Issuu on Google+

NOVI SAD *

D

E

Dunav Apatin

N

I

NEDEQA, 18. JUL 2010. GODINE

SRBIJA Ba~ka Palanka

Novi Sad 3

2

5

4

Dunav

Sremska Mitrovica

GODINA LXVIII BROJ 22781 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

SA DROGOM SE MLADI VOJVO\ANI SRE]U JO[ U OSNOVNOJ [KOLI

Lokacije neeksplodiranih ubojnih sredstava

Bogojevo 1

HRVATSKA

Q

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Velike bombe plivaju le|no

Bezdan

Osijek

E

c m y

N

Tragi~ni hod po lokvawima Droga je danas, ba{ kao i alkohol, cigarete ili energetsko pi}e, svakodevica tinejyera. U posledwe vreme – ~ak svakodnevica osnovaca. Nenad je u {estom razredu prvi put video kako se droga konzumira. Bio je u dru{tvu starijeg brata, kada je jedan momak (ili, boqe re~eno, de~ak, po{to se radi o |aku osmog razreda osnovne {kole!?) doneo „neku su{enu travu i tanke papiri}e u koju je tu travu gurao”. Nenad tad nije znao {ta su rizla i marihuana. Znao je samo, po pri~i roditeqa i po predavawima iz {kole, da je droga ne{to stra{no i da se we treba kloniti. str. 6

Luka Prahovo 8

Sava

12

Jemena

Beograd

Cena uklawawa avionske bombe: 100.000-250.000 evra

BiH

str. 5

FRANC [AUSBERGER, DIREKTOR INSTITUTA EVROPSKIH REGIONA, ZA „DNEVNIK” KA@E DA NEMA KORISTI OD NADLE@NOSTI BEZ PARA

Pan~evo

11

Sava

[abac

6

9 10

Obrenovac

7

Bari~

Smederevo

Sedam posto Vojvodini ne}e biti dovoqno

str. 3

NASLOVI Teofil Pan~i} Javor i lopata

Dimitrije Boarov Umivawe iz suve slavine

DRINSKA REGATA

INTERVJU NEDEQE

Mar~elo

str. 7

Bora Oti}

Golubina~ke kotobawe

Popodne osve`ewe

Neodoqivi haos

str. 8

[TRUDLA ZA GINISA: Na sedmoj po redu [trudlijadi u Novom Milo{evu postignut je novi svetski rekord u du`ini {trudle iliti “gibanice”, kako se to ka`e u ovoj varo{i. [trudla rekorderka ispru`ila se ~ak 21 metar i 60 centimetara, {to je u odnosu na pro{logodi{wih 18 metara i 40 centimetara – zna~ajan preba~aj. D. Beli}

Foto: S. [u{wevi}

Najvi{a temperatura 33 °S

JUBILARNA RAKIJADA: U Koviqu, nekada nadaleko poznatom po dudovima, ju~e je odr`ana jubilarna, 15. po redu rakijada ili “parastos dudu”, rekordna po broju prijavqenih uzoraka za ocewivawe. U trci za titulu najboqe nadmetalo se ~ak 85 rakija. Pobedu je odnela “viqamovka” Qiqane Bjelogrli}, koja je osvojila i drugo mesto sa rakijom od maline. Tre}e mesto pripalo je Bori Draginu za rakiju od kru{ke. Me|u degustatorima bio je i Ra{a Popov.

str. 15


2

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

Upozorewe radikala

NS: Trik vlasti

Poreznici cene atar

Srpska radikalna stranka pitala je predsednika Srbije Borisa Tadi}a kada }e u wegovim "srda~nim razgovorima" sa hrvatskim predednikom Ivom Josipovi}em na dnevni red do}i re{avawe imovinskih i ste~enih prava prognanih Srba. "Podse}amo Tadi}a da nijedna zemqa sem Hrvatske nije svom dr`avqaninu uskratila osnovna stanarska prava. Hrvatska taj problem mora da re{i i da obezbedi uslove za povratak Srba", naveo je SRS. Ova stranka je predsednika Srbije upozorila i da bi eventualno povla~ewe kontratu`be protiv Hrvatske zbog zlo~ina koja je po~inila nad Srbima od 1991. do 1995. imalo "nesagledive posledice i da je suprotno nacionalnim interesima".

Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je da je nov~ana pomo} potrebna najpre otpu{tenim i nezaposlenim radnicima, zatim zaposlenima koji ne primaju plate, penzionerima i onima ~ije su plate ispod nivoa realne potro{a~ke korpe. Tu pomo} bi, po wegovim re~ima, trebalo isplatiti iz sredstava dobijenih smawivawem "nepristojno visokih plata raznih dr`avnih slu`benika". Borovi} je ocenio da isplata bonusa od 5.000 dinara predstavqa "oglodanu kost mesa", koja je ba~ena me|u nezaposlene i otpu{tene radnike, penzionere, zaposlene bez plate i najugro`enije iz javnog sektora. „Vlast je pribegla jo{ jednom socijalnom i marketin{kom triku", ukazao je Borovi}.

Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radoslavqevi} rekao je da je novi posao uprave utvr|ivawe tr`i{ne vrednosti zemqe koja se ekspropri{e, pre svega zemqi{ta na trasi evropskog koridora 10. Radosavqevi} je izjavio da se isti posao radi i na drugim putnim pravcima, poput trase budu}eg autoputa Beograd - Ju`ni Jadran. "Trudimo se da cena bude tr`i{na i odgovara situaciji i vremenu u kojem `ivimo, jer zemqi{e ove godine nema istu cenu kao pro{le, niti }e sada{wa cena va`iti i slede}e godine", rekao je Radosavqevi}. On je potvrdio da je Uprava sa~inila jedinstven registar poreskih obveznika, koji broji oko 4,5 miliona subjekata.

CITATI

„Postoje qudi koji misle da treba podeliti Kosovo, ali je to projekat trajnog antagonizma izme|u dva naroda. Najte`a posledica podele bila bi proterivawe Srba koji `ive ju`no od Ibra. Jer, ako bi morali da se odreknu severa Kosova, albanski lideri ne bi se zalagali za tolerantan stav prema Srbima u enklavama. Mi, Srbi koji `ivimo u centralnom delu Kosova, ne bismo imali uslova za opstanak. Crkve i manastiri bi ostali bez vernika, stvorila bi se dva etni~ki ~ista prostora koji ne bi doneli dobro ni jednima, ni drugima”. Rada Trajkovi}, direktor Doma zdravqa u Gra~anici

CRNA HRONIKA

Ubijena devojka U pucwavi u dvori{tu kafi}a "Palaco" u ]upriji, u subotu rano ujutro je pogo|ena dvadesetogodi{wa Jasmina I. koja je preminula na licu mesta. Povre|eni su wena sestra Jelena I. (22) i Goran G. (26), koji je trenutno u komi. Kako saznaje "Blic", do pucwave je do{lo oko 1.30 ~asova u kafi}u "Palaco" u ]upriji, kada je stolu za kojim je sedeo Goran G. pri{ao Q. P. i pucao mu dva puta u glavu. Q.P. je nastavio da puca i pogodio dve sestre - Jasminu i Jelenu I, koje su sedele za susednim stolom. Jasmina je preminula na licu mesta, a wena sestra Jelena I. je pogo|ena u stomak. Ona je preba~ena u bolnicu i weno stawe je sada stabilno. Policija intenzivno traga za osumwi~enim.

VUK JEREMI] NAJAVIO NOVU DIPLOMATSKU AKCIJU SRBIJE

Bi}emo smeli i kreativni rbija je, posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, spremna da bude smela i kreativna, jer je uverena da se mo`e posti}i fer i uravnote`eni kompromis o kona~nom statusu Kosova", izjavio je ju~e u Almatiju ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, na neformalnom ministarskom sastanku OEBS. Podse}aju}i da }e Sud u Hagu 22.jula objaviti savetodavno mi{qewe o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i podneti izve{taj u septembru Generalnoj skup{tini UN, Jeremi} je najavio da }e se Srbija u predstoje}oj debati pridru`iti velikom broju zemaqa. "Razumno je predvideti da }e briga o o~uvawu osnovnih normi me|unarodnog prava dovesti do ishoda koji }e ohrabriti strane da pregovorima prona|u obostrano prihvatqivo re{ewe", istakao je Jeremi}. To }e, po wegovim re~ima, stvoriti jedinstvenu priliku za ozbiqan proces, bez unapred odre|enih re{ewa. Jeremi} je ukazao da poku{aj secesije Kosova predstavqa direktan izazov suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. "To predstavqa pretwu zajedni~koj

S

S V E T

Gej parada u Var{avi Gotovo 20.000 qudi okupilo se ju~e u centru Var{ave na evropskoj gej paradi, prvoj organizovanoj u jednoj postkomunisti~koj zemqi. Skup je pro{ao bez ve}ih incidenata, po{to je na svaki poku{aj i najmaweg fizi~kog nastraja na u~esnike parade o{tro reagovala policija. Od najavqe-

nih protesta odr`an je samo jedan kontramar{, i to bez ve}eg odjeka. Ina~e, gradske vlasti odbile su jo{ ranije peticiju "Stop promociji homoseksualizma u Var{avi. Gej paradi je prethodila Nedeqa ponosa tokom koje je odr`ano 170 razli~itih manifestacije.

Poginuli vojnici NATO Petorica vojnika NATO poginuli su u Avganistanu u eksplozijama bombi postavqenih pored puta. Pripadnici NATO i avganistanske vojske su zaplenili dve tone heroina, 800 kilograma opijuma i 90 kilograma amonijum nitrata, koji je, kako je saop{teno, mogao biti iskori{ten za pravqewe 25 bombi. Procewuje se da bi uli~na vrednost zaplewenih narkotika bila u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 38 miliona dolara, javqa AP.

Neredi u Grenoblu Vi{e od 30 zapaqenih automobila, bilans je ju~era{wih nereda u francuskom gradu Grenoblu koji su izbili nakon {to je u poteri za dvojicom pqa~ka{a kazina policija ubila jednog, dok je drugi uspeo da pobegne. Neredi

su po~eli oko pono}i i nastavili se tokom ~itave no}i u siroma{noj ~etvrti Vijnev, odakle je ubijeni. Taj deo Grenobla ~itavu no} nadletalu su policijski helikopteri u uzaludnom poku{aju da prona|u drugog pqa~ka{a.

bezbednosnoj arhitekturi", upozorio je Jeremi}, dodaju}i da Srbija naporno radi na re{ewu problema, mirnim putem, kroz pravo i diplomatiju. Jeremi} je naglasio da bi sveobuhvatni sporazum o Kosovu mogao stvoriti istorijski, odr`iv na-

izvora podela unutar OEBS-a", poru~io je Jeremi}, koji je istovremeno upozorio na to da unilteralizma sve vra}a unazad. On je napomenuo i da se privremena i parcijalna re{ewa stalno svode na isto - nekompletnu situaciju u regionu.

Reyepi: Ni meso, ni riba Mi{qewe Me|unarodnog suda pravde ne}e biti ni meso, ni riba, bi}e ne{to izme|u, izjavio je ministar policije Kosova Bajram Rexepi, napomiwu}i da niko ne}e biti potpuno zadovoqan, ve} da }e ga svako interpretirati na svoju ruku. "Mislim da }e, posle toga, do}i do razgovora o tehni~kim pitawima, ukoliko ne{to izme|u nas uop{te mo`e biti tehni~ko. Siguran sam samo jedno da na{e institucije, a i vlade zemaqa koje su nas priznale, nikada ne}e pregovarati o statusu Kosova", rekao je Rexepi. On je dodao da je statusno pitawe "definitivno zavr{eno". „O svim drugim pitawima od zajedni~kog interesa spremni smo da razgovaramo kao dve susedne, suverene zemqe. [to pre Beograd prihvati tu realnost, bi}e boqe i za Beograd i za nas", rekao je Rexepi. predak „od kojeg bi, bez sumwe, korist imali svi”. Po wegovim re~ima, to bi doprinelo da se normalizuju odnosi izme|u dva ponosna naroda, Srba i Albanaca. "Time bi i bezbednosna arhitektura Zapadnog Balkana bila uveliko poboq{ana i jednom za svagda bio bi eliminisan jedan od zna~ajnih

"Mislim da to niko ne `eli. Verujem da smo svi mi posve}eni re{avawu problema, kroz dijalog, koji }e rezultirati konsenzusom. Zato se nadam da }e na kraju svi podr`ati najboqu {ansu koju }e ova generacija ikada imati da uspostavi trajni mir na Balkanu", zakqu~io je Jeremi}.

SAD o~ekuju skoro hap{ewe Mladi}a Ameri~ki ambasador za pitawa ratnih zlo~ina Stiven Rep izrazio je uverewe da }e Srbija nastaviti da sara|uje s Ha{kim tribunalom, kao i nadu da }e se ha{ki optu`enik Ratko Mladi} uskoro na}i pred tim sudom, „u roku od nekoliko meseci”. Na skupu odr`anom u Muzeju holokausta u Va{ingtonu, povodom 15. godi{wice zlo~ina u Srebrenici, Rep je ocenio da Srbija boqe sara|uje s Hagom, napomiwu}i

da postoje veoma predani poku{aji policije i slu`bi bezbednosti da do|u do podataka koji }e dovesti do hap{ewa Mladi}a i Gorana Haxi}a. „S druge strane, ti qudi jo{ nisu uhap{eni, rad na hap{ewu treba da se nastavi i to je va`no za budu}nost Srbije, wenu integraciju u EU i u~e{}e u evroatlantskoj zajednici da se saradwa nastavi do dana kada }e biti potpuno uspe{na", rekao je ambasador Rep.

ODR@ANA SVE^ANA SEDNICA GLAVNOG ODBORA SPS-a

Da~i}: Vreme je za novi po~etak ider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je SPS partija budu}nosti a ne podse}awa na pro{lost. "Imati viziju, ma{tu, to je lepo. Ali mi ne mo`emo da budemo socijalisti utopisti. Moramo da imamo realan politi~ki program koji }e zna~iti da iza na{ih funkcija ostanu dela", rekao je Da~i} na sve~anoj sednici Glavnog odbora, odr`anoj u beogradskom Sava centru povodom 20 godina postojawa SPS-a Da~i} je poru~io da se treba zalagati za to da se socijalisti nikada vi{e ne vezuju za ratove, sankcije, redove, politi~ka ubistva i ratne zlo~ine, „kako na SPS gleda generacija koja danas ima izme|u 30 i 40 godina”. On je pozvao ~lanstvo da ne raspravqa o tome ko je vi{e veran i kome, jer su, kako je naveo, ideje za koje se SPS zala`e va`nije od svih u toj stranci. Lider socijalista je u jedno~asovnom govoru nekoliko puta pomenuo osniva~a stranke Slobodana Milo{evi}a i poru~io da treba da prestanu rasprave i o tome "gde je wegova slika". On je naveo da SPS-u nisu potrebne slike, nego pokreta~ka snaga koju ta stranka ne}e na}i "zarawaju}i u pro{losti". Prvi ~ovek SPS-a je kazao da je danas stranka na prekretnici i da svima treba da bude jasno da se mora napustiti politika tra`ewe alibija i krivaca u doga|ajima pre 2000. godine. "Dowi kamen se najte`e mi~e. Ku}a se ru{i od temeqa. Isto kao {to ako se izgubi Kosovo mo`e da se sru{i i Srbija, tako ako SPS izgubi svoje zalagawe za slobodu, jednakost i ravnopravnost, solidarnost i socijalnu pravdu, izgubi}e svoju politiku i identitet", poru~io je Da~i}. Po Da~i}evim re~ima, vlast je nekada najboqi afroodizijak, ali i najvi{e kvari, ba{ kao {to je i prolazna, „dok ostaje ideja socijalne pravde i levice”. "Nije na{ ciq da budemo na vlasti, nego da realizujemo na{ program. Zbog toga je ovo odlu~uju}e vreme", rekao je Da~i}, poru~iv{i ~lanovima Glavnog odbora da se takmi~e ko }e boqe da radi, a ne da se ulaguju rukovodstvu. Ina~e, na Sve~anoj sednici Glavnog odbora odlu~eno je da Kongres SPS-a, na kojem }e biti donet nov strana~ki program, bude odr`an 11. septembra u Beogradu. Ju~e je usvojen i nacrt tog no-

L

Pomen Dra`i Srpski pokret obnove obele`io je na Ravnoj gori 64. godi{wicu streqawa komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini Dragoquba Mihailovi}a. "Posle 64 godine od kada je streqan i daqe se ne zna gde je grob generala Dra`e Mihailovi}a. To je nedopustivo. Stotinu hiqada wegovih saboraca, najboqih, kojima se divio ~itav svet, ubijeno je i ba~eno u masovne grobnice {irom Srbije", rekao je direktor SPO-a Aleksandar Jugovi}. On je dodao da se "i danas se igraju utakmice i kli~e na stadionima kosturnicama" i da qudi {etaju po parkovima u kojima se nalaze jame sa posmrtnim

ostacima pobijenih rodoquba, a kao simbol pobede i daqe se proslavqa Bela Crkva i 7. jul. "Pre {est godina donet je Zakon o izjedna~avawu prava pripadnika partizanskog i ravnogorskog pokreta. Da li se mo`e izjedna~iti sa jedne strane obesno dobar `ivot raznih nosilaca partizanskih spomenica i sa druge strane strah, torture, teror nad pripadnicima ravnogorskog pokreta u proteklih vi{e od pola veka?", upitao je Jugovi}. Ina~e, u Sabornoj crkvi u Beogradu parastos ~etni~kom komandantu odr`ali su porodica Mihailovi} i Ravnogorski pokret. „Iz pomena treba da se izvu~e jedno se}awe, jedna pouka, a to je da slavimo prave vrednosti, srpsku tradiciju i ~asne qude kakav je bio moj deda Dra`a Mihailovi}", rekao je Dra`in unuk Vojislav Mihailovi}, dodav{i da se slika u javnosti o ulozi wegovog dede u Drugom svetskom ratu jo{ uvek nije promenila. ^lanovi vanparlamentarnog Srpskog liberalnog pokreta polo`ili su venac na Adi Ciganliji, gde se pretpostavqa da je streqan i ukopan general Mihailovi}. Ta stranka je u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu odr`ala i pomen generalu Mihailovi}u na kome je bila i biv{a predsednica RS Biqana Plav{i}.

vog programa. "Na delu je nova politi~ka mapa i na woj moramo da se izborimo za na{ identitet. Ni{ta ne sme da nam bude sveto {to mislimo da je prevazi|eno. Prema svemu svetom treba da se ophodimo s po{tovawem, ali mi

„Moj prijateq Ivica” Predsednik Srbije i DS Boris Tadi} ~estitao je ju~e SPS-u "prvih 20 godina" i po`eleo toj stranci da ve~no postoji. On je izjavio da istorijski kompromis DS-a i SPS-a po~iva na wegovoj saglasnosti sa liderom socijalista Ivicom Da~i}em o ~lanstvu u EU i o~uvawu teritorijalnog suvereniteta i integriteta, kao centralnim strate{kim prioritetima Srbije. „Moj prijateq Ivica Da~i} ima posebnu energiju, temeqnost i promi{qenost, kojom vodi SPS ka stabilnoj politici”, naveo je Tadi}, dodav{i da ima "simpati~ne simbolike" u tome {to govori na proslavi 20 godina SPS-a, a upravo ova stranka ga je, kao poslanika DS-a, izbacivala iz poslani~ke klupe.

Spremni na kompromis Govore}i o tome {ta }e biti nakon {to MSP obnaroduje 22. jula svoj stav o kosovskoj secesiji, predsednik Tadi} je ponovio da je Beograd spreman na kompromis, ali da nikada i ni pod kojim uslovima niko u Srbiji ne}e priznati nezavisnost Pri{tine. "Nikada niko u Srbiji ne}e priznati nezavisno Kosovo. Spremni smo na kompromis. Ali niko ne treba da nas stavqa u iznudicu i u situaciju da moramo da biramo", rekao ja Tadi}. treba da idemo daqe. Vreme je za novi po~etak SPS-a", poru~io je Da~i}. Prijemu povodom proslave 20 godina Socijalisti~ke partije Srbije prisustvovali su i premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, koalicioni partneri SPS-a u Vladi Rasim Qaji}, Dragan Markovi} Palma, kao i predstavnici diplomatskog kora.

CITATI

„Srbija ima sna`an potencijal u kreativnoj industriji a to jeste i dizajn i sve ono {to je primena umetnosti i weno povezivawe sa tehnologijom”. Bo`idar \eli}, ministar nauke


INTERVJU

FRANC [AUSBERGER, DIREKTOR INSTITUTA EVROPSKIH REGIONA

ranc [ausberger, direktor Instituta evropskih regiona iz Salcburga i nekada{wi izvestilac Komiteta regiona za Zapadni Balkan, s velikom pa`wom i profesionalnom znati`eqom (is)pratio je kompleksan proces usvajawa Statuta AP Vojvodine. Za taj akt [ausberger je od po~etka govorio da ne sadr`i ni trunku separatisti~kog. – Kona~an tekst predstavqa kompromis kojim je Vojvodina ponovo dobila neke svoje nadle`nosti – rekao je [ausberger u intervjuu „Dnevniku”. On ipak nagla{ava da bi svi napori ulo`eni u usvajawe Statuta mogli da ostanu uzaludni, ukoliko {to pre ne otpo~ne proces finansijske regionalizacije zemqe. z Sedam meseci je pro{lo od po~etka primene Statuta, me|utim, i daqe se ne naziru sredstva za implementaciju kataloga vojvo|anskih nadle`nosti. [ta je onda Statut zapravo doneo? – Sve nadle`nosti koje je dobila Vojvodina ne}e zna~iti ni{ta bez adekvatnih finansijskih sredstava kojima }e se te nadle`nosti uspe{no izvr{avati. Politi~ka regionalizacija bez finansijske regionalizacije ne zna~i ni{ta, jer bez toga ne mo`emo ni govoriti o regionalizmu u pravom smislu te re~i. Za implementaciju nadle`nosti iz Statuta neophodna je finansijska regionalizacija, jer se pla{im da onih buxetskih sedam posto, na koliko je Vojvodina trenutno limitirana, ne}e biti dovoqno. Isto tako, u dogledno vreme bi}e neophodno regulisati i pitawe svojine, kako za Vojvodinu tako i za lokalne samouprave, jer bez toga te{ko da se mo`e govoriti o mogu}nostima wihovog uspe{nog privrednog razvoja. z Politi~ka regionalizacija u Srbiji je, sva je prilika, na dugom {tapu.

Dobili smo zato statisti~ku, koja je izazvala prili~nu buru u javnosti jer se ovde i na sam pomen regionalizacije poslovi~no seje pani-

olak{ava planirawe i ni{ta vi{e. Istinski zna~aj za EU, zapravo, ima samo onaj region koji ima politi~ku mo} i izabrane politi~ke predstavnike. I samo su ti regioni prepoznatqivi

Priznawe nije uslov, ali mo`e pomo}i – I daqe tvrdim da priznawe nezavisnosti Kosova od strane Srbije ne sme da bude uslov za prijem Srbije u EU, mada smatram da to mo`e da bude od pomo}i. Pri tome, ne govorim o bezuslovnom priznawu, ve} pod odre|enim uslovima, sa statusom Kosova koji je prihvatqiv za Srbiju. Mislim da je sazrelo vreme za pronala`ewe nekog zajedni~kog re{ewa za obe strane. ka od cepawa zemqe. [ta se uistinu mo`e o~ekivati od statisti~ke regionalizacije? – Statisti~ki regioni su ono {to im samo ime govori – predstavqaju statisti~ku jedinicu i, dakle, nemaju politi~ki organ odlu~ivawa. Za Evropsku uniju statisti~ki region je va`an utoliko {to

u kontekstu izdvajawa novca za podr{ku. Za EU je, daqe, va`na „dobra vlada“, ja~awe demokratije i bliskosti sa gra|anima u re{avawu problema, a to nema nikakve veze sa statisti~kim regionima. Primetno je da se u nekim zemqama statisti~koj regionalizaciji neosnovano daje prevelik zna~aj, a u nekim slu~a-

„ Narodna banka je u junu prodala 421 milion evra. Iako je evre NBS prodavala u ciqu ubla`avawa prevelikih dnevnih oscilacija kursa dinara, doma}a valuta je u petak pala na istorijski minimum –104,6835. „ Protiv generala Vlada Trifunovi}a okru`no tu`ila{tvo u Murskoj Soboti podiglo je optu`nicu za ratni zlo~in. Trifunovi} se tereti jer je 1991. izdao nare|ewe da JNA zaposedne grani~ni prelaz sa Austrijom. „ Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu odredio pritvor do mesec dana vlasniku turisti~ke agencije „Konte“ @elimiru [impragi. On se tereti da je prevario i o{tetio turiste koji su uplatili letovawe preko wegove agencije. „ Vrhovni kasacioni sud odbio je `albe Tama{a Kolara i Sr|ana Bovana na presudu kojom su osu|eni na po sedam godina zatvora zbog po`ara u novosadskom kafi}u „Launy“ u februaru 2008. Za izazivawe po`ara, u kojem je smrtno stradalo osam osoba a dve su te{ko povre|ene, na 12 godina zatvora osu|en je Milo{ Male{ev.

bele`avaju}i dra`esni jubilej svih na{ih `ivota, ta~no dvadeset prelepih godina otkad je osnovana Socijalisti~ka partija Srbije, Ivica je Da~i} u Parku prijateqstva zasadio javor. Ne znam ni{ta posebno o simbolici javora, tek to da je javorov list simbol Kanade. Ali ne verujem da to ima neke veze, po{to je Ivi~in pod lipom upokojeni guru onomad slu|enome vasakolikom srpstvu obe}ao {vedski, a ne kanadski standard. Mada su mnogi na koncu, ipak dobili ba{ kanadski, tako {to su od wegove vladavine i wenih posledica - koje jo{ traju, i traja}e, jer je period poluraspada tako visoko radioaktivnih re`ima veoma duga~ak - pobegli ba{ u Kanadu. Po{to im se kanda u~inilo da je to dovoqno daleko. Oni ne{to oprezniji ipak su izabrali Novi Zeland, daqe je. Oni najoprezniji volontira}e na prvoj misiji na Mars. O tome {ta je sve stalo u tih dvadeset godina, {ta smo sve morali sa`vakati, progutati ili ispqunuti (ako smo imali ~ime) ne vredi ni po~eti pisati u jednoj tesnoj novinskoj kolumni, jer o tome bi se debele kwige mogle napisati - a neki od nas su ih, bogme, i napisali. Ta, {ta da radimo kad nemamo boqega oru`ja i oru|a od „kutije olovnih slova“, koju je onomad Miroslav Krle`a zazivao kao krhku, ali veli~anstvenu odbranu pred organizovanim varvarstvom? Ali zaista, ko do sada o tome nije rekao sve {to je trebalo, vala ne mora ni sada. Da~i} Ivica, dakle, sadi javor podaleko od Po`arevca, ako se jo{ uop{te se}a gde be{e taj grad i kakve on tajanstvene veze ima sa wim i wegovom partijom, jedrom slavqenicom u najboqim devoja~kim godinama. Lipa je, dakle, aut, a javor je, dakle, in. Pa dobro, odve} je lako lamentirati nad tim sumwivo korisnim „preumqewem“ (omiqeni celomudreni izraz Du{ana Mihajlovi}a, ako se kogod jo{ se}a tog vaqevskog delije), a uostalom, zar nije boqe i tako nego da je sve po starom? To jest, da je ta partija - slavqenica ostala doveka zarobqena u Po`arevcu, ukopana u mestu kao za~arana? Jeste, boqe je ovako kako je, sve sa javorom i Ivicom i lopatom. Mada je opet dosta gadno, tu si ne mo`emo pomo}i, pam}ewe je ~udo, a nas nekako nedovoqno brzo napu{ta. No, ne{to drugo mene tu zanima, ne{to drugo me kopka. Gledam preumqenog Da~i} Ivicu, ~oveka zaslu`nog {to imam paso{ s kojim mogu da bazam po Evropi, i jo{ zaslu`nijeg za to {to u prethodnih skoro pa dvadeset za wega slavqeni~kih godina takav paso{ nisam imao, kao da sam gubav. Pa isto gledam i uprepodobqenog Vu~i} Aleksandra, eno ga gde sa

svojim {efom koji se od komunalnih poslova dovinuo do takoreku} dr`avni~kih, leti pravo u Brisel da tamo s tom Jevropom dogovori detaqe oko na{eg, kakoseonoka`e, ah da, integrisawa u mati~ni kontinent. Gledam te qude, u {irem smislu moje vr{wake, qude pri tome nedvojbeno natprose~no inteligentne i barem vrlo solidno obrazovane. [ta je wih nagnalo na Tamnu Stranu Lune pre tih dvadesetak godina? I {ta ih je zadr`alo tamo? Ako glupost nije, a nije, ako primitivnost i nepismenost nisu, a nisu, {ta je onda? Oportunizam, karijerizam, profiterstvo? Odgovori te vrste zavodqivi su u svojoj povr{nosti, ali to naprosto nije dovoqno da bi se ~ovek vukao po tako dubokom blatu, nego tu mora biti jo{ ne{to, va`nije, su{tinskije. ^ovek nekako najni`e padne rukovode}i se onime {to mu se pri~ini kao najuzvi{eniji mogu}i motiv. Dakle, ako je to oportunizam, onda je on mnogo {ireg izvora i kompleksnije naravi: takore}i, ne{to kao neotpornost na duh vremena. A taj duh epohe, one ~iju godi{wicu ro|ewa sada Ivica obele`ava sade}i nedu`ni javor, bio je takav da je sve~ano progla{eno da u Srbiji mogu biti u pravu samo najgori, samo najneumniji i najprostiji, a da je svako slo`enije ili (daleko bilo) modernije mi{qewe stvar sumwiva, zapravo izdajni~ka. Zato je Srbija tih dana pohrlila u jednom pravcu, a ceo mati~ni joj kontinent u drugom. S tim da je Srbija, ta Ivi~ina i Aleksandrova, svih tih godina `ivela u tvrdoj veri da je ba{ wen kontrapravac ispravan, kaogod onaj tupavi [iqa u jednom starom stripu, kad shvati da je u{ao u pogre{an voz pa zahteva od ma{inovo|e da se okrene u rikverc, jer gledano iz mrtvog ugla [iqine pameti, nije to [iqa ni{ta pogre{io, nego to voz ide kuda ne treba. Samo, znate kako, osim {to je crtani lik, [iqa je i posve bezazlen i malko tupav. Pa mu nije te{ko oprostiti. A ova dvojica, i bezbroj sli~nih, niti su crtani, niti su tupavi. A nisu ni bezazleni, ako }emo pravo. A mi smo tih dvadeset godina slupali pa smo slupali, i ni{ta nam ih ne}e vratiti, taman da celu Srbiju javorom zasadimo. „ Teofil Pan~i}

Predsednici zadaju doma}i dvema vladama

„ Na sednici Nacionalnog saveta Bo{waka usvojena je Deklaracija kojom se, osim konstatacije da su Bo{waci konstitutivan narod u Srbiji, tra`i i ostavka ministra za qudska i mawinska prava Svetozara ^ipli}a.

„ Po~ela isplata jednokratne pomo}i od po 5.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru. Pomo} se ispla}uje zaposlenima ~ija je neto plata mawa od 50.000 dinara. Najavqeno da }e po 5.000 dinara dobiti i penzioneri.

Javor i lopata

IVO JOSIPOVI] DANAS PO^IWE PRVU ZVANI^NU POSETU SRBIJI

RETROVIZOR

„ MMF je ocenio da }e spoqni dug Srbije dosti}i maksimalni nivo u 2010. i da }e iznositi 77,5 odsto BDP-a. Smawewe duga o~ekuje se od 2011. ako se nastavi postepeni ekonomski rast i stabilizuje deficit teku}eg pla}awa.

jevima koriste je ~ak i kao izgovor oni koji zapravo ne `ele politi~ku regionalizaciju. z Zahtevi za ve}om autonomijom i ve}im obimom nadle`nosti, vidimo to i po nedavnoj odluci Ustavnog suda [panije povodom Statuta Katalonije, i daqe ne idu glatko ni u samoj EU. Svojevremeno ste izjavili da ukoliko zahtevi jednog regiona konstantno budu ignorisani, velika je verovatno}a da }e oni vremenom postati radikalniji, ~ak i separatisti~ki. Da li su problem zahtevi regiona, ili tvrdi stavovi centralnih vlasti? – Na~elno, stav Evropske unije da svaka regionalizacija mora da se odvija u granicama postoje}eg ustava jedne zemqe. Konkretno, u slu~aju Statuta Katalonije, u pitawu je interna stvar zemqe i wenih organa da odlu~e da li se pretenzije jednog regiona kre}u u granicama ustava ili ne. Ako se ne kre}u, na regionu je da se s tom odlukom pomiri ili da pokrene postupak za izmenu ustava. Me|utim, ukoliko se centralne vlasti uporno oglu{uju o interese i potrebe regiona, i daqe tvrdim da }e to pre ili kasnije dovesti do nastojawa koja vode separatizmu. Ali, to nije slu~aj sa [panijom, jer tamo{wi regioni i sad imaju veoma visok stepen autonomije. z A u Belgiji? – U Belgiji stvari stoje druga~ije, tamo je pre re~ o nacionalnom pitawu a ne o pitawu autonomije regija. Uzrok problema, dakle, nije u stepenu regionalne autonomije, koji je veoma visok, ve} u ~iwenici da jedna nacionalna zajednica, konkretno Flamanci, ne `ele vi{e da `ive unutar zajedni~ke dr`ave sa Valoncima. Ali, mogu da vas umirim, Belgija se ne}e raspasti – to Evropska unija ne}e dozvoliti! „ Denis Kolunyija

3

KARMA KOMA

Sedam posto Vojvodini O ne}e biti dovoqno F

nedeqa18.jul2010.

c m y

DNEVNIK

redsednik Hrvatske Ivo Josipovi} dolazi danas u prvu zvani~nu posetu Beogradu, mada su on i predsednik Srbije Boris Tadi} ve} desetak puta razgovarali od kako se u februaru ove godine novi {ef hrvatske dr`ave uselio u rezidenciju na Pantov~aku. Uostalom, upravo kao plod tih susreta do{lo je do vi{e nego vidnog otopqavawa odnosa dveju dr`ava, koje je na kraju kulminiralo potpisivawem sporazuma o me|usobnom izru~ewu kriminalaca. – Treba i s ovom posetom nastaviti gra|ewe dobre atmosfere i politike razumevawa i uzajamnog poverewa, {to je velika stvar nakon godina nerazumevawa i nepoverewa. Uveren sam da predsednici Tadi} i Josipovi} razumeju da je upravo to pretpostavka daqeg unapre|ewa odnosa dveju dr`ava i u onim oblastima gde se to ne mo`e uraditi bez poja~ane saradwe izvr{nih vlasti, odnosno vlada – izjavio je za „Dnevnik” predsednik Srpskog nacionalnog vije}a u Hrvatskoj Milorad Pupovac. On je dodao da je upravo u ciqu daqeg razvijawa saradwe Hrvatske i Srbije neophodno da se i predstavnici dveju vlada, ako ne

P

jednako ~esto, a ono susre}u barem upola toliko koliko i dvojica predsednika. Jer, dodaje, to je put da se mnoga pitawa iz razli~itih oblasti `ivota {to je mogu}e br`e re{avaju.

~ajeva uz istovremeno usmeravawe ka slu~ajevima koji jesu za procesuirawe. Tako|e, i neke druge oblasti su nedovoqno pokrivene aktivno{}u predstavnika jedne i druge vlade, poput

Izbe}i daqe nesporazume o Kosovu Milorad Pupovac nije `eleo da spekuli{e o tome da li }e, tokom susreta tet-a-tet, Tadi} i Josipovi} razgovarati i o koracima koji }e se vu}i u regionu nakon {to 22. jula Me|unarodni sud pravde u Hagu obnaroduje svoje mi{qewe o statusu Kosova. „Sigurno je samo to da je i Hrvatsku i Srbiju, na razli~ite na~ine, opekla politika priznawa Kosova i mislim da su izvukli dovoqno pouka da se ~uvaju novih negativnih iskustava. Kako i na koji na~in }e se Hrvatska pona{ati nakon stava MSP-a, to je na hrvatskom predsedniku i Vladi da defini{u, ali je bitno da se intenzivira nivo komunikacije izme|u Zagreba i Beograda, jer samo tako se mo`e na}i modalitet postupawa kojim }e se izbe}i nesporazumi”, zakqu~io je Pupovac. – Efikasniju komunikaciju Zagreba i Beograda ~eka, recimo, pitawe eventualnog povla~ewa tu`be i kontratu`be za genocid, gde su dvojica predsednika svoj deo posla uradili. Tu je i daqa razrada mehanizma zajedni~ke borbe protiv organizovanog kriminala, kao i ~i{}ewe spiskova osumwi~enih za ratne zlo~ine od spornih slu-

obrazovawa, kulture... Recimo, Zagreb i Beograd moraju intenzivirati razgovore o granici, ali i o daqoj liberalizaciji re`ima prelaska granice, kao i o saradwi u infrastrukturnim projektima i na evropskim pitawima. To su sve oblasti gde dvojica predsednika mogu inicirati daqe korake, podsticati ih, ali gde je operacionalizaci-

ja na izvr{noj vlasti – obja{wava Pupovac. Na sastanku predsednika Tadi}a i Josipovi}a bi}e re~i i o pitawima tzv. ratnog nasle|a, kao {to su povratak izbeglica i sudbina nestalih, ali }e veoma va`na tema biti i polo`aj mawina. Uostalom, dvojica predsednika danas }e u Subotici prisustvovati i obele`avawu 20. godi{wice osnivawa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. – Mawinski polo`aj je uvek otvoren proces, uvek ima ne{to {to treba jo{ napraviti. Va`no je samo da se ta pozitivna dinamika i otvorenost zadr`e, i u tom je smislu posebno zna~ajan interes koji za to pitawe pokazuju predsednici Tadi} i Josipovi} – zakqu~uje Pupovac. – Naravno, niti je isti polo`aj Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj, niti su ista merila, niti politi~ka istorija, i zato treba tra`iti re{ewa koja su specifi~na za svaku od ove dve velike i zna~ajne zajednice. Ali kqu~no je to da smo pro{li razdobqe u kojem je dominiralo pravilo: {to gore za jedne, to gore za druge. Sada se usmeravamo ka razobqu: {to boqe za jedne, to boqe i za druge. „ Miroslav Staji}


4

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

DA LI JE SRBIJA U NOVOM EVROPSKOM ME[AWU KARATA PONOVO U TURSKOJ SFERI UTICAJA?

Interesni neoosmanizam U leto 1830. sultan Mahmud II objavio je hati{erif kojim je Srbija postala samoupravna evropska dr`ava sa svojom dinastijom, ali pod turskim suverenitetom i ruskom za{titom. Pet godina kasnije, ne{to iza Petrovdana, uputio se knez Milo{ Obrenovi}, pra}en brojnom pratwom, u Carigrad. Kad su tamo prispeli, austrijski ambasador odmah je izvestio kako su se Turci postarali da „Milo{u ~ine sve mogu}e po~asti: data mu je sve~ana stra`a i la|a sa sedam pari vesala, kao {to se ~ini prema velikim dostojanstvenicima”. Nakon obilaska Portinih zvani~nika, kojima je razdelio dobar deo pripremqenih poklona i bak{i{a u iznosu od 500.000 gro{a, Milo{ je sve~ano primqen kod sultana, od koga je dobio draguqima ukra{en orden sa sultanovim likom, bogato iski}enu sabqu, sve~anu odoru, a kasnije i kowa pod punom opremom. Sledili su prijemi i balovi... a kada se posle 70 dana vratio ku}i iz te istorijske posete, nije izdr`ao da se ne pohvali: „Srbin, do ju~e rob, danas mo`e du{om da dane i slobodan da bude na svom imeniju. To sam izdejstvovao, da bi i mi narodom evropejskim postali”... Bezmalo dve hiqade meseci kasnije poseta Srbiji prvog ~oveka turske politike Rexepa Tajipa Erdogana u delu medija je tako|e progla{ena istorijskom, izme|u ostalog i zbog wegove po-

’neoosmanizam’, odnosno spoqnopoliti~ki zaokret aktuelnih vlasti u Ankari koje nakon godina relativne pasivnosti sada te`e da Tursku, kao ekonomsku silu koja se brzo razvija i uz to drugu po veli~ini armiju u NATO paktu, promovi{u u va`nog i ozbiqnog protagonistu na svetskoj politi~koj sceni. Pri tome se poseban akcenat stavqa na ove prostore sa intencijom da uloga „naslednice Otomanske imperije” u regionu bude nezaobilazna. S druge strane, deo ovda{we politi~ke javnosti zdu{no je pozdravio najavu jo{ bli`e saradwe dveju dr`ava „koje u svojim rukama dr`e kqu~eve stabilnosti regiona”, uz ocenu da Srbija ima ogroman ekonomski interes da ja~a veze sa zemqom ~ija je privreda samo u prvom kvartalu ove godine zabele`ila rast od ~ak 11,4 odsto (druga u svetu, odmah iza Kine). U takvom pragmati~nom tonu ispra}eni su i dogovorena „rekonstrukcija odnosa” Srbije i Turske na politi~kom, ekonomskom, vojnom i kulturnom planu, potpisivawe sporazuma o uzajamnom ukidawu viza, najava da }e turske kompanije u~estvovati u izgradwi na{e saobra}ajne mre`e, te, pogotovo, obe}ano aktivirawe Sporazuma o slobodnoj trgovini od 1. septembra. Na tom fonu je Rasim Qaji}, ministar u Vladi Srbije i doskora{wi lider Sanxa~ke demokratske partije, u razgovoru za na{ list odbacio kritike

Ankari pre~i Sanyak od Kosova Najave da bi zvani~na Ankara mogla da odigra va`nu ulogu nakon {to Me|unarodni sud pravde 22. jula saop{ti mi{qewe o kosovskoj nezavisnosti, po oceni direktora Centra za bezbednosne studije dr Aleksandra Fati}a – nisu realne. On, naime, navodi da je primarni interes Turske u regionu pitawe Bo{waka u Sanxaku i odnosa Beograda i Zagreba sa Sarajevom. – Krajwe su iluzorna na{a o~ekivawa da Ankara uti~e na Pri{tinu da prihvati eventualni stav MSP-a koji bi dovodio u pitawe kosovsku nezavisnost. Naime, Turska ima veoma ograni~ene instrumente uticaja na Pri{tinu, pa nije realno nadati se da }e u tom pravcu tro{iti energiju. Tim pre {to ne postoje nikakvi izgledi da Ankara ili bilo ko drugi, bez podr{ke Va{ingtona, mo`e da ubedi Pri{tinu da prihvati nove statusne pregovore – obrazlo`io je dr Fati} „Dnevniku”, uz napomenu da, ina~e, i nije ube|en u to da }e mi{qewe MSP-a i}i u prilog poziciji Srbije. ruke: „Turska i Srbija, rame uz rame i dr`e}i se za ruke, pravi}e krupne korake!”. Komentari{u}i ovo slovo turskog premijera, izre~eno nakon razgovora sa {efom srpske dr`ave Borisom Tadi}em, na{ biv{i ambasador u Ankari prof. dr Darko Tanaskovi} obja{wava da „u slu~aju Erdoganove retori~ke ponesenosti nema odstupawa od navika javnog govora u Turskoj, gde je svojstvena sklonost slikovitom izra`avawu ”. – Verujem da je Erdogan i na taj na~in `eleo da istakne o~ekivawa od budu}nosti tursko-srpskih odnosa, u ~emu nema ni~eg lo{eg. Naprotiv! Va`no je da zaista i misli to {to ka`e – napomiwe dr Tanaskovi} za „Dnevnik”. On, me|utim, kao problemati~niju isti~e konstataciju turskih zvani~nika, koju je i Erdogan ponovio, da Srbiju smatraju susedom, iako s wom nemaju zajedni~ku granicu. Jer upravo taj protivre~ni koncept ’susedstva bez zajedni~ke granice’ po mnogima predstavqa legitimisawe ambicije Turske da se balkanskim prostorima kre}e gotovo kao da se od Milo{eve posete Carigradu – su{tinski ni{ta nije promenilo. U tom kontekstu se pomiwe i termin

Turci hrle na srpske drumove Op{ti je utisak da je na autoputevima Srbije od potpisivawa sporazuma o me|usobnom ukidawu viza po~etkom nedeqe, broj Turaka koji se iz Zapadne Evrope ku}i vra}aju dramati~no pove}an. Uostalom, to potvr|uju i informacije saobra}ajne policije sa grani~nih prelaza. Otuda i procene da }emo samo od putarine, kao i od akciza na gorivo natankovano na doma}im pumpama, za veoma kratko vreme „vratiti” milion evra, koliko smo do sada u proseku godi{we inkasirali napla}uju}i izdavawe viza turskim dr`avqanima.

radikala, koji su optu`ili predsednika Tadi}a da je, dovode}i turskog premijera u posetu Novom Pazaru, izazvao dodatnu napetost u toj oblasti. – Od dobre saradwe s Turskom mi imamo samo koristi. Nama su potrebne strane investicije, a ne treba zaboraviti da je Turska u Rumuniju i Bugarsku investirala vi{e od dve milijarde dolara, a kod nas mawe od 50 miliona. Samo iz tog ugla treba posmatrati i uticaj Turske u Sanxaku. Naime, ako Turska realizuje projekte o kojima je razgovarano tokom posete Rexepa Erdogana, nema sumwe da }e to zna~ajno doprineti smirivawu situacije, jer }e nova radna mesta smawiti mogu}nost za ja~awe verskog radikalizma i ekstremizma, po{to }e te`i{te razmi{qawa gra|ana biti preba~eno sa verskih na svakodnevna `ivotna pitawa – obja{wava Qaji}. Ministar pri tome ne spori da postoje i drugi interesi, ~isto politi~ki, ali napomiwe da se oni prvenstveno sadr`ani u tome da se na temequ dobre saradwe apeluje na Tursku da ne lobira u muslimanskim zemqama za priznawe nezavisnosti Kosova. Qaji} je istovremeno odbacio i teze da je, zbog o~iglednog usporavawa evropskih intergacija, Beograd prakti~no prinu|en da sa Ankarom razvija odnose kao s nekom vrstom substituta Brisela. – Na{ glavni, najva`niji spoqnopoliti~ki prioritet bio je i ostaje EU, ali smo svesni da }e taj put biti ne{to du`i no {to smo planirali jer je i Evropa suo~ena sa svojim problemima pa pro{irewe Unije vi{e nije prioritet – navodi Qaji}. – Ali te ~iwenice ne}e zaustaviti na{e napore da i daqe ~inimo korake u pravcu punopravnog ~lanstva u EU. To, me|utim, ne iskqu~uje saradwu ni sa na{im susedima, ni sa dr`avama kao {to su Rusija ili, u ovom slu~aju, Turska. I uveren sam u to da ta saradwa mo`e samo da doprinese regionalnoj stabilnosti. Dakle, pri~e o nekakvom vra}awu Srbije i Balkana pod tursku sferu uticaja - apsolutne su besmislice! „ Miroslav Staji}

PREDLOG ZAKONA O PENZIJSKOM OSIGURAWU UJEDINIO SRPSKE SINDIKATE

Bura na korak od oluje redlog zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu uzburkao je srpsku javnost na vi{e na~ina, i kako sada stoje stvari – zbog toga bi se mogla podi}i oluja. Pokazalo se da su se sindikati prvi put ujedinili i nastupili zajedno, te je mogu}e da }e posle du`eg perioda uspeti da poka`u i svoju i snagu zaposlenih. Naime, ve} ovako okupqeni jak su sagovornik koji vi{e ne mo`e da se omalova`i, posebno {to su ve} predvi|eni slede}i koraci. Sindikalci su, podsetimo, premijeru Mirku Cvetkovi}u ve} uputili pismo u kojem tra`e sastanak kako bi se postigao dogovor o povla~ewu predlo`enog zakonskog teksta iz skup{tinske procedure. Pre svega zbog toga {to nije razmatran na sednici Socijalno-ekonomskog saveta ({to je, ina~e, obaveza), ali i zato {to se, smatraju sindikalci, predlogom zakona ne re{avaju neka od najva`nijih pitawa sada{wih i budu}ih penzionera. Sindikalci su premijeru ostavili rok od desetak dana da ih primi. Ukoliko do toga ne do|e, najavquju da }e krenuti s pripremom drugih koraka, me|u kojima je i prikupqawe potpisa kako bi se obezbedilo povla~ewe zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu iz skup{tinske procedure. A potrebno ih je – milion. U o~ekivawu odgovora premijera, ovih vrelih dana sindikati su ve} na terenu i obja{wavaju gra|anima Srbije razloge za{to zakonski predlog nije dobar. No, pitawe je da li je dostignuta kriti~na ta~ka kada gra|ani, zaposleni i oni koji su ostali bez posla – vi{e nemaju {ta da izgube? Zapravo je pitawe da li ve} odavno iscrpqeni i isce|eni gra|ani imaju voqe da se bore i suprotstave, kada su ve} mnogo bitaka izgubili. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savi} o~ekuje da }e se gra|ani pridru`iti borbi sindikata i da }e rezultati biti dobri jer su sindikati ujediweni i spremniji. Po wenim re~ima, to je potvrdio i pro{lonedeqni sastanak predstavnika sindikalnih organizacija u Srbiji.

