Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 17. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22872 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NENAD ^ANAK, LIDER LSV, ZA „DNEVNIK” KA@E DA U OVOM TRENUTKU OD VLADE MIRKA CVETKOVI]A NEMA BOQE

EKSKLUZIVNO: SE]AWA MILKE PLANINC, ^ELI^NE LEJDI TITOVE JUGOSLAVIJE

Osu|eni smo na birawe maweg zla Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak ka`e da je svestan ~iwenice da se gra|ani ~esto zbune kada govori kao opozicionar a podr`ava vlast. „Odgovor je jednostavan: ne dozvoqavam sebi da ne vidim istinu. Naravno, postoji i drugi deo pri~e, a to je realna politika. A ona se vodi jasnim principom – {ta bi se desilo ako bi se postupilo ovako ili onako. Na{ uticaj na pokrajinsku, a pogotovo republi~ku administraciju, jako je mali. Ta svest da nemamo kud nas u velikoj meri ~ini nekim ko je osu|en na ovakvo postupawe. I mi tu kaznu izdr`avamo, jer ne mogu da prihvatim ideju ’{to gore, to boqe’. Ne pristajem na to da treba ’potpaliti Vojvodinu’ zato da bi vi{e qudi reklo: ^anak je u pravu”, obrazlo`io je Nenad ^anak, ina~e predsednik prvog demokratskog saziva Skup{tine AP Vojvodine, koji je konstituisan pre bezmalo pune decenije, 23. oktobra 2000. godine. str. 3

Nisam ni sawala Sada je red na Sabor krvavi rasplet MILORAD PUPOVAC POZDRAVIO DONO[EWE U SKUP[TINI SRBIJE DEKLARACIJE O OSUDI ZLO^INA NAD SRBIMA

str. 4

str. 19

STOJAN STAMENKOVI] UPOZORIO DA 2011. MORA BITI PROINVESTICIONA

NASLOVI

Ako se nastavi s populizmom, preti nam „ga{ewe sve}e”

INTERVJU NEDEQE

Aleksandar Dujin

str. 7

Teofil Pan~i} Od nedeqe do utorka

Bora Oti}

Itebejci

Ekonomista dr Stojan Stamenkovi} ka`e u razgovoru za „Dnevnik” da bi, ukoliko Srbija `eli da krene putem razvoja, tokom slede}ih deset godina u investicije treba da ode ukupno ne{to malo vi{e od 100 milijardi evra. I od toga otprilike svaki tre}i evro mora biti ulo`en u infrastrukturu. Istovremeno, potro{wa mora biti, pogotovo na po~etku, u veoma tesnom odelu. „E sad, veliko je pitawe da li mi to mo`emo politi~ki da izguramo?”, rekao je Stamenkovi} za na{ list. str. 4

HULIGANI NISU RO\ENI S METALNOM [TANGLOM I KAMENOM U RUKAMA

@eqko Markovi}

Pri~a koja kao {vigar puca na kraju

\or|e Randeq Ispod Palme na Otoku sre}e

KRITI^ARI VS PUBLIKA

„Dogvil” je ve} klasik

str. 20

I nasiqe se u~i!

str. 5

Obla~no s ki{om

Najvi{a temperatura 15 °S


2

DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

CITATI

Srpski pokret obnove }e u~estvovati na kosovskim parlamentarnim izborima zakazanim za 13. februar naredne godine. To }e biti test za Beograd, Pri{tinu, ali i za predstavnike me|unarodne zajednice. Pri{tina treba da dozvoli svima, pa i onim Srbima koji su raseqeni sa Kosova da u~estvuju na tim izborima

Ran|el Nojki}, predsednik Pokrajinskog odbora SPO

Va{ington: Dijalog bez obzira na izbore Stejt department je saop{tio da je, bez obzira na raspisivawe prevremenih izbora na Kosovu, zna~ajno je da do|e do dijaloga koji poma`e izgradwu odnosa Beograda i Pri{tine u budu}nosti. Podsetimo, prvi prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji posle jednostranog progla{ewa nezavisnosti bi}e odr`ani 13. februara 2011, saop{teno je u Pri{tini. Portparol Stejt departmenta Filip Krauli je na konferenciji za novinare rekao i da je "zna~ajno da Kosovo i daqe napreduje kao demokratija, kao i da Pri{tina i Beograd imaju odgovaraju}e odnose", dodaju}i da se„te dve stvari uzajamno ne iskqu~uju".

Krkobabi}: Napustite uprave klubova

Kolunyija: Ura|en najve}i deo posla

Jeremi}: Uz pomo} Ma|arske ka Uniji

Potpredsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije (PUPS) Milan Krkobabi} pozvao je povodom incidenata navija~a, predstavnike partija da napuste uprave klubova. "Politi~ari, pre nego {to zaustite da bilo {ta ka`ete o nasiqu i o huliganima, napustite uprave klubova! Li{ite ih svoje za{tite!", navodi se u izjavi Krkobabi}a koju prenosi PUPS. "Da nije uvredqivo, bilo bi sme{no, uporno licemerno lamentirawe politi~kih partija nad Beogradom i huliganima u wegovom 'podzemqu', sve dok ~elni qudi upravo tih istih politi~kih partija sede u upravama klubova i direktno ko~e promenu zakona", naveo je Krkobabi}, koji je i zamenik gradona~elnika Beograda.

[efica poslani~kog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolunxija izjavila je da je do sada najve}i deo transformacije dru{tva ura|en i da je vreme da prevladaju vrednosti koje su temeq stranaka socijaldemokratske orijentacije, a da je i daqe najve}i zadatak pronala`ewe novih radnih mesta. "Vreme je da zaista prevladaju one vrednosti koje su osnovni temeqi stranaka socijaldemokratske orijentacije, a to pre svega zna~i stalan socijalni dijalog, dijalog sa sindikatima, sa onima na koje se odnese svi zakoni i mere koje dr`ava donosi. S druge strane, to zna~i i podizawe socijalne odgovornosti svih aktera u dru{tvu", rekla je visoka funkcionerka Demokratske stranke agenciji Tanjug.

Srbija se priprema za intenzivan dijalog sa Ma|arskom tokom predsedavawa te zemqe Evropskoj uniji u prvoj polovini 2011. godine, izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} nakon razgovora sa ma|arskim kolegom Jano{om Martowijem u Budimpe{ti. Martowi je najavio da }e ma|arski parlament u narednih nekoliko nedeqa ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije i EU, javila je ma|arska agencija MTI. Vuk Jeremi} je, pak, istakao da }e Srbija ulo`iti sve napore kako bi se pridru`ila Evropskoj uniji, te da sada lobira kako bi ministri spoqnih poslova zemaqa ~lanica EU od Evropske komisije na sastanku 25. oktobra zatra`ili da po~ne izradu mi{qewa o kandidaturi Srbije.

Protesti ispred ambasada Srbije u Skopqu i Briselu Stotiwak Albanaca iz Makeliko medijskih ekipa, su bili donije je protestovalo ju~e ismirni. Prethodnih dana su Alpred Ambasade Srbije u Skopqu banci protestovali i u Tirani, zato {to je na utakmici u \enoglavnom gradu Albanije i u Privi izme|u reprezen{tini. tacija Italije i SrOko 20, uglavnom bije spaqena albanmla|ih qudi sa zaska zastava. Demonstavama Albanije i stranti su na sebi Kosova okupilo se imali majice sa alju~e ispred ambasade banskim simbolima i Srbije u Briselu a pevali pesme u ~ast deo wih je poku{ao Albanije i Kosova. da skine zastavu SrPredstavnici nebije. Kako saznaje vladine organizacije agenciji Beta iz iz"Probudi se", su izvora bliskih ambajavili da su organizo- Ambasada u Skopqu sadi, incident se dovali protest da bi, godio oko 15.30, a kako su kazali, dobili izviwewe okupqeni su se razbe`ali po{to od predstavnika Srbije za "fasu ~uli policijske sirene. Pre{isti~ko pona{awa huligana na ma re~ima izvora Bete, nekolistadionu u \enovi", ali da im ko okupqenih presko~ilo je ciq nije bio paqewe dr`avnih ogradu ispred srpske ambasade, zastava. Protesti, koje je pratizatim su poku{ali da skinu zalo oko 30-tak policajaca i nekostavu i lupali na vrata.

File: Dobrosusedski odnosi pre ulaska u Evropsku uniju Evropski komesar za pro{irewe [tefan File smatra da zemqe Zapadnog Balkana treba da uspostave dobrosusedske odnose pre prijema u Evropsku uniju. „Na Zapadnom Balkanu postoji niz izazova koji se moraju re{iti na regionalnom nivou. Proces pomirewa je veoma osetqivo pitawe. Postoje i bilateralna pitawa koja se moraju re{iti pre prijema u EU. Zato mi te zemqe ohrabrujemo u uspostavqawu dobrosusedskih odnosa”, naveo je File u pisanom intervjuu za "Doj~e vele". Po wegovim re~ima, glavni izazov za zemqe regiona bi}e prevazila`ewe kompleksne pro{losti. Uz to, on je upozorio da prijem ne}e biti mogu} bez po{tovawa zakona, nezavi-

snog pravosu|a, odlu~ne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, te reformisanih i funkcionalnih javnih slu`bi.

Odgovaraju}i na pitawe o rokovima za prijem u EU, on je ponovio da se svaka zemqa se posmatra posebno. „Do prijema neke zemqe }e do}i kada ona bude

spremna, a to zna~i kada bude ispunila sve tra`ene uslove. To je proces koji zahteva mobilizaciju svih resursa doti~nih zemaqa, pri ~emu je kvalitet va`niji od brzine - {to ne zna~i da jedna zemqa ne mo`e da sama sebi odredi rok u kome }e poku{ati da ispuni sve uslove prijema". [tefan File je naglasio da je zlatno pravilo procesa prijema novih zemaqa diferencirano posmatrawe kandidata. „Ako se zemqe poput Albanije, Srbije ili Makedonije budu posmatrale odvojeno, za wih }e svakako va`iti kopenha{ki kriterijumi, ali proces stabilizacije i pridru`ivawa predvi|a i dodatne uslove u vidu regionalne saradwe i ispuwavawa me|unarodnih obaveza", naveo je File.

Radovi na mostu kod Be{ke Autoput od Novog Sada do Beograda bi}e povremeno zatvaran za saobra}aj od danas do 23. oktobra, zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke, najavqeno je iz "Puteva Srbije". Radovi }e biti izvo|eni u nedequ i ponedeqak od 9 do 10,30 ~asova i od 12 do 13,30 ~asova, a od utorka do subote u terminima od 9 do 10 ~asova i od 12 do 13 ~asova. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje kori{}ewe alternativnih pravaca: petqe "Novi Sad" i "Koviq" ka Beogradu, petqa "Be{ka" ka Novom Sadu, put Beograd - Ruma Novi Sad, odnosno magistralni put M-22.2 od Beograda do Novog Sada.

S V E T

Devetoro stradalo u Pakistanu Devetoro qudi je poginulo u dva napada ameri~ke bespilotne letelice na dva sela u blizini Mir Alija, u pakistanskoj provinciji Severni Vaziristan, koja se nalazi du` granice sa Avganistanom, saop{tili su pakistanski obave{tajni zvani~nici. Tri osobe su poginule u petak u prvom napadu kada je raketa pogodila jedno vozilo u Ma~i Keliju. Poginuli jo{ nisu identifikovani, ali poznato je da u tom selu `ive avganistanski talibani i pripadnici pakistanskih pobuweni~kih organizacija. U drugom napadu, koji se dogodio nekoliko sati kasnije, poginulo je {est pobuwenika koji su se nalazili u jednoj ku}i u Aziz Kelu, javio je AP.

Akcija spasila~kih ekipa

U kineskom rudniku 20 poginulih Dvadeset rudara je poginulo a 17 ostalo zarobqeno ispod zemqe posle eksplozije koja se dogodila ju~e u {est ~asova po lokalnom vremenu u rudniku ugqa u provinciji Henan u sredwoj Kini. U toku je spasila~ka operacija. Vlasnik rudnika u kome se dogodila nesre}a je kompanija "Pingju koul

end elektrik" sa sedi{tem u gradu Ju`ou, javile su agencije. Nesre}e u kineskim rudnicima su ~este zbog toga {to ne postoje bezbednosni standardi i zbog `urbe da se zadovoqi sve ve}a potra`wa. Samo 2009. godine u nesre}ama u rudnicima ugqa u toj zemqi poginulo je vi{e od 2.600 qudi.

Deficit SAD Ameri~ki buxetski deficit u ovoj godini iznosi 1.294 milijarde dolara, saop{tilo je ministarstvo finansija u Va{ingtonu. Deficit iznosi 8,94 odsto bruto doma}eg proizvoda, za fiskalnu 2010. godinu, koja se zavr{ila 30. septembra. U prethodnoj fiskalnoj godini deficit je iznosio rekordnih 1.416 milijardi dolara.

Francuska spremna da mewa zakone Francuska je spremna da promeni neke zakone kao odgovor na primedbe Evropske komisije zbog proterivawa Roma iz te zemqe u isto~nu Evropu, saop{tili su francuski zvani~nici. Evropska komisija je Francuskoj dala rok do petka u pono} da u potpunosti primeni direktivu Evropske unije o slobodi kretawa unutar EU ili }e snositi pravne posledice. Portparol EU Metju Wumen rekao je da je Evropska komisija dobila dokumente od francuskih vlasti neposredno pre iste-

ka predvi|enog roka, javile su agencije. EU zahteva od zemqe koja ho}e nekoga da protera da po{tuje odre|ene procedure, kao {to je izdavawe pisanog naloga o proterivawu i pru`awe mogu}nosti podno{ewa `albe. Francuska je proteklih meseci proterala vi{e od 1.000 romskih imigranata, uglavnom u Rumuniju i Bugarsku, i zatvorila vi{e stotina nelegalnih prihvatili{ta za Rome, u okviru borbe protiv ilegalne imigracije i kriminala.

U Registru nema navija~kih grupa Upravnik Registra udru`ewa Nives ^uli} izjavila je Tanjugu da u registru do danas nije registrovana nijedna navija~ka grupa, bar ne po specifi~nom nazivu po kome bi takva grupa mogla biti prepoznata. Prema wenim re~ima, rok za upis uskla|ivawa u registar Agencije je 18 meseci i traje do aprila naredne godine. "Udru`ewa koja su bila registrovana u Ministarstvu za dr`avnu upravu ili u Ministarstvu unu-

Proneverila 66 miliona dinara Policija je uhapsila direktorku filijale Poreske uprave u Leskovcu Milenu Koci} zbog sumwe da je izvr{ila krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja kojim je buxet Srbije o{tetila za 66 miliona dinara. Kako se navodi u saop{tewu MUP-a Srbije, Koci}evu su uhapsili policijski slu`benici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal i priveli je istra`nom sudiji Posebnog odeqewa za borbu protiv organizovanog kriminala Vi{eg suda u Beogradu. Osumwi~ena je iskori{}avawem slu`benog polo`aja u periodu od aprila 2008. godine do marta 2009. godine donela ve}i broj re{ewa o povra}aju poreza PDV-a preduze}ima za koja je znala da wihovim poslovawem fakti~ki upravqa Bojan Stoj~i}, organizator kriminalne grupe, ka`e se u saop{tewu.

CRNA HRONIKA

Pritvor za 24 navija~a

tra{wih poslova, posluju i daqe, i imaju status pravnog lica sve do aprila slede}e godine, do kad imaju obavezu da podnesu prijavu za uskla|ivawe", navela je ^uli}.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Subotici odredio je pritvor za 24 navija~a u trajawu od mesec dana koji su izazvali nerede u Italiji. Slu`benici Policijske uprave u Subotici i grani~ne policije Kelebija proteklih dana su kontrolisali dolazak srpskih navija~a, koji su pre ~etiri dana izazvali incidente na fudbalskoj utakmici Italija – Srbija u \enovi. U Vi{em sudu ka`u da su na informativni razgovor privedene 34 osobe i da je za 24 odre|en pritvor. A. A.

Uhap{en jo{ jedan ~elnik Obraza Beogradska policija uhapsila je predsednika Nacionalnog saveta organizacije Obraz Krstu Milovanovi}a (53) zbog sumwe da je u~estvovao u nasiqu tokom parade ponosa 10. oktobra, saop{tila je policija. Kako se navodi, Krsta Milovanovi} se tereti za nasilni~ko pona{awe na javnom skupu. Tako|e, prilikom pretresa prostorija izdava~kog preduze}a "Narodnog dela", ~iji je vlasnik Milovano-

vi}, prona|ene su ve}e koli~ine nalepnica s porukama "^ekamo vas", kao i ve}a koli~ina plakata sa istim natpisom i nalepnica "Zabraweno paradirawe". Osumwi~eni je uz krivi~nu prijavu priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, koji mu je odredio pritvor do mesec dana. Policija je 10. oktobra uhapsila i predsednika Obraza Mladena Obradovi}a.

Kamion pokosio biciklistu Usled povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila ju~e oko 10.30 sati na uglu [enoine i Reqkovi}eve ulice u Petrovaradinu, preminuo je oko sat posle prijema u Klini~ki centar Vojvodine Stevan R. (51) iz tog predgra|a. Na wega je dok je vozio bicikl naleteo kamion kojim je upravqao N.Z.(31) iz Subotice.

Voza~ nije bio pod uticajem alkohola, a na licu mesta nema tragova ko~ewa, saznajemo nezvani~no. Uvi|aj je obavila de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Tatjana Zarkovi}. Istraga }e utvrditi kako je do{lo do nesre}e. Zvani~no saop{tewe o doga|aju s vi{e detaqa o~ekujemo sutra iz novosadske policije. M. V.


nedeqa17.oktobar2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

NENAD ^ANAK, LIDER LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Osu|eni smo na birawe maweg zla ojvodina ni nakon deset godina nije dobila ono {to joj je obe}avano uo~i demokratskih promena i ~emu se ve}ina gra|ana nadala posle 8. oktobra 2000. godine, kada je DOS na izborima za Skup{tinu APV osvojio 118 od 120 poslani~kih mesta. – Pri~ati o tome da je DOS tako nadmo}no pobedio u Vojvodini jer je bilo obe}ano vra}awe autonomije jednostavno nije ta~no – ka`e za „Dnevnik” Nenad ^anak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik prvog demokratskog saziva Skup{tine APV, koji je konstituisan 23. oktobra 2000. godine. – Istina je da su se samo sklopili uslovi da se u jednom trenutku sa iste strane na|u oni koji su bili protivnici rata i zato nisu podr`avali Slobodana Milo{evi}a, i oni koji su mislili da wegov re`im nije bio dovoqno efikasan u sprovo|ewu velikosrpskih i nacionalisti~kih ciqeva. ^anak tvrdi i da se ve} posle godinu dana pokazalo da u Beogradu zapravo niko i nije ozbiqno mislio da se bilo {ta zna~ajno mewa u odnosu na Vojvodinu, odnosno da joj se vrate ingerencije. – Naprotiv, u beogradskom krilu DOS-a svi su se slagali u tome da ukidawe autonomije Vojvodine i autonomije Kosova, {to je sasvim neka druga pri~a, predstavqa dobru tekovinu Slobodana Milo{evi}a, te da je samo treba primeriti dnevnim potrebama – navodi lider LSV-a. z Deo tog ’beogradskog krila DOS-a’ sada optu`uje Vojislava Ko{tunicu da je kriv {to Vojvodini nisu vra}ene ingerencije? – Ni to nije istina. On je samo nastavio putem kojim se i pre toga hodilo. Uostalom, nije mene Ko{tunica poku{ao da smeni 26. oktobra 2001. sa mesta predsednika pokrajinskog parlamenta, nego Zoran \in|i}. I to ne zbog psovawa i ga`ewa table RTS-a, ve} zapravo zbog prodaje beo~inske cementare. Jer, treba se samo setiti da je, bez ikakvih konsultacija, u Beogradu odlu~eno da u Srbiji mo`e da postoji samo jedna Agencija za privatizaciju, iako je u BiH svaki kanton imao svoju agenciju. A to samo zato da bi se u jednoj ruci koncentrisala vlast nad svim resursima. Tek, moj glas protiv prodaje BFC-a na na~in kako je to ra|eno pretvorio se u harangu na mene, a kao povod je iskori{}eno to {to sam, o strahote, opsovao tablu na kojoj pi{e RTS. Dakle, tablu iste one propagandne ku}e koja je deset godina pre toga sejala la`, mr`wu, zablude... I ~ije i danas gorke plodove jezika u`asa kusamo, gledaju}i divqawe ’dece’ koja su uspavqivana posle mra~nog drugog „Dnev-

V

z Ali LSV ipak glasa za taj i takav buyet? – Izdvojeno iz konteksta, potpuno ste u pravu. Sasvim bi u normalnim vremenima bilo logi~no da se ~ovek pobuni i ka`e da je to toliko nedopustivo da takav buxet ne mo`e dobiti na{ glas. Ali, kao i uvek u politici u Srbiji, stavqeni smo u poziciju da biramo izme|u dva zla. Jer, kada bismo oborili buxet, oborili bismo i Vladu, a kada bismo oborili kabinet Mirka Cvetkovi}a, preostalo bi samo da se ide na parla-

mentarne izbore. Izbori u ovom trenutku ili bi doveli do otprilike istog stawa, ili bi vlast formirali Vojislav Ko{tunica, Tomislav Nikoli}, Veqa Ili}... A Vlada Mirka Cvetkovi}a je ipak ne{to uradila: stvorila je uslove da se s na{im paso{em mo`e bez viza putovati u zemqe EU i uhapsila je Radovana Karaxi}a. I koliko god ja imao primedbi na odnos te vlade prema Vojvodini, ne vidim {ta bi u aktuelnom trenutku bilo boqe od ovog kako je sad.

Ne}u da potpalim Vojvodinu da bi se reklo: ^anak je u pravu zZar vlast u Beogradu upravo i ne ra~una s tim da ’u ovom trenutku nema boqih, pa mo`emo da se i prema Vojvodini pona{amo kako ho}emo’? – Naravno! I upravo je to pozicija u kojoj se mi danas nalazimo. S druge strane, ima krivice i u samoj Vojvodini. Ni ovde nije ura|eno dovoqno kako bi se u politi~kom smislu napravila osnova iz koje bismo mogli da krenemo daqe. Recimo, imate VANU prema kojoj se vojvo|anska administracija odno-

Vojvo|anske zastave – Destrukcija vojvo|anskih institucija od 1988. do 2000. u toj meri je urodila plodom da gotovo nije bilo nikakve institucionalne osnove za iole normalnije funkcionisawe postoktobarskog saziva pokrajinskog parlamenta. I meni je jedino ostalo da taj izostanak fakti~kih ingerencija Skup{tine APV probam da nadomestim svojim li~nim politi~kim autoritetom jer sam ipak bio jedan od vo|a DOS-a. No, kako su se stvari slegale, tako je Vojvodina gurana u stranu. Od svih zakonodavnih inicijativa pokrajinskog parlamenta na dnevni red Skup{tine Srbije stiglo je wih – nula. Iz Platforme PIV-a, koja je bila svojevrstan vojvo|anski stav o novom Ustavu, u taj akt nije u{lo ni ’p’. Zbog svega toga danas kao jedini vidqivi znak postojawa APV imate samo zastave koje se vijore diqem Vojvodine. Ali, i to je ne{to. nika” RTS-a. Ku}e koja se posle 5. oktobra nije promenila, izuzev {to je uvedena „Ravnogorska ~itanka”. z Vojvodini je u februaru 2002. omnibus zakonom ipak vra}en deo nadle`nosti? – I to je posledica ~iwenice da smo bili u situaciji da na krvave nokte izvla~imo opiqke bilo ~ega ne bismo li uspeli da uop{te Vojvodinu zadr`imo kao temu – ne vi{e od toga. Me|utim, ono {to je izboreno i tada i kasnije, izboreno je tek na nivou ustupka ~isto dnevnog karaktera. Uostalom, u Ustavu iz 2006. se Vojvodina pomiwe samo na dva mesta: da mo`e da ima svoje simbole, i da wen buxet ne mo`e da bude mawi od buxeta Srbije, {to, naravno, nikada, od kada je Ustav donet, nije ispo{tovano.

si vi{e nego ma}ehinski; imate RTV Vojvodine, koja nikako da zauzme svoje mesto pod suncem... Ovde kada tra`ite pokrajinski zavod za statistiku, vi ste separatista, antidr`avni element, pri ~emu se namerno previ|a da grad Beograd ima statisti~ki zavod. Iako narodna izreka lepo ka`e: ’~ist ra~un, duga qubav’, kod nas se podme}e floskula da kada neko tra`i ~iste ra~une, taj ho}e da se otcepi. z Gde je tu odgovornost vas i LSV? ^iwenica je da ste sve ovo vreme deo pokrajinske vlasti. – A {ta smo trebali da uradimo? Gra|ani se ~esto zbune kada govorim kao opozicionar a podr`avam vlast. Odgovor je jednostavan: ne dozvoqavam sebi da ne vidim istinu. Naravno,

postoji i drugi deo pri~e, a to je realna politika. A ona se vodi jasnim principom – {ta bi se desilo ako bi se postupilo ovako ili onako. Na{ uticaj na pokrajinsku, a pogotovo republi~ku administraciju, jako je mali. Mi ne mo`emo preglasati one s druge strane, jer je ceo izborni sistem na dr`avnom nivou modeliran tako da se ubije autohtona vojvo|anska politi~ka misao. Ta svest da nemamo kud nas u velikoj meri ~ini nekim ko je osu|en na ovakvo postupawe. I mi tu kaznu izdr`avamo, jer ne mogu da prihvatim ideju ’{to gore, to boqe’. Ne pristajem na to da treba ’potpaliti Vojvodinu’ zato da bi vi{e qudi reklo: ^anak je u pravu. Upravo se tu razlikuju LSV i stranke zapranih biografija, kao {to je SPS. Jer, iza wihovih dela u proteklih dvadeset godina stoje stotine hiqada grobova i milioni uni{tenih sudbina; iza dela LSV ne stoji nijedna suza, a kamoli kap krvi. To je ono na {ta sam ponosan i ~ime }u se voditi dok god budem na ~elu LSV. z Ali dobar deo gra|ana pona{awe i vas i Lige tuma~i kao konformizam, `equ da se zadr`e sinekure? – Naravno da se to mo`e i tako tuma~iti. Neko mo`e re}i: blago wemu, on ja{e na kowu, dok }e drugi re}i ’siroma, vise mu noge’. Sve, dakle, mo`e. Ali, postavqam pitawe: {ta ako uskratimo podr{ku Vladi. Jednom smo to ve} uradili, zbog nas je pao kabinet Zorana @ivkovi}a. Podseti}u, prilikom izbora Kori Udovi~ki za guvernera NBS, ona nije htela ni da razgovara s na{im poslanicima. Kao rezultat takvog pona{awa, Liga{i su izukli kartice i napustili parlament. Zbog toga {to nije bilo ve}ine za izbor Kori Udovi~ki, usledila je ’afera Bodrum’, koju su Ko{tunica i Dinki} posle iskoristili da obore @ivkovi}evu vladu. Dakle, Liga je ve} jednom digla glas i rezultat je, na `alost, bilo petogodi{we zlostavqawe cele dr`ave. Nisam siguran da smo ponovo spremni za takve eksperimente. Ko{tunica je naneo toliko {tete i Srbiji i Vojvodini da je naspram toga prava ’limunada’ to {to }e nas neki neanga`ovani puritanac smatrati za konformiste. z I {ta sad? – U osnovi pitawa gde to Vojvodina treba da ide i {ta treba da bude nije wen polo`aj, nego unutra{we ure|ewe Srbije. I ubrzane evropske integracije, u kojima Vojvodina mora biti regionalni subjekt. Ko Vojvodinu vidi izolovano, politiku vodi u }orsokak. Jer, ili }e krenuti putem separatizma, koji je u Vojvodini apsolutno osu|en na smrt po{to naprosto ne mo`e da funkcioni{e, ili }e da dovede do scenarija prema kojem Vojvodinu treba odbaciti kao anahron, prevazi|en projekat, sa ~im se najve}i broj Vojvo|ana ne bi slo`io. Ali, da bi se uop{te razgovaralo o unutra{wem ure|ewu Srbije i putu ka EU, mora se spoznati da postoje problemi koji se ne mogu re{iti aktuelnim idejama i postavkama. Tu mislim i na odnos prema Kosovu, i na tenzije u Sanxaku, i na nerazvijenost pojedinih delova centralne Srbije, a pogotovo na besomu~nu beogradizaciju koja uni{tava kompletno tkivo dr`ave, i, s druge strane, na apsolutno i komparativno zaostajawe Vojvodine, naro~ito nekih wenih delova u Banatu. Dok se metastaze u kojima je grad Beograd, le~e sipawem novca odakle god mo`e da se do wega do|e, vojvo|anski gradovi umiru, od Vr{ca, Pan~eva, Zrewanina, do Sombora, Ba~ke Palanke... a da i ne govorim o tome na {ta li~e vojvo|anska sela. Naravno, vide}emo da li }e uroditi plodom neki od ~asnih poku{aja da se tu ne{to promeni, ali priznajem da sam pesimista kada vidim da su odjednom korifeji decentralizacije Mla|an Dinki}, ministar iz Ko{tuni~ine vlade, i Maja Gojkovi}, trijumf Srpske radikalne stranke nad demokratskim vlastima u Novom Sadu. Nekako ne biva. „ Branka Dragovi}-Savi} „ Miroslav Staji}

3

KARMA KOMA

D

Od nedeqe do utorka

a li je nedeqa bila priprema za utorak, ili je utorak bio odu{ak od nedeqe? Da li je bilo te`e ratovati u nedequ, na doma}em terenu, brane}i mile i qupke „porodi~ne vrednosti“, poput ritualnog spaqivawa ve{tica i ve{taca, ili u utorak, u gostima kod trule Evrope, tako|e brane}i „porodi~ne vrednosti“ – neotu|ivog qudskog prava da se bude aktivni degenerik? I povezuje li {tagod ~vr{}e ova dva doga|aja, osim neizbe`ne kra|e patika? Uzgred, ba{ se ~udim da nigde nisu provaqivali u kwi`are, a toliki [openhaueri sve uzdi{u za wima. Kako god bilo, dan ili dva nakon Urnebesa \enoveze jedan tabloid osvawuje sa naslovnom stranom na kojoj pi{e „Ovaj ~ovek je bruka Srbije“. Na slici vidimo iscrtanog deliju, pokretni raz-ulareni i raz-urlaju}i eksponat pogodan za izlagawe na obli`wem Venecijanskom bijenalu, makar i u tematskom parku pod naslovom „[ta tre{ ideje u {und izvedbi mogu da u~ine qudskom telu i duhu“. Na{areweni delija proslavio se prethodno u italijanskom lu~kom gradu na razne na~ine prakti~no dokazuju}i neoborivu istinitost Darvinove teorije o poreklu vrsta, s posebnim naglaskom na qudsku i woj srodne, pa ga sad, eto, svi znamo, kao da nam je rod ro|eni, ili kao da je po ne~emu izuzetan. A nije, osim ako ne mislite da je ne{to izuzetno biti neizuzetan ni po ~emu, i ponositi se time bezmerno, napraviti od svoje individu-

qudskom subjektu. Recimo, subjektu-policajcu ili subjektu-lezbejki. A i kakvom mrskom objektu - zgradi, kad smo ve} u naletu i zaletu. [ta ho}u da ka`em? Nisu ovi od utorka ni{ta mawe i ni{ta vi{e „sramota Srbije“ od ovih od nedeqe. Ista je to ekipa, u svakom smislu. Me|utim, {ta? Uzalud }e{ za ove utorni~ke |enovqanske veseqake tra`iti neku lepu re~, razumevawe, olak{avaju}u okolnost. Sve {to su dobili su dra`esni opisi u kojima dominiraju re~i kao bagra, stoka, {qam, dno, i tako to. A ovi od nedeqe, gle, mada su to zapravo ti isti, i to zate~eni u ~iwewu neuporedivo goreg i opasnijeg nasiqa nego {to je infantilno i kretensko mahnitawe u kavezu nekakvog stadiona, odjedared po-

Yaba sve, malogra|an{tina je uvek u strahu od ja~eg i u pokornosti pred silom, a ohola je, nadmena i be{}utna prema slabijem, neza{ti}enom, marginalnom alne ni{tavnosti i zanat i hobi i smisao `ivota i ono po ~emu }e{ se raspoznavati me|u drugim qudima. Ali, ne zanima mene on nego ona naslovna strana. A ne bi me ni ona zanimala da u woj ne prepoznajem sublimaciju jednog prili~no ra{irenog ose}awa, jedne posti|ene emocije koja se ra{irila od Drine do Timoka i od Horgo{a do Pre{eva kao kakvo virusno oboqewe. Naime, lako je slo`iti se s tom naslovnom stranom, ~ak odvi{e lako, toliko lako da ~oveku to mora postati pomalo sumwivo. Na woj, toj naslovnoj strani, imamo dvono`ni subjekt ovda{weg porekla, i imamo opis tog subjekta: precizan koliko i lapidaran, ne bih mi ni dodavao ni oduzimao. Sve je tu, ni~ega nema previ{e. Pa, {ta me onda `uqa? Kao {to to ve} tako pre~esto biva – nije belaj u tekstu, nego u kontekstu. Taj {to je u utorak u{etao u na{e `ivote, ne da bi ih obogatio, nego da bi ih u~inio jo{ malkice jadnijim, vrlo je verovatno i u nedequ u Beogradu radio ono {to je ~inio i u utorak u \enovi. I ne samo to, nego i mnogo gr|e i gore. A sve ako kojim neverovatnim slu~ajem i nije on (negde pro~itah teoriju da su „|enovqane“ u nedequ dr`ali u rezervi, da bi bili orniji i odmorniji za utorak), onda svakako jesu toliki wegovi saborci, sve div-junaci „odbrane porodi~nih vrednosti“, poput tradicionalnog prava da se rascopa glava antipati~nom

stado{e i „na{a deca“, „opravdano gnevni mladi qudi“, „rodoqubivi sinovi Otaybine koji ustado{e protiv izdaje, jeresi i sablazni“, „cvet srpske mladosti“ i jo{ sva{ta ne{to gwecavo i sluzavo, kako ve} mora biti u tom `anru. A sam `anr se zove, hm, pa recimo ovako: odvratno filistarsko licemerje iza kojeg stoje jo{ odvratniji ciqevi. Te su divqe horde, i one od nedeqe i one od utorka, slu~ajevi odvi{e jasni i utoliko sasvim banalni, nema se tu bog zna {ta za re}i. Ali, pravi „slu~ajevi“, dostojni multidisciplinarnog prou~avawa, oni su koji ih gledaju sa strane, pa tek u utorak shvate ono {to je ve} u nedequ bilo jasno – da ostavimo po strani da je sve to jasno ve} ima tome dvadesetak godina. Yaba sve, malogra|an{tina je uvek u strahu od ja~eg i u pokornosti pred silom, a ohola je, nadmena i be{}utna prema slabijem, neza{ti}enom, marginalnom. Zato jedna te ista furda postaje „sramota“ tek kada dirne u ne{to oko ~ega postoji op{ti filistarski konsenzus (recimo, fudbal; recimo, dr`ava), a pre toga je bila, ako ne ba{ dika i ponos, a onda barem „jadna deca koju treba razumeti“ dok su se i`ivqavala nad „simboli~kim pederom“, kao univerzalnom lozinkom za sve {to Malogra|anin prezire, ne razume i odbacuje, u smrtnom strahu da to ne ugleda u sebi. „ Teofil Pan~i}

RETROVIZOR „ U sklopu balkanske turneje, Beograd je posetila ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. Tokom razgovora s predsednikom Tadi}em ona je prenela podr{ku SAD evrointegracijama Srbije. Klintonova je turneju zavr{ila posetom Pri{tini, gde je ponovila stav da se o kosovskoj nezavisnosti vi{e ne}e razgovarati. „ Nekada{wi poslanik Demokratske stranke Srbije Dragan [ormaz osta}e narodni poslanik. Predlog wegove nekada{we stranke da mu mandat bude oduzet nije dobio dovoqan broj glasova na sednici Administrativnog odbora. „ Holandski parlament je jednoglasno odlu~io da zatra`i od Saveta ministara EU da na sesiji 25. oktobra ne odlu~uje o kandidaturi Srbije, ve} da izja{wavawe odlo`i do slede}eg izve{taja glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti UN po~etkom decembra. „ Zbog divqawa srpskih navija~a na stadionu u \enovi prekinuta je fudbalska utakmica Italija-Srbija. Oko 300 huligana pravilo je izgrede i pre ulaska na stadion, pa je ~ak napadnut i golman na{e reprezentacije Vladimir Stojkovi}. Privedeno je nekoliko desetina izgrednika, kolovo|e su izvedene pred italijanski sud, a nekima }e biti su|eno i u Srbiji. „ Vlada Srbije donela je odluku o prodaji akcija „Telekoma Srbije" koje predstavqaju 51 odsto kapitala tog javnog preduze}a. Prodaja }e biti realizovana putem javnog tendera, a Vlada Srbije }e odrediti minimalnu cenu akcija. Prema proceni privatizacionog savetnika, 100 odsto kapitala „Telekoma Srbije” vredi 2,43 milijarde evra. „ Francuski general-pukovnik Ksavije Bu de Marnak novi je {ef Euleksa na Kosovu. On je na toj du`nosti zamenio zemqaka Iva de Kermabona.


4

DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

INTERVJU

STOJAN STAMENKOVI], EKONOMISTA

Ako se nastavi s populizmom, preti nam „ga{ewe sve}e” qu~ni uslov da bi se projektovana prose~na stopa rasta bruto doma}eg proizvoda Srbije od 5,8 posto godi{we do 2020. i ostvarila, jeste da Srbija do tada postane ~lanica Evropske unije, odnosno da {to pre dobijemo status kandidata i krenemo putem punopravnog ~lanstva. Mislim da je vi{e nego jasno {ta ~lanstvo u Evropskoj uniji zna~i u pogledu investicionog priliva, ali i kreditnog priliva i cene kredita. Pri tome, naravno, na putu ka EU moramo da zadr`imo neke na{e prednosti, kao {to je relativno jeftinija radna snaga – navodi u razgovoru za „Dnevnik” ekonomista dr Stojan Stamenkovi}. – Na `alost, nakon posledweg talasa nasiqa u Beogradu i posle u \enovi, moram priznati da sam postao dosta skepti~an. Jer o~igledno su jo{ uvek veoma jake snage koje ne `ele da Srbiju vide kao deo EU, ma koliko dr`avna politika bila usmerena ka Uniji. Stamenkovi} je zajedno sa grupom ekonomista napravio “Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine” koji je ovih dana predstavqen javnosti. Taj novi model, kako obja{wavaju autori, bio bi zasnovan na sna`nom rastu investicija, izvoza i industrije, odnosno zahtevao bi sna`an zaokret od ekonomije zasnovane na nerealnoj potro{wi ka ulagawima, zatim stvarawe mnogo povoqnijeg poslovnog i investicionog ambijenta, kao i strukturne promene koje bi obezbedile rast proizvodwe razmewivih dobara. Ciq je da BDP do 2020. godine prema{i 7.500 evra po glavi stanovnika, sa sada{wih 4.100, te da zaposlenost poraste za skoro 17 procenata, {to prakti~no zna~i da bi bilo otvoreno oko 400.000 novih radnih mesta. – Razvoj privrede Srbije do 2008. godine zasnivao se na prodaji doma}ih preduze}a i vrlo lakom, obilnom zadu`ivawu na tr`i{tu kapitala. Zasnivao se, dakle, na velikom prilivu kapitala kojim se pokrivao rastu}i deficit teku}eg bilansa. Zbog toga je unutra{wa tra`wa sve vreme rasla br`e nego {to je rastao bruto doma}i proizvod. Me|utim, taj br`i rast unutra{we tra`we nije iskori{}en za ubrzawe rasta investicija, nego potro{we. Onda se situacija iz osnova promenila. I to nije uslovila svetska ekonomska kriza, ve} je ona taj efekat samo poja~ala. Naime, prodali smo prakti~no sve {to smo imali da prodamo, i ostao je, evo, samo jo{ Telekom – obja{wava dr Stamenkovi}. z Da bi se ostvarile projektovane stope rasta, u modelu navodite da je neophodno da u narednoj deceniji prose~no godi{we privu~emo 2,3 milijarde evra direktnih stranih investicija. Me|utim, kriza je smawila ukupan nivo ulagawa u svetu, a mi ni do sada u wihovom privla~ewu nismo bili naro~ito konkurentni? – Vlada mora da zna {ta su joj prioriteti. Moraju se {to br`e poboq{avati uslovi za investitore. Nu`na je, recimo, reforma pravnog sistema koji se mora u~initi neuporedivo efikasnijim. Jer ako neki investitor mora da se zlopati s na{im procedurama vi{e od pola godine, i to za ne{to {to u kom{iluku mo`e da zavr{i za najvi{e mesec dana, jasno je koga }e izabrati. Drugo, i daqe se samo pri~a o giqotini propisa a ja tvrdim da ima jo{ dosta prostora i za ’giqotinu administracije’. Ali kqu~no za privla~ewe investicija jeste ubrzawe puta ka EU. z Nisu, me|utim, retki oni koji ka`u da na{ primarni ciq treba da bude okretawe nekim drugim tr`i{tima i zemqama, poput Kine, Rusije...? – Qudi sva{ta pri~aju. Uzmite strukturu na{e spoqnotrgovinske razmene, i to kroz niz godina unazad – dominantnu poziciju ima ono {to se danas zove EU. Recimo, jo{ osamdesetih godina pro{log veka vi{e od 70 odsto razmene realizovano je sa ~lanicama OECD-a. U to vreme mi je bio u poseti kolega iz Poqske, ~ija je razmena s tim dr`avama bila na svega 12 posto. Tada mi je rekao: vi ste 30 godina ispred nas. Danas su oni u EU, a gde smo mi? z Koliko je realno o~ekivati smawewe udela potro{we u BDP-u i pove}awe udela investicija? – Po na{oj projekciji, tokom slede}ih deset godina u investicije treba da ode ukupno ne{to malo vi{e od 100 milijardi

K MILORAD PUPOVAC POZDRAVIO DONO[EWE DEKLARACIJE U SKUP[TINI SRBIJE

Sada je red na Sabor redsednik Srpskog nacionalnog stili vojnici HVO kod [ibenika) „izruve}a u Hrvatskoj Milorad Pupoguju Domovinskom ratu”. vac pozdravio je dono{ewe u – Najpre, taj broj „Novosti” iza{ao je Skup{tini Srbije deklaracije o osudi pet dana pre dolaska predsednika Josipozlo~ina po~iwenih nad pripadnicima vi}a u Varivode, odnosno odmah nakon srpskog naroda. On je istovremeno oce{to su se na vojnoj ve`bi Hrvatskog ratnio i da }e poziv najvi{eg predstavni~nog vazduhoplovstva kod Sluwa sru{ila kog doma Srbije parlamentima susednih dva aviona. Me|utim, nekome je trebalo zemaqa da poka`u isti da prikrije doga|aj u Vaodnos prema svim `rrivodama, kada se hrvatDolazak predsednika tvama u ratovima u bivska javnost imala susre{oj Jugoslaviji imati Tadi}a u Vukovar bi}e sti s vestima o stradaodjeka. wima Srba i porukama od ogromne va`nosti – [to se ti~e mogu}koje su tom prilikom za odnose Srbije nosti da se sli~na izjaupu}ene, kako bi i na taj i Hrvatske va usvoji i u hrvatskom na~in spre~io raspravu Saboru, treba re}i da je koja bi se o tom stradawu predsednik Ivo Josipomogla povesti. Iako je vi} otvorio prostor u tom pravcu. Ali, slogan „obadva su pala” u op{toj upotrekoliko }e do toga vremena pro}i s obzibi, pa su ga koristili i drugi mediji, rom na politi~ke okolnosti u Hrvatskoj otvoren je front po kome Srbi ne smeju i sazrevawe svesti o potrebi usvajawa taono {to smeju ostali – obja{wava Pupokvog dokumenta, to }emo jo{ videti. U vac. svakom slu~aju, mislim da smo nakon ovoga {to je u~inila Skup{tina Srbije, dobili priliku. I tu priliku ne bismo smeli propustiti, tim vi{e {to svest o tome {ta se dogodilo sa Srbima u Hrvatskoj, kolika su wihova stradawa i kolika je odgovornost biv{e hrvatske politike, jo{ uvek nije dovoqno razvijena u hrvatskom dru{tvu – ka`e Pupovac za „Dnevnik”.

P

Ostajemo uz Kosorovu Hrvatsku politi~ku scenu iz temeqa je prodrmao povratak u zemqu biv{eg premijera Ive Sanadera, te wegovo svedo~ewe o privatizaciji nacionalne naftne kompanije INA. I dok u vladaju}oj Hrvatskoj demokratskoj zajednici tvrde da stabilnost Vlade nije ugro`ena, u opoziciji se nadaju da bi Samostalna demokratska srpska stranka mogla da otka`e koalicioni dogovor sa HDZ-om i tako obori kabinet koji sada vodi Jadranka Kosor. – Sasvim sigurno }emo pomo}i predsednici Vlade, kao i svima koji na tome rade, da se razra~una sa kqu~nim mestima politi~ke i finansijske korupcije u Hrvatskoj. To je pretpostavka ne samo politi~ke stabilnosti Hrvatske, nego i ozbiqnog hvatawa u ko{tac sa ekonomskom krizom koja potresa dr`avu. A kako }emo se pona{ati nakon toga to }e zavisiti od toga da li }e Vlada shvatiti da je slaba u pogledu ekonomskih izazova i te{ko}a, i da ako na tom planu ne{to ne promeni, vi{e ne}e imati na{u podr{ku – navodi Pupovac, koji je i potpredsednik SDSS-a, uz napomenu da sve to {to se de{ava ne}e zaustaviti razgovore koji se vode i s Vladom i s predstavnicima me|unarodne zajednice o kqu~nim temama za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, poput pitawa povratka i re{ewa problema stanarskih prava. O tome na veoma plasti~an na~in svedo~i i incident od pre desetak dana, kada je prakti~no u samo nekoliko sati polagawe venaca predsednika Josipovi}a u Varivodama na novosagra|eno spomenobele`je srpskim civilima ubijenim krajem septembra 1995, potrla histerija izazvana naslovnom stranicom nedeqnika „Novosti” koji izdaje upravo SNV. „Novosti” su, naime, optu`ene da se zbog naslova „Obadva su pala” (parafraze slogana koji su u septembru 1991. prilikom ru{ewa dva jugoslovenska MIG-a kori-

Po wegovim re~ima, najvi{e brine erupcija mr`we i pretwi koji su sledili s prozivkom „Novosti”, kao i reakcija Ministarstva odbrane Hrvatske i Glavnog sto`era HV u sli~nom tonu, koji su iskoristili naslovnu stranu jednog nedeqnika kako ne bi morali da odgovaraju na kqu~na pitawa: {ta se stvarno dogodilo, odnosno zbog ~ega su pali hrvatski avioni i kakve su posledice toga {to se dogodilo po nacionalnu bezbednost. – Ono {to je dobro jeste visoka solidarnost u novinarskim krugovima, te visok stepen rasprave koji je nakon toga otvoren u Hrvatskoj i koji je stao u za{titu onih koji imaju pravo da govore i misle slobodno – ka`e Pupovac. Na{ sagovornik pri tome ne veruje da bi pra{ina koja se podigla oko „slu~aja Novosti” na bilo koji na~in mogla uticati na predstoje}u posetu srpskog predsednika Borisa Tadi}a Vukovaru i Ov~ari, a koja bi, prema posledwim informacijama, mogla biti realizovana 17. novembra. – Mogu}e je da }e biti onih koji ne}e razumeti va`nost te posete, ali ne verujem da }e se dogoditi isto ono {to je zadesilo „Novosti” – obja{wava Milorad Pupovac. – Dolazak predsednika Tadi}a u Vukovar bi}e od ogromne va`nosti za odnose Srbije i Hrvatske, za dodatno stvarawe atmosfere koja }e omogu}iti i Srbima i Hrvatima, i Srbiji i Hrvatskoj, da normalno komuniciraju i da ne budu taoci stra{nih ratnih iskustva i ratnih politika koje su do tih stra{nih ratnih iskustva dovele. „ M. Staji}

evra. I od toga otprilike svaki tre}i evro mora biti ulo`en u infrastrukturu, s tim {to, dinami~ki gledano, odatle mora da se po~ne. Ta ulagawa bi, naravno, primarno trebalo da idu na teret me|unarodnih finansijskih organizacija, a ne{to bi moglo da se odradi i kroz koncesije. No, najva`nije je da se ta infrastruktura {to br`e stavi u funkciju, jer bez toga nema ni grinfild investicija. Istovremeno, potro{wa mora biti, pogotovo na po~etku, u veoma tesnom odelu. E sad, veliko je pitawe da li mi to mo`emo politi~ki da izguramo? Zato je moj stav da bi za Srbiju bila prava sre}a kada bi na slede}im izborima dobila stabilnu vladu koja ne}e zavisiti od dva-tri poslanika malih stranaka. Dakle, treba nam vlada sa ~vrstom ve}inom, a samim tim i jakom pozicijom u potowe ~etiri godine. Jer, u tom periodu }e kai{ morati mnogo da se ste`e. z Zna~i li to da unapred moramo da se pomirimo sa, {to se razvoja ti~e, gubitkom jo{ dve godine, jer nema te vlasti koja }e posezati za nepopularnim merama u predizborno vreme? – Bojim se da ako te dve godine odigramo po populisti~kom a ne razvojnom scenariju, da }emo ve} 2013. godine biti na rubu da ’ugasimo sve}u’. Srbija vi{e nema vremena za gubqewe. Ili }emo krenuti putem rasta, ili }emo vrlo brzo biti u ogromnim problemima. z Premijer Mirko Cvetkovi} prisustvovao je promociji novog modela razvoja. Koliko je trenutna Vlada re{ena da vas poslu{a?

stranci obezbedi dovoqan broj glasova za prelazak cenzusa. z Govorimo o tome da je jedini izlaz za Srbiju u investicijama, a novac za wih podeqen je unutar Vlade po strana~kim feudima... – Jasno je da to ne mo`e da funkcioni{e. Tako vi{e ne mo`e da se radi. Stvari

moraju da budu konzistentne. Ili }emo nastaviti da propadamo. z [ta }e se desiti ukoliko pribli`avawe EU ne bude i{lo `eqenim tempom? – Sa prose~nom stopom rasta BDP-a od 5,8 posto godi{we realno je otvarawe 400.000 novih radnih mesta u narednoj deceniji. Pripremili smo i scenario koji

Penzije su politi~ki problem – Neke ra~unice koje smo mi izvodili pokazuju da bi ciq da se udeo penzija u BDPu svede na 10 procenata, mogao da prose~ne penzije odvede duboko ispod 50 posto prose~ne plate. Naravno, to onda postaje politi~ki problem, jer penzioneri su veliki a potencijalno i veoma mo}an izborni korpus. Stoga je na{ raniji predlog bio da se deo gradskog gra|evinskog zemqi{ta ustupi Fondu PIO, koji bi odatle vukao dividende. I kako bi padao udeo penzija u BDP-u, tako bi se ta razlika mogla nadome{tati dividendama. Me|utim, ta je {ansa propala sa novim Zakonom o gra|evinskom zemqi{tu i sada je veliko pitawe da li ta rupa ikako vi{e mo`e da se zakrpi. – Ona ho}e, ali treba imati u vidu da je veoma heterogena. Naravno da nije dobro kada jedan dan ministarka finansija Diana Dragutinovi} ka`e da jednokratna pomo} za penzionere ne}e mo}i da se isplati do rebalansa buxeta, a koliko sutradan potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi} najavi isplatu tih para pre rebalansa; ili kada ministarka finansija predlo`i da se pove}a PDV, a onda ministar ekonomije Mla|an Dinki} ka`e da }e, ako se to uradi, sru{iti Vladu. Tako Vlada ne mo`e da funkcioni{e. U stru~nom pogledu neobi~no cenim i Dianu Dragutinovi} i premijera Mirka Cvetkovi}a, ali wih

dvoje naprosto nemaju dovoqnu specifi~nu politi~ku te`inu i verovatno je zato Tadi} i po~eo da u posledwe vreme istupa kao da je predsednik Vlade. z Zna~i li to da dolazimo u situaciju u kojoj Tadi} mora da lupi {akom o sto i najavi pove}awe PDV-a ako `eli da Vlada to izgura? – Nisam siguran da bi i tada to pro{lo pored Dinki}a. Kada je bio guverner NBS, branio sam ga, jer sam i tada iskreno mislio, kao {to i sada mislim, da je odluka o ga{ewu one ~etiri dr`avne banke bila ispravna. Uostalom, pokazalo se da je kod nas sada najzdraviji bankarski sektor – popucale banke diqem sveta, u Srbiji nije nijedna. Ali je Dinki} danas u poziciji kada se gr~evito bori da svojoj

bi se odvijao ako bismo usporili na putu ka EU. U tom slu~aju bi prose~na stopa rasta BDP-a bila mawa za jedan procentni poen, {to bi, recimo, zna~ilo i oko 200.000 novih radnih mesta mawe. z [ta ako vlasti odlu~e da nastave s populisti~kom ekonomskom praksom? – Razmatrali smo i {ta bi se dogodilo ako bismo 2011. zapo~eli ne po proinvesticionom scenariju, nego po populisti~kom. Ranije se buxetski deficit, koji je nastajao usled ovakve politike, finansirao iz para dobijenih od privatizacije, a po{to je taj izvor presu{io, lane su u funkciju stavqeni trezorski zapisi. Sada je Vlada bila primorana da se na finansijskom tr`i{tu zadu`i za 250 miliona evra i to je naizgled udoban na~in da se premosti deficit, ali on }e jednog dana, kada otplata do|e na red, postati jako neudoban. Dakle, ako se nastavi tim putem i kurs evra br`im tempom krene navi{e, do}i }e do konflikta Vlade i NBS. Naime, Vlada }e zahtevati zauzdavawe kursa, po{to u suprotnom, woj rastu obaveze u buxetu. S druge strane, NBS }e verovatno nastojati da koliko mo`e o~uva fluktuiraju}i kurs, po{to ako nastavi da interveni{e tempom koji smo imali priliku da vidimo ove godine, istopi}e nam se devizne rezerve, a to se ne sme dozvoliti. Jer, {ta bi bila posledica: ni{ta drugo do da se, zarad spasavawa eksterne likvidnosti, posegne za zama{nom devalvacijom, koju }e pratiti i zama{na inflacija. E onda bi takav populisti~ki scenario morao da pre|e u stabilizacioni, i onda bismo opet morali da tra`imo nekog deda-Avrama koji }e da smisli kako da zaustavi sunovrat. A u takvim uslovima naravno da nema razvoja. Naprotiv. „ Vladimir ^vorkov „ Miroslav Staji}


c m y

DNEVNIK a o~i „Dnevnikovog“ reMARGARET TA^ER NIJE HULIGANE portera Petra Klai}a, koji se zatekao u Briselu prilikom divqawa belgijskih navija~a (verovatno Bri`ovih koji su se o{trili na „anderlehtovce“), wihovo „delovawe“ je iznenada odradi kaznu, to je prema na{oj sete u Engleskoj gde je u vi{e in|uju}e efikasno prekinuto u tredoma}oj kaznenoj politici toliko cidenata bilo preko 100 mrtvih i nutku kada se jedna devojka, ne vimali broj dana, da kada iza|e iz za2000 povre|enih – imali su u huli{a od metar i {ezdeset, pojavila s tvora vi{e slu`i ostalima kao ganstvu svoj zajedni~ki imeniteq. foto-aparatom ispred „Mekdoprimer za nova juna~ewa. Mit je da je ona „uvela red” za dve naldsa“, i mirno po~ela da – Ti `estoki momci pokazuju nedeqe, ali je nesporno i da su we{kqoca. Momci su se razbe`ali svima sredwi prst, bacaju bakqe i ne drakonske mere prema huligaglavom bez obzira. topovske udare i iznad svega – `enima veoma brzo po~ele da daju prOdgovor zbog ~ega je to tako nile tu~u. Mrze sve oko sebe a pogove rezultate. Na to se nadovezao je te{ko prona}i: policije u tovo policiju, i naprosto se „ise~itav niz propisa, pravila i proBelgiji, nordijskim zemqama, te ko{e“ od straha pred pretwama cedura – sistem se gradio sve do Italiji, Nema~koj, Engleskoj dosad bezube dr`ave Srbije. Psi2001. godine – nakon ~ega je Pre(pogotovo) raspola`u s velikim holozi, recimo Miklo{ Biro i mijer liga eksplodirala u pozibrojem bezbednosnih kamera koje @arko Trebje{anin, preporu~uju tivnom smislu i postala uzor za }e vrlo lako „upecati“ veselnike da im se ponude druga~iji uzori, ceo svet. raspolo`ene za agresiju i deali je sada malo kasno da se „pre„^eli~na ledi“ je naprosto mostrukciju, a potom, na osnovu ventivno“ deluje – po`ar mora da rala da reaguje posle smrti 39 itasnimka sledi – dugogodi{wa rose gasi odmah, s mnogo stro`im lijanskih navija~a na stadionu bija. Stadioni su Hejsel u Briselu objekti od najve29. maja 1985. ko}e bezbednosne ju su izazvali enPo`ar mora da se gasi odmah, s mnogo stro`im va`nosti u tim kaznenim merama i pravosudnom politikom, budu}i gleski huligani dru{tvima, javni uo~i utakmice da huligani indukuju sve ve}i broj mladih koji prostor u koji Juventus - Liveru jednom trenutku ne}e prezati ni od ubistva idu roditeqi s pul, naterav{i decom, a ne polisuparni~ki tagon za i`ivqavabor na stampedo we nasilnika. Ceo sistem, od rekaznenim merama i pravosudnom u „zamku smrti“ – ogradu uz koju su dara na stadionu (kojima ne pada politikom, budu}i da huligani bukvalno bili zgwe~eni i pregana pamet da pro{vercuju pirotehindukuju sve ve}i broj mladih ko`eni. To je engleska sramota, grniku), preko policije, pa do najji u jednom trenutku ne}e prezati mela je premijerka. Ali jo{ mesec vi{ih sudskih organa, upregnut je ni od ubistava. dana pre tragedije na Hejselu, poda odr`i red. Naravno, tamo gde je U svakom slu~aju, mobilizacija `ar koji je na engleskom stadionu puko utr~avawe iz publike na tesnaga reda i prekovremeno de`uu Bredford sitiju usmrtio 56 quren tokom utakmice ka`wivo sa rawe policije dobro je poznato u di, bio je izazvan bakqama navijaod tri do pet godina zatvora – teEngleskoj, zemqi s mo`da najve~a. Premijerka i saradnici re{i{ko da ima dobrovoqaca sklonih }im iskustvom u sudaru s huligali su da „hitno urade ne{to“, pa je takvoj egzibiciji. nima. Godinama su rastu}e grupe lansiran plan da se gledaoci naS druge strane, Slavi{a Zlatarazularenih fudbalskih navija~a teraju na uzimawe identifikacinovi}, srpski dr`avni sekretar glaviwale od Birmingema, pa preonih karata po ideji konzervativza sport, rekao je ove nedeqe da je ko Isto~nog i Zapadnog Londona ca Dejvida Evansa, bliskog saradnadle`no ministarstvo uradilo do Man~estera, ali je to danas nika Ta~erove. istra`ivawe po kome se ispostaistorija. Konzervativna vlada Prema Zakonu o fudbalskim vilo da je u neredima doma}ih huMargaret Ta~er sredinom 80-tih gledaocima iz 1989. te karte su poligana od 51 posto procesuiranih bila je prinu|ena da formira stale obavezne, ali je ideja ubrzo svega wih 2,4 procenta zavr{ilo s „ratni kabinet“ protiv huligana, napu{tena – nakon smrti 96 gledapravnosna`nim presudama, a pitaa fudbal je postao pitawe „zakona oca na stadionu Hilsborou iste we je da li ih je „na hla|ewu“ u zai poretka“ prvog reda. godine. Prema izve{taju lorda tvoru, zbog otezawa sa izvr{ewem „Engleska bolest”, „izvozni arTejlora, policijska kontrola je i sankcija i zastarevawem, bilo vitikal“ i „ru{ila~ka decenija“ – sama kumovala gubitku `ivota. {e od 1 posto. A koga je i zadesilo kako je Ta~erka nazivala osamdeNesre}a se dogodila 15. aprila

N

nedeqa17.oktobar2010.

