Page 1

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 18. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23469 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

O NOVOJ VLADI JU^E RAzGOVARALI ^ELNICI KOALICIJE OKO SPS I URS

Da~i} i Dinki} se dogovorili, sledi pri~a s demokratama str. 2

I N T E R V J U : GORAN JE[I], PREDSEDNIK OP[TINE IN\IJA

DS gura svoje partnere napredwacima

str. 3

KRIzA VRATILA PO^EK U PRODAVNICE

Veoma toplo

Kredit za luksuz, ~ek za pre`ivqavawe

Najvi{a temperatura 33 °S

str. 4

Na proveri znawe iz materweg jezika

str. 13

Foto: N. Stojanovi}

OSMACI DANAS POLA@U PRVI DEO zAVR[NOG ISPITA

NASLOVI

„DN E VN I K” N A L I C U ME S TA: OBELE@ENO 65 GODINA OD OSNIVAWA VASPITNO-POPRAVNOG DOMA U KRU[EVCU

Ekonomija

„Sivi dom” dobio nove paviqone

str. 14

SPORT

n VOJVODINA I zVEzDA PO^IWU PRIPREME

str. 16 – 20

n JELENA JANKOVI] U fINALU n [UMAhER POBEDNIK TRKE BIRMINGEMA KROz SRBIJU

Vojvodina

4 Srbija bi se mogla kupati 11 Kula: Otvarawe festivala u znaku protesta u akva-parkovima 5 Prodaja EPS-a Srbiju Dru{tvo (ne) spasava od bankrota 13 Obuka za voza~e kojima je oduzeta dozvola Berza 6 Investitori o~ekuju zaradu od „Sojaproteina”

Novi Sad 7 Zanawe i hrabrost sa~uvali `ivote 9 Kazna za plovila bez dozvole 9 Kupovina stana u pokretu

Crna 14 Izgoreo deo hotela „Grand” na Kopaoniku 15 Ciglom u glavu zbog mobilnog 15 Ove godine zapleweno 800 kila droge

Reporta`a 21 Quqaj ga, samo da pu}ka


2

POLiTikA

ponedeqak18.jun2012.

ONOVOJVLADIJU^ERAZGOVARALI^ELNICIKOALICIJEOKOSPSIURS

Nikoli}sa Jeremi}emuRiju

Da~i}iDinki} sedogovorili,sledi pri~asdemokratama

Predsednik Tomislav Nikoli} 20. juna }e prisustvovati „Samituozemqi”uRiode@eneiru,gde}esvetskiliderigovoriti o globalnoj privredi.Uz {efa srpske dr`ave u Riju }e biti i {ef diplomatije Vuk Jeremi}, koji isti~e da je Rio,prakti~no,„samitGeneralneskup{tineUN”-koju}eon predvoditiunarednihgodinudana. Nasamitunazvanomi„Rio20plus”,odnosno„20godinakasnije”o~ekujesepotpisivawesporazumapodnazivom„Budu}nostkakvu`elimo,”kojipredvi|apoboq{awesigurnostiu snabdevawuenergijom,hranomivodomusiroma{nimzemqama, postepeno ga{ewe subvencija za fosilna goriva i boqu za{tituokeana.

Predsednik socijalista Ivica Da~i} izjavio je ju~e je da je principijelni stav koalicije SPS-PUPS-JS  da nastavi razgovoresaDSokoformirawanovevlade,ada}e,ukolikonedo|e do pozitivnog rezultata, pregovarati i sa drugim politi~kim faktorima,jernoviizborinisu u interesu Srbije. Da~i} je ovo izjavio na ju~era{woj konferencijizanovinareodr`anojsa liderom URS Mla|anom Dinki}em,nakon{tojekoalicijakoju predvodi zavr{ila razgovore

KoSovo

Kfor: Nemapovre|enih Kforjeju~epotvrdiodaje ispaliogumenemetkeuvazduh kao znak upoz or ew a tok om protestaSrbazbogju~era{we akcije zatvarawa alternativnog prelaza DOG 16, kod Brwaka, demantuju}i da su tada dveosobepovre|ene. „Neta~ni su izve{taji nekih srpskih medija o povre|ivawudveosobetokomprotesta protiv zatvarawa alternativnogprelaza„,istakaojeKfor u saop{tewu, potvrdiv{i da su pripadnici me|unarodnih snag a isp al il i tri gum en a metkauvazduhkaoznakupozorewa kako bi odvratili demonstrante koji su se pewali

navoziloKforaumestu[tuoce. „Ovaj incident se dogodio neposrednonakon{tojeKfor uspe{nozatvorioprelazDOG 16,ademonstrantisuseokupili kako bi protestovali protivoveakcije.Nikooddemonstranata nije zadobio povrede”,tvrdiKfor. Posle ispaqivawa tri gumenametkauvazduhprotestje nastavqen mirno, a jedna `ena, uzn em ir en a cel ok upn om situacija, malaksala je i vojnici Kfora su je odneli u hlad i ponudili osve`ewem, posle~egaseoporavila,navodiseusaop{tewu.

Uklowenebarikade uRudaru VojniciKforauklonilisu tokomno}ibarikadekojesuu subotuuve~epostaviliSrbiu mestu Rudare u op{tini Zve~an na severu Kosova, u znak prot es ta zbog tog a {to je Kfor na tom podru~ju zatvorio alternativne putne pravce.Tokomakcijenijebiloincidenata. Drva i betonski blokove sa magistralnog puta Pri{tina - Leposavi} u Zve~anu ukloweni su u akciji me|unarodnih vojnika koja je zavr{ena ne{to pre 2.00 sata, javio je izve{ta~Tanjugasalicamesta. Most preko Ibra u Rudaru je deblokiran, a deblokirano

dnevnik

jeipodru~jekojejebiloutotalnoj blokadi za vreme operac ij e koj u je sprov od io Kfor. Podru~je je no}as nadletao i jedan helikopter Kfora, a me| un ar odn i vojn ic i sa te{kom mehanizacijom i oklopnim trans port er im a, ne{ to pre 2.00 sata vratili su se u pravcuLeposavi}a. Posle uklawawa barikada situacija u Rudaru je mirna, a mo`esevidetinekolikodesetina Srba koji se tu nalaze i tokomve~erisubiliublizini barikada. Po{to je zavr{enaakcijaKforjedeblokiraosveputnepravcekojivode kaZve~anu.

Mirno VojniciKforastiglisuuRudareusubotuoko23,30iblokiralipodru~je,po{tosuSrbiprethodnopostavilibarikade. UZve~anuiKosovskojMitrovicipreksino}senisu~ulesirenezauzbunu,zbog~egajeiizostalomasovnookupqawegra|ana. VojniciKforanajpresurazvuklibodqikavu`icunaraskrsniciputevaZve~an-Leposavi}-KosovskaMitrovicauRudarukojasenalazilanadvadesetakmetaraodpostavqenihbarikada.

znaju sve aktere na politi~koj sceni Srbije o tome kakvi se uslovipostavqajupredzemquna putukaEU. -Akoonimisledajedovoqno daotomerazgovarajusa TomislavomNikoli}emiBorisomTadi}em,nekaonipravevladu.Odme-

we postignutih dogovora, kao i postizawedogovoraoenergetici itelekomunikacijama,adaoukidawupararelnihinstitucijaili otvarawu kancelarija javno nije bilore~i. -Janisamproevropski,niproruski, ve} prosrpski politi~ar.

du vi{e pa`we bilo posve}eno birokratiji, a neki regioni su neopravdanobilizapostavqeni. Da~i} je potvrdio da postoji problemusastavqawuparlamentarne ve}ine, i pitawe da li }e onamo}idaseformira. - Misim da }e mo}i- dodao je Da~i} i naveo da postoje razli~iti stavovi izme|u DS i URS, kao i izme|u LDP i koalicije okosocijalista. Onjedodaoda}erazgovaratii sdrugimmawimstrankama,alii dajesvestandakakvugododluku

Nisamspremanda ponovoradimsaistim qudimaizDS-a (Mla|anDinki})

DSiSNSnekaprave vladuakosupristale nanoveusloveoko Kosova(IvicaDa~i})

iza zatvorenih vrata sa pokretomregiona. - Spremni smo da nastavimo razgovoreoformirawuvladeiu pregovorima treba da treba da u~estvujeiURS-rekaojelider SPS isti~u}i da do sada nije imaonikakvekontaktesaSNS. -Ne}emorazgovaratisadrugima sve dok razgovaramo sa demokratama,jerimamo`equdavladu formiramosawima-rekaojeDa~i} i objasnio da je na ju~era{wemsastankusaURSpostignutasaglasnostokoodre|enihekonomskihisocijalnihpitawa,zatim va`nosti borbe protiv korupcije i kriminala i za{tite nacionalnih i dr`avnih interesa.Da~i}jerekaodaizme|ukoalicijeokoSPSiURSnepostoje velikerazlikekadajere~onacionalnom interesu, pitawu pristupaRS,zatimpitawaKosovai Metohije, evrointegracija. On je istakaodanemo`euvladuodkojesezahteva,ilikojajepristala nato,daseuBeograduotvorikan-

donesebi}epogre{na,jer}ebitinezadovqnih. - Ne postoji nijedan bira~ SPSkojipodr`avadaLDPbude sa namaukoalicijiijatomoram dapo{tujem”-naglasioje Da~i}. LiderURSMla|anDinki}izjaviojedanijezadovoqankakoje DSuprotekle~etirigodinevodilajavnefinansije,inijespremansatimqudimadaponovoradi u vladi, zbog ~ega bi trebalo videti da li DS planira da nastavi kontinuitet stare vlade u unutra{woj politici, ili ne{todapromeni. - Mi smo za promene, jer nema vi{epodelenaproevropskeiantievropskesnage-oceniojeDinki}. Ko god da formira parlamentarnuve}inu,on}ese,kakoje rekao, zalagati za {to br`e dobijawe datuma za po~etak pregovoraza~lanstvouEU. Predsednik URS objansio je medijimadaseodlu~ionarazgovoresakoalicijomSPS-PUPSJS,jerjejedinadupliralarezultat na ovim izborima, a  Da~i} najozbiqnije nastupa u pregovorimaoformirawuparlamentarneve}ine. -Pravosu|emorabitinezavisno i treba omogu}iti nesmetan rad nezavisnih regulatornih dela-rekaojeDinki},kojijekonstatovaodasuizve{tajiFiskalnogsavetaostawujavnihfinansija„na{minkani”idajesituacija mnogo gora, nego {to se to predstavqagra|animaSrbije. Sastankuusedi{tuSPS prisutvovalisuDinki}a,ifunkcioneri URS Suzana Grubje{i}, Veroqub Stevanovi} i Bo{ko Ni~i}. Osim Da}i}a bili su i ostalilideri„minikoalicije“, JS Dragan Markovi} Palama i predsednik i potpredsednik PUPS-aJovaniMilanKrkobabi}. D.Milivojevi}

Qaji}:BoqeivladasaSNS negonoviizbori Ju~eseokoformirawaVladeoglsioiliderSDPSRasimQaji}, kojijeoceniodasusvidogovori,paivladasaSNSbiliboqiodnovihizbora. -Dasejapitamiodlu~ujem,ukolikonebibrzouspeloformirawevladesaSPS,LDPiURS,otpo~eobihpregovoresaSNSoko formirawavelikekoalicije,jerjesveboqeodnovihizbora,rekao jeQaji},~ijastrankajenalisti„Izborzaboqi`ivotBorisTadi}”.Onprocewujeusituacijikada„svakosasvakimpregovara“,da jenajrealnijedaDSnapravikoalicijusaSPS,LDPiURS,alismatraida}eSNSnastojatidado|edove}ine.Obj{wavaju}ikako}e sespojitiSPSiLDP,aliiDSiURSonka`edabiDSmogaoda potpi{e sporazum sa LDP, a SPS sa URS, a onda bi sve ~etiri strankeu{leuvladu. nenemo`enikodao~ekujedabudempremijerilizamenikpremijerauVladi,ukojoj}esepojavitiuslovizakojeprviput~ujem, kao{tojeotvarawekancelarije Vlade Srbije u Pri{tini. Za{tobihdelioodgovornostsane-

Vu~i}:Promenesamosanama LiderSNSAleksandarVu~i} komentari{u}isastanakDa~i}ai Dinki}aizjaviojedajegra|animaSrbijesadapotpunojasnodata strankanesnosinikakvukrivicu{tovladajo{nijeformirana,za svo~ekaweiodugovla~ewe.Onjeponoviodabisvakavladabeznapredwakabilanelegitimnainebimogladadonesepromenekakv gra|ani`ele. -Minikoganiza{tadamolimone}emo,alismatramodabivlada SNSipotencijalnihkoalicionihpartnerabilanajboqere{ewe zagra|aneSrbije,asvakodrugikoji`elidana|esvojupoliti~ku sre}unadrugojstranitouvekmo`edauradiinapredwacimunikadanikakavproblemne}epravitiporu~iojeVu~i}. celarijakosovskevlade,auPri{tinisrpskaida,ukolikosuna to pristale dve velike stranke, DS i SNS, onda same treba da pravekoaliciju. Da~i} je rekao da politi~ki faktori u svetu moraju da upo-

kimkomislidatakone{totrebaprihvatiti.AkoDSiSNSto misle, neka zajedno naprave vladu-rekaojeDa~i}. Onjerekaodasuuslovikojisu javnoizre~eninastavakdijaloga BeogradaiPri{tine,ispuwava-

Ta politika stalnog dodavawa novih uslova je neprihvatqiva. Mi moramo da znamo {ta se od nas o~ekuje. Ne mo`ete u isto vreme voditi proevropsku politikuiispuwavatiuslovekojisu protivni na{im interesima, a govoritidajetouinteresugra|ana” -  poru~io je Da~i} i jo{ jednom naglasio da nije spreman da pod takvim uslovima bude u vladiiistakaodaseradioklasi~nomprincipuucena. - Mislite da mo`emo u vladu koja}eposletridanare}idato morabitiispuweno,daseotvori kancelarijaVladeSrbijeuPri{tiniikosovskevladeuBeogradu,~inimisedanamjelak{eda priznamo nezavisnost Kosova rekaojeDa~i}i},iupitaodali postojiplanMerkel-BrusoKosovu.itra`iodamutajplanbudepredstavqen. Lider SPS je rekao da je sa Dinki}emju~edogovorenodane}ebitizamrzavawaplataipenzijaida}esevi{evoditira~una o ravnomernom regionalnom razvoju,jerjeuproteklomperio-

TVIT CRTICA Ko(ne)}esanama

SamostalnaMaja

Odkadatrajupregovorionovojvladi,kako senekone{todogovori,„o{te}eni“sebune. TakojenapredwakVladimir\ukanovi} ju~e zakqu~io: - Zna~i, ju~e smo dobili novu koaliciju SPS–PUPS–JS–URS! Imaju nevi|en ucewiva~ki potencijal_ „negoduje“ \ukanovi} na lajni. A na pitawe fanova `eli li SNS da do|e na vlast, ili je pobeda Tomislava Nikoli}a „izolovani  incident“,  \ukanovi} „priznaje“: -Srpskidavamprevedem–miho}emovlast, ali ne}e oni da je prave sa nama - „otkriva“ \ukanovi}.-Jelvimo`etedaprihvatiteda SPSNE@ELIvladusaSNS?-pitase\ukanovi}.

Pojedinitvitera{iprimetilisudanaju~era{wem sastanku SPS i URS, nije bilo predsedniceNPMajeGojkovi}. - Nar odn a part ij a nas tup a sam os taln okratkoodgovaraMajaGojkovi}.

Dobarje\epeto Ni dir ekt or Beo g rads ke filh arm on ij e IvanTasovac nemo`edase„otrgne“odpolitikepaionkomenari{ezbivawame|ustrankama. -Lideripartijaodahnulijerje\epetouspeodaotklonifelerPinokija,takodaVladi zasigurno ne}e rasti nos kada la`e- prime}ujeTasovac.

[taje dogovoreno Pokuloarimaidaqeseprebrojavakojave}ina}eimativlastuSrbiji.NovinarMilan Dini} „otkriva“naTviterusvojasaznawa: - Na sastanku van Beograda pao dogovor za vladu: Tadi}, Da~i}, Dinki}, ^eda. Malo je zapelo oko dr`avnih sekretara, ali dogovor od preksino} stoji, koliko ja znam- navodi Dini}.

OpettajURS Za demokratu Darka Mati}a „najve}i problem za Srbiju je u tome {to je URS pre{ao cenzus“. -Evo,uSuboticisugra|anipokazaliURSu {ta oni ho}e, a nadam se da }e vremenom i ostatak Srbije progledati - „o~ekuje“ Mati}.

Na to odgovara funkcioner ZZ[ Sa{a Mileni}: „DS i SNS su talog pro{losti. Prohujalosavihorom“. - Tvrdim, smem da metnem i neku paru, budu}uvladupraveURSi/iliSPSkaojedineperspektivnepoliti~keopcijeuSrbiji!poru~ujeMileni}.

Ma~ka jeDinki} Novinar britanskog Skaj wuza Jak{a [}eki} analizira: - OK, zna~i DS, SPS, LDP i Dinki} auuu kakva harmoni~na kombinacija... Ma~ka je Dinki}, ima devet `ivota, svaka ~astzakqu~uje[}eki}nalajni.

Kopi–pejst La`ni,tviterSlobodanMilo{evi}iznosisvojazapa`awa,sa`eto: -COPY Tadi},PASTE Nikoli}-kompjuterskimre~nikom}e„la`ni“Sloba.

Kafumiispeci UzdawunaAndri}evomvencudrugagarniturasadaispijakaficu.Takojefunkcioner SNSMarioMaleti}prekoTviteraporu~io

svom drugaru koji je sada u kabinetu TomislavaNikoli}a: -  Pristavi kafu u predsedni{tvu, mo`e i jedna Tomina duwa :-) Sti`em :-), zapisao je Maleti}nalajni.

Aj’tinamareci Sva{tatvitera{ipitajuministravojnog Dragana[utanovca,patakoiovo:Ajtinama reci da li mi imamo danas armiju koja mo`e ovuzemqudaodbrani? [utanovac }e kratko na to : „Ko nas napada“? Potom je usledila jo{ jedna dilema : RaweniciizLibijekojisele~enaVMA,dali supobuweniciili~lanoviLibijskevojske? [utanovac obja{wava: „[aqe ih zvani~na Vlada,nepitamoihgdeikakosuraweni“.

Voleo–nevoleo Imaonihkojinemogudasepomiresatim dasusocijalistiva`niuformirawuvlade. - A ti misli{ da vas narod voli?- pita jedanodpratilacafunkcioneraSPSBorisa Mili}evi}a. -Voleonas,nevoleo,svevi{eglasazanas„samouvereno“}eMili}evi}. S.Stankovi}


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

GORANJE[I],PREDSEDNIKOP[TINEIN\IJA

DSgurasvojepartnere napredwacima Predsednik op{tine In|ija i funkcioner Demokratske stranke GoranJe{i} smatradajepogre{an utisakkojisename}eujavnostida SPS ima zna~ajniju ulogu u formirawuvladenegoDS,ve}dapregovoritrajupredugozbogneodlu~nosti demokrata. U intervjuu za “Dnevnik”Je{i}jeistakaoidabi u novu vladu svakao morali u}i UjediweniregioniSrbijeiLiberalno-demokratska partija, te da DS nije smeo da zaobilazi lidera URS-aMla|anaDinki}a napo~etkutihpregovora. -Onokolikosamjavideoumedijimaisaznaoizli~nihkontakata, SPS je bio solidan partner i zapravo je ~ekao na{u odluku. I mislim da je ovde neodlu~nost na strani Demokratske stranke, i da jetana{aneodlu~nostuticalana to da neke na{e tradicionalne partnere guramo na drugu stranu, odnosnokaSNS-u.Itunemislim samonaURS,madajepremawimaje izDS-ai{aootvoreninapad,ve}i naSPS,paotudaitepri~eomogu}emzaokretuupregovorimaovladi.O~ekujemipakdasetinesporazumiokon~ajuovihdana–ocenioje Je{i}.OnsmatradajeURS“neophodan kao partner u novoj vladi”, dodav{i da je za wega neprihvatqivo da demokratama SPS bude bli`ipartnerodURS-a. - Pa, u svakoj vladi neko mora ne{toidaradi.Nijetosamodate izaberu za ministra, ve} to zna~i damora{daustane{ujutruupola osam, ode{ na posao i radi{ ceo dan,itako~etirigodine,alidase vide neki rezultati tog rada. A ovokakosedosadavodetipregovorijanevidimko}etudaustane rano i da pokrene neke poteze od kojih }e gra|ani imati koristi – ukazujena{sagovornik. l Dalibitrzaviceizme|u DS-aiURS-aokoprivatizacije Mobtelamoglebitismetwaza daqusaradwu? -Upoliticitrzaviceobi~no nisu neka velika smetwa za nastavaksaradwe.Me|utim,~iwenicajetadanijebiloMla|ana Dinki}aSrbijanebiinkasiralatih1,5milijardiodMobtela. ItadaseuSrbijiinajboqe`ivelo tokom posledwe decenije. Takodajeneprimerenonapadati ~oveka koji je povukao najve}i

deotogposla.Drugastvarje{to su kasnije svi tro{ili te pare, po meni, ~esto na neke glupe stvari.StvarnomislimdaMla|an Dinki} mora biti u novoj vladi, uz LDP, i da se kona~no krene u popravqawe sitaucije u zemqikojajekatastroflana.

l Kakvao~ekivawaimateod novevlade,akopregovorive} trajutakodugousituacijikoju opisujetekatastrofalnom? -PregovoripredugotrajusobziromnasituacijuukojojseSrbijanalazi,kadimateproblemsjavnim finasijama, sa buxetom, kad nemamo do kraja izgra|ene institucije.DasmosmomiBelgijaonda nam vlada ne bi ni trebala, ali po{tonismoine}emoskorobiti, ondanamjevladaneophodna,ito takva koja }e donositi veoma te{ke odluke. Mi mesec i po dana nakonizboranevidimodatuima bilo kakvih pomaka i to je nedozvoqivo. Ja sam pro{le i pretpro{le nedeqe bio prinu|en da radimposaonekihministara,jer sami{aodapomognemurazgvorimadaseizvr{ereprograminekih na{ihfirmikojenisuizIn|ije, are~jeoozbiqnimfirmama,odnosnoovelikomsistemuukojije ukqu~en Novkabel. A mi niti imamo ministre, ni gradona~elnika Novog Sada, ni gradona~elnika U`ica, a qudima gori pod nogama jer sistem treba da u|e u

PritisaknaVojvodinu izna{ihredova l KakotodajeDSostvariomnogoboqirezultatnave}inskimnegonaproporcionalnimizborimazaSkup{tinu APV? -O~iglednojedaDSimasjajnequdeidanamzatoodgovarave}inskisitem,gdesmoostvariliizvanrednerezultate.Ali,mislimda smonaproporcionalnojlistidobilimawirezultatnego{tosmo zaslu`ili,za{tapomenikrivicusnosiBojanPajti},po{tojeu prethodnommandatu,uprkostome{tojeuVojvodiniobezbe|enapobedaiDS-aiBorisaTadi}anapro{limizborima,dozvoqenodase centralnavlastbahatoodnosipremaPokrajini.Po{tosmomiu VojvodinitadbiliapsolutnipobednicibilojejasnodajepremijerprethodnevlademoraobitiBojanPajti}.Nesamodasetonije dogodilo,ve}smoimalikontinuiranepoliti~kepritiskenaVojvodinuitoizsopstvenihredova.Patakonikonijenitistaviona dnevnireddono{ewazakonaofinansirawuAPV.Mislimdatako vi{ene}ei}i.Ali,na`alostrezultatna{eporporcionalnelistenapokrajinskimizborimaodslikaojetajnedostatkhrabrosti dasesuprotstavimotakvimpritiscima.Uzto,onjeiposledica~iwenicedamiuVojvodininismonimoglidavodimokampamwuza pokrajinskeizbore,kojisubiliusencirepubli~kih.

restrukturirawe.Atojesamojedanbanalanprimer. l Koliko su za formirawe vlade bitne teme koje isti~e lider SPS-a Ivica Da~i}, oko Republike Srpske i politke premaKosovu,zbog~egajeunesporazumu sa liderom LDP-a ^edomirom Jovanovi}em? - U ovom trenutku prvorazredni zna~aj za formirawe vlade mora da ima ekonomskasituacija.[tese ti~eRepublikeSrpske, Srbija se opredelilaonogtrenutka kad je prihvatila Dejtonski sporazum. Ato{toseuSrbiji de{ava nakon toga prosto je neko budalasawe,nepremireno ozbiqnim polita~arima.Nemo`etobiti kqu~ni aspekt u formirawu na{e vlade,nitijetotema zagra|aneSrbije. l Vi ste se i u prethodnommandatuzalagalizapromenupolitike prema Kosovu. Kakva o~ekivawa imate u tom pogledu od novevlade? - Obi~no kad imate lo{u ekonomsku situaciju, onda se pote`e pitaweKosova,{tojetradicijau

LSViSVM.Jaidaqesmatramda je,bezobziranatokobudeformirao ve}inu na republi~kom nivou, na{aobavezauVojvodinidapreko leta napi{emo predlog zakona o finansirawu Vojvodine i da taj aktprekovojvo|anskogparlamenta uputimo u proceduru ka republi~kojSkup{tiniikaVladiSrbije. Tojena{aobaveza.Naravno,toje obavezaiVladeSrbije,alionatu obavezunijepo{tovalauprethodnommandatu. l Da li je formirawe pokrajinske vlasti ipak vezano za dogovore na republi~kom nivou? - Mislim da participacija na{ihpartneratrebadabudeuskladu sa wihovim izbornim rezultatom, koji je simboli~ni u odnosu na rezultat DS-a u Vojvodini. Ali,svakakotrebadaodr`imodobreme|ustrana~keodnose,sobziromnadosdada{wusaradwu. l Kako vidite kritike iz LSVnaizmenezakonaofinansirawu lokalnih samouprava, kojesunavodnopodstakleuve}awebuyetskogdeficita? -DanisuMla|anDinki}iDragan\ilaszajednosanamaizlokalnih vlasti izgurali promenu tog zakona,99postoop{tinauSrbiji bi danas bile u bankrotu. To {to izjavquju iz Lige bazira se verovatnonanekimli~nimsukobimasa liderom URS-a. A pitawe za Ligu je{tajezaovih12godinau~iweno

Od\ilasasmodobilikompliment l Kako ste shvatili poruke gradona~elnika Beograda daglavnigradvi{enesmedadozvolidaop{tinakojuvi voditebudeuspe{nija? -Mislimdatomo`ebitisamokomplimentzaop{tinuIn|ija.Akoposletoga{toradimounazaddesetakgodineiBeograd `elidanasdostigne,ondajetosatisfakcijazanaskojivodimo op{tinuIn|ija.Izatotodo`ivqavamokaokompliment. srpskoj polti~koj kulturi. Apsolutnomoramodamewamopolitiku premaKosovu.Imislimda}emou narednomperioduimatistrahovito veliki pritisak oko re{avawa tog pitawa. Tu je podeqena odgovornost izme|u predsednika RepublikeiVlade,ionimorajuprona}i zajedni~ko re{ewe i put kojim }esei}i,kakotovi{enebibila temanizajednesrpskeizbore. l Mislite da je mogu}a saradwaizme|upredsednikadr`ave i vlade ukoliko bi ona bilaformiranaokoDS-aupogledukosovskepolitike? -Nedajemogu}a,ve}jetasaradwaobavezna.Patojeustavnaobaveza.Uostalom,tajUstavsuinapravili oni koji }e biti na ~elnim pozicijama u zemqi, pa onda nekagaiimplementiraju. l Kakvao~ekivawaimateod nove vojvo|anske vlasti, pre svegaupogledupitawafinansirawaAPV,sobziromnatoda steiranijesmatralidaPokrajinasamatrebadapokrenetakvuinicijativu? - ^iwenica je da DS-u nije potreban gotovo niko da formira vlast u Vojvodini, jer ima gotovo apsolutnu ve}inu. Ali, verujem da }e,sude}iponajaviBojanaPajti}a, vladaju}u kaoliciju ~initi i partnerikojisuiuprethodnimgodinamabilisanama,atosuSPS,

zaVojvodinu,adasuonizatozaslu`ni,semkvotakojasutra`ilidobijaliuPokrajiniinarepubli~komnivou.Izmenezakonaofinansirawulokalnihsamoupravasusamojedanodna~inadasedelomobe{tetelokalnesmaouparavezaono {to su pretpele i oduzimawem imovine,kojaimjesadvra}ena. l Uanketi„Blica„biliste me|uonimakojebigra|ani`elelidavideunovojvladi.Mo`elitobitirealnost? -Neverujem. l Dali}euDS-ubitipreispitivawaodgovornostizalo{eizbornerezultate? - To je apsolutno neophodno, jer akosetoneuradi,onda}ena{izbornirezultatnaslede}imizborimabitidramati~nogoriodovoga. l A gde, po vama, treba tra`itituodgovornost? - Pa to je sasvim jasno. Ako se pogledajuizbornirezultati,vidi segdejeodgovornost.Akadseto uporedisastrukturomministara, wihovih pomo}nika i dr`avnih sekretara,irezultatakojesuostvarili na izborima u svojim sredinama,ondatunemanikakvedileme.Imatenaprimerdr`avnogsekretarazafinansijekojifakti~ki obavqa funkciju resornog ministra,arezultatDS-auwegovom okrugubiojejednocifren... B.D.Savi}

REKLI SU Mrkowi}:Glupi politi~kirevan{izam

Korhec:Suboticu zaklawaFru{kagora

MinistarzainfrastrukturuMilutinMrkowi} ka`eda,bioonministarunovojvladiili ne,nikonemo`edazaustaviizgradwunajva`nijih putnih pravaca. On obja{wava da prvi put novavladamo`edanastavitamogdejeprethodnastalaio~ekujedane}ebitionog„glupogpoliti~kog revan{izma kao posle 2000. godine zbogkojegjeSrbijatrpelaidugobilaugra|evinskoj paralizi“. Ako bude ponovo izabran za ministra, Mrkowi} }e tokom leta sa timom stru~wakapripremitipredlogzanovna~infinansirawaizgradwe preostalihnajva`nijihdeonicaiuputitigavladi.Gra|evinskasezonajeupunomjeku,azbogtoga{tovladajo{nijeformiranagubi sedragocenovreme.Qutje,ka`eministar,{tosustaliradovina deoniciauto-putaBeograd-ju`niJadran,kojajepoverenadoma}im firmama,akaoministarutehni~kojvladi„nemo`edapodvikne“.

Predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Tama{Korhec izjaviojedanijebionaspiskupozvanih na inauguraciju predsednika Srbije TomislavaNikoli}aidodaodauprotekledvegodine predstavnike nacionalnih mawina nije primio ni biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} niti premijer Mirko Cvetkovi}. On je za „Ma|arso”rekaodasuume|uvremenuiuMa|arskoj u proteklom periodu inaugurisani jedan premijeridvapredsednikainaveodajenatedoga|aje, zajedno sa ma|arskim rukovodiocima drugih regija, bio dosledno pozivan. „Pomenu}u kao zanimqivost da se grad Subotica, sedi{teNacionalnogsavetaMa|ara,nalazinaistojrazdaqiniod BeogradaiBudimpe{te,saobaglavnagradanaspovezujeautoput,a izgledadaipak,izpravcaBeograda,SuboticuzaklawaFru{kaGora”,naveojeKorhec.

ponedeqak18.jun2012.

3

^EDOMIRJOVANOVI]ONOVOJVLADI

Lakojedogovoriti sesLDP-om Lider Liberalno demokratli se radi o ekonomiji ili baskepartije^edomirJovanovi} rikadama na severu Kosova su izjaviojeju~eda}esestranke rezultat politike koju mi `ekoje `ele da vode „novu politlimo da promenimo”, rekao je ku” u budu}oj vladi lako dogoJovanovi}idodaoda}evladau voritisaLDP-iokopodr{ke kojoj je LDP insistirati na testrankeuformirawuvlada- hitnom nastavku pregovora sa ju}e koalicije i oko poslova Pri{tinom, potpunom sprovokojitrebadaseurade. |ewusvihsporazumakojisudo „Upravozbogtoga,svimakoji sada postignuti sa kosovskom sanamaunapredra~unaju ili na nas nevoqno pristaju, jasno nagla{avamo da za politku kojajezemqudovelado potpunogsloma,ve}postoji matemati~ka ve}ina i bez Liberalno demokratske partije”, rekaojeJovanovi}uizjavi dostavqenoj medijima. On je naglasio da je za zemqu va`no da {to predobijevladuizato LDP smatra korisnim spremnost Demokratske stran- stranomuBriseluire{avawu kedaipakrazgovarasaURS-om preostalih pitawa uz pomo} i stav novoformiranog bloka EU. lidera SPS i URS Ivice DaJovanovi} je uveren da }e ~i}a iMla|enaDinki}a,jerje evropske integracije Srbije to u~inilo jasnom politi~ku mo}idaseiskoristeikaomesituaciju. hanizam koji }e popraviti od„Spremni smo da razgovara- nosesaPri{tinom. mo o formirawu vlade i u tim „Nanajve}ustopuinflacije razgovorima ne `elimo da be- i nezaposlenosti u Evropi, `imonipredjedneodr`iv definim spornim picit buxeta i Za LDP je posebno tawem. Bez bilo obim zadu`ivaneprihvatqivo kakvihucena,Liwa, vlada u kojoj beralno demo- licemerno skrivawe je LDP mora odkratska partija govoriti sa proiza fraza o jasno ka`e da je gramom koji }e patriotizmu i spremna da bude biti jasan svasamouvladikoja nacionalnoj politici kom ~oveku u ze}ebezkalkulisamqiiomogu}iti wa voditi novu politiku, i}i mu,dau~estvujeiostvarisvoje problemima u susret, a gra|a- interese u ekonomskim refornima ponuditi istinu umesto mamakojesevi{enemoguodlala`nih izgovora kojima se do gati”,rekaojeJovanovi}. sada pravdala nesposobnost i LiderLDPjenaglasiodasve neodgovnost polit~ara na vla- stavove na kojima ta stranka sti”,rekaojeJovanovi}. gradi platformu u pregovorima oko nove vlade name}e `i„Svesnismodastaweukojem vot u Sribji i zato se oni ne se Srbija nalazi svakog obavesmejunirelativizovatiilidezujenaozbiqnostizatone`elimi~nouva`iti. limo da put do nove vlade traMediji su krajem protekle `imo kroz spletke i intrige, nedeqeprenelidajeJovanovi} ve} kroz ~iwenicu da su danas razgovarao s liderima Demoba{ svi ugro`eni i da moramo kratskestrankeBorisomTadibitizajednodokproblemre{a-

Postojimatemati~kave}inaibeznas Kakoseprenosiusaop{tewuLDP-a,onjerekaodatastranka„bezbilokakvihucenajasnoka`edajespremnadabudesamo uvladikoja}ebezkalkulisawavoditinovupolitikuii}iususret problemima, a gra|anima ponuditi istinu umesto la`nih izgovorakojimasedosadapravdalanesposobnostineodgovornostpoliti~aranavlasti.”Upravozbogtoga,svimakojisanama unapredra~unajuilinanasnevoqnopristaju,jasnonagla{avamo da za politiku koja je zemqu dovela do potpunog sloma, ve} postojimatemati~kave}inaibezLiberalnodemokratskepartije, rekao je Jovanovi}. ^edomir Jovanovi} ukazuju}i da su se dosada{wipregovorionovojvlastipretvoriliuagoniju. vamokao{tosmouovomtrenutku u istoj meri taoci tih problema”,naveojeliderliberala. On je rekao da nema nikakve potrebe „mu~iti” gra|ane Srbije agonijom u {ta se pretvorilo dogovarawe oko vlade i dodaodajezaLDPposebnoneprihvatqivo „licemerno skrivaweizafrazaopatriotizmui nacionalnoj politici koje se koristeikojesuneprihvatqiviizgovoripoliti~araistranaka koji misle samo na svoje sebi~neinterese”. „Svi problemi pred kojima seSrbijanalazi,bezobzirada

}em i Socijalisti~ke partije Srbije Ivicom Da~i}em i poru~ioimdadonedeqe,17.juna, o~ekuje dogovor o formirawu proevropskevlade,„koja}evoditi politiku koja prolazi test realnosti”. Jovanovi} im jepreneodaihsmatranajodgovornijim „za haos ka kojem Srbijaklizi”.Jovanovi}jerekao dao~ekujeodlukuoformirawu proevropske vlade do nedeqe, jer }e u suprotnom Srbija oti}i na margine interesovawa Evropske unije, zbog izbora u Gr~koj i krize u [paniji i Italiji.

[api}:DSne}e pravitiskandal -DSne}ekoristitite{kere~inipravitiskandaljerjenekokojeizabrannawenojlistipodr`aoformirawevlastipoliti~kihprotivnika,ka`eAleksandar[api}. Tose,kakojenaveopredsednikbeogradskogodborademokrata,dogodilouGrockoj.Onjeprimetiodapoliti~kimprotivnicimaDS-anesmeta kadaihpodr`equdiizabraninalistiDS,alidasuskloniizazivawunereda,gdesubiliugro`eniiqudski`ivoti,kaouSur~inuiBarajevu,kadasewihoviodbornicipriklonestrankama drugegrupacije. Gradski odbor DS Beograd ju~e je saop{tio da je odbornik MihailoBaracizredovaSDPS,kojijeizabrannalisti“Izbor za boqu Kalu|ericu i Grocku“, na konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine Grocka dao podr{ku koaliciji koju ~ine Srpskanaprednastranka,DemokratskastrankaSrbijeiUjediweniregioni.


4

ekonomija

ponedeqak18.jun2012.

Gra|anibe`e izminusa

Brojteku}ihra~unagra|ana sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca smawen je tokom maja za 1,1 odsto. Odnosno, sa 262.107 na 259.094, pokazali su podaciUdru`ewabanakaSrbije. U prvih pet meseci 2012. brojteku}ihra~unasaka{wewemuotplatipove}anjeza9,4 odsto.Brojteku}ihra~unagra|ana tokom maja pove}an je za 0,2odsto,na6,46miliona,dok je broj korisnika ra~una porastao za 0,1 odsto, na oko 4,4 miliona.

Brojkreditnihkarticasaka{wewemuotplative}imoddva mesecatokommajajesmawenza 3,3odsto,sa79.259na76.616,dok jeodpo~etkagodinepove}anza 7,3 odsto. Na kraju maja iznos odobrenoglimitapokreditnim karticama bio je oko 78,74 milijardi dinara, a u kori{}ewu je bilo 46,06 odsto tog iznosa, odnosnooko36,27milijardi. Brojkreditnihkarticajetokommajapove}anza0,4odsto,na 1,057miliona,dokjebrojkorisnikakarticapove}anza0,2odsto,na832.688.

Zalizingdu`ni petmilijardi Brojlizingugovoragra|ana smawenjetokomprvihpetmeseci ove godine za 11,9 odsto, sa 9.182 na 8.089, dok je tokom maja smawen za 1,5 odsto. Broj korisnika lizing ugovora tokommajatako|ejesmawen,ito za1,6odsto,atokomprvihpet meseciopaojeza12,5odsto. Brojlizingugovoragra|ana sa ka{wewem u otplati ve}im oddvamesecatokomprvihpet

meseci smawen je za 3,1 odsto, sa 1.718 na 1.664. Tokom maja brojlizingugovoragra|anasa ka{wewem u otplati, tako|e, jesmawenza0,3odsto. Iznos ostatka duga gra|ana po lizing ugovorima pove}an je tokom maja za tri odsto, sa 4,81 milijardi dinara na 4,93 milijardi, a tokom prvih pet meseci 2012. pove}an je za 2,4 odsto.

PKS SUGERI[E BUDU]OJ VLADI

Nu`annovizakon oradu Srbiji je potreban novi zakon o radu koji }e preduze}ima omogu}itijednostavnije,jeftinije i fleksibilnije zapo{qavawe radnika, preneli su mediji. U Predlogu nove ekonomske politikeod2012.do2016.godinePrivrednakomoraSrbijenavodidajepove}awerealneodr`ive zaposlenosti kqu~ni izazov. Osim toga, neophodno je sagledatisposobnostprivrededa generi{enovaradnamesta,ali i sposobnost dr`ave da generi{ereformezaodr`iviprivredi rast. PKS navodi i da je za pove}awe zaposlenosti potrebno uspostaviti stabilan i sistemski dijalog reprezentativnihpredstavnikakrozSocijalnoekonomskisavet. „Neophodnojesmaweweiznosaobaveznihotpremina,smawe-

weadministrativnihoptere}ewa i centralizacija kolektivnihugovora„,navodiseupreporukama PKS. Kako se navodi, potrebnojeismawivaweporeza idoprinosanazarade. „Potrebno je preispitati efekte dosada{wih aktivnih merazapo{qavawainapraviti program podr{ke samozapo{qavawu, zatim podr`ati prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, sa posebnim programom podsticaja zapo{qavawa u poqoprivredi,zapo{qavawamladihi`ena”,objavilajePKS. Kako se navodi, potrebna je ve}aposve}enostaktivnojpolitici zapo{qavawa, kao i reforma obrazovnog sistema u skladu sa potrebama tr`i{ta rada, a neophodan je i novi zakonozapo{qavawustranihdr`avqana.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

114,6845

117,0250

119,7166

114,3334

Australija

dolar

1

90,9004

92,7555

94,8889

90,6221

Kanada

dolar

1

88,6430

90,4520

92,5324

88,3716

Danska

kruna

1

15,4312

15,7461

16,1083

15,3839

Norve{ka

kruna

1

15,2731

15,5848

15,9433

15,2263

[vedska

kruna

1

12,9482

13,2124

13,5163

12,9085

[vajcarska

franak

1

95,4813

97,4299

99,6708

95,1890

V. Britanija

funta

1

141,0825

143,9617

147,2728

140,6506

SAD

dolar

1

90,7457

92,5977

94,7274

90,4680

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 6. 2012. godine

dnevnik

KRIZA VRATILA PO^EK U PRODAVNICE

Kreditzaluksuz, ~ekzapre`ivqavawe Kako pre`iveti rast cena, evra i plate koje uglavnom miruju iako nisu zamrznute? Recept znamo jo{ iz devedesetih godina pro{log veka i zove se „~ekanapo~ek”:kupi{danas,a plati{ za mesec, dva, pa tako svedo200dana–tolikisu,otprilike, najdu`i rokovi koje trgovci daju potro{a~ima na odlo`eno a bez kamate. Rokovi su svakog dana sve du`i, {to svedo~iobesparicipotro{a~a islabomprometu. Ipak, do}i do ~eka u bankama danas je daleko te`e nego {to je bilo pre vi{e od decenije.^ekovesujo{predesetak godinamasovnozamenilerazne vrste platnih kartica. Me|utim, kamate na pozajmice preko wih bile su za mnoge preskupe, ba{ kao i redovni krediti. Zato je ~ek na po~ek do`iveorenesansu. U Srbiji posluju 33 banke, a one u kojima je dominantan doma}i kapital izdaju ~ekove. Strane banke ih ba{ nisu prihvatile pa ih klijentima nude naj~e{}e one koje su bile dr`avnepreprivatizacije.Banke pre~estoza~ekovetra`eposebne uslove. Tako klijent mo`e dobitionoliko~ekovazakolikoimapokri}enara~unu.Pojedineku}etora~unajusdozvoqenim minusom, a negde je to bez oveuobi~ajenepozajmice.Dodeset komada mo`e se u banci dobitibezte{ko}a,azasvepreko togapotrebnajeposebnaprocedura.Uprkosspecijalnimzahtevima,brojizdatih~ekoveraste izgodineugodinu.Takoje2009. izdato7,9miliona~ekova,godinukasnije8,7ilane8,9.Ovegodine}etabrojkaverovatnobitiive}ajerseikrizaprodubila. Banke ve} du`e klijentima nuderivolvingkreditnekartice.Me|utim,kamatesutuvi{e od 30 posto godi{we. Mnogi su

Uprkosspecijalnimzahtevimabanaka,broj izdatih~ekovarasteizgodineugodinu:2009.izdatoje7,9miliona~ekova,godinukasnije8,7, alaneskorodevetmiliona zbog olakog zadu`ivawa na taj na~in platili paprene iznose pa su bili prinu|eni na to da refinansirajutedugoveiugase karticu. To je u ovom trenutku spas,ali}ezapotro{enusumu, iliwendeo,platitidvostruku kamatu.Tonikomenijedanbankar na ovom sveti ne bi preporu~io. Kada su klijenti po~eli da oklevaju s kreditnim karticama,bankarisuimponudilipla}awenarate.Novavrstakartica tro{kove deli na tri, ~etiri pa do 12 rata. Ponegde je to automatski ~im klijent kupi robu ili uslugu i plati karticom.Udrugimbankamasenakon

kupovineklijentjaviika`eda deli tro{ak. Prva rata na naplatu sti`e odmah, ostale sukcesivnonasvakimesecdana,to jekodnasuglavnomuobi~ajeno. Na ovakva zadu`ewa pla}a se kamata, ali ne uvek. Banke sa svojim klijentima-preduze}ima imaju zakqu~ene ugovore. Kod wihsekupujebeskamatno.Zato pre svakog tro{ewa nije lo{e pogledatigdebankakodkojese vodi ra~un ima zakqu~ene ugovore. Kakvu poltiku banke vode u tompogledu? Sosijete `eneral je jedna od prvih koje su do{le na ovo tr`i{te.Onineizdaju~ekove,a

po re~ima ~lana IO ove ku}e Miroslava Rebi}a, to nisu ~inili od po~etka rada. Nemaju nameru to ni da ~ine, klijenti su toga svesni pa ni ne pitaju. Svet ide ka sve modernijim elektronskim verzijama pla}awapanemarazlogadasevra}aju~eku.Takvajepolitikabanke inisuplaniraneizmene. U Novoj qubqanskoj banci, koja je u Srbiju do{la nakon {tojekupilaKontinentalbanku, ~ekovi su bili jo{ tada i pre`iveli do sada. ^ak lansiraju novi paket teku}eg ra~una koji }e klijentima omogu}iti da bez dodatnih tro{kova do|u dopozajmicanaovajna~in. –Klijentina{alterubanke dobijajumawibroj~ekova–ka`e Damir Jablanovski iz ove banke. – Za ve}i broj potrebno jedodatnoodobrewe.[tajeto „ve}e„ ili „mawe”, zavisi od svakog klijenta ponaosob, ta~nije, od wegovih primawa. Da bi dobio ~ekove, klijent mora daimaredovnaprimawa,platu ilipenzijuilidruguvrsturedovnih prihoda. Bitno je da je komitent bio disciplinovan i u prethodn om per io du nij e imao nedozvoqenih prekora~ewa. Dogod ima novca na ra~unu i redovno se ispuwavaju obaveze, nema te{ko}a s izdavawem ~ekova. Imamo i karticu koja tro{kovedelina12rata,aprvakodnasdospeva30danaodkupovine. Ima li kupovina gde se ovakav beskamatni kredit ne isplati?Mo`edasedogodi,ukoliko}eklijenttro{ewempreko ~eka u}i u minus. Onda }e platitikamatukaoizakredite preko kreditnih kartica, a u pojedinimbankamaivi{e.Zato udogovorimaopu{tawu~ekova nanaplatuisravwivawunovca nara~unutrebabitiobazriv,i toveoma.Isplatise! D. Vujo{evi}

NEISKORI[]ENE [ANSE U INDUSTRIJI ZABAVE

Srbijabisemoglakupati uakva-parkovima Srbijajebogomdanazarazvojindustrijezabave,aakva-parkovibi u svakom mawem gradu duplirali broj turista, procewuju stru~waci.Vojvodinabi,poru~uju,sobzirom na wene potencijale, mogla predwa~itiutome.Moglabi,imaju}iuviduprirodneuslove,recimo,dasepovedeprimeromMa|arske,kojaimasijasetbawastermalnomvodomizabavnimsadr`ajima, odnosno akva-parkovima pride. Vojvodina za sada ima samo jedan, nedavnootvoreniakva-parkuBa~komPetrovcu,tako|estermalnom vodom,amnogojeop{tinakojebi, poboq{aweminvesticionihuslova, davawem povoqnog zemqi{ta, gra|evinskih dozvola… postale interesantne potencijalnim ulaga~imaiztebran{e. U Vojvodini se, recimo, samo {est termalnih izvora koristi u bawama,dokseuMa|arskojoko300 izvorakoristiutesvrhe.Apoprocenistru~wakaizoblastigeologije,potencijalgeotermalnihvodau Vojvodinise,naprimer,mo`epoistovetitis24milionatonanafte, alisetrenutnokoristitek0,04odsto.PomenimoidauVojvodiniima 78 geotermalnih bu{totina do 2.000metaradubine,od~egasu72na zemqi{tukojekoristiNIS. Pomo}niksekretarazaprivreduuVladiVojvodineErneVarwu ka`eda,kadasegovoriorazvojui potencijalima zabavnog, ali i bawskogturizmauVojvodini,vaqa stvari sagledati iz vi{e uglova. Re~ je o velikim investicijama, ozbiqnim poslovima koje bi najpre trebalo precizno izvagati, a pritomuobziruzetiiskustvadrugihzemaqa,najboqeba{ma|arska ili sli~na. Gre{ke se tu veoma skupopla}aju,isti~eon.

