotomatika 6. Olimpija

8 7 7 8 8 8

6 5 5 3 3 1

2 2 2 5 5 7

Grupa D Oldenburg - Himki Danas Panatinaikos - Real Milano - Prokom 1. Panatinaikos 2. Himki 3. Real 4. Prokom 5. Milano 6. Oldenburg

7 8 7 7 7 8

6 5 5 3 2 1

1 3 2 4 5 7

623:586 568:518 489:468 596:616 585:610 552:615

14 12 12 11 11 9

49:62 (19) (20.30) 584:491 591:595 587:497 537:584 513:518 533:660

13 13 12 10 9 9

Danas Grupa D Herta - Sporting (L) Herenven - Ventspils

1. Sporting (L) 2. Herta 3. Herenven 4. Ventspils

1 8:6 11 2 6:5 10 2 11:7 8 3 3:10 3

Grupa E CSKA (S) - Roma Bazel - Fulam

0:3 2:3

6 6 6 6

3 3 2 0

1:0 5:0

2 1 2 3

1. Roma 2. Fulam 3. Bazel 4. CSKA

6 6 6 6

4 3 3 0

1 2 0 1

1 10:5 13 1 8:6 11 3 10:7 9 5 2:12 1

Grupa F PAO - Dinamo (B) [turm - Galatasaraj 1 0 0 1

3:0 1:0

1 12:4 13 2 7:4 13 4 4:12 6 4 3:6 4

Grupa J Klub Bri` - Tuluz Partizan - [ahtjor

1:0 1:0

1. Galatasaraj 2. Panatinaikos 3. Dinamo (B) 4. [turm

1. [ahtjor 2. Klub Bri` 3. Tuluz 4. Partizan

6 6 6 6

6 6 6 6

4 4 2 1

4 3 2 1

1 2 1 0

1 14:3 13 1 10:8 11 3 6:11 7 5 6:14 3

Grupa K Sparta (P)- Kopenhagen Klu` - PSV Ajndhoven

1. PSV 2. Kopenhagen 3. Sparta (P) 4. Klu`

6 6 6 6

4 3 2 1

2 1 1 0

0 2 3 5

Grupa L Bilbao - Verder Nacional - Austrija (B)

1. Verder 2. Bilbao 3. Nacional 4. Austrija (B)

6 6 6 6

5 3 1 0

1 1 2 3

alni preokret. Tonuli su sve dubqe, otpor je postajao sve bezuspe{niji pa ni sjajne odbrane Mladena Mjerima~ke nisu mogle da osujete sve ubedqivije vo|stvo gostiju, koje je ve} u 51. minutu bilo nedosti`no (21:28). U ovakvim okolnostima trener doma}ina Kova~evi} u igru je uveo gotovo kadetsku postavu. Sa tri uzastopna gola (@egarac 2 i Perovi}) oni su u 56. minutu smawili prednost [ap~ana (24:28), ali to je bio samo trenutni i nadahnuti blesak mladosti, koji nije uticao na krajwi ishod i zaslu`enu pobedu gostiju. T. Jovovi}

0:3 0:2

8:3 14 7:4 10 7:9 7 4:10 3

0:3 5:1

0 17:6 16 2 10:8 10 3 11:12 5 3 5:15 3

Dinamo Azotara - Crvena zvezda 0:3 (14:25, 18:25, 12:25) PAN^EVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 100, sudije: Rogi} i Miqkovi} (Beograd). DINAMO: Furtula, Sredi}, Petrov, Le~i}, [kari}, Sekuli}, Bezarevi}, Divac, Bulaji}, Markovi}, Ra{i}, Mladenovi}, Vulovi}. CRVENA ZVEZDA: Medarevi}, Kecman, Ninkovi}, Rati}, Rosi}, Budrovi}, @ivkovi}, Zeqkovi}, Misoj~i}, Bjelica, Ne{ovi}, Blagojevi}, Stevanovi}. Nastavile su odbojka{ice Crvene zvezde pobedonosnu seriju (9 pobeda za redom) i u Pan~evo. Nastavile su, u istovreme odbojka{ice Dinamo svoju lo{u seriju. Sama utakmica, do ove sezone derbi, je potrajala mawe od sata, ukupno 52. minuta efektivne igre. Kako se igralo najboqe odslikava poen razlika- 44:75. Prvi i tre}i set, prava „laganica“, go{}e vodile od po~etka do kraja. Malo zanimqivije bilo je samo u drugom setu gde je rezultatska neizvesnost potrajala na 17:17. S. Miti}

Program Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRAQEVO: Ribnica - Mladi radnik (19), SMEDEREVO: Smederevo - Partizan (19). Viner {tedi{e `enska superliga - BEOGRAD: Vizura - Tent (19.30), SUBOTICA: Spartak - Po{tar (19) Prva mu{ka liga - FUTOG: Novi Sad - GIK Banat (18), VELIKO GRADI[TE: VGSK Ni{ (19) Prva `enska liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Kolubara (19.30) PRVA B LIGA

Razigrani Be~ejci Be~ej 2005 – Singidunum 9:5 (2:0, 1:1,2:2,4:2) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost. Gledalaca: 100. Sudije: Branislav Zukovi} (Novi Sad) i Ivan Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Be~ej 2005 5(2), Singidunum 10(3). Peterci: Be~ej 2005 3(2), Singidunum. BE^EJ: Toma{evi} (9 odbrana), ^ipli} 3(2), Kosovac, Strainov, Brkqa~, Cveti}, Kiza, Zoki} 1, Jovi} 1, Pesla} 3, Bo`i}, Tomi}evi} 1, Markovi}, Terzi}. SINGIDUNUM: Arizanovi} (7 odbrana), Trbojevi}, Vujo{evi}, Popovi}, Kqajevi} 1, Koji}, Radoj~i}, Vuki}evi}, Mora~a 1, Maksimovi} 2, Risti}, [e}erovi} 1, Huki}, Matkovi}. Malo je ko verovao da }e se momci sa Tise tako brzo oporaviti posle katastrofe na startu nove sezone, kada su u svojoj vodi izgubili od Kikin|ana rezultatom 1:14. Savladan je Singidunum rezultatom 9:5. Beogra|ani su na dva minuta pre kraja utakmice bili u deficitu od {est golova (3:9), a onda su dva puta bili precizni i ubla`ili poraz. V. Jankov


SPORT

DNEVNIK

Nagrade najuspe{nijima Tradicionalna sve~anost progla{ewa sportiste godine grada Novog Sada za 2009. odr`a}e se danas. Izbor u organizaciji Sportske asocijacije Novog Sada (SANS) odr`a}e se u amfiteatru SPC “Vojvodina” sa po~etkom u 12 ~asova. Ovim pozivamo sve sportiste, sportske radnike i prijateqe sporta da uveli~aju ovu priredbu. G. M.

VOJVODINA GOSTUJE KOLUBARI

Doma}inu uloga favorita nadati se i biti optimista, ali realnost je ne{to sasvim drugo. Da li ste vi li~no zadovoqni dosada{wim u~inkom ekipe? - Tre}a pozicija koju Vojvodina trenutno dr`i je po na{oj meri, mada li~no smatram da smo mogli

Milorad Radi{i}

19

NOVOSA\ANI U EVROLIGI IZGUBILI OD JADRANA

DANAS PROGLA[EWE SPORTISTA U ORGANIZACIJI SANS-a

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar u posledwem kolu jeseweg dela prvenstva gostuju lideru nacionalnog {ampionata, ekipi Kolubare iz Lazarevca. Me~ koji, nema sumwe, budi veliko interesovawe u Lazarevcu, imaju}i u vidu da se sastaju prvoplasirana i tre}eplasirana ekipa u elitnoj diviziji. Lazarev~ani pobedom u~vr{}uju lidersku poziciju pred zimsku pauzu, a suprotno Novosa|ani bi osigurali tre}e mesto i napravili veliki korak ka ostvarewu ciqa i plasmana u evropu. - Na{ dana{wi doma}in je apsolutni favorit, radi se o ekipi sastavqenoj od prekaqenih boraca i igra~a sa velikim iskustvom, a predvodi ih biv{i reprezentativac Nedeqko Jovanovi} - predo~ava levo krilo crveno-belih Milorad Radi{i}. - Na{a `eqa je da im se dostojno suprotstavimo, idemo da se nadigravamo, po{to nemamo {ta da izgubimo. Poku{a}emo da ispunimo zadatke koje je trener Jevti} postavio pred nas, a koliko }e to biti dovoqno za vaqan rezultat vide}emo. Pro{le sezone ste ih iznenadili, na Spensu ste remizirali. Da li postoji sada takva mogu}nost? - Mislim da je to nerealno. Prvo igramo na wihovom terenu, a drugo ove godine su zna~ajno poja~ani, imaju 14 ravnopravnih igra~a, od kojih vreba opasnost na svakoj poziciji. Naravno, sportski je

petak18.decembar2009.

Foto: F. Baki}

da imamo boqi u~inak i da prika`emo jo{ lep{u igru. No, nadam se da }emo u drugom delu, na prole}e, nastaviti sa dobrim rezultatima i do}i do `eqenog ciqa i plasmana u jedan od evropskih kupova. Naravno, na{e misli bi}e posebno upu}ene ka nacionalnom kupu, gde gajimo najvi{e ambicije - isti~e stub odbrane Novosa|ana Milorad Radi{i}. Me~ Kolubara - Vojvodina @elezni~ar igra se danas u 19.30 ~asova u Lazarevcu. J. Gali}

Dana{wi rukometni program Superliga za mu{karce - BEOGRAD: PKB - Dinamo (17.30), [ABAC: Metaloplastika - Partizan (20), LAZAREVAC: Kolubara Vojvodina (19.30), ZREWANIN: Proleter - Naisus (18) Druga mu{ka liga - NOVI SAD: Milicionar - Ruma (16.30), BANATSKO NOVO SELO: Proleter Agro`iv - Gradnulica (20)

Posustali u fini{u Vaterpolisti Vojvodine pretrpeli su i drugi poraz u Evroligi. Posle izgubqenog duela u Novom Sadu od Mladosti (7:2) izabranici Dejana Stanojevi}a pora`eni su i u Herceg Novom od ekipe Jadrana (13:6). Iako su oba poraza o~ekivana, jer su i Mladost i Jadran vrhunski evropski klubovi, a Vojvodina je novajlija u elitnom takmi~ewu, ipak, raduje ~iwenica da je mladi sastav iz Novog Sada u ve}em delu susreta sa Jadranom pokazao da mo`e da se nosi sa jakim timovima. A sve je dobro po~elo za tim iz Novog Sada, poveli su sa 1:0, da bi onda serijom od 4:0 Novqani do{li do prednosti od 4:1. Posle po~etne treme Novosa|ani su odli~no odigrali drugu i tre}u ~etvrtinu u Herceg Novom i dva puta su uspevali da uhvate rezultatski prikqu~ak (4:3, 7:6), ali su onda u fini{u posustali. Pobedilo je iskustvo i individualni kvalitet igra~a Jadrana, koji su u posledwoj ~etvrtini postigli ~ak pet golova, a Vojvodina nijedan. No, i pored rezultatski visokog poraza Vojvodina je u bazenu pokazala da joj je, ipak, mesto u Evroligi i da poseduje mlade i talentovane igra~e na koje ozbiqno treba ra~unati u budu}nosti. Naravno, Novosa|ani su, kako je wihov trener Dejan Stanojevi} istakao pre puta, u Herceg Novi oti{li da u~e, ali i da sti~u iskustvo. Upravo to neiskustvo ih je i ko{talo tako visokog pora-

Vaterpolisti Vojvodine

za, jer su se odli~no dr`ali vi{e od 26 minuta susreta. - Odigrali smo utakmicu, koja nam je dala mnogo mogu}nosti da napredujemo. Uspeli smo i da iskoristimo neke ukazane {anse, pa ~ak i da krajem tre}e ~etvrtine imamo rezultatski prikqu~ak. Ali, Jadran je u ~etvrtoj deonici odigrao maksimalno, na individualni kvalitet, iskustvo i fizi~ku snagu i na kraju je zaslu`eno slavio. U tom

Foto: F. Baki}

periodu primili smo i nekoliko lakih golova iz igre. No, sve u svemu zadovoqan sam prilazom utakmici mojih igra~a i wihovom borbeno{}u tokom susreta. Nama su potrebni ovakvi dueli kako bismo u~ili i {to vi{e napredovali. Mi se ve} okre}emo novim obavezama i duelu sa Honvedom u Budimpe{ti u okviru Evrointerlige - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}.

On je dodao da }e ekipa poku{ati da kra}u pauzu zbog novogodi{wih praznika iskoristi da se oporavi od napora iz prvog dela sezone i {to spremnija u|e u drugi deo, gde ih o~ekuju novi izazovi. - Nadam se da }emo u nastavku sezone uspeti da poka`emo igru, kakvu smo prikazali u ve}em delu utakmice sa Jadranom - zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

SUTRA NA SLANOJ BARI

SVETSKO PRVENSTVO DIVIZIJE DVA

Pufikin memorijal Pod pokroviteqstvom Grada Novog Sada i generalnim sponzorstvom As osigurawa u sportskoj dvorani na novosadskoj Slanoj bari sutra }e biti odr`an 15. Me|unarodni rva~ki juniorski turnir “Memorijal Jovan Bogi} Pufika”. Turnir se ve} 15 godina nalazi u grupi manifestacija koje su od velike va`nosti za grad Novi Sad, a nekoliko posledwih poprimio je i me|unarodni karakter. Doma}in i organizator RK Vojvodina ove godine pozvala je juniorske ekipe iz regiona: Slovenije, Hrvat-

ske, BiH, Crne Gore, Italije, Nema~ke i Srbije. - Ve} 15 godina organizujemo ovaj turnir u znak se}awa na lik i delo prvog trenera i jednog od osniva~a Vojvodine Jovana Bogi}a Pufijke - rekao je direktor Novosa|ana Rajko Te{anovi}. Pored toga {to je rva~e u~io tajnama jednog od najstarijih olimpijskih sportova Pufika je jo{ vi{e energije i truda ulagao u nastojawe da ih izvede na pravi `ivotni put, po ~emu je ostao i upam}en. Time je zadu`io svoje u~enike i ovaj Memorijal je kako bi mu se na neki na~in odu`ili. Ove go-

dine Memorijal organizujemo turnir u juniorskoj konkurenciji (do 20 godina), a imaju}i u vidu da su na{e juno{e (Vukovi}, Distl, Matijevi}, Radakovi}, Amixi}, Solar, Popadi}, Petrovi}, Pavlovi} i \ur|evi}) neprekosnovene na doma}oj sceni ovo }e biti prava prilika da se oprobaju u me|unarodnoj konkurenciji. Ina~e, mi branimo trofej ekipno. Eliminasione borbe po~iwu sutra u 10 ~asova, a finale je predvi|eno za 14 ~asova. Memorijal }e otvoriti ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport Aleksandar Kravi}. J. Gali}

Srbija za opstanak Juniorska reprezentacija Srbije u hokeju na ledu odlu~uje u posledwem kolu Svetskog prvenstva Divizije dva, grupa B o opstanku. Na{ najboqi tim igra~a mla|ih od 20 godina sastaje se sa Belgijom a pobeda, u regularnom delu ili na penale, obezbedila bi peto mesto i opstanak. U prva ~etiri kola osvojena su dva boda, pobedom na penale nad Estoncima, Belgijanci imaju identi~an u~inak.

CRVENO-BELA JESEN KROZ PRIZMU PREDSEDNIKA VLADANA LUKI]A

Zvezdu smo vratili narodu Predsednik crvenobelih Vladan Luki} sumirao je uspe{nu, ne samo rezultatski, jesen na{eg najtrofejnijeg kluba u podu`em izlagawu koje je zabele`io Zvezdin zvani~ni sajt. - Nisam o~ekivao, ja sam verovao da mo`emo biti na prvom mestu. Nije bilo obe}awa da to mo`emo odmah jer je nasle|ena situacija te{ka, ali samo oni koji veruju mogu da ostvaruju pobede. Zasukali smo rukave svi u klubu, zaslu`ili optimizam - konstatovao je Luki}. Kqu~ uspeha novog Zvezdinog rukovodstva? - Na Skup{tini sam rekao da je razlika izme|u mene i nekih drugih, {to ja `ivim za Zvezdu a mnogi su `iveli od Zvezde. Mislim da ima vi{e elemenata za{to smo uspeli - veli Luki}. Predsednik zatim kre}e sa obrazlo`ewem. - Prvo, doveli smo igra~e za koje smo verovali da nisu problemati~ni, da po{tuju Zvezdin dres i grb, da nisu legionari koji su samo do{li da odrade ugovor. I uspeli smo. Imamo sjajnu atmosferu u svla~ionici, igra~i di{u kao jedan i ginu na terenu. Drugi segment je sastav Uprave. - Mi koji vodimo klub smo sportisti. Naravno, u na{oj upravi ima privrednika, politi~ara i drugih uglednih qudi i svi oni doprinose zna~ajno radu na{eg kluba ali mi biv{i sportisti provodimo po 20 sati dnevno na stadio-

nu. Uspeli smo da napravimo sjajan tim koji re{ava problem, po problem koji klub ima. Tre}i element je veoma interesantan. - Nismo do{li da kupimo Zvezdu, da trgujemo sa wom ve} da je vratimo na mesto koje joj pripada. Na`alost, godinama se Zvezda uni{tavala u `eqi da jednog dana postane ne~ija privatna svojina ,da bi se otela zemqa koja pripada klubu, napravio stadion negde na periferiji a ovih na{ih 17 hektara pretvorilo u poslovni postor. Zato im je trebalo da Zvezda bude {to zadu`enija, zato im je trebalo da Zvezda bude u {to ve}oj finansijskoj krizi, kako bi bila jeftinija - o{tro }e Luki}. Prvi ~ovek crveno-belih servirao je podatke o kojima se pri~alo u kuloarima. - Veoma sam ponosan zato {to smo utrostru~ili vrednost imovine u odnosu na ono {to smo zatekli. Naime, kada sam postao predsednik u na{im poslovnim kwigama vrednost imovine kluba je procewena na 11 miliona evra. Odmah smo anga`ovali jednu od najve}ih svetskih revizorskih ku}a koja se bavi procenom vrednosti nekretnina i na{a imovina je procewena na 30 miliona evra. I to u vreme, svetske ekonomske krize kada su cene nekretnina pale. Ovim potezom bitno smo podigli kredibilitet Crvene zvezde kod banaka jer danas su dugovawa Zvezde skoro duplo mawa od vrednosti ukwi`ene imovine. Kada sam postao predsed-

Finansije

Vladan Luki}

nik situacija je bila obratna. Ja zaista mislim da je vrednost imovine Zvezde namerno dr`ana nisko kako bi klub bio kupqen jeftinije. Mi ovde ~uvamo Zvezdu, podi`emo je ponovo i to je na{ jedini ciq. Sledi zakqu~ak: - Na kraju, vratili smo Crvenu zvezdu srpskom narodu. Zvezda je narodni klub, jedan od stubova srpstva koju su poku{ali da otu|e, da je elitizuju i privatizuju. Mi smo to promenili. Narod je prepoznao da se Zvezda podi`e, vratili su se na stadion i na treninge. Prodali smo oko jedanaest hiqada pretplatnih karata! Generalno, Zvezdu je u ovoj polusezoni prose~no pratilo oko 16.681 gledalaca! Zvezda je ponovo narodna kao {to je bila u vreme svojih najve}ih uspeha. O~ekujete li i daqe pritiske na klub kojih je, po va{im re~ima, bilo dosta u proteklom periodu?

