Page 1

NOVISAD*

PONEDEQAK17.DECEMBAR2012.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXX BROJ23651 CENA30DINARA * 0,50 EUR

IPOREDMOGU]EGSTE^AJA,TA[NARI„MERKURA”IMAJU[ANSU

Italijani se sele iz Indije u Palanku? str. 4

SKUP[TINASRBIJEIZGLASALANOVAPRAVILA

Do juna 2013. rok za konkurse za izbor direktora str. 3

ZAVR[EN FESTIVAL RUKOMETA U SRBIJI

NASLOVI

Politika 2 Dr`avni vrh o platformi za KiM 3 Napredwaci pitaju Jovanovi}a, a pita i on wih

Ekonomija 4 Potro{a~ki zakon mrtvo slovo na papiru

Dru{tvo 6 Autizam nije razlog za netoleranciju

NoviSad

VI[EVOZILANANA[IMAUTOPUTEVIMA

Od Koridora 10 godi{we 300 miliona evra str. 5

7 Mrak na pijacama rasteruje i kupce i trgovce 9 Danas „Jugodent” na prodaju

Vojvodina 10 Za direktora mo`e i gimnazijalac 11 Vetar zatrpao puteve snegom u Banatu

Kultura SIROMA[TVOGLAVNIRAZLOGRAZDVAJAWA UPORODICI

Kad deca postanu dr`avna briga str. 6

21 „Dobri~in prsten” Mikiju Manojlovi}u

Crnogorkama zlato, na{e ~etvrte

str. 14

BOGATASORTIMANNOVOSADSKOGCARINSKOGDEPOA

Od pokvarenih „milki” do blindiranog „mercedesa”

str. 13

REPORTA@E NOVOSADSKIBESKU]NICIZAVIDESAPATNIKUKOJISELETOSUDAVIONAKERE]OJPLA@I

Predve~e slaba ki{a

Najvi{a temperatura 6°S

Ro|eni brat prodao ku}u i odneo sve pare str. 14 – 17

SPORT

n [OKANTANPORAZPARTIZANA

str. 12

n DU[ANVASI]:VREMEJEMOJSAVEZNIK

n PIPERSKIODBRANIOTITULU


2

POLiTikA

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

Dr`avnivrh oplatformizaKiM

PREMIJER DA^I] U JABUCI KOD PAN^EVA

Se}awemprotiv zlo~inaimr`we Centralnadr`avnakomemorativna manifestacija obele`avawa Nacionalnog dana se}awa na Rome stradale u Drugomsvetskomratuodr`anajeu Jabuci kod Pan~eva, kod Spomen-kompleksa„Strati{te”. Premijer Ivica Da~i} poru~iojeuJabucikodPan~eva da sve doga|aje koji svedo~e o strad aw im a tok om Drug og svetskog rata obele`avamo u Srbijisnadomdasetakvizlo~ini i takva me|unacionalna mr`wa vi{e nikada ne}e ponoviti. „Genocid po~iwen nad Romima u Drugom svetskom ratu predstavqajednuodnajtragi~nijihepizodatogoru`anogsukobakojijekodsavremnihgeneracija skoro potpuno zaborav qen”, rek ao je prem ij er, obra}aju}i se okupqenima na strati{tuRoma. Navode}idajepovodzaodr`avawe dana{weg komemora-

tivnogskupase}awena16.decembar 1942. kada je Hajnrih Himler izdao naredbu za sistematsko upu}ivawe Roma u konclogore radi likvidacije, Da~i}jepodsetiodajedeportacija Roma trajala od februara 1943. do jula 1944. i da su Rom i dep ort ov an i u log or smrtiAu{vic-Birkenau. „Najve}e stradawe Roma na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu odigraloseoktobra1941.kadasu nem a~k e okup ac io n e snag e sprovelemasovnepogromenad civilima u Beogradu, Dragincu,KraqevuiKragujevcu”,naveojeDa~i}. Premijerjeistakaodastradawa Roma na teriotriji okupirane Srbije nije bilo ograni~eno samo na ove tragi~ne doga|aje i naveo da su brojna strati{taSrba,RomaiJevreja{iromzemqe-Starosajmi{te,Bawica,Jajinci.

SUZANA GRUBJE[I]

Nemanovihuslova Potp reds edn ic a vlad e zadu`ena za evropske integracije Suzana Grubje{i} rekla jezaRTSda}eSrbijadokraja juna otpo~eti pregovore o ~lanstvu u EU. Na{oj zemqi senepostavqajunoviuslovi, reklajeGrubje{i}. Pravismisaozakqu~akajeste da je Srbija pohvaqena zbog svih napora i napretka kojejeostvarilauposledwih nek ol ik o mes ec i na plan u evrops kih int eg rac ij a i ohrabrena je da nastavi daqe„,objasnilajeGrubje{i}eva. Potp reds edn ic a vlad e je nazna~ila da je mart najverovatn ij e sled e} a va` na vremenska odrednica za Srbiju, jer bi Evropska komisija mogladadapreporukuSavetuda

se sa Srbijom otpo~nu pregovoridokrajapolugodi{ta. Podsetiv{i da }e od po~etka slede}e godine do 1. jula Unijom predsedavati Irska, Grubje{i}evajerekladasapunim pravom o~ekujemo da pregovore „otvorimo do kraja predsedavawaIrske„,ukoliko se nastavi sa reformama i sa napretkom u dijalogu sa Pri{tinom„. „Svesni smo da treba da se nastavi proces normalizacije odnosa sa Pri{tinom. To je najva`niji politi~ki uslov koji Srbija treba da ispuni, u svemudrugomSrbijamnogola{keispuwavauslove,jersetu primewuju isti kriterijumi, kao i prema drugim zemqama„, istakla je potpredsednica Vladezaevropskeintegracije.

Sas tan ak dr` avn og vrh a na kojem se razgovara o tekstu platf orm e za Kos ov o odr`an je sino} u vili „Bokeqka”, potvrdio je za  Tanjug visoki dr`avni funkcioner.PremijerIvicaDa~i} jezaB92rekaoda}epre nego{toseplatformana|e pred{efovimaposlani~kih grupa jo{ jednom biti tema dr`avnogvrha. Platforma je glavna ali ne i jedina tema. Najvaquje seda}esenasastankuragovarati i o nekim nesuglasicamauokviruvladaju}ekoalicije, a koje se ti~u rada direktora javnih preduze}a. Kako saznaje Tanjug , predsednikSrbijeTomislavNi-

koli} odr`a}e u drugoj poloviniovesedmicesastanak sa {ef ov im a pos lan i~k ih grupa parlamentarnih stranaka na temu platforme o Kos ov u i Met oh ij i. Predstavn ic i parl am ent arn ih stranaka }e, nakon {to im predsednik uputi poziv za sastanak, biti upoznati sa sad r` aj em plat of rm e. „Platf orm a je spremn a, ostajesamodapredsednikzaka`esastanak”,rekaojeTanjugu visoki dr`avni funkcio n er, koj i je `el eo da ostane anoniman. Tek posle tog a, platf orm a }e i}i u skup{tinu. Izvoragencijejeobjasnio dajebilokonfuzijeumedi-

jima oko tajminga i na~ina prez ent ov aw a platf orm e, iakojejasnodaje{efdr`avetajkojizakazujesastanak. Ranijeje,naime,izposlani~kog kluba SNS najavqeno da }e platforma danas u skup{tini biti predstvqena {ef ov im a pos lan i~k ih grupa. Da to nije ta~an scenario,razjasniojeprvipotpredsednik vlade i {ef te stranke Aleksandar Vu~i}: „Neznamdali}ebitiuponed eq ak, ali znam da }e predsednik Nikoli} narednih dana razgovarati sa {efovima poslani~ih grupa i da }e im to predstaviti, a onda }emo pred Skup{tinu i}isprincipima”,izjavioje

Vu~i}.Onjedodaodajedokument „pril i~n o rea l is ti~an”.[ef poslani~ke grupe DSDragoqubMi}unovi} tako|e ka`e da nema potvrdu kadabisastanaksa{efovimaposlani~kihgrupaoplatformimogaodabudeodr`an. Zamenik {efa poslani~kog klubanapredwakaZoranBabi} najaviojepro{lesedmice da }e platforma o KiM danasbitipredstavqena{efovima poslani~kih grupa u Skup{tiniSrbije. Preds edn ik parl am ent a Neboj{a Stefanovi} je ranije najavio da bi platformamogladasena|enadnevnomreduparlamentadokrajagodine.

Panti}:Vladaiskrena premanama Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} izajavio je ju~e da je Vlada Srbije iskrenapremaSrbimasaKosovai Metohije i da je premijer Srbije Ivic a Da~ i} na razg ov or im a u Briselu zastupao stav Srba sa severa pokrajine da ne `ele da pla}ajucarinepri{tinskiminstitucijama. Panti}je,gostuju}inaPrvojteleviziji, tako|e naveo da je prethodnavlastbilaneiskrena,itone samo prema Srbima na Kosovu i Metohiji,negoipremame|unarodnojzajednici. „Biv{avlastjenasteraladapostavimo barikade na severu Kosova, a onda su nas posle tri meseca ube|ivali da barikade uklonimo nakon pritisakakojiizBrisela.Ovavladane radinatakavna~in,iskrenajepremanama,govorinam{tajedogovorenouBriselui{tomo`edau~ini,alinikadani-

smo imali pritisak da na ne{to pristanemoilidane{toradimo{tojesuprotnona{iminteresima”,rekaojePanti}. Premawegovimre~ima,Srbisasevera KosovaiMetohijesupristalidasepo~-

nesasprovo|ewemintegrisanogupravqawa prelazima kada su dobili garancijeodVladeSrbije,{toje,kako tvrdi, prvi put da dobiju bilo kakve garancijeodsvojedr`ave On je podsetio i da su predsednik Srbije Tomislav Nikoli} i srpska vladajasnosaop{tilida}epolitika vezanazaKosovoiMetohijubitijavnaitransparentna,~emuuprilogide i~iwenicadasuSrbisaseveraKosova odmah nakon izbora Nikoli}a za predsednikadobilipozivdau~estvujuudijalogusaPri{tinom. Panti}jeocenioida}eseme|unarodna zajednica u narednom periodu truditidavr{ipritisaknaBeograd kakobiseukinuleinstitucijeSrbijenaseveruPokrajine.„Siguransam da}evladaizbe}ituzamkuidane}epodle}ipritiscimaizBriseladaseteinstitucuijegase,jerbitopolakozna~ilo da}edo}idoiseqavawaSrbasaKosova iMetohije”,naveojePanti}.

BIV[I PREDSEDNIK SRBIJE I DS U AMERICI POSTAJE ^LAN „MADRIDSKOG KLUBA”

Tadi}uUNsBanKi-Munom Biv{i predsednik Srbije i DS,adanaspo~asnipredsednik demokrata Boris Tadi} nakon evrops ke turn ej e odl az i u SAD, gde }e, kako „Dnevnik“ saznaje, u Wujorku razgovarati sa generalnim sekretarom UN BanKi-Munom.Tokomovogsusretabi}eizvesnijekojupozicijunudeTadi}uuSvetskojorgan iz ac ij i, uz ve} pos toj e} e predloge iz EU da se na|e na

nekoj od briselskih funkcija. Nakonnovogodi{wihpraznika Tadi} }e doneti definitivnu odluku u kom centru i organizaciji }e nastaviti politi~ku karijeru, ve} po~etkom 2013. godine. Sada{wuturnejuTadi}jezapo~eou~e{}emnarimskojkonfer enc ij i Nov e prog res ivn e alijanse, grupe partija socijaldemokratskeorjentacijeko-

je imaju zastupnike u Evropskom parlamentu. Skup je bio posve}en budu}nosti stranaka levi~arskeorjentacijeunovom okru`ewu i na~inima na koje mogu da odgovore izazovima u vreme krize. Tadi} je u Rimu istakao da ta politika ne mo`ebititradicionalnaioslowenanastareodgovore. Posle Rima Tadi} odlazi u Nema~ku,apotomuLitlRok,u

Arkanzasu, gde 17. i 18. decembraokupqa„Madridskiklub“. U „Klintonovom predsedni~komcentru“,vi{eod40biv{ih {efova dr`ava, vlada, parlamenata pozabavi}e se pitawem osna`ivawapolo`aja`enau21. veku, a Tadi} }e postati ~lan presti`nogkluba,ukojoj}ebiti uzBilaKlintona,FelipeaGonzalesa, Xona Brutona ili Tarju Halonen. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA FacaizDe`ele MinistarMla|anDinki} nekrijezadovoqstvo {tojeIvanSimi~ imenovanzav.d.direktoraPoreskeuprave.„Konkurs}emoraspisatinakondve godine,kadazavr{imoreformuiuredimosistem. Ivan je ve} radio par meseci kao moj savetnik, a honorarprimaoprekoprogramaUjediwenihnacijazarazvoj(UNDP).Tako}eostatiiubudu}e“,poru~ujeDinki}slajne. Napitawe„tvitera{a”: „DaligospodinSimi~ imasrpskodr`avqanstvo?Akone,kakomo`ebiti na ~elu Poreske uprave?“, Dinki} obja{wava: „Imaisrpskoislovena~kodr`avqanstvo.RoditeqisumuizU`ica...”,podvla~iDinki},idodaje iovo:„BiojeipredsednikFudbalskogsavezaSlovenijekadasewihovareprezentacijakvalifikovala za posledwe Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi...” „Tvitera{i”izsvegazakqu~uju:„Ma,tomorada jefaca~imdolaziizde`ele,onipredbankrotom, amiuvozimowihovestru~wake.Ima{\eli}acara...”

Najboqe{tozna{ Kako ga popularno zovu „predsednik sveta“ Vuk Jeremi} ponovoje„sleteo“nalajnu:„PonovouWujorku,ubixet-leg...” „Tvitera{„ koji se potpisuje kao Rob Zombi mu ka`e:„Atisitekzanimqivlik,otvarajtefabrike daomladinaradi!Onda’tvitujte’!”

Jeremi}}enato:„Akobudesvakoradiosvojposao,bi}etoga...Mojjediplomatija,ipoku{avamda garadimnajboqe{tomogu...”

Minus–plus Vo|aorkestra„Garavisokak”BaneKrsti} idaqejeoptimista:„Idemnaminus,ukratku{etwu... mo`dausputna|emnekiplus...”

Dokaz VojislavKo{tunica,suverenDSS-aretko,ili gotovonikad,izdajesaop{teweizborinatemukojanemavezesKosovom.Wegovadoslednostuinsistirawunatojtemiiodbijawedrugih,legendarna je.Neboj{aKrsti} smatradadoslednostmoradapostojiusvemu{tose pri~a,pazaKo{tunicuima konkretanpredlog:„Imajedanjednostavanna~inda Ko{tunicadoka`edazaistamisliono{togovori -neksepreseliuPri{tinu.NeuMitrovicu,nego uPri{tinu.“

Za{ti}enosilovawe NikakvatajnanijedazakonodavciuSrbijiupornoodbijajudasilovateqekaznestrogo,kakoidolikuje. I to {to odre`u, sudovi prepolove. Sada se ponovo raspravqa o izmenama krivi~nog zakona i opedistastvar.LiberalBojan\uricsmatradaje tonedopustiovo:“Godinamasuizricanekazneispod minimumazadelasaelementimanasiqa,naro~ito

silovawe. Sada ho}e to da vrate. Skandal je da se izmenama KZ predla`e mogu}nost ubla`avawa kaznezadelasilovawa,iznude...Ono{tojezabraweno2009.“

21.vek Nova, za sada jo{ nekr{tena partija u Srbiji, polako po~iwedadobijaobrise.Dasenezaboravi wendolazakujavnosti,pokreta~Zoran@ivkovi} plavi tviter kritikama na sve strane.  O politi~kojscenisvenajgore,aniepohamunijeizmakla: „Lokalne, pokrajinske i republi~ke vlasti iznenadiosneg,grejaweslabo,iskqu~ewastruje,gorivolo{e,ceneluduju.TojeSrbijauXXI veku.

@ivotimisli Kadasepogledalinijasaliste„Politi~ari“na Tviteru,jasnojedasuparolewihovomiqenna~in izra`avawa. [to uop{tenije to boqe, pa makar ni{ta smisleno ne rekli. Ima me|utim, politi~aratvitera{akojiutome preteraju do temeredabiimPauloKoeqopozadiveonaprazno}i izre~enog. Slavica Kari} to voli pseudolirski: „@ivotnijeneprijateq,madana{emislitomogu biti.“

Slobodnimediji O medijima u Srbiji mo`e sva{ta da se ka`e. Jedino ne da postoji i jedan slobodan. Pritisaka

imaraznih, auskladusvremenom,najaktuelnijije finansijski.Nematogjavnogglasilakoje senetrese od povla~ewa reklama. Ali, ko u Srbiji upla}ujenajvi{ereklama?Poverenikzainformacije Rodoqub [abi} je izneo podatak: „Na na{em marketin{kom tr`i{tu glavni „kupac”(40%)je dr`avavlast.Dokjetakokolikozbiqaimajusmislarazgovorio„slobodnimmedijima”?“

Jes,vala! Dverovise navrzlina autonomijuVojvodinek’o snajka na sau~e{}e. Gotovo svakog dana imaju novu idejukakouni{titi tomalonadle`nosti pokrajineitime{atrosa~uvatiSrbijuodraspadawa.Sad misledaidejaonezaviosnostimo`enestatikadase ukinu institucije Vojvodine. Socijalista Boris Mili}evi} pi{e o naivnosti ove ideje: „Ka`e dverjanin Obradovi} da sa ukidawem autonomije Vojvodine nestaje separatizam. Jes, vala, ko na Kosovu.“

Besmrtan Dok Vu~i} vodi svoju borbu s korupcijom, iskqu~ivouformimonodrame,mnogipomi{qaju da bi ova po{ast mogla ubrzo da nestane. Politi~arDragoKova~ev} citirastarije:„Veli mojstric-SamodaVu~i}iskorenikorupciju,pa daumrem.AvelimubratNikola-Bogamistri~e, osta}e{takobesmrtan.“ P. K. - S. St.


politika

dnevnik

SKUP[TINASRBIJEIZGLASALANOVAPRAVILA

Dojuna2013.rokza konkursezaizbordirektora Skup{tina Srbije usvojila jeusubotuZakonojavnimpreduze}ima koji predvi|a da se do 30. juna 2013. godine raspi{u konkursi za izbor direktora javnihpreduze}a. Direktori javnih preduze}a mora}e da zamrznu funkciju u politi~koj stranci ako `ele dabuduna~elujavnihpreduze}a. Zakonsene}eodnositinasada{wedirektorejavnihpreduze}a,ve}samonaonekojitreba da budu izabrani, ali }e biti raspisan konkurs za mesta na kojimasusadavr{iocidu`nostidirektorajavnihpreduze}a. Zakonneobuhvatadirektore udr`avnimslu`bama,kao{to su Uprava carina i Poreska uprava, koji }e biti birani po posebnomzakonu. Usvojenim zakonom zabrawena je zloupotreba imovine i identiteta javnih preduze}a u bilo kakvim aktivnostima vezan im za politi~ke strank e ili izbore, a javna preduze}a kojanemajukonkurencijunatr`i{tunemogudaseogla{avaju nakomercijalnojosnovibezsaglasnostiVladeSrbije.

Javni konkurs za izbor direktorasprovodi}evladinaKomisijazaimenovawekadajere~orepubli~kimjavnimpreduze}ima.

na imenuje odbor Skup{tine Srbije nadle`an za poslove privredenatrigodine,ajednog ~lana imenuje Vlada za svako

Direktorijavnihpreduze}amora}edazamrznu funkcijuupoliti~kojstranciako`eledabudu na~elujavnihpreduze}a Komisija}eimatipredsednikai~etiri~lana,odkojihpredsednika i dva ~lana imenuje Vladanapetgodina,jednog~la-

pojedina~no imenovawe direktora. Ukidaju se upravni odboru i predvi|a se osnivawe broj-

~ano mawih nadzornih odbora. Me|u uslovima za imenovawe direktorajavnogpreduze}a~iji jeosniva~RepublikailiAutonomna pokrajina su najmawe petogodi{we radno iskustvo - od ~egatrigodinenaposlovimaza koje je osnovano javno preduze}e,ilitrigodinenarukovode}imfunkcijama. Utvr|enojedapredlogzarazre{ewedirektorajavnogpreduze}amo`epodnetinadzorniodbor javnog preduze}a, a kod javnih preduze}a ~iji je osniva~ Republika Srbija i ministarstvonadle`nozaoblastizkoje jedelatnostza~ijeobavqawese osnivajavnopreduze}e. Amandmanom Odbora za privredu iz zakona je izos tavqeno informisaweizspiskaoblasti ukojimadr`avamo`edaosniva javnapreduze}a. Preciziranojeda}eseujavnim preduze}ima u oblasti informisawakodkojihnijeizvr{enasvojinskatransformacija dodanastupawanasnagutogzakona, wegove odredbe primewivati sve dok se ta transformacijaneizvr{i. S.St.

NASTAVQASERATSAOP[TEWIMASNSILDP

NapredwacipitajuJovanovi}a, apitaionwih Srpskanaprednastrankapozdravilajeda zalagawe„istaknutogbiznismenaipredsednika kompanije ’Fidelinka’ ^edomira Jo-

vanovi}a„daseistra`isveisaznakosupoliti~ari koje je Miroslav Mi{kovi} potpla}ivaouprethodnomperiodu. „U tom smislu, Srpska napredna stranka senadada}enadle`nidr`avniorganiproveriti i ~iwenicu za{to je istaknuti biznismenJovanovi}prenekolikogodinabio najo{trijikriti~arMiroslavaMi{kovi}a,anekolikomesecikasnijewegovnajve}i pobornik”,navodiseusaop{tewuSNS-a.

„[tasetodogodilodajebiznismenJovanovi}promeniosvojstavimi{qewe,da li mu se svideo {armantni nastup MiroslavaMi{kovi}a,wegovafrizurailine{to{tobiznismenJovanovi}najvi{evoli,atosupare”,pitaSNSusaop{tewu. Srpskanaprednastrankazahtevaodnadle`nih dr`avnih organa da se svi ti slu~ajeviispitajuiunajkra}emmogu}emroku obavestijavnostorezultatima. Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} pozvao je prekju~e  prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu~i}a da jasno ka`ekojetajkoprimanovacodMi{kovi}a i koje su se stranke ilegalno finansirale na taj na~in, najavquju}i da }e LDP tra`iti formirawe Anketnog odbora kojimoradarasvetlipozadinuVu~i}eveizjave. „Sigurno }emo tra`iti anketni odbor na kojem se mora rasvetliti pozadina Vu~i}eve izjave, u suprotnom }e svako biti kriv.NamasetakvaatmosferauSrbijine dopada”,rekaojeJovanovi}.

Jovanovi}jerekaodavladaju}akoalicija borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije ne treba da vodi preko tabloida ve}uokviruinstitucijadr`aveSrbije.

„Nepadanamnapametdasepomirimosa politikomharangeiracijau{tasepretvorilasvakodnevicauSrbijisaidejomdatabloidi treba da ure|uju `ivot me|u nama”, rekaojeJovanovi}. SNSporu~ujeJovanovi}uda}e„svakipoku{ajnapadanabeskompromisnuborbuprotivkorupcije,~ijijeciqdasezaustaviboga}ewe privilegovanih preko grba~e naroda i od Srbije kona~no stvori normalna i ure|ena zemqa, i sada i u budu}nosti, biti osu|ennaneuspeh”.

ponedeqak17.decembar2012.

3

Vu~i}oMi{kovi}u i\ilasu Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vu~i} izjavio je da nemanijednogodbogata{auSrbiji koji to nije uradio na dr`avnojgrba~i. Onjeza„Politiku„podsetio dajeborbaprotivkorupcijetek po~elainaglasiojo{jednomda nikone}emo}idara~unanawegovuza{titu,paninapredwaci. On je izrazio nadu da }e Miroslav Mi{kovi} re}i koje je sve politi~arefinansirao.„Uostalom,Mi{kovi}jepoliciji,pre zvani~nog saslu{awa u Tu`ila{tvu,govorioosvojojmo}i,otomekoliko,inakojina~injemnoge pomagao, pa bi bilo dobro da

touradiiuzvani~nomdelu”,rekaojeVu~i}. Onjerekaodajebiloiqudi izwegovogokru`ewakojisuurgiralizaMi{kovi}aposlewegovogprivo|ewa,kaoiizrazli~itih politi~kih stranaka. Vu~i}jerekaoidato{toDragan \ilas uvek isti~e kako se nije obogatio kao politi~ar „blago govore}i, ne govori istinu”. Za to,ka`e,„apsolutno”imadokaze, ali i dodaje da to i daqe nije krivi~no delo. „Pogledajte negdeod2004,kada(\ilas)dolazi na funkciju, za 800 puta su mu uve}ani prihodi. Gde je to zaradio?”,zapitaojeVu~i}.

REKLI SU

Vrebalov:Dinki}eva sila Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Milivoj Vrebalov optu`iojeministraekonomijeMla|anaDinki}a dajeuslu~ajuRazvojnebankeVojvodine„demonstrirao silu”, zbog ~ega je pokrajinski parlament bio doveden „predsvr{en~in”i,usvajawemodlukeoformirawuRazvojnogfonda Vojvodine,„spasao{tosespasitimo`e”.„Bilismodovedenipredsvr{en~in,jerjeministarDinki}javnopozivaodasepovukudepozitiiz RazvojnebankeVojvodine”,rekaojeVrebalovuemisiji„Jedannajedan” Radio-televizijeVojvodine.OnjedodaodaSkup{tinuVojvodineniko nijekonsultovao,nitijeikoupokrajinskomparlamentuznaozadogovorMla|anaDinki}aiVladeVojvodine,osimposlanikaDemokratske stranke,tojestqudikojisupregovaralisaministromekonomije.

Obradovi}:Vojvo|ani nepostoje Narodnipokret„Dveri”jenatribiniuNovomSadu poru~iodasezala`ezaukudaweautonomijeVojvodine, jer}eto,kakojeoceweno,predstavqatiiukidaweseparatizmanatomprostoru.Jedanodosniva~a„Dveri”i~lanstare{instva togpokretaBo{koObradovi} jerekaodasu„Dveri”pokrenule„najzna~ajnijupoliti~kuidejuuSrbijiuposledwihdvadesetakgodina”,atoje ukidawe,kakojekazao,politi~kinepotrebneiekonomskineisplative autonomije Vojvodine. „Ukidawem autonomije Vojvodine predstavqa}e ujednoiukidawesvakogvidaseparatizmanaovimprostorima”,rekaoje Obradovi}.Onjedodaodajesu{tinakampawezaukidaweautonomijeVojvodineutomeda„svakiSrbinkadseprobudiujutrunemanikadavi{edilemudalijeVojvo|aniniliSrbin”,jer,kakojerekao,„Vojvo|aninepostojeine}enikadanipostojati”.

Lutovac:Crnogorstvo iCrnogorci AmbasadorSrbijeuPodgoriciZoranLutovac ocenio je ju~e da se ve}ina Crnogoraca na posledwem popisu u SrbijiizjasnilakaoSrbi,zbogpromene,kakojenaveo, sadr`ajacrnogorstva.Premawegovimre~ima,dokjesadr`ajcrnogorstvabiosrpskijezik,zajedni~kakulturaisveostalo,oni suseizja{wavalikaoCrnogorci.Kadajeuvedencrnogorskijezikikada sesadr`ajcrnogorstvaoficijelnodruga~ijetuma~io,mnogiodwihsuiz tograzlogaodlu~ilidasedruga~ijenacionalnoizjasne,odnosnosadakao Srbi,kazaojeLutovaczaTVAtlas. USrbiji,premanajnovijempopisu stanovni{tva,`ivi38.527onihkojisusenacionalnoizjasnilikaoCrnogoraci,{toje44,2odstomawenego2002.godine.


4

eKoNoMIjA

ponedeqak17.decembar2012.

SRBIJA NE PRIMEWUJE REGULATIVU O ZA[TITI POTRO[A^A

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Akcijerastu, aliih nikonekupuje Protekle sedmice nastavqen je rast doma}eg tr`i{ta akcija, ali je ukupan promet znatno oslabio pre svega kao posledica slabije aktivnosti obveznicama stare devizne {tedwe, ukazuju analiti~ari Sinteza invest grupe. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, raste ve} ~etvrtu sedmicu zaredom, a tokom ovog perioda dobiojenavrednosti12,8procenata. Tokom proteklih pet trgova~kihdanaovakorpanajlikvidnijih akcija porasla je 3,9odstosobziromdajenasta-

{tinskim odlukama. Kako je ranijeobjavqeno,svinesaglasniakcionari„Sojaproteina„ ima}e pravo da od kompanije tra`e otkup akcija po kwigovodstvenoj vrednosti od 827 dinara. Solidan promet od 14,8 miliona dinara registrovao je beo g rads ki „Imlek„ koj i je porastao1,6odstona3.150dinara,dokjeme|uprometnijim hartijamabioigorwomilanova~k i proi zv o| a~ pos u| a i bojlera „Metalac„ koji je dobio na vrednosti nepunih dva

dNevNIK

Potro{a~kizakon mrtvoslovonapapiru Srbija ima dobar zakon o za{titi potro{aca, ali ga ne primewuje,ka`eTijeriBurgoawi, stru~wak za pravna pitawa projekta EU za za{titu potro{a~a kod nas. Burgoawi je preciziraodamislinaZakonoza{titi potro{a~a koji je donet 2010.godine,alidajezagodinu dana koliko je u Srbiji uo~io problem da „ne postoji mehanizam procedure za efikasnije sprovo|ewetogzakona”. Dr`avamorastatiizasvojih zakona, pa i ovoga, u suprotnom oni su samo slovo na papiru i potro{a~i od toga nemaju ni{ta,oceniojeBurgoawi.Neophodna je promena u ~itavom sistemu,kadajeupitawuza{tita potro{a~a, jer bez toga se ne mogu o~ekivati nikakvi pomaci, promene i boqitak, a ni ja~awesameza{titepravapotro{a~ausrbiji,oceniojeon.

Burgoawijeistakaodauprimeni zakona o za{titi potro{aca, veoma va`nu ulogu ima i nevladinsektor,odnosnoUdru`ewa za za{titu potro{a~a. Ciq projekta „Ja~awe za{tite potro{a~a u Sbiji” kojeg finansira Evropska unija sa 2,5 miliona evra, a sprovodi konzorcijumna~elusakompanijom „Juropian Profajls” je da pomogne da se ove organizacije osna`e, jer su, kako je ocenio, sadaslabe. Projekatukqu~ujezakonodavstvo u oblasti za{tite potro{a~e, osna`ivawe institucija kojesebaveza{titompotro{a~a prvenstveno dr`avnih, unapre|ewe polo`aja i ja~awa kapaciteta Udru`ewa za za{titi potro{a~adabipostaliaktivnijinatr`i{tu.Ciqjeipodizawesvestiopravimapotro{a~a, pre svega kod trgovaca i su-

dija,naveojeBurgoawiidodao da `ele ubediti Ministarstvo spoqneiunutra{wetrgovinei

telekomunikacija da daje sredstva i vi{e poma`e udru`ewa zaza{titupravapotro{a~a.

I PORED MOGU]EG STE^AJA, TA[NARI „MERKURA” IMAJU [ANSU

vqen prili~no sna`an pritisak na strani tra`we na ve}ini najkvalitetnijih hartija. Ukupanprometutrgovawubio jeneznatnoprekotrimiliona evra{tojeispodovogodi{weg proseka. Najp rom etn ij a hart ij a na tr`i{tu bila je Naftna industrija Srbije sa realizacijom od 70,5 miliona dinara uz

odsto. Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla„ registrovao je jo{ jednu sedmicu „mr{avih„ prometa, okon~av{i nedequ na nivou od 423 dinara. Najv e} i dom a} i gra| ev in ar, „Energoprojekt holding„, ponovojeprobiogranicuod600 dinara, stizav{i posledweg trgov~kog dana i do nivoa od 620dinara.

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

745

70.516.026

Soja protein, Be~ej

680

59.932.394

AIK banka, Ni{

1.702

19.204.048

Imlek, Beograd

3.150

14.813.207

Metalac, G. Milanovac

1.683

6.512.745

Akcija

rastnanedeqnomnivouod2,8 odsto. Pred kraj nedeqe neznatnojeposustalatra`waza akcijamaovenajve}ekompanijenaBeogradskojberzikadaje posledu`egvremenaNISvezaodvadanapada.Uprkosovoj blagojkorekcijiNISbele`i skok od 16,4 odsto otkada je objavio odli~ne devetomese~ne rez ult at e, a uprav a ove kompanije najavila dividendu zanarednugodinu. Be~ejski „Sojaprotein„ registrovao je realizaciju od nepunih 60 miliona dinara uz rastnanedeqnomnivouod2,4 ods to. Nak on pro{ lon ed eqnog velikog rasta motivisanog zak az iv aw em vanr edn e skup{tineakcionara,uzlazni trendovehartijenastavqenje iuovojsedmicisvedoisteka „prese~nog datuma„ za iskazivawe nesaglasnosti sa skup-

Najprometnijabankarskaakcijabilajeni{kaAIKbanka koja je porasla 4,4 odsto na 1.702 dinara uz realizaciju od 19,2 miliona dinara. AIK je prviputuposledwihosammeseci presko~io granicu od 1.700dinaraisadabele`ipozitivan prinos od po~etka godineuvisiniod3,3odsto.Najve}adoma}abankapodkontrolomdr`ave,Komercijalna,dobila je na vrednosti 4,3 odsto uz neveliki promet, pre svega usled slabije ponude ovih akcija. Novosadska Razvojna bankaVojvodinepalaje16,7odsto uo~ekivawuzvani~nihinformacija koje bi mogle ukazati kakvu }e sudbinu podeliti mawinski akcionari RBV-a nakon{tosedepozitiideoaktive ove banke prenesu na drugu bankarsku ustanovu, navode u Sintezainvestgrupi. E. D.

Italijanisesele izIndijeuPalanku? Krajem2010.godinenaosnovu odredbi Zakona o ste~aju, kojireguli{eautomatskiste~ajzasvapravnalicakojasuu blokaditriilivi{egodina, zaAD„Merkur“izBa~kePalanke pokrenut je prethodni ste~ajnipostupak.Ufabrici kojaod1926.godineproizvodi modnu galanteriju od ko`e i koja je imala ime na tr`i{tu EU, svojevremeno je pripremqenplanreorganizacije,jer jefirmaposledveponi{tene privatizacijeuvelikimdugovimasa60-takzaposlenih,au sre}navremenaradilojepreko1.000radnika.Saplanomse sag las il a i ve} in a pov er ilaca, a to je prihva}eno od strane Privrednog suda u NovomSadu. Skoro dve godine firma je pritisnutastalnimpretwama isk qu~ ew em dis trib ut er a struje, namirivawem poreznika i drugih poverilaca, a zaposlenisuposebnorezignirani odnosom nadle`nih dr`avnih organa od lokalne samouprave, Agencije za privatizaciju, Poreske uprave, Ministarstva privrede. Vele da je jo{ 26. oktobra ove godine od straneAgencijezaprivatizaciju doneta odluka o restrukturirawu, ali to u pisanom obliku nije stiglo u Ba~ku Palanku. Da su ovda{wi ta{ner i dob il i tak vu odl uk u bilibiobustavqenisviizvr{ni i sudski postupci, pa bi se moglo nastaviti sa proizvodwom koja je prekinuta 1. novembra,aradnicisunaprinudnomodmoru. - Po~etkom decembre posetili su nas predstavnici italij ans ke komp an ij e „Klan grup Roma“, a ova kompanija raspolo`enajedanamobezbe-

di kompletnu proizvodwu i mogao bi da se proglasi tek tr`i{te – isti~e Pero ^akrajem januara ili po~etkom brilo,jedanoddirektorakoga februara, a do tada mo`e se jeimenovaoza{titnikdr`avjo{ mnog o tog a prom en it i. nog kapitala. – Trebali su da Jer, Italijani koji su veledo|uipredstavniciAgencije majstoriuproizvodwimodnih za privatizacije ta{niigalantei Min is tars tva Dr`avajekona~no rijeodko`etraprivrede,alini`euzorke,paako pokazala sudo{li. im se svid i razumevawe, Nezvani~no smo spremn i su da saz nal i da je ka`uu„Merkuru”, premeste svoja Agencija za pritripogona~akiz aliseboje vatizaciju i MiInd ij e u Ba~k u dani j edoc k an nis tars tvo priPal ank u! Da bi vred e zau z el a seponovopo~ela stav da „Merkur“ ipak ide u proizvodwa, odnosno uradili ste~aj, ali da se napravi izumodeli, ka`u nadle`ni, pozetakidazbog{ansezasaradtrebnojeobnoviticeosistem wu sa italianskim partneriufabricikojijeuru{en. ma nastave proizvodwu. UpuRadn ic i „Merk ur a“, odn o}en ij i ka` u da event ua ln i snomodelarikaodasuumorni ste~aj zbog sudske procedure odobe}awa,jervele,dapono-

vo oni treba da se `rtvuju. Iakosuvrhunskimajstoriizrade modnih komada od ko`e smatraju da su potceweni, jer se od wih tra`i da i ponovo rade „volonterski“, a ko zna {ta}ebitiodceleovepri~e. Najvi{e su ogor~ene na one koji bi trebali da se brinu o fab rik am a kao najb itn ij em poslu,aoniihzatvaraju.Sede u fot eq am a, prim aj u dob re plate, di` u kredite u inostranstvu i finansiraju dr`avnu upravu, agencije, a za proizvodwuihba{briga-kao da }e neko sa neba platiti javnu potro{wu, vele Palan~ani. zafabrikukojajedecenijama izvozila svoje proizvode u vrednosti na desetine milionadolaraisteklibrendkoji sejo{pamti.Akoiporedinertnosti dr`ave koja reaguje brzinom pu`a, ipak ubedimo Italijane da smo pravi partneruwimabiimaliinvestitore,paimogu}enovevlasnike fabrike, a do posla bi do{lo na stotine radnika – zar to nije interes dr`avnih administrativaca, pitaju se u Ba~kojPalanci.Ovde,aliiu celojSrbijipunojeolakozatvorenih nekada renomiranih fabrika, a prvenstveno zato {toihjedr`avaolakoprodala i nije kontrolisala i pustila niz vodu. Ovako ispada da je lak{e dizati kredite u inos trans tvo neg o izv oz it i robu koja je decenijama imala kupce u svetu. Ovda{wi privrednici isti~u da je primer Nema~kenajo~itiji,jerjeova zemqa sa~uvala proizvodwu, panije~udo{tojeprivredni liderEU.Ali,tojezarazliku od na{e lep a priv redn a pri~a. M. Suyum

VESTI

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

111,5090

113,7847

116,4017

111,1677

Australija

dolar

1

89,7746

91,6067

93,7137

89,4997

Kanada

dolar

1

86,5552

88,3216

90,3530

86,2902

Danska

kruna

1

14,9410

15,2459

15,5966

14,8952

Norve{ka

kruna

1

15,1435

15,4525

15,8079

15,0971

[vedska

kruna

1

12,7783

13,0391

13,3390

12,7392

[vajcarska

franak

1

92,2096

94,0914

96,2555

91,9273

V. Britanija

funta

1

137,3263

140,1289

143,3519

136,9059

SAD

dolar

1

85,1344

86,8718

88,8699

84,8737

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 12. 2012. godine

[ta}ebiti s„Galenikom” Ekonomistismatrajudapostoji{ansada seprona|ekupacza„Galeniku„,jerjetou osnovi zdrava fabrika a tr`i{te lekova veoma zna~ajno, ali sumwaju da }e dr`ava od privatizacije te fabrike dobiti veliki novac. Dok ekonomista Milojko Arsi} smatra da je privatizacija opravdana, wegov kolega, saradnik Ekonomskog institutaMiladinKova~evi} isti~edabi„Galenika„ trebalo da ostane u vlasni{tvu dr`ave,kao„stabilizatortr`i{talekova”. „Galenika je kapacitet koji }e sa svojim tr`i{temsigurnona}ikupca”,istakaoje Kova~evi}uizjavinovinarima.Ocenuju}i da je Galenika, u osnovi „vrlo zdrava fabrika, a tr`i{te lekova zna~ajno”, Kova-

~evi}jeizrazio`aqewe{totakvafabrika„moraeventualnoi}inaprodaju”.Onje podsetiodajeGalenikabilavrlouspe{na na tr`i{tu, navode}i da su gubici napravqeni u posledwe ~etiri godine posledica,presvegaodnosa,me|usobnihpotra`ivawaidugovawaproizvo|a~alekova,veledrogerijaiFondazazdravstevnoosigurawe.Arsi}sumwada}e,upravozbogdugova, dr`avadobitinekivelikinovacpoosnovuprivatizacijetefabrike,aliporu~uje dajeonaopravdana.