– Kadajere~otermalnimvodama,jasnojedanemaozbiqnogidugoro~nograzvojabawskogturizma ukolikouwegovojosnovinijedobroiprofesionalnoorganizovan zdravstveni deo. To je briga o zdravqu nacije i gostiju koji bi namdo{liizvana.E,ondasenatu osnovu mo`e dograditi niz sadr`aja da bi se obogatila ponuda – ka`eVarwu,navode}ikaoprimer Ma|arsku,aliistovremenoiukazuju}ina~iwenicudamnogobawa utojzemqili~ejednanadrugukao jajejajetu,tegostikojibiinaredne godine `eleli da posete neku odwih,ta~noznaju{tamoguo~ekivati.–Nematuni{tanovo,{to mo`edabudezamkaiozbiqaprepreka razvoju turizma.     Elem, termalni izvori u Vojvodini su velika {ansa i treba da razmi{qamoutompravcu,aliprethodnotrebadakonsultujemoiskustva inormezemaqakojesuutomposlu dugo. Kadajere~oakva-parkovimakojiseposmatrajusamoizuglazabave,Srbijaje,kaotranzitnazemqa, verovatnojednaodnajboqihlokacijauEvropizarazvojzabavneindustrije,poru~enojeprenekoliko danasaskupa„Ekonomijazabave– investicioni modeli ekonomskog razvoja”. Ipak, realizacija tog profitabilnog posla u na{oj zemqi je ravna borbi protiv vetrewa~a, naglasili su u~esnici. Pomenutojedajeistra`ivaweuNema~kojpokazalodatavrstazabave donosizaraduod0,40evranasvaki potro{enevro. –Dabisesvetomogloizvesti, trebalobiorganizovatikomercijalnefondovekojebidr`avaokrenulakaindustrijizabave.Lokalne samouprave moraju da obezbede

BrojniinvestitorisukrozSrbijuprolazilis idejomdazapo~nubiznisuoblastiindustrije zabave,alisuvrlobrzoodustajalijerje„dr`ava lewaizahtevna,aistovremenovrloskupa” prostor za akva-parkove, koji kod nas ne postoje ni kao urbanisti~ki,nikaopravniparametar.Gradwa akva-parkova tretira se kao gradwaposlovnogprostora.UNema~koj,recimo,dr`avasubvencio- ni{e dosta toga, pa i kori{}ewe vode. S druge strane, u Srbiji se prema onima koji izraze `equ da gradeakva-parkoveodnosekaopremainvestitorimakojiula`uuizgradwu hotela – rekao je izvr{ni partner u kompaniji „Wolf McGill„ Nikola Sene{i, uz procenu da bi Srbija, zahvaquju}i geografskom polo`aju,moglaprivu}ituristeu tranzitu. U prilog toj ~iwenici izneo je podatak da kroz na{u ze-

mqupro|e2,5dotriputavi{equdiuodnosunaukupanbrojturista. Sene{ijenaglasiodauSrbiji postoji pozitivan trend u posledwihnekolikogodina,a primerza tojeJagodina,kojajezanimqivim projektomuspeladaprivu~evelikibrojturista.TusuiAran|elovac i Ba~ki Petrovac, op{tine koje su tako|e izgradile vodene parkove. Me|utim,brojniinvestitorisu krozSrbijuprolazilisidejomda zapo~nu biznis u oblasti industrijezabave,alisuvrlobrzoodu- stajali jer je „dr`ava lewa i zahtevna, a istovremeno vrlo skupa”, ocewenojenaskupu. S. Glu{~evi}


DA LI ]EMO MILOM ILI SILOM MORATI DA PRIVATIZUJEMO PORODI^NO SREBRO

ProdajaEPS-aSrbiju (ne)spasavaodbankrota Ekonomska situacija u Srbiji, poznato je, nije dobra, a da bi se popravila potrebno je mnogo novca, {to na{oj zemqi svakako nedostaje. Iako su u opticaju pri~e i o tome da Srbiji preti du`ni~ka kriza i da li }e ona biti izbegnuta, izvesno je da se ne{to mora preduzeti i da bi se pove}ala proizvodwa, podstaklo investirawe i pokrenula privreda. Ve}i deo onoga {to je imalo vrednost u Srbiji ve} je prodato ili je prepu{teno propadawu pa je malo toga ostalo {to bi mo glo za in te re so va ti potencijalne investitore koji bi bili spremni da ula`u u na{oj zemqi. Elek tro pri vre da Sr bi je je, svakako, zna~ajan resurs, a da li bi prodaja tog preduze}a, koje prema nekim procenama vredi oko 12 milijardi evra, mogla s jedne strane pokrenuti investicioni ciklus i doma}u posrnulu privredu, a sa druge re{iti pitawe buxetskog deficita - veliko je pitawe. Tako|e, pitawe je i da li treba prodavati EPS, ili treba preduzeti korake koji bi ga oja~ali i u~inili, u budu}nosti, vrednijim i time, konkurentnijim na tr`i{tu. Po re ~i ma ko nusltan ta za strana ulagawa MilanaKova~evi}a, EPS ne bi trebalo prodavati kao holding, ve} bi ga pre toga trebalo reorganizovati i

EPSnebitrebaloprodavatikaoholding,ve}ga prvoreorganizovatiitektadaodlu~itikoje deloveprivatizovati(MilanKova~evi}) formirati pojedina~na dru{tva i tek tada odlu~iti {ta treba da se privatizuje. – Neki procesi u tom pravcu su u EPS-u ve} zapo~eti, ali jo{ uvek nije u potpunosti preciziran koncept, a reforme unutar kompanije treba da obezbede poslovawe po pravilima tr`i{ta jer je to na~in za privla~ewe privatnog kapitala – ka`e Kova~evi}. – Poreski obveznici ne treba da brinu o investirawu u EPS, a reformama se otvora

Ne propada Elektroprivreda Srbije, isti~e Jelica Putnikovi}, nije u krizi, remonti velikih kapaciteta su zavr{eni, a u Srbiji ima dovoqno stru~waka iz oblasti energetike, koji znaju kako praviti kapacitete, termo i hidroelektrane, vaditi ugaq, proizvoditi i prodavati struju, samo je potebno obezbediti uslove da se radi na najboqi na~in, doma}inski. Ona ukazuje na to da EPS mo`e biti uspe{a firma, iako je u dr`avnom vlasni{tu, a to potvr|uju i rezultati iz pro{losti. Po wenim re~ima, u biv{oj Jugoslaviji, EPS je bio kompanija koja je strujom snabdevala sve biv{e republike, sada samostalne dr`ave, ali i izvozila u inostranstvo i bila me|u najuspe{nijim kompanijama u regionu.

pro stor za mak si mal no ko ri {}e we pri vat nog ka pi ta la u energetici u celini, posebno kad se razvije tr`i{te, jer to do pri no si op {toj dru {tve noj koristi. Prodaja bilo koje imovine nije re{ewe jer se tako samo jednokratno puni buxet, a ni do sada na taj na~in nismo re{avali goru}e probleme jer su se milijarde evra, umesto u investicije, prelile u potro{wu, a apetiti za potro{wu neprestano su pove}avani. Najve}i problem je u tome {to u Srbiji nema dovoqno produktivne privrede, a naro~ito ne one ~iji se proizvodi mogu izvoziti. Urednica internet-~asopisa „Balkanmagazin” Jelica Putnikovi} ka`e da EPS ne treba prodavati, pogotovo dok srpska privreda ne stane na prave noge. Po wenim re~ima, od ovog preduze}a zavise, osim gra|ana, koji pla}aju najni`u cenu struje u Evropi, i industrija i mnoga preduze}a koja su u restrukturirawu, kao {to je, recimo, RTB „Bor„ koji ima ogromna dugovawa EPS-u.

– Od EPS-a zavisi i doma}a ma{inogradwa, firme koje proizvode repromaterijal i izvo|a~i su radova u proizvodwi ugqa i struje – ka`e Jelica Putnikovi}. – Sada, svakako, nije vreme za prodaju EPS-a i pitawe je da li bi bilo pravog kupca jer su mnoge energetske firme u svetu, zbog krize, ali i zatvarawa nuklearnih elektrana, u problemima. Kada bi Srbija prodaju EPS-a stavila na tender, te{ko je da bi se javili ozbiqni kupci jer se u vreme krize takvi poslovi te{ko zavr{avaju i najverovatnije je da bi se javile spekulantske firme {to ne bi bilo dobro za na{u zemqu. Ona isti~e da bi, ~ak i kada bi se za EPS dobilo 12 milijardi evra, dr`ava i politi~ari, zarad o~uvawa vlasti, taj novac brzo poto{ili i Srbija bi ostala bez po kre ta ~a pri vre de, a gra |a ni bi, po put sta nov ni ka nekih dr`ava u okru`ewu, bili suo~eni s daleko vi{im cenama struje. – Nova vlada Srbije treba menaxmentu EPS-a da obezbedi pogodan ambijent za rad i ingerencije pravih menaxera te da od wih zahteva planove poslovawa i razvoja da bi se na kraju odre|enog roka moglo videti da li su do bro vo di li kom pa ni ju. U Francuskoj je dr`ava vlasnik elektroprivrede i poslovawe je uspe{no, a sli~no bi moglo biti i u Srbiji, pod uslovom da politi~ari EPS ne koriste kao firmu preko koje kupuju socijalni mir i politi~ke poene. Dr`ava mora napraviti miqe u kojem }e se stvarati nove vrednosti a ne praviti novi dugovi, i zato je va`no sa~initi realan plan rada, sma wi ti dr `av nu ad mi ni straciju, pokrenuti proizvodwu jer bez toga nema ni izlaska iz krize, a prodaja EPS-a nije dobara na~in da se namire dugovi – ka`e Jelica Putnikovi}. D. Mla|enovi}

Strujamoradaposkupi Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Markovi} ka`e da struja u naredne dve do tri godine mora znatno da poskupi, i do 80 odsto. On obja{wava da to mora da se dogodi da bi Srbija i daqe

imala dovoqno najjeftinije elektri~ne energije u Evropi. Ra~unica pokazuje da bi poskupqewe struje za oko dva evrocenta, sa pet na oko sedam evrocenti po kilovat satu, {to ne bi trebalo da bude veliki namet na buxet gra|ana,

donelo EPS-u oko 600 do 700 miliona evra prihoda za nove blokove. Time bi se pove}ala sigurnost u snabdevawu elektri~nom energijom, jer je prose~na starost proizvodnih kapaciteta EPS-a 39 godina, naveo je Markovi}.

DragomirMarkovi}

ponedeqak18.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

EKONOMISTI I PRIVREDNICI UPOZORAVAJU BUDU]U VLADU

Rizi~noje kockatise spopulizmom

Od politi~ara koji u~estvuju u pregovorima o formirawu budu}e Vlade sve ~e{}e se mo`e ~uti da ne nameravaju da poslu{aju savete ekonomista, Fiskalnog saveta i Me|unarodnog monetarnog fonda o nu`nosti rigoroznih mera {tedwe u buxetu. Ekonomisti upozoravaju da bi takvam populisti~ka politika bila „rizi~na”, dok u Privrednoj komori Srbije ka`u da nova vlada naprosto mora da se upusti u reformu javnog sektora, fiskalna reformu i i stimulaciju proizvodwe, investicija i {tedwe. - Odustajawe od zamrzavawa plata i penzija, kao mere fiskalne konsolidacije, rizi~na je strategija - ka`e urednik „Kvartalnog monitora” Milojko Arsi}. Prema wegovim re~ima, u suprotnom, preti opasnost od nastavka ubrzanog rasta javnog duga, a smawewe buxetskog deficita bi}e skromno. - Mislim da }e, ukoliko se odustane od te mere, stabilizacija bi-

neodr`iv, da postane nemogu}e wegovo finansirawe - ocenio je Arsi}. On je primetio da „ukoliko gledamo {ta rade druge zemqe u okru`ewu i u Evropi, te{ko je pretpostaviti da su svi wihovi ekonomisti nestru~ni i wihovi politi~ari neodgovorni i preuzimaju tako drasti~ne mere {tedwe, kao {to je smawewe plata i pove}awe poreza, a da samo u Srbiji nije neophodno”.

Arsi} je naveo primer Slovenije koja smawuju plate, Hrvatske koja je pove}ala PDV, a planira i smawivawe plata, kao i da je ve}ina zemaqa u Evropi pove}ala neki porez, naj~e{}e PDV.

Te{kojepretpostavitidasusvievropski ekonomistinestru~niiwihovipoliti~ari neodgovorniipreuzimajutakodrasti~nemere {tedwe,adasamouSrbijitonijeneophodno (MilojkoArsi}) ti dosta sporija, da }e smawivawe fiskalnog deficita biti skromno i u ovoj i u narednoj godini, a to zna~i da }e javni dug realtivno brzo i daqe rasti”, ka`e Arsi}. On ka`e da su, mogu}e, mo`da, alternativne mere od kojih neke ne bi bile dobre, kao {to je smawivawe javnih investicija. Arsi} je naglasio da treba imati u vidu da, ukoliko bude pove}ana stopa poreza na dodatu vrednost, a odustane se od zamrzavawa plata i penzija, onda }e zna~ajan deo dodatnih prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV), verovatno nekih 30 do 40 odsto, oti}i na dodatne plate i penzije, koje }e biti pove}ane, izme|u ostalog, za onaj rast cena koji }e biti posledica pove}awa tog poreza. - Odustajawem od zamrzavawa plata i penzija se zadr`avaju dosta visoki rizici, da javni dug postane

I u Privrednoj komori Srbije ocewuju je da u prvih {est meseci rada nove vlade potrebno je preduzeti hitne mere koje }e zaustaviti daqi pad ekonomske aktivnosti u Srbiji i stvoriti preduslove za neodlo`ne strukturne i sistemske reforme u zemqi. Potrebno je sve aktivnosti usmeriti na smawivawe javne potro{we, odr`awe makroekonomske stabilnosti i ekonomski oporavak zemqe i ve}e zapo{qavawe, navedeno je u Predlogu ekonomskih mera PKS. ^lan Fiskalnog saveta Vladimir Vu~kovi}, u~estvuju}i u radu PKS, visoko je ocenio Predlog ekonomskih mera, sa konkretnim predlozima i re{ewima i napomenuo da je on u glavnim crtama „skoro identi~an” predlozima Fiskalnog saveta za oporavak srpske ekonomije. V. ^v.


6

berza

ponedeqak18.jun2012.

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Investitorio~ekuju zaraduod„Sojaproteina” Iproteklesedmicenastavqen jenegativantrendnadoma}emtr`i{tu kapitala, ali je intezitet pada bio bla`i u odnosu na prethodnenedeqe,navodeanaliti~ariSintezainvestgrupe.Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, izgubio je na vrednosti petinuprocenta,spustiv{isena 430,8poena.Ukupanprometutrgovawu iznosio je 1,7 miliona evra{tojeblagioporavakuodnosu na prethodnih pet trgova~kihdana. Ubedqivo najprometnija hartija na tr`i{tu bio je be~ejski „Sojaprotein„ koji je ostvario realizacijuod77,1miliondinara,unajve}ojmeriprvogtrgova~kogdana.Ovahartijajepo~etkom sedmice stizala do nivoa od 550 dinara na kojem je i ostvareno groprometa,dabitokomsedmice do{lo do zna~ajnog pada, ostva-

renog minimalnim prometima. Nedequje„Soja„okon~alananivou od 487 dinara {to odgovara tr`i{nojkapitalizacijikompanije od 62 miliona evra. Menaxment „Sojaproteina„ je nedavno najavio da u teku}oj godini o~ekuje prodaju na ino tr`i{tu u vrednosti od 60 miliona evra {tobibiorastizvozaod50procenatauodnosuna2011.godinu. Tradicionalno najprometnija NaftnaindustrijaSrbijeproteklesedmicejeostvarilapromet od32,6milionadinara,stigav{i na kraju nedeqe nadomak psiholo{ke granice od 600 dinara. NISjeusedmicidobionavrednostipolaprocentauzpoja~ani pritisak na strani tra`we. Solidanprometod13,3milionadinarazabele`iojezemunskiproizvo|a~ pesticida „Galenika Fitofarmacija„ koja je porasla

skorotriprocentana2.250dinara.BeogradskiAerodrom„NikolaTesla„ve}imdelomsedmiceje osciliraookonivoaod390dinarauzneznatnoja~uinvesticionu aktivnostuodnosunaprethodnu sedmicu. Ova kompanija je pro{lenedeqesaop{tiladajeitokom maja nastavila rast broja

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

Sojaprotein, Be~ej

487

77.065.093

NIS, Novi Sad

593

32.550.932

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2.250

13.295.880

AIK banka, Ni{

1.373

5.860.457

391

4.644.305

Akcija

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

uslu`enih putnika u odnosu na istimesecproteklegodine. Odbankarskihhartijanajprometnijajebilani{kaAIKbanka koja je porasla 4,1 odsto na 1.373dinarauzrealizacijuod5,9 miliona dinara. Posle du`eg vremena akcije ove najprofitabilnije banke na Beogradskoj berzi bele`ile su solidnu tra`wu,dostigav{inedeqnimaksimumnakotiod1.410dinara.Komercijalna banka je protekle sedmicepalananoviistorijski minimum.Akcijenajve}edoma}e bankepodkontrolomdr`avepadalesutokomsedmicenarekordnonizaknivood1.483dinarada binedequipakokon~alenakoti od1.559dinara,ukazujuunedeqnom osvrtu na kretawa na doma}em tr`i{tu kapitala analiti~ariSintezainvestgrupe. E.D.

PRIBLI@AVAWEEKONOMIJAZEMAQABIV[EGSSSR-a

Novievrosti`e izEvroazije PremijerRusijeDmitrijMedvedev je predlo`io da se razmisliomogu}nostiuvo|ewajedinevaluteuokviruEvroazijske ekonomske unije (EAU). Pet dr`ava (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Taxikistan) planiraju da stvore savezdo1.januara2015.godine. Po mi{qewu Medvedeva valutni savez nije predmet sada{wihpregovora,aliimaju}iu vidu nestabilnost na globalnim tr`i{tima nije naodmet razmisliti o uvo|ewu jedine valuteve}sada.Trizemqe-Rusija, Belorusija i Kazahstan ve}imajuCarinskuuniju(CU), ali formirawe EAU, koja bi imalavlastitoizvr{noteloi nadgledala jedinstven ekonomskiprostor,biobiogromankoraknapred. Rusija, Belorusija i Kazahstansunapo~etku2012.pokrenuli Jedinstven ekonomski prostor (EEP) zasnovan na carinskojunijitridr`ave,kako bi me|u wima bio unapre|en slobodan protok robe, kapitala i radne snage. Nominalno, ukupandoma}iproizvod(BDP) Rusije je za 2011. procewen na 1,89 biliona dolara, Kazahstana na 180 milijardi, a dok je BDP Belorusije u 2010. procewen na 54,7 milijardi. U Moskvio~ekujuda}esecarinskoj uniji, utemeqenoj 2010. prikqu~iti Kirgizija, Taxikistan i druge dr`ave. Privreda Kirgizijejeiznosila4,6mili-

Analiti~ari sa Zapada veruju da }e se, ukoliko projekat Evroazijske ekonomske unije bude uspe{an, vode}e ekonomske sile SAD i Kina suo~iti sa novim sna`nim rivalom u me|unarodnoj privredi jardi u 2010, a Taxikistana 4,9 milijardi prema proceni iz 2009.

Neki analiti~ari sa Zapada veruju da }e se, ukoliko projekat EAU bude uspe{an, vode}e

ekonomske sile Sjediwene Ameri~keDr`aveiNarodna Republika Kina suo~iti sa novim sna`nim rivalom u me|unarodnoj privredi. Kako je ocenila ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres, EAU }e otvoriti nove horizontesawene~lanicei utrti put u~vr{}ivawu nekoliko nacionalnih privreda koje uti~u na `ivot oko 250 miliona qudi. Naime, ovom podru~ju gravitiraju i Uzbekistan, Jermenija, MoldavijaiUkrajina. PredsednikUkrajineViktorJanukovi~jeunekimprilikama izjavqivao kako }e dr`avakojojjena~elumo`da pristupitiCUubudu}nosti, alidazasadatonedozvoqavaUstavtedr`ave. Istovremeno je predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko je u toku susreta sa {efom ruske republike Ba{kirije Rustemom Hamitovomizjavioda„nevidikatastrofu u tome {to ruska rubqajo{uveknijeutrgovinskom opticaju u Belorusiji”. Pri tome, beloruski lider ne odbacuje takvu mogu}nost u budu}nosti. Uo~i susreta, ambasador Rusije u Belorusiji, Aleksandar Surikov je pokrenuo pitawe uvo|ewa jedinstvenevalutenateritorijiobedr`ave, jer po wegovom mi{qewu, beloruska ekonomija drugu krizune}epre`iveti.

„Koka-kole”nemausamotrizemqe „Koka-Kola„jesigurnojednaodnajve}ih i najpoznatijih svetskih kompanija, a u prilogtomegovoriidajeprisutnaugotovosvimdr`avamasveta.Kompanijazasada neposlujesamouMjanmaru,KubiiSevernojKoreji,alijenajavilapovratakunekada{wuBurmu. Do toga }e do}i zbog odluke ameri~ke vladeoukidawuodre|enihsankcijakojesu spre~avale „Koka-Kolu„ da posluje u toj dr`avi.Time}eSevernaKorejaiKubapostati jedine dve dr`ave u kojima ona ne obavqasvojbiznis.

Izkompanijesuporu~ilida}epokrenuti poslovawe u Mjanmaru ~im ameri~ka vladakompanijamaodobrilicencezaotvarawe poslovawa u toj dr`avi. Sjediwewe Dr`aveve}supro{logmesecanajavileda }eukinutirestrikcijeameri~kimkompanijamakoje`eledainvestirajuutuju`noazijskudr`avu. Ina~e,„Koka-Kola„jeposlovalauMjanmaru od 1927. godine, ali ga je napustila pre60godina,tokomkojihjenekada{wom Burmomvladalavojnahunta.IzKoka-Kole navodedaimnijestranizlazakiliponov-

ni prodor na tr`i{ta na kojima su prethodnove}poslovali.Takojeona1949.godinebilaproteranaizKineodstranekomunisti~kevlasti. UkompanijinavodedajeupravoKubabilajednaodprvihzemaqaukojimaje„KokaKola„jo{davne1906.godinezapo~elasvoj biznis. Nakon Kubanske revolucije i Kastrovog re`ima, koji je ukqu~ivao oduzimawe privatne imovine, „Koka-Kola„ je napustilatr`i{te1960.godine.USevernojKoreji,sadrugestrane,nisunikadposlovali.

dnevnik

Cenanafte blizu 85dolara Sirova nafta je krajem protekle sedmice na azijskom tr`i{tu poskupela na blizu 85 dolara za barel posle ja~awa svetskogtr`i{taakcija ievra. Nafta za orijentacionu isporuku u julu je u elektronskom poslovawunaWujor{kojrobnoj berzi bila u porastu 69 centi, na84,60dolarazabarel,po{to je prethodno u Wujorku zakqu~enana83,91dolar,1,29dolara skupqenegoprethodnogdana.U Londonujemarka„brent”zaisporukuuavgustuoja~ala78centi, na 97,95 dolara za barel, prenelajeagencijaAP. Trgovci naftom ~esto gledaju natr`i{ta akcijakaonapokazatequkupnogpoverewainvestitora. Sino} je industrijski

indeks akcija Dau Xons uve}an 1,2odsto,podstaknutspekulacijama da bi centralne banke mogledaobjavenovestimulativne mere za podsticaj rasta svetske ekonomije. Poskupqewu nafte doprinelo je i ja~awe evra premadolaru.Slabija „zelenanov~anica” ~ini sirovine ~ija je cena izra`ena u dolarima, kao {to je nafta, jeftinijim za investitorekojiposedujudrugevalute. Organizacijazemaqaizvoznica nafte (OPEK) je na ju~era{wemkvartalnomsastankuuBe~uodlu~iladaostavisvojeproizvodnekvotenanepromewenim nivoima,ukazav{idajespremna dabrzosmawiisporukeakodo|e dovelikogpadatra`we.

Blagioptimizam naberzama Berze{iromsvetabele`ilesu na kraju prethodne sedmice rast akcija uprkos neizvesnosti oko Gr~ke,budu}idainvestitorio~ekujuda}eSADiEvropapreduzetinovestimulativnemeredapodstaknuprivrednirastiizborese sa krizom u evrozoni. Britanski indeksakcijaFTSE100porastao je za 0,22 odsto na 5.478,81 poen, dok je frankfurtski DAKS napredovao za 1,48 odsto na 6.229,41 poen, prenela je agencija AFP.

Navalutnomtr`i{tu,evrojeporastaona1,2635dolarasaju~era{wih1,2630dolara. „Mogu}nost koordinisane intervencije centralnih banaka slede}e nedeqe, u slu~aju turbulencija koje bi mogli da izazovu nedeqni izbori u Gr~koj, dala je podstrekberzamaiumirilaneke ina~e nervozne investitore”, rekao je tr`i{ni analiti~ar kompanije„CMCmarkets”MajklHjuson.

VESTI „Nokija”usme}u Bon itetn a agenc ij a Mudis snizila je dugoro~ni kreditni rejting „Nokije„ za jedan stepen, na spek ul ativn i nivo „Ba1”, takozvano „sme}e” , uz negativnu prognozu. „Dana{we sni`avawe rejtinga odra`ava na{ stav da je dal ek os e` ni plan reo rg an iz ac ij e Nok ij e imao za posledicu potro{wu novcaipritiskenazaradekoji suve}iodonoga{tosmoprvobitno mislili”, navedeno je u saop{tewu Mudisa. Ova agencija je, ipak, odluku „Nokije„ dapreduzmedrasti~nemerereorg an iz ac ij e svog pos lovaw a pozdravila kao „pozitivnu i neophodnukakobisetakompanija ponovo vratila na profitabilnost”. „Povratak na profitabilnost, tako|e, zavisi i od uspe{nog prelaska wenog spektra smartfonova na novi ‘vindous’ operativni sistem, ali i od stabilizacije wenog budu}eg poslovawa u oblasti mobilnihtelefona”,ka`eseu saop{tewu.

[pancinemaju zatelefon [panski operateri mobilne telefonije, posebno Telefonika i Vodafon, izgubili su u aprilurekordanbrojklijenata budu} i je ekon oms ka kriz a ugrozila potro{wu. U vreme kada je bez posla gotovo svaki ~etvrti [panac a vlada je moraladaprihvati100milijardi evra me|unarodne pomo}i kako bispre~ilakolapsbanaka,oko 380 hiqada klijenata otkazalo je usluge mobilnih operatera. Timesewihovukupnibrojsmawio tre}i mesec zaredom pod pritis kom vladin ih mer a {tedwe i ogromne nezaposlenosti. „Pad broja klijenata u mobilnoj telefoniji naro~ito jeizra`enusektorubonovakoji je ostao bez 297.984 klijenata”,navodise.

Slimu{ao uTelekom Austrije Najbogatiji~oveksvetaMeksikanacKarlosSlimpostaoje jedan od ve}ih akcionara Telekom Austrija , ~ime je u{ao na telekomunikaciono tr`i{te Evrope. „Amerika Movil SAD“, koje je u vlasni{tvu Slima, otkupilo je pet odsto

deonica TA od austrijskog investitora Ronija Pe~ika, i dogovorila otkup daqih 16 odsto tokom godine. Pe~ik je ovom prodajom u potpunosti iza{ao iz TA. „Amerika Movil“ trenutno dr`i 6,7 odsto deonica TA, a posle zakqu~ewa dogovorenetransakcijeima}eudeood 23 odsto. Meksi~ka kompanija dogovorom sa Pe~ikom nameravadabudedugoro~nistrate{ki partnerTA.

Japanklizi ubankrot Japan bi mogao da bankrotira do 2017. godine, tako da investitori treba da kupuju akcijeudrugimvalutama,izjavio je Take{i Fuximaki. Fuximaki, biv{i savetnik milijardera Xorxa Soro{a, ka`e da bi „Japan ~ak mogao i da bankrotiraprenego{tosetodogodi sa Evropom”. On smatra da }e posle bankrotirawa vrednost jena pasti 5-6 puta, odnosno do 400-500 jena za jedan ameri~ki dolar,papreporu~ujeJapancimadaseumestojenaokrenustabilnijimvalutamapoputdolara.Ovajekonomistadodajeida }edo2014.godinedr`avnidug Japana izneti 245 odsto bruto doma}eg proizvoda. Tokio ima dve mogu}nosti - da punom parom {tampa novac do po~etka inflacijeilidaproglasibankrot,napomiwe.

„Karfur” pobegao izGr~ke Francuski maloprodajni gigant„Karfur„prodajeakcijeu vode}em lancu supermarketa u Gr~kojzbogekonomskenesigurnosti u toj zemqi i odlazi iz Gr~ke. Karfur je saop{tio da }e gr~ka grupa Marinopulos kupiti wegov udeo u zajedni~kom preduze}u. Wihovi supermarketi su me|u najpopularnijim u Gr~koj, ali promet opada zbog recesije i buxetske {tedwe koje su drasti~no smawile kupovnu mo} Grka. U Gr~koj su se ju~e ponovo odr`ali parlamentarniizbori,zakojemnogi smatraj u da }e odl u~ iti o ostankuGr~keuevrozoni.Karfurjeakcijeprodaoza220miliona dolara, a Marinopulos }enastavitidaupravqasupermarketimauGr~koj,naKiprui ubalkanskimzemqama.


Izlo`baradova penzionera Izlo`ba slika i ru~nih radova ~lanova Kluba penzionera Gerontolo{kog centra bi}e sve~ano otvorena danas u 17 sati u Klubu “Kozara” u Futogu, Ulica cara Lazara 22. U programu }e u~estvovati Kamerni hor KUD penzionera “Isidor Baji}” i pesnikiwa ~lanica sekcije “Qubiteqi lepe re~i”. Izlo`bu su organizovali Klub za stara i odrasla lica “Kozara” i Udru`ewe `ena “Kreativni studio”. N.R.

GitaraparanaEgzitovoj „Fju`nbini“

Nema |a~kih autobusa

Kroz Fju`n binu u prva dva dana Egzit festivala ove godine protutwa}e Edo Majka, zatim bendovi „Toj Dols”, „Kamp”, „Blok aut”, „Goblini”, „Lolobri|ida”, „Jarboli” i mnogi drugi. Zadwa dva dana festivala na istom mestu ugosti}e SeunaKutija i bend „Egipt 80”, doma}e sastave „Obojeni program”, „Elektri~ni orgazam” i „Goribor”, {vajcarski sastav „Death By Chocolate”,

Gradski prevoznik danas ukida polaske autobusa koji su u redu vo`we ozna~eni kao |a~ki. Ovi polasci }e biti ponovo uvedeni kada po~ne nova {kolska godina, 1. septembra. Z.D.

Novosadska ponedeqak18.jun2012.

novozelandsku atrakciju „BatucadaSound Machine”,te zvezde ove bine „LittleDragon, Citizens”i„BurakaSomSistem”.Od doma}ih snaga nastupaju „Ajsbrn” i „Zemqa gruva” Ulaznice za Egzit festival od ju~e se mogu kupiti u vi{e od {ezdeset objekata lanca „Korner {op” u Srbiji. Vi{e informacija o ulaznicama i prodajnim mestima mo`e se prona}i na stranicama www.exitfest.org i www.gigstix.com. A.L.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

foto:N.Stojanovi}

PALAZAVESANAFESTIVAL„HARTSINHARMONI”

Pesmomvezaliqubav izajedni{tvo

Novidvobojzata~no godinudana Na binu ovogodi{weg „Tamaburica festa” sino} se spustila zavesa i posle tri dana i vi{e od 20 ~asova odmeravawa ve{tine svirawa ovog panonskog simbola, majstori tanke `ice napustili su Petrovaradinsku tvr|avu. Ve~e je po~eo doma}i tambura{i sastav „Lola”, nakon wih u daqem takmi~arsko programu nastupili su „Savski valovi” iz Hrvatske, „Batini be}ari” iz

Rumunije, „Bege~” iz na{e zemqe, „Kristali” iz Hrvatske i „Hrvatski dom Vels” iz Austrije. U revijalnom delu, pored zvezde ve~eri, @eqkaJoksimovi}a, nastupili su pobednici ranijih izdawa ovog festivala orkestri „Dijako” i „Romansa”. Pobednici su progla{eni kasno sino}, posle skoro vi{e od {est sati programa festivala. A.L.

V remeploV

Preustoli~ewa zakletva Novosa|anin Milan [evi}, u mona{tvu 1881. nare~eni Mitrofan (1854 – 1918) bio je profesor bogoslovskog zavoda u Zadru i uspe{no se bavio istorijom Srpske pravoslavne crkve. Od 1892. radio je kao profesor bogoslovije u Sremskim Karlovcima i nastojateq manastira Hopovo i Kru{edol. Po{to je izabran za episkopa Ba~kog, [evi} je pre ustoli~ewa na vladi~anski presto, 18.juna1899. u dvorcu [enbrun, u Be~u, zajedno sa novim vladikom Rumunske pravoslavne crkve u Aradu, polo`io zakletvu na vernost austrijskom caru i ma|arskom kraqu Frawi Josifu. Tako je bilo od davnina propisano u Habsbur{koj monarhiji. Ako vladar nebi prihvatio ne~iju zakletvu,

ta osoba ne bi mogla da bude crkveni velikodostojnik bez obzira {to je bila izabrana na crkvenom saboru. N.C.

Tine Tarner i upravo tim pesmama 29 horova iz na{e zemqe i Evrope pokazalo je sve {to nas spaja - rekao je Blizanac. Nakon nastupa „Harts in harmoni” izvo|a~a usledila je `urka sa bendom „Apsolutno romanti~no”, mladom budu}om zvezdom Mionom Ili} i nekada{wim vice{ampionom Evrovizije za osobe sa invaliditetom Markom Ba{icom. Ovim koncertom zavr{ena je trodnevna inkluzivna radionica i festival. A,L.

Foto:N.Stojanovi}

ZAVR[ENOPETOIZDAWE„TAMBURICAFESTA”

Zavr{ni koncert me|unarodnog ikluzivnog festivala „Harts in Hamoni” odr`an je ju~e u 19 ~asova na platou kod Spensa. Direktor festivala Mi{a Blizanac rekao je za „Dnevnik” da je na koncertu u~estvovalo 1.200 peva~a, muzi~ara, dece sa smetwama u razvoju i osoba sa invaliditetom koji su kroz muziku slali poruke tolerancije, qubavi i zajedni{tva. - Repertoar se sastoji od pesama Srbije iz sedmog veka do

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

„Posledwa`rtva –Vampirskaakademija” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Posledwa `rtva – Vampirska akademija” Ri{elMid. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N.R.

„DNEVNIK”I „PROMETEJ”DARUJUKWIGE

„Zdravi100godina” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬ b i¬ t i kwi gu „Zdra vi 100 go di na”, auto ra Rad ov an a @drala. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J.Z.

DOBROISTRU^NOOBU^ENISPASIOCIZLATAVREDNI

Znaweihrabrost sa~uvali`ivote Najnovija obuka spasilaca na vodi trajala je od 4. do 15 juna, a ovog puta prijavilo se 17 kandidata. Oni su svaki dan pre podne imali kondicione treninge na bazenima Spensa, gde su savladavali tehnike transporta i kako se koristi oprema, dok su posle podne slu{ali teorijska predavawa u Zavodu za hitnu medicinsku pomo}. Obu~avali se u davawu prve pomo}i, teoriji spasavawa i reanimaciji `rtve. - Nama je ciq da na po~etku letwe sezone obezbedimo dovoqan broj spasilaca, a kako je ovo studentski posao, pa neki imaju obaveze oko ispita ili putuju, mi na propisani broj radnih mesta moramo da obu~imo i obezbedimo znatno ve}i broj qudi, kako bi mogli sve smene bez problema da pokrijemo - rekao je {ef spasila~ke slu`be na [trandu Goran Radivojevi}. – Ovo je drugi krug obuke, u pro{lom je ve} 25 studenata obu~eno za spasioce. Udru`ewe spasilaca na vodi Vojvodine-SOS ve} osam godina

se bavi bezbedno{}u na vodi na teritoriji Pokrajine. Pored edukacije omladine i dece {kolskog uzrasta o bezbednosti na vodi, aktivnost je usmerena i na projekte bezbednih pla`a anga`ovawem ~lanova udru`ewa na kupali{tima {irom Vojvodine. Zna~ajno je ista}i da od kada je osnovano ovo Udru`ewe, zabele`ena je 131 intervencija spasavawa utopqenika, ali nijedan slu~aj utapawa. U sezoni se dogodi oko 10 intervencija, mada taj broj nekad zna~ajno varira. - Kada su bile velike poplave 2006. godine imali smo 47 intervencija jer je Dunav bio veoma nepredvidiv – ka`e Radivojevi}. Mi uvek moramo da se pona{amo kao da }e nesre}ni slu~aj da se dogodi svakog momenta i da uvek budemo u pripravnosti. Ba{ pro{le nedeqe, kada je na pla`i bilo svega desetoro qudi, jedan stariji ~ovek je prime}en kako ulazi u trenerci u vodu. Dok je spasilac dotr~ao do wega, on je ve} potonuo. Sre}a u nesre}i je bila {to je ~ovek bio potpuno obu~en i bio veoma uo~qiv u vodi. Spasilac je utr~ao i izvukao ga na obalu, gde je zapo~eo reanimaciju i sa~ekao Hitnu pomo}. Od po~etka sezone, to je bio najozbiqniji slu~aj koji smo imali, ali zbog lo{eg vremena ni poseta [trandu nije bila velika, ali ~im otopli o~ekujemo i mnogo vi{e qudi na gradskoj pla`i. Spasavawe iz vode predstavqa vrlo rizi~nu, kompleksnu i opa-

snu aktivnost. Posebno su ovo dramati~ne situacija za unesre}enog, ali i za samog spasioca. Stoga samo dobro i stru~no obu~eni spasioci, koji poseduju dobru fizi~ku kondiciju, mogu da se upu{taju u akcije spasavawa iz vode. Me|utim, spasioci ~esto pru`aju i prvu pomo} na obali. Radivojevi} ka`e da maturanti svake godine prave probleme, pa neko

kvih slu~ajeva bilo - ka`e Radivojevi}. Pravilo kod spasilaca je da pla`a uvek mora da bude vizuelno pokrivena. Broj spasilaca na pla`i varira od broja posetilaca, a prilikom velikih vru}ina ili gu`vi tokom sportskih manifestacija bude ih oko 20. - Sve se ne de{ava kao u filmovima ili serijama, gde neko uvek vi~e kako je neko u nevoqi, ili da

Foto:F.Baki}

Od kada je osnovano Udru`ewe spasilaca na vodi Vojvodine 2005. godine, zabele`ena je 131 intervencija spasavawa utopqenika, ali nijedan slu~aj utapawa zavr{i sa slomqenim nosom ili ogrebotinama. - Pre neki dan smo imali slu~aj da je ~ovek sebi isekao ruku elisom od ~amca. Pru`awe prve pomo}i prilikom ovakvih slu ~a je va ne be le `i mo kao intervencije, tako da ne znamo ta~an broj koliko je ta-

se oglasi osoba u nevoqi. Mi moramo da primetimo ako se neko davi, jer u suprotnom ga samo odnese voda – nagla{ava Radivojevi} i dodaje da deca treba da ostanu u zoni obele`enom bovama koje stojena 1,4 metra dubine kako bi izbegla rizik od davqewa. A.Varga


8

ponedeqak18.jun2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Strahiwa obradovao Stankovi}e Blizanci Mia i Sergej - Biqane i Borisa Boro{a, Vuka{in i Duwa - Dragane i Milana Bekvalca, Vuk i Stefan - Ivane i Gorana Bogi}evi}a, Bogdan i Julija - Ivane i Miqana ]iri}a, Dragan i Teodora - Ivane i Sr|ana Ivani}a, Sofija i Teodora - Ivane Pauli} i Tibora [alamona, Lazar i Petar Jelene i Predraga Karanovi}a, Damjan i Danijel - Sawe i Davora An|i}a

Devoj~ice Helena - Adrijane i Ivana Milojevi}a, Jovana - Barbare i Dejana Price, Katarina - Biqane i Dejana Bawca, Emilija - Bo`ice i Branka Kiti}a, Milica - Branislave i Milo{a Trbojevi}a, An|ela - Violete Gutai i Dejana Kova~evi}a, Tara - Danijele Drobwak i Aleksandra Uveri}a, Sofija - Danijele i Gorana Taminxije, Nikolina Vera - Dragane i Bobana Tepavca, Lena - Dragane i Milo{a Jawu{evi}a, Lena - Du{ke i Sretena Kotlaje, Duwa - \ur|e i Igora Vigwevi}a, Milena - \ur|ije i Dalibora Trivunovi}a, Jovana \ur|ice i Radoslava Bekvalca, Dragana - Zorane i Petra Ili}a, Jovana - Zorice i Jovana Majki}a, Petra - Ivane i Aleksandra ]eli}a, Jovana Ivane i Milenka Babina, Svetlana - Ivane [e}erov i Dragana Bere{a, Sara - Jasmine i Bojana Spremi}a, Mila - Jelene i Miroslava Du~i}a, Lena - Jelene i Nemawe Kajaria, Natalija - Jelene i Oskara Purgi}a, Emilija - Julije i Jovana Qubi~i}a, Valentina - Kristine i Du{ka Jagodi}a, Jelena - Kristine i Stevice \uki}, Nika - Lare i Veseqka Trivunovi}a, Sofija - Qubice i Nikole Opa~i}a, Una - Maje i Aleksandra Mom~ilovi}a, Hana - Maje i Stevice Kara}a, Nina -

Marije Milosavqevi} i Mladena Mileusni}a, Marina - Marije Tatarski i Bo{ka Martinovi}a, Vera - Marine i Borislava Vu~kovi}a, Elena Marine i Du{ka Kevca, Lena - Ma{e Arsi} i Branka Bazina, Neda - Milane i Nenada Poli}a, An|elina - Mire i Midoraga Krivoku}e, Nikolina - Monike Dobo{i i Du{ana @ivanova, Vasilija - Nata{e i Branislava Jovi~i}a, Duwa - Nata{e i @arka Bezarevi}a, Lana - Nevene i Miroslava Kra}ice, Teodora - Nede i Borislava Babi}a, An|ela - Petre i Velibora Mavraka, Neda Radmile i Ladislava Luka~a, Ivana - Svetlane i Dejana Gruji}a, Dorotea - Svetlane i Jovana Bajca, Aleksandra - Svetlane Pavlov i Vladimira Aleksandrovi}a, Mila - Svetlane Hlipec, Jovana - Silvane i Jovana Krsmanovi}a, Tatjana - Slavenke Gavri} ^ukvas i Vojislava ^ukvasa, Elena Slavice Cidri}, Dragana - Sla|ane Davidovac, Vawa - Sla|ane i Branka Mi{kovi}a, Viktorija - Sla|ane i Daniela \or|evi}a, Miona - Sowe i Lazara Bo{kova, Valentina - Sofije i Milo{a Zlatanova, Mia - Suzane i Nikole Farka{a, Jelena - Tawe i Sini{e \uki}a, Lana - Hristine ^adinoske Savki} i Ivana Savki}a

Ven~ani DanicaDragi~evi}iVedran\uki},KatarinaMarkovi}iRodoqub\uri},InaKantarevi}iDaneGruji},MirjanaDanojli}iGrujaAtanackov,JelenaKne`evi}iNikolaDavidovi},IvanaLenatoviDraganKrsti},NinaElizabetMatisiMilanMarkovi},Jelena Torlakovi}i\or|eKrstono{i},GordanaBjelo{iMarkoNasti},TamaraPrekajaci@ivanMiqkov,TatjaneLuki}i^edomirVukobrat,IrenaGaji}iAleksandarKarlovi},Nata{aOrlandi}i@arkoTe{ovi},StanislavaBosan~i}iMarioZari},TatjanaTadini Sa{aStefanovi},JelenaPopoviVladimirRadenkovi},JovanaMilankoviMilo{Popov-@ikeli},IvanaMili{ini@ekoAn|i},NikoletaDragumiloiSlobodanNikolajevi}, Ivana Kova~ i Igor Guqa{, Aleksandra Paro{ki i Vladimir Milo{evi}, Jelena Stoj{i}iRadowaDabeti},MajaKeki}iGoran\eli},BranislavaMalenkovi}iPredrag @arkov,JelenaSpalevi}iDu{koKorica,BojanaKne`evi}iDejanBrki},SuzanaStanojevi}iBojanMladenovi},VawaDeloikiMilanStepanov,JelenaSvorcaniBranko Kankara{,Sandra[kavi}iSlavkoBeli},VeraSanaderiMiodragSaki},ZoricaVasi} iVladimirMati},NikolinaMati}iDaliborBatini},GordanaHupertiPetarVuka{inovi},Jovanka]iri}iDaliborKova~evi},TatjanaPivni~kiiMarkoNikolin,Sofija Tula}iDarkoCaki},AnaStankovi}iDejanAndrejin,BojanaRov~aniniRatko@ivkovi},SimonidaMiqkovi}iVladimirKri~kovi},MilevaSpasi}iNenadMarkovi},TawaVra~ari}iDejanMa{i},BiqanaVolareviBorkoMakrovi},Nata{aDabi}iDragan Kati},MarijanaAleksi}iDejanKankara{,KristinaDujiniDu{anMilo{evi}

Vladislav,Sawa,maliNeboj{aibebaMiaBeni}

De~aci Strahiwa - @ane i Predraga Stankovi}a, Dimitrije - Aleksandre i Danila Bilokapi}a, Vuk - Andree i Dragana Miqanovi}a, Stefan Biqane i Slobodana Trkuqe, Milan - Branke Priji}, Stevan - Valentine i Vase Bogdanovi}a, Maksim - Valerije Manojlovi} i Smiqana Pavlovi}a, Veqko - Vesne i Dejana Majstorovi}a, Semir - Violete \afoli i Habiba Hadija, Milan - Vojislave i Sr|ana Xakule, Pavle Gordane i Dejana Radi}a, Du{an - Gordane i Tome Lali}a, \or|e - Danke Deli} Ma~vanin i Nenada Ma~vanina, Luka - Dejane i Du{ana Dimitrijevi}a, Dragan - Dra`enke i Nenada Marjanovi}a, Matea - Edite i Ivana Kajdo~ia, Teodor - Elme i Danila Bjelice, Esad - Zoje Islamaj i Fatona Haqitia, Adrijan - Ildike Merge{ i Vladislava Herbuta, Ugqe{a - Jelene i Branislava Tomi}a, Ivan - Jelene i Ivice Varge, Lazar - Jelene i Nenada Vra~ari~i}a, Mihajlo - Jelene i Sa{e Atanaskovi}a, Petar - Jelene i Sr|ana Stameni}a, Wego{ - Jelene i Tomana Kalezi}a, Jovan - Ksenije i Dalibora

Bjelo{evi}a, Bogdan - Maje i Borislava Jela~e, Boro - Maje i Du{ana Kova~evi}a, Aleksandar - Mare Dimi} i Borisa Hodaka, Aleksa Marijenke i Darka Valen}ika, Vasilije - Marine i Borka ]upina, Sergej - Marine i Vladimira Radovi}a, Damir - Marine Mi{kovi}, Du{ko - Mile i Nikole Zdravevskog, Filip - Milene Borjan Adamov i Predraga Adamova, Milo{ - Milice Stankov i Dragana Andri}a, Rastko - Milke i Dragana Marjanovi}a, Nemawa - Monike i Vlade Lauca, Milo{ - Nata{e i Dragana Milinkovi}a, Milenko - Radojke i Simeuna Bagi}a, Milo{ - Sawe Ninkovi}-Potran i Milana Potrana, Filip - Svetlane i [andora [ile, Teodor - Svetlane Stojkovi} i Jove Grbi}a, Pavle - Slavice i Sa{e Drobca, Vuk - Stanislave i Sla|ana Vla{~anina, Silvester - Tamare i Atile [andora, Luka - Tamare i Gorana Malenkovi}a, Tadija - Tamare Moji} i Zorana Deli}a, Vasilije - Tatjane i Vuka{ina Osmaji}a, Sulejman - Tine Jovanov i Esata Demirovi}a

Umrli

BrankoKankara{iJelenaSvorcan

Milorad \elmo (1928), Branimir \or|evi} (1941), Bo`idar Jovan~evi}-Zeki} (1940), Jelena ]ur~in ro|. Vare{i} (1939), Radovan Beqanski (1929), Jelena Belada ro|. Sabo (1937), Jevrosima Bobi} ro|. Zec (1950), Vojkan Bogi}evi} (1954), Marija Boti} ro|. Slankamenac (1938), Mirjana Vasi} ro|. Dotli} (1928), Nevenka Vojinovi} (1941), Vuka{in Duki} (1935), Zoran Ili} (1958), Dragica Kqaji} ro|. Rado{ (1936), Dragan Kresoja (1987), Stevan Lili (1941), Todor Luki} (1930), Tima Maletin (1915), An|a Manojlovi} ro|. Jankovi} (1929), Anica Miqkovi} (1952), Milena Milovanovi} ro|. Stefanovi} (1934), Miroslav Mihajlovski (1945), Milojko Mihaqica (1946), Stjepan Nemet (1925), Nenad Opa~i} (1936), Rade Panti} (1954), Vojislav Popadi} (1932), ^edomir Popov (1936), Ilona Po{a ro|. Mu~i (1942), Mirjana Radovi} (1956), Steva Radosavqev (1937), Nedeqko Radosavac (1928), Zorka Rakovi}

(1928), Vidosava Risti} ro|. Risti} (1937), Mi{o Ro`naji (1953), Marko Svitlica (1949), Biserka Sekuli} ro|. Nikoli} (1948), Ugqe{a Suboti} (1927), \or|ije Tomovi} (1942), Viktorija Horwak (1969), Zorica ^obi} (1949), [andor [a{ (1952), Zdravko [paravalo (1921), Julijan Mihwak (1940), Dragan Na| (1969), Miladin Ble~i} (1938), Milenko Svilokos (1928), Slavko Stojadinovi} (1923), Nenad Zagorac (1965), Midorag \uri} (1938), Tomislav Jovanovi} (1929), Ilija ]iri} (1931), Vladimir Braovi} (1944), Qubomir Veliki} (1927), Julijana Glava{ki ro|. Karavlah (1938), \ur|inka @egarac ro|. Rau{ki (1946), Rozalija Kova~ ro|. Pastor (1926), Milinko Lalovi} (1955), Vidosava Markovi} ro|. Miri} (1946), Milovan Popov (1951), \oka Prodanovi} (1931), Milan Ribi} (1950), Nade`da Stoj~evski ro|. Gligori} (1937), Neboj{a Te{anovi} (1961), Eva Caran ro|. Kralik (1958), Laslo ^awi (1959).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

9

KADSENA[ALTERIMA„INFORMATIKE”PLA]APLASTI^NIMNOVCEM

Ra~unukarticadodajeproviziju Na {alterima „Informatike”, ra~uni objediwene naplate pla}aju se bez provizije ukoliko se pla}a gotovinom. Me|utim, sugra|anima koji na pomenutim {alterima pla}aju ra~une platnim karticama obra~unava se provizija koju odre|uje bankakojaimjekarticuizdala. - „Informatika” kao preduze}e,pozakonu,nijeobaveznada

omogu}i pla}awe i platnim karticama. No, kako je interesovawegra|anazaovakavna~in pla}awa bilo veliko, mi smo u skladusasporazumimaspojedinimbankamaomogu}iliipla}awe karticama. U tom slu~aju banke odre|uju proviziju, koja sekre}eod1do2,1odsto,uzavisnostiodtogaokojojkarticije re~ - ka`e portparolka ovog

preduze}a Gordana Gale{ev, i dodajedasusugra|aniuglavnom upu}eniunaplatuprovizije,jer jeobave{teweistaknutonavidnommestu. Oni koji su mawe upu}eni u pla}awe karticama trebalo bi dasedr`estaredobregotovine, kakosenebikasnijepitaliza{to na ra~unu nema onoliko novca koliko bi trebalo da bu-

de, nakon pla}awa karticom. S drugestrane,platnekarticesu ~estolak{ezaupotrebu,stajuu nov~anik lak{e nego ve}i broj nov~anica i idu uz savremeni na~in`ivota.Me|utim,onikoji ih koriste trebalo bi, zbog sopstvenog mira, da se detaqno uputeupravilakojabankepropisuju. J.Z.