- Crvena zvezda je meta interesnih grupa godinama unazad. Ra|eno je sva{ta i poku{avano mnogo toga ru`nog. Jednom }emo i o tome pri~ati bez „dlake na jeziku“. Zna se {ta je ko radio, sre}om papiri postoje a narod je svedok kako je bilo. Budite sigurni da }emo ako tih pritisaka bude i daqe imenom i prezimenom re}i ko ru{i klub i za{to to radi. Za sada mogu da ka`em da tek o~ekujem kulminaciju, jer do sada su to bili sitniji ali konstantni udarci, a sada o~ekujem mnogo ja~e udarce. Mi nemamo opoziciju u klubu. Na{i protivnici su van kluba, oni koji su Zvezdu hteli da otmu a da pri tom mnogi od wih nisu ni zvezda{i. Svaka na{a pobeda je merilo wihovog neuspeha. Zvezda{ka sloga je najboqa brana za o~uvawe kluba... - Dokazali smo da kad smo „porodica“ ni{ta ne mo`e da nas izbaci iz te`i{ta. Bi}emo zajedno

Da li se klub finansijski stabilizovao? - Sve dobro {to se desilo u Zvezdi malo je pokrilo pri~u o finansijama. Qudi gledaju Zvezdu koja pobe|uje, koja se marketin{ki dobro predstavqa i verovatno misle da su svi problemi re{eni. Poznato je da smo mi nasledili oko 23 miliona evra mawka. Radimo svakog dana i taj dug je danas zna~ajno mawi za preko 6 miliona evra. Dug smo smawili, ispunili sve obaveze prema igra~ima i zaposlenima i platili zaostale obaveze prema igra~ima od pro{le sezone kojima se dugovalo u proseku oko tre}ine vrednosti ugovora za pro{lu sezonu a da pri tom zadu`ewe kluba nismo pove}ali za jedan, jedini dinar. Mislim da je to sjajan rezultat za sedam meseci- veli Luki} Probelmi materijalne prirode i daqe ostaju aktuelni... - Naravno, stari dugovi jo{ postoje i oni nas svakodnevno pritiskaju. Ne pro|e dan da ne saznamo za neki sudski proces, za neku tu`bu ili da se ne suo~avamo sa astronomskim ciframa koje su pre nas potpisivali sa igra~ima. Se}ate li se Bronovickog, Barkosa, Salasa, Janevskog, Zemana, [i{i}a? Verovatno vi{e ne. E pa, mi ih se itekako se}amo jer gledamo svaki dan neverovatne ugovore koji su ti qudi imali u Zvezdi a koje danas mi moramo da platimo. Dakle, problema jo{ uvek ima, re{avamo ih jedan po jedan a najva`nije je da smo vratili poverewe ~ak i kod onih kojima smo, ne na{om krivicom, du`ni. Treba}e jo{ nekoliko godina da se Zvezda izvu~e iz finansijske krize u kojoj se nalazi ali radimo na tome. Zato nam je i daqe potreban svaki gledalac, svaka kupqena ulaznica, svaki sponzor – mali i veliki. Ipak, za razliku od 26. maja – vidim svetlo na kraju tunela i kada je finansijska situacija u pitawu- zakqu~io je Vladan Luki}. sa milionima na{ih pristalica i istovremeno }emo braniti i podizati Zvezdu. Rekao sam, Zvezdu smo vratili narodu i on }e je najboqe ~uvati. Ambicije u nastavku sezone svakako rastu. - [to se prole}a ti~e nastavi}emo da idemo iz me~a u me~ i ne}emo obe}avati ni{ta. Mada se na{i ciqevi znaju.

[ta }ete po`eleti kao poklon za Novu godinu i Bo`i}? - Zdravqe i sre}u svima i Crvenoj zvezdi mnogo pobeda odnosno trofeja, radosti i pravih poteza. Po`ele}u joj i da oko sebe ima samo one koji je vole, jer ovi drugi su joj dovoqno naudili - zakqu~io je predsednik crveno-belih Vladan Luki}. Z. Rangelov


20

SPORT

petak18.decembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A Subota Bolowa - Atalanta (18) Fiorentina - Milan (20.45) Nedeqa \enova - Bari (15) Juventus - Katanija (15) Livorno - Sampdorija (15) Napoli - Kjevo (15) Palermo - Sijena (15) Roma - Parma (15) Udineze - Kaqari (15) Inter - Lacio (20.45) 1. Inter 16 11 3 2 35:14 36 2. Milan 16 9 4 3 23:17 31 3. Juventus 16 9 3 4 29:19 30 4. Parma 16 8 4 4 22:20 28 5. Roma 16 7 4 5 25:22 25 6. Sampdor. 16 7 4 5 20:22 25 7. Bari 16 6 6 4 19:15 24 8. Kjevo 16 7 3 6 20:17 24 9. Fiorent. 16 7 3 6 18:15 24 10. \enova 16 7 3 6 28:27 24 11. Napoli 16 6 6 4 24:24 24 12. Kaqari 16 7 2 7 25:21 23 13. Palermo 16 6 5 5 21:20 23 14. Udineze 16 5 3 8 19:21 18 15. Lacio 16 3 7 6 10:15 16 16. Bolowa 16 4 4 8 17:24 16 17. Livorno 16 4 3 9 7:18 15 18. Atlanta 16 3 4 9 15:25 13 19. Sijena 16 3 3 10 17:27 12 20. Katanija 16 1 6 9 14:25 9

ITALIJA – SERIJA B Danas Askoli - Padova ]ezena - Le}e Subota Albinolefe - Empoli Bre{a - Modena Citadela - Ankona Galipoqi - Re|ina Groseto - Frosinone Mantova - Krotone Sasuolo - Salernitana Triestina - Pja}enca Vi}enca - Torino 1. Le}e 18 10 4 4 2. Ankona 18 10 3 5 3. Sasuolo 18 8 7 3 4. Empoli 18 9 4 5 5. ]esena 18 7 8 3 6. Modena 18 8 4 6 7. Frosinone 18 8 4 6 8. Torino 18 7 5 6 9. Groseto 18 6 8 4 10. Padova 18 6 7 5 11. Vi}enca 18 5 9 4 12. Krotone 18 6 8 4 13. Friestina 18 6 6 6 14. Re|ina 18 6 4 8 15. Bre{a 18 6 4 8 16. Galipoqi 18 5 7 6 17. Sitadela 18 5 6 7 18. Albinolefe18 3 8 7 19. Pja}enca 18 4 5 9 20. Askoli 18 3 7 8 21. Mantova 18 2 9 7 22. Salernitana18 2 5 11

(19) (19) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 30:20 34 29:17 33 28:16 31 27:21 31 22:10 29 19:18 28 25:26 28 23:16 26 26:25 26 22:19 25 18:16 24 19:19 24 19:21 24 23:26 22 20:24 22 17:22 22 23:23 21 21:30 17 14:23 17 20:31 16 17:23 15 15:31 11

NEMA^KA BUNDES LIGA [alke - Majnc

Danas Subota

(20.30)

Bajern - Herta (15.30) Borusija (D) - Frajburg (15.30) Bajer - Borusija (M) (15.30) Hanover - Bohum (15.30) Ajntraht - Volfsburg (15.30) [tutgart - Hofenhajm (18.30) Nedeqa Hamburg - Verder (15.30) Keln - Nirnberg (17.30) 1. Bajer 16 8 8 0 32:11 32 2. [alke 16 9 4 3 25:13 31 3. Bajern 16 8 6 2 29:13 30 4. Verder 16 7 7 2 31:14 28 5. Hamburg 16 7 7 2 32:18 28 6. Borusija(D)16 7 6 3 22:17 27 7. Hofenhajm 16 7 4 5 26:14 25 8. Majnc 16 6 6 4 21:21 24 9. Volfsburg 16 6 5 5 30:30 23 10. Ajntraht 16 6 5 5 20:22 23 11. Borusija(M)16 6 3 7 22:26 21 12. Frejburg 16 5 3 8 19:32 18 13. Hanover 16 4 5 7 19:24 17 14. Keln 16 3 6 7 7:15 15 15. [tutgart 16 2 7 7 13:22 13 16. Bohum 16 3 4 9 15:31 13 17. Nirnberg 16 3 3 10 12:29 12 18. Herta 16 1 3 12 11:34 6

FRANCUSKA Subota Bordo - Lorijen (19) Bulow - So{o (19) Grenobl - Nica (19) Monpeqe - Nansi (19) Ren - PS@ (19) Valensijen - Lens (19) Sent Etjen - Marseq (21) Nedeqa Okser - Tuluz (17) Lil - Le Man (17) Monako - Lion (21) 1. Bordo 17 12 1 4 26:10 37 2. Marsej 16 9 4 3 30:18 31 3. Monpeqe 16 9 3 4 24:18 30 4. Lion 17 8 5 4 29:23 29 5. Lil 17 8 4 5 30:19 28 6. Okser 17 8 4 5 16:14 28 7. Valensijen 17 8 3 6 28:23 27 8. PS@ 17 7 5 5 28:17 26 9. Lorijen 17 7 5 5 25:16 26 10. Ren 17 7 5 5 23:16 26 11. Monako 16 8 1 7 18:20 25 12. Tuluz 17 7 3 7 17:13 24 13. Nansi 17 7 2 8 24:25 23 14. Lens 17 6 4 7 18:24 22 15. So{o 16 7 1 8 15:21 22 16. Nica 17 6 2 9 17:29 20 17. Le Man 17 4 3 10 16:24 15 18. Sent Etijen 17 4 3 9 11:25 15 19. Bulow 17 3 3 11 13:33 12 20. Grenobl 17 1 3 13 9:28 6

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PREDLOG

Milanezi tra`e bodove u Firenci (2.50) Fiorentina (3.00) Milan (2.60) Derbi italijanskog {ampionata igra se u Firenci na stadionu Artemio Franki. “Qubi~asti” su posle odli~nih igara u Ligi {ampiona malo posustali u doma}em {ampionatu, pa }e derbi protiv Milana biti idealna prilika za izabranike trenera Prandelija da se probiju u sam vrh. Roso - neri su tako|e neo~ekivano pora`eni u Milanu od Palerma 2:0, pa }e iskupqewe morati da tra`e u Firenci. Pro{le sezone oba duela pripala su fudbalerima Milana, 2:0 je bilo u Firenci i 1:0 na San Siru. Zanimqivo je da je doma}in poslewdu pobedu ostvario sad ve} daleke 2005 godine. Na{ predlog: 2

(2.60) Deportivo (3.00) Valensija (2.40) Derbi {panske lige igra se u La Koruwi, gde }e doma}i Deportivo ugo{}uje “slepe mi{eve” iz Valensije. U pro{lom kolu doma}in je remizirao protiv Almerije 1:1, a Valensija je pora`ena u derbiju od Reala 3:2, ~ime je prekinula niz od pet utakmica bez poraza. Oba tima nadaju se pobedi i borbi. Trener Valensije Unai Emeri ra~una na najja~i sastav. Strateg Deportiva Lotina nema kadrovskih problema, pa }e se tako @uka i dru-

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 36:9 39 34:13 34 25:11 30 27:16 28 27:16 27 19:16 26 19:18 23 23:21 21 14:13 20 22:19 18 14:17 16 14:27 14 20:25 13 20:26 13 17:23 13 15:24 13 8:21 13 17:29 12 15:20 9 6:28 7

[PANIJA – SEGUNDA

(1.60) Seviqa - (3.35) Hetafe (5.35) Pobedom u susretu protiv Hihona (1:0), fudbaleri Seviqe prekinuli su seriju remija. Izabranici trenera Himeneza do~ekuju ekipu Hetafea.Doma}in je jedna od ~etiri ekipe u Primeri koja nije do`ivela poraz na svom terenu. Andalu`ane }e na ovom susretu predvoditi na{ Ivica Dragutinovi}, a uz wega bi}e tandem napada~a Kone - Kanute. U redovima gostiju iz predgra|a Madrida vlada dobra atmosfera nakon pobede u duelu sa Tenerifama 2:1. Puleni trenera Mi~ela, nadaju se novim bodovima na vru}em terenu u Seviqi. Na{ predlog: 1, 3+

Subota Atletik - Osasuna Seviqa - Hetafe Real (M) - Saragosa Nedeqa Vaqadolid - Hihon Viqareal - Rasing Espawol - Almerija Malaga - Majorka Tenerife - Atletiko (M) Deportivo - Valensija 1. Barselona 15 12 3 0 2. Real (M) 14 11 1 2 3. Seviqa 14 9 3 2 4. Valensija 14 8 4 2 5. Maqorka 14 8 3 3 6. Deportivo 14 8 2 4 7. Atletik 14 7 2 5 8. Hetafe 14 7 0 7 9. Hihon 14 5 5 4 10. Viqareal 14 5 3 6 11. Osasuna 14 4 4 6 12. Tenerife 14 4 2 8 13. Vaqadolid 14 2 7 5 14. Atlet. (M) 14 3 4 7 15. Rasing 14 3 4 7 16. Almerija 14 3 4 7 17. Espawol 14 3 4 7 18. Saragosa 14 3 3 8 19. Malaga 14 1 6 7 20. Kserez 15 1 4 10

Radost Sedorfa i Ronaldiwa

govi u najja~em sastavu suprostaviti gostima. Pro{le sezone na Riazoru je vi|ena podela bodova 1:1, dok su “slepi mi{evi” slavili u Valensiji 4:2. Na{ predlog: 3+

(1.50) [alke - (3.50) Majnc (5.50) Feliks Magat je posle titule osvojene na ~elu Volfsburga, na dobrom putu da se bori za novi trofej, ali ovoga puta za kormilom [alkea. Drugoplasirani tim Bundes lige do~eka}e ekipu Majnca koja je u pro{lom kolu remizirala protiv [tutgarta (1:1). Gosti ove sezone pru`aju slabe partije na gostovawima pa su tako Ivan{ic i drugovi bez pobede na strani punih {est kola.Pod znakom pitawa su roviti Altintop i Asamoa.Trener “rudara” To{el uzda se u proverene snage. Tradicija je na strani doma}ina. Na{ predlog: 1

(1.50) Borusija (D) (3.45) Frajburg (5.75) “Milioneri” iz Dortmunda do~ekuju na Vestfalen stadio-

Van der Vart ostaje u Madridu Fudbaler Reala i holandski reprezentativac Rafael van der Vart izjavio je da `eli da nastavi karijeru u “kraqevskom klubu”. - Trenutno u`ivam u `ivotu ovde i pun sam samopouzdawa. Nemam nameru nigde da idem rekao je Van der Vart. Holan|anin se vratio u prvi tim madridskog kluba posle

povrede Brazilca Kake, koji }e morati da pauzira do kraja godine. Van der Vart (26) je u Real do{ao 2008. godine iz Hamburga, a za madridski klub odigrao je 53 utakmice i postigao {est golova. Za reprezentaciju Holandije nastupio je na 74 me~a i 15 puta se upisao u listu strelaca.

