Page 1

VOJVO\ANSKI POLITI^ARI ZA JA^I PRITISAK NA CENTRALNU VLAST

Politi~ki front za stavqawe statuta na dnevni red

c m y

RACIONALIZACIJA U PROSVETI

U pokrajini vi{ak ve} 250 u~iteqa str. 14

str. 3

NOVI SAD *

^ETVRTAK 17. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22484 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POKRAJINA REKORDER PO POSKUPQEWU OSNOVNIH TRO[KOVA U DOMA]INSTVU

Vojvo|ane `ivot najvi{e tu~e po yepu

str. 6

MOGU]I KONTRAEFEKTI DR@AVNOG SUBVENCIONISAWA STAMBENIH KREDITA

Jeftini zajmovi poskupquju stanove – Projekat dr`avnog subvencionisawa stambenih kredita mogao bi doprineti novom velikom rastu cena stanova – ka`e za “Dnevnik” ekonomista beogradskog Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevanovi}. – Vrlo je verovatno da }e potencijalno velika tra`wa za kupovinom novih stanova pogurati cenu kvadrata nagore. ^im imate veliku potra`wu, a s druge strane relativno malu ponudu, cene po pravilu po~iwu da rastu.

NASLOVI

Politika 3 ^anak: Poni`avawe gra|ana

Ekonomija 4 Skupo gorivo i voza~i vade NIS iz gubitaka? 5 Ra~unica sakrila sudbinu 137.000 nezaposlenih

Nov~anik 6 Dobro upakovana roba ili magla

Novi Sad 7 „Lisje” sprema otkaze 9 Obnovqenom ulicom sti`e boqi `ivot

HAP[EWE OSUMWI^ENIH ZA GAJEWE DROGE U VIKEND-NASEQU BELI BREG KOD ^ORTANOVACA

Lisice zbog planta`e marihuane Sremskomitrova~ka policija zatekla je u vikend-nasequ Beli Breg kod ^ortanovaca, u in|ijskoj op{tini, Novosa|ane Stevana P. (39) i @ivka K. (30) na wihovoj mini-planta`i marihuane, dobro prikrivenoj od o~iju radoznalaca. Planta`a je bila veoma fino obra|ena, biqke su prihrawivane ve{ta~kim |ubrivom, a imala je i vlastiti sistem za navodwavawe. str. 12

str. 4

U LINCU 1939. PORINUT BROD „KOZARA”, DANAS PONOS RE^NE FLOTILE SRBIJE

Vojvodina 11 Ni za {trajk nemaju mesta

Crna 12 Kne`evi}u produ`en pritvor na dva meseca 12 Zlo~in u re`iji dr`ave? 13 Pet svadoka odustalo od iskaza datih u istrazi

Kupleraj postao komandna la|a

str. 14

DA LI ]E ZBOG NOVOG PENZIJSKOG ZAKONA MNOGI OSTARITI NA BIROU

Obavezni da osede za ma{inom

Dru{tvo 14 Poreska policija zape~atila „Kurir”

Kultura 15 „Tamo i ovde” na{ kandidat za Oskara

str. 14

SPORT

str. 16 – 19

„ PARTIZAN DELI MEGDAN S FRANCUSKIM TULUZOM

„ KO[ARKA[I SRBIJE DANAS U POLUFINALU S RUSIMA

„ PO^IWE BICIKLISTI^KA TRKA KROZ VOJVODINU

„ TENISERI SPREMNI ZA DUEL S UZBEKISTANCIMA

Povremena ki{a

Najvi{a temperatura 27°S


~etvrtak17.septembar2009.

POLITIKA

[efovi diplomatija Srbije i Izraela Vuk Jeremi} i Avigdor Liberman potpisali su ju~e sporazuma o ukidawu viza izme|u dveju dr`ava. “Time se otklawaju prepreke za srpske poslovne qude i turiste koji }e do}i u Izrael”, izjavio je Liberman na konferenciji za novinare, na kojoj su on i Jeremi} ocenili i da samo novi pregovara~ki proces izme|u Beograda i Pri{tine mo`e dovesti do dugoro~nog i stabilnog re{ewa za budu}i status Kosova i Metohije. Liberman je, ina~e, ju~e razgovarao i s premijerom Mirkom Cvetkovi}em, kao i sa {efom srpske dr`ave Borisom Tadi}em. Predsednik Tadi} se tom prilikom zahvalio Izraelu na podr{ci evropskim integracijama Srbije, kao i na principijelnoj podr{ci o~uvawu wenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. „Veoma cenimo {to Izrael podr`ava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije tako {to ne priznaje nelegalno i unilateralno progla{ewe nezavisnosti na{e pokrajine Kosovo i Metohija”, rekao je predsednik Tadi}.

Budite realni [ef diplomatije Austrije Mihael [pindeleger izjavio je ju~e da wegova zemqa podr`ava put Srbije ka EU, i najavio da }e ve} u oktobru poku{ati da obezbedi deblokadu Prelaznog trgovinskog sporazuma izme|u Srbije i EU. “Taj sporazum je va`an korak napred jer je preduslov za kandidaturu Srbije za ~lanstvo u Uniji”, poru~io je {ef austrijske diplomatije posle razgovora s potpredsednikom Vlade Srbije Bo`idarom \eli}em u Be~u. [pindeleger je kazao da }e, ukoliko poku{aj da se u oktobru deblokira Prelazni sporazum ne urodi plodom, nastaviti napore u tom pravcu posle slede}eg izve{taja glavnog tu`ioca Ha{kog tri-

DNEVNIK

EVROPSKI PARLAMENT O VIZNOJ LIBERALIZACIJI SA SRBIJOM, CRNOM GOROM I MAKEDONIJOM

VESTI U Izrael bez viza

c m y

2

bunala Ser`a Bramerca, koji se o~ekuje u novembru. Komentari{u}i najavu Srbije da }e do kraja godine svakako podneti kandidaturu za ~lanstvo u EU, [pindeleger je kazao da se “moraju preduzimati jedan korak za drugim”. “Moramo biti realni. Bez deblokade Prelaznog sporazuma ne bi imalo smisla voditi ve}u diskusiju o ~lanstvu Srbije u EU”, rekao je austrijski {ef diplomatije.

Lak{e }emo u Australiju!? Delegacija Skup{tine Srbije, s predsednicom Slavicom \uki}-Dejanovi} na ~elu, u nastavku sedmodnevne posete Australiji je, tokom razgovora s predstavnicima tamo{weg parlamenta, senata i izvr{ne vlasti, pokrenula niz pitawa, me|u kojima je kao najva`nije apostrofirana liberalizacija viznog re`ima s tom dalekom dr`avom. U saop{tewu parlamenta je precizirano da je delegacija u okviru razgovora o razvoju bilateralnih odnosa pokrenula i pitawa neophodnosti potpisivawa sporazuma o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Australije, kao i sporazuma o zdravstvenom osigurawu.

Toma Nikoli} ide u Moskvu Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da delegacija te stranke putuje u Moskvu gde }e imati susrete s predsednicima oba doma ruskog parlamenta, zamenikom ministra spoqnih poslova i u moskovskoj Patrijar{iji. Nikoli} je kazao da }e u tim razgovorima ista}i da nikakve promene na vlasti u Srbiji ne mogu pokvariti odnose s Ruskom Federacijom. No, on je dodao i da politika Srbije ne treba da se zasniva “na jednom, dva, ~etiri, ve} na 192 oslonca, koliko ima ~lanica Generalne skup{tine UN”.

Svi „za”, uz gun|awe zbog BiH

ZAPADNI BALKAN I IZBOR NOVOG-STAROG PREDSEDNIKA EVROPSKE KOMISIJE

Daleko smo mi od Barozove agende (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Evropski parlament je, glasovima Evropske narodne partije i stranaka iz tzv. evroskepti~nog bloka, potvrdio @ozea Manuela Baroza na mestu predsednika Evropske komisije u slede}ih pet godina. Zbog izostanka podr{ke najve}ih poslani~kih grupa, izuzimaju}i ENP – dakle, socijalista i demokrata, liberal-demokrata i zelenih – ocewuje se da }e Barozo po~eti svoj drugi mandat kao najslabiji predsednik EK u wenoj istoriji. [tavi{e, da je Lisabonski sporazum stupio na snagu, Barozo bi bio izabran sa samo 13 glasova vi{e od potrebne ve}ine, i to zahvaquju}i parlamentarcima koji bi da vide svoje dr`ave izvan EU ili bi ~ak da ona nestane s politi~ke pozornice. U svom govoru pred parlamentarcima Barozo ni re~ju nije spomenuo pro{irewe, a kamoli Zapadni Balkan, a kako „Dnevnik“ saznaje, novi-stari predsednik EK-a je ve} prelomio da u wegovom kabinetu ne}e biti posebnog komesarijata za pro{irewe Unije. Za sada su u igri dve opcije gde bi materija pro{irewa mogla da zavr{i. Prva predvi|a stvarawe komesarijata za dobrosusedsku politiku, koja bi, osim na{eg regiona, obuhvatila i kom{ijske dr`a-

ve EU, a druga zamisao je da pro{irewe zavr{i u nadle`nosti budu}eg potpredsednika Evropske komisije i visokog predstavnika za spoqnu politiku. Ipak, izbor Baroza nije {tetan za Srbiju i druge dr`ave kandidate i potencijalne kandidate za ~lanstvo u EU. Uostalom, ni tokom mandata na isteku Barozo se nije pokazao kao veliki borac za pro{irewe EU na ove prostore. Za pet godina samo jednom je posetio na{ region, a o Balkanu je znao samo ono {to mu je komesar za pro{irewe EU Oli Ren suflirao. – Od trenutka kada je odlu~io da se ponovo kandiduje za predsednika EK-a, Barozo ni na jednom va`nom skupu nije pridao pa`wu budu}im pro{irewima EU. Razlog je vrlo jednostavan: politi~ke partije desnog centra, koje ga podr`avaju, ne `ele publicitet oko pro{irewa Unije ili `ele da se taj proces uspori. Uostalom, i u Barozovom programu za slede}ih pet godina, zapazi}ete da je on dr`ave kandidate i potencijalne kandidate vezao za dobrosusedsku politiku EU – ka`e nam biv{i holandski evroparlamentarac Jost Lagendajk. @eqko Panteli}

Rasprava o viznoj liberalizaciji sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom u Evropskom parlamentu pokazala je da }e predlog Evropske komisije o ukidawu viza za gra|ane tri zapadnobalkanske dr`ave pro}i bez problema u toj evropskoj instituciji, kada do|e na glasawe u novembru. Istini za voqu, deo evroparlamentaraca je negodovao {to u predlog Komisije nije uvr{}ena Bosna i Hercegovina, a neki su tu kritiku pro{irili i na izostanak Albanije i Kosova, odlaze}i toliko daleko da su okrivili Komisiju za etni~ku i versku diskriminaciju muslimana, odnosno Albanaca. Poslovi~no stalo`eni komesar za pravosu|e i unutra{we poslove @ak Baro je pomalo rezignirano odgovorio na kritike evroparlamentaraca, pozivaju}i ih da pa`qivije slu{aju i ~itaju. – Kriterijumi za viznu liberalizaciju su transparentni, jasni i va`e za sve. Vi kao da niste ~uli kada sam rekao da se proces nastavqa i da }e predlog za Albaniju i BiH biti donet tokom 2010. Dakle, nema nikakve diskriminacije bilo koga po bilo kojoj osnovi. Re~ je o tome da Sarajevo i Tirana jednostavno nisu zadovoqili niz tehni~kih uslova – rekao je Baro. Ana Marija Koraca-Bilt koja }e u ime Evropske narodne partije, najja~e poslani~ke grupe u EPu, raditi na izve{taju EP-a o viznoj liberalizaciji za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, rekla je da je politici glumqewa ve~ite `rtve odzvonilo. – Pravila igre su ista za sve, i za to {to vlasti u BiH nisu uradile svoj doma}i zadatak ne mogu okrivqavati druge. Sve dr`ave Zapadnog Balkana moraju da ispune sve uslove jer ne}emo da pravimo kompromis sa sigurno{}u na{ih gra|ana – rekla je supruga Karla Bilta.

Komesar Baro je, ina~e, izrazio uverewe da }e vizna liberalizacija za Srbiju stupiti na snagu 1. januara 2010. i izdiktirao uslove koje jo{ moramo da ispunimo: – Zadatak Srbije je da reguli{te pitawe izdavawa dokumenata licima koji `ive na Kosovu ili na osnovu dokumenata izdatih na Kosovu tra`e novi biometrijskih paso{. Zatim, pitawa vezana za migracije, kontrolu granice s Kosovom i saradwa s Euleksom – rekao je Baro.

Osta nam Kacin Slovena~ki evroparlamentarac Jelko Kacin potvrdio je za „Dnevnik“ da }e i u narednih pet godina biti izvestilac EP za Srbiju. „Upravo su me obavestili iz moje poslani~ke grupe (liberal-demokrata) da smo na sastanku koordinatora poslani~kih grupa u EP, koja je odlu~ivala o raspodeli mesta izvestioca za dr`ave Zapdnog Balkana, dobili Srbiju i da imaju nameru da me odrede za izvestioca“, rekao nam je sino} Kacin. Podsetimo, parlamentarna debata u Strazburu nije bila deo procedure za viznu liberalizaciju u Evropskom parlamentu, koja }e po~eti 30. septembra, kada }e biti predstavqen izve{taj u Komitetu EP-a za gra|anske slobode, pravosu|e i unutra{we poslove. Na plenarnoj sednici u novembru EP }e dati svoju kona~nu re~. Mi{qewe EP-a nije obavezuju}e za Savet ministara EU, ali svakako ima svoju politi~ku te`inu, a eventualno negativno mi{qewe EP-a moglo bi imati negativne posledice za kona~nu odluku o viznoj liberalizaciji. @. P.


POLITIKA

DNEVNIK

VOJVO\ANSKI POLITI^KI AKTERI NAJAVQUJU JA^I PRITISAK NA CENTRALNU VLAST

Politi~ki front za stavqawe statuta na dnevni red Izuzev ne{to nagla{enijeg interesovawa pojedinih politi~kih aktera i novih-starih najava o skorim rokovima za zakonsko uobli~avawe novih nadle`nosti Vojvodine, nema nikavih drugih pokazateqa da se ~ine i neki institucionalni koraci kako bi se kona~no razre{io problem vojvo|anskog statuta. I dok su pojedini ~elnici iz Banovine ne{to optimisti~niji u pogledu najnovijih obe}awa iz Beograda nego {to su to bili do pre nekoliko nedeqa, ~ini se da je skepticizam kod nekih politi~kih aktera izra`eniji nego ranije. Me|u wima je i pokrajinski poslanik DS-a i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}, koji je, ogor~en ignori{u}im stavom Beograda prema vojvo|anskom parlamentu, poru~io centralnim vlastima da, ukoliko ne usvoje statut, raspuste Skup{tinu APV. I zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ za na{ list ka`e da se jednom mora napraviti “vododelnica izme|u onih koji su zaista za

Vide}emo da li }e biti nastavqeno gurawe glave u pesak (Bojan Kostre{)

Jo{ nije bilo konsultacija s Vladom Srbije (Dragoslav Petrovi})

jo{ jednom jasno zatra`i od republi~kog parlamenta potvr|ivawe predlo`enog statuta, ili da se oko ovog pitawa formira {iroki politi~ki front koji bi vr{io pritisak na centralnu vlast da ispuni svoje ustavne obaveze. – Liga je ve} zatra`ila odr`avawe posebne sednice Skup{tine

predstavnikom gra|ana Vojvodine. Druga, pak, opcija je da napravimo {iri front u kojem bi se na{li svi politi~ki akteri koji podr`avaju statut i da se izvr{i pritisak da se to pitawe stavi na dnevni red. Pa neka Skup{tina Srbije i odbije statut, i to je neka poruka, ali ignorisawe Vojvodine vi{e nije dopustivo – istakao je Kostre{. Na{ sagovornik je dodao da je LSV o inicijativi za odr`avawe vanredne sednice pokrajinskog parlamenta obavestio i sve {efove poslani~kih grupa, te da }e se iz wihove reakcije videti da li }e i o pitawu statuta “nastaviti da guraju glavu u pesak, kao {to to rade i po pitawu privatizacije NIS-a, ili }e interes Vojvodine kona~no staviti ispred interesa partijskih centrala u Beogradu”. [ef poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi} nije `eleo da komentari{e stavove strana~kog kolege Gorana Je{i}a, navode}i da je re~ o wegovim li~nim ocenama. – On govori u svoje ime, {to je i istakao, a ja to ne bih komentarisao – rekao je Petrovi} za na{ list.

Za sve je kriv Ustav Bojan Kostre{ tvrdi da je problem sa statutom posledica usvajawa aktuelnog Ustava Srbije, podsetiv{i na to da je s funkcije predsednika vojvo|anskog parlamenta pozvao na bojkot ustavnog referenduma jer je smatrao da novi ustav nije dobar za Vojvodinu. On je dodao da su tad “odre|eni qudi iz Vojvodine odustali od platforme Izvr{nog ve}a, koju su sami doneli, a u kojoj se autonomija zasnivala na zakonodavnoj, izvr{noj i sudskoj vlasti, s izvornim prihodima i imovinom”. – Sve {to se danas de{ava sa statutom posledica je tog odustajawa i te neprincipijelnosti – kazao je Kostre{, koji je i republi~ki poslanik. autonomiju Vojvodine i onih koji tu temu pokre}u u dnevnopoliti~ke svrhe, bez obzira na to da li su iz Beograda ili Novog Sada”. On smatra i da postoje dve mogu}nosti za prevazila`ewe aktuelne krize: da Skup{tina Vojvodine

Vojvodine na kojoj pokrajinski poslanici treba da od republi~kih kolega zatra`e ili da usvoje zakon i statut ili da ka`u da ne `ele da po{tuju va`e}i Ustav i da Skup{tinu Vojvodine ne smatraju legalnim i legitimnim

On, me|utim, i daqe napomiwe da je neophodno da se do kraja novembra usvoje i statut i zakon o nadle`nostima APV zbog preuzimawe ustavnih obaveza i prava Pokrajine. Petrovi}, me|utim, dodaje i da jo{ uvek nije bilo konsultacija izme|u pokrajinske i Republi~ke vlade povodom utvr|ivawa kona~nog teksta zakona o nadle`nostima. Podse}amo, ministarka Sne`ana Malovi} najavila je za ovu nedequ usagla{avawe predstavnika dva nivoa vlasti o jo{ nekim detaqima ovog zakona. Predsednik vojvo|anske organizacije G17 plus Branimir Mitrovi} ka`e da ima razumevawa za stavove Gorana Je{i}a. On je za na{ list, ipak, ocenio i da se “nepravna” situacija u kojoj je Vojvodina mora {to pre re{iti, ali, kako je naveo, “samo legalnim putem”. – A to je usvajawe statuta i zakona o nadle`nostima, jer nije prirodno da pokrajinska vlast funkcioni{e na osnovu starog statuta, odnosno Ustava donetog 1990. godine, koji je prestao da va`i – ukazao je Mitrovi}. Ina~ew, ju~e se povodom neusvajawa vojvo|anskog statuta oglasila i opoziciona Demokratska stranka Srbije, koja je pozvala DS i wenog lidera Borisa Tadi}a da se izjasne o tome da li podr`avaju statut Vojvodine, te podsetila da je taj dokument u vojvo|anskom parlamentu usvojen pre gotovo godinu dana. U saop{tewu DSS-a, koje je potpisao predsednik Izvr{nog odbora stranke Jovan Palali}, navodi se da vlast u Srbiji “uporno be`i od izja{wavawa” o statutu. “Ili ga stavite na dnevni red Skup{tine ili ga povucite iz procedure. Uslove za obe odluke imate. Samo nemojte vi{e obmawivati gra|ane novim rokovima i zamajavati ih problemima unutar va{e nesposobne koalicije”, navodi se u saop{tewu DSS-a. B. Dragovi}-Savi}

I PAVEL DOMOWI SE SLA@E SA STAVOM DA EU RAZUME VOJVODINU BOQE NEGO SRBIJA

Elita pala na evropskom testu

^ANAK SUMWA DA ]E SE STATUT USKORO NA]I NA DNEVNOM REDU NARODNE SKUP[TINE

Poni`avawe gra|ana Vojvodine Predsednik Lige socijaldemokra Vojvodine Nenad ^anak izjavio je za B-92 da ne veruje da }e statut Vojvodine uskoro biti na dnevnom redu Skup{tine Srbije, jer o tom pitawu ne postoji elementarni politi~ki konsenzus. Kako je naveo, problem je u tome {to bi bilo kakav pomak od centralizma zna~io tektonske promene u Srbiji i promenu Ustava. On je dodao i da je zakon o prenosu nadle`nosti Pokrajini – licemeran, jer, ka`e, „preno{ewe nadle`nosti zapravo zna~i poveravawe odre|enih poslova ni`oj instanci”. – Ovo je poni`avawe pokrajinskih institucija, to je poni`avawe dva miliona gra|ana Vojvodine koji imaju svoje predstavni~ko telo. Vi imate bizarnu situaciju da se nijedan zakonski predlog Skup{tine Vojvodine, koja ima

pravo predlagawa zakona, nije na{ao pred narodnim poslanicima, a bilo ih je vi{e od stotinu do sada. Dakle, Skup{tina Vojvodine ima mawe prava od prakti~no jednog jedinog poslanika u Skup{tini Srbije – naveo je ^anak. Po wegovim re~ima, raspisivawe referenduma o statutu Vojvodine – „dakle zbog ne~ega {to 126 poslanika u Skup{tini Srbije danas mo`e da izglasa, a sutra da opozove” – neozbiqno je, jer se, objasnio je, referendum raspisuje za daleko zna~ajnija pitawa. Lider LSV-a je ipak ukazao na to da bi vojvo|anska vlada, predsednik Izvr{nog ve}a APV Bojan Pajti} i Demokratska stranka trebalo da odgovore na pitawe kako je mogu}e da statut Vojvodine godinu dana od usvajawa u pokrajinskom parlamentu nije stigao na dnevni red u republi~kom.

– Evropa boqe razume potrebu torikom ne{to nije u redu ili se Vojvodine za regionalizacijom i wom prikrivaju neke druge nameautonomijom iz prostog razloga re, smatra na{ sagovornik. {to ima iskustva i znawe o tome – Sla`em se s Korhecom da EU {ta zna~e mogu}nosti takve vrste boqe razume zahtev Vojvodine za decentralizacije – izjavio je ju~e regionalizacijom nego Srbija jer za “Dnevnik” Pavel Domowi iz je to tamo funkcionalan konHelsin{kog odbora za qudska cept, a ovde o wemu jo{ nema saprava u Srbiji. glasnosti – istakao je Domowi. – Komentari{u}i izjavu pokraMi smo krenuli u statisti~ku rejinskog sekretara za upravu, progionalizaciju, a da pre toga nije pise i nacionalne mawine Tamare{eno ni koji su regioni u pita{a Korheca da potrebu za autonowu ni koje su wihove granice. Pomijom Vojvodine Evropa razume {to ti regioni imaju pravo da boqe nego Srbija, osnivaju nekakve Domowi je istakao agencije i savete, Regionalizacija da u na{oj zemqi ispada da se time podrazumeva podelu regionalizacija postoji strah od regionalizacije zapravo samo finresursa, mo}i koja se ovde, neretgira kako bi se i interesa ko, do`ivqava kao uhlebili partijuvod u secesiju. ski aktivisti. – Zahtevima za decentralizaOcewuju}i rad srpskih politicijom stalno se spo~itavaju neka~ara, koji se zala`u za ulazak Srkve skrivene politi~ke namere, bije u EU, Domowi je rekao da oni koje onda politi~ka elita poku„stalno sebi ska~u u usta”. On ob{ava da predupredi stvarawem ja{wava da proevropska politi~veoma centralizovane dr`ave – ka elita ima velikih problema obja{wava Domowi. – Ne treba, jer se ponekad sti~e utisak da witako|e, ispustiti iz vida i da je hova `eqa da uskoro budemo u EU regionalizacija teren na kojem nije iskrena i da su oni, zapravo, se u Srbiji sukobqavaju razli~isvesni toga da ulaskom Srbije u ti interesi. Regionalizacija EU gube privilegovane pozicije podrazumeva podelu resursa, mokoje sada imaju. }i i interesa. To je izuzetno vaDomowi je dodao da ipak ne o~e`an razlog za{to postoje jaki otkuje da se EU direktno ukqu~i u pori regionalizaciji. proces decentralizacije Srbije, Domowi ka`e da decentralizaiako stalno spomiwe svoja regiocija uvek veliki test za politi~nalisti~ka iskustva. Ali i to bi, ku elitu. Ako su politi~koj eliti zakqu~uje sagovornik „Dnevnika”, puna usta puta u Evropu, a regiotrebalo da bude dovoqna sugestija nalizaciju vi{e ili mawe otvorepoliti~arima u Srbiji u kojem no, ali permanentno, politi~ki smeru bi trebalo i}i. kriminalizuje, onda s wenom reP. Klai}

~etvrtak17.septembar2009.

3

O OSTAVCI IVANE DULI]-MARKOVI] IZJASNI]E SE I SKUP[TINA APV

Od subote novi sekretar PIV-a Nakon podno{ewa ostavke predsedniku Izvr{nog ve}a Vojvodine na funkcije potpredsednice Ve}a i sekretarke za me|unarodnu i regionalnu saradwu, Ivana Duli}-Markovi} ju~e je posledwi put prisustvovala sednici Izvr{nog ve}a na kojoj je i ostale ko-

Za RRA Karayi} i Kostadinov Po re~ima Dragoslava Petrovi}a, pokrajinski poslanici u subotu }e se izja{wavati i o kandidatima koje Pokrajina predla`e za ~lanove Republi~ke radiodifuzne agencije. Prakti~no, Skup{tina Vojvodine terbalo bi samo da potvrdi kandidaturu dvojice predlo`enih kandidata, od kojih }e se potom republi~ki parlament opredeliti za jednog. A me|u kandidatima je ponovo Goran Karaxi}, koji je ve} u RRA, a drugi je Velimir Kostadinov iz Subotice. lege iz Banovine informisala o tome da se na taj potez odlu~ila “iz li~nih razloga i `eqe da se bavi svojom profesijom”, navodi se u saop{tewu iz PIV-a. Ina~e, weno razre{ewe i izbor Borisa Barajktarevi}a, tako|e

kadra G17 plus, bi}e ozvani~eno ve} na narednoj sednici Skup{tine Vojvodine, zakazanoj za subotu, 19. septembar. Kako je na{em listu potvrdio i {ef poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi}, na dnevnom redu ovog vanrednog zasedawa bi}e i kadrovske promene u Ve}u. – O~ekuje se da }e u subotu biti konstatovana ostavka Ivane Duli}-Markovi} i da }e biti izabran novi sekretar – rekao je Petrovi}. On je uveren i u to da odlazak potpredsednice G17 plus iz Banovine ne}e ni na koji na~in uticati na stabilnost koalicije vladaju}e u Pokrajini. – To je ~isto personalna stvar i ne}e imati nikavog uticaja na odnose u na{oj koaliciji – rekao je Petrovi}. I {ef Pokrajinskog odbora G17 plus Branimir Mitrovi} ka`e za na{ list da ova odluka Ivane Duli}-Markovi} ne}e imati uticaja na odnose u koaliciji, jer se, kako je naveo, radi o “wenom li~nom stavu”. – To je wen li~ni stav, a na weno mesto do}i }e drugi funkcioner iz G17 plus, Boris Barjaktarevi}. Tako da se tu ne mo`e govoriti o bilo kakvim problemima u funkcionisawu koalicije vladaju}e u Pokrajini – istakao je Mitrovi}. B. D. S.

NOVI MA\ARSKI AMBASADOR JU^E U POKRAJINI

Upu}eni smo jedni na druge

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i primio je ju~e novog ma|arskog ambasadora u Srbiji Imrea Vargu koji je tom prilikom ocenio da postoje realne mogu}nosti da dobri odnosi dveju zemaqa i daqe napreduju i da u tome APV i ma|arska nacionalna zajednica ima zna~ajnu ulogu, preneo je Egere{ijev kabinet. U saop{tewu se navodi da je ambasador Varga ista- Imre Varga i [andor Egere{i kao zna~aj re{avawa autonomplanu mo`e poslu`iti kao prinog statusa Vojvodine unutar mer”.Sa ambasadorom Vargom Srbije, dok je Egere{i naglasio ju~e se sastao i predsednik da se nada da }e Narodna skupPIV-a Bojan Pajti}, koji je {tina do kraja septembra ili tom prilikom rekao da su Srbipo~etkom oktobra usvojiti ja i Ma|arska upu}ene jedna na predlog statuta i zakon o naddrugu, i zahvalio se na dosadale`nostima APV. Egere{i je {woj saradwi i podr{ci koju ocenio i da Zakon o nacionalzvani~na Budimpe{ta pru`a nim savetima, koji je nedavno na{oj zemqi na putu evropskih usvojen, “i na me|unarodnom integracija. S. N.

REKLI SU

Ko{tunica: Vladi }e glave do}i oja|eni gra|ani Veliki pritisak oja|enih, obmanutih i osiroma{enih gra|ana prinudi}e vlast da raspi{e vanredne izbore, a opoziciju da se ujedini i stvori novu, nacionalno odgovornu vladu, ustvrdio je lider DSS-a Vojislav Ko{tunica. „Jedini u~inak vlasti je da su razdr`avili Srbiju, uru{ili je i uspostavili partijsku vlast DS-a. Vi{e nemamo pravu dr`avu i dr`avnu politiku ni za odbranu Kosova, ni kada je re~ o ure|ewu autonomije Vojvodine, niti dr`avu koja }e voditi jasnu socijalnu i ekonomsku politiku i sa~uvati proizvodwu”, ocenio je Ko{tunica. Na pitawe ima li {anse da sa SNS zajedni~ki ide na izborima, on je rekao da je „najzdravije da bira~i procene na{u snagu i da se na osnovu toga sara|uje posle izbora”.

Kolunyija: Izbori ne bi doneli ni{ta dobro [ef poslani~kog kluba “Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija izjavila je da bi raspisivawe izbora bilo pogre{no, jer ne bi dovelo do su{tinskih promena u zemqi. “Ne}e biti izbora. Interes Srbije je da ova vlada opstane i da zemqu izvede iz ekonomske krize s minimumom {tetnih posledica, da krenemo putem oporavka i da na kraju mandata vlade budemo kandidat za ~lanstvo u EU”, ocenila je Kolunxija. Po wenim re~ima, kritike i insistirawe opozicije na izborima je „kampawa koju opozicione stranke vode u nedostatku argumenta”. “Pravilo je da opozicija tra`i izbore ~ak i onda kada ti izbori ni woj ne donose ni{ta dobro”, primetila je Kolunxija.


4

EKONOMIJA

~etvrtak17.septembar2009.

DNEVNIK

OBRT U POSLOVAWU DOMA]E NAFTNE KOMPANIJE

Skupo gorivo i voza~i vade NIS iz gubitaka? NIS-ova kola krenula su uzbrdo: doma}a naftna kompanija saop{tila je da je u drugom kvartalu zaradila 3,8 milijarde dinara, a doma}u javnost svakako kopka pitawe da li je rezultat poslovnog obrta u stvari najskupqe gorivo u regionu i da li su smawewe gubitaka zapravo platili voza~i po srpskim drumovima. Iako decidiranog odgovora na ovu dilemu nema, on se mo`da da naslutiti u brojkama. Jasno je da su u NIS-u nove gazde napravile velike rezove i u{tede, ali je pitawe da li bi bilo zarade da nije skupog benzina. Naro~ito skupog za na{e xepove. Cena goriva na doma}im pumpama, i pored pro{lonedeqnog sni`ewa od oko 2,50 dinara po litru, i daqe je izuzetno visoka. Litar motornih benzina ko{ta 102,70 dinara, dok je cena evrodizela 99,60. Kad se to prera~una u evre, za litar benzina vaqa platiti go-

tovo 1,10 evro, dok je za litar evrodizela potrebno oko 1,07 evro. Tako voza~i u Srbiji za litar goriva pla}aju vi{e nego oni u okru`ewu jer su derivati jeftiniji i u Hrvatskoj, Bosni i Her-

cegovini, Makedoniji, Crnoj Gori... U drugom kvartalu ove godine Naftna industrija Srbije poslovala je daleko boqe nego do tada jer je u tom periodu ostvaren ~ist

Kasni zajedni~ka firma za „Ju`ni tok” “Srbijagas“ i ruski „Gasprom“ jo{ nisu registrovali zajedni~ka preduze}a za skladi{te gasa „Banatski Dvor“ i izgradwu gasovoda „Ju`ni tok“, re~eno je ju~e agenciji Beta u srpskom javnom preduze}u. Po ranijim najavama generalnog direktora „Srbijagasa“ Du{ana Bajatovi}a, registracija tih zajedni~kih preduze}a trebalo je da bude zavr{ena do 15. septembra. [efica kabineta generalnog direktora „Srbijagasa“ Ivana Petrovi} kazala je da bi registracija trebalo da bude obavqena u “narednih nekoliko dana”, ali nije navela razlog za novo ka{wewe u osnivawu zajedni~kih firmi dr`avnih kompanija iz Rusije i Srbije. – Sva dokumentacije za registraciju je spremna – naglasila je ona. Preduze}a za zavr{etak podzemnog skladi{ta u Banatskom Dvoru i izgradwu gasovoda „Ju`ni tok“ kroz Srbiju trebalo bi da budu registrovana u [vajcarskoj. Prema ranije potpisanim dokumentima, „Srbijagas“ bi u zajedni~kim preduze}ima trebalo da ima 49 odsto vlasni{tva, a ruska dr`avna kompanija 51.

dobitak od 3,8 milijardi dinara, {to je doprinelo da se za prvih {est meseci ove godine preokrene negativna dinamika iz prvog kvartala i gubitak po {estomese~nom obra~unu za 2009. godinu smawi na 7,4 milijardi dinara. Uspe{an rezultat bez sumwe je proizvod nekoliko bitnih faktora, a uz uvo|ewe programa efikasnijeg poslovawa i mera {tedwe u svim segmentima rada, sigurno je da nije zanemarqivo ni koliko ko{ta litar goriva. Gorivo je prakti~no od po~etka godine do sada gotovo stalno poskupqivalo (svaga dva puta litar je i{ao nani`e). Naime, po~etak ove godine do~ekan je s cenom litre benzina od 72,10 dinara, dok je litar evrodizela ko{tao 58,20. U odnosu na sada{we cene litar benzina bio je jeftiniji 30,60 dinara, dok je za evrodizel bilo potrebno ~ak 41,40 dinar mawe nego sada. Ako se to prera~una u evre –

Jeftini zajmovi poskupquju stanove

odsto, dok }e banke kreditirati preostalih 75 odsto vrednosti stana. Tako }e u posledwih pet godina otplate biti beska-

Legalizovan kartel – Jedina garancija o tome da stanovi ne}e ponovo poskupqivati koju smo mogli ~uti od ministara jeste da su se gra|evinske firme dogovorile da ne}e pove}avati cene. Tako smo, prakti~no, dobili jedan legalizovani kartel i poruku da je kartel dobar ukoliko odgovara ciqevima dr`ave – ka`e Aleksandar Stevanovi}. 100.000 evra, a najdu`i mogu}i rok otplate 30 godina. Kupci stana }e morati da obezbede najmawe pet odsto u~e{}a, iz buxeta }e se obezbediti beskamatni kredit za u~e{}e od 20

matna, jer }e kamata biti subvencionisana iz buxeta. Oni koji uzmu kredit ne}e kamatu pla}ati ni do 31. oktobra 2012. godine. Maksimalni iznos kamate bi}e 5,9 posto.

Ovo nije prvi program subvencionisawa kupovine stanova, Vlada je sli~ne programe imala i proteklih godina, a Stevanovi} ukazuje na to da je to smawilo kamatne stope na stambene kredite za nekoliko procenata, ali da je ogromna tra`wa dovela do spektakularnog rasta cena. Tako su, navodi, kupci stanova na kraju bili u gubitku, a jo{ ve}u {tetu su imali poreski obveznici jer je subvencionisawe stambenih kredita finansirano iz buxeta. – Pitawe je samo koliko }e para u buxetu sada biti za subvencije. Ono {to bi tako|e moglo u prvi mah da zadr`i cene na sada{wem nivou jeste ~i-

U SEGEDINU POTPISAN PROTOKOL O SARADWI S MA\ARSKOM

Turizam povezao kom{ije

U Segedinu, gde je odr`an prvi sastanak radne grupe za turizam zajedni~ke komisije za ekonomsku saradwu Republike Srbije i Republike Ma|arske, protokol o saradwi su potpisali dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije dr Goran Petkovi} i dr`avni sekretar za turizam u Ministarstvu za lokalnu samoupravu Republike Ma|arske dr Miklo{ Kova~. Sporazum je potpisan shodno zakqu~cima sa zasedawa zajedni~ke komisije za ekonomsku saradwu dveju zemaqa, koja je u decembru pro{le godine zasedala u Beogradu. Na sastanku radne grupe za turizam zakqu~eno je da bi saradwa Srbije i Ma|arske u oblasti zdravstvenog turizma bila od izuzetnog zna~aja i na obostranu korist, a kako je precizirano, realizovala bi se

kroz podr{ku u izradi analize ostvarqivosti turisti~kih projekata u okviru programa prekograni~ne saradwa dveju dr`ava u okviru konkursa za kori{}ewe novca Evropske unije iz pretpristupnih fondova IPA za period 2009–2013. Predvi|ene su aktivnosti na identifikovawu oblasti turisti~ke saradwe u ciqu zajedni~kog nastupa Srbije i Ma|arske na turisti~kom tr`i{tu Evropske unije. Kao mogu}i vidovi saradwe nazna~eni su “ben~marking” u oblasti zdravstvenog turizma, formirawe zajedni~kih evroregionalnih turisti~kih klastera, kulturnoistorijskih ruta, a prostora za saradwu ima i na poqu seoskog turizma, zajedni~kih promotivnih aktivnosti, edukaciji kadrova i infromisawu gra|ana. M. Mitrovi}

re}i i da je sada{wa cena sirove nafte zna~ajno ni`a, gotovo upola, od one koja je va`ila u avgustu pro{le godine. I {to je tako|e zanimqivo, sada{wa cena goriva je svega desetak dinara, ili oko 10 evrocenti, ni`a od najvi{e ikad va`e}e u Srbiji – kada je litar benzina ko{tao 112 dinara, a evrodizela 108. Nesporno da je zatezawe kai{a u NIS-u, do kojeg je do{lo prakti~no odmah po preuizimawu ve}inskog paketa akcija, veoma brzo dalo pozitivne rezultate, {to je dobro i za kompaniju i dr`avu. Cena goriva tom rezultatu sigurno nije {kodila. D. Mla|enovi}

SERTIFIKACIJA SPREMNOSTI OP[TINA ZA STRANA ULAGAWA

MOGU]I KONTRAEFEKTI DR@AVNOG SUBVENCIONISAWA STAMBENIH KREDITA

– Projekat dr`avnog subvencionisawa stambenih kredita mogao bi doprineti novom velikom rastu cena stanova – ka`e za “Dnevnik” ekonomista beogradskog Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevanovi}. – Vrlo je verovatno da }e potencijalno velika tra`wa za kupovinom novih stanova da pogura cenu kvadrata nagore. ^im imate veliku potra`wu, a s druge strane relativno malu ponudu, cene po pravilu po~iwu da rastu. Iz Vlade Srbije su najavili da }e na dana{woj sednici usvojiti novi program subvencionisawa stambenih kredita. Kako je naveo ministar ekonomije Mla|an Dinki}, krediti }e se subvencionisati samo za kupovinu novih stanova i onih u izgradwi, te izgradwu ku}e. Maksimalni iznos kredita bi}e

od januara do septembra voza~i pla}aju 32 evrocenta vi{e za svaki litar benzina, a ~ak 44 evrocenta vi{e po svakom litru evrodizela. Ove cifre, same po sebi, govore mnogo jer te{ko da je ijedan proizvod na tr`i{tu za tako kratko vreme – devet meseci – poskupeo za tre}inu i vi{e. Uz to, treba znati i da sada{wa cena litra goriva nije i najvi{a ove godine. Cena goriva na svim lokalnim tr`i{tima zavisi od cene sirove nafte na svetskom tr`i{tu. Poznato je da je ona nepredvidiva i promenqiva, da na wu uti~e mnogo faktora, ali treba

Spala kwiga na tri grada

wenica da ima mnogo neprodatih novosagra|enih objekata koje }e investitori sada poku{ati da prodaju. Ali, ukoliko se subvencionisawe nastavi, na sredwi rok to }e nesumwivo dovesti i do pove}awa cene kvadrata – obja{wava SteV. ^vorkov vanovi}.

15. 09. 2009.

1.105,44160

Prema oceni Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji samo dva grada i jedna op{tina predstavqaju podru~ja pogodna za strana ulagawa. Sertifikat NALED-a dobili su Kragujevac, Loznica i In|ija, uz obrazlo`ewe da jedini imaju jasno uspostavqene procedure i pru`aju najboqe usluge i informacije poslovnom sektoru. Ostali, kako tvrde u toj organizaciji, moraju jo{ mnogo da rade. Grad Kragujevac me|u prvima je dobio NALEDov sertifikat kao povoqno poslovno okru`ewe. Zahvaquju}i tome, ubrzo su stigla strana ulagawa, otvorile se nove firme, zbog ~ega je, kako ka`e gradona~elnik Veroqub Stevanovi}, sko~io i standard gra|ana. – Sigurno da je mnogo toga ura|eno parama koje su do{le od prodaje gra|evinskog zemqi{ta, pove}an je standard. Vidite kakve su nam saobra}ajnice, kako se gradi – navodi Stevanovi}. – U buxet s nivoa Republike kroz transferna sredstva dobijamo samo dvanaest do petnaest odsto novca. Sve ostalo se ostvaruje ovde. I sigurno je ovaj sertifikat doprineo tome da dobijamo nove investicije i oni su i sad ovde i ni{ta se posebno nije desilo {to imamo veliku krizu. Da bi neka op{tina mogla da dobije sertifikat, neophodno je da strate{ki razmi{qa, da poseduje organizacioni kapacitet, da je spremna da pru`i kvalitetan privredni savet, uslugu i informaciju, da ima kapacitete za marketing i promociju, da uspe{no upravqa dugovima, da bude partner pri-

vrednicima, da ima razvijenu infrastrukturu, ure|enu politiku povlastica i taksi, kao i odgovoran odnos prema `ivotnoj sredini. – Op{tine u Srbiji treba dosta da porade na svojoj transparentnosti, efikasnosti, na servisima koje pru`aju da bi ispunile ove standarde. Tako|e je veoma va`na promena u razmi{qawu, jer lokalni i ekonomski razvoj se ne bazira na dr`avnim ili op{tinskim vlastima, nego upravo na lokalnim preduze}ima – ka`e izvr{na direktorka NALED-a Violeta Jovanovi}.

U program sertifikacije, osim Kragujevca, Loznice i In|ije, u{li su i Vrawe, Subotica, U`ice, Prokupqe i Leskovac, a o~ekuje se da do kraja oktobra taj broj bude ve}i po{to }e biti raspisan javni poziv za sve zainteresovane. Svaki grad koji dobije sertifikat dobija i dugoro~nu podr{ku Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i agencije SIEPA kroz direktne kontakte s investitorima i u~e{}e na me|unarodnim sajmovima.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Go{a monta`a, Velika Plana

Cena

BELEX 15 (792,52

Promet

17,42

1.200

9.600

^a~anska banka, ^a~ak

8,28

21.267

63.800

Jubmes banka, Beograd

6,92

20.232

Meser Tehnogas, Beograd

6,46

Naziv kompanije

0,11%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,86

3.007

64.824.331

829.498

Komercijalna banka, Beograd

2,03

36.666

109.999

6.921

823.896

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

1.013

15.476.929

5,70 Promena %

241 Cena

161.040 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

9.000

288.000

Agrobanka, Beograd

-0,49

9.741

6.225.188

Srbolek, Beograd

-12,26

93

14.880

Soja protein, Be~ej

-0,24

1.268

4.180.966

Luka Dunav, Pan~evo

-12,00

15.206

152.060

Imlek, Beograd

-0,43

1.396

96.291

Beogradmonta`a, Beograd

-12,00

7.911

79.110

Metalac, Gorwi Milanovac

2,93

2.638

65.950

Jugoagent, Beograd

-12,00

1.496

4.488

Metals banka, Novi Sad

0,27

6.401

2.214.700

-11,99 Promena %

3.464 Cena

3.464 Promet

Tigar, Pirot

1,64

991

894.239

Privredna banka, Beograd

3,42

908

685.787

Soja protein, Be~ej

-0,24

1.268

4.180.966

Bambi Banat, Po`arevac

-2,26

8.796

3.139.525

Metals banka, Novi Sad

0,27

6.401

2.214.700

Alfa plam, Vrawe

1,25

9.821

392.825

Veterinarski zavod, Subotica

2,24

593

890.803

Telefonija, Beograd

-0,20

1.985

67.489

Veterinarski zavod, Subotica

2,24

593

890.803

Pupin Telekom, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Savremena administracija, BG Vojvo|anskih top-pet akcija

Vital, Vrbas

-1,16

1.707

580.223

Mlekara, Subotica

5,00

1.155

505.890

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK JOVAN KRKOBABI]

~etvrtak17.septembar2009.

RAD NA CRNO U PORASTU

Penzijske reforme na ~ekawu

Opasne razmere sive ekonomije Rad na crno i male kazne poslodavcima zbog toga najve}i su problemi s kojima se susre}u radnici u Srbiji, re~eno je ju~e u Beogradu na debati “Prava zaposlenih – obaveza ili dobra voqa poslodavca”. Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanovi} ocenio je da rad na crno i siva eko-

– U toku je sagledavawe situacije i mogu}nosti za novi, reformisani sistem penzijsko-invalidskog osigurawa, i do sada nisu doneta nikakva kona~na re{ewa, kao {to se pri~alo u javnosti – rekao

nomija u Srbiji poprimaju zabriwavaju}e razmere, i dodao da je rad na crno naj~e{}i u trgovini, ugostiteqstvu i gra|evini. Ristanovi} je naveo da su najvi{e ugro`eni mladi koji pristaju na rad bez ugovora, ra~unaju}i na to da }e tako dobiti vi{e novca, ali i nekva-

lifikovani radnici i oni sa sredwom stru~nom spremom. On je kao problem istakao i da prekr{ajni postupci koje se vode protiv poslodavaca zbog neprijavqivawa radnika traju dugo, da vrlo ~esto zastarevaju, kao i da se izri~u kazne “daleko ispod zakonskog minimuma”.

– Za rad na crno predvi|ena je kazna od 600.000 do milion dinara, a bilo je primera kazni od 10.000 dinara, i to za preduzetnika kome se to ne de{ava prvi put, ~ime se obezvre|uje rad svih dr`avnih organa – rekao je Ristanovi}, i dodao da se ta praksa posledwih meseci popravqa.

