Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PETAK 17. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23108 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE KONTROLI[E PRODAJU LEKOVA

Lekari izdavali i po 7.000 recepata mese~no

str. 6

NASLOVI

N a jv i {a t em p e ra t u ra 31 ° S

Politika 3 Novakovi}: Sujeta LDP-a i `estoka analiza amandmana

Ekonomija 5 Re~i ne kidaju veze vlasti i tajkuna

Dr`ava tera Telekom da pove}a cene

Dru{tvo 6 S Republikom, ako treba, i na sudu 6 Vlada Vojvodine odbila predlog medijske strategije

str. 5

Novi Sad 9 „Radosno detiwstvo” zaposlilo 190 radnika

Vojvodina 11 Prihvatili{te za pse i ma~ke otvoreno u Vrbasu

Vakcinacija stoke zbog antraksa

Foto: S. [u{wevi}

Crna

Veoma toplo

str. 11

12 Svedok: Baku ubila jedinica pod komandom Kepira

Reporta`e 15 Svud se di~i {to na dedu li~i

U SREMSKOJ MITROVICI

Za jednu no} ka`weno 80 pijanih voza~a

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

n JANKO TIPSAREVI] SJAJAN U ISTBORNU

n VOJVODINA ^EKA [AMPIONA U OKTOBRU

n SUTRA U NOVOM SADU EVROPSKO ATLETSKO PRVENSTVO

NA BULEVARU KRAQA PETRA U NOVOM SADU

Bilbordi skloweni, sledi tu`ba n SRE]KO PREDVODI SRPSKE SPORTISTE U LONDONU

str. 9


POLiTikA

petak17.jun2011.

IVICADA^I]OKOSOVUIMILO[EVI]U

dnevnik

c m y

2

PREDIZBORNOZAGREVAWEDS-aiSNS-a

Svi su me kritikovali Tadi}: Ne daj bo`e da SNS vlada

Ministar unutra{wih poslova Srbije IvicaDa~i} rekaoje ju~edajetrpeopritiskesvi{estranazbog svogstavaorazgrani~ewuKosovaidasmatradaSrbijane}emo}idanapredujestalno gledaju}iizasebe. – Posledwih nedeqa bio sam izlo`en kritikama politi~ara, ‘nacionalnih lidera’iliderastranaka zbog toga {to sam pomenuo razgrani~ewe. Istovremeno, trpeosampritisakiodpredstavnikame|unarodnezajednice,kojisu ocenili da tim stavom ho}u da ugrozim teritorijalni integritet Kosova – rekao je Da~i} u Skup{tiniSrbije. Onje,nakonotvarawaokruglog stola o razvoju kapaciteta za strate{ko upravqawe u Ministarstvu unutra{wih poslova, naveo da bi Srbija morala pragmati~no priili stupiti re{ewu problema Kosova. –IjasmatramdajeKosovo i Metohija u sastavu Srbije, ali imamo situaciju da je s jedne stranedoma}ipravnisistem,ada susdrugenajja~esilesveta.Neverujemutoda}eme|unarodneprilikeunarednihnekolikodecenijabitidruga~ijeida}ena{apozicijabitiboqa–kazaojeDa~i}. „Vidite u kakvoj se situaciji Srbija nalazi. Sa jedne strane na{ pravni sistem, a sa druge

Da~i}nijekomentarisao sadr`inu predsudekojomjeporodicibiv{egpredsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a oduzeta vila u Beogradu, ali je upozorio na to da Milo{evi}nemo`ebiti alibi za proma{aje nekih koji su do{li navlastposle5.oktobra2000.godine. Da~i}, koji je zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova, podstrane najmo}nije zemqe sveta, setiojenatodatefunkcijeobakoje uop{te ne daju da razgovaravqa od polovine 2008. godine, zamoobikojemdeluKosova,akamopitav{ise„{toMilo{evi}ado liocelojpokrajini”,rekaojeDatada nisu osudili i {to do tada ~i}.„Akominevidimotusituanisure{ilisveteprocese”. ciju, bojim se da uskoro ne}emo –Znatena{tameovopodse}a– imatio}emudarazgovaramo”,reda, kad god postoji kriza, ili iskao je Da~i}. On je dodao da zekopavamo Dra`u ili je kriva pomqama koje su priznale nezavirodicaMilo{evi}–rekaojeon. –Dajtevi{edazavr{imo s tom na{om pro{loKad god postoji kriza, ~om–rekao iskopavamo Dra`u ili je kriva {}uitompri jeon,dodav{idaodpetoporodica Milo{evi} oktobarskih promena nije bionavlastiosamgodina snot Kosova odgovara da se o toj idanijeniimaoprilikuda{titemi uop{te ne razgovara dok se tiMlo{evi}aiwegovuprodicu. ne zavr{i proces konstituisawa Da~i}jeistovremenoukazaona Kosova kao nezavisne dr`ave. to da ima i drugih slu~ajeva koji „Mislim da Srbiji ne odgovara tako|etrebadaimajusvojepilog bilo kakvo zamrzavawe konfliknasudu. ta,jerneverujemda}eme|unarod– [to se ti~e Milo{evi}a i ne prilike u nekoliko narednih wegove porodice, ja sam uvek indecenijabitidruga~ijeida}enasistirao, vi novinari to znate, {apozicijabitimnogoboqa”,reda se to pitawe {to pre re{i – kaojeon. rekaojeon.

Stefanovi} i patrijarh o dijalogu s Pri{tinom

Veqovi} ostaje direktor policije VladaSrbijedonelajere{ewe kojim Milorad Veqovi} nastavqa da obavqa du`nost direktora policije do izbora novog direktora, izjaviojeju~e{efVladine kancelarijezasaradwusmedijima Milivoje Mihajlovi}. Veqovi}u je mandat na du`nostidirektorapolicijeistekao15.juna.

[ef srpskog tima za dijalog s Pri{ tin om Bor is lav Stefanovi} razgovaraojeju~e u Beogradu s patrijarhom srpskim Irinejom o dosada{wem toku i efektima dijaloga s Pri{tinom, saop{teno je iz VladineKancelarijezasaradwusmedijima.Tokomrazgovo-

ra posebno je bilo re~i o aktivnostimanaza{titiobjekata i imovine Srpske pravoslavnecrkvenapodru~juKosova i Metohije. Sastanku Stefanovi}a i patrijarha prisustvovali su i ~lanovi Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavnecrkve.

Tadi} u Jadovnu Preds edn ik Srb ij e Bor is Tadi} nema u planu posetu Zagrebu 25. juna, ve} }e 26. juna u Jadovnu prisustvovati obele`avawu 70. godi{wice stradawa Srba, Jevreja i Roma, re~eno je ju~e u kabinetu predsednikaSrbije.Srpskonacionalnove}ejeorganizatorkomemorativnog skupa u Jadovnu, na

kojije,kakoFoNetsaznaje,pozvan i preds edn ik Hrv ats ke IvoJosipovi}. Zagreba~ki „Jutarwi list„ ju~epi{eoJosipovi}evojideji da na proslavu 20. godi{wice dr`avnostiHrvatske,25.junau Zagrebu, pozove predsednike Italije,Slovenije,Ma|arskei Srbije.

PredsednikSrbijeBorisTadi} oceniojeda je nemogu}e da Srpska napredna stranka formiravladunakonnarednihizborajersu,kako jeistakao,gra|ani,iporedbrojnihnezadovoqstava, svesni toga da nije u wihovom interesu daseSrbijaponovoizoluje. –Nedajbo`edaslede}uvladuformiraSNS jerjabihtadaidaqebiopredsednik,apolitikebinamserazmimoilazile.Me|utim,ube|en samutodajetonemogu}scenarioida}egra|aniizra~unatidaimjesastanovi{tawihovihinteresaboqedaSrbijanastaviputEU,a nedaseponovozatvori–izjaviojeTadi}zaRadio-televizijuSrbije. Powegovimre~ima,SNSupraksinijeproevropska stranka, {to pokazuje i nedavni {trajkgla|uwenoglideraTomislavaNikoli}a koji je potpuno u suprotnosti s evropskom politi~kompraksom. –SNSuop{tenemanamerudaistinskipribli`ava Srbiju EU, ima deklarativno, ali u praksitunamerunema–kazaojeTadi},iodba-

cio sve spekulacije o mogu}oj saradwi DemokratskestrankeiSNS-anakonnarednihizborakaobesmislene,ocewuju}idasutakveporuke poku{aj nekih stranaka da dobiju podr{ku gra|ananaklowenihpoliticiDS-a.

Vu~i}: ^ovek pro{losti Zamenik predsednika Srpske napredne strankeAleksandarVu~i} izjavio je ju~e da }e „napredwaci uvesti Srbiju u EU”, i poru~io predsedniku Srbije Borisu Tadi}u da za taj put Srbije„nemoradabrine”. Na konferenciji za novinarekojujeodr`aoispred zgrade Predsedni{tvainakojojsegotovo iskqu~ivo bavio predsednikom Srbije, Vu~i} je ocenio da je Tadi} „~ovek pro{losti, a ne budu}nosti”,tedajesvakogadanasvevi{epredsednik Demokratske stranke, a sve mawe predsednik Srbije. Po Vu~i}evim re~ima, Tadi} Srbiji ne mo`e vi{e doneti nikakve pro-

mene,a„ustrahuzasvoju fotequifoteqenajbli`ih saradnika posegnuo jezasvimmogu}imoru`jemioru|emprotivsopstvene opozicije i sopstvenognaroda”. Navode}ida„Tadi}11 godina vlada Srbijom”, a daseuSrbijisvete`ei sve lo{ije `ivi, Vu~i} je ocenio da su gra|ani siti zastra{ivawa i pretwiida–kakojekazao–„vi{enikadaTadi} ne}emo}idadobijebilo kojeizbore”. Osvr}u}i se na intervjukojijeTadi}daoRTSu, Vu~i} je ozna~io re~i predsednika Srbije da je nemogu}e da napredwaci pobede na izborima, jer bitovodilo„zatvarawu” zemqekao„pretwe”.

DS: Napredwaci bez ideja Demokratska stranka ocenila je da je Srpska naprednastrankaju~era{wimistupomnastavila da pokazuje potpunu bezidejnost svoje politike, kao i nerazumevawe i nepoznavawe politi~ke kultureEvrope-kojojnavodno`eledapripadaju.„Prazne,bu~neoptu`be,ijo{praznijapoliti~kaponudainedostatakbilokakvogmoralnog legitimitetajepoliti~kaplatformaSNS”,navodiseusaop{tewuDS.PoDS-u,„tu`nojedao slobodimedijagovoriAleksandarVu~i}u~ije

suvremeministrovawanovinariubijani,akorenitihubistvatakodubokidaseidanasonajo{ uvek rasvetqavaju”, a „jo{ licemernije je da o evropskimvrednostimaidemokratijigovoriTomislav Nikoli} koji je najavlivao smrt Zorana \in|i}aupore|uju}igasaTitom”. ZaSrbijubizaistabilopogubnodanaweno ~eloikadado|uqudikojibiproblemegra|ana iovezemqere{avali{trajkomgla|ui`e|ui pretwamasamoubistvom”,zakqu~ujeDS.


politika

dnevnik

POTPREDSEDNIKSKUP[TINESRBIJEIFUNKCIONERG17PLUSNIKOLANOVAKOVI]

SujetaLDP-ai`estoka analizaamandmana – U toku je `estoka analiza svakog amandmana na predlo`enizakonofinansirawulokalne samouprave, a kakav }e biti wegovfinalnioblik,zna}eseu utoraknakonraspraveupojedinostimaiprihvatawailiodbacivawa pojedinih amandmana – izjaviojeza„Dnevnik“potpredsednik Skup{tine Srbije i funkcioner G17 plus Nikola Novakovi}, obja{wavaju}i situacijuukojojDSukazujenato da se mogu o~ekivati odre|ene izmenezakonakojijepredlo`ilastrankaMla|anaDinki}a. – Usledi}e dogovori i {ta goddabude,su{tina}eostati, aonajematemati~kainemave-

ze s politikom, {to je Dinki} uspeodaobjasniakonepolitikantimaizpartijskihstruktura u Skup{tini, onda gra|animakojisuga,nadamse,pa`qivo slu{ali – konstatuje Novakovi},uzocenudajeraspravao ovom predlogu bila u znaku sujeta lidera i partijskih funkcionera. Novakovi} isti~e da je LDP u republi~kom parlamentu nastup io sa „stra{no praz nom pri~ om“, tak o da je nap adan predlaga~, umesto da se diskutujeotemi. – Jer, kada LDP spomiwe 1.000evrabesplatnihakcijaondajesvimasvejasno.Ovajwihov

napadnemavezenisURS-omni sastrankomG17plus,ve}sasujetom wihovog lidera i pojedi-

nih funkcionera. Kada neko ne koristi~akniop{tamestave} direktno udara na predlaga~a, to je kao da diskutujete o fudbalskojutakmicipquju}inadirektora kluba iz susedstva – konstatujeNovakovi}. Onisti~edajenajva`nijeda je zakonski predlog prihva}en jer se na{ao u skup{tinskoj proceduri, da su pri tom neophodnemodifikacije,alidajeto smoprvikorakkapravojdecentralizaciji koja tek treba da usledi. – I naravno, ne kao predlog jedne stranke ili pokreta – zakqu~ujena{sagovornik. D.Milivojevi}

PREDSEDNIKOP[TINENOVIBE^EJMILIVOJVREBALOV(LDP)

Sadanijetrenutak IakojepeticijuURS-aodecent ral iz ac ij i Srb ij e, koj a podrazumeva i zakonska re{ewa da op{tinama i gradovima ostaje vi{e novca, potpisao prenepunadvamesecajeristu ideju,kakojetadarekaona{em listu,zagovaraiwegovaLDP, predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov smatra dazato„sadanijetrenutak”. Vrebalov je, obja{wavaju}i svojevremeno svoju odluku da potpi{e peticiju o decentralizaciji, rekao da „URS kuca na otvorena vrata LDP-a” kao i da su u toj peticiji „prepoznate i podr`ane ideje koje LDPzagovarave}petgodina”. Me|utim,LDPjepredvadana, na po~etku skup{tinske raspraveo„Dinki}evojdecentralizaciji”, tra`io da se pred-

log izmena Zakona o finansirawu lokalne samouprave povu~e. –AkonamMMFdajepare,i ako vam MMF govori o tome {ta treba da uradite, onda ne mo`ete iz toga da iska~ete – izjavio je ju~e za na{ list Vrebalov, ina~e jedini predsednik op{tine u Srbiji iz redova LDP-a. – Mi ne mo`emo pove}avati potro{wu ako oni ka`u da smawujemo. A, po meni, samo s wima u saradwi mo`emo ne{to uraditi. Tako da mislim da za to sada nije trenutak.Neverujemda}ezakonbitiusvojen. Predl og izm en a Zak on a o finansirawu lokalnih samouprava`estokosukritikovali poslanici LDP-a i wihov lider ^edomir Jovanovi}, koji

\ELI]UEVROPSKOMPARLAMENTU

^ekamoprole}e Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} rekao je ju~e u EvropskomparlamentuuBriseludajeciqSrbijedanaprole}e2012.zapo~nezvani~nepretpristupnepregovoresaEU.Iz-

ra`avaju}i nadu da }e {efovi dr`avaivladaEUnadecembarskom samitu odrediti prole}e za po~etak tih pregovora, \eli}jepozvaoUnijudapremaSrbijibude“~vrsta,alipravedna” i da „ne izmi{qa nove prepreke”kojebiblokiraleevropsku budu}nost.

„Onima koji su nam toliko puta posledwih godina govorili da }e biti ~vrsti, ali pravedni kada je Srbija u pitawu, sadaka`em-nastavitedabudete ~vrsti, ali nemojte postati nepravedni. Dokle god ispuwavamo postavqene kriterijume, nemojte biti nepravedni prema gra|anima Srbije izmi{qaju}i nove prepreke i blokirawem wihove evropske budu}nosti”, rekaoje\eli}~lanovima Komiteta zaspoqneposloveEP.\eli}je podsetiodajeSporazumostabilizacijiipridru`ivawudosada ratifikovalo 18 nacionalnihparlamenata,alidanekolicina jo{ okleva.”Zamolio bih vas za podr{ku kako bi se ovaj proces okon~ao do kraja godine”,poru~ioje.

smat raj u da bi se weg ov im usvajawem naru{ila makroe- konomska stabilnost zemqe i produbio buxetski mawak dr`ave. –Unarednugodinu,gospodineDinki}u–itujeFiskalni savetupravu,anevi–moramo u}i s bux ets kim def ic it om mawim od onog s kojim smo u{li u ovu godinu – 1,4 milijardaevra–zbogtoga{tosmo se tako ne{to dogovorili s MMF-om – rekao je u skup{tinskojraspraviliderLPDaJovanovi}. Jovanovi}jeURSiMla|ana Dinki}a optu`iodauzpredloge koje je podneo poku{ava da politi~ki pre`ivi, a vladaju}ukoaliciju–da„kupuje”vreme do izbora, `rtvuju}i javne finansije... S.N.

SPO:Srbiju decentralizovati pomodelu evropskihdr`ava – Srpski pokret obnove smatradajeSrbijupotrebno decentralizovati po modelu modernih evropskih dr`ava, za {ta je potrebna promena UstavaSrbijeiizbornogzakona – izjavio je ju~e potpredsedniktestrankeAleksandarJugovi}. Onjeuizjavidostavqenoj Tanjugu istakao da je, pre svega,potrebnodonetizakoneojavnojsvojiniirestituciji,sprovestireformujavnogsektora,atekkadasebude znalo {ta je ~ija nadle`nost,mo`esekrenutiusistems ku dec ent ral iz ac ij u. Po wegovim re~ima, istovremeno je potrebno i da se radinaravnomernijemregi-

onalnom razvoju, agrarnim reformamauzpodsticajvra}awaqudinaseloiurubne krajevedr`ave,kaoistvarawe svesti o politi~koj decentralizaciji. –SPOpodr`avasvakudecentralisti~kuinicijativu, alismatramodadecentralizacijanemo`ebitisamoizmena i dopuna nekoliko zakona–naglasiojeJugovi}. Onjeukazaonatodajedecentralizacija proces koji Srbiju svakako o~ekuje nakon dobijawa statusa kandidata,idodaodajeSPOspremandaulo`isvesvojeresurse u ciqu realizacije tog koncepta, koji }e o`iveti celuSrbiju.

rekli su Borovi}:Haospreko le|agra|ana

Dejanovi}:Dasvivide {taradimo

Zilki}: Neodr`ivostawe

Direktor Nove Srbije BorislavBorovi} ocenio jeju~edasukobVladeSrbije i centralne banke o pove}awu u~e{}a za stambene kredite predstavqa „nastavakhaosanafinansijs kom tr` i{ tu Srb ij e koji traje  vi{e od  decenije„.  Jedine `rtve u tome su narod i ostaci zdrave privrede,oceniojeBorovi}usaop{tewu. Powegovimre~ima,„dobitnicisukonstantnoiuveksamobankeivladaju}apoliti~kaelita”.Sukobdr`aveiNBS-aje zapravo, smatra Borovi}, sukob li~nih interesa vladaju}e elite, u poku{ajima maksimizirawa profita za „svoje” banke i nije zalagawe za prosperitet privrede iligra|ana.

Predsednicarepubli~kog parlamentaSlavica\uki}Dejanovi} idirektorkaMisije USAID-a u Srbiji Suzan Fric pustile su ju~e u radnovuinternet-prezentaciju Skup{tine Srbije. Slavica\uki}-Dejanovi}je rekladaovajsajtomogu}avasavremeniuvid javnostiuradparlamenta. – Uverena sam u to da }e gra|ani ~esto pose}ivatina{sajtjerjetoprilikadase informi{uotome{tasesveovdedoga|a, odpodatakaukojemoguste}iuvid,dotoga nakojina~inmiposlaniciradimoionda kadaoniznajudaradimoiondakadamisle da mo`da ne radimo po wihovom ukusu i oceni na najboqi mogu}i na~in – rekla je onauDomuNarodneskup{tine,gdejepredstavqennovisajt.

Reis-ul-ulemaIslamskezajednice Srbije Adem Zilki} iambasadorTurskeAliRiza ^olak sunasastankuuNovom Pazaru razmotrili stawe u kojemsumuslimaniiBo{waciuSanxakuiuSrbiji. – Stawe u kojem su Bo{waci nije dobro i ne ide u prilog ni aktivnostima koje vodi Islamska zajednica, ninacionalnimipolikti~kimaktivnostima–rekaojeZilki}poslesastanka. Onjeistakaodajesada{westaweneodr`ivo, i ponovio da se zala`e za Islamsku zajednicu koja }e delokrug delovawa imati nagranicamadr`aveSrbije. –Zapomirewejesmoismatramodajeneophodnodasesvijednidrugimaizvinimo,apre svega vernicima za celokupno stawe koje su trpeliovetrigodine–poru~iojeZilki}.

petak17.jun2011.

3

LIDERLDP^EDOMIRJOVANOVI]

Preokret zaVojvodinu PredsednikLiberalnodemokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je preksino} u Novom Sadu da bi Vojvodina trebalo da ima va`nu ulogu u modernizovawuna{egdru{tva, „dana|esvojemestouSrbiji,a ne pored Srbije i u partnerstvu s wom”. Ideja modernizacijeSrbije„osu|enajenapolovi~an uspeh ukoliko ne bude mogladara~unanavojvo|anske potencijale”,rakojeonnatribini„Dogovorzapreokret”,na kojoj je prakti~no predstavio osnove platforme te stranke za slede}e lokalne, pokrajinskeirepubli~keizbore.Mora se„punorazgovarati”ioizvr{noj, zakonodavnoj i sudskoj vlastipokrajine,rekaojeJovanovi}napomiwu}idajesvestan togadaoispuwewutihidrugih

zahteva ima otpora i u samoj Vojvodini. Lider LDP-a je rekao da da ni{tanevredito{tojeUstavomdefinisanodatrisedmine buxetatrebadapripadnepokrajini ako para u dr`avnoj kasi nemadovoqno. - Umesto teze „gde su na{i novci” afirmi{emo tezu „pustite nas da uradimo jedan posao” koji prevazilazi okvire Vojvodine, i da rezultati tog posla izbore pravo za Vojvodinukoje}eproiza}iiz~iwenice dajeVojvodinazadrugebilakorisnaidrugimapomoglaigradi svoje o~ekivawe da drugi poka`u razumevawe za wene unutra{we probleme i onaj koncept vojvo|anske autonomije o kojoj treba tako puno da razgovaramo–rekaojeJovanovi}.

DRAGAN\ILASPROZIVAUSPE[NEBIZNISMENE

Patriotizamje pove}atiplate Grad on a~ eln ik Beo g rad a Dragan\ilasoceniojeju~eda bi uspe{ni biznismeni u Srbiji patriotizam trebalo da poka`utime{to}e,nau{trb svog profita, pove}ati plate svojim radnicima, i kritikovaoboga}ewenara~unsiroma{tva, odnosno ~iwenice da je ve}ina qudi u Srbiji primorana da radi za 15.000 dinara mese~no. Postavqa se pitawe da li se profit pravi tako {to se koristi siroma{tvo u Srbiji,to{toqudimorajuda radedabipre`iveli,paimse zbogtoganedajurealneplata, pa se tako zara|eni novac koristizakupovinujahtiiaviona,rekaoje\ilasuPrivrednoj komori Srbije. Prema reprofitom,aneoptimizacijai ~ima\ilasa,tonijemoralno, svodisenatodavi`ivitekao nit i dru{ tven o odg ov orn o. pre krize, bez obzira {to svi „Mnogo me nerviraju uspe{ni `ive lo{ije nego pre tri gobiznismeni koji dine”, istakao je delelekcije{ta \ilas.Bi}usreMnogomenerviraju }an ako Srbija i kako bi trebalo da se uradi. uspe{nibiznismeni bude imala prikojidelelekcije Ne prih vat am vredn ik e koj i kritiku od onih mogu da kupe 150 {taikakobi koji`ivedaleko trebalodaseuradi privatnih avioiznad evropskog na, ali uz uslova proseka,aradnida prose~na plake pla} aj u mnog o isp od tog ta ne ostane 300 evra, nego da proseka”,rekaoje\ilas.Onje budebardvostrukove~a,dodao upozorio da ukoliko apeli ne je\ilas. urodeplodom,dr`ava}emoraNapitawenovinarakoliko ti da uvede korektivne meha- on pla}a svoje zaposlene, \inizme. \ilas je, tako|e, uka- las je odgovorio da se ve} oko zaodanije„optimizacijarad- {est godina ne bavi privrednih mesta” kada nekoga precr- nomdelatno{}u,alidajepre tate sa platnog spiska da bi- nego {to je postao gradonaste i daqe odr`ali profit, ~elnik, nivo zarada u wegovoj odnosno`ivelikaopre.„Toje firmi bio 1.000 evra i da je luda~ka `eqa za {to ve}im takoidanas.