HOLANDIJA

BELGIJA

Danas Herakles - Venlo (20.45) Subota AZ Alkmar - Den Hag (18.45) Fejenord - Viqem (19.45) RKC - Sparta (20.45) Nedeqa NEC - Vitese (12.30) Utreht - Tvente (14.30) Groningen - Herenven (14.30) Breda - Ajaks (14.30) Roda - PSV (16.30) 1. Tvente 17 15 2 0 38:15 47 2. PSV 17 14 3 0 43:13 45 3. Ajaks 17 12 2 3 53:15 38 4. Fejenord 17 10 4 3 28:15 34 5. Utreht 17 8 6 3 23:16 30 6. Herakles 17 9 2 6 25:24 29 7. AZ Alkmar 17 8 1 8 29:21 25 8. Bred 17 6 4 7 24:28 22 9. Venlo 17 4 8 5 25:25 20 10. Vitese 17 5 3 9 20:30 18 11. Sparta 17 5 3 9 18:31 18 12. Groningen 17 4 5 8 20:28 17 13. Roda 17 4 5 8 23:33 17 14. Herenven 17 5 2 10 17:30 17 15. Viqem 17 4 2 11 20:33 14 16. Den Hag 17 3 5 9 18:32 14 17. NEC 17 2 7 8 19:31 13 18. RKC 17 3 0 14 12:35 9

Danas Mehelen - @erminal (20.30) Subota Kortrijk - Vesterlo (20) Ruselar - Sent Truden (20) Lokeren - Gent (20) Serkl Bri` - Muskron (20) Genk - Standard (20) Nedeqa [arlora - Standard (18) Anderleht - Klub Bri` (20.30) 1. Anderleht 18 14 2 2 35:13 44 2. Bri` 18 11 4 3 33:21 37 3. Gent 18 10 3 5 35:21 33 4. @erminal 18 9 5 4 27:21 32 5. Varegem 18 8 5 5 29:23 29 6. Kortrijk 18 7 6 5 21:17 27 7. Standard 18 6 8 4 27:19 26 8. Muskron 18 6 5 7 22:27 23 9. Mehelen 18 7 1 10 23:32 22 10. S. Truden 18 6 4 8 20:25 22 11. Vasterlo 18 6 4 8 19:26 22 12. Genk 18 4 6 8 20:23 18 13. S. Bri` 18 4 5 9 24:30 17 14. [arlroa 18 3 7 8 17:30 16 15. Lokeren 18 4 3 11 21:27 15 16. Ruselar 18 3 4 11 21:39 13

nu ekipu Frajburga. Izabranici trenera Klopa pobedili su Volfsburg 3:1 u pro{lom kolu i nastavili seriju od devet utakmica bez poraza. U redovima “milionera” standardan je na{ Suboti} koji }e uz Zidana, Bariosa i Bendera glavna poluga doma}ina. Povre|eni su Kel, Talek, Dede, Hajnal i Rangelov. Trener Frajburga Dut nema problema oko sastava tima. Proteklog vikenda “orlovi” su remizirali sa slaba{nim Kelnom 0:0,pa }e tre}u pobedu u gostima morati da potra`e na Vestfalenu gde se ni jedna ekipa nije naigrala ove sezone. Na{ predlog: 1

(2.00 ) Okser - (3.10) Tuluz (2.60) Jedna od najzanimqivij utakmica francuskog prvenstva ovog vikenda igra se na stadionu Abe De{amp, a rivali su Okser i Tuluz. Doma}in je remijem u duelu sa Valensijenom 0:0 u{ao u seriju od ~etiri susreta bez pobede, dok su fudbaleri Tuluza pora`eni od Mon-

peqea 1:0. Trener Oksera Fernandez o~ekuje trijumf svojih izabranika, a poznato je da doma}in ove sezone `eli plasman usam vrh kako bi izborio u~e{}e u evro kupovima naredne sezone. “Qubi~asti” su na dosada{wim osam gostovawa slavili samo jednom. Na{ predlog: 2 - 3

(3.20 ) Fulam - ( 1.80) Man~ester j. (1.50 ) Posle poraza na Old Trafordu, fudbaleri Man~estera slavili su protiv Vulverhemtona. Ovog vikenda izabranici trenera Fergusona gostuju na Krejven Kotixu gde ih o~ekuje neugodna ekipa Fulama. Doma}in pru`a dobre igre na svom terenu,pa su tako do sada puleni Roja Hoxsona zabele`ili pet pobeda na ovom istom stadionu. U pro{lom kolu Wuland i drugovi izvukli su bod u duelu protiv Barnlija 1:1, ~ime su nastavili seriju bez kiksa dugu ~etiri kola. Nemawa Vidi} pod znakom pitawa zbog bolesti. Na{ predlog: 2 I. G.

ENGLESKA LIGA

Totenhem ispra{io Siti U utakmicama 17. kola engleske Premijer lige postignuti su slede}i rezultati: Barnli - Arsenal 1:1 (1:1) (Aleksander 28’pen - Fabregas 7’), ^elzi Portsmut 2:1 (1:0) (Anelka 23’, Lampard 79’pen - Pikion 51’), Liverpul - Vigan 2:1 (1:0) (N’Gog 9’, Tores 79’ - N’Zogbija 90’), Totenhem - Man~ester siti 3:0 (1:0)

(Kraw~ar 37’, 90’, Defo 54’), Sanderlend - Aston Vila 0:2 (0:1) (Heski 24’, Milner 62’), Birmingem - Blekburn 2:1 (1:0) (Xerom 12’, 48’ - Nelsen 69’), Bolton Vest Hem 3:1 (0:0) (Li 65’, Klasni} 77’, Kejhil 88’ - Dijamanti 69’), Man~ester junajted - Vulverhempton 3:0 (2:0) (Runi 30’pen, Vidi} 43’, Valensija 66’).

FRANCUSKO PRVENSTVO

Marseq i Lion sigurni U utakmicama 17. kola Prve lige Francuske u fudbalu postignuti su slede}i rezultati: Le Man - Grenobl 1:0 (1:0) (Helstad 6’), Lorijen - Marsej 1:2 (0:0)(Vahirua 53’pen - Aju 68’, Diavara 90’), Lion - Bulow 2:0 (0:0) (Pjani} 72’, Delgado 90’), Monako - Ren 1:0 (1:0) (Park 20’), Monpeqe - Bordo 0:1 (0:0) (Jusi 56’), Nansi - Nica 2:0 (0:0) (Feret 50’, Ncaji 53’), PS@ - Lens 1:1 (0:0)(Makelele 70’ - Maoulida 74’), Valensijen - Okser 0:0, Tuluz - So{o 2:0 (0:0) (@iwak 48’, 51’), Lil - Sent Etjen 4:0 (1:0) (Frau 33’, Kabaje 58’pen, @erviwo 72, Rami 82’)

^ETVRTFINALE KUPA ITALIJE

Deki po`uteo Fudbaleri Intera plasirali su se u ~etvrtfinale Kupa Italije, po{to su na svom terenu pobedili ekipu Livorna 1:0 u me~u osmine finala nacionalnog kupa. Jedini gol na utakmici postigao je Snajder u 61. minutu. Za ekipu iz Milana igrao je i kapiten srpske reprezentacije Dejan Stankovi},

koji je dobio `uti karton u 45. minutu. Preostali me~evi osmine finala Kupa Italije bi}e odigrani sredinom januara naredne godine, a sasta}e se: Roma - Triestina, Milan - Novara, \enova Katanija, Juventus - Napoli, Fiorentina - Kjevo, Udineze Lumezane i Lacio - Palermo.

Subota Salamanka - R. Vaqekano Herkules - Rekreativo Kordoba - Albasete Levante - Kartagena Numansija - Real Union Las Palmas - Selta Nedeqa Sosijedad - Betis Hueska - Kasteqon Gimnastik - Viqareal 2 Real Mursija - Kadiz \irona - El~e 1. Sosijedad 16 9 5 2 2. Herkules 16 8 6 2 3. Betis 16 7 5 4 4. Kartagena 16 7 5 4 5. Salamanka 16 7 5 4 6. R. Vaqek. 16 6 6 4 7. El~e 16 6 5 5 8. Numansija 16 6 5 5 9. Kordoba 16 5 8 3 10. Viqareal 16 6 5 5 11. Levante 16 5 7 4 12. Gimnastik 16 6 4 6 13. Rekreativo16 6 3 7 14. Las Palmas16 4 7 5 15. Albasete 16 5 4 7 16. Hueska 16 4 6 6 17. Selta 16 4 6 6 18. Kadiz 16 4 6 6 19. \irona 16 4 5 7 20. Real Union 16 4 4 8 21. Mursija 16 2 7 7 22. Kastelon 16 3 2 11

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) 24:15 32 21:9 30 27:16 26 24:16 26 22:20 26 27:18 24 25:24 23 23:23 23 16:16 23 20:22 223 20:18 22 14:16 22 15:16 21 13:14 19 24:30 19 14:17 18 15:20 18 15:23 18 21:24 17 14:20 16 18:23 13 18:30 11

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Portsmut - Liverpul Aston Vila - Stouk Blekburn - Totenhem Fulam - Man~ester j. Man. siti - Sanderlend Arsenal - Hal Nedeqa Vilverhempton - Barnli Everon - Birmingem Vest Hem - ^elzi Vigan - Bolton 1. ^elzi 17 13 1 2. Man~es. j. 17 12 1 3. Arsenal 16 10 2 4. Aston Vila 17 9 5 5. Totenhem 17 8 3 6. Liverpul 17 8 3 7. Birmingem 17 8 3 8. Man~est. s. 16 6 8 9. Fulam 16 6 5 10. Sanderl. 17 6 3 11. Stouk 16 5 6 12. Blekburn 17 5 4 13. Barnli 17 5 4 14. Vigan 17 5 3 15. Everton 16 4 5 16. Hal 17 4 5 17. Bolton 16 4 4 18. Vulverh. 17 4 4 19. Vest Hem 17 3 6 20. Portsmut 17 3 2

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30)

3 4 4 3 5 6 6 2 5 8 5 8 8 9 7 8 8 9 8 12

(14.30) (16) (17) (21) 42:14 40 37:14 37 41:20 32 28:14 32 38:22 30 34:23 27 18:17 27 29:24 26 20:17 23 22:24 21 15:19 21 17:30 19 21:35 19 20:38 18 22:30 17 17:34 17 23:33 16 15:31 16 25:34 14 15:26 11

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota Blekpul - VBA Bristol - Reding Kardif - Le~ester Kristal Palas - Barnsli Derbi Kaunti - Don~aster Piterborou - Vatford Plimut - Koventri Kvins Park - [efild j. Sauthempton - Ipsvi~ [efild V. - Svansi Notingem F. - Preston Nedeqa Wukasl - Midlzbro 1. Wukasl 21 14 4 3 2. VBA 21 11 6 4 3. Kardif 21 11 3 7 4. Noting. F. 21 9 9 3 5. Lester 21 9 7 5 6. Svonsi 21 8 8 5 7. Blekpul 21 8 7 6 8. [efild j. 21 8 7 6 9. Bristol 21 7 9 5 10. Vatford 21 8 6 7 11. Midlzbro 21 8 5 8 12. Kvins Park 21 7 8 6 13. Preston 21 7 8 6 14. Kristal 21 7 8 6 15. Don~aster 21 6 9 6 16. Barnsli 20 7 5 8 17. Derbi 21 7 4 10 18. Sautemp. 21 6 5 10 19. Konventri 21 5 7 9 20. Ipsvi~ 21 3 12 6 21. Reding 21 5 6 10 22. [efild V. 21 4 6 11 23. Plimut 20 4 3 13 24. Piterbor. 21 2 8 11

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 35:12 43:21 38:22 29:18 26:23 18:18 33:25 32:30 25:24 30:33 30:25 35:31 26:25 24:25 27:26 26:32 24:31 24:38 24:33 22:30 23:33 23:35 16:32 25:36

(14) 46 39 36 36 34 32 31 31 30 30 29 29 29 29 27 26 25 23 22 21 21 18 15 14


KULTURA

DNEVNIK

petak18.decembar2009.

POZORI[NE PREMIJERE

Ozvu~ena pozornica apsurda The Beach, po romanu „Stranac” Albera Kamija, re`ija Andra{ Urban, muzika Atila Antal, pozori{te „Kostolawi De`e”, Subotica Isto ono dru{tvo kojem Merso nije bio dovoqno ~ove~an kada je bez suza sprovodio svoju majku na onaj svet, sada je pro{irilo nezadovoqstvo i izop{tilo bi mnoge druge. U predstavi „The Beach“ (Pla`a) i policajci, ku}ni qubimci, osobe s invaliditetom,

nina. I time se polako, ali sigurno dolazi do one Kamijeve da u svetu bez iluzija svaki ~ovek je stranac. A tako se upravo ose}a i gledalac najnovije produkcije „Kostolawi De`e“ sinhaz/ pozori{ta iz Subotice u kojoj je sve direktno, efektno i uzbudqivo,

Foto: Edvard Molnar

afroamerikanci, kriti~ari, qudi u godinama, svi su oni zreli za kratki postupak! To je uzvik gomile formirane da jo{ jednom osudi svaku posebnost, poku{aj da se (sa)`ivi sa qudima oko sebe. Ta gomila sme{tena je na pla`u, udobno zavaqena u svoje stolice komentari{e/ onani{e, ne `ele}i ni{ta drugo do konformizam, vlastitu samodovoqnost i svet bez sveta, neku prazninu ispuwenu svetlo{}u i idealnim obrisima. Bez {uma, bez nerav-

ali bez mistifikacije, bez iluzija, {to „The Beach“ i ~ini mo}nom i katarzi~nom predstavom. U samom odnosu prema remek delu svetske literature, rediteq Andra{ Urban nije pokazao mnogo teorijskog ili dramatur{kog respekta i namere da domi{qa, promi{qa... Mnogo pre se vidi `eqa da se filozofi~nost prokrvi, konkretizuje i obogati aktuelnim sadr`ajima i rediteqsko-gluma~kim komentarima. Poznati ili mawe poznati moti-

TRI KONKURSA MINISTARSTVA KULTURE

Razvoj i prezentacija umetnosti Ministarstvo kulture raspisalo je tri konkursa iz oblasti savremenog stvarala{tva za sufinansirawe programa, saop{tilo je to ministarstvo.Program ukqu~uje konkurs za sufinansirawe programa, projekata koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture za 2010. godinu. Posebna pa`wa bi}e posve}ena projektima koji su od republi~kog zna~aja, visokog umetni~kog kvaliteta, koji promovi{u nove umetni~ke forme i izraze, doprinose decentralizaciji kulture i interkulturnom dijalogu. U svim domenima prioritet }e imati programi nameweni deci i de~jem stvarala{tvu, stvarala{tvu mladih, kao i osobama sa posebnim potrebama. Raspisan je konkurs za sufinansirawe izdavawa prvih izdawa kapitalnih dela koja se objavquju na srpskom jeziku u oblasti kulture u 2010. godini. Pod pojmom „kapitalno delo“ podrazumeva se izdava~ki poduhvat (edicija, enciklopedijsko izdawe, leksikografsko izdawe, monografija, antologija) iz oblasti: kwi`evnost, umetnost (istorija i te-

orija umetnosti, umetni~ke monografije, studije, istra`ivawa, pregledi svih umetni~kih disciplina), humanisti~ke i dru{tvene nauke u oblasti kulture. Javni poziv za u~e{}e na konkursu za Projekat prevo|ewa reprezentativnih dela srpske kwi`evnosti u inostranstvu - trajni PR Srbije u 2010. godini ima za ciq obezbe|ivawe finansijske podr{ke prevodima na strane jezike u inostranstvu, dela srpske kwi`evnosti koja su objavile doma}e profesionalne izdava~ke ku}e. Ove godine konkurs za sufinansirawe programa, projekata koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture za 2010. godinu odnosi}e se istovremeno i na programe nacionalnih mawina i etni~kih zajednica u Republici Srbiji, kao i na programe srpskog naroda koji `ivi izvan zemqe. U sao{tewu se navodi da su konkursi Filmskog centra iz razli~itih oblasti kinematografije za narednu godinu zatvoreni, a da }e za otkup kwiga za narednu godinu biti naknadno objavqen. Konkursi }e biti otvoreni do 31. januara 2010. godine.

OTVORENO PISMO GLUMA^KOG SINDIKATA

Za{tita izvo|a~kih prava Sindikat glumaca Srbije uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadi}u ukazuju}i da novi Zakon o autorskim i srodnim pravima „uvodi diskriminaciju velikog broja izvo|a~a, glumaca, igra~a, pantomimi~ara, interpretatora umetni~kih dela, oduzimaju}i im mogu}nost za{tite izvo|a~kih prava, koju su do sada imali“. Pismo je potpisao predsednik Sindikata Vladan Dujovi}. „Jedan od osnovnih civilizacijskih i pravnih postulata svim gra|anima garantuje za{titu ste-

~enih prava. Ni u jednoj pravno ure|enoj dr`avi, nijednim pravnim aktom nije dozvoqeno umawivawe obima i mehanizama za{tite prava gra|ana. Izuzetak je Srbija. Izuzetak su glumci u Srbiji“, navodi se u pismu. Uz podse}awe da su u biv{em re`imu glumci i drugi izvo|a~i imali zakonsku za{titu svojih radom ste~enih prava, kao i na to da su mnogi umetnici aktivno podr`avali promenu re`ima, u pismu se postavqa pitawe za{to se ta prava sada „brutalno otimaju“.

vi i fragmenti „Stranca“ vrlo prosto prisutni su i razbacani „po ’Pla`i’“, ~ine}i da predstava podse}a, ali i `ivi jedan apartan `ivot, ni{ta mawe „apsurdan“ od onog prikazanog u Kamijevom romanu, naravno, sa ciqem da svaka sli~nost sa stvarnim bude nenamerna. Sam Merso uveden je tek na kraju, da proglasi za{to (ni)je kriv, a lik Marije, Mersoove devojke, pravi prelaz od dru{tva i celine ka wemu, pojedincu. Evociraju}i Kamija, Urban ponovo radi sa svojom prima ~etvorkom - Martom Bere{, Andreom Erdeq, Imreom Elekom Mike{om i Arpadom Mesaro{em, i scensku igru „zaokru`uje“ ringolikim pravougaonikom u kojem pesak i reflektorska osun~anost nedvosmisleno kamijevski paralizuju (dramski) tok, omogu}avaju}i prave provale muzike koju Atila Antal uz pomo} gitare i kompjutera u`ivo izvodi iz jednog od uglova. Ta muzi~ka komponenta i likovno izra`ajna struktura predstave ~ine kompoziciju „The Beach“ izrazito ritmi~nom, tenzi~nom i ose}ajnom, s veoma jakim fizi~kim prisustvom izvo|a~a. Upravo tako ~udnovati „Stranac“ postaje scenski mo}no delo, dakako, s mnogo mawe dana{wem trenutku neprimerene suzdr`anosti koja do`ivqaj pomera bli`e monotoniji, nego tako `eqenoj orgazmi~nosti postojawa. Dok nas smrt ne rastavi. Igor Buri}

21

SNP NA FESTIVALU NOVE EVROPSKE DRAME

„Brod za lutke” u Vizbadenu Predstava „Brod za lutke“ Srpskog narodnog pozori{ta Milene Markovi} u re`iji Ane Tomovi} pozvana je da u~estvuje na festivalu „Nova evropska drama“ koji se bijenalno odr`ava u Vizbadenu u Nema~koj. Re~ je o jednom od najuglednijih evropskih festivala na kome pozori{ta iz cele Evrope predstavqaju doma}e dramsko stvarala{tvo. Srpsko narodno pozori{te }e na wemu u~estvovati prvi put, na poziv direktora Festi-

vala i tamo{weg pozori{ta Manfreda Bajlhardsa. Festival se odr`ava od 17. do 27. juna slede}e godine. U predstavi „Brod za lutke“ igraju Jasna \uri~i}, Dragiwa Vogawac, Milica Gruji~i}, Radije ^upi} , Nenad Pe}inar i Radovan Vujovi}.U potawu je najboqa predstava protekle sezone u ovom teatru koja je trijumfovala na Sterijinom pozorju ali i drugim pozori{nim festivalima.