P

eforma javnog sektora se kad nas skra}eno ~ita kao privatizacija javnih i komunalnih preduze}a, pa, s obzirom na mnogobrojne skandale koji su pratili privatizaciju na{e privrede, ve} izaziva strah ne samo kod preko 100.000 zaposlenih u tim preduze}ima, nego i kod celog gra|anstva. Iako javni sektor kod nas podrazumeva reformisawe ne samo javnih i komunalnih preduze}a, nego i ~itavog sistema socijalnih fondova i upotrebe dr`avne imovine i gra|evinskog zemqi{ta, ipak su republi~ka i op{tinska preduze}a – koja nas snabdevaju vodom, strujom i gasom, koja nas prevoze, odvode otpadne vode i odnose sme}e – sigurno u centru pa`we. Po logici – da se javna i komunalna preduze}a bave suvi{e ozbiqnim stvarima da bi bila prepu{tena privatnicima nad kojima se ne mo`e uspostaviti javna kontrola – ve} se analizira nacrt novog zakona o komunalnim delatnostima i stalno pro{iruje broj delatnosti koje dr`ava ne bi trebalo da ispusti iz vlasni{tva. Sindikati i udru`ewa komunalne privrede pri tome upozoravaju na lo{a iskustva onih zemaqa u tranziciji koje su ishitreno i olako privatizovale, na primer, vodovode, pa su se na{le pred krupnim te{ko}ama: nit ima vode da se peru ulice, nit se qudi imaju s ~im umiti (Sofija, Bukure{t, Budimpe{ta). Problem reforme javnog sektora i uvo|ewa privatnog, pre svega stranog kapitala, u taj sektor, na `alost nije ni teorijske, ni ideolo{ke, ve} je o~ajni~ki prakti~ne naravi. Na{i gradovi, to jest na{i gra|ani, nisu u stawu, i ne}e skoro biti u stawu da isfinansiraju razvoj javnog sektora, takav da on ne postane jaka ko~nica ~itavog privrednog razvoja. Odnosno, bez privatnih, a pre svega stranih investicija, `ivot u na{im gradovima uskoro ne}e biti podno{qiv. Niti se, u krajwem, Srbija mo`e decentralizovati, ako se ne reformi{e javni sektor i ne stvore elementarne predpostavke za „konkurenciju gradova“ pred investitorima. Niti se dr`avni kapital mo`e racionalnije uposliti. Da poku{amo da obrazlo`imo ove tvrdwe samo sa nekoliko drasti~nih cifara i primera. Prvo, kako su to izra~unali na{i poznati ekonomisti Miladin Kova~evi} i Mahmud Bu{atlija, udeo ukupne potro{we u BDP-u Srbije je sa 95 odsto u 2001, podignut na 99,8 procenata u 2008. godini (a sada ga, da dodamo, sigurno nadma{uje). Drugim re~ima, gotovo celokupna vrednost BDP-a se iscrpquje vredno{}u potro{we i zbog toga je udeo ukupnih investicija u BDP-u reda veli~ine udela negativnog neto izvoza. Iako time nije re-

R

– To uliva nadu da su sindikati sazreli. Postizawe konsenzusa ukazuje da mo`emo istrajati u zajedni~kim naporima, da }e rezultat biti pozitivan, te da }emo prikupiti potrebnih milion potpisa – ka`e Ranka Savi}. Ona pri tome isti~e da predlog spornog zakona poga|a i sada{we ali i budu}e penzionere, kao i korisnike porodi~nih penzija – re~ju, sve gra|ane. Zato je, napomiwe, jako va`no da se qudi upoznaju s tim tekstom, pa predstavnici sindikata obilaze Srbiju kako bi gra|ani saznali {ta u zakonu pi{e. Ina~e, borba srpskih sindikata umnogome

Razgovor s premijerom kqu~an Kako ka`e Ranka Savi}, sa prikupqawem potpisa za povla~ewe zakona iz skup{tinske procedure ako razgovor s premijerom ne urodi plodom. Potom u septembru sledi protest koji bi, navodi, po broju u~esnika trebalo da bude najve}i u Srbiji, a na kraju bi usledio i generalni {trajk. Ina~e, po wenoj proceni, scenario protestnog paralizovawa `ivota u Srbiji mogao bi da ra~una na mnogo vi{e qudi nego ranije jer je postignut na~elan dogovor da se {trajku prikqu~e i javni sektor i dr`avna uprava. po~iwe da sli~i onoj koju vode sindikati u Hrvatskoj. Kom{ije su, podsetimo, za ne{to vi{e od mesec dana uspeli da prikupe preko 800.000 potpisa gra|ana za pokretawe referenduma o izmenama Zakona o radu, iako je bilo potrebno 450.000 potpisa. Izgleda da je u susednoj dr`avi kriti~na ta~ka dostignuta – potpisi za referendum pokazuju da je gra|anima preko glave i lo{e privredne situacije, i zakonskih re{ewa koja sve proma{aje vlasti svaquju na wihova le|a. „ Dobrila Mla|enovi}

REFORMA JAVNOG SEKTORA

Umivawe iz suve slavine

„ Pi{e: Dimitrije Boarov

~eno da se potro{wa snabdevala iz doma}e proizvodwe, a investiciona tra`wa iz uvoza, bilans je neumoqiv: bruto doma}e investicije finansirane su prete`no iz inostrane {tedwe. U protekle tri godine odnos nacionalne i inostrane {tedwe u finansirawu investicija iznosio je izme|u 1:2 i 1:3. Perspektive priliva kapitala u narednom periodu imperativno zahtevaju promenu tog odnosa – pove}awem doma}e {tedwe, ili smawivawem udela investicija u BDP-u. Prvo je gotovo nemogu}e, a pitawe je da li je i pametno u jednoj krajwe siroma{noj zemqi, drugo }e biti opasno na dugi rok. Ako dakle, ne zaboravimo ove osnov-

ne, neumoqive cifre, pa nastavimo da razglabamo da li je potrebno privatizovati komunalna preduze}a, u dogledno vreme umiva}emo se na novom keju na Dunavu. Dodajmo jo{ nekoliko ilustracija o tome kako se dr`ava sada, pre reforme, pona{a u upotrebi javnih sredstava. Hajde da izbegnemo na{e novosadske primere, pa upotrebimo primer novog mosta u Beogradu, preko Ade Ciganlije. Ako ostavimo po strani dosta {irok krug mi{qewa da s tim mostom Beograd gotovo ni{ta ne re{ava u pogledu saobra}ajnog krkqanca, pogledajmo osnovne cifre o tro{kovima wegove izgradwe. Prema zvani~nim saop{tewima, most }e ko{tati oko 160 miliona evra, a finansira}e se iz gradskog buxeta Beograda sa oko 88 miliona evra, donacije Evropske agencije za rekonstrukciju i jo{

jedne agencije od 3, 6 miliona evra, te iz zajma Evropske banke od 69,6 miliona evra. Me|utim, |avo se nalazi u ekonomskim aksiomima – kada se zajmu pripi{u kamate koje }e biti pla}ene u 22 rate i kada se na doma}i kapital primeni normalna amortizaciona kamata, itd – cena mosta na Adi }e na kraju iznositi minimum 238,63 miliona evra, a sa svim mogu}im tro{kovima, provizijama i o~ekivanim rastom cena ~elika - izme|u 360 i 380 miliona evra. To niko ne sme ni da izgovori, a kamoli da objasni gra|anima Beograda i gra|anima Srbije (koji dotiraju beogradski buxet). Samo jo{ da obrazlo`imo i gore iznetu tvrdwu da se Srbija ne mo`e ni decentralizovati, ukoliko se ne reformi{e ceo sistem upotrebe gra|evinskog zemqi{ta, na primer. Naime, Kova~evi} i Bu{atlija, u gore ve} spomenutim istra`ivawima, to jest u svojevrsnom pledoajeu za reformu javnog sektora, isti~u neke „elemente“ dana{weg stawa u upravqawu dr`avnom imovinom u gradovima: „Upravqawe dr`avnom imovinom, gradskim gra|evinskim zemqi{tem i gradskom rentom podlo`no je korupciji, divqoj i nasilnoj privatizaciji, otu|ivawu dr`avnog gra|evinskog zemqi{ta i uzurpaciji privatne imovine i prava. Tako su u ovom domenu inercija i voluntarizam stvorili haos koji generi{e pogre{ne alokacije buxetskih i investicionih sredstava, zamene prioriteta, divqe i neurbanizovane ekstenzije, pomawkawe i nepo{tovawe plana gra|evinskih i urbanisti~kih standarda. U isto vreme, nediferencirano i uniformno opredeqena funkcija gradske rente uz nediferencirano upravqawe i vlasni~ki status koji su optere}eni nelegitimnim ’svojinskim pravima’ i promenama vlasni{tva, neprekidno proizvode devastiraju}e efekte u gradskoj strukturi, ga`ewe prava dr`ave i gra|ana i kriminalne aktivnosti radi prisvajawa ekstraprofita na ra~un tih prava“. Ako je danas, sa centralizovanom upravom gra|evinskim zemqi{tem u dr`avnoj svojini, takvo stawe – da li se ono mo`e pogor{ati ako se to upravqawe decentralizuje. Ono se verovatno samo mo`e poboq{ati, jer gore ne mo`e biti.


nedeqa18.jul2010.

c m y

DNEVNIK

5

U DUNAVU I SAVI JO[ PRETE PROJEKTILI, BRODOVI, AVIONI...

Bombe plivaju le|no jedanaest godina od zavr{etka NATO bombardovawa, Srbija nikako da se re{i zaostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava. Uz mine na kopnu, najve}a potencijalna opasnost vreba od neeksplodiranih velikih avio-bombi, te{kih izme|u 250 i 750 kilograma, koje se nalaze u re~nim koritima. Direktor Centra za razminirawe Srbije Petar Mihajlovi} u izjavi za “Dnevnik” potvrdio je da je samo u Dunavu i Savi ili na obalama tih reka evidentirano 12 lokacija na kojima se osnovano pretpostavqa da se nalaze neeksplodirane avionske bombe zaostale od bombardovawa 1999. godine. Mihajlovi} nagla{ava da treba pretra`iti 6,6 miliona kvadratnih metara povr{ine Dunava, Save i wihovih obala, s ciqem da se na tih 12 lokacija utvrde precizne pozicije neeksplodiranih bombi. Na Dunavu }e se pretra`iti lokacije kod mostova Bogojevo-Erdut i Ba~ka Palanka-Ilok. Na podru~ju Novog Sada, pored mostova na kojima je ve} pretra`en teren, postoje jo{ dve lokacije: “Novi Sad 1”, uzvodno od Mosta slobode, i “Novi Sad 2”, nizvodno od biv{eg @eqevog mosta, odnosno u blizini Rafinerije Novi Sad. Pretra`i}e se i rejon Dunava kod Luke Pan~evo, u blizini tamo{we Rafinerije, zatim dalekovod Ivanovo-Ritopek, podru~je oko mosta KovinSmederevo i luka Prahovo. Na reci Savi postoje ~etiri lokacije koje bi trebalo detaqno pretra`iti: kod Jamene, na granici s Hrvatskom, u blizini kasarne Vojske Srbije u [apcu, nedaleko od Termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu,

I

kao i u blizini Bari~a. Direktor Centra za razminirawe rekao nam je da nema potrebe da se ponovo pretra`uje Dunav u rejonu mosta oko Be{ke, jer je detaqnim pregledom utvr|eno da na tom prostoru nema nikakvih zaostalih ubojnih sredstava.

Centar za razminirawe Srbije, u saradwi s Evropskom agencijom za rekonstrukciju, jo{ je 2005. izradio tehni~ku dokumentaciju za „sanaciju” pomenutih 12 lokacija. Slede}e godine je Evropska agencija za rekonstrukciju raspisala me|u-

[trand ~uva ostatke „aera 3” U blizini popularne novosadske pla`e [trand jo{ le`e ostaci aviona „aero 3“, koji je u Dunavu zavr{io 2. avgusta 1967. godine u poslepodnevnim satima. Tog dana trena`na eskadrila Aerokluba „Heroj Pinki“ krenula je na izvr{ewe zadatka po ve`bi ~etiri, {to je tada podrazumevalo bri{u}i let po mar{uti ^enej–[id–Vukovar– Oxaci– Novi Sad– ^enej. Jednim od vazduhoplova „aero 3“ pilotirao je tada dvadestdevetogodi{wi rezervni poru~nik JNA Dragan Ga}e{a, kom je to bila ve} jedanaesta godina u kokpitu. Avion kojim ge Ga{e}a pilotirao pao je u Dunav, jer se, nakon leta na pet metara iznada vode, naglo uzdigao i zaka~io kablove dalekovoda... Aeroplan je pao na kabinu i, pre no {to je po~eo da tone, plutao je jo{ samo nekoliko trenutaka. Pilot Ga}e{a se za mawe od minuta oslobodio svih {est karabin kop~i, a kako je pleksiglas kokpita prsao, vi{e nije imao prepreka pred sobom. Vojska je `elela da osposobi potopqeni avion. Me|utim, prilikom ~upawa, letelica se zaglavila u muqu, tako da je na povr{inu izva|en samo deo. Sklopqena krila i motor „aera 3“ i daqe le`e na dnu Dunava. Tu negde kod restorana „Cesla“.

narodni tender za izbor izvo|a~a radova, ali on nije uspeo, jer nijedna prijavqena kompanija niti konzorcijum nisu ispunili propisane uslove. Zbog toga je Evropska agencija, u saradwi s Centrom za razminirawe i tada{wim Ministarstvom za infrastrukturu, koje je odgovorno za bezbednost plovnih puteva u Srbiji, ponovila konkurs. Tender je raspisan, 2008. je odabran izvo|a~ radova ali ugovor ipak nije potpisan, pa radovi nisu ni po~eli. Nije zgoreg navesti da cena uklawawa jedne avionske bombe, u zavisnosti od specifi~nosti lokacije na kojoj se nalazi, iznosi od 100.000 do 250.000 evra. – S Evropskom unijom smo se ranije dogovarali da ove godine krenemo s intenzivnim radovima na ~i{}ewu korita Dunava i Save od zaostalih aviobombi – obja{wava Mihajlovi}. – Me|utim, zbog ekonomske krize, odnosno problema s parama, tender za uklawawe velikih avio-bombi bi}e raspisan samo za jednu lokaciju, i to za luku Prahovo, na srpsko-rumunskoj granici. Na tom podru~ju avioni NATO-a su ga|ali luku i skladi{te nafte. Tender bi trebalo da bude raspisan do kraja godine da bi radovi mogli da po~nu u prvim mesecima naredne. Planirali smo i ~i{}ewe lokacije Bogojevo-Erdut, ali nema novca i sve zavisi od budu}e ekonomske situacije. Ina~e, na dnu Dunava, u rejonu Prahova, u du`ini od devet kilometara, le`i oko 80 nema~kih ratnih brodova, potopqenih 1944. godine. Olupine ote`avaju plovidbu i predstavqaju veliku

Uklawawe avionske bombe ko{ta i do 250.000 evra

opasnost, jer se u wima jo{ uvek nalaze zaostala minsko-eksplozivna sredstva, koja su svojevremeno prevo`ena. Napravqen je

Potopqeni monitori Osim nema~kih, uo~avamo se i sa srpskim potpoqenim brodovima u Dunavu i Savi. Re~ je, recimo, o ~etiri monitora mornarice Vojske Kraqevine Jugoslavije. Tri su potopqena u Savi kod Beograda, dok je monitor „Drava“ potopila wegova posada u Dunavu kod ^elareva 12. aprila 1941. godine, ne dozvoliv{i da padne u ruke Nemcima. i projekat va|ewe svih potopqenih brodova. Po jednoj varijanti, taj posao bi ko{tao oko 9,2 miliona evra, a u drugoj varijanti, oko 6,7 miliona evra. Radovi bi bili zavr{eni, u za-

visnosti od odabrane varijante, za 18, odnosno za 12 meseci. – Sami brodovi izra|eni su od ~elika koji je nema~ka kompanija ’Krup’ radila 1938. i 1939. godine, a i danas se mo`e upotrebiti u industriji medicinskih instrumenata –izjavio je ranije autor projekta Sre}ko Gavrilovi}. On jo{ dodaje da je re~ o brodovima nema~ke vojske koja se povla~ila iz Rumunije, Ukrajine i dela Rusije, pa se opravdano pretpostavqa da na potopqenim brodovima ima i dosta ratnoga plena. Direktor Centra za razminirawe Srbije Petar Mihalovi} veli da }e se va|ewe tih brodova obavqati po posebnom projektu. Ali, kada }e se to dogoditi - neizvesno je. Osim kod Prahova, sumwa se da na dnu Dunava izme|u Petrovaradina i Sremskih Karlovaca tako|e nalazi barem jedan potonuli nema~ki brod s granatama. Zbog toga i nije iznena|ewe {to se u tom rejonu ~esto iz vode pojavquju bombe i druga minsko-eskplozivna sredstva. „ Milan Bozokin

SRBIJA NAMERAVA DA ZA MODERNIZACIJU @ELEZNICE IZDVOJI 7,5 MILIJARDI EVRA

Brzim prugama tek 2027. godine rbija je dobila prvi Master plan koji sadr`i projekte iz oblasti infrastrukture u putnom, `elezni~kom, vazdu{nom i vodnom saobra}aju. Prema tom dokumentu, prioriteti su Koridor 10 i takozvani Koridor 11 koji se odnosi na pravac Beograd - Bar, a predvi|ena su ulagawa vi{e od 22 milijarde evra u narednih 17 godina u saobra}ajnu infrastrukturu, dakle, godi{we skoro 1,5 milijarde evra. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} o~ekuje da deo tog novca bude obezbe|en iz evropskih kredita i od Svetske banke, a deo iz komercijalnih izvora. @eleznica je, zahvaquju}i primeni savremenih tehni~kih i tehnolo{kih dostignu}a, odnosno razvoju koncepta velikih brzina, dokazala da je i daqe najracio-

nalnije prevozno sredstvo s niIna~e, na listi projekata prSamo u modernizaciju pruge Baprva deonica u Srbiji kojom vo„@eleznice Srbije“ o~ekuju krezom prednosti u odnosu na druge vo mesto zauzima izgradwa drutajnica - Golubinci, zajedno s izzovi mogu da saobra}aju brzinom dit od 100 miliona evra, od ~ega vidove transporta. Stoga, vaqda, gog koloseka na deonici Stara gradwom nove pruge duge sedam od 160 kilometara na ~as. Sada bi se za 35 miliona kupio kolone treba ni da ~udi da }e dobar Pazova - Subotica. U planu je i kilometara izme|u Stare Pazosledi daqa realizacija kredita se~ni materijal kako bi se broj deo novca oti}i upravo na modermodernizacija deonice Stara ve i Golubinaca, ulo`eno je 33 i nastavak radova. laganih vo`wi prepolovio. nizaciju srpske `elezni~ke mrePazova - [id, zatim Velika Plamiliona evra. Radovi su zavr{eOd Evropske banke za obnovu i Preostalih 65 miliona evra is`e, ~ije su aktuelne karakterina - Stala} i \unis - Trupale. ni krajem pro{le godine i to je razvoj slede}e, 2011. godine, koristilo bi se za nabavku elekstike bli`e 19. veku pre nego 21. Predvi|ena je, tako|e, i iztrolokomotiva. Od Kako se najavquje, do 2027. }e u gradwa drugog koloseka od ReEvropske investicione Pruge sa brzinama ve}im od 250 kilometara na ~as razvoj `elezni~ke infrastruktusnika do Velike Plane, od Stabanke tra`i}e se, pak, zaklasa 373 brzinski rekord re biti ulo`eno 7,446 milijardi la}a do \unisa, od Ni{a do EVROSTAR jam od 150 miliona evra za TGV-TMST TGV-a: 574,8 km/h evra. Od toga je za investicije Pre{eva, te na drugu stranu do modernizaciju i izgradwu predvi|ena 5,1 milijarda, dok }e Dimitrovgrada. dvokolose~ne pruge Staput od Londona ostatak biti potro{en za odr`aRegionalne pruge dobi}e ra Pazova - Novi Sad, kodo Pariza prevaqen je za 2:03,39 vawe pruga. Ruku na srce, te pare projektovanu brzinu, a trebalo ja bi omogu}ila brzinu ni izbliza nisu dovoqne da bi se bi da se izgradi i deonica Vavozova od 160 kilometara na Koridoru 10 doma{ile brzine qevo - Loznica. Barska pruga na sat. koje su danas ve} uobi~ajene dibi}e osposobqena za brzine do Vlada Nema~ke ve} je qem Evrope – od oko 250 kilome100 kilometara na sat, a brziodobrila 45 miliona evra tara na ~as – ali }emo izza modernizaciju i elekVelaro, Nema~ka gradwom dvokolose~ne Simens trifikaciju pruge Pan~ekapacitet: osam kola, 536 sedi{ta elektrificirane pruge najve}a brzina: 350 km/~ vo - Vr{ac - dr`avna gradu` trase bar sti}i do pro- 26 vozova koristi {panski RENFE, nica, a od ^e{ke eksportdruge linije se~nih brzina od 160 km/h. ne banke o~ekuje se zajam 8 vozova su kupile ruske `eleznice, na kojima brzi 100 vozova naru~ila Kina od 120 miliona evra za vozovi mogu da razviju prugu Ni{ - Dimitrovvi{e od 220 km/h Aistom TGV, Francuska Klackawe do Bara grad. Pregovori s Ruskom kapacitet: 14 kola, 650 sedi{ta Srbija i Crna Gora bi za modernizaciju pruge BeogradFederacijom oko realizanajve}a brzina: 360 km/~ 25 vozova naru~io italijanski Amsterdam Bar i pove}awe prose~ne brzine do 100 kilometara na sat cije dogovorenog kredita Novi transport Vi|ijatori, trebalo da obezbede 337 miliona evra. Modernizacija pruge u iznosu od 800 miliona Brisel ugovorvredan 650 miliona evra treba da pove}a wenu prose~nu brzinu do 65 kilometara na dolara za `eleznicu bi}e sat do 2015. godine, odnosno do 100 kilometara na sat do 2030. [inkansen N700, Japan nastavqeni slede}e godiLondon Berlin godine. „Na`alost, na toj pruzi ne}e biti mogu}e posti}i kapacitet: osam kola, 546 sedi{ta ne. Do kraja ove godine u brzinu od 160 kiliomatara na sat, jer bi postizawe te brzi- najve}a brzina: 300 km/~ planu je da Saobra}ajni N700 se bori da se za jedan stepen ne zahtevalo znatne izmene trase, tako da }emo to odlo`iti institut CIP i „@eledopusti pove}awe prose~ne brzine za neki budu}i period“, obrazlo`io je crnogorski ministar od 270 km/~ u krivinama znice Srbije“ dopune idejprevoznici Pariz saobra}aja, pomorstva i telekomunikacija Andrija Lompar. ni projekat za zavr{etak Evrostar nom od 120 km/h saobra}a}e vobeogradskog `elezni~kog Talis zovi od Beograda do Vr{ca. ~vora i izgradwu pruge Vojvodini briga samo u lokalu TGV Me|utim, da bi se sve ovo reaVaqevo - Loznica. ICE Trogodi{wa akcija o revitalizaciji vojvo|anskih pruga ovih lizovalo neophodno je da SrbiPodse}awa radi, SpoAVE dana bi mogla dobiti svoj epilog. Nakon sastanka s predstavnija dobije novac iz pretpristuprazum o najva`nijim `eRAVE cima velikog broja vojvo|anskih op{tina i gradova, pokrajinnih fondova EU i kredita, ali lezni~kim prugama Evrostar ski sekretar za privredu I{tvan Pastor je najavio skoro donoi da planira sredstva za te na(AGC), koji defini{e Italija {ewe odluke o preuzimawu nadle`nosti nad vankoridorskim mene u okviru republi~kog butehni~ke karakteristike pru`nim pravcima. S jedne strane, u Vojvodini ima roba i usluxeta. rekonstrukcije, izgradwe ga tradicionalno okrenutih `elezni~kom prevozu, a s druge, po„@eleznice Srbije“ ve} su i opremawa mre`e E-pruplanirano/ u izgradwi Madrid stoji interes gra|ana, prvenstveno |aka i radnika, da se jeftizapo~ele neke poslove. Obezga za brzinu od 160 kiloRim no i kvalitetno prevezu do svojih odredi{ta. Prevoz autobusom be|en je kredit Evropske invemetara na ~as, zakqu~en je Lisabon skupqi je ~etiri do pet puta nego `eleznicom, a prevozni~ke sticione banke od 80 miliona u @enevi jo{ 1985. godikompanije pomalo gube dah, jer cene nafte rastu, pa firmama evra za modernizaciju 93 kilone. Danas, ~etvrt veka popreti ste~aj. Spas Vojvo|ani vide upravo u vra}awu u `ivot `emetra pruge na Koridoru 10 na sle, Srbija zapravo samo leznice, koja je zbog vi{edecenijske nebrige i lo{eg odr`avadeonicama Batajnica - Golutra`i na~in da taj sporawa zapala u izuzetno lo{e stawe. No, sve je na investitorima. binci, ]ele Kula - Stani~ewe zum nekako realizuje. © GRAPHIC NEWS „ Ranka Dautovi} i Giqe - ]uprija - Para}in.

S


6

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

SA DROGOM SE MLADI VOJVO\ANI SRE]U JO[ U OSNOVNOJ [KOLI

Hod po lokvawima a, skinu}u se! – rekla je bez razmi{qawa, uverqiva samoj sebi, lepa dvadeset~etvorogodi{wakiwa na pitawe jednog od lekara iz konzilujuma {ta }e raditi i od kojih para }e kupovati drogu kada prestane da prima penziju pokojne majke? Prilog o toj devojci s proma{enim `ivotom emitovan je nedavno na jednoj TV stanici. Prodav{i stan koji joj je ostao u nasledstvu i pro}erdav{i sve pare na opijate, ona drogu kupuje od socijalne pomo}i. Po takvom suludom scenariju `ivi jo{ nekoliko hiqada mladih u Vojvodini. Svi oni su ube|eni da }e se s droge skinuti kad god po`ele. Misle da kontroli{u situaciju koja ih je jo{ davno progutala. Droga je danas, ba{ kao i alkohol, cigarete ili energetsko pi}e, svakodevica tinejxera. U posledwe vreme – ~ak svakodnevica osnovaca. Nenad je u {estom razredu prvi put video kako se droga konzumira. Bio je u dru{tvu starijeg brata, kada je jedan momak (ili, boqe re~eno, de~ak, po{to se radi o |aku osmog razreda osnovne {kole!?) doneo „neku su{enu travu i tanke papiri}e u koju je tu travu gurao”. Nenad tad nije znao {ta su rizla i marihuana. Znao je, ka`e, po pri~i roditeqa i po predavawima iz {kole da je droga ne{to stra{no i da se we treba kloniti. – Kada je drug mog brata smotao xoint, zapalio ga i povukao prvi dim, to je izgledalo tako bezazleno, kao da pu{i cigaretu. Svi oni povukli su nekoliko dimova i moj brat zajedno s wima, ali meni nisu dali. Uz zadirkivawe su mi rekli da sam jo{ mali i da ima vremena... \avo mi nije dao mira i svaki dan sam ~eprkao po brato-

P

vqevim stvarima dok nisam na{ao rizlu i travu. Okupio je nekoliko drugara i prili~no ve{to simulirao pokrete vi|ene nekoliko nedeqa pre toga. Zapalio je svoj prvi xoint. – Halucinacije su bile toliko jake, imao sam utisak da hodam po lokvawima i da mogu da propadnem ako ih proma{im. Stalno sam video svetlo nekog automobila ispred sebe, ali do wega nisam mogao da stignem iako sam bio ube|en da vozilo nije u pokretu. Kasnije te no}i, nisam mogao nor-

bile slabe, nekad ja~e. Jednostavno me nije zaintrigirao taj svet, bar ne kao prvog puta kada sam video brata da pu{i marihuanu. Kasnije je, oti{av{i u Novi Sad u sredwu {kolu, za vikend donosio „gradsku ganxu“ drugarima. Iz dosade je po~eo da eksperimenti{e i na kraju je kupovao ~ajeve i mrvice trave iz filter-vre}ice pakovao i prodavao kao marihuanu. Drugari su, dodaje kroz smeh, bili odu{evqeni „dobrom robom“. – Sve je to deo odrastawa, mislim da se svako jednog dana sretne s tom opakom igra~kom i na we-

Najmla|i narkoman ima 12 godina Najrasprostarwenija vrsta droge u Srbiji je marihuana (37 odsto), potom slede ekstazi (30 odsto), herion (18 odsto), kokain (7 odsto) i amfetamini (3 odsto). Najmla|i registrovani zavisnik nije jo{ napunio 12 godina, pokazuje istra`ivawe koje je sprovela Bolnica za le~ewe zavisnosti „Rus medik“.

Porazni rezultati istra`ivawa Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita” sprovela je istra`ivawe me|u posetiocima festivala Egzit i rezultati su pokazali da je ~ak 61,8 odsto ispitanika iz zemaqa Evropske unije probalo drogu, dok je me|u mladima iz dr`ava biv{e Jugoslavije wih skoro polovina, 47,5 odsto, probalo neki od narkotika. Kada je re~ o Novosa|anima, 22 odsto mladih je probalo neku od droga, 61 odsto ima nekog u neposrednom okru`ewu ko koristi droge, oko 49 odsto je bilo ponu|eno s nekom od droga, dve tre}ine wih i daqe droge dele na „lake“ i „te{ke“, a 35 odsto smatra da se droga mo`e uzimati povremeno i u specijalnim prilikama. malno da razgovaram jer sam utripovao da imam dlaku u ustima koju, sve dok nisam legao da spavam, nisam mogao da izvadim. Nenad ka`e da je jo{ nekoliko puta nakon toga delio „vutru“ u dru{tvu, ali mu nijednom nije bilo dobro od we, pa zato nije ni po`eleo da proba ne{to drugo, ja~e. – Pla{io sam se svojih ~udnih halucinacija, mada su one nekad

mu je da li }e umeti s wom da se igra. Ja sam sad porodi~an ~ovek, zaposlen, dok moj brat i daqe, s vremena na vreme, smota xoint. Jednostavno je jo{ uvek u takvom dru{tvu. Iz iskustva druge na{e sagovornice, koju }emo nazvati Anom, saznajemo da je odabir dru{tva taj koji je presudan za kontakt s drogom.

– U osnovnoj {koli su pojedini |aci ve} pu{ili marihuanu, ali ja nisam znala ni kako to izgleda. U sredwoj sam prvi put videla, ali je nikad nisam probala jer mi se od samog mirisa vrtelo u glavi. Celo moje dru{tvo je pu{ilo marihuanu, ali mene nije zanimalo. Izgledali su mi glupavo i stalno sam im sutradan prepri~avala kako su u izlasku delovali kao hodaju}i le{evi i da su, zapravo, propustili celu `urku jer su bili naduvani. Neki od wih ubrzo su pre{li na ekstazi, koji mi je jednom prilikom drugar podmetnuo u „tik-tak“ kutiji, pa sam ga progutala. To je bilo jedan jedini put. Ni{ta naro~ito nisam osetila, mo`da sam i bila previ{e obuzeta besom {to mi je tako podmuklo data droga – prenosi svoje iskustvo Ana. No, kako ka`e, za vreme letweg rasputa po~ela je da radi u kafi}u u Beogradu. To je, prise}a se, bilo leglo droge. Kokaina, pre svega. – Vrlo brzo sam otkrila da su gotovo svi navu~eni na kokain. Kada su shvatili da nisam jedna od wih, stalno su se u mojoj smeni skrivali i „vukli crte“ kri{om. Me|u wima je bio i gazda kafi}a, i menaxer i konobari i mnogi od gostiju. Nije mi smetalo, sve dok se pona{aju normalno. Ali se ~esto de{avalo da ga konzumiraju uz alkohol, pa budu naporni i hiperaktivni. „Dnevnikova“ sagovornica napomiwe da su neki od tih narkomana i tada imali porodicu i bili ozbiqni biznismeni. Sada, pet godina kasnije, samo za jednu konobaricu zna da je oti{la na le~ewe od droge... Osobe podlo`ne uticaju dru{tva, a zapravo bez kvalitetnog dru{tvenog `ivota i bez pravih prijateqa, ~esto zapostavqene od strane roditeqa i prepu{tene

PALIJATIVNO ZBRIWAVAWE PACIJENATA U ZREWANINSKOJ BOLNICI

Qudskost do kraja S

posobno{}u i snala`qivo{}u lekara i menaxmenta zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}“, u ovoj zdravstvenoj ustanovi na onkolo{kom odeqewu omogu}eno je i palijativno zbriwavawe pacijenata obolelih od raka, mada takva slu`ba jo{ nije zvani~no formirana. Planom Ministarstva zdravqa zrewaninska bolnica na{la se u grupi prvih u kojima }e biti uvedeno Odeqewe za palijativno zbriwavawe. O~ekuje se da }e se to dogoditi do 2012. godine. Do tada, lekari Op{te bolnice se snalaze kako bi omogu}ili {to kvalitetniji `ivot te{ko obolelim osobama koje broje posledwe dane. – Na odeqewu onkologije imamo 20 posteqa, od kojih je osam planirano za, pre svega, zbriwavawe pacijenata ~ije je zdravstveno stawe pogor{ano ili se nalaze u terminalnoj fazi bolesti i nisu vi{e za specifi~no onkolo{ko le~ewe. U takvim slu~ajevima va`no je pomo}i porodici pacijenta, {to ~inimo wegovom kratkotrajnom hospitalizacijom. Nije svrha svega toga produ`etak `ivota, ve} wegovo poboq{awe u odre|enim fazama bolesti – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ na~elnica onkolo{kog odeqewa primarijus dr Nedeqka Bo{kov. Programom o palijativnom zbriwavawu pacijenata u op{tim bolnicama koji tek treba da se realizuje u dr`avi, nije planirano da oboleli ostanu u bolni~koj posteqi do kraja `ivota. Zapravo, kratkotrajnim hospitalizacijama se omogu}ava porodici da malo predahne i odmori od obaveza prema te{ko obolelom ~lanu porodice, a bolesniku se poma`e u otklawawu ili ubla`avawu simptoma bolesti. – Sve vi{e qudi `eli da u takvim fazama bolesti najbli`e upute na bolni~ku negu. Mogu}e je da misle da }e najboqe o wima voditi brigu neko ko je stru~an, ali, u su{tini, ~iwenica je da oboleli svoje neda}e najlak{e podnesu uz qubav i brigu najbli-

Re~i koje poma`u U ordinaciji dr Nedeqke Bo{kov, na polici niz ikona. Darivali su je zahvalni pacijenti. Lekarka im uzvra}a tako {to svaki dan ostane na poslu po nekoliko sati prekovremeno. „^ini mi se da pacijenti ~esto ose}aju da ih slu{am pa`qivo i prepoznaju qudsku `equ da im pomognem. To je ponekad delotvornije od bilo kakve terapije. ^ovek prosto vapi za tim da ga neko razume, a oboleli se posebno vezuju za nas”, veli dr Bo{kov. `ih – obja{wava dr Bo{kov, uz napomenu da na ovda{wem odeqewu onkologije postoji ekipa lekara i sestara posebno edukovanih za rad s takvim pacijentima. ^lan tima je i psiholog koji savetodavno poma`e bolesnicima i ~lanovima porodice u svim fazama wihove bolesti. Bitno je, ne samo farmakolo{ki otkloniti hroni~an bol, ve} i pri~ati s pacijentima i sa ~lanovima wihovih porodica, koje ~esto imaju problema jer ne znaju kako da se nose sa malignom bole{}u wihovih najbli`ih. – Jako je puno nesporazuma i svima je te{ko. [to ka`e izreka: „Put do pakla poplo~an je najboqim namerama“. Pacijenti koji vi{e nisu za hemoterapiju ili zra~ewe takve razgovore do`ivqavaju kao uva`avawe qudskog dostojanstva - shvataju da nisu otpisani i da se neko o wima brine. Palijativno zbriwavawe podrazumeva i period `a-

losti, dakle da se posle gubitka najbli`eg pru`i podr{ka i pomo} porodici u prevazila`ewu emotivnih problema – nagla{ava na{a sagovornica. Svako ko se na|e na onkolo{kom odeqewu i sretne o~i u o~i sa iznemoglim i skrhanim pacijentima, verovatno }e se zapitati kako lekari potiskuju qudske emocije. Jer, te{ko je gledati oko sebe toliko qudi koji su svesni da }e uskoro napustiti ovaj svet. – Ono {to karakteri{e sve zaposlene na onkologiji jeste velika qubav prema ~oveku – navodi dr Bo{kov. – Mo`e to zvu~ati deplasirano, ali bez jedne velike i duboke qudske qubavi, i profesionalizma, ne bismo mogli raditi. ^esto ka`emo da niko ne zna ko je slede}i na klupi za hemoterapiju. Svaki ~ovek zaslu`uje da dostojanstveno `ivi i da isto tako okon~a svoj `ivot. „ @eqko Balaban

ulici, retko zavr{e pri~u s drogom bez te{kih posledica. Tamara je tako razorila porodicu i uni{tila svoj `ivot, koji je tek trebao da po~ne. – Na{la je de~ka, koji je bio zavisnik od droge. On je za wu bio heroj, samo je o wemu pri~ala, bila je klinka, 17 godina, a mislila je da je najpametnija. Znam kako je to, i ja sam pro`ivela taj period. Me|utim, za drogu smo moj biv{i suprug i ja kasno saznali. Sve se iznenada desilo: popustila je u {koli, nakit je iz ku}e po~eo da nestaje, ona je spavala do kasno, a ku}i dolazila u ranim jutarwim satima, izgledav{i kao najgora prostitutka, pocepana, musava, ra{~upana. Shvatila sam o ~emu se radi, ali je bilo kasno. Na{a do tada sre}na porodica po~ela je da puca po {avovima. Mu` i starija sestra su bili quti na mene jer sam joj verovala kad tra`i novac za „posledwi put“. Majka sam, ja sam je rodila, ne mogu tek tako da je se odreknem, htela sam da joj

pomognem, pa kad vidim u kakvoj je krizi, dam joj novac, ~esto joj i ja sama nabavim drogu. Suprug nas je napustio, starija }erka se odselila. Ostala sam samo ja s Tamarom – pri~a majka jedne Novosa|anke koja u septembru treba da napuni 22 godine, a ve} ~etiri godine je zarobqena u paklu heroina. „Stop drogi“, „Vrati sebi `ivot“, „Igraj za `ivot, droga ne!“... koliko je samo medijskih kampawa usmerenih ka borbi protiv narkomanije. Me|utim, jedino sinhronizovan rad dru{tva, roditeqa, {kole... mogu da svest mladog ~oveka odvrate od droge. U suprotnom, bi}emo sve ~e{}e svedoci one morbidno instinite kampawe (emitovane pre nekoliko godina), koja najboqe oslikava tragi~an kraj zavisnosti od narkotika. U woj otac ka`e: „Najlep{i trenutak u `ivotu mi je bio kad se rodio moj sin“, a posle nekoliko sekundi dramati~ne ti{ine pita se: „Ili je to bio onaj kad je on umro?“ „ Ivana Brcan

ZA[TO SE OTKRI]A U MEDICINI NAJ^E[]E POVEZUJU S VELIKIM SVETSKIM SILAMA?