5

DOVELA U RED ZA DVE NEDEQE, ALI IH JE DOVELA U RED

Na divqawe „ratnim kabinetom” 1989. i poznata je kao najgora sportska katastrofa u britanskoj istoriji: uo~i utakmice izme|u Notingem Foresta i Liverpula vi{e od 2.000 qudi poku{alo da u|e u prostor u kome je ve} bilo 1.500 gledalaca. Kada je hiqade qudi pohrlilo na stadion budu}i da je provera wihovog identiteta predugo trajala, gledaoci ispred wih su opet bili „prikovani“ na ogradu koja je odvajale navija~e od terena i igra~a. Hilsboro je nagnao britansku vladu da podigne standarde bezbednosti na stadionima, jer prema komentatorima, to je bio najve}i izazov za ostrvske politi~are u periodu od 25 godina. Mere odvra}awa od huliganizma bile vi{e nego ubedqive: Ta~erova je uvela o{tre kazne zatvora za svaki nered na stadionima, huliganske grupe su dobile svoje insajdere koji su ih razbijali iznutra, wihove vo|e su pohap{ene, a oni koji su bili obele`eni kao izaziva~i nereda u inostranstvu ostajali bi bez paso{a uo~i gostovawa engleskih timova i reprezentacije. Na tim lekcijama se danas u~i ceo svet: ~ak i Sjediwene Dr`ave koriste se tim iskustvima zarad sigurnosti na stadionima u prevenciji teroristi~kih napada.

U borbi protiv huligana britanska vlada je donela i vi{e zakona (~ak dva 1989, zatim 1991, 1999. i 2000), kategorizuju}i razli~ite vidove dela zbog kojih osoba mo`e biti optu`ena, a ako je ka`wavana, mo`e biti i preventivno udaqena sa doma}ih i me|unarodnih stadiona. Uz to postoji i fudbalska obave{tajna slu`ba koja skupqa odgovaraju}e informacije va`ne za bezbednost sportskog doga|aja. Treba li uop{te i pomiwati da su sami klubovi du`ni da odr`avaju stadione u skladu sa sertifikatom o bezbednosti. Op{tinske i gradske samouprave su uz lokalnu policiju odgovorne za sigurnost na stadionima, a svaki klub je obavezan da ima menaxment za bezbednost („oficire“), kao i zvani~nike odgovorne za prijem i trening redara. Stadioni su dobili sedi{ta umesto drvenih klupa, sektore za razdvajawe navija~a, ograni~eni broj parking mesta u okolini, standardne parametre za konstrukciju i izgled... Komandni i kontrolni centri, koji su locirani unutar stadiona („snimi i pretra`i“), povezani su sa policijskim monitorima u i izvan stadiona. To je, zapravo, TV sistem za prepoznavawe huli-

gana, opremqen bazama podataka koje bezbedwaci neprestano „~e{qaju“ i obave{tavaju slu`benike na terenu... Procewuju se kategorije rizika zavisno od sportskog doga|aja (rivalstvo izme|u gradova i klubova, derbiji), kapaciteta stadiona, o~ekivane posete... Zabrana prodaje alkohola u i oko stadiona se, naravno, podrazumeva. Nacionalna kancelarija za borbu protiv terorizma, tako|e, utvr|uje pravila i procedure za stadione i arene: kontroli{e prilaze, nadzire saobra}aj i parking mesta uz pomo} kamera i monitora... Tako zaposleni moraju da nose akreditacije u svakom trenutku pri ulasku na stadion, vozila parkirana u blizini se ispituju na sumwive materije, posebne dozvole daju se za pristup zabrawenim zonama na stadionu, osobqe se obu~ava za postupak sa sumwivim licima koja ulaze na stadion, proveravaju se torbe i ta{ne... Tek, kao rezultat svega toga, ono {to se pre neki dan moglo videti u \enovi, u Engleskoj je postalo (ne)nau~na fantastika. Dakle, mo`e se. Pitawe je samo da li se ho}e: to jest, ima li hrabrosti u tzv. politi~koj voqi? „ Reqa Kne`evi}

HULIGANI NISU RO\ENI S METALNOM [TANGLOM I KAMENOM U RUKAMA

I nasiqe se u~i!

re tri godine, kad je svetlo javnosti ugledala analiza MUP-a o delinkvenciji, izneti statisti~ki podaci su govorili da su prose~no godi{we oko 5.000 maloletnika i mladih oko granice punoletstva ~inili ukupno godi{we oko 7.500 krivi~nih dela, od ~ega oko 80 procenata imovinskih. Istovremeno, predo~ena su i nadawa da }e se nastaviti tada uo~eni pad broja delikata, i to u zna~ajnijem procentu, ali bi}e da su se takva o~ekivawa pokazala previ{e optimisti~na. Uprkos brojnim kampawama posve}enim prevenciji nasiqa mladih i vr{wa~kog nasiqa, neretko su se i u protekle dve godine de{avali razni delikti nasilni{tva u kojima mladi koriste i metalne {ipke, motke, bejzbol palice, pa i bode`e, a dejstvo alkohola ili opijata se gotovo podrazumeva. Profesor psihologije kriminala dr Dobrivoje Radovanovi} ocewuje da su nasilni delikti postali dominantni u krivi~nim delima mladih, ~ak i onih do granice punoletstva, te da se taj slojeviti problem ne mo`e re{avati samo represivnim merama, ve} da se mora poboq{ati ~itav sistem prevencije. Taj stav deli i profesor krivi~nog prava Nedeqko Jovan~evii}. – Problemu maloletni~ke delinkvencije, nasiqa kod mladih ~iji su uzroci vi{estruki, posve}uje se velika pa`wa i na takve pojave mora se delovati adekvatnim kriminalno-politi~kim merama sa sociolo{kog, psiholo{kog, kriminolo{kog i penolo{kog (svrha ka`wavawa) aspekta. Gledano sa stanovi{ta nauke, tu je uglavnom re~ o maloletnicima iz porodica u kojima su naru{eni porodi~ni odnosi. Oni su nezadovoqni svojim `ivotom, radom, uspehom, neuspehom, a ulaskom u vr{wa~ke grupe kompenzuju te nedostatke – navodi Jovan~evi}. Stru~waci ocewuju da je uzlazni trend agresivnosti me|u mladima osetan u svetu, a nije zaobi{ao ni na{e susede u regionu.

P

Psihijatar i sudski ve{tak profesor dr Ivan Urli} iz Splita, u izjavama hrvatskim medijima, ukazuje na sli~an problem i u na{em susedstvu, uz opasku da „posebno zabriwava nedostatak krivice i gri`e savesti kod nasilnika”. Pou~nu poruku roditeqima i dru{tvu profesor Urli} je poslao postavqaju}i pitawe: {ta }e raditi mladi ~ovek koji ni{ta nije nau~io i kako }e voleti onaj koji to nije nau~io? – Psiholo{ki zrelom osobom smatra onaj koji zna da radi i voli. A ako ne kultivi{emo komponente rada i qubavi, kakvu osobu dobijamo? Dobijamo sirovinu koja ru{i sve oko sebe – upozorio je dr Urli}. Kada je pro{le nedeqe vi{e od {est hiqada mladih, me|u kojima i prili~an broj maloletnika i onih oko granice punoletstva, u~estvovalo na demonstra-

cijama protiv odr`avawa gej parade, javnost je bila {okirana wihovim nasilni{tvom. U me|usobnim prozivkama o tome „~ija su to deca”, suparni~ki politi~ki tabori su odgovore slali na suprotne adrese, po ~uvenom principu o ’dve Srbije’ . Profesor Jovan~evi} ka`e da mu je svakako iracionalano to izlivawe ogormne koli~ina nasiqa mladih na ulice Beograda. – Nasiqe je evidentno, napadana je policija, uni{tavna je imovina. Nema opravdawa i tu se moraju preduzeti mere. Nadle`ni organi moraju sve istra`iti, razgrani~iti, videti ko su ti u~esnici, kakva su dela po~iwena utvrditi ko ih je izvr{io, a zatim }e mo}i da se preduzimu mere prema wima. Uop{te nema dileme da su uzroci takvog pona{awa vi{estruki, ali nikava ekonomska ni socijalna situcija ne mo-

`e da bude opravdawe da se napada neko drugi, da se atakuje na tu|i `ivot i imovinu. U kona~nom, i oni sebe ugro`avaju na taj na~in – ka`e dr Jovan~evi}. On pri tome ocewuje da je ipak ~udan toliki stepen agresije, jer je, ka`e, re~ o mladima na koje nisu bitnije mogle da uti~u devedesete. Profesor Radovanovi} ukazuje da je pove}ano nasiqe kod mladih karakteristika i jo{ nekih zemaqa. – Dve grupe mladih su zadojene tim nasiqem. Prva su navija~ke

Crvena linija dr`ave edeqno nasiqe na ulicama Beograda i sva ona „deca u kapuqa~ama” bili su, kako je to Odboru za bezbednost Skup{tine Srbije objasnio direktor BIA Sa{a Vukadinovi}, ne{to {to je unapred znano i na ~ega je nadle`nim dr`avnim organima skrenuta pa`wa. Analiti~ar Aleksandar Radi} obja{wava za na{ list da se sada naknadno mo`e raspravqati da li je i pored takve procene i saznawa BIA trebalo odlo`iti Paradu ponosa, ali isti~e da bi, da je dr`ava i ovoga puta ustuknula zbog pretwi koje nisu bile ni tajne ni skrivene, zapravo pokazala da su organizovane grupe ja~i od we. – Naravno, da je proceweno da bi neredi na ulicama Beograda mogli da ugroze samu dr`avu, odluka nadle`nih organa verovatno bi bila druga~ija. Pre mesec dana je, recimo, proceweno da bi se jedan javni skup u Novom Pazaru mogao pretvoriti u doga|aj visokog rizika, pa je dr`ava reagovala tako {to je ’zamolila’ organizatore da odustanu . O~igledno je postojala politi~ka voqa da se omogu}i odr`avawe Parade ponosa bez obzira na posledice. ^ak i ako su procene BIA bile ta~ne, nije se smelo dozvoliti da od dr`ava budu ja~e pretwe nekoliko hiqada demostranata – navodi Radi}. Direktor policije Milorad Veqovi} ne spori da je BIA na vreme napravila bezbednosnu procenu i da je policija mogla naslutiti {ta je tog 10. oktobra ~eka na ulicama Beograda. Me|utim, kako je is-

N

takao, niko nije o~ekivao toliku mr`wu i nasiqe mladih prema policiji i to je ono zbog ~ega svi u ovoj dr`avi treba da se zabrinu i zajedni~ki re{avaju taj problem. Radi} ipak upozorava da nekoliko hiqada u~esnika nije zanemarqiv broj i da se ne mo`e ignorisati ono {to se dogodilo, te da se pre samih sukoba na ulici moralo sagledati ko su oni, ko ih organizuje, koji su motivi i dokle mogu i}i. – A kada je sve ve} po~elo, policija je u~inila ono {to je mogla i sa sredstvima kojima raspola`e. E sad, da li je to bilo dovoqno i da li se moglo vi{e, pitawe je za one koji su znali {ta mo`e biti i s ~ime se na nasiqe ima odgovoriti. Uostalom, {ta je trebalo da uradi policija? Da baci atomsku bombu? Nikada kontrola javnih skupova, posebno ovih s visokim rizikom, nije jednostavan posao. Ni u jednoj dr`avi ne postoji jedinstven recept za to kako se suprostaviti uli~nim sukobima. I diqem Evrope se, razli~itimo povodima, de{avaju ozbiqni ru{ila~ki naleti, u kojima uvek stradaju i policajci, iako pri intervenciji znaju biti mnogo o{triji nego {to su bili na{i. Policija }e brzo stati na noge i to {to je danas „boli glava” }e pro}i, ali problem dr`ave, koji je u nedequ samo nagove{ten, ne}e biti re{en ako se i ova pri~a, kao i sve druge, zavr{i samo na velikim re~ima i o{trim osudama bez pravih rezultata – zakqu~uje Radi}. „ Qubinka Male{evi}

grupe, predvo|ene huliganima koji unutar wih deluju. Drugi, pak, pripadaju desni~arskim organizacijama koje imaju {ovinisti~ku ideologiju kao sistem vrednosti – obja{wava na{ sagovornik. On ukazuje i na jo{ dve va`ne ~iwenice: nasilna krivi~na dela kod maloletnika u porastu su godinama unazad, dok je procenat u~estvovawa sredwo{kolaca u tu~ama ve}i od 50 posto, {to zna~i da je nasiqe sa ulica polako preliveno u {kolsku sredinu. – Kada znate sve te podatke, onda vas ne mo`e iznenaditi izliv agresivnog pona{awa mladih – navodi dr Radovanovi}. – Dr`ava mora da vodi ra~una o prevenciji nasiqa. Jer, nasiqe se u~i kao {to se u~i svaki drug na~in pona{awa. Dr`ava mora da spre~i u~ewe nasiqa u prodici, u {kolama, mora da rastura vr{wa~ke grupe koje su nabijene nasiqem i koje imaju na nasiqe jo{ ve}i uticaj nego i porodica i {kola. Profesor Radovanovi} upozorava i na to da svakodnevni `ivot obiluje veoma visokim stepenom {unda, ki~a, ali i raznih vrsta nasiqa koje mnogi gledaju od malih nogu, na svakom koraku, u stripovima i crtanim filmovima, kompjuterskim igricama... – U Srbiji postoji i vrednosni sistem koji nasilnici imaju: zadojeni su nekim nacionalizmom ili {ovinizmom, ali, po mom mi{qewu, to je samo pokri}e za to nasiqe. S druge strane, pitawe je i ima li uop{te odgovora na pitawe kako treba da mladi qudi reaguju u situaciji kada se ogromna koli~ina bogatstva vaqa ka odre|enim krugovima qudi koji imaju povoqne politi~ke pozicije, a oni ne mogu da upi{u stu-

dije, ne mogu da se zaposle kad zavr{e {kolu... Siroma{tvo ima stotinu na~ina kako se pretvara u agresiju i ne mo`emo o~ekivati pad nasilnog pona{awa dok nam stotine hiqada mladih qudi hoda ulicama nezaposleno. I u velikim kapitalisti~kim zemqama poput SAD agresija se javqa u tim slojevima koji su osiroma{ili – navodi dr Radovanovi}. Po wegovim re~ima, dr`ava treba da uradi sistematsku, sveobuhvatnu prevenciju od nasiqa. Nu`no je, nabraja Radovanovi}, da radi na prevenciji kod u~enika u osnovnim {okolama; da izbaciti sve emisije koje promovi{u agresiju, a koje se prikazuju i deci; da jakom socijalnom za{titom sanira sukobe u porodici; da ulo`i dosta novca u reformu prosvete; da stvori sna`an sudski aparat koji ka`wava one koji kr{e zakone; da re{i ekonomske probleme svog stanovni{tva ili bar ve}ine... Govore}i na kraju o sankcionisawu izgrednika u nedeqnim neredima, profesor Radovanovi} napomiwe da dr`ava ne mo`e i ne sme da se sada „odrekene tih nekoliko hiqada mladih qudi”. – Oni su deca ove zemqe. Koliko god bili stari, jo{ uvek su deca koja se mogu promeniti. A u normalnu kolote~inu ih ne}e vratiti drasti~ne kazne. Naprotiv. Napravi}e od wih stravi~no te{ke prestupnike za kasnije. Dr`ava mora da se pona{a prema zakonima koje je sama donela, ali ti propisi moraju biti primereni qudima i dana{ewem vremenu. Dakle, ne mo`e da se pona{a drakonski. Neke mere mora biti – tvrdi Radovanovi}. „ Jaska Jakovqevi}


6

DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

DA LI JE [E]ERNA VODICA BOQA OD SRPSKOG PASUQA?

Robna marka s gre{kom „ Pi{e: Milo{ Jovanovi} asno je da qudi vi{e ne kupuju proizvode ve} robne marke. Jer, kao {to re~e Dejvid Ogilvi, unutar svake robne marke jeste proizvod, ali svaki proizvod nije robna marka. Proizvodi se prave u fabrici, brendovi u glavama! [ta to Veliki Svet mo`e da o~ekuje od nas? Da li }emo mi samo kupovati, ili }emo uspeti ne{to i da prodamo? Na{a radwa je otvorena, ali je popis u toku. Da li su {e}erne vodice strane proizvodwe, koje ina~e pijemo kao osve`avaju}a pi}a, boqi proizvod od srpskog pasuqa? U pitawu je pre svega marketin{ka dilema, ali je i odgovor marketin{ki prost k'o pasuq. Pomenuta vodica je promi{qeno, planirano, strate{ki s ve}im ulo`enim sredstvima, oblikovala komunikaciju vezanu za ovaj proizvod i dinih qudi koji su bajaju}i tasituaciju da imamo proizvode, ali prema tome percepciju potro{a{nom i ma{nom prenosili qudida Srbija nema robnu marku ~a. U na{oj zemqi niko nije rama svoje magijske ve{tine. Stvar (brand). dio s pasuqem. On boluje od nedoje strogo rezervisana za "one sa isKoju mi to robnu marku imamo statka identiteta i imixa. Vreme kustvom", kao i za one koji su se za izvoz? Trubu, {qivu, pomenuti je da doma}a privreda po~ne sa venagledali stranih reklama ili su pasuq? Koje vino, koje cipele, kolikim spremawem u oblasti marjednom pro{li pored neke velike ju ode}u? Nekako ne mogu da se seketinga. Ne iz altim, ali bih da truizma i estetske {to pre zaboVreme je da doma}a privreda po~ne sa velikim potrebe, ve} jednoravim mnogo stavno zato {to se toga. Uglavspremawem u oblasti marketinga. Ne iz altruizma to isplati. nom imamo roi estetske potrebe, ve} jednostavno zato Emocionalni dobu sa gre{kom, {to se to isplati `ivqaj koji potropa onda imamo {a~i imaju u koni robnu marku taktu sa brendom je od presudnog svetske kompanije. Ako je "stru~sa gre{kom. Nismo razmi{qali zna~aja za stvarawe dugoro~ne lowak" znao jo{ i da pogleda u komda treba da prodajemo svoje, ve} sajalnosti. Svi veliki svetski brenpjuter – stvar je bila prosta k'o mo da kupujemo tu|e. Tako je lakdovi imaju izuzetan uticaj na svoje marketing! Jeste da izgleda {a{a{e, i jedino tako mo`e{ dobiti potro{a~e. Inspir{u ih, pokre}u vo, ali – ne deluje! Pri~a se po laskavo zvawe generalnog zastupi wihovim `ivotima daju potpuno pravilu zavr{avala u kafani, uz nika, ditributera i eksluzivnog novo zna~ewe. litru belog, kiselu i ustreptalu uvoznika. Biznis je biznis, a enU vremenu iza nas, marketing je sekretaricu. A napoqu je oma|ijagleski se govori na svim jezicima! bila re~ magijskog zna~ewa i oznano tr`i{te vapilo za jo{ markeKome treba na{ tenis, na{a muzi~avala je natprirodne mo}i pojetin{kog inzulina. I do{li smo u ka, na{a kreativnost! Tu|e ne da-

J

mo, svoje ne}emo! Planeto Srbijo, oplaneti se! Pojedina~na slika na{ih uspeha je sjajna, problem je {to te uspehe u ukupni pazl sla`e troma, sebi~na, gramziva, kratkovida, neobrazovana, prosta i primitivna politika. “^ujte Srbi, ~uvajte se sebe!”, poru~io nam je Ar~ibald Rajs jo{ 1928! Roba s reklama nas mami u uzima nam novac. Stvari treba okrenuti: ulo`iti novac, napraviti brendove i izmamiti novac Velikom svetu. Rad je da on potro{i ne{to novca i na ne{to drugo, a ne samo na ono {to je on smislio. Mo`da mi ne mo`emo ni{ta da smislimo jer ne mo`emo da smislimo jedni druge. Izgleda da negde ne dihtuje. A kad smo kod toga, da li znate kako se ispituje dihtovawe automobila u Japanu i u Jugoslaviji? U Japanu se se uve~e u auto zatvori ma~ka i ako ujutro ugine, zna~i da auto dobro dihtuje. U Jugoslaviji se, tako|e, ma~ka zatvori u auto i smatra se da auto dobro dihtuje ako ma~ka do ujutro ne pobegne. "Po~nimo od malih stvari", re~e Nikola Tesla. Malo po malo – da bude veliko. Stara je istina da }e kapqica meda privu}i vi{e muva nego litra smole. Kao {to ste mogli da se uverite uspeo sam da izbegnem pomiwawe bilo koje robne marke. U najboqoj marketin{koj tradiciji na{ih marketin{kih stru~waka. „ Strogo teorijski.

I NA ZALASKU KARIJERE ^ETVORONO@NI SLU@BENICI SE IGRAJU

Ni avlijaneri im ni{ta ne mogu pred po{teno zaslu`enu Psi koje smo posetili u~estvovapenziju, ov~ari veterani – li su u istragama brojnih zlo~ina, od napada~ Ares i godinu mlapotrage za silovateqima u Vrbasu, |i traga~ Dak – u policijskoj bazi Ledincima, pqa~ke po{te u Beo~ivodi~a slu`benih pasa na Klisi u nu, pa sve do obi~nih izgreda diqem Novom Sadu ulivaju starhop{tivacelog Ju`noba~kog okruga. Koriwe gromoglasnim lave`om i poka{}eni su i posle nedavne pucawave zivawem o~waka pri prilasku nena parkingu Instituta u Sremskoj znanaca wihovom kavezu. Ovde su Kamenici. Ne prona|u svaki put sme{teni i wihovi drugari ve}ikriminalca, ali prate trag stotinanom iste rase i godina, ali se ne ma metara i ~esto mogu da uka`u opeogala{avaju ovako energi~no, narativcima na zna~ajne podatke. ravno samo dok su gosti na pristo– Sad smo u proceduri nabavka pajom rastojawu i dok pri~aju smireno sa. Sav rad i wihova obuka se svode s vodi~ima. na igru i nagradu. Kupujemo pse do Osmogodi{wi Dak, koji ba{ i ne godinu dana koji idu na proveru u bevidi dobro na levo oko ali ima fanogradsku brigadu vodi~a. Moraju da tasti~an wuh za ekspoloziv, ~eka na budu tzv. aporteri, odnosno da vole nasledika koji je ve} na obuci u Beda donesu ako im se baci ne{to kao ogradu. I Ares ima osam godina, ali je specijalista za drogu, a wega bi uskoro trebalo da zameni belgijski ov~ar Malinoa, za kojeg ka`u da je ekstra, pun energije i da obo`ava svoj posao. Ina~e, te{ko je na}i psa koji zadovoqava standarde za ovako ozbiqna zadu`ewa. Psi napada~i, odnosno patrolni psi, koriste se za savla|ivawe otpora, za spre~avawe bekstva izgrednika, zapre~avawe prolaska, odbijawe napada i uglavnom se anga`uje se obezbe|ivawe javnih skupova. Traga~i su, pak, zadu`eni za opasne materijale. Za pronala`ewe eks- Nema skakawa kad se na|e eksploziv ploziva koriste se labradori. Jer, za ovaj posao moraju se {to je loptica, a da se pri tome ne anga`ovati pametni i mirni psi koboje pucwa, pa se i to proverava. Idu ji ne smeju da grebu i ska~u kad proi na detaqne lekarske preglede, gde na|u opasan predmet, da ne bi aktiim se snimaju pre svega kukovi i srce virali napravu i poslali i sebe i – obja{wava za "Dnevnik" komandir sve oko sebe u ve~na lovi{ta. Psi ovog odeqewa @eqko Furdulovi}. koji tragaju za drogom osete karakteNa{ sagovornik navodi da je „leristi~an miris narkotika i kroz zakarski” veoma va`an jer je kod veoma pakovanu kesu jer imaju izrazito domladih pasa po pravilu sve pod kobar wuh. nac, ali se prvi defekti prime}uju

I

Voli kuca da gricne rukavicu

ve} s godinu dana starosti. Recimo, ako ima slabo srce, brzo se zamara. – Ovde kod nas zapo~iwe osnovna obuka od ~etiri do {est meseci, koja je gusto popuwena aktivnostima. U brigadi na Be`anijskoj kosi ga nau~e na prepoznavawa vi{e vrsta droga, ali se kod nas neprestano usavr{avaju. Svakodnevno im se postavqaju zadaci, tragaju za eksplozivom ili drogom, dok patrolni psi moraju da ’napadnu’ rukav markiranta. Ali nemamo neki strog program, izuzev {to se svaki dan radi na wihovoj poslu{nosti i kondiciji. Leti je, recimo, plivawe obavezno. U svim slu~ajevima nagrada je loptica ili hrana – navodi Furdulovi}. Vodi~ Mi}o Vukosavqevi} tvrdi da slu`beni psi ne}e da se tuku s drugim kucama, iako ih avlijaneri po pravilu provociraju kada su na zadatku. – Tada nam nije nam ba{ zgodno, ali na{i psi rade strogo na komandu i ne nasedaju. ^ak i kada nas huligani ga|aju kamenicana, oni ~ekaju komandu. Imaju stalno korpu na wu{ci koju skidamo samo u ekstermnim situacijama ili ako, na primer, begu-

Foto: B. Lu~i}

nac koji je pucao be`i u {umu. On pri tome ne ujeda, ve} samo ru{i izgrednika i zadr`ava ga – obja{wava Vukosavqevi}. Vreme{ni i iskusni slu`benici na ~etiri noge pokazali su nam {ta znaju na poligonu. Dak je obilazio vozilo i veoma brzo zalegao kad je na{ao skriveni paketi}. Dobio je lopticu koju je, vidno zadovoqan, {~epao i ponosno dr`ao u ustima, sav va`an kao da je zaradio medaqu. Dok preska~e prepreke kao da se igra, sve vreme ~e`wivio gleda u rukav markiranta i ~eka da mu neko odobri da ga zgrabi. – Sve se radi kroz igru, kazna je malo cimawe povocem, ali se, zapravo, sastoji u tome {to nema nagrade – nagala{ava Furdulovi}. Kad pas ode u penziju, dobija ga vodi~ ili se daje na udomqavawe. – S psom provedemo i po deset godine pa je normalno da se ve`emo – priznaje na kraju na{ sagovornik. – Kada moj pas ode u penziju, da}u ga `eninoj rodbini, po{to `ivim u stanu. Ili }u ga ovde zadr`ati i hraniti i negovati o svom tro{ku. „ Mi{a Vuja~i}

ZEMAQSKI DANI TEKU

A

Ispod Palme na Otoku sre}e

ko ste iole pratili pro{lonedeqne vesti i ako vas predsednik Fudbalskog saveza Srbije nije ubio u pojam, sigurno ste primetili i da je Hilari u Pri{tini, ispred kafe poslasti~arnice „Hilari“ na Trgu Bila Klintona, stala ispod bronzanog spomenika svom jo{ uvek `ivom mu`u, seksualnom ovisniku i saksofonisti Klintonu Bilu kamenog obraza, istog onog dana kad je i vo{tana Ceca uneta u Muzej vo{tanih figura u Jagodini, i postavqena izme|u vo{tanog cara Lazara i uvo{tenog Ko{tunice dr Vojislava. Ispod Palme, na Otoku sre}e. Nema {ta, kad te ’o}e, ’o}e te, a kad te ne}e – onda te jako ne}e. I {ta drugo da vam ka`em kad sam i sam zanemeo, i to da vidi{: skroz. A vi mo`da pro{le nedeqe niste? Nije vas tero neki maler u vidu ameri~ke dr`avne sekretarke, ili jo{ gore – predsednika Fudbalskog saveza Srbije? Pa odakle ste onda? Da niste mo`da iz neke od zemaqa Beneluksa, pa vas ovamo na kra}i egzoti~ni odmor dovezao Danski kraqevski voz (dnevni voz za Kraqevo)? Do{li na Egzit ili Gu~u, na slaninijadu, kupusijadu, kobasicijadu, pihtijadu... i na neko budu}e takmi~ewe u pro`dirawu pohovanih „bobi-{tapi}a” zvano {tapi}ijadu, ili bobijadu? I pitate: a bre qudi, di vam ga je toj Gu~a, bre? Tu je Gu~a, ne brigajte, da je proma{ite – ne mo`e nikako. Svud je Gu~a, svud okolo. Za one koji su jako interesantni znati, ima li `ivota i pre smrti. Odgovor je kratak i jasan: „Ima, da{ta ga neg ima. Di ga ne}e biti. Ima da se rodi{, ima posle i da umre{, negde na samom kraju svog `ivota, a izme|u je – Gu~a. I ’mese~ina, mese~ina jo-jo-joj, mesec sija, podne li je jo-jo-joj, sunce sija, pono} li je, jo-jo-joj, niko ne zna kako prija’...“ Nikad nisam verovao da nekog mo`e da potera maler, ili da je neko „ro|en pod sre}nom zvezdom“, opire se to mom racionalnom odnosu prema svim usponima i padovima u `ivotu. Trudim se da budem racionalan koliko se to uop{te mo`e biti u ovom na{oj egzemplarnoj zemqi ~udaka i ludaka i ta moja izdresirana racionalnost me dr`i sve dok je ne iznesem na ulicu i pustim je da se suo~i sa hordama besposli~ara, dokonih i zlobnih vucibatina i probisveta... Gde se ta moja slika sveta svako jutro pokvari, razma`e i raspe, kao vla`ni, jo{ nedovr{eni akvarel, i prosto me tera da pomislim da su nas roditeqi pogre{no vaspitavali kad su insistirali na u~ewu, radu, odgovornosti i po{tewu. Pri~ajte vi to nekom drugom, nekom u Francuskoj, Nema~koj ili danas ve} u Australiji i Kanadi, ovde }e se dok je sveta i veka nositi socijala i „uravnilovka“ (lepa ruska, odnosno „sovjetska“ re~). S glavnim, takore}i `ivotnim geslom: „radio ne radio, svira ti radio“! Nisu na{e „gastike“ nau~ile da rade tek u Nema~koj, nego su tamo prvi put videli da neko wihovo majstorstvo po{tuje. Pa tek onda i pla}a. Ni na{u decu ne}e u Ameriku i Kanadu odvu}i toliko novci, nema tih novaca koji }e u du{i mladog ~oveka pobediti zavi~aj, nego }e ih odvu}i po{tovawe za wihovu struku. Zamisli, po{tuju te, hvale, ~ak i pla}aju, a uop{te nisi neka gologuza pevaqka, po mogu}stvu udovica vi{estrukog pla}enog ubice i ratnog zlo~inca, ili kakav nevaspitani, lajavi poslanik u skup{tini, bre...! I ne tera nas maler, nego nam isti qudi re{avaju sve situacije u `ivotu. Ve} 60 godina. I kraja im se ne vidi. Znate li za{to se na{ samoupravqa~ tako provredni kad ode za „gastarbajtera“ u Nema~ku? Zato {to su mu tamo rezultati rada vidqivi, i to jako. I od prvog dana o~igledni. A vidqivi su zato {to tamo, me|u onim ’glupavim’ Nemcima, nema ~etiri miliona referenata i koordinatora, analiti~ara i planera, koliko smo ih mi imali na 23 miliona dr`avqana. Lane je umro poqski filozof Le{ek Kolakovski, jedan od najmudrijih qudi na{eg najglupqeg stole}a, tako da bi se moglo re}i da se taj 20. vek zavr{io tek 2009. godine. On je o socijalizmu znao daleko vi{e od sviju nas. Evo kako ga se se}ao wegov savremenih i saborac Bronislav Gjeremek: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio {ta je socijalizam. Do{lo je mnogo qudi. Najpre su slu{ali dugo nabrajawe {ta socijalizam nije: "Dr`ava u kojoj ima vi{e {pijuna nego medicinskih sestara i vi{e mesta u zatvorima nego u bolnicama; dr`ava u kojoj je ~ovek prisiqen na la`; dr`ava u kojoj je primoran na kra|u; dr`ava u kojoj je primoran na zlo~in; dr`ava u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto {to generali i ministri, ali uvek posle wih; dr`ava koja aktuelno postoji... To je bio prvi deo. A sada – slu{ajte pa`qivo! Re}i }u vam {ta socijalizam jeste”. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slu{alaca govorio: „Socijalizam je sistem koji... eh, {ta vi{e da ka`em! Socijalizam je zaista dobra stvar“. Uostalom, znate li za{to su se posle pada Berlinskog zida sve cigle sru{ile ba{ u na{e dvori{te? Pola milijarde qudi je pod komunizmom pi{talo pola veka, a Rusi i malko du`e. I svi su ga smatrali za okupacijom i branili se od wega – strukom i zanatom. [to vi{e stru~nosti, kao u Poqskoj, a pogotovo ^e{koj i Slova~koj, to mawe komunizma. Srbi struke nisu imali, pa su se branili odano{}u. I na kraju se, jedini na svetu, u taj komunizam zaqubili. A kad je qubav slepa, onda je sve lepo i ni{ta joj ne stoji na putu: onda ne}e{ primetiti da su italijanski sudovi svim na{im huliganima presudili za tri dana, a nama je proces Mihaqu Kertesu u{ao u jedanaestu godinu. I ceo svet se ~udi na{em ne~u|ewu zbog takvih budala{tina. Pa zamislite samo da od sto hiqada razbojnika u Milo{evi}evom re`imu ne mo`emo da osudimo ~ak ni tog jednog. „ \or|e Randeq


c m y

DNEVNIK

M

INTERVJU NEDEQE

ALEKSANDAR DUJIN, MUZI^AR

Zavoleo sam svoj kamen spoticawa Volim da sam ~ovek iz senke, to sam i radio ceo `ivot. Tiho, iz li~ne potrebe. z Gde se va{ yez klub na{ao na tom putu? – Klub mogu da imaju samo povla{}eni. Xez `ivot je druga~iji od onog kog `ivim, ja imam lagodan `ivot, porodicu, decu koja studuraju, ali ovo je povla{}eno, jer je nerealno, nebulozno i, {to moj drugar ka`e, verovato bih imao boqi finansijski uspeh da prodajem Herendi porcelan u Etiopiji. z Svi bitni yezeri su svirali kod vas, imate li neki zakqu~ak..? – Ne mogu da budem sudija. Mladi koji su do{li br`e kapiraju, usavr{avaju se, odrastaju. Ne samo da je `ivot br`i, ve} su informacije dostupnije. Ono za {ta je meni trebalo pet godina, oni urade za pet meseci. z Rambo Amadeus je uporedio dru{tvne kontekste re~ima „Tito je slu{ao yez, a Sloba narodwake”? – Ima bitne razlike. Dru{tvo je zapalo u te{ku krizu identiteta. Krivo je i okru`ewe, dr`ati 20 godina qude u rezervatu – mora da se dogodi kontraefekat. Nije bitno da li neko putuje ili ne, ve} svest da to mo`e da u~ini.

Lu~a mikrokozma Prethodni gost „intervjua nedeqe” rediteq Sr|an Karanovi} pitao je „na nevi|eno” Aleksandra Dujina: „Kako izdr`ati”? – Moj recept je poku{ati napraviti funkcionalan mikrosvet u kome se kre}e{. Za mene je kqu~ porodica, to je najja~a stvar koja ti poma`e da se ne razboli{ i odlepi{. [to je boqi mikrosvet, lak{e podnosi{ i makrosvet. Druga stvar je sport. Obavezno, posebno za umetnike.

z Gde je novosadska „kulturna kriva” danas? – Subjektivno, mislim da postoji puno mladih koji imaju super ideje u razli~itim domenima, ali sve su to hermeti~ke grupe –

z Nije li siroma{tvo prepodoban izgovor za prazne galerije, muzeje...? – Mislim da je to zatvoren krug. I va{ intervju je tako koncipiran, vi{e niko nema vremena da

ne postoji stimulans da mladi prika`u {ta sve mogu. Kulturni centar se sporadi~no trudi, imamo i NOMUS, ali to je u 365 dana nedovoqno spram postoje}eg kapaciteta. U inostranstvu sam video da je za afirmaciju mladih najboqi multimedijalni pristup. z [ta bi mladi muzi~ari sami morali da urade tim povodom? – Sve dok se ~ovek bori, dokaz je da postoji, funkcioni{e, da mu je stalo. Wihov problem je {to nema mesta u kojima mogu da muziciraju, a ako i postoje, nema kriti~ne mase. Xez, klasi~na muzika i teatar su stvar elitizma. One podrazumevaju ekonomsku stabilnost.

pro~ita 20 re~enica zaredom, ako mora da ukqu~i mozak. Qudi imaju 100 drugih stvari koje ih mu~e. Novi Sad je molski, ili durski grad? – Vi{e mi je molski, ali lep mol. Vi{e ga volim, s wim ja~e zasija dur. Ima ve}i emotivni naboj , pa kad do|e dur i osmeh, ima 10 puta ve}u snagu. z Stranci u Novom Sadu i Srbiji isti~u toplinu qudi, gde se ona zagubila me|u nama? – Ne radi se o empatiji, ovo je histerija. Ona nastaje kao rezultat nemo}i, qudi bi da se bore, `ele da `ive boqe, ali malo wih shvata da to po~iwe od wih samih. z Arhetip gra|ana o kom se premalo govori?

Foto: B. Lu~i}

uziku stvara du`e od 30 godina i sve vreme je komponovao materijal na koji je uticalo wegovo okru`ewe. Posledwa u nizu je „Drvena bajka”, vrlo neobi~an sklop razli~itih `anrova i senzibiliteta. Iz Be~a gde se {kolovao poneo je najvi{e xez kompozicija, a kada se vratio krenuo je da radi s mla|om generacijom modernijeg izraza. Na kraju, Aleksandar Dujin se preko dirki do{etao do „Drvene bajke”. – Pre {est godina sam uradio „Vojvo|anske impresije”, moje intimno, subjektivno vi|ewe Vojvodine. Time sam iskora~io u izrazu, rasteretio se forme. „Drvena bajka” je moj kona~ni izraz petogodi{weg eksperimentisawa i konglomerat zapa`awa sredine – pri~a nam ro|eni Zrewaninac, koji je tambura{e spojio s klasi~nim guda~ima i wegovim xez manirom, onim akusti~nim. „Dnevnik” ga je prvo pitao: {ta povezuje, a {ta razdvaja Be~ i Novi Sad? – Najsli~nija je arhitektura, mislio sam da `ivim u ve}em Novom Sadu. Oni su „male bogiwe” imali ranije od nas, {to se sada nama de{ava. Traja}e jo{ neko vreme dok ne prele`imo to, da stvorimo antitela, pa }emo biti vrlo sli~ni. z Gde su krateri tih boigiwa na ko`i Novog Sada? – Kratere je te{ko imenovati, ali proteklih 20 godina je ostavilo najve}i trag. Ovo {to se dogodilo tokom Parade ponosa i posle na fudbalskoj utakmici, javna je slika toga. z Da li }e „Drvena bajka” prerasti u novo obele`je Vojvodine? – Nisam pretenciozan, ne `elim da se prikazujem kao mesija.

nedeqa17.oktobar2010.

– Generalno, qudi u senci su oni koji se uspe{no bave ne~im, za wih se na~ulo, ali ne postoje nigde van svoje uske pri~e. Opet onaj za~arani krug... z Da li je potro{eno pozitivno gorivo od 6. oktobra 2000? – Moja generacija, 50 plus, ona se istro{ila. Nije u mogu}nosti ni da dostigne stadijum histerije kog sam pomenuo. Mladi, gledam po svojoj deci, imaju energiju i `equ, polako dolazi vreme gde veze i vezice sve mawe vrede i tra`e se qudi koji znaju da rade. z Najve}i kamen na koji ste se spotakli, pa ga slede}i put presko~ili? – Nijedan kamen nije bio toliko velik da me je povredio, a opet znam ta~no {ta je taj kamen. Imam nekih, grubo re~eno, mazohisti~kih varijanti... ali evo ga, xez klub – 13 godina. z Klub je taj kamen? – Bavqewe tom vrstom muzike, koja je za mene potreba, inspiracija, `eqa i smisao, iako bih mogao raditi ne{to finansijski isplativije. Negde sam zavoleo taj kamen, vi{e se ne spoti~em o wega, naslawam se, dru`im se s wim. z [ta vas je posledwe zabolelo, a da nije li~no? – Ovo {to se de{avalo pre par dana, {to boli svakoga ko ima iole mozga. To vi{e nije pitawe huliganstva, ve} poruka koja je nenormalna, bolesna i neopisiva. z Kada ste najrawiviji? – Kad sam umoran, onda sam preosetqiv i spusti mi se prag. Emotivac sam, pa me tad pogodi velt{merc. z Film „Rani mraz”, va{ komentar?

7

– Svi|a mi se, prvi lepi vojvo|anski film bez agresije i te{kih scena. Moj kolega je rekao da je pogre{io onaj ko analizira taj film s pozicije rediteqa i kritike. To je tvorevina \or|a Bala{evi}a kao li~nosti, wegov pe~at. \ole je sam rekao da je to muzi~ki spot dug dva sata i 40 minuta. z Parafrazira}u Dimitrija Boarova iz „Vremena”, taj film je lepa razglednica, ali neispisana...? – Kada sma prvi put gledao nesre|en film, asocirao me je na „Put za Ejvonli”. Evo paralele, moje „Vojvo|anske impresije” su ambijentalno prikazane, rastere}ene dopadawa, brzih ritmova i kulminacija – pri~a koja ima za ciq da ti u~ini ne{to lepo. z Za{to bi se brojni Novosa|ani slo`ili da ste vi uradili vi{e konkretnih stvari za novosadsku muziku i muzi~are nego Bala{evi}? – Rekoh, ne gledajte ga kao muzi~ara, kwi`evnika, rediteqa, pisca scenarija – ve} kao \or|a Bala{evi}a. On je za grad i Vojvodinu u~ino vi{e nego svi vojvo|anski doajeni. z Ve}ina bi se slo`ila, uz konstataciju da }e na kraju obavezno dobro zaraditi? – To je retko, da umetnik tog kalibra ima u sebi poslovnu crtu. On je uvek sam sebi bio gazda. To je po meni normalno, ako je ~ovek i daqe toliko aktuelan, pou~en velikim razo~arewima s organizatorima i menaxerima. Naravno da se ~ovek ose}a lo{e kada od 10.000 karata, koje su platili qudi da vide samo wega, on dobije pet posto. z Novosa|ani ga do`ivqavaju ambivalentno? – Pa naravno, nigde na svetu, osim kod nas, ne postoji izraz „da kom{iji crkne krava”. z Kada }emo slede}i put slu{ati \oleta i vas? – U „Madlenianumu”, 25. oktobra. z To je u Zemunu... – Dobro, s „ove” strane je, kao i “Sava centar”...(smeh) „ Igor Mihaqevi}


8

DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Itebejci Al bi im godilo kad bi im dali da iz Begeja navodwavaju wive, al ne daju. [to? Pa Itebejci ni{ta ne volu po malo, ta oni bi ceo Begej sebi izru~ili, makar umesto {qiva morali i pirina~ da sade ad zagazite po Banatu, ne vredi vam ni kartu da ~itate ni seqake da pitate, kako su nas kadgod u JNA u~ili. Ako ne znate lozinku ili {ifru, xaba vam sve nauke i svi sateliti, ne}ete na}i tog kod kojeg ste krenuli. Po Vojvodini, posebno po Banatu, ako ne znate {picnamet, te{ko da }ete i iz tre}eg puta uraditi {ta ste naumili. Tu vam ni „triput Bog (ne) poma`e“. @ive qudi ceo vek jedni nuz druge pa se poznaju samo po {picnametima. Pravo ime i prezime znaju samo oni {to pi{u i prepisuju iz mati~nih kwiga i kamenoresci. Sre}a {to ovi drugi ne kle{u imena ~esto, pa imaju kade da se ~ude, dok ne do|e nova mu{terija na red. Ka`u da su Itebejci posebni po mnogim stvarima a najvi{e ba{ po {picnametima. O wima je, za doma}i zadatak, pisao jedan deran ovako: Itebejski {picnameti Ja sam Itebejac i to je veoma va`no u mom `ivotu. Mi Itebejci nadaleko smo poznati ~ak i van na{e zemqe. Ima nas svuda, od Novog Zelanda, Afrike pa do Amerike.