GRADONA^ELNIKZREWANINANOVIPREDSEDNIK SREDWOBANATSKIHDEMOKRATA

Mihajlov tra`ienergiju

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov izabran je, na ovonedeqnojizbornojskup{tini partije, za predsednika Okru`nogodboraDemokratskestrankezasredwiBanat.Mihajlovje, prethodno,dobiojedinstvenupodr{ku Gradskog odbora DS-a u Zrewaninuiop{tinskihogranakaupreostale~etirisredwobanatske op{tine – Novom Be~eju, @iti{tu, Novoj Crwi i Se~wu. Izbor prvog ~oveka sredwobanatskih demokrata odr`an je u prisustvupredsednikaPokrajinskogodboraDS-aDu{anaElezovi}a ipredsednikaIzvr{nogodboraDS-auVojvodiniStrahiwe Simovi}a. –O~ekujunasvelikiposloviu narednom periodu, pre svega na reorganizaciji Demokratske strankeusvakojodpetsredwobanatskih op{tina. Sam ne mogu uraditini{ta,ilinemogumnogo.Zatonamjepotrebnaenergija svihpredsednikaop{tinskihodbora.Poku{a}udaihmotivi{em jerbezwihoveenergijenemani-

{ta – poru~io je Mihajlov, koji }e,posvemusude}i,nanarednim lokalnim izborima biti kandidat demokrata za zrewaninskog lordmera. Mihajlov je kazao da veruje u DS i wegove kapacitete, i izrazioo~ekivaweda}estranka,velikim radom i odabirom najboqihinajkvalitetnijihqudi,uspeti da ponovi rezultat s prethodnihizbora. –Sveono{tojeOkru`niodbor, s Milanom Zveki}em na ~elu, radio u posledwe dve godine, predstavqaprimerkakojednaorganizacija unutar DS-a treba da funkcioni{e.^iwenicadaDSu sredwem Banatu participira u vlastiusvihpetlokalnihsamou- prava, ukqu~uju}i i grad Zrewanin, predstavqa potvrdu poverewakojugra|aniimajuuovustranku. S druge strane, predstavqa i veliku odgovornost i obavezu da ispunimo o~ekivawa gra|ana u narednom periodu – istakao je Elezovi}. @.Balaban


4

ekonomija

petak17.jun2011.

Zara|ujemo na vo}u i povr}u Srbija je u prva ~etiri meseca ove godine u trgovinskoj razmeni vo}a i povr}a sa svetom ostvarila suficit od 32,4 miliona evra. To je 8,21 posto vi{e nego u istom periodu 2010, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede. U saop{tewu se navodi da je od po~etka godine do kraja aprila izvezeno 110.995 tona vo}a i

povr}a za ukupno 101,9 milion evra, {to je 16,37 posto vi{e nego u isto vreme 2010. godine. U istom periodu uvezeno je 125.287 tona vo}a i povr}a za 69,6 miliona evra, {to je 20,17 posto vi{e nego u istom periodu lane. Iz Ministarstva poqoprivrede preciziraju da je izvezeno 82.885 tona vo}a za 87,5 miliona evra, dok je u istom periodu uvezeno 93.777 tona u ukupnoj vrednosti od 49,4 miliona evra, pri ~emu je ostvareni suficit u raz-

meni bio 38,17 miliona evra. Najvi{e su izvo`ene sve`e jabuke – 35.566 tona, za ukupno 167,7 miliona evra, i to na tr`i{te Ruske Federacije, Ma|arske, Rumunije, Nema~ke, Bosne i Hercegovine. U tom periodu u uvozu je dominiralo tropsko i suptropsko vo}e, a najvi{e je uvo`eno agruma (pomoranxe, mandarine i li-

mun) – 496.383 tone za 228 milona evra. To vo}e je najvi{e uvo`eno iz [panije, Gr~ke, Turske i Makedonije. U Ministarstvu poqoprivrede navode da je Srbija u spoqnotrgovinskoj razmeni povr}a za prva ~etiri meseca imala deficit od 5,8 miliona evra. Od po~etka godine do kraja aprila iz Srbije je izvezeno 28.110 tona povr}a za 14,4 miliona evra, dok je istovremeno uvezeno 31.509 tona za 20 miliona evra.

VESTI „Jat” leti za Dubrovnik

Potro{a~i vole „@itko”

Nacionalna aviokompanija „Jat ervejz” danas }e, posle vi{e od dve decenije, uspostaviti letove za Dubrovnik koje }e obavqati tokom letwe sezone. „Jat ervejz” }e letove iz Beograda obavqati petkom u 7.30 i nedeqom u 14.05 ~asova. Povratni letovi predvi|eni su istim danima u 9.10 i 15.45 ~asova. Cena povratne karte sa svim taksama je ve} od 142 evra, u {ta nije ura~unata usluga izdavawa avio-karte, saop{tio je „Jat ervejz”. Hrvatska aviokompanija „Kroacija erlajnz” je, tako|e, najavila da }e od 20. juna uvesti direktne letove na liniji Dubrovnik–Beograd.

Testenina „taqatele„ kompanije „@itko” iz Ba~ke Topole dobila je najvi{u ocenu za kvalitet Pokreta za za{titu potro{ta~a Beograda, saop{teno je iz te kompanije. Prilikom posledweg ispitivawa i ocewivawa kvaliteta testenina, od ukupno 27 koje su analizirane na osnovu slu~ajnog izbora uzoraka, predstavnici Pokreta za za{titu potro{a~a Beograda su „@itkovim” „taqatelama„ dodelili maksimalnih 100 poena. Time je, kako se isti~e u saop{tewu, potvr|en visok nivo kvalteta te testenine jedinstvene na srpskom tr`i{tu koja se proizvodi od durum p{eni ce, uz do datak kukuruznog bra{na.

Registar sudskih zabrana U Agenciji za privredne registre od 17. septembra }e po~eti da radi Registar sudskih zabrana, objavqeno je na sajtu te agencije. Registar sudskih zabrana predstavqa}e javnu evidenciju koja sadr`i podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okon~awu sudskog postupka, kojima se zabrawuje otu|ewe i optere}ewe pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom. wRegistar }e biti jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka, a Zakonom o izvr{ewu i obezbe|ewu propisana su ovla{}ewa i du`nosti registratora koji vodi registar, kao i obaveza registracije, podaci koji se upisuju u Registar, dokumentacija potrebna za upis u Registar, dostupnost podataka iz Registra i postupak upisa u Registar.

Master kurs u NBS Poznati stru~wak Peter Sinklerboravi}e sredinom jula u Srbiji. On dolazi na poziv Narodne banke Srbije i bi}e wen gost. Tokom boravka kod nas Sinkler }e od 14. do 18. jula odr`ati master kurs iz oblasti makroekonomije, koji }e obuhvatiti {est tematskih predavawa. Zainteresovani za ova vrhunska predavawa mogu dobiti detaqne informacije na internet-prezentaciji NBS-a, gde se mogu i prijaviti za pra}ewe master kursa. Peter Sinkler je profesor na univerzitetima u Oksfordu i Birmingemu, specijalni savetnik Bank of England, a radio je kao direktor Centra za centralnobankarske studije pri ovoj instituciji. D.V.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

98,4443

100,9690

103,9980

97,9394

Australija

dolar

1

73,3673

75,2485

77,5060

72,9910

Kanada

dolar

1

71,0276

72,8488

75,0343

70,6633

Danska

kruna

1

13,1940

13,5323

13,9383

13,1263

Norve{ka

kruna

1

12,4973

12,8181

13,2026

12,4336

[vedska

kruna

1

10,6811

10,9550

11,2837

10,6263

dnevnik

Hleb ne}e poskupeti – Cena hleba u Srbiji ne}e se mewati i nema govora o poskupqewu – izjavio je predsednik Unije pekara Srbije ZoranPralica. On je podsetio na to da se cena osnovne vrste hleba, poznatijeg kao „sava”, kre}e izme|u 45 i 54,22 dinara po vekni, zavisno od kvaliteta. – Od posledwe promene cene hleba imamo pojeftiwewe p{enice od deset odsto i bra{na oko pet, {to je sasvim prihvatqivo, tako da }e cena hleba ostati nepromewena – rekao je Pralica. On je dodao da specijalne vrste hleba, koje se prave i prodaju u mawim koli~inama i od skupqih me{avina bra{na, ne mogu biti jeftinije jer je wihova proizvodwa slo`enija, {to svakako ulazi u cenu. Hleb „sava” poskupeo je u Srbiji je krajem februara s 44 na 55 dinara dok je Vlada Srbije po~etkom aprila ograni~ila cenu

vekne tog hleba od pola kilograma na maksimum 54,22 dinara da bi tu najosnovniju namirnicu u~inila dostupnom svima. Tada{wom uredbom odre|eno je i da hleb „sava” napravqen od belog bra{na tip-500 treba da ~ini najmawe 40 odsto proizvodwe i prodaje pekara, a za kr{ewe uredbe predvi|ene su stroge kazne do dva miliona dinara ili od {est meseci do godinu dana zabrane obavqawa delatnosti. Osvrnuv{i se na prestanak va`ewa vladine Uredbe o zabrani izvoza p{enice iz Srbije, koja je bila na snazi od polovine marta do danas, Pralica je rekao da nije bilo potrebe da se ta uredba produ`ava jer ima dovoqno hlebnog `ita a uskoro }e i `etva. Po wegovim re~ima, cene p{enice na svetskom i regionalnom tr`i{tu su ne{to ni`e u odnosu na doma}e, tako da je p{enicu trenutno boqe prodavati u Srbiji nego izvoziti.

Sada prestaje da va`i Uredba o zabrani izvoza p{enice iz Srbije, koja je bila na snazi od polovine marta, te }e ponovo biti omogu}en slobodan plasman hlebnog `ita doma}e proizvodwe na strana tr`i{ta. Vlada Srbije je polovinom marta zabranila izvoz p{enice iz Srbije da bi

se stabilizovalo doma}e tr`i{te i cena hleba. U tom periodu bili su poreme}eni doma}i bilansi jer je umesto planiranog izvoza od 500.000 tona p{enice, ve} bilo izvezeno oko 650.000 tona. Kada je doneta, planirano je da ta mera ne}e va`iti du`e od tri meseca.

MINISTAROLIVERDULI]TRA@IODLAGAWEPOVE]ANOGU^E[]AZASTAMBENEKREDITE

Stanogradwi preti uru{avawe Iako }e se subvencionisani stambeni krediti i nadaqe odobravati uz u~e{}e od deset procenata, ministar za prostorno planirawe, `ivotnu sredinu i rudarstvo Oliver Duli} izjavio je ju~e da }e tra`iti odlagawe mera Narodne banke Srbije o kreditirawu stambene izgradwe, kojom se predvi|a pove}awe u~e{}a za gra|ane sa sada{wih deset na 20 procenata, kada su u pitawu ostali stambeni krediti. Ministar se zala`e za povoqnije uslove kupovine stanova da bi se gra|anima olak{alo re{avawe pitawa krova nad glavom, a, s druge strane, spre~ile negativne posledice po ve} oslabqenu gra|evinsku industriju, koja sve vi{e posustaje zbog ekonomske krize. Gra|evinska industrija je tek po~ela da se oporavqa, zahvaquju}i tome {to je dr`ava inve-

stirala gotovo pola milijarde evra u izgradwu, od ~ega zna~ajan deo u stanogradwu. Osim iz-

Podstanaripoverovaliusnove S obzirom na to u Srbiji `ivi velika armija podstanara, ~iji se broj procewuje na oko pola miliona, Vlada Srbije je planirala da ovaj goru}i problem re{i izgradwom takozvanih jeftinijih stanova. Zami{qeno je da se oni grade najpre u Beogradu na vojnim lokacijama, Novom Sadu i Ni{u, a onda i u drugim mestima {irom Republike, {to su podstanari pozdravili. Postoji master-plan o otu|ewu vojne imovine, koja obuhvata i neke lokacije u Novom Sadu. Grad je svojevremeno iskazao zainteresovanost za kasarnu na Tranxamentu, Mornaricu i zgradu Vojnog odseka u Futo{koj 26. Lokacije na kojima je ukwi`en grad i koje su podesne za izgradwu takozvanih jeftinih stanova su u Veterniku u Ulici Milana Tepi}a, gde je mogu}a izgradwa oko 5.000 kvadrata, te dve u Novom Sadu, i to oko 8.000 kvadrata u Ulici \ule Molnara na Detelinari i 12.000 kvadrata u Ulici Mom~ila Tapavice. Me|utim, ko }e graditi stan ako unapred zna da ga ne mo`e prodati?

gradwe stanova na mestu nekada{we kasarne u Beogradu, po sli~nom scenariju je u planu izgradwa stanova i u drugim mestima u Srbiji, me|utim, po{to prodaja i ovih prvoizgra|enih stanova {epa, pove}awem u~e{}a za odobravawe kredita ona bi bila potpuno blokirana. Industrija gra|evinskog materijala je me|u oblastima koje su bile najvi{e pogo|ene krizom, tako da su radnici mnogo vremena proveli na prinudnom odmoru jer su zbog velikih zaliha morali da ugase pe}i. Predsednik Grupacije industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije QubodragKne`evi}ka`e da je vreme krize najte`i period u tri i po decenije wegovog rada. Po{to kriza nije podjednako pogodila

sve privredne grane, Vlada Srbije je morala prema ovoj oblasti reagovati mnogo ranije, s konkretnim merama da se privreda ne bi uni{tila. Me|utim, kada su, kona~no, donete mere za wen oporavak i podsticawe izgradwe, sagovornik ka`e da je nezamislivo da se sada predla`e ne{to {to je u totalnoj suprotnosti s wima. Zato pozdravqa zalagawe ministra Duli}a da se zahtev NBS-a stavi na stranu. Ciglari su gajili nadu da }e sve krenuti naboqe upravo ove godine pa im je bilo va`no samo da do danas pre`ive. Me|utim, situacija se komplikuje vi{estruko: ne preti samo NBS ve} se naslu}uju te{ko}e i kod plasmana proizvoda na Kosovo i Metohiju. Kne`evi} ka`e da ih, verovatno, uskoro o~ekuju dodatna optere}ewa na granici, uvo|ewe carine i sli~no, pa koliko god politi~ari pri~ali jednu pri~u o Kosovu, `ivot lepe re~i demantuje i proizvo|a~i o~ekuju pad plasmana na ovom tr`i{tu. Zato je va`no da se u Srbiji realizuje planirana stanogradwa da se pe}i u ciglanama ponovo ne bi morale gasiti. R.Dautovi}

15. 06. 2011.

1.312,52067

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Galenika Fitofarmacija, Zemun

6,87

7.482

88.985.295

Globos osigurawe, Beograd

6,02

370

740

Koka kola HBC-Srbija, Beograd

2,94

5.250

26.769.750

Lasta, Beograd

2,83

400

2.000

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom

1,28 Promena %

2.380 Cena

107.100 Promet

Institut za strane jezike, BG

-11,85

10.050

381.900

VP Dunav, Ba~ka Palanka Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Meser Tehnogas, Beograd Akvatus, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (771,66 -1,06)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,03

3.254

13.465.444

NIS, Novi Sad

-2,86

748

3.163.178

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

4.500.000

Energoprojekt holding, Beograd

1,18

861

603.001

Agrobanka, Beograd

-0,09

8.150

2.200.503

Imlek, Beograd

-1,56

2.017

2.406.550

-10,11

4.000

40.000

Soja protein, Be~ej

0,00

1.246

9.670.490

-9,40

2.611

10.444

Univerzal banka, Beograd

-3,28

3.656

530.142

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,43

551

8.101.628

-0,79

13.790

275.800

-5,43

6.621

317.800

-5,38 Promena %

88 Cena

281.688 Promet

Jubmes banka, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac

1,28

2.380

107.100

0,00

1.246

9.670.490

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,40

2.611

10.444

Alfa plam, Vrawe

[vajcarska

franak

1

81,5679

83,6594

86,1692

81,1496

NIS, Novi Sad

-2,86

748

3.163.178

-2,22

8.800

44.000

V.Britanija

funta

1

112,6110

115,4980

118,9630

112,0330

Topola, Ba~ka Topola

0,00

31.500

630.000

Tigar, Pirot

0,00

800

4.000

SAD

dolar

1

69,6802

71,4669

73,6109

69,3229

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

476

0,00

Kurseviizovelisteprimewujuseod16.6.2611.godine

Stolarija, Titel

0,00

475

475.000

Zlatica, Lazarevo

0,00

3.520

84.480

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

Srbija sezadu`uje kodku}e DugSrbijepoosnovuprodatih dr`avnihhartijaodvrednostije nakrajuprvogkvartalaovegodine dostigao 2,5 milijarde evra, objavilajeNarodnabankaSrbije. Javni dug po osnovu prodatih dr`avnih hartija od vrednosti pove}an je u prvom tromese~ju 72,4milijardedinarainakraju martajeiznosio250,5milijardi dinara. NBSnavodidajedr`avauspe{nonastaviladaprodu`avaro~nostiemitovanihzapisa,patako sadaemitujeizapisesrokomdospe}a od tri godine, ~ime se doprinosiprodubqivawudugoro~nog dinarskog tr`i{ta kapitala. Na kraju marta javni dug Srbije iznosio je 12,7 milijardi evra, ili 43,5 odsto procewenog

Unutra{wijavnidug jezatrimeseca pove}anvi{e od700milionaevra brutodoma}egproizvoda.Odpo~etka godine stawe javnog duga pove}ano je 539,1 miliona evra, ili1,3procentnipoenBDP-a. Unutra{wi javni dug pove}an je tokom prvog tromese~ja 717,3 miliona evra, dok je spoqni dug smawen 178,2 miliona evra. Pove}awe stawa javnog duga najve}im delom je posledica zadu`ivawadr`aveputemizdavawatrezorskihzapisatokomfebruarai marta.Ufebruarujedr`avaprvi put emitovala i hartije od vrednosti denominirane u evrima–trezorskezapisezaro~nost od 53 nedeqe i petnaestogodi{weobveznice,uukupnomnominalnom iznosu od 400 miliona evra. Ipak, zbog ve}eg zadu`ivawa dr`ave putem emisije trezorskih zapisa u dinarima, valutna strukturajavnogdugaseizmenilaukoristdinara.Nakrajumartadeojavnogdugaudinarimaiznosioje15,8odsto,adeoudevizama84,2odsto.Uprvomtromese~ju2011.tempozadu`ivawadr`avenijeusporen–udeojavnogduga uBDP-upove}anje1,3procentni poen. To je posledica najve}im delom obimnog zadu`ivawa putemizdavawatrezorskihzapisa, kojimdr`avapribavqasredstva potrebnazafinansirawebuxetskog deficita u 2011. godini, planiranog u visini 4,1 odsto BDP-a.

petak17.jun2011.

USKOROSKUPQETELEFONIRAWE

Dr`avateraTelekom dapove}acene Rep ub li~k a agenc ij a za elekt rons ke kom un ik ac ij e (RATEL) obavezala je TelekomSrbijadapove}acenumese~nepretplatezafiksnitelefonskiprikqu~aksa388na 430 dinara, kao i da promeni cene lokalnog i me|umesnog saobra}aja, saop{tio je TelekomSrbija. Telekom isti~e da planom poslovawaza2011.godinunije predvideo pove}awe cena, nitijeuskladustimtra`iobilokakvopove}awecenauovoj god in i. Nap rot iv, Upravn i odbor Telekom Srbija je, navodi se u saop{tewu, sredi-

nomaprilaodbiopredlogRatela da razmotri novo  pove}awecenaizatra`iododatno obja{wewestimuveziodregulatorneagencije. Telekom navodi da ga je Ratel usmeno objasnio da su poskup qew a nei zb e` na rad i obezbe|ivawa uslova za rad i poslovawestranihinvestitora koj i su nov i oper at or i fiksne telefonije, odnosno da lib er al iz ac ij a tr` i{ ta neizbe`no dovodi do uspostavqawaekonomskihcena.Imaju}i u vidu zakonske nadle`nostiAgencije,Telekom}e, po{tovatiodluku,aosvimde-

taqima novih tarifa obavesti}e korisnike, u skladu sa zakonom, najmawe mesec dana

preprimenenovihcena,ka`e se u saop{tewu Telekom Srbija.

BANKAMAPREPORU^ENREPROGRAMDUGOVA

Vladatra`ipomo} zapreduze}a U ciqu smawewa nelikvidnosti privrede, Vlada je ju~e odlu~ila da preporu~i bankama da odobravaju reprograme kredita preduze}ima, s grejsper io d om od god in u dan a i produ`ewem roka otplate za 12meseci. – Rep rog ram }e pods ta} i proizvodwuio~uvatizaposlenost – rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} na konferenciji za novinare. – Po odluci Vlade,bankamasepreporu~uje da preduze}ima odobre grejsperiod od godinu dana i da im za toliko produ`e rok otplate.Tokomgrejs-periodapredu- ze}abipla}alasamokamatu. ]iri}jenaglasiodajeideja ovakve mere da se na indirektan na~in stimuli{e proizvodwa u Srbiji i smawi nezaposlenost, i objasnio da }e ovaodlukaomogu}itipreduze}imadazna~ajandeonovcakoji bi ina~e i{ao na otplatu ratakreditaiskoristezaulagawautrajnaobrtnasredstva. Powegovimre~ima, merese odnose na firme koje kasne u

ga usmeravaju u investicije, zapo{qavawe ili druge namene–istakaoje]iri}. Ministar je ukazao na to da je ova odluka doneta uz kons ult ac ij e s Nar odn om

]iri}jerekaodajeotoj merirazgovarano sasvimva`nijimbankama,spredstavnicima privredeisvisuzauzelistav daseradiodobrojmeriida}e dati dobre rezultate u rela-

Paoribezporeza Vlada Srbije usvojila je ju~e predlog zakona o izmenama i dopunamaZakonaoporezunadohodakgra|ana,kojimjepredlo`eno da se gra|ani oslobode poreza na prihode iz poqoprivredei{umarstvaza2012.godinu. –Smatraseda}eovamerapodsta}iulagawaupoqoprivredu–rekaojedirektorVladineKancelarijezasaradwusmedijimaMilivojeMihajlovi} poslesedniceVlade. Osim toga, predlo`eno je i izuzimawe od oporezivawa naknadakojeseispla}ujustudentimavisokih{kolazapotrebe policijskog obrazovawa kao i oporezivawa tro{kova volontirawa.Vladajeju~etako|edonelauredbukojomsepodru~je me|ure~ja Tise i Begeja progla{ava za{ti}enim podru~jem prvekategorijeiprogla{avaseSpecijalnimrezervatomprirode„Carskabara„. Neboj{a ]iri}

otplatidugado90dana,abanke }e im odobravati period po~ekaod12meseci,tokomkojeg}epla}atisamokamatu. – Umesto da vra}aju novac bankama,preduze}a}emo}ida

bankomSrbijekoja}edoneti odlukuodruga~ijojklasifikaciji bankarskih plasmana tako da se smawe izdvajawa banaka za obavezne rezerve u slu~aju reporograma kredita privredi.

tivnokratkomroku.Onjeprecizirao da preporuka Vlade nijeobavezuju}a. – Ovd e nem a imp er at ivn e norme, ali uspeli smo da o~uvamostabilnost–rekaojeministar.

5

\eli}: Izvozgura privredu Vicepremijer Bo`idar \eli} izjaviojeda}eSrbijaunarednom periodu u~initi sve u svojojmo}idapoboq{aekonomsku i socijalnu situaciju u dr`avi. –KrizauSrbijiprolazi,ali nezaposlenost i inflacija ostaju visoke. O~ekujemo da }e realan rast bruto nacionalnog proizvoda porasti tri posto u ovojgodini,najvi{ezahvaquju}i rastu izvoza, tako da se dostigne porast od 31 posto u prvomkvartaluovegodineuodnosunaistorazdobqepro{legodine–rekaoje\eli}. –Sdrugestrane,pozitivnoje {tonamjedeficitbuxetaunivouod~etiriodsto,ajavnidug od 43 odsto bruto nacionalnog proizvoda–dodaojeon. \eli} je podseto na to da je Srbija jedina dr`ava u Evropi kojajenapredovalanalistime|unarodne rejting agencije “StandardendPurs”,kojajepove}alawenkreditnirejtingna ocenu BB. Po wegovim re~ima, kqu~na stvar sada je pove}ati zaposlenost u Srbiji i poboq{atisocijalnusituaciju.