Pamet imamo, ne i para ve ~e{}e do javnosti sti`u informacije o novostima u medicini: nove tehnike i metode le~ewa, efikasniji lekovi, nova medicinska oprema, uspe{no izvedeni zahvati koje su izveli na{i lekari... Gotovo svakog meseca u na{im zdravstvenim ustanovama se prvi put izvede neka dijagnosti~ka ili terapeutska procedura za koje su se na{i lekari edukovali u poznatim svetskim centrima. Ne retko u na{en zdravstvene centre dolaze stru~waci svetskog glasa kako bi izveli pokazne operacije. Po mnogo ~emu svrstani smo u red zemaqa koje svojim gra|anima mogu da pru`e vrhunsku zdravstvenu uslugu, vrlo ~esto gotovo istovetnu kakva se pru`a i u najelitnijim zdravstvenim ustanovama u svetu. Me|utim, iako imamo izuzetno dobre stru~wake, pa ~ak, u posledwe vreme, i dobro opremqene zdravstvene ustanove, novine u le~ewu, kao rezultat doma}e pameti, retko se povezuju sa na{im zdravstvom. – Napredak u le~ewu bolesti kre}e se „mi{jim korakom“, a koji je, u stvari, veliki korak za ~ove~anstvio – ka`e nam lekar dr Ostoja Jak{i}. – Vi{e se govori o doterivawu postoje}ih metoda le~ewa, odmerenijem dozirawu lekova i zra~ewa koji „~uvaju“ zdravo tkivo... nego o revolucionarnim pronalascima. Me|utim, svaki pomak u medicini zna~i veliki rad, ogromna ulagawa, odli~nu opremqenost ustanova i ~vrstu povezanost sa mnogim drugim nau~nim disciplinama. Mi imamo pamet, ali naprosto nismo u mogu}nosti da ula`emo veliki novac u istra`ivawa, za koja se nikada ne zna da li }e dati o~ekivane rezultate ili ne. Zato su pronalasci u medicini, kao i u mnogim drugim oblastima, naj~e{}e vezani za bogate i mo}ne zemqe. Edukaciji na{ih stru~waka u svetu stoga se poklawa velika pa`wa. Oti}i, nau~iti i preneti ste~eno znawe u zemqu ~ini se kao lak{i put do novih saznawa u medicini. Ali zaista se samo ~ini – jer je i za to potrebno izdvo-

S

jiti pozama{nu sumu novca koju zdravstvene ustanove naj~e{}e nemaju. A i kada se specijalista vrate sa edukacije iz inostranstva, potrebno je nastaviti usavr{avawe. Na`alost, ~esto se ustanovi da se odre|ena novina u le~ewu kod nas ne mo`e sprovesti jer nedostaje neki od skupih aparata bez kojeg nema ni primene nove tehnike. Ina~e, pored odlaska zdravstvenih radnika u inostranstvo, put do novih saznawa u medicini je i ukqu~ivawe na{ih ustanova u me|unarodne projekte. – Institut za onkologiju Vojvodine je zna~ajno ukqu~en u me|unarodnu saradwu – ka`e za „Dnevnik” direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Tako sara|ujemo sa jednom pariskom bolnicom i to u

Po broju stru~nih i nau~nih radova objavqenih u specijalizovanim ~asopisima visokog me|unarodnog ranga ne zaostajemo za svetom. Na{i profesori ~esto su predava~i po pozivu na kongresima {irom sveta, {to je privilegija samo najboqih. Sve ovo su pokazateqi koji govore da je na{a medicinska teorija i praksa visoko cewena. I pored toga pronalasci u medicini retko se vezuju za na{e qude. Ali, ipak ih ima. Ovih dana lekar Mirko R. Jankov, {ef refraktivne hirurgije klinike „Milo{„, postao je laureat presti`nog priznawa „Globalni ambasador znawa – vrhunski svetski oftalmolog“ na Me|unarodnoj konferenciji refraktivne hirurgije odr`anoj u Berlinu. Ova nagrada se dodequje istaknu-

Va`ni i fizi~ari, hemi~ari... Pronalazak nove metode ili tehnike u medicini zahteva mnogo rada, novca ali i mobilizaciju celog tima, ne samo lekara, ve} i stru~waka drugih oblasti, kako bi moglo da se o~ekuju eventualni rezultati. Na{e zdravstvo jo{ uvek nije na tom nivou da se na dug period mo`e izvojiti jedna ili vi{e raznih laboratorija, set opreme i tima stru~waka koji bi najve}i deo svog vremena posvetili samo istra`ivawu. Da bi se do{lo do novih metoda u le~ewu neophodna je i povezanost sa fizi~arima, elektrotehni~arima, hemi~arima, biolozima... dakle velikog tima qudi koji bi dugoro~no radili na poku{aju da se realizuje neki od zacrtanih ciqeva. oblasti presa|ivawa periferne mati~ne }elije za solidne tumore. Institut je ukqu~en i u me|unarodne projekata na registraciji lekova, na ispitivawu novih lekova i kombinaciji lekova. To je izuzetno za~ajno jer smo u najsavremenijem toku medicine a na{i pacijenti imaju mogu}nost da se le~e najsavremenijim lekovima koji su tek u fazi zapo~iwawa ulaska u medicinsku praksu. Korist je i za pacijente i za ustanovu. Dakle, zahvaquju}i stalnom usavr{avawu lekara, saradwi sa vrhunskim svetskim ustanovama i stru~wacima, u~e{}u u brojnim studijama, projektima i klini~kim ispitivawima mo`emo da ka`emo da smo delom i mi doprineli novinama u medicini.

tim lekarima za inovacije u medicini, primenu savremene tehnologije i {irewe znawa. Istra`ivawa dr Jankova }e biti osnova za proizvodwu novih lasera na molekularnom nivou koji }e omogu}iti primenu jo{ preciznijih metoda le~ewa. Tako|e, i doktorica Du{anka Mandi} ima priznata dva patenta, kao i 28 priznawa za inovacije le~ewem magnetima. Jo{ pre desetak godina Me|unarodna organizacija za intelektualnu svojinu Ujediwenih nacija proglasila je ovu na{u lekarku za `enu pronalaza~a godine, i to zbog izuma magnetne trake za neinvezivno izme{tawe gvozdenih stranih tela iz organizma. „ Jasna Barbuzan


INTERVJU NEDEQE

MAR^ELO, MUZI^AR I KWI@EVNIK

Masu zanima kolika ste `ivotiwa e postoji jednoglasna generacija, van "poverewa", jedna molba: da mawe niti je ikada postojala. Jedni bi lepe svoj usrani promomaterijal po da mitinguju, drugi bi da rade, gradu, prelepquju nam koncertne platre}i vele da je rad izum kapitalizma i kate. Ako ih sekira slab odziv glasa~a, onda se igraju anarhista i lewstvuju, ~eneka organizuju politi~ku "Farmu" pa tvrti se u~lawuju u omladine stranaka, neka tamo odmere snage - jer 90 odsto napeti se identifikuju sa ’neo-farmerima’, cije veoma rado i svakodnevno glasa za {to ni u kom slu~aju ne bi da stvarno tresvoje favorite, bez ikakve javne prisiba da se uzme motika u ruke, {esti ogor~ele, i svojevoqno {aqu poruke od 100 dino ~ekaju na birou rada sa diplomom i nara, a plata im 150 evra. z Estrada je u Srpskom Zlo~inu prosekom iznad 9... Hvala na komplimentu, ali ne: ja sam samo sopstveni glas”. Ovako Veka: a) podstreka~, b) sau~esnik, v) misli o sebi i svojoj generaciji, iako smapasivni oportunista, g) egzekutor traju da je wen “portparol”. Me|u prvima ili d)............? je umetno{}u {io pokidane balkanske – Ako govorite o zlo~inu zvanom konce. Marko [eli}, poznatiji kao Mar"kulturolo{ko samuobistvo": aktivni ~elo, ka`e da neki smatraju da je ta bitka oportunista i najrealnije ogledalo menveoma va`na i doprinose koliko mogu, ali taliteta. Kao i vlast. z Da li }e dobroj muzici svanuti je druga strana bu~nija. “Jedini je ciq pridobiti neku novu decu koja jo{ nisu zakada je, kako re~e Vlada Divqan, "butrovana, a majmuna mo`e{ slobodno da dode slu{ala elita"? vede{ u Gilgame{ovu palatu i on }e opet – Ako eliti to izmi~e, ako se elita da bude nostalgi~an za granom”, pri~a mune pona{a kao elita, kako je onda elita? z Vrlo ste kriti~ni, da li ba{ to zi~ar, kog smo prvo zamolili da nam napi{e anatomiju svog sazrevawa tokom tri nedostaje Srbiji da krene napred `anrovski razli~ita albuma? ili nukleus na{eg civilizacijskog – Kreativnost ne trpi reprize, to onda sazrevawa le`i negde drugde? – Ka`em, ne venije stvarala{tvo nego rujem u masu nego u puko "hvatawe publike na Dragojevi}ev ~arlston u ogwu pojedinca, ne u ~oforu koja prolazi". I z Prethodni gost “intervjua nedeqe” rediteq Maja Uzelac pitala je ve~anstvo nego u ~otekstualno i muzi~ki sva“na nevi|eno” Mar~ela koji mu je omiqeni doma}i film iz pro{le veka, osobu. Stoga ki put sam radio onako dekade i za{to? ne znam {ta masa kako sam u tom trenutku – Te{ko za izdvojiti... recimo, jako mi se dopao entuzijazam kojim se pritreba da uradi niti `eleo da radim, istra`ustupilo "^arlstonu za Ogwenku", ali mi se ~ini da se, na`alost, pone{to od me zanima, ali niju}i terene koji su mi dinamike scenarija, koji sam igrom slu~aja imao prilike da pro~itam, izgusam ni siguran da joj privla~ni. Ako taj probilo pri realizaciji. A pri~a je prelepa. S druge strane, tu su Dragojevi}ei ovako nije sasvim ces odaje utisak sazrevavi nastavci "An|ela" koji pod etiketom "{irimo rok" {uruju sa xelatima dobro: spomenite, wa - milo mi em drago. z Za{to previ{e qusvega {to je alternativno. To mi je, uz puno po{tovawe prema ranijim radorecimo, "gej paravima, najboqi primer lo{eg. du" i odjednom svi di u eks-JU jo{ ne shvamequ o tome, a ne o ta proporciju nesre}e plati koja kasni. koja ih je sna{la te z Najpotcewenija javna li~nost u Srneophodnost da tu katarzu ipak moramo – To je pomalo kao kada ma|ioni~ar trebiji i za{to? odnegovati zajedno? ba da objasni "u ~emu je trik". Svaki autor – Spisak du`i od rolne toalet papi– Svako mora sam da, {to bi rekao prosam odlu~uje gde }e da udari ta~ku na neku ra. Kroz na{u istoriju, to je mahom bio fesor Milo Lompar, "podigne du{u na vipri~u; nakon toga, nema fusnota, nema dosvako ko je na planu stvarala{tva ra{i nivo sopstva". Ne postoji oblik angadatnog obja{wewa, rekao je {ta je imao. dio ne{to pametno i istinski vredno. `ovanog delovawa koji mo`e da promeni Kad se jednog dana, ukoliko autor i dela to Ali nema veze, mi to sve nadoknadimo iskrenog primitivca. Uostalom, nisu ni zavrede, pogleda na celokupan opus, naj~eposle, ~im doti~ni umre. Mi smo se odratovi svakome nesre}a, iako se to opire {}e postane jasno {ta su op{ta mesta weuvek radije kleli u grobove nego u `ive zdravom razumu. gove inspiracije i kakav stav autor prema z Kada ste "goli" i ko vas boqe poznagenije. tim "temeqcima" ima. z Gde je za vas krajwa granica komz Ne odbijate da se uhvatite u koje: bliski qudi ili bliski slu{aoci? promisa, u `ivotu i stvarawu? – Andri} je u jednom intervjuu kazao da {tac s politikom na na~in brutalno – Kompromis meni nije nikada ne{to pi{~eve stavove svakako treba tra`iti u ogoqen, za{to ste toliko usamqeni i {to se odnosi na krajwi ciq. Ali kada saonome {to je napisao - a stavovi verno slikoliko snage nameravate da potro{ite ra|uje{ s qudima, naravno da stalno diskukaju i karakter. Tako da su qudi koji rade vi~u}i "car je go"? tujete o tome ho}ete li do tog ciqa sti}i "kreativne poslove" uvek mawe ili vi{e – Naprotiv, naj~e{}e veoma odbijam, na ovaj ili onaj na~in, i niste uvek vi neogoqeni. Qude danas mnogo vi{e zanima jer `estoko razdvajam politi~ki anga{to najpametniji nego vaqa i slu{ati. Na {ta biste radili u "rialiti programu" ne`man od socijalnog - zanima me samo taj tu vrstu kompromisa ne pristaju samo egogo {ta stvarate. Masu zapravo zanima kodrugi. A ako te odbijawe stalnog mitinmanijaci. lika ste `ivotiwa i koliko vam treba da govawa i lomqena prestonice, kao i nez Koji natpis na Grunfovim grudima po`elite da nekoga zakoqete zubima. Utoposedovawe televizora u stanu, ~ini "usanajboqe pristaje sprskom vlastodrliti takvim qudima takvu vrstu `e|i - to mqenim"... pristajem trajno, gde treba da {cu? zna~i prostituisati se. potpi{em? z Objavili ste kwigu "Zajedno sami", z [ta bi vlast morala da uradi da – Vi{e im pristaje pokli~ Boba Roka: "Boqe `ivjeti sto godina kao milijuna{, za{to su Vam referentne ta~ke metazadobije va{e poverewe? nego sedam dana u bijedi!" fizi~ki Svetovi, autobus, mentalitet – Da lopovima se~e ruke kao car Du„Igor Mihaqevi} i broj tri? {an, samo bez osvaja~kih pretenzija. A Foto: M. Mikqa

N

vetske medijske agencije uredno su, pre koji dan, javile da su dvojica ruskih organizatora izlo`be pod simboli~nim naslovom „Zabraweno iskustvo“ ka`wena nov~anim kaznama jer je sud na{ao da su krivi za podstrekavawe mr`we. Osu|enici se mogu smatrati sre}nim jer im je pretila i zatvorska kazna do pet godina. Presuda je, kao i izlo`ba, izazvala o{tre polemike i podele u javnosti, a oba nepomirqiva tabora sla`u se u jednom – nezadovoqni su presudom. Podnosioci tu`be, ultranacionalisti~ka organizacija „Narodni sabor“ koju podr`ava Ruska pravoslavna crkva, smatra da je kazna suvi{e blaga, dok mnogi ugledni ruski umetnici i intelektualci ukazuju da je presuda potvrda razloga zbog koga je izlo`ba i organizovana – da u Rusiji cenzura i daqe postoji i deluje. „Zabraweno iskustvo“, dakle, nije zabraweno ali je ka`weno. Kamen spoticawa bili su izlo`eni eksponati u kojima umetnici barataju simbolima hri{}anske religije: na Isusa Hrista namontirana je glava Mikija Mausa, u reklami za „Koka-Kolu“ Isus Hrist tvrdi da je to wegova krv, a na reklami za MekDonalds, uz Isusovo lice i hamburger stoji natpis: “Ovo je moje telo”. Zatim, Isus na krstu umesto lica ima Lewinov orden, a Madona je napravqena od kavijara... Oni kojima su eksponati smetali `a-

S

nedeqa18.jul2010.

c m y

DNEVNIK

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kad sam se ose}ao kao lewir

U

gimnaziji sam voleo jednu Danicu – pre ~etiri decenije, dakle – jednu Sremicu iz Bukovca, ali Danica je umesto mene volela kwige, pa mene nije ni gledala. Kwige sam voleo i ja, ali je u mom {irokom ba~kom ili, preciznije, ovom malom i popla{enom ka}kom srcu bilo mesta i za wu, pa razloge za{to se nikad ni za ruku nismo uhvatili treba ipak tra`iti na drugoj strani: ili je ona kwige volela mnogo vi{e nego ja, ili je mene volela mawe nego ja wu. Sve u svemu, takav rasplet doga|aja – to da se nije dogodilo ni{ta – pru`io nam je mogu}nost da ostanemo prijateqi doveka, a jedina zajedni~ka qubav koju smo ikad imali, qubav prema kwigama, obezbedila nam i da se sre}emo svaki dan. Jer Danica radi na uglu Zmaj Jovine i Dunavske u glavnoj ~itaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu, pa bih mogao da sla`em da tamo tr~im zbog we, a jo{ lep{a la` bi bila da je ona zavr{ila kwi`evnost na novosadskom Filozofskom i zaposlila se u biblioteci samo da bih joj ja svaki dan u goste dolazio. I dolazim, jer se u gimnaziji nismo ni sreli. Da smo se sreli, ne bih dolazio. Izvesni Zoran Feri}, koji danas slovi za najtira`nijeg hrvatskog pisca, pa vaqda i zato za wega ne znam, deli `ene na okrutne i dosadne, uz obja{wewe: „Okrutne su ako ne popuste, a dosadne ako popuste.“ Ja to nikad ne bih tako vulgarno napisao, ali mogu bar – polu`mure}ki – da prenesem. Jer je dosetka dobra, i ta~na. A Danica je i dandawi – okrutna. A onda, sasvim logi~no, idu Desanka i wen najlep{i poj da je „sre}a lepa samo dok se ~eka i samo od sebe nagove{taj da.“ Pa me je moja Danica ba{ prekju~e do~ekala otki}em koje mi je vratilo veru u `ivot i qude: decenijama smo mislili da je kraj epohe ~itawa u ovom narodu, jer smo decenijama i ratovali i raspadali se. Mewali svet, ej bre. I dugo je qudima posle trebalo da shvate da oni ne treba da sa bave samo dr`avim brigama, nego da malo pogledaju i na sebe i decu, da ponovo organizuju svoje jedine `ivote. U kojima za kwigu i kulturu mora biti mnogo vi{e mesta nego za trajawa onog dvadesetogodi{weg ludila – ina~e smo zaista izgubili sve ratove. A pogotovo onaj najva`niji - rat za svoje male, a tako va`ne, pojedni~ne `ivote. I na sve to, u pravi ~as dakle, direktor biblioteke Dragan Koji} me zvao da otvorim ~itaonicu na [trandu. Koju smo Jovica Tanuryi} i ja smislili pro{log leta, pokrenuli je i, izgleda, obradovali hiqade Novosa|ana. I jako me lane zabavqao o|ek te na{e akcije u svim okolnim gradovima koji imaju pla`e, a ve}ina ih ima, pa i onih na moru. Za mojih 36 godina novi-

narstva i 18 {tampanih kwiga nije toliko pisano o meni i nisam toliko slikan u novinama kao zbog te akcije „kwiga za narodom i na pla`u, i na izlet i na godi{wi odmor“. Poslali mi moji hrvatski drugari i „Slobodnu Dalmaciju“ iz Splita, kad tamo i fotografija, a na woj – Jovica i ja ko Bred Pit i Angelina Yoli. Pa mi tek tad, a iz propratnog teksta uz tu sliku, sine otkud odjednom tolika popularnost. Ko kad ti metnu sliku na kompot, da deca ne diraju. Jer, ba{ ih briga sve te Dalmo{e i za mene i za Jovicu, oni na{u kwi`aru na pla`i nabijaju na nos svojim gradskim vlastima. Naslov: Lale mogu, a Dalmatinci ne mogu. Da je neko otvorio kwi`aru na brazilskoj Kopakabani – isto bi napisali. Brazilci imaju {to Hrvati nemaju. A u istom tonu pi{u i beogradske, ni{ke i kragujeva~ke novine. U kom{ijinom tawiru ve}a komade{ka. Ose}ao sam se kao drvo! Al ne ono `ivo, koje jo{ mo`e da olista pa i ploda da donese, nego kao iz wega istesan prut, {tap, a {to da ne – i lewir neki. [ta misle ti Spli}ani, Ni{lije i Beogra|ani, da na [trandu 20.000 qudi sedi i ~ita kwige od jutra do mraka? Ma kakvi, i ovde se leti {acuju devojke, a dao ih Bog ko nikad u istoriji, grozdovi lepote, veseqa i zdravqa, nijedna rahiti~na, nijedna pogurena, nijedna maqava, ko kad sam ja za taj pos’o bio. Od wih sto u celoj {koli, bilo desetak zgo|u{nih i lepu{kastih i tri zaista lepe. Ba{ onako leeeeeepe, rekao bi Radovan Tre}i. A sad od wih sto, ~etiri nisu lepe. [to je i najlep{a, i meni najdra`a, strana ovog sve o~iglednijeg civilizacijskog napretka. I ovde se po vas dan samo o fudbalu pri~a i, dakako, o lopovima i prevarantima, po kojima se pquje kad ih pohvataju, a dive im se dok ih ne uhvate, i ovde su yipovi zamenili stihove, a sportske kladionice - gradske ~itaonice. I ovde se, kao i u Ni{u, Kragujevcu i Beogradu, a za Split ne znam, nit me interesuje, za kwige ma{a minimalna mawina pismenih gra|ana jedne zemqe koja bi u dru{tvo evropskih naroda, zna da bi da u|e, ali ne zna {tra bi tamo i da radi. Pa je ovaj na{ novosadski hepening sa kwi`arom na [trandu samo dobar primer, mo`e jako da {tr~i i da para o~i, ali ga ve}ina ne}e ni primetiti. Malo }emo od ove kwi`are imati koristi, jer kakva je korist od toga {to ti drugi zavide. Pa nek smo je i zato otvorili: ~isto da prkosimo du{manima! Zato se prave i veliki svatovi, voze skupa kola, zidaju ogromne ku}erde za parove bez dece sa obaveznim bazenima – za nepliva~e. „\or|e Randeq

ISKUSTVO NIJE ZABRAWENO ALI JE KA@WIVO

Umetnost sa zapu{enim ustima lili su se da vre|aju wihova verska ose}awa. Na drugoj strani su svi oni koji tvrde da je umetnost slobodna da se bavi religijom, kao delom svetske pro{losti i sada{wosti. Sud, o~ito, nije delio to mi{qewe i pretpostavio im je versku doktrinu i ube|ewe da je izlo`ba povredila ose}awa vernika – bez obzira da li su li je videli ili ne. Pomenuti slu~aj i presuda, u svakom slu~aju, otvaraju bezbroj dilema, od onih koje su granice umetnosti do wihove politi~ke pozadine. Od kako je sveta i religije, navodno vre|awe re~ima i delima Boga (ili bogova) od strane umetnika – bilo je ka`wavano. S druge strane, misle}i su qudi neprestano stavqali pod znak pitawa sve etablirane sisteme vrednosti, bili oni dr`avna ili verska doktrina ili vlast. Maksima da je ’umetnost ve}a od `ivota’ na ovim je poqima dolazila do punog zamaha i izra`aja. Spisak umetnika koji su zbog svojih umetni~kih dela bili proka`eni, progawani, pa i ubijani, dug je i neprekinut sve do danas (setimo se najsve`ijih prognanika kakvi su Mahfuz, Ru`di...). Mada su mogli o~ekivati da }e biti ka`weni i, ~ak, `ivotno

7

ugro`eni, umetnici kroz vekove ipak nisu prestajali da stvaraju dela u kojima su ukazivali na skrivene, mra~ne strane religijskih u~ewa odnosno na (ne)dela onih koji takva u~ewa sprovode.

wihova savest/talenat, a iza drugih savest/talenat/sila. O~ito je da sila na ne~ijoj strani favorizuje to mi{qewe nau{trb drugog. Mo`da ovo ne zvu~i prijatno, ali uva`ava fakti~ko stawe ne-

Naravno, vekovima je neprekinut i niz umetnika koji su slavili religiju i wene propovednike. Ko od wih je upravu? Preciznije: ko ima pravo da obznani svoje mi{qewe/uverewe? Iza prvih stoji

postojawa sveop{te slobode izra`avawa mi{qewa/ideja, kako u dru{tvima koja tu slobodu proklamuju, tako i onima koji istu nikada nisu postavili kao svoj princip. Otuda se o{trije oce-

wuje vre|awe ne~ijih religijskih uverewa od vre|awa ne~ijih ateisti~kih/sekularnih uverewa. Kona~an odgovor na dilemu o granicama prava na izra`avawe ne postoji jer nema idealnog dru{tva niti idealnih sloboda, pa }e otuda, umetnik uvek stradati zbog svojih uverewa koja se ne sla`u s dr`avnim/verskim sistemima (bila crkva odvojena od dr`ave ili ne), bez obzira {to je glas umetnika glas pojedinca spram mase vernika, bez obzira {to bi glas sumwe prave vernike trebalo samo da utvrdi u wihovu pravednost. Ako je snaga umetni~kog dela mnogo mawa od aparata dr`avne/religijske sile, nemogu}e je ne postaviti pitawe za{to se i u 21. veku, kao u 19. ili 18, umetnici (kao marginalna pojava koja ne}e pomeriti svet), ka`wavaju? Zar se svet kroz istoriju nije promenio? Odgovor je o~igledan: svet nije ni tolerantniji ni humaniji. Za{to? Zato {to nije nastupio kraj istorije, pa }e 21. vek biti vek sukoba civilizacija, kako je to predvideo Hantington – a one su odre|ene upravo religijskom pripadno{}u. Osnovna teza profesora Semjuela Hantingtona (1927-2008),

jeste da }e se ratovi nadaqe voditi ne zbog teritorija ili ekonomskih interesa, ve} zbog neprelaznih kulturolo{kih razlika, pod kojima on podrazumeva razlike utemeqene na religijskim doktrinama. Sukobi dr`ava i naroda istih religija - civilizacija bi}e zaboravqeni kada se zarati s drugom verom. Me|u devet civilizacija koje poznaje, Hantington otkriva prirodne neprijateqe i prirodne saveznike. I mada je teorija sukoba civilizacija o{tro kritikovana, doga|aji poput napada 11. septembra i potom rat protiv ’dr`ava zla’, potvr|uju weno postojawe u praksi. Ako su, dakle, civilizacijske prepreke nepremostive, svi su u permanentno neprijateqskom okru`ewu. Da bi se civilizacija odbranila, neminovna je – kao priprema za kona~ni sukob – religijska konsolidacija. U tom naporu ne mogu se tolerisati disonantni glasovi, i u ime monolitnosti moraju se u}utkati bunxije. Za po~etak su, na ruskom krilu hri{}anstva, kazne simboli~ne, ali oni koji se blagovremeno ne nau~e pameti, rizikuju i drasti~niju odmazdu. Mada u ovom trenutku ne mo`emo znati kako }e se odvijati doga|aji na frontovima i u pozadini sukoba civilizacija, mo`emo re}i da je – dopalo nam se to ili ne – budu}nost ve} po~ela. „ Ilija Baki}


8

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Golubina~ke kotobawe Seo Pera na stolicu, prekrstio nogu, da vidi |on, zamano jako s bradvom i otfikario iz cuga penyetu s opanka. Kad je to sudija video, pusti ga da ide ku}i i ka`e mu da veruje u to wegovo majstorsko pismo i da je Pera pravi majstor rvo da se razumemo, {ta je to {to ste pro~itali. Sremci oma razumu, ne zato {to su Sremci, ve} se tako to kod wih ka`e. Bana}anima kotarka stoji na sred avlije a mi Ba~vani ~ardak me}emo na brazdu, do kom{ije. U Ba~koj je navek bila lepa promaja me|u kom{ijama a i lak{e je nekako kad podelimo pacove i tu silnu `gadiju, kad okrunimo kukuruz. Koliko su nazivi razli~iti toliko je i razli~itih modela ode kod nas, al im je ista namena. I u ~ardaku i u kotarki i u kotobawi dr`imo kukuruz, da se osu{i u klipu, da zrno bude zdravo i da na prole}e, kad ustreba novaca za slede}u setvu, krene i kruwewe. Mi Ba~vani nismo tolko na izgled ~ardaka davali, kolko su se kerili Bana}ani s kotarkama. O Sremcima da i ne govorim, oni su tek cifrali svoje kotobawe. [to je gazdurina bio ve}i, avlija je bivala sve mawa za kotobawu. Trajalo je to takmi~ewe sve dok nisu „o~li Nemci“. Posle rata se `ivelo herojski u Sremu, dizali su se spomenici pobednicima a kotobawe su ve} bile kula~ka forma i nije ba{ bilo zgodno da i u novoj slobodi budu statusni simbol. Uveli su Sremci Socijalisti~ku Slavu, pa su se okre}ali na ringi{pilima po selima i po nekoliko dana, ko mi na Veliku Gospoinu. Na ringi{pilu su svi isti i svako ima svoje mesto da sedne, niko nikom ne smeta i samo se smewuju pozicije u odnosu na narod koji okolo stoji, gleda i strpqivo ~eka da neko s ringi{pila si|e, da na wegovo mesto sedne neko iz naroda. U Golubincima ima jo{ nekoliko kotobawa koje se}aju na stari Srem. Bio sam tamo s Raletom iz Rume, sawkali smo se Bricinim fijakerom, od kotobawe do kotobawe.

Uprego Brica dve belke, ko za paradu, pomislio bi kogod da su mu va`ni gosti do{li, a ono Rale i ja. Zapovedio Rale da Brica kajase zategne na }upriji kod jedne od puno praznih ku}a. Prazna je i kotobawa. Niko ne pita ni za jednu ni za drugu. ^uva ih korov koji je udario po avliji sve do kapije i kapixika (avlijska vrata u Sremu) i ne da da se otvaraju. U Golubincima je sa~uvano desetak kotobawa, najboqe su

samdesetsedme. Onda je u ku}i gazdovo Ni}ifor Ni}a Lep{anovi} i bu|elar je bio kod wega. Glavni majstor je bio Petar [trapajevi}. Novci su i{li wemu a on je pla}o kalfe i antlogore. I{le su godine, rodne, su{ne, ki{ne, pevalo se, slavilo, radilo, umiralo, ra|alo i gradilo u Sremu. Bo`a Lep{anovi} je posle tridesetpet godina istero ono {to je Ni}a zapo~o, kotobawa je bila zavr{ena hiqadude-

P

Korov ~uva sve do kapije i kapiyika

Dve porodice trebalo je od we da `ive

o~uvane dve, gradili su ih porodice Gale~i} i Lep{anovi}. Kod Gale~i}a vi{e niko u ku}i ne `ivi, sem kotobawe, uspomena i poneka naherena slika s brkatim ba}om i strinom u marami, oka~ena o ekser u predwoj sobi. Pi{e i u nekoj fascilki, odavno zatrpanoj drugim papirima, da su obe kotobawe od izizetnog zna~aja za kulturno nasle|e i da su pod za{titom dr`ave. Kako se dr`ava smawivala, rasla je gomila papira na toj fascikli i ko bi sad teo da je na|e, moro bi zdravo da se napra{i. Lep{anovi}i su svoju kotobawu po~eli da grade hiqaduosamstoo-

vetstodvadesetdruge. Bo`a je bio Ni}in sin. Ni majstor Pera nije bio kadar da do kraja izdr`i u Lep{anovi}ovoj avliji, poso je dovr{io drugi Pera, Petar De{i}. Kad se Bo`a upro da zavr{i zapo~eto, odre{io je kesu i pet majstora su imali tri godine fraj ranu za svoje porodice, da samo na poso misle i da im ne drk}u ruke, {are lepo da ispadnu i daske da budu lepo uklopqene. De{i}i su bili sirotiwa, al dobri majstori, radili su zajedno, otac i ~etiri sina. I onda se {vindlovalo, da vi{e ostane za lebac. Nisu prijavili obrt i jedared do|u po wih xanda-

VOJVODINA STARA

ri, da vide ko to porez ne pla}a. Odvedu u Kraqevski sud u Staru Pazovu Peru De{i}a, da ga pitaju ima li on Kalfensko pismo, befeld da sme i da ume to da radi. Izvadi Pera gomilu zgu`vane artije u koju je umoto bradvu i ka`e sudiji da je to wegovo majstorsko pismo. Gleda sudija, glede i xandari, misle {ta }e im Pera sad podvaliti. Seo Pera na stolicu, prekrstio nogu, da vidi |on, zamano jako s tom wegovom bradvom i otfikario iz cuga penxetu s opanka. Kad je to sudija video, pusti ga da ide ku}i i ka`e mu da veruje u to wegovo majstorsko pismo i da je Pera pravi majstor. I bio je majstor, ka`u i danas svi koji vide kotobowu kod Lep{anovi}a. De{i}i su bili malko posebna fela majstora, radili su svi ko jedan, al se znalo {ta je ~iji poso. Me|u wima je bio jedan „malko ranije uzbran“ i nije bio kadar da radi te`ak paorski poso, al je umo lepo da crta {are na drvetu. Po tim crte`ima je rezo drvo drugi, koji bio malko }opav, pa nije bio kadar da tegli gra|u, ko druga bra}a. Na kotobawi se nije vidla ni jedna falinka, radovali su joj se i majstori i gazda. Dve porodice trebalo od we da `ive, majstori od rada a doma}in od roda koji je dr`o u kotobawi. I jedni i drugi su se ponosili na kotobawu i to im je bila mustra da se fale. Kad se sa {ora krene redom, nuz kotobawu, prvo ide vajat. Tu su bili mom~adija ili fri{ki mladenci, da se na miru upoznaju. Onda je bila ka~ara, sveto mesto za stariji mu{ki svet. Posle ide u sredini kotobawa za kukuruz, pa ambar za sitnu ranu, okna za: `ito, zob, je~am, maunarke. Lep{anovi}eva kotobawa je bila duga~ka tridesetdva metera. Kad je do{lo vreme da se sinovi podele, Bo`a je Stevi i Cveji dao po osam metara kotobawe da prenesu u svoje nove avlije. U staroj ku}i kod Bo`e osto je Nikola i {esnaest metara od one velike kotobawe. Lepo i bez re~i su se podelili. Kotobawu su pravila dva kapitala i dve generacije Lep{anovi}a, danas je dr`ava ~uva al zub vremena ne mari za to. Kanda da je i dr`avni zubar skup, pa nemaju ra~una. Boqe da smo kakvog starog berbera na{li, oni su bili kadri i da {i{aju, da briju i zube da vade. Ovi danaske, {to se doteraju i namiri{u ko berberi, samo briju i {i{aju a kotobawe zvrje prazne. Ni ~ardakovima ni kotarkama nije ni{ta boqe, i pacovi su ih odavno napustili, ko bu{nu la|u. „ Bora Oti}

NEODOQIVI HAOS

Lete petarde plovila na P rvo huk Drine poklopi qudska cika i vriska, pa tu galamu nadja~aju truba~i i neizbe`ne vuvuzele. Onda, povrh svega, grune top~e i haos dobija sasvim novu dimenziju. Niz strmu peru}a~ku obalu klize gumeni ~amci, oko wih se sapli}u qudi sve sudaraju}i se me|usobno, a }ilibarna drinska voda po~iwe da se peni i joguni. Na stotine vezanih ~amaca poku{ava da se otisne od obale, sudaraju se, odbijaju jedni od drugih. Na sve strane psovke, povici upozorewa. Lo{e napumpane gumewake teret posada potapa, oni pani~no spasavaju stvari, hvataju se za plovila koja nailaze. I dok truba~i u posebnim ~amcima produvavaju limariju napadnim melodijama, lete petarde i pr{ti voda, kolona se ve} otegla na kilometar. Ve} godinama velika Drinska regata u Bajinoj Ba{ti, od Peru}ca do Roga~ice izgleda ba{ tako. Kontrolisani haos ovaplo}en u kilometarskoj koloni gumenih, drvenih i limenih ~amaca, traktorskih guma, improvizovanih plovila svih fela i gabarita. Na ~elu idu VIP splavovi, gra|eni od trupaca i manevrisani na na~in kako su to nekada ~inili stari drinski splavari. Oko raspomamqenih regata{a krstare ~amci `andarmerije, spasioci, Crveni krst i novinari. Ali, program Drinske regate po~eo je, ipak, ne{to ranije. Pr-

su pe~eno prase, a ne jagwe kao ranijih godina. Dobar deo te posade ~ine reprezentativci u kajaku na brzim vodama, pa publiku nije ~udila ni pobeda kao ni ~iwenica da se nisu ne{to ni umorili. Ubrzo po progla{ewu pobednika usledili su revijalni skokovi s mosta u ~emu su u~estvovali skaka~i iz skoro svih dr`ava biv{e Jugoslavije. Skokovi sa mosta kod Ra~e veoma su opasni jer se ska~e protiv struje, sa dvadeset metara visine u vodu ~ija temperatura ne prelazi 15 stepeni Celzijusovih. No, to figurama koje neustra{ivi momci izvode samo pridodaje jo{ lepote. Ve~eri na Drinskoj regati rezervisane su za koncerte Most festa na u{}u reke Ra~e u Drinu. Zvezda ve~eri bila je sarajevska Crvena jabuka koja je na livadi opkoqenoj stotinama {atora ugostila vi{e od pet hiqada qudi. Ali svi ti kamperi, uz goste sa skoro svih kontinenata, {to zauze{e listom sve slobodne krevete u Bajinoj Ba{ti, tu su bili zbog glavnog doga|aja koji je ju~e ujutro po~eo vriskom, trubama, vuvuzelama i topovskim udarom. U~estvovalo je vi{e od hiqadu petsto raznih plovila,

„ Pi{e: Jovan Tanuryi}

Krastave diwe Zaharija Tadijinog u na Futo{koj ulici, dabome u Novom Sadu, pore|ali Ka}ani, Vilov~ani, Koviq~ani, pa i oni momci iz Loka, pomalo i besni na ovoj vru}ini izme|u Ivandana i Petrovdana, ko vozove svoju vre`u. Nude diwe i lubenice k’o da su zaxabe! – Evo ove krastave su najboqe, a tek ove ananas... Tu {e}era ne treba, braco moj. Te krastave smo uvek mi deca tra`ili. Nisu bile nekakve na izgled, al’ kad ih na kri{ke podeli{ k’o da su sa nekog slikarskog {tafelaja. @ute, a uz koricu srebrnaste. Slatke, mogle su i da se jedu onako o’ma, neola|ene. S malo mekana leba i - udri! Mi deca smo imali zadatak, ako nam mama nema vremena da ona ode na Futo{ku, da na|emo deda Zaharija Tadijinog iz \ur|eva. E, te Tadijine su bile najboqe. I najve}e. I najsla|e. I najjeftinije. Verovawe je da sunce o Ivawdanu trired zastane i isto toliko puta zaigra na nebu i da je vre`a u to vreme s po~etka jula najboqa, da mora o’ma da se bere i na pijacu iznosi. Tadijini iz \ur|eva Zaharije, Du{an, Rada, Mile i Koja su to i te kako znali i po{tovali. Nisu samo diwe i lubenice iz \ur|eva bile na glasu voleli smo mi i Gardinova~ke, pa i one iz Srema iz [a{inaca, Obre`a, Vogwa, Ogara. Moga druga Paje je stric Milivoje vi{e vol’o da lubenice spakuje u voz pa u Split. Uvek su ti

T

Sremci bili druga~iji. Nije Milivoja mrzilo da tovari i po dvoje - troje kola lubenica u vagon i da se klacka do Jadrana, a mog’o je i on da svu vre`u rasproda u vojvo|anskoj prestonici il’ da skokne do Beograda pa da mu na Bajlonovoj, Kaleni}evoj pa ~ak i Zemunskoj sve lubenice i diwe odu k’o alva. Nije ’teo gazda Milivoje tu u kom{iluku, ve} je vo’lo ba{ u Splitu. E, a za{to?

Bilo je u Splitu svega na voqu. Vre`a skupqa i po tri puta, a on je vol’o sve “k’o majmun”, sam je tako divanio i onda dinare u najlon kesu pa po Splitu. Kad se vrati u Srem ni lubenica ni diwa, a novaca tek malko. Opet beri pa na put. A, kad je ve} o vre`i divan, onda se moram setiti i Bra}ele iz Vilova. Taj brkajlija k’o od brega [ajka{kog odvaqen, um’o je nama deci da na pijaci divani: “Jednu, ovu veliku od dvaest kila }u

da pojedem, o’ma, a ova druga ista tolika mi treba da se umivam - jedna je za `drawe, a druga da pere{ ~unku (lice), ha, ha, ha. Ajd, kupite o’ma, posle }e biti skupqe.” Prodavale su se lubenice i diwe sokakom. Na kola se natovari vre`a, upregne neki lewi kow pa iz \ur|eva, Vilova il’ Koviqa ajd po Ba~koj. – Sve`a vre`a, o’ma, skoro zabadava –alamio bi baba, a snajka bi onako smerno brisala jednu lubenicu od prqe`i, zemqe i pra{ine. Na rogqu se zastane, a redu{e {aqu decu i usput dovikuju: “Nek se ~uje kad je kvrcne{, a dobro gledaj i u koren... Mo`’ i da zase~e, ne moj da donese{ zelenu il’ k’o bundevu”. Nije ba{ svako od nas im’o fri`ider u ku}i, a podrum smo imali, pa i kasnije u na{oj ku}i se vre`a nije ’ladila na struju ve} u podrumu. Diwe na dve-tri stepenice od zemqe, a lubenice ba{ na podu. Kad se ovako la|ene donesu pod kajsiju - tu je bila najboqa ladovina, tu smo leti i doru~kovali, ru~ali i ve~erali - pa i ih mama rase~e na re`weve, jede se sve dok su na astalu. A, onda jedan po jedan - za slamu! Da se ne upi{kimo u krevetu. Leto bi ve} za{lo, pro{la je i Velika Gospojina, a mama i baba bi deci divanili: “Do{la vam je u~iteqica, o~le su lubenice.” I tako sve do dogodine. A, {to bi se za`eleli lubenica i diwa! E, to se ne mo`’ ni napisati.

vo su na jezeru Peru}ac odr`ane igre bez granica, takmi~ewe u preplivavawu jezera i u pripremawu ribqe ~orbe pored reke Vrelo. Tako su u ~etvrtak takmi~ari mogli da se oprobaju u hvatawu balona u skoku, vodenom basketu, borbi palicama na brvnu i nekoj vrsti {tafetnog plivawa. Drugog dana po~elo je ono zbog ~ega se desetine hiqada qudi svake godine sjati u malenu Bajinu Ba{tu. Sa obale u Peru}cu, u senci divovske brane, po~ela je takmi~arska regata u kojoj je u~estvovalo devet posada. Najstarija ekipa odustala je ve} posle stotinak metara, a ostalih osam razvuklo se du` reke do nepreglednosti. Kod oronulog mosta na Ra~i ispostavilo se da je pobedila ekipa “Revita” – posle pet uzastopnih pobeda osvojili

Neisplati

Predsednik op{tine Bajina Ba regata odavno prerasla, ali da uz na dr`e konce u rukama. – U regatu smo ulo`ili oko tr sama po sebi neisplativa, mo`em ipak, donosi vi{estruku korist. je najva`nija reklama kakvu za ta dobijemo – ka`e Savi}. pra}enih truba~ima, plutaju}im {ankom, muzi~kim splavom, ro{tiqom i ostalim specijalitetima doma}e plivaju}e kuhiwe. Kao svake godine do sada, i ove su se pojedini regata{i potrudili da na vodu izvezu originalne ~amce. Plovilo se na trupcima, stiroporu, spojenim kupatilskim kadama sa sve ro{ti-


DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

9

„DNEVNIK” NA „^OBANSKIM DANIMA” NA POVLENU

Srema~ko-{umadijsko bratstvo i jedinstvo o nije bio, evo na brzinu: Povlen je brdovita oblast na zapadu Srbije koja se prostire na teritorijama op{tina Bajina Ba{ta, Vaqevo i Kosjeri}. Obrati pa`wu, neka od povlenskih brda – {to je kod wih brdo, kod nas u panonskom beskraju bi bila sura planin~ina – visoka su i preko 1.300 metara. I upravo ka jednom od tih brda, isto tako visokom preko hiqadu meteri, po imenu Brdo Grad, zaputila se kulinarska ekspedicija Specijalnog rezervata prirode “Zasavica”, predvo|ena upravnikom Slobodanom Simi}em i majstorom kulinarstva \okom Belomarkovi}em. Bogme, ko je navikao na vojvo|anske ravne, u{orene sokake, nek se dobro pripremi za ovakvo putovawe. Jer, {to kriti, suo~eni sa {urnajst serpentina tokom tih sedam kilometara od Kosjeri}a do vrha Brda, dohvatila nas je dobra smu{a u stomaku dok se ne popesmo na sam vrh. Istina, bi nam ne{to lak{e kad na `eqenom ciqu zenice upi{e u se}awe pejsa` za nezaborav. Obistinilo se ono {to no} pre toga na|osmo na sveznaju}em internetu – da je re~ o pravom ~obanskom raju, a posle }e se ispostaviti i kraju prepunom duhovnog i kulturnog blaga, bogatog i srda~nim, nasmejanim qudima. Koji }e – nemojte verovati, nego krenite pa se li~no uverite – dati sve od sebe da vas ugoste kako to dolikuje dobrim doma}inima. Stigosmo, dakle, na tridesete “^obanske dane”, najve}i sabor seoskog stvarala{tva i obi~aja u Zlatiborskom okrugu ~iji su koreni u tradicionalnom narodnom va{aru koji se odr`avao na Pavlovdan, na mestu okupqawa ~obana iz u`i~kog, bajinoba{tinog i kosjeri}kog kraja. -Ba{ u pravi ~as - potvrdi ~au{ ovogodi{weg Sabora, osniva~ “^obanskih dana” Mi}o Rogi}. - Evo, nakon deset godina podstanarstva na gradskim ulicama Kosjeri}a, vratio se sabor na isto mesto gde je pre ta~no tri decenije i za~et, da ponovo po prostranim livadama zatrepere zvuci svirala i dvojnica, da se stameni momci poduhvate “u kosti” i poka`u ko je spretniji i ume{niji, lepote devojke zasene devi~ansku prirodu Zlatibora i Tare i da se iz mnogobrojnih

od kobasica i kulena spravqenih od mesa mangulica, podolaca i magaraca. Navalio narod, pa sve uzdi{u}i nad ovim dimqenim aran`manom, krka li krka sapuwaru od mangulice, raspituju}i se izme|u zalogaja po{to su ~uveni sapuni i kremice za frajlice spravqeni od lekovitog mleka magarica sa Zasavice. Utom, eto sre}e, sti`e jo{ zemqaka s vojvo|anskog potkontinenta. Ba{ pored Zasav~ana, sa svojim kotli}ima uparkira{e se, a ubrzo i upaprika{i{e se u gotovqewe ~uvenog specijaliteta od belih bubrega, da prostite sviwskih muda, na{e Lale iz [ajka{a. Krenu upoznavawe, ~usmo da su vatre pod kotli}e potpalile i Ni{lije, pa doma}i mla|ani majstori iz Nacionalne ku}e “Izvor”... Zna~i, ne}e biti lako. Sve velemajstori varja~e do{li na poziv viteza kulinarstva Milijana Stojani}a, koji se okitio mnogim svetskim titulama prezentuju}i srpsku kuhiwu u svetu i ~uvaju}i je istovremeno od doma}eg zaborava, da ukrste varja~e i poka`u svoje ume}e u spravqawu tradicionalnih jela iz svih krajeva Srbije. Vi{e od dve hiqade jela ~uva u ume}u baratawa varja~om ovaj vitez kulinarstva, pa je tim ve}a ~ast primiti iz wegovih ruku odli~je za vrhunski pripremqenu hranu. Tek da se zna, i Kuzminkama i Zasavi~anima pripa- Sremice Kuzminke Jovana i Jelena do{e po kolajna za pripremawe doma- lepotom Povlenske planine nadvisile }eg sviwskog paprika{a i gula{a od magare}eg Odmah na|osmo zajedni~ki jezik sa brojnim mesa. navija~ima koji su na sabor do{li iz obli`weg I dok je majstor \oka, koji je na zasavi~kom sela Se~a Reka. Dodirne ta~ke postado{e jasnivizitorskom centru Vaqevac paprika{ima od je kad nam reko{e da se u neposrednoj blizini mangulce, podolca i magare}eg mesa ’ranio i nalaze brojni ostaci rimske civilizacije. Pa na’ranio brojne kraqeve, dipomate, predsednike to je to! Pa ovo srema~ko - {umadijsko bratstvo i bankare, da o sili obi~nog naroda sa svih strai jedinstvo se`e sve do carskog grada Sirmijuna zemaqske kugle i ne divanimo, marqivo poma, kada smo im bili prestonica. Mo`e biti da slovao nad svojim milionitim kulinarskim ~e}e biti da su Prob ili neki od ostalih sirmidom, mi se opredelijumskih imperatora sigurno dolazili ovde na smo da malko obi|eonda{wi anti~ko-vizantijski seoski turizam. mo sabor. I k’o {to Odlu~ismo odmah, ako bude kakvih mana il’ zaje red, i ovde se meto merki, a nije bilo verujte na re~, ima da im se duga~ki red va{arto bratski automatski oprosti. I dok si rek’o skih tezgi prepunih keks ve} se slatko smejemo sa Ra{om Arsenijesvakojakih xixabivi}em, prvim pobednikom ~obanskog vi{eboja u xa, pa licidarskih pewawu na banderu i Tiosavom Duwi}em. Zovu srca, krivih lu{a, nas da im posle takmi~ewa budemo gosti na svilenih bombona i “skromnom” ru~ku. preslatke alve. Ma, A tamo od skromnosti, dakle, nije bilo ni svega je bilo, od pleslova “s”. I da smo hteli da foliramo kako smo tenih korpi, drvefini Sremci, da nam je samo do {etwe i ladne nih ~uturica i opaizvorske vode, ne bi nam ni otprilike uspelo. naka, preko cve}a, Reko{e nam da se ladna voda pije odma ujutru, uz doma}ih kola~a i slatko od malina, kafu i wihovu ~uvenu rakiju meda, pa do pletenih {qivovicu, al’ da je sada vreme ru~ku pa su na xempera i lekovitog redu i drugi obi~aji. [ta }emo nego da kao fibiqa. Aktivan odno vaspitani gosti poslu{amo doma}e iskustvo. mor u zelenom okruNare|ewe – izvr{ewe. Prvo po rakija, u stvari `ewu, {etwu seopo dve, pa onda, ko {ta vi{e voli, dal’ pe~ena skim stazama i cvetjaga il pe~ena guda, pa salata od doma}eg paranim livadama, namah dajza, krastavaca i hrskavog luka, podbo~ena zaboravismo u okruzlatno `utim, kao otrov qutim pari~icama. `ewu desetine {aGreh bi bio, blagoutrobije prebukirano vruPobednik nadmetawa u ~obanskom vi{eboju Stanko Jeroti} tri. Zlatno re{ jag}im jagwetom tek skinutim sa ra`wa, o`alopresko~io je iz mesta metar i ~etrdeset we i prase u rotacistiti ladnom izvorskom vodom, dakle, fala legrla narodnih peva~a zaore izvorne srpske peji mame da se pod mus u|e na barem dvokilu pe~epo na izvorskoj vodi, verujemo da je zdravo zdrasme. [arenilo naroda, mladost i lepota ponovo wa, doma}u lepiwu i kupus salatu, rukovode}i se va i zdravo ladna, al’ se mi ipak po preporuci su zavladali Brdo Gradom - u dahu }e ~au{ Mi}o. starom mudro{}u da, „dok ne probam lava i lavidoma}ina opredelismo da posle carske klope ^im udahnusmo blagotvorni planinski vazduh, cu, za mene su guda i jaga kraq i kraqica svih `iu`areno blagoutrobije rashladimo sokom od nama’ o`ivesmo. Jo{ lep{e nam bi kad videsmo votiwa!“ vojvo|anskih “jelena” i “lavova” isce|enih u da ni ovde nismo bez svojih, jer su vredne Sremi- Nekada te{ki uslovi `ivota zahtevali su da politarske fla{e. ce iz Udru`ewa `ena “Dikla” iz Kuzmina ve} po qudi budu zdravi, jaki, ali i sposobni i okretni, Jedva smo se nakon progla{ewa pobednika, povelikom astalu razarstrle srema~ke kobasice, da mogu da na|a~aju, presko~e, obore, ali i nadpepakovali u aute i nazad za ki}eni Srem. Mislim, {unke i kulewe, okolo pore|ale svojih ruku devaju. Re~ je o nadmetawu momaka u bacawu kamena jes’ da smo {to se ti~e seoskog turizma maznuli la, doma}e krofne, korpice, {apice, kisele gus ramena, skoku u vis iz mesta, nadvla~ewu klippelcer od doma}ina iz TO Kosjeri}, koji }emo da `vare i sal~i}e, na panoe ra{irile svoje ru~ne ka, rvawu, nadvla~ewu konopca. Manifestacija rasadimo po ~itavom Sremu, jes’ da nam je bilo radove i kuvarice, pa samo nutkaju brojne posetreba da poka`e da vite{ki duh jo{ `ivi u memnogo lepo, al’ kad izbismo u valovitu Ma~vu i tioce. Predsednici, Kuzminki Srbislavi Cve{tanima ovog kraja - pri~a nam stameni gorugledasmo Fru{ku goru tamo na horizontu, ej, tin~anin – puno srce. Al’ ni Zasav~ani nisu za {tak, osamdesettrogodi{wi Radoslav Vasilijekako smo svi bili veseli. Al, to je pri~a za neki „ Nikola Nik{i} baciti. Majstor \oka redom met’o suvu ikebanu vi} dok se ~eka po~etak ~obanskoga vi{eboja. drugi put.