Bajec:Te{ko bezMMF-a Ekonomista Jurij Bajec smatra da bi eventualnidogovorVladeSrbijesaMMFom mogao dati sigurnost sprovo|ewu eko-

nomskepolitikeza2013.godinu.“Ukoliko MMFprocenidajepo~etakgodinedobar, da neka obe}awa idu ka realizaciji, mislimdabimogaodapotvrdidajedogovorenaekonomskapolitikauredu”,rekaojeBajec.Bajec,profesorEkonomskogfakulteta Univerziteta u Beogradu, je ocenio da bitobiodobarsignalzame|unarodnekreditore i strane investitore. “Verujem da bitakvaodlukamogladadovededotogada inebudeonood~egasvistrahujemo,atoje rebalansbud`etaza2013.Tobibilavelikapromenauodnosunamnogeranijegodine”,naveojeBajec.Ukolikobiipakdo{lo do rebalansa, Bajec procewuje da to ne bi bilo po~etkom, ve} krajem godine i to iz “uobi~ajenih razloga”, budu}i da u vreme krize,javniprohodimogubitinedovoqni iporedsmawenihjavnihrashoda.


ekOnOMiJA

dnevnik

Kada }e pote}i „Ju`ni tok” Vlada Srbije je, na predlog Min is tarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa, donela Uredbu o utvr|ivawu prostornog plana podru~ja posebne namene transnacionalnog gasovoda „Ju`ni

na weg ov oj izg radw i po~ et i krajem decembra ili po~etkom januara. -Dali}eseradoviotvoriti krajem decembra ili po~etkom januara mislim da je mawe va`no.SrbijajedeoJu`nogtoka

ponedeqak17.decembar2012.

5

Nema navale na penzije Do primene novih poo{trenih uslova za odlazakupenzijuostalojemaweoddvesedmice,aufilijalamaFondazapenzijskoiinvalidskoosigurawenemagu`viibrojpodnetih zahteva se ne pove}ava. Kako navode u Fondu PIO, ~ak je prosek, posmatrano po mesecima,mawiodpro{logodi{weg.

U2011.FondPIOjeuprosekumese~nodobijaooko12.500zahtevazastarosnupenziju, oko6.000zainvalidskuioko5.000hiqadaza porodi~nu,dokjeunovembruovegodinepristiglone{tomawe-12.200zastarosnupenziju, 3.800 za invalidsku i 4.700 za porodi~nu. Me|utim,uFonduo~ekujudaudecembruuku-

panbrojzahteva,kaoisvakegodine,budene{tove}i. Osiguranicikojiutokudecembrapredaju zahtevezapenzijure{ewemoguo~ekivatiu zakonskomroku-za60dana.UFonduisti~u dasere{ewaurokukojipropisujezakondonoseu84odstoslu~ajeva.

VI[EVOZILANANA[IMAUTOPUTEVIMA

Od Koridora 10 godi{we 300 miliona evra

tok”. Ta uredba predstav qa osnov za preduzimawe daqih koraka za dono{ewe zakona o utvr|ivawu javnog interesa za eksproprijacijunepokretnosti radi izgradwe pomenutog gasovoda. Pore~imaministraprirodnih resursa, rudarstva i prostornogplanirawaMilanaBa~evi}a,izgradwomtoggasovoda Srb ij a }e, osim stab iln og energetskog sistema, dobiti i mog u}n ost distribucije tog energenta ka Republici SrpskojiHrvatskoj.Uzto,rekaoje Ba~evi}, na{a zemqa izgradwomgasovodapostajeregionalna energetska sila i ja~a svoj politi~kiigeostrate{kizna~aj. Ministarka energetike ZoranaMihajlovi} izjavilajeda je Srbija deo Ju`nog toka i da je mawe va`no da li }e radovi

-navelajeMihajlovi}uizjavi novinarima, posle prezentacijeplanaprioritetnihprojekata iz oblasti energetike i za{tite `ivotne sredine. Ukazav{idaMinistarstvonijeni najavqivalo datum po~etka izgradwe Ju`nog toka, ona je dodala da je u Rusiji po~ela izgradwa, da }e Ju`ni tok svakako prolaziti kroz Srbiju i da }e na{ a zem qa imat i drug i pravacdotokagasa. Skoro istovremeno sa donetomuredbom,predsednikVlade Srbije Ivica Da~i} potpisao je u Briselu sa bugarskim premijeromBojkomBorisovom 120 miliona evra vredan sporazum oizgradwigasovodakoji}epovezati dve zemqe. Kako su ocenila dvojica premijera, taj gasovod zna~ajan je za evropski put Srbije i dodatno }e zbli`itidvanaroda. E.D.

ZaSrbijujeposebnova`nodase {toprezavr{iKoridor10davoza~i,kojihjenana{imautoputevimasvevi{e,nebiskrenulinasusedniKoridor4,prekoRumunijei Bugarske. Pad temperature ispod nule zatvorio je ovogodi{wu gra|evinskusezonuazaslede}ugodinuplaniranjezavr{etakisto~nog kraka do bugarske granice, a do kraja2014.–ju`nogdelapremaMakedoniji. Ministar za saobra}aj MilutinMrkowi}izjaviojeda}e sezavr{etkomizgradweKoridora 10 godi{we od putarine ubirati oko300milionaevra,teda}eseon isplatitizadesetgodina.Kadase Koridor10zavr{i,naautoputevimaseo~ekujevi{evozila,aodputarinevi{enovca.MinistarMrkowi}podse}anatodajeuizgradwioko130kilometaraautoputeva, radovi su otvoreni na svim neiz-

gra|enimdeonicama,osimkrozGrdeli~kuklisuru. Tromese~na analiza broja vozila koja su prokrstarila na{im autoputevimaukazujenawihovpo-

Najbrojniji{leperi Najve}iporastbrojavozilaod4,89postojeu~etvrtojkategorijikojaseodnosina{lepere,zakojejeputarinainajskupqa. Po va`e}em cenovniku, putarina za {leper na relaciji Novi Sad – Beograd iznosi 1.420 dinara, [id–Beograd 2.050, a Beograd–Ni{4.390dinara.Polovinasvihvozilapro{lajeautoputemBeograd–Ni{,anajve}iporastsaobra}ajaod4,5odstozabele`enjenadeoniciNoviSad–Beograd,kojomjepro{lovi{e odpetmilionavozila.

rast u odnosu na pro{lu godinu, {to je vi{estruko dobar pokazateq:sjednestrane,bi}evi{epara odputarine,asdruge,voza~ikoji putuju sa severa na jug kontinenta nasnezaobilaze–o~emujepostojalabojazanzbogKoridora4kroz RumunijuiBugarsku–ve}koriste najkra}iputprekoSrbijeKoridorom10. Direktor Sektora za naplatu putarine u JP „Putevi Srbije” Milenko Cakovi} ka`e da je na autoputevimaSrbijezatrimesecabilo374.529vozilavi{enego uistomperiodulane.Prebrojano je10.870.319vozila,ili3,57procenatavi{enegoprethodnegodi-

ne.Cakovi}ka`edajeprocentualno najve}e pove}awe broja vozilanadeoniciNi{–Leskovac– 6,95 posto, dok je nominalno najve}e pove}awe na pravcu Beograd-Ni{, ~ak 185.803 vozila. [tose,pak,prihodati~e,zatri mesecanapla}enoje4,5milijarde dinara,{toje3,65procenta,ili 160milionadinara,vi{euodnosunaistilawskiperiod.„Putevi”suiodpro{logodi{weputarine inkasirali 14,4 milijardi dinara,{toje2,63procenta,ili 369 miliona dinara, vi{e nego 2010.Svakaparavi{eizuzetnoje zna~ajnazaodr`avawesaobra}ajnica. R.Dautovi}


6

ponedeqak17.decembar2012.

DRU[TVOTE[KOPRIHVATAOSOBE SINVALIDITETOM

Autizamnije razlogza netoleranciju Istra`ivawe Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) o diskriminaciji u Srbijipokazaloje,izme|uostalog, da dru{tvo veoma te{ko prihvata osobe s mentalnim i fizi~kimhendikepom.Teosobe su na marginama dru{tvenih zbivawa,kretaweimje~estoveoma ograni~eno zbog arhitektonskih barijera, do posla te{ko dolaze pa ~esto `ive na iviciegzistencije... Zvani~na statistika o broju osobasautizmomuSrbijinepostoji,alisepretpostavqadaih me|u nama `ivi 2.000, od kojih su 800 deca. Taj poreme}aj nije tolikopoznatujavnosti,oskudne su i dijagnosti~ke usluge, a

ograni~en je i pristup informacijama o autizmu pa su osobe kojepateodtogporeme}aja,kao i ~lanovi wihovih porodica, prili~nousamqeniuiznala`ewure{ewazasvojesvakodnevne probleme. Autizam je slo`en razvojni poreme}aj koji se obi~no javqa tokom prve tri godine `ivota. Posledicajeo{te}ewamozgai ispoqava se kroz probleme u ~ulnom opa`awu, govoru, mi{qewu i razumevawu socijalnihsituacija,zbog~egasepona{awe i odnos sa spoqnim svetom razvijaju druga~ije. Danas seznadaautizamnijementalna bolest, da se ne radi o „raspu{tenoj” deci koju su roditeqi zapostavili, niti su to „neva-

intelektualnom razvoju. Da bi se otklonile nedoumice o tome {ta sve spada u autizam, na nedavnom kongresu o autizmu u Barseloni stru~waci su prihvatili termin „autisti~ni spektar“. Kada se govori o osobama s autizmom, odnosno s poreme}ajem u autisti~nom spektru, bez obzira na stepen inteligencije, uvek su prisutni poreme}aji u komunikaciji, socijalizaciji i „krutost„ u pona{awu. –Decasautizmomodrastajuu odrasleosobesautizmom–nato se mora stalno upozoravati – ka`e dr Sini{a [o{ki}. – Mnogima od wih }e biti potrebna briga i starawe tokom

celog `ivota. Iako svakom detetusautizmomtrebaindividualnipristup,posledwihgodina seikodnassvevi{enastojida se ukqu~e u redovno pred{kolsko i {kolsko vaspitawe i obrazovawe. Naime,dodono{ewaZakonao osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa,decasautizmomnisu imala pristup redovnom obrazovawuve}suukqu~ivanauspecijalne {kole, a u redovno obrazovaweteksporadi~no.Zakon prvi put uvodi inkluzivni obrazovni sistem, predvi|a individualneplanoveradazau~enike, pedago{ke asistente i multidisciplinarne komisije za procenu potreba u~enika za podr{kom.

Zna~ajre{avawaproblemaautizma inalokalnomnivou Iskustvasuukazalananeophodnostsaradweme|urazli~itim sektorima: zdravstvom, obrazovawem i politikom, kao i na ogromanzna~ajre{avawatogproblemanalokalnomnivou.Vlada Srbije je u tom smislu pomogla lokalnim samoupravama da prepoznajusvojuuloguikaorezultattogauSrbijidanas130op{tinaimaprogramsocijalneza{tite. spitana” deca, kako se u narodu ~estoveruje.Tosuose}ajneosobekoje`elekomunikaciju,koje mogudaseobrazujuirade,aliza sve to im je potrebna posebna pa`wa, stav i u~ewe. Dijagnostikuje se na osnovu posmatrawa,adijagnosti~kekriterijume jepropisalaSvetskazdravstvena organizacija. Autizam se javqa u razli~itim modalitetima, s velikim oscilacijama u

Kako ka`e dr [o{ki}, inkluzijaneslu`izatodaseroditeqiboqeose}aju,nitizato da se programi za sve u~enike olak{avajuraditedece,ve}da se postigne maksimum u smislu socijalnog razvoja, dru{tvene odgovornostiitolerancijeme|u decom, kao i da se autisti~nojdecipru`iprilikadastupe ukontaktsrealnimsvetom. J.Barbuzan

Nemagu`veza penzijepostarom Do primene novih poo{trenihuslovazaodlazaku penziju ostalo je mawe od dvesedmice,aufilijalama Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe nema gu`viibrojpodnetihzahteva senepove}ava.Kakonavode u Fondu PIO, ~ak je prosek, posmatrano po mesecima, mawi od pro{logodi{weg. U 2011. Fond PIO je u proseku mese~no dobijao oko12.500zahtevazastarosnupenziju,oko6.000zainvalidskuioko5.000hiqadazaporodi~nu,dokjeunovembruove godinepristiglone{tomawe-12.200zastarosnupenziju,3.800 zainvalidskui4.700zaporodi~nu. Me|utim,uFonduo~ekujudaudecembruukupanbrojzahteva, kaoisvakegodine,budene{tove}i.

dRU[TvO

dnevnik

SIROMA[TVOGLAVNIRAZLOGRAZDVAJAWAUPORODICI

Kaddecapostanu dr`avnabriga Zbogekonomskekrizekojave} nekoliko godina trese Srbiju, deca su najizlo`enija siroma{tvu,aizdvajawazapodr{kuporodicama mala su i nedovoqna. PopodacimaMinistarstvarada, zapo{qavawa i socijalne politike, u Srbiji se za oko 400.000 dece izdvaja neka vrsta materijalne nadoknade zbog socijalne ugro`enosti, ali su potrebe realnomnogove}e.Iproceduraza dobijawedr`avnepomo}ijekomplikovanatakodatrojeodpetorodecekojaimajupravonade~ji dodatakneostvarujetopravo. Nekadasesmatralodajemnogo dece pravo bogatstvo, a danas su sve porodice koje imaju brojno potomstvo u velikoj nevoqi jer nemogu~aknidanahranegladna usta. Mnogi zbog nemogu}nosti daobavqajuroditeqskudu`nost ostavqaju decu dr`avi na staraweibrigu.Dr`avaprihvatastarawe napu{tenih ili zapu{tenih mali{ana, ali sa skromnim buxetom, malo za wih mo`e da u~ini. PopodacimaUnicefa,1,3milion dece mla|e od 18 godina u Isto~noj Evropi i Centralnoj Aziji `ivi odvojeno od svojih porodica. Po tom izve{taju, 95 do98odstodeceokojimasestara dr`avanisusiro~i}i.Nasiqei zanemarivawe dece nisu glavni razlozizbogkojihsuonarazdvojenaodporodice,ve}suporodice suvi{esiroma{nedabiseowima brinule ili nemaju pristup socijalnim slu`bama koje bi im pomogledaostanuzajedno.Sa645 na100.000decemla|eodtrigodine Bugarska je na prvom mestu u ovom regionu po broju napu{te-

Svakegodine200ostavqenihbeba Srbija,RumunijaiHrvatskasujedinetrizemqeuregionukoje su usvojile zakone kojima se spre~ava institucionalizacija deceranoguzrasta.Me|utim,uprkossvimzakonskimpropisima i dobrim namerama dr`ave, svake godine oko 200 novoro|enih bebabivanapu{tenoodmajki,anijemalinibrojroditeqakojishvatedanemajumentalnihkapacitetanitiekonomskeuslovedagajedetesasmetwamaurazvojuiodlu~ujudaseowegovoj sudbinistarajuvaspita~iudomovimazadecu. nih mali{ana tog uzrasta. Iako jeuproteklojdecenijiuo~enpad broja napu{tene dece u regionu, alarmantno pove}awe zabele`eno je u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Briga u dr`avnim institucijamajeidaqedominantanna~in na koji mnoge zemqe poku{avaju daiza|uususretpotrebamadece sinvaliditetom,koja~ineodjedan do pet odsto ukupne populacijedeceiodkojihvi{eodpo-

lovineboraviudomovima.Drugu grupu rizi~nih porodica ~ine mladeporodicekojedobijubebu, aliujednomtrenutkujedanodroditeqaostanebezposla,zbog~eganemogudabrinuodetetu.Naro~ito rawivu grupu ~ine samohraniroditeqiilionikojikoristedroguilialkohol. Odvajawe dece od porodice ostavqa fizi~ke i psihi~ke posledica na wihov `ivot. Brojna psiholo{ka istra`ivawa svedo-

~e o tome da odrastawe u domu ostavqabrojnenegativneposledice po mentalni razvoj deteta. Timali{anikasnijeprogovarajuiprohodajuikasneupsihofizi~komrazvojuizawihjenajboqaalternativa,akosuihve}roditeqi ostavili dr`avi na starawe,dabudusme{teninamesto koje imitira stawe u prirodnoj porodici,atojehraniteqskaporodica.Srbijaseobavezalanato da }e do 2015. godine u potpunosti ukinuti institucionalizacijudecemla|eodtrigodine,a tozna~ida}eunarednedvegodine deca koja su sada u domovima bitisme{tenauhraniteqskeporodiceili}ebitidatanausvajawe.Uovomtrenutku4.200hraniteqa{iromSrbijegajimali{anekojisusesticajemnesre}nihokolnostina{liudomu.No, iporedtoga,trenutnojeudomovima nekoliko stotina dece bez roditeqskog starawa kojima dr`avatrebadana|etrajnijuitopliju`ivotnuadresu. Posebno je te{ko stawe s mali{animaste{ko}amaurazvoju. Odukupno797deceimladihkoji subilisme{teniuustanovesocijalne za{tite niko nije poha|ao redovnu osnovnu i sredwu {kolu,asamo19odstowihpro{legodinejei{louspecijalne {kole. Deca s te{ko}ama u razvojuseidaqesme{tajuuizolovaneustanoveiakobitrebaloda im bude omogu}en `ivot u porodiciizajednici.Ugotovo70odstoslu~ajevaosnovnirazlogdovo|ewa dece u ustanove je nemogu}nostroditeqadaodgovorena potrebedeteta. Q.Male{evi}

StudentiizJagodineuposetiBe~u U organizaciji Skup{tine Jagodine, 200najboqihstudenataiztoggradaotputovalojeju~euposetuprestoniciAustrije,apredsednikskup{tineGradaJagodine DraganMarkovi} Palma izjaviojedanije dovoqnodasamojedangraduSrbijibrine omladimqudima... -Pozivamsvemojekolegedavi{e{tede,adato{tou{tededajuonimakojimaje neophodno.Siguransamda}eSrbijaima-

tiveomadobreuslovezamladequdedakada zavr{e fakultete i zaposle se, da zaustavimowihovodlazakuEvropu-rekaoje Markovi}predpolazakstudenata. Prema wegovim re~ima, novac za put obezbe|en je od donatora, a ovo putovawe nije pla}eno iz buxeta skup{tine grada Jagodine.Markovi}jeistakaodaseugrupistudenatanalazeonisaprosekomod8,5 do10,ada}eonikojisadanisuuspelida

obi|u prestonicu Austrije, za to imati prilikupo~etkomnarednegodine. Tokom posete Be~u studenti }e obi}i Skup{tinu grada i Univerzitet u Be~u, kaoipalatu[embrun,jedanodnajva`nijih kulturnih spomenika u Austriji, koja jeiatraktivnaturisti~kadestinacija. UdelegacijikojupredvoditiMarkovi} su i zvani~nici Kru{evca, Leskovca i Uba. S.St.

NADLE@NITVRDEDANEKINEZAPOSLENIODBIJAJUDARADE

Ne}eposao, ve}socijalnupomo} Nadle`ni u lokalnoj samoupraviuZrewaninutvrdedapojedini korisnici socijalne pomo}i zloupotrebqavaju svoj polo`ajiodbijajudasezaposlei onda kada im bude na|en posao. Neki, zapravo, primaju nov~anu nadoknadu a ujedno rade “na crno”itakoostvarujudodatnezaradekoje,ponekad,prelazesumu prose~ne plate u Srbiji. Ukoliko bi, me|utim, pristali da budulegalnozaposleni,izgubilibipravonasocijalnaprimawa. Poslovni sekretar Lokalnog saveta za zapo{qavawe Maja Pandurov kaoprimernavodisakupqa~e PET ambala`e koji svakodnevno obijaju kontejnere JKP “^isto}a i zelenilo” ili cepajukesezaotpadiizwihizvla~eplasti~nefla{e. -Poproceni onihkojiselegalno bave otkupom PET ambala`etiqudisamoutokujednog dana, ukoliko se potrude, mogu dazaradeizme|u2.500i3.000dinara.Itosve“nacrno”.Akada im se ponudi zaposlewe, oni ga odbijaju jer onda gube pravo na socijalnupomo}ide~ijedodatke–isti~ePandurovidodajeda socijalna pomo} na mese~nom nivou iznosi od 7.500 do 15.000 dinara. Onatvrdidajeili~noimala prilikudaseuveriutodaneki

zloupotrebqavajusocijalnipolo`aj. - Jedna `ena koja pretura po kontejnerima`alilamisekako ne mo`e da jede crni hleb koji dobija iz Narodne kuhiwe jer je navikla na beli. Rekla mi je da jojodcrnogpripadnemuka–veli Pandurov. ^lanGradskogve}azadu`enza socijalnu politiku Dragan [a{i} tako|e tvrdi da ima mnogo pojedina~nih sumwivih slu~ajeva qudi koji koriste situaciju kao paravan za svoj nerad. Ali, imaionihkojisustvarnosocijalnougro`eniakojite{komogudado|unaredzapomo}ilise sramotedajezatra`e. -Jedanodprimerazloupotrebqavawa te{ke situacije jeste otacsedmorodecekojijedo{ao da se `ali kod mene i kome smo ubrzo na{li posao. Nakon tri

dana,me|utim,onjedaootkazrekav{ikakomujete{kodaradi– ka`e[a{i}. Grad on a~ eln ik Zrew an in a IvanBo{wak najaviojeda}eu

Lak{ejeuNema~koj kadneradi{ni{ta Osta}eupam}enaizjavajednogodRomakojiseupostupkureadmisije vratio u Zrewanin i sa porodicom naselio u romsko naseqeDudara. - Tamo smo imali socijalnu pomo}, jer su deca ro|ena tamo. AkosenevratimouNema~ku,ostajenamdaovdefizikali{emo, udamoio`enimodecu,pomirimosesasudbinom.Ubrzo}esenema~kagarderobaizlizati,prerasti,pocepati,ami}emoseutopitiusveovoovde–rekaojeon.

slede}oj godini biti ve}a izdvajawa iz buxeta za socijalnu pomo}. Ali, gradski oci poru~uju i da }e uslediti revizija svihonihkojisenalazenaevidenciji Centra za socijalni rad i kriterijuma za dobijawe ovakve vrste pomo}i. U budu}nosti}esestrogovoditira~unadasvimaonimakojipripadajusocijalnougro`enimkategorijama, kada odbiju ponu|eni pos ao, bud u ukin ut a prim awa. Istotakorazmi{qaseio modelukakoonikorisnicikojisuradnosposobnimogudana neki na~in “odrade” socijalnu pomo}. @.Balaban


O~itavawe brojila

„KOKA-KOLA KARAVAN” PRO[AO KROZ NOVI SAD

Kwigezabibliotekeude~jim bolnicama Prazni~ni „Koka-Kola karavan” se u okviru svojih pute{estvija po Srbiji ju~e obreoinaTrguslobode,auwemusunajvi{e obradovalimali{ani.DedaMraziwegova veseladru`inaodigralisupredstavuzanajmla|ekojisuimaliprilikudaseslikajusa omiqenim dekom, i fotografije odmah po-

nesusasobom.Nakontogakaravanseuputio naInstitutzazdravstvenuza{titudecei omladineVojvodinegdeje,tako|e,izvedena predstava i gde su mali{anima uru~ene kwige.Podse}amo,kwigesuseprikupqale zakreirawebibliotekaude~jimodeqewimabolnica.Tako|e,zajedni~kesobeubol-

nicamabi}eokre~eneiopremqenenovim name{tajem i tako }e biti pretvorene u „soberadosti”.Natajna~inboravakubolnicama}emali{animabitiprijatnijijer }ekrozpri~eibajkemo}idau`ivajuusvetuma{te,inatrenutakzaboravenazdravstveneprobleme.B. M.

Novosadska ponedeqak17.decembar2012.

Foto: S. [u{wevi}

O~it av aw e staw a na toplotnim brojilima za grejawe i vodomerima za toplu vodu za decembar po~iwedanas. Mol e se sug ra| an i, posebno oni koji `ive u ku}ama,daomogu}eradnicimapristupmernimure|ajimaupodstanicama. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

PIJACAMA NEDOSTAJE OSVETQEWE

„Wujork–drugitom” nadar

Mrakrasterujeikupce itrgovce

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬ s ta sa po dve kwi¬ g e po¬ n e¬ d eq¬ k om, sre¬ d om i pet¬ k om. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va,a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Wujork - drugi tom” Edvarda Raderfurda. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari„Laguna„,u UlicikraqaAleksandra 3,gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Nade i snovi, pohlepa i potkupqivost–uveksubilipratio-

ci slobode i novih mogu}nosti naprepunimulicamaovoggrada. Doseqeni~kibrodovidoplovqavali su na Elis Ajlend, u samoj senci Kipa slobode, donose}i svevi{eNemaca,Iraca,ItalijanaiJevrejauuzavrelietni~ki vrtloggrada. Vrtoglava klackalica bogatstva i bede sunovratila se kroz ludedvadeseteinaglipadberze, abudu}nostgradasimboli~nosu predstavqale zgrade koje su i bukvalnodoticalenebo:Empajer stejt, Krajz ler, bliz an a~k i torwevi Svetskog trgovinskog centra. N. R.

DANAS NA SPENSU

Takmi~eweuki}ewubo`i}nogdrvca Javno takmi~ewe u ki}ewu jelki sa busenom bi}eodr`anodanasu10~asovanaprvomspratu Spensa.Takmi~ewejedeopromotivnekampawe „100%jelka–jelkasabusenom”,kojupodr`ava Gradskaupravazaza{titu`ivotnesredine. U takmi~ewu u~estvuju deca {estih razreda iz23novosadskeosnovne{kole,kojisubiliu

„Maloj {koli aran`irawa cve}a” tokom prethodnatrivikendaosposobqavaju}isezaizradu bo`i}no-novogodi{wiharan`manaiukrasaza novogodi{wejelke. Wihovtrud}ebitinagra|entako{to}epet ekipa koje najma{tovitije i najoriginalnije okitejelkudobitiekolo{kepaketi}e. I. D.

NOVOSADSKI VODI^

Foto: S. [u{wevi}

stvarnomnogipija~ariodu.Kad ho}e{ne{todakupi{,nitividi{ dobro robu, niti pare u nov~anikukadpla}a{.Sramota je da tr`nica nema osvetqewe. Ima ne{to improvizovano na nekolikomesta,alinedovoqno –reklanamjejednaNovosa|anka, koja ~esto kupuje na Futo{koj pijaci, jer joj je najjedno-

stavnije da tamo svrati s posla i snabde se neophodnim namirnicama. Direktor „Tr`nice“ Milo{ Tubi} ka`e da preduze}e trenutno nema dovoqno novca da investira u uvo|ewe osvetqewa, ali da }e razmotriti problemipotruditisedagauskorijevremere{i. I. D.

IZ „VODOVODA” UPOZORAVAJU NA MOGU]E PREVARE

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Trgovci na Futo{koj pijaci `alesezbogsveslabijegprometa,prvozbogkrize,asadaizbog kratkog zimskog dana. S obzirom na to da na pijaci nema osvetqewa, sve mawe kupaca svra}a nakon 16 sati, iako je radnovremedo18~asova. -Kupacasvemawe,apija~arinaostalaista.Svakidansedovijamokakodaprivu~emokupce ispu{tamocene.Zimijesvakako slabiji promet, a dosta bi nam olak{alo ako bi se uvelo osvetqewe. Ovako nema smisla daostajemodokrajaradnogvremena, nema ni uslova za rad, ni kupaca–po`aliosetrgovaciz zelenogdelapijace. Sa prodavcima su saglasni i kupci,naro~itoonikojimaradno vreme ne omogu}ava da odu u nabavkuranijeutokudana. -O{te}enismomikojiradimood8do16sati.Akonestignemo pre posla, a tada jo{ svi trgovci zimi ne do|u, a ne mo`e{nidaiza|e{saposlautokuradnogvremena,posle16sati

Neprihvatatiponudezakontroluvode

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

StanareulicaJovanaHranilovi}aiBa~keovih danasutelefonompozivalenepoznateosobeinajavqivaleda}eobavitiuzorkovaweikontroluvodezapi}euwihovimstanovima.IzJKP„Vodovod i kanalizacija„ upozoravaju Novosa|ane da ovo preduze}eredovnokontroli{evodunamre`i,{to podrazumevauzorkovawena16razli~itihlokacijadnevnouobjektimaodjavnogzna~aja,anikakou privatnimstanovima,osimkadajere~opozivustanarauvanrednimokolnostima.-Apelujemonagra|anedanenasedajunaovuvrstuprevareiakoihne-

kopozoveinajavida}ekontrolisativodu,otome treba da nas obaveste, a mi }emo skrenuti pa`wu policiji-isti~eseusaop{tewu“Vodovoda”. Predo~avajudasevodazapi}enadnevnomnivou kontroli{eulaboratoriji„Vodovodaikanalizacije”iInstitutazajavnozdravqeVojvodine,kao ovla{}enezdravstveneustanove.Izve{tajozdravstvenojispravnostivodezapi}esafizi~ko-hemijskimimikrobiolo{kimparametrimamo`esevidetinasajtupomenuteustanove. Q. Na.

Bazarlepih`eqa Bazar lepih `eqa, koji organizujeFakultetzaevropskepravnopoliti~ke studije i ELSA FEPPS,odr`a}esedanasod10do 14~asovauholuvisokogprizemqa Fakulteta, Narodnog fronta 53. Tamo}ebitiizlo`enerukotvori-

ne koje su izradila deca dnevnog boravka[kolezaosnovnoisredweobrazovawe“DrMilanPetrovi}”. Drvce lepih `eqa, na kojem }e se pored klasi~ne dekoracije nalazitii`eqestudenata,kiti}e seod11.30do12.30~asova. I. D.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8do13 ~asovapovremeno u pojedinim ulicama na Klisiiod10.30do13 ~asovaDo`a\er|a53,53ai57.Koviq:od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinimulicama.

V remeploV

Premijera„Balade omeseculutalici” GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

BaletSrpskognarodnogpozori{taje17.decembra1985. premijerno izveo „Baladu o mesecu lutalici” poznatog savremenog kompozitoraDu{anaRadi}a,delo nastalo jo{ 1950. U drugom delu predstave igran je balet „Amerikanac u Parizu” kompozitoraXorxaGer{vina,kojije nanovosadskojscenisavelikim

uspehomprikazan1961i1978.Jedinojezaovuprilikuumuziku unetai~uvena„Rapsodijauplavom”.Publiciseposebnosvideo likovniprikazsceneikostima, delaMiodragaTaba~kogiJasne Dori}, svirawe orekestra sa dirigentom Imre Toplakom i pijanistkiweSrboslaveVuksan -Lopu{inski. N. C.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak17.decembar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanciudveporodice Blizanci AnaLara i MilanMarko - An|elije Ivkov-Xigurski i Du{ana Xigurskija, Uro{ i Sa{ka - Divne i Denisa Tuf~eki}a.

Devoj~ice Petra - Aleksandre i Igora Mi}i}a, Jovana - Ane i Miodraga ^epi}a, Nikolina Antonele i Miodraga Grma{a, Nina - Biqane Vukajlovi} i Miladina Erwakovi}a, Nikolina - Bojane i Nikole Labusa, Duwa - Branislave i Branislava Maravi}a, Lana - Verice i Darka Andri}a, Milana - Vesne Marin i Milana Batan~eva, Hana - Vojislave i Vladimira Savina, Adrien - Gabriele i Lasla Morvaija, Sofija - Daniele i Miqana Matraka, Mila - Dijane i Vuka{ina Velimirovi}a, Vawa - Dragane i Branislava Vov~uka, Sofija - Dragane i Branka Gligori}a, Nevena - Du{anke Antonijevi} i Milutina Stojakovi}a, Duwa Zite i Sa|e Kovi}a, Ana - Ivane i Nikole [trboje, Ksena - Jane Man~i} i Aleksandra Jev|eni}a, Nikolina - Jelene i Milovana Dragi}evi}a, Kalina - Jelene i Radovana Voki}a, Viktorija - Jelene Tan~i} i Nenada Miqe{i}a, Iva - Jovane i Milo{a Popov @ikeli}a, Aleksandra - Kata rine i Mi{e Ba~ulova, Ma{a - Qiqane

Luki} i Slobodana Mik{i}a, Milana Qubice i Milana Stoki}a, Lenka - Qubice i Simice Ninkova, Jovana - Magdalene i Vladana Novakovi}a, Ivana - Maje i Qu bi{e [ovqanskija, Lenka - Marije i Milana Telebaka, Ivana - Marine Bandin, Sta{a - Marine i Veqka Stamatovi}a, Una - Marte i Aleksandra Zeli}a, Mila Melinde Basare Grise i Igora Basare, Mila - Milanke Zori} i Roberta Rokni}a, Elena - Milene i Borislava Dangubi}a, Elena - Mirjane i Vladimira Vladisavqevi}a, Teodora - Nata{e i Vladimira Pani}a, Brieta - Olgice i Zorana Bo{kovi}a, Jovana - Radmile i Gorana Bejatovi}a, Jasna - Ru`ice i To{ice @i`akova, \eneta - Samante Greku i Bajrama Rexepija, Elena - Svetlane i Bojana Trifuwagi}a, Vi{wa - Svetlane i Milana Vranca, An|ela - Slavice Grbi} i Gorana Jovi}a, Simona - Sne`ane Kuru~ev i Miroslava Gavrilova, Sta{a - Tawe i Branka Sa~i}a, Irina - Tawe i Miodraga [arenca.

De~aci Ivan - Ane i Ivana Ubavina, Stefan Andreje i Damira Simi}a, Emil - Anite i Atile Tota, Nemawa - Bla`enke i Dragana Bili}a, Neboj{a - Bosiqke i Mladena Juri}a, Du{an - Vawe i Vladimira Mirkovi}a, Vuk - Daliborke Savi} i Miroslava Ili}a, Stefan - Danijele i Aleksandra Radoni}a, Uro{ - Dragane i Marka ]ulibrka, Andrija - Dragane i Milo{a Ivi}a, Jovan - Dragane i Strahiwe Lepojevi}a, Danilo Du{anke i Aleksandra Petri}a, Mihajlo Du{ice i Miroslava De{i}a, Milo{ - Du {ke i Milana Stankovi}a, Stefan - Du{ke [vedi} i Milovana Maksimovi}a, Filip \ur|ice i Otona Slavi}a,Vuka{in - Zorke i Danila Babovi}a, Filip - Ivane Vi{wi~an i Vladimira Suvare, Stefan Ivane i Dragana Stare{ine, Jovan - Ildike i Dragana Uvali}a, Maksim - Jelene i

Slavka Hodaka, Damjan - Jelice i Rada{ina Milovi}a, Aleksa - Julijane Vidak i Velimira Nikoli}a, Mihailo - Lane Stankovi} i Milo{a Martinovi}a, David - Qubice Bili} i Igora Letice, Aleksandar - Maje @ugi} Pantovi} i Veselina Pantovi}a, Stefan - Milice i Marka Veli~kovi}a, Ivan - Mladenke i Ivana Novaka, Reqa Nade i Milije Mijailovi}a, Mladen - Radmile i Davida Bojani}a, Milenko - Radmile i Marinka Trivunovi}a, Sabol~ - Ro`e Daniel i \er|a Sanisloa, Andrija - Sandre Mi{kovi} i Milisava \oki}a, Miwa Svetlane i Daniela Galamba, Ogwen - Sla|ane i Branka Pekeza, Vuk - Sla|ane Rube `i} i Miroslava Vezmara, Stefan - Sne`ane Stojanovi} i Dragana Gruji~i}a, Nikola - Tawe i Neboj{e Krsti}a, Vasilije Todore i Aqo{e Ivaza.