K

Na{ rasad duvana mnogi rado kupuju, na{a rakija je najboqa, a i mi smo lepi qudi, devojke pogotovo. Ipak, najpoznatiji smo po nadimcima ili {picnametima, kako to moja baka ka`e. Ko nije ~uo za ]u}urove, Ludajine, Krompirove, ]eftine, Purkine, Gibanicine, taj nije bio u Itebeju. A tek za ^i~kove, ^varkove, Burgijine, Vivkove, Kordine, Xombine i Lombine, Popiline i Bimbine, pa za Rutine, Kan~ilove, Bebu{eve, e taj i ne zna {ta su nadimci. Imamo mi i Pisarove, Perjare, ^a~ka{e, Rifule, Ba~kuqe, Pipine, ]upine, ]urkove, Bikine, Rapine, Zukine, Kokanove, Pili}areve, Karamanove i Enclikine. Kakvi bi mi to Itebejci bili kad ne bi imali Erine, Gu`vine, Marku~eve, Krma~ine a tek Picikine, Kurcine, Jeger~ove i Peker~ove, Kikur~eve i Magar~eve, Sviwarove i Kravarove, Prdine i Pesnicine. Imamo ih jo{, ali ne mogu ja sad sve da vam ka`em. Do|ite nam u goste pa ih ~ujte sami. *** Napisao je ovo Qubomir Stekli} i dobio specijalnu nagradu Pesni~ke {tafete Gradske biblioteke Zrewanin 1994. Kad je ovo pisao, bio je |ak Osnovne {kole „Milo{ Crwanski“. Danas je svoj ~ovek, osto je u Itebeju, o`enio se, ~ujem da imaju dvoje dece. [picnamet, ~ujem i to, jo{ nemaju. Valda }e ga uskoro pazariti, makar te nove generacije, da se zna kako im je baba bio dobar |ak i kakve je doma}e zadatke piso. Dvadeset{estog oktobra je Dan {kole u Itebeju. Ni {kola nema {picnamet, al direktorka ima, i to devoja~ki. Udala se Svetlana za Kereke{a, bila je Prvulova, zovu ih Bangarovi. Fali se direktorka kako su deca ~estita i vredna, u~e na srpskom i na ma|arskom, nije im tesna {kola,

iako pokriva ~etir mesta: Srpski i Novi Itebej, Me|u i Hetin. Kad bi se svi |aci pore|ali u {kolskom dvori{tu, bilo bi ih 373. Ne vole Itebejci ni{ta po malo, pa im i {kola postoji ve} 250 godina, ovu novu su nazidali pre trideset. Kad je Svetlana Bangarova po~iwala da radi u {koli, Itebej je slavio tri sedmice! Nije loto

vana de~ija du{a“. U woj pi{e i ovo: Begej – reka na{ih dedova Kroz moje selo proti~e reka Begej. Reka koja nije ni nalik onoj koja je nekad bila, koje se se}aju na{i dedovi. Po pri~ama starijih qudi, stanovnika na{eg mesta i pri~i mog dede, Begej je nakada bio pun `ivota, bilo je mnogo vi{e riba,

Srpski Itebej

Itebej se i iz svemira vidi

il tako {togod, slavili su te 1998. godine 777 godina od kad se pojavquje u kwigama ime Itebej, tu di i danas `ive Itebejci. Ka`u da ima zapisano kako je ba{ tu 1221. godine bio jedan Benediktinski manastir, zvao se Ituba. Otud i ime Itebej, tvrde itebejci. Pi{e na toj artiji i kolko je bilo poreza te 1221. godine. Na jednoj novijoj artiji pi{e da je u Itebeju `ivelo jedno vreme i desetak hiqada du{a, danas ih ima jedva oko dve i po hiqade. Povodom dana {kole {tampali su jednu kwi`icu, s najboqim sastavima i pesmicama |aka „Raspe-

ptica, ~iste bistre vode u kojoj se leti kupalo, mnogo kupa~a, kako dece, omladine, pa i starijih. Obala Begeja je nekada bila omiqeno sastajali{te zaqubqenih parova. Begejom je nekad plovila la|a po imenu Itebejka, koja je prevozila putnike od Be~kereka, dana{weg Zrewanina, koja je osim putnika prevozila i gra|evinski materijal. La|a Itebejka jo{ uvek postoji i plovi Dunavom. S godinama reka Begej postaje sve zaga|enija, sve je mawe riba i ptica, kupa~a gotovo i da nema, puno je izlomqenog drve}a i grawa, sme}a, pa i uginulih `ivoti-

wa koje neodgovorni qudi bacaju u reku, ne razmi{qaju}i o posledicama po okolinu. Bilo bi lepo kada bi Begejom opet odzvawao smeh kupa~a, ka da bi se opet ~uo {apuz zaqubqenih parova, dok vrbe {ire svoj miris lelujaju}i grane i ~uvaju tajne izre~ene u mladala~kom zanosu prve qubavi. ^uvajmo na{u okolinu i ona }e ~uvati nas. *** O Begeju je za doma}i pisao Kristijan ^aki. Na Begeju, dok do Titela i Tise ne stigne ima sedam ustava, da ga nadgledaju, kontroli{u, smiruju i uz wega u`ivaju oni koji `ive blizu reke. Zimi su spu{tene a od marta stoje gore, da reguli{u vodostaj. Itebej se tako namestio, ko da je malko u doqi. Begej je dva i po metera vi{i od okoline, tu oko Itebeja. Al bi im godilo kad bi im dali da iz Begeja navodwavaju wive, al ne daju. [to? Pa Itebejci ni{ta ne volu po malo, ta oni bi ceo Begej sebi izru~ili, makar umesto {qiva morali i pirina~ da sade. I onako im selo do pre dvadesetak godina leti nije ni trebalo, svi su onda bili na sala{ima. Zimi, kad porade poslove u ataru vra}ali su se u selo, nuz pe}, da greju le|a, trguju, broje novce i piju alduma{e. Bilo je u selu i onih {to su tvrdi na dinaru. Kad su i{li la|om do Be~kereka, prda~e se danas ovi mla|i, prodavane su dve vrste karata. Dinar da vu~e{ i dva dinara sedewe. Oni s kartama od dva dinara, ka`u, nisu ustajali do Be~kereka, a ovi od dinara su malko vukli, malko se vozali na la|i i tako se mewali sve od Itebeja, pa dok ne pristanu nuz obalu u Be~kereku. Od 1971. la|a vi{e ne plovi. Begej se jo{ malko koprca, izgleda ko da je `iv. Sre}a pa u {koli jo{ ima graje, jo{ ima nade da Itebejci proslave i hiqadarku. „ Bora Oti}

PETROVARADINSKA TVR\AVA SUTRA SLAVI 318. RO\ENDAN

Da li je i grof grlio neimare!? K

arl Eugen de Kroj bio je krajem 17. veka „ozbiqan igra~” u carskoj austrougarskoj vojsci. Danas bi na epoletama nosio znamewe general-pukovnika i bio jedan od mnogih. Tada je bio mnogo va`niji. Ili bar dovoqno va`an da mu zapadne ~ast da na jednoj sten~ugi, pokraj koje se Dunav ulewi pa uspori, zapo~ne gradwu impozantnog vojnog utvr|ewa, danas znanog kao – Petrovaradinska tvr|ava. Tvorci istorijskih izvora, po obi~aju, {krtare, pa je tako ostalo nepoznato da li je grof kamen temeqac li~no zalio lopatom i, po ugledu na Mrkowi}a, izgrlio neimare, a onda otkasao u neku kr~mu na poslovni paprika{. Ipak, u istoriji je ostalo zabele`eno da je De Kroj kamen temeqac polo`io jedne davne subote {to pade na 18. oktobar 1692. godine. Ravnawa radi, to se dogodilo na sutra{wi dan, pa je red da spomenemo nekolicinu qudi iz davnina, zaslu`nih {to danas imamo tu impozantnu gra|evinu, sa kojom ni u bunilu ne znamo {ta }emo. De Kroj je, dakle, bio profesionalni soldat, visokog oficirskog ranga sa grofovskom titulom nasle|enom iz stare evropske ku}e Kroj. Danas znamo da je bio o`ewem Vilhelminom Julianom vand den Berg, holandskom groficom, ina~e 13 godina starijom od wega. Borio se na strani Danaca protiv [ve|ana u bitci kod Lunda, ali je ostalo zabele`eno da je vojne du`nosti, sa dosta uspeha, ispuwavao tek u austrijskoj vojsci protiv Turaka. Bio je bitku za Be~ i napadao Beograd. Zbog zasluga u ratovima dobio je ~in carskog generala. U me|uvremenu, stigao je da zapo~ne i gradwu na{e \ave, pre nego {to }e oti}i u Rusiju i zapo~eti slu`bu pod komandom cara Petra Velikog. Predvodio je rusku vojsku u bitci kod

Narve 1700. godine gde su ga [ve|ani zarobili, da vi{e nikada ne vidi slobodu. Umro je zasu`wen u Talinu dve godine kasnije, ne do`ivev{i da vidi u {ta se pretvorila gra|evina kojoj je kumovao. Nekoliko istaknutih umnih qudi tog doba radilo je na izgradwi Tvr|ave. Jedan od wih bio je Matias Kajzerfeld. Ovaj austrijski in`ewer ostao je upam}en kao glavni projektant Osije~ke tvr|ave, koja je gra|ena ne{to ranije, ali u iste

Lui|i Ferdinando Marsili

svrhe, dakle odbrane od Turaka. Kajzerfeld je maja 1692. zavr{io prvi plan budu}e Petrovaradinske tvr|ave, a mawe je poznato da je od we `eleo da na~ini ostrvo. Wegov plan bio je, naime, da se od Dunava, i to kod dana{weg naseqa Ribwak, pa preko Tranxamenta, prokopa rukavac koji bi se ulio nazad u reku negde izme|u Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Tvr|ava bi tako postala gotovo neosvojiva. No, vremena su bila smutna, austrijsko-turski ratovi skupi, pa se od te ideje u startu odustalo. ^itav vek kasnije, kada su pedantni Austrijanci sveli sve ra~une na je-

dan papir, ispostavilo se da bi gradwa bila daleko jeftinija da se na vreme slu{ao in`ewer Kajzerfeld. U izgradwu Petrovaradinske tvr|ave je bio upleten i izvesni italijanski vojnik, prirodoslovac i nadasve talentovani vojni arhitekta Lui|i Ferdinando Marsili. Ovaj bolowski grof bio je obrazovan vanserijski, ~ak i za dana{we akademske standarde, a `ivot mu je bio velika avantura i pre no {to je nacrtao drugi plan izgradwe Tvr|ave. Na Petrovaradinsku stenu kro~io je posle turskog su`awstva iz kojeg je otkupqen 1684. godine. Slu`e}i cara Leopolda ostao je tu dav{i svoj doprinos znawem o vodnom in`iwerstvu, {to je za tvr|avu bilo od velike va`nosti, budu}i da se oslawala na Dunav. Osta}e upam}en i kao jedan od kreatora Karlova~kog mira, a bio je i carev konsultant pri odre|ivawu granica prema Turskoj. Me|utim, najve}a wegova zaostav{tina ostalo je delo iz {est tomova: Danubius pannonico-mysicus. Ova bogato ilustrovana enciklopedija izdata 1726. godine pru`ila je tada{wem svetu obiqe istorijskih i nau~nih ~iwenica o Dunavu. U Marseju je izu~avao okean, postav{i ocem moderne okeanografije. Crtao je mape, pravio astronomske opservacije, merio reke, prou~avao ptice, ribe, fosile. Umro je 1730 godine kao istaknuti ~lan Pariske akademije nauka, Kraqevskog dru{tva u Londonu i Monpeqeu. Kolika je va`nost bila Petrovaradinske tvr|ave pokazuje i podatak da je Josif Drugi Habzbur{ki li~no dolazio u inspekcije, ne bi li se uverio da se sve odvija kako treba. On je na \avi boravio 1768. godine, da bi ponovo do{ao dve godine kasnije, pa zatim 1783, ’86, i ’88. godine. Za gradwu dela tvr|ave bio je zaslu`an i in`ewer Mihael de Vamberg, o kojem nema mnogo podataka.

Mapa tvr|ave iz starih vremena

Istekao rok trajawa Nenad [eguqev predo~io nam je jedan, veoma zanimqiv, podatak o Petrovaradinskoj tvr|avi. Po wegovim re~ima, prema graditeqskim standardima iz 17. veka, fortifikacijski objekti bili su idealni za upotrebu tek 100 godina nakon izgradwe. To je bio period u kojem se materijal sle`e ~ine}i ih ~vr{}im. U narednih 200 godina utvr|ewa su u punoj snazi. Posle tog perioda wihove osobine po~iwu da slabe. – Ravnaju}i se po toj ra~unici, mo`emo re}i da je Leopoldov bastion, koji je prvi izgra|en, iza{ao, uslovno re~eno, iz „roka upotrebe” 1992. godine. Slede}eg leta ta sudbina ~eka Hornverk – ka`e [eguqev. Sre}om pa se taj imaginarni rok trajawa odnosi na ratna dejstva. Ako je ne napadnemo topovima, mo`da nam \ava po`ivi jo{ 300 godina. Zna se jedino da je radio na wenoj izgradwi i da je tu i umro. Vamberg je, ujedno, i jedini graditeq Petrovaradinske tvr|ave koji danas ima spomen plo~u. Na woj, izme|u ostalog, pi{e: „Na kamenom brdu niz kamena je utvrdio tvr|avu. Sad ga jedini kamen pokriva me|u grobovima ... Dobri namerni~e, nije dosta stati, ve} Svevi{wega moli da senka ova ve~no svetlo ima”. Molba iz posledwe re~enice danas nije ispuwena. Plo~a ne da nema svetla, nego se nalazi u najmra~nijem hodniku Vojne bolnice iza nekakvog foto-kopir aparata ili sli~nog kancelarijskog soko}ala. Koautor sajta petrovaradinskatvrdjava.rs Nenad [eguqev ka`e da je danas najve}i problem na{e \ave to {to je tako velika, {to u sebi nosi previ{e slojeva istorije i {to mi sami nemamo predstavu {ta }emo sa wom. – Za Tvr|avu vezujemo ime jednog Eugena Savojskog kojeg je Napoleon

Bonaparta uvrstio me|u sedam najve}ih vojskovo|a svih vremena, uz Cezara i Aleksandra Makedonskog, a to ne umemo da iskoristimo. Nedavno sam na jednoj tribini ~uo mi{qewe da nam Tvr|ava ne nudi gotovo ni{ta osim crvenih krpenih srca i kapa sa simbolima Partizana i Zvezde – upozorava [eguqev. Danas, vi{e od tri veka od kad se De Kroj latio lopate, Tvr|ava vi{e nema neke od originalnih objekata. Nedostaje ostrvsko utvr|ewe, mostobrani na svim objektima, Kaprarini {an~evi na Tranxamentu, velelepna Novosadska kapija, nekoliko objekata na Hornverku i Gorwoj tvr|avi... Zapravo, ne nedostaju joj samo o`iqci koje nanose vreme, divqi graditeqi, razni ru{iteqi bedema, uzurpatori prostora i nedostatak voqe u dr`avi da se wen status kona~no re{i i pomeri ka kandidaturi za za{titu Uneska. Sre}an joj 318. ro|endan. „ Petar Klai}

Bitka kod Lepanta

PETAR OHMU^EVI], KOD DU

Svi a g D

ok su talasi mesinskog zaliva lagano qeskali po bokovima admiralske galije, pogled Don Pedra, `ude}i za ju`nim vetrom, bio je uprt u plamenac na vrhu katarke. Tog suncem okupanog kasnoseptembarskog jutra Anno domini 1571, Don Pedro, admiral Armade wegovog veli~anstva Filipa II, kraqa [panije, Navare, Asturije, Napuqa i brojnih drugih poseda, bio je besan na samog sebe, ali i na ceo svet. Duboko u sebi je ose}ao da je ono najboqe u floti Svete Lige okupqenoj na Siciliji, ali ve} sama ~iwenica da mu smrad su`awa iz potpalubqa te{ke ratne galije nije toliko smetao kao mla|em bratu wegovog suverena, Huana od Austrije, dovodila je do ludila wegov ratoborni duh i sujetu bez granica. Nije Don Pedro ro|en u porfiru, ve} je othrawen ~emerikom sa qutog dalmatinskog kamena, tamo kod Dubrovnika, u malom Slanom, pa mu se gade svi ti wegovi takmaci za kraqevsku naklonost, sazdani od mleka, miri{qavih pomada i “mios Dios” meketavih usklika zaprepa{tewa na svaku surovost `ivota na moru i u ogwu bitke. Besan je Don Pedro, ro|en kao Petar Ohmu~evi}, {to ga svi ti {panski, mleta~ki i |enovqanski koqenovi}i posmatraju sa nipoda{tavawem, kao da je leporozan, sve okru`e- Grb car ni pa`evima bez kojih ni iz udobnih perina ne ustaju. Do}i }e dan kada }e malo pognuti ohole glave i priznati da u wemu kuca lavovsko, plemenito srce, da wegovim `ilama te~e vite{ka krv predaka koji se ve} vekovima bore za krst ~asni protiv muhamedanske poplave sa Istoka. Zna Don Pedro da }e \enovqani na svojim novim brodovima, galeasima, ~udu tehnike, brzine i snage, prvi napasti Osmansku flotu, ali ni jedna bitka se ne re{ava napre~ac, pa ne}e ni napad na Nafpaktos, kolevku turske flote. Tamo, u zalivu Patrasa, ~eka ih zastra{uju}a sila turske armade stvorena rukama jo{ jednog stranca u slu`bi suverena, velikog vezira Mehmed-Pa{e Sokolovi}a i vo|ena jo{ jednim potur~ewakom, zemqakom takore}i (samo im Sr| deli kolevke), Mehmed Ali-Pa{om. Phhii, mo`da je bilo boqe da se i sam potur~io, Osmanlije ionako ne daju ni pola pi{qivog boba na pretke i pukim ro|ewem ste~eno slavno ime, ve} se kod wih ra~una samo srce u junaka. Ove i mnoge druge misli prolazile su, uo~i bitke kod Lepanta, najve}e pomorske klanice jo{ od Akcijuma, kroz glavu Pe-


DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Pri~a koja kao {vigar puca na kraju ledi pri~a koja po~iwe na kraju! vom svetlozelenom dvori{tu na osu{enom Kad sam se ono jednom, veslaju}i po stomaku davno zaklanog, debelog oraha, televizijskim kanalima, nasukao na oslowenog na oblice tako da o~uvana kora Okrugli sto s ~etiri razgalamqena gosta i vodoravno polo`enog stabla nije u direktvoditeqkom u realnom vremenu, kojoj se, nanom kontaktu sa zemqom (stari trik pomo}u stoje}i da ih uti{a i disciplinuje, omakla kojeg je usporeno truqewe mrtvog drveta), slede}a molba: “Molim vas, gospodo, molim Sretkovi} vizuelno podmla|en pod metafivas... da zavr{imo u pozitivnom tonu!” – zi~kim uticajem letweg, rupi~astog {e{iimao sam utisak da mi se kroz to weno nezrera svetlosive nijanse, podsavrnutog oboda lo i naivno, detiwasto i demago{ko insiiznad zakudravqenih arkada, relaksiran u stirawe na optimizmu (molba koja, verovatkariranoj svetlobraonskoj ko{uqi usukanoj no, ma koliko brzopleta, nije bila li{ena plemenite namere), otvorio u jednom fragmentu ne samo palana~ki, mali profesionalni format novinarke, nadam se, ipak, boqe od utiska koji joj je izleteo iz usta, nego i isti takav mali format wenih gostiju, koji su, {tavi{e, poslu{ali `ensku televizijsku pamet i, osim jednog, koji je pru`io otpor, poentirali kao papagaji u pozitivnom tonu. Premda bi bilo sasvim po{teno da su zavr{ili kako koji ho}e, a ~ini se da bi bilo jo{ po{tenije da su zavr{ili u negativnom tonu. Kad god se u nekom razgovoru, mojom krivicom, pri~a ne otvori u `eqenom pravcu, ili se rasklapa te{ko, ili ostane samo od{krinuta, ili te~e anemi~no i nategnuto, pluta be`ivotno na talasima op{tih mesta i poznatih ~iwenica, nedovoqno nabijena `ivotno{}u i elektricitetom, energijom neophodnom da {vigar pri~e pukne na kraju, setim se gole iskrenosti mog veterinara Ivana Radaka, bla`enog me|u kanarincima u petrovaradinskoj samo}i svog perivoja: “Pamtim samo stvari koje se nisu dobro zavr{ile... Lepe stvari ne pamtim! I mislim da to tako treba.” I – ubacujem u Mile Sretkovi}: „Najgore mi je bilo kad mi se brat obesio...” igru svoj adut, zavr{etak u negativnom tonu, uslovno re~eno, i prepadam oko anoreksi~nog stomaka i odrvewenog sagovornika: “No, dobro... A sada mi recite grudnog ko{a, sve vreme – a naro~ito otkako koji je najstra{niji doga|aj u va{em `ivoga gledam na prozoru ra~unara! – podse}a me tu?” na nekog iz literarne ili filmske sfere... Starac iz Bresta~a (Bresta~ je nedaleko Ali, na koga? Da bi mi sada, evo, dok wegov do Siba~a), zvani~no Milovan Sretkovi}, portret zakucavam na Staji}evom folderu, nezvani~no Mile, ~ikica ekstremno suvowaprizvao u oko onog kubanskog pecaro{a pove gra|e, ~upavih, ugqenih obrva i krezubih mo}u kojeg je kolega reporter Ernest Hedesni s o{trickanim, arhai~nim br~i}ima, mingvej upecao Pulicerovu nagradu, premda nosilac {e{ira s rupi~astim bodom, star wih dva uop{te ne li~e. sedamdeset tri jeseni, vlasnik je jednog od Biografska linija Mileta Sretkovi}a, onih obi~nih, introvertnih, skoro nevipovu~ena wegovim re~ima, razmotava se skodqivih seqa~kih `ivota (“Nama je u ovom ro ravno, relativno uravnote`eno i, prete{oru lepo, sve imamo, sad su nam i kanal `no, monotono (“Celi `ivot proveo sam u Krivaju o~istili...”), starinski familijarovom {oru...”), mestimi~no mawe ili vi{e ni gospodin s geografskim poreklom, pozakrivuda (“...pa sam onda oti{u na kolarski korni sluga zemqe, ~ovek koji ni{ta u `ivozanat u Prhovo...”) blago ponire ili se isto tu nije znao da radi, osim da celog `ivota tako blago uspiwe, pa se opet vrati u horiradi. Pripada jednoj od posledwih dinastija zontalu (“...e, onda, pojavi se gumeni to~ak, starih Bresta~ana, skoro izumrlog soja, graukinu kolarski zanat, i ja se vratim ku}i na na dugove~nog i reproduktivno blagoslovezemqu.”), tek, na ponekom mestu, premda sanog stabla Sretkovi}a, najbrojnije familisvim kratko, reckasto se zatalasa, zatrepeje u bresta~kim {orovima, ~iji je rodonari kao kad se sr~ana pumpa uspani~i usled ~elnik, askur|el Sretko, naravno, kao svaza~epqewa krvnih cev~ica, poput `ivca na ki pravi ^arnojevi}ev mitski Srbin, stvodnu oka (“Ondak se o`enim za Ivanku i rode rio tri sina (i nepoznat broj }erki), od konam se dve }eri...”). jih je svaki sin – prema mawe poznatoj verziPri~a se ne otvara! Ima, kako rekoh, situji, za koju nije ~uo ni ~ika Mile – zasadio na acija kada (mi) se pri~a ne otvori, ili se lesnoj gredi po jedan brest, tri potowa xiotvara dugo i te{ko, ili se otvori tek u pronovska stabla, vidqiva iz Pe}inaca (Pe}incesu pisawa, ili pri~u otvori i napi{e snici su glavni grad Bresta~a i Siba~a), po komak na prozoru ra~unara, ili, ponekad, dejima je dotada{wa pravoslavna kolonija dotaq na snimku, ali bez obzira na koji na~in bila ime: Bresta~! Posledwi je ro|en i pose pri~a otvori i razvije, problem je uvek sledwi je `iv od ~etiri mu{ka deteta (Jova, isti: kako pri~u zatvoriti efektno, a da Du{ko, Stojan, Milovan) ~istokrvnog brepritom u onom pucwu {vigara na kraju vrista~kog para Angeline i Velimira Sretkosne `ivot kao gola kost iz `ivog mesa. I onvi}a, ro|en u ku}i u kojoj }e i umreti, suprug da, opet, nastavqamo razgovor na zaklanom Ivanke (pakuje papriku u kom{iluku) i koastablu oraha, s diktafonom polo`enim na utor wihove dve }erke, jedna udata u Obre`, kori drveta, koji se ispre~io izme|u mog pidruga u Ogar. tawa (“A ~ija je ona usamqena ku}a u barskom Podne i frtaq. Pqu{ti sunce. I dok pod rastiwu preko kanala?”) i Sretkovi}evog kro{wom, zaliveni hladom, sedimo u wegoodgovora (“Od mog strica. Otac je osto u ovoj

S

Foto: S. [u{wevi}

Pri~a se i daqe ne otvara! Ho}e li {vigar pu}i na kraju? Ako izuzmemo porodi~ne smrti, prirodne smrti, nigde u Sretkovi}evom biografskom toku, odnosno za sada nigde, nema ozbiqnije drame i olujne, uznemiruju}e frekvencije, nema {piceva ni ~vorova, nema zapetqanih ili pokidanih ta~aka, nema skoro ni~ega ~udnog ili, bar, neobi~nog, da se novinski lovac na slu~ajne biografije uhvati za slamku nekog izglobqenog, neo~ekivanog detaqa, pa da iscedi neku kapqicu iz suve drenovine op{tih mesta, i kroz fragment zare`e u dubqa le`i{ta istine, ili, pak, za{to da ne, osvetli i osvesti, sagleda u fragmentu celi taj ~estiti, skromni, nevidqivi bresta~ki `ivot. Me|utim, ne ide, gde god i kako god da zabodem pitawe, dobijem ili ne{to {to sam od drugih ve} mnogo puta ~uo, ili ne{to {to o~ekujem da ~ujem. Stoga u posledwem ~inu razgovora sa Miletom Sretkovi}em, ubacujem u igru svoj (reporterski) adut, zavr{etak u negativnom tonu, jednostavno, {kolsko i pomalo o~ajni~ko pitawe: “No, dobro... A sada mi recite koji je najstra{niji doga|aj u va{em `ivotu?” “Najstra{niji doga|aj?” progutao je upitnik i prime}ujem kako mu s pquva~kom klizi niz grlo. “E, sad ste me prepali... A, najstra{niji doga|aj! Pa, kad mi se pedeset sedme ubio ro|eni brat Jova Sretkovi}. Imo je dvadeset devet godina, `enu i dvoje dece.” “Za{to se ubio?” “Ne zna niko {ta mu je bilo.” “Da li je ne~im nagovestio da }e da se ubije?” “Ne. Bio u kafani sa dru{tvom...” “Om~a?” “Ne.” “Vatreno oru`je?” “Britva.” Bila je to pri~a koja po~iwe na kraju! „ @eqko Markovi}

z Geslo olimpijskih igara: br`e, vi{e, sna`nije. Na{ih – dubqe. z Kakve olimpijske igre! Na{e imaju devet krugova.

z Rezultat je mogao da bude i ubedqiviji da smo se dr`ali fer pleja.

NAOPA^KE

potomaka Hreqe, velmo`e Du{ana Silnog, u slovenskim epovima poznatijeg i kao Reqe Krilatice, naveden je ni{ta mawe fantomski Stanislav Rub~i}, “ban cimirja gospodina kraqa Stipana Nemawi}a”. Grbovnik je bio, navodno, sastavqen 1330. godine i sa~uvan na Svetoj Gori u manastiru Svetog Vasilija, a kao svedoke tome delu imaginarni Rub~i} “proziva” Lazara Hrebeqenovi}a, Vuka Brankovi}a i Vuka{ina Mrwav~evi}a, koji zbog mladosti nisu imali apsolutno nikakvu ulogu na Du{anovom dvoru. Koriste}i se u ovom heraldi~kom spisu stvarnim grbovima srpskih plemenita{a, ali i onim izmi{qenim, namewenim wemu poznatim vi|enijim slovenskim porodicama, Petar Ohmu~evi} je uzvisio svoje ime, ali i posredno bio za~etnik ideje o ilirskom (slovenskom) jedinstvu na koju su se kasnije oslonili i Mauro Orbini ali i Hristifor @efarovi} u svojoj “Stematografiji”. Mada `ivopisni Ohmu~i}ev grbovnik nije sa~uvan u originalu, wegovi unekoliko izmeweni prepisi su pre`iveli zub vremena i plamen ratova u obliku nekoliko decenija kasnije stvorenog Fojni~kog i Beogradskog grbovnika II, dok se jedan od najlep{ih derivata ovog spisa ~uva u Londonskom antikvarskom dru{tvu. rstva Nemawi}a po Don Pedrovom grbovniku Godine i silne bitke su mo`da savile ple}a Don poreklo i samim tim nepostojaPedra, plemenitog Ohmu~i}a, ali we obavezuju}eg dokaza o pripadtog sve~anog dana u napuqskoj kanosti katoli~kom plemstvu u potedrali se te{ko breme godina i sledwa ~etiri pokoqewa Ohmuratovawa nije moglo primetiti ~evi}a. na wegovom ozarenom licu, dok je Suo~en sa kastiqanskom ohopred izaslanikom rimske Kurije i lo{}u, Don Pedro je zato pribesilnim okupqenim svetom ~itana gao prevari, odlu~iv{i da sebi kraqevska i poslanica Svetog jednostavno kupi plemi}ku prooca. Sa leve strane admirala Don {lost, falsikuju}i istoriju Pedra, ovim ~inom progla{enog u Balkana. Prvi korak u wegovom viteza reda Svetog Jakova, stajao poduhvatu je bio ishodovawe poje, kupaju}i se u ujakovoj slavi, weveqe biskupa Bosne, koja svedo~i gov sestri}, {panski pomorski o osam quarteria, dakle plemi}kom kapetan \or|e Dolisti-Tasov~i}, katoli~kom plemstvu ~etiri kosada vitez toskanskog reda Svelena unazad (po oba roditeqa), tog Stefana. U napuqskom zalivu kojem, dodu{e, nisu verovali ni u mirovala je flota spremna za poDubrovniku, a kamoli na {panhod na Englesku, stavqena pod koskom dvoru. Nakon jo{ nekoliko mandu Don Pedra, neumoqivog tatakvih poveqa ishodovanih kod maniteqa svih jeretika i neverkatoli~kih velikodostojnika u nika, ~oveka koji je, otvoreno se jadranskom zale|u, najzna~ajniji protive}i milosr|u Huana od korak Don Pedra, 1595. godine, Austrije, nakon pobede Svete Libilo je objavqivawe, u su{tini ge kod Lepanta, li~no odsekao la`nog grbovnika velikog ilirglavu pora`enom i zarobqenom skog carstva, baziranog na kraturskom admiqevsko-carskoj lozi Nemawi}a, ralu Mehmed o kojima je Zapadna Evropa tada Ali-Pa{i i naimala samo posredne i maglovite takao je na jarpredstave. bol. Pa neka su i Kao autor ovog grbovnika, koji po sto puta bije, naravno, kao jedan od najznali, zapravo, ze~ajnijih elemenata me|u 150 vemqaci. „ Mili} pl. lika{kih insignija imao i porodi~ni grb Ohmu~i}a, navodnih Miqenovi}

z Mada smo nagazili liniju, skok u ponor se priznaje.

tra Ohmu~evi}a, sina visprenog trgovca `itom i rogatom marvom iz Slanog kod Dubrovnika, izbeglice iz propalog kraqevstva Kotromani}a, koji se, stupaju}i u slu`bu napuqskog kraqevstva samo svojom sabqom probio u red najvi{ih oficira pomorske sile sizerenskog {panskog trona. Jedina stvar koja je spre~avala daqi uspon u blistavoj karijeri Petra Ohmu~evi}a, dvoru Filipa Drugog poznatijeg kao Don Pedra, bilo je neznatno

z Za sve je kvalifikaciona norma dva metra uvis. Za Srbe – u dubinu.

admiralovi grbovi

Ilija Markovi}

ALIAS DON PEDRO, HERALDIKOM OD SLANOG UBROVNIKA DO [PANSKOG DVORA

ku}i, a stric je napravio onu ku}u tamo...”), ili, pak, izme|u wegovog pitawa (“O}u ja to biti na televiziji?”) i mog odgovora... Onda otvaram novo poqe hvale}i urednost dvori{ta u negovanom zeleni{u (“Baba i ja odr`avamo!”), zapa`am zanimqivu kreaciju, okruglo orezanu kro{wu drveta na ulici pred kapijom (“A, to je divqi jasen, pa je kalemqen...”), da bih se, potom, zainteresovao za Sretkovi}evu vitku liniju (“Taki smo suvi svi bili, i roditeqi i pokojna bra}a...”).


SPORT

nedeqa17.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

10

MASTERS TURNIR U [ANGAJU

Federer zauastavio seriju \okovi}a

Ana Ivanovi}

TURNIR U LINCU

Ana najzad u finalu Pre dve godine, Ana Ivanovi} je u Lincu osvojila svoju posledwu titulu. Sada, dve godine kasnije, srpska teniserka }e upravo u Lincu imati priliku da se potpuno vrati u pobedni~ki kolosek. Ona je u polufinalu turnira pobedila Italijanku Robertu Vin~i, 46. igra~icu na svetu, 2:0 u setovima (6:3, 7:5). Ana je odli~no odigrala prvi set. Vrlo brzo je napravila brejk i rutinski prvivela taj deo igre kraju. U drugom setu je bilo izjedna~eno, da bi se Ani ukazala prilika za brejk, koji koriristi, ali joj Italijanka odmah uzvra}a. Me|utim, Ana je potom vezala tri gema i za 70 minuta zavr{ila posao. U finalu, Ana }e igrati protiv {vajcarske teniserke Pati [nider, koja je u drugom i maratonskom polufinalu (dva sata i 15 minuta) pobedila Andreu Petkovi} iz Nema~ke sa 2:1 (6:2, 4:6, 7:5). Do sada su Ana i Pati [nider odigrale osam me~eva i rezultat je nere{en. Nagradni fond turnira u Lincu je 220.000 dolara.

Roxer Federer osvojio je sedam od osam odigranih gemova u fini{u prvog i po~etkom drugog seta polufinala Mastersa u [angaju i to je bilo sasvim dovoqno da pobedi Novaka \okovi}a i „skine“ ga sa drugog mesta ATP liste. Posle sat i 42 minuta: (2) Novak \okovi} – (3) Rod`er Federer 0:2 (5:7, 4:6). Na neki na~in, Federer se revan{irao \okovi}u za poraz u polufinalu US Opena u septembru, kada je bilo 3:2 za Srbina (7:5, 1:6, 7:5, 2:6, 7:5). Prvi duel 2010. godine, tako|e u polufinalu Mastersa u Torontu, dobio je Federer sa 2:1 (1:6, 6:3, 7:5).Za titulu na drugom po redu Mastersu u [angaju, 1.000 ATP poena i nagradu od 616.500 ameri~kih dolara, [vajcarac }e se boriti u nedequ protiv (4) Endija Mareja, koji je u svom polufinalu glatko pobedio Huana Monaka sa 2:0 (6:4, 6:1). Sedamnaesta epizoda jednog od najve}ih teniskih rivalstava u posledwih pet sezona, izme|u 23-godi{weg \okovi}a i {est godina starijeg Federera, pripala je ovom drugom, koji sada u ukupnom skoru vodi sa 11:6. Ipak, od kada je \okovi} dovoqno stasao kao igra~ i u{ao u Top 10 dru{tvo, a potom i izborio prvu pobedu nad Federerom, rezultat je 7:6 u korist [vajcarca. U prvom setu, pri rezultatu 2:1 za na{eg tenisera, \okovi} je imao ~etiri brejk lopte u jednom gemu, ali je svaki put Federer bi poga|ao prvi servis

Gol @igi}a nutu dao je gol u svom stilu - glavom, posle kornera Kita Feja. Ali, Arsenal je, vrlo brzo izjedna~io. U 41. minutu Samir Nasri je realizovao penal, nakon {to je oboren [amak. Odmah na startu drugog dela potpuno preokret. Arsenal je poveo, golom Marokanca [amaka, i to je bio krajwi rezultat me~a. Retzultati: Arsenal - Birmingem 2:1 (1:1) /Nasri 41’p, [amak 47’ - @igi} 33’/, Bolton Stouk 2:1 (1:0)/Li 22’, Klasni} 90’ - Delap 48’/, Fulam - Toten-

Novak \okovi}

Propu{teno u prvom, o~igledno je potreslo \okovi}a na startu drugog seta. Tada je na{ as u{ao u period najlo{ije igre od kada je pre dve nedeqe doputovao u Kinu. \okovi} je u najmnogoqudnijoj zemqi sveta prvo osvojio turnir u Pekingu bez izgubqenog seta, a potom je u istom maniru igrao i [angaj, sve dok

se nije sreo sa Federerom. Kada je \okovi}u kona~no uzeo set, Federer je odmah napravio brejk (0:2) i tu prednost potvrdio servisima za 1:3.Tada je \okovi} odigrao najlo{iji gem u posledwih nekoliko meseci, dozvolio Fe-

dereru i drugi brejk (1:4), ali kada mu ni{ta nije i{lo, Beogra|anin je pokazao da ne}e i ne ume da se preda. Vratio je jedan brejk (3:4), ali nije uspeo i drugi, jer jeFederer isporu~ivao prve servis ne samo u fini{u me~a, ve} od prvog, do posledweg poena Kako je drugu godinu zaredom u{ao u polufinale, \okovi} je odbranio 360 bodova koji sleduju za takav uspeh, tako da }e i narednog ponedeqka imati 7.145 na ATP listi. Ipak, Federer pro{le sezone nije igrao na ovom turniru, ove sezone nije branio ni bod, a ve} je osvojio 600, tako da }e u slu~aju poraza od Mareja u nedequ, na novoj ATP listi imati 7.335 bodova, a u slu~aju pobede, jo{ 400 vi{e. Nadal }e svakako ostati prvi. Drugo uzastopno polufinale [angaja, \okovi}u nije donelo ATP poene, ali jeste ~ek na 151.800 dolara. Pora`eni finalista osvoji}e 302.000 dolara.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

@eqa sputala Crven~ane Crvenka - Radni~ki 21:28 (10:14) CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}“, gledalaca oko 500, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo) Sedmerci: Crvenka 6 (2), Radni~ki 2 (2), iskqu~ewa: Crvenka 12 (diskvalifikacija Vlado Ra~i} u 40. minutu), Radni~ki 16 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka, Bulatovi}, @egarac 1, Radowi} 1, Miri} 3, V. Ra~i} 1, Holpert 4, Nikoli} 2, Jovanovi} 1, Zejak, \urovi} 5, V. Stankovi}, N. Ra~i}, S. Stankovi} 3. RADNI^KI: Leki}, \uki} 4, Kosti} 3, Jani~ijevi}, Bo`ovi} 1, Prodanovi} 3, Zlatanovi}, Tica 2, Jovicki 4, Petrovi}, Radoji~i} 3, Cvedtinovi} 7, Milin~i}, Mili} 1. Samo u prvih desetak minuta rukometa{i Crvenke su nagove{tavali da bi mogli osvojiti bodove. Tada su imali prednost od dva gola, ali se ona brzo istopila i Kragujev~ani su izjedna~ili, da bi u 11. minutu pre{li u vo|stvo i nisu ga ispu{tali do kraja susreta. Prvu osetqivu

razliku su napravili u 19. minutu sa dva uzastopna gola Kosti}a, a u 24. minutu je i pove}ali (7:12) pogotkom Prodanovi}a. U nastavku utakmice Crven~ani su zaigrali znatno sr~anije ali su izveli tri neuspela napada i tek u ~etvrtom golom Miri}a uspeli da smawe vo|stvo gostiju (11:14). O~ekivalo se to da bude uvod u ozbiqniji otpor i boqi rezultat. Na`alost, kratko je to trajalo i igra~i Radni~kog sti`u do najve}e prednosti (11:17) u 37. minutu. Tada dolazi do perioda velikog uzbu|ewa i silnog bodrewa publike i seriju uzastopnih golova Crvenke. Tako da je u 48. minutu rezulat posle gola\urovi}a maqak samo jedan pogodak (20:21). U silnoj `eqi da izjedna~e ostaju sa ~etiri igra~a uz diskvalifikaciju Vlada Ra~i}a, glavnog organizatora igre. To gosti koriste i sa osam uzastopnih golova ubedqivo i zaslu`eno re{avaju susret u svoju korist. T. Jovovi}

KUP IZAZIVA^A

Nikola @igi} slavi pogodak

Dakle, srpski reprezentativac Nikola @igi}, najvi{i igra~ u Premijer ligi, kona~no je dobio priliku da igra od prvog minuta za Birmingem, ali samo zato {to je Kameron Xerom povre|en, pa mu je Aleks Mekli{ ukazao poverewe. I „xin“, kako ga zovu engleski mediji, uspeo je da iskoristi priliku. U 33. mi-

Bled najboqi, Vo{a posledwa

Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor nisu uspeli da se plasiraju u polufinale ATP turnira u [angaju u konkurenciji dublova. Zimowi} i Nestor pora`eni su u ~etvrtfinalu od Poqaka Mariju{a Firstenberga i Marsina Matkovskog rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:3. i spa{avao brejk. Prvu brejk loptu na me~u, Federer je izborio kada je bilo gusto, pri rezultatu 5:5 u prvom setu, iskoristio je i potom na svoj servis, asom, do{ao do vo|stva od 1:0 u setovima.

hem 1:2 (1:1) /Kamara 30’ - Pavqu~enko 31’, Hadlstoun 64’/, Man~ester junajted - Vest Bromvi~ 2:2 (2:0),/Ernandez 50, Nani 25’ - Evra 50’ag, ^oi 54’/ Wukasl - Vigan 2:2 (0:2) /Ameobi 72’, Kolo}ini 90 - N’Zgobija 22’, 23’/Vulverhempton - Vest Hem 1:1 (1:0) /Xarvis 10’ - Nobl 53’p/.

Foto: F. Baki}

PRVI MEMORIJAL „@ARKO PETROVI]“

Poraz Zimowi}a i Nestora

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Lude utakmice u subotwem delu programa 8. kola Premijer lige, ili boqe re}i, ludi razvoj doga|aja na ve}ini me~eva.Nikola @igi} je kona~no pogodio za Birmingem u prvenstvu, Fulam je vodio samo ~etrdesetak sekundi protiv Totenhema, Man~ester junajted je imao pobedu u xepu i kontrolisao me~ protiv Vest Bromvi~ Albiona, ali su gosti za pet minuta uspeli da izjedna~e, pre svega zahvaquju}i vreme{nom Edvinu Van der Saru.

Marko Ivovi} sme~uje pored bloka Bleda

Pobeda Partizana Odbojka{i Partizana pobedili su u Bakuu ekipu Azerwefta rezultatom 3:0, po setovima 27:25, 25:16, 25:21 u prvom me~u prvog kola GM Kapital Kupa izaziva~a. Revan{ me~ bi}e odigran danas, tako|e u Bakuu. Oba kluba su ranije dogovorila da oba duela budu odigrana u Azerbejxanu. Partizan }e u slu~aju da elimini{e Azerbejxance u drugom kolu igrati protiv Fakela Novog Urengoja iz Rusije.

Odbojka{i Slovena~kog Bleda, na{eg selektora Igora Kolakovi}a osvojio je prvi memorijalni turnir „@arko Petrovi}“. Slovenci su u tri me~a zabele`ili maksimalan u~inak i zaslu`eno poneli pobedni~ki pehar, a ju~e su u zavr{nom me~u turnira pobedili doma}ina NIS Vojvodinu maksimalnim rezultatom. Novosa|ani su posle bledih izdawa u prva dva me~a, pokazali zavidan nivo igre u susretu sa finalistom pro{losezonske Lige {ampiona i u sva tri seta bili ravnopravni takmac. U redovima Blejda na{ Uro{ Kova~evi} bio je prva figura, a u Novosa|anima je nedostajalo iskustva. U tre}em setu, kada je trener Novosa|ana Nikola Salati} u igru uveo Luku ^ubrila i Aleksandra Veselinovi}a igra crveno-belih bila je mnogo upe~atqivija nego u prva dva seta, ali nisu doma}i uspeli da zadr`e vo|stvo. Iskustvo Slovenaca je presudilo pobednika, a Vojvodinu ostavilo sa samo jednim osvojenim setom u tri utakmice. Budvanska rivijera maksimalnim rezultatom pobedila je Aris i zauzela drugo mesto na „@aretovom memorijalu“, a posebno se istakao italijanski veterina Piribanti koji je progla{en za najboqeg igra~a turnira. Kona~ni plasman: 1. Bled, 2. Budvanska rivijera, 3. Aris, 4. NIS Vojvodina. Plaketu za osvojeno ~etvrto mesto predao je generalni direktor NIS Vojvodina Vasa Miji}, pehare za tre}e i drugo mesto podelio je predsednik Skup{tine

Budvanska riijera - Aris 3:0 (25:16, 25:23, 25:12) NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 50, sudije: [panovi} i [ibul (Novi Sad). BUDVANSKA RIVIJERA: ^aki}, Papovi} (l2), M. ]uk 1, G. ]uk 6, Petkovi} 2, Juri{i}, Renovica 1, ^upkovi} 13, Dabovi}, Radunovi}, [korc (l1), Biribanti 17, Mustabegovi}, [avranovi} 11, Markovi} 8. ARIS: Kontogijanis, Terzis, Samarxi} (l1), Rizopulos 3, Rumuleotis 3, Dakuridis 7, Kilosis 10, Sarikejslogu 9, Selati 4, Kapsanpelis (l2), Dimitrijadis 2.

NIS Vojvodina - Bled 0:3 (20:25, 21:25, 23:25) NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 350, sudije: Leko (Sremski Karlovci), [ibul (Novi Sad). NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 4, [kundri} (l), Ivovi} 11, Simeunovi} 5, Petrovi} 2, Mirosavqevi} 4, Veselinovi} 6, Basta, L. ^ubrilo 2, Mrdak 8, Kapur, Jovovi} 2. BLED: Flajs 10, Amerman 1, Lujiz (l2), Van Dijk 9, Skec 12, Kamnik, [imac 4, Din~i}, Kova~evi} 16, Fabjan (l1), Jakopin, Vidi~ 7. Novog Sada Aleksandar Jovanovi}, a za prvo mesto }erka @arka Petrovi}a Sowa. M. Risti}

TURNIR U ALASIJU

Srbija boqa od Hrvatske @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije pobedila je Hrvatsku sa 3:1 (25:19, 25:21, 22:25, 25:20), u drugom kolu turnira u Alasiju, gde se priprema za Svetsko prvenstvo u Japanu. Srbija je pobedila posle 96 minuta igre. U prvom kolu na{a selekcija izgubila je od Rusije sa 1:3. U posledwem me~u na turniru u Italiji odbojka{ice Srbije sasta}e se sa doma}om selekcijom danas od 18 sati. DRUGA LIGA SRBIJE – VOJVODINA

Vr{a~ka berba U Somboru je odigrano sedmo kolo Druge {ahovske lige Srbije grupa Vojvodina: Somborski [K – Rusanda (Melenci) 5,5:0,5, Naftagas (Elemir) - Omladinac (Novi Banovci) 3:3, Srem (Sremska Mitrovica) - Jugovi} Kopi komerc (Ka}) 3:3, Radni~ki (Zrewanin) - “Bora Kosti}” (Vr{ac) 2:4, Kraqica (Petrovara-

din) - “Ivan Kurja~ki” RNP (Pan~evo) 2,5:3,5. Plasman: 1. Omladinac 17 (28), 2. Somborski {ah klub 16 (27,5), 3. Srem 13 (23,5), 4. Jugovi}-Kopi komerc 13 (23), 5. “Ivan Kurja~ki” RNP 12 (22,5), 6. Radni~ki 10 (20,5), 7. Naftagas 8 (21,5), 8. “Bora Kosti}” 6 (16), 9. Kraqica 4 (15), 10. Rusanda 1 (12,5). B. D.

OTVORENO EKIPNO PRVENSTVO VOJVODINE ZA @ENE

Poveo [ahmatni kru`ok U Somboru su na 16. Otvorenom ekipnom prvenstvu Vojvodine u {ahu za `ene odigrana jo{ dva kola. Rezultati 2. kola: [ahmatni kru`ok (Novi Sad) - Alibunar 3:0, N[K DDOR (Novi Sad) “Aqehin” (Pan~evo) 1,5:1,5, Kraqica (Petrovaradin) - Rusanda (Melenci) 3:0, Spartak (Subotica) - Radni~ki (Zrewanin) 1,5:1,5, Budu}nost (Banatski Brestovac) – Sivac 0:3, Vulkan-Protektor (Apatin) - Somborski [K 1,5:1,5, Naftagas (Elemir) slobodan. Rezultati 3. kola: Kraqica - [ah-

matni kru`ok 0,5:2,5, “Aqehin” – Alibunar 3:0, Sivac - N[K DDOR 1,5:1,5, Naftagas – Rusanda 2,5:0,5, Somborski [K – Spartak 1,5:1,5, Radni~ki - Vulkan-Protektor 0:3, Budu}nost slobodna. Plasman posle 3. kola: 1. [ahmatni kru`ok 9 (9,5), 2. “Aqehin” 7 (7,5), 3. Kraqica 6 (6,5), 4. Naftagas 6 (5), 5. N[K DDOR 5 (5), 67. Sivac, Vulkan-Protektor 4 (4,5), 8. Budu}nost 4 (3), 9. Spartak 3 (4,5), 10. Alibunar 3 (3), 11. Rusanda 3 (2), 12. Somborski [K 2 (3), 13. Radni~ki 1 (1,5). B.D.


SPORT

DNEVNIK SUPERLIGA ZA @ENE

Samo se pobeda broji Spartak – Kolubara 3:1 (25:23, 17:25, 25:23, 26:24) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: 350. Sudije: [panovi} i Leko (obojica iz Novog Sada). SPARTAK: Fa}ol, Memi{evi} (libero), Brankovi} 14 (3 bl, 5 as), Cveti~anin 16 (1 bl, 2 as), Heli} 13 (1 bl, 1 as), Bogdanovi}, ^e{qar 4 (1 bl, 1 as), T. Mati} 12 (1 bl), Oluji}, D. Mati}, Ili} 13 (2 bl, 1 as), ^ovi}. KOLUBARA: Jakovqevi} (libero), Mitrovi} 20 (4 bl, 3 as), Gaji} 9 (1 bl, 1 as), Stojkovi}, @miri}, Stevanov 15 (1 bl, 1 as), Rakovi}, Veselinovi}, Grbi} 5 (2 bl, 2 as) , Bi{evac 16 (3 as), M. Petrovi} 8 (2 bl), D. Petrovi}.

ni, a takvom igrom su potpuno vratile protivnika u `ivot koji je preokrenuo na 16:15. Ipak, fini{ seta je pripao doma}im odbojka{icama, a kuvawe Kristine ^e{qar zakqu~ilo je set. Problemi na prijemu i odbrani iz prvog kulminirali su u drugom setu, pa su doma}e vrlo brzo stekle tri poena prednosti i odr`avale tu razliku u ve}em delu seta. U jednom momentu Spartak je uspeo da se pribli`io na dva poena zaostatka, ali Mitrovi}eva i drugarice lako zavr{avaju set u svoju korist. I tre}i set je pro{ao uz mnogo oscijacija. Uz ne{to boqi blok Spartak je stigao do prednosti, ali ponovo nije uspeo da

nedeqa17.oktobar2010.

HEMOFARM [TADA VE^ERAS DO^EKUJE BUDU]NOST

Smawiti gre{ke na minimum Pored beogradskih klubova, podgori~ka Budu}nost ve} du`i vremenski period je najve}i rival ko{arka{ima Hemofarm [tade. Utakmice izme|u ove dve ekipe neretko su odlu~ivale o direktnom plasmanu u samom vrhu tabele, a ko{ark{i Hemofarma i Budu}nosti sastajali su se i na me|unarodnoj sceni. U prvda dva kola NLB lige, tim iz Podorice uspeo je da savlada Partizan u Pioniru, ali i Crvenu zvezdu u Mora~i, {to sasvim dovoqno govori o kvalitetu ali i ambicijama ve~era{weg rivala vr{a~kih ko{arka{a. - Obzirom da sam dosta dugo igrao za Budu}nost, sigurno je da veoma dobro poznajem ve}inu igra~a tima iz Podgorice ali i nihov stil igre - rekao je uo~i utakmice centar Hemofarma i reprezentativac Crne Gore Ivan Mara{. Ve} godinama gaje istu igru, veoma agresivnu odbranu na celom terenu i brz napad u tranziciji, sa ~estim i dosta preciznim {utem za tri poena. Za razliku od ko{arka{a Budu}nosti koji su pobedili u Pioniru, Vr{~ani nisu uspeli da u utakmici drugog kola izenade crno-bele u istoj dvorani.

Ivan Mara{

- Pobeda protiv Partizana za nas nije bila imperativ - objasnio je Mara{. - Svakako da bi nam bodovi iz tog duela puno zna~ili. Da smo kojim slu~ajem dobili tu utakmicu, u{li bismo u ve~era{wi

me~ dosta rastere}eniji. Ako `elimo da anuliramo taj poraz, sigurno je da ve~eras moramo da damo sve od sebe kako bi osvojili nove bodove. Realno gledano, postoje svi preduslovi za pobedu, ali dosa-

PRVA LIGA SRBIJE

Kobac ra{irio krila Proleter Naftagas – Mokra Gora 30:27 (17:14)

Moimenat s me~a u Subotici

Iako igra u ve}em delu utakmice nije mogla da zadovoqi ne{to mawe od 400 gledalaca, odbojka{ice suboti~kog Spartaka stigle su do druge ovosezonske pobede. Ovoga puta su pred „golubicama“ pale odbojka{ice Kolubare iz Lazarevca, ali tek posle ~etiri seta i neizvesnih zavr{nica. Nakon po~etne inicijative go{}i, Spartak je poveo sa 5:4, a potom je na semaforu zasijalo i 13:9. Ipak, nakon serije poena odbojka{ice Spartaka su po~ele da prave gre{ke na prijemu i odbra-

je zadr`i, pa se u fini{ seta u{lo bez prednosti. Ipak, Brankovi}eva je odigrala dobro u fini{u tre}eg seta, a kontrom Aleksandre Cveti~anin sve je bilo gotovo. Publika je najvi{e u`ivala u ~etvrtom setu, gde je bilo i najvi{e borbenosti sa obe strane. Doma}e su boqe po~ele, povele sa ~ak 20:15, a potom imale neshvatqiv pad koji vra}a Lazarev~anke u `ivot. Bilo je izjedna~eno u fini{u, 23:23, a Dragana Ili} koristi drugu me~ loptu za trijumf Spartaka. N. S.