K

nih ~arki, toplotnih udara i sitnih posekotina. – Anga`ovali smo `andarme, spasioce, ronioce, aktiviste Crvenog krsta i doneli pravilo da svaki ~amac mora imati kapetana koji poznaje reku. Obalom regatu prati nekoliko bolni~kih kola. Svesni smo da ovako veliku manifestaciju ne mo`emo u

NAOPA^KE

ri miliona dinara i, znaju}i da je mo da ka`emo da Bajinoj Ba{ti, Pored trgovinskog obrta, tu nam aj novac nigde ne bismo mogli da

z Da imamo jaja, ga|ali bismo ih mu}kovima.

a{ta Miloje Savi} ka`e da ih je z pomo} dr`ave i okolnih op{ti-

z Kad se mu}ak ustoli~i, nijedan prodavac ne zna cenu svojih jaja.

ivo, ali...

potpunosti da kontroli{emo, ali qudi ovde samo `ele dobro da se provedu, zbog ~ega retko prave problem – navodi Stevanovi}. Regati se celim tokom sa bosanske strane prikqu~uju tamo{wi regata{i. Ranijih godina to je bilo neizvodqivo, ali zahvaquju}i dogovoru izme|u organizatora i nadle`nih u BiH, sve je vi{e u~esnika kojima Drina te~e levo. Tek kod mosta na Ra~i, gde ~amci pristaju zarad kra}eg predaha, nastaje prava gungula. Odatle, pa do kraja puta rekom plove ~amci vezani jedni za druge ~ine}i xinovske splavove {to se tromo gegaju ka ciqu. Uve~e, publiku je na Most festu zabavqao rok legenda Glen Hjux, nekada{wi gitarista grupe Dip Parpl i Blek Sabat, a sada{wi ~lan grupe Blek kantri komjun, kojem su prethodili Cane i Partibrejkersi. Spektakularnom svirkom zavr{ena je i regata iza koje je ostalo pitawe kako mesta{ce poput Bajine Ba{te sa svega 9.000 stanovnika uspeva da organizuje doga|aj koji na Drinu privu~e desetine hiqada qudi `eqnih nesvakida{weg provoda. I dok saobra}ajci na lokalnim putevima sa~ekuju izgorele i podnapite regata{e, sa na gotovs isukanim kaznenim blok~i}ima, Bajina Ba{ta po~iwe da se smiruje i vra}a u letargiju koja vlada tokom cele godine. Bezbrojne sitne propuste poku{a}e da isprave neki drugi put. Dok se to ne dogodi, Drinska regata u Bajinoj Ba{ti bi}e neodoqiva u svom onom haosu koji je karakteri{e, a koji organizatori tek povremeno uspevaju samo da usmere, nikako da iskontroli{u. Petar Klai} Foto: I. Rami}

z Granice razuma ne}e se mewati dok ne ostanemo i bez drugog jajca.

qom, ~ak i u specijalno obra|enom mrtva~kom sanduku. Uz obavezno prskawe, kupawe u ledenoj vodi i bacawe petardi, glavna specijalnost regata{a je grupisawe ~amaca oko truba~a gde je, u isto vreme i najveselije i najopasnije. Tu se ve} dolazi i do tamnije strane regate. Ova haoti~na manifestacija poznata je, izme|u ostalog, i po tome {to od Peru}ca do Rogatice u stomacima u~esnika nestane dnevna proizvodwa piva malo ozbiqnije pivare. Uz kleku koja je lokalni specijalitet, ve} kod mosta na Ra~i – na pola puta, vidno je da Drinom plovi na hiqade vidno alkoholisanih qudi koji iska~u iz ~amaca, plivaju, prskaju se me|usobno, i |uskaju uz zvuke truba. Pozitivan {ok nastupa sa saznawem da nije bilo nijednog jedinog incidenta. Organizator Branko Stevanovi} ka`e da za 17 godina nije bilo problema ve}ih od povreme-

z Ako je mu}ak, {to se tucate s wim?

[ve|ani, Jamaj~ani, Kenijci Ju~era{wu regatu u Bajinoj Ba{ti pohodilo je preko 15.000 qudi koji su se niz Drinu spustili na oko 1.500 plovila – bez ijednog jedinog incidenta. U jednom trenutku regata se rastegla na vi{e od sedam kilometara, pa se dogodilo da prvi splavovi stignu na odmori{te na Ra~i, dok su se u Peru}cu jo{ uvek spu{tali ~amci u vodu. Posetioci su do{li sa svih strana, a ove godine se posebno istakla velika grupa turista iz [vedske. Tu su, kao i ranijih godina bili stalni posetioci sa Jamajke, a ovog puta su se pojavili i Kenijci.

z Istorijska distanca: ju~e jedno, danas drugo jajce.

e, pr{ti voda, sve strane

Ilija Markovi}

S DRINSKE REGATE


10

c m y

nedeqa18.jul2010.

DNEVNIK

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : BARSELONA, DIKA NOVOG SVETSKOG PRVAKA U FUDBALU

Hvatawe krivine u krivom gradu K

ada jednom ostvarite svoj davna{wi naum i ugledate Barselonu iz avionske prespektive, sasvim sigurno }ete zapevu{iti veliki hit Fredija Merkjurija i Monserat Kabaqe: „Barselona, it was the first time that we met, Barcelona how could I forget”. I zaista, ~im dotaknete tlo dike [panije posta}e vam jasno da qubav na prvi pogled postoji i da se ne zaboravqa lako. Barselona slovi za grad arhitekture, umetnosti i fudbala, ali wu ~ine i qudi koji su nasmejani, uslu`ni i nikada, ali nikada napadni, poput domorodaca nekih drugih turisti~ki popularnih destinacija. Tako da }e va{ prvi susret sa qubaznim taksistom, koji prosto obigrava oko vas, ostati jedno prijatno iskustvo ~ak i kada budete morali da platite od 30 do 40 evra za prevoz do cen- Park Gueq tra grada. Cenkawa nema i taksimetar je veoma precizan, ali to va`i samo za oficijelni taksi koji }ete prepoznati po crno-`utoj boji. Ina~e, u svakom vozilu mo`ete platiti karticom, a primaju vizu, master, maestro i, naravno, ameriken ekspres. Jeftinija varijanta prevoza od aerodroma su autobusi koji do glavnog trga Kataluwa idu na svakih 10 minuta, a karta ko{ta samo 5 evra. U autobusu mo`ete da pro}askate s bra}om turistima koji hrle iz svih delova sveta u ovo {pansko ~edo uglavnom zainteresovani za gra|evine Antonija Gaudija i brojne muzeje, ali ima i onih koje je privukao bogati no}ni `ivot, a posebno veoma `iva gej scena. Ukoliko je va{ ciq da obi|ete {to vi{e destinacija za {to kra}e vreme, onda je oblast L’Eixample idealna za sme{taj, koji treba rezervisati ranije (nekoliko nedeqa unapred), jer je u sezoni veoma te{ko prona}i slobodan krevet. Hosteli ko{taju od 12 evra dnevno po osobi, pa navi{e. Nije skupo ni iznajmqivawe stanova, koji se kre}u od 16 evra po danu (za dve osobe) pa sve do 50. Hoteli od dve zvezdice su u [paniji sasvim pristojni i za wih

vaa izdvojiti od 35 evra pa navi{e. Hoteli od tri i ~etiri zvezdice su veoma luksuzni, a mo`ete ih priu{titi i za 60 evra (dvokrevetna soba). Ukoliko biste sebe

po~astili boravkom u hotelu sa pet zvezdica morali biste da izdvojite najmawe 85 evra. Doru~ak se gotovo svugde posebno pla}a i veoma je skup jer se kre}e od 11 do 15 evra, ~ak i vi{e. Mnogo je jeftinije, raznovrsnije i zabavnije jesti u gradu jer je hrana svugde vrhunska. U svim vodi~ima se savetuje turistima da ne idu u restorane na glavnim ulicama, jer su oni napravqeni iskqu~ivo za turiste, te treba za}i u samo srce grada i prona}i restorane koje pose}uju [panci. Me|utim, te{ko da }ete uspeti da prona|ete takva mesta, a restorani za turiste nude odli~nu hranu ~iji se kvalitet redovno kontroli{e. Istina, cene su ne{to ve}e, ali je ukus vanredan. Paeqa je oko 13 evra, Stadion Kamp Nou ribqi specijaliteti se kre}u od 15 pa navi{e, dok su tapasi od 6 evra pa da za 200 grama tre{awa platite 20 evra. navi{e. Tapasi su mawe porcije raznih jePijacu }ete lako prona}i, otprilike na la koja se jedu jedno za drugim, polagano. sredini najlep{e ulice za {etwu La RamRecimo, mo`ete poru~iti porciju kuvane bla. Usput mo`ete sresti razne perfor{unke prelivene maslinovim uqem i qumere, od fudbalera koji pimpluje loptu

ajskupqe umetni~ko delo ikad prodato u nekoj od velikih aukcijskih ku}a je Pikasova slika „Akt, zeleno li{}e i poprsje” iz 1932, na kojoj je slikareva qubavnica Mari-Terez Valter. Kad su po~eli vezu, Mari-Terez je imala samo 17 godina, a Pikasu je bilo 45 i jo{ je `iveo s prvom suprugom Olgom. Kao podsetnik na tu turbulentnu vezu ostala je ova plavo-zelena slika, izra|ena za jedan dan. Javno je izlo`ena samo 1961, povodom Pikasovog 80. ro|endana. Platno je u maju ove godine prodato za 106,4 miliona dolara, iako su u „Kristiju” o~ekivali ne vi{e od 90 miliona. Ina~e, najskupqa ikada prodata umetnina je slika Xeksona Poloka „No. 5” iz 1948, koja je 2006. u privatnom aran`manu oti{la za 140 miliona dolara.

N

10

tom paprikom, zatim kobasicu s krompirom i zavr{iti sa tawirom sira. Morski plodovi, kobasica i {unka su vrhunskog kvaliteta u [paniji. Od pi}a je neizbe`na sangrija, koja se mo`e pijuckati za 6 evra po litri, a nikako nemojte zaobi}i kavu, penu{avo belo vino, koje vredi svih 15 evra. Uz penu{ac savr{eno idu jagode koje }ete lako na}i na najve}oj pijaci u Barselona – La Bokeriji. Tamo su sve namirnice vrhunskog kvaliteta, a tezge su ure|ene u maniru najboqeg stiliste iz Milana. Prodavci su vazda nasmejani, i ne}e vas {ikanirati ako prebirate po wihovim proizvodima i „kvarite im izlo`beni prostor”. Sve nude da probate i rado pri~aju. Ali, oprezno s {opingom jer pojedine namirnice organskog porekla imaju astronomske cene, te vam se lako mo`e dogoditi

nim slu~ajem laktom probu{io platno. Tako je posao propao, a o{te}eni Pikaso jo{ stoji u Vejnovom domu. Xozef Lau iz Hong Konga obogatio se na nekretninama, a “te`ak” je 4,3 milijarde dolara. Voli modernu i savremenu umetnost a posebno Vorhola. Postao je poznat kada je 2007. na aukciji u Ina~e, kako podse}a zagreba~ki „Globus”, na lise pro~ulo da je za \akometijevu skulpturu platila Sotbiju platio 39,2 milijona dolara za Gogenovu sti umetni~kih dela za koje je na aukcijama izdvoje104,3 miliona dolara Lili Safra, udovica ~uvenog sliku „Jutro”. Kolekciju umetnina Filipa S. Nino najvi{e miliona dolara Pikaso je zastupqen sa bankara Edmonda Safre. arcosa, najstarijeg sina gr~kog brodovlasnika jo{ dve slike – „De~ak s lulom” i „Dora Mar s ma~Ipak, osnovano se mo`e sumwati da je ve}ina od Stavrosa Niarcosa, „Forbs” je procenio na ~ak kom”, a me|u deset najskupqih nalaze se i skulptura ovih „zlatnih slika” zavr{ila u rukama nekog s podve milijarde dolara. Niarcos mla|i je qubav „Hoda~” Alberta \akometija, te platna Klimta, pisa 200 najve}ih svetskih kolekcionara, koji je saprema umetnosti nasledio od oca, koji je u svojoj Bejkona, Van Goga, Renoara, Rubensa i Rotkoa. Ko je stavio ameri~ki magazin ARTnews, najstariji i najukolekciji imao, na primer, Van Gogov autoporkupio sva ta dela, nije, naravno, poznato, osim {to ticajniji ~asopis za likovnu umetnost. Tu listu tret sa zamotanim uhom, kao i Pikasov autoporpredvode Roman Abramovi~, Helena i tret „Ja, Pikaso”. Bernar Arno, te Edit i Eli Broud, a Fransoa Pino je vlasnik aukcijske ku}e NAJSKUPQIH UMETNI^KIH DELA me|u prvih deset su i Debra i Leon „Kristi” pa ni ne ~udi {to ima jednu od najvePRODATIH NA AUKCIJAMA Blek, Emili i Mi~el Rels, }ih kolekcija savreAleksandra i Stiven Koen, Xomene umetnosti na zef Lau, Filip S. Niarcos, svijetu, dok je {eik Fransoa Pino i {eik Saud bin Saud bin Mohamed Mohammed bin Ali al-Thani. bin Ali al-Thani veRuski tajkun Roman Abramorovatno najve}i koPIKASO, vi~, ~ije se bogatstvo procewulekcionar islamske Dora Maar je na 11,2 milijarde dolara, voumetnosti. On je, s ma~kom, slika, 95,2 miliona li modernu i savremenu umetina~e, „autor” najvedolara, nost, ba{ kao i Helena i Ber}eg {oka u svetu koprodata 2006. nar Arno. Qubiteqi savremene lekcionara, kada je u umetnosti su i Edit i Eli aprilu 2004. kupio GUSTAV KLIMT, Portret Adele Broud iz Los An|elesa, koji pobritansko nacionalBloh-Bauer I, slika, 87,9 miliona seduju kolekciju ~ija je lawska no blago „Draguq dolara, prodata 2006. vrednosti bila milijardu Indije” – pqosku od dolara. `ada ukra{enu rubiWujor~ani Debra i nima i smaragdima. Leon Blek vole, pak, staMnogi se pitaju re majstore, impresionikako je mogu}e da, ste i kineske skulpture; usred recesije, umetlane je wihova kolekcija ni~ka dela dosti`u VINSENT umetnina vredila 750 mitako vrtoglave vredVAN GOG, liona dolara. Emili i nosti. Majkl N. FinPortret dr. FRANSIS BEJKON, Triptih, slika Mi~el Rels u Merilendu dli, vlasnik prestiGa{ea, slika 86,2 miliona dolara, prodata 2008. imaju muzej Glenston, gde su `nih „Dejvid Fin82,5 miliona smestili svoju kolekciju; tadli galerija”, bogadolara, mo se, me|utim, mo`e u}i samo ta{ku sklonost prodata 1990. po dogovoru. umetninama bez obKada je re~ o Aleksandri i zira na sada{wu fiStivenu Koenu, pretpostavqa Yekson Polok: No. 5 nansijsku situaciju se da su do sada na umetnine potro{iobjasnio je re~ima: “Mnogi od wih u potragu za PITER POL RUBENS, Masakr li oko 700 miliona dolara; pri tome umetninama kre}u s nemilosrdnim sjajem u o~inevinih, slika, 76,7 miliona dolara, prodata 2002. se wihov ukus brzo mewa, pa su sa imma, no mnogi zavr{e kao qubiteqi umetnosti. presionista pre{li na savremene Neki od wih postanu i znalci. Ali uz qubav umetnike. Stiven Koen je, ina~e, poprema umetnosti, tu su i `eqa za dru{tvenim ku{ao da izvede i drugu najskupqu ugledom, kao i te`wa za dobrim investicijatransakciju u istoriji kolekcionarma.” Uostalom, o tome najboqe svedo~i primer OGIST RENOAR, Bal na Mulen de la Gale, stva - hteo je, naime, da kupi Pikasoglumca Hjua Granta, koji je mrtav pijan 2001. slika, 78,1 milion dolara, prodata 1990. vu sliku „San” za 139 miliona dolara kupio Vorholov portret Elizabet Tejlor; od mogula kazina Stiva Vejna. No, ne{est godina posle na slici je zaradio deset puMARK ROTKO, Beli centar, slika, koliko dana pre no {to je slika treta vi{e, prodav{i je za 18 miliona dolara! 72,8 miliona dolara, prodata 2007. „ E. N. L. bala da krene na put, Vejn je nesre}-

UMETNI^KA DELA IMAJU PRO\U I U KRIZI

Milijarde sa zida

Poznati autori, nepoznati vlasnici 4

5

Akt, 1PIKASO, zeleno li{}e i poprsje

, slika 106,4 miliona dolara, prodata u maju 2010.

ALBERTO 2 \AKOMETI, Hoda~

, skulptura, 104,3 miliona dolara, prodata u februaru 2010.

7

6

9

De~ak 3 PIKASO, s lulom

, slika, 104,2 miliona dolara, prodata u maju 2004.

na merdevinama do qudskih statua koje se pokrenu ~im ~uju zvuk kovanice u korpi. Ulica La Rambla zavr{ava u luci, a po~iwe otprilike na trgu Kataluwa koji je najboqa startna pozicija za razgledawe Barselone. Upravo s ovog trga kre}u autobusi za „Hop-on, hop-off” turu. Obilaze sve bitne turisti~ke destinacije, a opremqeni su slu{alicama preko kojih na nekoliko jezika mo`ete dobiti bitne informacije o mestu na kome se nalazite, da sami procenite vredi li si}i s autobusa i zadr`ati se tu malo du`e. Ukoliko to u~inite slede}i autobus dolazi ve} za 10 minuta, pa lako mo`ete da nastavite razgledawe. Mo`ete kupiti jednodnevnu (22 evra) ili dvodnevnu kartu (29 evra). Znatno jeftinija opcija je metro koji je odli~no organizovan, Sagrada Familija te se mo`e sna}i i neko s evidentnim Vredi obi}i i Pikasov i Dalijev muzej. mawkom ose}aja za orijentaciju. Karta za Za sve one koji nisu odu{evqeni kubijednu vo`wu u metrou ko{ta 1,40 evro, zmom dobre vesti: Pikasov muzej u Barseali je mnogo pametnije kupiti T10 kartu loni izla`e wegove rane radove – izvankoja ko{ta 7.85 evra, a redne klasi~ne portrete, prizore prirodaje 10 putovawa i to ne de sli~ne Van Gogovim i postere za koje samo metroom nego i biste se mogli zakleti da su Tuluz Lotreautobusom, tramvajem i kovi. Potom sledi kubizam, pa ko voli... Ne{to prijem~qiviji je u svakom godiRENFE vozom. {wem dobu popularan Salvador Dali. Kada se organizujete Wegov muzej je u mestu Figueresu do kojeg za prevoz obavezno posese mo`ete doklackati za sat i po vo`we tite gra|evine Antonija vozom (20 evra) ili uplatiti turu za 70 Gaudija poput La Pedreevra. Dalijev muzej je, kao i on sam, ne{to re, Kaza Batiqo i Sanesvakida{we, a potpuni do`iqaj mo`e grada Familije. Brzo }eda pokvari samo neverovatna gu`va, gurte otkriti da se iza neokawe, ~epawe i glasni komentari. Zanibi~nog dizajna krivih, mqiv je Muzej katalonske umetnosti kao {arenih gra|evina krije i Muzej moderne umetnosti. Iz zagu{qigenije koji se trudio da vih muzeja uputno je krenuti u prelepe opona{a prirodu, tehparkove Barselone: Park de la }itadela, ni~ki i estetski. AntoLavirint ili Park Gueq, koji je dizajninio je posledwih nekorao Antonio Gaudi uspev{i da napravi liko godina posvetio izharmoni~nu simbiozu dela Boga i ~oveka. gradwi neverovatne crOd Barselone se mo`ete oprostiti iz kve Sagrada Familija `i~are koja kre}e sa brda Mon`uik i koja jo{ uvek nije zavrsprovodi vas kroz grad koji hvata na prvu, {ena. Slavni arhitekta drugu i tre}u loptu. I to toliko jako da skon~ao je na plo~niku voqenog grada ta}e i vulkan Ejafjatlajektl eruptirati sako {to ga je prilikom {etwe udario mo da bi vas vasiona zadr`ala tamo jo{ tramvaj, a taksisti nisu hteli da ga prevekoji dan du`e. zu do bolnice jer nije imao novca u xepo„ Sne`ana Milanovi} vima.

8

10


SPORT

DNEVNIK

Trifunovi} se name}e

Ko zakasni, trenira sam

Crvena zvezda - Vere`ej 4:1 (3:0) pred kraj susreta. Osim ~etiri gola rezervisti crveno-belih imali su i dosta proma{aja. Predwa~io je Brazilac Karvaqo, koji prema izve{tajima ajverovatnije ne}e pro}i pro-

Milo{ Trifunovi}

vnog tima Crvene zvezde u pripremnoj utakmici protiv slovena~kog tre}eliga{a Ver`eja. U strelce su se upisali Marko Mugo{a (11. minut), Vladan Bini} (23. minut) i Milo{ Trifunovi} (31. i 57. minut), koji je bio najboqi pojedinac susreta. Po~asni pogodak za Vere`aj postigao je Lugowi} pet minuta

bu.Nekoliko neiskori{}enih gol {ansi imali su jo{ Bini} i Lazovi}, a Darku na du{u ide i kampovawe u ofsajdu. Zvezdini golgeteri bi mo`da bili efikasniji da subotwe pre podne u Glajsdorfu kod Graca nije bilo pakleno, zbog ~ega je glavni sudija u oba poluvremena pravio po pauzu za osve`ewe.

Gaspromov turnir [ta mo`e da uradi bogata kompanija koja sponzori{e nekoliko fudbalskih klubova? Da organizuje trijagonal.“Gaspromweft“ i Crvena zvezda potpisali su nedavno ugovor prema kome }e u narednih pet godina generalni sponzor srpskog kluba biti ruski energetski gigant. Najprofitabilnija svetska kompanija u 2009. je ve} sponzor Zenitu iz Sankt Petersburga i [alkeu iz Gelzenkirhena.

11

MURIWO UVEO NOVA PRAVILA U REALU

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Rezervisti Crvene Zvezde pobedilui su Vere`ej iz slovena~ke tre}e lige s 4:1(3:0). Trifunovi} na vratima prvog tima, a Karvaqo na izlaznim.^etiri gola postigli su fudbaleri rezer-

nedeqa18.jul2010.

Prema jo{ uvek nepotvr|enim informacijama, turnir pod p o k r o v i t e q s t v o m „Gaspromwefta“ mogao bi da bude organizovan u Beogradu. Generalno, ovaj energentski gigant planira da svake godine organizuje turnir na kojem bi u~estvovali svi timovi koji su pod wihovim „patronatom“. To zna~i da bi prvi turnir bio u Sankt Petersburgu, Gelzenkirhenu ili Beogradu.

Da li ste se nekada zapitali kako je mogu}e da Real Madrid ima „sav novac ovog sveta“ za poja~awa, da je taj klub naro~ito od 2000. godine pa do danas kupovao samo najve}e zvezde svetskog fudbala, a da je {ampion Evrope posledwi put bio 2002. godine? I jo{ bolnije, da je od tada Barselona osvojila ~etiri, od posledwih {est titula prvaka [panije, uz dve titule prvaka Evrope... [ta nije vaqalo? Mnogi }e se slo`iti da je najve}a mana u formirawu „Galaktikosa“, koje je po~elo tokom prve ere Florentina Pereza (2000-2006), a nastavqeno pro{log leta kada se mo}ni biznismen vratio u Real , to {to je preskupo pla}enim zvezdama bilo sve dozvoqeno u Madridu. Najboqi igra~i svog vremena vi{e vremena provodili su po `urkama, modnim revijama, promocijama svojih brendova, nego na treninzima. Uz to i Real je imao trenere, koji nisu mogli da izbalansiraju igru na oba dela terena, pa se doga|alo da sastavi sa Figom, Zidanom, Ronaldom Nazariom da Limom, Bekamom, Ovenom, a od pro{log leta Kristijanom Ronaldom, Kakom, Benzemom i ostalima daju dva, tri, ~etiri gola na me~u, a opet izgube... Biti defanzivni fudbaler Reala, a naro~ito golman, bio je mo`da najnezahvalniji posao u doba „Galaktikosa“. Upravo zato doveden je @oze Muriwo. Obo`avani i osporavani takti~ar, veliki motivator i zakleti defanzivac, dobio je posao da „Galaktikose“ nau~i pre svega da igraju takmi~arski fudbal, koji }e vratiti trofeje na uvek gladni Santijago Bernabeu, pa makar slavni Real pobe|ivao i sa 1:0, 2:1... Da bi to postigao, „specijalni“ je krenuo od „nule“. Aktuelne „Galaktikose“ ve} na prvom treningu tretirao je kao obi~ne fudbalske po~etnike i posle uvodnog govora, pro~itao je Kristijanu Ronaldu i ekipi {ta

@oze Muriwo na treningu

se sme u Muriwovom Realu, a {ta ne. Krenimo redom... Bude li neko zakasnio na trening, koji po~iwe uvek u 9.30, ne}e smeti da se prikqu~i eki-

Autobus kre}e makar igrali sa igra~em mawe - rekao je Muriwo skamewenim igra~ima. Trening traje 90 minuta. Ni du`e, ni kra}e. Oni koji su povre|eni, moraju da do|u sat vremena

Dakle, oni koji su povre|eni, nisu „slobodni da rade {ta ho}e, bez obaveze da se pojavquju u Trening centru“. Mobilni telefoni zabraweni su tokom treninga, a dozvo-

Vidi} ho}e u Real Nemawa Vidi} je o~ajan jer mu ~elnici kluba sa „Old Traforda“ nisu ponudili novi ugovor ovog leta, pi{e tira`ni ostrvski tabloid „San“ i dodaje da srpski defanzivac zbog toga `eli da se prikqu~i ekipi @oze Muriwa. Portugalski trener koji je iz Intera pre{ao u Real `eli da promeni odbranu madridskog tim, pa je wegova zamisao da iz Man~ester junajteda dovede Nemawu Vidi}a, a iz ^elzija E{lija Kola.

Kako bi ispunili Muriwovu `equ, {to se ti~e anga`ovawa Srbina, vode}i qudi „kraqevskog kluba“ su spremni da izdvoje 18 miliona funti (oko 21,5 miliona evra). Real Madrid je i pro{log leta istakao ponudu za Nemawu Vidi}a. Ove godine ona je realnija u toliko {to je qubav izme|u Vidi}a i „crvenih |avola“ klimavija nego ranije. Naime, iako je Srbin od 2006. do sada odigrao skoro 200 utakmica za Man~ester, wegova nedeqna

plata je ista kao 2007. godine 70.000 funti. To je znatno mawe od primawa wegovog kolege Ria Ferdinanda (110.000 funti). Osim toga, Nemawi Vidi}u jo{ nije ponu|en novi ugovor, kako je u Junajtedu obi~aj dve godine pre isteka trenutnog. Bra}a Glejzer su o~ito „stegli kaji{„, osim kada je u pitawu Vejn Runi kome su ponudili novi petogodi{wi ugovor prema kome }e po~ev od slede}e sezone nedeqno zara|ivati 140.000 funti nedeqno.

pi i trenira}e sam. A, da li }e igrati... Poga|ate. Daqe, autobus ne ~eka nikoga! Ko se ne pojavi pre nego {to „majstor“ ukqu~i motor i ubaci u brzinu, ostaje na ulici. Ne vredi ~ak ni da „doleti“ sam na odrednicu. Makar to bio najskupqi fudbaler svih vremena.

pre svakog treninga, kako bi se lekari uverili u stepen wihove povrede. Kasnije, lekarski tim Muriwu prenosi svoje utiske, posle ~ega Portugalac odlu~uje da li }e taj igra~ uop{te trenirati, da li }e raditi individualno ili }e morati da stisne zube i zapne koliko i ostali.

qeni u autobusu, s tim da zvono ne sme da bude prejako poja~ano. Igra~i smeju da slu{aju muziku u autobusu, ali bez da to smeta ostalima. Kome se ne svi|a, mo`e da ide iz Reala... To je @oze. To je nedostajalo Realu, o~igledno.

DOKTOR \URA BABI] OCEWUJE NEDAVNO ZAVR[ENI MONDIJAL

Novi situacioni totalni fudbal Tek zavr{eno svetsko fudbalsko prvenstvo u Ju`noj Africi, donelo je dosta promena fudbalskoj igri. I daqe dominiraju Evriopqani, koji su osvojili prvu titulu van svog kontinenta, a Ju`noamerikanci su u predtakmi~ewu igrali sjajno, ali u nokaut fazi se nisu sna{li. Afrikanci, Azijci i predstavnici Okeanije odigrali su kao i do sada epizodne uloge, iako treba re}i da je Novi Zeland jedina reprezentacija na Mondijalu koja nije osetila gor~inu poraza. Svetsko porvenstvo je iz posebnog ugla analizirao i doktor \ura Babi}, koje je doktorat stekao nedavno na temu koja ima mnogo zajedni~kog s Mondijalom: „Komparativna analiza strukture i primene driblinga i finte u fudbalu najboqih svetskih i doma}ih ekipa“. - Svetsko prvenstvo u fudbalu u Ju`noj Africi razvilo je novi situacioni totalni fudbal. - ka`e doktor \ura Babi}. - [panci su preuzeli sve najboqe iz industrijskog fudbala. Kolektivno u~e{}e svih igra~a u odbrani, izvanredne motori~ke sposobnosti, a pre svega – eksplozivnu brzinu, izdr`qivost, koordinaciju i preciznost, tehni~ku racionalnost i strpqivu igru na rezultat. Neverovatno se brzo transformi{u iz faze odbrane u fazu napada. Od brazilsko-argentinske {kole preuzeli su ma{tovitost i izvanrednu kon-

trolu lopte pod pritiskom i to svih igra~a i u svim fazama igre. Izgradili su univerzalne igra~e. Svaki odbrambeni igra~ u isto vreme je i odli~an manevarski igra~, a ~esto i napada~, dok je svaki napada~ odli~an odbrambeni ili manevarski igra~. Deluju sinhronizovano, dobro mewaju mesta, ubacuju se iz drugog plana i ni jednog trenutka ne robuju sistemima, naravno izvanredno se prilago|avaju svakom protivniku. [panci su na prvenstvu postigli samo osam golova, ali su u svim me~evima bili superiorni, za kopqe su nadvisili rivale i imali dugo loptu u svojim nogama. - Naravno - obja{wava dr \ura Babi}. - [panci su na svim utakmicama bili izuzetno pokretni, wihova eksplozivna brzina, a i izdr`qivost je do{la do punog izra`aja. Wihova vrlina je kolektivna, a ne grupna ili individualna taktika odbrane ili napada. Pri tome, igra~i nisu kolektivno robotizovani, ve} poseduju individualnu slobodu kreacije i inventivnosti koja je podre|ena kolektivnoj takti~koj disciplini i odgovornosti. Ve}ina u~esnika Svetskog fudbalskog prvenstva forsirala je {ablonsku igru - na rezultat s malo kreativnosti. - Upravo tako. - tvrdi doktor \ura Babi}. - Ve}ina ekipa je forsirala industrijski fudbal u kome dominira odbrana, racionalnost, pretera-

[panci su pobedili Nemce na Mondijalu

ni kolektivizam (Italija, Danska, Koreja, Australija, Novi Zeland, SAD), potom timovi koji su forsirali dugu kontrolu lopte ([panija i ve}ina ju`noameri~kih reprezentacija) i tre}a grupa koja je me{ala dva sistema (Holandija, Nema~ka, Engleska). Evidentno je da je taktika gra|ena na kolektiv, pove}ana je individualna i kolektivna pokretqivost, kao i u~e{}e ve}eg broja igra~a u odbrani, tako i u napadu, mo-

`da i zbog toga nije bilo velikih zvezda Mondijala. Pre po~etka Mondijala Mesi, Ronaldo, Runi, Eto, Kaka, Riberi su ozna~avani kao fudbaleri koji }e obele`iti svetsko prvenstvo, ali se nisu puno prime}ivali? - Oni su se morali prilagoditi kolektivu - veli doktor \ura Babi}. - Karakteristika Miondijala je smawena razlika u kvalitetu izme|u fudbalskih velesila i autsajdera. Dominirala je oprezna igra na rezultat, pa se

tako, ~ak i u fazama naj`e{}ih napada vodilo ra~una o sopstvenoj odbrani. Svi u~esnici finalnog turnira promovisali su sopstveni profil i stil igre. Prvenstvo je pokazalo da ekipi nije dovoqno da ima dobre igra~e, ve} moraju da imaju i odli~nog trenera i dobar stru~ni {tab razli~itog profila. Ipak, najdominantnije obele`je Svetskog prvenstva bile su neverovatne sudijske gre{ke, koje su direktno uticale na kona~ne rezultate ve}eg broja utakmica.

Dakle, fudbal ide u novom pravcu? - Da, jo{ }e se unaprediti kolektivna igra, bi}e jo{ elasti~nija i adaptira}e se u odnosu na protivnika, bez robovawa sistemima. - uveren je doktor \ura Babi}. - Pove}ava}e se pokretqivost svakog igra~a i unapre|iva}e se motori~ke sposobnosti pre svih eksplozivna brzina, a izdr`qivost, situaciona koordinacija i preciznost. Izgra|iva}e se univerzalni igra~i sposobni da podjednako dobro odgovore zahtevima odbrane i napada. Psiholo{ka priprema u Ju`noj Africi ekipa bila je izuzetna, ali }e se pove}ati i mentalna snaga igra~a i otpornost da se preokrene rezultat, odigra cela utakmica u visokom ritmu bez oscilacija. Koncetracija, samopouzdawe, smirenost, po`rtvovawe, motivacija i emocionalna stabilnost bi}e na vi{em nivou. Individualnost svakog igra~a }e se o~uvati, ali ona }e biti u funkciji kolektivne igre. Gde je ovde Srbija? - Naravno, moderan razvoj fudbala i u Srbiji zahteva brze i korenite promene u svim segmentima. Od vlasni{tva, sistema takmi~ewa, podizawa nivoa stru~nog rada, izgradwu moderne infrastrukture, re{avawe sistema finansirawa, uvo|ewe nauke, dugoro~nog planirawa i programirawa razvoja. U suprotnom, zaostajawe, naro~ito doma}eg fudbala, bi}e sve ve}e. G. Kova~


SPORT

nedeqa18.jul2010.

IN\IJCI OTPUTOVALI U SLOVENIJU

Pet provera u Slovengradecu Ekspedicija In|ije, predvo|ena nekolicinom ~lanova uprave u vo}stvu puta kompletnim stru~nim {tabom na ~elu sa iskusnim trenerom Mom~ilom Rai~evi}em i 27 fudbalera autobusom Laste otputovalo je za Sloveniju na zavr{nu fazu priprema za start u debitantskoj sezoni u Super ligi. Zeleno-beli }e u Slovengradecu ostati 15 dana, a ugovoreno je pet prijateqskih utakmica. Protivnici }e

biti: Dravograd, Dom`ale, Olimpija, izraelska Haka i hrvatske Sesvete. Na put su krenuli:Poleski}, Vujasinovi}, Novakovi}, Joksimovi}, Kosti}, Jak{i}, \urovi}, Jovanovi}, Koxo, Jankovi}, Nagli}, An|elkovi}, Bubalo, Markovi}, Dimitrov, Isidorovi}, Karaxi}, Lemaji} i novajlije:Bareira, Davidov, Batioja, Mati}, Vejnovi}, Kalezi}, Krasi} i Dubqevi}. In|ijski klub su, da podsetimo, napu-

stili Goli}, Filipovi}, Jahi} i Omi} a da li }e im pomenuta poja~awa biti dostojne zamene pokaze}e ve} prve utakmice narednog {ampionata. Navija~i su podeqenih mi{qewa najodaniji veruju u mogu}nosti prvotimaca i ume}e stru~nog {taba a ostali opet smatraju da u srpskoj eliti In|ija nema {ta da tra`i. Koja }e grupa simpatizera biti bli`a istini pokaza}e rezultati jesewe sezone. Da. Vi}enti}

BIV[I KAPITEN ZVEZDE U NEBRANOM GRO@\U

Lazeti}: Odbio sam Partizan Doskora{wi igra~ i kapiten Crvene zvezde Nikola Lazeti} potvrdio je da su ga qudi iz Partizana kontaktirali, ali da je odmah odbio tu ponudu, jer od malih nogu „zna“ samo za Zvezdu.

kontaktirali sa mnom. Kada te najve}i rival pozove, onda je to potvrda igra~kih i qudskih kvaliteta - rekao je Lazeti}. On je istakao da nijednog trenutka nije imao dilemu oko te

Nikola Lazeti}

Ka`e, ipak da mu je prijalo interesovawe najve}eg rivala wegovog biv{eg kluba. Lazeti} je najavio i tu`bu protiv Zvezde, jer mu je uprava ostala du`na novac. Ta~no je da su sa mnom kontaktirali qudi iz Partizana i pitali me da li bih pre{ao u wihove redove. Me|utim, nije taj razgovor dugo trajao, jer sam im odmah stavio do znawa da ne postoji {ansa za tako ne{to. Bilo im je jasno da se radi o nemogu}oj misiji, pa se nismo ni dotakli pri~e o konkretnim uslovima. Ipak, bilo mi je drago da su

Partizan u Solunu Na poziv solunskog PAOK-a fudbaleri Partizana }e 8. avgusta gostovati na stadionu „Tumba“.Fudbaleri Partizana }e izme|u revan{ utakmice (eventualnog) tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona i starta Superlige Srbije odigrati jedan prijateqski me~. Sa naglaskom na prijateqski, s obzirom da }e beogradski crno-beli gostovati u Solunu svom „bratskom klubu“ PAOK -u.

Taj susret zakazan je za 8. avgust na stadionu „Tumba“ i o~ekuje se fe{ta, ali ne toliko na terenu, koliko na tribinama imaju}i u vidu da su pristalice srpskog i gr~kog kluba godinama neguju odli~ne odnose. Fudbaleri Partizana gostovali su na istom stadionu u septembru 2008. godine, a nakon me~a sa PAOK -om navija~i oba kluba su utr~ali na teren da bi se „obukli“ u crno-bele dresove i zajedni~ki proslavili praznik.

odluke i da to {to je „i daqe razo~aran u qude u Zvezdi“ nije moglo da promeni wegov stav. - Ne mo`e Ivan Axi} i to kakav je on ~ovek da bude razlog da odem u Partizan. Ne}u zbog takvih qudi da gazim svoje principe i mewam na~in na koji sam `iveo. Svom sinu od ro|ewa pri~am samo o Zvezdi i kako bih mu sada objasnio kad bih obukao crno-beli dres - rekao je Lazeti}. Wegov brat @arko svojevremeno je nosio dres Partizana, ali smatra da su wihove karijere potpuno razli~ite.

- On nije u Zvezdi pro{ao mla|e kategorije, nikada nije igrao u prvom timu, a svoje ime gradio je u drugim klubovima. Kada ga je pozvao Partizan, prvi sam mu ~estitao i rekao da je to ogroman uspeh, jer Partizan je veliki klub. @arko je tog leta bio zvezda prelaznog roka. Ali, moja karijera tekla je sasvim drugim putem i ne moram u ovim godinama da stvaram ime prelaskom u Humsku - istakao je Nikola Lazeti}. Boli ga odnos ~elnih qudi kluba iz Qutice Bogdana, jer mu se niko ne javqa na telefon, pa je morao da im pi{e pismo kako bi video {ta }e biti sa novcem koji mu je Zvezda ostala du`na. - Bio sam kapiten ekipe, do{ao sam kada su svi be`ali od Zvezde i s Pi`onom pomogao klubu kada se nalazio na prekretnici. Sada su nas sve zaboravili. Ostali su mi du`ni toliko para da mogu makar da mi se jave...^ekam da mi odgovore na pismo. Ukoliko to ne u~ine, ne vidim druga~iji na~in nego da ~itav slu~aj predam advokatu. Razumeo bih da Zvezda nema para u ovom trenutku. Da me neko pozove i objasni mi da je klub u krizi, ali da se dogovorimo i prona|emo re{ewe. Me|utim, oni dovode nove igra~e, daju im platu po 300.000 evra, doveli su sponzora i ka`u da imaju najboqi ugovor u isto~noj Evropi, pa onda vaqda imaju i meni da isplate novac. Svaki dinar po{teno sam zaradio - naglasio je Nikola Lazeti}.

Martin Jol trener Fulama Martin Jol vratio se u engleski fudbal i preuze}e Fulam.Nakon {to je klupu pro{losezonskog finaliste Lige Evrope napustio Roj Hoxson i preuzeo Liverpul, londonski klub morao je da zatra`i dovoqno jaku osobu i kvalitetnog trenera kako bi se nastavilo sa uspesima. Izbor je pao na doju~era{weg trenera Ajaksa, koji je posle odlaska iz Totenhema sa uspehom vodio i Hamburger SV. Engleski mediji navode da je Holan|anin dobio platu od milion i po funti po sezoni i da }e u ponedeqak biti i zvani~no predstavqen na Krejven Kotixu. Ve} je po~elo sa spekulacijama oko toga koga bi Jol mogao da dovede u Fulam, a prvi na listi su reprezentativci Holandije i

Martin Jol

prvotimci Ajaksa, golman Martin Stekelenburg i desni bek Gregori van der Vil. Veruje se da bi Jol mogao od uprave Fulama da zatra`i i transfer jednog od najboqih fudbalera na Mundijalu u Ju`noj Africi, Urugvajca Luisa Suareza, tako|e igra~a Ajaksa. Jol je vodio Fulamovog gradskog rivala, Totenhem, od 2004. do 2007. godine.

Lombardo u stru~nom {tabu Sitija Trener Man~ester Sitija Roberto Man~ini uvr{tio je biv{eg italijanskog fudbalera Atilija Lombarda u {tru~ni {tab engleskog fudbalskog kluba. Man~ini i Lombardo su svojevremeno zajedno igrali u Sampdoriji, a Lombardo ima iskustva u Premijer ligi, po{to je 1998. godine trenirao Kristal Palas. U stru~nom {tabu Sitija je i biv{i engleski fudbaler Dej-

vid Plat, a an~ini je odu{evqen dolaskom 44-godi{weg Italijana. Sjajno je {to je Atilio do{ao u Siti. On je bio prvoklasan fudbaler i une}e mnogo iskustva i pobedni~kog mentaliteta u ekipu - rekao je Man~ini za klupski sajt. I on je uzbu|en {to }e raditi u Man~ester sitiju i znam da voli engleski fudbal, jo{ od vremena kada je radio u Kristal Palasu - dodao je trener.

DNEVNIK

c m y

12

Fris bez kazne Rva~ki savez Srbije predlo`io Antidoping agenciji Srbije da Kristijan Fris bude samo opomenut nakon {to je potvr|eno da je bio pozitivan na doping testu. Reprezentativac Srbije u rvawu Kristijan Fris, koji je 29. maja na Dr`avnom prvenstvu bio pozitivan na nedozvoqenu supstancu (furosemid), trebalo bi da zbog toga bude samo opomenut. Komisija Rva~kog saveza Srbije odlu~ila se za blagu kaznu asu Proletera, ali naravno sa tim mora da bude saglasna i Antidoping agencija Srbije. To prakti~no zna~i da }e osvaja~ bronzane medaqe u rvawu gr~ko-rimskim stilom na Svetskom prvenstvu 2007. godine nastaviti da se takmi~i. „Antidoping agencija Srbije dozvoqava takvu kaznenu meru. Komisija je donela odluku da Fris bude ka`wen opomenom i,

Kristijan Fris (levo)

ukoliko se ADAS saglasi sa tim ,rva~ Proltera }e mo}i da se takmi~i“, izjavio je generalni sekretar RSS Mladen Kecman. Nedavno su na doping testu pali i rva~ Radomir Petkovi},

odnosno ko{arka{ Elmedin Kikanovi}. Kapiten Partizana je tako|e na Dr`avnom prvenstvu u Subotici bio pozitivan na metandieon i na odluku tro~lane komisije RSS }e sa~ekati jo{ deset dana.

Bolt pobe|uje i kad nije u formi Olimpijski i svetski {ampion i rekorder u sprinterskim disciplinama Jamaj~anin

Usein Bolt izjavio je, uprkos pobedi u trci na 100 metara na mitingu Dijamantske lige u Parizu, da jo{ nije u „punoj snazi“.

Usein Bolt u Parizu

^ELENY TURNIR U KALIFORNIJI

Bozoqac ispao Srpski teniser Ilija Bozoqac nije uspeo da se plasira u polufinale ~elenxer turnira koji se igra u Aptosu u Kaliforniji.Bozoqac je u ~etvrtfinalu pora`en od tre}eg nosioca, ameri~kog tenisera Donalda Janga, koji je slavio rezultatom 6:3, 6:4. Bio je to ~ak osmi susret Bozoqca sa trenutno 113. teniserom sveta. U prethodnih sedam susreta, srpski teniser je slavio tri puta. Turnir u Aptosu igra se za nagradni fond od 75.000 dolara. DANAS U VRBASU

Finale Arena fudbala Na Gradskom stadionu u Vrbasu danas od 14 ~asova bi}e odr`an zavr{ni turnir Arena fudbala u organizaciji Srpske asocijacije ameri~kog fudbala. Za razliku od klasi~ne verzije ameri~kog fudbala u kome se na terenu takmi~e po 22 igra~a, ovoga puta ekipe se name}i u sistemu „osam na osam“. Od sedam timova koji su se takmi~ili kroz kvalifikacione turnire, ~etiri najboqa domogla su se zavr{nice,a to su: Vrbas Hantersi, Po`arevac Autlovs, Mladenovac Forestlendersa i ekipa Pitbuls iz Daqa (Hrvatska). I. G.

Bolt je pred trku u Parizu, u kojoj mu je u petak uve~e prvi put ove sezone rival bio sunarodnik Asafa Pauel, najavio postizawe najboqeg ovogodi{weg rezultata u najatraktivnijoj disciplini „kraqice sportova“. Nisam u tome uspeo, ali nisam ni nezadovoqan. Trka je bila dobra, me|utim, moram jo{ dosta da radim na podizawu forme. O~ito je da nisam u punoj snazi - naveo je Jamaj~anin koji je na mitingu u Lozani pro{le sedmice izjedna~io najboqi ovogodi{wi rezultat Pauela od 9,82 sekunde. Najbr`i ~ovek sveta je u Parizu 100 metara istr~ao u vremenu novog rekorda mitinga - 9,84 sekunde i jo{ jednom, iako se nije u potpunosti oporavio od povrede Ahilove tetive, dokazao dominaciju i naneo Pauelu drugi uzastopni poraz u Dijamantskoj ligi. Svetski rekord Bolta na 100 metara iznosi 9,58 sekundi.