^EKAJU]I DA VLADA SKRATI JAVNI SEKTOR ZA 14.000 QUDI

Otkazi samo glume ozbiqne rezove je FoNetu potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}. – Pri~e o postepenom izjedna~avawu godina sta`a `ena i mu{karaca su u preispitivawu i izu~avawu. Nema kona~nih re{ewa. Ne `elim ni{ta da prejudiciram, ne dajem nikakve sudove unapred. Po wegovim re~ima, dosad je napravqen paralelni pregled nema~kog, austrijskog, {vedskog i slovena~kog sistema, odakle }e se preuzeti najboqa re{ewa, uz primenu evropskih standarda i uva`avaju}i na{e mogu}nosti, i biti napravqen novi sistem penzijskoinvalidskog osigurawa. On je dodao da ekspertske grupe imaju zadatak da predlo`e najboqa re{ewa, a “onda }emo zauzeti stavove i odabrati ona koja Srbiji najvi{e odgovaraju“. Krkobabi} je rekao da se dra`ava prilikom razgovora s Me|unarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, opredelila za te`i put. – Imali smo pred sobom zadatak da do|emo do neke racionalizacije i popuwavawa rupa u buxetu. Mogli smo da idemo na pove}awe PDV-a, na ~emu je insistirao odre|eni broj stru~waka, ali to bi privredu dodatno opteretilo – rekao je potpredsednik Vlade. Po wegovim re~ima, {tedwa }e prvenstveno obuhvatiti sve dr`avne institucije, ali i lokalne zajednice. – Tu se tra`i najve}a mogu}a racionalizacija i {tedwa. To ne}e trajati jedan dan i ne}emo uraditi to u mesec dana. To je proces koji }e trajati mnogo du`e.

Mada se jo{ ne nazire kakav je koncept reforme javnog sektora koji }e Vlada Srbije 20. oktobra predo~iti predstavnicima MMF-a, licitirawe brojkama ve}je po~elo. Kompleksna strategija rekonstrukcije dr`ave, posebno wenih metoda socijalne politike, stavqena je u stranu i sve se svelo na to da }e se smawiti broj radnika u javnim slu`bama, iz ~ega bi se moglo zakqu~iti da finansijere iz Va{ingtona brine samo nabujala birokratija. Naravno, stanovi{te nije ispravno. MMF brine to {to srpski buxet svojim prihodima ne uspeva da servisira dr`avne rashode, te se zato, kad se pove}ani prihodi ve} ne naziru, izlaz tra`i u {tedwi. To ne zna~i da }e Srbija uspeti da izbegne veliko pretresawe ukupne dr`avne organizacije, ali racionalizacija broja qudi ~ije plate sti`u direktno iz buxeta svakako ima korisnu simboliku. Srpskom dr`avnom prora~unu mese~no nedostaje oko 100 miliona evra. Toliko su rashodi ve}i od dr`avnih prihoda. Da li se otpu{tawem qudi koji rade u dr`avnoj administraciji i javnim slu`bama mo`e nadoknatiti taj minus? Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da svi resori do 18. septembra treba da dostave planove {tedwe, kako bi se sprovela racionalizacija i smawila javna potro{wa. Dodala je da je s MMF-om dogovoreno da se broj zaposlenih u javnom sektoru u 2010. smawi za 14.000 qudi. Bez obzira na to {to

ZASEDALO IZVR[NO VE]E VOJVODINE

Za razvoj ribarstva 12 miliona dinara Pokrajinsko izvr{no ve}e, na ju~era{woj sednici , kojom je predsedavao dr Bojan Pajti}, prihvatilo je izve{taj Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo o realizaciji programa kori{}ewa sredstava za ribarstvo u prethodnoj godini. Za podsticawe razvoja ribarstva utro{eno je 11,95 miliona dinara. Sufinansirani su programi revitalizacije ribqih plodi{ta, nabavke kvalitetne ribqe mla|i divqeg autohtonog {arana i liwaka za poribqavawe, nabavke matica riba za postoje}a ve{ta~ka mrestili{ta i za opremu za ribo~uvarske slu`be. Izvr{no ve}e Vojvodine uputilo je Skup{tini Vojvodine po-

zitivno mi{qewe na izve{taj o poslovawu Javnog vodoprivrednog preduze}a “Vode Vojvodine”, zato {to iz wega proizlazi da su radovi koji se finansiraju iz prihoda ovog javnog preduze}a, kao i iz buxeta, izvedeni u ve}em procentu nego prethodnih godina. Sve vi{e se ula`e u regionalne vodoprivredne sisteme, naro~ito u sisteme za navodwavawe poqoprivrednih kultura. To su, pre svega, regionalni sistemi za navodwavawe na severu Ba~ke i u Banatu. Osim toga, Fond za kapitalna ulagawa je finansirao 24 projekta u ovoj oblasti, kao {to su radovi na nasipima na Tisi i Tami{u, s gotovo dve milijarde dinara.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,2033

93,5418

96,161

90,9226

Australija

dolar

1

53,7723

55,1511

56,6953

53,6069

Kanada

dolar

1

57,9584

59,4445

61,1089

57,7801

Danska

kruna

1

12,2498

12,5639

12,9157

12,2121

Norve{ka

kruna

1

10,5776

10,8488

11,1526

10,545

[vedska

kruna

1

8,9474

9,1768

9,4338

8,9198

[vajcarska

franak

1

60,1049

61,6461

63,3722

59,92

V. Britanija

funta

1

102,223

104,844

107,78

101,908

SAD

dolar

1

62,1403

63,7336

65,5181

61,9491

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 9. 2009. godine

Sve i{lo naopako Po{to premijer Mirko Cvetkovi} najavquje da }e reforma obuhvati ukupan javni sektor (republi~ku i lokalnu administaciju, zdravstvo, prosvetu, penzijski sistem, Vojsku, policiju i javna preduze}a na svim nivoima), postavqa se pitawe da li je 14.000 qudi mnogo ili malo i da li je su{tina reforme ba{ u wihovim otkazima. Ekonomista dr Miroslav Zdravkovi} ka`e da je 2000. godine javni sektor zapo{qavao 380.000 qudi. Da je pra}ano kretawe broja stanovnika u Srbiji (godi{wi minus je oko 35.000), ta brojka bi bila svedena na oko 300.000 slu`benika. Dogodilo se obrnuto i u javnom sektoru sada imamo 430.000 name{tenika. }e im biti ispla}ene otpremnine, dr`ava }e finansijski biti na dobitku. Vicepremijer i ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Mla|an Dinki} pomiwe 10.000 qudi koji su vi{ak u dr`avnoj administraciji, a za brojku koju je pomenula ministarka Dragutinovi} ka`e da je ona, verovatno, u

vidu imala i druge javne sektore. Do prave slike, dodao je Dinki}, do}i }e se u nekoliko narednih meseci, ali su wegovi razgovori s pomo}nicima, koji su qudi od karijere, a ne politi~ari, pokazali da i u ministarstvu na ~ijem je ~elu ima onih koji ne rade svoj posao. Prera~unavawem se lako mo`e utvrditi da }e najavqena racionalizacija zahvatiti tek 3,25 odsto ukupnog broja onih ~ije su plate naslowene na dr`avni buxet. Podaci Ministarstva finansija o finansirawu buxeta pokazuju da su se izdaci za plate, tokom prvih osam meseci, stalno kretali oko 15 milijardi dinara (u avgustu 15,22 milijardi). Smawewem broja zaposlenih za 3,25 odsto mese~no bi se u{tedelo oko 480-490 miliona dinara. S druge strane, mese~ni deficit buxeta je negde oko devet milijardi dinara (od 15,89 milijardi u aprilu do samo 862 miliona u julu). Izgleda da se plitkim rezom ni{ta ne re{ava i da su u pravu oni koji ka`u da je Srbiji potrebna temeqna rekonstrukcija dr`ave. Pou~an je naslov studije koju su sa~inila ~etvorica srpskih ekonomista i koji se bavi ba{ reformom javnog sektora – “Model ravnote`e mora da se mewa”. Jednostavno, ukupna dr`avna struktura mora da se racionalizuje, da vi{e zara|uje i da mawa tro{i. Bilo bi neozbiqno ako bi se sve slomila na 14.000 qudi. V. Harak

5

POVE]ANE DEVIZNE REZERVE

MMF napunio Narodnu banku Devizne rezerve Narodne banke Srbije u avgustu su pove}ane za 374,5 miliona evra, najvi{e zahvaquju}i novcu dobijenom od MMF-a u iznosu od 380,4 miliona evra specijalnih prava vu~ewa Republike Srbije kod Fonda, i posledweg dana tog meseca dostigle su iznos ve}i od 9,5 milijardi evra, saop{tila je ju~e centralna banka. Dinar je u avgustu nominalno apresirao prema evru za 0,1 odsto. Izra`eno u dolarima, devi-

zne rezerve NBS-a su na kraju avgusta iznosile 13,6 milijardi dolara, a takav wihov nivo obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase (M1) od 381 posto. Uz devizne rezerve banaka, koje su 31. avgusta iznosile ne{to iznad milijardu evra, ukupne devizne rezerve zemqe dostigle su oko 10,6 milijardi evra, odnosno 15,1 milijardi dolara. Do pove}awa deviznih rezervi NBS-a u avgustu do{lo je najvi{e zbog toga {to je MMF, po osnovu alokacije sredstava, odobrio 346,7 miliona specijalnih prava vu~ewa, odnosno 380,4 miliona evra na ra~un specijalnih prava vu~ewa Republike Srbije kod MMF-a. U toku avgusta po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca ostvaren je priliv u devizne rezerve NBS-a od 5,7 miliona evra, {to predstavqa smawewe od 1,8 milion evra u odnosu na prethodni mesec. Iz deviznih rezervi NBS-a u toku avgusta ispla}eno je 16,9 miliona evra na ime izmirewa obaveza po osnovu stare devizne {tedwe, a pla}ene su i obaveze prema ino-kreditorima od 6,5 miliona evra.

IGRE S BROJEM QUDI BEZ POSLA U SRBIJI

Ra~unica sakrila sudbinu 137.000 nezaposlenih Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} je, opisuju}i situaciju u Srbiji godinu dana posle izbijawa svetske krize, izjavio da se uprkos tome {to se pad aktivnosti zaustavio, kao i stopa nezaposlenosti, u Srbiji broj nezaposlenih za posledwu godinu pove}ao za 150.000 qudi. Jela{i} je ~ak istakao da su mnogi izgubili posao a oni koji rade `ive lo{ije nego ranije. Izno{ewem brojke o 150.000 qudi koji su za godinu dana ostali bez posla Jela{i} je u potpunosti demantovao direktora Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimira Ili}a, koji je po~etkom pro{log meseca, predsavqaju}i Bilten Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, izjavio da je u Srbiji u julu ove godine registrovano 756.622 nezaposlenih, {to je oko 12.500 vi{e nego u istom mesecu pro{le godine. Dakle, po tvrdwi prvog ~oveka NSZ-a, za godinu dana bez posla je ostalo 12.500 qudi. Odmah zatim Ili} je izjavio da se u junu i julu ove godine prvi put bele`i smawewe broja nezaposlenih na evidenciji, nakon {to je osam meseci zaredom pove}avan za oko 8.000 qudi mese~no. Ako se osam meseci pomno`i s 8.000 radnika koji su mese~no ostajali bez posla, proizlazi da je 64.000 qudi ostalo bez posla za osam meseci. Ili} je tada oceni da dvomese~no smawewe broja nezaposlenih na evidenciji ukazuje na blagi oporavak tr`i{ta rada, dodaju}i da je u julu ove godine broj nezaposlenih smawen za 7.000 a u junu za 4.500.

Kako je prosto nemogu}e shvatiti odakle razlika izme|u 150.000 nezaposlenih za godinu dana, {to je izneo Jela{i}, i 12.500, koliko je ustvrdio Ili}, jer 137.000 qudi se ne mo`e tako lako “sakriti”, probali smo preko zvani~ne statistike o broju zaposlenih da utvrdimo koliko ih je zaista bilo pre godinu dana a koliko danas, kako bismo do{li do razlike. Kada se tako stvari pore|aju i porede meseci ove godine s mesecima pro{le, proizlazi da je Jela{i}, na`alost, debelo u pravu i da zaista na radnim mestima fali oko 150.000 qudi. Idemo redom. Po zvani~noj statistici, ali i podacima objavqenim u Biltenu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u julu pro{le godine bilo je zaposleno 1.998.890 radnika. U julu ove godine radno mesto je imalo 1.845.306 qudi, {to zna~i da je za godinu dana bez posla ostalo 153.584 radnika, a to je ~ak 3.584 vi{e nego {to je ustvrdio guverner Jela{i}. Me|utim, kada se porede podaci o broju nezaposlenih, i oni statisti~ki i oni objavqeni u biltenu NSZ-a, dobijaju se sasvim druga~ije cifre. Jer, zabele`eno je da je u julu ove godine broj nezaposlenih iznosio 756.662, dok ih je u istom mesecu pro{le godine bez posla bilo 744.827. Dakle, samo 11.835 vi{e nezaposlenih za godinu dana. Kada se brojke uporede, postaje jasno da je za godinu dana negde “nestalo” ~ak 137.000 radnika. Sasvim je sigurno da svi oni nisu zavr{ili na kasi penzijskog fonda jer je broj novoprido{lih penzionera mawi od 10.000 za

godinu dana. ^ak i pod pretpostavkom da su svi koji su imali uslove oti{li u penziju, opet nedostaje vi{e od 120.000 qudi. Pre samo nekoliko meseci ekonomistkiwa Danica Popovi} ustvrdila je da je statisti~ka stopa nezaposlenosti od 14,7 odsto, koja je objavqena i kojom barataju mnogi iz vlasti,

Mo`da je i gore Treba podsetiti i na to da sindikati ve} vi{e meseci u javnost iznose podatke da je za godinu dana u Srbiji bez posla ostalo oko 200.000 radnika, ali da su zvani~nici uvek odgovarali da je to preterana brojka i uvek joj suprotstavqali zvani~nu statistiku prema kojoj je re~ o deset i vi{e puta mawem broju radnika, ne trude}i se previ{e da objasne za{to je broj zaposlenih tako drasti~no smawen. Sada kada je guverner NBS-a Jela{i} izneo podatak o 150.000 otpu{tenih za godinu dana, nadle`ni u Srbiji }e morati ili da ga demantuju ili najzad da priznaju da je broj nezaposlenih mnogo ve}i od onog {to se statisti~ki prikazuje. rezultat “ra~unovodstvenog trika”. Po wenim re~ima, u NSZ qudi su se prijavili da bi ostvarili neka svoja socijalna prava, ali po{to su ona umawena, nestala je i potreba za prijavqivawem. Ona je ukazala na to da su nezposleni koji su odbili da prihvate odre|eni posao ili se nisu na vreme javqali u NSZ – brisani s evidencije, pa je to samo prividno smawilo nezaposlenost, {to u isto vreme ne zna~i da ti qudi nisu bez posla. Danica Popovi} je ocenila da je stopa nezaposlenosti iznad 20 procenata. Q. Male{evi}


6

NOV^ANIK

~etvrtak17.septembar2009.

ZA[TO DA KUPUJEMO DOMA]E

SKO^ILA CENA UGOSTITEQSKIH USLUGA

Neka se novci u Srbiji vrte Sva roba proizvedena u Srbiji, u ~ijoj proizvodwi vrednost uvoznih sirovina i repromaterijala ne prelazi polovinu fabri~ke vrednosti proizvoda, doma}i je proizvod. Kada to prevedemo na

doma}i proizvodi afirmi{u u te{kim ekonomskim vremenima, tako {to }e ja~ati svest potro{a~a o potrebi pomo}i doma}oj privredi, i to kupovinom doma}ih proizvoda. To ne zna~i bojkot

DNEVNIK

Kafanski ceh deset posto skupqi Ugostiteqske usluge poskupele su u avgustu ove godine u Srbiji 9,2 posto u odnosu na isti mesec 2008. godine, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Najvi{e je pove}ana cena preno}i{ta, za koje su gosti morali da izdvoje 13,2 posto vi{e novca nego u avgustu 2008. godine, a poskupqewe u istoj visini zabele`eno je i kod sa-

lata. Hrana je poskupela 9,3 procenata, topla i hladna predjela 11,4, govotova jela bila su skupqa 10,8, cena pe~ewa i jela po naruxbini pove}ana je 7,9 posto, a poskupqewe od

{est procenata zabele`eno je kod variva. Hleb je u avgustu poskupeo 7,4 posto, kola~i 7,3, alkoholna pi}a 7,8, dok su bezalkoholna pi}a bila skupqa 6,1 posto.

POKRAJINA REKORDER PO POSKUPQEWU OSNOVNIH TRO[KOVA U DOMA]INSTVU

Vojvo|ane `ivot najvi{e udara po yepu

maloprodajnu cenu, odnosno dodadruge robe, isti~e Milosavqemo trgova~ku mar`u, porez i ostavi}, ve} da se podr`i ono {to je le da`bine, uvozni tro{kovi na{e. S ovom akcijom postajemo obi~no ne bi trebalo da prelaze konkurentni i u regionu, a to }e, 30 odsto iznosa. Kada damo 100 dipo wemu, doprineti i ja~awu ekonara za doma}i nomske i poliproizvod, ~esto i ti~ke mo}i na{e do 95 dinara ostaje zemqe. Uspeh akKada damo 100 u zemqi i ide na cije treba da dodinara za uvozni tro{kove proizprinese i boqem proizvod, i do 80 vodwe, plate rad`ivotu svih naodsto iznosa mo`e nika, investicije i {ih gra|ana, uveiza}i iz nov~anih izdvajawa za prorava ministar, svetu, zdravstvo, napomiwu}i da su tokova Srbije penzije, bezbedto proizvodi koji nost, a samo pet dikvalitetom, cenara odlazi putem profita u xenom i ukupnom konkurentno{}u pove vlasnika firme, ma koje vere zadovoqavaju na isti ili boqi ili nacije taj vlasnik bio. A kada na~in potrebe prose~nog potrodamo 100 dinara za uvozni proiz{a~a u Srbiji. Ina~e, istra`ivawa pokazuju vod, i do 80 odsto iznosa mo`e izada su gra|ani Srbije na evrop}i iz nov~anih tokova Srbije. skom za~equ kada je u pitawu Ovako u udru`ewu gra|ana svest o wihovoj ulozi potro{a~a “Moja Srbija” obja{wavaju zbog u celokupnom lancu privrede. To, ~ega su po~etkom godine pokrenuka`u stru~waci iz ove oblasti, li projekat “Birajmo doma}e”, konije jedini razlog {to doma}i ji su podr`ali i Vlada Srbije, kupci radije biraju stranu robu, Privredna komora... Ministar trgovine i usluga ve} su gra|ani izgubili poverewe Slobodan Milosavqevi} o~ekuje i zbog lo{eg odnosa proizvo|a~a da }e ova akcija doprineti da se prema wima. S. G.

Doma}instva u Srbiji su u drugom tromese~ju 2009. godine mese~no raspolagala, u proseku, sa 47.068 dinara, a izdaci za li~nu potro{wu, koja podrazumeva kupovinu hrane, pla}awe komunalija, zdravstvenih, transportnih i ostalih usluga, u ukupnoj potro{wi doma}instva iznosili su 40.298 dinara, saop{tio je Zavod za statistiku. Moglo bi se re}i da smo, u odnosu na isti period pro{le godine, dobro pro{li jer su nam izdaci, u proseku, porasli za 2.642 dinara, a primawa za ne{to vi{e od {est hiqada. Me|utim, Vojvo|ani se nikako ne uklapaju u taj prosek. Wihovi tro{kovi rasli su br`e od drugih. Dok je, recimo, u Beogradu `ivot skupqi za 4.196 dinara, a u centralnoj Srbiji ~ak jeftiniji nego lane, tro{kovi Vojvo|ana su porasli za 7.281 dinara, a tome je najvi{e doprinelo skupqe stanovawe. Pod tu grupu tro{kova zvani~na statistika je podvela ATRIKAL

mawima najve}i udeo ~ine plate (48 odsto), tre}ina prihoda su penzije (33,4), zatim primawa van radnog odnosa (3,2), socijalna primawa (1,9), dotacije iz inostranstva (jedan odsto)...

Tehniku malo ko kupuje

vodu, struju, gas i druga goriva. U drugom tromese~ju ove godine doma}instva u Vojvodini su na to tro{ila 17,7 odsto ukupnih izdataka, u centralnoj Srbiji 14,7 odsto, a u Beogradu 14,1 odsto. Lane, u istom periodu, Vojvo|a-

JUL 2008.

JUL 2009.

Uqe

237

276

Sviwsko meso

74

77

Mleko

580

445

Paradajz

900

497

Limun

195

271

Tabela pokazuje koliko se kilograma/litara osnovnih industrijsko-prehrambenih proizvoda moglo kupiti za jednu prose~nu neto zaradu

ARTIKAL

JUL 2008.

JUL 2009.

Fri`ider

0,5

0,6

TV

0,7

0,5

Tabela pokazuje koliko je prose~nih neto zarada bilo potrebno izdvojiti za nabavku odre|ene robe {iroke potro{we

ni su za te stavke davali 15,8 ukupnih izdataka, Beogra|ani 13,9 a stanovnici centralne Srbije 13,5. Ina~e, najve}a stavka u potro{wi doma}instava je izdatak za hranu i pi}e, sa 41,9 odsto, na nivou Srbije. Visok udeo u mese~nim izdacima za hranu obja{wava se zna~ajnim poskupqewima osnovnih namirnica posledwih godina. [to se ti~e strukture potro{we, u centralnoj Srbiji za hranu i pi}e odlazilo je 43,6 odsto izdataka, u Vojvodini 39,1 odsto, a u Beogradu 42,2 odsto. Izdaci za transport u centralnoj Srbiji su u proseku ~inili 9,3 odsto izdataka, u Vojvodini 9,7 odsto, a u prestonici – 7,9 odsto. Na zdravstvene usluge u centralnoj Srbiji je u proseku potro{eno 1.349 dinara. Najve}i udeo u mese~nim primawima srpskih doma}instva ~ine prihodi u novcu, 94,3 odsto, a 5,7 odsto su prihodi u naturi (pomo} ro|aka sa sela). Ina~e, u nov~anim pri-

Promet robe u na{im trgovinama u prvih sedam meseci ove godine u pore|ewu s istim periodom lane smawen je devet odsto, pokazuju najnoviji statisti~ki podaci. Posmatrano po mesecima, pozitivan iskorak napravqen je jedino u julu, kada je u odnosu na prethodni mesec prodaja porasla 4,7 posto. Me|utim, to je o~ekivani sezonski rast zbog izdataka za odmore, koji opet u pore|ewu s istim mesecom 2008. bele`i pad od 10,9 odsto. Pad prodaje primetan je pre svega kod skupqe robe. Trgovci ka`u da se mawe kupuju tehnika i ku}ni aparati, a dobro idu jo{ samo LCD televizori. Opala je i prodaja ode}e i obu}e, a u prehrambenim radwama naj~e{}e se pazari najosnovnije. Prema zvani~nim podacima, kupovna mo} nam lagano raste. Taj trend je zabele`en u julu, saop{tilo je Ministarstvo trgovine, me|utim, prose~na zarada u tom mesecu ponovo nam nije bila dovoqna za prose~nu potro{a~ku korpu. Ona je vredela 36.365 dinara, a tog meseca u proseku smo zaradili 32.533 dinara. S. G.

ZNAJU LI NOVOSA\ANI KAKVO OSIGURAWE PLA]AJU PREKO „INFORMATIKE”

Dobro upakovana roba ili magla Da li ste se, pla}aju}i osigurawe preko novosadskog preduze}a “Informatika”, zapitali za {ta zapravo dajete pare? Ako ste odlu~ili da ku}ama DDOR “Novi Sad”, “Dunav osigurawe” i “Unika” (i “Informatici”, koja napla}uje svoje usluge) svakog meseca date najmawe 300 dinara (ili jo{ nekoliko stotina pride u slu~aju da ste se opredelili i za stambeno i za porodi~no osigurawe), da li znate {ta pla}ate, {ta obuhvata jedno a {ta drugo, kakve su premije, da li gubite to pravo ako niste platili dva ra~una, zbog ~ega vas te stavke ko{taju sve vi{e, {ta je s podstanarima koji pla}aju porodi~no osigurawe...? S ovim pitawima obratilo nam se Udru`ewe potro{a~a Vojvodine, uz primedbu da su Novosa|ani i `iteqi prigradskih naseqa o tome nedovoqno informisani jer im osiguravaju}e ku}e samo ponekad po{aqu flajere, a neke ne rade ni to, ili se oglase jednom u dve godine. Tako, vele u Udru`ewu, prodaju lepo upakovanu “robu” koja je, izme|u ostalog, sve skupqa, a zbog ~ega – niko ne zna. – Re~ je o ~istoj obmani. Potro{a~i pre “kupovine”, to jest pre odluke da preko “Informatike” pla}aju osigurawe, nisu upoznati s detaqima. Mogu da biraju da li

}e osigurawe pla}ati preko priznanica objediwene naplate ili ne, ali nemaju pojedina~ne ugovore s osiguravaju}im ku}ama u kojima je sve precizirano. Ako potro-

Ina~e, na priznanicama “Informatike” ~etiri od 24 stavke odnose se na osigurawe. Novosadski DDOR nudi porodi~no i osigurawe stana i stvari, “Dunav

stvari kod “Dunav osigurawa” – 4.500 `iteqa Novog Sada i okolnih mesta. – Dobro je {to se pre nekoliko godina na novosadskom tr`i{tu pojavila i “Unika” jer je u ovoj oblasti postojao pravi monopol. Sada imamo tri ku}e, me|utim, i daqe se mo`e govoriti o kartelskom pona{awu. Pri tome, “Informatika” za svoje usluge napla}uju pet odsto, {to je poprili~na suma imaju}i u vidu broj korisnika koji pla}aju osigurawe i ukupan iznos. Sve u svemu, lepe pare zarade svi, pa bi se mogli vi{e

prose~an stan od 50 kvadrata i iznos od 5,34 dinara za osigurawe i stana i stvari (cenovnik DDORa), tu stavku na ra~unu “prose~an” gra|anin pla}a 267 dinara. Oko 51.000 Novosa|ana pla}a ovu vrstu osigurawa, {to je oko 13,5 miliona dinara. “Dunav osigurawu” pla}a oko 4.500 gra|ana, ali po ni`oj ceni – 2,8 dinara po kvadratu. Za porodi~no osigurawe daju oko devet miliona mese~no, {to je po toj ra~unici ukupno oko 23 miliona dinara. U “Informatici”, ina~e, demantuju Papovi}eve navode da je

Ne plati{ jednom, gubi{ sve

{a~ nema pojedina~an ugovor sa svakom ku}om, pitawe je da li “Informatika” ima pravo da napla}uje osigurawe – ka`e za “Dnevnik” predsednik vojvo|anskog udru`ewa i potpredsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Goran Papovi}, dodaju}i da je u razgovoru s predstavnicima “Informatike” poku{ao da do|e do odgovora na sva ova pitawa, ali, kako tvrdi, u tom preduze}u su loptu prebacivali na osiguravaju}e ku}e.

osigurawe” osigurava stan i stvari, a “Unika” ima samo porodi~no. Prema podacima koje smo dobili u “Informatici”, a koja u gradu i okolini ima vi{e od 140.357 korisnika, oko 85.500 Novosa|ana pla}a osigurawe preko priznanica objediwene naplate. Ta~nije, kod DDOR-a oko 51.000 Novosa|ana osigurala je stan, a 20.000 sugra|ana pla}a porodi~no osigurawe. Za “Unikino” porodi~no osigurawe opredelilo ih se 10.000, a za osigurawe stana i

Novosa|ani s kojima smo razgovarali, a koji su dobijali naknade od osiguravaju}ih ku}a, imaju pozitivna iskustva. – Dobila sam oko 40.000 dinara za hirur{ku intervenciju, {to mi je mnogo zna~ilo. Me|utim, mnogo toga nisam znala pre slu~aja koji mi se dogodio, pa ni to da, ako jednom ne platim osigurawe, gubim to pravo, bez obzira na to {to sam do tada sve obaveze redovno izmirivala – kazala nam je jedna sugra|anka. potruditi i potro{a~e vaqano informisati o svemu {to rade i uslu`iti ih – napomiwe Papovi}, dodaju}i da je s wim jedino “Unika” bila spremna da otvoreno razgovara na ovu temu. Koliko Novosa|ani daju za osigurawe? Precizne podatke nemamo, ali ako u ra~unici uzmemo

razgovarao s predstavnicima preduze}a i da mu nisu iza{li u susret. – Zvani~no nam se nije obratio, a nisu na mestu ni wegove optu`be na na{ ra~un. Imamo ugovore s osiguravaju}im ku}ama i ni po jednom osnovu nije sporno na{e poslovawe s wima, a u radu smo

transparentni i za sve informacije dostupni gra|anima, a tu smo uslugu znatno unapredili uvode}i “kontakt centar”, tako da Novosa|ani dobiju odgovore na sva pitawa – ka`e u razgovoru za “Dnevnik” Gordana Gale{ev, koja je u preduze}u zadu`ena za odnose s javno{}u. – I osiguravaju}e ku}e obave{tavaju potro{a~e o svojim uslovima i svemu {to se de{ava, redovno im {aqe flajere, a na na{em sajtu detaqno je obja{wena svaka stavka na priznanici objediwene naplate, pa i uslovi osigurawa. Na{a sagovornica navodi primer “Unike”, koja je u aprilu ove godine na posledwoj strani priznanice objavila ponudu za nove klijente i obave{tewe za stare, najavquju}i jo{ tada julsko poskupqewe porodi~nog osigurawa sa 180 na 300 dinara, o ~emu su korisnici bili obave{teni ponovo u julu. – “Informatika” je spona izme|u gra|ana i davalaca usluga i u svemu, pa i kada je osigurawe u pitawu, trudimo se da gra|anima olak{amo pla}awe. A samo jednom uplatom mo`e se ostvariti pravo na osigurawe, {to zna~i da je ceo taj posao za gra|ane maksimalno pojednostavqen – ka`e Gordana Gale{ev. S. Glu{~evi}


Deo Naseqa ju~e bez tople vode Tokom ju~era{weg dana bez tople vode bili su delovi Novog naseqa. Kako je saop{teno iz Toplane, do prekida isporuke tople vode do{lo je zbog havarije na nadzemnom delu vodovoda na Futo{kom putu, izme|u brojjeva 34 i 36. Iz ovog preduze}a naveli su da je topla voda trebalo da stigne ju~e poS. K. podne.

POSLEDWA OVOGODI[WA PIJACA „MOJ SALA[”

PO@AR NA PMF-u

Organski proizvodi na platou Spensa

Gorela laboratorija U mawem po`aru koji je izbio ju~e ujutru na Departmanu za hemiju Prirodno-matemati~kog fakulteta, prema prvim informacijama nije na~iwena ve}a materijalna {teta. Po`ar je izbio u magacinskom prostoru laboratorije koja se nalazi na petom spratu, zbog ~ega je ve}a opasnost vrebala od mogu}ih toksi~nih isparewa. Na lice mesta su odmah iza{li eksperti

koji su procewivali uzroke po`ara i preduzeli mere za normalan nastavak rada Fakulteta. Prilikom ga{ewa vatre poplavqeno je nekoliko kancelarija pa su svi zaposleni vra}eni ku}i. Danas }e fakultet raditi ali }e studenti s Departmana za hemiju boraviti u susednoj zgradi. Uzrok po`ara tokom ju~era{weg dana nije utvr|en. L. N.

Novosadska ~etvrtak17.septembar2009.

Tradicionalna, osma, pijaca „Moj sala{„ odr`ava se danas na platou Spensa, kao podr{ka razvoju i promociji organske poqoprivrede i organskih proizvo|a~a u Vojvodini. Sugra|anima }e se na pijaci predstaviti deo novosadske nezavisne kulturne i umetni~ke scene - Art

klinika, Kreativna radionica Bunker i Centar za nove medije kuda.org. Ova manifestacija okupqa gotovo sve sertifikovane organske proizvo|a~e iz Vojvodine, kao i znatan broj autenti~nih sala{ara i drugih tradicionalnih proizvo|a~a sve`eg vo}a i povr}a. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

EKONOMSKA KRIZA SPOPALA KOMUNALNA PREDUZE]A

Stan samo san

„Lisje” sprema otkaze

an ve}ine prose~nih staS novnika ove zemqe nije nikakva megalomanija, ve} ne-

{to {to se u svetu gotovo podrazumeva - a to je krov nad glavom i na svoje ime. To bi trebalo da bude granitni temeq za sve ostalo {to `ivot nosi a oni koji imaju svoj stan, sa posebnim akcentom na mlade, budu}nost mogu da ~ekaju sa grimasom na licu koja podse}a na osmeh. Ovih dana Novosa|anima je Republi~ka gra|evinska direkcija bacila „udicu“ na kojoj stoji svega dvadesetak stanova a cena kvadrata je od 750 do 880 evra. Po pomenutim cenama,

uzimaju}i u obzir koliko kvadrat trenutno ko{ta u Novom Sadu, potencijalni kupci }e mo}i da u{tede i do 300 evra. Malo li je na ovu krizu?! Ovaj potez Direkcije je za svaku pohvalu, ali mali broj povoqnih stanova }e sigurno izazvati gu`vu kao nedeqom pre podne na Najlonu. Sve u svemu, ma kolika se gungula stvorila, bar }e najbr`ih dvadesetak sre}nika kupiti svoj stan i tako ubosti „srpski yek pot“ koji }e, nadamo se, doprineti i natalitetu na{e zemqe. Ali, to je kap u moru, i svojevrsna potvrda da je ovde stan samo - san. B. Markovi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 12.30 ~asova Ulica Stevana Milovanova 1-11, od 9 do 11 ~asova Bulevar kraqa Petra Prvog 21-23 i 31-33 i Ulica Branimira ]osi}a 47, od 10 do 11 ~asova Majevi~ka nadzemna mre`a i Majevi~ka ulica 24-34, od 11.30 do 13.30 ~asova Bulevar oslobo|ewa 32-46. ^ortanovci: od 10 do 11 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj. Koviq: od 8 do 13 ~asova preduze}a „Pauni}“, „Pile prom“, „Su-

{ara“, „Ragai“, BMM. Sremska Kamenica: od 8 do 11 ~asova Fru{kogorski put od lova~kog doma do Ulice mirne, Ulica mirna i deo Paragova - od pekare „Maja“ prema Popovici. Budisava: od 8 do 13 ~asova celo naseqe sa preduze}ima „Agronatali“, „@ivinarstvo“, „Sen Goben“ i benzinska pumpa „Bolan“. Ka}: od 8 do 13 ~asova preduze}a „Vrani} farm“, „Kokta“ i „Telesonik“.

V REMEPLOV

Na sajmu i ve{ta~ka ki{a

Radnici „Gradskog zelenila“ od ju~e koriste pla}ena odsutva, a direktor JKP „Lisje“ drugog komunalnog gradskog preduze}a Srboqub Bubwevi} najavio je, da }e od 15 do 75 radnika u ovom pogrebnom preduze}u biti zameweno i pojasnio je da zamena u stvari zna~i otkaz s posla, odnosno progla{ewe zaposlenih za tehnolo{ki vi{ak. Istovremeno je naveo, da u „Lisju“ ne}e radnici i}i na pla}ena odsustva, dok on rukovodi firmom. Na pitawe „Dnevnika“ da prekobrojnima, ako su vi{ak, treba isplatiti i otpremnine, Bubwevi} je rekao da firma ima spremqene pare da se otpremnine isplate po kolektivnom ugovoru i u dogovoru sa sindikatom. Zatim je objasnio, da }e otkaze dobiti oni koji ne ispuwavaju radne norme.

Komunalcima 1. januar se~e plate? ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari} kazao je, da je direktorima gradskih firmi nalo`eno da uvedu mere {tedwe ukoliko imaju problema s teku}om likvidno{}u, te da su „Lisje“ i „Zelenilo“ upravo preduze}a gde je ta primena po~ela da se primewuje. Daqe ka`e, da }e od Nove godine komunalcima biti smawene plate za 20 odsto, ukoliko direktori preduze}a gde je teku}a likvidnost ugro`ena, ne na|u mogu}nosti da se finansijsko posrtawe preduze}a zaustavi.

velike jugoslovenske fabrike: zemunski „Zmaj“ sa vr{ilicama i kombajnima, novosadska „Pobeda“ sa mnogim ma{inama, od samoveza~ica do rastura~a |ubriva i „Olt“ iz Osijeka, sa trobrazdnim hidrauli~nim plugom. Pored wih, vredne ure|eje izlo`ili su i „mali proizvo|a~i“: „Poqoprivrednik“ iz Sombora, „Proleter“ iz Leskovca, a fabrika sa poqoprivrednog dobra „Beqa“ izlo`ila je hit sajma - ure|aje za ve{ta~ku ki{u. N. C.

Razmena bebi opreme Razmena bebi opreme, po prvi put }e se odr`ati sutra na prvom spratu Spensa, ispred Gradske kafane, od 16 do 21 ~as. Pored razmene, bebi oprema mo}i }e i da se kupi po povoqnijim cenama od onih u prodavnicama. Ulaz je besplatan a prodajno mesto je 100 dinara. B. P. P.

vremeno pove}ane plate zaposlenima koji su direktno ukqu~eni u pru`awe komunalne usluge. Tako su povi{ice dobili pogrebni radnici, sprema~i umrlih i oni koji odr`avaju zelenilo na grobqima. Koeficijent direktora smawen je na 6, 1 a bio je {est i po. Z. Deli}

GRADSKI PREVOZNIK NE MEWA ODLUKU

Zeleni telefon spas za okoli{ Gra|ane koji `ele da doprinesu o~uvawu `ivotne sredine, a ne znaju kome i gde da se obrate, mogu da okrenu broj Zelenog telefona 0700/123456 koji se nalazi u kancelariji Pokreta gorana. S one strane `ice dobi}e obave{tewe ko je nadle`an za konkretnu oblast. - Zeleni telefon je idealan za sve savesne. Ako gra|ani nisu u stawu sami da se obrate nadle`nima, Pokret gorana, kao kancelarija, preuzima ulogu posrednika - ka`e aktivista ove organizacije.

Ako ~etiri radnika rade jednu vrstu posla, osta}e dva, eventualno tri, a oni }e se me|usobno dogovoriti ko je od wih vi{ak, rekao nam je direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi} se, mo`da nema puno dodirnih ta~aka s poslom koji rade u pogrebnom preduze}u. Prema re~ima Bubwevi}a u „Lisju“ su krenuli da vrednuju poslove radnike druga~ije nego {to je to do sada bila praksa.Smaweni su , veli koeficijenti direktora, rukovodilaca i {efova, a isto-

SERVIS U SLU@BI GRA\ANA

NA SPENSU

Tre}eg dana Me|unarodnog poqoprivrednog sajma, do tada najve}e sajamske priredbe ikada odr`ane u Novom Sadu, 17.septembra 1956. kroz sajamske kapije je pro{lo blizu 29 hiqada posetilaca. Me|u wima su bili i ambasador Velike Britanije, kao i jo{ desetak trgovinskih ata{ea zemaqa sa zapada i Bliskog Istoka. Izme|u ostalog, oni su razgledali, takozvani, okrugli sto Udru`ewa proizvo|a~a poqoprivrednih ma{ina. Bile su to

Na osnovu kojih kriterijuma }e se utvrditi da li radnik ispuwava radnu normu direktor je ovako obrazlo`io. - Ako ~etiri radnika rade jednu vrstu posla , osta}e dva, eventualno tri, a oni }e se me|usobno dogovoriti ko je od wih vi{ak - naveo je Bubwevi}. Uprkos otkazima, kazao je, bi}e novih zapo{qavawa u „Lisju“, dodaju}i da }e se radnici koji ostanu morati prilagoditi novim tehnologijama. Pisali smo svojevremeno da je u „Lisju“ dolaskom Bubwevi}a na ~elo firme zaposleno bar trideset novih radnika, ~ije obrazovawe, ~ini

„Trojkom” i daqe samo do pono}i

Praksa je pokazala da sugra|ani uglavnom prijavquju deponije na javnim povr{inama. Po pozivu, aktivisti izlaze na teren, slikaju ga i dokumentaciju {aqu inspekciji ili nadle`noj instituciji. - Na ovaj na~in re{eno je 30 posto slu~ajeva. Od jula ove godine, izdat (izlazi) bilten Zelenog telefona koji sadr`i korisne savete za o~uvawe okoline, ali i sve ono {to smo do sada uradili - ka`e Sla|ana Ratkovi}. B. P. P.

Gradski prevoznik ne}e vratiti polazak u 24.30 sati na liniji 3 Petrovaradin - Centar -Detelinara, koji je od 1. septembra ukinut. Posledwi autobus na „ trojci“ i daqe }e polaziti iz Petrovaradina i iz centra u pono}. Podse}amo da su ukinuti i no}ni polasci na liniji 9 Novo naseqe - Liman - Petrovaradin i na liniji 12 Centar -Telep. Ukidawe „trojke“ najvi{e je izgleda pogodilo putnike. [ef gradskog saobra}aja u GSP-u Aleksandar Basari} ka`e da su ~uli za molbe omladine i wihovih roditeqa, da se ukinuti polazak „tri“ ponovo uvede, ali da se to ne}e dogoditi. - Ne mo`emo da pravimo gubitke da bi iza{li u susret nekolicini putnika - rekao je Basari}. Od no}nih polazaka gradski prevoznik je ostavio samo „sedmicu“koja ide u oba smera Liman 4 - Satelit - @elezni~ka stanica Futo{ka pijaca - Liman 4 , od pono}i do 4 sata, svakih 40 minuta. Z. Deli}

SUTRA PO^IWE FESTIVAL MEDA

Zmaj Jovina tri dana slatka Festival meda, koji se ve} 15 godina odr`ava u Novom Sadu, po~iwe sutra i traje do nedeqe, najavqeno je ju~e na konferenciji za {tampu odr`anoj u Skup{tini grada. Ove godine, kao i prethodnih, manifestacija }e imati prodajni, edukativni i kulturno-umetni~ki karakter a svi u~esnicici su istovremeno promoteri zdravih `ivotnih navika, pre svega zasnovanih na kulturi meda. Po re~ima predsednika Udru`ewa p~elara „Jovan @ivanovi}“, Mihajla Le~i}a, sve~ano otvarawe festivala zakazano je za subotu u podne u Zmaj Jovi-

noj ulici, u kojoj }e tokom tri dana biti postavqeni {tandovi na kojima }e posetioci mo}i da pazare razli~ite vrste meda kao i proizvode od meda. Poseban deo programa obuhvati}e nastupe razli~itih novosadskih plesnih grupa i kulturno-umetni~kih dru{tava kao i takmi~ewa u poznavawu meda, u kojima }e u~estvovati najmla|i Novosa|ani. Festival meda ove godine dobija i internacionalni karakter, s obzirom na to da }e se pored proizvo|a~a iz cele Srbije, posetiocima prestaviti i p~elari iz Ma|arske, Rumunije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. J. Z.

c m y


~etvrtak17.septembar2009.

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

Nalet respiratornih infekcija

U proteklih mesec dana u Vojvodini je registrovano 4.429 obolelih od zaraznih bolesti, {to je za skoro 15 odsto mawe nego u prethodnom periodu, saop{tio je Institut za javno zdravqe Vojvodine. Sa zahla|ewem stigle su respiratorne infekcije, pa su one i vode}e i ~ine oko 85 odsto od svih prijavqenih slu~ajeva. Registrovano je 255 slu~ajava zapaqewa plu}a, 23 slu~aja tuberkoloze i 42

zni prolivi, trovawa hranom uzrokovana salmonelom i trovawa hranom uzrokovana drugim bakterijama i wihovim toksinima. U grupi parazitarnih bolesti prijavqeno je 64 obolelih od {uge. U grupi polnih zaraznih bolesti registrovane su 72 obolele osobe od genitalne hlamidijaze, nekoliko od hepatitisa B i C i gonoreje, a utvr|en je i po 1 slu~aj sifilisa i Morbus HIV-a.

Sa zahla|ewem stigle su respiratorne infekcije, pa su one i vode}e - ~ine oko 85 odsto svih prijavqenih oboqewa slu~aja infektivne mononukleoze. Kada su u pitawu de~je zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi vakcinacija, kao {to su veliki ka{aq, rubeola, epidemijski parotitis i male bogiwe, u ovom periodu je na podru~ju dve op{tine Sremskog okruga (Sremska Mitrovica i [id), registrovana i epidemija zau{aka sa 57 obolelih osoba. Postoje indicije da je do{lo do importovawa virusa mumpsa iz Bijeqine gde se od maja meseca registruje epidemija virusnog parotitisa sa preko sto obolelih. U grupi crevnih zaraznih bolesti prijavqeno je 474 slu~aja oboqewa. Vode}a oboqewa su zara-

[to se ti~e meksi~kog gripa, od 25. juna, kad je potvr|en prvi slu~aj oboqewa od gripa izazvanog virusom A (H1N1) pa sve do ju~e, u Vojvodini je registrovano ukupno 125 slu~aja novog gripa, od kojih je 68 potvr|enih i 57 verovatnih. Obolelo je 27 stranih dr`avqana i 98 na{ih gra|ana, koji su pose}ivali Univerzijadu i Egzit festival ili bili u kontaktu sa obolelima, te putovali u zemqe sa lokalnom transmisijom. Kod svih bolesnika oboqewe ima uobi~ajen tok, bez komplikacija – rekao je epidemiolog dr Vladimir Petrovi}. I. Brcan

U SUBOTU I NEDEQU NA „SAJMI[TU”

Teniseri glavom na delu Peto prvenstvo u tenisu glavom na betonu odr`a}e se u subotu i nedequ na terenima na “Sajmi{tu”. Takmi~i}e se seniori i veterani preko 40 godina, a o~ekuje se da }e na turniru nastupiti dvadesetak ekipa. Kvalifikacioni me~evi odr`a}e se u subotu, dok su borbe za plasman zakazane za nedequ od 13 ~asova, a finale seniora je u 17 sati. Titulu {ampiona brani}e Dragan Bankova~ki i Zoran Jak{i}, a prvi put }e se igrati sa zvani~nim loptama Lige {ampiona u fudbalu. Broj telefona za prijave na turnir je 065/541-5888, kotizacija je 400 dinara po paru, a `reb se odr`ava u petak u 18 ~asova u piceriji “Karibik”. B. M.

