Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SUBOTA18.FEBRUAR2012.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXX BROJ23350 CENA35DINARA * 0,50 EUR

POSLEDICESLABQEWADOMA]EVALUTE

Gra|anima dugovi porasli za 18 milijardi dinara

str. 4

INTERVJU: DU[ANJAWI], POLITI^KIANALITI^AR

PROMOCIJAPOPULARNETURIJSKEMANIFESTACIJEUNOVOMSADU

Predsednikov (ne)diplomatski obrt str. 2 NASLOVI

Poqoprivreda 6 BEK iz ste~aja ide u ste~aj

NoviSad 9 Se}awe na tragediju ne bledi

Vojvodina 11 Kvarovi uveli taksu na vodomere

Dru{tvo 13 Na platnom spisku onih koje kontroli{u

Crna 15 Milan Milutinovi} 2000. godine pomilovao Luku Bojovi}a

U {kolu u ponedeqak

str. 9 i 13

Foto: N. Stojanovi}

Ekonomija 4 Vojvo|anska banka kupuje apatinsko Brodogradili{te

U redu zbog kobasice za Ginisa

str. 7

MUKEVESLA^KOGKLUBA„DANUBIJUS” IVLASNIKAMAWIHPLOVILA UNOVOMSADU

TRAGI^ANEPILOGPORODI^NEDRAMEUNOVOSADSKOJPICERIJI

Obesio se osumwi~eni da je `enu izudarao ~eki}em po glavi

str. 14

Foto: R. Hayi}

NESRE]AUNADAQU

str. 7

Led ~amce gura niz Dunav

SPORT

str. 16 – 20

Devojka stradala u po`aru str. 14

Bi}e sunca Najvi{a temperatura5°S

n KA]ANIMANEOPHODNIBODOVI PROTIVCRVENEZVEZDE

n VOJVODINAIZME\UBEOGRADAIBAWICE: PRAVIIZAZOVITEKSLEDE


2

subota18.februar2012.

Bilt:Srbija zaslu`ujekandidaturu [ef {vedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da Srbija zaslu`uje status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, saop{tila je ju~e ambasada [vedske u Beogradu. Govore}i o pro{irewu EU, Bilt je u {vedskomparlamentuoceniodavratazasaradwumorajuostatiotvorena zasveevropskedemokratijekojemogu ispuniti obaveze kakve podrazumeva~lanstvouUniji.

Francuska}epomo}i –Francuskajeobe}alada}e sve u~initi da Srbija krajem februara dobije status kandidata. Pariz }e oti}i i daqe i tra`iti od Nema~ke da se direktnoikonkretnoizjasnipre odlu~uju}eg ministarskog sastanka u Briselu po pitawu kandidature Srbije – istakao jepredsednikSrpskoginstituta za javnu diplomatiju Zoran Milinkovi} kojijeu~estvovao urazgovorimauJelisejskojpalati. Delegacija petnaestak predstavnika srpskih aktivista iz Parizarazgovaralajeusredus politi~kimidiplomatskimsa-

vetnicima predsednika Sarkozija, Damjanom Lorasom i Olivijeom Bjankarelijeom. Nasusretupredstavnikasrpske dijaspore sa Sarkozijevim savetnicima,utrenutkukadase predsednikFrancuskezvani~no kandidovaozanovimandat,bilo je re~i i o evropskim integracijama Srbije i kandidaturi za ~lanstvo u EU, saop{tili su predstavnicisrpskedijasporeu Parizu. Savetnici predsednika Sarkozijasuistovremenoporu~ili da o~ekuju da Srbija uradi svoj deo posla kada je re~ o daqoj normalizacijiodnosauregionu.

BORISLAVSTEFANOVI]

Kosovonijesteklo pravunezavisnost [ef pregovara~kog tima BeogradaudijalogusPri{tinomBorislav Stefanovi} istakao je ju~edaKosovonijesteklopravunezavisnost jer nije me|unarodno priznatadr`ava. –Bezobziranabrojdr`avakojepriznajunezavisnostKosova,to mune}edonetivisokstepennezavisnostikoji`elevlastiuPri{tini–izjaviojeStefanovi}za TV B-92 povodom ~etvrte godi{wicejednostranoproklamovane nezavisnosti Kosova koju danas slavekosovskiAlbanci. Kosovska nezavisnost, kako je naglasio, „ne mo`e dobiti svoju finalnuglazurubezu~e{}aume|unarodnim institucijama i bez odgovaraju}eg prepoznavawa Kosova kao nezavisne dr`ave, jednakesostalima”. Stefanovi}smatradajesrpska diplomatija uspe{nim anga`manom spre~ila da Kosovo stekne

potpununezavisnost,tako{tobi postalome|unarodnopriznatadr`ava. Podsetiv{i na to da }e u martubitigodinudanaotkakoje po~eo dijalog Beograda i Pri{tine,onjekazaodato{tojedosad dogovoreno samo mo`e koristitilokalnomstanovni{tvu. Powegovojoceni,„prviputsu odgovaraju}einapravina~inre{eni konkretni problemi koji decenijama optere}uju Kosovo i Metohijuisvequdekojitamo`ive”. – ^ine}i to, ni na koji na~in nismo ugrozili na{u poziciju o statusuKosova,nitiva`e}uRezolucijuSBUN1244–zakqu~ioje Stefanovi}. [ef pregovara~kog tima Beogradaju~ejenajaviodapostojevelike{ansedadijalogbudenastavqen 21. februara, a glavna tema bi trebalo da bude regionalno predstavqaweKosova.

Ivanovi}:Problem nijere{en Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjaviojeju~e da su i nakon ~etiri godine od jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova mnogi problem u Pokrajini ostali nere{eni. Onsmatrada}enajve}iizazovi u narednom periodu biti socijalniprobleminaKosovuiMetohiji, isti~u}i da Srbi imaju ose}aj potpune politi~ke, bezbednosne i ekonomske besperspektivnosti.

–Ono{tojesigurnojestedaje euforijakodAlbanacapro{lai da sad i oni razmi{qaju o tome kako }e pre`iveti – rekao je dr`avni sekretar u izjavi Radiju „Kontakt plus”. – ^ini se da je trenutak da razmislimo o tome mo`emo li zajedno kroz dijalog napravitiuslovedaseovasredina, ova teritorija, kako god wen kona~ni status bude onda kada ga budemo re{ili, mo`e tretirati kaomestogdeseeventualnomo`e investirati.

Markovi}:Dasever po{tujeBeograd PredsednikJedinstveneSrbijeDragan Markovi} Palma pozvao jeSrbesaseveraKosovaiMetohije„dapo{tujuzakqu~keVlade Srbije i dogovore postignute u dijalogu Beograd i Pri{tine u Briselu”,ioceniodaKosovonijedr`avanitijenezavisno.JSpozivasvepoliti~kefaktoreuSrbijinajedinstvookonajva`nijih nacionalnihidr`avnihpitawa,atujesvakakoinajva`nijeKosovoiMetohija,idasetimtemamanemanipuli{e,posebnoneu vreme predizborne kampawe. U pisanoj izjavi za medije, povodom 17.februara,~etvrtegodi{wicejednostranogprogla{ewanezavisnostiKosova,Markovi}podse}anatodaje„KosovoiMetohijapoUstavuSrbijeiRezolucijiSavetabezbednostuUNsastavni deoSrbije”.

Protesti Vi{e od 500 pristalica desni~arskih organizacija okupilo se sino}ucentruBeogadaprotestuju}ina~etvrtugodi{wicunezavisnostiKosova. Namitingu„ZaslobodniKosmetuslobodnojSrbiji”uorganizaciji„SrpskognarodnogpokretaNa{i”,pokreta„Za Srbiju”, „Obraz”, „Srpski Slobodari”, udru`ewa „Slo`ni”, „ZavetniciKosovaiMetohije”govoriojeipredsednikSrpskognacionalnogve}asevernogKosovaMilan Ivanovi}. Na skupu su, kako je javio B92, zatra`eni prekid pregovora sa „zlo~incima-krijum~arimadrogeiqudskihorgana”,„prekidokupacijeiizdaje”iza{titaUstavaisuverenitetaSrbije.Ivanovi} jeoceniosevlastSrbije„odri~eKosova”iizrazionaduda}eto prestatispromenomvlasti,posleposlani~kihizbora. Mawiprotestodr`anjeisino}uNovomSadu.

POLiTikA INTERVJU

dnevnik

DU[ANJAWI],POLITI^KIANALITI^AR

Predsednikov (ne)diplomatskiobrt Pro{lo je ta~no ~etiri godine otkako je Kosovo jednostran o prog las il o nez av isnost. Kosovski parlament je na ju~era{wi dan, na vanrednojsednicidoneoDeklaraciju o nezavisnosti, koju je Vlada Srbijeisteve~eriponi{tila kaoprotivpravniakt,alibez efekta jer su kosovsku Deklaraciju o nezavisnosti ubrzo propratilapriznawanekihod najv e} ih svets kih sil a, pre svega SAD, Velike Britanije iNema~ke. Kosovo je do sada kao nezavisnu dr`avu priznalo 87 dr`ava, me|u kojima i 22 ~lanice EU. U junu 2008. Kosovo je dobilosvojuhimnu,astupioje na snag u i nov i kos ovs ki Ustav. Srbija se u borbi protiv kosovske nazivisnosti nekovremeoslawalanaRusijui Kinuinasopstvenediplomatskeresurse,~imejepoku{avala da spre~i nova priznawa koja se jo{ uvek sporadi~no de{avaju. –Zaprotekle~etirigodine odnos Srbije i Kosova, kao i celokupna pri~a o nezavisnosti prili~no se promenila – ka`e za „Dnevnik” politi~ki anal it i~ ar Du {an Ja wi}. – Porede}i sada{wu situaciju na Kosovu i wegov polo`aj u me|unarodnoj zajednici, ali i same odnose izme|u Srbije i Kosova, s nekada{wom, moramo priznati da sve vidno promenilo. Imamo potpuno novu realnost. l Od februara 2008. do februara 2012. godine Kosovo je dobilo bezmalo sve atribute dr`avnosti. U ~emu se oni, za sada, ogledaju?

stoji me|unarodno nadgledawe, ali se ono svodi na UNMIK i {es tom es e~n e izv e{taje Ban Ki-muna. Posao je sada preuzeo Euleks i „Grupa za podr{ku” s Piterom Fejtom na~elu,{tojeva`nijejer izawihstojigrupazemaqako-

Ugled diplomatije i ministra Vuka Jeremi}a naru{en je pre svega od predsednika Tadi}a, koji je za glavnog pregovara~a imenovao Borislava Stefanovi}a i time uveo institucionalnu konfuziju pokazuju}i da nema poverewa u svog ministra ja nema nikakvih ideja o tome treba li Kosovo da bude nezavisno. l Ka ko oce wu je te od go vor Srbije na takav razvoj situacije? –[toseti~esrpskeblokadeKosovaume|unarodniminstitucijama, ona je bila uspe{na do pre godinu i po. Uspevalajedazagor~a`ivotKoso-

Popucaleveze l U kolikoj meri je uticaj Beograda na Kosovo oslabio u posledwe ~etiri godine i koliko su na to uticale barikade na severu? –Tajuticajjeoslabiouprili~nojmeri.Vezeizme|uvlastiu BeograduiSrbanaKosovusupopucale.Do{lojeidootvorenih konfrontacija,o~emusvedo~inatezaweokoreferendumanaseveru.UcentralnomKosovuSrbisupo~elidaseukqu~ujuukosovske institucije po{to srpske sve mawe funkcioni{u jer nemaju ni novcaniugleda,asastavqenisupopartijskojlinijinaproblemati~nimizborima.Tako|e,SrbisKosovasuodBeogradadobijali protivre~neinstrukcije,{tojedodatnouticalonauticajSrbijenaKosovu.Nemogure}idaseSrbijapomirilasnezavisno{}u Kosova,alinijedalekoodtoga.Tadi}sadatra`ipodeluilibilokakavspecijalanstatuszaSrbenaseveruKosova.Svetepromeneoslabilesuipolo`ajSrbaiuticajBeogradanaKosovu. – Kosovo je uspelo da konstit ui { e sve ins tit uc ij e, imalo je regularne izbore i prvu smenu Vlade. Na ve}ini ter it or ij e dr` av a Kos ov o funkcioni{e, uspeli su da u institucije uvedu i deo Srba, ~ime su dobili punu legitimnost pred svetom. I daqe po-

snost na model potpisivawa Kosova na me|unarodnim konfer enc ij am a, preds ed av aj u} a dr`avabi}eKosovo.To}eim bit i prv a vel ik a funkc ij a, {to }e sigurno dovesti do daqihpriznavawa.Ume|uvremenu, nema vi{e nijedne susedne

vuuOEBS-u,SavetuEvropei regionalnim organizacijama. No,uposledwedvegodineKosovo je tu napravilo zna~ajne proboje, {to nas je dovelo do paradoksalnesituacijekojase ogleda u slu~aju CEFTA. KosovojeSrbijablokiralautoj instituciji i ~im da sagla-

zemqe koja nije priznala Kosovo. l Da li je srpska diplomatija mogla vi{e u~initi na spre~avawu priznavawa Kosova? – Samo u Srbiji je stvorena fama,kojanemavezesrealno{}u, da diplomatija mo`e ne{tou~initisamaposebi.Ona jeuvekprodu`etakunutra{we politike,atujeproblemutome {to je sve odluke donosio preds edn ik Tad i}. On nij e uspevao da dobije unutra{wu pol it i~k u pod r{ ku, a nij e imao ni konkretne inicijative posle dobijawa mi{qewa Me|unarodnog suda pravde. S drugestrane,spre~avawetalasa priznavawa Kosova bilo je mogu}edoksuizaSrbijeizri~itostajaleRusijaiKina.Boris Tadi} je u me|uvremenu prihvatio da zajedno s Briselom podnese rezoluciju o mi{qew u Me| un ar odn og sud a pravdeidaprihvatitehni~ki dijalog,adaotomeuop{tenijeobavestioPekingiMoskvu. Tojebiostrate{kiobrtkoji jeuticaoinapozicijudiplomatijekojajeizgubilaefikasnost. Po~etni diplomatski uspesina{ezemqebilisutakvizahvaquju}ipunojkoordinaciji s ruskom diplomatijom i prij at eqs kog stav a Kin e. Sadanemamotusituaciju.Ai samugleddiplomatijeimini-

stra Vuka Jeremi}a je naru{en, pre svega od predsednika Tadi}a,kojijezaglavnogpregovara~a imenovao Borislava Stefanovi}a, i time uveo institucionalnu konfuziju pokazuju}i da nema poverewa u svogministra. l I sami odnosi Srbije i Kosova se mewaju. Od potpunog ne pri zna va wa Ko so va do{li smo do pregovora o odre|enim pitawima… – Desile su se dve stvari. Oslabiojena{pritisakume|unarodnoj zajednici za prestanak priznavawa Kosova, iz prostog razloga jer je stiglo mi{qewe Me|unarodnog suda pravde,kojenijebilouskladu s o~ekivawima na{e diplomatije.Drugo,promenilasetema jer je Beograd sam prihvatio tehni~kidijalog,dabionpostao uslov za kandidaturu Srbije u EU. Odjednom se kooperativnost Beograda pojavila kao vrlo va`na pretpostavka za daqe napredovawe Srbije ka Evropskoj uniji, {to je nepovoqnija situacija. Tako|e, tehni~ki dijalog je i Kosovo doveo do toga da, ukoliko poka` e nap red ak u tehn i~k im pregovorima, dobija viznu liberalizaciju. l Kako vidite kosovsko pitawe u narednim godinama? – Cele ove godine nemamo ni{ta dobro da o~ekujemo jer }eseSrbijazbogizborabaviti sobom. Nema mogu}nosti da bilo ko dobije ve}inu i formiravladupa}emoseverovatno do oktobra baviti sva|ama okoproteklihizbora,aneiskqu~ujem da ih ponovimo i na preds edn i~k im. Rasp lo` ew e javnostijetakvoda}edo}ido ozbiqne smene vlasti. Kad se todesi,mi}emokonsolidovanu politi~ku scenu imati tek negde2013.godine.Ume|uvremenu }emo ~uti ultimatum da }e barikade na severu Kosova ukloniti Beograd ili }e to u~initi NATO. Tako|e, ili }e Beograd zavesti prinudnu upravu nad op{tinama ili }e tou~initiEulekstako{to}e ihukinuti.Svakaodtihvesti nosi}e rizik iseqavawa Srba s Kosova i proteste u Beogradu.Ukolikouklawawebarikada izmakne kontroli, mo`emo o~ekivati i da se Srbija na|e podudaromUNiozbiqnihintervencija EU. Ako gledamo daqe od 2013, mora}e do}i do promene politike prema Kosovu. Ko god bude na vlasti sled e} i, Srb ij a }e i}i ka pravcu prihvatawa realnosti, regionalne saradwe i mora}e dapromenina~indelovawana Kosovu. PetarKlai}

Samaryi}:Dvakorakadopriznawa Potpredsednik Demokratske stranke SrbijeSlobodan Samarxi} izjaviojeju~e da se u Pri{tini, ~etiri godine posle progla{ewa nezavisnosti Kosova, ni{ta nije promenilo, dok je Beograd, kakojeocenio,nadvakorakadoprihvatawa nezavisnosti Kosova. Samarxi} je nakonferencijizanovinarerekaoda}e dogovor o regionalnom predstavqawu KosovaieventualnaodlukaBeogradada neraspi{elokalneizborenaKosovudovestidotogadaSrbijadefaktoidejurepriznakosovskunezavisnost. – Nezavisnost Kosova je priznalo 87 dr`ava–izjaviojeSamarxi},uzocenuda Pri{tinane}epostatideo„kolote~ine me|unarodnihodnosa”doknedobijepriznaweSrbije,kojajepodpritiskomBriselaiVa{ingtonadatou~ini. Po wegovim re~ima, dijalog Beograda iPri{tinedoveojedoubrzawai„priznawanarate”nezavisnostiKosova.Samarxi} je izjavio da srpski referendum naseveruKosovanijebioizno{ewestavapremanezavisnostiKosovave}prema dijaloguBeogradaiPri{tine. –DijalogjebrzokretaweSrbijekasamovoqnompriznavawunezavisnostiKo-

sova,dr`avenastalenanarkodolarima– rekaojeSamarxi}. On je izjavio da }e, po dogovoru Beo- gradaiPri{tine,SrbisaseveraKosovamoratidadokumentavadeukosovskim institucijamaidase„otomeradilona

referendumu”.Samarxi}jenajavioda}e srpska zajednica na Kosovu pokrenuti potpisivawepeticijekojom}eseodBeogradatra`itiraspisivaweizbora,posebnolokalnih,naKosovu. – Ukoliko se to ne u~ini, Beograd }e ispunitijo{jedanzahtevEvropskeunije – da se ukinu srpske institucije. Bez odr`avawalokalnihizbora,teinstitucije}eodumretisameodsebe–rekaoje Samarxi}. OnjeizjaviodajestavDSS-adapitaweKosovatrebateriratikao„zamrznutikonflikt”,odnosnoiza}iizdijaloga s Pri{tinom i tako „zamrznuti sunovrat i padawe u bezdan”. Samarxi} je oceniodasevi{enemoguvratitipozicijekakvesupostojalepredijaloga,ali dasemorapru`itipomo}SrbimanaKosovu na svaki na~in – finansijski, moralni,materijalni,kaoija~atisaradwa sdr`avamakojepodr`avajuintereseBeograda. –SrbijajenagubitkuodprimeneSporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sEvropskomunijom–rekaojeSamarxi}, i zalo`io se za politi~ku neutralnost ilinovimodussaradwesEU


c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Parlamentmo`edazaseda doizboranovog – U slu~aju vanrednih izbora parlament se raspu{ta samim ~i nom ras pi si va wa iz bo ra. Me|utim, po{to }e ovo biti redovni izbori, parlament mo`e da zaseda i donosi akte sve dok ne bude konstituisan saziv poslanika i verifikuju se wihovi mandati – ka`e predsednica Skup{tina Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} navode}i da je ovo prvi saziv parlamenta u Srbiji koji }e posle dugi niz godina izdr`ati ceo mandat. – Parlamentarni izbori definitivno }e biti odr`ani 29. aprila ili 6. maja – najavila je \uki}-Dejanovi}, i dodala da }e ona i predsednik Srbije BorisTadi} do 11. marta raspisa-

ti izbore na lokalnom i republi~kom nivou. – Po{to }e sigurno biti ponavqawa izbora na nekim me-

stima, jo{ smo u dilemi da li da izbore zaka`emo za 29. april, da bi se to ponovqeno glasawe odr`alo 6. maja, ili da

izbori budu na \ur|evdan, a da se ponavqawe izbora odr`i do 11. maja, {to je posledwi zakonski i ustavni rok za zavr{etak izbornih radwi – rekla je ona. Predsednica Skup{tine Srbije tako|e je pozvala PUPS da ostane u koaliciji sa socijalistima i Draganom Markovi}emPalmom, i dodala da kona~nu odluku stranke Jovana Krkobabi}a o~ekuje do kraja februara. Ona je dodala i da su sindikati prirodni izborni partneri SPS-a, bez obzira na odluku sindikalaca da li }e iza}i na izbore, i s kim, kao i da je mogu}e da parlament zaseda i posle raspisivawa izbora. E. D.

[EF POSLANI^KOG KLUBA DSS-a MILO[ ALIGRUDI] ZA „DNEVNIK“

Slavicajeupravu Predsednik poslani~kog kluba DSS-a u Skup{tini Srbije i ~lan Odbora za ustavna pitawa Milo{ Aligrudi} ocenio je za „Dnevnik“ da je ta~no tuma~ewe koje je iznela predsednica Skup{tine Srbije Slavica\uki}-Dejanovi} da mandat poslanika ne prestaje danom raspisivawa izbora.

[to se mene ti~e, radije bih izabrao da ne donose te gluposti od zakona koje je ova vlada predlo`ila – To je ispravno tuma~ewe, zato {to smo prvi put od devedestih godina pro{log veka do danas u stiauciji da se raspisuju redovni izbori. Do sada su parlamentarni izbori uvek bili vanredni i Skup{tina se uvek raspu{tala. Sad nemamo raspu{tenu Skup{tinu i mandat ovog parlamenta va`i do verifika-

cije mandata novoizabranih poslanika, tako da je Slavica \uki} Dejanovi}u pravu – obja{wava Aligrudi}. – Sve do tog trenutka ovaj parlament ima pun kapacitet da donosi zakone. Zna~i, nema nikavog ograni~ewa i prvog radnog dana u martu treba da otpo~ne redovno prole}no zasedawe i da se radi uobi~ajeno, usvajaju zakoni. Ako vladaju}a koalicija to nije u stawu, po{to se sva|aju oko ministra Sr|ana Sre}kovi}a i ne~eg tome sli~nog, to je onda wihov problem i neka ga objasne. Na pitawe zbog ~ega je onda do sada vlast stvarala utisak u javnosti da parlament mora sve poslove da zavr{i do 11. marta, kada izbori treba da budu rapisani, Aligrudi} odgovara: Upravo zbog toga {to imaju nere{ene probleme.

– Zato {to vi{e ne mogu da donose zakone, zato {to ide predizborna kampawa i {to }e stranke koje pripadaju vladaju-

}oj koaliciji na izborima u~estvovati jedna protiv druge. Onda kada ne mogu u parlamentu slo`no da rade, niti da naprave 126 glasova, stvaraju taj la`ni utisak kod gra|ana da kada se izbori raspi{u nema Skup{tine. A to je naravno la`! Ta la` slu`i da pokrije wihovu nesposob-

nost da rade u tom periodu i mi }emo na to ukazivati tokom kampawe – najavquje Aligrudi}. „Dnevnik“ je interesovalo mo`e li vlast, ipak, skupiti tu neophodnu ve}inu da parlament nastavi rad. – Ne znam, to treba pitati wih. [to se mene ti~e, radije bih izabrao da ne donose te gluposti od zakona koje je ova vlada predlo`ila. Mnogo je boqe da neka druga vlada {to pre usvoji zakone u izmewenom obliku i prosledi ih parlamentu. Ne treba zakone usvajati u iznudici i panici. Mada postoje neki poslovi koji treba da se obave, koji nisu politi~ke prirode. Znate da Visoki savet sudstva radi u krwem sastavu, da odluka o izboru jo{ nije doneta, a ~ak i ako pro|e u parlamentu, VSS i daqe ne}e biti popuwen. Ova ve}ina je nesposobna da i to uradi, zato i ne `ele da zaka`u nastavak sednice – zakqu~uje Aligrudi} za „Dnevnik“. S. Stankovi}

ISTRA@IVAWE AGENCIJE „FAKTOR PLUS”

SNS:DS–30,6:28,2 Na parlamentarne izbore, da se odr`avaju sada, sigurno bi iza{lo 36 odsto bira~a u Srbiji, Srpsku naprednu stranku podr`alo bi 30,6 odsto, a Demokratsku stanku 28,2 odsto, rezultati su istra`ivawa agencije „Faktor plus„. Socijalisti~ku partiju Srbije podr`alo bi 7,1 odsto bira~a, Srpsku radikalnu stranku sedam odsto, Liberalno-demokratsku partiju {est odsto, dok bi za Demokratsku stranku Srbije glasalo 5,6 odsto bira~a. Po rezultatima istra`ivawa obavqenog od 5. do 15. februara na uzorku od 1.200 ispitanika, samostalno cenzus ne bi pre{li Ujediweni regioni Srbije, za koje bi glasalo tri

odsto bira~a, PUPS (~etiri odsto), Socijaldemokratska partija Srbije (2,6 odsto) i

sto bira~kog tela, 26 odsto sigurno ne bi, dok se 38 odsto ispitanika dvoumi da li bi gla-

U Srbiji 85 politi~kih stranaka U Srbiji je trenutno registrovano 85 politi~kih stranaka, me|u kojima su i dve nove, upisane u Registar politi~kih stranaka u ovoj godini. U pitawu su, kako pi{e u Registru, Unija Roma Srbije i Pokret za razvoj Srbije. Sedi{te tih stranaka je u Beogradu, a kao wihovi zastupnici navedeni su MarkoStevanovi}, odnosno Mile Dragi}. Dragi}eva stranka je u Registar politi~kih stranaka upisana 20. januara, a Unija Roma Srbije {est dana kasnije. Od upisanih 85 stranaka, 46 okupqa nacionalne zajednice koje `ive na teritoriji Srbije. Srpski pokret obnove (0,6 odsto). Po rezultatima istra`ivawa, na izbore bi iza{lo 36 od-

salo. Samo 25 odsto ispitanika zna za koga }e glasati, devet odsto jo{ ne zna, dok bi dva odsto ispitanika poni{tilo

glasa~ki listi}. Na pitawe „Da li ste za ulazak Srbije u EU?„, 45 odsto ispitanika odgovorilo je da „u potpunosti jeste”, 24 odsto da „jeste, ali ne po svaku cenu”, dok je 31 odsto ispitanika odgovorilo da je protiv. Kao razloge zbog kojih se protive ulasku Srbije u EU, ispitanici su naveli Kosovo, gubitak teritorijalnog i ekonomskog suvereniteta i krizu u EU. Na pitawe da li }e Srbija dobiti status kandidata za ~lansto u EU u martu, 46 odsto ispitanika odgovorilo je da ho}e ako se ispune tra`eni uslovi, deset odsto da ho}e u svakom slu~aju, a 44 odsto ispitanika smatra da ne}e.

REKLI SU Kolunyija: Svejebesmisleno [e fi ca po sla ni~ kog kluba u Skup{tini Srbije „Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija ka`e da je previ{e stran~arewa u prilazima koji se ti~u promene Ustava. – To je poku{aj nekih stranaka da optu`e neke druge stranke, da iz preambule koja tobo` ~uva Kosovo izbace tu posledwu garanciju da je Kosovo Srbija – navodi Nada Kolunxija. Po wenim re~ima, besmisleno je da preambula ~uva teritorijalni integritet, besmisleno je da neko izbacivawem te preambule mo`e stvoriti uslove za nekakav druga~iji scenario, sve je besmisleno. Predlog za promenu Ustava mogu da pokrenu predsednik, Vlada, tre}ina poslanika ili 150.000 gra|ana.

Dra{kovi}: Prestanitedapucate uSPOi„Preokret”

Vu~i}:Bezkoalicije saDSiSPS, razgovorisaDSS

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} najavio je da }e „Preokret„ voditi veoma rizi~nu izbornu kampawu u kojoj }e govoriti istinu i pokazivati izlaz, i pozvao DS da ne puca u SPO, LDP i „Preokret„. On je u intervjuu za „Danas” ocenio da }e zbog takve kampawe „Preokreta„ „magovi la`i i mr`we da nas naj`e{}e kamenuju, {to ve} i ~ine”. Povodom situacije u samoj stranci, iz koje su iskqu~eni funkcioneri Sr|an Sre}kovi} i Sawa^ekovi}, Dra{kovi} ka`e da je wihova ostavka na funkcije u Vladi zatra`ena jer su mesecima po medijima, iza le|a najvi{ih organa SPO-a, vodili kampawu s ciqem ru{ewa i sramo}ewa stranke ~iji su bili ~lanovi i ~elni qudi.

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} rekao je da SNS ne}e ulaziti u koaliciju da DS i SPS, dok s DSS vodi „korektne razgovore” i da }e s tom strankom o vi{em nivou saradwe razgovarati posle izbora. – Kao {to znate, li~ni stav je nepromewen, ali mnogo va`nije od mog li~nog stava jeste `eqa gra|ana Srbije za promenama koje }e unaprediti ekonomiju, doneti nova radna mesta, a sve to iskqu~uje koaliciju s onima koji su doveli zemqu na ivicu gladi. Dakle, nema ni{ta od koalicije s DS-om i SPS-om – rekao je Vu~i} u razgovoru za „Novosti”. On je kazao i da }e SNS formirati {iroki narodni pokret, a da }e osnov izborne platforme biti napredak srpske ekonomije.

subota18.februar2012.

3

PREDSEDNIK SSSS-a QUBISAV ORBOVI] ZA „DNEVNIK”

Interesujunasmesta uSkup{tiniSrbije – Uop{te nas ne interesuje kri- listama, on ka`e da je tema otvotika pojedinih strana~kih prvaka rena i stoga su vo|eni dijalozi, zbog nove uloge u izbornom proce- ali da „i dan-danas postoji dilema su koja je neminovna da bi se ne- o tome da li treba da ulazimo u ta{to promenilo. To {to oni pri- ko ne{to ili ne“. ~aju uop{te ne dopire do nas jer su – No, videli smo da se problemi u toj izbornoj trci stranke koje ne ne re{avaju i da moramo da u|emo predstavqaju nikoga i ni{ta. Mi u proces wihovog otklawawa, a da imamo svoje ~lanstvo i gledamo li }e organizacija prihvatiti kako da do|emo do re{ewa pro- u~e{}e na izborima s nekim strablema u kojima je Srbija, a da su ti na~kim partnerom, vide}emo. Najkoji nas kritikuju vodili isprav- bitnije je da u organizaciji nema nu politiku, ne bi ni do{lo do nikakvih sukoba i poreme}aja – ovakvog anga`mana sindikata u nagla{ava sagovornik. politici – izjavio je za „Dnevnik“ Na pitawe da li postoji dogopredsednik SSSS-a Qubisav Or- vor o tome da li }e ta kontrolna bovi}. funkcija sindikata, za koju se kaOn ka`e da je `e da je neophodna pro{lonedeqnim Nije ta~no da smo s u dogovoru sa susretima s preddemokratama imali strankama, biti stavnicima vrha kroz parlamentarDS-a i SPS-a zao- dogovor pred izbore na ili ministarkoji su se odr`ali kru`en dijalog sa ska mesta u Vladi, strankama, i istiako je odluka „izmaja 2008. godine ~e da nije ta~na borna lista“, Or„pri~a drugih“ da su s demokrata- bovi} ka`e da je „te{ko poverovama imali dogovor pred izbore ko- ti, ali o tome nismo jo{ razgovaji su se odr`ali maja 2008. godine. rali“. – Mi s DS-om ili bilo kojom – Ono {to je sigurno, i {to nas drugom strankom nismo tada pra- inetresuje je da budemo u Skupvili nikakve sporazume i ovo je {tini Srbije – poru~uje predsedprvi put da SSSS pristupa ova- nik SSSS-a. kvom anga`manu s nekom stranPoliti~ki dijalog sa ~etiri kom, a razgovarali smo sa SNS- stranke, tri vladaju}e i jednom om, SDPS-om, DS-om i SNS-om. I opozicionom, zavr{en je i 1. marda budemo na~isto: ako ga budemo ta ova najve}a sindikalna organiuop{te napravili – ka`e Orbo- zacija donosi odluku o upu{tawu vi}. u izbornu trku, o ~emu Orbovi} ne Na pitawe kakvo je raspolo`e- `eli da govori dok Ve}e SSSS-a we u ovom sindikatu u vezi s wego- ne ka`e posledwu re~. vim pojavqivawem na izbornim D. Milivojevi}

POSLANICA SNS-a JORGOVANKA TABAKOVI]

Potkupqivawe bira~kogtela

Srpska napredna stranka tvrdi da su novi koeficijenti za obra~un i isplatu plata zaposlenih u dr`avnim organima doneti u ciqu „potkupqivawa bira~kog tela” i da time najvi{e dobija grad Beograd. Poslanica SNS-a Jorgovanka Tabakovi} rekla je na konferenciji za novinare da je Vlada Srbije izmenama Uredbe o koeficijentima za obra~un i isplatu plata zaposlenih u dr`avnim organima „poku{ala da za{titi one koji kr{e zakon”. – Vlada, koja javnim preduze}ima duguje vi{e od 300 miliona evra i ne vra}a im dug, pove}ava zaposlenima plate i ozakowuje ve} pove}ane plate. Ovim najvi{e dobija Beograd, jer je on najve}a glasa~ka jedinica i jer Dragan \ilas `eli pobedu na izborima po svaku cenu – rekla je Jorgovanka Tabakovi}. Ona je podsetila na to da je Uredbu kritikovao i Fiskalni

savet, navode}i da }e wena primena prouzrokovati da plate dr`avnih slu`benika u Beogradu budu mnogo vi{e u odnosu na slu`benike koji obavqaju iste poslove u drugim dr`avnim organima. – Tra`im da gra|ani zabele`e da je jedini na~in ka`wavawa Vlade Srbije da na izborima zapamte da je donela Uredbu kojom je pokrila nezakonito pona{awe u nekim lokalnim samoupravama i pre svega u Beogradu – rekla je Jorgovanka Tabakovi}.

SRE]KOVI] I ^EKOVI]

SPOdaseizvini crkviipatrijarhu Srpski pokret obnove, kao deo „Preokreta”, treba da se izvini patrijarhu srpskom Irinejui svim vernicima Srpske pravoslavne crkve „zbog besprizorne i brutalne kampawe” koju taj pokret protiv wih vodi, saop{tili su ju~e Sr|anSre}kovi} i Sawa ^ekovi}. U saop{tewu koje su potpisali kao „Frakcija, izvorni SPO”, oni podse}aju na to da „Preokret” Srpsku pravoslavnu crkvu „progla{ava mutantom pogre{ne politike, koja je uni{tila sve {to vredi u Srbiji i nosiocem ideologije zemqe natopqene krvqu.” „Tako ne{to nikada nijedan ~lan ili simpatizer Srpskog pokreta obnove nije ni pomislio, a kamoli izgovorio”, naveli su oni, i naglasili da je zato obaveza te stranke da „odmah uputi javno izviwewe jer tako ne{to nije javno govoreno ni u vreme jednopartijskog jednoumqa”. „SPO je nastao na temequ svetosavqa i pravoslavqa, koji

su dali nemerqiv doprinos bu|ewu nacionalne svesti, na kojem je nastao i program stranke”, podsetili su oni u saop{tewu. „Porte hramova Srpske pravoslavne crkve bile su retka mesta opozicionih okupqawa po~etkom devedesetih, kada smo po~iwali borbu za demokratske promene, a hiqade sve{tenika su nekada bili ~lanovi Srpskog pokreta obnove”, navedeno je u saop{tewu. „Srpska pravoslavna crkva je, po svim istra`ivawima javnog mwewa, danas institucija s najvi{e poverewa u Srbiji, i to je dodatni razlog da se ~ak i ateisti odnose prema woj s du`nim po{tovawem, a kamoli stranka desnog centra, kojoj o~uvawe nacionalnog i verskog identiteta jeste i mora biti jedan od ciqeva postojawa. Zato je javno izviwewe patrijarhu i svim vernicima najmawe {to SPO mo`e i mora da u~ini”, poru~ili su Sre}kovi} i Sawa ^ekovi}.


4

ekonomija

subota18.februar2012.

dnevnik

POZNATPOBEDNIKTENDERSKOG„OBRA^UNAKODAPATINA”

Vojvo|anskabankakupuje Brodogradili{teumestoKosti}a Vojvo|anskabankajeusvojoj pismenoj ponudi za apatinsko brodogradili{teponudila230 milion  aa„MK-komerc„130,20 milionamawenego{tojeiznosila ponuda prilikom prve prodajekadaseovafirmajedinajavilasponudomzakupovinu Brodogradili{ta. Otvarawu ponuda, odr`anom u sali SO u Apatinu, prisustvovala je komisija koju su ~inili ste~ajni upravnik Predrag Qubovi}, predsednikkomisije,predstavnici „Tima” iz Sremske Mitrovice i „Dunav osigurawa„ kao ~lanovi, i predstavnici „MK-komerca„izNovogSadai Vojvo|anskebanke,kojisujediniispunilisveobavezezau~e{}e u kupovini apatinskog brodogradili{ta. Iako je „MK-komerc„ imao {anse da koriguje svoju ponudu na vi{e

od 230 miliona dinara, to nakonkonsultacijasnadle`nima usvojojfirminijeura|eno. –Sobziromnatodajeponu|enasumaod230miliona39,36 odsto procewene vrednosti firme,kojaje584.279.000dina-

snikapatinskogbrodogradili{tauste~aju.Sobziromnato dajeVojvo|anskabankanajve}i poverilac, ~ak oko 550 milionadinaraodukupno1,185milijardekolikoBrodogradili{te dugujei{toimaihipotekuna

PredstavniciVojvo|anskebankenisuhtelida komentari{urazlogekupovineBrodogradili{ta jer,kakosuistakli,otomemogudaseizjasne teknakon{topotpi{ukupoprodajniugovor ra,{tozna~idajemawaodpolovine, odluku o prihvatawu ponude treba da donese Odbor poverilaca – rekao je ste~ajni upravnik Predrag Qubovi}. – O~ekujem da }e Odbor prihvatitiponuduVojvo|anskebanke i da }e ona postati novi vla-

PILOTIUPOZORAVAJU

imovinu, ocewujem da je banka daladobruponuduitime}euspeti da naplati najve}i deo svog duga. Danas je te{ko na}i ponudu koja je ve}a od 50 odsto vrednostifirmi. Predstavnici Vojvo|anske bankenisuhtelidakomentari-

{urazlogekupovineBrodogradili{tajer,kakosuistakli,o tomemogudaseizjasneteknakon{topotpi{ukupoprodajni ugovor kada Odbor poverilaca prihvati ponudu koju je dala Vojvo|anska banka i ovlasti ste~ajnog upravnika da obavi kupoprodaju. Ovo je druga prodaja Brodogradili{ta,sobziromnatoda prvanijeuspela,apostupakse obnavqanaosnovuodlukePrivrednogsudauSomborukojije odbacio prigovor “MK-komerca”, koji je, ina~e, bio jedini zainteresovan za kupovinu i ponudio 150 miliona dinara. Me|utim,zapletjepo~eonakon {to je prigovor na prodaju Brodogradili{ta stavila Vojvo|anskabankapaugovoroprodaji ovog nekada{weg apatinskoggiganta“MK-komercu”ni-

jepotpisanve}jecelastvarzavr{ilanasudu. Odborpoverilacaje,dapodsetimo, 19. septembra pro{le godinedaosaglasnostdaste~ajniupravnikprodapreduze}ejedinomponu|a~ukojiseodazvao pozivu za neposrednu pogodbu „MK-komercu”, s ponudom od

]IRI]URIMU

POSLEDICESLABQEWADOMA]EVALUTE

Otimawe putnika odJata

Sam os taln i sind ik at sao bra}ajnihpilotaSrbijejesaop{tio da je pripremio program za uspostavqawe ravnote`e na tr`i{tu avio-prevozauSrbijiizastabilizaciju doma}eavio-kompanijeJatervejz,koji}euskoropredstavitijavnosti. Kako je navedeno, za primenu tog programa je potrebna pod r{ ka Vlad e Srb ij e, pre svega u obezbe|ewu uslova za rad – potrebna je „pravilna politika izdavawa dozvola za letewe”uzuva`avaweprinci-

pa reciprociteta prema drugimzemqama,odnosnostranim kompanijama. Sindikat je ukazao na to da se polo`aj Jata na tr`i{tu pogor{ao proteklih deset godina, a razlog je upravo politikaizdavawaodobrewazaletove, odnosno to {to strane firme imaju ve}a prava nego doma}e.USrbijise„promovi{u takozvane ‘lou-kost kompanije’ i jeftiniji avio-prevoz,dokseustvarnostiomogu}ava velikim alijansama da preuzmu putnike s Aerodroma „NikolaTesla”idaih,preko tranzitnih aerodroma, prevezu do udaqenih destinacija u interkontinentalnom saobra}aju.Natajna~inseJatuname}eo{tranelojalnakonkurencija”,ukazujupiloti.

Gra|anima dugoviporasliza 18milijardidinara Zaposledwimesecipodinarje izgubio na vrednosti {est odsto. Naglo slabqewe doma}e valute u proteklihdesetakdanazabrinulo je stru~wake, upla{ilo privrednike. Najte`e je palo du`nicima kojivra}ajuindeksiranezajmove,a takvihjekodnasvi{eod80odsto. Wimasudugovitakore}iprekono}iporasli,itota~nozaonoliko kolikojedinaroslabio.Ra~unice govoredajedugprivrednikaporastao 60 milijardi, dok }e gra|ani moratidavra}aju18milijardidinara vi{e. Toliko do|e kada se u preostalim dugovawima evro pomno`i sa 108,90 umesto sa 104,60 dinara. Tako veliki rast kursa u tako kratkomrokunizajednuzemqunijedobravest.Ovde,gdesujo{`iva se}awa na devedesete godine pro{logveka,jo{imawe.[ta}ebitisutraiho}elisedinarvratiti na po`eqnih 104-105 dinara za evro, kao {to bi mnogima odgovaralo?Ili}eoti}ina117dinara, kako je nedavno prognozirao prvi ~ovekNIS-aKirilKrav~enko? – Kurs dinara }e odrediti Narodna banka. Od wenih intervencijanatr`i{tuzavisikoliki}e onbiti–ka`estru~wakMiroslav Prokopijevi}.–Smatramdaonne}epre}i110dinara,aliidasene}evratitinastarinivo. DeviznerezerveNarodnebanke Srbijesu11,6milijardievratako dakursdinarimaodakledasebrani.Alitonijelakposao.Samo9. februaraNBSjeintervenisaosa

Ra~unicegovoredajedugprivrednikaporastao 60milijardi 68,5milionaevradabispre~ioja~eklizawedinara.Onisuobjasnilidaseevrovi{etra`ioradikupovineenergenata. Kakosunatoreagovalebanke? Kupovniiprodajnikurssuseopet udaqili. Dok je u utorak sredwi kurs NBS-a bio 108,59, banke su naj~e{}e otkupqivale evro po 106,50 dinara. Najvi{e je davala Erstebanka–106,96,najmaweVoj-

vo|anskarazvojna–105,33.Prodajnikursjeuprosekubiooko111,45, anajvi{ijebiokodFolksbanke– 112,97dinara. Pouzdaniizvorika`udaipreduze}a izme|u sebe obra~unavaju evropo112dinara.Toje,izgleda, blizu krajwe granice koju mo`e podnetisrpskaprivreda.Ovihdanasemoglo~utidabievrood115 dinara bio prete`ak teret za do-

150 miliona dinara. Sudija je, me|utim, na osnovu prigovora Vojvo|anske banke odlo`io potpisivaweugovoradoodluke Privrednogsuda.Sobziromna odlukuPrivrednogsuda,Odbor poverilaca je doneo odluku o ponovnoj prodaji Brodogradili{ta. J.P.

ma}ekompanije:nebimogledauzimaju kredite koje mogu otplatiti. Beznovihzajmovanemarazvojani novihradnihmesta.Jedino{torastejebrojproblemati~nihkredita.USrbijijetrenutno~akpetina zajmova u toj kategoriji. Broj onihkojiibukvalnonemogudaizmireobavezeizmesecaumesecrasteiujanuaruihjebilo12odsto izsvihkategorija:privreda,preduzetnici, gra|ani. Lako je mogu}e da ih u februaru bude i vi{e. Sa svakimrastomevraiteobavezerastu. Kadasemewakurs,neizostavno semewajuicene.Uzemqigdeuvozni lobi vedri i obla~i, gotovo svaka cena je vezana za obra~un kursa pa svaka promena evra direktnougro`avainflaciju,kojaje ovegodinezacrtanana4,5postouz dozvoqenaodstupawaod1,5odsto. Uskla|ivawa cena }e svakako biti, ali izgleda da nam s te strane nepretivelikaopasnost.Kupovna mo}jeznatnoopala.Trgovcispodizawem cena ne `ure. Naprotiv, svi veliki trgova~ki lanci se ovih dana trude da s bankama postignudogovoriomogu}edu`erokovepla}awa.Odlo`enopla}awe sestrimesecapomerilona{est. Aprometneraste.Akokursnastavidaraste,bi}ejo{imawi. Sasvimjejasnodabibilonajboqedaseevroustalinajednomnivouifluktuiramalo.Jer,namale promeneuspevamodasenaivknemo avelikemogubitipogubne. D.Vujo{evi}

Jo{ Italijana sti`e uSrbiju Ministarekonomijeiregionalnog razvoja Neboj{a ]iri} izjaviojedajespredstavnic im a ~et ir i ital ij ans ke kompanije razgovarao u Rimu opotencijalnimulagawimau Srbiju. Ministar ]iri} je rekao za Tanjug da su u pitawu kompanije iz oblasti drvnoprera|iva~ke industrije, odnosno proi zv odw e nam e{ taj a, softvera, `eleznice, kao i automobilskeindustrije.

