Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SUBOTA17.DECEMBAR2011.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXIX BROJ23291 CENA35DINARA * 0,50 EUR

HAKERIPREPALIBANKARE,AONIBLOKIRALI„PLASTI^NINOVAC”

Poku{ajvelikepqa~ke prekokartica„viza”? NASLOVI

INTERVJU [ANDOREGERE[I,PREDSEDNIK SKUP[TINEVOJVODINE

Vojvodina dokazala evropskikurs, napotezudr`ava str. 3

Politika 2 U Novom Sadu najpopularniji DS i SNS 3 Demokrate bi Mihajlova, liga{i Kostre{a

Ekonomija 4 Dr`avna kasa napuwena minusom od jedne i po milijarde evra 5 Grcima za Telekom 330 miliona evra

Poqoprivreda

Foto: R. Hayi}

str. 5

NA TRGU SLOBODE PO^ELO KI]EWE DESET METARA VISOKOG DRVETA

Jelk  a ~ek  a i ukras e Nov  os  a|  an a

6 Seqa~ka kasa punija deset milijardi

NoviSad 8 [trajk u policiji umalo da poremeti javni prevoz 9 Bulevar Evrope krenuo ka autoputu

Vojvodina

BOJANPAJTI]OTVORIOTERMINAL GRANI^NOGPRELAZASRPSKACRWA

Lak{arazmena sRumunijom

str. 12

11 Zbrka u Skup{tini op{tine Kula 12 Kamen temeqac za vrti} u Zrewaninu

Dru{tvo 13 Odeqewa otvaraju zainteresovanost i stru~nost

Crna 15 Uhap{en ko{arka{ Nikola Bulatovi}

SAMOSTALNISINDIKATGRA\EVINARAUSVOJIODEKLARACIJUZA2012.

Zidajuseotkazi za100.000zidara?

str. 4

SPORT

str. 16 – 21

Zahla|ewe ski{om

Najvi{a temperatura9°S n MILANIARSENAL DELEMEGDAN

n SUTRARUKOMETNI DERBI VOJVODINA – PARTIZAN

n ZA„DNEVNIKOV”TURNIR DOSADA60PRIJAVA

str. 7


2

subota17.decembar2011.

TADI] U MAKEDONIJI

Stvoriti Evropu u dr`avi Uslovi koje je Evropska unija postavila Srbiji i Makedoniji za sticawe statusa kandidata ne bi trebalo da obeshrabre dve zemqe, ve} da budu podstrek i prilika za nastavak reformi, poru~ili su u Skopqu {efovi dve dr`ave, Boris Tadi} i \or|e Ivanov. Tadi}, koji je susretom s makedonskim kolegom zapo~eo dvodnevnu posetu susednoj zemqi, istakao je da i Srbija i Makedonija, kao i ceo region Zapadnog Balkana, imaju budu}nost u Uniji koja je, kako je rekao, „najsigurnija zona za gra|ane Zapadnog Balkana, iako se ovaj region suo~ava s raznim izazovima”.

– Mene ti dodatni uslovi ne obeshrabruju, iako je Makedonija pre tri godine dobila status kandidata, ali ne i datum za po~etak pregovora. To ne treba da nas obeshrabri, ve} treba da nastavimo sprovo|ewe reformi. Ciq je da stvorimo Evropu u dr`avi, a onda }e nam biti lak{e da ubedimo EU da smo spremni za ~lanstvo – rekao je Ivanov na zajedni~koj konferenciji za novinare posle razgovora s predsednikom Srbije. – Zahvalan sam predsedniku Ivanovu na ovoj poruci jer wu treba da ~uju i u Srbiji, gde su se neki obeshrabrili {to Srbija nije u prvom poku{aju dobila status – primetio je predsednik Tadi}.

Pomo} stigla u Zve~an Humanitarna pomo}, koja je na odluku predsednika Ruske Federacije DmitrijaMedvedeva upu}ena Srbima na Kosovu i Metohiji, predata je ju~e Crvenom krstu Srbije u Zve~anu. Konvoj s oko 300 tona humanitarne pomo}i predat

je u prisustvu ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Konuzina i predsednika op{tina Zve~an Dragi{e Milovi}a i Zubin Potok Slavi{eRisti}a. – Osnovni razlog za ka{wewe isporuke humanitarne pomo}i iz Rusije za Srbe na Kosovu bio je nesporazum oko toga koji pe~at staviti na carinskim papirima – kosovski ili neki drugi – izjavio je ju~e profesor na Pri{tinskom univerzitetu MilanBa~evi}. Na konferenciji za novinare u zgradi op{tine Kosovska Mitrovica, Ba~evi} je optu`io predsed-

nika Srbije BorisaTadi}ada vr{i pritisak na predsednike op{tina sa severa Kosova da bi „ostvario ne{to {to je obe}ao on ili neko od wegovih najbli`ih saradnika”. Po wegovim re~ima, sve to radilo se zarad sticawa statusa kandidata za Srbiju koji na kraju nije ostvaren. – Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin je direktni u~esnik humanitarne pomo}i i pretpostavqam da su carinski papiri kod wega – rekao je Ba~evi}, i najavio da }e uskoro javnost znati {ta u wima stoji. Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} rekao je na istoj konferenciji za novinare da je s ambasadorom Konuzinom dogovoreno da posle primopredaje pomo}i carinske papire preda nekome od stru~waka iz oblasti finansija i carine da bi se uverili da su predstavnici Euleksa po{tovali dogovor koji su postigli Ruska Federacija i Evropska unija. – Mi o~ekujemo da }emo u toku dana imati informacije o tome da li je EU ispunila obe}awe da }e carinske formalnosti biti statusno neutralne – rekao je Panti}.

ODR@ANA DRUGA ZAJEDNI^KA SEDNICA VLADA SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE

Oja~ati specijalne veze

Srbija i Republika Srpska dogovorile su ju~e, na drugoj zajedni~koj sednici dveju vlada u Beogradu, sprovo|ewe zna~ajnih projekata i izradu studije komplementarnosti dve privrede, kojima }e dodatno intenzivirati saradwu, na osnovu Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama. – Postoji velika saglasnost o svim va`nim pitawima, bilateralni odnosi su na visokom nivou i oni }e se razvijati daqe. Potvr|ena je bliskost Srbije i Republike Srpske – rekao je premijer Srbije MirkoCvetkovi} na zajedni~koj konferenciji za novinare s premijerom RS Aleksandrom Xombi}em. Cvetkovi} je precizirao da je dogovoreno da Srbija preuzme obavezu da s 850.000 evra finansira {kolu „Srbija” na Palama, {to bi predstavqalo realizaciju ranijeg dogovora, kao i da sa 4,5 miliona evra kreditira nabavku ra~unara za {kole u RS, od kojih }e tri miliona evra biti obezbe|eno do kraja ove godine, a ostatak slede}e. Premijer je naveo da }e Srbija obezbediti Republici Srpskoj pozajmicu od 20.000 tona p{enice iz Robnih rezervi i da je dogovoreno da „Jat ervejz„ za Be~ leti preko Bawaluke, {to bi gra|anima RS omogu}ilo direktnu vezu s glavnim gradom Austrije.

Ostaju dogovori na tehni~kom nivou, a RS }e, po Cvetkovi}evim re~ima, nadokna|ivati vi{ak tro{kova za sletawe na bawalu~ki aerodrom. – Razgovarali smo i o izradi studija o komplementarnosti privreda koje }e biti osnov za pro{irewe privredne saradwe, kao i o finansirawu Memorijalnog centra „Dowa Gradina„, jednog od najve}ih strati{ta iz Drugog svetskog rata. Razmotrili smo i pitawe energetike, vojne industrije i odnosa u zdravstvu, kao i o saradwi u oblasti {kolstva, tako da svi u~enici iz RS upisani u {kole u Srbiji imaju ista prava kao i u~enici iz Srbije, od {kolovawa do sme{taja i ishrane – kazao je Cvetkovi}. Xombi} je najavio i pomo} Srbije u osnivawu instituta „Ivo Andri}” u Vi{egradu, koji bi delovao u sklopu „Andri} grada”, projekta filmskog re`isera Emira Kusturice, ~iji zavr{etak se o~ekuje za tri godine. Posle sednice dve vlade, potpisani su memorandumi o razumevawu dva ministarstva unutra{wih poslova, za prostorno planirawe i ekologiju, kao i sporazum o primeni ugovora o kreditu Srbije RS za kupovinu vagona i informacione tehnologije. D. Milivojevi}

POLiTikA

dnevnik

SKUP[TINA O BUYETU 26. DECEMBRA

Vlast (za sada) bez potresa – Rasprava o buxetu za narednu godinu po~e}e 26. decembra – najavila je ju~e predsednica Skup{tine Srbije Slavica\uki}-Dejanovi}, i izrazila o~ekivawe da }e predlo`eni propis biti usvojen tri dana kasnije. Prva dama Skup{tine veruje da }e taj najva`niji finansijski akt dr`ave podr`ati sve stranke vladaju}e koalicije. – Ne verujem da }e biti onih iz ve}ine koji }e imati dileme o tome da li }e glasati za buxet. Sigurno }e biti zahteva da se neke stavke preraspodele. Izglasavawe tog akta o~ekujem 29. decembra i ono }e biti parameter da vladaju}a ve}ina jo{ uvek funkcioni{e – poru~ila je Slavica \uki}Dejanovi}. Na dilemu o tome da li }e biti potrebe da vlast tra`i podr{ku opozicije za dono{ewe buxeta, ona je navela da su “iznena|ewa uvek mogu}a”, da se “mo`e i to dogoditi”, ali da je “vladaju}a ve}ina ~vrsta i da nema straha da parlament ne}e usvojiti buxet”. Ona ne vidi nikakav problem u tome {to buxet kasni, uprkos zakonom utvr|enom kalendaru za wegovo dono{ewe u kojem stoji datum 15. decembar. – To se de{ava godinama. Ali ove godine to je opravdano zbog konsultacija s Me|unarodnim monetarnim fondom i dono{ewa drugih zakona – objasnila je predsednica. Po wenom uverewu, buxet ne}e biti posledwi akt koji }e doneti parlamentarci u ovom mandatu. Predsednica je podsetila na to da }e od Nove godine parlament biti u periodu vanrednog zasedawa i da se sednice sazivaju na zahtev Vlade Srbije ili najmawe 84 poslanika. Buxet }e do}i do svih parlamentaraca tek u ponedeqak, po{to je re~ o aktu od vi{e stotina

stranica i treba vremena da bi se umno`io zajedno s prate}im zakonima. Ako je suditi po ju~era{wim izjavama, za sada nema stranke vlasti koja najavquje da }e “ru{iti” buxet. Rezerve su se ovih dana u javnosti iznosile vezano za SVM i

dinu utvr|ene najvi{im pravnim aktom. Funkcioner SVM-a Balint Pastor ocenio je kao dobar signal to {to je ove godine prvi put SVM-u omogu}eno da razgovara o nacrtu buxeta pre nego {to ga je Vlada usvojila. To se desilo na incijativu premijera Mirka

Podr{ka SPO-a “Opasnosti” nema od SPO-a, po{to je potpredsednik te stranke AleksandarJugovi} najavio da }e wihova ~etiri poslanika podr`ati buxet za 2012. godinu da ne bi bilo ugro`eno funkcionisawe dr`ave. – SPO ne}e destabilizovati Vladu Srbije i ne}e ugroziti funkcionisawe dr`ave. Neusvajawe buxeta i privremeno finansirawe ne bi bilo dobro, posebno u situaciji kada do marta moramo sve ulo`iti da Srbija dobije status kandidata – rekao je Jugovi} novinarima u parlamentu. On je dodao da je SPO za ~etiri godine pokazao da se ne bavi ucenama ni politikanstvom. – SPO nema razloga da destabilizuje dr`avu i gra|ane dovede u situaciju privremenog finansirawa, u kojoj bi oni te`e ostvarivali svoje potrebe – ka`e Jugovi}. SPO, koji imaju po ~etiri poslanika. SVM, iako deo vladaju}e koalicije, nije glasao za buxet za 2010. godinu proceniv{i da je protivustavan jer, kako su izra~unali, ne obezbe|uje cifre za Vojvo-

Cvetkovi}a i predstavnici SVMa sreli su se s dr`avnim sekretarom Du{anomNikezi}em, koji im je tuma~io buxetske stavke. SVM }e glasati za predlog buxeta ukoliko on bude sadr`ao pretpostav-

ke za ekonomski i privredni razvoj Vojvodine u 2012. godini. Pastor je rekao da }e SVM narednih dana prou~avati predlog buxeta i da }e do po~etka rasprave doneti kona~nu odluku o tome kako }e glasati. Poslanik URS-a Vlajko Seni} navodi da }e glasawe o buxetu biti “test Vladi, s jedne strane, a s druge, odgovor na politi~ko pitawe da li }e izbori biti u redovnom roku ili }emo ih imati ranije„. On ipak veruje da }e buxet dobiti potrebnu podr{ku i da }e izbori biti odr`ani u redovnom roku, pri ~emu procewuje da se “aktuelni saziv Skup{tine verovatno vi{e ne}e sastajati nakon toga”. Seni} je zamerio Vladi {to parlament o buxetu raspravqa u posledwim danima godine i {to }e poslanici imati samo nekoliko dana da se upoznaju sa stotinu strana materijala. LDP je ve} dve godine meta spekulacija o tome da li }e potpomo}i vlastima kojim glasom, ako usfali za buxet. Me|utim, kao {to je i do sada bio slu~aj, iz te stranke najavquju da }e se dosledno dr`ati opozicionog delovawa i da ne}e glasati za buxet ~ije “cifre su katastrofalne”. Poslanik LDP-a Bojan\uri} o~ekuje da }e biti velikih problema u vladaju}oj koaliciji prilikom rasprave o buxetu, ~ak i ne iskqu~uje mogu}nost da Srbija u narednu godinu u|e bez tog zakona. \uri} isti~e da Vlada i daqe vodi demago{ku ekonomsku i socijalnu politiku, posebno sada kad ide izborna godina. – Jasno je kakve }e probleme ovakav buxet napraviti u slede}oj izbornoj godini. Nema odgovora ni na pitawe {ta je s 880 miliona evra obveznica preko kojih je Vlada Srbije zadu`ila gra|ane na deset godina – negodovao je \uri}. S. Stankovi}

Jovanovi}: Neiskrena politika Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomirJovanovi} izjavio je ju~e da je odlagawe odluke Evropskog saveta o kandidaturi Srbije za prijem u EU izraz „najdirektnijeg nepoverewa” u predsednika Srbije Borisa Tadi}a. On je istakao da LDP osu|uje to {to je Tadi}, kako je kazao, naknadno „kao jeftin alibi” za odluku Evropskog saveta „servirao uslove koje niko nikad nije postavio”.

– Od Srbije se nije tra`ilo da odustane od Rezolucije 1244. Danas se vi{e ne zna ni ko vi{e brani tu rezoluciju, Ta~i ili Tadi} – rekao je Jovanovi}. Lider LDP-a je istakao da Kosovo niti je bilo, niti je sada, a ne}e ni biti prepreka na putu modernizacije Srbije. – Pitawe Kosova je posledica neiskrene politike koja se vodi u ovoj zemqi. Ono je naj-

direktnija posledica ~itavog niza gre{aka napravqenih u Srbiji – naveo je Jovanovi}. Po wegovim re~ima, Srbi imaju poreme}ene odnose sa svim narodima u regionu, a i me|usobno. – Nama treba novi Borko Stefanovi} za odnose izme|u Beograda i Kosovske Mitrovice, a ne Beograda i Pri{tine – ocenio je lider LDP-a.

PO ANKETI CENTRA ZA RAZVOJ I DEMOKRATIJU, VE]INA NOVOSA\ANA ZA EU, ALI PROTIV NATO

U Novom Sadu najpopularniji DS i SNS Po istra`ivawu javnog mwewa koje je sproveo Centar za razvoj i demokratiju iz Novog Sada, Novosa|ani bi na narednim izborima najve}u podr{ku dali Demokratskoj stranci i Srpskoj naprednoj stranci, a cenzus bi jo{ pre{li Srpska radikalna stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. U anketi sprovedenoj od 28. novembra do 7. decembra u kojoj je upitnik popunilo 850 ispitanika, za DS se opredelilo 26,7 odsto, dok je SNS podr`alo 24,2 odsto ispitanika. Na tre}em mestu je SRS s 11,6 odsto, a sledi LSV koji podr`ava 9,3 odsto anketiranih. Ispod crte ostali su Socijalisti~ka partija Srbije (4,7 odsto), Srpski pokret obnove (4,1 od sto), De mo krat ska stranka Srbije (3,6 odsto), Libe ral no-de mo krat ska par ti ja (2,2 odsto) i Ujediweni regioni Srbije (1,9 odsto). Svega 40 odsto isitanika najavilo je siguran izlazak na izbore, dok je oko 44 odsto onih koji se kolebaju. Po ovom istra`ivawu, 66,3 od sto No vo sa |a na po dr `a va

proces evropskih integracija Srbije, dok je ve}i procenat onih koji se pro ti ve ula sku ze mqe u NATO. Me|utim, kako su ukazali i sami istra`iva~i, ova anketa ura|ena je ipak netom pre odluke o odlagawu kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Zbog ve li kog bro ja neodlu~nih bira~a, politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da nas o~e ku je o{tra i veoma intenzivna izborna kampawa. On je ukazao i na to da je, iako se i kroz politi~ke poruke i istra`ivawa javnog mwewa procesi evropskih i NATO-integracija posmatraju odvojeno, praksa u ostalim zemqama pokazala da su to dva paralelna procesa. – Mislim da je ovo jedna od ta~aka o kojima }e morati da se otvori rasprava i u Srbiji u narednom periodu – rekao je on. I politikolog Du{koRadosavqevi} ka`e da je politi~ki naivna poruka da se u evrop-

skim integracijama mo`e zaobi}i NATO. On smatra i da }e upravo odziv bit kqu~an za kona~ni izborni rezultat. – Ukoliko izlaznost na izbore bude iznad 50 procenata, aktuelna koalicija osta}e na vlasti, ali ako bude ispod 50 procenata, do}i }e do promene vlasti – ocenio je on. Radosavqevi} veruje da ni kampawa „belih listi}a”, ko-

jom se gra|ani pozivaju da poni{te glasa~ki listi}, ne}e biti zanemrqiva, a smatra da bi ona mogla biti po seb no iz ra `e na u Vojvodini, gde bi bira~i mogli da na taj na ~in iz ra ze „ti hi prezir” prema aktuelnim politi~kim partijama. On je ocenio i da, uprkos velikom nezado voq stvu gra |a na Voj vo di ne ste pe nom autonomije, vojvo|anska opcija ipak ne}e biti prepoznata u narednoj izbornoj kampawi, ali smatra da }e ova tema morati da se otvori u narednom izbornom ciklusu. Sociolog Bojan Panaotovi} kazao je da je Srbija od proklamovane politike „i Kosovo i EU” stigla do opcije „ni Kosovo ni EU„, uz opasku da „u ovoj zemqi ima toliko problema za koje je odgovorna politi~ka elita da nam je potreban ne preokret nego zemqotres„. B. D. S.


c m y

politika

dnevnik

[ANDOREGERE[I,PREDSEDNIKSKUP[TINEVOJVODINE

Vojvodinadokazala evropskikurs,napotezu na{dr`avnivrh Predsednik Skup{tine Vojvodine[andor Egere{i ocenio je da su svi u Srbiji gubitnici zbog odlagawa kandidature za ~lanstvo u Evropskoj uniji. On je u intervjuu za „Dnevnik” kazao da je Vojvodina time posebnopogo|enajerjewena politika zasnovana iskqu~ivo na evropskim vrednostimaiprocesuevrointegracija. –Miimamosvepotencijaleiveomadobre odnose s brojnim evropskim regijama, aliinajiskrenijenamere da upravo zbog ugledakojiVojvodina ima u evropskim institucijama pomognemo celoj zemqi da se tajprocesubrza.Vojvodina je prepoznata u Evropi kao veoma ozbiqna regija koja ima ozbiqnu evropsku platformu. To, me|utim, moraju da prepoznaju i u Beogradu.Nismomiseparatisti,kakonamtopripisuju,ve}sve{to radimo–~inimouinteresucele Srbije–kazaojeEgere{i. On je dodao da neizvenost oko evropskih integracija ni-

–Moramoimatijasnuiiskrenupolitiku.Imamutisakdese ponekad u celom ovom procesu pona{amo kao rak: napravimo jedankoraknapredikadbitrebalodanaosnovuwegaostvarimonekirezultat,misevratimo

dvakorakanazad.Tovodisamou }orsokak–upozoriojeon. l Treba li vojvo|anske institucije da uti~u na promenu dr`avne politike koja ne daje o~ekivane rezultate, ka-

Moglismobitiodlu~niji l Koji su konkretni benefiti od Statuta APV dve godine nakon wegovog dono{ewa? –MismoStatutompoliti~kipreuzelinadle`nosti,alisu{tinskiimajo{mnogoposladasetenadle`nostiupunojmeri irealizuju.Presvegazato{tojo{nijere{enopitawefinansirawaVojvodine.Na`alost,nina{Ustav,kojijo{nismoupunoj meri primenili kad je re~ o pokrajinskoj autonomiji, nije evrokompatibilanimorasemewatidabiseomogu}iladaqadecentralizacija,regionalizacijaidemokratizacijazemqe.Vojvodina`elisamoautonomiju,ni{tadrugo.Alituna{uautonomijutrebauva`avati,kaoidrugeregijeuSrbiji.Jedinotako mo`emobitiuspe{ni,atimeikonkurentniuEvropskojuniji. l Za{to je vojvo|anska administracija danas pasivnija nego na po~etku mandata ovog saziva kad je ipak imala politi~ku inicijativu vezanu za dono{ewe Statuta i Zakona o nadle`nostima? –Mislimdasviimamovelikoiskustvozbogtogprocesa,ukojemsmoimaliiuspe{nihmomenataaliivrlomnogonegativnih epizoda i pritisaka prema Vojvodini. Zbog toga postoji i doza razo~arewa. Ali, mislim da smo mo`da mogli posti}i vi{e da smounutarkoalicijevladaju}euPokrajinibilimaloodlu~niji. kom ne odgovara, posebno zbog toga{to}eunarednomperio- du evros kept ic iz am ja~ at i, {to,kakojenaveo,nijeuinteresuniVojvodine,alinicele Srbije.

ko to smatraju u nekim opozicionim strankama? – Vojvodina ima jasnu evropsku politiku od 2000. godine, a na{dr`avnivrhmorane{toda mewautompogledu.Moramobi-

tijasni,konkretniiiskrenii razvojPokrajine,{tobisesvapremana{imgra|animaiprema kakoodraziloinaceluzemqu. Evropskojuniji.Imoramou~i- Zbog nedono{ewa tog zakona niti sve da se vratimo procesu Vojvodinanijenibilauprilievrointegracija,odnosnodado- cidaanga`ujesvesvojekapacibijemo kandidaturu. Vojvodina tete.Vojvodinazbogtogadosad ne treba da dokazuje da je opre- nijeimalaniozbiqanrazvojni deqenazaevropskeintegracije. buxet.Imogudaka`emdasmou Mi evropsku politiku vodimo okvirimaukojimasmodelovali posledwih11godina. u nekim trenucima napravili pravo~udo.Me|utim,dugoro~no l Da li je proces evrointegracija ipak doveden u pigledano,minemamorazvojnemetawe, po{to na{i zvani~nihanizme.Doksetonepromeni,i ci poru~uju da ne}e mewati daqe}emosetakmi~itiusiropolitiku, a skepti~ni su i u ma{tvu. A to ne zavisi od nas pogledu odluke vezane za ve}odcentralnevlasti,jermi kandidaturu, koju o~ekujemo u imamo ingerencije na papiru martu? ali nemao prihode da bismo te – Mis lim da ingerencije monemamo pravo da gli u punoj meri Voj v o d i n a`e l isa m o budemo skepti~realizovati. Uz autonomiju,ni{ta ni ve} da treba to, famozni drugo.Ali,tuna{u ustavni minumum da isp un im o uslovekojisudood sedam odsto autonomijutreba bro poz nat i. A nikad nije u potuva`avati,kaoi tonikakoneznapunosti ispo~i da se mor a drugeregijeuSrbiji {tovan. ^ak smo priznati nezavido{li do vrlo snost Kosova, ali zna~i da se neprijatnih situacija da se ne mora uspostaviti dijalog i sa- mogu zavr{iti neke planirane radwa s Pri{tinom. Ne znam ili zapo~ete investicije, ili {ta bi bila alternativa. Mi daseisplateonikojisunatim smodeoEvrope. investicijamaanaga`ovani. l Mislite li da bi odlal Kakva su va{a o~ekivagawe evrointegracija moglo wa u tom pogledu u narednoj uticati na raspolo`ewe gragodini – za nekoliko dana |ana, odnosno na narednu izSkup{tina Vojvodine izjabornu kampawu u smislu ja~a{wava}e se o novom buxetu? wa ekstremisti~kih snaga? – Ako bi Vojvodina imala – Na`alost, sve je mogu}e. stvarno razvojni buxet, to bi Ali,dokgodnebudemoimalija- svakako pomoglo i ostatku Srsnupolitiku,mi}emoseunutar bije.BilobidobrodanamtobuSrbije takmi~iti jedino po si- de omogu}eno u 2012. godini da roma{tvu – tu mislim i na Voj- bismomoglinastavitizapo~ete vodinu i na [umadiju, isto~nu projekte i investicije. Me|uSrbiju...,umestounapretku.Voj- tim, mislim da je pred nama govodina je nekad bila u vrhu po dinavelikihisku{ewaiuekorazvijenosti,adanasjenerazvi- nomskompogledu,aliupoliti~jeni region s veoma mnogo neza- kom,presvegazbogneizvesnosti poslenihisocijalnougro`enih. odlukeokandidaturikojasedoSli~na je situacija i u drugim nosi u martu. Mislim da ipak delovimazemqe.Zbogtogasami svi, bez obzira na kojim smo predsednika Srbije pozvao da funkcijama,moramodau~inimo okupiekonomskitimkoji}eiz- sve{tomo`emodadobijemoporaditi strategiju borbe protiv zitivan odgovor iz Brisela da siroma{tva i ekonomskog opo- bismoiza{liiz}orsokaka. ravka.Ako`elimodobroVojvol A zbog ~ega pokrajinska dini,to`elimoicelojSrbiji. vlast sama ne pokrene iniA centralna vlast u Beogradu cijativu za re{avawe pitawa traba da iskoristi ekonomske finansirawa? potencijaleVojvodine,aliipo– Imali smo mnogo zakonoliti~ke,posebnoupogledupro- davnih inicijativa u ranijem cesaevrointegracija. periodu, ali nijedna nije pril Kako je to mogu}e ako pet hva}ena u republi~kom parlagodina nakon dono{ewa mentu.Nisamjaprotivtogani Ustava jo{ uvek nije re{eno dasadpokrenemoovuincijatipitawe finansirawa APV? vu, ali o tome mora da se po– Dono{ewe zakona o finan- stignekonsenzus. sirawu Vojvodine kqu~no je za B.D.Savi}

Josipovi}pohvalioSrbiju Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} pohvalio je napredak koji je postignut u Srbiji u odnosu na polo`aj hrvatske nacionalnemawine.Naotvarawu17.Foruma hrvatskih mawina u Zagrebu, Josipovi}jeoceniodasuuSrbijiu~iwenive-

liki koraci napred kada je re~ o hrvatskojnacionalnojmawini. „Na`alost,ratjestrahotaukojojsui pripadnici hrvatske mawine u Srbiji te{kostradaliaotomesenegovoriine znadovoqno”,rekaojeJosipovi}.

„Pozitivnipomacisunapravqeniiu polo`aju hrvatske mawine u Crnoj Gori”,istakaojepredsednikHrvatskeIvo Josipovi}idodaodajeHrvatskanauzoranna~inuredilapolo`ajnacionalnih mawinauHrvatskoj.

REKLI SU Dinki}: Ponosansam

Mihajlovi}: Naizbore

Cvetkovi}:Nisu ministrikrivi

Biv{i ministar ekonomije Mla|an Dinki} ne krije da je ponosanzbogtoga{tojeispuweno veliko obe}awe koje je dao gra|anima Kragujevca i Srbije. Dinki} u autorskom tekstu objavqenom na sajtu UjediwenihregionaSrbijeka`e:„Uprkossvimakoji utonisuverovali,sadakona~nomogudaka`em – ponosan sam jer je ispuweno veliko obe}awe koje sam pre nekoliko godina dao gra|animaKragujevcaiSrbije!” Dinki}jenaveodauSrbijidanasradiili zapo~iwe izgradwu svojih fabrika oko 120 auto-komponenta{a, koji, po pravilu, zapo{qavajumnogovi{eradnikaodsamogproizvo|a~aautomobilaigarantujuozbiqneizvozne prihode, i napomenuo da su se mnogi od wihodlu~ilidapravenovefabrikeuSrbijikadasu~ulidajeprewihtouradioi„Fijat„.

Funkcionerka Srpske napredne stranke Zorana Mihajlovi} zatra`ila je ju~e raspisivawe vanrednih parlamentarnihizbora,inaglasila da }e SNS to tra`iti nasvakojkonferencijizanovinare sve dok oni ne budu raspisani. – Srbija je gladna – rekla je Zorana Mihajlovi}.–MiuSNS-usmatramodaje Dem ok rats ka strank a odg ov orn a za to {to je Srbija u protekle ~etiri godine izgubila 400.000 radnih mesta, zadu`ila se{estmilijardievrainaivicijebankrota. OnajeizjaviladaSNSzahtevaodDr`avne revizorske institucije da pregleda poslovawegradaBeograda,javnenabavke,finansiraweizgradwemostaipristupnihsaobra}ajnicaina~insklapawaugovoraoizgradwimetroa.

PremijerSrbijeMirko Cvetkovi} izjaviojedanijedanministar iz wegovog kabineta nije kriv za to {to Srbija 9. decembranijedobilastatuskandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Cvetkovi}jeza„Novosti”,napitawedaliion,kaogradona~elnikBeogradaDragan \ilas,smatradasuvi{e odBo`idara \eli}a zanedobijawestatusakandidata odgovorni ministri Vuk Jeremi} i Goran Bogdanovi},rekaodaumi{qewuEvropske komisijenepostojinijednazamerkanareformeve}dasetra`inapredakpopitawuKosova. Premijerjekazaoidajetopitawe„nasle|eni problem”ida„nijestvarsamoovevlade,niti {efadiplomatijeiministrazaKosovo”. –\eli}jeneopreznoizjavioda}e,akoudecembrunena~inimonarednikorakkaEU,dati ostavku.Ionjetou~inio,kaomoralni~in,ane zato{tojeovavladapromenilakurs,ilibila neuspe{nautomprocesu–naveojeCvetkovi}.

subota17.decembar2011.

3

STRANKEUZREWANINUUVELIKOPREDSTAVQAJU KANDIDATEZAGRADONA^ELNIKA

Demokratebi Mihajlova, liga{iKostre{a Mada je do izbora ostalo jo{ nekolikomeseci,strankeuZrewaninu ve} uveliko se bore za naklonost bira~a, a neke ~ak predstavqajuisvojekandidateza gradona~elnikabanatskeprestonice. Jo{ pre nekoliko meseci predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Predrag Gr-

Bojan Kostre{

boqi program i vi{e glasova, dobi}emo gradona~elni~ko mesto, i o~ekujemo da }e nas DS u tome podr`ati, a isto va`i i u obrnutom slu~aju – poru~io je Kostre{. Na pitawe da li to zna~i da LSV ima rezerve prema sada{wem gradona~elniku Mileti Mihajlovu,Kostre{jeodgovorio da Liga smatra da je dovoqno jaka i sposobna da preuzme upravqawe gradom Zrewaninom, ali da to ne zna~i da Mihajlov u ovom trenutku nije dovoqno dobar. – Jer, da je suprotno, ne bismoganipodr`avali.Mi kao stranka svakako imamo pravo da predlo`imo svog kandidata na predstoje}im izborima – naglasio je Kostre{. Deo tima i program s kojim }e iza}i pred gra|ane u izbornoj trci predstavio je izrewaninskiogranakSrpske napredne stranke. Na sve~anojsednici,prvi~ovek zrewaninskihnapredwakaGoran Kne`evi}jeporu~ioda}egradska vlast koju bude vodio SNS iskqu~ivobrinutiointeresima Zrewaninaida}evratitidostojanstvo svom gradu, „da Zrewaninci ne bi bili marionete politi~kihcentaramo}iizNovog SadaiBeograda“. –Na{iprotivnicinaizborima poku{a}e da skrenu pa`wu javnostistemakojeseodnosena Zrewanin,sasvojihgre{aka,nepostoje}ihrezultataisvogosio- nogna~inavladawa,nanekedruge, politikantske, iracionalne teme – naglasio je Kne`evi}, i najavio da }e SNS kandidate na

gi} izjavio je da su zrewaninske demokrate, konsenzusom, ve} odredile da wihov kandidat za lordmerabudeMileta Mihajlov, aktuelni gradona~elnik i nekada{widirektorOp{tebolnice „Dr \or|e Joanovi}“. Grgi} je kazao da }e se DS, tako|e, oslonitinave}inuodbornikakojeje i do sada imala na listi „Za evropskiZrewanin“uSkup{tinigrada. – Zadovoqni smo wihovim radom,ali}emolistudelomdopunitinovimqudima,vode}ira~unaotomedabuduzastupqenesve mesnezajedniceisvasela.Meni je kao funkcioneru DS-a, bitno {to smo u Zrewaninu,posleonihde{avawauoktobru2008. godine,upotpunosti konsolidovaliredove,dasestranka,posle svih tih turbulenicija, vi{e ne bavisamasobom,negomo`edaseposvetipoliti~komradu, idasmouovomtrenutku potpuno spremnizaizbore,i lokalne,ipokrajinske, i republi~ke, Goran Kne`evi}

Kosvepodr`avanapredwake Nasve~anojsedniciSNS-auZrewaninuGoranKne`evi}je pozdravionekolikoosobakoje,kakojerekao,nisu~lanoviova partije, „ali jesu na na{oj strani, na strani budu}nosti svog grada“. –Tosuqudikojisusedokazaliusvomposlu,kojineulazeu politiku zato {to se nadaju nekoj privilegiji, ~ija podr{ka menili~nomnogozna~i,asiguransamdazna~iidrugimZrewanincima – naglasio je Kne`evi}, i predstavio organizatorku festivalahorova„Kantemus“Dubravku Bengin,direktoraNarodnogmuzejaBo`idara Vorgi}a,drDu{ana Slankamenca,privrednika i biv{eg ko{arka{a \or|a Budimira, stomatologa Predraga Popovi}a,drMilana Miqu{a iadvokataVi}entija Darijevi}a. svejednokadbuduraspisani–poru~io je Grgi}, misle}i na hap{ewe biv{eg gradona~elnika i funkcionera DS-a Gorana Kne`evi}a, koji je, u me|uvremenu, postaoprvi~ovekzrewaninskih napredwaka. Ovih dana oglasila se i Liga socijaldemokrata Vojvodine, a wenpotpredsednikipredsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton otkriojeda }e liga{i za mesto gradona~elnika kandidovati poslanika u republi~kom parlamentu Bojana Kostre{a jer, kako je naglasio, ima dvadesetogodi{we iskustvo u politici i rezultate koji ga preporu~uju.Kostre{jeizrazio naduda}edobitipodr{kuGradske organizacije LSV-a jer, dodaoje,onaotomeodlu~uje. – Ako dobijem podr{ku, spremansamdasevratimuZrewanin i gra|anima ponudim ono {to mogu,dabiseuovomgradu`ivelojo{boqeikvalitetnijenego dosada.Naravno,LigajeukoalicijisDS-om,ineplaniradatu i{ta kvari. Ako budemo imali

izborimapromovisatitokomizbornekampawe. Za potpredsednika Gradskog odbora SNS-a dr Predraga Matejina, u u gradu se pri~a da mi mogaobitikandidatnapredwaka za gradona~elnika Zrewanina. Ovajplasti~nihirurg,odgovaraju}inapitaweza{tosepoliti~kianga`ovao,istakaojedajeoko wegasvevi{equdikojinemogu da plate le~ewe u privatnim bolnicamaukojimaradi. – Oko mene je sve vi{e qudi kojisuzapaliuizuzetnote{ku materijalnusituacijuizbogtogasuanksiozniilidepresivni. Vara se svako ko misli da pojedinac,samozato{tojeposlovno ostvaren i materijalno situiran, mo`e dugoro~no biti sre}an u gradu koji prolazi kroz ozbiqnukrizu.Uspe{niqudiu Zrewaninuve}du`ebe`eodpolitikeizatodanasimamoveliki broj diletanata na odgovornimmestima.Oniodlu~ujuuime svih nas, a to nije dobro – objasniojeMatejin. @.Balaban


4

ekonomija

subota17.decembar2011.