BESPLATNO ZA DVA ^ITAOCA „DNEVNIKA”

Ve~e qubavi u Radio kafeu

Autorka bestselera “Lemurova qubav” i “Mawe od tri” Ivana Kuzmanovi} odr`a}e ve~e susreta po meri srca, ve~eras u Radio kafeu, u 20 ~asova, u Mileti}evoj ulici 45. Go{}a, glasnogovornica qubavi, bi}e spa i velnes instruktorka Tawa Jev|ovi}, koja }e govoriti o mo}i dodira, masa`i i wenim terapijskim aspektima, nakon ~ega }e uslediti raz-

govori o qubavi Ivane Kuzmanovi}, koje }e na gitari pratiti Milan Stefanovi} Mikica. Cena ulaznice je 900 dinara, za studente i |ake 500 dinara, a dva ~itateqa ili dve ~itateqke “Dnevnika” koji se prvi jave posle 9.30 ~asova na brojeve telefona Novosadske hronike u}i }e besplatno. Brojevi telefona su 421-647 i 528-765. J. Z.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

DIREKTOR PRED[KOLSKE USTANOVE O^EKUJE ODLUKU O NOVOJ CENI VRTI]A DO KRAJA MESECA

Tra`i se pravedna ra~unica za sve

Za desetak dana bi moglo da se zna da li }e cena boravka u vrti}ima poskupeti i za koliko, rekao je za “Dnevnik” direktor Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi}. Me|utim, novina }e biti u tome {to }e se voditi ra~una da punu skupqu cenu ne}e pla}ati svi roditeqi, ve} samo oni ~iji prihodi to mogu da podnesu. - Uva`avaju}i rast tro{kova cene na malo i sve {to formira cenu, gradu smo uputili predlog prose~ne cene od oko 4.600 dinara za najskupqu varijantu, {to predstavqa pun boravak za jasleni uzrast. Ideja je da sa Gradom kao osniva~em poku{amo {to pre da izna|emo model po kojem bismo pravedno odredili ko bi od roditeqa mogao da pla}a punu cenu, a po kojoj lestvici bi umawivali pla}awe u odnosu na mese~na primawa roditeqa. Da bismo ubrzali tu pri~u, kontaktirali smo gradona~elnike Beograda i Ni{a, jer su kod wih najvi{e cene pred{kolske ustanove, i o~ekujemo da nam od wih ovih dana stignu materijali o tome koji su model koristili za osloba|awe pojedinih grupa roditeqa od pla}awa pune cene. Zanima

morali da sa upravama za obrazovawe i socijalnu za{titu dogovore na koji na~in di}i cenu, a da to ne pogodi najvi{e one koji nemaju dovoqne prihode. Kada ustano-

Ako gradona~elnik odobri, poskupqewe bi se retroaktivno ra~unalo ve} od 1. septembra, no ukoliko odluka bude doneta u oktobru, nova bi cena trebalo da va`i od 1. oktobra nas {ta je kod wih osnov za osloba|awe, da li je to li~ni dohodak, kakve potvrde i uverewe tra`e, kako kontrolisati istinitost podataka koje roditeqi donesu - objasnio je Samarxi}. Podatke iz ova dva grada, ka`e Samarxi}, o~ekuju krajem nedeqe, te bi nakon toga

ve formulu, ~lan gradskog ve}a za obrazovawe predlog upu}uje gradona~elniku na odobravawe. Samarxi} ka`e da bi sve moglo da se zavr{i do kraja septembra {to bi zna~ilo da bi se poskupqewe retroaktivno ra~unalo ve} od 1. septembra, no ukoliko s odlukom u|u u oktobar, nova

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Ve~e posve}eno Savi [umanovi}u Ve~e posve}eno slikaru Savi [umanovi}u bi}e odr`ano ve~eras u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog u 18 ~asova. Posetioci }e videti film Aleksandra Petrovi}a “Putevi”, koji govori o `ivotu i delu ovog slikara, a nakon projekcije }e kustoskiwa mr Milana Kvas provesti goste kroz stalnu postavku Spomen-zbirke i pokazati im devet [umanovi}evih remek-dela . Ve~e Save [umanovi}a organizovano je kao deo prate}eg programa izlo`be “Evropski konteksti: Dobrovi}, [umanovi}, Kowovi} i [uput”, koja je u Galeriji Matice srpske postavqena do 19. oktobra. Nakon programa u Spomen-zbirci, autorka pomenute izlo`be mr Tijana Palkovqevi} pove{}e publiku u Galeriju Matice srpske gde }e tuma~iti radove Save [umanovi}a koji su deo ove izlo`be. Ulaz je slobodan. J. Z.

bi cena trebalo da va`i od 1. oktobra. - Tako|e, moramo na}i na~in da utvrdimo ko pokriva tro{kove ukoliko Pred{kolska ustanova probije buxet. S obzirom na to da pravimo prora~un tro{kova za celu godinu programom u septembru, a rebalans buxeta se usvaja krajem godine, mi u stvari samo pretpostavqamo kakve }e cene biti i koliko novca nam treba. To je te{ko prora~unati i ako pred{kolska ustanova potro{i vi{e ko }e to da pokrije? Postoje dva na~ina, ili }e se to pokriti iz rebalansa buxeta ne di`u}i cenu prema roditeqima, ali se tu naru{ava zakonom propisan procenat od 20 odsto za roditeqe i 80 za Grad; a isti je epilog i ako samo dignemo cenu boravka za ro-

diteqe. Uvek neko vi{e plati. Zato moramo na}i srazmeru da to bude po{tena ra~unica - ka`e Samarxi}. Na oktobarskoj sednici Skup{tine grada na}i }e se i program rada PU “Radosno detiwstvo”, a Grad je dobio i prora~un koliko ovom preduze}u, naveo je Samarxi}, jo{ treba novca na mese~nom i godi{wem nivou kako bi preduze}e bilo likvidno. Ukoliko cena prema roditeqima ne poskupi, te ako buxet vi{e ne bude mogao da pokriva tro{kove Pred{kolske ustanove, to }e zna~iti da negde opet moraju da se drasti~no re`u davawa. Me|utim, Samarxi} se pita gde je to najbezbolnije uraditi kada je re~ o vrti}ima i najmla|ima. A. Vidanovi}

U ZBIRCI STRANE UMETNOSTI

„Donesi predmet i fotografi{i se” Akcija “Donesi predmet i fotografi{i se”, koja se odvija u okviru izlo`be “Multietni~ke dimenzije Ju`na Ma|arska 1916-1920”, odr`a}e se danas od 12 do 17 ~asova u Zbirci strane umetnosti, Dunavska ulica 29. Posetioci treba da donesu sa sobom predmet, koji im je iz odre|enog razloga va`an a koji predstavqa sredinu ili kulturu razli~itu od dana{we, kako bi se sa tim predmetom fotografisali u fotografskom ateqeu postavqenom u okviru izlo`be. Prikupqene fotografije bi}e postavqene na slede}em gostovawu izlo`be u Ulmu, kao i na drugim planiranim gostovawima. J. Z.

SVE^ANO OBELE@EN DAN KARLOVA^KE OP[TINE

I u krizi korak napred NA KARLOVA^KOJ BERBI NOVO PRAVILO

Skupqi zakup mesta na Gro`|ebalu U sklopu priprema za Karlova~ku berbu gro`|a, koja }e u Sremskim Karlovcima biti odr`ana od 24. do 27. septembra, radnici op{tinskog komunalnog odeqewa ure|uju nasip, gde }e biti tezge sa va{arskim sadr`ajima. Kako saznajemo od na~elnika Odeqewa za komunalno - stambene poslove i za{titu `ivotne sredine Milivoja Duvwaka, sanirana je divqa deponija na tom prostoru i poko{ena trava. Kako bi spre~ili gra|ane da i daqe na tom mestu bacaju sme}e, komunalci postavqaju stubi}e, a bi}e popravqena i rampa s leve strane puta. - Republi~ka Direkcija za puteve nam je iza{la u susret i preko

reda kosi travu uz put M-22 - ka`e Duvwak. - ^im oni zavr{e, na{i radnici }e pokupiti otpatke uz put od ~esme Mutica do Zano{a. Duvwak napomiwe da je ju~e odobren cenovnik zauze}a javnih povr{ina za gro`|ebal, 10 odsto vi{i u odnosu na pro{logodi{wi, te da zainteresovani zahteve za zakup treba da podnesu komunalnom odeqewu. Za 10 odsto vi{a je i kotizacija koju vinari i vinogradari treba da plate kako bi u~estvovali na ovoj manifestaciji. Oni koji }e biti na platou ispred Saborne crkve pla}a}e 18.040 dinara, a oni na Trgu patrijarha Brankovi}a 13.200 dinara. Z. Ml.

Sve~anom sednicom Skup{tine op{tine ju~e je u Sremskim Karlovcima obele`en Dan op{tine, ustanovqen 1990. godine u znak se}awa na 16. septembar 1753. godine kada su Karlovci progla{eni za slobodnu vojni~ku varo{ -komunitet. Predsednik op{tine Milenko Filipovi} je rekao da je ekonomska situacija uticala na to da ove godine nije ura|eno sve {to je planirano. - Uprkos tome, moram naglastiti da su kroz dva doga|aja ove godine Sremski Karlovci predstavqeni na pravi na~in svetskoj javnosti - kazao je Filipovi}. - Jedan je proslava 310 godina Karlova~kog mira, koja je nai{la na zapa`en publicitet, a drugi je poseta {efova dr`ava jugoisto~ne Evrope. Dolazak predsednika tih dr`ava bila je prilika da Karlovci iza|u iz prividne

anonimnosti, ali i da se najdu`a ulica asfaltira, {to je ko{talo vi{e od polovine op{tinskog buxeta, ta~nije blizu 90 miliona dinara. Istakao bih da je nastavqeno ulagawe

u obnovu desnog krila Magistrata, gde treba da bude Centar za ruralni razvoj Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Za nastavak radova u Magistratu

Pokrajina je izdvojila oko 50 miliona dinara, {to sa onih 90 za asfaltirawe predstavqa zna~ajno ulagawe. Ako se to ima u vidu, ne mo`emo biti nezadovoqni, ve} naprotiv, zadovoqni {to smo pored ekonomske krize uspeli da napravimo korak u daqem razvoju Sremskih Karlovaca. U muzi~kom delu ju~era{we proslave nastupio je hor Eparhije sremske “Sveti Nikolaj” sa solistkiwom Vericom Peji} i pod dirigentskom upravom Jovana Peji}a. Tokom poslepodneva i ve~eri na terenima u Dvorskoj ba{ti odr`an je niz sportskih nadmetawa u ~ast Dana op{tine a u galeriji Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” izlo`ba slika Velibora Veqe Bugarina. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ODMI^E REKONSTRUKCIJA ULICE VESELINA MASLE[E

Obnovqenom ulicom sti`e boqi `ivot U Ulici Veselina Masle{e do sada je zavr{ena rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije, asfaltirawe i izgradwa parkinga i pe{a~kih staza na delu od Ulice Branka Baji}a do Haxi Ruvimove ulice. U toku je isti posao u drugom delu ulice od Haxi Ruvimove do Ulice Kornelija Stankovi}a i izgradwa javnog osvetqewa. Gradili{te je ju~e obi{ao i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} koji je izjavio da, Novo naseqe i Detelinara vi{e ne}e biti isti

po{to ono donosi tri pogodnosti: kvalitetniji `ivot, privla~ewe investicija i mogu}nost za otvarawe radnih mesta - rekao je Novakovi}. Radovi su po~eli 19. juna, izgra|eno je 12 hidranata, 46 ku}nih vodovodnih i kanalizacionih prikqu~aka, postavqena je atmosferska kanalizacija, aposao je obavio "Graditeq NS" za 20.675.853 dinara. Izgradwa kolovoza {irine 5,5 metara, trotoara {irokih tri metra i poFoto: N. Stojanovi} pre~nih parkinga s posle zavr{etka tri velike leve strane kolovoza, vredna ovogodi{we investicije u je 44.709.468 dinara i poverena ovom delu grada, dakle rekonje "Putu". Postavqawe 35 stustrukcije ulica Svetislava bova javne rasvete du` 1.300

Ovo je samo naizgled komunalno opremawe Detelinare, po{to ono donosi tri pogodnosti: kvalitetniji `ivot, privla~ewe investicija i mogu}nost za otvarawe radnih mesta, rekao direktor ZIG-a Borislav Novakovi} Kasapinovi}a i Veselina Masle{e i izgradwe Suboti~kog bulevara. - Ovo je samo naizgled komunalno opremawe Detelinare,

PRIGOVORI NA REZULTATE IZBORA U MZ „^ENEJ”

Grupa gra|ana tra`i ponavqawe Stanovnik ^eneja Pera ]ur~i} podneo je `albu Okru`nom sudu u Novom Sadu po{to je Komisija za sprovo|ewe izbora i opoziva Mesne zajednice "^enej" odbila wegov prigovor na regularnost izbora za ~lanove saveta i nadzornog odbora ove mesne zajednice. Izbori su odr`ani u subotu, 12. septembra i, prema trenutno va`e}im rezultatima, kandidati Demokratske stranke osvojili su devet od 11 mesta u Savetu i sva tri mesta u Nadzornom odboru, dok su preostala dva mandata u Savetu osvojili kandidati Grupe gra|ana "Za lep{i ^enej". ]ur~i} je tokom izbornog dana Komisiji uputio prigovor kojim se tra`i ponavqawe izbora jer su, kako je naveo, ak-

tivisti i ~lanovi DS-a u blizini bira~kog mesta agitovali za svoje kandidate i gra|anima delili listi}e sa brojevima pod kojima su kandidati DS-a navedeni na bira~kom listi}u. Me|utim, u obrazlo`ewu kojim je Komisija odbacila prigovor je konstatovano kako na bira~kom mestu nije uo~en propagandni materijal, te da su se aktivisti DS-a nalazili na propisanoj udaqenosti od bira~kog mesta, pa je prema tome prigovor neosnovan. U Gradskom odboru Demokratske stranke, koji je na konferenciji za {tampu odr`anoj u utorak zvani~no ocenio da su subotwi izbori na ^eneju odr`ani u najboqem redu, ju~e su nam tako|e rekli

SNS ORGANIZUJE PREZENTACIJU

Kako do konkurentne privrede

Ve~eras u 18 ~asova u amfiteatru SPC "Vojvodina" po~iwe prezentacija programa "Svetska klasa produktivnosti". Organizator prezentacije je Gradski odbvor Srpske napredne stranke a program se bavi na~inima kako da srpska privreda dosegne svetski nivo produktivnosti, rentabilnosti i konkurentnosti. I. S.

kako nemaju nikakvih informacija da je tokom izbora bilo nepravilnosti. U me|uvremenu, Komisija za sprovo|ewe izbora i opoziva Mesne zajednice "^enej" je usvojila zahtev jednog kandidata da se ponovo prebroje glasovi, koji je obrazlo`en ~iwenicom da razlika u broju glasova za kandidata koji je osvojio 11. mesto u savetu MZ i dvojice prvoplasiranih kandidata ispod "crte" iznosi tek tri glasa, pa je ponovno brojawe zakazano za danas u 17 ~asova. Nezvani~no, ponovno brojawe je zatra`io kandidat demokrata koji poku{ava da oduzme mandat kandidatu grupe gra|ana, ali u GO DS nisu mogli da nam potvrde tu informaciju. I. Sabado{

NA SEDNICI SKUP[TINE GRADA

DSS pokre}e smenu Bjelajca Odborni~ka grupa Demokratske stranke Srbije }e na sutra{woj sednici Skup{tine grada pokrenuti inicijativu za razre{ewe direktora "Vodovoda i kanalizacije" zbog, kako ka`u u saop{tewu koje je prosle|eno medijima, "vi{e razloga koje su naveli ranije". U dopisu se ka`e da i pored toga {to su upoznali gradona~elnika s nepravilnostima i malverzacijama u radu direktora Branka Bjelajca, kako i sa zabriwavaju}im stawem u "Vodovodu i kanalizaciji", do sada povodom toga ni{ta nije u~iweno, pa su zato u DSS-u primorani da na Skup{tini grada pokrenu inicijativu za smenu direktora ovog preduze}a. B. M.

„KULTURNI VREMEPLOV” 2. I 3. OKTOBRA NA TVR\AVI

Izlog Srbije pred Evropom Manifestacija “Kulturni vremeplov” odr`a}e se 2. i 3. oktobra na Petrovaradinskoj tvr|avi. Smisao ove kulturne manifestacije prema re~ima autora projekta, \or|a Moji}a je da Srbija poka`e Evropi svoj kvalitet, da predstavi op{tine, poka`e svoju kreativnu industriju i da se u Novom Sadu prika`e veliki izlog Srbije a wenim kul-

turnim potencijalima i tradicijom. - Na Tvr|avi }e u susretu s novinarima, pored stranih investitora, koji su spremni za mnogobrojna ulagawa, prisustvovati ambasadori Francuske, Tunisa, Hrvatske i okolnih zemaqa, kao i strani novinari i poslovni qudi - rekao je Moji}.

U saradwi s Muzejom grada posetioci }e biti prikazani predmeti poput starih fijakera, a mo}i }e i da probaju doma}a vina koja se ~uvaju u podrumima Tvr|ave. - Manifestacija }e ove godine biti vi{e promocija i najava za slede}u godinu kada }e se “Kulturni vremeplov” predstaviti na vi{e lokacija u Srbiji - rekao je Moji}. M. Bulatovi}

metara ulice povereno je "Tesli" iz Petrovaradina, koje je za taj posao dobilo 11.890.884 dinara. S. Krsti}

NA TVR\AVI

Izlo`ba tapiserija Izlo`ba tapiserija “Slike iz albuma” Jadranke Simonovi}, autorke iz Beograda, bi}e otvorena danas u 18 ~asova u galeriji tapiserija “Bo{ko Petrovi}” na Petrovaradinskoj tvr|avi i traja}e do 1. novembra. Autorka je dobitinica brojnih nagrada od kojih je i godi{wa nagrada “Ateqea 61” za poseban doprinos razvoju umetnosti tapiserije. Izlo`bu }e otvoriti predsednik Skup{tine Grada, Aleksandar Jovanovi}. D. B.

~etvrtak17.septembar2009.

9

KULTURNO POVEZIVAWE SA SLOVENIJOM

Pesme za sva vremena

Koncert srpske legende na slovena~koj estradi, Pera Dimitrijevi}a, bi}e odr`an sutra u 20 sati u studiu “M”, najavqeno je ju~e na konferenciji za novinare u hotelu “Vojvodina. Pokroviteq koncerta je Dru{tvo Slovenaca u Vojvodini “Kredarica” ~iji }e ansambl svirati na koncertu. - Re~ je o prvom u seriji koncerata “Pesma i turizam bez granica” koji kre}e iz Novog Sada, a radi {irewa saradwe Slovenije i Vojvodine, prvenstveno na kulturnom, turisti~kom i privrednom planu -

rekao je doma}in koncerta, Sr|an Ili}. Prema wegovim re~ima sprema se raznovrsna ponuda s na{e strane koja obuhvata filmski festival, izlo`bu fotogafija petnaest fru{kogorskih manastira, nastup mawe ekipe Sterijinog pozori{ta iz Vr{ca, kao i utakmica mladih hokeja{a novosadskog hokeja{kog kluba “NS Stars” u Mariboru.Na koncertu }e nastupiti i Lidija Kodri}, jedna od najve}ih imena slovena~ke muzi~ke scene. D. Bogdanov

REZERVNE VOJNE STARE[INE OBELE@ILE JUBILEJ

Devedeset godina tradicije

Sve~anim prijemom u Gradskoj ku}i ju~e je obele`en Dan rezervnih vojnih stare{ina i 90-ta godi{wica ovog udru`ewa, u spomen na 15. septembar 1919. godine, kada je ta~no na godi{wicu proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu osnovano udru`ewe rezervnih oficira i ratnika sa vojvodom Stepom Stepanovi}em kao po~asnim predsednikom, ~ije nasle|e danas ba{tini Savez. Govore}i na proslavi, ~iji doma}in je bio zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi}, predsednik Organizacije rezervnih vojnih stare{ina Novog Sada Bo{ko Pilipovi} je rekao kako je Savez tokom devedeset godina postojawa uspeo da o~uva slobodarske tradicije na{e vojske, da osposobi generacije rezervnih stare{ina i

da uspostavi dobru me|unarodnu saradwu, ~ime je ispuwen prvi zadatak Saveza, a to je borba za mir. Pilipovi} je podsetio da su rezervni oficiri odigrali kqu~nu ulogu u pobedama tokom Prvog svetskog rata, me|u prvima u~estvovali u podizawu ustanka 1941. godine i u odbrani zemqe tokom NATO bombardovawa 1999. godine. Savez je na ju~era{woj sve~anosti povodom jubileja uru~io priznawa organizacijama i pojedincima koji doprinose radu ovog udru`ewa. Pored formacija i aktivnih oficira Vojske Srbije, vojnih penzionera i gradskih institucija, me|u nagra|enima je i na{ list i novinar "Dnevnika" Milan Bozokin. I. Sabado{

U KULTURNOM CENTRU „BEGE^”

Koncert „Baji}evih” malih guda~a U godini obele`avawa stogodi{wice postojawa Muzi~ke {kole "Isidor Baji}", bi}e odr`an koncert wenog guda~kog orkestra, danas u 12 ~asova u Kulturnom centru "Bege~". Na programu su dela klasika, a koncertu }e prisustvovati svi u~enici Osnovne {kole "Veqko Petrovi}" u pratwi svojih nastavnika. Organizator susreta je Kulturni centar "Bege~". B. P. P.

VESTI Sti`u bendovi iz Man~estera S dolaskom jeseni `ivnula je i koncertna aktivnost u novosadskim klubovima, a u organizaciji SKC Novi Sad i CK 13 (ulica Vojvode Bojovi}a 13) najavqeno je zajedni~ko gostovawe trenutno najaktuelnijih mladih engleskih bendova iz Man~estera. U ponedeqak 21. septembra od 20 sati u Crnoj ku}i gostova}e Sonik Bum Siks i Rendom Hend, {to }e svakako obradovati qubiteqe me{avine pank, ska i hip-hop zvuka. Ulaznice u pretprodaji u CD {opu “Mungos” ko{taju 400 dina-

ra, a na dan koncerta u Crnoj ku}i 500 dinara. S. S.

Topanove karikature pred publikom U kafe galeriji "Frida", Ulica Laze Tele~kog, sutra u 21 ~as bi}e otvorena izlo`ba karikatura rumunskog autora, Kristiana Topana. Re~ je o prvoj izlo`bi iz ciklusa "Stereotipi i predrasude", na kojoj }e biti prikazana 31 karikatura u boji sa savremenom tematikom. B. P. P.


~etvrtak17.septembar2009.

VOJVODINA

SPOQNOTRGOVINSKI BILANS SEVERNOG BANATA I POTISJA

Zemqe Evropske unije najve}i partneri Grupa spremna za hraniteqsku du`nost

NOVA GRUPA STAROPAZOVA^KIH HRANITEQA ZAVR[ILA OBUKU

Program „Prajd” ne predvi|a batine STARA PAZOVA: Centar za socijalni rad Stara Pazova je sproveo program obuke za grupu hraniteqa od 19 polaznika po „Prajd” programu. Obuka je realizovana kroz deset radnih sastanaka, tokom kojih su se prijavqeni gra|ani upoznali sa izazovima hraniteqstva, potrebama dece bez roditeqa i zna~ajem koji biolo{ka porodica ima za razvoj deteta, wegov identitet i integritet. Stru~waci Centra za socijalni rad su ukazali u~esnicima obuke kakva su ose}awa i reakcije koje dete ima kada do`ivi raspad porodice, gubitak jednog ili oba roditeqa, kako se pona{a u fazi tugovawa, a bilo je re}i i o na~inima pomo}i detetu da prebrodi adaptaciju na novu sredinu, metodama disciplinovawa dece koje, iznad svega, iskqu~uju fizi~ko

ka`wavawe. Socijalni radnik Milka Perendija i psiholog Gordana Bo`i}, koje su i same pro{le edukaciju za rad po „Prajd” programu, ka`u da je grupa bila izuzetno zainteresovana, otvorena za nova saznawa i iskustvo. Koordinatori isti~u da su svi polaznici vrlo otvoreno iznosili li~na iskustva, ali i dileme u vezi sa vaspitawem dece danas uop{te, a naro~ito dece iz razorenih porodica. Iz grupe koja je upravo zavr{ila program obuke, dva bra~na para, jedan u Staroj Pazovi i jedan u Golubincima, ve} su dobili na starawe po dvoje dece, a budu}ih {est hraniteqki iz ove grupe je, u organizaciji Centra za socijalni rad Stara Pazova, posetilo Dom za decu bez roditeqa „Spomenak” u Pan~evu, gde ova op{tina ima pet {ti}enika. A. N.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Gorica Rodi} (de~aci) i Swe`ana Ili} (de~aci) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Lana Terzi} i Marijana Jevri} iz Novog Sada, Qiqana Stani{i} iz Novog Slankamena i Maria Hric iz Ba~kog Petrovca, DE^AKE: Biqana Krtini}, Olivera Ga|anski, Sne`ana Mirkovi} i Aleksandra Nino{evi} iz Novog Sada, Nata{a Macura iz Rumenke i Olivera Papi} i Sla|ana Majstorovi} iz Ba~ke Palanke.

KIKINDA, SENTA: Privreda severnog Banata i Potisja zabele`ila je za prvih sedam meseci ove godine suficit u poslovawu sa inostranstvom od 48,2 miliona evra, ali je ukupan spoqnotrgovinski bilans mawi za 43,7 miliona evra nego u istom periodu lane, saop{teno je ju~e u Regionalnopj privrednoj komori Kikinda. Izvoz je ostvaren u iznosu od 106,3 miliona evra, {to je za tre}inu mawe nego u istom periodu 2008, dok je za uvoz utro{eno 58,2 miliona evra, ili mawe skoro za ~etvrtinu. Ovakav rezultat, kako preod~avaju iz RKP Kikinda posledica je svetske ekonomske krize koja je uticala na skoro iskqu~ivo izvozno orijentisanu privredu Severnobanatsko-potiskog regiona, pogotovo na Metanolskosir}etni kompleks (MSK) iz Kikinde, koji sada bele`i simboli~an izvoz. Zbog niske cene metanola i sir}etne kiseline na svetskom tr`i{tu, i visoke cene gasa, MSK ove godine jo{ nije pokrenuo proizvodna postrojewa, a bio je najve}i izvoznik iz regiona. Ostatak izvoznika ne bele`i pad i uglavnom su na pro{logodi{wem nivou, ali je zaustavqen dugogodi{wi trend rasta izvoza. Najve}i izvoznici su privrednici kikindske op{tine, koji su prodali robu vrednu preko 55 miliona evra, {to ~ini 51,9 odsto ukupnog regionalnog izvoza. Potom slede Sen}ani s izvozom vrednim skoro 28, te Kawi`ani sa 11,7 i A|ani s 9,4 miliona

Iz pogona AD „Potisje Kawi`a”: me|u najkurentnijim izvoznim artiklima je i crep

evra, dok su na~equ novokne`ev~ki i ~okanski kolektivi sa najskromnijim u~e{}em u izvozu. Izvoznik broj jedan je Livnica „Kikinda”, potom slede „Le Belier Kikinda”, Fabrika {e}era TE-TO iz Senta i JTI AD „Senta”. Izvoz je realizovan u 43 dr`ave, od kojih dominira plasman robe na tr`i{te Evropske unije, a petnaest najve}ih izvoznika iz ovog regiona prodali su robu vrednu 85 miliona evra. Najvi{e se izvozi u Nema~ku, Sloveniju, Ma|arsku i Rumuniju, dok se od dr`ava u regiona, potpisnica CEFTA sporazuma, najvi{e izvozi u Bosnu i Hercegovinu. Interesantno je to i da se na listi dr`ava u koje se najvi{e izvozi prvi put zna~ajnije pojavquje Albanija u koju je plasira-

na roba vredna skoro milion evra. Najprodavaniji izvozni artikli su iz metalske industrije: delovi za klipne motore, delovi i pribor za motorna vozila, servo ko~nice i diskovi, a potom {e}er, duvan i crep. Za uvoz najvi{e su tro{ili privrednici Kikinde, Sente i Kawi`e.Robu je na svetskom tr`i{tu kupovalo 260 preduze}a u 69 dr`ava, a ponajvi{e se pazarilo u zemqama EU Italije, Nema~ke i Ma|arske. Najve}i uvoznici su JTI AD „Senta”, Livnica „Kikinda”, „Le Belier Kikinda” i EMMEPI DOO iz Kikinde. Najvi{e deviza tro{eno je za uvoz duvana i `enskih ~arapa koje se dora|uju u fabrici EMMEPI. M. Mitrovi}

Obuka rada na ra~unaru BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej organizova}e od 1. oktobra besplatnu obuku rada na ra~unaru. Oni koji nisu ~lanovi, a `ele da se ukqu~e u edukativnu

DNEVNIK

c m y

10

akciju be~ejskih bibliotekara, mora}e prvo da plate ~lanarinu. Deca pla}aju 300 dinara, penzioneri 350, a stariji od 15 godina 400 dinara, dok porodi~na

~lanarina iznosi 600 dinara godi{we. Zainteresovani se mogu prijaviti u samom Narodnoj biblioteci ili na telefon 69112747. V. J.

Dani evropske ba{tine ZREWANIN: Udru`ewe turizmologa Zrewanina po sedmi put organizuje manifestaciju „Dani evropske ba{tine”, koja }e ove godine biti odr`ana od 22. do 30. septembra, sa podnaslovom „Ba{tina – podsticaj interkulturnog dijaloga”. Prvog dana, u Istorijskom arhivu, bi}e otvorena izlo`ba pod nazivom „Motivi na memorandumima i pe~atima 19. i 20. veka”, dok }e u Dvorani klasi~nih umetnosti Narodnog muzeja biti predstavqen turisti~ki vodi~ „Svetiwe Vojvodine”. U prostorijama Mesne zajednice „Veqko Vlahovi}” 25. septembra bi}e uprili~en kola` program u~enika Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}”, dok }e narednog dana Sekcija turisti~kih vodi~a organizovati obilazak verskih objekata u Zrewaninu, a posetioci }e u Narodnom muzeju mo}i da vide stalnu postavku sakralnih i etnolo{kih predmeta.Predavawe na temu „Uticaj Nemaca na gra|evinsko nasle|e sela Sredwobanatskog regiona – [vapska ku}a” odr`a}e 29. septembra, u Narodnom muzeju, Branislav Mili} iz Zavoda za za{titu spomenika culture. Udru`ewe turizmologa Zrewanina napomiwe da su svi programi, u okviru „Dana evropske ba{tine”, besplatni. @. B.

Obele`ena putna signalizacija [ID: Preko {ezdeset kilometara lokalnih puteva na podru~ju {idske op{tine ovih dana obele`eno je putnom signalizacijom. Svi putevi u gradu sa pe~a{kim prelazima, su obele`eni, ali i svi lokalni pravci od [ida koji idu u 18 naseqenih mesta. Ovaj posao spada u redovnu delatnost javnog preduze}a stambene usluge i gra|evinsko zemqi{te. Direktor Zoran Semenovi} ka`e da se u te svrhe utro{ilo milion i po dinara. Sredstva su planirana i izdvojena op{tinskim buxetom, a radovi su trajali od po~etka avgusta. D. S.

GRADSKI ^ELNICI PRIZNAJU DA NEDOSTAJE NOVCA ZA INVESTICIJE U ZREWANINU

Za puteve mora biti para

ZREWANIN: Priliv sredstava u buxet grada Zrewanina je ispod planiranog, pa se ve} u oktobru mo`e o~ekivati jo{ jedan, ~etvrti rebalans, rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare gradona~elnik Mileta Mihajlov. Wegov pomo}nik Predrag Stankov ocenio je da mawak buxetskih para poga|a Direkciju za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina, ali i sva druga javna preduze}a. Uprkos tome, neki teku}i poslovi, poput odr`avawa puteva i rasvete, ne}e biti dovedeni u pitawe, s obzirom na to da }e se deo radova finansirati iz Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine. Gradona~elnik Mihajlov i wegovi najbli`i saradnici ju~e su govorili i o aktuelnim investicijama. Kako je re~eno, Industrijska zona „Jugoistok” gradi se punom parom i za o~ekivati je da }e biti kompletno zavr{ena do kraja oktobra. [to se ti~e obilaznice

Odr`avawe puteva ne dolazi u pitawe?

da isfinansiramo – napomenuo je Stankov. On je najavio i da }e nova Hala sportova, otvorena pre izvesnog vremena iako nije kompletirana, biti u funkciji u zimskom perio-

Umesto novca, mese~ne karte Na pitawe „Dnevnika” da li je ta~no da zaposlenima u Gradskoj upravi ubudu}e ne}e biti ispla}ivani putni tro{kovi, ve} da }e novac za te namene biti prosle|ivan direktno preduze}u „Autobanat”, a da }e radnici dobijati iskqu~ivo mese~ne karte, na~elnica Gradske uprave Aleksandra Mak Odavi} je odgovorila potvrdno. Ona je odbacila tvrdwe da su gradski oci sa ovom firmom postigli neki dil, napomiwu}i da je „Autobanat” izabran samo zato {to je jedini prevoznik u Sredwem Banatu. - Ova odluka stupi}e na snagu od 1. oktobra i putni tro{kovi ispla}iva}e se po pravilniku – dodala je Mak Odavi} i podvukla da se ovom merom o~ekuju u{tede u gradskom buxetu. oko grada, u toku je obavqawe vlasni~ke transformacije, a problem predstavqa jedna deonica na kojoj je ukwi`eno puno vlasnika zemqe. - Svakako, problem je i novac, jer bi prilikom gradwe obilaznice, trebalo izgraditi i most i nadvo`wak. Za to je potrebno 500 miliona dinara, a mi to ne mo`emo

du. Ostalo je da se privede kraju jo{ oko 20 odsto radova, da se zavr{i grejawe i postavqawe podova u pripremnoj hali, ali i pored toga klubovi ovaj sportski objekat ve} koriste za odr`avawe treninga. - Planirano je da se do kraja godine, ~im radovi budu kompletirani, hala preda na kori{}ewe

Sportskom savezu grada Zrewanina koji vodi ra~una i o starom objektu – dodao je Stankov. Pomo}nik gradona~elnika Imre Fazeka{ osvrnuo se na prekju~era{wu posetu predstavnika Hesenske razvojne agencije iz Nema~ke, napomiwu}i da ona nije direktni investitor, ve} obezbe|uje sredstva i ulaga~e. U planu je da se u Zrewaninu izgradi mini postrojewe fabrike za proizvodwu biogasa, ali ova ideja je tek u za~etku i za sada jo{ ni{ta nije pouzdano. - O~ekujemo da }e u toku novembra do}i delegacija Hesenske agencije sa ekspertima koji }e daqe proceniti koliko je ova investicija isplativa. Da li }e posao biti realizovan, me|utim, zavisi od vi{e faktora – naglasio je Fazeka{ i podvukao da ovaj projekat nema nikakve veze sa vlasnikom srpsko – nema~ke firme „Future biotec” Velemirom Stojanovi}em, koji je nedavno obnarodovao da odustaje od gradwe fabrike sinteti~kog dizela, nezadovoqan odnosom gradskih vlasti prema wemu. @. Balaban


VOJVODINA

DNEVNIK U OKVIRU JAVNIH RADOVA U KULI

Posao za 12 `ena KULA: U okviru Javnih radov, koji }e se sprovoditi u kulskoj op{tini, Dom za stare i penzionere u Kuli zakqu~io je ugovor s Pokrajinskim Sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Filijalom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Somboru o pokretawu nove usluge „Pomo} i nega u ku}i - gerontodoma}ice”. Obezbe|eno je 2,2 miliona dinara za narednih {est meseci, pri ~emu }e se biti anga`ovano 12 gerontodoma}ica. Prema re~ima direktorice Doma za stare u Kuli Branke Le|enac, nakon izbora kandidatkiwa za gerontodoma}ice, u Domu za stare i penzionere bi}e sprovedena wihova obuka, u trajawu od 30 dana. P « rema na{im planovima, realizacija javnog rada bi trebalo da po~ne 1. oktobra, jer su dosada{wa iskustva pokazala da je dolazak jeseni i hladnijeg vremena period kad se javqa pove}ana potreba za pru`awem socijalne za{tite starijim osobama» rekla je Branka Le|enac. Ona je

tako|e istakla da je ovakav vid pomo}i, prakti~no prvi oblik vaninstitucionalne za{tite u op{tini Kula. -« Na{a ciqna grupa su stare osobe, hroni~no oboleli i osobe s invaliditetom. Usluga pomo}i podrazumeva odr`avawe ~isto}e stana, pripremawe i servisirawe hrane, uplatu teku}ih obaveza, prawe i peglawe rubqa, i odlazak u nabavku, dok nega obuhvata odr`avawe li~ne higijene i higijene posteqine, kao i ishranu i hrawewe korisnika. Obaveza gerontodoma}ica je da borave u domu korisnika najmawe dva sata i obavqaju ono {to je prioritetno -» rekla je Branka Le|enac. Na prezentaciji ovog projekta istaknuto je da ima veliki zna~aj za kulsku op{tinu jer je realizacijom javnog rada omogu}eno poboq{awe kvaliteta rada i usluga koje pru`a Dom za stare i penzionere, a stvorili su se i uslovi za anga`ovawe `ena sa spiska Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. N. Perkovi}

PREDSTOJI PRODAJA FABRIKE [E]ERA U SREMSKOJ MITROVICI

Po~etna cena deset miliona evra SREMSKA MITROVICA: ne odluku da Fabrika {e}era u Ste~ajni upravnik @ivko RaduSremskoj Mitrovici bankrotiki} zavr{io je procenu imovine ra, a rekao je ste~ajnom upravniFabrike {e}era Sremska Miku @ivku Raduki}u da izvr{i trovica, a za koji dan bi trebaprocenu imovine, kako bi se ona lao da se raspi{e licitacija za prodala na licitaciji. prodaju najstarije {e}erane u Ste~ajni upravnik je 200 radSrbiji. Po~etna cena na licitanika ove fabrike poslao na berciji bi}e 10.000.000 evra, na kozu rada, a procenu imovine zavrliko je procewena vrednost imo{io za mawe od dva meseca. vine ove fabrike, koja bi, uz redovan remont pred sezonu prerade repe, mogla odmah po~eti da radi, pa se ra~una da }e ovo preduze}e biti prodato i da }e u wemu biti obnovqena proizvodwa. Posle posledweg poku{aja da se Fabrika {e}era u Sremskoj Mitrovici izvede iz ste~aja poravnawem do 1. Sremskomitrova~ka {e}erana juna ove godine, plan je bio da beogradski „[e}er plus”, - Licitacija za prodaju Fapoveriocima iz prve ~etiri kabrike {e}era Sremska Mitrotegorije, isplati 663 miliona vica u likvidaciji, kao pravnog dinara duga, kojeg se oni nisu odlica, bi}e raspisana ovih dana i rekli, dok su ostali poverioci obavi}e se u Trgovinskom sudu u bili pristali da im se dug umawi Sremskoj Mitrovici. Po~etna na 45,8 odsto i da se pretvori u cena bi}e 10 miliona evra. Buduakcije. U to vreme u fabrici je }i kupac pla}a izlicitiranu bilo zaposleno 200 radnika. Kacenu i nema nikakvih obaveza ko „[e}er plus” nije uspeo da izprema poveriocima i biv{im zamiri dugovawa, ste~ajni sudija u poslenima – ka`e PR TrgovinTrgovinskom sudu u Sremskoj skog suda u Sremskoj Mitrovici, Mitrovici Jefto Mili~evi}, ina~e sudija, Dragica Ga~i} doneo je polovinom jula ove godiPetkovi}. S. Bojevi}

Dva filma u „Sinemi” ZREWANIN: Od 17. do 23. septembra u zrewaninskom bioskopu „Sinema” prikazuju se dva filma – komedija „Mamurluk u Las Vegasu”, od 19 ~asova i drama „Jaha~i”, od 21 sat. Cena karte je 200 dinara. Jedini gradski bioskop najavquje da }e od 5. do 18. oktobra ovde biti organizovane projekcije doma}eg ostvarewa „Tamo i ovde”. @. B.

Ve~eras po~iwu „Pudarski dani” IRIG: U Irigu }e ve~eras po~eti trodnevna turisti~ka manifestacija „Pudarski dani”, koja }e biti otvorena uz izlo`bu slika likovne kolonije „Jazak”. sve~ano otvarawe 17. „Pudarskih dana” predvi|eno je za 19,30 ~asova, i nakon otvarawa, predvi|en je kulturno-umetni~ki program i dodela nagrada najuspe{nijim u~enicima Osnovne {kole „Dositej Obradovi}”, za likovne i literarne radove. Za sutra je predvi|ena revija „Dete i pas”, koja }e biti odr`ana u gradskom u 14 ~asova, u organizaciji Kinolo{kog dru{tva „Irig”.U 18 ~asova sledi na defile fewera od bundeva ulicama Iriga, de~ija pozori{na predstava „Bila jednom qu-

bav jedna”, u izvo|ewu Iri{kog KUD-a „Zmaj” i posle 21 ~as odr`a}e se koncert grupe „Kerber”. U subotu, u ranim jutarwim satima, po~e}e takmi~ewe u kuvawu pudarskog paprika{a, a u prepodnevnim ~asovima kre}u i sportska nadmetawa-monti-bajk trka „Pudarevim stazama'' i brzopotezni turnir u {ahu. Aktiv `ena priredi}e prodajnu izlo`bu sremskih kola~a, a za najmla|e bi}e organizovana de~ija pijaca. Istog dana predvi|eni su defilei bajkera i folklora i izbor najboqeg vina i rakije, kao i najte`eg grozda, a manifestacija }e biti zavr{ena kulturno-umetni~kim programom folklornih dru{tava. S. B.

~etvrtak17.septembar2009.

11

RADOVI NA SUBOTI^KOM POZORI[TU KASNE

Rade s polovinom novca SUBOTICA: Radovi na izgradwi i adaptaciji jedne od najve}ih investicija u oblasti kulture u Subotici, Narodnog pozori{ta, kasne dve godine u finasirawu, rekao je predsednik Upravnog odbora Narodnog pozori{ta u Subotici Jo`ef Kasa. Radovi kasne, jer je upla}ena polovina novca mawe nego {to je ugovoreno. - Kada se potpisivao trojni sporazum 2007. godine izme|u Republike, Pokrajine i Grada dogovorena je dinamika finasirawa i pla}awa, koja se do dan-danas nije ispo{tovala. U protekle

dve godine za prvu fazu potro{eno je oko 193 miliona dobijenih od NIP-a. Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine ove godine je obe}ao za drugu fazu radova 187, a uplatio je 61 milion dinara. Od predsednika IV Vojvodine Bojana Pajti}a dobio sam ~vrsto obe}awe da }e ove nedeqe biti upla}eno jo{ 29 miliona dinara, a do kraja godine preostalih 100 miliona dinara, {to je deo samo obe}anog novca – obja{wava Kasa. Kada se potpisivao sporazum, dogovoreno je da Republika i

Pokrajina finansiraju investiciju sa po 45 odsto, a grad sa 10 odsto od ukupne vrednosti. Radovi na suboti~kom teatru po~eli su prvog juna 2007. godine.Tada je proceweno da }e petogodi{wa izgradwa i rekonstrukcija objekta ko{tati 24 miliona evra i da }e pozori{te biti zavr{eno u roku. Ta suma }e sada zbog ka{wewa biti mnogo ve}a. - Ne}u dozvoliti da izgradwa suboti~kog Pozori{ta bude politi~ki zarobqena investicija.Tra`i}u sastanak sa svim potpisnicima ugovora kako bi se do-

RADNICI SOMBORSKOG „BANETA” PROTESTOVALI ISPRED SINDIKATA

Ni za {trajk nemaju mesta SOMBOR: Za nekada{we radnike somborskog metaloprera|iva~kog kombinata „Bane”, jedine adrese koja su im preostale su adrese Nacionalne Slu`be za zapo{qavawe i Centra za socijalni rad. Nekada najve}i kolektiv Zapadne Ba~ke koji je zapo{qavao blizu 3.000 radnika, sada je u likvidaciji, a u wemu radi svega dvestotinak radnika, {to je za 300 mawe od 21. jula, kada je progla{ena likvidacija, upozorila je na prili~no neobi~noj konferenciji za medije, biv{a radnica i sekretar Samostalnog sindikata u „Banetu” Estera Iwac. Naime, zbog toga {to prema tuma~ewu Samostalnog sindikata nisu vi{e ~lanovi ovog trudbeni~kog tela, okupqenim radnicima je bilo uskra}eno da konferenciju odr`e u prostorijama op{tinskog Sindikata, pa su ovi to u~inili ispred sindikalne zgrade. Iw~eva je podsetila da je ve}inski vlasnik somborskog „Baneta” postao Petar \or|evi} iz Beograda, vlasnik firme „Pro galvano mikrometal”, ina~e trgova~ke ku}e koja je i pre sara|ivala sa „Banetom”. \or|evi} je od radnika, malih akcionara kupio 25 odsto akcija, dok je na berzi „pazario” 35 odsto. Prema re~ima Estere Iwac, mali akcionari su i prodali svoje akcije zbog obe}awa novog ve}inskog vlasnika da }e pove}ati obim proizvodwe, da ne}e biti tehnolo{kog vi{ka zaposlenih, te da se ne}e mewati delatnost preduze}a. U tim pregovorima, Sindikat je pristao da otprem-

Estera Iwac govori na ju~era{wem protestu

nina bude 100 evra, ako, usled ekonomske situacije na tr`i{tu ipak bude otpu{tawa. - Vlasnik je prodao dva objekta, prodajni prostor i jednu fabriku, za oko 1,4 miliona evra, nama je ostao du`an {est plata, regrese za godi{wi za pro{lu i ovu godinu, naknadu za topli obrok, potra`ivawa utvr|ena u sudskim postupcima - istakla je Iwac, dodaju}i da im nije pripala ni otpremnina. U Trgovinskom sudu pokrenut je postupak da se utvrdi da li je Odluka o likvidaciji doneta na zakonit na~in i da li je ve}inski vlasnik imao pravo da sedi{te firme iz Sombora premesti u Zemun, a ro~i{te je zakazano za 28. septembar. Otpu{teni radnici su se obra}ali lokalnoj samoupravi, Vladi i predsedniku Republike za pomo},

po{to se nalaze u nezavidnom polo`aju, s obzirom na to da }e nadoknade koje im sleduju od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, po~eti da prisiti`u tek u novembru, a do tada vaqa `iveti. Predstavke nezadovoqnih radnika su upu}ene Agenciji za privatizaciju, policiji, tu`ila{tvu i svim sindikatima. Kako ni od koga nisu dobili upotrebqiv odgovor, radnici „Baneta” su ju~e ujedno najavili masovno protestno okupqawe pred sedi{tem lokalne samouprave. - Znamo mi da se problemi ne re{avaju na ulici i ispred Skup{tine Grada, ali nemamo mesto gde bismo izrazili svoj protest, jer smo ostali bez fabrike - javno su poru~ili ju~e (biv{i) radnici somborskog „Baneta”. M. Miqenovi}

JP „INGAS” HO]E GASNE SATOVE ZA YABE

Raskid ugovora s posledicama IN\IJA: Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa (AIPPG) optu`ila je distributera prirodnog gasa JP „Ingas” u In|iji da ho}e da preuzme sekundarnu distributivnu mre`u i merne ure|aje od potro{a~a bez ikakve nadoknade. Naime, u ugovor o prodaji prirodnog gasa kupcima, „Ingas” je uneo klauzulu koja ka`e da merni ure|aj obezbe|uje prodavac i da je on „wegovo osnovno sredstvo” {to prema re~ima predsednika Aleksandra Pavkova zna~i bespravno preuzimawe sekundarne mre`e. Direktor JP „Ingas” @eqko Trbovi} ka`e da prevare nema, jer wegova firma nikoga ne primorava da ugovor potpi{e. On najavquje nove ugovore bez sporne klauzule, a potro{a~ima koji su ve} potpisali ugovor, poru~uje da ga mogu raskinuti, ali ne bez posledica. - U tom slu~aju oni }e biti odgovorni za svaki kvar na mernom ure|aju i pla}a}e odr`avawe, kao i zamenu satova – ka`e Trbovi} i napomiwe da u In|iji sada isti~e rok trajawa satovima koji su postavqeni pre petnaest godina i upozorava potro{a~e koji ne potpi{u ugovor da }e snositi tro{kove kupovine novog {to je oko 15.000 dinara po doma}instvu.