BebaTeodora,sestraNevena,bratDavid,mamaNatalijaitataMileLazuki}

Ven~ani Aleksandra Nikoli} i Predrag Stanoj~i}, Sofija Topalovi} i Predrag Starovi}, BiqanaPreradovi} i IgorMaleti}, MarijaKlajner i Bojan^ubrlo, AnamarijaKomadanovi} i Vojislav Ka{i}, Neda Mari~i} i Vladimir Mi}i}, Marija Ivankovi} i AleksandarNini}, JelenaBerowa i BojanVojnovi}, TawaFilipovi} i DraganNikoli}.

Umrli Mi}o \uri} (1940), Milena Jovanovi} ro|. Lemai} (1926), Vladimir ]osovi} (1934), Bo{ko Aleksi} (1943), Du{anka Bjelobaba ro|. Hajdukovi} (1924), Tomislav Baqozovi} (1931), Anika Bogdanovi} ro|. Gutovi} (1929), Milan Brki} (1949), Kata Broj~in ro|. ^eleketi} (1921), Marija Bugarski ro|. Maravi} (1927), Milica Veqkov ro|. Marinkovi} (1936), Bo`idar Vidanovi} (1939), Qiqana Videnovi} ro|. Jordanovi} (1938), Ru`ica Vojvodi} ro|. Glamo~ak (1943), Smiqa Grbi} ro|. Luki} (1938), Ilonka Dobo ro|. [ere{ (1950), Anka Drqa~a ro|. Poznanovi} (1929), Kosa Duki} ro|. Vidovi} (1940), Dragan Zdjelar (1931), Gospava Zeqkovi} ro|. Nikoli} (1945), An|elka Kozarev ro|. ^eman (1937), Qutvi Kurte{i ro|. Ibinci (1947), Ferenc Lavro (1943), Danica Mali} ro|. Jovanovi} (1958), Vasilije Manojlovi} (1936), Olga Mari} ro|. Samarxija (1933), Milen Marinkovi} (1938), Dika Miqu{ ro|. Bakal (1940), Milivoje Milovi} (1925), Manda Milutinovi} ro|. Bibi} (1932), Milijana Mitrovi} ro|. Baranin (1943), Radojka Mihajlov Nikoli} ro|. Stevanov (1933), Dragica Mi{i} ro|. Dobanova~ki (1927), Jelica Mladenovi} ro|. Bankova~ki (1928), Mihaq Na|idai (1947), Ro`a Nemet ro|. Domow (1948), Andra{ Neme{ (1946), Ana Obradovi} ro|. O`egovi} (1927), Stanko Pavlovi} (1933), BiMilanMarkoiAnaLarasamamomAn|elijomitatomDu{anomYigurski

qana Paro{ki ro|. Mihajlovi} (1952), Zorica Petrovi} ro|. Jovanvovi} (1951), Dragiwa Pe{i} ro|. Srem~ev (1937), Ivanka Poli} ro|. Burchner (1932), Ana Savi} ro|. Vargovi} (1929), Du{an Savi} (1938), Jovan Smiqani} (1932), Vojka Spaji} (1943), Denis Stiki} (1968), [piro Tepi} (1933), Rudolf Fizere{i (1942), Jano Hrubik (1945), Milanka ^amprag ro|. Nikoli} (1931), I{tvan ^erni (1951), Hilda Joli} ro|. Zombori (1942), Sava Arseni} (1941), Milan Bobi} (1949), \or|e Vasi} (1949), Stevan Vasovi} (1943), Qubica Va{a{ ro|. Dautovi} (1959), Mara Vojvodi} ro|. Jovanovi} (1937), Ratko Vojvodi} (1944), Bojana Vukovi} ro|. Jorgovi} (1935), Milosav Golobo~anin (1948), Rozalija Dopu|a ro|. [ablatura (1946), Ursula Ili} ro|. Veji} (1943), Ana Karaba ro|. Bewa (1929), Vi{wa Ke`i} ro|. Bo`i} (1965), Vukica Krsti} ro|. Vasin (1938), Ratko La`eti} (1942), Radovan Lon~arevi} (1956), @ivadin Mi}i} (1933), Petar Milutinovi} (1934), Geza Molnar (1961), Bo{ko Nedimovi} (1953), Joka Ribi} (1937), Ilija Stani} (1944), Slobodan Stojisavqevi} (1951), Petar Firic (1934), Lazar ^ipli} (1932), Predrag [evi} (1930), Cana Petrovi} ro|. Stefanovi} (1932), Gojko Kliska (1951), Zdenka Bo{wak-Stankov ro|. Bo{wak (1957), Stevan Reqin (1919).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak17.decembar2012.

9

U AUTO-[KOLAMA U GRADU

Obukabudu}ihvoza~a te~epoplanu Vremenski uslovi proteklih dananisuporemetiliobukukandidata za voza~ki ispit. Po re~ima instruktora auto-{kole „Formula B” Gorana Stoj{i}a, snegnijeuticaonakvalitet~asova,naprotiv,budu}ivoza~isu imali priliku da se upoznaju sa vo`wom u ovakvim vremenskim prilikama.Obukamorabitizavr{enado25.januara,apolaznici}evoza~kiispitmo}idapola`uinarednihgodina. Po~elajeiobukaizprvepomo}i, koja je za budu}e voza~e organizovana u Crvenom krstu. Za 8.500 dinara, koliko ko{ta obuka, sugra|ani dobijaju literaturu, kao i dva dana nastave, koja traje po ~etiri sata. Tre}eg dana pola`e se teorijski i prakti~ni deo ispita, a po re~ima sekretara Crvenog krsta Strahiwe Gobeqi}a svi kandidati, koji su do sada pro{li obuku,polo`ilisuispit. Po wegovim re~ima, ispitna komisija je sastavqena od tri licencirana predava~a. Prvi ~askandidatiradetest,nakom moraju osvojiti minimalno 66 bodova,anadrugomdeluispita zadatakimjedasanirajupovre-

dezadevetminuta.Instruktor prve pomo}i u Crvenom krstu Sini{a Bla{kovi} ka`e da je znawe iz prve pomo}i neophodno kako bi u svakom trenutku voza~ibilispremnidajeuka`u povre|enima. -Hitnapomo}usvakomgradu sti`e za deset minuta. Me|utim,odvelikeva`nostijeprvih deset minuta, pre nego {to do|eslu`bahitnepomo}i-ka`e Bla{kovi}.- Kandidati u~e kakodaobezbedemestonesre}e, kako da pristupe povre|enom i

je ko{taju 1.000, a tri ~asa dopunskevo`westaju3.000dinarabezPDV-a.Dopunski~asovi su neophodni kako bi se kandidati upoznali sa novim pravilimausaobra}aju.Cenapolagawa vo`we i testova jo{ uvek nijeuskla|ena,aliimanaznaka da}ebiti3.500dinara. Iako su sugra|ani o~ekivali da }e polagawe biti jeftinije ukoliko se u auto-{kole upi{u do25.oktobra,ispostavqaseda toba{inijetako.Kadaseispod svihtro{kovapodvu~ecrta,dobija se cifra od 50.000 dinara, {to je pribli`no minimalnoj Foto:S.[u{wevi} cenipolagawaponovomzakonu. {tatrebadauradedabisaniraSugra|ankaDragana Jovi} kalipovredu. `e da se na polagawe u posledBudu}e voza~e o~ekuju i tri wem trenutku odlu~ila kako bi dodatna~asaizteorijeivo`we, izbegla {estomese~na predavakoja su po re~ima instruktora wauauto-{kolama. Gorana Stoj{i}a, neophodna ka-Cenajemalovi{auodnosu ko bi se kandidati upoznali sa napolagawevoza~kogispitapo novimzakonom. staromsistemu,alijeboqesada -Kandidati,kojisuseupisapolagati, kako bi se izbegla liuauto-{kolupoprethodnom predavawa,koja}etrajati{est sistemu, mora}e da pro|u ~etrmeseci.Obukaidemalosporije, deset ~asova obuke po starom i jerimadostakandidata,alito potridopunska~asaizteorije nam i odgovara, jer se jo{ uvek ivo`weponovomzakonu-objane zna kada }e se polagati vo{wavaStoj{i}.-^asoviteori`wa-ka`eJovi}. N. R.

U KARLOVA^KOM CRVENOM KRSTU

Po~iwu~asoviizprvepomo}i Novi sistem obuke voza~a predvi|a i ~asove iz pru`awa prve pomo}i, koju  u Sremskim Karlovcima u prostorijama Crvenog krsta, predaje licencirani instruktor Ministrstva zdravqa Branislav San~anin. Obuka, koja ina~e ko{ta 8.520dinara,zaprvugrupupolaznikabi}eodr`anadanasisutraod15satiuDomuCrvenogkrsta,Pupinova16.Temeiz

oblastiprvepomo}iobra|ujusetorijski i prakti~no kroz osam ~asova. Program obukeseizvodiugrupiodnajmawepet,a najvi{e15kandidata. Budu}ivoza~i}e,izme|uostalog,biti upoznatisapojmomizna~ajemprvepomo}i, postupcima na mestu saobra}ajne nezgode, zna}e da procene  stawe povre|enih.Nau~i}e kako se postupa sa osobama

DAnAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Le deno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „Razbija~ Ralf” (13, 14.45), „Vir” (20.20), „Atlas oblaka” (17), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50, 20.10), „@elim te” (20.05, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Svet i motori” (23.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 16.45, 15.45, 17.45, 19, 21, 22.15).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Obrena Lau{in (1935) u 11.15 ~asova, Qubomir Zlatoje Stankovi} (1945) u 12, Livija Lazara Komadini} (1929) u 12.45, Radovan Radomira Nestorovi} (1938) u 13.30 i Stana \oke Nov~o} (1928) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen AleksandarTodoraMonarev(1937)u13~asova.Nagrobqu Tranyament u Petrovaradinu bi}e sahrawen Lazar Save Kisa~anin(1936)u13~asova.

bez svesti i da pru`e pomo} kod krvarewairana.Ispitsepaksastojiizteorijskogiprakti~nogdela,gde}ekandidati imati obavezu da demonstriraju ve{tine pru`awaprvepomo}i. Prijavqivawezaobukuizprvepomo}ije svakogradnogdanaod7do15~asova.Zadetaqnijeinformacijerezervisanjebrojtelefona882-515. Z. Ml.

Tre}ipoku{aj donosikupca? U Agenciji za privatizaciju danasseotvarajupotre}iputponude zainteresovanih kupaca za celokupnu imovinu AD „Jugodent”uste~aju. Premainformacijamadokojih jedo{aona{list,vi{ejekupaca uzelodokumentacijuizAgencije, alinijedannijeuplationovacza u~e{}e u prodaji. Posledwi put „Jugodent„ je bio na prodaji 10. novembra, kada je Odbor poverilaca odbio ponudu veterni~kog preduze}a za trgovinu i usluge „Ornament„zbogmalecene.„Ormanent”jeponudio114.000.000dinara {to je oko 21, 5 odsto od ukupnoprocewenevrednostipreduze}a. Vrednost „Jugodenta” se ceninaoko530milionadinara.

VA@nIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE 420-374

ZDRAVStVEnASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Agencijajedosadaposletre}e neuspele prodaje preporu~ivala Odboru poverilaca preduze}a slobodnupogodbusakupcem.Me|utim, u Agenciji ka`u da se to nemo`euzetikaopraksa. U”Jugodent” je uveden ste~aj u julu 2009. godine, a ubrzo posletogajeprogla{enbankrot. Preduze}e je proizvodilo stomatolo{kuimedicinskuopremu, i svojevremeno sara|ivalo sa„Simensom”.Bilojeizvozno preduze}e, jer je ~ak 80 odsto proizvodweizvozila,aostatak plasiralonapodru~jetada{we SFRJ. Od  blizu hiqadu i po radnika,ste~ajjedo~ekalotri stotinezaposlenih. Z. Deli}

Predloziza Februarskunagradu Komisijazaobele`avawapraznika,dodelupriznawaime|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine grada pozvala je gra|ane,kaoisvaudru`ewadapodnesuinicijativezadodeluFebruarske nagrade i to do 31. decembra. Obrazlo`ene inicijative podnoseseKomisijiuSkup{tinigrada,Ulica@arkaZrewannina 2.Ovanagradadodequjesekaodru{tvenopriznawezanajzna~ajnija delaidostignu}agr|anaNovogSada,kojasuuduhunegovawaslobodarsketradicijegradaijedinstvawenihgra|ana,apovodomDana grada 1. februara, kada je 1784. godine Novi Sad progla{en slobodnimkraqevskimgradom. G. ^.

Predavaweu Jevrejskojop{tini

tELEfOnI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DANAS „JUGODENT” NA PRODAJI

Predavawe o spomeniku jevrejskim `rtvama palimuratovimazaotaxbinuod1912.do1919. godinenasefardskomgrobquuBeogradu,bi}e odr`anove~erasu18~asova,uKlubuJevrejske op{tine,Jevrejskaulica11.Govori}eVuk Dautovi}. A. J.

Francuski novitalas Ciklusfilmovafrancuskognovogtalasatraje uCK13dosrede,uokvirukojeg}ebitiprikazano osam filmova francuskih rediteqa Kloda [abrola, Fransoe Trifoa, @an-Lik Godara, Alena Renea iLuja Mala.Filmoviseprikazujuuterminimaod19i21~assatitlovimanasrpskom,aulaz nasveprojekcijejebesplatan. B. M.

Prodajajelkisbusenom „Gradsko zelenilo“ prodaje jelke sabusenomnatripunktau gradu, na centralnom platou [tranda,naplatouispredSpensaiucentru,ublizinitaksistanice.Radnovremepunktovajeod 9do19~asovasvakogdana,acene

su 900 dinara za jelku visine do 1,5metar,azajelkuvisineod1,5 do2metrapotrebnojeizdvojiti 1.300dinara.Semovatripunkta, jelkesabusenommogu}ejekupiti iurasadnikupreduze}anaFuto{komputubroj48.

^ITAOCI PI[U SMS

Odovegodine„Gradskozelenilo“ dostavqa jelke sa busenom inaku}nuadresu,aporuxbine su omogu}ene u cve}arama „Narcis„ na Bulevaru Mihajla Pupina11i„Cvet„ uKatoli~kojporti5. Q. Na.

065/47-66-452

Jelkazapisma,`albe, pitawa... Predla`em da se u centru gradapostaviposebnajelkana koju }e gra|ani ka~iti svoja pis ma, pit aw a i por uk e za gradske funkcionere, urednikeRTV-aidirektorepreduze}a,po{tosetelefonom,e-mailom,aninogamadowihnikakonemo`esti}i.Nitisteiz Beleku}e,anisteniCNN,pa spustitenosevemalo. 061/7232... *** Pitawe za DP „Novi SadGas“igradona~elnika:verovali ili ne opomena pred tu`bu od privatnog advokata za 1.300 dinara!!?Ho}ejo{mermerapo hodnicimaiakvarijumepokancelarijama!!Sramota. 061/6802... *** Dokle }emo da o~ekujemo da neko za nas radi? Kada }emo shvatiti da treba sami ne{to da preuzmemo. Dr`ava, a i gra|ani su dovedeni do bede. Svi gledaju ovaj sneg neo~i{}en, a samopo1satdauzmemolopate imali bi mawe zastoja u sao-

bra}aju, mawe povre|enih. Zato da se vi{e dru`imo i otvaram o po mes nim zaj edn ic am a dob rov oqn a vat rog as na dru{tva bili bi mnogo sre}niji qudi. 063/6808.. *** Za{to za do~ek Nove godine ne dovedete mlade tambura{ke bandeirokbendove?Novagrad-

skavlasttrebadabude{tedqivaiefikasna,ako`elidatraje.Ijo{ne{to:ulicepunesnegakojisene~isti!Platitequde,re{iteto! 064/6791... *** NS65,svaka~astnaodgovoru dami ~iji je najve}i problem {tiklaurebrubehatona! 063/5451...


10

ponedeqak17.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ТУРИСТИЧКИЦЕНТАРСЕБАВИСАМСОБОМ

За директора може и гимназијалац

НОВОГОДИШЊА ПРЕДСТАВАЗАВРШЊАКЕ

Модернаверзијабајке

БЕЛА ЦРКВА: И као што то обично бива у бајкама браће Грим причапочињеса„Биоједномједан... паимаотрисина...”. Штасесањима даље дешавало видеће сви они који овихданабуду посећивалиЦентарза културу у чијој се позоришној сали игра нова представа дечјег ансамбла Белоцркванског аматерског позоришта.Радисе оадаптацијибајке„Златнегуска”ЈакобаиВилхелмаГрима,за којује режију,костимеисценографијуприпремилапрофесорВалентина Кастељанов. Реквизите су урадили Тереза Стаменковић и Иван Митровић, а позоришни плакат АлександарПалфи иНинаСтанојевић. Премијерусуизвелизасвојеродитеље, пријатеље и чланове Бело-

цркванског аматерског позоришта.Нареднихданаиграћеје заученике белоцркванских основних школа,малишанеизградскихвртића и децу из Дома „Вера Радивојевић”.Умодернојверзијибајке,поред родитеља, синова, чаробњака, краља и принцезе, појављује се и плесна група,којајеизвођењеучинилавеселијим.Тешкојерећикоје био изузетнодобар,собзиром нато дајевећинималишанаовобилопрво појављивањеупозоришнојпредстави.Одигралисујебезпроблема, а временомћепостатиислободнији насцени.Публикајеуживала,акада сусесветлаупалилаидаљесуседеличекајућинаставак. М. В.

ЗРЕЊАНИН: Уместо да се, по узору на општину Нови Бечеј, чији су “Великогоспојински дани” постали једна од највећих манифестација у Војводини,баве развојем туризма у банатској престоници, у Туристичком центру града Зрењанина баве се сами собом.У року од неколико месеци, откако је град преузела нова власт,ово јавно предузеће које би,како му стоји у опису посла,требало да се бави обједињавањем туристичке понуде, добило је другог директора.Уместо Марице Косановић,која је именована за в.д. директора након смене Марине Мартинов,на чело Туристичког центра пре неколико дана постављен је Драган Вулешевић,кадар Социјалистичке партије Србије. Али,ту се прича око кадровања не завршава.На овонедељној седници Градског већа једна од тачака дневног реда била је и измена статута предузећа,па су већници прихватили предлог Управног одбора Туристичког центра, на чијем је челу Филип Јосифовски,да за директора може бити именована особа која

Честитке и поклони у хумане сврхе

Пре кићења ваља јелу прво исправити

Данаскићење новогодишње јелке

БЕЧЕЈ:Првобитно је најављено да ће предшколци и основци китити новогдишњу јелку на централном градском тргу у Бечеју 13.децембра, онда је атрактиван посао померен за један дан, да би се све одложило за данас по подне. -Метеоролози су били најавили ледену кишу за викенд,која би уништила украсе на јелки.То је разлог што је све пролонгирано за данас појаснио нам је помоћник председника општине Бечеј за односе с јавношћу Александар Марић. Јелка,висине шест метара,донета је по највећој децембарској мећа-

ви из суботичког расадника и истог дана засађена. Ветар ју је у међувремену искривио, па су радници ЈП „Комуналац“ових дана морали мало да поткопају корен и ужем су је поставили у вертикалу.Данас ће је деца окитити,а многи украси ће бити,управо,њихов рад.Јела,како су деца из милоште назвала тек засађени четинар,убудуће ће,ако се прими,бити дрво које ће се редовно украшавати пред божићне и новогодишње празнике и моћи ће сваке године да се види колико је порасла. В.Ј.

Грејањезадовољавајуће

ПАНЧЕВО: ПоградскојодлуциуПанчевугрејањерадиодпетујутро до21сатувече.Викендомјетоодседамдо22сата.Засадапроблемасагрејањемуграду,баркакоизовефирметврде,нема.Гас,накојирадипанчевачкатоплана,середовнодопрема,застојанема.Надајуседаћетакоиостати. ПроменаусатницигрејањанећебитисведокГрадскикризништабнеодлучидругачије,каоштојебиослучајуфебруаруовегодинекадасегрејало24 сата,уследвеликогминуса. -Засадасепридржавамоградскеодлуке,уколикодођедопроменаинаредбедасегреједужемићемотакоирадити.Проблема,некихвећих,што сетичегрејањауПанчевунема.БилајемањахаваријаутопланинаКотежу, алибезискључивањагрејања.Врлобрзојеторешено-реклајеза„Дневник“ ПР„Грејања„МираБулатовићПајић. З. Дг.

КИКИНДА: И ове године Црвени крст продаје новогодишње, божићне честитке и стоне календаре.Средства која се прикупе отићичће у хуманитарне сврхе.Од 24.до 28.децембра на Градском тргу у сарадњи са Туристичком организацијом, волонтери Црвеног крста ће спровести акцију под називом “Чајод срца”.Савприхододпродајечеститкиихуманитарнеакцијенамењен је Дечјем и Порођајном одељењу кикиндске Болнице. СекретаркаЦрвеногкрстаАранкаФелбаб кажедајепоредових акција у припреми и једно лепо изненађењезанајмлађе: - Приближавају  се празници тенамјежељадаобрадујемооне којитооднасочекују-нашенајмлађе. Стога ћемо организовати прикладне програме и поделити новогодишње пакетиће. Као и претходних година господин Рудолф Валтер ће донирати 1.200 пакетића намењених нашим корисницима - деци корисницима Народне кухиње, деци у хранитељскимпородицамаионојдеци окојојмиувекводиморачуна. Уоквирупакетићабићеиприручник “Све на свету родила је мајка” који је штампао Црвени крст Србије, а који је намењен свимновиммамамакаоједномало упутство за што боље сналажењеодецидогодинудана.Као последњаакцијакојајепланираназаовугодину,18.децембрау свечаној сали општине Кикинда од11до13сатибићеорганизованодобровољнодавањекрви. А.Ђ.

Требапривућитуристеуград

има завршен четврти степен стручне спреме – гимназију и минимум три године радног искуства.Дакле, за директорску фотељу више није потребан факултет, чак ни виша школа, већ је довољно и средњошколско образовање. А за то време од промоције и унапређења туристичке понуде Зрењанина нема ништа. О лошем учинку Туристичког центра говори се већ годинама и неки,рекло би се

с правом, постављају питање има ли ово предузеће уопште своју сврху.За време директоровања Марине Мартинов традиционална манифестација “Дани пива” кренула је силазном путањом,излетиште Мотел “Шумице”зарасло је у траву и коров, неретко се догађало да званична летња сезона на популарној Пескари касни јер Туристички центар није стигао на време да уреди ово купалиште…Остаће упамћена

и организација дочека 2012.године у центру града, када је наступио извесни Џими Барка, на опште згражавање многих. Онда је уследила смена власти а политичка ситуација рефлектовала се и на ово предузеће. Овогодишњи “Дани пива”, због страначких препуцавања, каснили су скоро месец дана а програм је био веома дискутабилан. Док су у већ поменутом Новом Бечеју, на “Великогоспојинским данима”, певале највеће звезде са Балкана,попут Здравка Чолића и Тонија Цетинског, на зрењанинској фешти наступили су Весна Змијанац и група “Галија”.Ништа атрактивније неће бити ни у новогодишњој ноћи, у којој ће, како је ових дана најављено, наступити рок бенд “Дан 6”и тамбурашки оркестар “Мелем”. Наравно – овако скроман дочек правда се економском кризом.Али,упркос тој кризи прекобројни запослени у Туристичком центру редовно примају плате, баш као и директори који на чело предузећа долазе по политичкој линији. Ж.Балабан

Аласима пуне руке посла

ЛУКИНО СЕЛО: Зимски послови, поготово ако се обављају напољу, увек су тешки и изискују велике људске напоре. С обзиром на то да се приближава један од највећих православних свечарских празника,Свети Никола,Рибарско газдинство “Ечка” из Лукиног села ових дана има пуне руке (мреже) посла. Треба рибу извући из зимовника, а лед дебео и тврд као гранит.Ту ни савремене машине не помажу,тако да се прибегава већ опробаном начину вађења рибе -разбијање леда пијуком и ручно повлачење мреже.За те послове треба имати отпорне шаке и добра леђа. А рибарска леђа већ су свикла на ова искушења. Северац брије, пајвани смрзнути и оштри,а ивице зимовника клиске.Покаткад се и упадне у ледену воду.Ни чизме до паса

Зимовницизарибу

тада не помажу,но мора се издржати.Трпеза је пуно,светац је велики. Ж.Б.

ИСИДОРАБЈЕЛИЦАЗА ДАНБИБЛИОТЕКЕУАЛИБУНАРУ

Одушевилепричеопутовањима

АЛИБУНАР:Ледено и снегом завејано суботње вече, на дан Библиотеке у Алибунару, није омело

Исидорасаобожаваоцима

бројне љубитеље романа о животу чувених Српкиња кроз историју, путописа и умећу у љубави Исидоре Бјелице, да дођу и уживају у њеним причама.А,помало академска атмосфера је нестала након интересантих прича ове списатељице о

својим доживљајима на бројним путовањима широм земљиног шара,које је и описала у својем богатом опусу књижевног старалаштва. А онда је кренула лавина питања обожаветаљки,које су се интересовале за њене интригантне погледе на љубавни живот савремене жене, које Исидора износи у часописима, бројним романима и свему што напише, или говори у бројним телевизијским емисијама. -Знате,после овога није ми жао што сам се пробијала кроз сметове на путу довде.Имала сам живот богат авантурама,нема иоле значајнијег места које нисам обишла на све

четири стране света. Дружила сам се са најпознатијим личностима из бивше Југе,али и света,наравно и света шаха, као што су Боби Фишер,Карпов и други.Писање о знаменитим Српкињама кроз историју је тежак посао копања по списима установа широм света, али је и захвално, јер су многе чињенице о њиховим животима угледале светло дана.Сада се спремам да пишем о савременицима српске културе, са којима сам пријатељевала, има их петнаестак, ту су, између осталих Милорад Павић, Оља Ивањицки... Како су живели,о чему размишљали и стварали, значајно је за нашу културу,али и тежак посао да се моји утисци реално преточе у писану реч – рекла је Исидора својим поштоваоцима из Алибунара. Уз рецитовање стихова наших песника, вече се завршило проглашењем најбољих читалаца из свих десет места ове општине и томболом са згодицима у књигама. Р.Јовановић

Отворенмаркет„Медијуса”

СТАРА ПАЗОВА: Покрајински секретар за привреду,запошљавање и равноправност половаМирослав Васин у суботу је у старопазовачкој општини,у насељу Бановци-Дунав отворио, заједно са председником ове општине Ђорђем Радиновићем ивласником и директоромЦвикомКрунићем,нови маркет фирме„Медијус” ДОО. Отварајући осми по реду малопродајни објекат „Медијуса”,покрајински секретар за привреду је истакао да ова компанија,која постоји 18година и од три запослена,стигла на 200, не само да запошљава нове раднике,него својим развојем упошљава и капацитете земљорадника и малих предузећа. А.М.


vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

ЛАЖНИ РАДНИЦИ „ВОДОВОДА” У ОМОЉИЦИ И СТАРЧЕВУ

Електродамамуте чесмовачу ПАНЧЕВО: Градско Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација“ упозорило је саопштењем грађане Панчева да су се, као и прошле године, на територији Месних заједница Омољица и Старчево појавили лажни радници овог предузећа. Тим поводом за Дневник је говорила технички директор „Водовода и канализације” МилицаРадовановић. - Људи који кажу да су из „Водовода”, немају никакве легитимације, а обилазе месне заједнице Старчево и Омољицу. Представљају се као наши радници и

Вода потпуно исправна Вода из ЈКП „Водовод“ је у потпуности исправна. Квалитет воде се прати 24 часа, за то гарантује не само лабораторија „Водовода“, већ и акредитована лабораторија Градског завода за јавно здравље, која обавља анализе сваке недеље.

презентују лош квалитет воде, тако што носе неки уређај и пу-

тем електрода и хемијском реакцијом, изазивају одвајање талога и боје воде, која би се свакоме згадила. Након тога, људима нуде уређаје који коштају близу хиљаду евра. То су нам пријавили грађани - рекла је Милица Радовановић. - То је превара. Ово је и апел МУП-у да се тиме позабави, јер се људима продаје апаратура, ко зна каквог квалитета. - Покушали смо да објаснимо корисницима да такве људе не примају у кућу. Преваре се ређе дешавају у граду, јер се за то брзо прочује . З. Дг. ФЕСТИВАЛ ШКОЛСКИХ ПОЗОРИШНИХ СЦЕНА

Најбољииз Трешњевца и Малих Пијаца

Здравствене услуге на вишем новоу

СТАРОВРБАШАНИ ДОБИЛИ АМБУЛАНТУ

Лекарближи народу

ВРБАС: У Старом Врбасу отворена је нова амбуланта Дома здравља „Вељко Влаховић“ површине око 330 квадратних метара, у којем су смештене ординације, апотека и више помоћних просторија за пружање услуга примарне здравствене заштите. Након што је пре десетак дана отворена амбуланта у Куцури, сада су и Староврбашани добили амбуланту после две године колико је прошло од затварања претходног неусловног простора. Општина Врбас издвојила је за изградњу 23 милиона динара, а радове је извело ГП „Гат“ из Новог Сада. Амбуланту у Старом Врбасу је свечано отворио председник општине Врбас др ЖељкоВидовић. - Коначно је 8.000 становника Старог Врбаса добило своју амбуланту. Претходних десетак година њихова амбуланта је била неусловна, претходне две није ни радила и сви грађани овог дела Врбаса били су приморани да иду у Дом здравља, што је за многе представљао проблем, посебно за старије. Успели смо да реализујемо један дугогодишњи план и обезбедимо нашим грађанима модерну примарну здравствену заштиту, али ја им превасходно желим да је што мање користе - рекао је Видовић. Координатор за пројекте и инвестиције у општини Врбас НенадВе-

Новогодишњи концерт БЕЧЕЈ: Музичка школа „Петар Коњовић“ у Бечеју наставља традицију одржавања Новогодишњег концерта у Градском позоришту. Данас од 17,30 сати млади музичари ће се представити суграђанима и показати шта су научили током полугодишта које је при крају, али и раније. - Ово је наш божићни и новогодишњи поклон за љубитеље класичне музике. Уједно, ово је прилика да изабрана екипа ученика и наставника прикаже шта се ради у нашој школи. Чуће се солисти на инструментима који се изучавају код нас појединачно или уз пратњу, али и дуети, ансамбли, биће соло певања, али и хорског. У хорићу најмлађих „Бубамаре“ имаћемо атрактивне госте. Верујем да ће, као и минулих година, данашњи концерт оправдати наша очекивања и задовољити суграђане који му буду присуствовали каже директорка бечејске Музичке школе Тамара Крајтмар. На крају ваља нагласити да је улаз слободан за вечерашњи концерт и да су добродошли сви, а не само родбина извођача. В. Ј.

лицки истакао је да је одлука да се финансира изградња амбуланте у Старом Врбасу донета са намером да се унапреди квалитет живота у овом делу граду и изађе у сусрет потребама грађана. - Било је логично да се на овом месту изгради амбуланта, јер ка њој гравитира велики број становника. Сви рокови су испоштовани, радови су изведени по свим стандардима, а уз 23 милиона динара за изградњу, обезбедили смо и два милиона динара за опремање - напоменуо је Велицки. Посебно задовољство због нове амбуланте исказала је директорка Дома здравља „Вељко Влаховић“ др БрајанаНиколић. - Захвалила бих локалној самоуправи за све што је учинила да се изгради ова амбуланта. У њој ће радити два лекара и две медицинске сестре, али желимо да обезбедимо и рад лабораторије барем неким даном у недељи, за шта ће нам бити потребно посебно опремање. У склопу зграде ускоро ће се отворити и апотека, тако да уз стоматолошку амбуланту у Средњој стручној школи „4. јули“, можемо рећи да смо успешно заокружили пружање здравствених услуга у овом делу града - рекла је Николић. М. Кековић

КАЊИЖА: Основна школа „10.октобар„ из Хоргоша била је осми пут домаћин и организатор међународног фестивала школских позоришнх сцена, који је одржан под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице АП Војводине. Било је пријављено 14 представа, али због временских неприлика са снежним падавинама изостали су учесници из Старе Моравице и Градачца (Босна и Херцеговина). Због доградње Дома културе у Хоргошу фестивал смо приредили у Кањижи, на сцени Дома уметности. Приказано 11 представа са 138 учесника. Од наших учествовали су глумци основних школа из Кањиже, Новог Кнежевца, Трешњевца, Хоргоша и Малих Пијаца, као и гости из Миндсента и Реске (Мађарска). У представама вршњака уживали су ђаци из кањишке основне школе и најмлађи из Предшколске установе „Наши бисери„. Стручни жири у коме су били Залан Грегуш, Ана Вереш и Естер Краљевачки прогласио је најбоља глумачка остварења за представе и појединце. Прво место поделиле су драмске секције Истуреног одељења хоргошке школе „10.октобар„ из Малих Пијаца и Основне школе „Киш Ференц„ из Трешњевца. Награда за актере најбољих представа је бесплатан одлазак на позоришну представу. Појединачно за најбоља глумачка остварења награђени су код девојчица Драгана Вигњевић из Основне школе „Јован Јовановић Змај„ из Новог Кнежевца, а код дечака Лехел Биро из Основне школе „10.октобар„ из Хоргоша. Награда за најбољу режију додељена је учитељици Мелинди Чеке из Малих Пијаца, а награда за најбољи плакат припала је ученицима из Малих Пијаца. М. Митровић

У ЧОКИ У НОЋИ ИЗМЕЂУ ПЕТКА И СУБОТЕ

Демолиране просторије ЛСВ-а

ЧОКА: Просторије Општинског одбора Лиге социјалдемократа у Чоки демолиране су у ноћи између петка и суботе. Разбијена су стакла на вратима и прозорима, сав намештај са осталим инвентаром испретурани и поломљени.

Огорчени чланови ЛСВ Чоке

Чланови руководства чоканских лигаша секретар Општинског одбора Слободан Чобанов, председница Омладинског форума Тамара Коња и портпарол Општинског одбора Саша Дулка, на конференцији за новинаре изразили су огорчење због овог вандалског чина, са евидентном материјалном штетом, као и због чињенице да ово није први насртај на просторије ЛСВ Чоке и што

претходни случајеви нису разјашњени. - Љути смо због чињенице да се у овој земљи далеко више води рачуна о стварима које нису важне, а у последње време јако мало се има обзира према људима, обичним грађанима чија сигурност је јако угрожена, а на том планом су све акције периферне - рекао је Слободан Чобанов, који сматра да се ништа не предузима да се побољша ситуација, која је вероватно проузрокована низом ствари које обичног човека посебно и не дотичу. Чобанов је предочио да ако се жмури пред оваквим хулаганским испадима, који ће бити сасвим сигурно у једној сфери грађана окарактерисана као „патриотски чин„, онда су борба и настојања ЛСВ још упечатљивија и јаснија. - ЛСВ као тренутно једина грађанска опција у овом окружењу и до сада је била предмет свакаквих напада, али с обзиром да је ово већ по ко зна који пут ситуација када нам је јасно стављено до знања да смо опоменути, да пазимо шта радимо, неће нас поколебати у нашој даљој броби. М. Митровић

11

СНЕГ ЗАВЕЈАО БАНАТ

Ветарблокира саобраћај

ЗРЕЊАНИН,ЖИТИШТЕ: Поједини путеви на подручју средњег Баната и јуче су били непроходни. Нарочито је било критично у житиштанској општини, где су и у суботу поједина возила остала завејана на друмовима. Инфо центар општине Житиште саопштио је да је пут према Банатском Вишњићеву и јуче био непроходан и да су сметови на овом делу пута били висине преко једног метра. У суботу је било критично и на деоници пута између Житишта и Клека. Само једна трака је била проходна, а полиција је неизменично пропуштала возила. - Ветар који је дувао претходних дана створио је велике наносе на путевима. Њиве су остале без снега, али су зато путеви на готово свим деоницама завејани – рекао је председник општине Житиште и командант Општинског штаба за ванредне ситуације Душан Милићев. Биро за сарадњу са медијима МУП-а Србије саопштио је јуче

Завејан пут у Житишту

да је због снега, леда и сметова на деоницама на подручју Баната саобраћај обустављен. Командант Градског штаба у Зрењанину Иван Бошњак апеловао је за викенд на грађане да без преке

Сва механизација на терену

потребе не полазе на пут аутомобилима, јер је саобраћај у Средњобанатском округу врло отежан, због сметова на путу које ствара јак ветар и доводи до повремених блокада у саобраћају. - Механизација “Војводинапута” је максимално ангажована. Велику помоћ пружају приватни предузетници који су уступили своје машине у циљу што бржег одблокиравања путних праваца – истакао је Бошњак. Магистрални пут између Зрењанина и Новог Сада, по речима Бошњака, био је проходан, док су правци ка Кикинди, Сечњу, Новој Црњи и Београду били повремено у прекиду. - Временска прогноза даје наду да ће се, слабљењем ветра и појавом кише, ситуација у граду и околини до краја дана осетно побољшати – навео је Бошњак. Ж. Б.

У Кикинди скидају леденице

КИКИНДА: Хладно време довело је до стварања великог броја леденица на зградама у Кикинди, од којих су неке опасне по живот. Стога је Комунална инспекција направила листу приоритета, те је започето уклањање леденица. Најурегнтнија су места око Гиманзије „Душан Васиљев„ и улице Браће Татић.Штаб за ванредне ситуације је ангажовао пењачки клуб „Пентраx” за уклањање леденица. -Општинском одлуком прописано је да сви грађани морају испред својих кућа и објеката да уклоне снег и скину леденице. Уколико је то немогуће треба позвати Штаб за ванредне ситуације. Грађани сваког дана зову због леденица - каже шефица комуналне инспекције ДаницаБелош. А. Ђ.