dnevnik

VLADAUSVOJILAPREDLOGBUYETAZANAREDNUGODINU

Dr`avna kasa napuwena minusom od jedne i po milijarde evra Dr`ava Srbija }e u narednoj godini potro{iti 152 milijarde dinara vi{e nego {to }e prikupiti od poreza, pokazuje predlog buxeta za 2012. godinu koji je usvojila Vlada. Kako je saop{teno, republi~ki buxet predvi|a prihode od 750 milijardi dinara i rashode od oko 890 milijardi, {to ~ini deficit od 140 milijardi dinara. Kada se tome dodaju rashodi na konsolidovnom nivou – kojeg ~ine svi nivoi dr`avne vlasti, ukupan minus javne kase bi}e pomenute 152 milijarde dinara, odnosno 4,25 odsto bruto doma}eg proizvoda. Deficit je, procentualno, ne{to mawi nego {to je bio u ovogodi{wem buxetu i nego {to predvi|a Zakon o buxetskom sistemu, a premijer MirkoCvetkovi} ka`e da je minus u dr`avnoj kasi zapravo „podsticajna i antirecesiona mera”. –Ubacuje se u sistem vi{e para nego {to smo kroz poreze izvukli i podsticajno delujemo na tra`wu – ka`e Cvetkovi}.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du{anNikezi} je istakao da }e buxetski deficit primarno biti finansiran zadu`ivawem dr`ave, kao i u 2011, i dodao da „iznos za zadu`ivawe ne

Javnidugnagranici? Iako je pre samo nekoliko dana Narodna banka objavila da je javni dug pre{ao zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a i pozvala Vladu da predlo`i mere za smawewe zadu`ewa dr`ave, Ministarstvo finansija sada saop{tava da je dug i daqe ispod tog limita. U saop{tewu Ministarstva se navodi da je javni dug Srbije na kraju novembra bio je oko 14,48 milijardi evra, {to je 44,8 odsto BDP-a. Mirko Cvetkovi} ka`e da Vlada ne}e predlo`iti da se promene zakonske odredbe o zakonski utvr|enoj granici mogu}eg zadu`ewa. – Ina~e, do kraja godine }e se javni dug pribli`iti tom zakonskom limitu od 45 odsto BDP-a. Me|utim, ulaskom u 2012. godinu na{ BDP }e porasti, a i otplati}emo deo zadu`ewa pa }e javni dug, u procentima, automatski pasti – objasnio je Cvetkovi}. ide na isplatu zakonom utvr|enih prava nego iskqu~ivo za razvojne projekte”. On je ocenio da je Vlada usvojila realan, racionalan i {tedqiv

MUKEUSREMU

ne, na evidenciji NZS-a bilo je 6.514 lica, dok ih je sada 400 vi{e. Stopa nezaposlenosti je u stalnom porastu. U oktobru 2009. iznosila je 26,1 odsto, da bi idu}e godine porasla na 28. Po najnovijim podacima, stopa nezaposlenosti na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice sada iznosi 29,41 odsto. Iz firmi koje su oti{le u ste~aj, kao {to su „Matroz„, [e}erana, ili Mitrova~ka industrija ventila, umesto najavqene obnove proizvodwe, izvla~e se ma{ine, ili se ~itavi pogoni seku i prodaju kao sekundarna sirovina. Strane investicije, ako se izuzme „Iton„, nisu dovoqne da bi se ubla`ila nezaposlenost. Pro{le godine jedina ozbiqnija investicija bila je livnica „Sirmijum stil„, izgra|ena italijanskim kapitalom, u kojoj je posao dobilo vi{e od 200 radnika.

kraja ove godine. Buxetom za narednu godinu predvi|eno je uskla|ivawe dr`avnih plata i penzija, kako je zakonom predvi|eno, i to pove}awe u aprilu od

~etiri posto, a u oktobru od 0,9. Po Nikezi}u, buxetom za 2012. predvi|en je nastavak podr{ke privredi i poqoprivredi radi pospe{ewa rasta izvoza, privla~ewa stranih investicija, obezbe|ivawa stvarawa radnih mesta i o~uvawa standarda gra|ana. Po wegovim re~ima, {tedqivost buxeta se najboqe ogleda u wegovoj strukturi, po{to su tro{kovi

administracije s 3,7 odsto svedeni na tri odsto. Najve}e smawewe buxetskih izdataka u 2012. godini, u odnosu na rebalansirani ovogodi{wi buxet, od 19,4 milijardi dinara, planirano je za nabavku finansijske imovine. Prihodna strana buxeta za 2012. godinu planirana je na oko 750,1 milijardi dinara, {to je 42,8 milijarde vi{e u odnosu na ovogo-

Dva koloseka od Beograda do Pan~eva

Zidaju se otkazi za 100.000 zidara? Gra|evinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u te`oj situaciji, a ukoliko se dr`ava ne odazove vapajima neimara, uskoro bi blizu 100.000 gra|evinara moglo ostati bez posla, upozoravaju sindikati. Predsednik Republi~kog odbora samostalnog sindikata gra|evinara Du{koVukovi}isti~e da je ove godine bez posla ostalo oko 6.000 gra|evinskih radnika i strahuje da bi se trend pada gra|evinske aktivnosti mogao nastaviti i naredne godine. Vukovi} ka`e da se gotovo svake godine broj gra|evinara u zemqi smawi pet procenata. Iako je dr`avni program s 245 projekata dao odre|ene rezultate, po wegovim re~ima, te mere nisu bile dovoqne da izvuku gra|evinski sektor iz krize. U gra|evinskom sektoru je trenutno zaposleno oko 110.000 radnika, od kojih je 35.000 u gra|evinskoj industriji, me|utim, kako isti~e Vukovi}, sve vi{e ih je zaposleno na crno. Po nekim procenama, neprijavqeno je ~ak 30.000 radnika, a mnogi koji su na listama zaposlenih ne primaju platu, ili je primaju s velikim zaka{wewem, tako da ve}ina neimara nema nikakvu socijalnu sigurnost. Da bi koliko-toliko za{titio radnike od propasti, Savez samostalnih sindikata Srbije je upravo usvojio Deklara-

ciju za 2012, kojom se zahteva primena Posebnog kolektivnog ugovora, ve}a zaposlenost i stimulativne mere za daqu podr{ku i pomo} gra|evinskim preduze}ima – povoqniji krediti za kupovinu

stanova i stvarawe uslova za nastup gra|evinara u inostranstvu. Tra`i se i produ`etak primene Zakona o pomo}i gra|evinskoj industriji Srbije u uslovima svetske ekonomske krize i u slede-

Ministarnajavqujepare – Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa }e u idu}oj godini nastaviti sve zapo~ete projekte, iako }e, po predlogu buxeta za 2012. godinu, raspolagati s oko 150 miliona dinara mawe nego u ovoj godini, odnosno s oko pet milijardi dinara – izjavio je ju~e ministar OliverDuli}. – Buxet nije sjajan i nije idealan, napravqen je u skladu s okolnostima i stawem u kojem su na{a privreda i dru{tvo. Oko 245 projekata za pomo} gra|evinarstvu u uslovima ekonomske krize bi}e nastavqeno, rekao je on, navode}i da je do sada na wih utro{eno oko osam milijardi dinara i da }e u 2012. za wih na raspolagawu biti jo{ deset milijardi.

di{wi rebalansirani buxet, a rashodna strana je uve}ana 25,2 milijardi dinara – na oko 890 milijardi. Na prihodnoj strani buxeta predvi|eno je smawewe prihoda od poreza na dobit preduze}a od 28,8 milijardi dinara i od carine od 5,8 milijardi, a najve}i rast priliva planiran je od akciza (29,4 milijardi) i poreza na dodatu vrednost (21,4 milijarda) i neporeskih prihoda (22,4 milijarde). Na rashodnoj strani buxeta teku}i izdaci su pove}ani 47,8 milijardi, rashodi po osnovu otplate kamata 17,1 milijardi, transferi Fondu PIO 16,7 milijardi, rashodi za zaposlene 15,2 milijardi, dok su transferi organizacijama za obavezno socijalno osigurawe uve}ani 14,4 milijardi dinara. Umaweni su i transferi za socijalnu za{titu iz buxeta, 4,7 milijarde dinara, kapitalni izdaci 3,2 milijarde, ostali teku}i rashodi 2,7 milijarde i transferi Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe 2,3 milijarde dinara. V.^vorkov

STI@ERUSKIKREDIT

SAMOSTALNISINDIKATGRA\EVINARAUSVOJIODEKLARACIJUZA2012.

Sve mawe zaposlenih u Mitrovici Po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe – Filijala Sremska Mitrovica, na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice stalno se smawuje broj zaposlenih, a raste broj onih koji tra`e posao. Krajem oktobra 2004. ovde je bilo 18.186 zaposlenih, dok ih je sada 3.000 mawe. Na kraju pro{le godi-

buxet s elementima antikrizne politike. Predlog buxeta je trenutno na pravno-tehni~koj redakciji i bi}e prosle|en parlamentu, a Nikezi} o~ekuje da }e parlament usvojiti taj dokument do

}oj godini. Vukovi} je mi{qewa da bi u 2012. poslove preko javnih nabavki trebalo davati onim poslodavcima koji primewuju kolektivni ugovor, da dr`ava treba da donese mere za eliminisawe rada na crno i formira posebno ministarstvo za gra|evinarstvo. Vukovi} ka`e da brojni zagovornici takozvane fleksibilne radne snage spo~itavaju radnicima i sindikatima da `ele velika prava, me|utim, surova stvarnost pokazuje da nisu problemi u zakonskim prevelikim pravima, ve} u tome {to se i to malo prava ne po{tuje. Zato je veliki doprinos Posebni kolektivni ugovor, koji se primewuje od 12. marta ove godine, jer on obavezuje na socijalno i dru{tveno odgovorno pona{awe i uspostavqawe partnerstva izme|u radnika i poslodavaca, sve s ciqem trajnijeg socijalnog mira i stabilnosti. Vukovi} isti~e da je za sve gra|evinske radnike i dru{tveno odgovorne poslodavce u Srbiji najva`nije da imaju zakqu~en Poseban kolektivni ugovor, koji im garantuje minimalnu cenu rada, visinu regresa, toplog obroka i terenskog dodatka. On pru`a stabilan okvir za obezbe|ivawe rasta gra|evinske proizvodwe, suzbijawe nelojalne konkurencije i pove}awe zaposlenosti. R.Dautovi}

– Tehni~ki timovi Srbije i Rusije za realizaciju ruskog kredita od 800 miliona dolara namewenog modernizaciji srpske `eleznice postigli su dogovor za prvi projekat izgradwe drugog koloseka pruge Beograd–Pan~evo – izjavio je ju~e pomo}nik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica za Tanjug. – Dogovor s Rusima smo postigli ju~e i sada ministarstva finansija dve zemqe treba da ugovore finansijske uslove kredita, zatim da ugovor usvoji Vlada Srbije i da ga na kraju ratifikuje parlament. Pripremni radovi za izgradwu drugog koloseka od Beograda do Pan~eva, kao i rekonstrukcija pruge u du`ini od 15 kilometara i elektrifikacija od Pan~eva~kog mosta do stanice Pan~evo glavna, ve} su po~eli, a pravi radovi se o~ekuju u februaru ili martu. Lasica je ranije rekao Tanjugu da je vrednost prvog projekta za prugu Beograd–Pan~evo oko 50 miliona evra. On je naveo da i Srbija i Rusija `ele da doma}e firme u~estvuju u {to ve}oj meri, isti~u}i da }e stepen anga`ovawa na{ih preduze}a biti zadovoqavaju}i. Osim pomenutog projekta za prugu Beograd–Pan~evo, planirano je da 800 miliona dolara bude ulo`eno i u projekte za izgradwu 68 kilometara duge pruge Vaqevo–Loznica...

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu 1

99,1560

101,1796

103,5067

98,8525

Australija

dolar

1

75,8363

77,3840

79,1638

75,6042

Kanada

dolar

1

73,6782

75,1818

76,9110

73,4526

Danska

kruna

1

13,3369

13,6091

13,9221

13,2961

Norve{ka

kruna

1

12,7080

13,9673

13,2655

12,6691

[vedska

kruna

1

10,9243

11,1472

11,4036

10,8908

[vajcarska V.Britanija SAD

franak funta dolar

1 1 1

81,0164 118,1554 76,0865

82,6698 120,5667 77,6393

84,5712 123,3397 79,4250

Promena %

Cena

Promet

Imtel RTV, Beograd

20,00

912

1.788.432

Stari grad, ^a~ak

20,00

144

720

Neoplanta, Novi Sad

5,88

270

21.870

AIK banka PB, Ni{

2,43

800

1.758.200

2,29 Promena %

1.340 Cena

6.700 Promet

Napred Razvoj, Beograd

-12,00

3.872

Progres, Beograd

-10,00

Jugoelektro, Beograd Pekabeta, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

75,8536

Kurseviizovelisteprimewujuseod16.12.2011.godine

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,08

1.597

47.049.386

NIS, Novi Sad

0,33

605

9.469.840

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.695

0,00

Imlek, Beograd

-4,06

2.172

139.008

Soja protein, Be~ej

2,13

480

870.730

77.440

Energoprojekt holding, Beograd

-3,23

360

4.848.620

45

13.500

Agrobanka, Beograd

-2,25

3.700

18.500

-9,88

721

171.598

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,63

499

2.889.569

-5,88

8.000

320.000

Jubmes banka, Beograd

0,02

12.990

103.920

-4,06 Promena %

2.172 Cena

139.008 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.100

4.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

3.200

NIS, Novi Sad

0,33

605

9.469.840

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,42

5.007

300.402

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

2.388

1.466.232

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

36.005

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.500

1.375.000

Tigar, Pirot

0,00

423

84.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

80,7684 117,7937

BELEX 15 (487,82 -0,18)

Soja protein, Be~ej

2,13

480

870.730

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

409

861.354

Sviiznosisudatiudinarima


POREZNICIA@URIRAJU EVIDENCIJU

Skra}eno nervirawe na{alteru

Redova ispred {altera Poserske uprave nema vi{e kao prenekolikonedeqa.PoreznicisuuVojvodinipro{logmesecaposlali260.000obave{tewa, a ve}ina klijenata do sada je s wimara{~ivijalakolikodugujeilipodnelazahtevzazastare-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota17.decembar2011.

5

HAKERIPREPALIBANKARE,AONIBLOKIRALI„PLASTI^NINOVAC”

Poku{ajvelikepqa~ke prekokartica„viza”?

Klijentibanakakojikoriste kreditne ili debitne kartice iz programa kompanije „Viza„ ostalisuovihdanaprivremeno bez wih. Nekoliko velikih banakauSrbijibilojeprinu|eno natodaihblokira.Kolikosmo moglidasaznamo,re~jeo14.000 komada.Bankesuihpovuklejer ihjesamakomapnija„Viza„obavestiladatou~ineizbezbednosnihrazloga,odnosnojerpostojiopasnostdasupodaciizkartica kompromitovani. To zna~i da su dostupni licima koja ih mogu zloupotrebiti na ra~un klijenta i banaka za podizawe gotovineikupovinu.Karticeiz programa „dina„, „dajners„ i „ameriken ekspres„ nisu ugro`ene i klijenti ih mogu nesmetano koristiti. Nove bezbedne kartice gra|ani }e dobiti nalostakosuupitawuobavezeod redne sedmice a u me|uvremenu prepetilidesetgodina.Dugih novac mogu podizati na {alteredova vi{e nema, a po objarima banaka. Uz kartice „viza„ {wewesadadolazeonikojiniprograma,kodnassunajpopularsumoglida~ekajuprvihdana. nije one koje izdaje kompanija Izvesno je da }e obave{tewa „Mastrekard„, a banka Inteza usli~nimakcijamaubudu}ebiobave{tena je da postoji opati a`urnija. Regionalni Censnostdabisene{tosli~nomotar„NoviSad”Poreskeuprave glodogoditiiswima. Srbije, koji pokriva celu VojPodatke o blokadi klijenti vodinu, dogovorio je da ima su dobijali od banaka putem stalnu elektronsku vezu za poSMS-porukaakosuimostavili datkeukatastarskimupravama. brojeve mobilnih telefona. U Tako}eisvawihovaaktamo}i suprotnom,mnogisubilinepridaseizdajusnajsve`ijimpodajanto iznena|eni ~iwenicom da cima.Najvi{espornihporezai imjekarticablokiranakadasu podataka bilo je vezano ba{ za poku{alidajekoriste.Bankari nekretnine.Drugaoblastgdeje su bili a`urni zbog klijenata, bilo najvi{e primedbi odnosi ali i zbog sebe samih. Od 5. desenaoru`je,aiMUP}epodatcembra,naime,primewujeseZakeizsvojeevidencijea`urnije konoza{titikorisnikafinandostavqati poreznicima. Ostasijskihusluga,aonjepredvideo lo }e morati da urade sami obdauslu~ajuneovla{}enogkoriveznici, a to zna~i da se dobro {}ewa kartice od drugog lica informi{uosvojimobavezama. klijent snosi gubitak od najviTako}eu{tedetizateznekama{e15.000dinara.Zloupotrebuje te,ainervirawe. D.V. obavezandaprijaviodmah,anaj-

kasnijeurokuod45danaodzadu`ewa.Ne}euop{tesnosititro{kovezloupotrebeakomubanka nijeomogu}iladausvakomtrenutkuprijavigubitakilizloupotrebe. Zna~i, nadle`ne slu`betrebadarade24~asa. Kakosureagovalebanke?Rajfajzen je blokirala ugro`ene kartice.UVojvo|anskojbanci–

stimapravovremenogreagovawa u slu~ajevima kao {to je ovaj. Drugim re~ima, banka nije stihijski blokirala kartice i ih klijenti mogu nesmetano koristiti, ali su preduzete sve potrebne mere da bi se korisnici kojibimoglibitiizlo`enirizikuza{tititliodneprijatnostiizloupotreba.

Nadle`niobave{teniizmedija Povodomcelogslu~ajaoglasioseitu`ilaczavisokotehnolo{kikriminalBrankoStamenkovi}.OnjekazaodauSrbiji nisuprimilinijednuprijavuzaovakavslu~aj,odnosno,nijeim seobratilanijednabankailidrugopravnolice.Zapotencijalniproblemsusaznaliizmedijapave}prekoodeqewaMUP-a proveravaju~iwenice.Prvirezultatiseo~ekujuuskoro.

NBGve}radenaza{titiklijenata. U saop{tewu koje je dala Inteza ka`e se da su sve banke kojesu~lanice„viza„,alii„master kard„ sistema, obave{tene dapostojimogu}nostdajeodre|eni broj podataka o platnim karticama kompromitovan. Ova ku}aimaimanajsavremenijutehnologiju za{tite i uz to specijalnu slu`bu koja radi na prevenciji zloupotreba i mogu}no-

UErstebancika`udave}nekoliko sedmica poja~ano nadzirukori{}ewekartica.Zloupotrebezbogmogu}egproblemanisuzabele`ene.Aliradiprevencije, sve kartice koje bi mogle bitiugro`ene}ebitizamewene unarednihnekolikodana,atoje dvaodstoodukupnogbrojaizdatih. Unikredit banka je blokiralaizvestanbrojkarticadabi spre~ilaeventualnezloupotre-

be. Po~etkom slede}e nedeqe sve kartice }e biti zamewene novim o tro{ku banke, a dotle klijentimaostajedapodi`unovac u ekspoziturama. Ova ku}a preporu~uje „SMS alarm kard” zaspre~avawesvihvrstazlopotreba.UKomercijalnojbancije ibezovete{ko}eutokuzamena svihmagnetnihkartica~ipovanim,takoda}ebitizamewenei ove potencijalno opasne – kod wihjetakvihtekjedanodsto,to jestoko2.000.Hipobankajeblokirala kartice za koje postoji sumwadabimoglebitizloupotrebqene. Korisnici ne}e snositi tro{kove izdavawa novih, a dostupna im je i usluga besplatnogSMS-a. Zvani~no bi korisnicima karticatrebaloovihdanadase obratiisama„Viza„.Zasadase sumwa da su podaci izvla~eni prekoLondonaiuSAD.Ovde,u Isto~noj Evropi, kao sumwiv pomiweseijedanlanacbenzinskih pumpi, ali zvani~nih potvrdajo{nema. ProblemnaBalkanuprvopojavio u Rumuniji, i to kod CEC banke.Onajebilaprinu|enana todablokira17.000kartica.U saop{tewukojejetaku}auputila medijima ka`e se da propust nijewihovve}daseradiougro`avawusigurnostime|unarodne bazepodataka. Svim korisnicima kartica „viza„ programa, bile one blokirane ili ne, ostaje da prate stawe na ra~unima i obaveste ukoliko primete promene koje nisu posledica wihovih aktivnosti. Savet korisnicima kartica nemogu}e je dati, one se falsifikuju ve} decenijama, a gotov novacvekovima. D.Vujo{evi}

DOGOVORENOTKUP 20ODSTOKAPITALA TELEKOMUNIKACIONE KOMPANIJE

Grcimaza Telekom330 milionaevra Vlada Srbije dogovorila je otkup 20 odsto akcija Telekoma Srbijeodgr~kekompanijeOTE, izjavio je ju~e premijer Mirko Cvetkovi}. Navode}i da razgovori o pravnim formulacijama jo{uveknisuzavr{eni,Cvetkovi}nijenaveota~aniznosnovca koji }e dr`av dati za petinu akijskogkapitalaTelekoma. -Tacenajeza40odstoni`aod tra`enezana{ih51odstoudela uTelekomu.Mogudaka`emdaje ovo dobar posao. Javnost je smatrala da smo tra`ili prenisku cenu,amismouspelidadobijemo jo{ 40 odsto ni`e naglasiojeCvetkovi}. NapropalomtenderuzaTelekompreskorogodinudana,dr`avajeza51vlasni~kogudelatra`ilaminimalnucenuod1,4milijardeevra.Iakosuopozicija, sindikatiideostru~nejavnosti Vladu kritikovali smatraju}i da je to preniska svota, nijedna kompanij nije `elela da plati tucenu. U spekulacijama u javnosti prethodnih nedeqa su se pojavqivale cifre od 300 i 380 milionaevra,kaocenapokojoj}e dr`avaodGrkaotkupitipetinu akcijskog kapitala Telekoma. Izgleda da to nije bilo daleko od istine, sude}i prema onome {to je premijer naveo - dr`ava }ezaovoizdvojiti330miliona evra. V.^v.


6

subota17.decembar2011.

POQOPRivRedA

dnevnik

AGRARNIBUYETTE@IODLAWSKOG50POSTO

Seqa~kakasadesetmilijardipunija –PredlogombuxetazanarednugodinuplaniranojedaMinistarstvopoqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede raspola`e sgotovo50postovi{enovcanegoovegodine–rekaojeju~epomo}nikministrapoqoprivrede Milo{ Milovanovi} otvaraju}i na Novosadskom sajmu Berzu sadnogmaterijala.–Prioritet agrarnog buxeta je daqi razvoj sto~arstva,aplaniranojeipove}awe povr{ina pod sistemimazanavodwavawe. Podsetimo, agrarni buxet za ovugodinuiznosiojeoko22milijardedinara,tojest2,4odsto ukupnog.Poqoprivrednici,wihova udru`ewa, privredne komore,biznismeniionikojivode agrarnu politiku ove zemqe zalagali su se za to da seqa~ka

kasazanarednugodinuiznosbarempetodstoukupnogbuxeta,a kasnijeido20odsto.Akopredlogbuxetaza2012.godinudobije zeleno svetlo u Republi~koj

P{enicadogurala do20,5dinara, ali}ete{kodaqe U ukupn om ovon ed eqn om prom et u prek o Prod uktn e berze, kukuruz je u~estvovao s vi{eod80odsto,acenamuje niska i pozicionirala se u uskom ras pon u izm e| u 15 i 15,30 din/kg, bez PDV-a. Prose~nacenatrgovawaunedeqi za nam a je izn os il a 16,39 din/kg(15,18bezPDV-a).Toje za neznatnih 0,48 posto vi{e

od prose~ne iz prethodne nedeqe, navodi Produktna berza, dod aj u} i da je rea ln a mogu}nost da se ovo tr`i{te cenovno oporavi u narednom periodu. Podpritiskomvelikihglobalnih zaliha, cena p{enice na gotovo svim svetskim berzama je u konstantnom padu. Taj cenovni pad na nedeqnom nivou je veoma mali, ali dugo traje.Velikezaliheotvorile

su`estokutr`i{nuutakmicu najzna~ajnijih svetskih izvoznikapapadcenekaoposledica te velike borbe nije iznena|ewe.Na{etr`i{teuproteklih mesec dana pona{a se sas vim sup rotn o od nap red opisane situacije. Od zavr{etka`etvei~itavih100dana izra`ene cenovne stagnacije cena p{enice je po~ela da raste, ka`u na Berzi. Mnogo mawi izv oz ni potencijal p{enice od kukur uz a, uz pod atak da su izvozne des tin ac ij e ove rob e zem qe iz CEFT A podr u~ja, dakle najbli`eg okru` ew a, otvorile su prostor izv oz noj kalk ul ac ij i da na{ap{enicabude ne{to skupqa nego kod ostalih zem aq a izv oz nica,~ijacenamora da podnese mnogo ve}e transportne tro{kove. Me|utim, cena koja je proteklenedeqedostiglanivood 20,52 din/kg (19 bez PDV-a), bukvalnojeodbilatra`wupa je i promet bio simboli~an. Realnojezbogtogao~ekivati da}enaredniperioddonetiu najmawu ruku stagnaciju cene, akoneiwenpad. Ina~e, ove nedeqe promet naBerziiznosioje1.246tona robe,{tojeza49,8odstomawe odprethodne.

skup{tini, agrarna kasa bi}e oko deset milijardi te`a od ovogodi{we. Govore}i o proizvodwa sadnica i semena, koja je mala u

cijalnimfarmamaidapostoji potreba da se u bliskoj budu}nostistadonerastovapro{ir i uvoz om nov ih grl a. Spermuna{ihnerastovauspe{no koriste farme vode}ih mesnih industrija u Vojvodini, kao i druge komercijalne

farme i individualni proizvo|a~i – ka`e Sauter, napomiwu}i da je SZV u Nema~koj priznata organizacija u proizvodwipriplodnogmaterijala i jedino je udru`ewe koje pos eduj e svoj hibridni pro-

zaratarstvoipovrtarstvouNovomSadu,Institutazakukuruzu Zemunu i Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, predstavilisuseiproizvo|a~i sadnica,dendrolo{kogmaterija-

znogsadnogmaterijala.NaBerzi svi zainteresovani mogu dobiti informacije o dobijawu podsticajnihsredstavaizfondovaMinistarstva poqoprivrede radi zasnivawanovihzasada,aju~eje

Zasubvencijezna~ajnacifra EkonomskisavetnikpremijeraJurijBajecrekaozasubvencijeprivrediurepubli~kombuxetuostajezna~ajnacifra.Re~je o42milijarde,koje}ekoristitiprivredaipoqoprivreda,kao ijavnapreduze}akao{tosu„@eleznice”,kazaojeon. la, semenske robe, reprodukcionogbiqnogmaterijala,preparata za za{titu biqa... Berza je prire|ena u hali „Master”, a u ponudi dominiraju sadnice vi{we, tre{we, jagode, ali i borovnice,brusnice,aronijeilo-

odr`ano i stru~no predavawe „Proizvodwa sadnog materijala –staweipredlogmera”. Berza sadnog materijala otvorenajeod10do18~asova,a ulaznicako{ta100dinara . D.Mla|enovi}

TREBALISEQACIMAPOQOPRIVREDNAKOMORA

Dasvipaoribudupod istomkapom Poqoprivrednih udru`ewa ne fali – u to smoseuverilinedavno,kadasuratariimalinari dizali bune. Pitawe je ipak, koliko su ona zaista kadra da se izbore za interese poqoprivrednika; da li se, recimo, wihova re~ uva`avalaovihdanakadasepravioagrarnibuxet;dalimogudaza{titeseqakaodkompanija,trgovaca,velikihigra~anatr`i{tu?...Pitawe je i da li, umesto wih, dovoqno va`nu ulogu mogu odigrati odbori za poqoprivredu priprivrednimkomorama,dalipoqoprivrednicimoguo~ekivatikoristodtihiinstitucija kakve su, na primer, poslovne zajednice, zadru`nisavezi?...Ijo{jednopitawe–treba liondaseqacimapoqoprivrednakomora,kao krovna organizacija koja bi sva ta udru`ewa, asocijacije,odbore...okupilanajednommestu? – Postoje dva koncepta – obja{wava za „Dnevnik”predsednikPrivrednekomoreVojvodine Ratko Filipovi}. – Jedan je koncept privredne komore, gde su svi privredni subjekti u wenom okviru, a postoji i koncept odvojenosti,gde je posebno trgova~ka,posebno industrijska ili poqoprivredna komora. Ali, vaqa znati da, kada se formira poqoprivrednakomora,ona se finansira iz buxeta.To,dakle,zna~ida wome upravqa onaj ko

NajboqajeFrancuska –Jedanodnajbitnijihzadatakanamjelobirawezava`nijuulogupoqoprivrednekomore u budu}em kreirawu pojednih zakona. Svesnismotogadazasvetotrebaivremenaistrpqewa–ka`eDomagojDropuli}.– Sli~an su put, naime, pro{le i poqoprivrednekomorezemaqaEUpatakoijednaod najure|enijihkomora–francuska,osnovana jo{ dvadesetih godina pro{log veka. Francuskapoqoprivrednakomoranajboqi jeprimerkomore~ijisezahteviipredlozi uvekuzimajuuobzirprilikomizradezakonavezanihzapoqoprivredu.

Vrbaskicentarza osemewavawe–punpogodak Centar za reprodukciju i ve{ta~koosemewavawesviwa uVrbasu,investicijaUdru`ewa proi zv o| a~ a prip lodn ih grlapokrajineBaden-Virtemberg (SZV), u funkciji je od juna 2010. godine i prvi je takavuVojvodini.Zadovoqnisu svoj im pos lov awem u Srbiji i najkasnije za mesec dan a uvod e jo{ des et ner astov a, ras a „nema~k i land ras„, „vel ik i jork{ir„i„durok”. CentaruVrbasutrenutnoposeduje 24 nerasta i osmi{qen je kao regionalni centarkojitrebada podm ir i ve} in u potreba sviwarskihfarmiuVojvodinizave{ta~kimosemewavawem. Pore~imadirektoraSZV-a Jorga Sautera, potra`wa za semenomsvakodnevnoraste. –Rastpotra`wepokazujeda sekvalitetdokazaonakomer-

okviru ukupne poqoprivredne proizvodwe,Milovanovi}jekazaodajeonava`najersurezultati koji se ostvarju izuzetno dobri. – Rezultati su sve boqi i deficit u ovoj oblasti postaje istorija, ali je ulagawe u ovu oblastitekakova`nodabioni bilijo{boqiidabiseSrbija vratilanamestogdejeranijebila–poru~iojeon,istakav{ida }e Ministarstvo poqoprivrede nastavitidadajepodr{kurazvoju ove oblasti poqoprivredne proizvodwe, kao i subvencijama koje}eseodobravatizaupotrebu kvalitetnog sadnog materijalaprizasnivawuzasada. Berza sadnog materijala na Novosadskomsajmutrajedonedeqe,auzpredstavnikeInstituta

gram. Poseduje i tri stanice za nerastove s oko 600 nerastova,pajeuNema~kojnadrugom mestu kao stanica za osemewavawe. – To {to uvodimo jo{ deset nerastova potvrda je da dobro poslujemo i da imamo ozbiqne namere na ovom tr`i{tu. Ova investicijajeostvarena usaradwisUniverzitetom Hohenhajm i uz stru~nu podr{ku VIP fonda i moram da ka`em da jeupravosaradwas VIP-om bila jedna od kqu~nih stvari zbog kojih je Udru`ewe proizvo|a~a priplodnih grla pokrajine BadenVirtemberg odlu~ilodau|unana{e tr`i{te,aidanas,kadanamje u Geneti~kom centru u Vrbasu potrebna neka pomo}, uvek mo`emo ra~unati na wih – kazao je predsednik UO Geneti~kog centra za sviwarstvo u Vrbasu Sa{aStojiqkovi}.

odlu~uje o buxetu pajetoondazapravodr`avna komora. Stoga je poqoprivreda u okviru Privrednekomoremnogoboqere{ewe jer je onautomslu~ajunezavisna u svom delovawu i ispoqavawu svojih zakona u odnosu na dr`avu. Mnogo je iskrenije kada ne zavisi{ od onoga kome postavqa{ zakone. Na{sagovornikukazujenatodajeusvakom slu~aju neophodno da se ostvari dobar kontakt i pravilan dijalog izme|u organizovanih poqoprivrednih proizvo|a~a i Ministarstvapoqoprivrede,{tosadanijenazadovoqavaju}emnivou. – Privredna komora je odli~no mesto za trojni razgovor Ministarstva, agrara i prehrambne industrije, ali taj razgovor vrlo ~esto izbegavajunekiod ta tri u~esnika –ka`e Filipovi}. Biv{a ministarka poqoprivrede, konsultantSEEDEV-aIvanaDuli}-Markovi}, govore}iosveizra`enijojpodelipoqoprivrednika na ratare i sto~are, vojvo|anske i one iz centralneSrbije...,kojazapravoimapoliti~kupozadinu,ukazuje,pak,dabipoqoprivredna komorabilare{ewe. –Podele su napravqene politi~ki, da bi se poqoprivrednicima manipulisalo – ka`e IvanaDuli}-Markovi}.–Jer,kad su podeqeni, lako ih je okrenuti jedne na druge,kad jedni protestuju, slikati se s drugima. Posledica toga je nepostojawe podr{ke i okvira,od nov-

ca do institucija,celoj poqoprivredi i nazadovawe svih. Za ovu situaciju krivi su najve}im delom sami poqoprivrednici jer prihvataju tu kosku bez mesa koju politika baca me|u wih i sre}ni su nakon toga izadovoqnimrvicama i slikawem s gospodarom. Verujem da je poqoprivredna komora re{ewe za ovu situaciju,ali poqoprivredna komora koja }e proiza}i na jasnoj organizaciji, direktnim {irokim izborima za sve wene ~lanove… Poqoprivredne komore su, pomenimo, vi{edecenijske tekovine evropskih zemaqa. Slovenija,naprimer,imakomoruod1999.godine,atakosusepredvegodineorganizovali iseqaciuHrvatskoj. – Poqoprivrednici sve vi{e prepoznaju va`nost Hrvatske poqoprivredne komore – tvrdi Domagoj Dropuli}, predsednik @upanijske regionalne poqoprivredne komore Osje~ko-barawske `upanije, te dodaje da se istoo~ekujeiodnovehrvatskevlade. Laneje,kakoka`eDropuli},HPKradio beznovca,atekodovegodine,kadajeuveden komorskidoprinos,po~eojeozbiqnijirad. Osnovani su sektorski odbori koji predla`u re{ewa za probleme i poqoprivredi i upu}ujuihnadle`nimministarstvimaiinstitucijama. Me|utim, problem je, isti~e Dropuli}, {to te institucije do sada nisu ba{ uzimale u obzir re{ewa koja je nudio HPK. S.Glu{~evi}

TRAJE[TRAJKUMLINU„KAWI@A”

Mlinarinemequ bezplate Zaposleni u Mlinu „Kawi`a” DOO u Kawi`i, koji {trajkuju od utorka, 13. decembra, dobili su dopis direktora i vlasnika Jovana Nedeqkovi}a s obe}awimada}eimzaostala primawa biti ispla}ena u roku od pet do sedam dana, ali suodlu~ilidanastaveobustavu radadoknedobijunovac.UMlinu „Kawi`a” od 30 zaposlenih posao je obustavio 21 proizvodni radnik, nezadovoqni {to nisuispuwenaobe}awadaimse zaostalezaradeizmiredo7.decembra. Udopisuupu}enomradnicima direktor se izviwava za prethodno neispuwena obe}awainavodidaradinatomeda seobavezeizmire. – Ne}emo prekinuti {trajk ipo~etidaradimodoknamse neisplatezaostaleplate–kategori~ni su radnici. – Mi smodosadaurednoispuwavali svojeradneobaveze,patoo~ekujemoodposlodavcajernamje

„Nektar” zvani~nopreuzeo „Fruktal”

Kompanija „Nektar” iz Ba~ke Balankesaop{tilajedajeju~ezavr{ila preuzimawe slovena~kog „Fruktala”.Kakojeprecizirano, „Nektar” je zvani~no preuzeo 93,73odstoakcija„Fruktala”kojejekupiood„PivovarneUnion” izaakcijejeplatio35,3miliona evra,kolikojeibilopredvi|eno. Preuzete akcije su ukwi`ene i postale su direktno vlasni{tvo „Nektara”,navedenojeusaop{tewutekompanije. Zvani~nom preuzimawu „Frukzbogdugovawazaplate,kojesu tala”, prethodilo je dobijawe uzaostatku{estmeseci,ugrosvih neophodnih saglasnosti ko`enaegzistencija. misija za za{titu konkurencije Zaostatka u isplati zarada tr`i{ta na kojima nastupaju obe radnicima bilo je i u vreme kompanije - Slovenije, Srbije, prethodnog vlasnika Rudolfa BiH, Makedonije i Crne Gore. S Domonko{a iz Sente, koji je obziromnatodasebli`ikrajgokawi{ku firmu kupio u podine, konsolidovani prihod komstupku privatizacije 2005. gopanije „Nektar” i „Fruktal” na dine. U Mlinu „Kawi`a” je u kraju2011.godinejepremaplanime|uvremenuvo|eniste~aj,koranom i o~ekivanom prihodu oko ji je obustavqen 26. maja 2009. 140milionaevra.Timejekompagodine,aprene{tovi{eodsenija postala ubedqivo najve}i dammeseci,po{togajepreuzeproizvo|a~ sokova, nektara i nala novosadska firma „Wholepitaka u celom regionu. Sa zvamark„ Jovana Nedeqkovi}a, ni~nimpreuzimawem„Fruktala”, radnicima je obe}avano da }e „Nektar” planira da ulo`i u daisplata zaostalih plata biti qirastirazvoj„Fruktala”iwenadokna|ena, ali to jo{ nije u~iweno. M.Mitrovi} govo{ireweuregionui{ire.