Ipak, „Ingas” ne nudi nadoknadu za gasne prikqu~ke i satove koje su gra|ani platili, iako je to regulisano zakonom. U propisima koji ure|uju ovu oblast stoji, da su

Prestalo potpisivawe - Sporna klauzula kojom se doma}instvo odri~e onog {to je ulo`ilo u korist „Ingasa”, nalazi se negde na sredini ugovora i samo pa`qivim ~itawem mo`e da se zapazi. Zato je oko 2.000 qudi potpisalo papire i sad nas zovu, jer ne znaju {ta da rade – obja{wava Pavkov i dodaje da su zbog apela AIPPG, potro{a~i prestali da potpisuju ugovore. distributeri du`ni da preuzmu merne ure|aje, ali i da „reguli{u imovinsko-pravne odnose u vezi sa wihovim preuzimawem”. To je stavka na kojoj insistira i Pavkov koji tvrdi da potro{a~i moraju biti obe{te}eni. - Distributer mo`e da preuzme mre`u, ali uz odgovaraju}u nadoknadu potro{a~ima koji su u pri-

kqu~ak i merni ure|aj ulo`ili od hiqadu do pet hiqada evra po doma}instvu – navodi Pavkov. On tvrdi da je, ono {to je u prethodne dve nedeqe poku{ao da uradi „Ingas”, protivzakonito. Ka`e da su radnici ove firme i{li od ku}e do ku}e i nudili potro{a~ima da potpi{u ugovore i da su qudi potpisivali papire ne~itaju}i sve ~etiri strane sitno kucanog teksta. Trbovi} tvrdi da je iste ugovore sa „Ingasom” sklopila i kompletna privreda In|ije, odri~u}i se mernih ure|aja u wihovu korist, jer od wih nemaju nikakve koristi. U svakom slu~aju In|ijci nemaju puno izbora ili }e se odre}i ulo`enog novca i svoje satove prepustiti distributeru, koji }e ubudu}e brinuti o wima, ili }e odbiti ponudu „Ingasa” i sami pla}ati odr`avawe mernih ure|aja. Pavkov se za pomo} obratio ministru rudarstva i energetike Petru [kundri}u koga je obavestio o postupku „Ingasa”. Podsetimo da je sli~nu akciju sprovela i Elektrovojvodina koja je preuzela elektri~na brojila Novosa|ana, u zamenu za brigu o wima. L. Nikovi}

govorili o daqem na~inu finasirawa. Grad i Upravni odbor objekta zajedni~kim naporima poku{avaju da prona|u na~in kako bi se investija zavr{ila na vreme – obja{wava gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}. -Stubovi pozori{ta su imix grada i kada se pravio projekat izgradwe i adaptacije objekta, ni u jednom momentu nije se razgovaralo o wihovom ru{ewu - ka`e Jo`ef Kasa, dodaju}i da je sada vreme da se pravi nacrt buxeta za 2010. godinu. A. A.

VESTI Dejan ^apo u sukobu interesa ZREWANIN: Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa utvrdio je da je funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine Dejan ^apo u sukobu interesa, s obzirom na to da se nalazi na funkciji v.d. direktora Javnog stambenog preduze}a Zrewanin, a istovremeno je i ~lan Upravnog odbora Dr`avne lutrije Srbije. Odbor je ovo konstatovao jo{ 26. avgusta. S obzirom na to da se ^apo nije povinovao tome da u zakonskom roku od 15 dana otkloni nepravilnosti, Odbor je javno objavio preporuku da bude razre{en sa funkcije prvog ~oveka zrewaninskog javnog preduze}a. ^apo, me|utim, tvrdi da je u petak poslao dopis u kome je podneo ostavku na mesto ~lana UO Dr`avne lutrije Srbije. On dodaje da je time, {to se wega ti~e, ovaj slu~aj re{en. @. B.

Gro`|ebal u Vr{cu VR[AC: Trgove i ulice centralnog dela grada u`urbano zaposedaju |in|uvari, trgovci suvenira, igra~aka i drugih sitnica, ali tu su i brojne bude i {atre sa probranim vinima i gro`|em, jer, sutra po~iwe jedna od najve}ih manifestacija u slavu gro`|a i vina, „Gro`|ebal”. Ispred op{tine i na Gradskom trgu podignite su dve letwe pozornice na kojoj }e se u petak, subotu i nedequ, od prepodnevnih, do kasnih ve~erwih sati, odvijati programi razli~itog sadr`aja. Tu su i Muzi~ki paviqon, zatim Kulturni centar, Dom omladine, te Narodni muzej sa tematskim sadr`ajima. Na glavnoj bini u centru svake ve~eri na programu je po jedan koncert. U petak, nakon sve~anog otvarawa, je kocert „OT Benda”, u subotu nastupa „Bajaga i instruktori”, a u nedequ tu je Tambura{ki orkestar RTV i solista Aleksanhar Padrov. Za mali{ane rezervisan je program u subotu, od 11 ~aova, potom je maskenbal, a svake ve~eri u 19 ~asova, u Muzi~kom paviqonu, su na programu crtani filmovi. Za mlade Kulturni centar prire|uje ve~eri POP muzike i „Gro`|ebalsku gitarijadu”. Ne}e izostati ni tradicional izbor Mis berbe, zatim gro`|ebalska karnevalska povorka ulicama Vr{ca, u kojoj }e nastupiti gosti iz Beograda, Bele Crkve, Vrwa~ke Bawe, a gro`|e }e padati iz aviona. TOOR }e na Gradskom trgu imati ku}icu u kojoj }e se predstaviti vinari sasvojim ponudama.Tu je i Apoteka na stepenicama sa svojim zanimqivim sadr`ajima iz istorije zdravstva. Gradski uzej priprema izlo`bu tapiserija, predstavi}e se i Muzi~ka {kola „Josip Marinkovi}”, na programu je i Tambura{ki maraton u hotelu „Srbija”... R. J.


12

CRNA HRONIKA

~etvrtak17.septembar2009.

DNEVNIK

U VIKEND-NASEQU BELI BREG KOD ^ORTANOVACA OTKRIVENA PLANTA@A MARIHUANE

Lisice osumwi~enim novosadskim narkofarmerima Operativci sremskomitrova~ke policije zatekli su u vikend-nasequ Beli Breg kod ^ortanovaca, u in|ijskoj op{tini, Novosa|ane Stevana P. (39) i @ivka K. (30) na wihovoj mini-planta`i marihuane, dobro prikrivenoj od o~iju radoznalaca. Planta`a je bila veoma fino obra|ena, biqke su prihrawivane ve{ta~kim |ubrivom, a imala je i vlastiti sistem za navodwavawe. Osumwi~enim vlasnicima planta`e, na kojoj je bilo 76 stabala dobro razvijenih biqaka, visine iznad 1,5 metara, odre|eno je zadr`avawe, a policijski radnici imali su dosta posla dok su pokosili stabqike marihuane i uni{tili ovu savremenu mini-planta`u droge.

Zasadi marihuane

U SREMSKOJ RA^I PRIVEDEN DR@AVQANIN BiH

Pobegao s mesta udesa Policijska uprava iz Sremske Mitrovice saop{tila je da je na grani~nom prelazu Sremska Ra~a zaustavqen i zadr`an dr`avqanin BiH Aner Z. (35), zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ugro`avawa javnog saobra}aja i nepru`awa pomo}i osobi povre|enoj u saobra}ajnoj nezgodi. Naime, Aner Z. je prekju~e u selu La}arak kod Sremske Mitrovice, u Ulici 1. novembra,

upravqaju}i vozilom marke BMW, naneo lak{e telesne povrede biciklistkiwi Milunki M. (38) iz La}arka, nakon ~ega se udaqio s mesta nesre}e. Zaustavqen je tek na grani~nom prelazu u Sremskoj Ra~i, posle ~ega je priveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Sremskoj Mitrovici, koji ga je posle saslu{awa pustio da se brani sa slobode. S. B.

OSUMWI^EN ISIDOR B. IZ TOTOVOG SELA

Jeftino prodavao ukradene bicikle Sen}anska policija odredila je zadr`avawe do 48 sati Isidoru B. (1980) iz Totovog Sela, op{tina Senta, zbog osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela kra|e i te{ke kra|e na teritoriji op{tine Senta. Policija je saop{tila da je osum-

wi~eni od juna do septembra ove godine, na teritoriji sen}anske op{tine, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, ukaro 25 do 30 bicikala, koje je posle za 300 do 500 dinara prodao licima u Bogara{u i Gabor Selu, op{tina Senta. M. Mr.

KRIVI^NA PRIJAVA U SENTI

Detelinu zapalio bez povoda Protiv Roberta S. (1986) iz Sente pripadnici Policijske stanice u Senti podneli su krivi~nu prijavu Op{tinskom javnom tu`ila{tvu, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Krivi~na prijava tereti Roberta S. da je 20. jula ove godi-

ne u 1.40 sat na ulici u Senti, bez ikakvog povoda, upaqa~em zapalio baliranu detelinu. Detelina se nalazila na traktorskoj prikolici, a izazivawem po`ara vlasniku je pri~iwena materijalna {teta od oko 165.000 dinara. M. Mr.

Posle privo|ewa Stevana P. i @ivka K. obavqen je i pretres stanova, pa je kod jednog od osumwi~enih prona|en deo osu{ene marihuane, spremne za upotrebu, koja, najverovatnije, poti~e s planta`e iz vikend-naseqa Beli Breg kod ^ortanovaca. Posle policijskog zadr`avawa, Stevan P. i @ivko K. su privedeni istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga. Istra`ni sudija je, nakon saslu{awa, dvojici narkofarmera iz Novog Sada odredio pritvor od mesec dana. S. Bojevi}

Kne`evi}u produ`en pritvor na dva meseca Posebno odeqewe Okru`nog suda u Beogradu donelo je re{ewe o produ`ewu pritvora biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u i wegovom nekada{wem pomo}niku Ivanu Devi}u do dva meseca, umesto dosada{wih 30 dana. Kne`evi}ev pravni zastupnik, zrewaninski advokat Vi}entije Darijevi}, potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ da je dobio zvani~no re{ewe i najavio da }e do petka uputiti `albu Vrhovnom sudu Srbije. – U re{ewu o produ`ewu pritvora ujedno je konstatovano da je optu`nica protiv Kne`evi}a stupila na pravnu snagu. Apsurd, odnosno jo{ jedna u nizu protivzakonitosti u ovom slu~aju, je i ~iwenica da je sud prvo doneo re{ewe o produ`ewu pritvora, pa tek onda o odbijawu na{eg prigovora na optu`nicu. Logi~no je da se to re{ewe donese tek kada se re{e prigovori – prokomentarisao je Darijevi}.

Odbrana }e insistirati na tome da su|ewe po~ne {to pre (Advokat Vi}entije Darijevi}) On je istakao da zastupnici nekada{weg zrewaninskog lordmera jo{ nisu dobili pismeno re{ewe o odbijawu prigovora, ali je usmeno obave{ten da je to u~iweno. Na pitawe da li se sada, po{to je optu`nica stupila na pravnu snagu, zna kada bi moglo po~eti su|ewe, Darijevi} je odgovorio odre~no. Me|utim, dodao je, odbrana }e insistirati na tome da su|ewe po~ne {to pre i to }e sada biti wen slede}i zadatak. Kne`evi} je uhap{en 1. oktobra pro{le godine zbog sumwe da je predvodio grupu koja je zloupotrebom slu`benog polo`aja organizovala brojne malverzacije u vezi s izdavawem u zakup gra|evinskog zemqi{ta u Zrewaninu. @. Bn

Nema znakova nasilne smrti starice

Zakqu~ana ulazna kapija ku}e Feldijevih u Kawi`i

socijalni rad prijavio policiji kada nisu uspeli da uspostave kontakt sa }erkom i kada se pri~a da je starica sme{tena u Totovom Selu ispostavila kao neta~na. @u`ana Feldi je posledwih godina bila bolesna i vezana

Foto: PU Sremska Mitrovica

STIGLO I ZVANI^NO RE[EWE SPECIJALNOG SUDA

POSLE OTKRI]A MUMIFICIRANOG LE[A U KAWI@I

– Obdukcija mumificiranog le{a @u`ane Feldi (1929), prona|enog gotovo deset meseci nakon smrti u wenoj ku}i u Kara|or|evoj ulici 12 u Kawi`i, i toksikolo{ke analize izvr{ene u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu potvrdile su da nema tragova nasilne smrti, odnosno da nije u pitawu ubistvo, nego da je najverovatnije umrla prirodnom smr}u – izjavio je ju~e za na{ list istra`ni sudija Op{tinskog suda u Kawi`i Erne Berewi. Kao {to smo ve} pisali, misterija o smrti @u`ane Feldi je dugo skrivana iza zakqu~ane ulazne kapije u dvori{te i jedva od{krinutog prozora do ulice. Telo Feldijeve istra`ni organi prona{li su 3. septembra ove godine, po prijavi Centra za socijalni rad op{tine Kawi`a, kada je ulazak u ku}u obavqen uz sudski nalog. Prosvetna radnica u penziji `ivela je u ku}i sama, a o woj je trebalo da se stara }erka Marta F., koja je u posledwe vreme `ivela u drugom stanu u Kawi`i. Slu~aj je Centar za

Sistem za navodwavawe

za postequ i invalidska kolica, bila je dijabeti~ar na insulinu, a prilikom pronalaska wenog le{a istra`ni organi su u ku}i zatekli veliki nered i morali su da se „probiju“ kroz debelu pau~inu. Weni posmrtni ostaci prona|eni su

mumificirani u jednoj zatvorenoj sobi porodi~ne ku}e, u kojoj je bio ukqu~en uqni radijator na struju. Ono {to je sve `iteqe Kawi`e i {iru javnost {okiralo je ~iwenica da je le{ starice prona|en gotovo deset meseci nakon wene smrti, iako se Kara|or|eva ulica nalazi u u`em centru varo{ice kraj Tise. Penzionisana prosvetna radnica @u`ana Feldi, nakon obdukcije, sahrawena je na Gradskom grobqu u Senti, odakle je rodom. Policija se u vezi s ovim slu~ajem nije ogla{avala, ali kako saznajemo, policija i pravosudni organi operativno jo{ rade na rasvetqavawu svih okolnosti radi podno{ewa prijava i utvr|ivawa odgovornosti zbog neprijavqivawa smrti, a tako|e i zbog kori{}ewa penzije pokojne starice. Postoje indicije da je }erka Marta prikrivala wenu smrt, jer je imala ovla{}ewe za podizawe penzije i podizala ju je. M. Mitrovi}

NA SU\EWU ZA UBISTVO BRA]E BITI]I TU@ILAC IZJAVIO

Zlo~in u re`iji dr`ave? – Zlo~in nad bra}om Biti}i 1999. godine izvr{ili oni koji u o~ima gra|ana ove zemqe predstavqaju dr`avu i koji u konkretnoj naredbi vide odluku dr`ave – izjavio je ju~e tu`ilac Dragoqub Stankovi}, u zavr{noj re~i na su|ewu Sretenu Popovi}u i Milo{u Stojanovi}u i zatra`io da ih Ve}e za ratne zlo~ine oglasi krivim. U ju~era{wem saop{tewu Tu`ila{tva se podse}a na to da su Popovi} i Stojanovi} optu`eni da su izvr{ili krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv ratnih zarobqenika Ilija, Agrona i Mehmeta Biti}ija u Petrovom selu 1999. godine. Po re~ima tu`ioca, logi~no se name}e pitawe da li je i ovaj zlo~in jedan u nizu zlo~ina koji su izvr{eni u re`iji biv{eg re`ima, jer su nalogodavci i potencijalni izvr{ioci bili delovi tog re`ima, predstavqaju}i wegovu ki~mu. – Kako ina~e protuma~iti iskazanu hrabrost optu`enog Milo{a Stojanovi}a, koji hapsi o{te}ene usred Okru`nog zatvora u Prokupqu, slu`benim lisicama vezuje “uhap{ene”?

Ovu opasnu operaciju bri`qivo su pripremali i u woj u~estvovali slu`benici tada{weg MUP-a – naveo je Stankovi}. Po wegovim re~ima, to su na~elnik Resora javne bezbednosti Vlastimir \or|evi}, na~elnik Uprave policije i vrhovni komandant PJP-a Obrad Stevanovi}, zamenik na~elnika Uprave policije Quba Aleksi}, {ef Odseka za PJP u Upravi policije MUP Srbije Milenko Arsenijevi}, na~elnik SUP-a u Prokupqu Milovan Vu~i}evi}, na~elnik uniformisanog dela policije OUP-a Prokupqe Milisav Vu~kovi}, upravnik Okru`nog zatvora u Prokupqu Aleksandar \or|evi}, rukovodilac slu`be za obezbe|ewe u Okru`nom zatvoru u Prokupqu Marjan Mijatovi}, stra`ar Zoran Vasi} i stra`ar-radnik na prijavnici Predrag Mili}. Protiv svih ovih lica vodi se istra`ni i pretkrivi~ni postupak, rekao je Stankovi}. Su|ewe u predmetu „bra}a Biti}i“, tokom kojeg je saslu{ano 100 svedoka, po~elo je 13. novembra 2006. godine. (FoNet)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

INCIDENT NA KOSOVU

Zapaqeno vozilo Euleksa u Gwilanu Jedno vozilo misije Euleks potpuno je izgorelo u podmetnutom po`aru, dok je drugo zna~ajno o{te}eno, saop{tila je ju~e policija u Gwilanu. Policija navodi da je intervencijom vatrogasne slu`be i policije uga{en pozar u vozilu u kojem je prona|ena fla{a s

benzinom, kao i da je re~ o krivi~nom delu izazivawa op{te opasnosti. Za sada, kako pi{e u saop{tewu, nema osumwi~enih za podmetawe po`ara i jedinice za istragu regionalne policije u Gwilanu intenzivno rade na rasvetqavawu tog slu~aja. (Beta)

SU\EWE ZA KORUPCIJU NA KRAGUJEVA^KOM PRAVNOM FAKULTETU

Optu`nica: Novac, BMV i zlatna narukvica za diplomu Na su|ewu za korupciju na kragujeva~kom Pravnom fakultetu ju~e je po~elo ~itawe optu`nice koja tereti profesore, posrednike i studente za kupovinu ocena i diploma. Vr{ilac du`nosti okru`nog javnog tu`ioca u Smederevu Zoran Anti} ju~e je pro~itao optu`nicu protiv prvooptu`enog automehani~ara Sa{e Jovanovi}a iz Dowe Livadice. On se tereti da je na teritoriji Velike Plane, Beograda i Kragujevca s umi{qajem pomogao okrivqenim profesorima Pravnog fakulteta u Kragujevcu Dragani Petrovi}, Ivanu ^ukalovi}u, Sveti Puri}u i Bo`inu Vla{kovi}u da prime mito. Prema optu`nici, Jovanovi} je u vi{e navrata okrivqenoj Dragani Petrovi} dao 4.000 evra, 140.000 dinara i novac za kupovinu putni~kog automobila BMV tip 320D i unikatnu zlatnu narukvicu da bi omogu}ila Tomislavu Spasi}u iz Velike Plane da na Pravnom fakultetu u Kragujevcu dobije diplomu tog fakulteta. Spasi}u je u indeks upisivano da je izlazio na ispite i polo`io ih. Prvooptu`eni Jovanovi} je pomogao da Dejanu Atanackovi}u i Zoranu Kova~evi}u budu upisane pozitivne ocene iz vi{e predmeta a da na ispite nisu izlazili niti ih polagali. Jovanovi} je okrivqenim profesorima Dragani Petro-

vi}, Sveti Puri}u, Ivanu ^ukalovi}u i Bo`inu Vla{kovi}u preko okrivqene Dragane Petrovi} predao 700 evra i indekse da se upi{u pozitivne ocene Atanackovi}u i Kova~evicu. Slu~aj je otkriven kada je Jovanovi} diplomu Pravnog fakulteta ponudio inspektoru policije koji je vodio istragu protiv wega zbog nedozvoqene trgovine automobilima. Jovanovi} je, naime, 16. juna 2006. u motelu "Stari hrast" u Markovcu ponudio inspektoru Tomislavu Spasi}u da mu obezbedi diplomu Pravnog fakulteta u Kragujevcu preko Dragane Petrovi}. Spasi} je sa ponudom Sa{e Jovanovi}a upoznao pretpostavqene stare{ine u policijskoj stanici. Krajem juna Spasi} je u poslasti~arnici "Srce" u Kragujevcu posredstvom Jovanovi}a upoznao profesorku Draganu Petrovi} i predao joj 1.000 evra da bi se upisao na Pravni fakultet. Jovanovi} je posle nekoliko dana Dragini Petrovi} u wenom kabinetu predao jo{ 140.000 dinara da bi Spasi} dobio pozitivne ocene iz dva ispita bez polagawa. U julu 2007. Spasi} je dobio indeks u koji su profesori Sveto Puri}, Emilija Stankovi} i Dragana Petrovi} upisali pozitivne ocene iz svojih predmeta. Zoran Anti} tako|e je pro~itao optu`nicu protiv profesorke Dragane Petrovi}. (Beta)

HA{KI TRIBUNAL

Karayi} od Hrvatske zahteva dokumenta o ratu u BiH Sudsko ve}e Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju pozvalo je Hrvatsku da u roku od dve sedmice odgovori na zahtev optu`enog Radovana Karaxi}a u vezi s pristupom dokumentima o navodnom {vercovawu oru`ja u Bosnu i Hercegovinu preko Hrvatske. Karaxi}, koji se priprema za su|ewe koje bi trebalo da po~ne 19. oktobra, od ha{kog suda zatra`io je da Hrvatskoj izda obavezuju}i nalog za pristup brojnim dokumentima, me|u kojima su i oni o navodnom {vercovawu oru`ja u BiH preko Hrvatske. Sud je pozvao hrvatsku vladu da odgovori na taj zahtev do 29. septembra. Karaxi}, koji je optu`en za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine u ratu u BiH, od Zagreba tra`i izve{taje, fotografije i snimke o dostavqawu oru`ja Armiji BiH preko zagreba~kog aerodroma Pleso. On tra`i i da se u hrvatskim arhivima na|u i daju mu na uvid dokumenti o prisustvu ameri~kih specijalaca i obave{tajaca u BiH i o

kori{tewu UNPROFOR-a, UN-ovih posmatra~a i me|unarodnih humanitarnih organizacija za naoru`avawe Bo{waka. Me|u tra`enim dokumentima su i obave{tajni podaci o pokoqu na sarajevskoj tr`nici Markale u februaru 1994. koji po oceni Karaxi}a, upu}uju na odgovornost Bo{waka za taj zlo~in. On tra`i i dokumente o navodnoj odgovornosti Bo{waka za ubistva civila u opkoqenom Sarajevu kao i obave{tajne podatke o sastanku s Ri~ardom Holbrukom u Beogradu u leto 1996. na kome se, kako uporno tvrdi, razgovaralo o wegovoj ostavci i imunitetu od krivi~nog gowewa. Ha{ki sud od Hrvatske jo{ tra`i deo dokumenata vezanih za "Oluju", odnosno za neselektivnu upotrebu artiqerije i dejstva specijalne policije, jer je Hrvatska na ranije zahteve dala samo deo tra`ene dokumentacije, dok za deo tvrdi da je neovla{}eno otu|en od strane biv{ih pripadnika Hrvatske vojske. (Tanjug)

~etvrtak17.septembar2009.

13

PUCWAVA NA SPLAVU U BEOGRADU

Rawen britanski mladi} Mladi} britanske nacionalnosti, koji je pro{ne no}i rawen u Brodarskoj ulici u Beogradu, operisan je i wegovo stawe je stabilno, ka`u za B92 u Urgentnom centru. Pri rawavawu vatrenim oru`jem mladi} je zadobio nekoliko rana u predelu tankog creva i izgubio veliku koli~inu krvi. Policija je u me|uvremenu saop{tila da intenzivno radi na rasvetqavawu svih okolnosti koji su dovele do pucwave u kojoj je ju~e rano u Beogradu rawen britanski dr`avaqanin S. J. A. (26). Do pucwave je do{lo oko tri sata u Brodarskoj ulici, tridesetak metara od splava

"Fristajler", navodi se u saop{tewu MUP-a. Nakon rawavawa, mladi} se sa svojim prijateqima pe{ke vratio u hostel u kojem su sme{teni i tek onda su o rawavawu obave{teni policija i Hitna pomo}. Ekipa Hitne pomo}i u ranim jutarwim ~asovima prebacila ga je od hostela "Centar" u Kara|or|evoj ulici kod @eleznicke stanice do Urgentnog centra. “Pacijent je operisan i wegovo stawe sada je stabilno. Bila je te`a povreda, ra|ena je operacija u predelu stomaka, ta~nije ra|ena su creva i drena`a. Mi }emo pratiti wegov

postoperativni tok, pa }emo videti - lekari }e odlu~iti {ta }e daqe raditi“, kazao je za B92 portparol Klini~kog centra Srbije, Drago Jovanovi}. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da }e policijska istraga pokazati {ta se ta~no desilo prilikom rawavawa britanskog dr`avqanina S. J. A. Da~i} je rekao da, za sada, nema novih detaqa o tom incidentu, potvrdiv{i da je do pucwave do{lo oko tri sata ujutro, na lokaciji udaqeno tridesetak metara od splava "Fristajler" u Beogradu.

ZBOG POKLAPAWA DATUMA @ALBENIH SEDNICA U PREDMETIMA „ZEMUNSKI KLAN”

Odbrana tra`i odlagawe u predmetu „Mi{kovi}” Odbrana optu`enih Aleksandra i Milo{a Simovi}a zatra`ila je odlagawe sednice zakazane pred Okru`nim sudom u Beogradu za 30. septembar, po `albama na presudu ^etvrtog op{tinskog suda u ponovqenom postupku za predmet „otmica Mi{kovi}a“

Hap{ewe Aleksandra Simovi}a

jer je u istom terminu, od 28. septembra do 2. oktobra, zakazana i `albena sednica Vrhovnog suda Srbije povodom prvostepene presude u predmetu „zemunski klan“, u kojem su bra}a Simovi}i tako|e optu`eni. Advokat Miodrag Ra{i}, koji s kolegom @elimirom ^abrilom brani okrivqenu bra}u Simovi}, izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da su Okru`nom sudu podneli zahtev za odlagawe `albene sednice jer je „logi~no da ne mogu u isto vreme biti fizi~ki prisutni na dva mesta“. S obzirom na to da je tajming petnaestodnevnog `albenog postupka u predmetu „zemunski klan“ pred Vrhovnim sudom objavqen jo{ pre mesec dana, advokat Ra{i} ka`e da veruje da se, kad je

za 30. septembar zakazana `albena sednica u drugom predmetu pred Okru`nim sudom, „desio obi~an tehni~ki previd“. Naime, u predmetu ^etvrtog op{tinskog suda „zemunci“ Aleksandar Simovi}, te odbegli Milo{ Simovi} i Vladimir Mi-

Foto: MUP Srbije

goslava Vukovi}a i Milenka Aleksi}a, dok su po optu`bi za ume{anost u iznudu od preduzetnika Sa{e Pe{i}a osu|eni Milan Juri{i} – Jure, Nikola Baji} i Du{an Krsmanovi}. U drugom predmetu „zemunski klan“, kojim je obuhva}eno 26 okrivqenih, ista {estorka je po optu`bama za razna krivi~na dela osu|ena na kazne zatvora od 20, 35 i 40 godina. Advokat Ra{i} ka`e da se nada da }e Okru`ni sud uva`iti racionalan zahtev odbrane i da }e datum `albene sednice biti pomeren. On nije mogao da odgovori na na{e pitawe da li o~ekuje da Okru`ni sud u `albenom postupku eventualno otvori pretres prilikom odlu~ivawa u predmetu „otmica Mi{kovi}a“, s obzirom na to da je ovog meseca na snagu stupio Zakon o izmenama ZKP-a, po kojem, kad je ve} jedanput ukinuta prvostepena presuda, drugostepeni sud ima obavezu da u sednici ve}a ili nakon odr`anog pretresa, donese odluku.

Ra{i}: Nije zrelo za „muwevitu pravdu“ Advokat Miodrag Ra{i} ka`e da su gra|ani mnogo izgubili ukidawem vanrednih pravnih lekova. – Mi{qewa sam da su gra|ani mnogo izgubili jer se ukidawem vanrednih pravnih lekova i nekim novim zakonskim re{ewima uvodi takozvana „muwevita pravda“. Mislim da u nestabilnim politi~kim sistemima i nestabilnim ekonomskim sistemima treba uvoditi i nove vanredne pravne lekove jer treba ja~ati pravni sistem. Ina~e, istorija pravosu|a je ve} pokazala sve mawkavosti takozvane muwevite pravde. I 1936. godine u jednoj zemqi, koja i danas postoji pod drugim imenom, donet je zakon o „muwevitoj pravdi“, u vreme jednog brkatog vladara – navodi advokat Ra{i}. lisavqevi} osu|eni su na osam i sedam godina zatvora po optu`bi za u~e{}e u otmicama biznismena Miroslava Mi{kovi}a, Dra-

Ra{i} je objasnio da ima dilemu o tome da li }e se to odnositi i na predmete u kojima je presuda ukinuta pre stupawa na snagu tog zakona

Miroslav Mi{kovi}

ili tek na takve slu~ajeve nakon stupawa na snagu izmena ZKP-a. Advokat Ra{i} ocewuje da nije dobro {to su novim zakonskim re{ewima ukinuti izjavqivawe zahteva za ispitivawe pravosna`ne presude i jo{ neki vanredni pravni lekovi. On dodaje da je novim izmenama ZKP-a ukinuto i pravo `albe u tre}em stepenu, koje su ranije imali osu|eni na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Novim re{ewem protiv presude drugostepenog suda dozvoqena je `alba u tre}em stepenu samo u slu~aju ako je drugostepeni sud preina~io prvostepenu presudu kojom je optu`eni oslobo|en od optu`be i izrekao presudu kojom se optu`eni ogla{ava krivim. Ve} u predmetu „zemunski klan“, nakon drugostepenog `albenog postupka pred Vrhovnim sudom Srbije, ukoliko im budu potvr|ene maksimalne kazne, osu|eni Milorad Ulemek Legija, te odbegli „zemunci“ Milo{ Simovi}, Vladimir Milisavqevi} i Sretko Kalini}, kojima se sudi u odsustvu, ne}e imati pravo na `albu u tre}em stepenu. J. Jakovqevi}

SU\EWE U BEOGRADU ZA MONSTRUOZNO UBISTVO SMAILA TARI]A

Pet svedoka odustalo od iskaza datih u istrazi Pred Okru`nim sudom u Beogradu ju~e je iskazima svedoka nastavqeno su|ewe Veliboru Baki}u i Milo{u Ra{i}u optu`enim za te{ko ubistvo odsecawem glave ma~etom Smailu Tari}u (27), u no}i izme|u 18. avgusta i 19. avgusta 2008. godine. Pet svedoka ju~e je odustalo od izjava datih pred istra`nim sudijom i u policiji u kojima su optu`ene dovodili u vezu sa ma~etom kojom je izvr{eno ubistvo i svi su naveli da su te izjave dali zbog stresa izazvanog privo|ewem i pretwi da mogu da budu zadr`ani u policiji. Svedok An|ela Jovanovi} rekla je da se ne se}a da je u policiji i pred istra`nim sudijom rekla da joj je Baki} preneo da je kupio dve ma~ete i da }e "cinkaro{ima da lete glave". "Ne se}am se, bila sam pod pritiskom, pretresali su moj stan, ispitivali su me tri sata u policiji

Odse~ena glava na|ena u kesi

i rekli mi da mogu da nas zadr`e 48 sati. Ne se}am se da su mi govorili {ta da ka`em pred istra`nim sudijom", rekla je An|ela Jovanovi}. Svedok Jelena Stani} rekla je da se ne se}a da je u istrazi rekla da su Baki} i Ra{i} od we u kafeu "De mol" tra`ili da se izjasni o zlo~inu kada je u medijima obja-

vqeno da je prona|ena odse~ena qudska glava, kao i da se ne se}a da je rekla kako je posle zbog toga pomislila da je Baki} izvr{ilac. "Ne se}am se da sam u istrazi rekla da je Baki} u kafe doneo zave`qaj iz kojeg su virile dve dr{ke za koje sam pretpostavila da su od nekog se~iva. Ne se}am se da mi je

sestra rekla da joj je Baki} rekao da ide da na|e park za du{mane", rekla je Jelena Stani}. Wena sestra Milena Stani} rekla je da ne mo`e da potvrdi iskaz iz istrage jer su joj u policiji postavqali sugestivna pitawa i policajci su bili veoma nequbazni i pona{ali se kao da su one izvr{ile ubistvo a i pretili su joj da }e je zadr`ati 48 sati. "Otac mi je policajac u Bajinoj Ba{ti i bojala sam se da }e izgubiti posao ako ne potvrdim sve {to su tra`ili da bi wima udovoqila. Inspektori su mi nametnuli iskaz i nisam rekla da mi je Baki} preneo da ide da na|e {umu za du{mane", rekla je Milena Stani}. Tari}eva biv{a devojka Danica Todorovi}, koja je na su|ewu priznala krivicu, optu`ena je za dr`awe kilograma eksploziva koji je Tari} trebalo da proda Baki}u. (Beta)


14

~etvrtak17.septembar2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

SINDIKAT TVRDI DA JE PO^ELO KRESAWE U PROSVETI, A MINISTAR GA TEK PLANIRA

U Vojvodini vi{ak ve} 250 u~iteqa Poreska policija zape~atila „Kurir” Zbog akcije Poreske policije u prostorijama listova”Glas javnosti”, “Kurir” i “Grom”, wihov pravni zastupnik, advokat Sava An|elkovi} je najavio krivi~nu prijavu protiv na~elnika Poreske uprave Dejana Eri}a, jer je zloupotrebio polo`aj i prekr{io prava vlasnika i izdava~a Radisava Rodi}a. An|elkovi} ka`e da je u saop{tewu Poreske policije prekr{eno Rodi}evo pravo na pretpostavku nevinosti, jer je unapred ozna~en kao po~inilac krivi~nih dela koja nisu dokazana. Provera finansijskog poslovawa tih listova je “politi~ki obra~un odre|enih qudi i ministara koji imaju snagu da upotrebe ceo dr`avni aparat da se svete nekim medijima i urednicima”. On je pozvao ministra finansija i nadle`ne da po{tuju zakon i omogu}e pristup opremi preduze}a, oceniv{i da blokadom kr{e jedno od osnovnih ustavnih na~ela – pravo na rad.

Zastupnik kapitala Aleksandar Rodi} je pozvao i ministra Ivicu Da~i}a da za{titi wegovu porodicu i oca Radisava jer, kako je rekao, smatra da su svi ugro`eni. Odgovorni urednik “Kurira” Rade Jeremi} ka`e da nije izvesno da li }e se taj list danas pojaviti jer je zaposlenima onemogu}en pristup opremi. – Ciq je ga{ewe “Kurira”, jer to novi Zakon o informisawu, kojem smo se uspe{no prilagodili, nije uspeo – rekao je on, i pozvao novinare da “dignu glas protiv progona i za{tite kolege koji nisu prekr{ile nijedan standard profesije”. Poreska policije ju~e je zape~atili prostorije ova tri dnevna lista nakon {to su poku{ali da oduzmu dokumentaciju o poslovawu i ra~unarsku opremu preduze}a. Poreska uprava saop{tila je da se Rodi}, kao direktor “ABC produkta”, sumwi~i za utaju 203,3 miliona dinara poreza.

Napad na tablu NDNV Ve} ~etvrti put otkinuta je tabla s natpisom Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, postavqena na zgradi gde su u Novom Sadu kancelarije udru`ewa. Zato NDNV smatra da “ima dovoqno indicija da to nije bio nasumi~ni ru{ila~ki nagon, ve} je povezan s dru{tvenim anga`manom na{e organizacije”. Prethodno su table u tri navrata otkidane na staroj adresi, a policija nijednom nije prona{la po~inioce.

Canetu izdava~i ne}e da oproste dug Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Veselin Simonovi} najavio je da ~lanice tog udru`ewa ne}e isporu~ivati {tampu “Futuri plus” sve dok ne izmiri dug izdava~ima. - To nije bojkot ve} poslovna odluka da se ne {aqe roba onom ko ne pla}a. Prisiqeni smo na to da bismo smawili {tetu, jer ne mo`emo da naplatimo ni stare dugove. U suprotnom dugovi bi se samo pove}avali. Oni moraju na}i re{ewe da plate dugove i ni{ta vi{e od toga - ka`e Simonovi}. Po wegovim re~ima i izdava~i trpe {tetu, jer novina nema na puno kioska, pa poku{avaju da to nadoknade preko drugih distributera. - Svakako }emo izgubiti na tira`u, ali {teta je mawa jer od ostalih distributera mo`emo da naplatimo potra`ivawa - dodao je Simonovi}.

Priprema jo{ jednog medijskog zakona Asocijacija medija je najavila da }e formirati ekspertsku grupu za izradu novog zakona o informisawu i posle predstavqawa javnosti ga ponuditi Vladi i Skup{tini Srbije na usvajawe. AM je nezadovoqan {to nedavnim izmenama Zakona o javnom informisawu “nije obuhva}en ve}i broj primedbi Asocijacije” koji bi “zna~ajno poboq{ali tekst i stvorili boqe zakonsko okru`ewe za funkcionisawe medijskih ku}a”. Kako novi zakon ne smatra kvalitetnim i dugoro~nim re{ewem, AM je za ~elnika svog stru~nog tima imenovao generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije “Novosti” Manojla Vukoti}a. Asocijacija je podr`ala predlog Ministarstva kulture o formirawu radne grupe za izradu strategije medijskog razvoja i delegirala izvr{nog direktora Zorana Papi}a i glavnog urednika “Blica” Veselina Simonovi}a.

“Futura”, od 2006. u vlasni{tvu Stanka Suboti}a Caneta, ima preko 1.150 prodajnih objekata i kontroli{e 22 odsto tr`i{ta distribucije {tampe. Na wenim trafikama od prekju~e nema listova “Alo”, “Blic”, “Ve~erwe novosti”, “Dnevnik”, “Politika”, “Sport”, “@urnal”, “Pres” i “Privredni pregled”, a i daqe se prodaju “Danas”, “Glas javnosti”, “Kurir”, “Pravda” i “Borba” jer wihovi izdava~i nisu u Asocijaciji medija. “Futura plus” je optu`ila Asocijaciju da poku{ava ga{ewa “jedinog nacionalnog distributera na tr`i{tu”. Ina~e, prema podacima Suboti}eve firme, on ~lanicama AM duguje oko 250 miliona dinara. Ministarstvo kulture najavilo je posredovawe u spora, jer se time {to novina nema na ve}ini kioska ugro`ava pravo javnosti na informisawe.

Savetovala je Svetska banka Srbiji spajawe odeqewa i {kola, tako da u odeqewima bude po 30 |aka. Po toj “preraspodeli” 11.000 odeqewa ispade vi{ak a wihovo zatvarawe donosi u{tedu od 14,7 milijardi dinara, ali za sad ni resorno ministarstvo ni sindikati nemaju preciznih brojki o tome koliki je zapravo tehnolo{ki vi{ak. No, predsednik Sindikata prosvetO[ „@arko Zrewanin” u Beloj Crkvi nih radnika Vojvodine Miodrag Proti} za “Dnevnik” nin” u Beloj Crkvi postale vi{ak tvrdi: jer su ove godine na konkursu zapo– U {kolama u Vojvodini visleni odgovaraju}i stru~waci... {kovi su utvr|eni vrlo precizno, Trenutno, po na{im saznawima, u ali direktori {kola te podatke Vojvodini je 250 u~iteqa tehnolokriju. Recimo, mi u Sindikatu po{ki vi{ak, a zbog odluke Miniuzdano znamo da je samo u osnovnim starstva o spajawu odeqewa, jasno {kolama Pan~evu i Zrewaninu je da }e broj biti mnogo ve}i. zatvoreno {ezdesetak odeqewa, On ukazuje i na to da se u Nood ~ega je ~etrdesetak u ni`im vom Sadu odeqewa u {kolama razredima, dakle samo je tamo ~espajaju na osnovu usmenog dogovotrdesetak u~iteqa vi{ak. I u Nora, {to je mimo propisa, i to se, vom Sadu je zatvoreno dvadesetak ka`e, “spajaju sva odeqewa, a ne odeqewa. I ~etiri u~iteqice kosamo prvog i petog razreda”. je su radile s decom u specijalnim Proti} ka`e da odgovor na pitaodeqewima O[ “@arko Zrewawe za{to se to i tako radi treba

potra`iti od na~elnika [kolske uprave Novi Sad Petra Vi|ikanta. Za ju~e je, po Proti}evim re~ima, bio zakazan razgovor predstavnika ovog reprezentativnog sindikata prosvetara s na~elnikom Vi|ikantom o problemu tehnolo{kog vi{ka u novosadskim {kolama, ali im je iz [kolske uprave javqeno da se sastanak otkazuje. Ni novinaru “Dnevnika” ju~e nije po{lo za rukom da stupi u kontakt s Vi|ikantom, jer je, kako nam reko{e, na sastanku Aktiva direktora sredwih {kola. Iako je, po tvrdwama SPRV-a, “kresawe” odeqewa ve} po~elo, ministar @arko Obradovi} pre neki dan najavi “da bi ovih dana trebalo da bude zavr{en plan racionalizacije broja qudi, odeqewa i {kola, s ~ime }e biti upoznat sindikat, Svetska banka i javnost”. On je naglasio i da racionalizaciju nije mogu}e sprovesti olovkom, “da se sabere i podeli i na kraju ka`e koliki je vi{ak radnika”, te da se vi{ak zaposlenih u prosveti ne mora re{avati

otpu{tawem. Lokalnim vlastima je poru~io da }e morati same da obezbede pare za rad odre|enih

Nema para za otpremninu Po Proti}u, neki od u~iteqa koji su ostali bez svojih odeqewa su eventualno raspore|eni na predmetnu nastavu, ali ve}ina nema {ta da radi. – Ministar prosvete uporno tvrdi da otpu{tawa ne}e biti i da }e nam objasniti {ta to zna~i. Koliko znamo, novca za otpremnine nema, pa svi koji nemaju posla ostaju u svojim {kolama i prima}e platu - ka`e Proti}, i dodaje da sindikalci trenutno nemaju s kim da razgovaraju o problemima tehnolo{kog vi{ka jer “racionalizaciju sprovode direktori {kola s na~elnicima {kolskih uprava”. odeqewa ako smatraju da ona treba da postoje uprkos malom broju |aka. V. ^eki}

DA LI ]E ZBOG NOVOG PENZIJSKOG ZAKONA MNOGI OSTARITI NA BIROU RADA

Obavezni da osede za ma{inom Mada se za re{ewima, s kojima }e radna grupa za reformu penzijskog sistema, predvo|ena vicepremijerom Jovanom Krkobabi}em, narednog meseca iza}i pred MMF-a jo{ uvek traga, sama najava da bi se starosna granica za odlazak u penziju mogla podi}i izazvala je polemike da li bi to za

{aqu na {alter Fonda PIO. Specijalista u Institutu za medicinu rada Srbije dr Bogoqub Peruni~i} tvrdi da ~ovek u 65. godini, ako je zdrav, mo`e sasvim normalno da funkcioni{e i radi bez rizika po sopstveno zdravqe naredne dve-tri godine, ako se ne zahtevaju te{ki fizi~ki poslovi.

Matora i neproduktivna zemqa Dragoqub Raji} iz Unije poslodavaca Srbije nagla{ava da ve} sada svega 5,5 odsto zaposlenih u privredi ~ine mladi do 30 godina. Dodaje i da je taj prosek u EU 18,5 odsto, pa je Srbija po strukturi zaposlenih stara zemqa. – Prosek starosti zaposlenih kod nas je 49 godina, a u EU 42. Zato imamo ni`u produktivnost i konkurentnost. Zato je 300.000 mladih nezaposleno. Umesto da insistira na podizawu starosne granice za odlazak u penziju, dr`ava mo`e smawiti u~e{}e penzija u prose~noj zaradi, te penzijskom Fondu obezbediti druge izvore finansirawa – ukazao je Raji}. mlade zatvorilo iovako mali broj radnih mesta, te da li oni koji prevale 60. jo{ uvek mogu kvalitetno da rade. Naime, ako se pove}a starosni limit, ostali bi iza {altera ili za ma{inom oni koji su tu ~ekali da ostare, dok bi mladi, koji i sad najdu`e ~ekaju posao, sedeli kod ku}e. No i mnogi stariji od 60 godina smatraju da jo{ nisu za “staro gvo`|e”, ali ih gazde, ~im steknu prvi uslov za penziju,

Isti~e i da je radna sposobnost individualna stvar, zavisi od ~oveka, ali i posla koji obavqa. – Hronolo{ka starost koja se meri godinama, ne poklapa se uvek s biolo{kom, jer je neki ~ovek sa 65 godina sposoban kao onaj s 55, dok neko u 65. mo`e izgledati i ose}ati se kao neko sa 75. S godinama opadaju neke funkcije, slabe vid i sluh, ali se to mo`e nadoknaditi iskustvom i tzv. stabilnom

Nisu jo{ za staro gvo`|e

inteligencijom. Na nejednako starewe uti~e mnogo faktora, od biolo{kog nasle|a do okru`ewa, a pre svega na~in `ivota, ali i to u kakvoj porodici i dru{tvu `ivimo. Oni koji stvaraju `ive du`e i kvalitetnije i radno su sposobniji. S godinama je najvi{e limitirana sposobnosti za fizi~ki rad, ali i to nije kod svih jednako. Orijentaciono se zna da se maksimum u fizi~kim sposobnostima dosti`e u tridesetim, a intelektualni u ~etrdesetim i ranim pedesetim – obja{wava dr Peruni~i}. Po podacima iz 2008, prose~na du`ina `ivota mu{karaca u Sr-

biji je 71 godina, a `ena 76. Ako se granica za penzionisawe izjedna~i, Peruni~i} smatra da to ne bi bila nikakva diskriminacija, jer nema relevantanog dokaza da je biolo{ka sposobnost `ene od 65 godina za rad mawa od mu{karca iste dobi. – Kulturolo{ki gledano, gotovo svaka `ena kod nas ima dva radna vremena, osam sati na poslu i jo{ bar toliko kod ku}e, i zato se vi{e iscrpquje, ali ipak one u proseku `ive du`e oko pet godina, pa imaju i du`i prosek tzv. zdravog `ivota posle penzionisawa – naglasio je Peruni~i}. Q. Male{evi}

U LINCU 1939. PORINUT BROD „KOZARA”, DANAS PONOS RE^NE FLOTILE SRBIJE

Kupleraj prekomandovan u komandnu la|u Navr{ilo se 70 godina od porinu}a broda posebne namene “Kozara”. Talasi u Lincu su 1939. prvi put zapqusnuli metalna rebra tada komandnog broda nema~ke flotile „Krimhilda“. Izgra|en je za potrebe nema~ke Dunavske flotile u brodogradili{tu u Regenzburgu, i dobio ime legendarne nibelun{ke princeze. Kad je Hitler kapitulirao, „Krimhilda” je postala ratni plen SAD i prekr{tena u „Oregon”, a slu`ila je za oporavak ameri~kih vojnika u Regenzburgu. Ukratko, bila je to neka vrsta kupleraja. Sada{we ime brod nosi od maja 1961, kad je ustupqen oru`anim snagama FNRJ, nekoliko meseci posle kupovine od bavarskog “Lojda”. Za gotovo pola veka, koliko je u vlasni{tvu na{e vojske, na “Kozari” je boravio i ve}i broj doma}ih i stranih dr`avnih i vojnih

brane. Istina, predstoji mu generalni remont, posle kojeg }e ispuniti me|unarodne standarde bezbednosti plovidbe i za{tite `i-

skenira povr{inu vode i stara se o tome da se ni{ta ne ispre~i na „Kozarinoj“ putawi. U wegovoj blizini je autenti~no drveno kor-

Izgra|ena za Hitlerovu armadu, „Krimhilda” je kao ratni plen SAD prekr{tena u „Oregon” i slu`ila da se ameri~ki vojnici uz „vesele devojke” razonode u Regenzburgu

Dobro se dr`i plove}i muzej tehnike

funkcionera. Komandant broda je poru~nik fregate Darko Stri~i}. – Tokom proteklih 70 godina, „Kozara” je kori{}ena u razne svrhe. Bila je i ostala mati~ni brod za mawe jedinice, koji mo`e da ponese 45 tona goriva za brodove, 30 tona vode i hrane – dovoqno za dvonedeqnu plovidbu 200 qudi.