IZLO@BA KWI@EVNE OP[TINE VR[AC

Dobitnici Evropske nagrade za poeziju Vr{ac je odavno postao kwi`evna destinacija. U wega dolaze i dolazili su pisci sa raznih kontinenata od Alena Ginsberga i Marka Strenda (SAD), H. M. Encensbergera i Rajnera Kuncea (Nema~ka) do Andrea Voznesenskog (Rusija), Dzou Difana (Kina), Edoarda Sangvinetija (Italija), Nikite Staneskua i Marina Soreskua (Rumunija). Godine 1986. KOV je ustanovio Evropsku nagradu za poeziju, koju je godinu dana kasnije, 1987, dobio Husto Horhe Padron ([panija). Potom su se re|ali dobitnici iz Rusije, Poqske, SAD, Rumunije, Gr~ke, Portugalije... Do 10. dobitnika, Eu`enia de Andradea (Portugalija), nagrada je dodeqivana svake godine. Me|u dobitnicima su pesnici svetskog imena ? Tomas Transtremer ([vedska), ^arls Simi} (SAD), Tadeu{ Ru`evi~

(Poqska), Pavo Haviko (Finska), Rajner Kunce (Nema~ka). Zanimqivo je napomenuti da je na{eg pesnika Miodraga Pavlovi}a, izabrao `iri koji je bio sastavqen od prvih sedam

dobitnika. Kada je nagrada ve} stekla svoj ugled, odlu~eno je da se dodequje svake druge godine, a ovogodi{wa 15. dobitnica je rumunska pesnikiwa, Ana Blandijana, iz Bukure{ta. Da bi se mogla prikazati, pavi}evski re~eno, kratka istorija ove nagrade, Kwi`evna op{tina Vr{ac prire|uje danas u 18 sati izlo`bu posve}enu svim dosada{wim dobitnicima Evropske nagrade za poeziju KOV. Ona }e obuhvatiti petnaest objavqenih kwiga na srpskom jeziku, kao i pesni~ke kwige u originalu. Tako|e, na izlo`bi }e biti zastupqene mnogobrojne fotografije o boravku laureata u Sterijinom gradu, kao i wihovi zapisi i pesme o Vr{cu. Izlo`bu otvara utemeqiva~ nagrade i predsednik KOV-a, Petru Krdu, dok }e pesme kazivati Marijana Bo`i} i Branislava Radi}. Izlo`ba }e biti otvorena do 30. decembra, a odr`ava se pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije.

U TRCI ZA NAGRADE „ZLATNI GLOBUS”

Filmu „Up in the air” {est nominacija Film o eri recesije „Up in the air“ dobio je {est nominacija za Zlatne globuse, pored ostalog za najboqu dramu i najboqeg glumca, saop{teno je u Los An|elesu. Za nagradu za najboqu dramu nadmeta}e se i nau~nofantasti~ni film „Avatar“, pri~a o ratu u Iraku „The Hurt Locker“, saga o Drugom svetskom ratu „Prokletnici“ i drama o Harlemu „Precious: Based on the Novel ‘Push’ by Sapphire“. Mjuzikl „Devet“ ima pet nominacija, ukqu~uju}i onu u kategoriji najboqi mjuzikl/komedija, u kojoj }e se za nagradu nadmetati i qubavni film „(500) Days of Summer“, komedija o moma~koj ve~eri „Mamurluk u Vegasu“ i dva filma sa Meril Strip, „It’s Complicated“ i „Xuli i Xulija“. Nominacije za najboqeg glumca u drami dobili su Xorx Kluni, za „Up in the Air“, Xef Brixiz, za „Crazy Heart“, Kolin Fert

za „A Single Man“, Morgan Friman za „Invictus“ i Tobi Megvajer za „Brothers“. Meril Strip je dobila dve nominacije za najboqu glumicu u mjuziklu/komediji, za filmove „Xuli i Xulija“ i „It’s Complicated“. I Sandra Bulok ima dve nominacije, za najboqu glumicu u drami „The Blind Side“ i u komediji/mjuziklu, u filmu „Veridba“. Za Zlatni globus za najboqu glumicu u drami takmi~i}e se i Emili Blant, za film „Mlada Viktorija“, Helen Miren, za „Posledwu stanicu“, Keri Maligan za „An Education“ i Gabori Sidibe za „Precious“. U trci za najboqu glumicu u komediji/mjuziklu su Marion Kotijar , za „Devet“ i Xulija Roberts , za „Duplicity“. Za nagradu za najboqeg glumca u komediji/mjuziklu nadmeta}e se Met Dejmon, za „Dou{nik!“, Danijel Dej-Luis, za „Devet“, Robert Dauni mla|i, za „[erloka Holmsa“, Xozef Gordon-Levit, za „(500) Days of Summer“ i Majkl Stulbarg, za „A Serious Man“. Nominacije za re`iju dobili su Ketrin Bigelou, za „The Hurt Locker“, Xejms Kameron, za „Avatara“, Klint Istvud, za „Invictus“, Xejson Rajtman, za „Up in the Air“ i Kventin Tarantino za „Prokletnike“. Nominacije za najboqu `ensku epizodnu ulogu pripale su Penelopi Kruz, za „Devet“, Veri Farmigi, za „Up in the Air“, Ani Kendrik, za „Up in the Air“, Mo’Nik za „Precious“ i Xulijani Mur, za „A Single Man“. Za nagradu za najboqu mu{ku epizodu takmi~i}e se Met Dejmon („Invictus“), Vudi Harelson („The Messenger“), Kristof Valc („Prokletnici)“ Stenli Tu~i („Divne kosti“) i Kristofer Plamer („Posledwa stanica“). Nominacije za najboqi strani film dobila su ostvarewa „Baria: kapija vetrova“ Italijana \uzepea Tornatorea, „Prekinuti

zagrqaji“ [panca Pedra Almodovara, „The Maid (La Nana)“ ^ileanca Sebastijana Silve, „Un prophete“ Francuza @aka Odijara i „Bela traka“ Nemca Mihaela Hanekea. U kategoriji najboqi animirani film nadmeta}e se „Pada}e }ufte“, „Koralina i tajanstveni svet“, „Fantasti~ni gospodin Foks“, „Princeza i `aba“ i „Do neba“. Zlatni globusi, koje dodequje udru`ewe stranih novinara akreditovanih u Holivudu, bi}e uru~eni 57. put 17. januara u Beverli Hilton hotelu u Los An|elesu. Ceremoniju, koju }e voditi komicar Riki Xervejz u`ivo }e prenositi televizija En-Bi-Si (NBC).Po zna~aju drugo holivudsko priznawe, Zlatni globusi ~esto su naznaka za dobitnike Oskara. Nominacije za Oskare bi}e saop{tene 2. februara. Pro{logodi{wi dobitnik Zlatnog globusa za najboqu dramu, „Milioner sa ulice“, dobio je Oskara za najboqi film. (Beta-AP)


22

SVET

petak18.decembar2009.

RUSIJA I NATO

PAKISTAN

Bez konkretne podr{ke misiji u Avganistanu MOSKVA: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je ju~e u Moskvi da alijansa „nikada ne}e napasti Rusiju“ i ocenio da je malo verovatno da Rusija napadne NATO. „Dozvolite mi da kao generalni sekretar NATO jasno ka`em - NATO nikada ne}e napasti Rusiju. Nikada. A, ne mislimo ni da }e Rusija napasti nas“, poru~io je Rasmusen na Univerzitetu za me|unarodne odnose u Moskvi. Rasmusen koji boravi u poseti Rusiji, ukazao je da je NATO prestao da bude zabrinut po tom pitawu i da bi Rusija „tako|e trebalo da prestane da se brine“. Nakon razgovora s najvi{im ruskim zvani~nicima, Rasmusen je pozdravio „novi po~etak“ u odnosima Moskve i alijanse, nakon perioda zategnutih odnosa zbog rusko-gruzijskog rata u avgustu pro{le godine. Generalni sekretar NATO-a je tako|e rekao da bi do 2020. godine saradwa izme|u NATO i Rusije na protivraketnoj odbrani

mogla toliko da napreduje da „dva sistema budu povezana u jedinstven raketni {tit u evroatlantskoj zoni.“ Rasmusen koji je prvi generalni sekretar NATO u poseti Rusiji od 2007. godine, izjavio je ranije ju~e da je iz Moskve dobio pozitivne signale, ali ne i konkretna obe}awa o mogu}oj pomo}i operacijama NATO u Avganistanu. Anders Fog Rasmusen je na konferenciji za novinare rekao da prime}uje spremnost Rusije da razmotri pomo} NATO-u u Avganistanu, ali da ruski lideri nisu dali konkretna obe}awa. Generalni sekretar NATO-a ju~e je rekao ru- Dmitrij Medvedev i Anders Fog Rasmusen skom predsedniku Dmitriju Medvedevu da je rizma u ~itavom regionu.Rasmusen je ocenio u najvi{em interesu Rusije da aktivno poti da bi Rusija mogla pomo}i alijansi obezpomogne misiju NATO u Avganistanu, jer bi be|ivawem helikoptera i obu~avawem avganeuspeh te misije pove}ao pretwu od teronistanskih vazdu{nih snaga i policije.

STRAH OD PROPASTI SAMITA O KLIMI U KOPENHAGENU

Umesto dogovora – politi~ka izjava? KOPENHAGEN, BERLIN: Kina je saop{tila u~esnicima konferencije UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu da ne vidi mogu}nost za postizawe operativnog dogovora ove nedeqe. Kineska delegacija je predlo`ila da umesto wega bude usvojena „neka vrsta kratke politi~ke izjave“, rekao je Rojtersu anonimni izvor sa konferencije. Neimenovani zvani~nik je naveo da se nastavqaju pregovori, kako bi se ipak prona{la mogu}nost da oko 120 {efova dr`ava ili vlada u sutra potpi{u operativni sporazum za re{avawe problema globalnog zagrevawa. Dan pred zavr{etak samita, u~esnici i daqe nemaju odgovor ni na jedno od dva kqu~na pitawa koja bi trebalo da u|u u okosnicu sporazuma - koliko }e bogate zemqe dati novca siroma{nima za primenu ~iste tehnologije - i koliko }e najrazvije-

DNEVNIK

Kopenhagen izme|u protesta i samita

nije zemqe smawiti emisiju {tetnih gasova. Savezna kancelarka Angela Merkel upozorila je ju~e , neposredno pred put za Kopenhagen, na opasnost da se

Samit UN o klimi zavr{i neuspehom.Merkel je zato pozvala sve u~esnike skupa da ulo`e ve}i napor da bi na kraju bio potpisan sporazuma o za{titi kli-

me. Podnose}i u Saveznom parlamentu izve{taj o radu Vlade, kancelarka je istakla da se Samit mo`e smatrati neuspe{nim, ako u~esnici ne uspeju da se saglase o tome da ciq ograni~ewa ispu{stawa zaga|uju}ih gasova mora da bude da temperatura ne poraste vi{e od dva stepena. Siroma{ne zemqe i daqe su istrajne u zahtevima za ve}u pomo} razvijenih zemaqa, i pored poruke generalnog sekretara Ujediwenih nacija Ban Ki Muna da ne bi trebalo da se nadaju da }e im bogati obe}ati neku dugoro~niju finansijsku pomo} u borbi protiv klimatskih promena. Grupa afri~kih dr`ava je jo{ ove nedeqe zahtevala 400 milijardi dolara godi{we. Me|utim, etiopski premijer Meles Zenavi u ime afri~kih zemaqa izneo je predlog da ta pomo} bude 100 milijardi dolara godi{we do 2020. godine.

Usporeni pregovori o smawewu naoru`awa MOSKVA: Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je malo verovatno da }e predsednici SAD i Rusije ove nedeqe potpisati sporazum o smawewu naoru`awa i optu`io ameri~ke pregovara~e da usporavaju pregovore. Lavrov je rekao da su pregovori u @enevi nastavqeni i da su usagla{ena mnoga pitawa, ali da sporazum verovatno ne}e biti postignut do sastanka Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva na konferenciji UN o klimatskim promenama u Kopehnagenu. „Malo je verovatno da }e se to desiti u Kopenhage-

nu“, rekao je Lavrov i pozvao Amerikance da prihvate ve}e smawewe nuklearnih arsenala i mawe nametqive mere kontrole i provere. „Vreme je da se oslobodimo preterene sumwi~avosti, posebno otkada su oba predsednika vi{e puta rekli da `ele da vide nov nivo ameri~ko-ruskih odnosa zasnovanih na poverewu, uzajamnom po{tovawu i jednakosti“, rekao je Lavrov. Lavrov je rekao da je ameri~ka delegacija na pregovorima o kontroli naoru`awa u prethodnih nekoliko dana usporavala napo-

re za postizawe sporazuma. Zvani~nici obe strane ranije su izra`avali nadu da bi do kraja godine mogao biti potpisan sporazum koji bi nasledio Sporazum o smawewu strate{kog oru`ja (START) iz 1991. godine koji je istekao 5. decembra. Ruski dnevnik „Komersant“ preneo je da sporazum ne}e biti potpisan ove godine budu}i da se pregovara~i i daqe spore o koli~ini naoru`awa i drugim detaqima i dodaje da je malo verovatno da }e i za mesec dana nesuglasice biti otklowene.

Najmawe 15 poginulih u napadu DERA ISMAIL KAN: Najmawe 15 osoba je poginulo i sedam je povre|eno u bombardovawu na pakistansko-avganistanskoj granici ameri~ke avijacije, saop{tili su ju~e izvori bliski pakistanskim

obave{tajnim slu`bama. Isti izvori navode da je u napadu u~estvovalo pet bespilotnih letelica i da je ispaqeno 10 raketa.Rakete su pogodile zonu severnog Vaziristana. (Beta-AP)

INGU[ETIJA

Automobil bomba ubio voza~a NAZRAN: Jedna osoba je poginula a vi{e raweno u samoubila~kom napadu na kontrolni punkt saobra}ajne policije u Nazranu, glavnom gradu ruske republike Ingu{etije. Napad je izvr{en automobilom-bombom. Napada~ je preminuo, a raweno je najmawe 10 policajaca od kojih su neki u te{kom stawu. Ja~ina odgovara ekspoliziji do pet kilograma TNT-a. Meta

napada bio je jedan od kontrolnih policijskih punktova na saveznom autoputu kroz Ingu{etiju postavqenih zbog provere automobila sa zatamwenim staklima. Islamski ekstremisti su u posledwe vreme izvr{ili vi{e samoubila~kih i drugih napada u Ingu{etiji. Predsednik te oblasti Junus Bek Jevkurov je u junu te{ko rawen u samoubila~kom napadu. (Tanjug)

EVROPSKA UNIJA

Deo slu`benika {trajkuje BRISEL: Deo zaposlenih u institucijama Evropske unije {trajkuje ju~e zahtevaju}i da im se pove}a plata, ali to nije omelo sastanak ministara ~lanica EU. Vi{e stotina slu`benika, od kojih su neki me|u najpla}enijim u EU, obustavili su rad. Oni zahtevaju pove}awe plate od 3,7 odsto u skladu s prethodnim sporazumima o radu, za koje navode da su pravno

obavezuju}i. Osnovno osobqe je radilo kako bi se omogu}ilo da po~ne sastanak ministara energije, transporta i telekomunikacija. Ve}ina ~lanica EU odlu~ila je da ne odobri pove}awe plata zasnovano na pove}awima u dr`avnim prestonicama i tro{kovima `ivota u Briselu, dok istovremeno desetine hilada qudi {irom EU ostaje bez posla. (Beta)

VELIKA BRITANIJA

Kriju podatke o mu~ewima LONDON: Detaqi ameri~kih tehnika ispitivawa pritvorenika, koje vlada u Londonu nastoji da sakrije od o~iju javnosti, ne razlikuju se od onoga {to je ve} obelodanio predsednik SAD Barak Obama, navodi se u presudi britanskog suda s koje je skinuta oznaka tajnosti. Tri od ~etiri pasusa presude suda koji su cenzurisani, pokazuju da su sudije vi{eg suda osporile argument britanskih vlasti da bi obelodawivawe informacija o ispitivawu ugrozilo obave{tajnu saradwu Va{ingtona i Londona. U jednom pasusu se navodi da je „nemogu}e verovati“ da bi SAD kaznile Veliku Britaniju zbog obelodawivawa informacija sli~nih memorandumu o ispitiva-

wu s kojeg je Obama ranije ove godine skinuo oznaku tajnosti. Informacije ameri~kih i britanskih obave{tajaca o kojima je re~ ti~u se zatvorenika u ameri~kom zatvoru u pomorskoj bazi Gvantanamo na Kubi Biwama Mohameda. Mohamed, poreklom Etiopqanin, ima boravi{te u Velikoj Britaniji, a uhap{en je u Pakistanu, odakle je preba~en u Maroko i potom u Gvantanamo. Navodno je mu~en u Pakistanu i Maroku. Britanski vi{i sud naredio je vladi u Londonu 16. oktobra da obelodani informacije, ali je britansko ministarstvo spoqnih poslova ulo`ilo `albu i delomi~no cenzurisalo presudu pristav{i da tri od ~etiri cenzurisana pasusa budu dostupni javnosti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Italijanski premijer Silvio Berluskoni iza{ao je iz bolnice, ~etiri dana nakon napada u kojem je zadobio prelom nosa i nekoliko zuba. Berluskoni je iz bolnice u Milanu iza{ao sa zavojem preko nosa. Konzervativni lider napadnut je u nedequ, nakon mitinga u Milanu, kada ga je jedan ~ovek, psihi~ki oboleo, udario po licu minijaturnom replikom milanske katedrale.

SUZAN BOJL Najgledaniji JuTjub video ove godine bio je snimak Suzan Bojl sa aprilskog takmi~ewa britanskog {oua za talente “ Britains Got Talent“, na kojem Bojl pjeva „I dreamed a dream“, objavio je u sredu ovaj internet portal. Snimak Susan Bojl u nekoliko verzija gledan je 120 miliona puta, {to je vi{e od broja pregleda zajedno tri ostala najgledanija videa na JuTjubu.

ROBERT GIBS Stav ameri~kog predsednika je da bi zakqu~ivawe lo{eg sporazuma na konferenciji o klimatskim promenama bilo gore nego da ona bude zavr{ena „praznih ruku“, izjavio je ju~e portparol Bele ku}e Robert Gibs. Za predsednika Baraka Obamu, „vratiti se sa jednim praznim sporazumom bilo bi gore nego vratiti se praznih ruku“, rekao je Gibs novinarima.