SAOBRA]AJNAINSPEKCIJAPOJA^ALAKONTROLUNADUNAVU

Kaznazaplovila bezdozvole Sao b ra} ajn i ins pekt or i i oveletwesezonekontrolisa}e ~amce,brodi}eiku}icenavodi,akakonajavquju,plovila}e bitiuklowenasvimakojinisu

bave ili }e im plovila biti uklowena – ka`e za “Dnevnik” {ef sao b ra} ajn e ins pekc ij e MladenBa{i}.-PremaproceniKapetanije,aionome{toje

va, a i mnogim vlasnicima ~amaca i brodi}a uspeli smo da u|emoutrag.Naime,bilojedosta plovila kojima se vlasnik nijeznao,anekiodwihsu~ak imaliisplavovena Ribarcu - obja{wavasagovornik. Dozvolezaplovilaseizdajunagodi-

radastudijaoutvr|ivawuikori{}ewu mesta za postavqawe plovnogobjektanavodenomprostoru na teritoriji grada, od Bege~a do Petrovaradina i od PetrovaradinadoLedinaca. -Ovagodina}eserazlikovati od prethodnih, po{to }emoodmahpisatiprijavuprekr{iocu. Ukoliko i posle toga

Saobra}ajnainspekcija}eovegodine odmahpisatiprijavuprekr{ioc  u, aukolikoiposletogavlasniciplovnih objekatabuduizbegavalipla}awe naknade,sledinalogzazaplenu

pribavili dozvolu za privezivaw e za prio b aq e. Ovog od i{wa akcija je malo okasnila zbog ki{ovitog, hladnog i nestabilnog vremena, ali  kada ekipe krenu na teren, kontrolisa}esesvaplovilanaDunavuikanaluDTD. Pro v er av a} em o sve ~amc e, brodi}e,splavove,restoranei ku}icenavodi,avlasnicikoji nemajudozvolemora}edajena-

inspekcija popisala, na ovom potesunaDunavuimaoko5.000 plovnihobjekata. Prema wegovim re~ima, inspektori su za ovaj deo posla predvegodinedobilii~amac, kako bi mogla da pri|u objektima kojima ranije nisu mogli dapristupesaobale. -Jo{predvegodinesmopopisali sve plovne objekte na ba~kojisremskojstraniDuna-

nu dana, jer je re~ o privremenim objektima, a uvek ima i novih vlasnika ~amaca koji ne izvadedozvolu.Zatoizoveinspekcije apeluju na sve kojima isti~edozvola,daoduunadle`nu slu` bu da je pro d u` e. Ina~e, inspektori ne}e kontrol is at i nau t i~k e klub ov e koji imaju re{ewe o dr`awu plovnihobjekatanavodi. Gradske vlasti su na~inile veliki korak da se ova oblast dovedeured,jerjezavr{enaiz-

vlasnici plovnih objekata budu izbegavali pla}awe naknade, inspekcija mo`e da pi{e nalogedaimseplovilazaplene-ka`eBa{i}. Osnov za naplatu naknade je utome{tojeDunavme|unarodni plovni put i za wega va`e me|unarodni propisi o nesmetanoj plovidbi, a zabrawena je uzurpacija obale. Lokalna samouprava je zadu`ena da izdaje dozvolezaprivezplovilaitakvore{eweva`igodinudana. Q.Nato{evi}

VOLONTERSKIKAMPUSREMSKIMKARLOVCIMA

Pravestrujuodsunca Volonterski radni kamp „Solarnaakademija“bi}eodr`anod 18. do 25. avgusta u ekolo{kom centru “Radulova~ki” u SremskimKarlovcimauorganizaciji Pokreta gorana. Program je namewenmladimaod15do30godinakojiimajuosnovnapredznawa izoblastiza{tite`ivotnesredine i ko{ta 7.000 dinara po osobi. Kamp }e imati radni i edukativnikarakter,aciqjedapola-

znicikampanau~ekakote~eprocesdobijawaelektri~neenergije od sunca, kao i da prakti~no primene ste~eno znawe. Petnaestvolontera}euzdru`eweizajedni~ki `ivot u Ekolo{kom centru kroz petodnevni grupni prakti~ni rad uz stru~no vo|stvo, pro}i kroz proces sastavqawa mini solarne elektrane. Vrhunac obuke }e biti instaliraweminisolarneelektranena [umarskuku}uuKoviqskomri-

tu{estogdanaiboravakuwoj,uz kori{}ewe elektri~ne energije dobijene od solarne energije, a pomo}uelektranekojususamisastavqali. Dodatne radne aktivnosti}eseodnositinaraduprirodi u ciqu o~uvawa prirodnih resursazabudu}egeneracije. Aplikacioni formular, koji jemogu}epreuzetisasajtawww.pokretagorana.org.rs, jepotrebnopopuniti i poslati najkasnije do 15.julanaadresuoffice@pokretgo-

rana.org.rs. U~esnici }e nakon selekcije dobiti potvrdu o u~e{}u, uz detaqnu agendu programanajkasnijedo30.jula. Ovaj projekat se delom finansirasredstvimaGradskeuprave za sport i omladinu i Kancelarije za mlade u okviru konkursa za implementaciju lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za2012.godinu. A.Va.

OSNOVCIU^ILIOPOTIVPO@ARNOJZA[TITI

\acikrali znaweod vatrogasaca

U~enici O[ „Ivo Lola Ribar” posetili su pro{le nedeqe novosadsku vatrogasnu brigadu,gdesuimzaposleniotkrilitajneposlavatrogasca.Deca suimalaprilikedaseupoznaju sa radom i opremom ove struke, aliiwenimopasnostima.Tako|e,vatrogascisuimobja{wavali koje se mere moraju preduzimati kako do po`ara ne bi do{lo,kaoi{tada~ineukoliko ipakpo`arnastane. Edukacija najmla|ih je deo na{ih redovnih aktivnosti kazaojekomandirvodaIvanLadu{i}.-Pokazujemoimopremu, obja{wavamokojibrojtrebada pozovukadsene{tozapali,kakodaseutomslu~ajupona{aju, kao,naprimer,danepani~eine

sklawaju se ispod kreveta i ne koriste lift, ukoliko `ive u zgradi. Iako su se vatrogasci zaista trudili da teorijski mali{ane potkuju dobrim znawem o protivpo`arnojza{titi,~inilose da je |acima najve}u pa`wu odvukaoprakti~nideo,kadsumoglidaisprobavajuopremu,vide vatrogasnikamioniodelokoje se koriste prilikom izlivawa {tetnih materija. Ipak, nisu ostalinemina„predavawu”,postavqaju}imnogopitawa,recimo{tadaradekadsena|uusobi punoj dima, kada se koristi pena,akadvodaprilikomga{ewavatre,kojijepo`arbionajstra{nijizavatrogasce... A.J.

Iskqu~ewastruje Petrovaradin - naseqe Puckaro{: od9 do10 satideoPuckaro{apremaZano{u,deoUlice Pavla Risti}a na Puckaro{u, Ulica lipa na Puckaro{u. Sremska Kamenica: od 9 do 13 MilutinaTati}aod1do9,4,od 8do14,od36do38,BogdanaGavrilovi}aod27do29iod36do 38,DarinkeGruji}12.Rakovac: od 8 do 11 Ulica Mite Beli}a, Dunavskai@elezni~ka;od7.30 do 14 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ^erevi}: od 8.30 do13VikendnaseqeSun~anicaiKalu|erica;od9.30 do13 UlicaDu{anaSavi}aDode.Susek:od8.30 do13deovikendnaseqa Koru{ka. Sremski Karlovci:od10 do11.30 deovikend naseqaSremskiKarlovci,[i-

ri centar Naseqe Dunav, naseqeokobenzinskepumpei`elezni~ke stanice, stara po{ta, `elezni~ka stanica, Metalotehnika; od 8.30 do 9.30 Ulica Dimitrija Sabova. Ledinci: od 8.30 do12 Ulicanarodnevojske, Ledina~ki put od 1 do 11, Fru{kogorska, Samarski put, ZlatanaPetrovi}a,B.Radi~evi}a, Majevi~ka, Naseqe: Stari Ledinci, Ledinci selo, Brestovi, Vu~kovac, Seli{te, Potok, Klisa,Ba~kaput,Vreloipreduze}aPlanumiPortal;od7.30 do14povremenoupojedinimdelovimavikendnaseqaBrestovi iLimparije.^enej:od8.30 do12 sati deo Zmajeva~kog puta prema sala{ima Kuzmanovi} i sala{iKuzmanovi}.

INTERNETPOLAKOIKODNASULAZIUTRGOVINUNEKRETNINAMA

Kupovinastanaupokretu

Ribqojpijaci potrebnaobnova URibqupijacu,kojaimanajdu`u tradiciju, ve}ih i konkretnijih ulagawa nije bilo gotovo dve godine,jer,premare~imadirektora „Tr`nice” Du{ana Baji}a, taj deogradajeurbanisti~kimplanom predvi|enzapotpunopreure|ewe, paseneisplatenekive}iradovi. -Ribqupijacuodr`avamodamo`edafunkcioni{e,alionajedaleko od pijace kakva pripada tom delu grada. Ipak je to najstarije prodajno mesto i zaslu`uje da se revitalizuje-ka`eBaji}. Investicija Grada, kojom je na tom prostoru predvi|en park, tr`ni centar, plato za pijacu, fon-

tane, {etali{te, gara`a na dvatrinivoa,zahtevavelikinovac,te na{sagovorniksmatradatone}e bitiostvarqivojo{nekolikogodina. Pre dve godine su sre|eni oluciikrovovi,sanitarni~vor,a nedavnosuzakrpqeneudarnerupe naasfaltu.Pore~imasagovornika,tojedalekoodonoga{totreba daseuradinaovojpijaci. MadajeprometnaRibqojpijaci prepolovqen otkako je  ukinuta autobuskastanica,Baji}isti~eda }e najstarija novosadska pijaca uvekpostojatinaistommestu,jer idaqeimasvojevernepotro{a~e izakupce. I.D.

Zamislitedastanokakvomoduvekma{tateikojisebimo`ete dapriu{titetra`ite~akidok {etate,voziteseautobusom,birateparadajznapijaciili~ekate u redu da platite ra~une. Da, sada je i to mogu}e jer `eqeni krovnadglavommo`etena}ina sopstvenomdlanu,prekoprvedoma}e aplikacije za android „pametne telefone“, specijalizovanezakupoprodajunekretnina,koju je razvila novosadska programerska firma „Aikon grup“. Ista grupa qudi koja stoji iza internet sajta www.enekretnine.com napravila je i istoimenu aplikacijuzaandroid,iPhonei vindouz telefone, koja vam omogu}ava da wihovu bogatu ponudu stanovaiku}azaprodajuiizdavawe,sasvimneophodniminformacijamaonekretninamaiwihovim fotografijama, pretra`ujetegdegoddasteidanovidomkupitemaltaneizfoteqe. - Uvereni smo da se internet sve vi{e seli na mobilne platformeiglobalnijetrenddaga qudi danas koriste u pokretu, dokradesveostalo{toimispuwavaradnidan,{tojeodredilo

ina{fokusinavelonasdaiu sferi trgovine nekretninama gra|anima Srbije ponudimo upravo to – ka`e za „Dnevnik“ Vladimir \a~i} iz „Aikon grup-a“.–Ovojeprvatakvaaplikacijakodnas,kojaotvaravrata novetehnologije. Sve{tovamjepotrebnojeda posedujete telefon sa Android

operativnim sistemom i da na „Android marketu“ besplatno preuzmete i instalirate aplikaciju „enekretnine“. Kada ste to uradili, dovoqno je da se ulogujete, {to mo`ete u~initi svojime-maililifejsbuknalogom i pretra`ivawe na va{em dlanu mo`e da po~ne. Svoje nekretnine u ovoj bazi podataka imapreko50aktivnihagencija izregionakojesebavewihovim prometom,alijesvakakonajvi{eoglasaizNovogSadaiBeograda, a ponuda se stalno osve`ava. -Mipravimotekprve,pionirskekorake,dokjeusvetuovouvelikosasvimnormalnastvar,teje tako neprikosnoveni ameri~ki portal za ogla{avawe www.zillow.com nedavno objavio da je po prviputzabele`iovi{eposeta preko mobilnih telefona, nego krozklasi~niinternetsajtito jetrendkojisenastavqa,anama potvrdadasmokrenuliupravom smeru jer sve analize tr`i{ta govoreuprilogtezidamobilni telefoni polako postaju dominantniure|ajizapretra`ivawe interneta–ukazuje\a~i}.

I, po svemu sude}i, zaista je tako.Ta~nojedaseupokretumoguprelistavatiinovinesanajnovijomponudomnatr`i{tunekretnina, ali wihova mana je {to su „zarobile“ trenutak u vremenu i {to se na sve`e informacijemora~ekatidonaredne nedeqe, dok je na aplikaciji zatelefontaponudauveknajsve`ijamogu}aikonstatnosemewa iprilago|avauslovimaponudei tra`we. Pritom, nema razloga dabespotrebnopretra`ujetesve {to se nudi, nego je mogu}e sasvim lako filtrirati stanove prema sopstvenim `eqama i potrebama – kvadraturi, delu grada, spratnosti, ceni „od do“... Svekakobisekupovinailiprodaja nekretnine, koja ~esto ume dabudeveomastresanperiodkako za kupce tako i za prodavce, bilamaksimalnoolak{anaijednimaidrugima. Nova era je po~ela, sad jo{ ostajesamodasedoma}aprivreda napokontrgne,dagra|anidobiju obe}avaniboqistandardidaonda i trenutno pomalo uspavano tr`i{te nekretninama ponovo `ivnekaonekad... A.Grube{a


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak18.jun2012.

DNEVNIK

c m y

10

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ КУД „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ

Јубилејуз песмуиигру

СТАРАПАЗОВА: Старопазовачка општина је позната по развијеном аматерском покрету. Савез аматера ове општине има 25 чланица, које су изузетно организоване и постижу добре резултате на смотрама и фестивалима. Само овог пролећа, дечји фолклорни ансмабли са Музичког фестивала деце у Бачкој Тополи донели три златне и три сребрне плакете, а међу њима је чак две златне стигло у КД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове, које слави 40 година постојња. Бројни су програми којима ће ово аматерско друштво прославити јубилеј рада, са 200 чланова, организованих у фолклорној секцији,

це, јесенас у оквиру школског „Вуковог сабора“. Старопазовачки мали аматери су пријателима из Чајетине зимус узвратили посету, а пријатељи из Лознице њима сада, па се све у Позоришној Сали ове сремске вароши орило од песме, игре и весеља. Гости из Чајетине су пазовачкој публици приказали игре из околине Ужица и Бољевца, аматери из Лознице игре из Подриња и околине Београда, док су се домаћини потрудили да не само представе сва три дечја ансмабла, већ да концерт крунишу оним што им је на Музичком фестивалу у Бачкој Тополи донело злато. Млађа дечја група је извела игре из

ПРЕКО 100.000 ЉУДИ НА ПАНЧЕВАЧКИМ УЛИЦАМА

Цеоградкарневал

КУД „Бранко Радичевић” из Старе Пазове

народном оркестру, певачким групама и етно-секцији жена, а међу њима је и концерт под насловом „Ми смо деца весела“ са пријатељима из Чајетине и Лознице, који је одржан ове суботе. Пријатељство са дечјим ансамблом КУД „Златибор“ из Чајетине успостављено је прошле године, у оквиру 9.Међународног дечјег фолклорног фестивала „Видовдански сусрети“ у Старој Пазови, а са најстаријим аматерским колективом у Србији, КУД „Караџић“ из Лозни-

Шумадије и Поморавља, старија игре из Бле Паланке, апоред свих у друштву посебан разлог за задовољство имају њихови руководиоци Данијела Кркић,Милана Берић,Маја Окулић и Никола Џомбић. Цела 2012. биће у знаку обележавања 40 година рада овог аматерског колектива који, већ за Видовдан, слави још један јубилеј: домаћин је десетог међународног фестивала дечјег фолклора „Видовдански сусрети“, који ће трајати три дана. А. Мали

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Osvetnici” (14.20), „Pupijeva potraga” (12.40), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (17.20, 21.30), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15, 19.30, 19.45)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKEI^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mira \ure Bawanin (1935) u 15 ~asova, Jovan Jovana Najvirt (1944) u 13.30, Du{an Maksima Sekuli} (1929) u 12.45, Mihajlo Mihajla Kazinci (1947) u 12 i Anka Jovana Silba{ki (1924) u 11.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Petar Ilije Simin (1930) u 13 ~asova. Na prvoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Vidosava Radoslava Buli} (1935) u 15 ~asova.

ПАНЧЕВО: Панчевачки карневал, за два дана трајања, извео је на улице око 100.000 људи. Осим Панчеваца, било је и гостију из свих крајева света. Међу учесницима карневала били су Румуни, Словаци, Македонци, Словенци, Хрвати, Немци, неколико момака из Западне Африке, Малежани.

Првог дана одржано је финале дечијег фестивала „Распевано пролеће 2012”, док је другог дана за децу био отворен Авив парк, у коме је било прегршт занимљивих садржаја. Свечано отварање било је у петак на платоу Скупштине града у 20 часова, где је градоначелница предала кључеве града маестру панче-

вачког карневала и тиме означила да градом влада добро расположење и забава. Другог дана карневала саобраћај у главној градској улици Војводе Радомира Путника био је обустављен већ од 18 часова, када су почели да пристижу први учесници. Маскирани клинци са родитељима окупирали су град-

ски парк, а око 19:30 није било слободног места за посматрање поворке, у којој је било око 2.500 учесника. Панчевачки карневал је највећи међународни карневал у Србији, после Ријеке један од најбољих на подручју бивше Југославије.Девети по реду карневал у Панчеву завршен је величанственим ватрометом. З. Дг.

Предавање за жетеоце

БЕЧЕЈ: Општински штаб за жетву организује поводом предстојеће жетве едукативна предавања из области заштите од пожара на територији читаве општине. Серијал предавања ће се одржати у свим насељеним местима највеће потиске општине с почетком

од 18 сати. Прво је на реду већ данас у Бачком Петровом Селу у великој сали Месне заједнице. Сутра ће у свечаној сали Градске куће Бечејци моћи да добију корисне савете пре великог посла на њивама. Предавање за Бачкоградиштанце одржаће се прекосутра у

VODI^

TELEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Месној заједници, пољопривредници Дрљана и Милешева ће бити актери овог серијала у четвртак, 21. јуна, у Дому културе Дрљан, а жетеоци из Радичевића ће 22. јуна у Месној заједници добити последње информације о заштити од пожара. В. Ј.

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

ПОЧЕО 54.ФЕСТИВАЛАМАТЕРСКИХПОЗОРИШТАСРБИЈЕ

Отварање узнаку протеста

Заједничкасликанаграђених

ОПШТИНААЛИБУНАРОБЕЛЕЖИЛА СВОЈДАН

Напрославии овишкузапослених АЛИБУНАР: У Алибунару, минулог петка, Општинска управа прославила је свој дан. Запослени су, за десет година рада, добили награде, које је уручио председник општине Душан Јовановић. Он је најавио да од јесени следе мере за увођење више реда и рада у пружању услуга грађанима, те нова систематизација радних места. Председница Само сталног синдиката за четири општине овог јужно ба нат ског ре ги о на Алибунар, Вршац, Бела Црква и Пландиште Милена Чипак је рекла да јој већ мука од најава квалификација о прегломазној општинској управи. - Можда и има вишка, али како је која гарнитура раније долазила

на власт, окоми се на запослене, како нас има много, како не радимо добро и све тако. Како време пролази, они су ту доводили своје партијске послушнике и било је прекобројних, али не кривицом запослених. Надам се да ћемо са новим функционерима заједнички радити на социјалном дијалогу, како је то у Европској унији и да ће нова гарнитура на власти, са најављеним мерама ићи у правом смеру - рекла је председница Чипак. Награде су добили: Цветана Радуловић Кожокари, Зоран Паровић, Зорка Бањац, Љубомир Болић, Јарослав Оргован, Александар Ристин, Мирјана Грбић, Љиљана Ивановић, АурикаГергаи КовиљкаМаксимовић. Р.Ј.

ПОЧИЊЕАКЦИЈА „ИСПРАВНОВОЗИЛО – БЕЗБЕДНОВОЗИЛО”

Бесплатнона техничкипреглед Ми ни стар ство уну тра шњих по слова Републике Србије ће, у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије и Асоцијацијом техничких прегледа возила, спрове сти акцију појачане контроле саобраћаја „Исправно возило – безбедно возило„, од данас, до 23. јуна, свакодневно од 7 до 20 часова. Осовни циљ акције је да грађани бесплатно провере техничку исправност возила, а поред тога, саобраћајна полиција ће појачано контролисати возила и возаче. Саобраћајна полиција ће, за време спровођења акције за све уочене техничке неисправно сти на возилу, апеловати на возаче да их отклоне, или ће их упућивати на технички преглед, ради детаљнијег прегледа возила и евентуалног отклањања неисправно сти, уз напомену да је контрола техничке исправно сти возила бесплатна и уз препоруку где може да се обави. Возила код којих се утврди неисправност уређаја за управљање и заустављање, биће искључена из саобраћаја, а против возача биће предузете мере прекршајног прогона. По завршетку акције, саобраћајна полиција ће наставити појачану контролу техничке исправно сти возила, уз до следно санкционисање прекршаја. Грађани могу да дођу и ураде бесплатан технички преглед на следећим адре сама: АМС „Ко-

мерцијални систем„ - Нови Сад, Бул. ослобођења 133, 2. АТП „Војводина„ - Нови Сад, Ново сад ског парти зан ског од реда 1/а, 3. ДОО „Аутотехника„ - Нови Сад, Стевана Мокрањца 1, 4. ДОО „Аквамонт„ - Нови Сад, Темерински пут бб, 5. ДД „Ремонт и сервис„ - Нови Сад, Руменачки пут 2, 6. ОД „Пума„ Нови Сад, Миленка Грчића 5/а, 7. ДОО „Тркуља„ - Петроварадин, Прерадовићева 95, 8. ДОО „Грин ауто„ - Ветерник, Ново садски пут 11/ц, 9. АБЦ „Компани„ - Футог, Раде Кондића 2/а, 10. АБЦ „Компани„ - Футог, Железничка бб, 11. ДОО „Кривајац„ - Беочин, Ново садска бб, 12. ДП „Саобраћај„ - Жабаљ, Жарка Зрењанина 36-38, 13. ОЗЗ „Чуруг„ - Чуруг, Лазара Пачуа бб, 14. БМБ ДОО - Бачки Петровац, Ћитна 12, 15. АМК „Бачка„ - Бачка Паланка, Југо словенске армије 22, 16. ДД „Нафта„ - Бачка Паланка, Б. Бајића бб, 17. АМК „Бечеј„ - Бечеј, Герберових 8, 18. АМК „Будућност„ - Врбас, Маршала Тита 61, 19. АД „Тител ПП„ - Тител, Мар ша ла Ти та 118, 20. ППК „Агробачка„ - Бач, Марша ла Ти та 169, 21. „Старт„ ДОО - Каћ, Војина Полексића бр. 8, 23. „Механика гроуп„ Темерин, Ново садска 638, 24. „СКД Техника„ - Темерин, Ново садска 214, 25. АМК „Србобранац„ - Србобран, Ново садска 4/а. В. Х.

Семинаронасиљу упородици СУБОТИЦА: На Палићу је одржан тродневни семинар тужилаца. На семинару је истакнуто да у последње време жртве насиља се све више оглашавају. Жртве случајеве најчешће пријављују полицији, али у појединим ситуацијама нису задовољни поступањем полиције, па је стога израђен приручник са јасним смерницама поступања полицајаца у одређеним систуацијама. Семинару су присуствовали представници полиције, судства, тужилаштва, центара за социјални рад, невладиног сектора и судске медицине, а циљ је био да се одговори на питање: каква је пракса по питању реаговања на кривично дело насиље у породици, који су недостаци законске регулативе, затим смернице исправљања тих недостатака, али и да укажу на нужну потребу сарадње између свих органа који се баве овом проблематиком. Организатор је удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, у сарадњи са Покретом за реформу правосуђа и уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој УСАИД. С.И.

КУЛА: Протеклог викенда отворен је 54. Фестивал аматерских позоришта Србије. Свечано отварање ове традиционалне манифестације, која окупља најбоље аматерске позоришне трупе из целе Србије, протекла је у знаку протеста. Наиме, организатори из Културно-просветне заједнице општине Кула и Савеза аматера Србије су означили овогодишњи фестивал протестним због, како је наведено у прогласу који је издат пред почетак ове манифестације, „неразумне и увредљиве политике Министарства културе према разноврсним облицима и садржајима културног ствралаштва 400.000 грађана Србије и њихове кровне организације Савеза аматера Србије“. Ипак, стоји даље у прогласу, „упркос непостојању свести у Министарству културе о његовој потреби, фестивал одржавамо на захтев нашег бројног приврженог чланства, опредељеног да свом животу да смисао, а заједници приушти лепоту позоришног стваралаштва“ . Овогодишњи фестивал се у целости одржава под покровитељством општине Кула. Фестивал је отворио познати глумац СлободанЋустић,који је и сам пре много година наступио на овој манифестацији, која се сматра за настарији и највиши фестивал позоришног аматеризма. - Армији позоришних аматера, који су ове године у Кули, желим да поручим да наставе са својим просветитељским напорима и да се боре против околности у којима раде. Морам да вам кажем да је ово заправо мој повратак у Ку-

лу. Пре 25 година играо сам овде у представи „Хероји улице“ која је победила те године. Част ми је што вечерас стојим пред кулском публиком – истакао је Ћустић. Сава Прерадовић из Културно-просветне заједнице Кула је нагласио да се фестивал већ годинама одржава само због енту-

кутија“ позоришног клуба „Гест“ из Сечња, која је била победник овогодишњег Фестивала аматерских позоришта Војводине у Старој Пазови. У наредних недељу дана, кулска публика ће бити у прилици да погледа представе аматерских позоришних трупа из Шида, Батајнице, Вели-

11

Стечајкадму временије ПАНЧЕВО: У „Тамиш хладњачи” 40 радника је остало без посла, када је фирма ушла у стечај, почетком маја. Бивши директор Миленко Ивић тврди да је „Хладњача” изгубила посао, вредан око четири милиона евра, додајући да сумња да иза стечаја овог предузећа стоји конкуренција из околине Шапца. Некадашње успешно предузеће, направило је уговор са предузећем „Тамишка„, 2000 године. Преко „Тамишке„ производи из Хладњаче продавани су у иностранству. Предузећа су сарађивала, и радници су имали посао и добијали редовне плате. Стечајни поступак покренула је фирма ДОО „Влада„ из Липолиста у близини Шапца, и „Електровојводина„ из Панчева. - ДОО Тамишка је направила предуговор са немачком фирмом и ове године тај уговор је направљен за извоз 4,250 тона замрзнутог воћа. То су послови од око четири милиона евра и то је требало да уради „Тамиш хладњача„ за свог партнера ДОО „Тамишку„ рекао је Ивић. До реализације посла није дошло, радници су малтене на улици, а фирма у стечају. З. Дг.

Акцијадавања крви зијазма, који је својствен аматерима и истрајне подршке локалне самоуправе. - Већ годинама се боримо за опстанак без роптања, али је недопустиво да надлежно министарство не препознаје национални значај овакве манифестације и препушта републички фестивал на бригу једној општини – рекао је Прерадовић. Првог фестивалског дана изведена је представа „Пандорина

ЈаношевунукДалиборубиобашти

ке Плане, Уба, Трстеника, Сенте и Сурдулице. Све представе ће бити изведене у сали позоришта Културног центра у Кули са почетком у 20 часова. У недељу 24. јуна фестивалска ватра ће бити угашена и жири ће прогласити победника који ће представљати Србију на 55. Фестивалу фестивала у Требињу који окупља позоришне аматере из бивших југословенских република. М.Кековић

АПАТИН: Црвени крст Апатина је, у сарадњи са Службом за трансфузију крви, организовао акцију давања крви, поводом Светског дана добровољних давалаца и тиме наставио традицију обележавања тог дана. Акцији се одазвало 75 Апатинаца а крв је дало 67. Волонтери Црвеног крста су посетили Предшколску установу „Пчелица“, где су одржали радионицу о значају Црвеног крста и добровољног давања крви. Ј.П.

ЈаношШимон

БИОБАШТАНАБЕЛОБЛАТСКИНАЧИН

Воланкамионазамениомотиком БЕЛО БЛАТО: Од професионалног возача до еколошког повртара дуг је пут. Мештанин Белог Блата ЈаношШимон, доскора возач тешких камиона, заменио је широки волан мирнијим „играчкама“, баштенским алаткама. Оно што је некада из прикрајка само посматрао, сада је претворио у хоби, а можда, ко зна, и у профитабилну занимацију. Да не би дангубио, како сам каже, Јанош је претворио део своје баште у огледне мини парцеле. Мало сам, мало уз помоћ супруге Анушке, а мало и консултујући литературу, подигао је

мало баштенско „царство“. А у њему свега по мало - рана салата и парадајз сочни, па паприке љуте и тиквице, келерабе и шаргарепе... Следећи принципе добре пољопривредне праксе и водећи рачуна да повртарски производи сачувају органолептичка својства, његова башта постала је прави рај за љубитеље здраве хране. Иако њу није лако произвести, Јанош се труди да ништа не третира хемијским средствима, тако да му је потребна и помоћ, како би башта била уредна и плодоносна. А ко други, него унук Далибор, може би-

ти од помоћи. Уз мало едукације, али и добре воље, башта је чиста и напредна. Можда ће једног дана и унук постати прави повртар, јер је пољопривредна школа близу, а сви знамо да производња хране постаје велика шанса Војводине. И тако, од почетног хобија до породичног бизниса, пут и јесте и није дуг... Само треба имати идеју, довољно упорности и спојити корисно и жељено. То је управо Јани урадио. Па, ко воли свет да посматра у хиљаду боја, и мирисе да упија свим чулима, лако може доћи до Јанијеве баште. Ж.Б.

Томашевачкилетњиомладински фестивал

ТОМ АШ ЕВ АЦ: Томашевачки летњи омладински фе стивал – ТЛО, по други пут ће бити одржан у банатском селу Томашевац. Поред два зрењанинска бенда – “Hazy Lazy” и “Отказан лет”, на овом музичком хепенингу ће 22. јуна наступити и “Пролеће”, “Hype”, “Eyesburn”, Марчело и “Филтер/исказ”, а као звезде вечери “Хладно пиво”. ПР фе стивала Бојана Беговић је, на конференцији за новинаре одржаној у зрењанинском “Олд тајм клубу”, истакла да ће свирке бити на рукометном терену у центру Тома-

шевца и да ће улаз бити слободан за све љубитеље доброг звука. - Организатор фе стивала је Удруже ње гра ђа на “Фа бри ка културе” из Новог Сада. Жеља нам није била да манифе стацију одржимо у неком већем граду, већ управо у Томашевцу, који је пре стоница банатских милитара и Свет ског првенства у шорама – објаснила је Беговићева. Како је овом приликом истакао члан Савета Ме сне заједнице Томашевац Александар Рудић, лане је ТЛО по сетило око хиљаду људи, а ове године

очекује се да ће тај број бити премашен. - Надамо се да ће бити добра атмосфера, као што је то било и на првом фесту. Ово је заправо увертитра у Светско првенство у шорама, а наша идеја је да млади који дођу у Томашевац, период између ТЛО и шора ту и остану – нагласио је Рудић, напомињући да овде постоји одличан терен за камп, али да инфраструктура, на жалост, још увек није задовољавајућа. - Настојаћемо да камп опремимо онако како је потребно, и надам се да ће већ наредне године ТЛО бити дводневна

манифе стција – поручио је Рудић. Ж.Б.


vojvodina

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

12

ДНЕВНИБОРАВАКЗАДЕЦУСАСМЕТЊАМАУРАЗВОЈУ

„Великосрце” засвемалишане МиливојиМилица Мирић

ЗАВРШЕНА ЧЕТВРТА ПЕСНИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА „ТРАГОВИ НА ПЕСКУ”

Трилогији „Видовдан” прва награда

БЕЧЕЈ: Четврти конкурс Међународне песничке манифестације по имену „Трагови на песку“ у организацији Књижевног клуба „Петар Стокић“ из Бечеја завршен је приказом истоимене књиге, изложбом илустрација у књизи, објављивањем одлука жирија, доделом награда најуспешнијима и дружењем у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. Готово два сата приче о поезији и читање исте било је оплемењено музиком, пошто су наступиле Милица Рајлић соло песмом и Јелена Мирић свирајући виолину. - Када је све завршено, остаје ми да захвалим песницима што су своје песме слали и омогућили да још једна књига поезије, четврта у низу, имена манифестације „Трагови на песку“ угледа светлост дана. Истовремено, морам захвалити супругу Миливоју Мирићу на његовој финансијској, сликарској и свакој другој подршци у овим данима бескрајних очаја, када многима ни поезије није светла тачка постојања. Трагајући за неким новим повезаним страницама, на конкурс се јавило 290 песника из земље и иностранства и свако је послао по три своје песме. Трочлани жири је прво одлучио да се 192 песме исто толико аутора уврсте у овогодишњи зборник песама „Трагови на песку“, а онда одабрао 22 песме којима су припале награде или су похваљене и самим тим добиле привилегију да им Миливој Мирић уради илустрације за књигу - део је уводне беседе оснивача и председнице Књижевног клуба „Петар Стокић“,

иницијатора и организатора актуелне манифестације Милице Мирић. Жири у саставу три професорке Косане Видојевић, Емилије Здравковић и Драгане Миљковић, донео је одлуку да овогодишњи лауреат, добитник прве књижевне награде „Петар Стокић“, буде аутор трилогије „Видовдан“ Драгослава Гала Стевановића из Ниша. Друга награда „Трагови на песку“ припала је песми „Јесењи дан“ Жељка Цеснака из Пландишта, а трећу је освојила песма „Твоја улога у мојој представи“, Сава Д. Теодоровића из Брчког. Награђеним ауторима припале су дипломе, књиге и уметничке слике Миливоја Мирића. Посебна награда „Речи на песку“ додељена је песми „Хермес“ Николе Оравеца из Петроварадина и ова песма је илустрована на насловној страни књиге. Жири је похвалио још 18 песама, а њихови аутори су добили дипломе и зборник у којем су песме. - Милица има пуну подршку породице у читавом овом послу, а мене лично испуњава прављење илустрација песама које жири одлучи да се награде и похвале. Како је ово четврти циклус, а Милица и ја имамо четворо унучади, одлучио сам да сваки циклус са по двадесетак илустрација поклоним по једном унучету, пошто ће они ту заоставштину боље чувати од нас. Први добија Урош, други Милица, трећи Милош и четврти Јелена - рекао је Миливој Мирић. В.Јанков

Детаљ с промоције

ПромоцијаЦД ушколи

АПАТИН: У Основној школи „Жарко Зрењанин“ одржана је промоција ЦД-а са музиком за децу предшколског и школског узраста. На ЦД је 18 композиција, по шест за сваку старосну групу. Реч је о песмама из педесетих година прошлог века, које су рађене према текстовима Јулије Лучев, Младена Бјажића, Бранка Михаљевића, Грегора Витеза изд, а композиције је аранжирао руководилац музичке секције у

ОШ „Жарко Зрењанин“ и професор музике у школи Александар Костић. -Свака песма има своју матрицу, а деца могу сама да праве своје аранжмане, додајући удараљке и тако развијају своје ритмичке способности, али и подстичу креативност - рекао је Костић, који је овога пута компоновао и химну Предшколске установе „Шчелица“, а пре тога и химну ОШ “Жарко Зрењанин“ .Ј.П.

Средњошколска светковина БЕЧЕЈ: Традиција организованог испраћаја бечејских матураната наставља се данас. Као и претходних година то је права средњошколска светковина у којој су у главним улогама најбољи ученици четири бечејске средње школе. Директори ШОСО „Братство“, Гимназије, Економско-трговнске и Техничке школе уручиће одговарајуће награде вуковци-

ма, а челници локалне самоуправе лаптоп ђацима генерације сваке од поменутих школа. Како се домаћин манифестација сваке године мења, овога пута ће то бити Гимназија. Скуп је заказан за 18 сати у Градском позоришту, где ће гимназијалци извести пригодан забавни програм за, по правилу, пуну салу вршњака и родитеља награђених. В.Ј.

РУМА: Паркић бродић је био ме сто где су најмлађи полазници Дневног боравка за децу са смет ња ма у раз во ју, одр жа ли своју завршну приредбу пред од ла зак на рас пуст, ко јом су многобројној публици, која је дошла да их бодри, показали шта су научили на часовима глуме, у току претходне школске године. Малишани су рецитовали, певали, глумили, па чак и реповали, а публика није штедела да их многобројним аплаузима награди за уложен труд. - Ова приредба је произашла из лепе сарадње румског Центра за социјални рад и румских основних школа „Јован Јовановић - Змај“ и „Иво Лола Рибар“ и део је пројекта „Велико срце“. Циљ овог пројекта је инклузивна подршка деци са сметњама у развоју. Све ово је добар начин

Малишанисусесвојскипотрудилидазабавепублику

да се побољша њихова социјална активност и однос друштва у

локалној заједници - истакла је директорка румског Центра за

со ци јал ни рад Да ни ца Је ре мић. У пројекат Дневног боравка деце са сметњама у развоју Румљани су кренули пре две године, а пролетос је захваљујући средствима Европске уније и општине про стор у коме бораве полазници проширен за још 60 квадрата. - Ово је четврти пут да се у Руми реализује пројекат „Велико срце“. Схватили смо колико је битно да деца са сметњама у развоју буду укључена у друштвени ток. У току лета биће реализовано инклузивно лето у оквиру кога ће бити организована дружења деце и одраслих са сметњама у развоју и Рома ка зао је начел ник Оде ље ња дру штве них де лат но сти Оп шти не Рума Све ти слав Да мјанчук. Ј.Антић

ПРОЦВЕТАЛАТИСАКОДКАЊИЖЕ

Феноменкојипривлачи туристеирадозналце КАЊИЖА: Река Тиса код Кањиже и још неким локалитетима је процветала, па је овај јединствен природни феномен протеклог викенда пратио велики број знатижељника, љубитеља природе, туристичких посленика и представника медија. Многи су у касним поподневним сатима још уочи викенда на обали Панонске принцезе, ишчекивали главно ројење и љубавну игру лепршавог инсекта тисин цвет, које је отпочело у петак, а наставило у суботу и недељу. - Природни феномен који постоји код нас свакако мормао ценити, јер свугде у свету људи негују и чувају чуда природе каже Бела Тачи из Кањиже. Некада када је Тиса цветала, толико је било инсеката тисиног цвета, да се није могла видети друга обала. Сада их баш нема толико, али привлаче људе. Речима се то не може тек тако описати, него треба доживети. За мене као пецароша, љубитеља природе и Тисе, присуство тисиног цвета и цветање реке, свакако пуно значи. Милина је доћи на обалу реке, наћи мир у хладовини и пецати, уживати у природи. - Чекали смо и овог пута недељу дана, како је почело предцветање, јер никада се не зна када ће тачно бити главно цветање, када је најмасовније ројење тисиног цвета. Тиса, па и њено цветање је непридвидиво, не може се унапред заказати, нити знати када ће бити, него треба доћи, бити стрпљив, сачекати и уживати. Кањижани су генерацијама навикли на тисин цвет, па због тога долазе на

обалу реке, а они који долазе са стране или који никада нису у томе уживали, препоручио бих да дођу бар једном, јер је у питању незаборавни доживљај указује председник УСР „Братство” Андраш Тот. Знатижељницима из Кањиже, али и многима који су дошли из Суботице, Новог Сада, Београда и других места Србије, па и иностранства, при- Посматрање природног феномена са обале реке дружили су се и учесници ме- тара за привреду за ресор туриђународне конференције на те- зма Ерне Варњу. му „Савремени трендови у ту- Овде су се скупили знанци, ризму„, коју су поводом света- зналци и људи од интегритета ња Тисе уз учешће истакнутих који се међусобно познају гостручњака и туристичких по- динама и одлика туристичких сленика из Србије и Мађарске радника је да припадају посеборганизовали Туристичка орга- ном „туристичком јату„. Еленизација општине ТОО) Кањи- ментарна, нужна претпоставка жа и Дестинација менаџмент бржег изласка из кризе су нова организација (ДМО) „Кањи- знања, нова искуства и рад 25 жа„. сати дневно. Само на томе моОвакве стручне скупове ту- же да почива потка за ткање ристички посленици Кањижа финог ћилима, који у туризму приредили су већ седми пут. На чине кретиван менаџменту за отварању конференције уче- стварање туристичког произвоснике су поздравили директор- да и привлачење туриста - река ТОО Кањижа Љубинка као је Варњу. Максимовић Таљаи, председПрема речима Љубинке Макник кањишке општине Михаљ симовић Таљаи, придодни феЊилаш и члан Општинског ве- номен цветања реке Тисе корића Кањиже за ресор туризма сти се да се представницима Роберт Коза, а скуп је отворио туристичких агенција и медипомоћник покранинског секре- јима представе туристички по-

Фото:М.Митровић

тенцијали кањишке општине, па су им поред јединстевног природног феномена, који се овог пута поклопио са одржавањем међународне конференције и за учеснике представљао одиста велики угођај, приказани понуда Тотовог Села и Велебита, бањског центра у Кањижи и друге вредности. Управо су главне теме конференције биле здравствено-бањски туризам и одрживи развој руралног туризма. Како су истакли домаћини из Кањиже природни феномен цветање реке Тисе може утицати на повећање посећености овој туристичкој дестинацији, али уједно је и подстицај за очување животне средине и развој и унапређење туристичке делатности. М.Митровић

Дечјаликовнаколонија „Дунав588”

АПАТИН: Четврдесет ученика, од трећег до петог разреда ОШ „Жарко Зрењнанин“, подељени у 20 парова, на Дечјој ликовној колонији „Дунав 588“, осликали су двадесет паноа. Колонија је одржана у простору УСР „Буцов“ у међународној марини у Апатину, у организацији издавачке куће „Нова школа“, уз подршку Министарства просвете и у сарадњи са ОШ „Жарко Зрењанин“ и ликовног педагога Данијеле Цветковић. Радови деце ће од 18. јуна бити изложени у простору Музеја Дунава, а најбољи рад биће приказан у Београду 29. јуна са радовима деце са осталих колонија, које су одржане у 13 општина и 24

основних школа са подручја Србије.Реч је о општинама Апатин, Бачка Паланка, Нови Сад, Земун, Стари Град, Нови Београд, Палилула, Смедерево, Костолац, Градиште, Голубац, Доњи Милановац и Кладово. Манифестација се, иначе, одржава у десет подунавских земаља и у свакој од њих биће изложени најбољи дечји радови. Пројекат „Дунав 588“ је део међународног пројекта који треба да скрене пажњу на регионалну повезаност са осталим европским земљама и промовише потенцијале како би се у акцију укључиле све подунавске земље. Ј.П.


dru[tvo

dnevnik

Obukazavoza~e kojimaje oduzetadozvola Agencija za bezbednost saobra}aja }e od danas u Beogradu organizovati seminare za voza~e kojima je oduzeta dozvola zbog prikupqenih 18 kaznenih poenailiizazivawate{kihnezgoda,apovratakdozvole}eko{tatioko40.000dinara,izjavio je direktor Agencije Stojadin Jovanovi}.Onka`edajeodprimene novog Zakona o bezbednostisaobra}ajapredvegodinedo sada oduzeto vi{e od 1.100 dozvola i da bi ih ponovo stekli voza~i prethodno moraju da izmire sve nov~ane kazne za pre-

kr{ajeidaizdr`esvekaznezatvoraukolikosubileizre~ene. Prve dozvole mogle bi da budu vra}ene 20 dana posle po~etka seminara.Neophodnojedasuvoza~ima, koji `ele da poha|aju seminar, istekle sve za{titne mere ili mere bezbednosti zabraneupravqawamotornimvozilima, kao i da je nakon toga proteklovi{eod90dana,dodao jeon. Svi voza~i kojima je Ministarstvo unutra{wih poslova oduzelovoza~kudozvolumoguda seprijaveAgencijizaoveseminare,alimogudagapoha|ajutek kada prilo`e dokaze o ispuwenosti uslova, uverewe o zdravstvenojsposobnostizaupravqa-

we motornim vozilom i uplate po25.000dinarazaobuku. Jovanovi} je naveo da se oko 50voza~adosadainteresovaloo na~inurealizacijetihseminara, ~iji su ~asovi podeqeni u triceline: -Najve}ibrojtihvoza~apoznajepropise,aliihnepo{tuju izraznihrazlogainatim~asovima }e se razja{wavati zbog ~egasuostalibezdozvole,{to }etrajatidevet~asova. Zatim }e 15 ~asova biti posve}eno pravilima saobra}aja, dok}epreostalih16~asovabi}e posve}eno rizi~nim situacijama koje trebadaizbegavajuvoza~i kako ne bi opet ostali bez dozvola. Kadasvetoodslu{aju polaznici se mogu se prijavitizapolagawe ispitaiukoliko imaju vi{e od 75 odsto ta~nihodgovorapolo`i}eispitinakontoga dobijati uverewe da su zadovoqili na proveri znawa iz oblasti bezbednosti saobra}aja. Na osnovu tog uverewa kod MUP, polaznici mogu ponovo da uzmu voza~ku dozvolu, a povratak dozvole sa seminarom i prate}im tro{kovima iznosi oko 40.000 dinara, u {ta nije ura~unato pla}awe kazni za prekr{aje. Voza~ikojisuostalibezdozvole dolaze iz raznih delova Srbijeiplaniranojedaseunarednomperiodu,ukolikoihbudevi{enegosada,organizujuseminari u ostalim ve}im gradovima. Seminari se odr`avaju u PrivrednojkomoriSrbije.

u sVetu radi 10.000 lekara PorekloM iz srBije

Odneurohirurgijedo mentalnogzdravqa U svetskim medicinskim centrima radi 10.000 lekara poreklomizSrbije,kojisuraspolo`enidasvojaiskustvapodelesakolegamaudomovini,anekiodwih suovihdanauokvirukoferencije „MedicinausvetuiSrbiji”uBeogradupredstavilisvojaiskustva imetodele~ewakojeseprimewuju usvetu. Jedan od stru~waka koji je u~estvovao na konferenciji je dr Branko Bojovi} koji je poznat po tome {to je bio deo tima lekara koji su u martu izveli kompletnu transplantacijulicajednompacijentu u Americi, koja je trajala ~ak36sati.KakojeBojovi}rekao Tanjug u, u ekipi Univerzitetske bolnice Merilend u Baltimoru bilojevi{eod100qudi,arezultati intervencije su boqi nego {tosuo~ekivali.Onjedodaodaje

kovi}-Tejlor,kojasebavikancer genetikom u Univerzitetu BirmingemuVelikojBritaniji.Obja{wavaju}iistra`ivawakojimase bavi, rekla da je ciq bio da se okrijedalinekigenimauticajna dobijaweleukemijekoddeceiodraslih: -Osnovniciqjebiodasena|u nove metode le~ewa koje }e biti specifi~nenesamozatajtiptumora,ve}izasvakogpacijentaposebno. Tatjana Stankovi} ka`e da ~esto sara|uje sa kolegama iz Univerzitetske de~je klinike u Tir{ovoj, gde je tokom konferencije odr`ala predavawe. Tako|e je izjavilada}eseraditinanatomeda se prona|e i „formalna vrsta saradawe” kako bi se stru~waci te zdravstvene ustanove usavr{avali.

impresioniran srpskom medicinom Dr Ivan ]iri}, neurohirurg sa Univerziteta u ^ikagu, koji je u~estvovaonavelikojkonfrencijiuBeogradu,biojedeotimakoji je prvi obavio operaciju tumora hipofize bez otvarawa lobawe, a kojasesadaprimewujesvudausvetu.Onjenaveodarastebrojobolelihpacijenta,alidaseistotakounapre|ujudijagnosti~kemetode, pasebolestiranijeinavremeotkrivaju,kaoidajeveomazadovoqan onim{tojeimaoprilikudavidiucentrimauSrbiji,kadajeupitawuoblastneurohirurgije: - Impresioniran sam srpskom medicinom, a naro~ito onim {to samvideouneurhirurgiji,presvegauNovomSadu,Kragujevcu,Beogradu,odnosnovisokimnivoomneurohiru{kihuslugauna{ojzemqi. re~opacijentukojisepovrediou lovuikojidugonijemogaodaprihvati sopstveni izgled i izlazio jesamaskomugrad,uglavnomuve~erwim satima, da ga {to mawe qudividi,adasadaizgledasasvim druga~ije. Bojovi} ka`e da rado sara|ujesakolegamaizSrbije,za koje ka`e da imaju dosta znawa i iskustva, ali da su problem u zdravstvenom sistemu Srbije finansijeinovetehnologije. Me|uu~esnicimakonferencije srpske medicinske dijaspore je i nekada{wanau~nicagodineuVelikoj Britaniji dr Tatjana Stan-

Dr Du{ica Babovi} Vuksanovi} saklinikeMejouSAD,gderadijo{nekolikolekarasaprostorabiv{eJugoslavije,baviseklini~komgenetikom,zna~ajnomgranom medicine koja je prakti~no jo{ u razvoju. Ona tvrdi da su u svetu dijagnosti~ke mogu}nosti u tojoblastipoboq{aneidapostojenaporidaseklini~kagenetika uvedeupraksu. Na skupu u Beogradu predstavqene su nove metode u neurohirurgiji, reproduktivnom i mentalnomzdravqu,kaoidrugimgranamamedicine.

ponedeqak18.jun2012.