U HALI „MASTER” NA SAJMU

PRAZNI^NI PROGRAM

Berzasadnogmaterijala Novosadskisajam}edonedeqe biti doma}in ~etvrte Berze sadnog materijala na kojoj }e oko40rasadnikainekolikonau~nihustanovapredstavitiproizvode vrhunskog kvaliteta. Berza se odr`ava u Hali „Master”od10do18~asova,aorganizuje u saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede, trgovine,

{umarstvaivodoprivrede,u`eqi da doprinese reafirmaciji rasadni~arstva i proizvodwe sertifikovanogsadnogiloznog materijala. Namerajedaseiza|eususret posetiocimakojisesadwom,setvom ili ure|ewem eksterijera bave profesionalno ili iz hobija,kakobinajednommestumo-

gli da kupe sadni materijal vrhunskogkvaliteta.Najavqenoje u~e{}e 40 rasadnika kao i Poqoprivrednog fakulteta u NovomSadu-Departmanazavo}arstvo,vinogradarstvoipejza`nu arhitekturu,InstitutazakukuruzZemunPoqeiInstitutaza povrtarstvouSmederevskojPalanci. A. Va.

„OrtodoksKelts” naTrguslobode

Novogodi{wi prazni~ni program „Novi Sad srcem” nastavqasedanasod18do20satiuKulturnomcentru,uKatoli~kojporti5,gde}emali{anipravitivelikukarnevalsku lutku.Od19do20satiNovosa|ani}emo}idaprisustvuju performansuakrobata,koji}ebitiizvedennaTrguslobode,ZmajJovinojiDunavskojulici,Katoli~kojportiiulicamaModeneiKraqaAleksandra.NabininaTrguslobode u20satinastupi}epoznatagrupa„OrtodoksKelts”. N. R.

Novosadska subota17.decembar2011.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Foto:R.Hayi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Bez kukwave nema re{ewa

iteqi Avijati~arskog @ naseqa ne znaju {ta da rade ni, kako ka`u, kome da

seobratezapomo}kakobiu kraj stali u~estalim pqa~kama u wihovom kom{iluku. Automobile im redovno obijaju, kradu se akumulatori i alat i to jednom sedmi~no. Iakokom{iluktvrdidaznaju okomeseradipo~iniocinikakodadolijaju,jernisuuhva}eni na delu, ili {teta nije dovoqno velika za krivi~nu prijavu. Gra|ani se `ale da ihsviignori{u,ipolicijai gradikomunalnapolicija,pa lopovi, zavisnici, slobodno ordinirajuioperi{upokraju. Ako je situac  ija takva, postavqasepitawe{tauradi-

ti da qudi za{tite svoju imovinu. Da li je re{ewe organizovati „gra|anske patrole”, jer policijaimamawakqudi,ili prosto konstantno pri~ati o ovomproblemunadaju}iseda }enekonakraju~utikukwavu i prisko~iti u pomo}. Jedan od na~ina je i organizovawe kom{iluka i pokretawe pismene inicijative preko Mesne zajednice, ali ~ini se da za to treba dosta vremena. Do iznala`ewa re{ewa za ovu nezgodnu situaciju `iteqima „Avijacije” ostaje samo da budu na oprezu i da se nadajuda}elopovikona~noprestati da se {uwaju po wihovomkraju. B. Markovi}

DANAS I SUTRA U FTN-u

Mladimapokazuju putdoposla Dvodnevni edukativni doga|aj„Kakodoposla”uorganizacijiEESTECLC,bi}eodr`an danasod11do15satiisutraod 10do15satiuu~ionicama101i 106, Fakulteta tehni~kih nauka. Projekat podrazumeva obuku mladih za planirawe karijere, pisaweradnebiografije,sastavqawemotivacionogpisma,pona{awenarazgovoruozaposlewu, kao i stupawa u kontakt sa

poslodavcima. Doga|aj }e biti realizovanusaradwisaNacionalnom slu`bom za zapo{qavawekoja}ekrozrazli~iteoblike tribina i radionica u direktnom dodiru sa mladima odgovoritinasvawihovapitawa. Centarzaistra`ivaweiedukaciju TIM }e tako|e biti zadu`en za radionice. U~e{}e je besplatno, ali broj mesta je ograni~en. A. L.

V remeploV

NA TRGU SLOBODE PO^ELO KI]EWE DESET METARA VISOKOG DRVETA

Jelka~ekaiukrase Novosa|ana Na nov og od i{ wu jelk u na Trguslobodeju~esustavqeni prviukrasi,a~astdakuglice oka~eogranedesetmetaravisokejelkeimalisumali{ani izPred{kolskeustanove„Radosno detiwstvo„. Oni su, na neubi~ajeno toplom vremenu, skakutaliuzmuzikuidru`ili se sa Deda Mrazovima. Pomo}

ci,jelku}emozasaditinegdeu na{emgradutakodaovomprilikom pozivamo sugra|ane da nam se obrate i predlo`e lokacijuzasadwujelke.Ciqnam jedapromovi{emojelkesabusenom, s obzirom na to da u gradu ima malo drve}a, te moramovoditira~unaoozelewavawu-rekaojePavli~i}.

Poslepraznikajelka}ebitizasa|ena amestosemo`epredlo`itiprekomejladrese pr@novisad.rs pri ki}ewu pru`io im je gradona~elnikIgorPavli~i}. - Jelku sa busenom dobili smo od Nac io n aln og park a Fru{ka gora i pozvali najmla|e sugra|ane da je zajedno okitimo. Kada pro|u prazni-

Zanimqiva je ~iwenica da }eodutorka,20.decembra,svakogdanaod12do13~asovasugra| an i uz pom o} radn ik a „Gradskog zelenila” mo}i da postave svoj ukras na novogodi{wu jelku. Predloge o me-

U OKVIRU „NOVOSADSKIH DE^JIH ZIMZARIJA”

Zabavaza4.000mali{ana

„Slavija”uborbizaslobodu Omladinsko sportsko dru{tvo „Slavija” osnovano je 1926. i okupqalo `iteqe Podbare, Salajke, Klise i Vidovdanskog naseqa. Uporedo sa sportom, ~lanstvu je od ruke i{laipolitikapaje„Slavija”

c m y

postalajednoodsredi{taantifa{isti~keborbe.Naravno,po izbijawurata1941.„Slavija”je bilazvani~noraspu{tenadabi odmahpooslobo|ewu17.decembra 1944. na skup{tini bio obnovqenwenrad. N. C.

Manifestacija „Novosadske de~ije zimzarije”, koja obuhvata 90 kreativno-edukativnih i sportsko-rekreativnihprogramazadecuod~etirido14godina, bi}e odr`ana od 23. decembrado13.januaranavi{emesta u gradu, re~eno je ju~e na konfer enc ij i za novin ar e. Ovo svoj evrs no zims ko dru` ew e otvori}e23.decembrau11~asova u holu Pozori{ta mladih ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturuAndrejBursa}. Program „Novosadskih de~ijihzimzarija”podeqenjeudva dela. Prvi po~iwe 26. decembra  i odvija}e se u Galeriji Matice srpske, Muzeju grada Novog Sada, De~ijem kulturnomcentru,Spomen-zbirciPa-

vla Beqanskog, „Areni” sinepleks, zabavnom parku ’’Starli’’, Kapuera akademiji Novi Sad, Grads koj bib lio tec i i Education Association. Drugi deo traje od 3. do 13. januara. O~ekujeseda}eu„Novosadskimde~ijim zimzarijama” u~estvovati vi{e od  4.000 novosadskih mali{ana. Gotovo za sve programe potrebn o je prij aviti u~e{}e,jerjebrojdece-u~esnika radionica ograni~en. Odre|eni programi su besplatni, dok se pojedini pla}aju do 150 din ar a.Gen er aln i pok roviteqi su kompanija „MlekoproduktZrewanin„sasvojimbrendom „Biser” i gradska Uprava zakulturu. A. Va.

stunakoje}ejelkabitiposa|ewa Novosa|ani mogu slati na mejl adresu pr@novisad.rs, a

rok za predloge isti~e 28. decembrau15~asova. J. Zdjelarevi}

NA SPENSU, UZ NEISKORI[]ENE POKLON ULAZNICE

Besplatnoplivawei klizawedo10.januara Novosadskatoplanazavr{ila je akciju nagra|ivawa redovnih plati{abesplatnimulaznicama zabazeniklizali{tenaSpensu ,~imejeizvr{endeosporazumao reprogramu duga izme|u ova dva preduze}a.Shodnovelikombroju podeqenihkarata,odnosnobuxeta predvi|enog za ovu namenu i kapacitetabazenaiklizali{ta

Spensa podela poklon ulaznica sezavr{avadanas.Tokomakcije kojatraje45danaNovosa|anisu iskoristili46.000karatazabazen i klizali{te, a neiskori{}eneulaznicegra|ani}emo}i daiskoristedo10.januaraslede}e godine, kada se o~ekuje da }e predvi|en novac za ovu namenu bitipotro{en. B. M.

Ku}nimqubimcimapaketi}i Dodela novogodi{wih paketi}a za ku}ne qubimce, koju drugi put za redomorganizujeemisija“Klinikavet”,odr`a}esedanasu13i16satiu „Europetcentru”,BulevarkraqaPetra28.OrganizatoripozivajuNovosa|anedasvojimqubimcimapoklonene{toposebno. N. R.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

subota17.decembar2011.

dnevnik

NASTAVQA SE [TRAJK POLICIJE

Idaqesamohitnidokumenti Zbog {trajka policije gra|ani do dokumenata mogu da do|u samo u hitnim slu~ajevima, a kada }e se situacija promeniti, nije poznato. Sugra|anin, taksista po zanimawu, javio se redakciji sa pitawem {ta da ~ini s obzirom na to da mu registracija uskoro isti~e, a vozilo mu je potrebno za posao. Ovaj ~italac, koji je zamolio da ostane anoniman, smatra da policija na taj na~in kr{i zakon, jer mu uskra}uje pravo na rad. Kako saznajemo u Nezavisnom sindikatu policije (NSP), doku-

menta }e se i daqe obra|ivati samo kad su u pitawu prioriteti - osobe s invaliditetom, trudnice, oni kojima je neophodno le~ewe ili kada je re~ o smrtnim slu~ajevima. Predstavnik {trajka~kog odbora NSP-a Dejan \uki} kazao je da {trajka~i ne}e odustati dok se ne ispune svi zahtevi. Dodao je da su svi sindikati u {trajku, da im se prikqu~ilo oko 90 odsto zaposlenih, te da se o~ekuje da }e uskoro i preostalih 10 odsto {trajkovati. Naveo je da gra|ani mogu

ili ne moraju da podr`e {trajk, ali da policajci moraju da se izbore za ono {to im pripada. [trajk je zapo~et sa zahtevom da se pripadnicima MUP-a poboq{a materijalni polo`aj, isplate zaostala potra`ivawa, poput putnih tro{kova i dnevnica, da se poo{tri kaznena politika prema napada~ima na ovla{}ena slu`bena lica, te da se striktno primewuju odredbe posebnog kolektivnog ugovora. A. J.

[TRAJK UMALO DA POREMETI JAVNI PREVOZ

BusevimaGSP-aipakregistracija ODBOJKA[I POSETILI O[ „\OR\E NATO[EVI]”

Kartezautakmicu napoklon Stru~ni {tab i prvotimci Odbojka{kog kluba „Vojvodina NS seme” posetili su ju~e O[ „\or|e Nato{evi}” promovi{u}i akciju „Navijaj bezbedno” u slopu projekta „[kola bez nasiqa”. - Pored kluba, ovde smo da promovi{emo sport, prave vrednosti i da se dru`imo sa decom - rekao je direktor tog odbojka{kog kluba Vasa Miji}. Deca treba da se bave sportom, da li rekreativno ili profesionalno, zavisi kako vole i `ele, ali uvek na prvom mestu treba da bude {kola.

Sa osnovcima su se dru`ili i prvotimci Ilija Mrdak i MilanKati}, koji je kazao da navija~i posebno zna~e u kqu~nim momentima utakmice, da svojom podr{kom podignu duh igra~a i razbiju im tremu. Akciji je prisustvovao i trener Nikola Salati}, a nakon razgovora sa |acima, gosti iz sveta odbojke podelili su im karte za utakmicu, koja }e se odigrati u utorak, 20. decembra, u Maloj sali Spensa, kao i promotivni materijal- oznake kluba. A. J.

Besplatnipregledi uPetrovaradinu Akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa”, u kojoj gra|ani mogu besplatno da provere zdravstveno stawe, odr`a}e se danas u holu Osnovne {kole „Jovan Du~i}” u Petrovaradinu, Preradovi}eva ulica 6. Od 9 do 13 ~asova posetioci }e imati prilike da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izme-

re krvni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i posavetuju se s medicinskim timom. ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandar Kiraqprisustvova}e akciji, koja je ujedno posledwa u ovoj godini, a do sada je pregledano 14.378 qudi. I. D.

VESTI Razmena zimskeopreme Razmena zimske opreme odr`e}e se danas od 9 do 13 ~asova na platou ispred „Gradske kafane” na Spensu. Prodajno mesto ko{ta 100 dinara, a ulaz je besplatan. B. M.

Koncert uSinagogi Koncert „Klape i mandoline”, na kojem u~estvuju klape „Opatija„ i „Kampanel”, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi, Ulica Jevrejska 11. Gosti koncerta su

grupa „Putokazi” iz Rijeke i klapa „Panon” iz Novog Sada, a ulaz je besplatan. G. ^.

Radionica okola~i}u Kreativna radionica za decu „Omiqeni prazni~ni kola~i}” bi}e odr`ana danas od 11 do 12.30 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Mali{ani }e razgovarati o praznicima, koje proslavqaju sa porodicom i kroz kreativne igre upozna}e se sa obi~ajima i zanimqivostima koji se vezuju za odre|ene praznike. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

Aleksandar Gavrilovi} iz Sindikata policije „Nezavisnost” kazao je ju~e da je [trajka~ki odbor odlu~io da tokom {trajka javna preduze}a budu u prioritetu policijskih slu`benika. Zato }e gradski prevoznik mo}i da registruje autobuse, jer administracija u Policijskoj upravi ima smenski rad, a radi i subotom, kazao je Gavrilovi}.

Naime, Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad„ ju~e je u saop{tewu za medije apelovalo na radnike Policijske uprave koji {trajkuju da im registruju 11 autobusa, jer registracija tih vozila isti~e danas. - Gradski prevoznik je tokom ove sedmice tri puta poku{ao da autobuse registruje, ali nije uspeo zbog {trajka – rekla je portparolka preduze}a Sne`ana

Jakovi} i dodala da ukoliko se autobusi ne registruju moraju biti povu~eni iz saobra}aja, a to bi moglo da dovede do izmene u redu vo`we. Jakovi} je rekla da u ~etvrtak 22. decembra isti~e registracija za jo{ 11 vozila. Kako je navela, praksa preduze}a je da registraciju rade ~etiri dana pre isteka roka dokumenta o registraciji. Z. D.

U AMBULANTI DOMA ZDRAVQA NA LIMANU

Infotablevodeslepe islabovide Slepe i slabovide osobe }e se cije bile pristupa~nije. Ovo je lak{e kretati i orijentisati u tek po~etak i nadam se da }emo i u ambulanti novosadskog Doma ostalim zdravstvenim ustanovama zdravqa na Limanu, zahvaquju}i uspeti da obezbedimo ne samo ta„Lions klub Neoplanti”, koji je ble, ve} i prilaze kako bi osobe donirao ovoj zdravstvenoj ustano- sa invaliditetom mogle lak{e da vi informativne table za slepe i pristupe tim zdravstvenim ustaslabovide. U objektu su ju~e po- novama - ukazao je ~lan Gradskog stavqene ~etiri table, na glav- ve}a za zdravstvo prof. dr Aleknom ulazu i na svakom spratu, kod sandar Kiraq.Omogu}ili smo lifta. prilaz za sve osobe sa invaliditetom, Predsednik ove Ova k veta b lebi } e kao i neometano humanitarne orgapostavqenena kretawe kroz objenizacije Ranko Ankat, napomenuo je ditoni} istakao je da Univerzitetu,u }e ovakve table u na- {kolama,bankama, rektor Doma zdravqa „Novi Sad“ dr rednom periodu bina@elezni~koj @ivotaLazarevi}. ti postavqene u stanici Neza \urki} iz svim ustanovama i Saveza slepih Vojna svim javnim mestima u gradu, na Univerzitetu, u vodine je demonstrirala upotrebu {kolama, bankama, na @elezni~- ovih informativnih tabli i na osnovu uputstava s table obi{la koj stanici... - Poku{a}emo da stavimo slepe prvi sprat objekta na Limanu. i slabovide osobe u ravnopravniji - Ove table su samo jedan korak, polo`aj, kako bi im javne instituali nam je to velika pomo}, pogo-

Foto:S.[u{wevi}

tovo ako znamo da je sve starija populacija me|u slepim i slabovidim osobama – navela je ona. Dom zdravqa „Novi Sad“ posebnu pa`wu posve}uje pristupu objektima i opremawu ordinacija za osobe s invaliditetom. Osim

akcija koje su organizovane za osobe sa invaliditetom, popravqaju se i grade pristupne rampe, otklawaju barijere u kretawu kroz objekte i ambulante, a nabavqen je i ginekolo{ki sto za `ene s invaliditetom. I. D.

Kontejneri{etajupopotrebi Nakon ~estih kra|a poklopaca s podzemnih kontejnera zabrinuti Novosa|anin javio se na{oj redakciji da uka`e na nedostatak kontejnera na Limanu 2. Naime, na tri mesta u Ulici Bo{ka Buhe kontejnera je dvostruko mawe, pa se ovaj gra|anin, zapitao da li je u pitawu kra|a, ili je „^isto}a”

uklonila neke smatraju}i ih vi{kom. Bilo je slu~ajeva da gra|ani s premeste kontejnere da bi bili bli`i ulazu u wihovu stambenu zgradu ili ih odguraju da tu parkiraju kola, ali takve kra|e za sada nije bilo, rekla nam je portparolka „^isto}e” Milica Vlaisavqevi}. Na osnovu polupraznih kontej-

nera oceni se da ih na nejkom mestu mo`e biti i mawe, pa se vi{ak kontejnera premesti u druge delove grada. - Na{a slu`ba koja na terenu radi na proceni stawa, pa se u skladu s tim kontejneri raspore|uju - kazala je Vlaisavqevi}. Prema re~ima na{e sagovornice u gradu ima ukupno 7.000

kontejnera i 70.000 kanti, a novi se postavqaju u sladu s potrebama i {i rewem uli ca. Podse}amo, za sve reklamacije, pritu`be i pitawa gra|ani mogu da se obrate Kol centru „^isto }e” na broj telefo na 021/6333 - 884, svakog radnog dana od 6 do 20.30 ~asova i subotom od 6 do 14. I. D.

065/47-66-452

Ra~unsti`e,atelevizoranigde Bezobrazluku i tiraniji RTS-a gospodina Tijani}a nema kraja. U tri navrata mi {aqu upozorewe da }e mi napla}ivati TV pretplatu u radwi od 20 metara kvadratnih, koja se bavi prodajom peciva na {alteru, i tri puta {aqem odgovor da ne posedujem TV prijemnik, da bi mi pre tri dana poslali uplatnicu na iznos od 500 din?!? [ta re}i, a ne zaplakati! Dokle! Kako da se mi mali za{titimo od sli~nih izmi{qenih nameta? Da mo`da zatvorimo svoje radwe, otpustimo radnike i sami se prijavimo na NSZ? 063/1190... *** Pocepa}e se veliki i to je sigurno, kao i prethodno wihovi veliki protivnici i to na one koji su se ovajdili i one koji to nisu, tre}i to i ~eka, a to sigurno nisu glasa~i. 060/6394... *** Ju~e je policija iza{la na uvi|aj, jer su se dva u~enika potukla u {koli. Dan ranije voza~ VIP taksija je kolima jurio dve devojke da ih zgazi. U nameri da

za{titim devojke dobio sam batine od taksiste. Na poziv policije dobio sam odgovor da ~ekam na mestu doga|aja, a zatim poziv iz SUP-a i napomenu da su u {trajku!!!? 060/0904... *** Za{to je KDS bez ikakve najave izmewao kanale i izbacio TV Novu, RTL 2 i TINI POP koji spadaju me|u najboqe televizije! Vratite nam ih!!! 063/8877... *** „Parking servis” je uspe{no poslovao ove godine naplatom parkirawa na{ih vozila ispred na{ih ku}a, pri tome bez garancije da }emo tu i parkirati. Bravo! Predla`em da se uvede putarina ispred zgrada, {to bi bio prihod ku}nih saveta za odr`avawe. Jo{ bismo i zaposlili dva stanara. 064/2466... *** Tre}i put pi{em o trotoarima u Ulici Haxi Ruvimovoj, koji su gra|eni pre dve godine. Pozovite ZIG i „Put”, obi|ite, ima}ete {ta da vidite... Deformisani 30 odsto, qudi zapi-

wu, a naro~ito stariji qudi... Sramota! 063/5050... *** Stalno se govori o maratonskim sudskim procesima, evo i sada gledam na RTS 1, isto je sa

*** Da li sam vidovit ako ka`em da }e Vuk Jeremi} biti budu}i istaknuti ~lan SNS? 063/5451... ***

prevarantima kod vi{estruke prodaje stanova, stotine oja|enih ~eka godinama presude, a ono }orak! 063/5050...

Mali sa palube broda, ~iji je kapetan bio ha{ki zarobqenik Slobodan Milo{evi}, dobija nagradu Sportskog saveza Srbi-

je bez ikakvog obrazlo`ewa. Nagradu je verovatno dobio na predlog ekstremnih navija~kih grupa, ~iji je on veliki za{titnik. 063/5243... *** Nije da sam iznena|en sa ka{wewem @e`eqevog mosta, ali sa onim drugim da. Iznenadio me gradona~elnik Pavli~i} sa najavom da }e izgraditi {est mostova. To zna~i, ako @e`eq kasni tri godine, puta {est mostova, da je potrebno 18 godina. Ja bih rekao da gradona~elnik `eli da nas vodi jo{ 18 godina. A {to nas je zadu`io za pokoqewa, ima da ga pamte k’o Jerinu. 064/2491... *** Premijer Vojvodine uporno isti~e samo deo istine, da je u Vojvodini „mawe nezaposlenih”. Za{to ne ka`e da je u Vojvodini mawe zaposlenih nego u vreme kada je on po~iwao mandat. Broj nezaposlenih se smawuje i brisawem iz evidencije, napu{tawem zemqe i na druge na~ine. 063/5689... ***

Promena mesta uprave za javne prihode (nabavke?) i preseqewe u Ministarstvo finansija. O~igledna prednost za nekoga. Ve}a mogu}nost za muqa`u, sistem deri dok ima (dvojnih sudova, prelivawe itd). Sve uzde Cvetkovi}u, pa i bi~. Nije {ija, nego vrat, ta~no Da~i}u. Ali ~ija. Ako se ovako nastavi dobi}emo ocenu jedan i do}i }emo na posledwe po~asno mesto po tranparetnosti, tu ne poma`e ni SE ni SIGMA. 064/2491... *** Da li mo`da znate za koju stranku treba da glasam da bi Sentandrejski put na bregu dobio kanalizaciju? 064/4123... *** Ka`e komentar da onom Julovcu sa xipom sledi ku}ni pritvor kao Ceci. A druga verzija ka`e da se ~uva nastavnica i |aci ako taj povu~e veze. A ja ka`em da ste vi slu{ali i uradili lustraciju, sada bi isti bio na kowu, a ovako mogu samo da molim da ne bude ni po babi ni po stri~evima, ve} po pravdi....... 064/2491...


nOvOSAdSkA HROnikA

subota17.decembar2011.

9 Foto:B.Lu~i}

dnevnik

PO^ELIIZGRADWAPOSLEDWEETAPENOVEKI^MEGRADA

BulevarEvropekrenuo kaautoputu Izgradwa posledwe etape Bulevara Evrope, od Rumena~kog putadoauto-putaE-75po~elaje ju~e, potvrdila je za „Dnevnik” vr{ilac du`nosti direktora ZavodazaizgradwugradaMirjana Dejanovi}. Prema wenim re-

BulevarEvropebi}e kompletiran useptembrunaredne godine.Posledwa deonicabulevara ima}eoko3.100 metara,dok}emost bitidug176metara ~ima trenutno se rade prilazi du`ine 210 metara budu}em mostuprekokanalaDTD,nakon~ega}epo~etiiizgradwamosta. - Uveli smo izvo|a~a radova odovogdeladeonicajerjenajzahtevnija zbog mosta. Rok za zavr-

{etakmostaiceletraseje270dana, {to zna~i da }e Bulevar Evropebitikompletiran u septembru naredne godine. Izgradwa mosta, prilaza i deo od mosta do auto-putapoverenjefirmi „Borovica transport”dok}e deonicu od Rumena~kog puta do Ranijafazagradwebulevara prilaza mostu graditiJKP„Put”.Gradskopre- krozdvejavnenabavkeostatak. -Novacjeobezbe|enemitovaduze}e}eunarednihmesecdana, tako|e po~eti sa radovima - re- wemobveznicagrada,ura~unatje uovogodi{wibuxetgradaiinklajeDejanovi}. Ukupna vrednost ugovorenih vesticija nije ugro`ena. Priradovajenepune2,5milijardedipremesupo~elejo{predvegonara,stim{tosura|enetrijavdine,ai{loseovimtempomjer nenabavke,jersugra|evinskedose ~ekalo da se obezbedi novac zvole dobijane i od Pokrajine i odobveznica.Pritomse~ekala Republike. Tako je „Put” dobio saglasnost „Voda Vojvodine”, 995milionadinara,a„Borovica” „@eleznicaSrbija”,Veterinar-

skog instituta kao i re{avawe pravno - imovinskih odnosa. Ujedno ova ~etvrta deonica je najzahtevnija, u svakom smislu, od pribavqawa dokumentacije do izvo|ewa radova - objasnila jeDejanovi}. Du`ina posledwe deonice Bulevara Evrope bi}e oko 3.100metara,dok}emostbiti duga~ak 176 metara. Bi}e izgra|eninadvo`wakprekopruge i Privrednikove ulice du`ine 450 metara. Gradi}e se i dve kru`ne raskrsnice, prva pre kanala DTD kao veza sa Privrednikovom ulicom, a drugaposlekanalapremaautoputu kao veza sa Primorskom ulicom.Posledwadeonicabulevara ima}e dve kolovozne trake sa po dve saobra}ajne trake, pe{a~ke staze {iroke tri metra i biciklisti~ke staze{irinedvametra.Izgradi}eseijavnoosvetqewe. D.Igwi}

Jovanovi}prekre~io grafitemr`we PredsednikSkup{tinegrada Aleksandar Jovanovi} i ~lanovi Lige socijaldemokrata Vojvodine prekre~ili su ju~e grafite mr`we na ku}i u Ulici Janka Veselinovi}a na Detelinari. Jovanovi}jerekaodajepre par nedeqa pokrenuo akciju „Prekre~imo mr`wu” ~iji je ciq da ukloni sve grafite koji pozivaju na lin~ qudi drugeveroispovesti,raseili razli~itog politi~kog ube|ewa.

-Mislimdaovakveakcijedaju efekat,jer{aqujasnupoliti~ku porukudatakvestvarinemoguda serade.Sviznamodaseprvokre}esagrafitima,dabikasnijepostalo mnogo ozbiqnije. Primer toga je i Omladinski centar „CK13”,kojisuprvo{araliauto lakovima da bi kasnije unutra ubacivali cigle i molotovqeve koktele-ka`eJovanovi}. Pozvao je sve gra|ane Novog Sada da prefarbaju poruke mr`wenasvojimku}ama. G.^.

KONZORCIJUMIZGR^KE,SLOVA^KEIRUSIJEPOSLAOPONUDU

StranitriobiuTE-TO Konzorcijumponu|a~aizGr~ke,Slova~ke iRuskeFederacijedostaviojeupredvi|enom rokuponuduzaizborstrate{kogpartneraza modernizaciju i pro{irewe TermoelektraURSTRA@IOD „VODOVODA”

U^ENICI^ETIRISREDWE[KOLEPOKAZALIZNAWE

Kvizotkriotajne saob  ra}aja

Zavr{nica projekta “Semaforizacija”,odnosnokvizopoznavawu saobra}ajnih propisa, nakojemsuu~estvovaliu~enici ~etirisredwe{koleodr`anje usve~anojsaliTehni~ke{kole “Mileva Mari} - Ajn{tajn”. Ciqovogprojekata,kojirealizuje Centar za promociju bezbednosti saobra}aja, je pove}awe bezbednosti mladih u sao- bra}aju.

U ovim aktivnostima, pored Tehni~ke{kole,u~estvovalesu i Ekonomska {kola “Svetozar Mileti}” i Gimnazije “Laza Kosti}” i „Svetozar Markovi}”. Tako|e pored u~enika, u kvizusuu~estvovali~lanGradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi} i~lanGradskogve}a zasportiomladinuAleksandar Kravi}. G.^.

SPO:Obmanutipotro{a~igasa GradskiodborSrpskogpokretaobnoveo{troseprotiviobmawivawuindividualnihpotro{a~agasauna{emgradualiiucelojzemqi, navodiseusaop{tewutestranke.NaimeVladaSrbijejeodlukomkoja jestupilanasnagu1.novembrapove}alacenugasazaindividualnepotro{a~eza10posto,nozavisnooddistributera,pove}awegasakre}ese od10,70uBeogradudo~ak44,42postouPo`egi.Preduze}e„NoviSad gas”jetakopodiglocenuza~ak21,1posto,dabinarednogmesecacini~nosvimkupcimakojiucelostiplatera~unodobrilopopustod5posto,. Pomi{qewuGOSPOproblempredstavqai~iwenicadajegaskojiisporu~uje„NoviSadgas”ni`ekalori~nevrednosti,aobra~unavasepo mnogovi{ojtarifi. A.L.

SNS:Ateqei zrelizakonkurs Problem koji tiwa ve} dugi niz godina, nakon mnogih pogre{nihpotezagradskevlasti nakulturnompoqu,jepropadaweekskluzivnogprostoraukojemsusme{teniateqeinaPetrovaradinskoj tvr|avi, navodiseusaop{tewuGradskogodboraSrpskenaprednestranke. Savet za kulturu napredwakasmatradajejedinologi~no re{ ew e prob lem a pon ovn o formiraweozbiqneistru~ne komisije,~iji}ezadatakbiti da hitno raspi{e javni konkurs za dodelu raspolo`ivih ateq ea, umetn ic im a koj i to apsolutno zaslu`uju. Dovode}i kulturu u potpunu devastaciju, po mi{qewu SNS-a, ova vlast taj korak ne}e u~initi. Jedino{toostajegra|animai zaposlenimaukulturijedase strpe dok napredwaci osvoje vlast i vrate kulturu na ove prostore, zakqu~uje se u saop{tewu. A.L.

Sveo partnerstvu predjavnost Predsednica Narodne partije i odbornica u Skup{tini grada Maja Gojkovi} uputila je ju~e zahtevJavnomkomunalnompreduze}u „Vodovod i kanalizacija“ dajojdostavekopijedodatnihdokumenata u postupku izrade me|unarodnog tendera za izbor strate{kog partnera u oblasti vodosnabdevawa, saop{tavaju UjediweniregioniSrbije. Nakon pro~itanog ugovora, kojejetojavnopreduze}ezakqu~ilo sa konsultantskom ku}om „CSP“ iz Berlina, Gojkovi}eva zahtevanauviddokumentpredlo`enog modela javno privatnog partnerstvauoblastiproizvodwe,preradeidistribucijepitke vode.Tra`iseiuvidupredloge odlukananivougradauciqurealizacije ugovora o javnom privatnompartnerstvuuoblastivodosnabdevawa,kojesuuskladusa ugovorom du`ni da pripreme u „CSP-u”.Zahtevaseikopijadokumenta predloga teksta modela ugovora o javnom privatnom partnestvukoji}egradzakqu~itisaizabranimprivatnimpartnerom. A.L.

ne-toplane „Novi Sad”, saop{tila je ju~e ElektroprivredaSrbije(EPS). Odluka o partnerstvu o~ekuje se polovinom februara 2012. godine, po{to stru~ni

timoviEPS-a,gradaNovogSada,odnosnozajedni~kog preduze}a „Energija Novi Sad” (ENS)itimasavetnikaprovereispravnost dostavqeneponude.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota17.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: galerija NS Nova izlo`ba „Lica Mire Bawac” (19), scena „Pera Dobrinovi}” drama „]elava peva~ica” (20) Pozori{temladih:mala sala „Mala sirena” (11) Novosadskopozori{te:„Sedam i po” (19)

BIOSKOPI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (12.50), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.50), „Sumrak saga: praskozorje” (17.45, 20.05), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Ku}a snova” (22.20), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Maja[krbi} iz Novog Sada, JelenaPopovicki iz Despotova, KristinaKevenska iz Ba~kog Petrovca, SawaMamutovi} iz ^uruga, Ji Yiying iz Ba~a, JasminaOmaqev iz Zrewanina, Sawa[trbac iz Futoga, AleksandraZorwan iz Lali}a i OlgicaPavlovi} iz ^arevi}a, DE^AKE: IvanaZlatkovi} iz Novog Sada, Sne`anaMalu{i} iz Mladenova, Eva[ili iz Kikinde, VioletaStefanovi} iz Veternika i VeraKevre{an iz Zrewanina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Mara Marka [krbi} (1923) u 9.45 sati, Vladimir @arka Brankov (1919) u 10.30, Zorka Bo{ka Bukvi} (1935) u 11.15, Radmila Ilije Dudukovi} (1939) u 12, Nada Mihaila Nikoli} (1933) u 12.45, Milan Stanka Mladenovi} (1944) u 13.30, Stevan To{e Neci} (1936) u 14.15 i Bosiqka Jovana Velebit (1931) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Vesna Borislava Padrov (1947) u 11 sati.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

subota17.decembar2011.

11

ЗБРКА У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ КУЛА

Нимера,низаседања КУЛА: На јучерашњој седници Скупштине општине Кула, која скоро пола године нема кворум за рад, није се појавио ни председник локалног парламента Жељко Ковач како би обавио прозивку. Он је свој изостанак са јучерашњег заседања правдао тиме да је имао обавеза и да, како је рекао, због тога није успео да дође. У скупштинској сали била су присутна два одборника од укупно 37 колико броји кулски парламент. Информацију да су у општини Кула уведене привремене мере јуче нисмо успели да потврдимо. - Информација о увођењу привремене управе је још увек незванична. Чуо сам приче о томе, али на сајту Владе Србије још нема ника-

квог обавештења - рекао је кратко Ковач. Одборник Уједињених региона Србије ВелиборМилојичић је изо-

Привремени орган – незванично Привремене мере се уводе на предлог Министарства за државну управу и локалну самоуправу ако се седница скупштине општине не одржи дуже од три месеца, а одборници кулског парламента већ скоро пола године блокирају рад скупштине, с обзиром на то да су последњи пут заседали 23. јуна. Владајућу коалицију у општини Кула су, до сада, чинили ДС – ДСС – СВМ. Према незваничним информацијама, Привременим органом ће председавати Жељко Ковач (ДС), а чланови би били СлавојкаПерић (ДС), Дамјан Миљанић (ДСС), Тихомир Ђуричић (СРС) и Зоран Војиновић (СПС). Иначе, ово су треће привремене мере у кулској општини у последњих седам година.