Ubijen jedan od najtra`enijih narkobosova u Meksiku MEKSIKO: Jedan od najtra`enijih narko bosova u Meksiku Arturo Beltran Leiva, ubijen je u sukobu sa marincima, saop{tili su zvani~nici u glavnom gradu Meksiku. Beltran Leiva i jo{ trojica pripadnika wegovog kartela ubijeni su u sredu u oru`anom sukobu sa marincima u Kuernavaki, ju`no od glavnog grada, a peti je izvr{io samoubistvo, izjavio je zvani~nik mornarice koji je `eleo da ostane anoniman. U napadu na stambeni kompleks u Kuernavaki koji se pretvorio u dvo~asovnu bitku u~estvovalo je vi{e od 200 marinaca. Beltran Leiva, poznat kao „bos nad bosovima“, bio je jedan od petorice bra}e koji su se pre nekoliko godina odvojili od

Arturo Beltran Leiva

kartela Sinaloa. Veruje se da je to odvajawe znatno doprinelo krvoproli}u u Meksiku, u kome je u posledwe tri godine ubijeno vi{e od 14.000 qudi. Meksi~ke vlasti su stavile Artura Beltrana Leivu na spisak najtra`enijih narko bosova i ponudile 2,1 milion dolara za wegovo hvatawe. Wegov brat Alfredo uhap{en je u januaru 2008. godine. Od stupawa na du`nost {efa dr`ave 2006, predsednik Felipe Kalderon je za borbu sa narko kartelima anga`ovao oko 45.000 vojnika. Ameri~ka agencija za borbu protiv droge (DEA) saop{tila je da je kartel Beltran Leiva kqu~na organizacija za uvoz i rasturawe velikih koli~ina kokaina i heroina u SAD.


BALKAN

DNEVNIK

NA KRAJU MANDATA HRVATSKI PREDSEDNIK PUTUJE U PRI[TINU

Mesi} ne`eqeni polo`ajnik ZAGREB: Na samom kraju predsedni~kog mandata, hrvatski predsednih Stjepan Mesi}

poseti}e Kosovo i Metohiju 7. januara, ta~nije bi}e gost vlasti u Pri{tini.

Stjepan Mesi}

Britanska agencija Rojters navodi da }e Mesi}eva poseta Kosovu, koja je zakazana za 7. januar, kada Srpska pravoslavna crkva proslavqa Bo`i}, zao{triti odnose sa Beogradom. Pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu do nedavno se vodila rasprava o legalnosti kosovske nezavisnosti. Kabinet predsednika Hrvatske potvrdio je britanskoj agenciji da }e Mesi} posetiti Kosovo, me}utim ta informacija jo{ uvek nije slu`beno objavqena. Drugi petogodi{wi predsedni~ki mandat Mesi} zavr{ava u februaru, pa }e poseta Kosovu definitivno biti wegova posledwa diplomatska aktivnost kao {efa dr`ave, navodi Rojters.

Sanader dobio proviziju od Kutle? ZAGREB: Biv{i premijer Hrvatske i po~asni predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivo Sanader odbacio je ju~e tvrdwe novinara “Jutarweg lista” Gordana Mali}a da je od Hipo banke dobio proviziju. Mali} je preksino} na Hrvatskoj radioteleviziji (HRT) rekao da poseduje dokumente koji potvr|uju da je Sanader 1996, kada je radio u Kancelariji predsednika Frawe Tu|mana, od tajkuna Miroslava Kutle dobio proviziju za sre|ivawe kredita kod Hipo banke. On se pozvao na svedo~ewe finansijske direktorke zadu`ene za platni promet u propaloj Kutlinoj firmi “Globus Holdingu” Milene [enator. Kazao je da je [enator Dr`avnom tu`ila{tvu pokazala i detaqno objasnila prenos crnih isplata vrednih izme|u 40 i 50 miliona kuna, me|u kojima je bila i isplata od 800.000 nema~kih maraka Sanaderu. Dodao je da tu`ila{tvo za wene dokaze nije bilo zainteresovano. Komentari{u}i Mali}eve optu`be, Sanader je u saop{tewu medijima ocenio da se

Ivo Sanader

radi o nedemokratskom, neprofesionalnom i hu{ka~kom scenariju. Najavquju}i mogu}nost tu`be, Sanader je naveo da je re~ o nastavku kampawe koja se ve} neko vreme vodi protiv wega i HDZ-a i kojom se “unosi razdor u stranku putem dezinformacija i kleveta”.

Sanader je pozvao Programski savet HRT-a i Hrvatsko novinarsko dru{tvo da se izjasne o tom slu~aju budu}i da wemu nije data prilika da o optu`bama iznese svoje mi{qewe. On je rekao da nije re~ ni o kakvom novom dokumentu, nego “o bezvrednom papiru koji kru`i Hrvatskom ve} desetak godina”. Biv{i premijer je dodao da je sve to jo{ ranije u “Feralu” demantovao Ante Nobilo, tada{wi advokat Miroslava Kutle, od kojeg je Sanader navodno primio proviziju za sre|ivawe kredita u Hipo banci. Naveo je da je Dr`avno tu`ila{tvo odavno odbacilo navodne dokaze da je uzimao proviziju od Hipo banke. Tekst o povezanosti Sanadera s Hipo bankom u Hrvatskoj nedavno je objavila austrijska agencija APA pod naslovom “Bombasti~ni detaqi o poslovima na Balkanu koru{ke banke”, {to je Sanader demantovao. U tekstu je pomenut kao osoba koja je Hipo banci pomogla da otvori poslovawe u Hrvatskoj za {ta je navodno dobio veliku proviziju. (Beta)

“^udno je to {to hrvatski predsednik na samom kraju mandata odlazi na Kosovo”, rekao je neimenovani zagreba~ki diplomata. Biv{i urednik spoqne politike Jutarweg lista @eqko Trkawec, rekao je Rojtersu da je “poseta Kosovu definitivno gre{ka”. “U trenutku kada su odnosi sa Beogradom vrlo nategnuti, ne vidim razlog zbog kojeg bi Mesi} oti{ai na Kosovo, koje ni jedan zvani~nik, bilo koje zemqe u regionu, nije posetio”, rekao je Trkawec. Britanska agencija navodi da su se odnosi Boegrada i Zagreba pogor{ali kada je Hrvatska priznala kosovsku nezavisnost.

ZAGREB: Biv{i zamenik {efa hrvatske specijalne policije Mladena Marka~a iz vremena vojne akcije Oluja 1995. godine, @eqko Sa~i} uhap{en je u Zagrebu. Wegov advokat Zvonimir Hodak potvrdio je da je Sa~i} uhap{en zbog krivi~nog dela spre~avawa dokazivawa, navode}i da ne zna ta~no zbog ~ega. Hodak smatra da je hap{ewe povezano sa Ha{kim tribunalom. “Mislim da je re~ o nastavku dodvoravawa hrvatskih vlasti ha{kom tu`ila{tvu”, kazao je Hodak, dodav{i da }e policija pretra`iti wegov stan. Kako prenose pojedini hrvatski mediji, hap{ewe je navodno povezano sa zlo~inom u selu Gruborima, u okolini Knina, u kojem je 25. avgusta 1995. ubijeno pet osoba srpske nacionalnosti. Ubijeni su \uro Karanovi}, Milo{ Grubor, Jovo Grubor, Marija Grubor i Milka Grubor, svi u dobi od 45 do 90 godina. Za taj zlo~in su u Hagu optu`eni generali Ante Gotovina, Mladen Marka~ i Ivan ^ermak. Iz policije je potvr|eno hap{ewe, ali nisu navedeni detaqi. (Beta)

SAD pomagale istragu protiv \ukanovi}a Ameri~ki agent je pred Kongresom tvrdio da je posao sa {vercom duvana od sredine 90-ih godina, u jednom trenutku, pomagala i kolumbijska narko-mafija, koja je, prema wegovoj oceni, Evropu videla kao novu dobru destinaciju za biznis sa narkoticima. “Ve} 1999. godine, italijanska Komisija za borbu protiv mafije, identifikovala je Albaniju kao va`nu tranzitnu zonu za {verc duvana u Italiju, a i neke zemqe

Svedo~ewe obelodaweno posle godinu i po Podgori~ki “Dan” prenosi da je Xon Kolex svedo~io maja pro{le godine, ali da je shodno pravilima, sada mogu}e javno objaviti ono {to je rekao. Ina~e, svedo~ewe tog agenta ameri~ke carine odnosi se na rad Potkomiteta za kriminal, terorizam i unutra{wu bezbednost u Kongresu SAD. Razlog zbog ~ega je Kongres zatra`io Kolexovu izjavu je, kako se navodi, bavqewe fenomenom nezakonite trgovine duvanom u svetlu dono{ewa posebnog zakona, koji je trebalo te 2008. godine da reguli{e nezakonitu trgovinu duvanskim proizvodima na teritoriji SAD. Ameri~ki agent je ekspert za tu kriminalnu delatnost, koju istra`uje oko 30 godina. Od 1999. do 2002. godine, u carinskoj slu`bi SAD, rukovodio je sistemom “Me|unarodni program za {verc duvana”, ~iji je jedan od tvoraca. com duvana postao predmet pa`we javnosti. Kolex je rekao da svedo~ewa koja su se pojavila protiv \ukanovi}a u Italiji, “sigurno nisu izmi{qena ili la`na”, jer je Vlada SAD, preko svojih slu`bi, sara|ivala sa OLAF-om (agencijom EU), ali i italijanskim pravosudnim vlastima u tim istragama.

Bliskog istoka. Me|utim, izve{taji nekoliko izvora potvr|uju da je premijer \ukanovi} obezbedio pravo na {verc nekolicini qudi, u zamenu za ozbiqan nov~ani iznos,”ka`e Kolex. “Kao kqu~nog ~oveka {verca duvana, \ukanovi}a je ozna~io lider posla za krijum~arewe cigareta na

italijanskoj strani, sa vezama pri Kamori, mafiji iz Napuqa. On je pred italijanskim sudom tvrdio da je li~no pregovarao o pravu na {verc duvana sa Milom \ukanovi}em” rekao je Kolex. Kolex je podsetio da je \ukanovi} u februaru 2008. ponovo izabran za premijera, {to mu daje pravo na imunitet od krivi~nog gowewa. Agent je istakao da situacija na Balkanu nije imala uticaj samo na Evropu, ve} i na SAD, jer su neke od {vercovanih cigareta proizvedene u Americi, i tako je i deo profita od {verca, kako je rekao, opran na ameri~koj teritoriji. “U izve{taju koji su sa~inili italijanski pravosudni organi navodi se da je Milo \ukanovi} bio apsolutno svestan svega {to se de{avalo u Crnoj Gori, kao i posledica koje to ima po Italiju i druge zemqe EU. Delio je dobit od {verca duvana koje je vodio italijanski organizovani kriminal. Wegova pohlepa za bogatstvom ga je i prikqu~ila tom udru`ewu”, rekao je Kolex. Agent ameri~ke carinske slu`be je istakao da je \ukanovi} i{ao toliko daleko da je “osigurao za{titu beguncima od italijanskog pravosu|a, zanemaruju}i osnovne pravne norme” i prema wegovim re~ima to je ~inio kroz

23

RUMUNIJA

Emila Boka ponovo za premijera BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku imenovao je za novog premijera Emila Boka, ~ija je vlada oborena u oktobru, a nastavila je da funkcioni{e kao prelazna. Basesku je izjavio da je primoran da hitno predlo`i re{ewe koje u ovom trenutku mo`e osigurati najva`niji prioritet Rumunije - da ima vladu i da usvoji bud`et na 2010. godinu. Boka je imenovao na predlog Demokratske liberalne partije. “Treba da imamo funkcionalnu vladu do 23. decembra, koja }e morati da predlo`i buxet do kraja meseca, kako bi u parla-

Emila Boka za premijera. Predsednik Socijaldemokratske partije Mir~ea \oana je rekao da je to “nesre}ni izbor” koji dokazuje da }e Baseskuov drugi mandat biti “isti kao prvi, a mo`da i jo{ gori”. Potpredsednik Nacionalne liberalne partije Ludovik Orban je ocenio da je Basesku “ponovo pokazao da nije predsednik svih Rumuna”, ve} samo wegove “narand`aste kamarile”. Naranxasta je boja Demokratske liberalne partije ~iji je predsednik Emil Bok, a wen lider je bio Basesku do preuzimawa du`nosti predsednika dr`a-

Uhap{en Marka~ev zamenik

CRNA GORA

PODGORICA: Agent ameri~ke carinske slu`be Xon Kolex izjavio je u maju 2008. godine, tokom svedo~ewa pred ~lanovima Kongresa SAD, da je crnogorski premijer i lider DPS-a Milo \ukanovi} bio kqu~ni ~ovek me|unarodnog {verca duvana preko Crne Gore tokom 90-ih godina, pi{e podgori~ki “Dan”. Obrazla`u}i ocene iz svog svedo~ewa, Kolex je u utorak u izjavi za “Dan” saop{tio da je ~iwenica da je posao sa {ver-

petak18.decembar2009.

Emil Bok i Trajan Basesku

mentu bio usvojen do 16. januara”, naveo je Basesku, dodaju}i da je to potrebno kako bi {to skorije do{le misije me|unarodnih finansijskih institucija. Basesku je rekao da }e biti mogu}e da Rumunija, ako ispuniti sve obaveze, polovinom februara dobije istovremeno tre}u tran{u zajma u vrednosti od 1,5 milijarde evra i ~etvrtu tran{u od 830 miliona. Polovina tih 2,3 milijarde evra bi}e usmerena u Centralnu banku, a druga polovina }e biti stavqena na raspolagawu ministarstva finansija za pokrivawe bud`etskog deficita, precizirao je Basesku. U vezi s formirawem Vlade, Basesku je rekao da je to odgovornost premijera, a wega treba da konsultuje samo u vezi s ministrima koji su ~lanovi Vrhovnog saveta za odbranu zemqe. ^lanovi tog saveta su najzna~ajniji ministri - ministri odbrane, spoqnih poslova, unutra{wih poslova, finansija, pravde i ekonomije. Opozicija je odmah negativno reagovala na ~iwenicu da je Basesku imenovao

ve 2004. godine. Basesku je jprekju~e odr`ao konsultacije o formirawu parlamentarne ve}ine za podr{ku novoj vladi sa svim parlamentarnim politi~kim partijama i poslani~kim grupama nacionalnih mawina i nezavisnih poslanika. Povodom tih konsultacija ocenio je da neke od politi~kih partija “jo{ nisu iza{le iz predizborne kampawe” dok druge imaju “unutra{we probleme”. Emil Bok (43) je bio gradona~elnik transilvanskog grada Klu`, a krajem 2008. godine, posle parlamentarnih izbora, Basesku ga je imenovao za premijera. Studirao je na istorijsko-filozofskom fakultetu, kao i na pravnom fakultetu u Klu`u, poha|ao je i kurseve u Velikoj Britaniji, SAD i Belgiji, i predavao na Univerzitetu Babe{-Boqai u Klu`u. U javnom mwewu vlada mi{qewe da je Emil Bok u potpunosti “odan Trajanu Baseskuu” i gotov da ispuni sve predsednikove planove. (Beta)

Regionalno utvr|ivawe zlo~ina rata

aparat dr`avne bezbednosti u Crnoj Gori. Kolex je potvrdio da posao sa duvanom u Crnoj Gori i na Balkanu tokom 90-ih nije bio u vezi sa samo za crnogorskim i mafija{kim organizacijama iz Italije, i dodao da su u taj posao bile ukqu~ene internacionalne strukture koje su vrlo dobro poznate javnosti u SAD. “Nekoliko struktura italijanske mafije, ruski kriminalci, japanske i kineske mre`e, ali i kolumbijski narko - dileri, jesu, ili su bili ukqu~eni u posao sa {vercom duvana u Evropi i na Balkanu, Aziji, Severnoj i Ju`noj Americi. Osim {to su proizvodile la`ne cigarete, ili ih proizvodile bez licence, a potom ih krijum~arile, kriminalne strukture su koristile duvan kao sredstvo za prawe novca”, rekao je ameri~ki agent.

PODGORICA: U Bosni i Hercegovini, prema proceni Tu`ila{tva te zemqe, ima izme|u sedam i deset hiqada po~inilaca ratnih zlo~ina, rekao je ju~e bosansko-hercegova~ki koordinator za formirawe Regionalne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima i biv{oj Jugoslaviji (REKOM) Dragan Popovi}. Na skupu u Podgorici, posve}enom inicijativi za osnivawe REKOM-a, Popovi} je naveo da je Tribunal u Hagu do sada optu`io samo 161 osobu iz BiH za ratne zlo~ine. Prema obrazlo`ewu Popovi}a, stoga je veoma va`no da se formira pomenuta Regionalna komisija koja bi na regionalnom principu istra`ivala ratne zlo~ine. Izvr{na direktorka hrvatske organzacije “Dokumenta” Vesna Ter{eli} je na podgori~kom skupu upozorila da su `rtve ratnih zlo~ina u svim zemqama regiona “marginalizovane”. Ter{eli} je navela da

je u ratovima na prostoru eksJugoslavije ubijeno 120.000 qudi, a za 16.000 se traga. Po wenim re~ima, ako bi se su|ewa za ratne zlo~ine nastavila sada{wim tempom, u sudnicama bi se do 2020. godine moglo na}i samo 1.200 osumwi~enih za ratne zlo~ine. Ter{eli} je kazala da budu}a Regionalna komisija mora imati regionalni pristup u svom radu, kao “apsolutno prvi princip” u wenom radu. Predstavnica organizacije Akcija za qudska prava Tea Gorjanc- Prelevi} najavila da bi pripreme za osnivawe REKOM-a mogle biti zavr{ene do kraja 2010. godine, kada bi se vlastima svih dr`ava u regionu mogao uputiti zahtjev za weno formirawe. GorjanPrelevi} je rekla da je namera da se prikupi milion potpisa kao podr{ka inicijativi za osnivawe Regionalne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlocinima i drugim te{kim povredama qudskih prava u biv{oj Jugoslaviji.


24

KWIGA

petak18.decembar2009.