Безпревоза каСамошу САМОШ: Ситуација на путу ка Самошу је критична. Аутобуси АТП- а иду само до Ковачице. Овај правац био је проблематичан и претходних дана, због вискоких сметова, а у недељу у преподневним часовима саобраћај је према том крају у потпуности обустављен. Аутобуси на осталим правцима саобраћају отежано, због ледене кише која је падала. Ветар који је дувао створио је велике наносе и на магистралном путу Панчево – Вршац. Екипе Војводинапута су на терену. З. Дг.

Сметовизатворили путевеипруге ПАНЧЕВО: Због сметова, на територији Панчева непроходан је пут Качарево–Банатско Ново Село. Од Долова до Мраморка пут је проходан као и путни правци ка Старчеву, Банатском Брестовцу, Омољици и Иванову, али се због снега саобраћај одвија отежано. У Јужном Банату у прекиду је саобраћај на путним правцима Вршац – Ватин (румунска граница) Алибунар – Пландиште, Алибунар – Самош, а за саобраћај је овога јутра затворена и деоница пута Ковачица – Уздин. У ковинској општини путеви су проходни, али се саобраћај

одвија отежано, сазнајемо у Зимској служби „Војводинапута“. Радници „Војводинапута“ су најдуже интервенисали на путном правцу од Вршца до румунске границе и у општини Ковачица. Путари кажу да се због јаког ветра, који дува и до 19 метара у секунди проходност путева тешко одржава. Према информацијама из АТП, аутобуси касне од пет до 10 минута ка селима и Београду. Због проблема са снегом неће саобраћати шинобус од Панчева до Зрењанина, а воз за Вршац касни до сат и по. З. Дг

РУМСКИ ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Спремночекајуневреме РУМА: У складу са хитном наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације, у вези са предстојећим временским приликама, на седници румског штаба, формиране су екипе које ће пратити, обавештавати јавност о временским условима и бити спремне на деловање. -Све локалне самоуправе добиле су наредбу Републичког штаба, па тако је и Рума оформирла екипе за брзо реаговање. Чишћење града се наставља, обезбедићемо проходност путева и право-

времено обавестити грађане о временским условима. На 11 локација ће бити постављени контејнери са сољу из којих ће грађани узимати со за чишћење испред својих кућа или локала. Залиха соли има довољно око 205 тона, за укупно 80 километара улица, а у колико буде потребно ангажоваћемо и два расипача соли- нагласио је командант штаба и председник румске општине Горан Вуковић. На седници је наглашено да је реч о ванредним околностима, а

не ванредном стању. На грађане се апелује да не крећу на пут без преке потребе и да возачи ослободе јавне површине да би надлежне службе ефикасно очистиле. По речима првог човека румске општине, могу да се ангажују сви људи који имају механизацију, а већ су ангажовани људи у оквиру јавних радова да чисте. Социјална заштита одлично функционише, све угрожене породице збринуте су са храном, огревом и смештајем. М. Марушић


12

RePORTA@e

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

NOVOSADSKIBESKU]NICIZAVIDESAPATNIKUKOJISELETOSUDAVIONAKERE]OJPLA@I

Ro|enibratprodaoku}u iodneosvepare u su u gradu, oko nas, a ve}ina ih i ne prime}uje, kao da su nevidqivi. @ive u {ahtovima, podzemnom prolazu, ventilacionim otvorima, napu{tenim i oronulim ku}ama, na @elezni~koj stanici, ispod stepeni{ta... Svi imaju tu`ne `ivotne pri~e, a spaja ih jedno – na ulici su od danas do sutra, ne znaju}i {ta donosi novi dan.

T

kad je temperatura oko nule, tra`e spas na lep{em i toplijem mestu. U Novom Sadu wih ~etrdesetak spas je na{lo u Dnevnom prihvatili{tu. Mesta ima za 13 qudi, pa zna da se napravi poprili~na gu`va, zato ~im jedu, okupaju se i malo zgreju, opet izlaze na ulicu i broje sate do novog dana – i tako ukrug. Jedan od wih, Novica Aleksi} (40),

Bleki-bluzersete{iuz„Hej,Yo”

Neki nikad nisu imali porodice i prepu{teni su sami sebi otkad znaju za sebe. Nekima su roditeqi umrli ili su se majke preudale i zaboravile ih, a ima i onih koje su namagar~ili najro|eniji – bra}a i sestre. ^esto ih stereotipno `igo{u i otpi{u kao klo{are ili skitnice. Leti se snalaze kako znaju, ali

ve} dve godine baza po ulicama. Ne pije i ne drogira se, kako to obi~no qudi misle, jednostavno ka`e: Lo{a karma! – Eto, prosto se desilo. Pre dve godine dobio sam otkaz u „@eleznicama Srbije„. Posle sam fizikalisao na gra|evini, bio i pomo}ni radnik, ali nisam mogao da se izborim. Stigla

me je bolest – pri~a Novica, i pita socijalnu radnicu Anu kako se zove wegova bolest. Ana mu govori: „Novice, nije bolest, ve} vijetnamski sindrom”. Novica se malo zamisli, pa posle nastavqa: Da, zabora vio sam da ti ka`em, 1991, dok sam bio na odslu`ewu vojnog roka u Bitoqu, prebacili su me u Kninsku krajinu, tamo sam proveo devet meseci, ~ak sam dobio i ~in, ali ne `elim da pri~am o tome – smara~io se naglo. A onda nastavqa s pri~u i kako se zapravo na{ao na ulici. Kad je imao samo tri meseca, otac mu je umro a mama se preudala, sva imovina se vodi na o~uhovom imenu i Novica jednostavno tamo nije po`eqan. Ipak, za sebe ka`e da je veliki borac i ne tra`i ni{ta od dr`ave, sem zdravstvene kwi`ice i li~ne karte, jer misli da bi mu to mnogo promenilo `ivot. On, kao i wegovi drugari iz prihvatili{ta, no}u spava u kontejnerima koje je obezbedio grad, ali, naravno, imaju problem. Tibor dodaje da im je najve}i problem taj {to u kontejnerima mogu boraviti samo do sedam ujutru, a posle razmi{qaju kako da ubiju dan. Zato dolaze ovde, slikaju, crtaju, pevaju... I Tiborova pri~a je tu`na. Tako-

VijetnamskisindromNoviceAleksi}a

Tiborjenekadlepo`iveonaGrbavici

|e je ve} dve godine na ulici, a nekad je `iveo u velikoj ku}i na Grbavici. – Kad su mi roditeqi umrli, prodao sam tu ku}u i kupio drugu u Temerinu, onda sam se dogo vorio s ro|enim bratom da i wu prodamo pa kupimo svakom po stan~i}. Me|utim, ku}a je prodata, a brat je ispario s novcima – pri~a Tibor. Sem wih dvojice, tu je i sli kar Geza, dok Bleki-bluzer uzima gitaru i po~iwe da peva „Hej, Xo”. Svi se sla`u da su odba~eni i zaboravqeni. – Leti spavamo na Dunavu, po ulazima, {ahtovima, jedan drugar Rade se letos udavio na Ke re}aku: eto, ko zna, mo`da mu je boqe nego nama. Idemo na @. stanicu ili na „Spens„, u kadicu, ali ni tamo ne mo`emo dugo boraviti jer nas obezbe|ewe tera i vi~u „m’r{ napoqe„ – pri~aju „nevidqivi”. Razgovor zavr{avamo, a oni se taman opustili pa sve im `ao rastanka. Socijalna radnica i {efica Prihvatili{ta An|elka Vujani} ka`e da se za po sledwe dve godine broj besku}nika udvostru~io, a promenila se i wihova struktura. Sve je vi{e mladih i sredove~nih, fakultetski obrazovanih, koji nisu imali sre}e u `ivotu, postali su tehnolo{ki vi{ak, porodica se raspala, ume{ao se alkohol... – Imali smo jednog ~oveka od 52 godine, sad je sme{ten u Dom u Futogu, postao je besku}nik jer je wegova pokojna majka dugovala „Informatici” za komunalije, uzeli su im stan i on se na{ao na ulici – ka`e An|elka. QiqanaNato{evi}

POGLEDNATRIDR@AVESAZAMKAUSLOVA^KOJPRESTONICIBRATISLAVI

Mnogevladarekrunisala, aive{ticespaqivala a oko pola miliona `iteqa slova~ka prestonica Bratislava sa atarom dose`e do granica Austrije i Ma|arske. Pogled sa zamka Bratislava, najupe~atqivijeg zdawa grada koji se naslawa na

S

Dunavu. Ugarski kraq Matija Korvin u 15. veku osnovao je ovde Univerzitet Istropolitana, koji je jedan od najstarijih ustanova te vrste. Nije slu~ajno {to je varo{ Po`un, ili na ma|arskom Po-

niji Novi most sa pilonom visokim 85 metara. Na vrhu pilona je restoran UFO nalik svemirskom brodu, koji slu`i kao izuzetan vidikovac za osmatra we grada i okoline, a u kome dominira meni mediteranske i azijske kuhiwe sa ponudom od ~ak 150 vrhunskih vina. U obiqu slova~ke, evropske i svetske gastronomske ponude, koja mami sa svih strana, opredelili smo se za nama blisku i cenom pristupaniju porciju od 4,99 evra, koliko staje „pe~ene ko le no”, od no sno pe ~e ne ko lenice. U obilasku starog jezgra grada u Mihalskoj ulici broj 15 nalazi se naju`a ku}a u Evropi. U 17. ve-

PoglednaNovimostizapadnideogradaPetr`alka

obe obale Dunava, dose`e do ve trewa~a koja hvataju struju od vetra na autrijskom tlu, a nije daleko ni Ma|arska. Jedini je prestoni grad na svetu koji se grani~i sa dve dr`ave! Bratislavu i Be~ deli svega 50 kilometara, pa su to dve me |usobno najbli`e evropske pre stonice. Pre Prvog svetskog rata Po`un, kako se tada zvala Bratislava, elektri~nim tram vajem bio je povezan sa predgra|em Be~a. Starogr~ki naziv varo{i je Istropolis, odnosno Grad na

`ow, koju Nemci jo{ uvek zovu Pezburg, u vreme Habzbur{ke monarhije bio i prestonica tada{we Ugarske, jer je u ovda{woj katedrali svetog Martina, naji staknutijoj goti~koj gra|evini u Bratislavu, u periodu od 1536. do 1830. godine krunisano ~ak jedanaest kraqeva i kraqica. I sama katedrala je „krunisana”. Na wenom vrhu se nalazi ogromna kruna svetog I{tvana, te{ka 300 kilograma, za ~iju izradu je bilo potrebno osam kilograma zlata. Obale Dunava ovde spaja pet mostova, od kojih je najneobi~-

Naju`aku}auEvropi

ku, za vreme ru{ewa gradskih utvr|ewa ostao je uzak prostor izme|u Mihaelovih vrata i Mihaelovog torwa, pa je prazninu popunila uska vi{espratna ku}a {iroka svega 130 centimetara, u ~ijem prizemqu se sada nalazi restoran brze hrane. Na plo~niku obli`weg trga postavqeno je obele`je na mestu gde je 24. maja 1602. godine spaqena prva bratislavska ve{tica Agata. Posebna atrakcija su bronzane skulpture, od kojih je naj po zna ti ji kip vojnika koji gorwim delom tela viri iz {ahStarideoBratislaveneprilazuzamku ta kanalizacije. Nepa`wom voza~a U vreme vladavine Marije Tei prolaznika vi{e puta rezije u 18. veku Po`un je poje gubio glavu. ]o{ak stao najva`nija varo{ na pro na drugj strnai krasi storu sada{wih dr`ava ~lanica kip Dobrog Nemca. EU Slova~ke i Ma|arske, jer se Skulptura je nastala broj stanovnika utrostu~io, a u kao uspomena na stvargradu su izgra|ene mnoge pala nog anonimnog gospodite, samostani i druge monumenna u fraku s cilindrom talne gra|evine. U Bratislavi na glavi koji je po~etdanas nezaposlenost je svega tri kom 20.veka gospo|e u odsto, a oko 150.000 qudi iz mno Sedlarksoj ulici darigih mesta u slova~ku prestonicu vao cve}em. Ovekove~en svakodnevno putuje na posao. u bronzi vi{e damama Najupe~atqivije staro zdawe, ne daruje cve}e, ali tuzamak Bratislava podignut je na risti ne propu{taju platou koji se 82 metra uzdi`e priliku za slikawe, pa iznad Dunava. Zamak je na tom ~ak i da isprobaju ciliprostoru od prastarih vremena, nadar koji uzdignuto drnajpre kao akropola keltskog `i u levoj ruci. grada, pa deo Rimskog carstva,

zatim kao vojno upori{te i religiozni i kulturni centar Velike Moravske. Dvorac je sagra|en je u 10.ve ku, a kasnije se preure|uje u renesansnom i baroknom stilu, a pod Marijom Terezijom preure|en je u presti`no sedi{te kraqevskog guvernera Alberta Te{ena. Kada je prestonica Ugarske iz Po`una preme{tena u Budim, {kolovalo se u wemu katoli~ko sve{tenstvo. Neslavna sudbina dvorac je zadesila 1811. godine kada je nepa`wom jednog francuskog stra`ara u potpunosti izgoreo, pa je tek polovinom pro{log veka obnovqen u stilu iz doba Marije Terezije... MiloradMitrovi}


crna hronika

ZADR@ANIIPOMAGA^IPQA^KA[AZLATARE

Odre|en pritvor sau~esniku u ubistvu policajca Istra`ni sudija Vi{eg suda u Leskovcu Neboj{aStoji~i} odre dio je ju~e popodne pritvor do 30 dana Adnanu [. (31) iz Berana, zbog sumwe da je u~estvovao u ubistvu policajca Miroslava Stamenkovi}a (27) u petak u Vlasotincu. Sudija Stoji~i} je rekao da je Adnanu [. pritvor odre|en zbog te{kog ubistva u saizvr{ewu. - Pored Adnana [. danas oko 17.30 sati zavr{io sam saslu{awe i dvojice osumwi~enih koji su za izvr{ioce ubistva prona{li stan na podru~ju Leskovca i pru`ali im logisti~ku podr{ku.

Pritivor do 30 dana odredio sam Miqanu\. (31) i ZoranuS. (30), obojica iz Kragujevca, zbog krivi~nog dela neprijavqivawa krivi~nog dela u pripremi - rekao je sudija Stoji~i}. Policajac Miroslav Stamenkovi} ubijen je u petak ujutru u razmeni vatre sa trojicom pqa~ka{a zlatare „Unca” u centru Vlasotinca. U obra~unu su stradala i dvojica pqa~ka{a Darinko Vu{urevi} i Velibor Lutovac iz Berana, dok je Adnan [. uhap{en. (Tanjug)

NAAUTOPUTUKODBE[KE

Troje povre|eno u sudaru Tri osobe su te{ko povre|ene ju~e oko 11 ~asova u saobra}ajnoj nesre}i na autoputu Novi Sad - Beograd, kod Be{ke. U sudaru kamiona i automobila pre mosta povrede su zadobili bra~ni par iz Novog Sada D.B. (74) i D.B. (74) i S.M. (48) za koju se pretpostavqa da je wihova }erka, koji su se nalazili u putni~kom vozilu, saznajemo nezavani~no. Povre|eni su zadr`ani na le~ewu, a wihovo stawe je stabilno saop{tila je portparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in. Saobra}ajci su na toj deonici puta naizmeni~no propu{tali vozila, a saobra}aj je normalizovan oko 13 sati, nakon zavr{enog uvi|aja i uklawawa vozila s puta. M.V.

NEPOZNATIUZROCINESRE]EKOD^A^KA

Iz Morave izvu~eno vozilo s telom Automobil „Pe`o 206” sa be`ivotnim telom mu{karca, izvu~en je je ju~e posle podne iz Zapadne Morave, u Ri|agama kod ^a~ka. Nakon {to je {lep slu`ba izvukla automobil iz reke, vozilo je odvezeno u policiju, gde }e biti obavqen uvi|aj. Automobil je prime}en nakon podizawa brane kod Ov~ar bawe i spu{tawa nivoa vode, a kako je policija ranije danas rekla, ne zna se kada je vozilo i gde sletelo, jer nema tragova u snegu.

Kako je ranije ve~eras rekla portparol policijske uprave ^a~ak Biqana Nasti}, „Pe`o 206” je beogradskih registarskih tablica. Zbog nepristupa~nog terena izvla~ewe automobila je bilo ote`ano. Prema re~ima me{tanina Milana Nikoli}a, vozilo je prime}eno pre ~etiri dana, ali se prepostavqalo da se radi o olupini ranije zapaqenog automobila. (Tanjug)

Od pokvarenih „milki” do blindiranog „mercedesa” Sa preko 350 vozila, tri {lepera cigareta i raznom drugom robom oduzetom zbog carinskih prekr{aja, ~ija vrednost iznosi vi{e desetina miliona dinara, carinski depo novosadske carinarnice li~i na dobro snabdeveno skladi{te neke trgovine na veliko. Novosadska carinarnica je druga po veli~ini u na{oj zemqi i pokriva podru~je Vrbasa, Be~eja, Ba~ke Palanke i grani~ne prelaze Batrovci, [id kao i re~nu ispostavu na keju u Novom Sadu. Prema re~ima Sne`aneSavanovi}, koordinatorke poslova u Carinarnici Novi Sad, najvi{e robe koja se oduzima definitivno sti`e sa prelaza Batrovci koji je i jedan od na{ih najfrekventijih grani~nih prelaza. U prostoru koji je Uprava Carina zakupila od preduze}a „Agropanonka” nalazi se i privremeno i trajno oduzeta roba koja ~eka pravnosna`nu sudsku odluku nakon ~ega se ili vra}a vlasnicima ili ide na aukcijsku prodaju. U zatvorenom skladi{tu automobila, u o~i upada skupoceni „por{e karera 4s”, vredan par desetina hiqada evra koji je kao i ostala vozila u skladi{te dospeo zbog carinskog prekr{aja koji je utvr|en u avgustu ove godine. Nedaleko od „por{ea” svoju sudbinu ~eka i „jaguar” star nekoliko godina, zatim blindirani „mercedes 500sl” i desetine „audija”, „pe`oa”, „opela” i drugih automobila uglavnom novijih generacija.

Oru`jepro{lokrozbitke,alineigranicu

ostali podaci potrebni za online kupovinu- naveo je Uro{evi}. Hakerskih zloupotreba u Srbiji, dodao je, bilo je puno, posebno prilikom kupovine u elektron skim prodavnicama, u toku 2009. i 2010. godine, a `rtve su bili stra ni dr`avqani. Osnovna preventiva je da gra|ani vode ra~una o tome koje informacije objavquju na Internetu, a posebno da obrate pazwu i ne daju

NAKONPETMESECIPOTRAGE

Izvu~eno telo nestalog mladi}a Ronioci iz Kragujevca danas su iz Zlatarskog jezera kod No ve Varo{i izvukli telo Darka Nikoli}a (29) iz U`ica, koji se od 14. jula vodio kao nestao. Telo Darka Nikoli}a ju~e su na{li me{tani nedaleko od mesta na kojem je on posledwi put vi |en letos u ~amcu. Na toj koti nivo Zlatarskog jezera trenutno je oko 20 meta ra ni`i od leto{weg vodostaja.Prema prvim informacijama, rodbina koja je bila prisutna izvla~ewu potvrdila je da je re~ o Darku Nikoli}u, a telo }e biti upu}eno na obdukciju. ED.

na taj na~in se dosta novca slilo u buxet ka`e Sne`ana Savanovi}. Ogromna koli~ina cigareta koja se pri kupila u novosadskom carinskom skladi{tu u prethodne tri godine ~eka da bude uni{tena, ali za to treba da se donesu nove odluke jer dosada{wi na~in uni{tavawa spaqivawem vi{e ne ispuwava propise o za{titi `ivotne sredine. U narednom periodu uni{tewe ~eka i ve}u koli~inu „mil-

razne hemikalije zaplewene u carinskim prekr{ajima - ka`e na {a sagovornica. Ostala roba koja mo`e da stoji u skladi{tu se prodaje na aukcija ma koje su za razliku od prodaje vozila gde mogu da u~estvuju i fizi~ka lica, predvi|ena samo za preduze}a koja se bave trgovinom. Na tim aukcijama prodaje se garderoba, bela tehnika, name{taj, posu|e, kozmetika, obu}a, razni alati pa ~ak i skije kojih u skladi{tu trenutno ima na dese tine pari. ^esto se na grani~nim prelazima plene i razna umetni~ka dela, koja Carina zbog nedostatka uslova za ~uvawe, uglavnom predaje mu zeju gde stoje dok se ne odredi wihova daqa sudbina.

- U otvorenom delu imamo i jedan kamion koji je zaplewen zajedno sa tovarom cigareta koje su bile sakrivene u {qunku, a imali smo u skladi{tu i plovne objekte i poqoprivredne ma{ine - ka`e Savanovi}eva. Zbog velikog rasta cene zlata, u posledwe tri godine u~estalo je krijum~arewe ovog plemenitog metala, a samim tim i zaplene. - Velike koli~ine zlata konstatno pristi`u sa grani~nih prelaza i to u svim oblicima. Obzirom da je najve}em broju slu~ajeva u pitawu bio klasi~an {verc, ve}inu zaplewene robe smo prodali zlatarskim radwama koje su u~estvovale n aukcijama i Blindirana„me~ka”~ekasudbinuudepou

Nalagerubiloiovaca Lako kvarqiva roba i `ive `ivotiwe koje se oduzmu u nekom carinskom prekr{aju mogu se prodati i bez aukcije. Prema re~ima Sne`ane Savanovi}, pre ne{to vi{e od dve godine novosadska carinarnica je imala karakteristi~an slu~aj kada je oduzeto stado ovaca koje je bez potrebne dokumentacije stiglo u Srbiju. - Po{to nemamo uslove da ~uvamo stado ovaca, tada je doneta odluka o prodaji po hitnom postupku i za kratko vreme uspeli smo da na|emo kupca i tako spasimo ovce - ka`e Sne`ana Savanovi}.

tako lako one podatke koje su finansijske prirode. Uro{evi} je naveo da bi po`eqno bilo i da se ~esto, bar jednom mese~no, promeni prijava i lozinka na onlajn nalozima i da se uvek proverava da li sajt koji se pose}uje ima bezbednosne kontrole pre nego {to se unesu li~ni podaci. [vedska IT kompanija „Verisek„ koja nudi inovativna re{ewa u za{titi elektronskih i informacionih sitema banaka, dr`avnih institucija i kompa nija {irom sve ta, otvorila je nedavno novi razvojni centar u Beogradu, a suosniva~ i potpredsednik te kompanije, zadu`en za strategiju i poslovni razvoj DragoqubNe{i}, ka`e da je va`no da se radi na razvoju IT za{tite zbog brzog rasta sajber kriminala. -Procewuje se da je vrednost kriminala na internetu ve}a od ukupne svetske trgovine drogama, i da i daqe brzo raste. U [vedskoj je na primer, u prvih {est meseci ove godine, obim provala u ra~unarske

sisteme porastao za 99 odsto u odnosu na isti period prosle godine - upozorio je on. Prema Ne{i}evim re~ima, u posledwe dve godine je vi{e od 280 miliona lozinki „provaqeno” i pu{teno u opticaj na internet, tako da bilo ko mo`e da ih koristi. On je naveo da su naj~e{}i oblici zloupotrebe kupovina preko interneta na tu| racun, upotreba la`nih identiteta prilikom kupovine, ili da prodavac prevari kupca da kupi robu koja nikad ne bude isporucena. Ne{i} je rekao da je najva`nije da se izbegne upotreba stati~ nih lozinki jer je jedan od najjednostavnijih na~ina da se dobiju podaci tako {to se „provali” lozinka na ra~unaru gde postoji neki veb servis, koji nije dovoqno dobro za{ti}en. - Napada~u koji sedi u udaqe nom }o{ku sveta svejedno je gde se ciq nalazi, vi{e nema potrebe da se stavqa crna ~arapa na glavu i da se, kao nekada, obija banka ili pqa~ka pojedinac. A kako su rizici da se bude uhva}en i osu|en za takav prestup veoma mali, jasno je za{to je privla~no baviti se ovom vrstom kriminala - dodao je Ne{i}. (Tanjug)

OTKRIVENIILEGALCISKOSOVA

Dr`avqanin Srbije optu`en za {verc qudi Osije~ka policija je kod mesta Daq u vozilu kojim je upravqao 27-godi{wak, dr`avqanin Srbije, na{la trojicu ilegalnih imigranata, dr`avqana Kosova. Kako je saop{tila osije~ka policija, oni su privedeni u slu`bene prostorije policijske stanice Daq zbog osnovane sumwe da su u petak ilegalno pre{li

ka” ~okolode, zaplewene u avgustu ove godine koja se od tada vi{e pu ta topila i sigurno vi{e nije za upotrebu. Sli~no va`i i ostalu prehrambenu robu kojoj tokom ~ekawa sudske presude istekne rok upotrebe, a sli~no je i sa lekovima i medicinskim preparatima. - U na{oj ispostavi u [idu na uni{tewe ~eka i oko 16 hiqada fla{a alkoholnih pi}a koji nemaju akcizne markice ili nisu vi{e za upotrebu, a isto va`i i za

Na evidenciji novosadskog depoa trenutno je i set anti~kog oru`ja od nekoliko sabqi i bo de`a za koje se ~eka kona~na odluka suda. Svake godine carinarnica Novi Sad, organizuje nekoliko aukcija vozila i druge robe. Od novca dobijenog na aukcijama, pokrivaju se tro{kovi skladi{tewa robe, dok se ostatak sliva direktno u republi~ki buxet. N.Perkovi}

POKU[AJUBISTVANAKONPROVODA

Hakeri vrebaju svaku nepa`wu korisnici doveli u zabludu da odaju odre|ene podatke, poput podataka o platnim karticama, bankovnim ra~unima. U svetu su veoma ~esti i ‘farming napadi’, i upotreba ra~unarskih virusa da bi se zarazio ra~unar korisnika i tako skupili odre|eni podaci, me|u kojima i brojevi platnih kartica i

13

BOGATASORTIMANNOVOSADSKOGCARINSKOGDEPOA

SAJBERKRIMINALSUSTI@ENARKO-KARTELE

Pla}awe robe i usluga putem interneta sve je popularnije, a stru~waci upozoravaju da ono ~esto nosi rizike zloupotrebe platnih kartica budu}i da je sajber kriminal u porastu, a neke procene pokazuju da je vrednost kriminala na internetu po obimu blizu iznosa ukupne svetske trgo vine drogom. Tokom ove godine gra|ani Srbije prijavili su vi{e desetina zloupotreba platnih kartica, a {teta se kretala od nekoliko desetina pa do nekoliko hiqada evra. [ef Odseka za elektronski kriminal u Odeqewu za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala u MUP-u Srbije, dr VladimirUro{evi}, ka`e da su zloupotrebe prilikom onlajn kupovine i pla}awa platnim karticama sve ~e{}e. On je za Tanjug objasnio da pored takozvanog „fi{inga” (peca wa) korisnika koji se dovode u za bludu da daju svoje podatke misle}i da se radi o legitimnim sajtovima za kupovinu ili za onlajn transak cije, sve ~e{}i je i takozvani „ci qani fi{ing” namewen ta~no od re|enim korisnicima od kojih `ele da se „uzmu”podaci. -Koriste se i SPAM poruke i socijalni in`iwering kako bi se

ponedeqak17.decembar2012.

FotoNikolaStojanovi}

dnevnik

dr`avnu granicu. Na osnovu sprovedenog kriminalisti~kog istra`ivawa sumwa se da je dr`avqanin Srbije po~inio krivi~no delo protivzakonitog prebacivawa lica preko dr`avne granice, pa je ju~e priveden istra`nom sudiji koji mu je odredio istra`ni zatvor. (Tanjug)

Napad no`em u piceriji Policija traga za mu{karcem starim izme|u 30 i 40 godina koji se sumwi~i za poku{aj ubistva Novosa|anina @. S. (42) u no}i izme|u subote i nedeqe u novosadskoj piceriji u Ulici Novosadskog sajma, koji je tom prilikom zadobio ubod no`em u stomak. Kako nezvani~no saznajemo, @. S. je bio u dru{tvu koje je

proslavqalo ro|ewe deteta, dok je osumwi~eni sedeo za drugim stolom. Povre|eni je, po re~ima portparolke Klini~kog centra Vojvodine JeleneJuri{in, sme {ten na odeqewu polunitenzivne nege i wegovo stawe je stabilno. Vi{e informacija o doga|aju o~ekujemo danas iz policije. M.V.

POSLEPRETRESAUNOVOMSADU

Kru{evqanin u pritvoru zbog droge Igoru\. (28) iz Kru{evca, s boravi{tem u Novom Sadu, okrivqenom za nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe i promet narkotika, posle saslu{awa u Vi{em sudu u Novom Sadu, de`urni istra`ni sudija Nenad

Simovi} odredio je pritvor do 30 dana. Kod wega je policija prona{la dva mawa paketi}a heroina, a u stanu koji je koristio u Novom Sadu, jo{ 90 grama ove droge. M.V.

OBRA^UNBALKANSKIHKRIMINALACA UCRNOJGORI

Ubijen brat pripadnika [ari}evog klana U Nik{i}u je u nedequ rano ujutru, u klasi~noj sa~eku{i, ubijen Vidak Vorotovi} (34), a policija traga za napada~em, saop{tila je Uprava policije Crne Gore. Vorotovi}u je, kako se navodi, nepoznati mu{karac pucao u glavu dok je, sa jo{ jednom osobom, sedeo u automobilu na parkingu ispred autobuske stanice u Nik{i}u. Osoba koja je bila sa Vorotovi}em nije povre|ena u pucwavi. Kako su preneli crnogorski me diji, ubijeni Vorotovi} dovo|en je u vezu sa vi{e krivi~nih dela, a zbog sumwe da je bio ~lan zlo~ina~ke grupe koja je pripremala likvidaciju Baranina Veselina Buji}a, u novembru 2008. godine ras-

pisana me|unarodna poternica po kojoj je uhap{en u Srbiji 2009. Brat ubijenog Vidaka Vorotovi}a, Marko (32), pripadnik je klana odbeglog narko bosa Darka [ari}a (42). On je zbog {verca dve tone kokaina uhap{en u akciji „Balkanski ratnik”, a u martu sa Tu`ila{tvom za organizovani kriminal Srbije postigao je dogovor o priznawu krivice i prihvatio kaznu u trajawu od devet godina. Marko Vorotovi} je neko vreme radio je kao {ef obezbe|ewa kotorske diskoteke „Maksimus” u Kotoru i telohraniteq kotorskog biznismena Dragana Dudi}a - Frica, koji je ubijen pre dve godine u Kotoru. (Tanjug)


14

SPORT

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

ZAVR[ENO DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA

Crnogorkevladaju Starimkontinentom Norve{ka - Crna Gora 31:34 (28:28, 24:24, 11:12) BEOGRAD: Beogradske arena, gledalaca: 13.598, sudije: Marin i Garsija([panija).Sedmerci:Norve{ka 4 (2), Crna Gora 4 (4). Iskqu~ewa: Norve{ka 4, Crna Gora 14minuta. NORVE[KA:Solberg,Haraldsen (16 odbrana), Naes, Oftedal, Alstad 11 (1), Loke 5, Brajvang 1, Ludne–Borgersen,Edin4(1),Frafjord,Brejndalen2,Suland3,Koren2,Gose1,Jakobsen,Herem2. CRNA GORA: M. Vuk~evi}, Barjaktarovi} (15 odbrana, 2 sedmerca), Miqani} 3, Pavi}evi} 2, Radi~evi}5,\oki}1,Despotovi}, Jovanovi}2,A.Bulatovi}2,Kli-

ekipebileurezultatskomegalu,a maksimalnaprednostiznosilasamotrigola,Crnogorkesuno{ene podr{komstribinauspeledaskinu s trona apsolutnog vladara u `enskom rukometnom svetu. Igra~a utakmice imale su u odli~noj Mileni Kne`evi}, koja je s deset golova,vodilasvojtimdopobede. Kod pora`enih Norve`anki, Ida Al{tad je bila 11 puta precizna, alinitonijebilodovoqnodase odbrani titula osvojena pre dve godineuDanskoj. Vodila se te{ka i neizvesna borba tokom celog me~a, imala je Crna Gora aktuelne {ampionke u

stiglesudopreokreta,pasunaodmoroti{lesgolomprednosti. U drugo poluvremenu su reprezentativkeCrneGoreu{leodlu~nije,pau34.minutustigledotri golaprednosti(15:12).Ipak,neizvesnojebilodokrajasusreta.Aktuelne {ampionke napravile su seriju 3:0 i stigle do preokreta (19:18).MilenaKne`evi}je,kaoi protiv Srbije, pravila najvi{e problema rivalkama. Krizu Norve`anki, koja je trajala oko pet minuta,od51.do56.minuta,suiskoristile Crnogorke, pa ssu stigle do rezultatskog poravnawa. U posledwatrimunutafinalnogme-

Kona~ni plasman 1. Crna Gora, 2. Norve{ka, 3.Ma|arska,4.Srbija,5.Danska, 6. Rusija, 7. Nema~ka, 8. [vedska,9.Francuska,10.Rumunija, 11. [panija, 12. ^e{ka,13.Hrvatska,14.Ukrajina,15.Island,16.Makedonija.

SawaiAndrea uidealnoj postavi Evropska rukometna federacija izabrala je idealni tim na Evropskom prvenstvu kojejeupravozavr{enouSrbiji. U najboqoj postavi mesto su zaslu`ile reprezentativkeSrbijeSawaDamwanovi}iAndreaLeki}.Najkorisnija igra~ica je Awa Edin, sredwibekNorve{ke. Idealni tim ~ine golmanka Katrin Lunde Haraldsen (Norve{ka), levo krilo Polina Kuzwecova (Rusija), levi bek Sawa Damwanovi} (Srbija) sredwi bek Andrea Leki}(Srbija)pivotmenHajdi Loke (Norve{ka), desni bekKatarinaBulatovi}(CrnaGora)idesnokriloJovankaRadi~evi}(CrnaGora). Najboqi strelac je Katarina Bulatovi} iz Crne Gore,anajboqaudefanzivibilajeNemicaAwaAlthaus.

Reprezentativke Crne Gore na pobedni~kom postoqu

kovac, S. Vuk~evi}, Toskovi}, Nik~evi}, Lazovi} 1, K. Bulatovi}8(3),Kne`evi}10(1). Rukometa{ice Crne Gore nove su vladarke Starog kontinenta. OnesuufinaluEvropskogprvenstva u Beogradu savladale, posle dvaprodu`etkaodpodesetminuta, aktuelnog olimpijskog i svetskog prvaka selekciju Norve{ke 34:31. OvimsuseCrnogorkerevan{iraleNorve`ankamazaporazufinaluolimpijskogturnirauLondonu itakoprviputuistorijiosvojile najsjajnijumedaqunaEP. U izjedna~enoj utakmici, gde su gotovo od po~etka do samog kraja

Izvu~eniparovi bara`aza SP2013. @enska rukometna reprezentacija Francuske igra}e protivHrvatske,dokseDanskasastajesTurskomubara` utakmicama za plasman na Prvenstvo sveta 2013. godine uSrbiji,odlu~enoje`rebom u Beogradu. U ostalim me~evimaigraju:Island-^e{ka, Makedonija-[panija,Rusija - Holandija, Rumunija - Slova~ka, Nema~ka - Ukrajina i [vedska–Poqska. Me~evi su na programu 1. i 2. juna, a revan{i sedam dana kasnije. Plasman na Svetsko prvenstvoizborilesuNorve{ka, kao aktuelni {ampion, doma}in Srbija, kao i Crna Gora i Ma|arska na osnovu plasmananaovom{ampionatu. Svetskoprvenstvoza`ene bi}e odr`ano od 7. do 22. decembrauSrbiji.

{aci,bilanadomakpobede,alisu Norve`ankeosamsekundiprekrajautakmicestigledoegalaiodvelefinaleuprodu`etke.UdodatnihdesetminutaCrnaGorajeponovoimalazlatourukama,alinisu uspele dva minuta da sa~uvaja trigolaprednosti.Ufini{udodatnihdesetminutaKa}aBulatovi} donela je prednost svojoj ekipi, a kada su nakon kontre povele 33:31bilojejasnodaslavqemo`e dapo~ne. Ijedneidrugesuopreznootvorilefinalnime~,nisudozvolile rivalkama da se odlepe, mada su Crnogorke bile u konstantnom vo|stvu.Po{tosuNorve`ankezahvaquju}igolovimaAl{tadudrugom minutu vodile 2:1, do nove prednostidolazeteku15.minutu, nakon {to su Marija Jovanovi} i drugariceispustiledvagolaprednosti.Ipak,dokrajapoluvremena

Vi{enego{to smoplanirali Selektor reprezentacije Srbije Sa{a Bo{kovi} pohvalio je svoje izabranice za odli~an nastup na prvenstvu Evrope na komesu,nakonporazaodMa|arskesa41:38posleprodu`etaka, zauzele~etvrtomesto. - Celu utakmicu smo jurili rezultat, istro{ili se u toj jurwavi,{tadaseradi.Imamo stvarno mnogo dobre devojke, stvarnosebore.Ipak,bezobziranato{tonismouzelimedaqu,zaslu`ilismodasena|emo na pobedni~kom postoqu. Uradili smo vi{e nego {to smo planirali, ali smo se potajno nadalidaipakmo`emodomedaqe-rekaojeBo{kovi}.