Na palubi je mogu}e postaviti prenosnu baro-komoru, pa se lako i brzo pretvara i u bazu za prvu pomo} roniocima. Sve to vreme, „Kozara” je bila i komandni brod komandanta Re~ne ratne flotile – obja{wava Stri~i}. – Ona je i {kolski brod za obuku kadeta i slu{alaca [kole nacionalne od-

votne sredine, ali i imati boqi energetski u~inak. Brod pokre}u dva sna`na dizelmotora od po 400 „kowa”, isti koji su ugra|eni u brodogradili{tu u Regenzburgu. Oni su danas unikatni. Napravqeno ih svega {est, ~etiri su uni{tena u ratu, a dva su na ovoj la|i. „Kozaru” s pramca brani trocevni protivavionski top kalibra 20 milimetra. ^udo tehnike u kormilarnici, japanski radar, nabavqen nedavno, budno

milo. Duh tradicije i najsavremenija tehnologija se savr{eno uklapaju. Zato je “Kozara” i plove}i spomenik Re~ne flotile, a po svojim karakteristikama – i kulturno dobro od zna~aja za nauku i tehniku Srbije. Izvesno da }e na inicijativu Muzeja nauke i tehnike uskoro biti stavqen pod za{titu dr`ave, prakti~no, kao nacionalno tehni~ko blago. M. Bozokin


KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak17.septembar2009.

15

PREDSTAVOM „SUTRA” PREKSINO] OTVOREN 43. BITEF

@IRI AFUN-a IZABRAO FILM DARKA LUNGULOVA

Monasi-ratnici u ulozi plesa~a

„Tamo i ovde” srpski kandidat za Oskara

Pod sloganom “Kriza kapitala - umetnost” krize, reaguju}i na aktuelni trenutak pun nevoqa za korporativni kapitalizam, preksino} je u centru “Sava” u Beogradu otvoren 43. beogradski internacionalni teatarski festival Bitef. Prva predstava, obi~no spektakularnije provenijencije, do{la je iz londonskog Sadlers Vels teatra, a re~ je o ostvarewu “Sutra”, u re`iji i koreografiji Sidija Larbija [erkauija, ~ija je osnovna specifi~nost, pa i atraktivnost, sadr`ana u ~iwenici da osim autora koji se u woj pojavquje i kao plesa~, sve ostale aktere predstave “glume” monasi-ratnici budisti~kog hrama [aolin iz Song{ana (Kina). Time je priznati marokansko-belgijski koreograf, poznat po otvorenosti za kulturni dijalog i teme iz domena religioznosti, ostvario svoju detiwu `equ da iz bliza upozna kung-fu ve{tinu nalaze}i wene izvore u {aolinskoj {koli takozvanog {an budizma gde se praktikuje apsolutno jedinstvo du{e i tela/ materijalnog i spiritualnog, govoreno u klasi~nim kategorijama. Verovatno se i mnogima u publici ispunila `eqa da osete energiju i pravu mo} kung-fu majstora, da vide kojom brzinom i s kakvom lako}om ti qude ~ine pokrete, ispisuju kretwe `drala, zmije, majmuna i ostalih `ivih bi}a. Samo, kao {to je problema-

ti~no tuma~iti borila~ke pokrete u terminima pozori{ne umetnosti, iako postoji bezbroj primera wihovog uticaja na koreograf(ij)e {irom sveta, tako se ja-

Da ne bude zabune, nije “Sutra” (ime predstavqa sanskritski pojam izlagawa, a ne vremensku odrenicu) ba{ “cirkus” kojima brojne kineske {kole obilaze arene mo-

kreacija i dizajn) i [imon B`uska (kompozicija), iz scene u scenu kreiraju}i dinami~nu, ali uglavnom melodramati~nu, visoko estetizovanu atmosferu susreta

`da i u neminovnosti pre`ivqavawa i sveop{te ustanovqenog tr`i{ta, nego je to suptilno postavqena “meditacija na temu” u kojoj pored [erkauija autorski u~estvuju Antoni Gormli (vizuelna

zapadnog/zapadwa~kog, isto~nog/ orijentalnog i svima zajedni~kog/ univerzalnog domena ose}ajnosti na liniji biti-~ovek-u-svetu i u isto vreme biti ne{to drugo, ne{to vi{e. Igor Buri}

Iz predstave Sadlers Vels teatra

vqa i nevoqa s komercijalnom upotrebom jednog ~istog soja qudi, ili bar tako voli da se predstavqa, sa kulturom i konvencijom koja se u`iva u zapadnoervopskom miqeu.

BITEF U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU U NOVOM SADU

Knut Hamsun izme|u umetnosti i politike Novosadska pozori{na publiqudske jedinke – sve su to pitaka }e i ove godine u okviru 43. wa suvi{e krupna da o wima sudi Bitefa biti u prilici da vidi samo jedna generacija. jednu predstavu sa ovog festiva- Gde se zavr{ava umetnost i la. Na sceni “Pera Dobrinovi}” po~iwe politika i ko povla~i Srpskog narodnog pozori{ta u ponedeqak, 21. septembra u 20 ~asova gostuje norve{ka Jo Stremgren kompani sa predstavom “Pisac” autora Ulrike Kvade i Joa Stremgrena koji je i rediteq. Predstava se bavi `ivotom norve{kog pisca Knuta Hamsuna(1859 - 1952) dobitnika Nobelove nagrade 1920. za roman “Plodovi zemqe”, kojeg mnogi smatraju ocem moderne kwi`evnosti. Hamsun je bio istaknut advokat Nema~ke i nema~ke kulture. Za vreme Drugog svetskog rata podr`avao je Vidkuna Kvislinga i wegovu Nacional-socijalisti~ku stranku. Kasnije je optu`en za izdaju, a zatim je usledio masovni bojkot wegovog kwi`evnog dela. Do danas Norve{ka nije bila u stawu da se pomiri sa wegovim politi~kim simpatijama i wegovo ime mnogim Norve`anima, pa ~ak i mla|oj generaciji, i daqe zvu~i kao provokaci- Iz predstave „Pisac” ja.Velika posleratna moralna takvu crtu - pitaju se autori ove nedoumica, umrqano kwi`evno predstave.- Dobitnik Nobelove nasle|e, retrospektivno obeznagrade nalazi se u savr{eno bevre|ivawe `ivotnog doprinosa loj izolaciji na psihijatrijskom humanisti~kim idealima, potpuposmatrawu, optu`en za veleini kolaps ne samo umetnika ve} i zdaju. Gde je pogre{io? Posle

{ezdeset godina mr`we, sramote i nepoverewa, jo{ nema pomirewa. Ova predstava je poku{aj da mu se dopusti ponovni razgovor s nekim, nekim iz tri generacije posle wega, nekim ko mo`da druga~ije gleda na uvek prikriveno minsko poqe koje nazivaju sloboda mi{qewa i govora.@elimo da ostvarimo predstavu koja nije puna pametnih komentara o Hamsunu ili wegovih neobja{wenih nacisti~kih simpatija, da prika`emo pojedinca koji, na`alost, ~ini pogre{an korak koji mu uni{tava `ivot, a preti da uni{ti i sve dobro {to je ranije uradio. To nije samo Hamsunova situacija i mo`e se odnositi na sve qude, u ma koliko relativnim razmerama. Autorka predstave Ulrike Kvadi se ubraja me|u najistaknutije holandske tvorce vizuelnog pozori{ta. Svoj li~ni pozori{ni potpis stvorila je kombinovawem lutkarstva, plesa (fizi~kog) pozori{ta i scenografije. Jo Stremgren, koreograf, dramski pisac i rediteq, vodi jednu od najpostojanijih nezavisnih trupa u Skandinaviji, sa {irokom mre`om koproducenata i saradnika. Umetni~ki profil je me{avina plesa i pozori{ta, kojima se ~esto dodaju film, lutke i `iva muzika. K. R.

Film “Tamo i ovde” Darka Lungulova srpski je kandidat za Oskara, odlukom 13-~lanog `irija Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN), saop{tili su ju~e u Beogradu weni predstavnici. Od 23 srpska filma koja su ispunila uslove da budu razmatrana za kandidaturu, AFUN je odabrao ~etiri: “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” Miroslava Mom~ilovi}a, “Sveti Georgije ubiva a`dahu” Sr|ana Dragojevi}a, “Ordinary People” Vladimira Peri{i}a, i “Tamo i ovde” Lungulova. Predsednik `irija Petar Volk rekao je na konferenciji za novinare u Muzeju jugoslovenske kinoteke da je prilikom glasawa bilo prisutno 11 Darko Lungulov ~lanova `irija, od ~ega je {est finansijski veoma zahtevna i glasalo za “Tamo i ovde” a pet za predstavqa “komplikovan po“Svetog Georgija”. Preostala sao”.Da bi se jedan nacionalni dva filma nisu dobila glasove. kandidat za Oskara ozbiqno reVolk je istakao da su ~lanovi klamirao u SAD, za marketing `irija zajedno pogledali sva je potrebno bar 500.000 dolara, ~etiri filma koja su specijal“a mi kao dru{tvo nismo spremno za wih prikazana u Muzeju juni da dovoqno ulo`imo kako bi goslovenske kinoteke. film dostojno do{ao do AmeriPrema Volkovim re~ima, doke”, ocenio je Volk. godilo se da nijedan od tih filAmeri~ka akademija za film, mova nije bio prijavqen koja dodequje Oskara, propisuje AFUN-u za kandidaturu, ve} su da se nacionalni kandidati bi~lanovi AFUN-a morali da ih raju me|u filmovima koji su tra`e. Kako je dodao, verovatno produkciono zavr{eni i komerje da sami producenti nisu verocijalno prikazani u zemqi povali da wihova ostvarewa imaju rekla od 1. novembra prethodne {anse u trci za Oskara, koja je do 30. septembra teku}e godine.

SUTRA PO^IWE POZORI[NA SEZONA U NOVOSADSKOM POZORI[TU/ UJVIDEKI SINHAZU PREMIJEROM „BURE”

„Zadovoq{tina u dva dela”

Nova sezona u Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhaz po~iwe sutra premijerom predstave “Bura” Vilijema [ekspira, u re`iji Gabora Ruswaka, gosta iz Ma|arske. Kako je pomenuto na ju~era{woj konferenciji za novinare, moto ove sezone je “Zajedno smo skupa”, a “Septembar u buri” je slogan ovog meseca u kojem }e se, pored premijere “Bure”, jo{ odr`ati i tradicionalno takmi~ewe vojvo|anskih ma|arskih pisaca.

je on rediteq koji “zaigrava” tekst u kontekstu vremena u kojem `ivimo. U podnaslovu “Bure” ina~e pi{e da je to “zadovoq{tina u dva dela”, te da je “scenario pripremqen po prevodu Petefa Fabrija, a u re`iji Gabora Ruswaka i uz ’malo ~a~kawa’ ~lanova ansambala”. - [ekspir me intrigira jo{ od studija i kada me je Novosadsko pozori{te zvalo da radim ba{ wega, predlo`io sam da to bude “Bura” jer naro~ito volim wego-

ANTOLOGIJA SRPSKE SOLO PESME NA KONCERTU U NOVOM SADU

Vi{e svetla na kulturnu ba{tinu U Gradskoj ku}i u Novom Sadu preksino} je otpo~eo ciklus od jedanaest koncerata po gradovima Srbije, na kojima }e biti promovisana Antologija srpske solo pesme, u izdawu Udru`ewa kompozitora Srbije. Kako je pre po~etka koncerta napomenula muzikolog Ivana Tri{i}, predsednica Udru`ewa kompozitora Srbije, namera je da se na ovaj na~in, uz muziku i malo re~i, promovi{e ovo kapitalno izdawe, prva zbirka te vrste u istoriji srpske muzike. Antologija ima pet tomova u kojima je, na preko 500 stranica, sabrano 115 pesama 26 srpskih autora, koji su stvarali od sedamdesetih godina 19. veka, pa kroz ceo 20. vek. Ivana Tri{i} je istakla da se muzikolog Ana Stefanovi}, koja je sastavila ovu zbirku pesama, rukovodila iskqu~ivo wihovim kvalitetom, i da su mnoge prvi put ugledale svetlost dana.

Ciq ove antologije upravo je, po re~ima Ivane Tri{i}, da osvetli na{u vrednu kulturnu ba{tinu i da pro{iri repertoar izvo|enih pesama. U toj nameri je i, u ovoj prilici, komplet antologije poklowen predstavnicima fonda “Melanija Bugarinovi}” i Muzi~ke {kole “Isidor Baji}”. Pesme Miloja Milojevi}a, Petra Kowovi}a, Dejana Despi}a, Qubice Mari}, Vlastimira Trajkovi}a i Ivane Stefanovi} na koncertu u Novom Sadu pevala je sopran Katarina Jovanovi}, uz klavirsku saradwu Jasne Tucovi}. Pored stogodi{wice ro|ewa Qubice Mari}, ovim koncertom je obele`ena i petnaestogodi{wica od smrti kompozitora Vasilija Mokrawca, ~ija instrumentalna dela su izvele flautistkiwa Stana Krstaji} (Preludio za klarinet solo, transkribovan za flautu) i pijanistkiwa Rita Kinka (Odjeci, za klavir). N. P-j.

S probe predstave „Bura”, kojom po~iwe sezona

Podse}aju}i da je Gabor Ruswak u kapo{varskom pozori{tu “^iki Gergeq” re`irao “Porodi~ne pri~e” Biqane Srbqanovi}, i s tom predstavom u~estvovao 2003. na Sterijinom pozorju i osvojio tri nagrade (za re`iju, predstavu u celini i nagradu Okruglog stola kritike), dramaturg ovog pozori{ta Kata \armati je istakla da je “Bura” u wegovoj re`iji jedno druga~ije vi|ewe [ekspira jer

ve komade koji govore o ose}aju ogor~enosti i odba~enosti a kako sam od onih rediteqa koji vole malo da se petqaju i u tekst, ovo je idealan materijal za to – re~i su Gabora Ruswaka. - “Bura” me je privukla zbog ogor~enosti proiza{le iz odba~enosti i uvreda, to imamo i mi u Ma|arskoj a i vi ovde. Sve to nas je ti{tilo u pro{losti a te frustracije ponovo izviru danas i zbog toga ne mo`e-

mo da se pomerimo daqe – ne umemo da se raskusuramo sami sa sobom {to je uslov da se zakora~i u budu}nost. Zapravo, mi to i ne `elimo, jer mnogo je lak{e ne baviti se sobom i su{tinom, lak{e je baviti se drugima i bezna~ajnim… I sada je mo`da te`e nego ikad: imamo slobodu da sve ka`emo a jako smo nesigurni zbog toga, kao da je upravo ta sloboda razlog za{to imamo ose}aj da gubimo tlo pod nogama. Predstava “Bura” ra|ena je po poznatom [ekspirovom komadu, ali kako je ju~e napomenuo Ruswak, radile su se i razne varijacije u tekstu koje su tako|e bitne. - Jedna od tema je bila vezana za situaciju u kojoj je jedan ~ovek prognan na ostrvo. Razmi{qali smo o tome kakvo je ose}awe biti prognan, pa smo stigli do Golog otoka. Druga tema odnosila se na qudsko znawe koje Prospero poku{ava da preda Kalibanu, i razmi{qawe o tome koliko ono ima smisla. Ako pogledamo kako se qudi me|usobno ubijaju, onda to znawe nema smisla, ali ako pogledamo bilo koju katedralu, ili lepu sliku, ili poslu{amo dobru muziku, onda ono ima smisla – rekao je rediteq Ruswak za na{ list. – Po meni, nema potrebe mewati klasiku, ali ja ni u savremene komade nikad ne upisujem ni{ta, ne me{am se. Ali kako je i [ekspir kao podlogu koristio jako mnogo razli~itih tekstova, tako i ja koristim tekst kao jedan sastojak, ali ne `elim da ga iskoristim, ve} poku{avam da ponovo pribli`im te nama ve} dosta daleke stvari. U “Buri” igraju: Aron Bala` (Prospero), Emina Elor (Miranda), Julija Kokrehel (Arijel), Atila Ma|ar (Kaliban), Tama{ Varga (Antonio), Livia Banka (Aldonza), Zoltan [irmer (Ferdinand), I{tvan Kere{i (Sebastian), Fri|e{ Kova~ (Gonzalo), Atila Nemet (Stefano), Daniel Husta (Trinkulo), Gabor Pongo (Adrijan), Ako{ Buza (Francisko) i u ostalim ulogama Daniel Gombo{, Agne{ Rafai, Gabriela Crnkovi} i Lehel [olti{. Kostimograf i scenograf je Kristina Igwatovi}. N. Pej~i}


~etvrtak17.septembar2009.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

DANAS PO^IWE TRKA KROZ VOJVODINU

DEJVIS KUP: U SUSRET ME^U SRBIJA–UZBEKISTAN

Nastupa 18 ekipa

Ko }e sa Zikijem u dublu

Biciklisti~ka trka Kroz Vojvodinu startova}e danas u 13 ~asova ispred Izvr{nog ve}a AP Vojvodine u Novom Sadu i posle tri dana zavr{i}e se u Apatinu. O~ekuje se u~e{}e 18 ekipa, do toga 14 iz inostranstva, a najavqen je i dolazak najboqih srpskih voza~a kojima }e 31. izdawe ove trke biti posledwi test pred [ampionat sveta krajem meseca u Mendrisiju ([vajcarska). Direktor trke Neboj{a Subi} naglasio je da je potvr|eno u~e{}e kvalitetnih kontinentalnih profi timova iz Gr~ke, Ma|arske, Bugarske,

Kase, na{eg najboqeg mladog voza~a, koji je ve} pet meseci u trening centru Me|unarodne biciklisti~ke unije u Eglu kraj Lozane. O~ekujemo i reprezentativce Esada Hasanovi}a i @olta Dera, kao i Neboj{u Jovanovi}a, na{e kandidate za SP u [vajcarskoj – obavestio je Neboj{a Subi}. Tre}i dan trke bodova}e se za Ligu Srbije, koja ulazi u zavr{nicu i svaki bod je va`an za kona~an uspeh, pa o~ekujem dobre i borbenu trku koja }e biti otvorena i za juniore. Danas }e biciklisti pre}i 158 km od Novog Sada preko Beo~ina, Sremske Mitrovice, Rume do Pe}inaca. Drugog da-

Selektor teniske Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Orlandi} izjavio je da su igra~i odli~no trenirali i da spremno do~ekuju me~ sa Uzbekistanom. Srbija }e od 18. do 20. septembra igrati sa selekcijom Uzbekistana me~ za ostanak u Svetskoj grupi. - Imali smo treninge od nedeqe. Svi igra~i su spremni - rekao je Obradovi} i dodao: - Jo{ }emo videti ko }e sa Nenadom Zimowi}em igrati u dublu, za sada su svi u kombinaciji. Jedan od najboqih tenisera Srbije Janko Tipsarevi} istakao je da je jednom igrao sa najboqim uzbekistanskim igra~em Denisom Istominom, 99. na ATP listi. - Igrali smo u Uzbekistanu pre tri godine i tada sam pobedio prili~no ubeqivo. Mislim da je od tada napredovao, ali i dolazi sa dosta samopouzdawa, jer je na Otvorenom prvenstvu SAD igrao u tre}em kolu - rekao je Tipsarevi}. On je dodao da se Uzbekistan ose}a kao autsajder u me~u sa Srbijom i da ne veruje da }e Istomin imati pritisak da mora da pobedi. - Mislim da }e me~ biti otvoren. Igra}emo na podlozi koja i wemu i meni odgovara - rekao je Tipsarevi}. Prema wegovim re~ima, podrazumeva se da mu je ~ast da igra za svoju dr`avu, kao i da mu je drago {to je zdrav u{ao u pripreme za predstoje}i me~. Generalni sekretar Teniskog saveza Srbije Du{an Orlandi}

Dobro raspolo`eni: Bogdan Obradovi} i Janko Tipsarevi}

naglasio je da savetnik selektora Dejvis kup reprezentacije Nikola Pili} nije anga`ovan za ovaj me~. - Pili} ima svoje obaveze na teniskoj akademiji. Nije bilo potrebe da sada bude u Beogradu, ali }e ve} od marta kada budemo igrali naredni me~ u Dejvis kupu ponovo biti sa nama - objasnio je Orlandi}. On je dodao da }e prvi put u Srbiji karte za me~ sa Uzbekistanom mo}i da se kupe slawem SMS poruke i da se ulaznice u tom slu~aju dobijaju direktno na mobilni telefion kao BAR kod. Cene karata za me~eve sa Uzbekistanom bi}e po 450 dinara za petak i nede-

qu, 350 za subotu, dok }e komplet ko{tati 1.200 dinara. U petak }e se igrati dva singla i prvi me~ po~e}e u 13 sati, u subotu je na programu dubl u 15 sati, a u nedequ dva singla od kojih prvi po~iwe u 13 sati. Mu{ka teniska reprezentacija Srbije u{la je prvi put u istoriji pod tim imenom u Svetsku grupu Dejvis kupa 2007. godine, kada je u plej ofu u Beogradu savladala selekciju Australije rezultatom 4:1. Tim koju su ~inili Novak \okovi}, Janko Tipsarevi}, Viktor Troicki, Boris Pa{anski i Nenad Zimowi} potom je u januaru 2008. godine u prvom kolu Svetske

JUNIORSKI SRBIJA OPEN U NOVOM SADU

Srpkiwa sigurno u finalu Reprezentativac Srbije Neboj{a Jovanovi}

Rusije, Slovenije i Rumnije, sa nacionalnim selekcijama dolaze Hrvati, Slovenci i Turci, a Srbiju }e predstavqati beogradski Partizan, @elezni~ar MBN iz Ni{a i kombinovani tim apatinskog Asa. U sastavima ekipa su i voza~i sa Kipra, kao i iz Italije, Moldavije i Ukrajine. - Balkanski {ampion Ivan Stevi} i vice{ampion Dragan Spasi} vozi}e na trci, a siguran je i dolazak Gabora

na, 18. septembra, vozi}e se od Pe}inaca preko Iri{kog venca, Temerina, Be~eja, Banatskog Novog Sela do Kikinda u du`ini od 180 km. Ova dva dana bodova}e se za svetsku rang listu Evropa tura, na kojoj je 1.700 biciklista, u kategoriji 1.2. Tre}eg dana 19. septembra, biciklisti }e pre}i 145 kilometra od Kikinde preko Mokrina, Sente, Ba~ke Topole, Sombora do Aptina. Nagradni fond za prva dva dana je 6.000 evra.

Srbija }e sigurno imati jednu teniserku u finalu `enskog singla na 11. juniorskom Srbija openu na otvaorenim terenima teniskog kluba Novi Sad 2002. U polufinlu doweg dela `reba sasta}e se Natalija Kosti} i Sa{ka Gavrilovska. Iako je Kosti}eva boqe rangirana, sve havle idu na ra~un Gavrilovske koja je nastavila da pobe|uje boqe rangirane od sebe, a wena posledwa savladana prepreka bila je Francuskiwa Seatan. Kosti}eva je u ~etvrtfinalu bila uspe{nija od Ukrajinke Ian~uk. U gorwoj polovini `reba nije bilo iznena|ewa. Prvi nosilac, Slovenka Kolar nastavila je s dobrim igrama i preko Portugalke Martins stigla je me|u ~etiri najboqe, a za finale bori}e se sa Holan|ankom Van der Sar. U mu{kom singlu svi `eqno i{~ekuju finalni me~ i potencijalni duel prvog i drugog nosioca, Ma|ara Zige i Xumhura iz Bosne i Hercegovine. Oni najpre moraju da pro|u protivnike u polufinalu, ali kako su odigrali u dosada-

{wem delu turnira wihove pobede sasvim su izvesne. Ziga }e igrati protiv najprijatnijeg iznena|ewa Britanca Alena, a Xumhura o~ekuje polufinale sa sedmim nosiocem Francuzem Arneodom. Na`alost, Srbija ne}e imati predstvanika u konkurenciji dublova, jer je na{a sa{ka Gavrilovska u paru sa Ukrajinkom Ian~uk ispala u ~etvrtfinalu od Hrvatsko-Francuske kombinacije [u{ak Seatan (2:6, 5:7). Rezultati ~etvrtfinala - mu{karci singl: (1) Ziga (MA\) - Kri~kovi} (NEM) 4:6, 6:2, 6:3, Alen (VB) - Muzaev (RUS) 3:6, 6:4, 6:2, (7) Arneodo (FRA) - Sakinis (LIT) 6:3, 6:3, (2) Xumhur (BIH) - (6) Karpenter (VB) 6:1, 6:3. @ene singl: (1) Kolar (SLO) - Martins (POR) 6:0, 6:3, Van der Sar (HOL) - (3) Kovalec (UKR) 6;4, 5:7, 6:4, Kosti} (SRB) - Ian~uk (UKR) 6:2, 6:3, Gavrilovska (SRB) - Seatan (FRA) 6:3, 6:2. Polufinalni me~evi danas su na programu od 10 ~asova. M. Risti}

grupe izgubio od Rusije u Moskvi sa 4:1, da bi zatim protiv Slova~ke u plej-ofu uspeo da sa~uva mesto u elitnoj svetskoj teniskoj diviziji pobedom od 4:1. Ove godine je drugi put poku{an proboj u drugo kolo Svetske grupe, u Benidormu protiv [panije, ali nije bilo uspeha, tako da }e izabranici Bogdana Obradovi}a jo{ jednom, ovoga puta protiv Uzbekistana, braniti mesto me|u 16 najboqih ekipa sveta. Reprezentacija Srbije zauzima trenutno 12. mesto na svetu sa 2.782 boda, a vode}a je [panije sa 29.970 bodova, ispred ekipe SAD koja ima 23.682 i Rusije sa 23.625 bodova.

Dementijeva i Voznijacka u Dohi Ruska teniserka Elena Dementijeva i Dankiwa Karolina Voznijacki obezbedile su plasman na zavr{ni turnir sezone, koji }e biti odr`an u Dohi. Jo{ ranije plasman na finale VTA tura izborile su Ruskiwa Dinara Safina i Amerikanka Serena Vilijams. Na turniru }e u~estvovati osam najboqih teniserki u ovoj sezoni u singl konkurenciji, kao i ~etiri najboqa para u dublu. Titulu u Dohi pro{le godine osvojila je Venus Vilijams, koja je u finalu pobedila Veru Zvonarevu 6:7, 6:0, 6:2. Zavr{ni turnir sezone bi}e odigran od 27. oktobra do 1. novembra ove godine uz nagradni fond od 4,45 miliona dolara.

IZ FORMULE JEDAN

Brijatore napustio Reno

NOV^I] I BOJKOV OSTVARILI ZAPA@EN REZULTAT NA SVETSKOM PRVENSTVU VESLA^A VETERANA: Dvojica veterana Vesla~kog kluba Danubijus 1885 Du{an Nov~i} i Feodor Bojkov ve} deceniju svojim rezultatima u dublskulu i skifu zavre|uju pa`wu srpske javnosti. Na nedavnom Svetskom prvenstvu u Be~u, gde je u~estvovalo 4.000 takmi~ara, Bojkov i Nov~i} u F kategoriji (60-65 godina) u dublskulu stigli su ~etvrti me|u osam posada, a u ~etverac skulu, u sastavu Tati} (Berlin), Nov~i}, Bojkov i Tironi (Zagreb), tako|e su bili ~etvrti. Prema re~ima na{ih vesla~a, takmi~ewe veterana pored rezultatske dra`i pri~iwavaju i lepa dru`ewa, banketi, koji se ne mogu re~ima opisati, a {to ostaje u se}awu za sva vremena. Nov~i} posebno isti~e razvijenosti veteranskog veslawa u drugim zemqama, a kao primer navodi [vajcarsku gde se veslawem bavi 300 veterana, koji su i glavni sponzori mla|ih kategorija. J. G.

Prvi ~ovek ekipe Renoa, koja se nadme}e u {ampionatu Formule 1, Flavio Brijatore napustio je ovaj tim zajedno sa izvr{nim direktorom zadu`enom za in`ewerstvo Petom Simondsom, nakon {to je uprava Renoa odlu~ila da se ne suprotstavi optu`bama da je namestila ishod trke za Veliku nagradu Singapura 2008. godine. Me|unardona automobilisti~ka federacija (FIA) je pokrenula istragu povodom sumwi da su ~elnici Renoa izvr{ili zaveru naterav{i Nelsona Pikea mla|eg da se namerno slupa u Singapuru kako bi izlazak tzv. bezbedonosnog vozila omogu}ilo da wegov klupski kolega Fernando Alonso ostvari boqi plasman. Podsetimo, biv{i dvostruki prvak sveta je samo dva kruga ranije obavio sve neophodne radwe kod mehani~ara te nije morao ponovo da gubi vreme na to kao {to je bio slu~aj sa ostatkom rivala, usled ~ega je i ostvario pobedu, {to mu je bio prvi trijumf posle skoro dve godine. Ovim povodom odgovorni u Renou }e biti saslu{ani u Svetskom savetu moto-sporta u Parizu idu}eg ponedeqka, a kako je Pike optu`io upravo Brijatorea i Simondsa za name{taqku, pitawe je kakva kazna ~eka ovaj F1-tim jer se suspenzija ~ini preo{trom nakon {to su glavni krivci napustili ekipu.

PO^ASTI JUSEINU BOLTU: Jamajka }e nazvati autoput “Jusein Bolt”, kako bi odala po~ast najbr`em ~oveku sveta, saop{tio je premijer ove dr`ave Brus Golding. Put koji povezuje Svetu Katarinu i Klerendon ubrzo }e promeniti ime, a to je isti autoput gde je sprinter sa Jamajke povredio stopalo u saobra}ajnoj nesre}i ove godine. Golding je najavio da }e Bolt dobiti i “Orden Jamajke”, na godi{woj proslavi u oktobru. Olimpijski i svetski {ampion imao je uspe{nu sezonu, po{to je na Svetskom prvenstvu u avgustu u Nema~koj popravio svoje rekorde na 100 i 200 metara.


SPORT

DNEVNIK

~etvrtak17.septembar2009.

Kolarov na pragu Bajerna

LIGA EVROPA: PARTIZAN VE^ERAS IGRA S TULUZOM (21.05)

Uz navija~e mo`e se do trijumfa Fudbaleri Partizana imaju ve~eras (21.05, B 92) prvi ispit u Ligi Evropa. I to vrlo te`ak – rival je ~etvrtoplasirana ekipa iz minulog francuskog {ampionata, ekipa Tuluza. Raspolo`ewe u redovima crno–belih je, prema re~ima trenera Gorana Stevanovi}a, odli~no i svi su namerni da osvoje ceo plen. - Ne treba pri~ati koliki je zna~aj ove utakmice. Dobar rezultat prenuo bi na{e igra~e i oni bi sigurno u narednim isku-

Grupa A Ajaks - Temi{. (po~etak u 19) Dinamo (Z) - Anderleht (19) Grupa B \enova - Slavija (19) Lil - Valensija (19) Grupa C Hapoel (TA) - Seltik (19) Rapid (B) - Hamburger (19) Grupa D Herenven - Sporting (19) Herta - Ventspils (19) Grupa E Bazel - Roma (19) CSKA (S) - Fulam (19 Grupa F Panatinai. - Galatas. (19) [turm - Dinamo (B) (19) Grupa G Lacio - salcburg (21.05) Viqareal - Levski (21.05) Grupa H Steaua - [erif (21.05) Fenerbah~e - Tvente (21.05) Grupa I Benf. - BATE Boris. (21.05) Everton - AEK (21.05) Grupa J Klub Bri` - [ahtjor (21.05) Partizan - Tuluz (21.05) Grupa K Klu` - Kopenhagen (21.05) Spar. - PSV Ajndhov. (21.05) Grupa L Atle. (B) - Austrija (B) (21.05) Nasional - Verder (21.05)

Tur~in Selyuk deli pravdu BEOGRAD: Stadion Partizana, sudija: Selxuk (Turska). PARTIZAN: M. Bo`ovi}, Stevanovi}, Lomi}, \or|evi}, Krstaji}, Fejsa, Petrovi}, Tomi}, Moreira, Vujovi}, Dijara. TULUZ: Blondel, Fofana, ]eto, Ma}ado, Devo, Dido, @iwak, Mbenk, Sisoko, Ebondo, Kapue. {ewima bili mnogo boqi. Vredno su trenirali u minula tri dana i rekao bih da su maksimalno spremni. Pobedom bismo se odu`ili i vernim navija~ima, koji nas bezrezervno podr`avaju u trenutku kada nam ba{ i ne ide najboqe. I sada }e sigurno biti na{e jako oru`je i moramo dati sve od sebe da ih usre}imo – rekao je {ef struke crno – belih. Trener se zahvalio i rukovodstvu kluba na pravovremenom izmirewu obaveza prema fudbalerima.

Mladen Krstaji}, stub odbrane Partizana

- U situaciji kada je svuda finansijska kriza redovne isplate igra~ima su velika stvar. Klub je shvatio va`nost trenutka i ispunio jo{ jedan preduslov za

Krstaji}: Vreme je za slavqe Iskusni Mladen Krstaji} veruje da crno – beli mogu ve~eras da zabele`e pobedu. - Tuluz je favorit jer ima mnogo ve}i buxet i mnogo ja~e utakmice od nas u toku sezone, ali sigurno da se mi nismo unapred predali. I}i }emo na pobedu, a vide}emo na kraju rezultat. Vreme je da slavimo na na{em na stadionu, a imamo i kvalitet da to i uradimo. Dobro smo radili, skoncentrisani smo i uz veliku podr{ku navija~a imamo {ansu za dobar rezultat – rekao je defanzivac Partizana. Krstaji} je poznat kao dobar skok igra~, ali to ne pokazuje jer ve}ina centar{uteva wegovih saigra~a ide u visini kolena. - Na treninzima smo pa`wu posvetili i tom detaqu i sigurno protiv Tuluza ne}emo razo~arati – obe}ao je Krstaji}.

uspeh. Sada je na stru~nom {tabu i igra~ima da se posvete jedino igri na terenu, {to nikako nije zanemarqivo. Stevanovi} je do tan~ina upoznao ve~era{weg rivala. - Tuluz je agresivna ekipa, koju odlikuje puno tr~awa, duela, maksimalna fizi~ka sprema. Dobro koriste slobodan prostor i prete iz kontranapada. @iwak je vrhunski igra~ i zvezda tima, ali tu su i Sisoko, Braten i Dido. Imaju svojih prednosti, ali imamo ih i mi , {to nas je i dovelo u situaciju da se jedini iz Srbije jo{ takmi~imo u Evropi. Trudi}emo se i da ih iskoristimo, {to je i na{a obaveza i prema vernim navija~ima. Crno – beli u Ligi UEFA (sada Evropa) na svom terenu nisu trijumfovali jo{ od 2004, kada su pobedili gr~ki Egaleo (4:0). [tavi{e, vezali su tri

uzastopna poraza (Okser 1:4, Sampdorija 1:2 i Standard 0:1). - To nam nije pritisak, ve} naprotiv, motiv vi{e. Potrebno je da igra~i daju svoj maksimum, a ja verujem u wih, {to im i govorim svakog dana. Talenat postoji, ali ga treba pokazati na terenu, a ne ~uvati u svla~ionici. Kao problem u igri Partizana Stevanovi} je nedavno naveo nedostatak agresivnosti i obe}ao da }e se to promeniti vrlo brzo. Upitan da li mo`da ve} protiv Tuluza, odgovorio je: - To je moja `eqa. Evropa je prava prilika za uspon forme jer su protivnici ja~i, a i daleko je vi{e publike na stadionu. U na{oj grupi odska~e jedino [ahtjor, a ostale ekipe su otprilike podjednake, tako da imamo {anse da prezimimo u Evropi, u {ta svi u klubu iskreno i verujemo – zakqu~io je Stevanovi}. I. Lazarevi}

YOZEF KIZITO OZDRAVIO I ^EKA [ANSU

U`eleo se utakmica Sa Xozefom Kizitom u postavi, Vojvodina ima poseban {arm. Presko~io je reprezentativac Ugande zbog povrede oba me~a kvalifikacija za Ligu UEFA s Austrijom, kao i ~etiri prvenstvena susreta Jelen superlige. O~igledno da mu je ozleda u prvom prijateqskom leto{wem me~u s Omladincem u Stepanovi}evu `estoko pogor{ala planove. - Povredio sam potkolenicu, kost kao da mi je napukla. Imao sam bolove, nisam dugo mogao normalno da treniram, bio ~ak ube|en da moram na operaciju u Nema~ku, ali se u posledwe vreme sve promenilo. Ve} dve nedeqe treniram pod punim optere}ewem i spreman sam da zaigram – ka`e Kizito. U nedequ Vo{u ~eka derbi me~ s Partizanom u Beogradu. Idealna prilika za ovogodi{wi debi Kizita, ili? - Ja sam spreman, a trener Stepanovi} }e odlu~iti ko }e da igra. Volim velike utakmice, ali sam se u`eleo igre i svejedno mi je ko je protivnik. Ako ne zaigram u nedequ, mo`da dobijem {ansu u Kup utakmici s Dinamom iz Vrawa.

Predstoji nam va`na i te{ka serija i bi}e prilike – smatra Kizito. O dosada{wem u~inku svojih klupskih drugova Kizito ka`e: - Tri pobede i remi su dobar po~etak. Ekipa igra dobro i mo`e da se nada visokom plasmanu. Vide}emo u me~evima s Partizanom i Crvenom zvezdom koliko mo`e ovaj tim. Solidno smo izgledali i u Evropi, a Austrija je imala vi{e sre}e da pro|e daqe – ocewuje Kizito. Za razliku od Srbije wegova Uganda ispala je iz trke za Svetsko prvenstvo u Ju`noafri~koj RepuYozef Kizito blici 2010. godine. - Mora}emo da sa~ekamo slenisani zbog slabije gol razlide}i ciklus kvalifikacija. ke – veli Kizito, ~iji povraBenin je bio najboqi, a mi smo tak u startnu postavu `eqno imali isto bodova koliko i i{~ekuju i navija~i Vojvodine. Angola, deset, ali smo elimiS. S.

17

Srpski reprezentativac Aleksandar Kolarov nalazi se na pragu minhenskog Bajerna! Predstavnici bavarskog giganta prisustvovali su utakmici Lacija, za koji nastupa levonogi bombarder, protiv Juventusa i malo je re}i da su zadovoqni. Iako su lacijali izgubili 0:2, Kolarov je odigrao ubedqivo najboqe u pora`enom timu, ~ime je jo{ vi{e odu{evio predstavnike najboqeg nema~kog kluba. Ovo nije prvi put da se neki od evropskih velikana interesuje za momka koji je u na{oj ligi nastupao za ^ukari~ki (2003-06) i OFK Beograd (2006-07). Pro{le sezone izuzetno zainteresovani bili su ~elnici Juventusa, ali Lacio nije `eleo tako lako da se odrekne usluga sna`nog levog beka. Trenutni ugovor Kolarova s rimskim klubom va`i do leta 2012. godine, a po wemu na{ as godi{we zara|uje 250.000 evra, {to je vi{e nego skromno za igra~a wegovih sposobnosti. Pouzdano se veruje da bi eventuelan transfer u Minhen ko{tao oko devet miliona evra, a da ne bi mogao da bude ostvaren pre januara slede}e godine. Tu se, me|utim, javio problem u vidu trenera Lacija. [ef struke Davide Balardini `eleo bi da Kolarov ostane u Ve~nom gradu do 2014.

Aleksandar Kolarov

godine, svestan kvaliteta srpskog asa, koji je zna~ajno, pre svega takti~ki, napredovao tokom posledwe dve sezone. Nije poznato koliko je Bajern spreman da zagrize za momka koji 10. novembra puni 24 godine. Bavarci, naime, tra`e zamenu za Hrvata Danijela Prawi}a, koji se lo{e pokazao. Ta~nije, potreban im je tip igra~a koji bi mogao da im dr`i celokupnu levu stranu, {to beogradski as definitivno ume i mo`e. Postavqa se samo pitawe koliko su spremni da plate za wegove usluge.

HUAN VERON, REPREZENTATIVAC ARGENTINE

Daleko je Ju`na Afrika Fudbalski reprezentativac Argentine Huan Sebastijan Veron rekao je da }e ta ekipa mo`da propustiti takmi~ewe na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, prvi put od 1970. godine. - To bi moglo da se desi. Sve je mogu}e... Nismo u najboqoj situaciji, ali sve i daqe zavisi od nas - rekao je Veron. Argentina je do`ivela tri uzastopna poraza u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. godine i nalazi se na petom mestu u Ju`noameri~koj kvalifikacionoj grupi sa 22 boda. Petostruki svetski {ampion Brazil je prvi u grupi sa 33 boda i ve} je obezbedio plasman na Svetsko prvenstvo, kao i selekcija Paragvaja koja ima tri boda mawe. Reprezentacija ^ilea je na tre}em mestu sa 27, dok je Ekvador sakupio 23 boda. Prve ~etiri ekipe plasira}e se direktno na Mundijal u Ju`noj Africi dok }e petoplasirana ekipa igrati bara` sa ~etvrtim timom iz kvalifikacione grupe Severne i Centralne Amerike i

Kariba. Veron je prvi fudbaler koji je javno rekao da u timu selektora Dijega Maradone postoje problemi. - U timu su sjajni igra~i, ali selektor nije uspeo da od nas napravi slo`nu celinu - rekao je on. Veron je objasnio i za{to Lionel Mesi, koji se smatra jednim od najboqih fudbalera sveta, odli~no igra za svoj klub Barselonu, a malo pru`a u reprezentaciji. - Barselona igra druga~ijim stilom. Wihovi fudbaleri brzo dodaju loptu i br`e se kre}u, a u reprezentaciji svi ~ekamo da Leo sam pre|e pet igra~a i postigne pogodak - dodao je on. Do kraja kvalifikacija Argentini su ostale utakmice protiv Perua na svom terenu 10. oktobra i tri dana kasnije protiv Urugvaja na gostovawu. - Najva`nije je da se utvrdi udgovornost i igra~a i ve}ine trenera. Ipak se nadam da mo`emo da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo 2010. godine - rekao je Veron.

EVROKUPOVI

Inzagi najboqi strelac Napada~ Milana Filipo Inzagi postigao je dva pogotka u utakmici prvog kola Lige {ampiona protiv Olimpika iz Marseqa i izbio na prvo mesto liste najboqih strelaca u istoriji evropskih klupskih takmi~ewa. Do sada su se na ~elu liste, sa po 66 golova, nalazili Inzagi i centarfor madridskog reala Raul, ali je [panac u pobedi protiv Ciriha od 5:2 postigao samo jedan pogodak.

Na tre}em mestu liste najboqih strelaca evropkupova nalazi se legendarni napada~ minhenskog Bajerna i reprezentacije Nema~ke iz sedamdesetih godina pro{log veka Gerd Miler, koji je karijeru zavr{io sa 62 gola. Ukrajinac Andrej [ev~enko, koji se ovog leta vratio u Dinamo iz Kijeva, je ~etvrti sa 61 golom, a peti je fudbaler Reala Rud van Nistelroj, koji je postigao jedan pogodak mawe.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

VOJVO\ANSKA LIGA ISTOK

VOJVO\ANSKA LIGA ZAPAD

Kabel - Obili} 3:5, Hercegovac - Sremac 2:4, Fru{kogorac - Slavija 1:0, Borac - Petrovaradin 1:1, Tvr|ava - Srbobran 3:4, Jedinstvo - Be~ej Old gold 1:1, Vrbas - Mladost (NS) 1:1, Omladinac - Mladost (BP) 1:0.

Radnik - Obili} 1:1, Radni~ki (B) - Radni~ki (Z) 3:1, Polet - Ba~ka (P) 3:2, Vojvodina (NM) - Dinamo 2:1, Kozara - Budu}nost (SC) 2:1, Crvena zvezda - Sloboda 1:5, Budu}nost (A) Jedinstvo 3:1, Borac (S) - BAK 8:1, Ba~ka 1901 - Ba~ka Topola 2:2. 1. Sloboda 6 5 1 0 15:3 16 2. Ba~ka 1901 6 4 1 1 22:7 13 3. Borac (S) 6 4 0 2 16:7 12 4. Budu}. (SC) 6 4 0 2 12:9 12 5. Kozara 6 4 0 2 10:7 12 6. Vojvod. (NM) 6 3 1 2 10:6 10 7. B. Topola 6 3 1 2 9:7 10 8. Obili} 6 3 1 2 8:6 10 9. Radni~ki (B) 6 2 2 2 9:9 8 10. Dinamo 6 2 1 3 13:6 7 11. Radni~ki (Z) 6 2 1 3 7:10 7 12. Jedinstvo 6 2 1 3 6:9 7 13. Radnik 6 2 1 3 5:10 7 14. Budu}. (A) 6 2 0 4 7:12 6 15. C. zvezda 6 2 0 4 6:17 6 16. Ba~ka (P) 6 1 1 4 8:14 4 17. BAK 6 1 1 4 7:19 4 18. Polet 6 1 1 4 6:18 4

Polet (K) - Mladost (T) 1:3, @AK - Radni~ki (SM) 3:1, Jugovi} Indeks 1:3, Omladinac - Crvena zvezda 0:1, Qukovo - 1.maj Agroruma 3:1, Sloven - Budu}nost (M) 1:3, Borac - Cement 1:0, Solunac - [ajka{ 2:0, Radni~ki (I) - Hajduk 1:0. 1. C. zvezda 6 5 0 1 12:6 15 2. Solunac 6 4 1 1 16:6 13 3. Indeks 6 4 1 1 11:5 13 4. Borac 6 4 1 1 9:5 13 5. Cement 6 3 2 1 12:2 11 6. Qukovo 6 3 2 1 10:4 11 7. Radn. (I) 6 3 1 2 8:10 10 8. Budu}. (M) 6 3 0 3 6:8 10 9. 1.maj 6 3 0 3 9:8 9 10. Omladinac 6 3 0 3 6:5 9 11. [ajka{ 6 3 0 3 10:10 9 12. Radn. (SM) 6 3 0 3 13:15 9 13. @AK 6 2 1 3 8:13 7 14. Mladost (T) 6 2 0 4 6:11 6 15. Sloven 6 1 2 3 10:11 5 16. Hajduk 6 0 3 3 1:7 3 17. Jugovi} 6 1 0 5 5:12 3 18. Polet (K) 6 0 0 6 7:21 0

1. Obili} 4 2. Be~ej 4 3. Mladost (BP) 4 4. Srbobran 4 5. Slavija 4 6. Omladinac 4 7. Fru{kogorac 4 8. Sremac 4 9. Kabel 4 10. Jedinstvo 4 11. Borac 4 12. Tvr|ava 4 13. Hercegovac 4 14. Mladost (NS) 4 15. Petrovar. 4 16. Vrbas 4

4 3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 1 1 0 0 0

0 1 0 2 1 1 1 0 1 1 3 0 0 2 2 1

0 9:3 12 0 8:3 10 1 10:2 9 0 8:4 8 1 5:3 7 1 4:3 7 1 4:3 7 2 6:8 6 2 8:10 4 2 4:8 4 1 2:4 3 3 4:8 3 3 3:7 3 2 3:5 2 2 2:4 2 3 1:6 1


18

SPORT

~etvrtak17.septembar2009.