Pozivna ulagawe Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin pozvao je francuske privrednike da u~estvuju u privatizaciji u Srbiji, jer, kako je istakao, potencijal za unapre|ewe saradwe FrancuskeiSrbijepostoji,ali nijedovoqnoiskori{}en.Predsednik PKS-a pozvao je ambasadoraFrancuskeFransoaa Gzavijea Denioa da ohrabri privrednikedau~estvujuuprivatizacijiiinvestirajuuSrbiji,posebnozato{tosemodelsaradwe,zasnovan na investicionoj aktivnostiFrancuskeuSrbiji,pokazaokaouspe{aniproduktivan. –Poslovawesrpskihpreduze}aukojajeulo`enfrancuskikapitaliwihoviodli~niposlovni rezultati pokazuju da investicijeizFrancuskeuSrbijune samodadoprinosepove}awusrpskog izvoza i poboq{awu poslovne klime u Srbiji ve} zna~ajnopozitivnouti~uinacelokupno poslovawe samih francuskih kompanija, a time daju doprinos i rastu francuske privrede – rekao je on na sednici SekcijezaFrancuskuuPKS-u.

MILANBEKOKRITIKUJEDR@AVUZBOGVELIKEKORUPCIJE

Re~inekidajuvezevlastiitajkuna Doksu}utaliibogatilisea drugiupiraliprstuwihiwihovo sve ve}e bogatstvo, vlast je pre}utno aminovala da im je svedozvoqenodokionaodtoga imakoristi.Upozorewesvojih savetodavnih tela i boraca protivkorupcije,kojisuotvorenobacalirukavicuuliceisti~u}idajekorupcijauSrbiji sistemska i da po~iva u samom politi~komvrhudr`ave,vlast je odbijala }utawem ili ~ak i odbranomkrupnihkapitalista. No,sadajedo{lovremedati isti krupni kapitalisti progovore i gle ~uda, istim jezi-

komkaoiborciprotivkorupcije!Takojedanodnajbogatijih qudi Srbije Milan Beko bez imalo uvijawa i premi{qawa re~edajepoliti~kaoligarhija u Srbiji zauzela feudalizovawemsvekrupnenacionalneresurse. – Reket se kre}e odozgo prema dole i toliko je opasnija dru{tvena pojava. Danas su u Srbiji svi izlo`eni pla}awu odre|enih obaveza, odnosno “reketa” na svim dru{tvenim nivoima – kod odlaska kod lekara, odlaska u katastar, u op{tinu, prema javnim predize-

Dajepravde… Mo`eMilanBekodapri~aoreketirawuikorupcijiuSrbijikadgodmuje}ef,ukazujeVericaBara},jersve{toje~inio i{to~iniprolazibezposledica.Dokazzatoje,ka`e,i~iwenicadajeSavetzaborbuprotivkorupcijeprotivwegapodneo krivi~neprijaveadaonnizajednunijepozvanninarazgovor, dokuistovremesvakawegovatu`baprotivwekaopredsednica antikorupcijskogtelakojejesa~iwavaloizve{tajeodmahbude procesuirana. –Javi{eineizlazimizsudajermeontu`izasveisva{ta. Wegovetu`beseodmahuzimajuurazmatrawe,ana{esuune~ijimfiokama.^aknemo`emonidadobijemoodgovornapitawe {tajeswima.Sada}emoopetpodnetitu`buprotivwegazbog privatizacije “Novosti” ali ne znam {ta }e s wom biti. Pa advokatiSavetazaborbuprotivkorupcijenemogudastignuda mezastupajujerseBekovetu`behitnoprocesuirajutenemogu dovoqno dobro da se pripreme za odbranu. To svakako govori mnogosamozasebe.Zatoitvrdimdanemasukobaizme|uvlasti itajkunaidajetojo{jednaobmanajavnosti.Jerdajedruga~ije ondabiseina{akrivi~naprijava,kaoisvewegovetu`beprotivmene,procesuiralepohitnompostupku,aneodlagalezanekadrugavremena–ka`eVericaBara}.

Verica Bara}

}ima do vi{ih nivoa dr`avne uprave.Pritomreketikorupcija idu razli~itim smerovima,iako}eiznosinovcakojisu ukqu~enibitimawe-vi{eisti –rekaojeBeko. Uovuwegovuocenu,jeronto najboqezna,netrebanisumwati.Dodaojejo{Bekodajevrednostkapitalaprivatnihpreduze}a, dakle i wegovog, porasla upravouvremenukadajeSrbija demokratizovana, otvorena i u prisustvunajve}ihprilivakapitala, od 2000. godine do danas. Drugim re~ima, hteo je da ovda{we borce protiv korupcije koji svakodnevno gladnom ibednomnaroduobe}avajuda}e statitinaglavutoja`dajikoja razaradr`avu,podsetinatoda su mu oni u protekloj deceniji omogu}ilidaimato{toimaa nedatopripisujuvremenupre wihitimeskidajuodgovornost

Milan Beko

sa sebe {to dana{wi krupni kapitalisti imaju jahte, avione,palatearadnicimakojiim stvaraju toliki profit daju platuod150evramese~no. PredsednicaSavetazaborbu protiv korupcije Verica Bara} ka`e za na{ list da su do{lastra{navremenakadaMilanBekomo`ejavnodapri~ao korupcijiuvlastiikadaondobijaprilikudaprozivaonekojisumuomogu}ilienormnoboga}ewe i kr{ewe zakonskih pravila. – Mi godinama ukazujemo na todakorupcijapo~ivauvlasti idajevlastwengenerator,ali tonikone}enida~uje,akamoli da ne{to preduzme da bi se situacijapromenila–ka`eVericaBara}.–Zbogtoga{tosu svi koji `ive na na{oj grba~i ostaligluviinemi,ovaj~ovek sada pri~a o korupciji, privi-

legijama i reketu. O~igledno sadawemune{togoripodnogama, odnosno preti mu opasnost damune{to{tojemisliodaje lakoizamaloparadobiobude oduzetopabisadadaidena{im putem i ponavqa ono {to nije ni{tanovozaobi~nesmrtnike jer su nam oni, za razliku od onih u vlasti, poverovali. No, to {to su nam gra|ani poverovali nije urodilo plodom jer onini{ta,uostalomkaonimi, ne mogu, a oni koji mogu – nisu htelijersuigraliuistomkolu sMilanomBekom. Na{a sagovornica izra`ava sumwuutodasukobizme|uvlasti i krupnog kapitala zaista postojiiverujedajevi{ere~o wegovom fingirawu da bi se javnosti predstavilo da je do{lovremezahvataweuko{tac skorupcijom,azapravoodtoga nemani{ta. –Davnosmomiudokumentima,jo{odAkcionogplanakoji je usvojen 2006, zapisali da }emo mewati sistem koji po~iva nakorupciji,auproteklihpet godina ni{ta u praksi nismo u~inili. Razli~itim izjavama predstavnika vlasti i krupnog kapitalagra|anisepoku{avajuzbunitiadajeupitawu~vrsta namera i odluka izvr{ne vlastidastanenaputkorupciji, ona bi samo sprovodila zakone i ni{ta ne bi javno nagove{tavala i pretila. Onda bi ti na koje se zakon primewuje tako|e morali da }ute jer bi

odgovarali za sve ono {to su u proteklim godinama nezakonito, uz pomo} vlasti, u~inili. Jer da je pravde i zakona, taj isti Milan Beko bi odgovarao zaLuku„Beograd„,„Novosti„i za mnoge druge stvari. On bi ve} bio procesuiran, a sud bi ve} utvrdio da je po~inio korupciju, a ona jeste krivi~no delo,pasamimtimmorabitii sankcionisana.OvakosmousituacijidajeuSrbijikorupcijapotpunoneka`wivazavrhove politi~kih stranaka, za tajkune iz Milo{evi}evog i vremena posle wega, za sve kqu~ne qude.Tojedovelodotogadaje korupcijapotpunorazorilana{e institucije i da ovakve i sli~ne izjave predstavnika krupnog kapitala, ali i visokih dr`avnih funkcionera, predstavqaju vi{e marketni{kitriknegostvarnupromenu u pona{awu. Na kraju krajeva, mo`evlastdanebudeudobrim odnosimastajkunima,alivrhovi politi~kih stranaka, tajne policije, delovi kriminala i krupnikapitalsupotpunosrasli,itojesimbiozaukojojnikonemo`edaseizvu~eizjavamamakakveonebile.Totolikodugotrajedasetakvasprega nemo`eo~asiadhokprekinutijersuinteresiijedniidrugih isti i samo zajedno se odr`avaju svako na svojim, za wih povoqnim i korisnim, pozicijama–zakqu~ujeVericaBara}. Q.Male{evi}


6

dRU[TvO

petak17.jun2011.

RZZO KONTROLI[E PRODAJU LEKOVA

Izdavali7.000 recepatamese~no! U prva tri meseca ove godine u Srbiji je podignuto 2,3 miliona kutija lekova vi{e nego u isom periodu lane i, ako se ovaj trend nastavi, predvi|a se da }e ta cifra dosti}i 100 miliona vi{e nego 2010, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare odr`anoj u Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osigurawe. Predvi|a se da }e prvih {est meseci Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe ko{tati oko 25 milijardi dinara vi{e nego lane. Po re~ima direktora RZZOa Aleksandra Vuksanovi}a, ovaj porast nesrazmeran je realnom zdravstvenom stawu nacije, a takva situacija bele`i se ve} godinama. – Kontrola koja je u toku pokaza}e {ta se desilo, da li je u pitawu zloupotreba i {ta je ta~an uzrok, i to }e dovesti do odre|enih finansijskih posledica – kazao je Vuksanovi}, osvrnuv{i se na podatke da postoje lekari koji su u toku mesec dana ispisali vi{e od 7.000 recepata.

Dodao je da krivica le`i i u farmaceutskim ku}ama koje uti~u na doktore da propisuju odre|ene medikamente u zamenu za vo|ewe na seminare i kongrese, ali i na samim gra|anima koji prave „ku}ne apoteke“. Kao primer naveo je da je zabele`eno da ima 14,7 odsto propisanih pumpica za astmati~are, a da je realna situacija da je dovoqno da ih bude oko ~etiri odsto, ako se pacijent pravilno le~i. Na koferenciji je iznet podatak da se na recept najvi{e izdaju lekovi za kardiovaskularna oboqewa, gde je 2006. godine 1,7 milion qudi podiglo 28 miliona pakovawa, a pro{le je wih 1,8 milion uzelo vi{e od 38 miliona kutija. Ciq ovog projekta RZZO-a nije da se zabrani podizawe lekova ve} da se stvore uslovi za wihovu racionalnu upotrebu i smawi potro{wa buxetskih para koje, zapravo, pune sami gra|ani, zakqu~eno je na konferenciji. A. Jerini}

Agdesuostali bolesnici Ministar zdravqa Zoran Stankovi}izjavio je da se u okviru revizije liste ~ekawa na operacije srca u Srbiji analizira da li je bilo zloupotreba prilikom anga`ovawa dodatnih kapaciteta za re{avawe tog problema. – Ministarstvo je oformilo deset radnih grupa koje ~ine eminentni stru~waci i koji preispituju sve liste ~ekawa. Ne `elimo ni{ta da krijemo, ali vas molimo za strpqewe – rekao je Stankovi}. Revidirawe lista ~ekawa je pokrenuto po{to je, izme|u ostalog, ustanovqeno da se isti qudi pojavquju na vi{e lista, da su neki ve} operisani, kao i da su neki odbili pozive na operaciju. Istovremeno, Direktor Institituta za kardiovaskularne bolesti na Dediwu Bo{ko\ukanovi} rekao je da na operaciju srca ~eka izme|u 2.000 i 2.500 qudi i da nisu ta~ni podaci Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe po kojima je taj broj mawi. Komentari{u}i podatak da je od 1.774 upitnika, koji su poslati zdravstvenim osiguranicima

koji su na listama ~ekawa, pristiglo tek 384 odgovora, direktor RZZO-a Aleksandar Vuksanovi} rekao je da mo`e pretpostaviti da su odgovorili oni kojima je ova operacija zaista neophodna, a da oni koji sebe ne smatraju zdravstveno ugro`enima, to nisu u~inili. – Definitivna slika dobi}e se za najkasnije mesec dana, kada nam zdravstvene ustanove daju obja{wewe gde je ostatak bolesnika. Ideja je da dobijemo a`urnu listu, da se oformi centralna lista koja se sastoji iz jedinstvene liste s koje }e se pacijenti upu}ivati u ustanove gde }e najpre dobiti hirur{ku intervenciju, i lokalna lista u samim zdravstvenim ustanovama – naveo je Vuksanovi}. On je napomenuo da ovo ne}e biti hajka na one koji su manipulisali listama, jer to nije primarni ciq, ve} da se ustanovi realno stawe koje }e eventualno pokrenuti formirawe novih kardiohirur{kih centara i obrazovawe novih kardiohirurga. A. J.

PRED UPIS PRVE GENERACIJE STUDENATA U ODEQEWU FTN-a U IN\IJI

In`ewerizakoje}e bitiposla Od ove jeseni, odnosno od {kolske 2011/12. godine, u In|iji }e se {kolovati budu}i strukovni in`eweri elektrotehnike i ra~unarstva za softverske i informacione tehnologije u Odeqewu Fakulteta tehni~kih nauka Novosadskog univerziteta. Zahvaquju}i svojevrsnom i svakako vizionarskom partnertstvu uspe{nih: op{tine In|ija i FTN-a, u In|iji startuje savremeni studijski program za obrazovawe in`ewera u oblasti informatike. Povodom upisa (prijavqivawe po~iwe 22. juna) prve generacije studenata na novi studijski program u In|iji ju~e je na FTN-u u Novom Sadu odr`ana konferencija za novinare na kojoj je predsednik op{tine In|ija GoranJe{i} istakao da je ta op{tina potro{ila oko tri miliona evra za kupovinu prostorija, 1.400-1.500 kvadratnih metara, i opremawe (a bi}e toga jo{) za fakultetski centar/odeqewe. – Ovo je najpametnija i najboqa investicija – naglasio je Je{i}, i najavio da }e ve} do slede}eg upisnog roka (2012) In|ija dobiti i mawi studentski dom s restoranom za one koji ovde budu studirali. – O~ekujem da }e ukuqu~ivawem svih svojih privrednih potencijala In|ija uspeti u tome da se u narednih pet godina za ove studije opredeli 1.000 do 1.500 studenata. Osnovne strukovne studije informacionih tehnologija traju

tri godine i vrede najmawe 180 ESP bodova, a po sticawu diplome strukovnog in`ewera mogu}e je nastaviti {kolovawe na specijalisti~kim studijama. Po re~ima prodekana za nastavu FTN-a prof. dr Ilije Kova~evi}a, u prvu godinu studija u 2011/12. na studijski program u In|iji mo`e se upisati 60 studenata, od kojih }e polovina mo}i da studira na teret buxeta, dok }e ostali pla}ati samofinansiraju}u {kolarinu (90.000 dinara). Ve} ima zainteresovanih za upis, a da se oni koji upi{u ove studije ne}e pokajati u pogledu kvaliteta studijskog programa, nastavnog kadra, uslova studirawa, mogu}nosti za prakti~an rad... – potvrdila je prof. dr ZoraKowovi}, {ef Katedre za informatiku FTN-a, koja je zadu`ena i za program u In|iji. – Studenti koji zavr{e ove strukovne studije ste}i }e fundamentalna, aktuelna znawa iz ra~unarstva i mo}i }e daqe i sami u toku `ivota lako da savla|uju nova znawa u tim oblastima. Oni }e ste}i i ve{tine da ovladaju softverskim alatima u specijalizovanim oblastima kojima se budu bavili – rekla je profesorka Kowovi}. – Nastava je vrlo prakti~no orijentisana i akcenat je na timskom radu, a svaki student ima}e mentora. Na praksu }e i}i u eminentne firme, a bi}e ukqu~eni i u rad na projektima FTN-a. V. ^eki}

dnevnik

OTPREMNINE ZA VOJVO\ANSKE PROSVETARE I PRED REPUBLI^KIM POVERENIKOM ZA ZA[TITU RAVNOPRAVNOSTI

SRepublikom,akotreba, inasudu Posle podr{ke koju su dobili od republi~kog ombudsmana Sa{e Jankovi}a povodom neispla}enih otpremnina, prosvetni radnici iz Vojvodine koji su u Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine i Sindikatu radnika u prosveti Srbije iskoristili su ju~e jo{ jedino preostalo zakonsko sredstvo pritiska na vlast i uputili pritu`bu republi~kom povereniku za za{titu ravnopravnosti. I ovu instituciju NSPRV i SrpS su obavestili o problemu s otpremninama za vojvo|anske penzionisane prosvetne radnike koji nikako, za razliku od svojih kolega u drugom delu Srbije, da dobiju otpremnine koje im pripadaju i na koje neki od wih ~ekaju i vi{e od godinu i po. U prilogu pritu`bi sindikata su i dopisi premi-

jeru Srbije i ministru finansija, zahtev za{titniku gra|ana i wegov odgovor, kao i zakqu~ak Vlade Vojvodine s informacijom o neispla}enim otpremninama za prosvetne radnike u osnovnim i sredwim {kolama u Vojvodini koju je sa~inio Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice. Na taj na~in, ka`u u Sindikatu, iscrpli su sve vansudske oblike za ostvarivawe prava penzionisanih prosvetnih radnika i, ukoliko ni ova inicijativa ne donese rezultat, svim o{te}enima }e pomo}i da sudskim putem ostvare pravo na otpremninu i pripadaju}u zakonsku zateznu kamatu. Da podsetimo, oko 800 prosvetnih radnika koji su u penziju iz {kola u Vojvodini oti{li pro{le i ove godine nije dobilo ot-

premnine, tako da im dr`ava duguje ve} oko 200 miliona dinara. Problema s isplatom otpremnina nije bilo sve do kraja 2009. godine, do kada su one novim penzionerima u Pokrajini ispla}ivane iz pokrajinske kase jer je po starom zakonu to bila obaveza Pokrajine. I mada je novi Zakon o osnovama sistema vaspitawa i obrazovawa stupio na snagu u septembru 2009, otpremnine su iz pokrajinske kase ispla}ivane do kraja te godine jer su, u skladu sa starim zakonom, za to bila obezbe|ene pare. Kako su od 2010. godine i otpremnine za vojvo|anske prosvetare postale obaveza Republike, {to novi „krovni“ zakon („Slu`beni glasnik RS“ br. 72/09) utvr|uje u ~lanu 157, stav 2, ta~ka 4, koja ka`e da se u buxetu Republike Srbije obezbe-

|uje novac za „sticawe obrazovawa i vaspitawa dece i u~enika u osnovnoj i sredwoj {koli koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave za plate, naknade i dodatke zaposlenih u osnovnim i sredwim {kolama, socijalne doprinose i otpremnine“, u pokrajinskom buxetu za 2010. godinu za ovu namenu nisu obezbe|ene pare. Me|utim, bez obzira na ovu zakonsku odredbu, svi prosvetni radnici koji su od tada u Vojvodini oti{li u penziju jo{ uvek ~ekaju na otpremnine, mada se Republika na wihovu isplatu obavezala i Protokolom i Sporazumom potpisanim sa sindikatima jer je to bio jedan od uslova prekida ovogodi{weg {trajka u {kolama. D. Deve~erski

VLADA VOJVODINE ODBILA PREDLOG MEDIJSKE STRATEGIJE

Privatizacijajeneprihvatqiva Vlada AP Vojvodine n je a ju~era{woj sednici odlu~ila da odbaci predlog medijske strategije, uz zakqu~ak da je privatizacija medija koji proizvode programe na mawinskim jezicima neprihvatqiva. Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisawa, koju je izradila radna grupa formirana od Ministarstva kulture, informisawa i informacionog dru{tva, izme|u ostalog nala`e da se u bliskoj budu}nosti dr`ava, bez obzira na to o kojem se nivou vlasti radi, mora povu}i iz vlasni{tva nad medijima, {to bi trebalo da se odnosi i na one koji emituju ili {tampaju program na mawinskim jezicima. Nakon niza kritika koje je su do sada iznosili mahom lokalni mediji i pojedina novinarska udru`ewa, te Savez vojvo|anskih

Ma|ara, Pokrajinska vlada je, na predlog predsednika BojanaPajti}a, donela zakqu~ak u kojem se isti~e da je privatizacija medija neprihvatqiva jer su dosada{wa iskustva u privatizaciji pokazala da je ona, gotovo svaki put, ugrozila funkcionisawe medija koji emituju programe na mawinskim jezicima. Vlada APV zahteva da Ministarstvo kulture odbije inicijativu koja bi direktno ugrozila visok stepen mawinskih prava koji u Pokrajini postoji – poru~ili su ~lanovi vojvo|anske vlade. Oni su ukazali na postojawe razli~itih modela funkcionisawa medija, pa insistiraju na tome da vi{ejezi~ki mediji treba da ostanu u javnom vlasni{tvu, odnosno u vlasni{tvu lokalnih samouprava. Medijska strategija, ~iji je nacrt

dostupan javnosti posledwih dana, uzburkala je lokalne medije i one kojima upravqaju nacionalni saveti nacionalnih mawina. Strategija, naime, predvi|a da vlasnik medija ne bi mogla biti ni dr`ava niti lokalna samouprava te bi, shodno tome, trebalo privatizovati i mawinske medije, obja{wavaju u Vladi Vojvodine. Odredba medijske strategije u kojoj se zahteva privatizacija svih medija zabrinula je zaposlene u lokalnim medijima i onima koji pripadaju nacionalnim mawinama. Stoga su predsednik ma|arskog Nacionalnog saveta Tama{Korhec i visoki funkcioner SVM-a Balint Pastor obe}ali da }e blokirati izglasavawe medijske strategije u Skup{tini Srbije uz pomo} poslanika iz redova nacionalnih mawina. P. Klai}

VLADE DIVAC DECI IZ HRANITEQSKIH PORODICA U ZREWANINU URU^IO KOMPJUTERE:PredsednikOlimpijskogkomitetaSrbije, ~uveni ko{arka{ Vlade Divac uru~io je ju~e u Gradskojba{tiuZrewaninuvau~erezara~unaredeci s evidencije Centra za socijalni rad – donaciju Vojvo|anskebanke.Ukupno}ebitipodeqena64kompjutera – 49 dobi}e deca u hraniteqskim porodicama,a15ra~unarapripa{}emali{animausocijalno ugro`enimfamilijama.Decasurazli~itoguzrasta, odosnovne{koledostudenata.Ovomdoga|ajuprisustvovali su predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anskebankeMarinos Vathis,gradona~elnikZrewanina Mileta Mihajlov i direktorka Centra za socijalniradVesna Stankov. @. B.

VESTI Rezultati prijemnog u{kolama zatalente Na oglasnim tablama {kola za talente danas su objavqeni kona~ni rezultati prijemnih ispita. Da podsetimo, od 756 svr{enih osmaka prijavqenih na 752 mesta u sedam muzi~kih, dve baletske, jednoj dizajnerskoj, dve matemati~ke, dve filolo{ke gimnazije i u odeqewima za matemati~ke talente i dizajnere pri gimnazijama, prijemni je polo`ilo 663. Ove godine prvi put svi koji su polo`ili prijemni u nekoj od {kola za talente mora}e slede}e nedeqe da zajedno sa svim ostalim osmacima pola`u zavr{ni ispit na kraju osnovnog {kolovawa jer }e se bodovi osvojeni na wemu sabirati s onima s prijemnog i s donetim iz osnovne {kole i tek na osnovu tog zbira pravi}e se rang-lista prvaka primqenih u {kolama za talente. D. D.

Petkandidataza direktoraRT Vojvodina

Za mesto generalnog direktora RT Vojvodine konkurisalo je

pet kandidata koji su ispunili uslove: DraganGuzijan, Sini{a Isakov, Predrag Peri{i}, Mladen Dra`etin i Jovan M. Jovanovi}. Upravni odbor javnog servisa Vojvodine danas }e razmatrati pristigle prijave i odlu~iti da li }e neko od wih biti izabran. Troje od ukupno pet kandidata koji su ispunili uslove konkursa zaposleno je na RTV. Guzijan je zaposlen kao urednik specijalnog programa, Jovan M. Jovanovi} kao urednik emisija u redakciji ozbiqne muzike, a Sini{i Isakovu miruje sta` jer trenutno u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu obavqa du`nost pomo}nika za saobra}aj i telekomunikacije. Predrag Peri{i} je penzionisani profesor Fakulteta dramskih umetnosti, a Mladen Dra`etin dr`i Katedru za medije na Visokoj tehni~koj {koli u Novom Sadu. Q. M.

Hrvatskojvra}en deokulturnog blaga Tokom sastanka Me{ovite srpsko-hrvatske komisije za povra}aj kulturnih dobara, odr`anog u Novom Sadu, ministar kulture, informisawa i infor-

macionog dru{tva Predrag Markovi} uru~io je predsednici Povereni{tva za povra}aj kulturnih dobara Hrvatske Branki [ulc kona~an spisak kulturnih dobara iz Hrvatske koji se ~uvaju u institucijama i ustanovama kulture u Srbiji. U Srbiji ima 1.065 predmeta koji }e biti vra}eni, a o kojima se stara Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, koji je izradio i dokumentaciju o primopredaji. ^lanovi Me{ovite srpsko-hrvatske komisije imali su priliku da pogledaju pet srebrnih okova s prestonih ikona s ikonostasa crkve manastira Krka koji su predmet ranije dogovorene primopredaje kulturnih dobara. Ju~e je hrvatskoj strani predato i osam ikona iz sokle Srpske pravoslavne crkve u Boboti, kao i pe} iz dvorca Elc. Q. M.