]ir i} je na kraj u jedn odnevne posete Italiji rekao da je potencijalnom investitorima predstavqen i projekat des tin ac ij e Krag uj evac, odnosno„iskustvai‘Fijata’ i drugih italijanskih kompanija koje su ve} prisustne na srpskomtr`i{tu”. ]iri}jerekaodajesministromekonomijeItalijeKoradom Paserom razgovarao i ooblastimaukojimatrebada budu potpisani sporazumi o saradwi, „sve s ciqem da dobre i ekonomske i politi~ke odn os e pod ign em o na vi{ i nivo”.Po]iri}u,„nasastanku je pon ov qen a aps ol utn a spremn ost i pos ve} en ost Italije da nastavi da podr`av a evrops ke int eg rac ij e Srbije”.

„FILIPUMORISU”USRBIJINIJELAKO

Porezipopu{e88odstocigareta

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

107,2939

108,3777

110,0034

106,7520

Australija

dolar

1

87,9674

88,8560

90,1888

87,5232

Kanada

dolar

1

82,0353

82,8639

84,1069

81,6209

Danska

kruna

1

14,4336

14,5794

14,7981

14,3607

Norve{ka

kruna

1

14,2659

14,4100

14,6261

14,1939

[vedska

kruna

1

12,1536

12,2764

12,4605

12,0923

[vajcarska

franak

1

88,8563

89,7538

91,1001

88,4075

V.Britanija

funta

1

129,1453

130,4498

132,4065

128,4931

SAD

dolar

1

81,7228

82,5483

83,7865

81,3101

Kurseviizovelisteprimewujuseod17.2.2012.godine

Direktorka korporativnih poslova kompanije „Filip Moris” Jelena Pavlovi} izjavila je da u Srbijiodmaloprodajnecenecigareta od 100 dinara po paklici na poreze odlazi „neverovatnih 88 dinara”,saop{tioje„FilipMoris”. –Iz12dinarapopaklicikoji preostanu po{to se plate svi porezi, finansiraju se tro{kovi proizvodwe,transportaiprodaje, kao i mar`e proizvo|a~a i maloprodavaca–reklajeJelenaPavlovi}. Onajeizjaviladatr`i{tecigareta poga|a op{ta ekonomska krizaispecifi~nakrizaudoma}ojduvanskojindustriji,gde„vladajudvesuprotnetendencije”.

–Izlo`enismostalnomizna~ajnomrastuporeza,{toguracene navi{e,dokseistovremenoo{tra tr`i{na utakmica odvija u uslovimaoslabqenekupovnemo}ipo-

tro{a~a,{topritiskacenenani`e–izjavilajeJelenaPavlovi}. Uzkonstatacijuda„FilipMoris”, i pored zna~ajnih ulagawa, smawewa tro{kova i pove}awa

efikasnosti, godinama bele`i padnetoprofita,onajedodalada je~iwenicadaje„srpskotr`i{te cigareta izvor izda{nih prihoda zasrpskibuxet,alineizaindustrijukojatedr`avneprihodegeneri{e”. Naglasiv{i da „Filip Moris” nije razmatrao napu{tawe tr`i{taiodustanakod„dugoro~neposlovnevizijeuSrbiji”,onajeoceniladajekompanijadubokointegrisanausrpskodru{tvo. – Kao kompanija koja u Srbiji ima investiciju vrednu vi{e od 900milionadolaraikaozaposleniigra|aniovezemqe,direktno smo zainteresovani za budu}nost srpske ekonomije i dru{tva – reklajeJelenaPavlovi}.


FINANSIRAWEPLATNOG DEFICITASRBIJE

Kapital nam smawio minus Priliv kapitala u ~etvrtom tromese~ju pro{le godine, iako ni`i nego u prethodnom kvartalu, bio je dovoqan da obezbedi finansirawe deficita teku}eg ra~una, a priliv direktnih stranih investicija bio je 599,7 miliona evra, navedeno je u Izve{taju Narodne banke Srbije o inflaciji. U oktobru je najvi{e ulagano u trgovinu na malo, dok su decembar obele`ila ulagawa u finansijski sektor – dokapi ta li za ci ja ba na ka, kao i ula ga wa u pro iz vod wu sa o bra }aj nih sred sta va. To kom posledweg kvartala lane ula-

gano je i u poslovawe nekretninama i gra|evinski sektor. Za razliku od prethodnih tromese~ja, kada su portfolio investicije nadma{ivale direktne strane incvesticije, u po sled wem tro me se~ ju 2011. je po osnovu portfolio investicija ostvaren neto odliv u iznosu od 17,6 miliona evra. Ta kvim kre ta wi ma je doprinela ve}a averzija inve sti to ra pre ma ri zi ku za ulagawa u region, kao i smawen obim emisija dr`avnih hartija od vrednosti du`ih ro~nosti. Ve} u januaru 2012. go di ne ne re zi den ti po no vo po ~i wu da ku pu ju dr `av ne hartije od vrednosti. Banke su u ve }oj me ri ko ri sti le kredite nego {to su ih vra}ale, tako da je wihova neto zadu `e nost to kom po sled weg kvartala 2011. pove}ana 104,2 miliona evra.

Gradovi prave dugove, ko }e ih vra}ati Lokalne samouprave u Srbiji za sada nisu mnogo zadu`ene ali, upozoravaju ekonomisti, ba{ kao {to je slu~aj s dr`avom, i wihov dug posledwih godina raste ubrzanim tempom. Kako ukazuje ~lan Fiskalnog saveta Vladimir Vu~kovi}, postoji opasnost da }e na kraju dr`ava morati da vra}a sve ve}e dugove lokalnih samouprava. – U situaciji kad javni dug Srbije prema{uje nivo dogovoren fiskalnim pravilima, zabriwava ubrzano zadu`ivawe lokalnih samouprava – upozorio je Vu~kovi}, koji je i urednik stru~ne publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” koja se u posledwem broju bavila ovim problemom. Naime, po podacima Uprave za javni dug, dugovi lokalnih samouprava su sredinom 2011. godine dostigli iznos od 64 milijarde dinara. Vu~kovi} navodi da to zna~i da je dug lokalne samouprave u tom trenutku bio na nivou od dva odsto bruto doma}eg proizvoda Srbije {to, dodaje, nije mnogo, ali zabriwava dinamika zadu`ivawa koja je u posledwe dve godine ubrzana. Najve}i deo ukupne sume op{tinskih i gradskih javnih dugova odlazi na Beograd, po{to, po podacima Uprave, dugovawa glavnog grada obuhvataju oko 46,8 milijardi dinara. To je prakti~no tri ~etvrtine ukupnog duga lokalnih samouprava. Vu~kovi} ukazuje na to da „postoje indicije” da je u drugoj polovini pro{le godine dug gradova dodatno pove}an. Jedan od gradova koji se u drugoj polovini pro{le godine zadu`io jeste Novi Sad, koji je pred kraj 2011. odlu~io da emitu je ko mu nal ne ob ve zni ce u vrednosti od 3,5 milijarde dinara, kao prvi grad u Srbiji

5

i do poskupqewa kapitala u inostranstvu za na{u zemqu. – Kretawe inflacije i buxetski deficit Vlada Srbije mora dr`ati pod jakom kontrolom da bi se odr`ala makroe-

OdlazakmisijeMMF-aizBeogradabez postignutogdogovorazna~igubitak me|unarodnogkredibilitetaSrbije konomska stabilnost – rekao je Petrovi}, mada se slo`io s tim da }e daqim padom dinara prema evru profitirati izvozna privreda, dok je na drugoj strani zbog toga ugro`en standard gra|ana. On je naglasio da Srbija mora da dr`i javnu potro{wu pod kontrolom, odnosno da se pridr`ava deficita buxeta dogovorenog s MMF-om jer su se makroekonomske okolnosti promenile u odnosu na decembar

POSLOVAWE SINOSTRANSTVOM

Dug postaje kredit

koji je odlu~io da do novca do|e na taj na~in. Ipak, po re~ima ~lana novosadskog Gradskog ve}a zadu`enog za finansije @ivka Makari}a, za glavni grad Vojvodine ne stoje opaske ni o opasnom ni o nepovoqnom zadu`ivawu. – To je jedini javni dug kojeg Novi Sad trenutno ima – izja-

kom godina buxet grada }e rasti, tako da }e procentualni udeo duga biti jo{ ni`i. On je dodao da je najvi{a kamatna stopa na godi{wem nivou koju }e Novi Sad pla}ati na emitovane obveznice 6,25 posto, {to je osetno jeftinije nego da se zadu`io kod komercijalnih banaka, i to zahvaquju}i viso-

UsituacijikadjavnidugSrbijeprema{ujenivo dogovorenfiskalnimpravilima,zabriwava ubrzanozadu`ivawelokalnihsamouprava vio je za „Dnevnik” Makari}. – S druge strane, re~ je o veoma povoqnom zadu`ivawu kojim }emo re{iti neke od najkrupnijih infrastrukturnih problema u gradu. Naime, dug treba da vratimo za 12 godina, s dve godine po~eka. Pri tom, iznos godi{we rate jednak je iznosu 2,86 odsto ovogodi{weg buxeta grada. Da li biste se vi zadu`ili pod uslovom da vam je rata mawa od tri odsto plate? Naravno, to-

[to gubimo u @elezari, dobijamo u „Fijatu”

flaciju i stabilnost deviznog kursa da bi smawila negativne efekte drugog talasa svetske finansijske krize, ocenili su nedavno doma}i eksperti. Predsednik Fiskalnog saveta PavlePetrovi} ocenio je da odlazak misije MMF-a iz Beograda bez postignutog dogovora zna~i gubitak me|unarodnog kredibiliteta Srbije i gubitak poverewa stranih investitora u namere kreatora doma}e ekonomske politike, {to mo`e dovesti

subota18.februar2012.

LOKALNESAMOUPRAVESVE^E[]EPOSE@UZAKREDITIMA

EKSPERTIO^EKUJUTE[KUEKONOMSKUGODINU

Srbija treba da se pridr`ava dogovora s Me|unarodnim monetarnim fondom, da ne pove}ava javnu potro{wu pred izbore i dogovoreni deficit buxeta, uz to da dr`i pod kontrolom in-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

pro{le godine kada je donet Zakon o buxetu za 2012. Predsednik Ameri~ke privredne komore u Srbiji Milo{ \urkovi} ocenio je da privrednike i investitore, posle pro{lonedeqnog pada dinara prema evru, ~ekaju „izazovniji” dani u pogledu kursa, i izrazio bojazan da }e dinar nastaviti da slabi. Po wegovoj oceni, neuspeh razgovora s MMF-om mo`e ko{tati Srbiju preko sni`avawa kreditnog rejtinga, a to onda zna~i skupqe zadu`ivawe u inostranstvu za na{u zemqu i slabqewe poverewa investitora u doma}u privredu. \urkovi} je rekao da je jedan od nepovoqnih momenata za Srbiju bio odlazak „Ju- Es stila” iz Smedereva, ali na drugoj strani treba sa~ekati pokretawe proizvodwe automobila u Kragujevcu... – U 2012. }e biti veoma te{ko ponoviti priliv stranih investicija od oko 2,5 milijardi evra iz 2011. godine – ocenio je \urkovi}. Predsednik Izvr{nog odbora Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir^upi} kazao je da ve{ta~ki jak dinar ne}e re{iti strukturne probleme privrede ve} se moraju sprovoditi reforme i privla~iti strane investicije. Po wegovoj oceni, kako }e se kretati kurs dinara u 2012. godini zavisi}e od mnogo faktora, kao {to je inflacija, pove}awa produktivnosti, kretawa plata, priliv stranih investicija...

kom kreditnom rejtingu koji grad ima. – Italijanska dr`ava se nedavno zadu`ila po kamatnoj stopi vi{oj od sedam procenata – ka`e Makari}. Ipak, pojedine lokalne samouprave su, po navodima ekonomiste Ivana Nikoli}a, uzimale kredite u evrima, s kamatom od devet do deset posto. Najve}i du`nik, Beograd, zadu`ivao se jeftinije.

– Ovo je veoma va`na oblast, koja nije u fokusu javnosti, jer i dug lokalnih samouprava, po Zakonu o buxetskom sistemu, ulazi u javni dug Srbije – nagla{ava Vu~kovi}, i dodaje da su u posledwe dve godine lokalne samouprave ~ak postale neto du`nik, odnosno vrednost wihovog duga prevazilazi depozite koje imaju. – To ranije nije bio slu~aj. Ina~e, drugi ve}i gradovi u zemqi su mawe zadu`eni, pa je tako dug Ni{a sredinom pro{le godine bio 1,6 milijardu dinara, a Kragujevca 1,3 milijardu. Nikoli} nagla{ava da su ubrzanom zadu`ivawu lokalnih samouprava kumovale i izmene Zakona o javnom dugu, gde prakti~no ne postoji limit kada je u pitawu zadu`ivawe za realizaciju kapitalnih projekata. – Olako je, ~ini mi se, ostavqeno samovoqi lokalnih samouprava da se zadu`uju bez nekog kriterijuma – naveo je Nikoli}. V.^vorkov

Po~ela je primena Vladine uredbe kojom je predvi|eno da se sva nenapla}ena dugovawa inostranstvu ili potra`ivawa odande du`a od godinu dana pretvaraju u kreditni odnos. Do sada je taj rok bio do {est meseci, ali je proceweno da }e novi rok obezbediti pove}awe devizne likvidnosti dr`ave. Da je u Srbiji najte`e naplatiti posao ili uslugu poznato je, jer je zbog nenapla}e nih po tra `i va wa 60.000 pravnih lica u blokadi, po{to me|usobno duguju 200 milijardi dinara. Me|utim, da bi se izbeglo gomilawe dugova ili potra`ivawa u inostranstvu, Vlada je donela uredbu da bi ra~uni bili jasni. To podrazumeva i me|usobno prebijawe takvih dugova. Za sada je spoqni dug Srbije ve}i od 22 milijarde evra, ali ako bi se uzela u obzir i suma nenapla}enog potra`ivawa, situacija bi bila druga~ija. Zato je Narodna banka re{ila da evidentira takve podatke. – Ovi podaci trebalo bi da utvrde koja je stvarna veli~ina na{eg duga inostranstvu, s jedne strane, a s druge, verovatno je i ranije postojala mogu}nost da se to posredno ustanovi, ali je sada to ure|eno i u institucionalnom smislu jer si obavezan da, u roku od godinu dana ukoliko si izvezao a nisi naplatio, evidentira{ to svaka tri meseca – rekao je AndrijaJovi~i} iz „Privrednog savetnika„.

EVROPSKIFONDOVIOTVORENI,SAMOIHTREBAZNATIISKORISTITI

I srpske firme ~eka 3,6 milijarde evra

Ove i naredne godine otvorena je dobra {ansa za kori{}ewe evropskog novca, i to naro~ito za sektor privrede, malih i sredwih preduze}a, a u ne{to mawem obimu i za dr`avne institucije. Po re~ima direktora Kancelarije Vojvodine u Briselu Predraga Novikova, re~ je o fondu CIP – Evrop ski pro gram po dr {ke inovacijama i konkurentnosti, s buxetom od 3,6 milijarde evra. Da bi privukla ne{to od tog novca, preduze}a i institucije u Srbiji mora}e da pri ka `u do sta ino va tiv no sti. – Jo{ dve godine ostalo je da se konkuri{e za ovaj fond, a u wemu, osim ~lanica EU, mo gu u~e stvo va ti i ze mqe kandidati, pa i potencijalni kandidati za ulazak u Evropsku uniju – ka`e Novikov. Ovaj program se oslawa na tri strate{ka sektora. Prvi

gativnim uticajem na okolinu, poput ugradwe tehnologija za ~i {}e we ot pad nih vo da, upotrebe sirovina koje se mogu reciklirati... U drugom sektoru je razvoj i primena informacionih tehnologija u zdravstvu, dr`av-

Dabiprivukline{toodevropskognovca, preduze}aiinstitucijeuSrbijimora}e daprika`udostainovativnosti je podr{ka malim i sredwim preduze}ima, i to kroz sufinansirawe inovacija, unapre|e wa pro iz vo da, tras fe ra tehnologija, poslovnog povezivawa, ekspanzije na prekograni~na tr`i{ta. Posebno mesto u ovom programu imaju eko-inovacije, to jest razvoj novih proizvoda s mawim ne-

nom sektoru, obrazovawu. Tu spada i razvoj digitalnih biblioteka, prezervacija kulturnog nasle|a, digitalizacija arhivske gra|e i sli~no. – U ta dva sektora na{a zemqa mo`e u~estvovati ve} danas, dok }e u tre}oj oblasti – sektoru energetike, gde spadaju podr{ka projektima ener-

getske efikasnosti, upravqawe ener get skim si ste mi ma, promocija novih izvora energije, mo}i da aplicira tek po dobijawu kandidature za ulazak u EU – obja{wava Novikov. Kofinansirawe ide od 50 do 75 odsto vrednosti projekta i aplikanti }e naj~e{}e mo ra ti da ima ju bar dva evropska partnera. Podr{ku pri nala`ewu partnera svima koji su zainteresovani dava}e Kancelarija Vojvodine u Briselu. – Po ne kad je na la `e we partnera zna~ajan izazov za na{e firme i institucije i mi }emo svima koji se jave pomo}i da apliciraju za ovaj, ali i za druge fondove ~ije otvarawe o~ekujemo ve} tokom marta i aprila ove godine – ka`e Novikov. P.K.


6

subota18.februar2012.

^UDNI SU PUTEVI ZREWANINSKE INDUSTRIJE MESA

BEKiz ste~aja ideu ste~aj Taman{tojeiza{laizste~aja, u zrewaninskoj Industriji mesa BEK otvoren je takozvani prethodniste~ajnipostupak.To je u~iweno re{ewem Privrednog suda u Zrewaninu, po automatizmu, shodno odredbama Za-

doneo pravosna`no re{ewe kojimjeobustavqenpostupakste~ajanadzrewaninskomkompanijom za preradu mesa. Kako je obrazlo`eno, to je ura|eno po{tojesprovedenplanreorganizacije,usvojenodlukomTrgovin-

POQOPRivRedA

dnevnik

IZVOZ JAGODI^ASTOG VO]A PORASTAO 59 POSTO

Tra`enemaline, kupine,borovnice... Iz Srbije je u 2011. izvezeno ukupno 111.429 tona jagodi~astog vo}a, 59 posto vi{e nego prethodne godine, pokazali su podaci Ministarstva poqoprivredeitrgovine. Vrednost lawskog izvoza jagodi~astog vo}a bila je 227,5 miliona dolara, 17 posto vi{e negou2010.Uvrednostiizvoza jagodi~astog vo}a najve}i procenat u~e{}a od 81 odsto ima malina, koje je na strana tr`i{ta plasirano 78.460 tona za 183,5milionadolara. IzSrbijejeizvezenoi28.313 tonakupine(34,5milionadolara),4.487tonajagoda(8,8milionadolara)i167tonaborovnice (726.847 dolara). Jagodi~asto

vo}e proizvedeno u Srbiji najvi{e se izvozi u Nema~ku, Austriju, Francusku, Belgiju, Holandiju,aune{tomawojmeriuItalijuiVelikuBritaniju.Vrednostizvozajagodi~astog vo}auukupnojvrednostiizvoza vo}aizSrbijeu2011.iznosi51 odsto. Ina~e,ukupnaproizvodwavo}au2011.iznosilaje1,3milion tona,od~egajeu~e{}ejagodi~astog vo}a 12 odsto, odnosno 160.307 tona. Proizvodwa jagodi~astogvo}au2011.je6,6posto ve}a nego prethodne godine, a u tome je dominantna bila malina, ~iji je ukupan rod iznosio 89.602tone.Sledejagodaikupinasu~e{}emod22odsto.

HRVATSKA KRIZA SE NE]E PRESUTI KOD NAS kona o ste~aju. Ovakvo sudsko re{ewe usledilo je odmah po{tojeNarodnabankaSrbijeobjavilaspisak5.688pravnihlica koja su godinu dana u blokadi, odnosnokojasuupomenutomperiodu„obustavilasvapla}awa”. Me|uwimajeiposrnulazrewaninska fabrika mesa, s blokadomod11milionadinara. UZrewaninu,tako|enaadresiBeogradska44,jo{sudvefirme–„BEKprodaja”i„BEKtr-

skogsudauZrewaninu28.janua- ra 2008. godine. Drugima }e, sada, zvu~ati ~udno za{to je ni{kisudodlu~ivaoosudbinijednogbanatskogpreduze}a.Po{to zrewaninski Privredni sud ne mo`e da oformi ste~ajno ve}e jer nema dovoqno sudija, ovda{we predmete re{avaju drugi sudovi. Tako je ni{kom pripao slu~ajIndustrijemesa. Za BEK, kao i za sva ostala preduze}a u kojima je nedavno

Ko stoji iza fabrike BiznismeniBorivoje iVladanBe{ti},odnosnofirma„Pro bekom”,dovo|enisuuvezusIndustrijommesaBEK.Biv{iradniciiakcionariBEK-aoptu`ivalisuBorivojaBe{ti}a,protivkogaje,ume|uvremenu,zapo~etisudskipostupakzbogsumwe daseogre{iooKrivi~nizakonik,dastojiizapropastiovefabrike.Be{ti}je,me|utim,tvrdiodani„Probekom”,nition li~no,nemajubilokakvevezesupropa{}enimBEK-om. govina” protiv kojih je pokrenut predste~ajni postupak. „BEKtrgovina”ve}godinudana nemo`edaplatiobaveze narasledo 43milionadinara,dokje „BEK prodaja” du`an dva i po milionadinara. Mo`dauovomenebibiloni{ta~udnojerblokadera~unai otvarawe ste~ajeva u firmama odavno su svakodnevica srpske privrede, da Privredni sud u Ni{u9.januaraovegodinenije

pokrenut predste~ajni postupak,va`iistopravilo.Ste~ajnipoverilackojiimainteresa ikojiuplatiodgovaraju}ipredujam, mo`e da isposluje otvaraweste~ajnogpostupka.Ukoliko sepredujmqenitro{akneuplati, bi}e utvr|eno da ne postoji interes poverilaca i ste~ajnog du`nikazapokretaweste~ajnog postupka, a sva imovina ste~ajnog du`nika pre}i }e u svojinu dr`aveSrbije. @. Balaban

Dolazenamp~elari izcelogsveta Ministar poqoprivrede i trgovine Du{an Petrovi} otvara danas simpozijumSvetskep~elarskeorganizacijeApimondijei^etvrtidr`avnip~elarskisajamuBeogradu,najavqenojeiztogministarstva. Svetska p~elarska organizacija Apimondija i Savez p~elarskih organizacijaSrbije18.i19.februaraorganizujuSvetskip~elarski simpozijum„Apiecotech„gde}ebitiizlo`eno45radovaiz14zemaqa. Istovremeno}ebitiorganizovani^etvrtidr`avnip~elarskisajamnakojem}ep~elariizceleSrbijeizlo`itimedidrugep~eliweproizvode.

USrbijisemleko ne}eprosipati Ni na{im farmerima ne cvetajuru`e,alizarazlikuodkom{ijauHrvatskoj,kojive}petdana blokraju pogone mlekara, ne razmi{qaju o protestima. Problemje,vele,ikodnasvelikijer mlekanemamodovoqno,farmese idaqegase,prose~naotkupnacenajeniska,aliipako~ekujuda}e ovda{we mlekare prema wima imati korektan odnos i da ne}e mewati pravila igre na wihovu {tetu. Pomenimo,uHrvatskojprotestujumlekarikojimasumlekare jednostrano prekinule dogovor daseotkupnacenamlekaodre|ujepopravilimauEU,paimumesto dosada{we 2,70 kuna (0,36 evra), nude tek 2,30 kune (0,30 evra)politru.Stogajeovihdana uZagrebu,BjelovaruiKarlovcu poputevimaprolivenonahiqadelitaramleka. –Kodnasjesituacijaizuzetno te{ka,mlekaodavnonemadovoqnoali,iakosuxepoviporo{a~a prazni, kriza u mlekarskom sektoru se ne oseti – ka`e za na{ list Jugoslav Dimitrijevi}, proizvo|a~mlekaizOxakakoji dnevno isporu~uje 1.000 litara mleka.–Kupujesesamoono{to semora,opalajeprodajasirevai drugihmle~nihprera|evina.Na nogamasmojo{uvekzahvaquju}i premiji od pet dinara po litru, odnosno 25 dinara po grlu, koju dobijamooddr`ave. Na{ifarmerinemajuproblema s otkupom po{to im mlekare uzmu sve {to proizvedu, ali sve jenastaklenimnogamajerprakti~nouovomtrenutkuto{toin-

„DELTA AGRAR” U BERLINU

Evropaznadaceni na{evo}e „Delta agrar„ je predstavio program proizvodwe vo}a i povr}a na Sajmu „Frut logistika 2012„ u Berlinu, najpresti`nijem svetskom skupu proizvo|a~a sve`egvo}aipovr}a. U okviru sajamskih manifestacija odr`anajekonferencija “Srbija – mogu}nosti i perspektive na tr`i{tu sve`eg vo}a Evropske unije”, na kojoj su u~estvovali predstavnici EU, dr`avne uprave Republike Srbije, inostranih i doma}ih kompanijaiprofesionalna udru`ewa proizvo|a~a vo}a. –Srbijaimabudu}nostkaoponu|a~vo}aipovr}azatr`i{te EU–istakaojenasajamskojkonferenciji u Berlinu generalni

direktor „Delta agrara” Milan Grgurevi}. – Posledwih godina rapidno su pove}ane povr{ine podmodernimzasadima,uznajave daqeg {irewa vo}waka pod

sertifikovanom proizvodwom. Svejeve}ibrojprofesionalnih proizvo|a~avo}aipovr}a,koji trebadaseudru`ujume|usobnoi s velikim agrosistemima kakav je„Deltaagrar„,dabitr`i{ti-

maRusijeiEUponudilinajkvalitetnijevo}eipovr}eizSrbije. Zahvaquju}i povoqnim klimatskimuslovima,vo}eipovr}e proizvedenouSrbijiimaprepoznatqiv ukus, {to ga izdvaja od istih proizvodaizEvrope. „Frut logistika 2012„okupiojenajednom mestu vi{e od 2.400 proizvo|a~a vo}a i povr}a iz celog sveta, ukqu~uju}i velike kompanije, sredweimaleproizvo|a~e. Sajam u Berlinu idealno je mesto za prezentaciju proizvo|a~a, sklapawe poslovne saradwe, uspostavqawe kontakata s potencijalnim partnerima iz celogsvetaipra}ewenajnovijih trendova u proizvodwi sve`eg vo}aipovr}a.

Farme propadaju Vojvo|anskisto~arinavodedajenedavnouga{enafarmauIrmovukojajeimala500-600krava;oxa~ko„Jedinstvo”nekadajeimalo300kravanamu`i,asada50ito}everovatnouni{titi;Ba~ki Gra~acuni{tiojepotpunoproizvodwu,nemanijednekrave;„Vojvodina”izBa~kogBrestovcatako|enemanijednogrlo;uistojje situacijijeiRatkovo,gdejebilo200-300grlaasadaihnema... dustrija proizvede zadovoqava doma}epotrebezato{tosusmawene. Naime, po podacima iz mlekara, prodaja i potro{wa mlekauSrbijijesmawenasedamosamodsto. –Dajekupovnamo}kaoprenekolikogodina,mlekanebibilo ni u tragovima. Pri tom, farme propadaju,gasese.UBanatu,ali i u drugim delovima Vojvodine, stavqen je katanac na mnoge od

wihjerjezaonekojiimajumawe grla to uzaludan posao. Kukuruz je 19 dinara, a kroz mleko se za wega „izvu~e” 10 do 12 dinara. [tobinekoradiouztakvu{tetu? – pita se Dejan Trajkovi}, farmerizSkorenovca,navode}i alarmantan podatak da je za tri godine sto~ni fond smawen za 200.000 krava i ukazuju}i na potrebudasepremijepolitrumlekapove}ajunadesetdinara.

Kadajere~onajavqenojprodaji„Imleka”iMlekare„Subotica” holandskoj kompaniji, na{i farmerio~ekujupomaknaboqe. –Re~jeokompaniji~ijisuve}inski vlasnici poqoprivrednici, proizvo|a~i mleka. Nadamo se da }e, u slu~aju da im pripadnu i na{e mlekare, znati i hteti da ula`u u proizvodwu mlekaiusto~arstvoida}eimati sluha za probleme farmera – ka`eDimitrijevi}. Podsetimo, investicioni fond „Salford” i holandski proizvo|a~ mleka „Rojal FrizlendKampina”potpisalisumemorandumorazumevawuopreuzimawukompanija„Imlek”iMlekare „Subotica”. „Salford” je ve}inski vlasnik obe srpske mlekare, s pribli`no 79 odsto akcijau„Imleku”i82odstoakcijauMlekari„Subotica”.Obe straneo~ekujuda}edogovorbitifinaliziranunarednihnekolikomeseci,aponudazapreuzimawebi}edataudoma}ojvaluti i shodno doma}im zakonima. „Imlek” i Mlekara „Subotica” zajedno opslu`uju tr`i{te od oko25milionapotro{a~a,aukupanprihodkompanijaiznosioko 270 miliona evra. Kompanije zajedno imaju oko 1.470 zaposlenih u{estproizvodnihpogonai~etirikancelarijesme{teneuSrbiji,BosniiHercegoviniiMakedoniji. „Frizlend Kampina” u regionu posluje na podru~ju Ma|arske,RumunijeiGr~ke,agodi{wiprihoddosti`eblizudevet milijardievra. S. Glu{~evi}

Zalovstvo 60miliona Ministar poqoprivrede Du{anPetrovi}idirektorUpraveza{umeSa{aOrlovi} potpisalisu109ugovoraskorisnicimanovcauoblastilovstvaizbuxetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije u lovnoj 2011/2012. godini vrednih 60 milionadinara,naosnovukonkursa koji je Ministarstvo raspisalo krajem2011.godine. Ugovorisupotpisanis84lova~ka udru`ewa. Kako je naglasio ministar, ciq dodeqivawa novcajerazvojlovstvauSrbijii uspostavqaweredautojoblasti, pove}awebrojadivqa~i,kreirawe interesantne nacionalne ponudezaprivla~ewestranihlovaca i otvarawe novih radnih mesta.MinistarPetrovi}jeuPrivrednojkomoriSrbijenajavioda }e u narednih mesec dana biti raspisaninovikonkursnakojem }ebitidodeqenojo{60miliona

dinara,pozivaju}ionekojitosada nisu u~inili da se prijave za dobijawepara. – U ovom trenutku u Srbiji imavi{eod85.000registrovanih lovacai236lova~kihudru`ewa. Lova~ka udru`ewa koja su ju~e potpisala ugovore okupqaju oko

30.000lovaca,{tojevi{eodtre}ineodukupnogbroja–rekaoje ministar. – Novac }e potpisnicimabitidatza~etirisvrhe:nabavku17hladwa~aza~uvawelegalno odstreqene divqa~i, za{tituiprehranukrupnedivqa~i, pomo} podru~jima pogo|enih elementarnimnepogodamaizanavqawedivqa~i,presvegaze~eva, izanacionalneprojekte. Po procenama, u Srbiji trenutnoima5.000jelena,120.000srne}edivqa~i,30.000divqihsviwaioko600.000ze~eva,aciqje da u dogledno vreme bude 20.000 jelena, 200.000 srne}e divqa~i, 50.000divqihsviwai800.000ze~eva. DirektorUpraveza{umeSa{aOrlovi} podsetiojenatoda je buxetski fond za razvoj lovstvaSrbijeformirannaosnovu novog Zakona o divqa~i i lovstvukojijeusvojen2010.godine.


Vi{e autobusa zbog zadu{nica

Zimske slu`be na terenu

Gradskiprevoznikdanas}epoja~atiprevoznaliniji14 Centar-Sajlovo,zbogzadu{nica.NaGradskomgrobqu“Lisje”}eorganizovatiprevozkombijemzastarijaiinvalidna lica.Kombivozilo}eodsedamsatipolazitiodportirnicenaGradskomgrobqu,aulazkolimadanasne}ebitidozvoqen.Izpogrebnogpreduze}aapelovalisunagra|anedabuduoprezni,naro~itonakamenimimermernimstazamaiizme|ugrobnihmesta,zbogzaostalogsnegaiklizavogterena. Zimskaslu`ba„Lisja”neprekidno~ististazenasvimgrobqima.O~i{}enisuparkinzi,platoiistaze,asnegsapojedina~nihgrobovatrebadauklonesrodnicipokojnika. Z. D.

Sneg je ju~e ponovo po~eo da pada, a sve ekipe zimskih slu`binaterenusu,saznajemo. Radnici „Puta„ neprekidnosunaterenu,utre}em stepenupripravnosti,aju~e je sneg uklawan na Bulevaru caraLazara.Tako|e,~i{}eni su i slivnici u gradu, a sre|ivanesuiuliceNarodnog fronta, Uspenska i Bu-

levarMihajlaPupina.Uno}i izme|u petka i subote sneg je uklawan i iz Vojvo|anskeulice. Radnici i mehanizacije Zimske slu`be „^isto}e” ~iste sneg sa pe{a~kih prelaza, staza, trotoara, trgova i platoa. Kako ka`u u ovom preduze}u, spremne su i dovoqnekoli~inesoli. G. ^.

Novosadska subota18.februar2012.

Blagajne „Elektrovojvodine” rade du`e Zbogvelikogbrojaneradnihdana„Elektrovojvodina„jeodlu~iladaiza|eususret potro{a~ima, pa }e tako danas blagaje i naplatnamestaovogpreduze}araditido16 sati.Natajna~in „Elektrovojvodina”omogu}ava sugra|anima da na vreme plate ra~unitakoizbegnuneprijatnosteventualneobustaveisporukeelektri~neenergije zbogdugailika{wewauuplati.Ra~uneza potro{enu struju mogu}e je platiti i na {alterimapo{taiposlovnihbanaka.Iz „Elektrovojvodine”pozovajupotro{a~eda

iskoristeprilikuiostvarepopustodstimulativnihpetodstonauplatedorokanazna~enog na ra~unu (do ponedeqka 20. februara).Tako|e,ukolikojepotro{enodo 350 kilovat ~asova mogu}e je ostvariti i dodatni popustod11,89odstozauplatuna vreme,poduslovomdakupacnemadugovawe izprethodnogperioda. Tako|e,pozivajusepotro{a~i,ukoliko suumogu}nosti,aimajudugovawaizprethodnogperioda,daihplate,jer}enatajna~inizbe}iobra~unkamate. B. M.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dodatnaobuka zakru`nitok ru`ni tokovi stigo{e u K na{ grad, neko }e re}i prekasnozajedantakojedno-

stavaniefikasanputnipantent,nokakogod,zasadase pokazalodasedobardeovoza~a gubi u ovim okruglim raskrsnicama. Kada treba desno,kadalevo,kojutrakuu komsmerukoristiti-sveto mu~i na{e voza~e, a poneki su se prisetili kako bi mogli da se kre}u i u rikverc! Kru`ne raskrsnice su Novosa|anima izgleda ve}a enigmaodtranzicije,niujednom sedobronesnalaze,aodoba }eimseizgledasamodobro

zavrtetiuglavi.Neko}ere}i,kakosmopolagalivoza~ake ispite dobro i vozimo, a dok ~ekamo nikad dosawanu reformu saobra}ajne obuke, samosunamjo{takveraskrsnice falile. Gradski ~elnici odlu~ili su da u koverte svima „prijatnih” ra~una “Informatike” dodaju i flajersaobja{wewimakako se  vaqa pona{ati, odnosno kako voziti u kru`nom toku. Da li }e dopunska nastava uspeti dok ~ekamo, nadamo se, saobra}ajno kulturnije novegeneracije,ostajedase vidi. A. Latas

Pazi, lubenice Nov os a| an i i por ed svih`ivotnihproblema, ali i lo{ eg vrem en a, snega i leda dokazuju da im svakako ne nedostaje smisao za humor. Ve} deset ak dan a prol az im o ulicamagradapoku{avaju}idaodr`imoravnote`u, probijaju}i se kroz smetovesnegaigledaju}i u nebo, ne bi li izbegli ledenicukojaseodlomila sa vrha zgrade ili ku}e.Naulicamasadimamo inovi„problem”,atosu lubenice koje prete sa visina, kako nam je predo~ io anon imn i autor ovog upozorewa. Ako ni{tadrugo,ovakvestvari mogu bar na momenat zasmeju prolaznike i da ih podsete da na sve treba gledatipozitivno. G. ^.

Foto:R.Hayi}

MUKE VESLA^KOG KLUBA „DANUBIJUS” I VLASNIKA MAWIH PLOVILA

Led ~amce gura niz Dunav Nakon {to je pre tri dana led na Dunavu kod Ribarskog ostrva pomerio nekoliko ve}ih splavova i bar`i, ju~e su sesaistimproblemomsuo~ili u Vesla~kom klubu „Danubijus”, ~iji je splav sa nekoliko

klupskih~amacazajednosaledom otplovio kilometrima nizvodno.Kakosunamrekliu „Danubijusu”, wihov splav sa ~amcima je prime}en nasred Dunava u blizini Be{ke i za sada nemaju ideju kako da do|u

dowega.Uno}iizme|u~etvrtkaipetkasaobaleDunavakod [trandaledjeodneojo{desetak ~amaca koji su bili tu vezani,anekivlasnicijo{uvek ne znaju da su im otplovili. Po{tosenajavqujedaqepome-

raweledaiporastnivoaDunava, ju~e su ~lanovi kluba „Danubijus„inekivlasnici~amacaizvla~ilipreostalaplovilakojasubilablizuobale,kakoihlednebiodneo. N. P.

PROMOCIJA POPULARNE TURIJSKE MANIFESTACIJE

U redu zbog kobasice za Ginisa

Foto:N.Stojanovi}

V remeploV

Pola veka od ro|ewa Svetozara Mileti}a Dr Ilija Vu~eti}, kao potpredsednik „Novosadskog srpskog kola” 18. februara 1876. obavestio je policiju, kako je to nalagao zakon, da }e na „sastanku u pozori{noj dvorani biti izabran odbor za prire|ivaweproslavepedesetogodi{wice ro|ewa Svetozara Milet i} a.” Prem a izv e{ taj im a policijenadle`nomministarstvu, „skup je odr`an u najboqem redu”. Ipak, ro|endanske proslave kao politi~kog doga|ajanijebilo-jer,takoje`eleosamMileti}. N. C.

KobasicijadauTuriji24,25. i26.februaraponovo}eokupitipo{tovaoceovemesneprera|evinesasvihsvetskihmeridijana.Promocijaovemanifestacijeuprili~enajeju~enakraju Dunavske ulice, a dugi redovi ispred{tandovasasve`epe~enom turijskom kobasicom potvr|ujudalekoidobroimeovog „specijaliteta”. Kobasicijadu }ezabavnijomu~initikoncerti razli~itihizvo|a~a,odrokado folka, kulturno - umetni~ki ansamblovi izvodi}e igre i pesmetokom~itavatridana,ava{arsku atmosferu zaokru`i}e nepregledni{tandovina~i~ka-

ni raznovsnom robom. Mesnih |akonija, po re~ima ~lana Upravnog odbora Kobasicijade I{tvanaTota, bi}enajvi{e. - Najdu`a kobasica na svetu ove godine ima}e 2.028 metara. Wena prodaja po~iwe u subotu posle12sati.Mitvrdimodaje tonajdu`akobasica,jerzasada nema dokaza da postoji du`a. Ovi iz Ginisa nam je jo{ nisu verifikovali, jer treba neke velikeparedaseuplate,amito naravno nemamo. Verovatno }emomoratitovremenomuraditi po{to se stalno hvali{emo, a zvani~andokazjo{nemamo-ka`eTot. Foto:S.[u{wevi}

Poslenajdu`ekobasice,bi}e progla{ena  i najboqa kobasica,anagradu}edobiti(ukobasama, naravno) i gost iz najudaqenijeg mesta koji to doka`e paso{em. Po re~ima na{eg sagovornika, tajni u spravqawu turijske kobasice nema. Napravqena je od sve`eg kvalitetnog mesa i u wujedodato„sve{totreba”. -Idejazaovajsadave}svetski fenomen, ro|ena je u kafani, iz zabaveipodstaknutazimskomdosadom.GrupaTurinacaprepirala se ~ija je kobasica najboqa. Dogovorilisusedadonesujednog

danasvojekobasiceioformekomisiju~ijizadatakjedaproglasi najboqu-prise}aseTot. Kroz Turiju tokom manifestacijepro|e,premaprocenama, od50.000do70.000qudi,odkom{ija iz zemaqa regiona do putnikasasvihkontinenata-preko ju`ne Afrike, Australije do ambasadoraJapana. Kobasicijada ima  i humanitarnikarakter,jersedeonovca odvajazaonekojimajepotrebna pomo}.Turincisuju~eodneliu Gradsku ku}u  30 kilograma kobasica nameniv{i ih u humanitarnesvrhe. A. L.


8

subota18.februar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U ZGRADAMA 70 ODSTO INTERFONA NEISPRAVNO

Svevi{eposlazamajstore„Stana”

NA 11. SALAJA^KOM DORU^KU

Dru`ewe uzspecijalitete tambura{emoglidau`ivajuuspecijalitetimadoma}ekuhiwe,alii razli~itimvrstamapi}a.Pradsednik Saveta MZ  Milo{ Asurxi} ka`e da je „Salaja~ki doru~ak” ipak najva`niji zbog okupqawa i dru`ewastanovnikakojiina~enemajutolikoprilikadasesretnu. -Tojeposebnova`nozamla|e nara{tajekoji}ejednogdana,nadamose,nastavitistopamastarijih. IakoseSalajkauposledwevreme dostapromenilaidaqepostojijezgro koje se dr`i starih dobrih obi~aja-ka`eAsurxi}. G. ^.

Foto:F.Baki}

Tradicionalna manifestacija „Salaja~kidoru~ak”odr`anajeju~euprepunomrestoranu„Slavija”, gdesuseokupilistanovniciovog kraja,aliiwihoviprijateqi.SavetMesnezajednice„Salajka”ve} 11. godinu zaredom organizuje ovakvadru`ewakakobisa~uvalakulturuiobi~ajekojisuoduvekkrasilijedanodnajstarijihdelovagrada. Doru~ak je, dodu{e, samo uvertiraza„Salaja~kove~e”kojejezakazanozaslede}ipetak. Salaj~ani su se, opet, pokazali kaopravidoma}ini,jersugostiuz

vqawainterfona,aumawojmeriiuvo|ewavideonadzoraili specijalnihkapijasa~ipovima. Strah od napada postoji, ali besparica je u~inila svoje, pa skup{tine stara sve re|e od „Stana“tra`edaimseugra|uju kamere,iakojeovaponudastalna u tom preduze}u . U „Stanu“ ka`u da je pora`avaju}a ~iwenica da ~ak 70 zgrada u Novom Sadunemainterfoniligaima, alijeonneupotrebqiv.

Uprkos niskim temperaturamaivisokomsne`nompokriva~u po{tari su prethodnih dana redovno dostavqali po{iqke na ku}ne adrese. Pojedini su se usvojimrejonimaborilisarazli~itimizazovimakakobiobaviliposao.Sneg,klizaveulice iledeniceskrovovatrebaloje

savladati, a nakon tog napora, po{iqke dostaviti sa osmehom nalicu.Najte`ejebilopo{tarimanaKlisi,AdicamaiTelepu,jerseuovimdelovimagrada po{tanaj~e{}edostavqabiciklom, {to po ovim vremenskim uslovimanijenimalolako. N. R.

sto su zastra{uju}e, po~ev od drogirawa i prostituisawa u ulazima,napada,okupqawapijanih...Svesutorazlozizbogkojihsequdiodlu~ujunauvo|ewe video interfona. Analize su pokazale da nakon uvo|ewa kamera ve} u roku od tri meseca ove negativne pojave nestanu – navode u „Stanu“. Nekim Novosa|anima ni ovo nije dovoqno, pasesve~e{}euzgradedovode iportiri. Q. Na.

UDRU@EWE TURISTI^KIH VODI^A OBELE@AVA SVOJ DAN

Besplatnoupoznavawegrada Dan turisti~kih vodi~a obele`avasedanasbesplatnomjedno~asovnom {etwom po Petrovaradinskojtvr|aviikrozcentargrada.Obilazakjezakazanu 11~asova,akre}esesadvelokacije,sTrgaslobodeiodSatkulenaTvr|avi.Novosadskoudru`ewe turisti~kih vodi~a, koje ove jedno~asovne gradske ture organizuje ve} sedam godina u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Novog Sada, poziva Novosa|anedaimsepridru`ei nau~ene{tovi{eosvomgradu. - Po tradiciji Udru`ewe turisti~kih vodi~a Novog Sada organizuje, povodom Dana turisti~kihvodi~a,zasvezainteresovane Novosa|ane {etwe centromgradaiPetrovaradinskom tvr|avom.Misetrudimoda{to kvalitetnijim opisom destinacija,kaoambasadori,poku{amo damakarjedanvelikideobogate istine koja nam dolazi iz pro{lostiprika`emo-kazaoje na ju~era{woj konferenciji

predsednik Udru`ewaPetarIni}. Po wegovim re~ima {etwe su osmi{qene tako da, uz zanimqive pri~e, poja~aju ose}aj pripadosti svom gradu. Idejni tvorac promotivih {etwiistori~arinekada{wi predsednik Udru`ewa IlijaKomnenovi} ka`edapostojehiqade anegdota o gradu koje vodi~i `ele da podele sa svojim sugra|anima, kao i da su dana{we{etweidealnaprilikadaod stru~nih vodi~a saznajuvi{eograduukojem`ive. Na Malti se 1976. godine 21. februara formiralo Svetsko

U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

Po{tarisavladali sneg

- Do pre dve godine bila je prava ekspanzija postavqawa kamera, ali sada je ~ak i statisti~kipodatakotomeskororavan nuli – obja{wavaju u „Stanu”. Videonadzorimaoko700ulaza,aonikojinemajunovcazakamereinsistirajunapopravkama interfona i redovnoj zameni sijalica,tekkadauzgradiprvi put primete sumwive osobe. Pri~ekojesu~ujuodqudipro-

Nastupagrupa „Variki” Konc ert jap ans ke grup e „Variki” bi}e odr`an u petak,24.februarau20satiu Srpskom narodnom pozori{tu,nasceni„Jovan\or|evi}”. Ova grupa objediwuje lokalnu muziku i plesove iz celogJapana,arepertoarse sastojiodobra|enihverzija tradicionalnih uli~nih na-

stupa{i{mai(pleslavova), kag ur a (nar odn a muz ik a i plesovi posve}eni {into i bud is ti~k im bo` ans tvim a) i muzike i plesova za proslave. Pored ovoga, „Variki” izvodi i autorske radove. Ulaznice su besplatne i mogusepreuzetiuSNP{opu. J. Z.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto:N.Stojanovi}

Foto:B.Lu~i}

NoviSadjepostaogradukom se dogode bar dva razbojni{tva dnevno,aprepadiinasiqeuwemu gotovo svakodnevna pojava. Strah za sopstvenu bezbednost porastaojedotemeredaseNovosa|anineose}ajusigurnoniu svojim zgradama i stanovima. Sve ovo potkrepquje i ~iwenica da majstore iz preduze}a „Stan“ sve ~e{}e zovu zbog popravki osvetqewa u hodnicima i pred ulazima u zgrade, obna-

udru`eweturisti~kihvodi~a,a onodanasbroji150.000~lanova. Novosadsko udru`ewe ima 26

aktivih~lanova,dokugradupostoji preko 60 turisti~kih vodi~a. I. D.