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE

Poraz na startu Srbija - Nema~ka 27:29(13:13) @enska juniorska rukometna reprezentacija Srbije porazom je startovala na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Koreji.Srpkiwe su u prvom kolu grupe A pora`ene od selekcije Nema~ke rezultatom 29:27 (13:13). Na{e rukometa{ice su boqe po~ele me~, povele 10:5, ali su u nastavku prvog dela igre potpuno pale u ritmu {to su Nemice iskoristile i do{le do izjedna~ewa. U nastavku susreta igralo se gol za gol, ali su Nemice prelo-

mile me~ serijom 3:0 sredinom tog perioda. Ipak, Srbija je uspela da jo{ jednom do|e do izjedna~ewa, ali vi{e od toga nije moglo. Najefikasnija u srpskom timu bila je Trifonovi}eva sa osam golova. Rabata je postigla pet, a @ivkovi} i Cviji} po ~etiri. Kod Nema~ke, Grosman je postigla sedam golova, Capf {est, a [irmer pet. Srbija se u drugom kolu, danas od 10 sati po srpskom vremenu, sastaje sa selekcijom Norve{ke.

MLADOST TSK BEZ TRENERA

Jova Pavlov u Adi Rukometni prvoliga{ Mladost TSK i trener Jova Pavlov, sporazumno su prekinuli saradwu, tako da je rukovodstvo Jara~ana, u ovim vrelim julskim danima, primorano da tra`i novog kormilara. Zadatak nije lak, ali posle iscrpnih pregovora, krug kandidata se sveo na dva imena. Procurela je informacija da je jedan od wih ve} trenirao Jara~ane i da ne}e imati problema oko upoznavawa igra~a. Bez obzira na sva naga|awa, kona~na odluka o nasledniku, bi}e doneta po~etkom naredne sedmice, kada se sastane UO.

[to se ti~e Jove Pavlova, postigao je dogovor sa novim prvoliga{em Halas Jo`efom, a to govori da dame iz Ade nemaju nameru da samo jedno leto igraju u vi{em rangu. Igra~ki kadar Mladost TSK je nepoznanica, slika }e biti jasnija ~im po~nu pripreme, a najvi{e ponuda ima kapiten Nenad Gruji~i}. Odli~nom beku je pripala titula najboqeg strelca Prve lige, po{to je minule sezone, na 23 me~a, postigao 167 golova, pa ne ~udi interesovawe superliga{a. M. Meni}anin


SPORT

DNEVNIK PRVENSTVO EVROPE ZA JUNIORKE U LETONIJI

Porazom u drugi krug Srbija - [panija 67:75

Mlada `enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pora`ena je od selekcije [panije rezultatom 75:67 u posledwem kolu grupe C na Evropskom {ampionatu u Letoniji. Bio je to me~ koji je odlu~ivao pobednika grupe, na`alost na{e devojke su poklekle, ali i pored poraza Srpkiwe su uspele da izbore plasman u drugi krug takmi~ewa, a osim wih daqi plasman iz grupe C izborile su [panija i Italija. I u me~u sa [panijom na{e reprezentativke su igrale dobro u ve}em delu susreta su bile potpuno ravnopravan rival, ali su u fini{u neopotrebno izgubile nekoliko lopti. Najefikasnija u timu Srbije bila je Nevena Jovanovi}eva sa 15 poena, dok je Ajdukovi} postigla 11 ko{eva, uz {est skokova. U timu [panije istakla se

Nevena Jovanovi}

Ouvina sa 19 pogodaka, a Himeno je ubacila 12.

Bjelica u Olimpijakosu Krilni ko{arka{ srpske reprezentacije Nemawa Bjelica uskoro }e se prikqu~iti svom selektoru Du{anu Ivkovi}u u ekipi gr~kog Olimpijakosa. Sajt "Red planet" prenosi da je italijanski Beneton pristao da pusti Bjelicu u Olimpijakos, ali precizni uslovi, kao i detaqi dogovora nisu poznati. Naime, italijanski klub poseduje prava na doskora{weg ~lana Crvene zvezde i jo{ nije poznato da li }e Bjelica u ekipi evopskog vice{ampiona igrati na pozajmici ili }e potpisati trajan ugovor. Nije poznato ni da Nemawa Bjelica li }e Zvezda imati pravo na deo obe{te}ewa od talentovanijih mladih ko{arprodaje Bjelice. ka{a u Evropi, a za wegove usluOlimpijakos je ranije ponuge se raspitivao i evropski prdio Benetonu Zorana Ercega i vak Barselona. On je na nedavnovac za Bjelicu, ali su Italinom NBA draftu izabran kao jani to odbili jer nisu mogli da 35. pik od strane Minesote Timobezbede Ercegu godi{wu platu bervulfs, a nekoliko dana je bood 700.000 dolara. ravio u kampu ovog kluba u AmeBjelica va`i za jednog od najrici.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Izgubili dobijenu utakmicu Mlada ko{arka{ka reprezentacija Srbije vodila je tokom cele ~etvrtfinalne utakmice, ali je Mario Dela{ u posledqim sekundama dao pobedonosni ko{. U polufinale Evropskog prvenstva u Zadru oti{la je Hrvatska, dok }e „orli}i“ morati da se zadovoqe ute{nim plasmanom od petog do osmog mesta. Prema mi{qequ qihovog selektora Bo{ka \oki}a tamo i zaslu`uju da budu jer predugo pate od de~jih bolesti. Ovo nam je tre}a utakmica za redom da gubimo u posledqim sekundama. U pitaqu su de~je bolesti i one predugo traju - izjavio je \oki} posle poraza u ~etvrtfinalu od doma}ina sa 76:75. - Kqu~ni trenutak nije bio o skok u napadu Dela{a koji nisam ni video, nego pas Nedovi}a u `eqi da doda Musliju, kada smo imali tri poena prednosti. Nama taj ko{ uop{te nije bio potreban. Samo je trebalo da pro|e vreme dodao je selektor srpskih ko{arka{a uzrasta do 20 godina i pohvalio su|eqe i ambijent u dvorani „Vi{qik“. Bo{ko \oki} je sasvim realno objasnio za{to su qegovi

izabranici zaslu`ili da u subotu igraju protiv Rusije u razigravaqu, a ne protiv Gr~ke u borbi za finale. - Posle drugog kruga sam rekao definiciju ove ekipe ispred koje stojim, pogotovo kada gubi. Tim ima kvalitet za polufinale, ali igrom i nekim detaqima van toga plasman izme|u petog i osmog mesta ipak vi{e zaslu`ujemo. I dok u srpskom taboru konstatuju da su ih glupe gre{ke ko{tale pobede, Hrvati isti~u da je odlu~ilo zajedni{tvo, ogromna `eqa i sre}a na kraju. A sre}ne ruke bio je MVP pro{logodi{qeg Svetskog prvenstva. Kada je {est sekundi pre kraja Dino Butorac proma{io tre}e slobodno bacaqe za izjedna~eqe Mario Dela{ ka`e da je samo `eleo da iznudi prekr{aj, nije ni pomi{qao da }e dati odlu~uju}i ko{. - Bacio sam loptu prema ko{u da iznudim faul, a ona je u{la. Jedino {to mi je u tom trenutku pro{lo kroz glavu bilo je: da li je mogu}e - priznao je Dela{, koji je u posledwem skoku bio spretniji od Dejana Muslija i Andreje Milutinovi}a.

nedeqa18.jul2010.

13

FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE U NI[U

Pobedniku 100.000 evra U Ni{u se minule nedeqe nadmetalo osam reprezentacija za trofej i novac na finalnom turniru Svetske lige za vaterpoliste. U bazenu ^air danas }e biti poznat pobednik ovogodi{weg izdawa Svetske lige i vlasnik 100.000 evra. Pora`enom u finalu }e pripasti 70.000 evra. Finalisti iz Ni{a direktno }e se plasirati na Svetsko prvenstvo, koje }e se slede}e godine odr`ati u kineskom gradu [angaju. Rezultati ~etvrtfinala: SAD - Hrvatska 11:13, [panija - Australija 5:6, Crna Gora Ju`na Afrika 21:2, Srbija Kina 17:4. Finalna utakmica po~iwe u 20 ~asova, dok }e od 18.40 biti odigran me~ za tre}e mesto.

Andrija Prlainovi}

Hrvatica Mistri} Pobede za [idija u Zvezdi i Pej~i}evu VELIKA NAGRADA NOVOG SADA 2010

Rukometa{ica bogovati navija~i Zvezde, ali za sanske ekipe Qubusada je sve OK. Bila sam "go{kog Hrvatica Danire" dva dana i super su me prijela Mistri} potpimili. Raspitala sam se malo sala je dvogodi{wi ugovor sa kod drugih sportista koji su Crvenom zvezdom. Mistri}eva odlazili u Srbiju da igraju i (21) je rodom iz Dugog Rata kod svi su mi preneli samo poziSplita i prva je hrvatska sportistkiwa koja }e zaigrati za jedan srpski klub. - Qudi iz Zvezde primetili su me na zavr{nici Kupa BiH, proletos u Sarajevu. Pri{ao mi je gospodin Stanko @eraji} i rekao da bi voleo da do|em igrati za wih. U dru{tvu trenera Zvonka Papka otputovala sam u Beograd na pregovore i brzo smo dogovorili sve detaqe, objasnila je za "Slobodnu Dalmaciju" Mistri}eva. Danijela ka`e da su joj crveno-beli Danijela Mistri} rekli da je naredne sezone ciq plasman u evrokutivna iskustva. Sigurno }e pove, a 2012. titula prvaka biti komentara tipa "dala Srbije. majka k}er u Srbiju". Nije nam - Ka`u da }u im biti jedna svejedno, ali isto tako smo od glavnih igra~ica, pravo svesni da }e nas svi prijateqi poja~awe. Jo{ da plate obepodr`ati. Sad }emo videti ko {te}ewe Qubu{kom i bi}u su nam pravi prijateqi, a ko je wihova. Ne znam kako }e reazavidan, dodala je ona.

Prvog dana Velike sve tri medaqe ostale su u Srnagrade Novog Sada, biji. Pobedila je Ivana Maksikoje organizuje Stremovi} (395), druga je bila Ta{aqa~ka dru`ina Novi na Bogatinovski (395), a tre}a Sad 1790 u okviru proslave 220 Dragana Todorovi} (391). godina slavili su vazdu{nom Velika nagrada Novog Sada pu{kom Ma|ar Peter [idi i nastavqa se danas i sutra kada Hrvatica Swe`ana Pej~i}. [idi je bio vi{e nego ubedqiv i slavio je sa 702,3 (598) krugova ispred dva srpska strelca, Stevana Pletikosi}a sa 694,6 (592) i Dragana Markovi}a sa 693,3 (589) krugova. Pored [idija najboqu finalnu seriju od 104,3 kruga imao je i Markovi}, {to je strelcu Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 pomoglo da se sa sedmog probije na kraju na tre}e mesto. I Swe`ana Pej~i} ubedqivo je pobedila sa 501,2 (397) krugova ispred na{ih devojaka Ivane Maksimovi} sa 498,1 (395) i evropske Srebrna Ivana Maksimovi} {ampionke Andree Arsovi} sa 495,8 (394) kruga. su na programu takmi~ewa u ga|awu malokalibarskom puKod juniora ovim oru`jem pr{kom. Ina~e na ovom Gran va tri mesta pripala su na{im priju u~estvuju strelci iz Mastrelcima. Slavio je Marko |arske, Hrvatske, Slovenije i @ivi} sa 592 kruga ispred IgoSrbije. ra ^otre (587) i Borislava Maziwanina (587). I kod juniorki G. Malenovi}

ZAVR[EN TURNIR „NOVI KNE@EVAC 2010“

Pobednik Vizaprom U finalu tradicionalnog turnira u malom fudbalu „Novi Kne`evac 2010“ na stadionu malih sportova u dvori{tu Sredwo{kolskog centra pred oko 1.000 gledalaca, trijumfovala je ekipa Vizaprom iz Kawi`e, ko-

vo|anskih i podru~nih liga{a, utakmice su sudili Luka Nikolin i Voja Kuzmanov, a turnir je odr`an pod pokroviteqstvom SO Novi Kne`evac. Mada je Tehnoferum poveo ve} na po~etku finalne utak-

isti igra~ je propustio da realizuje jo{ dve izgledne prilike, pa je u fini{u prvog dela efektnim {utom sa desetak metara izjedna~io Zoran Kati}, pogodiv{i suprotni ugao Predraga Nedeqkovi}a. U dru-

Pobedni~ka ekipa Vizaprom iz Kawi`e

ja je nadigrala Tehnoferum iz Kawi`e 3:2. U najboqim ekipama na turniru nastupala su poznata imena srpskoliga{a, voj-

mice pogotkom Neboj{e Sekuli}a, koji je odli~nim potezom nadmudrio protivni~kog golmana Milo{a Crnojevi}a,

gom poluvremenu pogocima Zvezdana Lali~i}a i Petra Vukovi}a Viza-prom sti~e dva gola prednosti, a u posledwem

minutu poraz ubla`ava Vitomir Nikolin. VIZAPROM: Crnojevi}, Kosovi}, Z. Lali}i}, G. Lali~i}, Z. Kati}, B. Kati}, Lon~ar, Vukovi}, S. Todorovi}, Jawatovi}, [u{war, D. Todorovi}. TEHNOERUM: Nedeqkovi}, Terzin, \uki}, Feher, Nikolin, Na|. Crkvewakov, [etet, Vu~kovi}, Sekuli}, Lazarevi}, Todi}. U utakmici za 3.mesto Romel iz Sente ubedqivo je savladao ekipu Sanad s 8:0. ^ak ~etiri puta protivni~ku mre`u zatresao je golgeter novog vojvo|anskog liga{a AFK-a iz Ade Slobodan Radosav~evi}, koji je sa 16 pogodaka bio prvi strelac turnira. Pobedni~koj ekipi Vizaprom pripala je nova~na nagrada od 120.000 dinara, drugoplasiranom Tehnoferumu 50.000 i tre}eplasiranom Romelu 30.000. U konkurenciji petli}a najboqa je bila ekipa Orlovi STR „Li Hong“ koja je u odlu~uju}em okr{aju savladala Master fud 2:1 boqim izvo|ewem penala. Kod pionira pobednik je sastav BB Niki grup, koji je u finalu pobedio RCM 4:1. Turnir je organizovao FK Oblili} pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Novi Kne`evac. Tekst i foto: M. Mitrovi}


Novosadska nedeqa18.jul2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU

NA [TRANDU STARTOVALI NAJBOQI SKUTERA[I

Oko bova sto na sat

BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (11 i 18), „Seks i grad“ (19.45, 21.30) Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Najdu`i penal na svetu“ (20).

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“.

De`urna apoteka danas }e biti „Liman“ u Ulici narodnog fronta 10. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, od 20 do 7 ~asova. B. M.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“. Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

V REMEPLOV ajboqi voza~i na skuterima stratovali su ju~e u 13 ~asova i priredili dvanaestominutnu trku posetiocima novosadske pla`e. ^etrnaest takmi~ara iz {est dr`ava defilovalo je na svojim vodenim ma{inama oko postavqenih bova, a brzine su dostizale i preko 100 kilometara na sat. Prvi je zavr{io trku, nimalo iznena|uju}e, petostruki svetski prvak iz Austrije Kevin Reiterer. Ovaj osamnaestogodi{wak odu{evio je gledaoce svojom vo`wom. Posle wega na ciq je stigao Slovak Tama{ Kete, a najve}i aplauz je dobio doma}i u~esnik Arsenije Kne`evi}, koji je osvojio tre}e mesto. Me|u konkurencijom istakla se i jedina devojka Dragica Ivan~i} iz Slovenije, koja je na svom skuteru ve{to parirala mu{kim takmi~arima. Prvo me|unarodno xet ski takmi~ewe “Novi Sad – Super kup 2010” sve~ano je otvorio zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} naglasiv{i zna~aj ove manifestacije za gradski turizam. - Ciq ovog takmi~ewa je promocija grada, Dunava i na-

N

Prva veterinarska ambulanta U ku}i dr \or|a Vlalukina na prigodnoj privatnoj sve~anosti 18. jula 1931. otvorena je prva veterinarska ambulanta u gradu. Ona je bila tre}a u dr`avi, jer je ve} po jedna radila u Beogradu i Zagrebu. Doma}in je svojim gostima pokazao pravu bolnicu za `ivotiwe, koja je imala posebna odeqewa za kowe, krave, sviwe i pse. Bila je tu sva potrebna oprema dobavqena iz inostranstva, a dr Vlalukin je ~vrsto obe}ao da }e svaka obolela `ivotiwa u wegovoj ambulanti biti le~ena metodama savremene veterine. N. C.

Danas de`ura apoteka „Liman”

uti~kog turizma – rekao je Igi}. Direktorka gradske turisti~ke organizacije Dragana ]irakovi} ka`e da je osnovna

ski stavi na mapu Evrope i sveta. - Nadamo se da }emo slede}e godine organizovati ovde takmi~ewe u Alpe adria kupu, gde

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

Foto: S. [u{wevi}

poruka manifestacije da je Novi Sad grad na vodi. Idejni tvorac i organizator trke na skuterima Aleksandar Kreve{evi} rekao je da je ovo promotivna trka, koja se po prvi put organizuje u Srbiji, a da je ideja da se xet

po difoltu dolazi 100 takmi~ara – rekao je Kreve{evi}. U~esnici }e se takmi~iti u tri discipline: ski, runnaboat i freestyle, a uz kupqenu ulaznicu na [trandu posmatrawe trke je besplatno, koja danas po~iwe u 14 ~asova. I. Dragi}

OD SUTRA U O[ „\OR\E NATO[EVI]”

Kreativni kamp za mali{ane

KAD JE VLASNIK „ZABORAVAN”

Pas danima vezan, a napu{ten U petak popodne na bedemu ispod Petrovradinske tvr|ave, uz samu obalu Dunava, jedan sportski ribolovac iz Novog Sada je nabasao za drvo svezanog sna`nog rasnog psa koji je `estoko re`ao i besno lajao na kratkom povocu. Misle}i da je vlasnik tu negde u blizini, produ`io je daqe. Sutradan je, u ranu zoru prolaze}i ~amcem ispod ove lokacije, s visokog bedema ~uo je jezivo zavijawe. Kada se uspentrao uz zid i pri{ao bli`e, `ivotiwa je i daqe bila svezana, a prostor okolo je bio izrovan u o~ajnim poku{ajima sna`nog a nemo}nog psa da se oslobodi ove (ne)qudskom rukom i glavom smi{qenog zlodela. Poku{ao je da ga nekako oslobodi, ali je napa}ena zver o~ajno kidisala u kratkim skokovima re`e}i i keze}i o~wake. Ribolovacu je preostalo da okrene broj policije. St. P.

Kreativni kamp za decu od ~etiri do 12 godina po~iwe sutra i traje do 30. jula u Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}“. Svakog radnog dana od 10 do 13 sati deca }e mo}i u okviru ovog kampa da nau~e kako se prave lutkarske predstave, da saznaju kako se izra|uju lutke, stvara muzika koja prati likove u pozori{nim komadima i sli~no. Oni tako|e mogu da nau~e kako da se pona{aju u konfliktnim situacijama, {ta sve mo`e da se reciklira i kako sa~uva na{a planeta. Kamp se odr`ava u produ`enom boravku i dvori{tu {kole. Dnevna ~lanarina je 150 dinara, za drugo dete 100, a tre}e je oslobo|eno pla}awa. ^lanarina za ceo kamp staje 1.000 dinara. Materijal koji }e deca koristiti u radionicama obezbedila je Fondacija „Deci na dar“, koja je i organizovala kamp. Z. Ml.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

15

ODR@ANA PETNAESTA KOVIQSKA RAKIJADA

Najboqu rakiju ispekla dama Foto: S. [u{wevi}

GRADSKI ODBOR OBELE@IO DVE DECENIJE POSTOJAWA SPS-a

S novim programom u narednih 20 godina Dvadesetogodi{wicu postojawa Socijalisti~ke partije Srbije Gradski odbor ove stranke obele`io je ju~e promocijom novog programa na vi{e mesta u gradu. ^lanovi partije su do podne na ulazima u Futo{ku, Limansku, Satelitsku, Ribqu i Detelinarsku pijacu, kao i posle podne na [trandu i pored crkve Imena Marijinog delili nacrt novog programa i drugi propagandni materijal, ali su ujedno pitali gra|ane i {ta o~ekuju od SPS-a u narednom periodu. Svoje mi{qewe gra|ani su imali priliku da ispi{u na anketnim listi}ima i ubace u kutije, koje }e u Gradskom odboru naknadno pregledati. Z. Ml.

NA [TRANDU PREVI[E NEUREDNIH ILI PREMALO KORPI

Sebe kupaju, okolinu prqaju Mnogi Novosa|ani stalno imaju pritu`be kada odu na “[trand”. Jednima ne odgovara muzika, drugi smatraju da su cene previsoke, tre}ima smetaju prqavi toaleti, {to je potpune u redu. Me|utim ni mnogi od wih se ne pona{aju uvek kulturno, jer posle wih na pesku i travi ostane brdo sme}a. Kada se pla`a isprazni, ostaju plasti~ne fla{e, klipovi kuvanog kukuruza, plasti~ne kese i kesice od grickalica. Ina~e, na

Od portparola u preduze}u Ivana No`ini}a saznajemo da tokom kupali{ne sezone de`urne ekipe sakupe na [trandu dnevno po nekoliko stotina kilograma sme}a. - I pored toga {to je na{e preduze}e postavilo nekoliko desetina korpi za otpatke i kontejnera, na{i radnici svakodnevno sakupe i veliku koli~inu sme}a i van mesta predvi|enih za wihovo odlagawe, {to pokazuje nizak nivo kulture jed-

Ni temperatura koja se opasno pribli`avala 40 podeqku Celzijusove skale, niti promena lokacije (ovoga puta je svetkovina rakije odr`ana na fudbalskom igrali{tu u Koviqu, umesto u blizini manastira), nije omela verne po{tovaoce i qubiteqe dobre

Komisija je donela odluku da je najboqu rakiju „viqamovku“ ispekla Qiqana Bjelogrli} iz Sremskih Karlovaca. Ona je osvojila i drugo mesto sa rakijom od maline, a na tre}u poziciju se plasirao Bora Dragin iz @abqa sa rakijom od kru{ke kapqice da do|u ju~e na jubilarnu, Petnaestu koviqsku rakijadu. Pod tribinama pra{wavog terena lokalnog fudbalskog tima okupili su se i oni koji osim ovog `estokog pi}a, vole i dobar zalogaj, pa im nije te{ko bilo da stoje u redu za porciju ov~ijeg paprika{a ili ribqe ~orbe, koju je kuvalo desetak takmi~ara bore}i se za titulu najboqeg.

Koliko je gradi poteklo?

Jubilarna, petnaesta Koviqska rakijada bila i rekordna po broju uzoraka za ocewivawe. ^ak 85 rakija iz ~itave Vojvodine i nekoliko mesta Srbije, nezavisni, stru~ni `iri iz Dru{tva sen}anskih degustatora i ocewi-

Foto: N. Stojanovi}

va~a rakije morao je da proba i oceni. A ocewivali su miris, i pri tom vodili ra~una da li je on ~ist, karakteristi~an za vo}e od koga je pi}e napravqeno, potom ukus, koji mora biti tipi~an i bez primesa ne~ega {to ga naru{ava

Uz pi}e i po koji zalogaj

i na kraju, jesu li miris i ukus u harmoniji. Pridr`avaju}i se strogih kriterijuma uz primenu metoda i pribora koji su razra|eni na Univerzitetu u Cirihu, komisija je donela odluku da je najboqu rakiju „viqamovku“ ispekla Qiqana Bjelogrli} iz Sremskih Karlovaca. Ona je osvojila i drugo mesto sa rakijom od maline, a na tre}u poziciju se plasirao Bora Dragin iz @abqa sa rakijom od kru{ke. Dok je `iri obavqao ovaj te`ak zadatak, dr`e}i se tradicije, na licu mesta ispe~en je kazan rakije od duda, a ove godine glavni majstor bila je jedna dama, Milena Skorupan iz okoline [apca, koja je svima, koje je to zanimalo, ispri~ala tehnologiju proizvodwe. Svi koji su `eleli mogli su odmah i da probaju ~uvenu dudova~u, zbog koje je i ustanovqena Koviqska rakijada. A oni koji vole da la`u povodom 55 godina od osnivawa tamo{weg Kluba la`ova, imali su priliku da se iska`u u toj ve{titni, jer je organizator manifestacije, Fond gra|ana „Parastos dudu“ priredio i takmi~ewe u lagawu. Z. Ml.

POSLE JULSKOG POSKUPQEWA

Snabdevawe vodom boqe i sigurnije [trandu na svakih 10 metara ima kanta za sme}e {to je za nekoga o~igledno nedovoqno. Pre nekoliko godina “^isto}a” je postavila velike kontejnere, posebne za papir, plastiku i ostali otpad.

nog broja gra|ana. Na svu sre}u, velika ve}ina [trandaro{a maksimalno brine o izgledu wihove omiqene pla`e – ka`e No`ini}. Iskoristio je i priliku da pohvali radnike „Gradskog zelenila“ koji leti po visokim temperaturama, a zimi po izuzetno niskim, vrlo odgovorno brinu o izgledu i higijeni na [trandu. - Najve}i deo posla odradi se izme|u 6 i 8 sati ujutru, dok jo{ nema posetilaca. Tada se detaqno ~isti i pesak na pla`i i to na dva na~ina, ru~no i pomo}u ma{ina za pre~i{}avawe peska – isti~e No`ini}. Tokom dana i ve~eri ekipe stalno de`uraju na pla` i konstantno je ~iste, dok se toaleti ure|uju na svaki sat. Q. Na.

Julsko poskupqewe vode od 30 procenata nije obradovalo Novosa|ane, ali, po najavama iz „Vodovoda i kanalizacije“ ovako prikupqen novac doprine}e kvalitetnijem i sigurnijem snabdevawu vodom. Proceweno je da }e od nove cene „Vodovod“ dodatno zaraditi 170 miliona dinara, od kojih }e 40 miliona biti ulo`eno u povezivawe kanalizacija Ka}a i Budisave na gradski sistem {to }e omogu}iti izgradwu sekundarne mre`e, ~ime bi se re{ilo izlivawe speti~kih jama usled visokih podzemnih voda. Za 60 miliona dinara „Vodovod“ }e prvi put ugraditi prohromske drenove u bunar na Petrovaradinskoj adi, ~ime }e se pove}ati wegov kapacitet i rok upotrebe. Rekonstrukcija vodovodne mre`e na budu}oj raskrsnici Bulevara Evrope i Somborskog bulevara ko{ta}e 20 miliona dina-

ra, regeneracija tri bunara 12 miliona, a 15 miliona bi}e ulo`ena u prijemnu stanicu za septi~ki otpad, ~ime }e deponija te~nog otpada prestati s radom. Stanovnici Ulice dvor u Sremskoj Kamenici, gde postoji divqa kanalizacija kroz koju pri visokom vodostaju Dunav ulazi iza nasipa, po nalogu gradona~lnika bi}e rekosntruisana i spojena na gradsku mre`u,a to }e „Vodovod“ ko{tati tri miliona dinara.Za preostalih 20 miliona dinara bi}e nabavqen kanalizacioni i vodovodni materijal. Na ukazivawa Novosa|ana da „Vodovod“ nije morao da podi`e cene ve} racionalizuje broj zaposlenih u preduze}u, iz „Vodovoda“sti`u uveravawa da nijedan dinar od nove cene ne}e oti}i na zarade zaposlenih. S. K.

Foto: S. [u{wevi}

„AMSTELMAN” U KATOLI^KOJ PORTI

Pivce uz dobru zabavu

Ju~era{we poslepodne u Katoli~koj porti proteklo je u znaku Amstel piva, za {ta su se pobrinule Ujediwene srpske pivare, ~laniceHeineken grupe. Ova kompanija je posle Beograda i u Novom Sadu organizovala manifestaciju pod nazivom „Amstelman“, tokom ko-

je su u~esnici imali priliku da se dobro zabave u`ivaju}i pri tom i u dobrom pivu. Organizovan je turnir u stonom fudbalu i niz drugih nagradnih igara. Za muzi~ki ugo|aj zadu`en je bio bend „Vlada Mari} trio“, a za dobro raspolo`ewe - pivo. Z. Ml.


nedeqa18.jul2010.

c m y

16

DNEVNIK


IT X E 10 20

Скочни зглоб мање и Егзит више

Р

ДАН ПРВИ

ДАН ДРУГИ a qubiteqe alternative, pravi plezir З naglavnojbinio~ekivaoseizlazakBrajanaMolokaiekipeizThe Placebo,alipre

wihnastupilisuAtari Teenage Riot iThe Horrors ~iji nastupi su zaslu`ili makar malo pomenauovojrubrici.Berlinsko/bruklinskitrioAtari Teenage Riot tokomsatasvirke nemilosrdno je bombardovao bubne opne okupqenih ispred Mejn stejxa. Malobrojna publikabilajezate~enajedinstvenomsmesomtehna,metala,noisea,punka,iagresivnihklupskihritmova.Frontmenisudavali sveodsebe,apublikasepredalaupotpunosti kada se na repertoaru na{la „Start The Riot“. Potom su na binu iza{li, izgledom sumorniimr{avi,The Horrors,Britanci~ija jemuzikanatankojlinijipotpunegenijalnostiiliapsolutnepropasti.Ovaprevaga }eseznatiukoliko,ikadsnimeslede}ialbum. Uspeli su ume}em da stvore prepoznatqivuvrnutzvuk,izkojegsenazirulagane melodije, teksture i rifovi na gitari i klavijaturama,imra~niritmovikaokrojenizadugefilmskekadrove. Onda,okopono}i,poslasticave~eriPlacebo,kojejedoma}apublikaimalaprilike daslu{a2003.godine.Nastupubelomsvih ~lanovabenda,~inilasekaonajavazamogu}iizlazakizcrnihtemakojimaseupesmamabaviovajsastav.Ipak,akosuparametar uspe{nosti koncerta i reakcije qudi po marginamade{avawa,anesamoispredbine, Placebo su odr`ali jednu solidnu svirku, alini{tavi{eodtoga.Ve}ideopublikese{etkaoutokukoncerta,neki suvadilimobilnetelefonei bele`iliuspomeneudigitalnom dobu. Najve}i aplauziihorskopevawe mogli su se osetiti na pesmama „Every You, Every Me“i„Bitter End“.

ДАН ТРЕЋИ ored furiozne svirke П kalifornijskih Suicidal Tendencies u ~etvrtak, najvi{e publike u pra{inu Eksploziv stejxa privukli su pank veterani The Exploited. Najuticajniji i naj`ilaviji bend drugog pank talasa, predvo|eni zastra{uju}im Wattiem,peva~em i jed i n i m

П

ДАН ЧЕТВРТИ

osle rejv `urke koju su napravili Pendulum, oko 23 ~asa, posle fudbalskog finalauJu`nojAfrici,samouverenosuna glavnu festivalsku binu iza{li Majk Patoniekipa,poznatijikaoFaith No More.Prvi taktovi pesme „Evidence“, za sve „dame u ku}i“,donelisubenduprveglasnijeovacije.Nakondvahevikomada,„Last Cup Of Sorrow“ i „Cuckoo For Caca“, majstor je kratko najavio:„Isuse,kona~nopesma-Easy“.Upublici su usledili prizori shodni ovakvim numerama, pozivi biv{im dragim osobama iligrqewetazeistarihqubavi. Naredjezatimdo{larazli~itakoncertnagimnastika.Patonjeprvosi{ao do prvih redova publike i zatra`io da ga podignu, malo ponesu. Tosenijedogodiloodmah,ve}tek nakonkra}egprekidapesmeiobja{wewapublici{tasezapravood we tra`i. Frontmen se ubrzo ponovona{aonabini-“Ajde,Jano, kolodaigraamo”,zapevaojeMajk Paton. Publici je treba koji sekunddasesna|eipotomvriskai tap{aweuritmububwa.Nijedugo trajalo,alijeovobilakartakoja jekupilasveupublici.Danekootpeva ne{to to automatski zna~i mitskistatus-akaodagaFNMve} nijeimao.Etnomomenatprekinutje hit~inom„Epic“iz1989.godine. LudorijePatonasusenastavileuz lagane ritmove „Just a Man“, kada je poku{aodazaja{efarmajstora(~ovek koji gura kameru na {inama prim. aut.), da bi potom zaja{io nesretnog roudija. Bend se nije puno obazirao na ove ispade, i, mada su vidnoupanicibilimomciizobezbe|ewa, ipak je sve pro{lo bez in-

17

МУЗИЧКИ „ВОДОВА ФЕСТ 2010”, 23. И 24. ЈУЛА У РУСКОМ КРСТУРУ

Рамбо, Идијоти и рођачки панкери zi~kifestival“Vodovafest2010”odr`a}ese23.i24.juМulanaBa zenuuRuskomKrsturu,aglavnezvezdebi}eRambo

AmadeusiKUDIdijoti.Porednastupastarih,proverenihrokenrolmuzi~aranaglavnojfestivalskojbini,posetioci}emo}ida u`ivaju u nastupima dixejeva na “Elektro Vodovabrodu”kojive}tradicionalno uo~i po~etka “Vodova festa” doplovqavaizNovogSada,idaseopu{taju unaturalnomambijentu“Regestejxa”. Prvog festivalskog dana, u petak, pored Ramba Amadeusa svira}e vojvo|anskikaveriklupskibendoviQueen Real Tribute Band, Slobodan prolaz i Strah od letewa, kao i mladi krsturski ro|a~ki pank sastav “Crazy Cousins”,dok}eusubotupre“majstorasmora” nastupati Svar, Brainlow, Samostalni referenti i The Frajle. Tokom “Vodovafesta”bi}eodr`anmotosusretizakogastojelokalnimotora{i okupqeniuklubu“[arkaw”iMe|unarodnivolonterskikampkojiusaradwi saVolonterskimcentromVojvodineuRuskomKrsturutrajeod19.do29.jula. Festival~etvrtiputorganizujeomladinskoudru`ewe“Pact Ruthenorum”.Dnevnaulaznicazaovogodi{wi“Vodovafest”ko{ta250dinaraavi{einformacijaofestivalumo`esepro~itatinasajtuwww.vodovafest.org. И. С.

„Кулпин фест” у духу панка

Ш31. jula u istoimenom mestu. Za sada potvr|eni

estiporedu„Kulpinfest“odr`a}eseod30.i

bendovisu:ZbogomBrusLi,Superskaramelom,LudeKrawe,^ovekbezsluha,DarkDawn,Nova,Kolaps, kao i grupe iz regiona, Grupa tvog `ivota(Hrvatska),HorskaChata (Slova~ka). PoredpankirokzvukadolazaksupotvrdiliiDJ Lemon (Baseline)iDJJancez.Odmorodprovodaisme{tajposetiocimoguna}iukampu,poceniodsedam evra,{tonijepotvr|enacena,alivremeotvarawa29. jula u 17 ~asova je definitivno. U krugu kampa nije omogu}eno ozvu~ewe, ali }e dobar elektronski zvuk gostimo}ida~ujunastejxuispredkampa. М. П.

СТАРТУЈУ „СЕДАМ ЈЕЗЕРА”

П

Рокенрол крај мора

rvifestival„Sedamjezera“odr`a}eseod25.do27.jula naBa}inskimjezerima,umestuPera~koblato,uHrvatskoj.Natrodnevnomrokfestivaluzvezde}ebitizagreba~ki bendKavasaki3P,kontroverzniLet3ibeogradskiRepetitori.Cenakartezasvedaneje80kuna(oko17evra),azajedan dan iznosi 40 kuna. Cena autobuske karte iz Novog Sada za Splitjeoko5.000dinara. Д. В.

ТОП 10 - JУЛ 2010. 11.Katy Perry feat. Snoop Dogg – California Gurls 12. K’naan – Wavin’ Flag 13. Train – Hey, Soul Sister 14. Lady Gaga – Alejandro 15. Shakira feat. Freshground – Waka Waka 16. Kylie Minogue – All The Lovers 17. Stromae – Alors On Danse 18. Lady Gaga & Beyonce – Telephone 19. Rihanna – Te Amo 10. Adam Lambert – Whataya Want From Me

Katy Perry

ВРЕМЕПЛОВ

„Live Aid” за сва времена

cindeta. Ali ne lezi vra`e, Patonu se dopao kran sa kamerom koji je lelujao iznad publike, te je pohitao da se ko majmun~e uzvere na wega. [to mu je i po{lo za rukom,sasvemikrofonomuustimapevaju}i refrennumere„Just a man“.Kowecsvirke, „We Care A Lot“ je jo{ malo razdrmala publiku,apotomjezavesaspu{tena i binu je preuzela `urka koju su nudili The Chemical Brothers, {to je bila uvertira `urki koja se prelila do prvog radnog dana u sedmici izanas. Ekip a Dnevn ik ov ac a, sa jednim iskrivqenim sko~nim zglobom potom se preselilanaFju`ndasumira utiska uz Bobana i ekipu iz Ritma nereda, koji su pru`il i kao i uvek sve {to imaj u na umu. Naravno, to nije pro{ lo bez spon atn og skandirawa „Novi Sad, Novi Sad, tojena{grad...“. Екипа Дневника ски А. Ер

staln im ~lanom benda,otpra{ili su standardan repertoar rezervisan za festivale; kolekciju anarhi~nih hitova nastalih tokom tridesetogodi{we karijere. Re|ali su se krici protiv ta~erizma, nuklearne pretwe, korupcije, policije, opresije...pra{tao je stritpank, hardkora{ki “d-bit” i krosover... sve teme i stilovi najprqavijeg muzi~kog `anra kojima se tokom decenija bavio The Exploited. Nasuprot o~ekivawima, poklonici The Exploiteda dosta su kulturno ispratili nastup svojih qubimaca. Tako je prvo (okon~ano) koncertno predstavqawe The Exploited na ovim prostorima pro{lo pot-

puno “miroqubivo”,za razliku od pre|a{weg poku{aja od pre nekoliko godina u Beogradu, kada je koncert prekinut posle samo nekoliko p e s a m a zbog suzavca ba~enog u p u bliku.

Фо то :

e~ejeotvoriosudarusumrakdana,o~evi krosovera Bad Brains i nekoliko hiqada posetilaca. Koncert je podse}ao na rastafarijansku slu`bu za „Jah“, samo ispropovedanoj u rafalima surovih hardkor pankrifovima,kojisusetekponegdeprelivali u rege stilove. Potom su na binu iza{li pomalo stidqivi LCD Soundsystem, {to se odnosi na wihov izgled, ali ne i svirku,jerjeovojedanodonihsastavakoji uspe{no koriste temeqe rok sastava i miksaju ih sa funk, soul, elektro momentima. Suicidal Tendencies otvorili su konc ert sa ant ol og ijskom „You Can’t Bring Me Down“.Boqiuvodupredstoje}u`urkunijesemogaopo`eleti,adajevredelo ~ekati na momke iz Kalifornije skoro 20 godina, osetila je zemqa pod nogama hiqada fanova koji nisu prestajali sa skakawem. Ni Suisajdlima nije bilo svejedno pred prepunimEksploziv{ancem,tesudolazak najavilive}slede}egodine.Uznezaobilaznu„Possessed to Skate“,vrhunacnastupabio jepozivfanovimadaiza|unabinuiuzpogo pru`e dekoraciju za „Pledge Your Allegiance“. „Es, ti“, „Es, ti“ orilo se jo{ dugo Tvr|avom. Zanimqivisubilinastupiibruklin{kog sastava Yeasayer i {vedsko-ameri~kog elektro rok sastava Miike Snow na Fju`nbini.SvirkaYeasayer proteklajeu skidawuode}epublikekojaseznojilaod plesa.Miike Snow,samaskamakojevi|amo uholivudskimekranizacijamapqa~kibanaka, otpra{ili su svoj album prvenac. Svirkajepro{ladostahladnoakoposma-

tramo~lanovebenda,alireakcijapublikejebilaodli~na.

nedeqa18.jul2010.

ФЕСТИВАЛИ

РОК ОСВРТ НА ЈЕДАНАЕСТИ ФЕСТИВАЛ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

avnosedamdanajepro{lootkadjezavr{enEgzitfestival,jedanestiporedu, ikadsepra{inaslegla,vremejedase sumiraju utisci. Gledaju}i ~etvorodnevnu satnicu, svu i{aranu tragovima markera {tagledati{taneopasno{tr~eimenakao {tosu:Bad Brains, LCD Soundsystem, Suicidal Tendencies, The Horrors, Atari Teenage Riot, Placebo, Klaxons, Kultur Shock, The Exploited, inaravno, Faith No More! Uz ovako nabrojane bendove,programdelujekaogustonapakovana~etirifestivalskadana.To,me|utim,i nijeba{takokrasno. Satnica,kadsepogledasastrane,deluje dosta razvodwena, pravih velikih imena, kojimogudaskupevi{eod30.000qudi,skorodaninemadoposledwegdana,gdeje,nekim ~udom, uglavqen Faith No More izme|u dveapslutnoelektro-ravegrupe,kao{tosu Pendulum iChemical Brothers.Nekakosevidi blagaprazninanaMejnstejxukadajere~o ~istomrokzvuku. Fju`n stejx, na kojem su nastupaliuglavnomregionalni bendovi, ove godine ugostio je imena, Miike Snow, Yeasayer, Does It Offend You, Yeah? -kojaranijihgodinanebismo mogli da vidimonatom m e s t u . Imaju}i u vidudase Egzit posledwihnekoliko godina okre}e inostranim posetiocima, postoji bojazan da }e Fju`n kao regionalna oaza izgubiti stari {mek. No sa druge strane bilo je tu sastavakojisu„~uvaliTvr|avu“,kao{tosu KUDIdijoti,Ritamnereda,Velikiprezir, Bambi Molesters,Kanda,KoxaiNeboj{aiGeneracijabezbudu}nosti.