13

osMaci danas Pola@u PrVi deo zaVr[nog isPita

Naproveriznawe izmaterwegjezika Danas od 10 do 12 sati 78.000 osmaka u Srbiji polaga}e prvi deo zavr{nog ispita na kraju osnovnog {kolovawa, a prema kalendaru Ministarstva prosvete i ove godine prvo }e se proveravatiznaweizmaterweg jezika,dokjesutrauistovreme nareduproveraonoga{tosuza osamgodinanau~iliizmatematike. U svoje osnovne {kole mali maturantitrebalobidastignu oko pola deset, kako bi imali vremena da se rasporede na mestanakojima}esedetizavreme testirawa. Pored |a~ke kwi`ice s overenom fotografijom,koja}eimslu`itizaidentifikaciju, u prostoriju u kojoj}eseispitodr`atidanasje dozvoqeno  uneti jo{ i hemijsku i grafitnu olovku i gumicu,asutrauzovoitrougao,{estarilewir.Mobilnitelefoni, digitroni i ostala pomagala i ovaj put su zabraweni i ukoliko ih u~enici donesu u {kolemora}eihostavitinaza toodre|enimmestima. Ne{to pre 10 sati ministar prosvete profesor dr @arko Obradovi} javno }e pro~itati brojkombinacijezadatakakoje }e u~enici re{avati, a i ovaj put u toj kombinaciji bi}e 20 pitawa iz pet oblasti koje su osmaci savladavali iz materweg jezika u osnovnoj {koli. Me|uovimpitawimabi}eite`ihilak{ih,tojestdaopitawabi}ezaosnovninivoznawa,

Bodovi odre|uju karijeru Mada u~enici ne mogu da “padnu” na maloj maturi, treba da imaju{tovi{epoenajertakopove}avaju{ansudaupi{u`eqenu{kolu. U~enicisupro{legodinebilinajzainteresovanijizaogledniprofilfarmaceutskogtehni~ara,zakojijeposledwinalistiimao96,2boda.Sledilaboratorijskitehni~ar,saminimalnih93,9,pafarmaceutskitehni~arsa92,7bodova.Zatimtehni~ar vazduhoplovnog saobra}aja, fizioterapeutski tehni~ar, zubni tehni~ar, bankarski slu`benik, medicinska sestra, stomatolo{kasestra...Uvrhuinteresovawasu,popravilu,oglednismerovi. deo za sredwi, a deo za napredni.Bilobidobroda,prere{a-

vawa, u~enici prvo pa`qivo pro~itajusvapitawa,zatimre-

{avawe po~nu od lak{ih, premate`imitografitnomolovkom,audrugom~itawukona~ne odgovore da upisuju hemijskom olovkom, jer }e se samo takvi odgovoripriznavati. Madajeposledwihdanabilo nedoumicaokotogadali}ese priznavatiiodgovorikojinisu isp ravn o pravop is no ili gramati~ki napisani, kako }e im svaki bod osvojen na ovom testirawu biti veoma va`an pri upis u u sredw e {kol e, osmacibitrebalodasepotrudedapriodgovarawuuupotrebe sva znawa koja su do sada stekli,jerikododgovoranapitawaizkwi`evnostipriznava}e sesamoonikojisunapisanipo svim pravopisnim i gramati~kimpravilima. Saispitasenemo`eiza}iu prvih 45 minuta, kao ni u posledwih15minuta. Dana{we testirawe je, ve} prema opredeqewu u~enika, u {kolamauVojvodiniorganizovano  na srpskom, ma|arskom, rumunskom, rusinskom i slova~komjeziku. Preliminarni rezultati zavr{nog ispita bi}e objavqeni 21.juna.Eventualne`albeu~enic i podn os e istog dan a u osnovn im {kol ama, a `alb e okru`nim upisnim komisijama 22. juna. Kona~ni rezultati zavr{nog ispita bi}e objavqeni 25. juna u osnovnim {kolama i nasajtuwww.upis.mpn.gov.rs . d. deve~erski

Pro[le su 243 godine otkako je Veliki Be^kerek stekao carske PriVilegije

Uzpovla{}enotrgovi{te iprviSenat

Navr{ile su se 243 godine otkakojetada{wiVelikiBe~kerek, danas Zrewanin, stekao carske privilegije. Jubilej zvani~nonijeobele`en,alije predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton, u izjavi datoj novinarima, ukazao na zna~aj ovog datuma za razvoj grada. Privilegijom carice Marije Terezije, podsetio je on, Veliki Be~kerek je dobio statuspovla{}enogtrgovi{ta -va{ari{ta. -Tajdatumjezna~ajanizbog toga{tosmotadadobiliprvi parlament – senat sa {est savetnika i {to je to datum po~etka parlamentarizma u na{emgradu.Regulisanojedaobe ve}inske verske zajednice, katoliciipravoslavci,buduzastupqeniuSenatusapotrisenatora-naveojeMarton,napomiwu}idaje6.juni1769.godine nesporno zna~ajan dan za razvojovesredine.Popodaci-

ma koje poseduje zrewaninski Istorijskiarhiv,ina~e,Senat jeobavqaoposloveuvezisalokalnomsamoupravomifunkcionisawemsredine. Udokumentu,rukompisanom na nema~kom jeziku u Be~u, u petnaest odredbi detaqno je

stepen grada, {to je to mesto najponiznije umolilo da mu se dodeli Privilegium. Povodom ovenajponiznijemolbeipovodom preporuke na{e Banatske zemaqske administracije putem ministarske deputacije, najblagonaklonije smo odlu~i-

U dokumentu, rukom pisanom na nema~kom jeziku u Be~u, u petnaest odredbi detaqno je definisan novi status varo{i definisannovistatusvaro{i, a u uvodnom delu izra`ava se uverewe da }e dobijena privilegija pomo}i varo{i da unapredinesamotrgovinskoizanatskoume}e,ve}iobrazovawe svojihstanovnika. “Priznajemo javno ovim pismomiobjavqujemosvakomeda op{tinu mesta Veliki Be~kerekuna{ojTami{koj`upaniji najmilostivije uzdi`emo na

li da mesto Veliki Be~kerek zasada uzdignemo na stepen tr`i{ta, u najblagonaklonijoj nameri da podi`emo rukodelstvoizanatstvo,iuuverewuda }e se stanovnici prvenstveno posvetitiovomproizvo|a~kom stale`u, da }e pribaviti jo{ nedostaju}erukodelceive{take, da }e ovome privu}i svoju decuida}ejedatidasepou~e u ~itawu, pisawu, ra~unawu,

kaopotrebnimznawimauzanatlijskom i trgova~kom stale`u,kaoiuizu~avawunema~kog jezika. A kada, vremenom, zanatstva i ve{tine, zajedno sa trgova~kim stale`om u ovom tr`i{tu, budu ve}ma uzdignuti,bi}emousvakodobaskloni ovomtr`i{tudodelitiiprava jednog grada”, poru~uje se, izme|u ostalog, u tekstu Privilegije,~ijiseprepisoriginala i prevod na srpski jezik ~uvaju u Istorijskom arhivu Zrewanina. U prvoj odredbi dobijene Privilegije stanovnici VelikogBe~kerekaprogla{avajuse slobodnim qudima, {to je bio osnovni preduslov da se trgovi{tu dodele i prava jednog grada. Varo{i je omogu}eno osnivawe Senata, {to je predstavqalozna~ajannapredakiu oblasti lokalne administracije. @. Balaban

PriznawazahumanostuKawi`i Crveni krst Kawi`e uprili~io je ju~e u Bawi Kawi`a sve~ an ost pov od om ned avn o obele`enog Svetskog dana dobrovoqnih davalaca krvi na kojojsupriznawadodeqenanajistaknutijim dobrovoqnim davaocima krvi iz ove op{tine. Za 100 dosada{wih u~e{}a u hum an im akc ij am a dar iv aw a dragocenete~nostikoja`ivot zna~i plaketa i ru~ni ~asovnik su pripali Dimitriju Kotu{evi}u izHorgo{a. Za75davawadobitnicipriznawa su Jo`ef Molnar, Ferenc Kucora i Mihaq Molnar iz Kawi`e, Jo`ef Taka~ iz Horgo{a i Imre Turu iz Oroma, a za 50 davawa Zoltan Barat, Atil a Lad aw i, Rob ert Bu{, Mihaq Lacko, Jovan Pihe, Jo`ef [arwai, Ivan Baji},^abaFeje{ iJulijanaPo{a izKawi`e,AtilaMiler i Erne Molar iz Oroma, a wih

jo{ 20 dobilo je priznawa za35u~e{}a.Prizawaimje uru~iopredsednikCrvenog krsta Kawi`e Zoltan Dongo kojinagla{avadajetradicijadobrovoqnogdavala{tva krvi u kawi{koj op{tiniprisutnaod1955.godine,tedajeovasredinapo brojudavalacakrviusamom vrh u u dr` av i, a nas eq e Adorjan je u odnosu na broj `iteqabiloprvoinaprostorubiv{eJugoslavije. Prema re~ima Dongoa, u odnosu na ne{to vi{e od 25.000 stanovnika u op{tini dobri rezultati su postignuti i lane jer je bilo preko 1.700 u~esnika u akcijama davawa i prikupqeno preko 1.500 jedinica krUru~ewepriznawaDimitrijuKotu{evi}uizHorgo{a vi, a povrh toga davaoci iz kawi{ke op{tine su uzimali ve}i.Uovojgodiniuosamnasesa Slu`bom za transfiziju iz u~e{}e i u susednim bolni~- qa u planu je 35 akcija dobroSubotice. kimcentrima,takodajebroji voqnog davawa krvi u saradwi M. Mitrovi}


CRnA HROnikA

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

14

„DN E VN I K” N A L I C U ME S TA: OBELE@ENO65GODINAODOSNIVAWA VASPITNO-POPRAVNOGDOMAUKRU[EVCU

„Sividom”dobio novepaviqone Vaspitno-popravni dom u Kru{evcu, osnovan  juna davne 1947. godine, dobio je na svoju {ezdesetpetugodi{wicunove paviqone,ukojebiuskorotrebalodasepreselisvihoko210 {ti}enika uzrasta od 14 do 23 godine,kojisuzbograzli~itih prestupauovuustanovuupu}eni na {est meseci do ~etiri godine. U novoizgra|enim objektimakojisudonacijaEU,vredna okotri milionaevra,ima240 mesta u trokrevetnim sobama moderno opremqenim po svim

evrops kim stand ard im a. Uz svaku sobu povr{ine od 12 do 15 kvadrata, postoji i kupatilo s tu{ kabinom i toaletom, dok je u sklopu doma niz objekata za razli~ite kulturnoobrazovnesadr`aje,aceokompleksseprostirena24hektara. DirektorUpravezaizvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} je,  iznose}i podatakdajezaproteklih{ezdeset ipetgodinakrozVaspitno-popravni dom u Kru{evcu pro{lo oko 10.000 pitomaca, na-

glasio da ta ustanova nikada nijebilakaznionicaizatvor. - Nekimajebioprviipravi dom,drugimajedinasigurnaku}a,nekima{kola,tre}imamesto odluke da li }e da budu uspe{niiline.Trebadabudemoponosninana{udecuizdomakojasuodlu~iladajeboqe biti ~ovek, a ne delinkvent. Lepavestjedajejedanmladi}, kojijeudomuizu~iopekarski zanat, odlu~io da otvori fabriku hleba. Jedna devojaka je izabrala Kru{evac za svoj novi`ivot, jer`elidabudefrizerka - rekao je Obradovi}. Ovo je jedina ustanova ovakve vrste u biv{oj Jugoslaviji i u Srbiji, a pri~a se da je  1946. godine,tada{wiministarsrpske policije, Slobodan Penezi}Krcun, putuju}isKopaonika, primetio staru zgradu na krajuKru{evcainarediodase

maukupniuslovibitiiznatno boqi. -Me|utim,kadiza|uodavde, are~jeuglavnomodeciizveoma lo{ih socijalnih uslova, o wimaponovonemakodabrine ukazujeStani{i}idodajedase nada da }e to pitawe biti re-

odwenapravidomzamaloletnalica. Upravnik doma Milan Stani{i} u izjavi za „Dnevnik“ isti~e da zaposleni pru`aju sveodsebedauvaspitnomsmislu usmere na pravi put ove mlade,teda}eunovimobjekti-

{eno u  novom Zakonu o socijalnojza{titi. U kru{eva~kom domu je tim mladimasveobezbe|eno,po~ev odgarderobe.Imajumogu}nost {kolovawa pa i da upi{u fakultet, da se obu~e za pekara, stolara,automehani~ara,zida-

Podr{kaglumaca: Mo`etedapostanetequdi Sve~anomobele`avawu{ezdesetpetegodi{wiceodosnivawa doma, ovog vikenda, prisustvovale su brojne zvanice, me|u kojima i specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} i akterifilma„Sividom“,snimqenoguovojustanoviosamdesetihgodinapro{logveka Zvezde~uvenogfilmaglumciBranislavLe~i},Radmila @ivkovi}, Dubravko Jovanovi},  re`iser Darko Baji}, te Sa{aMalini} iStevanMari},otpevalisusa{ti}enicima domapesmu.„Sve{to`elimuovomtrenutku“,anavideo-bimusuemitovanepojedinefimskescene. -Mo`etedapostanetequdi,miho}emodavampomognemo, sadajesveuva{imrukama,samiodlu~ujeteosvojojsudbini o~inskijeporu~ivaolegendarniBata@ivojinovi},filmski upravnik „Sivog doma„, u jednom insertu, propre}enom burnimaplauzomvi{eodstotinu{ti}enikakojisuprisustvovalisve~anosti.

ra, livca, varioca ili neki drugiodtra`enihzanata,ana raspolagawu su im razli~iti kulturno-obrazovnisadr`ajii sportskeaktivnosti.Domkulture raspola`e kompjuterom, sredstvima za slikawe i nekoliko muzi~kih instrumenata. Obezbe|enajeistalna lekarska za{tita. Domjeusaradwisinstitucijama kulture dogovoriodasenapojedinim izlo`bama uvrsteiumetni~kadela{ti}enika,auslu~aju da neka grafika ilislikabudeprodata, prihod dobija autor. Qudi iz razli~itih stru~nih slu`bi u domu,  koji su pristali na neformalan razgovor,ka`uda{ti}enici u principu prihvataju dom i ku}ni red koji po~iwe bu|ewem u 6, 15 ~asova. Odvojeni su maloletnici i punoletni, te  razvrstani u grupe od 10 do 12{ti}enika,odkojih svaka ima svog vaspita~a, predanih radu s wima da bi ih usmerili na ispravan put. S ciqem da im se pru`i svaka {ansa za boqi `ivot, dom se stalnounapre|uje,ali~inise da od prve grupe pristigle s AdeCiganlije11. juna1947. go-

dine, i tada prvog stanara prethodnouhap{enogzbogkra|edvogleda,`ivotnepri~epitomaca do danas imaju neku zajedni~kunit. Kakosemo`e~uti, mnogiod tih mladih su uglavnom deca bez roditeqskog starawa, bez ikakve potpore, ili iz veoma siroma{nih porodica, koji su skrenuli u delinkvenciju, ali imaimladihkojejenastranputicu naprosto odvelo lo{e dru{tvo, jersuignorisaliroditeqskesavete. Me|u krivi~nim delima su zastupqena:kra|e,proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga,  prostitucija, razbojni{tvo, poku{aj ubistva i ubistvo, nasilni~ko pona{awe, huliganstvo -u~e{}euneredima na fudbalskim i drugim sportskimdoga|ajima. Zaposleniskojimasmouspeli nezvani~no da popri~amo, generalnoocewujudame|u{ti}enicimaimaionih kojisuveoma agresivni - izazivaju tu~e, napadajudruge.Nekiseizdvajajuiu„klanove“pomestimaiz kojihdolaze,delimakojasuradili napoqu,ilipodrugimsamowimaznanimar{inima.Najproblemati~niji se upu}uju u zatvorenoodeqeweakougro`avaju druge, prete im,  izazivaju tu~e, napadaju stra`are, poku{avaju da pobegnu, ili kad  nakonbekstvabuduvra}eni. J.Jakovqevi}

VATROGACASIZKRU[EVCAPOVRE\ENPRIGA[EWUPO@ARANAKOPAONIKU

Izgoreodeohotela„Grand” Brojne vatrogasne ekipe uspele suve}imdelomdaugasepo`arkoji je ju~e rano ujutro izbio u hotelu „Grand”naKopaoniku,aliju~eposle podne dim je i daqe kuqao iz zapaqenogobjekta,dokbirezultatiistrageouzrokuizbijawapo`aramoglibitipoznative}danas. Po`ar, u kojem nema povre|enih,apri~iwenajevelikamaterijalna {teta, izbio je jutros oko 4.15iutomtrenutkuuhotelujebilo oko 70 gostiju, koji su preme{teniususedneobjekte.Na~elnik Vatrogasne jedinice Kraqevo rekaojedaje,premainformacijama kojima nadle`ni trenutno raspola`u,vatrao{tetilaoko30sobau jednomblokuhotela,tre}inukrovaiaperitivsalu. - U toku je uvi|aj na terenu inspektoraprotivpo`arneza{tite, alisobziromdajere~ove}empo-

`aru, verovatno }e rezultati istragebitipoznatitekdanas-rekaojeMilankoObrenovi}. Zahvaquju}i brojnim ekipama vatrogasaca,po`arjelokalizovan ju~e rano ojutro, ali zbog specifi~nosti objekta do kasno posle podnejo{uveknijebioupotpunostiuga{en. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e istraga utvrditi {ta je uzrok po`arauhotelu„Grand”naKopaoniku, ali da je - sude}i po izjavama svedoka - jedan od mogu}ih uzroka qudski faktor, odnosno opu{ak cigarete.Da~i}jenakonobilaska hotelarekaonovinarimadabiistragatrebalobrzodabudezavr{ena,ali,kakojekazao,pitawejekolikojemogu}eprona}idokaze,jer jemestouvi|ajapotpunonaru{eno upo`aru.

Ministarjenaglasioda}eprioritet tog ministarstva u narednomperiodubitiobnavqawefondavatrogasnihvozila. -Po`arinaKopaonikude{avajuse~estoitobitrebalodanam bude pouka da se svi zajedno boqe organizaujemo. To zna~i da nam je neophodanve}ibrojvatrogasacai mobilnihtimova-kazaojeDa~i}i istakao da na Kopaoniku postoji samo jedna vatrogasna jedinica s nekoliko vatrogasaca, te da je vatrogascima iz susednih op{tina potrebnoido40minutadado|una tu planinu. Da~i} je naveo da }e opremawetejediniceupunomobimu biti jedan od glavnih zadataka MUP-a. -Va`nojedaimamoidobrupolicijskustanicuivatrogasnujedinicukojemogubrzoreagovatikako bi bezbednost na ovoj planini, na kojojsegodi{ewena|e nekoliko stotina hiqada turista, bila na najve}emnivou-rekao jeDa~i}. Na~elnik odeqewa zavanrednesituacijeu Kru{evcu Aleksandar Lazarevi} rekaojeTanjugu da jedan pripadnik vatrogasne jedinice iz tog grada povre|en prilikom ga{ewa po`ara,are~jeoSa{i Milojevi}u koji je zbrinutuzdravstvenom centruRa{ka. Kako je  Tanjugu rekaodirektorkompanije „MK Mountain resorts” Nikola Avra-

mov,jo{uvekseneznata~aniznos materijalne{tete,alije~iwenicadajeonavelika.Hotel„Grand” je,premawegovimre~ima,bioosiguran.Onjedodaodajeme|u150gostijuuhoteluboravilaikadetska rukometna reprezentacija, koja je preme{tena u druge objekte te kompanije. Avromov smatra da ovaj po`ar ne}ebitnouticatinaletwusezonu, dok }e kompletna rekonstrukcija hotela biti zavr{ena 1. decembra. -Upo`arunisustradalivelnes centariostaliprate}isadr`aji,

dok}emoaperitivbarirecepciju, koji su stradali, rekonstruisati do1.septembra-rekaojeAvramov idodaodatakompanijaimadovoqno kapaciteta u drugim objektima daprimizainteresovanegoste. Kako je saop{teno iz „MK grupe„, u ~ijem vlasni{tvu se nalazi hotel„Grand”,po`arjeu4.30sati zahvatioisto~nokrilohotela,povre|enihnijebilo,asvigostisu evakuisani i preme{teni u druge sme{tajne kapacitete u neposrednoj blizini. Iz te grupe je obja{weno da nadle`ne slu`be ispituju uzrok po`ara, o ~emu }e na-

knadno informisati gra|ane, kao iomaterijalnoj{teti,kojasejo{ uvekprocewuje. Kompanija„MKgroup„u~ini}e sve da sanira {tetu na delu sme{tajnihkapacitetaiulo`i}esve napore da puni kapaciteti „Granda”urekordnomrokubuduponovou funkcijiirekonstruisaniuskladusastandardimahotela,dodajese usaop{tewu.Iztegrupepodse}aju da je nakon privatizacije 2008. godine,kompanija„MKgroup„investirala15milionaevraurenovirawe hotela i apratmanskog kompleksa„Konaci„.


crna hronika

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

15

AKCIJA POLICIJE NA SUZBIJAWU NARKOTR@I[TA

Ovegodinezapleweno 800kiladroge

OSNOVNI SUD U SUBOTICI

Oalimentaciji 180postupaka U Osnovnom sudu u Subotici od pro{le godine do danas je pokrenuto 180 postupaka zbog krivi~nog dela nepla}awa redovnog izdr`avawa deteta. Portparol Osnovnog suda Danijel Kova~ ka`e da je re~ o hitnim postupcima i da je re{eno 149 predmeta. Visina alimentacije se odre|uje od visine zarade i imovinskog stawa. - Postoje pravni mehanizmi da nateraju osobe kojima je odre-

|eno da pla}aju alimentaciju. Zakonski zastupnik mo`e da se obrati Osnovnom javnom tu`ila{tvu za krivi~no delo nedavawa novca za izdr`avawe maloletnog deteta. Kazna je nov~ana i u slu~aju da se ne plati, mo`e da se ide u zatvor. Mogu da istaknem da svi u ovom slucaju plate alimentaciju, jer niko ne `eli da ide u zatvor - rekao je portparol, Osnovnog suda u Subotici, Danijel Kova~. S. I.

DU[AN IGWATOVI]

Hagnesmawuje ocenu [ef Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s Ha{kim tribunalom Du{anIgwatovi} izjavio je ju~e da pitawe procesuirawa jataka ha{kih begunaca ne mo`e ozbiqnije uticati na ocenu saradwe Srbije s Tribunalom. On je objasnio da to pitawe nije u primarnoj nadle`nosti Ha{kog tribunala, ali da to ne zna~i da je to pitawe neva`no, i da je zainteresovanost glavnog tu`ioca tog suda za pitawe dugotrajnog skrivawa begunaca iznena|uju}a ili nelegitimna. - Pitawe jataka i pomagawa ha{kim optu`enicima u bekstvu je va`no za nas, jer su begunci bilo veliki teret za Srbiju u dosta dugom periodu. Zato je zna~ajno da se otkrije kako je to bilo mogu}e i da se odgovorni privedu pravdi rekao je Igwatovi}. On je podsetio da se zbog pomagawa ha{kim beguncima vode postupci pred doma}im sudovima i da je glavni tu`ilac Ser` Bramerci o tome i o drugim aktivnostima koje se preduzimaju upoznat. - Uveren sam, me|utim, da pitawe jataka ne mo`e ozbiqnije uticati na ocenu saradwe Srbije sa Tribunalom. Svi begunci su uhap{eni i preba~eni u Hag, svi zahtevi za pomo} Tu`ila{tva i odbrana okrivqenih su re{eni, i to sna`no govori u prilog tome da je Srbija dostigla nivo pune saradwe s Tribunalom - rekao je Igwatovi}. Taj nivo saradwe se, kako je zakqu~io, odr`ava u kontinuitetu i Hag vi{e nikada za Srbiju ne mo`e predstavqati problem kakav je bio pre nekoliko godina. Obja{wavaju}i svrhu postojawa Nacionalnog saveta za saradwu s Tribunalom i kancelarije koju predvodi posle hap{ewa svih optu`enika, Igwatovi} je podsetio da pronala`ewem svih begunaca saradwa s tim me|unarodnim sudom nije okon~ana i da su u nadle`nosti Saveta ostali brojni tehni~ki aspekti saradwe. - I daqe postoji potreba za tehni~kom saradwom sa sudskim ve}ima Tribunala, Tu`ila{tvom i Sekretarijatom Tribunala, i odbranama okrivqenih u delu koji se odnosi na dostavu dokumentacije, pristup arhivima i svedocima i sve druge aspekte tzv. tehni~ke saradwe. Zahtevi za pomo} i daqe sti`u svakodnevno jer je zna~ajan broj postupaka i daqe u toku - izjavio je Igwatovi}. Nacionalni savet u saradwi s drugim dr`avnim organima, prema wegovim re~ima, tako|e vodi ra~una o tome da se za odre|ene dokumente i svedoke zatra`e posebne mere za{tite u postupcima pred Tribunalom kako bi se u odre|enim situacijama za{titili interesi nacionalne bezbedno-

sti, ili interesi svedoka, `rtava ili tre}ih lica. Tako|e, materijalna pomo} optu`enima pred Tribunalom ide preko Nacionalnog saveta, a ta pomo} ukqu~uje odre|en broj karata za ~lanove porodica kako bi mogle posetiti pritvorenike i iznos od 200 evra mese~no optu`enima dok su u pritvorskoj jedinici UN u [eveningenu. I zahtevi za garancije Vlade za privremeni boravak na slobodi optu`enih tako|e idu preko Nacionalnog saveta, kao i aktivnostima u vezi sa zdravstvenim stawem optu`enih pred Tribunalom. - Lekari iz Srbije su samo u posledwih godinu dana o tro{ku Republike Srbije posetili u [eveningenu RatkaMladi}a, zatim Vojislava[e{eqa, a protekle nedeqe je preko Nacionalnog saveta omogu}ena poseta lekara Jovici

Du{anIgwatovi}

Stani{i}u i Vladimiru Lazarevi}u- rekao je Igwatovi}. Savet je, kako je dodao, tako|e veoma zainteresovan za pitawe arhiva Tribunala, odnosno za to {ta }e postati deo wegove arhive. Obja{wavaju}i zahtev Srbije da joj se omogu}i da primi na izdr`avawe kazne osobe osu|ene pred Tribunalom, Igwatovi} je rekao da je ta inicijativa proistekla iz ~iwenice da Srbija `eli da podeli odgovornost i teret s ostalim dr`avama u ~ijim zatvorima ha{ki osu|enici ve} izdr`avaju kazne i iz mi{qewa da mogu}nost resocijalizacije osu|enih lica ima najve}e {anse upravo u Srbiji. - Savet bezbednosti UN to ne mo`e odobriti bez izmene stava generalnog sekretara, a on stav iz 1993. godine ne}e preispitati bez pozitivnog mi{qewa sudija i Tu`ila{tva Tribunala. I tu smo imali razli~ite pristupe. Karla DelPonte je ovu ideju podr`ala, jer je smatrala da }e mogu}nost da se kazne izdr`avaju u svojim dr`avama motivisati begunce da se dobrovoqno predaju. Bramerc, me|utim, nije preterano naklowen ovoj ideji - rekao je Igwatovi}. (Tanjug)

Srpska policija je do polovine kilograma te vrste marihuane. juna ove godine zaplenila oko 800 Prethodno je, polovinom maja, u kilograma raznih vrsta narkotiakciji „Cepelin”, u Beogradu zaka, najvi{e u Beogradu, a me|u koplewena velika koli~ina ve{ta~jima preovladava posebna vrsta ki gajene marihuane-”skanka” - 270 marihunane - „skank”. kilograma gotovog proizvoda i U prva ~etiri meseca, po poda200 kilograma sirove marihuane, cima Ministarstva unutra{wih ~ija vrednost iznosi oko milion i poslova, u 1.357 zaplena na podpo evra. ru~ju Srbije oduzeto je ukupno Na podru~ju Beograda, od janua222,36 kilograma razne vrste drora do kraja aprila ove godine, inage, a najvi{e u Beogradu - 75,7 ki~e bilo je ukupno 426 zaplena ralograma. Na podru~ju Beograda, i znih vrsta narkotika me|u kojima u maju i junu zaplei 71,5 kilograma weno je najvi{e marihuane, 1,8 kiNa podru~ju narkotika a samo u lograma heroina i Novog Sada u periodu 0,78 kilograma ko~etiri odvojena januar–april slu~aja ukupno 552 kaina. ukupno je oduzeto kilograma marihuU tom periodu, ane. po podacima 28,5 kilograma Beogradska poMUP-a dostavqenarkotika licija, saop{teno nim Tanjugu, na je 13. juna, otkrila podru~ju Kraqeva je dve ilegalne laboratorije za zapleweno je ukupno 70 kilograma proizvodwu opojne droge marihua- raznih narkotika me|u kojima je ne - „skank”, u ve{ta~kim uslovi- bilo 67,2 kilograma marihuane i ma i zaplenila ukupno oko 72 ki- 2,7 kilograma heroina. lograma ove droge. Vrednost obe Na podru~ju Novog Sada, u perilaboratorije i ure|aja procewuje odu januar - april ukupno je oduzese na tri miliona dinara, a vred- to 28,5 kilograma narkotika me|u nost zaplewene marihuane je osam kojima 24,2 kilograma marihuane, miliona dinara. 1,09 kilograma kokaina i 0,99 kiSrpska policija je 28. maja u Be- lograma heroina. ogradu uhapsila ~etvoricu osumU tom intervalu, na podru~ju wi~enih za prodaju droge skank, a Jagodine ukupno je zapleweno 4,9 prilikom akcije prona|eno je 10 kilograma droge, na teritoriji

Jednaodotkrivenihlaboratorijazaproizvodwuskanka

Vrawa oduzeto je 4,46 kilograma narkotika dok je na podru~ju Zaje~ara oduzeto 2,55 kilograma raznih vrsta droge. Na podru~ju Pan~eva, u 39 zaplena ukupno je oduzeto 5,87 kilograma droge, na teritoriji Sremske Mitrovice, u 31 zapleni je oduzeto 3,43 kilograma narkotika dok je na podru~ju Sombora, u 23 zaplene oduzeto 3,08 kilograma narkotika. U tom periodu, na podru~ju Kru{evac u 52 zplene oduzeto je ukupno 4,75 kilograma narkotika me|u kojima najvi{e marihuane - 468

kilograma dok je na teritoriji [apca ukupno oduzeto 2,32 kilograma droge. Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, u peridou januar - april, oduzela je 2,647 kilograma doroge me|u kojima najvi{e heroina - 2,64 kilograma dok je kragujeva~ka policija ukupno oduzela 3,44 kilograma narkotika. Na podru~ju Srbije, u prvom kvartalu zapleweno je i 1842 komada tableta sinteti~ke droge ekstazi i 11 komada tableta „lsd” kao i 363,26 grama ha{i{a.

ULI^NI RAZBOJNICI TERORI[U NOVOSA\ANE

Ciglomuglavu zbogmobilnog

Napadi mawih i ve}ih grupa maloletnika i malo starijih nasilnika postali su svakodnevnica u Novom Sadu, a svakog vikenda po nekoliko mladih qudi zavr{i s lak{im i te`im povredama iz ovakvih sukoba. Scenario ovih incidenata je uglavnom isti i po~iwe tako {to grupa huligana presre}e jednog ili dvojicu momaka i tra`i novac, mobilni, nakit ili bilo kakvu drugu vrednu stvar. Bez obzira da li `rtve pru`e otpor ili mirno predaju ono {to uli~ni razbojnici tra`e, zavr{ava se brutalnim prebijawem `rtve pri ~emu se koriste palice, metalni bokseri, {ipke, cigle i no`evi. U zoru izme|u petka i subote, trojica za sada nepoznatih napada~a pri{la su Novosa|aninu GoranuS. (22), koji se vra}ao iz izlaska, i tra`ila da im preda novac i mobilni telefon. Kada ih je upitao za{to bi to uradio, jedan od napada~a je izvukao no` i krenuo na wega. Razbojnika s no`em Goran je uspeo da odgurne i kada se uhvatio u ko{tac s drugim, tre}i ga je udario ciglom u glavu. Od zadobijenog udarca napadnuti mladi} je pao, a huligani su krenuli da ga {utiraju. Sre}om, uspeo je da se pridigne uz jedan parkirani automobil, nakon ~ega su napada~i pobegli.

Povre|eni momak je oti{ao do svoje ku}e, koja je u blizini, a zatim u Urgentni centar, gde su mu kontatovane povrede po ~itavoj levoj strani glave i lice, nastale od udarca ciglom. Policija je na-

kada su napada~i maloletniku slomili {aku i 22 zuba. Ono {to naro~ito brine jeste da su po~inioci ovakvih dela sve mla|i i da je sve vi{e maloletnika ume{ano u wih. Pri tom ne pre-

pravila zapisnik o ovom nemilom doga|aju, ali napada~i, za sada, nisu uhva}eni. Ovo je samo jo{ jedan u nizu ovakvih brutalnih napada, koji su u posledwih par godina sve u~estaliji. Samo u posledwih par meseci dogodile su se na desetine ovakvih slu~ajeva, a neki od napada su zavr{eni i smrtnim posledicama ili izuzetno te{kim povredama kao u slu~aju od pre nekoliko dana

zaju da napadnu bilo koga, bilo gde i u bilo koje vreme, {to govori da nemaju nikakav strah od posledica onoga {to ~ine. Mnogi napadi i otima~ine ne budu ni zavedeni u policijskoj evidenciji, jer su `rtve ~esto u strahu da }e ukoliko prijave slu~aj opet biti na meti napada, a u nekim slu~ajevima su jednostavnu sre}ni {to su izvukli `ivu glavu i slu~aj ni ne stigne do policije.

Tako je ostao nezabele`en slu~aj od pre nekoliko meseci kada su {estorica maskiranih napada~a oko pono}i kod Spensa pri{la trojici odraslih qudi i uz pretwu no`evima, koje su dvojici bukvalno stavili pod grlo, oteli novac i mobilne telefone. Jo{ je drasti~niji slu~aj se pre tri meseca desio u @elezni~koj ulici, tako|e u no}nim satima kada se jedan od stanara pobunio protiv galame koju je ispred zgrade stvarala grupa mladi}a. ^ovek u sedmoj deceniji `ivota je si{ao ispred zgrade ne bi li ih upozorio da to ne rade, a obesni huligani su ga brutalno prebili. Nesre}ni ~ovek je nakon mesec dana preminuo zbog unutra{wih povreda koje su mu naneli. Sli~ne pri~e iz Novog Sada konstatno sti`u bilo kroz redovna saop{tewa policije ili kroz nezvani~ne puteve od samih gra|ana i ono {to je sigurno da je broj ovakvih dela u velikom porastu o ~emu svedo~i i policijska statistika koja ve} par godina zaredom bele`i rast broja maloletnika u krivi~nim delima, pogotovo u razbojni{tvima i nasilni~kom pona{awu {to su dela koja tako|e bele`e rast. N. Perkovi}

KRAJ SU\EWA U SLU^AJU „BAYINA GRUPA“

Optu`enipori~u{verccigareta - Ve} 12 godina prisustvujem diktaturi pravne nepravde prema meni - kazao je ju~e u zavr{noj re~i biv{i direktor Savezne uprave carine MihaqKertes, jedan od devetorice optu`enih pred Specijalnim sudom, u predmetu „Stoj~i}“, „duvanskoj aferi“ iz devedesetih godina pro{log veka. Na samom kraju su|ewa, u izlagawu zavr{nih re~i odbrane, ~uli su se predlozi sudu da izrekne osloba|aju}u presudu, uz ocene da „nije dokazana nijedna od optu`bi“ kojima se okrivqeni terete da su u toku februara 1997. godine u~estvovali u nezakonitom prometu cigareta u okviru grupe, ~iji su organizatori ozna~eni tada{wi policijski funkcioner, sada pokojni Radovan Stoj~i} Baxa i wegov brat Sini{aStoj~i}, vlasnik firme „R5 kompani“ u Ni{u.

- Izjavqujem da sam nevin - kazao je Mihaq Kertes je u zavr{noj re~i. Ocenio je da je „nakon svih izvedenih ~iwenica jasno da nije ~lan nikakve organizovane kriminalne grupe, ni u ovom ni u drugim predmetima“ koji su se protiv wega vodili ili su jo{ uvek u toku u Specijalnom sudu. – Radi se o surovom obra~unu sa mnom koji se `eli provu}i kroz pravnu formu i kroz sud. Optu`nice u sva tri duvanska predmeta - slu~ajevima „Stoj~i}“, „Suboti}“, „Bajru{evi}“ su iste, a kad se tome doda predmet „Kipar“ pravni cirkus je komletan - kazao je Kertes. Naglasio je da „o profesionalnosti kojom je obavqao funkciju generalanog direktora SUC-a govori to {to ga je krajem 2006. godine Evropska carinska asocijaci-

ja imenovala za carinskog eksperta. - Ja sam u periodu sankcija tokom dvedestih dao nemerqiv doprinos da moja dr`ava opstane. Ovo {to mi se de{ava u mojoj zemqi, poruka je da dr`avu ne treba braniti na na~in na koji treba da se brani. Do{lo je vreme da je ne sme{ braniti, to je trenutak u kojem se nalazi - rekao je Kertes i dodao da ispa{ta zbog toga {to je predstavnik nekada{weg Milo{evi}evog re`ima. Kertes se u svemu saglasio sa zavr{nom re~i svog advokata PredragaMilovan~evi}a, koji je, analiziraju}i proces i izvedene dokaze, u zavr{noj re~i tvrdio da optu`be nisu dokazane, ali i da je „postupak nedopu{ten“. Prvookrivqeni Sini{a Stoj~i} je u zavr{noj re~i naglasio da

„nikad nije zloupotrebio slu`beni polo`aj u svojoj firmi ’R5’ kompani na bilo koji na~in, a kamoli za {verc cigareta“. - Nije bilo kriminalne grupe, nije bilo {verca cigareta. Re~ je o politi~ki montiranom procesu protiv mene i mog mrtvog brata Radovana Stoj~i}a koji je po~etkom 1997 bio na~elnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Posebno je bolno {to je u optu`nici moj pokojni brat, koji se uvek borio protiv kriminala, ozna~en kao organizator grupe, a mrtav ~ovek ne mo`e da se brani - naveo je Sini{a Stoj~i}. On je podvukao da nema dokaza za optu`be, zbog toga {to ni on ni wegov brat nisu uradili bilo {to od onoga {to im se pripisuje. J. J.


SPORT

ponedeqak18.jun2012.

VOJVODINADANASPO^IWEPRIPREMEZANOVUSEZONU

dnevnik

c m y

16

IZVEZDADANASPALIAKUMULATORE

Kadrovskedileme [esttestovado startauLigiEvrope (ne)ko~eProsine~kog Odmor je za fudbalere Vojvodine zavr{en i oni danas, na terenima u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov”, po~iwu pripreme za novu sezonu. Pred crveno-belima su ~etiri nedeqe rada u kojima }e {ef stru~nog {taba Zlatomir Zagor~i} i wegovi saradnici imati priliku da posla`u kockice i omogu}e ekipi da spremna do~eka start u drugom

- Prakti~no, od mog naimnovawa za {efa struke, iako su igra~i bili na odmoru, ~lanovi stru~nog {taba i uprave imali su non-stop obaveze i bavili se organizacijom predstoje}ih priprema. Na spisku igra~a je oko 30 imena, s tim da }e neki od wih, kako su najavili i za {ta su dobili dozvolu kluba, kasniti s dolaskom.

SranijihpripremafudbaleraVojvodine

kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, koje se igra 19. jula. Zagor~i} se ju~e kasno popodne vratio s Eura 2012, gde je pratio utakmice u A grupi, koje su igrane u Var{avi. - Bilo je to izuzetno lepo i korisno iskustvo za mene u sklopu {kolovawa i puno toga sam imao priliku da vidim - rekao je Zagor~i}. - U`ivo sam pratio duele Rusija - Poqska i Rusija - Gr~ka i bio sam, eto, svedok eliminacije jednog od favorita, reprezentacije Rusije. Ve} od danas okrenu}ete se radu s kandidatima za prvi tim Vojvodine?