GLAS IZDAVA^A

R

tu kwigu, a postoji i Udru`ewe papirnih princeza, koje su u stvarnom `ivotu pametne, obrazovane i uspe{ne `ene. Jo{ }e biti Man~ovih kwiga na srpskom jeziku, a slede}a se zove “Volim te zauvek” i bavi se odnosom majke i sina, ka`e Bodirogi}. Licencno izdawe “Orfelin izdava{tva” je i “Dnevnik Roberta Riplija”. Kwiga je trodimenzionalna i neverovatno zanimqiva, kao i serijal koji je decenijama izlazio u “Politikinom” dugove~nom “Zabavniku”. Mada su Riplija optu`ivali da je najve}i la`ov na svetu, wega i danas obo`avaju svi mladi od 7 do 77 godina. Za takve ~itaoce je i kwiga “Ve{tice - istorija i mitologija” Ri~arda Mar{ala. Ovom reprezentativnom izdawu dodato je poglavqe od dvadesetak strana “Ve{tice u narodnom verovawu Srba” iz pera Milenka Bodirogi}a. Ovaj istorijsko-etnografski pogled otkriva na primer da su u Kara|or|evo i Milo{evo vreme neke `ene progla{avane ve{ticama samo zato da bi se vlastodr{ci osvetili wihovim mu`evima iz razli~itih razloga (o tome svedo~i i pisana Vukova zaostav{tina). Bodirogi} je sa saradnicima

pokrenuo vi{egodi{wi projekat “Srpska mitologija”, smatraju}i da je to podru~je, kao i celokupna slovenska mitologija, veoma bogato a nedovoqno izdava~ki eksploatisano. Nakon petogodi{wih priprema, nedavno je iza{la prva kwiga- “Vile i zmajevi”. U pripremi su “Sitni demoni”(treba da se pojave septembra 2010. ) i “Vampiri i ve{tice” (iza}i }e septembra 2011. godine). Na ovim luksuznim i prelepim izdawima ra-

Vilovito i zmajevito Najlep{a kwiga “Orfelin izdava{tva” je autorsko izdawe “Vile i zmajevi-srpska mitologija”, koju su opisali, ilustrovali, priredili i opremili Milenko Bodirogi}, Milo{ Vujanovi} i Dragan Bibin. Kroz dru`ewe je nastajala nekoliko godina i potpuno je dostojna reprezentativnih izdawa iz nema~ke ili engleske mitologije. Podjednako je lepo i ~itati i listati tu kwigu, u kojoj je obja{weno kako se ra|aju vile i kako nastaju zmajevi, opisani su vilinski poslovi i herbarijumi, obja{weni zmajeviti qudi i zmajske qubavi. I sve je to u prelepom koloritu nacrtala ruka umetnika. - Ponosni smo {to je ovaj naslov pobudio veliku pa`wu na{e kulturne javnosti - ka`e Milenko Bodirogi}. Stoga sam odlu~io da kwigu ponudim inostranim ~itaocima. Poslao sam rukopis Sne`ani Kondi}, izvrsnom prevodiocu na ruski, a kada je pro~itala, rekla je da }e to sa zadovoqstvom prevesti i to besplatno. Prevod na engleski dogovoren je sa Svetozarom Po{ti}em.

KWIGA ZAUVEK

TOP-LISTA

MILENKO BODIROGI], „ORFELIN IZDAVA[TVO”

Naslovi za decu i osetqive azmi{qaju}i kako bi samostalno po~eo da izdaje kwige, jer se celoga `ivota wima bavi, Milenko Bodirogi} je pre dve godine odlu~io da }e se ta ku}a zvati “Orfelin izdava{tvo”. To je bio znak se}awa na Zaharija Orfelina, prvog srpskog {tampara i najve}eg pesnika 18. veka. U ceo projekat ume{ala se i maca Orfelina (na francuskom ta re~ zna~i - siro~e), koja je prona|ena na ulici, a sada je ~uvarica kwiga. - Dugo sam radio u izdava~koj delatnosti, volim kwige, studirao sam kwi`evnost, pisac sam, pa je “Orfelin izdava{tvo”prirodna posledica svih mojih opredeqewa, ka`e na{ sagovornik. Zato sam odlu~io da izdajem sadr`ajno i estetski posebne kwige, kako je govorio Danilo Ki{, “za decu i osetqive”. A prva u tom, za sada nevelikom nizu, jeste “Princeza u papirnoj kesi” Roberta Man~a, sme{tena u ediciju “Druga~iji svet”. Re~ je o kultnoj kwizi, koja je samo na engleskom govornom podru~ju prodata u preko 20 miliona primeraka. To je, zapravo, antibajka, razbija~ ru`i~astog mita o princezi kojoj je dovoqno da bude samo lepa. Mnoge devoj~ice su odrastale uz

DNEVNIK

di}e najboqi ilustratori, a me|u wima i Petar Meselxija, novosadski student, koji `ivi u Holandiji i evropski je priznat umetnik. - Sara|ujem sa “Stanek izdava{tvom” iz Vara`dina, jer je to obostrano korisno, obja{wava Bodirogi}. I na{e i hrvatsko tr`i{te kwiga je malo, a kolega Josip Stanek je zadr`ao taj neki ose}aj zajedni~kog kulturnog prostora. Za sada smo suizdava~i monografije “Kulina mundi” (kuhiwe sveta). To nije obi~ni kuvar ve} gastronomski putopis, koji predstavqa nacionalne kuhiwe 60 naroda. Sa “Mono Mawanom”smo radili ~uvenu Jansonovu “Istoriju umetnosti”, kao jedno od licencnih izdawa. “Orfelin izdava{tvo” una~e pla}a sva izdava~ka prava za sopstvena izdawa. U pripremi nam je, izme|u ostalog, “Mudrost nesigurnosti” Alana Votsa, koji je istra`ivao tradiciju i isto~wa~ke filozofije; ova kwiga u~i savremenog ~oveka da se sa nesigurno{}u pomiri i prihvati je kao sastavni deo `ivota, Milenko Bodirogi} tvrdi da je ova godina mnogo te`a od prethodne i da se to najjasnije vidi u drasti~nom padu kupovine/prodaje kwiga. Svoje naslove prodaje u desetak kwi`ara, jer ostale ne pla}aju, a postoje i monopoli. U pro{lom dr`avnom otkupu zabele`io je minus: za otkupqeni naslov “Ve{ticeistorija i mitologija” Ri~arda Mar{ala dobio je samo pola ugovorene sume, {to nije pokrilo ni tro{kove {tampawa i slawa na adrese biblioteka kojima je kwiga namewena. To ga, naravno, ne}e pokolebati da i ubudu}e izdaje sadr`inski i estetski posebne kwige. Radmila Lotina

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Solaris” 1. "Izgubqeni simbol" - Den Braun - "Solaris" 2. "Doktor Aron" - Vuk Dra{kovi} - "Srpska re~" 3. "Voda iz kamena" - Qiqana Habjanovi} \urovi} - "Globosino" 4. "Da Vin~ijev kod" - Den Braun - "Solaris" 5. "Glad" - Mirjana Bobi} Mojsilovi} - "Ganesa" 6. "Lovac na zmajeve" - Haled Hoseini - "Laguna" 7. "Pobednik je sam" - Paolo Koeqo - "Paideia" 8. "Hiqadu ~udesnih sunaca" - Haled Hoseini "Laguna" 9. "Kako da najlak{e upropastite ro|eno dete" Nadezda Milenkovic - "Bulevar" 10. "An|eli i demoni" - Den Braun - "Solaris"

MONOGRAFIJE

Pro{lost vredna se}awa radska biblioteka Novi Sad u ediciji “Blago zavi~aja” objavila je nedavno monografiju @arka Dimi}a “Prva srpska ~itaonica u Sremskim Karlovcima 1868-2008.”Tako su ~itaonice i biblioteke jednog od duhovnih i kulturno-prosvetnih sedi{ta srpskog naroda, zaslu`eno dobile po-

G

cionalna zajednica u Habzbur{koj monarhiji. Ovo monografsko izdawe zapo~iwe osnivawem i zna~ajem prvih biblioteka u Karlovcima i kod Srba u 18. veku. Bogato je ilustrovano, a na kraju donosi Ustav “Srbske ~itaonice” u Karlovcima-fototipiju na srpskom i nema~kom jeziku iz 1868. godine-zvani~-

sebnu kwigu. Pri tome, iz pera renomiranog i kompetentnog autora, istori~ara, pesnika i direktora Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima @arka Dimi}a. Proletos je u Karlova~koj gimnaziji obele`ena 140. godi{wica Prve srpske ~itaonice (18682008), a autor je tu pro{lost vrednu se}awa izlo`io hronolo{ki u trinaest poglavqa. Lako je zapaziti da ih povezuje te`wa crkvenih velikodostojnika i karlova~kih gra|ana da delatno{}u prosvetnih i kulturnih institucija sa~uvaju istorijsku svest i opstanu kao na-

ni i prihva}eni najvi{i akt (sa izmenama i dopunama).U ovoj zanimqivoj i korisnoj kwizi mogu se saznati mnogi detaqi o ~itaoni~kom pokretu kod Srba, o prvoj javnoj biblioteci, o prostorima i va`nim kulturnim doga|awima u ~itaonici, ali i o razlozima za prekidawe rada. Biblioteka i ~itaonica “Branko Radi~evi}” danas, ogranak Gradske biblioteke Novi Sad, raspola`e sa oko 18 hiqada kwiga. Radi u sku~enom i neadekvatnom prostoru Gimnazijske zadu`bine, a tako joj je, zapa`a autor, bilo i prethodnih 140 godina. R. L.

SLAVKO ALMA@AN, kwi`evnik, potpredsednik me|unarodne akademije „Mihaj Eminesku” u Krajovi

Ose}aj za ~aroliju ~aja e bih hteo da se ponavqam i da nabrojim one kwige koje su neizbe`ne jednom prefiwenom ukusu. Tako|e ne bih `eleo da ka`em ni ono {to je ve} re~eno o Bibliji, kao kwizi nad kwigama. Izabra}u jednu kwigu koju rado preporu~ujem svojim prijateqima i koju sam jedno vreme, sa neskrivenim zadovoqstvom, poklawao za ro|endane ili praznike. To je jedna veoma jednostavna i neobi~na kwiga. Wen autor je Kakuzo Okakura. Re~ je o jednom xepnom izdawu koji na prvi pogled nosi banalan naslov – „Kwi-

N

ga o ~aju”, ali je to zapravo kwiga o isto~wa~kim mudrostima, o jednom aspektu kineskog i japanskog na~ina `ivota koji govori o ~ajnom obredu koji se koristi za izu~avawe estetskog do`ivqaja. Predivna kwiga koja se ~ita u jednom dahu. Kada se govori, na primer, "o ~oveku u kojem nema ~aja" to vam je sli~no kao kada, s na{eg ugla postmodernog ambijentalnog stawa, govorite o ~oveku bez snova i nade. ^itaju}i ovu kwigu sazna}emo da na dalekom istoku postoje ~ajne {kole, ~ajni kutak, u kome je sa~uvana diskretna distanca izme|u stvari i gosta a da se ne izgubi sopstvena individualnost, zatim nadaleko poznati majstori ~aja sa svim mogu}im i

KWI@EVNA BA[TINA

Srpske narodne pesme rvo izdawe srpskih narodnih pesama ~ine dve zbirke Vuka Stefanovi}a Karaxi}a – “Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica” iz 1814. i ”Narodna srbska pjesnarica” iz 1815. godine, objavqene u Be~u. Prva zbirka sadr`i sto lirskih i {est epskih pesama, a u drugoj je sabrano oko sto lirskih i sedamnaest epskih pesama. U drugoj zbirci, koja se smatra prvim delom napisanim ~istim narodnim jezikom, nalaze se pesme koje je Vuk ~uo u Sremu. Tu su i pesme

P

velikih narodnih peva~a Te{ana Podrugovi}a i Filipa Vi{wi}a, koje se ubrajaju u najlep{e pesme srpske narodne poezije. Povodom Vukovih zbirki Jernej Kopitar je skretao pa`wu na novu, originalnu i sna`nu srpsku narodnu poeziju. On je za Johana Volfganga Getea preveo “Pjesnaricu” iz 1814. godine. Svoje prevode srpskih narodnih pesama {tampao je u be~kim ~asopisima. Obe ove Vukove zbirke srpskih narodnih pesama postoje u Biblioteci Matice srpske. srpske.

nemogu}im tajnama u kojima je skrivena lepota i prirodnost, itd. Nisam sklon da preuveli~avam stvari, ali ova kwiga zaista deluje o~aravaju}e. Ne treba zaboraviti nijednog trenutka da nam autor ove predivne kwige sugeri{e da pamtimo jednu golu ~iwenicu o neprestanoj te`wi ~uvenih majstora ~aja da postanu, u stvarnom i asimetri~nom `ivotu, ne{to vi{e od umetnika - a to je sama umetnost. Moram priznati da sam nakon ~itawa ove kwige prvi put osetio ~aroliju ~aja. Pitam se i danas da nije to bila samo nekakva zagonetna sugestija, ili pak uticaj jednog neobi~nog {tiva na moje evropsko shvatawe egzotike.

„Ajfel” za biblioteke slabije razvijenih zemaqa

N

eprofitna me|unarodna organizacija EIFL.net, me|u doma}im bibliotekarima poznat kao “Ajfel”, otvorila je poziv za projekte za narodne biblioteke u zemqama u razvoju i tranziciji. Nastoji da pru`i elektroni~ku i podr{ku bibliotekama tradicionalnih i slabije razvijenih zemaqa, kako bi razvile internet bazu i ukqu~ile se u svetske baze i me|unarnodnu razmenu. Program za inovaciju narodnih biblioteka ima za ciq da ohrabri narodne biblioteke da se pribli`e svojim zajednicama, da sara|uju sa lokalnim vlastima, poslovnim i drugim organizacijama kako bi procenili lokalne potrebe i razvili nove servise. Tehnologija je transformisala narodne biblioteke {irom sveta, ali u zemqama u razvoju gde su potrebe velike, narodne biblioteke nisu dovoqno iskori{}ene. “Ajfel” nudi {est velikih programa: poma`e u pregovorima sa izdava~ima vode}ih komercijalnih novina i vlasnicima baza podataka, kako bi se omogu}ilo povoqno, ako ne i besplatno kori{}ewe wihovih resursa u edukaciji stanovni{tva; poma`e u kreirawu bibliote~ke mre`e razmenom informacija, sredstava za formirawe elektronske bibliote-

O[E ] T NE

ke, seminarima na kojima se obu~avaju i obrazuju bibliote~ki stru~waci; deqewe znawa i informacija formirawem interesnih grupa u okviru mre`e koje }e se me|usobno pomagati; me|usobnoim podr`avawem prava na intelektualnu svojinu i autorskih prava; insistirawe na kori{}ewu besplatnih i “open sors” programa; kori{}ewe i obuka u upotrebi FOSS (Free Open Source Softvare) programa koji je besplatan i pristupa~an za sve zemqe sveta, uz razmenu informacija i ideja, me|usobnu pofr{ku i pomo}. Ovaj poziv ima za ciq da okupi dobre ideje koje uvode nove tehnologije u susret korisni~kim potrebama i pomogne ~lanovima zajednice da poboq{aju svoje `ivote. Deset najboqih projekata bi}e nagra|eno sa po 30.000$ za period od jedne godine. Poziv je otvoren 16. novembra a zatvara se 28. februara 2010. godine. I. Vujanov


OGLASI

DNEVNIK

OBAVE[TEWE ^ITAOCIMA I OGLA[IVA^IMA

 Ogla{iva~e pozivamo da blagovremeno rezervi{u prostor

u Novogodi{wem trobroju i Bo`i}nom dvobroju „Dnevnika” i da iskoriste na{e akcijske cene i popuste.  Prvi broj „Oglasnih novina” u 2010. godini bi}e na kioscima 6. januara, a zakqu~ujemo ga u ~etvrtak 31. decembra. Po{tovani ~itaoci i ogla{iva~i, Novogodi{wi „Dnevnik” bi}e na kioscima u ~etvrtak 31. decembra i va`i}e za petak 1. i subotu 2. januar 2010. godine. Bi}e to sadr`ajno i oglasno bogato izdawe. Na pove}anom broju strana i u znatno ve}em tira`u objavi}emo mno{tvo zanimqivih rubrika. Predvideli smo pogodnosti i za na{e ogla{iva~e koji, kako iskustvo pokazuje, prostor u novinama moraju da rezervi{u nekoliko dana ranije. Prednost ogla{avawa u „Dnevnikovom” novogodi{wem trobroju je u tome {to }e novogodi{we ~estitke i reklamne poruke biti na redakcijskim stranama, zajedno sa novinarskim tekstovima. Oglasna re{ewa za komercijalne oglase u koloru prima}emo do petka 25. decembra, komercijalne crno bele oglase do utorka 29. decembra, a krajwi rok za prijem ~ituqa je sreda 30. decembar, do podne. Prvi broj „Dnevnika” u 2010. godini izlazi u nedequ 3. januara 2010. godine. Oglase za ovaj nedeqni broj mo`ete predati uo~i novogodi{wih praznika, a na{a [alter sala i Oglasna centrala de`ura}e za Vas i u subotu 2. januara. Prvi broj „Oglasnih novina” u 2010. izlazi u sredu 6. januara, a krajwi rok za predaju oglasa je ~etvrtak 31. decembar. Istoga dana na kioscima }e biti i Bo`i}ni dvobroj „Dnevnika” sa Bo`i}nim dodatkom. Za ogla{iva~e u prazni~nim izdawima povodom Nove godine i Bo`i}a, pripremili smo i posebne akcijske cene i popuste. Redakcija „Dnevnika” i Oglasni sektor „Dnevnik Vojvodina presa” `ele Vam prijatne praznike i sre}nu Novu 2010. godinu!

petak18.decembar2009.