„Statikejy” i„[oplifters”uCK13 Ameri~kiindipankbend„Statikejx”nastupi}eve~erasu22~asa u Omladinskom centru CK13. OvoimjedruginastupuNovomSadu. Ovoga puta gostuju u sklopu evropsketurnejenakojojpromovi-

{unovialbum„In the city of wandering lights”.Poredtogbenda,publika}emo}ida~ujeinovosadskemelodi~ne pank rokere, „[oplifters”.Ulaznicazakoncertko{ta 250dinara. J. Z.

Mali{anipravemaske Besplatna radionica za izradu karnevalskih maski od recikliranogmaterijalabi}eodr`anadanasod14do18~asovauItalijanskom kulturnomcentru,MaksimaGorkog17.Programjeosmi{qenzadecu starijuodpetgodina,alimogudau~estvujuimla|iupratwiroditeqa.Mali{ani}esamaskamakojedanasnapraveu~estvovati24.februara u manifestaciji „Ma{karada” koju organizuje Muzej Vojvodine. OrganizatorradionicejeDru{tvenicentar. A. Va.

065/47-66-452

Skijawemu{tedelistruju Kako ubediti sebe, da nisi ono malo, crno pile, po imenu Kalimero?!Elem,prenekidan, putem elektronskih i {tampanihmedija,EPSobave{tavapotro{a~e, da }e umawiti ra~une zastrujuza30odstoonimpotro{a~ima,kojiuovimledenimdanimasmawepotro{wustrujeza 15odsto!Dalitompoklonumo`edasenadaobi~an~ovek?Ne mo`e! Taj „poklon” mogu da dobiju samo oni, koji su mogli da priu{tesebiodlazaknaZlatibor, Taru, Kopaonik. . . pa im bar7do10danaustanunijebio ukqu~en: televizor, bojler, {poret,ve{ma{ina,pegla,grejalica...isl.Kaouonojpri~io podeli`itasirotiwi,pakome jeBogdaoiknezjepremawemu bio {iroke ruke! A mi, ~ija je potro{wa gotovo ista i leti i zimi,zanastoneva`i.Anaro~ito ako brojila budu o~itavali3.ili4.marta! 063/1050... *** Da li je neko od vas primio vakcinu protiv gripa u Domu zdravqa Zmaj Ogwena Vuka, i poredizolacijedobiogrip? 061/6828... *** Znaseishodtzv.referenduma na severu Kosova i Metohije. NeknamjeTadi}bogupomo}i! 064/3899... *** Za{tojeodlo`enapredstava „Jare u mleku” u Pozori{tu mladih,kadajeusubotu;11.fe-

bruara po mnogo hladnijem vremenuu{koliLazaKosti}odigrana predstava „Dr` ne daj” u

*** Vidimo na TV HRT-u, ko je imao priliku da gleda, tamno-

prepunojsali?Svepohvalemladoj ekipi glumaca i mladoj reditqki. 062/1805...

{wimladilingvisti,verovatno i stari, brane svoj jezik od uticaja globalizacije, bore se. Kod nas nismo ni stigli do toga, od

ovoga {to gledamo na na{oj TV tzv.zvezdeestradesatriosnovne, kao rade na projektima? Pa, onda stajlinzi, pa bek stejx, pa budibogsnama,akadaseuzmeda togledajuideca.Ministrekultureiprosvete,~emuplata? 060/0227... *** Dana10.i14.februaranaliniji 7 sa Limana ka Bulevaru oko07.15sati.Voza~nedaputnicimadaiza|unaprvavrata,a pritomihpsujeivre|a! 064/1526... *** Kakve}ebitiovegeneracije dece{toneiduu{kolemesecima zbog praznika, nevremena, slava, izleta, virusa i nastavni~kih{trajkova...Arhimed 064/6862... *** SMS ~itaoca na dan Sretewa 063/1050...jeOK{toseti~estru~nespremeonihkojinaszastupaju, radnogilineradnogiskustvajedne i samo jedne overe u radnoj kwi`ici.UvremeTitamnogisu osedeliutommanirusvedopenzije i pre`ivqavaju sve transformacije,jedanjeisadauSkup{tiniSrbije,tonasle|ejeunesenoiusada{wevremeputempotomaka, pa se i ne mo`e o~ekivati neka prekaqenost u radu, oni su rodbinapovertikalikaoribena povorci.Ribaribigrizerep,nadaqevide}emo.DrZoran\in|i} verovatno nije zami{qao od „sledbenika” ovakav nastavak svogtragi~nogputa. 064/5447...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

^ETIRI GODINE OD PO@ARA U KAFEU „LAUNY”

Polagawem venaca i cve}a kraj spomen plo~e u Zmaj Jovinoj ulici, na kojoj se nalaze imena osam mladih nastradalih u po`aru u kafeu „Launx”, ju~e je obele`ena ~etvrta godina od ovog tragi~nog doga|aja. Pred spomen plo~om, koja se nalazi na zgradi u kojoj su ovi mladi qudi izgubili `ivot, po~ast su odali roditeqi, rodbina i prijateqi, kao i zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} i predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi}. Mandi} je istakao da je ovo dan kada grad saose}a u bolu sa porodicama nastradalih i ukazao na potrebu stalnog preispitivawa bezbednosti u gradu. On je tako|e naglasio da je dosta ulo`eno u

opremawe hitne pomo}i, vatrogasne slu`be i policije, ali da svaki ~ovek mora da u~ini sve kako ne bi ugrozio svoju ili bezbednost drugih. Predsednik Skup{tine grada Jovanovi} podsetio je da su tragediji prethodili propusti u protivpo`arnoj za{titi i dodao da ova tragedija treba da ostane kao ve~na opomena. U po`aru su `ivote izgubili Mirjana (23) i Milo{ (19) Peki}, Milena Kolunxi} (23) i Branka Sakovi} (23) iz Novog Sada, Boris Bjeki} (23) iz Veternika, Du{ica Kula{ (23) iz Vaqeva, Marija Gavran~i} (23) iz Kikinde i Vladan Dragovi} (22) iz Savinog Sela. N. R.

Foto:S.[u{wevi}

Se}awe na tragediju ne bledi

I U [KOLAMA KOJE PROKI[WAVAJU SPREMNI ZA NASTAVU

Klupe u ponedeqak ~ekaju |ake ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe NemawaStarovi} rekao je ju~e za na{ list da ne vidi razlog za{to se u ponedeqak ne bi krenulo u {kolu, jer kako ka`e, sve novosadske osnovne i sredwe {kole spremne su da prime |ake. - Jedino ako Ministarstvo prosvete ne odlu~i suprotno, nastava po~iwe 20.februara. ^ak se situacija stabilisala i u najkriti~-

I reporteri “« Dnevnika“» su se uverili da su {kole spremne za rad, po{to na ulaznim vratima u osnovne i sredwe {kole stoji obave{tewe da nastava po~iwe u ponedeqak 20. februara. Dodu{e, ju~e su neke {kole bile i zakqu~ane, kao i svi vrti}i, a u onima gde je bilo de`urnih radnika uvereli smo se da je sve pod kontrolom.

FiskulturnasalaO[„VasaStaji}“

nijim {kolama, poput Saobra}ajne {kole „Pinki“» i Osnovne {kole “« Jovan Du~i}“» u Petrovaradinu, gde }e se nastava odvijati redovno, jer su svi problemi prevazi|eni – ka`e Starovi}. On pak upozorava da bi do ve}ih neda}a moglo da do|e za dve do tri nedeqe, kada temperature budu u ve}em plusu, jer tada }e do}i i do {irewa pojedinih zidova, pa bi zbog vlage moglo da do|e do pucawa na pojedinim mestrima. Zato }e Grad pomno pratiti situaciju. - U stalnom smo kontaktu sa direktorima {kola i nadle`nim gradskim slu`bama, poku{avamo da saniramo stawe i minimiziramo {tetu. Ipak, ~iwenica da je prose~na starost {kolskih objekata u gradu 35 godina, svakako nam ne ide u prilog. Na{a je namera da omogu}imo redovan po~etak nastave od ponedeqka, ukoliko nalog ministra prosvete bude takav, makar se ~asovi u pojedinim {kolama, zbog proki{wavawa, morali privremeno organizovati u tri smene - rekao je Starovi}.

novi nadogra|ani deo {kole, gde se nalaze svla~ionice i mala fiskulturna sala. Pod teretom snega popustio je i stari deo {kole, gde je stradao informati~ki kabinet i jedna u~ionica, kao i hol {kole, gde su na sredini hodinika postavqene kante i krpe. U ovoj {koli ka`u da }e

Foto: F.Baki}

O[„@arkoZrewanin“

Na ulaznim vratima u osnovne i sredwe {kole stoji obave{tewe da nastava po~iwe u ponedeqak 20. februara U Osnovnoj {koli «“@arko Zrewanin“» re~eno nam je da je tokom prethodnih dana bilo proki{wavawa, te je najgore pro{ao

nastava po~eti u ponedeqk, sem ukoliko resorno ministarstvo druga~ije ne odredi. Osnovna {kola “« Jo`ef Atila“» ju~e je bila

Sneg potopio i ambulante Sem {kola i stambenih zgrada u Novom Sadu se sa problemom proki{wavawa bore se i zdravstvene ustanove. Kako smo saznali u Domu zdravqa po~etkom nedeqe, zbog velike koli~ine snega na krovu, proki{wavalo je u ambulanti na Limanu 4, a dosta problema je bilo i u ambulanti Bulevar, na Bulevaru Mihajla Pupina. Tako|e, zidovi su mokri i u objektu u Ulici Vasa Staji}, ali tamo je olak{avaju}a okolnost, jer se u toj zgradi ne le~e pacijenti. - Radnici tehni~ke slu`be su stalno na terenu, kako bi na licu mesta otklonili problem. Bitno je da ovo proki{wavawe ne remeti rad osobqa sa pacijentima, a i svi medicinski aparati su bezbedni – re~eno nam je u ovoj ustanovi. Ina~e, bez obzira na sneg i led, prilazi i sve staze oko ambulanti u gradu i prigradskim naseqima su o~i{}eni. Zaposleni u Domu zdravqa isto tako uklawaju i ledenice, kako bi svi prolazi i prilazi bili bezbedni za pacijente. Q. Na.

LDP: Ukinuti takse za gra|evinsko zemqi{te Gradski odbor Liberalno demokratske partije tra`i da se ukine taksa za gradsko gra|evinsko zemqi{te, zbog ~ega kvadrat zemqi{ta u gradu iznosi i do 300 evra, dok se u nekim op{tinama dobija besplatno, uz uslov da investitor tu pokrene biznis, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare.

- Da li gradski ~elnici shvataju da grad bez privrede i nema ba{ neke perspektive? U borbi za {to ve}i broj kvadrata dobili smo grad u{orenih zgrada bez dvori{ta, zelenila i parking mesta. Ispuwavawe `eqa investitorima od strane vlasti dovelo nas je do toga da imamo veliki broj praznih stanova i lokala, a po ulici {etaju

zakqu~ana, ali i na woj pi{e da |aci u ponedeqak kre}u u {kolu, po ustaqenom rasporedu. I Osnovna {kola “« Vasa Staji}“» nastradala je zbog velioke koli~ine snega i ledenica, a najgore je pro-

qudi bez posla - rekla je menaxerka GO LDP-a LidijaPiro{ki. Po wenim re~ima, svi smo o~evidci propadawa javnih i javno komunalnih preduze}a Spensa, „Stana„, potom zadu`ivawa „Toplane„ i ZIG-a, a upozorewe gradskih sindikalaca na prezaposlenost nestru~nim, izgleda da nikog nije dotakla. A. L.

{la fiskulturna sala. Ipak, u ovoj {koli nam je ju~e re~eno da nastava po~iwe u ponedeqak. - Najgore je u fiskulturnoj sali, zidovi su skroz mokri, kao i svla~ionice, gde se sad ose}a i neprijatan miris zbog vlage, koja se uvukla u zidove – rekla nam je jedna u~enica, koja je i{la na trening u fiskulturnu salu. U Osnovnoj {koli „«Sowa Marinkovi}“ j» u~e nije bilo de`urnih nastavnik, ni radnika, a na {koli je bio katanac, ipak po svemu sude}i i u ovoj {koli nastava po~iwe u ponedeqak. Kada je re~ o sredwim {kolama, situacija nije ni{ta boqa, i tamo je voda na{la svoj put i napravila {tetu, uglavnom po fiskulturnim salama i hodnicima. Radnik obezbe|ewa u Sredwoj medicinskoj {koli „ 7« . april“» rekao je ju~e za na{ list da je i ovde bilo proki{wavawa, ali da su brzom intervencijom svi problemi sanirani, te da nastava mo`e da po~ne u ponedeqak. - Sve je sre|eno i spremno za po~etak nastave – kratko je izjavio ovaj radnik. Q. Nato{evi}

subota18.februar2012.

9

ZBOG ODSUSTVA DOGOVORA PROIZVO\A^A KAPI „TRAVATAN” I DR@AVE

Pacijenti kupuju skupqu zamenu U no vo sad skim apo te ka ma, kako privatnim tako i dr`avnim, ve} nekoliko meseci ne mogu se na}i „travatan” kapi za o~i. Ovo stvara dodatnu muku pacijentima koji boluju od glaukoma, oboqewa koje nastaje usled visokog o~nog pritiska, a uzrokuje slepilo. Ni zaposleni u apotekama se ne usu|uju da sa mi pre po ru ~e pa ci jen ti ma zamenu za „travatan” kapi, ve} ih upu}uju da se posavetuju sa svojim lekarima. Iako postoji oko 20 registrovanih lekova koji se koriste za le~ewe glaukoma, ve}ina nije na pozitivnoj listi i od stranog su proizvo|a~a, te je samim tim wihova cena znatno vi{a. Do nesta{ice ovih kapi do{lo je zbog neuskla|ene cene i nemogu}nosti dogovora izme|u proizvo|a~a i dr`ave. Osobe koje boluju od glaukoma su uglavnom starije od 40 godina i moraju do`ivotno da se le~e, ka`e {ef Odeqewa za glaukom O~ne klinike Klini~kog centra Vojvodine dr Nikola Babi}. Po wegovim re~ima, postoje dve vrste glau-

koma, zatvorenog i otvorenog ugla. Glaukom otvorenog tipa se javqa u 90 odsto slu~ajeva u na{oj zemqi, podmukao je, jer nema tegoba, pa se primeti kada bo lest ve} uz na pre du je i o{teti vid. Drugi se tip br`e dijagnostikuje, jer je agresivniji, manifestuje se jakim bolovima u oku i glavi. Kada bolest uznapreduje, vid se ne mo`e povratiti, ve} se samo mo`e zaustaviti daqi tok bolesti. U svojoj ordinaciji dr Babi} dnevno dijagnostikuje pet novih slu~ajeva glaukoma, koji su ve} u uznapredovalom stawu. Povi{eni o~ni pritisak mo`e sugerisati da osoba mo`e da oboli od glaukoma, koji, ukoliko se ne le~i na vreme, mo`e da do ve de do pot pu nog sle pi la. Zbog toga je bitno da se o~ni pritisak kontroli{e na vreme, a ne tek kada bolest odmakne i ne mo`e da se le~i. Pregledi o~nog pritiska su ina~e besplatni u novosadskom Domu zdravqa, a gra|ani pla}aju samo participaciju. I. D.

NAJAVQEN [TRAJK UPOZOREWA U GRADSKOJ UPRAVI

^inovnici ne pristaju na smawewe plata Zaposleni u Gradskoj upravi, na {alterima, kod mati~ara, inspekcijske slu`be, mesne zajednice i mesne kancelarije u utorak i sredu ne}e raditi od 10 do 12 ~asova. Na taj na~in sindikat u Gradskoj upravi }e {trajkom upozorewa sprovesti odluku republi~kog odbora Sindikata u upravi, pravosu|u i dru{tvenim organizacijama, koji je protiv Uredbe Vlade Srbije o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih, izabranih i postavqenih lica i zaposlenih u dr`avnim organima od 30. decembra 2011. godine. Ta Uredba, kako smo ve} pisali, ukinula je stimulativne koeficijente za oko 60 odsto zaposlenih u organima uprave. Predsednik sindikata radnika u Gradskoj upravi Lazar [kori} ka`e da }e daqe korake preduzeti u zavisnosti od odluke Vlade Srbije, jer sindikat tra`i da se Uredba povu~e ili dopuni. - Ovom Uredbom pove}ani su samo koeficijenti za izabrana, imenovana i postavqena lica, te ona ide na ruku funkcionerima vladaju}ih partija u organima uprave, bez obzira na stepen wihove stru~ne spreme, dok istovremeno ostali zaposleni, koji nisu politi~ki aktivni, vi{e ne}e dobijati stimulativne koeficijente, koje su dobijali po staroj uredbi - ka`e [kori}. On ka`e da }e primenom nove uredbe sada najni`a plata biti oko 17.000 dinara, a najvi{i li~ni dohodak }e iznositi oko 90.000 dinara. Tu sumu }e primi-

ti imenovana, postaqena i izabrana lica. - Zaposleni sa visokom stru~nom spremom - samostalni

Jovanovi} tra`i izmenu uredbe Predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi} zalo`io se da Gradsko ve}e uputi inicijativu Vladi Srbije da se uredba izmeni. Predlog bi bio da se ne smawuju koeficijenti zaposlenima sa ni`om i sredwom {kolom.

stru~ni saradnik ima}e platu oko 57.400 dinara, dok }e ve}ina radnika u novosadskoj lokalnoj samoupravi sa ni`om i sredwom {kolom mese~no zaraditi od 24.000 do 25.000 dinara - nagla{ava [kori}. Z. D.

Led sru{io klimu Ledenica s vrha desetospratnice sru~ila se sino} oko 18 sati na klima-ure|aj na prvom spratu zgrade u Ulici Veqka Petrovi}a broj 10, koji je pod pritiskom udarca otpao s nosa~a i zavr{io na trotoaru. Na sre}u, niko nije povre|en, zahvaquju}i i tome {to su stanari zgrade ranije ogradili to podru~je kao opasno od pada ledenica. A. L.

SNS: Korupcija za{la i u kulturu Gradski odbor Srp ske na predne stranke saop{tava da je dr`avna revizorska institucija otkrila novu finansijsku nepravilnost u Gradskoj upravi za kulturu, daju}i punu podr{ku toj ustano vi da zavr {i proveru poslovawa javnih i javno ko munal nih preduze}a. „Prema izve{taju revizora, ta

uprava nema nikakvu kontrolu nad pozama{nim finansijskim sredstvima predvi|enim za donaciju razli~itim ustanovama i udru`ewima, a tih sto miliona dinara predstavqaju najozbiqniju opomenu da su korupcija i kriminal u{li i u kulturne pore dru{tva”, stoji u saop{tewu.

Na pred wa ci na vo de da u o~i upa da i pot pu no ne tran spa ren tan i kraj we mi sti fi ko van iz nos od 30 mi li o na di na ra, ko je je grad pred vi deo u buxe tu za 2012. go di nu Kul tur nom cen tru za pro mo ci ju gra da u bor bi za pre sti `nu ti tu lu Evrop ska pre sto ni ca kul tu re 2020. go di ne. A. L.


NOVOSADSKAHRONIKA

subota18.februar2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena:„Parada”(16.10,18.10,20.30),„Alviniveverice3:„Urnebesnibrodolom” (12.20,14.10,16.15),„MisijaspasitiBo`i}”(12.30),„Ma~aku~izmama”(11.15, 13,15.10),„Kungfupanda2”(12.15),„Hepifit2”(11.45,13.10,13.45),„Mapetovci”(14.15),„Kupilismozoovrt”(15.45),„YekiYil”(22.40),„Podzemnisvet: Bu|ewe”(18.20),„[e{irprofesoraKosteVuji}a”(15,17.30,20,22.30),„Sigurnaku}a”(22.20),„Iudobruiuzlu”(20.10,22.25),„Ratovizvezda:epizodajedan - Fantomska pretwa” (17, 19.45), „Putovawe 2: misteriozno ostrvo” (14.30, 16.30,18.25),„Ovozna~irat”(18.15,20.15,22.15),„\avoutebi”(20.20,22.10)

POZORI[TA Pozori{temladih: malasala„Malasirena”(11)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakAd9do19sati,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udva svetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810:stalnapostavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, SremskiKarlovci,PatrijarhaRaja~i}a16, 881-637:postavka„VinogradarstvoivinarstvoFru{kegore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska29,451–239(9–17):stalnapostavka„Legat doktoraBrankaIli}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, SremskiKarlovci,MitropolitaStratimirovi}a86,881–071(10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak12–20):stalnapostavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trggalerija2,528–185(10–18,~etvrtak 13–21):stalnapostavka„Srpskalikovnaumetnostprvepolovine20.veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, VaseStaji}a1:stalnapostavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stevan Borivoja Jovanovi} (1951) - urna u 9.45 ~asova, \ura Andrije Kohut (1938) - ispra}aj u 10.30, Milica Save Belo{ (1935) u 11.15, Petar Uro{a Vinyanovi} (1946) u 12, Aleksandar [andora Angelov (1952) u 12.45, Yevahira Haya Irga (1947) u 13.30, Nada Pera Qevak (1935) u 14.15, \uro Jovana Palali} (1932) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Milan Svetozara Lazi} (1941) u 11 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Stanislav Bartola Vora~ek (1935) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Milica Lazara Polzovi} (1933) u 13 ~asova, a na Dowem novom grobqu u ovom mestu u 15 sati bi}e sahrawena Vesna Tomislava Stevanovi} (1962).

c m y

10

VODI^

TELEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnASLU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Упознајмосуседе

Славље уз побратиме привредног и културног живота, и репрезенти Сомбору блиских, побратимских градова из Мађарске, Хрватске и Македоније. Након пригодне беседе, сомборски градоначелник Немања Делић је уручио Повељу Града, признање намењено Сомборцима који су постигли велике успехе у 2011. години, родитељима српског рукометаша Далибора Чутуре, иначе рођеног Безданца, који је као репрезентативац Србије освојио сребрну медаљу на недавно одржаном Европском рукометном првенству. М. М.

11

ПРЕКОГРАНИЧНИ ПРОГРАМ ЗА ОСНОВЦЕ СРБИЈЕ И МАЂАРСКЕ

У СОМБОРУ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ГРАДА

СОМБОР: У Сомбору је јуче обележен Дан Града, у знак сећања на 17. фебруар 1749. године, када је Марија Терезија, тадашња императорка Хабзбуршке монархије потписала акт, плаћен 150.000 златних рајнских форинти, којим се Сомбор из реда обичних војничких, производи у слободни краљевски град, ван ингеренција феудалних великаша тадашњег царства. Градски празник обележен је свечаном академијом у Великој сали сомборског Народног позоришта, којој су присуствовали, поред представника овдашњег политичког,

subota18.februar2012.

СУБОТИЦА: Свечана манифестација поводом почетка прекограничног пројекта „Упознајмо наше суседе” одржава се данас са почетком у 11 часова у у просторијама Савеза струковних друштава и удружења, Матија Корвина број 9. Реч је о другом прекограничном програму који реализује Удружење „Етнолајф”. Основни циљ пројекта, који финансијски подржава Европска унија, је сачувати, развити и представити једно другом традиције, уметности, националне и природне вредности. Дугорочни

циљ пројекта је, да се кроз ширење знања деце створи прекогранична сарадња без предрасуда која је заснована на позитивном размишљању и у којем су праве вредности и циљеви у првом плану. Краткорочно организатори желе да деца укључена у пројекат остваре личне контакте, да им се укаже да је граница која их раздваја само физичка. Пројектом ће бити обухваћено по две стотине ученика основних школа из Србије и Мађарске, који ће имати прилику да учествују у заједничким

програмима, радионицама, спортским такмичењима и обиласцима значајних културних објеката, што ће се организовати у Суботици, на Палићу, на Рокином салашу, затим у Сегедину, Опустасеру и на салашу у околини Сегедина. Током ових активности биће у прилици да се међусобно упознају, као и да упознају културу, обичаје и традиције других. Пројекат траје годину дана, а укупан буџет прелази 100.000 евра. В. Х.

ПОЛЕМИКЕ У ОЏАЦИМА НАКОН ПОЛА ГОДИНЕ ОД УВОЂЕЊА КОМУНАЛНОГ НАМЕТА

Кваровиувелитаксу наводомере

ОЏАЦИ: У августу прошле године одлуком Управног одбора ЈКП ,,Услуга” уведена је такса од 54 динара на водомере које поседује свако домаћинство у Оџацима. Са том одлуком сагласило се и Општинско веће. Пола године након увођења, покренуто је питање ових такси. Грађани питају да ли је она законита и зашто нису консултовани приликом увођења овог комуналног намета. - Закон није прекршен приликом увођења таксе на водомере, пошто је у надлежности општине да може доносити овакве одлуке. Увођење таксе је било неопходно јер су у предходном периоду учестале појаве кварова на овим мерним уређајима, што је наравно изискивало замену и повећане трошкове баждарења и поправки. Пошто је цена воде нижа од тржи-

шне, од наплате утрошка воде средства за замене и поправке водомера нису се могла обезбедити каже ПетарСвилар, дирктор ЈКП „Услуга” из Оџака. - Наплаћивање таксе за водомере ће омогућити да

примедби потрошача било, управо, због наплате паушала у случајевима квара водомера. Аргументе директора ЈКП „Услуга” нису прихватили сви грађани Оџака, тако да је др Ду-

Пошто баждарење - Нека ЈКП „Услуга” у свом ценовнику јасно истакне цену баждарења, па када ту услугу изврши, нека је наплати по ценовнику. Станари у колективном становању, плаћају таксу појединачно, а ту се ради о само једном водомеру - каже др Мирковић. Он додаје да није добио задовољавајући одговор ни од инспекцијске службе, којој се такође обратио. се у наредних пет година изврши замена свих постојећих мерних уређаја за утрошак воде, односно прелаз на тзв. суве мерне инструменте, који су мање подложни кваровима због тврдоће воде из оџачког водовода. До сада је највише

шанМирковић тражио од надлежних служби додатна објашњења у писаном облику. - Док не добијем одговор, да ли је уведена такса законита или није, нећу да плаћам рачуне за воду. Мораће ме тужити суду, па ћемо

тада расправити да ли је одлука била законита, да ми се наплаћује такса на нешто што је моје власништво- рекао је др Душан Мирковић. До сада је овом таксом прикупљен новац за 150 водомера и извршена је куповина по цени од 3-5 хиљада динара по комаду. - До сада је постављено 130 нових водомера, а чим буде било могуће, поставићемо и осталих 20 водомера који су купљени. Надам се да ће грађани тада бити задовољнији - каже НенадСтаменковић, руководилац службе за одржавање оџачког водовода. Пракса са наплатом таксе на водомер се примењује у комшијским општинама Бач и Бачка Паланка, а ЈКП „Услуга” је по угледу на комшије, желела да реши проблем новца за набавку и замеС. Милер ну водомера.

САМОДОПРИНОС ГЛАВНИ ПРИХОД ЗА СЕЛО

Витојевцизависе одреферендума

ВИТОЈЕВЦИ: Крајем прошле године истекао је месни самодопринос у Витојевцима, једном од села румске општине. Сада је на одборницима румског парламента да одлуче да ли ће Витојевчанима дати могућност расписивања референдума на коме ће одлучити о поновоном увођењу самодоприноса. Уколико румски одборници одлуче позитивно, референдум о поновном увођењу самодоприноса у Витојевцима био би расписан за 8. април. - Прошле године по овом основу месна заједница је приходовала више од 570 хиљада динара, од чега је 360 хиљада динара усмерено на рад сеоског хигијеничара, који води бригу о чистоћи целог села, 120 хиљада за фудбалски клуб, док је остатак потрошен за функционисање месне заједнице. Све финансиије које добијамо у селу иду од самодоприноса. Мали је број запослених мештана, па се ни самодоприносом не може сакупити велики износ, али је то једини начин како село може да преживи - каже пред-

Преполовљени рачуни

ЖИТИШТЕ: Јавно комунално - стамбено предузеће “Екос” из Житишта умањиће износе рачуна за изношење смећа за угрожене породице. Директор предузећа Игор Салак појаснио је да ће рачуни бити умањени за 50 одсто за фамилије са троје и више деце, као и за породице са децом са посебним потребама. - Подсетио бих и да смо раније донели одлуку по којој вишечлана старачка домаћинства изнад 70 година старости такође плаћају 50 одсто од редовне цене, а једночлане породице 25 одсто. Социјално угрожене породице које се налазе на евиденцији Центра за социјални рад ослобођене су плаћања рачуна за изношење смећа - рекао је Салак. Такође, у “Екосу” су понудили свим грађанима који имају финансијских потешкоћа да рачуне за грејање и изношење смећа плате кроз репрограм, а о чему ће бити сачињен уговор у предузећу по пријави грађана. Ж. Б.

седник Савета Месне заједнице Витојевци Драган Благојевић. Самодопринос би требало да буде уведен на период од пет година, односно од 30. априла ове до 1. маја 2017. године. У месној заједници

очекују да би се у петогодишњем периоду могло прикупити око три милиона динара, који би се утрошили на основне видове функционисања села. Витојевци након последњег пописа имају 730 станов-

ника, за 200 мање него пре десет година, а 614 има право гласа на референдуму. Мало њих ради у фирмама преко којих би ишао самодопринос, и то свега три процента од нето зараде. Мишљења су подеље-

на, али они који дуго живе у селу кажу да је тако насеље добијало средства за основне потебе. - Како памтим, и како сам постао пунолетан и имам право гласа, знам да се одржавао референдум за са-

модопринос. Одувек се тим новцем одржавало гробље, тротари, и за школу је било новаца, ако је за то требало – истиче Витојевчанин Драган Јаковљевић. Иницијатива за расписивање референдума потекла од Месне заједнице и многобројних мештана. Начелник Одељења за општу управу и заједничке послове Општине Рума Јовица Јовановић каже да је и Општина увек улагала у села, нека више, нека мање, али да Витојевци, ако референдум успе, могу бити пример како се општинска и сеоска средства могу удружити и дати резултате. Самодопринос се сада ретко спроводи у многим срединама, али у општини Рума напомињу да су многи велики објекти у Руми изграђени захваљујући овим средствима, попут Културног центра, Дома здравља, Спортске хале, канализације. Витојевчани не очекују велике ствари, али поновним увођењем самодоприноса верују да ће бити омогућено бар нормално функционисање месне заједнице. Ј. Антић

МЕРЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

На све начине до радног места

НОВИ БЕЧЕЈ: Локални савет за запошљавање у општини Нови Бечеј утврдио је предлог Локалног акционог плана запошљавања за 2012, по којем је новобечејска самоуправа повећала средства која ће уложити у отварање нових радних места, на преко три милиона динара. Број лица која планира да запосли са 39 повећан је на 43. Чланица овог Савета Тамара Иванишевић вели да су ове године средства подељена. - Један део смо усмерили према Покрајинском секретаријату за рад, запошљавање и раноправност полова, а други према Националној служби за запошљавање, зато што је покрајински програм ове године повољнији од републичког. Покрајински секретари-

јат наменио је два милиона динара за мере запошљавања у Новом Бечеју, према плану који смо ми предвидели за 25 људи, а који ће бити запослени путем јавних радова, и за три приправника са високом стручном спремом. После удруживања средстава, што се очекује већ до краја овог месеца, сами ћемо спроводити поступке и нећемо бити ограничени крутом динамиком коју прописује НСЗ објашњава Иванишевићева. Удружена са НСЗ-ом, општина ће субвенционисати пет радних места са по 100.000 динара и помоћ при самозапошљавању десет лица у висини од по 160.000 динара. Поред тога, у току фебруара ће бити објављен конкурс Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и раноправност

полова за отварање нових радних места и за самозапошљавање за које ће бити издвајано 130.000, односно 160.000 динара по радном месту. Локална самоуправа је, такође, саопштила да је на располагању грађанима како би што боље искористили могућности конкурса. У канц��ларији за Локално економски развој (ЛЕР) могу добити све информације и помоћ. Овде препоручују лицима која се јаве на покрајинске конкурсе да о томе обавесте или канцеларију за ЛЕР, или Локални савет за запошљавање, како би општина, која има изузетно добру сарадњу са покрајинским секретаријатом, помогла да се ова средства остваре за што већи број Новобечејаца. Ж. Балабан

Игор Шкундрић показује обијене ормане

ПРОВАЉЕНО У КАНЦЕЛАРИЈУ ВРБАСКИХ РАДИКАЛА

Испретурана документа, новацнедирнут

ВРБАС: Просторије Општинког одбора Српске радикалне странке биле су пре две ноћи мета провале, а врбаски радикали сматрају да је упад у њихову канцеларију био политички мотивисан, јер није однето ништа од технике и вредних ствари. Потпредседник ОО СРС Игор Шкундрић истиче да њихову сумњу поткрепљује чињеница да није однет чак ни новац који се налазио на столу, а да су након провале затекли испретуране ормане у којима се налази документација. - Ми смо у протеклом периоду изнели много неправилности и критике о раду владајуће коалиције и многима смо стали на жуљ. Политички мотив се крије иза тога што поседујемо одређене докумете који могу да дискредитују појединце из локалне власти, али и оне из опозиционе

Српске напредне странке што ми и намеравамо у наредном периоду да изнесемо у јавност - рекао је Шкундрић и додао да баш та документа у тренутку провале нису била у просторијама ОО СРС. Врбаски радикали указују и на то да је прошле недеље неко сломио заставу Српске радикалне странке која се налази на згради, а када је реч о провали у седиште њихове странке наглашавају да је то сада посао полиције да утврди ко је починио овај, како кажу, вандалски чин. - Ми ћемо и убудуће примењивати силу аргумената, а не аргумент силе како раде други. Онај ко је ово урадио неће нас спречити да кажемо оно што мислимо, да износимо аргументе, чињенице и да откривамо шта се ради у општини Врбас - казао је Шкундрић. М. Кековић

ДОНАЦИЈА СРЕДИЛА КИКИНДСКИ ВРТИЋ

И„Бамби” се греједаљински

КИКИНДА: У протекле три године у већини вртића кикиндске Предшколске установе реконструисано је грејање. Уместо плинских пећи инсталирано је даљинско грејање, каже директор Милош Пејаков, а ове зиме даљинско грејање добио је вртић „Бамби”: - Захвалност дугујемо Зорану Милешевићу који је донирао милион динара за реконструкцију грејања у вртићу „Бамби”. У комплетном објекту уграђено је даљинско грејање. Осим тога, донираним средствима, комплетно је адаптирана и кухиња у овом вртићу. Реконструкција грејања неопходна је још у втићу у Новим Козарцима и у управној згради Предшколске установе. Када завршимо овај посао свих 18

Даваоципркосе хладноћи ЖАБАЉ: У организацији Црвеног крста Жабаљ и Завода за трансфузију крви из Новог Сада, недавно је одржана прва овогодишња акција добровољног давања крви. Акцији се и поред хладног времена, одазвало 90 давалаца, од којих је 83 дало крв. Дошла су и два нова даваоца. По оцени организатора, акција је била успешна. Л. К.

вртића и управна зграда имаће централно грејање. У вртићу „Бамби” неопходно је реконструисати и купатило за децу. Ови радови, како истиче наш саговорник, требало би да буду завршени током пролећног распуста. Још увек се не зна колико ће новца бити неопходно за ове радове с обзиром на то да је зграда у којој је вртић „Бамби” стара сто година и под заштитом је државе. Тек када радови започну видеће се шта је све неопходно урадити. У протекле две недеље, због ванредне ситуације, дежурали су вртићи „Плави чуперак” и „Мики”, а од понедељка, 20. фебруара свих 18 вртића почињу редовно да раде. А. Ђ.


subota18.februar2012.

c m y

12

vojvodina

ЗАВРШЕНА17. СРЕМСКАВИНИЈАДАУБЕРКАСОВУ

Ручнисатови најуспешнијим винарима БЕРКАСОВО: Дводневна 17. Сремска винијада, у организацији МЗ Беркасово, окупила је и ове године поштоваоце добре капљице из околних места, али због лошег времена већина најављених гостију из Хрватске није дошла. Комисија за преглед вина у којој су били проф. др СлободанЈовић, и дипломирани инжењери Александар Петровић и Слободан Шапоња, примила је 13. фебруара 34 узорка вина, прегледала их и оценила. На Светог Трифуна, другог дана манифестације, упркос великим наносима снега, представници Удружења виноградара, винара и воћара Деспотовац из Беркасова ушли су у винограде, да би их осветили и симболично орезали. Праћени су музиком, а предвиодио их је кум Винијаде ДелиборЈовичић. Увече су уз дружење у сали Дома културе проглашени победни-

НаграђениучеснициВинијаде

ци Сремске винијаде. Прво место у конкуренцији белих вина припало је Делибору Јовичићу, друго Љубомиру Валентировићу, мештанима Беркасова, а треће Браниславу Вукадиновићу из Ши-

Фото: Павле Дакић

да. Код црвених вина победнички узорак донео је Срђан Соко из Бикић Дола, друго место је освојио др ДимитријеМијатовић, а треће Љубомир Валентировић. У име организатора председник МЗ

Митар Ђурикин и председник комисије за оцењивање узорака вина Слободан Јовић уручили су ручне сатове са угравираним симболом Винијаде за два прва места. Сви награђени су добили плакете. - Хладно време било је разлог што се на 17. Винијади није окупило више излагача вина из Хрватске, који су били најављени. Овај пут гостовала нам је само „Винарија Градац” из села Бабске. Нашу Винијаду и дружење употпунили су Удружење жена „Извор”, представници локалног Фудбалског клуба и чланови и гости нашег Удружења виноградара и воћара Деспотовац - рекао је Митар Ђурикин. У сали Дома културе у Беркасову две стотине домаћина и гостију дружило се уз музику до касно у ноћ, доказујући да иако им време није било наклоњено, Беркасовчани нису попустили. Д.Савичин

dnevnik СЛАВАУПОЉОПРИВРЕДНОЈШКОЛИУВРШЦУ

Проверенонајбоља пића ВРШАЦ: Пољопривредна шконаграђен за ракију од грожђа - лола у Вршцу прославила је своју зовачу, али и за бело вино мускат славу, Светог Трифуна, заштитника отонел. У категорији црвених вина виноградара и винара. На више смерова, овде се школује 550 ученика. Како је и ред, резан је славски колач, а ученици и хор школе извели су богат програм. У оквиру ове школске славе сваке године се проглашавају најбоља пића. Наиме, заинтересовани предају школи по три узорка својих производа, Школскихорпеваовинскепесме који се шаљу на анализе у лабораторије „Вршачких винаграду и победнички пехар је однограда” и Енолошке станице. Занео Јовица Ивков за каберне сотим, посебна комисија коју чине вињон. стручњаци за ове врсте пића, на На овој слави школе били су основу тих налаза и сопствених бројни гости из друштвеног и приоцена, проглашава победнике. За вредног миљеа Вршца и овај доганајбољи узорак воћне ракије пехађај је један од ретких на којем се на ром је награђен Миодраг Михајстручан начин афирмишу произволов,који је на проверу ставио свођачи добре капљице из овог дела ју виљамовку. Станимир Босић је Баната. Р.Јовановић

УНЕВОЉИВАСА ДАМЈАНИЋ ИЗБАНАТСКОГ АРАНЂЕЛОВА

Снег срушио кућу

Ауторкасапоштоваоцима

МИРЈАНАБОБИЋ-МОЈСИЛОВИЋГОСТОВАЛАУ НОВОМБЕЧЕЈУ

Пречицаније препорука

НОВИБЕЧЕЈ: Чак ни веома хладно снежно вече за Дан заљубљених није спречило Новобечејце да напуне салу овдашњег Дома културе, како би погледа ли представу „По следња шанса”, рађену по тексту Мирјане Бобић-Мојсиловић. Представљајући се новобечејској публици, позната новинарка и списатељица је рекла да је Србија милион пута лепша из њене визуре, него из оне коју нам приказује телевизија. По њеним речима, телевизија нам представља или криминалце, или српски народ који је крезав, ојађен, очајан, без наде, без образовања, без идеја, без новца. - Непрестано, већ десет година, путујем промовишући своје књиге и представе и могу да вам кажем да је Србија предивна, зато што сам у публици увек видела озарена лица, паметне погледе, достојанство и једну огромну чежњу и жељу за лепим, племенитим и узвишеним - поручила је она. Уз одличну комуникацију са публиком и аплаузе одобравања, Мирјана је објаснила да, иако су незахвална времена, култура проналази пут ка својим поштоваоцима. Додала је да млади људи не би требало да посустану у

тежњи да се остваре и на овом пољу. - Постоји успех пречицом, али ја не припадам групи која њоме иде. Знате ли шта је пречица? Учланите се у неку партију и онда добијете паре од ње, и ви сте њен роб - рекла је ауторка „Последње шансе”. Глумица Сузана Петричевић казала је да је новобечејска публика осетила сву тугу коју носи монодрама „Последња шанса”, јер је она, уствари, комедија и на један начин и пародија. Уз сталну комуникацију са публиком, Петричевићева је у једном тренутку успела да наведе салу пуну гледалаца да је прати у песми коју је отпевала. - Смех и аплауз публике импонују глумцу, али оно што показује квалитет гледалаца јесте могућност да слушају тишину и да осете истину. Истина је увек ту, у тим трагичним тренуцима, кроз које је једино могуће пружити добру комедију – објаснила је глумица. Гледаоци су из сале изашли изузетно задовољни, а ауторка сценарија Мирјана Бобић Мојсиловић потом је потписивала своју књигу у фоајеу Дома културе и задржала се у разговору са поштоваоцима њеног рада. Ж.Балабан

ПРЕДЛОГЗРЕЊАНИНСКОГОДБОРАЛДП

Школски комплекс у касарни

ЗРЕЊАНИН: Либерално демократска партија у Зрењанину предложила је јуче да се бивша касарана у насељу Мала Америка претвори у средњошколски образовни центар, што подразумева премештање већине средњих школа у овај комплекс, као и формирање савременог интерната чији би капацитет омогућио школовање много већем броју ученика него што је то данас случај. - Чињеница је да многи родитељи из насељених места или суседних општина нису у стању да своју децу пошаљу у школу, што се катастрофално одражава на општи ниво образовања. Овим потезом, осим што бисмо уз релативно мала улагања добили модеран средњошколски центар са интернатом, стручним образовним особљем и стандардима карактеристичним за развијену Европу, ослободили бисмо и неколико зграда у центру града које би се могле наменити за садржаје којима недостаје простор - казао је менаџер Градског одбора ЛДП Растко Стефановић. Ж.Б.

БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: Под теретом снега урушио се кров породичне куће пензионера Васе Дамјанића (73) у Улици Светозара Милетића 31 у Банатском Аранђелову. Дамјанић живи сам, јер му је супруга пре четири године преминула, а син са фамилијом привремено живи у Футогу. У тренутку урушавања у кући је била Васина унука Милана (15), која је претходних дана дошла у посету, али је на срећу, остала неповређена. Васа прича да је био у комшилуку код породице Антала Вачија,да би проверио исправност телефона који су нешто били у квару, па Васа Дамјанић пред кућом која је попустила под теретом снега се задржао на кафи. Његов комшија Вачи напоми- живели у заједничком домаћин- се морају износити, јер би са ње да од дечије галаме ништа ству. Стигла нас је ова невоља, отапањем снега могла да настанису чули, само неки шум па су иако смо у опремање домаћин- не још већа штета. у први мах мислили да је са кро- ства доста улагали. - Од урушавања крова све се ва склизно сувишни снег. Од када се кров урушио вла- померило, зидови су попуцали, - Само ми је још ова невоља у сник већ неколико дана живи у штета је можда и 90 посто. Од животу фалила - јада се сузних помоћном објекту, који се нала- грађе која је попустила нема ниочију Дамјанић. - Син Слобо- зи непосредно иза куће, па је с шта, кућа се мора обнављати, дан и снаја са децом отишли су обзиром на хладноћу, топљење али не знам чиме. Од пензије то за послом према Новом Саду. снега и нове падавине Васи по- сигурно нећу моћи - каже ДамјаОвде смо се доселили пре 14 го- требна помоћ. Из урушене куће, нић - Постоји опасност од даљег дина из Поповца у Барањи, и према његовим речима, ствари урушавања куће. Све што смо

муком поправили и средили за живот, снег је ненадано срушио. Баш сам био на крову, изишао сам некако са стране, осмотрио стање, све је поломљено и затрпано снегом, док не окопни не знам да ли вреди нешто почињати, а и не знам како ћу све поправити да опет имам кров над главом - каже Дамјанић. Из Месне заједнице Банатско Аранђелово су о немилом догађају обавестили Штаб за ванредне ситуације општине Нови Кнежевац. - Заједнички ћемо покушати да изнађемо начин како би помогли Дамјанићу каже председник Савета МЗ Банатско Аранђелово Драган Недељков, додајући да је ово прва озбиљнија последица коју су проузроковале прекомерне падавине. Недељков и мештани Банатског Аранђелова се надају да оваквих случајева више неће бити, али ипак се страхује да би до сличних невоља могло доћи, јер је доста времешних кућа у којима живе старачка домаћинства. Текст и фото: М.Митровић


dRU[TvO

dnevnik PROF.DRMARKOCARI]OPOSEBNIMSTANDARDIMA ZAAKREDITACIJUDOKTORSKIHSTUDIJAPRAVA:

Nismokukali, objavqivalismo radove

– Va`e}i posebni standardi za akreditaciju programa doktorskih studija i posebni uslovi za izbor u zvawe nastavnika, odnosno za izvo|ewe nastave i mentorstva, koje je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovawe Republike Srbije, nisu nerealni niti nedosti`ni ni kada su u pitawu doktorske studije iz oblasti pravnih nauka – tvrdi u razgovoru za „Dnevnik” prof. dr Marko Cari}, zamenik predsednika Saveta Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, u ~ijem sastavu su danas: Pravni fakultet za privredu i pravosu|e i Fakultet za ekonomiju i in-

Podse}amo na to da je odre|eni broj radova objavqenih u referentnim ~asopisima od presudne va`nosti prilikom izbora nastavnika u svako od akademskih zvawa – docenta, vanrednog i redovnog profesora, pa i za dobijawe mentorstva. – Mi nismo kukali niti se bunili zbog kriterijuma, nego smo imali profesore koji su ve} imali objavqene radove ili su napisali neke koji su objavqeni u ~asopisima na SSCI listi – M-21, M22 i M-23, onima u kategoriji M13, M-14 i M-24... – ka`e dr Marko Cari}, i nagla{ava „mi smo se

StudentiPravnogfakultatazaprivreduipravosu|e

`ewerski menaxment – FIMEK (gde je na{ sagovornik redovni profesor i predsednik Saveta), sa sedi{tem u Novom Sadu, Stomatolo{ki fakultet u Pan~evu i Fakultet za menaxment malih i sredwih preduze}a u Beogradu. U porodi~nom vlasni{tvu Cari}evih su prva dva navedena, te je dr Marko Cari}, kako obja{wava, i generalni menaxer na Pravnom fakultetu za privredu i pravosu|e. On posebno isti~e da na ova dva fakulteta imaju akreditovane programe doktorskih studija: Krivi~no-pravni studijski program akreditovan je 10. jula 2009, a

uklopili u kriterijume koji su od nas tra`eni jer smo te radove imali„. – I kada su tra`eni radovi u ~asopisima sa SSCI (Social Scinces CitationIndex)liste i u drugim zvani~no prihva}enim ~asopisima. Deset na{ih profesora ima radove objavqene u takvim ~asopisima. Nisu svi oni s Privrednopravne katedre, nego smo krenuli da i Krivi~no-pravnu katedru prilago|avamo tim uslovima, odnosno da weni nastavnici objavqujuju u tim ~asopisima, da bismo, kada bude reakreditacija, i tu u potpunosti zadovoqili propisane kriterijume. I uop{te ne

„Apsolutnosmonabolowskomputu” – Imamo i vi{e profesora nego {to nam treba, radimo samoevaluaciju, pripremamo se za novi krug akreditacije i apsolutno smo na „bolowskom”, proevropskom putu. Pridr`avamo se svega {to propisuje Zakon o visokom obrazovawu i wegove Izmene i dopune i trudimo se da stalno podi`emo kvalitet: da na{i studenti bez problema pola`u pravosudni ispit i da budu spremni za sve izazove koji ih ~ekaju, bilo u zemqi ili u inostranstvu – konstatuje profesor Cari}. Privredno-pravni 9. decembra 2011. Dobijawe zelenog svetla za ove akademske studijske programe tre}eg stepena, ukazuje on, potvr|uje da su zadovoqeni svi propisani standardi, {to je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta potvrdila daju}i im uverewe o tome. Tako|e nagla{ava da ovde nema ni problema s mentorstvom jer su nastavnici i saradnici Pravnog fakulteta za privredu i pravosu|e proteklih godina objavqivali nau~noistra`iva~ke radove u razli~itim relevantnim ~asopisima razli~itih kategorija – po dva rada M-13 (ova kategorija nosi {est bodova), M-14 (~etiri boda) i M-21 (radovi u vrhunskom me|unarodnom ~asopisu koji nose osam bodova), jedan rad M-22 (istaknuti me|unarodni ~asopis – pet bodova); devet radova M-23 i {est M-24, {to je ukupno 22 rada „te{ka„ 101 bod. Me|u ovim radovima ima i onih iz oblasti ekonomije, menaxmenta ili biznisa, ali i iz oblasti pravnih nauka koji tretiraju teme kao {to su „Sajberkriminal i internet-pedofilija”, „Diverzioni koncept reagovawa na kriminalitett malotetnika u Srbiji”, „Water Law after Dayton – the Current State of RegulationinBosniaandHerzegovina”...

smatramo da je i najmawe nemogu}e ispuniti uslove, odnosno objaviti rad u ~asopisima sa SSCIliste, jedino je pitawe da li je neko kadar da to uradi ili nije. Dr Marko Cari} isti~e da ima relevantnih ~asopisa iz oblasti pravnih nauka koji se objavquju u okolnim dr`avama (nekada{wim republikama SFRJ), pa i {irem regionu Balkana, Evrope: – Malo vi{e fleksibilnosti, multidisciplinarnosti, veoma je {iroka lepeza tih ~asopisa, i ako se ne uspe u jednom, treba probati objaviti rad u drugom, tre}em. To apsolutno nije nemogu}e, treba sesti i napisati rad, a onda ga i plasirati. Mi smo objaqivali i u ~asopisima u Hrvatskoj, BiH... Ovog trenutka na Pravnom fakultetu za privredu i pravosu|e imamo pet profesora koji ispuwavaju uslove da budu mentori na doktorskim studijama, i to za privrednopravne: prof. dr Ivanka Spasi}, prof. dr MarijanaDuki}-Mijatovi}, prof. dr MiloradBejatovi} i prof. dr Slavko Bogdanovi}, a na doktorskim studijama krivi~nog prava to je prof. dr @eqko Bjelajac, {to zna~i da imaju minimum po tri rada objavqena u ~asopisima na SSCIlisti. V.^eki}

Zaotpisra~unazastruju siroma{nima20miliona Otpis ra~una za struju za najsiroma{nija doma}instva ko{ta}e Elektroprivredu Srbije oko 20 miliona dinara. Oko 102.000 najsiroma{nijih doma}instava bi}e oslobo|eno pla}awa ra~una za struju u februaru, izjavio je svojevremeno generalni direktor EPS-a DragomirMarkovi}, a EPS je odlu~io da najsiroma{nijima otpi{e te dugove na osnovu predloga predsednika Srbije BorisaTadi}a. EPS je, da bi postakao {tedwu struje, za februar odobrio dodatan popust od 30 odsto za sve potro{a~e koji dnevno budu tro{ili bar 15 odsto mawe struje od prose~ne potro{we u januaru.

subota18.februar2012.

13

PRINUDNIRASPUSTPRODU@IO[KOLSKUGODINUNEDEQUDANA

Etoi{koleuponedeqak Sneg i izuzetno niske temperature, zbog kojih je pre dve nedeqe prekinuto drugo polugod{te u osnov nim i sred wim {kolama, doneli su |acima nenadani raspust, ali po{to je zima kona~no popustila, u ponedeqak }e se i u~ionice iznova napuniti. Po{to propu{tene ~asove vaqa nadoknaditi da bi se savladalo sve predvi|eno gra di vo, mi ni star pro sve te prof. dr @arkoObradovi} doneo je odluku da se {kolska godina produ`i nedequ dana i da se tada nadoknade ~asovi izgubqeni u prvoj nedeqi prinudnog raspusta. Plan nadoknade ~a so va iz gu bqe nih pro te kle nedeqe {kole su du`ne da sa~ine do 1. marta, kada je krajwi rok da o wemu izveste Ministarstvo prosvete, koje }e ga odobriti. Nezvani~no smo saznali da bi ove ~asove trebalo nadoknaditi radnim danima, a ne subotama, te da }e {kole mo}i iskoristiti i mogu}nost sa`imawa plana i programa do pet odsto, s obzirom na to da ovoliki procenat sa`imawa ne ugro`ava regularnost {kolske godine. Kako je Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice, koji je nadle`an za kreirawe {kolskog kalendara u {kolama u Vojvodini, nedavno, u skladu s po-

sledwim izmenama Zakona o praznicima, izmenio ovogodi{we {kolske kalendare u osnovnim i sredwim {kolama tako da su 15. i 16. februar zbog proslave Dana dr`avnosti ve} bili neradni dani, iz nedeqe iza nas

godi{tu. U subotu 21. aprila |aci }e tako|e biti u {kolama i ima}e ~asove po rasporedu ~asova za utorak, dok }e u subotu, 5. maja, imati ~asove predvi|ene rasporedom za petak. Osim toga, po ovogodi{wem kalenda-

UVojvodinispremnizanastavu Iako je za vreme minulog dvonedeqnog prinudnog raspusta u {kolskim zgradama zbog snega i hladno}e bilo havarija, sva je prilika da }e gotovo sve {kole u Vojvodini u ponedeqak primiti u~enike. U Severnoba~kom i Zapadnoba~kom okrugu, po re~ima na~elnika [kolske uprave u Somboru BorislavaStani~kova, u ponedeqak }e raditi sve osnovne i sredwe {kole, a i vrti}i, jer, mada je bilo problema, i to uglavnom s instalacijama, po{to u ovom delu Vojvodine nema ravnih krovova koji su minulih dana najvi{e proki{wavali, havarije nisu takve da ugro`avaju odr`avawe nastave. I sve {kole u Banatu, osim Osnovne {kole „Olga Petrov” u Vr{cu u kojoj je pukao hidrant, po re~ima na~elnika [kolske uprave za ovaj deo Vojvodine Stani{eBawanina, otvori}e svoja vrata |acima u ponedeqak. U Ju`noba~kom i Sremskom okrugu, kako ka`e na~elnik [kolske uprave u Novom Sadu PetarVi|ikant, |aka u ponedeqak ne}e biti samo u Osnovnoj {koli „Sever \ukni}” u Be~eju, u kojoj je prokisao ceo krov, dok }e se iz zgrade Osnovne {kole „Jovan Du~i}” u Petrovaradinu, u kojoj se od snega sru{io zid, |aci premestiti u centralnu zgradu. vaqa nadoknaditi ~asove iz ponedeqka, utorka i petka. Zbog toga {to u toku {kolske godine nema jednak broj svih dana u nedeqi, a svi predmeti moraju imati odre|en broj ~asova, po {kolskom kalendaru ve} postoje dve nastavne subote u ovom polu-

ru |aci imaju u ovom polugodi{tu jednu nenastavnu, ali radnu subotu, i to 26. maja ili 2. juna. Te subote oni }e imati aktivnosti iz izbornih predmeta, vannastavnih, sportskih aktivnosti, oblasti ekologije i za{tite `ivotne sredine ili kultur-

no-umetni~ke aktivnosti. Odluka da se od ove godine Dan dr`avnosti 15. februara praznuje dva dana, to jest i 15. i 16. februara, za posledicu je ve} imala produ`avawe {kolske godine za jedan dan. Me|utim, zima i prinudni raspust sada su je produ`ili jo{ nedequ dana tako da }e se nastava u osnovnim {kolama osmacima, umesto u ~etvrtak, 31. maja, zavr{iti u ~etvrtak, 7. juna, dok }e ostali osnovci na letwi raspust, umesto u ~etvrtak, 14. juna, oti}i u ~etvrtak, 21. juna. Nedequ dana du`e u {koli }e biti i sredwo{kolci, pa }e maturanti u gimnazijama, umesto u ~etvrtak, 24. maja, oti}i na raspust u ~etvrtak, 31. maja, maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola }e se, umesto u ~etvrtak, 31. maja, raspustiti u ~etvrtak, 7. juna, a ostali sredwo{kolci }e na posledwe ~asove u ovoj godini, umesto u ~etvrtak, 21. juna, oti}i u ~etvrtak, 28. juna. Izmenama kalendara za osnovnu {kolu predvi|eno je i da se u ~etvrtak, 24. maja, odr`e ~asovi po rasporedu za sredu, jer u ukupnom zbiru za ~itavu {kolsku godinu ima jedna nastavna sreda mawe nego ostalih nastavnih dana u nedeqi. D.Deve~erski

SEFOVIUKOJIMASE^UVAJU(NOVI)@IVOTI

Bankepolnih}elijaiuSrbiji? Srbija je na sebe preuzela obavezu da u skoro vreme osnuje banku polnih }elija, koja je za mnoge parove jedina nada za potomstvo. Po planu, treba da postoji jedna dr`avna banka, a ima najave da bi neko mogao osnovati i privatnu. Po{to oko deset odsto parova u Srbiji, od kojih su mnogi neuspe{no pro{li programe vantelesne oplodwe, u bankama polnih }elija vide jedinu nadu da postanu roditeqi, potreba za sefovima koji kriju nove `ivote je ogromna. S druge strane, da bi dr`ava realizovala ono {to oni pri`eqkuju, samo za izgradwu ovog objekta potrebno je izme|u 1,5 i dva miliona evra kojih u ovom trenutku nema. Ipak, sama najava da

se na tome radi i da }e se krenuti u izradu podzakonskih akata, odabir lokacije, planova za izgradwu i opremawe banke polnih }elija daje nadu da }e Srbija zaista i dobiti ono {to mnoge druge dr`ave ve} imaju. Jer banke polnih }elija, ~ije usluge koriste i na{i gra|ani, postoje u [paniji, ^e{koj, Danskoj, Norve{koj, Rusiji… Po planovima, treba da postoji centralno mesto gde }e biti registri o davaocima i primaocima. Zakon predvi|a da to radi jedna ustanova. U budu}oj banci polnih }elija ispitiva}e se genetski poreme}aji, infektivne bolesti, kompletno psihofizi~ko zdravstveno stawe davalaca. U Upravi za biomedicinu postoja}e podaci o

donatorima i primaocima, a od istog davaoca mo}i }e da se rode najvi{e dve bebe. @ene koje `ele da postanu majke i bez partnera to ne}e mo}i jer su pravila da niko van bra~ne ili vanbra~ne zajednice ne mo`e u~estvovati u ovom programu. Ministar zdravqa dr Zoran Stankovi} veruje da }e slede}e godine biti zaokru`ena zakonska pri~a i da }e se zapo~eti izgradwa banke polnih }elija u Srbiji, te da }e ona ubrzo nakon toga po~eti rad. On nagla{ava da je izvesno da su i strane kompanije zainteresovani za otvarawe te banke, ali i privatne klinike koje se bave vantelesnom oplodwom. Q.Male{evi}

POKRAJINSKAOMBUDSMANKAOLOKALNIMZA[TITNICIMAGRA\ANA

Naplatnomspiskuonih kojekontroli{u Pokrajinska ombudsmanka AnikoMu{kiwa-Hajnrih smatra da je institucija lokalnih za{titnika gra|ana dobrodo{la u gradovima, dok u op{tinama, pogotovo onim mawim, nema potrebe za ovom institucijom. Komentari{u}i nedavni sastanak lokalnih ombudsmana iz 17 gradova i op{tina u Srbiji, koji je odr`an u Zrewaninu i na kojem je najavqeno da }e u~esnici sa~initi protokol o saradwi jer }e, kako je re~eno, ujediweni mo}i da unaprede i boqe za{tite gra|anska i mawinska prava i slobode svake lokalne zajednice ponaosob, Aniko Mu{kiwa-Hajnrih je rekla da bi bilo celishodno da se stvarne aktivnosti lokalnih za{titnika gra|ana sistematizuju me|u nadle`nosti slu`be za pru`awe pravne pomo}i. Jer, ona }e uskoro novim zakonom biti pro{irena i na nadle`nost pru`awa pravne pomo}i bez neknade ili uz delimi~nu naknadu. – Detaqnom analizom izve{taja iz pet jedinica lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine mo`e se zakqu~iti da je poqe delovawa gradskih i op{tinskih za{titnika gra|ana vrlo {iroko, ali da ono prelazi zakonom propisane nadle`nosti. Name}e se zakqu~ak da gra|ani od lokalnog za{titnika o~ekuju pru`awe pravne pomo}i, posredovawe izme|u gra|ana i organa uprave, odnosno “ishodovawe” odre|enih prava ili isprava, a mawe izra`avaju potrebu za postupawem po pritu`bama zbog povrede propisa i op{tih akata jedinice lokalne samouprave – isti~e Aniko Mu-

gurawa, zapo{qavawa, mobing na radnom mestu, dugotrajnost sudskih postupaka, neeti~ko pona{awe advokata, na nemogu}nost ostvarivawa imovinskih prava, na rad ste~ajnih organa, poreskih organa, republi~kih fondova i zavoda, inostranih subjekata, saveta mesnih zajednica i sli~no, {to sve ne mo`e biti u nadle`nosti lokalnog za{titnika gra|ana. Predstavke se u velikom broju odnose na republi~ke organe kao

{tih akata lokalne samouprave, pa ~ak ni republi~kih propisa. – Iz izve{taja za{titnika gra|ana uo~qiv je trend da se izbegavaju konflikti s organima jedinica lokalne samouprave, a ombudsmani upadqivo nagla{avaju da imaju izuzetno kvalitetne odnose s tim organima i vi{e puta hvale saradwu, a dogovarawe smatraju brzim i efikasnim metodom za re{avawe zahteva iz pritu`bi. Ina~e, lokalni za{titnici ve}

Nemapotrebezaprotokolom osaradwi {kiwa-Hajnrih u razgovoru za “Dnevnik”. Sadr`ina ve}ine predstavki, po wenom mi{qewu, mo`e se svesti na tra`ewe saveta ili odgovora na pitawe kako gra|ani mogu za{tititi svoja prava, kao i na molbe da lokalni za{titnik ishoduje odre|eno pravo kod nekog organa. Pokrajinska ombudsmanka je analizirala izve{taje o radu za 2010. godinu lokalnih za{titnika gra|ana iz Novog Sada, Zrewanina, Subotice, Be~eja i Ba~ke Topole. Ona ka`e da se u svim izve{tajima isti~e da su se gra|ani obra}ali u velikom broju, ali da je ukupan broj podnetih predstavki iskazan pau{alno i neprecizno. Pri tome, broj pismenih obra}awa kod ve}ine je gotovo zanemarqiv u odnosu na broj usmenih obra}awa. – Gra|ani se ~esto `ale na neostvarivawe prava iz radnog odnosa, penzijskog i zdravstvenog osi-

– Potpisivawe protokola o saradwi uobi~ajena je pojava, iako protokoli ove vrste predstavqaju samo formalne i neobavezuju}e sporazume jer se wima ne mogu predvideti sve mogu}e situacije kada bi razmena iskustva dobrodo{la. Smatram da nema potrebe za ugovarawem ove saradwe protokolima jer nema smetwi da za{titnici gra|ana po potrebi me|usobno i neformalno kontaktiraju i razmewuju iskustva. Udru`ivawe po drugom osnovu bilo bi suprotno osnovnoj pretpostavci da za{titnik gra|ana treba da je samostalan organ – prokomentarisala je Aniko Mu{kiwa-Hajnrih najavu saradwe ombudsmana iz 17 gradova i op{tina u Srbiji. {to su Fond PIO, Poreska uprava, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, MUP i druga ministarstva, pokrajinski sekretarijati, “Elektrodistribucija”, Telekom, “Telenor”, kablovski distributeri, tu`ila{tva, sudovi... – obja{wava sagovornica “Dnevnika”. Kada se i radi o organima jedinica lokalne samouprave, odnosno o ustanovama ~iji je osniva~ op{tina, predstavke su vrlo ~esto takve prirode da se odnose na kr{ewe prava gra|ana kod kojih se ne radi o povredi propisa i op-

po samom zakonu nisu definisani kao nezavisan, nepristrasan i samostalan organ. Tome doprinosi i ~iwenica da su oni naj~e{}e sme{teni u poslovnim prostorijama op{tinske uprave, koriste wihovu stru~nu slu`bu i opremu, na platnom su spisku onih ~iji bi rad trebalo da nadziru, sredstva za rad se opredequju buxetom lokalne samouprave, {to sve dovodi u pitawe mogu}nost da lokalni za{titnik gra|ana bude objektivan – mi{qewa je Aniko Mu{kiwaHajnrih. @.Balaban


subota18.februar2012.

crna hronika

dnevnik

c m y

14

KOD INSTITUTA U SREMSKOJ KAMENICI

Prona|en `enskile{ Be`ivotno telo `ene iz Novog Sada prona|eno je prekisno} kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Nisu uo~eni tragovi nasiqa, a istraga }e utvrditi {ta je uzrok smrti, saznajemo nezvani~no. Navodno, odmah posle pronalaska be`ivotnog tela posumwalo se da je re~ o pacijentkiwi E. K. (1944), koja je u sredu, te{ko bolesna, sme{tena na Institutu za plu}ne bolesti. Istraga je u toku, posle koje }e se oglasiti i lekari, koji za sada ne `ele da pri~aju o tom doga|aju, prenela je Radiotelevizija Vojvodine. E. D.

DOPUNA KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV TROJICE SARADNIKA DARKA [ARI]A

Osumwi~eni zaprawe dvamilionaevra Uprava kriminalisti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske podnela je ju~e Specijalnom tu`ila{tvu u Bawaluci dopunu krivi~ne prijave protiv trojice ~lanova organizovane kriminalne grupe Darka[ari}a zbog sumwe da su oprali vi{e od dva miliona evra.

`awu naknada za konsultanske usluge koji je zakqu~en 2008. godine izme|u te kompanije i of{or kompanije „Digivision LLC”, navodi se u saop{tewu. Kako je saop{tio MUP RS, na osnovu ugovora izvr{eno je vi{e uplata na nerezidentni ra~un of-{or kompanije, sve u nameri da nelegalni novac, za koji su

Picerijaukojojjenapadnuta`ena

Gradili{tenakomejena|enobe`ivotnoteloMirkaG.

JU^E RANO UJUTRO U NOVOSADSKOJ PICERIJI NAPADNUTA SNE@ANA G.

Obesioseosumwi~enidaje `enuizlupao~eki}empoglavi Sne`anaG. (1969) zadobila je te{ke telesne povrede opasne po `ivot kada ju je ju~e, oko sat i po nakon pono}i, mu{karac, za koga se prepostavqa da je wen suprug s kojim se razvodi, ~eki}em udario nekoliko puta u glavu na radnom mestu u piceriji “Karibik”, na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa, nadomak Futo{ke pijace, saznaje “Dnevnik” u policiji. ^oveka bez dokumenata, za koga se pretpostavqa je po~inio ovo delo, Mirka G. (1959), zatekao je mrtvog ~uvar u prizemqu obli-

`weg gradili{ta na uglu ulica Augusta Cesarca i Vase Pelagi}a oko deset sati ujutro, obe{enog za metalni stub. Pored wega je prona|en krvav ~eki}, tako|e nezvani~no saznajemo iz pouzadanih izvora. Po prvim saznawima, napada~ je u{ao kroz {alter u piceriju u kojoj je bilo qudi, pri tome presko~iv{i pult, odgurnio Sne`anu ka magacinu pa zapretio ostalim radnicama da se ne me{aju i onda ju je udario nekoliko puta, po nekima i rukama, a zatim utekao. Navodno, Mirku je zbog razmirica

i sukoba u braku bio zabrawen pristup supruzi, dok je brakorazvodni postupak bio u toku. Za wim je odmah posle napada na Sne`anu G. policija intenzivno tragala ju~e pre podne dok nije prona|eno be`ivotno telo. Nastradala `ena bila je ve} sme{tena u Sigurnoj ku}i zbog porodi~nog nasiqa, a suprug ju je nedavno zvao da se pomire, ali ona nije pristala. Zvani~no saop{tewe o doga|aju o~ekujemo nakon zavr{etka istrage. E. D.

NESRE]A U NADAQU, KOD SRBOBRANA

Devojkastradalaupo`aru Specijalnotu`ila{tvoRepublikeSrpske

Dopuna izve{taja o po~iwenom krivi~nom delu podneta je protiv trojice dr`avqana BiH, Srbije i Crne Gore, saop{tio je MUP RS na svom sajtu, ne navode}i identitet osumwi~enih. Prijavqena lica su kao ~lanovi organizovane kriminalne grupe Darka [ari}a, koja se bavila proizvodwom i prometom opojnih droga, a u svojstvu vlasnika i direktora of-{or kompanije „Lafino Trade LLC Delaware” potpisali fiktivni ugovor o pru-

U po`aru, koji je izbio u ~etvrtak oko pono}i u porodi~noj ku}i Martinovi}a u Nadaqu, poginula je Valentina ^. (29), dok je wen mu` NovakM.(39) te`e povre|en i trenutno je u vrbaskoj bolnici, u stabilnom stawu.

je unutra, gde je Valentina ostala – opisala nam je dramu u Ulici bra}e Ma`i} jedna od kom{inica koja je pomagala u ga{ewu po`ara. Dva vatrogasna vozila iz Srbobrana su stigla za pola sata, ali vatra je do tada ve} proguta-

u Novom Sadu - Sudske jedinice u Be~eju Gordana Vla{kalin, koja je telo nastradale `ene uputila na obdukciju i sa op {ti la da }e de ta qi o uzrocima po`ara biti poznati tek po okon ~a wu is tra `nog postupka.

Pretpostavqa se da se `ena otro va la ugqen-mo nok si dom iz dima i verovatno onesvestila u kupatilu. U poku{ajima da do|e do supruge, Novak M. je zadobio opekotine ruku nogu i tela i nakon ukazane prve pomo}i na licu me-

osumwi~eni znali da poti~e iz krivi~nog dela, ubace u finansijske tokove i integri{u u privredno poslovawe u sklopu delatnosti [ari}eve kriminalne grupe. Navedenim radwama izvr{eno je krivi~no delo prawa novca u ukupnom iznosu od 2.199.794,58 evra (4.302.358,24 KM). Srbija je raspisala Interpolovu poternicu za [ari}em zbog prawa novca i {verca droge. (Tanjug)

NAPAD NA VEB-SAJTOVE U BEOGRADU

Serijahakerskih atakasKosova Grupa albanskih hakera s Kosova napala je ju~e veb-sajt beogradskog Centra za evroatlantske studije (CEAS), na kojem je postavila slogane „Kosovo Republika” i „Albansko zauvek”. Tako|e, sru{eno je jo{ nekoliko privatnih sajtova. Grupa pod nazivom „Kosova Hakre’s sekjuriti”, koja se predstavqa kodifikovanim imeni-

ime promeweno”. Tekst je pratila i muzika albanskog porekla. Povodom najnovijeg napada Centar za evroatlantske studije je saop{tio da }e se „i daqe aktivno zalagati za uspostavqawe vladavine prava i za{titu qudskih prava, te sveobuhvatnu tranzicionu pravdu”. Ju~e ujutro je sru{en jo{ i softberza.com, ~iji vlasnik ka`e

Ku}akojujezahvatilavatra

Po re~ima prvih kom{ija, Novak M. je malo iza pono}i istr~ao iz ku}e i pozvao nekoliko kom{ija da mu pomognu. – Dotr~ao je do nas bos, s opekotinama po celom telu, i zapomagao da pomognemo da spasimo Valentinu. Odmah smo pozvali vatrogasce i Hitnu pomo} i otr~ali s drugim kom{ijama da gasimo vatru koja se ve} ra{irila po ku}i. Bacali smo sneg i vodu, ali vatra je bila suvi{e jaka i nije bilo {anse da se iko probi-

Izgorelasoba

la spava}u sobu, hodnik i deo plafona. Da bi spre~ili da se vatra daqe pro{iri preko drvene krovne konstrukcije, vatrogasci su morali da skinu deo crepova s krova i tako pri|u vatri koja je besnela u ku}i. Nakon nekoliko sati, vatra je ve}im delom bila uga{ena, a ekipa Hitne pomo}i je, na`alost, mogla samo da konstatuje smrt nesre}ne devojke. Uvi|aj je izvr{ila de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda

Po nezvani~nim informacijama i izjavama o~evidaca, vatra je krenula iz spava}e sobe, naj ve ro vat ni je od elek tri~nih instalacija na koje je bio prikqu~en televizor. S obzirom na to da se u ovoj ku}i nije lo`ilo ve} da su se grejali na struju, po`ar je gotovo izvesno buknuo iz neke od instalacija, a nastradalu Valentinu je zatekao u kupatilu, gde su je vatrogasci prona{li kada su uspeli da ugase vatru.

Foto:N.Stojanovi}

sta, otpremqen je na daqe le~ewe u vrbasku bolnicu. Ovaj bra~ni par nije imao dece, a s wima je u ku}i `ivela i Novakova majka, koja je te no}i boravila kod }erke. Kako su nam ispri~ale kom{ije, Novak i Valentina su `iveli u skladnoj zajednici – on se bavi majstorskim poslovima u gra|evini, dok je ona radila u jednom lokalnom trgova~kom preduze}u. N. Perkovi} V. Jankov

POSLE OSLOBA\AWA OSUMWI^ENOG ZA NAPAD NA AUTOBUS „NI[-EKSPRESA” KOD PODUJEVA 2001.

Istragaoslu~aju„Livadice” mo`ebitiobnovqena ma, pored toga ispisuje pogrdne re~i upu}ene Srbiji. Internet-prezentaciju Centra za evroatlantske studije albanski hakeri s Kosova su prvi put napali 6. novembra pro{le godine, posle ~ega su preduzete ja~e mere za{tite. Tada je prezentacija CEAS-a zamewena albanskom zastavom i tekstom na albanskom jeziku: „Poku{ali su Rimqani, onda i Turci, sve vreme poku{avaju Grci, a onda su na red do{li Srbi, ali niko nije uspeo da uni{ti ovaj narod od Ilira do Albanaca, samo je

da ne zna koji je razlog za napad na wegov sajt. – Ovo je sajt koji se ti~e ogla{avawa softverskih re{ewa i ne znam {to bi bio pretwa politi~kim de{avawima oko nas. I bez obzira na sve sigurnosne mere koje poseduje ovaj sajt, oni su uspeli da u|u na server i obri{u sve do posledweg fajla. Ovo je samo upozorewe za sve qude koji mo`da i `ive od rada na sajtovima da budu oprezni i da prave bekap verzije svojih sajtova – veli vlasnik sajta. E. D.

Portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} izjavila je da bi istraga u vezi s napadom na autobus „Ni{-ekspresa” mogla biti ponovo otvorena ako se pojave novi dokazi. – Veoma je va`no da po~inilac ili po~inioci budu privedeni pravdi i da porodice ubijenih i povre|enih saznaju {ta se dogodilo wihovim najmilijima. Ukoliko se pojave novi dokazi, Euleks je spreman da obnovi istragu – rekla je Irina Gudeqevi}eva agenciji Tanjug. Vrhovni sud Kosova je u martu 2009, zbog nedostatka dokaza, oslobodio FqorimaEjupija, jedinog osumwi~enog za napad na autobus „Ni{-ekspresa” u selu Livadice kod Podujeva, februara 2001. godine, kada je

12 Srba poginulo, a 43 povre|eno. Irina Gudeqevi} je kazala da presuda mo`e jedino biti zasno-

vana na sna`nim dokazima, ali da je sudsko ve}e u ispitivawu predstavqenih ~iwenica u toku krivi~nog postupka ustanovilo

da nema direktnih dokaza o prisustvu optu`enog Ejupija na mestu zlo~ina. – Nakon {to je pregledao sudski zapisnik, saslu{ao argu men te advo ka ta od bra ne i javnog tu`ioca i analizirao re le vant ne za ko ne, Vr hov ni sud Kosova je marta 2009. godine doneo odluku da se optu`eni oslobodi optu`bi – podsetila je ona. U mestu Livadice kod Podujeva, 16. februara 2001. godine dignut je u vazduh prvi od {est autobusa kojima su raseqeni Srbi s Kosova i Metohije, u pratwi vojnika Kfora, i{li na zadu{nice u Gra~anicu, tako {to je aktivirana mina postavqena ispod mosta na magistralnom putu Ni{–Pri{tina.


crna hronika / akTUeLna

dnevnik

subota18.februar2012.

15

NAKON [TO JE 1996. U BEOGRADU OSU\EN NA TROMESE^NU KAZNU ZATVORA

MilanMilutinovi} 2000.pomilovao LukuBojovi}a Nekada{wi predsednik Srbije Milan Milutinovi} pomilovao je 2000. godine Luku Bojovi}a, koji je bio osu|en na zatvorsku kaznu od tri meseca

za to nije bilo dokaza, optu`en je samo za nedozvoqeno dr`awe oru`ja i sedam meseci kasnije, u aprilu 2008, osu|en na 15 meseci zatvora, posle ~ega je pu-

Hap{ewe Luke Bojovi}a

zbog napada na policijaca sredinom devedesetih godina pro{log veka. Po kaznenoj evidenciji u koju je Tanjug imao uvid, Bojovi} je 1996. godine bio osu|en u Petom op{tinskom sudu u Beogradu uslovno na tri meseca, s rokom provere od godinu dana. Me|utim, tu odluku je Okru`ni sud 1998. preina~io i osudio ga na efektivnu zatvorsku kaznu od tri meseca, usvojiv{i `albu Tu`ila{tva. Tada{wi Vrhovni sud Srbije godinu dana kasnije odbio je zahtev Bojovi}eve odbrane za van red no ubla `a va we ka zne, koja je potom podnela molbu za pomilovawe predsedniku Srbije. Milutinovi} je 1. februara 2000. godine potpisao odluku o pomilovawu, kojom je Bojovi}u kaznu zatvora zamenio uslovnom osudom. Tako je Bojovi}, zvani Pekar, izbegao slu`ewe zatvorske kazne pod uslovom da u naredne ~etiri godine ne izvr{i novo krivi~no delo. U kaznenoj evidenciji Bojovi}a je i podatak da je po~etkom 2001. bio osu|en na {est meseci zatvora zbog nedozvoqenog no{ewa oru`ja. Posle pravosna`nosti presude, trebalo je da ode na odslu`ewe te kazne, ali to nije u~inio pa je za wim 2005. godine raspisana interna poternica, po kojoj nikad nije uhap{en, a kazna na koju je osu|en zastarela je 14. maja 2006. Bojovi} je naredne godine u oktobru uhap{en pod sumwom da je skrivao „odbegle ~lanove ‘zemunskog klana’”, ali po{to

{ten iz pritvora da se brani sa slobode. Jo{ jedan postupak zbog falsifikovawa li~nih isprava vo|en je protiv Bojovi}a pred Prvim op{tinskim sudom, ali je zbog wegovog bekstva bio u prekidu.

Milan Milutinovi}

Bojovi}u se gubi trag u junu 2010. godine, posle hap{ewa odbeglih „zemunaca” Sretka Kalini}a i Milo{a Simovi}a. U septembru 2010. protiv wega je podignuta optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal koja ga opisuje kao naslednika ubijenih vo|a „zemunskog klana” i tereti za tri ubistva i dva poku{aja ubistva, a uhap{en je 9. februara ove godine u Valensiji i ~eka se wegovo izru~ewe Srbiji iz [panije.

Na teret mu se stavqaju ubistva Branka Jeftovi}a Jorge, kao i poku{aji ubistva Andrije Dra{kovi}a i Zorana Nedovi}a [oka 2004. godine. Tako|e je tra`en i radi izdr`avawa kazne od 15 meseci zatvora zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja i krivi~nog postupka u Prvom osnovnom sudu koji se protiv wega vodi zbog falsifikovawa li~nih dokumenata. Bojovi} se dovodi u vezu i s nizom drugih ubistava. Me|utim, krivi~ni postupci za ta, ali i niz drugih krivi~nih dela, nisu pokrenuti. U srpskom zahtevu za izru~ewe Bojovi}a iz [panije su i dvo ji ca pri pad ni ka we go ve gru pe Vla di mir Mi li sa vqe vi}, zvani Budala, i Sini{a Petri}, zvani Zenica. Milisavqevi}a Srbija tra`i radi izdr`avawa pravosna`ne kazne od 40 godina zatvora zbog krivi~nih dela koje je izvr{io kao pripadnik „zemunskog klana” i na 30 godina zatvora zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Srbije Zorana \in|i}a. Tra`i se i zbog optu`bi da je u~estvovao u likvidacijama koje se optu `ni com na te ret sta vqa ju Bojovi}u. Petri} se sumwi ~i da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO-ovog bombardovawa likvidirao vi{e od 90 albanskih osu|enika u zatvoru „Dubrava„ kod Istoka. Petri} se tra`i i radi odslu`ewa kazne od 15 godina zatvora, po{to je izdr`ao mawe od pet godina. Petri} je osu|en na smrtnu kaznu u Srbiji, kao pripadnik kri mi nal ne grupe Marin ka Magde jer je zbog pqa~ke ubio tro ~lanu po ro di cu Petri} 1994. godine. Kazna mu je, me|utim, preina~ena na 15 godina zatvora. Bo jo vi}, Mi li savqevi} i Petri} uhap{eni su 9. februara u [paniji, u Valensiji, po poternici srpskog Interpola, a {panski sud im je odredio pritvor zbog posedovawa oru`ja, falsifikovawa dokumenata, pri padno sti or gani zo vanoj kriminalnoj grupi i opirawa hap {ewu. Zajedno s wi ma je uhap{en i Bojovi}ev kum Vladimir Mijanovi}, zvani Zuba, ali za wim Srbija nije raspisala poternicu, niti je u [paniji zadr`an u pritvoru. Ministarstvo pravde Srbije poslalo je [paniji preliminarni zahtev, odnosno obave{tewe da }e tra`iti ekstra di ci ju Bo jo vi }a i dru ge dvojice.

Foto:R.Hayi}

JU^E KOD NOVOG SADA

„Petrovaradin”lomio lednaDunavu Tokom ju~era{weg dana, Dunavom kod Novog Sada nekoliko puta je pro{ao ledolomac „Petrovaradin” razbijaju}i led koji se gomila na ovoj deonici. U posledwih nekoliko dana ledena masa je prekrila gotovo ~itavu povr{inu reke i napravila veliku {tetu objektima i plovilima u blizini

[tranda i Ribarskog ostrva. Da bi poku{ali da smawe pritisak leda na plovila i objekte uz obalu, u preduze}u „Dunav grupa agregati” su odlu~ili da anga`uju svoj ledolomac „Petrovaradin”, {to su pozdravili i u Lu~koj kapetaniji Novog Sada. N. P.

ZBOG SNE@NE BLOKADE

Do5.599qudimo`e samohelikopter – U Srbiji se trenutno do 5.599 qudi mo`e do}i samo helikopterom zbog nepristupa~nosti zavejanih puteva do wihovih ku}a – rekao je ju~e na~elnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Mari}. Po wegovim re~ima, najve}i deo tih qudi, oko 4.700, `ivi na teritoriji op{tina Sjenica, Prijepoqe i Nova Varo{. – Nisu svi lokalni putevi pro~i{}eni, ali se do ostalih qudi kojima je pomo} potrebna mo`e do}i sankama ili pe{ice – istakao je on. Mari} je naveo da je od po~etka ledenog talasa u Srbiji, po~etkom januara, prona|ena 21 mrtva osoba u snegu, a 281 je spaseno iz kriti~nih situacija. On je dodao i da }e danas biti odr`ana sedni-

Helikopter MUP-a u akciji

U Peru}cu i daqe potraga za nestalim U jezeru Peru}ac i ju~e je nastavqena potraga za Mom~ilom Nikoli}em. – Za Nikoli}em, koga je u nedequ na delu puta Peru}ac–Rasti{te zatrpala sne`na lavina i povukla sa sobom u jezero, tragalo se i prekju~e do 19 sati – rekao je komandant bataqona Vatrogasno-spasila~ke jedinice U`ice Sa{a Cicvari}. Po re~ima na~elnika Sektora MUP-a za vanredne situacije Predraga Mari}a, koji je prekju~e boravio u U`icu, potraga }e trajati dok se Nikoli} ne prona|e.

PRESUDA KOSOVSKOG SUDA

Uslovnakaznazapogrom Kosovski sud osudio je Esmina Hamzu na uslovnu kaznu od dve godine zatvora zbog u~e{}a u martovskim neredima na Kosovu 2004. godine, saop{tio je Euleks. Hamza, kome se sudilo zbog podmetawa po`ara i {irewa mr`we, nereda i netolerancije protiv Srba na Kosovu, mora}e da plati i dve hiqade evra kazne.

Martovski neredi na Kosovu 2004.

„Okrivqeni Esmin Hamza je 18. marta 2004. podmetnuo po`ar i javno {irio mr`wu, nered i netoleranciju protiv srpske etni~ke grupe koja `ivi na Kosovu. Dan ranije, on je zapalio vozila UNMIK-a”, ukazao je Euleks. @alba na presudu nije dozvoqena jer su strane postigle dogo-

vor o priznawu krivice. Hamzu je osudilo me{ovito ve}e sa sudijom Euleksa na ~elu. Kazna zatvora je uslovna i bi}e primewena samo ako okrivqeni izvr{i drugo krivi~no delo u slede}ih pet godina. U martovskim neredima na Kosovu, najve}im od dolaska me|unarodnih snaga, poginulo je 19 civila – 11 Albanaca i osam Srba, a vi{e od 900 osoba je povre|eno. Uni{teno je 800 ku}a i 35 crkava i manastira, a vi{e hiqada qudi, uglavnom Srba, napustilo je svoje domove. Dvodnevni sukobi izbili su po{to je UNMIK policija na{la tela dvojice albanskih de~aka u reci Ibar kod sela ^abra, na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za smrt de~aka optu`ili Srbe, tokom dana su se pro{irile na druge delove Kosova. Istraga UNMIK policije je kasnije utvrdila da su albanske optu`be za smrt de~aka bile la`ne.

ca Republi~kog {taba za vanredne situacije na kojoj }e se razmatrati preventivno delovawe u odbrani od poplava, stabilnost elektroenergetskog sistema i presek situacije nastale zbog niskih temeperatura i jakih sne`nih padavina. Mari} je napomenuo i da je ju~e po~elo i preuzimawe goriva koje je Vlada Srbije uputila op{tinama najugro`enijim nevremenom. Vlada Srbije uputila je prekju~e op{tinama najugro`enijim nevremenom 215 tona dizel-goriva i 1.500 litara bezolovnog benzina namewenih za

mehanizaciju za ra{~i{}avawe snega. Op{tine, kako je Tanjugu re~eno u Vladi Srbije, gorivo mogu od ju~e podi}i iz Republi~kih robnih rezervi. – Na podru~ju Kraqeva jo{ uvek je zavejano 160 kilometara planinskih puteva, koji vode do 145 doma}instava s ukupno 257 `iteqa – izjavio je ju~e Tanjugu na~elnik gradskog [taba za vanredne situacije Radoica Ko~ovi}. On je rekao da je najve}i broj zavejanih doma}instava u planinama iznad U{}a i Studenice, na visoravni Rudno, kao i na obroncima Go~a i Gledi}kih planina.

– S pove}awem temperature situacija je iz dana u dan boqa, pa je tako ju~e broj zavejanih gra|ana upola mawi nego prekju~e – istakao je Ko~ovi}. Po wegovim re~ima, na obroncima ^emerna pet doma}instava je vi{e od mesec dana potpuno nedostupno, s wima se odr`ava telefonska komunikacija, a pre desetak dana helikopterom im je dostavqena hrana. Ko~ovi} o~ekuje da }e u narednih nekoliko dana i do tih ku}a biti ra{~i{}eni putevi za kretawe terenskih vozila.

POSLE ZBRIWAVAWA SLEPIH PUTNIKA NA PALI]U

Lo{ezdravstveno staweilegalaca

U restoranu „Fontana” na Pali}u sme{teno je 120 ilegalnih migranata, koji su izuzetno lo{eg zdravstvenog stawa, pa je jo{ wih osam preba~eno u bolnicu, saop{tio je Pokrajinski {tab za vanredne situacije. Po izve{taju Crvenog krsta Vojvodine, do sada je vi{e od po-

lovine wih zahtevalo neku vrstu medicinske pomo}i, koja im je obezbe|ena, kao i lekovi. Imaju}i u vidu status tih osoba, potrebno je da se prona|e sistemsko re{ewe koje }e omogu}iti, gde je to potrebno, specijalisti~ke preglede i intervencije u zdravstvenim ustanovama.

U preksino}wem saop{tewu se dodaje da je u Mladenovu, selu ba~kopalana~ke op{tine, zbrinuta osoba kojoj su promrzli dowi ekstremiteti, dok je u @iti{tu obezbe|eno privremeno prihvatili{te za one koji nisu u mogu}nosti da na|u odgovaraju}i sme{taj u ovoj vanrednoj situaciji.


SPORT

subota18.februar2012.

VLADIMIRSTOJKOVI],GOLMANPARTIZANA

Ne~itam `utu{tampu

DejanLeki}

NATURNIRUNAKIPRU

Leki}mewa @igi}a Novi kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Nikola @igi} ne}e predvoditi orlove na turniru na Kipru pa }e wegovo mesto zauzeti Dejan Leki}. Na{ tim }e na Kipru, osim doma}ina, igrati i sa reprezentacijom Jermenije, a @igi} je u~e{}e otkazao zbog povrede kolena i preporu~enog desetodnevnog mirovawa. Vr{ilac du`nosti selektora Srbije Radovan ]ur~i} obave{ten je o problemu sa kojim se suo~ava @igi}, pa je poziv naknadno ve} oti{ao na adresu napada~a Osasune, koji je pro{log vikenda sa dva gola gotovo otpisao Barselonu iz trke za titulu u Primeri.

Vla di mir Stoj ko vi} se na utakmici pre mi jer no pred sta vio treneru Avramu Grantu kada je Partizan savladao ^ernomorec (2:1). Bio je to debi 28-godi{weg golmana pod lu pom izra el skog stru~waka, jer ga na prethodnim me~evima nije bilo zbog povrede. Stojkovi} je tri dana pred put u Izrael dobio udarac u desno koleno (od Davida Mange), pa nije mogao da radi punim intenzitetom, niti da igra. - Dugo sam imao otok. I sada me malo boli, ali je podno{qivo. Va`no je da je povreda bila samo mehani~ka - po~eo je za Mondo Stojkovi} pri~u.