Kako ste zamislili prve dve nedeqe treninga koje }ete odraditi u Novom Sadu? - Danas }emo imati, odmah po okupqawu, uvodni trening, a ve} od sutra po~iwemo s udarni~kim tempom rada. Igra~i su dobili plan treninga za period dok su bili na odmoru i iskreno se nadam da su ga se pridr`avali, odnosno da }e sti}i s dobrom osnovom za ono {to sledi. Nemamo puno vremena i podeli}emo fudbalere na grupe, po kojima }e obaviti medicinska testirawa u toku narednih nekoliko dana. Ve} 23. juna igramo i prvu test utakmicu, najverovatnije s ekipom Jedin-

stva iz Stare Pazove. Akcenat u radu bi}e na fizi~koj pripremi, ali }emo te treninge kombinovati s onima u kojima }e u fokusu biti sama igra. Trenira}emo dva puta dnevno, postoji sistem koji }emo primeniti, a prvi potpuno slobodni dan igra~ik }e dobiti tek po povratku s priprema u Austriji (3. do 13. jul). Da li je i daqe aktuelan plan da ekipa tokom priprema odigra {est utakmica? - Da, u prvoj fazi odigra}emo dve utakmice u Novom Sadu, a onda }e uslediti jo{ ~etiri susreta u Austriji. Zna se da su Kopenhagen (6. jul) i Jablonec (11. jul) dva sigurna rivala, a tokom narednih nekoliko dana zna}e se i imena dva preostala suparnika. U svakom slu~aju, nastoja}emo da te utakmice iskoristimo na najboqi mogu}i na~in i da prvi duel u kvalifikacijama za Ligu Evrope, koji se igra 19. jula, do~ekamo maksimalno pripremqeni. Sude}i po spisku igra~a, ra~unate na skoro isti tim kao i u pro{loj sezoni? - Ta~no je, na spisku su poznata imena, plus igra~i koji se vra}aju s pozajmica i trojica na{ih omladinaca koji su prikqu~eni seniorskom sastavu. Tu su i novajlije Be~eli} i Deleti} i sigurno je da }emo pomalditi tim. Danas tako|e po~iwe i prelazni rok, pa moramo da ra~unamo i s tim, jer su odlasci i dolasci neminovnost srpskog fudbala i klubovi `ive od prodaje najboqih igra~a. Ipak, za sada imamo spisak od tih 30 imena i po~iwemo s radom i vide}emo {ta }e se doga|ati u narednim danima - zakqu~io je Zlatomir Zagor~i}. A.Predojevi}

ZAVR[EN„VOJVODINAHOMAKUP2012”

Do|itenamponovo Polufinalnim i finalnim susretima, ju~e je zavr{en prvi me|unarodni de~iji fudbalski festival „Vojvodina Homa Kup 2012“. Pehari, medaqe i plakete dobili su svoje nove vlasnike. Pobedni~ka pesma i razdragani glasovi odjekivali su terenima u FC „Vujadin Bo{kov”, a bilo je, naravno, i suza, onih iskrenih, de~ijih. Tako je to, uostalom, uvek kada igraju najmla|i. Sjajno organizovano takmi~ewe s velikim brojem u~esnika, prosto je tokom proteklog vikenda teralo na radost u i same u~esnike, ali i sve one koji su wihove utakmice i dru`ewe gledali. Bilo je tu puno roditeqa, prijateqa, ro|aka, ali, bogami, i stru~waka koji su budno pratili ume}e nekih novih, budu}ih fudbalera. ^iwenica koja se posle svega vi|enog name}e, jeste da je takmi~ewe koje je tokom tri dana okupilo 124 ekipe iz 11 evropskih zemaqa, polo`ilo ispit i pokazalo da se i u Srbiji mogu organizovati ovakve manife-

Detaqsjedneodutakmica

stacije. Koliko je interesovawe u javnosti izazvao ovaj doga|aj, najboqe govori ~iwenica da je tokom tri takmi~arska dana FC „Vujadin Bo{kov“ bio steci{te velikog broja poznatih li~nosti iz sveta sporta. Bili su tu Radomir Krsti}, Ilija Panteli}, Dejan Govedarica, Zoran Mijanovi}, Dragoqub Bekvalac, Milan Jovanovi}, Gojko Ka~ar, Milo{ Krasi}, Qubi{a Dun|erski, Sa{a

Pobednicipogodi{tima 1998.godi{te:1.Vojvodina,2.FKJezero(Plav,CrnaGora),3. [FBolesnikov(NoviSad). 1999.godi{te:1.Sjevernazvijezda(BijeloPoqe,CrnaGora),2. Akademnija „Krpan-Babi}“ (Osijek, Hrvatska), 3. Spartak (Trnava, Slova~ka). 2000. godi{te: 1. Vojvodina, 2. CFK Vrbas , 3. [F Vojvodina ([id). 2001.godi{te:1.Rabotni~ki(Skopqe,Makedonija),2.[FBolesnikov,3.FKPetarPua~a. 2002.godi{te:1.AkademijaBambi(Zrewanin),2.SpartakZlatiborvoda(Subotica),3.[FBistrica(NoviSad). 2003. godi{te: 1. Politehnika (Temi{var, Rumunija), 2. PAOK (Solun,Gr~ka),3.SpartakZlatiborvoda. 2004.godi{te:1.FKPetarPua~a,2.[FBolesnikov,3.Indeks

Foto:F.Baki}

Drakuli}. Videli smo i Petra Krpan, biv{eg reprezentativca Hrvatske, ali i. na veliko iznena|ewe prisutnih, nekada{weg najboqeg argentinskog odbojka{a Markosa Milinkovi}a. Nagrade za fer-plej na „Vojvodina Homa kupu 2012”, iz ruku reprezentativca Srbije i biv{eg igra~a Vojvodine Gojka Ka~ara, dobile su ekipe Bajine Ba{te (1998), Spartaka iz Trnave (1999), Borca iz Bawaluke (2000), Forza Vojvodina iz Beograda (2001), Vojvodine Stari Banovci (2002), U`goroda iz Ukrajine (2003) i Jedinstva iz Gospo|inaca (2004). Trofeje pobednicima predali su Radomir Krsti} (za 1998. godi{te), Ilija Panteli} (1999), Dragoqub Bekvalac (2000), Milan Jovanovi} (2001), Milo{ Krasi} (2002), Radisav Rabrenovi} (2003) i Ratko Butorovi} (2004). Po zavr{etku finalnih utakmica, kako to obi~no i biva, mladi fudbaleri dogovorili su novi sastanak, idu}e godine, na drugom „Vojvodina Homa kupu”. A.P.

BARA@ZAPOPUNUNOVOSADSKELIGE

@abaqciufinalu Budu}nost-@SK2:2(2:1),penalima4:6 TEMERIN: Igrali{te TSK-a, gledalaca 500, sudija Minakovi} (Novi Sad), strelci: Fej|i u 20. Mandi} u 36. za Budu}nost, Goli} u 33. i Brkqak u 75. minutu za @SK. @uti kartoni: Horvat (Budu}nost), Zago-

rac, Radanovi} (@SK). Crveni karton: Zagorac (@SK) BUDU]NOST: Qubi~i} 6, Horvat 6 ([tajfer 6), O`vat 6, Zori} 6, Mandi} 7, \uki} 6, Fej|i 6, Severiwi 6 ( Hatala 6), Niki} 6, Luki} 6, [tajfer 6 (Ili~i} -).

@SK: Dovedan 7, Zagorac 6, Topi} 6 (Stojanovi} 7), Medi} 7, Osatkovski 6, Bojovi} 7, Radanovi} 7, Popadi} 6 (\ur|i} 6), Bukvi} 6 (Havim 7), Brkqa~ 7, Goli} 7. D.Ivani}

Odmor je za crveno-bele zavr{en i danas }e trener Robert Prosine~ki obaviti prozivku i ozna~iti po~etak pripremnog perioda. Istina, reprezentativci }e se prikqu~iti nekoliko dana kasnije, jer su imali produ`eni predah zbog naporne turneje s nacionalnim timom. Stru~ni {tab do`iveo je prinudne promene, jer su ekipu napustili pomo}nici Marovi} i \urovi}. Nezadovoqni statusom i finansijskim uslovima, kreira}e samostalne karijere. Prosine~ki je problem brzo prevazi{ao anga`ovawem ambicioznog trenera iz omladinskog pogona Ivice Mom~ilovi}a. - Program rada je preciziran. Slede uobi~ajene testirawa i pregledi u Beogradu, potom odlazak u Sloveniju i kasnije na Zlatibor - istakao je Prosine~ki. Napravqen je i kalendar kontrolnih utakmica. Ve} 27. juna crveno-beli }e odmeriti snage sa qubqanskom Olimpijom ~iji je sportski direktor nekada{wi prvotimac Zvezde Milenko A}imovi}. Tri dana kasnije sledi me~ protiv Dom`ala, a slovena~ki deo priprema zavr{ava se 2. jula, susretom s Koprom. Sledi potom selidba na Zlatibor, a 6. jula i utakmica protiv {ampiona Makedonije Vardara. Posledwi me~ zakazan je za 9. jul, a rival je novi prvoliga{, Jedinstvo iz U`ica. ODLI^ANREZULTAT NA[EGSTRU^WAKA UVAQADOLIDU

\uki}u{ao uPrimeru Fudbaleri Vaqadolida vratili su se u Primeru posle dve godine boravka u Segundi. Pro{le godine zastali su u bara`u, a ove su uspeli da elimini{u Kordobu, pa Alkorkon. Odlu~uju}i me~ odigran je u subotu uve~e na stadionu Hoze Zoriqa u Vaqadolidu, gde je ekipa na{eg stru~waka Miroslava \uki}a, biv{eg trenera Partizana, Muskrona, Erkulesa i reprezentacije Srbije, izborila remi sa Alkorkonom (1:1). Dovoqan, ispostavilo se, za uspeh. Gosti su poveli golom Fernanda Salesa, ali je radost doma}im navija~ima ponovo doneo Havi Guera, strelac odlu~uju}eg gola i u prvom finalnom me~u. Vaqadolid i Miroslav \uki} uspeli su da ostvare ciq zacrtan pro{log leta - obezbedili su 41. u~e{}e u Primeri. Biv{i srpski reprezentativac ponovo }e u~estvovati u takmi~ewu u kojem je izgradio fudbalsko ime kao igra~. Podsetimo da je po odlasku iz Rada (1990. godine) sedam sezona nosio dres Deportivo La Koruwe, {est Valensije, a oprostio se od profesionalnog igrawa na Tenerifima.

Prvi takmi~arski ispit zvezdu o~ekuje 19. jula u okviru kvalifikacija za Ligu Evrope. - Imamo dovoqno vremena da se spremimo za nove izazove, a po{to je okosnica ekipe tu i proces

RobertProsine~ki

uigravawa }e trajati kra}e - konstatovao je Prosine~ki. Prelazni rok proti~e bez ve}ih uzbu|ewa. Nekoliko Zvezdinih klinaca je profesionalnim ugovorima prekomandovano u A tim (Stojkovi}, Spaji} i Lukovi}), anga`ovan je i levi bek Kragujev~ana Qubo Spaji}. Najva`niji transfer treba da bude realizovan u narednim danima. Australijanac srpskog porekla, Eli Babaq (20), napa-

da~ Melburn hartsa, pro{ao je lekarske preglede. Korpulentni golgeter (194 cm) treba da stavi paraf na ugovor, a ~itava akvizicija bi}e vredna oko 400.000 evra. - O~ekujem promociju, kre}em s radom u `eqi da se {to pre upoznam sa saigra~ima i zahtevima trenera Prosine~kog. Verujem da }e to i}i kako treba, jer ekipa je mlada, `eqna dokazivawa i trofeja. To su i moji ciqevi - poru~io je Babaq. Nisu re{ene sve dileme oko nastavka saradwe sa To{i}em i Lazovi}em, kojima su ponu|eni novi ugovori. Evandro se oglasio putem menaxera, izraziv{i nezadovoqstvo zbog nagomilanih dugova iz proteklog perioda. Postoje ponude i za Borhu, kao i mogu}nost da napusti redove Zvezde. Na meti mnogih klubova za zapada je i Sr|an Mijailovi}. Konkretnih ponuda za momke koji imaju zeleno svetlo za odlazak u inostranstvo, a to su Miki}, Petkovi} i Dimitrijevi}, jo{ uvek nema. Evropsko prvenstvo koje je u punom jeku uti~e na rad tr`i{ta, pa se realizacija odre|enih transfera mo`e o~ekivati tek za dve nedeqe. Puno je kadrovskih nedoumica na Marakani pod teretom finansijske krize, ali osnovni ciq se ne mewa, a to je povratak titule. Z.Rangelov

DANASUSTAROJPAZOVI IZBORNASKUP[TINATRENERA

\ori}favorit Danas }e u Ku}i fudbala u Staroj Pazovi, biti odr`ana Izborna skup{tina Organizacije trenera Srbije. Od sedam ta~aka dnevnog reda, najzanimqivije }e biti kada na red do|e izbor predsednika, odnosno budu}eg prvog ~oveka srpske fudbalske struke. Trenutno su u opticaju tri mogu}a re{ewa, odnosno kandidata, a da je favorit niko drugi, nego neuni{tivi Milovan \ori}. Konkurenti }e mu, navodi se u najavi doga|aja, biti Miroqub Ostoji} i Nenad Milovanovi}. Prekaqeni fudbalski pregalac „Bata \ora” trenutno jedini ima podr{ku dva regiona, Beograda i Isto~ne Srbije, dok iza Ostoji}a navodno stoji Vojvodina, a iza Milovanovi}a region Zapadne Srbije. S ovog mesta danas }e oti}i Vladica Petrovi}, koji je brigu o srpskoj struci preuzeo po odlasku Qupka Petrovi}a u Kazahstan. Ukoliko „Bata \ora” dobije i ovaj kadrovski rat, bi}e to wegov povratak iz „prevremene penzije” u koju je oti{ao posle debakla s talentovanom generacijom fudbalera ro|enih 1994. godine, koja mu je poverena. „Prvi srpski bek” s klincima nije uspeo da se plasira na Mundijal u Meksiku i tada je rekao: - Odlazim ~ist iz prqavog fudbala. Istekao mi je profesionalni ugovor, ali ostajem kao amater uz bubamaru.

Milovan\ori}

Ono {to nije rekao je da }e to va`iti samo godinu dana. \ori} ima 66 godina i u jednom kratkom periodu trenerske karijere vodio je reprezentaciju Jugoslavije 2001. godine, tokom kvalifikacija za Mundijal 2002. godinegde nas, na kraju, nije bilo. Kao trener, „Bata \ora” vodio je ^ukari~ki jo{ 1978. godine, a potom Napredak, Sutjesku, Pri{tinu, El Salvador, San Migel, Budu}nost, Radni~ki Ni{, Borac ^a~ak, Agiqu, El Salvador, mladu reprezentaciju Jugoslavije (izgubio u Beogradu od Hrvatske 6:2), Peking, seniorsku reprezentaciju Jugoslavije i, posle deset godina pauze, bila mu je poverena kadetska reprezentacija Srbije.

FINANSIJERBANATAMIRKOVU^UREVI]

Gradunijedofudbala Mada je iza fudbalera Banata do sada najslabija sezona u Prvoj ligi i premda je malo falilo da pre|u u ni`i rang takmi~ewa, glavni finansijer zrewaninskog kluba, poznati srpski biznismen Mirko Vu~urevi}, ne odustaje od ideje da Zrewanince vrati u elitnu Superligu Srbije. Igra~i se nadaju da }e protekla sezona biti brzo zaboravqena, po{to im nije donela ni{ta dobro. Pogotovo jer su je i zavr{ili porazom u Somboru od Radni~kog (1:4) koji }e, uprkos pobedi nad Zrewanincima, napustiti prvoliga{ko dru{tvo. Vu~urevi} je najavio dolazak novog {efa stru~nog {taba, jer se Radivoje Dra{kovi} povla~i s trenerske klupe, a u izjavi novinarima napomenuo je i da }e biti velikih promena u igra~kom kadru. Ali, da bi uspeo u nameri da Banat vrati u elitni rang, gde je nekad odmeravao snage s Partizanom, Crvenom zvezdom, Vojvodinom i ostalim superliga{ima, vlasnik {vajcarske fabrike satova “Nivada” zatra`i}e pomo} od lokalne samouprave u Zrewaninu. - Inicira}u razgovor s ~elnicima gradske uprave. @elim da se dogovorimo o daqoj saradwi.

Ona mora da bude boqa i obuhvatnija, po ugledu na druge gradove kao {to su Kragujevac, Jagodina, In|ija, Kru{evac... Tamo se fudbalu pridaje mnogo ve}a pa`wa nego {to je to trenutno u Zrewaninu - poru~io je Vu~urevi}. On je i koncem 2010. godine, podse}aju}i da je zakupac gradskog stadiona u Kara|or|evom parku, prozvao gradske ~elnike da su potpuno nezainteresovani za sudbinu ovog sportskog objekta i fudbala uop{te. - S gradom imam ugovor o zakupu na 25 godina i lokalna samouprava bi trebalo da ga respektuje. Na`alost, ona se ne pridr`ava tog ugovora. Stekao sam utisak da grad nije zainteresovan za to da fudbal `ivi u Zrewaninu. Na stadionu su pasli krave i kowi dok nisam do{ao. Umesto da mi se zahvale na svemu {to sam uradio, gradona~elnik ne}e ni da me primi da bismo razgovarali o postavqawu rasvete na stadion. A, u Fudbalskom savezu Srbije me guraju da to u~inim. Nije sporno da dam svoje pare, 200.000 ili 300.000 evra, a grad i ne mora ako nema – naglasio je tada Vu~urevi}. @.Balaban


SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

17

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI GOLMAN ITALIJE \ANLUI\I BUFON

PRED VE^ERA[WU UTAKMICU C GRUPE [PANIJA–HRVATSKA

Uvek tra`imo alibi Bili}: Irci bi mogli da pomognu

Golman reprezentacije Italije\anlui|iBufonporu~ioje medijima u domovini da prestanudasebavenebitnimstvarima predve~era{wuutakmicusIrskom.Bufonovareakcijastigla

je po{to su se dnevne novine u Italiji vi{e bavile potencijalnomname{taqkomme~aizme|u Hrvatske i [panije i rezultatom 2:2, koji bi azure poslao ku}i,negoutakmicomsIrskom.

\anlui|i Bufon

-Uposledwadvadana,qudisu samo pri~ali o mogu}noj name{taqki.Samomisumwamoutakve stvari, kao da smo se pretplatili na to. Kao da je isto igrati nere{eno i igrati ba{ 2:2. Kao da je ~uvawe rezultata koji pogoduje obema ekipama u posledwih 20 minuta, isto kao name{taweutakmice.Kaodasu svi ostali krivci i kao da bismoprikrilisvojunesigurnost, uvek tra`imo alibi - rekao je Bufon. Bufon je potom poru~io svojimsaigra~imadabudupotpuno koncentrisani protiv ekipe \ovanija Trapatonija i da ne mislenateorijezavere. -Trebadasefokusiranosamo na sebe i pobedimo. Sve ostalo nijebitno,moramodaprestanemo da mislimo kao gubitnici naglasiojeBufon.

ZBOG POVREDE KOLENA

Baloteli neizvestan Napada~ fudbalske reprezentacije Italije Mario Baloteli mogao bi da propusti ve~era{wime~sIrskomuposledwem kolu grupe B na EP. Baloteli je u subotu na treningu azura povredio koleno, pajewegovnastuppodznakom pitawa. Iz Fudbalskog saveza Italijesaop{tilisudajefudbaler Man~ester sitija pretrpeo lak{u povredu desnog kolena i da }e posle lekarskih pregledaodlu~itidali}ese Mariona}inaterenu.Tamno-

NOVI DISCIPLINSKI POSTUPAK

UEFA ka`wava i Engleze Evropska fudbalska unija pokrenulajedisciplinskipostupak protivengleskeFudbalskeasocijacijezbogpona{awawenihnavija~atokomutakmiceEPsa[vedskom. UEFA je saop{tila da poku{aj upada navija~a na teren na Olimpijskom stadionu u Kijevu predstavqa „neprikladno pona{awe”. U saop{tewu se navodi da }e kontrolno i disciplinsko telo UEFArazmotritislu~ajusredu, a Engleska }e verovatno dobiti mawunov~anukaznu. Engleska je u utakmici 2. kola EPugrupiDpobedilareprezentaciju[vedskes3:2.Navija~isu, proslavqaju}i postignut gol, tr~alipostaziokoterenaprenego {tosuizzaustavili~uvari.

putiItalijanjeve}imaoproblema s istim kolenom 2010. godine,atadajezbogoperecijedvamesecabiovanterena. Baloteli u prethodne dve utakmicenijeopravdaoo~ekivawa, po{to se nije upisao u listu strelaca, a oba puta je izlazioizigreudrugompoluvremenu. Umesto wega na teren je ulazio veteran italijanske reprezentacije AntonioDiNatale,kojibiseive~eras mogao na}i u startnoj postavi azura, zajedno s imewakomKasanom.

Blan predvi|a gol Benzeme Francuski reprezentativac Karim Benzema nada se da }e u utakmicisa[vedskomponovopokazatidajeuformi,atrenerLoran Blan ~ak predvi|a da }e po-

2:0,proturiv{iloptuve{timpasom do Johana Kabaje, od wega se vi{eo~ekivalo.Onjeu47me|unarodnih utakmica postigao 15 golova,{toje,sobziromnawego-

Loran Blan

sti}igol.Francuskajeblizutoga dasekvalifikujeza~etvrtfinale Evropskog prvenstva u fudbalu,alizvezdareprezentacijeBenzemadosadanijeblistao. MadajeovajfudbalerRealMadridaodigraova`nuuloguupobedi Francuske nad Ukrajinom od

ve mogu}nosti, mawe od o~ekivanog. U prethodnih 14 utakmica za reperezentaciju Francuske, Benzema je postigao tri gola, dok na {ampionatima nije postigao ni jedan,nakon{tojeizostavqeniz kombinacijezaMundijal2010.

-Tojevrlova`no,jerondai odbranaimaprilikudaseodmori.Mismospremniifizi~kii psihi~ki, jer sve {to smo pro{li od Istanbula samo nas je oja~alo. Na{ plan je jasan, `elimo da {to du`e ostanemo ovde,`elimodaodemouUkrajinu. Utodubokoverujemo,jermismo

2 1 1 0

0 1 1 2

1:1 4:1 1:2 1:1 0:1 0:1 6 4 4 2

1 1 1 1

4:5 3:3 5:3 2:3

0 1 1 2

0:1 1:0 2:3 1:2 sino} sino} 3:1 6 3:3 3 3:3 3 1:3 0

B grupa

C grupa

Mario Baloteli

Svi name{taju utakmice

PRED ME^ SA [VE\ANIMA

daonabudenalikna{imigrama protivEngleskeuZagrebu(2:0), Nema~ke u Klagenfurtu (2:1) i TurskeuIstanbulu(3:0). Da li vi verujete da }e biti famoznih 2:2 u me~u s crvenom furijom? -Madajte,molimvas,sviname{taju!-odgovoriojeBili}.

A grupa Poqska–Gr~ka Rusija–^e{ka Gr~ka–^e{ka Poqska–Rusija Rusija–Gr~ka Poqska–^e{ka 1.^e{ka 3 2.Gr~ka 3 3.Rusija 3 4.Poqska 3

Holandija–Danska Nema~ka–Portugalija Danska–Portugalija Holandija–Nema~ka Portugalija–Holandija Danska–Nema~ka 1.Nema~ka 2 2 0 2.Danska 2 1 0 3.Portugal 2 1 0 4.Holandija 2 0 0

ITALIJANSKI TRENER MAR]ELO LIPI PRED DUEL [PANIJA–HRVATSKA

Legendarni italijanski fudbalski trener Mar}elo Lipi izjaviojedasviname{tajuutakmiceidasepla{ikako}e[panija i Hrvatska „dogovoriti” rezultat 2:2 u ve~era{wem duelu.TakavishoduposledwemkolugrupeCEvropskogprvenstva odveo bi i [pance i Hrvate u ~etvrtfinale, a Azure poslao ku}i - Svi sam o opt u` uj u nas, Italijane kako name{tamo, a verujtemi,tosvirade,pa~ak i[panci.Akomenineverujete,pitajtefudbalereViqareala, koji su nedavno ispali iz lige jer su Rajo Vaqekano i Granada dogovorili remi i to

Selektor reprezentacije Hrvatske Slaven Bili} odr`ao je konferenciju za novinare u hotelu Rezident u Sopotu. Ve} na po~etku do~ekalo ga je pitawe kakoseose}a,sobziromnatoda biutakmicasa[panijommogla da mu bude posledwa na klupi dr`avnogtima. -Dubokosamube|enda}emi duelsa{panijomne}ebitiposledwi, a ako i bude, oti}i }u potpunosigurandasmomojisaradniciijanapraviliodli~an posao.[tagoddasedogodi,mo`emo da odemo uzdignuta ~ela. Protiv[panijeo~ekujemdaodigramonajboquutakmicuikadi

uposledwimminutima-rekao jeLipi. Selektor Azura na {ampionatu sveta u Nema~koj kada je osvojenatitulasmatradajevrlorealnodase[panciiHrvatedogovore. - Naravno da }e pre me~a svi pri~atikakoidunapobedu,ali tokom utakmice vodi se ra~una samooli~niminteresima,a~iwenicajedarezultat2:2ili3:3 odgovara i jednima i drugima. Bojimseda}eseba{takoizavr{iti-poru~iojeLipi. Utakmice posledweg kola C grupe[panija-HrvatskaiItalija-Irskaigrajuseve~erasod 20.45sati. POSLE DEBAKLA POQAKA U PRVOJ FAZI EURA 2012.

[panija–Italija Irska–Hrvatska Italija–Hrvatska [panija–Irska 1.[panija 2 1 1 0 2.Hrvatska 2 1 1 0 3.Italija 2 0 2 0 4.Irska 2 0 0 2 18.jun:Hrvatska–[panija 18.jun:Italija–Irska

1:1 1:3 1:1 4:0 5:1 4 4:2 4 2:2 2 1:7 0 (20.45) (20.45)

D grupa Francuska–Engleska 1:1 Ukrajina–[vedska 2:1 Ukrajina–Francuska 0:2 2:3 [vedska–Engleska 1.Engleska 2 1 1 0 4:3 4 2.Francuska 2 1 1 0 1:1 4 3.Ukrajina 2 1 0 1 2:1 3 4.[vedska 2 0 0 2 3:6 0 19.jun:[vedska–Francuska (20.45) (20.45) 19.jun:Engleska-Ukrajina

Slaven Bili}

Da li }e Hrvatska biti u situacijidaima„autobus„ispred gola? -Ne}etodabudejednostrana utakmica, poku{a}emo da spre~imotakavrazvojdoga|aja,mada }enasonikrozsvojposedlopte dovestidoautobusa,maneautobusa, nego dabl-dekera. Me|utim,bilojeekipakojesuistakvim razvojem situacije dobro pro{le, kao naprimer ^elzi protiv Barselone, iako je trebalodabude5:1zaBarsu.Brani}emosevisoko,poku{atidabudemobr`i...Siguransamda}emobititimkojivi{e`elipobedu.Onisunajboqikadasubez lopte, na to moramo da budemo posebnopripremqeni.Ne}enas potceniti, a da bismo uspeli, moramo da budemo ludaci, oni pozitivni ludaci. [panci su najboqaekipanasvetu,alijo{ uveknisuBarselona. Ciq je, dakle, razbijati posedlopte[panijejer,ka`eBili},nervoznisukadnemajuloptu,razbija{imnatajna~inritamigre.

[PANCI SAMOUVERENI PRED DUEL S „KOCKASTIMA”

Bez milosti za Hrvate Odbrambeni fudbaler {panske reprezentacije Raul Albiol i vezni igra~ ]avi pridru`ili su se koloniji mnogih iz tabora {panske i hrvatske reprezentacije koji najavquju kakotedveselekcijeu3.koluC grupe na EURU 2012 ne}e odigratinarezultatkojimbiijedniidrugipro{lidaqe,aIta-

U italijanskim medijima strahuju da }e se ponoviti EURO 2004. godine, kada su se Azuri na{li u sli~noj situaciji. - Iskreno, ne znam kako se igranaremi,nititoznaikood nas. Zna~i, ne izlazimo na me~ protiv Hrvata s mi{qewem da nam je remi dovoqan za prolaz.

@muda sam odlazi s klupe Dvaremija,paporazieliminacija u prvoj rundi i to u grupi sa Gr~kom, ^e{kom i Rusijom.Tojesasvimdovoqno daselektorjednogoddvaorganizatoraEura2012-Poqske, Franti{ek @muda - podnese momentalnu ostavku. U no}i posleporazaod^ehaibolnog ispadawa s turnira u koji je zemqaulo`ilamilioneevra, @mudajeodlu~iodasepovu~e s klupe reprezentacije koja i daqe nema pobedu na evropskimprvenstvima. Biv{i trener Leha iz Poznawa rekao je da ne}e ni razgovarati o nastavku saradwesaSavezom,kadamuposledweg dana Eura 2012 bude istekaougovor.Ontvrdidaje ekipa u prethodne tri sezone pod wegovim vo|stvom dobro napredovala.

dobri,auzmalosportskesre}e tomo`emoidarealizujemo. Kogao~ekujeteunapadurivala:Fabregasa iliToresa? -Toresjewihovavelikasnaga,voleobihdaneigra,alisam uverenda}ebitiusastavu. [ta}esedogoditiakonezaigra]avi? -Tobibitnopromeniloigru [panacajeroninemajudva]avija. O~ekujem da bi tada usko~io Fabregas ili ]avi Martinez. O~ekujete li pomo} od Iraca? - Mogu da nam pomognu, takva su nacija. Nije im isto da odu ku}ibezbodovailibaremsjednim.Uostalom,Ircisupobedili Italijane u prijateqskoj utakmici.Azuri}evi{emorati da slu{aju rezultat na{e utakmicenegomiwihove. Bili}jerekaoda}ezavreme utakmicebitiobave{tenorazvojuutakmiceuPoznawu,jermu jeonitekakobitan,aliuveren je da }e Hrvati sami odrediti svojusudbinu.

Na pobedu: [panac ]avi (crveni dres)

lijani ispali. Ve} i golubovi nagranamaznajudabisremijem 2:2ilibilokojimdrugimsjo{ ve}im brojem golova i [panija iHrvatskapro{leu~etvrtfinale, a Italija bi ostala bez wega, pa i ako pobedi Irsku s vrlovelikomrazlikom.

Igra}emonapobedu.Mislimda }eItalijapro}iu~etvrtfinale,naravno-zajednosnama.Verujemuna{upobeduprotivHrvatske,kao{tomislimdaItalija zaslu`uje da pobediti Irsku - izjavio je ]avi i dodao: Ima ne{to u italijanskoj re-

prezentaciji{tomepodse}ana 2006.godinukadasupostaliprvaci sveta. U jako dobrom su ritmu i sigurno su jedni od na{ihnajve}ihrivalauborbiza evropskivrh. Albiol, pak, sugeri{e kako italijanskimedijinetrebajuda strahujuda}ejo{jednompostati `rtve „biskvita”. To je termin koji Italijani u `argonu upotrebqavaju kada `ele da prika`u dogovor dvestranena{tetutre}e. - Nema govora ni o kakvomdogovoru,tojebarem jasno.Obeekipespobedom idudaqeinezaviseodnikog drugom. Jeste, mo`e da se dogodi rezultat 2:2, kao {tomo`edasedogodiida bude1:0,0:1ili1:1.Italijanimogudabuduspokojni, jer }e [panija protiv Hrvatske da igra na pobedu, kao {to to i uvek ~ini. @elimo da uzmemo tri bodaiosvojimoprvomestou grupi. Siguran sam da }e i Hrvatska da igra protiv nas s ambicijom da nas pobedi-ka`eAlbiol,kojije sFurijomosvojioievropskuisvetskutituluuprotekle~etirigodine. -Neuznemiravajunassumweu mogu}ename{tawe.Oneionako dolazesamoizitalijanskihmedija,aneodsamih~lanovaitalijanske ekipe. Istina je da bi i s remijem mi pro{li daqe, ali`elimodapobedimo-dodao jeAlbiol.


18

sport

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik FINALESVETSKOGEKIPNOGPRVENSTVAUK-1

Srbinakrovusveta Najboqi srpski kikbokseri prvaci su sveta u ekipnom prvenstvu K1, u organizaciji VAKO PRO Grand - pri. Na{i borci savladali su do sada neprikosnovene Ruse s 3:2. Me~ je odr`an u prepunoj sali Belekspo centra u Beogradu. Ovako bi glasila kratka agencijska vest. Me|utim, ova pobeda ima nemerqiv zna~aj u najte`oj disciplini kik-boksa, jer odr`ana je prvi put, a u ligi je u~estvovalo osam najboqih svetskih selekcija. Ra|ena je po ugledu na Dejvis kup u tenisu i reprezentacija Srbije u{la je u istoriju ovog sporta, koji biti{e 33 godine. Potsetimo da su na{i najboqi borci prethodno savladali Gr~ku i Rumuniju sa po 4:1. [estoroveli~anstvenihizSrbije

PREMAODLUCIMOKIITF

[estoroorlovauLondonu Me |u na rod ni olim pij ski komitet (MOK) i Me|unarodna teniska federacija (ITF) saop{tili su da }e Srbiju na Olim pij skim igra ma u Lon donu pred sta vqa ti {e sto ro tenisera. U mu{koj singl konkurenciji to su Novak \okovi}, Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki, a u `enskoj Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}. U mu{kom dublu nastupi}e Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi}, a u me{ovitom dublu Ana Ivanovi} i Nenad Zimowi}. Najve}e nade pola`u se u prvog tenisera sveta Novaka \okovi}a, koji

}e nositi i srpsku zastavu na ceremoniji sve~anog otvarawa Igara, 27. jula. Osvaja~ bronzane medaqe na OI u Pekingu 2008. slovi za prvog favorita, a glavni konkurenti bi}e mu Rafael Nadal, zlatni sa prethodne Olimpijade i Roxer Federer, koji je u Pekingu u paru sa Stanislasom Vavrinkom osvojio najsjajnije odli~je u dublu. [panci }e biti najbrojnija te ni ska na ci ja u Lon do nu. Osim Nadala nastupa}e i David Ferer, Nikolas Almagro i Fernando Verdasko u singlu, dok }e Fe li si ja no Lo pez i

Marsel Granoqers igrati u dublu. Nadal }e biti par sa Granoqersom, a Ferer }e nastupati s Lopezom. U konkurenciji dama takmi~i}e se Anabel Medina, Karla Suarez, Marija Hoze Martinez, Nurija Qagostera Vives i Aran~a Para. Doma}ini najve}u nadu pola`u u Endija Mareja, koji }e, osim u singlu, nastupati i u konkurenciji mu{kih dublova sa svojim bratom Xejmijem. Takmi~ewe na Olimpijadi na programu je od 28. jula do 5. avgusta na terenima ~uvenog Vimbldona.

PRVIDANPOJEDINA^NOGSENIORSKOGPRVENSTVADR@AVE

Nekolikodobrihrezultata Tokom prvog dana pojedina~nog seniorskog prvenstva Srbije u atletici, i pored toplog vremena, na novosadskom stationu „Kara|or|e” malobrojni gledaoci imali su priliku da vide dobra i zanimqiva takmi~ewa. Najvredniji rezultat ostvario je na{ olimpijac u bacawu kugle, atleti~ar beogradskog Partizana Asmir Kola{inac, koji je ostvario rezultat od 20,48 metara {to je za samo dva santimetra slabije od wegovog li~nog rekorda. Ovim ostvarewem on je pokazao da pripreme za London teku u pravom smeru a odmah posle takmi~ewa je rekao: - Zadovoqan sam hicima koje sam bacio u Novom Sadu, jer mi je ovo bilo prvo takmi~ewe posle du`e pauze na kojem sam bacio tri puta preko 20 metara. Zabele`io sam daqine od 20,48, 20,25 i 20,19 metara i sada sam potpuno siguran da u ovoj sezoni mogu da ostvarim rezultat i do 20,80 metara. Zanima me da li~ni rekord poboq{am na nekom velikom takmi~ewu gde }e uslovi biti jo{ boqe a nadam se da i na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju mogu da se ume{am u borbu za medaqe. Treba napomenuti da je u takmi~ewu kugla{a u~estvovao i na{ desetobojac Igor [ar~e-

vi}, koji je ostvario li~ni rekord daqinom od 14,69 metara, ali je bio veoma iznerviran jer je u ovom trenutku spreman za hice od preko 15 metara. - O~ekujem da }u na Evropskom prvenstvu biti boqi, jer na treninzima bele`im daqine od 15,40 metara a to mi govori, uz sva ostala ostvarewa, da mogu da ispunim A olimpijsku normu u desetoboju. Izvanrednu trku videli smo u konkurenciji mu{karaca na 400 metara u kojoj je trijumfovao sjajni Emir Bekri} iz Partizana s vremenom novog li~nog rekorda od 46,91 sekundi. Me|utim, ono {to jo{ vi{e raduje je ~iwenica da je Bekri} odli~no povukao mladog Milo{a Raovi}a iz Priboja, koji je stigao drugi i ostvario normu za Svetsko juniorsko prvenstvo u Barseloni, rezultatom 47,82 sekundi. Davno na terenima u Srbiji nismo videli br`u trku mu{karaca na 100 metara od ove ju~era{we u Novom Sadu. Pobedio je sprinter Crvene zvezde Darko [arovi} u vremenu 10,49 sekunci i prava je {teta {to je brzina vetra bila 2,4 m/sec. i {to ovaj rezultat ne}e biti priznat. Kod dama na{a olimpijka u maratonu Ana Suboti} tr~ala je solo trku na 10.000 metara i ubedqivo trijumfovala.

Nastupao iDuda{ U~esnik naredne Olimpijade u Londonu Mihajl Duda{ takmi~io se zajedno sa juniorima i ostvario je slede}e rezultate: 100 m 10,90 sekundi, daq - 7,13 metara, kugla - 13,31 metar, vis - 192 centimetara. - Nisam zadovoqna {to je ova trka bila na programu dosta rano, po velikoj vru}ini, a uslovi za tr~awe nisu bili optimalni. Uz to nisam imala ozbiqniju konkurenciju a bilo mi je ovo prvo takmi~ewe po povratku sa visinskih priprema - rekla je Sutobi}eva. Prema o~ekivawima ubedqive pobede ostvarile su Sowa Stoli} na 1500 metara, kao i biv{a prvakiwa Evrope u bacawu kopqa Tatijana Jela~a. Svakako veoma interesantan bi}e nastup Ivane [panovi} u skoku u daq a wen trener Goran Obradovi} kratko nam je rekao. - Na ovom prvenstvu vladaju odli~ni uslovi i o~ekujem da Ivana danas zabele`i najboqi rezultat sezone, dakle daqinu ve}u od 6,64 metara koju je ostvarila u finalu Kupa Srbije. A.Predojevi}

Rezultati Seniori- 100 m: 1. [arovi} (C. zvezda) 10,49, 2. Sali} (Radni~ki, KG) 10,56, 3. Risti} (C. zvezda) 10,62 sekundi. 1500 m: 1. Kutle{i} (U`ice) 3:59,93, 2. Ran|elovi} (Mladost, U`ice) 4:00,37, 3. Petrovi} (Mladost, U`ice) 4:00,43 minuta. 110 m prepone: 1. Risti} (C. zvezda) 13,91, 2. Milenkovi} (Radni~ki, KG) 14,43, 3. Mi{kovi} (Radni~ki, KG) 15,35 sekundi. 10.000 m brzo hodawe: 1. B. Filipovi} (Vlasotince) 41:35,8, 2. Savanovi} (TUL) 42:46,0, 3. Krstovi} (Kolubara) 43:08,8 minuta. 400 m: 1. Beki} (Partizan) 46,91 (li~ni rekord), 2. Eraovi} (FAP, Priboj) 47,82 (norma za svetsko juniorsko prvenstvo), 3. Bojki} (Novi Beograd), 48,81 sekundi. Skok u vis: 1. Todosijevi} (C. zvezda) 205, 2. Jefti} (Maraton, Sombor) 202, 3. Dimi} (Ruma) 198 cm. Kladivo: 1. Lon~ar (C. zvezda) 46,44, 2. ^ovi} (Novi Sad) 54,67, 3. Eperje{i (Senta) 50,83 metara. Kugla: 1. Kola{inac (Partizan) 20,48, 2. Markovi} (Ruma) 17,42, 3. Milovanovi} (Beograd) 17,03 metara. Seniorke - 100 m: 1. Miti} (@elezni~ar, Ni{) 11,64, 2. J. Suboti} (C. zvezda) 11,96, 3. An-

dri} (Novi Beograd) 12,12 sekundi. Troskok: 1. Petrovi} (@elezni~ar, Ni{) 12,58, 2. Radi} (C. zvezda) 12,45, 3. ]irovi} (Vojvodina) 11,96 metara. 1500 m: 1. Stoli} (Partizan) 4:26,22, 2. Jankovi} (BNZ) 4:36,44, 3. Sekuli} (U`ice) 4:47,12 minuta. Skok motkom: 1. Marovi} (C. zvezda) 360, 2. Mari} (Novi Beograd) 330, 3. Morav~evi} (Vojvodina) 300 cm. 100 m - prepone: 1. Andri} (Novi Beograd) 13,95, 2. Petkovi} (C. zvezda) 14,35, 3. Joci} (@elezni~ar, Ni{) 15,20 sekunci. 10.000 m brzo hodawe: 1. Stojanovi} (Ni{) 59:24,8, 2. Popovi} (Ni{) 1.00:49,1, 3. Kosti} (Novi Beograd) 1.01:58,6 sati. Disk: 1. Savanovi} (Ruma) 35,80, 2. [u}ur (Kru{evac) 31,07, 3. Bulat (Novi Beograd) 28,70 metara. Kopqe: 1. Jela~a (C. zvezda) 54,52, 2. Vu~enovi} (Srem) 51,06, 3. Vu~i}evi} (U`ice) 40,78 metara. 400 m: 1. Ili} (Po`arevac) 55,92, 2. Kali~anin (^a~ak) 56,11, 3. ]iri} (C. zvezda) 56,16 sekundi. 10.000 m: 1. A. Suboti} (Javor) 35:47,76, 2. Marinkov (Ni{) 39:06,79, 3. Rajkovi} (Kru{evac) 39:12,89 minuta.

ske i dve profesionalne titule svetskog prvaka. Wegov rival bio je sna`ni ruski borac Kurban Omarov, profesionalni prvak Evrope. Gost je odmah krenuo ofanzivno, ali ne zadugo, jer ga je Pagonis prosto sekao udarcima rukama i lou kikovima. Sjajno se kretao i u jednom trenutku sna`no pogodio Rusa, kome je pukla arkada. De`urna lekarka dozvolila mu je da nastavi borbu. Ipak, u pauzi izme|u prve i druge runde,

zna~ajna borba i on je u svemu nadvisio Konstantina Serebrianikova i doveo Srbiju u vo|stvo od 2:1. Uro{ Bogojevi} (81,4), koji je u prethodna dva me~a odlu~ivao pobednika, namerio se na visokog Aleksandra Drobinina. U rovoskoj borbi, Rus je, iako je u tre}oj rundi jedva stajao na nogama, uspeo da slavi i poravna ukupan rezultat na 2:2. A onda je, kako smo ve} kazali, Pagonis re{io sve dileme i na kraju je bilo

Srbija – Rusija 3:2 Do 60 kg: Ani} - Pa{kaev 3:0. Do 66,8 kg: Topi} - Bor~ev 0:3. Do 75 kg: @ivkovi} Serebrianikov 2:0. Do 81,4 kg: Bogojevi} - Drobinin 0:2. Do 91,4 kg: Pagonis - Omarov 3:0 (predaja u 2. r.).

Pagonis: Titulapoklon na{ojzemqi - Obe}ao sam jo{ posle me~a s Gr~kom koji smo dobili s 4:1, da }e se u finalu svirati na{a himna „Bo`e pravde”. Obe}awe smo ispunili, a ovu titulu poklawamo Srbiji - rekao je posle pobede Nenad Pagonis. Bio je to me~ koji nikoga nije mogao da ostavi ravnodu{nim, jer rezultatska neizvesnost trajala je sve do te{ke kategorije (94,1 kilograma). U tom trenutku bilo je 2:2 u ukupnom skoru. Onda je u ring u{ao na{ najboqi borac Nenad Pagonis, koji ima tri amater-

Slavqesrpskihkik-boksera

Kurbanov je predao borbu i bio je to znak za veliko slavqe u na{im redovima, ali i u publici. Ina~e, me~ je otvorio Milo{ Ani} u kategoriji do 60 kilograma. Ovaj momak ima jednu profesionalnu, dve amaterske svetske titule, a u drugom uglu bio je prvak planete i Starog kontinenta Umar Pa{kaev. Tek u tre}oj rundi, kad mu je pukla arkada, na{ borac pokazao je sav svoj repertoar i zaslu`eno slavio. U kategoriji do 66,8 kilograma za Srbiju je nastupio Aleksandar Topi}. Iako je Rusu Bor~evu pukla arkada, Topi} nije nikako mogao da mu pri|e i gost je slavio i izjedna~io rezultat. Stevan @ivkovi} (75) izuzetno je inteligentno radio u ringu. Bila je ovo vrlo

je 3:2 za Srbiju. Na{oj selekciji predsednik VAKO federacije Enio Falsoni uru~io je ~ek od 30.000 dolara. Odr`an je i profesionalni me~ za prvaka sveta u lou kiku, u kategoriji do 88,6 kilograma. Crnogorac Ivan Strugar naleteo je na izuzetnog Francuza Frederika Belonia. Borba je prekinuta u 4. rundi zbog povrede Strugara. Profesionalni prvaci Srbije u K-1 postali su Nikola Sto{i} (SD Kombat, Smederevo), koji je pobedio u kategoriji do 81 kilograma Viktora [ubi}a iz Crvene zvezde Delije, kao i Jovan Kalu|erovi} (91) iz Crvene zvezde Delije, koji je bio boqi od Luke Staji}a (Vojvodina Veletabak). M.Pavlovi}

POSTFESTUM6.SVETSKOGPRVENSTVAUSTONOMFUDBALU

Hendikepiranistigli dobronze Svako kome se uka`e prilika da otputuje u atraktivni Rio de @eneiro vra}a se prepun lepih utisaka, a kada neko brani boje svoje zemqe i, uz to, to dobro radi... E, onda je to ve} ne{to sasvim drugo. Posebno. A kada smo kod posebnosti, onda je i na{ sagovornik poseban. Sa svojih 68 godina `ivota, profesor u penziji Laslo Ber~ek bio je najstariji u~esnik [estog svetskog prvenstva u stonom fud-

se za poraz iz takmi~ewa po grupama. Od Ma|ara smo izgubili istim rezultatom, a kako su oni u prvom kolu finalnog dela savladali Brazil sa 8:0, bio nam je potreban nere{en rezultat protiv doma}ina da bismo osvojili epitet vice{ampiona. Na na{u `alost, izgubili smo rezultatom 3:5 i osvojili bronzu. Pored mene, u sastavu reprezentacije Srbije bili su Milo{ Krsti}, Stevan Plemi} i Sa-

Pobedni~ko postoqe rezervisano Koliko god da je stoni fudbal malo popularan u Srbiji, za na{e reprezentativce je stepenica na pobedni~kom postoqu svetskih prvenstava uvek rezervisana. - Prvenac se dogodio u Budimpe{ti 1996. godine i doneo nam je tituzlu vice{ampiona. Na drugom {ampionatu 2000. godine nismo u~estvovali zbog sankcija, a na tre}em 2004. godine u ma|arskom gradu Tisava{vari i ~etvrtom 2006. godine ponovili smo uspeh iz Budimpe{te, a onda u Tisava{variju 2009. godine i sada u Rio de @eneiru stigli smo do bronzane medaqe u ekipnoj konkurenciji - rekapitulirao je plasmane na{e selekcije na minulim planetarnim {ampionatima Laslo Ber~ek.

Plemi},Ber~ek,Krsti}iRamjanacsosvojenimpeharimauBrazilu

balu ili, kako se u posledwe vreme naziva da bi se razlikovao od novokomponovanog stonog fudbala ~iji su aparati preplavili postor od raznih klubova, preko kafana, do va{arskih {atri - u sektor bolu. - Idu}e Svetsko prvenstvo odigra}e se 2015. godine u Budimpe{ti, a osmi {ampionat u Japanu. Bez obzira na to koliko }u godina tada imati, ve} razmi{qam da i tamo budem najstariji u~esnik i da, eventualno, popravimo plasman. Jako mi je `ao {to smo sada bili hendikepirani i nismo putovali u najboqem sastavu, jer bi se sigurno vratili kao srebrni, a mo`da bismo, najzad, preuzeli i primat od neprikosnovenih Ma|ara. Ne govorim ovo bez osnova. U finalnom razigravawu za kona~ni plasman, pobedili smo Rumuniju rezultatom 5:3 i revan{irali im

va Ramjanac. A da smo bili kompletni... - nikako da pre`ali na{ sagovornik Laslo Ber~ek. Razlog {to je na{a reprezentacija brojala samo ~etiri ~lana u ekspediciji, odnosno nije imala igra~a u rezervi, i samim tim bila li{ena mogu}e promene ako nekome ne ide od ruke, le`i u ekonomskoj (ne)mo}i na{ih igra~a. Putovali su oni koji su mogli da plate put do dalekog Rija. Zato se nije ra~unalo na [andora Ber~eka, ^abu Ko{a, Zoltana Najrora, Jovana Nikoli}a, Norberta Rako{a... Da su oni bili u kombinaciji, `estoka konkurencija bi iskristalisala kvalitet i on bi sigurno doneo, bar, nere{eno protiv Brazila, a mo`da bi i nedodirqive Ma|are savladali. Bilo kako bilo, Ma|ari su osvojili {estu titulu svetskog prvaka, Brazilci su materija-

lizovali organizaciju srebrom, a Srbija je osvojila tre}e mesto. - Tek sada mi je jasnija pri~a o aklimatizaciji. Ma|ari su doputovali nekoliko dana ranije, a mi dan uo~i takmi~ewa. Tokom takmi~ewa mi se desilo da sam pre podne igrao kako sam i o~ekivao, a po podne me ruke nisu slu{ale i ~inio sam po~etni~ke gre{ke. Do{ao sam do zakqu~ka da je tome doprinela nedovoqna aklimatizacija. U takmi~ewu parova Beogra|ani Milo{ Krsti} i Sava Ramjanac bili su ~etvrti, ja sam u pojedina~noj konkurenciji osvojio {esto, a Krsti} osmo mesto i svi smo dobili odgovaraju}e pehare objasnio je, zbog godina i entuzijazma kojim prilazi ovom sportu, selektor, kapiten i najboqi igra~ Srbije u Brazilu Laslo Ber~ek. VlastimirJankov


SPORT

c m y

dnevnik

DRUGIVIKENDSVETSKOGGRANPRIJA

TRE]ISVETSKIKUPUMINHENU

Na{em~etvercu ~etvrtomesto ^etvrto, {esto i deseto mesto – skor je vesla~ke reprezentacije Srbije na Tre}em svetskomkupu,ujednoiposledwemove sezone,kojijebiogeneralnaprobazaOlimpijskeigreuLondonu, nakojima}ena{uzemqupredstavqati ~etverac bez kormilara i dvojacbezkormilara. Najboqi plasman u Minhenu upisaoje~etveracbezkormilara Milo{ Vasi}, Goran Jagar, MiqanVukovi},Radoje\eri}kojije finalu ove discipline osvojio

Prvojepretekao^ehe,anakontogaiRumune.Uposledwu~etvrtinutrkeu{aojekao~etvrtoplasirani ali, uprkos velikom trudu, nijeuspeodadokrajasustigneBeloruse,pajekrozciqpro{aokao ~etvrti. Nikola Stoji} i Nenad Be|ik zauzeli su {esto mesto u finalu disciplinedvojacbezkormilara. Na{aposadajesvremenom6:57.32 minuta pro{la kroz ciq iza ~amaca Novog Zelanda (6:42.97), Australije (6:47.92), Francuske (6:48.72),Italije(6:51.87)i[pa-

^etveracSrbijebionanivou

visoko~etvrtomestosvremenom 6:16.57 minuta. Medaqe su osvojili~amciAustralije(6:10.28),VelikeBritanije(6:11.15)iBelorusije(6:13.76),doksupetoi{esto mesto pripali posadama ^e{ke1 (6:18.95)iRumunije(6:20.97).Na{ te{ki~etveracjeposle500metarabio{esti,aunarednomkilometrujenasvakih500metarapopravqao plasman za jedno mesto.

nije (6:56.09). Iva Obradovi} je Svetski kup zavr{ila na 10. mestu. U B finalu skifa na{a najboqavesla~icajezauzela~etvrto mesto s vremenom 8:13.67 minuta. Prva u ute{nom finalu bila je Nema~ka1 (8:09.64), druga Nema~ka2 (8:09.78), tre}a Holandija (8:13.10). Iza na{eg ~amca kroz ciq su pro{le posade Norve{ke (8:15.67)iItalije(8:15.79).