OSNOVNA [KOLA „10. OKTOBAR“ DOBILA NOVI TEREN

Najlep{i poklon za ro|endan Najlep{i poklon za 49. ro|endan koga je Osnovna {kola „10. oktobar“ u Subotici dobila, jeste novi teren pokriven tartan podlogom, koji }e se koristiti za odbojku i ko{arku.

~ajno popravila svoju sportsku infrastrukuturu, a bi}e sprovedeno jo{ nekoliko projekata – istakao je Modest Duli}. Investicija je vredna 3,3 miliona dinara, Pokrajina je

Teren je okupqenim {kolarcima na upotrebu predao Modest Duli}, pokrajinski sekretar za sport i omladinu koji je tom prilikom istakao. - Nastavqamo gde smo stali u na{em nastojawu da zna~ajno popravimo infrastrukturu u {kolama. Renoviramo terene u dvori{tima, time stvaramo boqe uslove za fizi~ko vaspitawe, afirmi{emo {kolske sekcije, ali po{to su ovo otvoreni tereni, omogu}avamo i gra|anima da se na pravi na~in rekreiraju. Kada podvu~emo crtu, posle nekoliko godina, Subotica je zna-

obezbedila 3 miliona, Grad ostatak sredstava, ali i potrebnu dokumentaciju i pripremne radove. - Ovakvi tereni su pokazaq brige o mladima, ali i stvarawa boqih uslova za nastavu, te za profesionalno bavqewe sportom. Zadovoqstvo je gledati decu kako se raduju novim stvarima. Na`alost, ~esto su deca u situaciji da koriste sportsku infrastrukturu iz doba kada su jo{ wihovi roditeqi bili {kolarci – kazao je okupqenima Sa{a Vu~ini}, gradona~elnik Subotice. N. S.

11

ZREWANIN: Hala sportova Medison. Gledalaca: 200. Sudije: Milosavqevi} i Trifkovi} (Be{ka). Sedmerci: Proleter Naftagas 3(3), Mokra Gora 2(2). Iskqu~ewa: Proleter Naftagas 8, Mokra Gora 8 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Jezdimirovi}, Sl. Dimitri} 2, B. Nikoli}, V.Kne`evi} 10 (3), Bjelica, Kova~evi} 7, \uri{i}, A. Nikoli} 2, Koqevi} (20 odbrana), Gruji}, M. Kne`evi} 2, Ili}, Misita 2, St.Dimitri} 3. MOKRA GORA: Babi} (11 odbrana), Jak{i} 2, Andri} 1, Tomovi} 1, Bo`ovi} 2, Vladisavqevi} 7, Bo`ovi}, \uki} 9, M. Popovi}, Kova~evi} 3, Tomovi}, Kragovi} 1, Milosavqevi}, N. Popovi} 7 (2). Sjajna rukometna predstava vi|ena je za ovaj rang takmi~ewa. Pobeda nafta{a, duel dva rivala koja su `elela da se nadigravaju, kao i veliko gostoprimstvo prema klubu iz ju`ne pokrajine, pri~a je koja je ispri~ana u Medisonu.

Po~etak je, po obi~aju, bio izjedna~en, a ekipe su se smewivale u vo|stvu. Nakon toga, crveno–beli, predvo|eni fantasti~nim tandemom Koqevi} – Kne`evi}, prave seriju od 8:0 i dolaze do krucijalne prednosti od 11:4 u 17.minutu. O~igledno je bilo da se igralo u serijama, gosti predvo|eni iskusnim Kova~evi}em posti`u ~etiri gola za redom i smawuju prednost na 12:8. To kao da je bio alarm za Vawu Kova~evi}a. Iskusni mozak tima nafta{a postigao je nekoliko golova i zabele`io nekoliko asistencija, pa se na odmor oti{lo s plus tri gola za Zrewanice - 17:14. Kako se i o~ekivalo, mladost i poletnost igra~a Proletera nadvisila je iskustvo gostiju, kontre doma}ina su samo sevale posle uspe{nih odbrana popularnog Kobca, a razlika se samo uve}avala, pa je u 37.minutu iznosila 21:16, deset minuta kasnije i 24:19. Posledwih deset minuta me~a iskusni gostuju}i trener Obu}ina je iskoristio da slo`i kockice svog

Dejan Koqevi}

tima, prona{ao idealnu prvu postavu i u 54.minutu, wegov tim je stigao do tri gola minusa 23:26. Ipak, ekipa iz Zubinog Potoka nije imala snage, a ni vremena za rezultatski preokret, pa je tim iz grada na Begeju zaslu`eno stigao do bodova i pobede rezultatom 30:27. N. Jowev

da{we utakmice svakako da su dobra opomena da moramo tokom ~itave utakmice da zadr`imo visok nivo igre, bez ve}ih oscilacija, kako u odbrani tako i u napadu. Velikih tajni u igri timova nema, a ni velikih nepoznanica me|u igra~ima. - Svakako da imamo svoje adute - nastavio je Mara{. - Pre svega, na{a velika prednost je na centarskim pozicijama. Ali, da bismo to iskoristili, mora}emo igru da prilagodimo agresivnoj odbrani ko{arka{a Budu}nosti i da poku{amo da zaustavimo wihov dobar {ut za tri poena. To je ekipa koja igra specifi~nu ko{arku, ~esto svi igra~i iz petorke mogu da {utiraju s distace. S druge strane, mora}emo da smawimo broj gre{aka, da forisoramo pozicionu igru u napadu i poentiramo iz ~istih situacija. Na ve~era{woj utakmici bi}emo kompletni, imamo dobru atmosferu tako da se nadam pobedi - zavr{io je Mara{. Utakmica 3. kola NLB lige Hemofarm [tada - Budu}nost igra se u 17 ~asova (prenos na TV Arena) na parketu SPC „Milenijum“. Uprava KK Hemofarm odlu~ila je da ulaz na tribine bude besplatan. J. Turkoane „MEMORIJAL MILANA MILI]EVI]A PULA“

Hasanovi} brani trofej Biciklisti~ki klub [umadija iz Aran|elovca organizova}e danas trku Lige Srbije u drumskom biciklizmu „Memorijal Milana Mili}evi}a Pula“, u spomen na svog nekada{weg ~lana, velikog zaqubqenika u biciklizam. Start je u 11 ~asova u centru Aran|elovca ispred RK Kolektiv, a prvo }e na stazu, koja vodi i obroncima Bukuqe, juniori elita i vozi}e 80 km (20 krugova). Kadeti i mla|i kadeti }e voziti 32 km (~etiri kruga) i krenu}e po zavr{etku trke omladinaca i seniora – elita. . Pro{le godine pod Bukuqom, pobedio je Esad Hasanovi} iz Partizana, ispred mladog voza~a suboti~kog Spartaka Gabora Kase i Aleksandra Milivojevi}a iz kraqeva~kog Metalca. Najboqi junior bio je Jovan Zekavica iz ~a~anskog Borca, koji }e sada konkurisati za trofej u kategoriji elita. U generalnom plasmanu u eliti „`utu majicu BSS“ nosi @olt Der iz Partizana.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga, istok - DEBEQA^A: Spartak - Ba~ka 1901, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Borac (S). Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad NOVI SAD: Indeks - Crvena zvezda (10 ~asova), NOVI SAD: Borac - Radni~ki (I), TURIJA: Mladost - Omladinac, ERDEVIK: Sloga Erdevik - 1. maj, STARI BANOVCI: Dunav Obili}. Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - @SK (10 ~asova), BA^KI PETROVAC: Mladost - Srbobran No limit, PETROVARDIN: Petrovaradin - Slavija, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Tvr|ava, GAJDOBRA: Hercegovac - @elezni~ar, KOVIQ: [ajka{ Borac. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej - Vinogradar, TEMERIN: TSK - Ajaks, BANO[TOR: Proleter - Tatra, RAKOVAC: Borac - Sremac, SUSEK: Partizan - Ba~ka, BUDISAVA: Dinamo - Sirig, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Stra`ilovo Milan. Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Ko{arka NLB mu{ka liga - VR[AC: Hemofarm [tada - Budu}nost

(17), ZAGREB: Zagreb - Zadar (17). IVBL `enska liga - BEOGRAD: Vo`dovac - Jedinstvo (18.30). Prva A mu{ka liga - BEOGRAD: OKK Beograd - Crnokosa (18). Prva B `enska liga - KOSOVSKA MITROVICA:Trep~a Moravac (13), [ABAC: [abac Radivoj Kora} MT (20), BEO^IN: Beo~in - Basket Stars (16.30), U@ICE: Plej of - Bor (14). Prva srpska mu{ka liga - Sever - KOVIN: Radni~ki - Stara Pazova (19). Zajedni~ka `enska liga KSV ^ELAREVO: ^elarevi - Hemofarm [tada (15.30), BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Ruma 92 (17.30). Druga srpska mu{ka liga - Sever - RUMA: Ruma - Partizan (19.30).

Rukomet Superliga za mu{karce NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Smederevo DU Integral (18). Superliga za dame - NOVA PAZOVA: Maks sport - ^a~ak (20). Prva mu{ka liga - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Obili} (17.30), KIKINDA: Crvena zvezda - Jagodina (19), KRU[EVAC: Napredak - Mladost TSK (20).

Prva `enska liga - NI[: Naisa 2 - Radni~ki Lepenica KG (18), BEOGRAD: ORK Beograd Metalac AD (17.30). Druga mu{ka liga, sever - BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Radni~ki Cement (18), @ABAQ: @SK - Jabuka (15), SOMBOR: Sombor - Titel XD (18). Druga `enska liga, sever - KIKINDA: Mladost - Apatin (17), ZREWANIN: Lehel - Temerin (19.30), SREMSKA MITROVICA: Srem Morovi} - Ravangrad (17). Prva vojvo|anska mu{ka liga RI\ICA. Dalmatinac - Kikinda (16). Prva vojvo|anska `enska liga - NOVI KNE@EVAC: Obili} Rusin (17), BEO^IN: Cement Naftagas (18.30), BAJMOK: Topola - Jedinstvo (19), MO[ORIN: Mileti} - Radni~ki (16), FEKETI]: Jadran Lider - Spartak (11).

Odbojka Viner [tedi{e `enska superliga – U@ICE: Jedinstvo – Vizura (20). Prva `enska liga – PRIJEPOQE: Putevi – Varadin BMG gradwa (18), ARAN\ELOVAC. [umadija – Radni~ki (K) (18), QIG: Spartak – Jedinstvo (SP) (17). Druga `enska liga – sever – KIKINDA: Ki 0230 – Novi Sad 2 (14.30).

Druga mu{ka liga – sever – FUTOG: NIS Vojvodina 2 – Mladost Ekspans (19.45). Prva vojvo|anska `enska liga – centar – NOVI SAD: Varadin BMG gradwa 2 – VST (17), Vojvodina 2 – Sloga (15), Novi Sad 3 – Maks (12.45), NS tim – Partizan (12), FUTOG: Futogvest – NS volej tim (14.30). Prva vojvo|anska `enska liga – sever – VRBAS: Ba~ki zmaj – Blok aut (16). Prva vojvo|anska `enska liga – jug - NOVI BANOVCI: Omladinac – Proleter (15), ZREWANIN: MD Zrewanin – Vr{ac (17). Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – [ID: [id – Petrovaradin II (17.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga – sever – SUBOTICA: Spartak 2 – Mladost (12), BE^EJ: Be~ej – Vrbas (19). Prva vojvo|anska mu{ka liga – jug – KOVIN: Radni~ki – Hercegovina (18),VELIKA GREDA: Plandi{te – Borac 2 (14).

Stoni tenis Mu{ka superliga – VR[AC: Vr{ac – IMT (16). @enska superliga – VR[AC: Vr{ac - Ba~ka Topola (18), SENTA: Senta – Vojvodina (me~ 3. kola - 11), Senta – Smederevo (16), ^OKA: ^oka – Smederevo (me~ 5. kola - 11), ^oka – Vojvodina (15).


SPORT

nedeqa17.oktobar2010.

8. KOLO

JELEN SUPERLIGA DANAS SE U KULI IGRA VOJVO\ANSKI DERBI

Novosa|ani uzdr`ani u prognozama Uo~i dana{weg vojvo|anskog kom{ijskog fudbalskog derbija u Kuli, Novosa|ani su uzdr`ani. Pored sportske kulture, koja se sve vi{e ose}a u taboru crveno-belih, jasno je da su u Vojvodini svesni da je iza wih velika prvenstvena pobeda nad Partizanom, koju bi sada trebalo overiti na gostovawu kod Hajduka. Zato je, ~ini se, u pravi ~as do{ao prijateqski duel s Drinom iz Zvornika u pauzi prvenstva, u kojoj je tre}eplasirani tim srpskog {ampionata kao doma}in remizirao s BiH fewera{om. - Ne brine me taj rezultat, niti igra, jer je duel s Drinom upravo poslu`io za ~i{}ewe glava posle trijumfa nad Partizanom. Probali smo u tom me~u tri varijante, a utakmica s Hajdukom je sasvim ne{to drugo. To je me~, gde ova ekipa treba da poka`e novi pomak u sazrevawu, mada sam svestan da je u fudbalu najte`e ponavqawe i kontinuitet – pri~a Milinkovi}. Uz odavawe priznawa Hajduku koji to zaslu`uje pre svega du`i-

nom trajawa u elitnom dru{tvu i iskusnom kolegi Bekvalcu, Milinkovi} veruje da je wegov tim kadar da odigra dobar me~. - Donekle nam ritam remete izostanci ka`wenih Mereba{vilija i Lazeti}a, uz povre|enog Ili}a, ali mladi nara{taj je spreman da dostojno zameni one kojih nema. Tu pre svega mislim na Stevanovi}a, Kataija i Smiqani}a – otkriva deo kadrovskih planova Milinkovi}. Za gol Vojvodine bi}e zadu`en reprezentativni ~uvar mre`e @eqko Brki}, koji je ovako odgovorio na pitawe: “Da li se svaki drugi rezultat osim pobede Vojvodine, za wegov tim mo`e smatrati neuspehom?” - Ne mogu na taj na~in da razmi{qam o utakmici u Kuli. Niko ne mo`e da predvidi kojim tokom }e duel po}i. Siguran sam da ni dobar deo na{ih navija~a nije ve-

@eqko Brki}, golman Vojvodine

rovao u pobedu nad Partizanom, a jasno je da smo mogli i ubediqivije da slavimo. Zato poru~ujem da }emo i danas dati sve od sebe, a vide}emo kojim }e se rezultatom susret zavr{iti – ka`e u svom stilu poslovi~no oprezni Brki}. Na wegovo razmi{qawe nadovezale su se i re~i {efa struke Zorana Milinkovi}a. - Citira}u Arsena Vengera, koji je pred me~ Lige {ampiona s Partizanom u Beogradu rekao da je “bod u gostima uvek dobar”. Ovakav stav sigurno ne opredequje taki~ku postavku pred duel s Hajdukom, za koji svi u Vojvodini isti~u da }e biti borben, tvrd i neizvestan. Najverovatniji sastav: Brki}, Vuli}evi}, Trajkovi}, Mojsov, Pavlovi}, Medojevi}, Tumbasevi}, \urovski, Stevanovi}, Abubakar, Jao. S. Savi}

Kuqani skrojili plan za opstanak Hajduk }e poku{ati da protiv mo}nih podigne glavu i poku{a beg sa za~eqa tabele. - Vojvodina je kao klub dosada{wim igrama i rezultatima pokazala da joj je vreme za ne{to vi{e od tre}eg mesta, pa bi bilo neozbiqno da im mi pretimo- zapo~eo je besedu strateg Kuqana Dragoqub Bekvalac. Ovo {to je re~eno je op{te mesto, a pojedina~ne vrednosti Vojvodine su tako|e apostrofirane: - Predvo|ena Brki}em, odbrana Vojvodine je gotovo nesavladiva. \urovski koji igra u `ivotnoj formi, {to je pokazao u dresu reprezentacije Makedonije, a i u utakmici sa Partizanom, dr`i sve konce organizacije igre u svojim rukama. Wegove lopte imaju o~i i gotovo nepogre{ivo poga|aju pokretqive ZVEZDA GOSTUJE SLOBODI

Kristi}eva nesanica Lider je prvenstvenu pauzu iskoristio na pravi na~in, mini pripremama na Zlatiboru, kako bi se dodatno napunile baterije pred naredna isku{ewa u fudbalskoj Superligi Srbije. - Osve`ili smo se i radili na ispravqawu gre{aka, u sjajnoj atmosferi koja vlada u ekipi. Na de{avawa oko nas ne mo`emo da uti~emo, pa se trudimo da uz punu koncentraciju do~ekamo slede}e ispite- konstatovao je trener Beogra|ana Aleksandar Kristi}. O ve~itom derbiju crveno-beli ne `ele jo{ uvek da razmi{qaju, kao ni o narednom rivalu u Kupu, ekipi Borca. Najpre se mora presko~iti veoma neugodna prepreka, najprijatnije iznena|ewe ovog {ampionata Sloboda PS. - Upravo tako, u glavi je samo gostovawe u Lu~anima. Prakti~no, pet dana ne spavam zbog tog duela, koji je bitan i u sebi nosi specifi~nu takmi~arsku te`inu - istakao je mladi stru~wak. Protivnik je pa`qivo prou~en. - Funkcioni{u kao skladna celina, mo`da su defanzivno sna`niji od Javora. Imaju ubojitu kontru, brze igra~e poput Arsenijivi}a, Lazi}a i Pavi}evi}a. Nemaju poraz, na doma}em terenu nisu jo{ primili gol. Bi}e te{ko, ali nemam dilemu da }emo obavezama odgovoriti na pravi na~in. To zna~i da mo`emo do novog trijumfa, opet uz pomo} navija~a koji }e nam pru`iti sna`nu podr{ku- zakqu~io je Kristi}. Crveno- beli nemaju kadrovskih problema, a da li }e trener Kristi} opet prome{ati karte u startnoj postavi ostaje da se vidi. Z. Rangelov

napada~e. Tako|e, ne treba zaboraviti da Vojvodinu predvodi jedan od na{ih najboqih mladih trenera Zoran Milinkovi} koji zna da igra na rezultat. I ono {to je veoma bitno: Vojvodina ima podr{ku fenomenalnih navija~a koji su na svakoj utakmici wihov dvanaesti igra~ - rekao je Bekvalac. Na ~emu se temeqe ta vera i nada? - Povratkom Nikole Xombe u klub, stvoreni su dobri uslovi za rad, {to potvr|uje i na{ odlazak u Sportski centar Kroni} gde smo poku{ali da oja~amo sve segmente na{e igre i siguran sam da }e na{i fudbaleri pru`iti svoj maksimum u narednih osam utakmica, jer smo tamo pravili bazu za osam utakmica, a ne samo za susret s Vojvodinom. Na{ ciq je jasan, a to je da posle 30. kola bodovni

saldo bude dovoqan za opstanak u dru{tvu najboqih. Protiv koga }e bodovi biti osvojeni - nama je svejedno - istakao je Bekvalac. Pred vojvo|anski derbi stawe u igra~kom kadru Hajduka nije najpovoqnije. Naime, Fejsa mora da pauzira zbog kartona, Bo{kovi} i Pawkovi} su povre|eni, Vlada Kova~evi} i Lalevi} su bolesni, pa oni nisu u konkurenciji za susret s Vojvodinom, dok su pod znakom pitawa Maksimovi} i Petrovi}. Vaqa o~ekivati da }e se, suo~en sa ovim neda}ama u igra~kom kadru, stru~ni {tab Hajduka odlu~iti za slede}u startnu postavu: Manolov, Kozo{, M. Kova~evi}, Radanovi}, Mr|anin, Novakovi}, Jovanovi}, Bogi}, Marjanovi}, @ivanovi} i Komazec. \. Bojani}

NEMA^KA BUNDESLIGA

Majnc kona~no pao Ta~no 2624 dana bilo je potrebno Burusiji iz Dortmunda da se vrati na vrh Bundeslige. „Milioneri“ }e na prvom mestu sigurno ostati do narednog kola, a velike zasluge za to ima i Hamburger.Majnc je kona~no izgubio! Najprijatnije iznena|ewe Bundeslige pora`eno je na svom terenu od HSV sa 0:1. Gol odluke postigao je Peruanac Paolo Gerero u 90. minutu. Na stadionu Bruhveg vodila se velika borba puno uzbudqivih situacija na obe strane, ali su mre`e mirovale sve do posledwih nekoliko minuta. Sve je navodilo na to da }e dva tima podeliti bodove, ali tako nisu mislili gosti iz Hamburga. Ze Robarto je fantasti~no pro{ao po levoj strani, odigrao povratnu loptu za Gerera, koji je bez mnogo oklevawa smestio pod pre~ku. Majnc je ostao bez novog rekorda Bundeslige i osam uzastopnih obeda. Mora}e da se ute{e ~iwenicom da su uz Bajern jedini tim u istoriji koji je na po~etku nema~kog prvenstva uspeo sedam puta zaredom da trijumfuje. Za HSV, koji se probio na tre}e mesto, ceo me~ odigrao je Gojko Ka~ar. Kona~no je svanulo i pokretnoj bolnici iz Minhena. Bajern je na Alianc Areni uspeo da osvoji nove bodove pobediv{i Hanover sa 3:0. Luisa van Gala mu~e brojne povrede igra~a, ali je uspeo nekako da iskopa svog d`okera… [ansu je na najboqi na~in iskoristio Mario Gomez, strelac sva tri gola. Uprava kluba iz Bremena odlu~ila je da igra~ima privremeno smawi primawa za 50 odsto zbog lo{ih rezultata na po~etku sezone. Udarac po xepu pozitivno je uticao na igra~e Verdera, koji su u osmom kolu bili boqi od Frajburga sa 2:1. Zdravko Kuzmanovi} igrao je za „{vabe“ na gostovawu u Gelzenkirhenu.

IN\IJA: In|ija - Habitfarm Javor BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom – BSK KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - Jagodina BEOGRAD: OFK Beograd - Spartak ZV BEOGRAD: Partizan - Smederevo DANAS KULA: Hajduk - Vojvodina BEOGRAD: Rad - Borac LU^ANI: Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda

1:1 (1:0) 0:0 1:2 (1:1) 2:0 (0:0) 5:3 (2:1) (14.30) (14.30) (15)

1. Partizan 8 6 1 1 16:6 19 2. Crvena zvezda 7 6 1 0 10:2 19 3. Vojvodina 7 4 3 0 9:1 15 4. Rad 7 4 2 1 8:3 14 5. Spartak ZV 8 3 4 1 7:5 13 6. OFK Beograd 8 4 1 3 8:7 13 7. Sloboda PS 7 2 5 0 5:3 11 8 Jagodina 8 3 2 3 6:7 11 9. Smederevo 8 2 4 2 9:7 10 10. Borac 7 2 4 1 5:5 10 11. In|ija 8 2 2 4 8:9 8 12. BSK Bor~a 8 1 4 3 4:9 7 13. Javor 8 0 5 3 2:6 5 14. Metalac 8 0 2 6 2:11 2 15. ^ukari~ki 8 0 2 6 1:13 2 16. Hajduk 7 0 1 6 4:12 1 U slede}em kolu (23 i 24. oktobra) sasta}e se - NOVI SAD: Vojvodina – OFK Beograd, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Rad, ^A^AK: Borac – In|ija, SMEDEREVO: Smederevo – Hajduk, BEOGRAD: Crvena zvezda – Partizan, JAGODINA: Jagodina – Sloboda Point Sevojno, BEOGRAD: BSK – Metalac, IVAWICA: Javor - ^ukari~ki.

Crveni karton zaustavio In|ijce In|ija – Javor 1:1 (1:0) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice. gledalaca: 500, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelci: Bubalo u 43. za In|iju, a Odita u 75.minutu za Javor. @uti kartoni: ^ovilo i Jankovi} (In|ija), a Milovanovi} (Javor). Crveni karton: Qubinkovi} (In|ija) u 68. minutu. IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 6, Qubinkovi} 7, Dubqevi} 8, Jak{i} 8, Kosti} 7, Davidov 7, ^ovilo 7, Jankovi} 6 (Vu~eti} 6), Nagli} 6 (Batioja 6), Bubalo 7. JAVOR: Kahriman 7, Mali{i} 7, Renduli} 7, \oki} 7, Milovanovi} 7, Lukovi} 7, Stanisavqevi} 6, Eliomar 6 (Pani} 7), Stojakovi} 8, Mom~ilovi} 7 (Petrov), Odita 7. Fudbaleri In|ije su drugu uzastopnu utakmicu pred svojim navija~ima odigrali samo nere{en. Me|utim, direktno na rezultat uticao je i sudija Jeremi} po{to je u 68. minutu za jedan neoprezan start Qubinkovi}u pokazao crveni karton {to su gosti uspeli da iskoriste i stignu do podele bodova. Ispitivawe snaga nije dugo trajalo jer je Jankovi} ve} u 4. minutu sa 18 metara uputio dobar udarac ali je lopta zavr{ila u gol autu. Uzvratio je Stojakovi} svakako najboqi pojedinac utakmice u 7. minutu ali je iz slobod-

nog udarca sa 17 metara poslao loptu preko gola. Gosti su posle toga imali povoqnu priliku da stignu u vo}stvo. Eliomar je u 13. minutu izveo slobodan udarac sa desne strane, Odita je zahvatio loptu glavom sa nekih pet metara od gola ali je Poleksi} uspeo da je izbaci u korner. Doma}ini su posle toga zaigrali ofanzivnije, Kosti} u 24. i Bubalo u 25. minutu su dosta dobro {utirali ali je Kahriman bio na mestu i sa~uvao svoju mre`u. Radost doma}im navija~ima stigla je u 43. minutu. Jankovi} je tada izveo korner sa desne strane, ^ovilo prebacio glavom loptu na suprotnu stranu a usamqeni Bubalo sa deset metara pogodio mre`u i doveo svoju ekipu u vo}stvo. Me|utim, gosti se nisu predavali pa su u nastavku utakmice zaigrali ofanzivnije, a povoqne prilike imali su Milovanovi} i \oki}. Odlu~uju}i momenat utakmice zabele`en je u 68. minutu. Qubinkovi} je tada neoprezno zaka~io jednog protivni~kog igra~a, sudija je to okarakterisao kao pogibeqno igrawe pa je beku zelenobelih pokazao crveni karton. Oslabqeni doma}i tim u nastavku susreta nije odoleo napadima gostiju pa je Odita u 75. minutu izjedna~io rezultat. Da. Vi}enti}

Prvi poraz golubova OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda 2:0 (0:0)

Slavqe fudbalera Hamburgera posle gola Gerera

Rezultati: Bajern – Hanover 3:0 (1:0) /Gomez 21, 77, 90/, [alke – [tutgart 2:2 (1:1), /Edu 29, Huntelar 80p – Gebhart 15, Harnik 74/, Verder – Frajburg 2:1 (1:0) /Hunt 33, Almeida 73 – [uster 62/, Majnc – Hamburger 0:1 (0:0) /Gerero 90/, Sent Pauli – Nirnberg 3:2 (1:0) /Asamoa 45, Ebers 59, Bruns 82 – Eki}i 48, Volf 62/, Keln - Borusija Dortmund 1:2 (0:1) /Podolski 82 - Bla{~ikovski 20, Sahin 90+1/.

Italijani ni da ~uju za novi me~ Niti su se Italijani uzbudili oko insistirawa srpske strane da duel ~etvrtog kola kvalifikacija za EURO 2012, izme|u Italije i Srbije, bude naknadno odigran. Ako postoji neko ko ne zna, utakmica izme|u ove dve reprezentacije prekinuta je pro{log utorka uve~e zbog divqawa „navija~a“ iz Srbije, a gotovo od iste ve~eri po~eo je „teniski“ me~ izme|u ~elnika italijanskog i srpskog fudbalskog sa-

DNEVNIK

c m y

12

veza oko toga ko snosi (ve}u) odgovornost za incident nad kojim se zgrozio ceo svet. Na zahtev FSS, posle sastanka Izvr{nog odbora i pres konferencije u petak popodne, iz Rima je stiglo samo {turo saop{tewe, a napisano je: Fudbalska asocijacija Italije mirno i{~ekuje rezultate istrage koju sprovodi Disciplinska komisija UEFA i namerava da zadr`i dostojanstven stav u

svemu, ukqu~uju}i i napisano u svojim saop{tewima. FIGC shvata svoju odgovornost i za postupke i za saop{tewa izdata i 12. oktobra i u danima potom. napisano je u saop{tewu iz kojeg se vidi da Italijani ne `ele vi{e da se prepucavaju sa srpskom stranom. Naravno, to ne zna~i da }e ~elnici italijanskog fudbala sedeti skr{tenih ruku do 28. oktobra, kada }e UEFA saop{titi presudu.

BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 500, sudija Jovaneti} (U`ice), strelci: Kecojevi} u 64. i Trivunovi} u 74. minutu. @uti kartoni: Rodi}, Kecojevi}, Popovi}, Krsti} (OFK Beograd), A. [arac, Simovi}, Brati}, Stevanovi} (Spartak Zlatibor voda). OFK BEOGRAD: [aranov 6, Petkovi} 6 (Radivojevi} 7), Rodi} 7, Kecojevi} 7, Popovi} 7, Markovi} 7, Trivunovi} 7, Sin|i} 6, @eravica 6, Krsti} 7 (Simi} -), Mili} 6. SPARTAK ZLATIBOR VODA: Labus 6, [arac 6, Simovi} 6 (Noskovi} 6), Brati} 6, Adamovi} 7 (Stevanovi} 6), Torbica 6, Veselinov 6, Ubiparip 6, Antoni} 6, Pu{kari} 6, Miri} 6. Duel ekipa koje su pro{le sezone bile u samom vrhu tabele nije u potpunosti ispunio o~ekivawa. Doma}in je dominirao u drugom poluvremenu kada je i postigao golove, dok su Suboti~ani potpuno podbacili. Op{ti je utisak da su i jedni i drugi mogli boqe. Ne primiti gol je bila filozofija dva rivala u prvih 45 minuta. Za Spartak je to i razumqivo, s obzirom da su bili gosti, dok je za romanti~are ostalo nejasno za{to su tako igrali. Jedna prilika u

prvom poluvremenu dovoqno govori o de{avawima na terenu. U 40. minutu, posle kontre u tri poteza i proigravawe Markovi}a, Krsti} je s 12 metara iskosa s leve strane {utirao visoko preko gola. U nastavku je igra malo `ivnula. Doma}in je krenuo ofanzivnije, posebno ulaskom u igru Radivojevi}a. Pre toga, u 46. minutu Krsti} je ponovo bio u prilici. Iskosa sa ivice {esnaesterca {utirao je tik pored gola. Ne{to kasnije, sa distance je probao Rodi}, ali pravo u Labusa. Inicijativa se napokon isplatila doma}inu u 64. minutu. Izveden je korner sa desne strane, lopta se {uwala na petercu, zaka~io je Kecojevi} i postigao gol. Pogodak je dao krila romanti~arima, ali ubrzo umalo i izjedna~ewe. Posle prekida odbrana doma}ih je zaspala, ali nikog od Suboti~ana nije bilo blizu lopte. Sve je re{eno u 74. minutu. Povratnu loptu Radivojevi}a Trivunovi} je smestio u malu mre`u Labusovog gola. Priliku da ubla`i poraz Spartaka imao Ubiparip u 90. minutu, ali je sa {est metara {utirao pored stative. I. Lazarevi}


SPORT

DNEVNIK

13

nedeqa17.oktobar2010.

SRPSKA LIGA VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Drama u Temerinu

Gradski derbi - ni~iji

Sloga - Cement 4:3 (2:1)

Novi Sad - Proleter 1:1 (1:0)

TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 200, sudija Jovanovi} (Novi Sad), strelci: Gali} u 30. Stanojev u 35. (iz penala), ^epi} u 73. Mare{}uk u 93. za Slogu, a Tanasin u 17. Drakuli} u 65. i 86. minutu za Cement. @uti kartoni: M. Tomi}, Zamaklar, Peji} (Sloga), Xari}, Tom~i}, Stan~eti} (Cement). Crveni kartoni: Stanojev (na klupi za rezervne igra~e, Sloga), Xari} (Cement). SLOGA: Peji} 7, Baji} 7, M. Tomi} 7 (Krecojevi} -), Vu~kovi} 7 (Miqanovi} -), Stanojev 8 (Bubwevi} -), Kova~evi} 7, Gali} 8, Zamaklar 7, ^epi} 8, Mare{}uk 9, D. Tomi} 7. CEMENT: Risti} 7, \eri} 7, Trbovi} 8, Tom~i} 6, Milovi} 7, Gostovi} 7, Xari} 6, Tanasin 7 (Raki} 6), Drakuli} 9, Markovi} 6 (Stan~eti} 6), Grkovi} 6 (Stoj~i} -). Me~ za pam}ewe odigrali su fudbaleri Sloge i Cementa, a posle divovske borbe sedam golova i dva crvena kartona doma}i su uzdignutih ruku napustili teren. Internacionalac Sa{a Drakuli} napravio je slalom po desnoj strani i zavrnuo loptu u kazneni prostor gde je najboqe reagovao Aleksandar Tanasin i doveo Beo~ince u vo|stvo. Mre`a golmana Darka Risti}a zatresla se posle 390 minuta, Mladen Gali} je iskoristio neodlu~nost trojice ~uvara i pogodio dowi ugao. Preokret je re`irao Nemawa Stanojev sa bele ta~ke, po{to je Tom~i} nekada{wi igra~ Sloge nepropisno zaustavio zahuktalog Mare{}uka. Sporna situacija vi|ena je u 40. minutu, golman gostiju je napucao u le|a ^epi}a, lopta je odskakutala iza linije, a sudija Jovanovi} je kardinalno pogre{io i poni{tio pogodak zbog navodnog igrawa rukom doma}eg napada~a. Iz slobodnog udarca Drakuli} je izjedna~io, a osam minuta kasnije visoki Du{an ^epi} je krunisao asistenciju Mare{}uka. Neuhatqivi golgeter Drakuli} u 86. minutu bio je najvi{i u skoku, posle centar{uta kapitena Trbovi}a i ponovo vratio gosta u igru. Usledila je prava drama, sevnula su dva crvena kartona, Stanojev je pocrveneo po izlasku iz igre a Xari} zbog prigovora nakon {to je Miroslav Mare{}uk iz slobodwaka postigao pogodak vredan tri boda. M. Meni~anin

Veternik Viskol - Solunac 2:1 (1:1) VETERNIK: Stadion Veternika, gledalaca 100, sudija Vu~kovi} (Ba~), strelci: Kalinov u 18. i 60. za Veternik Viskol, a Koji} u 39. minutu za Solunac. VETERNIK VISKOL: Drini} 7, Pe~eli} 7, Faber 7, [arac 7, [vowa 7, Vukasovi} 7, Mijajilovi} 7, Markovi} 7, Kalinov 8, Babi} 8, Josimovi} 7. SOLUNAC: [ari} 7, Kova~evi} 7, Puri} 7, Mandi} 7 (Vu~kovi} 6), Cime{a 6, Kowovi} 7, ^uqak 6, Runi} 7 (Grahovac -), Koji} 7 (Muni`aba 6), Hostijerlavski 6, Stankovi} 7. Uz puno ulo`enog truda Veterni~ani su uspeli da savladaju neugodnog rivala. U 18. minutu napada~ doma}ih Kalinov, prihvatio je loptu od [vowe i preciznim udarcem poslao je iza le|a [ari}a. Isti igra~ imao je u 38. minutu kolosalnu priliku, ali je wegov udarac glavom zavr{io pored stative. U slede}em napadu gosti sti`u do izjedna~ewa, Koji} je prihvatio loptu na ivici kaznenog prostora izme|u dvojice odbrambenih igra~a i preciznim udarcem savladao Drini}a. U posledwem minutu prvog dela stativa je bila saveznik golmana [ari}a. U nastav-

ku pritisak doma}ih urodio je plodom, izra|enu akciju Babi}a Kalinov je preciznim udarcem pretvorio u novo vo|stvo, a u fini{u Markovi} je mogao da stavi ta~ku na odli~nu igru, me|utim {utirao je pored gola. M. Popovi}

Sloboda - Vr{ac 0:0 NOVI KOZARCI: Stadion „Ilija Panteli}“, gledalaca oko 500, sudija Savi} (@iti{te). @uti karton: Milivojev (Vr{ac). SLOBODA: @ivkov 7, Vasiqevi} 7, Jankovi} 6, Kewalo 6, Keki} 6, Lani{tanin 6, Ostoji} 7, Misi} 7, Ba{tovanov 7, Geki} 6, Jovi~evi} 6 (Malixa -), Malinovi} 6. VR[AC: Donovi} 7, Beqin 7, Babi} 6, Rajda 6, Rankov 7, Milivojev 6 (Motor 6), Savajlin 6 (Aleksi} 6), Popov 7 (Kowovi} -), Kele~evi} 7, Mihajlovi} 6, Ranimirov 6. U prvih 45 minuta igre golmani gotovo da nisu ni imali posla, a u ovom delu vredno je pomena da su u 20. minutu doma}ini zahtevali najstro`u kaznu, jer je u kaznenom prostoru Vr{~ana neko od igra~a loptu udario rukom. U 50. minutu golman Donovi} je odli~nom intervencijom spre~io da doma}in postigne pogodak. Vredno je ista}i jo{ da su doma}ini za samo dva minuta u fini{u izveli ~ak ~etiri kornera, ali bez prave realizacije. Sedam minuta pre kraja gosti su zapretili, ali wihov {ut je zavr{io preko pre~ke. M. S.

Radni~ki (NP) - Mladost (BJ) 5:3 (2:1) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija Katalini} (Sombor), strelci: Miji} u 15. \eri} u 17. i 80. Romi} u 85. Rni} u 89. za Radni~ki, a Baji} u 10. i 60. \ogi} u 68. minutu za Mladost. @uti kartoni: Ivi}, Petrovi} (Radni~ki), Pe{i}, Vi{ekruna, Ratkovi}, S. Rati} (Mladost). Crveni karton: S. Rati} (Mladost). RADNI^KI: Dizdarevi} 6, Ivi} 6 (Jovanovi} 6), Livaja 6 (Keki} 6), Javorac 6, Puni{i} 6, Isailovi} 6, Romi} 7, Rni} 7, \eri} 8, Miji} 7, ^eprwa 7. MLADOST: Vasiqevi} 6, Pe{i} 6, Sl. Rati} 6, Kantar 6, N. Rati} 6, Ratkovi} 7, Radoja 6, Jak{i} 6 (Savi} -), Baji} 7, \ogovi} 7, Vi{ekruna 7. Odavno u Novoj Pazovi nije vi|ena dinami~nija i uzbudqivija utakmica. Borbeni gosti najavili su da nisu do{li da se predaju, jer su prvi u 10. minutu do{li u vo|stvo nakon efektnog potogka visokog Koste Baji}a. Me|utim, Radni~ki je sredio svoje redove i preko Miji}a izjedna~io rezultat,a potom se i \eri} upiosao u listu strelaca.U drugom poluvremenu gosti su opasniji, pa posle nekoliko gre{aka odbrane Radni~kog najpre Baji} izjedna~uje, a \ogovi} dovodi Mladost u prednost. Kada je izgledalo da }e Radni~ki da pretrpi poraz na scenu su7 stupili \eri}, Romi} i Rni} i iz brzih akcija uspeli su da preokrenu rezultat. J. Vukovi}

^SK Pivara - Kikinda 3:0 (3:0) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gedalaca 250, sdija: Bo{kovi} (Sombor), Strelci: Ivkovi} u 27, Momi} u 30, Jankov u 32 minutu. @uti kartoni: Balinovi} (^SK Pivara), \oki} (Kikinda). ^SK PIVARA: Tankosi} -, Vukanovi} 7, (od 64. Balinovi} 7), Jevi} 7 Jovani} 7 Mandi} 7 Moji} 8, Jankov 7, Bo{wakovi} 7, Momi}

Vojvo|anska liga – Istok U susretima 10.kola postignuti su slede}i rezultati: Dinamo - Ba~ka Topola 1:2, Radni~ki (Z) - Proleter 0:2, Budu}nost (SC) - AFK 0:0, Jedinstvo (NB) - Zadrugar 1:5, Obili} - Ba~ka (P) 1:1.

Vojvo|anska liga - Zapad U susretima 10.kola postignuti su slede}i rezultati: Ba~ka (BP) - Polet (S) 2:0, Metalac AV - Budu}nost (M) 2:2, Jugovi} Radni~ki (SM) 3:1.

Sloboda - Vr{ac Mladost (A) - Tekstilac Ites Sloga (T) - Cement ^SK Pivara - Kikinda Radni~ki (NP) - Mladost (BJ) Veternik Viskol - Solunac DANAS Pali} - Dolina Dowi Srem - Senta 1. Radn. (NP) 10 2. ^SK Pivara10 3. Dolina 9 4. Veternik 10 5. Senta 9 6. Dowi Srem 9 7. Vr{ac 10 8. Cement 10 9. Solunac 10 10.Tekstilac 10 11. Sloga (T) 10 12. Mlad. (BJ) 10 13. Pali} 9 14. Sloboda 10 15. Kikinda 10 16. Mlad. (A) 10

7 6 7 5 5 5 3 3 3 3 2 3 1 1 1 0

2 3 0 4 3 3 5 3 3 3 4 1 4 3 3 2

0:0 1:1 4:3 5:0 5:3 2:1 (15) (15)

1 1 2 1 1 1 2 4 4 4 4 6 4 6 6 8

21:5 27:10 14:12 16:11 20:6 15:8 10:10 15:12 16:16 9:11 13:13 10:20 12:18 14:22 7:22 8:31

23 21 21 19 18 18 14 12 12 12 10 10 7 6 6 2

U slede}em kolu (23/24. oktobra) sastaju se: Solunac - Sloboda, Mladost (BJ) - Veternik Viskol, Kikinda - Radni~ki (NP), Senta - ^SK Pivara, Dolina - Dowi Srem, Cement - Pali}, Tekstilac Ites - Sloga (T), Vr{ac - Mladost (A).

7 (od 46. Zec 7), Sladojevi} 8, Ivkovi} 7 (Kne`evi} 7). KIKINDA: Hajrovi} 7, Djoki} 6, Babi} 6 (od 35. Krxalin 6), Beleuc 7 Mesaro{ 7, Buni} 6, Vlaji} 6 (od 62. Oqa~a 6), Karanovi} 6, Cvijanovi} 6, Kovrlija 6 (od 46. Spahi} 6), Kresoja 7. Lak{e nego {to se o~ekivalo Pivarci su zabele`ili i {estu pobedu na svom stadionu. Ali trebalo im je skoro pola ~asa igre da prona|ju put do protivni~ke mre`e, a onda i{lo je veoma lako, za pet minuta lopta je tri puta prevarila Hajrovi}a. Radovan Ivkovi} iskoristio je odli~an centar {ut Momi}a sa leve strane, oslobido se svog ~uvara i neodbrawivo pogodio mre`u. Malo zatim Momi} je glavom realizovao jednu naba~enu loptu, a odmah potom Vladikmir Jankov je lepo prevario dvojicu igra~a, pogodio stativu, a lopta se pro{etala gol linijom i pogodila malu mre`icu. U drugom poluvremenu nisu padali golovi ali je zato padala jaka ki{a koja je ometala igra~e obe ekipe. V.Vujanovi}

Mladost (A) Tekstilac Ites 1:1 (1:0) APATIN: Sportski centar „Rade Svilar“, gledalaca 100, sudija Luki} (Zrewanin), strelci: Peruni~i} u 24. (iz penala) za Mladost, Stojanovi} u 85. minutu za Tekstilac Ites. @uti kartoni: Jovanovi}, Major, Bjedov, Dokni}, ^oni}, Peruni~i}, Bursa}, Gaxi} (Mladost), Smiqani}, Stojanovi}, Jovi~evi}, Bocka, ^orda{i} (Tekstilac Ites). Crveni kartoni: ^oni}, Baqak (Mladost). MLADOST: Grbi} 7, ^oni} 7, Bjedov 7, Gaxi} 7, Jovanovi} 7, Major 7, Veselinovi} 7, Baqak 7, Peruni~i} 8 (Milenkovi} -), Dokni} 7 (Vujin -), Bursa} 7 (Rapaji} -). TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 6 (Arsi} -), Risti} 6 (Bocka 7), Jovi~evi} 6, Stojanovi} 6, Vukovi} 7, Suboti} 6 (Ra|enovi} 6), Keni} 7, Smiqani} 6, ^orda{i} 6, Kuveqi} 6. Lo{e su|ewe glavnog sudije utakmice Zlatka Luki}a iz Zrewanina sigurno je obele`ilo ovu utakmicu. Dodelio je prestrogo crvene kartone ^oni}u i Baqku i tako upropastio utakmicu. Apatinci nisu mogli sa dva igra~a mawe da izdr`e 35 minuta i uprkos hrabroj igri primili su gol u fini{u. U prvom poluvremenu doma}in je propustio {anse preko Veselinovi}a. Vode}i gol za Mladost postigao je Peruni~i} nakon jedanaesterca. U drugom poluvremenu nakon iskqu~ewa Apatinci su mogli i do pobede da je Major bio spretniji,a gosti su izjedna~ili preko Stojanovi}a posle dobrog centar{uta sa leve strane. M. Jovi~evi}

Sudar kapitena: Bogunovi} (Novi Sad), @igi} (Proleter)

NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca: 400, sudija: Brdar (Irig). Strelci: Bogunovi} u 24. za Novi Sad, a Kova~evi} u 53. minutu za Proleter. @uti kartoni: Milovac (Novi Sad), Glogovac i Ra{iovan (Proleter). NOVI SAD: Vesi} 7, \uki} 8 , Josimov 7, Simeunovi} 7, Jovanovi} - (od 14. Jakovqevi} 7), Kav~i} 7 (od 59. Pandurov 7), \orovi} 8, Bogunovi} 8, Bajat 7, Milovac 7, Baji} 7. PROLETER: Jeli} 7, Rodi}, Jablan 7, Paripovi} 7, @igi} 8, Glogovac 7, Ra{iovan 8 , Vislavaski 7 (od 67. ^i~ak 7), \ori} 8 (od 90. Stamenkovi} -), Sekuli} 7 (od 67. Zuki} 7 ), Kova~evi} 8. Dugo o~ekivani derbi izme|u gradskih rivala Novog Sada i lidera {ampionata Proletera opravdao je o~ekivawa qubiteqa fudbala koji su po ki{ovtom vremenu do{li na Detelinaru da bodre svoje qubimce. Utakmica na Detelinari je imala dva lica. U prvom poluvremenu fudbaleri Novog Sada imali su vi{e od igre i nekoliko dobrih prilika da do|u do zavidnog vo|stva, ali je samo Sa{a Bogunovi} u 24. minutu uspeo da savlada golmana Proletera Jeli}a. U drugom minutu doma}i fudbaleri su protestovali, zahtevaju}i od sudije Brdara da poka`e

na belu ta~ku, bio je oboren Milovac, ali se ~ini da je delilac pravde bio u pravu. Prvo poluvremene obeli`la je povreda Jovanovi}a koji je teren morao da napusti ve} posle 15 minuta igre. Ipak, kanarinicu su bili konkretniji u napadu, pa tako treba izdvojiti prilike Baji}a u 17. i Ze~evi}a u 33. minutu, ali su oba puta igra~i Novog Sada lo{e reagovali kada je bilo najpotrebnije. Tri minuta pre odlaska na odmor , umalo da `uto - plavi do{li do novog pogotka. Loptu je izgubio Rodi},a Milovac je hitro u{tao u kazneni prostor Proletera, ali je lopta zavr{ila pored gola. Prvi udarac u okvir gola fudbaleri sa Slane bare su uputili u 45. minutu , bio je to silovit udarac Kova~evi}a sa nekim 12 metara, ali je Vesi} reagovao odli~no. U drugom poluvremenu fudbaleri Proletera krenuli su u ofanzivu, {to im se isplatilo posle prekida u 53. minutu. Ra{iovan je izveo dobro korner, tri igra~a gostiju na{la su se ispred Vesi}a, a najprisebniji je bio Kova~evi} kome nije bilo te{ko da matira ~uvara mre`e Novog Sada. Nastavili su gosti sa ofanzivnom igrom, pa su kao plod takve igre i {anse Vislavskog, \ori}a i Kova~evi}a. Najboqu priliku

Novi Sad - Proleter 1:1 Radni~ki (S) - Mladost (L) 0:0 Banat - Napredak 0:0 Novi Pazar - Kolubara 2:0 Be`anija - Big bul Radni~ki 1:1 BASK - Teleoptik 3:0 Zemun - Sin|eli} 0:0 Danas Srem - Dinamo (14.30) Radni~ki 1923 - Mladi radnik (14.30) 1. BASK 11 2. Proleter 11 3. Banat 11 4. Novi Pazar 11 5. Radn. 1923 9 6. Novi Sad 11 7. Sin|eli} 11 8. Radni~. (S) 11 9. Mlad. (L) 11 10. M. radnik 10 11. Be`anija 11 12. Zemun 11 13. Big bul 11 14. Napredak 11 15. Teleoptik 10 16. Srem 10 17. Dinamo 10 18. Kolubara 11

7 6 5 5 5 5 5 4 4 4 3 2 3 3 2 0 1 0

2 4 5 4 3 3 2 5 4 2 3 5 2 2 4 7 2 5

2 1 1 2 1 3 4 2 3 4 5 4 6 6 4 3 7 6

19:7 19:9 11:7 13:9 15:9 17:13 11:9 10:8 12:8 11:12 8:9 8:9 11:14 10:16 10:15 7:10 3:21 6:16

23 22 20 19 18 18 17 17 16 14 12 11 11 11 10 7 5 2

U slede}em kolu (23/24. oktobra) sastaju se: Proleter - Zemun, Big bul Radni~ki - BASK, Teleoptik - Novi Sad, Kolubara - Napredak, Dinamo Banat, Sin|eli} - Srem, Novi Pazar Radni~ki (S), Mladost (L) - Radni~ki 1923, Mladi radnik - Be`anija.

da u fini{u susreta dovede svoj tim do celog plena imao je upravo \ori} u 75. minutu, ali je wegov udarac sa nekih 17 metara zaustavila pre~ka. I. Grubor

Prazne pu{ke u Zrewaninu Banat - Napredak 0:0 ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 500, sudija ^eromilac (Beograd). @uti kartoni: Zowi}, Pe{i}, Stevanovi} (Banat), Ga{i}, Radosavqevi}, Milo{evi}, Petronijevi} (Napredak). Crveni kartoni: Radosavqevi}, Milo{evi} (Napredak). BANAT: Kne`evi} -, ]ulibrk 7, Jeremi} 7, Stamenkovi} 6, \urovi} 6 (Cavri} -), Milojevi} 6 (Ristovi} 6), Zowi} 6, Metua 7, Pe{i} 6, Kujunxi} 6, Stevanovi} 7 (Paunovi} 6). NAPREDAK: Milenkovi} 7, Cavri} 6 (Paunovi} -), Proji} 6, Ga{i} 6, Petrovi} 6, Radosavqevi} 7, Milovanovi} 6 (Lackovi} ), Milo{evi} 6, Milunovi} 7, Puno{evac 7, Petronijevi} 6 (Spasojevi} -). Po izuzetno te{kom terenu Zrewaninci i Kru{evqani odigrali su kvalitetnu fudbalsku utakmicu u kojem nije bilo golova, a obele`ila ju je te{ka povreda Cavri}a i dva crvena kartona igra~ima Napretka. Doma}i tim u prvom poluvremenu pretio je udarcima iz daqine i bele`imo poku{aje Kujunxi}a i Jeremi}a, dok je na drugoj strani gostuju}i tim u 25. minutu preko Milunovi}a najopasnije pripretila, ali je lopta zavr{ila pored desne stative Banatovog gola. U nastavku utakmice doma}i tim preuzeo je inicijativu, uglavnom se igralo na polovini Kru{evqana koji su u 80. minutu ostali bez Milo{evi}a, koji je dobio crveni karton, a u istom minutu dobra prilika za Banat kada je {utirao ]ulibrk, a golman Milenkovi} je zaustavio loptu na gol liniji. Najboqu priliku da stignu do gola doma}i su propustili u 88. minutu kada je posle udarca Ristovi-

}a lopta prohujala pored stative, ali promene rezultatanije bilo uprkos nadoknadi od sedam minuta zbog te{ke povrede Cavri}a. N. Jowev

Radni~ki (S) Mladost(L) 0:0 SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija Maslakovi} (Ni{). @uti kartoni: Dubaji}, Tomanovi} (Radni~ki), Aleksi}, Jeremi} (Mladost). RADNI^KI: Zogovi} -, Medi} 7, Dabi} 7, \okovi} 7, Vidovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 7 (Te{anovi} -), Dubaji} 6 (\uli} -), Rikanovi} 6 (Pe{i} -), Resanovi} 6, Lazarevski 6. MLADOST: Krznari} 7, Stamenkovi} 7, Jeremi} 7 (Josipovi} -), Tomi} 7, @uni} 6, Vasi} 7, Boji} 6 (Milunovi} -), Radivojevi} 6, Udovi~i} 6, Avramovi} 6, Aleksi} 6 (Stevanovi} -). Gosti su se opredelili za ~uvawe svoga gola, `eqe im su se ostvarili i vi{e nego zadovoqno napustili Sombor. Prvo poluvreme je proteklo u nadmo}nosti Radni~ki. prvu priliku imao je Dubaji} u 11. minutu, me|utim bio je neprecizan. U fini{u prvog dela, veoma sna`an {ut uputio je Tomanovi}, ali je lopta protutwala pored stative. Ni u nastavku nije bilo promene, bele`imo dobar udarac Resanovi}a, ali je loptu jedan igra~ izbio u korner. Gosti nisu uputili ni jedan {ut u okvir gola Somboraca. J. Dukat

Be`anija - Radni~ki Big bul 1:1(0:0) NOVI BEOGRAD: Stadion Be`anioje, gledalaca: 400, sudija: Manojlovi} (Kwa`evac), strelci:

Mili} u 80. (iz jedanaesterca) za Be`aniju,a ^i`ik u 85. minutu za Radni~ki Big bul. @uti kartoni: Deliba{i}, Radulovi} (Be`anija), Petkovi}, Drobwak, Mla|enovi}, Simeunovi} (Radni~ki big Bul). BE@ANIJA: Ostoji} 8, Markovi} 7, Radulovi} 6, Matovi} 6 (od 76. Ivanovi} –), Mili} 7, Kosti} 7, Vukojevi} 6, Nedeqkovi} 6, Deliba{i} 6, Bo`i~i} 6,5 (od 88. Blagojevi} –), Mirkovi} 6 (od 46. Pe{i} 7). RADNI^KI BIG BUL: Davidovi} 7, Savinovi} 6, ^i`ik 7, Babi} 7, Vukobrat 6, Mla|enovi} 6, Veselinovi} 6 (od 64. Simeunovi} –), Perovi} 6 (od 84. Trebovac –), Mari~i} 6 (od 90. \ukanovi} –), Petkovi} 7, Drobwak 6. Rezultat je realan ishod u dopadqivom me~u. Doma}in je imao vi{e loptu u posedu ali su gosti iz brzih kontri stvorili izglednije prilike koje je odli~nim odbranama osujetio ~uvar mre`e Sr|an Ostoji}. Ve} u 2. minutu, posle kontre gosti su imali priliku. Uzvratili su Novobeogra|ani u 15. minutu, Bo`i~i} je izveo korner, a posle Mili}evog {uta Babi} je izbacio loptu sa gol-linije. Ne{to kasnije, Radulovi} je dobro {utirao, a Davidovi} se istakao. Doma}in je diktirao tempo u drugom delu, ali se i . Ostoji} se istakao bravuroznim intervencijama. Mla|enovi} je igrao rukom u svom {esnaestercu, a Mili} bio siguran izvo|a~ najstro`e kazne. Kad su pristalice doma}ina o~ekivale trijumf izabranika usledilo je izjedna~ewe, ^i`ik je odli~no izveo slobodan udarac iskosa sa 25 metara, silovit let lopte skrenuo je Radulovi} u sopstvenu mre`u. M. Maksimovi}


Novosadska nedeqa17.oktobar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (11 i 18), "Qubav na daqinu" (19.30), "Po~etak" (21.30).