Leki}:„Avala” nijenaprodaju Generalna menaxerka Televizije “Avala” BojanaLeki} izjavila je da u ovom trenutku nema govora o prodaji ove TV-stanice, pa ni „Al Xaziri„. – Iako ja, na`alost, nisam vlasnik TV “Avala”, pa tako svakako ni ona koja mo`e da go-

vori o prodaji ili o tome da li uop{te postoji prodaja, kao generalna menaxerka ove ku}e znam {ta se de{ava u woj – istakla je Bojana Leki}. U ovom trenutku, po wenim re~ima, postoji interesovawe tri velike svetske medijske grupacije za u~e{}e u vlasni{tvu TV “Avala”, {to je zaposlenima potvrda da ova ku}a vredi. Ni o kakvoj prodaji, me|utim, pa ni „Al Xaziri„, u ovom trenutku nema govora, naglasila je ona.

Mesecposve}en transplantaciji Savez bubre`nih invalida Vojvodine obele`io je ju~e u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu mesec posve}en transplantaciji na teritoriji Pokrajine. Aktivisti Saveza delili su letke u kojima su upoznavali Novosa|ane s problemima s kojima su suo~eni. Akciji se prikqu~ila i koordinatorka akcije „[ansa za novi `ivot” dr JelicaAlargi}, a nekolicina gra|ana je dobila priliku da popuni obrazac za dobijawe donorske kartice. Akciju su inicirali suboti~ki i novosadski savez bubre`nih invalida, te organizacija „Pantransplant”. P. K.


Proverazdravqa naVidovdanskom nasequ Akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa”bi}eodr`anasutra,napozivMesne zajednice „Vidovdansko naseqe”, u Osnovnoj {koli „Du{an Radovi}”, Temerinskaulica133.Posetioci}emo}i, od9do13~asova,besplatnodaprovere nivo {e}era, holesterola i triglice-

NA BAZENIMA NA SAJMI[TU

Ceodanbesplatnokupawe

ridaukrvi,daizmerekrvnipritisak, da urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e,proveregustinukostijuiposavetujusesazdravstvenimradnicima. Ovo je 14. akcija koja se organizuje ovegodineidosadajepregledano8.923 Novosa|ana. I. D.

Letwa sezona na otvorenim bazenima Sportskog centra „Sajmi{te” po~iwe danas,aulaz}e,od10do18~asova,biti besplatan. Ulaznice }e se napla}ivati od sutra, kada }e se organizovati i dva sportska turnira, u malom fudbalu i stonom tenisu. Karta }e za odrasle ko{tati220,azadecudo12godina150dinara.Uodnosunapro{lusezonuulaznicesuskupqeza40,odnosnoza30dinara.

Novosadska petak17.jun2011.

No}ni„hor”urla iucentru

K

kojekom{ijenemogudaspavaju, a ako se tome doda „olak{avawe” na obodima trgaiopojnimiomirisisituacija je zaista zabriwavaju}a. Komunalna policija nije nadle`na za ove situacije jer se one podvode pod „reme}ewejevnogredaimira”, pa kom{iluk o~ekuje da policija ~e{}e reaguje. Da se razu m em o, nem am o ni{ ta protiv{tosequdiokupqaju u Porti, jer je to mesto trad ic io n aln o sas tajal i{te svih  generacija, ali urlaweiuriniraweustrogomcentrudegradirasvaku pri~u o „pravim Novosa|anima”. B. Markovi}

Iskqu~ewastruje Novi Sad: od 9 do 15 ~asova Novosadski Sajam, od 9 do 12 UlicaBrankaBaji}aod92-94i Ulica Veselina Masle{e 2; ^ortanovci:od8.30do13.30 deo vikend naseqa oko vile Vlade Vojvodine; Rakovac: od 8.30 do 12 ~asova deo naseqa Dumbovo

od TS „Dumbovo” preko potoka prema Fru{koj Gori; ^erevi}: od8.30do12 ~asovaUlicaVuka Karaxi}a i deo ulica Fru{kogorska i B. ]opi}a; Susek: od 8.30 do 13 ~asova celo naseqe. Ribwak i vikend naseqe Koru{ka.

V remeploV

hronika

KUPA]E GA]E, KOSTIME, KREME, NAO^ARE… KUPCI SAMO [ACUJU

^ekajuvi{etemperature ini`ecene Butici,megamarketiipijace nude,naravno,velikiizborpotrep{tina za pla`u i sun~awe. Kostimi,pe{kiri,papu~e,nao~are,kremeisveonobez~egase nemo`ezamislitidannapla`i trenutno su samo proizvodi za koje se sugra|ani raspituju, a prave kupovine jo{ uvek nema. Doknekiodtrgovacaka`udaje jo{uvekrano,drugitvrdedanarod nema para, a prema re~ima prodavacanijeimtolikohitno nidakupe,jeruveksemo`eiskoristiti i kupa}i od pro{le godine.Kadasesaberutrenutne cenedevojke}emoratizaovogodi{wukupali{nusezonudaizdvojeido7.000dinara,kolikou zbiru ko{taju neophodne nove stvari,dok}emomciunajeftinijojvarijantidatioko3.000. Sobziromdajesezonatekpo~ela mudri }e sa~ekati da cene padnu. Oni koji vole da se pla`ompro{etajuunajnovijimmodelimakostimazawih}emoratidaizdvojeod2.000do3.500dinara. Tolike su cene u buticima, ali i na pijaci. Skromnije sugra|anke svoj model kupa}eg napijacimoguna}iiza500dinara, a isto toliko ko{taju {orceviikupa}izamu{karce. Papu~e su ne{to povoqnije na pijaciistajuod350do500dinara,pe{kiriuzavisnostiodve-

Pe{a~ewe doParagova

Ceo[anacpod poreskomkapom Ceo Petrovaradinski {anac, potowi Novi Sad, stavqenje17.juna1746. odlukom carice Marije Terezije pod gra|ansku dr`avnu vlast. Do tada je [anac bio podeqen: Alma{kikrajsaulicamaoko Sab orn e crk ve prip ad ao je grani~arima, koji su za izvesne „carske” privilegije bili celo`ivotni vojni obveznici.DeogradaodUspenske do Katoli~ke crkve pa nadaqe,biojenaseqenzanatlija-

Pored, gotovo, svakodnevnih programa posetioci }e mo}i da se zabavqajunaodbojka{komiterenuzamali fudbal,tujeiruskakuglana,stolovi zastonitenis,prostorzabadmintoni pikado.Zaosve`ewe}ebitizadu`ena tri kafea, sa bogatom ponudom jela i pi}a,anabazenima}ebitiinekolikomestazaprodajusladoleda. B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

omunalna policija radipunomparom,jersugra|ani sada ve} vrlo dobo znaju koga treba da pozovukadaimsmetamuzikai bukaizlokalauokolini.Zato„komunalci”redovnoobilaze kafi}e, kontroli{{u ugostiteqealiipi{ukazne. Me|utim, sa lepim vremenom mladi sve ~e{}e tople no}i provode na otvorenom, ajednoodomiqenihokupqali{ta je Katoli~ka porta, i tunastajenoviproblem. UPortise,gotovo,svako ve~e okupqaju mladi, gde uz pri~uipokoju„bombu”piva ostaju do kasno u no}. Rezult at ovak vih okup qaw a uglavnom je cika i vika od

I ove godine }e biti organizovano no}nokupawe,radnimdanimaod21do24, avikendomod20do23~asa.Kartazakupawepodmese~inomko{ta}e250dinara. Nabazenima}esvakodnevnobitiobezbe|ewe,redarska,spasila~kaizdravstvena slu`ba,aispravnostvode}ese,kaoiranije,kontrolisatiredovno.Hemijskaispravnost}eseproveravatijednom,abakteriolo{katriputanedeqno.

ma,trgovcimairatarimakoji su dr`avi pla}ali poreze kao i svi ostal i pod an ic i Habsbur{kogcarstva.Zagra|ans ki `iv ot, tj. za `iv ot pod vla{}u Komore, opredelilose149dotada{wihnovosadskihgrani~ara,doksewih 224re{ilodaostanuvojnici -grani~ari.Onisuse,mahom, odseliliuSremiliBanat,a dobar deo wih je zauvek oti{aouRusiju. N. C.

Planinarsko smu~arsko dru{tvo„@elezni~ar”organizujeu nedequ pe{a~ewe od Popovice prekoKraqevestolice,Vrdni~kekule,PopovicedoParagova. Stazajedugaoko18kilometara,avodi~}ebitiUgqe{aPetrovi}.Polazakjeu8~asovasa @elezni~ke stanice autobusom sa linije 74 za Popovicu. Sve bli`e informacije mogu se dobitinabrojtelefona064-30-07062. A. L.

Kadasesaberutrenutnecenedevojke}emorati zaovogodi{wukupali{nusezonu,ukoliko`ele novestvari,daizdvojeido7.000dinara, amomcioko3.000 DUDOVA^A OPET NA TRONU

Sutra{esnaesta „Koviqskarakijada” Tradicionalna „Koviqska rakijada” odr`a}e se sutra po 16. put u ba~kom mestu Koviq, gde }e se okupiti mnogi proizvo|a~i i qubiteqi ovog `estokog pi}a napravqenog od prirodih sirovina. Manifestacija se organizuje pod sloganom „Parastos dudu” u `eqi da se promovi{e istinska, prava doma}a

DOGOVOR PREKINUO [TRAJK

Sti`uplate u„HerojPinki” Radnicinekada{weg„Heroj Pink ij a” obu s tav il i su {trajk, jer su postigli dogovorsarukovodstvomdaimsve zaostale zarade budu ispla}enedoponedeqka. Ukoliko im ne budu ispla}ene plate i dnevnice, koje kasnetrimeseca,dodogovore-

li~ineod150do300 dinara. Nezaobilaznenao~areukineskim radwama mogu sena}iza250dinara, dok su na tezgama{iromgradacene ne{to vi{e i kre}u se od 500 do 800 dinara. Kreme za sun~awe u ovim toplimdanimaobaveznasuza{titaod UVzra~ewa.Kvalitetnija krema u marketima, pa i na pijacama mo`e se kupiti za 600 dinara,arazlikauceni zavisi od za{titnogfaktora:zaone sa ve}om za{titom moraizdvojitiido 1000 dinara. Novosa|anke u potrep{tine za pla`u ubrajajuitorbekojestaju600dinara,a kao modni detaq obaveznesuihaqiniceza~ijajecena 1400 dinara. One koje ne budu `eleledaizdvojetolikonovca za ovaj komad ode}e mogu ga zamenitimaramom~ijacenaje400 dinara. Tekst i foto: N. Radman

nog roka, radnici }e nastavitigeneralni{trajk. Kako navode iz sindikata prob lem i su nas tal i nak on privatizacije, kada je preduze}epreuzeogeneralnidirektor i vlasnik „Dunav grupe agregati”Du{anBorovica. I. D.

rakija i, naravno dudova~a i da se za{titi dud,simbolnaseqa. U okviru raznolikog kulturo - umetni~kog programakoji}ebitiprire|en,mogu}jeobilazakrodneku}eLazeKosti}a,~arde„Krajsveta” na Arkawu, lova~kog doma i rajskih rukavaca Dunava. I. D.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Festivalkuglofa napragu Jub il arn i, des et i Fes tival kug lof a bi} e odr` an u Srems kimKarl ovc im aod24. do 26. jun a, a prij av e jo{ uvek mog u da se pred aj u li~no ili po{ aq u na adres u: Carl ow itz  doo, Trg Brank a Rad i~ ev i} a5,21205Srems ki Karl ovc i, faks om na broj tel ef on a 021/881-707 ili na imejl adres u carl ow itz@neo - bee.net. Ova manifestacija u organiz ac ij i Kult urn og cent ra Podunavskih [vaba „Karlovic„ (nekada{weg Nema~kog udru` ew a za dob ros us eds ke odnose „Karlovic„) odvija}e se kao i do sada na centralnomkarlova~komtrgu. Sastojiseodtakmi~arskog dela, u kom }e se birati najboq i kug lof,  umetn i~k og programaiprodajneizlo`be proizvoda starih zanata, do-

ma}eradinosti,ru~nihradova,antikviteta,vina,medai za~inskogbiqa. Festival je zami{qen kao manifestacija tradicionalnekulturepodunavskih[vaba i drugih nacionalnih zajednica Vojvodine s namerom da  pos tep en o iz zab or av a otrgnenekada{weobi~aje. Pro{le godine prvi put u program je uvr{tno i takmi~ewe plesnih parova u be~komvalceru. Takm i~ ar i mog u pos tat i sviposetiocikojiseprijave zanadmetawedosamogpo~etka. Tri prvoplasirana plesna para dobi}e nagrade, kao i autoritrinajboqakuglofa. Nagrade o~ekuju i one u~esnik e man if es tac ij e koj i najlep{eurede{tand. Z. Ml.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

petak17.jun2011.

U PONEDEQAK PO^IWE NOVOSADSKO DE^JE LETO

Ma{tom i igrom ispuwen raspust

Program „Novosadskog de~kojima}esegraditidvorciiz jeg leta” po~e}e u ponedeqak, ma{te, izra|ivati maske, nakada}ebitiisve~anootvarakit, a upozna}e se i sa `ivowe na [trandu u 18.30 sati, a tomstarihNovosa|ana.Ujulmanifestacija }e trajati do skomdeluprogramabi}eorgasrede 31. avgusta najavqeno je nizovaneradioniceuDe~ijem ju~enakonferencijizanovikult urn om cent ru, Grads koj nare odr`anoj u De~jem kulbib lio t ec i i dvor i{ tim a turnom centru. Prema re~ima osnovnih{kola„\or|eNatokoordinatorkeprojektaSeve{evi}”i„Petefi[andor”,u rineProstranMileti} akciokviru kojih }e mo}i da se ja predstavqa odgovor na poupoznaju sa osnovnim elementrebedecezaovakvimsadr`atimaglume,pojedinihsportojima tokom leta i napomiwe va,sazna}eanegdoteiz`ivota daje Fondacija„Decinadar“ slavnih umetnika. Kroz radiokupila13institucijauovom oniceuavgustudeca}edobiti projektu. odg ov or e na - Veliki deo mnog a od pislob odn og vreKreativno-edukativni tawa o istomen a dec a proj i grad a i sadr`aji raspore|eni u ri vod e kod ku} e Tvr|aveinaj147 radionica ispredra~unara p o z n a t i j i m nameweni su deci iovojejedanod Nov os a| an ina~ina da iza|u ma. Kao zavruzrasta od 4 napoqeikvali{nic u ovog do 14 godina. tetn o prov ed u proj ekt a 31. svojevreme.Moavgusta Udru}i}edasezaba`ew e za live,dru`eiupoznajunoveprikovni razvoj i edukaciju prijateqe, a prema dosada{wem redi}e radionicu svetlosnih odzivu vidimo da je zainteregrafita. sovanost dece prili~no veliDok su neke od radionica ka.Ovakvihsadr`ajaimaitobesplatne, za ostale }e morakom cele godine, ali su verotidaseizdvojido150dinara. vatno zbog nedostatka vremeDecakojabudu`eleladau~ena mawe pose}eni - rekla je stvuju mora}e da se prijave za Mileti}. got ov o sve prog ram e, jer je Kreativno-edukativnisadrbrojmestaograni~en.Prijave `ajiraspore|eniu147radio- iceneradionicamogusena}i nica nameweni su deci uzrana sajtu www.novosadskodecijesta od 4 do 14 godina. Najmlaleto.info iliuDe~ijemkultur|i sugra|ani tokom juna mo}i nom centru u Ulici Mite Ru}edau`ivajuuradionicamau `i}a1. N. R.

Dva benda u CK13 Irski folk koncert bendova „Irish stew of Sindidun„ i „Great drunkards„ odr`a}e se ve~eras u 22 ~asa u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Karte ko{taju 250 dinara i mogusekupitinaulazupredpo~etakkoncerta. A. Va.

SVE^ANO PROSLAVQEN DAN POLICIJE

Uz unapre|ewa, zahvalnice za podr{ku - Iako se Dan policije i wena slava u novosadskoj Policijskoj upraviobele`avauspomennapoznatdoga|ajkoji}eizmenitislikuSrbije19.veku,na200godina postojawa na{eg ministarstva, ciq na{eg posla u ovom jubileju ostao je isti, a to je da radimo u interesu pravde, sprovodimo zakone i {titimo gra|ane ove ze-

minalitetanapodru~juJu`noba~kog okruga, uprkos te{kim okolnostimaukojimaobavqamozadatke-rekaojeju~eprvi~oveknovosadske Policijke uprave Stevan Krsti}, nakon polagawa zakletve novoprimqenih policijskih slu`benika. Na ju~era{woj sve~anosti zakletvusupolo`ila62mladapoli-

FotoN.Stojanovi}

mqe.Uspelismodao~uvamodobro stawebezbednostiipostiglismo dobre rezultate u suzbijawu kri-

cijskaslu`benika,kojisuuproteklihgodinudanaprimqeniuradni odnos. Odlukom ministra unu-

- Uvidom u dokumentaciju do kojesmodo{liineposrednimsaznawima  od qudi koji rade u Klini~kom centu Vojvodine, Srpska napredna stranka je do{la do otkri}a da je 11.700.000 evra u tom centru potro{eno potpuno nenamenski od 2006. do 2010.godine-rekaojeju~enapres konferencijiispredPolicijske uprave u Ulici Pap Pavla broj

46 predsednik GO SNS Milo{ Vu~evi}. On je posle konferencije predaokrivi~nuprijavuzaorganizovan kriminal i zloupotrebu slu`benog polo`aja protiv odgovornihKCV.Vu~evi}jenapomiweda jeovoprvenstvenojedaninicijalniakt,tesado~ekujeda}edr`avniorganidaqereagovatiiuraditisvojposao. A. L.

Sada  Igoru Pavli~i}u, predsednikuRegionalneprivrednekomoreDraganuLuka~u,direktoruJP „Srbijagas” Du{anu Bajatovi}u, direktoruDP„NoviSad-gas”Jovu Vujanovi}u, direktoru JP „Elektrovojvodina” Tihomiru Simi}u, direktoru JP „Parking servisa”IvanuFerko,direktoru DP „Panonske termpelektarne toplane Milo{u Saramandi}u, direktoru za bezbednost u OTP banci Marinku Kresoji, predsednici izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Biqani Jovanovi}, direktoru firme „Kolor print”MomiruZorojiidirektoru„Autoritasivestimnets”IviciVukeli}u. M. V.

Rent a bajk krajem juna? Novosa|ani }e prvi u Srbiji mo}i da iznajmquju bicikle i to ve}krajemjuna,po~etkomjula,najavquju iz „Parking servisa”. Projektom „NS bajk„, koji je pokrenuloovopreduze}e,rentirawe }ebitidostupnonapetlokacijau gradu: kod @elezni~ke stanice, u centru,uKampusu,kodSpensaina [trandu. Novosa|anima }e za po~etak biti na raspolagawu 125 gradskihbicikala,asvebiciklisti~kestanicebi}epodvideonad-

zorom. Ve} prilikom iznajmqivawaidentifikova}esekorisnik,a qudiiz„Parkingservisa”}ekontrolisatigdejebiciklpreuzet,a gde vra}en. Postoja}e i odre|eni bezbednosnisistemikojibitrebalodaza{titebicikleod„pozajmqiva~a”,  ka`u u ovom preduze}u. Dvoto~ka{i}enositioznakugrada,aiznajmqiva}eseposimboli~nojceni,koja}etekbitiodre|ena. -Mogu}ejeiznajmqivawenasat inadan,asistemjepoluautomat-

„Preokret” ^ipa i Dena Hita

SNS podneo krivi~nu prijavu

tra{wih poslova nagra|eni su za izuzetne rezultate u radu samostalni policijski inspektor Tomislav Matovi} vr{ilac du`nosti {efa odseka za kriminalisdti~kutehnikuiprotivdiverzione preglede,kojijeunapre|enuglavnogpolicijskoginspektora,glavni policijski inspektor Lajo{ Mi{kolci komandir policijske staniceuTemerinukojijeunapre|en u policijskog savetnika, a polcijskisavetnikStevanKrsti} zamenik na~elnika Policijske uparveuNovomSaduunapre|enje uglavnogpolicijskogsavetnika. Zahvalnice novosadske Policijskeupraveuru~enesu(iliprosle|ene), gradona~elniku Novog

NOVI SAD PRVI U SRBIJI UVODI IZNAJMQIVAWE BICIKALA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Foto:F.Baki}

dnevnik

c m y

8

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja seprvaja¬veod13do 13.05~a¬so¬va,a dosadanisudobijalikwigeuovoj akciji,nana{brojte¬le¬fo¬na528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige “Preokret“^ipaiDenaHita. Kako promeniti stvari kad je promena te{ko ostvariva? Zbog ~egajetolikote{kouspostaviti trajnepromeneuna{imkompani-

jama, zajednicama i `ivotima? ^ip i Den Hit predstavqaju nam svojuzanimqivustudijuinudemetodzaradikalanzaokret–na~in nakojimo`emopomo}isebiisvojim saradnicima da imamo jasniji uvidusvojepostupke,boqumotivacijuisvakakoboqiu~inak.Onda kada vam se ~ini da nema smislenog re{ewa na~inite preokret.Dobitnici}ekwigepreuzimatiukwi`ari“Laguna”uUlici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e. A. V.

ski. Sva sredstva prikupqna iznajmqivawemupla}iva}esenaposebanra~un,anovac}eseutro{itiuhumanitarnesvrhe,akojeta~no, odre|iva}e gradona~elnik na kraju godine- izjavila je portparolka „Parking servisa”, Jasna Kov~in. Novi Sad je vrlo pogodan grad zavo`wubicikla,aupore|ewusa mnogimevropskimgradovimaslabo koristi tu svoju prednost. Ovomakcijomtrebalobisemoti-

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Krstovi Novog Sada i Petrovardina” na dar Izdava~kaku}a”Prometej”u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva~itaocana{eglistasapo dvakwige.Onikojiseprvijaveod15do15.05 ~asovanabroj telefona 528-765, dobi}e po primerakkwige.Danaspoklawamo „ Krstovi Novog Sada i Petrovardina” autoraDu{ana Salati}a. Nag ra| en i ~it ao c i mog u svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”, Ulica Zmaj Jov in a 19, tel ef on 452-744. U kwizi je opisan dr-

NA INICIJATIVU MZ “OMLADINSKI POKRET”

Otvorena biblioteka u Bloku U Mesnoj zajednici „Omladinski pokret”ju~e je sve~ano otvorena „Mala biblioteka MZ„. Ciq projekta je da se stanovnicima ovog dela grada, popularno zvanog Blok, omogu}i brz i jednostavan pristup kwigama, ali i besplatnominternetu. Gradska biblioteka je obezbedila stru~nu pomo} i oko 800 kwiga, me| u koj ima ima de~je literature, beletristike... Kako je re~enobi}eformiran centar za pomo}, preko kojeg }e osobe sa inval iditetom, najstar ij i sug ra| an i i onikojiseslabijekre}udobijatikwigenaku}nuadresu.Sve usluge}ebitibesplatnenarednih{estmeseci. Prve~lanskekarteuru~ioje direktor Gradske biblioteke mrMilo{Pankov odbornikuu

Skup{tinigradamrGoranuRadivojevu i predsedniku Mesne zajednice„Omladinskipokret” MarkuMirkovi}u kojijerekao da je ovaj projekat ura|en u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, preko

visati gra|anstvo da vi{e vozi ovedvoto~ka{enegokola,{tobi uticalonasmawewesaobra}ajnih gu`vi, ali i o~uvawe `ivotne sredine. U Novom Sadu trenutno postoji14parkirali{tazabicikle,a„Parkingservis”namerava daovegodinepro{irikapacitete na jo{ nekoliko lokacija, kao i da postavi video nadzor na onim parkirali{tima gde to nije u~iweno. D. Baji}

koje}etriosobebiti zaposlene u biblioteci. -Trudimosedaispuwavamo potrebe gra|ana, a kako kod nasnijebilobiblioteke, odlu~ili smo se za ovaj projekat u nadi da }emo prvenstveno deci omogu}itilak pristup kwigama. Organizova}emo i {kolu ra~unara i humanitarnu akciju „Poklonite kwigu”, kako bi popunilipolicebiblioteke sa novim naslovima. O~ekujemo da }e biti dosta zainteresovanihida }emo bar donekle vratitipisanure~umodu–rekaojeMirkovi}. Direktor biblioteke Zoran Pankovizraziojenaduda}ese u ovom delu grada u budu}nosti otvoritiiogranakbiblioteke. G. ^.

venikrstkjisenalazionaTelepu: „Rimokatoli~ki drveni krst, visokoko~etirimetra,podigli suvernicinaTelepu1897.godine.Novembra1933.godinedrvenikrstjeobnovqenipostavqenajenovaograda.Zavremevelikepoplave1940.godine,kadase sru{ilopreko700 ku}a,ao{tetilo oko 400, voda je stigla do podno`ja krsta, ali on nije poplavqen. Nova vlast uklawa krst1947.godine...” A. J.