Nekada{wi trener ^elsija ne trenira strogo}u. Naprotiv. - Bio je u velikom klubu i funkcioni{e kao i svi treneri po Evropi. Ne bavi se time ko {ta radi van terena. Na primer, niko nam ne brani da jedemo {ta ho}emo i koliko ho}emo, ali ako se to odrazi na te ren is pa {ta }e mo. Kao profesionalci, moramo da vodimo ra~una o sebi. Vladimir Stojkovi} je ~est gost na „`utim stranama” medija. O wemu se mnogo toga pi{e i pri~a, a {to nema veze sa fudbalom. Upitan kakav je zaista ~ovek Vladimir Stojkovi} odgovorio je:

Toresne}e iz^elsija Fudbaler londonskog ^elsija i {panske reprezentacije Fernando Tores izjavio je engleskim medijima da `eli da ostane na Stamford brixu. Tores je pro{log januara stigao u London iz Liverpula za rekordnih 50 miliona funti, ali je postigao samo {est golova u dresu plavaca. Posledwih nedeqa spekuli{e se o wegovom povrat-

FernandoTores

ku u mati~ni klub, Atletiko iz Madrida. - @elim da ostanem u ^elsiju. Imam jo{ mnogo toga da poka`em i uradim sa ovim klubom. @elim da se odu`im navija~ima, kao i upravi kluba koja me je dovela. Zaslu`ili su da vide najboqe od mene - rekao je Tores. Interesovawe za Toresa pokazivala je i prebogata Malaga, ali je on odmah odbacio mogu}nost da obu~e dres tog tima.

NOVAJLIJEUHAJDUKUVASIQEVI]IGOLO^EVACTVRDE

Kulapraviizbor [krt na pojedina~nim pohvalama, strateg fudbalera Hajduka Zoltan Sabo nije mogao a da ne apostrofira kvalitet Wego{a Golo~evca i stamenost Aleksandra Vasiqevi}a. Re~ je o dvojici od sedam novajlija koji su zimus osve`ili redove Hajduka. Iako su do{li iz razli~itih klubova (Golo~evac iz Slobode Point, a Vasiqevi} iz Jagodine) imaju mnogo zajedni~kog. - Mi smo dugo igrali zajedno u Sevojnu i odli~no se poznajemo. Dobri smo prijateqi i drago nam je {to smo ponovo u istom timu – isti~e Vasiqevi}. - ^iwenica da je Vasiqevi} do{ao u Kulu je zna~ajno doprinela da i ja obu~em Hajdukov dres – dodaje Golo~evac. Iako novajlije, veoma brzo su se uklopile u hajdu~ku ~etu, o kojoj misle sve najlep{e. - Hajduk je stabilan prvoliga{ pune dve decenije i to se oseti u radu. Kula je fudbalska sredina u kojoj je i meni lak{e da realizujem neke li~ne ambicije. Zadovoqstvo mi je da radim sa Zol tanom Sabom i stru~nim {tabom u celini, dok je odnos sa upravom kluba maksi mal no ko rek tan. Potpi sao sam ugovor do leta, me|utim ako se sve nastavi ovako ne bih imao ni{ta protiv i da ga produ`im i u~estvujem u ispuwavawu klupske ambicije, a to je izlazak u Evropu idu}e godine. Hajdukovo opredeqewe da ove godine gradi tim za idu}u je po meni daleko boqe nego da se ra-

AleksandarVasiqevi}iWego{Golo~evac

di naglo i neplanski – isti~e najstariji fudbaler Hajduka, 29-ogodi{wi Vasiqevi}. Wego{ Golo~evac je jo{ letos bio na meti Hajduka. - Tako je, ali to nisam do{ao jer sam, iskreno, imao odre|ene predrasude o ovom klubu. Me|utim, nakon razgovora sa predsednikom Osmaji}em i reazultata koji su ~lanovi mog novog kluba postigli u jesewem delu, uverio sam se da ne}u pogre{iti ako obu~em beli dres. Nisam se pokajao. Ovde se ozbiqno radi i postepeno se pravi jedan respektabilan klub – isti~e Golo~evac. Ono {to se trenutno apostrofira jesu odli~ni rezultati Hajduka u pripremnom peri-

odu. U {est odigranih utakmica pet pobeda i jedan remi, bez promqenog gola. Da ovo {to se sada de{ava ne ponese igra~e pred start prole}a? - Zato smo tu mi, stari ji igra~i, da ih ohrabrimo kada treba, ali i spustimo na zemqu kada je to neophodno. Odli~no smo se fizi~ki spremili, na{ kondicioni trener Branko \akovi} je istinski profesionalac. Uslovi na koje smo nai{li u Istri su izvanredni i stvarno ne vidim zbog ~ega ovu kvalitetnu atmosferu ne bismo uneli i u prvenstvene me~eve – uglas reko{e u`i~ki hajduci Aleksandar Vasiqevi} i Wego{ Golo~evac. \or|oBojani}

DU[KOTO[I],ZVEZDINPRVOTIMAC

Pro{lo je mesec dana otkako se Grant predstavio igra~ima Partizana i ozna~io po~etak priprema. - I daqe smo u fazi upoznavawa. Veoma je iskusan trener, wegovo ime sve govori. Ko li ko je is ku san Grant, Stojkovi} je zakqu~io i na osnovu zanimqivog zapa`awa. - Primetio sam da kada ~ovek pomisli da on ne{to nije video obavezno se prevari, jer Grant sve vidi. Isto sam zapazio i kod podjednako iskusnog Radomira Anti}a. Ekipa nije ni stigla da reagu je na pro me nu tre ne ra, a prema Stojkovi}evom mi{qewu, reakcija i ne treba da postoji u takvim situacijama. - Sve se brzo dogodilo i to nije na nama da komentari{emo. Svako od nas je profesionalac i odmah smo po~eli da se navikavamo na zahteve novog trenera. Svaki trener donese ne{to novo. Kao i u `ivotu, kad upoznate nekog novog, u svakom slu~aju je razli~it od svih koje znate od ranije.

IDrogbavoli^elsi Napada~ londonskog ^elsija Didije Drogba rekao je da `eli da potpi{e novi ugovor sa tim klubom, iako ima i ponudu kineskog [angaja. Drog ba ima 33 go di ne, ugo vor sa plavcima mu isti~e na kraju sezone i do sada sa upravom ^elsija nije us peo da postigne dogo vor o pro du `etku saradwe. Na vi ja ~i znaju koliko volim ^elsi i zaista `e lim da ostanem u klubu. Jo{ raz go va ra mo o novom ugovoru i vide}emo DidijeDrogba kakav }e da bude kona~an ishod. Nadam se }e se sve zavr{iti kako treba - rekao je Drogba engleskim medijima. Kineski superliga{ [enhua iz [angaja ve} je dovela jednog napada~a iz ^elsija, Nikolasa

dnevnik

c m y

16

Awelku i sada poku{ava ponovo da upari pomenuti tandem. - Znam da me vole navija~i, ali ako ne potpi{em novi ugovor,

`ivot ide daqe - dodao je jedan od najboqih strelaca Premijer lige u prethodnih 10 godina. Drogba je u ^elsi do{ao 2004. godine, a do sada je za ovaj klub odigrao 323 utakmice i postigao 150 golova.

- To znaju oni koji me poznaju. Izdvojio je dve osobine koje smatra svojim vrlinama. - Nikada nikoga ne bih prevario i iskren sam do maksimuma, zbog ~ega sam milion pu ta is pa {tao. Ima vr li na koje mi nisu potrebne. Mo`da bi bi lo bo qe da sam ma lo kvarniji - ironi~no je dodao Stojkovi}. Tvrdi da ne ~ita ~lanke o sebi, barem one koje se ne ti~u sportskih tema. - Ne zanimaju me. Moja pa`wa prema wima je „nula„. Stojkovi} uverava i da nema problema sa tim da li qudi iz wegove okoline veruju u to {to se o wemu pri~a. - Ako ~ovek mo`e da veruje u takva pisawa, onda to govori o wegovom karakteru. Zna se koji mediji su ozbiqni. Oni koji to nisu, rade to {to rade da bi pridobili pa`wu ~italaca. I za kraj pri~e o imixu lo{eg momka kreiranom u javnosti poru~io je: - Ranije su me poga|ala takva pisawa o meni, ali prele`ao sam te bolesti.

[topersam inisamqut Iz Crvene zvezde Du{ko To{i} oti{ao je na leto kao levi bek reprezentativnog kalibra, a vratio se {est meseci kasnije da bude {toper. Posle neuspe{ne pozajmice u Betisu, To{i}a je u Crvenoj zvezdi sa~ekala nova uloga. Trener Robert Prosine~ki prihvatio ga je nazad, ali mu je dao nov zadatak - da za kratko vreme stasa u pouzdanog centralnog defanzivca. Levonogi bek po vokaciji, a {toper po potrebi, priznao je da mu nije bilo ba{ svejedno zbog odlu-

dovo|ewem Filipa Mladenovi}a, uz Nikolu Petkovi}a koji je od letos tu, bilo bi zaista gomilawe igra~a kada bih i ja konkurisao za to mesto. S druge strane, od kada sam u Crvenoj zvezdi, dakle godinu i po dana, mi gotovo stalno kuburimo sa nedostatkom pravih re{ewa na poziciji {topera. Nisam se naqutio, gledam na to pozitivno, jer Robi smatra da mogu mnogo da poka`em na mestu {topera i ja se sla`em sa tim - mirno govori To{i}, kojeg zaposleni u

ke trenera, ali da svakako razume otkuda ona dolazi i da je spreman da uradi sve kako bi i u novoj ulozi igrao odli~an fudbal. Nije ba{ da To{i} nikad u karijeri nije igrao centralnog defanzivca, ali daleko od toga da zna sve {to je potrebno za tu ulogu. - Privikavam se nekako, nije da mi je to sve novo, igrao sam i ranije, ali iskreno potrebne su mi utakmice da bih to podigao na nivo koji se u Crvenoj zvezdi o~ekuje. Mislim da }u odigrati dobru polusezonu na poziciji {topera - rekao je za Mondo To{i}, koji je i na ovim pripremama jedan od najspremnijih, ako ne i najspremniji u timu Zvezde. - Da budem iskren, vi{e bih voleo da igram levog beka. Ali,

klubu do`ivqaju kao pravog fajtera, profesionalca i nekoga ko na svakom treningu daje sto odsto mogu}nosti. To{i} je trenutno skoncetrisan samo na to da u {to kra}em roku usvoji {to vi{e osobina, neophodnih da dobro odra|uje posao na novom radnom mestu. - Sada je na meni da to sve spakujem, da kroz treninge i utakmice to savladam do kraja, iako sam povremeno igrao tu poziciju, ne mogu da ka`em da je ona prirodna za mene. Nadam se da }u pomo}i i ekipi i sebi. U odnosu na pro{lu sezonu, samo je Nikola Miki} na istom mestu ispred Bobana Bajkovi}a. To{i} je u novoj ulozi, a tu su i dvojica potpuno novih igra~a, Mladenovi} i Maksimovi}.

Portsmut bankrotirao Engleski drugoliga{ Portsmut proglasio je bankrot, drugi put u posledwe dve godine i preti mu oduzimawe bodova. Portsmut trenutno ima dugove od oko {est miliona dolara, a igra~i i stru~ni {tab nisu dobili plate za posledwa dva meseca. Pre ovog bankrota, Portsmut je na tabeli ^empion{ipa zauzimao 18. mesto, ali po{to }e mu najverovatnije biti oduzeto deset bodova, pa{}e u zonu ispadawa. Portsmut je 2008. godine napravio veliko iznena|ewe osvajawem engleskog FA kupa, ali taj uspeh kao da je doneo samo nevoqe timu sa Freton parka. U sezoni 2009/2010. ekipi Portsmuta je zbog prvog bankrota oduzeto devet bodova, zbog ~ega je tim na kraju ostao bez {ansi da izbori opstanak u Premijer ligi.

- Samo je Nikola Miki} ostao na svom mestu, posmatraju}i pro{lu sezonu. Sve ostalo je novo, ra~unaju}i i moje pomerawe u sredinu. Ali, verujte, to izgleda dosta dobro, jer su i Nikola Maksimovi} i Filip Mladenovi} dobri igra~i. Dobro je i to {to smo svi tu od po~etka priprema, odigrali smo ve} pet, {est utakmica zajadno i sigurno }e to biti jo{ boqe. Kod Prosine~kog, {toperi su i plejmejkeri. Na ovu temu razgovarali smo i sa Maksimovi}em, koji ka`e da je igrao zadweg veznog, da dobro barata s loptom i da ga ne pla{i to {to }e svaka akcija po~iwati od To{i}a i wega. Sli~no razmi{qa i wegov kolega. - Ve}a je odgovornost {topera u samoj igri. Robi tra`i da sve kre}e od nas, da organizujemo igru, ali to pove}ava rizik, jer bi svaka gre{ka {topera sa loptom mogla da bude kobna. Nema ko da je pravi. Dajem svoj primer, kada sam na beku i ako pogre{im tu je {toper da me izvadi... Sada je mnogo ve}a odgovornost na meni, ta~no je da na ovoj poziciji nema mnogo tr~awa, kao na boku, mada ima dosta sprinteva na malom prostoru, ali ta~no je i to da koncentracija mora 90 minuta da bude na najvi{em nivou - isti~e 27-godi{wi Zrewaninac i dodaje:Vide}emo... Trener insistira da igramo do noge, zabrawuje duge pasove. To je wegov stil, mi smo to prihvatili i uradi}emo sve {to mo`emo da to ispo{tujemo na terenu. S obzirom na sve okolnosti, da li si optimista kada je u pitawu nastavak sezone? - Jesam. Ima mnogo mladih igra~a, koji su osve`ili, ubrzali igru, a verujem i da gore polusezone od one jesenas ne mo`e da biti. Optimista sam, igramo dobro, dolazimo na visok nivo, ali ovo je sve i daqe ni{ta. Vide}emo na ~emu smo kada po~ne sezone, ali sam ube|en da se vidi napredak ve} sada. Ipak, za ne{to veliko potrebno je vreme i strpqewe, a ja imam ose}aj da }e to biti to - podvla~i popularni To{ke.


c m y

dnevnik

SPORT

subota18.februar2012.

17

GOLMANVOJVODINENEMAWASUPI]

Ofinalukupa tekposle^a~ana (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

TomislavKarayi},predsednikFSS

SKUP[TINAFSSRASPISALAIZBORE NASVIMNIVOIMA

Karayi}opet biraselektora Aktuelnom rukovodstvu FSS mandati isti~u 15. jula, pa je Skup{tina na ju~era{woj sednici u Staroj Pazovi povukla jedinilogi~anpotez.Raspisani su izbori na svim nivoima u fudbalskojorganizaciji,aproceskre}e16.aprila.Novorukovodtsvo,kaoipredsednik,bi}e izabrani najverovatnije prve nedeqe jula, ali prethodno }e predsednik Karaxi} i wegova vlada obaviti jo{ jedan va`an zadatak, a to je izbor novog selektora. Savezi Beograda, zapadne i isto~neSrbijekaoiVojvodine imali su jasan stav da je nacionalnomtimuneophodan{topre selektor,kakobibilodovoqno vremenadaorlovispremnikrenuupredstoje}ekvalifikacije zaSP. - Nemamo vi{e pravo na gre{ku,jerselektornemo`esamo da izabere dvadesetak fudbalera,okupiihpredme~ikreneu boj. Neophodno je mnogo kockicaslo`itit,avremenanemadovoqno - istakao je prvi ~ovek regiona isto~ne Srbije Goran Milanovi}. Dakle, pitawe naslednika VladimiraPetrovi}aozna~eno jekaourgentno,inetrebagadovoditi u vezu sa izborima, jedinstven je stav na{eg fudbal-

skogparlamenta.Istina,TomislavKaraxi}imaojepredlogda vru}krompir,izborselektora, prepusti novom rukovodstvu, ali se na kraju slo`io sa mi{qewem skup{tinske ve}ine. Dakle,unarednihmesec-dvadana bi}e prona|eno re{ewe za klupu orlova, a trenutno su u igri samo dva kandidata, Sini{a Mihajlovi} i Qubi{a Tumbakovi}. SedniciuStarojPazoviprisustvovaoje61delegat,me|ukojimajebioibiv{ipredsednik FSS Zvezdan Terzi} sada kao predstavnik OFK Beograda, protivkojegsevodipostupaku Vi{emsuduuBeograduzbogzloupotrebe slu`benog polo`aja kada je obavqao funkciju predsednika romanti~ara i sada se branisaslobode. Skup{tina je imala i ceremonijalnideoukojemsunagrade uru~ene najperspektivnijem treneru Aleksandru Jankovi}u, selektoru mlade reprezentacije,potomLazaruMarkovi}ukao najperspektivnijem fudbaleru na na{im prostorima i sudiji Novaku Simovi}u. Priznawe je dobila i najboqa sudijska trojka Superlige, a wu ~ine Milorad Ma`i}, Igor Radoj~i} i MilanMini}. Z.Rangelov

ANT AL IJ A: GolmaniVojvodine,kaoi svi ostal i igra~ i, tren ir aj u izu z etn o naporno i, sude}i po re~ima wihovogtreneraSa{eTodi}a, veoma dobro. Predvodi ih 197 cmvisokiNemawaSupi},mom~ina iz Gackog, koji je jesenas odigraosveme~eveinaterenu proveo maksimalnih 1 350 minuta u prvenstvenim i jo{ 270 minuta u kup susretima. Iskusnom~uvarumre`e(30godina) ovosukoznakojeporedupripreme, pa smo ga zamolili da ihunajkra}emoceni. -Treniramoinapornoikvalitetno, a to su pokazale i trening utakmice koje smo u Turskoj do sada odigrali – rekao je Supi}. – Posebno se to odnosinaposledwedveprovereukojimasmopru`ilidobre, ali i veoma motivisane igre, jersvakoodnas`elidasenametne treneru Vuki}evi}u. S izuzetkomMoreireiAbubakara, zaobi{le su nas povrede i dobroje{toniwihoveozlede nisu te`e prirode i brzo }e namseprikqu~iti.[tosenas

DanassKribasom Vojvodina }e danas odigrati posledwu trening utakmicu na pripremamauAntalijipredpovratakuNoviSad.Rival}ejoj bitiponovojedantimizUkrajine.Re~jeoekipiKrivbas,petoplasiranaekipaukrajinskog{ampionata. Utakmicajezakazanaza14.30~asova.

Klubovi NemawaSupi}ro|enjeuGackom1982.godine.Fudbaljepo~eodaigrauMladostiizrodnoggrada,skojomje,kao17-godi{wak,nastupaoiuPremijerligiBiH. -Posletogasampromeniove}ibrojekipa.IgraosamzaZemun,Vo`dovac,Javor,kiparskiAnortozisiTemi{var.Vratio samseuIvawicuposleinostranstva,aondasam,pro{logleta, pre{aouredoveVojvodine-podsetiojeSupi}.

Platiniuskoro uSrbiji Borba protiv korupcije u evropskom fudbalu i huligana je prioritet UEFA. Predsednik UEFA Mi{el Platini ve} je ovimpovodombiouSrbijiirazgovaraosa~elnicimaFudbalskog saveza Srbije (FSS) i dr`ave. Uskoro}eopetdo}i.Tojenajavio izaslanik UEFA i ~lan izvr{nog komiteta evropske ku}e fudbalaFranti{ekLaurinecna Skup{tiniFSSuStarojPazovi. -Name{taweme~eva,nezakonitokla|ewe,korupcijaihuliganizam su rak-rana dana{weg fudbala.UEFAimasistemzanadgledawe29.000me~evaodtopdoni`ih liga. Uefina poruka je nulta tolerancija! Ali, neophodna je po-

mo} dr`avnih organa. Nacionalnifudbalskisavezinemogusami -rekaojeon. LaurinecjerekaodaUEFApodr`avamerekojeFSSpreduzima uvezisanavedenimproblemima. - Platini se ve} sastajao sa predstavnicima va{e dr`ave, a uskoro}eseponovosawimasastatikakobiimukazaonaneophodnostaktivnijegu~e{}adr`avnih organausuzbijawuhuliganizma. Uefa je odlu~ila da reorganizuje takmi~ewe nacionalnih selekcija do 21 godine. Tako }e od 2015. godine timovi igrati u istimgrupamakaoAtimovi,azavr{ni turnir bi}e organizovan posistemufajnal-fora.

golmana ti~e, Budimir Jano{evi},mladiMarkoKordi}i jaimamosre}udaradimosjednim od najboqih stru~waka u

Abubakar:Sve boqeseose}am

Krajsezoneza MarkaPanteli}a Napada~ Olimpijakosa Marko Panteli} je na treningu povredio zglobdesnenoge,zbog~ega}emoratidapropustiostataksezone.U prvommomentunijeizgledalodajepovredasrpskogfudbalerate`e prirode,alijesnimakmagnetnomrezonancom,kasnijeubolnici,potvrdiodajeupitawuprelomsko~nogzgloba.Onjehitnoupu}enna operaciju,prenosegr~kimediji. Osim~elnikaOlimpijakosa,vestopovrediPanteli}anijedobra nizareprezentacijuSrbije.Vr{ilacdu`nostiselektoraorlovaRadovan]ur~i}planiraojedanapada~acrveno-belihizPirejapozovezaprijateqskeme~eveprotivJermenijeiKiprakrajemmeseca.

Ju~epopodneufoajeuhotela “Rojal Holidej Palas” susreli smo Abubakara Oumarua, koji je prepodne proveo zajednosMoreiromtreniraju}iuteretanihotela.Napitawe kako se sada ose}a, sjajni golgeterjerekao: -Sveboqeseose}am,povre|enizglobmesvemaweboli,a problem s kolenom vi{e nemam. Verujem da }u se brzo prikqu~iti saigra~ima na treninzimaida}ubitispremanzapo~etakprole}nepolusezone.

zemqi Sa{om Todi}em,kojiforsirajake,alidobrodoziranetreninge,panemamo zdravstvenih muka. Ina~e, tokom duge kar ij er e prom enio sam dosta treneragolmanaimoguda ka`emdajeTodi}jedanodnajboqihskojima sam trenirao, a uz to je i sjajan ~ovek. Pribli`avaselagan o po~ et ak prole}n og del a prv enstva,apredVojvodinom su veliki ciqevi? -Na{iciqevinisu nik ak va tajn a. Imam o istor ijs ku priliku da se borimo za trofej namewen pobedniku Kupa Srb ij e, ali nik ak o netrebazaboraviti, nit i olak o otp is ivati Borac s kojim igramo u polufinalu. Ne smemo sebi da dozvolimodapotcenimo^a~aneizbog togaofinaluuNovomSadu16. maja ne treba da razmi{qamo

pre nego {to odigramo dva susretasBorcem.Pretogdvome~a imamo i tri prvenstvene utakimiceisvakaodwihbi}e veomava`nakakobismomaksimalno spremni i motivisani do~ekali izazove koje donosi Kup. Odbrana nije pretrpela nikakve promene u odnosu na jesen? -Dobrojezanasto{tosmo sa~uvali kostur tima. Imamo kvalitetnu i jaku ekipu i ba{ zatomijedragokadavidimkod svakog pojedinca veliku motivisanost i izra`enu `equ da se na prole}e ostvari `eqeni rezultat. Prvenstveni me~evi pokaza}ekolikosmouAntaliji uradili, a na nama je da u

{to ste rekli, ostala nepromewena. Li~no, najva`nije mi jedasamzdrav,dadobrotreniram i da u mom klubu imam velikupodr{ku. Bil i ste rep rez ent at iv ac BiH u kval if ik ac ij am a za Mondijal2010.godineuJu`noj Africi? - Odigrao sam pet me~eva u kval if ik ac ij am a i jo{ tri prijateqske utakmice, tako da sam ubele`io osam nastupa za dr`avni tim BiH. Za taj period ve`u me lepe uspomene i bio sam super prihva}en. Nadamseda}udobrimodbranama naprole}enajprepomo}iVojvodinidaostvariono{tosvi `elimo, ali i da }u se nametnut i sel ekt or u BiH Saf et u

GledaliKragujev~ane Prole}ideosezoneVojvodina}epo~eti3.martaprvenstvenomutakmicomsRadni~kimuKragujevcu.Po{toseiKragujev~aninalazenapripremamauAntaliji,ju~epopodnesu~lanovi stru~nog{tabaNovosa|anaiskoristiliprilikudanadeluvideprvogprole}nogrivala,ina~e~etvrtoplasiranuekipunatabeliSuperlige. DejanVuki}evi}uverioseumogu}nostiRadni~koguduelusa Sonderjiskom(pobedili Kragujev~ani 2:1), devetoplasiranom ekipuuDanskoj,adru{tvosumupraviligeneralnisekretarRadisav Rabrenovi}, sportski direktor Miodrag Panteli} i pomo}nitrenerZoranVasiqevi}.

Predah Ju~eprepodnefudbaleriVojvodineodradilisusamojedantrening.[efstrukeDejanVuki}evi}pomeriojepo~etaktreninga kakobiigra~ipredahnuliiodmoriliseposlenapornogi`estokogduelasukrajinskimKarpatima(1:0zaVojvodinu,strelacKatai),aondasufudbaleriodradilisvojeobaveze. I daqe nedostaju povre|eni Almami Moreira i Abubakar Oumaru,azboglak{ihozledasmawenimintenzitetomju~esutreniraliicentralnibekoviBranislavTrajkovi}iDanielMojsov. svakojutakmicibudemomaksimalnoskoncentrisani.Ube|en samdatadamo`emodasenosimo sa svima i samo od na{ih glava zavisi koliko }emo uraditi.Sveovoodnosiseinaodbrambenu liniju koja je, kao

Su{i}udamepozoveopetureprez ent ac ij u. Konk ur ent i su mi Begovi} i Hasagi}, koji je odli~angolmanijo{boqi~ovek, ali verujem u sebe i svoj kvalitet. Danas je op{ta pojava da su golmani veoma visoki, za razlikuodnekihranijihvremena kada visina nije bila toliko va`na? -Ranijesenegovaodruga~iji stil igre, pa su golmani bili ni`i. Sada se sve okrenulo, skoro svi ~uvari mre`e vi{i su od 190 cm i to nije samo trend, ve} potreba za dvometra{imame|ustativama. Da li, sude}i po visini, volitedaodigrateinekupartijubasketauslobodnovreme? - Kao klinac sam to voleo, aliodkadasampostaofudbalski profesionalac izbegavam sve aktivnosti na kojima bih mogao da se povredim –  rekao je visoki Hercegovac Nemawa Supi}. AleksandarPredojevi}


18

sport

subota18.februar2012.

FILIPKASALICASEVRA]AUBEOGRAD

PRIPREMNEUTAKMICE

Pozitivna o~ekivawa

Lekarski tim i stru~ni {tab Crvene zvwezde nisu `eleli ni{tadaprepusteslu~aju kada je u pitawu povreda Filipa Kasalice. Povratak ofanzivca u Beograd ispostaviosekaoneminovnost,adodatnipregledi}epokazatikoliko }e morati da pauzira. Procene obestranesu,sre}om,veomaoptimisti~ne. - U dogovoru sa qudima iz klubaodlu~ilismodajeuovom trenutkunajboqedaodemzaBeogradiodradimdodatnepreglede koji }e utvrditi stawe moje noge. Naravno, o~ekivawa stru~wakasupozitivnainadam se da }u se prikqu~iti ostatku tima kad se vrate u Srbiju. Dakle,od25.februaranastavqam satimskimradom-rekaojeKasalica. Zbog posledica povrede u prethodnomperiodunapada~crveno-belihnijepru`iopunona prijateqskimme~evimauAntaliji. Svestan je Kasalica da je mogaomnogovi{esamodajebio potpunozdravispremanzaduel igru. - Ostaje `al {to odlazim u Beograd.Atmosferajeodli~na, apobedauprethodnomkontrolnom susretu podigla je moral mojim saigra~ima i meni na jedan vi{i nivo. Iskreno, nisam pru`io mnogo tokom me~a protiv kinsekog prvoliga{a. Igrao sam rovit, u{ao u dve

Markovi} odbranio penal

Mogren-Spartak Zlatiborvoda0:2(0:1)

FilipKasalica

prilike za gol, me|utim odlu~io sam se da asistiram. Imao samstrahodkontaktigreiduela sa defanzivcima protivni~ke ekipe. To je sve u glavi i na tome moram raditi u nastavku priprema–kriti~anjeKasalica. Dolazak u Crvenu zvezdu sa sobom nosi i odgovornost koju svakinovajlijamoradaprihvati,aniKasalicanijeizuzetak. - Pritisak je veliki i znam {tazna~iCrvenazvezda–uvek igratinapobedu!Nadamseda}e menavija~idobroprihvatitii akobudetakonadamsenajboqem u nastavku {ampionata - naglasiojeKasalica.

FIFAdodatno kaznilaUzbekistance Svetska fudbalska organizacija(FIFA)kaznilajepetoricureprezentativacaUzbekistana dodatnom utakmicom neigrawa zbog namerno zara|enih `utihkartonanautakmicikvalifikacijazaSvetskoprvenstvo. Fudbalerisunamernozaradili kartone kako bi manipulisali sistemomsuspenzijepremakome posle dva `uta kartona sledi utakmicaneigrawa. Osim disciplinske kazne, oni }e morati da plate i 3.000 {vajcarskih franaka, dok }e fudbalski savez te zemqe platiti 18.000. ^ak pet igra~a Uzbekistana u pretposledwem kolu druge faze kvalifikacija

azijskezonepotrudilosedazaradi `uti kraton na susretu sa Taxikistanomkakobisuspenzijuodjednogme~aodradilinaposledwem me~u druge faze protivJapanaovogmeseca. Uzbekistanci su se nadali, po{tosuseve}kvalifikovali u tre}u rundu, da }e odraditi me~suspenzijeurezultatskineva`nomduelusaJapanomdabiu tre}u i odlu~uju}u fazu kvalifikiacija u{li sa ~istim disciplinskimkartonom.Zbogtoga }e Uzbekistanci presko~iti duelsaJapanom,aliiprvime~ zavr{ne faze Azijske grupe kvalifikacija za Svetsko prvenstvouBrazili2014.

[ESNAESTINAFINALALIGEEVROPE MOSKVA: Lokomotiv – Atletik SALCBURG: Salcburg – Metalist AMSTERDAM: Ajaks – Man~ester junajted PLZEN: Vitorija – [alke ALKMAR: AZ Alkmar – Anderleht RIM:Lacio – Atletiko VAR[AVA:Legija – Sporting BUKURE[T:Steaua – Tvente KRAKOV: Visla – Standard UDINE: Udineze – PAOK TRABZON: Trabzon – PSV Ajndhoven HANOVER: Hanover – Klub Bri` PORTO: Porto – Man~ester siti STOUK: Stouk – Valensija Revan{ utakmice se igraju 22. i 23. februara.

2:1 0:4 0:2 1:1 1:0 1:3 2:2 0:1 1:1 0:0 1:2 2:1 1:2 0:1

BUDVA: Teren na Jazu sa ve{ta~kom travom, gledalaca oko 80. Sudija: Milatovi}. Strelci:Torbicau32.(izpenala)iNoskovi}85.minutu. MOGREN: [~eki}, Ivanovi}, Radi{i}, Kapisoda, Simovi},Tatar,Mirkovi},\or|evi}, ]ulafi}, Stevovi}, Baki}.Igralisujo{:Vujovi} iM.Zec SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi}, Stevanovi}, Brati}, Ota{evi}, Pu{kari}, Kova~evi}, Adamovi}, \ur|evi}, Torbica, ^ovi}, Despotovi}. Igrali su jo{: Mirkovi}, Novakovi}, Antoni},\uri}(Bjedov),Joksimovi}, [arac, Bini}, Vojvodi}, \or|evi}, Milivojev i Noskovi}. Akojesuditiporezultatimauprovernimme~eva,fudbaleriSpartakaZVsuusveboqoj formi. Suboti~ani su u posledwojproverisavaladali Mogren kome je to bila generalna proba pred nastvak prvenstva.Suboti~anisupoveli u 32. minutu, Mirkovi} je u {esnaestercu Mogrena oborio^ovi}a,sudijaMilatovi} je dosudio jedanaesterac koga jesigurnoizveokapitenVladimir Torbica. Fudbaleri Mogrenasuimaliu57.minutu idelanuprilikudaizjedna~e, dosu|enjezawihpenal,me|utim {ut Baki}a zaustavio je golman Mirkovi}.Pobedu Spartaka potvrdio je Aleksandar Noskovi}, koji je u 85. minutu bio spretniji od golmana [}eki}a, ukrao mu je loptu i lagano poentirao za kona~nih2:0. N.S.

Regionalnaliga(`)- CEQE:Ceqe-PartizanGalenika(19),ZENICA:^elik-Vo`dovac (18). Prva A liga (`) - ^ELAREVO: ^elarevo Vrbas Medela (19), [ABAC: [abac - Student (17.30), LOZNICA: Loznica - Radni~ki (17), STARAPAZOVA:StaraPazova-Spartak(18). PrvaBliga(m)- ZEMUN:Mladost-VivaBasket (18), JAGODINA: Jagodina - Konstantin (19),KRAGUJEVAC:Radni~kiStudent-Vojvodina(19.30),OBRENOVAC:Radni~ki-Mladost (^a)(17). PrvaBliga(`)- PARA]IN:Para}in-Kraqevo(14),KULA:Sivac-BasketStars(13.30). Prva liga, grupa sever (m) - SRBOBRAN: Akademik - Dunav (19), FUTOG: Meridiana Oxaci(),TEMERIN:MladostTeletehnikaNovaPazova(17.30),KOVIN:Radni~ki-Stara Pazova(),KIKINDA:VelikaKikinda-Veternik(18). Drugaliga,grupasever(m)- NOVISAD:Top -Ruma(),APATIN:Sveti\or|e-Dinamo(17), APATIN: Apatin - Spartak MT (   ), BA^KA

TURNIRUROTERDAMU

DelPotrolako sTroickim ViktorTroickipora`en je u ~etvrtfinalu ATP turnira serije 500 u Roterdamu odHuanaMartinadelPotrasa 2:0, po setovima 6:0, 6:1. Argentinacjelakoiubedqivosavladaosrpskogteniseraposlesamo 60minutaitakoostvarioipetitrijumfuistotolikome|usobnih duela sa Troickim.ProtivnikDelPotraupolufinalu bi}e^ehToma{Berdihkojije prethodno bio ubedqiv protiv AndreasaSepija-6:3,6:4. Viktorjeprethodnime~protivHutaGalungazavr{io10-ak minuta nakon pono}i i imao je znatnomawevremenaodArgentincadasepripremida~etvrtfinalniduel.Ve}uprvomgemu Troicki je napravio dve duple NBALIGA

Bulsiboqi odBostona ^ikagojepredsvojimnavija~imaslavioprotivSeltiksasa 89:80,upisav{i25.trijumfove sezone.LuolDengiKarlosBuzerpredvodilisuBulsesapo23 poena.Dengjeimaoi10asistencija, dok je Buzer uhvatio 15 lopti.Odli~nupartijuodigrao jei@oakimNoa-15poenauz16 skokova.Na drugoj strani predwa~iojeKevinGarnetsa18pogodakai10skokovaudrugomporazu u nizu Seltiksa.Sa{a Pavlovi}nijeulaziouigru.

Poja~awa Barsetresu mre`e NovifudbaleriuBarseloni postiglisuudosada{wemdelu sezone gotovo ~etvrtinu svih golova, objavqeno je na sajtu aktuelnog {panskog i evropskog{ampiona.SeskFabregas, Aleksis San~ez i Tijago Alkantara postigli su 29 od 124 gola Katalonaca u teku}oj sezoni,{toje23odstosvihgolova. Pore|ewa radi, u celoj pro{lojsezonipoja~awasupostigla27golova,odnosno18odsto svih timskih pogodaka. Sesk Fabregas, koji je letos stigao izArsenala,postigaoje15golova, poj a~ aw e iz Udin ez ea AleksisSan~ez11,dokjeTijago Alkantara, preba~en iz B tima, do sada tri puta poga|ao mre`u. Pro{le sezone poja~awa su bila David Viqa, Havijer Masker an o, Ibrahim Afel aj, Adrijanoi\efrenisvizajednosupostigli27golova,odnosno18odstoodukupnogbroja.

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Ko{arka

dnevnik

PALANKA:Ba~kaPalanka-Crvenka(),KRAJI[NIK:KrajinaGrme~-FutogTehnomer(19).

Rukomet Superligazamu{karce -KA]:Jugovi}Unimet-Crvenazvezda(19),PAN^EVO:Dinamo@elezni~ar 1949 (19.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Po`arevac (18), KRU[EVAC: Napredak-Rudar(19),[ABAC:Metaloplastika-Crvenka Jafa (20), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral-Kolubara(17). Superligazadame-KRAGUJEVAC:Radni~ki Lepenica - @elezni~ar Metal Cinkara (20), ^A^AK:^a~ak-Cepelin(),ZAJE^AR:Zaje~ar -Jagodina(19),BEOGRAD:JPRadni~ki-Kwaz Milo{(17).

Vaterpolo PrvaAliga -BEOGRAD:PartizanRajfajzen -@AK(17.30),Bawica-Vojvodina(19). PrvaBliga -OBRENOVAC:TENT-Singidunum (20,45), SUBOTICA: Spartak - Zemun (19).

Detaqizduela^ikago–Boston

Klipersi su na gostovawu u Portlandu upisali pobedu 74:71. Blejk Grifin pru`io je jo{jednusjajnupartiju-21poen i14skokova,dokjekodBlejzersa najboqi bio Nikolas Batum sa19pogodakai{estuhva}enih lopti.Uposledwojutakmicive~eri Indijana je slavila protiv Wu Xersija (93:88).Deni Grenxer predvodio je Pejserse sa 32 poena i pet skokova. Netsima, u ~ijim redovima se istakao Deron Vilijams (29 poena, {est skokova, ~etiri asistencije)tojebio~akosmiporazu nizu. Rezultati: Indijana - Wu Xersi 93:81, ^ikago - Boston 89:80 Portland - LA Klipers 71:74.

Kona~no pobeda ^elarevo–[abac74:54 (7:13,23:9,23:19,21:13) ^ELAREVO: Sala O[ ’’Zdravko ^elar’’, gledalaca 150, sudije: Borovina, Arsi}, [utalo-Mezei(sviNoviSad) ^ELAREVO: Vasi} 32 (2116), Mi. Rado{evi}, [trbac 10 (2-2),Luki}4(2-2),Ninkovi}7, Ma.Rado{evi}11(6-3),Lalovi} 4(3-2), Terzi}, Vu~eti}, Grbi} 6. [ABAC: Savi} 9 (6-3), Simi}3,Stepanovi}13(2-1),Adamovi} 3 (2-1), Velisavqevi} 11 (4-3), Markovi}, Luki}, Acalovi}, ]osi} 9, ]iri}, Suba{i} 2,Vidakovi}4(2-0). Ko{arka{ice ^elareva su prekinule niz od ~etiri uzastopna poraza. Me|utim, kako sukrenuleizgledalojeda}edo bodovasti}ite{ko.U16.minutugo{}esuimaleprednostod tri ko{a (22:19), da bi doma}e igra~ice napravile seriju 11:0, stekleprednostidokrajautakmiceganisuispu{tale. V.Vu.

servis gre{ke, pa je prakti~no poklonio gem Argentincu na startu. U nastavku prvog seta DelPotrojeu{aousvojprepoznatqivi ritam i ve} nakon 12 minutaimaoje3:0,uzdvabrejka prednosti. Do kraja prvog dela DelPotrojedobioipreostala tri gema, napravio je jo{ jedan gem i posle samo 25 minuta dobiojeprvisetsaubedqivih6:0. Seriju dobijenih gemova Argentinac je produ`io na osam, pa je uz jo{ jedan napravqen brejkpoveosa2:0udrugomsetu. Teknakontogai36minutaigre Viktor je uspeo da dobije prvi gemname~u,alibilojejasnoda }e te{ko mo}i ozbiqnije da ugroziraspolo`enogprotivnika. Do kraja me~a Del Potro je imao problema sa krvarewem

Osvojiosvegagem: ViktorTroicki

nosa, ali to mu nije smetalo da dobije preostala ~etiri gema i tako lak{e nego {to se o~ekivalopro|eupolufinale.

NIKOLAPEKOVI]IGRASJAJNOUNBALIGI

Balkanskibuldo`er qubimacnavija~a Nikola Pekovi} je, nakonperiodanavikavawa u prvoj sezoni u NBA ligi, kona~no do~ekao {ansu da poka`e navija~ima Minesote sve svoje kvalitete. - Znam {ta mogu. Dobro, mo`da nije realno da svaki dan igram na vrhunskom nivou, ali znam da mogu da pru`am dobre partije. Samo sam ~ekao svoju {ansu - rekao je Pekovi} ameri~kim medijima, a prenosi Mondo. Dopretrinedeqekorpulentni centar je uglavnom sedeo na klupi,alijeume|uvremenu dobio priliku da igra, nakon povreda DarkaMili~i}a,ipostao qubimac navija~a Minesote.Onisuzaveoma kratko vreme smisliliivelikibrojnadimaka za crnogorskog reprezentativca,anajzanimqiviji su „Tiranosaurus Pek” i „Balkanski buldo`er”. Mnogi smatraju da je sada obezbedio mesto u startnoj petorci Timbervulvsa. Svaki put kadaPekovi}postigne ko{ u Target centru u Mineapolisu sa zvu~nika se ~uju taktovi muzike iz filma „Kum”. Pekovi} je protiv [arlota igrao 43 minutaizatovremezabele`io21poeni11skokova. - On je u prethodne dve nedeqe svaku utakmicuodigraonavrhunskom nivou. Radi sve {to je u wegovojmo}idapomogneekipi, agresivan je i borben, a takvi igra~isupotrebnisvakojekipi - pohvalio je Pekovi}a trener MinesoteRikAdelman. Pekovi}u je pro{la sezona bilaprvauNBAligiitadaje imao skroman prose~an u~inak

od5,5poenaitriskokapoutakmici, a bio je rezerva srpskom centruDarkuMili~i}u. -Poku{avaosamda{tovi{e nau~imidanapredujem.Ako`elite da igrate u ovoj ligi, potrebnajesjajnaodbrana.Trudim sedaigram~vrstoidaizbegnem pravqewe glupih faulova - naveojePekovi}. Pona{awem Pekovi}a odu{evqeni su i wegovi saigra~i izMinesote. -Onizgledakaoboracuultimat fajtu. Sjajno igra, bori se za svaku loptu. Znam da nekima takvaigraizgledaru`no,aliza

mene je to fantasti~no - rekao jekrilniigra~MinesoteMartelVebster. Pekovi}jeuposledwihdevet utakmica prose~no bele`io 17,1poeni11,7skokovapoutakmici. Minesota je u dosada{wem toku sezone upisala 14 pobedai16poraza.

FINALNITURNIRKUPARADIVOJAKORA]A

Partizanmt:s–MegaVizura98:69 (16:20,24:14,29:18,29:17) NI[: Hala „^air” gledalaca: 3000, sudije: Gli{i} i Ma`i} (Beograd), Sto{ovi} (Ni{). PARTIZANMTS: Kecman 5, Raduqica 16, Lu~i} 15, Milosavqevi} 4, Kati} 2, Be{ovi} 6, Bo`i} 3, ^akarevi} 8, Yejms 6, Ma~van 11, An|u{i} 11, Bertans 11. MEGAVIZURA: Reqi} 6, Joki} 17, Miqenovi} 19, Cvetkovi} 3, Matovi} 3, Avramovi} 1, Lukovi}, Vujovi}, ^anketin 10, Stankovi}, Maravi} 2, Boji} 8.

Radni~ki–VojvodinaSrbijagas 77:75(26:19,17:22,19:14,15:20) NI[: Hala „^air” gledalaca: 1200, sudije: Vorkapi}, Veskovi} i Milovanovi} (svi Beograd). RADNI^KI: Pavkovi} 5, Sinovec 8, Simon 17, Markovi} 16, Bir~evi} 4, Brati} 6, Vuksanovi}, Marjanovi}, Skot 12, Mijatovi} 6, Stoja~i}, Baki} 3. VOJVODINA SRBIJAGAS: Ku`eta 7, Kesi}, Markovi} 2, Petkovi}, Milo{evi} 16, Stoja~i} 13, Kalini} 5, Buni} 9, \umi}, Dun|erski 12, Zekovi} 7, Vujo{evi} 4.


SPORT

c m y

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM U FINSKOJ

Juniorimazamalo izmaklabronza Juniorskoj reprezentaciji Srbije u ga|awu vazdu{nom pu{kom zamalojeizmaklabronzana medaqa na Evropskom prvenstvu koje se odr`ava u fiskom gradu Vierumekiju. Naime, na{i juniori su upucali 1767 krugova kolikoiUkrajinciiItalijani, ali su imali mawe unutra{wih centara (114) i zauzeli peto mesto od 13 reprezentacija. Itali-

Igor ^otra

janisuse117centarana~etvrto mesto, dok su Ukrajinci sa 123 centrauzelibronzu.ReprezentacijaNema~kejeosvojilazlatosa 1777krugova{tojenovisvetski i evropski juniorski rekord. SrebrojepripaloRusimasa1774 kruga{tojebiodosada{wisvetskiievropskijuniorskirekord, koji su dr`ali Slovaci sa EP u \eru2004. -Ovoje~etvrtiputdajuniori za malo gube evropsku medaqu. U ovom sne`nom danu sre}a nam je

okrenula le|a - rekao je trener reprezentacijeIvanManojlovi}. Pojedina~no nijedan od na{ih junioranijeuspeodaseplasirau finale.Najboqirezultatzabele`io je i najiskusniji u reprezentacijiIgor^otra,kojijebio13. sa591krugom.Samokrugmujenedostajaodoraspucavawazafinale. Naime, pet strelaca sa 592 krugasuraspucavalizadvamesta ufinalu. - Pro{le godine mi je ovaj rezultat biodovoqanzafinale.Dveserijeodpo97 krugova su me „izbacile”izfinala,areprezentacija je ostalabeztrofeja.Dobro sam ga|ao posledwe dve serije, 100 i 99 krugova, ali je bilo kasno - rekao je ^otra. Stefan Aleksandrovskijesa589krugova zauzeo 19, mesto, aGabrijelDautovi}sa587krugova26.pozicijuod54strelca. Danas }e na vatrenu liniju od na{ih takmi~ara iza}i seniori vazdu{nim pi{toqem (Andrija Zlati},DamirMikec,Dimitrije Grgi}), kvalifikacije su u 10 po na{em vremenu, a finale u 13.30 i seniorke pu{kom (Ivana Maksimovi}, Andrea Arasovi}, DraganaTodorovi}),kvalifikacije su u 13.45, a finale u 17,05 sati. G. M.