~aseu{losajednakimsnagama,bar {to se rezultata ti~e (23:23). Vi|enajevelikaborba,doposledweg atomasnage.MilenaKne`evi}postiglajeosmigolname~u40sekundiprekraja.Tolikosutrebaleda izdr`e,bilesunadomaktrijumfa, aliosamsekundipresudijskogzvi`duka Al{tad je donela egal i priliku da u produ`etku odbrane titulu. Tokomprvihpetminutaprodu`etkaCrnogorkesustigledodva golaprednosti,aodli~nomodbranom nisu dozvolile Norve`ankama da postignu gol. U drugih pet minutasuuspeledaiza|unakraj sapritiskomNorve`anki,alisamodofini{a,kadasudvaminuta prekrajadrugogprodu`etkaprokockaletrigolaprednosti,paje pobednik odlu~en nakon dodatna dva produ`etka.  Nije bilo lako devojkama iz kom{iluka, ali se

Novirekord gledanosti FinalnidanEvropskogprvenstvau„KombankAreni”u Beogradu, doneo je novi rekordugledanostijednogme~a u `enskom rukometu. Posle 13.000 gledalaca u polufinalnom me~u Srbija - Crna Gora, ju~e se na tribinama najve}e hale na Balkanu na{lo ~ak 13.598 navija~a. Po tome}eBeogradiSrbijajo{ dugo ostati poznati u rukometnomsvetu. nisu predavale, istrajale su do kraja,uzvelikupodr{kunavija~a uAreni,golovimaKa}eiAn|ele Bulatovi}50sekundiprekrajasu povele33:31iovogputauspeleda sa~uvaju prednost za prvu zlatnu medaquCrneGorena{ampionatu Evrope.

Sawa Rajovi} i Sawa Damwanovi}

ME^ ZA TRE]E MESTO

Ma|aricamabronza, Srpkiweusuzama Ma|arska - Srbija 41:38 (36:37, 33:33, 21:19) BEOGRAD: Beogradska arena, gledalaca: 5.000, sudije: Gousko i Repkin (Belorusija). Sedmerci: Ma|arska 6 (6), Srbija 4 (3). Iskqu~ewa:Ma|arska2,Srbija8minuta. MA\ARSKA: Her (2 odbrane), Verten 2, Tri{~uk, @u{~anki 3, A. Kova~i~, Vince 3, Balat, Gerbic6(6),Klivwi,Ki{(8odbrana, 1sedmerac),@amoranski3,RedeiSos9,Bodi1,Sekere{3,M.Kova~i~3,Tomori8. SRBIJA: Toma{evi} (6 odbrana), Krpe` 1, Popovi} 4, Leki} 7 (2),Damwanovi}2,Eri}3,Rajovi}, Pop – Lazi} 1, Ogwenovi} 7 (1), Filipovi} 7, Ni{avi} 1, Milo{evi} 2, Stoiqkovi}, Li{~evi}, Dmitrovi}3,Risovi}(3odbrane). ReprezentativkeSrbijenisuuspele da osvoje medaqu na Evropskom prvenstvu, koje se prethodne dvesedmiceodr`avalouna{ojzemqi. I pored velike `eqe, na{ timjepoklekaoposleprodu`etakauborbizabronzuprotivselekcijeMa|arske,kojajenakrajuslavilasa41:38.Bezobziranato,na{e rukometa{ice zaslu`uju sve ~estitke.Velika`eqa,impresivna borbenost tokom ~itavog Evropskogprvenstva,uzwihovnespornikvalitet,svetojekarakterisalona{enajboqerukometa{iceusvimme~evimanaovomtakmi~ewu, ali na kraju nije krunisano medaqom. Rukometa{iceSrbijeodigrale su fantasti~no Evropsko prvenstvo. Mnogi su predvi|ali drugi krugkaovelikiuspeh,alionesu stigledo~etvrtogmesta.Ostaoje `alzabronzom,aliovoiskustvo svakako }e koristiti na{im sjajnim reprezentativkama za budu}a takmi~ewa, odnosno ve} slede}e, Svetsko prvenstvo, tako|e u na{ojzemqi.

Prvo poluvreme je proteklo potpuno neuobi~ajeno kad je u pitawu reprezentacija Srbije. Obele`ilisugavelikipadoviuigri na{eg tima. Tokom ~itavog {ampionata krasila je Srpkiwe odli~naigrauodbrani,uzsjajnepartijeKatarineToma{evi}nagolu. Ovog puta takav scenario je izostao, previ{e golova su na{e reprezentativke primile u prvih tridesetminuta,uzsamojednuodbranuToma{evi}eveutomperioduigre.Sre}om,napadjesasvimsolidno funkcionisao, pa su Ma|aricenaodmoroti{lesasamodva golaprednosti-21:19. Prednostizprvogpoluvremena Ma|arska je odr`avala do 38. minuta,kadasuna{ekona~nouspele daizjedna~ena24:24.Me|utim,nikako srpske rukometa{ice nisu uspevale da povedu, stalno su Ma|aricedolaziledoprednosti,na{e stizale do izjedna~ewa, ali ipaksuuspeledaizboreprodu`etke. Katarina Toma{evi}, koja je ina~emnogoputadonosilapobede Srbiji,samojeudvanavratabila navisinizadatka.Poslewenedve odbraneSrbijajeiuspeladado|e doprodu`etka-33:33. Dase,kaouko{arci,igraosamo jedan, na{e devojke bi se okitile bronzom. Tu smo ~ak i poveli golomprednostiposlepogotkakapitena Andree Leki} (36:37). Prvi napad u drugom produ`etku imale suMa|arice,aRedeijeizjedna~ilana37:37.UbrzosuMa|aricedale jo{ tri gola (Kova~i}, Sekere{iTomori)ido{ledonedosti`ne prednosti. Tako je Ma|arska zahvaquju}itome{tojeimalavi{esnageikoncentracijenakraju trijumfovala (41:38) i do{la do tre}ebronzeuistoriji. Pripremio:J. Gali}

SRPSKE RUKOMETA[ICE U [OKU

Neverica,pla~i`alzamedaqom PosleporazaodMa|arskemalosrpskihrukometa{icajeuprvimminutimapookon~awume~a bilospremnodadaizjavu.Toine ~udi. Dramati~na zavr{nica po drugiputunizuzasamodvadana pripala je suparnicama, a nakon porazaodCrneGoresgolomrazlike, iz prstiju je iskliznula i bronza. Mnogesrpskerukometa{ice su ostale da le`e na parketu Beogradskeareneposleporaza, amnogesuiplakale,nekriju}i suze dok je trajalo slavqe Ma|arica i wihovih navija~a.

Retko ko od izabranica Sa{e Bo{kovi}a je i mogao da do|e dore~i. - Stvarno je te{ko bilo {ta re}i.Tolikosmosetrudile,davalesveodsebe.No,odbrana,ono {to nas je krasilo na celom prvenstvuzajednosagolmanima,nijebilananivou-reklajeSawa Damwanovi},dokjekapitenuAndrei Leki}, uz o~i pune suza, ostala nada da se padovi u igri vi{ene}ede{avatikaoudvapomenutanastupa. - Borile smo se celo prvenstvo, mo`da je na kraju nestalo

snage. Svaki me~ smo dobile na srce, na po`rtvovanost. Htele smoiovogaputa,vratilese,ali namnijei{loukqu~nimmomentima. Vaqda nam se ovo ne}e vi{e de{avati - rekla je Andrea Leki}. - Ne mogu ni{ta da ka`em – uplakanabilajeJelenaPopovi}. Wena koleginica Marina Dmitrovi}uspelajeteknekure~enicudaizustikrozsuze. -Svismoo~ekivalipobedui toliko je `eleli. Ovo nam je nauk za daqe. Ne znam {ta da ka`em.

Najboqumladuigra~icuEvropeKristinuLi{~evi}nismovideliudueluzatre}emesto. - Ne znam za{to me selektor nije ubacio u igru, to je pitawe zawega.Verovatnojesmatraoda je Andrea iskusnija za ovakve utakmice – rekla je Li{~evi}, koja je svoje suze istro{ila posle polufinalnog me~a protiv CrneGore. Vidno razo~arana Svetlana Ogwenovi} izbegla je novinare i provukla se ispod reklamnog panoaumikszoni. Nijeizustilanire~.


SPORT

dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

15

PREDJUBILARNI50.„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

Prijavejo{ danasisutra Start50.jubilarnog„Dnevnikovog” turnir u malom fudbalu se pribli`ava, prijave za turnirprima}emojo{samodanasisutra,a`reb}emoobavitisutrau12satiuKafeuIndeks ov a tribina na \a~k om igrali{tu.

pamaigralibisedoNovegodine. Naravno, kao i minulih nekolikogodinedvenajboqeekipeizgrupa}enastavititakmi~ewe.Vodi}emora~unaiopraznicima, pa se turnir ne}e igrati31.decembrai1.januara, kaonizaBadweve~eiBo`i}.

Pro{legodineradovalisuseigra~iKafepicerijeUgnerizKa}a

O~ekujemoda}eiovegodine u~estvovati oko 100 ekipa. Odlagawestartaturnirane}ebiti po{to }e mala sala Spensa posle novogodi{wih praznika biti zauzeta. Prema ranije napravqenomplanu,me~eviugru-

[toseti~epropozicija,ni{tasene}emewatiuodnosuna prethodneturnire,igra}esesa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, vetera-

ni(igra~ikojisunapunili35 godina),kadeti(1996.imla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|ipioniri(1999.imla|i). Kotizacijezaseniorskeekipejeistakaoipro{legodine15.000dinara,veterani}epla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000dinara. Nag radn i fond, s obz ir om daserad iojub il arn omturn iru,}eovegod in ebit ive} inego preth odn ih, prv ak u }e pripas ti 500.000 din ar a, a bi} e nag ra| en a i drug op las ir an a i tre} ep las ir an aekip a.Nov~ anu nag rad u smo predv id el i i vet er an im a, a u mla| im kat egor ij am a,por edmed aq a,najb oqe ekip e dob i} e i sports ku oprem u.Podr az um ev ase,kaoi ran ij ih god in a, da }e se ove nag rad epod el it ipoduslov om da se prij av i ukupn o oko 100 ekip a. Prijavezaturnirprima}emo jo{ danas od 10 do 14 sati u Sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi spratsobabroj14)iusutrado po~ etk a `reb a u Ind eks ov oj tribini i na `iro ra~un [ah kluba„Dnevnik”340-2511-60,s naznakom za „Dnevnikov” turniriimenomekipe.Informacije se mogu dobiti i na telefon:021/480-6827. G.K.

SVETSKOKLUPSKOPRVENSTVO

Korintijans{ampion Brazilski Korintijans savladao je ^elsisa1:0ufinaluSvetskogklupskog prvenstva u Jokohami, a strelac jedinog golabiojePaoloGererou69.minutu.U sastavimaobeekipenijebiloiznena|ewa,Benites iTitesunaterenizvelisvojenajboqeigra~e.Ovo je drugi trofej {ampiona sveta za brazilski tim, nakon{toje2000.godinebioosvaja~ipilottakmi~ewa,kadajesavladaoVaskodaGamunapenale-4:3. Sdrugestrane,^elsijeispustiosjajnuprilikuda

postane klupski {ampion sveta, prvi put u svojoj istoriji,itakoostaobeztre}egtrofejaovesezone, nakonSuperkupaEvropeiKomjuniti{ilda. Vi{eod20.000navija~aKorintijansapodr`alo jesvojeigra~euJokohami,kojisuimdoneliogromnuradostinovipeharuvitrinama,~imesuseizjedna~ilisaBarselonompobrojuosvojenihtitulana Svetskomklupskomprvenstvu. Monterej je savladao Al Ahli sa 2:0 u me~u za tre}emesto.

TSKIZTEMERINANAJPRIJATNIJEIZNENA\EWE NOVOSADSKEPODRU^NELIGE

Krupnimkoracima kavrhu Uloga najprijatnijeg iznena|enak i da }emo rastere}eni svih iz\ur|evaiObili}aizZmajeva waNovosadskepodru~neligepribriga oko plasmana da krojimo (po3:0).Kabelnasjeminimalno palajefudbalerimaTSK-aizTevrh.Rasporedjena{saveznik,tipobedio,iakosmonadigralilimerina,po{tosujesewideotrke moviizgorwegdelanamdolaze,a deraistvorilivi{e{ansikraj zavr{ili na tre}oj poziciji. ^e- uz podr{ku vernih navija~a nema [tranda.Krivomijezbogporata trenera Dragana Milo{evi}a nepremostivih prepreka. Imali za u Ba~koj Palanci, golom iz (devetpobeda,dvaremijai~etiri smonajboquposetunatribinama, ofsajda Stari grad je slavio u poraza,gol-razlika21:11)di{eza odzivjeprevazi{aookvireranga petom minutu nadoknade. Niko vrat Kabelu i Vrbasu, glavnim takmi~ewa,jernasjeuprosekubo- nasnijenadigrao,pao~ekujemda kandidatima za plasman u Vojvo- drilo400gledalaca. nastavimo bodovnu `etvu. Ruko|anskuligu. vodstvo ne sedi skr{te-PoslepovratkauPodnih ruku, predsednik Omladincizaponos ru~nu ligu, sa~uvali smo Qupko Todorovi} i saokosnicutima,poja~alise Blistavajesenjeizaomladinaca,sa13pobe- radnici ve} prave spiusvimlinijama,aopstanak daidvaremija,uzsjajnugol-razliku55:6,prosakpoja~awa. zacrtalikaociq.Uuvodna {etalisusedotronauligi.IzabranicitrePrva lasta je Nikola ~etiri kola nije sve i{lo neraVladimiraPaj~inanisuimalidostojnog Sviti} (19), vezista srppo planu, ali situacija se rivalaizaslu`enose{epurenavrhuPodru~- skoliga{a Mladosti iz brzo promenila. Sa {est nelige.Sedambodovamaweimadrugoplasira- Ba~kogJarka. uzastopnih pobeda, trasiniMetalacizFutogairealnomale{anseda - Nema potrebe da goralismoputkavrhuivraTemerinceizbaciizpobedni~kogkoloseka. milamo igra~ki kadar, tili osmehe na lica. Kod napravqena je dobra seku}e smo igrali odli~no, nismo NajboqistrelacjeMarkoRosi} lekcija, pa }emo poku{ati da anpobedilijedinoTvr|avu(1:1),dok sa5golova,pojedanmawepostigli ga`ujemo najvi{e trojicu fudbajenastraniosvojenodesetbodova suSr|anRosi}iVladimirRabqelera sa podru~ja temerinske op–ka`etrenerDraganMilo{evi}. novi}. Predvo|ena ko{arka{ki {tine.Sviti}jeponikaouTSKKabel ima tri boda vi{e, dru- visokimgolmanomMom~ilomPetu, o~ekujem da podigne kvalitet goplasiraniVrbasjedan,anapro- kovi}em, odbrana crveno-belih je, igre i poja~a konkurenciju u vele}egostujuuTemerinu. posleKabelove,najboqauligi. znom redu – rekao je trener Dra-U~inakujesewemdelupokazu- Najubedqivije pobede ostvaganMilo{evi}. jedane}emodastrepimozaopsta- rilismougostimaprotivBa~ke MarkoMeni}anin

BOKSERSKAREVIJAUZREWANINU

MilanPiperski odbraniotitulu Klasi~nim nokautom {ansu kako bih je realizovao na uprvojrundiMilanPi{to boqi na~in – kazao je popuperski je u Zrewaninu, larniPiper,kojijedanposlemepredoko4.000gledalaca, ~aproslavio31.ro|endan. pobedioFerencaZoldaizSlova~TrenerSr|anEv|eni}jerekao keipodrugiputodbraniotitulu da se Piperski za me~ pripremao sveslovenskog prvaka u verziji veomaozbiqno,{tojeipokazao. VBC,usredwojkategoriji.Ve}od -Iskreno,nisamo~ekivaoda}e prvogsekundame~abilojejasnoda Zolda savladati u prvoj rundi. izaziva~Zoldnema{anse protiv Piperskog. Siguran, stalo`en, u odli~noj formi, na{ bokser je ka protivniku uputio nekoliko odli~nih udaraca, a borbu je krunisao desnim kro{eom kojim je Zolda poslao na pod. Na op{te odu{evqewepublike,Piperski je, nedugo posle ulaskauring,ponovopodigao{ampionskipojas. - Nokaut je do{ao sam posebi,madanisamo~ekivao tako brz trijumf. Radilismonatomedasavladamprotivnikainakraju se ispostavilo da je MilanPiperskisavladaoFerencaZolda taktika bila odli~na – izjavio je Znamdajeprotivnik~vrstborac, posleme~aMilanPiperski. da je boksovao sa {ampionima Zrewaninski sportista, koji je Evropeisvetapodesetrundi.Miuprofesionalnojkarijerizabelelangaje,me|utim,takti~kinadmu`ioidesetupobeduuistotoliko drio.Prvadobraserijaudaracaje me~eva,zahvalanjedoma}ojpubliurodilaplodomiizaziva~nijemoci koja ga je bodrila sve vreme. gao da izdr`i – prokomenentariGromoglasno skandirawe gledalasaojeEv|eni}. ca,me|utim,nijegaponelo. Uuvodnimborbamatrijumfova- Da sam slu{ao `equ publike lisu~lanoviBalkanboksinga,timo`dabihnaprotivnikajurnuood ma koji je stajao iza organizacije samog starta. Morao sam da budem bokserskog spektakla u gradu na strpqiv.Videosamdajeizaziva~ Begeju.Uprvomme~uHaris^alaimaonekolikopoku{ajanasamom kovi}jesavladaoAleksandraJanpo~etku. Ipak, ~ekao sam svoju kovi}a prekidom u prvoj rundi.

Iako se nekoliko puta na{ao na kolenima,Mi{aNikoli}jeuspeo daizdr`iceome~protivNeboj{e ^urovi}akojigaje,ipak,pobedio napoene(40:33).Upolute{kojkategoriji,u{estrundi,snagesuodmeriliMilenNikoli}iZvjezdan Vidakovi}. Sudijskom odlukom 50:56 pobedu je slavio Vidakovi}. Mane Mar~eta je odlukom sudija (60:56; 59:56; 58:57) bioboqiodprotivnikaiz HrvatskeJakovaGospi}a. Spektakl u Kristalnoj dvorani pratile i brojne javne li~nosti. Podr{ku MilanuPiperskompru`ili su ministar poqoprivrede Goran Kne`evi}, gradona~elnik Zrewanina Ivan Bo{wak, predsednik Skup{tine grada Radovan Bulaji}, biv{i bokser i dr`avni sekretar u Ministarstvuomladineisporta Nenad Borov~anin, kao i proslavqeni sportisti TadijaKa~ar,DraganVasiqevi},IvanLen|erZoranTo{i} Bambi... -Ambijentjebioodli~an,vi{e hiqadagledalacajeprisustvovalo bokserskoj priredbi. Uvodne borbe su bile dobre, a glavni me~ je bio fantasti~an. Piperski je pokazao jednu ozbiqnost i privr`enosttreninguidobrojformi,{to ga je dovelo do ovako efektne pobede.Nadamsedajeovodobrapodlogazawegovebudu}eme~eveive}etitulekoje}ebitite`eosvojiti–napomenuojeTadijaKa~ar. @.Balaban

SVETSKOPRVENSTVOUMALIMBAZENIMA UISTANBULU

Stjepanovi} bezfinala

Posledweg dana 11. svetskog prvenstva u plivawu u25-metarskim bazenima u Istanbulu (Turska)srpskipliva~Velimir Stjepanovi}nijeuspeodaseplasira u finale. On je deonicu od 200 delfin preplivao za 1:55,41 {tojebilodovoqnoza16.mesto nasvetuuovomtrenutku. - Ose}ao sam se dobro, ali na `alost ostavio je traga period treningaukojemzbogzdravstvenihproblemanisamradiodeoniceiserijedelfin tehnike,ve}

samtreningbaziraokrozslobodnutehniku,{tojeuticalo namoj dobar rezultat na 200 slobodno. Sadasvesvojemisli okre}emka Barseloni i svetskom prvenstvu u velikim bazenim - izjavio je trenutnonajboqisrpskipliva~ VelimirStjepanovi}. Na ovom svetskom prvenstvu Miroslava Najdanovski se plasiralana19.mestona50slobodno, a Velimir Stjepanovi} je osvojio19.na200slobodnoi16. mestona200delfin.

VelimirStjepanovi}


16

SPORT

ponedeqak17.decembar2012.

NOVINA IZ SAVEZA ZA DAQINSKO-MARATONSKO PLIVAWE SRBIJE

UTAKMICA ABA LIGE U SEGEDINU

[okantanporaz Partizana

Takmi~ewaizimi U `eqi da omasovi rad, Sa vez za daqinsko-maratonsko i masters plivawe Srbije odlu~io je da uvede neke novine u narednoj godini. O wima je, prilikom zavr{etka ovogodi {we sezone i ceremonije dode qi va wa na gra da naj u spe {nijima u kup takmi~ewu Srbije u Be~eju, govorio predsednik Saveza Mihajlo Koji}. - Posle {est sezona organizovanog odr`avawa kup takmi ~ewa u daqinsko-maratonskom plivawu na otvorenim vodama, koje objediwava, izuzev {aba~kog, sve maratone u Srbiji tokom letweg perioda, sada }emo takmi~ewa odr`avati i u zimskom periodu. Svakog meseca od januara do maja odr`a }e se po jedno takmi~ewe u ba zenu, a deonica }e biti 2,5 kilo me tra. Zna ~i, obez be di li smo kontinuitet takmi~ewa preko cele godine, {to zna~i da mo`ete da nastavite sa trenirawem. Mislim da je to zaveslaj napred u ciqu afirmacije na{eg sporta, pospe{ivawa wegovog kvaliteta i podizawa masovnosti - istakao je Mihajlo Koji}. U daqem obra}awu akterima srpskog maratonskog plivawa, takmi~arima i trenerima, dodao je da }e se nagradni fond idu}e godine, najverovatnije, uve}ati, da }e osam prvoplasi-

dnevnik

Solnok - Partizan MTS 70:68 (26:17, 21:18, 7:17, 16:16)

Mihajlo Koji}

ranih u svakoj trci biti nagra|ivani, {to bi doprinelo da se

pove}a broj takmi~ara u svakoj trci. V. Jankov

SEGEDIN: Tisaligeti Arena, gledalaca: 1.442, sudije: Muhvi}, Anzulovi} i Jovovi} (Hrvatska). SOLNOK: Simon - (5 as), Horvat 13, Fodor 2, Gej 5, Markovi} 3, Tot, [ehovi} 2 (5 sk), Sabo 5 (4 sk), Bader 18 (7 sk), Trepak, Nemet 6, Kalve 16 (7 sk). PARTIZAN MTS: Miluti nov 3, Vesterman 7, Gordi} 8, Lu~i} 2, Milosavqevi} 4, Bogdanovi} 6, Gagi} 2, Musli 4 (5 sk), ^akarevi}, \eki}, Gordon 20 (13 sk), Bertans 12 (11 sk). Partizan je o~ajno po~eo utakmicu, u prvom poluvremenu je gubio i s 18 poena razlike, ali kada je po~etkom posledwe deonice preokrenuo i prvi put poveo, delovalo je da }e uspeti da izvu~e pobedu. U samom fini{u crno-beli, me|utim, nisu uspeli da se odlepe i pretrpeli su poraz od najlo{ije ekipe u ligi, {to im je tre}i neuspeh u sezoni. Dru Gordon je bio jedini igra~ koji je odigrao na svom nivou u ekipi Du{ka Vujo{evi}a. U sastavu crno-belih nije bilo reprezentativca An|u{i}a, a ^akarevi} nije ulazio u igru.

SVETSKI KUP U VELESLALOMU ZA DAME

^etiriod~etirizaSlovenku TinuMaze Slovenka Tina Maze nastavila je svoju dominaciju u veleslalomu ove sezone, po{to je pobedila i na ~etvrtoj trci Svetskog kupa, vo`enoj u francuskom Kur{evelu. Tini je to bila ~etvrta pobeda na isto toliko trka u toj disciplini, a peta ukupno ove sezone, a do we je do{la ukupnim vremenom od 2:16.84 minuta. Austrijanka Katrin Cetel bila je druga sa 22 stotinke zaostatka, a woj i slovena~koj skija{ici se na podijumu pridru`ila Tesa Vorli iz Francuske. U Kur{evelu je trebalo da se takmi~i i srpska skija{ica Nevena Igwatovi}, ali je ona odlu~ila da ne startuje, ve} da se sa~uva za trke koje je narednih dana o~ekuju u tom ski centru u okviru Evropa kupa. Maze je jo{ posle prve vo`we pokazala da }e je te{ko neka skija{ica pobediti prvi put ove sezone u veleslalomu, po{to je bila 63 stotinke ispred Vorlijeve, dok je Cetelova bila {est stotih delova sekunde daqe. Iako je Austrijanka bila sjajna u drugoj vo`wi i

tako onemogu}ila Vorlijevu da je pretekne, Tina na kraju nije dozvolila iznena|ewe i zaslu`eno je slavila. ^etvrto mesto u Kur{evelu zauzela je Austrijanka Ana Feninger, ispred sunarodnice Elizabet Gergl, Amerikanke Xulije Mankuzo, Irene Kurtoni iz Italije i sunarodnice Eva-Marije Brem. Mikaela [ifrin iz Sjediwenih Dr`ava bila je deveta, ispred jo{ jedne slovenke Ane Drev, dok je aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa Lindzi Von nije za vr{ila prvu vo`wu. Tina je zahvaquju}i novoj pobedi pove}ala svoju prednost u generalnom plasmanu i sada ima 799 bodova, a slede je Nemica Marija Hefl-Ri{ sa 468 i Cetelova sa 440. U poretku veleslaloma Slovenka je tako|e ubedqiva sa maksimalnih 400 bodova, ispred Cetelove koja ima 280. Svetski kup zas kija{ice nastavqa se u sredu u {vedskom Oreu, gde su na programu slalom i veleslalom.

SA SEDNICE OLIMPIJSKOG KOMITETA 11. SORV, ODR@ANE U TURIJI

GoranMili}novipredsednik Goran Mili} je novi predsednik Olimpijskog komiteta (OK) 11. sportske olimpijade radnika Vojvodine. On je na tu funkciju izabran na sednici OK odr`anoj u Turiji. Na ovoj sednici verifikovani su i novi ~lanovi OK, razmatran je izve{taj o radu ovog tela u godini na izmaku, kao i Pripremnog odbora grada doma}ina Olimpijade 2015. godine, Srbobrana. Raspravqalo se i o izmenama i dopunama nekih pravila o radu i realizaciji programa za 11. SORV, kao i o programu za 2013. godinu. Sednicu u Turiji otvorio je predsednik OK dr Milorad Mijatovi} istakav{i da je veliko prisustvo ~lanova dokaz da za wih koji se bave sportom nema prepreka ni po ovakvom kijametu. O progra mu rada u 2012. godini kratko je govorio Milorad Peri{i}, podpredsednik OK i predsednik Save za sport za sve Vojvodine, istakav{i da je u minulom periodu najvi {e ura|eno na uspostavqawu sistema u okviru Saveza, kao i da su organi i tela OK realizovali gotovo sve predvi|ene zadatke. - Nije sve to bilo lako, ali zahvaquju}i anga`ovawu svih uspeli smo da sve odradimo na zadovo qavaju}i na~in, a ako smo ne{to propustili popravi}emo slede}e godine. Uskladili smo sva na{a akta sa Zakonom o sportu, kao i s va`e}im propisima. Dugujemo ve liku zahvalnost gradu doma}inu 11. SORV koji je omogu}io da svi organi i radna tela OK vaqano odrade svoj deo posla i predla`em vam da prihvatimo izve{taj o radu OK za 2012. godinu – rekao je Peri{i}.

O aktivnostima Pripremnog odbora grada doma}ina 11. SORV govorio je Zoran Dudvarski rekav{i da je Skup{tina op{tine Srbobrana izabrala 15 ~lanova tog tela, kao i peto~lani sekretarijat koji se sastaje jednom nedeqno. Doma}ini su izmirili deo obaveza prema Olimpijskom komitetu i ve} su po~eli da se pripremaju za Prvenstvo Vojvodine koje }e se idu}e godine odr`ati u Srbobranu. Zajedno s komisijom OK pregledani su svi tereni kako bi se snimilo stawe i videlo {ta treba da se uradi kako bi se neodgovaraju}i doveli u funkciju. U toku su razgovori oko sponzora, kao i generalnog sponzora, a kako je istakao Dudvarski, to }e nejverovatnije biti NIS, a tra`i se re{ewe za izradu maskote Olimpijade. Predsednik Sportsko-takmi ~arske komisije Rajko Paunovi} je pojasnio izmene nekih pravila istakav{i da je to u funkciji uspostavqawa sistema takmi~ewa i da tu nema nekih bitnih promena. Podvukao je da je startovao Kup Vojvodine i da su pobednici na ovom takmi~ewu prve rezerve za mesto na zavr{noj manifestaciji 11. SORV. Milorad Peri{i} je govorio o programu za narednu godinu, koji je obuhvatio sve programe organa OK kao i regionalnih saveza, kao i da }e se oni uskla|ivati tokom godine, istakav{i da sve o~ekuje jo{ mnogo posla i da ne sumwa da }e ga uspe{no obaviti. Za sve to potreban je i novac pa se razgovaralo i o finansijskom planu, kojije posle kra}e rasprave usvojen, kao i sve do tada, jednoglasno.

- Zbog prelaska na novu funkciju podnosim ostavku na mesto predsednika OK, rekao je dr Mijatovi} kada se stiglo do ta~ke sedam. – Moj rad u ovom organu, eto simbolike, po~eo je u Srbobranu 2000. godine za vreme sedme olimpijade, i eto zavr{ava se u Srbobranu na startu 11. Bila mi je velika ~ast i zadovoqstvo da radim

put na utakmici poveo (57:54). Delovalo je da }e to slomiti otpor doma}ina, ali to se nije dogodilo. Doma}i tim uzvratio je sa ~etiri vezana poena, a u nastavku utakmice igralo se ko{ za ko{. U samom fini{u doma}in je imao vi{e snage i energije i ostvario je iznena|uju}u i za wega veliku pobedu.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Ni{taodbodova Crvenka - Kolubara 22:29 (12:14) CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}”, gledalaca oko 500, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Crvenka 2 (1), a Kolubara 2 (2), iskqu~ewa: Crvenka 12, a Kolubara 8 minuta. Diskvalifikacija Babi} u 38. minutu (Crvenka). CRVENKA: Ra~i} (3 odbra ne), @egarac, Radowi} 5, Tunguz, Slavuqica 1, V. Ra~i} 1, Perovi} 6, Nikoli}, Miri}, Mjerima~ka, \urovi} 7, Egi}, Gruji~i} 1, Vitas (13 odbrana), Gugleta 1, Babi}. KOLUBARA: \uki}, Trivi} 2, Markovi} 2, Lomi} 1, Bo`i} 1, ^avaquga 7, Nenadi} 1, Risti}, Tomi} 5, Pilipovi} 6, \or|evi} (12 odbrana), Gruji}, Trivi}, Petrovi} 2, Radi}, Mitrovi} 2. Ni su us pe li ru ko me ta {i Crvenke da se pobedom oproste

od navija~a do prole}a i tako svoje {anse za opstanak u~ine bar realnijim. Pretrpeli su poraz koji ih je za ~itavih pet bodova udaqio od luke spasa, koju }e tra`iti u nastavku prvenstva. Celo prvo poluvreme gosti su bili u vo|stvu od jedan do ~etiri gola, da bi doma}i u 35.minutu sa dva uzatopna gola Perovi}a, najpre izjedna~ili a potom i prvi put poveli (15:14). Kada je u 49. minutu rezultat bio 21:19 izgledalo je da }e drgoceni bodovi ostati u trezoru doma}ina. Me|utim, tada nastaje neo~ekivani preokret. Igra~i Kolubare za pet minuta za re dom po sti `u pet go lo va (21:24) ,{to je prakti~no bio kraj, a preostalih 5-6 minuta gosti su iskoristili da ubedqivije i zaslu`eno pobede. T. Jovovi}

Mili} je jednoglasno izabran za novog predsednika, zahvalio se na ukazanom poverewu i istakao da sve ne}e i}i tako lako. - Vreme je te{ko, para nema i potreban je veliki entuzijazam i rad, od sindikata do grada doma}ina. Ali, to ne sme nikoga da obeshrabri, ve} motiv treba da nam budu objekti koji }e ostatai mladom

Jedinstvo (SP) – Varadin 3:0 (27:25, 25:16, 25:22)

sportskom nara{taju i da mi i daq budemo kao tim. Zahvaqujem se gospodinu Mijatovi}u za sve {to je do sada u~inio. Mnogo sam nau~io od wega i trudi}u se da ne pokvarim ni{ta od onoga {to je on do sada uradio – rekao je Mili}. S. Jakovqevi}

STARA PAZOVA: Hala sportova. Gledalaca: 100. Sudije: A. Balanxi} i D. Rogi} (oboje iz Beograda). JEDINSTVO (SP): Lazi} 8, Markovi} 10, Juri{i} 1, Martinovi} 18, Vojni}, \uri} 12, \ukanovi} (libero), Kne`evi}, Radosavqevi} 3, Jaki} 11, Bar jaktarevi}, Stanojevi}. VARADIN: Mal~i} 8, J. Mihajlovi} 5, Divac 2, Jak{i} 8, Male{evi} 10, Vulin 11, M. Mihajlovi} (libero 1), Miqanovi}, Ra~i}, Gaqak (libero 2), Bakmaz, Uzelac. Kako su u prvenstvu startovale Staropazova~ke odbojka{ice, tako su i nastavile drugi krug takmi~ewa. Sa pobedom protiv Varadina prekinule su Pazov~anke neprijatnu seriju, a ve} prvi set na me~u nagovestio je da doma}e mogu do dragocenih bodova. Dugo su imale prednost od dva-tri razlike, a onda su uporne go{}e re`irale neizvesnu zavr{nicu. U fini {u su povele doma}e 24:22, go{}e su potom preokrenule i kod rezultata 24:25 nisu iskoristile prvu set loptu. Bojana Martinovi} je sna`nim napa-

Goran Mili} i Milorad Mijatovi}

u ovom pokretu, ali da nije bilo svih vas ova manifestacija ne bi opstala i zato vam zahvaqujem na velikom trudu i entuzijazmu, a za novog predsednika OK predla`em Gorana Mili}a, predsednika Ve}a saveza samostalnih sindikata Vojvodine.

S o~ajnom igrom ekipa Du{ka Vujo{evi}a nastavila je i u drugoj ~etvrtini. Previ{e proma{enih slobodnih bacawa i izgubqe nih lopti imali su crno-beli, pa je doma}i sastav iz minu ta u minut uve}avao prednost koja je u 17. minutu iznosila ogromnih 41:23. Do kraja prvog poluvremena Partizan je u igru vratio Dru Gordon koji je u prvih 20 minuta bio je dina svetla ta~ka kod gostiju. Ni u tre}oj ~etvrtini Partizan nije briqirao u naDru Gordon padu, ali zato jeste u odbrani. Drugo poluvreme po~elo je poenima uz faul Kalvea (50:35), a od tog trenutka pa do kraja tre}e ~etvrtine crno-beli su napravili seriju 17:4 i pred posledwih deset minuta imali su samo dva poena deficita. Seriju iz tre}e Partizan je produ`io i na po~etak ~etvrte ~etvrtine, pa je uz jo{ pet vezanih poena prvi

SUPERLIGA ZA DAME

Staropazov~anke ubedqive Superliga (`) Jedinstvo(SP)-Varadin Dinamo(P)-NISSpartak Vizura-TENT @elezni~ar(L)-Kolubara

3:0 1:3 3:1 3:1

Superliga (m) @elezni~ar-\erdap

1:3

Prva liga (`) Obili}-Po{tar

0:3

Prva liga (m) NoviPazar-Borac Smederevo-Jedinstvo(SP) Mladenovac-Obili} Topli~anin-K.Mitrovica

3:1 0:3 3:2 1:3

dom preokrenula za vo|stvo od 1:0 i 27:25. Ve} u uvodnoj fazi druge deonice doma}e su stekle prednost od pet poena. Nakon polovine seta uve}avale je i duplirale vo|stvo. U zavr{nici susreta bilo je mawe dileme da devojke iz Petrovaradina mogu do po~asnog seta. Istina, u zavr{nici malo su pripretile, ali daqe nisu mogle.


SPORT

dnevnik VOJVODINASRBIJAGASDO^EKUJEMEGAVIZURU

Novosa|ani `elerevan{

qi ko{arka{ u ligi. Ne tra`im nikakav alibi, ali do{li smousituacijudanemamoigra~enaspoqnimpozicijama.Zbog toga su pojedinci imali neplanirano ve}u minuta`u. Racimo, Iveqajeimaopodu`upuzu,\umi}moradaigranapozicijikoj nijewegova.U^a~kusmopopustiliu~etvrtojdeoniciupravo

Nikola Pekovi} (Minesota)

Sjajni Pekovi}

Vladimir Iveqa, prvotimac Vojvodine

Borcemu^a~ku,{toihjeverovatno malo i uzdrmalo. O~igledno je da je u~enike Sini{e Mati}astigaoumor,klupanije ba{ duga~ka, a pored odlaska Osmokrovi}aineigrawa^omagi}a, ima povre|enih i bolsenih igra~a. Zbog svega Novosa|ani u ve~era{wi duel ulaze prili~noopreznoio~ekujupomo} navija~a, kojih je u plej – ofu Superlige bilo i vi{e od hiqadu,asadaihjemaksimalno trista. - Ovaj me~ je veoma bitan za nas,adolazinamuveomanezgodno vreme, jer FIBA jo{ nije skinula suspenziju @arku ^omagi}u, a Zoran Osmokrovi} je ve} napustio na{e redove. Povreda \umi}a i nesperemnost Iveqe,uznedostatakplejmejkera,uzrokovalisuidvaneplanirana poraza. Mega Vizura ima mladu i poletnu ekipu, koju predvode iskusni ^aki} i Boban Marjanovi}, po meni najbo-

zbog zamora spoqnih igra~a. Ipak, od kukawave nema vajde, moramopru`itiivi{eodtrenutnih mogu}nosti ako `elimo uspeh,a`elimoga.Dvabodaiz derbija bi nam u potpunosti otvorilavrataSuperlige,aposleiplsmanauplej–ofiigraweuABAligi–rekaojeSini{aMati}. Bo`o\umi}ve}dugovu~epovredu pete, me|utim, u svakoj utakmici, iako ne trenira punim intenzitetom, daje pun doprinosekipi. - O~ekuje nas veoma te`ak me~.OekipiMegaVizuresveje rekaotrenerMati}.Moramo,a za to smo spremni, dati sve od sebe da slavimo u  derbiju. Receptjepoznat,agresivnoi~vrstouodbraniilaganipoeniiz kontri.Nadamseda}emuuspeti –optimistaje\umi}. Utakmica se igra ve~eras u malojsaliSpensaod20~asova. M.Pavlovi}

17

DERBI KOLA U [UMADIJI:RADNI^KI (K)-VOJVODINA NS SEME (18.30)

NBALIGA

Derbi polusezone

Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa ve~eras do~ekuju Mega Vizuru. Mo`e se re}i da jetoderbipolusezone,jersnage }e odmeriti prvoplasirani i drugoplasirani tim na tabeli Prve lige Srbije. Novosa|ani su pretrpeli dva uzastopna poraza, s Tami{em u Pane~vu i

ponedeqak17.decembar2012.