VESTI Koncert studenata Akademije umetnosti Koncert studenata novosadske Akademije umetnosti, iz klase profesorice Sowe Antuni},odr`a}eseve~erasu18~asova u Dunavskom parku. U slu~aju lo{eg vremena, program se preme{ta u Muzej Vojvodine, Ulica Dunavska 35. OrganizatorDunavskesaletlejeudru`ewegra|ana“Artonvils”,apokroviteq Naftna industrija Srbije. Ulaz na ovaj doga|aj je besplatan. A. J.

Tribina SRS u Ka}u Tribina „Pitajte nas..” u organizaciji Srpske radikalne strankenastavqaseive~erasu20~asovauKa}uuprostorijamaSvetosavskogdoma.Natribini}egovoriti predsednik Gradskog odbora SRS \ura|Jak{i},sekretartogodbora Lazar Kaweri} i odbornici u Skup{tinigrada. A. L.


petak17.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

„Radosnodetiwstvo” zaposlilo190radnika Uvrti}u„Novosa|an~e”Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo„ju~eje190radnikasve~anopotpisalougovorzaprijem

ustalniradniodnos.Kolikonoviradnicinisumoglidasakriju radost,tolikojetugabilao~ita nalicimaonihkojinisudobili ugovor za stalno, iako tu rade ve} godinama. Direktor te usta-

noveBorislavSamarxi} istakao jedajeudana{wevremekadavlada velika nezaposlenost ova ustanovapokazalavelikiuspeh.

-Prijemomovihzaposlenih u staln i radn i odn os sad a imamo 1.923 radnika. Kada se sagradi vrti} u Radni~koj bi}e {anse za prijem novih, a u septembu }emo najverovatnije

primiti jo{ 20 radnika, jer toliko zaposlenih treba da odeupenziju-predo~iojedirektor.

slewem dobija sigurnost. Bilo jeionihkojismatrajudarezultati konkursa nisu fer. Zbog toga je ulo`en 31 prigovor na adresu ove ustanove i gradona~elnikaIgoraPavli~i}a.Nakonkursje`albe ulo`ilo 23 vaspita~a i vaspita~ica, pet sprema~ica, administrativni radnikidveservirke. Pov od om `alb i onih koji nisu pro{li na konkurs u, Sam arx i} je za “Dnevik”rekaodajebilo ukupno 1.300 molbi, da je 31 osoba napisala prigovor i navodi da ih je sve ponovo pregledao Upravniodbor,nakomjezakqu~enodanemaosnovazaru{ewekonkursa. -Menijejako`ao{toje Foto:F.Baki} ispod crte ostalo oko 300 Grafi~kadizajnerkaTatjana divnihikvalitenihradnikakoTrb~evi} ovim konkursom do- jive}du`evremekodnasradena bilajeprvostalnozaposlewe. odre|eno. Gleda}emo da ih priKakojerekladu`evremeradi- mimo u stalni radni odnos ~im la je posao na odre|eno u ovoj se steknu uslovi za to- rekao je ustanoviiisti~edaovimzapo- Samarxi}. Q. Na-A. V.

IZRAELSKO PRIZNAWE ZA SPASAVAWE JEVREJA URU^ENO U NOVOM SADU

NikoliBo{waku „Pravednikme|unacijama”

wemizTalmudada„onajkospasejedan`ivot, kaodajespasaoceosvet”. - Stoje}i danas ovde zajedno, {aqemo sna`nuporukutolerancijekaoidami,~lanovi odgovornog dru{tva, ne smemo nikada dozvolitidaseistorijaponovi-rekaojeKolidodaodaNoviSadnikadanijezaboraviosvoje sugra|ane Jevreje, jer svake godine obele`i stradaweuRaciji. Gradona~elnik Igor Pavli~i} istakao je daseizovogamo`epunonau~itikakotreba dr`avadasepona{apremaonimakojisupravednoihumanopostupili. I. D.

Bilbordiskloweni, sleditu`ba Bilbordi koji su stojali na privatnojku}inaBulevarukraqa Petra, pored zgrade MUP-a, ju~e su skinuti po nalogu Komunalne inspekcije.Vlasniciagencijekojasebavimarketingomiu~ijemsu vlasni{tvubilbordi,nezadovoqnisuzato{to,kakoka`u,ovaodlukanijepoUstavuSrbije. Oni smatraju da je Grad prekora~io svoja ovla{}ewa, jer oni nisuizlo`eninajavnimpovr{inama,negonaprivatnomposedu,sa ~ijimvlasnikomsupotpisaliugovor.Svestavkeizugovorasuispo{tovaneiPDVjedr`aviredovno

pla}an.Poredtoga{to}eagencija izgubiti novac od budu}ih poslova, nalo`eno im je i da plate 173. 000 dinara za tro{kove demonta`e. Ova cifra je tako|e sporna,jerkakoka`epredstavnik agencije Nemawa Bjelobrk, mawe jeko{talowihovoname{tawe. -Ju~esmoodlu~ilidaanga`ujemoadvokataidapodnesemotu`bu protivGradauUstavnomsudu.Poredtoga{to}emotra`itipovra}ajsredstava,tra`i}emoiod{tetu i sigurni smo u pobedu. Iako znamodatiprocesitrajujakodugo,izdr`a}emodokraja. G. ^.

VESTI Dvafilma zanajmla|e Foto:S.[u{wevi}

PrviputuNovomSadu,nazajedni~kojceremonijiAmbasadeIzraelaiGradaju~euGradskoj ku}i, posthumno je dodeqena medaqa „Pravednikme|unacijama”NikoliBo{waku izKule,kojijeuDrugomsvetskomraturizikovao `ivot i spasao Jevrejina od nacisti~kogprogona.Priznawe,kojepredstavqanajve}upo~astkojuizraelskadr`avauimejevrejskognarodaukazujenejevrejima,primiojeNikolesin,VasilijeBo{wak. Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol poru~iojedajeNikolaBo{wakjedanodmalobrojnih hrabrih qudi koji su rizikuju}i sopstveni`ivot,postupiliuskladuskaziva-

NA BULEVARU KRAQA PETRA

Nikolin sin Vasilije Bo{wak prima priznawe od izraelskog ambasadora Kola

Film„Beskrajnapri~a„bi}e prikazan danas u 10 ~asova na prvom spratu Novosadskog otvorenog univerziteta, Ulica Radni~ka 20. Nakon toga, u 12 ~asova, deca }e mo}i da pogledaju i film „Princeza nevesta„. Proj ekc ij e preds tavqaj u deo de~ijeg filmskog festivala „Iz kineti~kog albuma”

organizovanog u okviru letweg„Raspustili{ta”. A. Va.

Predavawena Novomnasequ Pred av aw e „EFT i zdravqe”odr`a}eseve~erasod19 do 21 ~as u Mesnoj zajednici „Bistrica” na Novom nasequ, UlicaBra}eDrowak11. Govori}e Jasmina Kova~ev sa Novog Zelanda, a ulaz je slobodan. A. Va.


VOJVODINA / NOVI SAD

petak17.jun2011.

DNEVNIK

c m y

10

ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ДАНА МУП-а

Малишаниседружили саполицајцима

Базен поред којег ће се одржати такмичење

СУТРА У ЕРДЕВИКУ СУСРЕТИ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ПЛАНИНАРА

Вишевина,негомлека ШИД: Сусрет железничких планинарских друштава Србије са гостима из Словеније, Хрватске, Мађарске, БиХ и Македоније, одржаће се сутра и прекосутра у Ердевику, - Такмичње ће трајати два дана, а одржаће се поред олимпијског базена - каже Радишић. – Ово је и својеврсна промоција Ердевика као туристичког места. Овде се одржава Сремска куленијада, а велике површине су под виноградима, па отуда и тврдња да има више вина него млека – каже председник ПС друштва железничар из Шида Живан Радишић. - Прошле године смо били на скупу планинара железнице у Цељу. Пошто нас бије глас да смо добри организатори, али и гурмани, отуд њихова жеља да нам се прикључе у такмичењу железничких планинара Србије. Ми смо прихватили њихову понуду и очекујемо око 90 чланова планинарских друштава из пет република, поред 150 чланова планинарских друштава из наше државе. Тако ће се у Ердевику сутра наћи планинарска друштва из Цеља, Загреба, Госпића, Сарајева, Скопља, а из наше земље из Новог Сада, Прибоја, Шапца, Влајковца,

Ниша, Врања и Шида. Госте ће дочекати Живан Радишић, са својим организационим одбором Милицом и Браниславом Млађаном, Стеваном Тршићем, Владисла-

Живан Радишић

вом Радишићем,Сањом Безбрадицом и Миланом Цолићем. Смештај домаћих гостију је организован у шаторима поред базена, а за оне из иностранства постарала се сеоска туристичка организације из Ердевика. Ту је пансион „Кети„

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Zlatokosa i razbojnik” (13.10), „Rango” (14.20), „Hop” (13.30), „Rio” (12), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (12.40, 15.30, 20, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Cena istine” (22.40), „H Men:prva klasa” (15.15, 17.40, 20.10), „Kung fu panda 2” (13, 14, 15, 16, 17, 18 19.15, 21), „Hana” (18.10, 20.20, 22.35), „Super 8” (15.40, 17.50, 20.15, 22.25) Jadran: „Beli lavovi”„ (19), „Crvenkapa„ (21)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: MilosavaIli}, BiqanaGrabe` i SvetlanaStoj{i} iz Novog Sada, Ivana Golubovi} iz Bukovca, Eleonora Fi{te{ iz Srbobrana, IvanaMili}ev iz Titela, AleksandraStojadinovi}iz Ba~ke Palanke, RadmilaKopawa iz Mladenova, MilankaTodi} iz Rakovca i Nata{aKru{~i} iz Veternika, DE^AKE: BranislavaJovi}, DanijelaBo`i}, Sla|anaNikoli}, ZekijeBalinca, SowaStojanovi}, JelenaKvrgi}, Du{ankaZurkovi} i Ivana[vraka iz Novog Sada, JovanaGrahovac iz Obrovca, JelenaJokanovi} iz Oxaka i TamaraPejakovi} iz [ajka{a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Cvijeta Spasoja Pokrajac (1930) u 10.30 ~asova, Qubica Svetozara Mihailovi}a (1936) u 12, Vidosava Vase Abaxi} (1930) u 12.45, Jasna Joakima [ovaw (1966) u 13.30 i Qubinka Milo{a ^edi} (1926) u 14.15; na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Dragomir Qubomira ^ovi} (1945) u 13 ~asova; na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Dragica Nikole Lovri} (1937) u 13 ~asova; na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Evica Milo{a [ovqanski (1924) u 13 ~asova i na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Jovan Ratka Smiquq (1944) u 15 ~asova.

са 50 лежаја и још неки приватни смештаји. Преноћиште са доручком за стране гостију коштаће 6,5 евра, а спавање под шаторима за домаће госте је бесплатно. Ручак и вечера за све припремаће организатори у ресторану „Милић„, а сваки оброк учеснике ових сусрета коштаће три евра. Поред организатора планинарског друштва „Железничар„ из Шида део обавеза преузела је локална самоуправа и месна заједница Ердевик. Сусрет ће званично бити отворен сутра у 13.30 часова, учак је у 14 сати, а од 15 часова почиње такмичарски део. Екипе друштава такмичиће се у четири дисциплине. Прва је планинарско трчање, друга скок у даљ из места, трећа бацања камена са рамена, а четврта навлачење конопца. Победницима сусрета ће се у 19.30 часова доделити признања, а у 20 сати биће вечера. Другог дана сусрета учесници ће ићи у обилазак трансферзале „Сремски фронт. Пешке ће обићи потез од манастира Ђипше до Борова. После тога до 13 сати, када је заказан ручак, гости могу посетити резерват „Засавицу“, а после ручка обићиће винарију „Брестовачки„. Д. Савичин

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У оквиру прославе Дана Министарства унутрашњих послова Републике Србије, славе Министарства и Дана полиције, у дворишту Полицијске управе у Сремској Митровици, организовано је, четврто по реду, дружење малишана из сремскомитровачке Предшколске установе „Пчелица” и полицијНајмлађи Митровчани дружили се са припадницима Полицијске управе ских службеника. Уз песмице хора „Колибри” малишани су новић и Анђела Стевановић из „Филип Вишњић“ Моровић одељеиграли, рецитовали, разгледали ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ ње из Јамене. возни парк, служили се сокићима из Старе Пазове, ДанијелаВлчек Поред дружења са предшколции бомбонама и дружили са, како из ОШ Филип Вишњић“ Моровић ма и школарцима, припадници Посу сами рекли, чуварима њиховог одељење из Јамене, ВиолетаМар- лицијске управе Сремска Митровидетињства. Највеће задовољство ковић из ОШ „Вук Караџић“ Ада- ца прославили су свој дан и уз приза њих била је вожња патролним шевци одељење из Вашице и сутво начелника Сремског округа полицијским аутомобилима. На- Урош Карајловић из сремскоми- СавеАлишића, свих председника челнику Полицијске управе тровачке ОШ „Свети Сава“, док су оптшина са територије Срема, Сремска Митровица Зорану за литерарне радове награђени представника цркве, институција Смаићу уручен је албум са црте- Кристина Симић из ОШ „Јован Министарства правде и Војске Режима које су урадила деца из вр- Јовановић Змај“ из Сремске Ми- публике Србије. Том приликом је тровице, Наташа Љубенковић из ЗоранЛазић из Старе Пазове унатића „Звездице”. За ликовне радове награђене су ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Пути- пређен у главног инспектора. за заједнички рад Ивана Радова- наца и СлавишаЈанковић из ОШ Ј. Антић

Награђенинајбољиученици АПАТИН: Најбољим ученицима основних и средњих школа као и полазницима ОМШ „Стеван Христић“ у Апатину на пријему у Скупштини општине председник општине др Живорад Смиљанић уручио је књиге као знак пажње за постигнуте резултате. Награде су добили ђаци генерације у протеклој школској

tELEfOnI

години у основним и средњим школама апатинске општине и то Јасмина Гајчин, Славица Бурсаћ, Јована Лаврнић, Жофна Хорват, Милица Чебац, Анита Ситаш, Срђан Допуђа и Јована Пецовски. Награду је примило и 27 ученика носилаца Вукове дипломе и 12 ученика ОМШ који су награђени на републичком такмичењу: Анита и Александра Сомер, Биљана Банић, Едвин Черничек, Ела Сабо, Леа Штампфер, Хајналка Хегедиш, Катарина Бараћ, Жолт Тад и Иштван Тадиан, Едвин Тот и Кристиан Анталович. За освојена прва, односно друга места на републичким такмичењима награђени су основци Ања Крајачић, математика, и Алекса Родић, техничко, и средњошколци Мила Нешић, немачки језик и Јована Лаврнић, биологија. Ј. П.

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVEnASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

petak17.jun2011.

ПАЈТИЋ ОТВОРИО ПРИХВАТИЛИШТЕ ЗА ПСЕ И МАЧКЕ У ВРБАСУ

VESTI

Првипаснашаодом

ВРБАС: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић званично је, јуче, отворио ПрихватилиштезапсеимачкеуВрбасу.Изградњаовогобјектајевеомазначајназаграђаневрбаскеопштинејерћесерешитивелики проблем паса луталица на улицама.  О прихватилиштућебринутиЈавнаагенцијаза зоохигијенуипољопривредукојајеоснованаодлукомСкупштинеопштинеВрбас. Удомљен је и први пас из врбаског прихватилишта.ПајтићјемужјакамађарскевижлепоклониоДанкуСтојаковићу. -ПренеколикомесециПокрајинскаВлада је покренула пројекат „Пет френдли Војводина“путемкојегжелимодазбринемопсе луталице,даимобезбедимомедицинскунегу,чиповање,стерилизацијуивакцинацијуи даонивременомпостанунечијикућниљубимци,каоидазаштитимограђанеВојводинеодопасностикојепружајучопорипаса– рекаојеПајтићиистакаодаћеВладаВојводиненаставитидапомажеифинансираприхватилиштеуВрбасукаоикадајеиздвојила 2,5милионадинаразарасадниккојисеналазиунепосреднојблизиниовогобјекта.

Грађевински материјалза избеглице

ТЕМЕРИН: Почела је испорука помоћи за почетак и унапређење сопственог бизниса породицама избеглих и интерно расељених лица које се налаза на подручју општине Темерин. Помоћ ће бити уручена за десет породица, које су изабране на основу јавног позива – који је расписао АСБ. Планирано је да се испорука помоћи заврши до 20. јуна. Ова расподела се реализује на основу потписаног Меморандума између Комесеријата за избеглице Републике Србије, општине Темерин и АСБ-еа (Удружења самараћанских радника).Укупна вредности помоћи је 15хиљада евра, без ПДВ. Прошле јесени је додељена помоћ у грађевинском материјалу за осам породица избеглих и интерно расељених лица вредна 32 хиљаде евра. Општина Темерин је у пројекту учествовала са сопственим средствима из буџета у износу од 160хиљада динара. М. М.

Изложба пасасвих раса БЕЧЕЈ: Кинолошко друштво Бечеј организује сутра традиционалну Националну изложбу паса свихрасаЦАЦ–Бечеј2011.Пријављенојеукупно373паса83расаиз 11земаља. -Поредпасаизсвихделованаше земље,стижунамгостиизАустрије, Италије, Кипра, Мађарске, Словачке,Украјине,Француске,Хрватске,ЧешкеиШпаније–кажедиректорица атрактивне манифестације СањаМомчиловић-Богнич. ОсамсудијауистотоликоринговалоциранихуДоњемпаркупочеће соцењивањему10сати.Бићетоизузетна прилика за Бечејце да се на једномместуупознајустоликорасних кућних љубимаца. Свакако, најзанимљивијећебитипоподневно финалнооцењивањеипроглашење победникапорасама,узрастуиизбор најлепших паса изложбе, када ћебитиуручениибројнипехари. В. Ј.

Председник општине Врбас др ЖељкоВидовићподсетиоједајеопштинаВрбас2008.и2009.годинеплатилапоседаммилионадинаранаиме одштете грађанима које су ујели пси луталице, док је 2010. године за ове наменеиздвојеноокодеветмилиона,а кадабисенаставиоовајтрендкаоидо сада,додаојеон,докрајаовегодине тацифрабидостигла12милионадинара.Садругестране,укупноутрошена средства за изградњу прихватилиштасу14милионадинара. -  Јавна агенција за зоохигијену и пољопривредујејединауСрбијикоја јеурађенапоЗаконуодобробитиживотиња,каоипосвимевропскимстандардима–казаојеВидовић. Владимир Даковић, в.д. директор Јавнеагенцијезазоохигијенуипољопривреду,најавиоједаћеустанована чијем је он челу, осим зоохигијенске службеодноснозбрињавањенапуштених животиња, бавити и пољопривреднимпословима.

-Типословисетичусаветодавнихпослова  и израде развојних пројеката у области пољопривреде за општину Врбас. Такође, нама је поверен задатак формирања расадникаихумусиштаинадамоседаћеускоро бити изграђено сабиралиште за анимални отпадпочемућемо,опет,битијединствени уСрбији–нагласиојеДаковић. Такође,онје,овомприликом,уручиозахвалницесвимаонимакојисунабилокоји начин помогли у изградњи Прихватилишта запсеимачке,међукојимасудрБојанПајтић, др Жељко Видовић, затим Моника Брукнер председница Друштва за заштиту животињаизЂурђевакојеједониралосредствазаизградњуоградеокоприхватилишта, ДОО„Супер–лаб“којејеобезбедилоопрему у висини од 100 хиљада динара, Петру Грегоринском, директору Опште болнице изВрбаса,којаје,такође,дониралаопрему, као и др ветеринарске медицине Горану Милошевићу којије,рекаојеДаковић,својимзалагањемдопринеодаприхватилиште будеготово. М. Кековић

Мађарска вижла јуче имала среће

ВАНРЕДНЕ МЕРЕ У БОЧАРУ И НОВОМ МИЛОШЕВУ

Ветеринари вакцинишустоку БОЧАР: Дан након што је Управа за ветерину Министарства пољопривреде потврдила да се у Бочару, селу у општини Нови Бечеј,код животиња појавила заразна болест антракс,или у народу знана каоцрни пришт,мештани не паниче, а поједини су, иако то можда звучи и апсурдно,чак и одахнули. Донка Јанков, сестра Милана Јанкова на чијој фарми је и откривен антракс,рекла је јуче за “Днев-

у почетку нису озбиљно схватали проблем, због чега је постојала опасност да се зараза прошири по Бочару,али и другим местима,јер је месо оболелих животиња било необезбеђено. -Прва крава је угинула још2.јуна итада нисмо сумњали да се ради о антраксу.Позвали смо ветеринаре,али због блокаде путева, нису могли да дођу.На основу телефонских разговора, посумњали су да ју

МиланЈанков,којисе,заједносаколегом,налазио напрегледуузрењанинскојболницизбогсумње дајезараженантраксом,извадиојекрвисадби требалодаснимаплућа.Добросеосећа–каже његовасестра Донка

У Бочару нема панике

Оболео један Кикинђанин ник”да су,тек након што су медији “на сва звона” објавили информацију о угинулим кравама и коњима, надлежне службе озбиљно схватиле проблем и почеле да предузимају све мере, како би се спречило ширење заразе на животиње и људе. -Ветеринари се налазе на терену и вакцинишу стоку.У селу нема панике.Можда је било мало у почетку.Хтела бих да се захвалим медијима,јер да није било вас, ко зна да ли би антракс у Бочару ико озбиљно схватио – рекла је за наш лист Донка Јанков. Њен брат Милан Јанков,који се, заједно са колегом,налазио на прегледу у зрењанинској болници због сумње да је заражен антраксом, вратио се у Бочар,али га нисмо затекли у кући.Био је на салашу,на ободу села, где се налази његова фарма крава. -Извадио је крв и сад би требало да снима плућа. Добро се осећа – рапортирала је Донка. Антракс на фарми Јанкова примећен је почетком јуна када је фамилија алармирала надлежне службе. Угинуло је неколико крава и коња.Јанкови тврде да инспектори

је издало срце. Неки људи су, затим,леш однели у Кикинду да хране псе. Друга крава разболела се након недељу дана.Тада смо ургирали да дођу ветеринари из Новог Бечеја. Кад су дошли, посумњали су да је реч о антраксу –испричао је Миланов брат Стојан Јанков и додао да су збринути сви који су били у контакту са зараженим животињама,укључујучи и њега. Управа за ветерину Министарствапољопривреде,осим Бочара,и Ново Милошево,у општини Нови Бечеј, прогласила је подручјем захваћеним антраксом и забранила коришћење меса и млека заражених животиња и оних за које се сумњадасу заражене.Не зна се поуздано откуд заражено месо у Новом Милошеву. Али, у фамилији Јанков сумњају да су остаци прве угинуле краве завршили баш тамо. -Постоји бојазан даје завршила у кланици,аглавате краве је баченакод Новог Милошева –рекли су “Дневнику” у овој породици, која сумња да су се животиње заразиле травом, коју је Милан покосио и донео из њиховог воћњака. Министарство пољопривреде је истакло да су предузете све по-

Један човек из Кикинде,удаљене двадесетак километара од Бочара, заражен је антраксом и има инфекцију на рукама,потврђено је у кикиндском Заводу за јавно здравље.Након што је прегледан на инфективном одељењу зрењанинске болнице,дата му је одговарајућа терапија и сада се налази на кућном лечењу. -Медицински је збринут и под терапијом.Не може да буде преносилац заразе јер има само промене на рукама.Његова породица је потпуно безбедна.Добили су упутства како треба да се понашају -изјавио је епидемиолог кикиндског Завода Мирко Томковић.

Трихинелоза, бруцелоза, антракс... Ово није први пут да подручје општине Нови Бечеј бива проглашено зараженим неком болешћу.Из села Кумане,из једне приватне кланице,крајем 2001.потекла је епидемија трихинелозе од које је оболело стотинак људи. Три године касније Ново Милошево је захваћено епидемијом бруцелозе, опасне заразне болести животиња. Почетком фебруара, наиме, откривено је да је бруцелозом заражен већи број оваца. Међутим, надлежни нису предузели адекватне мере, мада је проглашена епидемија. У зрењанинску болницу смештено је десет људи који су се такође заразили бацилом бруцелозе.Стока је требало да буде у карантину,али је због недостатка хране билаистерана на пашњаке,па су регистровани нови случајеви бруцелозе.Осим код оваца,болест је откривена и код крава и паса.