ПОСЛЕДЊА ОВОГОДИШЊА СЕДНИЦА ПАЛАНАЧКЕ СКУПШТИНЕ

(Не)реаланплан заидућугодину

БАЧКАПАЛАНКА: Одборници локалног парламента окончали су овогодишњи рад, а главна тачка дневног реда било је усвајање буџета општине за идућу године. Предвиђено је да се идуће године у општинску касу слије око 1,68 милијарди динара, од чега су изворни приходи око 1,8 милијарди. То је нешто више од овогодишњег плана, док је од прихода индиректних корисника предвиђено 506 милиона динара. На самој седници није било озбиљнијих примедби на буџет, али су се потом на конференцији за медије огласили социјалисти, иначе са ДС опозиција владајућој коалицији СРС –ДСС, и констатовали да буџет није реалан. Бојан Радман, председник овдашњег СПС сматра да су у буџет ушла средства које неће ни прећи преко општинског рачуна, јер

станак председника СО Кула са јучерашње седнице назвао скандалозним и изнео претпоставку да је Ковач изостао због наводног увођења

је реч о новцу из покрајинских и републичких фондова који је планиран за капиталне инвестиције по месним заједницама. Социјалисти сматрају да ће се проблеми јавити већ после првог квартала идуће године, а посебно ће бити тешко онима који после наредних избора буду формирали власт у Бачкој Паланци. Последња овогодишња седница, ипак није прошла без ексцеса. Одборници ДС су при крају заседања напустили салу, јер је председавајући одузео реч шефу ове одборничке групе због, наводног држања политичких говора. Истина је да су у једном моменту и представници локалне власти и опозиције са општинске говорнице причали мимо дневног реда, али је одлазак из сале већег дела опозициних одборника покварио утисак овогодишњег рада локалног парламента. М. Суџум

привремене управе, али да га то не оправдава. - Ни званичним почетком рада привеменог органа у овој општини се ништа неће променити, јер се није променила гарнитура људи, а чак су пре десетак дана запослили и два помоћника председника општине и то из редова Демократске странке - истакао је Милојичић, док је одборник Јединствене Србије Срећко Топић изразио очекивања да ће се распуштањем локалног парламента побољшати стање у општини Кула. - Ми смо се залагали за привемену управу. Надам се да ће они спровести у дело што је власт обећавала будући да су исти људи и странке

Два одборника дошла на заседање

остали да упављају општином, првенствено мислим на отварање 400 нових радних места до краја године што су обећавали. Ако то не остваре,

САРАДЊА СОМБОРА И НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗАПОШЉАВАЊА

Нових 15радних места

СОМБОР: На јучерашњој скромној свечаности у здању Скупштине града Сомбора, градоначелник Немања Делић и директорка овдашње филијале Националне службе за запошљавање Јасна Миљеновић уручили су уговоре о додели субвенција за самозапошљавање и отварање нових радних места. По овом јавном позиву на који су конкурисали послодавци и незапослена лица, Град је обезбедио 1,5 милиона динара, са колико је учествовала и НСЗ. Овим конкурсом за самозапошљавање пет незапослених, млађих од 30 година обезбеђено је по 160.000 динара, док је шест послодаваца за отварање нових 10 радних места добило по 200.000 динара. - Овогодишњи приоритети у раду локалне самоуправе су била отварања нових радних места, па смо тако поред ових 15 суграђана, кроз сарадњу са Националном службом за запошљавање по систему „динар на динар” обезбедили и средства за заопошљавање четири млада лекара и шест асистената у предшколској установи - рекао је градоначелник Делић честитајући новозапосленима на закључењу уговора. - Оно што можемо да обећамо је да ће у градском буџету за следећу годину бити опредељена знатно већа средства

управо за отварање нових радних места. Заменик председника Скупштине града и уједно председник локалног Савета за запошљавање ЗоранМилер појаснио је да у 2012. години очекује двоструки износ буџетских средстава намењених управо овом виду новог запошљавања у коме ће

моуправе Западнобачког округа - казала је Јасна Миљеновић, директорка сомборске филијале Националне службе за запошљавање. - Кроз овај јавни позив заједно са локалним самоуправама у ЗБО смо уложили 26 милиона динара, што су средства захваљујући којима је посао добило 116 незапослених лица - рекла је

Сеоскимшколама књигеилопте

КРАЉЕВЦИ: У основну школу у Краљевцима стигло је 110 књига и пет кошаркашких лопти на поклон. Ова школа је одељење румске Основне школе „Иво Лола Рибар“ и похађа је 34 ђака, старости од првог до четвртог разреда. - Циљ нам је да ђаци и сеоских средина читају књиге које њихови вршњаци у Руми читају и зато смо се одлучили да школској библиотеци поклонимо 91 најчитанији наслов. У наредном периоду ће све школе у сеоским срединама добити исти поклон, чиме ће квалитет живота малишана на селу бити,

бар донекле, уједначен са животом њихових вршњака у Руми – казала је Драгана Ракита из румске градске билиотеке „Атанасије Стојковић“. Начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук истакао је да је ово одељење у сарадњи са румском градском библиотеком „Атанасије Стојковић“ и Савезом спортова Рума реализовало овај пројекат, те да ће у наредном периоду исте поклоне добити и све остале школе у сеоским срединама. Ј. А.

Основциглумили запредшколце

ИРИГ: У сусрет божићним и новогодишњим празницима, ученици иришке Основне школе „Милица Стојадиновић Српкиња“ припремили су и премијерно при-

казали својим другарима из врдничког вртића представу „Ако је веровати мојој баки“ Десанке Максимовић. Представу је режирала учитељица Сузана Луковњак и резултат је рада у оквиру пројекта Министарства просвете и науке под називом „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу-ДИЛС“. Најмлађи Врдничани, узраста од три до шест година, су са великом пажњом пратила и уживала у динамичној представи, у којој су костими били веселих боја, а глума њихових старијих другара готово професионална. Ј. А.

VESTI Никољданска ракијада СЕНТА: Резултати традиционалног међународног „Никољданског фестивала ракије”, који приређује Удружење пољопривредника Сенте, биће проглашени данас. Жири је оцењивао 358 узорака природне домаће ракије произвођача из Србије, Мађарске, Словачке и Румуније, што је рекордан број на сенћанској ракијади. Свечано отварање „Никољданског фестивала ракије” и изложбе пољопривредних производа, ручних радова и занатских производа је у Дому културе у 10 сати, потом је у свечаној сали Градске куће проглашање резултата и додела признања најбољим произвођачима, а приређује се и дегустација ракије. Изложба у Дому културе отворена је данас и сутра од 9 до 19 сати. М. Мр.

Изложба ракукерамике

С јучерашње свечаности у Скупштини града Сомбора

посебна брига бити вођена о тзв. рањивим друштвеним групама. - Овим активним мерама запошљавања у покрајини се на јавни позив НСЗ одазвало 39 локалних самоуправа, а нас радује да су успешно аплицирале и све четири локалне са-

Миљеновићева позивајући локалне самоуправе да, након опредељивања средстава за буџете 2012. године искористе прилику и до 31. јануара конкуришу за њихово удруживање са средствима НСЗ , односно репуличког буџета. М. Мћ

ДЕЦИ СЕ ВРАТИО ТЕАТАР

Начелник Дамјанчук са ђацима у Краљевцима

испоставиће се да су они успели да запосле помоћнике председника и да себи обезбеде паре за изборе - рекао је Топић. М. Кековић

„Чаробњак изОза” заотварање СУБОТИЦА:Малишани у Суботици су коначно дочекали да буде завршена сала Дечјег позоришта. Радови на адаптацији сале су започети 2006. године и због недостатка новца, уместо две, трајали су скоро шест година. Једна генерација деце је гледала дечје представе у заменским просторима. Завршени су радови на инсталацијама, гипсарски и молерски радови, опрема је постављена, сценско светло и све друго, што ће овај објекат да окарактерише као позориште са најбољом сценом за децу у региону. Свечаном отварању, које је заказано за данас у 18 часова, поред многобројних гостијум присуствоваће представник покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, као и градоначелник Саша Вучинић. Да подсетимо, радови су започети 2006. године када их је финансирао НИП са 32 милиона динара, а касније је ту обавезу преузео Фонд за капитална улагања Војводине и издвојио 26 милиона динара. Први пројекат је ревидиран и уместо 200 биће ‚187 седишта, а да би се завршили и последњи радови локална самоуправа у Суботици је из буџета издвојила два милиона динара. Савремена опрема за Дечје позориште је била купљена новцем добијеним из НИП-а, али да би се монтирала било је неопходно променити инсталације за које је Фонд за капитална улагања издвојило 20 милиона динара. Тетар се налази у некадашњем Соколском дому и постоји од 1934.године. Тада није урађен елаборат о противпожарној заштити тако да сада сва седишта имају атест да су отпорна на високе температуре. За све посетиоце поред свечаног програма биће изведена и представа за децу „Чаробњак из Оза“ С. И.

Кићење јелке у Кањижи до врха уз помоћ мердевина

Почео празнични вашар

КАЊИЖА: Божићно-новогодишњи вашар почео је јуче у парку испред Градске куће у центру Кањиже кићењем празничне јелке, манифестацију је отворио председник кањишке општине Михаљ Њилаш, а за најмлађе је уприличена представа Луткарског позоришта. Празнични вашар у Кањижи приређен је трећи пут и траје до 24. децембра. Посетиоци могу од 10 до 18 сати пазарити празничне поклоне и украсе, а биће и пригодних програма и радионица за најмлађе. Гастрономски клуб „Кереш” данас, у суботу за 13 сати припрема разноврсни мени за ручак по популарним ценама. Пољопривредно-технички средњошколски центар „Беседеш Јожеф” за 23. децембар припремиће изложбу икебана, а идуће суботе 24. децембра кулинари Гастрономског

удружења Војводине куваће 500 порција рибље чорбе у великом котлићу. За конзумирање на лицу места или за понети у претпродаји порција се може обезбедити за 200 динара, а на дан припреме за 250 динара. Текст и фото: М. Митровић

СЕНТА: Изложба остварења овогодишње међународне уметничке радионице одржане у Сенти приређује се у Дому стваралаштва Сенте, а отварање је сутра у 19 сати. Изложбу ће отворити руководилац радионице Ержебет Мезеи. Излагачи су учесници друге сенћанске колоније уметничке раку керамике Драгутин Циглар, Дуња Демартини, Силвија Гајда, Кристина Ливанчић, Ержебет Мезеи, Надица Еихорн, Чаба Орчик, Петер Ожвар, Валерија Салај и Зинка Брекало, као и учесници ликовне радионице Атила Бајко, Дуња Брановачки, Ева Феди, Марта Киш Бутерер, Ержебет Мезеи и Лаура Сагмеистер. На отварању изложбе концерт приређује квартет реномираног сенћанског музичара и композитора Силарда Мезеија. М. Мр.

Божићна рецитација

БЕЧЕЈ: Друштво дефектолога општине Бечеј и Волонтерски сервис овдашње Канцеларије за младе организују данас, сада већ традиционално четврто по реду, такмичење „Божићна рецитација”. Деца с посебним потребама бечејске ШОСО „Братство”, али и њихови вршњаци из Аде, Новог Бечеја, Сомбора и Суботице, такмичиће се данас у Градском позоришту од 10 сати у рецитовању божићних песмица. - Од 10 до 11 сати планирано је такмичење у рецитовању, потом следи полусатни одмор с окрепљењем и освежењем, онда ће деца с волонтерима Канцеларије за младе општине Бечеј имати једносатну радионицу, а у 12.30 објавиће се пласман и уручити награде најуспешнијима - најавила је Елвира Рајшли - Токош, председница Друштва дефектолога општине Бечеј. В. Ј.


subota17.decembar2011.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

ОТВОРЕНТЕРМИНАЛГРАНИЧНОГПРЕЛАЗАСРПСКАЦРЊА

Олакшанпроток робе сРумунијом

ЗдравкоДеурићобразлажеразлогезатешкостањеуфабрицилекова

ДИРЕКТОР„ЈУГОРЕМЕДИЈЕ”ПРЕДОДБОРНИЦИМА

Траже формирање Анкетног одбора

ЗРЕЊАНИН: Одборници Скупштине града Зрењанина једногласно су јуче прихватили информацију о тренутном стању у Фабрици лекова “Југоремедија”коју им је, за скупштинском говорницом,предочио в.д. директора ове фармацеутске куће Здравко Деурић. Расправи о “Југоремедији”,чији су већински власници мали акционари, присуствовало је и педесетак радника ове фирме. За тешко стање у фабрици,у којој плате запосленима касне три месеца,Деурић је највише кривио републичку власт,за коју је рекао да,иако сувласник фирме са 42посто акција,нема слуха за њене проблеме. Као сукривце навео је и јак увознички лоби и Републички фонд за здравствено осигурање,који касни са плаћањем лекова. - Ако власти не промене став, “Југоремедију”чека тешка судбина

и колапс, који је доживела зрењанинска привреда. Отварањем простора за паковање лекова у Србији, који се јефтино увозе у ринфузу из Кине и Индије и пакују у погонима са по петнаестак радника, домаћа фармацеутска индустрија директно се гуши.Осим тога,ми производимо лекове са позитивне листе са негативном калкулацијом и до двадесет посто,док страни произвођачи неће да праве ни један лек са позитивне листе без зараде од 30одсто. А Републички завод за здравствено осигурање касни са плаћањем –побројао је Деурић кључне разлоге који су, по њему, довели фирму у тешко стање, а раднике оставили без плата од августа месеца. Деурић је затражио формирање анкетног одбора у градској скупштини,који би се бавио проблемом “Југоремедије”,алиодборницинисуприхватулитајпредлог. Ж.Б.

КапедазадивеДедаМраза

ИРИГ: У трпезарији установе „Дечија радост” у Иригу врвело је као у кошници када су најмлађи Ирижани заједно са својим родитељима,поводомпредстојећих празника, правили новогодишње капе. Било је тусвакојакихматеријала.И картона,ишаренихтрака,и украса, а лепили су се прстићи малених Ирижана од лепка и шаренили од фломастера.Билојевесело,алинијеизостаонитакмичарскидух,јеркапећесеноситикадаДедаМразстигнеуовуустанову,анајлешакапа ћеосвојитиинаграду. Ј.А.

СРПСКА ЦРЊА: Председник ВладеВојводине Бојан Пајтић,директор Управе царина Предраг Петронијевић и државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић свечано су јуче отворили терминал граничног прелаза између Србије и Румуније,код Српске Црње у општини Нова Црња. У изградњу овог савременог терминала,започету пре годину дана, утрошено је близу 70милиона динара.На површини од једног хектара направљено је девет паркинг места за камионе,постављена је камионска вага,изграђен је магацински простор од преко 300квадрата и смештена канцеларија за запослене. -Овај објекат има велики значај,и на локалном, и на националном ни-

воу, јер даје подстицај за развој Нове Црње и других општина. Национални значај огледа се у томе што сваке године бележимо повећање спољнотрговинског промета између Србије и Румуније. У том смислу одговарамо на тренутне потребе и дајемо подстицај за још већи промет робе.Истовремено желимо да привучемо и онај део инвеститора, италијанских,али и других,који сада раде у румунском делу Баната.Жеља нам је да им пружимо ону врсту услова коју имају и у Румунији, како би запошљавали људе из средњег Баната поручио је Пајтић, и подсетио да је

Нови државни прелаз „Ђердап2” Државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић најавио је јуче, да ће у уторак,20.децембра,бити отворен нови гранични прелаз према Републици Румунији –„Ђердап 2”.Према најавама,очекујеседаћетај прелаз отворитипредседници Србије и Румуније Борис Тадић и Трајан Басеску. -И овај гранични прелаз је плод изузетно добре сарадње између две државе.Надам се да ће у скорије време бити још нових прелаза - рекао је Ђидић.

новоцрњанска општина једна од неразвијенијих и да је, баш због тога, Влада Војводине у протеклих пет година у њу инвестирала милијарду и двестамилиона динара. Предраг Петронијевић је истакао да изградњу терминала у Управи царина доживљавају као предуслов за испуњење основне царинске мисије, а то је брз и безбедан проток робе и путника. Петронијевић је додао да обим трговинске размене између Србије и Румуније из године у годину расте, те да ће савремени терминал значајно растеретити царинску испоставу Српска Црња,кроз коју дневно

прође око стотину камиона са обе стране.Терминал ће, нагласио је он,такође скратити време царињења робе и унапредити рад свих граничних служби,у складу са интегрисаним управљањем границом и највишим међународним стандардима. -Тренд развоја и модернизације један је од најважнијих задатака Управе царина у будућности да би резултати,како на пољу спровођења царинских процедура,тако и на пољу борбе против свих видова криминала,били још бољи,проток робе и путника несметан и брз, а царинска контрола ефикасна - поручио је Петронијевић. Председник општине Нова Црња Пера Миланков нагласио је да су овако малој и неразвијеној комуни значајне и много мање инвестиције, изражавајући очекивање да ће на граничном прелазу Српска Црња ускоро бити уведена и фитосанитарна инспекција.Јер,како је казао,тренутно постоји проблем око преласка пољопривредне робе,иако у Новој Црњи ради уљара,а и мештани се баве пољопривредом. Ж.Балабан

ПОЛОЖЕНКАМЕНТЕМЕЉАЦЗАИЗГРАДЊУВРТИЋА

Oбданиште за 150малишана ЗРЕЊАНИН: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов положили су јуче камен темељац будућег дечјег вртића „Алиса у земљи чуда“,у зрењанинском насељу Граднулица,које има 10.000становника. - Након нове спортске хале, медицинске школе, водоводне, канализационе и путне мреже,у Зрењанину ћемо изградити и једну предшколску установу.Ово је 27предшкоска установа коју гради Фонд за капитална улагања. Јесмо примарно инвестирали у оне пројекте који доносе нова радна места и доприносе развоју економније,али све то нема

смисла,уколико немамо коме то да оставимо –рекао је Пајтић и додао да је Влада Војводине у ово обданиште уложила 60милиона динара. Градоначелник Михајлов је прецизирао да је,осим Фонда за капитална улагања,градњу вртића са 19 милиона динара финансирала локална самоуправа,док је око три милиона динара обезбедила месна заједница Граднулица. -Ово забавиште ће,у првој фази,имати капацитета за 150деце,док друга фаза предвиђа проширење за још око стотину деце -рекао је Михајлов. Ж.Б.


dRU[TvO

dnevnik

Ka da je u Osnov nu {ko lu „Vladislav Ribnikar” u Beogradu pre sedam godina uvedena bilingvana srpsko-francuska nastava, bila je to jedina {kola u Srbiji u kojoj su |aci na ne kom stra nom je zi ku u~i li ma te ma ti ku, fi zi ku, ge o gra fiju... Danas se u na{oj zemqi neki oblik bilingvalne nastave odr `a va u dva na est, {to osnovnih, {to sredwih {kola u Beogradu, Novom Sadu, Staroj Pazovi, Subotici, Pirotu, Gor wem Mla nov cu, a Mi ni -

nice, a zatim je potrebno i da {ko la is pu wa va od re |e ne uslove. – Prvi uslov koji {kola mora da ispuni da bismo odobrili uvo|ewe bilingvalne nastave je da ima odgovaraju}i nastavni kadar, a to zna~i nastavnike koji imaju najmawe nivo B-2 po evropskom okviru – ka `e po mo} ni ca mi ni stra pro sve te i na u ke za raz voj obra zo va wa i me |u na rod nu pro svet nu i na u~ nu sa rad wu Vesna Fila. – Drugi uslov je

13

TRADICIONALNI VERNICI NISU PROTIV EVROPSKE UNIJE

U [KOLAMA SVE VI[E BILINGVALNE NASTAVE

Odeqewaotvaraju zainteresovanost istru~nost

subota17.decembar2011.

O~uvaweverskog inacionalnogidentiteta Hri{}anski kulturni centar, uz podr{ku Fondacije „Konrad Adenauer” i Centra za evropske studije, sproveo je istra`ivawe o religioznosti u Srbiji i procesu evropskih integracija, koje je pokazalo da 54 odsto gra|ana Srbije podr`ava ulazak u Evropsku uniju mada se ~ak wih 89 odsto izja{avaju kao tradicionalni vernici. Me|utim, poverewe u Evropsku uniju iskazalo je tek 19 odsto ispitanih, dok je procenat onih koji veruju NATO jo{ mawi. U isto vreme, 65 odsto anketiranih gra|ana Srbije ne pla{i se da }e ulaskom u Evropsku uniju izgubiti verski i nacionalni identitet. Profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerejstavrofor RadovanBigovi} obja{wava da evropske integracije nisu strane SPC jer, kako ka`e, „sva deca Bo`ja imaju univerzalno i globalno zna~ewe”.

On nagla{ava da pod krov crkve mogu stati svi narodi, sva plamena, dodaju}i da su jo{ 1992. godine poglavari pravoslavnih pomesnih crkava poru~ili da pozdravqaju hod Evrope ka jedinstvu, ali i podsetili na to da je i hri{}anstvo u~estovava-

`eniji. Od toga 90 odsto praktikuje verske obrede koji su prete`no stvar tradicije, a vi{e od polovine verski opredeqenih u bogomoqe odlaze samo nekoliko puta godi{we. Gotovo 60 odsto ispitanih smatra da crkva treba da u~estvuje u javnom

PovereweuEvropskuunijuiskazalojetek19 odstoispitanih,dokjeprocenatonihkojiveruju NATOjo{mawi.Uistovreme,65odsto anketiranihgra|anaSrbijenepla{iseda}e ulaskomuEvropskuunijuizgubitiverski inacionalniidentitet lo u formirawu tog jedinstva. Crkva je, kako isti~e, jedino protiv integracija koja zna~e asimilaciju i monopolizam. Po istom istra`ivawu, 93 odsto gra|ana se izja{wava kao vernici, s tim da je kod mawinskih zajednica taj broj jo{ izra-

`ivotu. Natpolovi~na ve}ina gra|ana koji se izra`avaju kao pravoslavni vernici prihvata moderne sekularne vrednosti, demokratiju, liberalizam, kapitalizam, ravnopravnost polova, gra|ansko dru{tvo, dok je taj broj kod pripadnika Katoli~ne

crkve 66 odsto a Islamske zajednice 57,1 odsto. I ovo istra`ivawe pokazalo je, ocenio je profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu PredragSimi}, da u Srbiji postoji sna`na bojazan od gubqewa nacionalnih i verskih obele`ja ulaskom u EU, ali i saznawe da je to put kojim se mora i}i. – Posle Hrvatske, koja }e postati ~lan EU sredinom naredne godine, ostale zemqe Zapadnog Balkana su ve}inski pravoslavne – Srbija, Crna Gora i Makedonija, muslimanske – Albanija ili multikonfesionalne – BiH. S druge strane, u zapadnoevropskim zemqama postoje vidne rezerve u pogledu kompatibilnosti ovih zemaqa s preovladuju}im religijskim, kulturnim, socijalnim, ekonomskim i politi~kim obele`jima EU – objasnio je profesor Simi}. Q. Male{evi}

SANACIJA JEDNE OD NAJVA@NIJIH BE^KERE^KIH GRA\EVINA

star stvu pro sve te sti gli su zahtevi za odobravawe uvo|ewa bi lin gval ne na sta ve i u {kole u Be~eju i Zrewaninu. Trenutno u na{im {kolama po sto ji srp sko-fran cu ska, srpsko-italijanska, srpsko-nema~ka, srpsko-engleska i srpsko-ru ska va ri jan ta bi lin gvalne nastave, kao i ma|arsko-nema~ka varijanta. Zavisno od modela za koji se {kola opredelila, izme|u 25 i 40 odsto nastave organizuje se na stranom jeziku, a prednost se uvek daje prirodnim naukama i fizi~kom, zbog jednostavnije ter mi no lo gi je. U osnov nim {kolama ova nastava organizovana je uglavnom u sedmom i osmom razredu i u bilingvalna ode qe wa u~e ni ci ula ze na osnovu rezultata testa iz stranog jezika. U sredwim {kolama ovakva nastava organizovana je od prvog razreda, a da bi se u{lo u ova odeqewa, potrebno je polo`iti prijemni iz stranog jezika na kojem }e biti deo ~asova. Inicijativa za uvo|ewe bilingvalne nastave u {kolu mora da potekne od lokalne zajed-

za in te re so va nost u~e ni ka i wihovih roditeqa, a tre}i podr{ka stranog partnera, a zavisno od jezika, to su Institut za francuski jezik, Britanski savet, Gete institut, Italijan ski in sti tut za kul tu ru, In sti tut „Ser van tes„. Osim ove strane, potrebna je i podr{ka odgovaraju}ih katedri na{ih fakulteta. Po re~ima Vesne File, uvo|e we dvo je zi~ ne na sta ve u {kole nije skupo jer se ne anga`uju dodatni kadrovi, a i nastavnici su za ovaj vid nastave motivisani jer zbog dodatnog anga`mana na pripremi i prevo |e wu ~a so va ima ju ma wi fond od kolega koji predaju samo na srpskom, odnosno nekom od jezika nacionalnih zajednica. Za ove nastavnike organizuju se i posebna stru~na usavr{avawa. Osim {to }e izuzetno dobro nau~iti strani jezik, prednost poha|awa ovih odeqewa za |ake je i to {to u wima ima mawe u~enika nego u jednojezi~nim, a radi se po istim planovima i programima kao i u redovnim odeqewima. D. Deve~erski

ZA [EST MESECI ISPLA]ENA 1,1 MILIJARDA DINARA ZA TRUDNI^KA BOLOVAWA

Novolice Bukov~evepalate Jedna od zna~ajnijih gra|evina u Zrewaninu, ku}a Stevana Bukovca, sagra|ena davne 1905. godine, koja je svojim polo`ajem i fasadama naglasila ~elo bloka i staru regulaciju na isti ca wu naj sta ri jih grad skih saobra}ajnica, uskoro }e kona~no biti renovirana. Obra|enu u neorenesansnom duhu, s naro~ito zapa`enim fasadama usmerenim ka Trgu Slobode i glav noj va ro {koj xa di, ovu zgradu, poznatu i po nazivu Bukov~eva palata, dugo vremena je “krasilo” staro, pohabano “lice”. Iako je zgrada pod za{titom dr`ave i jedno je od najreprezentativnijih arhitektonskih zdawa u Zrewaninu, posledwi radovi na za{titi fa-

sada obavqeni su jo{ 1985. godine. Sagra|ena za potrebe ve li ko be~ ke re~ kog tr govca Stevana Bukovca, kao imitacija palate u minijaturi, Bukov~eva ku}a bila je, ina~e, jedna od prvih dvospratnica u starom jezgru grada. Obnova i sanacija objekta zapo~eta je zahvaquju}i saradwi grada Zrewanina i Javnog preduze}a “Gradska stambena agencija”. Direktor ovog pred u ze }a Dej an ^apo izjavio je da je pripre mqe na teh ni~ ka do ku mentacija, da je ura|en projekat, da su dobijeni uslovi od Zavoda za za{titu spomenika, odnosno mere teh-

NOVOGODI[WI KONCERT I IZLO@BA STUDENATA NOVOSADSKE AKADEMIJE UMETNOSTI NA INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI U SREMSKOJ KAMENICI

Bezbolaunovi`ivot

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Milorad\uri} otvorio je ju~e na In-

stitutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici izlo`bu radova studenata novosadske

Svakatre}atrudnica uSrbijinabolovawu Po podacima Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, svaka tre}a zaposlena trudnica u Srbiji do poro|aja u proseku provede tri meseca na bolovawu. Naime, od 67.500 `ena koje su se lane porodile trudni~ko bolovawe, koje se uzima pre poro|ajnog i nege deteta, ko ri sti lo je 22.479. Za wihovo bolovawe iz kase Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe samo u prvoj polovini ove godine izdvojena je 1,1 milijarda dinara. Tri put vi {e trudni~ kih bolovawa u odnosu na pro{lu godinu dovelo je do toga da su trudnice u Srbije bolovale ukup no 643.679 da na, ili u proseku 50,4 dana svaka. Za svaku trudnicu izdvojeno je bruto po 84.182 dinara. Ina~e, naknade za bolovawe trudnicama do 30 dana ispla}uje poslodavac, a za ona du`e od jednog meseca – i to mora odobriti posebna lekarska komisija – Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe. Treba podsetiti na to da se tokom trudni~kog bolovawa ispla}uje naknada u visini 65 odsto plate i da se samim tim trudnicama ne mo`e prebaciti da

im se isplati to {to odlaze ~e{}e na bolovawe po{to dobijaju 35 odsto mawu zaradu. Pre }e biti da je razlog medicinski i da se danas trudno}a odr`ava te`e nego prethodnih godina. Neki gradovi su sami odlu~ili da dotiraju razliku izme|u nadoknade za trudni~ko bolovawe i punog iznosa plate. Re pu bli~ ki mi ni star zdravqa ZoranStankovi} pokrenuo je inicijativu da se to pitawe reguli{e zakonom i da svim trudnicama u Srbiji za vreme bolovawa bude ispla}ivana puna plata. No, kako to zahteva pove}awe izdvajawa za trudni~ka bolovawa od oko milijardu dinara godi{we, ostaje da se vidi da li }e ministrova inicijativa dobiti pozitivan epilog ili }e samo ostati lepa `eqa. Koliko je va`no da se, bez obzira na novac, kona~no zakonski reguli{e pitawe trudni~kog bolovawa svedo~i i ~iwenica da danas `ene sve kasnije ra|aju i da je verovatno}a da imaju komplikacija u trudno}i iz godine u godinu sve ve}a i da }e se takav trend verovatno nastaviti. Q. M.

ni~ ke za {ti te, kao i da je sprovedena javna nabavka. – Najboqa ponuda do{la je od grupe ponu|a~a iz Beograda – „Nikovid kompanije“ i „Ornament invest in`eweringa“, a iznosila je 7.993.000 dinara. Sanacija i adaptacija obuhvati}e radove na krovu: zamenu letvi, crepa i limenog dela kro va, za tim fa sa der sko-zi darske, odnosno radove na malterisawu, gipsanim ornamentima i elementima koji krase zgradu, nakon ~ega }e uslediti molersko-farbarski poslovi – objasnio je ^apo, i dodao da }e, ukoliko vremenski uslovi dozvole, radovi potrajati slede}a dva meseca. @. Balaban

Akademije umetnosti pod nazivom „Bez bola u novi `ivot”. – Verujem da umetnost na nekim nivoima mo`e uticati na psihofizi~ka stawa i pacijentima boravak u bolnici u~initi lak{im – rekao je \uri}, zahvaliv{i se umetnicima, profesorima, muzi~arima, te zaposlenima u Institutu {to u~estvuju u realizaciji ovog plemenitog projekta. I ovogodi{wa izlo`ba „Bez bola u novi `ivot” deo je {ireg projekta „Humanizacija instituta”, ~iji je ciq da se, osim osnovne brige o pacijentima, organizuju razli~ite aktivnosti za wihov {to prijatniji boravak i br`e ozdravqewe. – Neminovno sterilan bolni~ki prostor ne mo-

ra biti i duhovno siroma{an, zbog ~ega je ciq da se prelazak bolesnika iz ku}nih u bolni~ke uslove u~ini {to mawe stresnim, a dugi bolni~ki dani {to kra}im – rekla je direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Nada ^emerli}-A|i}. – U okviru ovog projekta, do sada je na Institutu, izme|u ostalog, osnovana pokretna biblioteka s vi{e od 5.000 kwiga, pomo}u koje je omogu}eno onima koji ~itaju da {to bezbolnije ~itaju}i provedu bolni~ke dane, a drugima je ostavqena mogu}nost da steknu ovu lepu naviku. Autorima najuspelijih radova u okviru konkursa „Bez bola u novi `ivot” uru~ene su i prigodne nagrade, a sve~anost je ulep{ala i vokalna solistkiwa SvetlanaPalada u pratwi orkestra AleksandraDujina.

VESTI Uru~eneSakura stipendije Pet Sakura stipendija, koje dodequje JT International Marketing and Sales, ~lan JTI grupe, u saradwi s ambasadom Japana u Republici Srbiji, uru~eno je studentima osnovnih, postdiplomskih i doktorskih studija akreditovanih Univerziteta u Srbiji, za izradu istra`iva~kog rada na temu u vezi s Japanom. Da bi dobili stipendiju, studenti i istra`iva~i slali su predloge istra`iva~kog rada na temu u vezi s Japanom, a iz oblasti ekonomije, prava, politi~kih nauka, filozofije, japanskog jezika i kwi`evnosti, kulture i umetnosti i Kaizen menaxmenta.

Sakura stipendije su uru~ene Aleksandri Ibrajter i DejanuMir~eti}u iz Novog Sada, kao i \or|u Kalu|erovi}u, Vladimiru Stevanovi}u i Ra{ku Miqkovi}u (Beograd).

Borcine}edapla}aju TVpretplatu? Prepiska izme|u SUBNOR-a i generalnog direktora RTS-a se nastavqa. Najpre su borci uputili pismo generalnom direktoru RTS-a AleksandruTijani}u u kojem ga upozoravaju na to da }e ta organizacija bojkovati pretplatu „ukoliko se pojave sadr`aji koji prqaju anti-

fa{isti~ku borbu”. Tijani} je odgovorio da wihovo pismo nije napisano partizanskom, patriotskom rukom, ve} predstavqa prvoklasan komunisti~ki pamflet napisan u najboqoj tradiciji poratne ideolo{ke azbuke, dodaju}i da se u wemu nalaze nedokazane optu`be, stroge presude, pretwa masovnom odmazdom potkrepqena grdnim neta~nostima. Ju~e su borci odgovorili Tijani}u na wegov odgovor, napomiwuju}i da su, kako je navedeno u pismu koje je potpisao predsednik SUBNORa Miodrag Ze~evi}, od wega o~ekivali prikladnije re~i, re~nik i stil, a umesto toga dobili „otrcanu retoriku na koju su odavno navikli”. Q. M.


subota17.decembar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

14

HA[KISUDSAOP[TIODATUMPO^ETKAPROCESABIV[EMPREDSEDNIKURSK

Hayi}usu|ewepo~iwe 16.oktobra2012.

JU^EUSREMSKIMKARLOVCIMA

Povre|enpri padusaskele Dragan Maksi} (1958) iz Doboja te{ko je povre|en prilikom pada sa skele ju~e oko 14.20 sati u krugu Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, gde je radio na obnovi fasade. Maksi} ima vi{estruke prelome i zbrinut je u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu,

gde su nam rekli da nije `ivotno ugro`en. Kako nezvani~no saznajemo, Maksi} je pao na stomak s drugog reda skela, s visine od oko pet metara. Ovo je drugi slu~aj pada sa skele tokom obnove fasade Bogoslovije. Prvi se dogodio pre nekoliko godina. Z.Ml.

KRU[EVQANINOSUMWI^ENZAPROIZVODWU IPRODAJUORU@JA

Pu{keibombe uku}i

Policijski slu`benici Policijske uprave u Kru{evcu odredili su zadr`avawe Sretenu M. (56) iz Makre{ana, kod Kru{evca, zbog sumwe da je proizvo-

dio i prodavao oru`je i ekspolozivne materije, saop{tila je ju~e kru{eva~ka policija. Prilikom pretresa porodi~ne ku}e, kod osumwi~enog je prona|ena i oduzeta jedna polu-

automatska pu{ka s opti~kim ni{anom, kao i dve automatske pu{ke, tri pi{toqa, 595 komada municije razli~itog kalibra i {est ru~nih bombi.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kru{evcu, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

NAGRANI^NOMPRELAZUHORGO[

Spre~en{verc markirane garderobe Carinici su ju~e na grani~nom prelazu Horgo{ spre~ili poku{aj krijum~arewa garderobe poznatih svetskih marki, ~ija se vrednost procewuje na 70.000 evra, sa op {ti la je Uprava carina. Garderoba je otkrivena prilikom redovne carinske kontrole na ulazu u Srbiju, u autobu su ne ma~ kih re gi star skih oznaka, gde je jedna puna putna

torba na|ena u prostoru namewenom za odmor voza~a, a druga na zadwem sedi{tu autobusa. Me |u ot kri ve nom ro bom pre o vla da va ju `en ske ko `ne jakne, kaputi i mu{ka odela. Protiv voza~a autobusa D. M. iz Aleksandrovca pokrenut je pre kr {aj ni po stu pak, dok je ro ba za dr `a na do okon ~a wa postupka. (Tanjug)

Su|ewe biv{em predsedniku nekada{we Republike Srpske Krajine GoranuHaxi}u, optu`enom za zlo~ine u Hrvatskoj izme|u 1991. i 1993. godine, po~e}e 16. oktobra 2012, saop{teno je ju~e u Hagu. Pretpretresni sudija GajDelvoaje doneo je odluku da su|ewe Haxi}u po~ne 16. oktobra slede}e godine po{to je o datumu po~etka sudskog procesa 30. novembra obavestio Tu`ila{tvo i odbranu. U saop{tewu iz Haga je navedeno da }e posledwa statusna konferencija u ovoj fazi postupka biti odr`ana dan pred po~etak su|ewa, 15. oktobra 2012. godine. Predsednik Ha{kog tribunala Teodor Meron rekao je, prilikom podno{ewa redovnog izve{taja o radu Tribunala Savetu bezbednosti UN po~etkom meseca, da je nemogu}e

predvideti kada }e biti izre~ene presude Haxi}u i RatkuMladi}u, posledwoj dvojici uhap{enih ha{kih optu`enika. Haxi} se tereti da je, kako je navedeno, bio u~esnik udru`enog zlo~ina~kog poduhvata s tada{wim predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em na ~elu, ~iji je ciq bio da se nasilno i trajno uklone Hrvati i drugo nesrpsko stanovni{tvo s tre}ine hrvatske teritorije. On se, u 14 ta~aka optu`nice, tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, po~iwenih u Hrvatskoj od juna 1991. do kraja decembra 1993. godine. Uhap{en je 20. jula ove godine u Srbiji, nakon sedam godina, kao posledwi begunac kog je tra`io Ha{ki tribunal. (Tanjug)

GoranHayi}

MINISTARDA^I]UKAZUJENAPOTREBUBORBEZASMAWEWEBROJA@RTAVAUSAOBRA]AJU

Zadvedecenijeunesre}ama izgubqensredwigrad Agencija za bezbednost saobra}aja obele`ila je ju~e u Palati „Srbija„ dve godine od osnivawa, podsetila na postignu}a u tom periodu i dodelila plakete ministru unutra{wih poslova IviciDa~i}ui herojima po`rtvovanosti. Resorni ministar je u prisustvu direktora Agencije Stojadina Jovanovi}a i predsednika Upravnog odbora Milo{a Jani}a, nakon promotivog filma o dvogodi{wim rezultatima Agencije, istakao da je bezbednost u saobra}aju jedna od tema kojima se posve}uje najvi{e pa`we i u svetskim okvirima. – Saobra}ajne nezgode su jedan od naj~e{}ih uzroka stradawa u mirnodopskim uslovima i shodno tome se prevenciji i posve}uje ovoliki zna~aj – naveo je Da~i}, i dodao da je za dve decenije u udesima u Srbiji izgubqen „jedan sredwi grad”, a da ne postoji bolest koja u svetu godi{we odnese milione qudskih `ivota.