IZ FORMULE JEDAN

EVROPSKO PRVENSTVO U NEMA^KOJ

Holan|anke odbranile titulu @enska stonoteniska reprezentacija Holandije odbranila je titulu na Evropskom prvenstvu u [tutgartu. U finalu ekipnog dela Holandija je pobedila Poqsku 3:1. Rezultati po partijama: Jiao Li – K. Li 1:3, Jie Li – Partika 3:1, Timina – Ksiu 3:2, Jiao Li – Partika 3:1. Ekipni plasman stonoteniserki – Finale: Holandija – Poqska 3:1. Tre}e mesto dele: ^e{ka i Hrvatska. Za peto mesto: Belorusija – Nema~ka 1:3. Za sedmo mesto: Rumunija – Francuska 3:1 itd. Elitnu ligu napu{taju: Italija, Rusija i Litvanija. Novi ~lanovi ^empion{ip divizije su: [vedska, Luksemburg i Slova~ka. Srbija je zauzela 20. mesto i za malo ostala pred vratima elitnog dru{tva. Ekipni plasman stonotenisera – Finale: Nema~ka – Danska igrano sino}. Tre}e mesto dele Rumunija i Austrija. Za peto mesto: Hrvatska – Belorusija 3:2. Za sedmo mesto: ^e{ka – [vedska 3:1 itd. Elitnu ligu napu{taju: Slovenija, Belgija i Ma|arska. Novi ~lanovi ^empion{ip divizije su: Portugal, Gr~ka i Engleska. Srbija je zauzela 12. mesto i na slede}em EP tako|e }e igrati u elitnom dru{tvu. [to se ti~e srpskih predstavnika u singlu i dublu danas po~iwu prava nadmetawa u glavnom

Ana Marija Erdeqi

`rebu. Jedino je Bojan Milo{evi} ju~e u prvom kolu igrao s Mengeom iz Turske i izgubio 2:4 (7, -6, -8, 8, -7, -2). Ostali na{i takmi~ari danas igraju prve me~eve, a parovi su: Mu{karci, singl: Jevtovi}– Duranspahi} (BiH) (15), Karaka{evi} –Ciambos (Kipar) (15.50),

DRUGI BVA KUP

Klek u polufinalu Odbojka{ice Kleka igra}e u polufinalu drugog BVA Kupa protiv Tuzle, odlu~eno je `rebom u Solunu. U drugom polufinalu igra}e Medicina Trgu Mure{ iz Rumunije i Be{ikta{ Istanbul iz Turske. Finalni turnir odigra}e se 19. i 20. septembra u Tuzli.

DNEVNIK

Bogate porodice kupile BMV Zauber Ekipa BMV Zaubera najavila je povla~ewe iz Formule jedan na kraju sezone, a ju~e je zvani~no prodata Kuadbak Investments grupi, baziranoj u [vajcarskoj. O ovoj grupaciji u javnosti ne zna se mnogo, osim da zastupa interese pojedinih bogatih familija iz Evrope i sa Bliskog Istoka i da je kupila engleski tim Nots Kaunti. Za BMV Zauber ove sezone voze Robert Kubica i Nik Hajdfeld. Od trenuka kada je odeqewe za Motosport kompanije BMV objavilo da napu{ta F1, tra`en je dovoqno sna`an partner, koji je spreman da preuzme brigu o timu na vaqan na~in. Izbor je pao na QIL, sa kojim je potpisan ugovor o preuzimawu tima, ali detaqi ugovora nisu saop{teni. BMV je saop{tio samo da }e Kuadbakove interese u ekipi zastupati dr`avqanin [vajcarske Lionel Fi{er. Vest o prodaji BMV Zaubera do{la je

hodno prijavqenih timova u me|uvremenu odustane. Me|utim, s obzirom na to da je ozbiqna grupacija stala iza BMV Zaubera, koji je bio jedan od najboqih timova u prethodne tri sezone, pa tako nova ekipa ne}e krenuti od nule, FIA je najavila da }e sa 13 timova razgovarati o mogu}nosti da se prikqu~i i 14. tim, {to bi broj bolida popeo na 28. To nije bio slu~aj jo{ od 1994. godine. Kada je FOTA, udru`ewe timova koji se takmi~e u Formuli jedan, najavilo da }e osnovati svoje takmi~ewe, FIA i Berni Eklston po`urili su da ohrabre mnoge qude iz auto-industrije i moto-sporta da se prikqu~e karavanu, tako da je za 2010. godinu apliciralo 15 timova. Za sada, prihva}ene su ~etiri kandidature: Kampos Meta, Lotus F1, Manor F1 i Tim US F1, a odbijeni: Prodrajv F1 (vlasnika Aston Martina), Lo-

Formtek, koju vodi Fran Hilmer - povredili su prava na ime biv{eg F1 {ampiona Xeka Brabhama, koji ih je tu`io), myf1dream.com (grupa navija~a registrovanih na sajtu myf1dream.com), kao i jedan Srbin. Zoran Stefanovi} poku{ao je drugi put da oformi F1 tim. Posle neuspe{nog poku{aja sa Lola Karson 1997. godine, Stefanovi} je za 2010. godinu dobio podr{ku kompanije koja se bavi prozvodwom komponenata za avio i auto industriju, kao i proizvodwom prototipova i malih serija za automobilski sektor. Ipak, Stefanovi} je morao da podnese `albu pred Evropskom komisijom, jer mu je, kako tvrdi, nalo`eno da mora da koristi Kozvortove motore, ukoliko `eli da se wegov tim takmi~i u Formuli jedan, ~ime je FIA nametnula monopol i uskratila ekipi slobodu na tr`i{tu. Zbog toga, naredne sezone

istog dana kada i potvrda da }e ekipa Lotusa vratiti u Formulu jedan naredne sezone i biti 13. tim u karavanu. Lotus je posle skoro dve decenije restaurirala kompanija pod imenom „1Malezija F1 Tim“. Prodaja BMV Zaubera, umesto najavqenog ga{ewa, do{la je kasno, tako da je Lotus popunio planirani broj od 13 timova za narednu sezonu. FIA je za sada Kuadbek timu dala status rezerve u slu~aju da neki od pret-

la Kars (tim koji se davno takmi~io), Mar~ Rejsing Organizej{n (nepoznati vlasnici), Tim Superfund (austrijska kompanija Superfund i biv{i voza~ Formule jedan, Aleksander Vurc), Epsilon Euskadi (tim juniorskih formula i Le Man Serije, jo{ na listi ~ekawa, ako odustane BMV Zauberov naslednik), N. Tehnoloxi (ekipa koja bele`i uspehe u Svetskom turing kar {ampionatu), Brabham (nema~ka kompanija

ne}e biti prvog srpskog tima u Fomuli 1, ali nije nemogu}e da se to dogodi u budu}nosti. Lista timova prijavqenih za sezonu 2010: 1. Bron GP F1 tim, 2. Kampos Meta, 3. Skuderija Ferari Marlboro, 4. Fors Indija F1 tim, 5. Lotus F1 tim, 6. Manor F1 tim, 7. Vodafon Meklaren Mercedes, 8. Red Bul Rejsing, 9. Reno F1 tim, 10. Skuderija Toro Roso, 11. Panasonik Tojota Rejsing, 12. Tim US F1, 13. AT&T Vilijams.

Foto: F. Baki}

Pete – De Bruin (Holandija) (15.50). Mu{karci dubl: Karaka{evi}, Toki} (Srbija, Slovenija) – Duduk, @mudenko (Ukrajina) (11.10), Milo{evi}, Vlasov (Srbija, Rusija) – Gionis, Filus (Gr~ka, Nema~ka) (11.45), Pete, Jevtovi} – Karlson, Daldoso ([vedska, Italija) (11.45). @ene, singl: Erdeqi – Ksiao (Portugal) (12.30), Molnar – Ksian (Francuska) (13.20), Galowa – Neves (Portugal) (14.10), Feher – Silbereisen (Nema~ka) (14.10). @ene, dubl: Erdeqi, Feher – Dospina, Vince (Rumunija) (10), Molnar, Galowa – Neves, Oliveira (Portugal) (10.35). S. S.

O @ENSKO-MU[KOJ ATLETI^ARKI SEMENIJI RASPRAVQA]E I UJEDIWENE NACIJE: Ju`noafri~ka ministarka za `ene, decu i osobe sa invaliditetom Nolutando MajendeSibija ulo`ila je `albu Ujediwenim nacijama zbog na~ina na koji je sprovedena istraga o poluatleti~arki Kaster Semeniji. Majende-Sibija istakla je da Me|unarodna atletska federacija (IAAF) nije uspela da sa~uva od javnosti identitet atleti~arke ~iji pol je doveden u pitawe, ~ime je ugrozila qudsko dostojanstvo Semenije. Ju`noafri~ka ministarka `albu je ulo`ila Odeqewu za unapre|ivawe polo`aja `ena Ujediwenih nacija. Semenija je pro{log meseca na Svetskom prvenstvu u Berlinu osvojila zlatnu medaqu u trci na 800 metara. Zbog muskulature, dubokog glasa i velikog napretka u rezultatima za kratko vreme IAAF je pokrenuo istragu o wenom polu. Semenija je podvrgnuta testovima, ~iji rezultati su stigli pred organe IAAF, a zvani~no }e biti objavqeni krajem novembra. Ipak, australijski mediji su objavili da Semenija ima i mu{ke i `enske organe i da joj preti suspenzija.


SPORT

DNEVNIK

~etvrtak17.septembar2009.

19

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ

Trojke prekinule muke i donele duel s Rusijom Srbija – Litvanija 89:79 (23:17, 18:20, 22:24, 26:18) LO\: „Lo| arena“, gledalaca: 4.200, sudije: Hristodulu (Gr~ka), Ro~a (Portugal) i [ambon (Francuska). SRBIJA: Popovi} – (-, 2-0, 10), Tepi} 13 (2-1, 5-3, 5-2), Teodosi} 20 (4-4, 2-2, 6-4, 12 as, 4 sk), Pauni} – (-, -, 1-0), Bjelica 3 (-, 1-0, 1-1, 8 sk), Markovi} -, Tripkovi} 14 (2-0, 4-4, 5-2), Raduqica 1 (2-1, 1-0, -), Krsti} 16 (6-4, 136, 1-0, 4 sk), Perovi} 3 (4-3, 1-0, ), Veli~kovi} 16 (-, 3-2, 6-4), Ma~van 3 (-, 3-0, 1-1). Za jedan poen: 20-13 (65%). Za dva poena: 35-17 (48,5%). Za tri poena: 27-14 (51,8%). Skokovi: 29 (20+9). Asistencije: 24. Gre{ke: 16. LITVANIJA: Mazutis -, Kalnietis, Maciulis 20 (6-4, 22, 5-4, 5 sk), D. Lavrinovi~ 13 (42, 7-4, 3-1, 8 sk), Lukauskis -, Delininkaitis 4 (2-2, 2-1, 4-0, 4 as), Jomantas 4 (-, 4-2, 1-0), Kleiza 11 (2-2, 6-3, 3-1, 4 sk), K. Lavrinovi~ 12 (4-4, 4-4, 2-0), Jasaitis, Petravi~ijus 13 (8-5, 5-4, -), Javtokas 2 (-, 2-1, -). Za jedan poen: 26-19 (65,6%). Za dva poena: 32-21 (65,6%). Za tri poena: 18-6 (33,3%). Skokovi: 29 (24+5). Asistencije: 14. Gre{ke: 20. Uh, koliko je ulo`enog truda i prolivenog znoja trebalo ko{arka{ima Srbije da savladaju otpisane Litvance... Punih 35 minuta vo|ena je `estoka borba na terenu, puno su gre{ili i jedni i drugi, a ne verujemo da je u Srbiji bilo gledaoca koji se nije jako nervirao. Iako bez ikakve {anse, Litvanci su re{ili da skupo prodaju ko`u i u tome su uspeli. Naterali su na{ tim da se istro{i i fizi~ki i mentalno, ali je, sre}om, on uspeo da odoli isku{ewu i pobedi. Platili su tako na{i mladi}i jo{ jednu {kolu koju ova mladost mora da plati i polo`ili su zavr{ni test. Ve} ve~eras na{i momci ima}e jedinstvenu priliku da se na|u i u polufinalu, a na putu do wega staja}e im selekcija Rusije. A na~in na koji su ga polo`ili jeste za pri~u. U`asnuli smo se da }e pobednik biti poznat tek u posledwim trenucima, da }emo videti jo{ jednu dramu, sli~nu onoj iz duela s Turskom.

E grupa (Bidgo{}) Prvo kolo: Rusija - Hrvatska 62:59, Nema~ka - Gr~ka 76:84, Francuska - Makedonija 83:57. Drugo kolo: Makedonija - Nema~ka 86:75, Gr~ka - Rusija 65:68, Hrvatska - Francuska 79:87. Tre}e kolo: Rusija - Makedonija 71:69, Francuska - Gr~ka 71:69, Nema~ka - Hrvatska 68:70. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Francuska 5 5 0 380:334 10 Rusija 5 3 2 338:338 8 Gr~ka 5 3 2 380:337 8 Hrvatska 5 2 3 357:364 7 Makedonija 5 1 4 337:396 6 Nema~ka 5 1 4 360:383 6 U ~etvrtfinale plasirale su se selekcije Francuske, Rusije, Gr~ke i Hrvatske.

F grupa (Lo|) Prvo kolo: Turska - [panija 63:60, Poqska - Srbija 72:77, Litvanija - Slovenija 58:81. Drugo kolo: [panija - Litvanija 84:70, Slovenija - Poqska 76:60, Srbija - Turska 64:69. Tre}e kolo: Litvanija - Srbija 79:89, Poqska - [panija 68:90, Turska - Slovenija (sino}). 1. Turska 4 4 0 303:269 8 2. Srbija 5 3 2 365:357 8 3. [panija 5 3 2 381:352 8 4. Slovenija 4 3 1 321:277 7 5. Poqska 5 1 4 355:405 6 6. Litvanija 5 0 5 358:424 5 U ~etvrtfinale plasirale su se selekcije Turske, Srbije, Slovenije i [panije.

Kapiten Srbije Nenad Krsti} zakucava u ko{ Litvanaca

Tada je, me|utim, krenula dalekometna bara`na paqba Novice Veli~kovi}a (tri puta), Milo{a Teodosi}a (2), Milenka Tepi}a i Nemawe Bjelice (po jedna trojka), uz nepikosnovenu vladavinu Bjelice u skoku i Teodosi}evo lucidno dirigovawe plavim orkestrom. Sedam puta za redom pogodili su {uteve za tri poena, iz egal rezultat stekli prednost od 12 poena i re{ili sve dileme. Jednostavno, za na{e {utere nije bilo prepreke, na licima sr~anih Li-

tvanaca video se ~ak i o~aj, ali sve je ubrzo bilo zavr{eno. Krenuli su orlovi veoma dobro i brzo stekli prednost od sedam poena. Litvanci su puno gre{ili, neprecizno {utirali i prosto nudili na{em timu mogu}nost da odmah na po~etku re{i ovu utakmicu. Uro{ Tripkovi} bio je izuzetno raspolo`en u tim trenucima, nemilice je poga|ao ko{ rivala sa svih pozicija i brzo stekao dvocifren u~inak od 11 poena. Odbrana rivala nije imala re{e-

wa za wega i pomislili smo da }e pitawe pobednika biti brzo re{eno. Me|utim, u nastavku je selektor Ivkovi} na klupi ostavio Tripkovi}a, Teodosi}a, Veli~kovi}a i Krsti}a iz startne petorke, a igra~i koji su ih zamenili nisu uspeli da pove}aju vo|stvo od {est poena. Naprotiv, dosta komplikuju}i u fazi napada, dozvolili su Litvancima da se potpuno vrate u me~, u jednom trenutku i da povedu. Ivkovi} je pozvao tajm-aut,

vratio ve}inu startera u igru i to se odrazilo i na rezultat. Iako ponovo nije bilo te~nosti u atacima plavih, solidna odbrana i gre{kama sklon rival, omogu}ili su na{em timu da na veliki odmor ode s ~etiri poena vi{ka (41:37). Ose}ala se u igri Ivkovi}evog tima nervoza i nekakava stegnutost, a iskusni Litvanci, poput Darijusa Lavrinovi~a i Kleize koristili su to i „odr`avali se“ u `ivotu. Iako im ova utakmica nije ba{ ni{ta donosila, `eleli su da eventualnom pobedom obraduju brojne navija~e u „Lo| areni“ i na poluvreme su oti{li sa, za wih, akitvnim minusom. Opu{tenost Litvanaca i (ne)shvatqiva optere}enost rezultatom srpskih ko{arka{a pokazali su lice u tre}oj deonici. Umesto da na{ tim „doda gas“, odlepi se i obezbedi va`nu pobedu, desilo se suprotno. Bez vaqanog {uta za dva poena,

Srbija je po~ela da zastaje, a Macijulis i Kleiza pre svih, da poga|aju na{ ko{. Brzo je izgubqena prednost s poluvremena i jo{ br`e je Litvanija stekla vo|stvo od sedam poena. U tim trenucima ba{ ni{ta nije polazilo za rukom orlovima, igrali su sporo u napadu, protivnik je lako ~itao ono {to su Teodosi} i dru`ina zamislili i, umesto da lagano privodimo me~ kraju, po~eli smo i te kako da strepimo. Usledila je potom ve} opisana dalekometna serija Srbije, izborena je ubedqiva pobeda i, eto, ve~eras protiv Rusije na{a mlada reprezentacija igra}e za plasman u polufinale. Budimo iskreni, to bi bio fenomenalan rezultat Ivkovi}evih mladi}a, koji su bez pompe ispra}eni u Poqsku, a uspeli su do sada da ispune sve {to su obe}ali. Ho}e li oti}i i korak daqe, zna}emo ve~eras posle me~a s aktuelnim prvakom Evrope. A. Predojevi}

DANAS U ^ETVRTFINALU SRBIJA IGRA S RUSIJOM

Me~ dva najmla|a tima za polufinale Posle dva vezana poraza Gr~ke u E grupi ( igrano u Bidgo{}u), neo~ekivano se na drugom mestu na{la selekcija jo{ uvek aktuelnog prvaka Evrope, selekcije Rusije. Kako je u F grupi tre}e mesto osvojila reprezentacija Srbije ove dve selekcije bori}e se danas u Katovicama za mesto u polufinalu. Rusija je u odbranu titule iz Madrida 2007. godine krenula s potpuno promewenim timom, a selektor Dejvid Blat od zlatnih momaka iz [panije na raspolaga-

wu ima samo Sergeja Bikova, Sergeja Moniju i Antona Ponkra{ova, dok je preostali deo tima promewen. Izostali su, dakle, MVP igra~ Evrobasketa 2007 Andrej Kirilenko, Amerikanac Xej Ar Holden, Viktor Hrjapa i ostale vedete, a na wihovo mesto stigli su malo poznati centar Timofej Mozgov, koji je jedno od najprijatnijih otkri}a u Poqskoj, Amerikanac Keli Mekarti, Fridzon i ostali, koji su od "zbornaje" (prose~na starost igra~a je 22,9 godina), posle

SASTAVI DANA[WIH RIVALA (21,TV)

Srbija – Rusija

KATOVICE: Spodek arena, kapacitet 11.500 mesta. SRBIJA: 4. Bojan Popovi} (190 cm, bek), 5. Milenko Tepi} (200, bek), 6. Milo{ Teodosi} (195, bek), 7. Ivan Pauni} (194, bek), 8. Nemawa Bjelica (209, krilo), 9. Stefan Markovi} (191, bek), 10. Uro{ Tripkovi} (195, bek), 11. Miroslav Raduqica (213, centar), 12. Nenad Krsti} (213, centar), 13. Kosta Perovi} (218, centar), 14. Novica Veli~kovi} (205, krilni centar), 15. Milan Ma~van (203, krilni centar). Selektor: Du{an Ivkovi}. RUSIJA: 4. Andrej Voroncevi~ (204, krilni centar), 5. Nikita Kurbanov (202, krilo), 6. Sergej Bikov (190, bek), 7. Vitali Fridzon (195, bek), 8. Keli Mekkarti (201, krilo), 9. Dmitri Sokolov (214, centar), 10. Fedor Dmitrijev (205, krilo), 11. Jegor Vjalcev (194, bek), 12. Sergej Monija (202, krilo), 13. Anton Ponkra{ov (200, bek), 14. Aleksej Zozulin (201, bek), 15. Timofej Mozgov (215, centar). Selektor: Dejvid Blat.

srpske reprezentacije (22,5), na~inili drugi najmla|i tim na Evropskom prvenstvu. Rusi nisu blistali u prvoj fazi Poqskoj. U drugu rundu takmi~ewa u{li su kao drugoplasirani iz B grupe, ali samo uz pobedu nad Letonijom (81:68) i dva poraza od Nema~ke (73:76) i Francuske (64:69). U F grupi druge faze, me|utim, Blatovi izabranici ostvarili su sve tri pobede i evidentno je da su u rezultatskom uzletu. Prvo su pobedili Hrvatsku (62:59), potom su polo`ili na ple}a i Gr~ku (68:65), a na kraju su, posle puno problema, savladali i Makedoniju (71:69). Iako je, po statisti~kim pokazateqima, naturalizovani Amerikanac Mekarti prvi igra~ Rusije (prosek od 14.0 poena, 5,7 skokova, 0,8 gre{aka i 1,7 osvojenih lopti), Timofej Mozgov se nametnuo kao lider tima. Centar moskovskog Himkija nije u karijeri nikada igrao ni za jednu selekciju Rusije u mla|im kategorijama, ali ga to nije omelo da u Poqskoj prose~no posti`e 13 poena i ima 5 skokova (od ~ega ~ak 3,5 u napadu). Uz to, kako je visok 215 cm, prosto uliva strah protivni~kim dugajlijama i izuzetno dobro koristi snagu kojom raspola`e. Tre}i igra~ Rusije za sada je Sergej Bikov (9,2 poena), a za wim

Statisti~ki najboqi u ruskom timu: Keli Mekarti

je Fridzon (7,3) itd. Prva dva skaka~a su, dakle Mekarti i Mozgov, a odmah iza wih je Monija i na ovu trojicu igra~a na{i visoki ko{arka{i mora}e da obrate posebnu pa`wu. Najvi{e vremena na parketu do sada je proveo Mekarti (206 minuta, prose~no 34,3), a slede Mo-

nija sa 165 minuta (27,5), Bikov sa 159 minuta (26,5) i Mozgov sa 143 minuta (23,8). [to se {uta ti~e, Rusi su za dva poena {utirali s uspe{no{}u od 47,6% (210-100), dok su za tri poena imali skor od 34,2% (111-38). Evidentni su im bili problemi s linije slobodnih ba-

cawa, jer iz 162 poku{aja zabele`ili su 105 poena (64,8%). Prose~no su imali 35 skokova (24+11), {to svedo~i o tome da im je ofanzivni skok izuzetno oru`je. Kona~no, imali su i 12 asistencija po utakmici, odnosno 14 gre{aka i po 4 blokade. A. Predojevi}


20

SVET

~etvrtak17.septembar2009.

Verski sukobi u Pakistanu

TERORIZAM Napad `ene samoubice u ^e~eniji GROZNI: Najmawe dva policiajca su ubijena u napadu najverovatije `ene bomba{a-samoubice koja je ju~e aktivirala eksploziv pored jednog policijskog automobila u Groznom, glavnom gradu ruske republike ^e~enije. Pozivaju}i se na neimenovane izvore iz agencije za bezbednost, ruska agencija Interfaks je objavila da su poginula dvojica policajaca. Jedan svedok je ispri~ao Rojtersu da je jedna mlada `ena pri{la policijskom automobilu i digla se u vazduh. Drugi o~evici su kazali da se u trenutku eksplozije u atuomobilu nalazilo troje policajaca. (Tanjug)

Al Kaida poziva na otmice stranaca SIDNEJ: Jedan od vo|a Al Kaide pozvao je talibane da po~nu sa otmicama stranih dr`avqana u Avganistanu kako bi primorali koalicione snage predvo|ene SAD da pregovaraju o razmeni zarobqenika, izvestili su australijski mediji. Poziv Mustafe Hamida, poznatijeg kao Abu Valid al Masri, predstavqa direktan odgovor na ameri~ku politiku pritvarawa osumwi~enih za terorizam u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi, pi{e biv{a analiti~arka za antiterorizam Lea Faral u autorskom ~lanku za dnevnik “Ostrelijen”. “Upu}uju}i svoj dopis talibanskim vo|ama, Masri im poru~uje da je vreme da po~nu sa napadima na strane civile, kao i na vojno osobqe”, pi{e Faralova. Masri predla`e talibanima da “promene pravila igre, kao {to je Amerika uradila” i isti~e da im je sada “dozvoqeno da otimaju civile sa ulica”. (Tanjug)

Uhap{eni osumwi~eni za napade 2003. ISTANBUL: [estoro qudi osumwi~enih da su u~estvovali u bomba{kim napadima u Istanbulu u novembru 2003. godine u kojima je ubijeno 57, a raweno 700 qudi, uhap{eno je ju~e u Istanbulu. U saop{tewu turske policije se navodi da je hap{ewe izvr{eno u Istanbulu, na mestima gde su napadi izvr{eni i da su uhap{eni izvedeni pred dr`avnog tu`ioca radi saslu{awa, pi{e Rojters. Ranije sedam ekstremista, ukqu~uju}i jednog sirijskog ~lana teroristi~ke mre`e Al-Kaida, osu|eno je na do`ivotu kaznu zatvora zbog ume{anosti u te napade. Napadi su izvr{eni u dva dana, 15. i 20. novembra 2003. godine, kada su dva kamiona bombe udarila u dve sinagoge u Istanbulu, dok su jo{ dva kamiona eksplodirala ispred predstavni{tva britanske banke HSBC. (Tanjug)

ISLAMABAD: Pakistanski hri{}ani u provinciji Panxab sukobili su se ju~e s policijom na sahrani jednog hri{}anina koji je umro u zatvoru, a bio je uhap{en pod optu`bom da je oskrnavio Kuran. Telo 19ogodi{weg mladi}a prona|eno je u utorak. Policija je saop{tila da se obesio, kao i da je ura|ena obdukcija. Mnogi hri{}ani veruju da je mladi} ubijen.Okupqeni hri{}ani, wih oko 700, ga|ali su policiju kamenicama, a policajci su uzvratili pendrecima i suzavcem. Na vest o mladi}evoj smrti u pakistanskom gradu Lahoreu u utorak su protestovali predstavnici mawina i organizacija za za{titu qudskih prava, a neki su nosili transparente na kojima su wegovu smrt nazvali ubistvom. U Pakistanu `ivi oko 175 miliona qudi, od ~ega mawe od pet odsto nisu muslimani. (Beta-AP)

Japan dobio novog premijera TOKIO: Japanski parlament potvrdio je ju~e izbor predsednika Demokratske partije Japana Jukija Hatojame za novog premijera, ozna~uju}i time nov period u istoriji Japana nakon 55 godina gotovo neprekidne vladavine desnice. Za Hatojamu je u parlamentu glasalo 327 od ukupno 480 poslnika, dok je wih 119 svoj glas dalo kandidatu desne Liberalnodemokratske partije Masato{iju Vakabaja{iju. Izbor novog premijer je do~ekan burnim aplauzom japanskih parlamentaraca.

BORBA PROTIV POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA

Nesloga EU i SAD oko konkretnih mera LONDON: Izme|u Evropske unije (EU) i SAD postoje bitne razlike u na~inu na koji treba voditi borbu protiv posledica klimatskih promena, pi{e u dana{wem izdawu londonski “Gardijan”. List na prvoj strani donosi ekskluzivna saznawa o pravom rascepu koji je nastao izme|u 27 - ~lanog bloka evropskih dr`ava i SAD oko strukture novog me|unarodnog ugovora o borbi protiv globalnog otopqavawa i, konkretno, nivoa ograni~ewa ispu{tawa {tetnih gasova za svaku od zemaqa. EU `eli, prema saznawu “Gardijana”, da na snazi ostanu odredbe iz postoje}eg sporazuma iz Kjotoa, dok iz administracije ameri~kog predsdnika Baraka Obame sti`e predlog o ru{ewu starog i stvarawu potpuno novog sistema, prema kojem bi, {to je osnovna odredba, o dozvoqenoj granici ispu{tawa {tetnih gasova odlu~ivala svaka zemqa ponaosob, na osnovu sopstvenih zakona.

DNEVNIK

Juki Hatojama

Hatojama i wegova partija - me{avina biv{ih ~lanova vladaju}e stranke, socijalista i napredwaka - pred dugom je listom izazova,

ekonomskih i demografskih. Pobednik parlamentarnih izbora od 30. avgusta, Hatojama je najavio da }e voditi politiku “u korist `ivota obi~nih qudi” {to ukqu~uje ve}u pomo} dr`ave porodicama, nezaposlenima i penzionerima. Demokrati su ranije najavili da nameravaju da roditeqma daju 26.000 jena (280 dolara) mese~no za dete do okon~awa sredwe {kole, da bi se pove}ao natalitet u zemqi sa najve}im procentom starih i najmanim procentom dece na svetu. (Beta)

Somalijski pobuwenici tra`e poja~awe MOGADI[: Somalijska pobuweni~ka organizacija Al [abab pozvala je ju~e strane militante da im se pridru`e, nakon {to su ameri~ke snage ubile jednog od najtra`enijih pripadnika Al Kaide u tom regionu. Operacija specijalnih ameri~kih snaga, u kojoj je u ponedeqak na jugu Somalije ubijen Kenijac Saleh Ali Saleh Nabhan (28), izazvala je `estoku reakciju islamisti~kih pobuwenika koji se bore protiv somalijske vlade, javqa Rojters.

“Pozivamo sve muslimanske borce u svetu da do|u u Somaliju”, poru~io je komandant Al [ababa za regione Bej i Bakol, [ejk Mahad Abdikarim, na konferenciji za novinare odr`anoj u gradu Bajdoa, prenosi Rojters. Nabhan, koji je ume{an u bomba{ki napad na jedan izraelski hotel u Keniji 2002. godine i istovremeni neuspeli raketni napad na izraleski avion koji je poleteo iz obli`we Mombase, bio je saveznik Al [ababa. (Tanjug)

Izrael odbacio nezavisnu istragu o Gazi Nikola Sarkozi i Gordon Braun

Spor je izbio uo~i kqu~nog decembarskog samita u Kopenhagenu, koji }e se baviti klimatskim promenama. Taj skup je, kako navodi britanski dnevnik, posledwa prilika da se usaglasi zajedni~ka strategija protiv daqeg zagrevawa atmosfere. “Gardijan” podse}a da SAD nisu ratifikovale sporazum iz Kjotoa, ali da je borba protiv klimatskih promena jedan od stubova politike sada{weg

ameri~kog predsednika. List citira re~i Obaminih bliskih saradnika da je ameri~ki predsednik ostao privr`en borbi protiv globalnog otopqavawa, ali da je beskorisno u Kopenhagenu pristati na ne{to {to kasnije ne bi bilo prihva}eno u Kongresu SAD. Stru~waci upozoravaju da od 2015. mora po~eti razdobqe smawenog ispu{tawa {tetnih gasova u atmosferu. (Tanjug)

Bez dogovora o izgradwi jevrejskih naseqa TEL AVIV: Izrael i SAD ni ju~e nisu postigli razumevawe o budu}oj izgradwi jevrejskih naseqa na Zapadnoj obali, jer izraelski premijer Bewa-

za obnovu mirovnih pregovora sa Palestincima. Mi~el je jo{ u subotu doputovao u Izrael s ciqem da doprinese povratku za pregovara~ki sto i otvori put trilatelarnom sastanku Netanijahua, palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i ameri~kog predsednika Baraka Obame, na marginama zasedawa Generalne skup{tine UN kraYory Mi~el i Bewamin Netanijahu jem ovog meseca.On min Netanijahu i specijalni se u utorak prvi put, a ju~e ponoameri~ki izalslanik Xorx Mivo, sastao sa Netanijahuom, a sa~el nisu uspeli da prona|u komda se ne iskqu~uje mogu}nost popromis o toj kqu~noj prepreci novnog sastanka u petak, nakon

{to se izaslanik vrati iz posete Jordanu, Libanu i Kataru. Amerikanci zahtevaju da se Izrael obave`e na potpuno zaustavqawe izgradwe u naseqima na godinu dana. Izraelska strana je spremna da moratorijum traje {et meseci, ali je Netanijahu najavio zapravo samo smawewe, a ne i obustavqawe izgradwe koju smatra neophodnom zbog prirdnog rasta stanovni{tva, odnosno, kako je rekao, normalnog `ivota jevrejskih naseqenika. Iako je i ovaj sastanak Netanijahua i Mi~ela u premijerovom kabinetu opisan kao dobar, ostalo je nejasno da li su bli`e dogovoru koji }e dovesti do trilateralnih razgovora. (Tanjug)

JERUSALIM: Izrael je ju~e definitivno odbio poziv Ujediwenih nacija da pokrene nezavisnu istragu svoga pona{awa tokom rata u pojasu Gaze po~etkom ove godine. Predlog je podneo istra`ni tim UN, koji je zakqu~io da su i Izrael i palestinski Hamas u tom ratu ~inili ratne zlo~ine, a mo`da i zlo~ine protiv ~ove~nosti. Istra`ni tim UN je pre dva dana saop{tio svoje nala-

ze, a Izrael je odmah odbacio wegove zakqu~ke kao “pristrasne”. Izraelska vojska vodi svoju istragu i dosad ne nalazi nikakvu svoju krivicu s po~etka godine u Gazi. Vladin portparol Mark Regev je ju~e, kako javqa AP, izjavio da “Izraelu ne treba da sprovede nikakvu nezavisnu istragu” i da su nalazi izraelske vojske “podlo`ni proveri izraelskog pravosu|a”. (FoNet)

Moldavija ne}e ujediwewe s Rumunijom KI[IWEV: Nove moldavske vlasti ne te`e ujediwewu sa Rumunijom, ve} ulasku u Evropsku uniju, izjavio je ju~e predsednik skup{tine i vr{ilac du`nosti predsednika Moldavije Mihaj Gimpu. “Glavni zadatak nove vlasti ne}e biti stupawe u NATO ili izlazak iz Zajednice Nezavisnih Dr`ava, ve} likvidacija siroma{tva”, istakao je Gimpu u intervjuu rumunskom TV kanalu PRO-TV. On je naglasio da je potrebno pomiriti se sa mi{qu da su, iako su Rumuni i Moldavci bra}a, to dve zemqe, i rukovodstvo svake od wih odlu~uje {ta mu je ~initi za dobrobit gra|ana. „@eleo bih da dostignem boqi nivo `ivota, kako bismo se na{li u Evropskoj uniji uz Rumuniju“, rekao je Gimpu a preneo je ItarTas s. On je rekao da }e mu jedan od prvih ukaza na polo`aju v.d. pred-

Mihaj Gimpu

sednika dr`ave biti ukidawe viznog re`ima sa Rumunijom, koji je uvelo prethodno rukovodstvo. „Ube|en sam da }e odluka o ukidawu viza obradovati i predstavnike nacionalnih mawina Moldavije“, rekao je Gimpu. Na vanrednim izborima 29. jula Savez za evropsku integraciju osvojio je 53 mandata u skup{tini, dok je dotada{wa vladaju}a Komunisti~ka partija osvojila 48 od 101 poslani~kog mesta. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GORDON BAJNAI Ma|arska je saop{tila ju~e da }e primiti jednog od zatvorenika iz ameri~kog zatvora Gvantanamo koji do kraja godine treba budu preme{teni iz tog zatvora u pojedine zemqe koji su spremne da ih prihvate.Ma|arska }e izabrati zatvorenika sa skra}enog spiska i kad do|e u zemqu pro}i }e 18-mese~ni program integracije, rekao je ma|arski premijer Gordon Bajnai.

MET DEJMON Zahvaqu}i de~a~kom izgledu i atletskoj gra|i Met Dejmon je bio progla{avan za najseksepilnijeg mu{karca, a za najnoviju ulogu ugojio se prili~no, {to mu, kako je rekao, nije bilo te{ko. Pripremaju}i se za ulogu u filmu “The Informant!” Dejmon je zaboravio na sujetu i ugojio se 15 kilograma.”Bilo je sjajno”, izjavio je glumac na promociji filma na festivalu u Torontu.

IGI POP Pank zvezda Igi Pop dobi}e nagradu @iva legenda na dodeli Mar{al klasi~nih rok nagrada, objavio je ju~e Bi-Bi-Si wuz. Pop, koji je bio peva~ grupe “Stuxiz”, nagradu }e dobiti na ceremoniji 2. novembra u Londonu.Me|u ranijim dobitnica te nagrade su Ozi Ozborn, Ximi Pejx i Alis Kuper. Dosada{wi dobitnici nagradu su zaista „strava“, i sam sre}an {to sam me|u wima”, rekao je Pop.

Uginuo Titus, ruandski kraq gorila KIGALI: Gorila sa srebrnim le|ima, po imenu Titus, poznatiji kao kraq gorila u Ruandi, uginuo je od starosti u 35. godini u nacionalnom parku Vulkani, na severozapadu te zemqe, saop{tili su ju~e Kancelarija za turizam u Ruandi i predstavnici nacionalnih parkova. “S velikom tugom saop{tavamo da je legendarni Titus, kraq gorila u Ruandi, uginuo. Titus nije bio samo najve}i i najmo}niji gorila sa srebrnim le|ima, ve} i najpoznatiji... Ro|en 24. avgusta 1974. godine, Titus je bio predmet mnogih istra`ivawa”, navodi se u saop{tewu i dodaje da je gorila preminuo od starosti. Lokalni zvani~nici su rekli da nijedan nau~nik nije mogao da predvidi takvu popularnost ovog gorile, koji je “pre`iveo brojne tragedije u `ivotu”. Lo-

vokradice su mu ubile deo porodicu dok je jo{ bio mladun~e, a majka ga je ostavila posle `estokog sukoba s jednim mu`jakom gorile. Kao mladi gorila, Titus je postao ~lan jedne grupe mu`jaka i potom se pridru`io grupi od pet `enki. Betsme, dominantni gorila, u starosti je predao vo|stvo grupe Titusu. Titus je bio glavni lik 2008. godine dokumentarnog filma “Titus, kraq gorila”, gde je prikazan kao harizmati~na `ivotiwa i najboqi primerk svoje vrste, koji je pre`iveo razne neda}e. “Wegovo uginu}e predstavqa veliki gubitak za Ruandu. Zahvaquju}i wemu, populacija gorila se pove}ala”, navodi se u saop{tewu i dodaje da na teritoriji Ruande sada `ivi najmawe 265 gorila, koje su pod svakodnevnim nadzorom. (Beta-AFP)


BALKAN

DNEVNIK

Protest ispred konzulata u Solunu SOLUN: Mawa grupa lokalnih anarhista protestovala je ju~e ispred konzulata Srbije u Solunu, u znak solidarnosti sa hap{ewem pet osoba koje su sumwi~e za napad "molotovqevim koktelima" na zgradu Ambasade Gr~ke u Beogradu pro{log meseca. Gr~ki mediji su preneli da se nekoliko demonstranata, posle protesta ispred zgrade konzulata, sastalo sa srpskim konzulom Milanom Dimitrijevi}em, kome su predali protestno pismo, prenela je gr~ka agencija ANA. Na zgradu Ambasade Gr~ke u Francuskoj ulici u Beogradu osumwi~eni su 25. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a

potom bacili dva "molotovqeva koktela" - zapaqene fla{e sa benzinom. Policija je saop{tila da se petoro uhap{enih, sa jo{ jednom osobom koja je u bekstvu, sumwi~e da su izvr{ili krivi~no delo me|unarodnog terorizama. Odgovornost za napad preuzela je anarhisti~ka grupa "Crni Ilija", koja je zahtevala osloba|awe Todorosa Iliopulosa, uhap{enog tokom "narodnog ustanka" u Gr~koj u decembru pro{le godine. Iliopulos je, u vreme napada na gr~ku ambasadu u Beogradu, {trajkovao gla|u, a vlasti su ga kasnije pustile na slobodu uz pla}enu kauciju. (Tanjug)

Tuzla tra`i smenu Milorada Dodika SARAJEVO: Tuzlansko op{tinsko ve}e ju~e je osudilo izjavu premijera Republike Srpske Milorada Dodika, po kojoj je ratni zlo~in u tom gradu, poznat kao slu~aj "Kapija", insceniran. ^lanovi op{tinskog ve}a ocenili su na sednici da je Dodikova izjava uvredqiva i monstruozna i predstavqa oblik pritiska na pravosu|e u `albenom postupku protiv Novaka \uki}a, koji je za zlo~in na Kapiji nepravosna`no osu|en na 25 godina zatvora. Dodik je nedavno negirao prirodu ratnih zlo~ina po~iwenih u Tuzli 25. maja 1995. godine, kada je u eksploziji artiqerijske granate 71 osoba poginula i vi{e od 150 rawe-

no. Op{tinsko ve}e ocenilo je da Dodik svojom izjavom izaziva mr`wu i netrpeqivost, a osudili su i "blagu reakciju visokog predstavnika Valentina Incka" na tu izjavu. Op{tinsko ve}e od Incka je zatra`ilo smenu Milorada Dodika, a od Parlamenta BiH usvajawe zakona o zabrani poricawa genocida i ratnog zlo~ina, kao i o zabrani rada fa{isti~kih organizacija. Sud Bosne i Hercegovine je 12. juna 2009. godine proglasio krivim Novaka \uki}a, oficira Vojske bosanskih Srba, za tuzlanski masakr i osudio ga na zatvorsku kaznu u trajawu od 25 godina. (Beta)

~etvrtak17.septembar2009.