В

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

rvi„Live Aid“koncertodr`aose13.jula1985.godine,aglavne Б binebilesuna„JFK Stadium“uFiladelfijii„Vembley“stadionuuLondonu.Organizatormanifestacijebioje~uvenimuzi~ki producentBobGeldof,amilioniskiprihodkoji jebioostvarenna„Live Aid“biojeiskori{}en za nabavku humanitarne pomo}i gladnima u Etiopiji. Muzi~ko-humanitarnu podr{ku Etiopqanima, pod nazivom „Yu rock misija“ pru`ilisuivelikaimenajugoslovenske rokenrol scene hitom „Za milion godina“,kojiseemitovaonaobastadionatokomkoncerata. Velikiuspeh„Live Aid“ostvariojezahvaquju}inastupimatadanajve}ihbendovaiizvo|a~a,kao{tosuQueen, Led Zeppelin, U2, The Who, Duran Duran, Sade, Mik Xeger, Paul Mekartni, Bob Dilan, Sting, Madonna iostali. Prviputuistorijitelevizijeneki spektaklgledalojepreko1,5milijarduqudi,adirektanmuzi~kiprogramu trajawuod16satiprenosioseuvi{e od80zemaqa,dokjeu`ivonastadioniБоб Гелдоф mabilooko150hiqadaqudi. Д. В. SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Svetozar Krsti}


18

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

KAKO NASTAJU I NESTAJU BRENDOVI

Prepoznatqivost, snaga i profit svim slovena~kim medijima po~etkom pro{le nedeqe dominiralo je ogor~ewe {to su ~uveni brendovi „kokta”, „barkafe” i „argeta” pre{li iz „Droga Kolinske” u hrvatske ruke, pod okriqe „Atlantik grupe” Emila Tedeskija. Istovremeno se i kod nas zavapilo {to su u istom paketu u susedstvo oti{li srpski brendovi: „bananice”, „grand kafa” i, pogotovo, „smoki” – prvi flips s ovih prostora – toliko popularan da je postao generi~ko ime za sli~ne proizvode. Na sve to Tedeski je hladnokrvno odgovorio: „Ne volim da delim brendove na srpske, hrvatske ili slovena~ke. Ti brendovi imaju regionalnu prepoznatqivost i snagu. Ali dovoqno se razumem u upravqawe brendovima da bih znao da se ne mo`e i}i svuda sa svim brendovima”. Brend je robna marka koja se prepoznaje kao posebna i razli~ita od drugih sli~nih i koja sobom nosi odre|enu psiholo{ku vrednost za konzumenta. Stvarawe prepoznatqive robne marke naziva se, pak, brending. Brending kao proces stvarawa i upravqawa brendom postao je najzna~ajnija funkcija marketinga. Sama re~ ’brend’ na engleskom zna~i `ig. Wena prva primena bila je kod kauboja na Divqem zapadu, koji su `igosali svoje krave da bi ih razlikovali od ostalih sli~nih `ivuqki u preriji. S poslovne ta~ke gledi{ta, brending na tr`i{tu je veoma sli~an brendingu na ran~u. Ciq je, dakle, da se izdiferencira novi proizvod koji }e se na neki na~in na tr`i{tu izdvajati od drugih sli~nih. Kao i sve drugo na ovom svetu, i to ima svoj po~etak i kraj, pa izuzetak nisu ni brendovi: mnogi su na vrhuncu svoje mo}i izgledali nedodirqivi i svetlosnim godinama ispred ostalih. Danas, nakon katastrofalnog poslovawa, gotovo da ih se niko i ne se}a. Definitivno najvi{e brendova koji su nestali s globalne marketin{ke scene u posledwih desetak godina ima u aviosaobra}aju i avioindustriji. Iako je po~ela i ranije, apokalipsa ove privredne grane definitivno je stigla kao posledica jo{ uvek aktuelne globalne recesije. U jednom mahu nestali su

U

veliki brendovi poput Svisera (kompanija koja i danas postoji pod ovim imenom je “mali igra~” i osim kori{}ewa istog imena, nema ama ba{ nikakve veze s nekada slavnim avio prevoznikom) ili belgijske nacionalne aviokompanije “Sabena”, koja je nakon

nivou odigrava se maltene identi~an scenario – verovatno nikoga nije iznenadilo saznawe da }e uskoro na isti na~in svoju egzistenciju zavr{iti nekada jedan od najreprezentativnijih brendova biv{e dr`ave JAT (danas Jat Ervejz). Za wega je vlada donela pro-

Propast u turizmu U sferi turizma jedan od reprezentativnijih primera propalog brenda jeste i nestanak nekada vode}e turisti~ke agencije Jugoturs (koja je, ina~e, bila u Geneksovom vlasni{tvu). Nekada veliki igra~, tako|e, agencija Putnik, nikako da ponovo prona|e (kakve li ironije) pravi put, nakon mnogobrojnih privatizacija i preprodaja koje, sve su prilike, nisu donele naro~it boqitak. {to je godinama bila me|u svetskim liderima u avio saobra}aju, zahvaquju}i pogre{nim poslovnim potezima pre nakoliko godina oti{la u ste~aj. Na lokalnom

gram ga{ewa i osnivawa nove aviokompanije s novim imenom, flotom i menaxmentom. Od radikalnijih primera nestanka vode}ih firmi u Srbiji,

svakako treba pomenuti mo`da i najve}i brend svih vremena “Generaleksport” poznatiji kao Geneks, koji je navodno bio ve}e ime nego sama dr`ava (SFRJ). U prilog tome koliko je nekad bio mo}an i slavan govori i podatak da su strane banke koje su ulazile na na{e tr`i{te od vlade tra`ile garancije Geneksa a ne Narodne banke, {to iz dana{we perspektive, prizna}ete, zvu~i neverovatno. Kada je re~ o sprezi brendova u sportu i industriji, jedan od najsve`ijih primera rapidnog rasipawa dugo vremena gra|enog pozitivnog imixa jeste slu~aj Tajgera Vudsa, najboqeg svetskog golfera i ~oveka koji je zaradio stotine miliona dolara od reklamirawa niza proizvoda. Odmah po otkrivawu wegovih seks avantura, sponzori @ilet, Getorejd, Ej Ti end Ti i osiguravaju}e dru{tvo Aksen~er, raskidaju s wim ugovore, dok kompanije Najk i Elektronik Arts ostaju uz ~uvenog golfera. U ovom slu~aju se ne radi o razli~itim procenama marketin{kih stru~waka o koristi ili {tetnosti vezivawa Tajgera Vudsa za wihov brend, ve} o razli~itim ciqnim grupama koje razli~ito reaguju na wegove vansportske aktivnosti. Zakqu~ak je jasan: dobra inicijalna ideja, veoma mnogo srpqewa i povla~ewe pametnih poteza u pravo vreme – stvaraju uspe{an brend. O tome svedo~e imena poput Gugla, Ju Tjuba, Fejsbuka, Majkrosofta, Starbaksa, KFC-a,… Svima wima je sudbina mawe-vi{e ista – krenuli su iz obi~nih malih gara`a, vi{e kao zabava nego ozbiqan poku{aj, sve dok se jednog dana nije “otvorio” put. Nastavak pri~e se zna. Ba{ kako su gorepomenuti brendovi rasli, mnogi su jo{ br`e padali – kona~no zaustavqawe se ne mo`e ni naslutiti. Analiti~ari za kraj ove godine ve} najavquju potpunu propast takvih imena kakva su modna ku}a “Gep” ili najve}e osiguravaju}e dru{tvo u Americi “AIG”, koje je koliko do ju~e bilo generalni sponzor najve}eg fudbalskog kluba na svetu Man~ester junajteda. A ve} danas mu preti katanac.  Aleksandar Devetak

Eko gerila drekuje yipove ako je brak sklopqen iz iznena|ewe tamo gde su vozilo ra~una – vojnog, da se parkirali. U po~etku su se komalo pokretno vozilo mandosi, naj~e{}e no}u, odavali lako kre}e po svakakvoj zabiti, takozvanoj akciji „drekovawa“. i civilnog, da farmeri dobiju Skupili bi pse}i izmet kao i jedno vozilo za vi{e namena – raspadnute organske otpatke i niko nije predvideo da }e sre}razmazivali ih po {ajbnama i ni roditeqi ve} u prvom ~eqahaubama bahatih skorojevi}a. detu dobiti prete~u ~itave jedNe{to im se mora priznati: nine industrijske i (ne)kulturne kada nisu `eleli da o{tete vopojave. Model xipa „vili“ (Jeep zilo. Samo da vlasniku skrenu Willis), pojavio se jo{ u Drugom pa`wu na wihovo pravo da u zasvetskom ratu ali posledwih ga|iva~u vide smrad i nu`no negodina ne prestaje da dobija sve predvi|eno ~i{}ewe. Drekovanovije i luksuznije potomke. we prati i obavezni letak s potSve bi i daqe bilo u redu da pisom, na primer: „Mawe-vi{e ekolo{ka saznawa nisu po~ela bilo ko sa disajnim organom“. {iriti odgovaraju}u svest, pa u Bez telefonskog broja, naravno. vreme ekonomske i ekolo{ke Ovaj radikalan ekolo{ki mikrize ovo terensko vozilo koje litarizam toliko se dopao razaga|uje okolinu vi{e od ostaznim ilegalnim dru`inama da lih ma{ina za posu vremenom prerodi~ne ili pro{li s drekovawa fesionalne poVlasniku se skre}e na „blatovawe“, trebe izaziva sve koje smawuje ripa`wa da i wegovo ve}i front prozik sudske kazne, zaga|ewe - smrdi tiv sebe. Ovaj prea istra`ne orgaterani zaga|iva~ ne utoliko vi{e nije se ograni~io samo na `ivot demotivi{e da se daju u poteru izvan gradskih zidina, ve} naza ekolo{kim gerilcima. protiv, po~eo je da se uvla~i u Me|utim, ovde se pri~a ne zapotpuno urbanizovani prostor vr{ava. Eko komandosima dopakao presti`an simbol imu}nih. lo se i da izduvavaju gume. „Mi U najbe{woj varijanti sportski gume ne bu{imo, mi ih samo terenac xip „hamer“, prelio je osloba|amo vazduha“, rado prekap u ~a{i osetqive francuske ciziraju na svojim sajtovima. mlade`i. Na jednom blogu ~itaRazradili su tako ~itave tehnimo: „Wegov vlasnik mora da je ke da se ne ukqu~i alarm, priimpotentan kad se tako dokazukqu~uju}i svoje izduvne spravije. Em {to mu treba mala rafice pravo na diznu. Dodequju senerija nafte da je vu~e za sobom, bi i zvu~na imena: Degonflesi em {to zaklawa vidik...“ (ispumpava~i) i Pfff u PariOd takvih komentara pa do zu, Mous de la roue (Osetqiva pretvarawa lo{ih ose}awa preta~ka) u Lilu, sve do nedavno ma xip~inama u gnev malih nezaformiranih Flagadasa u Bridovoqnih grupica i u prave ekoselu. Svi ovi nazivi variraju komandose – nije pro{lo puno zajedni~ko zna~ewe napada~a na vremena. Naime, ve} pet godina gume 4x4: malaksalost, nedostafrancuski vlasnici koji zloutak snage i – mlohavost guma. potrebqavaju terenska vozila po Za „Dnevnik” iz Pariza  S. Du{an gradovima ne znaju koje ih ~eka

I

PUT OKO SVETA

Strastvenost je nasledna PRAVO: Finska je prva zemqa u svetu koja je pravo na pristup brzom internetu proglasila za osnovno qudsko pravo, a internet provajderi dobili su obavezu da svakom finskom gra|aninu osiguraju pravo na pristup internetskoj vezi.

KOKO[KA: Engleski nau~nici tvrde da su otkrili re{ewe zagonetke „{ta je starije - koko{ka ili jaje“. Koko{ka je starija po{to je za formirawe quske jajeta neophodan protein koji se nalazi iskqu~ivo u jajnicima koko{ke.

SRE]NA: Yoan Ginter za sebe komotno mo`e da ka`e da je sre}ne ruke. Ova 63-godi{wakiwa nedavno je osvojila 204 miliona dolara na lutriji, i to je joj je ~etvrti milionski dobitak na lutriji. Pre 17 godina osvojila je 5,4 miliona, 2006. dva miliona a 2008. tri miliona dolara.

PRVI LET: Eksperimentalni avion na solarni pogon „solar impals“ uspe{no je okon~ao svoj prvu misiju sletiv{i u vojnu bazu u Pajern u [vajcarskoj posle 26 sati neprekidnog leta. „Solar impals“ kao jedini izvor energije ima oko 12.000 foto }elija raspore|enih na celoj povr{ini krila.

@RTVA: Sredwovekovni rumunski plemi} Vlad Drakula koji je poslu`io kao inspiracija za kwi`evni lik grofa Drakule, nije bio krvo`edni tiranin, ve} neshva}ena `rtva negativne zapadnoevropske propagande, poruka je autora izlo`be u Bukure{tu.

reranu seksualnu zrelost odre|uju na{i geni. Jedinstveno istra`ivawe ameri~kih psihologa obavqeno na blizancima razdvojenim posle ro|ewa otkrilo je genetsku vezu sa uzrastom u kome se osoba odlu~uje na prvi seksualni odnos. „Ne postoji gen koji }e odrediti datum za prvo seksualno iskustvo“, navodi Nensi Segal, psiholog sa Dr`avnog univerziteta Kalifornije u Fulertonu, koja je rukovodila ovim istra`ivawem. Umesto toga, tvrdi ona, nasle|eno pona{awe, kao {to je strastvenost, moglo bi da objasni i odredi pribli`no vreme kada }e neka osoba imati prvi seksualni odnos. I dok se teorija o geneti~kom determinizmu odr`ava, nova otkri}a su uglavnom skromna. Ekipa doktorke Segal otkrila je da se razlika u godinama kada }e neka osoba zapo~eti seksualni `ivot mo`e iskqu~ivo genetikom objasniti jedva u tre}ini slu~ajeva. Dobijeni su i podaci da se prvo seksualno iskustvo, u proseku, doga|a izme|u 18. i 20. godine starosti. Pore|ewa radi, pribli`no 80 odsto razlika u telesnoj visini populacije uslovqeno je iskqu~ivo genima. S druge strane, konzervativizam u porodici i neposrednom okru`ewu mo`e odlo`iti prvo seksualno iskustvo tinejxera, {to mo`e navesti istra`iva~e da, ovoga puta, umawe uticaj gena.

P

Segalova i weni saradnici primetili su, naime, mawe izra`ene uticaje gena na rano stupawe u seksualne odnose me|u blizancima ro|enim pre 1948. godine - ako se uporede sa pripadnicima generacije ro|enih 1960. i kasnijih godina. [to se ti~e uloge specifi~nih gena koji u~estvuju u determinisawu uzrasta za „prvi seks“, druga ekipa istra`iva~a otkrila je da je jedna verzija gena koji „dekodira“ receptor za neurotransmiter dopamin tesno povezana s vremenom prvog seksualnog odnosa. Drugi su, pak, povezani sa istom verzijom gena, takozvanog DRD4, koji izaziva impulsivno, neretko nekontrolisano pona{awe, i navodi na riskantne poteze. To, mo`da, mo`e biti jedno od obja{wewa za ranu seksualnu aktivnost, ka`e Xozef Roxers, psiholog sa Univerziteta Oklahome u Normanu. Jer, za razliku od drugih riskantnih navika i pona{awa, kao {to su kori{}ewe droga ili nekontrolisana i po `ivot opasna vo`wa, seks predstavqa jednu od kqu~nih biolo{kih funkcija. „U najve}em delu na{e evolucione pro{losti, seksualno pona{awe ne spada u rizi~ne jer je osnova ne samo za `ivotnu radost ve} i za reprodukciju qudske vrste i uspe{nost wenog ali i opstanka svake jedinke“, zakqu~io je Roxers.


c m y

DNEVNIK VODI^ KROZ TRENDOVE: TAKO MLAD, A VE] JAPI

Opismewavawe yetsetera edna od stvari oko koje }e se „pomiriti“ nepomirqivo u Srbiji jeste i uverewe da pravog xet seta, crvenog tepiha i fenseraja kod nas nema. Naravno, kao i u ve}ini drugih situacija u kojima se oslu{kuje glas naroda, i ovde je u pitawu tek prividno slagawe mi{qewa. Jer, krenemo li tek malo da kopamo ispod te fine, politi~ki korektne fasade, zati~emo slede}u situaciju: oni koji rasko{ne partije, promocije, koktele i prijeme, luskuzna letovawa, zimovawa, kao i nezaboravna ven~awa „iz bajke“ mogu da vide samo na TV ekranima, to }e uraditi onako „stru~no“ i naj~e{}e uz komentar kako bi oni to (samo kad bi im dali pet minuta vlasti) puno boqe izveli, jer bo`e moj, imaju i vi{e stila i vi{e pameti, dok su akteri iz ovih {arenih i razdraganih nam priloga uglavnom la`no skromni i jo{ la`nije samokriti~ni. Drugim re~ima, svima je jasno da nekakav xetseteraj imamo, a o tome kakav je verovatno je najkra}a i najboqa ocena – onakav kakav i zaslu`ujemo. U tranzicionoj Srbiji tako je i xet set/japi ekipa prili~no tranziciona i negde izme|u crvenog tepiha i }ilim~eta; izme|u tradicionalnih vrednosti i modernih tekovina; izme|u }irilice i latinice; izme|u Gu~e i Egzita... Ovo „ne{to izme|u“ stawe posledica je mnogo toga, a prvenstveno ~iwenice da se u ovom delu „brdovitog Balkana“, stvari naprosto previ{e brzo mewaju, te nismo kadri ni ~estitu xet set ekipu da okupimo. Taman neko malo stane na zelenu granu i krene da u`iva u slatkom `ivotu, kad evo ti nove gladne svega ekipe, koja ga na brzinu o~etka. I tako stalno imamo nova, mlada i sve`a lica, nedavno si{la sa raznoraznih brda i pristigla iz mesta kojih nema ni na mapama, ko-

J

ji po dolasku u veliki grad krenu da `ive nekakve svoje snove, a za ~ije je ostvarewe nu`no da se `ivoti onih koji su donedavno u`ivali pretvore u no}nu moru. Stoga i ne ~udi da se ovde na svakih pet do deset godina novoprido{le nam elite u~e svemu iz po~etka – od osnova bontona, preko pravilnog govorewa i pona{awa, pa do „uklapawa boja“ i „terawa“ mode. Oni mudriji u svemu tome lepo plate stru~nu pomo}. Anga`uju stiliste, piarove, li~ne trenere i „jezi~are“, dok se oni tvrdoglaviji odlu~uju za varijantu „uradi sam“. Kako se u tome snalaze vidqivo je ve} na prvi pogled – ne snalaze se. Ko su zapravo qudi koji {etaju doma}im crvenim tepihom? Ekipa

Modni vodi~ za partijawe S obzirom da je pred na{im xetseterima nimalo lak zadatak da na brojnim partijima ostave dobar utisak i izgledaju kao milion dolara, evo nekoliko korisnih saveta koji bi im u tome mogli pomo}i. Tako, recimo, ako na pozivnici pi{e da je obavezna crna kravata, to u prevodu zna~i su mu{karci du`ni da do|u u odelima, a `ene u dugim koktel ili ve~erwim haqinama. U slu~aju da na pozivnici pi{e kako crna kravata nije obavezna, organizatori zapravo poru~uju kako dres kod nije toliko formalan, ali vam istovremeno stavqaju do znawa da je doga|aj na koji ste pozvani va`an. Ako se, pak, od vas tra`i da ispo{tujete formalni dres kod, na zabavu bi trebalo da do|ete s crnom kravatom ili, u ne{to modernijim okvirima, odelu i crnoj ko{uqi bez kravate. Dame i ovom slu~aju ostaju verne duga~kim koktel haqinama. Kada je na pozivnici nazna~eno kako je po`eqna bela kravata, od mu{karaca se o~ekuje da se pojavi u belom odelu kombinovanim s belom kravatom, dok bi `ene trebalo da zablistaju u dugim, belim haqinama, koje podse}aju na najdra`u im toaletu – ven~anicu.

kod proverenih {anera, kao i dru{tveno prihvatqive ludosti. Za to su zadu`eni selebovi bez para: glumci, peva~i, novinari, pisci i ostali umetnici, stalno u potrazi {to za inspiracijom, {to za dobrim sponzorom. Dru{tvo im prave i brojne misice i manekenke, „lepa lica Srbije“ i devojke koje, iako su odavno nau~ile da mini}e i dekoltee ne bi trebalo kombinovati, nikako da savladaju lekciju o tome kako balske haqine i suvi{e „te{ke“ kombinacije jednostavno ne prili~e wihovim godinama. Ali, da se mi vratimo na{im perjanicama i zlatnoj nam mlade`i, koja danas iz ku}e ne izlazi bez „roleksa“, skupih kubanskih cigara i najnovijeg modela mobilnog telefona i laptopa. Znamo da im, stalno izlo`enim sudu javnosti, nije nimalo lako. Svi ih ne{to kritikuju, zameraju im ovo i ono, a oni se ba{ siroti trude. Pa pogledajte samo koliko energije, para i snage tro{e na svoj imix! Ne samo {to moraju da kupuju firmirana i skupa odela i obu}u, ve} im je agenda puna i zakazanih termina kod kozmeti~ara, frizera, je prili~no {arena: ima tu polimasera, manikira, pedikira i plati~ara, japija, pevaqki, glumaca, sti~ara. Da, da, moraju i na „reumetnika svih fela, novinara, mont“. Ako niste znali, ve} je neko sportista, investitora, „plave krvreme za wih uobi~ajan odlazak na vi“, kontroverznih biznismena, farbawe kose, isisavawe stoma~imanekenki, misica, ba{ kao i onih }a i zatezawe bora. Naravno, sede poznatih za koje niko nije siguran vlasi, {lauf oko pojasa i namre~ime se (i da li se) ne~im bave. {kano ~elo posledica su pre svega Pretpostavqate, politi~are niwihove po`rtvovanosti i borbe smo tek tako, a ni slu~ajno stavili da nam svima bude boqe. na prvo mesto. Jer, upravo su oni, s Naravno, svi koji rade moraju obzirom da „para vrti gde burgija nekad i da pogre{e, te tako i na{a ne}e“, a u wih je novaca kao u pridru{tvena krema ume ponekad da ~i, perjanica dose stilski spotakma}eg nam xet sene. Nije nimalo naImamo yetseteraj ta. Oni su ti koji ivno sna}i se u tom upravo onakav kakav {ifrovanom svetu svojim dolaskom kreiraju svaki smart i biznis kezaslu`ujemo parti, po wima se `uala, formalnog meri uspe{nost i poluformalnog manifestacije i oni su ti zbog kodres koda, pri ~emu uredan izgled, jih }e ostatak ekipe ~ekati i sat pristojno pod{i{ana frizura i vremena ako treba da se neka dogiobrijano lice odavno nisu dovoqka kona~no sve~ano otvori. ni da biste se na{li me|u elitnim Prve me|u jednakima u stopu, i jedinicama. Na ne ba{ popularnoj tik uz opasne tipove koji pri~aju s listi uobi~ajnih modnih propusta reverima, prati drugi red pingvipredwa~e sakoi preduga~kih rukana – u narodu poznatiji kao japi va i ko{uqe pre{irokih i visosnage. Manikirani, naparfemisakih okovratnika. Tu su i nekoliko ni, nafrizirani i od glave do pete centimetara vi{e skra}ene pantaskroz pod konac, ovi tako mladi a lone, lo{ izbor cipela (uz lanena ve} uspe{ni qudi, trenutno su u odela se nosi „lak{a“ obu}a od Srbiji san svake majke koja ima bru{ene ko`e, a ne zimska coku}erku stasalu za udaju. Kako su i la), ko{uqa kratkih rukava „upajedni i drugi (a bogami i wihovi rena“ sa sakoom i kravatom, a bilo kerberi) naj~e{}e u sivim, teget i bi vi{e nego sjajno i kada bi na{i crnim tonovima, organizatori poslovwaci bez obzira iz koje da fensi doga|aja, a sve zarad {to su bran{e kona~no nau~ili da se prijatnijeg ugo|aja, na partije moiz ku}e ne izlazi neupasan, naroraju da ubace i malo boje, ne{to ~ito ako su pritom u odelu.  Jasna Budimirovi} kvalitetnijih la`waka kupqenih

nedeqa18.jul2010.

19

TOP PET BOTANI^KIH BA[TI U potrazi za uzbu|ewima, neobi~nim mestima i do`ivqajima na putovawima, sve vi{e qudi umesto klasi~nog turisti~kog obilaska znamenitosti bira neobi~ne, tematska putovawa. Tako su sve popularnije botani~ke ture, a najlep{e botani~ke ba{te na svetu umeju da gostima ponude i edukaciju i zabavu, kao i u`ivawe u lepotama flore. Bruklin, Wujork, SAD

Osnovana 1910. ova ba{ta sme{tena na fascinatnih 30 hektara wujor{ke zemqe dom je za 12 hiqada vrsta biqaka (samo Krenford ru`i~wak ima hiqadu vrsta). Tematski je podeqena, pa posetioci mogu da u`ivaju u atmosferi sredwe Engleske u [ekspirovoj ba{ti, japanskim ~udima u Bonsai muzeju ili da se dive jedinstvenoj biqci, najve}oj i najsmrdqivijoj na svetu – sumatranskoj Amorphophallus titanium iliti titan arum – cvet meso`der, ~iji miris neprijatno podse}a na miris le{a u raspadawu.

Bjodoin, Kjoto, Japan

Kejptauna predstavqa remek delo estetike, ali i istorijski biser. Osnovana 1913. Ova botani~ka ba{ta je prva u nizu napravqena iskqu~ivo radi o~uvawa lokalne flore, {to se o~uvalo i danas. U okviru ovog biqnog rezervata organizuju se i piknici, a posetioci naj~e{}e obilaze posebnu vrstu rajskog cveta, nazvanu Mendelino zlato.

Montreal, Kvebek, Kanada

Sedam hiqada vrsti biqaka i 160 hiqada vrsti insekata razlog su {to brojni posetioci jo{ od 1931. Godine obilaze naj~uveniju botani~ku ba{tu u Kanadi. Ova ba{ta podeqena je geografski, a najve}e atrakcije su Ba{ta prve nacije, sa autohtonim biqkama i indijanskim vodi~ima, i Ba{ta Jezera iz snova, najve}a azijska ba{ta izvan ovog kontinenta.

Ridova palata, Madera, [panija Na nekada{wem dr`avnom zemqi{tu u predgra|u Kjota, ova nevelika botani~ka ba{ta deo je Uneskove svetske ba{tine. Na kompleksu u kojem centralno mesto zauzima budisti~ki hram iz 11. veka, rajske ba{te sa `alosnim vrbama i bezbrojnim vrstama cve}a mame posetioce da u tom miru provedu ceo dan.

Kirstenbo{, Vestern Kejp, Ju`na Afrika

[ezdesetak hektara isto~ne padine planina Tjebl na ivici

Retki su hoteli u kojima su ba{te slavne koliko i sme{taj. Ova ba{ta, koju je osmislio slavni kraq vina Vilijem Rid, a preuzeo jo{ slavniji “Orijent ekspres”, prava je ba{ta Atlantika. Sme{tena na litici koja gleda na zaliv Funkal, ba{ta ~uva uspomene na Vinstona ^er~ila koji je ovde pisao memoare i Xorxa Bernarda [oa koji je ovde u~io tango. A ovaj ples u~e i posetioci, svake subote na koktel ve~erima organizovanim u okviru poseta ba{ti.  Ivana Vujanov


20

DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

V I [ E O D I S T O R I J E : JEDAN VEK OD TRANSATLANTSKOG TELEGRAMSKOG HAP[EWA

Poznati telegrami

Ubica iz podruma pao zbog brkova spodprose~ni homeopata ameri~kog porekla napustio je London ube|en da je po~inio savr{en zlo~in, ali jedan obi~ni telegram strpao ga je u zatvor i na kraju – odveo na ve{ala. Pre ta~no sto godina, u utorak ujutro 12. jula 1910. godine, londonska policija prona{la je pojedine delove be`ivotnog tela Korin Hanriete Kripen, peva~ice i glumice poznatije po pseudonimu “Bel Elmor” – u ku}i u kojoj je `ivela sa svojim suprugom i, pokaza}e se, ubicom dr Holijem Harvijem Kripenom. Smatra se da je dr Kripen prvi zlo~inac u istoriji u ~ijem hap{ewu je iskori{}ena be`i~na ko- Qubavnica ni{ta nije znala!? munikacija. Ipak, ovaj slu~aj nikada se nije “ohladio” i Deset godina kasnije nakon ~itav vek nastavile su da ga jedne zabave u wihovom domu, prate razli~ite kontroverze. Kora je nestala. Wen nestanak Kripen je ro|en u trgova~koj prijavila je Korina prijateqiporodici 11. septembra 1862. goca, “strongvumen” i takmi~arka dine u Koldvoteru. U 22. diploKejt “Vulkana” Vilijams, ali mirao je na Mi~igenskoj {koli Skotland jard u ku}i na Hilhomeopatije, a wegova prva sudrop Kresentu nije prona{ao

I

„Hvala bogu, gotovo je”

se na linijski “SS Montros” za Kanadu. Istovremeno, na Ostrvu, ku}a na Hildrop Kresentu pretra`ena je jo{ tri puta. Kona~no, ispod cigqanog poda u podrumu, prona|eni su ostaci qudskog le{a. Patolog ser Bernard Spilsbjuri identifikovao je Bel Elmor po par~etu ko`e s abdomena (ostatak tela nije prona|en) a u Londonu se pro~ulo za “ubicu iz podruma”. U tom trenutku u pri~u se ukqu~io telegraf! Kapetan broda Henri Kendal prepoznao je begunce i ne{to pre nego {to je otplovio van dometa transmitera, naredio svom telegrafisti Lorensu Hjuzu da po{aqe be`i~nu poruku Skotland jardu. U telegramu je pisalo: “Postoje sna`ne sumwe da su Kripen, londonski ubica iz podruma i wegova sau~esnica, me|u putnicima u salonu. Brkovi napravqeni od narasle brade. Sau~esnica preru{ena u de~aka. Maniri i gra|a bez sumwe `enski”. Ovim telegramom po~elo je spektakularno transatlantsko hap{ewe! Inspektor Dju ukrcao se u br`i brod (“SS Laurentik”) i stigao u Kanadu pre Kri-

Martina i Dika sa~ekala policija Kripen je prvi zlo~inac koji je uhap{en uz pomo} be`i~ne transatlantske komunikacije, me|utim, uop{te prvi kriminalci koji su “pali” zbog telegrama su Oliver Martin i Fidler Dik. Oni su 28. avgusta 1884. godine vozom krenuli iz Londona za Sloug, gde ih je ~ekao odred telegramom instruisanih lokalnih policajaca. Smatra se da je ova vest ubrzala razvoj telegrafije u Britaniji. pruga [arlot preminula je 1892. Wihov dvogodi{wi sin Oto odrastao je s babom i dedom u Kaliforniji. U `ivotu ga „nije krenulo“ ni kada je upoznao Koru. Ambiciozna ali neuspe{na (i po svemu sude}i netalentovana) umetnica Bel Elmor (ro|ena kao Kenigjud Mekamotski), javno je imala nekoliko seksualnih afera i bra~ni par je na kraju morao da se preseli u Englesku 1900. godine.

ni{ta sumwivo. Kripenova qubavnica Etel Niv ve} se uselila i po~ela da nosi nakit Bel Elmor, dok je on tvrdio da se Kora vratila u Sjediwene Dr`ave, da je tamo umrla i da je kremirana negde u Kaliforniji. Inspektor Volter Dju, koji ih je ispitivao, nije posumwao u „golup~i}e”, ali oni to nisu znali i pobegli su u Brisel. Tamo su proveli no}, slede}eg dana oti{li za Antverpen i ukrcali

Pobeda „{a~ice” Po~elo je obele`avawe 70. godi{wice jedne od najva`nijih bitaka u Drugom svetskom ratu – Bitke za Britaniju – kada se {a~ica pilota Kraqevske avijacije borila na nebu iznad ju`ne Engleske protiv mo}ne nema~ke Luftvafe i spre~ila plan Adolfa Hitlera za invaziju ostrva.

10. jul 1940: prvi napadi Luftvafea na ju`ne luke i terminale

SNAGE NA PO^ETKU BITKE Kraqevske vazdu{ne snage (RAF)*

Korinog tela. Navodno, wene kosti i kukove “profesionalno” je uklonio i spalio, unutra{we organe je uni{tio u kadi punoj kiseline, a glavu je strpao u ru~nu ta{nu i odbacio prilikom jednodenevnog izleta u severnoj Francuskoj. Porota ga je proglasila krivim posle samo 27 minuta ve}awa i zavr{io je na ve{alima londonskog zatvora Pentonvil 23. novembra 1910. godine. Tokom izricawa presude, nije pokazao kajawe i zabele`eno je samo “da je bio zabrinut za reputaciju svoje qu-

Ku}a doktora Kripena pretra`ena je nekoliko puta

tradicije i doktor najverovatnije nikada ne bi bio osu|en. Takav scenario spre~io je Kendalov telegram. Na su|ewu je ubica otkrio svu monstruoznost svog zlo~ina i na~in na koji je uspeo da se re{i

bavnice” (Etel Niv je oslobo|ena optu`be). Tra`io je da bude sahrawen s wenom fotografijom. Wegov grob u zatvorskom krugu nikada nije obele`en, ali se pri~a da je na tom mestu posa|en grm ru`a.

Nema~ke vazdu{ne snage (Luftvafe)

650 lovaca *Bombarderi nisu iskazani

1.050 lovci

1.700 bombardera

bombardovani gradovi aerodromi RAF-a Pravci napada Luftvafea

16. jul: Hitler nare|uje razradu plana za invaziju Britanije, koja je nazvana Operacija morski. lav. Nemci po~iwu da skupqaju na stotine bar`i za invaziju u lukama u kanalu Laman{

pena. Preru{en, sa~ekao ga je 31. jula u Sent Lorens Riveru. Pitawe je koliko je to realno, ali o~evici tvrde da je dijalog prilikom susreta i hap{ewa igledao otprilike ovako: Dju (trijumfalno): “Dobro jutro, dr Kripen. Da li me prepoznajete? Ja sam inspektor Dju iz Skotland jarda” Kripen: (posle kra}e pauze): “Hvala bogu, gotovo je! Napetost je bila prevelika. Nisam mogao da izdr`im vi{e”. Ovde bi trebalo napomenuti da je u to vreme Kanada bila britanska provincija, a da je, s druge strane, ubica bio ameri~ki dr`avqanin. To u stvari zna~i da je Kripen trebalo da se dokopa teritorije SAD, ~ime bi se u{lo u komplikovanu proceduru eks-

hajnkel He 111 glavni nema~ki bombarder brzina 350km/h

najve}i domet radara

Glazgov

Belfast

Wukastl Sanderlend Midlsbro

I R S KO MORA

lovac hariken: glavno oru`je borbene komandne brzina 530km/h eskadrile RAF-a

Man~ester Liverpul

13. avgust: Dan orlova – Nema~ka zapo~iwe kampawu za uni{tavawe RAF-a, ga|aju}i aerodrome i fabrike za proizvodwu aviona

Birmingem Koventri

Ipsvi~

kratki domet radara

Bristol London Egziter

© GRAPHIC NEWS

20. avgust: Govor britanskog premijera Vinstona ^er~ila u parlamentu: „Nikada u qudskim sukobima nije toliko mnogo wih moglo da bude zahvalno tek nekolicini”.

Norvi~

BRITANIJA

[vonsi Kardif

meser{hmit Bf 109: nema~ki lovac odre|en za pratwu brzina 575km/h bombardera

NORVE[KO MORE

[efild Notingem

15. avgust: Luftvafe kre}e u najve}i nalet sa preko 2.000 letova i uni{tava 34 aviona RAF-a izgubiv{i pri tome 75 aviona 18. avgust: „Najte`i dan”, intenzivne vazdu{ne borbe u kojima su obe strane pretrpele najve}e gubitke

LUFTFLOTA 5 iz Norve{ke i Denske

Hal

Kenterberi

Sautempton Portsmut

30-31. avgust: RAF blizu poraza trpi velike gubitke u avionima i pilotima 5. sept: Posle novih napada na Berlin, Hitler je naredio bombardovawe gradova, smawuju}i tako pritisak na aerodrome RAF junkers Ju 87 „{tuka”: pikiraju}i bombarder brzina 375km/h

E N G L E S KI KANAL junkers Ju 88: najboqi nema~ki bombarder brzina 460km/h

okupirana Evropa LUFTFLOTA 3

superpomorski spitfajer brzina 585km/h

24. avgust: Nemci bombarduju centralno podru~je Londona. U znak odmazde RAF napada Berlin 25. avgusta

LUFTFLOTA 2

Plimut

Gubici aviona

Spitfajer je zapam}en kao kqu~ bitke bez obzira {to je hariken oborio mnogo aviona

RADAR: Vitalno oru`je koje je upozoravalo Britance o napadima. RAF je mogao da odredi ja~inu, pravac i ciq neprijateqskih formacija i po{aqe svoje lovce u presretawe

Nemci Britanci

649 579 366

138

363

318 146

70

JUL

AVG

SEP

 Prvu poruku na daqinu juna 1826. u Britaniji poslao je “Otac `eleznice” Robert Stivenson iz Eust Tauna u Kamden taun. Pisalo je “Bravo”. Prvi pravi telegram poslao je Semjuel Morze 24. maja 1884 godine iz Va{ingtona u Baltimor.  Najkra}i poznati telegram u istoriji poslao je irski kwi`evnik Oskar Vajld iz Pariza koji se svom izdava~u obratio pitawem: “?”. Odgovor iz Engleske glasio je: “!”.  Kada su bra}a Rajt 1903. izveli prvi uspe{an let, iz Severne Karoline poslata je poruka u kojoj je pisalo “Uspe{na ~etiri leta. ^etvrtak ujutro”.  Iz Berlina je januara 1917. poslat “Cimermanov telegram” s namerom da po`uri Meksiko da se, kao nema~ki saveznik, ukqu~i u rat protiv SAD. Ameri~ki predsednik Vudro Vilson koji je `eleo da izbegne rat, na kraju je iskoristio ovaj telegram kao povod za ameri~ku intervenciju.  Ameri~ki novinar Robert Ben~li prvi put se obrao u Veneciji i odmah je pisao uredniku „Wujorkera“ Heroldu Rosu: “Ulice su pune vode. Molim za savete”.  Posle prve detonacije hidrogenske bombe 1952. godine, fizi~ar Edvard Teler poslao je poruku kolegama u Los Alamosu u kojoj je pisalo: “Mu{ko je” (It’s a boy).  Yon Kenedi zbivao je {ale tokom predsedni~ke kampawe 1960. godine kako je od svog oca dobio telegram u kojem je izme|u ostalog pisalo: “Ne kupuj ni glas vi{e nego {to je potrebno”.

OKT

7. sept: Blickrig po~iwe masivnim napadima na London 15. sept: Vrhunac bitke, oboreno 60 nema~kih aviona, RAF gubi 26 letilica 17. sept: Hitler odustaje od plana invazije. Bitke jewavaju krajem oktobra, ali se Blickrig nastavqa sve do maja 1941.

Od trenutka smrti doktora Kripena, pojavquju se razli~ite verzije kako se ubistvo zapravo odigralo, a misterija traje i danas. Pravnik Edvard Mar{al Hol tvrdio je kako je homeopata suprugu le~io od depresije, ali da joj je dao prejaku dozu i uspani~io se. Po~etkom 80-ih, izvesni Hju Ris Renkin ispri~ao je kako je pola veka ranije u Australiji sreo Etel Niv koja mu se poverila da je Kripen ubio suprugu zato {to je imala sifilis. Oktobra 2007. godine, forenzi~ar sa Univerziteta Mi~igen Dejvid Foren osporio je identitet osobe prona|ene u Kripenovom podrumu. Pojavila se spekulacija po kojoj se zapravo radi o pacijentkiwi homeopate koja je umrla tokom nelegalnog abortusa. Postoje i tvrdwe da je le{ mu{kog pola... Ipak, decembra pro{le godine, britanska Komisija za reviziju krivi~nih dela (Criminal Cases Review Commision) objavila je da sud ne}e raspravqati o eventualnoj Kripenovoj rehabilitaciji.  Danijel Apro

SEDAM DECENIJA OD NAPADA HITLERA NA ENGLESKO OSTRVO

Bitka za Britaniju

osle pada Francuske sredinom juna 1940. godine, Hitler je javno ponudio mir ^er~ilu u zamenu za priznawe nacisti~ke dominacije u zapadnoj Evropi i vra}awe biv{ih nema~kih kolonija. Ali Velika Britanija, ma koliko wen polo`aj u tom trenutku izgledao o~ajan, nije `elela Hitlerovu vrstu mira. Napad na ostrvo po~eo je ~im je “Luftvafe” prebacio svoje eskadrile bli`e Engleskoj, na aerodrome u okupiranoj Francuskoj i Belgiji – prvi nalet usledio je 10. jula. Nema~ko vazduhoplovstvo raspolagalo je s tri puta vi{e aviona od britanskog, koja uz to nije imalo ni dovoqno pilota. Ali oni koji su leteli pokazivali su ve}i borbeni duh, odlu~nost i agresivnost, i u prvoj fazi bitke obarali su dva aviona „Luftvafea“ za jedan svoj. Taj uspeh treba u ne maloj meri pripisati i razvitku radara, elektronskog psa ~uvara koji je na udaqenosti mogao da otkrije neprijateqske letilice, ~ak i po mraku, u oblacima i po magli – i odredi wihov broj, pravac i brzinu. Nemci su u prvim operacijama te`ili da izvuku britanske vazdu{ne snage iznad Laman{a, a zatim se bitka nastavila iznad ju`nih grofovija, u prvom redu Kenta i Saseksa, pri ~emu je „Luftvafe“ imao za ciq da uni{ti organizaciju snaga RAF-a; u slede}oj fazi borbe su se prenele na nebo bli`e Londonu, da bi na kraju London postao najva`nija meta: od 7. septembra do 3. novembra svake je no}i prose~o 200 nema~kih bombardera napadalo grad. Ipak, presudan je bio 15. septembar, kada je u te{kim vazdu{nim okr{ajima iznad britanske prestonice oboreno vi{e od 60 bombardera „Luftvafea“, dok je istovremeno RAF naneo te{ke gubitke nema~kim brodovima usidrenim u lukama od Bulowa do Anversa. Kao posledica, Hitler se dva dana kasnije saglasio da se operacija invazije na Britaniju nazvana „Morski lav“ odlo`i na neodre|eno vreme; formalno je invazija opozvana 12. oktobra i pomerena za prole}e slede}e godine, u julu 1941. ponovo je odlo`ena, a 13. februara 1942. i kona~no je stavqena ta~ka na tu operaciju. Kraqevsko ratno vazduhoplovstvo izgubilo je u toku bitke za Britaniju 915 lova~kih aviona, dok je „Luftvafe“ ostao bez 2.698  E. N. L. lovaca i bombardera.

P


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa18.jul2010.

21


22

nedeqa18.jul2010.

OGLASI

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta "Ma{inca". Telefoni: 063/301975, 063/370-787. 1873 U KUMBORU Crna Gora apartman i sobe www.apartments -zivanovic.com Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447. 2154 ZLATIBOR, apartmani za 3, 4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem. Telefoni: 031/518746, 064/4332-717. 3038 IZDAJEM kamp prikolicu luks opremqenu u Buqaricama - povoqno. Telefon 061/662-79-41. 4835 IZDAJEM dve komforne sobe sa upotrebom kuhiwe, blizu mora. Kumbor, kod Herceg Novog. Telefon 021/881-003. 4994 IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 063/81-77065. 5045 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530-309, 021/898-568 i 064/165-73-93. 4949

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583062. 4823

U SREMSKOJ KAMENICI iz dvori{ta ku}e ukraden vanbrodski motor Yamaha 20KS, nagrada 1.000E. telefon 063/509-670. 5098

ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 4824 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 4888 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 4889 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482. 4917 ENGLESKI JEZIK, priprema osnovaca i sredwo{kolaca za popravni. Individualno ili grupa. Telefon 065/ 667-4423. 5054 PROFESOR sa dvadeset godina iskustva daje ~asove fizike i matematike za polagawe popravnih ispita. Telefon 062/23-59-23. 5086

POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdrastvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 021/520231, 063/527-459, 064/2019322, www.solis-nekretnine.com. 344506

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 4890

SALAJKA izdajem sobu, poseban ulaz za `ensku osobu 40E, blizu hemijske {kole. U`i~ka 1. Telefon 6341660. 5093

MEWAMO jednosoban komforan stan u Sremskoj Kamenici za ve}i u Sremskoj Kamenici, Novom Sadu ili Sremskim Karlovcima, doplata. Telefon 064/186-4355. 5190 STAN u centru Be~eja, 60m2 mewam za mawi u Novom Sadu. Telefon 021/806-921. 5012

VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Tel. 065/2019-004, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com. 344502 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/8295005. 344709 IZDAJEM novu name{tenu, telefon, cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod Dnevnika, 150 evra. Tel. 021/6337-037, 064/8295005. 344710

DNEVNIK

IZDAJEM dvosoban stan, name{ten ili prazan, Bul. oslobo|ewa, useqiv, klima, lift, terasa. Tel. 064/8295005, 021/6337-037. 344711 IZDAJEM trosoban stan, name{ten ili prazan, 72m2, 4. sprat, Bulevar oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. Tel. 064/829-5005, 021/6337037. 344712 IZDAVAWE - kod SPENSa i Suda, odli~an i za poslovni prostor, stan od 55m2, prazan, odmah useqiv. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 344642 IZDAJEM name{ten stan u gradu na du`e vreme. Tel. 021/423-208, 528-599. 344662 IZDAJEM stan u Novom Sadu, centar, komforan, luksuzno opremqen salonac od 100m2, trosoban, za poslovne qude. Cena po dogovoru. Tel. 065/2019-004, ({ifra:11618), www.solis-nekretnine.com. 344503 CENTAR - kod Izvr{nog ve}a, jednosoban name{ten stan izdajem od 01.08. 200 E + depozit. Telefon 063/891444-7. 4072 IZDAJEM name{ten stan u blizini fakulteta, studentkiwama ili studentima. Povoqno. Telefon 063/21-8987. 4329 IZDAJEM stan, 100m2, terasa ima 20m2, zgrada 3 eta`e, parno grejawe na gas, kuhiwa i kupatilo name{teno KTV, struja, telefon, sve odvojeno. Telep. Mitrova~ka ulica, br.33, kod autobuske stanice, 160E+depozit. Telefon 504-118. 4695 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Limanu 1, samo za porodicu, sa ili bez dece. Telefon 064/161-0-330. 4807 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan od 30m2 blizu Futo{ke pijace. Telefon 063/540-273. 4826

IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Novo naseqe ul. Mileve Mari}. Pla}awe mese~no 150 E + depozit 150 E. Telefon 063/533-408. 4831 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan kod @. stanice, od 1. avgusta i garsoweru, super name{tenu kod Futo{ke pijace. Telefon 6369-560. 4833 IZDAJEM poluname{ten stan 48m2 ul. Bulevar oslobo|ewa 68. Preko puta Futo{ke pijace. Telefoni:066/924-10-53 i 022/462407. 4856 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Sadu u Ulici Danila Ki{a 39. Telefoni: 023/524-735, 062/221004. 4895

IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330 i 410-518 . 4899 IZDAJEM dva stana u Petrovaradinu, blok vila jedan do drugog novi, trosoban, name{ten kompletno 300E, dvosoban mawi poluname{ten, 150E. Telefon:063/572-171. 4930 STUDENTKIWI nepu{a~u izdajem stan u novogradwi. Povoqno. Telefon 064/28727-31. 4970 NOVA name{tena garsowera na odli~noj lokaciji za zaposlenom nepu{a~a. Cena 180E+depozit. Telefon 064/15-70-711. 4974 NA TELEPU izdajem jednosoban name{ten stan, grejawe na gas, poseban ulaz. Telefon 021/503-224. 4983 IZDAJEM dvosoban stan kod Sajma, drugi sprat, lift, topla voda, cg, klima, kablovska, internet, telefon, parking, igrali{te. Kontakt 060/63-23-719. 5006 IZDAJEM mawi komforan name{ten jednosoban klimatizovan stan sa dve terase u blizini `elezni~ke stanice. Telefon: 064/170-90-55. 5009 IZDAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan sa klimom u centru Novog Sada kod Pariskog magazina. Telefon: 063/83-78-292. 5023

IZDAJEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul Stevana Musi}a, visoki parter, dobar za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 5026 IZDAJEM name{tenu garsoweru, ve{a ma{ina, kablovska, strogi centar, 30m2, 150E. Telefon 552-270, 064/11-36-076. 5028 IZDAJEM dvosoban stan 45m2, name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefoni: 021/465-815, 064/20-44-331. 5049 IZDAJEMO trosoban stan sa trpezarijom, name{ten ili prazan, po dogovoru, ul. Visarionova, u blizini keja, na du`i preiod. Telefon 063/5040-50. 5053 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Detelinari, komfioran. Telefon 063/503-393. 5057 IZDAJEM od 1. septembra jednosoban stan, 1 sprat, ekskluzivna zgrada pored SPENS-a i DIF-a (terasa, lift, telefon, KTV). Telefon 066/6422-892. 5063 IZDAJEM jednoiposoban stan od 29m2 u ]irpanovoj, name{ten, terasa, klima, telefon, lift, KTV. Telefon 066/6422-892. 5064 IZDAVAWE KU]A, centar Novog Sada, CG, bez dvori{ta, povoqno. Telefon 063/501-962. 5073


OGLASI

DNEVNIK

IZDAJE SE dvosoban, kompletno name{ten stan 53m2 u Novom Sadu, ulica Omladinskog pokreta 9, 1. sprat, cena 160E. Telefon 6334856. 5083 IZDAJE se jednosoban stan 30m2, 2. sprat, lift, kod Limanske pijace. Zvati posle 15 ~asova, 021/540-771. 5088 IZDAJEM name{tenu garsoweru u zgradi, za zaposleni par ili dve devojke. Ima telefon, klimu, kablovsku. Telefon 510-255. 5099 IZDAJEM jednoiposoban i dvoiposoban stan na Suboti~kom bulevaru. Telefon 064/9127-122. 5102 GARSOWERA u B. Ribnikara, 25m2, nova zgrada, name{tena i odmah useqiva. Telefon 063/532-558. 5133 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, zaposlenoj `enskoj osobi. Telefoni: 021/6339-487, 063/734-98-36. 5142 IZDAJEM u centru potpuno opremqen komforan dvoiposoban duplex, dva kupatila, velika kuhiwa, prednost studentkiwe /telefon, kablovska, interfon). Telefoni: 021/551-742, 063/507183. 5151 IZDAJEM name{ten stan od 47m2, u centru, Ulica Stefana Stefanovi}a. Telefon 063/82-777-07. 5158 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 80m2, II sprat, lift, terasa, telefon, cena 200 - 250E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290. 5201 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com. 5202 IZDAJEM nov, do sada neuseqavan, jednoiposoban prazan stan 48m2, Ul. Mi~urinova, III sprat, lift, terasa, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 5204 IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 5232 CENTAR, iza Matice Srpske, izdajem zaseban deo ku}e sa tri le`aja, name{teno, renovirano, kablovska, CG, internet. Telefon: 064/00822-54. 5243 IZDAJEM name{tenu garsoweru u ]irpanovoj 4. cena 150 e plus depozit. Telefon 021/524-658, 064/22-89-361. 5244 IZDAJEM garsoweru 24m2, praznu, grejawe, topla voda i telefon. Telefon 064/28263-04. 5252 IZDAJEM dvosoban komforan stan za dve studentkiwe (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon 063/749-55-86. 5262

TRA@IMO!!! Za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana. Hitno!!! Telefon 063/500-213. 345676 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 344714

nedeqa18.jul2010.