требне мере за заштиту здравља људи и животињаи даје стање на терену стабилно, са минималним могућностима за ширење заразе. У Бочару и Новом Милошеву забрањено је клање болесних и жи-

вотињазакоје постоји сумњадасу заражене, као и пуштање из дворишта док траје зараза и продаја млекаи млечних производаод тих крава. Ж. Балабан

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ У КИКИНДИ

Беликрстпоновоупорти

КИКИНДА: УпосетиКикиндиборавиојепокрајинскисекретарзакултуруи јавноинформисањеМилорадЂурић, који је са председником општине Илијом

Остаци крста у „Хемику“ Због небриге, остаци Белог крста, једногоднајстаријихсимболаКикинде завршилиумагацину“Хемика”.Делови оплати и степенице  моћи ће да се искористи.Ипак,самкрст,попроцени стручњака,неможедасеобнови.Онће моратипоноводабуденаправљен.Другафазајепостављањеосветљењаибићереализовананареднегодине.

Војиновићем, потписао уговор о суфинансирањуреконструкцијеирестаурацијеБелогкрста.ЗаовунаменуизПокрајинећебитииздвојено1,45милионадинара. -Кикиндусмопрепозналикаоградкојизаслужујепомоћпокрајинскеадминистрације, највише због симпозијума „Тера“–објасниојеЂурић.-Главнипројекаткојићемоподржатиу2011.годиније рекострукција Белог крста, зато што постоји потреба  да се препознатљив симболвратинанекадашњеместо. Уговорисупотписаниисапредседницима културн о-уметн ичк их друш тава „Марија Бурсаћ“ из Банатаског Великог Селаи„Извора“изНаковаитозасуфинансирањефестивалафолклора,уизноси 200 хиљада динара. Месној заједници

11

Мокрин одобрено је 100 хиљада динара за одржавање меморијала МирославуАнтићу. Овегодинеса5,1динарафиансиранно је 16 пројеката из кикиндскеопштине. ПрепознатљивсимболКикинде девастиранје2006.године.ЗаменикпредседникаопштинеМилош Латиновићрекаоједаћеилокалнасамоуправа,са1,5милионадинара, финансирати обнову Белог крста.ОвегодинеупрвуфазуреконструкцијеБелогкрстатребало бидабудеуложеноукупночетири милиона динара што ће бити довољнодасекрстпоновопостави упортуцркве. А.Ђуран

Стоп дискриминацији БЕЧЕЈ: Новосадскихиманитарни центар (НСХЦ) и ЦАРЕ Србијаорганизујуданас,уоквиру пројекта „Иницијатива за образоваје ромских девојчица“, локалнуакцијууБечејунатему: „Стопдискриминацији!“.Дешавање ће се одвијати на централном градском тргу у времену од 10до12сати. - Циљ акције је да информишемосредњошколцеиосталесуграђанеооблицимадискриминације,укажемоназначајобразовања ромских девојчица и обезбедимоподршкусвихлокалнихактеракојинабилокојиначинмогудаутичунапроменусвестио значају образовања Рома и Ромкиња - рекла је координатор за ромска питања у општини Бечеј АнгелаСлавнић. В. Ј.

Најбоља Маја Никшић

СОМБОР: Жупанијско здање Скупштине Града Сомбора, већ традиционално, јуче је било место на коме се скупила млада памет ове вароши.Наиме,из руку помоћнице сомборског градоначелника Марте Хорват-Одри, најбољи ученици основних и средњих школа Сомбора и његовог градског подручја,су на пригодној свечаности у великој сали Скупштине Града добили признања и награде.Међу најбољим овогодишњим „малим„ и „великим„матурантима,за првог међу једнакима проглашена је Маја Никшић,матуранткиња природно-математичког смера сомборске Гимназије „Вељко Петровић„,која,како сама каже,планира да, уз припадајућу градску стипендију коју јој је обезбедило властито школско прегнуће, настави своје школовање на фармацеутском факултету. Њени вршњаци, сомборски најбољи „велики„ матуранти су у знак признања добили по 10 хиљада динара,док ће „мале„матуранте,уз књиге обезбеђене од стране Кола српских сестара,варошке власти почастити овог лета дестодневним боравком у Мађарској (Будимпешта и Балатонско језеро)у оквиру размене са тамошњим међурегионалним партнерима, пројекта који се одвија годинама уназад. М. Мћ.

КорзоуКикинди КИКИНДА: На Градском тргу,у 20сати,сутраћебитиорганизована манифестација под називом „Корзо у Кикинди“. Организатор је Туристичка организација општине Кикинда, а идејни творац је Кикинђанин Милан Веселинов.На Градском тргу,од Римокатоличке цркве до некадашњег биоскопа „Звезда“, 60-тих година прошлог века било је веома популарно да се младићи и девојке шетају и тако се и друже.Овакав вид упознавања био је популаран до 90-тих. Манифестација је замишљена тако да се некада популарна шетња на корзоу поново оживу . Током сат времена биће евоциране успомене на нека прошла времена,а изложба фотографија актера некадашњег корзоа биче постављена на Градском тргу код некадашње породавнице „Србијатекс“. Након краће шетње,за све учеснике предвиђена је и пројекција филма у дворишту Народне библиотеке „Јован поповић“. Уједно је ово и почетак манифестације „Кикиндског културног лета“ које у Кикинди организују институције културе. А.Ђ.


12

CRnA HROnikA

petak17.jun2011.

dnevnik

SU\EWUUBUDIMPE[TIZAZLO^INEUNOVOSADSKOJRACIJI1942.

Svedok:Bakuubilajedinicapod komandomKepira U nastavku su|ewa biv{em `and arm er ijs kom kap et an u [andoru Kepiru za zlo~ine u NovomSadu1942.godinepred sudomuBudimpe{tiju~ejesaslu{an svedok koji je ispri~aodajewegovubakuubilajedinicapodkomandomKepira. –Imaosamdesetipogodina1942.godine,bilismouku}i,mojujak,majka,o~uhimoja baka,kojajebilabolesna-rekao je za{ti}eni svedok, ina~e profesor istorije. – Dva vojnika ili `andarma do{la

[andorKepiro

ODLUKAAPELACIONOGSUDAUBEOGRADU

Vu~urevi}u pritvor jo{dvameseca Apelacioni sud u Beogradu gamujepritvorprodu`enzbog, potvrdiojere{eweVi{egsu- kakojeranijeagencijiBetaweda o produ`ewu pritvora za govbranilacSvetozar Vuja~i}, jo{ dva meseca ratnom grado- opasnostiodbekstva. na~elniku Trebiwa Bo`idaru Krivi~no ve}e Odeqewa za Vu ~u re vi }u ~ij e izr u~ ew e ratne zlo~ine treba da utvrdi tra`eHrvatskaiBiH,re~eno dalisuispuwenepretpostavke je ju~e agenciji Beta u tomsudu. Apelacionisudjeodbio `albe Vu~urevi}evihbranilacanare{ewe Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu kojim mu je produ`enpritvor. Vu~urevi}jeuhap{en 4. aprila na grani~nom prelazu izme|u Srbije i BiH, u Karakaju, na srpskoj strani, po poternici Hrvatske koja jezatra`ilawegovoizru~ewezbogoptu`biza granatirawe Dubrovnika,aizru~ewejezatra- Bo`idarVu~urevi} `ilaiBiH,~ijijeVu~urevi}dr`avqanin.Onjekrazaizru~eweVu~urevi}aHrvatjem maja saslu{an pred OdeqeskojiliBiH.Kona~nure~oizwem za ratne zlo~ine u vezi s ru~ewuda}eministarkapravde optu`bama Hrvatske, nakon ~eSne`ana Malovi}.

SINUHA[KOGOPTU@ENIKAISPRAVA ZAPUTOVAWEUINOSTRANSTVO

DarkoMladi} dobiopaso{ Darko Mladi}, sin ha{kog optu`enikaRatka Mladi}a,potvrdio je Srni da je dobio potrebnadokumentaida}euskoro

DarkoMladi}

posetiti oca u pritvoru Ha{kogtribunala. – Pokrenuta je inicijativa da se meni i porodici ukine

zabrana putovawa u Evropsku uniju. Ja sam dobio paso{ i sam }u uskoro otputovati da posetim oca – rekao je Darko Mladi}, i dodao da se radi na formirawu tima advok at a odb ran e wegovogoca. Biv{ikomandantGlavnog {taba Vojske RepublikeSrpskeRatkoMladi} uhap{en je 26. maja u seluLazarevukodZrewanina, a akciju su izvele Bezb edn os no-inf orm ativna agencija Srbije i Slu`bazaotkrivaweratnihzlo~ina. Mladi} je 1995. godine opt u` en pred Ha{kim trib un al om za ratn e zlo~ in e, koj i ukqu~ uj u gen oc id, sau ~ es ni{tvo u genocidu, zlo~in protiv~ove~nostiikr{eweobi~ajaratovawa. (FoNet)

[ap~aninunapisali „U”nakolimauZadru Nepoznati po~inilac i{arao je pro{le no}i u Zadru vozilo {aba~kih registracija ~iji je vlasnik obavestio zad ars ku pol ic ij u i zatim uklonio natpise „Zadar”i„U”. Kakopi{e„Ve~erwilist”, vlas nik voz il a „cit roen

ksara”, posle prijave, odvezaojeautomobilnaprawei izjavio da materijalne {tete na automobilu nije bilo. Policija }e i pored toga tra`iti po~inioce, izjavio je portparol zadarske policijskeupraveElis @odan. (Tanjug)

suranoposlepodne,naoru`ana bajonetima i sve nas, osim bake, odvela prvo na obalu Dunava, a posle u kasarnu gde su nam se izvinila i nakon ident if ik ac ij e pus til a da idemoku}i. On je kazao da nije video Kepira ni u blizini ku}e niti drugde, a da ga zna samo s fotografijaiznovina. Kada su do{li ku}i, ~lanovi te porodice su, po re~ima svedoka,videlitragove„krvi, delovekostiju...imozga”.

–Mojujakjepolasatazapomagao:ubilisumimajku!–ispri~aojetajsvedok. Sobziromnastaweoptu`enog Kepira (97), sudija je nakon sas lu{ aw a ju~ er a{ weg svedokazakazaonastavaksu|ewaza20.jun. Kepiroseteretidajeod21. do23.januara1942.godineu~estvovaouNovosadskojracijiu kojojsuokupacionesnageubile i pod led Dunava bacile najmawe1.200,aponajnovijim ist ra` iv aw im a i vi{ e od

4.000 Novosa|ana. Kepiro je peti na listi najtra`enijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar „Simon Vizental” iz Jerusalima. Zbogu~e{}auracijibioje dva puta osu|ivan na zatvorskekazneoddeset,odnosno14 godina, ali ih nikada nije izdr` ao jer je pos le Drug og svetskog rata pobegao u Argentinu,odakleseuMa|arsku vratio pre nekoliko godina. Osumwi~en je i da je u~estvo-

vaoudeportacijinovosadskih Jevreja u koncentracioni logorAu{vic1944.godine. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ineSrbijeje2008.godinepokrenuloistraguprotivKepira. Srpsko tu`ila{tvo u me|uvremenu je ustupilo predmet ma|arskom pravosu|u jer jeitu`ila{tvotedr`avepokrenulo postupak protiv Kepira. Advokati odbrane o~ekujudabipresudaKepirumogla biti izre~ena po~etkom jula. E.D.

GRUPAAZILANATAODSREDEBORAVIPODVEDRIMNEBOMUCENTRUHORGO[A

Ne}epovratakuBawu Koviqa~u,ho}euEvropu Grupa azilana iz Avganistana, Iraka i drugih zemaqa odsredejeucentruHorgo{ai jo{ se ne zna wihov status i gde}eseuputiti.Onisu,kako smo saznali, u no}i izme|u sredei~etvrtkapoku{alida pre|usrpsko-ma|arskudr`avnu granicu, ali su vra}eni u Srbiju pa su i daqe u Horgo{u, na potesu izme|u centra naseqa i Stanice policije, gde su se smestili pod vedrim nebom ispod drvoreda,jer ne `ele da se vrate u Prihvatni centaruBawuKoviqa~u. U Horgo{u je 23 lica, me|u kojima ima starijih i odraslih mu{karaca, `ena, trudnica i desetak dece. Predsednikkawi{keop{tineMihaq Wila{ potvrdiojeurazgovoru za na{ list da su oni bili prethodno sme{teni u Prihvatnom centru za azilante u BawiKoviqa~i,kojisusamovoqno napustili, jer je jo{ u tok u pos tup ak pred nadl e`nim organima Srbije za dobijaweazila. – Nije ta~no da su wihovi zahtevi za dobijawe azila odbijeni,kakojetove}objavqi-

Azilantiju~euhladudrvoredaucentruHorgo{a

vano, nego je, koliko smo obave{teni,postupakutoku.Op{tinaKawi`ajeenergi~nau tome da se wihov status{to pre re{i, odnosno da se kod Min is tars tva unut ra{ wih poslova Srbije izdejstvuje da azilanti budu vra}eni u pri-

Utrostru~enbrojilegalaca BrojimigranatakojisuprekoSrbijepoku{avalidailegalnopre|uuMa|arskuuprvimmesecimaovegodineseutrostru~iouodnosunaistiperiodlane.Tojeprenedequdanare~eno prilikomsusreta~elnikaPUKikindaskolegamaizpolicijskihuprava`upanija^ongrad(Ma|arska)iTimi{(Rumunija), s kojima se zajedni~ki radi na suzbijawu kriminala u okviru saradwekojaseostvaruje,paiuspre~avawukanalakrijum~arewaqudiiilegalnogprelaskagraniceizSrbijepremaMa|arskojiRumuniji. Zarazlikuodprethodnihgodinailane,kadasuimigranti izSrbijeuglavnomilegalnoprelaziliuMa|arsku,uovojgodinijezabele`enoinekolikonedozvoqenihprelazakana{e granicepremaRumuniji.

hvatnicentaruBawuKoviqa~u–izjaviojeWila{. Po re~ima predsednika kawi{ ke op{ tin e, osim {to wihovo prisustvo uznemirava `it eq e Horg o{ a, bor av ak stranihdr`avqanajeopasani zawihsamejerseradiiomalojdecikojasupodvedrimnebomnaulici. – Ishranu smo privremeno obezebdiliprekoCrvenogkrstaiCentrazasocijalnirad uKawi`i,alitonijere{ewe problema. Oni bi `eleli da pre|u granicu i odu na podru~je Evropske unije, ali za to ne ispuwavaju uslove jer ~ak nemaju nikakvu dokumentacijuili~neisprave.Ukontaktusamsna~elnikomPolicijske uprave u Kikindi i mi smo u ime op{tine energi~no zatra`ili {to hitnije re{eweovogproblema,daseinter-

veni{enaodgovaraju}ina~in i da se ova lica vrate u PrihvatnicentaruBawuKoviqa~u–rekaojeWila{. Po nazvani~nim saznawima, Uprav a gran i~n e pol ic ij e MUP-a Srbije u Beogradu u tok u ju~ er a{ weg dan a nij e prihvatila zahtev iz PU KikindadaseazilantiizHorgo{a prebace za Bawu Koviqa~u,takodapitawewihovogboravkaupograni~nomnasequi statusa je jo{ uvek neizvesno. Nezvani~no, obrazlo`ewe iz Uprave grani~ne policije je da je prihvatili{te u Bawi Koviqa~i prebukirano i da nemaju gde da budu sme{teni, ali ju~e ne{to posle 15 sati nije stigao pismeni odgovor nazahtevPUKikinda. Azilantisujo{uvekuHorgo{u, gde su pristigli iz BaweKoviqa~e,aoddokumenata imajusamopotvrdudasutamo podneli zahtev da im odobri izbegli~ki status, ali svima je krajwi ciq da se domognu Evrope. Dok je postupak u toku, azilanti iz Avganistana, Iraka,Maroka,Somalije,Pakistana i drugih azijskih i afri~kih zemaqa lutaju Srbijom, pri ~emu se naj~e{}e upu}uju prema granici s Republik om Ma| ars kom, pok u{avaju}i da ilegalno pre|u granicu. – Grupa koja je u Horgo{u pok u{ al a je u no} i izm e| u srede i ~etvrtka da pre|e u Ma|arskupajevra}ena.PonudilismodaihvratimouBawu Koviqa~u,odaklesuido{li, alinamjere~enodaihpustimonekasesamivrate–saznali smo nezvani~no od zvani~nikaPUKikinda. M.Mitrovi}

NAKON[TOJEOKRIVQENZAIZNUDUISKAZATOKOMISTRAGEOUBISTVUPOLICIJSKOG GENERALABO[KABUHE

LegijinprigovarLimarovojoptu`nici – Milorad Ulemek Legija podneojeprekoadvokataprigovornaoptu`nicukojuje protivwegasuduzbogiznudeiskazatokom istrage za ubistvo policijskog generala Bo{ka Buhe 2002. podneo Dragan Ili}, zvani Limar – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka Prvog osnovnog suda u Beo- gradu Ivana Rami}. Ili}jetomsudukrajemjanuarapodneo optu`nicuprotivUlemekaijo{dvojice osumwi~enihdasumutorturomiznudili iskaz, po{to je po~etkom godine Prvo osnovnotu`ila{tvoodustaloodkrivi~nog gowewa protiv wih. Ili}, kome je zbog Buhinog ubistva pred Specijalnim sudom u Beogradu su|eno kao pripadniku kriminalne grupe odbeglog @eqka Maksimovi}a – Make, iskoristio je svoje pravoipreuzeokrivi~nogoweweusvojstvu „o{te}eni kao tu`ilac”. Ili}evom optu`nicom za torturu i iznudu iskaza tereti se, osim Ulemeka koji je biv{i komadant Jedinice za specijalne operacij e, nek ad a{ wi zam en ik na~ eln ik a Bezbednosno-informativneagencijeMi-

lorad Bracanovi} i policijski inspektorSlobodan Pa`in. Ivana Rami} je dodala da je, osim Ulemekovog,podnetjo{jedanprigovornaoptu`nicu,okojima}eodlu~ivatikrivi~no vanpretresno ve}e suda. Ukoliko sud ne uva`i Ulemekov prigovor i prihvati optu`nicukojujepodneoIli},optu`enima }ebitizakazanosu|ewe,aIli}}esepojavitiuulozitu`ioca. Tu`ila{tvojeujanuaruovegodineodustalo od krivi~nog gowewa Ulemeka, Pa`ina i Bracanovi}a,apretrigodineiprotivdirektoraUpravezaizvr{ewekrivi~nihsankcija Milana Obradovi}a,kojijetako|ebioosumwi~en za to krivi~no delo. Istragu protiv wih inicirao je 2005. godine Generalni inspektorat policije, nakon ~ega su uhap{eni Obradovi}iBracanovi}. Ili} nije svojom optu`nicom obuhvatio Obradovi}a. Ulemek, Bracanovi} i Pa`insumwi~esedasuprekora~ilislu`benaovla{}ewatako{tosutokomoperacije„Splav”,odnosnoistrageoubistvu policijskog generala Bo{ka Buhe, dozvo-

lil i prim en u ned op u{ ten ih na~ in a i sredstava da bi se iznudili iskazi od osumwi~enih – Maqkovi}a, Vladimira Jak{i}a iIli}a.Zatosu,kakojeranije bilosaop{teno,anga`ovalivo|u„zemunskogklana”Du{anaSpasojevi}a,Milorada Ulemeka i druge ~lanove „zemunskog klana”,kaoipolicijskoginspektoraSlobodana Pa`ina. Od osumwi~enih za iznuduiskazasamojeUlemekpriznaodajeu~estvovao u ispitivawu jednog od ~lanova grupe,itoba{Ili}a,tako{togajenekoliko puta udario lopatom „revoltiran zato{tojesveporicao”. Ulemekslu`ikaznuod40godinazatvora u Specijalnom zatvoru u Po`arevcu, doksuBracanovi}iPa`inslobodni. ^lanovina „Makine grupe” su|eno je za ubistvopolicijskoggeneralaBo{kaBuhe i planirawe vi{e atentata, ali su prvostepenom presudom oslobo|eni optu`bi. Biv{iVrhovnisudjeukinuotupresudui nalo`ionovosu|ewe,kojenemo`edapo~ne bez glavnooptu`enih – Maksimovi}a i Nikole Maqkovi}a,kojisuubekstvu.


CRnA HROnikA

dnevnik

petak17.jun2011.

13

PORTPAROLKAHA[KOGSUDANERMAJELA^I]:

GoranuHayi}unemoradasudi ha{kiTribunal –Ukolikoha{kioptu`enik Goran Haxi} nebudeuhap{endo30. juna 2012. godine sudi}emuRezidualnimehanizam,aneha{kiTribunal–izjavilajeju~e u Beogradu portparolka tog suda Nerma Jela~i}. Haxi}u, optu`enom za zlo~ine u Vukovaru i okolini tokom devedesetih godina pro{logveka,mogaobisuditinoviinstitutkoji bi, kako je navela, rad na procesuirawu ratnih zlo~ina s pro-

GoranHayi}(arhivskisnimak)

UNOVOSADSKOMSUDUPONOVOODLO@ENO SU\EWEZAUBISTVOSTANKAPOPOVA U@ELEZNI^KOJULICI

Odbranaokrivqenog zatra`ila izuze}esudije Su|ewe Jovanu Cvetkovi}u (19) za ubistvo Stanka Popova (22) i poku{aj ubistva wegovog brata Gorana Popova (19) ponovojeodlo`enoiju~e,nakon{to je pravni zastupnik prvookrivqenogtra`ioizuze}epredsedniceSudskogve}aZlate Rodi}Kne`evi}. Naime, glavni pretres je nastavqen izno{ewem

vog brata Gorana ranio u vrat. Tomejeprethodilasva|aispred narodwa~kog no}nog kluba „Kili“ u Po{tanskoj ulici, gde je StankoPopovradiokaoizbaciva~itakodo{aousukobstrojicom pijanih mladi}a s Cvetkovi}em na ~elu, koji su pravili neredibiliudaqeniizkafane. Ista trojica su, po optu`nici, nakonzatvarawa lokala, presrela bra}u Popov i, nakon kra}e rasprave, do{lo je do tragedije. Na aprilskom ro~i{tu prvooptu` eni Cvetkovi} je, daju}i svoj iskaz pred Sudskim ve}em, priznao krivi~nodelokojemusestavqa na teret, ali Mestoobra~unaunovosadskoj@elezni~kojulici ne i navode iz nalaza sudskih ve{taka, ali je optu`niceoonome{tojeprettokomiskazave{takaVladimihodilonemilomdoga|aju,rekavra Pilije do{lo do ozbiqnih {i da su zapravo bra}a Popov nesuglasicaizme|upredsednice maltretirala wega i wegove ve}a i Cvetkovi}evog branioca drugove u klubu „Kili“, nakon

Intervencijasudskestra`e Tokomsu|ewadogodiosejo{jedanincident,kadajemajkao{te}enihmladi}aburnoregovalanakonstatacijusudskogve{takadajeprvipucawranioGorana,adasupotomispaqenismrtonosnihicina StankaPopova.Onajetvrdilasuprotnoiuzviknuladanepriznaje sudipredsedavaju}usudiju,nakon~egasureagovalipripadnicisudskestra`ekojisute{kommukomuspelidajeudaqeizsudnice. okotogakakoZlataRodi}-Kne`evi} taj iskaz interpretira prilikom uno{ewa u zapisnik. Po{to nisu mogli da se slo`e, zvani~nojezatra`enowenoizu- ze}e, nakon ~ega je predsednica ve}aprekinulaglavnipretres. Podse}amo, Jovan Cvetkovi} jeoptu`endaje19.maja2010.godine,uranimjutarwimsatimau novosadskoj@elezni~kojulici, zajednosjo{dvaprijateqa,presreo bra}u Popov i, ispaliv{i vi{e hitaca iz pi{toqa, usmrtioStankaPopova,dokjewego-

~ega je Cvetkovi} oti{ao ku}i popi{toq.Powegovimre~ima, doobra~unajedo{lonasredini @elezni~ke ulice kada su ih bra}aPopovpresrelakolimai istr~alanapoqeunameridaponovozapodenutu~u,itadasuodjeknulipucwi. ZajednosCvetkovi}emnaoptu`eni~koj klupi su i wegovi drugovi Deni Uremovi} (21) i Dejan Sedlan (20),kojiseterete za neprijavqivawe krivi~nog delaubistva. A.G.