Ministar Da~i} je poru~io da u narednom periodu sledi jo{ slo`eniji posao u ostvarewu ciqeva, odnosno smawenu broja stradalih i povre|enih, kao i materijalne {tete. – Na isti na~in na koji se borimo protiv kriminala, nasiqa i terorizma i drugih pojava koje nepovoqno uti~u na dru{tvo u celini, moramo se posvetiti i borbi za smawewe broja saobra}ajnih `rtava – jasan je Da~i}. Jovanovi} je podsetio da za dve godine od dono{ewa Zakona o bezbednosti saobra}aja broj poginulih u saobra}ajkama smawen 20 odsto, odnosno spaseno je 340 `ivota. – U protekloj godini uspostavqen je i odgovaraju}i pravni okvir za bezbednost u saobra}aju, kao i postupak za obuku nesavesnih voza~a – precizirao je direktor Agencije, dok je Jani} poru~io da je „za{tita `ivota i zdravqa qudi najvi{i ciq„. Kako je naglasio, civilizacijski skok se meri i po uspe-

IvicaDa~i}plaketuprimioodStojadinaJovanovi}a

{nosti u za{titi qudskih `ivota. – Agencija predstavqa segment op{teg sistema bezbednosti u ovoj oblasti. Usvojili smo program rada za 2012. i finansijski plan. Program je ambiciozan, a za wegovu ralizaciju imamo 12 odsto novca.

Uprkos svemu, Agencija je na pravom putu – ocenio je Jani}. Plakete za hrabrost i po`rtvovanost prilikom saobra}ajnih nezgoda pripale su, kako su ih nazvali ~elnici Agencije, herojima DarkuTijani}u, Milo{u Radovanovi}u i DraganuZejaku. (Tanjug)

UBEOGRADUOSU\ENIPRIPADNICIDOBROVOQA^KEJEDINICE„PIVARSKI”

Zazlo~ineuZvorniku 16,5godinazatvora

Odeqewe za ratne zlo~ine u Beogradu izreklo je ju~e prvostepenu presudu u predmetu „Zvornik 3” i DarkaJankovi}aPuftuosudilo na 15 godina zatvora, a GoranaSavi}a na godinu i po, zbog ubistva najmawe 14 muslimanskih civila od maja do jula 1992. godine na teritoriji op{tine Zvornik. Optu`eni Sa{a ]ilerxi} oslobo|en je optu`bi. Sud je utvrdio da su Jankovi} i Savi} krivi {to su kao pripadnici dobrovoqa~ke jedinice „Pivarski”, u okviru Teritorijalne odbrane Zvornika, od 5. maja do jula 1992. godine, ubili najmawe 14 civila. Oni su ih prethodno psihi~ki i fizi~ki mu~ili, telesno povre|ivali, zlostavqali i ne~ove~no prema wima postupali u Domu kulture „^elopek”, na poqoprivrednom dobru „Ekonomija” i u fabrici „Ciglana”, navela je predsednica sud-

skog ve}a TatjanaVukovi}, obrazla`u}i presudu. – Niko, pa ni optu`eni, ne spori da su se ovi doga|aji zbili, a sud je cenio samo pouzdane iskaze svedoka, dok je ostale odbacio kao

neprihvatqive – napomenula je sudija Vukovi}. Osu|eni i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine imaju pravo da ulo`e `albu na presudu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana

od prijema pisanog otpravka presude. Za isto krivi~o delo i iste doga|aje, od novembra 2005. godine vo|en je poseban krivi~ni postupak pred Ve}em za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, protiv sedam osoba po optu`nicama „Zvornik 1” i „Zvornik 2”. Za zlo~ine u predmetu „Zvornik 1” DraganSlavkovi}, IvanKora} i Sini{a Filipovi} pravnosna`no su osu|eni na ukupno 24 godine zatvora, dok je DragutinDragi}evi} oslobo|en optu`bi. Krivi~ni postupak protiv dvojice optu`enih u predmetu „Zvornik 2” presu|en je 22. novembra 2010. godine, kada je Branko Gruji} osu|en na {est godina zatvora, a BrankoPopovi} na 15 i o~ekuje se odluka Apelacionog suda. U toku je su|ewe jo{ {estorici optu`enih za zlo~ine na teritoriji op{tine Zvornik. (Tanjug)

KRAGUJEVA^KAPOLICIJAUHAPSILADVOJICU,POTRAGAZATRE]IM

Lisicezatrgovinudrogom DarkuM. (32) iz Zubinog Potoka i Goranu\. (37) iz Kragujevca odre|ena je mera policijskog zadr`avawa u trajawu do 48 sati zbog sumwe da su trgovali drogom, a ista mera odre|ena je i protiv IvaV. (27) iz Zubinog Potoka, koji nije trenutno dostupan, saop{tila je ju~e policija. Kako je navedeno u saaop{tewu, Darko M. je u avgustu ove godine posredovao u kupo-

prodaji 1.300 grama droge „skank” izme|u Gorana \. i Iva V. Za tu drogu Goran \. je dao 1.200 evra Ivu V., navedeno je u saop{tewu u kojem se dodaje da je ve}i deo kupqene droge, odnosno 1.250 grama, pre nego {to je stigla do u`ivalaca u Kragujevcu, prona|eno u ku}i Gorana \. Droga je bila upakovan u 12 kesa, a osim we prona|ena je i digitalna vagica koja je

slu`ila za razmeravawe, dok su kesica sa „skankom„ i mawi iznos novca, za koji se sumwa da poti~e od prodaje droge, prona|eni kod Darka M. Darko M. i Goran \. }e, po isteku mere policijskog zadr`avawa, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu, dodaje se u saop{tewu. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

subota17.decembar2011.

15

POSLE SAOBRA]AJKE KOD STEPANOVI]EVA

De~aciiz ukradenog„opela” idaqekriti~no [esnestogodi{wi S. K. iz Stepanovi}evajeuvrlote{kom stawudokjewegovvr{wak@. T. izVrbasamaloboqe,alijei daqevrlote{ko,nakonsaobra}ajnenesre}euukradenomautomobilunaputuizme|uStepanovi}evaiZmajevauno}iizme|u ponedeqkaiutorka. Dvojicitinejxerasepripisuje da su u Vrbasu ukrali „opel

kadet”.Ubrzonakon{tojekra|a prijavqena, policija je prona{laslupaniautomobil.Kola su sletela s puta, a u wima su dvojicade~akazate~enabezsvesti, i odmah prevezena u Klini~kicentarVojvodine. Prilikom pregleda vozila pripadnici MUP-a prona{li sukape„fantomke”ino`. E. D.

MLADI] IZ NOVOG PAZARA UHVA]EN U NOVOM SADU

Osumwi~enzakra|u uzlatari

Policija je, ju~e, neposredno nakon izvr{enog krivi~nog dela kra|eujednojnovosadskojzlatari,uhvatilaosumwi~enogEdisaR. (1984),izNovogPazara,kodkogajeprona|enukradeninakit,kaoi kuhiwskino`,saop{tilajeju~enovosadskaPolicijskauprava. Edis R. se tereti za jo{ dve kra|e, u zlatarama u @elezni~koj ulici,aprotivwega}ebitipodnetakrivi~naprijavauredovnom postupku,dodajeseusaop{tewu. M. V.

BORBA PROTIV TRAFIKINGA U SRBIJI

Otkrivene83`rtve trgovinequdima Na~elnik Odeqewa za suzbijawe prekograni~nog krimin al a i krim in al is ti~k oobave{tajne poslove Mitar \ura{kovi} izjavio je ju~e da su u Srbiji od po~etka godineotkrivena83slu~ajatrgovinequdima,a90odsto`rtavasudr`avqaniSrbije. \ura{kovi} je novinarima na okruglom stolu o rezultatima i inicijativama za suzbijawe trgovine qudima rekao da su zbog razl i~ it ih okolnostiod2004.doma}idr`av qan i u najv e} em broj u slu~ajeva`rtvetrgovinequdima. – To zna~i da su `rtve naj~e{}e vrbovane i eksploatisaneuSrbiji,aliunekoliko slu~ajeva su devojke odvedene uinostranstvo,aimaislu~ajeva radne eksploatacije gra|evinskih radnika – rekao je \ura{kovi}. Po wegovim re~ima, najrawivije`rtvesumladiideca kojutrgovciqudimaseksualnoiskori{}avaju,iliprisiqavajunaprosja~ewe,kra|ei druganedela. Predsednik Udru`ewa tu`ilaca Srbije Goran Ili} rekao je da }e ta asocijacija, zajednosDru{tvomsudijaSrbije, uskoro nadle`nim dr`avnimorganimapredlo`iti osnivawe fonda za kompenzaciju `rtava trgovine qudima kaoidrugihkrivi~nihdelas elementimanasiqa. –@rtvanijesamoizvorsaznawaopo~iniocukrivi~nog dela,negoqudskobi}ekojeje pov re| en o i ima prav o na

kompenzaciju–rekaojeIli}, idodaodabikompenzacijaza `rtve trebalo da bude obezbe|enaodimovineoduzeteod okrivqenih za organizovani kriminal. Po wegovim re~ima, osnivawefondanezna~idabipo~iniocikrivi~nihdelabili oslob o| en i nak nad e {tet e kojuduguju`rtvama,ve}dabi ta kompenzacija bila efikasnija, kao i da bi doprinela da `rtve ne u|u ponovo u lanactrgovinequdima. Kako je re~eno na skupu, neophodno je da se kazneni min im um za osnovn i obl ik trgovinequdimapove}astri godine zatvora na pet i, uop{te,dasepoo{trekazne,koje u pojedinim zemqama regiona dosti`u 15 pa i vi{e godinazatvora. U Srbiji je ve} dosta u~iweno na suzbijawu trgovine qudima,alijeo{trijakaznena politika neophodna jer se timene{titisamojednaosoba ve} osnovne qudske vrednosti, prava i slobode, ocenil i su u~es nic i okrug log stola. Okrugli sto “Trgovina qudima–rezultati,inicijative i budu}i koraci” organizovalisuDru{tvosudijaSrbijei Udru`ewe tu`ilaca Srbije. Tim skupom zavr{en je petogodi{wi projekat “Inicijativa u borbi protiv trgovine `enama i devojkama u Jugoi- sto~nojEvropi”,kojijesproveden u saradwi s Misijom OEBS-a u Srbiji i Austrijskomrazvojnomagencijom.

HAVARIJA U DOQEVCU, KOD NI[A

Eksplozijausu{ari, trojicapovre|ena Radn ic i predu z e} a „Forest” u Puk ovc u Drag an S. (38) iz Brestovca, kao i Dragan K. (39) i Sr|an S. (47), obojica iz Pukovca, kod Doqevca, povre|eni su ju~e ujutro u eksp loz ij i u su{ ar i preduze}a, navodi u saop{tewuni{kapolicija.Jedanradnik je zadr`an na le~ewu u ni{ kom Klin i~k om cent ru zbog povrede {ake, a dvojica su, posle ukazane pomo}i, pu{teninaku}nole~ewe,re~eno je Tan jug u u uprav i te zdravstveneustanove. Policijajedojavuoeksploziji primila oko sedam ~asova. Iz policije navode da su uvi|aj na licu mesta obavili istra`ni sudija Osnovnog suda u Ni{u, tu`ioci ni{kog Osnovnog javnog tu`ila{tva ipolicijskislu`benici. Eksplozija u kotlarnici u blizini Doqevca samo je jed-

na u nizu nezgoda u skladi{tima nafte i gasa ili prilikom prevoza zapaqivih materija ove godine. Tako je u skladi{tute~nognaftnoggasa u Divcima kod Vaqeva 9. marta jedna osoba poginula a jednapovre|ena.Uskladi{tu mazuta u ciglani „Mladost” kod Prokupqa 7. novembra je izbio po`ar. Povre|enih nijebilo,vatrogascisubrzoreagovali, a skladi{te ima dobarsistemprotivpo`arneza{titetakodanijebilocurewa mazuta, niti posledica po `ivotnusredinu. Ueksplozijigasnihderivata u firmi „BN-Bos„ na Batajni~komputuuBeogradu15. novembra,prilikom~i{}ewa cisterne i radova na wenom zavarivawu, povre|ene su tri osobe. Jedna od wih zadobila je opekotine po licu i nogama.

BIV[I REPREZENTATIVAC, OSU\EN U BEOGRADU ZA SILOVAWE, LI[EN SLOBODE U DOMINIKANSKOJ REPUBLICI

Uhap{enko{arka{ NikolaBulatovi} Biv{i ko{arka{ki reprezentativacSrbijeiCrneGoreNikolaV.Bulatovi} (40)uhap{enjeu Dominikanskoj Republici po me|unarodnoj poternici NacionalnogcentralnogbiroaPodgorica.

Iz Uprave policije je saop{tenodajeBulatovi}1998.godineuBeograduprinudionaobqubutadamaloletnuN.S,kojajedo{lauwegovstankakobidovr{ila ranije zapo~eti intervju za

gimnazijski{kolskilist.NacionalnicentralnibiroInterpolaPodgoricaraspisaojeme|unarodnupoternicuzawimnaosnovu saglasnosti Ministarstva pravdeCrneGore.

NikoluBulatovi}a~ekapetogodi{wazatvorskakazna,nakoju jeosu|enpresudomOkru`nogsuda u Beogradu zbog po~iwenog krivi~nogdelasilovawe. E. D.

PROCES PRIPADNIKU „ZEMUNSKOG KLANA”

Milo{Simovi}:Kalini} ubioCvetkaSimi}a PredSpecijalnimsudomuBeogradu,nasu|ewuu„predmetuLuke Bojovi}a“, optu`eni pripadnik „zemunskogklana“Milo{Simovi} jeuju~eiznetojodbraniispri~aodajedokjebioubekstvuu inostranstvu, u julu 2004. godine sa saoptu`enim „zemuncima“ Sretkom Kalini}em i Vladimirom Milisavqevi}em s kojima se krio,uspeodado|euBeogradte daimjebiovoza~kolaupucwavi naZoranaNedovi}a-[oka,jednom od tri krivi~na dela obuhva}ena optu`nicom.

poredostalog,tvrdiodajeSretkoKalini}lagaousvomiskazuo brojnimokolnostimaipojedinim osobamakojesuse,kakojetvrdio, zbog„wegovogiskazana{leuoptu`nici“, navode}i imena svog brata Aleksandra Simovi}a, kao iLukeBojovi}a. Milo{Simovi}usvojojodbraniuop{tenijednogtrenutkauvezisbilokojimnavodomoptu`be nije pomenuo prvooptu`enog  odbeglogLukuBojovi}a. Optu`eni Simovi} je tvrdio da  ga je wegov „dobar prijateq

nu,kaoisaSretkomKalini}emi Vladimirom Milisavqevi}em od kojih sam  stalno nastojao da se izolujem, jer nisam mogao da podnesem bahanalije, narkomanske pri~e,takodasukrajem2004.godineionioti{linasvojustranu.I wimajematerijalnopomagaoIlijaNovovi}.Sredinom2004.godine do{aojeIlijaNovovi}saSretkom Kalini}em i Vladimirom Milisavqevi}em,snameromdase organizujemodaizvr{imokrivi~nodelouBeogradu,danapadnemo Andriju Dra{kovi}a i Zorana

SretkoKalini},CvetkoSimi},Milo{Simovi}

Milo{ Simovi} je  tvrdio  da muse2009.godine,doksuseskrivaliuZagrebu,SretkoKalini} poveriodajenavodnoizqubomore ubio Cvetka Simi}a , ~iji su delovitelaprona|enikodjezera Jarunnazagreba~kojperiferiji. -LukaBojovi}jenaoptu`nicu dospeozbogKalini}evefiksacijedajekrenuodasemuvaokoSimi}eve `ene, posle wegovog nestanka-tvrdiojeSimovi}. Nakrajupretresa jeSretkoKalini}  tra`io re~ i izvinio se porodici Simi} navode}i da je Simovi} lud i da mnogo la`e. Okrivqeni Milo{ Simovi} je,

IlijaNovovi} upoznaoslu~ajnos Bojovi}emkodnekepekareBeogradu2001,ili2002.godine,teda susenakonupoznavawasrelisvegajednodvaputa“.Optu`eniSimovi}jetvrdiodajetokomneprekidnog skrivawa  od 12. marta 2003. uspeo da iz Srbije pobegne sredinom  iste  godine, te da je „posle skrivawa u EU, po~ekom 2004.prebegaotajnouHrvatsku“. -Tokombekstva,do2009.godine mijepomagaomojprijateqIlija Novovi}. U Zagrebu sam se do kraja2004.godineskrivaosmojim bratom Aleksandrom Simvoi}em, kojijepotomoti{aonasvojustra-

Nedovi}a -[oka. Tad mi je Novovi}rekaodaseuBeograduAndrija Dra{kovi} i Zoran Nedovi}[okraspitujugdesemikrijemoda binasnamestili,mislimdaje,koliko se se}am rekao, za ubistvo ispri~aojeMilo{Simovi}. Tvrdiojedasuubrzoposletoga po~eli da se dogovaraju  oko prebacivawauSrbijuradinapada naNedovi}a. -IlijaNovovi}nasjedovezaou Srbiju,onnamjeprethodnoiznajmio stan, gara`u, nabavio nam autozaizvr{ewekrivi~nogdela ukomjebiloioru`je-tvrdioje Milo{Simovi}.

Opisuju}idetaqnodoga|aji dasuodmahposlewegauspelida seponovoprebaceuHrvatsku,Simovi} je tvrdio da je on vozio „audi”izkogsuVladimirMilisavqevi}iSretkoKalini}pucalinaNedovi}auNovomBeogradu,kaoidasutekuve~esaznalida nijenastradaoon,ve}jedanodwegovihtelohraniteqa.. Govore}i o razlazu s Kalini}emiMilisavqevi}em,optu`eni Simovi} je opisao  sticaj okolnostikojiihjegodinu-dve kasnije  povremeno dovodio u kontakt. - Ilija Novovi} me  je tokom 2006.godineuZagrebuupoznaos Cvetkom Simi}em, da bi kad on nebudemogao,doneonovaci{ta treba.CvetkoSimi}jebioodli~anmomak-kazaojeSimovi}. Isti~u}i kako od kraja 2004. godinenijeimaokontaktsKalini}emsvedopo~etka2008.tokom kojegajevideodesetakputa,tvrdio je da ga je potom sreo tek u martu2009.godine,nakon~egase povremenosretali. Optu`nicateretiLukuBojovi}adajenakon{tojerazbijeni velikimdelompohap{en„zemunskiklan“,organizvaokriminalnu grupu i preuzeo rukovo|ewe odbeglim „zemuncima“. Optu`ba teretiKalini}a,Simovi}aiBojovi}azau~e{}eupucwavinaZorana Nedovi}a [oka i wegovo obezbe|ewe 27. jula  2004 godine, kad je nastradao Milutin Jovi~i}. Zapucwavu24.oktobra2004.u BeogradunaAndrijuDra{kovi}a ukojojjepoginuowegovtelohraniteq Dejan @ivan~evi}, optu`eni su Kalini}, te odbegli Bojovi} i  Milisavqevi}. Za  u~e{}e u doga|aju od 30. oktobra 2004, kad je u Beobradu ubijen Branko Jevtovi} Joga, tako|e su optu`eniKalini}iBojovi}. Za odbeglim Bojovi}em i Milisavqevi}em je   raspisana Interpolovapoternicaisudiim seuodustvu. E. D.

FOLK PEVA^ICA IZMIRILA DRUGU RATU NOV^ANE KAZNE

Cecauplatila500.000evra EkspredsednicaFK“Obili}”folkpeva~icaSvetlanaRa`natovi}Ceca,kojashodnosporazumuokrivicizakqu~enimsTu`ila{tvom, a po presudi Vi{eg suda u Beogradu izdr`ava jednogodi{wukaznuku}nogzatvora,nakojuje, uznov~anuodmilionipoevra,osu|enapo optu`biza zloupotrebeuvezistransferompojedinihfudbalera„Obili}a”,uplatilajeidruguratuod500.000evra. Kakojepotvr|enoizbeogradskogVi{egsuda, Ra`natovi}eva, koja nov~anu kaznu pla}a u trijednakerate,uplatilaje urokudospe}aiznosdrugerate,takodajesprvomratom,kojuje uplatilaujulu,izmiriladvetre}ineukupnog iznosanov~anekazne.Tre}aratajojnanaplatu dospevaunarednugodinudana.Kazna ku}nogzatvoraRa`natovi}evojisti~e22.februara,kad

}ejojbitiskinutaelektronskanarukvicakoju osu|eninatukaznunoseokozglobanoge.Me|utim,hipotekakojajenaporodi~nuku}uRa`natovi}aupisanapopravosna`nostipresudekao garancija da }e platiti nov~anu kaznu, bi}e brisanatekpouplatitre}erate. Cecina sestra Lidija Ocokoqi}, istom optu`nicomokrivqenazapomagawesestri uzloupotrebislu`benogpolo`ajauvezistransferima, tako|ejezakqu~ilasporazumokrivici, akaznu,kojajeipresudomizre~ena– ku}ni zatvor utrajawu {estmeseci,odslu`ilajesredinompro{logmeseca. SvetlaniRa`natovi}suukaznu„ku}nogzatvora“,shodnozakonu,presudomura~unata ~etiri meseca koja je provela u pritvoru beogradskogCentralnogzatvoranakonhap{ewaumar-

tu 2003. godine, a Ocokoqi}evoj su ura~unata dvamesecakojajetokomistrageprovelaupritvoru. Istomoptu`nicom, podignutom28.martaove godine, obuhva}en je i biv{i direktor  FK „Obili}“Dragi{aBini}, kojijeulo`io prigovornaoptu`nicu koja gasamouvezistransferom jednog fudbalera 2001. godine, zajedno saSvetlanomRa`natovi},sumwi~izazloupotrebuslu`benogpolo`aja,tedajepritomwoj omogu}iopribavqaweimovinskekoristi. Me|utim,kakoje„Dnevniku“ju~erekaoBini}evbranilacadvokatDobrivojeGlavoni},„jo{ nisudobiliodlukuVi{egsudao prigovoru“. –Ponama,Bini}nijepo~inionijednokrivi~nodelo–izjaviojezana{listadvokatGlavoni}. J. Jakovqevi}


subota17.decembar2011.

SPORT

c m y

16

UZ 55. IZBOR ZA NAJBOQEG SPORTISTU AP VOJVODINE

„Dnevniku”naponos Prelepove~eukojemje„Dnevnik”,55.putzaredom,proglasionajboqegsportistuAPVojvodine, okupilojesamkrempokrajinskog,srpskog,evropskogisvetskogsporta.Uprelepomambijentuhotela „Park”, uz impresivnu ledenu repliku trofeja kojim nagra|ujemo najboqe, na jednom mestu na{lesusesportskelegendepoputvojvo|anskog sportistevekabokseraSlobodanaKa~ara,rva~a Branislava Simi}a, vesla~a Zorana Pan~i}a, strelcaBranislavaLon~araimnogihdrugihveli~inakojimasmosedi~iliikojesusvojaimena posebnim,zlatnimslovimaupisalena„Dnevnikovu”listuinamnogedrugelistenakojimasevrednujusportskipodviziinajve}adostignu}a.Bili smo,kaoisvakegodine,ponosni{tosuuveli~ali na{e slavqe, ali i {to su do{li da podr`e naslednikepoputovogodi{wihlaureataIveObradovi},IvaneFilipovi},AntonijeNa|iSlobodanaBitevi}aipo`eleimsre}uudaqimkarijerama. - Radujem se svake godine izboru „Dnevnika”, jertojeimojlist,ava{izborjeizrastaoulepu tradicijukojatraje-rekaojelegendarnifudbalskigolmanIlijaPanteli}.-Dragomije{tone zaboravqatestareasoveiverujemda}emanifestacijapoputoveve~era{webitijo{puno,puno. Usli~nomtonuzboriojeiosvaja~srebrnemedaqenaOlimpijadiuMoskvi1980.godinei bronzesOIuLosAn|elesu1984.godineZoranPan~i}: -Teknazalaskukarijereosvojiosamlaskavu„Dnevnikovu”tituluitomijejednoodnajdra`ihinajve}ihpriznawa.Dragomije{tosuvesla~iidaqeusamomvrhuizborainadamseda }eostatime|unajuspe{nijimanapresti`nojlisti„Dnevnika”. „Dnevnikov”izborza2011.godinuu21discipliniipri~esanajboqimatradicionalno}emoobjavitiunovogodi{wembrojuna{eglista. „Dnevnikova” foto-ekipa

dnevnik


PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijavilosevi{e od60ekipa Svake godine pri~a se pona- Ekipe se mogu prijaviti i uplavqa, ve}ina ekipa se u posled- tom na `iro ra~unu broj 340 – wi ~as prijavqe za u~e{}e na 2511 -60 [ahovskog kluba tradicionalni Dnevnikov tur- “Dnevnik”, a kotizacija je slenir u malom fudbalu. Ju~e je u de}a – seniori: 15.000 dinara, na{oj redakciji vi{e od 20 veterani 11.000, kadeti: 10.000, ekipa obezbedilo u~e{}e na pioniri: 9.000 i mla|i pioninajve}oj smotri mini fudbala u ri: 8.000 dinara. Informacije Srbiji, a jo{ toliko wih je te- se mogu dobiti i na telefonski lefonom potvrdilo u~e{}e na broj: 021/480 - 6827. nadmetawu u Spensu. Do ju~e se prijavilo vi{e od 60 ekipa, ali taj broj nije kona~an, jer }emo prijave primati sve do srede, kada }emo i obaviti `reb u Kafeu Indeksova tribina na \a~kom igrali{tu u 12 sati. Prvi me~evi }e se igrati 25. decembra (nedeqa). Prijave su Momenat s pro{logodi{weg turnira ju~e stizale Foto:F.Baki} rafalno, izme|u ostalih u~e{}e na turniZa kadete mogu nastupati ru potvrdili su: Auto ku}a Seigra~i ro|eni 1995. i mla|i, za kuli}, Kanamera Do, Univerzipionire 1997. i mla|i, a za tetski sportski savez, Studio mla|e pionire ro|eni posle Berar, Aleksandar gradwa, Beprvog januara 1999. godine. Kod li dvori (dve ekipe), Kafe bar veterana ostaje po starom - na Maca, Kafe Dva kraqa (dve turniru mogu nastupiti igraekipe), Podunavqe (Beo~in), ~i koji na dan utakmice imaju Mladost (Ba~ki Jarak), Todor 35 godina. kolor DOO, Kafe Apolon MB Ve} nekoliko godina nagrada (dve ekipe), Alf, Juniori (Koza prvo mesto na na{em turniru viq), Milano ... Prijavila se i iznosi 400.000 dinara, jedini ekipa iz Bor~e - Studio Berar. uslov da i ove godine bude tako Bor~anci su pre nekolkiiko je da se prijavi oko stotinak godina s velikim uspehom igraekipa, a na dobrom smo putu da li u konkurenciji pionira, sase to ispuni. Nov~ana nagrada da `ele da se oprobaju i u stapripa{}e i najboqem u konkurijem uzrastu. renciji veterana. Najmla|i }e - Radi se o prvotimcima sudobiti robne nagrade, a nagraperliga{a BSK -a - ka`e Nenad di}emo i najboqe pojedince u Cerovi}, koji je ove godine bio svim kategorijama. prvi asistent Sa{i MilanoviTurnir }e se igrati po istim }u na klupi ekipe iz Bor~e. pravilima kao i ranijih godina Mnogo lepoga su ~uli Bor~anci - pet igra~a u poqu i golman, a o Dnevnikovom turniru, pa `ejednu ekipu sa~iwavaju deset le da se oprobaju u `estokoj fudbalera. Ekipe za svaku utakkonkurenciji. micu mogu prijaviti novih deDakle, prijave za na{ turset igra~a, s tim {to jedan fudnir primamo i daqe, danas od 15 baler ne mo`e da igra za dve do 20 sati,a u ponedeqak i utoekipe. Igra}e se u pet kategorak od 10 do 14 u sportskoj rurija: seniori, veterani, kadeti, brici Dnevnika (Bulevar oslopioniori i mla|i pioniri. bo|ewa 81, prvi sprat, soba 14). G. K.

ZVEZDA PO^ELA SA REKONSTRUKCIJU TIMA

Povratak MarkaPerovi}a Na Marakani rade ubrzanim tempom na rekonstrukciji tima koji se tokom jeseni nije proslavio. Posle obajvqene transfer liste od strane trenera Prosine~kog povu~en je prvi potez da se ekipa osve`i. Aktivirana su Zvezdina deca iz sopstvene {kole,

Marko Perovi} i Vladan Luki}

\uri}kovi}, O`egovi} i Krneta, koji si potpisali ~etvrogodi{we profesionalne ugovre. Ju~e je promovisano i premijerno poja~awe Marko Perovi} (27), povratnik u redove crveno- belih, koji je potpisao ugovor na godinu i po dana. - Zvezda je moj drugi dom, a se}am se nekih lep{ih vremena. @elim da pomognem da se ti dani vrate. Trenirao sam sa ekipom, upoznat sam sa na~inom rada trenera Prosine~kog, ne}e biti problema

SPORT

c m y

dnevnik

sa adaptacijom - istakao je Perovi}. Prole}e bi trebalo da bude beri}etnije od jeseni za Zvezdu. - Minus deset bodova u prvenstvu prili~an je zaostatak. Moramo dobro da se spremimo, ni{ta jo{ nije gotovo, a tu je i takmi~ewe u Kupu. O~ekujem da osvojimo neki trofej ove sezone- poru~io je Perovi}, koji je imao uspe{nih sezona u Bazelu i Americi, a nakon sanirane povrede spreman je da poka`e svoje ume}e. Po{to u Zvezdi trenutno nema sportskog direktora, nakon Axi}eve ostavke, na promocijama se pojavquje predsednik Vladan Luki}. - Ima}e Marko daleko te`i zadatak nego kada je prvi put bio u klubu. O~ekivawa su mnogo ve}a, pogotovo {to smo imali nekoliko povratnika koji nisu opravdali o~ekivawa. Ipak, Perovi} poseduje qudske i sportske kvalitete i siguran sam da }e umeti da se nosi sa odgovorno{}u- istakao je Luki}, uz najavu novih akvizicija. Z. Rangelov

subota17.decembar2011.

17

@REB ZA LIGU [AMPIONA

MilaniArsenal delemegdan Odr`an je `reb parova za osminu finala Lige {ampiona, a najzanimqiviji par sigurno ~ine Milan i Arsenal. Zanimqiv }e biti i duel Bajera iz Leverkuzena i Barselone, kao i drugi susret italijanskog i engleskog kluba, izme|u Napolija i ^elsija. U ostalim duelima sastaju se Lion i Apoel, Bazel i Bajern, moskovski CSKA i Real Madrid, Zenit i Benfika, i Olimpik Marsej i Inter. Ali, vratimo se Milanu i Arsenalu. Na prvi mah, kao pobednicima grupe, ~ini se da tobxijama nije ba{ pravo {to su izvukli sedmostrukog prvaka Evrope. Ali, novija istorija ka`e da bi vi{e razloga za zebwu trebalo da imaju upravo rosoneri. Oni su u posledwa tri u~e{}a u Ligi {ampiona sva tri puta ispadali u osmini finala, sva tri puta od engleskih klubova i sva tri puta gubili su utakmicu na svom San Siru!? Na~eo ih je upravo Arsenal u sezoni 2007/08, kada je posle 0:0 u Londonu bilo 0:2 u Milanu. U sezoni 2008/09. Milan nije u~estvovao u Ligi {ampiona, a naredne sezone do`iveo je pravi debakl u osmini finala. Man~ester junajted pobedio je u Milanu 3:2, a u revan{u na svom terenu 4:0. Ni{ta boqe nije pro{ao Milan ni pro{le sezone, kada je posle 0:1 protiv Totenhema na svom terenu u revan{u u Londonu bilo 0:0. Generalni sekretar Arsenala Dejvid Majls, bar u izjavi, raduje se novom dvome~u sa slavnim Italijanima Silvija Berluskonija. - Ovo je svakako hit runde. Bi}e to dve fantasti~ne utakmi-

Parovi osminefinala OlimpikLion–APOEL Napoli–^elsi Milan–Arsenal Bazel–Bajern Bajer–Barselona CSKAMoskva–RealMadrid Zenit–Benfika OlimpikMarsej–Inter ce. Da budem iskren, bilo je drugih timova koje smo pri`eqkivali. Posledwi put kad smo igrali s wima pro{li smo daqe i bilo je 2:0 za nas na San Siru, tako da nam novija istorija daje

dine dogodio nam se i Totenhem. Sada smo odlu~ni da pro|emo daqe. Nadam se samo da }e, kada do|e vreme za ovaj me~, Milan biti kompletan, jer smo pro{le godine u to vreme imali mnogo povreda. Mnogo toga dogodi}e se za dva meseca, ali }e dve stvari i daqe va`iti, da Arsenal ima Arsena Vengera i Robina van Persija - rekao je direktor Milana Umberto Gandini. Hipoteti~ki, Milan je i kao tim iz drugog {e{ira mogao da bude, uslovno re~eno, favorit u osmini finala da je iz prvog {e{ira dobio APOEL, na{eg trenera Ivana Jovanovi}a. Ipak, hrabri Kiprani }e svoj san sawa-

Detaq s jednog od prethodnih duela Milana i Arsenala

pravo da budemo optimisti - rekao je Majls. - Utakmica runde! Ovaj duel je fantasti~an i iz ugla kvaliteta i veli~ine dva kluba. Pro{li put izgubili smo 2:0 od Arsenala na San Siru, pro{le go-

ti u dva me~a sa Olimpikom iz Liona, jedinim timom koji je uz Arsenal, ^elsi i Real Madrid, u~estvovao u svakoj osmini finala Lige {ampiona od kada je za sezonu 2003/04. izba~ena druga faza po grupama, odnosno vra}en

stari sistem takmi~ewa. O nekakvoj istoriji APOEL u ovoj fazi takmi~ewa ne mo`emo da pi{emo, kao ni u slu~aju Napolija, Bazela i Zenita, jer ovi timovi nikada ranije nisu stigli ovako daleko. A, do kraja jesu i Olimpik Marsej i Inter iz Milana. Wihov dvome~ bi}e jedini u kojem se sastaju dva biv{a prvaka Evrope, jednostruki i trostruki. Rusi su prvi put u istoriji imali dva tima na `rebu za osminu finala ovog takmi~ewa, {to samo potvr|uje da se enormna ulagawa u nacionalni {ampionat, klubove i infrastrukturu vi{estruko ispla}uje. Mawe sre}e imao je moskovski CSKA, koji je dobio Real iz Madrida, najtrofejniji tim u istoriji, sa devet titula prvaka Evrope. Kad ve} pri~amo o sre}i, najmawe su je imali fudbaleri Bajera iz Leverkuzena, koji su izvukli zvani~nog {ampiona Evrope Barselonu. Da bi na{li tra~ak nade, Nemci su se setili sezone 1987/88. kada su u ~etvtrfinalu Kupa UEFA jedini put izbacili Barsu i kasnije osvojili takmi~ewe. Za kraj i nagove{taj podizawa italijanske Serije A ogledanog u tome da je prvi put od sezone 2004/05. vi{e italijanskih (3) nego {panskih klubova (2) u ovoj fazi takmi~ewa. Prvi me~evi igraju se 14. i 15, odnosno 21. i 22. februara, dok su revan{i na programu 6. i 7, i 13. i 14. marta. @reb za naredne faze bi}e obavqen 16. marta, a finale zakazano za 19. maj na Alijanc areni u Minhenu.

@REB ZA LIGU EVROPE

Porto–Siti,Ajaks–Junajted Pro{logodi{wi osvaja~ Lige Evrope Porto igra}e sa Man~ester sitijem. Ajaks }e igrati sa Man~ester junajtedom, a Stouk sa Valensijom. Zanimqivo }e biti i na me~evima izme|u Lacija i Atletiko Madrida, kao i Brage i Be{ikta{a, a sastaju se jo{ i Lokomotiva – Atletik Bilbao, Salcburg – Metalist. Na programu je i duel izme|u dva crno - bela kluba, sastaju se Udineze i PAOK. Tek posle dve odigrane runde ({esnaestina finala 16. - 23. februar, osmina finala 8. - 15. mart), preostali u~esnici Lige Evrope ponovo }e slati svoje

Ser Aleks Ferguson

delegacije u sedi{te UEFA u [vajcarskoj na novi `reb, za ~etvrtinu finala, koji }e biti odr`an 16. marta. Finale je zakazano za 9. mart na Nacionalnom stadionu u Bukure{tu, domu Steaue. Kao {to je poznato, u {esnaestinu finala Lige Evrope preusmereno je osam timova Lige {ampiona, koji su posle prve faze za-

Parovi {esnaestine finala Porto–Man~estersiti Ajaks–Man~esterjunajted Lokomotiva–AtletikBilbao Salcburg–Metalist Stouk–Valensija Rubin–Olimpijakos AZAlkmar–Anderleht Lacio–AtletikoMadrid Steaua–Tvente ViktorijaPlzen–[alke Visla–Standard Braga–Be{ikta{ Udineze–PAOK Trabzonspor–PSV Hanover–Bri` Legija-Sporting uzeli tre}e mesto u svojim grupama, a pravilo je takvo da su boqa ~etiri tima iz L[ oti{la u grupu nosioca sa pobednicima grupa LE, a lo{ija ~etiri u drugi {e{ir, sa timovima iz Lige Evrope koji su do {esnaestine finala do{li sa druge pozicije u grupi. To razdvajawe eks u~esnika Lige {ampiona u dva {e{ira samo je bio uvod u wihove ponovne susrete, jer su i Siti i Junajted i Ajaks i Porto u Ligu Evrope do{li iz elite. Nakon {to je u ve~eri posle eliminacije u Ligi {ampiona, odnosno poraza od Bazela, ponizio Ligu Evrope isti~u}i da je to takmi~ewe koje }e opteretiti wegov tim u Premijer ligi, menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson ovog puta rekao je:

Paroviosminefinala Legija–Sporting/Porto–Man~estersiti Ajaks–Man~esterjunajted/Lokomotiva–AtletikBilbao Salcburg–Metalist/Rubin–Olimpijakos Stouk–Valensija/Trabzonspor–PSV AZAlkmar–Anderleht/Udineze–PAOK Lacio–AtletikoMadrid/Braga–Be{ikta{ Steaua–Tvente/ViktorijaPlzen–[alke Visla–Standard/Hanover–Bri` - Ajaks je dobra ekipa, nikad nisam imao priliku da igram sa wima u evropskim takmi~ewima. Zaista se radujem tom izazovu. Defanzivac Junajteda Kris Smoling raduje se tom susretu, s tim da }e najverovatnije ~uvati na{eg ofanzivca Miralema Sulejmanija. - Eliminacija iz Lige {ampina je bila veliko razo~arewe, ali i u ovom takmi~ewu ima dosta evropskih velikana. Ajaks ima bogatu tradiciju, bi}e nam te{ko u tom dvome~u - rekao je Smoling. Jedini put do sada Ajaks i Man~ester junajted igrali su u sezoni 1976/1977. u prvom kolu Kupa UEFA. Ajaks je pobedio 1:0, ali je Junajted pro{ao daqe nakon pobede od 2:0 u revan{u. - Za na{e navija~e ovo }e biti fantasti~an me~. Svi }e u Amsterdamu biti veoma motivisani da protiv Junajteda poka`u svetu da mogu da osvoje Ligu Evrope. To su dva slavna kluba koji se me|usobno po{tuju - rekao je poslovni direktor Ajaksa Henri van der Art. - Neverovatno... Igrali smo u najte`oj grupi u Ligi {ampiona, a sada smo dobili branioca trofeja

u Ligi Evrope. Radujemo se ovom susretu, Porto je veliki klub. Mo`da }emo mi mo}i da ponudimo ^elsiju informacije o Napoliju, kao i oni nama o Portu - setio se prvi operativac Sitija Brajan Marvud da je menaxer ^elsija Andre Viqa{-Boa{ pro{le sezone trenirao Porto. Ni Stouk nije imao sre}e na `rebu, jer je dobio Valensiju. Ipak, u Stouk sitiju uzdaju se u tradiciju, jer Valenisija nikada u osam navrata nije pobedila na Ostrvu.