BEZ POSREDNIKA, za gotovinu kupujem ukwi`en dvosoban stan, Kej, centar, Liman. Telefon 021/422-116. 5141

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, velike parcele, lokacije za zgrade, garsoweru do 22.000E, jednoiposoban do 35.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 5230

HITNO i povoqno prodajem dvori{ni stan, Ulica Temerinska, kod Najlon pijace. Zvati posle 17h. Telefon 064/324-9005. 4916

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 4407

PRODAJEM stan od 45m2, u centru Sremskih Karlovaca. Vlasnik. Telefon 065/467-49-41. 5122

TURGEWEVA!!! Odli~na garsowera sa terasom dvostrano orijentisana od 28m2 za 37.200E sa liftom i terasom! Telefon 063/8680-335. 345677 GARSOWERA u centru!!! Zidao "Aleksandar"!!! Telefon 063/500-213. 345678 GARSOWERA, Nova Detelinara, 27m2, odli~na nova, odmah useqiva, III sprat, lift, terasa, kupite sigurno cena 1.200 evra/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 344677 GARSOWERA, 24m2, Novo naseqe, Bra}e Drowak, 3. sprat, lift, cg, sre|ena, ukwi`ena, 29.900E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345687 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 30m2, sa odvojenom kuhiwom, Cena: 31.000E. Tel: 063/759-7133, 021/6622677. 344699

PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, Cena:27.800E. Tel: 063/7597133, 021/6618-222. 344700 UKWI@ENA garsowera, Ul. [afarikova, Cena 27.800E. Tel: 065/276-9594, 021/6618-222. 344704

EKSTRA POVOQNO!!! Nova GA 23m2, centar, V. Vodnika, IV sprat, odmah useqiva, terasa, sa kompletnim name{tajem, ukwi`ena, dvori{na strana, cena: 30.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 344654 GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 19.000,00 evra. Telefon 064/820-58-28. 344482 GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva, avgust 2010, 18.000 evra. Telefon 064/820-58-28. 344483 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra "Rodi}", 14.200 evra. Telefon 064/820-58-28. 344486 NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00 evra, II sprat, 25m2. Telefon 064/820-58-28. 344487 ODLI^NA, nova, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a, I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 344493 PODBARA, 25m2, garsowera u ukwi`enoj zgradi, IV sprat sa liftom. Izdvojen radni deo kuhiwe i ima prozor. Cena 27.300E. Telefon 063/775-9121. 344494 USEQIVA lepa garsowera, 24m2 na Somborskom bulevaru, terasa, lift, cena 29.500 evra! Tel. 062/533-230, 021/520231, ({ifra:11293), www.solisnekretnine.com. 344519

PRODAJEM garsoweru kod Sajma, cena 25.000 evra! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 344520 USEQIVA i name{tena klasi~na garsowera, prvi sprat, u centru preko puta pozori{ta, cena 27.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:12702), www.solis-nekretnine.com. 344521 HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 kod Sajma, drugi sprat, terasa, lift, super stawe, topla voda! Tel. 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:14864), www.solis-nekretnine.com. 344522

SOMBORSKI BULEVAR garsowera u izgradwi! Cena 18.000 evra! Tel. 060/0189422; 021/451-570, ({ifra:13149), www.solis-nekretnine.com. 344523 PRODAJEM odli~nu garsoweru u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 27m2 cena 38.650 evra! Mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:19119), www.solis-nekretnine.com. 344524 GARSOWERA od 25m2 pred useqewem. Terasa, lift, CG, Somborski bulevar, deo blizi Limanu IV, PDV u ceni. Tel. 021/520-231, ({ifra:17419), www.solis-nekretnine.com . 344525 SOCIJALNO - garsowera na ~etvrtom spratu, 26m2, lift, terasa, cena 35.350 evra, mogu}nost subvencije! Tel. 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:12278), www.solis-nekretnine.com. 344526

ODMAH USEQIVA garsowera 25m2, Novi bulevar, lift, CG, cena 28.500E. Tel. 064/823-6618, 021/66-14-200. 344590 USEQIVA odmah garsowera, tre}i sprat, uredni papiri - upotrebna dozvola, cena 23.700. Telefoni: 064/823-6614; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344567 LIMAN - hitno, ukwi`ena garsowera, 23m2, cena 24.850E. Telefoni: 064/8236612; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344568

NOVA garsowera u centru, useqiva za 45 dana, terasa, lift, cena sa PDV-om 31.400. Telefoni: 064/8236600; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344569 POVOQNO: 24m2, 1. sprat garsowera sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift... Cena 25.000E. Tel. 064/823-6604, 6614-200. 344602 NOVO - 20m2, ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, CG. Cena 22.000E. Tel. 064/823-6608, 542-779. 344603

23

BULEVAR OSLOBO\EWA, garsowera od 28m2, 5. sprat, lift, terasa, CG. Ukwi`ena! Cena 37.500E. Tel. 064/823-6608, 661-4200. 344613 CENTAR, nova useqiva garsowera, ekstra lokacija, od 25m2, po ceni od 33.600 sa PDV-om. Tel. 636-8429. 344614 [IRI CENTAR, odli~na, nova garsowera od 28m2 po ceni od 32.000 sa PDV-om. Tel. 636-8429. 344615 DETELINARA, ukwi`ena, useqiva garsowera od 22m2 po ceni od 22.700. Tel. 6366952. 344616 BULEVAR, povoqno, sre|en, useqiv stan od 40m2, ukwi`en,po ceni 41.200. Tel. 636-6952. 344617 USEQIV - ukwi`en, mo`e kredit 37m2, Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored. Cena 41.200E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 344597

JEDNOSOBAN - 30m2, useqiv odmah, CG, nov! Cena 34.000E. Tel. 064/823-6606, 021/424-963. 344607 JEDNOSOBAN - odmah useqiv noviji stan, prvi sprat, 37m2, cena 35.000. Telefoni: 064/823-6619; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344570 GRBAVICA ukwi`en jednosoban stan, odvojena kuhina, centralno grejawe, 36m2, cena 38.000E. Telefoni: 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344572 UKWI@EN klasi~an jednosoban stan na Rumena~kom putu, 48m2, lift, terasa, odli~na zgrada, mo`e na kredit! Cena 42.000 evra. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:12931), www.solis-nekretnine.com. 344527 LEP jednosoban stan u novoj, useqenoj zgradi na Novoj Detelinari, Ul. Janka ^melika, drugi sprat, 31m2, cena 34.000 evra. Kqu~ u agenciji! Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:12606), www.solis-nekretnine.com. 344528 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv VIII/2010, Nova Detelinara. Telefon 061/113-9-879. 344489 OKOLINA SAJMA nov 28,8m2 jednosoban stan sa terasom, sprat I, dvori{no okrenut cena 37.000. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 344657 JEDNOSOBAN, N. naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji okru`ena zelenilom, drugi sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 344671 NOVO NASEQE - kod Doma zdravqa ukwi`en jednosoban stan 30m2 na drugom spratu, mo`e zamena za ve}i. Tel. 021/6615-124; 063/502526. 344640 HITNO! Nov JS 33m2, Telep, II sprat, terasa, odmah useqiv, dvori{na strana, pvc stolarija, klasi~an parket, komunalije u popunosti izmirene, cena: 28.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 344647


24

OGLASI

nedeqa18.jul2010.

KLASI^AN jednosoban stan 30 m2, ukwi`en, u blizini Gra|evinske {kole. povoqno. Tel. 6624-218. 344693 [ONSI, 42m2 lep jednosoban stan, lift, terasa, ukwi`en. Telefoni: 444107, 633-7853. 344679 TURGEWEVA, 28m2 jednosoban, lift, terasa, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 6337853. 344680 BRZO USEQIV jednosoban 29m2, II sprat, Telep, cena: 26.100E. Tel: 066/502-1984, 021/6618-222. 344706 SEQA^KIH BUNA!!! Kod {kole u crvenoj zgradi 40m2 na prvom spratu, odli~an ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 345679

JEDNOSOBAN, 27m2, centar, R. pijaca, @. Vasiqevi}a, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en, + terasa od 12m2, 31.950E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345692 MAWI jednosoban stan, 21m2, R. pijaca, Stevana Milovanova, 4. sprat, cg, sre|en, ukwi`en, 25.750E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345694

PRODAJEM garsoweru, 29m2, u centru, visoko prizemqe. Useqiva. Hitno! Telefoni: 065/527-8671. 5199 GARSOWERE - Sajam nova 28m2 II. 31.000E. Sr. Karlovci 20m2+ ba{ta samo 23.000E. Sajam35m2 III 43.000EV. Telefon 021/6614694, 063/587-602, 063/200-512. 5216

[IRI CENTAR, garsowera 24.50m2 terasa, ~lift, 27.800 E (mogu}nost povrata PDV-a). Telefon 6546-976, 065/3333-188. 5217 PETROVARADIN, stanovi od 30m2, 34m2, 48m2, 61m2 sa urednom dokumentacijom i povoqnim cenama. Telefon 063/152-052-1. 5080 NOVO NASEQE prodajem jednosoban atan, 38m2. Useqiv. Telefoni: 6212-529, 063/7492-581. 5146 HITNO prodajem jednosoban stan 30m2 + 10m2 galerija, u Kraqevi}a Marka ulici. Stan je odmah useqiv. Telefon 063/540-165. 5237

JEDNOIPOSOBAN, 36m2, Kej, Vojvode Mi{i}a, vp, cg, ukwi`en 44.300E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345695 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, 4. sprat, cg, nov, useqiv, ukwi`en 35.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345697 JEDNOIPOSOBAN, 47m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, terasa, cg, ukwi`en, sre|en, 41.200E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345698 JEDNOIPOSOBAN, 34m2, N. Detelinara, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, 39.650E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345700 MAWI jednoiposoban, 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, sre|en, 30.900E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345701 BRANIMIRA ]OSI]A!!! U zgradi iz 90-tih klasi~an jednoiposoban stan od 53m2 na prvom spratu. Useqiv!!! Telefon 063/8680-335. 345680 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Sajam, \. Joanovi}a, 1 sprat, lift, cg, terasa, sre|en, ukwi`en, 47.400E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345688 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Liman, Balzakova, vp, terasa, cg, ukwi`en 45.400E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345689 GRBAVICA, Gogoqeva, ukwi`en jednoiposoban stan 42 m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, lift, terasa. Tel. 6624-218. 344694 MAWI jednoiposoban stan 32 m2 kod Socijalnog, ukwi`en. Tel. 6624-218. 344696 BRZO USEQIV jednoiposoban 41m2, II sp, terasa, cena: 35.000. Tel: 064/935-4559, 021/6618-222. 344708 HITNA PRODAJA!!! Odli~an JIS 36m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, sredjen, klima, funkcionalan, brzo useqiv, ukwi`ba, cena: 32.500 za ke{-popust!!! Tel. 021/6616-324, 425-653. 344648 HITNO!!! Odmah useqiv JIS 37m2, centar, Futo{ka, nova zgrada, lift, terasa, prvoklasna oprema, mogu}nost kupovine sa novim name{tajem, cena: 41.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 344649 NOVO NASEQE - [onsi, ukwi`en jednoiposoban stan 53m2 sa terasom i ostavo. Cena 46.000 evra. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 344639 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Tel. 063/1020-731. 344635 [IRI CENTAR, 42m2 noviji jednoiposoban stan, lepa terasa, brzo useqivo, cena 50.000. Telefoni: 021/423208, 528-599. 344658

HITNO!!! Odmah useqiv, nov JIS 33m2, Heroja Pinkija, pvc stolarija sa roletnama, {panska keramika, tu{ kabina, dvostrano orijentisan, cena: 30.500 za ke{-popust!!! Tel. 021/425653, 063/536-212. 344655 HITNO! Odmah useqiv nov JIS 42m2, Suboti~ki bulevar, lift, terasa, predivan pogled, dvori{na strana, pvc, kl. parket, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena: 36.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 344651 HITNO! Odmah useqiv JIS 34m2, H. Ruvimova, II sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odli~an raspored, nov, ukwi`en, cena samo 39.900! Tel. 021/6616-324, 425-653. 344652 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 43m2, ]irpanova, I sprat, lift, terasa, dvori{no orijentisan, cena: 53.200. Tel. 021/6616-324, 425-653. 344653 SEQA^KIH BUNA, u neposrednoj blizini {kole, prodajem ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2. Cena 37.000E. Telefon 060/6211685. 344495 TRG MAJKE JEVROSIME, prizemqe, ukupna povr{ina 40m2 po ceni 25.000E. Hitno! Telefon 063/775-9121. 344496 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u Ul. Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/427277, ({ifra:11810), www.solis-nekretnine.com. 344529 ODLI^AN jednoiposoban stan u novijoj zgradi u najstro`em centru grada, 39m2, idealno za izdavawe. Tel. 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:19695), www.solis-nekretnine.com. 344530 SOMBORSKI BULEVAR jednoiposoban stan od 37m2, uskoro useqiv, drugi sprat, cena 38.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra:13052), www.solis-nekretnine.com. 344531

JEDNOIPOSOBAN ukwi`en, centar kod Socijalnog, 37m2, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344573 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, 53m2, terasa, lift, redovan sprat, cena 46.350. Telefoni: 064/823-6611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344574 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en noviji stan, 38m2, lift, prvi sprat, cena 37.100. Telefoni: 064/823-6612; 021/520966, www.total-nekretnine.rs. 344571 UKWI@EN 28m2, useqiv odmah, VP, CG, funkcioni{e kao jednoiposoban, cena 32.000E. Tel. 064/823-6601, 542-779. 344592 CENTAR nov - 37m2, jednoiposoban, 2. sprat, terasa, ostava, CG, odmah useqiv, upotrebna dozvola. Cena 40.000E. Tel. 064/823-6604; 542-779. 344595 CARA DU[ANA, 26m2, jednoiposoban, VP, brzo useqivo, cena 27.000E. Tel. 021/542-779, 064/823-6607. 344588 LAZE KOSTI]A, 44m2, odmah useqiv + 14m2 terase, lift, CG. Cena 44.000E. Tel. 064/823-6601, 6614-200. 344589 JEDNOIPOSOBAN, useqiv jul 2010, Nova Detelinara, Janka ^melika. Telefon 064/820-58-28. 344485

NOVI BULEVAR - 45m2, 1. sprat, brzo useqivo, terasa, CG, lift. Cena 45.500E. Tel.064/823-6601, 542-779. 344601 ODLI^AN, 35m2 jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en. Cena 34.000E. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200. 344598 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom bulevaru, 40m2 - 46.350E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 344599 [ONSI, 45m2, jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, CG, odli~an raspored. Cena 51.500E. Tel. 064/823-6618, 021/661-4200. 344604

DNEVNIK NOVO NASEQE, ukwi`en, noviji 1.5 stan od 41m2 u odli~nom stawu, odmah useqiv po ceni od 43.300. Tel. 6366952. 344618 NOVO NASEQE, odmah useqiv, ukwi`en 1.5 stan od 53m2 po ceni 46.400. Tel. 636-6952. 344620 NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en 2.0 stan od 60m2, odmah useqiv po ceni od 56.500. Tel. 063/516-478. 344621 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 53.500. Tel. 636-8429. 344622 LIMAN I, odli~na lokacija, ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 61.800. Tel. 063/516-478. 344619

DVOSOBAN centar, nov, 42m2, odli~an raspored, 2. sprat, useqiv odmah, terasa, lift, CG. Cena 48.500E. Tel. 064/823-6608, 424-963. 344600 ODLI^AN dvosoban kod Master centra, 54m2, 1. sprat, ukwi`en, u odli~nom stawu. Hitna prodaja! Cena dogovor! Tel. 064/823-6604, 661-4200. 344609 NOVIJI dvosoban stan od 55m2, 3. sprat, u Toplice Milana, grejawe, terasa, parking mesto. Cena 55.000E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779. 344611 USEQIV, ukwi`en dvosoban, 53m2, kod @el. stanice, CG, terasa, odli~an raspored. Cena 54.600E. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 344596 DVOSOBAN stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 50m2, redovan sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om 53.350E. Telefoni: 064/823-6620; 021/520966, www.total-nekretnine.rs. 344575 UKWI@EN odmah useqiv dvosoban stan, Ul. Ka}e Dejanovi}, II sprat 62 m2, terasa, cena 58.750. Telefoni: 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344579 PRODAJEM dvosoban stan na Futo{kom putu. Tel. 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra:19490), www.solis-nekretnine.com. 344532 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Tel. 065/2019-009, 021/451570, ({ifra:10531), www.solis-nekretnine.com. 344533 VESELINA MASLE[E, odr`avan dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, cena 47.000 evra! Mo`e kredit! Tel. 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:12981), www.solis-nekretnine.com. 344534 DVOSOBAN stan, odli~nog rasporeda, Liman III, [ekspirova ulica, 52m2, cena 57.000 evra, hitna prodaja! Tel. 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com. 344535

PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Tel. 065/2019-009, 021/451570, ({ifra:12704), www.solis-nekretnine.com. 344536 PRIJATAN i interesantan dvosoban stan u Lasla Gala na petom spratu sa liftom, 53m2, dvostrano orjentisan, pripadaju}i tavanski i podrumski prostor. Tel. 062/533-230, 021/427-277, ({ifra:12592), www.solis-nekretnine.com. 344537 KLASI^AN dvosoban stan na Detelinari kod okretnice, 46m2, ukwi`en, na hitnoj prodaji po ceni od 39.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:13216), www.solis-nekretnine.com. 344538 LIMAN III, Balzakova ulica, odli~an dvosoban stan od 48m2, drugi sprat, lepa terasa, ukwi`en, cena 54.500 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:13215), www.solis-nekretnine.com. 344539 GUNDULI]EVA ULICA, ukwi`en, renoviran, odmah useqiv stan od 68m2, I sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0668. 344497 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv DS 40m2, Novo naseqe, Futo{ki put, I sprat, dvori{na strana, pvc stolarija, noviji bez ulagawa, ukwi`en, cena: 35.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 344656 LIMAN kod fakulteta, dvosoban stan 53m2+terasa, odmah useqiv, cena 56.500. Telefoni: 021/423-208, 528599. 344659 @EL. STANICA, klasi~an dvosoban stan 58m2 sa dve terase, lift, gara`a 15m2, sve zajedno ukwi`eno 1/1. Telefoni: 021/528-599, 063/11141-42. 344660 NOVO NASEQE odmah kod {kole 54m2 kompletno renoviran dvosoban stan, lepa terasa, povoqno. Telefoni: 021/423-208, 063/111-80-85. 344661 DVOSOBAN stan, Liman I, Drage Spasi}, odli~an stan bez ulagawa, tre}i sprat, ukwi`en. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 344672 DVOSOBAN, Liman 2, Ravani~ka, 64m2, izuzetan stan, bez ulagawa, ukwi`en. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 344664 SUBOTI^KI BULEVAR investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Tel. 063/1020-733. 344634 STEVANA MOKRAWCA ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan 50m2 adaptiran u trosoban na tre}em spratu. Tel. 063/502-526; 021/528-399. 344641 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/6615-124; 063/502-526. 344644 SOMBORSKI BULEVAR brzo useqiv dvosoban stan 53m2 odli~nog rasporeda. Tel. 021/4722-060; 061/1672826. 344646 NOV, useqiv u avgustu, dvosoban stan 45 m2, cena sa PDV-om, Novo naseqe kod Doma zdravqa. Tel. 6624-218. 344697


OGLASI

DNEVNIK

LIMAN IV, ukwi`en stan 54 m2, novija zgrada, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218. 344695 PRODAJEM ukwi`en, nov dvosoban stan 42m2, Ul. Augusta Cesarca. Tel: 064/935-4559, 021/6622-677. 344701 PRED USEQEWEM dvosoban stan od 45m2, I sp, terasa, lift, cena: 41.700E. Tel: 064/935-4559, 021/6618-222. 344702 BULEVAR KRAQA PETRA 58m2, dvosoban stan, peti sprat, lift, terasa, ukwi`en 52.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344681

FRU[KOGORSKA 64m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sparat, lift, terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344682 LIMAN I, 53m2 klasi~an dvosoban, lift, terasa, odmah useqiv 56.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344683 STANICA, Kraqevi}a Marka, 52m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en 53.000. Tel. 444-107, 633-7853. 344684 DVOSOBAN, Grbavica Qermontova, 54m2, drugi sprat, ukwi`en stan bez ulagawa, zgrada i ulaz u odli~nom stawu, cena 57.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 344676 PRODAJEM ukwi`en dvosoban 58m2, III sp, terasa, lift, Liman I. Cena: 54.600E. Tel: 063/759-7133, 021/6622-677. 344707 BULEVAR - odli~an dvosoban stan od 47m2 ukwi`en sa terasom, odmah useqiv. Pozovite! Telefoni: 063/500213, 063/8680-335. 345681 KRAQEVI]A MARKA!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan od 53m2, ukwi`en sa terasom odmah useqiv. Povoqno!!! Telefon 063/8680-335. 345682 DVA dvosobna, stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom 55.600E i 53m2, 4. sprat sa cenom 56.650E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345696 HITNO! Dvosoban, 43m2, centar, Bem Lilike, vp, terasa, cg, ukwi`en, 42.250E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345693 DVOSOBAN, 42m2, N. Detelinara, 3. sprat, Haxi Ruvimova, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 49.950E. Tel. 6613259, 063/570-659. 345691 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV, Novi Sad, dobra lokacija. telefon 021/6369-008. 4544 PRODAJEM, bez posrednika dvosoban stan na Limanu I, 60m2, 2. sprat, renoviran, ukwi`en. Mo`e zamena za ve}i uz doplatu. Telefon 064/285-4573. 5066

LIMAN 3, dvosoban stan, 52m2, drugi sprat, pored NIS-a, pogled na park. Renoviran, odmah useqiv, ukwi`en. Bez agencija. Telefon 063/532-558. 5132 DVOSOBAN stan 42 m2, nov, brzo useqiv, kwi`ewe 1/1, I sprat, Telep, cena 35.000 e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188, 063/664-264. 5218 UKWI@EN renoviran dvosoban dvori{ni stan 45m2 (sve prostorije imaju prirodnu ventilaciju), 31.000E. Telefoni: 6546/976, 065/3333-188. 5220 SAJAM ukwi`en mawi dvosoban stan, peti sprat, lift, 35.000E gotovinom, Kisa~ka, jednosoban 30.000E. Telefon: 6618-184, 063/598-463. 5231 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan na Novom nasequ za 50.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 5239 PRODAJEM stan od 40m2, na I spratu, Ul. Branimira ]osi}a 1, Novi Sad. Telefon 064/508-3403. 4638 PRODAJEM jednoiposoban stan 40m2 u Veterniku "IPON" gradwa. Telefon 063/536-154. 4829

LI^NO prodajem ukwi`en i useqiv stan na Limanu 43m2 u funkciji jednoiposobnog VP, terasa. Telefon: 064/277-5070, 17 - 20 sati. 4932 PRODAJEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, bez posrednika, prvi sprat, lift, klimatizovan, 38m2. Cena 36.000 evra. Telefoni: 062/235-923, 062/19-45-568. 5084 BEZ POSREDNIKA prodajem jednoiposoban stan 38m2, Nova Detelinara, Ul. Had`i Ruvimova, prvi sprat, lift, PTV, terasa. Telefon: 064/144-2664. 5197 PODBARA, useqiv noviji jednoiposoban 40m2, cena 43.000E, hitno. Mo`e zamena za mawi. Telefon: 6546-976, 065/3333-188. 5219 PRODAJEM jednoiposoban stan kod Sajma. Telefon: 066/930-1915. 5224 HITNO nov useqiv jednoiposoban stan 42m2, na Novom bulevaru za 38.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540165. 5238

PETRA DRAP[INA!!! Dvoiposoban stan od 64m2 u zgradi sa liftom, useqiv po dogovoru sa lepom terasom. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 345683 DVOIPOSOBAN, 65m2, Liman, Balzakova, 2 sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 70.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345690 DVOIPOSOBAN stan, ugao Kraqa Petra i Branimira ]osi}a, 54m2, II sprat, lift, ukwi`en, zgrada stara sedam godina, hitna prodaja, cena 57.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 344670

CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2, dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 633-7853. 344688 NOVA DETELINARA, 54m2, dvoiposoban, odli~an raspored, terasa, lift, 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344685 RUMENA^KI PUT 72m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344686 LIMAN II, ukwi`en dvoiposoban stan 68 m2, odli~an raspored. Tel. 6624-218. 344698 STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Tel. 021/4722-060; 063/502-526. 344643 SAJAM - ukwi`en dvoiposoban stan ni`e spratnosti dvori{no orjentisan. Cena 60.000 evra. Tel. 021/528-399; 063/502-526; 061/167-2826. 344645 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv, DIS 40m2 ]irpanova, V sprat, lift, pvc stolarija, kl. parket, klima, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena: sa porezom 49.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 344650 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Tel. 021/6615-124; 063/502-526. 344637 SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra. Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:10736), www.solis-nekretnine.com. 344540 DVOIPOSOBAN stan na prvom spratu, 51m2, Bul. kraqa Petra I, renoviran i lep! Tel. 062/533-230, 021/427-277, ({ifra:12609), www.solis-nekretnine.com. 344541 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan na Detelinari, 63m2, terasa, cena 54.600. Telefoni: 064/823-6614; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344580 DVOIPOSOBAN mawi stan na Novom nasequ, 60m2 podne povr{ine, korisne povr{ine 47m2, mo`e i na kredit, cena sa PDV-om 43.250. Telefoni: 064/8236620; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344581 UKWI@EN dvoiposoban stan na prvom spratu, Bulevar kraqa Petra, u odli~nom stawu, 56m2, cena 52550E. Telefoni: 064/8236613; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344576

DVOIPOSOBAN - nov odmah useqiv, redovan sprat, terasa, lift, 52m2, 53.500E. Telefoni: 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344577 UKWI@EN dvoiposoban stan na Limanu, zgrada od fasadne cigle, 72m2, terasa, lift. Telefoni: 064/8236611; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344578

DVOIPOSOBAN 68m2, Balzakova ulica, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, CG, lift. Cena 67.000E. Tel. 064/823-6618, 424-963. 344594 DVOIPOSOBAN - 47m2, odmah useqiv, mo`e kredit, perfektan raspored, cena sa PDV-om 43.300E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 344591 UKWI@EN dvoiposoban u blizini Alma{ke crkve, star 7 godina, 76m2, cena 66.950. Telefoni: 064/8236613; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344584 KEJ - 56m2, dvoiposoban, nov, useqiv, 1. sprat, terasa, CG. Cena sa PDV-om 63.500E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779. 344606

BETANIJA, dva nova stana, odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 74m2 za 80.000 i perfektan 3.5 stan od 81m2, odmah useqiv. Tel. 063/516-478. 344623 CARA DU[ANA, ukwi`en, nov, odmah useqiv 2.5 stan po ceni od 56.650. Tel. 636-6952. 344624 LIMAN, kod pijace, odli~an 2.5 stan od 70m2, ukwi`en na II spratu. Tel. 6366952. 344626 NOVO NASEQE, ukwi`en, useqiv 3.0 stan od 75m2 po ceni od 76.200. Tel. 636-6952. 344630 RBAVICA odli~an 3.0 stan, ukwi`en od 80m2 po ceni od 98.900. Tel. 636-8429. 344631

nedeqa18.jul2010.

BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.0 stan od 82m2, lako preuredqiv u 3.5, dvori{no orijentisan. Tel. 636-6952. 344632 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Tel. 636-8429. 344625 BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-Kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena 73.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 344610 UKWI@EN - 77m2+40m2 terase, 1. sprat, trosoban, Bulevar kod Can Can-a... Mo`e kredit. Cena 93.000E Tel. 064/823-6608, 021/424-963. 344605 NOVA DETELINARA 85m2, nov, luks name{ten penthaus u Cankarevoj, odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 85.000E. Tel. 064/8236602, 021/424-963. 344593 NOV - odmah useqiv trosoban stan kod Socijalnog, 70m2, terasa, redovan sprat, cena: 76.250. Telefoni: 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344582 NOV - useqiv, trosoban stan, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, terasa, lift, 66m2, terasa, lift, redovan sprat, cena sa PDV-om 67.950E. Telefoni: 064/8236612; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344583 SOMBORSKI BULEVAR trosoban stan na prvom spratu, 68m2, sve iz hodnika, kuhiwa i kupatilo prirodna ventilacija, cena 77.000 evra - mogu}nost subvencije! Tel. 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:12652), www.solis-nekretnine.com. 344551 NOVO NASEQE - trosoban stan na drugom spratu, 62m2, uskoro useqiv, mogu} kredit! Cena 64.900 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:10662), www.solis-nekretnine.com. 344552 ATRAKTIVNA PONUDA! Lep trosoban stan od 76m2, Nova Detelinara. Cena 78.300 evra. Tel. 064/2003103, 021/451-570, ({ifra:13213), www.solis-nekretnine.com. 344553 IDEALAN trosoban stan u dve eta`e! Ukwi`en na 63m2, podne povr{ine oko 70m2, nova zgrada, lepa prostrana terasa, veliko kupatilo, kuhiwa sa prozorom... Tel. 064/2003-103, 021/427277, ({ifra:12090), www.solis-nekretnine.com. 344542

25

BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift. Kuhiwa i kupatilo sa prozorom. Hitno 74.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:12929), www.solis-nekretnine.com. 344543 PRODAJEM nov ukwi`en trosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, izuzetno povoqno! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra:11550), www.solis-nekretnine.com. 344544 LIMAN IV - Narodnog fronta, dobar, odr`avan trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, cena 86.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/451570, ({ifra:12262), www.solis-nekretnine.com. 344545 SAVINA - 85m2 trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en bez ulagawa. Povoqno - 92.200 evra! Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:12657), www.solis-nekretnine.com. 344546 HITNO prodajem trosoban, ukwi`en stan, 68m2, sa pogledom na Dunav, cena 55.000 evra. Tel. 021/520-231; 060/018-9422, ({ifra:12695), www.solis-nekretnine.com. 344547 ODLI^AN, nov, neuseqavan trosoban stan, 63m2, Slova~ka ulica. Tel. 021/451-570; 063/77-26-845, ({ifra:12890), www.solis-nekretnine.com. 344548 GHITNA PRODAJA! Trosoban stan od 74m2. Dobra lokacija - Liman II! Cena nije fiksna, 83.000 evra! Tel. 065/2019-004, 021/451570, ({ifra:11704), www.solis-nekretnine.com. 344549

U BLIZINI BETANIJE, ukwi`en trosoban stan 67m2 na tre}em spratu bez lifta. Novija gradwa. Cena 75.000E. Telefon 063/7776233. 344498 BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 344638 UKWI@EN, nov, odli~an raspored, trosoban 83m2, Socijalno. Tel: 066/5021984, 021/6622-677. 344705 UKWI@EN, renoviran trosoban stan Ul. Bul. k. Petra, 82m2, cena: 74.200E. Tel: 063/835-45-37, 21/6622677. 344703 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344687 TROSOBAN, Liman I, 102,5m2, visoko prizemqe, potpuno renoviran, ukwi`en, odli~na orijentacija, mo`e zamena za dvosoban uz doplatu, cena 1.200 evra/m2. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 344675 TROSOBAN, 73m2, stanica, Gagarinova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran, 69.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 345699


26

OGLASI

nedeqa18.jul2010.

HITNO prodajem dvoiposoban stan na Podbari od 54m2 po 750 E. Telefon 062/8110956. 4905 SALAJKA, dvoiposobni stanovi 56 i 62m2, 1030E/m2, uskoro useqivi, pla}ene komunalije. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-188. 5225 DVOIPOSOBAN stan na Bulevaru oslobo|ewa, V sprat, odli~an, 74m2 i jednosoban na Avijaciji 40m2. Hitno, bez posrednika. Telefon 065/664-7228. 5245 PRODAJEM trosoban stan, Novo naseqe dvostrano orijentisan, ukupne povr{ine 80m2. Telefoni: 063/593-290 i 064/143-64-43. 4904 LIMAN 4, trosoban stan, 83.5m2, Ulica 1.300 kaplara, drugi sprat, ukwi`en, 92.000 evra, bez posrednika. Telefoni: 021/6360-827, 064/07980-57. 5092 PRODAJEM nov odmah useqiv trosoban stan od 68m2 na Novom bulevaru za 54.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 5240 HITNO prodajemo ukwi`en trosoban stan 77m2, u Bo{ka Buhe ulici, za 82.000E, drugi sprat, sa liftom. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 5241

ODLI^AN izuzetno lep troiposoban stan u zgradi "Budu}nosti" kod Sajma, ukwi`en, prostran sa dve terase. Telefoni: 063/8680335, 063/500-213. 345684 BULEVAR!!! Preko puta Daltonke troiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv, nov, ekstra od 103m2 u odli~noj zgradi!!! Telefon 063/8680-335. 345685

TROIPOSOBAN, Liman 2, novija zgrada, odli~no lociran stan, okru`en zelenilom, blizina {kole, obdani{ta, fakulteta, Spensa, Merkatora, [tranda... Ukwi`en, III sprat, lift, cena 118.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 344666 BULEVAR CARA LAZARA, nov, ukwi`en troiposoban stan od 70m2 u prizemqu. Pogodno i za poslovni prostor. Telefon 060/621-1685. 344499 VOJVO\ANSKA ULICA, renovoran troiposoban stan od 72m2. I sprat, lift, terasa. Cena 82.000E. Telefon 063/101-0668. 344500 PRODAJEM troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici ili mewam za ku}u u Koviqu. Tel. 021/520-231; 063/7726-845, ({ifra:12694), www.solis-nekretnine.com. 344555 NOVA DETELINARA useqiv troiposoban stan od 72m2 na prvom spratu, mogu}nost subvencije bez u~e{}a do odobrewa kredita. Cena 82.300 evra. Tel. 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra:19463), www.solis-nekretnine.com. 344556

GRBAVICA - odmah useqiv, nov troiposoban stan od 75m2 na tre}em spratu, lift, terasa, cena 85.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:12902), www.solis-nekretnine.com. 344557 KOD MERKATORA, ukwi`en, odmah useqiv odli~an 3.5 stan na I spratu po ceni od 81.600. Tel. 636-8429. 344627 GRBAVICA, hitno, noviji ukwi`en 3.5 stan, odmah useqiv po ceni 72.100. Tel. 6366952. 344628 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700. Tel. 636-6952. 344629 SOCIJALNO - 117m2 ~etvorosoban, 3. sprat, terasa, CG, odmah useqiv. Cena 105.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 344612

^ETVOROSOBAN sa gara`om 110m2, Arawi Jano{a, useqiv, lift, terasa, CG. Nov, neuseqavan. Cena 103.300E. Tel. 064/823-6601, 424-963. 344608 LUKS STAN! 118m2 - Grbavica, 2. sprat, ~etvorosoban, useqiv odmah. Cena dogovor. Tel. 064/823-6602, 542-779. 344587 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 344558 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel. 063/520296, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com. 344559 ATRAKTIVAN ~etvorosoban stan od 113m2 na Bulevaru Evrope - "Zoned horizont", sa panoramskim pogledom na ceo grad i Fru{ku goru. Za vi{e pozovite... 064/2003-103, 021/451570, ({ifra:12270), www.solis-nekretnine.com. 344560

PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja Tel. 021/520-231; 064/2003103, ({ifra:12712), www.solis-nekretnine.com. 344561 KA]E DEJANOVI], 106m2, ukwi`en, tre}i sprat, cena 119.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13124), www.solis-nekretnine.com. 344562

IZVANREDAN ~etvorosoban stan na Bulevaru! 76m2! Tel. 065/2019-013, 021/520231, ({ifra:13291), www.solis-nekretnine.com. 344563 PRELEP, veoma luksuzan dupleks stan u Ul. Bore Prodanovi}a, ~etvorosoban od 108m2, cena 133.500 evra, mo`e i sa name{tajem! Tel. 062/533-230, 021/520-231, ({ifra:13121), www.solis-nekretnine.com. 344564 IZUZETNA PONUDA luksuzan petosoban stan u vili sa ~etiri stana sa gara`om i parking mestom. Mirna ulica u blizini Bulevara oslobo|ewa. Tel. 064/1571297; 021/520-231, ({ifra:12188), www.solis-nekretnine.com. 344565 POVOQNO prodajem petosoban stan - dupleks od 90m2, Grbavica, odli~an stan lepog rasporeda! Tel. 065/2019-004; 021/427-277, ({ifra:18685), www.solis-nekretnine.com. 344566 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Telefon 063/101-0661. 344501 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 evra/m2. Telefon 064/820-58-28. 344488 KEJ @RTAVA RACIJE, 99m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, prodaja ili zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344690 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, 115.000, gara`a posebno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344691

SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 345686 SAJAM, 83m2, ~etvorosoban, peti sprat, dupleks, ukwi`en, terasa, lift, cena 72.700. Tel. 444-107, 6337853. 344689 ^ETVOROSOBAN, dupleks, Nova Detelinara, 103m2, gara`a 14m2, ukwi`en, sve za samo 85.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 344667 BORE PRODANOVI]A odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Tel. 021/4722061; 063/1070731; 063/1020733. 344636 DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Telefon 064/82058-28. 344484 VRLO lep dupleks stan, 80m2, Bul. kraqa Petra I, lift, u ceni je kompletna kuhiwa i gara`a od 16.5m2! Tel. 062/533-230, 021/451-570, ({ifra:12612), www.solis-nekretnine.com. 344550 ATRAKTIVAN dupleks stan u dve eta`e iza Sajma, Ulica Haxi Ruvimova, 75 m2, terasa od 8m2, samo 62.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/451-570, ({ifra:10634), www.solis-nekretnine.com. 344554

KEJ, prodajem ~etvorosoban sre|en stan 130 m2 I sprat sa gara`om, pogodan i kao poslovni prostor. Cena 286.000E. Pogledati: www. NoviSadApartman.com Telefon 063/891-444-7. 3812

LIMAN IV, 130m2, odli~an renoviran 4 spava}e sobe, velik dnevni boravak, 2 sanitarna ~vora, 3 terase, vlasnik. Telefon 063/213-246, 063/77-57-617. 4368 POVOQNO nov ~etvorosoban stan, dupleks, 81m2, Cara Du{ana. Mo`e zamena i otplata na rate. Telefon 063/537-446. 4969 PRODAJEM ~etvorosoban stan, 121m2, u centru, visoko prizemqe. Useqiv. Telefon: 065/503-97-77. 5198 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 5203 ODLI^AN ~etvorosoban 96m2, 4 sprat, lift, cena 93.000E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefon: 6546-976, 065/3333-188. 5221 NOVO NASEQE povoqno, prodajem troiposoban stan, 85/3 ili mewam za mawi oko 45m2. Telefon 061/21-058-48. 4491 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV, dobra lokacija. Novi Sad. telefon 021/6-369-008. 4543

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019322; www.solis-nekretnine.com. 344504 KU]A u nasequ Lipov gaj, 140 m2, ukwi`ena, cena 144.000E. Telefoni: 064/8236605; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs. 344586 ADICE, odli~na novija ku}a sa upotrebnom dozvolom. Stambena povr{ina 106m2 na placu od 500m2, sa dvosobnim stanom u dvori{tu. Bez ulagawa. Vredi pogledati, cena 88.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:30660), www.solis-nekretnine.com. 344518 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 065/2289-229. 344491 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, Telep, prizemna, samostalan ulaz, 90m2 stambene povr{ine, dva odvojena stana, eta`no grejawe! Tel. 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:30572), www.solis-nekretnine.com. 344513 AVIJATI^ARSKO NASEQE, nova ku}a, ukupno 235m2, dnevni boravak, ~etiri spava}e sobe, dva kupatila, u prizemqu i poslovni prostor od 65 m2... Tel. 064/2003-103, ({ifra:30683), www.solis-nekretnine.com. 344514

DNEVNIK SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 344678 KU]A u blizini Bulevara Evrope, 110/604 m2, kolski ulaz, porodi~na, bez ulagawa. Tel. 6624-218. 344692 KU]A u centru Petrovaradina 280m2, ukwi`ena, u odli~nom stawu, cena 150.000E. Telefoni: 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 344585 ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod auto ku}e "Petrovi}", 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Mogu}a zamena za stan uz doplatu... Tel. 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:30361), www.solis-nekretnine.com. 344515 KU]A, Sr. Kamenica, Ulica vojvode Mi{i}a, 200/500m2, potpuno urbano okru`ewe, mo`e zamena za mawi stan uz doplatu. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 344674 U CENTRU Ba~ke Palanke, porodi~na ku}a na placu od 1.400m2, cena 41.200 evra! Tel. 064/2019-322, 021/427277, ({ifra:30757), www.solis-nekretnine.com. 344516 ODLI^NA spratna ku}a u Ka}u, 250m2 na placu od 840m2, ukwi`ena. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:30772), www.solis-nekretnine.com. 344517 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a"-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 344507 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e "Sekuli}" u Veterniku. Tel. 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com. 344508 POVOQNO prodajem gra|evinski plac u Novom Sadu pogodan za izgradwu porodi~ne ku}e. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 344663 GRA\EVINSKI PLAC za kolektivnu gradwu, Mornarska - Telep, 1500m2, P+2+Pk, izgra|enost 30% + 10% za gara`e. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 344668 PLAC, Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada, cena 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 344669 PARCELA 22.700m2, Rakovac - Arsin do, izuzetan plato sa pogledom na Novi Sad, mogu}a parcelizacija na 9 placeva za izgradwu vikendica, odli~na parcela, atraktivna cena, dobra investicija. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 344665 PLACEVI za izgradwu vikendica, Liparija, Torine, predivan pogled na grad, cena 5-10 era/m2. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 344673

PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om... Tel. 065/2019-013; 021/451570, ({ifra:70245), www.solis-nekretnine.com. 344509 PRODAJEM parcele za gradwu poslovnih objekata, u industriskoj zoni Rume, na izuzetnoj lokaciji. Tel. 065/2019-013, ({ifra:70211), www.solis-nekretnine.com. 344510 POPOVICA, dobar, pravilan plac od 9 ari, cena 28.000. Tel. 060/02-01-000. 344633

KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon: 065/649-4367. 3687 PRODAJEM ku}u pored Dunava, Kamewar 4, 210m2, pomo}ne prostorijame, gara`a, bazen 11x5.5m. Ukwi`eno 1/1. Cena 420.000 evra. Telefon 063/74-40-650. 4938 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215. 4997 NOVI SAD, Ba~ka ulica na prodaju spratna ku}a sa nusprostorijom. Telefon: 064/27-060-57. 5131

VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Telefon: 6546-976, 065/3333-188. 5222 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188. 5223 PRODAJEM ku}u na Teleru, veliki plac Bolmanska 26. Telefon 062/173-56-34. 5263 PETROVARADIN, starija ku}a na lepom placu i dobroj lokaciji. Telefon 063/585-076. 5079 PLACEVI u Petrovaradinu, dozvoqena gradwa, voda, struja, tvrdi put, 500-600m2, na idealnom mestu. Telefon 063/500-446. 5090 MAWU ku}u u Petrovaradinu 50m2, prodajem, struja, voda, tvrdi put, dozvoqena gradwa, plac pod vo}wakom. Telefon 063/500-446. 5091 PETROVARADIN, okretnica, 3 ku}a 110m2, gara`a, ostava, podrum, centralno grejawe, parket, plac 500m2, ukwi`ena, 68.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 5214 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 069/111-29-50 posle 16. 4481


OGLASI

DNEVNIK

BOCKE, iznad restorana Ilixa vikendica 40m2+20m2+gara`a, {upa, plac 800m2, struja, voda, prikqu~eni, odmah useqiva, samo 34.500E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 5211 SREMSKA KAMENICA, centar ku}a 170m2, petosobna, terase, centralno grejawe, parket + dupla gara`a, nus prostorija, plac 400m. Telefoni: 021/6614-694, 063/200-512, 063/587-602. 5212 VETERNIK kod Doma zdravqa ku}a 110m2 ~etvorosobna + letwa kuhiwa oko 30m2, plac 650m2, ukwi`ena, samo 57000E. Telefoni: 021/6614694, 063/200-512, 063/587-602. 5213

MEWAM ku}u na Klisi za stan komforan sa centralnim grejawem, ni`i sprat, mo`e i prodaja. Telefon 453-548, zvati uve~e. 5159 HITNO prodajem 10H (17kj) zemqe na ^eneju, 400m udaqeno od puta Novi Sad - Sirig, pogodno za izgradwu raznih objekata. za ozbiqnog kupca sve informacije na telefon 063/506-926 od 8 - 16 ~asova. 3204 \UR\EVO - Prodaje se ku}a blizu centra, gas, telefon, kupatilo, mo`e i zamena za stan u Novom Sadu. Telefon 021/839-385. 4516 U CENTRU Budisave ku}a sa lokalom, ukwi`enim pomo}nim objektima i vinogradom, ukupne povr{ine 2.220m2. Telefoni: 064/5820516, 064/874-7458. 5157 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji. Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi, itd. Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina. Vredi pogledati. Telefon 063/507-509. 5162 STARI LEDINCI - stara ku}a u Ul. Sime [olaje br. 16. Telefon: 064/6683-439. 4463 KU]A u Beo~in Selu, Ul. Stojana Vukosavqevi}a br. 43. Telefon: 898-649. 4928 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000E. Telefon 063/543371. 1202 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju (kod aerodroma), udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati od 9 - 15 ~asova na 063/506-926. 205 PRODAJEM plac u Crnoj Gori od 240m2, blizu pla`e Veliki Pjesak, 109 ulica. Telefon 064/188-26-03. 4506

NOVI SAD, hitno prodajem ukwi`ene gra|evinske placeve udaqene 3, 5 km od centra grada. Telefon: 065/4725-000. 5178 VIKDENDICA na Banstolu 50m2, plac 850 m2 ukwi`ena, cena 13.500E, kod Karlovaca 35m2, plac 2000m2, cena 10000E. Telefon: 065/5436731, 021/881-511. 5248 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, voda - bunar, lep pogled. Telefon 069/1-826-726 3621 DVA PLACA po 1300m2, mo`e i ucelo na Tranxamentu - Petrovaradin, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/2287731. 4282 PRODAJEM u Kamenici iza Instituta, tri puta po 1.000m2, stari vo}wak, 5e/m2, mladi vo}wak 7e/m2. Telefon 063/720-24-82. 4978 POPOVICA, 800m2, plac, struja, voda, asfalt. Telefon 063/7149394. 5195 PLAC 522m2, iza " Belih dvora " pored glavnog puta Novi Sad - Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194. 3094 PRODAJEM zemqu k.o. Novi Sad IV, Gorwe Sajlovo, 5780m2, put, struja. Telefoni: 021/6617-415, 063/8114340. 4525 PRODAJEM jutro zemqe kod pumpe "Rimski" na putu Novi Sad - Temerin. Pogodno za biznis, ({irina po frontu 30m). Tel. 064/2410317. 4639 HITNO prodajem plac na Sajlovu, 18h32m2, struja, voda, gas na placu, 10. ulica. Telefon 063/12-91-846. 4804 PLAC -5 ari, Sajlovo, mo`e kompenzacija. Telefon 063/83-63-213. 4876 PRODAJEM na Klisi, iza Neoplante 5.500m2 zemqe, uz put front 400 metara. Cena 10 evra. Telefon 064/314-4344. 5071

PETROVARADIN, placevi 500m2 - 13500E, 700m2 21.000E, 1000m2 - 26000E, 1400m2- 15500E. Telefon 063/585-076. 5078 PETROVARADIN, plac na glavnom putu, dozvoqena gradwa 4 ku}e+gas pumpa, cena 26e/m2. Telefon 063/152052-1. 5081 PRODAJEM 4, 5 jutara zemqe pored asfaltnog puta, blizu centra ^eneja, blizu telefon i struja, pogodno za hale, magacine. Telefon 061/122-08-86. 5094 VELIKE parcele: ^enej 18.0000m2, 30.000m2, Klisa 18000m2, 35.000m2, Zrewanin - @abaq 40 hektara u komadu, ku}a Rumenka. Telefon: 021/6621-797, 064/502-5379, 063/598-463. 5229 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlazi na asfaltni put Novi Sad Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas, struja, 20kv. Telefon 063/7783560, radnim danom od 8-16 ~asova. 3208

nedeqa18.jul2010.