POZORI[TA Pozori{te mladih mala sala "Ru`no pa~e" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

„TOPLANA” OBEZBEDILA DOVOQNO GASA ZA GREJNU SEZONU

Bez straha od hladne zime

Novosa|ani ne treba da strahuju od najavqene hladne zime, po{to su ugovorene dovoqne koli~ine gasa i postignut je dogovor oko izmirivawa obaveza prema “Srbijagasu”, izjavio je direktor "Novosadske toplane" Vladimir Jeli}, na sve~anosti povodom pet godina postojawa “Srbijaga-

sa”, saop{teno je iz ovog preduze}a. Jeli} je napomenuo i da velikog udela u tome imaju i potro{a~i "Toplane" koji redovno pla}aju ra~une. On je naveo i da Toplana 70 odsto prihoda tro{i na nabavku gasa. S. K.

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

DANAS MASOVNA NOSTALGIJA NA ^ETIRI TO^KA

„Fi}e” defiluju Karlovcima

Tradicionalni, ~etvrti po redu, automobilski skup "Fi}ijada" Auto-moto sportskog kluba "Novi Sad" bi}e odr`an danas u Sremskim Karlovcima. Okupqawe u~esnika je izme|u 10 i 11.30 sati na Trgu patrijarha Brankovi}a, gde }e u 12.10 sati manifestacija biti otvorena. U 12.30 ~asova kolona "fi}a" kre}e u vo`wu po ulicama Sremskih Karlovaca. Povorka }e i}i sa parkinga kod Patrijar{ijskog dvora Preradovi}evom ulicom do benzinske pumpe i tu se ukqu~uje u Zmaj Jovinu. Kod Dowe crkve kolona skre}e u Ulicu mitropolita Stratimirovi}a, zatim preko Trga Branka Radi~evi}a ulazi u Ulicu patrijarha Raja~i}a i Petrovaradinskom izlazi na put M-22, kojim ide do velikog parkinga preko puta `elezni~ke stanice. Na tom parkingu u 13.30 sati po~iwe ispit spretnosti, a u 17.15 ~asova je dodela nagrada. Z. Ml.

V REMEPLOV

„[vercovawe” qudi unosan posao Majka Save Teodorovi}a, novosadskog opan~ara, 17. oktobra 1818. testamentom je svoje imawe zave{tala sinu "kad se javi iz Serbije u koju je oti{ao pre 13 godina". On je prvi Novosa|anin za kojeg se zna da je potra`io `ivotnu sre}u na jugu, ispod Save i

Dunava da "svome rodu budu na usluzi". Neki su oti{li da zarade novac. Na primer neki zemunski Srbi stekli su bogatstvo tako {to su tajno, ali ne toliko da to vlasti ne saznaju, svoje sunarodnike prebacivali iz Austrije u Beograd. N. C.

Foto: N. Stojanovi}

U „DE^IJEM SELU” OBELE@EN SVETSKI DAN ZDRAVE HRANE

Kompostom do prirodnog zalogaja Svetski dan zdrave hrane ju~e je obele`en u "De~ijem selu" uz prisustvo predstavnika “Parking servisa” i u~enika O[ “Laza Kosti}” iz Koviqa. Na manifestaciji, koju je organizovao Centar “Kaspar”, deca su mogla da degustiraju med iz Koviqa i sokove od ce|enog vo}a, postavqala su hranu za veverice i ptice, a govorilo se i o kompostirawu, koje sada {ti}enici "De~ijeg sela" i sami rade. U ovome im je pomogao i

“Parking servis”, obezbediv{i im potrebnu opremu. Po re~ima direktora “Parking servisa” Ivana Ferka, ova akcija je nastavak saradwe preduze}a i "De~ijeg sela". On je naveo da preduze}e ne napla}uje samo parking, ve} i da ostvaruje dru{tveno odgovornu ulogu, te da }e i ubudu}e podr`avati svaku akciju "De~ijeg sela". Pomo}nik direktora "De~ijeg sela" Vidoje Radulovi} naveo je da se zaposleni

trude da animiraju decu da se aktiviraju u prirodi i da u saradwi s “Kasparom” edukuju decu i usa|uju im pozitivan odnos prema `ivotnoj sredini. Predsenik Centra “Kaspar” Zoran Novakavoi} rekao je da su uprili~ili obele`avawe Svetskog dana zdrave hrane, po{to su uspostavili proizvodwu komposta u "De~ijem selu". Ranije je ve} u saradwi s “Kasparom” osnovano i "De~ije ekolo{ko selo". S. K.

POVODOM SVETSKOG DANA HRANE, GRAD PODELIO 67 PAKETA ZA STANOVNIKE VELIKOG RITA

@ivotne namirnice najsiroma{nijima Povodom Svetskog dana hrane, koji se ove godine obele`ava pod sloganom “Ujediweni u borbi protiv gladi”, ju~e je Gradska uprava za socijalnu i de~ju za{titu podelila 67 paketa sa hranom za isto toliko porodica iz Velikog rita. Na~elnica Uprave Vera Grkavac navela je da su paketi nameweni za sedam najbrojnijih porodica, od kojih najve}a ima jedanaestoro dece, a da je 60 paketa sa hranom za poja~anu ishranu nameweno porodicama ~ijim ~lanovima su utvr|ena oboqewa prilikom radiolo{kog pregleda stanovnika Velikog rita i Banglade{a, obavqenog u okviru programa Pokrajinksog sekretarijata za nauku. - Tada smo pregledali oko 200 qudi, a sa Institutuom za javno zdravqe utvrdili smo sadr`aj paketa, koje smo prvi put podelili u junu ove godine. Pripremamo i pakete s hranom, sredstvima za higijenu i ogrevom koji }e biti podeqeni u po~etkom decembra. U Novom Sadu imamo oko 2.700 porodica koje su obuhva}ene raznim vidovima pomo}i. Pred Novu godinu isplati}emo i interventnu jednokratnu po-

Danas je de`urna apoteka "Bulevar" na Bulevaru Mihajla Pupina 7. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je na istom mestu. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Klisi - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

Foto: N. Stojanovi}

mo} za penzionere s najni`im primawima, porodice sa troje i vi{e dece koje primaju de~ji dodatak, porodice dece sa smetwama u razvoju i druge socijalno ugro`ene slojeve stanovni{ta, za {ta smo izdvojili 30 miliona dinara – rekla je Grkavac. S. K.

„ELEKTROVOJVODINA” DARUJE SOCIJALNO UGRO@ENA DOMA]INSTVA

[tedqive sijalice redovnim plati{ama

[tedqive sijalice (ukupno 12.000 komada), “Elektorvojvodina” }e od srede deliti socijalno ugro`enim doma}instvima, saop{teno je iz ovog preduze}a. Osim lo{e materijalne situacije, uslov za dobijawe {tedqivih sijalica, jeste i da su doma}instva

De`ura apoteka „Bulevar”

redovne plati{e, odnosno da im je dug mawi od 964 dinara, i da su u prethodna tri meseca tro{ila vi{e od 100 kilovat~asova elektri~ne energije mese~no. Kvalifikovana doma}instva dobi}e pismeno obave{tewe sa vremenom i mestom preuzimawa

po dve sijalice po doma}instvu. Kako se navodi u saop{tewu, “Elektrovojvodina” }e na ovaj simboli~an na~in zahvaliti potro{a~ima iz kategorije socijalno ugro`enih, ali i ukazati na potrebu i mogu}nosti {tedwe struje. S. K.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

U DELU PODBARE

Ceo dan bez grejawa Zbog prikqu~ewa objekta u Ulici bele wive 6 grejawa sutra ne}e biti u Alma{koj 11, Tekelijinoj 3, 6 i 14, Gunduli}evoj 5, 8, 9, 14, 15 i 16, Bele wive 4 i 5 i u Temerinskoj 34. Zavr{etak posla i ponovno pu{tawe grejawa o~ekuje se poslepodne. B. M.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

„PARKING SERVIS” URE\UJE TRIFKOVI]EV TRG

Dok ne bude para – parkirali{te Ure|ewe Trifkovi}evog trga po~elo je pro{le nedeqe, ali ne onako kako su mnogi zami{qali i kao {to je predvi|eno urabinisti~kim planom koji ovaj plac tretira kao pe{a~ku zonu, ve} rekonstrukciju obavqa “Parking servis” koji ure|uje sredi{wi deo trga kao parkirali{te. Kako ka`e portparol preduze}a Radovan Jekni}, trg se ure|uje kao parkirali{te dok se ne privede nameni {to, po svemu sude}i, ne}e biti u skorije vreme. - Asfaltiramo parking sa 55 mesta na sredini trga. Gra|ani su nam prebacivali da napla}ujemo parking, a da parkiraju u

blatu i ruglu i evo, sada }emo napraviti pravi parking, sa zelenilom na sredini. O~ekujemo da }e posao, vredan ne{to vi{e od dva miliona dinara, biti zavr{en do kraja sedmice – rekao je Jekni}. “Parking servis” je novac obezbedio iz sopstvenih prihoda, a Jekni} moli Novosa|ane za strpqewe dok se ne zavr{e radovi. Podse}amo da bi po urbanisti~kom re{ewu koje je pobedilo na konkursu iz 2005. godine i koje je uneto u va`e}e planove, na Trifkovi}evom trgu trebalo da dominira zelenilo, sa fontanom i spomenikom Kosti TrifkoFoto: N. Stojanovi} vi}u. S. K.

nedeqa17.oktobar2010.

Gusle grade parohijski dom Guslarsko ve~e bi}e odr`ano ve~eras u 19 ~asova, na Velikoj sceni Pozori{ta mladih u Ulici Igwata Pavlasa 4, a sav prihod od ulaznica namewen je za izgradwu parohijskog doma na @abqaku. Pozori{te mladih je

Koncert mladih peva~a

NA PRIRODNOMATEMATI^KOM FAKULTETU

„Pitagora” okupio sredwo{kolce Klub matemati~ara „Pitagora“ ju~e je, posle letwe pauze, ponovo po~eo sa radom na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno mate-

O metalcima niko ne vodi ra~una Svojevremeno je „Novkabel“ radio iskqu~ivo za nema~ko i francusko tr`i{te, a na isto~nom tr`i{tu nije imao poslova. Nagla{ava, da je vi{ak radne snage opet prisutan u ovoj fabrici mada je do sada po socijalnom programu ~ak tri puta bilo otpu{tawe prekobrojnih. „Motins“ je, isti~e, u specifi~noj situaciji, ve}inski vlasnik „ NS DON“ je u ste~aju, dok firma radi zahvaquju}i izvozu. - Radi za arapsko i nema~ko tr`i{te - nagla{ava Vasi} i podvla~i da ova fabrika ima A licencu {to zna~i da ima povlastice u izvozu, te je zato treba sa~uvati i nikakao je ne treba prepustiti novom kupcu koji nema nameru da nastavi delatnost preduze}a. Ne samo, ka`e, zbog vi{e od tri stotine radnika ve} i zbog dobrih pozicija na stranim tr`i{tima. Prema re~ima Vasi}a metalski kompleks se mo`e izvu}i pod uslovom da dr`ava ima

jasan plan {ta je Novom Sadu potrebno od metalske industrije, a o~igledno je da su ove tri firme potrebna ~im su i u uslovima tranzicije opstale pa ~ak bele`e i izvozne rezultate. Vasi} preodo~ava da hale i ma{ine postoje, da ih treba iskorititi, ali da o wima dr`ava ne vodi ra~una, kao ni o oko 18.000 metalskih radnika ostalih bez posla u vreme tranzicije. Navodi primer radnika iz „Novopaka“ koji je jedini pravio metalnu burad u Srbiji, a sada nekada{wi zaposleni iz ovog preduze}a, iako imaju pravosna`ne presude nemaju od koga da naplate potra`ivawa. Sindikalni predvodnik metalaca smatra da je pogubno to {to se sada radi, davawe subvencije privrednicima za kako ka`e navodno pokretawe proizvodwe i zapo{qavawe koje se ne vidi. Z. Deli}

organizovalo ovu akciju u saradwi s Crkvenom op{tinom @abqak. U~estvova}e guslari Bo{ko Vuja~i}, @eqko ^urovi}, Zdravko Kne`evi}, Sa{a Laketi} i Zoran Jankovi}. Ulaznica ko{ta 500 dinara. I. D.

Koncert klase solo pevawa redovne profesorice Milice Stojadinovi} odr`a}e se sutra od 19.30 sati, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7. Klavirska pratwa bi}e Maja Gruji} i Pamela Ki{. B. M.

OD NEKADA[WIH FABRIKA U METALSKOM KOMPLEKSU GRADA OPSTALE TRI

U metalskom kompleksu grada, pre uvo|ewa privatizacije, uspe{no je poslovalo 16 preduze}a s oko 20.000 radnika. Danas, pak u Novom Sadu radi svega tri preduze}a: „Neobus“, „Motins“ i „Novkabel“, ka`e predsednik Gradskog odbora sindikata metalaca Novak Vasi} i predo~ava da metalski kompleks zapo{qava svega oko 1.700 radnika u ovoj grani privrede, a prosek zarade nije ve}i od 23.000 dinara ukqu~uju}i i rad vikendom i prekovremi. Vi{e ne rade“Jugoalat“(ste~aj),“Jugodent“(bankrot),“Novopak“(zatvoren), „Mlinservis“ (ste~aj) , Autokop (ste~aj)... I ova tri preduze}a koja rade nisu u zavidnom polo`aju - ka`e Vasi}, misle}i na mali obim uposlenosti. Nabraja da se u „Neobusu“ ne{to radi ali da zaposleni u ovoj fabrici autobusa ~ekaju na platu iz avgusta. U „Novkabelu“ su plate redovne, ali je iz preduze}a nedavno oti{lo 175 radnika.

15

mati~kog fakulteta u Novom Sadu. Klub od pro{le {kolske godine na razli~itim nau~nim i popularnim predavawima, koje dr`e profesori i asistenti ovog departmana, okupqa u~enike prvog i drugog razreda sredwih {kola posebno zainteresovane za matematiku iz cele Vojvodi-

ne. Na prvom ovogodi{wem sastanku sredwo{kolci su ~uli tri zanimqiva predavawa, dok je wihovim nastavnicima bio namewen okrugli sto „Matematika - od {kolskog predmeta do nauke“. Rad Kluba finansijski poma`u Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, Zavod za izdavawe uxbenika i Republi~ko ministarstvo za Foto: R. Hayi} nauku i tehnolo{ki razvoj, tako da su sva predavawa besplatna, a polaznicima je obezbe|en materijal potreban za rad i poslu`ewe tokom pauze. U ovom polugodi{tu, Klub „Pitagora“ }e svoje sastanke odr`ati i 23. oktobra, 6. i 20. novembra, te 4. i 18. decembra. D. D.


nedeqa17.oktobar2010.

DNEVNIK

Foto: R. Hayi}

c m y

16

ovana i Aleksandra su doma}ice {tanda na kojem je „Beneluks tjuning” izlo`io na desetine vrsta aluminijumskih felni, bez kojih buxewe automobila ne mo`e ni da se zamisli. Ali to je maska. Jovana i Aleksandra, u stvari, poku{avaju da ukradu sjaj crvenom ’ferariju’ koji zauzima centralno mesto na ovom {tandu. To im i uspeva kada se oslone na wega poziraju}i brojnim fotoreporterima. Takva slika karakteristi~na je za „Auto {ou 2010” koji se protekle sedmice odr`avao na Novosadskom sajmu. Naravno, uz par iznimki. Za razliku od drugih automobila, ’ferari’, recimo, nije na prodaju. To je jedno. Drugo je da ovaj automobil ne ide, nego nisko leti. On je, naime, brzinom od 350 kilometara na sat, najbr`i automobil na sajmu, ali je pitawe da li i na kojoj Mrkowi}a bogazi mo`e tu brzinu da razvije – pista na Aerodromu „Nikola Tesla” se ne ra~una. Ovogodi{wi „Auto {ou” okupio je, ina~e, vi{e od 40 izlaga~a automobila, dostavnih vozila, kamiona... Uz wih, tu se na{la i propratna industrija, osiguravaju}a dru{tva, lizing i kreditne ku}e, prodavci opreme za tjuning i stajling, vlasnici starovremenskih automobila... Da manifestacija bude potpuna, gotovo svi izlaga~i nudili su popuste izme|u 1.200 i 4.000 evra, a prikazana su i 22 noviteta za srpsko tr`i{te. Op{ti je utisak, s popustima i bez wih, da automobili nikada nisu bili ovako jeftini. U ponudi je obiqe modela koji ko{taju ispod 10.000 evra, bez {tete na kvalitetu. ’Punto klasik’ je u tom smislu {ampion. Kada bi iskoristili akciju „staro za novo”, mogli bismo da ga kupimo za svega 5.699 evra. On je lepak za posetioce koji }e rado pogledati i druge modele. Na „Fijatovom” {tandu, „sjaj i glamur” negda{we „Zastave” odr`ava jo{ samo jedno furgon vozilo, izra|eno na temeqima nekada{we ’floride’. Za{u{kano je negde u }o{ku i pitawe je ho}e li ga biti na slede}em sajmu. Na drugom kraju te cenovne skale nalazi se automobilska zver, „mercedes” S klase koji pod hau-

J

AUTO [OU 2010. NA NOVOSADSKOM SAJMU JO[ DANAS

Stidqivo {mekawe limenih zverki bom poku{ava da zauzda 230 kowa. Tro{i u proseku 8 litara na 100 kilometara. Otkud toliko malo, u pore|ewu s wegovim gabaritima i snagom, e to ne mo`e da vam objasni ni omawi bataqon prelepih hostesa. Za 112.000 evra, koliko ko{ta, vaqda sa svom zamislivom opremom osim propelera za letewe, ovaj automobil zaista ima sve igra~ke. Pedantni Nemci su mu nabuxili podeqen ekran koji mogu da koriste i voza~ i suvoza~, kom-

automobilska industrija do sada setila. Tek da napomenemo, senzori s vetrobrana upozoravaju voza~a ne samo na pe{ake u gradskoj vo`wi, nego i na ku~i}e, ma~i}e i svekoliku divqa~ koja ume da {mugne pod to~kove na otvorenom. Uputstvo za upotrebu, servisne kwige i druga prate}a dokumentacija te`a je od kompleta kwiga potrebnih da se zavr{i ve}ina fakulteta za kojekakve menaxmente u Srbiji.

formansama koje nadilaze prose~ne, ’daster’ ko{ta izme|u 9 i 17.000 evra, u zavisnosti od toga {ta uz wega `elite da dobijete. Kao i ranije, na svakom {tandu uz svaki automobil pozirale su devojke, uniformisane, nasmejane i nafilovane tehni~kim podacima. Qubica je jedna od wih i ka`e da se vodi mrtva trka izme|u pogleda uprtih u automobile i u wih. Retki, ipak, postave pravo pitawe. – Gledaju nas, obilaze oko {tanda, a kada i skupe hrabrost da nas ne{to pitaju, to obi~no bude o ceni koja je ionako jasno vidqiva. Jo{ ako im izdeklamujem sve {to znam o ovim automobilima, samo se zbune i odu – uz osmeh pri~a Qubica. Novi Sad je prvi put ugostio i „Tojotin” ’auris HSD’, hibridni gradski automobil koji je sa sobom doneo {mek budu}nosti: promovi{e najstro`ije ekolo{ke standarde, tro{i 3,8 litara goriva pri kombinovanoj vo`wi – i jo{ se ne ~uje. Ivana Oreq iz firme GO.TA.CAR u`iva dok pri~a o wemu. Zove ga ’{valerskim automobilom’ jer nema teorije da vas iko ~uje kada se wime vra}ate iz {tete. Otvoriv{i haubu, obja{wava nam kako funkcioni{e, po kojem principu se elektri~ni i benzinski motor nadopuwuju, te kako tro{i sve mawe {to se wime vi{e vozimo u gradskim uslovima. Ina~e, Fond za za{titu `ivotne sredine do kraja ove godine za ’auris’ daje 100.000 dinara subvencije, {to nije mala u{teda ako se uzme u obzir da auto ko{ta 24.740 evra. – Qudi kod nas jo{ nemaju poverewa u hibridna vozila. Ne znaju mnogo o wima, pla{e ih se, ne znaju da li }e im se isplatiti, ali se i na tom planu situacija lagano popravqa – ka`e Ivana. „Petar Klai}

Pr`ewe nabuyenih Niskoprofilne gume, felne aluminijumske, osvetqewe halogeno, diode led; {asija malko spu{tena, spojleri zeru podignuti, trap neonski obojen, sedi{ta sportska, ko`a ekolo{ka, volan po pravcima podesiv, zvu~nici skriveni, glasno}a koncertna... Vlasnici tih i takvih automobila pokazali su ju~e {ta sve od automobila mo`e da se napravi ako ga, naravno, posedujete, kao i dobru voqu, te omawi xak novca. O paqewu guma i da ne pri~amo... pletan set sistema za bezbednost voza~a, ~ak 13 vazdu{nih jastuka, opremu za no}no posmatrawe, ko`e kao u scenama iz serijala „Opstanak” i sve senzore kojih se

Najvi{e iznena|anih pogleda i neverice ove godine bilo je oko „Da~ijinog” terenskog vozila imenom ’daster’. Pristojno opremqen, na sna`noj {asiji, sa per-

KOMPANIJA „]IRKOM” OTVORILA NOVI PRODAJNI SALON AUTOMOBILA

Kupci „astre” pla}aju ke{om edan od prvih investitora u novoizgra|enoj Industrijskoj zoni „Jugoistok – E~ka” u Zrewaninu bilo je preduze}e „]irkom”, koje je pro{le nedeqe sve~ano otvo-

J

rilo savremeni salon „Opelovih” automobila. Tre}i po redu poslovni centar u vlasni{tvu zrewaninske kompanije prostire se na 5.500 kvadratnih metara, sa salonom od 400 i ser-

visnim odeqewem od 600 kvadrata, sa sedam dizalica, savremenom dijagnostikom, delom za elektroniku, dizalicama za brze usluge i prioritetne klijente. – Otvarawem novog objekta „]irkom” je ispunio najvi{e standarde „Opela” zasnovane na BER regulativi, i zadao ozbiqan zadatak ostalim zastupnicima u prodaji vozila. Na{a kompanija, tradicijom, strate{kim ulagawem u razvoj i pra}ewem trendova, jo{ jednom je pokazala da je jedan od lidera u prodaji „Opelovih” vozila u Srbiji i da je u svakom momentu spremna da taj imix i opravda – ka`e direktor prodaje u „]irkomu” Fjodor ]iri}. Firma koja danas zapo{qava vi{e od 30 radnika porodi~no je preduze}e koje je 1989. godine osnovao Jadran ]iri}. Na-

stala je na temeqima prodavnice auto delova i me{ovite robe. „]irkom” ozbiqniju tr`i{nu borbu zapo~iwe nakon pada ekonomskih sankcija u na{oj zemqi. – Tada se pojavio prostor za saradwu sa velikom svetskom kompanijom „Xeneral Motors”, koja je svoje poslovawe i brend „Opel” pro{irila i na onda{wu Jugoslaviju. Saradwa koja traje do danas, zapo~ela je 1996. godine, sve~anim otvarawem velelepnog objekta u Zrewaninu. „]irkom” je tada postao jedan od sedam „Opelovih” dilera i vode}ih prodavaca i servisera na prostoru Srbije – prise}a se ]iri} po~etaka firme, uz napomenu da je, u me|uvremenu, potpisan i novi ugovor sa „[evroletom”, pa „]irkom” postaje zvani~an distributer za na{u zemqu.

Najprodavanije putni~ko vozilo u ovom preduze}u danas je „astra klasik”, ~ija je cena 11.140 evra sa ura~unatim PDV-om. Zanimqivo je da i u vreme ekonomske krize kada mnogi kukaju na nema{tinu, kupci u „]irkomu” ovu automobilsku marku naj~e{}e pla}aju u ke{u. Naravno, ovde postoji i mogu}nost kupovine tog vozila na rate, preko „Hipo Alpe Adria banke”. Otplata je pet godina a mese~na rata iznosi 99

evra, s tim {to je u~e{}e 3.841 evro, dok je posledwa rata 3.519 evra. – Osim „astre klasik”, dosta su tra`eni i „opel insignia”, po ceni od 17.662 evra, „{evrolet kruz” (od 11.700 evra) i, standardno, „opel korsa” (8.990 evra). Kod nas, ina~e, va`i pravilo "kupi i vozi", ~ime izlazimo u susret kupcima koji ne `ele da mesecima ~ekaju na isporuku automobila – poru~uju iz „]irkoma”. „@. Balaban


c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

СЛАВКО МАТИЋ ВИЈЕТНАМАЦ,ФРОНТМЕН „ЗБОГОМ БРУС ЛИ”

И

Е НТ

РВ

17

nedeqa17.oktobar2010.

ИЗДАЊА

ЈУ

Поноћни kаубоју Студију„М”

НPono}ni kauboj, koovosadski

И

Анархија је у институцијама лакша него код приватника

Dosta nam je pomogla producentska ku}a pom radimo, bi}e to za 20. ro|endan Kakoseose}a{kadaGradiPokrajiako prvobitno nisu te`ili ino„Talent Boks”. (smeh). Iz da }e mo fo to-mo no gra fi ju, nanedajunovaconimakojivrede,nestranim karijerama, SEKA (ne Pozitivno je puklo kod tambura- unutra }e biti tekst koji }e na {aqiv goonimakojiteparenajboqeobr}u? Aleksi}, nego ekonomska kriza) {kogzvuka? ali filozofski na~in, uz pomo} pesama - Svi stvarno uspe{ni kulturni posleuticala je da planovi grupe Zbogom Brus - Tambura{e smo imali jo{ na prvom i crte`a pri~ati pri~u grupe ZBL. Po- nici, s internacionalnim karijerama, su Li (ZBL) pre|u granicu Srbije. Trbuhom demo snimku u pesmi „Zaseda za Zvonka ~eli smo i rad na dokumentarnom fil- quti. To ti dovoqno govori. Evo i ja sam za evrom i potrebom za svirawem, u poBogdana”. Oni su na{a veza sa ovim tlom. mu. Pola novog albuma je gotovo, a na qut (smeh). sledwe dve godine okrenuli su se pe~albi Od po~etka smo imali tu pankbura{ku drugoj polovini se intenzivno radi. BiDa li sve dobro u gradu mora imati i to je kulminiralo ba{ ove godine. U ideju, ali kao mladi i naivni vi{e smo se }e od deset do 12 pesama, mo`da koja viEgzitov`ig? tri navrata, bend je proveo u Sloveniji, Da su egzita{i glavni krivci za lo{e bojali kako }e tehni~ki da ispadne. Ste- {e, uz autorske i obrade starogradskih Italiji, Ma|arskoj, Hrvatskoj, Nema~koj stawe, bilo bi lako. Ali oni svake godine ~eno iskustvo donelo je i odva`nost da se na}i se i neke obrade nama dragih, srpi Poqskoj ukupno 35 dana u 2010 godini. imaju takvih problema da o razvoju novou tu fuziju kona~no i u potpunosti u|e. skoj javnosti mawe poznatih novosad- Sve je po~elo nastupom na novosadsadske scene ne mogu ni da razmi{qaju. Prve svirke su lo{ije zvu~ale, i danas, skih bendova ( Imeperium of xez, Sing skom „Festivalu uli~nih svira~a” 2008. Druga je stvar da li su oni ba{ pravi qudi ponekad imamo tehni~ke probleme kad Sing Singers, Flower Rocky Boys, mo`da godine, kada su nas zapazili organizatoda o tome razmi{qaju. Uprkos svetskim tamburicu poklopi gitara ili bege{ La bo ra to ri ja zvu ka...). Pla ni ra mo i ri najve}eg uli~nog festivala na svetu u priznawima, svaki slede}i festival je pravi mikrofoniju, {to je i jo{ jedno izdawe. Naime, uvek smo, kao italijanskoj Ferari i pozvali kao goste konstantno pod znakom pitawa. normalno jer ga do sada u i svi ozbiqni bendovi, hteli da uradiiz Vojvodine - pri~a nam frontmen ZBL Gro para ode na zvezde sa glavne istoriji popularne mo jedan akusti~ni, jedan lajv i, naravSlavko Mati} - Vijetnamac, koji zadobine. Bez politi~ke podr{ke, Egmuzike niko nino, al bum ob ra da, ali voqno prime}uje sve brojnije evropske zit bi se preko no}i ugasio. Da bi kada nije izgleda da }emo sve pozive i poja{wava razlike izme|u beopstao, mora da radi po principiozvu~ato spojiti u tonskih i da{~anih scena Rok Oto~eca, ma koji nemaju nikakav su{tinski je dan ma Qubqane, Zagreba, Nove Gorice, Monte uticaj na razvoj novosadske, vojvoterijal Granara, Verone, San Marina, Pe~uja, |anske ili srpske muzi~ke scene. ^akovca, Vara`dina, Ulma, Halea i VarDa li }e ZBL postati poli{ave, u kojoj su qubazno{}u Katedre za ti~kiaktivan,daneka`em slavistiku primqeni „kao bogovi”. „autonoma{ki”bend? - Svirawe na ulici je potpuno raz- Uo~i beovizijske kampali~ito od svirawa na bini: druga~iwe mi se jesmo politi~ki angaji pristup publici, ve}a manipula`ovali. Osnovali smo „Partiju cija istom, gre{ke se boqe vide, neSmeha”, sa Klovnom [acom na ~elu ma distance koja te {titi, te`e je. i politi~kim sloganom „Ha Ha Ha”. Tempojebionaporan,za10dana Prava autonoma{ka pri~a ovde -17koncerata? odavno ne postoji. Mi smo, zapravo, sa- Osim toga, qudi vole da im se lonski anarhisti. obra}a{ na wihovom jeziku, da obraAli ti radi{ u vladinoj indi{ ne{to wihovo. Naglasak smo dastituciji? li na obrade vojvo|anskih etno pesa- (smeh)..Ja sam anarhista u ma, a autorske smo u velikoj meri izglavi, ali evo sedim ovde u salobacili, jer kada vide da si iz Srbije, nu sa tobom i nikako nisam sprei jo{ u no{wama, o~ekuju i takvu muman da poginem za tu vrstu ideje, ziku. I nehote}i smo se pribli`ili jer ne bi imalo svrhe. Paradoksalne~emu protiv ~ega smo se borili no je da u institucijama lak{e `ia to je Bregovi} (smeh). Treba se vi{ anarhiju nego kod privatnika. agresivno nametati, i}i sa {e{iDa li je „Crna ku}a” posledwi rom u publiku, skupqati pare, {to dobarreceptzaspasNSscene? mi je, u po~etku, bilo vrlo neprijatRokotekaiStudio24sudanasstriptizklubovi-metaforanovosadskogroka? - Tako ispada. Postoji i SKC sa no. Ja i ina~e imam taj kabaretski - Odli~na metafora. Rokoteka nam je obele`ila mlade dane, a kada smo radili TV emisiju o me- svojim izdawima i koncertima, sad odnos s publikom, ali na ulici to stima gde se izlazilo 90-ih, novi gazda nas nije pustio da u|emo. Bilo bi dobro kad bi CK13 bila je tu i klub Fabrika, Dvori{te se mora da se digne na jo{ vi{i nivo. triput ve}a i kad bi ih bilo barem pet u Novom Sadu, pa da budu jedna drugoj konkurencija. ponovo otvorilo… Nema ideje koja Na italijanskom smo pevali „Nikad Mo`dabinekakoncertnaarenalak{eobjedinilanapore? bi gurala napred scenu, nema Konnemoj plakati zbog qubavi” (Mai pi- Gradska vlast je 2000. imala inicijativu da se „Nork” pretvori u kulturni centar, {to je, certa godine, top-lista, specijaliangere per amore…), „Niko kao ja” (Ne naravno, propalo. Ume{ali se interesi, grad kao ho}e, ali iznad ministra ima {ef, a iznad zovanih emisija - osim „Gruvawa” suno kome me), Vatra qubavi (Fuoko {efa biznismen (kontraverzni) kog briga za kulturu. Tako i bi. Umesto trospratnog kultur- ni{ta. Medijska podr{ka nula. Amore) i dr. „Feli}ita” od „Ateinog Eldorada, tribina, koncerata, kwiga, projekcija (po ugledu na Tribinu mladih iz zlat- Politi~ari su zaboravili kakva sta” je bila apsolutni hit! nih dana) – jedno veliko ni{ta. Novi Sad je uvek bio, i danas je, ugodan za `ivot, ali ko ho- vrsta energije ih je dovela na vlast. Kolikotakvoiskustvopoma`e }e ne{to vi{e... Umesto da danas imamo 20 Bala{evi}a, 20 Ti{mi, 20 @ilnika, 20 ZBL-a… Grad bi za svoje dobro morao da pona„normalnoj”sceni? mi imamo samo po jednog od svake vrste, a i oni muku mu~e. dr`ava sli~ne vrste kulturnih ak- Mnogo poma`e, vra}a{ se na tivnosti i, u tajkunskom duhu, molak{e, pa si boqi, usviraniji, sivao niti upotrebqavao na ovaj na~in - za (zbog SEKE...). Uz jo{ neke neobjavqenopolisti~ki, zatvori konstrukciju cele gurniji u sebe. razliku od bratskog kontrabasa. ZBL ne snimke, navedeni album bi iza{ao pri~e: nabavka instrumenata, ve`baoniZa{tojeZBLtolikapauzirao? zvuk se promenio s tamburicom i bege- nakon pomenutog oficijalnog albuma, ce, koncerti, izdava{to i promocija. Raja - 2000. smo do`iveli potpuni „dissillu{om, postao je mek{i i sad vi{e ima ska mo`da uz kwigu. zavoli sve {to joj dovoqno dugo pu{ta{ u sion”, generacijsku prekretnicu. Zavr{imomenata. Starogradske pesme su, zbog Da li se ZBL bori sa dominantnom udarnom terminu. Za{to to mora biti li smo fakultete i {ta daqe? Demokrasvog kontraritma, ionako ve} ska. tre{ estetikom, pru`a li pasivan uvek Grand, baba, ~e{aq i sl. i za{to se tija je umesto boqih, donela lo{ije usloMartavi{enesvirabubweve? otpor,gledasastrane...? svi retki sadr`aji koji iole pozitivno ve za svirke i mi smo izgubili voqu. Ka- Marta je, u me|uvremenu, - @ivimo u dru{tvu velikih komproprovociraju vijuge pu{taju tek oko ponoda mi se 1993. ekipa razbe`ala po inopostala supruga i majka, za misa i Zbogom Brus Li je dobar primer }i, kada po{ten svet spava? Me|utim, nastranstvima, ostao sam sam, pa sam pobewu je rokenrol zavr{en za to. Da sam mogao da biram, nikada ne {a kulturna beda samo je odraz sve ve}e gao u muzi~ku kreativnost. I 2005. smo na du`e staze. Ona je pose- bih i{ao na Beoviziju, ali u Srbiji alsvetske bede. Ali to je druga pri~a. se vratili, ne od sre}e, nego zato {to ban svemir. Deja Woo je, ternativa tome jednostavno ne postoji, Nedostaju li ti podele iz 90-ih na nam je opet ne{to faopet, iz potpuno drugog kao ni PGP RTS-u. Jo{ je tu`nije {to to „dizela{e”i„normalne”? li lo. sveta-tezgaro{kog, ali sane radimo zbog vi{e novaca, nego da bi- To je filozofsko pitawe. 90-ih su bimim tim jako koristan. smo opstali. Jedno pojavqivawe u „@ile jasne podele (metalci, pankeri, rokaStalno se me{a u aran- kinoj {arenici” (a bili smo tri puta), bilijevci, hipici, krema{i, dizela{i, `mane, a po{to voli i bilo je u~inkovitije nego deset u speciskinhedi...), i to je bilo pomalo dosadno. fanki i xez, poboq{ava jalizovanim i sjajnim emisijama poput ZBL je i osnovan kao parodija na tadaih . „Gruvawa”. Non-stop su kompromisi, ali {wu Oi! scenu u ekspanziji. Uvek sam saRekao si da kujete novi jo{ uvek radimo ono {to volimo. wao da tih podela ne bude i to vreme je album? Gdeba{kod@ike..? do{lo, ali nisam verovao da }e nastupi- Hteli smo da obe- I u Americi mora{ kod Letermana ti bezli~nost. Dawu i no}u gradovima le`imo 18 godina ili Opre, isto s. drugo p. ^ak mi je @i{etaju mladi zombiji bez stava, ukusa, benda, ali kojim tem- vorad vi{e ~ovek od wih. mirisa i obraza. Игор Михаљевић

Метафора бројева

SVE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

bend

ji je `ario i palio u drugoj polovini 80-ih, okupio se ponovo pre dve godine, a u me|uvremenu je zavr{io i snimawe albuma „Hotel za pse”. Novi saund publika }e mo}i da ~uje na koncertu u Studiju „M” 30. oktobra (21 sat). \oka, ]omi, Alek i Zrica najavili su da }e svakog posetioca obradovati poklonom - CD izdawem albuma „Hotel za pse”, a na svirci }e se uz nove, ~uti i stari hitovi benda. ТОП 10OKTOBAR 2010.

11. Eminemfeat.Rihanna – Love The Way You Lie 12. LadyGaga – Alejandro 13. KatyPerry–Teenage Dream 14. FloRidafeatDavidGuetta – Club Cant Handle Me 15. YolandaBeCool&Dcup – We No Speak Americano 16. TajoCruz – Dynamite 17. B.o.b.featH.Williams ofParamore – Airplanes 18. KatyPerryfeat.SnoopDogg – California Gurls 19. Shakirafeat.Freshground – Waka Waka 10. Usher– DJ Got Us Fallin In Love

ВРЕМЕПЛОВ

Браћа Гиб светски бенд

ingl grupe Bee Gees „MasaС ~usets”, postao je 11. oktobra 1967. godine, broj 1 na britanskoj muzi~koj listi. Istog dana, sekretar unutra{wih poslova Velike Britanije, Roj Xenkins, ukinuo je nalog za deportaciju dva ~lana benda Petersonu i Melouneju, jer je bend ostvario ekonomsku vrednost u Britaniji.

Bend Bee Gees nastao je 1958. godine, u Brisbejnu, Australija, a osnovali su ga tri brata Beri, Robin i Mauris Gib. U periodu izme|u 1960. i 1970, australijska grupa predstavqala je planetarnu atrakciju i sa preko 220 miliona prodatih plo~a, postala je jedna od najslu{anijih na svetu. U svojoj karijeri dugoj vi{e od 45 godina, bra}a Gib u{li su u ku}u slavnih, dobili su nekoliko Gremi nagrada, nagradu za `ivotno delo, legendu.. Muzika Bee Gees mo`e se opisati kao lagani rok, sa pop zvukom i disko primesama, u ~ijim pesmama izrazito dolaze do izra`aja troglasi bra}e Gib, po ~emu je ovaj bend i postao karakteristi~an. Pesma „Stayin’ Alive” u izvo|ewu Majkla Xeksona jo{ vi{e je doprinela popularnosti australijske grupe. Д.Влашки Priredio: Sava Savi}


18

DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

JUNACIMA ^ILEANSKE BAJKE NE PADA NA PAMET DA SE PONOVO VRATE U RUDARSKO OKNO

Kome se ba{ kopa, a{ovi}e ba{tu

apo~ev{i medijski `ivot kao jedna me|u mnogim katastrofi~nim pri~ama u posledwe vreme, {ezdesetdevetodnevna saga spa{avawa ~ileanskih rudara promenila je usput omen i postala retka lepa vest koja je pokrenula i nadahnula milijarde stanovnika ove planete. Broj onih koji su iz sata u sat pratili spasavawe rudara podsetio nas je da qudi nisu odustali od nade i lepih pri~a, ve} da je naprosto toga sve mawe na meniju. Disciplinom, verom i timskim pona{awem ne samo da su uspeli da spasu svoje glave, ve} i da naprave sebi i svoj zemqi marketing koji se ne vi|a ~esto. A saznawe o tome {ta se sve stvarno de{avalo bezmalo kilometar ispod povr{ine zemqe, kako su se slagali, kako su pre`ivqavali i sa kakvim su se sve demonima borili, ipak }emo morati da sa~ekamo jer }e rudari tek dogovoriti i odlu~iti na koji }e na~in i kome to ispri~ati. Ho}e li to biti kwiga, film, intervjui za medije ve}eg buxeta ili, s obzirom na iskazani patriotizam, neka skupa telenovela doma}e produkcije? Kako god, ~ini se da su o svemu dobro promislili, vremena su svakako imali na pretek, jer kako su rekli za „Aso{ijeted pres”, ve} su unajmili ra~unovo|u koji }e voditi ra~una o prihodima od medijskog pojavqivawa, kako bi ih na ravne 33 ~asti podelili. Vide}emo dokle }e trajati to ’podzemno jedinstvo’, ali jasno je da bi ’povr{inski raskol’ ozna~io i po~etak

Z

kraja bajke. U jednom trenutku bi ih, u potrazi za senzacijama, sva|ama, kockarskim dugovima... razvukli po medijima da bi, kao {to to obi~no biva, brzo bili zameweni nekom drugom ve{}u.

69 dana drame z 5. avgust - rudnik se uru{io i zatrpao rudare z 22. avgust - rudari uspeli da po{aqu poruku koja je glasila “ Dobro smo, u skloni{tu, nas 33”. Tih 17 danas u uspeli da pre`ive dele}i male koli~ine tuwevine, sku{e i vode. z 24. avgust - pozvani NASA stru~waci i ~ilenaski vojni stru~waci za podmornice. Rudari tra`e da im se po{aqu karte, figure svetaca i ~ileanska zastava. z 29. avgust - zato~enici su prvi put bili u mogu}nosti da pri~aju po dvadesetak sekundi sa svojim najbli`ima. ^ekaju}i da se na povr{ini ostvare planovi za wihovo spa{avawe gledali su utakmicu ^ile-Ukrajina, jedan rudar Ariel Tikona postaje otac. z 17. septembar - uspeva plan B i do rudara sti`e iskopavan kanal {irok samo 12 in~i koji se u narednom periodu pro{irivao. z 13. oktobra izvu~en je prvi rudar Florencio Avalos, a nakon 22 i po sata iza{ao je i posledwi rudar, vo|a smene, ~ovek koji je u mnogome zaslu`an za pre`ivqavawe svojih kolega Luis Urzua.

Posle ove golgote, naravno da niko od ova 33 ~oveka ne planira da se ikada vi{e vrati u rudnik. U tome bi trebalo da im pomogne bri`qivo rukovawe prodajom pri~e. A to zaslu`ili jesu, jer iskustvo pre`ivqavawa vi{e od dva meseca bez sun~evog zraka ispod 700.000 tona te{kog bloka koji se uru{io u sam centar rudnika, na celom svetu imaju samo wih tridesettrojica. Prema tome {ta su oni do`iveli, rijaliti serijali o „pre`ivqavawima” na egzoti~nim ostrvima predstavqaju izlet. Period od prve dve nedeqe wihovog “zato~eni{tva” kada nisu imali nikakvu komunikaciju sa spoqnim svetom, niti informaciju da li ih iko tra`i, sigurno ih je suo~io sa sferama u koje je malo ko od nas kro~io. Kako je kratko objasnio rudar Mario Sepulveda - susreo je i Boga i |avola... Iako o~ekuje da }e ve}ina rudara, ako ne i

svi, ipak biti psiholo{ki OK, profesor psihijatrije i bihevijoristi~kih nauka sa Wujor{kog medicinskog kolexa Majkl Blumenfild je za ameri~ku mre`u Si-EnEn rekao da }e, u svakom slu~aju, biti promeweni qudi. “Osobe koje su imale susret sa smr}u ~esto ponovo sagledavaju svoj `ivot i donose pozitivne odluke {to bez tog iskustva ne bi ina~e u~inili”, ocewuje Blumenfild. S obzirom na to da je ~itav svet zadivqen solidarno{}u rudara i akcijom spasavawa, tako da su pqu{tale izjave i ~estitke predsednika mnogih zemaqa ~ileanskom predsedniku Sebastijanu Piweri, poput one Baraka Obame, ovaj bi, kako ka`u, istorijski doga|aj mogao da pokrene i veoma va`nu temu uslova i bezbednosti rada. Piwera je ve} najavio da }e uskoro biti donesen novi zakon o bezbednosti na radu, posebno u rudarstvu, kako se ova nesre}a ne bi ponovila. Istraga o razlozima nesre}e jo{ uvek se vodi, a anonimni izvor koji “Aso{ijeted pres” navodi kao zaposlenog u vrhu “Kodelka” tvrdi da su vlasnici rudnika godinama rezali buxet, da je ~ak mawkalo novca za potporne grede. Sada kada se sve sre}no zavr{ilo, nije na odmet spomenuti i neke zanimqivosti u vezi sa doga|ajem koji je dr`ao pa`wu planete dva meseca. Pri~a je imala sve {to jedna dobra serija treba da ima: tragediju, neizvesnost, pa olak{awe, pa nadu, te i{~ekivawe, a onda malo za~ina u stilu pravih telenovela. Dok su rudari dole pronalazili na~ine da pre`ive, u javnosti su neki od tih junaka, sem izdr`qivosti, dobili i potvrdu latinskog {arma. Kako je preneo londonski “Telegraf”, u nekoliko navrata su u Kampu nade, navodno, izbile tu~e qubavnica i `ena koju je inicirala nov~ana pomo} koju je dr`ava obe}ala porodicama rudara. To je dovelo do toga da je najmawe pet `ena bilo prinu|eno da se suo~i sa duplim `ivotom supruga, za koji nisu znale. Oko jednog su se sva|ale ~ak ~etiri `ene! [vrqali ili ne, ovi su junaci Ginisovi rekorderi u vremenu provedenom pod zemqom. Te{ko da }e ko imati potrebu, nadamo se ni priliku, da ih nadma{i. „ Aleksandra Vidanovi}

PUT OKO SVETA

GEJ JE OK: Savezni sud u Los An|elesu naredio je ameri~koj vladi da prestane sa primewivawem zakona iz 1993. godine kojim se brani slu`ewe u vojsci mu{karcima i `enama koji otvoreno priznaju da su homoseksualci, odnosno sprovodi politika Pentagona nazvana “ne pitaj, ne govori”. Sutkiwa Viryinija Filips iz Riversajda u Kaliforniji ranijeje utvrdila da je ta politika neustavna.

KONDOM JE OK: Otkri}e HIV pozitivnog porno glumca blokiralo je rad pet najve}ih ameri~kih studija filmova za odrasle a o~ekuje se obustava rada u drugim kompanijama, dok se ne pregleda veliki broj „glumaca“ kako bi se sagledao broj zara`enih. Najve}a afera ovog tipa bila je 2004. godine kada je otkriven HIV u krvi glumca Darena Yejmsa, koji je zarazio je jo{ tri partnerke s kojima je snimao scene.

SLOBODA JE OK: Grupa od 23 veterana Komunisti~ke partije potpisala je i objavila otvoreno pismo u kojem poziva vlasti Kine da prekinu sa gu{ewem slobode izra`avawa u zemqi. U pismu se podse}a da je sloboda izra`avawa zagarantovana kineskim Ustavom, ali da nije dozvoqena u praksi. Ovaj redak poziv uglednih ~lanova Komunisti~ke partije je objavqen nekoliko dana nakon {to je kineski disident Liju Sjaobo progla{en za laureata ovogodi{we Nobelove nagrade za mir.

SIJESTA JE OK: Dok u svetu, ali i u Evropi, od izbijawa svetske ekonomske krize nezaposelnost raste, u [paniji je organizovano takmi~ewe u odmarawu - u sijesti. Devet dana za redom, a posle obilnog ru~ka, takmi~ari su se borili sa bukom na ulici i u tr`nom centru, sa sun~evom svetlo{}u da bi {to boqe zaspali. Pobedniku je pripalo 1000 evra i titula nacionalnog {apmiona sijeste.

NAJDU@I JE OK: U [vajcarskoj je probijen najdu`i `elezni~ki tunel na svetu. Tunel Gotard, koji prolazi ispod Alpa, duga~ak je ~ak 57 kilometara. Radovi traju ve} 17 godina, a tunel }e poveziati kantone iz nema~kog dela [vajcarske sa kantonom gde se govori italijanski i samom Italijom. O~ekuje se da }e tunel po~eti sa radom 2017. godine, a predvi|eno je da dnevno tim tunelom pro|e 300 vozova sa putnicima i robom.