Napadi na crkvu uznemirili povratnike VISOKO: Malobrojni Srbi povratnici su ponovo zapla{eni i uznemireni od kako je po drugi put za mesec dana napadnuta i provaqena Srpska pravoslavna crkva u Visokom, op{tina u Federaciji BIH, javqaju mediji Republike Srpske. "Provala u ovu crkvu u no}i izme|u 13. i 14. septembra, gde je ispreturan inventar, samo je jedan u nizu svakodnevnih incidenata ~ija je meta pravoslavni hram u Visokom", rekao je jerej Marko Ma- Crkva u Visokom le{. ci ve}insko stanovni{tvo. Tako Napadi i skrnavqewa pravoje i u nasequ \ur|ev grad kod slavnih verskih objekata su u~eZvornika Srpska pravoslavna crstali ne samo na podru~ju Federakva oskrnavqena 19 puta za pocije BIH, kao {to je slu~aj u Tusledwih sedam godina od kako je zli i Sarajevu, ve} i u Republici intenziviran povratak Bo{waka. Srpskoj u naseqima gde su Bo{wa(Tanjug)

IZJAVA MIROSLAVA LAJ^AKA SARAJEVSKOJ [TAMPI Nadbiskup Bozani} poseti}e BiH ne ispuwava uslove za bezvizni re`im Jasenovac ZAGREB: Zagreba~ki nadbiskup kardinal Josip Bozani} poseti}e idu}e sedmice Jasenovac i Staru Gradi{ku, mesta u kojima su bili biv{i usta{ki logori smrti. Ured za odnose s javno{}u Zagreba~ke nadbiskupije prosledio je medijima informaciju Nadbiskupskog duhovnog stola

obi}i `upnu crkvu i memorijalno podru~je konclogora, Bozani} }e boraviti i u Petriwi gde }e slu`iti liturgiju u novoj crkvi. Biskupi i nadbiskupi katoli~ke crkve do nedavno izbegavali su da posete nekada{wi jasenova~ki kompleks logora u kome je bila i Stara Gradi{ka i u kome je, po slu`benim proce-

Miroslav Laj~ak

nika (OHR), Laj~ak je kazao da je EU odlu~na da se u taj proces

u|e tek nakon potpunog ispuwewa pet ciqeva i dva uslova. "Nakon toga OHR mo`e biti zamewen Kancelarijom specijalnog predstavnika EU (EUSR)", smatra Laj~ak. [to se ti~e promena ustava BiH, Laj~ak ka`e da, iako se taj proces ne ve`e uz neke druge procese, svima je jasno da je to pitawe svih pitawa. "Nismo govorili o rokovima, ali jesmo razmatrali koliko ambiciozno me|unarodna zajednica treba u}i u taj posao. Unutar EU o tome se vode razgovori s Amerikancima", rekao je Laj~ak. On ka`e da }e o pitawima promene ustava i rokovima zvani~nici EU razgovarati idu}e nedeqe u Wujorku sa Amerikancima. "Svima je jasno da EU i SAD moraju zajedno raditi na ovom pitawu", rekao je Laj~ak. (Tanjug)

[trajk radnika „Gorewa” QUBQANA: Zaposleni u "Gorewu", koji su pre dva dana obustavili proizvodwu zbog nepravilnosti u isplati avgustovske plate, nastavili su protest i ju~e. Osim radnika u pogonima ma{ina za prawe i aparata za hla|ewe i zamrzavawe, u {trajku u~estvuju i svi zaposleni u centrali "Gorewa", izjavili su agenciji STA predstavnici sindikata. Predsednik sindikata @an Zeba je, istovremeno, demantovao informacije da je rukovostvu firme zabrawen ulazak u preduze}e, isti~u}i da je jedan od zahteva {trajka~a da oni do|u i razgovaraju s wima o nastalom problemu. Predstavnica za {tampu "Gorewa" je izjavila da proizvodwa stoji, a zasad se ne zna kada }e se rad u pogonima nastaviti.Rukovodstvo firme je ranije saop{tilo da se naruxbine za proizvode "Gorewa" pove}avaju i da }e se od 1. oktobra, posle skra}ewa izazvanog globalnom krizom, ponovo pre}i na 40-~asovnu radnu nedequ. (Tanjug)

REGIONALNA KONFERENCIJA O BORBI PROTIV KORUPCIJE

Memorijalni muzej Jasenovac

da }e na nivou nadbiskupije 24. septembra biti organizovano sve{teni~ko hodo~a{}e "u kome }e posebno mesto imati svetli likovi sve{tenika koji su svojom `rtvom i svedo~anstvom vernosti Hristu i Crkvi kroz razne neda}e u daqoj i bli`oj pro{losti ostali istinsko nadahnu}e novim nara{tajima". Osim kardinala Bozani}a u Jasenovac i Staru Gradi{ku i}i }e i pomo}ni biskupi i sve{tenici Zagreba~ke nadbiskupije. Nakon posete Stare Gradi{ke, nekada{weg mesta stradawa, ali i Jasenovca u kome }e

BAWALUKA: Ministar inostranih poslova Slova~ke Miroslav Laj~ak ka`e da se BiH ne mo`e na}i na listi zemaqa s bezviznim re`imom prema Evropskoj uniji, jer ne ispuwava dobro poznate uslovi. "O~ekujemo od vlasti BiH da svoj deo posla urade, kako bi evropske institucije mogle doneti odluku kakvu pri`eqkuju gra|ani BiH", rekao je Laj~ak i dodao da Evropska komisija `eli da BiH ispuni sve neophodne preduslove kako bi bio ukinut vizni re`im. Biv{i visoki prestavnik za BiH u izjavi sarajevskom "Dnevnom avazu" navodi da su on i wegove kolege i zvani~nici evropskih institucija ocenili da BiH ne zaostaje mnogo za susedima u ispuwewu uslova za ukidawe viza. Osvr}u}i se na budu}nost Kancelarije visokog predstav-

21

nama u Hrvatskoj, pobijeno izme|u 80 i 100.000 qudi, od kojih je preko 76 hiqada identifikovano imenom i prezimenom. Pomiwu se i mnogo ve}e brojke. U aprilu Jasenovac su slu`beno posetili sada{wi predsednik Hrvatske biskupske konferencije |akova~ki i sremski nadbiskup i mitropolit Marin Sraki}, po`e{ki biskup Antun [kvor~evi}, sremski biskup \uro Ga{parovi} i pomo}ni biskup |akova~ki \uro Hrani}. Tada je Sraki} naglasio da je Jasenovac zapravo "qaga za hrvatski narod". (Tanjug)

Dvojno dr`avqanstvo prepreka u radu sudova TIRANA: U Tirani se odr`ava regionalna konferencija o borbi protiv korupcije. Na konferenciji, pored doma}ina, u~estvuju delegacije BiH, Hrvatske, Kosova, Crne Gore i Makedonije. Srpska delegacija je pozvana da u~estvuje na konferenciji ali niko od predstavnika pravosudnih organa i policije nije do{ao u Tiranu. U raspravi koja traje i danas, ukazano je

da su korupcija i zloupotreba slu`benog polo`aja me|u najve}im pretwama po dru{tvo, kao i da je razmena iskustava veoma va`na u borbi protiv te pojave. Pravosudni organi BiH proveravaju na~in na koji je Branimir Glava{, nepravosna`no osu|en u Hrvatskoj zbog ratnog zlo~ina nad Srbima, stekao bosansko dr`avqanstvo, izjavila je ju~e u Tirani sudija Op-

{tinskog suda u Sarajevu Amela Skrobo. Ona je na konferenciji posve}enoj regionalnoj borbi protiv korupcije izjavila da u zemqama regiona postoji mogu}nost dobijawa dvojnog dr`avqanstva i da Glava{ u`iva potpunu za{titu kao dr`avqanin BiH. "Za{tita dr`avqana BiH je ustavna kategorija. BiH kao i Srbija i Hrvatska, ne izru~uje svoje

gra|ane a mogu}nost izru~ewa je predmet jedne duge rasprave i regionalne saradwe", izjavila je Skrobo. Ona je naglasila da je veoma te{ko procesuirati osobe koje su prelaskom granice izbegle su|ewe. Glava{ je 8. maja ove godine pred sudom u Zagrebu osu|en na 10 godina zatvora zbog ratnog zlo~ina nad srpskim civilima u Osijeku 1991. (Beta)

PRIVREDNE TEME

[vajcarci finansiraju termoelektranu u Zenici ZENICA: Predstavnici {vajcarske filijale kazahstanske energetske kompanije „KazTransGaz“ i op{tine Zenica izrazili su o~ekivaja da bi ve} na prole}e mogla da po~ne izgradwa termoe-

termoelektrane snage 250 megavata, navodi bawalu~ki list. Op{tina Zenica i kazahstanska kompanija potpisale su ugovor o osnivawu zajedni~ke kompanije "KazTransGas Zenica", koja

Veliki problem grejawa stanova u Zenici

lektrane u Zenici, pi{u "Nezavisne novine".Realizacija projekta mogla bi da zapo~ne do marta, a prekju~e je predstavqena Studija izvodqivosti za igradwu

je zadu`ena za realizaciju te investicije, ~ija se vrednost procewuje na do 250 miliona evra. Kazahstanci imaju udeo od 75 odsto, dok ostatak pripada op{tini, ko-

ja je kao ulog unela 20.000 kvadrata zemqi{ta i obavezala se za pribavqawe potrebnih dozvola. Ukoliko sve bude i{lo predvi|enom dinamikom izgradwa termoelektrane trebalo bi da bude zavr{ena do 2012. godine. Ciq projekta je da se Zenici osigura trajno i kvalitetno zagrevawe stambenih i poslovnih objekata po prihvatqivoj ceni. Op{tina Zenica ne}e imati direktne finansijske investicije, a vodi}e se ra~una i o ekolo{kom aspektu. Projekat je, me|utim, nai{ao na o{tro prtivqewe u resornom federalnom ministarstvu i preduze}ima Elektroprivreda BiH i BH gas, pi{u "Nezavisne", ali se ne navode razlozi protivqewu. Kazahstan koji se na severu grani~i sa Rusijom posledwih godina do`ivqava ekonomski preporod zasnovan na iskori{tavawu nalazi{ta nafte. Zemqa ima i jak poqoprivredni sektor. (Beta)

Rumunija eksploati{e naftu i uranijum u Kazahstanu BUKURE[T: Rumunija namerava da dugoro~no kupuje i eksploati{e uranijum u Kazahstanu za funkcionisawe dva nova reaktora u Nuklearnoj centrali u ^ernavodi, prenosi agencija Mediafaks. Delegacija Nacionalne kompanije za uranijum je pre nekolko dana posetila Kazahstan i predlo`ila dugoro~ni ugovor o kupovini i eksploataciji uranijuma potrebnog za funkcionisawe reaktora 3 i 4 koji }e biti izgra|eni u ^ernavodi. Kazahstan poseduje gotovo 20 odsto svetskih rezervi uranijuma i namerava da do 2010. godine postane najve}i proizvo|a~ uranijuma, izjavio je dr`avni sekretar u rumunskom ministarstvu ekonomije Tudor [erban. „Kazatomprom“, nacionalna nuklearna kompanija u Kazahstanu, proizvela je pro{le godine 8.500 tona uranijima, a ra~una da }e ove godine proizvodwa biti preko 11.900 tona. Jedina rumunska nuklearna centrala u ^ernavodi

Nuklearna elektrana ^ernavoda

funkcioni{e sa dva nuklearna reaktora, svaki snage od 700 megavata, a izgradwa reaktora 3 i 4 po~e}e 2010. ili 2011. godine uz investiciju od ~etiri milijarde evra. Reaktori 3 i 4 bi trebalo da po~ne da rade do 2016. godine, a planira se i izgradwa jedne druge nuklearne centrale u Rumuniji. Kazahstan je jedan od zna~ajnih ekonomskih partnera Rumunije i u oblasti energije, industrije, poqoprivrede, turizma i tehnologi-

je.Najve}a rumunska naftna kompanija „Petrom“ je krajem juna po~ela eksploataciju nafte na naftnom poqu Komsomolskoje u Kazahstanu, gde }e proizvodwa biti podignuta sa 1.000 na 10.000 barela dnevno. Drugu po zna~aju rumunsku naftnu kompaniju „Rompetrol“ je pro{le godine prodao wen vlasnik Dinu Patri~ju kompaniji „KazMunajGaz“ iz Kazahstana. (Tanjug)


22

EKOLOGIJA

~etvrtak17.septembar2009.

DNEVNIK

JU^E OBELE@EN DAN ZA[TITE OZONSKOG OMOTA^A

Potro{a~ima ostaje da izaberu Zajedno sa ostale 194 dr`ave, potpisnice Be~ke konvencije o za{titi ozonskog omota~a i Montrealskog protokola o supstancama koje ga o{te}uju, Srbija se ju~e pridru`ila obele`avawu me|unarodnog Dana za{tite ozonskog omota~a. Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} pozivao je gra|ane da daju svoj doprinos za{titi ozonskog omota~a, tako {to }e se ukqu~iti u akciju "Bidi i ti ozone–frendli potro{a~". Tema ovogodi{weg me|unarodnog Dana za{tite ozonskog omota~a je "Univerzalno u~e{}e - Za{tita ozonskog omota~a ujediwuje svet". Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa i Ozonska kancelarija Dan za{tite ozonskog omota~a obele`ile su u saradwi sa Udru`ewem za za{titu potro{a~a Vojvodine i Nacionalnom organizacijom potro{a~a Srbije NOPS. Kroz

VESTI Zaga|iva~e treba o{trije kazniti Regionalno istra`ivawe o `ivotnoj sredini pokazalo je da najvi{e ispitanika smatra da bi rigoroznije ka`wavawe zaga|iva~a i edukacija gra|ana dala najboqe rezultate u poboq{awu te oblasti. Najve}i broj predstavnika lokalnih vlasti smatra

da su postoje}i propisi blagi, a samo oko 11 odsto wih zadovoqno je kvalitetom `ivotne sredine. Projekat "Stavovi gra|ana i wihovih predstavnika o `ivotnoj sredini na zapadnom Balkanu", sproveden je od 26. juna do 15. avgusta ove godine, u okviru dvogodi{weg regionalnog projekta "Regionalna akcija i kohezija u oblasti `ivotne sredine".

Struja iz sme}a Elektroprivreda Srbije (EPS) i U`ice planiraju da u tom gradu izgrade elektranu za proizvodwu struje iz komunalnog otpada na u`i~koj deponiji Duboko. Predvi|a se izgradwa spalionice na deponiji Duboko, koju }e mo}i da koristi 370.000 stanovnika iz devet op{tina i gradova Zlatiborskog okruga. Kako je re~eno novinarima prilikom obilaska lokacije na kojoj }e biti izgra|ena elektrana, koja }e kao gorivo koristiti ~vrst otpad, koli~ina otpada na deponiji Duboko }e se smawiti i rok trajawa deponije produ`iti.

Vr{ac po standardima EU Medicinski otpad u op{tini Vr{ac ne me{a se vi{e sa komunalnim otpadom, ve} se odla`e u skladu sa standardima Evropske unije, rekao je ~lan Op{tinskog ve}a Bojan Mandi}. - Uvek je postojala opasnost od {irewa bolesti. Sada, u bolnici postoje sterilizator na principu obrade vodenom parom i drobilica. Ministarstvo `ivotne sredine zahteva od zdravstvenih ustanova da, pred kategorizacije, medicinski otpad odla`u u specijalno obojene vre}e i kontejnere na kojima pi{e da su za tu svrhu-rekao je Mandi}. (Beta-Ekotopija)

akciju "Budi i ti ozone–frendli potro{a~" javnost i potro{a~i }e biti upoznati o problemu o{te}ewa ozonskog omota~a, kao i posledicama koje ono mo`e izazovati. Gra|ani }e biti in-

formisani da na tr`i{tu postoje proizvodi koji ne sadr`e suspstance koje o{te}uju ozonski omota~, a bi}e promovisan i izbor tih proizvoda. Obele`avawe Dana ozonskog omota~a u Srbiji finansira se iz sredstava Multilateralnog fonda za implementaciju Montrealskog protokola, posredstvom Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO), namenski usmerenih na nacionalne projekte ja~awa javne svesti i informisawa javnosti zemaqa u razvoju. Na centralnim trgovima u deset gradova u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu, Kru{evcu, Pan~evu, [apcu, Zrewaninu, Novom Pazaru i Kikindi bili su postavqaweni informativni pultovi na kojima su gra|ani mogli da dobiju informacije kako mogu postati "ozone–frendli" potro{a~i. A. B.

Globalna solidarnost na delu Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki Mun u poruci povodom me|unarodnog Dana za{tite ozonskog omota~a, podsetio je na zna~aj multilateralnih ugovora u oblasti za{tite `ivotne sredine, a posebno na Be~ku konvenciju o za{titi ozonskog omota~a i Montrealski protokol. - Ovogodi{wi uspeh je to {to je najmla|a demokratska dr`ava na svetu, Isto~ni Timor, zapo~ela proces pristupawa Konvenciji i Protokolu. Do sada je to bila jedina dr`ava izvan re`ima za{tite ozonskog omota~a. Sada su Konvencija i Protokol dostigli univerzalno u~e{}e, jedinstven status me|u stotinama me|unarodnih sporazuma. Aktivnosti Isto~nog Timora {aqu sna`an signal globalne solidarnosti, ne samo u re{avawu problema o{te}ewa ozonskog omota~a ve} i drugih aktuelnih multilateralnih izazova, na pr-

vom mestu klimatskih promena – poru~io je genarelani sekretar UN Ban Ki Mun. On je naveo da prikupqeni podaci ukazuju da je iskqu~ivawe iz upotrebe supstanci poznatih kao hlorofluorougqenici (CFC), koje je zapo~elo 1990. godine, ubla`ilo napredovawe klimatskih promena za oko 12 godina. Tako|e, rekao je da je Me|unarodna saradwa oko CFC pravovremena potvrda da zajedni~ka svrha i konkretne akcije mogu umawiti rizik po na{u planetu i izgraditi sigurniji svet za budu}e generacije. - Pre nekoliko nedeqa eksperti Montrealskog protokola i Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i Kjoto protokola susreli su se u @enevi da bi razvili strategiju upravqawa supstancama koje prouzrokuju klimatske promene. Fluorougqovodonici, koji imaju {iroku primenu kao zamena za supstance

VOJVODINA SVE VI[E RAZMI[QA O OBNOVQIVIM IZVORIMA

Blago s wiva sti`e Biomasa je jedan od kqu~nih elemenata u proizvodwi obnovqive energije u Vojvodini. Ovda{wi poqoprivrednici, umesto uzgajiva~i hrane, mogli bi vrlo lako da postanu proizvo|a~i sirovina za energiju. Ovakav zakqu~ak izveo je direktor Hesenske razvojne agencije dr Diter Krojciger, koji je pre dva dana odr`ao predavawe u Gradskoj ku}e u Zrewaninu na temu proizvodwe biogasa od organskog otpada i wegovog kori{}ewa kao energetskog goriva. Krojciger je kazao da se pod obnovqivom energijom podrazumeva sunce, vetar, voda, biomasa i geotermalna energija.

Vojvo|anski poqoprivrednici mogli bi vrlo lako da postanu proizvo|a~i sirovina za energiju (Diter Krojciger) - Kada govorimo o prednostima obnovqive energije, pre svega moramo razmi{qati {ta }e se desiti sa na{om decom, decom na{e dece, planetom uop{te. Vojvodina ima idealne preduslove da po~ne da razmi{qa na temu biomase, tu je izvrsno zemqi{te, dobre klimatske uslove i voda za navodwavawe – poru~io je dr Krojciger i precizirao da se kao biomasa mo`e koristiti drvo, slama, kukuruz, `itarice, seme, suncokret i ostaci od `ivotiwa. Naglasio je da oko nas ima mnogo biomase koja se ne koristi i da je ona potencijalna sirovina za proizvodwu energije. Kolike su prednosti obnovqive energije govori i podatak da }e u Zrewaninu dve ustanove, u okviru projekta "Solarna ener-

gija za Vojvodinu", dobiti kolektore za prikupqawe sun~eve energije, koja }e kasnije koristiti za zagrevawe sanitarne vode. U krugu Op{te bolnice "Dr \or|e Joanovi}" bi}e postavqeno 200, dok }e se na zgradi Doma u~enika "Angelina Koji} Gina" na}i 72 kolektora. Time }e se zna~ajno doprineti smawewu tro{kova za kori{}ewe drugog energenta, odnosno gasa, a bi}e ispuweni i zahtevi Evropske unije o o~uvawu ekologije. Obilaze}i ove objekte pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} izrazio je nadu da }e sun~evi kolektori u bolnici i Domu u~enika biti primer kako da se ide daqe, sa ciqem da veliki broj domova zdravqa, bolnica i {kola uvede ovakvu vrstu grejawa. - U svim planovima Pokrajine, vezanim za razvoj energetike, posebno mesto zauzimaju obnovqivi izvori. Vi{e ne}e biti pitawe da li }e ih biti ili ne, ve} samo u kojoj meri – poru~io je Strikovi}. I o kori{}ewu vetra za proizvodwu elektri~ne energije sve vi{e se govori. Tako je beogradska firma "Notos" najavila da }e u Belom Blatu izgraditi vetrogeneratore. U ovoj firmi ka`u da su se za podizawe savremenih vetrewa~a na lokaciji kod Belog Blata odlu~ili po{to su poqa, locirana u centralnom Banatu, na u{}u reka Tise i Begeja, uto~i{te vetrova u regionu. Obezbe-

|eno je 89 hektara zemqe, na kojoj je plan da se izgradi ovaj projekat. Ja~ina vetrogeneratora u prvoj fazi iznosila bi pet, a na kraju i 20 megavata. I me{tani Lazareva, sela nadomak Zrewanina, dosetili su se kako da uz pomo} obnovqive energije navodwavaju svoje wive. Na

slavu sela – Ogwenu Mariju – `iteqi ovog mesta dobili su novi sistem za navodwavawe koji pokre}e snaga vetra. Izgradwu ove vetrewa~e, vredne 8,5 miliona dinara, koja navodwava bez upotrebe skupih agregata, poput struje ili nafte, finansijski je pomoglo Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Ona je instalirana u ataru udaqenom nekoliko kilometara od sela, a voda iz sistema mo}i }e da se koristi za navodwavawe, ali i za pojewe divqa~i u vreme su{e. Patent radi na principu pretvarawa snage vetra u

mehani~ku energiju kojom se voda izvla~i iz bunara sa dubine od 60 metara i izliva u postoje}i kanal za navodwavawe. Voda je zdrava i ispravna i za qudsku upotrebu. Po re~ima vo|e tima koji je patentirao i izradio prototip ovog sistema Tome Bogdanovi}a, svi wegovi delovi su mehani~ki i jednostavni za rad i odr`avawe. Nije ugra|ena nikakva osetqiva elektronika. Kapacitet pumpe je 360 litara vode u minuti zato {to je pre~nik cevi iz bunara pet santimetara. - Projektovana snaga pumpe je 500 litara vode u minuti, ali bi cev u bunaru trebala da bude 7,5 santimetara. Jedino {to je za pokretawe sistema za navodwavawe potrebno je – vetar. Bez wega sistem ne mo`e da radi ali zato voda mo`e da se akumulira. Uz dodatnu opremu ovaj sistem omogu}uje zagrevawe vode tako da se u zimskom periodu mo`e koristiti kao izvor toplotne energije za zagrevawe plastenika ili drugih prostorija. Mogu}e je zagrevawe vode do 50 stepeni Celzijusa – objasnio je Bogdanovi}. Prototip novog sistema za navodwavawe iza{ao je iz radionice Antona Konrada iz Novog Milo{eva. Me|utim, ovog jedinstvenog izuma ne bi bilo bez timskog rada pronalaza~a Obrada Risti}a, konstruktora Branka Ka{e i Koviqka Purki}a, koji je izradio vitalne delove, a ideja da se u ataru Lazareva instalira vetrewa~a, potekla je od ovda{weg udru`ewa lovaca i mesne zajednice. Lovci su se `alili da za vreme su{e, a zbog nedostatka vode, divqa~ napu{ta seoski atar. I onda je prona|eno re{ewe i za qude i za divqa~. @. Balaban

U OKVIRU KAMPAWE „ZA ^IST VRBAS”

Uklawaju se divqe deponije U okviru {iroke ekolo{ke kampawe "«Za ~ist Vrbas"» ve} nekoliko dana radnici i ma{ine JKP „Standard“ iz Vrbasa rade na uklawawu divqih deponija u Ravnom Selu. Za ovaj posao bi}e potrebno nekoliko dana maksimalnog anga`ovawa, a zatim }e se zapo~eti ~i{}ewe divqih deponija u Zmajevu. Akciju "Za ~ist Vrbas" finansira Ministarstvo za{tite `ivotne sredine, a predvi|eno je da se o~iste sve divqe deponije na podru~ju vrbaske op{tine. Prema re~ima predsednika Ekolo{kog pokreta Vrbasa Ratka \ur|evca bilo je krajwe vreme da se uklone divqe deponije koje su se na pojedinim mestima, konkretno u Ravnom Selu, gomi-

lale i po tri decenije. Prema nekim procenama koli~ina otpada na divqoj deponiji u Ravnom Selu dostigla je 50.000 kub-

nih metara razli~itog sme}a, obraslog korovom. «- Nadamo da }e se ovim potezom dr`ave kod gra|ana Ravnog

Sela podi}i svest o zna~aju za{tite `ivotne sredine i da ne}e ponoviti gre{ke koje su pravili prethodnih godina - rekao je Ratko \ur|evac. - To je jednako va`no kao i samo ~i{}ewe, jer ovaj napor }e ostati uzaludan, ukoliko gra|ani ne promene svoje navike». Nakon uklawawa deponija potrebno je poja~ati nadzor komunalnih redara i poqo~uvarske slu`be, ali i inspekcijskih organa. Nadam se da }e akciju podr`ati gra|ani koji shvataju zna~aj po{tovawa zakona u ovoj oblasti, ali i da }e svim ostalima objasniti da je prijava nelegalnog odlagawa otpada legalna odbrana sopstvenog prava da `ivimo u zdravoj `ivotnoj sredini. N. Perkovi}

koje o{te}uju ozonski omota~ u penama, rashladnim i klimatizacionim sistemima, mogli bi zna~ajno doprineti klimatskim promenama do 2050. i time umawiti napore koji se ula`u za smawewe puno poznatijih gasova sa efektom staklene ba{te, pre svega ugqen dioksida i metana, poreklom iz sagorevawa fosilnih goriva i se~e {uma - ka`e Ban Ki Mun. Me|unarodni dan o~uvawa ozonskog omota~a obele`ava se 80 dana pre odr`avawa Konferencije UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Prema re~ima Ban Ki Muna, Vlade moraju da iskoriste tu priliku i postignu dogovor o novom, ambicioznom, sveobuhvatnom i nepristrasnom klimatskom sporazumu. On isti~e da se bez delovawa na klimatske promene, svet suo~ava sa dubokim socijalnim, ekonomskim i ekolo{kim poreme}ajima.

KONFERENCIJA O UPRAVQAWU INDUSTRIJSKIM OTPADOM

Recikla`a najslabija karika

U hotelu "Omorika" na Tari ove nedeqe se odr`ava Druga me|unarodna nau~no – stru~na konferencija o upravqawu industrijskim otpadom. Na ovom skupu, koji organizuju Elektroprivreda Srbije, Tehnolo{ko – metalur{ki fakultet u Beogradu, Forum kvaliteta i Privredna komora Srbije, okupila je vi{e od 120 u~esnika iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije i Austrije. U~estvuju}i u radu Konferencije, dr`avni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije Nikola Rajakovi} naglasio je da je zavr{en nacrt novog Zakona o energetici, a u toku je i izrada nove Strategije razvoja energetike. On je rekao da u ovim dokumentima veoma va`no mesto zauzima i upravqawe otpadom i da je neophodno ovladavawe savremenim tehnologijama spaqivawa otpada, pre svega radi proizvodwe toplotne i elektri~ne energije.

Savetnik ministra za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Sini{a Mitrovi} najavio je da }e uskoro biti doneta Uredba o posebnim tokovima otpada kojom }e biti uvedena obavezna ekolo{ka taksa za proizvo|a~e otpada, dok }e na drugoj strani biti forsirane stimulativne naknade za one koji otpad recikliraju. U Srbiji se reciklira samo pet odsto otpada i tu se {to pre mora ne{to bitno promeniti, istakao je Mitrovi}. Govore}i u ime industrijskog sektora i sektora energetike direktor korporativnih poslova PD Termoelektrane"Nikola Tesla" Dragan Popovi} je naglasio da se ove jeseni u TENT-u zavr{ava postrojewe za otpepeqavawe koje }e omogu}iti upotrebu elektrofilterskog pepela u cementarama i putnoj privredi. On je naglasio da }e do 2015. godine EPS biti u ekolo{kom smislu potpuno ure|en u skladu sa zahtevima Evropske Unije u ovoj oblasti. A. B.


GLOBUS

DNEVNIK

~etvrtak17.septembar2009.

23

Samoubica u vosku kulptura ~oveka u odelu, {e{iru i s aktovkom u ruci koja je postavqena na ivicu krova ~etvorospratnice u Be~u uznemirila je mnoge prolaznike

S

koji su samo ~ekali da se poslovwak baci, vaqda zbog recesije ili korupcije. Ali, re~ je o vosku i poruka skulptora je ne{to svetlija.

Skuplptura od voska koji prikazuje poslovnog ~oveka koji se blago nagiwe prema dole sme{tena je na ivicu ~etvorospratnice u sredi{tu Be~a i odande }e posmatrati prolaznike slede}ih godinu dana. Re~ je o radu nazvanom “Razlog za verovawe” austrijskog umetnika Ronalda Kodri~a. “Nije poenta u tome ho}e li sko~iti ili ne}e, nego u razli~itim pogledima na stvari i tome {ta mo`da prolazi wegovom glavom”, objasnio je Kodri~ i istakao da je hiperrealizam dosadan. Neki prolaznici su bili mawe raspolo`eni za “razli~ite perspektive”, a vi{e za poziv policiji i vatrogascima. Dvadesettrogodi{wa Vera Kirher do`ivela je rad kao alarmantan. Drugima je lep. Pe{akiwa Karolina van Kelst je izjavila kako je kristalno jasno da se ne radi o samoubistvu. “Skulptura ima ne{to veli~anstveno, nije uop{te o~ajni~ka”, dodala je.

TV toraw leti u svemir ideo monta`a na kojoj je berlinski TV toraw lansiran u svemir ve} mesec dana intenzivno kru`i netom. Autor je Berlinac koji je odrastao nedaleko od trga na kojem se nalazi poznata gra|evina i koji ka`e da je kao dete mislio da je toraw zapravo raketa TV toraw na berlinskom Aleksanderplacu odleteo je kao raketa u nebo - u monta`i ma{tovitog Fabijana Ti{era. Dvadesetosmogodi{wak ka`e da je kao dete mislio da je tele-

V

Smeh umesto sudbonosnog „da” o je trenutak kojeg se svi pla{e – da }e na razmewivawu bra~nih zaveta pred sve{tenikom ili mati~arom ne{to po}i po zlu, da }e ne{to pogre{no izgovoritii upropastiti trenutak... Mladom ameri~kom paru nije sve i{lo glako, ali samo zato {to su oboje pucali od smeha. Endrju Engstrom i wegova budu}a supruga Melisa dogurali su do dela kad su, dr`e}i se za ruke, stajali pred pastorom i ~ekali da kona~no ponove za wim zavete koje bi trebalo da izgovore jasno i glasno i zavr{e ven~awe. Ali, mlado`ewa ve} prvu re~enicu izgovara pogre{no, pa umesto “lawfully” (zakonit) izgovara “waffley” (vafli su kola~i, vaqda je bio gladan). Naravno, to je dovo-

Molitvom protiv {opinga talijanski sve{tenik u novinama objavio molitvu kojom sugra|ankama skre}e pa`wu na {tetnost kupovine. „Drage supruge, trudite se da odolite pomami kupovine”, napisao je don Mikael Pirpamer, u molitvi posve}enoj duhovnoj ~istoti `ena, ali i mu{karaca wegove parohije San Martino. Dok `ene moli da se uzdr`e od „{oping manije”, wihove mu`eve poziva da ostanu verni.

I

„Gospode, za{titi na{e o`ewene mu{karce od zagledawa drugih `ena. Pomozi im da izbegnu barove i no}ne klubove, i ne opra{taj im ako zgre{e, jer znaju {ta ~ine”, napisao je on u parohijskom listu. Gra|ani San Martina pobunili su se jer su predstavqeni kao rasipnici i neverni supru`nici, ali don Mikael tvrdi da je samo hteo da se na{ali.

S

ve u~estalija vi|ewa NLO na kineskom nebu kulminirala su izjavom kineskog opservatorijuma da ozbiqno istra`uje pojavu ~udesnog lete}eg objekta uo~enog za vreme potpune pomra~ewa Sunca 22. jula ove godine. Dvojica studenata su nedugo pre toga kamerom snimila letelicu koja je u vazduhu mewala oblik. Nau~nici u opservatoriji Grimizna planina u Nauningu potvrdili su da imaju snimak objekta koji se pojavio na nebu za vreme pomra~ewa Sunca 22. jula, a mogao se videti 40 minuta. Ka`u da }e provesti slede}ih 12 meseci analiziraju}i materijal pre nego {to ponude ikakav zakqu~ak. “Sada prikupqamo radnu snagu koja }e se baviti prikupqenim podacima, uraditi analizu i dati nau~ne rezultate. To }e

S

Smeh neko vreme ne zavr{ava, pa na kraju pastor po~iwe da se {ali na wihov ra~un dok se Melisa od smeha jedva odr`ava na nogama.

trajati godinu dana”, izjavio je upravnik opservatorija \i Haj{eng. Incident s NLO je samo {lag na tortu nedavne eskalacije ko-

jekakvih ~udesnih vi|ewa po kineskom nebu, a najuverqivija su bila dva studenta ~iji je video zapis zavr{io na televizijskim vestima.

Zaspao me|u {inama rancuski tinejxer onesvestio se me|u {inama posle `urke na muzi~kom festivalu. Nije ga probudio ni voz koji mu je pre{ao preko tela, a da ga nije okrznuo. Neobi~nu sre}u do`iveo je mladi} iz Francuske koji se onesvestio me|u {inama pruge izme|u Pariza i Kimpera u Bretawi. Vozovo|a je prekasno primetio telo polo`eno na stomak, ali nije uspeo da se na vreme zaustavi. Trebalo mu je 800 metara ko~ewa.

Po izlasku iz lokomotive imao je {ta da vidi. Mladi} je i daqe le`ao bez ogrebotine. Poku{ao je da ga probudi, ali na kraju je ipak pozvao vatrogasce iz obli`weg grada Vana koji su ga smestili u bolnicu. U pantalonama su mu prona{li kartu za muzi~ki festival koji je zavr{io u nedequ rano ujutro, a policajci `eqno i{~ekuju da sre}ni spava~ do|e kona~no k sebi, i da saznaju {ta se zapravo dogodilo.

F

@ivot sa {korpijama uang Puangsri prilagodio je svoju prodi~nu ku}u u pokrajini Utaradit, 600 km severno od Bangkoka, sa`ivotu s neobi~nim qubimcima - oko 4.600 {korpiona. Deo ku}e u kojoj `ivi s porodicom 38-godi{wi Tajlan|anin uredio je granama stabla i kamewem kako bi se bi}a ose}ala {to prijatnije. Za uskra}ivawe udobnosti svojoj porodiciu korist hrskavih gmizavaca Puangsri se odlu~io u znak pomirewa. Naime, {korpioni, bube, cvr~ci i skakavci popularni su zalogaj na Tajlandu, pa ih je, osim za svoj jelovnik, proteklih godina uzgajao i za prodaju restoranima.

pa`wu korisnika “Ju tjuba”, koji su ga savetovali da nastavi s trendom i lansira i ostale poznate svetske gra|evine. “Ve} je bilo nekoliko novinskih ~lanaka, zahteva za filmove i hiqade klikova na Ju tjubu. Stvarno sam impresioniran”, ka`e Ti{er koji je rad napravio i kao promociju za posao kojim se bavi – animaciju i kompjutersku grafiku.

Invazija NLO na Kinu

T

qan razlog da mlada, a za wom i svi gosti, crknu od smeha. Video je na “Ju tjub” dospeo pre pet dana, a ve} je dostigao 645.000 pregleda.

komunikaciona gra|evina raketa pa je, kako za tri decenije `ivota nije do~ekao da odleti u svemir, to uradio sam, pomo}u par monta`nih trikova. Kombinacijom originalnih NASA-inih audio snimaka, bibliotekom slika i par ra~unarskih trikova, proizveo je video u kojem se toraw odvaja od tla i leti nebu pod oblake. Simpati~no naslovqen “NASA krade berlinski TV toraw”, video je privukao

Labudova je qubav pregolema `ivotiwskom svetu labudovi su poznati po monogamiji i odanosti partneru, a to su otkrili i holandski voza~i u utorak. Kada je labuda udario i povredio automobil na autoputu u Amsterdamu u vreme najgu{}eg saobra}aja, wegov partner nije hteo da se pomeri s puta. Policija je zato bila prisiqena da privremeno zatvori tu deonicu. Automobilske kolone bile su duga~ke sedam kilometara, a zastoj je trajao vi{e od sat vremena pre nego {to su veterinari uspeli da se probiju do mesta nesre}e i odnesu labudove. Labud kojeg je udario automobil te{ko je povre|en.

U


24

MOJA KU]A

~etvrtak17.septembar2009.

DNEVNIK

Deset saveta za stanovawe eng {ui je drevna kineska ve{tina ure|ivawa doma kojoj je ciq da omogu}i {to boqi protok energije. Smatra se da domovi ure|eni po pravilima feng {uija zra~e pozitivnom energijom, a uku}anima omogu}uju sre}u i blagostawe na svim poqima `ivota. @ivotni prostor uvek bi trebalo da bude svetao, uredan i prozra~an, ali osim toga postoji jo{ nekoliko pravila kojih bi, po savetima feng {ui majstora, trebalo da se pridr`avamo ukoliko `elimo da izvu~emo najboqe iz svog stana. 1. Prostor oko ulaznih vrata ku}e mora biti slobodan i prozra~an, {to zna~i da je zabraweno tu ostavqati cipele, papu~e i kapute.

2. U spava}oj sobi se ne preporu~uje dr`awe televizije, ra~unara ili ogledala naspram kreveta, koje ozna~ava tre}u osobu u vezi. Ukoliko ih ba{ nikako ne `elite skloniti, svakako ih preko no}i prekrijte plasti~nim stolwakom. 3. Poku{ajte svaki dan barem dvadeset minuta prozra~iti spava}u sobu jer }ete na taj na~in iz we izbaciti staru energiju i napuniti je novom, sve`om. 4. Krevet bi uvek trebao biti naslowen uza zid. Na taj na~in }ete se boqe odmoriti i biti spremniji na nove izazove. Tako|e, pripazite da krevet nikad ne bude sme{ten nasuprot vratima sobe.

F

5. Iako se smatra da je akvarijum s ribicama simbol sre}e i plodnosti, od velike je va`nosti wegova pozicija u stanu. Ukoliko je pravilno sme{ten, omogu}ava boqu finansijsku situaciju, ali ako ga postavite na pogre{no mesto, moglo bi do}i do nov~anih problema i te{ko}a na poslu. Ako primetite ovakve promene, premestite akvarijum na neku drugu lokaciju u stanu. 6. Pobrinite se da u kuhiwi naspram rerne ne postavite fri`ider, ma{inu za prawe posu|a ili sudoperu. Sukob vatrenog i vodenog elementa dovodi do nesuglasica i sukoba unutar ~lanova porodice. 7. Mermerni sto u trpezariji mogao bi biti uzrok stresu i proble-

Izaberite pravi kom{iluk ikada ne}ete voleti svoju ku}u ako ne volite svoje susedstvo. Ali, kako izabrati kvart za kupovinu ku}e ili stana? Prihvatite se detektivskog posla.

N

Izradite profil savr{enog kom{iluka [ta `elite od budu}eg naseqa? Najverovatnije }ete morati

da napravite neke kompromise, pa zato neka na vrhu va{e liste bude ono {to va{ budu}i kvart mora da ima, a na dnu ono {to biste hteli da ima. Evo nekoliko detaqa o kojima morate da razmislite: Imate li decu ili ih uskoro planirate? U tom slu~aju trebalo bi da potra`ite naseqe u blizini parka, centara sa razli~itim sadr`ajima i dobrim {kolama. Planirate li da na posao idete autom, pe{ke ili javnim prevozom? @elite li da

Kako se nositi s agresivnom ma~kom

stanujete u starijoj zgradi ili novogradwi? Stare zgrade mogu biti bajkovite, ali ~esto tra`e puno adaptacije. Novogradwa je modernija, ali ~esto malo udaqenija od centra. Koji deo grada vas zanima? @elite li biti blizu svega tako da mo`ete poslove obavqati pe{ke? Razmislite i o tome {ta nikako ne `elite u svom novom kom{iluku. Ako ne

Kada ste se odlu~ili za odre|eno podru~je grada, po~nite da prikupqate informacije. Na|ite zanimqive kvartove na vebu ili potra`ite pomo} kod agenta za nekretnine. Sakupite sve pozadinske informacije koje su vam dostupne, ukqu~uju}i informacije

podnosite buku, trebalo bi da se klonite blizine studentskih domova i klubova.

o {kolama, kriminalu, parkovima i rekreaciji, udru`ewima, turisti~kim atrakcijama i sli~no.

Zatvorili ste jedno poglavqe, sada otvorite drugo

Uverite se ro|enim o~ima

Izabrali ste kvart koji vam se najvi{e svi|a. Sada sledi onaj te{ki deo: prona}i ku}u koja vam se svi|a. Sre}om, malo ste suzili potragu. Slede}e {to morate jeste da izra~unate koja vam je prihvatqiva cena, kakve su mogu}nosti kredita, koje su karakteristike stana u kojem `elite da `ivite i krenete u potragu!

Prou~ite kvartove Ako se selite unutar istog grada, verovatno ve} poznajete ve}inu kvartova. Odaberite one koji najvi{e odgovaraju va{oj listi zahteva. Ako se selite u drugi grad, morat}ete vi{e istra`ivati. Po~nite s odre|enim kvartom, na primer ako radite na istoku grada, zapo~nite tamo svoju potragu.

ako uskladiti va{ televizor sa odli~no koordinisanim dekorom, tako da se savr{eno uklopi? Potrebno je samo potro{iti ne{to vremena za planirawe cele sobe, tako da se oblik i funkcija stope.

K

Prikupite informacije

Posle istra`ivawa, posetite kvartove koji vam prema kriterijima najvi{e odgovaraju. Tako }ete ste}i najboqu sliku `ivota u tom kraju. Sledite svoja ~ula, kako biste dobili potpunu sliku. Zapamtite kakav vam je

bio prvi utisak. [ta ste prvo primetili? Jesu li ku}e dobro odr`avane? Izgledaju li prodavnice i restorani primamqivo i uredno? Zamislite sebe u tom kom{iluku. Uklapa li se u va{u dnevnu rutinu, ho}ete li imati gde na xoging il da pro{etate psa? U svom kvartu }ete vi{e u`ivati ako }ete mo}i da radite ono {to volite. Obratite pa`wu na qude, da li prime}ujete da se dru`e ili se vi{e dr`e za sebe? Postoji li u blizini aerodrom, `eleznica, bolnica ili klubovi? Nije ba{ opu{taju}e svako jutro slu{ati buku od vozova, a kamoli usred no}i. Probajte da pprikupite informacije od obi~nih qudi koji vam ni{ta ne prodaju, na primer sedite u obli`wi kafi}{ i ispitajte konobaricu. Na kraju krajeva, zapitajte se odgovara li taj kvart va{em ukusu i stilu `ivota?

gresivne ma~ke ne vole da se sa wima bavi mnogo qudi. Mnoge od wih ve`u se za jednu osobu, a za ostatak sveta ih nije briga. Agresivno pona{awe ma~aka mo`e biti veoma stresno i opasno za wihove vlasnike i ostale ku}ne qubimce u doma}instvu. Agresija dolazi u mnogo oblika, a uzroci mogu biti razli~iti. Ma~ke su polupripitomqene `ivotiwe koje se vra}aju divqem instinktu za vreme igre, socijalne interakcije ili pod stresom. Agresijom bi trebalo da po~nete da se bavite {to ranije, ne dopustiv{i da neprikladno pona{awe eskalira do kraja. Puno ma~aka je na`alost uspavano zbog agresivnog pona{awa koje se nije odmah na po~etku kontrolisalo. [ta je uzrok? Agresija mo`e pote}i od nekih doga|aja, na primer ako je ma~e napustila majka odmah posle ro|ewa ili nije htela da ga doji. Majke ma~ke su vrlo stroge prema svojim ma~i}ima i postavqaju im ograni~ewa u igri. Agresija u igri mo`e biti istaknutija od ostalih oblika agresije jer }e nalikovati lovu. Ma~ke se mogu zaleteti na bilo {ta u pokretu, ukqu~uju}i i svoje vlasnike, i to kad najmawe o~ekuju. Na~in na koji se takvo pona{awe mo`e zauzdati jeste da ma~ki omogu}ite puno aktivnosti koje }e joj dozvoliti da svoju energiju

A

Televizori – a gde ih staviti Zapo~nite odabirom glavne ta~ke u sobi. Ako je to TV, stavite ga u centar onog dela gde sedite. Ako vi{e volite kamin ili pogled, orijenti{ite sedewe tako da mo`ete da u`ivate u glav-

noj ta~ki. U tom slu~aju stavite TV na sporedni zid. - Ako imate televizor najnovije proizvodwe, LCD ili plazmu, postavite ga tamo gde ga svi mogu da ga vide.

Tehnikalije za lak{i `ivot Od vas do televizora mora postojati udaqenost od barem dve wegove visine. Prvi LCD modeli imali su mali ugao gledawa, pa je bilo najboqe da sednete pravo pred wih, ali sada imate sasvim solidnih plazma, LCD ili CRT modela koje mo`ete gledati iz bilo kojih uglova. Kako biste osigurali da zvu~nici ne vibriraju, postavite ih na ravnu povr{inu – izbegavajte klimaju}e sto~i}e ili neravne podove. Najboqe je da ih oka~ite na zid – {to vi{e, to boqe.

mima na poslu. Ako ga zamenite drvenim, vrlo brzo }ete primetiti pozitivne promene. 8. Nemojte kupovati crvene kau~e i foteqe. Crvena je boja vatre i strasti, zato nije pogodna za mesta koja su zami{qena za odmor i relaksaciju, a osim toga donosi i te{ko}e na poslu. 9. Kupatilo nikad ne bi trebalo da se nalazi u sredini ku}e. Tako|e, savetuje se redovno spu{tawe poklopca na VC {oqi. 10. Redovno ~i{}ewe stana i bacawe nepotrebnih stvari osloba|a prostor od negativne energije. Dobro je re{iti se starog papira, neno{ene ode}e ili uvelog cve}a koje blokira pravilan protok energije u stanu.

- Postoji i jo{ jedno tradicionalno re{ewe, a to je da sakrijete TV unutar ormari}a. Stavite ga na veliki otvoren deo, ili na ugra|enu policu, okru`ite ga kwigama, uokvirenim fotkama i dekorativnim stvar~icama, pa }e mawe dominirati prostorom. - Zahvaquju}i napretku u tehnologiji mo`ete ugraditi televizor u zid iza dvosmernog ogledala (kada je TV ukqu~en, slika je vidqiva; kada je iskqu~en, postaje ogledalo kao i svako drugo). - Ako ne mo`ete nikako sakriti TV unutar malog postora, stavite ga u onaj ugao koji se zadwi ugleda kada se u|e u sobu.

usmeri na prihvatqive objekte. Nikad se agresivno ne igrajte s ma~kom i nikad je fizi~ki ne ka`wavajte. Dajte joj igra~ke koje su interaktivne. Do pogre{no usmerene pa`we mo`e do}i i kada se ma~ka jako uzruja zbog druge `ivotiwe, na primer kada iz ku}e kroz prozor vidi drugu ma~ku ili psa. Ako se vlasnik ili drugi ku}ni qubimac iz doma}instva u tom trenutku previ{e pribli`i uzrujanoj ma~ki, ona svoje frustracije mo`e iskaliti na wima. Jedini dobar na~in kako to izbe}i jeste da predvidimo situaciju kad god je to mogu}e. Ako va{ kom{ija svaki dan u isto vreme {eta svog psa, pobrinite se da va{a ma~ka ne bude u blizini prozora tih nekoliko minuta. Ali, ako se ma~ka ve} uzrujala, pustite je nasamo da se smiri. Jo{ jedan razlog za{to ma~ke postanu agresivne jesu statusne situacije. U doma}instvu sa vi{e ma~aka, samo jedna }e mo}i da bude dominantna. Zajedni~ke su im jedino sva|e oko teritorije. Zato morate svakoj ma~ki omogu}iti sopstveni prostor. Poka`ite svakoj posebno naklonost na wihovim omiqenim mestima za odmor. Ako je potrebno, odvojite im posude za obavqawe nu`de i hrawewe, kako bi se postepeno privikavale jedna na drugu dok ne postanu prijateqi.


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak17.septembar2009.

25

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 83632 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 83631 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika. U~enici 300400din/60 min, studenti 500din /60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.83624 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 82632

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 83633


26

~etvrtak17.septembar2009.