MALOLETNICISETERETEZADRSKUKRA\U UKIKINDI

@enisvratastrgao dvazlatnalan~i}a Kikindskapolicijarasvetlilajete{kukra|ukojajeizvr{enanadrzakiopasanna~inuKikindiiprotivdvojicemaloletnikaE. I. (1994) spodru~jaKosovaiMetohijeiA. O. (1996)izKikinde,podnelakrivi~nuprijavuzbogosnovasumwedasuuutorak,14.juna,oko9.55~asovauNemawinojulicipratilio{te}enupedesetdvogodi{wuKikin|anku,kojoj jeE.I.ispredulazauzgradustrgaodvazlatnalan~i}asvrata. Osumwi~enisuposleizvr{enograzbojni~kogprepadapobegliizlatnelan~i}eprodali.PUKikindajesaop{tiladajemaloletniKikin|aninA.O.{ti}enikVaspitno-popravnogdomauNi{u,dokseE.I.nalaziuprihvatnomcentruisteustanovezbogskitni~arewa. M.Mr.

stora biv{e Jugoslavije trebalodapo~ne2013.godine. –Rezidualnimehanizam ne}e, poput Ha{kog tribunala, mo}i da podi`e nove optu`nice, izuzev u slu~ajevima za nepo{tovawe suda – objasnila je Nerma Jela~i} novinarima koji su u organizaciji Misije OEBS-a ranijih godina u okviru studijskihposetabiliuHagu.– Tako|e,postupa}epo`albama optu`enika podnetih nakon juna 2013. godine, a ima}e i ogranak za zlo~ineuRuandi.

Trojica~ekajupresude Nerma Jela~i} je rekla da se presuda Mom~ilu Peri{i}u o~ekuje ove godine, nakon letwe pauze, Vojislavu [e{equ u drugoj polovini 2012. godine, a Radovanu Karaxi}u sredinom 2014.godine. Ona je rekla da na du`inu mandataHa{kogtribunalauti~e hap{ewe begunaca, isti~u}i da Tribunal o~ekuje da }e svi begunci biti privedeni pravdi iizvedenipredtajsud. NermaJela~i}jedodaladaje prerano govoriti o trajawu su|ewa Ratku Mladi}u, jer se on nije izjasnio o krivici. Ona je

iskqu~ila mogu}nost da }e Vojislav [e{eq biti pravni zatupnik Ratka Mladi}a, isti~u}i da u Tribunalu postoji pravilnik koji propisuje odlike kojebiadvokatioptu`enihtrebalodaimaju. Direktor Kancelarije NacionalnogsavetazasaradwusHa{kimtribunalomDu{an Igwa-

tovi} jeistakaoda}eSrbijanastaviti da sara|uje s Tribunalom dok traje wegov mandat, a kasnijeisRezidualnimmehanizmom. – Od Srbije je zatra`eno 46 okrivqenih, od kojih je u bekstvu jedino Haxi}, za kojim je raspisana nagrada od milion evra–dodaojeIgwatovi}. Osvrnuv{i se na formirawe timakoji}eispitatinavodeizve{tajaDika Martija,Igwatovi}jerekaodaSrbijeinsistira na tome da Savet bezbednosti UNosnujetelokojebisebavilo istragomjerbisvedr`aveimaleobavezudasara|ujuuistrazi. E.D.

OSAMGODINATU@ILA[TVAISUDAZARATNEZLO^INESRBIJE

Sedamnaestpresudakoje }episatiistoriju Tokomosamgodinapostojawa Tu`ila{tva i Suda za ratne zlo~ine, u Srbiji je doneto 17 pravosna`nihpresudaupostupcima za zlo~ine izvr{ene na prostorubiv{eSFRJ,kojimaje osu|enoilioslobo|enoukupno 50osoba. PopodacimaOdeqewazaratnezlo~ineVi{egsudauBeogradu,kojisuobjavqeniu~asopisu „Pravda u tranziciji„, pravosna`nojeosu|eno39optu`enih, odkojihje12dobilomaksimalnu kaznu zatvora od 20 godina. Ukupnojeoslobo|enoilijeoptu`ba prema wima odbijena iz procesnihrazloga11osoba. Gotovousvakompostupkubio jebarempojedanza{ti}enisvedok prema kome su primewene neke od mera bezbednosti, kao {tosuiskqu~ewejavnosti,svedo~ewepodpseudonimom,svedo~ewe iz posebne prostorije uz prikrivawe izgleda svedoka za javnost, kao i modifikacija glasa. U procesu protiv ~etvorice optu`enih za stravi~ne zlo~ine u Zvorniku svedo~ilo je ~ak 26 za{ti}enih svedoka. TakojepredOdeqewemzaratne zlo~ine pod merama za{tite svedo~ilo ukupno 42 svedoka, a samo jednoj osobi to pravo nije odobreno.

Tokom tri krivi~na postupka, protiv Milana Buli}a, Damira Sirete i optu`enih za zlo~ineuSuvojReci,kaodokaz su kori{}eni i svedoci-saradnici–wihukupno{est,kojisu saslu{ani bez prisustva javnosti, a u zamenu za svoj iskaz izbeglisuo{trukaznu. Zamenik predsednika Odeqewa za ratne zlo~ine Apelacionog suda u Beogradu i nekada{wi predsednik Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda, sudija Sini{a Va`i} smatra da }e to

PRESUDAPROTIVSVETLANERA@NATOVI] STIGLANAIZVR[EWE

CeciiLidiji uskoronarukvica

–UOdeqewezaizvr{ewekrivi~nih sankcija Prvog osnovnog sudauBeograduju~ejestiglapresuda protiv Svetalane-Cece Ra`antovi} i wene setre Lidije Ocokoqi} – izjavila je Tanjugu portparolka tog suda Ivana Rami}.–PresudaVi{egsudauBeogradu s klauzulom pravosna`nosti i izvr{nosti danas }e biti poslataOdeqewuzaalternativne sankcijeUpravezaizvr{ewekrivi~nih sankcija Ministarstva pravde. Shodnozakonu,Odeqewezaalternativne sankcije u roku od osamdanatrebadarealizujekaznu nakojusuosu|eneRa`natovi}eva iOcokoqi}evaidaimpostavina noguelektronskunarukvicusoda{iqa~em.Natajna~in}esekontrolisatizabrananapu{tawaku}euQuticeBogdana3kojaimje izre~enapresudom. Ra`natovi}evaiOcokoqi}eva su,uskladusasporazumomopriznawu krivice, ogla{ene krivim iosu|enenagodinu,odnosno{est meseciku}nogzatvoraimilioni po evra nov~ane kazne. Monitoringnadsestramaobavqa}epoverenik kog }e im postaviti Uprava,awihovokretawe,odnosnopo{tovawezabranenapu{tawaku}e u Qutice Bogdana, kontrolisa}e

se iz komandnog centra Uprave. Posporazumukojijezakqu~ilas Tu`ila{tvom, Ceca Ra`natovi} jepriznala,uzamenuzagodinudana ku}nog zatvora i milion i po evra nov~ane kazne, da je protivpravno prisvajala novac od transferadesetfudbaleraFK„Obili}”uinostranekluboveibezdozvoledr`ala11pi{toqa. Lidija Veli~kovi}-Ocokoqi} nagodila se s Tu`ila{tvom da prizna da je pomagala sestri u malverazacijma s transferom fudbalerauzamenuza{estmeseciku}nogzatvora. Kakoje~etirimesecaprovela upritvorutokomakcije„Sabqa” 2003.godine,popularnojpeva~ici ostalo je jo{ osam meseci kazne koju}eizdr`avatiusvojojku}iu Qutice Bogdana, a wenoj sestri, koja je tako|e bila u pritvoru, oko~etiriipomeseca. Kaznu od milion i po evra sestre treba da plate solidarno, i to na tri rate. Prvu ratu od 500.000 evra treba da plate u narednih15danapo{toimbudeuru~enapresuda,druguuistomiznosu urokuod{estmeseci,atre}uza godinu dana. Kao garancija da }e iznos kazne biti ispla}en bi}e stavqenajehipotekanawenuku}uuQuticeBogdana.

{toseutvrdipresudamazaratnezlo~inebitiveomabitnoza budu}apokoqewa. –Sudovinepi{uistoriju,to jesigurno,ali}ena{epresude sasvim sigurno biti deo istorijskegra|eiistorijeuop{te– rekaojeVa`i}uintervjuu~asopisu„Pravdautranziciji”. Po wegovim re~ima, neko }e natepresudeza20,30ili50godina gledati kao {to mi sada gledamo na neke presude od pre vi{edecenijaiveomajeva`no da te presude budu pravni~ki

perfektne, zanatski dobro ura|ene i da budu pravedne. Sudija Va`i} smatra da su su|ewa za ratne zlo~ine u po~etku bila kao „grinfild investicija”, kaoisvudauregionu. –Nismoimalinikakvoiskustvoda}esepostupcivoditiu jednomsuduinadruga~ijina~in oddotada{weg–odopremqenosti suda, sastava sudskih ve}a, do zakonskih re{ewa koja se u timpostupcimakoriste.Svesu to do tada bile nepoznate stvariimismoseu~iliuhodu–rekaojeVa`i},obja{wavaju}ipo~etakradaVe}azaratnezlo~ine2003.godine. Onjeizraziozadovoqstvoda {tosesudovidrugihdr`avasadaugledajunare{ewakojajena{e pravosu|e usvojilo „pre tolikogodina”. Va`i}smatradabi,iakodoma}azakonodavnaaktivnostdozvoqavamogu}nostdasesudiza sveratnezlo~inekojisusedogodilinaprostorubiv{eJugoslavije, akcenat trebalo stavitisamonadoga|ajekojisusedogodiliuSrbijiinasrpskedr`avqane koji su nam dostupni, podpretpostavkomdaizodre|enihrazlogapredmetnemo`eda se ustupi nekoj od dr`ava u regionu. (Tanjug)

USREMSKOJMITROVICI

Zajednuno}ka`weno 80pijanihvoza~a Policija u Sremskoj Mitrovici je, u akciji poja~ane kontrole saobra}aja,samoutokujedneno}izbogvo`wepoduticajemalkoholaiskqu~ilaizsaobra}aja62voza~a,dokjeza18odredilazadr`avawedo12~asova. Sremskomitrovi~kapolicijajesaop{tilada}euciquotkrivawaisankcionisawanajte`ihsaobra}ajnihprekr{ajaiunarednom periodupreduzimatiintenzivnekontrolesaobra}aja.Policija}e posebno kontrolisati vo`wu nedozvoqenom brzinom i pod uticajemalkohola,{tosunaj~e{}iuzrocisaobra}ajnihnesre}a,navodi seusaop{tewupolicije. (Tanjug)

UKONTROLINOVOSADSKIHSAOBRA]AJACA

Ukolimaheroin imetadon

Novosadska policija uhapsila je i zadra`ala do saslu{awa kod istra`nog sudije Daniela ^. (1983)iAniko R. (1989),obojeiz Ade,podsumwomdasuposedovali oko50gramaheroina,petpaketi}a amfetamina ukupne te`ine preko40grama,dvestaklenebo~ice s natpisom „metadon” i vi{e

razli~itihtabletakojesunalisti opojnih droga, kao i vagu za preciznomerewe.Osumwi~enisu zate~eni prilikom redovne kontrole saobra}aja u automobilu, a terete se za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnihdroga,saop{tilajeju~enovosadskaPolicijskauprava. M.V.

UVRBASU

Prijavazbogpu{aka PolicijauVrbasupodnelajekrivi~nuprijavuprotivMomira B. (1951)iztogmestakodkogasuprilikompretresastanaprona|eni pu{kaM-48,malokalibaskapu{kasopti~kimni{anom,karabin „zbrojevka” i 571 metak razli~itog kalibra. On je osumwi~en za neovla{}enodr`aweoru`ja,ka`eseuju~era{wemsaop{tewunovosadskePolicijskeuprave. M.V.


14

lov

petak17.jun2011.

dnevnik

SABOROVAWELOVACA^OKANSKEOP[TINEUVRBICI

Zlato gostu iz Ma|arske, paprika{ lova~koj bratiji Doma}in drugog Sabora lovaca Lova~kog udru`ewa “Dropqa”, koje okupqa dru{tva iz {est naseqa ~okanske op{tine, minule subote bilo je LD “Srnda}“ iz Vrbice. Pored lovaca iz ^oke, Jazova, Sanada, Crne Bare, Ostoji}eva i Vrbice u dru`ewu kraj lepo ure|enog ovda{weg lova~kog doma, u`ivali su gosti iz kom{ijskih udru`ewa, te Turije i Nadaqa, kao i ekipa vrawanskog dru{tva “Fazan”, pobratimi lovaca Ostoji}eva. Ekipe kulinara svih dru{tava kuvale su paprika{ od srnetine, pri ~emu se u svakom bogra~u kr~kalo meso od cele srnda}a, a Ostoji}ev~ani i wihovi pobratimi iz Vrawa pride su

na `aru od ~okawica okrenuli i pove}e jare. Sabor je otvorio predsednik LU “Dropqa” Nikola Kne`evi}, Predsednik vrbi~kog LD “Srnda}“ TiborTiri zadovoqan je bio odzivom lovaca, nagla{avaju}i da jedan ovakav dan godi{we prija svakom lovcu. - Imamo sjajno ure|en Lova~ki dom, uz koji je sedam hektara zemqe, tako da su tu svi uslovi za ovakve manifestacije. Ne bi imali ni{ta protiv da se Sabor svake godine odr`ava kod nas jer za to imamo najboqe uslove, bez obzira {to je zamisao od lawskog saborovawa odr`anog u Crnoj Bari, da svako dru{tvo naizmeni~no bude doma}in manifestacije - veli Tiri.

Predsednik LU “Dropqa” Nikola Kne`evi} konstatuje da 250 lovaca koliko okupqaju sekcije iz {est mesta krasi veliko jedinstvo, koje je potvr|eno i prilikom prilago|avawa odredbama novog Zakona o lov-

Jovanov kao najukusniji je ocenio i `iri predvo|en Cvetkom Jegdi}em, predsednikom LU “Ko~ovat” iz Banatskog Aran|elova. U bogra~u koji je nadgledao Jovanov na{lo se meso od zlatnog srnda}a odstreqe-

Ekipa Ostoji}eva najo{trijeg oka

Takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova

stvu, jer je odlu~eno da sva dru{tva ostanu u jednom udru`ewu. Kne`evi} nagla{ava da se vodi ra~una o uzgoju srne}e i druge divqa~i, svake godine remize se podi`u na nekoliko jutara i ure|uju se stani{ta za divqa~. Lovcima iz Sanada paprika{ je pripremao SvetozarJovanov uz asistenciju brojne dru`ine, na kojoj se ve} na prvi pogled videlo da u`iva u gurmanlucima. Paprika{ koji je za~inio

U pobedni~ki bogra~ Sanadaca zvirivali i muzikanti

KRAJNOVOGKNE@EVCA

nog u sanadskom ataru. Trofej je odneo gost iz Ma|arske, a meso je ostavqeno u Vrbici, tako da se srnda} koji je dru{tvu zbog zlatnih rogova doneo prihod od 1.800 evra, jo{ jednom pozlatio. - Nema dobrog paprika{a iz bogra~a, ako nije ispuwen prvi uslov, da kuvar ne mo`e biti ispod 100 kila. Za sve ostalo je onda lako, nema nikakvih tajni, kako se sprema dobar paprika{

- kategori~an je korpulentni Jovanov, koji je poneo pobedni~ki pehar, drugoplasirani je bio paprika{ koji je zapr`io jo{ korpulentniji Sava Vasi} iz Crne Bare, a tre}eplasirani je bio pod dirigentskom varja~om FerencaFehera iz Vrbice. ^lanovi sanadskog LD “Jastreb” potvrdili su se i kao kr{ne delije, pobediv{i sve rivale u nadvla~ewu konopca, pa i ekipu doma}ina iz Vrbice u odlu~uju}em okr{aju, dok je tre}a bila ekipa Ostoji}eva. U ga|awu glinenih golubova pobedila je ekipa Ostoji}eva sa 40 pogodaka, drugi je Sanad sa 37 i tre}e Jazovo sa 34. Pehari su dodeqeni za tri prvoplasi-

rane ekipe, a uz pobedni~ki trofej ekipa Ostoji}eva je ponela i veliki prelazni pehar, koji se u trajno vlasni{tvo osvaja tek posle pobeda na tri sabora. Pojedina~no najuspe{niji sa 14 pogodaka u mete bio je JovanVulovi} iz ^oke, drugi je Du{an Vilovski iz Ostoji}eva sa 12, a tre}i Tibor Tiri iz Vrbice sa 10. Van zvani~ne konkurencije ekipa Turije je imala 31 pogodak dobro se pokazao Mika Nikoli} iz Nadaqa sa 13 pogodaka. Dobar {timung za sve u~esnike saborovawa u Vrbici napravili su muzikanti mokrinskog orkestra “Crni biseri”. Tekst i foto: M.Mitrovi}

UKAWI[KOM„KAPETANSKOMRITU”SVODEBILANSODSTRELASRNDA]A

Pao srnda} od 137,55 poena

Zlato, srebro i devet bronzi kraj Kawi`e

U reviru “Talijanov rit” kojim gazduje LU “Emil Talijan” iz Novog Kne`evca, 8. juna je odstreqen zlatni srnda} ocewen sa 137,55 poena, bruto te`ine 585 grmama. O{trog oka i mirne ruke bio je Kragujev~anin Sa{aNenadovi} koji je lovio uz pratioce Jovana Stankova i AleksandraTi{mu. Tako su Novokne`ev~ani krinisali sezonu sa zlatom, a pre toga u ovom Udru`ewu od otvarawa sezone odstreqena su dva srebrna i ~etiri bronzana trofeja. D.Kn.

Od planiranog odstrela 119 srnda}a na podru~ju Lova~kog udru`ewa “Kapetanski rit” na podru~ju kawi{ke op{tine, od po~etka sezone lova odstreqeno je 107 grla. Predsednik “kapetanskog rita” Du{anNi}iforovi} iz Kawi`e isti~e da je ove sezone bilo dosta kvalitetnih trofeja, me|u kojima po jedan zlatni i srebrni i devet bronzanih. Najvredniji zlatni trofej od 133,38 CIC-poena i te`ine 542 grama, odstreqen je u ataru Kawi`e. - U gostima su nam bili uglavnom lovi iz Nema~ke, Austrije i Hrvatske, a prvi put imali smo i lovca iz Turske, koji je

TAKMI^EWEUGA\AWUGLINENIHGOLUBOVA JU@NOBA^KALIGA1,^ENEJ,12.JUN EKIPNIPLASMAN

GOLUBOVI

BODOVI

1. Bege~ I

69

10

2. Glo`an

65

9

3. Futog I

64

8

4. Oyaci

63

7

5. Ba~ki Petrovac

63

6

6. ^enej

63

5

7. Novi Sad

63

8. Futog II 9. Silba{ 10. Despotovo POJEDINA^NI PLASMAN 1. Zoran Brzak

JU@NOBA^KALIGA–[AJKA[KA, LEDINCI,12.JUN EKIPNIPLASMAN

GOLUBOVI

BODOVI

1. Ledinci

60

8

2. @abaq

59

7

4

3. Senta

58

6

62

3

4. Titel

56

6

61

2

54

1

5. Gospo|inci

55

4

6. Ka}

53

3

7. \ur|evo

51

2

8. Koviq

50

1

GOLUBOVI

BODOVI

1. Jovan Qubi~i}

21

18

GOLUBOVI

BODOVI

33

10

2. Nemawa ^arni}

32

9

3. Bogdan Zagor~i}

32

8

4. Paja Ninkov

31

7

5. Dejan Krsti}

30

6

6. Fabri Mi{ko

23

5

7. Jan Bohu{

23

4

2. Ilija Mitrovi}

22

9

8. Stevan Ugrin~i}

23

3

9. Janko Krna~

22

2

3. Du{ko Kova~evi}

20

8

10. Fabri Samuel

22

1

4. Sveta Lazovi}

21

7

5. Miklo{ Dene{

21

6

6. \ura Dimitrijevi}

20

5

7. Bogdan Panteli}

20

4

8. Zvonko Dejanovi}

20

3

9. \ura Vujkvi}

20

2

20

1

JUNIORI 1. Maksim Egeqa

24

2. Nikola Jovanovi}

21

3. Qubomir Pe{i}

19

VETERANI 1. Aleksa Jovanovi}

21

2. Dejan Milkov

20

3. Jan ^astven

19

POJEDINA^NI PLASMAN

10. Dragan @ivkov

najavio da }e idu}e godine do}i sa vi{e drugara, jer je bio prezadovoqan lovom i onim {to je do`iveo. Zadovoqni smo odstrelom trofejne divqa~i, a preostalih 12 grla {to }emo uraditi u periodu parewa u avgustu - ka`e Ni}iforovi}. Bilans proteklog prole}nog lova je sli~an pro{logodi{wem, me|utim, prema re~ima Ni}iforovi}a, mo`da su ove sezone grla malo slabija i trofeji mawe te`ine, verovatno zbog jake zime, ali da je odstrel prema o~ekivawima, pa }e i prihod od lovnog turizma biti na nivou pro{logodi{weg. M.Mitrovi}

Du{an Ni}iforovi} s jednim od trofeja


c m y

dnevnik

RePORTA@e

petak17.jun2011.