ALEKSANDAR LEBEDEV, NETIPI^NI RUSKI OLIGARH

^ovek koji se ne boji Putina

uski megabogata{i, zaceAleksandar Lebedev je osam gomentirani odavno na dina vodio li~ni rat protiv do Forbsovim listama najju~e mo}nog moskovskog gradobogatijih na svetu, svrstavaju se na~elnika Jurija Lu`kova. u nekoliko kategorija: oni koji– Ja govorim stvari koje su poma ne pada na pamet da se zameprili~no jasne, ne govorim niraju Putinu, oni koji su se zame{ta posebno. Govorio sam osam rili pa sede u zatvoru i oni kogodina da je Lu`kov korumpiran ji su se zamerili ali su se na i imao sam dokaze za to. Pa opet, vreme sklonili. Svima je ipak smewen je tek kada je to nekom (bila) zajedni~ka razmetqivost drugom odgovaralo, a ne zato {to u posedovawu statusnih simbosam ja osam godina govorio o tola, u tro{ewu bogatstva koje su me. stekli preko no}i i jo{ vi{e Pokre}u}i brojne sudske popreko veza s vlastima. Aleksanstupke protiv biv{eg moskovdra Lebedeva vi{e od tro{ewa skog gospodara Lebedev se li~zanima pravda i pravna dr`ava, no uverio u to koliko je uru{en pa je samim tim sebi pri{io pravosudni sistem. Ako je korepitet crne ovce me|u ruskom pucija prihvatqiva na najvioligarsima. Ne, ne kupuje ima{em nivou, prihvatqiv je ~itawa {irom sveta svaki put kad vom dru{tvu. To treba mewati, ujutro otvori o~i, briga ga za napomiwe. nekretnine, avione, jahte, megaDa li je li~no spreman da prijahte, brodove, kamione... Dohvati tu odgovornost? Mnogi ga bro, milione voli, i rado ih vide kao kandidata opozicije na pravi. idu}im izborima, ili, dok ta – Ne volim velike ku}e i stastvar ne sazri, kao takmaca za nove – otvorio se Lebedev nedavfotequ u kojoj je tolike godine no medijima. – Napravio sam rasedeo Jurij Lu`kov. Politi~kog ~unicu: ako kupiiskustva mu ne te 10 velikih imamawka, bio je powa ili ku}a, neUmesto da letuje po slanik u Dumi izkretnina {irom me|u 2004. i 2008. sveta, bi}e vam egzoti~nim mestima, godine gde je bio proveo je odmor na potrebno 8 posto glas liberala. Uz va{eg vremena sa- Papua Novoj Gvineji: sve to, smatraju ga mo da biste ih obprote`eom Miha`iveo je i{li. Dodajte toila Gorba~ova. s uro|enicima koji me jo{ jednu jahtu – Ne bojim se su ga nau~ili da i privatni avion Putina. Najblei odr`avawe sve- koristi luk i strelu savije {to bi moga toga, i potrogao da uraditi {i}ete novac na bilo bi da me sve to bezveze. [ta je smisao tostrpa u zatvor – poru~io je aluga? diraju}i na Mihaila HordokovUmesto da letuje po egzoti~skog, brata– oligarha koji ~ami nim mestima, 51–godi{wi Lebeu sibirskom kazamatu. dev proveo je odmor na Papua Wegova `ivotna filozofija Novoj Gvineji: `iveo je s uro|eje: ako si spreman da ode{ u zanicima koji su ga nau~ili da kotvor ujutro, spreman si i uve~e. risti luk i strelu, a o svemu toIpak, ~ini se da je zasad vi{e me snimio je dokumentarac. sklon kalkulisawu i taktici – Tamo{wa plemena, bez pre“hit and run”, da kritikuje izdaterivawa, `ive u kamenom dobu. leka ali da ne ulazi u direktan Od mene su tra`ili samo puno klin~. Trenutno, ka`e, ne vidi cigareta jer jako puno pu{e, ali smisao u ve}em politi~kom anosim toga nije bilo nikakvih ga`manu. problema. Mislim da je wihova – ^ak i ako bih hteo da se kanorganizacija dru{tva, taj podidujem za predsednika, potreb~etni stadijum, vrlo dobar put no je sakupiti dva miliona potkojim bi dru{tvo, poput Rusije, pisa. Ako ih i skupim, izborna trebalo da krene. komisija }e odmah re}i da su neDo 300 i nekog mesta na Forbki potpisi falsifikovani. sovoj listi, Lebedev je do{ao Sli~no stoje stvari i sa formiu{av{i u posao otvarawa banrawem stranke. Trebalo bi da ke, a potom i tre}inom vlastniodr`im na hiqade sastanaka u {tva u Aeroflotu. Kao i mnogi 65 regiona, da se tome posvetim drugi, radio je u KGB–u i bio je od jutra do mraka, da bih na kraanaliti~ar. Danas `ivi izme|u ju hrpu dokumentacije odneo Moskve i Londona, govori savr(Vladimiru, Putinovoj desnoj {eni oksfordski engleski, voruci) Surkovu, a on bi samo reli nauku i novinarstvo. Posedukao – wet. je nekoliko listova: u Rusiji Zato, otkriva, ima druga~iji Novaju Gazetu u kojoj je radila plan – da se protiv najve}e poubijena novinarka Ana Polit{asti ruskog dru{tva, korupcikovska, a u Britaniji Ivning je, bori korak po korak. Standard i Indipendent. Pri~a – Jedna moja prijateqica – nase da je spreman i za akviziciju vodi Lebedev – rekla mi je ovaGardijana. Ciq mu je da stvori ko: imam krhku glavu, ali ako jak intelektualni front levisvaki dan wome, malo po malo, ce koji bi se suprotstavio Marlupim u zid, na kraju }u napravidokovim tabloidima. ti rupu. Imam vremena. Postoji Umesto da kao druge kolege toliko stvari koje treba napraoligarsi pravi i krcka svoje viti u `ivotu, `elim da se bamilijarde a da se pritom, po dovim reformom sudskog sistema bronamernoj preporuci Kreu Rusiji jer on zaista ne funkmqa, ne bak}e s politikom, cioni{e. E. N. L.

R


c m y

DNEVNIK Jedina `ena premijer u nekoj socijalisti~koj dr`avi, Milka Planinc, preminula je 7. oktobra u Zagrebu. Iako ro|ena u @itni}u, nedaleko od Drni{a, odrasla je u Splitu. Ipak, partizani i zagreba~ka Tre{wevka, gde je radila prvih godina nakon rata, najvi{e su odredili wen budu}i `ivot. Bila je jedna od brojnih Dalmatinaca i Dalmatinki koji su u to vreme bili u najvi{im strukturama vlasti. Karijera u Zagrebu, republi~kom Ministarstvu prosvete, ukqu~uju}i i predsedawe Republi~kim ve}em Sabora SRH, pokazivalo je da se radilo o perspektivnom kadru, ali ni po ~emu posebnom. No, promena je nastala kada je Milka Planinc, na predlog Mike Tripala, u{la u ~lanstvo Izvr{nog komiteta Saveza komunista Hrvatske. Potom je bila sna`no vezana uz Vladimira Bakari}a. Weno imenovawe na ~elo Saveznog izvr{nog ve}a 1982. poklopio se s dubokom krizom u koju su u{li svi komunisti~ki re`imi u Evropi. Feministi~ke teorije ~esto govore kako su `ene obi~no „pripu{tane” na najvi{e du`nosti u trenucima bezizlazja. A upravo takva su bile i prilike u SFRJ. U penziju je oti{la 1986. godine. Bolesna, u stanu s k}erkom Vesnom i unukom Goranom, `ivela je vezana uz kolica, ali do kraja bistra, rade}i na se}awima, uz susrete s ponekim od starih prijateqa. (Prof. dr Tvrtko Jakovina, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu)

M

emoarska kwiga Milke Planinc uskoro }e iza}i iz {tampe u izdawu zagreba~kog „Globusa” i ku}e „Profil”. Zahvaquju}i izdava~ima, „Dnevnik” ekskluzivno objavquje odlomke iz se}awa „~eli~ne lejdi“ Titove Jugoslavije:

EKSKLUZIVNO

bijali smo primiti diplome za proteklu godinu jer su {tampane na italijanskom jeziku. Pored teatra je bila kasarna karabiwera. Najpre su nagrnuli na prozore i znati`eqno promatrali {to se to doga|a na trgu. Ubrzo su videli o ~emu je re~. Tada su nas jurili s pendrecima, bez milosti. Na jesen 1941, posle tih demonstracija, primqena sam u SKOJ. U mom razredu nas ~etiri smo bile skojevke. Kasnije nas je bilo sedam. Ali za akcije protiv italijanskog okupatora nije bilo te{ko mobilizirati sve ostale jer je takvo raspolo`ewe bilo u Splitu (...) U partizane sam oti{la nakon kapitulacije Italije 1943. godine. Bila sam borac Hvarsko-vi{kog partizanskog odreda, a kasnije, sve do kraja rata, borac, vodni delegat, pa komesar ~ete za vezu 11. dalmatinske brigade. Borci i komanda odreda sve doma}i qudi i nas nekoliko prido{lica iz Splita. Odnosi drugarski, prisni, me|usobno po{tovawe bez

Jedan novinar me upitao da li sam „jugonostalgi~ar”. Rekla sam: „Objasnite mi {to pod tim razumevate?”

ravno, pre{li pe{ice. Borbe su bile te{ke. Trebalo je slamati daleko ja~u nema~ku vojnu silu. Zajedno s wima u nekim krajevima su bili usta{e, a u nekima ~etnici. Na{im dalmatinskim jedinicama prilazilo je sve vi{e domobrana. U zadwoj godini rata pre-

19

SE]AWA MILKE PLANINC, ^ELI^NE LEJDI TITOVE JUGOSLAVIJE

Nisam ni sawala krvavi rasplet

Otac Hrvat, majka Srpkiwa: U obiteqi Malada, u kojoj sam roDalmatinka u Zagrebu |ena (21. novembra 1924), odgajana i odrastala, nikad nije bila davale su se i ~itave jedinice. U upitna na{a hrvatska nacionalmojoj ~eti za vezu domobran, venost. Moja mama je bila pravozist, koji se predao, postao je koslavka, Srpkiwa, ali je udajom mandir ~ete. Se}am se, molio me pre{la na katoli~ku veru. Mama da mu pri{ijem petokraku na doje, na`alost, rano umrla, bila mobransku kapu (...). sam desetogodi{we dete. Otac je Brak: Zvonka Planinca upoznabio radi}evac, pravi sin Dalmala sam u bolnici. [etali smo po tinske zagore. Ipak je uvek, poparku Vinogradske, videli smo da sebno u ratnim neprilikama, imamo mnogo zajedni~kog. On je ostao u dobrim odnosima sa Srbibio hap{en u Beogradu, fin, tih, ma, susedima, a zajedno s wima vodili smo lepe razgovore. Postaprotiv ~etnika, onih kninskih li smo bliski, ni{ta vi{e. To je ili crnogorskih. Odrastala sam bila 1948, pre IB-a… Zvonku sam u Splitu. U dru{tvu s kojim sam ostavila broj telefona i on je `ivela nikada niko nije spomizvao. Razgovaramo, a ja sam imala wao, a kamoli trapunu sobu qudi, radila `io da se odri~emo sam u kadrovskoj ElekSuprostavila sam se Milo{evi}u, svoje hrvatske natre, bila mla|i refecionalnosti. Pa ni rent. Brzo zavr{im i wegovom zahtevu za uvo|ewe onda kada sam se gotovo. Zvonko nije vivanrednog stawa stra{nog li greha, {e zvao. (...) Jedan dan po sudu onih koji silazim na Trgu iz trambroje krvna zrnca - udala za Zvonkrute hijerarhije. Stanovni{tvo vaja, tuf na Zvonka. Od tada me nika Planinca, Slovenca po ocu, je na{ saveznik. Posebno se to je pustio, klapa iz Elektre svi zakoji je ro|en i `iveo u Zagrebu. oseti u mawim mestima. Doma}i jedno, na Planicu, skijawe, gledaJedan novinar me jednom ozbiqqudi nas hrane, opskrbquju, kod mo letove, a on, moj Zvonko, uz meno upitao da li sam “jugonostalgiwih boravimo. Obavqaju svoj deo ne. Idemo negde drugde, Zvonko me ~ar”. Rekla sam: „Molim vas, objazajedni~ke nam partizanske borbe pratio. Rekli smo wegovoj mami snite mi {to pod tim razumeva(...) jedan ponedeqak da }emo se u subote?” Za mene to je samo jo{ jedna u Ovi savremeni „veliki Hrvatu ven~ati. Ona je jadna zvala senizu mnogih aktualnih etiketa ti” ka`u da partizani nisu bili qanke da bude torta. Fini brak, npr. onih „nacionalista”, „unitahrvatska vojska. Pa kako bi mogli nikad se nismo posva|ali. Ja radorista”, “komuwara”. Da sam ro|ena nastati, opstati i narasti do snaholi~ar, a on obrnuto. Pomagao je, i `ivela u nekoj drugoj zemqi, si`ne i brojne vojne sile da ih nije uglavnom u kuhiwi. Svekrva mi je gurna sam da bih volela tu zemqu i podr`avao taj doma}i svet, taj na~uvala decu, sve je dr`ala. (...) wene qude. Hrvatska je bila deo rod? Hrvatsko prole}e 1970-71: HrJugoslavije, raznolike, vi{enaciOslobo|ewe: Cela 26. divizija, vatskom prole}u naziv je pozajmonalne, lepe zemqe u kojoj je bilo sastavqena od tri dalmatinske qen od doga|awa u ^ehoslova~koj, dobrih i lo{ih qudi, dobrih i lobrigade, od Prve, 12. i moje 11, kada su 1968. Sovjeti s tenkovima {ih stvari ili situacija. Verujem krenula je te rane jeseni 1944. u intervenisali, povodom vi{e mai danas da je u datim geostratekona~no oslobo|ewe zemqe. Prvo sovnih, politi~kih demonstraci{kim i politi~kim okolnostima smo osloba|ali ostrva, a zatim ja. (..) Pozajmqeno “Prole}e”, za ve}inu svojih gra|ana, pa i graprodirali na kopno. Zajedno s druuporedilo je neuporedivo; jedna |ana Hrvatske, Titova Jugoslavija gim jedinicama Narodnoosloboepizoda hrvatske istorije, jedne bila zemqa koja je stalno napredila~ke vojske, bilo je to oslobaotu`ne i neplodne „jeseni”, ulepdovala. (...) |awe Dalmacije, dela Bosne i {ala se i pretvarala u mit. „PraOkupacija: Moj svet nije priHercegovine, Hrvatskog primorja {ko prole}e” je izvorno i neponohvatio okupaciju zemqe. Okupqapa na kraju i Trsta. Sve smo, navqivo. Bila je to pobuna, masovan

la nas je ideja otpora protiv italijanske, fa{isti~ke okupacije Splita i Dalmacije. Po~etkom {kolske 1941. godine, velike demonstracije sredwo{kolske omladine ispred splitskog teatra. Protiv okupacije, protiv nametawa italijanskog jezika. Od-

nedeqa17.oktobar2010.

protest protiv ograni~enog suvereniteta, za demokratizaciju, a protiv nametnutog dru{tvenog ure|ewa. Bila je to pobuna protiv vladaju}ih, zahtev za promenama. „Hrvatsko prole}e“ s Maspokom, prekinulo je, pak, jedan spori, ali istorijski zna~ajan proces daqe

Tito je poru~io: Idemo najbla`e

demokratizacije dru{tva na bazi na{eg socijalisti~kog samoupravqawa. Zato ova „kra|a“ imena ne daje lepu sliku o na{im „Maspokovcima“. Za istoriju socijalizma, ili uop{te borbe za napredak dru{tva socijalisti~ke Jugoslavije ili socijalisti~ke, samoupravne Hrvatske, upitno je da li je

kako neki misle, mene Bakari} predlagao, nego su, nakon mojih odbijawa, tra`ili od Bakari}a da me svakako nagovori. I on je to napravio. Rekao mi je: „Milka, mora}e{ to primiti, jer ako ne primi{, bi}e mnogo gore”. Dakle, na{li su pravi na~in. Vladi Bakari}u ja to nisam mogla odbiti.

Dugovi i drugovi: Kad sam, radi dugova, bila u Americi, u Va{ingtonu, u hotel u kojem smo bili sme{teni do{ao je predsednik MMFa, Francuz @ak de Larosier. To je bilo vreme kad smo vodili pregovore s MMF-om. I ja sam mu rekla: „Vi nama u neku ruku i poma`ete. Jer, veliki otpor postoji prema tr`i{noj ekonomiji. Ali vi od nas tra`ite da to napravimo za {est meseci, a nama bi za to trebalo {est godina“. To su preneli Branku Mikuli}u, koji je tada bio u Polit-birou i tom dru{tvu, kojima je svako spomiwawe tr`i{ta bilo antikomunisti~ko i antisocijalisti~ko. To im je bio kapitalizam. ^im sam ja oti{la iz SIVa, Mikuli} je poru{io sve {to smo mi napravili. A trebalo je i}i daqe – osloba|awe cena, prema tr`i{noj ekonomiji. On je to poni{tio i mimo Ustava donosio mere, jo{ gore nego one koje sam ja morala radi nafte. I onda su do{li do zida i morali se vratiti. I odjednom, ja preko novina (tada sam ve} bila po bolnicama) vidim

Za ve}inu gra|ana Titova Jugoslavija bila je zemqa koja je stalno napredovala

hrvatski Maspok bio pozitivan. Ne ulaze}i u subjektivna htewa i namere pokreta~a, ja mislim da nije. A „Pra{ko prole}e“ sigurno je bilo. (...) O atmosferi nakon ’71: Nije mi bilo prijatno {to smo morali slati qude u zatvore. Ja sam javno rekla, to stoji, li~no kao predsednica CK, u~estvovala sam samo u odobrewu liste od sedam, ili osam qudi glavnih, najodgovornijih. Pre toga sam se savetovala s predsednikom republi~koga suda, ili tu`iocem, vi{e ne znam, da mi protuma~i zakon. Naravno, ka`e, mr`we, nemiri, tu~wave... sve to ide pred zakone. Ali je jednostavno rekao i to da mi moramo dati stavove ho}e li se i}i `estoko. I mi smo rekli – najbla`e! Verujte mi, Tito je poru~io: Idemo najbla`e. Makar je rekao da organizatori trebaju da odgovaraju, radi posledica koje su u~inili. (...) Izbor za predsednicu SIV-a: Oko mog izbora za predsednika Saveznog izvr{nog ve}a 1982. godine nema nikakve tajne. Tri ~lana Predsedni{tva SFRJ, Petar Stamboli}, Cvijetin Mijatovi} i Sergej Krajger slu`beno, u ime Predsedni{tva, na moje veliko iznena|ewe, tra`e, predla`u da prihvatim du`nost predsednika SIV-a. Stvarno sam bila vi{e nego iznena|ena. Stawe u zemqi je takvo da bih ja tra`ila kandidata pre svega me|u istaknutim ekonomistima, ili politi~arima ekonomskog obrazovawa i prakse. Rekla sam im da ja uop{te ne smatram da bih bila dobar, odgovaraju}i kadar za taj posao. Odbila sam. Tra`ila nekoliko dana za razmi{qawe i opet odbila. Nije,

Pri tome - to do sada nisam nikome rekla - Krajger, koji je rukovodio radom Komisije za „Stabilizacioni program” u ~emu sam i ja aktivno sudelovala, doturio mi je ceduqicu. Na woj jako velikim, o~ito nervozno pisanim slovima pi{e: „Milka, prihvati jer ako to ne prihvati{, sve }e ovo oti}i do vraga“. Krajgerova poruka me zaprepastila. Tek mi je time izazvao muku i brigu. [ta to mene ~eka? To je drugi put u mom partijskom `ivotu (prvi put je bila du`nost predsednika CK Hrvatske, posle „Hrvatskog prole}a”). Ipak, prihvatila sam du`nost u kriznoj situaciji po nekoj disciplini i uva`avawu qudi koje sam po{tovala. (…) Par-nepar: Zemqa je bila prezadu`ena (preko 22 milijarde dolara), nije bila sposobna da pla}a uvoz potrebnih roba, a niti mogu}nosti da otpla}uje kredite. Visoki porast cena nafte i drugih strate{ki va`nih proizvoda jo{ vi{e je ote`alo ekonomsku situaciju u zemqi. Vlada Veselina \uranovi}a, mislim u zadwoj godini svog mandata, uvela je onaj slavni „par – nepar”, radi ograni~avawa potro{we benzina. Taj „par - nepar” je posle pripisan meni. I tako do dana{wih dana. Ali to su novinarska posla. Demantovala sam, ali bez uspeha. Novinarima se vi{e svi|alo da „proslave” mene. Nisam daqe insistirala, jer nisam `elela da povla~im Vesu. Bili su u nevoqama i to preduzeli kao hitnu meru. Ko zna, da sam ja, ili mo`da neki od ovih novinara, bila u ko`i Vesinoga SIV-a, mo`da bi isto ili ne{to sli~no preduzeli. (…)

da radikalnije nego ja provode iste mere. Ali ve} je kasno bilo. Ve} je inflacija bila na 300. Takav je `ivot! (...) Rasplet: Dok sam bila u Beogradu jako je oslabila moja veza s politi~kim rukovodstvom Hrvatske. Po odlasku u penziju 1986, koliko se se}am, bila sam na pripremnom sastanku za sednicu CK SKJ. Meni je to bila posledwa sednica. Se}am se, diskutovala sam ne{to, suprostavila se Milo{evi}u, wegovom zahtevu za uvo|ewe vanrednog stawa. Vaqda sam, po nekim ocenama, govorila ne{to zanimqivo. U „Danasu” Tawa Torbarina predla`e da se nose bexevi s natpisom “Bravo Milka!“. No, u to vreme moje se zdravstveno stawe jako pogor{alo. Iste godine zavr{ila sam po bolnicama, a 1987. prva operacija ki~me. Zatim mnogo uzaludnih rehabilitacija, ponovno operacija, pa te{ke komplikacije. Na kraju trajni invaliditet i bolna stawa. Moje zanimawe za politi~ka zbivawa ostalo je u granicama tog stawa. Navratila sam posle jednom u CK. Bilo je to politi~ki „zgu`vano” vreme. Govorilo se, ili su s ve} pripremali, vi{estrana~ki izbori. Srela sam tamo novinarku Jelenu Lovri}. Ona, o~ito pod utiskom demokratizacije, pritiska i o~ekivawa javnosti da rukovodstvo zemqe na|e re{ewa za izlaz iz krize, ka`e: „Do{li smo do dna, vaqda sledi rasplet”. Ja odgovorim: “Ne verujem u skori rasplet, nismo jo{ na dnu”. Moram priznati, jednako naivno kao i Jelena, nisam mogla ni zamisliti da }emo do dna do}i u tako stra{nom, krvavom ratu.


20

DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

UPOREDNI IZBOR DESET NAJBOQIH STRANIH FILMOVA PROTEKLE DECENIJE: KRITIKA VS PUBLIKA

Sla`emo se: „Dogvil” je ve} filmski klasik Top 10 Vladimira Crwanskog

Bo`iji grad

asvim sigurno svaki filmofil ima svoju listu na ovu temu. Na{ predlog je ovakav – ujedno je to i podse}awe na proteklu filmsku deceniju i podsticaj za razmi{qawe o onome {to nas je zasipalo, sve mawe sa velikog platna, a sve vi{e sa nekih od malih ekrana. I nekako, ispostavilo se da na listi filmskog kriti~ara „Dnevnika” nema nijednog ostvarewa iz SAD. Nije da ih nije bilo vrednih – dodu{e samo poneki je iz Holivuda, dok je vi{e bitnih nastalo na periferiji ameri~ke filmske industrije – ali, jednostavno, konkurencija je bila jaka, a na listi nedovoqno prostora. Tek, kriti~ar i predstavnica publike, koleginica po peru, slo`ili su se oko dva filma. “Dogvil” je tako ispao najva`niji a „Oldboj” mo`da najbli`i ukusu i pogledima na film i svet na{ih sastavqa~a liste deset najboqih „koje ne bi trebalo da pregazi vreme“...

S

Top 10 Brankice Dra{kovi}

Glavom kroz zid

Izbor Vladimira Crwanskog, novinara i filmskog kriti~ara „Dnevnika” ^ovek bez pro{losti

Bo`iji grad (Cidade de Deus)

Fernando Meireqe{

Za~arani grad

Antologijska saga o odrastawu u ekstermno survoj sredini predgra|a Rio De`aneira. Autenti~no i sugestivno, neverovatno dramski i vizuleno dinami~no, bez zadr{ke i udvarawa gladaocu, prikazuje ‘ivopisne likove i uzbudqive doga|aje, koji dvojicu prijateqa vode pravo do tragi~nog kraja. Film surove poetike koji se voli.

^ovek bez pro{losti (Man Without Past)

Aki Kaurismaki Dogvil

Oldboj

Ostati bez svega, pa i sopstvenog pam}ewa, i zapo~eti novi ‘ivot, jer jo{ uvek ima dobrih qudi, mogu}e je samo u Kaurismakijevom filmu, koji je izuetan opus na~inio od bajki ispuwenih stvarnosnom poezijom. Suptilan humor i toplina koji zra~e ovom tragikomedijom mogu se sresti samo kod finskog majstora koji voli da apsurdu daje smisao, a nemogu}e u~ini mogu}im. Jednostavno lekovito.

Za~arani grad (Spirted Away)

Hajao Mijazaki

Pusti pravog unutra

Mada bi najboqe bilo pogledati sve filmove japanskog maga animacije Mijazakija, “Spirted Away” je jadan od onih, recimo hiqadu najfilmova, koje vaqa videti pre nego {to se umre. Mimo svih kli{ea, pun iznena-

|ewa, otkriva nam svet naj~udnije ma{te, nude}i nam san na javi i nikada ne gube}i iz vida qudskost kao temeq i merilo svega. Poseduje dubinu, kompleksnost i za~udnost koja ve}ini, ne samo animiranih filmova, nedostaje.

Dogvil (Dogville)

Lars fon Trir Maestralan poglad na nepopravqivu, zlu i mra~nu, i mo`da jedinu (ne samo po Fon Triru) qudsku prirodu, koja proizvodi isto takvo dru{tvo. “Filmovana” predstava, antifilm koji filmu, paradoksalno, punom snagom vra}a sve wegove prave atribute, i kao narativnom i kao vizulenom mediju, koji kada je dobro promi{qen, i isto tako realizovan, posti`e maksimalan u~inak.

Oldboj (Oldboy)

Park ^an-vok Da se pravi trileri i horori, a o ostalom da se i ne govori, ne snimaju vi{e u Holivudu, ve} dugo je ~iwenica. @anrovski film, koji je i vi{e od toga, punim plu}ima ve} uveliko di{e u „egzoti~nim” kinematiografijama Azije i Dalekog istoka. Ju`nokorejski “Oldboj” je jedan od najsvetlijih primera. Zastra{uj}i triler osvete i anti~ka drama istovremeno. Emocionalna ekstremnost, nasiqe i akcija sa stavom i svrhom ~ine “Oldboj “ filmom kakav nikada pre niste gledali.

Pusti pravog unutra (Let the Right One In)

Tomas Alfredson [vedska vampirska hror drama, kultna i vanserijska. Mo`ete li to zamisliti? Ako vam ne polazi za rukom, tu je Alfredsonov film po stivenkingovskom literarnom predlo{ku Ajvida Lindkvista. U stoholmskom, modernom radni~kom predgra|u prekrivenom snegom, odvija se neobi~na romansa dvoje dvanaestogodi{waka. On je de~ak kojeg maltretiraju drugovi u {koli, a ona, pravo hiqadugodi{we bi}e no}i. Zaboravite „Sumrak sagu” i prepustite se pravim emocijama.

Kargo 200 (Gruz 200)

Aleksej Balabanov Film kultnog ruskog rediteqa od kojeg vam sigurno ne}e biti dobro. Iza bizarne, grozomorne pri~e (po istinitim doga|ajima) o sadisti~ki nastrojenom narodnom policajcu i wegovim ‘rtvama, nazire se slika SSSR-a sredinom osamdesetih, pred perestrojku. Mnogi “Kargo 200” (zna~i {ifru za kov~ega s telom mrtvog ruskog vojnika koji se doprema iz Avganistana) do`ivqavaju kao ekstermno crnu komediju. Uznemiruju}e i podsticajno za razmi{qawe.

Kung-fu fudbal (Shaolin Soccer)

Stiven ^ou Urnebesni spoj fudbalskih i kung- fu koreografija u fanatasti~noj slepstik komediji, sa

likovima i situacijama koje visoko nadilaze kli{ee na kojima su zasnovani. Sve je tu na svom mestu, ba{ kako treba da bi se maksimalno u`ivalo u filmu koji u trenu hvata i mnogo toga ozbiqnoga. Film koji bi sigurno zavoleo i ^arli ^aplin.

@ivot je more

Panov lavirint (Pan ‘s Labyrinth)

Giqermo del Toro Mo}na i ~udesna imaginacija nagoni Giqerma del Tora da pravi filmove sa pri~ama izme|u jave i sna, {aqu}i nam skrvene poruke, kako bismo boqe shvatili i ovaj, i onaj svet. Epizoda iz `ivota devoj~ice, koja za vreme gra|anskog rata u [paniji sa majkom dospeva kod o~uha, monstruoznog Frankovog oficira, prerasta u krajwe dirqivu simfoniju u kojoj se trenuci sre}e i tuge prepli}u kroz stvarnost i fantaziju.

Dogvil

Mala mis San{ajn

[ef nad {efovima (The Boss of It All)

Lars fon Trir Komedija iskqu~ivo za sve odrasle, koji su na bilo koji na~in ikada “udru`ili svoj rad”. Pre pada u veliku depresiju, a posle nekoliko velikih i mentalno iscrpquju}ih filmova, znameniti, po mnogima i genijalni Danac, napravio je ne{to za ozbiqnu relaksaciju. Satiri~ni poglad u jednu IT firmu pred restruktuirawem, razvijen je do urnebesne komedije o sistemu i qudima koje meqe. Ni [ekspir je se ne bi stideo. I jo{, mo`e biti i pou~no.

Oldboj

Slomqeno cve}e

Izbor Brankice Dra{kovi}, asistentkiwe na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Kargo 200

Kung-fu fudbal

Glavom kroz zid

Dogvil

(Gegen die Wand/Head On)

(Dogville)

Fatih Akin

Lars fon Trir

Zbog dubine emocija i slojevitosti socio-kulturnog okvira u koji je sme{tena ova tragi~na qubavna drama o dvoje Nemaca turskog porekla ve{to upakovane u sve`i filmski izraz jednog od najtalentovanijih evropskih rediteqa sredwe generacije Fatiha Akina. Muzika u filmu dodatna je aroma koja gledaoca lepi za pri~u od prvog do posledweg kadra.

@ivot je more (The Sea Inside)

Alehandro Amenabar Panov lavirint

[ef nad {efovima

Izdavajam ga zbog jednostavnosti filmskog jezika kojim je ispri~ana jedna veoma va`na i kompleksa dru{tvena tema: borba za pravo na eutanaziju kroz koju se problematizuje i smisao `ivota uop{te. Britki dijalozi, na momente i crnohumorni (naro~ito scena u kojoj se polemi{e sa stavom crkve) i briqantna gluma Ksavijera Bardema u tuma~ewu glavnog junaka, paraplegi~ara Ramona Sampedra.

Po mnogo ~emu zna~ajan umetni~ki film. Meni li~no zbog surovog ogoqavawa qudske rase koja se davi u muqu hipokrizije i represije. Nije moglo savr{enijim-fontrirovskim stilom. Nikol Kidmen odli~na.

Mala mis San{ajn (Little Mis Sunshine)

Xonatan Dejton Ovaj mali tragikomi~ni roud movie sa uvrnutim luzerskim likovima porodi~ne dru`ine Huver izdvajam zbog sjajne gluma~ke podele, topline pri~e i humoristi~kog diskursa kojim odi{e ukazuju}i na velike probleme malih qudi u vrtlogu savremenog dru{tva: otu|enosti, netolerancije, opsednutosti fizi~kim izgledom...

poetike ju`nokorejskog rediteqa Park ^an-voka. Opasno dobar film.

Slomqeno cve}e (Broken Flowers)

Xim Xarmu{ Na opisivawe genijalnosti Xarmu{ove poetike suvi{no je tro{iti re~i. Svedeno i zavodqivo. Bil Mari maestralan.

Pri~aj s wom (Hable con ella)

Pedro Almodovar Genijalnim almodovarovskim sredstvima (majstorstvo u razradi likova i smi{qawu neo~ekivanih zapleta snimanih u koloritu ~udesnih boja i fenomenalne muzike) na dirqiv na~in prikazano kako ti{ina mo`e biti pokreta~ komunikacije me|u qudima.

Oldboj

Nema zemqe za starce

(Oldboy)

(No Country for Old man)

Park ^an-vok

Itan i Xoel Koen

Mra~na i brutalna, ali bolno iskrena pri~a filmovana sna`nim i ekspresivnim sredstvima originalne autorske

Zbog precizne re`ije, sjane glume, gorke pri~e o iskvarenosti qudske rase za~iwene koenovskim cinizmom.

Mladi u srcu (Young at Heart)

Stiven Voker Zbog toga {to su mi se od prve sekunde filma – otvara je kadar u kojem vreme{na 92godi{wa bakica izlazi na scenu iz mraka i nakon prepoznatqivog uvodnog gitarskog rifa zaurla Should I stay or should I go – usta iskrivila u najiskreniji osmeh na svetu. Iskrena dokumentaristi~ka pri~a prepuna urnebesnog humora o dvadesetdvo~lanom me{ovitom horu penzionera (prosek godina od 70 do 90 godina) ~ija „mladost u srcu“, dok zdu{no u svom maniru izvode pank i rok standarde (npr. I wanna Be Sedated od Ramonsa ili Schizophrenia od Sonic Youth), ne ostavqa ravnodu{nim.

Pri~aj s wom

Nema zemqe za starce

Mladi u srcu

Voli (Wall-E)

Endru Steton Ovaj film se gleda sa punim srcem i jednostavno voli kako zbog ma{tovite pri~e o zaqubqenom robotu tako i zbog tehnolo{ke genijalnosti kojom je do~arana.

Voli


TREND RAPORT: MODNA RAZGLEDNICA IZ LONDONA

Mantilom protiv magle vi oni koji vole da budu prime}eni i posebni u Londonu, mora}e prili~no da se potrude i porade na osmi{qavawu svog stajlinga. Jer, u ovoj, po mnogima svetskoj prestonici mode, koja je tu titulu ne slu~ajno preuzela od nekada{weg naj kico{ grada – Milana, na ulicama se mo`e videti apsolutno sve: od modnih mejnstrimova, odnosno uparivawa krpica po recepturi poznatih i priznatih dizajnera, pa do alternative, koja }e se na modnim pistama u ne{to doteranijem izdawu (mogu}e), pojaviti tek za neku godinu. Za svakoga ko dolazi iz prili~no modno uniformisane Srbije, u prvom je trenutku podjednako neverovatno koliko i dopadqivo, videti kako besprekorno ~istim ulicama i ure|enim parkovima zajedno {etaju stilovi iz ~etrdesetih, pedesetih, {ezdesetih, sedamdesetih... Ima tu roka, panka, popa, hevimetala, skinhedsa, {minkera... Ukratko, svega. I to kod oba pola. Ovaj grad ve} iz prve osvaja {irinom i spremno{}u da vas prihvati onakve kakvi jeste. A to je za nekoga ko dolazi iz zemqe u kojoj je sve – od politike, preko stila `ivota, sistema vrednosti i normi pona{awa, pa do izbora muzike, sportskog kluba, filmova, kwiga i garderobe – podeqeno na dva nepomirqiva ekstrema, vi{e nego prijatno osve`ewe. Ipak, ono {to kod dama u ovim prvim danima jeseni preovladava, odnosno komad bez kojeg je gotovo nezamisliv bilo koji stajling, jeste mantil i sve varijacije na tu temu. Tako se na ulicama, posebno u dnevnim poslovnoelegantnim kombinacijama, mo`e videti ovaj ve~iti komad krojen i {iven na milion na~ina. Otprilike je podjednako toliko i wegovih kombinacija s klasi~nim pantalonama i sukwama od tvida ili finog {tofa, koliko i s romanti~nim haqinama cvetnog dezena ili, recimo, farmerkama. Sve to ravnopravno modno zaokru`uju baletanke, cipele i ~izme na {tiklu, ali i sandale. Britanke ih hrabro nose i na, za na{e prilike, vi{e nego niskim temperaaturama. I daqe su verne prakti~nim torbama ne{to ve}ih dimenzija, koje su gotovo nezamislive bez lanca na kai{u, no svoje mesto prona{le su i pismo - ta{ne.

S

prvom filmu „Seks i grad”, glavna junakiwa Keri, pre ven~awa sa Zverkom, isprobava niz ven~anica pred snimawe za „Vog”. Editorijal objavqen u modnoj bibliji {minkerica izme|u ostalog prikazuje Keri u haqini Vere Vang i budu}e mlade i dan - danas po forumima raspravqaju o tome gde se mo`e prona}i ta ven~anica. Na wihovu `alost – nigde, jer je sa{ivena specijalno za film. Ali ven~anica Vere Vang (61) ostaju san svake mlade. Eteri~ne bele haqine koje odi{u elegancijom i prefiwenim luksuzom, izgledaju kao da budu}u suprugu automatski mogu lansirati i u romanti~nu bajku u kojoj }e novoven~ani par `iveti zauvek i sretno. [to, naravno, ’ne}e da mo`e’, ali to svejedno budu}e mlade – razli~itih doba, statusa i `eqa – ne spre~ava da ma{taju. Ako im je za utehu, Vera Vang }e verovatno do kraja godine, lansirati liniju svojih ven~anica koja }e biti pristupa~na gotovo svakom xepu. U praksi to zna~i da }e wenu belu haqinu – na kojoj, ina~e, ~etiri kroja~ice u proseku rade {est meseci i koja ko{ta barem 30 hiqada dolara – mo}i da kupi svaka devojka koja ima u{te|eno izme|u 600 i 1.200 zelenih nov~anica. Pore|ewa radi, ni{ta jeftinije nisu ni ovda{we ven~anice, naprotiv. Tek, ovaj poslovni potez ~uvene dizajnerke presti`ni „Vol Strit Xurnal” ocenio je „izuzetno pametnim”, jer }e wujor{koj kreatorka, koja suvereno vlada luskuznim tr`i{tem, ovladati i tr`i{tem robnih ku}a.

U

nedeqa17.oktobar2010.

c m y

DNEVNIK

Nezaobilazni modni detaq su jo{ i rajfovi i ukrasne {nale u kosi, ba{ kao i zanimqiva e{arpa (non{alantna), pod obavezno obmotana oko vrata. A ako ste mislili da se samo kod nas na ulicama mogu videti raznorazni ”fejkovi” poznatih modnih brendova, mora}emo da vas razo~aramo - LV i ostala in slo-

va made in China nisu zaobi{la ni London. Prijatno iznena|ewe za svakog ko se na|e u britanskoj prestonici svakako je i fenseraj koji se mo`e videti kod pripadnika ja~eg pola. Naravno, mi smo bili posebno slabi na dendi frajere, koji tako non{alantno {etaju ke`ual kombinacije, no ono {to nas je oborilo s nogu jeste ~iwenica da su tamo{wi japijevci tip-top skockani od glave do pete. U prevodu: odelo i ko{uqa su sa{iveni po meri (i nije neki problem jer su mu{ki modni saloni vi{e nego rasko{ni), kravata savr{eno uparena, a cipele (i to je ono {to smo umeli posebno da cenimo, s obzirom da dolazimo iz zemqe u kojoj se ni u pozori{te ne mo`e oti}i bez blata na |onovima) besprekorno uglancane i ~iste. Ukratko: dovoqan je tek letimi~an pogled da shvatite koliko, zapravo, mu{ka moda mo`e biti smela, ma{tovita i inspirativna.

A potvrdu da se radi o raju za sve trendsetere ovog sveta lako je prona}i i u brzinskom skenirawu {oping ponude – sve {to po`elite ili vam padne na pamet kako bi bilo dobro da imate, u Londonu }ete svakako prona}i. Problem mo`e da se pojavi eventualno kod pla}awa, naro~ito ako paprene cene u funtama treba da pla-

tite srpskim zamrznutim platama. E, to ve} i nije najsre}nija kombinacija. Bar ne ako po`elite da se ponovite u ekskluzivnim {oping zonama. Tu vam toplo preporu~ujemo gledawe, {to naravno ne zna~i i da }ete se ku}i vratiti razo~arani i praznih torbi. Jer, jedna od omiqenih vikend, plus naravno {oping kombinacija za pristojne pare, jeste poseta nekom od brojnih buvqaka, gde }ete, ba{ kao i brojni Britanci, sasvim sigurno prona}i puno toga zanimqivog, originalnog i modernog. Za razliku od na{ih buvqaka, na koje je potrebno oti}i otprilike pre svitawa ako `elite ne{to zanimqivo da prona|ete, tamo je ova vrsta zabave celodnevni {ou, na kojem se {oping i razgledawe kombinuju s muzikom, hranom i kaficama, odnosno, ~ajevima. Zapravo, to je savr{ena varijanta za opu{teni dnevni provod i dru`ewe s qudima koje preko nedeqe nema {anse da

sretnete. Pritom }ete ne{to i kupiti za relativno male pare. A ovaj mali roman o Londonu definitivno ne bi bio kompletan bez opu{tenog }askawa o vremenu. To jeste tema po{to vremenska prognoza, ba{ kao i pogled u nebo, jesu sastavni deo dana svakog Britanca. S druge strane i za razliku od nas, ~ini se da je me|u wima mnogo mawe pravih, tzv. meteoropata. Da li qudi nemaju vremena za tu vrstu boqke ili su mo`da otporniji na temperaturne oscilacije, tek u Londonu se s ki{ama, vetrom, maglom i hladno}om (promaju niko ne pomiwe) nekako lak{e izlazi na kraj. Svi se obla~e slojevito, i u zavisnosti da li ih je sunce ogrejalo ili vetar produvao, bez drame skidaju, odnosno dodaju komade garderobe. Sli~no je i kad po~ne da pada ki{a: svako mirno nastavqa tamo kuda je namerio: jedni ra{ire ki{obran, drugima je dovoqna za{tita i non{alantno preba~ena kapuqa~a, a mnogo je i onih koji se ne uzbu|uju zbog nekoliko kapqica. I upravo }ete se na ovu temu (pored, naravno, ~iwenice da }ete nepogre{ivo i uprkos tome {to vam svuda lepo pi{e gde treba da gledate kad prelazite ulicu stalno brkati levo i desno) najverovatnije ose}ati strancem. Jer, ono {to su vama temperature za u{u{kavawe u topliju jaknu i cipele, za prose~nog Britanca je kao stvoreno za kratke rukave i bose noge. E sad, da ne bude kako je kod kom{ije trava uvek zelenija (premda je definitivno i zelena i besprekorna), nije zgoreg re}i {ta nam se ba{ i nije dopalo. Osim {to je za nas sve uglavnom preskupo ({to nema veze s Britanijom, ve} s bedom iz koje dolazimo), ono {to nam je najvi{e zasmetalo jeste ne ba{ preterano ukusna hrana, kao i svojevrsni nedostatak sposobnosti da se u malim radostima, poput ukusnog obroka ili {oqe ~aja ili kafe, maksimalno u`iva. Za to je Rim i daqe neprevazi|ena destinacija, dok prestonica Ujediwenog Kraqevstva daje prednost brzinskom uno{ewu teku}ine i hrane u organizam. „ Jasna Budimirovi}

TOP PET NEBODERA Dosegnuti zvezde uz pomo} cigle i maltera posledwa dva veka zaokupqa ma{tu arhitekata i prazni yepova novope~enih bogata{a koji `ele da ba{ wihov neboder bude najvi{i na svetu. Kako su se tokovi `ivog novca posledwih decenija s ameri~kog i evropskog tla preselili u Aziju, ne treba da ~udi {to su najvi{i neboderi na svetu me|unarodni poslovni i trgovinski centri sme{teni ba{ na ovom kontinentu. Dok se 2020. godine ne izgradi Bioni~ka kula u [angaju koja bi trebalo da bude visoka fantasti~nih 1.228 metara, {wur nosi nedavno otvoreni centar Bury Kalifa u Dubaiju, jedva zavr{en zbog svetske ekonomske krize.

Bury Kalifa, Dubai „Kalifova kula” visoka je 828 metara, sa 162 sprata, i najvi{i je neboder na svetu. Wegova izgradwa po~ela je 2004, a delo je ameri~kog arhitekte Edrijana SmiNajvi{i neboder u Kini ima sto jedan sprat i najvi{i vidikovac na svetu. Nalazi se 494 metra nadmorske visine, i nije za one sa slabim srcem. ta. Kada je zavr{ena, iz xepova investitora izbio je neverovatnih 20 milijardi dolara, a zavr{nica je bila uzbudqiva jer je zbog ekonomske krize ~itav projekat do{ao u pitawe. Zahvaquju}i predsedniku Emirata Kalifi bin Zajed al Nahjanu, najskupqi gra|evinski projekat u Dubaiju uspeo je da se okon~a, a neboder je poneo predsednikovo ime. Kvadrat poslovnog prostora ko{ta 43 hiqade dolara, pa ako imate vi{ak para, po`urite, jo{ ima kancelarija na prodaju.

Tajpej 101, Tajpeh

Sve do otvarawa Burx Kalife, ovaj neboder slovio je kao najvi{i na svetu. Sa 509 metara i sto jednim spratom (po ~emu je dobio i ime) ovaj neboder postao je pravi za{titni znak Tajvana. Iako nemaju {ansu da ponovo postanu najvi{i na svetu, to neimare ne spre~ava da rade na nadogradwi: u planu je dodatnih pet spratova, kao i produbqivawe podrumskog prostora za jo{ jednu eta`u.

Svetski finansijski centar, [angaj U ovom neboderu, visokom 494 metra, sme{teni su najvi{i hotel na svetu “Park hajat [angaj” – izme|u 79. i 93. sprata, kao i brojne kompanije, konferencijske sale i {oping centri.

Ven~anica za recesiju Vu ro|ena je kao k}i mo}nog vojnog zapovednika koga su smatrali jednim od kineskih „gospodara rata“. ^eng i Florens ven~ali su se 1939, a sredinom 40-tih napustili su Kinu be`e}i od komunisti~ke

~asovi bili zahtevni, ubrzo vi{e nije bila sigurna da `eli da postane lekar, pa je napustila kolex i preselila se u Pariz. U glavnom gradu Francuske je Vera upisala Sorbonu, a arhitek-

revolucije i preselili su se u SAD, gde je Verin otac osnovao farmaceutsku kompaniju, a majka radila kao prevodilac za UN. Na Menhetenu je budu}a dijaznerka poha|ala {kolu ]apin i zavolela slikarstvo, dizajn, arhitekturu i dramu. Pored toga, odmalena je odlazila na balet i trenirala klizawe. Ali 1968. je Vera upisala kolex i odabrala predmete koji su joj trebali za – studije medicine!? No, kako su

tura, moda i pari{ki dizajn otko~ili su wenu qubav prema umetnosti. Po~ela je da odlazi i na ~asove istorije umetnosti, koju je diplomirala po povratku u Wujork. „Kada ste u Parizu, ne mo`ete ne primetiti modu. Htela sam da u|em u svet mode i bila sam spremna da radim bilo {ta“, objasnila je u svojoj biografiji. Prvi korak je bio posao u butiku Iva Sen Lorana na menhetnskoj

Me|unarodni trgovinski centar, Hong Kong

Iako je prema prvobitnim planovima trebalo da bude visok 574 metra, zbog propisa koji ne dozvoqavaju da gra|evine budu vi{e od okolnih planina, ovaj neboder morao je da se “spusti” na 484 metra. Ipak, i daqe je me|u pet najvi{ih nebodera na svetu.

Kula Petronas 1, Kuala Lumpur

EKSKLUZIVNI MODELI VERE VANG USKORO U OBI^NIM ROBNIM KU]AMA

U svakom slu~aju, ono {to se ne mo`e pore}i je ~iwenica da u tretmanu prema klijentima Vera Vang ima bogato iskustvo, jer se weno modno carstvo vredno 700 miliona dolara, odavno ne bazira samo na ven~anicama, nego i na ve~erwim haqinama koje nose [eron Stoun, [arliz Teron, Raj~el Vajs i Opra Vinfri. Zatim i na pomalo mra~noj liniji konfekcije, pa na mirisima, ali i madracima, posteqini, kandelarijskom i kuhiwskom priboru, pa sve do porculana i potrep{tina za kupatila. Iako je razli~itim dizajnerskim kolekcijama, u razli~itim segmentima tr`i{ta, zapravo duboko zagazila na masovno tr`i{te, wenim slavnim kupcima to o~igledno ne smeta, jer je samo ove godine, osim {to je dizajnirala ven~anicu za k}erku biv{eg ameri~kog predsednika Bila Klintona, to isto u~inila i za peva~icu Ali{u Kejs i glumicu Hilari Daf, a wene kreacije su bile i u prvom planu hit filma „Kad neveste zarate” sa En Hatavej i Kejt Hadson. Vera Elen Vang ro|ena je 1949. godine u Wujork sitiju, a wena porodica `ivi u golemom stanu na Park Aveniji, ~iji su zidovi ukra{eni slikama Renoara i Monea. Verin otac ^eng ^ing Vang ro|en je u [angaju, a otac mu je bio ratni ministar u vladi ^ang Kaj-{eka. Verina majka Florensa

21

Medison aveniji. Rad u tom butiku imao je i drugih prednosti: upoznala je vode}e qude iz svetske mode, me|u kojima i jednu od urednica „Voga” koja joj je ponudila posao. U magazinu je Vera provela ukupno 16 godina, iako je na po~etku planirala da ostane godinu-dve, dok boqe na upozna svet u koji je htela da u|e kao modna kreatorka. Ta joj se prilika kona~no ukazala kad joj je kreator Xefri Bin ponudo mesto dizajnera. Ispostavilo se, me|utim, da Bin nije bio jedini koji se divio wenom oku za detaqe. Istoga dana, kada je trebalo da po~ne da radi za Bina, pozvao ju je Ralf Loren i ponudio joj poziciju kreativne direktorke. „Ponudio mi je i platu ~etiri puta ve}u od najve}e koju sam dotad imala u `ivotu. Pristala sam“, ispri~ala je Vera Vang. Za Lorena je po~ela da radi 1987, a Bin nakon toga s wom vi{e nije progovorio ni re~. Po~etkom devedesetih wen joj je otac ponudio finansijsku pomo} da pokrene vlastiti posao“. „Moda za udava~e. To je ono na {ta bi trebalo da se baci{”, rekao joj je stari poslovni vuk. I, naravno, bio je u pravu. „Htela sam da u|em u podru~je mode kome zaista mogu da doprinesem. [anel je ‘izmislio’ jaknu od kardigana, Armani je rekonstruisao odelo, a Ralf Loren je ponovo osmislio ameri~ki

Prva kula bliznakiwa podignuta je 1998. i sve do 2004. bila je najvi{a gra|evina na svetu. Iako je tu titulu izgubio, ovaj neboder ipak je po ne~emu prvi: sa sestrom Kulom Petronas 2 najvi{i je par kula na svetu, a kako se Svetski

trgovinski centar u Wujorku ne}e skoro obnoviti, {anse da ih neko prestigne u narednoj deceniji veoma su male. Projektanti su argentinske arhitekte Cezar Peli i \ai Seriko, uz konsultaciju Xulijusa Golda, a izgradwa Petronas bliznakiwa trajala je ~itavih sedam godina. „ Ivana Vujanov sportski na~in `ivota. Svaka modna ku}a je po~ela s ne~im inovativnim. Za mene su to bile ven~anice“, ispri~ala je Vera Vang. Otac joj je pozajmio ~etiri miliona dolara i 1990. je otvorila „Ku}u ven~anica Vere Vang”. Ve} u drugoj godini biznisa uspela je da proda stotine ven~anica. Haqine koje je sama dizajnirala podelila je u dve linije: konfekcijsku, koja se proizvodila u wenoj fabrici i koju je prodavala za 2 do 10 hiqada dolara, i na unikatne haqine visoke mode, koje su ko{tale najmawe 30 hiqada dolara. Pro~i{}eni dizajn, lagane haqine, laskavi izrezi oko ruku, pametno isticawe dobrih delova tela i senzualno drapirawe onih ne tako savr{enih – svi su ti zahvati postali wen za{titni znak. Uz to, bila je me|u retkima koja se odva`ila da se odmakne od tradicionalne bele boje i da ponudi mladama svetloru`i~aste, zelene i plave haqine. „Da bi ste obukli `enu, morate delom biti psihijatar, a delom majka“, objasnila je svoju filozofiju koja ju je danas postavila na modni tron. Preterano? Ne, ako je suditi po onome priznawu spisateqice Adene Halpern: „Nisam kupila wenu haqinu da bih je nosila u javnosti. Kupila sam je za one tu`ne no}i. Kada god bih bila depresivna, obukla bih tu haqinu i skakutala po stanu dok se ne bih osetila boqe. Telefonirala bih, gledala televiziju, igrala kompjuterske igrice, pla}ala ra~une i prala ve{. Sve u haqini Vere Vang”. E. N. L.