Sa 21 ko{em i devet skokova biv{icentarbeogradskogPartizana Nikola Pekovi} bio je najzaslu`niji za pobedu Minesote protiv Dalasa koji je pao tekuprodu`etku(114:106).Pored Pekovi}a, odli~nu partiju upobedni~komtimupru`ilisu jo{triEvropqanina:ruskireprezentativci Aleksej [ved i Andrej Kirilenko i [panac RikiRubio.Sa18poena[vedje bio drugi strelac Minesote, pri~emujeimaoi{estasistencija,dokjeKirilenkouz14ko{eva imao i deset uhva}enih lopti. Najzad, posle vi{emese~ne operacije kolena, na terensevratioiRubiokojijeza samo 18 minuta ostvario devet asistencija. Rezultati: Atlanta - Golden Stejt93:115,Wujork-Klivlend 103:102, Majami - Va{ington 102:72,Detroit-Indijana77:88, [arlot-Orlando98:107,^ikago - Bruklin 83:82, Minesota Dalas 114:106 (produ`etak), Milvoki-L.A.Klipers85:111, San Antonio - Boston 103:88 i Juta-Memfis86:99.

Posle odli~nog revawe nas je izmorilo, bilo je zultata na evropskoj povreda i bolesti, ali se polasceni i plasmana u ko okupqamo i, nadam se, dolaosminu finala ^elenx zimo na svoje.Siguran sam da su Kupa, mlada ekipa odbojka{a {anse podjednake, da }e nijanse Vojvodine NS seme okre}e se odlu~iti,ali znam da }emo biti doma}oj sceni. izuzetno motivisani. Mo`da U Superligi zavr{en je prvi Kragujev~ani imaju malu preddeo takmi~ewa u kojem su Novo- nost zato {o su doma}ini, {to sa|ani ostvarili ~etiri pobede ne mora ni{ta da zna~i. Morai pet poraza, s tim da je u svakom porazu uzet po bod, {to je popravilo plasman na tabeli. Jasno je da su crvenobeli platili danak neiskustvu, ali su snagu pokazali u momentima kada su bili sputani bolestima i povredama, napravilisu seriju od ~etiri pobede (dve na doma}oj i dve na me|unarodnoj sceni). U takvom naletu i kompletniji nego ranije, puleni trenera Nikole Salati}a odlaze u Kragujevac,gde }e danasu duelu sa Radni~kim otvoriti drugi deo doma}e Korektor Vojvodine Dra`en Luburi} lige i poku{ati da uzmu bodove i revan{iraju se mo da nametnemo svoju igru, da rivalu za tesan poraz u Novom u|emo maksimalno u me~i da drSadu. `imo koncentraciju od prvog do - Radni~ki je izuetno kvali- posledweg poena – rekao je kotetna i iskusna ekipa.Izgubili rektor Novosa|ana Dra`en Lusmo u prvom liga{kom duelu, buri}. ali mislim da su tada KragujevTrener Salati} prvo je imao ~ani imali malo vi{e sre}e u muku da sastavi tim,zbog povrepresudnim momentima i, narav- da i bolesti,zatimi da adekvatno,maksimalno koristili svoje no pripremi ekipu zbog probleiskustvo.Imali smo dosta pro- ma oko termina za trening.Jedblema u posledwe vreme. Puto- no je koliko toliko re{eno,dok

INTERVJU

termini za trening jo{uvek zadaju glavoboqu novosadskom strategu. -Iakoimamoproblemautrena`nomprocesu,idemo uKragujevacda odigramo dobru utakmicu. Mawe-vi{e smo se kompletirali,pa }emo,verujem,u predstoje}em periodu podi}i formu. O~ekuje nas te`ak i zanimqiv

Foto:F.Baki}

me~,jer se sastaju jedine dve mu{ke ekipe koje su ostale u Evropi.^iwenica je da su oba tima umorna,ali izgovora nema,ni za wih,ni za nas.Radni~ki je iskusniji od nas, mislim da wihov trenutni polo`aj na tabeli ne odgovara wihovom kvalitetu. Moramo u}i u me~ jako motivisano i u~initi sve za pobedu – istakao je Salati}. M.R.

DU[ANVASI],VATERPOLISTAVOJVODINE

Vremejemojsaveznik jutuvrstuodgovornosti.InaProt ek la god in a stupi u klubu i u reprezentabil a je uspe{ na za tivnimselekcijamaimajusvoje mlad og prv ot imc a dobre strane. Veoma mi je draVat erp ol o klub a go{tosamosvojiosrebrnumeVojvodinaijuniorskogrepredaqunajuniorskomEP,potruzent at ivc a Du{ an a Vas i} a. di}u se da radom i zalagawem Ovaj devetnaestogodi{wak je pro{ao Vo{ini {kolu i od 2009. igra za prvi tim, a pred ovu sez on u je potp is ao i prv i prof es io n aln i ugov or. Zav r{ io je Gimnaziju„JovanJovanovi} Zmaj” a sada je student TIMS fakultet a. Tri god in e sa Vojvodinomigraunajel itn ij em klups kom takmi~ewu, a ovog letaokitiosesrebrnom med aq om na jun io rskomevropskomprvenstvuuFrancuskoj. l [ta za mladog igra~a zna~i nastup u najja~em klupskom evropskom takmi~ewu? - Izu z etn o mnog o zna~ i, pod i` e mu se samopouzdaweisamoinicijativa za jo{ `e{}i rad. Nastupima u jakim utakmicama, sa jak im riv al im a mlad igra~ dobija voqu za radom i napretkom. E, naigra~ujeda{toboqe isk or is ti {ans u koju mu uka`u klub i trener-ka`eVasi}. Du{an Vasi} l Koliko ti zna~i u~e{}e u juniorskoj reprzaslu`impoziviuAselekcizentaciji i nada{ li se po- ju. Za mene je sada primarni zivu u A tim? ciq da zaslu`im poziv u uni- Na juniorskim takmi~ewiverzitetsku reprezentaciju, masvismopribli`noistihgopo{tonasslede}egletao~ekudina i onda ima{ prostora i jeUniverzijadauKazawu.Vreprilika da re{i{ utakmicu, mejemojsaveznik,nemarazlodabude{jedanodglavnihigragadaneverujemda}uzaigrati ~a.Uklubumladiigra~inemaiunajja~emnacionalnomtimu.

vo di u po lu fi na le Ku pa Srbije? - Da nismo imali kiks protiv@AK-ave}bismobilina tom~etvrtommestu.Trudi}emosedaispravimogre{kekojepravimoiuduelusaPartizanom,anaro~itoprotiv Dun av a, gde smo fav or it i. Ukol ik o isp o{ tuj em o zaht ev e trenera Dejan Stanojevi} na}i }emo se u polufinaluKupa,{to namjeiciq. l Mo`e li mladi tim Vo{e da iznena di nekoga od velike trojke u prvenstvu? - Naravno, jer da ne verujemo u sebe ne bismo se ni bavili ovim sportom.Potrudi}emo se da iznenadimo Radni~ki, Crvenu zvezdu ili Partizan, sve jedno. Malo nam je falilo da iznenadimo Radni~ki, ali mislim da je to bil o zat o {to oninisubiliuigrani. No, to ne zna~i da mi nemamo kvalitet da se nosimo sa ja~im timovimaodnas. l Po te kao si iz po zna te va ter po lo {ko le Voj vo di ne. [ta mi sli{ o toj {koli? -Una{emklubuznaFoto:F.Baki} jukakotrebadaseradisamla|imselekcijama,vi{ejekvalitetnihtrepreddoma}ompublikom.Iako smo najm la| a ekip a u Lig i nera,takodaigra~inapreduju krozselekcijedoprvogtima, {ampiona,imamovelikupri{to je san svakog klinca. Do liku da zabele`imo istorijprenekugodinuijasamsawao skiuspehiprviputseplasidazaigramuprvomtimuievo ramo u drugu rundu takmi~esanmiseostvario-istakaoje wa. l Mo`ete li do ~etvrtog Du{anVasi}. mesta na tabeli, koje vas G.Malenovi} l U sre du vas o~e ku je duel L[ sa Marseqom u Novom Sadu. Da li mo`ete da se revan{irate Francuzima? - Potrudi}emo se da se poka` em o u najb oq em svet lu


18

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

KAMPUS UNS-a JE GRAD U GRADU, A SNEG SU OVDE RAZGRTALE SAMO NOGE PE[AKA

Istudentibi~istili dajebiloakcije

Foto: R. Hayi}

NOVOGODI[WA AKCIJA FONDACIJE „OSMEH NA DAR”

Igra~ke,slatki{i, ode}azaugro`ene mali{ane ^lanovi prve humanitarne studentske fondacije “Osmeh na dan” ovih dana na fakultetima Novosadskog univerziteta prikupqaju slatki{e, grickalice,igra~ke,{kolski pribor i ode}u za socijalno ugro`ene mali{ane. I dok je na Pravnom fakultetu, kao i Vis ok oj vasp it a~k oj {kol i, akcija zavr{ena, na PMF-u, FTN-u, Ekon oms kom i Medicinskom fakultetu volonteri}edopetka,21.decembra, prikupqati pomo} na svojim {tandovima od 11 do 16 ~asova. – To je sedma humanitarna akcija koju fondacija „Osmeh nadar„organizuje–ka`e~lanica medija-tima Zorica Pu{kar.–Od2009.godinepostojimo, ali akcija se sprovodi kaonastavakonezapo~etejo{ 2006.godine,kadasuseprikupqali paketi}i samo za decu Kosova i Metohije. Kao fond smo registrovani 2009, a nedavno i kao fondacija. Novogodi{waakcijajepostalave} tradicijaipro{irilismose na ostale gradove u Srbiji. Novi Sad konkretno skupqa najvi{e za Vojvodinu, a ove god in e pak et i} e nos im o u Svrati{te u Novom Sadu, zatim u Sombor, Suboticu, Obrovac,Tovari{evo,Irig,Bajmok, i izvestan broj paketi}a ide na KiM. Za neke mali{ane to je jedina mogu}nost da dobijupaketi}idaihobradujemo za predstoje}e praznike. Tako|e,nekojdeciizsocijalno ugro`enih porodica to je jedinina~indado|udoode}e i osnovnih stvari koje su im potrebne. Organizacija je podeqena u timove da bismo mo-

gli boq e funkc io n is at i. Imamo organizacioni, medija-timitimzasponzore,mada u su{ tin i pom a` em o jedn i drugimaisviradesve. Powenimre~ima,napo~etkuakcijeodzivjebioslabiji, dokjeovihdanavi{estudenatare{ilodapomogne. –Ipak,o~ekujemodaseodazove{tove}ibrojqudi.Studenti su u principu voqni da pomognu, bitno je samo obavestiti ih da znaju {ta, kada i gdesede{ava.Najvi{edonose slatki{eiigra~ke,ana|ese iode}e.Retkidonesuiobu}u, ali insistiramo na ode}i – ka`eZorica. Na {tandu na FTN-u ka`u danajvi{epristi`uigra~ke. – Primetno je da je odziv ovegodineslabiji,lanejebilo mnogo vi{e qudi voqnih dapomognu–ka`evolonterka MinaBakovi}. „Osmehnadar“ve}{estgodina zaredom radi s bolesnom decom,socijalnougro`enomi onom s ivaliditetom. Studentisedru`eisdecomnaonkolo{ko-hematolo{kom odeqewuDe~jebolniceiispuwavaju im `eqe u vidu mawih poklona. Pose}uju decu u Roditeqskoj ku}i, Sigurnoj ku}i, [kol i “Mil an Pet rov i}”, “JovanPopovi}”idrugim. Svikoji`eledasepridru`ei pomognu u narednim akcijama, zasmejavajudecuipodelesvojupozitivnu energiju s wima i upoznaju nove qude mogu poslati svoje podatkena osmehnadarns@gmail.com. Vi{einformacijamo`esena}i na adresama www.osmehnadar.org i http://www.facebook.com/pages/Fondosmeh-na-dar/358513018664. A. Varga

Svetskobijenale studentskogplakata Izlo`ba Petog svetskog bijenala studentskog plakata bi}e sve~anootvorenasutrau12~asovauauliMastercentraNovosadskog sajma. Otvori}e je zamenik pokrajinskog sekretara za kulturuijavnoinformisaweMilorad\uri}. A. Va.

Protekle sedmice Kampus UNS-a bio je pravi zavejan grad jer tu svakodnevno cirkuli{u na hiqade studenata, profesori, saradnici, ostalizaposleni.Ikrajemradne nedeqe zatekli smo gomile neo~i{}enog snega i leda, a po uga`enim blatwavim stazama i stazicima videlo se gde su samo noge prokr~ile sne`ne nanose. Bilo je i ka{wew a na pred av aw a zbog ote`anog i usporenog kretawapoledenimnaslagama.Ko bitrebalodasepobrinedau zims kim uslov im a stud entskigradbudeo~i{}en,pitalismostudenteNovosadskog univerziteta.

Marina]ur~i}

Marina]ur~i},Poqoprivredifakultet,prvagodinafitomedicine: – Smeta mi {to nije o~i{}eno.Krivesuslu`bekojebitrebaloda~istesnegnaputevimai smatramdabimoraliboqedase organizujuivi{epotrude.Jabih uzelalopatuda~istim,ukoliko biseorganizovalanekaakcija.

Foto: R. Hayi}

VukTakovi}

Vuk Takovi}, Pravni fakultet,drugagodina: –Volimsneg.Iakosumimalo mokre noge, pre`ivqavam. Ne mogudaka`emkojekrivzaneo~i{}en kampus jer se ni ja sam nikadanebihdohvatiolopate. MiroslavPej~i},Prirodno matemati~ki fakultet, prva godinageografije:

MiroslavPej~i}

BiqanaOta{evi}

– Situacija je veoma lo{a, pokvasimo dobro noge svakog danapoku{avaju}idastignemo na vreme do fakulteta. Smatramdasukrivikomunalci.U slu~aju da se organizuje neka akcija,jabihseukqu~io. Biqana Ota{evi}, Filozofski fakultet, master studijepsihologije:

– Katastrofalno je! Ne ~iste dovoqno, lomimo se da do|emo do fakulteta i gu`va je. Malopre sam ~ekala deset minuta da pro|em, a ve} uveliko kasnim.Ukqu~ilabihseuakciju ~i{}ewa snega, ali ne znamkojenadle`andatoorganizuje. T. T. – S. I.

ZDRAVSTVENO POTPORNO UDRU@EWE NUDI POVOQNE ZIMSKE ARAN@MANE STUDENTIMA UNS-a

SkijawenaZlatiboru, JahoriniiliuFrancuskoj Zdravstveno potporno udru`ewe studenata tradicionalno dotira i ove zime odmor na ZlatiborustudentimanabuxetuNovosadskog univerziteta. Nedeqne smene po~iwu 11. januara i traju do kraja marta. Zaiteresovani se morajuprijaviti zaprvusmenudo 4.januara,azaostale,najkasnije, desetdanaprepo~etkasmene.Ova ponuda koja iznosi 5.600 dinara obuhvata sme{taj u odmarali{tu “Ratko Mitrovi}” na bazi sedam punih pansiona. Tako|e za qubiteqe zimskih sportova, na samo devet kilometara od centra Zlatiboranalaziseskicentar“Tornik”, na 1490 metara nadmorske visinesasedamkilometaradugom skistazominovomatrakcijomza mlade-tjubingom. Tako|e,ZPUod4.do13.januara vodi samofinansiraju}e studente i one na buxetu na desetodnevno skijawe u Francuskoj po cenido260evra.Ponudaobuhvata sedamno}ewau1/6,1/4i1/8apart-

manima s tri zvezdice, organizovani prevoz, {est dana ski pas i uslugepratiocagrupe.Prilikom prijave se pla}a depozit 50 evra.Ova cena va`i samo za ~lanove ZPU-a. To mogu biti samofinansiraju}i i studenti na bu-

xetuNovosadskoguniverziteta,a ~lanarina na godi{wem nivou je 1.000dinara. Studenti  ove zime imaju prilikudapoceniod84evraod8.do 17.februaraodunaskijawenaJahorini. Aran`man se sastoji od

osam no}ewa u 1/4 studiju, 1/5 apartmanima u centru na stazi ‘’Poqice’’, ukqu~uje organizovani prevoz i usluge pratioca grupe.Prilikomprijavesepla}a depozit 30 evra. Postoje i smene od 17. do 24. februara, od 24. februara do 3.marta i od 3. do 10. marta, a cene variraju u zavisnostiodtermina. Zainteresovani za ova zimovawa mogu da se prijave u sedi{tu ZPU-a u Novom Sadu, @elezni~ka9,od8do15~asova. - Postojala je i ponuda za Amsterdam ali smo je otkazali zbog nedovoqnog broja putnika. Konkurs za Zlatibor je otvoren, uglavnom, tokom cele godine. Za Jahorinu vlada veliko interesovawe, za Francusku mawe, ali od toganezavisidali}eseskijawa realizovati- ka`e predsednica Skup{tine Zdravstveno potpornogudru`ewastudenataNoviSad IvanaMaletin. A. Varga

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


de^Ji dnevnik

dnevnik

Mojadrugarica

M

ojadrugaricasezoveTijana.Onaima10godina.Ima sme|eo~iisme|ukosu.Visokaje140centimetara. Ima pravilan hod i uzak struk. Ona je veoma dobra drugarica.Uvekjesre}naivesela.Spremnajedase`rtvujezasvojedrugare.Uvekseludozabavqamokadaseigramo. Tako|e voli da slu{a stranu muziku. Zadovoqstvo je dru`itisesTijanomibitiwenadrugarica. JovanaTorovi},III/7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

ponedeqak17.decembar2012.

Izgubqena pesma Izgubilasam jednupjesmu, nijebilodavno, onasenazivala -Zaboravno. Tra`ilasam, pitalasam, anigdjeniglasa, alisamsigurna dajojimaspasa. Mojapjesma zaboravupastine}e, jerdokpi{em, nemave}esre}e. JovanaGoganovi} VII razred O[„JovanDu~i}” Bijeqina RepublikaSrpska

B

AleksandarHaxibabi},IV-4,O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

[tajezatebebogatstvo

ogatstvo...{tajetobogatstvo?Da lijetosrebroizlatokojesjajidok seneogrebe,kojenas~inisre}nim doksenepolomiiliizgubi... Mo`da...amo`dasutoqubaviprijateqstvo qudi koji su uvek pored nas... oniqudi~ijisesjajisvetlostnikadne}eugasiti,~ijesesrcenikadne}epolomitiikojisenikadne}eizgubiti.Dali jenovacne{to{to~ovekamo`etoliko usre}itiilijetosamoizgovorusamqe-

nihqudi,kakobiseose}aliboqe.Kaoi novac, prijateqstvo se veoma te{ko stekne,alivrlolakoizgubi,aba{toje bogatstvo koje moramo ~uvati i ceniti. Prijateqiiporodica,tosuosobenakojeuvekmo`emora~unatidanasusre}ei oraspolo`e. To je ne{to {to nam drago kameweisveostalematerijalnestvari nikad ne}e pru`iti. Kada pogledam u kristal,sve{tojavidimjeobi~noprovidnostaklo,nakojesuna{iprecista-

vili cenu i rekli da je bogatstvo. Ali, kadapogledamsvojuporodicuinajbli`e prijateqe,vidimqudekojisupuniqubavipremameniitojezamenepravobogatstvo. Nisavnovacnasvetunemo`eusre}itipraznosrce,usamqenudu{uni~oveka kojipati. LorenaTorma{i,VII-2 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Prole}e

MartonEme{e,I-6,O[„SowaMarinkovi}”,NoviSad

Sneganemanapoqima, oti{lajezima, procvetalojecve}e, stiglojeprole}e. Vrapcisesmeju nazelenojgrani, acvr~akmali zveckautravi. Du{anTokin,I-4 O[„Milo{Crwanski” NoviSad

S

Krupnesitnice A

ivasdvestestvarnolude,sva|atese zboggluposti”,re~emiAna,tove~eu hotelu, u hodniku ispred sobe. Zaustihdaseodbranim,dadamnekodostojno obja{wewe,aliseubrzopovla~im,jerznam dajeupravu. Toghladnogjutranaekskurziji,naizgled sasvim obi~nog, mnogo puta posle sam po`elela da vratim vreme i ispravim gre{kukojamejeko{talaprijateqstva.Veselosmoiza{leizhotelau`eqidaotkrivamo lepote Vrwa~ke Bawe, ni ne slute}i da }e dve „najboqe drugarice zauvek” to „zauvek„ izbrisati i ostaviti da le`i na zemqi,izme|usuvogopalogli{}aujesen. Dvedrugarice,bliskekaodveseste,izme|u sebe su podigle ledene zidove ponosa, zaboravqaju}i na sve {to su zajedno pro-

19

{le.Tedrugarice,dozvolilesudaihkrupnesitnicerazdvojeinedopusteimdarazgovarajudugoposletoga,dana~asovimane sede zajedno i da se u dru{tvu pona{aju kaodaovadruganepostoji.Vrwa~kuBawu smonapustilesede}iodvojeno,razmi{qaju}iotomekakosmodozvoliledanammaturska ekskurzija promeni `ivote i, umesto u lepom se}awu na drugarstvo, proleteliusva|i. Gledamjekakosenaodmorusmejesasvojim novim drugaricama „najboqim drugaricamazauvek”i~udimsekakojojjetakodobro bez mene, kada znam da je meni bez we nezamislivote{ko. AnastazijaSpasojevi},VIII-3 O[„DrAr~ibaldRajs” Beograd

DraganaDoroslova~ki,IV-1,O[„JovanJovanovi}Zmaj”,Srbobran

DejanaKopas,IV-2,O[„Milo{Crwanski”,Hrtkovci

J

Rana jesen

tiglajejesen`uta.Pro{li su topli sun~ani dani. Wih su zamenili hladni,ki{nidani. Jesen nam je donela so~ne, {arene i rumene plodove. Sunce se stidqivo krije iza sivih oblaka. Drve}e je obuklonovozlatnoodelo.Odli{}a, koje je opalo, napravqeni su {areni tepisi. Qudi u`urbano kora~aju ulicama. Svi smo spremili pro{logodi{weki{obrane. Hladni dani i ki{a su nam ograni~ili igru u prirodi, ali mi je jesen ipak lepa, jer nam ona pru`a svoja bogatstva. LukaMale{evi},II-5 O[„Du{anRadovi}” NoviSad

Tolerancija

o{odprvihgodina,kadaroditeqipo~nu da u~e decu pisawu i ~itawu, trebalo bi impri~ati{tajetotolerancija.Tojetakova`nare~,alimalibrojqudiznawenopravo zna~ewe. Da na ovom svetu postoji makar malotolerancije,nebibiloratova,sru{enih ku}a, deca bi `ivela sre}no sa svojim roditeqima. Svet bi izgledao mnogo boqe, kada bismo svi bili malo vi{e tolerantni. Ne mora se sve re{avati nasiqem.Nekolikolepihre~iisve}e biti mnogo lak{e. Ja ne mogu da shvatim, za{to je qudima te{ko dabudumalotolerantni.Nateleviziji se ne mo`e vi{e videti de~jaemisija,ve}samovesti,vestiipolitika,kaoiuplakanalicadecekojasuostalabezroditeqa ili svojih domova. Za{to ih qudi ne puste da budu sre}ni? Svakodete,bilokojenacionalnosti,tra`imnogoqubaviipa`we, dabudezdravoida`ivisre}no s porodicom u toplom domu. Zar jetolikote{kopustitiihda`ive slobodno? Kako mogu nau~iti {tajetotolerancija,kadasusvudaokowihsamomr`wairatovi? Kako mogu postati dobri qudi, kada`iveutakvimuslovima?Ja neznam,{tasetode{avasqudimanaovomsvetu?Za{tonemogu `ivetisre}no?Kakojemogu}eda postoje tako zle osobe koje samo mislekako}enapakostitiiu~initizlonekome.Svudaokonasje rat! Qudi vi{e ne po{tuju jedni

druge!Mislesamonasebe,nasvojepoliti~ke interese,a{tajesnamabudu}imgeneracijama?!Dalinekomislinanas? Ka`udaseodsudbinenemo`epobe}i,ali jamislimdasvakosamgradisvojusudbinu.Da bismo bili uspe{ni u `ivotu, moramo zavr{itivisoke{kole,anatouti~ena{edetiwstvo.Detiwstvoprovedenousre}nojporodici je izuzetno zna~ajno za razvoj osobe i wenog mentaliteta.Jasamjo{uvekvrlomladaimoja re~ ne zna~i ni{ta, ali qudi, molim vas, probudite se! Prestanite da vodite ratove, da {irite mr`wu. Zbog va{ih gre{aka stradaju nevini qudi. Mislite malo na decu, mislitenamladequde.Miu~imoodvas,budite na{primer,kakav`ivotdavodimo.Alikako? Kakodasledimova{primer,kadavine~initeni{tadobrozanas?!Akonasroditeqine nau~ekakodavolimo,kakodapo{tujemojedni druge,dabudemotolerantniondatonijena{a gre{ka.Sve{tomi`elimojeda`ivimoumiru,putujemosvudaposvetuiimamoprijateqe razli~itih nacionalnosti. Nikada ne smemo zaboraviti da je najva`nija stvar na svetu qubav! Ako vi uni{tavate va{e `ivote, molimo vas,nemojteuni{titiina{e.Buditemalotolerantnijiisve}eizgledatimnogoboqe.Sve lo{e stvari se mogu zaboraviti. Poka`ite nammakarmalotolerancijeimi}emozaboravitisvelo{e{tostenamu~inili. Poku{ajmoda`ivimoboqe,zdravijeidu`e usvetukojijepuntolerancije.@ivotpuntolerancijeje`ivotkakavja`elimzameneiza mojedrugoveidrugarice. AleksandraMilosavqevi},VIII-1 O[„JovanKursula” Varvarin


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

НАГРА ДА УФУС-a

РЕДИТЕЉ ПИТЕР ЏЕКСОН:

Лауреати Мајдак и Симјановић

Морали смо да продужимо причу о Хобиту

Удружење филмских уметника Србије(УФУС)доделилојеНаграду за целокупно стваралаштво и доприноссрпскојкинематографији доајенима српског филма Николи МајдакуиЗорануСимјановићу. Награду за филмско стваралаштвоу2012.годиниравноправно деле Милан Спасић, за сниматељскираднафилму„Кадсване дан”иПетарМарковићзамонтажу остварења „Парада”, саопштиоједанасУФУС.

Редитељу Жарку Драгојевићу УФУСједоделиоДипломузаизузетан допринос развоју српске филмолошкемислиикњигуесеја„Стареиновепокретнеслике”.Комисија за награде у саставу: Мирослав Лекић, Милан Кнежевић, Димче Стојановски, Раде Владић и БожидарЗечевић(председник),донелаје једногласнуодлуку.Награђенимаће признањабитиурученанасвечаностиуДвораниДомасиндиката,18. децембрау13часова. (Танјуг)

„Бели лавови” позвани у Индију Филм „Бели лавови„ редитеља, сценаристе, глумца и продуцента Лазара Ристовског позван је у такмичарски програм Pune -International Film Festivala у Индији, саопштила је београдска продуцентска кућа „Зилион„. То ће бити 12.међународни фестивал на коме ће учествовати овај филм, истиче се у саопштењу и подсећа да су на фестивалу у Драчу

(Албанија) „Бели лавови„ добили награду међународног удружења критичара Фипресци. Премијера „Белих лавова„у Београду била је у пролеће прошле године. „Зилион„ сада припрема нови филм сценаристе и редитеља Милоша Радовића, који је пријављен на конкурс Филмског центра Србије, под радним насловом „Тајна о машиновођама„.

ПитерЏексонсматрадајебиоу правуштојеТолкиновог„Хобита”, који је релативно кратак роман, преточиоутриепскафилма,продуживши тако причу о Билбу Багинсуињеговимпријатељима. Новозеландски редитељ се недавнонашаонаметикритиказбог своје трилогије, чији су први део, „Хобит: неочекивано путовање”, амерички новинари имали прилику да виде у у Њујорку где ће филм ускоро имати и своју америчкупремијеру. Џексон је објаснио да филмска адаптација Толкиновог романа за децу захтева спорији приступ. Првобитнипланбиоједасеснимедва филма,алисусвиврлобрзосхватилидаћеитрећибитипотребан. „У Толкиновом роману, сваки већидогађајописанјенадвеили тристране,акадакренетедаобрађујетесцене,добијетежељудадодатно развијете ликове. Тако је филм ‘’нарастао’’”, објаснио је Џексон новинарима у Њујорку. Сценариста и копродуцент Фили-

ПитерЏексон

паБојенснавелаједајенаспоријитемпорадњефилмаутицаладинамикарадасаглумцима. „Великеглумцеможетедапридобијетесамоуколикоимпружите добар материјал. Ако је оно што имнудитеслабо,онивамнећедоћи. Ми смо желели да напишемо сценариозавеликеглумце”,дода-

ла је она. Британски глумац Ијан Мекелен, који глуми чаробњака Гандалфа, одбацио је оптужбе да аутори триологије покушавају да извукуштојевећипрофитодТолкиновихобожавалаца. „Свако ко мисли да би Питер Џексон због профита занемарио уметност,једноставноганепозна-

је,нитипознајењеговначинрада”, рекао је глумац новинарима, преносиАФП. Џексонова чаролија, реализована уз помоћ 3Д технологије и 48 фрејмова у секунди, уместо стандардних 24, изазвала је дивљење новинара, али се дужина појединихсценанијесвимадопала. Иакосесвислажудафилмсадржи спектакуларне тренутке, део медијамузамерапретераноразвучену, повремену чак досадну радњукаоипренатрпаностдетаљима. Наконбројнихсценаукојимаразначуднабићанападајуједнедруге мачевима,кишомстрелаикаменицаиукојимателалетеу3Днапублику, ретки кадрови са неколицином протагониста доживљавају се као благотворни предах. Када је у једном тренутку, после масовне сцене борбе мачевима уследила сценаукојојјеГолум,јунаккогглумиЕндиСаркис,самуглувојпећини,усалимеђуприсутнимнапројекцији разлегао се громогласан аплаузодобравања. (Танјуг)

ШЕСТИ „КУСТЕНДОРФ” ОД 16. ДО 22. ЈАНУАРА

У конкуренцији за награде 28 филмова Шести међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф„, посвећен будућим филмским ствараоцима и великанима савременог ауторског филма,одржаћесеод 16. до 22.јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори,а „Ретроспектива великана„ биће посвећена једном од најзначајнијих филмских аутора данашњице Џанг Јимоу. За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 28 филмова младих аутора из 18држава:Велике Британије,Данске,Израела,Кореје,Кубе, Мексика,Немачке,Перуа,Пољске, Португала, Сингапура, Србије, САД, Филипина, Француске, Холандије,Црне Горе и Швајцарске. Међународни жири чине израелска списатељица и глумица Алона Кимхи (председница), амерички филмски продуцент,директор продукције и асистент режије Мајкл Хаусман и српски теоретичар медија и филмски и ТВ режисер проф. др Олег Јекнић.

Награду за најбољу камеру „Вилко Филач„доделиће жири у саставу: добитник награде Оскар, пољски директор фотографије и режисер Јануш Камински, познати чешки камерман Мартин Шец и прослављени српски мотажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц. Као и претходних година, селектор такмичарског програма је Дуња Кустурица. У оквиру „Ретроспективе великана„ Јимоу ће након пројекција својих филмова одржати неколико радионица.Биће приказани филмови „Ни један мање„ (1999) који је освојио Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији и „Подигни црвену светиљку„(1991)

Савремене тенденције Програм„Савременетеденције”иовегодинепредставићенеке однајбољихфилмовапрошлогодишњепродукцијеињиховеауторе,којићенаконпројекцијаодржатирадионице. Уседамфестивалскихданабићеприказанаостварењакаошто су:„Цветовирата”Јимоуа,филмБенаЗејтлина„Зверијужнихдивљина”којијеовегодинеосвојионаграду„Camerad’Or”занајбољидебитантскифилмнафилмскомфестивалууКануиВеликунаградужиријанафилмскомфестивалуСанденс. Нарепертоарусуи„Ија,такође”АлексејаБалабанова,италијанскифилм„Ријалити”МатеаГаронеа,награђенГранпријемна овогодишњемКанскомфилмскомфестивалуи„Араф-негдеизмеђу” турске режисерке Јешим Устаоглу. Филм „7 дана у Хавани” представићепалестинскирежисерЕлијаСулејман,једанодседморицередитељаокупљенихокоовогпројекта.

који је на истом фестивалу 1991.године освојио Сребрног лава и био номинован за награду Оскар за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. „Евергрин„ селекција подсетиће госте и посетиоце „Кустендорфа„ на нека од најважнијих филмских остварења прошлих времена, као што је остварење Петера Готара из 1982. „Време је стало„, а Готар ће као специјални гост фестивала након пројекције филма одржати предавање. У оквиру овог програма имаћемо прилику да видимо филмове једног од најзначајнијих пољских аутора Кшиштофа Кјешловског „Киноаматер„(1979)и „Кратки филм о убијању„ (1988), као и вишеструко награђивано остварење „Ронилачко одело и лептир„ у режији Џулијана Шнабела на којем је као сниматељ радио гост фестивала и члан жирија Јануш Камин-

ски. Селекција „Нови аутори„ доноси откриће филмских критичара овогодишњег Венецијанског филмског фестивала „Она не жели да спава сама„ младе мексичке режисерке Наталије Бериштајн, затим филм „Нефудбал„ младог руског уметника Константина Смирнова и „Једноставно је„Соње Карпунине, која је 2011.победила у „Такмичарском програму„„Кустендорфа„. Сваке вечери,након пројекција и радионица, концерти бројних музичких група употпуниће познату атмосферу ноћног живота „Кустендорфа„,а организатори су најавили наступ група: „Debu sur le zank„ (Француска), Дејан Петровић Биг Бенд (Србија),трио „Балканске жице„(Србија),„Радио застава„(Италија)и „Че Судака„(Шпанија). У сарадњи са Филмским музејем из Лођа, у галерији „Мацола„ биће представљена изложба посвећена сећању на једног од најпознатијих пољских режисера Кијшловског (1941-1996), под називом „Кшиштоф Кијшловски, знаци и сећања„. Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф„, који организује „Раста Интернатионал„под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, угостиће прослављене ауторе и глумце, младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма.Оснивач фестивала редитељ Емир Кустурица је недавно најавио долазак Монике Белучи у Дрвенград,али за сада није сигурно да ли ће славна глумица заиста и бити гост шестог издања „Кустендорфа”.

Кристен Стјуарт у секси комедији „Фокус” Звезда вампирског серијала Love”. Према писању медија, „Сумрак”Кристен Стјуарт потвр- Стјуартова (22)ће снимити страдила је да ће са колегом Беном ствене љубавне сцене са АфлеАфлеком играти у секси комедији ком (40),а глумац је раније гово„Фокус”. „Могу да потврдим те гласине”, рекла је Стјуартова за „Хафингтон пост” мислећи на спекулације које су се појавиле на интернету. „То је комедија и узбуђена сам што ћу играти у њој.Снимање почиње у априлу.” Филм ће режирати и радити сценарио Глен Фикара и Џон Реква, који су претходно радили филм „Crazu, Сtupid, КристенСтјуарт

рио да се нада да ће она прихватити улогу јер је сјајна.Стјуартова је рекла да тренутно нема ниједан други заказан пројекат, али да би волела да, пошто је април далеко, до тада уради неки минипројекат. Недавно је завршила турнеју на којој је промовисала „Праскозорје 2”, пети и последњи филм из серијала „Сумрак”, који је од ње направио светске познату глумицу. Игра и у филмској адаптацији истоименог романа Џека Керуака „На путу”(Onthe Road).

Изфилма„PromisedLand”

63. БЕРЛИНАЛE

Од Ван Санта до Зајдла Берлинскифилмскифестивалје открио прелиминарну листу филмовакојићебитиприказаниуфебруаруинањојсуиноваостварења америчког редитеља Гаса Ван Санта, јужнокорејског Хонг СангСуаиАустријанцаУлрихаЗajдла. КакопреносиАФП,ВанСанће на63.Берлиналукојећесеодржати од7.до17.фебруара,представити „Promised Land„ (Обећана земља), еколошку драму са Метом ДејмономиФренсисМекдормандуглавнимулогама. ОрганизаторикажуидаћеХонг Санг-Су, миљеник критике, имати светскупремијерусвогфилма„Nobody’s Daugter Haewon„ (Ничија ћерка Хевон) на Берлиналу. Филм јенаставакостварења„Удругојземљи” у коме је играла француска глумицаИзабелИпер. Зајдл,једаноднајконтроверзнијихфилмскихстваралацауЕвропи, познат по својим отвореним и искренимфилмовимаосексуиексплоатацији, наћиће се у програму фестиваласа„Paradise:Hope„(Рај: Нада), финалним делом трилогије, одевојцикојасезаљубљујеу40годинастаријегмушкарца.