25


26

petak18.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Novom Nasequ. Telfeoni: 458- 505 i 064/240-3165. 92914 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u Temerinskoj ulici, 29m2, sve novo, 165 evra. Telefon 063/225-545. 92377

PRODAJEM dvosoban, ukwi`en, name{ten stan 53 m2 I sprat, terasa, vlasnik 1/1. Kornelija Stankovi}a, cena 42.000 E. Telefon 064/2564716, 062-876-0641. 92927

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 92871

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 92318 PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, le~ewe sedam dana. Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49, deda Rado{. 92472


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841. 92864 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 92794 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769458. 92799 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 92791 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 92790 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 92789 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 92734 DRVA izrezano iscepano bukva, cer. bagrem, hrast, jasen sa prevozom 2.900 Tel. 064/9582103, 064/910-1289. 92721 DRVA na prodaju - bukva, bagrem, hrast, grab, cer - 2600 ekstra cena, meternice, izrezano, iscepano, 2900 sa prevozom. Telefon: 064/144-25-33. 92800

petak18.decembar2009.

27

3

Mojoj najdra`oj

Ostala sam bez moje najdra`e mame.

Miri

tetici od Nikolinih i Jovaninih prijateqa: Vlade, Neboj{e, Negoslava, Nemawe, Marije i Branka.

Vesna sa porodicom.

93071

93088

Posledwi pozdrav dragoj

Marija - Maca Radulovi} 1946 - 2009.

Petru Doki}u

Maci

Posledwi pozdrav od tvojih drugova iz studentske sobe broj 22.

Sa{a, Biqa, Marina i Sandra.

Ispra}aj je sutra, u subotu, 19. 12. 2009. godine, u 14.50 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 93072

93089

Posledwi pozdrav mami na{e voqene drugarice Jovane

Posledwi pozdrav dragom

Oqa.

93069

Miri Stojanovi}

Posledwi pozdrav

Danijelu Dragi{i}u

Posledwi pozdrav dragoj kumi

iz Sremskih Karlovaca @ive}e{ u na{im se}awima.

od: Mire, Dejane i Jelene.

Vesna i @eqko Markovi}. 93065

93077

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Dr Mira Stojanovi}

dr Miri Stojanovi} dr Miri Stojanovi}

Drugarice moja, ne}u te nikada zaboraviti.

Zauvek }e{ ostati u mom srcu.

Dr Mira Stojanovi} Dr Dragica Jankov-Vida~i} sa porodicom.

Posledwi pozdrav Velikom ~oveku i prijatequ. Bila mi je ~ast {to sam te poznavao. Neka ti je laka zemqa.

Mira Stojanovi}

ORL odeqewe.

Vojislav Kolarov sa porodicom.

Porodica. 93054

93070

93090

Najiskrenije sau~e{}e povodom smrti Jovanine mame

dr Mire Stojanovi}

93084

93062

93058

POMEN

SE]AWE

Danas, 18. 12. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{ dragi

18. 12. 2005 - 18. 12. 2009.

Milorad Komazec

Bo{ko Maletin

Studenti III godine farmacije.

S qubavqu i po{tovawem, Vladislava Aleksi} sa porodicom.

Sahrana je na Veterni~kom grobqu, 18. 12. 2009. godine, u 12.30 ~asova.

U srcu bol i tuga, u mislima se}awe a vreme prolazi.

S qubavqu te pomiwemo i ~uvamo od zaborava. Tvoji najmiliji.

Tvoja supruga i }erke sa porodicama.

93059

93061


28

^ITUQE z POMENI

petak18.decembar2009.

Posledwi pozdrav divnom i ~estitom ~oveku - dragom na{em kumu

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

POMEN

Milo{u Popovi}u Petar Doki}

Petar Doki}

Milorad Komazec 2005 - 2009.

od Biqinih koleginica i kolega sa posla.

Posledwi pozdrav od prijateqa iz Limanskog pivarijuma.

Posledwi pozdrav od porodice Bursi}.

Petru Doki}u

S po{tovawem te pomiwemo, po dobru pamtimo i lepe uspomene u srcu ~uvamo. Nedostaje{ nam sve vi{e... Majka i sestre.

92972

5942/P

Pro{la je tu`na godina bez na{e drage

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

93048

92973

Posledwi {uraku

pozdrav

bratu

i

Posledwi pozdrav plemenitom i divnom ~oveku

od kumova cele porodice Ratka Bulaji}a.

93053

Posledwi pozdrav po{tovanom

Petru Doki}u

Danijelu Dragi{i}u

@ivke Karanov u~iteqice u penziji Weni najmiliji: Slavka, Mi{a, Vawa i Biqa sa porodicama.

Verno tvoji: Radosavka, Aleksandar, Na|a i Sa{a.

pozdrav

na{oj

Milanu Vi{wi}u

Zare, Darko, Vesko, Gagi, Brane, Fi}o, Dane, Vule, Vlado, Dajo, Slobo, Doco, Marinko i Vojo. Iskreno sau~e{}e porodici Doki}. 93027

93043

93037

Posledwi koleginici

od Nikolinih i Zoranovih prijateqa.

U miru po~ivaj kao u mislima i srcima na{im {to po~iva{.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav po{tovanoj koleginici od sestre Soke i zeta Miladina Tepavca.

prof. Petru Doki}u

92963

Porodici iskreno sau~e{}e.

Vesni Marjanovi} Porodica ^a~i}.

Petru Doki}u

bratu,

92990

od stanara zgrade Polgar Andra{a 20.

specijalisti orl

3071/P

93045

93041

Dragom i po{tovanom bratu

dr Miri Stojanovi} Wenom smr}u Novi Sad je izgubio stru~waka, a Dom zdravqa „Novi Sad“ kolegu, vrhunskog zdravstvenog radnika, pedagoga i prijateqa. Upu}ujemo joj posledwe re~i pozdrava, sau~estvujemo u bolu wene porodice i iskazujemo joj duboku zahvalnost za sve {to je u~inila za Dom zdravqa „Novi Sad“ kao lekar specijalista orl, na~elnik i pomo}nik direktora. Dom zdravqa „Novi Sad”.

Hvala za sve. Mirno po~ivaj. Qiqana Markovi} i Tawa Kaplarski sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Posledwi pozdrav

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 12. 2009. godine prestalo da kuca plemenito srce na{e majke, bake i svekrve

Milanu Vi{wi}u

Peri Doki}u

Slobodanu

[miderkal Frawi

posledwi pozdrav od Milana sa porodicom. Porodice Dubrav~evi} i Marti}.

ro|. 1926. god.

Sahrana je danas, 18. 12. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

93042

93047

Preminuo je na{ tata i deda

Margite - Mare Kova~evi} 1924 - 2009.

od porodice Dragin.

Ponosni {to smo te imali, zauvek ostaje{ u na{im srcima.

93026

od: brata Ilije, snahe Mire i sinovice Cice sa porodicom.

Sahrana je u subotu, 19. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. ]erka Zorica, sin Du{ko, snaja Slavica, unu~ad Du{ka, Jelena, Predrag i Mladen. 93049

92962

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom bratu

prof. dr Petru Doki}u Slobodan Bursa}

redovnom profesoru Poqoprivrednog fakulteta u penziji

Petru Doki}u

1942 - 2009. Sahrana je danas, 18. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: sestara Bo`ice, Milice i Stane sa porodicama.

Posledwi pozdrav na{em prijatequ, kolegi i dugogodi{wem ~lanu kolektiva. Komemorativni skup }e se odr`ati dana 21. 12. 2009. godine sa po~etkom u 12.00 ~asova, u amfiteatru Poqoprivrednog fakulteta. Departman za ratarstvo i povrtarstvo Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

93018

2708/P

O`alo{}eni: }erka Tamara i unuci Strahiwa, Nikola i Jovan. 93025


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

I posle 20 godina od smrti na{eg dragog supruga, tate, dede i prijateqa

petak18.decembar2009.

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 36. godini zauvek napustio na{ dragi sin, brat i otac

29

POMEN

^astni Gizela ro|. Tot

Danijel Dragi{i}

Tegla{i Stevana U subotu, 19. 12. 2009. u 11 sati, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. Supruga Rozalija i }erke Ru`a i Gabriela.

Zauvek o`alo{}eni: otac Gojko, majka Ana, brat Slobodan, supruga Vesna, sin Pavle, snajka Gordana i bratanci Jelena i Nikola.

Pro{lo je te{kih {est meseci od kad si nas napustila. Se}awa su jo{ jaka i bolna. Misa za smiraj tvoje plemenite du{e bi}e 18. decembra 2009. godine u 17 sati. Ostaju da tuguju: suprug Milan, }erka Judit, zet Miroslav, unuk Dalibor, unuka Dubravka sa porodicom.

92746

93002

93006

iz Novog Sada

Ispra}aj je danas, 18. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu. Polazak je ispred ku}e `alosti, Ulica Jovana Popovi}a 22.

ose}amo nenadoknadiv gubitak.

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

Marici Vukovi} od wene prijateqice i negovateqice Zdravke Jandri} i wene porodice.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pe|a Radosavqevi}

Petru Doki}u profesoru

od Mirjane Milo{evi} sa porodicom.

18. 12. 1975 - 8. 2. 2000.

Danijelu

Danijelu Porodice Babaq i Braji}.

Porodica [trbac: Mi}a, Milka, Du{an i Jovana.

Osta}ete uvek u na{im srcima.

Mile Grbi} odr`a}emo na Gradskom grobqu danas, 18. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova. Porodica Grbi}.

Tvoja porodica. 92960

92968

Opra{tamo se od

92998

92997

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Petra Doki}a Petar Doki}

Danijelu

Danijelu Mnogo }e{ nam nedostajati.

Dragi na{ Pero, neizmerno ti hvala za dugo, iskreno i toplo prijateqstvo. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Danas je tvoj ro|endan... Vreme te~e i poja~ava tugu i `equ za tobom. Prolaze dani i no}i u uzaludnom ~ekawu, suzama i uzdasima.

Brat Vojo Doki} sa porodicom. 93034

Porodica Vuka{inovi}.

93000

Porodica Lazi}.

93001

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka, baka, prabaka i ta{ta u 72. godini

92856

92971

Navr{ava se 40 dana od kad nas je zauvek napustila na{a draga prija

Danas, 18. decembra je 6 godina od smrti mog dragog brata

An|elka - Seka Galovi}

Danila Saxaka

Tvoju plemenitost i dobrotu pamti}emo zauvek.

Godine prolaze, tuga ostaje.

Milinko, Olga, Jelena, Maja i Sini{a Gutovi}.

Sestra Jelena sa porodicom.

92952

92677

Draga na{a mama, baba, ta{ta i prababa

Tvoji: Mica, Rajko, Duda i Bane.

93021

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Petar Doki}

An|elka - Seka Galovi}

Mili brate, uspomenu na tebe nosi}emo ve~no.

Vreme prolazi, a prazninu u na{im srcima nikada i ni{ta ne}e mo}i da popuni. Zauvek ostaje{ u na{im mislima, srcima i `ivotima.

Sestra Beba Laki} sa porodicom.

Tvoji: Rada, Gane, Kristina, Novica, Jeka, Juga, Tika, Vuk, Aca, Milica i Sne`ana.

93035

Rajka Vuk~evi}

92951

iz Mo{orina

S tugom i bolom opra{tamo se od te~e

POMEN U subotu, 19. 12. 2009. godine, u 11 sati, na grobqu u Temerinu dajemo godi{wi pomen.

Petru Doki}u

Sahrana je danas, 18. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Mo{orinu.

od sestre Bebe Laki} sa porodicom.

O`alo{}eni weni najmiliji.

Petra Doki}a

Sa qubavqu, porodica Plemi}.

Porodica Sin|i}.

93019

92985

Draga Plemi}

93020

92986


30

06.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05

Jutarwi program Most u Bruklinu Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Zlatno runo PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti Izbliza - most u magli, dok. prog. Centar sveta - Jahorina fest Vesti Trio Antonia [aiwa Vesti Frej`er

Potro{a~ki reporter Jedan isti proizvod mo`e da ko{ta jeftinije ili skupqe, u zavisnosti od toga kada i na koji na~in se pla}a- gotovinom, na kredit ili kreditnom karticom. Ovo je samo jedna od brojnih smernica koje gledaoce od ovog petka o~ekuju u novoj emisiji RTV “Potro{a~ki reporter”. Urednica i voditeqka: Qubica \or|evi} (RTV 1, 20.10) 15.30 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.35 23.45

Pqa~ka, film Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane Most u Bruklinu Razglednica Plej gejms Agro mozaik TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Frej`er 1989. - Godina velikog loma Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Profesionalni boks me~, snimak 00.10 Pqa~ka, film 01.20 Frej`er

06.55 07.20 08.35 09.45 11.00 12.40 13.00 13.45 14.00 14.30 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 22.30

TV PROGRAM

petak18.decembar2009.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Petkazawe Porodica Serano Sednica Skup{tine AP Vojvodine, prenos Wu{kawe ^ine~ita Rufove dogodov{tine Paideja Kultura zdravqa Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo ili za penzionere (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Moma~ko ve~e u `enskom dru{tvu, film

06.05 08.00 09.06 09.24 09.40 10.06 10.39 11.10 12.00

Danijel Kejsi

Ubistva u Midsameru (Panonija, 22.40) 07.30 08.00 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Glas Amerika - otvoreni studio Jutarwi program Lice s naslovnice Multiarhiv Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Bez cenzure Da se upoznamo Dr Haus Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

13.00 13.13 13.25 14.15 15.07 15.09 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.01 19.30 20.08 21.06 21.13 22.10 23.10 00.00 00.15 00.24 01.07 02.44 03.13 04.14 04.43

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Fudbal: @reb za nastavak Lige {ampiona, prenos Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Mesto zlo~ina: Las Vegas Sat Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon Da, mo`da, ne Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Zovem se Erl Posledwe prebacivawe, film Na skriveno te vodim mesto: Emir Kusturica Da, mo`da, ne Oko Razglednica

Pesmom da ti ka`em: Cune Gojkovi} 06.16 07.25 07.36 08.00 08.25 08.32 09.04 09.23 09.51 10.00 11.00 11.30 12.04

17.00 17.55

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.20

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici Katapultura Sprint Radionica Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Lenija Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

09.00 Evroliga: Barselona – @algiris 11.00 NHL: Detroit – Tampa Bej 13.00 MU TV: Man~ester junajted – Volvs 15.00 Evroliga: Panatinaikos – Real Madrid 16.45 NBA u`ivo 17.00 Evroliga 18.00 NBA akcija 18.30 Francuska liga 19.30 Evroliga: Orlean – Partizan 21.15 Portugalska liga: Fereira – Braga 23.15 NBA u`ivo 23.30 CH TV: ^elsi – Portsmut

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Posledwe prebacivawe Kada genijalnog i plemenitog Stivena Gudsona ostavi devojka, wegov najboqi prijateq, koji je nesre}no veren sa devojkom plave krvi, savetuje ga da }e najboqe preboleti raskid ako bude spavao sa {to ve}im brojem `ena... Uloge: Fred Seviy, Stiven Paskvale, Ejmi Adams Re`ija: Yonatan Sigal (RTS 1, 01.07)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.18 22.00 23.10 00.00 00.05 00.50 00.51 01.20 03.30 06.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Voz smrti Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Tunel Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure

07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 01.00

TV dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top{op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Liga UEFA: \enova - Valensija Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Insajder Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Pregled Lige UEFA Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Film: Posledwi minut

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 01.00 02.45 04.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Farma (u`ivo) Nevina Farma Petkom u dva ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (u`ivo) Tjudorovi Film: Opasnica Film: Prqavi Yo Film: Zulu

(RTS 2, 22.16)

12.46 13.00 14.00 16.00 16.38

Ejmi Adams

DNEVNIK

19.32 19.58 20.21 21.00 21.49 22.16 22.30 00.00 00.26 02.08 03.06 04.25 05.30

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 03.00 03.30 03.50 04.30 05.30

Koncert za dobro jutro Verski kalendar Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Ve~ni sjaj detiwstva Sazve`|a i legende Pri~e iz divqine Ku}a matematike Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) Metropolis Ku}a u bespu}u Beogradski guda~ki kvintet “Les bahanales” Enciklopedija Trezor ^ovek sa sne`ne reke, film Ovo je Srbija Pesmom da ti ka`em: Cune Gojkovi} RK: Izbor sportiste godine u organizaciji Olimpijskog komiteta Srbije, prenos Ko{arka - PS: Vojvodina - Tami{ Petrohemija, prenos [umska {kola Preko crte Lov i riolov Bostonski advokati Obelisk Pesmom da ti ka`em: Cune Gojkovi} Iskorak u Evropu 18. Me|unarodna tribina kompozitora ^ovek sa sne`ne reke, film Trezor ju~e Ko{arka - PS (r) Fudbal@@reb za nastavak Lige {ampiona (r) Lov i ribolo: Op{tina [ipovo

Glas Amerike SMS Slatka moja Dr`avni neprijateq Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Upori{te Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Upori{te Slavni Milica na kvadrat Na tragu prirode Mis Amerike Poslovni dan

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

Yulija Stajls

Opasnica ^etrnaestogodi{wa Eli `eli da spava sa svojim ocem i bude mu qubavnica. Posle iznenadne i misteriozne smrti wene majke, pru`i}e joj se dobra prilika. Usko~iv{i na weno mesto, po~e}e da se obla~i kao ona i da zavodi oca... Uloge: Yulija Stajls, Vilijem Mozes, Majkl Parks, Vanesa Zima Re`ija: Majkl [tajnberg (Pink, 01.00)

Mala princeza (Hepi, 07.07 i 08.36) 05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.15 22.10 23.05 23.55 00.10 00.20 01.10 02.00 02.45 03.40 04.15

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Budi faca Telemaster Biseri Istra`iva~ka jedinica Luda ku}a Telemaster Slike iz regiona Zakleti na }utawe Arena u ~etiri oka Sponzoru{e Luda ku}a Dok. program Istra`iva~ka jedinica

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak18.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 5

Pi{e: Petar Tomi}

Zoi Saldana

Raj na zemqi Na Kajmanskim ostrvima }erka mo}nog ~oveka Andrea i ribar [i vole se tajno, ali sna`no, skrivaju}i svoju qubav od wenih roditeqa. Kad Andrejin otac ode na jedrewe, pred wima je cela no} u praznom domu... Uloge: Orlando Blum, Bil Pakston, Razak Adoti, Zoi Saldana, Agnes Brukner, Stiven Dilejn, Viktor Rasuk Re`ija: Frenk E. Flauers (Nova TV, 00.30) 07.40 08.15 09.15 10.50 11.50 12.40 13.25 14.25 15.25 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.30 00.30 02.15

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Provereno Zovite me Deda Mraz, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Supertalent {ou Povratak u budu}nost 3, film Raj na zemqi, film Vidoviti Milan, tarot {ou