22

nedeqa17.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK


c m y

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa17.oktobar2010.

23


24

nedeqa17.oktobar2010.

AGENCIJA, iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i sve slobodne. Pozovite. Telefon 021/496-382. 12820

DO^EK Nove godine! Krupaw, trodnevni aran`man 7.900, Budimpe{ta 135E, Be~, Berlin, Rim, Vencija, Prag, Lisabon. Pla}awe na rate. Telefon 021/400-148. 12819

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 12522 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 12523 NE DOZVOLITE da va{e dete po~ne sa slabim ocenama iz matematike ili fizike. Profesor sa vi{egodi{wim iskustvom. Telefoni: 062/235-923, 062/194-5568. 12700 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471-644. 12432 DAJEM ~asove na gitari i bubwevima. Telefon: 064/431-5374. 12433

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 12430 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 12524 PREVOZ nepokretnih i osoba sa invaliditetom sanitetskim vozilom na svim destinacijama. Dugogodi{we iskustvo. Telefon 063/594-494. 11657 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24. 12571 AGENCIJA za pomo}, negu bolesnih i starih lica. Agencija bebisiter servis. Profesionalne usluge Novi Sad, Srbiju i inostranstvo. Telefon 021/400148. 12818 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 385455

IZDAJE se komforna soba za studenta, u centru, sa upotrebom kuhiwe i kupatila za 70E. Telefon 064/303-76-22. 12866

PRIMAMO jednu devojku nepu{a~a u komfornu sobu. Telefoni: 021/6337-983, 064/1796-897, 062/319-342. 12910

OGLASI

IZDAJE SE name{tena soba sa dva le`aja, upotreba kupatila, centralno grejawe u stanu na 1. spratu. Tel. 021/504-629. 12734

PRODAJEM ili mewam stan 60m2 u centru Be~eja za mawi u Novom Sadu. Tel. 063/7113762. 12780 MEWAM stan u centru Kikinde za stan u Novom Sadu uz doplatu. Tel. 063/8067058. 12939 LIMAN II - ukwi`en, dvosoban stan 62m2, mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502526. 385638

IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Telefoni: 021/465815, 064/20-44-331. 11631 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon: 064/282-6441. 11813 IZDAJEM komforan, dvosoban name{ten stan u ulici Sowe Marinkovi}, blizu Dunava i fakulteta. Tro{kovi + 200. Telefon 063/88-347-92. 12338 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa terasom i klimom na Grbavici, ugao M. Dimitrijevi}a i Pu{kinove. Telefon:063/512078, 021/423-221. 12349 IZDAJEM stan 42m2, blizu fakulteta, Ul. Maksima Gorkog, mo`e name{ten ili prazan. Telefon: 062/442-003. 12420 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru, odmah useqivu, Ul. Vuka Karaxi}a br. 5. Telefon: 063/898-6397 i 021/823-217. 12431 IZDAJEM u Haxi Ruvimovoj name{tenu dvokrevetnu garsoweru, prvi sprat, CG, 150E sa re`ijama zaposlenim samcima studentima. Telefon: 063/16128-73 i 064/596-58-74. 12455 GARSOWERA 25m2 sa dva le`aja, posteqinom, kafe kuhiwa odvojena sa opremom za radnike i studente. Temerinska 39, 100E. Telefon 063/524-090. 12475 IZDAJEM name{ten stan od 100m2, na Bulevaru oslobo|ewa, cena 500E mese~no plus depozit. Telefoni: 063/538-413, 475-5500. 12519 NOVO NASEQE, izdajem prazan dvoiposoban stan, CG, KTV, na du`i period, mese~no pla}awe. Tel. 064/130-52-71. 12520 IZDAJEM komforan prazan dvosoban stan 54m2 na du`e vreme u Rumena~koj ulici. Telefon: 456-507. 12529

IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, 40m2, kod Limanske pijace, III sprat, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276. 12574 STUDENTIMA redovnim - vanrednim, izdajem dvokrevetnu i jednokrevetnu sobu i istoj zgradi, komfornu. Dogovor posle 15 sati. Tel. 021/633-52-99. 12581 IZDAJEM kompletno renoviran name{ten stan, 130m2, za porodicu ili poslovni prostor, tri nivoa, Podbara, gradila „Budu}nost“. Veoma povoqno. Telefon 064/27-22-633. 12623 DVOSOBAN stan 61m2 iza Alma{ke crkve 150E, ulaz sa zidnom garderobom, name{teno predsobqe, kupatilo, trpezarija sa kuhiwom, terasa, tri le`aja, u svakoj sobi prikqu~ak na TV, dva fiksna telefonska broja, klima ure|aj, prvi sprat, ve{ ma{ina, televizor. Telefon: 063/569-377. 12632

IZDAJEM povoqno name{tene garsowere. Tel. 064/888-1035. 12671 PODBARA izdajemo lepo komplet name{tenu garsoweru zaposlenoj `enskoj ozbiqnoj osobi, 120E+50% depozit. Zvati posle 17 sati telefon 458-129. 12680 U NOVOM SADU izdajem nov name{ten stan 40m2, blizina Sajma. Tel. 021/503-704. 12686 SALAJKA, izdajem dve komforne sobe poseban ulaz za mu{ku osobu i jednu `ensku osobu. Telefon 6341-660 i 064/50-13174. 12691 IZDAJEM jednoiposoban stan 45m2, Gagarinova, sre|en, kompletno name{ten i opremqen. Telefoni: 021/6338839, 063/8610418. 12697 IZDAJEM dvosoban komforan stan. Telefoni: 021/455-967, 063/8654-694. 12698

IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Tel.: 061/1165465, 021/63-62-512. 12717 IZDAJEM dvosoban stan u ku}i, na du`e vreme, bra~nom paru. Blizu Matice srpske. Dogovor. Tel. 064/495-23-19. 12723 IZDAJEM garsoweru od 1. novembra, Ul. Danila Ki{a 8/IV 29m2, cena 150E. Telefon: 6415565. 12619 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Tel. 062/801-49-45. 12732 IZDAJEMO studentkiwama name{ten dvosoban komforan stan. Gradsko CG, ispred stanica GSP-a, 160E, tro{kovi dogovor. Petrovaradin blok VIII. Telefoni: 6265010, 064/1387807. 12747 IZDAJEM garsoweru u blizini med. fakulteta, name{tena, klima, CG, TV, odvojena kuhiwa. Tel.: 021/451-211, 063/560-087. 12759 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Futo{kom putu, parket, centralno, prizemqe, 150E. Tel. 021/6366882. 12762 RENOVIRANI mawi dvosoban stan strogi centar, CG dve odvojene prostorije, ~ajna kuhiwa, kupatilo, ve{ ma{ina, za dvoje. Tel.: 459-053 064/1971144. 12771 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, ulica Gagarinova. Telefon 063/82-93-902. 12783 IZDAJEM jednoiposoban prazan stan, 37m2, potkrovqe, ul. Novosadskog sajma, cena: 140E+depozit. Telefon 064/8448995. 12784 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakulteta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 12787 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 30m2, Rumena~ka 45, III sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 12788 IZDAJEM dvosoban prazan stan 55m2 Ul. Stevana Mokrawca, ~etvrti sprat, lift, terasa, cena 170E. Telefon: 021/544540, 063/517-290. 12792

IZDAJEM dvosoban prazan stan 52m2, tre}i sprat, Podbara, ul. Jug Bogdana, pogodan za porodicu, cena: 150E. Tel.: 021/544-540, 063/517-290. 12793 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Tel.: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 12794 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj 23 (pasa` Papilon). Telefoni: 063/87-888-63, 063/543-710. 12798 IZDAJEM ozbiqnim podstanarima povoqno trosoban name{ten stan u centru N. Sada. Tel.: 6431917, 063/8085454. 12805 IZDAJEM nename{tenu garsoweru 29m2 u Jug Bogdana. Telefon 064/3468936. 12806 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan - 50m2. Telefon 064/647-6775. 12807 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Detelinari, Cg, proto~na voda, kablovska, klima i telefon. Telefoni: 069/17-56-779, 069/78-75-85. 12815 IZDAJEM garsoweru, Novo naseqe, ul. \. Johana Nik{i}a 6. Telefoni: 021/6336-253, 065/5530-726. 12838 IZDAJEM povoqno name{ten jednoiposoban stan, 32m2, za dva studenta (nepu{a~a), sa 3 le`aja, CG, 9. sprat, blizu fakulteta, 150E. Tel. 021/425-427. 12841 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2 u Ul. Kraqevi}a Marka. Telefoni: 021/6330-891 i 063/1966890. 12862 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Ul. Pariske komune, (ve{ ma{ina, kablovska) blizu medicinskog fakulteta i sajmi{ta. Telefon: 063/749-5586. 12870 IZDAJEM name{ten komplet jednoiposoban stan 40m2 kod Spens-a, Ul. Maksima Gorkog, tri le`aja. Telefon: 021/547920 i 064/09-07-889. 12878 IZDAJEM prazan nov stan dvosoban 57m2 u ]irpanovoj ulici, odmah useqiv, cena 180E. Telefon: 021/547-920 i 064/09-07-889. 12880 IZDAJEM poluname{ten stan 40m2 u Bem Lilike u blizini Futo{ke pijace, cena 130E, prvi sprat. Telefoni: 021/547-920 i 064/09-07-889. 12883 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 12893 IZDAJEM dvoiposoban opremqen stan u Rumena~koj pored sajma. Tel. 064/1473956. 12897 IZDAJEM name{tenu garsoweru `enskoj osobi, ve{ ma{ina, fri`ider, {poret, KTV Ul. cara Lazara. Telefon 063/513307. 12906 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan u Sremskoj Kamenici. Telefon 461-815. 12556 SAJAM, name{tena garsowera 25m2, prvi sprat, odmah useqiva 140 evra, 100m od Sajma. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 385599 IZDAJEM garsoweru i dvosoban stan na Limanu II i na Novom nasequ, vrlo povoqno! Tel.: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 385449 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bul. Evrope, ~etvrti sprat, 130 evra mese~no! Hitno! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 385450 IZDAJEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, tre}i sprat, dva le`aja, TV, ve{ ma{ina, plakari, sve novo, 210 evra mese~no! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 385451 IZDAJEM dvosoban nov, poluname{ten stan od 52m2, @elezni~ka ulica. Cena 220E. Telefoni: 062/9613-212, 021/6618-222. 385633 IZDAVAWE - Maksima Gorkog 55m2 u funkciji dvoiposobnog odli~an i za poslovni prostor. Mese~no pla}awe. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 385643

DNEVNIK

IZDAJEM luksuzan name{ten apartman od 70m2 u centru grada u Laze Tele~kog ulici, prvi sprat, za 50E dnevno. Za du`e boravke od 5 dana dogovor oko cene. Telefon 064/613-82-80. 386011 IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod Dnevnika, 150E, www.nekretnine-venis.rs, 021/6337-037, 064/829-5007. 386020 IZDAJEM trosoban stan, 75m2, komplet name{ten, tv, klima, vm, Bulevar oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. www.nekretnine-venis.rs, 021/6337-037, 064/8295005. 386021 IZDAJEMO, Bulevar oslobo|ewa, 47m2, dvosoban name{ten ili prazan stan kod „Dnevnika“ 200E, lift, terasa, cg, vm, tv, www.nekretnine-venis.rs, 021/6337037, 064/829-5007. 386022 IZDAJEMO, centar, Ul. Pap Pavla, 42m2, nov dvosoban prazan stan s kuh. elementima, 1. sprat, lift, terasa, cena 160E. Tel. 021/6337-037, 064/829-5007. 386023 IZDAJEM Radni~ka nov ~etvorosoban stan 126m2 prazan mo`e za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 528-137. 386043 IZDAJEM na Grbavici stan 35m2 mo`e name{ten ili prazan, za stanovawe ili kancelariju useqiv od 1. novembra. Telefon 528-137. 386044

U NOVOM SADU potrebna soba, garsowera ili jednosoban stan za studenta iz Beograda. [ira oblast Tehni~kog fakulteta. Telefon 011/2650-885. 12573 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905278. 12809 POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 12888

BEZ POSREDNIKA kupujem ukwi`en dvosoban stan, Liman, centar, kej. Tel. 021/422-116. 12785 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal, pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337037, 064/829-5005. 386019

KUPUJEM klasi~an dvosoban stan oko 50m2, ukwi`en, starije gradwe, okolina Betanije, @elezni~ke stanice, do 50.000 evra. Isplata u ke{u! Tel. 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 385453 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 386045 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/86-80-335. 385694

PRODAJEM stan dupleks 110, 68m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763. 12016 NOVO NASEQE, novi stanovi, 77m2 trosoban, III sprat za 73.150 i ~etvorosoban dupleks 81m2 za 72.900, odli~an raspored, hrastov parket, terasa, useqivi za 15 dana. Tel. 6318-000, 064/124-97-72. 386015 NOVI BULEVAR 58m2 dupleks, 53.700 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385606

PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, blizu Master centra. Telefon 6341-521. 12775

GRBAVICA, ukwi`en 18m2 u zgradi, renoviran, cena 23.000 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 12845 PRODAJEM garsoweru od 21m2, sa izdvojenom kuhiwom u centru kod pozori{ta, za 17.000E. Telefon 021/6447-622. 12871 PRODAJEM 1-soban stan, kod Saobra}ajne {kole, II sprat, lift, bez ulagawa, 36m2, cena 40.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 12214 PRODAJEM jednosoban stan 25m2, 1. sprat, strogi centar, CG, ukwi`en, lift, sigurnosna vrata, novogradwa, kablovska, 32.500 fiksno. Telefon 064/3644-977. 12738

HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 12786 OKOLINA Najlon pijace funkcionala mawi jednosoban stan u zgradi, papiri uredni, grejawe centralno gas, cena samo 16.500E. Telefon 069/2097863. 12796 NOVA DETELINARA, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816. 12928 HITNO prodajem ukwi`en jednosoban - prilagodqiv na jednoiposoban stan od 37m2. Zvati posle 16 ~asova na 021/641-0630 ili 064/241-0907. 12835 PETROVARADIN, useqivi stanovi: 30m2 - 32.000E, prvi sprat, 48m2 - 42.000E, nov, 62m2 54.000E, Blok 8. Telefon 063/585-076. 12855 PRODAJEMO jednosoban stan od 31m2 kod Socijalnog na prvom spratu za 38.500. Stan ima terasu. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 12872 JEDNOSOBAN 38m2, [onsi, 4 sprat, lift, ukwi`en, odr`avan - 38.000E. Telefon 064/2466-206. 12889 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru Ul. Petra Drap{ina. Cena 28.350E. Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222. 385628 PRODAJEM novu, pred useqewem garsoweru na prvom spratu na Telepu. Cena 29.600E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 385634 PRODAJEM novu, ukwi`enu garsoweru kod Sajma, gradila „Budu}nost“. Cena 23.850E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222. 385623 PRODAJEM garsoweru pred useqewem 24m2+6m2 terasa, Telep. Cena 22.500E. Telefoni: 066/5021984, 021/66-22-677. 385624 HITNO prodajem novu useqivu garsoweru od 26m2 kod Sajma. Cena 30.900E. Telefoni: 066/5021984, 021/6618-222. 385626 NOVA, lux, odmah useqiva garsowera od 25m2, 1. sprat, terasa, centralna klima, grejawe... Cena: 26.000 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6604. 385660 UKWI@ENA garsowera od 18m2, odmah useqiva, lift, CG, Ul. Kosan~i} Ivana cena – 23.000E. Tel. 021/424-963, 064/8236601. 385667 NA BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom-uredni papiri. Cena 28.000 evra.Telefoni: 451-318, 523-193. 385988 KOD RIBQE PIJACE u novoj zgradi odmah useqiva prazna garsowera 25m2 terasa, pro{ao tehni~ki prijem. Telefoni: 451-523, 063/55-03-87. 385989 USEQIVA garsowera u zgradi 17m2, Nova Detelinara, 3. sprat, grejawe. Cena: 15.500 evra. Telefon: 021/424-963, 064/823-6621. 385674 MASTER CENTAR! Ukwi`ena garsowera od 25m2 sa terasom, kuhiwa odvojena. Odmah useqivo! Cena 32.300 evra – nije fiksno. Telefon: 021/542-779, 064/823-6607. 385677


OGLASI

DNEVNIK

FUTO[KI PUT ukwi`ena, novija zgrada, 24m2 garsowera, prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefon 528-137, 063/538-166. 386047 NOVA DETELINARA nova ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom. Telefon 528-137, 661-2262. 386048 RUMENA^KA novija garsowera 21m2 na tre}em spratu, odvojena kuhiwa, ima terasu. Telefon 063/811-7331. 386049 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva nova GA 22m2, Jevrejska, I sprat, terasa, PVC stolarija, kl. parket, odv. kuhiwa, dvori{na strana, cg, ukwi`ba 1/1, cena: 28.500. Tel. 021/6616324, 425-653. 386030 HITNA PRODAJA!!! Odli~na GA 27m2, centar, IV sprat, brzo useqiva, upotrebna dozvola, ukwi`ba 1/1, cg, cena samo 27.900! sa name{tajem! Tel. 021/6616-324, 425-653. 386024 NOVA garsowera 24m2, Novo naseqe, useqiva za 15 dana, terasa, proto~na topla voda samo 26.700. Tel. 6317-000, 064/1249772 www.palatans.imovina.net. 386014 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427277, ({ifra:11675), www.solis-nekretnine.com. 385474 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra:13792), www.solis-nekretnine.com. 385475 GARSOWERA sa terasom, tre}i sprat, na Rumena~kom putu, kod pruge, ostaju kuhiwski elementi, odmah useqiva, cena 24.500 evra. Telefon 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 385476

IZUZETNA PONUDA - garsowera na Limanu IV, interesantnog rasporeda sa kuhiwskom ni{om sa svojim prozorom i terasom. 30m2, cena 35.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, ({ifra:14148), www.solisnekretnine.com. 385477 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Telefo 063/777-6233. 385616 SAJAM, garsowera, 18m2, 4. sprat, dvori{na strana, ukwi`ena, cena 23.175. Telefon 421185. 385545 LIMAN 4, novija garsowera, 35m2, ptv. Telefon 472-1661. 385546 KOD RIBQE PIJACE, garsowera, 18m2, prizemqe, dvori{na strana, ukwi`ena, cena 20.600. Telefon 422-149. 385547 KOD „DNEVNIKA“, garsowera, 24m2, ukwi`ena, cena 29.000. Telefon 472-1660. 385548 BLIZU FUTO[KE PIJACE, garsowera, 26m2, 1. sprat, kuhiwa ima prozor, cena 37.490 sa PDV-om. Telefon 472-1661. 385549 NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera za 23.900 i na Novom Bulevaru, useqivu odli~nu garsoweru od 25m2 za 31.000. Telefon 636-8429. 385565 GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 27m2, odli~na za izdavawe. Telefon 063/82-88-377. 385566 MI^URINOVA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2. Telefon 636-6952. 385567 LIMAN u zgradi „Budu}nosti“, ukwi`en noviji stan od 30m2. Telefon 636-8429. 385568 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 31.500. Telefon 6366952. 385569

CENTAR, kod Matice srpske, jednosoban, 30m2, cena 37.100. Telefon 421-185. 385550 KOD SATELITSKE PIJACE, jednosoban, 32m2, cg, prizemqe, dvori{na strana, ukwi`en, cena 25.750. Telefon 4721661. 385551 [ONSI, 38m2 jednosoban, lift, ukwi`en 39.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385601 PARISKE KOMUNE 38m2, jednosoban, lift, terasa, odmah useqiv 39.700. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 385602 HITNO - nov pred useqewem, jednosoban stan u mansardi, lift, podne povr{ine 48m2, redukovane 40m2, cena sa PDV-om 28.850 evra, Telefoni: 064/8236600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 385586 NOV - useqiv za 30 dana, jednosoban stan, 28m2, terasa, tre}i sprat, cena sa PDV-om 31.950. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385587 NOV - ukwi`en jednosoban stan na Limanu, 30m2, redovan sprat, terasa, lift, centralno grejawe, cena 35.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385588 HITNA PRODAJA! Jednosoban stan od 36m2 na Telepu. Mirna ulica, cena 29.000 evra, nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra: 13809), www.solis-nekretnine.com. 385478 STANOJA GLAVA[A - Telep, jednosoban dvori{ni stan od 24m2, sre|en, plac 100m2, ukwi`en! Cena 15.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/427-277, ({ifra:50297), www.solis-nekretnine.com. 385479 GRBAVICA - Bra}e Ribnikara, 32m2, drugi sprat, lift, CG, cena 36.000 evra! Telefoni: 064/4491270, 021/451-570, ({ifra: 13881), www.solis-nekretnine.com. 385480 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, odli~an stan, hitno, cena 35.000E. Tel.: 021/450417; 064/189 38 87. 385538 ODMAH USEQIV JS 29m2, K. Stankovi}a, II sprat, nov - neuseqavan, lift, dvori{na strana, bambusov parket, upotrebna dozvola, cena: 29.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 386026 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefon 528137, 661-2262. 386050 LIMAN klasi~an jednosoban stan 34m2 u dobroj zgradi, ukwi`en, ~etvrti sprat, lift, za 37.500. Telefon 528-137, 6612262. 386051 ODLI^AN jednosoban stan 30m2 u Ulici Narodnog fronta, sre|en, renoviran, lift, terasa, CG, PTV... Cena: 35.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6606. 385665 [ONSI - ukwi`en, 38m2, odmah useqiv stan, 4. sprat - redovna eta`a, lift, CG, cena38.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610. 385672 RADNI^KA ULICA – 29m2, 3. sprat, odmah useqiv jednosoban stan, odvojena kuhiwa... Cena 36.100 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 385685 KOD SPENSA!!! U starijoj zgradi stan od 30m2 izuzetno pogodan za advokatsku kancelariju, ukwi`en, useqiv. Telefon 063/86-80-335. 385695 GOGOQEVA. Jednosoban, 27m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena: 36.200. Tel. 021/547779, 064/823-6621. 385668 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan, gradila „Budu}nost“ na Limanu IV. Cena 37.900E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618222. 385627 PRODAJEM name{ten, ukwi`en jednosoban stan od 34m2, Ul. Narodnog fronta. Cena 36.900E. Telefoni: 064/1972102, 021/6618-222. 385630

PRODAJEM 1,5-soban stan, centar, 7. sprat, potkrovqe, lift, 56m2 podne povr{ine, 40.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 12215

VRWA^KA BAWA, Sun~ani breg, prodajem, jednoiposobne stanove, 40m2 prvi sprat, 32.000 i 51m2 potkrovqe 31.000, novo, hitno, vlasnik. Telefon 063/369-190. 12760 PRODAJEM dvoiposoban stan Liman 4, 78m2, cena: 75.000. Telefon 063/8022454. 12938

IZUZETNA ponuda 35m2, IV sprat, kod Sajma, ekskluzivno opremqen, vrhunska tehnika, lift, balkon, pogled na bulevar, cena: 50.000. Telefon 063555-336. 12791 LIMAN III, jednoiposoban 36m2, odvojena kuhiwa, ostava, 39.200E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 12844 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 39m2, kod Sajma za 38.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 12873 PRODAJEMO izuzetno lep jednoiposoban stan od 38m2 kod Socijalnog za 44.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 12876 DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik, bez posrednika, preko puta @. stanice, hitno, mo`e i na kredit, Telefon 063/518-781. 12608 PRODAJEM dvori{ni stan od 54m2 u centru ^uruga, Ul. Kraqa Petra I br. 73 . Telefon 063/764-2410. 12781 CARA Du{ana, nov neuseqavan papirolo{ki uredan, ekstra dvosoban stan, cena 46.000E. Telefon 064/2097863. 12795 HITNO prodajem stan od 50m2 na Podbari, 750E. Telefon 062/8110956. 12816

PRODAJEM dvosoban stan kod Robne ku}e na Novom nasequ za 49.000E. Tele. 021/6447-622. 12874 PRODAJEM ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 55m2, kod @. stanice za 50.500E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 12875 LEP, sre|en dvosoban stan 53m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizu `elezni~ke stanice, odli~na cena. Telefon 021/6624-218. 12877 LIMAN IV, odli~an dvosoban, zgrada Budu}nosti, ukwi`en 50m2, bez ulagawa. Telefon 021/6624-218. 12879 DVOSOBAN dupleks, 48m2, Gogoqeva, 5. sprat, ukwi`en. Odvojena kuhiwa, dvori{na strana. Hitna prodaja. Tel. 064/24-66-206. 12891 PRODAJEM nov, jednoiposoban stan kod Ribqe pijace, cena 36.000E. Telefoni: 065/2769594, 021/6622-677. 385629

BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Telefon 063/1020-731. 385636 BULEVAR JOVANA DU^I]A - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502526. 385640 KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/1672826. 385647 PRODAJEM dobar jednoiposoban stan, 47m2, na Rumena~kom putu, III sprat, sa liftom po ekstra ceni 41.500 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318. [ifra43467. 385990 NA LIMANU 4, 30m2 useqiv ukwi`en stan, terasa, lift, cena 35.000. Telefoni: 523-193, 451-318. 385991 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan, 39m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451-318, 523193. [ifra-41313. 385992

NOV jednoiposoban stan u Rumena~koj ulici, 42m2, 2. sprat, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa... Cena: dogovor. Tel. 021/542-779, 064/8236602. 385673 NOV, 34m2 - jednoiposoban, 2. sprat, terasa, grejawe, odli~an raspored, Cena 33.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 385675 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefon 528-137, 063/538-166. 386054 HITNA PRODAJA!!! Nov, odmah useqiv JIS 31m2, H. Pinkija, dvostrano orijentisan, {panska keramika, tu{ kabina, PVC stolarija, parking, cena samo 24.000 mo`e i na rate!!! Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 386025 HITNO! Odmah useqiv nov JIS 29m2, kod „Grasa“, V. \or|evi}a, III sprat, ekstra kvalitet, ukwi`ba 1/1, cena: 22.500!!! Tel. 021/425-653, 6616-324. 386031 CENTAR iza Izvr{nog ve}a jednoiposoban 37m2, II sprat, ima terasu, cena 42.500 evra. Tel. 021/528-599, 063/111-41-42 386034 JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ. Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 41.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6606. 385671 ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Telefoni: 065/2019011, 021/427-277, ({ifra:13844), www.solis-nekretnine.com. 385502

nedeqa17.oktobar2010.

UKWI@EN stan na Novom bulevaru, dobar raspored, kuhiwa sa prozorom, terasa, lift, 47m2, cena 51.500 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/451-570, ({ifra:12186), www.solis-nekretnine.com. 385503 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter. 40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451-570, ({ifra:13409), www.solis-nekretnine.com. 385481 HITNA PRODAJA! Jednoiposoban stan od 35m2, sve odvojeno. Odli~an! Cena 41.200 evra! Telefoni: 064/157-1297, 021/427277, ({ifra:13852), www.solisnekretnine.com. 385482 PRODAJEM jednoiposoban stan u Kraqa Petra, ukwi`en, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:10850), www.solis-nekretnine.com. 385483 ODLI^AN jednoiposoban stan od 36m2 na prvom spratu, Gunduli}eva ulica, ukwi`en, mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 14052), www.solis-nekretnine.com. 385484 LIMAN DVA jednoiposoban stan 40m2, kompletno renoviran, odmah useqiv na drugom spratu. Telefon 528-137, 6612262. 386055 UKWI@EN jednoiposoban stan od 43m2 u Ul. Pariske komune, renoviran, PVC stolarija, terasa, cena 47.400 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:14105), www.solisnekretnine.com. 385485 PRODAJEM nov jednoiposoban stan na tre}em spratu, Somborski bulevar, odli~an! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13104), www.solis-nekretnine.com. 385486 SAJAM - jednoiposoban stan od 47m2 na tre}em spratu, ostaje kuhiwa i ugra|eni plakar. Ukwi`en, cena 49.000 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14293), www.solis-nekretnine.com. 385487 [IRI CENTAR - jednoiposoban stan od 35m2, nov, useqiv, dodatno opreman. Cena 41.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:12145), www.solis-nekretnine.com. 385488 BELE WIVE - Podbara, jednoiposoban stan od 40m2, novogradwa, zavr{enost 80%, lep raspored. Cena 28.000 evra. Telefoni: 063/761-63-64, 021/451-570, ({ifra:12078), www.solis-nekretnine.com. 385490 [UMSKA - Telep, jednoiposoban stan 38m2 + 15m2, novogradwa, zavr{enost 75%, lep raspored, prizemqe, cena 25.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/520231, ({ifra:14007), www.solis-nekretnine.com. 385491 DURMITORSKA - Klisa, jednoiposoban stan od 38m2, dvori{ni stan, lep raspored, cena 17.000 evra! Telefoni: 063/76163-64, 021/427-277, ({ifra: 12965), www.solis-nekretnine.com. 385492 UKWI@EN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 31m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 38.100. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385589 JEDNOIPOSOBAN nov stan na Novoj Detelinari, ukwi`en, redovan sprat, terasa, lift, 37m2, cena 43.850. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385590

25

NOV - ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici, 43m2, terasa, lift, mo`e na kredit, cena 51.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385591 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan na Grbavici, redovan sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena sa PDVom 51.000. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385592 NOVO NASEQE 45m2, u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, sa name{tajem 48.000. Tel.: 444-107, 633-7853. 385603 DETELINARA, jednoiposoban, 33m2, 5. sprat, odli~an, name{ten, cena 28.840. Telefoni: 421-185, 066/910-8280. 385552 GRBAVICA, 1. sprat, jednoiposoban, ukwi`en, cena 49.440. Telefon 422-149. 385553 TELEP, nov, jednoiposoban, 40m2, 2. sprat, terasa, sig. vrata, ukwi`ba u toku, cena 38.200. Telefon 472-1661. 385554 NOVA DETELINARA odli~an nov prazan odmah useqiv 1.5 cena 38.100. Telefon 063/82-88377. 385570 U ZGRADI od fasadne cigle prodajem stan od 38m2 na IV spratu sa liftom, ukwi`en odli~an, cena 39.500. Telefon 6368429. 385571 BULEVAR kod Lutrije, prodajem ekstra luksuzan mawi 1.5 stan. Tel. 063/516-478. 385573 LIMAN, renoviran, ukwi`en 2.0 stan od 56m2, odli~nog rasporeda. Telefon 063/82-88-377. 385574 N. DETELINARA, nov, neuseqavan 2.0 stan od 53m2 po ceni od 56.500. Telefon 063/516-478. 385575 GRBAVICA, u odli~noj zgradi prodajem nov 2.0 stan sa odvojenom kuhiwom po ceni od 55.700. Telefon 636-6952. 385572 BULEVAR, dvosoban, 47m2, 1. sprat, vrhunska gradwa, odli~an, dvori{na strana, cena 55.620. Tel. 422-149. 385555 KOD FAKULTETA, dvosoban, 47m2, lift, terasa, cena 53.250. Telefon 472-1660. 385556 GRBAVICA, dvosoban, 49m2, 1. sprat, cg, terasa, ukwi`en, cena 54.600. Tel. 472-1661. 385557 CENTAR, dvosoban, 57m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 58.710. Telefon 421-185. 385558 DETELINARA, 47m2, dvosoban, 2. sprat, ukwi`en, cena 39.150. Tel. 422-149. 385559 BULEVAR, dvosoban, 60m2, 4. sprat, cg, terasa, odli~an, useqiv, ukwi`en, cena 53.000. Telefon 472-1660. 385560 NOVO NASEQE, Partizanskih baza 60m2, dvosoban, odvojena trpezarija, odmah useqiv, ukwi`en. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 385604 NOVOSADSKOG SAJMA 55m2, dvosoban, noviji, odmah useqiv, klima, plakar 54.600 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 385605 UKWI@EN stan u Lipovom Gaju, dvosoban, velika terasa koja nije u kvadraturi, kvalitetna gradwa, 70m2 cena 77.000E. Telefon 064/823-6600. 385598 LIMAN II 58m2, dvosoban, ~etvrti sprat, lift, dve terase, dva sanitrna ~vora 67.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel: 444-107, 633-7853. 385607 NOVA DETELINARA, kod Sajma 47m2, dvosoban, tre}i sprat, lift, terasa, odmah useqiv 49.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385608 HITNA PRODAJA, ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u neporednoj blizini Sajma. III sprat, lift, terasa. 49.000E. Telefo 063/101-0661. 385617 RADNI^KA ULICA, u neposrednoj blizini SUD-a ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Pogodan i za kancelarijski prostor. Cena 55.500E. Telefon 063/775-9121. 385618 DVOSOBAN, Grbavica, II sprat, ukwi`en, odmah useqiv, cena 53.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/ 189 38 87. 385543


26

nedeqa17.oktobar2010.

HITNO - ukwi`en dvosoban stan 55m2, lokacija: Bulevar oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, cena 54.600. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385594 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra:10531), www.solis-nekretnine.com. 385494 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra:12704), www.solis-nekretnine.com. 385495 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Telefon 063/7726845, ({ifra:19490), www.solisnekretnine.com. 385496 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, za renovirawe, 53m2, cena 43.200 evra! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:11352), www.solis-nekretnine.com. 385497 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520231, ({ifra:13779), www.solisnekretnine.com. 385498

KOMFORAN dvosoban stan od 54m2, u blizini Betanije, sa mogu}no{}u preure|ewa u trosoban, idealan za miran porodi~ni `ivot, cena 52.600 evra! Telefoni: 063/855-7109, 021/427277, ({ifra:13294), www.solisnekretnine.com. 385499 PRODAJEM odli~an, komforan dvosoban stan kod Futo{ke pijace, 59m2, cena 51.500 evra. Telefon 063/855-7109, ({ifra:14050), www.solis-nekretnine.com. 385500 PRODAJEM odli~an dvosoban stan na prvom spratu kod „C-market“-a na Novom nasequ, Bul. J. Du~i}a, 60m2, cena 56.500 evra. Vredi videti! Telefoni: 063/7315-135, 021/520-231, ({ifra:10887), www.solis-nekretnine.com. 385501 DVOSOBAN 60m2 centar-blizina Zoila-a, stan klasi~nog rasporeda, okrenut na dve strane, 2. sprat, visina plafona 280cm, pogodno i za poslovni prostor, odmah useqiv. Telefoni: 021/55-7758, 065/555-38-23. 385444 DVOSOBAN 94m2 centar-R. pijaca, izuzetan, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, klima, tenda, mogu}a zamena za mawi stan do 50m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621. 385442 UKWI@EN noviji stan blizu Bulevara, 55m2, lift, terasa, prazan, odmah useqiv, hitna prodaja, cena 54.600 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14308), www.solis-nekretnine.com. 385505 [ONSI - 53m2, \. N. Johana, prvi sprat, lift, CG, odli~an raspored, cena 53.000 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/427277, ({ifra:14131), www.solisnekretnine.com. 385506 U NOVOSADSKOG SAJMA odli~an 55m2, klasi~an dvosoban sa terasom, ukwi`en, useqiv, cena samo 54.590. Tel. 062/477-428 i 021/6317-000 www.palatans.imovina.net. 386013 LIMAN novija zgrada zidala Budu}nost dvosoban stan 54m2 na drugom spratu sa liftom. Tel. 528-137, 661-2262. 386056 NOVA DETELINARA nov dvosoban stan 49m2 na tre}em spratu, odmah useqiv, za 48.500. Tel. 528-137, 661-2262. 386057

DVOSOBAN, Liman III, Bul. Despota Stefana, 56m2, ukwi`en, IV sprat, lift, stan fantasti~nog rasporeda, nova stolarija, sigurnosna vrata, prelepo novo kupatilo, italijanske plo~ice, kuhiwa, terasa prazan, odmah useqiv, cena 65.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 385534 NOVO NASEQE 47m2 odli~an dvosoban stan, terasa, cg, proto~na voda, hrastov parket, useqiv za 15 dana, prodajem samo za 45.500. Tel. 021/6317-000 064/1249772 www.palatans.imovina.net. 386012

HITNO prodajem dvosoban stan 58m2, Ulica Pariske komune, ima dve terase, sprat IV sa liftom, gara`a 15m2 po `eqi, sve ukwi`eno 1/1. Tel. 021/528-599, 423-208. 386037 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv prazan DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, sre|en, ukwi`en, cena samo 57.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 386029 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, povoqno- pozovite. Telefon 528-137, 063/538-166. 386052 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 39.100. Telefon 528-137, 661-2262. 386053 UKWI@EN, renoviran, 58m2 – dvosoban (funkcioni{e kao dvoiposoban), 1. sprat, terasa, CG, 2 mokra ~vora, cena: 60.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/8236608. 385678 KLASI^AN dvosoban 50m2 + 30m2 terase, centar, Radni~ka, 11. sprat, ukwi`en 41.000. Telefon 063/517-846. 385687 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv u novembru 2010. god.Telefoni: 021/451318, 523-193. 385993 PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2. Blizina centra. Useqiv, uredni papiri. Cena 44.300 evra, I sprat. Telefoni: 021/451318, 065/444-34-55. [ifra-43926. 385994 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Gogoqevoj, 51m2, dupleks. Useqiv. Cena 52.000 evra. Ukwi`en. Pozovite na 021/523193, 065/444-3455. 385996 PRODAJEM hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 49m2, VI sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 56.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra43848. 385997

PRODAJEM blizu centra u Ul. Gunduli}evoj, dvosoban-dvoiposoban stan, 60m2, na I spratu, terasa. Ukwi`en. Useqiv i prazan. Cena 64.000 evra. Telefoni: 021/523-193, 451-318. [ifra43955. 385998 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan, 58m2, III sprat, dve terase. Ukwi`en. Blizina vrti}a i {kole. Cena 63.000 evra. Telefoni: 065/444-34-55, 021/451-318. [ifra-44031. 385999 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv za 60.000E. Telefon 063/86-80-335. 385696 GRBAVICA!!! Odli~an dvosoban noviji stan u lepoj ulici, useqiv, ukwi`en od 52m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 385697

OGLASI KLASI^AN dvosoban stan od 58m2 sa pogledom na Tvr|avu kod {kole „\or|e Nato{evi}“, ukwi`en, useqiv. Tel.: 063/500213, 063/86-80-335. 385699 LIMAN II!!! Odli~an stan u dobroj zgradi od 62m2 dvosoban u funkciji dvoiposobnog, terasa, lift. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-33. 385700 WEGO[EVA - ukwi`en klasi~an dvosoban stan 53m2 na drugom spratu dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 385648 ABC CENTAR - nov, odli~an dvosoban stan 44m2. Cena sa PDVom 49.500 evra. Tel.: 021/528-399; 061/167-2826. 385644 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi. Tel.: 021/6615124; 063/502-526. 385645 RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan. Cena 48.500 evra. Tel.: 021/528399; 063/502-526. 385646 LIMAN III - odli~an, kompletno renoviran ukwi`en dvosoban stan 56m2. Mo`e zamena za ve}i. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 385641 NOV! Legalan! Odmah useqiv dvosoban stan na Salajci – 57m2 za 47.400 evra – mo`e kredit. Tel. 021/6614-200, 064/823-6602. 385669 GAGARINOVA. Dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, odr`avan... 55m2 za 50.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6606. 385670 ODMAH USEQIV, ukwi`en dvosoban stan u Novosadskog sajma, 55m2 – 54.600E. Tel. 021/6614200, 064/823-6618. 385662

]IRPANOVA. Dvosoban, noviji, ukwi`en stan od 60m2. Bez ulagawa. Cena 51.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6608. 385663 DETELINARA. Dvosoban, 47m2, prvi sprat, ukwi`en, mo`e kredit. Cena: 36.600 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610. 385664 SUBOTI^KI BULEVAR - investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Telefon 063/1020-733. 385635 PRODAJEM ukwi`en nov dvosoban stan od 48m2 na Grbavici. Cena 51.500E. Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222. 385625

KOD [TRANDA, originalan dvoiposoban stan, 63m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, sre|en. Telefon 021/6624-218. 12881 DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, kod hotela „Aleksandar“, novije, dvori{na strana, terasa, cena 64.750E. Telefon 064/24-66-206. 12890 DVOIPOSOBAN 72m2, ukwi`en, Maksima Gorkog, 3. sprat, lift, odmah useqiv, kod SPENS-a, 1250E/m2 - dogovor. Telefon 064/24-66-206. 12892 TROSOBAN komforan name{ten stan 81m2, visoki parter, Fru{kogorska. Telefon 063526234. 12329

PRODAJEM stan u ul. Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70m2 (novogradwa). Telefon 063/219763. 12015 TROSOBAN stan 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, 105.000E, nije fiksno, vlasnik. Telefon 064/199-3027. 12544

PRODAJEM trosoban ukwi`en stan, na Beogradskom keju, 72m2, deveti sprat. Cena 65.000. Telefon 064/838-01-08, Branka. 12774 ODLI^AN trosoban dupleks 74m2, sa terasom, novija zgrada, {iri centar. Telefon 021/6624218. 12882 TROSOBAN komforan stan 81m2 visoki parter, Fru{kogorska ulica. Telefon 063/526234. 12328 STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Cena 74.000 evra. Telefoni: 063/502-526; 021/528-399. 385642

PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Telefon 063/500-213. 385701 SOWE MARINKOVI]!!! 70m2 u visokom parteru pogodno za poslovni prostor u korektnom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/868-03-35. 385702 MAWI dvoiposoban 52m2, Naseqe, \. N. Johana, I sprat, lift, ukwi`en, useqiv 53.500. Telefon 063/517-846. 385688 NOV! Ukwi`en! Dvoiposoban 50m2, 3. sprat, cena: 41.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6607. 385666 U CENTRU u novoj useqivoj zgradi mawi dvoiposoban stan 50m2, lift, terasa, 52.000. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/44434-55. 386001 LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:16629), www.solisnekretnine.com. 385507 HITNO prodajem mawi dvoiposoban stan, 50m2 na Novoj Detelinari, ukwi`en, cena 54.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:13919), www.solis-nekretnine.com. 385508 SALAJKA - 62m2, nov, useqiv, drugi sprat, ~isti papiri, cena 64.000 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:13925), www.solis-nekretnine.com. 385509 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra:14089), www.solis-nekretnine.com. 385510 DVOIPOSOBAN 74m2 BGD kej stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 385443 HITNO - useqiv nov dvoiposoban, centar, terasa, lift, podne povr{ine 56m2 korisne 49m2, cena sa PDV-om 51.050. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385593 KOMPLETNO sre|en, odmah useqiv dvoiposoban stan od 70m2 na Limanu IV. VII sprat, lift, terasa. Cena 74.000E. Telefon 063/777-6233. 385619 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385610 CENTAR, dvoiposoban, 60m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 65.630 sa PDVom. Telefon 421-185. 385561 NOVA DETELINARA, nov, odli~an, mawi 2.5 stan po ceni od 61.800. Telefon 636-6952. 385576 LIMAN, kod Doma zdravqa, ukwi`en 2.5 stan od 68m2 za 62.000. Telefon 064/220-95-65. 385577 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Telefon 636-6952. 385578

DNEVNIK GRBAVICA, prodajem odli~an, nov, ukwi`en 3.0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Telefon 636-8429. 385579 MAKSIMA GORKOG, kod {kole „\or|e Nato{evi}“, prodajem 3.0 salonski stan na I spratu po ceni od 92.700. Telefon 064/220-95-65. 385580 DETELINARA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3,0 stan od 90m2 cena 67.000. Telefon 6368429. 385581 NOVI BULEVAR, odli~an ukwi`en, nov odmah useqiv 3.0 stan od 75m2. Telefon 636-6952. 385582 CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 48.450 sa PDV-om. Telefon 472-1660. 385562 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, trosoban, 82m2, gleda na Tvr|avu, cena 93.730. Telefon 4721661. 385563 GRBAVICA 64m2 trosoban dupleks, ukwi`en 67.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 385611 NOVO NASEQE 76m2, trosoban, odmah useqiv, lift, terasa 74.000 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385612 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu. Uredni papiri, novija gradwa. Telefon 060/621-1685. 385620 U BLIZINI @ELEZNI^KE STANICE, klasi~an trosoban stan od 76m2. Lift, terasa. Cena 67.000E. Hitna prodaja! Telefon 060/621-1685. 385621 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, dva sanitarna ~vora 103.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385609 TROSOBAN odmah useqiv stan u centru grada, 75m2, centralno grejawe, lift, nije dupleks, cena: 65.000. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385595

NOV - odmah useqiv trosoban stan u strogom centru Novog Sada, redovan sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, 69 m2, cena sa PDV-om 70.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385597 TROSOBAN 85m2 - okolina Dunavskog parka, stan salonskog tipa, 3. sprat, lift, terasa, okrenut na dve strane, mogu}a zamena za dvosoban stan+doplata. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 385445 TROSOBAN 70m2 Kej-Radni~ka, stan klasi~nog rasporeda, malo stanara u zgradi (5), okrenut na dve strane, idealan za advokatske kancelarije, ordinacije, mogu}a zamena za mawi stan+doplata. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7333-621. 385446 TROSOBAN 84m2 - blizina KUD-a S. Markovi}, izuzetan stan salonskog tipa, okrenut ne dve strane, 1. sprat, mogu}a zamena za mawi stan + doplata,vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 385447 VEOMA POVOQNA PRODAJA! Ul. bra}e Ribnikara, centralno grejawe, trosoban salonac od 89m2. Ukwi`en i useqiv! Telefoni: 064/134-0459, 021/451570, ({ifra:13591), www.solisnekretnine.com. 385511 TROSOBAN stan od 80m2 na Bul. oslobo|ewa, odli~nog rasporeda, povoqno-hitno! Telefoni: 063/855-7109, 021/451-570, ({ifra:10122), www.solis-nekretnine.com. 385512 SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:16540), www.solis-nekretnine.com. 385513

PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com. 385514

CENTAR - Ribqa pijaca, Ul. @arka Vasiqevi}a br. 5, zgrada od crvene fasadne cigle. Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra! Postoji dogovor! Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:13860), www.solis-nekretnine.com. 385515 TROSOBAN stan na ekskluzivnoj lokaciji, Ul. Vase Staji}a, drugi sprat, ukwi`en, mo`e kredit, odli~an i za poslovnu delatnost, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solis-a... Telefoni: 065/2019-011, 021/520231, ({ifra:19940), www.solis-nekretnine.com. 385516 TROSOBAN, Liman I, Sun~ani kej, 83m2, bez ulagawa, ukwi`en. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 385537 SALAJKA - 73m2, prvi sprat, ekstra oprema, raspore, cena 75.200 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:14014), www.solis-nekretnine.com. 385518 HITNO prodajem nov, neuseqavan stan od 71m2 u Tolstojevoj ulici, tri spava}e sobe + dnevni boravak, ~etvrti sprat. Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:13926), www.solisnekretnine.com. 385525 U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 060/0753782. 386002 PRODAJEM dobar trosoban stan na Limanu II, 78m2, II sprat. Renoviran. Terasa i lift. Ukwi`en. Povoqno. Pozovite 060/07305-77, 021/523-193. 386003

NA BEOGRADSKOM KEJU 72m2 trosoban stan ukwi`en lift terasa 66000 Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193. 386004 U MAKSIMA GORKOG 70m2 na drugom spratu deqiv na dva po ekstra povoqnoj ceni od 78500. Tel. 451-318, 523-193. 386005 NOVO NASEQE, Ka}e Dejanovi} 87m2, trosoban, odli~an raspored, ukwi`en, prodajem za samo 82.400. Tel. 021/6317-000 i 064/124-97-72, www.palatans.imovina.net. 386016 NOV odli~an luksuzan 100m2, stan neuseqavan, veliki trosoban, mogu} ~etvorosoban, na Limanu 3 prodajem za 125.000, odmah useqiv. Tel. 6317-000, 064/613-82-80. Mogu} dogovor oko pla}awa. 386017 BEOGRADSKI KEJ trosoban stan 72m2, ukwi`en, cena 66.000. Tel. 528-599, 063/11141-42. 386038 PU[KINOVA 70m2 trosoban renoviran, ukwi`en, cena 72000 evra. Tel. 021/528-599, 423-208. 386035


OGLASI

DNEVNIK

HITNA PRODAJA! Ukwi`en TS 51m2, Gogoqeva, V sprat, lift, terasa, kompletno sre|en, cena: 55.200. Tel. 021/425-653, 6616-324. 386027 HITNA PRODAJA!!! Nov TS 72m2, po~etak Adica, I sprat, dve terase, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, PVC, kl. parket, grejawe, cena: 50.500! Tel. 021/6616324, 425-653. 386028 LIMAN TRI, u blizini NISa, odli~nog rasporeda, trosban stan 78m2 dvostrano orjentisan na prvom spratu. Telefon 021/528-137, 661-2262. 386059 NOV trosoban 61m2, Nova Detelinara, Veselina Masle{e, III sprat, lift, posebno wc, sre|en, prvoklasan 67.000. Telefon 063/517-846. 385689 TROSOBAN 81m2, Liman I, Fru{kogorska, I sprat, dvori{no, velika terasa, ukwi`en, 87.500. Tel. 063/517-846. 385690 TROSOBAN 79m2, Radni~ka, I sprat sa direktnim ulazom sa ulice, idealan za kancelarije, ukwi`en 77.500. Telefon 063/517-846. 385691 SUN^ANI KEJ!!! Odli~an trosoban stan ni`e spratnosti u odli~nom stawu useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 385703 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 386000 ODLI^AN trosoban stan od 76m2 + 2 terase, u Save Kova~evi}a. Renoviran, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 66.950E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608. 385661 PRODAJEM nov, ukwi`en trosoban stan od 60m2, Ul. Gunduli}eva. Cena 55.000E. Telefoni: 064/1972102, 021/6618-222. 385631 PRODAJEM nov, neuseqavan trosoban stan od 71m2 na prvom spratu. Cena 53.600E. Tel.: 063/759-7133, 021/6622-677. 385632 BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528399; 063/502-526. 385639 NOV - odmah useqiv trosoban dupleks na Novoj Detelinari, 83m2, terasa, lift, cena sa PDVom 68.400. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 385596

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 11103 LIMAN IV, odli~an, 130m2, ~etiri spava}e sobe, veliki dnevni boravak, dva sanitarna ~vora, vlasnik, 130.000E. Telefoni: 063/213-246, 063/7757-617. 11081 NOV ~etvorosoban stan 81m2 dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam. Telefon 063/537446. 12271

GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni i petosobni stanovi, redovne eta`e. Telefoni: 6456-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 12846 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, ekstra, oprema 200.000 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 12847 91M2, ~etvorosoban dupleks, u odli~nom stawu, na Grbavici. Telefon 021/6624-218. 12884

GRBAVICA, nov, 4-soban 98m2, 1. sprat, dupleks, 107m2, II i III Sajam 81m2 dupleks M. Mari} 93m2, IIIsp. Telefon 021/6614694, 063/705-60-80. 12867 BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Tel.: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733. 385637 DRAGE SPASI]!!! Originalan troiposoban stan. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 385704 ODLI^AN stan od 100m2 ni`e spratnosti u blizini {kole \or|e Nato{evi}!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 385705 [EKSPIROVA!!! Blizu parka troiposoban stan u korektnom stawu ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213, 063/86803-35. 385706 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000. Telefon 528-137, 6612262. 386062 LIMAN II, klasi~an porodi~ni troiposoban stan, 94m2, odli~an raspored, cena 105.000 evra. U cenu mo`e i mawi stan. Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra:13461), www.solisnekretnine.com. 385517 LIMAN II, 94m2 troiposoban stan, dva sanitarna ~vora, terasa 103.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385613 MAKSIMA GORKOG 90m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, pogodan za oridinacije ili kancelarije 108.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 385614 BULEVAR, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu. Telefon 060/750-55-70. 385583 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na I spratu (ceo sprat) pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88377. 385584 SAJAM, ~etvorosoban, 83m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 68.392. Tel. 422-149. 385564

KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, gara`a. Cena sa gara`om 115.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 385615 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem. Telefon 063/101-0661. 385622 IZVANREDAN, kompletno renoviran, funkcionalan ~etvorosoban stan od 104m2 na Novom nasequ. Mo`e zamena za mawi! Telefoni: 065/2019-013, 021/451570, ({ifra:14042), www.solisnekretnine.com. 385526 HITNO prodajem - stan od 92m2 na drugom spratu na Salajci! Odmah useqiv. Nov, cena 925 evra/m2! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 19648), www.solis-nekretnine.com. 385527 EKSTRA SRE\EN ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana. Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra:14092), www.solisnekretnine.com. 385528 PRODAJEM odli~an ukwi`en dupleks od 103m2 u Rumena~koj ulici, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor! Tel.: 065/2019-009, 021/520231, ({ifra:13022), www.solis-nekretnine.com. 385529 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel.: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 385519 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com. 385520

VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com. 385522 PRODAJEM ~etvorosoban stan na prvom spratu, Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13510), www.solis-nekretnine.com. 385523 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:13867), www.solisnekretnine.com. 385531

IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com. 385532 LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa... Telefon 063/811-7331. 386060 SEQA^KIH BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orjentisan, ukwi`en. Tel. 528-137, 661-2262. 386061 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Tel. 528137, 063/811-7331. 386058 INVESTITOR „Moj dom“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv brzo. Mo`e kredit. Projektno finansirawe „Erste bank“. Tel 451-318, 060/0532-154. 386006 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 385709 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35. 385707 ^ETVOROSOBAN Haxi Ruvimova – 83m2. Izuzetan raspored - funkcioni{e kao dve odvojene celine, sre|en. Ukwi`en – mo`e kredit. Cena: 72.700 evra. Telefon: 021/6614-200, 064/8236602. 385676

NOV ~etvorosoban 90m2, Sajam, Janka ^melika, III sprat, dupleks, dva kupatila, ostaje deo name{taja 72.000. Telefon 063/517-846. 385692 NOV dupleks stan kod Socijalnog, ~etvorosoban od 103m2, odmah useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 385708 HITNO i povoqno prodajem petosoban dupleks od 90m2 na Grbavici, cena 78.300 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/427277, ({ifra:18685), www.solisnekretnine.com. 385530

PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. ru`in gaj br. 26, Novi Sad. Telefon: 6392-021. 10709 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Tel. 064/3394-548. 11211 SALAJKA! Dve ku}e stara 120m2 i nova 230m2 sa poslovnim prostorom od 100m, na placu od 533m2. Telefon 065/22-05304. 12104

BULEVAR - SAJAM ku}a 440m2, restoran 135m2, autoperionicom 65m2 sve u radu + 7 stanova po 30m2, 650E/m2 zamena - doplata. Telefon: 064/596-5874 i 063/161-28-73. 12456 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 12629 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 12848 B. RADI^EVI]A uli~ni deo ku}e na placu 400m2 (2 vlasnika). Tel.: 6546-976, 065/3333177, 064/2182-491. 12849 RUMENKA, ukwi`ena ku}a 120m2, cena dogovor. Telefon: 6546-976 i 065/3333-177. 12850 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 70.000E, 50/700 - 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-0521. 12859 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Tel.: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 12625 ^ARDAK, ku}a 80m2 renovirana svi prikqu~ci, plac 1800m2 i Bocke ku}a 140m2 sa gara`om plac 600m2. Tedlefon 021/6614694. 063/587-602. 12869 @ABAQ, ku}a 170m2, 6 soba, 2 kupatila, za dve porodice+radionica 70m2 svi prikqu~ci, plac 1400m2, 39.000E. Tel. 021/6614694, 063/200-512. 12868

ZLATIBOR, ku}a P+PK, 140m2, plac 450m2, prazna, ukwi`ena. Mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu i okolini, 80.000E. Telefon 063/152052-1. 12856 DESPOTOVO, mewam za mawu ili prodajem ku}u sa pomo}nim objektima na 17, 66 ari placa. Telefon 021/6368-273, 064/2580824. 12582 PRODAJEM ku}u u Ka}u na placu od 19 ari, ul. Narodne vojske 25. struja, voda, telefon, gas. Tel.: 6212700, 6211234. 12799 KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te u ataru oko Novog Sada. Prednost ve}e parcele. Tel. 063/7560403. 11855 VI[E PLACEVA po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Tel.: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 12851 PRODAJEM jutro ipo 8.400m2 zemqe u Ledincima blizu voda struja, mirno mesto, cena 2evra/m2, 16.000 evra. Telefon 064/3144-344. 12768 PRODAJEM 2 hektara zemqe na Banstolu, blizu puta, vikendicu 50/800 plac, ukwi`ena 12.500E, 5 jutara zmqe u Karlovcima. Tel. 065/543-6731. 12860 PRODAJEM tri jutra zemqe u ^erevi}u. Tel. 876-362. 12899 PRODAJEM pola jutra zemqe iza Neoplante na Klisi, pogodno za ba{tu, cena 4.500 evra. Telefon 064/3144-344. 12767 PRODAJEM iza Neoplante, jutro zemqe 5.500m2 uz put front 400 metara, cena 10 evra/m2. Mo`e zamena za stan. Telefon 064/3144-344. 12769 ^ARDAK, plac 7 ari, 35.000E. Telefon: 063/548-340. 12826 PRODAJEM 4, 5 jutra zemqe na asfaltu, blizu centra ^eneja, vrlo povoqno. Telefon: 064/122-08-86. 12827

nedeqa17.oktobar2010.

PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E... Telefon 063/585-076. 12858 BAWA VRUJCI plac 6, 5 ari, vrlo povoqno. Telefon: 014/80155, 064/1945-678. 11468 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17415, 063/811-43-40. 12863 VLASNIK prodaje gra|evinski plac u Sremskim Karlovcima, veli~ine 685m2 u ul. Jakova Orfelina, ukwi`en, dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 063/590-105. 12716 PRODAJEM plac sa mawim objektom kod Mo{ine vile na Popovici. Legalno, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon 060/5008-408. 12741 ZLATIBOR -prodajem nove apartmane 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962, Cena izuzetno povoqna. 10561 AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 12927 CANKAREVA, jednosoban, za izdavawe, komplet name{ten, na du`e vreme. Telefon 062/543816. 12931 PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa. Telefon 062/543-816. 12932 KU]A u Suboti~koj ulici sa nusprostorijama 120m2, plac od 600m2. Telefon: 062/543-816. 12933 KU]A u Rumenki samo stolarija fali, plac 1.100m2 opasan zidom. Mo`e zamena za stan ili auto i doplata. Telefon 062/543-816. 12934 ALIBEGOVAC, plac 2000m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816. 12936 U SKLOPU Hinsa, Primorska, plac 6.646 m2 gra|evinsko, sve na placu, hitno. Telefon 062/543-816. 12937 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 385452 ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:30660), www.solis-nekretnine.com. 385470

PRODAJEM gra|evinski plac

iz snova, 1/1, 1200m2, ekstra lokacija, po~etak Popovice, predivan pogled, na Dunav, grad, tvr|avu... Cena: 205.000 E Kontakt:

064/664-78-68 12854

ODLI^NA, lepo odr`avana, porodi~na ku}a na Avijaciji, 170m2 na placu od 370m2, gradsko centralno grejawe. Cena 180.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:30893), www.solis-nekretnine.com. 385471

27

KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra:30616), www.solis-nekretnine.com. 385472 U MIRNOJ ULICI na Telepu, blizu Limana IV, na placu od 600m2 ku}a od 250m2, odmah useqiva, nova. Tel.: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 30903), www.solis-nekretnine.com. 385473 KU]A u blizini Cara Du{ana, ukwi`en, front 15m2, plac 600m2, objekat 150m2, mo`e zamena za stan, plus razlika. Telefoni: 021/450-417; 064/189 38 87. 385535 KU]A u centru Novog Sada, 104m2, ukwi`ena, odr`avana, centralno gradsko grejawe. Telefon 060/750-5-570. 385585 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 385600 KOMPLETNO sre|ena, ukwi`ena, petosobna spratna ku}a u Zdravka ^elara – Futog. Ku}a 154m4, plac 5 ari. Cena: dogovor. Mo`e zamena za stan. Telefon: 021/542-779, 064/823-6604. 385681

PETROVARADIN - ku}a na glavnom putu - 240m2 stambeno (4-soban stan, podrum, gara`a, kotlarnica), plac 1200 (18h67m), ukwi`ena, odmah useqiva, cena: 130.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 385683 HITNA PRODAJA!!! Ku}a u Sr. Kamenici iza [kole policije, 90+40m2m2 stambeno na placu od 780m2, izuzetan polo`aj i pogled na Dunav i grad, kompletna infrastruktura, kolski ulaz, ukwi`ena, cena samo: 57.000!!! Tel. 021/6616-324, 425-653. 386033 KU]A, Kamenica, Vojvode Mi{i}a, odli~na ku}a, veoma povoqno. Telefoni: 021/ 450-417; 063/128-97-97. 385539 KU]A ^ardak, 120/1000, odli~na, ukwi`ena. Telefoni: 021/450-417; 064/189 38 87. 385540 SREMSKA KAMENICA, deo kod okretnice, porodi~na ku}a na placu od 400m2, ukwi`ena, kompletna infrastruktura. Telefoni: 064/2003-103, 021/451570, ({ifra:30802), www.solisnekretnine.com. 385465 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna ku}a od 300m2, plac 500m2, ukwi`ena, vredi videti, odmah useqiva! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30892), www.solis-nekretnine.com. 385467 SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 120.000 evra ili zamena za stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30151), www.solis-nekretnine.com. 385468 KU]A u centru Veternika, dva stana – 100m2, plac 459m2. Odli~na lokacija. Ukwi`eno! Cena: 72.100 evra – mo`e dogovor. Tel. 021/6614-200, 064/823-6607. 385684 PRODAJEM noviju ku}u u Ka}u, sa lokalom, 600m2 placa. Ukwi`ena. U dobrom stawu-pozovite 060/0753-782, 451-318, 523-193. 385987 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166. 386046


28

nedeqa17.oktobar2010.

PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 80.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com. 385469 POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30821), www.solis-nekretnine.com. 385464 IZDAVAWE ku}e za stanovawe ili poslovni prostor, sa dvori{tem, pogodno i za obdani{ta, {kolu i sl. Na najboqim lokacijama u gradu! Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 385448 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Telefon 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com. 385459 GRA\EVINSKI placevi Mi{eluk III, kolektivna gradwa, mo`e deo kompenzacija. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 385536 PRODAJEM odli~an plac od 920m2 sa ukwi`enom ku}om (sru{enom) na Tatarskom brdu, {irok, ravan i lep! Telefon 064/1340459, ({ifra:70167), www.solis-nekretnine.com. 385457

PLAC, Kamenica, Vojvode Mi{i}a-Vojnovo, 630m2, jedini plac u ulici pre broja 33. Telefon 063/128-97-97. 385542 PETROVARADIN gra|evinski plac od 500m2, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, 3,5km od centra NS, front 25m, ukwi`en 1/1, cena: 12.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 386032 GRA\EVINSKI PLAC izme|u Veternika i Futoga (desna strana), 5 ari (20 x 26 metara), struja u ulici, voda pored placa... Cena: 16.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604. 385680 PLAC na ^ardaku povr{ine 3000m2, deqiv, struja i voda, povoqno. Tel. 423-208. 386040 PLAC na Paragovu, 3.5km od mosta Slobode, 800m2, pogled na Novi Sad, asfalt na 20m, uvedena voda i struja, odli~an, hitna prodaja! Cena 24.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, ({ifra:70295), www.solis-nekretnine.com. 385458 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 385456 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra. Telefon 065/2019-010, ({ifra:70279), www.solis-nekretnine.com. 385460 PLAC na Popovici, 3.200m2 sa malim ukwi`enim objektom. Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra:70245), www.solisnekretnine.com. 385461 PRODAJE SE autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Telefon 063/527-459, ({ifra:70237), www.solis-nekretnine.com. 385463

PLAC, Fru{ka gora, 22.000m2, pogled na Novi Sad, mo`e kompenzacija. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 385544 PLAC, gra|evinski, Bocke, 985m2, odli~an, lep pogled, Popovica 1008m2, gra|evinska zona. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 385541 BOCKE, lepa vikendica na placu od 2.500m2, objekat ima struju i bunarsku vodu. Na placu ~etinari, travwak... idealno za odmor u ambijentu netaknute prirode. Telefon 064/2003-103, ({ifra:30344), www.solis-nekretnine.com. 385466

BULEVAR Cara Lazara izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti. Telefon 065/521-5250. 12058 IZDAJEM lokal, u Janka Veselinovi}a, pogodan za trafiku ili mewa~nicu. Telefon 062/543-816. 12930 IZDAJEM poslovni prostor, 47m2, u Ulici Maksima Gorkog 28, u prizemqu. Telefon 064/157-03-04. 12559 IZDAJEM lokal od 30m2, u Dunavskoj br. 2. Zvati na 6391-069. 12634 IZDAJEM poslovni objekat 200m2 na glavnom putu u Veterniku. Telefon 063/510-224. 12727 IZDAJEMO u centru Novog Sada lokal 12m2, komforan, blizu katastra, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a. Cena 100E. Telefon 063/729-31-35. 12742 IZDAJEM sre|en lokal 20m2, Dunavska 23, pasa`, odli~an poslovni prostor, cena 100E. Telefoni: 064/9356-924, 021/450266 lok.266. 12752 IZDAJEM restoran sa kompletnim inventarom, Ulica Stevana Milovanova 11 u Novom Sadu. Telefon 064/33-43399. 12900 LOKAL 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Nova gradwa, mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 063/8923-168. 11866 PRODAJEM lokal od 117m2, 74m2 i 42m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763. 12014 PRODAJEM lokal od 40m2 preko puta gara`a od Spensa (kod Sud-a) i lokal 110m2 ul. Novosadskog sajma 23.. Telefon 063/219-763. 12017 PRODAJEM lokal u Ka}u, 60m2, na placu od 200m2. Lako pretvorqiv u stan. Telefon 064/249-39-22. 12615

B. RIBNIKARA 50m2 luks opremqen, sa name{tajem, mogu}nost zadr`avawa stranog zakupca na du`i period, samo 31.500E. Telefon 061/512- 6888. 12751 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544540, 063/517-290. 12789 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 12790 PRODAJEM lokal 41m2 ba{ta, N. naseqe, mo`e se pretvoriti u stan, 26.500E. Telefon 064/1465474. 12803 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 385462

OGLASI z ^ITUQE HITNO! Nova foteqa na rasklapawe, univerzalna za le`awe, sedewe po standardnim merama. Cena po dogovoru. Telefon 064/506-91-56. 12702

IZDAJEM lokal na Bul. oslobo|ewa, 50m2, uli~ni, cena mese~nog zakupa 650 evra + depozit. Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 385454 IZDAJEM lokal na Bulevaru od 80m2 (50m2-prizemqe+30m2 magacin u suterenu), izlog 10m, cena dogovor. Tel. 064/823-6601. 385682 IZDAJEM uli~ni lokal od 5m2 za trafiku ili mewa~nicu na Novoj Detelinari u Janka ^melika br. 27 za 60E, sa telefonom. Telefon 064/613-82-80. 386008 U LAZE KOSTI]A lokal 72m2 gradi „Moj dom“ pred useqewe. Telefoni: 451-318, 523193. 385985

UKWI@EN poslovni prostor 230m2, na placu 306m2, Telep, sa kolskim ulazom, proizvodwa, maloprodaja, magacin 115.000. Telefon 063/517-846. 385686

IZDAJEM gara`u od 13m2 u Ul. Vase Staji}a br. 17. Telefon: 064/282-6441. 11814 PRODAJEM ili izdajem ukwi`enu gara`u, 21m2, u Ulici Kraqevi}a Marka 10. Telefon 064/157-03-04. 12558 PRODAJEM gara`u, 26m2, 4m visine plafona, podna i zidna keramika, centralno grejawe, topla voda, na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 7A, u Novom Sadu. Cena 15.000 evra. Telefon 063/620-281. 12895 VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166. 386042

OTKUP vozila do 20 godina starosti, ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, realna procena i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 11656 AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-1939. 11894 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695, 021/824-611. 11895 OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200. 11979 PRODAJEM [kodu Feliciju u dobro o~uvanom stawu. Telefon 458-735. 12647

PRODAJEM najnovije izdawe Kirbi usisiva~a „Sentria“, po ceni od 800 evra. Telefoni: 023/881-067, 063/19-49-665. 12746

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 12865

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 10669 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487. 11382

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421452, 064/131-2135. 11897 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 12424 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 12664 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna, ne bu|a, dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefon 6321-332, 065/54368-96. 12674 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/12099-46. 12801 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 12545

DNEVNIK

„Blago onom ko dovijek `ivi imao se ra{ta i roditi” ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 11833 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495. 12112 HIT na na{em tr`i{tu! Hit eko-loptica, zamena za klasi~an deterxent, 1000 prawa za 3.500 dinara. Neverovatna u{teda! Telefon 062/17-27-440. 12814 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Tel.: 062/966-23-74, 066/9346458, 062/967-38-99. 12821 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/940-2003, 062/967-3886. 12822

]iro Jesewin Pola godine dragi moj ]iro, kako te ne vidim, ne ~ujem... Vrijeme rane ne lije~i, samo poku{avam u tom vremenu `ivjeti sa bolom. Te{ko dragi ]iki! Jako mi nedostaje{. Tuguje za tobom Vesna Vuli} sa porodicom iz Andrijevice. 12925

GODI[WI POMEN

Mirko Ra|enovi} Obave{tavamo rodbinu, prijateqe, kumove i kom{ije da je dana, 15. 10. 2010. godine preminuo na{ otac, deda i pradeda

22. 10. 2009 - 22. 10. 2010. Tata, vreme prolazi, tuga je sve ve}a. Volimo te. Stalno si sa nama. Pomen odr`avamo danas, 17. 10. 2010. godine, na Temerinskom grobqu, u 10 ~asova. Tvoje: Senija, Aleksandra i Gordana. 12959

POMEN Godina je pro{la od kad nije sa nama

Marko Vasin 1933 - 2010.

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Temerinu.

O`alo{}ena }erka Mirjana sa porodicom.

Mirjana Vasi} ro|. Turudija 1928 - 2009. Pomen }emo odr`ati 17. 10. 2010. godine, u 12 sati, na Uspenskom grobqu gde po~iva pored svoje mame i bake. Zet Miodrag, unuci Nikola, Luka i }erka Lola Mora~a.

12981

PETOGODI[WI POMEN KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514. 12480 PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514. 12481

12947

Posledwi pozdrav

Vidanu Beloica Marko ^egar

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 3792

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521559. 12530

PRODAJEMO `utu doma}u macu - mu`jaka starog 15 meseci. Telefoni: 021/6394-390, 732-305. 12606

POTREBNE RADNICE za rad u hamburgeriji kao i radnice za pravqewe bureka i testa. Telefon: 064/612-7336. 12819

od: porodice Kormawo{ Marije i Ferike sa decom. Tvoji najmiliji.

Tu`ni smo zbog wegovog naglog odlaska. Neka mu je ve~na slava.

12984

12974

S tugom javqamo da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Stevan Zlokolica ro|en 1928. iz @abqa Sahrana je danas, 17. 10. 2010. u @abqu iz kapele, u 13 ~asova. O`alo{}eni: supruga Latinka, sinovi Slavko i Pavle sa porodicama. OG-2


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana 15. 10. 2010. preminuo je na{ voqeni

U sredu, 20. 10. 2010. godine je 37. ro|endan i 17 godina od pogibije na{eg sina

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

nedeqa17.oktobar2010.

Posledwi pozdrav snaji i ujni

29

POMEN

SE]AWE

Danilo Luka~

Todor Mari}

1923 - 2007.

kroja~ 1912 - 1980.

Milojko Jari} 1942 - 2010. Dobri na{ tata, oti{ao si tiho i nenametqivo, u snu. Neka te dragi Bog ~uva. Sahrana je u ponedeqak, 18. 10. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Jovanka, }erke Sawa i Dragana i zet Ivica. 12975

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 15. 10. 2010. godine preminula na{a draga

Zdenki Kolman

Petru Simi}u Aleksandra Sa{e Batorija

U na{em slu~aju vreme ne le~i rane, ona je u nama.

od: Nade, Dragana i Dejana sa porodicom.

od: Tinke, Vladimira, Dejana i Lele Agi}.

S qubavqu i po{tovawem, od supruge i dece sa porodicama.

12976

12982

12725

Deca: Milica, Milan i Mom~ilo.

12635

POMEN

SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac

18. 10. 2003 - 18. 10. 2010.

Tuguju: mama Eva, otac Mi{ka i sestra Sandra.

12639

Elizabeta Gruji} 1932 - 2010.

Danas, 17. oktobra 2010. godine, navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog brata, devera i strica

Sahrana je danas, 17. 10. 2010. godine, u 12 ~asova, na grobqu, u Beo~inu. O`alo{}ena porodica.

Mirko Savi}

Dane Radeka

17. 10. 1997 - 17. 10. 2010.

Slobodan Maluckov

Sahrana je u ponedeqak 18. 10. 2010. godine u 14.00 ~asova na grobqu u Du`inama.

Umrli su oni koji su zaboravqeni. Ti ostaje{ u srcu.

O`alo{}eni: sinovi Jovo i Milorad sa porodicama.

Ti si sa nama svaki dan, u na{im srcima, mislima i se}awima.

Tvoje: Jelena, Jasna, Mila, Sale i Ana.

OG-1

12985

Tvoji: Beba, Sini{a i Zoran.

12894

12744

Posledwi pozdrav

TU@NO SE]AWE

Branka Kla~ara

Na{a draga mama i ta{ta

18. 10. 1995 - 18. 10. 2010.

Tvoji o`alo{}eni: bra}a Milan i Ne|o sa porodicama.

12913

POMEN

Milojku Jari}u

Danas, 17. oktobra 2010. godine, navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog

od kolega iz „Specijalnih radova�.

Jelisaveta Aleksandri} Miroslav Gavrilovi}

preminula je u 93. godini `ivota, 15. 10. 2010. godine.

Godine prolaze, a uspomena i se}awe na tebe ne}e nikada. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Ve~no tvoji: supruga Dobrila, }erka Buba, zet Cvija i unuci Tijana, Qubomir i Jovana.

O`alo{}ena }erka, zet, porodica \api}, rodbina i prijateqi.

12965

12980

12979

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Sahrana }e se obaviti u utorak, 19. 10. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

POMEN Dana 18. 10. 2010. godine navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{a

TU@NO SE]AWE Danas, 17. oktobra 2010. godine navr{ava se ~etiri godine od kako nas je napustio na{ dragi tata i suprug

Branka Kla~ara

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima sa najlep{im uspomenama.

Petru Simi}u od: Vere, Zore i Sa{e.

Sa qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga Slobodanka, }erka Irena, sin Vladimir i snaha Tawa.

12977

12912

Danas, 17. oktobra je tu`nih ~etrdeset dana kako smo te izgubili

dr Ana Gion oftamolog 1950 - 2009. Pomen }e se odr`ati u ponedeqak 18. 10. 2010. godine, u 18 ~asova u crkvi Fraweva~kog samostana u Novom Sadu. Uspomenu na wen dragi lik uvek }e ~uvati: Majka Katalin, brat Emil, snaja Iboqa, brati} Oliver i ujak Ma}a{.

\or|e Carevi} 1954 - 2006. Za wim tuguju wegovi: Mirko, Marina i Nada. 12973

121001/P

U subotu, 23. oktobra 2010. godine navr{ava se {est tu`nih meseci kako nas je zauvek napustio na{ plemeniti otac, svekar i deda

Smiqa [ovqanski

POMEN

Antunu Bedekovi}u

Tvoju neizmerenu qubav nikada ne}emo zaboraviti. Hvala ti {to si nas nau~ila da volimo, hvala ti za sve... @ive}e{ ve~no u na{im srcima, se}awima i snovima. Zaborav ne postoji dok `ive oni koji te vole. Tvoji najdra`i: sinovi Dragan i Paja, }erka Mirjana, suprug Milo{ i kuma Slavica. 12968

1928 - 2010.

Prof. dr Dobrivoje Ze~evi} Toga dana, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici, dava}emo {estomese~ni pomen. Ve~no o`alo{}eni sinovi Dragan i Vladan, snaje Mirjana i Svetlana, unuka Jelena i unuk Nikola. 12749

@ive}e{ zauvek u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 12983


07.00 08.00 08.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 19.06 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.35

TV PROGRAM

nedeqa17.oktobar2010.

TV Ba{tina Vesti Renyeri u Africi, film TV Fonija, kviz Ma{taonica Kad zazvoni Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz „Koliko se poznajemo” Vesti Tabloid [tikla papu~a TV Dnevnik Tajna hrane: Kru{ka Izbor srca, film Igra TV Dnevnik Protiv kra|e struje Present Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Studio „M“ Tabloid

Vino i vinogradarstvo (Panonija, 21.30) 07.30 08.30 09.00 10.30 11.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Glas Amerike E TV Zdravo vegeterijanski Travel Tojotin svet prirode Filmski program Art boks Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Hronika op{tine @abaq Vrele gume Vojvo|anske vesti Sedmi dan Lice s naslovnice Vino i vinogradarstvo Vojvo|anske vesti Filmski program

06.05 08.00 09.06 11.05 12.34 13.00 13.15 13.30 14.14 14.56 15.20 16.08 17.11 17.42 18.25 18.59 19.30 20.06 21.13 23.30 00.10 00.25 01.26 04.07 04.22 04.53 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Selo gori a baba se ~e{qa Rokovnik Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Volim nevoqe, film Uvi|aj Dnevnik Hotel Vavilon Egzit Vreme je za bebe Sasvim prirodno Gastronomad TV prodaja Verski kalendar

Kad zazvoni

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 22.30 23.00 00.40

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik RTV u Ni`wim Novgorodu Izlog strasti Vitez Pal~i} (slov) Dokumentarni edukativni film (slov) Duhovka (slov) Emisija za penzionere (slov) TV Magazin (rum) Brazda Izvorna ma|arska narodna muzika Zajedno Dok. film (rum) sa titl. na srpskom Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Orkestar 100 violina (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tre}e lice Rusije, dok. serija TV Magazin (rus) Dotiki - Zlatni kqu~, prenos iz Selen~e (slov) TV Sport (ma|) Podnebqa, film TV Prodaja

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.15 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 1715 17.30 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Put za Ejvonli NS klinci Ugro`eni Svet divqine Drum Ubistva u Midsameru Neon siti Bez vize Kvadrat varo{i Srbija koju volim Svet divqine Vitra` Objektiv Neon siti Hrana i vino Sedam NS dana Objektiv Pres klub Evo nas kod vas Sedam NS dana Mladgrad Objektiv Ubistva u Midsameru

07.00 Moto GP Filip Ajland – Trka Moto GP 09.30 ATP Masters [angaj 1/2 Finale 10.30 ATP Masters [angaj finale 12.30 Premijer liga: Man~ester junajted – VBA 14.30 Premijer liga: Everton – Liverpul 17.00 Premijer liga: Blekpul – Man~ester Siti 19.00 ATP Masters [angaj, dubl, finale 21.00 Argentinska liga: Boka Juniors – Hurakan 23.00 Moto GP Filip Ajland – Trka Moto GP 00.30 Moto GP Filip Ajland – Trka 125cc

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Lajv {ot, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

04.25 04.49 05.12 05.34

Amen a|es Vreme odluke Dozvolite... Ben ten Zanimawe dete Beg - EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Tenis: [angaj roleks master, finale, prenos UNHCR-povratak: Kosovo Interfejs Kulturako aresipe Brazde Fudbal - Jelen super liga: Sloboda P. Sevojno - Crvena zvezda, prenos Iza naslova [esta beogradska „Trka kroz istoriju“ Moj qubimac Samo u... Srpski isto~nici Trag u prostoru Ekolo{ko pitawe Misliti zeleno Nau~ni kafe Portreti Jelen top deset U svemiru Igra granica Belef Vikend evronet Fudbal - Jelen super liga: Sloboda P. Sevojno - Crvena zvezda (r) Tenis: [angaj roleks masters, finale Srpski isto~nici Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Moj qubimac

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 15.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.10 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00 05.00

Crtane serije Crtani film Film: Preko ograde Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Dok. serija Wu{kala Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi Ve~e sa Yulsom Holandom Film: Smrtonosna zamena Wu{kala Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dok. program Gor{tak Dok. program Film: Preko ograde

12.30 13.00 13.30 14.00 14.55 15.45 16.50 17.24 17.50 18.40 19.04 19.54 20.17 20.39 21.15 22.05 22.50 23.16 23.41 00.30 00.56 02.40

Dolores Milo{ev

Zazvonilo je jo{ jednom! Ovog puta ne za po~etak ~asa, niti za uzbunu, ve} za nove teme i dileme. Da li je umre`avawe postalo dru`ewe i koliko slobodnog vremena provodimo za ra~unarom? Mnoge zamke vrebaju u toj kutiji koja nam daje svet na dlanu. Voditeq: Dolores Milo{ev (RTV 1, 10.30)

07.00 07.45 08.00 09.01 09.28 09.42 09.57 10.31

Marija Neni}

Uvi|aj U ve~era{woj emisiji bavimo se problemom seksualnog zlostavqawa dece. Majka 4-godi{weg de~aka skupila je hrabrost i odlu~ila da za „Uvi|aj” govori o seksualnom zlostavqawu i nedozvoqenim polnim radwama koje je wen te~a vr{io nad de~akom. Urednica i voditeqka: Marija Neni} (RTS 1, 23.30)

DNEVNIK

c m y

30

SLOBODNA ZONA NA B92

Burma VJ: Izve{tavawe iz zatvorene zemqe

Nagra|ivani dokumentarac danskog rediteqa pru`a nam jedinstvnu sliku ustanka u Mijanmaru 2007. godine kroz objektive nezavisnih video reportera Demokratskog glasa Burme. Re`ija: Anders Ostergard (B92, 00.05) 06.30 Film: Izgubqeno blago Bele reke 08.05 Beograd za po~etnike 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Film: Ameri~ki vukodlak u Parizu 13.00 Vrati}e se rode 14.00 Izme|u redova 15.00 Ta divna hrana 16.00 Vesti B92 16.30 Film: Bulevar revolucije 18.30 Vesti B92 19.05 Na{a mala klinika 20.00 Dokumentarna serija 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Patrola 00.05 Slobodna zona na B92 01.25 Dokumentarna serija 02.25 Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 18.30 19.30 20.00 00.00 02.45 03.00

Farma Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Telefon Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Zovite me Mraz Siti Film: 100 `ena

06.00 Jutarwi program: Dobro jutro, Srbijo 09.00 Nodi 09.25 Pokojo 09.35 Zdravo, Kiti 09.45 Tele{op 10.00 Ali Baba i 40 razbojnika 11.30 Vinks 12.00 Kilari 12.20 Jaha~ senke 12.40 Konan 13.00 Kalamiti Yejn 13.25 Presovawe 13.40 Tele{op 13.55 U realnom `ivotu, rijaliti {ou 14.30 Iz iks u iks 15.00 Neo~ekivani `ivot 15.45 Tele{op 16.00 Dok. program 17.00 Plej... 17.55 Telemaster 18.30 VIP taksi

\ina Ger{on

Sve {to je oduvek `elela Pet Alanson je sa svojim mla|im mu`em re{ena da postane deo elite dru{tva. Da bi udovoqio zahtevima svoje hirovite supruge Tom je prinu|en da se pozajmquje novac od roditeqa i suprotstavqa im se. Uloge: \ina Ger{on, Tom Barnet, Yesika Greko Re`ija: Piter Svatek (Hepi, 20.00) 19.00 Neo~ekivani `ivot 20.00 Film: Sve {to je oduvek `elela, 2. deo 22.00 Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a 23.00 Iz iks u iks 23.30 Riko{et 00.00 Film: Sve {to je oduvek `elela, 2. deo 02.00 Dok. program 03.30 Plej... 04.00 Neo~ekivani `ivot

Eliza Karti 06.00 07.00 10.00 12.00 15.20 16.30 18.00 18.15 19.15 21.00 23.30 00.30 01.30 02.30 04.00 05.00

Doma}in Do|i na ve~eru - Omnibus Film: Gu`va u malom Tokiju Seks i grad - Omnibus Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Gumu{ Vesti Paklena kuhiwa Ven~awe bez mlado`ewe Film: Lovci na begunce Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Top spid Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ameri~ko rvawe-Do koske Take{i

Ve~e sa Yulsom Holandom U emisiji grupa „Snou Patrol“ gostuje u Bi-Bi-Sijevom. Legendarni Tom Yons izve{}e numeru sa albuma „24 sata“, na kome je debitovao i kao kompozitor. Eliza Karti, k}erka britanskih folkera Martina Kartija i Norme Voterson, izvodi pesme sa wenog novog albuma. (Avala, 20.00)

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika 10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa17.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Rozario Dovson

Dobrodo{li u yunglu Kako bi re{io dug prema mafija{u Biliju, Bek, biv{i ugostiteq mora da ode u Brazil i prona|e Bilijevog neodgovornog sina Trevisa. Bek mora da postatne stru~wak za pronala`ewe nestalih qudi, a u Amazonu mu to ne}e biti nimalo lak posao... Uloge: Dvejn Yonson, [on Vilijam Skot, Rozario Dovson, Kristofer Volken, Vilijam Luking Re`ija: Piter Berg (Nova TV, 21.05) 08.05 08.30 08.45 09.10 09.25 09.50 10.05 10.35 11.05 11.35 13.35 15.35 17.00 17.10 17.30 19.15 20.05 21.05 22.55 00.15

Dora istra`uje Timi Tajm Vinks ^agington Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Heroji Vojni~ine, film Glasine, film Vesti Nove TV Glasine, film - nastavak Supertalent Dnevnik Nove TV Periferija siti Dobrodo{li u yunglu, film Red karpet Elitna ekipa, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Nepotopivi Titanik 10.00 Pontije Pilat: ^ovek koji je ubio Hrista 11.00 Krakatau – posledwi dani 12.00 Tajm tim godina 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Pozdrav 15.30 Svet novca: Male prqave tajne 16.00 Dikensova Engleska 17.00 Putovawa i otkri}a 18.00 Yez baronesa 19.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 20.00 Zaqubqen u Barbaru 21.30 Yejn Birkin. razmi{qawa 22.00 Posledwi let poru~nika Estila 23.00 Krvava Omaha 00.00 Dikensova Engleska 01.00 Putovawa i otkri}a

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Lajawe na zvezde Zebra trka~ica Svemirci su krivi za sve Ju`ni Kensington Pi Gojine utvare Nole {ou M.I.L.T.F.

07.25 Oluja rata 2 09.05 Madagaskar: Bekstvo u Afriku 10.35 Hotel za pse 12.15 Klika 13.45 Prva damska detektivska agencija - Veliki rudnik zlata 14.40 Ponovo 17 16.20 ^udovi{ta protiv vanzemaqaca 17.55 Kako ukrasti mladu 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Gejmer 21.40 Prava krv – Ogrebotine 22.40 Prava krv – Zatresi i pucketaj prstima 23.40 Opasna veza 01.30 Putovawe na koleyu 2

08.07 09.05 09.45 10.07 11.37 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.50 17.00 17.40 18.45 19.30 20.13 21.15 22.40 23.40 01.10 01.45 02.45 02.50 03.20 03.50

Prijateqi Nora Fora TV kalendar A. Kristi: Poaro Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Rijeka: More Nedeqom u dva Mir i dobro [arpov zadatak Pesma svetlu, dok. film Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Bjuik rivijera, film Paralele Mala livada breza, film Dok. film Lepom na{om Skica za portret Gara`a bluz Posebni dodaci Paralele

06.00 07.00 08.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00

08.20 08.15 08.40 10.00 11.55 12.00 13.45 15.45 17.30 18.30 19.05 20.00 21.45 23.30 01.35 02.35

Divqi `ivot Tele{oping Dijagnoza ubistvo Meri Higins Klark: Zlo~in iz strasti Ista kra|a Ku}a Bez traga Mentalist CSI: Wujork Zakon i red Leto straha Divqi `ivot Meri Higins Klark: Zlo~in iz strasti

Bakugan Crvene kapice Jesen sti`e, Duwo moja Malkolm u sredini Jezikova juha Kolumbo: Na tajnom zadatku Cura na zadatku, film Kraqevi} i ja 2: Kraqevsko ven~awe, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu, dok. film Vesti Ekskluziv Hrvatski top model baj Vawa Rupena CSI: Majami No} nad Menhetnom, film Astro {ou Vode}i qubav, film

No} nad Menhetnom

Kari Lovel

Svetlo usred tame: Pri~a o Yoan Brok Film je snimqen prema istinitom doga|aju i opisuje `ivot Yoan Brok koja je `ivela je u sretnom braku s Yoom, kolegom iz {kole i sa k}erkom Yoi. Volela je svoj posao - rad sa slabovidom decom, ali jednoga dan i saznaje da boluje od bolesti koja je vodi ka potpunom slepilu... Uloge: Kari Lovel, Dilan Vol{, Rod Vilson, Yejmi Yonston, Yenifer Pisana Re`ija: Majk Rob (HRT 2, 12.05) 08.50 Zlatana kinoteka: U~iteqev miqenik, film 10.48 Biblija 10.58 Kri`i{}e: Misa, prenos 12.05 Pri~a Yoan Brok, film 13.35 I. [tivi~i}: Tambura{i 15.15 Olimp - sportska emisija 15.20 Rukomet, LP (@): Gior Podravka, prenos 16.55 Ko{arka, NLB liga: Zagreb - Zadar, prenos 18.45 Olimp - sportska emisija 19.30 Gara`a bluz 20.05 Osvaja~ Yingis Kan, film 21.55 Subkultura i film 22.25 Filmski butik: Ratnici podzemqa, film 00.05 T-Mobile In mjuzik festival: Mor~iba, snimak koncerta

Advokat [on Kejsi pozvan je u tim dr`avnog tu`ioca kako bi pokrenuo postupak protiv ozlogla{enog narkobosa Yordana Va{ingtona, koji je optu`en za ubistvo dvojice policajaca i rawavanje tre}eg, [onovog oca Lijama... Uloge: Endi Garsija, Ijan Holm, Yejms Gandolfini, Lena Olin, [iek MahmudBej, Ri~ard Drajfus Re`ija: Sidni Lumet (RTL, 23.30)

Endi Garsija

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

23.45 00.40 01.40

Ameri~ke drvose~e Pre`ivqavawe Bes tornada Opasan lov Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Razotkrivawe mitova Makintajer Iza re{etaka u tu|oj zemqi Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Razotkrivawe mitova

08.35 09.30 09.45 11.00 12.00 12.30 13.15 13.45 15.00 16.30 17.30 18.45 19.00 20.30 22.30 22.45 23.45 01.15

Biciklizam Svi sportovi Tenis Reli Automobilizam Biciklizam Automobilizam Reli Tenis Svi sportovi Biciklizam Svi sportovi Tenis Boks Motosportovi Reli Tenis Motosportovi

22.50 06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Akapulko H.E.A.T. Ku}a 2: Druga pri~a Poziv Majstori, majstori Gor{tak 2: Ubrzawe Neugro`ena sloboda 29-ta ulica Kisinyer i Nikson Misterije

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.40 17.40 20.00 22.00 00.00 02.00

Povratni efekat Osmoza Yons Prdowa Igra sudbine Zajedni~ka tu`ba Bejb: Prase u gradu EdTV Alamo Gumo Povratni efekat Pi{~evo uto~i{te Uvek zauvek

Stric s Dediwa i zabludeli sinovac obrica je ju~e bio kod mene u Botuwu. Moje se jo{ navikao na grad, a smi{qa monstruozne `da `eli da vrati ku}i sina razmetnoga? projekte koji }e razoriti taj grad. I mada DobriRasprava traje nekoliko, sati ali kao razca to pori~e, znam da je ciq svih wegovih intriga govor gluvih. Tema je novi veliki ~ovek na ~elu i zavera samo vlast – i da }e na}i na~ina da opravSrbije. „S. M. je reformator. Upravo je osnovao da metode kojima }e do we do}i. U mladosti se nikomisiju za reformu privrednog sistema. Istoje libio zlo~ina, verujem da se potajno nada da }e vremeno je veliki politi~ar, mo`e se meriti jeu starosti jo{ jednom u`ivati u wima: neki zlodino s Nikolom Pa{i}em. On }e zavr{iti isto~inci `ive samo dok mogu ponavqati svoje zlo~irijski posao zapo~et pre gotovo sto godina“. Sve ne i u`ivati u skarednoj jednoli~nosti postupka. vreme ga Dobrica naziva Mali Sloba – kao sina, kao u~enika, kao ~oveka iz svoje najbli`e okoline – i tvrdi da se ne poznaju. Ne verujem da se nisu videli, na Dediwu se svi znaju i pose}uju, dru`e se jer pripadaju istoj kasti. U Slobodanovim izjavama i potezima prepoznajem Dobri~ina trapava lukavstva. Ali moj posetilac odbija svaki argument protiv svog suseda. Jedva da se mogu setiti {ta smo razgovarali. To zna~i da ni wegovi ni moji argumenti ni{ta ne vrede. Pred polazak me pita: „Za{to ti misli{ da si jedini u pravu?“ Odgovaram: „Ako ja nisam u pravu, onda gre{i samo jedan usamqeni i ludi umetnik, od toga }e {tete imati on sam i wegova porodica. Ali ako ti gre{i{ – i s Gre{i dosledno, pa ga smatraju nepogre{ivim tobom ogromna ve}ina Srba – onda te{ko svima Nedeqa je, napustio sam svadbu na kojoj sam se nama“. Dok to izgovaram, ose}am se kao pateti~ni dosa|ivao, rekao sam da }u se vratiti kasnije, seo junak iz wegovih kwiga. Posmatram auto koji odsam u auto, dugo sam vozio bez ciqa po praznom Belazi i odnosi moga gosta – obojici nam je jasno da ogradu, sre}an {to nema mitinga ni „spontanog se vi{e ne}emo vi|ati – i mislim kako idemo sudoga|awa naroda“, onda sam odlu~io da iznenada protnim putevima: on prema vlasti, ja {to daqe posetim nekada{weg prijateqa, zaustavio sam se od vlasti. Umetnik u wemu }e se smawivati. Da li pred wegovom ku}om, zazvonio bez najave, vrata su }e umetnik u meni rasti ili nestati? se otvorila, primio me je kao da me odavno o~ekuDobrica spada u onu vrstu qudi koji sve znaju o je. Kod Dobrice sam, sami smo, sedim pred slikom budu}nosti i sada{wosti, a o pro{losti samo ono Save [umanovi}a koja mi vi{e ne pri~iwava za{to ho}e da priznaju i {to im u odre|enom tredovoqstvo, pri~amo tek da odr`imo razgovor, zanutku odgovara. Kod wega i wegovih sledbenika, obilazimo temu koja nas suprotstavqa, mu~imo se trabanata i statista, medada na|emo re~i, od toga kovi}a i mihiza radi se o nam je obojici jo{ mu~nije „Mali Sloba je veliki prostoj zameni pravih i i dosadnije. ^ujem sebe kala`nih znawa. Da Dobrica ko pitam ne{to na {ta pre reformator i politi~ar, zna ono za {ta pri~a da ne toga nisam ni pomislio: mo`e se meriti jedino s zna i da ne zna ono za {ta „Primio si Ki{a u AkadeNikolom Pa{i}em. On }e neprekidno pri~a da zna. miju. Zbog wega ili zbog zavr{iti istorijski posao Zna prqav{tine ratnog i vas?“ I moj nekada{wi ranog komunizma, surova prijateq, ~ovek u~tiv i uzzapo~et pre skoro sto godina“, uspostavqawa jednopartijdr`an, okru`en svojom tajbezuspe{no me ube|ivao ske vlasti i tajnih slu`bi, nom mo}i kao oreolom, kaDobrica ]osi} zna za masovna streqawa i `e mirno: „On je tako hteo. ~istke, za likvidacije bez Pri{ao nam je. Po{to je su|ewa, u~estvovao je u wima, ne mo`e mu se oprote{ko bolestan, dopustili smo mu da umre kao stiti {to danas }uti o tome, prikriva ono {to bi srpski akademik“. Pre 40 godina rekao bi: „Dopumorao otkrivati. I nema pojma kuda vode fantomi stili smo mu da umre kao jugoslovenski komunikao {to su srpsko nacionalno pitawe, homogenista“. Vremena su se promenila, retorika tako|e, zacija naroda i wegov duhovni sin Milo{evi}, a jedino se nije promenio onaj koji zna {ta }e se doupravo ga tu smatraju stru~wakom i prorokom, magoditi. Oba puta je to ne{to mnogo ve}e od pojeda se nijedno wegovo proro~anstvo do sada nije isdinca, oba puta je Dobrica taj koji odlu~uje, a punilo. Gre{io je dosledno i stalno i zato ga drostali mogu samo prihvatiti posledice wegove `e nepogre{ivim. Wegova svest ima duplo dno: odluke. No, iskreno re~eno, ni u jednom slu~aju to prvo je za pokazivawe pred svetom i sledbenicinije bila wegova odluka. Wegova tajna mo} nije u ma, drugo za ku}nu upotrebu. Kakav bi se samo niwemu. Na vratima smo se zvani~no rukovali kao {tavan ra~unxija ukazao kad bi te dve svesti zaslu~ajan gost i umorni doma}in. Znao sam – bio menile mesta! sam siguran da i on to zna – da nam je to posledwi Znam to boqe od drugih i }utim kao i svi drugi. put. Nikome ne}emo pri~ati o tom susretu, siguJer, prvo pravilo beogradske ~ar{ije glasi: ne suran sam, ni on ni ja. Da li i Dobrica u ovom trekobqavati se s ovim samouverenim autodidaktom, nutku zavr{ava bele{ku u svom dnevniku? „V. je ni javno ni tajno. Donedavno sam imao privilegidobar de~ko. Jedino ni{ta ne razume u politici. ju da mu mogu protivre~iti u ~etiri oka, odskora @ao mi je {to ni{ta vi{e ne mogu u~initi za weni to. Iza blagosti wegovih manira krije se nekaga“. I meni je `ao. Na suprotnim putevima koje da surovi partijski izvr{ilac, iza mekote wegosmo izabrali, obojici nam nema spasa. Wega }e povih re~i ose}a se neumoqivost fanatika. Li~i na jesti tajna mo}, mene }e progutati nemo} da se supriprostog strica nedavno pristiglog sa sela, niprotstavim wegovoj tajnoj mo}i.

D

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa17.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

OVAN – Nedeqa je, vreme posve}eno porodici. Ali, dru{tvo ili neke nepredvi|ene okolnosti ne}e vam dati mira. Mo`e vas biti bilo gde, samo da nije dosadno i uobi~ajno. I daqe ste puni snage, energije i inicijative. Sport ili izlet bi vam koristio, kao promena od uobi~ajnih dana.

BIK 20.4-20.5.

Ukoliko po`elite da radite ili se dru`ite s osobama koje su vam interesantne, ni{ta vas ne}e spre~iti u tome. Imate utisak da vreme leti sve br`e i br`e pa se ne mo`ete odmoriti na pravi na~in. Partnerski odnos vam je sve mawe zanimqiv, a jo{ mawe kreativan.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

17. oktobar 2010.

Ovog vikenda ste skloni tome da ~inite kako drugi ka`u i o~ekuju. Mo`ete se povu}i u neki svoj prostor i ~itati, pisati, u~iti, edukovati se, raditi ili igrati. Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vodolije pa }e vas iznenaditi vesti, ideje ili dru{tvo. Opu{teno! Nemirni ste, ne dr`e vas ni mesto ni vreme, i prosto ne znate {ta biste sa sobom. Sve biste hteli, sve zapo~eli, ali ni{ta i zavr{ili. Dobro bi vam do{ao kra}i put ili bavqewe nekim hobijem, odgovaraju}e dru{tvo osoba koje vam otkrivaju nove vidike, istra`ivawe bilo koje vrste. Danas biste se mogli posvetiti deci i zajedni~kim interesovawima. Mogu}e su posete u bilo kojem pravcu pa }e dan prote}i zabavno i dinami~no, bez nekog reda i plana. Sve je mogu}e, ni{ta ne mora da zna~i. Partner vas fascinira, zavodi i zbuwuje u isto vreme. Na pojedine okolnosti ne mo`ete ra~unati. Odmarajte se i odustanite od svega, da se ne biste uzalud tro{ili i da biste sakupili energiju za predstoje}e radne dane. Izgleda da vas ne razumeju na pravi na~in pa se mimoilazite s ponekim osobama. Uredan `ivot!

VAGA 23.9- 23.10.

Avanturisti~ki duh }e vas poneti i povesti u susret osobama s kojima delite ista interesovawa, teme i dileme. Deca su `eqna va{eg dru{tva i neke osobenosti koju razmewujete. Li~nim primerom ih najboqe vaspitavate i upu}ujete, podr`avate delima, a ne samo re~ima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Usaglasite se s partnerom i ostalim dragim osobama, uku}anima da bi ipak postojao neki uvid u ono {to se de{ava i red stvari. Kod ku}e vlada atmosfera zabave, koja se lako mo`e pretvoriti u anarhiju. Ne morate biti sasvim popustqivi ve} jasno recite svoj stav. Budite danas pa`qivi u saobra}aju i proverite ispravnost vozila. Samo bez `urbe! Imate mogu}nost da putem interneta stupite u vezu s osobama koje vam otvaraju nove mogu}nosti u onoj oblasti za koju ste zainteresovani. Dobra komunikacija iziskuje efikasnost.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Akcija! Sve vi{e i `e{}e se ubrzavate i razbuktavate. Na kraju }ete isterati svoje `eqe, po bilo koju cenu. Partner mo`e da zaostaje i odustaje, ali ne i vi. Promislite kuda vas to vodi, pre no {to bude kasno. Pazite {ta `elite jer }e vam se i ostvariti! Putovawe?

Gde ste? Mnogi bi voleli da znaju {ta se to s vama doga|a. Poneki vam i zavide na slobodi i mogu}nostima koje imate, a da vi toga niste ni svesni. ^inite kako vam pa{e i u`ivajte u ovom jedinstvenom danu. Samo se nemojte nervirati, ni slu`iti drugima. Ne daju vam mira, sem ako se ne sakrijete u neki svoj tajni prostor i iskqu~ite telefone da vas ne bi uznemiravali. Romantika i umetni~ke sklonosti dolaze do izra`aja, bilo da ste sami ili u dru{tvu voqene osobe. Sve}e i muzika, film i opu{tawe, ma{ta mo`e sva{ta!

TRI^-TRA^

Linda ostala bez verenika V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

14

Sombor

14

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

14

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

16

K. Mitrovica 18 Ni{

Supermodel Linda Evan|elista vi{e nije u vezi s milijarderom Piterom Mortonom, osniva~em Hard Rok kafea. Linda je raskinula vezu s Piterom jo{ ovoga leta, pi{u ameri~ki mediji. - Piter se odoma}io u Malibuu i voli L.A, dok Linda voli da provodi vreme u Kanadi i s prijateqima u Wujorku. Kao i svi supermodeli, ona ima velike prohteve i `eli da je tretiraju kao kraqicu. Neki ~lanovi Piterove porodice nisu joj bili skloni, bili su u`asnuti kada se na Dan zahvalnosti pojavila s velikim dijamantskim prstenom. Ali, do braka nikada nije do{lo - rekao je izvor tra~erske kolumne Wujork tajmsa. Par je vezu zapo~eo 2006. godine, kada je Linda bila trudna. Ime oca malenog Avgustina Xejmsa nikada nije podelila s javnosti.

18

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Promenqivo obla~no. Ve}i deo dana suvo, mada nije iskqu~ena mogu}nost pojave kratkotrajne ki{e. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 stepeni do 14 stepeni. VOJVODINA: Promenqivo obla~no uz smenu sun~anih i du`ih obla~nih perioda. Ponegde je mogu}a kratkotrajna slaba ki{a. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwe temperature od 7 stepeni do 9 stepeni, a maksimalne oko 14-15 stepeni. SRBIJA: Mawi porast temperature i promenqivo uz smenu kratkotrajnih sun~anih i du`ih obla~nih perioda. Ponegde je mogu}a slaba ki{a. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwe temperature od 7 stepeni do 10 stepeni, a maksimalne od 14 stepeni na severu do 19 stepeni na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak naobla~ewe uz povremenu slabu ki{u. Na jugu Srbije relativno toplo, a na severu hladnije. U utorak svugde hladnije uz obilniju ki{u. U sredu postepeno razvedravawe, a u ~etvrtak novo naobla~ewe sa ki{om zahvata najpre sever Srbije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i astmati~arima se posebno preporu~uje da primene savete lekara. Mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi. U saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

Madrid

17

Rim

20

London

13

Cirih

5

Berlin

9

Be~

12

Var{ava

8

Kijev

7

Moskva

5

Oslo

6

VIC DANA Pri~aju dve plavu{e. Jedna pita drugu: - [to je daqe, Mesec ili London? A druga odgovori: - Jesi glupa, pa London ne vidi{ odavde!

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

24

Pariz

11

Minhen

7

Budimpe{ta

14

Stokholm

7

5

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7 1

5

6

6

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

129 (-11)

Slankamen

262 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

198 (-13)

Zemun

314 (-16)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

320 (-26)

Smederevo

474 (-16)

Ba~. Palanka 199 (-13) Novi Sad

212 (-15)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

200 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

258 (-20)

NERA

Hetin

126 (12)

2 5 7 1 9 4 3 8 6

2

-20 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 222 (-21) Beograd

Kusi}

3

2

8

5

6

1

9

6 8 1 7 5 3 9 4 2 9 3 4 6 2 8 7 1 5 3 6 9 8 4 2 5 7 1

262 (-18)

8

9

5

5 6

4

2

4 7 2 5 1 9 6 3 8

8

5 1 8 3 7 6 2 9 4 7 2 5 9 8 1 4 6 3

36 (0)

7 4

3

2

5

8 4 3 2 6 7 1 5 9

7

1 9 6 4 3 5 8 2 7 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 17.oktobar 2010.