Odlu~ilaigranamre`i Crvena zvezda - Vojvodina NS seme 3:1 (25:23, 21:25, 25:20, 25:17) BEOGRAD: Hala SC „[umice”, gledalaca 150, sudije: Bjeli}i]uk(Beograd). CRVENA ZVEZDA: Okoli} 4,Peri}3,Stoilovi},Gmitrovi},Koprivica8,Milutinovi} 7,Jakovqevi}12,Miti}5,Petkovi} 23, ]eli} 8, Pucuqevi}, Vuji}(l). VOJVODINA NS SEME: N. ^ubrilo,Martinovi}1,Stefanovi},Mirosavqevi}5,Veselinovi} 11, Ivovi} 9, Vrban 11, Geri}, L. ^ubrilo 1, Mrdak 25, Stankovi},Kapur(l). Odbojka{i Crvene zvezde u plej-of}esaprvepozicijekojususino}izvani~noobezbediliposlesigurnepobedenadprvim pratiocem novosadskom VojvodinomNSseme.Novosa|ani, iako u velikim kadrovskim problemima, nisu prikazali igrukojombimogaodaseozbiqnije uzdrma trenutni lider, pa suzatosamouspelidaosvojepo~asniset. Zvezdajeigralakakoseodwe o~ekivalo.Dobriservisi,apotomisolidnaigranamre`ibilisuglavniadutiBeogra|ana,a uztoimalisuirazigranogDu{anaPetkovi}akojijejo{jednombio~ovekodluke. Sdrugestrane,Novosa|anisu nastupilibezkapitenaAndrije Geri}a,silomprilikamoraoje daigrarovitiMarkoIvovi},a ve}du`esucrveno-belili{eni pomo}iimladogitalentovanog prima~a servisa Milana Kati-

Va`anjeiutisak sam da ambicije ne mawkaju u na{emtaboruiakojesvenastrani doma}ina. Imamo kvalitet i uz odre|enu dozu inata mo`emo da odigramokvalitetnepartijeipoka`emoseupravomsvetlu-rekao jedirektorklubaDarkoJevti}. Vojvodinajestartovalauovom reprezentativnom takmi~ewu od 3.kola i u dvome~u sa belgijskim JunajtedTongerenombilajeuspe{nija.Motorjestartovaood2.kola,savladanajenajpreBesaFami-

Darko Jevti}, \or|e ]irkovi} i Nenad Radosavqevi}

gramo u Zaporo`ju. Ovoga puta prevangulajeekonomija.Naorganizaciju revan{a u Novom Sadu potro{ilibismoskorodvomese~ni buxet kluba, a kako nismo na{lidodatneizvoreprihodabili smo prinu|eni na ovaj nepopularan korak.Uprkos tome, siguran

qa(35:19,44:22),au3.kolu,nakon dvaremija,zahvaquju}iboqojgol razlici (vi{e golova u gostima) eliminisan je gradski rival ZTR Zaporo`je(25:25,31:31).Novosadskicrveno-belisuusjajnojseriji,bezporazasuuligi,auo~iputa uUkrajinubezproblemasusavla-

Parovi 4. kola KPK-a MotorZNTUZAS(Ukrajina)-Vojvodina(Srbija) EnergijaPanduri(Rumunija)-Benfika(Portugal)(27:33-prvi me~) Me{kovBrest(Belorusija)-Lugi([vedska) Gumersbah(Nema~ka)-OIFArendal(Norve{ka) (40:27) Arhus(Danska)-Ceqe(Slovenija) (22:23) KahaBMAragon([panija)-Pore~(Hrvatska) (28:24) BernMuri([vajcarska)-Kaustik(Rusija) (26:25) FTCPler(Ma|arska)-Flensburg(Nema~ka) (26:32) Revan{susretinaprogramusu18.i19.februara.

19

VINER [TEDI[E MU[KA SUPER LIGA

KUP POBEDNIKA KUPOVA: VOJVODINA U UKRAJINI

Rukometa{i  novosadske Vojvodine danas i u nedequ, u ukrajinskom Zaporo`ju, odigra}e dvome~ 4.kola Kupa pobednika kupova s doma}om ekipom MotorZNTUZAS.UpravaNovosa|ana, zbog nedostatka para a da ne bi ugrozili stabilnost kluba, odlu~ila je da se obe utakmice igrajuuUkrajini. - Veoma mi je `ao i nelagodno zbogodlukedaobeutakmiceodi-

subota18.februar2012.

dailiPKB(32:27)uBeogradu.Motora je tako|e drugoplasirani u ukrajinskom prvenstvu, a uo~i dvome~a sa Vojvodinom sru{ili su lidera {ampionata Dinamo iz Poltave na wihovom terenu (24:23). - Informacije o rivalu smo uspeli da sakupimo na vreme. Imaju ~etiri ruska internacionalcaiistotolikoreprezentativacasvojezemqeiklasi~nisu predstavnik ruske {kole ruko-

Foto:F.Baki}

meta.Imajubrzogsredwegbekai dva sjajana krila, @ukova i Sjemina.Igrajuvisokuzonu6-0po{to imaju ~etiri dvometra{a. Ne snalaze se najboqe kada protivnikigrazonu3-2-1,kojumiu ovom dvome~u nismo u mogu}nostidaigramo.Nemo`emodara~unamonaBranislavaRadi{i}a iNevenaStjepanovi}a,aliuprkostomeo~ekujemdamomciulepom svetlu predstave srpski rukomet. Govoriti o eventualnom prolazu me|u osam najboqih  je nezahvalno,jertobilopravo~udo, ali na megdan Ukrajincima svakakoneidemosabelomzastavom - kazao je trener mr \or|e ]irkovi}. Prvi me~ igra se ve~eras u GradskojdvoraniuZaporo`jusa po~etkomu17~asova,arevan{je u nedequ od 16 ~asova. Pravdu u Zaporo`ju deli}e bra}a Emil i ErnestAgaki{i(Azerbejxan). I. Grubor

Milija Mrdak protiv dvojnog bloka

}a. Gostuju}i trener Salati} me~jepo~eosaStankovi}emna poziciji prima~a (Ivovi} je bio na klupi), ali je, ipak, poslegubitkaprvogsetamoraoda uvedesvogprvogprima~a.Teku drugom periodu je Vojvodina,

Foto:F.Baki}

predvo|ena Milijom Mrdakom, uspela da prika`e deo svoje igre, ali je to, ispostavilo se, bilokratkogdaha. Zvezda je posle izjedna~ewa preokrenula stvari u svoju korist i posle ~vr{}e igre na

mre`i, boqeg servisa i boqeg prijemajezdilakapobedi.Uzavr{nicama setova kumovale su Beogra|anima i neobja{wive gre{kerivalakoji}eupostsezonsko doigravawe sa druge pozicije. M. Risti}

JUGOVI] UNIMET DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

Ka}animabodovi neophodni Prvo ovosezonsko iznena|ewe priredili su mladi rukometa{i Jugovi} Unimeta savladav{iuBeograduCrvenuzvezdu (26:23)kojajetadabilapoja~ana sa prekaqenim borcima, povratnicima iz inostranstva. Spletom raznih okolnosti iz Zvezdejeoti{lave}inatihrukometa{a, tako da Beogra|ani ve~eras u Ka} sti`u u potpuno promewenomsastavu. -Crvenazvezdadolaziuizmewenom sastavu u odnosu na jesenaskadasmojojnaneliporaz,a koji je bio inicijalna kapisla za probleme koji su kasnije zadesili beogradski kolektiv. Ve~erasnamugostesti`eekipa s mladim juniorskim i kadetskim reprezentativcima `eqnim dokazivawa.Sigurno je da ne}edo}isbelomzastavomida se ne}e braniti, ve}e }e momci dati sve od sebe da se doka`u i poku{aju da se revan{iraju za poraz na wihovom terenu. Imaju}i u vidu da su to igra~i na{ihgodina,trebao~ekivatida }e to biti lepa i uzbudqiva utakmica,gdebitrebalodado|e do izra`aja srpska rukometnamladost-uveravauzdanicai jedan od najpouzdanijih igra~a nebeskoplavih Branko Kankara{. Prili~no lo{e ste po~eli drugideosezone.Kolikovamje desetodnevna pauza prijala da zbijeteredoveidasepregrupi{ete? - U prva tri kola pretrpeli smo poraze, gde nas je najvi{e zabolelo gubqewe bodova od @elezni~ara iz Ni{a na na{em terenu. Protiv Vojvodine i Partizana i{li smo da se nadigravamo, predstavili smo seulepomsvetluitomprilikom smo pokazali da na{ tim ima potencijala i da su mladi igra~i,kao{tosuCrnoglavac

Branko Kankara{

i Ili}, uspe{no zamenili povre|ene Jo{i}a i Vugdragovi}a.Desetodnevnupauzusmo,nadamse,iskoristilinanajboqi na~in.Istina,zbogpovredanismo bili kompletni, ali mi ostali smo radili maksimalnom snagom i nadam se da }emo predna{imnavija~imapobeditiZvezdu. Utakmicu s Ni{lijama navija~isunapustilirazo~arani?

Foto:N.Stojanovi}

-Spunimpravom,aliznajuoni da smo mi tada bili prili~no oslabqeniiimajurazumevaweza na{eoscilacijekojesuposledica mladosti i neiskustva. Zato ihpozivamdado|uidadajupodr{kuna{immladimrukometa{ama.Pobedanamjeneophodna-rekao je jedan od najboqih igra~a Jugovi}aBrankoKankara{. Utakmicaseigrave~erasu19 ~asovauHramu. J. Gali}

MLADOST TSK BEZ DVOJICE NAJBOQIH

Oti{liGruji~i}iVrawe{evi} Pripremerukometa{aMladostTSKizBa~kog JarkazanastavaktrkeuPrvojligi,podvo|stvom treneraGoranaKurte{a,u{lesuuzavr{nufazu. Jara~anisuostalibezdvojicenajboqihigra~aiz jesewegdelasezone,po{tosuklupskebojepromenilikapitenNenadGruji~i}(28)igolmanUro{ Vrawe{evi} (22). Odli~ni bek i prvi strelac

NenadGruji~i}poja~aojeVrbasKarneks,dokse Uro{Vrawe{evi}otisnuoprekoDrine,poja~ao jepremijerliga{aPrijedor.Jara~anisuakcenat stavili na igra~e iz omladinskog pogona po{to zbog reorganizacije nema ispadawa iz prvoliga{kogdru{tva.Kapitenskutrakuunastvakusezoe nosi}epivotmenMilanOkuka. M. Men.


20

subota18.februar2012.

S PORT VOJVODINAIZME\UBEOGRADAIBAWICE

KAJAKA[KAREPREZENTACIJASEVRATILAIZTURSKE

Inavodi inasuvom ujakomtempu

NikolinaiOliveraMoldovan, Antonija Panda i Antonija Na|, ~lanice olimpijskog ~etverca, i olimpijski kandidati Marta TiboriRenataKubik,kaoisprinteriDraganZori}iOgwenFilipovi}vratilisusesatronedeqnih pripremaizturskogletovali{ta Antalija. - Odra|enim pripremama smo prili~nozadovoqnijersmood20 danaveslali15.Inasjemalozahvatilolo{evremekojejezadesi-

laganijim tempom sa veslawem od 10-12kilometara. Na suvom jedan dan je bila teretana, a drugi dan tr~awe.Sveusvemusamzadovoqna,naradilismoselepo.Koncentracijajeidaqemaksimalnakaoi voqa.Aizdravqenasjeposlu`ilo. Prviputnajednimpripremama kajaka{ka reprezentacija je bila kompletna. -Ovogaputasmoprviputli~ili na reprezentaciju jer su svi

Zajedni~kisnimakreprezentativacaistru~nog{tabauAntaliji

loceluEvropuutomperiodu.Prvihpetdanapadalajejakaki{ai bilo je nemogu}e iza}i na vodu. Sre}omtovremesmoiskoristili naergometrima.Poslesmotr~ali natrakamajakeintervalnedeoniceinakrajudananasje~ekaoveoma obiman rad u teretani - rekla je,popovratkuspriprema,zasajt KKSS najmla|a kajaka{ka olimpijkaNikolinaMoldovan. Izadevojkajekontinuitetrada, ra~unaju}i pripreme obavqene proteklojgodinikojesusprovedenenaTari,KipruiSloveniji. -Nastavilismotemposaprethodnihpriprema(triputadnevno imalitrening).Kadsevremeprolep{alo dva puta dnevno smo veslali, jedan intezivni trening najmawe15kilometara,adrugisa

olimpijci, kao i onih sedam koje tek~ekaostvarivawenorme,bili naokupu.Poredtritrenera,prvi putsusnamabilifizioterapeut ipsiholog.Pravitim. Antalijauovodobagodinevrvi odsportistaizinostranstva. -Bilojemnogofudbalskih,ali i kajaka{kih ekipa na pripremama.SanamasubiliBugariiRumuni, a kad smo odlazili stizali su Ma|ariiturskareprecentacija. Slededvenedeqepauzeiradau zemqi,apotomponovoodlaziteu Tursku. -Radi}emoidaqepunomparom, nema odmora. Vesla}emo jednom dnevno na ergometru, popodne tr~aweinakrajuteretana-otkrila jedeopripremaNikolinaMoldovan. J.G.

VITALIJKLI^KOVE^ERASBRANIVBCTRON

^isorapreti {ampionu

Ve~eras}edrVitalij Kli~ko braniti naslov najboqeg u profesionalnomboksu,unajte`oj kategoriji. Na drugoj strani ringa,uOlimpijskojhaliuMinhenu, staja}e Britanac Derek ^isora, kojiima28godinai~aktrinaest letajemla|iod{ampiona.Dakle,

gonga krenuti ka meni. Me|utim, imam posebnu taktiku za takve borce. Dr`a}u ga na distanci i polakoskupqatipoene.Izuzetno samspreman,jeruringnikadanisamu{aonespreman.Akoseuka`e prilika za nokaut, naravno da }u je iskoristiti. Boksujem na svom terenuito}ebitimotivvi{e.

VitalijKli~kobranititulu

bi}etoistinskispektakluringu, barem kad se u obzir uzmu izjave izaziva~a, koji opasno preti starijemodbra}eKli~ko.Interesovawezaovajme~jeveliko,avaqa ista}i da Vitalij ve} godinama vladauovojverziji.Naravno,qubiteqiplemeniteve{tineo~ekujudaizaziva~budeboqiodnajboqeg,alitakojebilove}mnogoputadosada.Pretwesustizale,Vitalijnijeobra}aopa`wunawihi ti hvalisavci nisu uspeli skoro nidagadotaknu.Jedanpojedannapu{talisuringpognuteglave. Ina~e,{ampionjeveomaiskusan, i u amaterskoj konkurenciji jevladaome|umagi~nimkonopcima, a u prfesionalnoj karijeri imaoje45borbi,od~ega43pobede (40prekidom)idvaporaza,tako|e prekidom. -Nekamojprotivnikpreti-rekaojeKli~ko.-Istina,mla|ije dostaodmene,aliini`ipetnaestak centimetara. Sna`an je i svestansamda}eodprvogudarca

Sna`ni Britanac (na listi izaziva~a nalazi se na ~etrnaestoj poziciji) i nije ba{ mnogo iskusan borac, ali uzda se u sna`anudarac.Ostvariojepetnaest pobeda, od ~ega devet pre isteka borbe,ado`iveojedvaporaza. -Dobrosamsnimiona~inborbe mogrivala-naglasioje^isora.Uve`bavaosamtaktikunasparinzimaiverujemdamogudapobedim Kli~ka, koji je ve} za{ao u petu deceniju `ivota. Vreme je da mu nekooduzmepojasiverujemda}u to biti ja. Mnogo sam se spremao zaovajme~,kojijeizuzetnoizazovanzamene.Samopouzdawemine mawkaiube|ensamda}ugapo~istitisringa. Ina~e,me~}edirektnoprenostitiTVB92oko23~asa,astru~ni konsultant bi}e na{ najboqi profesionalnibokserNenadBorov~anin, evropski {ampion u VBOverzijiute{kojkategoriji. Onje,ina~e,dobarprijateqsbra}omKli~kom. M.Pavlovi}

dnevnik

Praviizazovitekslede Mada rezultat to ne govori (13:6), Vojvodina je sa Beogradom u Novom Sadu u okviru drugog kola Prve A lige za vaterpoliste odigrala zanimqiv me~. Pobeda je pobeda, ali ono {to treba da brine doma}i tim jeprevi{eneiskori{}enihprilika,{to}esvakamaloja~aekipa od Beograda znati da kazni. Slede}enedeqeNovosa|aneo~ekujudvajakarivala,usreduCrvena zvezda u odlo`enom me~u prvog kola dr`avnog prvenstva, ausubotuMladostizZagrebau okviru posledweg kola Lige {ampiona. - Jo{ na po~etku sezone sam rekaoda}ena{iduelisBeogradombitiveomazanimqivi.Toje ekipa koja ne odstupa od svog koncepta igre. Nisam o~ekivao lakuutakmicu,~aksamseiiznenadio kada smo je prelagano otvorili,aliondasmodozvolilidanamsedesenekestvarikojenebismeledanamsede{avaju. Izgleda da neke stvari koje radimonatreninzimajo{uvekne sprovodimo na utakmicama i to }emo morati da analiziramo i ispravimo.Ovapobedanamjeva`nazaplasmanive}seokre}emo novim izazovima - rekao je trenerVojvodineDejanStanojevi}. Osim izdawem svojih pulena, Stanojevi}nijebiozadovoqani nekim sudijskim odlukama, pa je zbog prigovora zaradio i `uti karton. -Nekestvariiodlukemiupo~etku nisu bile ba{ jasne, ali posle kada sam malo razmislio

mo`dasumiijasne.Da je bilo situacija kada mo`e da se razmi{qa da li je ne{to moglo bitidosu|enonajedan ilidrugina~in-jeste, aliuovomtrenutkusu|ewe ne bih vi{e komentarisao. Vojvodina danas igraprvenstvenuutakmicu u Beogradu, a u sredu i subotu u Novi Sadsti`uCrvenazvezdaiMladost. -^iwenicajedasmo propustili previ{e prilikaume~usaBeo- gradom,ajdejedanpeterac, ali tri, to je u utakmicamakadaselomirezultatprostonedopustivo.Zatimtoliko ~istih kontranapadaitonepetna{est, negotrinadvaidvana jedan! U ozbiqnijim i rezultatskineizvesnijim me~evima te{ko je da se ekipa vrati kada tolikoprilikapropusti. U narednom me~u imamo priliku da to ispravimo - rekao je DetaqsutakmiceVojvodina–Beograd Stanojevi}. Prvotimac Vojvodine Marko bra uvertira za derbi sa Zvezdu, Matovi} smatra da je mo`da nealisre}omimamojo{jednuutak{toslabijapartijauduelusBemicupretesaBawicom.Trudi}eogradom rezultat napornih primosedaprotivbawiceodigramo boqe i {to spremniji do~ekamo prema. -Izanasjete`akperiodradai Zvezdu-ka`eMatovi}. samimtimnasjemalosustigaoi ZvezdajeuderbijuPartizanu umor,pavaqdazatonismouspeli pru`ila`estokotpor. da realizujemo neke stopostotne -Jeste,alitonemorani{ta {anse.Ovojetrebalodabudedo- da zna~i. I mi smo na po~etku

Foto:F.Baki}

sezone u Kupu pru`ili `estok otporPartizanu,{tonezna~i da }emo zbog toga savladati Zvezdu ili obrnuto. Da prvo trijumfujemonaBawici,aonda }emo o Zvezdi - napomenuo je Matovi}. UtakmicaBawica-Vojvodina po~iweu19~asova. G.Malenovi}

VRBASDOMA]INNAJTALENTOVANIJIMKUGLA[IMA

Podmladaknaokupu Kandidati za juniorske, kadetske i pionirske selekcije Srbije su u Vrbasu na  pripremamaza{ampionatsvetaikadetski ipionirskipojedina~niSvetski kup,~iji}edoma}inbitinema~ki gradBaucenod18.do26.maja. Za `enske selekcije zadu`eni su selektori Julijana Vukadinovi}iQubomir[tetin,dokomu{komdeleureprezentacijebrinu Vojko Pavlovi} i Dragan Fatovi}. -OkupilismouVrbasu28mladih kugla{a i kugla{ica - ka`e selektor juniora Vojko Pavlovi}.-Me|uwimaimaonihkojisu ve} osvajali i najsjajnije svetske medaqe, ali i takmi~ara koji su prviputnaovakvimpripremama. Oniimajuodkogadau~e,pajeisa te strane  velika korist od ovih priprema. Za juniorske, kadetske i pionirske selekcije za SP konkurisa}e: Isidora [ibul (Vojvodina, Ba~ko Gradi{te), Livia Santo (Pionir), Jasmina A|elkovi} (Ada kompjuters), Marijana Oros (Radni~ki,N.Sad),KsenijaMilosav (SPC Vojvodina), Ana Marton(TozaMarkovi},Kikinda),Jelena Popov (Banat, Zrewanin), Maja \uki} (Radni~ki, NS), Milana Pavlic (Kozolg), Nina Ka-

Bala`Kova~(E{|egBa~kaTopola)

}anski i Hermina Luka~ (Vojvodina,Ba~koGradi{te),VawaTatalovi}(Adakompjuters),Olivera^iko{(Banat)iKrstinaQubenkovi} (Kolubara), Dalibor Popov, Slobodan Simonovi} (obojica Banat), Milo{ Simijonovi} (Ni{ put), Mihaq Na|

(Spartak, Debeqa~a), Radovan Vlajkov (Banat), Bala` Kova~ (E|{eg, Ba~ka Topola), Robert Erwe{i(Segedin),IgorKova~i} (CrvenazvezdaBNBos),Milorad Vojnovi}(Senta),NorbertErwe{i(Jedinstvo),AlenKujunxi}(C. zvezda BN Bos), Tibor Kere{i i

Bo`idar Juri{i} (obojica Kristal,Zrewanin)iAndrejMilutinovi}(Ni{Put). Napro{lom[ampionatusveta zajunioreuRijeci2010.Srbijaje osvojiladvazlata,srebroibronzu. [ampion sveta je postala mu{ka juniorska reprezentacija u kojojsubiliRobertErwe{i,Milo{ Simijonovi} , Vilmo{ Zavarko, Slobodan Simonovi}, DaliborPopov,AleksandarMilinkovi},NorbertMesaro{iRadovanVlajkov.Titulomsuseokitili i Vilmo{ Zavarko i Robert Erwe{iutandemima,dokjeuovoj disciplinisrebrousrpskomfinalupripaloAleksandruMilinkovi}u i Milo{u Simijonovi}u. Bronzu je osvojila Jelena Petrovi} u sprintu. Juniorska `enska reprezentacijajetako|ebilavisokoplasirana–peta.Naprvom pojedina~nom pionirskom i sedmomkadetskomSvetskomkupu, tako|euRijeci,srpskipodmladak je osvjio zlato i tri srebra. Kadetskim pojedina~nim zlatom okitioseRobertErwe{i,doksu upionirskojkonkurencijiosvojenatrisrebra:MarkoAnti}-pojedina~no, Milana Pavlic – pojedna~noiHarminaLuka~iMarkoAnti}-miksparovi.Srbijaje bila najboqa nacija kod kadeta i drugakodpionira.

SMEDEREVCI OSTALI BEZ KUGLANE: Smedersvkikugla{i,kojive}godinama~ekajunovukuglanu, ostalisuibezstare,jedineuovomgradu.Podteretom velikog snega sru{io se deo krova i pri~inio veliku materijalnu{tetu.Nasre}u,nikonijestradao.Samo nekoliko sati pre toga u woj su trenirale kugla{ice smederevskebolniceikugla{iSmedereva. -Naovukuglanu,skorosvakodnevnosudolazili,uz prvotimceSmedereva,ikugla{iizmnogihradnihorganizacijaiustanova.Danevoqabudeve}akrovseobru{ioba{odpolovinestazekaopremi,semaforui ma{inamazapodizawe~uweva.[tetajevelikaivi{e nemamogdedatreniramo–rekaojesekretarKKSmederevoBo`idarMilojkovi}. Sobziromnavremenskeneprilikeite{kuekonomskusituaciju,pitawejedali}ese(ikada)uop{teipo~eti sa sanacijom stare kuglane. Ve} nekoliko godina kugla{i o~ekuju novi krov nad glavom, ali su do sada privedenikrajusamogra|evinskiradovi. Kugla{kiklubRadnik,kojijekasnijedobioimeSmederevo,osnovanje1959.iimaojejednustazusabetonskompodlogomaigralosedrvenimkuglama.Klubsenikadanijeugasioikugla{iSmederevasubele`ilidobre rezultate. Trenutno Smederevo je deveto u Prvoj ligiSrbije–Centar.


odmor

c m y

dnevnik

subota18.februar2012.

21

ФЕБРУАР – МЕСЕЦ КАРНЕВАЛА

Шарено слављење живота

К

арневали широм Јужне Америке и Западне Европе,шарени костими, музика, безбрижност,згодне жене и весели музичари врелим ритмовима и плесом терају зиму и најављују долазак пролећа. Од Уругваја и Бразила, преко Њу Ореланса и Тринидада, све до Венеције и далматинских градова, фебруар је месец резервисан је за карневале који су од давнина служили да

се народ “мало”опусти пред почетак поста.Неки од најпознатијих карневала,као они у Рио де Жанеиру или Монтевидеу за већину овдашњег становништва прилично пуно коштају, па спадају у категорију “путовање живота”,док је краневал у Венецији много приступачнији.У сваком случају, добра страна карневала је то што углавном трају по више седмица или дана, те не морате фиксирати одлазак, а њихова весела атмосфера и

Жанеиру. На улицама Монтевидеа осим у музици и игри можете уживати и у разним представама уличних уметника, свирача, плесача и комедијаша. Све је, ипак, незамисливо без ритмова самбе,румбе,танга, али пре свега традиционалне кандомбе музике,мешавине афричких ритмова који се рађају из музике бубњева уз шарене костиме свирача и магичнан плес прелепих,оскудно одевних

играчица. Врхунски доживљај је највећа карневалска парада, „Љамадас„, у уругвајској престоници, када се одржава и плесно такмичење на којем Уругвајке, показују све своје плесне вештине и дражи. И овде, као и у суседном Бразилу, карневал је у рангу националног славља те припреме трају читаве године.Још од 1750.године када је први пут одржан, Монтевидео сваке године све више улаже у карневал, како би током 40 дана постао велика шарена позорница и место најбоље забаве на планети.

У част самбе Много краћи али експлозивнији и популарнији

од карневала у Монтевиду је онај у Рио де Жанеиру. Фешта самбе почиње у петак пред почетак поста и траје до среде. За то време улице града од седам милиона становника као у трансу плешу самбу, док специјалним Смабадромом протичу реке и реке ко��тимираних играча разних школа самбе из целог Бразила. Магична сценографија, маштовитост костима,нестварна и ватрна лепота краљица самбе које у Бразилу имају апослутно заслужен статус звезда, више су и него довољан разлог да барем једном у животу остите праву карневласку атмосферу. Иако су понуде у туристичким агенцијама за ове дестинације ретке и прилично скупе одлазка на њих уз добру организацију и планирање није немогућ и недостижан.Авионске карте прилично су скупе и у зависности од града из ког се полеће и града у који се иде, као и

сезоне, могу се кретати од 1.200, па чак и до 1.900евра,док је сам боравак у градовима Јужне Америке,условно речено,јефтин те се за цену од 50 евра и више може наћи пристојан смештај.Пре одласка у ове земље, да се уместо са лепим успомена не вратите без новца и драгоцености, неопходно је да се добро распитати о безбедности и да пратите упутства јер је стопа криминала, поготово у Рио де Жанеиру,веома висока.

Слатки живот испод маске Ближи,јефтинији, али не и мање интригантан и раскошан од оних јужноамеричих, јесте карневал у Венецији.Ове године почео је 11, а завршава се 21.фебруара. За четвородневни аранжман аутобусом требало је издвојити између 120 и 160 евра по особи. Поред цркава, музеја, галерија, вожње гондолом и уживања у живописним фасадама Венеције, обавезно обиђите и радње с маскама, симболом овог града. Млечани с маскама на лицу током карневала славили судолазак пролећа,али и у другим периодима у години, осим за време великих религијских празника. Носиле су се на службеним банкетима, на дворским забавама, у коцкарницама, често и на улици,а понекад и при посети самостанима. Разлози за ношење маски били су бројни,често на ивици закона, јер су људи крили идентитет од оних код којих су се задужили или од супружника својих љубавника. Са Наполеоновим освајањем овог прелепог града раскош маскирања почела полако да умире, да би потпуно нестала почетком 20. века, кад је фашистички диктатор Мусолини забранио употребу ма-

могућност да под маском проживите бајку бар на тренутак је успомена која остаје за цео живот.

Четрдесет дана уругвајског карневала Заједничка црта свих светковина као и карневала је слободније и опуштеније понашање које су сви слојеви широм Јужне Америке и Западне Европе прихватили, те данас представљају врхунске туритичке дестинације и доживљаје које туристи понесу са собом.И док неки сматрају да је 40дана превише за све,а поготово за карневал,Уругвајци ових дана доказују управо супротно.Карневал у Монтевидеу најдужи је на свету,а судећи према сликама које обилазе свет, полако али сигурно краде титулу “најкраневала”оном у Рио де

П

С

нежно невреме није утицало на туристе из Србије да отказују планирана путовања у домаће или европске ски центре,а није смањило ни број долазака страних туриста у земљу, рекли су Тањугу представници туристичких агенција и организација. Представник агенције Аргус турс Александар Вучковић је казао да није било отказивања аранжмана, као и да су сва путовања у зимске центре у регону ишла по плану. -Није било никаквих проблема ни са превозом,упркос великом снегу рекао је Вучковић додавши да су успешно реализовани и индивидуални програми за Тару и Златибор. Представница за односе са јавношћу агенције Контики Данијела Пушара нагласила је да нема пада продаје аранжмана. -Путници нису отказали ни један арамжман, а ни агенција није померала термине полазака -навела је Пушара и додала да је снег је посебно обрадовао скијаше тако да продаја аранжмана у ски центрима у земљи и иностранству добро иде. -Продаја сјајно иде,у јеку је зимска сезона,а већ су почела интересовања и уплате за предстојећу летњу сезону -додала је Данијела Пушара. Слична ситуација је и у туристиццкој агенцији Одеон,а према маркетинг менаџеру Мирославу Пачићу, до сада није било отказаних путовања. - Група туриста се пре два дана вратила из Бугарске и њихов утисак је да је све много проходније него што су очекивали‘’,казао је Пачић. Он је навео да у агенцији прате ситуацију,а партнери их свако јутро обавештавају какво је стање да би знали како да се организују када је реч о путовањима.

Странцима изгледа не смета снег у Београду, али и у осталим дестинацијама у Србији. Маркетинг менаџер агенције Глоб Метрополитен Турс Тијана Маљковић казала је да до сада није било отказивања долазака туриста. Туристи који долазе у Србију само су се распитивали могу ли уместо својим превозом,да користе превоз аутобусом који им је сигурнији,појаснила је Маљковић и додала да је једнако интересовање као и до сада и за главни град и за остале дестинације у земљи. То је потврдио и

директор Туристичке организације Београда Дејан Веселинов,који је рекао да за сада нема информација да је смањен број долазака гостију у главни град због временских неприлика. -Највећи број људи који су се одлучили да дођу,већ су раније резервисали хотеле,авионске карте и организовали долазак у Београд -навео је Веселинов. По Веселинову они туристи који су планирали да дођу,вероватно су и дошли.Можда је само мали број њих отказао долазак због временских услова, навео је Веселинов и додао да уколико је неко имао разлога да допутује и за то одвојио новац,он ће и доћи.Према његвим речима, фебруар иначе није толико атрактиван што се тиче долазака туриста у Србију и Београд,али су и даље веома популарни доласци на викенд.

ОД 23. ДО 26. ФЕБРУАРА У БЕОГРАДУ

Весела забава пред ускршњи пост

орекло речи карневал везује се за прописе хришћанске цркве која је одредила да седмица пред почетак великог ускршењг поста буде посна,односно без меса.Та недељаје на латинском названа dominicacarnis privii (недеља без меса),а народ ју је поједностављено назвао карневал, месопуст, у овим крајевима и покладе.По другој теорији, реч је настала од назива carrusnavalis,који је означавао бродове на точковима који су учествовали у поворкама у 14.и 15.веку у Италији,иако трагова о описаним објектима налазимо још код прослава у част египатске богиње Изиде, као и приликом разузданих римских Сатурналија.У 15.веку пост се у најширим круговима замењује супротним навикама, прекомерним уживањем у јелу и пићу, као и разузданим забавама под маскама,испод којих је све дозвољено.Назив карневал ширио се из Италије целом Европом,касније и ван ње.Занимљива је чињеница да, иако се црква на западу жестоко

Успешна сезона упркос снегу

противила главним обележјима карневала,распојасаности и претеривањем,никада се није трудила да их забрани,већ се на то гледало као на “повлађивање”нижим слојевима и допуштање да бар на кратко буду “неко други”.

ске.Карневал је оживео 1979.године, кад је постао једна од светски најпознатијих екстравагантних барокних забава.Данас се венецијански карневал састоји од разних маскираних поворки улицама и трговима пешке, каналима у гондолама,а приређују се и раскошни балови,од којих је најзначајнији Дуждев бал и који се увек одржава у другој палати.Улазница за њега је 200 евра, уз обавезан бароки костим и маску који не коштају мање 1.000евра. И док је за неке карневал догађај који се догађа сваке године,за друге је он догађај који се дешава једном у животу. Музика, плес, маске, прелеп су искорак из свакодневице у једна другачији и шаренији свет.Уколико сте овеSгодине закаснили на карневал, није никад касно да почнете да се припремате за наредни. Весна Вукојев

Сајмови туризма, вина и хотелијерске опреме М

еђународни сајмови туризма,вина и хотелијерске и угоститељске опреме биће одржани истовремено од 23.до 26.фебруара на Београдском сајму. Међународни сајам туризма ће окупити 880излагацца из 46земаља,а ове године први пут ће учествовати и Немачка, Чешка и Израел. Земља партнер овогодишњег сајма је Турска, која заузима седмо место на листи туристичких сила света,а прошле године ову земљу је посетило 31,5милиона туриста.Сајма вина “BeoWineFair”, окупиће више од 120 излагача из земље и иностранства, који ће представити 300винских етикета и богату понуду орпеме за винарије,винске подруме и винотеке. На сајму ће учествовати произвођачи и дистрибутери вина из Италије, Француске, Словеније, Бугарске, Хрватске,Македоније и први пут винарије из Грчке и дистибутери вина из Мађарске.Током сајма биће организован и ‘’Челенџ куп‘’ на коме ће посебан

жири изабрати најбоља вина у шест категорија. Осми пут биће одржан и сајам “HORECA”-опреме за хотеле и угоститељске објекте, који ће бити употпуњен бројним пратећим садржајима, презентацијама, разговорима, стручним предавањима и разменом искуства.У излагачком делу сајма посетиоци ће моћи да виде опрему за кухиње, ресторане, барове, хотеле, расвету, сигурносне и резервационе системе,постељину,опрему за чишћење, пекаски и посластичарски програм... Државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја Горан Петковић је казао да ће ове године бити одржан и мини сајам сувенира на коме ће бити 64излагача.Посебно је значајна међународна конференција о Одрживом развоју у руралном туризму,која у госте доводи генералног секретара Светске туристичке организаци��е Талеба Рифаја, казао је Петковић и додао да ће Рифај отворити и сам Сајам туризма.


22

kultura

subota18.februar2012.

МАТИЦАСРПСКАУСРЕДИШТУИНТЕРЕСОВАЊАЗАПАДНИХНАУЧНИКА НАНАУЧНОМСКУПУУБУДИМПЕШТИ

Изградњакултурних нација УБудимпешти,наЦентралноевропском универзитету, 15. и 16. фебруара (на дан оснивања Матицесрпске)одржанјемеђународни научни скуп Building cultural nations: The matica and equivalent intermediary structures in Europe (Изградња културних нација: Матица и еквивалентне

структуре у Европи). Организатори: SPIN - Dutch National Research Institute for Cultural History, University of Amsterdam (Холандија), NIS E - National movmentsandintermediaryStructures in Europe,Antwerp (Белгија) и CEU - Central European University, Budapest (Мађарска), истакли су да „никада до сада матица није анализирана на европскомнивоунатакосвеобухватан,упоредниначин”каотоком овог дводневног скупа. У средишту интересовања је била Матицасрпска,основана1826. у Пешти,којајебилаузордругим словенскимнародима.Поузору, нанајстаријусрпскукултурнуи научнуинституцијуоснованесу: Матицачешка1831.године,Матицаилирска1842.(којаје1874. преименована у Матицу хрват-

ску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица халичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849;МатицадалматинскауЗадру1861;Матицасловачка1863; Матице словеначка 1864; Матицаопавска1877.иМатицаутешинскојкнежевини1898.(изкојихје1968.насталаМатицашле-

ска); Матица пољска у Лавову (1882); Матица школска у тешинскојкнежевини1885;Мати-

себно о њиховом доприносу у процесуобликовањанацијакоји сеодвијаоуЕвропиуXIXвеку. Кроз компаративни приступ организатори су настојали да нагласе транснационални аспекат унастанкуиделовањуовихорганизација, и да установе платформузадаљаистраживања.Једанодзакључакаједамоделдруштвеногсамоорганизовањауобластикултуреинауке,којијеразвијан уоквируматица,можебити примењен на ширем европском простору, у склопу развоја цивилног друштваинастојањадасе кроздоброчинстваираду јавном интересу, обезбеде стабилни извори финансирања и нормално функционисањеинституција,у периоду економске кризеречено је у саопштењу Матицесрпске. У раду је учествовало тридесетак научника и стручњака из 16 замаља. Међу учесницима скупа били су професори и истраживачи са универзитета и научних институција из Амстердама (Холандија); Лувена, Гента и Антверпена (Белгија); Болоње и Фиренце (Италија); Даблина (Ирска); Монпељеа и Тура (Француска); Прага (Чешка); Велса (Велика Британија); Кемница (Немачка); Вар-

Изложбакапиталнихиздања Матицасрпскајеприредилапромотивнуизложбууоквирукоје супредстављенењененајзначајнијеактивностиуобластикултуре инауке,каоинајновија,капиталнаиздања.Основнеинформације оинституцијибилесудоступнеучесницимаскупауформибанераидругогпромотивногматеријалакојијеприпремљеннашест језика. цашколскауВаршави1905;МатицабугарскауЦариграду1909. иноваМатицабугарска1989. Циљскупајебиодасенаједномместу,крозпредавањаидискусије обједине сазнања о пореклу, настанку, идејама, циљевимаипраксиовихинституција, о међусобним утицајима, и по-

шаве (Пољска); Лавова (Украјина); Братиславе (Словачка); Љубљане (Словенија) и Будимпеште (Мађарска). Част да својим излагањем отвори скуп припала јегенералномсекретаруМатице српске, проф. др Душану Николићу, као представнику најстаријеМатице.

dnevnik ПРИЗНАЊЕЗАДОПРИНОСРАЗВОЈУПОЗОРИШНЕУМЕТНОСТИ

ЂузиСтојиљковићу Статуета„ЈоакимВујић” Глумцу ВластимируЂузиСтојиљковићу, поводом обележавања 15. фебруара, Дана крагујевачког театра и најстаријег српског позоришта, у Крагујевцу је урученаСтатуеата„ЈоакимВујић„ за изузетан доприносразвојупозоришнеуметностиСрбије. Добитник Статуете захвалио јеКрагујевцу,алии онима који су га предложили за награду коју му је уручио вршилац дужности директора Књажевско-српскогтеатраМиркоБабић. „Занаграденикаданијекасно, поготовукадачовекосећадамалоклизи„,рекаојестојиљковићи истакаодајезањегастатуета„ЈоакимВујић„великанаграда. Стојиљковићје,какојераније образложиожири,једанодпрвих представника модерне глуме на српскимсценамакојисвојеумет-

ничкоделобогативећшестдеценијаоригиналнимисамосвојним стиломубројнимулагамакојеје остварио на позоришним сценама, радију, телефизији и филму, какоуСрбијитакоиуиностранству. Поводомобележавања117 годинаодоснивањатеатра изведен je мултимедијални програм „Мо-

дерним језиком представити стари Крагујевац„ када je глумици Горици Поповић уручен прстен са ликом Јоакима Вујића, за допринос развоју крагујевачког позоришта.ТакођесуурученеигодишњенаградетеатраадобитницисуглумацМилошКрстовићи музички уредник Драгослав Танасковић.

БЕОГРАДДОМАЋИНВИКИПЕДИЈИНЕКОНФЕРЕНЦИЈЕПОСВЕЋЕНЕ КУЛТУРНОЈБАШТИНИСРБИЈЕ

Развојдоступностиизаштите Слободна енциклопедија „Википедија“,једаноднајвећихколаборативних светских пројеката, 24. фебруара у Београду одржаће конференцију посвећену српској културнојиисторијскојбаштиниизаштити интелектуалне својине и ауторскихправанаинтернету.„OpenWikiGLAMofSerbia“(Отворенивики „GLAM“пројекатСрбије)пунјеназивконференцијенамењенеразвоју креирања и унапређења доступности ризнице културног и историјског наслеђа Србије. „GLAM“ је акроним за „Galleries, Libraries,Archives & Museums“. Конференција ће бити одржана у Дому омладине Београда, у сарадњи са Регистром националног интернет домена Србије, Задужбином „Викимедија“ и Еунетом. Предавачи и гости из неколико фондацијаикултурнихинституција

наконференцији„OpenWikiGLAM of Serbia“, представници „Викимедије“, организације „Криејтив комонс“, медијског архива „Ебарт“, Фондације „Летер25“, говориће о начинима заштите интелектуалне својине на интернету и лиценци „Криејтив комонс“, важности доступности дела културне баштине на интернету и начинима њиховог приказивања, пројектима Задужбине „Викимедија“ као платформи за ширењебесплатнихсадржајаиинформација, односно средству комуникације,информисањаиобразовања, дигитализацији и технологији „QR“ кодова и њиховој примени у културниминституцијама. -Кадасампрвипутчулазаинцијативу „GLAM“, увидела сам природну везу између мисије нашег музеја, породичног учења, и Википедије као једног од најра-

спрострањенијихслободнихизвора информацијанасвету.Постављање нашихсадржајанаВикипедијубила је потпуно логична ствар. Ми већимамооформљенупубликуодраслихидецеширомсветакојима је наш садржај доступан и који га користеприучењу.КојидомуАмерици не консултује Википедију у потрази за одговорима за школске задаткеилибилоштадруговезано за школу? – изјавила је поводом најновије иницијативе Википедије директорказамедијеДечјегмузеја у Индијанаполису (САД), Енџи Макњу. Прошлегодинеуововреме,Википедијајеобележила11годинапостојања. Википедија,каоонлајнинтернет енциклопедија, тренутно функционишена280језикаисадржипреко20милионачланака. И. Б.

ФРАНЦУСКА ОБЕЛЕЖАВА 125.ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ЧУВЕНОГ АВАНГАРДИСТЕ

Сећање на Марсела Дишана На многим манифестацијама чији је програм пропраћен издавањем бројних књига о дадаизму и његовим предводницима и следбеницима, све већу пажњу јавности привлачи неколико монографских студија и биографија о контроверзном француском уметнику Марселу Дишану (1887-1968). Данас о Дишану постоји богата и разноврсна литература у распону од мемоарске прозе, преко историјских спецификација и тумачења до

веома различитих теоријских разматрања у филозофији, психоанализи, семиологији, теорији културе.Дадаизам је био широки покрет модерне уметности 20.века,који се изражавао у више различитих дисциплина и уједно први који се развио на обе стране Атлантика.Дадаисти су истраживали нове начине испољавања креативности користећи се сатиром,иронијом,буком, фонетском поезијом, ремонтажом поломљених предме-

Црногорска нарикача на гробу у Руану Београдски уметник Владимир Николић је 2004. осмислио да на Дишанов гроб у Руану доведе професионалну нарикачу, која ће на лицу места оплакивати уметника преминулог 37година раније. Дошавши на идеју да реализује овај несвакидашњи пројекат, он је дуго трагао за професионалном тужбалицом све док коначно није чуо да постоји једна чобаница у селу поред Колашина,која оплакивање над гробовима ради професионално.Наравно да Николић није могао да скрене пажњу на битне делове Дишановог опуса, али је одлучио да нарицање треба да садржи кључне речи које би указивале на његов значај у светској уметности („претеча„,„њега поштују„,„на њега се позивају„). У Руан су отпутовали без унапред припремљеног текста,јер, према правилу,нарикача смишља тужбалицу на лицу места.Перформанс је остварен за неколико сати,а цео догађај је сниман тако да је било довољно материјала који би се измонтирао за ефектан филм.Тужбалице су од давнина познате у Црној Гори,а дуго времена је било срамота прићи сандуку без гласа и лелека.Сам чин се дешавао пред отменом господом,културним посленицима,значајним личностима Француске.Нарикача је из свог села испраћена са задатком да се фотографише поред Ајфелове куле, јер за тај споменик су чули да се налази у Француској,иначе јој у Дријенаку не би веровали да је била у иностранству.