08.00 Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti 09.00 Izgubqeni topovi kraqice Elizabete 10.00 Nepoznati Bitlsi 11.00 Viktorijino carstvo 12.00 Atina: Istina o demokratiji 13.00 Tajni ratovi 14.00 Sicilijanske mumije 15.00 Izdaja 16.00 Zaboravqeni bogovi 16.30 Misterije mumija 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Qubavni problemi 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 De{ifranti 20.00 @rtveni rituali keltskih druida 21.00 Kolonijalni svet 22.00 Yimi Hendriks: Posledwa 24 ~asa 23.00 Izdaja 00.00 Zaboravqeni bogovi 00.30 Misterije mumija 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Naivko 13.30 Sa{a 16.00 Krici iz Afrike 18.00 Nora 20.00 Spajsice na turneji 22.00 Detoksikacija 00.00 Posledwi dah

07.30 Uhva}en na delu 09.05 A poslovi odlaze 10.45 Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega 12.40 Filmovi i zvezde 13.05 Ving komander 14.45 Manuela i Manuel 16.15 Nova pri~a o Pepequgi 17.45 Najboqi dani na{ih `ivota 19.35 Bioskop, bioskop, bioskop 20.05 Prethodni anga`man 22.00 Prava krv - Hana tvrdog srca 22.55 Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit 00.50 Unakrsna vatra

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.20 Na vodenom putu 3: Madeira, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.35 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 16.20 Hrvatska u`ivo 17.45 Iza ekrana 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 20.20 U stvari qubav, film 22.35 Lica nacije 23.55 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 00.15 Drugi red partera 01.10 Zvezdane staze 01.55 Krv i vino, film

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Mis Marpl Annie's point Meklodove }erke Sudija Ejmi Mis Marpl Ru` za usne Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Zakon i red Advokatova kazna Deda Mraz sre}e gospo|u Mraz 05.00 Dodir an|ela

08.25 09.15 11.20 11.50 12.10 13.00 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 23.05 01.45

Pod istim krovom Astro {ou Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Kum, film Razotkrivawe Savr{eno oru`je, film

Kum Brajan Feri

Brajan Feri :

„Dylanesque” – u`ivo u Londonu Ovo je dokumentarno-muzi~ki film o tome kako je nastajao album Brajana Ferija sa pesmama Boba Dilana. Izme|u ostalog }emo ~uti i "The Times They Are A-Changin" i "Knocking On Heaven's Door". (HRT 2, 23.50) 07.57 08.12 08.22 08.37 09.02 09.27 09.59 10.49 12.05 13.25 13.45 14.10 14.55 15.08 15.32 15.45 16.00 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 21.15 22.15 23.50

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Slu~aj za ekipu BARZ, serija za decu Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Neukrotiva lepota Zgode i nezgode [e{irice i [lapice, film Val Gardena: Svetski ski kup (M) - superG, prenos Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Puni krug Izazovi: Oliver i planina, dok. film Zvezdane staze Drugi red partera @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub ^arolija Pol Merton u Kini, dok. serija Ubistva u Midsameru Brajan Feri - U`ivo u Londonu

22.00 00.00

^ovek za po{tovawe Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - Hekelova pri~a Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Kabina Gospodari horora - Plavokoso dete Pakleni udar Stari dobri Petak

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

]utqivi jezik Diplomac Simpatiko Opasna ~arolija Ludo putovawe Bila i Teda Terminator Mr`wa Videodrom Savr{ena harmonija Unutar isku{ewa

17.00 18.30 19.00 21.00

Posle povrata iz Drugoga svetskog rata, Majkl Korleone ima dve stvari na umu: `eli da se odmori od ratnih strahota i nipo{to ne `eli da u|e u porodi~ni posao, {to, naravno, nije po voqi wegovom ocu, mafija{kom donu Vitu Korleoneu... Uloge: Marlon Brando, Al Pa}ino, Yejms Kan, Robert Duval, Dajana Kiton, Yon Kazal, Talija [ajr Re`ija: Frensis Ford Kopola (RTL, 20.00)

Dajana Kiton

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.45 11.00 12.00 12.45 13.00 13.30 14.00 14.45 15.45 16.00 17.00 18.00 19.00 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 23.10 00.10 00.25 00.40 01.20

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Razotkrivawe mitova Vremenska kriva U deli}u sekunde O~evidac Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Biatlon Biatlon Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Fudbal Alpsko skijawe Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Zimski sportovi Biatlon Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Alpsko skijawe Najja~i ~ovek Kuglawe Kowi~ki sportovi Fudbal Poker Reli Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi Fudbal

Diktator {pijunirao i svoju `enu ukovnik Sekuritate Ronald Vasiqevi} iz tuju u inostranstvo do prednosti u snabdevawu raTemi{vara objavio je posle pada ^au{eznim racionalizovanim namirnicama. skua kwigu ”Piramida senki” u kojoj opiProblem Sekuritatee kao senka prati rumunsuje ~ime se sve bavilo {est direkcija Sekuritasko dru{tvo i danas. Oni koji su bili `rtve – pote u godinama diktature. Kako bele`i ”Gazeta de ku{avaju svim silama da do|u do opipqivih traKlu`”, Vasiqevi} je bio jedan od prvih oficira gova o tome ko ih je izdao, ko ih je {pijunirao, ali Sekuritate koji je po~eo otvoreno da govori o wes vrlo malo uspeha. U vrbovawu i u odnosu prema nom slu`ewu diktaturi. Dok je marta 1995. u~esvojim saradnicima Sekuritatea je koristila vestvovao u emisiji temi{varske televizije, u stuoma razli~ite metode i nije ostavqala tragove. dio je uleteo wegov Bilo je saradnika biv{i {ef Radu Tikoji su hap{eni, nu i poku{ao da ga prikazani kao disiu}utka. denti, `rtve, samo U vreme ^au{eda bi se pribli`ili skua Sekuritatea je licima o kojima su bila organizovana u prikupqali odre|e{est direkcija, tane informacije. ko da je bila sposobZbog toga danas ima na da obezbedi celoslu~ajeva da se bivvitu i detaqnu sli{i informatori ku o svakom gra|akomotno predstaninu koji je postao vqaju kao `rtve, i predmet wenog into mogu lako i da doteresovawa. Imala ka`u. je informatore po Kad se pomiwe preduze}ima i za Sekuritatea, uvek pra}ewe kod ku}e se govori o armiji (obi~no su to bili qudi. Prvi {ef qudi iz krugova postkomunisti~ke prijateqa i rodbirumunske dr`avne ne), tehni~ka sredbezbednosti SRI stva, odnosno postaVir|il Magureanu vqene mikrofone pomiwe brojku od na poslu i kod ku}e, Zbog sva~ega prislu{kivani sva~iji telefoni oko 8.000 radnika slu`bu za prisluSekuritatee. Drugi {kivawe telefona, direkciju za pra}ewe po ulimisle da je bilo ~ak i mawe. U Sekuritatei su raci i direkciju za otvarawe po{te i ~itawe pisadili veoma sposobni qudi, jer je ^au{eskuova tajma. Rezultat takvog pra}ewa bila je potpuna slina policija, osim prislu{kivawa i isle|ivawa, ka o svakome. prakti~no bila stub li~ne diktature i wegov Po Vasiqevi}evom navodima, „Pomenute diglavni oslonac u vra}awu dugova. rekcije u svom radu nisu po{tedele ni najvi{e Veliki broj radnika Sekuritatee je bio angazvani~nike, ni premijera, ni diktatorove prija`ovan u turizmu, u spoqnoj trgovini, i oni su biteqe. Zvu~i paradoksalno, ali bilo je prisluli ti koji su ubirali, na svakom konkretnom po{kivawa i u Ministarslu, neophodne devize za stvu unutra{wih poslovra}awe spoqnog duga. va. Time su se bavili speSvaki Rumun nema~kog ili jevrejskog Oni su inkasirali devicijalizovani oficiri ze od svakog Rumuna neporekla koji je hteo da se seli armijskog Odeqewa za ma~kog ili jevrejskog u maticu, dozvolu bi dobio tek kad kontrainformacije. U porekla koji je hteo da isplati dr`avi sve {to je prvim godinama vladaviemigrira u mati~nu drne, kada je ^au{esku `avu. Dozvole za emiinvestirala u wegovo {kolovawe i imao izlive qubomore, graciju su bile uslovqevrati stan i druga dobra koja je nare|eno je pra}ewe i ne. Pre napu{tawa Rudotad koristio Elene ^au{esku. Takvim munije, lice koje je mipra}ewem prikupqani su slilo da se iseli morapodaci o intimnom, li~nom `ivotu, o preokupalo je da isplati dr`avi za sve {to je investirala cijama, brigama, o vo|enim razgovorima, hobijiu wegovo {kolovawe i da vrati stan i druga dobra ma, strastima i manama, o prijateqima i rodbini, koja je koristio kao rumunski gra|anin. o simpatijama i antipatijama, o fizi~kim i psi^au{eskuova Rumunija je bila veliki izvoznik hi~kim tegobama, drugim re~ima, o profesionaloru`ja, a do deviza je dolazila i upo{qavawem denom i privatnom `ivotu svakog ~oveka“. la gra|evinske operative na raznim, veoma teIz raznih analiza rada i kwiga o delovawu po{kim poslovima u azijskim i afri~kim zemqama. liti~ke policije jasno se vidi de je Sekuritatea Dr`ava je inkasirala devize i za gostovawa bila krvotok ^au{eskuove dr`ave. Ona je funkestradnih i drugih umetnika u inostranstvu. Docionisala po principu nevidqivih piramida. Tebri odnosi koje je ^au{esku imao po svetu iskomeq piramide sa~iwavali su informatori, lica ri{}eni su da na rumunskim univerzitetima stuza podr{ku i doma}ini ku}a za sastanke. Sa svima dira veliki broj stranaca koji su pla}ali deviznu wima kontaktirali su i wihov rad koordinirali {kolarinu. Jednom re~ju, Sekuritatea je bila oficiri Sekuritatee. Jedan oficir imao je pro“o~i i u{i“ diktatora, i u tome je obilato korise~no desetak informatora. Svi prikupqeni postila tehni~ka dostignu}a. daci obra|ivani su u vidu izve{taja i slati kanTehni~ko otkri}e zvano mikrofon za prislucelariji predsednika ^au{eskua, ili, kako se jo{ {kivawe pro{irilo je do neslu}enih razmera dezvao, kabinetu broj jedan. latnost Sekuritatee. Pre toga su deo tog posla Ova armija raznih kategorija saradnika Sekuobavqale lepe, pametne i {armantne `ene. Izraritatee je za svoje usluge nagra|ivana na razne nada “bubica” je bila toliko popularna da su posto~ine. Nov~ana nadoknada informatora je bila od jale specijalne {kole za obu~avawe radnika Se500 do 2.000 leja, odnosno od ~etvrtine do cele kuritatee, gde se posebno uve`bavalo postavqawe prose~ne plate. Bilo je onih koji su u`ivali i mikrofona u stanove, kancelarije, u ambasade ili razne druge pogodnosti, od dobijawa paso{a da pustrana predstavni{tva.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

petak18.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Izgleda da imate zajedni~ke te`we s dragom osobom, pa je lako dogovoriti se i sinhronizovano sara|ivati. Naprosto se dopuwujete, gotovo telepatski. Prijatno kra}e putovawe }e to i potvrditi.

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je, Mesec raste, pa imate sve preduslove da vam bude dobro i da budete optimista, pa i hedonista, na svoj na~in. Imate dugoro~ne i pouzdane odnose sa svim u vezi s inostrastvom. Odla`ete radove.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Produ`en vikend, odmora radi, je pravo re{ewe. Izbegavajte navike i rutinu, hrabro odbijte ono {to vam ne}e prijati. U karijeri ste stabilni, mada ne sasvim zadovoqni. U qubavi o~ekujte povla~ewe.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

18. decembar 2009.

STRELAC 24.11- 21.12.

Posla preko glave, ili nimalo, tek izlo`eni ste krajnostima. Qubav koju dajete i koju primate vodi vas put sjajne zvezde, zadovoqstva i nekih dalekih ciqeva. Slobodno se prepustite partneru, s poverewem.

JARAC 22.12-20.1.

Va{ Mesec prolazi kroz partnerov znak pa ste usredsre|eni na svoju stabilniju polovinu. Poslu{ajte savete drage osobe i sagledajte ih emotivno vi{e mozgom nego srcem. Poslovi staju i opstaju.

RIBE 20.2-20.3.

U qubavi je status kvo. To vam uliva sigurnost i nadu da planirate dugoro~ne ciqeve. [to se ti~e drage osobe, u daleko opu{tenijoj je situaciji nego vi sami. Ozbiqni razgovori. Ula`ete u svoj dom. Opu{teno!

Poslovna situacija nije najboqa, ali vi nikad boqi, pa se sve da popraviti. Zanimqivi ste i tra`eni u dru{tvu, {to zbog li~nog stava i {arma, {to zbog sre}nih zvezda na nebu. Nemojte preterivati! I danas je Mesec u va{em znaku, {to ukazuje na nesvesne sumwe i tihe nemire. Zavr{ite posao ranije i zapo~nite vikend onako kako vam pa{e. Ugodite sebi, na svoj na~in. Samo to se ra~una!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Taman ste do{li tik do ta~ke kada biste doneli neku odluku, ali }ete se predomisliti uskoro, ili }e se okolnosti promeniti, pa }ete se morati povu}i. Zbog toga sa~uvajte dobre odnose s drugima.

Mo`da imate problema sa susedima ili daqom rodbinom, ve} izvesno vreme, a sada se to i verifikuje. Neko negde }uti i duri se?! Nemate ni vremena ni `eqe da re{avate situacije tog tipa.

[ta re}i, a ne preterati? Izuzetno odu{evqewe i entuzijazam na li~nom planu vas vode u novo sutra, i sutra, a da pri tome i nemate neke konkretne materijalne osnove. Radost sama po sebi! Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada! Ne mo`ete sakriti gotovo ni{ta, ve} se prepu{tate onim lepim stvarima o kojima ma{tate, makar i u ma{ti. Dobici u rizicima ili na kocki su prolazni.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Najtra`enija `ena Mnoge je iznenadio podatak da najtra`enija `ena na Internetu u 2009. godini, prema podacima Gugla, mnogima nepoznata 25godi{wa kantautorka, dizajnerka i glumica Mendi Mur. Lepu Mendi sledi peva~ica Rijana, {to i nije tako iznena|uju}e, a tre}e mesto zauzima nedavno preminula Fara Foset. ^etvrto mesto pripalo je Kim Karda{ian, dok se Megan Foks, koja je po mnogima trenutno najseksipilnija holivudska glumica, na{la tek na petoj poziciji. Tinejx-zvezda Majli Sajrus na{la se na {estom mestu, ispred Britni Spirs, zanosne Hajdi Klum i Xesike Simpson. Na listu se ugurala i Kristen Stjuart, verovatno zbog popularnost wenog filma „Mladi mesec”.

VIC DANA

Novi Sad

-6

Subotica

-7

Sombor

-7

Kikinda

-6

Vrbas

-6

B. Palanka

-6

Zrewanin

-6

S. Mitrovica -7 Ruma

-7

Pan~evo

-6

Vr{ac

-6

Srbija Beograd

-5

Kragujevac

-4

K. Mitrovica -3 Ni{

-3

18

Evropa

DAN

Madrid NOVI SAD: Jo{ hladnije i obla~no vreme. Bi}e prete`no suvo uz Rim malu {ansu za slab sneg povremeno. Vetar slab severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od -8 do -6 stepeni Celzijusa. London VOJVODINA: Vrlo hladno, obla~no i suvo. Samo }e na jugu povreCirih meno padati slab sneg. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -9, a maksimalna -6 stepeni. Berlin SRBIJA: Bi}e ledeni dan, kad temperature ne prelaze nulu. Bi}e Be~ obla~no i prete`no suvo na krajwem severu, a u ostalim predelima Var{ava povremeno slab sneg. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -9, a maksimalna -2 stepena. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu opet puno sneMoskva ga. Do}i }e do dodatnog porasta sne`nog pokriva~a. U nedequ ujutru sneg, zatim prestanak padavina i delimi~no razvedravawe uz vrlo Oslo hladno vreme. U ponedeqak ujutru jak mraz, ponegde i ispod -15 stepeSt. Peterburg ni, a od utorka postepeno otopqewe uz jugoisto~ni vetar. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: KratPariz kotrajno smawewe tegoba kod hroni~nih bolesnika. Oprez je i Minhen daqe potreban kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima i astmati~arima, kao i reumati~arima. Mogu}e su tipi~ne meteBudimpe{ta oropatske reakcije, ali u blagoj formi. Stokholm

7 8 3 -6 -6

19

20

petak

Za{to plavu{a dr`i nov~anik na televizoru? - Da bi joj program bio bogatiji!

subota

nedeqa

-10

veoma dobro

najboqe

-12

SUDOKU

-15 -13 -10

7

9

2

-5

2

8

3

7

5

6

-3

3

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

193 (0)

Slankamen

272 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

256 (4)

Zemun

338 (4)

Bogojevo

237 (9)

Pan~evo

344 (4)

Smederevo

496 (4)

Ba~. Palanka 220 (10) Novi Sad

221 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

4

SAVA

N. Kne`evac

184 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

264 (8)

NERA

Hetin

6 (4)

Tendencija stagnacije

24

dobro

utorak

pun mesec

sreda

posledwa ~etvrtina podno{qivo

~etvrtak

mlad mesec lo{e

7 3 5 4 2 9 1 8 6 TISA

100 (28)

23

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

16 1

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

1 DUNAV

22

10~ 59’

-2

-3

21

www.ribolovacki-magazin.co.rs

LEDENI

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Tendencija stagnacije

3

S. Mitrovica 358 (-20) Beograd

Kusi}

8 1

1 6 8 7 5 3 4 2 9

9

7

5

4 9 2 1 8 6 7 5 3 6 7 1 9 3 5 2 4 8

288 (1)

7

9

1

6

4

3 5 9 2 4 8 6 7 1

7

8 2 4 6 7 1 9 3 5 9 4 3 8 6 2 5 1 7

52 (0)

1 4

2

5

4

3

5 1 7 3 9 4 8 6 2 2 8 6 5 1 7 3 9 4 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 18.decembar 2009.