IZ FK VOJVODINA

Ugovoriistipendije Nije pro{lo puno vremena od obe}awa ~elnika novosadskog superliga{a da }e najtalentovaniji omladinci i kadeti biti prekomandovani me|u profesionalce, a prvi koraci u tom pravcu ve} su u~iweni. Prve trogodi{we profesionalne ugovore s Vojvodinom potpisali su: Stefan Ni-

koli} (desni bek, ro|en 1994. godine), Georgije Ili} (napada~, 1995) i Mijat Ga}inovi} (napada~, 1995). Stipendijske ugovore potpisali su: Lazar Zli~i} (ofanzivni vezni, 1997), Aleksandar Glum~evi} ({toper, 1994), Mirko Ivani} (ofanzivni vezni, 1993), Nemawa Sekuli} (zadwi vezni,

1994), Emil Rockov (golman, 1995) i Milan Makari} (ofanzivni vezni, 1995). Sve~anom ~inu potpisivawa ugovora, pored ponosnih roditeqa, prisustvovali su generalni sekretar i sekretar Fudbalskog saveza Novog Sada Branko Baglava i Sa{a @ivkovi}. A. P.


18

sport

subota17.decembar2011.

Krasi}napu{ta Juventus? Jedanodmenaxerasrpskogfudbalera Milo{a Krasi}a Vlado Borozanizjaviojedajeovajigra~ bli`i odlasku iz Juventusa, nego ostanku u tom klubu. Krasi} ove

Bli`iodlaskunegoostanku: Milo{Krasi}

sezonekodnovogtreneraAntonijaKonteanijeuspeodaseizbori zamestoustartnojpostavi.

Po~eo je samo ~etiri prvenstveneutakmice,anaostalima jeuglavnomulaziosaklupe. - Mislim da }e, ipak, napustiti klub u zimskom prelaznomroku.Dosadajedostaklubovapokazalointeresovaweza Krasi}a, iako jo{ nema konkretnihpregovora.Uposledwe vremebilojevi{esignalakoji su ukazivali da }e Krasi} promeniti sredinu. Igra~ wegovogkalibranebitrebaloda sedinaklupizarezerve-rekao je Borozan italijanskim medijima. Prethodnih nedeqa, za Krasi}asuseinteresovali^elsi, Man~ester siti i Junajted, Seviq a i Bor us ij a Dortmund. Srpski fudbaler u Juventus je do{aouletopro{legodineiz moskovskog CSKA, koji je na imeobe{te}ewazaradio15milionaevra. Krasi} je, ra~unaju}i i pro{lu sezonu, za torinski klub odigrao48utakmicaipostigao 10golova.

Baloteliponovo uakciji Fudbaleri Man~ester sitija Mario Baloteli i Mika Ri~ards potukli su se za vreme treninga,po{tosuseprethodno posva|ali. Baloteli je, navodno, uvredio Ri~ardsa koji je na toodgovoriopesnicama. „Sadajesveizgla|enoizme|u Marijaimene.Tosede{avana treninzima. Na kraju smo jedan drugom dali ruku”, napisao ja Ri~ardsnasvomTviterprofilu. Tu~a izme|u dva saigra~a kratko je trajala, jer su ih razdvojiliTureiKompani.

dnevnik

HAJDUK OKOM STATISTIKE

Standardnatrojka Ujesewemdeluprvenstva Jelen super ligi boje Hajduka iz Kule branilasu23igra~a.Od te brojke samo tri fudbalera su igralausvih15prvenstvenihsusreta. Standardnu trojku ~ine Sead Haxibuli}, Sr|an Novakovi} i Branko Paiqevi}. ^etrnaest nastupa zabele`ili su kapitenBojanBra}iMiroslav^ovilo, po trinaest Aleksandar ]ovin i Ahmed Mujdragi}, dvanaest Slobodan Lali}, a po jedanaest MilanBubalo,NovicaMaksimovi}iKenanRagipovi}.Devetnastupa ubele`io je Aleksandar Avri},apoosamDarkoFejsa,Milo{ Kova~evi}, Rodoqub Paunovi} i Kvinsi Osei. Po sedam nastupaimajuAleksandarJovanovi} iSr|anVujaklija,triNenadPani},podvaJovanNikoli},Dejan Kekezovi} i Nemaw Bo{kovi}, a jedan nastup ubele`io je i mladi golman Nikola Peri}. Cene}i

SeadHayibuli}

broj nastupa standardna postava Hajduka izgleda ovako: Bra}, Pauqvi}, Fejsa (Kova~evi}), Mujdragi},Lali},Maksimovi}(Ragipovi}), ^ovilo, Bubalo, Novakovi},]oviniHaxibuli}.

Kuqaniseujesewemdeluprvenstva ne mogu ba{ pohvaliti efikasno{}u. „Hajduci” imaju negativnugolrazliku:postigli su13,aprimili21gol.NajefikasnijijeBubalosatripostignutagola,podvaputaustrelce suseupisaliHaxibuli},]ovin iPaunovi},pojedangolpostigli su Novakovi}, Mujdragi} i Vujaklija, a trinaesti gol na kontoHajdukajeautogol. Kadasukartoniupitawuvaqare}idasufudbaleriHajdukaujesewemdeluprvenstva„zaradili” 40 `utih i dva crvena kartona. Crvene kartone dobilisuDarkoFejsaiKenanRagipovi}. Naj~e{}e opomenuti igra~ Hajduka su Aleksandar ]ovinsa{est`utihkartona,a ~etiri puta su opomenuti Ahmed Mujdragi}, Kenan Ragipovi},Milo{Kova~evi}iMiroslav^ovilo. \. Bojani}

F u d b a l - ski klub P a r t i z a n nalazi se na 94. mestu najuspe{nijih ekipa na Starom kontinentu, po posledwoj listi Udru`ewa evropskih fudbalskih statisti~ara. Crvena zvezda je 131, dok se novosadska Vojvodina nalazi na 229. poziciji. Interesantno, na prvom mestu najboqih evropskih klubova je ruski {ampion ZenitizSanktPeterburga, a odmah iza wega nalaze se {panski velikani Barselona i madridski Real. U prvih pet nalaze se jo{ minhenskiBajerniruskiRubin izKazawa.

RadoslavVasinpredsednik Be~ej bi uskoro trebalo da izrasteubawskigrad.Odavnoje geotermalnoj vodi, na kojoj najve}ipotiskigradle`i,utvr|enomineralno,aondailekovito svojstvo.Zamuqjo{nisuvr{ene analize. Ali, vaqalo bi se ozbiqno pozabaviti i ovim resursom.Idejaotomepoteklaje od fudbalskih navija~a u gradu

dotiskogmuqa.Najni`itakmi~arskistepenzaklubkojijepre petnaestakgodinaigraonaevro scenivi{ejenegopora`avaju}a ~iwenica. [to je najgore, nije sevideoizlazakizkrize. - Morali smo da, uslovno re~eno, prese~emo. Mo`da bi daleko svrsishodnije bilo da smo touradilijo{letos,alinikad

peti u na{oj nameri. ^eka nas mukotrpanposao,aliverujemda }emo ga uspe{no odraditi - optimistajenovipredsednikklubaRadoslavVasin. Uz predsednika, u Upravnom odboru su: Slavi{a Dabi`qevi},TomislavDrap{in,Du{an Jovanovi}, Mirsad Kri`evac, BojanPetkovi}iMilorad]u-

MarioBaloteli

Fojcpobednik }e se odr`ati takmi~ewa u veleslalomuislalomu. Rezultati: 1. Beat Fojc ([vajcarska) 1:21,51 minuta, 2. BodeMiler(SAD)+0.30,3.KjetilJansrud(Norve{ka)+0.44,4. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) +0.79, 5. Maks Franc (Austrija)+0.81... Poredak u superveleslalomu: 1.Svindal230bodova,2.Fojc171, 3.DidijeKu{121,4.BodeMiler 119,5.SandroVileta118...Generalniplasman:1.Svindal384boda,2.Fojc360,3.TedLigeti309, 4.Miler283,5.Ku{280...

Partizan 94.klub Evrope

IZBORNA SKUP[TINA FK BE^EJ OLD GOLD

SUPERVELESLALOM U VAL GARDENI

[vajcarski skija{ Beat Fojc pobednik je superveleslaloma u okviru Svetskog kupa u italijanskom zimskom centru ValGardeni.Fojcjebionajbr`inaizuzetnozahtevnojstaziu vremenu 1:21,51 minuta, ispred Amerikanca Bode Milera koji je zaostao 30 stotinki. Tre}e mesto zauzeo je Norve`anin Kjetil Jansrud sa zaka{wewem zapobednikomod44stotinki. Danasjenaprogramuspustu konkurencijiskija{a,aunedequ i ponedeqak u Alta Badiji

EVROPSKA LISTA

RadoslavaVasina~lanoviSkup{tineizabralisuzapredsednikaFKBe~ejOldgold

krajTise.Jer,tekkadasebe~ejski fudbal zaglibio u tiskom muqu pristupilo se terapiji ozdravqewapopularnoginekadauspe{nogsportauBe~eju. Grupa entuzijasta odr`ala je ovih dana vanrednu izbornu Skup{tinuFKBe~ejOldgold, kojijeovoimenavol{ebanna~in dobio 2008. godine. I umestodasvekreneuskladusprefiksom„starozlato“,stiglose

nijekasno.Va`nojedasadasve dobro izanaliziramo, stvari postavimo na pravo mesto i polakoumandatnomperioduod~etiri godine vratimo be~ejski fudbal u vojvo|ansku ligu. Skeptici sigurno vrte glavom, ali uz maksilano anga`ovawe novoizabranog rukovodstva, zatim pomo} lokalne samouprave, privrednihsubjekataiqubiteqa fudbala mislim da }emo us-

lum, dok su u Nadzorni odbor izabrani Laslo Bata, Milorad Vasi} i Branislav [ekerovi}. Na najvi{em klupskom skupu je usvojen novi Statut, koji je uskla|ensaZakonomosportu,a pokrenuta je i inicijativa o promeni naziva kluba u OFK Be~ej 1918. Time }e se, najzad, ispraviti vi{edecenijsko nepo{tovawe istorijske ~iwenice da je prvi fudbalski klub u

Be~eju osnovan i odigrao prve utakmice 1918. godine, a ne dve godine kasnije kako je pisalo u klupskomgrbu. Pomo}nik predsednika op{tine za omladinu i sport Goran Strajni} ukqu~uju}i se u raspravu naglasio je da do leta imavremenadaseklubpreregistrujeirazre{ejo{nekaorganizaciona pitawa vezana za fudbalugradu.Sobziromdaje u naju`e rukovodstvo izabran i predsednik Skup{tine op{tineBe~ejDu{anJovanovi},toje dobar znak da }e, posle du`eg vremena, i lokalna samouprava podr`ati najstariji lopta{ki sportugradu. -Fudbaljeposledwihgodina bio pastor~e be~ejskog sporta, jersuostalisportoviimalioptimalne uslove za rad u okviru OSC Mladost, a Gradski stadionjebioprepu{tenruinirawu.Mora}emofudbaldastavimo u ravnopravan status s ostalimaizbrojnesportskeporodiceugradu.Svevaqadobroizvagati, postaviti realne zadatke irealizovatizacrtaneciqeve. Imaju}iuvidudanampredstoji izgradwa bawe, koja je u neposrednoj blizini stadiona, eto prilike da se u okviru tih aktivnostisvepripremidaBe~ej izraste i u centar za pripreme klubova iz zemqe i inostranstva - vizionarski gleda na budu}nost be~ejskog fudbala Du{anJovanovi}. V. Jankov

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA mu{ka liga -ZAGREB: Cedevita-PartizanMTS(19, TV Arena sport), KRAGUJEVAC:Radni~ki-Krka(18,TV Arena sport), PODGORICA: Budu}nost - Zlatorog, TEL AVIV:Makabi-Helios(18). M@RKL `enska liga -BEOGRAD: Radivoj Kora} - ^elik (19.30), PODGORICA: Bud}nostPG-Ceqe(20).

Agro`iv mu{ka liga - IN\IJA: @elezni~ar - Metalac (17), KRU[EVAC: Napredak Rubin - Proleter Naftagas (20),BEOGRAD:OKKBeograd -Sloboda(18),Radni~kiFMP -BoracMocartsport(18). Prva A `enska liga - ^ELAREVO: ^elarevo - Crvenazvezda(19),STARAPAZOVA: Stara Pazova - Loznica (18),

SUBOTICA: Spartak - Beo~in (19.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki-VrbasMedela(15). Prva B mu{ka liga -SUBOTICA: Spartak - Crnokosa (17.30),NI[:Konstantin-Beovuk (20), ^A^AK: Mladost Viva Basket (19), OBRENOVAC: Radni~ki - Napredak Maksi(15.30). Prva B `enska liga -U@ICE: Plej of - @elezni~ar (18), PARA]IN: Para}in Sivac (16), KRAGUJEVAC: Basket Stars - Srbobran Reahem(17). Prva srspka mu{ka liga Sever - TEMERIN: Mladost Teletehnika - Radni~ki (16.30), FUTOG: Meridijana Topola(18.30),BELEGI[:Dunav - Velika Kikinda (19), OXACI: Oxaci - Veternik (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Vrbas (17), SREMSKA MITROVICA: Srem StaraPazova(20). Druga srpska mu{ka liga Sever -KULA:Hajduk-Krajina Grme~ (19), ^OKA: ^oka Crvenka(19).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - BEOGRAD: Vizura VaradinBMGgradwa(18),Radni~ki - Dinamo Azotara (20),

OBRENOVAC: TENT - Crvenazvezda(20). Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD:@elezni~ar - Vojvodina NS seme (17.30),KLEK:KlekSrbija{ume - Mladi radnik (19), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Crvenazvezda(20),QIG:Spartak -Partizan(19). Prva `enska liga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - Sme~ 5 (17),KRAGUJEVAC:Radni~ki -@elezni~ar(L)(18). Prva mu{ka liga - KLADOVO: \erdap - Smederevo (18), NOVI PAZAR: Novi Pazar junior-Obili}(16),JAGODINA:Jagodina-Ni{(19).

Rukomet Superliga za mu{karce KOSTOLAC: Rudar - Obili} (19), CRVENKA: Crvenka Jafa - PKB (18), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral - Dinamo (19), KRU[EVAC: Napredak-Kolubara(17). Prva mu{ka liga -KIKINDA: Crvena zvezda - Vojput (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora-ProleterAgro`iv(19), ZAJE^AR: Zaje~ar - Priboj (18),NOVAVARO[:ZlatarNoviBeograd(19),NOVAPAZOVA: Nova Pazova - Novi Pazar(19).

EVROPSKOPRVENSTVOZAODBOJKA[ICEMARKETIN[KIDOGA\AJ2011.GODINE: U organizaciji magazina „Tabu„ odr`ana je peta manifestacija „Marketin{ki doga|aj godine“. Odbojka{ki savez Srbije i Crvena zvezda marketing, zvani~na marketing agencija OSS, dobitnici su presti`ne nagrade za projekat Evropskog prvenstva 2011. za odbojka{ica – Odbojka spaja. Aleksandra Drecun, direktor Centra za promociju nauke Vlade Republike Srbije i @ozef–Ivan Lon~ar, osniva~ i vlasnik magazina „Tabu„ predali su nagrade Aleksandaru Bori~i}u, predsedniku OSS i Zoranu Avramovi}u, direktoru marketinga OSS, direktoru Crvena zvezda marketinga i idejnom tvorcu projekta Odbojka spaja.


SPORT

c m y

dnevnik

Hvatawe posledweg voza

Trener Crvenke Svetozar Jovovi}

cijama. Ja li~no tome mnogo ne robujem, pru`am maksimum, ali ekipa u celini sve vi{e tone ka`egolmanJovicaVitas. Iako je propustio nekoliko treninga zbog povrede kolena, veteran Goran \urovi} je spreman za utakmicu i i zagonetno nagla{ava: -Tosvakakonijedovoqnoine mogusapunimoptimizmomprognoziratiishodovogsusreta! Poslesvega,~iniseda}e,bez obzirakakoseovajjesewiopro{tajodnavija~azavr{i,morati ne{toiztemeqadasemewa,pre svega klupska organizacija koja jeispodnivoa~akini`erazrednih rukometnih sredina.UtakmicauCrvenkipo~iweu18~asova. T. Jovovi}

Derbi jeseni za spektakl U derbiju posledweg, 13.kola Merkur Superligerukometa{a,osvaja~ Kupa Srbije Vojvodina ugosti}ebraniocatituleilidera {ampionata, ekipu beogradskog Partizana.Rukometnispektakl,sudardvenepora`eneekipeodr`a}e sesutrauvelikojdvoraniSpensa, {to }e biti svojevrsna generalna probazaEvropskoprvenstvo,gdeje iNoviSadjedanoddoma}ina. Tradicija u prvenstvenim due- limaVo{eiPartizanajeuzBeogra|ane, koji nisu pora`eni u posledwihpetgodina,alijezatowihovposledwime|usobnime~upolufinalu nacionalnog Kupa pripaotimuizSrpskeAtine(28:23). Direktor Vojvodine Darko Jevti}o~ekujepraznikrukometauNovomSadu. -O~ekujemdanadoma}emparketudamosveodsebeividimokolikisunamdometiuovomtrenutku. Nadamosevelikojpodr{cisatribina,jernavija~ibimoglidabudu na{osmiigra~.Naderbijuugosti}emosveklubovenovoformiranog Sportskog dru{tva Vojvodina. Ekipasenalaziusjajanojformii mi{qewasamdate{komo`emoda izgubimoovuutakmicu.Velikisam optimista,madaakobihprognozirao{ansesu50-50.O~ekujemvite{ku utakmicu, a ako Partizan na krajuislavisportski}emomu~estitati-kazaojeJevti}.

ku, {to se odavno nije desilo u srpskom rukometu. O~ekivano je da Partizan sakupi 24 boda, ali je malo ko mogao da pretpostavida}emo mi da osvojimo 22 boda. Imamo priliku da se borimo za jesewu titulu, kao i drugo mesto na kraju sezone, s obzirom da nas ~ekaju na prole}e te{ka gostovawa u Ka}u, Kragujevcu, [apcu, dok su crno - beli to pregrmeli - napomenuoje]irkovi} i dodao:- Ova na{aekipaimasrce i du{u, visok nivo samopouzdawa, koje zna da bude i ma~ sa dve o{trice. Sve {to Nenad Radosavqevi} (3) veruje da smouradiliproteVojvodina mo`e da savlada Partizan klih pet meseci [ef stru~nog {taba mr \or|e poku{a}emo da kruni{emo u der]irkovi} veruje da }e rukometni biju. Ako i ne uspemo u tome, derbi opravdati o~ekivawe novosportski }emo ~estitati rivalu. sadskeisrpskerukometnejavnosti. [to se ti~e zdravstvenog bilte-Sastajusedveprvoplasiranei na,imamoproblemasapovredama nepora`ene ekipe koje u posledbekova,Bari{i}aiMilo{evi}a, wemkoluodlu~ujuojesewemprvaali su povrede sitne prirode i

KUP VOJVODINE ZA DAME

Trofej Novosa|ankama Kikinda - Vojvodina 24:26 (13:14) KIKINDA: HalaJezero,gledalaca:600, sudije:Miskin(Sombor),Adamovi}(Crvenka),sedmerci:Kikinda1(1),Vojvodina3(2), iskqu~ewa:Kikinda4,Vojvodina8minuta. KIKINDA: Vinci}, Radnovi}, Sole{a, Belo{2,@ivkov1,Mitrovi}7,Mihajlov, M.Agbaba4(1),Golu{in,J.Agbaba,Vu~eti},Ardela5,Pavlovi}3,Axi},Komleni} 2,Aleksi}. VOJVODINA: Gute{a, Tomasovi}, Pudar1,Ahac7(1),Jovanovi},Bojani}1,Stupa,Bla`i},Ivanovi},Andrija{evi}8(1), Berak1,Ze~evi}4,Beqi}4,Kankara{. Godina2011.zarukometa{iceVojvodine je ba{ beri}etna. Izabranice Dragana Kuki}anajpresuuspeledaizborestatusprvoliga{a,apotomosvojeiKupVojvodine,~imesuizborileplasmanme|u{esnaestekipa koje}eseboritizatrofejnamewenpobed-

19

SUPERLIGA: SUTRA IGRAJU VOJVODINA I PARTIZAN

CRVENKA DO^EKUJE PKB

Pred rukometa{ima Crvenke ve~erasjete`akispit,aodtoga kako }e ga polo`iti u velikoj merimo`edazavisiikojim}e putemkrenutiupauzikojapredstoji.Ukolikopobedeveomadobru ekipu PKB, to bi jo{ uvek moglo da zna~i da prole}ni nastavak mogu o~ekivati bar i sa minimalnimoptimizmom.Utom slu~ajuimalobidoneklesmisla daseupauzipreduzmumaksimalninaporikakobiseizbegloispadawe. U protivnim, trebalo biotvorenoistinipogledatiu o~i, pomiriti se sa najgorim, aliiodmahkrenutiukorenite promeneusvimklupskimstrukturama,akoihuop{teima.Ali, sude}ipoonome{tosede{avaloi{tosede{avamnogojetoga uru{enoiutrenutnojsituaciji nemamehanizmakojitomo`eda popravi. U prilog tome ide i ocena trenera Svetozara Jovovi}a da jeporazodObili}aupro{lom kolu pre svega rezultat odnosa igra~apremaklubu,nezalagawe i ravnodu{nost koju on ni~im nemo`edasankcioni{e.Predsednik kluba profesor MilisavKova~evi}ka`edaonnazire razloge svega negativnog {to se de{ava, ali da je nemo}an~akidasazoveSkup{tinu, zakojuseta~noineznadalijoj jeistekaorok,padasebartako obele`ipoku{ajspasavawacrvena~kesportskerelikvije. -O~iglednojedasunekipotezidovelidorazo~arewaiporeme}enihodnosanamnogimrela-

subota17.decembar2011.

nikuKupaSrbije.Novosa|ankesuufinalu bileboqeodrukometa{icaKikinda(24:26, 13:14). Po~etakutakmicebiojeuznakuKikin|anki,kojesupredvo|eneodli~nomIvanom Mitrovi} stekle prednost 3:1. Me|utim, igra~iceVojvodinevrlobrzosuuspostavileravnote`uikoncentrisanomidisciplinovanomigrom,naro~itouodbrani. U drugom poluvremenu Novosa|anke su isoristilegre{kedoma}inaisanekoliko lakihgolovastekleprednostod~etirigola. I pored toga, Kikin|anke nisu gubile nadu, ~ak su uspele u nekoliko navrata da pri|unagolzaostatka.Ipak,ve}amotivisanost,prvoliga{koiskustvoikolektivan duhprevladalisudaNovosa|anke,predvo|eneodli~nimDianomAhaciMartomBqei}, me~re{eusvojukoristiosvojepehar. J. G.

JO[ 30 DANA DO EURA 2012: U ~etiri srpska grada, Novom Sadu, Vr{cu, Beogradu i Ni{u, ju~e je obele`eno 30 dana do po~etka Evropskog prvenstva za rukometa{e (15-29. januar). U teatronu novosadskog Spensa navija~i su se potpisivali i ostavqali poruke na lopti namewene reprezentativcima Srbije, ~ime su pru`ili podr{ku za predstoje}i {ampionat. J. G.

Ulazak besplatan Uprava Vojvodine odlu~ilajedasvequbiteqerukometa po~asti besplatnim ulazomnaderbi.Zapadnatribina namewena je navija~koj grupi„Firmi�.Derbijeseni prenosi}eRTS2od18~asova.

o~ekujem da }e stisnuti zube i pru`itisvojmaksimum. Jedanodnajiskusnijihrukometa{aVojvodineNenadRadosavqevi} nastupaojeizaPartizan,asadaje ucrveno-belomjatu: -Jedino{tosamobe}aokadasam do{ao u Vojvodinu je da }emo na svakoj utakmici igrati tvrdo i borbenosa100odstosvojihmogu}nosti.Partizanakomislidajeboqimora}etodapotvrdinaparketu.Pozovemnavija~edado|uu{to ve}em broju i pomognu nam kao i mnogoputadosada.O~ekujemda}e i Savez obaviti svoj deo posla, da }ederbisuditizaistanajboqesudijeida}epublikau`ivatiurukometnom spektaklu - istakao je NenadRadosavqevi}. Sutra{wautakmicaVojvodinaPartizan, u velikoj sali Spensa, po~iweu18~asova. I. Grubor


20

sport

subota17.decembar2011.

dnevnik

EVROLIGA-9. KOLO

Nenad Krsti} najboqi Ko{arka{ CSKA iz Moskve i kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krsti} progla{enjezanajkorisnijegigra~a9. kola Evrolige. MVP novembra jepredvodiosvojuekipuupobedi nad Panatinaikosom (91:75), sa17poena,12skokovaibloka-

izdvapoku{aja)i8skokova,uz indeks korisnosti 30. Madridski tim je pobedio Partizan 101:83 i time obezebedio prvo mesto na tabeli. Ko{arka{ Barselone Erazem Lorbek upisao je 29 indeksnih poena u prvomporazusvogtimauEvroligi i to od Montepaskija 77:74.

StefanStojanovi}

PRVENSTVO CENTRALNE EVROPE

Srebro za Stojanovi}a

PrvenstvoCentralne Evrope za kadete u plivawu odr`ano je u ma|arskom gradu Mi{kolcu. Jedinu medaqu za srpsku reprezentaciju osvojio je StefanStojanovi}udisciplini 200 metara delfin stilom u vremenu 2:09.57, gde je zauzeo drugomestoizapoqakaTvarovski Jer`ija 2:05.56, a ispred tre}eplasiranogma|araSere{ Edvina. UukupnomplasmanuSrbijaje zauzelaposedwemestoodsedam reprezentacijau~esnica.

Usjajnojformi:NenadKrsti}

dom, nad wim je na~iweno osam li~nihgre{aka,pajeutakmicu zavr{io sa 31 indeksnim poenom. CSKA je ovom pobedom ostao jedini nepora`eni tim u Evroligi. Nadrugommestujepro{lonedeqni MVP Nikola Miroti}. Ko{arka{ Reala je zabele`io 21poen(10od10salinijepenala,4od5zadvaijednomtrojkom

On je ubcaio 22 poena, imao 5 skokova,asistencijuiblokadu. Od srpskih ko{arka{a istakao se i Milo{ Teodosi}, koji je sa 10 asistencija progla{en za najboqeg asistenta 9. kola. Najboqiskaka~kolajePaulius Jankunas iz @algirisa sa 14 uhva}enihlopti,anajvi{epoena ubacio je igra~ Reala Xejsi Kerol(22).

PRIJEM ZA KULSKE [AMPIONE U KARATEU: Predstavnici lokalne samouprave uop{tiniKula(predsednikop{tineuostavci Svetozar Bukvi}, predsednik SO Kula @eqko Kova~,na~elnicazadru{tvenedelatnostiSne`ana[a{aipomo}nicipredsednikaop{tine I{tvan Kardo{ i Milo{ Kati}) priredili su prijemzarukovodstvo,stru~ni{tabitakmi~areKarateklubaHajduk,{ampionePremijerlige Srbije. ^estitaju}i na velikom uspehu kulskimkaratistima,SvetozarBukvi}jerekao: - Od srca vam ~estitam na osvajawu titule {ampionauPremijerligi.Tojeverovatnonajboqi rezultat u istoriji kojeg je neki od kulskih sportova do sada napravio. Zavr{nica Premijerligejebilaspektakularandoga|ajza Kuluiu~ini}emosvedaiubudu}ebudemodoma-

}initakozna~ajnihdoga|aja.Viva{imrezultatimatozavre|ujete-istakaojeBukvi}. Zahvaquju}i na ~estitkama, {ef stru~nog {tabaHajdukaLazarGreberjekazao: -Ona{emuspehujeve}svere~enoisvismo sre}nizbogtoga.Jabihiskoristioovupriliku davaszamolimdakolikojeuva{ojmo}ipomognetedana|emosponzorakojibistaouznas,te datakoolak{amoisebiilokalnojsamoupravi. Zbogmawkasredstavasmoprinu|enidaredukujemo neke na{e aktivnosti, a rezultati koje ostvarujena{ih130~lanovaopravdavajusvaki ulo`enidinar. Karatistisudobiliskromnepoklone,aklubu }e biti upla}en i odgovaraju}i nov~ani iznos. \. Bojani}

TRE]E KOLO KUPA SRBIJE

Svi najuspe{niji na Spensu Tre}e kolo Kupa Streqa~kogsavezaSrbije u ga|awu vazdu{nim oru`jem odr`a}e se danas u Novom Sadu na Spensu. Organizator je Streqa~kadru`inaNoviSad1790.

Milorad^avi}

^avi} i Najdanovska u Italiji Srpskipliva~iMilorad^avi} i Miroslava Najdanovski nastupi}e ovog vikenda na OtvorenomprvenstvuItalijeu Ri}oneu, u velikom bazenu. ^avi}}eplivatiutrkamana50i 100metaradelfin.Najdanovska }e nastupiti u trkama na 50 i 100metaraslobodno. - Ne}e se plivati finala, takmi~ari su podeqeni u ~etiri grupe tako da }e odluka pasti samo u jednoj trci. Posle Italije pravim malu pauzu od sedam dana, a onda nastavqam punim tempom pripreme za Olimpijske igre u Londonu rekaoje^avi}.

Na takmi~ewu }e nastupiti svina{inajboqistrelcistandardnom vazdu{nom pu{kom i standardnim vazdu{nim pi{toqem. Nastupi}e u svim kategorijama,jerjeovoposledwaprovera pred nastupe na velikim m e | u n a r o d n i m takmi~ewima,kojastrelceo~ekuju ve}ujanuaruslede}egodine.Ina~e, na ovom takmi~ewu na vaternulinijusevra}a i jedna od na{ih najboqih takmi~arkiLidijaMihajlovi}. Pored we za bodove bori}e se i Jasna [ekari}, Zorana Arunovi}, Andrija Zlati}, Damir Mikec, Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi},Dragan Markovi}, Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi}idrugi. Takmi~ewe po~iwe u 8, a zavr{avaseu20,15~asova. NemawaMirosavqeviDraganMarkovi} G. M.

KUP SRBIJE ZA SEDAMNAESTOGODI[WAKE

Debi Bawalu~ana ZatvorenibazenkrajTisejeovogvikendapopri{tepolufinalnogturnirakupaSrbijeuvaterpolu za sedamnaestogodi{wake. Pored doma}egBe~ejca,u~estvujunovosadskiDunav,somborskiPolet,Senta,suboti~kiSpartakidebitantBawaLukaizRepublikeSrpske. Upravookr{ajemdoma}inaiBawalu~anasino}jetrodnevniturnirstartovao,azavri}ese,pomnogimainajzanimqivijom utakmicom, u nedequ od 19 sati, izme|u najve}eg favorita za osvajawe prvog mesta Dunava i doma}ina. Sino}jeodigranoprvokolo,danasisutraigrajuse novadva.Samopobednikvadivizuzafinalniturnir. Dana{wiprogrampo~iweu9satiutakmicamadrugog kolaBawaLuka–Polet,Dunav–Spartak(10),Be~ejac–Senta(11),auve~eseigratre}ekolo:Senta–Bawa Luka (17), Spartak – Be~ejac (18) i Polet – Dunav (19). Pored Be~eja, doma}ini polufinalnih turnira za vaterpoliste ro|ene 1995. godine i kasnije su Beograd, LeskovaciObrenovac. V. J.

ODR@ANA SKUP[TINA VSS

Stefanovi} sekretar RedovnasednicaSkup{tinevaterpolo savezaSrbijeodr`anajeuBeogradu.Posle osvrta predsednika Velibora Sovrovi}anaizuzetnouspe{nugodinuradaSaveza,sjajnihrezultata,kakoseniorskihi mla|ihkategorija,takoivelikihuspeha uklupskojkonkurenciji,donetesuiodluke.Prvojejednoglasnousvojenizve{tajo poslovawuVSSizme|udveskup{tine,zatimjeve}inomglasovausvojenpredlognovog Statuta usagla{enog sa novim Zakonomosportu,aondajejednoglasnonaperiod od ~etri godine izabran generalni sekretarMarkoStefanovi}. Objediwena je funkcija Predsednika upravnogodboraipredsednikaSkup{tine VSS,koja}eseubudu}ezvatiPredsednik Saveza,aobavqa}ejeVeliborSovrovi}.

Ni{lije}egledatina{enajboqetenisereuduelusa[ve|anima

DEJVIS KUP

Srbija–[vedska u Ni{u Predstavnici Me|un ar odn e ten is ke fed er ac ij e (ITF) dali su zeleno svetlo da se u hali ^air odigra me~prvogkolaSvetskegrupe Dejvis kupa. Najboqi teniseriSrbijedo~eka}euferbuaru selekciju [vedske u renoviranoj hali ^air u Ni{u. Karolina Prezih, predstavnik ITF posle obilaska Ni-

{a potvrdila je tu informaciju. - Hala ^air je pro{la tehni~ku kontrolu i poseduje sve tehni~ke uslove za odigravawe me~aDejviskupaizme|uSrbije i[vedske-reklajePrezih. Gradona~elnikNi{aMilo{ Simonovi} nije krio zadovoqstvoposlepotvrdeda}etajgrad biti doma}in velikog sportskogdoga|aja.

-Upornostqudiugraduseisplatila. Bi}e to spektakl za ju`nu Srbiju, jer }e se prvi put u ovomdeluzemqeodr`atireprezentativnime~.Ovojejo{jedan odna~inadapoboq{amopopularizaciju tenisa u Srbiji, ali i velikizna~ajzasporturegionui zamladeigra~euNi{u.Nadamo seidaqesaradwisaTSSzaorganizaciju budu}ih velikih takmi~ewa-istakaojeSimonovi}.

GREND SLEM TURNIRI

Sjajni Nole i Royer Prvi teniser sveta Novak \okovi}i[vajcaracRoxerFederer odigrali su dva najboqa me~anagrendslemturnirimau 2011. godini, objavilo je Udru-

`eweteniskihprofesionalaca (ATP). Za najboqi grend slem me~minulesezoneprogla{enje duel izme|u \okovi}a i Federera u polufinalu US Opena. [vajcarac je na tom me~u imao vo|stvood2:0usetovima i dve me~ lopte na svoj servis u petom setu, ali je srpski as, nakon velikog preokreta, uspeo da trijumfuje rezultatom 6:7 (4:7), Velikirivali:Novak\okovi}iRoyerFederer 4:6,6:3,6:2,7:5.

\okovi}jekasnijeufinalu sav lad ao Raf ae l a Nad al a i prvi put u karijeri osvojio turniruWujorku.Epitetdrugog najboqeg me~a na grend slemturnirimau2011.pripao je duelu izme|u \okovi}a i FedereraupolufinaluRolan Garosa. Federer je slavio rezultatom 7:6 (7:5), 6:3, 3:6, 7:6 (7:5), nan ev{ i Nol et u prv i poraz nakon 41 uzastopne pobede. Prema izboru ATP, na tre}emmestujepobedaRafae- la Nadala nad Amerikancem Xonom Iznerom u prvom kolu RolanGarosa.


c m y

dnevnik

SPORT

subota17.decembar2011.