та. Покрет се из Цириха (оснивачи Х.Арп,Т.Цара,Х.Бал,Р. Хулсенбек) шири на све тадашње уметничке центре: Париз, Берлин,Њујорк.У Паризу и Њујорку се спајају дух Даде и новонасталог надреализма,а међу носиоцима оваквих стремљења посебно се издвајају: Марсел Дишан, Макс Ернст, Ман Реј и Франсис Пикабија. Управо је прича о Дишановој куповини писоара означила почетак постојања једног од најавангарднијих праваца у уметности 20. века. Наиме, априла 1917.Јозеф Стела,Волтер Арензберг и Марсел Дишан су се упутили у продавницу водоинсталатерске опреме на Петој авенији у Њујорку. Тамо је Дишан купио порцулански писоар (модел “Бедфордшир”),донео га у свој атеље и потписао под псеудонимом Р.Мут.Сврха куповине била је да се предмет изложи на важној изложби Друштва независних уметника.Бели порцулански предмет свакодневне намене без сумње је изненадио неспремну публику, а стручњак ангажован да објасни резултате био је “мало шокиран”, јер је Дишанов писоар однео победу над једним Матисом и Пикасом. Марсел Дишан,син адвоката из Нормандије,био је енфан терибл свог времена.Прве кораке у сликарству остварује делујући најпре као карикатуриста,да би касније прошао кроз тада модерне правце фовизма и ку-

бизма. Његова слика „Акт који силази низ степенице„ је 1913. изложена на изложби у Њујорку и изазива велики скандал. Од 1914.излаже тзв.реди-мејд, односно предмете из заједничке употребе који извучени из њиховог уобичајеног контекста,постају уметничка дела.На

образложење да писоар није уметничко дело с обзиром да се могао купити у радњи, Дишан одговара да није важно да ли је неко сам израдио своје дело, већ да је важна идеја због које је неки предмет издвојен, изабран и промовисан у уметничко дело.

Тиме се дебата о уметности преселила у сферу концептуалности,што је Дишану деценијама касније донело епитет оца постмодерне. Његова идеја је била да уметност “може да се састоји од било чега и може да има било какав облик,а не само форму слике или скулптуре”. Писоар је, дакле, био Дишанов одговор на питање шта је суштина уметничког дела после изума фотографије. Њиме је он довео у питање природу ауторства и оригиналности, подсећајући да су у ренесансним уметничким радионицама дела била производ колективног рада, иако их је потписивао главни мајстор. Историчар уметности Зоран Гаврић и преводилац Бранислава Белић су 1995.приредили репрезентативну монографију о најконтроверзијем и можда најмање схваћеном уметнику 20. века, Марселу Дишану. Ова обимна студија осветљава личност и дело великог уметника и острашћеног шахисте.Дишан је први у галерији изложио писоар, лопату за чишћење снега,репродукцију Мона Лизе украсио је грациозним брковима и први је довео у питање чувену максиму “глуп као сликар”.Био је јединствен,а његов утицај на касније правце (надреализам, неодада, поп-арт, концептуална уметност) и генерације уметника био је евидентан. Синиша Ковачевић


kultura

c m y

dnevnik

ПРВАПЕТОГОДИШЊИЦАБЕОГРАДСКОГ„АРХИПЕЛАГА”

subota18.februar2012.

23

ОТВОРЕНАИЗЛОЖБАГОРАНАЈУРЕШЕУПАНЧЕВУ

ОдКишадоЕстерхазија Историјачоколадекроз цртеже,сликеиколаже

Издавачка кућа „Архисловенских романа“ и да предпелаг“ припрема у 2012. ставља њене ауторе српским чигодини преко четрдесет таоцима. У 2012. биће нових књига у области објaвљено још пет нових романа српске и светске књижеву овој едицији. „Архипелаг“ је ности, историографије, већ годинама најактивнији наполитичке теорије, еконоционални издавач ове едиције. мије и психологије. У те„Архипелаг“је остао међу све кућој години „Архипелаг“ ређим издавачима поезије,а меобележава пет пуних годиђу песничким књигама које ће на рада. објавити током ове године нала-То је прилика да се низе се „Солунски анђео“ Весне зом врхунских књига и ниГолдсворти, (збирка која се назом догађаја снажно прошла у „Тајмсовом“ годишњем мовишу књижевне и кулизбору најбољих песничких турне вредности које закњига),изабране песаме израелступамо, најављује главни ског песника Амира Ора, као и уредник Гојко Божовић. најновије песме Живорада НеИзбором књига „Архипедељковића. лаг“ остаје на страни своИз историографије „Архипејих читалаца и најбољих лаг“објављује капиталну књигу вредности савремене ли„Европа посла 1980. године“, тературе.Наш циљ није да чији је аутор Иван Т.Беренд,јеобјавимо највише књига, Гојко Божовић дан од најзначајнијих светских него да објавимо највише до- породице“и „Адам у рају“иза- друштвених историчара. У овој брих књига . звали велико интересовање чи- великој синтези Беренд на изаОва издавачка кућа наставља талаца, „Архипелаг“ објављује зован и аналитичан начин разда објављује Изабрана дела Да- и нови роман овог писца „Суд- матра политичку, друштвену, нила Киша. После објављивања бина и одређење“. Истрајно економску и културну историју Кишове прозе у седам књига, пратећи стваралаштво својих Европе у последње три деценишто је пројекат који је заокру- писаца, „Архипелаг“ ће током је.У престижној едицији „Капижен у току прошле године,„Ар- 2012. објавити роман Гоцета тал“,у којој се објављују значајхипелаг“ ће у овој години обја- Смилевског „Сестра Сигмунда не књиге из политичке теорије, вити и Кишове изабране поетичке списе у три књиге.Поред „Часа анатомије“ и разговора у Кундеринадрамапринудногодласка књизи „Горки талог искуства“, „Архипелаг“ускорообјављујеи„Францускутрилогију“Мила„Архипелаг“ објављује и књигу наКундере.Тоћебитисветскапремијераовогиздањанасталогна изабраних Кишових есеја „Попредлог ГојкаБожовића,аКундерисетаидејавеомадопала. У следње прибежиште здравог раједномтомунаћићесетрипишчевароманаписананафранцуском зума“. језику,атосу„Успоравање“,„Идентитет“и„Незнање“. Сватрису „Архипелаг“ припрема читав посвећена јединственој теми немогућности повратка у земљу из низ књига чији су аутори неки које је јунак раније емигрирао под политичким притиском. То је од водећих савремених српских уједно и Кундерина драма принудног одласка из родне Чехослописаца. У овој години ће објавачке. ИздавачнајављуједаћесетрокњижјеМиланаКундереповити нове књиге прича Виде Огјавитивећовогмесеца. њеновић и Владислава Бајца, као и нове романе Ласла Блашковића,Борислава Чичовачког и Николе Моравчевића. У при- Фројда“, преведен до сада на „Архипелаг“ припрема књигу преми је и необична тематска петнаест језика, књигу прича „Моћ у 21. веку“, нову студију антологија савремене српске Драга Јанчара „Џојсов ученик“, Џозефа Наја, једног од најутиприповетке „Старост“ коју су књигу есеја Адама Загајевског цајнијих политичких мислилаца приредили Давид Албахари и „Одбрана ватрености“ и књигу у последње три деценије. Срђан В.Тешин.У овој антоло- необичних путописних проза Осим што објављује њихове гији двадесетак приповедача једног од водећих савремених нове књиге,„Архипелаг“ће наразличитих генерација и поети- шпанских писаца Сесара Анто- ставити да својим читаоцима у ка говоре о изазовима старости нија Молине „Градови у којима Србији представља значајне сау модерном добу. нестаје бол“. времене светске писце. Међу Препознат као издавач врхунИ ове године „Архипелаг“от- писцима које ће „Архипелаг“ ске савремене светске књижев- крива српским читаоцима неке током ове године уживо предности, „Архипелаг“ у 2012. го- важне писце. Тако ће први пут ставити читаоцима у Србији надини објављује нови роман Да- на српском бити објављени ро- лазе се и Петер Естерхази, Енвида Гросмана „Пад из време- мани немачке ауторке Терезије рике Вила-Матас,Драги Михајна“ у преводу Давида Албаха- Море и француске ауторке Лау- ловски,Јани Вирк,Антон Балаж рија.Пошто су претходни рома- ре Алкобе.„Архипелаг“ наста- и Димитар Башевски. ни Карлоса Фуентеса „Срећне вља да објављује едицију „Сто Р. Лотина

ФИЛМАНЂЕЛИНЕЏОЛИОД23.ФЕБРУАРАУСРБИЈИ

Без гала премијере Филм Анђелине Џоли „У земљи крви и меда„ почеће да се приказује у Србији од 23.фебруара, али велике гала премијере неће бити. Како је медијима ре-

„филм нормално приказивати па ће сви који желе да га виде имати шансу”. Нико, међутим, не очекује претерану навалу за филм Џоли-

Анђелина Џоли на премијери у Сарајеву

као Зоран Савић,директор „Миленијум филма„ који је дистрибутер филма Џолијеве за Србију, премијере неће бити, али ће се

јеве који је љубавна прича о Србину и Муслиманки смештена у период пре и током рата у Босни 1992-95.и који је изазвао жесто-

ке реакције у Србији и региону. Џолијева је још раније најавила да у оквиру регионалне турнеје свог филма неће посетити Београд је сматра да није најбољи тренутак за то. „Не плашим се за своју безбедност, али сматрам да тренутак није најбољи.Осећа се агресивност и нетрпељивост у српским медијима.Мислим да људи у Србији неће моћи јасно да виде поруку филма„, рекла је Џолијева Танјугу у Сарајеву уочи премијере филма.„Уколико дођем у Београд,то ће распламсати страсти.Не осећам се добродошлом у овом тренутку„,навела је Анђелина Џоли, али је изразила жељу да једног дана посети главни град Србије,поготово због чланова екипе из Србије које је упознала на снимању филма. Британски „Гардијан„ иначе је пренео изјаву Џолијеве да њој и српским глумцима у филму неко шаље претње путем интернета. (Танјуг)

УУМЕТНИЧКОМПАВИЉОНУ„ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ” УБЕОГРАДУ

Изложба „Берлинска соба” Изложба „Берлинска соба„,коју чине дела уметника из југоисточне Европе који живе у Берлину, отворена jeу Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић„у Београду,најавио је Гете институт. Своје радове представљајуСилва Агостини (Албанија),Маја Бајевић (Босна и Херцеговина),Шејла Камерић (Босна и Херцеговина),Кристина Леко (Хрватска), Дан Михалциану (Румунија), Тања Остојић (Србија)и Давид Рих (Аустрија),Милован

Дестил Марковић (Србија),Јоргос Сапоунцис (Грчка),Евантиа Тсантила (Грчка),Насан Тур (Турска)и Мариана Василева (Бугарска). Њихове фотографије,скулптуре и видео радови одражавају дијалог уметника са старом и новом домовином,као и напетост између садашњости и прошлости.Поставка је пре Србије била приказана у Солуну, Букурешту и Сарајеву, а након Београда следе Пловдив (Бугарска)и Загреб.

Изложба слика и колажа под називом„Историјачоколаде“новосадскогликовногуметника Горана Јуреше, отворена је јуче у Галерији савремене уметности Панчева.Овањеговаизложба део је дугогодишњег циклуса под називом „Историја чоколаде„, који се састоји од низа цртежа,слика и колажа. Јуреша „и данашњим циклусом слика, цртежа и колажа настоји да и колористички и по формама дефункционализује облик, сводећи га тек на елементарни визуелни податак који делује на перцепцију посматрача, приморавајући га тако да се укључи у игру састављања садржаја, у изградњу нарације. Ову приповест уметник је назначио тек понеком речју или реченицом исписаном по површини платна,те тако упућује учесника у овом догађају на неопходни пут сазнања и доживљаја“. -Чоколада,као и већина ствари, има своју историју. Она је одавно феномен светских размера и конзумира се у огромним количинама - каже историчар уметности и ликовни критичар Јован Деспотовић у тексту каталога који прати изложбу. -Горан Јуреша, циклусом слика „Пут чоколаде„ сликарски је мапирао стазу кретања ове посластице, користећи се специфичним визуелним језиком који и открива,али и скрива формално-пластичка значења која је могуће истаћи али и заклонити сликарском имагинацијом и праксом продукције уметничког предмета. Осим теме, Јуреша је осмислио и особен сликарски начин којим ће,употребом адекватног, специфичног ауторског поступка, исликати историју чоколаде фрагментујући је симболима, цитатима познатих слика из историје уметности,исписима на платнима,експресивним колоризмом базираним на јаркоцрвеним пољима, слободном композицијом растерећеном академских канона, исцртавањем поморских мапа,освајачким биткама,назнаком портрета императора и њихових (тада још)утицајних жена. На тој условној,поречимаДеспотовића вертикалној хијерар-

Горан Јуреша, Опат

хији рецентних ликовних феномена, сликарство Горана Јуреше стоји на месту које се налази међу најзанимљивијима и ликовно најодређенијима, те овај његов циклус слика представља „знатан допринос напору одгонетања значења и грађењу разумевања смисла визуелних уметности овог времена.” Горан Јуреша (1973,Београд)је дипломирао и магистрирао сликарство на Академији уметности у Новом Саду.Од 1996. излаже самостално и учествује на великом броју колективних изложби. Током 2003. године остварује рези-

денцијални боравак у CentreEuropeend‘ActionsArtistiquesContemporaines у Стразбуру, а 2004. и 2005.у CitedesArts у Паризу.Добитник је Wus Austria стипендије и неколико награда. Запослен је као доцент на Департману за графичко инжењерство и дизајн Факултета техничких наука у Новом Саду,где му је прихваћена и тема докторске дисертације под називом „Утицаји авангардних покрета XXвека на дизајн данас„,под менторским надзором проф. др Ирине Суботић. Изложба ће бити отворена до 2.марта. Н. Пејчић

ВЕЧЕРАС СЕ УРУЧЕЊЕМНАГРАДА ЗАВРШАВАБЕРЛИНАЛЕ

Фавориткритике немачкифилм „Барбара” Немачкадрама„Барбара”главни је фаворит, према мишљењу критике, за награду „Златни медвед”занајбољифилмнаовогодишњем филмском фестивалу у Берлинуиуколикопобеди,тоби билапрванаградаједномнемачкомфилмуод2004.

ставили њену босанску ратну драму „У земљи крви и меда”, докјеМерилСтрипнаДанзаљубљенихурученопризнањезаживотнодело. Победа „Барбаре”, филма који се бави репресивним светом комунистичке Источне Немачке,

Из филма „Барбара”

Какопреносеагенције,десетодневна ревија филма која је ове годинепривуклахиљаденовинара, критичара и представника филмскеиндустријеизцелогсвета, биће завршена вечерас доделомнаграда. Стотинефилмоваприказаноје у биоскопима широм града, а блокбастериипројектирађениуз помоћ „штапа и канапа” су продавани на филмском тржишту. Ван главне конкуренције Анђелина Џоли и Бред Пит су пред-

одјекнула би прилично у Немачкој,нацеремонијидоделенаградакојасеодржаваунепосредној близини Берлинског зида који је некада делио земљу. Да ли би филмондапостаохитусвету,попутпрошлогодишњегпоберника, иранског филма „Развод”, мање је сигурно. У трци за „Златног медведа” приказаноје18филмова. Испитивање мњења критичарауБерлинудајеблагупредност „Барбари”уодносунаиталијан-

скифилм„CaesarMustDie„(Цезарморадаумре)-драмуозатвору поред Рима где затвореници пробају Шекспировог „Јулија Цезара”. Поредовог,једанодфаворита критичара је и португалски „Табу” о егонцентричној АурорикојанајпреживиуЛисабону а потом у Африци. Прилично популаран на овом фестивалу био је филм „Sister„ (Сестра) са ЛеомСејдукојајеиграла и у филму „Farewell My Queen„(Довиђењакраљице) којијеотвориоБерлинале. Тема заробљенишства провлачиласекрозбројне филмове у главној и ван конкуренције,аБилиБоб Торнтонсевратиоизакамерепослевишеод10годинафилмом„JayneMansfield‘s Car„ (Кола Џејн Менсфилд) смештеном у САД1960-их. Угодинидокументараца,критичарисуиздвојили филм „Marley” о реге легенди Бобу Марлију, „Tomorrow” (Сутра) о групи руских дисидентских уметника и „Canned Dreams„ (Снови у конзервама) о производњихране. Ванконкуренцијеприказанје ифилмСрђанаДрагојевића„Парада”саповољнимреакцијамаи публикеикритике. Филмјеуспешно пословао на пратећем фестивалскомфилммаркету,ауврштенјеиутакмичарскипрограм филмованатемугејпопулације. (Танјуг)


24

svet

subota18.februar2012.

dnevnik

GENERALNASKUP[TINAUNUSVOJILAREZOLUCIJUOSIRIJI

NoviprotestiuSiriji DAMASK, WUJORK: Hiqade gra|anaju~e su protestovali {irom Siriji tra`e}i odlazak re`ima Ba{ara al Asada, javile su agencije, pozivaju}i se na posmatra~ke grupe. Ju~era{wi protesti su usledili posle tradicionalno masovnih molitvi petkom i demonstranti su pozvali gra|ane na „novu fazu narodnog otpora”. U Damasku, kako izve{tava agencija AFP, raweno je pet civila, od kojih jedan te{ko, kada su snage re`ima pucale na demonstrante. Opozicioni aktivisti pozivaju protivnike re`ima da poja~aju proteste protiv re`ima al Asada koji ve} du`e vreme dr`i pod ospadom gradove Hama, Homs i Daraa. Generalna skup{tina Ujediwenih nacija preksino} je usvojila novu rezoluciju o Siriji,

BanKi-muniSergejLavrovuUN

kojom se sirijski predsednik Ba{ar al-Asad poziva da ode s vlasti i o{tro osu|uje wegov re`im

Upozorewe Izraela TELAVIV: Izraelski biro za kontraterorizam nagovestio je ju~e da iranski i operatavci libanskog Hezbolaha jo{ te`e da napadnu izraelske ciqeve u nekoliko zemaqa i pozvao izraelske gra|ane da se pridr`avaju uputstava lokalnih bezbednosnih snaga. Visoki zvani~nik izraelskog biroa za kontraterorizam nagovestio je da se pripremaju novi napadi. „Pozivam Izraelce u inostranstvu da budu budni i preduzmu osnovne korake da smawe mogu}e povrede”, rekao je neimenovani zvani~nik, upozoriv{i da se ne dodiruju sumwivi predmeti i ne uzimaju nikakvi paketi od stranca.Tako|e je istakao da dosada{wa istraga ukazuje na jasnu ume{anost Irana u vi{e incidenata, ukqu~uju}i i bomba{ki napad u Wu Delhiju u kome su raweni supruga izraelskog vojnog ate{ea i voza~. (Tanjug)

Rusija i Kina, koje su po~etkom meseca stavile veto na sli~nu rezoluciju u Savetu bezbednosti, glasale su protiv. Stalna predstavnica SAD u UN Suzan Rajs izjavila je, povodom usvajawa rezolucije o Siriji u Generalnoj skup{tini UN, da je to telo poslalo jasnu poruku gra|anima Sirije da je svet uz wih, saop{teno je iz wenog kabineta. „Rezolucijom se od sirijske vlade zahteva osloba|awe svih politi~kih zatvorenika, omogu}avawe prava na mirne demonstracije i garantovawe apsolutnog i bezbednog pristupa predstavnicima Arapske lige i svetskih medija, kao i humanitarnim radnicima koji samo poku{avaju da za{tite qude koji su bili `rtve nezamislivog nasiqa”, dodala je Rajsova. (Tanjug)

TRILATERALNISUSRETOAVGANISTANU

Ahmedineyad:Problemi regionadolazespoqa ISLAMABAD: Iranski predsednik Mahmud Ahmedinexad izjavio je ju~e u Islamabadu da su svi problemi u regionu posledica stranog me{awa u unutra{wa pitawa zemaqa tog dela sveta, prenele su agencije. Predsednik Irana ovo je izjavio na konferenciji u Islamabadu, u ~ijem radu u~estvuju i predsednici Avganistana Hamid Karzai i doma}in Asif Ali Zardari. „Svi problemi dolaze spoqa... U ciqu da ostvare svoje ciqeve i ambicije, da dominiraju, oni ne dozvoqavaju na{im nacijama da se razvijaju. Treba zajedno da sara|ujemo i smatramo da probleme regionu treba re{avati unutar regiona”, rekao je na konferenciji za novinare Ahmedinexad, ali nije imenovao zemqe koje se sa strane me{aju u unutra{we poslove regiona.

SADpovla~evojnike izEvrope VA[INGTON: SAD su najavile da }e zadr`ati bliske vojne veze sa svojim evropskim saveznicima uprkos planovima o povla~ewu vi{e od 11.000 vojnika iz Nema~ke i Italije, u okviru svog strate{kog zaokreta ka Aziji. „Niko ne bi trebalo da pomisli da smawewe broja permanentno stacioniranih ameri~kih snaga u Evropi zna~i mawu privr`enost na{im evropskim partnerima”, rekao je portparol Pentagona Xorx Litl. Detaqe o smawewu trupa, koje obuhvata dve pe{adijske brigade

zbog kr{ewa qudskih prava.Od 193 ~lanice Generalne skup{tine za rezoluciju je sino} glasalo 137, dok je 12 bilo protiv, a 17 uzdr`ano, navode agencije. Rezolucijom je podr`an plan Arapske lige o predaji vlasti Asadovom zameniku i formirawu vlade nacionalnog jedinstva kako bi se raspisali izbori. Predsednik Sirije, me|utim, odbija da se povu~e sa vlasti. Nemiri u Siriji po~eli su pre jedanest meseci. Nacrt rezolucije o Siriji pripremili su Saudijska Arabija i Katar i u woj se tra`i i imenovawe specijalnog izaslanika UN za Siriju.

i dve vazdu{ne eskadrile, izneli su ministri odbrane Nema~ke i SAD Tomas de Mezijer i Leon Paneta u Pentagonu, preneo je AFP. Paneta kazao da }e vi{e od 40.000 ameri~kih vojnika ostati u Nemackoj i da „nova ameri~ka strategija odbrane reafirmi{e trajan strate{ki zna~aj transatlantskog partnerstva sa saveznicima NATO kao {to je Nema~ka. Ukupan broj ameri~kih vojnika u Evropi }e sa oko 81.000 biti smawen na 70.000. (Tanjug)

Karzai,ZardariiAhmadineyad

Ju~era{wi trojni sastanak u Islamabadu lidera Avganistana, Pakistana i Irana ima za ciq unpre|ewe mira u regionu. Kako se o~ekuje, posebno }e biti re~i o si-

tuaciji u Avganistanu gde SAD i NATO ve} deset godina imaju svoje snage koje se bore protiv talibana i pripadnika Al kaide. (Tanjug)

Nema~ki predsednik podneoostavku BERLIN: Nema~ki predsednik i sada{wi ministar finansija Kristijan Vulf (51) podneo je ju~e Volfgang [ojble. On je najstariji ostavku, i time je kancelarka Ange- ~lan nema~ke vlade i jedini koji se la Merkel, po drugi put, ostala bez od ujediwewa zemqe, pre dve dece{efa dr`ave. Vulf se od kraja pro- nije, neprekidno nalazi na vode{le godine nalazi pod optu`bama }im, odnosno, ministarskim funkzbog nejasnih finansijkih odnosa cijama i wegova re~ se, ka`u upu}esa bogatim biznismenima, spornog, ni, veoma ceni i po{tuje. Me|u kanuzetog, a pre}utanog polumilion- didatima o kojima se danas {pekuskog kredita za kupovinu ku}e i drugim optu`bama, koje se, uglavnom, odnose na period dok je bio {ef vlade Dowe Saksonije. Demohri{}anin Vulf je prvi nema~ki predsednik ro|en posle Drugog svetskog rata, pravnik po struci, do skoro je u`ivao poverewe Merkelove, ali je pre dva dana dr`avno tuAngelaMerkeliKristijanVulf(arhiva) `ila{tvo Hanovera podnelo zahtev da mu se oduzme imunitet, li{e je i sada{wi ministar rada kako bi se protiv wega mogla poUrsula fon der Lajen, ‘’nema~ka krenuti krivi~na istraga. majka’’, kako je nekada mediji nazivaju, jer sama ima sedmoro dece. Nema~ka kancelarka Angela Merkel izjavila je da `eli s opoziNapraviosam cijom da dogovori ko }e biti novi gre{ku {ef nema~ke dr`ave.’’Sa socijalNema~ki predsednik Kridemorkatama i zelenim razgovarastijan Vulf izjavio je ju~e no}emo da bi mogli da predlo`imo vinarima da je napravio grejednog zajedni~kog kandidata za {ku ali da je uvek bio po{ten, predsednika dr`ave’’, rekla je i naglasio da se povla~i kako Merkelova, obra}aju}i se javnosti. bi {to pre „oslobodio put” Ukoliko Mereklova sa opozicijom svom nasledniku bude izabrala kandidata za {efa dr`ave, mediji navode da bi sedokosti socijaldemokrata Frank-ValVulf je 30. juna, 2010. godine izater [tajnmajer mogao biti kandibran za nema~kog predsednika u dat.Wegov se ugled prostira izvan tre}em krugu glasawa, {to se tada partijskih krugova. Za 18. mart bi tuma~ilo kao debakl za demohritrebalo da bude sazvana Savezna {}asko-liberalnu vladinu koaliskup{tina, ustavni organ koji se ciju i udarac, opomena i {amar za sastaje samo jednom u pet godina kancelara Merkelovu u ~ijim redoUstavu iz 1949. godine, predsedvima je bilo ‘’pobuwenika’’ koji, nik dr`ave se bira na mandat od pet o~ito, nisu `eleli da mu daju glas. godina, indirektno, u Saveznoj skupNeposredno po{to je Vulf podneo {tini.Savezni predsednik, po Ustaostavku na mesto {efa dr`ave, mevu, mora biti Nemac sa pravom glasa diji {pekuli{u da bi novi nema~ki i to stariji od 40 godina. On ima presednik mogao da bude sada{wi pravo na najvi{e dva mandata po pet ministar odbrane Tomas de Mezigodina, nema vrhovnu komandu nad jer,~ije je organizacione sposobnooru`anim snagama i protokolarno sti hvalila i sama kancelarka Merstoji na ~elu zemqe, kao ustavni orkel, demohri{}anin po politi~gan koji predstavqa dr`avu „’kod kukom uverewu. Osim wega pomiwe se }e’’ i u svetu. (Tanjug)

DanassahranaVitniHjuston WUARK: Areta Frenklin i Stivi Vonder peva}e danas na sahrani peva~ici i glumici Vitni Hjuston, na koju je ipak pozvan i wen biv{i suprug Bobi Braun. Predstavnica porodice pokojne peva~ice potvrdila je medijima da je na sahranu pozvan Bobi Braun, koga mnogi krive za probleme Vitni Hjuston sa drogom i alkoholom i za koga se verovalo da ne}e biti dobrodo{ao na sahranu, prenose agencije. Na sahranu su pozvani i Kevin Kostner, sa kojim je glumila u „Telohranitequ”, i Opra Vinfri. Dugogodi{wi mentor Vitni Hjuston Klaj Dejvis govori}e na sahrani, dok }e

govor odr`ati i gospel peva~ i dugogodi{wi porodi~ni prijateq Marvin Vinans.U programu }e u~estvovati i Doni Meklarkin, Tajler Peri, Ki Barel, Riki Majnor, Ali{a Kiz, Dion Vorvik i Sisi Vinans. Baptisti~ka crkva nove nade u Wuarku ubrzano se priprema za sahranu, a zvu~nici su ve} sme{teni du` prolaza. Obo`avaoci bez pozivnica ne}e mo}i da u|u u crkvu, a ulice u okolini crkve }e biti zatvorene. Vitni Hjuston je umrla u subotu u hotelu na Beverli hilsu. Imala je 48 godina. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI UGO^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves izjavio je ju~e da je wegova vlada slobodna da prodaje svoju naftu bilo kojoj zemqi. ^aves je odbio odgovor na pitawe da li je uputio tanker sa naftom ka Siriji. Prama podacima britanske novinske agencije”Rojters” venecuelanska kompanija PDVSA poslala je tanker „Negra Ipolita”, nosivost 47.000 tona, ka Siriji i da }e sti}i u sredu.

STIVENHARPER Kanada je pro{le godine dobila 5.800 zahteva za dr`avqanstvo iz EU. Premijer Stiven Harper izjavio je da Kanada ima najpravedniji i najdare`qiviji izbegli~ki sistem na svetu, ali da je neprihvatqivo da prihvata na hiqade izbegli~kih zahteva iz sigurnih demokratskih zemaqa.Kanada danas ima ve}i broj izbeglica po broju stanovnika nego bilo koja druga zemqa

[ONPEN Glumac [on Pen je pre dva dana, tokom posete Venecueli kritikovao republikanske predsedni~ke kandidate, rekav{i da desni~arska politika u SAD koristi samo bogatima. On veruje da je u ovom trenutku ameri~koj javnosti postalo jasno da je politika desnice politika bogatih i da }e oni iskqu~iti sredwu klasu i siroma{ne, a dru{tvo sa takvom osnovom nema budu}nost..

HiqadebritanskihtenkovanaobaliRajne LONDON: Na hiqade britanskih tenkova, transportera i automobila krenu}e preko Laman{a, jer britansko ministarstvo odbrane planira da proda kompleks u A{~er~u u Glosester{iru, gde se skladi{ti i popravqa oko 6.000 vozila, objavio je ju~e britanski dnevnik „Gardian”. Vojne planere mu~i gde da smeste vozila, pa }e oni krenuti ka nema~kom gradu Menhengladbahu, koji je dom birtanske kasarne Ej{ir. Tokom Drugog svetskog rata Britanci su vi{e puta bombardovali Menhengladbah pri ~emu je uni{teno 65 odsto stambene oblasti grada. Upu}ivawe tenkova i transporetra u Nema~ku bi}e samo privremeno re{ewe, kojim }e britansko ministarstvo odbrane kupiti vreme dok ne prona|e trajno re{ewe za wihov sme{taj u Britaniji, pi{e list. Iako bi ta ideja nekima mogla da se u~ini veoma prakti~nom, insajderi iz ministarstva odbrane ka`u da ona predstvqa po ten ci jal nu farsu - Britanija je u procesu povla~ewa na hiqade vojnika iz Nema~ke, a u isto vreme na hiqade tenkova ti tre-

balo da ide u suprotnom pravcu. Postoji i zabrinutost zbog toga {to }e mnogi od wih biti izvan Britanije, pa ne}e biti mogu}e upotrebiti ih u slu~aju vanredne situacije. „Selidba tako velikog broja vozila u Nema~ku bio bi pravi poduhvat, posebno tenkova”, izjavio je kustos Muzeja tenkova u Bovnigtonu Dejvid Vilej. Prema wegovim re~ima, to bi bilo veoma skupo, a oni moraju da budu ~uvani u veoma bezbednim uslovima, jer imaju sisteme koje vojska mora da za{titi. Kompleks u A{~er~u se prodaje radi prikupqawa ne{to novca u vreme buxetskih rezova, navodi list. Kompleks, u stvari, predstavqa veliku gara`u gde se ~uvaju vojna vozila spremna za akciju i to je jednistven skladi{ni prostor u Velikoj Britaniji. Lokalne vlasti ve} imaju planove kako da iskoriste taj prostor za razvoj nekretnina. (Tanjug)


BALkAn / OGLASi

dnevnik

Francuska uzGrke PARIZ: Evropske dr`ave treba da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da pomognu Gr~koj da izbegne bankrot, uprkos zabrinutosti oko toga da li je Atina odgovoran du`nik, izjavio je danas premijer Francuske Fransoa Fijon. Tenzije izme|u Atine i ostalih evropskih prestonica dostigle su novi vrhunac ove nedeqe, kada su ministri finansija evrozone odlo`ili dono{ewe odluke o paketu pomo}i za Gr~ku za idu}i ponedeqak i zatra`ili od Atine dodatne mere {tedwe, prenela je agencija AP. Fijon je stao na stranu Gr~ke, upozoravaju}i da bi posledice wenog bankrota bile dalekose`ne. „Moramo da u~inimo apsolutno sve da ne do|e do bankrota Gr~ke, koji bi bio dramati~an kako za Grke tako i za Evropqane”, rekao je Fijon za radio stanicu RTL. Po{to je gr~ki parlament odobrio mere {tedwe koje su, u zamenu za pomo}, zahtevali me|unarodni kreditori, a banke pristale da daju svoj doprinos, Fijon je ukazao da „Evropqani sada moraju da ispo{tuju svoje obaveze. To je stav koji Francuska brani.” Ministri evrozone sasta}e se u ponedeqak da bi doneli odluku (Tanjug) o pomo}i.

ATINA: Gr~ki ministar kulture Pavlos Gerulanos podneo je ju~e ostavku nakon {to su naoru`ani pqa~ka{i ukrali vi{e od 60 predmeta iz muzeja u Olimpiji, tvrde zvani~nici. Policijski izvori rekli su da je 68 predmeta ukradeno iz muzeja posve}enom Olimpijskim igrama, a lokalne vlasti tvrde da je re~ o predmetima od neprocewive vrednosti, prenosi AFP. Izvori u vladi navode da je Gerulanos podneo ostavku zbog ovog slu~aja.

Gradona~elnik Olimpije Timios Kocias rekao je da su dvojica naoru`anih mu{karaca savla-

dali jedinog ~uvara u muzeju dok je preuzimao jutarwu smenu i onesposobili alarm. Olimpiju, rodno mesto drevnih Olimpijskih igara, svake godine posete stotine hiqada posetilaca. Incident se dogodio u muzeju u kome se nalaze bronzani i predmeti od keramike koje su drevne atlete koristile na Igrama. Glavni muzej u Olimpiji, koji je boqe ~uvan, sadr`i statue, arhitektonske elemente i druge predmete iz drevnog kompleksa. (Tanjug)

Slovenijaprotivsporazuma osuzbijawupiraterije QUBQANA: Sloven~ki ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Radovan @erjav izjavio je da }e Vlada Slovenije zamrznuti odluku o ratifikaciji Sporazuma o za{titi autorskih prava na internetu (ACTA). „Ovaj sporazum o~igledno nije od va`nosti za razumevawe (problema), ve} veliki nesporazum”, rekao je @erjav u izjavi za slovena~ku agenciju STA, i dodao da ACTA „ne posti`e pravu ravno-

te`u izme|u za{tite autorskih prava s jedne i qudskih prava s druge strane”. „To je, o~igledno, uo~eno ne samo u Sloveniji, ve} i u mnogim drugim evropskim zemqama koje su preduzele sli~ne korake”, rekao je slovena~ki ministar.Sporazum ACTA je, pro{log meseca u Tokiju, potpisalo dvadesetak zemaqa EU, kao i SAD, Australija, Kanada, Japan i Novi Zeland.

Put ka [avniku i daqe neprohodan

SEDAMDANAVANREDNOGSTAWAUCRNOJGORI

Upomo}sti`uhelikopteriizHrvatske vejanim podru~jima. Helikopter gr~ke vojske obavio je 21 let, tokom kojih je prevezao 40 osoba i dostavio 2.770 kilograma hrane u podru~ja zavijana snegom. Sne`no nevreme paralisalo je Crnu Goru, prekinulo drumski i `elezni~ki saobra}aj, odvojilo sever od juga dr`ave, prouzrokovalo velike probleme u snabdevanu strujom, a sve skupa dovelo do uvo|ewa vanrednog stawa u zemqi. Vanredno stawe je progla{eno u subotu zbog nezapam}enog snega, koji je gotovo u potpunosti

blokirao Crnu Goru i izazvao mnogobrojne probleme. Crna Gora je, nakon uvo|ewa vanrednog stawa, zatra`ila pomo} od dr`ava ~lanica NATO. Crnogorski premijer Igor Luk{i} izjavio je ju~e da bi, u slu~aju stabilizovawa vremena, uskoro moglo biti ukinuto vanredno stawe, dodaju}i da nadle`ni dr`avni organi preduzimaju sve mere kako bi se {to pre otklonole posledice nevremena. „Po informacijama koje dobijamo, ve} ulazimo u fazu stabili-

zacije”, naveo je Luk{i}. Crnogorski premijer je najavio da }e biti napravqena analiza postupawa nadle`nih slu`bi uo~i i nakon progla{ewa vanrednog stawa, kako bi se do{lo do podataka koji bi bili uvod za reformu u toj oblasti. Luk{i} je, kako prenose podgori~ki mediji, ocenio da bi trebalo formirati agenciju za vanredne situacije koja bi objediwavala slu`be koje se bave za{titom i spasavawem, ali i razmi{qati o nabavci nove opreme. (Tanjug)

Bugarskaratifikovala Traktorimablokirali ugovoropristupawu ulazuZagreb HrvatskeEU ZAGREB:Zbog protesta mlekadosada{wih 2,70 kuna (0,36 evra),

HRVATSKIPROIZVO\A^IMLEKATRA@EVE]ECENE

ra, nezadovoqnih ni`om ponu|enom otkupnom cenom, koji ~etvrti dan blokiraju pogone mlekara, u Zagrebu je jutros prekinut saobra}aj Slavonskom avenijom u isto~nom delu grada. Saobra}aja su blokirali mlekari s traktorima koji su stigli iz \akova i poku{ali

25

Pokradengr~kimuzej Olimpijskihigara

I Hrvatska {aqe pomo}

PODGORICA: Helikopteri iz Slovenije i Gr~ke, koji su od 14. februara u~estvovali u akcijama pomo}i crnogorskom stanovni{tvu, ju~e su se vratili u svoje baze u mati~nim zemqama, a u Crnu Goru kao ispomo} sti`e helikopter iz Hrvatske. Kako je saop{teno iz Operativnog {taba za vanredne situacije, slovena~ki helikopter je tokom ~etiri dana boravka u Crnoj Gori obavio je 35 letova, evakuisao i prevezao 49 osoba, te dostavio 2.830 kilograma hrane za-

subota18.februar2012.

nude tek 2,30 kuna (0,30 evra) po litru, prekju~e su u Zagrebu, Bjelovaru i Karlovcu po putevima prolili na hiqade litara mleka. Udru`ewe dalmatinskih mle~nih farmi Milko ogradilo se od Hrvatskog saveza udru`ewa proizvo|a~a mleka koje je nastavilo s blo-

ZAGREB: Poslanici bugarske skup{tine ju~e su jednoglasno ratifikovali hrvatski ugovor o pristupawu Evropskoj uniji. Kako javqaju hrvatski mediji, plenarnoj sednici prisustvovali su i predsednik Hrvatskog sabora Boris [prem, predsednik Odbora za evropske integracije Daniel Mondekar, potpredsednik tog odbora Gordan Jandrokovi} i predsednik Odbora za spoqnu politiku Milorad Pupovac. Bugarska je, posle Slova~ke, Ma|arske i Italije, ~etvrta ze-

mqa koja je odobrila pristupni ugovor Hrvatskoj i sa 181 glasom „za” i bez glasova protiv ili suzdr`anih. Nakon kraja pregovora 20. juna pro{le godine, Hrvatska je 9. decembra potpisala ugovor o pristupawu EU, a 22. januara ove godine na referendumu se ve}ina gra|ana izjasnila za pristupawe. Do 1. jula 2013. kada bi Hrvatska trebala postati ~lanica EU, ugovor bi trebalo ratifikovati 27 zemaqa ~lanica EU, ali i Hrvatska u svom Saboru. (Tanjug)

IZDAJEM stan u Novom Sadu u Ulici Lilike Bem 2C. 300 metara od Futo{ke pijace. Telefoni: 069/143-5466, 063/719-6285. 47105 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7-9. Telefon: 063/765-3632. 47392

KUPUJEM ukwi`en jednoiposoban ili dvosoban stan za li~ne potrebe, od vlasnika 1/1. Posrednici i agencije iskqu~eni. Isplata odmah. Telefon: 062/96-55-835. 47367 KUPUJEMO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice. Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463. 47288

AGENCIJA prodaje: garsoweru Sajam 28m2- 23.000e, jednosoban Spens 30m2 - 29.000e, jednosoban centar 35m2 31.000e, useqivo, ukwi`eno. Telefoni: 6618-184, 6215-260, 063/598-463. 47289

PRODAJEMO suvlasni~ke delove na ku}i Tolstojevoj 66, pouzdanom investitoru, ku}a izlazi na tri ulice. Telefon 063/874-77-51. 47185

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 46535 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47136

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44673

Sofijanaputudroge vozilima da do|u pred ministarstvo poqoprivrede, ali ih je policija u tome zaustavila i preusmerila ih kod pogona mlekare „Dukat” gde su blokirali Slavonsku aveniju. Pored pogona mlekare „Dukat” u Zagrebu - „Sirela”, protestuje se i pred pogonima „Sirele” u Bjelovaru, „Vindije” u Vara`dinu i KIM-a u Karlovcu. Mlekari, kojima su mlekare jednostrano prekinule dogovor da se otkupna cena mleka odre|uje prema pravilima u EU, pa im umesto

kadom i tvrde da wihovo pona{awe u javnosti stvara negativnu sliku o proizvo|a~ima mleka. U Ministarstvu poqoprivrede Hrvatske tvrde da, dok traju protesti ne}e biti dijaloga sa demonstrantima koji svojim pona{awem ugro`avaju proizvodwu malih proizvo|a~a, jer ne mogu da isporu~e svoje mleko. Ministarstvo smatra da su problemi poqoprivrede mnogo te`i i da tra`ewe dodatnog novca ne dolazi u obzir. (Tanjug)

SOFIJA: Zvani~nik Stejt departmenta Vilijam Braunfild najavio je ju~e da }e Ameri~ka agencija za suzbijawe narkotika (DEA) otvoriti kancelariju u aprilu, u Sofiji. „Bugarska je kqu~na raskrsnica na balkanskom putu droge od Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi, i da polako postaje „tranzitna ta~ka” na putu kokaina, rekao je Braunfild. Prema wegovim re~ima, napori SAD na zaustavqawu trgovine kokaina koja ide iz Latinske Amerike, dovela je do porasta broja po{iqki ka Evropi, po{to narkodileri tra`e nova tr`i{ta za svoju „robu”. „SAD je bila veoma uspe{na prekidaju}i puta kokaina iz regije Latinske Amerike gde je wegova glavna proizvodwa ka Severnoj Americi. Ali trgovci kokainom nisu prekinuli poslovawe. Oni tra`e nova tr`i{ta u svom latinoameri~kom tr`i{tu u Brazilu i Argentini i u Evropi”, naveo je Braunfild tokom posete Sofiji. (Tanjug)

DRVA i ugaq na prodaju. Telefon 064/95-33-943. 47154 PRODAJEM drva bukva, bagrem, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-2219. 47173 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 47329


26

^iTUQe l POMeni

subota18.februar2012.

3

Posledwipozdrav

dnevnik

[ E S T O M E S E ^ N I  P O M E N na{ojdragoj

Posledwipozdrav

Napustio nas je na{ najmiliji suprug,otacideka

Protoprezviter stavrofor JevremRandeq Zauvek }emo nositi u srcu wegovudobrotuitoplinu. O`alo{}eni: supruga\ur|inka,sin\or|e i}erkaMilicaStojadinovi} sa porodicama.

59754-P

Milici^egar ro|.Srdi} 8.8.1918-17.2.2012.

odsestreDese saporodicom.

O`alo{}eni: sinMilo{, snajaSava, unukeSlobodanka iMilica.

47437

47434

Posledwipozdravdragojmajci, svekrvi,bakiiprabaki

Posledwipozdravbratu

47421

47436

Posledwipozdravdragojmajci, svekrviibaki

MilanuLazi}u

odr`a}emo18.2.2012.godine,u11~asova,nacentralnom grobqu,uFutogu. Ostalajepraznina,velikibol,...inadada}e{namse vratiti,...onakoiznenadakao{tosiioti{la. Weninajmiliji:suprugSava, }erkeTatjana iBiqana saporodicama.

„STANDARDDTDd.o.o.”

odsnaheMilene saporodicomLazi}.

OG-1

Posledwipozdrav

MiliciStojevi}

StankuVora~eku

MilanuLazi}u

Premiona{,

Najdra`ina{,

P O M E N

StevanPetri~i} Steva

StevanPetri~i} Bata

Pro{loje{estmeseciodkada nisi me|u nama. Beskrajno je tu`nobeztebe.Svakidannosi prazninuzatobom.Jedinauteha je {to }e{ uvek biti u na{im mislima,una{imsrcima. Voletetvojinajmiliji.

Pro{loje{estmeseciodkada nisisanama.Punonamnedostaje{. Svakidanjetu`anbeztebe. Volete: sestreAgica iVida sadecom iwihovim porodicama.

47431

47432

Posledwi pozdrav koleginici

dragoj

JulaLazi}

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ dragi suprug, otac,dedaipradeda

2011-2012. Pro{lajegodina,alivremenemo`edaizbri{etugui bol.Ve~no}e{`ivetiuna{immislima. Tugujuzatobom:}erkaZorica,zetVeselin iprijaJasminka,porodiceLazi} iKrajinovi}. 47391

P O M E N 15.2.2007-15.2.2012.

Milici^egar ro|.Srdi} 8.8.1918-17.2.2012.

Milanu

odRa{e saporodicom.

Sahrana}eseobaviti19.2.2012. godine,u13~asova,nagrobqu,u Apatinu. O`alo{}eni: sinMilosav,snajaZorica, unuciMirjana,Jovana,Boro, DarijaipraunukaMilica. [ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Novak.B.Pje{~i}

RadenkoJokanovi}Jokus dipl.pravnik

Sahrana dragog nam pokojnika jeobavqena14.2.2012.godine,u Ba~komDobromPoqu. od kolega, „Pogled”,Nadaq.

47435

47440

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na{emdragom

Valentini^onto{

47430

Posledwi pozdrav koleginici

Squbavquiponosom, majkaBosiqka isestraRada.

Wegovinajmiliji.

47390

47416

dragoj

P O M E N Danassenavr{ava~etrdesettu`nihdanaodkakonijevi{esa namana{amilaivoqena

Momiru Kapetanovi}u

MilicaStojevi}

Obave{tavamorodbinuiprijateqe da}emodanas,18.2.2012.godine, u 11 ~asova obele`iti ~etrdesetodnevni pomen, na Gradskomgrobqu. Porodice Kapetanovi} iZdravkovi}.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

PorodicaMojsilov.

odkolegaiz „Pogleda”,Temerin.

47426

47442

47428

Posledwipozdravkumu

P O M E N

Posledwipozdrav

Valentini^onto{

17.2.2007.