IZKKVOJVODINASRBIJAGAS

Aktivnostitekpredstoje Ko{arka{i VojvodineSrbijagassuuprotekloj sezoni ostvarili veliki uspeh. Plasirali su se u Superligu Srbije i osvojili~etvrtupozicijunatabeli,kojaimjeomogu}iladaigraju u plej - ofu i bore se za titulu. Me|utim,odmahsunaletelinatada{weg i sada{weg {ampiona, ekipuPatizanaMTSivi{enisu mogli, mada su se odli~no suprostavilicrno-belima. Trenutnojeletwapauza,apremare~imadirektoraklubaAleksandra Grmu{e, ve} ove nedeqe trebalobidapo~nunekeaktivnosti. -UtomperioduitrenerSini{aMati}vra}asesodmoraizajedno}emosestidarazgovaramoo tomeko}eodigra~aostati,ako ne}e,kaoikoga}emodovesti-istakao je Grmu{a. - Niko nije zatra`io ispisnicu, a prvoj ekipi prikqu~i}emo juniorskog reprezentativcaSrbijeizna{egpogonaStefanaPota,kojiigranamestupleja.Tako|e,vide}emoko}e jo{odtihmomakaraditisprvom ekipom. @eqaNovosa|anajedanaprave ekipu koja }e u sezoni koja sledi igratiuJadranskojligi. -Ho}emodaigramoutojligii to je gotova stvar - nastavio je na{sagovornik.-Me|utim,mi}emo se boriti za to da klubovi iz na{egtakmi~ewadirektnopro|u

Jo{jedanporazlavica Srbija–Turska1:3(21:25,25:16,22:25,21:25) BEOGRAD: Hala „Pionir“, gledalaca: 3.075, sudije: Zahorcova (^e{ka), Hojka (Poqska). SRBIJA: Brako~evi} 19, @ivkovi}1,Krsmanovi}6,Male{evi}6,Vesovi}15,Ogwenovi} 3, Veqkovi}, Ra{i} 9, ]ebi}(l),Starovi}3,Blagojevi}, Mihajlovi}4. TURSKA: Kajalar (l), Av~i 8,U{lepehlivan3,Toksoj,Kirdar17,Ajdemir4,Gumu{,Ozsoj 14,Erdem8,Neslihan18,Ozdemir,Iqasoglu. Odbojka{ice Srbije pora`ene su u posledwem me~u drugog vikenda svetskog Grand prija u BeograduodselekcijeTurske,a igra na{ih devojaka nije bila nao~ekivanomnivouposleveomaslabepartijedanranijeprotiv Kube. Ponovo su lavice kuburilesprijemomservisa,nije bilodobreorganizacije,asamo suudrugomsetuuspeledaseodupruveomabrzojigriTurkiwa. Turska je odigrala veoma dobra me~, predvo|ena iskusnim Neslihan i Kirdar, a ponovo je u taboruSrbijenajefikasnijabilaBrako~evi}eva,alinedovoqna za potpuno parirawe razigranomprotivniku. Sigurnije su Turkiwe otvorileutakmicu.Imalesudvado tripoenaprednosti,aSrpkiwe suna11:11uhvatileprikqu~ak, preko Mihajlovi}eve. Sigurna jebilasredwakAv~iasaservis linijeAjdemirNaz,kojajeTurskoj donela zna~ajan kapital u zavr{nici15:19.Terzi}jetada napravioizmenu,umestoMihaj-

Mihajlovi}iVeqkovi}ubloku

lovi}eve na teren je poslao Blagojevi}evu.Uspelesuevropske{ampionkedasmawezaostataknadvapoena,21:23.Ipak,izmenaturskogselektorasepokazala kqu~nom, umesto Ozsoj u{lajeiskusnaGumu{ova.Prvu set loptu Turkiwama donosi Sonsirma,21:24,asredwakAv~i stavqata~kunaprviperiod. Mnogo anga`ovanije igrale su plave u drugom setu. Umesto Veqkovi}eve, na parketu je bila Ra{i}eva, ona je u prelomnim trenucima odli~no reagovala. Napale su na{e devojke rivalkeizsvihoru`ja.Vesovi-

Veqkovi}evaslomilaprst PehovimaseniorskiSrbijekaodanemakraja.Povre|enomdelu ekipeodsino}sepridru`ilaiStefanaVeqkovi}.Naimesredwi blokerSrbijepovredilajeprstdesneruketokomprvogseta,me~a protivTurske. Lekarskitimna{ereprezentacijebrzojereagovao,Veqkovi}evajesazavijenomrukomostatakutakmiceposmatralasatribina.U tokudana{wegdanazna}esete`inapovredeikolikajojpauzapredstoji.

}evajedonelaprednost,17:13,a vezanim blokovima Ogwenovi}eve Srbija sti`e na 22:14. Ra{i}evablokomosvajasetloptu, 24:16 a dvojni blok Ra{i}-Brako~evi}zaustavqaNeslihanovu za1:1usetovima. Agresivno su krenule Terzi}eveizabraniceunastavku,raspucala se i korektor Brako~evi}eva, dovoqno za kapital od tri poena prednosti, 10:7, 11:8. Me|utim,Ozsojvra}asvojtimu igru,11:11.Do16:17plavesubileuigriaondasedesioneshvatqivpad.MewaojeTerzi}dijagonalu (u{le Starovi}eva i @ivkovi}eva), tra`e}i dobitnu kombinaciju da anulira vo|stvorivala,16:19.[tetaje{to Srpkiwe nisu iskoristile gre{ke rivala u zavr{nici seta, pri{le su na poen zaostatka, 22:23, ali Sonsirma nije dozvolilapreokret. Bez snage da se vrate u igru, bezre{ewazanapadeTurskebilesuSrpkiweu~etvrtomsetu. Ozsojjesipalapoene,ana{edevojke bez pravog impulsa. Po-

TRE]IVIKENDEVROPSKELIGEZADAMEU[PANIJI

Srpkiwena finalnomturniru

StefanPot

u ULEB ligu. Verujem da }emo imati podr{ku i na{eg saveza i klubova. DodaojeGrmu{adasemorarazmi{qati o kvalitetu ko{arke i onome{tajeboqezaovajsport. -Mismo`eleliiovegodineda igramouJadranskojligi,aliumesto nas u woj }e biti ma|arski Solnok, koji je ponudio vi{e para.Ovakone{tomo`evrlolako daseobijeoglavuko{arci,jerne igraju kvalitetniji timovi, nego oni koji ponude vi{e novca - naglasiojeGrmu{a. Ina~e,uVo{ijo{trenirajujunioriimla|iigra~iizprveekipe, a pripreme }e po~eti u prvoj sedmiciavgusta. M.P.

[panija–Srbija1:3(18:25,10:25,25:21,20:25) GRANOQERS: Halasportova, gledalaca: 150, sudije: Satanasi(Italija),Bakulti(). [PANIJA: Gomez2,Garido, Kolar 15, Korea 8, San~ez (l), Aranda 6, Garsija 6, Hernandez, H.Gonzalez6,Delgado,Martin, J.Gonzalez. SRBIJA: Lazarevi}9,Raki} 5, Radenkovi} 3, Bjelica 15, Ninkovi} 12, Stevanovi}, Rosi}(l),Bu{a,Mirkovi},^ikiriz,Savi}5,Luki}9. Podmla|ena `enska odbojka{kareprezentacijaSrbijeoverilajemestonafinalnomturniru Evropske lige u ^e{koj, po{to je zaradila tri boda u

Agrupa

Rumunija–Ma|arska 3:0 [panija–Srbija 1:3 1.Srbija 9 9 0 27:4 27 2.[panija 9 5 4 18:1514 3.Rumunija 9 4 5 15:1713 4.Ma|arska 9 0 9 3:27 0

Dana{wiprogram Rumunija–Ma|arska Srbija–[panija

(15) (18)

tre}em me~u tre}eg vikenda ovogtakmi~ewaprotivdoma}ina[panije.Mladelavicekojes klupepredvodiRatkoPavli~evi} jo{ jednom su potvrdile

SUPERLIGESRBIJE

Vojvodebezplej-ofa

VojvodeNoviSad-DivqiveproviKragujevac7:65(7:28,0:14,0:13,0:10) NOVISAD: StadionFKKabel,gledalaca: oko 400. Kretawe rezultata: 7:0 Marko\ani}vra}awekikofa85jardi, Sr|an Stojanov PAT, 7:7 Met Xekson paszaNikoluSimovi}a10jardi,Ru`i}PAT.7:14 Xeremi Pejton tr~awe 5 jardi, Ru`i} PAT. 7:21 AleksandarRisti}tr~awe10jardi,Ru`i}PAT. 7:28Pejtontr~awe15jardi,Ru`i}PAT.7:35Xeksonpas20jardikaPejtonu,Ru`i}PAT.7:42Xekson pas 8 jardi ka Nikoli Tomi}u, Ru`i} PAT. 7:48Xeksonpas20jardikaPejtonu.7:55IvanRadoji~i} vra}awe intersepcije, Ru`i} PAT. 7:62 Mihail  oNovakovi}tr~awe2jarda,Ru`i}PAT. Novosadske Vojvode pretrpele su na doma}em terenukraj[tranda,ubedqivporazuposledwem 7.koluSuperligeodkragujeva~kihDivqihvepro-

19

ponedeqak18.jun2012.

va65:7ioprostiliseodplej-ofa.Po~etakutakmiceobe}avaojezanimqivsusret.PovelisuNovosa|ani7:0preko\ani}a,alisudokrajaprve~etvrtineKragujev~aniXeksonaiPejtonapreokrenulina28:7ive}tadajebilojasnoda}egostislaviti.Vojvodeupreostaletri~etvrtinenisuuspeledana|uputdoendzoneVeprovaiporazjebio neminovan. Na drugoj strani razigrao se Xekson kogajeustopupratioPejtoninakrajujeekipaiz Kragujevcado{ladoubedqivogtrijumfa65:7. Rezultati: Plavi zmajevi - Panteri Pan~evo 36:20,VojvodeNoviSad-DivqiveproviKragujevac7:65.Narednogvikendaupolufinaluplej-ofa sasta}e se Vukovi Beograd - Plavi zmajevi BeogradiDivqiveproviKragujevac-Krune^a~ak. I.G.

DuelVojvodaiDivqihveprova

klasuiponovo}eimatipriliku da odbrane titulu u Evropskojligiiostanujedinaselekcija koja je osvajala ovo takmi~ewe. [pankiwe su samo u tre}em setubiledostojanrival,tajperiod igre su dobile, a u svim ostalimanisumogledasemeres razigranim lavicama. Kao po obi~aju,una{emtimubriqiralajeAnaBjelica,adobrupratwuimalajeuNa|iNinkovi}i Anilazarevi}. Do kraja takmi~ewa ostao je jo{ jedan vikenda, a on }e se igratiuRumuniji. M.R.

Rezultati6.kola

Diminikan.R.–Portoriko 2:3 Tajpeh–Koreja 1:3 2:3 Japan–Tajland Kina–Poqska 3:0 1:3 Srbija–Turska Brazil–SAD 1:3 (sino}) Argentina–Kuba Nema~ka–Italija (sino})

1.SAD 2.Kina 3.Turska 4.Tajland 5.Brazil 6.Kuba 7.Japan 8.Poqska 9.Srbija 10.Nema~ka 11.Portoriko 12.Italija 13.Koreja 14.Dominik. 15.Argentina 16.Tajpeh

6 6 6 6 6 5 6 6 6 5 6 5 6 6 5 6

6 6 5 5 5 4 3 3 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 3 3 4 3 4 4 5 5 5 6

18:2 18 18:2 18 16:7 15 16:6 14 16:1211 13:7 11 12:1010 12:11 9 11:13 8 8:9 6 7:15 5 7:13 5 7:16 4 5:15 4 4:15 0 1:18 0

sledwipoennautakmiciBojana @ivkovi} servis gre{kom poklawaTurskoj. M.Risti}

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Ra{i}:Boqe negoranije

Milena Ra{i}, sredwi bloker srpskog tima nije igrala prve dve utakmice drugog vikenda protiv ArgentineiKube,asino}jeod prvogsetazamenilaStefanu Veqkovi}, koja je polomila prst. - Utakmica je bila dosta boqauodnosunadveprethodne. Dr`ale smo u pojedinim trenucima odre|eni nivo i imale na{u prepoznatqivu igru. Me|utim, u ve}em delu utakmice poku{avale smo da stignemo prednost Turkiwa, daihdobijemo,alina`alost nismoimalenistrpqewa,ni kvaliteta. ^estitala bih Turskoj na dobroj igri i nadamseda}emounarednomperioduodigratiznatnosigurnijeiboqe.


20

SPORT

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

ZAVR[ENA 52. TRKA KROZ SRBIJU

TURNIR U BIRMINGEMU

[umaheru pobeda i – povrede Nema~ki biciklista [tefan [umaher (30) pobednik je tradicio- nalne 52. biciklisti~ke Trke kroz Srbiju, koja je ju~e zavr{ena u Beogradu. Ipak, umestonapobedni~kompostoqu,onje zavr{iouUrgentnomcentru. Voza~ danske ekipe „Kristina vo~is”nijemogaodaprimipobedni~kipeharpo{tojenadvakilometraodciqa,ubliziniTr`nog centra„U{}e”naNovomBeogradupaoipovrediose.Premaprvim informacijama polomio je desnu ruku,imapovredujagodi~nekosti i ogrebotine po celom telu, ali wegovo stawe je stabilno. Ipak, prema pravilniku trke, to nije uticalo na kona~ni rezultat, jer sepaddesionamaweodtrikilometrapreciqa. [umaher je 2007. godine bio svetski {ampion u biciklizmu, godinu dana ranije osvojio je dve etape na \iro D’Italija, a 2008. godine dva puta je pobe|ivao na etapama slavnog Tur D’Fransa, posle~egajedokazanodajeuzimao doping, pa je usledila dvogodiNA [AMPIONATU EVROPE U ITALIJI

Srbiji 13. mesto Ma~evalke Srbijeosvojilesu13. mesto na [ampio- natu Evrope u LiwanuuItaliji,pobediv{i Turkiwe sa 45:37, koje su osvojile14.poziciju.UreprezentacijiSrbijeradile suSmiqkaRodi},Danijela Ili} i Aleksandra Jevremovi}. U me~u za plasman od 9. do 16. mesta Srbija je pora`enaod[vajcarskesa 45:32.UprvomkoluSrpkiwe su izgubila od Nemica sa45:39. U pojedina~noj konkurenciji,najboqiplasmanostvarilajeSmiqkaRodi}plasirav{isana31.mesto.Grupu je pro{la s dve pobede. Za plasmanme|u32.Rodi}evaje sa 15:7 savladala Turkiwu Dogan,alijeume~uzaulazak me|u16izgubilaodFrancuskiweKukinsa15:8. Danijela Ili} je  sa dve pobede pro{la grupu i u prvomme~udirektniheliminacijazaulazaku32izgubila jeodRumunkeGerman,kojaje kasnije osvojila zlato, sa 15:9.Zavr{ilajetakmi~ewa na 53. mestu. Rodi}eva je osvojila{estsvetskihbodova,aIli}evatri. Tre}a srpska ma~evalka Aleksandra Jevremovi} nije pro{lagrupujerjeimalasamojednupobedu.Zabr{ilaje na69.mestu.Titulujeosvojila Rumunka Simona German, srebro je pripalo Rumunki Anki Maroiu, a bronze Qubov [utovoj iz Rusije i MonikiSozanskojizPoqske.

[tefan [umaher

{wa pauza. Kasnije, kazna mu je skra}ena trostruko, pa se vratio takmi~ewu. Drugomestougeneralnomplasmanu proipalo je Rusu Sergeju Rudaskovu (Itera Ka}u{a), a tre}e wegovom zemqaku i klupskom drugu Aleksandru Pri{idetnom.

Najboqi srpski predstavnik u generalnom plasmanu je Neboj{a Jovanovi} iz kragujeva~kog Radni~kog,kojijezavr{iona16.mestu. Za najboqeg mladog takmi~ara progla{en je Rus Aleksandr Folirov, najboqi na prolaznim ciqevima je Argentinac Maksimilijan Rikeze, pobednik ju~era-

{we, posledwe etape od Sremske Mitrovice do Beograda duge 77 kilometara. Najboqi na brdskim ciqevima je Italijan Balijani Fortunato, dok je mladi Poqak MarsinZapadobiotrofej„Bora Ivkovi}”, kao najborbeniji takmi~ar. Ekipnipobednikjeruskaekipa Itera Ka}u{a. Trka kroz Srbiju i ove godine odr`ana je pod pokroviteqstvom Vlade Srbije, a trkujesve~anozavorioministar ekonomijeirazvojaNeboj{a]iri}. -Veomasmozadovoqniovogodi{womTrkomkrozSrbiju,presvega zahvaquju}i kvalitetu takmi~ara, po{to je od 130 u~esnika wih116pro{lokrozciq.Nataj na~insmoispuniliplankadasmo pro{legodinepo`elelidadobijemonakvalitetu.Ujedno,trkaje sjajna prilika da promovi{emo Srbijukaosportskuituristi~ku destinaciju,apodgeslom-sport, kultura i turizam - rekao je ]iri},nakon{tojeuimeVladeSrbije kao generalnog pokroviteqa proglasiotrkuzatvorenom.

Jelena Jankovi} u finalu JelenaJankovi}igra}eufinalunekog VTA turniraprviputjo{od avgustapro{legodineu Sinsinatiju. Srpska teniserka je ju~ezavr{ila~etvrtfinalnime~ turnirauBirmingemusJapankom MisakiDoi(6:3,6:4),azatimjeu polufinalusavladalaKineskiwu \i @eng - 6:7, 7:5, 6:1. Za trofej, prviodmarta2010.godinekadaje bila najboqa u Indijan Velsu, a 13. u karijeri, bori}e se sa AmerikankomMelaniUdin.Me~ seigradanas. Ki{a u Birmingemu u potpunosti je poremetila raspored turnira, pa je, primera radi, Xej Xejpo~eladuelsaDoijo{usubotu,zavr{ilagadankasnije,aonda ponovo morala na teren. Veliku borbu vodile su Srpkiwa i Kineskiwauprvadvaseta.Jelena jenapravilabrejkza2:1,alije32. teniserka sveta napravila preokretza4:2.Ipak,27-godi{wa Beogra|ankaizjedna~ilajena4:4.

poena i izjedna~ila na 1:1 u setovima. -Ajde - bodrila je sebe Beogra|anka. Nije se zaustavila. Potpuno je dominirala, „vezala” je {est gemova, odnosno povela je 4:0 u tre}em setu. U me|uvremenu, \i @engjezbogpovredezadwelo`e zatra`ila medicinsku pomo}. Nije se Kineskiwa predavala iako se vidno lo{e kretala. Nedeqni maraton zavr{en je posledvasatai38minutamegdana sKineskiwom-6:1. Jelena je savladala \i @eng {esti put u wihovom sedmom duelu. - Naravno, zadovoqna sam zbog pobede. Nije bilo nimalo lako protiv odli~ne protivnice, koja jeposebnodobranaovojpodloziizjavila je Jankovi}a i na kraju podsetila: - Prvi put sam igrala na turniru na travi ba{ ovde u Birmingemu.

PRVENSTVO VOJVODINE U NOVOM SADU

^etiri titule Marti Bire{ Marta Bire{, ~lanica Jedinstva iz Stare Pazove,osvojilaje~etiri titule na prvenstvu Vojvodine u ga|awu malokalibarkom pu{kom, odr`anom na MK streli{tukrajNovogSada,uorganizaciji Streqa~ke dru`ine NoviSad1790.Onajeslavilaiujuniorskojiuseniorskojkategorijiu ga|awu MK pu{kom 60 le`e}i i MKpu{komtrostav(3x20metaka). UdiscipliniMKpu{ka60le`e}ikodjuniorkipobedilajesa 582 kruga ispred Violete Tedore TrifunovizStreqa~kedru`ine NoviSad1790sa581iTijaneKolarik, ~lanice Pan~eva 1813, sa 580krugova,aistiporedakbioje i u seniorskoj kategoriji. U disciplini MK pu{ka trostav kod juniorki Marta Bire{ je sa 571 krugomslavilaispredTijaneKolarikkojajeimala559iViolete TeodoreTrifunovsa554.KodseniorkiBire{ovajebilaprvaispredKolarikove,dokjetre}emesto pripalo Mariji Salvai, ~lanici Streqa~ke dru`ine „Radivoj ]irpanov“ iz Novog Sada sa 558krugova.Ekipnoudisciplini 60 le`e}i za senirke slavile su ~lanicePan~eva1813sa1717krugova ispred Streqa~ke dru`ine NoviSad1790sa1713iMladosti izIn|ijesa1591,azajuniorkeSD Novi Sad 1790 sa 1713 kruga ispred Mladosti sa 1591. U disciplinitrostavekipnozaseniorke titula je, opet , pripala Pan~evkamasa1657krugova,drugesubile Novosa|ankesa1639,atre}eIn|ijke (Mladost) sa 1511, a kod juniorki su pobedile Novosa|anke sa1639krugovaispredIn|ijkisa 1511krugom.

Uga|awuMKpu{kom60le`e}izaseniorezlatojepripaloDejanuPe{i}u(Pan~evo1813)sa584 kruga,srebrojeuzeoDraganMarkovi}(SDNoviSad1790)sa583,a bronzu @arko Trifuwagi} (SD NoviSad1790)sa581.Kodjuniora prvi je bio Trifuwagi} ispred StefanaAleksandrovskog(Jedinsto,StaraPazova)sa580iJovana ^i~evskog(SDNoviSad1790)sa 566krugova.EkipnosuikodjunioraikodseniorapobediliNovosa|ani.Kodjuniorasusa1701krugova slavili ispred Mladosti sa

Marta Bire{

1652 i Be~kereka 1825 sa 1624, a kodseniorasa1730krugova,opet, ispred Mladosti i Be~kereka. U disciplini MK pu{ka trostav (3x40 metaka) i juniorska i seniorska titula pripala je Stefanu Aleksandrovskom iz staropazova~kog Jedinstva sa 1149 krugova. KodjunioraslaviojeispredJovana ^i~evskog sa 1119 i Gabiela Dautovi}a(Pan~evo1813)sa1107

krugova,akodsenioraispredDragana Markovi}a sa 1142 i Dejana Pe{i}a sa 1132 krugova. Ekipno kodseniorasuprvibili~lanovi SDNoviSad1790sa3176krugova ispredMladostisa3176,akodjuniora Mladost ispred Novosa|anasa2585. U disciplini MK pi{toq slobodnogizboraikodseniorai kod juniora pobedio je Dragan Gra|inizKikindesa514krugova.Kodseniorajeslavioispred Aleksandra Zubovi}a (Pan~evo 1813) sa 495 i klupskog kolege Du{anaLatinovi}a sa 480, a kod juniora ispred Latinovi}a i jo{ jednog K i k i n | a n i n a Branislava Jelisav~i}a sa 390 krugova. Ekipno i kod seniora i kod juniora titula je pripala Kikindi sa 1384 kruga. U discipliniMKsport pi{toq obe titule pripale su Mariji Bubalo, ~lanici Pan~eva1813sa520krugova.Uga|awu pi{toqem velikog kalibra (PSP)pobediojeJovicaBubalo izPan~eva1813sa571krugomispred klupskih kolega Sa{e Petrovi}asa540iJovanaPavlice sa 491 krugom. Ekipno je prvo Pan~evosa1602krugaispredSD NoviSad1790sa1274iSD„Radivoj]irpanov“sa965krugova. G. M.

Jelena Jankovi}

Mogla je JJ jo{ jednom da oduzme servisprotivnici,u11.gemu,ali nijeuspela. O osvaja~u prvog seta odlu~io jetaj-brejkukomeKineskiwanije pru`ila ni trunku nade petom nosiocu. Na startu je napravila dva mini brejka (3:0), zatim i tre}iza5:2,aondajetajdeodobilaubedqivimrezultatom-7:2. U drugom setu teniserke su boqe servirale. \i @eng je propustila jednu, a Jelena dve brejk lopte. Pritom je pokazala znake nervoze,glasnosequtilanasebe: - Koliko me ovo iritira uzviknula je Jelena posle nekolikoproma{aja. Me|utim, pri vo|stvu 6:5 napravilajebrejkbezizgubqenog

Bi}e joj ovo tre}e finale na tom turniru. Prvo je izgubila 2005.odMarije[arapove,alijoj serevan{iraladvegodinekasnije. Danas}eseufinalusastatisa Udin, od koje je izgubila jedini dosada{wi susret, na Vimbldonu 2009.Amerikankajetrenutno209. naVTAlisti.MelaniUdin(8)je u polufinalu savladala Ekatarinu Makarovu 6:4, 3:6, 6:2. Amerikanka je tako|e u nedequ moraladazavr{i~etvrtfinalni me~ sa zemqakiwom Irinom Falkoni-6:4,5:7,7:5. Jelena }e dan posle finala u Birmingemu startovati na turniru u Hertogenbo{u protiv SofijeArvidson.

U FINALU TURNIRA U HALEU

Has pobedio Federera Nema~ki teniser Tomi Has osvojiojedrugutitulunaturniruuHaleu,trijumfomufinalu nad tre}im reketom sveta RoxeromFedererom.Hasjedotrijumfanad[vajcarcemdo{aosa7:6 (7:5), 6:4, posle jednog sata i 35 minuta. NemacjeprotivFedererapru`io odli~nu igru i tako do{ao dotre}epobedeume|usobnimsusretima s rekorderom po broju osvojenihgrend-slemtitula. Sam po~etak me~a nije nagove{tavao da }e Has na kraju

osvojiti titulu, po{to je vrlo brzo gubio s 3:1. Ipak, od tada je vi|eno dosta preokreta, po{tojeNemacdo{aodobrejkau petom gemu, a zahvaquju}i odli~nom servisu i podr{ci doma}epublikeutaj-brejkujeposle50minutapoveos1:0usetovima. Iunastavkujevi|enaneizvesnaborba,po{toseigralogemza gem, pre nego {to je Has u devetom gemu oduzeo servis Federeru, a potom u slede}em servirao zame~,u~emujeiuspeo.

TRKA „24 SATA LE MANA”

Nova dominacija Audija

Bolid Audija bez konkurencije

PosadaAudijasbrojemjedantrijumfovalajena80.izdawulegendarnetrkeizdr`qivosti„24~asaLeMana“.Novitrijumf,11.u posledwih13godina,nema~komproizvo|a~u donelisubraniocititule–MarselFesler, AndreLotereriBenoaTrelije,kojisuza24 sata kompletirali 378 krugova. Pored toga {tosupobedilidrugugodinuzaredom,onisu ispisali nove stranice istorije, po{to su dotrijumfado{liuhibridnomdizelmodeluR18. Ve} 80. izdawe najpresti`nije trke izdr`qivosti,obele`ilajepotpunadominacija Audija, po{to su voza~i te ekipe popunili podijum.Drugomesto,sazaostatkomodjednog kruga,zauzelisurekorderpobrojupobedau LeManuTomKristensen,[kotAlanMek-

ni{iItalijanRinaldoKapelo,doksusena tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa na{liBritanacOliverXarvis,MarkoBonanomiizItalijeiNemacMajkRokenfeler. Pobednici ovogodi{we trke „24 ~asa Le Mana“startovalisuspolpozicijeiuvo|stvususenalaziligotovosvovreme.Jedino jeposadaAudijasbrojemdva,kojajekrozciq pro{lakaodruga,uspeladaimpripreti,po{to je u nekim trenucima razlika bila tek desetak sekundi, a trka je re{ena na ne{to vi{e od dva sata pre kraja, kada je Mekni{ udariouza{titnuogradu.Wegovaposadaje tako ostala bez {anse za pobedu, ali se na krajudomoglapodijuma. Za glavnog konkurenta Audija u Le Manu smatranajeTojota,alinijednaoddveposade

te ekipe nije uspela da se domogne ciqa. U boqojpozicijijebilaposadasbrojemsedam, ukojojsusenalaziliAleksanderVurc,Nikolas Lapijer i Kazuki Naka|ima, ali je zbogkvaranamotorutrkazawihbilagotovajo{prepolovine.Drugaposadatrkujezavr{ilane{toranije,poslespektakulatnog udesa Entonija Dejvidsona, koji je iz wega iza{aosprelomomdvarebra. Na kraju, Lola s prototipom Tojote, za koju su vozili Nikola Prost, Nil \ani i Nik Hajdfeld, spre~ila je da Audi sa svim svojimposadamazauzme~etiri~elnepozicije.Onisukao~etvrtipro{likrozciq,s11 krugova zaostatka, krugom ispred ~etvrtog tima Audija, za koji su vozili Mark Hene, RomanDukaiLoikDuval.


c m y

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

21

OPASUQIVAWENABUKOVA^KIMSALA[IMA,SOMBORSKOJVERZIJIDEDIWA,PODNADZOROMBEOGRADSKIHKANDIDATAZAVLAST

Quqajga,samodapu}ka oli na{ ~ovek, a inokosni sala{ar oba{ka, da uvek tera po svome. Nekad ne}e ni kako on ho}e, al’ bitno da je po wegovom, pa to ti je ! Upekao zvizdan ve} od ranog subotweg jutra, do popodne je ve} da poludi{, sa svih elektronskih i {tampanih informativnih soko}ala upozoravaju beli mantili da se pripazi na to da nisi previ{e na suncu, da se {to vi{e te~nosti unosi u organizam i da se „koristi niskokalori~na, laganija ishrana“, pa vaqda u tom smislu i tako, veseli Bukov~ani, stanovnici sad ve} Somboru prigradskog sala{arskog naseqa re{ili da odr`e ~etvrtu po redu, zna~i jubilarnu, pasuqijadu. Sa bukova~kim shvatawem lagani-

V

tu|im, novce sad ostavqa u svojoj kafani) ponosni vlasnik \or|e Marosavqevi}-\o{a, ~ovek doma}in i isto tako ugledni poqoprivrednik. Automobila, tablica iz cele Vojvodine, kol’ko ho}e{, pa mislim o tome kako se dobar glas daleko ~uje, a miris dobrog pasuqa i daqe, ali... kroziraju me pogledima neki kratko pod{i{ani „mom~i}i“, deci je vaqda sluh o{te}en kad svi one aparati}e u u{ima nose, ali odmah mi doma}ini objasne da su ti trokrilni {ifowerimi u obezbe|ewu ^ede Jovanovi}a, koji je u vikend vizitaciju gos’n Miji}u (vizavi „Bunkera“ mu sala{) do{ao, {to me samo utvr|uje u uverewu da sam na somborskom Dediwu. Neka ~eka Vlada...

na jednog od „majstora“ sa sve slamnatim {e{irom na glavi. Kuva, sav zajapuren, i Mi{a Bo`i~kovi}, lekar i direktor somborskog Doma zdravqa, pa ko velim, ako je on uveren u blagotvorno antioksidantno dejstvo pasuqa po ovoj omorini, {ta se, kog |avola ja skeweravam. Ka`em, voli na{ svet da poslu{a savet u~enih qudi, pa kao zmija hladan „Jelenko“ samo ri~e iz fri`idera „Bunkera“, tek da kuvari skloni bolnijoj varijanti depilacije vlastitih potkolenica i podlaktica (metodom otvorenog plamena teranog povetarcem) ne dehidriraju. Leme{ani se kunu da u pasuq nisu stavqali svoj kulen, ka`u gre’ota je tako ne{to raditi kad papaka, kobaje i zvezda{ke slanine (red crvenog, red belog, pa opet red crvenog...) ima. Do wih, stidqivo, oko kotli}a posluje neki {esnaestogodi{wi mladac, ka`e ime mu Aleksandar, @ivkan ^oni}a sin, a okru`ili ga, po izgledu bi ~ovek rekao jo{ mla|i drugari,

Za motikom svi ko ludi

mudruje jedan od kuvara na kome se lako vidi da se u pasuq razume, ~im mu preko vangle gospo|a ko{uqu pegla. - Treba sam’ da ga quqa{, sam’ da pu}ka – razne-

Krozirajumepogledomkratkopod{i{ani„mom~i}i”, vaqdaimsluho{te}enkadsvioneaparati}eu u{imanose,alimidoma}iniobjasni{edasuti „trokrilni{ifoweri”zapravouobezbe|ewu vizite^edeJovanovi}a nalivaju se koka-kolom i onim bezalkoholnim limun-pivom, kibicuju „matore“ i skupqaju stare tajne kotli}a. - Tri ki{e sam vodu zahvatao, da u ki{nici pasuq ogrezne -

Mla|arija tek u~i mistifikaciju kotli}awa

je ishrane upoznali smo se onomad, na jednom od isto tako tradicionalnih kuvawa pile}eg paprika{a, po{to mi je u tawir „sletela“ sviwska nogica, {to je bilo poja{weno time da „nema kotli}a bez papka“. Istina-Bog, sklon sam tako laganoj, kontinentalnoj ishrani, a i nije mala stvar da se zamrqa{ na nekih plus 36 i to u somborskom „krugu dvojke“ iliti Dediwu, {to je ve} postao neformalni nadimak Bukova~kih sala{a, jer ovde `ive trojica lokalnih {efova parlamentarnih stranaka. S tim mislima, zastajem ispred najuglednije ugostiteqske institucije „u kvartu“, ~uvenog „Bunkera“, gde se odr`ava „Pasuqijada“ i gde je (umesto da u

Sa vrata me gos’n Radomir ^oni} - ^owa, upoznaje sa pravilima Pasuqijade. Dakle, dobili u~esnici pasuq, vodu i drva a ostalo prepu{teno wihovoj ma{ti. A ~im pusti{ na{em ~oveku na ma{tu i voqu, zna{ kako se to zavr{i. Zna~i meso, i to mlogo i razne fele, u ne{to pasuqa! Svet ovda{wi, sala{arski, ima i „gra|ana“, do{li i gosti iz Leme{a, Svetozar Mileti}a, kojima Bukov~ani ve} planiraju uzvratnu posetu na Kulenijadu za katoli~ku Petrovu krajem juna, tu su i dragi gosti, svetski poznati kobasi~ari iz Turije. ^im sam bacio pogled na prvi kotli}, jasno mi bilo da }e ovo biti jedan duuuug, holesterolom bremenit dan, al’ opet umirio me pogled

`en upu}uje okolne kibicere u tajne pasuqa kuvanog u kotli}u, i tek povremeno se ubacuje u divan Turinca i \o{e o tome da je po ovoj toploti ipak lak{e i pametnije jesti pasuq nego paBilo je, ka`u, i neko `irirawe

Na holesterol sedativno deluje prisustvo dr Bo`i~kovi}a

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

rstili bi se dana{wi Vojvo|ani i levom i desnom (navodno su jako pobo`ni) kad bi na svojoj ko`i osetili kako je nekad rastao hleb za koji sad samo znaju da uspeva u du}anu. I klawali bi se krstini, toj slamnatoj gra|evini koja zaista li~i na crkvu. A vekovima je bila najva`nija ku}a na wivi tih nekoliko dana koliki je (po`eqno) wen ceo vek.Krstina je gomila tek poko{enog, po`wevenog `ita,vezanog u snopove i slo`enog tako da mu vlat bude u sredini a krajevi slame spoqa te je skoro sve zrno za{ti}eno od kqunova ptica,a i ki{e {to zna da pada ba{ u dane `etve. Kada se dene krstina, prvo se pogledom o{acuje gde joj je najboqe mesto da se snopovi ne bi nosili daleko, zrno istresalo.Dowi snop samac sezove kurjak.Preko wega se sa ~etiri strane,a u obliku krsta,sla`u drugi snopovi,naj~e{}e do ~etiri reda. Sve se poklopi te`im i ve}im snopom, zahvati se pola {ake slame s dve strane toga snopa gorwaka, na~ini ne{to kao u`e od uvrnuog omuta i zamakne za dowu u`ad te se taj snop ve`e makar provizorno. Snop gorwak zove se i pop.Prava krstina,dakle,ima 18 snopova, mada mo`e biti i za ~etiri mawa ako je `ito slabo ili wiva ba{ uzana pa snopove mora{ nositi daleko. Krstine se prave na kraju radnog dana ako je vreme lepo a

Evropskaprvakiwa nemanizamobilni

ili kako je rastao hleb snopove doba~ene s kamare dvorogim vilama, seku u`ad i pu{taju `ito u ~equsti vr{alice.Iz we na jednom kraju curi `ito u mlazu,gazda i bandigazda (vo|a gostuju}e ekipe)pune yakove,mere `ito,ra~unaju koliki je u{ur.Radnici oko vr{alice odnose plevu,drugi bacaju slamu na elevator i di`u je na veliku kamaru. Deca doma}inova za to vreme blenu u neobi~ne goste, gutaju pra{inu,dok im ne narede da hvataju najve}e pili}e, jer bandu treba nahraniti.Obi~no se kuva pile}i paprika{ i slu`i salata od sve`ih krastavaca s belim lukom.Pije se samo voda, mo`da tek ~a{ica dudova~e pre prvog zalogaja, jer je za vr{idbu vrlo va`no biti trezan.Trezven uop{te. Sada je sve radnike i alatke, sve od risara (kosaca po ugovoru),do dre{a i elevatora,zamenio kombajn, mo}na ma{ina koja `ito pokosi i ovr{e na njivi. Istina, razveje plevu, ali nema napretka bez `rtava. Pavle Male{ev (Kwiga „Trired riba pliva” mo`e se kupiti u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijevakwi`ara”)

majstora kotli}a, RadoslavaMi{ka Tripkovi}a, od malih nogu Bukov~ana, {to je zapatio vinograde u Ri|ici. Jo{ zavr{ni potez kutla~om, mrva soli, pa da se seda. Bilo i neko `irirawe, podeqene i neke nagrade, kotli}, digitalna vaga, mlin za kafu i 25 kila Jaletovog kre~a, ali onako dehidriranom, sve to mi je promaklo, ba{ kao i gotovo svim ostalim u~esnicima Pasuqijade. Jedino se, na takore}i izbornu kra|u, bunio sto broj 6 uporno tvrde}i da je samo zahvaquju}i okretawu listi}a sa {ifrom naopako, nagradni kotli} oti{ao u ruke kuvara sa astala broj 9!? Mili}Miqenovi}

ZA[AHTALENTOVANADECASUPRU@NIKAGAJ^IN, IZBEGLIHIZSARAJEVA

Krstine na brzinu ako se letina mora sklawati pred olujom. Kad se krstine podignu, glavni doma}in ih pogledom prebroji i odmah zna koliko ima snopova. Ve} ranije je u {aci izmrvio nekoliko zrelih vlatova, ocenio koliko je zrno te{ko. Mo`e po~eti da {pekulira koliko }e i roditi,po jutru,po wivi... @ito sadeveno u krstine osta}e na wivi samo koliko je neophodno. ^im se zavr{i `etva ili jo{ dok traje,snopovi se voze na gumno.Sadevaju u velike kamare, opet tako da vlat bude za{ti}ena, te tamo ~ekaju vr{idbu. Ne znam kako se vr{ilo `ito u ba{ davna vremena kad su po vla}u gazili konji ili ~ak i volovi a slama (puna a ne prazna) mlatila vilama da se istera i posledwe zrno,ali znam kako je to radila “banda” koja prati vr{alicu. Prvo se na gumno dovu~e dre{, drvena skalamerija kao ku}a,puna to~kova,zup~anika i re{eta.Onda se dre{ prikqu~i na traktor (nekad parnu lokomobilu) ogromnim kai{em, name{tenim unakrst,ispod kojeg je smrtonosno provla~iti se. Posle se dre{ trese satima,na wemu stoje `ena i ~ovek, prihvataju

prika{ od belih bubrega, od koga ho}e ~ovek da se „{logira“. Debeo ‘lad vo}ki u „dowem“dvori{tu „Bunkera“ okupirali jo{ neki teoreti~ari kotli}a, gde je potro{wa „jelen-bombica“ ne{to mawa, nisu na suncu, lako je wima, pa se „te{ka srca“ povla~im na ovu liniju odbrane ravni~arskog gurmanluka. – Mesto da se ovako izle`avamo, mog’o si nam motike podeliti, pa da ti ovaj kuruz o~as okopamo. Vid’ koliki ti je korov!?- dovikuju \o{i zavitlavaju}i ga zbog wive koja okru`uje „Bunker“. Na to se, naviknut na svoje ugursuze, \o{a samo kiselo smeje, obigravaju}i oko svog i „na{eg“, gostinskog,

d pet ~lanova apatinske porodice Gaj~in, {ah su, uz oca Sini{u po~ela da igraju dokazano talentovana deca Jasmina, Marina i Aleksandar, majka Mirsada ne, ali je wena logisti~ka uloga nezaobilazna. - Jasmina zavr{ava prvi razred gimnazije za nadarenu decu u Novom Sadu, {ah je po~ela da igra sa {est godina i vrlo brzo po~ela se takmi~iti. Mla|a Marina igra od ~etvrte godine i po{to je trener odmah primetio wen izuzetan talenat, krenula je po turnirima. Uz wih se „zarazio“ i najmla|i Aleksandar - ponosno pri~a pater familijas Sini{a, koji se nikad ovoj drevnoj igri nije mogao da se posveti, ali prati svoju decu po takmi~ewima, mada ~esto i sam sedne za tablu. Kad zna ~ovek. - Sati provedeni pred {ahovskom tablom, na{u decu je nau~ilo i strpqewu, pa je, recimo, Jasmina zato odli~na u matematici - tvrdi Mirsada. Marina ima 11 godina i prvakiwa je Vojvodine i Srbije jo{ od 2009. Bila je prvakiwa Evrope u ubrzanom {ahu 2009, ~lan je dr`avne kadetske reprezentacije a ~etiri godine uzastopno Sportski savez op{tine ju je progla{avao za najboqeg mladog sporti-

O

stu. Letos }e igrati u Pragu i Mariboru na Evropskom, odnosno Svetskom prvenstvu. Jasmina je na takmi~ewima u Vojvodini i Srbiji me|u prvih pet i godi{we, kao i Marina ima preko sto partija. Ali svakom turniru prethode naporne pripreme. - Kad su treneri procenili da je Marina vanserijski talenat, sve smo svoje snage usmerili ka woj a drugo dvoje deca su pomalo u senci, iako to nismo `eleli. Sa Marininom za Evropsko prvenstvo dva puta nedeqno radi Josip Deki}, licencirani FIDE trener, sigurno treba i vi{e, ali mi za vi{e nemamo para, a sponzora je te{ko na}i. Op{tina i lokalni Sportski savez poma`u koliko mogu i zahvalni smo im na tome, ali da se Marinin talent razvije treba vi{e vajka se Sini{a. Da je to tako i sami su se uverili kad su prvi put oti{li na evropsko prvenstvo u Tursku, gde su se ostali takmi~ari do{li sa trenerima, laptopovima i drugom savremenom komunikacijskom skalamerijom, dok Sini{a nije mogao ni mobilnim telefonom da se konsultuje sa trenerom. - Volim da igram {ah ali ne `elim da se s wim profesionalno bavim jer vi{e volim matema-

tiku i u tu vidim svoju budu}nost. Istina, volim i jezike, pa pored engelskog `elim nau~iti i nema~ki. Iako na takmi~ewima posti`em zapa`ene rezultate {ahom }u se baviti samo dok me to bude zabavqalo - ka`e Jasmina i dodaje da joj je {ah dao samopouzdawe, koncentraciju i smirenost u tra`ewe izlaza kad su te{ke situacije. Dok pri~amo Marina gleda na sat, jer je ~eka drugarica. - Neki smatraju da su na{a deca uskra}ena za detiwsstvo, ali nije tako. Dobri su u~enici, Jasmina je bila |ak generacije u osnovnoj {koli, a verujem da ne}e zaostati ni Marina i Aleksandar – optimisti su roditeqi. Smatraju se bogatim {to imaju takvo potomstvo, ali te{ko prihvataju {to im ne mogu pomo}i da se sasvim ostvare. Sini{a je portir a majka ku}ni buxet dopuwava za {iva}om ma{inom. Oboje su bili studenti u Sarajevu kad su morali be`ati. Ven~ali su se, izrodili decu i podstanari bili sve do nedavno. Sad kredit za ku}u „jede” celu Sini{inu platu, a od Mirsadine zarade `ive i {koluju mali|ane. Ali na wihovim licima nema tuge ni besa, pa i o najte`im trenucima svog `ivota pri~aju uz osmeh. J.Prel~ec


22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

ПОДРШКА ФОНДА „ХУБЕРТ БАЛС”РЕДИТЕЉУ ОГЊЕНУ ГЛАВОНИЋУ

ЗОРАНСИМЈАНОВИЋ,КОМПОЗИТОР,ДОБИТНИКНАГРАДЕ„АЛЕКСАНДАРЛИФКА”

Наградазаразвој сценарија

Све је мање праве филмске музике

Пројекат за дугометражни играни филм младог редитеља Огњена Главонића „Терет„ добио је награду за развој сценарија на фонду „Хуберт Bалс”који додељује Интернационални филмски фестивал у Ротердаму, саопштио је данас један од продуцената Стефан Иванчић. Главонићев пројекат нашао се међу десет награђених сценарија које је жири изабрао у конкуренцији од 160 из целог света,а једини је из Европе који је ове године добио подршку тог фонда. Награда у вредности од 10.000 евра представља подршку пројектима који се налазе у почетној фази развијања сценарија. Радња „Терета„ дешава се у Србији 1999. године и прати два дана у животу возача који

својим камионом превози непознати терет кроз земљу. Продуценти су Главонић, Иванчић и Драгана Јововић, а почетак снимања предвиђен је за пролеће 2014.године. „Терет„ће бити први дугометражни филм сценаристе и редитеља из Панчева Главонића, који је прошле године дипломирао филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у класи Слободана Шијана и Стефана Арсенијевића,као један од редитеља омнибуса „Октобар„. Главонић је аутор кратких филмова „Тост„,„Живан Пујић Jimmy„,„Ритам гитара,пратећи вокал„ и „Од пепела„, који су приказани на више од 50националних и интернационалних фестивала и добили многе награде. (Танјуг)

ОгњенГлавонић

„Клип”награђену Румунији Дебитантски играни филм Маје Милош „Клип„освојио је награду за најбољу режију на Међународном филмском фестивалу у Трансилванији,саопштио је домаћи дистрибутер „Так„. Фестивал у Румунији одржан је у месту Клуж Напока од 1.до 11.јуна.