21

MU[KASUPERLIGA:VOJVODINANSSEMEGOSTUJE@ELEZNI^ARU

Priprema zaEvropu Utakmica sa @elezni~arom u Beogradu dobro}edo}iodbojka{ima Vojvodine NS seme zbog evropskog me~a koji imkasnijesledi,po{tolak{eg protivnika u doma}em prven-

{aju na trenutke pru`ali dostojanotpor. -Iakosmouserijioddvaporaza,pokazalismodobreperiode u me~evima s Partizanom i Am{tetenom.Na`alost,padovi u igri su prisutni i veoma te-

-Igra}emotriputasa@elezni~arom, jednom u prvenstvu i dvaputauKupu,pajeveomabitnodadanaspobedimoidaimpoka`emo da smo ja~i. Izbacili suuKupuSpartakizQiga,{to je bilo malo iznena|ewe, ali

KapitenNovosa|anaAndrijaGeri}uakciji

stvunemaodtrenutnogfewera{a. Igrawe utakmica na tri fronta veliki su problem Novosa|animaipotencijalnolak{i posao sa @eqom je prilika da se uslovno odmore i dobro pripremezarevan{2.kola^elenx kupa sa austijskim A{tetenom. Slavilisucrveno-belipobeduuprvomovosezonskomsusretu sa @elezni~arom sa 3:0, me|utimBeogra|anisuutomokrNAREDNENEDEQEIGRAJU SE^ETVRTFINALAKUPA

Suboti~anke uPan~evu Naredne nedeqe odigra}e se prveutakmice~etvrtfinala47. KupaSrbijeukonkurencijiodbojka{a i odbojka{ica. Jedinstvo}euStarojPazovido~ekati Partizan (22. decembar, 18 ~asova,tv),aistogdanasastaju sei@elezni~ar-VojvodinaNS seme(19). UtakmicaMladiradnik-Crvena zvezda igra se u petak (23. decembar) od 19 ~asova, dok }e Ribnica i Radni~ki iz Kragujevca prvu utakmicu ~etvrtfinala odigrati u subotu (24. decembar)od19~asova. Kod dama sastaju se: Dinamo (P) - NIS Spartak (20. decembar, 18 ~asova), Jedinstvo (U) Vizura(21.decembar,18.30),Kolubara - TENT (22. decembar, 18) i Po{tar - Crvena zvezda (23.decembar,20). Revan{me~evikodmu{karaca odigra}e se od 24. do 26. decembra,akoddamaod23.do26. decembra. U~etvrtfinaluKupaSrbije igra}esepodveutakmice,apobednici}eizboritiplasmanna finalni turnir. U slu~aju da obeekipeostvarepojednupobedu,plasmanupolufinaleizbori}etimkojiimaboqisetkoli~nik.

{ko izlazimo iz tih situacija. @elezni~arjefewera{uligi, aline}emotoolakoshvatitii pru`i}emomaksimum,jermoramo da opravdamo ulogu favorita.Ozbiqnostipo`rtvovaweje obavezno, a ako to bude na potrebnomnivou,pobedane}eizostati-rekaojetrenerVojvodineNSsemeNikolaSalati}. Novosa|ani }e sa @elezi~arom odigratio tri utakmice u sveganedequdana.

mislimdasmofavoritiidaje sve u na{im rukama. Nisam zadovoqannisvojom,niigromcele ekipe u Austriji i moramo padove, koji su normalni, da svedemo na minimum i onda }e svebitikako`elimo-istakao je kapiten Novosa|ana Andrija Geri}. Utakmica @elezni~ar - Vojvodina NS seme po~iwe u 17.30 ~asova. M.R.


22

kultura

subota17.decembar2011.

dnevnik

СИНОЋ У НОВОСАДСКОМ СТУДИЈУ „М”

Отворен фестивал видео уметности „Видеомедеја” Међународни фестивал савремене видео уметности „Видеомедеја“отворен је синоћ у Студију „М“ РТВВојводина.Овајтродневни фестивалкојисесутразавршава, отворио је покрајински секретарзакултуруијавноинформисањеМилорад Ђурић. Око 500 радова пристиглих из целог свет а, биће предстаљено крозчетиритематскецелине(Visible Cities, From Dawn to Dusk, A PerfectWorld,Betweentwoworlds), уизборууредника програмаИване Сремчевић, Драгана Живанчевића и Александра Давића. „Уметници потпуно растерећени од комерцијалних циљева и ослобођени од утицаја политичког естаблишмента,какокажуорганизаториВидеомедеје, приказаће шта је заправо новамедијскауметностданаскроз једноканалнеивишеканалневидео инсталације, генеративне и нет

пројекте,интерактивнеихибридне форме“. ФестивалВидеомедејафокусиран је на уметничке пројекте који комбинују слику и звук, напредну комуникацију и објекте од видео-радова, документ арних и краткихфилмскихформи,дигиталниханимација,медијскихинсталација, интервенција у простору, интерактивнихироботизованихобјеката, урл пројеката, open source апликација,живихаудиовизуелних наступа,електронскемузике. Публика је синоћ видела прве дветакмичарскеселекције,авечерас у 19 сати следи презентација „Експерименти и њихова деца“ (ЛеилаТопић),азатим идругедве такмичарске селекције: A perfect world у  20 сати и Beetween two worldsу21.40 часова.У23сатаје заказанлајвнаступChasingwaves live (Paul O’Donoghue) у великој салиСтудија„М“..

СутрапослепрезентацијеАВИФеста-фестивала кратког алтернативногфилма(ЗоранБојовић)у18 часова, следи селекција Made in Serbiaу19.30 сати.У21.30 часова трочлани жири који чине Леила Топић  (Загреб), Зоран Бојовић (Подгорица) и Чед Пакушевскиј ( Милано), од 40 одабраних видео радоваи13медијскихинсталација проглас ић е доб итн ика наг рад е “Сфинга” у области линеарне видеопројекције,идобитниканаграде“БогданкаПознановић”уобластимедијскихинсталација. „Вид еом ед еј у“ под рж авај у Скупштина градаНовогСада,Покрајински секретаријатзакултуру и Министарство културе, информисањаиинформационогдруштва Србије. Улаз на све програме je слободан. Н. Пејчић Фото: Н. Стојановић

ЗА НАГРАДЕ ЗЛАТНИ ГЛОБУС

ВЕЧЕРАС У СНП-у ПОВОДОМ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА УМЕТНИЧКОГ РАДА

Немом филму „The Artist” Монографија и изложба о Мири Бањац шест номинација Oбјављивањем номинација за Златни глобус почела је традиционална „сезона лова„ на холивудске награде. Неми филм „TheArtist„ води у трци за Златни глобус са шест номинација. То је црнобели омаж ери немог филма у Холивуду француског редитеља Мишела Азанависијуса који је понео између осталих, номинације у категорији за најбољу комедију/мјузикл,глумца у комедији/мјузиклу, споредну женску улогу и редитеља. Овај филм је ушао у трку за награду Њујоршких филмских критичара у категорији за најбољи филм и најбољег редитеља, а добио je три номинације за награду Америчког удружења глумаца (САГ). Следе га у стопу драма „The Help„о црним слушкињама 60-их година у Мисисипију,и породични филм „The Descendants„са Џорџом Клунијем у главној улози, који су добили по пет номинација. Клунијев политички трилер „Мартовске иде„добио је номинације у четири категорије,као и филмо-

ви „Поноћ у Паризу„ Вудија Алена и „Moneyball„, прича о бејзболу са Бредом Питом. Међу глумицама у трци за Златни глобус суи Мерил Стрип (Челична лејди), Глен Клоуз (Алберт Нобс), Вајола Дејвис

(TheHelp),Руни Мара (Девојка са тетоважом змаја) и Тилда Свинтон (Морамо да разговарамо о Кевину), а код глумаца Џорџ Клуни (The Descendants), Леонардо Дикаприо (Ј. Едгар), Мајкл Фасбендер (Shame),Бред Пит (Moneyball) и Рајан Гослинг (Мартовске иде).

Укатегоријизанајбољифилм настраномјезикуноминованису редитељски првенац Анђелине Џоли„Уземљикрвиимеда“,као и кинескифилм„Цветовирата”, белгијски „Дечак са бициклом”, ирански „Развод” и шпански „Кожа у којој живим”. Анђелина Џоли је филм снимила на енглеском и босанскосрпско-хрватском и на њен захтев, филм је у САД пуштен на БХС са енглеским титловима, преноси „Холивуд рипортер”.Онајеинаписала сценарио за филм у коме играју глумциизрегиона.Зана Марјановић глуми муслиманку која се прератауБосни199295. забављала са српским полицајцем, кога играГоранКостић.По избијању рата, она завршаваукампусадругимжртвамасиловања којечувајуполицајци. Када је реч о малом екрану, највише номинација добиле су ХБО драма „Boardwalk Empire„,NBCсерија „30Rock„и Фоксова музичка серија „Glee”. Свечана 69. додела Златних глобуса одржаће се 15.јануара у Лос Анђелесу,а домаћин ће бити британски комичар Рики Жерве.

НА ФЕСТИВАЛУ ЕВРОПСКОГ И НЕЗАВИСНОГ ФИЛМА У КЦНС

„Пут ветра” Саше Матијевића Уоквиру15.„Еуро–ин“фестивала европског и независног филма, сутра у 20 часова у биоскопу Културног центра Новог Сада биће приказан филм „Пут ветра“ аутора Саше Матијевића, настао у холандско-српској копродукцији, студија „MSVisuals“ и новосадске „Playground“ продукције. Ово остварење Матијевића је после премијере на фестивалу „Синемасити“ у јуну ове године у Новом Саду, имало пројекције и у такмичарским програмима међународних филмских фестивала у Карловим Варима (Чешка) и Ла Хоји (САД). „Пут ветра“ је драма са елементима фантастике. Прича говори о тридесетогодишњем ТВ репортеру који пролази кроз тежак животни период: одласком на задатак,у њему се буде интензивна сећања на недавну прошлост,растанаксадевојком, коју не може да преболи. У таквом стањусусреће необичногназнанца у парку и почиње да открива ствари,њему важне а невидљиве и недоступне обичном човеку. Убрзо долази до сазнања и мудрости која не дозвољавају да се живот сагледава и живи као јед-

Из филма „Пут ветра”

носмерна улица без излаза. Нашавши се у граничној ситуацији, не без муке,почиње да преузима контролу над својим сновима и својим животом... Саша Матијевић је студије камере завршио у Холандији, где ради као камерман. Снимао је и продуцирао документарне филмове,ТВ емисије и репортаже,а „Пут ветра” је његов дебитантски играни филм. Ова прича би,

према најавама аутора, требало дабудезаокруженакаотрилогија.Занаставакфилмскеприче „о потразизаживотноммудрошћу“ управонастајесценариокојипишу Матијевић и Драган Станковић,сценаристаикосценаристау филмовима редитеља Марина МалешевићаиСаболчаТолнаија, снимљеним и онима који су у процесунастанка. В. Ц.

Промоцијакњигеонашој познатој драмској уметници Мири Бањац, објављена поводом  шездесет година њеног уметничког рада, као и отварањеизложбеподназивом „Лица Мире Бањац“,бићеприређенивечерас у 19 часова у Српском народном позоришту. Монографију о МириБањац,каоиизложбу, приредиојеЗоранМаксимовић,аупредстављању књиге учествују: проф. дрВеснаКрчмар,мрМирослав Радоњић, Душко Богдановић, Мира Бањац и приређивач.Изложбу, конципиранутакодапрезентује „многоликост” у глумачком умећу Мире Бањац, као и њену „многоликост” у другим животним преокупацијама, отвориће драмске уметнице МиленаДравићиГорданаЂурђевић Димић. Монографија је својеврсни омаж Мири Бањац поводом шездесетгодинауметничкограда,и

састављена је из дванаест целина, а садржи и документацију и именскирегистар,каоињенубиографијунасрпскомиенглеском језику. Ова књига тврдог повеза на 496 страница, осим текстова

ПРИПРЕМА СЕ НОВА ДРАМСКА ПРЕДСТАВА У СНП-у

ПРОТЕСТ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ПОВОДОМ ГОСТОВАЊА СНП У БУДИМПЕШТАНСКОМ ПОЗОРИШТУ

O феномену фрустрације УСрпскомнародномпозоришту припрема се нова драмска представаподназивом„Фруст“, урежији и по концепту Предрага Штрпца.Овапредставаговори о фрустрацији и упућује на научно-театарски приступ овом феномену. Представа настаје кроз процес радионица, а текст кроз рад на импровизацијама. Аутори простора, сценографије и костима су глумци. - Различити облици фрустрације прате сваког човека на овој планети, од почетка света и века. То је неизбежно. Ми не нудимо решење нити одговор како да се човек реши фрустрације јер је то немогуће,али покушавамо да сагледамо са свих страна шта је у основи сваке фрустрације и како она, колико год да је тешка, може бити искоришћена за даљи развој човека, појединца, друштва - каже редитељ ове представе Предраг Штрбац. Представа указује на разне аспекте овог феномена: Фрустрација као стални пратилац сваког појединца; као извор неправде; као начин прочишћења; као инспирација за промену;као унутрашњи затвор;икао модус вивенди. Премијера представе „Фруст“ планирана је крајем јануара или почетком фебруара на Камерној сцени Српског народног позоришта. Н. П-ј.

Мире Бањац и приређивача, садржи и још oкo две стотине написaглумичинихколега,пријатеља,сарадника,публике... Сарадницинаприпремимонографије су: Весна Крчмар (библиографијаиизводиизпозоришних критика и интервјуа), Данијела Ковач (попис позоришних, радијских и ТВ улога, режија и награда), Љиљана Динић иБојанЈовановић(избориобрадафотографија),ОливераЦибула (лекторка) и Биљана Нишкановић (именски регистар), Ненад Богдановић (графички и технички уредник), Јелена Стојадиновић, Саша Шутиловић и Зоран Јелић(техничкисарадници). МираБањацје,каонаводиЗоранМаксимовић,„имекојесепишезлатнимсловимаунашемглумишту.Збогогромногдоприноса глумачкој уметности – развоју српскогпозоришта,филма,радија и телевизије, а тиме и доприносасрпскојкултуриитрадицији,алиизбогњениххуманистичких особина, Мира Бањац је ‘уписана’међумалобројна,великаименанашегглумишта“. Н. П-ј.

Подршка садашњој управи Уј синхаза Поводом најављеноггостовања Српског народног позоришта из Новог Сада, средином идуће недеље, у будимпештанском позоришту Уј синхаз новосадска Јеврејска општина је јуче упутила протестукомесенаводидаје су директор и уметнички-директор овогбудимпештанскогтеатрапознати екстремни шовинисти, антисемити, заговорници идеја одавно поражених у Другом светском рату. Горан Леви, председникЈеврејскеопштинеуказује да су аутори драмских дела одбијају да дају дозволе за извођење својих комада на бинама тог позоришта, наследници преминулих аутора учинили су исто то, неки реномирани уметници из света одбили су да дођу у земљу где се слободно може исказивати став који имају руководиоци тог позоришта,аиградоначелник Будимпеште изразио је своје дубоко незадовољство таквим ставом. Јеврејска општина у Новом Саду због тога изражава своје дубоко неслагање с овим гостовањем СНПуказујућидасе тиме скрнави успомена на те жртве и успоставља сарадња са тако назадним, екстремним шовинистима и антисемитима као што су руководиоци позоришта „Уј синхаз“. Информације садржане у писму–ПротестуЈеврејскеопштине демантовао је у саопштењу

управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић. -Ултрадесничарскиуправник којићесамовољномодлукомградоначелника Будимпеште руководити Уј синхазом, ступиће на дужност 1. фебруара следеће године.Ово гостовање СНП-а је и организовано узнакподршкесадашњојуправи „Уј синхаза“ скојомсмопланиралисарадњу,аод којећемо,међутим,одустатикада нова управа буде ступила на дужност- указује Милосављевић.- Ми се, ипак, надамо да управаУјсинхаза нећебитипромењена1.фебруара,збогогромног притиска европске позоришне јавности, чији је циљ да до ове промене не дође.Зато смо и потписали петицију против постављења ултрадесничарског управника.Поред тога, о нашем енергичномодбијањудакомпромитујемо име СНП-а, сведочи и податакдасмопрекинулисарадњусапозориштемизЕгерауМађарскојкадајетамодужностпреузеодесничар. УјсинхазћегостоватиуСНП 31.јануара 2012,последњегдана старе управе, а пре евентуалног доласкауправника–десничара.И то ће по речима Милосављевића битијошједанвидподршкедосадашњој управи Уј синхаза у Будимпешти.


SveT

c m y

dnevnik

REJTINGAMERI^KOGPREDSEDNIKA

UKRATKO

Poginulo 25pobuwenika ISLAMABAD: Jedan vojnik i 25 pobuwenika poginuli su u okr{aju talibana i vojske u pograni~noj regiji Mamuzai na za pa du Pa ki sta na, sa op {tili su vojni zvani~nici. Oko 50 lokalnih ekstremista koji su ~ekali u zasedi kraj puta, otvorili su vatru na dobrovoqce Grani~nog korpusa. „Jedan na{ vojnik je poginuo a oko 20 je raweno”, izjavio je predstavnik grani~ara, a prenosi AFP. Na pad nu tim gra ni ~a ri ma pristigle su u pomo} i helihopterske jedinice. Sukob je okon~an za 25 minuta. Oblasti Mamuzai pod kontrolom dr `i jed na od ta li ban skih frakcija koju predvodi Hakimula Me{ud. Tokom ove godine u Pakistanu je poginulo vi{e od 3.000 vojnika u okr{ajima sa pobuwenim talibanima u ple men ski or ga ni zo va nim regijama na granici sa Avganistanom.

Ubijen opozicioni urednik DAGESTAN: Osniva~ vode}eg nezavisnog dagestanskog nedeqnika, u kom su objavqivani kriti~ki osvrti na vlasti te severne pokrajine, ubijen is pred re dak ci je, ja vqa AP Ma ski ra ni na pa da~ je Khadz hi mu ra da Ka ma lo va ubio je preksino} oko pono}i po lokalnom vremenu, hicima iz pi{toqa, ispaliv{i u wega devet metaka. @rtva je preminula nakon dolaska u bolnicu. Ne deq nih „^er no vik”, na ~ijem ~elu je bio Kamalov pokrenut je 2003. Izve{tavao je o policijskom zlostavqawu u borbi protiv islamisti~kog pobuweni{tva koje je krenulo u susednoj ^e~eniji da bi se ka sni je pro {i ri lo du` ru skog Kavkaza. Zbog svog subjektivnog izve{tavawa o brutalnim takti ka ma si gur no snih sna ga, uredni{tvo nedeqnika bilo je pod stalnim pritiskom vlasti.

Podr{kave}a,alinedovoqna zadrugimandat VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama mogao bi da izgubi ako se ponovo kandiduje na izborima u novembru 2012. godine, pokazuju najnovija istra`ivawa. Ulaskom u 2012. godine, Obamini izgledi za ponovni izbor su u su{tini pola-pola, prema anketi koju su sproveli ameri~ka novinska agencija AP i Pres XFK. Utvr|eno je da ve}ina Amerikanaca smatra da predsednik zaslu`uje da bude smewen, iako su zabrinuti zbog republikanske alternative. Anketa je prvi put pokazala da ve}ina odraslih Amerikanaca - 52

odsto smatra da bi Obama trebalo da bude smewen, dok je 43 odsto izjavilo da zaslu`uje jo{ jedan mandat. U maju je 53 odsto Amerikanaca izjavilo da bi Obama trebalo da bude ponovo izabran, dok je 43 odsto reklo da ne zaslu`uje jo{ ~etiri godine. Uprkos neznatno ve}oj podr{ci, mnogi nisu sigurni da li bi republikanski predsednik bio boqi izbor. Na pitawe koga }e podr`ati slede}eg novembra, 47 odsto odraslih izjasnilo se za Obamu, a 46 odsto za Mita Romnija, biv{eg republikanskog guvernera Masa~usetsa. Prvi put od prole}a, vi{e

qudi misli da se ekonomska situacija poboq{ala. Rejting predsednika kad je u pitawu nezaposlenost pove}an je na 45 odsto u odnosu na 40 odsto u oktobru, po{to je stopa nezaposlenosti pro{log meseca pala na 8,6 odsto, {to je najni`i nivo od marta 2009. godine. Me|utim, Obamin rejting u pogledu vo|ewa privrede i daqe stagnira. Naime, 39 odsto ispitanika ga odobrava, a 60 posto ne. Telefonska anketa me|u populacijom od 1.000 odraslih Amerikanaca {irom zemqe sprovedena je u periodu od 8. do 12 decembra.

RUSIJAUPUTILAREZOLUCIJUOSIRIJI

Bezsankcija re`imuuDamasku WUJORK: Rusija je uputila Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije o Siriji kojom se osu|uje nasiqe, ali ne predla`u nikakve sankcije protiv re`ima u Damasku. Ruskim nacrtom se istovremeno osu|uje nasiqe vlade sirijskog predsednika Ba{ara al Asada i opozicionih grupa, ali se ne predla`u nikakve sankcije, {to, kako prenose agen- Protesti u Siriji cije, verovatno ne}e biti dovoqno sirijske vlasti pribegle „disproza Zapad koji `eli sna`niju akci- porcionalnoj upotrebi sile” preju protiv re`ima. U dokumentu se ma demonstrantima. Rusija je izratra`i od svih strana u Siriji da zila i zabrinutost zbog ilegalnog momentalno obustave svaku vrstu snabdevawa oru`jem naoru`anih nasiqa, pri tom priznaju}i da su grupa u Siriji o kome zapadne di-

NuklearnimaterijaluMoskvi MOSKVA: Ruski carinici zaplenili su radioaktivni materijal na aerodromu „[eremetjevo„ u Moskvi, koji je bio na putu za Teheran. Carina u saop{tewu navodi da je „spre~ila krijum~arewe„ radioaktivnog materijal prona|enog kod putnika koji je trebalo da se ukrca na avion za Iran. Nuklearni materijal je prona|en kada se aktivirao sistem za detektovawe radijacije koji je pokazao da je u holu aerodroma „[eremetjevo„ ona 20 puta ve}a od dozvoqene. Carinici su prilikom pretresa u torbama jednog putnika prona{li 18 metalnih delova koji su bili spakovani u ~eli~ne kanistre i pristupili su ispitivawu prona|enih predmeta. Re~ je o radioaktivnom izotopu natrijum 22 koji najverovatnije poti~e iz nuklearnog reaktora, a mo`e da se koristi i u medicinske svrhe.

plomate, kako tvrde, nemaju nikakva saznawa. Ruska rezolucija iznenadila je zapadne sile s obzirom na to da se Moskva protivila predlozima kojima bi se osudilo pona{awe sirijskih vlasti, ali pitawe je da li }e se i oko ovog nacrta dogovoriti s obzirom na to da su stigli komentari predstavnika velikih sila da je predlog rezolucije preslab, ali da su spremni na dijalog. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton zamerila je {to predlog „naizgled izjedna~ava postupke vlade s pona{awem mirnih demonstranata”, isti~u}i da su SAD spremne da rade s Rusijom na nacrtu rezolucije, po{to ga pa`qivo prou~e. Ambasador Rusije u UN Vitalij ^urkin izjavio je da je predlog rezolucije nai{ao na „konstruktivnu reakciju” u SB UN. Rusija i Kina su u oktobru ulo`ile veto u SB na predlog rezolucije Evropske unije kojom se osu|uje nemilosrdno gu{ewe antire`imskih protesta, u kojima je, prema podacima UN, ubijeno vi{e od 5.000 qudi. Zapad `eli da se uvede potpuni embargo na oru`je i pru`i podr{ka, ranije uvedenim, sankcijama Arapske lige vlastima u Damasku.

subota17.decembar2011.

23

IndIJA

Odotrovnerakijeumrlo162 KALKUTA: Od konzumirawa rakije proizvedene u ilegalnim destilerijama umrle su 162 osobe u selima oko grada Kalkute u zapadnom Bengalu, saop{tili su zvani~nici. Tako|e, veliki broj qudi je hospitalizovan. Policija je uhapsila 12 osoba zbog sumwe da su u~estvovale u proizvodwi i distribuciji rakije oboga}ene metanolom kako bi bila jo{ ja~a. Aso{ijeted pres javqa da su qudi sa simptomima trovawa registrovani u zdravstvenim ustanovama u utorak kod sela Sangrampur, a vi{e desetina otrovanih je i daqe u bolnicama. Bolnice u siroma{noj oblasti, 30 kilometara udaqenoj od Kalkute, prepune su `rtava, uglavnom, radnika i voza~a rik{i, koji su suvi{e siroma{ni da kupe kvalitetno alkoholno pi}e, navodi Agencija Frans pres. Pola litre {vercovane rakije ko{ta oko 10 rupija (20 centi), {to je mawe od tre}ine cene za alkohol u legalnoj prodaji. Ameri~ka agencija navodi da je 2009. najmawe 112 osoba izgubilo `ivot zbog upotrebe otrovnog alkoholnog pi}a na zapadu Indije.

ITALIJA

PretweMontiju iBerluskoniju RIM: Italijanska policija presrela je dva pisma u kojima se nalazio po jedan metak i prete}a poruka, upu}eni premijeru Mariju Montiju i Silviju Berluskoniju. „U svakom pismu nalazio se po metak i preteca poruka. U poruci pi{e: ‘razmislite o merama {tedwe ili }ete platiti’”, rekao je portparol policije, navode}i da je pismo presretnuto u po{ti u Ka-

labriji, prenela je agencija Frans pres. Osim biv{em i sada{wem premijeru, prete}a pisma stigla su i na adrese levi~arske Demokratske partije, Unije centra, kao i italijanskom ministru za socijalna pitawa. Sli~no prete}e pismo stiglo je u ponedeqak i gradona~elniku Rima, koji je u pismu dobio dva metka, a poruku su potpisale Crvene brigade.

Diplomatskigaf[varcenbergaoPutinu PRAG: [ef ~e{ke diplomatije Karel [varcenberg {okirao je opozicionu levicu kada je u parlamentu nosio bex „Do|i, Putine! Mar{ na mesto, Putine„.Opozicione socijaldemokrate su optu`ile ministra za diplomatski gaf. Bex s komandama kakve se daju psu, najpre je osvanuo na stranicama ~e{kog dnevnika „Mlada fronta Dnes”, a [varcenberg je

rekao da ga je nosio jer je to - samo {ala i da je stavio bex da ne bi razo~arao devojku koja mu ga je poklonila. „Bio bih razo~aran ako bi se zbog toga ruski premijer uvredio. Ja to do`ivqavam kao {alu. Ali ako bi bio povre|en posle svega {to sada izvodi u Rusiji, savest bi me grizla mawe”, rekao je [varcenberg.

Potpredsednik Poslani~kog doma Skup{tine i ministar spoqnih poslova u socijaldemokratskoj vladi u senci, Lubomir Zaoralek takvu {alu osudio je kao neukusnu i rekao da nije mogao da veruje o~ima {ta pi{e na bexu. „To je nesre}no i jako me je iznenadilo. Ministar spoqnih poslova ima druga~ije na~ine da se izjasni”, rekao je Zaoralek.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI YULIJANASAN@ Britanski Vrhovni sud odobrio je Xulijanu Asan`u da ulo`i `albu na odluku o izru~ewu [vedskoj, gde je optu`en za silovawe i seksualno uznemiravawe Saslu{awe je zakazano za 1. februar slede}e godine. [vedske vlasti `ele da ispitaju 40-godi{weg Asan`a, kojeg su dve nekada{we volonterke u „Vikiliksu”, u avgustu 2010. optu`ile za silovawe i seksualno uznemiravawe.

FIDELKASTRO Vo|a kubanske revolucije Fidel Kastro (85) u{ao je u Ginisovu kwigu rekorda kao meta 683 poku{aja ubistva, objavqeno je na Kubi. Kastro je osoba koju su poku{ali najve}i broj puta da ubiju, prema onome {to se navodi u Ginisovoj kwizi rekorda i u arhivama ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA), glavnog naru~ioca tih poku{aja ubistva”, preneo je sajt „Cubadebate”.

MOAMERGADAFI Glavni tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda Luis Moreno Okampo ka`e da postoje „ozbiqne sumwe” da je smrt libijskog lidera Moamera Gadafija bila ratni zlo~in. Okampo je izjavio novinarima da je poslao pismo lideru libijskog Nacionalnog prelaznog saveta u kome se raspituje za vladine planove da istra`i navodne ratne zlo~ine. Gadafijeva }erka Aj{a zatra`ila od MKS istragu u vezi s ubistvom.

UHAP[ENO112PEDOFILAU22EVROPSKEZEMQE

Nafotografijamaseksualno zlostavqawebeba HAG:U 22 evropske zemqe uhap{eno je 112 osoba tokom policijske operacije u borbi protiv de~ije pornografije na internetu. Na snimcima zlostavqane i bebe. Europol je odbio da pru`i detaqe o konkretnim zemqama, uhap{enim osobama i `rtvama, navode}i samo da su osumwi~eni stari izme|u 20 i 50 godina.

Na meti „Operacije Ikar” bili su oni koji razmewuju najekstremnije video materijale, najgore mogu}e fotografije seksualnog zlostavqawa beba i mla|e dece”, objasnio je Vejnrajt. Oko 9.000 sati video materijala visokog kvaliteta zapleweno je tokom istrage, rekao je danski inspektor Jens Henrik Hejbjerg koji je pre-

Europoljeodbiodapru`idetaqeokonkretnim zemqama,uhap{enimosobamai`rtvama,navode}i samodasuosumwi~enistariizme|u20i50godina „U 22 zemqe do sada smo identifikovali 269 osumwi~enih i uhapsili 112 osoba”, izjavio je direktor Europola Rob Vejnrajt na konferenciji za novinare u Hagu gde je sedi{te te agencije.

cizirao da su osumwi~eni razmewivali materijal direktno sa jednog na drugi kompjuter. Europol je saop{tio da je istraga vo|ena sa danskom policijom zbog wene velike stru~nosti u toj oblasti.

Danska policija je brzo prikupila informacije o osumwi~enima zahvaquju}i novoj logisti~koj tehnici razvijenoj u Danskoj i prosledila ih policijama vi{e zemaqa. „Posao je obavqen u septembru, a hap{ewa su usledila u oktobru i novembru”, istakao je Hejbjerg i dodao da je policija iz-

vr{ila 189 pretresa. U Danskoj je uhap{eno 19 mu{karaca izme|u 24 i 55 godina zbog „posedovawa i distribucije de~ije pornografije”, saop{tila je danska policija koja je zaplenila i „59 kompjutera i 2430 primeraka eksternih medija”. Belgijska policija je saop{tila da je identifikovano 19 osumwi~enih, a da je uhap{ena jedna osoba. Direktor Europola Vejnrajt je precizirao da je „vi{e od 120 primeraka prona|eno samo kod jednog osumwi~enog {to predstavqa vi{e od 600 sati filma”. U prethodnoj operaciji Europola u martu uhap{eno je gotovo 200 osoba koje su bile me|u 70.000 ~lanova jednog foruma.


24

subota17.decembar2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

subota17.decembar2011.

25


26

subota17.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

Posledwi pozdrav

Petru Mati}u

Mikici

Parastos }e se odr`ati danas, 17. 12. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 10 ~asova. Peco na{, tvoj odlazak ostavio je veliku tugu u na{im srcima ali tvoje vedro lice, tople o~i, qudskost i dobrota ostaju zauvek u na{em se}awu. Tvoji najmiliji: }erke \ur|ica i Zorica i supruga Marija.

od kolega iz JGSP Novi Sad Sindikalna organizacija Samostalni sindikat.

223/P

43663

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav

na{em dragom sinu, bratu, stricu i ujaku

Mikici Milanu Tomi}u

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani . U`i centar povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880100. 43227

^ASOVE iz osnova elektrotehnike daje profesor sa velikim iskustvom u nastavi. Telefon 401-293. 43413

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, u centru grada, od 1. januara. Telefon: 060/100-61-63. 43580

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43476

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 41220

od tatinih kolega iz Remonta JGSP Novi Sad.

obele`i}emo danas, 17. 12. 2011. godine u 11 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

222/P1

Wegovi najmiliji. „Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, i u wemu o~i neke, nebo ne~ije, neko lice, ne znam kakvo, mo`da de~ije, staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.� V. P. Dis

Posledwi pozdrav

43675

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 76. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav dragom

Mikici od kolega iz Udru`ewa voza~a i automehani~ara JGSP Novi Sad.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 43517

222/P

Svom voqenom suprugu, ocu, dedi i svekru dajemo godi{wi pomen u nedequ, 18. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

kumu Mirku Sima Rocanov

VEOMA POVOQNO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43619

PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun. Telefon 063/86-26-504. 43559

VEOMA POVOQNO prodajem lokale 16 i 19m2 komletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43620

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 42771

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren. Eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 43655

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/1612-358. 43375

Sahrana je u nedequ, 18. 12. 2011. godine, na Pravoslavnom grobqu, u Srbobranu.

Radomir Svorcan O`alo{}eni: supruga Zorka i sin Milan sa porodicom.

Kum Miroslav sa porodicom.

1939 - 2010. Rajko moj, bezbri`no po~ivaj u miru. Sre}ni smo bili sa tobom. Supruga Ratka sa porodicom. 43664

43669

Posledwi pozdrav

KUPUJEM: kwige, predratne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 43405 PRODAJEM bukova drva, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 43428 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503

S tugom i po{tovawem ostaje se}awe na Vas.

43671

Posledwi pozdrav dragom kumu, prijatequ

Simi Rocanovu

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

@eqku Dragosavcu

@eqku

od porodice Hertl.

od Veselina Popovi}a sa porodicom.

Porodica Svejkovski.

43670

43672

43666


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kolegi

27

subota17.decembar2011.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i deka preminuo 16. 12. 2011. godine u 70. godini.

Sa tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 30. godini preminuo na{ dragi sin, brat, suprug i otac

Miroslav Veliov

Miroslavu Veliovu Kolektiv JGSP Novi Sad.

Sahrana je danas, 17. 12. 2011. godine, u Ka}u, u 14 ~asova. O`alo{}eni: mama, tata, brat, supruga i deca.

59730/P

43639

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav dragom kolegi

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 17. 12. 2011. godine, u 11 ~asova dajemo pomen voqenoj majci, supruzi i baki

Mirko Bosni} Mikici Stani Radi}

Nadi Nikoli} S tugom i po{tovawem ostaje se}awe na Tebe. Kolektiv Grand TT-a i Grand Tours-a.

Sahrana je u ponedeqak, 19. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

od stanara zgrade Podgori~ka 2 - 8.

378/P

Neizreciva je bol koju si ostavila svojim odlaskom. S qubavqu koju smrt ne prekida `ivi{ u na{im srcima. Tvoji: suprug Triva i }erke Gordana i Vesna, unuci Nemawa, Natalija i Tijana.

43649

O`alo{}ena rodbina: sinovi Bo`idar i Dejan sa porodicama.

Posledwi pozdrav na{em

3

43650

Posledwi pozdrav pokoj dragom bratu

i

ve~ni

SE]AWE na mog tatu

43652

Vida Jovanovi} Navr{ila se duga i tu`na godina od kako si nas napustila, a nedostaje{ nam sve vi{e. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Tvoji: unuk Boba, unuka Nata{a i praunuke Milica i Miwa.

Mikiju

Lazara Le|anca 16. 12. 2002 - 16. 12. 2011. od porodica: Ratkov, Crnkovi} i Sele{i.

43658

Posledwi pozdrav dragom

Radi Mr|enu

Posledwi pozdrav dragom

Sin Vladimir sa Vesnom i Borkom.

43657

43643

Posledwi pozdrav na{em bratu

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Mikiju

Mikiju

Bra}a Gojko i Bogdan, sestre Sava, Mara i Stana sa porodicama.

Tetka Magda, te~a Dragan, brat Juga i sestra Maja.

Mikici

43604

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen odr`ati danas, u 11 ~asova, na grobqu.

Kostevski Ivanu Ilija Pauni}

od kuma Raceta sa porodicom.

od: Vlade, Nene i Bore.

43662

43660

od porodice Adamovi}.

43646

POMEN Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{a draga mama, baka i ta{ta

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{a draga mama

Marija Zlokolica

Marija Zlokolica

ro|. ]ulibrk

ro|. ]ulibrk

Danas, 17. 12. 2011. godine, na Alma{kom grobqu, u 10 ~asova odr`a}emo pomen. Zahvalni za sve {to je u~inila i pru`ila nam u `ivotu: porodice Milovanov i Zari}. 43641

U ~etvrtak, 22. decembra 2011. navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a draga i voqena mama, baba, ta{ta i prababa.

43602

43630

3 POMEN

Radojka Lazi} Krajinovi} 1955 - 2010.

Jovanka Majski ro|. Suvajxi} 1921 - 2010.

I daqe ti se nadamo.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na wega. O`alo{}ena porodica.

Tvoje Katica i Radoslava.

O`alo{}ena porodica.

43642

43614

Godina pro|e, zaborava nema, a tuga i bol ve~no ostaju za na{om dragom Radom. Tuguju: suprug Veselin, sestra Zorica, svekrva Jasminka i mezimac Lale. Porodice Krajinovi} i Lazi}. 43629


28

^iTUQe l POMeni

subota17.decembar2011.

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

20. 12. 2008 - 2011.

Marjan Vati}

Daniel Katalin

Gavra Gruji}

Osam godina hodamo stazom se}awa. Volimo te.

17. 12. 2010 - 17. 12. 2011.

Mnogo nam nedostaje{, nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

Tvoji Vati}i i Pantovi}i.

dnevnik

Tvoji najmiliji.

Sa tugom i sa qubavqu ~uvamo uspomenu na tvoj mio lik i dobrotu. Arpad, Endre i Jelena.