Амерички аниматори Кирк Де МикоиКрисСендерспредставиће свој 3Д филм „The Croods„ где су ликовимагласовепозајмилиНиколас Кејџ, Ема Стоун и Рајан Рејнолдс.Филмћебитиприказанван конкуренције.Нафестивалућебити приказани и филмови Румуна КалинаПетераНецера„Child‘sPose„(Дечјапоза)ичилеанско-шпанскапродукција„Глориа”. Упратећемпрограмуфестивала биће приказан документарац „Redemption Impossble„ (Искупљење немогуће)КристијанаРостаиКлауса Стригела о рехабилитационом пројекту у Аустрији за шимпанзе које су коришћене у фармацеутскимтестирањима. Кинески редитељ Вон Кар Вај предводићежирикојиће16.фебруара доделити Златног и Сребрног медведа победницима. Француски редитељ и продуцент Клод Ланцман добиће награду за животно дело.ПрошлегодинебраћаТавијанидобилисуЗлатноглавазафилм „Цезарморадаумре”,докудрамуо затвореницимакојиузатворуприпремају представу према Шекспировојдрами. (Танјуг)

Бојл неће режирати следећег Бонда

ДениБојл

БританскиредитељДениБојлодбациојешпекулациједабимогаодарежираследећифилмоЏејмсу Бонду,преносиБи-Би-Си. После појављивања Данијела Крејга на Бојловој церемонији отварања Олимпијских игара, острвски медијипочелисудаспекулишуоевентуалнојсарадњињихдвојице.Бојлје,међутим,надиректнопитањедалићережиратифилмотајномагенту007рекао: „Не.Нисамдобарсаогромнимколичинамановца”. Бојлјерекаодајеодфилмовасавеликимбуџетом одустаопослеснимања„Плаже”саЛеонардомДикаприом. „Једноставномитајвеликибуџетнијеодговарао. Некиљудитомогуиволедагледајутаквефилмове, алименивишеодговарамањеновцаитрканадуже стазе”,рекаојередитељфилмова„Милионеризблата”и„Трејнспотинг”.


kultura

dnevnik „КЛАСИКФЕСТ”ДАНАСИСУТРАУПАНЧЕВУ

Фестивалкласичне камернемузике Други међународни фестивал класичне камерне музике „Класик фест„ биће одржан данас и сутра у Центру за културу Панчево, а уметнички директор манифестације кларинетиста Огњен Поповић најављује два „веома ефектна концерта„ уз учешће пажљиво одабраних уметника који су „мајстори својих инструмената„. „Класик фест ће отворити Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније. Поповић, оснивач Балканске камерне академије и први соло кларинетиста Београдске филхармоније, у интервјуу Танјугу рекао је да ће фестивал ове године угостити позната имена европске класичне музике и издвојио хорнисту Боштјана Липовшека из Словеније и соло обоисту Штутгартског националног театра Ивана Данка. „Трудио сам се да програм на фестивалу буде веома разноврстан и да приредимо два веома ефектна концерта, да уметници поново буду пажљиво бирани и то су стварно мајстори својих инструмената, позната имена у европском домену када је класична музика у питању„, истакао

је Поповић, додавши да ће, осим гостију из иностранства, на „Класик фесту„ наступити и признати домаћи уметници, чланови Балканске камерне академије. Програм фестивала обухватиће два концерта - „Barock‘n‘Roll” данас и „Време је за Штрауса„

сутра. Према Поповићевим речима први концерт чиниће барокна музика, дела Томаза Албинонија, Георга Филипа Телемана, Јохана Себастијана Баха, али ће приступ бити другачији. „Оно што је барок био у 17. и првој половини 18. века, обележивши читав један битан историјски период, то се десило са рокенролом у другој пловини 20.

века„, објаснио је Поповић назив концерта. Он је додао да детаље везане за сам концерт не би да открива, али да они који га познају, знају да је пун изненађења и спреман на све. На другом концерту, посвећеном највећем мајстору бечких валцера свих времена Јохану Штраусу, извешће његову оперету „Слепи миш„ у адаптацији за дувачки ансамбл. „Потрефило се да се фестивал одржава крајем године када смо сви у празничком расположењу, па ће и овај концерт бити мала најава чувеног бечког концерта који нас очекује у јануару„, додао је. Поповић је приметио да у Србији има много фестивала класичне музике, али да је посебност панчевачке манифестације што је искључиво заступљена камерна музика и музика писана за ансамбле од 10-12 чланова. „Овај фестивал је јединствен у региону. Врло битан сегмент у музици је камерна музика, која се много изводи у иностранству. Ја сам студирао у Немачкој и имао сам прилику да наступам са великиим именима баш на фестивалима као што је овај у Панчеву. Отуд идеја да нешто тог типа преселимо код нас„, објаснио је он.

ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОЈ СИНАГОГИ КОНЦЕРТ „ДОДИР ЦРНЕ ГОРЕ”

Композиције Срђана Булатовића и Дарка Никчевића У оквиру Дана црногорске културе у Војводини, вечерас у 18 часова у Синагоги биће приређен концерт под називом “Додир Црне Горе”. Наступиће дуо гитара Срђан Булатовић - Дарко Никчевић, перкусиониста Драгољуб Ђуричић као гост концерта, а учествују и Неда Тадић (виолина), Ведрана Рашовић (виолина), Данијела Драшковић (виола), Еден Секуловић (виолончело) и Дарко Новак (бас гитара). На програму су ауторске композиције Срђана Булатовића и Дарка Никчевића. Улаз је слободан. Први дипломирани гитариста и магистар гитаре у Црној Гори Срђан Булатовић и Дарко Никчевић, фламенко гитариста и композитор, основали су дуо 1991. године. Репертоар дуа обухвата ауторске композиције чланова које се могу описати занимљивим спојем класичне, фламенко, филмске, етно и џез музике. До сада су остварили четири компак диска: Дуо„ (2001), „Носталгија„ (2005), “Додир Црне Горе” (2011)

и “Синергија” (2012) и објавили два издања уџбеника “Гитара за почетнике” (2006 и 2011). Срђан Булатовић (Подгорица, 1972) дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Срђана Тошића. Завршава потом специјалистичке студије гитаре на Академији уметности у Новом Саду, а затим магистрира и докторира на Факултету музичке уметности у Београду. Први је дипломирани гитариста и магистар гитаре у Црној Гори. Поред активног бављења концертном делатношћу, заједно са фламенко гитаристом Дарком Никчевићем оснива дуо гитара. Захваљујући раду у дуу, упознаје и музику других жанрова као што су фламенко, филмска, етно и џез музика, што све снажно утиче на креирање његовог уметничког пута. Срђан Булатовић се бави и педагошким радом. Оснивач је одсека гитаре у Средњој музичкој школи у Подгорици где ради као профессор. Такође предаје и на Музичкој академији на Цетињу.

Фламенко гитариста и композитор Дарко Никчевић (Никшић, 1971) завршио је Електротехнички факултет у Подгорици, а мастер диплому је стекао на Електротехничком факултету у Београду (одсек Аудио и видео технологије). Ради на Музичкој академији на Цетињу као руководилац електро-акустичке лабораторије и предавач на предмету Музичка технологија. Учесник је бројних концерата у Црној Гори, Србији, БиХ, Хрватској, Словенији, Грчкој, Холандији, Италији, Великој Британији и Шпанијии. Аутор је првог албума инструменталне музике у Црној Гори “Фламенцо” (1994). Покровитељи концерта су Црногорско национално вијеће у Републици Србији, Амбасада Црне Горе у Републици Србији. Концерт се реализује у сарадњи са Скупштином општином Врбас, Црногорским културно просвјетним друштвом „Никола I„, Врбас и Културним центром Врбас. Н. П-ј.

ponedeqak17.decembar2012.

21

ГЛУМАЧКОПРИЗНАЊЕЗАЖИВОТНОДЕЛО

„Добричинпрстен”Предрагу-МикијуМанојловићу Овогодишњу награду „Добричин прстен” за животно дело добио је истакнути глумац Предраг-Мики Манојловић, саопштило је Удружење драмских уметника Србије. Манојловић је 28. лауреат тог високог сталешког признања, а у конкуренцији је овога пута било укупно 15 истакнутих глумица и глумаца. Поред њега, кандидовани су и Радмила Андрић, Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милан Гутовић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Ђорђе Јелисић, Мирјана Карановић, Драган Николић, Марко Николић, Никола Симић, Љиљана Стјепановић, Рената Улмански и Ђурђија Цветић. Седмочлани жири донео је одлуку већином гласова, а радио је у саставу: глумци Ружица Сокић, Војислав Брајовић, Предраг Ејдус (претходни добитници „До-

бричиног прстена”) и Душанка Стојановић Глид, театролог Ксенија Шукуљевић Марковић, редитељ Славенко Салетовић и драмски писац Игор Бојовић. Подршку додели награде дали су Министарство културе и информисања Србије и Секретари-

јат за културу града Београда. Термин и место одржавања свечаности уручења златне копије прстена чувеног глумца Добрице Милутиновића (израда Златаре Мајданпек) Предрагу Микију Манојловићу биће саопштени накнадно.

АНТОЛОГИЈСКАИЗДАЊА

Поезијанамагистрали историје У фебруару наредне године навршиће се годишњица смрти Ивана Гађанског (1937-2012), песника, есејисте и књижевног преводиоца. Издавачка кућа „Та-

неси“ из Београда, у којој је Гађански био уредник, објавила је недавно избор из његове поезије „Балканском улицом“. Антоло-

гију је сачинио аутор, а у поднаслову пише да је то роман о недовршеној песми. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века изашла су два издања овог избора из сопственог певања Ивана Гађанског, који је песник уобличио као нову, аутономну збирку, са низом нових поетских циклуса. Две основне карактеристике његовог поетског израза су ерудиција и историјски контекст. Историја је магистрала на којој се одвија певање Ивана Гађанског, запазили су књижевни критичари. Своју родну Војводину аутор уметнички транспонује као ковитлац старих и модерних цивилизација, народа, политичких и верских светоназора, којима суди време. Песник се стално бави вечитим темама живота и литературе-недостатком љубави, међуљудске блискости, усамљености. Наравно, на сопствени уметнички на-

чин, језиком који је разуђен, дигресиван, препун експресија и метафора. Тако у поговору овом издању Богдан А. Поповић запажа песниково мајсторство „да дочара један динамични, кружни ток у коме је историја део времена, култура део историје, а поезија део културе, а непрестано кружење омогућава песнику иронијску дистанцу која га одваја од прошлости и даје јој густину релног постојања, а реално постојање садашњости удањава колико је потребно његовом суђењу. Поповић закључује да склоп чинилаца који је у књигама овог песника тако дејствен, чинилаца какви су јединствен песнички дар, модерни сензибилитет, мисао вична метафизичким колико и питањима актуелне свакодневице, ерудиција храњена свестраним познавањем класичне и модерне културе и књижевности открива једну изгледну могућност да савремена поезија, бавећи се овим безизгледним добом, успе да га преживи. Иван Гађански је оставио више књига поезије, есеја и превода са немачког, енглеског и грчког . Његова поезија је преведена на преко 20 језика. Награђиван је и у земљи и у иностранству, а за поезију је добио најугледнију- Змајеву награду Матице српске. Р. Лотина

ОБЈАВЉЕНАМОНОГРАФИЈАОВЕЛИКАНУНАШЕМОДЕРНЕ

ЖивотиделоКостеХакмана У издању „Службеног гласника“, недавно је објављена монографија „Коста Хакман - живот и дело“ Љиљане Пилетић Стојановић (Београд, 2012). Значајну помоћ око реализације и приређивања ове вредне и темељно урађене студије, има уметникова ћерка Милица Хакман. У међуратном периоду, о Хакмановим изложбеним активностима пишу Вељко Петровић, Милан Кашанин, Бошко Токин, Сретен Стојановић, Тодор Манојловић, Растко Петровић, Бранко Поповић, Пјер Крижанић. После Другог светског рата његово сликарство наставља да прати ликовна критика, а написе о поставкама дају Павле Васић, Ђорђе Поповић, Миодраг Б. Протић, Смаил Тихић. Краће биографије Косте Хакмана за Енциклопедију Југославије (1958), Малу енциклопедију (1959 и 1978) и Енциклопедију ликовних уметности (1962), пишу Катарина Амброзић и Миодраг Коларић. Потврђен као значајни стваралац наше модерне, Хакман је заступљен у низу референтних монографских прегледа, као што су – „Српско сликарство 20. века“ Миодрага Б. Протића и „Српско сликарство 1900-1950“

Лазара Трифуновића. У каталозима постхумно приређених изложби, текстове и студије о сликарству Косте Хакмана објављују - Момчило Стевановић, Алекса Челебоновић,

Љиљана Пилетић Стојановић, Јасна Јованов, Јасмина Јакшић. Значајан допринос проширењу сазнања о

Хакмановом животу налазимо у радовима Иване Продановић и Мухарема Шеховића. Хакман је 1919. уписао Академију ликовних уметности у Прагу, код професора Влаха Буковца. На Академији је првенствено негован цртеж, док је рад у класи за сликарство још увек почивао на искуствима класицизма. Незадовољан програмом, Хакман је одлучио да студије настави у Бечу. Мада је у бечким музејима нашао одговоре на многа питања, он је за кратко време разумео да ни у престоници Аустрије неће наћи своју уметност. Пошто је положио пријемни испит, Хакман се 1921. уписао на Академију лепих уметности у Кракову. Академија у којој је била однегована генерација наших уметника (Јован Бијелић и други), важила је за прогресивнију школу од оних у Прагу и Бечу. Пријатељски односи са колекционарем Павлом Бељанским, управо су започели када је Бељански на почетку дипломатске каријере био у Варшави а сликар на студијама у Кракову.

Године 1925. Хакман је дошао у Београд, који је био стециште уметника који су се школовали на европским академијама. Идеје које су заговарали авангардни покрети у Југославији, иако одјек струјања у европској уметности, биле су занемариване од установа које су биле задужене да брину о сфери културе. Средина није могла да их разуме и прихвати, а властима није одговарала њихова деструкција, бунт, подстицање промена у друштву. У послератно време новац, најчешће у поседу „ратних богаташа“, ретко је ишао у корак са укусом. Београдском чаршијом је владао Колесников, сликар пасторалних пејзажа. Ратни и поратни шпекуланти за уметност нису били заинтересовани ни као снобови („снобизам је потребан у уметности јер ствара мецене“ И. Секулић). Популарисање уметности базирало се на иницијативи групе ентузијаста која је основала Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. У таквим приликама, Хакман је одржао своју прву самосталну изложбу. После затварања изложбе он је отпутовао у Париз. Током четворогодишњег боравка само је једном дошао у Југославију, да би учествовао

на Шестој југословенској изложби у Новом Саду (1927). Педагошким радом је почео да се бави 1930, када је постављен за суплента у беогрдској Првој мушкој гимназији. По потреби службе предавао је у гимназији у Сремским Карловцима до 1935, када је постављен за „учитеља за орнаментално цртање и акварелско сликање“ на Одсеку за архитектуру београдског Техничког факултета. У октобру 1940. Хакман је постављен за ванредног професора на Академији ликовних уметности. Преузет 1945. из „старе школе“ у истом звању, он је 1950. унапређен у редовног професора. Хакман је преминуо у Опатији, 8. децембра 1961. Вест о смрти забележио је велики број југословенских листова, међу којима се издваја текст историчара уметности Динка Давидова објављен у нашем листу. Хакманов тематски репертоар је интимистички - ентеријер, мртва природа портрет, предео. У његовим делима препознавао се амбијент париске школе, исто као и аутентична атмосфера париских ведута, београдских предграђа, далматинских места. Већ од раних изложби, запажено је да је уметник својом хуманошћу и топлином умео да оплемени једноста-

ван призор свакодневице. Као педагог са великим искуством, знао је да препозна могућности својих студената и на одговарајући начин им помогне да нађу прави пут за своје уметничко исказивање. Хакман није био борац револуције у уметности, већ тих и ненаметљив истраживач ликовних вредности. Одсуство сваке ароганције или провокације у ставу, учинио га је не само познатим већ и прихваћеним и омиљеним уметником. Значајни инострани ствараоци за живота завреде и по неколико опсежних студија посвећених њиховом делу и раду. Код нас је ситуација другачија, па многи великани нису ни постхумно добили исцрпне студијске монографије (М. Мурат, Л. Коен, Б. Барух, М. Милуновић, И. Радовић, Ј. Перић). Монографија Љиљане Пилетић Стојановић представља значајан допринос новијим проучавањима Хакмановог дела. Осим опуса истакнутог уметника наше модерне ауторка је дала и својеврсни есеј о етици образоване грађанске класе. У свим наредним тумачењима Хакмановог дела ова студија ће представљати добро истраживачко полазиште и незаобилазну библиографску референцу. Синиша Ковачевић


22

svet

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

POSLEMASAKRAUOSNOVNOJ[KOLIUKONEKTIKATU

VA[INGTON

Obamaodredio naslednikaKlintonovoj VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama izabrao je senatora Xona Kerija za naslednika Hilari Klinton na funkciji dr`avnog sekretara, javile su TV mre`e Si-En-En i ABC. Si-En-En je citirao izvor iz redova Demokrata, dok je

Hilari Klinton

ABC spomenuo neimenovane izvore, prenosi agencija AFP. Bela ku}a za sada nije `elela da potvrdi ove navode, ali o~ekuje se da }e Keri biti glavni kandidat za tu ulogu. Keri, pora`en kao predsedni~ki kandi-

dat Demokratske stranke na izborima 2004, trenutno je na ~elu uticajnog komiteta za spoqne poslove Senata. Suzan Rajs, Obamina ambasadorka u UN, u ~etvrtak je odustala od kandidature za mesto dr`avne sekretarke, ~ime je Keri izbio u prvi plan za ovu funkciju. Rajsova je u pismu, upu}enom predsedniku Baraku Obami, ocenila da bi, ako bi ona bila nominovana za tu funkciju, to bio dug proces, povezan sa brojnim problemima i da bi to uticalo na unutra{we i me|unarodne prioritete SAD. Ona je zamolila Obamu da vi{e ne razmatra weno ime kao mogu}eg kandidata. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton ponovila je da ne namerava da se kandiduje za predsednika 2016. iako je, kao najpopularniji zvani~nik u Obaminoj administraciji, vi|ena kao vode}i kandidat na tu funkciju.

EGIPAT

Spornipredlog Ustavapro{ao? KAIRO: Egip}ani su tesnom ve}inom podr`ali sporni predlog Ustava, u prvom krugu referenduma, saop{tili su islamisti, koji su taj dokument sastavqali, ali i opozicija, pozivaju}i se na prve, nezvani~ne, rezultate. Zvani~ni rezultati se ne o~ekuje pre naredne runde referenduma, slede}e subote, a analiti ~ari procewuju da }e gra|ani na kraju prihvatiti Ustav jer u narednoj nedeqi glasaju okruzi nakloweniji islamistima, preneo je Rojters. Rezultati baziran na nezva ni~nim podacima, ako budu potvr|eni, pokazuju da }e egipatski predsednik Mohamed Morsi

imati malo razloga za slavqe, jer bi oni ukazali na duboku po deqenost u zemqi kojoj je neophodan konsenzus za uvo|ewe o{trih ekonomskih mera. Morsijeva Partija slobode i pravda objavila je na svom sajtu da je 56,5 odsto Egip}ana glasalo za ustav. Jedan opozicioni funkcioner izjavio je Rojtersu da je islamisti~ki ustav izgleda do bio podr{ku iza{lih na referendum, iako je u prvi mah opozicioni blok saop{tio da je ve lika ve}ina bira~a glasala protiv spornog predloga Ustava.Za sada se opoziciona koalicija Nacionalni front spasa nije oglasila saop{tewem.

RUSIJA

Pu{tenisvi privedeni MOSKVA: Policija je oslobodila sve gra|ane koji su bili pri ve deni na nedozvoqe nom mitingu u centru Moskve, na Trgu Lubjanka. Prema podacima moskovske Glavne uprave Ministarstva unutraswih poslova na mitingu je u~estvovalo pribli`no 700 osoba, a za protivzakonito pona{awe privedeno je bilo wih oko 40, podse}a RIA Novosti. Agenciji Inter-

faks re~eno je u pres slu`bi moskovskog MUP-a da je policija privodila samo one koji se nisu pot~inili legalnim zahtevima pripadnika MUP.Uprkos upozorewima policije da okupqawe nije odobreno, oko 500 qudi je do{lo na trg, od kojih su najmawe polovina novinari i blogeri, javila je ta agencija pozivaju}i se na neimenovani izvor.

Identifikovane `rtve W U T A U N / K O N E K TIKAT: Policija je saop{tila imena 26 osoba ubijenih u masakru u osnovnoj {koli „Sendi Huk” u Wutaunu u ameri~koj dr`avi Konektikat, me|u kojima je bilo 12 devoj~ica i osam de~aka uzrasta od {est i sedam godina. Kako je pre neo Rojters, jedna od ubijenih devoj~ica u masa kru je pre ~etiri dana proslavila sedmi ro|endan.Ubijeno je i {est odraslih `enskih osoba, koje su imale izme|u 27 i 56 godina, saop{tio je na~elnik medicinskih istra`ivawa u Konektikatu, Ej~ Vejn Karver. Karver, koji je nadzirao autopsije svih `rtava a mnoge od wih i sam izvr{io, rekao je da je to bilo „najgore {to je ikad video”. Prema wegovim re~ima, `rtve su upucane nekoliko puta iz poluautomatskog oru`ja a neki od |aka bili su ubijeni sa male razdaqine, preneo je AP. Prema izjavama svedoka, ubica nije rekao ni re~ dok je pucao u decu i kasnije izvr{io

samoubistvo. Vlasti su saop{tile da se napada~ ubio a Karver je najavio da }e biti ura|ena autopsija wegovog i le{a wegove majke, ubijene u blizini {kole. U masakru je `ivot izgubilo 28 qudi a na spisku `rtava nije objavqeno ime napada~a, kojeg je policija - za sada nezvani~no, identifikovala kao Adama Lancu, niti wegove majke. Policija je ranije rekla da je priku pila „neke vrlo dobre dokaze” o motivima ubice, {to }e pomo}i da se stekne kompletan uvid ka-

ko je i za{to izvr{io stravi~an zlo~in. Prema policijskim saznawima i majka ubice, Nensi Lanca, bila je strastveni kolekcionar oru`ja i imala je pi{toqe koje obi~no koristi policija (sig sauer i glok), kao i vojni~ku pu{ku „bu{master M4”. Prema izjavama policajaca upoznatih sa istra gom, veruje se da je Adam patio od poreme}aja li~nosti a `iveo je sa majkom. Wegov stariji brat, 24-godi{wi Rajan, rekao je policiji da nije bio u kontaktu sa Adamom od 2010. godine. Veruje se da on nije u~estvovao u masakru.Rojters isti~e da je u SAD do sada bilo mnogo masovnih ubistava ali da su retko `rtve bile toliko mlade, kao i da su o`ivele diskusije o ameri~kim propisima o oru`ju. Britanska agencija podse}a da je ovo jedno od najstra{nijih ubistava u {koli, posle ubistva 13 u~enika i nastavnika u {koli „Kolombajn” u Koloradu, 1999. godine.

Privedenu~enikzbog planirawanapada VA[INGTON: U~enik jedne sredwe {kole u Oklahomi priveden je po{to je optu`en da je planirao da podmetne bombu i puca u druge |ake u {koli Bartsvil, istog dana kada je 20-godi{wak ubio 20 dece i sedmoro odraslih u {koli u Konektikatu. Semi Iglber ^aves (18), uhap{en je u pe tak, po{to je policija otkrila wegov navodni plan, istog dana kada je Adam Lanca po~inio masakr u {koli u Konektikatu, a zatim izvr{io samoubistvo.

Policija je navela da ^aves poku{ao da ubedi druge |ake da mu pomognu da namami u~enike u salu u {koli, kako bi zakqu~ao vrata katancima i po~eo da puca. Mediji navode i saop{tewe lokalnih vlasti da je mladi} pretio da }e ubiti sve one koji mu ne pomognu. Prema ovom izve{taju, ^aves je nameravao da aktivira bombu na ulazu ka da u {kolu stigne policija. Vlasti navode da u~enicima ne preti opasnost, a ^avesu je odre|ena kaucija od milion dolara.

^E[KA

ALABAMA

Pucwavau bolnici BIRMINGEM: Naoru`ani napada~ ranio je u jednoj bolnici u Birmingemu u ameri~koj saveznoj dr`avi Alabami tri osobe, samo dan nakon {to je 20-godi{wi napada~ usmrtio 20 dece i sedam odraslih osoba u {koli u Konektikatu, a zatim izvr{io samoubistvo, javile su agencije. AP navodi da su u napadu u subotu u bolnici raweni policajac i dvoje radnika bolnice, a da je napada~a ubio drugi policajac. Prema izve{taju ameri~ke novinske agencije, policija je stigla u bolnicu „Sveti Vinsent” na dojavu da se u woj nala-

zi naoru`ani mu{karac.Prema re~ima predstavnika birmingemske policije Xona Vilijamsa, osumwi~eni je otvorio vatru ~im je ugledao policajca i ranio wega i dvoje radnika bolnice koji su se tu zatekli. Policija jo{ utvr|uje razloge zbog kojih je naoru`ani mu{karac bio u bolnici, a vlasti nisu objavile imena ni napada~a, ni povre|enih. Do novog oru`anog napada u SAD do{lo je samo dan nakon {to je u osnovnoj {koli „Sendi Huk” u Wutaunu, u ameri~koj dr `avi Konektikat, Adam Lanca (20) ubio 20 |aka, sedam odraslih osoba i potom izvr{io samoubistvo.

FILIPINI

Glumacpaoupubliku PRAG:Jedan od glumaca i troje gledalaca predstave „Robin Hud” u pra{kom pozori{tu Kalih povre|eni su kada je glumac, po{to je puklo ~eli~no u`e koje ga je dr`alo, pao u publiku. Glumac Jan K`i` pao je s visine od nekoliko metara u prve redove publike i povredio, osim sebe, jo{ dve `ene i jednog {estogodi {weg de~aka. Povre|enima je na licu mesta ukazana pomo},a zatim su neki od wih preneti u bolnicu, rekla je portparolka Hitne pomo}i Jir`ina Ernestova. Glumac nije gubio svest i wegove povrede nisu te{ke, a kasnije je pu{ten ku}i kao i jedna hospitalizovana `ena, preneli

su ~e{ki mediji. De~aku je povre|ena glava, a posle ukazane pomo}i u pozori{tu baka je odbila da odvezu do bolnice. - Pozori{te Kalih radi ve} 14. sezonu i jo{ nikada nije do{lo do ovakve situacije -rekao je vlasnik i producent pozori{ta Mihal Kocourek, izviniv{i se gledaocima. Portparol pozori{ta Jaroslav Panenka kazao je da je si stem koji dr`i glumce iznad publike dobro proveren i da je radio u 200 repriza ovog mjuzikla. Predstava je posle nezgode koja se dogodila u subotu uve~e, pre kinuta, a gledaoci su napustili pozori{te.

Tajfunodneo 1.020`ivota MANILA:Tajfun Bo fa odneo je do sada 1.020 `ivota na Filipinima, a strahuje se da }e ovaj broj znatno porasti, saop{tila je vlada te zemqe.Naj vi{e `rtava je zabele`eno na ostrvu Mindanao, gde je naneta i najve}a materijalna {teta, rekao je {ef civilne odbrane Benito Ramos. Kao nestali vode se 844 qudi, od kojih su polovina ri bari, dodao je Ramos.On je kazao da se strahuje da je ve}ina wih nastradala.

Tajfun Bofa je najja~i koji je ove godine pogodio Filipine, podse}a AFP.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI @ERARDEPARDJE Poznati francuski glumac @erar Depardje saop{tio je da se odri~e francuskog dr`avqanstva i paso{a po{to se ose}a uvre|enim zbog kritika na ra~un wegovog prese qewa u Belgiju kako bi izbegao poreze u svo joj domovini. premijer Ero opisao je odluku Depardjea da napusti Francusku kao „pate ti~nu”.

PAPABENEDIKT[ESNAESTI Poruka pape Benedikta [esnaestog povodom Svetskog dana mira, u kojoj se on jasno usproti vio istopolnim brakovima, nai{la je na o{tru kritiku liberalnih krugova, posebno u papinoj postojbini Nema~koj, a jedan od vode}ih politi~ara Zelene partije Foker Bek je izjavio da je re~ o „poruci nemira”: Bek je ocenio da papa zanemaruje „osnovna qudska prava„.

UGO^AVES Zdravstveno stawe predsednika Venecuele Uga ^avesa, koji boluje od raka, popravqa se nakon najnovije operacije na Kubi. ^aves (58), koji je u oktobru po tre}i put izabran za predsednika, saop{tio je naciji pre nedequ dana da mu se kancer ponovo vratio nakon ~ega je na Kubi operisan.U Venecueli se ju~e odr`ani izbori za guvernere i poslanike u 23 dr`ave.

PLANOVIISLAMSKEZAJEDNICEULONDONU

Izgradwanajve}eyamijeuEvropi LONDON: Planovi islamske zajednice u Londonu da u ~etvrti Stratford, u isto~nom Londonu, sagradi mega-xamija za 12.000 vernika, nisu nai{li na odobrewe nadle`ne gradske komisije. Pozivaju}i se na britanske medije, Verska informativna agencija (VIA) je prenela da bi postoje}a xamija trebalo da bude znatno uve}ana, a uz wu bi bio sagra|en verski centar sa konferencijskim prostorom, {kolom, internatom i velikim parkingom za vozila i bicikle. Izgradwa xamije ko{talo bi 100 miliona evra. Ona bi bila ne samo najve}a u Velikoj Britaniji, ve} i u Evropi. Vlasti smatraju da bi wena gradwa na `eqenom mestu izazvala saobra}ajne probleme, xamija se ne bi uklopila u ambijent, a postoji opasnost od mogu}eg „he mijskog kontaminirawa”. Jedna muslimanska organizacija je, ovaj prostor na kome je bila he -

mijska industrija, kupila 1998. godine. Bilo je, dodaje se, i „drugih dilema”, prvenstveno u vezi sa terorizmom.Planovi gradwe postoje ve} pet godina. Xamija bi bila tri puta ve}a od glavne londonske hri{}anske bogomoqe, katedrale svetog Petra, i ujedno najve}i verski objekat na britanskom ostrvu.

Stru~waci smatraju da kom pleks xamije od 7,3 hektara omogu}ava da se na wemu u isto vreme na|e 40-70. 000 osoba, {to je u delu javnosti nai{lo na negodovawe.Potrebno bi bilo sagraditi i novu metro stanicu.Sada{wa xamija nema godi{we prihode ni milion evra, uz to ima brojne izdatke.

Nema odgovora ko bi finansirao taj veliki projekat, a ako bi to bila sredstva Saudijske Arabije, postoji opasnost od „fundamentalizma”. Sada{wa uprava xamije distancira se od „svakog terorizma”, mada ne preuzima garanciju za svakog vernika.Peticiju protiv ove gradwe potpisalo je vi{e desetina hiqada stanovnika Londona. Gradwa ima protivnike i me|u muslimanima. Jedan poslanik britanskog parlamenta, musliman, ve} godinama se protivi planovima gradwe, izjavquju}i da i sada ima dovoqno islamskih bogomoqa u Londonu i celoj zemqi. U Londonu, ina~e, `ivi oko 600.000 muslimana prema popisu iz 2001. godine. Prema sada{wih pro cenama ima ih vi{e od million, najvi{e iz Turske (300.000), Pakistana (240.000) Banglade{a (170.000), Somalije (140.000).


balkan

dnevnik

REAGOVAWANANAU^NISKUPHRVATSKEAKADEMIJEZNANOSTI

]irilica hrvatskaba{tina?

ZAGREB: Nau~niskupuorganizaciji Hrvatske akademije znanosti na temu „Hrvatska }ili~na ba{tina” izazvao je `estokareagovawauSrbiji,sporukomdatonijeni{tadrugonego{minkaweistorijeinastojawedasepotpunoizbri{eidentitet prekodrinskih Srba. Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, stru~wak za staroslovenski jezik i hrvatsko glagoqa{tvo Mateo@agar,jedanod organizatora tog skupa,iznena|enje reagovawemkolega imedijaizSrbije. @agar je  Tanjugurekaoda,„ako sustavoviiznetiu srpskim medijima doista reprezentativno mi{qewe srpske filologi- Zagreb je, to zna~i da je velikosrpski nacionalno-filolo{ki koncept jo{ uvek dominantan, a to nasnanekina~insuo~avasbolnom ~iwenicom da ni na{e zemqene`iveumirunegousvojevrsnomprimirju”.Onjerekaoda ne postoje primereni kontakti izme|u serbista i kroatista i dabioniwegovehrvatskekolegeradoimalipartnerezarazgovor iz Srbije, ali ne one koji, kakoka`e,insistirajunavelikosrpskom konceptu, da je sve {toje{tokavskosrpsko. - ]irilica kojom su se Srbi na prostoru Hrvatske slu`ili deo je i hrvatske kulture, kao GR^KA

Protest protiv rasizma ATIN A: Vi{ e stot in a gr~kih i aktivista iz dvadesetakzemaqaprotestovaloje ucentruAtineprotivrastu}egrasizma,antisemitizmai neonacizmaugr~komdru{tvu i u Evropi, javile su agencije.Organizatorisu,kakoprenosigr~kaagencijaANA,nazvali svoj miting „velikom evrops kom bitk om za dem okratiju”. Policija je saop{tila da je na centralnom trgu Sintagm a u Atin i, prek o put a zgrade parlamenta, u subotu bilo pribli`no 500 osoba, dokorganizatoritvrdedaih je bilo dvostruko vi{e.Demonstranti su ra{irili veliki transparent s natpisom „Evropa protiv neonacizma”, pren eo je agenc ij a Frans pres. Me| u dem ons trant im a su bil i Atiw an i, imig rant i, int el ekt ua lc i, umetn ic i, pripadnici antirasisti~kih pokreta, poslanici levi~arskih part ij a, nav od i ANA, dokAFPisti~edasubilii francuski lovac na naciste Ser` Klarsfeld i italijanski kwi` evn ik nob el ov ac DarioFo. Demonstrantimasepridru`io i gradona~elnik Atine GeorgiosKaminis,kojijerekaoda„gladipotrebenemaju nacionalnostnitipaso{„. -Znamodapostojeodre|ene politi~kesnagekojepoku{avaju da okrive imigrante za sveproblemezemqe.Tojeneprih vat qiv o, nei s tin it o i neosnovano - rekao je Kaminis. Prem a izv e{ taj u AFP-a, bes je uglavnom usmeren na gr~k u des ni~ ars ku part ij u Zlatna zora, koja je osvojila sedam odsto glasova bira~a na parlamentarnim izborima u jun u, ~im e je obezb ed il a ulazakuskup{tinu. Ta partija sumwi~i se za nekoliko napada na imigrante i pripadnike mawinskih grupa tokom proteklih nekoliko meseci, navodi francuskaagencija.

{tojeicelasrpskakulturana hrvatskomprostoruukqu~enai u hrvatsku. Time uop{te ne negiramo~iwenicudajetouosnovici, etni~ki gledano, srpski kulturni fenomen - rekao je i dodao da je i u srpsku kulturu ukqu~enakulturaBuwevaca. @agarjeranijeurazgovoruza „Vijenac” naveo da „znatan deo sredwovekovne,adobrimdelom

i novovekovne ba{tine ne mo`emo razrezati, pa pripisati pojedinim nacionalnim kulturama”. - Naravno je da je mnogo{to{ta zajedni~ko i da svako ima pravo u svoju filologiju uvrstiti ono {to smatra da defini{e wegovu kulturu i wegov identitet. Ako neko smatra da su i Hrvati {tokavci Srbi, da ne postoji hrvatski standardni jezik, izgra|en kao i srpski na novo{tokavskoj osnovici, da je sve}irili~nosrpsko,pamakar to pisali i bosanski i slavonski frawevci, Dalmatinci ili Dubrov~ani, taj zapravo negira

postojawe drugih filologija, a timeinacija-izjavioje. Istori~ar sa beogradskog Institutazasavremenuistoriju Nikola @uti} ukazao je da najnovijeprogla{ewe}irilice hrvatskomkulturnomba{tinom u potpunosti odudara od ranije hrvatske „falsifikatorske jezikoslovnetradicije”.@uti}je podsetio da su se sledbenici Ante Star~evi}a, Josipa Franka i Ante Paveli}a grozili od „primitivnog srpskog bizantskogpisma” i govorili da su oni „uzoriti latini” i da pi{u „uzoritim latinskim pismom”. On je naveo da su Hrvative}prisvojili prvobitni }irilski oblik pisma-glagoqicu,kojajebilapismoistarskihiprimorskihSrba-~akavaca. Poznati srpski lingvista i profesor na nekoliko univerziteta Milo{ Kova~evi} ka`e za beogradske medije da Hrvatska akademija znanosti i umetnosti poku{ava falsifikovawem istorije da stvori primat nad jezikom svih biv{ih jugoslovenskihnaroda.Premawegovim re~ima, Hrvati se u ovom „{minkawu”istorijeslu`eraznimfalsifikatima,anajalarmantnijejeto{tosrpskeinstitucijenereaguju.

HRVATSKIPREMIJERZORANMILANOVI]:

Nerazmi{qamo rekonstrukciji vlade ZAGREB: Hrvatski premijer Zoran Milanovi} izjavio je da smawewekreditnogrejtingaHrvatskenijerazlogzapaniku,dodaju}i da ne razmi{qa o rekonstrukciji vlade.Milanovi} je u Koprivnici ocenio i da Hrvatskoj sada nije potrebna pomo} MMF-aidajekreditnirejting opao, jer Hrvatska nije radila ono{toinvetitorskeku}eo~ekujuodsvihvladadarade,atoje da„sekunasvestrane”.Hrvatski premijerjeistakaodanemakonkretnih razloga za pad kreditnog rejtinga, ve} su o~ekivawa biladasesmaweplateidaseotpusti20.000do25.000qudi,o~emu,kakojedodao,hrvatskavlada sadanerazmi{qa. Napitawerazmi{qaliorekonstrukcijivlade,sobziromna navodeumedijimadasuministri inertni, premijer je odgovorio daonitonisuidaihne}emewati. -Rekaosam,bezeuforije,alii bez panike. Ako ministar pomorstva, saobra}aja i infrastrukture radi na restrukturi-

rawu ~itavih mega-sistema, ako ministarfinansijazaistauvodi red, a to niko ne mo`e da mu ospori,itimemnogimastajena `uq,jermnogisuodrasliunereduitojewihovhumus,ondamine padanapametdaihmewam,nego }u im dati jo{ dodatni vetar u le|-rekaojepremijer. Onjeistakaodau2013.godini veruje u oporavak hrvatske privrede. Stawehrvatskeprivredeje,kakojeocenio,te{ko,„ali neikatastrofi~no”. -Ono je te{ko, izrazito te{ko. Nije pani~no, nije katastrofi~no, ali je vanredno, jer smo redovnim smatrali ne{to {to je trajalo godinama zdravo za gotovo. Mora}emo se vratiti u ciklus rasta i jedino rast garantuje posao. Ve}i problem je niska zaposlenost, nego nezaposlenost. Imamo 350.000 gra|ana na berzi, od toga realno 250.000 tra`i posao, ali ni jedno, ni drugo nisu presudne kategorije. Presudnoje{toradimaweod1,5 milionaqudi-kazaojehrvatski premijer.