Филм „Клип„постигао је успех већ на свом првом фестивалу,почетком ове године у Ротердаму, где је добио награду „Тигар„. Контроверзна прича о младима у Србији данас налази се на репертоару наших биоскопа од 12. априла. (Taнјуг)

Пенелопе Круз у филмовима Скота и Алмодовара Глумица Пенелопе Круз највероватије ће играти у два нова филма познатих редитеља Ридлија Скота и Педра Алмодовара. Она је потврдила да ће играти у филму Ридлија Скота ‘’Саветник‘’(TheCounselor), преноси ‘’’’Дедлајн‘’’’.Према спекулацијама у медијима такође се очекује да ће се Крузова поново удружити са Педром Алмодоваром и да ће играти у његовом новом филму ‘’LosAmantesPasajeros‘’(Љубавници у пролазу). Сценарио за филм ‘’Саветник‘‘ написао је Кормак Макарти,а радња филма се фокусира на адвоката (Фасбендер)који верује да може да се игра са нарко светом,а да не буде увучен у њега. Радња филма ‘’Љубавници у пролазу‘’ највероватније ће бити фокусирана на љубавну аферу у авиону. Пенелопе Круз ће у Скотовом филму играти са Мајклом Фасбендером, Бредом Питом и својим мужем Хавијером Бардемом.

„Ове године је лепо што се тако наместило,јер је 40година од мог првог филма у којем сам учествовао.Био је то филм ‘Немирни‘, музику је писао Зоран Христић, а ја сам му помагао. Тај ангажман ми је потпуно променио живот„,изјавио је он. На питање о фестивалу на Палићу,оценио је да је „тај фести-

МерилСтрипунаставку „Ђаво носи Праду”

Билија Боба Тортона у филму „Бал монструма„, а на трећем љубавнасценаАнђелинеЏолии Антонија Бандераса у филму „Први грех„. Четврта позиција припала је још једној лезбијској сцени, овог пут а између Нив КембелиДенизРичардсуфилму „Дивље ствари„, а пета групном сексу Кристијана Бејла, Кристе Сатон и Кер Симор у филму „АмеричкиПсихо„. (Танјуг)

„Педесетнијансисиве” Након што је шармирала америчке редитеље као глумица, Анђелина Џоли је, изгледа, чврсто решена да настави каријеру иза камере. Будућа супруга Бреда Пита, по свему судећи, ужива наклоност студија „Јуниверзал пикчерс”који намерава да јој пове-

ри режију филмске адаптације хит еротског романа „Педесет нијанси сиве„. Према писању сајта Дедлајн, годину дана након редитељског првенца „У земљи крви и меда„, Џолијева би поново могла да се нађе у средишту нове полемике, с обзиром да је роман

КОПОЛИНХОРОРУ БИОСКОПИМА ОД 21.ЈУНА

„Између светова” Хорор филм „Између светова„ (Twixt) америчког редитеља Френсиса Форда Кополе, биће на репертоару домаћих биоскопа од 21.јуна,најавио је дистрибутер „МегаКом филм„. Вал Килмер игра писца Хала Балтимора који, у оквиру турнеје поводом нове књиге, долази у мали град и уплиће се у истрагу о убиству младе девојке. Исте ноћи,у сну,посећује га и дух младе жене по имену „В„.Иако није сигуран у њену везу са уби-

вал кренуо мало ‘грлом у јагоде‘„, када је основан у кризно доба почетком 90-их година. „Међутим,дошао је до једног финог европског концепта који је врло значајан. Ја сам се од почетка борио да се направи такав профил„, изјавио је он. Некадашњи члан рок бендова и „Силуете„ „Елипсе„ рекао је да је везан за Палић још од 1967.године,када је свирао на музичком фестивалу у Суботици. Сценском музиком је почео да се бави 1975. године и од тада је урадио музику за 61играни филм, више од 50 ТВ филмова и серија, више оде 50цртаних икратких филмова и више од 500рекламних спотова, као и за 30 представа у свим београдским позориштима. Филмови за које је Симјановић писао музику освајали су награде на великим светским фестивалима - Кан, Венеција, Монтреал, Манила, Сан Себастијан,Валенсија...

АНЂЕЛИНА ЏОЛИ РЕЖИРА ЕРОТСКИ ФИЛМ?

ПољубацНаталиПортман иМилеКунис казала је да је било веома чудно снимити ову „врућу лезбијску сцену„јерсеонаиМиладугопознајуивеликесупријатељице. „Мислимдабимибилолакше са непознатом особом, али на крајујеиспалоприличнозабавно и сада можемо да се о томе шалимо„, објаснила је позната глумица. На другом месту ове листе је сцена секса између Хале Бери и

кад те се неко сети,а и ако се не сети није толико страшно, али овде је важно што си у добром друштву„,рекао је он. Симјановић је напоменуо да је код награда јако важно да не девалвирају, оценивши да Палићки фестивал још увек држи ниво.

Након огромног успеха филма „Ђаво носи Праду„из 2006.продуценти размишљају о снимању наставка. Филм, који прати Андреу (Ен Хатавеј), младу асистенткињу окрутне уреднице модног часописа (Мерил Стрип), снимљен је по истоименој књизи Лорен Вајсбергер и остварио је зараду од 326милиона долара у свету. Како преносе амерички медији, Вајсбергерова се припрема да идуће године објави наставак романа под насловом „Revenge Wears Prada: The Devil Returns„ (Освета носи праду:повратак ђавола)чија ће радња бити смештена осам година касније. Многи су у тој вести видели прилику за нови филм и ново ангажовање Мерил Стрип. Упитана да ли би учествовала у једном таквом пројекту,позната глумица и Оскаровка је за сајт „Аксес Холивуд„рекла да би радо поновила улогу Миранде Присли,мада би то за њу значило да мора да смрша.

НАЈСЕКСЕПИЛНИЈАСЦЕНА

Пољубац Натали Портман и МилеКунисуфилмуДаренаАронофског„Црнилабуд„проглашен је за најсексепилнију сцену у историјифилма,уизборупосетилаца интернет сајта музичког каналаМТВ. Непосредно пре премијере филма,удецембру2009,Натали Портман,којајезаулогупримабалеринеуовомостварењуосвојила Оскара за најбољу глумицу,

Композитор и музичар Зоран Симјановић, добитник награде „Александар Лифка„ коју Фестивал европског филма Палић додељује за изузетан допринос европској кинематографији, изјавио је данас да је „лепо да се сете и композитора„који су доста значајни за филм. Симјановић је додао да су уствари композитори некада били значајни,а да сада,изгледа, више нису. новим „У филмовима све је мање праве, добре филмске музике, све се нешто саставља слева на десно, узимају неки парчићи, крпе неки хитови. Ја зато практично почињем да пишем књигу ‘Како сам постао и престао да будем филмски композитор‘„,изјавио је Симјаовић Танјугу. Што се тиче награде,истакао је да је Лифка био јако значајан човек,као пионир кинематографије на овим просторима почетком 20.века. „У принципу не волим награде, не значе ми толико. Лепо је

ством, Балтимор је захвалан за причу која му је подарена. Постепено он открива истину, која има много више везе са његовим животом него што је могао да замисли. „Између светова„је комбинација хорора и трилера. Филм је инспирисан готским хорором из дела Едгара Алана Поа, за који је Копола написао и сценарио. У филму играју и Ел Фенинг, Брус Дерн, Бен Чаплин и Дејвид Пејмер. (Tанјуг)

АнђелинаЏоли

Е. Л. Џејмс изазвао буру контроверзи у Америци. „Педесет нијанси сиве„ је прича о 22-годишњој студенткињи Анастасији Стил коју заводи млади милијардер Кристијан Греј, склон садомазохистичким перверзијама. Објављен 2011,роман је шокирала пуританску америчку јавност која је тражила његово повлачење из продаје. Упркос томе,књига је постигла огроман успех, а њена ауторска права су просто разграбљена на аукцији на којој су учествовала сва водећа филмска студија - Ворнер Брос, Сони и Јуниверзал. Засад никакви преговори нису вођени са Џолијевом која би се - како примећују амерички медији -у случају да јој режија ово „врућег„ остварења буде поверена,вратила својим почецима провокантне бунтовнице, улози која јој је помогла у успону до славе. (Taнјуг)

Дижарден у преговорима са Скорсезеом Оскаровац Жан Дижарден највероватније ће се придружити екипи филма Мартина Скорсезеа ‘’TheWolf ofWallStreet‘’(Вук са Вол стрита). Филм ће бити рађен према мемоарима Џордана Белфорта,некадашњег брокера са Вол стрита осуђеног за малверзације и прање новца крајем 90-их година.

Дижарден је у преговорима за улогу швајцарског банкара који је умешан у малверзације и прање новца, преноси сајт ‘’Варијети‘’. Он би требао да се придружи Леонарду Дикаприју који ће играти Белфорта,као и Џону Хиилу у филму за кога ће сценарио написати Теренс Винтер. (Танјуг)


c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

23

ПОЧИЊУПРИПРЕМЕПРОСТОРАНАУШЋУ ЗАМУЗИЧКИФЕСТИВАЛ„БЕЛГРЕЈДКОЛИНГ”

Великабинаи„мали” захтеви Припремање парка Ушће за музички фестивал „Белгрејд колинг“, који се одржава од 27. до 30. јуна, почиње данас. Бина ће бити 44 метра широка и 20 метара висока, најавили су организатори, представници продукцијске куће „Авалон“. Продуцент фе стивала Мишко Караџоски је најавио да ће бина имати два крила са озвучењем и лед екранима и да неки бендови доносе своју опрему, попут „Озија Озборна и пријатеља“. Улази се сваког дана отварају у 17 часова, осим 28. јуна када ће врата бити отворена већ од 16 сати. Организатори истичу да се улазнице све брже продају последњих дана и да је тешко предвидети колико ће људи бити на фестивалу, као и да је 15.000 посети-

Мистеријагрејалице–„Систерсофмерси“

лаца неки просек који очекују дневно. Улазнице се добро продају и у региону, где предњаче Хрватска и Румунија. Очекују се посетиоци и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске, али и из далеке Аустралије. „Авалон продукција“ је до сада примила око 400 захтева за акредитовање домаћих и страних новинара, а посебно су скренули пажњу на велики ентузијазам и усхићење појединих бендова, попут „Фејт но мор“ и „Орбитал“, због доласка у Београд. Сагор Мешковић из „Авалона“ је рекао да ће улаз за последње фестивалско вече, када наступају само домаћи бендови, бити бесплатан, како би дошло што више људи, нарочито из иностранства, да их чује и види.

Када су захтеви бендова у питању, најскромнији је Ози Озборн и његов бенд, који доносе целокупну опрему уз много пиротехнике, а тражили су искључиво цеђен сок, чаше за сокове и кафу морају да буду од папира, платнене столњаке са квалитетним есцајгом и велика огледала. За састав „Систерс оф мерси“ треба обезбедити 13 једнокреветних соба од којих једна мора да буде на најнижем спрату, собу за загревање, која без обзира на температуру напољу, мора да има грејалицу или систем за загревање, као и велики кауч. На листи бенда „Паблик енеми“ су јела без свињетине, сваки члан тражи велику кесу переца и чипса и велику кутију колачића са четири ароме. „Калт“ захтева да сви оброци буду немасни, кафу без кофеина, зелени чај, и за разлику од Озборна траже праве шоље за кафу и чај, али без натписа, че-

„Фејтномор“ентузијастипредконцерт

тири ароматичне свеће, а након концерта хоће да им се набави мени најбољих српских, кинеских, италијанских, грчких, ја-

панских ресторана у Београду и да их шефови у њима изненаде интересантним јелима. (Танјуг)

ПРВИДАНФЕСТИВАЛА„СИНЕМАСИТИ”ОБЕЛЕЖИЛИ ВЕЛИКАПОСЕТАИЈЕДАНДОКУМЕНТАРНИФИЛМ

Живот је уметност Марине Абрамовић Не променивши концепцију „Освајање“ редитеља Гзавијеа вештеним саркатсичним односом али скромнији, бар судећи по све- Диринжеа из 2011. године. Фик- спрам теме, испоставило се, исчаном отаварњу, фестивал Сине- ција, али заснована на бар неким подпросечан је полит–биографма сити се по пети пут закотрљао стварним догађајима, бави се пе- ски филм који углавном не искоу Новом Саду. И као ранијих го- тогодишњим периодом у карије- рачује из круга површне једнодидина, новосадска публика се радо ри Николе Саркозија. Периодом у мензионалности. одазвала несвакадашњем филмском позиву, ревносно попунивши, већ прве вечери, свих девет пројекција у салама: од Српског народног позоришта, Арене синеплекс, Културног центра Новог Сада, до готово свих места биоскопа на отвореном у Католичкој порти. Фестивал је отвореним прогласила директорка париске кинотеке Лоронс Херсберг, која је и председница жирија селекције „Национална класа“, а и један од предавача на „Cinema Now Live Aca- Из документарног филма „Марина Абрамовић:Уметник је присутан“ demy“ (академсом филмском програму). Како је ре- којем се, као амбициозни и темеПо свему судећи, много боље кла, први пут је у Србији и оно перемантни десно оријентисани су прошли они који су се одлучимало што је видела јако јој се политичар, изборио за место ли да у биоскопу на отвореном у свидело. Посебно место на којем председника Републике Францу- Католичкој порти погледају се Фестивал одржава, па још са ске. филм „Марина Абрамовић: таквим лепим одзивом гледалаца. Ова драма о конкретном случа- Уметник је присутан“. Приказан Као филм отварања у селекци- ју, али и једном од најстаријих за- у оквиру ревијалног програма ји „Егзит поинт“, али ван такми- ната на свету – политици, са не „Planet Rock“ овај изванредани чарске конкнкуренције, приказа- баш јасним ставом, не до краја докуменатарац о једној од највено је француско остварење артикулисаним, неспретно наго- ћих и свакако најинтересантни-

НовиТарантино заНовугодину Нови филм култног редитеља Квентина Тарантина „Дјангова освета“ (Django Unchai-

ned) у српске биоскопе стиже 17. јануара идуће године, најавио је домаћи дистрибутер „Так“, а преноси Танјуг.

Радња филма одвија се на југу Америке, само две године пре почетка грађанског рата, а у насловној улози је добитник Оскара Џејми Фокс. Ђанго је роб кога сурова прошлост и искуство са претходним власницима доводи лицем у лице са немачким ловцем на главе, др Кингом Шулцем, кога игра још један оскаровац, Криштоф Волц. Шулц је ушао у траг опасној браћи Бритл и једино га Ђанго може одвести до његове награде. Он придобија Ђанга уз обећање да ће га ослободити након хватања браће Бритл. У филму играју, осим Фокса и Волца, Леонардо Дикаприо, Семјуел Л. Џексон и Франко Неро.

јих уметница данашњице, привукао је неочекивано бројну публику (свих тристотинак столица су биле заузете), међу којом је било и много оних којима је то вероватно био први сусрет са делом и ликом Марине Абрамовић. Окосницу овог филма редитеља Метјуа Акерса чине припреме и само извођење последењег перформанса Марине Абрамовић „Уметник је присутан“ у Музеју модерне уметносту у Њујорку, од марта до маја 2010. године. Међупростор је испуњен животописом уметнице, малом ретроспективом уметничког деловања, али и њеном (не)баналном свакодневицом. Све је то сливено у грандиозни портрет који нам се постепоно указује у свој својој снази. Фасицнанатан, вишеслојан, готово свеобухватан филм о фасцинантаној уметнци и многим ставарима око ње. Стварима које нас се истински тичу. До суза. Комуникативност али и дубина коју овај филм носи, одлике су тако ретке у данашњем свету покретних слика. Отуд је то могао бити и изванредан филм за отварање овогодишњег Синема ситија. Прве фестивалске вечери на програму такмичарских селекција били су португалски докумен-

Публикапрепанике

Узбудљивимирисдима Од самог филма већи утисак, тачније узбуђење, произвео је мирис дима који се, када је пројекција одмакла, интензивно почео осећати у сали сцене „Пера Добриновић“ у СНП–у. Део гледалишта је врло брзо напустио салу, а пројекција је прекинута. Све се брзо разјаснило. Опасности стварне није ни било. Наиме, за фестивалску прилику постављена клима само за ову салу (она централна, СНП–а, је у квару) повукла је дим из, ван зграде позоришта, упаљеног контејнера за смеће. Након што је то констатовано, организатори су обавестили публику о чему се ради и филм је приказан до краја. тарац „Земља је, није Месец“ (селекција „Educons Hungry Days“) u режији Гонкала Тоће и италијанска комедија „Со мога живота“ редитеља Ђанинија ди Григорија (селекција „Егзит поинт“). По речима селекторке „Тачке излаза“ Дубравке Лакић, ове године би требало да је тра-

жимо у љубави у најширем смислу. Дакле, филмове које је изабарала су посвећени љубави. И ту би се филм о Марини Абрамовић фантастично уклопио. А, Саркозију, какав је такав је и који је изгледа заувек отишао у прошлост, ту ипак није место. В.Црњански

УНАРОДНОМПОЗОРИШТУКИКИНДА

ПочињеФестивалмалихсцена Народно позориште Кикинда од вечерас ће бити поприште 3. међународног позоришног фестивала малих сцена, на којем ће наступити театарске куће из Словеније, Мађарске и Србије. Током наредних седам дана публика ће моћи да види исто толико представа у такмичарском делу програма. Фестивал ће вечерас отворити Гледалишче из Копра породичном драмом о кукавичјем јајету „Тест“ у режији Нени Делеместре. Публика ће сутра гледати представу „Државни лопов“ у режији Стипана Филаковића коју ће извести Хрватско казалиште из Печуја. Културни центар из Новог Сада у среду ће извести представу „Кос“, коју је режирао Филип Марковиновић, а домаћин фестивала наступа у четвртак, са представом „Сава Савановић - вампирска симфонија“. Представу је

„СаваСавановић“,представадомаћина

по тексту Данице Николић Николић режирао Никола Завишић. У петак су на програму „Радници умиру певајући“. Представа

у продукцији Битеф театра која говори о положају радничке класе у дашњој Србији је на овогодишњем Стеријином позорју

освојила три награде, и то за најбољу представу, за текст савремене драме и режију коју је потписала Анђелка Николић. У суботу ће публика уживати у представи Атељеа 212 „Плодни дани“, коју је режирао Борис Лијешевић. И та предства је изведена на овогодишњем Стеријином позорју у селекцији националне драме и позоришта. Последњег фестивалског дана у Кикинди, Српско народно позориште извешће „Пресрећне људе“ Предрага Штрпца. Међународни позоришни фестивал малих сцена је такмичарског карактера. Жири ће доделити награду за најбољу представу, глумца и уметнички допринос. Домаћини очекују да ће публику привући и пратећи програми. Предвиђено је да се од 18 сати играју представе за децу, а у позоришном клубу планиране су клупске свирке.


24

svet

ponedeqak18.jun2012.

EGIPAT

dnevnik

SIRIJA

Izboriusenci sukoba KAIRO: Egip}ani su ju~e iza{li na birali{ta kako bi na predsedni~kim izborima izabrali izme|u dva kandidata. Pred bira~ima je bio izbor izme|u sekulariste Ahmeda [afika, biv{eg premijera iz vremena Hosnija Mubaraka i Mohameda Mursija, kandidata islamisti~ke partije Muslimanska bra}a koji je godine proveo u zatvoru u vreme vlasti Mubaraka. Redovi su se formirali ispred nekih bira~kih mesta, pre otvarawa birali{ta, koja je obezbe|ivala policija i vojska. Na vebsajtu dr`avnih novina Al Ahram navodi se da su vojska i policija bile raspore|ene kako bi zadr`ali sukobe da se ne {ire u delu prestonice Sajeda Ai{a, prenosi agencija Rojters. Nezavisni list Al Jum Al Sabie objavio je da je ubijeno dvoje i 15 raweno, dok je drugi nezavisni dnevnik Al [oruk naveo da su sukobi u Kairu odneli osam `ivo-

ta. Prema pisawu kairskih medija sukobi su izbili oko 2:00 po pono}i i za sada zvani~nici nisu dostupni za komentar, navodi britanska agencija. Ne mo gu }e je prog no zi ra ti ko }e iza}i kao pobednik dvodnevnih predsedni~kih izbora. Oba kandidata imaju {iroku podr{ku, mada su mnogi bira~i odustali od glasawa zbog razo~arewa posle izbacivawa u prvom krugu pro{log meseca umerenih kandidata za novog predsednika dr`ave. AFP navodi su izbori polarizovali naciju i podelili je na one koji strahuju od povratka starog re`ima pod vo|stvom [afika, dok drugi `ele da uklone religiju iz politike i strahuju da }e Muslimanska bra}a gu{iti li~ne slobode u zemqi. Pobednik drugog kruga izbora posta}e ~etvrti predsednik Egipta od svrgavawa monarhije pre skoro 60 godina.

IRAN

Hap{ewazbog ubistvanau~nika DUBAI: U Iranu je uhap{eno oko 20 osoba osumwi~enih za ume{anost u ubistva iranskih nuklearnih stru~waka, izjavio je ju~e ministar za obave{tajne poslove Hajdar Moslehi. Iranske vlasti su ta hap{ewa objavila u ~etvrtak, ali tada nije saop{teno koliko je lica obuhva}eno tom akcijom, prenosi Aso{ijeted pres. Moslehi je rekao da su uhap{ena lica putovala izme|u Izraela i Irana, preko teritorije jedne susedne zemqe, koju nije imenovao. Iran je ranije optu`ivao Azerbejxan da pru`a uto~i{te teroristima povezanih sa Izraelom. Najmawe pet iranskih nuklearnih stru~waka ubijeno je od 2010. godine. SAD i Velika Britanija su odbacivale bilo kakvu ume{anost, ali Izrael nije reagovao na iranske optu`be, prenosi AP. U maju, iranske vlasti su obesile Xamala Fa{ija (24) na osnovu optu`bi za ubistvo jednog od tih nau~nika, Masuda Ali-Muhameda, po~etkom 2010. Iran pori~e optu`be Zapada prema kojima ta zemqa radi na izradi nuklearnog oru`ja i tvrdi da samo `eli da proizvede elektri~nu energiju i radio izotope za medicinsko le~ewe.

KANADA

Uhap{en trostrukiubica EDMONTON: Ameri~ka grani~na policija u dr`avi Va{ington uhapsila je ju~e kanadskog begunca osumwi~enog za ubistvo tri osobe i rawavawe ~etvrte u poku{aju pqa~ke blindiranog vozila za prevoz novca kod Univerziteta Alberta u Edmontonu pre dva dana. Trevis Brendon Baumgartner (21), radnik kompanije za isporuku novca „G4S Ke{ solu{n”, optu`en je da je ubio trojicu kolega i ranio jo{ jednog dok su u blindiranom vozilu prevozili novac za bankomate u jednom tr`nom centru i studentskom kampusu u Edmontonu.

Baumgartner je sa mesta ubistva pobegao u blindiranom vozilu kompanije kojim se dovezao s kolegama. Portparol policije u Edmontonu Skot Patison izjavio je Rojtersu da je osumwi~eni preba~en u pritvor bez incidenata, dok je poku{ao da pre|e kanadsko-ameri~ku granicu u svom kamionetu „Ford” pri ulazu u Linden u blizini Sijetla. Kod Baumgartnera, koji je u vozilu bio sam, prona|eno je 334.000 kanadskih dolara, rekao je portparol ameri~ke carine u Sijetlu Majk Majn.

Skoro80`rtavaovogvikenda DAMASK: [irom Sirije ju~e je ubijeno jo{ 10 qudi, ~ime je broj `rtava tokom vikenda pove}an na skoro 80, saop{tile su sirijske opozicione grupe. U Siriji je u subotu ubijeno 69 qudi - 51 civil, 16 vojnika i dva opoziciona borca, saop{tila je sirijska Opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Londonu i podsetila da je tokom 15mese~nog nasiqa u zemqi ubijeno vi{e od 14.400 qudi, prete`no civila, prenela je agencija AFP. U upori{tu opozicije u Kalidijehu ubijen je civil gde danima re`imske snage granatiraju i pucaju iz vatrenog oru`ja u poku{aju da u|u u tu centralnu oblast Sirije. Jo{ jedan civil ubijen je iz snajpera u Kan [ei-

kunu u provinciji Idlib, u selu Abjan u provinciji Alepo jo{ jedan kao i u provinciji Deir Ezor gde je ubijeno dvoje. U centralnoj provinciji Hama najmawe tri vojnika su ubijena u oru`anim sukobima, u centru Damaska jedan mladi} i jo{ jedan u predgra|u prestonice. AP navodi da su re`imski vojnici intenzivirali granatirawe upori{ta opozicije u Homsu i da su uslovi `ivota sve te`i. Aktivisti tvrde da su delovi grada koje dr`e opozicionari pod opsadom i da trpe intenzivno granatirawe i oru`ane napade ve} nedequ dana, pa su pozvali Ujediwene nacije da interveni{u kako bi se evakuisalo vi{e od 1.000 porodice po{to su wihovi `ivoti u opasnosti.

SAD

ObamaiPutinna marginamasamitaG20 VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putin sasta}e se na marginama samita Grupe 20 (G20) najrazvijenijih zemaqa sveta u Meksiku, u ~ijem }e centru pa`we biti evropska ekonomska kriza. Obami je potrebna pomo} Rusije ili barem potvrda da ne}e na{koditi ciqevima ameri~ke spoqne politike na Bliskom istoku i Avganistanu, dok su Putinu su potrebne Sjediwene Dr`ave kao pozadina za wegov argument da Rusija ne dobija svoj prostor kao velika sila, ocewuje AP. Neizbe`ne teme u Meksiku bi}e i kriza u Siriji i diplomatski napori radi spre~avawa konfrontacija sa Iranom. Rusija ~ini okosnicu u nekoliko ciqeva ameri~ke spoqne

po li ti ke. Naj va `ni ji me |u wima su, naravno, Sirija, me|unarodni napori na spre~avawu Irana da napravi nuklearno oru`je, kao i glatko okon~awe rata u Avganistanu. ^lanstvo Rusije u brojnim me|unarodnim telima i weno

pravo veta u Savetu bezbednosti UN daju joj mo} koja prevazilazi wenu ekonomsku ili vojnu snagu. Obama ima daleko ve}u mo} i toga su svesna oba lidera. Ali Putin ume da „zasmeta” i da iritira administraciju, navodi AP.

Odnosi su krenuli nizbrdo proletos nakon {to je Obama ~estitao Putinu na pobedi tek nekoliko dana posle izbora. A Putin je uzvratio tako {to je izbegao da do|e na mawi, ali zna~ajniji samit lidera G8 ~iji je doma}in bio Obama pro{log meseca u Kemp Dejvidu. Obama je tokom svog prvog mandata posebnu pa`wu poklawao Rusiji i verovatno }e mu biti potrebna pomo} Moskve jo{ vi{e ako osvoji drugi mandat. On poku{ava da izbegne otvoreno neslagawe sa Rusijom tokom ove izborne godine, na {ta ukazuje to {to je u martu rekao tada{wem ruskom predsedniku Medvedevu da }e sa vi{e fleksibilnosti odgovoriti na ruske prigovore o ameri~kom raketnom {titu u Evropi nakon novembarskih izbora. Uprkos svim Obaminim izjavama o resetovawu odnosa sa Rusijom, oni ostaju u pat poziciji sa izvesnom dozom opreza na obe strane.

ETIOPIJA

Zabrawenskajppodpretwomrobije ADISABEBA: Vlasti Etiopije zabranile su kori{}ewe skajpa, direktan video kontakt i razgovor preko internet veze. Kazna za prekri{ioca je zatvor 15 godina. Taj zakon je usvojen 24. maja, prenela je katarska televizija Al xazira, uz napomenu da je me|unarodna javnost saznala za to tek mesec dana po{to je pomenuti pravni akt formalno po~eo da va`i. Predstavnik etiopskih vlasti je rekao da zabrana upotrebe video komunikacije

putem interneta odnosi i na servis koji u tom domenu nudi najpoznatiji svetski pretra`iva~ Gugl. Vlasti u Etiopiji tvrde da je zabrana upotrebe skajpa opravdana jer „doprinosi ja~awu nacionalne bezbednosti i obezbe|uje monopol doma}ih telekomunikacionih kompanija”. Taj zakon, kako isti~u stru~waci firme Te~kran~, daje pravo etiopskom ministarstvu telekomunikacija i informacionih

tehnologija da odobravaju licence svim nedr`avnim firmama koje uvoze inostranu opremu za emitovawe informacija. Organizacija Reporteri bez granica saop{tila je, me|utim, da jedini etiopski internet provajder, dr`avna kompanija Ethio-telecom - ima mogu}nost da nekim korisnicima dozvoli anoniman ulazak u internet mre`u i kori{}ewe skajpa, iako je to drugim provajderima zabraweno.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI

RUSIJU MU^E VELIKI PROBLEMI S ALKOHOLIZMOM

Nikola Sarkozi ostao je bez svoga imuniteta koji ga je tokom vladavine {titio od neugodnih optu`bi da je nelegalno finansirao svoje kampawe. Tu`ioci }e sada verovatno izvu}i iz fioka sve optu`be protiv Sarkozija za ilegalno finansirawe stranke koje je izbegavao dok je pet godina imao predsedni~ki imunitet.

Svakog dana 1.000 `rtava pi}a

MARK CUKERBERG Osniva~ Fejsbuka Mark Cukerberg prinu|en je da isplati 10 milona dolara nakon tu`be korisnika kojom je wegova kompanija optu`ena da je koristila wihove fotografije i podatke za reklamne proizvode pod „sponzoriziranim statusima”. Strane u sporu dogovorile su se da Fejsbuk oslobodi 10 milijuna dolara koji }e biti podeqeni „grupama tu`iteqa”.

PRINC SALMAN Novi prestolonaslednik Saudijske Arabije verovatno }e biti pragmati~ni princ Salman, aktuelni ministar odbane, koji je nekoliko decenija bio na mestu uticajnog guvernera Rijada, saudijske prestonice. Pred princom Salmanom }e stajati dugoro~ni izazovi kako kod ku}e, tako i u uzavrelom regionu, nakon smrti Princa Najefa.

MOSKVA: „Cifre su stra{ne!” - dramati~no je uzviknuo Vladimir Putin u svom prvom obra}awu parlamentu po{to je tre}i put izabran za predsednika: govorio je o pola miliona qudi koliko godi{we umire u Rusiji od posledica konzumirawa alkohola, droge i duvana. Ve}ina ih strada od alkohola, koji je bez sumwe dr`avni neprijateq broj jedan zbog kojeg direktno ili na posredan na~in svakoga dana umire oko 1.000 qudi, dok desetine hiqada godi{we umiru ili te{ko oboqevaju od konzumirawa metil alkohola. U zemqi u kojoj pivo ne podle`e zabrani prodaje tokom no}i, koja je nedavno uvedena za sve radwe kao jedna od mera borbe protiv alkoholizma, najve}u opasnost predstavqaju upravo ku}ne manufakture i ilegalne fabrike u kojima se proizvodi metanol.

Kada novine objave da je u nekom selu policija prona{la trojicu mrtvih mu{karaca, ili bra~ni par i praznu fla{u vodke, istraga gotovo da nije potrebna, jer je ve} jasno da su umrli od trovawa metanolom, a na taj na~in je tokom 2005. godine u smrt oti{lo 45.000 qudi. U me|uvremenu, vlasti su zabranile rad polovine proizvo|a~a, a dozvolu za pravqewe alkohola dale preduze}ima koja ispuwavaju standarde kvaliteta, pa je prema zvani~nim statistikama pro{le godine broj umrlih od trovawa iznosio „svega” 12.000. Jedna od narednih mera, kako je javnost obave{tena pre nekoliko

dana, jeste kori{}ewe satelitske opreme i kamera, koje }e snimawem iz svemira otkrivati ilegalne laboratorije, ali kontrolisati i legalne proizvo|a~e koji ne smeju da proizvedu ve}e koli~ine od dozvoqenih. Vlasti su veoma oprezne kada razmi{qaju o pove}awu taksi na alkoholna pi}a, {to bi trebalo da ograni~i wihovu dostupnost,

pre svega omladini, jer znaju da to istovremeno mo`e da bude podsticaj za ilegalnu proizvodwu jevtinih pi}a, ali }e uprkos tome od 1. jula cena vodke sko~iti za oko 30 odsto. Kazne za prodaju alkohola maloletnicima bi}e uskoro drasti~no pove}ane, najavila je vladaju}a Jedinstvena Rusija, ali podatak da oko 40 odsto u~enika redovno pije uznemiruju}i je, ba{ kao i ~esti prizori mladih majki koje piju dok ispred sebe guraju kolica sa decom. „Najnemo}nije i najsramotnije vreme u `ivotu mog naroda je vreme od svitawa do otvarawa prodavnica”, napisao je pre vi{e od 40 godina ruski kwi`evnik Venedikt Jerofejev, a sude}i po broju zaposlenih u Moskvi koji se ujutru mogu videti kako idu na posao sa fla{om koju ispijaju usput, velike promene nema.


balkan

dnevnik HRVATSKOJPRETIRECESIJA

Bezozbiqnihreformi–bankrot ZAGREB: U Hrvatskoj se, posle rekordne inflacije u prethodne tri godine, sve vi{e strahuje od novih poskupqewa. Navode}i da je to posledica politika ranijih vlada, kabinet premijera Zorana Milanovi}a najavquje uskla|ivawe cena sa evropskim i nove reforme. Dosada{we nisu dale zna~ajnije rezultate, s obzirom na to da je, po izgledima za bankrot, Hrvatska odmah iza [panije, preneo je ju~e RTS. Strpqewa je sve mawe me|u gra|anima Hrvatske. Pred Socijaldemokratskom partijom su 4 godine te{kog rada i polagawa ra~una bira~ima, upozorio je sa sednice Glavnog odbora vladaju}e stranke, wen predsednik i premijer Hrvatske. - Moramo voditi ra~una o tome da mo`emo i sutra iza}i pred qude ~ista obraza, ali ne na na~in da budemo oholi i da nam to bude najva`nije jer ~esto }e nam se doga|ati da nas qudi ne razumeju i da pogre{imo u odabirawu nekih mera ili u na~inu na koji te mere prezentiramo - rekao je premijer Hrvatske Zoran Milanovi} u uvodnom govoru u otvorenom delu sednice Glavnog odbora SDP-a. Kako }e gra|ani razumeti politiku SDPa posle najavqenog pove}awa poreza i posku-

pqewa energenata, kada je nezaposlenost oko 20 odsto, zadu`ivawe zemqe sve skupqe, a kriza u Evropi ugro`ava investicije, izvoz i privredni rast? Ranije vlade kontrolisale su cene zarad socijalnog mira, a aktuelna najavquje wihovo uskla|ivawe sa evropskim. - Kvazisocijalna politika koja je postojala nemo`e vi{e opstati jer na neki na~in uvek zavla~imo novac gra|anima u xep - istakao je Slavko Lini}, ministar finansija Hrvatske. Mo`da rezultati reformi nisu dobri, ali to nije zbog rada nove vlade u prethodnih pet meseci, ve} dugogodi{wih propusta, ocewuju privrednici. - Dobro je {to su rastere}ewa za ekonomiju u smislu smawena na dva odsto za zdravstvo, smawena su vanporezna davawa, a osam milijardi najavqenih otpu{tawa sredstava u likvidnost su stvari koje su do-

ponedeqak18.jun2012.

25

OSCEnadgledaupis bira~auSrebrenici SARAJEVO: Na narednim lokalnim izborima, za Srebrenicu se ne}e primewivati pravila koja su bila na snazi 2008. godine. ]amil Durakovi}, zamenik na~elnika Op{tine Srebrenica i kandidat za na~elnika, izjavio je Agenciji Fena da je u razgovoru sa {efom Misije OSCE-a u BiH Fle~erom M. Bartonom dobio ~vrsto uverewe da }e ta organizacija vr{iti monitoring regularnosti procedure izdavawa li~nih dokumenata i registracije bira~a. - Mi smo predlo`ili da Misija OSCE-a vr{i monitoring regularnosti procedure izdavawa

li~nih dokumenata i zbog toga da ne bi neko optu`ivao uposlenike ili Ministarstvo unutra{wih poslova. Na{a je `eqa da se svi uverimo da proces registracije i s jedne i s druge strane te~e regularno. Dobio sam ~vrsto uverewe da }e OSCE provesti monitoring procesa registracije - izjavio je Durakovi}. Na narednim lokalnim izborima, za Srebrenicu se ne}e primewivati ravila koja su bila na snazi 2008. godine. Zbog toga znatan broj Srebreni~ana ovih dana podnosi zahtev za dobijawe li~nih dokumenata, kako bi ostvarili pravo glasa.

bre - ka`e Ivan Miloloza, predsednik Udru`ewa poslodavaca Hrvatske Uzroci sporog izlaska Hrvatske iz krize i privrednog rasta ispod jedan odsto godi{we jesu i velika buxetska potro{wa i nedovoqne reforme koje bi pove}ale privatne investicije. Uprkos imixu „zemqe sunca i mora”, Hrvatska je po pove}awu broja stranih turista - daleko od vrha evropske lestvice, iza Bugarske i balti~kih zemaqa.

GRCINAIZBORIMARE[AVALISUDBINUEVRA

Evropastrepiodrezultata ATINA: [irom Gr~ke ju~e su gra|ani izlazili na birali{ta na kojima se ponovo glasalo za parlament, a rezultati se zabrinuto i{~ekuju {irom Evrope. Glasawe se u Evropi tuma~i

kao vrsta referenduma za ili protiv evra. Posledice tih izbora mogu destabilizovati evrozonu {to bi bio te`ak udarac za samit G20 koji }e danas i sutra u Los Kabosu, u Meksiku,

okupiti bogate zemqe i privrede u usponu. Posle prevremenih izbora 6. maja ni jedna stranka nije dobila dovoqno poslani~kih mesta za samostalnu vlast, formirawe koalicije nije uspelo, i desnica i levica su u tesnoj trci za to ko }e preuzeti uzde zemqe usred duboke recesije i socijalne krize, koja postaje „evropski bolesnik”. Ankete su davale neznatnu prednost Andonisu Samarasu, vo|i konzervativne Nove demokratije, pred Aleksisom Ciprasom, predsednikom levi~arske koalicije Siriza. Samaras se predstavqa kao garant ostanka Gr~ke u evrozoni, ali uporedo i kao voqan da ponovo pregovara o „Memorandumu” - planu mera {tedwe po dogovoru sa me|unarodnim kreditorima, u zamenu za wihovu finansijsku pomo}. Wegov rival sa levice, mnogo harizmati~niji Cipras, koji zastra{uje finansijsko tr`i{te, tvrdi da se mora zavr-

{iti sa „Memorandumom” koji su potpisale dve tradicionalne partije, podvrgav{i Gr~ku „diktatu poverilaca”. On je, ako preuzme vlast, dao deset dana da se sprovedu „pravi i odr`ivi” pregovori sa EU, i zavr{e pre samita EU 28. i 29. juna u Briselu. Te dve godine odlagawa bi zna~ile masivnu posrednu pomo} od 347 milijardi evra, uz 110 do 130 milijardi kredita ve} odobrenih do 2015. godine, i uz ve} obavqeno otpisivawe 107 milijardi duga Gr~ke, {to je sve zajedno ravno wenom jednom i po bruto doma}em proizvodu. Izbori od 6. maja posle kojih nije bilo izrazite ve}ine, niti koalicione vlade, potopili su Gr~ku u politi~ku maglu, izazivaju}i frustraciju u Evropi i „privremeno” obustavqawe isplate tran{e od 2,6 milijardi evra pomo}i. Birali{ta su zatvorena ju~e u 8 ~asova, a prvi ozbiqni rezultati bi}e poznati u toku dana.

INDUSTRIJSKAPROIZVODWAUCRNOJGORIRASTE

Majdobar,polugodi{telo{e PODGORICA: Industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u maju bele`i rast u odnosu na isti mesec 2011, ali je, s druge strane, ostvaren pad kada je u pitawu ukupna proizvodwa u prvih pet meseca ove, u pore|ewu sa istim periodom prethodne godine. Prema podacima Zavoda za statistiku (Monstat), industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u maju ve}a je za ~etiri odsto u odnosu na isti mesec 2011. Kako se navodi, industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u prvih pet meseci ove godine me|utim bele`i pad od 5,3 odsto u odnosu na isti period 2011. Iz Monstata je saop{teno da je, u odnosu na period januarmaj 2011, samo sektor prera|iva~ ne in du stri je za be le `io

rast proizvodwe od 9,8 odsto, dok su svi ostali u minusu. Sektor va|ewe ruda i kamena zabele`io je pad od 19,9 odsto, a snabdevawe elektri~nom energijom, gasom i parom ~ak 23,8 odsto. Prema podacima Monstata, cene proizvo|a~a industrijskih proizvoda u Crnoj Gori u maju, u odnosu na april, bile su u proseku ni`e za 0,2 odsto. Pro iz vo |a~ ke ce ne in du strijskih proizvoda su u maju, u odnosu na isti mesec 2011, bile ni`e za 0,3 odsto, dok su u odnosu na decembar pro{le godine bile vi{e za 1,1 odsto, navodi se u saop{tewu. Stopa rasta cena proizvo|a~a industrijskih proizvoda u periodu januar-maj ove godine, u odnosu na isti period prethodne, bila je 0,7 odsto.

RUMUNSKIUMETNICIPROTESTUJU

VladauzurpiralaInstitutzakulturu BUKURE[T: Vi{e stotina rumunskih umetnika potpisalo je peticiju protiv odluke premijera Viktora Ponte da Institut za kulturu Rumunije, zadu`en za promovisawe kulture u zemqi i svetu, stavi pod kontrolu Senata, ~ime se, smatraju umetnici, ugro`ava nezavisnost tog tela. Nakon odluke premijera vlade levog centra Viktora Ponte, koji je u sredu zatra`io da se kontrola nad Rumunskim intitutom za kulturu prebaci sa Predsedni{tva na Senat, peticiju na internetu potpisalo je 900 umetnika u toj zemqi. - Ovo hitno nare|ewe, usvojeno bez ikakve konsultacije ili debate, predstavqa diktat

- izjavio je za AFP Kristi Pui, dobitnik nagrade u programu „Izvestan pogled” Kanskog filmskog festivala. Na tu uredbu se gleda kao na poku{aj preuzimawa kontrole nad telom koje je organizovano po ugledu na Britanski savet i nema~ki Gete institut, sa 17 kancelarija u inostranstvu, izme|u ostalog u Wujorku, Tel Avivu i Parizu. Filmski stvaralac Kristijan Mun|iju, koji je ove godine u Kanu dobio nagradu za najboqi scenario, nazvao je odluku rumunskog premijera „~istkom najgore vrste”, {to su te{ke re~i za ovu zemqu nekada pod komunisti~kom diktaturom. Shodno uredbi o~ekuje se da }e u narednim sedmi-

cama biti promeweno i rukovodstvo Rumunskog instituta za kulturu. - Bilo bi pogubno ako bi brutalna praksa i bahatost nekada{wih i sada{wih politi~ara odlu~ivala sudbinu kulture primetio je priznati rumunski pisac, jevrejskog porekla, Norman Manea, profesor kwi`evnosti na Bard kolexu u Wujorku. Od 2005. godine, Institut je finanasirao prevod vi{e od 300 dela rumunskih autora, a samo tokom pro{le godine vi{e od dva miliona qudi prisustvovalo je doga|ajima koje je ova institucija organizovala u gradovima {irom sveta, pokazuju zvani~ni podaci.

PO@ARKODGLAVNOGGRADAGR^KE

Izgorelefabrika, {kola,ku}e... ATINA: Stotine vatrogasaca poku{avali su ju~e da ugase veliki po`ar u blizini Atine, u kojem je uni{tena fabrika, {kola i vi{e ku}a i povre|ena su tri vatrogasca. Oko 260 vatrogasaca borili su se celog ju~era{weg dana protiv vatrene stihije uz pomo} 115 vozila i tri letelice. Po`ar je izbio u subotu u popodne na tri lokacije, preneo je Rojters. U Gr~ku su iz Italije stigla dva aviona kanadera, a upu}en je poziv za pomo} i Francuskoj i Hrvatskoj.

Po`ar je uni{tio fabriku i {kolu u gusto naseqenom atinskom predgra|u Paliniju.Vatra je naj`e{}e besnela izme|u Keratee i Palaje Fokaje, 40 kilometara jugoisto~no od Atine, i kretala se se ka obalskom gradu Lavriju. Po`ar su izazvali varioci i ~etvorica qudi su ju~e bili saslu{ani u tu`ila{tvu radi eventualnog podizawa optu`nice. Po`ar je delimi~no lokalizovan do kraja dana, a vatrogasci su i nastavili da se bore sa vatrenom stihijom.

Pilotpoginuo upaduaviona BUKURE[T: Pilot aviona ju~e je poginuo kada se mala letelica sru{ila po{to je zaka~ila strujni kabl na jugu Rumunije, saop{tile su vlasti. Na~elnik ambulantne slu`be u toj oblasti rekao je da se avion zapalio po{to je zaka~io neobojeni strujni kabl, a potom se sru{io na zemqu i eksplodirao. Lokalna {tampa je navela da je u nesre}i pogi-

nuo 57-go di {wi in struk tor letewa Petru Lazar, iskusni pilot koji je tokom dugogodi{we karijere upravqao razli~itim letelicama, ukqu~uju}i sovjetske MiG-ove, preneo je AP. Udes se dogodio po vedrom i sun~anom vremenu, tokom neformalnog sastanka rumunskih pilota blizu Banestija, 60 kilometara severno od Bukure{ta.

Preminuo odugrizapasa SOFIJA: Jedan 89-godi{wi mu{karac preminuo je ju~e od posledica ugriza pasa lutalica u jednom od gradskih parkova u Sofiji, {to je drugi takav slu~aj u posledwa tri meseca. Jo{ jedan starac, 87-godi{wi penzionisani univerzitetski profesor umro je 8. aprila od posledica 25 ugriza ~opora pasa lutalica koji su ga napali u predgra|u bugarske prestonice, prenela je agencija AFP. Broj evidentiranih napada na qude smawen je sa 6.606 u 1994. na 445, koliko je prijavqeno u 2011, mada je broj pasa lutalica

u bugarskoj prestonici porastao sa ekonomskom krizom, u kojoj vlasnici ostavqaju na ulici svoje ku}ne qubimce. Sofija, grad sa dva miliona stanovnika, ima oko 9.500 pasa lutalica, {to je mnogo mawe od 20.000 pasa lutalica koliko ih je bilo 1997. godine, pokazuju podaci gradskih vlasti. Najnoviji incidenti pokrenuli su obe}awa iz gradona~elnikove kancelarije za ~vr{}om regulativom za vlasnike ku}nih qubimaca, kao i nove programe sterilizacije i skloni{ta za pse lutalice.

Eksplozijabez`rtava SARAJEVO: Eksplozivna naprava aktivirana je ju~e u Ulici Suqe Jahi}a u Sarajevu. U eksploziji su o{te}ene dve ku}e i dva parkirana vozila, ali nije bilo povre|enih. U saop{tewu se navodi da je policija o eksploziji obave{tena dva i po sata posle pono}i i da je izvr{en uvi|an na o{te}enim ku}ama i vozilima. Policija radi na rasetqavawu ovog slu~aja i traga za po~iniocima.


de^Ji dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Moja neostvarena `eqa

ti ne{to po`eli{, a to ti se ne ostvaKMoriadaja zoneo ve se neostvarena `eqa. stvarena `eqa je da imam ku}nog

qubimca. To bi bilo morsko prase. To morsko prase bi bilo crno-belo, sa dva kratka i {iroka zuba. Wegove o~i bi bile crne, repi} kratak, a noge isto kratke. Svakog dana bih ga pu{tao iz kaveza da mu pri~am, mazim ga i igrao bih se s wim. Kada bih uve~e gledao televizor,

uvek bih stavio wegov kavez da zajedno gledamo. Kada bih radio doma}i, uvek bi bio pored mene i pravio mi dru{tvo. Ako ti se `eqa ne ostvari, ne quti se, nema veze. Sini{a Oqa~a, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Sunce se smeje Sunce se smeje, sneg vi{e ne veje, ba{ta se hvali, crvenoj lali!

Kristina Marton, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

U~ili me

U~iteqica Blaga i mila ne`na ko san, uvek mi ulep{a dan.

Gradi{ `ivot svoj i u wemu nadu, da sa~uva{ spokoj svoj, da ga ne ukradu.

Strpqivo, ne`no pri~a nam ona, dok {eta izme|u redova.

Da poseje{ sre}u i u srca druga, da kad do|e nemir, ne obavije ga tuga.