43581

43386

43578

POMEN Navr{ava se {est meseci od kada nas je zauvek napustio na{ tata, deda i tast

Danas, 17. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu obele`i}emo pomen. Tvoji najmiliji: }erke Slavica i Radmila, unuci Lena, Anita, Nikola, Veqko i Aleksandar, zetovi Zoran i Nenad.

POMEN

Milo{ Bo{wak Mi{a

Branko Bardak

Qubav i bol nikad ne}e prestati. Neka te an|eli ~uvaju na nebu, mi }emo u srcima od zaborava.

17. 1. 2011. - 17. 12. 2011. Zauvek tuguju za tobom: supruga Danica, }erke Maja i Branka i unuka Jelena.

Vole te tvoji najmiliji kojima nedostaje{. 43449

Navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{ voqeni deda, otac i suprug

Pomen }e se odr`ati 18. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Dragi na{, po dobrom }emo te pamtiti, od zaborava ~uvati i sa ponosom spomiwati. Tvoji: unuka Du{ka, }erka Gordana i supruga Stana.

43575

43411

DEVETOGODI[WI POMEN

17. 12. 2002 - 17. 12. 2011.

Branko Bardak

Du{an Vu~urevi}

Obrad Miqevi}

^ E TR NAE S TOG OD I[W I POM E N

Vesna Pavkov Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

iz Bege~a Sa ponosom i tugom nosimo te u svojim srcima i mislima ~uvaju}i te od zaborava.

Sestra Nada, sa }erkom Qiqanom i unukom Tijanom.

Tvoji najmiliji.

43627 43513

Dragi @eqo, putuj mirno

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

Posledwi pozdrav dragoj mami

Od na{eg dragog prijateqa

17. 12. 2006 - 17. 12. 2011.

Nadi Nikoli}

@eqko Cica i Sloba sa decom.

43618

^ETRDESETODNEVNI POMEN svom voqenom bratu

Nada Nikoli}

Ratko Kozi}

Vlade Zori}a sa tugom i u lepom se}awu, rastaje se porodica Vu~i}.

od }erke Dane Mati} sa porodicom.

Sahrana je danas, 17. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

17. 12. 2007 - 17. 12. 2011.

43412

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj mami

Svaki trenutak je u na{im srcima, jer je plemenitost bila smisao wegovog `ivota.

Posledwi pozdrav dragoj mami

iz Futoga S qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Wegovi najmiliji.

Tvoja supruga Jelica i sin \or|e.

43540

43634

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN Pro{lo je 40 dana punih tuge i bola otkad nas je napustio na{ voqeni tata

43616

43626

Gustow Jano{

O`alo{}eni: }erke Mira, Negosava i Dana sa porodicama.

@ivanu Mi}inu @ici

43622

TU@AN POMEN

Mi}i Jovi{i}u

iz Loka

Nadi Nikoli}

Nadi Nikoli}

iz Ka}a od: sestre Slavice, zeta Stevana Popjovanov. Porodice Danijele i Dragane.

od }erke Mire Barac sa porodicom.

43617

43624

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Aleksandru Dra`i}u

Dragan ^etojevi}

Voqeni na{, `ivot bez tebe je prazan i pust, a tuga ve~na. Ti si bio sva na{a radost i sre}a koju smo iznenada izgubili, ali uvek dok `ivimo ~uva}emo uspomenu na tebe, tvoju mladost i lepotu. Po~ivaj u miru sa an|elima. Uvek si bio i bi}e{ sa nama.

17. 6. 2011 - 17. 12. 2011. U se}awu i mislima uvek si sa nama.

Roditeqi i brat sa porodicom.

Tvoji najmiliji. 43628

43477

na moju

od }erke Negosave Vukovi} i zeta Jove Vukovi}a.

Navr{ilo se ~etrdeset dana od preranog gubitka na{eg voqenog supruga, oca i dede. Hvala za svu qubav i dobrotu. Ve~no }emo te nositi u srcu i pamtiti tvoje toplo, nasmejano lice. O`alo{}eni tvoji najmiliji: supruga Du{anka i }erke Julija i Jelena sa porodicama.

43625

Canu Nekada, na po~etku na{e qubavi pisao sam ti: Se}aj se mene kada nisam pored tebe. Sada, kada vi{e nisi pored mene, svakog trena u mislima si mojim. Ostala su samo se}awa. Ostale su samo uspomene. Uspomene na Tebe, na tvoju, na na{u veliku Qubav. Ostala je samo tuga. Nikada te ne}u pre`aliti. Nikada, nikada te ne}u zaboraviti. Tvoj @u}ko. 43637

Ve~no o`alo{}eni sinovi Aleksandar i Miroslav. 43633

43635

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

SE]AWE

^apo Ile{ Bata Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 17. 12. 2011. u 11 ~asova odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milan Mladenovi}

GODI[WI POMEN

Savi Gavari}u

1944 - 2011. Sahrana je danas, 17. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 43632

Danas, 17. 12. 2011. godine poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. Uvek }e{ biti sa nama. Wegovi najmiliji. 43576


^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota17.decembar2011.

SE]AWE

TU@NO SE]AWE 1997 - 2011.

POMEN

Svetislav - Bata Beli}

\ur|inka Mi{kov 17. 12. 2010 - 17. 12. 2011.

Pro{la je jo{ jedna godina... Sa po{tovawem te spomiwemo a sa qubavqu ~uvamo u srcu. Parastos }e se odr`ati u 9 sati, u crkvi, u Ratkovu. Tvoji najmiliji: supruga Mira, sinovi Slobodan i Miodrag sa porodicama.

Danas, 17. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova okupi}emo se u Bege~u na grobqu povodom godi{wice smrti na{e voqene sestre i tetke.

Danas, 17. 12. 2011. godine navr{ava se 6 godina od kako nije sa nama na{a draga baka, mama i supruga

Aleksandar Ve}kalov Mi}a

Vida Krivokapi} Qubav i pa`wa koju si nam podarila `ivi u na{im srcima.

Sestra Miladinka, Borko, Bogdana i Nada.

43420

43488

Pro{la je tu`na godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra, dede i pradede

POMEN 2006 - 2011.

29

Dvadeset godina ve}, samo je senka tvoja sa nama. ^uvamo tvoje re~i i osmeh tvoj koji iznenada bqesne u se}awu. Ali praznina ostaje. I tuga.

S qubavqu i po{tovawem, Tatjana, Igor, Vera i Danilo. 43568

SE]AWE

Porodica.

43430

Milo{ Popov Bracika

Todora Atanackova iz Ka}a Pomen }emo obele`iti danas, 17. decembra 2011. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

POMEN

Ve~no o`alo{}ena porodica.

Dragi tata, godine koje su pro{le ne umawuju bol i se}awe na tebe. Sve vi{e nam nedostaje{. Tvoji: \or|e, @ivan i Rajka.

43524

43491

Pro{la je tu`na godina od kako nema na{eg strica i dede

POMEN voqenom bratu

Svetislavu Beli}u Brati

Todora Atanackova To{e

iz Ratkova 1997 - 2011.

iz Ka}a S tugom u srcu, u se}awu svojih sinovaca \oke i Tome s porodicama.

Katica

Sestra Verica Raki}. 43515

Lazar

Branko Varenika

ro|. ^i~ovac

14. 5. 2010 - 17. 12. 2011.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo Vas u srcima i mislima. S po{tovawem, po~ivajte u miru. \or|e, @ivan i Rajka.

TU@NO SE]AWE

1987 - 2011.

1994 - 2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN

SE]AWE

15. 12. 1952 - 15. 12. 1982.

Svetlana Varenika

Porodice: Varenika, Bani}, Qubojevi} i Ne{in. 43499

Cvetin Gligori}

Se}awa su bolna, nedostaje{ onima koji te vole.

Tvoja supruga sa decom.

Tvoja deca, mati i sestra s porodicom. 43520

43521

Ti si deo nas, u na{im srcima `ive}e{ ve~no. Tvoja porodica: sin Vlajko, supruga Dragica i }erke Vesna i Vera sa porodicama.

Od uvek smo bili porodica

Milenko Mi{kov U~a iz Sremskih Karlovaca Nikada te ne}emo zaboraviti dragi na{ Mile. Dok smo `ivi i ti }e{ biti `iv u na{im srcima.

1925 - 1996.

ro|. Petri} 1928 - 2011.

Tako }e zauvek i ostati.

koji je preminuo 15. 12. 2011. godine, u 67. godini, u Minhenu, gde }e se obaviti i sahrana. Po~ivaj u miru!

Aleksandra i Milan.

43456

43651

43556

Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg supruga i oca

POMEN Pro{lo je tu`nih 5 godina od kako nisi sa nama.

Jugoslava Milenkovi}a

Papadopulos Kostas

GODI[WI POMEN

19. 12. 2010 - 19. 12. 2011.

vodoinstalateru iz ^uruga

Milanu Kova~evi}u

Boro{ I{tvanu

An|a i Pera sa porodicom.

Du{anu Sre}kovu

Stevan Jerkov Ilinka Jerkov

Posledwi pozdrav zetu

Dragoquba Jevtovi}a Vladu Jevtovi}a Zagu Le{nik Danicu Jevtovi} \or|a Uli}a Vojkana Jevtovi}a Du{anku Uli} Bosu Jevtovi} - Stojanovi} Emila [tiglera

Porodica.

43457

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 17. decembra 2011. godine, u 10 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku dati {estomese~ni pomen na{em voqenom

3

@al za tobom bla`i nam sve ja~e uverewe da si deo jednog boqeg i lep{eg sveta.

43563

Po~ivajte u miru.

Ostavio si me s velikim brigama, te{kom tugom, bez tvoje podr{ke.

Du{ica Stokin

Porodica Stokin.

ro|. Malin 4. 7. 2010 - 17. 12. 2011.

Pera Kova~evi} ^ebac

Trinaest godina pro|e, zaborav ne do|e.

SE]AWE NA NA[E

17. 12. 2007 - 17. 12. 2011.

Mirjana Maksimovi} - Kova~evi}

43569

43492

43545

TU@NO SE]AWE

Tvoji: Paja, Milu{ka, Zolika i Sa{a.

17. 12. 1996 - 17. 12. 2011.

Popov

Godine prolaze, istina je te{ka i bolna. Nikad te ne}u pre`aliti, dobri moj brate.

Pro{la je najtu`nija godina, uvek si u na{im srcima.

Dragiwa Varenika Gaga

POMEN 1991 - 2011.

Mudroh Marija - Marena

Godina bez tebe ali qubav ostaje.

2006 - 2011.

^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 17. 12. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Zahvalna deca. Dobrila, Nata{a, Vojin, Luka, Ogwen i Nikica.

O`alo{}ena supruga Stana.

Tvoji najmiliji.

Ve~no o`alo{}eni Wegovi najmiliji.

43514

43512

43475

43659

Ne postoje re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i ~uvamo se}awe na Tvoj vedri duh i veliko srce za sve koje si voleo. S qubavqu tvoji: supruga Konstantina, }erke Eleni i Frosina, unuci i zetovi. 43501


07.05 08.00 08.05 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 00.00 02.00

tv program

subota17.decembar2011.

Кухињица Вести Стање на путевима ФЛУОШ 2011.-Последња вештица Цртани филмови (слов) Вуков видео буквар-слово В Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Џезденсстудио Путеви наде Агро мозаик Вести Зелени сат Знамените жене Новог Сада Преконошка пећина Без упута Фаца Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Полако,па сигурно,квиз о прописима у саобраћају ТВ Дневник Европа за почетнике Спортска Војводина Све(т)око нас ТВ Дневник Бездоброгалибија,филм Музички програм Војвођански дневник Непознато,филм Концерт:ГоранКаран Бездоброгалибија,филм

06.30 Из нашег сокака 07.30 ТВ Баштина 08.30 Пословни успех,емисија на мађ.са титл.на српском 09.00 Кухињица (мађ) 10.00 Добро вече,Војводино (слов) 11.30 Предањеосредњовековној њитри,филм(слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Музички програм 14.15 Легенда о Луси Киз,филм 15.50 ФЛУОШ 2011. -Последња вештица 16.10 Вуков видео буквар-слово В 16.30 Питам се,питам се 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече,Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Урбанџунгла(мађ) 22.00 Мађарскагалерија историјскихликова(мађ) 22.30 СећањенаМаријана ДелМонака 00.00 ТВ Продаја

Зрно по зрно У најновијем издању емисије,поред сталних рубрика, гледаоци ће видети и прилог о томе шта компанија Агрожив планира да учини на плану нових производних инвестиција.У Зрењанину је представљен и пројекат коришћења обновљивих извора енергије у пољопривреди, о чему је на научном скупу говорио др Тимофеј Фурман с Пољопривредног факултета у Новом Саду. (КТВ,12.00)

07.30 08.00 08.30 10.50 13.00 14.00 15.00

Глас Америке ТВ продаја Све о животињама Зелена патрола Хало,председниче Простор Лицеснасловнице

Више од откоса Тема емисије је воћарство Србије и болести житарица. Гости емисије: проф. др Зоран Кесетовић, проф. др Мирослав Малешевић и др Радивоје Јевтић. Аутор и водитељ: Славиша Дабижљевић (Панонија,18.00) 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 21.45 22.00 23.00 00.00

Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанскевести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање СајамИнфонет Војвођанске вести Филм:Исконскистрах Глас Америке

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Серијски програм Сокаче Документарни програм Витраж Цртани филм Године пролазе Ленија Цртани филм Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Спорт нетворк Седам НС дана Серијски програм Објектив Документарни програм Најбољи лек Седам НС дана Серијски програм Објектив Лична грешка Седам НС дана Инспектор Морс

10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30

Евролига,магазин Преглед Евролиге Фудбал мондијал магазин Премијер лига,магазин Најава Премијер лиге Шкотска лига: Абердин –Хибернианс Премијер лига: Њукасл –Свансеа Премијер лига:Виган –Челзи Премијер лига,голови Евролига,магазин Португалска лига: Порто –Маритимо Премијер лига: Блекбурн –ВБА Премијер лига: Фулам –Болтон

16.00 18.30 20.30 21.00 21.30 23.30 01.30

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда,09.00Жива ватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену,14.00Топ 10,15.00Пипи шоу,17.00Суботом поподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспектива недеље,23.00Фешн стори,01.00Суботом поподне,04.00Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00Филм,13.00Филм,14.30Водич кроз уметност и науку,15.00Филм,16.30Бибер,17.00Дечији програм,18.00У нашем атару,18.30Бибер,19.00Кад порастем бићу..., 20.00Прес пресек ,21.00Филм,22.30Бибер,23.15Филм,00.15Бибер,00.30 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.03 12.19 12.48 13.00 13.26 14.04 14.49 14.56 15.46 16.47 18.28 18.57 19.30 20.05 21.09 23.07 23.11 01.04 02.00 02.03 02.51 03.19 03.53 04.27 04.48 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Гастрономад Дневник Увиђај Би и Мира Адања Полак Вести ТВ лица:АљошаВучковић... као сав нормалан свет Непобедиво срце Поаро:Састанак са смрћу, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Плаћеници,филм Вести Скоро савршен човек,филм ВииМираАдањаПолак Вести (03.00,04.00,05.00) ТВ лица:АљошаВучковић... као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Лети,лети песмо моја мила Непобедиво срце Верски календар

МаријаКаран

СЕРИЈА

Непобедивосрце После сукоба са Милениним вереником Владом, Мирослав одлучује да напусти кућу Новаковића, посао у банци и да се врати у Београд. Миленасевраћакућии затичебратаиродитељенерасположенеиљутезбогначинанакојијераскинулаверидбу. Одлучује да им каже истинуосвомверенику. Улоге: Слобода Мићаловић-Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, НелаМихаиловић,ПредрагЕјдус, Ненад Јездић, Наташа Нинковић,ВањаМилачић Режија: ЗдравкоШотра (РТС1,20.05)

06.00 07.30 09.40 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.30 01.45 03.00 04.30

Кобра Домаћин Филм:Библијскикод Пакленакухиња Радна акција Жене Жене са Дедиња ПрвигласСрбије-загревање Галилео Вести Забрањеновоће Кад лишће пада Први глас Србије Филм:Колатералнаштета Први глас Србије Топспид Жене

07.55 08.20 09.20 10.50 11.00 11.35 12.35 14.00 16.00 16.35 18.30 19.00

Клиникавет Собзиромнатодајеутокусезоналова,уновојепизодиемисијепричамооловачким псима, а у рубрици „50 разлога за посету ветеринару”видећетештасекријеиза одбијањавашегљубимцада кренеушетњу-којиразлогје посреди и зашто је одлазак кодветеринаранеопходан. (РТС2,10.28) 06.18 Бразде 07.13 ТВ лица:МилошБиковић... као сав нормалан свет 08.01 Ајрон мен 08.23 Бернард 08.27 Мали медвед Миша 08.52 Зујалице 09.16 Блеја 09.23 Најлепше бајке света на српском знаковном језику 09.33 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига ��тисака 12.12 Свет здравља 12.41 Време одлуке 12.56 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети,лети песмо моја мила 14.31 Икона 15.02 Бреме телевизије 16.00 Ми и наша земља 16.51 Верскикалендар 17.00 Вреле гуме 17.32 Тотал тенис 17.44 Рукометна фантазија 17.59 Духовно лице Белорусије-прво београдско певачко друштво 18.32 КонцертРашеПавловића 19.29 Порукедолиневекова 20.28 Тајнеговоратела 21.15 Свет спорта 21.40 Хоризонт 22.37 Српскасимфонијскаџезџвита 00.03 Вреле гуме 00.35 Рукометнафантазија 00.50 Ми и наша земља 01.45 КонцертРашеПавловића 02.32 Тајнеговоратела

06.00 06.30 06.45 07.00 08.30 09.00 09.15 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Милица² Фуснота Филм:Синбад –легенда о седам мора Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Слике живота Вести Шарено Филм:Најбољи Вести Двоугао Офис Универзум Филм:Велики удар Филм:Ђавољи рибњак Фринџ Филм:Најбољи Шарено Филм:Велики удар

dnevnik

c m y

30

20.50 22.30 00.25 02.25 03.20 04.45 06.05

Топшоп Знање на поклон Филм:Легенда о Гусарском рту По мери природе Вести Б92 Пријатељи Штребери Брзиимртви Вести Б92 Филм:Клементина Вести Кошарка,АБА Лига: Цедевита -Партизан МТ.С Филм:Полицијска академија 2 Шпанскалига:Севиља-Реал Доушници Саут Парк Филм:Прекршене заклетве Филм:Белвил рандеву Укључење у Б92инфо

Добро јутро Викендвизија Викенд,породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Плејбој Филм:Опасна веза Филм:Каскадер пред дилемом 04.15 Филм 07.00 10.00 11.45 12.30 13.30 14.30 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.30

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби и Магични пегаз Југио Винкс Авантуре малог Пере Пресовање

Живадин Јовановић

Голи живот Бивши министар спољних послова Живадин Јовановић први пут закључује да је Србија увек била трн у оку великих сила и да су исте притиске преживљавали и Слободан Милошевић,као и садашња власт. Практично, захтеви великих никад се нису ни мењали. Аутор: Миломир Марић (Хепи,22.00) 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Граница,филм Телемастер Ауто У жижи Срећна звезда –Први српски таленат Голи живот Ауто У жижи Сузе Босфора Голи живот

Кери Вашингтон

Опасна веза Белац Кри Метсон и његова афроамеричка жена Лиса управо су купили нову кућу у четврти која је на гласу као изузетно сигурно место за живот.Али, њихова срећа је кратког века. Абел Тарнер, полицајац ветеран, прикривени расиста и њихов први сусед,одлучује да искористи моћ коју му даје значка како би се решио нежељених придошлица. Улоге:Семјуел Л.Џексон, Кери Вашингтон, Џеј Хернандез Режија:Нил Лабјут (Пинк,00.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућни видео,13.45Топ шоп,16.00НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.45 Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15Ски Јахорина,01.45Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови,00.50Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota17.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четиривенчања-Америка Венчаницаизснова Мајамиинк Девојчицеидијадеме Џон,Кејтиосмородеце Обрачунпосластичара Стручњакзаторте Штанетребаобући Удварањеумраку Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Уштедетикупујући Краљпосластичаракаокувар Исповестисакупљача животиња Дечијирођенданиза памћење Узосмехдовека Четиривенчања-Америка Свеженемогамужаспецијал ПолицајкеокругаМарикопа Л.А.Инк Дечијирођенданиза памћење

08.00 Кинотека-циклускласичног вестерна:Коњаници,филм 10.10 Кућниљубимци 10.45 ТојеЕвропа 11.15 Нормаланживот 12.00 Дневник 12.29 Ветеранимира 13.15 Призма 13.58 Духовниизазови 14.26 Екозона 14.52 Природнисвет,док.серија 15.43 Културнабаштина 16.03 Евромагазин 16.30 Потрошачкикод 17.24 Репортери 18.29 Лепомнашом 19.30 Дневник 20.05 Плессазвездама 22.46 Че:Герила,филм 01.07 Филмскимаратон-ноћ Предатора:Предатор,филм 02.51 Филмскимаратон-ноћ Предатора:Предатор2, филм

08.00Какојеуметностстворила свет 09.00Човековаисторија 10.00Героуовзакон 11.00 Почетакрата 12.00Келтсконаслеђе 13.00Колонија 14.00Добродошлиуосамдесете 15.00Другисветскиратубоји 16.00ПравиХамлет 17.00Грађевинскачудеса: заборављеникинескиград 18.00Господарирата 19.00Царствомора 20.00Германскаплемена 21.00Заборављениначиниисхране 22.00Видеојеубиорадио 23.00Другисветскиратубоји 00.00ПравиХамлет 01.00Грађевинскачудеса: заборављеникинескиград

05.10 06.00 08.00 13.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.30

ДомаћицеизокругаОранџ Мрежалажи Ургентницентар Филм:Војниковаљубавна прича Фим:Заљубавтреба ризиковати Дображена Плавекрви Вокер,тексашкиренџер Мистеријехејвена Филм:Јауљубавверујем Филм:Проговори

07.45ПопПикси 08.20Училица,квиззадецу 08.55Ружаветрова 10.55Нависокојнози 12.45Голипиштољ,филм 14.25ТВивент:Ступовиземље 16.35Такси,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Краљлавова,филм 21.45Ерагон,филм 23.40Црнаудовица,филм 01.40Астрошоу 02.40РТЛДанас 03.15Осветник,филм

Ерагон Краљевством Алагесије владазликраљГалбаторикс бивши јахач змаја који је издаосвоједруговеужељида се домогне власти и моћи. Када дечак Ерагон пронађе змајево јаје које је послала принцезаАриа,одлучидасе бринеоњему... Улоге: Џон Малковч, Ед Спелерс, Сијена Гилрој, Рејчел Вајс, Џереми Ајронс (РТЛ, 21.45) Ерика Еленијак

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ОстрвоКорњача ЗавераРозвел ОстрвоКорњача Дигсвил ЗавераРузвел Путујућеприче Медитеранео Октоберфест Повратак Мејбибеби Стикс Кинси ПустињскиМесец Ф.С.И.

Мејбибеби Сем и Луси одају утисак идеалног пара - млади, секси, успешни, у срећном браку, и веома заљубљени. Одлучују да је дошло време за бебууњиховојпородици... Улоге: Хју Лори, Раон Еткинсон, Ема Томпсон Режија:Бен Елтон (Синеманија, 18.00)

Брђаниса БеверлиХилса Откривши на свом имању нафту, скромни фармер Џед преко ноћи постаје милијардер и заједно са кћерк ом Ели, нећаком Џетром, баком и псом, напушта Аркансас и селисенаБеверлиХилс... Улоге:  Џим Варни, Дидрих Бадер, Ерика Еленијак, Клорис Личман, Лили Томлин, Леа Томпсон, Доли Партон Режија:Пенелопе Сперис (ХРТ 2, 18.01) 07.50 08.23 08.50 09.49 12.10 13.27 14.42 14.55 17.26 18.01 19.35 20.00 20.49 22.46 00.27 01.29

06.15 07.45 09.10 10.45 12.20 14.00 15.30

Ема Томпсон

06.00 Мале тајне 07.35 Као пас и мачка.Освета Кити Галор 08.55 Случајност 10.25 Управо венчани 12.00 Алвин и веверице 2 13.25 Амелија 15.15 Посебна веза 16.45 Приватни животи Пипе Ли 18.20 Замена 20.05 Дабар у породици 21.40 ТВ Онион 23.10 Мамут 01.10 Девојка која је шутнула осиње гнездо 03.35 Нулти осумњичени 05.15 Породица је породица

17.30 19.05 20.40 23.10 00.35 02.35 04.00 05.40

МалаТВ Тролови Ниданине Краљица,филм ВалГардена:Светски скијашкикуп-Супер(М), пренос Храброинарезултат,док. филм Метеоривеликикотач Хокеј,егзибиционаутакмица: Медвешчак-Москва,пренос КСаутомагазин БрђанисВеверлиХилса, филм Музика,музика...рок ПокеруЈалти1945,док. филм Великихаклери,филм Фринге-наивици АдвентуДрездену Ноћнимузичкипрограм

Одбранадомовине Чуднафреквенцијаии Ненајављенигостизтаме Мекгајвер:Путдосудњег дана Крађа Зојинтајниживот ПериМејсон:Смртоносан начинживота Тајнадавања Корабезстида Трамвајзванижеља Светилиште Извансумње Чуднафреквенцијаии Ненајављенигостизтаме Мекгајвер:Путдосудњег дана

04.00Тихи пад 06.00Заклетва 08.00Чист и трезан 10.00Луд за мамбом 12.00Украдена срца 14.00Мркли мрак 16.00Момци 18.00Останите с нама 20.00Мумија 22.00Тихи пад 00.00Неваљале даме 02.00Слава

Сијена Гилрој

10.00 Људских руку дело –Азије 10.55 Невероватна брзина 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Потрага за природним гасом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи 15.30 У потрази за забавом 16.25 Како се прави? 16.55 Како се то прави 17.20 Људских руку дело –Азије 18.15 Америчка лука 19.10 Велике селидбе 20.05 Како се прави? 21.00 Човек,жена,дивљина 21.55 Прежи��љавање 22.50 Позадина авионских несрећа 23.45 Лет изнад Аљаске 00.40 Велике селидбе 01.40 Човек,жена,дивљина

08.30 09.30 10.15 11.00 12.00 12.45 14.00 15.30 16.30 17.15 22.00 23.30 00.30 01.00

Биатлон Скијашкискокови Алпскоскијање Крос-кантрискијање Биатлон Крос-кантрискијање Скијашкискокови Нордијскоскијање Биатлон Билијар Коњичкиспортови Санкање Санкање Санкање

П

Само је ћутање на цени

окрајинско руководство је спремно дочекало из тактичких разлога, још стишава та питања, па каже: делимичну промену политичке климе у ФНРЈ, „Чули сте разне изјаве о привредном положају Војвоа Дороњски о генези о свом дневнику бележи: дине. То је сасвим логичан резултат нашег досада„Разлике између покрајинског и републичког руко- шњег развоја. Не треба ту тражити неке политичке водства почеле су кад смо почели да постављамо пита- грешке, нити сумњиве факторе. Наш развитак после ње економског и политичког положаја Војводине. Док рата био је такав да је морао условити заостајање несе ћутке прелазило преко грубих преливања, одношења ких привредних грана као што су пољопривреда и саиндустрије, извршавали максимално и дисциплинова- обраћај. Кад бисмо опет дошли у ситуацију 1945, вероно планове откупа, односи су били добри. Сад су се од- ватно бисмо избегли неке грешке, али сигурно је да ниједном покварили! Додуше, трајало је то дуже јер ми шта битно у тој нашој политици не бисмо могли просмо били опрезни у политичким расправама. Настојали менити.“ смо да не уносимо нервозу. Или, ми смо се договорили После сушне 1954, наредне године су доста порасле да према Републици испољимо што је могуће више цене пољопривредних производа, што је консолидоваиницијативе у предлозима за изградњу објеката који су предвиђени савезним или републичким планом, а има услова да се граде у Војводини. Око појединих је било толико смицалица републичких органа да се човеку просто дизала коса на глави. Чак су закулисно погоршавани услови конкурса, само да нека фабрика не оде у Војводину (нпр. целулозе и папира у Сремску Митровицу). Ту смо решили да не попуштамо, па шта испало.” Дороњски је, могуће, већ после уставних промена 1953, осетио у којем правцу ће ићи промена система власти у ФНРЈ. Прешло се на „подељену сувере- Шеф партије председава и војвођанским парламентом ност” Федерације и република (истина, то је прикривено формулацијом да су носио- ло положај индивидуалних пољопривредника (заједно ци суверенитета „радни људи”) и кренуло се путем ка- с мерама за постепено напуштање принудне колектикве-такве децентрализације. Тврди заговорник центра- визације), али изазвало велике проблеме у градовима и лизма Благоје Нешковић је баш због таквих својих ста- ширење незадовољства због ниског стандарда. У тавова ускоро одстрањен из руководства. квој ситуацији, ЦК СКЈ-а је оценио да је добро што је Војводина је уставним променама, наизглед, добила у претходном раздобљу све улагано у тешку индустрисамо „козметичко побољшање”, али „паралелизам” ре- ју, али треба постепено развијати и стандард грађанпубличких и покрајинских институција политички је ства. био веома значајан за одржање аутономије Војводине и На проширеном пленуму ПК СК-а за Војводину није случајно што је он био мета жестоких критика по- 1955, Дороњски каже поводом заостајања Војводине: литичког центра Србије. Да се “Ми имамо углавном стару инцентрализам неће предати ладустрију, у коју се после рата „Због појединих,смицалица ко, видело се и по томе што таније ништа улагало. Добро је да, у тим уставним променама, што су сачињени елаборати за републичких органа човеку се Војводина и Косово нису добињену реконструкцију, али ми просто дизала коса на глави. ле уставом гарантовано место не верујемо да ће се та средЧак су закулисно у Савезној влади, као што су то ства добити. Наиме, то су веопогоршавани услови конкурса, ма велике суме, а наше материдобиле републике – што је, само да нека фабрика не оде иначе, био један вид федералијалне могућности нису такве зације и извршне власти на нида се можемо упустити у такве у Војводину,рецимо целулозе воу Југославије. У складу с ин вестиције јер би то било као и папира у Митровици” уставним променама из 1953. и до сад, само што се не би улаали и „обичајем” у свим репугало у тешку индустрију. Требликама – о спајању функција шефа партије и председ- ба наћи које су најрентабилније и најјефтиније инвеника скупштине, Стеван Дороњски је 1954. једногласно стиције које брзо повећавају национални доходак.“ изабран и за председника Скупштине АПВ. Дороњски износи неколико занимљивих идеја о Захваљујући се на избору, Дороњски је између оста- „процесу везивања“ интереса сељака „индивидуалних лог, рекао: произвођача“ с интересима задруга: „Давање првен„Ми никад не смемо изгубити из вида да је Војводи- ства задругама не значи да ће оне пољопривредне на део НР Србије и с њом заједно део ФНРЈ. Зато се ми производе откупљивати по утврђеним стабилним цеу нашем раду морамо полазити са становишта интере- нама, већ тржишним. Не треба очекивати да на тржиса целине, ићи за тим да јачамо делове и целину.“ шту неће бити осцилација, али сигурно не тако велиОва последња реченица, на уврнут начин, заправо, ких као до сад. Јер, ако бисмо ишли на то да фиксирануди утисак да је Дороњском већ тад почело да се за- мо цене пољопривредних производа, онда то не би бимера да сувише иде за интересима Војводине па је он ло ништа друго него враћање на откуп и имали бисмо био принуђен на то да јавно истакне „лојалност цели- не развијање социјалистичких односа него унутрани”. шње труљење и даље опадање заинтересованости за Ипак, крајем 1954. у политичком руководству Војво- производњу.“ дине почиње се отвореније разговарати о привредном По тадашњој партијској пракси, проблем економзаостајању и суженим улагањима у покрајинску при- ског заостајања Војводине још се не износи ни пред вреду – и то искључиво у пољопривреду. Дороњски, ширу партијску, а камоли целу јавност.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

subota17.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Колебљиви сте у љубавном односу и очекујете иницијативу драге особе. Можете да изађете негде у јавност, очекујући провод бољи но што ће бити и уследити. Амбициозност и упорност у каријери су пожељне.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 17. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Напети сте, вредни и активни. Помало ломљиви и преосетљиви. Будите умерени у свему, поготово у приватном бизнису, уколико ипак радите. Викенд ће протећи бурно и динамично. Партнер делује сталожено.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Нисте сами ни трена. А и зашто бисте били? Позитивни сте у односу на партнера и на све друге с којима долазите у контакт. На тај начин заједнички идете истим путем и напредујете. Гости?

Аналитични сте и комуникативни, тражећи најбоље објашњење и решење за све што се дешава и што вам падне на памет. Партнер је заузео достојанствен и стабилни став, и ту нема неких великих промена.

Овог викенда можете бити вредни, радити свој посао, а затим се проводити с друштвом. Финансијски трошкови су готово неминовни, али се немојте нервирати због тога. Не одлажите сусрете и састанке.

Емотивно сте осетљиви, посебно када су у питању фамилија и деца. Лако се може десити да и сувише оштро одреагујете па да вам касније буде жао због тога. Смирите се, бројећи до100 и назад.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација је све боља и боља, али зато емотивна варира. Данас бисте могли повредити драгу особу, пријатеље или себе због неконтролисане страсти и пренагљене реакције. Планирајте пут.

Све је добро када је по вашој мери и опредељењу. Изгледа да партнер управо то има у виду јер вам некако иде низ длаку, одобравајући и прихватајући ваше жеље и ставове. Могли бисте заједно изаћи.

Љубавни однос је стабилан, испуњен поверењем и будућим плановима, што доприноси смиреној емотивној равнотежи. Проблеме можете очекивати у финансијском домену. Али, викендом уживајте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Скривене страсти ће оставити трага на вас па водите рачуна о томе шта се дешава иза затворених врата. Уколико имате здравствених проблема, неопходно је да одмах реагујете и потражите помоћ. Више одмора.

Обогатите свој живот интензивнијим активностима и разноликим садржајима. Није време да будете паметни колико да будете задовољни и ангажовани. Ако може и реални, ако не, како може.

Повлачите се у своју оазу мира, у којој само партнер може унети већу дозу страсти и адреналина. С друштвом одржавате уредне и готово утаначене контакте, све по истој шеми. Опустите се!

TRI^-TRA^

Признање V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

8

Zreњanin

8

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Panчevo

9

Vrшac

8

Srbija Beograd

9

Kragujevac

9

K. Mitrovica 10 Niш

10

Evropa

С кишом

Madrid

НОВИ САД: Захлађење са кишом пре подне, а поподне делиRim мично разведравање. Ветар умерен до појачан западни и северозападни. Притисак испод нормале. Јутарња температура 8, што ће биLondon ти и максимална, а вечерња око 3 степена, што ће бити минимална. Cirih ВОЈВОДИНА: Захлађење са кишом. Од средине дана на северу Војводине разведравање, а поподне и на југу. Јутро ће бити тоBerlin плије од поподнева и вечери услед наглог пада температуре. Ветар Beч умерен до појачан западни и северозападни. Притисак испод нормале. Температура од 9 ујутру до 3 степена увече. Varшava СРБИЈА: Захлађење са кишом, а на планинама са снегом. Јутро Kijev ће бити топлије од поподнева и вечери. Ветар умерен до појачан северозападни. Притисак испод нормале. Температура од 5 до 6 стеMoskva пени. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу хладно са сунчаним интервалима. Почетком идуће седмице још хладније и St. Peterburg облачно, а могућа је суснежица и први снег у нижим пределима изAtina међу понедељка и уторка. У среду престанак падавина. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Настављају се неповољне временске прилике које изазивају тегоба код већине хроничних болесника, а нарочито код реуматичара и астматичара. Опрезно у саобраћају.

10 15 5 3 5 8 5

Гостујући у ток шоу Елен Дегенерес, поводом изласка аутобиографије „Then Again”, глумица Дајен Китон признала једајемогладасезабавља сакомпјутерскимгенијемСтивомЏобсом, алијемислиладајелуд. Наиме, 65-годишња глумица је покојногСтиваупозналаседамдесетихгодина јер су били комшије у Њујорку. Стив је биоупоран ужељидаупознаДајен,која мусесвиделау филму „ЕниХол”,којију је и прославио. Али, њихов сусрет није прошаоонакокакосусеобојенадали. - Отишла сам код њега и ту су ствари кренуле низбрдо. Он је стално причао о компјутерима, како ће преузети свет. Ја сам седела тамо и мислила: ОК, у реду. Онјенаставиоотомекакоћесвакоимати компјутер у кући, а ја сам мислила: „ма како да не” - присетила се глумица, напоменувшидаСтиваникадпосленије срела. - Тада још нисам била спремна на то. Питаласамседалијелуд.Можетелито да замислите? Каква сам глупача била закључујеискреноКитонова.

VIC DANA - А, ово је портрет мог јадног мужа. - Ах... А кад је умро? - Није умро, само је јадан.

8 3 1 4 20

Pariz

7

Minhen

3

Budimpeшta

5

Stokholm

3

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

26 (14)

Slankamen

146 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

70 (10)

Zemun

219 (-1)

Bogojevo

59 (6)

Panчevo

256 (8)

Baч. Palanka

77 (2)

Smederevo

444 (-6)

Novi Sad

70 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

176 (8)

S. Mitrovica

96 (22)

Tendencija stagnacije

Senta

239 (1)

Beograd

175 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

136 (2)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

53 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 17.decembar 2011.