ALBANIJA

Crkvanepriznaje zvani~nepodatke popisa TIRANA: Zvani~ni podaci popisa2011.godineuAlbaniji, koje je saop{tio Statisti~ki institute te zemqe, neprihvatqivi su i nerealni za Pravoslavnu crkvu Albanije, a gr~ka organizacijaOmoniazahtevaod albanske vlade i me|unarodne zajednicedaobjavqenerezultatenepriznaju. Kako je prenela Verska informativna agencija (VIA), Crkva je najavila zvani~no saop{tewe tim povodom koje }e potpisati poglavar, arhiepiskop Tirane i cele Albanije Anastasije.

Omoniasmatradajere~ofalsifikovanim rezultatima popisa na {tetu ne samo Grka, ve} i pravoslavnih mawina - MakedonacaiCrnogoraca.Toudru`ewe najavquje da }e napraviti paralelanpopiskakobidokazalida saop{tenipodacinisurealni. Prema zvani~nim rezultatima popisa u Albaniji `ivi 2,8 miliona stanovnika. Grka ima 24.360 Grka, {to je 0,54 odsto stanovni{tva,agr~kijematerwi jezik za 0,15 odsto gra|ana, dokmedijiipojedinizvani~nicitvrdedauAlbaniji`ivi~ak 300.000Grka.

ponedeqak17.decembar2012.

23

LIDERDEMOKRATSKOGFRONTAMIODRAGLEKI]

\ukanovi}ne}eborbu protivkorupcije ikriminala PODGORICA: Lideropozicionog Demokratskog fronta Miodrag Leki} kazao je da od nove Vlade Crne Gore, predvo|ene premijerom Milom \ukanovi}em, ne o~ekuje konkretnu borbu protiv kriminala i korupcije. -Neo~ekujemkonkretnuborbu protiv kriminala i korupcije, ina~e osnovne i sistemske bolesticrnogorskogdru{tva.Jo{maweo~ekujemkompetentnuinicijativuzaoporavakekonomijekojase prividnoodr`avasamonovimzadu`ivawima-rekaojeLeki}. On je dodao da od \ukanovi}eve vlade ne o~ekuje bilo ka-

MiodragLeki}

kavdoprinosodgovornogizrelog dru{tva, na bazi pravila gra|anskedemokratijeipravne dr` av e. Lek i} je ned eqn ik u

„Monitor” kazao da, s druge strane,o~ekujeda}esveslabosti crnogorskog dru{tva biti prikrivane isticawem evroatlanskogputaCrneGorei„misionarskomulogom{efare`imanatomputu”. - Bi}e progla{eni antidr`avnim i antievropskim elementimasvikojibudusmatrali dasukorupcijaikriminalsjednestrane,ievropskiputsdruge,nespojivi,dasetimezapravo ukr{tajuvatraivoda.Ali,kada smokodteteme,bi}ezanimqivo{ta}eotomemislitiuBriselu-naveojeliderDemokratskogfronta.

Zapleweno35kilograma marihuane PODGORICA: Crnogorskapolicijauhapsila je na grani~nom prelazu Debeli brijeg dr`avqanina Hrvatske P.N. (60) iz Zagreba, kodkogajezaplewenooko35kilogramamarihuane,saop{tilajeUpravapolicijeCrneGore.Drogajebilasakrivenauposebnimbunkerimauautomobilumarke „mercedes”,hrvatskihregistarskihtablica,kojimjeupravqao P.N. Ispodplastikeupredwemdeluvozila,kaoiu unutra{wostizadwegbranikaprona|enoje85pa-

kovawaukojimasenalazilooko35kilogramamarihuane,navedenojeusaop{tewu. Kriminalisti~ka obrada ukazuje na sumwu da je N.P.drogunabavionaKosovu,kojujepotomprekoteritorijeCrneGore,odnosnograni~nogprelazaDebelibrijeg,poku{aodaprokrijum~ariuHrvatsku. Osumwi~eniN.P.je,uzkrivi~nuprijavu,predatnadle`nomtu`ila{tvu,zbogosnovanesumwe dajepo~iniokrivi~nodeloneovla{}enaproizvodwa,dr`aweistavqaweuprometopojnihdroga,saop{tilajecrnogorskapolicija.

Do~ekNovegodine uzestradnuelitu PODGORICA: Crnogorsko primorje i za do~ek Nove 2013. godine bi}e steci{te najve}i estradnih zvezda iz regiona, {to bi, kako smatraju u Turisti~kojorganizacijitedr`ave, trebalo da bude garant dobrog provoda. Umetropolicrnogorskogturizma-uBudviunovogodi{woj no}i nastupa}e najpopularniji peva~ na prostoru nekada{wu JugoslavijeZdravko^oli},dok jeza1.januarnajavqenkoncert Parnogvaqka. Direktorka Turisti~ke organizacijeBudvaJelenuRa|enovi} kazala je da bogat novogodi{wi program garantuje dobar provod utomgradu.Kvalitetanprogram, intenzivna kampawa i imix Budvekaogradaodli~nogprovoda, o~ekujemo rezultira}e velikom posetom.Uorganizacijinovogodi{weg do~eka ulo`eno je oko 200.000evra,navelajeona.

Veselo}ebitiuuobli`wim Be~i}ima, gde }e gosti u najpoznatijem crnogorskom hotelu Splendid, najlu|u no} mo}i da do~ekaju uz pesme Hari Mata Harija i Jelene Rozge.U petrova~komhoteluPalasglavnemuzi~ke zvezde bi}e Halid Be{li} i Neda Ukraden, a pored wih za dobar provod pobrinu}e seigrupa Novifosili.Unajpoznatijojcrnogorskojdiskoteci MaksimusuKotoruunovogodi{wojno}inastupa}eXenan Lon~arevi}, a za 1. januar najavqen je nastup Severine.U tom primorskom gradu novogodi{wi program bi}e organizovan inaTrguodoru`jaiTrguSvetogTripuna. IhotelinaseveruCrneGore organizova}e do~ek Nove godine. Za vru}u atmosferu na @abqaku bi}e zadu`eni Jadranka Bajraktarevi}, Bane Mojsilovi}, Milica Todorovi} i Mi-

lanDin~i}.Veselo}ebitiiu Kola{inu,gde}euhotelu Bjanka nastupatiMiroslavIli}i DanijelAlibabi}. Crnogorski hotelijeri saop{tili su da }e cene do~eka i sme{tajabitinanivoupro{logodi{wih.^etiri dana boravka u Splendidu, uz gala ve~eru 31. decembra, ko{ta 360 evra po osobi. Ova cena podrazumeva i jedno dodatno no}ewe gratis.Cena trodnevnog novogodi{wegaran`mana,nabazipunog pansiona, u hotelu Palas u Petrovcuiznosi350poosobi. Poznati `abqa~ki hotel Planinka nuditrino}eweitri sve~ane ve~ere uz muzi~ki programzacenuod190evrapoosobi, dok se aran`mani u hotelu Polarstar kre}uod300do350 evra po osobi.Cena trodnevnog aran`mana,nabazipunogpansiona,uhotelu Bjanka uKola{inu ko{ta459evrapoosobi.

RUKOVODSTVOSOCIJALDEMOKRATSKOGSAVEZAMAKEDONIJE ISKQU^ILONEKOLIKOSVOJIH^LANOVA

Delovalina{tetu stranke

SKOPQE: Rukovodstvo najve}eopozicionestranke,SocijaldemokratskogsavezaMakedonije (SDSM), iskqu~ilo je iz partije nekoliko istaknutih ~lanova zbog toga {to su, kako jeobja{weno,delovalina{tetustranke. Razre{eni Vlado Bu~kovski, kojijebiopremijeriministar odbrane, danas profesor PravnogfakultetauSkopqu, vi{e putajejavnokritikovaopoteze strankeilideraBrankaCrvenkovskog. Dimitar Buzlevski, koji je svojevremeno bio ministar u vladi SDSM i gradona~elnik Resena, kao i Viktor Cvetkovskisurasre{enizbogtoga{to susekandidovalikaonezavisni kandidati za gradona~elnike, uprkos tome {to je SDSM ve} istakao svoje kandidate za tu funkcijuuResenuiKumanovu. Odluku o iskqu~ewu iz stranke saop{tio je Crvenkovski na konferenciju za novina-

BrankoCrvenkovski

re. On je tom prilikom najavio da}eSDSMbojkotovatilokalneizboreumartuslede}egodine ukoliko ne budu ispuweni wihovi uslovi, odnosno izmewen izborni zakon u skladu sa preporukama OEBS/ODIHR i a`uriranibira~kispiskovi. Naoptu`bevlastidaopozicija velikim brojem amandmana na predlog bu`eta za 2013. godinu blokira funkcionisawe ~itave dr`ave, Crvenkovski je rekao da

wihov ciq nije da blokira dono{ewebu`etave}danateravlast daseodrekneneproduktivnihtro{kova i novih zadu`ivawa.On je najavioda}esutrawegovastranka predlo`iti plan za u{tede u buxetuida}eodwegovogprihvatawazavisitisudbinabuxeta. - U tom planu }e biti mawe novca za vladine reklame, za ekonomskepromocije,zafontaneispomenike,zanoveobjekte uokviruprojektaSkopqe2014, zanovezgradezaVladuiministarstva, sa u{tedom od 204,8 milionaevra-izjaviojeCrvenkovski. PremijerNikolaGruevskije optu`io Crvenkovskog da blokirawem dono{ewa budzeta za 2013.godinu`elidanapravihaosudr`avi. -Wegovciqjedaspre~iVladudapodeliplateipove}apenzije,dapove}asocijalnupomo}, danemo`edaisplatisubvencijeIdablokira~itavraddr`ave-izjaviojeGruevski.


24

ponedeqak17.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Sa tugom i bolom javqamo svim prijateqima i poznanicima da je u 56. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Zakaria{ Perti}

Sahrana je u utorak, 18. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

O`alo{}eni: supruga Evica, sin Zaki i }erka Suzana sa porodicama.

66054

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65957

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

Qubi{i @ivan Bogdanovi} sa porodicom.

66051

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Te lefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 66041

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Qubi{i Stankovi}u

od Race i Qubice Kova~evi}.

66052

Posledwi pozdrav dragoj

Stani Nov~i}

Qiqana i Mom~ilo Vujovi}.

66061

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Liviji

Lazaru Kisa~aninu

od: Jelice, Sowe i Svetlane sa porodicama.

od: Zorana, Jelice, Jadranke i Dragana sa mnogobrojnom familijom.

66071

66053


^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

Dana, 17. 12. 2012. godine navr{avaju se 4 godine od kada nije sa nama na{ dragi

na na{e

Dragoquba Jevtovi}a Vladu Jevtovi}a Zagu Le{nik Danicu Jevtovi} \or|a Uli}a Vojkana Jevtovi}a Du{anku Uli} Bosu Jevtovi} - Stojanovi} Emila [tiglera

Stevan Stojkovi} iz Sremske Mitrovice Uspomenu na tebe ~uvamo u svojim srcima.

Aleksandra i Milan.

Tvoji najmiliji.

65932

65948

Sau~estvujemo u bolu porodice za

Posledwi pozdrav dragom

ponedeqak17.decembar2012.

Dana 15. 12. 2012. godine napustila nas je na{a draga majka i baka

25

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 77. godini preminuo

Nikola Cviji}

Milka Radivoj{a Sahrana }e se obaviti 17. 12. 2012. na Gorwem starom grobqu, u Futogu, u 13 ~asova. Draga majko, hvala ti za sve u ovom `ivotu {to si nam pru`ila, {to si bila uvek uz nas. Ti si majko zaspala, nisi i nikad ne}e{ umreti dok god mi budemo disali ti }e{ biti u na{im srcima na{a radost i na{a tuga. Neka te An|eli ~uvaju Miqo na{a.

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Quba, sin Miodrag i k}erka Branka sa porodicama. 66069

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Tvoji: Gaga, Bato, Sandra, Ki}a, Renata, Nikolina i An|ela.

66066

Milanu Vojvodi}u Uvek }emo se se}ati tvog nesebi~nog i vedrog lika. S po{tovawem }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Opra{tam se od mog dragog deke

Milanom Vojvodi}em

Posledwi tati

pozdrav

Miqi

Dacinom

Mila i Goran Ili}.

Porodice: Bosanac, Nini}, Samarxi}, Vukosavqev, Nikoli}, \urikin, Erceg.

66058

66068

Voja, Katica i Dragan Mitri} sa porodicom. 66057

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Nikoli Cviji}u

od kom{ija. Hvala na dugogodi{wem dru`ewu u dobru i zlu. Neka ti je ve~na slava.

od prijateqa Simi}a.

66070

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milana Vojvodi}a Milanu Vojvodi}u Bio si deo moga detiwstva. Ve~no }u pamtiti tvoj vedar lik i qubav koju si mi nesebi~no darivao. Jako }e{ mi nedostajati.

Milan Vojvodi}

Miqi

od porodice Stupar.

preminuo 15. 12. 2012. godine, u 88. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 17. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Titelskom grobqu.

od: Seje i Mi{ka sa familijama.

Tvoja unuka Teodora.

Ve~no tuguju: supruga Milena i }erka Danica sa porodicom.

Hvala ti za sve draga teto.

66055

Posledwi pozdrav

66056

66065

66073

Posledwi sestri

Jo{ jedno se}awe na moju

pozdrav

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Canu

Qubomiru Stankovi}u

Porodice: Stankovi}, Biriwi i Trifkovi}.

Vreme prolazi. Ni{ta se ne mewa. Nestalo je sada{wosti. Nema budu}nosti. Ostala je samo pro{lost. Ostale su samo uspomene, samo uspomene na Tebe, na tvoju, na na{u veliku qubav. Ostala je tuga i bol za izgubqenom sre}om. Nikad, nikad te ne}u zaboraviti. Tvoj @u}ko.

66059

66033

Ponosni {to smo te imali, a tu`ni {to smo te iznenada izgubili, duboko sau~estvujemo u bolu tvoje porodice. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Miqi

Milki

od sestre Doje sa familijom.

od brata Mi}e i snaje Dese.

66067

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Milo{ Bo{wak

Stani Nov~i} S qubavqu, tugom i po{tovawem, dever Velimir Nov~i} sa porodicom.

66060

Posledwi pozdrav dragoj tetki

POMEN

Qubav i bol nikad ne mo`e pro}i. Neka te an|eli ~uvaju gore, mi }emo ovde, u srcima, od zaborava. Vole te: mama, brat i tvoja deca. 65952

66064

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milorad ^epi} Stani Nov~i} Pro{lo je ve} 10 tu`nih godina otkako nisi sa nama. Tvoj lik sa ozarenim osmehom i tvoja dobrota osta}e zauvek u na{im srcima. Zauvek na{, tvoja porodica. 66048

Stani Nov~i}

od sestri}a: Dragice, Danice, Vuka{ina, Nedeqka i Nikole.

Staj~i} Nedeqko sa porodicom.

66063

66062


26

06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.55 16.15 16.45 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.45

06.30 07.00 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.40 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.00

tv program

ponedeqak17.decembar2012.

Добро јутро,Војводино Потрошачки репортер Архив феномен Вести Палета Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Хомеопатија Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик Све(т)око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Џонатан Крик С друге стране Војвођански дневник Један на један Дејвид Коперфилд Заувек млад Добар посао НС џез фест 2011. Све(т)око нас

Кухињица –мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) 13.сусретимађарскихвојвођанскиххорова ТИНИ 2012.(мађ) Урбана џунгла (мађ) Лендава-Мој гост:Илона Часар (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Дотики (слов) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Темпеста,филм Палета ТВ Продаја

НаталијаВербеке

Темпеста Амерички стручњак за уметност Патрик Донован је послат у Венецију да уради евалуацијузатрислике... Улоге: СкотВилијамс,НаталијаВербеке,РутгерХауер Режија:ТимДизни (РТВ2,21.30)

06.00 09.00 10.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

08.05 08.17 08.24 08.31 08.45 09.14 10.00 10.00

Ловириболов: КокинБрод Некада се на Кокином Броду углавном пецало телескопским штаповима, дугим до 4 метра и клизећим пловцима. Последњих година су најкоришћенији болоњези од 6,7па чак и 8метара. Овога пута аутори емисије Јован Симоновић и Срђан Деспот Блаф воде вас на језеро Кокин брод. (РТС1,10.00)

08.30 09.00 09.10 09.50 10.30 11.05 12.00 13.00

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Ево нас код вас Зодијак Вести

СЕРИЈА

Украденасрца Прелепа Федора Гарцез имала је живот из бајке, све док зла Октавија Иразабал нијеукралањенусрећу-отелајојћерке,одузелауспешну фабрику парфема подметувшијојзлочин... Улоге: Соња Смит, АлександраЛазкано,ДавидЗепеда (НовосадскаТВ,10.30) 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Опчињени Ленија Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Неон сити Објектив Опчињени Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Зодијак Људи са Менхетна Украдена срца

09.30 Одбојка Серија А1:Кастелана Гроте -Сан Ђустино 11.15 Шпанска лига:Барселона Атлетико Мадрид 14.00 Кошарка ВТБ лига: Нимбрук-ТсмокиМинск 16.00 НБА:Филаделфија -ЛА Лејкерс 18.30 Кошарка ВТБ лига: ВЕФ -Локомотив Кубан 20.15 Евролига Магазин 21.00 Премијер лига: Рединг-Арсенал 23.00 Шпанска лига 00.00 Премијер лига 01.00 Холандска лига

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.31 11.00 11.04 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 14.48 15.15 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.05 22.47 22.52 23.40 23.55 00.01 00.47 02.25 03.00 03.16 03.46 04.19 04.49 05.47

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 01.00 01.15 02.00 02.05 03.00 03.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести И то се зове срећа Вести Лов и риболов Еко караван Вести Зашто сиромаштво Дневник Спорт плус Место злочина:Њујорк Евронет Цвећарка,филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Опасан човек,филм Вести Место злочина:Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Пророчанство,филм И то се зове срећа Вести(04.00,05.00) Еко караван Око Лов и риболов Мој рођак са села Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Еџклузив Еџплозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм:Господар прстенова дружина прстена Ноћни журнал Серија: Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

10.30 11.08 11.40 12.10 12.34 13.03 14.00 14.14 14.53 15.29 15.57 16.42 17.15 18.02 18.35 19.04 19.50 20.00 20.30 21.00 21.50 22.22 22.51 23.39 00.02

Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Њено величанство енергија Београд у музичким збивањима 20.века Глас из Београда Вреле гуме СедницаНароднеСкупштине РепубликеСрбије,пренос Програмзависиодтрајања преноса Књига утисака Клиника вет Контекст Оперска галаксија Еко рецепт за здрав живот Трезор Њено величанство енергија Београд у музичким збивањима 20.века Глас из Београда Закључано САТ Све боје живота Нирнбершки противнапад Ад либитум Свет здравља Верски мозаик Србије Мој лични печат Технологије На прву лопту Нирнбершки противнапад Наука2012. ЕвропаиСрби Либела И ја имам таленат Београдски џез фестивал

dnevnik

07.15Шљака 07.25Анатомија секса 08.25Топшоп 08.45У здравом телу 09.15Топшоп 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Тигар напада 11.45 Цртани филмови 13.50Непобедиви:Банзуке 14.45Топ шоп 15.00Никита 16.00Вести

Несталиуакцији2: Почетак Логор води злокобни пуковник Јин који тера заробљенике да узгајају опијум за француске дилере дрогом.Уједноихприморавада признајудасупочинилиратнезлочинеитераихдапотпишу своја признања. Брадокујејаснодаморадапобегнеизкампа.Узпомоћпесница,експлозиваиневероватне храбрости, он постаје војскаодједногчовека. Улоге:ЧакНорис,СунТек О,СтивенВилијамс Режија:ЛенсХул (Б92,21.00) 16.40Спортски преглед 17.00Два и по мушкарца 18.00Пријатељи 18.30Вести 19.10Непобедиви:Банзуке 20.00Никита 21.00Филм:Нестали у акцији 2 23.00Вести 23.35Спортски преглед 00.00Византија –Изгубљено царство 00.50Тигар напада 01.40 УкључењеуБ92Инфо

ЕленБерстин

Нашиочеви Током седамдесетих и осамдесетихгодинапрошлог векабостонскукатоличкуцркву потресао је незапамћен скандалкадасеоткрилокако су свештеници- педофили, а посебно отац Џон, злостављалимладедечаке.Иакоје кардинал Бернард знао за свенезаконитедогађаје,злочинце није пријавио полицији,негоихјеутајностиимедијскојтишинипремештаоиз жупе у жупу како би тајна осталаштоскривенија... Улоге: Тед Денсон, КристоферПламер,БрајанДенехи, Данијел Болдвин, ЕленБерстин Режија:ДенКертис (Пинк,02.00) 07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.10 20.45 21.15 23.00 00.00 01.00 02.00

Добро јутро Тренутак истине Први Национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Бинго Гранд -народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм:Наши очеви

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови ВИП рум Филм:Убити Ирца Сити вести Филм:36.станица Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм:Минисмоанђели3 Хавторн Сити вести Опасна игра Филм:Породични посао Филм:Ивица таме Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм:Лилендова Америка

ЏулијетОбри

Суперерупција Национални парк Јелоустон. Сматра се да се испод њега налази огроман вулкан којијенеколикостотинагодина успаван и чије постојање сведочебројнигејзириуњему.Такође, многистручњаци сматрајудабињеговапоновна активација могла да уништи Америку. Сада, након стотинагодина,изненадабез упозорења, Јелоустон Калдера, избацује у вис црни млаз, пепео пропраћен муњама.Лаваизбијаизземље ширећи се великом брзином кашумамауништавајућисве пред собом. Ренџери покушавајудаусмеревулканида спречеглобалнукатастрофу. Улоге: Џулијет Обри, РичардБурџ (Хепи,01.30) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 23.55 00.00 01.30 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Вести Дивљи ветар,филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна –квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Вести Филм Супер ерупција,филм Црвениорао Једнажељаједнапесма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.55Инфо,15.30Зоо пузле,16.55Инфо, 17.30Бибер,18.00Кад порастем бићу...,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30 Бибер,20.15Отворени екран -ретроспектива,21.00Изблиза,22.00Бибер, 22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

27

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Салон „Последња прилика„ Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Екстремни преображај 23.40 Мајами инк 00.40 Савршен стил

07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Крег Потонова путовања дивљом реком, док. серија 11.05 Кључ у руке 11.27 Документарна серија 12.00 Дневник 12.22 ТВ календар 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 2, ток шоу 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.05 На рубу науке 00.00 Лудница у Кливленду 00.20 Регионални дневник 00.40 Игра судбине, филм 02.15 Др Оз 2, ток шоу

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Лондонска болница 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Величанствени Тати 15.00 Разбијачи шифара 16.00 Ћелија 17.00 Путовања и открића 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Сага о викинзима 20.00 Кракатау – последњи дани 21.00 Хрватски владари 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Путовања и открића 00.00 Тајм тим година X 01.00 Разбијачи шифара

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећни клинци Моје срце Буре барута Мајкл Клејтон Било једном у Кини 3 Остерманов викенд ТТ синдром Еротски филм Еротски филм

ТТ синдром Током једне ноћи 2001. године, група младих људи креће у провод у Београду. Један од момака је опседнут снимањем видео камером јер му тако стварност изгледа сношљивија. Други пак, одлучује у име колектива да улепша вече с нешто белог праха... Улоге: Никола Ђуричко, Соња Дамјановић, Бранко Бане Видаковић, Небојша Глоговац, Феђа Стојановић Режија: ДејанЗечевић (Синеманија,22.00)

СЕРИЈА

ЏениТриплхорн

За твоје плаве очи Мајкл Фелгејт ради као аукционар слика за познату кућу и типичан је британски, шармантни, али помало збуњени младић, лудо заљубљен у своју девојку, учитељицу Ђину. Планира да је запроси, уверен да ће она пристати. Међутим, на његово изненађење, Ђина оклева... Улоге: Хју Грант, Џејмс Кан, Џени Триплхорн, Барт Јанг,ЏејмсФокс Режија: КелиМакин (ХРТ2,20.00) 07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45 12.20 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35

20.00 21.45 22.30 23.15 00.00 00.43 01.31

11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин Породично благо Џ. Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Мелиса и Џои Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Секс и град Увод у анатомију Како је бити Ерика Кугар Таун Шапат духова Секс и град

08.10 Вирус атек 08.35 Исплати се - ТВ аукција 08.50 Флешпојнт 10.55 РТЛ екстра Магазин 11.45 Крв није вода 12.50 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Чувар закона, филм 00.15 ЦСИ: Мајами 02.00 Астро шоу

ЦСИ: Мајами

19.20 19.30

НиколаЂуричко

Браћа и сестре Филм: Битка за Лос Анђелес Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Ерика Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Председников човеки 2 - Место удара 00.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.10 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.50

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат Мерлин Одјек грома, филм Резервисан термин Плодови земље Игра судбине, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Два и по мушкарца Сплит: Море Буч Касиди и Санденс Кид, филм Цртани филм Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија За твоје плаве очи, филм Оптужени Закон и ред: УК Звездана врата ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки

Друмска кафана Стела Кадилак мен Јентл Сав тај џез Непогрешиви пријатељ Удар Изгубљена веза У потрази за сном Тежак избор Еротски филм Еротски филм

07.30 Зојин тајни живот 09.00 Биографија - Џим Кери 10.00 Светилиште - Према роману Норе Робертс 11.30 Украдене жене, освојена срца 13.00 Биографија - Сесил. Б. Демил 14.00 Краљ Ралф 16.00 Завера Мастергејт 17.30 Биографија - Дени Девито 18.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Пајкан и по 23.00 Црни осветник

Наставља се потрага за Клејвом Крузом. Делко и Хоратио претражују паркиране аутомобиле тражећи таоца, судску стенографкињу Кети Гибонс. Одједном се зачује пуцањ и Делко пада погођен. И док му Хоратио потрчи у помоћ, други хитац Делка погађа у главу... Улоге: Дејвид Карусо, Емили Проктер, Канди Александер, Адам Родригез (РТЛ,00.15)

АдамРодригез

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Стручњаци за преживљавање Бер грилс - Дивљи викенд Изазов на точковима Чудовишта из реке Рос Кемп: Свет криминала

09.00 09.15 10.30 12.00 12.45 14.00 15.15 16.45 17.30 18.00 19.30 20.45 21.00 22.30 23.15 00.15

Коњички спорт Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Билијар Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Фудбал Билијар Скијашки скокови Сви спортови Рвање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање

Пад класних баријера

У

мање скученом структурном смислу, Ма- таније, одлучне да уђе у један од својих најбољих картни и Ленон су представљали класичан периода. судар истине и лепоте. Сматрајући музику Иако се промена могла осетити и ван граница, средством за изражавање мисли и осећања, Ленон многи њени ефекти били су локални и вишезначни. је наглашавао изражајност, по цену формалне еле- Сексуална репресија из прошлости испарила је из ганције и није га занимала њена вредност пер се. света нових, бескласних, урбаних младих људи, Интуитиван, он је техници придавао мало пажње, а али била је потребна још једна деценија да би почеправилима нимало, већ их је на све могуће начине ла да нестаје и у другим земљама. И док је цензура кршио. Иако повремено опсесивна и начичкана, неутралисана, хомосексуалност легализована а жењегова музика ретко издаје себе, а готово никада не стекле право на антибеби пилулу и побачај на несвесно не скреће ка лошем укусу. С друге стра- захтев, ублажавање сувише строгих закона о развоне, Макартни, по природи ближи формалном виду ду током седамдесетих, неизбежно је довело до замузике, стварао је технички „заокружену” музику готово у потпуности помоћу инстинкта, а његова хармонијска решења долазила су углавном од савршеног слуха и истанчаног пара ушију. Међутим, иако је његова најбоља музика далеко од неизражајности, умео је да, обузет својом лакоћом компоновања, сувише лако одлута од значења, стварајући површну лепоту, плитке варијације стила и – што се тиче укуса – болне киксеве. Спојени заједничком љубављу према „Људи,баремједанЛСД,даотворитеочи”:АленГинзберг рокенролу, психички су зацементирани смрћу својих мајки када су били мењивања брака „везама”, а осамдесетих и широко веома млади. Иако никада нису престали да цене распрострањено пропадање породице. Моменталталенат овог другог, њихови темпераменти и ега но задовољење сексуалних потреба постало је идеубрзо су их као ауторе раздвојили па су почели ал друштва у којем је одлажење у цркву опадало кастварање у буквалном односу пола-пола. Током ве- ко је број власника телевизора растао. Како је траћег дела каријере, њихово партнерство било је фор- диција изашла из моде, фокус јавности почео је да мални договор, а сваки би урадио лавовски део по- се пребацује с носталгије и надокнаде у виду небесла у својим песмама пре него што их однесе овом ске награде на садашњост комбиновану с нестрдругом на проверу и, где је било потребно, додава- пљивим ишчекивањем друштвеног раја на земљи у ње идеја. Њихова креативна блискост створила је блиској будућности. наелектрисану атмосферу такмичарског ривалитеНагласак на необавезној и тренутној забави био та, што је била тајна необичне способности је мање видљив напољу, посебно у Америци, где „Битлса„ да надмаше саме себе. Тамо где су сара- су се развијала друга два друштвено-културолођивали на равноправном нивоу, резултати су гото- шка покрета. Наслеђен од генерације битника, прво увек били фантастични и ви се појавио у облику подизали су тензију између радикалне „контракултуМоментално задовољење њихових супротстављених ре” која се, искочивши личности и даровитости. као опозиција материјасексуалних потреба постало је Појава „Битлса„ током ли зму мејнстрима, јавила идеал друштва у којем је 1962. и 1963. поклопила се у Калифорнији, посебно од ла же ње у цр кву опа да ло ка ко је с падом конзервативизма у у Сан Франциску. Иако је број власника телевизора растао Британији. Ухваћена измеуоквирена ослобођењем ђу предизборних обећања и сексуалности и утемељерешавања кризе у отплати на на религијским идејадугова, лабуристичка влада Харолда Вилсона из ма увезеним с Истока, средишњи део контракулту1964. била је приморана на то да повећа порез на ре биле су дроге, једна више од осталих: д-лисерзараде. Бујајуће тржиште некретнина, потпомогну- гични-есид-диетиламид 25, или ЛСД, који је изто великом запосленошћу, убрзо је покренуло про- двојио швајцарски хемичар тражећи лек за мигрецват пот рошње младих људи. Под вођством ну. То је снажна халуциногена дрога која делује „Битлса„, двогодишња „британска инвазија” на пр- тако што привремено неутралише неурални надзор вих десет места америчких топ-листа поставила је мозга, остављајући ум да се бори како уме са сенБританију у центар поп света, с процватом талента зорним информацијама које, током дејства дроге, какав није нигде забележен ни пре ни после. Нова улазе без претходног разврставања; то је нецензугенерација модних дизајнера, модела и фотографа рисан доживљај стварности који дубоко мења перкренула је за предводницом Мери Квант у стварање цепцију. ЛСД је пажњу масовних медија привукао културе бутика „разиграног Лондона” у којем су се почетком 1966, када су се законодавци покренули окупљали светски филмаши, у нади да ће ућарити да га забране, а Ален Гинзберг здравим Американдео тадашњег узбуђења за своје филмове. Дуго- цима старијима од четрнае ст година предложио да трајне класне баријере пале су преко ноћи, када су пробају барем један „трип” да би перципирали северњачки и кокнијевски акценат пенетрирали у, „Нову дивљину техничке Америке” онакву каква до тада, оксфордски домен телевизије, оглашавања заиста јесте. „Ако се неопходна револуција догоди и односа с јавношћу. Коса је пуштена, сукње су у Америци„, рекао је песник, „десиће се на тај наскраћене, а сунце је изашло изнад подмлађене Бри- чин.” Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

17.decembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Одређена особа би вам данас моглазадаватиглавобољу.Обично стимнематепроблемаизатокада дође до проблема вероватно не знате шта да радите. Не излуђујте себеповодомтога.

BIK 20.4-20.5.

Ваш пријатељ је помало забринут, али ви свакако немате везе с тим.Таособајепревишеоптерећенапотешкоћамадабиувиделанеке другепроблеме.Будитестрпљивии врлобрзоћесвебитипостаром.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Једанчланвашегдруштвајемождаотишаонегдеаданикоменије рекаогдеидеикадаћесевратити. Томожебитивеомазабрињавајуће, какозавас,такоизаостале.Ипак, некавастонемучипревише.

Чудан и неочекиван позив или имејл може вас данас узнемирити. Могућеједанепознајетеособукоја вам је упутила позив, да информацијенемајусмислаилидапренетевестинеизгледајулогично.

Далијевашафинансијскаситуација збуњујућа? Да ли сте почели дапаничитеповодомтога?Прегледајтесвепапире,фокусирајтесена чињенице и покушајте да схватите штасезаистадешава. Направитесписакжеља,алинемапотребадаосећатедаданасморатедазапочнетебилошта.Можда јепотребнодапрођенеколикодана дабисеидејеискристалисалепре негоштокренетеуакцију.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Могуће је да не можете да успоставите контакт с текућим или потенцијалним партнером јер вам не узвраћа на позиве. Можда ћете се успаничити и помислити да је та особаизубилаинтересовање. Очекујте данас подстицајан састанак, али можда ће се појавити некоковолидаизазиваконтроверзе и дебате. Будите свесни те могућностииспремнинатоданеможетеизбећиузаврелестрасти.

Искориститемогућностипријавите се на новоотворена предавања дабистеунапредилисвојевештине. Мождаћетенапочеткуиматипонекепотешкоће,алиакобудетеупорни,накрајућесвебитиуреду.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Чиниседастебезразлогазабринути.Организујтевиђањеспријатељем и будите добар слушалац. У могућности сте да олакшате муке тој особи и да јој предочите неке прекопотребнеперспективе.

Далииматедостановцауинвестицијама? Чак и ако само имате кућнууштеђевину,мождаћетебити узнемирени када сазнате одређене ствари.Будитесигурниутодајета ситуацијасамопривремена.

Партнерова растројеност нема никаквевезесвамавећсциљевимакојежелидаиспуни.Кадасета особа одлучи да подели своју забринутостсвама,вероватноћесве битимногојасније.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

ЧерилКол против „Блуорбита”

PROGNOZA

Черил Кол је тужила проду цент ску кућу „Блу орбит про дакшен„ јер јој није исплаћен хонорар за уче ствовање у две се зоне емисије та лент шоуа. До сада је добила 1,8 милион долара за прву се зону. Певачица је на неисплаћени део хонорара дода ла и своје ме сечне трошкове током снимања: 15.000 долара за смештај у луксузним хотелима у Лос Анђеле су, око 25.000 за стилисту, док је на ситнице и гардеробу потро ши ла око 100.000 дола ра. Продуценти на то још нису ре аговали.

Предвечеслабакиша

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

5

Zreњanin

5

S. Mitrovica

6

Ruma

6

Panчevo

6

Vrшac

5

Srbija Beograd

6

Kragujevac

6

K. Mitrovica

7

Niш

6

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Ve}inom suvo, obla~no, mogu}a je ki{a krajem dana. Duva}e slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 2 stepena, a maksimalna 5 stepeni. VOJVODINA: Ve}inom suvo, ujutru magla, tokom dana obla~no sa sumaglicom, a predve~e slaba ki{a, najpre na zapadu. Duva}e slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 1 stepen, a maksimalna 6 stepeni. SRBIJA: Ve}inom obla~no, ponegde s maglom i sumaglicom. Pre podne suvo, a po podne i uve~e ponegde slaba ki{a. Duva}e slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 8 stepeni, na zapadu. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U utorak malo hladnije s ki{om povremeno, koja po podne i uve~e ponegde prelazi u susne`icu i sneg. U sredu prohladno i uglavnom obla~no uz povremenu susne`icu i sneg. U ~etvrtak i petak hladnije i ve}inom obla~no, uz mogu} slab sneg u centralnim i ju`nim krajevima u ~etvrtak. Za vikend hladno i suvo sa mrazevima. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Smawewe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata, ali se u jutarwim satima astmati~arima savetuje izvesna opreznost. Mogu}i su reumatski bolovi i glavoboqa. U saobra}aju se preporu~uje dodatna pa`wa.

Madrid

13

Rim

16

London

9

Cirih

5

Berlin

4

Beч

3

Varшava

2

Kijev

-7

Moskva

-12

Oslo

-1

St. Peterburg -10 Atina

18

Pariz

9

Minhen

8

Budimpeшta

2

Stokholm

2

Отишаочовек коддоктора. -Испружитеруке - рече мудоктор. Човекиспружи руке, а доктор констатује: -Многовам сетресуруке, пијете линешто? -Шта нудите?

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

42 (3)

Slankamen

196 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

112 (2)

Zemun

277 (-1)

Bogojevo

108 (-1)

Panчevo

303 (0)

Baч. Palanka

131 (1)

Smederevo

464 (0)

Novi Sad

128 (-6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

188 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (-1)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa

Titel

190 (2)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

-50 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 292 (-12) Beograd

Kusiћ

234 (-2)

s34 (0)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 17.decembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you