NevenkaMiodragovi} ro|.Brzak Pomen}eseodr`ati18.2.2012.godine,u9.30sati,u^enejskoj crkvi. MilanuLazi}u

ZoranDragovi} 1954-2012.

momdugogodi{wemsaradnikui prijatequ. Kroja~kimajstor LadislavMa|ar.

Mnogore~ijepotrebnodaiska`emobolkojinosimo.Ve~note volimoimislimonatebe.Hvalatimajkonasvemu.

MilanuLazi}u

Po~ivajumiruinekatean|eli~uvaju.

@alosnaibolnazatobom jedinodetemoje. Te{kesumukeusamo}i nesre}nemajketvoje.

\or|e,Svetlana, Zorica,Jelena iQiqa.

MajkaMilka 47424

47427

Tvojinajmiliji:sinMiodrag, snajaMilija iunuciAleksandar iSlobodan. 47408

47429


^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

P O M E N

subota18.februar2012.

Obave{tavamorodbinuiprijateqedajepreminuona{ suprugiotac

S E D M O D N E V N I  P O M E N dragojmami,ta{tiibaki

27

G O D I [ W I  P O M E N na{emdragomsuprugu,ocuidedi.

Obave{tavamorodbinuiprijateqe dajepreminulana{a

IleTrnini}

MiroslavPej~i} Sahranajeuponedeqak,20.2.2012.godine,u11.15sati, naGradskomgrobqu,uNovomSadu.

SvetozarBujandri} 2004-2012. Navr{avaseosamgodinaodkako nisisanama,ali}e{uvekbiti una{immislimaisrcima,na{ voqeniinezaboravqenideda.

DragiwaLi~ina 1943-2012.

Po~ivajumiru,nekatisezvezdesme{e,nekateute{e, tvojalepadu{a`ivaje,i`ive}e... TvojeRu{ka iBrana.

Anica,Dragana iIgor.

Spo{tovawemtvoji: suprugaZdravka,sinZdravko i}erkaStoja saporodicama.

47376

47410

Dragi na{ deko, zauvek }e{ `ivetiuna{imsrcima.

Posledwipozdravdragom

47398

P O M E N

MilanS.Lazi} Sahrana je u subotu, 18. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskomgrobqu,uSremskojKamenici. Satugom,zahvalno{}uisapunoqubavi, tvojinajmiliji: suprugaRadmila,sinoviMiki iZoran,unuciPe|a, Milan iMilica isnaheDragana iVi{wa.

MilanS.Lazi}

od:brataStojana, snajeKoviqke saporodicom.

47370

47411

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na{emdragomsuprugu,ocuidedi

[ E S T O M E S E ^ N I  P O M E N

\uriPalali}u

Tvojinajmiliji: Pe|a,Milan iMilica.

47369

Doc.drRadojica Mehanxi}

\uri

Po~ivajumiru.

O`alo{}eni:suprugPetar, sinMilovan,unuciJelena iVladan isnajaTatjana.

47406

Posledwipozdravbratu

Ru`iciTeodorovi}

47366

Sahranajeuponedeqak,20.2.2012. godine,u9.45~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu.

S tugom javqamo da je u 71. godini preminuo na{ suprug,otac,dedaisvekar Supruga,sin i}erka saporodicama.

1939-2011.

S E ] A W E

Tata,uvek}emoteseradose}ati. od:bra}e Damjana,Zdravka, Milorada isestreMilene.

]erkaKatarina isinMilo{.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

ZoraCrni}

47395

47389

Navr{ava se tu`na godina od kakosanamanijena{a

Kajici^onki}u

StankuJela~i

dipl.gra|evinskomin`eweru Ovimputemobave{tavamrodbinu,prijateqeikom{ije da}esepomenodr`atiusubotu,25.2.2012.godine,u11 sati,nanovomdelugrobqa,u@abqu. O`alo{}enaMelanija.

obele`i}emounedequ,19.2.2012. godine,u11~asova,naGradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Satugomipo{tovawem, zahvalnizasvuqubavidobrotu, wegovinajmiliji.

Koleginiceizkancelarije: Vera,Buba,Jelena,Draga, Ila,Mileva iMarija.

47405

47400

47385

RadovanuMolerovu Spo{tovawem, Du{ka i MileMari} saporodicom.

ZoraCrni} Tu`nismo{tosmoteizgubili, sre}ni smo {to smo te imali i voleli. ^uvamo te u na{im srcimaimislima.

3

3 P O M E N

Cvijo\.Spremo

47381

Na Gradskom grobqu, u Novom Sadu,18.2.2012.godine,u11.30 sati odr`a}emo godi{wi pomenna{ojvoqenoj

Posledwipozdravna{emdedi

P O M E N

Porodica\or|evi} izNegotina.

47403

1910-1985-2012.

\uriPalali}u

BranislavBajin Godinapro|e... Tugaibolzatobom,nikad... Volimoteimnogonamnedostaje{, qubavina{a. TvojinajmilijiNada iNemawa.

MilicaJ.Spremo 1918-2003-2012. SinoviVojislav iVladimir.

47388

Posledwipozdravdragom

ZoriCrni} Tugasenemerisuzama,nire~ima, nego prazninom koju je neko ostavio za sobom. Mi, koji smo teznaliivoleli,znamokoliko namnedostaje{.

Tvoji: Jelena,Milovan iMiqaCrni}. Po~ivajumiru.

AleksandarAngelov

AleksandarAngelov [acapecaro{ 1952-2012. Sahrana je danas, 18. 2. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. PorodicaStefanovi}:Bora,Ka}a,Sawa iJelica.

47402

47401

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je 14. 2. 2012. godinepreminuo

RadovanMolerov

KumRajkoMari} saporodicom.

od:unukaMirjane iMirka, prijeQubice,zeta Milo{a iporodiceVarenika.

47397

DragomRokiju.

Posledwipozdravkumovomtati, dragom~ikaRadi.

Tu`nu godinu ispuwava se}awe natvojvedarinasmejanlik. U na{im srcima i mislima, s qubavqu ~uvamo uspomenu na na{udragukoleginicu.

47380

47371

@ivot je kratak i te`ak, a tu`anzaonekojiostanukadse onugasi.

Rokiju Mo`da je boqe {to si }utwom rekaosve, re~ibiprevi{ebolele...

Velika. Mala. 47372

47373


28

^iTUQe l POMeni

subota18.februar2012.

TU@NO SE]AWE na moje roditeqe.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dnevnik

IN MEMORIAM

DVOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN

RadoslavMaleti}

RadoslavMaleti}

1962-2010.

17.2.2010-17.2.2012.

Pet godina od kako je umrla moja mama

RadmilaStojkov

Du{ankai Stipe Boban

25.12.1939-11.1.2012.

NadaMilak [est godina od kako je umro moj tata

U subotu, 18. 2. 2012. godine navr{ava se tu`nih i bolnih ~etrdeset dana od kada na{a voqena supruga, majka i baka nije vi{e sa nama.

20.2.2011-20.2.2012.10.1.1997-10.1.2012.

Osta}e wegova dobrota koju je poklawao svima oko sebe.

Julija,Ivan,Sa{a i Stanko.

O`alo{}ena porodica.

Hvala Ti na svakom trenutku koji si proveo sa nama. Tvoja deca.

47358

POMEN

Porodica.

47361

47382

18.2.2006-18.2.2012.

Zla sudbina `elela je da ti mladost bude kratka, odvela te jednog jutra na dugi put bez povratka. Ponosni smo {to si bio deo na{ih `ivota.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji.

na{em

U tuzi opra{tamo se od dobrog ~oveka, iskrenog prijateqa i kom{ije.

Dana, 18. 2. 2012. godine navr{ilo se ~etrdeset dana od kako nas je napustila na{a draga

47360

JEDNOGODI[WI POMEN

SavaMilak Mnogo nam nedostajete... Unuk Sa{a i }erka Milica. 47135

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

@ivanaMaksi} Nedostaje{ nam.

Tvoji najmiliji.

RadovanMolerov MirkoBjelanovi} i PetarLuki} sa porodicama i MilovanDulovi}.

47386

GODI[WI POMEN dragoj na{oj

DobrilaKrsti} RadeMolerov Mile,Du{anka,Nik{a, Du{an,Ceca,\or|e i MileDragi~evi}.

pozdrav

dragom

Po~ivaj u miru.

SE]AWE

Sa ponosom te pomiwem, sa qubavqu te ~uvam u srcu i sa tugom `ivim bez tebe.

Tvoji najmiliji: porodica Savkov.

Tvoja supruga Bjelica-Bela.

47359

47362

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se upokojio na{ dragi otac i suprug

^ETRDESETODNEVNI POMEN

47330

47331

Posledwi prijatequ

Pomen }e se odr`ati danas, 18. 2. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

JovoMiji} Danas, 18. 2. 2012. godine obele`i}emo pomen u prisustvu rodbine i prijateqa.

PetarVinxanovi} Sahrana }e se odr`ati u subotu, 18. 2. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

ZorankiBawac RadovanMolerov

ro|.[ugi} O`alo{}ena porodica: supruga Zorka, sinovi Vaskrsije i Ranko, }erka Dajana i bra}a Gojko i Miko sa porodicama.

obele`i}emo danas, 18. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, u prisustvu rodbine i prijateqa. Vreme prolazi, a bol i tuga za tobom ne jewavaju. Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji: sin Bata i k}i Biqana sa porodicama.

47364

47368

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog tate, supruga i deke

1929-2012.

\uriKohutu DobrivojJovanovi} od Ka}eStefanovi} sa porodicom.

47374

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

advokat 2001-2012. Danas se navr{ava jedanaest tu`nih godina od kada me je napustio moj suprug.

Posledwi ispra}aj i sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 20. 2. 2012. godine, u 12.45 sati. O`alo{}eni: sin Stevan, supruga Danica i porodica.

RadePejovi} Nikad te ne}emo zaboraviti.

Tvoja sestra Danica i brat Blagota. 47357

47323

POMEN

POMEN

NedeqkoBandi}

MilanKure{evi}

Dragica.

47314

TU@NO SE]AWE

StanislavaVora~eka Sahrana je danas, 18. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica koja te mnogo voli i nikada ne}e zaboraviti: supruga Bosiqka, sin Dragan, }erka Sne`ana, snaja Suzana, zet @eqko i unu~ad: Maja,Nata{a,Uro{,Marko i Marina.

Dve godine nedostaje nam na{ dragi

\uriKohutu

18.2.2005-18.2.2012. S qubavqu, uvek te se se}amo. Tvoji najmiliji: majka Qubica, k}erka Sawa, supruga Danica, sestra Mica sa porodicom i ostalarodbina i prijateqi.

od stanaraiz Ul.StevanaMilovanovabr.6.

Dan po dan, nedeqe, meseci, pa pro|e godina od kako nas je ostavio i oti{ao u Bo`ije carstvo. Godina je imao malo, ali bolest je bila ja~a. Wegovi najmiliji: supruga,sinovi,unuci i unuka.

47384 47188

47365

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

IN MEMORIAM

18.2.1985-18.2.2012.

JEDNOGODI[WI POMEN dragom bratu blizancu

RadovanMarkovi}

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu.

47342

[ESTOMESE^NI POMEN

1930-2010. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju zauvek.

Miladinka-Mil~e -Mila Glo`anski

Stanislavu Vora~eku od kom{ija: Luka~, Milenkovi},Ra|enovi}, Rakas,Tele~ki,Lali}, Dangubi},Mar~eta, Pani} i Kla}. 47387

ro|.Gajinov Weni: Nata{a,Miona, Milutin,Miladinka, Milorad i Petar. 47377

MilanuKure{evi}u Pro{la je godina od kad si otputovao u ve~ni boravak, me|u an|ele. Na mnogim putovawima si bio i ku}i se vra}ao, a sada te nema, pa nema.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Olga, sestra Radojka, sinovac Miloje, sinovica Svetlana sa porodicom, sestri} Aleksandar, sestri~ina Branka sa porodicom i sestri~ina Gordana sa porodicom.

O`alo{}ena sestra Smiqa.

47319

47415

Branislavki Todorovi} MilanKe~a

Tvoj brat blizanac Mi}oKure{evi}. 47165

Jo{ uvek mislimo da je san, jo{ uvek mislimo da }e{ nam do}i. Sa tobom oti{ao je i deo nas, ni{ta vi{e nije kao pre. Tvoji najdra`i: \eka,Lela,Daca, Vlada i Ogi{a. 47177


^iTUQe l POMeni

dnevnik

G O D I [ W I  P O M E N 

Pro{lajetu`nagodinaodkakonijesanamana{otac, dedaitast

subota18.februar2012.

S E ] A W E

G O D I [ W I  P O M E N suprugu,bratu,deveruistricu

^edaBer~eg

Nikolai Milica

kroja~izTitela

PantaVukov

Pomen}emoobele`iti18.2.2012. godine,naTitelskomgrobqu. Vremeprolazialineitugakoju sinamostaviosvojimodlaskom.

Vremeprolazi,abolituganikada. Pomen }emo obele`iti danas, 18. 2. 2012. godine, u 11 ~asova,naKa}komgrobqu.

Tvoji:Reska,Pera,Beba, Momir,Rada,Ana iTina.

Ve~noo`alo{}ene}erke: Jelica iVela saporodicama.

ro|.Stanojevi}

Velimiru(Dine)Popadi}u

Pej~i}

izNovogKne`evca Nedostajenamtvojadobrotaiplemenitost,zauvek}e{ ostatideonas. Tvojinajmiliji.

47160

47174

P O M E N

P O M E N Pro{lo je punih 10 godina od kako nije sa nama na{a voqenamamaibaka,

Navr{avasedvadesetgodinaod kadanemamogdragogtate

StojaHrwak S ponosom ~uvam uspomenu na wegovu qubav, plemenitost i dobrotu.

prof.drJelena\ur|evi}

Navr{avasegodinadanaodna{egrastanka. Vremenebri{eprazninukojusiostavilazasobom. Mnogonamnedostaje{. Satugomipo{tovawem, Tvojaporodica.

47204

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N dragomzetu,{ogoruite~i

Uspomenuve~no~uvajuweninajmiliji: sinSr|an, unuciLuka,Marko isnahaVerica.

Pamti}emostara,dobravremena, ~uvatise}awaiuspomene. Nikadatene}emozaboraviti.

Pomen}eseodr`atiuNikolajevskojcrkvi,danas,u12 ~asova.

O`alo{}eneporodice: ^uturilov,Dori}iJelovac sadecom.

47203

47234

47257

Pro{lesutritu`negodineod kakojeumrlamojamama

Va{inajmiliji.

\or|uAleksi}u

ro|.1960.

]erkaZlatica.

Sedamnaest godina je od kako stenesre}nooti{linaputbez povratka.

47200

S E ] A W E

KrstivojaGruji}a

29

47153

P O M E N

S E ] A W E

G O D I [ W I  P O M E N Dana,21.2.2012.godinenavr{avasegodinadanaodkako nijevi{esanama

\or|eAleksi}

StevanSlivka 20.2.2006-20.2.2012.

RadivojKanazir

MilevaBrzak NekaTeuve~nommirupratina{aqubav.

ro|.Kolarski

Wegovlikivedarduhzauvek}eostatiuna{imsrcima.

Tvojinajmiliji.

Unedequ,19.februara,u11sati, naGradskomgrobquodr`a}emo pomen.Se}awenatebejeve~no.

SinZoran,snajaDanica iunukPredrag.

47247

^etrdeset tu`nih dana obele`avamousubotu,18.2.2012.u11 ~asova,uVilovu. Vremeprolazi,bolitugaostaju una{imsrcima. Tvojinajmiliji: suprugaVukica,sinPavle, }erkaVesna izetGoran.

47270 47133

Tvoji:sinNedeqko isestreBojana i An|elka.

S E ] A W E Pro{le su tri godine od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otacideda

D V O G O D I [ W I  P O M E N

S E ] A W E 

P O M E N

47265

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Pro{loje{estte{kihmeseci odkadanijesanamana{amajka, bakaisupruga

DraganRadusinovi} Aleksandar-Aca Mandi} U subotu, 18. 2. 2012. godine, u 12~asovaposeti}emowegovgrob.

21.2.2010-21.2.2012. Koracitvoji,zauvekizgubqeni usencivetra.

17.2.2010-17.2.2012.

SavaRaki}Braca

Dvenajtu`nijegodineodsmrti mojemajke,mognajboqegprijateqa.

18.2.2007-18.2.2012. TvojaMira sadecom.

SuprugaSofija isinoviZoran i Du{an saporodicom.

Tvoji:Gordana iNeboj{a.

47286

47285

T R I N A E S T O G O D I [ W I P O M E N

JovankaS.Brki}

Zauvekusrcimawenih: }erkeRajne,zetaSlobodana, unu~adiNemawe iMilice.

47274 47189

Pro{lo je ~etrdeset dana od smrtina{emameisvekrve

S E ] A W E

P O L U G O D I [ W I  P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

MarijaVezili}

IlijaKova~evi} Bra{a

KaticaBaja 1957-2011. Pomen }emo davati 18. 2. 2012. godine,u11~asova,naGradskom grobqu. Voqeni ne umiru sve dok `ive onikojiihvole.

MilovanMi}i} BranislavRupwak

dipl.in`.agronomije 1999-2012.

MariceKrsti}

Prolaze dani, godine... ostale sunamsamouspomeneise}awa.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamoteodzaborava.

Hvalatizasvuqubavidobrotu kojusinampru`ala. Mnogonamnedostaje{.

Istina je ru`na, a snovi lepi samokadasitiuwimaisanama.

Tvojinajmiliji.

Nina itvoji Mi}i}i.

Tvoji:Jovica,Seka iMilana.

Suprug i}erkesaporodicama.

47275

47273

47242

47222

Tebe}eve~novoleti:tvoja }erka,suprugaiunuka.

47276

ro|.Ri|i~ki iz@abqa

iz^uruga 1952-2011. Nikada te ne}emo zaboraviti jervoqenineumiru. Tvojinajmiliji: suprugaVera,sinZoran, }erkaMilica saporodicama. 47210


АнабетГиш

Инспектор ДетективМалкомАнслипокушава да ухвати починиоца низабруталнихубистава.Кадасеријскиубицаконачнодолија и нађе се иза решетака чекајући извршење смртне казне, Ансли ће прихватити дасаслушањеговуисповест. Улоге:ТомБеринџер,Анабет Гиш, Рик Гомез, Френк Вејли,СибилШепард Режија:ДејвидС.Кас (РТВ1,17.55) 07.00 08.00 08.05 08.55 09.00 09.30 09.55 10.05 10.30 10.45 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.50 17.00 17.20 17.45 17.55 19.20 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.30 00.10 01.30 01.55 02.20

tv program

subota18.februar2012.

Кухињица Вести Сунцеподкишобраном Цртанифилмови Вуковвидеобуквар-слово„Ј“ Хајдесамномуобданиште ЗвончићиМаргарита Питамсе, питамсе ФЛУОШ2011.“Змајголубијег срца“ МарцелкоидедаБонифац Путевинаде Агромозаик Вести Знање Плавикруг Безупута Кафе„Лаунџ“4.годинепосле, специјалнаемисија Вестизаособесаоштећеним слухом Петказање Свеоживотињама:Ној ТВминијатуре ТВДневник Политбиро ТВминијатуре Инспектор,филм,1.део Капљица ТВДневник Серијанедеље:Уповерењу Фаца Војвођанскидневник Изнашегсокака Серијанедеље:Уповерењу Инспектор,филм,1.део Политбиро Путевинаде Плавикруг

09.00 Кухињица 10.00 Добровече, Војводино(слов) 11.00 Хероји,позоришнапредстава (слов) 12.30 Вести(мађ) 12.40 Осећајтесекаокодсвоје куће,емисијанамађар. са титл.насрп. 13.05 Последњизадатак,филм 14.40 Зимауврбаку,филм 15.50 КуликисоваВихуела(слов) 16.10 Вуковвидеобуквар-слово„Ј“ 16.30 Питамсе, питамсе 17.00 Жененаселу:Креативна радионицауТемерину 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече, Војводино(мађ) 21.00 Културнимагазиннамађарском(Јелен-лет) 21.30 Разговорсповодом: ПасторГеза (мађ) 22.00 ТИНИ2011.омладински фестивал2.део (мађ) 22.30 КонцертЕвропскогстудентског камерногоркестра 23.40 Музичкипрограм

08.15 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Причеизкњижаре Будиродитељ Е-ТВ Ноге на пут Ногенапут Хало председниче Простор Лицеснасовнице Војвођанскевести Здравље је лек Дискавери Војвођанскевести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.33 13.00 13.15 13.25 13.57 15.10 16.03 16.57 18.33 19.00 19.30 20.05 21.02 00.00 02.25 03.15 03.40 04.15 04.54 05.48

Јутарњипрограм ЈутарњиДневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица 2 Дневник Спорт плус Увиђај Гастрономад ТВлица...као сав нормалан свет Војна академија Поаро Квадратура круга Слагалица,квиз Дневник Војна академија Кум 3,филм Зен 2,филм ТВлица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Војна академија Верскикалендар

Квадратуракруга

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Серија Време је на мојој страни Серија Азбука родитељства Серија Ленија Витраж Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Серија Вести Серија Седам НС дана Време је на мојој страни Објектив Човек лав Најбољи лек Седам НС дана Серија Објектив Лична грешка Инспектор Морс

10.00 НајаваФАкуп 10.30 ЕвролигаМагазин 11.00 ЛигаЕвропе: Порто–МанчестерСити 13.00 ПремијерлигаМагазин 13.30 ПравиНБА 14.00 АТПРотердам1/2Финале 16.00 ФАкуп:Норвич–Лестер 18.15 НБАакција 18.45 ЕвролигаМагазин 19.30 АТПРотердам1/2Финале 21.30 НБА:ЛАКлиперс –СанАнтонио 00.00 ФАкуп:Челси–Бирмингем

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда,09.00Жива ватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену,14.00Топ 10,15.00Пипи шоу,17.00Суботом поподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспектива недеље,23.00Фешн стори,01.00Суботом поподне,04.00Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00Филм,13.00Филм,14.30Водич кроз уметност и науку,15.00Филм,16.30Бибер,17.00Дечији програм,18.00У нашем атару,18.30Бибер,19.00Кад порастем бићу..., 20.00Прес пресек ,21.00Филм,22.30Бибер,23.15Филм,00.15Бибер,00.30 Ноћни програм

У новом издању емисије видећете причу о Таџ Махалу,каоисторијуоСрбинукоји је једну жену волео 40 година,акадајујеизгубиоподигаојојјецрквууиметељубави. ОсимтогавидећетекаквајетољубавнамагијаспојиламонахаАмвросија ивучицуАлфу,каоипричуозабрањенојитрагичнојљубави Павла иЂуле... Аутор: БранкоСтанковић (РТС1,18.33)

БранкоСтанковић

07.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.30 19.00 19.20 20.15 21.00 22.00 00.00

Дођинавечеру Филм:Домаћин Филм:Трказановцем Филм:ИндијанаЏонсиКраљевствокристалнелобање Будванапјенуодмора Жене СулејманВеличанствени Плачвиолине Вести Аси Кадлишћепада Будванапјенуодмора Филм:Бекствоуланцима Топспид

Зрно по зрно Погледајте прилоге о томе да ли ће НИС надокнадити штету које је према наводима Удружења пољопривредника у Зрењанину начињена на ораницама у околини града. Поред овог прилога гледаоци могу видети и како се семенарска кућа KWS припрема за пролећну сетву кукуруза и уљарица. (КТВ,12.00)

dnevnik

c m y

30

05.40 08.00 09.10 11.00 11.35 13.45 16.00 16.35 18.30 19.05 20.10 21.05 23.00 00.00 00.10

Књигаутисака Снег је многима донео невоље, али је, са друге стране, ђацима продужио распуст, а хотелијерима у планинским центрима пуне смештајне капацитете. Ипак, неколико већих туристичких манифестација је отказано управо због проблема које је изазвао снежнипокривач. (РТС2,11.34) 06.19 Знање имање 07.17 ТВлица...као сав нормалан свет 08.05 Велики је свет 08.33 Бернард 08.37 Срећни клинци 08.59 Откривајмо свет са Ђолетом 09.09 Рускебајке 09.37 Вилењаци 09.48 Верски мозаик Србије 10.34 Клиника вет 11.05 Профил и профит 11.34 Књига утисака 12.14 Свет здравља 12.43 Време одлуке 12.58 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети,лети песмо моја мила 14.30 Цркве-какоихтумачити 15.00 Време телевизије 16.00 Будућност хране 17.00 Вреле гуме 17.32 Тотал тенис 17.45 Кошарка:КУПРадивоја Кораћа,полуфинале 1, пренос 20.15 Кошарка:КУПРадивоја Кораћа,полуфинале 2, пренос 22.20 Потрошачки саветник 22.50 Свет спорта 23.20 Дебела породица на дијети 23.56 Филмска магија 01.00 Вреле гуме 01.30 Кошарка:КУПРадивоја Кораћа,полуфинале 1 03.00 Кошарка:КУПРадивоја Кораћа,полуфинале 2 04.35 Лети,летипесмомојамила 05.05 Потрошачки саветник 05.30 Клиника вет

06.00ВОА 06.30Кефалица 06.45Фуснота 07.00Маратон 08.30ЗдрављеиВи 09.00Фуснота 09.30Филм: ДалтриКалхун 11.00 Топшоп 11.30 Сваштарица 12.00ЗдрављеиВи 12.30Уловитрофеј 13.00Мајсторски 13.30Последњичас 14.30ПородицаСерано 16.00Филм: Терасанакрову 18.00Лажиме 19.00Универзум 20.00Фринџ 21.00Филм: Ледомдославе 23.00Филм: Заштитник 01.00Филм: Терасанакрову 03.00Филм: Ледомдославе 04.30Филм: Заштитник

Индија Знањенапоклон Цртанифилмови ВестиБ92 Дваипомушкарца Штребери Вести Филм:Змајпротивкобре Вести Дваипомушкарца ИстражитељиизМајамија Филм:Непобедиви Бокс:Кличко–Чисора,пренос Вести Филм:ДобродошлиуДогманкол 02.25 Филм:ПраваправцатаАра 04.00 Филм:ВеликаавантурауПаризу

Барби Рапунзел Ово је прича о девојци по имену Рапунзел, познатој по својој прелепој, дугој, златној коси. Рапунзел је заточена у замку обавијеним злим чинима Готел,охоле вештице.Захваљујући свом невероватном уметничком таленту,Рапунзел открива да су четкице којима слика управо кључ до отварања врта ка њеној слободи...и њеној највећој љубави,принцу... (Хепи,10.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

БОКС

Кличко–Чисора Борба за титулу првака света! Двојица најјачих у супертешкој категорији. Виталиј Кличко, познатији као доктор Гвоздена Песница против Дерека Чисора, познатијег као Дел БојсесастајууМинхену. (Б92,23.00)

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.25 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30 04.55

Јутарњипрограм Знањенапоклон Торк Метеорипријатељ Мегаминималс МедаЧарли Телешоп БарбиРапунзел, анимиранифилм Хорсленд Моћначигра Фантастичнопутовање Побунадиносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови -уживо Скадарлијом Вести Телешоп Атила,1.део,филм Телемастер МојаСрбија Парови -Најбоље Парови -уживо, избацивање Голиживот Парови-ноћуживо Матрјошки Голиживот МојаСрбија

07.00Добројутро 10.00Викендвизија 12.00Немогућамисија 12.45Животутренду 14.00Звезде ифанови 14.30Голдмузички 15.30Филм:ТрикартезаХоливуд 18.00Магазинин 19.30Националнидневник 20.00Курсаџије 21.00Звездегранда 23.30Филм:Дебелиимршави 01.00Филм:Вештачка интелигенција 03.30Филм:Студентскевраџбине 05.00 Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућни видео,13.45Топ шоп,16.00НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.45 Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15Ски Јахорина,01.45Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови,00.50Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota18.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.40 Четиривенчања-Америка 08.35 Венчаницаизснова 09.00 Мајамиинк:Аутомобил звезда 09.55 Девојчицеидијадеме 10.50 Џон,Кејтиосмородеце 11.45 Обрачунпосластичара 12.40 Стручњакзаторте 13.35 Штанетребаобући 14.30 Удварањеумраку 15.25 Богатамлада,сиромашна млада 16.20 Л.А.Инк:Безместазапосао 17.15 Уштедетикупујући 18.10 Краљпосластичаракаокувар 19.05 Нисамзналадасамтрудна 20.00 Узосмехдовека 20.30 Дечијирођенданиза памћење 20.55 Четиривенчања-Америка 21.50 Необичансекс 22.45 ПолицајкеокругаМарикопа 23.40 Л.А.Инк:Новедевојке 00.40 Узосмехдовека

08.00 Кинотека-циклускласичног вестерна:РидеаЦроокед Таил,филм 09.25 Течеживот,док.филм 10.13 Кућниљубимци 10.45 ЛицаКамбоџе,док.филм 11.15 Нормаланживот 12.00 Дневник 12.30 Ветеранимира 13.15 Духовниизазови

FEQTON

06.00 10.00 15.00 20.00 21.00 23.00

УбиствауМидсамеру Поморскапатрола Монк Краљевскиболесници Филм:Пакленеулице Филм:Хладнафузија

08.00Училица 08.55Ружаветрова 11.05 Специјалци,филм 13.00Двастарагалеба,филм 14.55ОдЈустиназаКели,филм 16.25Опасноплаветнило,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00НевероватниХaлк,филм 22.00ТВпремијера:Трагач,филм 23.45Kловерфилд,филм 01.05Астрошоу 02.05РТЛДанас 02.40Студио45

Кловерфилд

22.00 23.00 00.00 01.00

Духовнамузика Најгорипословиуисторији Џезбаронеса Видеојеубиорадио ЈеленаТројанска ФармаизЕдвардијанског доба Играсенки УпотразизаБетовеном УметностРусије Најгорипословиуисторији Звездесребрногекрана Монголија:УсенциЏингис Кана Атина:Истинаодемократији ФармаизЕдвардијанског доба МилошФорман УпотразизаБетовеном УметностРусије Најгорипословиуисторији

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

ЗавераРозвел Краљлав МалиТарзан АвантуреизРивербанка БалканЕкспрес Асададио Назмајевомпуту Ледениторнадо Божјидар Еротскифилмови

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Божјидар Двоје брижних родитеља желедаклонирајусвогубијеног сина да бар некако надокнаде тај губитак. Доктор који врши тај процес полако почињедаихуводиуопасан ивеомасмртоносанекспериментбезмилости... Улоге: Роберт де Ниро, РебекаРоминСтамос,Грег Кинир Режија:НикХам (Синеманија,22.00)

ДејвидДуховни

Изигравајућибога Због зависности од наркотикаиамфетаминима,хирург Сандс је изгубио лиценцу. Проводиданепосећујућибарове.Једненоћидођедомафијашког обрачуна и др Сандс спасе живот рањеном итакоупознаРејмондаињеговулепудевојку... Улоге:  Дејвид Духовни, Тимоти Хатон, Анђелина Џоли,ПитерСтормер Режија:ЕндиВилсон (ХРТ1,01.45) 13.45 Призма 14.30 Мањинскимозаик 14.45 Јеловнициизгубљеног времена 15.10 Екозона 15.35 ШетландскизаписиСајмона Кинга,док.серија 16.30 Евромагазин 17.20 Репортери 18.20 Потрошачкикод 18.50 Глобалносело 19.30 Дневник 20.01 Дора2012-Идемона ЕвросонгсНином,пренос 21.00 Најмоћнијеженесвета,док. серија 21.55 Дневник3 22.20 Разоткривено,филм 23.50 Филмскимаратхон: Тридесетшестаучионица Шаолина,филм 01.45 Филмскимаратхон: Изигравајућибога,филм

08.35 МалаТВ 09.05 Банско:Светскискијашкикуп -велеслалом(М),пренос1. вожње 10.05 Тролови 10.30 Пиратскирадио,филм 11.55 Банско:Светскискијашкикуп -велеслалом(М),пренос2. вожње 12.55 Ухватимеакоможеш,филм 15.10 КСАутомагазин 16.10 РукометнаЛП:БарселонаЗагребЦО,пренос 17.50 Директ 18.20 4зида 19.05 Симпсонови 19.30 Музика,музика...евергрин 20.00 ЦиклусМајклаМура:Изборна кухиња,док.филм 21.40 ИскупљењеуШашенку,филм 00.00 Фринге-наивици 00.55 МоникаЛесковариИтамар Голан 02.10 Ноћнимузичкипрограм

09.25 10.50 12.20 14.20

РобертдеНиро

06.00 07.30 10.05 11.35 12.35 14.20 15.50 18.00 20.05 22.10 00.35 02.15 03.50 05.20

Нова фаца Моје име је Кан Господа Бронко Срећа,еп.3 Доушник Шрек срећан заувек Пирати са Кариба:На чудним плимама Додела „Оранге„награда Британске академије за филм (снимак) Следећа три дана Секс и град 2 Центурион Дебељуца Нерођени Када Пруденс пева

Шесторица младих Њујорчана забављају се на опроштајној журци пријатеља кадаизненадаогромночудовиште величине небодера нападнеград... Улоге:МајкВогел,Џесика Лукас, Лизи Каплан, Ти Џеј Милер, Мајкл Стал-Дејвид, ОдетАнејбл Режија:МетРивес (РТЛ,23.45)

15.50 17.10 18.50 20.15 22.15 23.45

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

ПоследњицигларуАмерици Јесилиусамљенавечерас Немаиздаја ВатрениобрачунВ.правдаза једног Чуднафреквенција3 ДокторкаКвин,филм Допросјачкогштапа Немаиздаја ВатрениобрачунВ.правдаза јендог Чуднафреквенција3

Пљачка Признање Пољуби ме за збогом Прва лига Прва лига 2 Круклин Сањала сам праву љубав Роштиљ Спитфајер Наша кућа из снова Пљачка Стриптиз заводнице Слатке луткице

ЏесикаЛукас

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Моћнибродови Људскихрукудело–Азије Огромнемашине Великеселидбе X-машине Браћаизмочваре Мегаградитељи Употразизазабавом Какосеправи? Какосетоправи Људскихрукудело–Азије Потрагазаприроднимгасом БорнаколабраћеХау Какосеправи? РосКемп:Блискиисток Преживљавање Ловнасабљарке Далијетомогуће? БорнаколабраћеХау

08.30 09.00 10.00 11.30 12.00 12.45 13.45 14.45 15.30 16.00 17.45 20.00 23.00 00.00 01.00

Скијашки скокови Алпскоскијање Алпскоскијање Нордијскоскијање Алпскоскијање Крос-кантрискијање Нордијскоскијање Крос-кантрискијање Скијашки скокови Скијашки скокови Тенис Билијар Скијашки скокови Тенис Билијар

10

31

АУТОБИОГРАФИЈА МОНИКЕ СЕЛЕШ

За рођендан обавезан пас од шећера

Ј

ана Новотна, надарена дубл-играчица из Чешке, чекала ме је у финалу Отвореног првенства Аустралије. Била је пет година старија и победила ме на једном турниру током моје прве профи године, али сад сам ја имала предност. Ово је било њено прво финале Гренд слема, а ја сам већ победила у Паризу. На овако великом догађају ако немате самопоуздање, немате ништа. Ја сам већ била у финалу и победила. Знала сам да могу то да урадим. Била сам љута на себе кад је узела први сет са 7:5. Мој ум је кренуо стазом негативних мисли, али зауставила сам га пре него што је било прекасно. Само играј за сваки поен – татине речи су ми одзвањале у ушима. Узела сам следећи сет са 6:3 и затим преузела контролу меча и нисам попустила док нисам узела трећи сет са 6:1. Освојила сам другу Гренд слем титулу под немилосрдним аустралијским сунцем. Пред бучним локалним навијачима, на 50 степени и на тврдом терену, доказала сам да сам више од специјалисте за шљаку. Била сам више од чуда за је- Титула на врелих 50степени Мелбурна дан дан и била надомак првог места, дана пре него што се и мој тата заљубио у њега. Некоје је Штефи Граф држала претходне три и по го- колико дана касније, видела сам Астроа склупчаног дине. Два месеца након Аустралије, освојени бодо- на рубу кревета мојих родитеља. Тата није рекао ни ви су додати и ја сам постала прва тенисерка света. речи. Правило да пси не могу у спаваћу собу брзо је Тенис је другачији од осталих спортова по начину заборављено, а Астро је почео да иде на турнире с на који се одређује прво место. Систем рангирања нама. Крзнена лоптица седела би у ложи за играче с темељи се на замршеној математичкој једначини ко- мојим родитељима и не би ни гласа пустио. ја даје различите поене играчима за успех на турниНа дан пре мог првог меча, Астроа је напао други рима. Што је турнир тежи, то је вредан више поена. пас. Ухватио га је и бацио његово мало тело у ваАко се добро покажете на једном Гренд слему, то здух. Био је склупчан и једва сам га чула како дише. вреди више него да освојите гомилу турнира који Почела сам нервозно да га мазим и дозивам. Није вреде мало поена. Целе сезоне ранг се мења и ваш реаговао. Нашли смо ветеринара који је урадио најраспоред мора да буде пажљибоље што је могао, али следево испланиран да бисте досећа два дана Астроу је било све гли максимум потенцијала за горе. Лекови нису били доКада сам након Гренд слема освајање поена. у Паризу освојила и Отворено вољни. Мазила сам га кад је Отишла сам до Палм усред ноћи почео да се тресе. првенство Аустралије, спрингса с родитељима и Знала сам да нешто није у редоказала сам свима да сам Астром, мојим верним сапутду па сам пробудила родитеље више од чуда за један дан ником, који је свуда ишао са и одвезли смо се до клинике. мном. То је био мали јоркширВетеринар је потврдио мој и нисам специјалиста само ски теријер који се придружио страх: инфекција је обухватиза шља к у нашој породици годину дана ла његово сићушно тело и раније. Откако сам била девојшансе да преживи биле су мачица молила сам тату да узмемо пса. „Нема шансе„, ле. Нисам желела да га оставим самог, али нисам редовно је одговорао. Чак сам покушала и да се цен- могла ништа да урадим. Чекао ме је турнир, а нисам кам: „Ако одиграм добро на турниру испод 12 годи- имала ни диплому из ветерине. Померања због кише на, може ли онда?“ Одговор је увек био исти. Не. присилила су организаторе турнира да нагурају цео Наш стан у Новом Саду био је таман довољно вели- догађај у два дана. Била ми је потребна потпуна конки за нашу породицу. Цела моја породица знала је да центрација да прођем кроз четири меча врло брзо, желим пса, и сваке године за мој рођендан бака би али мој ум и даље је био код Астроа на клиници. нахранила моју опсесију тако што ми је пекла диван Снагом воље прошла сам кроз прва три меча, али колач препун шећера, у облику пса. Шећер и пси, у финалу ме је чекала Навратилова. Играле смо једдве моје омиљене ствари на свету. Била је то посла- на против друге шест пута и резултат је био 3:3. Нистица само за рођендан, и нисам могла да дочекам да сам нимало сумњала у то да жели да окрене тај број прође 364 дана да га опет добијем. Након што су се у своју корист. Практички сам јој предала први сет: моји родитељи преселили на Флориду, моја мољака- освојила сам само два поена. Усред другог мој такња су се наставила. Коначно је тата попустио: „До- мичарски дух је прорадио, али било је касно. Побебро, али мораш да обећаш да ћеш се сама бринути о дила ме је са 7:6 и знала сам да нећу постати број 1 њему.” тог дана. Кад је меч био завршен, отишла сам ди„Наравно“, пристала сам. ректно код Астра. Кад је ветеринар изашао, задржа„И још нешто. Ни под којим условима не сме да ла сам дах. уђе у спаваћу собу.“ „Имате правог малог борца, биће све у реду„, ре„Јасно“, већ сам почела да скакућем у месту. као је и изнео Астроа. Дотрчала сам до њега и држаСутра сам отрчала да купим локалне новине и ме- ла сам га целим путем назад до хотела, поред себе ђу огласима нашла један за пса за којег сам знала да док сам паковала кофер, мазила сам га на путу до мора бити мој. Назвала сам га по великом, шашавом аеродрома и држала га на крилу за време лета кући. мешанцу из мог омиљеног цртаног филма „Џет- То што сам морала да чекам још недељу дана да бусонс„. Иако мој Астро никад није научио да лаје као дем број 1 у тенису била ми је последња ствар на пањегов имењак из цртаног, прошло је само недељу мети. Књигу Монике Селеш „АУТОБИОГРАФИЈА /ФОРХЕНДОМ ПРЕКО МРЕЖЕ ЖИВОТА” (издавач:„А-Z Book”,Тоше Јовановића 2/11,Београд11030),можете за 399динара наручити преко телефона 011/2199–439и064/159-5543или и-мејла:office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

subota18.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Венера вас тера да се борите за своје циљеве. Истовремено, ви тачно знате који су вам циљеви и планови. Будите стрпљивио до почетка марта, када можете очекивати и прве значајније резултате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. februar 2012.

Субота је, иста као и сви претходни и наредни дани. Стојите у месту, или чак имате утисак да идете корак уназад. И тај вас утисак нимало не вара. Ипак, будите спокојни и прихватите дато стање ствари.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Празници теку својим током, а ви као да сте на сплаву који некуд води, без весла и могућности да одредите ток и правац. Нека тако и остане. Препустите се духовности, контакту са својим бићем.

И данас сте озбиљни, али не толико емотивни или оптерећени као што сте били јуче. Трачак светла вам доноси оно што знате да следи наредних дана. У љубави имате подршку и страсти с драгом особом.

Поштујте своју потребу да радите и зарадите, без обзира на то шта други мисле или не раде. Финансијски проблеми и даље трају, и потрајаће. Због тога се потрудите да будете штедљиви, а не трошкаџија.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

RIBE 20.2-20.3.

Добро размислите и испланирајте оно што ћете рећи и учинити. Имате концентрацију, али и менталну енергичност, па бисте могли спровести своје намере, на овај или онај начин. Ужурбаност.

Новчани издаци су неопходни. У основи сте на добром путу. Партнер је у неком свом филму, у којем вас има или нема, зависи од тренутка. Друштвени живот вас вуче напоље из куће.

Затворили сте се у свој пећину, попут медведа који преспава целу зиму. На срећу, ваша зима траје до понедељка, када ћете кренути у нове радне обавезе и изазове. Ушушкајте се и регенеришите.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Избегавајте свађе и сукобе с другима, поготово с партнером. Неке ствари не могу брже но што могу. Поготово када су нерадни дани, када је свеприсутан високи снег. Фискултура?

Ово није најбоља фаза за ваше здравствено стање па се немојте превише замарати и трошити енергију. Ароматичан топли чај би вас опустио и освежио. Поготово у друштву драге особе. Поделите обавезе.

Све је лако кад си млад, каже песма. Све је лакше када си Водолија, каже астролог. Данас у фази усхићења, сутра у бедаку, па опет у лету, и тако циклично. Данас медитирајте о свему томе.

Заборавите друштво и угађајте себи. Не морате увек бити пожртвовани и пуни разумевања за друге и њихове проблеме. Можете се окружити лепим стварима у друштву вољене особе. Уживајте.

TRI^-TRA^

Витније волелажене? V REMENSKA

PROGNOZA

Биће

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

3

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zreњanin

4

S. Mitrovica

3

Ruma

2

Panчevo

5

Vrшac

2

Srbija Beograd

4

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

4

Evropa

Сунчаних Периода

Madrid

НОВИСАД: Пре подне постепено разведравање па ће бити сунчаних периода. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак изRim над нормале. Минимална температура -2, а максимална до 4 степена. London ВОЈВОДИНА: Постепено разведравање, најпре на северу Војводине, па ће бити сунчаних периода. Дуваће слаб до умерен западни и сеCirih верозападни ветар Притисак изнад нормале. Минимална температура Berlin 3, а максимална 5 степени. СРБИЈА: Ујутру у централним и јужним пределима облачно са суBeч снежицом и снегом, а на северу престанак падавина и постепено развеVarшava дравање. Поподне престанак снега и на југу Србије. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар Притисак изнад нормале. Минимална темKijev пература -4, а максимална 6 степени. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У недељу ујутру мраз. Током дана сунчани периоди и топлије време уз максималне температуре од 4 Oslo до 9 степени. У понедељак наоблачење и понегде киша и суснежица, а на St. Peterburg планинама снег. У уторак разведравање. У среду сунчано и мало топлије.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Прогнозирано отопљење после периода са екстремно ниским температурама утицаће неповољно на све хроничне болеснике, а нарочито на особе са кардио и церебро-васкуларним проблемима. Нервоза, главобоља и поспаност могу бити изражени као метеоропатске реакције у јачој форми.

12 12 11 5 6 7 3 -6 -9 4 -8

Atina

11

Pariz

10

Minhen

6

Budimpeшta

4

Stokholm

2

Амерички таблоиди пренос е да је суноврат певачицеВитниХјустонимаовезе и са недостатком сексуалне слободе.Жут а штампа јегодин ам а пис ал а да Витн и крије своје право сексуално опредељење. Довођена је у везу са својом бившом асистентк ињ ом Роб ин Крофорд,аактивистазагејправа Питер Тачел чак тврди дајеибраксаБобијемБрауном биосамопараван. -Витнијебиланајсрећнија осамдес етих година, када јебилаувезисаРобин.Индустријајујенатераладасе у јавности представља као „стрејт”,алитојујеразарало изнут ра. Морала је да се уда за Брауна, а сви знамо како је та веза утицала на њу - рекао је Тачел за „Дејлистар”. ЧакјеиБраунранијеизјављивао да мисли да Витни воли жене, а његова сестра Тина таблоидима је испричала да је виђала Витни са девојкомкадајеодлазилада покупи њихову ћерку Боби Кристину.

VIC DANA У продавници рибе пита Лала: - Је л’ те, је л’ свежа ова риба? - Зар не видиш да је жива? - рече му продавац. - Видим... И моја Соса је, ко што видиш, жива... ал’ се не мож‘ касти да је свежа.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

56 (-3)

Slankamen

374 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

124 (-1)

Zemun

320 (7)

Bogojevo

138 (18)

Panчevo

312 (7)

Smederevo

460 (20)

Baч. Palanka 238 (22) Novi Sad

371 (19)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

184 (0)

S. Mitrovica

123 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

Beograd

248 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

370 (10)

NERA

Hetin

98 (-6)

TISA

56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 18.februar 2012.