PRIMAM dve sredwo{kolke ili studentkiwe u dve zasebne, lepo name{tene sobe, blizu hotela Novi Sad i @elezni~ke stanice. Telefon: 021/6339-043. 83202

MEWAO bih stan od 34 m2 na Limanu I /Fru{kogorska/ za ve}i, prednost N. naseqe. Telefon 063/887-0-377. 83692

IZDAJEM garsoweru, 24m2, Kosan~i} Ivana 14, stan nije name{ten. Telefon 065/987-32-30. 83453 IZDAJEM stanove dvosobne za studente kod Limanske pijace i kod Sajma. Telefon 6335-655. 83552 IZDAJEM novu praznu garsoweru 26m2, Liman, Cara Lazara, lift, terasa, cena 120E. Telefon: 064/09-07-889, 547-920. 83710 IZDAJEM opremqenu garsoweru na Suboti~kom bulevaru - novogradwa. Telefon 021/ 444-047. 83702 IZDAJEM luksuzan jednosoban stan, 50m2, Novo naseqe, cena 180 evra+depozit i tro{kovi. Telefoni: 064/38-29-614, 064/52558-25. 83570 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefoni: 021/6365-807, 063/408-902. 83697 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85 /kablovska, internet/ - cena 170 E. Telefon 064/153-20-10. 83693 IZDAJEM name{ten jednosoban komforan stan u Temerinskoj ulici. Telefon 064/218-9565. 83583 IZDAJEM kompletno name{ten i opremqen dvosoban stan u novogradwi, Grbavica, 1.sprat, CG, kablovska, klima, tel. za tri studenta. telefon 063/85-11906. 83310 KOSAN^I] IVANA, trosoban prazan, nov, odmah useqiv, II sprat, cena 230E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 83712 BULEVAR OSLOBO\EWA 45m2, name{ten kompletno, 3 le`aja, odmah useqiv, cena 220E, mogu i studenti. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921. 83711 IZDAJEM dvosoban stan, 54m2, Pasterova 16, stan nije name{ten. Telefon 065/987-32-30. 83454 BRA]E RIBNIKARA, dvosoban prazan stan 55m2, klima, telefon, kablovska, terasa, odmah useqiv, cena 200E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921. 83714 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan, prvi sprat, Novo naseqe. Telefon 063/8944-168, cena: 130E. 83167 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan kod Sajma. Telefon 064/6458299. 83388 ]IRPANOVA ulica dvosoban stan, name{teno komplet, useqivo odmah. Telefoni: 064/0907-889, 021/547-921. 83713 KOD GRAS-a, sprat nove ku}e, 3-sobno 100m2 odmah useqivo cena 150 E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 83715 CENTAR, name{tena komplet garsowera 26 m2 I sprat, 2 le`aja. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 83716 IZDAJEM name{ten trosoban kompletno stan 70m2, Bulevar oslobo|ewa, 4 le`aja. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 83717 IZDAJE SE trosoban, konforan stan, za troje ili ~etvoro studenata, Liman 2, blizu fakulteta. Telefon 064/837-25-95. 83536 IZDAJEM jednoiposoban stan na Grbavici, prazan. Telefon 063/504-542. 83779

U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 10001 GARSOWERA na Limanu 4 u zgradi pred useqewem II sprat 33200 {ifra 40484. Tel. 451-318, 523-193. 25001 LIMAN II, blizina fakulteta, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 27m2 po ceni od 34.000. Tel. 636-8429. 50001 CENTAR, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru na 1. spratu po ceni od 33.500. Tel. 636-6952. 50002

BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, gara`a, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 10002 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, gara`a, bez posrednika, telefon:421-437 ili 063/534-505. 10003 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 33m2 useqiv 43000. Tel. 063/75-37-823, 451-318. 25002 NA LIMANU u Balzakovoj ulici 51m2 po ceni od samo 51500. Tel. 451-318, 523-193. 25003 U UL. LAZE KOSTI]A 47m2 III sprat terasa odvojena kuhiwa ostava lift gara`e, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 25004 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa ostava terasa lift gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 25005 NA GRBAVICI 45m2, II sprat, nov gleda na dvori{te brzo useqiv ekstra oprema. Tel. 063/7537823, 451-318. 25006 KOD STANICE klasi~an dvosoban stan ukwi`en 52m2, III sprat, {ifra 39644. Tel. 451-318, 523-193. 25007 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran cena 54500. 451-318, 523-193. 25008 NOVI BULEVAR, prodajem nov 2.0 stan od 45m2 po ceni 41.500 sa PDV-om. Tel. 636-8429. 50003 DETELINARA, povoqno prodajem odli~an, renoviran 2.0 stan od 51m2 po ceni od 45.000. Tel. 064/220-95-65. 50004 [IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 46m2 po ceni od 52.100. Tel. 636-8429. 50005 DVOSOBAN stan u Partizanskoj ulici izdajem. Telefon 063/522-330. 83613

EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv, kontakt: 421-437, 063/534-505. 10004 NA GRBAVICI 52m2 II sprat cena 53600 {ifra 38508. Tel. 451-318, 523-193. 25009 U GAGARINOVOJ ulici 75m2 ukwi`en prazan ekstra povoqno 68000. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 40381. 25010 NOVO NASEQE, prodajem odli~an, sre|en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 80.300. Tel. 636-6952. 50006 LIMAN, prodajem ukwi`en, klasi~an 2.5 stan od 68m2, odli~an raspored, po ceni od 73.000. Tel. 636-8429. 50007 HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon: 6319-310 od 18 ~asova. 82274 VLASNIK prodaje stan, 65m2, na Detelinari, preko puta Merkura, 2. sprat, sa strane parka. Cena 62.000E. Telefon 511-285, od 9 - 12h. Bez posrednika. 83663

OGLASI z ^ITUQE BULEVAR KRAQA PETRA odli~an renoviran, ukwi`en dvoiposoban stan 58 m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefon 064/266-4-107, i 064/150-6-814. 83565 DVOIPOSOBAN stan na bulevaru, 74m2, 5. sprat, poseban, i jednosoban na Avijati~arskom nasequ. Hitna prodaja. Bez posrednika. Telefon 065/20-06-957. 83675

LIMAN, povoqno prodajem odli~an 3,5 stan od 93m2 na III spratu po ceni 92.700. Tel. 6366952. 50008 LIMAN 1, povoqno prodajem 4.0 ukwi`en stan od 121 m2 po ceni od 114.000. Tel. 063/516-478. 50009 CENTAR, povoqno prodajem odli~an, ukwi`en stan od 90m2 useqiv. Tel. 063/82-88-377. 50010

NA ^ARDAKU ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled 110000. Hitno. Tel. 451-318, 523-193. 25011 PRODAJEM ili mewam za stan, ku}u u vikend zoni Liparije, Ledinci, na glavnom putu za Beo~in. Telefon 064/1500-660 ili 457-952. 83353 PRODAJEM ku}u u Ka}u sa klanicom i lokalom, glavna ulica. Cena 125.000 Evra. Telefon 063/731-58-45. 83533 HITNO! plac u Sr. Kamenici 1.530m2 dozvoqena gradwa. Telefon 064/969-89-24. 83580 POTPUNO sre|ena ku}a sa 16 ari placa Zlatibor, Jevrejsko brdo www.zlatibor.rs Telefoni: 063/318-040, 063/238-202. 83592 PRODAJEM dve ku}e, Koviq \ur|evo. Telefoni: 021/55-2088, 021/838-923, 021/889-676, 064/114-36-75, \or|e. 83535 U CENTRU Sremskih Karlovaca deo porodi~ne ku}e 38m2, potpuno odvojeno, poseban ulaz sa dvori{tem i gara`om. Telefon: 021/882-474. 83611 PRODAJEM ili mewam vikend ku}u za stan uz dogovor, plac i vo}wak 10 ari. Mo`e Republika Srpska, Bijeqina. Telefon 021/627-5858. 83172 IRIG, starija ku}a na placu od 6.52 ara, Ive Lole Ribara broj 90. Cena 20.000 evra. Telefon 063/523-526. 83660

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 10005 IZDAJEM uli~ni lokal 44 m2 za sve delatnosti Novo naseqe. Mileve Mari} br. 6. Telefon 063/511-939. 83542 PRODAJEM lokal 52m2 u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en. Telefon 063/89-23-168. 83339 LOKAL, 45m2, blizina bulevara, dobra lokacija, parking, pogodan za sve delatnosti. Mo`e zamena za stan ili ku}u. Telefon 065/20-06-957. 83674

PRODAJEM auto Dacia logan, 2.5 godine star, 30.000km, odli~no stawe, hitno, 4.700E. Telefon 062/240-058. 83607

NAJPOVOQNIJE stovari{te proizvodi: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cemnet, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78658

PRODAJEM {iva}e ma{ine i endlerice i iberdek, kroja~ki, tapetarski pribor i rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312-135. 82053

KUPUJEM polovan name{taj regal trosed dvosed, foteqe, trpezarijski sto, stolice komode kuhiwe i kau~eve. Telefon 6617782, 064/336-2847 Joca. 83594

ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 83637 IZVODIMO sve vrste molersko farbarskih radova brzo i ~isto. Tibika, telefon: 064/9820511 i 065/6449436. 83357 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 82052 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/821-98-56. 83145 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 81501 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 83629 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 83540 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 83754

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 82875 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514. 82873

GRO@\E - rizling i `upqanka, za vino i rakiju. Sremski Karlovci, Stra`ilovska 1. Telefon 063/506-760. 83727 PRODAJEM jabuke za rakiju. 063/557-325. 82977

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280738. 82769

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 83656

DNEVNIK IZNAJMQUJEM fasadnu skelu i fosne i prodajem fosne. Telefon 063/522-330. 83614 STARA^KI DOM u Sl. Kamenici sme{taj starih pokretnih i nepokretnih osoba. Telefon 021/463-807, 11 - 18. 83582 PRODAJEM kotli}e, ro{tiqe, talandere, gorionike, ra`weve prokrom, oranije. Telefon 064/ 568-4577. 83562 KUPUJEM metalnu burad od 200 litara. Telefon 064/568-4577. 83561 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-09-16. 80112 KOMPLET inventar za klanicu, 4 vitrine od 1, 5 do 3 orman fri`idera, friteza od 10 lit. 2 fiskalne kase. Telefon 063/73158-45 83534 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547. 83621 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614-274, 063/8485-495. 82952 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 83840

Posledwi pozdrav prijatequ i poslovnom saradniku

Slobodanu Tapavi~kom DOO Instalacije Novi Sad.

83784

Posledwi pozdrav

Slobi

Posledwi pozdrav od @ike Milanovi}a sa porodicom.

83843

Posledwi bratu

Simi

pozdrav

voqenom

od Anti{e i Mirkete.

83841

Tu`nog srca opra{tamo se od na{eg kuma

Reqi Popovu

Sime

od wegove sestre od strica Mire [padijer sa porodicom.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Ana, Aleksa, Sawa i Zlatko.

83842

83806

ZANATLIJA penzioner pokretan invalid, situiran tra`i `enu od 50 - 60 godina radi braka i tu|e nege, da poseduje voza~ku dozvolu. Telefon 062/550-388. 82937

Simo UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/467-0551, 063/7-347249, 065/467-0554. 83623 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/467-0553. 83622

sad si tamo gde svih vremena razlike }ute, da vidi{ ono {to nisi video. Zna{ da mi pamtimo, se}amo se i ne zaboravqamo na{e. Tvoja generacija 1969. 83839


^ITUQE

DNEVNIK

Dok `ivimo ~uva}emo te od zaborava

“Volim kad ti{inu no}nu niko ne dira kad brdo zvezda muziku svira.� Posledwi tati

pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

~etvrtak17.septembar2009.

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ

Posledwi kom{iji

Vaya con Dios

pozdrav

27 dragom

voqenom

Simici

Sima Ni}iforovi} 1969 - 2009. Neute{ni: baka Mila, tetka Slavica, sestra Aleksandra, te~a Mi{a zet \or|e, sestri} Vladimir.

prijatequ

Simi

od: sestre An|elke i zeta Sa{e Bo{wa~ki.

Simici

Nata{a i Mikac. od U{keta sa porodicom.

od @eqke i Nemawe.

Reqi Popovu 83798

83811

83819

Ostaje tuga, bol i se}awe na tvoj pogled, oti{ao si, ali ceo `ivot }u misliti na tebe.

Prijatequ na{,

Posledwi pozdrav

83827

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

83837

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

]erka Senka, unuk Stefan i zet Sa{a.

83803

Sima Ni}iforovi} 1969 - 2009. god. iz Futoga

Najdra`em tati posledwi pozdrav. S velikim bolom opra{tamo se od tebe tata. Kroz tvoje pesme vole}emo te uvek.

Simo Simi

Tvoja sestra Lajavica.

od wegovih prijateqa: Savete, \oke, Steve i Marka. Uvek }emo te se se}ati.

83796

83821

Simi

Simici

Tvoji prijateqi: Hund i @eqko Arseni} sa porodicama.

od porodice Vojnovi}.

od Radivoja i Branke.

83810

83826

83838

Posledwi pozdrav kumu

Na{em dragom prijatequ

Posledwi pozdrav prijatequ

~uva}emo te u srcima, jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole.

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Reqa Popov

Reqi

Milici Dejanovi}

Simi

Simi ]erka Vesna Vilova~ki, tvoji unuci Erika i Ogwen i zet Sr|an. posledwi pozdrav od porodice Mudrini}.

od porodice Todorovi}.

83805

Posledwi pozdrav

Simici

83814

83801

od porodice Dun|erov.

od: Du{ice i Miroslava Korpa{ i Nata{e i Ksenije sa porodicama.

83824

83825

od kumova Bate i Zore Latinovi}.

83812

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a tetka, {ogorica i baba

Simici

Simici

Milica Dejanovi}

Milica Dejanovi} ro|. Bani}

od strica Mileta i strine Jasne.

od: strica Duleta, strine Ru`e, brata \or|a.

Sahrana je danas, u 15 ~asova, na Gorwekoviqskom grobqu. O`alo{}ena porodica Grli}: {ogor Rada sa decom Danom, \or|etom, Stevicom i wihovim porodicama.

83817

Dragi na{ dru`e

Simo

ro|. 6. 4. 1940. god.

nikada nam niko ne mo`e oduzeti ono {to smo pro`iveli zajedno. I nikada nam ni{ta ne mo`e zamagliti se}awe na tebe, na tvoju posebnost i dobrotu. Nikada te ne}emo zaboraviti, jer sre}e i nesre}e su zajedni~ke me|u prijateqima. Tvoj 8 - 1 sa razrednim stare{inom.

83800

83822

Dana, 16. 9. 2009. godine preminuo je na{ voqeni

Reqa Popov

Tvoja Babika sa }erkama.

Sahrana je danas, 17. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gorwem Koviqskom grobqu. O`alo{}en suprug \or|e Dejanovi}.

83808

83818

Preminuo je 15. 9. 2009. u 69. god. Sahrana je 17. 9. 2009. u 14 ~asova, na Novom grobqu. Bog neka mu pru`i mir i spokoj.

Dana, 16. 9. 2009. godine preminula je moja supruga

83815

Slobodan Ili} Sahrana je 17. 9. 2009. na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 14.45 ~asova. U srcu te s qubavqu nosimo i ~uvamo. Tvoji najmiliji. 83809


28

^ITUQE

~etvrtak17.septembar2009.

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav dragom zetu

Simici

Simici

O`alo{}eni: stric Mladen, strina Cveta, brat Milenko, snaja Tawa sa decom Nata{om i Nikolom.

DNEVNIK

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog i nikad pre`aqenog sestri}a, najdra`eg brata i ujaka

Posledwi pozdrav svom dragom bratu

Milanu - Mikici Milankovu

Posledwi pozdrav

Mikici

Simice Volimo te.

od tasta \or|a Ko{uti}a.

Wegov brat Bo`a sa porodicom.

Tetka Mira, sestre Dragana i Smiqka, sestri~ine Isidora i An|ela i Mi{a.

Urke i Goran.

83759 83792

83793

Tu`na srca opra{tam se od mog voqenog supruga

Tu`na srca obave{tavamo svu rodbinu, prijateqe, kumove da je zaspala na{a velika nada, na{ Simica.

Sima Ni}iforovi}

Simice

iz Futoga ro|. 1969.

@elim da te an|eli ~uvaju dok spava{.

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Milanu Milankovu od porodica Miladinov i Titelac.

Ispra}aj do wegove ve~ne ku}e je danas, 17. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Starom Gorwem grobqu u Futogu.

Dana, 16. 9. preminula je

2009.

godine

Desanka Felbap Sahrana je u petak, 18. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

83791

83799

supruzi,

Posledwi pozdrav prijatequ i velikom borcu

Branki Mojsin Budimirovi} Sahrana je danas, 17. 9. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Polazak je iz porodi~ne ku}e K. Aleksandra 36, Veternik.

Sin Dobrivoje i }erka Jasmina.

O`alo{}ena porodica Budimirovi}.

83780

83761

83776

Zahvalan sam za iskrenu saradwu i pravo prijateqstvo Tvoja Caja.

Posledwi pozdrav mami i babi

Slobodanu Tapavi~kom

od Angeline i Nedeqka.

83775

Prerano nas je napustio

Ve~no o`alo{}eni: majka Milena, otac Sava i supruga Slavica.

83789

83790

Slobodan Tapavi~ki 1949 - 2009.

Posledwi pozdrav kumu

@estoka bitka je okon~ana, oti{ao si na zaslu`eni odmor. Volimo te. Sahrana je u petak, 18. 9. 2009. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu. Supruga Qiqana, deca Borko i Sewa, zet Nikola, snaja Biqana, mati \ur|inka, sestra Qiqana i sestri} Vawa.

Slobodanu Tapavi~kom

83773

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Simi

Porodica Bajilo D.

od kumova: Aleksandra, Du{ana, Dragane i Kristine.

5629-P

83794

Posledwi pozdrav na{em kolegi

Dragi Slobo, hvala ti za sve {to si u~inio za na{u firmu, kao i drugarstvo koje si negovao.

^edomiru ^uturilu ro|. 1926. Sahrana je danas, 17. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Radojka - Anka, sin Dejan i }erka Jovanka sa porodicama. 83730

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, svekar i deda

Slobodanu Tapavi~kom

Slobodanu Tapavi~kom

Kolektiv A.D. “Budu}nost” Novi Sad.

Izvr{ni odbor A.D. “Budu}nost” Novi Sad.

Milan Milankov 1949 - 2009. Sahrana je danas, 17. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Skup u porodi~noj ku}i u 14 ~asova. O`alo{}eni sinovi: Sa{a i Sini{a sa porodicama.

5629-P2

5629-P1

83722


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi te~i

voqenom

Bo{ku

Veselinki Cveki}

Brat Mileta sa porodicom.

pozdrav

Vlado Milutina Badwar

od: Momira i Milice Jankovi} sa decom.

83752

83763

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Bo{ku

Bo{ku

od: wegove k}erke Gordane, unuka Stefana i Aleksandra.

od: wegove k}erke Mirjane, zeta Milorada i unuka Milana.

83762

Danas, 17. 9. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je zauvek napustio na{ dragi

Nikada te ne}e zaboraviti: brat Vladimir, snaja Milica, sinovice Jelena, Dragana i Jadranka i zet Dragan.

Tvoji najmiliji.

17. 9. 1991 - 17. 9. 2009.

Vladimir Hromi{ Vlada

Joakim Hromi{ Kima

Tvoji najmiliji.

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i ~uvamo te u srcima, jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole. Tvoji najmiliji.

83739

83738

Danas, 17. 9. 2009. navr{ile su se ~etiri godine od smrti na{eg brata

Slavko \or|evi} Po{tovani i dragi Bato, ugasio se tiho Va{ plemeniti `ivot. Se}awe na Vas ostaje ve~no, hvala za duboko i iskreno prijateqstvo. Neka Vam je bla`en Gospodwi mir i po~inak. Prijateqi vam, Radakovi}i, Galovi}i i Kqai}i.

PETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

\or|u Mirilovu

Milan Darmanovi} Kira

iz Beograda Danas, 17. 9. 2009. godine navr{ava se pet tu`nih godina od kada nas je zauvek napustio na{ voqeni stric i dever, na{ ^ika. Sa qubavqu i po{tovawem ga se se}a wegova porodica.

83750

28. 6. 2009.

Gospodin

Sahrana je danas, 17. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Danas, 17. 9. 2009. godine navr{ava se pet tu`nih godina od kako si nas napustila. Tvoj dragi lik `ivi svakog dana kroz najlep{e uspomene koje si duboko ostavila u nama.

TU@NO SE]AWE

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

1935 - 2009.

Mirjanu Kerexin

83651

83760

Bo{ko Gojkovi}

SE]AWE Na na{u dragu suprugu, majku i baku

TU@NO SE]AWE

S qubavqu, du`nim po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo te od zaborava.

29

~etvrtak17.septembar2009.

Mi}e Kara}a Dragi brate, vreme nije izle~ilo tugu niti umawilo qubav prema tebi. Ti `ivi{ u svakoj na{oj pri~i i svakoj na{oj uspomeni. Od zaborava te ~uvaju tvoji: brat Nikola i sestre Rada, Mima, Mira, Spasa i Slobodanka.

83742

83649

Pro{lo je tu`nih {est godina od kako te nema. Puno te volimo. Porodica. 83667

83606

Danas se navr{ava osamnaest predugih godina od kako nije sa nama na{ sin i brat

TU@NO SE]AWE

Radmila Peri} Beba Aleksandar Filipovi} Sa{a @ive}e{ uvek u na{im srcima. Mama i bra}a.

17. 9. 2003 - 17. 9. 2009. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji: suprug Rajko, }erke Milanka i Jadranka.

83537

83634

SE]AWE

SE]AWE

17. 9. 1991 - 17. 9. 2009.

1991 - 2009.

Aleksandar Filipovi} Sa{a

Milan Srdi} Voqeni ne umiru. Dok `ivimo mi `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Tvoje, Aleksandra i Vukica.

Tvoji: Mirko, Mirjana i Zora.

83362

83361

POMEN

POMEN

GODI[WI POMEN O`alo{}eni: supruga Desa, k}erke Gordana i Mirjana sa porodicama.

83758

SE]AWE

Du{an Trivun~i}

Branko Jandri}

17. 9. 1991 - 17. 9. 2009.

17. 9. 1991.

Osamnaest godina nisi me|u nama, ali si ve~no u na{im srcima.

Pro{lo je 18 godina. Ostala je praznina u du{i i se}awa.

na

Neka ti je ve~na slava i hvala. Tvoji najmiliji. Tvoji najmiliji. 83770

\ur|ina Zelewak Sa nevericom i ogromnom tugom da je pro{la godina bez tebe majko, pozivamo sve koji su te voleli i znali da 17. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, do|u na Tranxamentsko grobqe, da re~ju i se}awem budemo sa tobom. K}er, unuci i praunuci. 83740

83259

1991 - 2009.

Danas, 17. 9. 2009. godine navr{ava se deset godina od smrti moje drage supruge

Milo{ Kolarov Mikica

Jovanke Le`aji}

Slavku Gavrilovi}u

U subotu, 19. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pomen.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 19. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Suprug Vukadin - Vule.

Neute{ni u bolu: supruga Ru`ica, }erka Branka i sin Vladan.

POMEN

akademika Slavka Borojevi}a

JEDNOGODI[WI POMEN dragom i plemenitom suprugu i ocu

1919 - 1999. profesora genetike, selekcionara p{enice i rektora Novosadskog Univerziteta (1975 - 1977.) Iako je pro{lo ve} deset godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede, strica, prijateqa, kolege se}awe na wega jo{ uvek daje inspiraciju da budemo najboqi i najhumaniji {to mo`emo. Povodom deset godina od wegove smrti pripremili smo web stranicu www.borojevic.net (Slavko) i u nedequ, 20. septembra, u 12 ~asova, polo`i}emo cve}e na wegov grob na Gradskom grobqu u Novom Sadu, poqe III/12-32. Porodica Borojevi}.

Zauvek si u na{im mislima i srcima. Ve~na ti slava. Tvoje }erke i supruga.

83686

83774

83723

83653


30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.35 12.00 13.00 13.35 14.20 15.05 15.15 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35

TV PROGRAM

~etvrtak17.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Oko planete Atlajski spomenar Kauboju nikad udovoqiti Hajde sa mnom u obdani{te Me|uprostor Kuhiwica Bez uputa Bzigi Bau {ou, dok. program Pitawe savesti Rej~el Rej Rufove dogodov{tine Ta divna stvorewa Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: Krompir TV Dnevnik Hop hop - kviz Otka~ena plavu{a

06.05 08.00 08.15 09.21

TV Medik (Panoinija, 20.30) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 14.25 14.50 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc U ogledalu Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti TV Medik Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Rotacija

Ma{a Mladen-Ma{a Ivkovi} u svojoj ko{arka{koj karijeri izdvaja dva uspeha na koja je veoma ponosan. U ovoj emisiji govori}e o sebi, klubu sa kojim je postigao najve}e uspehe, ali i o tome gde je sada vojvo|anska i srpska ko{arka... Urednik: \ura Mr|a (RTV 1, 21.00) 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Novosadske razglednice Agromozaik TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Ma{a ^ari ribolova Vojvo|anski dnevnik Motociklisti~ka trka kroz Vojvodinu 23.15 Me|uprostor - specijal 00.05 Mali koncert 00.20 Kauboju nikad udovoqiti

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.30 16.45 16.55 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Make TV magazin (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Me|unarodi festival akusti~arske muzike Doba zlo~ina Kad ku}a nije tesna Dodati `ivot godinama ^uvari se}awa Hercegovci Vode Fru{ke gore Gruvawe Kultura i tradicija roma TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

10.00 10.30 11.15 12.00 12.25 13.10 13.45 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Denis napast Pod suncem Sen Tropea NS klinci Lude godine Denis napast Katapultura Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Lude godine Razgoli}eni Objektiv (slov) Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Crta Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

08.00 Italija – Serija A: Atalanta – Sampdoria 10.00 Jahting 11.00 Rukomet (@): Regionalna liga: Podravka – Budu}nost 13.00 Klupske TV 13.30 Fudbal mondijal magazin 14.00 Koley fudbal 16.00 Klupske TV 16.30 Atletika 17.00 TVS 18.00 Liga {ampiona: Inter – Barselona 20.00 MMA Elit pro – Kejy rejy 21.30 Profi boks 00.00 TVS

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Kontranapad, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

09.33 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15 12.31 12.44 13.30 15.08 15.10 16.03 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.12 21.09 23.05 00.00 00.15 00.25 01.12

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kuvati srcem: Miro Bogdanovi} Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Miro Bogunovi} Mrtva ta~ka Ko{arka - EP: Litvanija - Srbija Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona: Inter - Barselona Povratak otpisanih Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Povratak otpisanih Pravi~no ubistvo, film Mrtva ta~ka Dnevnik Evronet Tor~vud Film: Ve~na qubav

Karla Gu|ino

Pravi~no ubistvo Wujor{ki detektivi Tom Turk Kovan i Dejvid Ruster Fisk su pred krajem detektivske karijere i pitawe je vremena kada }e oti}i u zaslu`enu penziju. Partneri su ve} trideset godina pa su postali i najboqi prijateqi... Uloge: Robert de Niro, Al Pa}ino, Fifti Sent, Karla Gu|ino, Doni Valberg, Brajan Denehi Re`ija: Yon Avnet (RTS 1, 21.09)

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.30 22.30 22.35

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Nebo i zemqa Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Kraqevi Ade Fajront republika Foks vesti No}ni program - Foks non-stop 22.40 Film: Monako zauvek 23.30 Film: Raspu}in 01.10 Sibil

DNEVNIK

06.02 U zdravom telu 06.16 Koncert za dobro jutro 07.03 Kuvati srcem: Miro Bogdanovi} 07.15 Datum 07.20 Verski kalendar 07.30 Eko menayer 07.59 Trag u prostoru 08.29 Akva viva derbi 09.00 Enciklopedija 09.08 Robot boj 09.34 Gomboce 09.58 [umska {kola 10.06 Garfild i prijateqi 10.30 Zooteka 11.00 Kroz vrata znawa do putovawa 11.39 Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda 12.03 Datum 12.07 Verski kalendar 12.19 Isak [tern svira Mendelsona 12.40 Enciklopedija 13.00 Trezor ju~e 14.00 Leva ruka boga, film 15.41 Datum 15.45 Verski kalendar 16.00 Ovo je Srbija 16.38 Bardovi teatra: \ur|ija Cveti} 17.38 @ivot i standardi 18.07 Ko{arka - EP: ~etvrtfinale 1, prenos 19.53 Kapri 20.55 Ko{arka - EP: ~etvrtfinale 2, prenos 22.50 Metropolis 23.20 Kontekst 23.46 Mera za muziku 00.17 Leva ruka boga, film 01.42 Trezor ju~e 02.38 Ko{arka - EP: ~etvrtfinale 05.35 Mera za muziku

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat

Indira Varma

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.30 18.30 18.45 21.00 23.15 23.50

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Vesti B92 Film: Zgodna mlada Nacionalna geografija i BiBi-Si: Zemqa, mo} planete Vesti B92 Seks i grad Hitna 94 Vesti B92 Liga UEFA: Panatinaikos - Galatasaraj, prenos Liga UEFA: Partizan-Tuluz, prenos Vesti B92 Liga UEFA: Bri` - [ahtjor

Henrijeve zanimqive `ivotiwe (Hepi, 13.55) 08.15 08.30 09.00 09.30 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.15 17.45 18.05

Spasoje Ka{skaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice [aman king Skloni{te Taina Viva piwata Denis napast Bili superheroj Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Ka{skaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Akvantura Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice

18.35 18.55 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.35 23.55 00.05 01.05 01.20 02.20 03.20 04.40 05.05 05.25 06.20

Divqa planeta Telemaster Akvantra Telemaster Arena Zabrawena qubav (Klon) Luda ku}a, rialiti {ou Strava emisija Telemaster Vremenska prognoza Muzi~ki miks Prvi talas ]irilica Strava emisija Luda ku}a Muzi~ki miks Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

LIGA UEFA:

Partizan–Tuluz (B92, 21.00)

06.00 07.00 08.15 09.15 09.30 09.45 10.15 12.00 13.00 14.05 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.00 18.45 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 00.30 00.40 00.45 02.15

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Samo smeh Siti kids Mu}ke Amiyi {ou Napu{teni an|eo Grand parada Siti Nevina Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Siti Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Seqaci Sve za qubav Nesotatak dokaza Riko{et Mu}ke Siti Ekran Film: Pre sumraka Film: Prvi pucaw

SERIJA

1400 grama (Avala, 21.00 i 00.00) 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 01.30 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.30

Yordan 1400 grama Slavni Svi vole Rejmonda 1400 grama Prezent Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika Na tragu prirode

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije. 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Slavni parovi, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Rusinski magazin, 17.45 Mobil-e, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Veze, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak17.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

KOVA^I^KI KOSMOS ZUZANE HALUPOVE

Pi{e: Milica Kosenko-Ma{irevi}

Karmen Ejogo

Metro Skot Roper je najboqi pregovara~ u tala~kim krizama u San Francisku. Wegova devojka Veronika Tejt Roni je novinarka. Dok Skot slu{a prenos ko{arka{ke utakmice na radiju u autu, dobija poziv u centar, gde ~ovjek po imenu Erl dr`i 17 talaca... Uloge: Edi Marfi, Kim Mijori, Karmen Ejogo, Art Evans, Yejms Karpenter Re`ija: Tomas Karter (Nova TV, 21.00) 08.00 08.15 08.30 09.30 11.05 12.05 12.55 13.40 14.40 15.40 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 23.10 23.25 23.55 00.50 01.45 02.45

Rori, crtani Tomica i prijateqi, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine Neobi~ne prijateqice, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Metro, film Vesti Sajnfild Bejvo~ @ivot na severu Ezo TV, tarot {ou Piknik, film

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.20 Odmori se, zaslu`io si 10.15 Prirodni svet: Severni medvedi i grizliji 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 Uli~ni svira~i, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.25 Jelovnici izgubqenog vremena 18.45 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosier 22.00 Pola sata kulture 22.35 Otvoreno 00.00 Vreme za kwigu 00.55 Zvezdane staze: Vojayer 01.40 Ksena - princeza ratnica 2

08.00 Na kraju ulice: ^arobna budilica 08.40 Moji roditeqi vanzemaqci 09.05 Na pri pogled 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 Ali Mekbil 10.45 Veliki uspesi hrvatskog sporta 12.10 Reprizni program 13.10 Mesta nadahnu}a 13.30 Dragi Yone 13.55 Prijateqi 14.20 Ksena - princeza ratnica 15.05 Kalkuta - Rik{a zvana ~e`wa, dok. film 16.05 Zvezdane staze: Vojayer 16.50 Vreme za kwigu 17.40 Vip muzi~ki klub 18.30 Evropska fudbalska liga - emisija 18.55 Evropska fudbalska liga: Dinamo - Anderleht, 1. poluvreme 19.55 Evropska fudbalska liga: Dinamo - Anderleht, 2. poluvreme 20.50 Evropska fudbalska liga - emisija 21.20 Vesti na Drugom 21.35 Porodi~ne veze, film 23.15 Bez traga 00.05 Vip muzi~ki klub LP

Porodi~ne veze 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.25 09.20 10.45 12.30 14.35 15.40 17.15 18.40 20.05 21.30 23.25 01.30 03.00

Misterije istorije Moj dnevnik Drevna otkri}a [pijuni koji su do{li sa mora Raspu}in, |avo u qudskom obliku Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Rat veka @ivot i smrt u Rimu Poglavice Duhovna muzika Misterije olupina na dnu okeana Hitlerov omiqeni plemi} Vampirska princeza Rimsko carstvo Rat veka Praistorijski astronomi Poglavice Duhovna muzika Misterije olupina na dnu okeana

Ultramen – Znaci `ivota Plavoprsti vilewak Ek{n men Ultramen – Hibernator Dobrodo{li na Boloniju Tali~ni Tom Totalna plavu{a Rej – kraq sa drvenim ma~em Tama General Romansa i cigarete Tri boje - crvena An|eo i odmetnik Daleko koliko me noge nose

Bo`i} Denisa Vragolana Ivica Pravi surferi Konobarica Uveli snovi Yoryi i leptiri Istina o ma~kama i psima Mali izdajnik Gospodin Vudkok Pri~a o propovedniku Gospodin Bruks Umri mu{ki 4 Trenutak prednosti Dobro do{li u Severnu Koreju 04.20 Invazija

Stivi Tobijas je samo`ivi CIA obave{tajac koji pod maskom trgovca oru`jem traga za me|unarodnim krijum~arima {to ga dovodi u niz neprilika uklju~uju}i i sumwi~ewe FBI-a. U stanci svog uzbudqivog posla koji ga vodi s jednog na drugi kraj sveta Stivi se raduje skorom ven~awu svog sina Marka... Uloge: Majkl Daglas, Albert Bruks, Robin Tuni, Rajan Rejnolds Re`ija: Endru Fleming (HRT 2, 21.35)

Robin Tuni

07.50 O{amu}eni i zbuweni 09.30 Velike vatrene lopte 11.20 Posledwe Hristovo isku{ewe 14.00 Hepi Gilmor 16.00 Vodnik Bilko 18.00 Mra~na sudbina 20.00 Buka 22.00 Ta~ka kqu~awa 00.00 [aputawe na jastuku

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Teror Moja slatka debequca @ene fudbalera Gospodari horora - Otisci se}awa Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Upravo pred no} Saut Park Put na jug Gospodari horora - Hekelova pri~a

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Vratila nam se Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Kolevka la`i Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Ukradena nevinost Midltaun Zakon i red

Ketrin Higl

SERIJA

Uvod u anatomiju Zahuktale su se pripreme za ven~awe Meredit i Dereka. Veliko iznena|ewe svima priredi odnedavno trezan Te~er, koji pose}uje svoje k}erke, Meredit i Leksi. Izi tako|e poseti bliska osoba, majka Robi. Meredit se sukobqava sa {efom zbog devoj~ice koja je upucala svoga oca. Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, Ti Ar Najt, ^andra Vilson (RTL, 21.35) 08.00 08.25 08.55 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.50 14.45 16.20 16.50 17.15 17.40 18.05 18.55 19.05 19.35 20.00 21.35 22.25 00.20

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35

Punom parom Korak po korak Pod istim krovom Astro {ou, emisija Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Pod istim krovom Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Mewam `enu specijal Uvod u anatomiju Doma}ice No} pokera, {ou

23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Razorna laboratorija Bra}a Ludolf Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Ameri~ke drvose~e Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Gamadatori U zatvoru u inostranstvu Snimci iz rata U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf

08.30 08.45 09.15 10.30 12.00 13.00 15.00 17.30 18.00 18.10 20.00 23.00 00.30

Svi sportovi Olimpijske igre Biciklizam Stoni tenis Biciklizam Ski skokovi Biciklizam Bilijar Fudbal Bilijar Borila~ki sport Rvawe Biciklizam

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Momci gotovinom pla}ali svaki ~arda{ rvo pri~e{}e se smatra jednim od najsvekupe }erci name{taj, krevete i {ifowere. Meni ~anijih doga|aja u `ivotu deteta, jer se je to moj otac sam napravio. Uvek sam se trudila da posle tog sve~anog ~ina deca smatraju od{to vi{e zaradim i tako smawim tro{ak ocu i majraslim osobama? ci. Sve sam sama sebi izvezla i s mamom sa{ila. – Do 12 godina dete je nerazumno i nema grehova, Pre rata su se, ka`ete, u va{em selu devojke udaa posle se oni zapisuju. Tada dete postaje i ~lan crvale vrlo mlade. Da li su roditeqi birali suprukve. Taj veliki praznik se slavi uvek prve nedeqe `nike svojoj deci ili su to mladi ~inili sami? posle Duhova, a za wega su se deca mnogo spremala. – Roditeqi su vrlo retko birali mu`eve ili Jo{ od januara i{lo se dva puta nedeqno u crkveni `ene svojoj deci. Mladi su mogli da se simpati{u dom i u~ile se recitacije. Svaki put po jedna nova. i budu zaqubqeni, ali nikako da se sastaju sami u Za taj dan mora da bude sve novo, i haqina i cipele. To je dan kad deca u crkvi sede napred a roditeqi pozadi u klupama. Popa tada ka`e: „Pristup, dolaze nam novi“, pri~a o veri, svi zajedno pevamo crkvene pesme pisane za taj dan i svako dete recituje drugu recitaciju. Kad se sve~anost u crkvi zavr{i, deca obilaze najbli`e ro|ake. I svakom recituju opro{taj: „Ako sam vam ne{to zgre{ila, molim vas, oprostite mi, a neka mi i Bog oprosti“. Onda ro|aci daruju detetu oblek, komplet na{e narodne no{we. Ja sam ih dobila sedam i mojoj sre}i nije bilo kraja. U moje vreme se ovaj de~ji praznik proslavqao skromno. To je za nas bila duhovna sve~anost. Sad za konfirmaciju roditeqi prave gozbu u {atoru, gde svira i muzika kao na svadbi. ^emu Simpatisawe na strogo kontrolisanoj distanci sve to? Kad ste, po shvatawu svoje dru{tvene zajedniselu. Ako bi se mladi zavoleli, bilo je dovoqno ce, s 12 godina ve} smatrani zrelom osobom, morada se pogledaju i usput ka`u neku re~. Ali, ako li ste, u skladu s tim, i druk~ije da po~nete da ho}e da se ven~aju, onda su i roditeqi morali da `ivite i pona{ate se? pristanu na brak. Ako ne pristanu, od svadbe ne – Smatralo se da je devojka s 12 godina ve} za udabi bilo ni{ta. Kad sam bila devojka, bilo je raju pa je i miraz uveliko morao da joj se sprema. Deznih zajedni~kih zabava i dru`ewa mladih. Najuvojke su se udavale sa 16-17 godina. Na onu koja nazbudqivije i najveselije su bile igranke nedepuni 20 a ne uda se gledalo se kao na usedelicu. qom, uvek na {irokom placu, pored kojeg je kr~Smatralo se da je nijedan momak u selu ne}e. Mi nima. U Kova~ici su postojala tri takva mesta, ve} smo bili bogati, pa sam prema imovnom stawu: za za moj miraz morala i ja najbogatije, sredwe i Pre rata je svaka devojka za miraz, da zara|ujem. Kad mi je najsiroma{nije. Dobri bilo 13 godina, po~ela majstori su bili me|u zapravo sebi za ceo `ivot, sam da idem u nadnicu i najbogatijim. Ja sam spremala bar 30 sukawa, kopam. Po{to sam bila i{la da igram me|u 100 izvezenih marama i 50 bluza. iz zanatlijske porodice, sredwe imu}nim... Ta zamorala sam da nau~im sve Jer, kad se uda, sebi ni{ta vi{e nije bava mladih je izgledala {ila, a u selu je bilo najve}e ~udo poqske radove. Jer, ako se ovako. Devojke su zajedudam za seqaka koji `ivi no stajale napoqu, a ako udata `ena ima novu sukwu samo od zemqe, onda }u i momci bili u kr~mi. ja morati tako da `ivim i Svi smo bili obu~eni u zajedno s wim radim. Ubrzo sam postala najboqa na{u prazni~nu slova~ku no{wu. Devojke su bile radnica. Radila sam dobro i brzo kao odrasli, a jako tanke u struku pa su obla~ile i po pet {iromo`da i boqe. Nadnica je pre rata bila 20 dinara kih sukawa. Igrao se samo ~arda{, i to najpre poa materijal za jedan oblek 200. Kad nisam radila u lako, a onda sve br`e i br`e u krug. Kako je to lepoqu, kod ku}e sam vezla za novac; jedna mu{ka kopo izgledalo! Momak je za svaku igru koju bi odi{uqu s a`urom i vezom pla}ala se 100 dinara. Da grao s devojkom pla}ao muzici dva dinara. Igrabih je uradila, iako sam znala brzo da vezem, trebalo se od dva po podne do prvog mraka. Tad se s crle su mi pune dve nedeqe. Novac koji sam zara|ivakve oglase zvona i sve devojke morale su ku}i. Leti je, posle rada u poqu, po {est-sedam devola bio je samo moj i od wega sam kupovala materijajaka sedelo pred ku}om na klupama. Momci bi le za miraz. A trebalo je mnogo. Pre rata je svakoj i{li sredinom ulice i pevali, na~as zastajali devojci za miraz trebalo bar 30 sukawa, a nosilo se kod devojaka, malo popri~ali i i{li daqe. Nakon i po 50 i vi{e. Morala je da ima sto izvezenih mazvona s crkve u 9 sati neko bi devojku koja mu je rama i bar 50 bluza. To je na{a narodna no{wa kodraga otpratio do ku}e, ali mama je ve} bila na ja se nosila svaki dan, a i ona najfinija i najskuprozoru. Zimi smo se sastajali po ku}ama da ~ijapqa koja se obla~i nedeqom za crkvu i velike pramo gu{~ije perje. Bilo je i po 30 devojaka. Do{li znike. To je svaka devojka morala sebi da spremi za bi i momci i gledali kroz vrata dok se ne osmele ceo `ivot. Kad se uda, za sebe vi{e ni{ta nije {ida u|u, a i to je bio deo zabave. Onda smo svi zajedla, a u selu bi bilo najve}e ~udo da udata `ena sano pevali i na kraju od doma}ice dobili krofne {ije sebi sukwu. Mogla je samo }erkama za miraz. ili kobasice. Momci su od krupnog perja iz guA to nije bilo sve. Trebalo je sa{iti i izvesti {~ijeg krila pravili male perjanice i poklawa~ar{ave, jastuke i pe{kire za ceo `ivot a i jo{ li devojci koja im je zapala za oko. mnogo drugih mawih stvari. Roditeqi su morali da

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

~etvrtak17.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Budite dosledni u poslu, pogotovo onom privatnom, i u kontaktu s izvr{iocima. Potrebno je strpqewe za neke poduhvate. U domu i oko uku}ana ste maksimalno anga`ovani, emotivno motivisani.

BIK 20.4-20.5.

Radite ozbiqno, ali pomalo usporeno. Dosta vam je navika, a prijaju vam javni nastupi i sastanci na kojima mo`ete konstruktivno da dogovorite posao. Partner nije na va{oj listi prioriteta, dok novac jeste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

17. septembar 2009.

U svom domu mo`ete imati napete okolnosti. Mogli biste graditi i raditi poneke prepravke. S partnerom ili uku}anima se ne sla`ete povodom nekih idejnih i fundamentalnih re{ewa. Opu{teno! Mesec danas prolazi kroz znak Device, {to doprinosi va{oj poslovnosti i prakti~nosti. Priliv novca }e vam popraviti raspolo`ewe, mada ga nikad nije dovoqno. Uspe{no reguli{ete neka pitawa u vezi s uku}anima. Umete da u`ivate. Poslovna, pa ni finansijska problematika ne}e uticati na onaj lep{i deo stvarnosti. [armirate sve oko sebe, bez previ{e truda. U partnerstvu su poneke stvari nedovoqno definisane i jasne. [tedqivi ste u svemu, pa i u emocijama. Va{ stav budi poverewe, pa nije ni ~udo {to vam se mnogi obra}aju za savet. Ipak, sa stalnim partnerom nikako da se sinhronizujete. Ostanite kul.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Mogli biste prelistati stare albume ili kwige, obnoviti neke lekcije koje ste negde izgubili, koje su izbledele. Mogli biste vi{e da se odmarate i povedete ra~una o svom zdravstvenom stawu.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ozbiqan razgovor s prijateqima }e vas jo{ vi{e zbli`iti i u~vrstiti me|usobno poverewe. Ne morate sve sami da radite i odradite. Dopustite i drugima da se istaknu, na svoj na~in. Intuicija.

STRELAC 24.11- 21.12.

Danas je ~etvrtak, Jupiterov dan, va{ dan, pa ga provedite najboqe {to mo`ete i umete. I suvi{e ste transparentni na sve strane, pa bi trebalo malo da se saberete i smirite. Ideali, putovawa, provod...

JARAC 22.12-20.1.

Imate pouzdanu podr{ku jedne `enske osobe, {to predstavqa dugogodi{we poverewe i saradwu. Budite pa`qivi u saobra}aju, i proverite ispravnost svog vozila. Bez `urbe, `urite polako!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Oglasite se gde god mo`ete, jer imate mogu}nosti da pro{irite svoj poslovni, pa i privatni uticaj. Neki zaostali zdravstveni problemi vas tiho more, pa nemate uvek dobar san. Bi}e sve OK.

RIBE 20.2-20.3.

Kako posti}i sve {to bi trebalo u tako kratkom intervalu kao {to je 24 ~asa? Uz to treba i spavati i u`ivati! Te{ko! Ali, jedno je sigurno: ako imate vi{i nivo aspiracije, vi{e }ete i posti}i.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Zadwica godine Seksipilna peva~ica Rej~el Stivens osvojila je laskavu titulu „Guza godine”. Na tron su je postavili onlajn glasa~i. Rej~el ima najboqu `ensku, a tenor Rasel Votson mu{ku guzu godine, objavqeno je na slu`benim stranicama takmi~ewa za tu titulu. Par sledi prethodnike poput Denize van Outen, Melinde Mesenger i Robija Vilijamsa, koji su tako|e bili okruweni. Takmi~ewe se odr`ava punih 27 godina. Rej~el nije krila zadovoqstvo {to je izabrana. - Polaskana sam i odmah kre}em da osiguram svaki deli} svoje pozadine na pove}u svotu novca - na{alila se Stivensova. Ina~e, ove godine FHM magazin proglasio je Rej~el Stivens drugom najseksipilnijom `enom na svetu.

POVREMENA

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

26

Zrewanin

25

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 26 Ni{

27

KI { A

Evropa

NOVI SAD: Promenqivo obla~no vreme uz povremenu ki{u i pquskove. Vetar ujutru slab jugoisto~ni, tokom dana zapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 18 ujutru do 26 stepeni po podne. VOJVODINA: Promenqivo obla~no sa povremenom ki{om i pquskovima. Vetar ujutru slab jugoisto~ni, tokom dana zapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 17, a maksimalna 27 stepeni. SRBIJA: Promeqivo obla~no uz malo sun~anih perioda i sa povremenom ki{om i pquskovima sa grmqavinom. Obla~nost se preme{ta sa jugozapada. Vetar pre podne slab jugoisto~ni, zatim zapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 13, a maksimalna 28 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i daqe promenqivo obla~no sa povremenom ki{om i malo sve`ije. Za vikend na severu zemqe prete`no sun~ano i toplo, a u centralnim i ju`nim predelima povremena ki{a samo u subotu, a u nedequ i tamo sun~ano. U ponedeqak toplo i sun~ano u celoj zemqi. U nedequ i ponedeqak u Pomoravqu i Podunavqu duva}e umerena do poja~ana ko{ava.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se pogor{awe biometeorolo{kih uslova, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da se pridr`avaju saveta lekara i smawe fizi~ke napore.

Madrid

20

Rim

26

London

18

Cirih

21

Berlin

19

Be~

24

Var{ava

19

Kijev

25

Moskva

19

Oslo

14

VIC DANA Lala i Sosa vodili qubav nasred pruge. Na vrhuncu u`itka nai|e voz i jedva uspe da se zaustavi a da ih ne pregazi. Na su|ewu pitaju Lalu: - Lalo, za{to se niste sklonili kada je nai{ao voz? - Gos’n sudija, zahuktao se ja, zahuktala se Sosa, zahuktao se voz. Stao je ko je mogao.

SUDOKU

St. Peterburg 15 Atina

28

Pariz

21

Minhen

20

Budimpe{ta

23

Stokholm

14

5

3

8

1 6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

134 (10)

Slankamen

196 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

203 (5)

Zemun

254 (-4)

Bogojevo

191 (2)

Pan~evo

280 (-4)

Smederevo

466 (2)

Ba~. Palanka 190 (-6) Novi Sad

171 (-13) Tendencija stagnacije

SAVA 167 (-3)

S. Mitrovica

25 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (0)

Beograd

202 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

186 (-11)

NERA

-65 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

5

7 1

2

1

4

4

9

3

7

5

2

8

6

1

8

2

5

6

1

9

4

3

7

1

6

7

3

8

4

2

9

5

7

3

4

1

9

5

6

2

8

6

6

8

1

4

2

7

9

5

3

5

2

5

9

8

6

3

1

7

4

3

7

6

2

4

8

5

1

9

5

1

8

9

3

6

7

4

2

9

4

2

5

7

1

3

8

6

8

8

8 6

26 (0)

2

5

3

N. Kne`evac

Hetin

62 (-2)

TISA

8

7

4

3

1

2

8

6

2 7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 17.septembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you