Svaka klupa za wu je vredna i u~enik je svaki jednak. Brine o nama kao majka, svaki rad sa wom je bajka.

Nada Radukin, III-5 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Prole}e Do{lo je prole}e nebo se svetli, zalazak sunca i pejza` lepi. Do{lo je prole}e oti{la zima, sad umesto snega cve}a ima. @ivotiwe se bude,lepo je svima. Nikome vi{e ne treba zima.

Pod drvetom veverica, i malena prepelica, a u cvetu p~elica, vredna, lepa {arenica. Dete se raduje dok potoci bruje! Sve bli`e i bli`e prole}e nam sti`e! Dejan Mu~i, III-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Ivan Virag, III-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

U~ili te kao dete, da se dobro dobrim vra}a, da ko gre{i, taj i pla}a, da {to seje{, to i bere{. Pa kroz `ivot, sada gazi{, sa tom {kolom, sam polazi{, bore}i se da ne zgre{i{, ~ini{ dobre, stvari svima. Al tu neke, gre{ke ima, pa se pita{, {ta je istina, ~ini{ dobro, a lo{e ti se vra}a, drugi gre{i, a ti gre{ku pla}a{. Ali istina, ni posle mnogo leta, ostaje nerazja{wena mislima da {eta, pa kroz `ivot, s nevericom gazi{, bore}i se, da ono dobro, u sebi ne pogazi{.

Nata{a Iveti}, IV-f O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Milana Pavlovi}, I-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Milu{ka Vrankova, IV-2, O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

Onog dana kad je priroda progovorila P

riroda uvek ne{to govori. Kada pada ki{a, ~ini mi se da je priroda tu`na i da pla~e. Kada grmi i seva, govori nam da je quta na nas qude. Kada je sun~ano i toplo, priroda je blaga i mirna. I uop{te, sve {to se desi u prirodi meni izgleda kao da ona `eli da nam ne{to ka`e. Priroda najlep{e govori u prole}e. Tihi blagi vetar donosi prijatan miris i raznosi latice cve}a. Ptice najlep{e pevaju u prole}e. Laste, koje su pro{log leta napravile gnezda ispod bakine strehe sada su se vratile. Sletele su na vi{wu i ~ujem ih kako `ivo razgovaraju, kao da se dogovaraju o opravci gnezda. Svakog prole}a me jednog jutra probudi neobi~no klepetawe kqunova, a to budu rode, koje slete na krov vatrogasnog doma u blizini moje zgrade. Mislim da priroda time `eli da mi ka`e da je `ivot lep. Pre neki dan bakin kuca se ~udno pona{ao. Gledao je u jedan `bun, re`ao i lajao, a `bun se tresao. Kuca je zatim upla{eno pobegao i sakrio se ispod ba{tenskog stola. Oti{ao sam do `buna da vidim {ta ga je to upla{ilo. Iznenadio sam se i obradovao: iz `buna su se pojavili mama je`ica i dva mala je`a. Prvo je i{la mama, a za wom wena deca, kao vojnici. Mama je jednog je`i}a stavila na sto da bih ga mogao dobro videti. Nije delovao upla{eno. Nije se sklup~ao, samo me je posmatrao malim, crnim o~ima, malim kao ~iodina glava. Odsekao sam komadi} jabuke i stavio ga pored wega. Mama je`ica je bila zbuwena, nije mogla da vidi je`i}a, ali je ose}ala da je negde u blizini pa se nije pomerala od stola. Jo{ malo sam razgledao neo~ekivanog gosta, a onda ga vratio mami je`ici. Svo troje su zatim nastavili put. Pitao sam se {ta je to priroda `elela da mi ka`e kada je u~inila da sretnem tu malu porodicu je`eva.

Mama Mama sprema, mama kuva, mama svoju decu ~uva. Mama pere, mama hrani, mama svoju decu brani. Mama pri~a, mama te{i, mama svaki problem re{i. Mama svoju decu u~i i nikad ih ne mu~i. Mama sija, mama greje, mama u `ivotu sve je. Stefan Kopren, III-3 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Nezvani gost ^udan sam san no}as sawao koji mi ne prija: Koke mi pojela lukava lija! @uta dana kitwastog repa ostavi mi samo petla! Dvori{tem {etam i nevoqu gledam: Pileta ni jednog vi{e nemam, a bilo ih je dvadeset i sedam! Zvoni mi sat. Sedam je sati. U {kolu se mora ustati! U {kolu kre}em i dvori{te gledam... Po wemu se {eta petao jedan. ^udan san sam no}as sawao... Celu no} sam lisicu gawao.

Jovana Gabor, II-1, O[ „Stan~i} Milan U~a”, Kumane Do{ao sam do zakqu~ka da je `elelela da mi ka`e da ima puno lepih i zanimqivih stvari oko nas: samo se treba osvrnuti i dobro pogledati.

Nikola Zari}, V-2 O[ „Bratstvo – jedinstvo” Vrbas

Milan Petrovi}, III razred O[ „Du{an Jerkovi} U~a” Karlov~i}


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

27

OPTI^KAVARKAISPREDFTN-a

Prv  a anam  orf  oz  a u Srb  i j i C rte`kockekojiizazivaopti~ku varku iscrtan je ispred ulazauFakultettehni~kihnauka, u Kampusu Univerziteta u NovomSadu,aautorisustudenti druge godine arhitekture i urbanizma. Oni su napravili prvu anamorfozu u Srbiji, odnosnocrte`kockekojiizsvih uglova deluje izdu`eno i izdeformisano,asamosjedneta~ke izgledatrodimenzionalno.Studentkojijeiniciraoiscrtavawe anamorfoze Igor Qubojev ka`edasusvezgradekojearhitekteradeusu{tinisamokocke, ali su one realizovane na drugina~in. –Upravotasli~nosturazli~itostijespecifi~nostiporukakojusmohtelidaprenesemo. Volelibismodaqudido|uivide, da ih ova anamorfoza podstaknenarazmi{qawejerseiz togara|ajuideje–navodiQubojev, dodaju}i da je ukupno wih osmoro uzelo Perspektivu za izborni predmet, te da je ceo

projekat i napravila ta grupa studenata. Anamorfoza na svojevrstan na~in privla~i pa`wu i studenata arhitekture, ali i drugih fakulteta,kaoislu~ajnihprolaznika. Po re~ima Qubojeva, po{tojeobele`enomestoskojeg se jedino vidi prava slika, mnogi zastanu i sa zanimawem posmatrajusliku. –Isprvasammisliladajenekozakupioprostordareklamira neko putovawe ili nastupe bendova,{to~estovi|amukampusu, ali sam se o~igledno prevarila – ka`e apsolventkiwa `urnalistikeDa{aMari~i}.– Nisamsigurna{tacrte`predstavqa, ali je svakako vrlo zanimqiv. Trebalo bi omogu}iti studentimadasenanekomziduu kampusuovakoizra`avaju. Nastavnik na predmetu Perspektiva grupe za arhitekturu docentkiwa dr Vesna Stojakovi} kazalajedasustudentisami do{li na ideju da naprave

SARADWAAKADEMIJEUMETNOSTI,MUZEJAVOJVODINEIO[„VASASTAJI]”UNOVOMSADU

DANASNAFPPS„DRLAZARVRKATI]”

Objediwenakreativnost studenatai|aka Izlo`ba „Mat/Sjajno”, koja je otvorena u Muzeju Vojvodine, udru`ila je u likovnom stvarala{tvustudentetre}ei ~et vrt e god in e Dep artm an a likovnih umetnosti Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i u~enike ovda{weO[„VasaStaji}”.Odra`ana je radionica na kojoj su osnovci imali prilike da naslikaju, nacrtaju ili drugom tehnikom prika`u neku svoju zamisao,asviradovina{lisu se na izlo`bi. „Mat/Sjajno”je projekat predmeta Metodika likovne kulture, u okviru ~ijih ve`bi u nastavi osnovnih, sredw ih stru~n ih {kol a i gimnazija se biraju najuspe{nije studentske pripreme za ~as. Kako je obja{wava koordinatorkaprojekta,docentkiwa na pom en ut om predm et u Maja Jockov, izlo`ba doprinosirazumevawulikovnekultureuobrazovawu. – Metodika omogu}ava studenimadasebavelikovnompedago-

gijomu{kolama.Ovojena{~etvrti projekat koji analizira teksturekaolikovnielementi afirmi{e rad na{ih studenata na~asovimave`biihospitalizovawa–obja{wavaMajaJockov. Ideja ovogodi{we teme bila je da pods takn e dec u da

razmi{ qaj u o kont ras tim a. U~enica Ivana Bo`i} rekla je da su wu inspirisale slagalice. –Sobziromnatemukojase ticala mata i sjajnog, odlu~ilasamdadelovislagalicebuducrni,aostaliodakrilnih

Konkurs „Putujemo u Evropu”, namewen najboqim studentima zavr{nih godinaosnovnihimasterstudijaiapsolventimafakulteta,otvorenjedo22.juna,najavqenojeizEvropskogpokretau Srbiji,kojisprovodiprojekat. U okviru tog konkursa, 70 najboqih studenatado26godina,sprose~nomocenom studirawa minimum 8,5, prove{}e trinedeqetokomletaupoznaju}iEvropu. Pobednici na konkursu dobijaju In-

ter-rail karteza22danaputovawaevropskim `eleznicama, platne kartice Hipo banke s xeparcem, Delta xenerali putno osigurawe i studentske kartice Euro26 iISIC. Prva stanica putovawa bi}e Berlin, odakle}epotomstudentiputovatidaqe premasopstvenomplanu. Projekat „Putujemo u Evropu” sprovodi se i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, a

Nadmetawe ubesedni{tvu NaFakultetuzapravneiposlovnestudije„DrLazarVrkati}” danas}eseodr`ati takmi~ewestudenataubesedni{tvu.Bi}eto krunakursakojijetokomproteklogsemestrastudentimaovogfakultetaodr`aoadvokatDejanVrsajkov. U`irijutakmi~ewabi}e renomiranesudijeiadvokati,astudenti}esenadmetatiutrikategorije:nazadatu temu,zatimnaslobodnutemuiimprovizacije. Skupjeotvorenzajavnost, apo~iweu17~asovauamfiteatruna prvom spratu Fakulteta za pravne i poslovne studije, Bulevar oslobo|ewa76.| E.D.

boja ili srebrne folije da bihdo~aralakontrast–rekla jeovau~enica. Wen a drug ar ic a Mil en a Rajkovi} tako|ese„poigrala” kont ras tom i u svom rad u predstavila je zami{qenu devoj~icu koja u mra~noj sobi crne boje gleda kroz prozore odsrebrnefolije. Maja Jockov je navela da je upravo ova izlo`ba objedinila rad u~enika i studenata prik az uj u} i ceo eduk at ivn i proces. – Ovo je pravi na~in da se nova likovna publika stvara od malih nogu. Ti mali kreativci imaju potrebu da se od najranijeg doba izra`avaju i izgrade op{tu kulturu kroz predm et lik ovn a kult ur a. Podsticawekreativnostikod deceimladihjestene{to~ime se Akademija bavi jer je ovaj proj ek at rea l iz ov an i prethodnih godina, ali kroz druga~ije teme – naglasila je MajaJockov. A.Jerini}

Konkurisaweza „PutujemouEvropu”do22.juna studenti iz celog regiona susre}u se u Berlinu. Projekat se, zahvaquju}i brojnim donatorima, sprovodi osmu godinu zaredomidosadajenatajna~inukupno1.170 studenata imalo priliku da putuje zemqama Evrops ke unij e. Formular za prijavqivawe,uputstvozakonkurisawe idrugeinformacijeokonkursu,dostupni su na internet stranici www.putujemouevropu.org.

anamorfozu,iobjasniladajeu pitawu opti~ka varka koja samoizjednogugladajetrodimenzionalnusliku. –Ovakav„stritart”jeusvetuvrlopopularanistudentisu wimehtelidapo{aquisimboli~nu poruku. Arhitekte su prinu|ene na to da rade onako kako im investitori nalo`e, ali ipak uspevaju da naprave autenti~ne kreacije. Zato su napravili {upqu crno-belu kocku,alisusenkeuraznimbojama – navodi docentkiwa Stojakovi}. Nakon{tosunapravilikocku, studenti su izveli i svojevrsni performans da bi pokazalikakosvemo`edasedo`ivi ovo 3-D umetni~ko delo. AnamorfozusupravilistudentiIgorQuboja,LeaMuhi,Danijela Ve}anski, \ur|a Vuji}, Duwa Sudar, Marija Salvai, IlijaMati}i MilicaStaji}, amentorradabilajedrVesna Stojakovi}. A.Jerini}

MESECKULTURENAUNIVERZITETUUNOVOMSADU

Muzikausred kampusa UokvirumanifestacijeMesec kulturenaUniverzitetuuNovom Sadu–„Kultus02”,kojuorganizuje AKUD „Sowa Marinkovi}”, u sredu,21.juna,u18~asova,naTrgu DositejaObradovi}a,nastupaInkluzivni hor „Ison”. Sutradan, 22.juna,u18~asovausve~anojsali Fakulteta tehni~kih nauka odr`a}e koncert mu{ki vokalni ansambl„Akademac”,dok}euba{ti kluba„Sowa”u20sati,nastupiti Velikinarodniorkestar.NarednogdanauholuFTN-a,u17~asova, bi}e organizovana {kolica narodnihigaraipesama.

Posledwunedequmanifestacije obele`i}e nastupi ansambla „Akademac”,28.junau19.30~asova uSve~anojsaliFTN-a,gde}e,u20 ~asova,nastupitiiVelikinarodni orkestar. Duo gitara svira}e sutradanuklubu„Sowa”u20~asova,abend„Majbadimuz”izRijeke u 21 ~as. Posledweg dana [kola plesa„Alegro”organizuje~assalsenaTrguDositejaObradovi}a,od 18sati.Projekatjepodr`aloMinistarstvoprosveteinaukeRepublikeSrbije,Sektorzau~eni~ki istudentskistandard. A.J. Foto: S.[u{wevi}

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinskifakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{kifakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravnifakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


@enSkA POSLA

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

28

У моди су макси хаљине О

д летњих хит одевних комбинација очекујемо да буду лагане, лепршаве, разигране и, наравно, пријатне у додиру с кожом, а управо те услове задовољавају макси хаљине. Ове су сезоне поново међу најпожељнијим одевним комадима, а на вама је да одлучите да ли желите дневну или елегантнију, вечерњу варијанту.

Макси хаљина свакако заслужује посебно место у вашем орману, без обзира на то да ли носите опуштену одећу или сте поклоница елегантног одевања. Уз балетанке, сандале или платформе одлична је савезница током дана, а у комбинацији с накитом, шминком и потпетицама претвара се у праву вечерњу заводницу. Носе је и звезде, а предводнице тренда су Џесика Алба и Хајди Клум. Глумица и модел препознале су у макси хаљини одличну савезницу и у обављању мајчинских обавеза. Уколико ове сезоне тражите гардеробу која ће вам засладити лето, макси хаљина је свакако одличан избор, без обзира на то да ли је једнобојна или шарена, лежерна или нешто свечанија. Свакако заслужује посебно место у вашем орману.

Превара у паузи

П

ауза за кафу или ручак показала се као идеално време за прељубу, а за све је крив убрзани радни темпо због којег после повратка кући нико није заинтересован за измењивање нежности с партнерима. Сексолози тврде како су преваре за време радног времена разумљиве.

Објашњење је врло једноставно - током радног времена најлакше је осмислити бег с радног места, док је такву ситуацију врло компликовано оправдати викендом. Више од 60 посто превара догађа се управо за време радног времена јер су тада људи најслободнији, а увек постоји

Љ

Доктори против јапанки

убитељи јапанки треба да буду свесни да та обућа није добра за ноге. Погледајте због чега би јапанке требало одбацити и тoком лета потражити обућу која даје бољу потпору ногама. Ђон им је сунђераст и не пружа никакву потпору - Оно што се вама чини као добра карактеристика јапанки, мекоћа и удобност, узрокује да се стопало савија према унутра. Ово може проузроковати бол у пети, своду стопала, меком делу око прстију и самим прстима. Мишићи и тетиве се превише напрежу - Мала трака у облику латиничног слова В између прстију једино је што веже вашу ногу уз јапанке. Због тога при ходу грчите прсте, а мишићи и те-

тиве раде ‘прековремено’. Ово се може развити у тендинитис. Равна обућа изазива напрезање Ахилове тетиве - Ако

обично носите обућу с мало повишеном петом, равна обућа на крају ће растегнути мишиће листа ноге.

Нема потпоре за чланак Ишчашени чланци лети су честа појава, врло често управо због ношења јапанки. Долази до задебљања и пуцања коже стопала - Кожа постаје тврђа, а будући да су стопала изложена ваздуху, кожа може постати и врло сува. Ако постане исувише сува, нажуљана кожа може да пукне и крвари, што зна да буде врло болно. Може изазвати бол у куку и доњем делу леђа - Ходајући у јапанкама људи обично скраћују корак, а то може довести до болова у другим деловима тела. Не нуде никакву заштиту Ноге су изложене разноразним оштрим и прљавим предметима, што повећава ризик од посекотина и других повреда.

Благородне вишње С

У раздобљу од 9 до 17 сати током радне недеље мажење, љубљење и загрљаји догађају се готово на сваком кораку. Истраживање једног интернет портала показало је како се највише прељуба догађа за време радног времена, а „пауза за кафу„ постала је „пауза за секс„. У раздобљу од 9 до 17 сати тоеком радне недеља е мажење, љубљење и загрљаји догађају се готово на сваком кораку. Парови користе паузу за кафу или ручак како би преварили своје партнере, а најчешћи и најбољи изговор је сусрет с клијентом или пословни састанак.

добар начин да се због пословног састанка „нестане„ из канцеларије на сат или два. Статистике показују како су жене које посумњају да их партнери варају у 90 посто случајева у праву, док само 30 посто мушкараца преваре њихове партнерке. Сексолози кажу како су преваре за време радног времена разумљиве. Због убрзаног радног темпа и посла који исцрпљује, мушкарци, а ни жене немају снаге за секс после повратка кући. Управо зато је кокетирање у паузи за ручак идеално.

езона је вишања, укусног воћа које је одличан антиоксиданс, а помаже и у брорби против старења и савезник је у борби против досадне перути. Проверите како вам црвене куглице могу помоћи да ваша лепота још више дође до изражаја Без обзира на то да ли их морате набавити на пијаци или прескочити ограду како бисте их набрали у туђем дворишту, вишње морате имати не само зато што су укусне, па од њих можете направити одличну савијачу или колач, већ и зато што вам помажу да заблистате. Вишња је здрава због богатства витамина и минерала који су права благодат за организам, тако да можете јести у неограниченим количинама. Смрзнуте или конзервисане вишње су одличан антиоксиданс, али не могу се поредити са свеже убраним. Зато уживајте у сезони овог кисело-слатког и врло здравог воћа. Корисне материје не губе се након уобичајеног процеса прераде, тако да и смрзнуте или конзервисане вишње имају антиоксидативну вредност. Лековити су плод, петељке, лишће и смола биљке, главни пигмент је црвени антоцијан, извор су бета каротена и садрже га 19 пута више од боровница и јагода, садрже

мелатолин, материју која делује антиоксидативно и савезник је доброг сна, а и дијабетичари могу уживати у укусу вишања јер садрже мало шећера. Свежи плодови вишње помажу код губитка килограма, а шака вишања после спорта одагнаће осећај тежине у мишићима. Вишње су одличан извор витамина и минерала и делују благотворно на читав организам.

Решите се перути Чај од лишћа вишње у комбинацији с лишћем трешње, јагоде и љубичица одличан је лек против перути. Лишће наберите па га прелијте врућом водом и оставите да одстоји. Након прања чајем исперите косу. У борби против перути помаже и смола из дрвета вишње. Смолу биљке помешајте са три кашике сирћета и раствор утрљајте у теме. Оставите да делује преко ноћи. Ујутро исперите косу.

Вишњама против бора Уберите шаку вишања па их очистите од коштица и кратко прокувајте. Ставите их у блендер заједно са кашиком меда и једном бананом, па смесу нанесите на лице које сте пре тога очистили од шминке. После 20 минута

исперите лице млаком водом. Вишње садрже бета каротен, антиоксиданс који кожи пружа влагу, повећава отпорност и спречава исушивање. Вишња садржи и витамин Ц који је сјајан савезник у борби против старења коже.

Стоп отеченим капцима Отечени капци проблем су с којим се најчешће сусрећемо ујутро после буђења, а лишће вишње одличан је савезник у ублажавању овог проблема. Лишће вишње ставите у врућу воду и нека одстоји 2 до 3 минута, извадите га охладите и положите на капке како би натеченост спласнула.


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak18.jun2012.

29

Posledwi pozdrav dragom ocu, bratu i suprugu

Stevanu Naran~i}u 1947 - 2012. SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Sahrana je danas, 18. 6. 2012. godine, u Stepanovi}evu, u 15 ~asova. O`alo{}eni: sin, }erka, supruga i sestra sa porodicom. 55133

POMEN

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55106-55. 54909

Bo{ko Maletin 18. 6. 2009 - 18. 6. 2012. VODOINSTALATER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50-198. 54914 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55134

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049

Tri godine bez na{eg supruga i tate. Uvek sa nama u mislima. Tvoje Milica i Oqa. 55112

POMEN

Mira Joci} Pro{lo je 27 godina. S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 55123

SE]AWE Dvadeset pet godina sam bez moje mile i predobre sestre

Gordane Grulovi} Se}awe je `ivo, bol je nezale~iv. O`alo{}en brat Milan. 55038

Draga bako, iako te vi{e nema uvek }e{ `iveti u na{im se}awima. Tvoja dobrota, iskrenost i velikodu{nost uvek }e nam biti uspomena na tebe. Posledwi pozdrav najboqoj baki na svetu.

Vida Buli} 1935 - 2012. Tvoji: Viktor i Maja. 55135


08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.40 01.05 01.30

tv program

ponedeqak18.jun2012.

Потрошачкирепортер Кадзазвони Зеленисат Вести УсусретТамбурицафесту Свеоживотињама Кухињица Вести Знањеимање Чаририболова Хлебнашнасушни Вести Све(т)оконас Политбиро Вестизаособесаоштећеним слухом Откривањеалтернатива Живот Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Свеоживотињама ТВДневник ЏонатанКрик Добарпосао:Кувар Живопис:Задобротусваки данједобар Војвођанскидневник Међународнитероризам после1945-ФАТАХ/ХАМАС Оперативци ЏонатанКрик Једаннаједан Добарпосао:Кувар Живопис:Задобротусваки данједобар

Добарпосао: Кувар

06.30 07.30 08.00 09.30 10.00 13.00 15.30 16.00

Музичкосвитање ГласАмерике Панонскојутро Вестиукратко Лола Уловитрофеј Војвођанскевести Панонскахроника

14.24

Разговори о здрављу (Панонија,19.00) 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

ЕТВ Војвођанскевести Лола Здрављеиви Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Виноивиноградарство Панонскахроника ГласАмерике Ноћнипрограм

У првој епизоди серијала упознаћемокувара,МаркаБрзака.Он има19годинаипроглашен је за најбољег младог кувара у Србији. Посао је већ добионаједномоднајпознатијихсалашауНовомСаду... Уредникисценариста:МиладинЈовић Режија: МиланБелегишанин (РТВ1,21.00)

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица–мађ. НовитаблоидНС Жененаселу Верскинедељник Путевинаде Бразда,емисијазапољопривреднике-мађ. Дуриндо2011.3.део-мађарсканароднамузика Урбанаџунгла (мађ) ВИВЕ2010.емисијанамађарском3.део Певанапоезија (мађ) Вести(мађ) Подистимкровом,8.емисија оевропскиминтеграцијама Повратакнасело Дотики(слов) Добровече, Војводино(мађ) Културнимагазин(мађ)(Јелен-лет) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Нашидани (мађ) Верскаемисија(мађ) Тиховенчање,филм ТВбаштине ТВПродаја

06.05 08.00 09.03 09.50 10.06 10.39 11.15 12.00 12.15 12.33

08.30Хранаивино 09.00Вести 09.10Опчињени 10.00Ленија 11.00 Вести 11.10 РецептиЛауреРавајоли 13.10Серијскипрограм 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.10РобинХуд 16.00Објективнасловачком 16.15Објективнамађарском 16.30Врелегуме 17.05Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 18.45Неонсити 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 20.00Спринт 20.30Истрага 21.00Опчињени 21.45Неонсити 22.00Објектив 22.30РецептиЛауреРавајоли 23.00Живетитајживот 23.55Украденасрца

06.00 ЕвролигаФајналФор –Налицуместа 07.00 ТВС 09.30 АТПХале,финале 11.00 ВТАХертогенбош 12.30 АТПХертогенбош 14.30 ВТАХертогенбош 16.30 АТПХертогенбош 18.30 ПравиНБА 19.00 МотоГПСилверстоун–Трка Мото2 22.15 НБА 00.45 Премијерлигакласик: Ливерпул-Фулам

16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37 21.44 22.44 23.20 00.10 00.33 01.21 02.09 04.07 05.48

06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Јутарњипрограм Јутарњидневник Музиканти Гастрономад Ловириболов Екокараван Цркве-какоихтумачити Дневник Спортплус Фудбал -ЕП:Португалија-Холандија (р) Фудбал -ЕП:Данска-Немачка (р) ОвојеСрбија ДневникРТВ Штарадите, бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Мазурка, спортскипрограм Фудбал-ЕП:Хрватска-Шпанија, пренос1.пол Мазурка, спортскипрограм Мазурка, спортскипрограм Скокубудућност Дневник РужнаБети Музиканти Фудбал-ЕП:Италија-РепубликаИрска (р) Фудбал-ЕП:Хрватска-Шпанија, (р) Верскикалендар

Ексклузив Експлозив Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Одбачена Тајнастарогмоста Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Езел Филм:Ликвидатор Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Ешли Џад

Хелен Филм прати живот талентоване професорке која стално покушава да одржи илузију савршеног живота, али притом скрива мрачну тајну. Она је жена за све. Омиљена је у друштву, пажљива према околини,весела, музички талентована и има успешну универзитетску каријеру. Улоге: Ешли Џад, Горан Вишњић,Лорен Ли Смит Режија:Сандра Нетелбек (РТС2,23.39) 07.26 07.32 07.43 07.54 08.06 08.17 08.43

22.38 23.39 01.50 02.45 03.20

Мунзи Великиимали ОткривајмосветсаЂолетом Томасидругари Френинеципеле Повратакдабра Радијацијеирадиоактивност наземљииувасиони100 годинапослеоткрића НетакнутаприродаПатагонија КонцертЈасминеЈанковић Врелегуме Књигаутисака Клиникавет Контекст Виваверди Екоглобал Трезор Повратакдабра Радијацијеирадиоактивност наземљииувасиони100 годинапослеоткрића НетакнутаприродаПатагонија КонцертЈасминеЈанковић Хитлибрис Сат Свебојеживота Капри Међународнабициклистичка трка„КрозСрбију„ Меразамузику ВерскимозаикСрбије Бинго Фудбал-ЕП:Италија-РепубликаИрска, пренос Капри Хелен, филм Трезор Хитлибрис Сат

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 14.50 15:50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.50

Здрављеиви Маратон Цртанифилм Двоугао Љубавузалеђу БиљаназаВас Уловитрофеј СрбијауритмуЕвропе Сликеживота Монк ВечесаЏулсомХоландом Мућке Ало,ало Документарнифилм Обичниљуди Филм:Официрсружом Мућке Ало,ало Филм:Мистериознистранац Удовице Филм:НестанакАлисКрид Филм:Мистериознистранац Домаћамузика Филм:НестанакАлисКрид

09.13 09.38 09.41 10.14 10.52 11.23 11.56 12.32 12.58 13.57 14.23 14.51 15.17 15.20 15.57 16.47 17.11 18.15 18.42 19.12 20.00 20.37

Ванеса Вилијамс

Ликвидатор Џон Кругер је амерички маршал који је добио задатак да заштити Ли Кулен запослену у компанији за производњу тајног оружја за потребе војске. Ли је упућена у преваре које њена компанија врши. Један човек је спреман да заувек ућутка Ли, јер без ње ФБИ нема никакв доказ против компаније... Улоге: Арнолд Шварценегер, Џејмс Кан, Ванеса Вилијамс Режија: Чак Расел (Прва,22.00)

dnevnik

c m y

30

06.30Заувјексусједи 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Дневнимагазин 12.30Цртанифилмови 14.00Филм:Жестокимомци 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Џои 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.25 Штрумфови 20.00Уводуанатомију 21.00Филм:Девојкамогпријатеља 23.00НоћниТВпројекат 00.30Вести 01.10Спортскипреглед 01.25Живамета 02.15Филм:Последњискок 03.50СаутПарк 04.25Филм:Паралелнисветови

Девојка могпријатеља Паметна,лепаитврдоглаваАлексисједевојкаДастиновихснова.Међутим,после само пет недеља забављања,заљубљениДастинтоликопретерујесаизливимаљубави, да Алексис мора да раскине. Улоге: Кејт Хадсон, Дејн Кук,ЏејсонБигс,АлекБолдвин Режија:ХауардДојч (Б92,21.00)

Хунтик Уморан од чекања да неко други пронађе његовог оца, одлучује да сам крене у потрагу наводећи се информацијама пронађеним у дневнику. Придружује се Хунтик фондацији, групи трагача који су са мисијом да чине добро. (Хепи,11.30) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 4.10 15.15 15.30 15.50 17.30

КејтХадсон

05.45Добројутро 10.00Свезаљубав 11.30 Градскевести 12.00Маланевеста 13.00Папарацолов 14.00Тачноуподне-уживо 15.00Курсаџије 15.40Националнидневник 16.00МојесрцекуцазаЛолу 17.00Маланевеста 17.30Кукавица 18.30 Националнидневник 19.00Маланевеста 20.30Љубавиосвета 21.15Гранднародпита 22.30Амиџишоу 23.30Детективскеприче 00.00Филм:Клијент 02.00КодГринових 03.00Опаснаигра 04.00Бекство 05.00МојесрцекуцазаЛолу

17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњипрограм Залившкољки Звезданиште Тајнисветмеде Бенџамина Нодиуземљииграчака Ешли Телешоп Сабрина ГенераторРекс Хунтик Мојиџепниљубимци БајкаоТибету Метеоримоћни камиони Квизић Прессовање Телешоп Вести Изгубљенегодине Телешоп Вести Добровољци,филм Насловнастрана –квиз Телемастер Јелена Лепиимртви Ћирилица Долинавукова Изгубљенегодине Лудакућа Изнајмизвезду Ћирилица Љубавнисигнали Насловнастрана –квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9,15.00Оф Роад,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран -Ретроспектива,21.15Концерт,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30 Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20.ВЕК

Пише: др МаркМазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања -Америка Највећи губитник Џон,Кејт и осморо деце Мали људи,велики свет Л.А.Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А.Инк Исповести сакупљача животиња

08.00Ловци на нацисте 09.00Шпијуни који су дошли са мора 10.00Супершпијун:човек који је издао Запад 11.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 12.00Фарма из Едвардијанског доба 13.00Звезде сребрног екрана 14.00Ко си заправо ти? 15.00Тајм тим година XI 16.00Прича о струји 17.00Траговима Тинтина 18.00Фарма из Едвардијанског доба 19.00У телу Хенрија осмог 20.00 Вучице 21.00Тајне историје. Краљица девица 22.00Ловци на нацисте 23.00Траговима Тинтина 00.00Исток-Запад:путовања из средишта Земље 01.00Геније и геометрија:трагови наших тајанствених предака

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Снежанаиседампатуљака Маласирена ОзиБу Уратусавојском Скоросасвимобичнаприча Правилослужбе Америчкапита Мојпрвигосподин Звездељубави Пустињскимесец Ф.С.И.

Мојпрвигосподин Џенифер  је седамнаестогодишњадевојкаготскогстила са великим бројем пирсинга по лицу и склоношћу према гробљима. Рендал је средовечнипродавацкојиводиопсесивноуреданживоти има страх од било каквих промена... Улоге: Алберт Брукс, ЛилиСобијески Режија:КристинЛахти (Синеманија,20.00)

ХеленМирен

Русија, 1910. године. Генијалникњижевник,јошзасвог живота препознат, Лав Николајевич Толстој, проводи дане на свом сеоском имању Јасној Пољани. Чертк ов, младиписациТолстојевученик,посетивеликананебили га пок ушао наговорити да знатан део својих рукописа оставидомовини. Улоге:ХеленМирен,КристоферПламер,ПолЂамати,ЏејмсМекавој Режија:МајклХофман (ХРТ1,21.40) 07.00 Добројутро,Хрватска 09.02 Дивљипламен 10.10 Местоподсунцем,док. серија 11.05 Природнисвет,док.серија 12.00 Дневник 12.35 Моћсудбине 13.25 Зовдивљине,филм 15.00 Вестиузхрватскизнаковни језик 15.15 ПоносРаткајевих 16.02 Горскилекар 17.25 Хрватскауживо 17.55 Југославија-државазаједан век,док.серија 18.30 ДрОз,токшоу 19.12 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.05 Вечерас 20.35 ПулсХрватске 21.40 Циклусевропскогфилма: Толстојевапоследња станица,фим 23.40 Дневник3 00.25 Циклусљубића-Р.Пихлер: Четиригодишњадоба 01.55 Евро2012.ХрватскаШпанија,снимак 03.40 ДрОз,токшоу

07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00 10.25 11.25 12.10 13.00 13.45 14.15 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 16.55

22.35 23.40 01.25 01.55 02.40 03.25

06.00 07.45 09.35 11.50 13.15 15.05 16.45 18.10 20.05 22.35 23.05 23.35 00.25 02.25 03.45

Невине лажи Луди камен Карате Кид Алфа и Омега Ја сам број четири Тамо где су дивље ствари Злочинац А кад брак није лак Милдред Пирс Потпредседница Девојке Царство порока Зец без ушију 2 Вампири смарају Версо

Дијагнозаубиство Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсомеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагнозаубиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсомеру Дијагнозаубиство Монк Видовњак Дображена Скандал Хладнафузија Видовњак

08.10 09.45 09.58 10.00 11.00 11.15 12.00 12.50 13.05 14.10 15.10 16.55 17.00 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.35 22.40 00.30 00.45 03.05

Кисмет ТВпродаја Куварипо,кулинарскишоу Ватренонебо ТВпродаја ЕксклузивВикенд Вечераза5 ТВпродаја Крвнијевода Кобра11 Езел РТЛ5до5 Евро-специјализПољске Вечераза5 Куварипо,кулинарскишоу ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Кисмет-оковисудбине Војници,филм 28недељапосле,филм РТЛВести ЦСИ:Мајами РТЛДанас

Толстојева последњастаница

17.50 18.45 19.30 20.00 20.35

ЛилиСобијески

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

МалаТВ Фантастичнипријатељи Х2ОУзмаловоде! ПатакФрка ПипиДугаЧарапа ГрадићВокавил НајбољеизисторијеХРТ-а Горскилекар Плодовиземље Идемонасевер Југославија-државазаједан век,док.серија Љубавузалеђу Музика,музика... Еџмонт Обичнаклинка Убимедосада Мењамсвет МалавииЗвезданојезеро, док.филм Топгир9,док.серија НовиклинцисБеверлиХилса Телетабис Евро2012,емисија Гдањск:Евро2012.Хрватска -Шпанија,пренос Евро2012,емисија Познањ:Евро2012.ИталијаИрска,снимак Калифорникација Верујми Закониред Ноћнимузичкипрограм

Назлатномјезеру Биографија-ПатрикДемпси НеобузданаАјрис Назлатномјезеру Биографија-СузанСарандон ДусБигелоу:Европскижиголо Челичнемагнолије Биографија-ПатрикДемпси Назлатномјезеру Биографија-СузанСарандон СањаласамАфрику Опседнута Убиствоузатворском дворишту

08.00Опчињенамесецом 10.00Нел 12.00Ф/X–Убиствотриком2. 14.00Запослениљуди 16.00Пацов 18.00Причаосексу 20.00Блаженство 22.10УхватиКартера 00.00Еротскифилм

28недељапосле НедалекоодЛондона,Дон се са својом женом Алис и нек олицином преживелих крије се на фарми. Када људи заражени смртоносним вирусом провале у кућу, Дон сеуспаничииубегузаборавинасупругукојаостанезаробљенаукући... Улоге:РобертКарлајл,Кетрин Мекормак, Имоген Путс,МекинтошМуглетон Режија:ХуанКарлосФреснадило (РТЛ,22.40)

КетринМекормак

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 10.45 12.45 14.15 18.15 19.00 20.00 20.30 20.45 22.15 22.30 00.30

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора -истините приче Како извући живу главу Екстремни риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу Бекство из затвора -истините приче

Мотоспортови Фудбал Фудбал Тенис Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Рвање Коњички спорт Фудбал Тенис

Племенити друг Чаушеску, „див с Карпата”

З

а транснационална и непостојана финансијска „Пошто брине о томе да ли су људи снабдевени тржишта која су се отворила седамдесетих го- свом неопходном робом, о побољшању трговине, дина, препуна петродолара, Источна Европа, јавним службама, стабилности цена, грађани често са својим стабилним режимима и квалификованом виђају Чаушескуа у градским тржним центрима, радном снагом, била је запостављена област у коју приликом отварања нових продавница, кад провесе није улагало. Банкари кратког памћења сами се- рава снабдевеност тржишта робом. У тим прилибе су уверили у то да совјетски гарант Источном кама, председник Чаушеску саслуша шта би, по блоку отклања сваку могућност неуспеха. За кому- њима, још требало урадити и, тамо где је то могунистичке елите западни капитал био је средство да ће, на лицу места предузима мере да би поправио се купи јавно мњење и одгоде оштре последице ситуацију. Поштеном човеку ти знакови говоре да структуралне промене у економији. Комунисти и су крајњи домет у изградњи новог друштва у Румунији, по виђењу председника Чаушескуа, човек банкари похитали су једни другима у загрљај. Али дуг Источне Европе од 6,1 милијарди долара и задовољење његових духовних и материјалних 1971. нарастао је на 66,1 у 1980, односно 95,6 крајем потреба.“ 1988. Можда је тиме највише била погођена Пољска, чији је дуг нарастао с 1,1 милијарде 1971. на 25 до краја 1980. У последњој фази неупитне партијске владавине почетком седамдесетих први секретар Гјерек много се задуживао не би ли постигао потрошачки бум. Кад је дошло до застоја, крајем те деценије, а животни стандард опет кренуо низбрдо, две ствари су искрсле: страни капитал није успео да модернизује пољску економију и побољша њену технолошку базу, а привремено и вештачко побољшање животног стандарда није купило социјални мир. Проблеми Пољске снашли су и друге земље. Услед строге структуре источноевропских економија, било је лакше иностране кредите употребити за храну и робу широке потрошње него за набавку стране технологије. Извозници у Источном блоку полако су Кредити Светске банке даве румунске пролетере се одмакли од СССР-а ка партнерима Овај пропагандни хвалоспев у стаљинистичком који су пословали у чврстој валути, али недовољно. Због препрека у трговини ЕЗ-а, роба се задржавала духу из 1983. поклопио се с периодом економских ван земље, што је стварало притисак на девизне ре- мера које су биле ригидне чак и по румунским станзерве. Отуда ти огромни спољни дугови нису помо- дардима: потрошња је смањивана да би се отплатио гли да се модернизује економска база, него су само инострани дуг, а свакодневни живот је опустошен у купили мало времена непопуларним режимима да бесмислено деструктивном програму „систематизаби могли предахнути. За тиранина попут Чаушескуа ције“ у којем је режим уништио хиљаде села, десето није био нарочити проблем: захваљујући свом тине градова и, на крају, и велики део Букурешта. Тамо, али и другде, зјапио је систему безбедности, могао је све већи понор између сурове да додатно погорша животни За само девет година,од реалности и званичне идеолостандард да би рашчистио рачуне с румунским зајмодавцима. 1971.до 1980,државни дуг гије. Или, пошто је у комунизму одувек постојао јаз, суАли за мање репресивне режиПољске порастао је с 1,1 штински битно за те осамдесеме – а мало који је био суров те године било је то што је друкао румунски – цену враћања на 25милијарди долара, јер штво у целини – и елита и база дуга, често под надзором је у последњој фази своје – признавало да стварност и ММФ-а и Светске банке, моравладавине први партијски идеологија не могу заједно. ли су да плаћају све незадовољУ Чаушескуовој Румунији нији радници. Тако инострани секретар Гјерек безуспешно такво признавање није богзна капитал није олакшао муке копокушавао да постигне шта значило, пошто није допимунизма него их само повећао. потрошачки бум рало до „дива с Карпата“. Али Почетком осамдесетих, неу другим земљама оно је прокад назадне економије јужне Европе – Португал, Шпанија и Грчка – ишчупале су дрло у ешалоне власти. Осећај да је стварност сасе из окова диктатуре, добиле приступ тржиштима владала социјалистичку теорију, уместо да буде ЕЗ-а и избиле испред комунистичког блока. У Ис- обрнуто, био је погубан за партијско виђење сопточној Европи земље су се међусобно знатно разли- ствене руководеће мисије. То је означило главни поковале по економском успеху – заговорнице строгих литички тренд током већег дела последње две децеекономских мера, Источна Немачка и Чехословачка, није комунизма. Он се није огледао у настанку дибиле су успешније од Мађарске и Пољске. Али жи- ректне опозиције него у оваквом постепеном славотни стандард је свуда опадао, робе није било до- бљењу партије која је веровала у себе и доласку на вољно, а слабости система биле су очигледне. Воде- њено место других органа власти – службеника дрћи статистичар у ДДР-у тврдио је да је 1982. схва- жавног апарата, војске и старијих „малих Стаљитио да „идемо ка економској пропасти“. Али одмах на“. То урушавање вере у социјалистичку идеологипризнаје да су кредити са Запада помогли у кратко- ју и напуштање, почетком осамдесетих, сваке уберочној стабилизацији. Сама чињеница да је насту- дљиве наде о претицању Запада у економском напило успоравање економског раста није угрозила претку, драстично је умањило сврсисходност паррежиме који су усавршили проверене начине да се тије. Она се свела на привилеговану номенклатуру одбране. Али настале околности подривале су њи- и све мање делотворан инструмент за савладавање кризе. хово право на власт. КњигуМаркаМазовера„МРАЧНИКОНТИНЕНТ/Европау20.веку„можетепоручити одКлубачиталацаИздавачкекуће„Архипелаг”(Теразије29/II,Београд), путемтелефона011/3344–536и3344-427,и-мејлаklub@arhipelag.rs или СМС-а063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak18.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пословнаситуацијаеразвијапод повољним околностима. Уколик о имате утисак да стагнирате у љубавномодносу,потпуностеуправу. Мождајебашдпбронаправитипредахипотражитиновеизазове.

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

18.jun2012.

Понедељак је, па се храбро упуштате у нове пословне изазове.Склонисте даанализиратестварииодносе,даслужитепојединцима, деци, на свој начин. Имате поривзаслободомипроменама.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Нистесезаморили,иакоигребез граница не престају. Напротив, занимљивовамјеизданаудан,све интересантније и неизвесније. Можетепосетитиместагдестевећбили,садрагимособама.

Данас је Месец у веселом знаку Близанаца, што је повољно за разноразне врсте активности и интересовања. Можете се суочити са драгом особом, путем перспективе инекихновихпланова.

Иматепунопосла,идаље,готово хронично, за који вам је сем рада потребан и дипломатски однос са клијентима.Потрудите се да се поставите дипломатски, весело и лако,башонакокакотреба.

Помало запостављате партнера и намећете своју вољу и своје циљеве. Планирајте будуће активностиисарадњунакојуможетерачунати. Активни сте, упркос свему и свима.Вишесеодмарајте.

NenaRadaшin, astrolognena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Напети сте и можете бити у конфликту са партнером. Напросто, уважите ауторитете и оне до којих вамјестало.Аналитичнистеипуно пажње посвећујете ситницама које животзначе.Паипријатељима.

Уприлицииситуацијистеда послушатеиприхватите туђуподршку исугестије.Љубавниодносјеактуелан.Вишеособајеуигри,штоцелојпричидајепосебнучар.Ипак,не заборавитебизнис.

Свештоседешаваувашемокружењу,или наличномплану,дубоко доживљавате као прсте судбине. Љубавифаталностсунераскидиво испреплетени.Долази лето и време годишњиходмора,опуститесе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Водитерачунаосвемуштодоживљаватекаоугрожавајуће,билода су у питању тајни непријатељи или здравственостањезакојевамјепотребно више одмора. Чувајте своје тајнеинемојтепретеривати.

Амплитуде вашег расположења суусталнимскоковимаипадовима. Срећа, па не трају дуго. Потрудите седабудетезакоракиспредситуације у којој се налазите.Планирајте најбољезасебе.

Брзо ће проћи и овај осетљиви дан,укоместеемотивнијинегоиначе.Романтикајесвештовамтреба, опуштено и заљубљено. Креирајте себи и драгој особи такав угођај, барувече.Заводљивост.

TRI^-TRA^

Бившиволи млађе V REMENSKA

Веома

Vojvodina NoviSad

33

Subotica

32

Sombor

32

Kikinda

32

Vrbas

32

B.Palanka

33

Zreњanin

33

S.Mitrovica 33 Ruma

33

Panчevo

33

Vrшac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K.Mitrovica 32 Niш

33

Иако 41-годишња ДенизРичардс има одличан однос с бившим супругом Чарлијем Шином, тврди да више никада неће бити заједно. - Мислим да никада нећемо бити заједно као пар јер сам за Чарлија пре стара. Он воли 20-годишњакиње - изјавила је Дениз Ричардс која с глумцем има две ћерке, Сем и Лолу. Добром одно су међу бившим партнерима сведочи и Денизино недавно го стовање у Енгер менаџменту, новом Шинову ТВ-шоу. Лепа плавуша каже да је свима на сету био чудан њихов близак однос, али да она једно ставно није могла да одбије го стовање. Како пишу страни медији, Дениз је тек прекинула везу с РичијемСамбором. Њиховој романси хтели су да дају још једну шансу па су отпутовали у Нешвил, али нису успели да спасу везу.

PROGNOZA

Evropa

топло

NOVI SAD: Sun~anoitoplo.Vetarumerenjugoisto~ni.Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 33 stepena. VOJVODINA: Prete`nosun~anoiveomatoplo.Vetarumeren jugoisto~ni.Pritisakiznadnormale.Minimalnatemperaturaod16 do20stepeni,amaksimalnaod32 do33stepena. SRBIJA: Sun~anoivrlotoplo.Vetarslabdoumerenjugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 12 do 20 stepeni,amaksimalnaod31stepen uTimo~kojkrajinido35stepeninazapaduijugozapadu Srbije. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Sun~anoivrlotoplo donarednogvikenda,uzmaksimalnutemperaturupreko30stepeni, aponegdeoko35stepeniCelzijusa.Odpetkanestabilnosmogu}im lokalnimpquskovimapopodne,akrajemsedmiceosve`eweitemperaturaispod30stepeniodidu}enedeqe. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivani daqi porast temperature vazduha mo`e usloviti tegobe kodhroni~nihbolesnikaiosetqivihosoba,paimsepreporu~ujedasepridr`avajusavetalekaraismawefizi~kenapore. Mogu}isunervoza,zamaraweismawenakoncentracija.Potrebna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa, kao i poja~ana opreznostusaobra}aju.

Madrid

32

Rim

30

London

20

Cirih

29

Berlin

30

Beч

32

Varшava

29

Kijev

31

Moskva

24

Oslo

20

St.Peterburg 20 Atina

32

Pariz

21

Minhen

31

Budimpeшta

33

Stokholm

20

VIC DANA РазговарајуПерицаиЈовица. Јовица:Замисли,мојпапагајјејутрос попиочашубензина. Перица:И? Јовица:Па,летеојепетминутаипао. Перица:Мртав? Јовица:Мане,остаојебезгорива.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

421(43)

Slankamen

390(15)

Apatin

469(34)

Zemun

385(11)

Tendencijaopadawa

Bogojevo

403(23)

Panчevo

384(8)

STARIBEGEJ

Smederevo

512(2)

Baч.Palanka 370(19) NoviSad

350(19)

Tendencijaporasta

JaшaTomiћ

Hetin

TISA

108(-12) N.Kneжevac

58(0)

Tendencijastagnacije

SAVA 339(0)

S.Mitrovica

205(1)

Senta

358(2)

Beograd

328(11)

NoviBeчej

323(0)

Tendencijaporasta

Titel

396(14)

NERA

Tendencijaporasta

Kusiћ

52(s-2)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 18.jun 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you