27

PRODAJEM u Futogu blizu novog grobqa 7.300m2, jutro ipo zemqe. Cena 11.000 evra. Telefon 064/314-43-44. 5070 PRODAJEM u Ledincima 8.300m2, jutro ipo zemqe, blizu voda i struja, 3e/m2. Telefon 064/314-43-44. 5072 PRODAJEM vikendicu na Alibegovcu, 50m2, legalizovana, struja, voda, plac 2.000m2. Telefon 063/500081. 4532 MEWAM - prodajem, ukwi`enu vikendicu blizu ^ortanovaca za stan u Novom Sadu. 70 + 20 m2 plac 12 ari, voda i gas. Telefon 064/31014-66. 4815

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 344511 MAGACINSKI PROSTOR od 700m2 sa 120m2 kancelarija, 1.500m2 manipulativni prostor, vrhunska oprema, visina 8 metara. Izdajem na Novom nasequ Bul. vojvode Stepe... Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 344512

IZDAJEM uli~ni lokal, 105m2, Liman, Ul. Bulevar Cara Lazara, preko puta hotela Aleksandar, odmah useqiv. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 344713 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289-229. 344490 U NEPOSREDNOJ blizini SPENS-a u novoj zgradi useqiv lokal od 127m2. Telefon 063/101-0661. 344492 PRODAJEM lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu! Tel. 063/520296, ({ifra:80275), www.solis-nekretnine.com. 344505

BULEVAR CARA LAZARA izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti. Telefon 065/521-5250. 3813 NOVO NASEQE ku}a 150m2 se izdaje za predstavni{tvo, agencije, ordinaciju, veleprodaju( bilo predstavni{tvo Kirbija ). telefon, SBB, grejawe gas. Telefon 063/252-1101. 3983 POSLOVNI PROSTOR na glavnom putu Veternik kod Vukovi} pumpe 500 m2 na 2000m2 placa iznajmqijem ili prodajem. Telefon 065/513-40-66. 4438 GRBAVICA, izdajem nov, mawi dvosoban stan za poslovni prostor, prizemqe (200E). Telefon: 063/8880826. 4951

IZDAJEM lokal, uli~ni, 32m2, kod Detelinarske pijace, Janka Veselinovi}a 4, telefon, sanitarni ~vor, klima, gvozdena ograda. Telefon 063/848-27-94. 5021 PRODAJEM lokal 100m2 za sve namene u Novom Sadu, Bul. Cara Lazara 48. Telefon radnim danom 063/504423, od 9-14 sati. 3207 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji. Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi, itd. Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina. Vredi pogledati. Telefon 063/507-509. 5161

PRODAJEM poslovni prostor od 41m2 u centru Sremskih Karlovaca. Telefon 883-595. 5167 BULEVAR OSLOBO\EWA (kod Futo{ke pijace) 200m2, lokal u radu, cena 110.000E, mogu} dogovor, papiri u postupku. Telefon: 064/209-78-63. 5208

RADNI^KA 43, izdajem gara`u 15 m2. Telefon 065/640-3602. 4686

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824885, 064/150-1200. 2940 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujuem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 4182

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611. 4331 RENAULT SAFRANE, 2000god, 2.0 benzinac, biznis oprema, metalik moja. Telefon 063/509-670. 5096

U SREMSKOJ KAMENICI iz dvori{ta ku}e ukraden vanbrodski motor Yamaha 20KS, nagrada 1.000E. telefon 063/509-670. 5097

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500570. 3883

KUPUJEM soni televizore sa lo{om slikom, neispravnim ekranima i druge televizore, fri`idere, svu belu tehniku. Pozovite dogovori}emo se. Telefon: 063/7746129. 5246 PRODAJEM televizore ekstra moderni, fri`ider 30E, ma{inu 50E, elektri~ni {poret 35E. Prevoz besplatan, pozovite dogovorit }emo se. Telefon 064/9512178. 5247

PRODAJEM stilski trosed, fotequ, ~etiri stolice, klub sto, pisa}i sto, mawi regal, kuhiwu 1.6m, {poret, fri`ider. Telefon 063/532-558. 5135

HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487. 3611 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 4412 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 4473

[ALOVAWE, krovovi, stari, novi, laminati. ko{uqica i ugradwa "velux" krovnih prozora brzo i kvalitetno. Telefon 021/864-760, 064/4000-928. 4624 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 4644 MA[INSKO polirawe auta 3.000 dinara, dubinsko prawe auta 2.000 dinara. Telefon 064/27-69-638. 4810 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 4816 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 4875 VR[IM molerske radove gletovawe, kre~ewe, farbawe, izolacije, fasade i sitne popravke. Telefoni: 066/50-41-422, 064/959-47-01. 5001 MOLER, radi sve molerske radove, kre~ewe, gletovawe, {panski zid i farbawe stolarije. Telefoni: 021/531869, 064/291-46-53. 5024 MOLER povoqno i kvalitetno kre~im, gletujem, farbam stolariju, {panski zid, demit fasadu. Telefon 504-937, 066/90-18-563. 5046 MOLERSKE radove, lepqewe tapeta, fasade, adaptacije, povoqno izvode iskusni mastori. Ne piju alkohol. Telefoni: 063/518-346, 060/5518346, 021/882-133. 5082 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Temerinska (u dvori{tu). Telefon 6612-570.5149 IZVODIM gra|evinske radove - izlazak besplatan. Telefon: 063/7863-326. 5200 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/8424716, 063/84-26-848, 021/500-612. 4004

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen, Telefoni: 421-516, 064/1572514. 4966


28

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa18.jul2010.

NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen!. Telefoni: 421-516, 064/15725-14. 4967 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore. Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514. 4968

KUPUJEM odlikovawa, medaqe, sabqe, kape, {lemove, bode`e i ostale vojne, vatrogasne, policijske i olimpijske predmete. Telefon 064/221-20-41. 4979

OSAMNAESTONEDEQNE koke nosiqe, isporuka na adresu. Telefon 021/888386, Koviq. 5194

POTREBNA 3 mesara:jedan za rad u klanici, dva mesara za prodavnicu i tehnolog sa radnim iskustvom 5 godina. Telefoni: 063/500-418, 021/870-604. 3153 APOTECI hitno potreban diplomirani farmaceut i farmaceutski tehni~ar. Mogu i pripravnici. Telefon 4720-904. 4635 POTREBAN iskusan kuvar za rad u restoranu u Novom Sadu. Telefon 021/445-993. 4939 MESNA INDUSTRIJA „ALFPROMET� KA] ogla{ava upra`weno radno mesto: 1. REFERENT ZA KOMERCIJALNE I KWIGOVODSTVENE poslove Uslovi: SSS, sa iskustvom na ovakvim i sli~nim poslovima. Zainteresovani da se jave na tel.

064/8538169.

OBU]ARI ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C, digitalni mera~ temperature do 1.000 stepeni C. Telefon 021/371-084. 4121 KLANICA prodaje polutke po ceni od 175 dinara, francuska obrada po 300 dinara. Telefoni 024/735-031, 024/735-807. 4617 PRODAJEM kamp prikolicu luks opremqenu u Buqaricama kamp Maslina. Telefon 061/662-79-41. 4836 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 4874 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara. Telefon: 064/13877-58, 064/138-77-36, 6/416020. 5233 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999321, 061/19-60-888, 064/1387736. 5234

DNEVNIK

Pro{la je prva godina od kada nije sa nama na{a voqena Nana

Posledwi pozdrav dragom

Dr Milo{ [quki}

Jelena Kajon

stomatolog

ro|. Radi{i} 1933 - 2009.

Voji Cvijovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 24. 7. 2010. godine, u 10 sati, na Uspenskom grobqu odati po{tu wenim senima. Svakog dana si u na{im mislima i srcima. Zahvalni, {to si `ivela sa nama, sin Mi{a sa porodicom.

od Zlate i Vlade \uri} sa porodicom.

Tri godine bez tebe u bolu. Dan za danom prolazi, ali ni jedan bez se}awa na tebe. @ivi{ u svakom na{em danu dok je nas. Tvoji najmiliji: supruga Zlata, }erke Ivana i Maja, unuci Ana i Sr|an.

5326

5329

5346

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Dr Milo{ Barjaktarovi} Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava, i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe.

Pro{la je godina mili na{

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 7. 2010. preminula na{a draga

Macak Francika

Macak Franciki

1954 - 2010.

1954 - 2010.

Iznenada si nas napustila. Bol i tuga u na{im srcima osta}e ve~na. Po~ivaj u miru. Sahrana }e se obaviti na pravoslavnom grobqu u Rumenki, 18. 7. 2010. godine, u 17 ~asova. O`alo{}ena porodica: suprug Jovan, sin Zoran, snaja Olivera i unuke Ivana i Milana.

Draga na{a sejo, po~ivaj u miru.

Miroslav Paj~in Mi}ko

O`alo{}eni: bra}a: Frawa, Johan, Feliks, Pavle, sestre: Marica i Jozefina sa svojim porodicama.

O`alo{}eni: baka Ma{a, deda Jova i strika Ilija.

OG-2

5328

OG-1

SEDMOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

20. 7. 2007 - 20. 7. 2010.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Dana, 16. 7. 2010. godine zauvek nas je napustila u 80. godini na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

Smiqa Reqi}

Zdenka Skrobowa

1941 - 2010.

u~iteqica u penziji

Sahrana je u ponedeqak, 19. 7. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Slobodan i Sa{a, snahe Dejana i Vesna, unuci Du{an, Milana, Nina i Na|a.

Sahrana drage nam pokojnice je 19. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Radovan, snaja Dragica, unuke Nevena i Jelica i praunuka Kalina.

5333

5331

Porodica Vuka{inovi}.

5228

5325

RESTORANU potreban konobar sa iskustvom. Plata i ostalo po dogovoru. Telefon 062/424-020. 4980 PRODAVNICI name{taja potreban radnik na utovaru i istovaru robe sa " B " kategorijom. Telefon 6-622640. 5037 SPLAVU u Futogu potreban konobar i kuvar. Telefon 897-497. 5116 DVA diplomirana farmaceuta i dva farmaceutska tehni~ara potrebna apotekama u Novom Sadu. Telefon 021/372-322. 5168 DVE radnice za finansijsko kwigovodstvene poslove koje znaju kontirawe i kwi`ewe sa praksom do 35 godina starosti. Telefon: 021/423-386. 5180 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni. 021/791-615, 064/076-5195. 5276

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 3792

Opra{tamo se od na{eg ujaka, strica i dede

Sa neizmernom tugom opra{tam se od moje voqene sestre

Sa neizmernom tugom opra{tam se od moje voqene

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav baki

Smiqe Reqi} Koste Vitomira Kolari}a iz Silba{a Tuguju za wim: Sowa Gur, Milan i Slavko sa porodicama.

Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava. Sestra Jelena sa sinom Zoranom, snajom Milkom i unukama Draganom i Jelenom.

Smiqe Reqi}

Zdenki

Zdenki

An|eli nek te ~uvaju a ja }u te nositi u srcu i mislima. Tvoja Du{anka iz Beograda.

od bratanica: Mire i Qiqe sa porodicama.

5347

5337

5335

5334

Navr{ava se tu`na godina od smrti na{eg dragog brata.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ i kom{iji

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Mile - Bata Pena

Vojinu Cvijovi}u

Vojinu Cvijovi}u

Vojinu Cvijovi}u

5332

Posledwi pozdrav sestri

Zdenki

Vojo, po~ivaj u miru.

Vreme prolazi, a tuga i bol u srcu ostaju. Uvek si nam u mislima. Porodica Mirkovi}.

od Bogdana i Katarine.

Hilda sa porodicom. Tvoje kom{ije iz Sovqaka.

Tvoje sestre: Marija i Zlata. 5342

od: unuka Nevene i Jelice i praunuke Kaline.

5345

5270

5271

5336


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa ogromnim bolom i tugom u srcu i du{i obave{tavamo ro|ake, kumove i prijateqe da nas je na{ otac, tast i deka

29

nedeqa18.jul2010.

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

POMEN Dana, 19. jula 2010. godine, navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{

Povodom smrti na{eg dragog supruga, oca, brata i zeta

Jovana Tadi}a

Kosti} dr Aleksandar 1921 - 2010. profesor Univerziteta u Sarajevu u penziji

Se}awe, qubav i zahvalnost, mirno po~ivaj.

Mariena Struharik 1919 - 2010. Sahrana je u ponedeqak, 19. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

zauvek napustio u 89. godini. Ispra}aj za kremaciju obavi}e se u utorak, 20. 7. 2010. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 13.15 ~asova. Ku}a `alosti Mi~urinova 40/stan 13. Neute{ni: sin Dragoqub, }erka Dragana, zet Jankulov dr Vladimir i unuci Aleksandar, Bojan, \or|e i Sandra.

O`alo{}eni: }erka Marjena, snaja Ana,unuk Rastislav i unuka Nata{a sa porodicom.

Danas, 18. 7. 2010. godine, navr{ava se tu`na godina otkako nije sa nama predivna majka, supruga i baba

Supruga Mirjana, sinovi Ivan i Darko, snaja Jelena i unuk Mateja.

tu`nim srcem se zahvaqujemo svim ro|acima, kumovima, prijateqima, biv{im {kolskim drugovima i kom{ijama koji su bili uz nas u najte`im trenucima. O`alo{}ena porodica.

5323

POMEN Dana 20. jula 2010. godine navr{avaju se tri godine od kako nas je napustila na{a voqena supruga, mama, baka i prabaka

5294

POMEN

13. 7. 1992 - 13. 7. 2010.

5343

5339

Oti{ao je pre sedam godina da `ivi ve~no

1949 - 2010.

Damir Per{aj

Stana Laki}

POMEN 18. 7. 2009 - 18. 7. 2010.

Milica Pali~ko 1940 - 2007. Draga na{a, mnogo nam nedostaje{, ali `ivi{ u na{im srcima. Tvoji: suprug Antun, sin Bo`idar i k}erka \ur|ica sa porodicama.

iz Ka}a Ne`nost i dobrota majke ostaju u srcu zauvek. Po~ivaj u miru! ]erka Dragiwa Tepi}. 5210

5277

DVOGODI[WI POMEN

dipl. ecc Mi{a Potran Tiho i dostojanstveno si `iveo i oti{ao, ali mi sa qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

prof. An|elija Pavi}

dr Milo{ Barjaktarovi} Budi spokojan i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja porodica.

Mama, oti{la si dostojanstveno, kao {to si i `ivela, bila su u svemu `ena za primer. Vaspitala si nas da budemo skromni. Iako vreme prolazi, tuga je stalno prisutna u na{im srcima, znaj da nam mnogo nedostaje{.

Supruga Marija sa porodicom. 5112

Petru Stankovi}u

POMEN 20. 7. 2008 - 20. 7. 2010.

18. 7. 2008 - 18. 7. 2010.

Zagorka ^ervewak

Vreme prolazi, a praznina i tuga ostaju. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Uvek }e te voleti i sa ponosom te se se}ati, tvoji najmiliji: suprug Aron, k}erka Dubravka i sin Slavko sa porodicom.

5344

Danas se navr{avaju tri tu`ne godine od kako nije sa nama

Tvoji najmiliji: supruga Nada i }erka @eqka.

4492

ro|. Damjanov Sin Mile.

5185

SE]AWE

PETOGODI[WI POMEN

Prof. dr Mom~ilo Arsenijevi}

5144

GODI[WI POMEN

Dve godine samo se}awe. Mnogo nam nedostaje. Wegovi najmiliji: sin Marko i supruga Milica - Mica. 5330

Dragan Dela~

Danica Rankov

Tri godine srce boli, leka nema da preboli, mislim na te dawu, no}u ubla`iti ne mogu samo}u, zato `elim da ti grobu svratim i da vi{e ku}i se ne vratim.

Tijana

POMEN

Dok `ivim ~uva}u te od zaborava.

Pre ~etrdeset dana ostao sam bez moje mile i plemenite majke

Milan N. Ogrizovi} Vreme prolazi, ali qubav je prema tebi ve~na.

Tvoja Jelena. Tvoja majka Marta.

Tvoji najmiliji.

5324

4995

Danas, 18. jula navr{avaju se dve godine od tragi~ne smrti na{e drage k}erke

Angeline Grulovi}

odr`an je u subotu, 17. 7. 2010. godine u krugu najmilijih. Ostala je samo ti{ina i lik koji nikada ne}e izbledeti.

5015

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

18. 7. 2009 - 18. 7. 2010.

Tvoji: Jovica, Mila i Sawa.

5068

SE]AWE

Tijana Lu`ai}

Dani prolaze, a bol i tuga za tobom su sve ve}i. Danas, 18. 7. 2010. godine, u 11.30 ~asova do}i }emo do tvoje ve~ne ku}e da polo`imo cve}e i zalijemo ga suzama.

Na ovaj pomendan `elim da se zahvalim ro|acima, drugovima i prijateqima porodice na izrazima sau~e{}a i pomo}i u organizovawu dostojnog i dostojanstvenog ispra}aja majke do wene ve~ne ku}e. Institut za matematiku i informatiku iz Novog Sada i Matemati~ki institut iz Beograda poslali su telegrame sau~e{}a. Prvi se i ~ituqom u "Dnevniku" oprostio od moje majke. Hvala zaposlenima u ovim Institucijama na pa`wi i saose}awu. Cve}ara "Martin" je, pored naru~enih cvetnih aran`mana, poslala i svoj buket iz po{tovawa prema majci. Hvala joj na tom gestu.

Voli te tata.

Duboko o`alo{}eni sin Milan.

4993

5320

Vladimir Babi} Jovin

Emilije Dujmovi}

19. 7. 1999 - 19. 7. 2010.

1981 - 2008.

U mislima i srcu uvijek s nama.

Svima hvala, koji ~uvaju uspomenu.

K}erka Olivera, majka Vera, otac Jovo i brat Boris.

Otac Ferenc, majka Ildiko, sestra Livija, zet @olt i mali Danijel kao i ostala rodbina.

5338

5004


07.00 08.00 08.05 09.25 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.30 15.00 15.10 15.30 16.00 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.15 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 01.25

TV Ba{tina Vesti Ludaci, film Crtani film TV Fonija – kviz Zmajeve de~je igre 16. festival lutkarstva osnovnih {kola „Fluo{„ Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Wu{kawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Igra Garsowera TV Dnevnik Tajna hrane: Vi{wa [tikla papu~a Me|uprostor specijal Stil i grad TV Dnevnik Vr{a~ki venac, prenos 3. ve~eri festivala Vojvo|anski dnevnik Biciklom na Himalaje, specijalna emisija Hronika Me|unarodnog festivala-Pali} 2010. Studio „M“ Kowokradice, film Gruvawe

Milan Mumin

Garsowera Milan Mumin, poznati novosadski muzi~ar i wujor{ki taksista, }e u kuhiwi “Garsowere”, sa Sowom Kokotovi} i Aleksandrom Buji}em spremati pravi letwi ro{tiq i usput otkriti svoje muzi~ke planove. Kozmeti~arka Ivana Gaj{in pri~a}e o metroseksualcima, a karatista i profesor Du{an Da~i}, predstavi}e ovu borila~ku ve{tinu… (RTV 1, 16.00)

06.25 07.25 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.45 00.00

TV PROGRAM

nedeqa18.jul2010.

Kuhiwica – ma| Bil Bulaja, film Svetkovine Tancuj, tancuj 2010 (slov) Emisija za selo (slov) Nedeqni Magazin (rum) Brazda, za poqoprivrednike (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Emisija na rusinskom jeziku sa titl.na srpskom Kultura i tradicija Roma (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Festival „Kalina“, Sr. Mitrovica Spektar (buw) Makedonsko sonce Emisija ma|arske muzike TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin na rusinskom Dotiki, porodi~ni magazin (slov) Filmovi za nesanicu - ciklus {panskih horora: Pogodi ko sam Dok. film K. Vi~eka: Trg slobode TV Prodaja

06.00 07.30 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Maks Kju Zdravo vegeterijanski Vino i vinogradarstvo Travel Bila jednom jedna nedeqa Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine Vrbas Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Sredi{ta svetske kulture Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.35 13.01 14.04 14.34 14.58 15.15 16.20 17.17 17.55

Mirko Alvirovi}

SAT U emisiji SAT, vide}ete, prvi put, detaqnu patrolu od Beograda do Opatije i Roviwa. Sazna}ete sve o stawu saobra}ajnica, benzinskim stanicama, saobra}ajnim propisima i kaznama, tako|e, o cenama sme{taja na moru… Urednik i voditeq: Mirko Alvirovi} (RTS 1, 15.15)

09.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 14.50 15.30 16.00 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.30 22.00 23.00

Dok. program Film: U ime pravde Najboqi lek Prizma Oko koridora 10 Planeta Zemqa Neon siti Dva sveta Divqi horizonti Hrana i vino Neon siti Podbara i crkva 7 NS dana Sofa Objektiv Moja Amerika Evo nas kod vas Divqi horizonti Objektiv Film: Nalet straha

Sedam NS dana (Novosadska TV, 18.00)

06.30 Klupske TV 08.40 Moto GP Nema~ka – Zagrevawe 125cc 10.10 TVS 11.00 Moto GP Nema~ka – Trka 125cc 15.30 Premijer liga Magazin 16.00 ATP [tutgart, finale 18.00 Klupske TV 20.00 Profi boks 22.00 Moto GP Nema~ka – Trka 125cc 01.15 Ruska liga: Spartak M – Rubin 03.00 ATP [tutgart, finale

06.05 08.00 09.06 11.01 12.33 13.00 13.15 13.30 14.07 14.51 15.15 16.03 16.55 17.27 18.28 19.00 19.30 20.09 21.11 23.05 00.05 00.23 03.09 03.54 04.37 05.10 05.46

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronpmad Sat Sti`u dolari Rokovnik Zelena, zelena trava Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Dnevnik jedne dadiqe, film Hotel Vavilon Dnevnik Egzit 2010 Sat Vreme je za bebe Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

07.15 08.00 09.00 09.30 11.20 14.30 18.00 19.00 21.00 23.00 00.00 01.30 02.30

e-TV Doma}in Crtani film: Sonik Film: Kraqevi brzine Seks i grad Film: Sakupqa~i {koqki Vajpaut Film: Prqavi Hari Film: Kobra Balkan market Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Film: Sakupqa~i {koqki

19.45 20.00 20.23 21.00 22.30 23.15 23.41 00.05 00.20 01.00 01.30 03.00

Amen a|es Vreme odluke Dozvolite... Ben ten Zanimawe dete Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR – povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Srpski isto~nici Trag Srpsko-Francusko prijateqstvo: Intervju sa Monik Papon Nemoj umreti mlad Biciklizam: Tur de Frans Sve~ani koncert So i Hora RTS Odbojka (`): Evroliga, Bugarska - Srbija, prneos Verski kalendar Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Mladi radio peva~i, Boj~inska {uma, prenos Jelen Top deset U svemiru Iza granica Me|unarodni filmski festival, Pali} 2010 Biciklizam: Tur de Frans, pregled Vikend evronet Odbojka (`): Evroliga, Bugarska - Srbija (r) Mladi radio peva~i, Boj~inska {uma, prenos

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.30 11.00 11.30 14.05 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.05 20.55 23.00 23.35 00.05 01.05 02.35

Film: Natalina ru`a Znawe na poklon Beogradski ZOO Dolina sunca Film: Moja {umska venera Vesti B92 Film: Kraqevski voz Vesti B92 Beogradski ZOO Trnav~evi}i u divqini Robinzon Kruso Film: Urlikov pokretni zamak Vesti B92 Patrola Top gir Film: Ukr{tene re~i Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 Film: Velika pustolovina u Tokiju 10.00 Film: Sapunica 11.45 Siti 12.00 Grand hitovi 13.00 Film: Gazda u ku}i 15.00 Ja to tako 16.15 Nedeqno popodne Lee Ki{ 18.30 Telefon 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Grand narod pita 22.00 Film: Mar{alov rat 23.45 Film: Isterivawe |avola iz Emili Rouz 01.45 Siti 02.00 Film: Gazda u ku}i 04.00 Film: Isterivawe |avola iz Emili Rouz

Isterivawe |avola iz Emili Rouz

Merima Wegomir

Mladi radio peva~i Dvadesetak mladih, lepih i talentovanih zaqubqenika u pevawe i narodnu muziku, predstavi}e se ovog leta na tri koncerta u prelepom ambijentu Boj~inske {ume. Pored Merime Wegomir koja je doma}in koncerta, publici }e se predstaviti i Predrag Cune Gojkovi}, a {est mladih peva~a prati}e veliki umetnik na harmonici Qubi{a Pavko(RTS 2, 21.00) vi}.

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 15.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00

Crtane serije Crtani film: Preko ograde Film: Top gan Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Ekstremni kontakt Ku}a lutaka Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi La`i me Film: \avo nosi Pradu Ku}a lutaka Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dokumentarni film

Triler koji je snimqen prema istinitim doga|ajima, koji }e ispitati va{u stvarnu snagu, a na kraju i va{u veru. Emili Rouz je bila normalna tinejyerka koja je postala meta zastra{uju}ih demonskih sila, sila koje }e uznemiriti i {okirati ceo grad, ostaviti neizbrisive o`iqke na wenoj du{i... Uloge: Lora Lini, Tom Vilkinson, Kempbel Skot, Yenifer Karpenter Re`ija: Skot Derikson (Pink, 23.45)

Ana Markovi}

Riznica U letwem periodu, zaronite u riznicu najlep{ih kutaka na{e pro{losti, ali i zanimqive sada{wosti. Autorka vam je za tople dane pripremila sve`a de{avawa sa crnogorske rivijere, kao i detaqe iz `ivota mnogih nam dragih li~nosti iz kulturnog `ivota… Autorka i voditeqka: Ana Markovi} (Ko{ava, 20.00) 06.00 08.30 09.00 09.30 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 14.0 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Idemo u`ivo Tele{op Sportsko popodne Ulovi trofej Tele{op Plejada - Leto na Adi Je l istina Kviz: Psihomer Telemaster Zakumi Riznica Film: Garderober Biseri Telemaster Riko{et La Lola Plejada - Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

Yenifer Karpenter

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazinm, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela , 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazine, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazine, 23.00 Film, 00.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

10.00 Denis napast, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 15.00 Film, 16.30 Zoo Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa18.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 18

Pi{e: Danilo Todorovi}

Rene Ruso

Sve za lovu Nakon povrede kolena za vreme utakmice, nekad perspektivni igra~ ameri~kog fudbala Brendon Lang primoran je da radi na telefonskoj liniji u Las Vegasu, gde predvi|a rezultate utakmica. Nakon brojnih uspe{nih predvi|awa, Volter Abrams ga poziva da se preseli na Menhetn i da radi za wega u firmi za savetovawe kockara. Uloge: Al Pa}ino, Metju Mekonahi, Rene Ruso, Arman Asante Re`ija: D. Y. Karuzo (Nova TV, 21.15) 08.00 08.15 08.40 09.10 10.10 11.10 11.40 14.40 16.25 17.00 17.10 17.45 19.15 20.05 21.15 23.25 00.30 01.30 03.10 04.35 05.25

Timi Tim Ben 10 U slu~aju frke @ene ameri~kih vojnika Robinzon Kruso Automotiv Sedam godina u Tibetu, film Duboki udar, film Periferija siti, pilot Vesti Periferija siti, pilot Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nad lipom 35 Sve za lovu, film Red karpet, {oubiz Ko je Samanta? Gangster No 1, film Stela Strit, film Red karpet, {oubiz Robinson Kruso

08.00 Stopama ^ajkovskog 09.00 Najve}i afri~ki istra`iva~ 10.00 Pontije Pilat: ^ovek koji je ubio Hrista 11.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 12.00 Smrt ledenog ~oveka 13.00 Ku}a iz ~etrdesetih 14.00 Na ivici Holivuda 15.00 Drugi svetski rat u boji 16.00 Van Gog – kompletna pri~a 17.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 18.00 Bobi Kenedi: ^ovek koji je hteo da promeni Ameriku 19.00 Hiro{ima 20.00 Odbrana morala – pri~a o Meri Vajthaus 21.30 Velike britanske vojskovo|e 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Van Gog – kompletna pri~a 01.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Ni na nebu ni na zemqi Nevoqe @ikina `enidba Nitro Takva – strah pred bogom Nevoqe Nole {ou Dnevnik jedne navija~ice

07.15 07.40 09.10 10.30 12.05

Filmovi i zvezde Osi i Ted Prole}ni raspust Manuela i Manuel Prva damska detektivska agencija - Lepota i po{tewe Klika Traga~: Dolazak tame Oluja rata 2 Lovac na blago Holivud na snimawu Marli i ja Spartak: Krv i pesak Sunce Dejbrejkers Specijalitet ku}e

13.00 14.25 16.05 17.45 19.35 20.05 21.55 22.45 00.30 02.05

08.00 Koncert: Dalmatika u svetom Donatu 09.25 Reke Hrvatske: Lika i Gacka, dok. serija 10.15 Ubistva u Midsameru 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Split: More 14.00 Nedjeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.50 Bibliotekar: Potraga za kopqem sudbine, film 17.40 Istorijske serije dramskog programa: Zagorka 18.35 Ne daj se, Floki! 19.05 Baltazar 19.30 Dnevnik 20.10 Stipe u gostima 20.55 Knez ratnik, film 23.15 Hronike Pulskog filmskog festivala 23.30 Filmski vikend s Veslijem Snajpsom: Blejd: Trojstvo, film 01.20 Mesija: Bo`ji sud 03.05 Prirodni svet 03.55 Skice za portret 04.10 Plodovi zemqe

06.00 Pomorska patrola 07.00 Tajanstvena `ena: Fotografija 09.00 Opusto{eni kawon 11.00 Posledwa {ansa 13.00 Qubav je radost 15.00 Ona me izlu|uje 17.00 Smrtonosni susret 19.00 Biti Erika 21.00 Gresi iz pro{losti 23.00 Medijum 03.00 Qubav je radost 05.00 Pomorska patrola

06.45 07.25 07.50 08.10 08.35 11.25 11.50 13.30 15.25 17.40 19.05 20.00 22.00 22.50 00.30

Mifi 2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bajkeri s Marsa, crtani Ne daj se Nina Skrivene poruke Kqu~ od srca, film Ameri~ki grafiti, film Posledwi akcioni junak, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Zambija, dok. film Ekskluziv Yon Kju, film CSI Majami Zavera, film Zavera, film

Yon Kju

Keli Hu

Bibliotekar: Potraga za kopqem sudbine

Sin Yona Kvinsija Ar~ibalda, Majkl, kolabira igraju}i bejzbol, {to je posledica sr~ane mane. U bolnici Yon saznaje da je jedina nada wegovom sinu {to br`a transplantacija, ali i ~iwenica da je re~ o jako skupom zahvatu koje wegovo osigurawe ne pokriva. Nemaju}i drugog izlaza, Yon se odlu~uje na o~ajni~ki potez... Uloge: Denzel Va{ington, Kimberli Elis, Lora Haring, Ron Anabel Re`ija: Nik Kasavetes (RTL, 20.00)

Tridesetogodi{wi Flin Karsen je ve~ni, uspe{ni student kog moraju da izbace sa univerziteta jer ne `eli da prestane sa u~ewem. Wegova majka Margi ga tera da prekine sa svojim ve~nim studijima i okrene se `ivotu, devojkama i budu}nosti. Uloge: Noa Vajl, Sowa Valger, Kajl Meklahlan, Keli Hu, Olimpija Dukakis Re`ija: Piter Vinter (HRT 1, 15.50)

09.00 Vila leptirica, film 10.40 Biblija 10.50 Portret mesta i Crkve \elekovec 11.00 \elekovec: Misa, prenos 12.05 Prirodni svet 13.00 Izme|u neba i zemqe, film 15.25 Koncert Odiseja - 10godi{wica pozori{ta Odisej, snimak 17.45 Film: Luda partija golfa 2, film 19.20 Ve~eras... 21.10 Zadar: Ko{arka EP (U-20) prenos finala 23.00 Video na(d)zor 00.10 Ve~erwa {kola 00.40 Ritam tjedna

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.50 04.30

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

S vetrom u le|a Rituali drakule Obojena pustiwa Pra{ina Ku}a 2: Druga pri~a Voz smrti Lulu na mostu I ostade nijedan Pruga Santa Fe Vazdu{ni most

Ra{mor Veronika Gerin Povratni efekat Najve}a igra ikad odigrana Pekar Carevo novo odelo Gospodin 3000 Elizabeta Dueti Ra{mor Slu~ajna kurva Pi{~evo uto~i{te

Denzel Va{ington

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

^udovi{ta iz reke Ameri~ke drvose~e Lovci na oluje Ameri~ka luka Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Usporen snimak Trgovci automobilima Limarska radionica/London Auta po meri Takmi~ewe u izradi automobila Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Izgubqeni raj Pobe}i od smrti Nevoqe u raju Ta~ka pucawa Razotkrivawe mitova

08.30 09.00 10.30 11.30 12.40 12.45 13.45 17.45 18.15 22.00 23.00 23.30 00.00 00.15 01.15

Reli @enski fudbal Automobilizam Biciklizam Biciklizam Automobilizam Biciklizam Automobilizam Fudbal Biciklizam Reli Automobilizam Motosportovi Biciklizam Motosportovi

18.15 19.10 20.05 21.00

Pad ugleda dr`ave i predsednika P

rilika je da se ka`e kako su izgledali losve ono {to se u lovu de{avalo. Imali smo priliva~ki do~eci predsednika Predsedniku da ~ujemo i wegovu biografiju, od trenutka ka{tva SFRJ posle Tita. Prvi predsednik da je i{ao bos u {kolu u kojoj je na toplom podu Predsedni{tva posle Tita bio je Lazar Koli{evgrejao noge nakon dugog pe{a~ewa, preko mesta ski, ali veoma kratko. Iako je bio lovac, nije doambasadora u Moskvi do ~lana Predsedni{tva i lazio u lov kao predsednik, ve} je dolazio kasnipredsednika Predsedni{tva SFRJ. Iako ovo {to je. Slede}i predsednik Predsedni{va SFRJ bio jo{ `elim da ka`em nije u kontekstu lova, ostao je Cvijetin Mijatovi}. U „Jelenu“ je imao tretje „tvrdi“ Bosanac ({to je najboqe opisala wegoman predsednika dr`ave, ali sve ostalo nije bilo tako, ukqu~uju}i i dr`avna obele`ja, prisustvo protokola itd. „Jelen“ je opet bio taj kroz koji se video i po~etak devalvacije {efa dr`ave. Kada se ujutro polazilo u lov, sem wegovog pratioca i nas iz „Jelena“, na ispra}aju nije bilo nikoga. ^ak ni kelneri iz SIV-a, koji su zbog toga do{li iz Beograda, nisu ustali da ga u tim ranim jutarwim ~asovima poslu`e ~ajem ili kafom, nego su ostavili termos-fla{e da se sam poslu`i. Bio sam vi{e nego iznena|en i, naravno, zamenio sam kelnera. Cvijetin Mijatovi} je bio lovac i skroman ~ovek, ali, naravno, to nije trebalo da zna~i da odnos prema wemu kao predsedniku dr`ave treba da bude takav. Za razliku od do~eka i tretmana koji se podrazumevao za jednog Kraqica Elizabeta u ovaj {or vi{e ne navra}a predsednika dr`ave i koji nije ispo{tovan od va druga supruga Mira Stupica u svojoj kwizi [aprotokola, lov je bio uspe{an, ~ak i interesanka soli), ali i tragi~na figura. Osim pogibije tan, i zato }u ga opisati. prve `ene, izgubio je i dve }erke. I najzad, kada je Predsednika Cvijetina Mijatovi}a, koga su umro, dr`ava to nije pomenula ni na televiziji ni privatno oslovqavali s Majo, u lov je zajedno sa u novinama. mnom vodio lovo~uvar Tuna Andra{ev. Bilo je [to se wegovog vodi~a u lovu – Tune – ti~e, za vreme rike i jeleni su rikali na sve strane, ali razliku od P. Kalkana (dok ovo pi{em) jo{ je i{lo se na odre|enog i ve} osmotrenog jelena. To`iv, u penziji je, a na mestu lovo~uvara zamenio ga kom lova pir{ovawem (pe{ke), Tuna je povremeno je sin koji tako nastavqa porodi~nu tradiciju. zastajao i oslu{kivao riku, nakon ~ega je nastaPosledwi predsednik Predsedni{tva SFRJ kovqao da ide u odre|enom pravcu. Predsednika je ji je za svog mandata bio u lovu u „Jelenu“ bio je zainteresovalo {ta je on to oslu{kivao i za{to Sinan Hasani. Pored ove funkcije, bio je kwije nakon toga nastavqao da ide ba{ u tom pravcu u `evnik i veoma prijatan ~ovek. Ovom prilikom kojem smo i{li, pa ga je to i pitao. Tuna ga je polovio je u vojvo|anskom delu lovi{ta i boravio u gledao iznena|eno i odgovorio: „Zato {to iz tog lova~koj ku}i „[trbac“. Bio sam bolestan, ali i pravca ~ujem jelena na pored toga u neprekidnoj koga vi treba da pucate“. vezi s kolegom i direkSada je Majo bio iznena- Voza~ nije do{ao po Sinana Hasanija torom ovog dela lovi{ta |en i opet je pitao: „Pa in`. Ernestom Pasom, u vreme restrikcije benzina, kako ti zna{ da je me|u kojeg qudi iz Sombora nisu imali. koji ga je do~ekao i u tolikim jelenima koji skladu s wegovom funkPo{to se lokalna vlast nije ri~u to ba{ jelen koga cijom organizovao lov. udostojila da ovaj problem re{i, tra`imo?“ Tuna se okreSinan Hasani je, ina~e, direktor lovi{ta nije imao nuo i upitao Maju: „Dru~esto dolazio u lov u „Je`e predsedni~e, da li vi len“ i na{i lovci su ga drugog izbora nego da ga isprati idete na koncerte i da li poznavali. Lov je protena autobus za Beograd mo`ete da razlikujete kao u najboqem redu, ali glas Gabi Novak od glasa voza~ iz Predsedni{tva Tereze Kesovije?“ Na potvrdan odgovor, Tuna je SFRJ koji ga je dovezao i koji je trebalo da do|e rekao: „E pa eto, i ja tako poznajem jelene po glaposle lova po wega – nije do{ao. Tra`ilo se neko su“. drugo re{ewe, ukqu~uju}i i mogu}nost da ga neko I pored toga {to sam i sam znao da je to istina, od voza~a iz „Jelena“ vrati u Beograd. Me|utim, bio sam ponovo kao i u nekim drugim slu~ajevima sve se to de{avalo u vreme restrikcije benzina i iznena|en neznawem, ali i otresito{}u i bistriqudi iz Sombora ga nisu imali. nom qudi koji su svoj posao kroz praksu doveli do Po{to se niko iz okru`ewa (lokalna vlast) savr{enstva. Zavr{etak pri~e o ovom lovu bio je nije udostojio da ovaj problem re{i, direktor loi dokaz o korektnosti Cvijetina Mijatovi}a kao vi{ta nije imao drugog izbora nego da ga isprati ~oveka. Direktora dela lovi{ta gde je jelen odna autobus za Beograd. Iako svemu ovome nije postreqen in`. Ernesta Pasua, Tunu Andra{eva i treban komentar, mogu se izvu}i mnogobrojni zamene, u znak zahvalnosti pozvao je u Beograd. Na kqu~ci i o zana~aju autoriteta li~nosti i o znaru~ku koji nam je tom prilikom priredio uru~en ~aju autoriteta funkcije, ali i o stawu u zemqi. mu je i trofej, {to je ina~e i bio obi~aj. To je Ovaj primer pokazao je dokle sve institucije drujedno i bila prilika da se jo{ jednom prepri~a `ave mogu biti devalvirane. Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa18.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je, pa ukoliko se ne kupate u moru ili bazenu, prijala bi vam debela hladovina. Va{ za{titnik, bog rata Mars, tera vas u svakodnevne aktivnosti. Funkcioni{ete po navikama. Opu{teno!

BIK 20.4-20.5.

U qubavi ste vi{e servilni i uslu`ni no {to ste zadovoqni. Va{a prakti~na strana dolazi do punog izra`aja. Ovo je dan za odmor i mirovawe. Neko se vra}a odnekud, {to vas raduje. Novi susreti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. jul 2010.

Dostojanstveni ste i dr`ite do nivoa, ~ak i na plus 38. Kra}i put mo`e biti interesantan, ali nemojte preterivati i tro{iti se vi{e no {to je neophodno. Pravite kra}e pauze, u svemu. Poseta. Mesec plovi kroz znak Vage pa ste sklni kompromisima i tu|im uticajima. Uklapate se u porodi~ni miqe. Partner se postavqa dominantno, {to vam ne odgovara u potpunosti. Nesklad. Danas je dan Sunca, va{ dan, pa mo`ete kako ho}ete. Toplota vam prija, ali ne prevelika. Na vidiku su pozitivne promene, za koje treba da se pripremite na vreme. Izlazite iz anonimnosti. Aktivni ste i realni u isto vreme, pa najboqe rezultate posti`ete upravo na dugoro~nim ciqevima. Me|utim, ovo je vreme odmora, tako da se mo`ete opustiti psihi~ki i mentalno. Qubav.

VAGA 23.9- 23.10.

Svesni ste situacije u celini, mogu}nosti i ograni~ewa pa se pravilno postavqate u pogledu svih aktuelnih situacija. U povu~enosti svog doma mo`ete raditi ono {to vam prija i {to treba.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dru{tveni ste i vikendom. Me|utim, partner zaslu`uje vi{e va{e pa`we i qubavi. Imate i dovoqno slobodnog vremena da na konkretan na~in poka`ete dragoj osobi koliko vam je stalo.

STRELAC 24.11- 21.12.

U`ivate u svojoj slobodi i interesantnom dru{tvu. Svaki dan je nov, sam po sebi. Sloboda izbora i mogu}nosti putovawa vam donose radosti i rizike, {to je sasvim logi~no i prihvatqivo.

JARAC 22.12-20.1.

Finansijska situacija nikada ne}e biti dovoqno dobra, pogotovo u ovom periodu kada vas poga|aju neo~ekivani tro{kovi. Zbog toga nemojte ~ekati neko boqe vreme, ve} putujte i kupujte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Kreativni ste i dru{tveni pa vam samo}a te{ko pada. Zanosite se nekim svojim snovima, od kojih `ivite, koje di{ete, ali sve te`e na ovoj tropskoj temperaturi. Otputujte i ne mislite mnogo.

RIBE 20.2-20.3.

Samo jednom nije dovoqno, pa ni putovati na more za vreme ovog leta. Ako ste se vratili odnekud, pocrneli i slani, razmotrite daqe mogu}nosti za slede}i mesec. Ni{ta nije sasvim nemogu}e!

TRI^-TRA^

Go u ~ast {panske titule V REMENSKA

[panski peva~ Enrike Iglesijas potvrdio je da }e odr`ati obe}awe i nag se skijati na vodi u Majamiju - po{to je [panija postala svetski {ampion u fudbalu. Enrike se u to kladio posle neo~ekivanog poraza [panije od [vajcarske na prvom me~u u Ju`noj Africi. Iglesijas je u intervjuu televiziji BiBi-Si 23. juna rekao: „Ako [panija pobedi na Mundijalu napi}u se i potpuno go skijati na vodi u zalivu Biskejn, u Majamiju�. Peva~ je dodao da je kao klinac voleo da se kladi i da je ~esto dobijao. Da li je ra~unao i da }e ovu opkladu dobiti!?

PROGNOZA

VIC DANA

POPODNE

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

33

Vrbas

31

B. Palanka

32

Zrewanin

33

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Pan~evo

33

Vr{ac

33

Srbija Beograd

33

Kragujevac

34

K. Mitrovica 35 Ni{

36

OSVE ` EWE

Evropa

NOVI SAD: Toplo, ali popodne sti`e osve`ewe sa lokalnim pquskovima. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a zatim severni i severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 22 do 32 stepena. VOJVODINA: Toplo, ali popodne sti`e osve`ewe sa lokalnim pquskovima, najpre na sever i zapad Vojvodine. Do kraja dana pquskovi }e se pro{iriti na ostale krajeve. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a zatim severni i severozapadni. Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od 20 do 24, a maksimalne od 30 stepeni na severu i zapadu do 34 na jugostoku Vojvodine. SRBIJA: Vrlo toplo, ali popodne sti`e osve`ewe sa pquskovima na zapad i sever Srbije i postepeno se {iri do kraja dana i na ostale krajeve. Vetar ujutru jugoisto~ni, a popodne severni i severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 17 do 25 stepeni, a maksimalne od 30 na severozapadu do 36 stepeni u centralnim i ju`nim predelima. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak oko 5 stepeni ni`a temperatura i prijatnije vreme uz mogu}e kratkotrajne lokalne pquskove. Od srede opet vru}ine. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Uticaj vremenskih prilika na hroni~ne bolesnike i osetqive osobe je i daqe nepovoqan. Pored tipi~nih meteoropatskih reakcija mogu}i su malaksalost, zamarawe i razdra`qivost kao i uobi~ajene tegobe kod hroni~no obolelih osoba. Preporu~uje se pridr`avawe saveta lekara i ograni~ewe fizi~kih napora. U~esnicima u saobra}aju je neophodan dodatni oprez.

Madrid

37

Rim

33

London

24

Cirih

25

Berlin

26

Be~

25

Var{ava

31

Kijev

35

Moskva

33

Oslo

22

O`enio se Lala i nakon kratkog vremena sazna da ga Sosa vara s nekim iz sela. Mada mu je bilo krivo, odlu~i on da joj ne prigovori, te{e}i se da to i nije tako stra{no. Posle nekog vremena sazna da ga Sosa vara s ~itavim selom! Po{to je tada morao da joj prigovori, on joj ka`e: - Pa, dobro, nesre}o, ako me ve} vara{, za{to to radi{ s ~itavim selom? Sosa mu prezrivo odgovori: - Jako selo - trideset ku}a!

SUDOKU

St. Peterburg 30 Atina

35

Pariz

27

Minhen

23

Budimpe{ta

28

Stokholm

25

9

6 9

5 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

166 (-14)

Slankamen

364 (-24)

Ja{a Tomi}

Apatin

233 (-18)

Zemun

388 (-20)

Tendencija stagnacije

Senta

428 (-37)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

400 (-18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

336 (-39)

Tendencija opadawa

Smederevo

540 (-16)

Titel

390 (-24)

NERA

Novi Sad

277 (-20)

Tendencija opadawa

Hetin

76 (-12)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 422 (-42) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

168 (-4) 335 (-19)

8

5

4

3

2

6 2 1 3

3

4 6

56 (0)

8

6

1 8

Bezdan

Ba~. Palanka 235 (-15)

130 (12)

TISA

2

8 1

4

3

6

1

7

2 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

5

8

3

7

4

9

6

1

7

1

4

9

6

2

5

3

8

6

9

3

5

1

8

2

4

7

5

2

7

4

8

1

6

9

3

3

8

6

2

5

9

1

7

4

9

4

1

7

3

6

8

2

5

8

6

2

1

4

7

3

5

9

4

3

9

8

2

5

7

1

6

1

7

5

6

9

3

4

8

2

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 18.jul 2010.