15

TEK ^EKA UPIS NA VOJNU AKADEMIJU A VE] PUCA RAFALNO RUMQANSKA GIMNAZIJALKA MILICA MARU[I]

Svudsedi~i{tonadeduli~i p a t r i j a r h a l n o m balkanskomustrojstvu za `ene su od uvek bile rezervisan e ulog e „star e majk e”, „verne qube” ili odane se-

U

Zbogoru`jaseodreklai{minke

strei}erke,kojesuukontaktu s (hladnim) oru`jem bile je jedino dok su u kuhiwi barat al e no` em, sprem aj u} i obrok e za ratn ik e iz svoj e u`eili{irefamilije.Ima,

istinaretkih,kojesuseugledale na sortu ^u~uk Stane, dr~ne supruge Hajduk Veqka. JednaodtakvihjeimladaRumqanka,tekpunoletnagimnazijalkaMilicaMaru{i},koja je jedina u Srbiji aktivna ~lanicaersoftkluba. –ErsoftjenastaouJapanu, gdeserazviokaozabavnatimskaigra,asu{tinajesimulacija vojne borbe. Svoj procvatjedo`iveouSADgdeje, uz pejntbol, postao vrlo popularanzbogsvojerealisti~nosti, sigurnosti i pristupa~nosti. Svuda u svetu `ene suveomaprisutneiuspe{neu ovom sport u. Na{ rums ki klub„Ruta45„,osnovanjelane,ajasamodpo~etkaovegodine ravnopravna ~lanica s pet or ic om mom ak a – obj a{wavaMilica.–Drugarikoji su osnovali klub su me pozvali da vidim kako izgleda wihov trening jer znaju da su me vojs ka i oru`j e odu v ek privla~ili. Meni se veoma svidelo, ostala sam i zajedno swimatreniramiidemnasusrete. Oprema ersoft klubovajereplikaonekojuzadu`uju pripadnici eltinih svetskihvojnihjedinica,ajedini obaveznidodataksuza{titne nao ~ ar e. Na tren inz im a se najvi{e ve`ba komunikacija i timski rad, tokom kojeg se simulirajuratnesituacije. – Na{a “oru`ja” su verne replike realnog, jednaka po dimenzijama, detaqima i te`ini. Bit samog mehanizma ersoft opreme je da malom kol i~ in om vaz duh a izb ac uj e plas ti~n u kug lic u. Pos toj e dveosnovnepodele.Kod“milsima” (Military Simulation) akcent je na realnosti borbe vi{eigra~anave}emprostoru.Tudolazidoizra`ajauve`banost ekipe, ali i pojedinac a. Sup rot an je “ark adn i stil”, tu je  najva`nije samo

puc aw e i u~es tvuj e maw e igra~a na malim terenima – znala~kiobja{wavaMilica. Podr`avaju je roditeqi i sestra Mara, ali komunikativnakakvajeste,omiqenaje i me|u drugaricama sklonim daleko `enstvenijim zanimacijama. Wima se posebno svi|a {to kad stigne s treninga iliizneke„akcije“,osiminteresantnih pri~a, donese i fotografije prepupene adrenalina. Zgodni uniformisani mu{karci su uvek u modi! Utimusujelepoprihvatili, alinagla{avadanemapovlasticajerje`ensko. –Mu{kiegoisujetasu~udojednoimnogovelikihproblemamogunapraviti.Akako sam ja ~a~nula u bodqikakom `icom ogra|enu teritoriju, na po~etku su kolege iz drugihklubovapoku{avaledame provociraju.Me|utim,kadsu videlidanisamdo{ladapo-

Timskiradna“frontu”

ziramnegosezaista trud im i imam dob re rezultate, {ikaniraw a vi{ e nij e bilo. I sama se mnogo boqe ose}am znaj u} i da sam ravn op ravn a i da mi niko ne povla|uje – veli Milica. Milica je u~enica tre}e god in e dru{ tvenog smera. Sklonost ka „militariji”je,ka`e,nasledila od deke, tatinog tate koji je svoj ev rem en o Dominantnave}odobdani{ta bio maj or JNA. nost,alijetoskrozbeskoriTako je i ona je svoj budu}i snobezdobretaktike,{toje poziv ve} odabrala – upisa}e zamenevelikiizazov.PotreVojnu akademiju, smer pe{abanjevelikitrudiodricawe dija. da se uspe, na {ta sam ja – Za pe{adiju je potrebna spremna.Kakoje,prvenstveno velika fizi~ka pripremqeza oprem u pot rebn o mnog o novc a, odr i~ em se {mink e, cipelana{tikluiizlazaka. Svesna sam toga da ne}e biti lako,aliu`ivotusedovelikihivrednihstvarinedolazi na lak na~in, ve} samo radomidisciplinom–pucaMilica od odlu~nosti i samouverenosti. [est godina starija setra, stud entk iw a Fil ol o{ kog fakulteta, skepti~no se sme{ka: – To sigurno nikada ne bi bio moj izbor, ali potpuno prili~imojojseki–odmalih noguuvekjebiladominantna, ne samo me|u svojim vr{wacima–veliona. AMilica,dok`urnoobla~i uniformu i {nira ~izme, `ure}i na trening, samouverenodobacuje: –Krajwejevremeda`enei uSrbijidoka`udasunesamo pametne nego i sposobne za sva{ta. Jelena Anti}

KRAQ ALEKSANDAR OBRENOVI] ODLIKOVAO SOMBORSKOG ISTORI^ARA ZA NAU^NO PO[TEWE

SvetiSavadoktoruJo`efu A

kojesuditipoarhivalijama i svedo~ewima predaka, dok jo{ nisu postojalesilnenevladineorganizacije kojima je osnovna mesijanska misija da u~e `ivaqovda{wi да treba`iveti mirn o, kom{ ijs ki jedn o uz drugo,na{istarisuseisami snal az il i, jedn i drug im a o sveceuku}udolazili,po{tovali tu|e, ne umawuju}i vrednost vlastite kulture i istorije. Tako se moglo desiti da jed an Ma| ar dob ij e najv e} e srpskopriznawe,ordensvetog Save, i to, da ne poveruje{, bez posredovawa me|unarodne zajednice i anga`mana NVOsektora. Elem,SomboracJo`efTim jejedanodonihve}inskih`iteqavaro{iovda{wekojisu re{pekt ka drugome i razliStareSlovenejeMa|arre{pektovao ~it om e stic al i u vlas tit oj ku}i,anepokursevimai lo{kihistra`ivawa,presvekoj ek ak vim „proj ekt igaupaleoka. ma”, {to je i ina~e somIstovremeno se bavio se i borska tradicija, vazda istra`ivawem istorije, a inpretpostavqana „dr`avter es ov aw e za ovo podr u~j e nim merama” uterivawa nauke pokazao je jo{ u stubratstva,jedinstvaidodentskim danima. Istorijske brosusedstva. ~lanke po~eo je da objavquje Sin dir ekt or a somjo{ kao dvad es et og od i{ wak bors ke rea ln e {kol e, nastupcimasomborskoglista budu}i nau~nik, osnovnu „Ba~k a„, glas il a na ma| arisredwu{koluzavr{io skom jeziku ~iji je vlasnik je u biv{ em sed i{ tu bio znam en it i Ern est BoBa~k o-bod ro{ ke `up a{wak. U istorijskim ~asopinije,alekarskudiplomu sima redovno je izve{tavao o stekaonauniverzitetuu srpskoj istoriografiji, koja Grac u 1889. Kao lek ar seutovremepo~elarazvijati po~eo je da radi u Titekako u tada{woj Srbiji, tako lu, a nakon toga dugo u u redovima Srba u Ma|arskoj. SomboruiApatinu.PoUkqu~io se i u rad Istorijsle Prvog svetskog rata skogdru{tvaBa~ko-bodro{ke postao je lekar be~kog `upanijepajeod1896.do1917. Col le gi u ma Hun ga ri cu ma, bio i ~lan Skup{tine druali se uz svak od nevn u {tva.U~estvovaojeupriprepraksu bavio i naukom. miipisawu„Duda{”monograNa nek ol ik o svets kih fije`upanijeobjavqene1896. kongresaizve{tavaojeo Osim delova koje su pisali rez ult at im a bakt er io - uredn ik \ul a Dud a{ i PosledwimonarhObrenovi}a

I{tvan Ivawi, wegovradseisti~epre svega potkrepqeno{}u ~iw en ic am a i sistemati~no{}u. U vrem e obj av qiv aw a `upanijskemonografijeve}slovizapoznat og istor i~ ar a jer je ~etiri godine ran ij e u be~k er e~kom „Istor ijs kom, narodnomigeografskom listu„ objavio prvozna~ajnije,trotomno delo: „Istorija Srba od najranij ih vrem en a do 1848”.Dodanastoje jedina sinteza starije srpske istorije nama|arskomjeziku. Za taj rad kraq AleksandarObrenovi}nagradiojedvadesetosmogodi{weg autora ordenomsvetogSave. Jo`efTimjeinarednihgodinanastaviovrednodaseistra`uje istoriju srpsko–ma|arskih veza, pa je tako naro~itopa`qivoistra`ivaodokum ent e vez an e za dog a| aj e 1848/49, a u obradi se trudio da{tovernijeprika`e~iwenice iz toga doba. Rezultate istra`ivawa objavio je izme|u1930.i1940.utritomapod nas lov om „Istor ij a srps kog ustanka u Ma|arskoj 1848/49”, {to je i danas nezaobilazna literaturazaonekojisebave ovim periodom istorije veza dvanaroda.Tokomdugog`ivota (preminuo je u 95. godini u Budimpe{ti) napisao je oko stotinu istorijskih nau~nih radova,aSomborcimajeostao pomen na ~oveka koji je i bez politi~kog posredovawa znao kakodabudeEvropejacprepojaveEU. M. Miqenovi}

Gro`|eproteralocve}eiukrasnizeleni{

Urbano „balkonsko”vino prkos i u inat vetrovitoj, ki{ovitoj i tmurnoj klimi koja je sudbinabritanskihostrva,sve subrojnijistanovniciLondonakojisusbalkonaiizvrtova svojih domova proterali cve}eidrugiukrasnizeleni{ dabizasadili–gro`|e.Ito ~estoba{sortekojezahtevaju obiqemediteranskogsunca. Svejepo~elopre~etirigodine kada se wihov sugra|anin Ri~ard [arp odmarao na Starom kontinentu i odu{evio “duhom zajedni{tva” koji je primetio me|u `iteqima malihfrancuskihselatokomberbegro`|a.Nijesezaustaviona akademskim antropolo{kim opservacijama, ve} re{io da modelprimeniiuotaxbini. –Ve}odavnomnogiLondonci gaje vinovu lozu, ali nisu znali {ta }e s ubranim gro`|em – obja{wava preduzimqivi [arp, koji je platio oglas u novinama, tra`e}i presu za pravqewe vina i pozvaodoma}e„mikrovinogradare” da se prikqu~e wegovom eksperimentu, lokalpatriotskeprovenijencije.

U

Odziv je bio mnogo ve}i nego {to je o~ekivao pa je morajo da osnuje specijalizov an u komp an ij u “Urb an o vino”. U po~etku je proizvodwa bila doslovno simboli~na – proizvedno je samo 20boca„rozea”–aliseubrzo vinova loza po~ela useqavati u ba{te {irom prestonice i jugoisto~ne Engleske. –Isprvasambilaube|ena u to da je sve to jo{ jedna prevara,da}esamouzetimoj novac i nestati. Ispostavilo se da, ovog puta, sre}om, nisambilaupravu–odu{evqena je londonska penzionerkaEnVorner. Trenutno je na spisku lifer an at a “Urb an og vin a” oko sto uzgajiva~a. Svakom odwihsegodi{weispla}uje po140evra,adobijajupride i{estboca“rozea”spersonal iz ov an im nal epn ic am a. Ostat ak se prod aj e prek o veb-sajtaipovinotekama. Sam o pro{ le god in e je, recimo, od 1,5 tone gro`|a isce|enovi{eod1.300boca “rozea”.


SPORT

petak17.jun2011.

dnevnik

c m y

16

TURNIRUISTBORNU

SUTRAUNOVOMSADUPO^IWEDVODNEVNOEVROPSKOEKIPNOPRVENSTVODRUGELIGE

Jankou ~etvrtfinalu

Iskopineokostadiona zabrigu

Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasiraoseu~etvrtfinale ATP turnira u engleskom Istbornu.Tipsarevi} je u drugomkolupobedioKazahstancaMihailaKuku{kinasa6:3i 7:6(2)ume~ukojijuusreduprekinut zbog ki{e po~etkom prvog seta.Protivnik tre}eg reketaSrbijeuborbizapolufinale bi}e Bugarin Grigor Di-

bio dovoqan samo jedan brejk za trijumf. U nastavku prvog seta Tipsarevi}jeuspeodaiskoristi ~etvrtubrejkloptu{tomujebilo sasvim dovoqno za osvajawe prvogseta(6:3).Ve}udrugomgemu drugog seta Kazahstanac je imao tri vezane brejk prilike, ali Janko je dobio narednih pet poena i izjedna~io na 1:1. Ve} u slede}em gemu Tipsarevi} je imao tri brejk lopte, ali ni on

JankoTipsarevi}

mitrov,kojijeprethodnosavladao Ju`noafrikanca Kevina Andersonasa2:0usetovima. Jankojeiudrugomkolumorao daigrame~udvadana,alijeponovo zabele`io pobedu. Protiv Kuku{kina, duel je u sredu prekinut pri vo|stvu srpskog tenisera od 2:1 u prvom setu, a u nastavku duela u ~etvrtak Janku je

nijeuspeodaoduzmeservisprotivniku.Unastavkusetanijebilobrejkprilika,paseu{lou13. gem. Kuku{kin je taj-brejk boqe otvorio,poveojesa2:0napraviv{ijedanmini-brejk,aliJankoje odmah uzvratio. Napravio je ~etiriminibrejka,dobiojenarednihsedampoenaitakouvelikom stiluzavr{ioduel.

NovakhvaliRaoni}a NajboqisrpskiteniserNovak\okovi}pohvaliojeMilo{a Raoni}a nakon zajedni~kog treninga u Londonu, rekav{i daimaubita~anservis.NovakjenasvomTviterprofiluoka~ioslikuikonstatovaodajewegovzemqak,kojiina~eigra podkanadskomzastavomiakojero|enuPodgorici,biote`ak rivalnalondonskojtravi. „TreniraosamsaMilo{emRaoni}emiotkriodajenawegovserviste{koodigratiritern.Pitamseza{to”,napisao je \okovi}, a onda u produ`etku dopisao na srpskom:”Zavr{entreningsazemqakomMilo{em.Servirakaosatre{we”, na{alioseSrbin. PrenekidanjehrvatskiteniserIvoKarlovi}napisaoda jetreniraosaNovakomidamudelujekaodabiNolemogaoda okon~aserijuodjednogporaza,{tojezabavilosrpskogteniserakojimusezahvalio.

U subotu i nedequ Novi Sad je doma}in atletskim reprezentativcima iz osam evropskih zemaqa, koji }e podeliti megdannaEvropskomekipnomprvenstvu - druga liga. Osim doma}ina - selekcije Srbije, na ovom zanimqivomdoga|ajuu~estvova}e i selekcije Austrije, Bugarske, Danske, Slova~ke, Estonije, LetonijeiLitvanije,pa}epublika na stadionu „Kara|or|e” imati priliku da vidi kvalitetne borbe.Vredniorganizatori,na~elu s direktorom takmi~ewa mr Neboj{omVujkovim,~inemaksimalnenaporekakobigostedo~ekali onako kako prili~i Novom Sadu iSrbiji,alije~iwenicaitoda su problemi s kojima se susre}u velikiinimalonaivni. Ju~e na stadionu nije bilo struje, kao i nekoliko dana pre toga,asaznalismoda}eona,ipak, biti pu{tena i da ne}e ugroziti odr`avawe Prvenstva. Me|utim, mnogo ve}i problem su prave is-

mim takmi~arima. Ho}e li se ne{to promeniti u toku dana{weg dana, ostaje da se vidi, ali potpuno je  nelogi~no da se ovi radovi izvodeba{uvremejednog velikog sportskog doga|aja za koji ~ije se odr`avawe znalo mesecimaranije. [to se samog nadmetawati~e,ju~eseuNovom Sadu okupila reprezentacija Srbije, a pre we su, jo{ u sredu, stigli i reprezentativci Litvanije. U kasnimpopodnevnimive~erwimsatimau~etvrtako~ekivaosedolazak jo{ nekih selekcija, dok }e danas, barem je takonajavqeno,posledwesti}ireprezentacijeAustrijeiDanske. Danas popodne, od 15.30 ~asova, na „Kara-

MihailDuda{nastupi}ezaSrbijuuskokuudaq

Programtest-takmi~ewa Dana{wetest-takmi~ewepo~iweu15.30~asovainawemu}e tr~atimladi}ina110metara-prepone,1.500metara,400metara i4x100metara(mu{karcii`ene). U skaka~kim disciplinama predvi|en je mu{ki skok uvis i `enski skok udaq, dok }e u baca~kim disciplinama nastupiti mu{karciubacawukopqa. kopine oko „Kara|or|a”, jer je stadionu gotovo nemogu}e pri}i bilo s koje strane. Iskopani su kanalizaelektri~nevodovekojimabitrebalodaseprikqu~enovopostavqeni reflektori, ali, kako sada stvari stoje, oni }e predstavqati ogroman problem zaprilazkakopublici,takoisa-

|or|u” }e biti organizovano test-takmi~ewe, ~ija je svrha da se tehni~ki delegat Evropske atletike (EA), Portugalac Samuel Lopez, na delu uveri kako funkcioni{e elektronika na stazi,kaoinekidrugisegmenti. -Ovotakmi~ewejena{aobaveza prema EA i na wemu }e u~e-

stvovatimladiatleti~ariizna{ezemqe,kaoisprinterina100 metaraiu{tafetama4x100metaraizpojedinihselekcijakoje}e setakmi~itiusubotuinedequrekao je mr Neboj{a Vujkov. O~ekujemoda}e,uprkosneda}ama skojimasmosesuo~avaliijo{se suo~avamo, sve prote}i u najboqemreduida}emobitipotpuno spremnizadoga|ajkojinamsledi. Stadion }e biti maksimalno doteraniverujemda}emou~esnicima omogu}iti najboqe mogu}e uslove za takmi~ewe. Ujedno, izra`avamvelikuzahvalnostnovosadskimjavno-komunalnimpreudze}ima ~iji radnici ula`u velikinapordasvedoveduureddopo~etkanadmetawa.

Poznato je da za na{u selekciju ne}e nastupiti troskoka{icaBiqanaTopi}ibaca~ica kopqaTatjanaJela~akojesupovre|ene, pa }e selektor Dragi{aKuzmanovi}uhodumoratida re{avapitawewihovihzamena. Odpredvegodinerezultatidevojaka i mladi}a zajedni~ki se boduju,pajeodvelikeva`nosti zasveselekcijedanastupeunajja~im sastavima kako bi ostvarile postavqene ciqeve. Prva dva mesta vode u prvoliga{ko dru{tvo, dok }e dve posledweplasirane selekcije morati da pre|uuni`irang. Zadanasu13~asovaplanirana jekonferencijazamedije. A.Predojevi}

REPREZENTACIJASRBIJEOTPUTOVALANASVETSKIKUPUMINHEN

Prilikazaolimpijskevize Posledwi Svetski kup u streqa{tvu odr`a}eseunema~komgradu Minhenu od sutra do 23. juna. Srpska reprezentacija otputovalajeuprestonicuBavarskeusreduve~e.SelektorZoran Stojiqkovi} u reprezentaciju je pozvao juniorku Draganu Todorovi}, ~lanicu Novog Beograda U{}a,koja}ega|atiMKivazdu{nom pu{kom. U odnosu na pro{liSvetskikupuFortBeningu (SAD)ureprezentaciji}esena}i i Dragan Markovi} (Streqa~ka dru`inaNoviSad1790)iJelena Arunovi}(Crvenazvezda). UMinhenu}enastupiti,seniori pu{kom: Nemawa Mirosavqev (SD Novi Sad 179), Stevan Pletikosi}(^ikaMata,Kragujevac),MilenkoSebi}(Policajac, Beograd)iDraganMarkovi}.Seniorke pu{ka: Andrea Arsovi} (Partizan,Beograd),IvanaMaksimovi} i Dragana Todorovi} (Novi Beograd U{}e). Seniori pi{toq: Damir Mikec (Policajac),AndrijaZlati}(AleksaDejovi},U`ice)iDimitrijeGrgi} (Akademac, Beograd). Seniorke pi{toq:Jasna[ekari},Zoranai

JelenaArunovi}(Crvenazvezda, Beograd) i Bobana Veli~kovi} (Bor 030). Umesto selektora Zorana Stojiqkovi}a u Minhen }e i}i savezni treneri Goran Maksimovi}iIvanKvasnevski. Natrisvetskakupaovegodine na{istrelcisuosvojilipetmedaqaiizborilitriolimpijske kvote. Medaqe su uzeli Andrija Zlati}u[angvonu(zlatovazdu{nimpi{toqem)iFortBeningu (bronza MK pi{toqem), Nemawa Mirosavqev u [angvonu (srebro MK pu{kom trostav) i Fort Beningu (bronza MK pu{kom60le`e}i)iIvanaMaksimovi}u[angvonu(bronzavazdu{nompu{kom).Olimpijskekvote izborili su Ivana Maksimovi} (3. mesto vazdu{nompu{kom u[angvonu),DimitrijeGrgi}(8. mesto vazdu{nim pi{toqem u [angvonu) i Andrea Arsovi} ({esto mesto MK pu{kom trostavuFortBeningu). Nemawa Mirosavqev, koji je ve}obezbediokvotuzaOlimpijske igre u Londonu osvajawem bronzane medaqe MK pu{kom trostav na Svetskom prvenstvu pro{le godine, ba{ u Minhenu,

Me|usrpskomelitom: DraganaTodorovi}

na olimpijskom streli{tu u bavarskojprestonicine}enastupitiutrostavu. -Udogovorusaselektoromodlu~iosamdanaSvetskomkupuu Minhenunenastupimutrostavuu zvani~noj konkurenciji. Tako smo odlu~ili da bismo pru`ili prilikuna{imstrelcimaDraganuMarkovi}uiMilenkuSebi}u, koji tako|e, dobro pucaju u ovoj disciplini da se domognu olimpijskihkvota.Tako}ujapucatiu ovojdisciplinivankonkurencije. Najiskrenije o~ekujem da u Minhenu kvote izbore i Stevan Pletikosi}iJasna[ekari},kao iBobanaVeli~kovi}.Uzto,o~ekujemidasenabavinovaoprema za Evropsko prvenstvo, koje nas o~ekujeuBeogradu(31.jul-14.avgust),kaoizaslede}usezonu,aza tojepravaprilikaba{uMinhenu - rekao je Mirosavqev pred putuNema~ku. Prvi}eodna{ihstrelacana vatrenulinujuusubotuseniorii seniorkevazdu{nompu{kom,kao seniori MK pi{toqem u eliminacijama, te seniorke prvi deo MKpi{toqem(preciznapaqba). G.Malenovi}

NOVISADAMBICIOZANUPRELAZNOMROKU

Sla|anaKrsmanovi}pre{laukom{iluk JEL EN A NOS I KREA C IJ U VIV IJ EN VES TVUD: Srpska teniserka Jelena Jankovi} nosi}e kreaciju Vivijen Vestvud na sve~anom otvarawu turnira Vimbldon, dok }e Ana Ivanovi} obu}i haqinu kreatora Metjua Vilijamsona. Vode}i dizajneri sveta obu}i }e zvezde `enskog tenisa za ceremoniju obele`avawa 125 godina Vimbldona, a haqine }e potom biti prodate na aukciji u dobrotvorne svrhe, prenose mediji. Britanski kreator Stela Mekartni kreirala je haqine za Serenu Vilijams i Karolinu Vozwacki, Husein [alejn }e obu}i Veru Zvonarevu, a Dejvid Koma Anastasiju Pavli~enkovu. Andrea Petkovi} pone}e kreaciju Ri~ard Nikola.

Sla|anaKrsmanovi}

StonoteniskiklubNoviSadambicio- zno je zakora~io u letwi prelazni rok, kojijepo~eousreduitraja}edokrajameseca.Ve}prvogdanaanga`ovanajeSla|anaKrsmanovi}izgradskogrivalaVojvodine(koja }eporedaktivnogigrawazaseniorskuekiputreniratiispolaznicima{kolestonogtenisa),ali tuseplanoviovogklubanezavr{avaju. PrvitrenerekipeDanFraciletimpovodomje rekao: -@elimodaanga`ujemojo{jednuiskusnustonoteniserku. Razgovarali smo s Gordanom Plav{i} kojaimadruga~ijeplanove,pregovaramosaStanisavomStani}kojaseve}zahvalilaVojvodini,PaliluliiNi{u.RazgovaralismoisJelenomGaji}, ali su nam interesantne i mlade, perspektivne

igra~iceodkojihubudu}nostimnogoo~ekujemo.U tompravcusmoanga`ovalidvepetnaestogodi{wakiwe,KlaudijuTotizBa~keTopoleiTeodoruMilivojevi} iz Vrdnika. Ne}emo tu stati. U svakodnevnim smo kontaktima s jednom od najtalentovanijihkadetkiwa,AleksandromSavi}iz^elareva. NoviSadjezavr{iotakmi~eweuJelensuperliginapetommestu. -Uposledwemkoluizmakaonamjeplej-of,ukom smodvaputadosadau~estvovali.Ukolikoanga`ujemo jo{ jednu iskusnu stonoteniserku, na{ ciq u slede}ojsezonibi}eplasmanufinaleplej-ofa.U suprotnom,sredinatabelebi}enekarealnost-veliFracile. [toseodlazakati~e,STKNoviSadnapustile suMartaTekeiVioletaPavlovi}. S.Savi}


SPORT

dnevnik

petak17.jun2011.

IOZAJEDNICESUPERLIGA[AOCENIOSEZONU

VOJVODINAKOMPLETIRALASTRU^NI[TAB

DraganVasi} trenergolmana

Uspe{noprvenstvo iboqaigra?! Prema o~ekivawu, analiza Izvr{nog odbora Zajednice Superliga{a o toku protekle sezone odisala je pozitivnim tonovima kojislikajuidili~niambijentna elitnojfudbalskojpozornici. -Nakonodigranih240utakmicabez`albi,prijavailisumwi u regularnost od zvani~nih slu`benih lica, mo`e se konstato-

Dvagolapome~u Superliga{i se ne mogu podi~iti efikasno{}u u protekloj sezoni. Na 240 susreta mre`esusetreslesamo505puta, u proseku 2,1 gol po me~u. Doma}eekipe{postiglesu303 agostuju}e202pogotka.Nalisti strelaca prvo mesto dele Kalu|erovi}(C.zvezda)iIlijev(Partizan)sapo13golova. vati da je sezona uspe{no okon~ana,dajedo{loidopove}anog kvaliteta igre, a da su prisutni problemi re{avani u skladu sa propisima u okviru Zajednice i wenihorgana,~imejepotvr|ena sposobnost za vo|ewe takmi~ewa-istakao je u svom izve{taju komesarzatakmi~eweBranislav Deli}.

U proseku me~eve Superligegledaloje2.333gledalaca,apona{awenavija~anije ba{zaponos. -Bilojekorektnijenegou ranijim periodima, jer nije bilo te`eg oblika fizi~kog nasiqa, ali je sve vi{e prisutna upotreba pirotehnike na svim utakmicama ve~itih rivala. Klubovi su disciplinski ka`weni visokim nov~anim sankcijama. Istovremeno, bilo je prisutno i pogrdno skandirawe od strane grupe navija~a prema drugomklubu,kaoipremaPredsednikuRepublikeipredsednikuFSSiwegovimorganima,{tojesvakakonedopustivoimitoosu|ujemo.Shodno VojvodinaiPartizan}epodeliti stavu UEFA o nultoj tolemegdan1.oktobra ranciji, disciplinski orgaO su|ewu u Superligi se nije ni}eunarednomperiodutakvopodiskutovalo. na{awe rigorozno ka`wavati, a -Uve}embrojukola(23)biloje klubovimorajuu~intimaksimalne prigovoraklubovakojisuiskazinaporenasuzbijawutakvihpojavavali nezadovoqstvo „tendencionapomenuojeBranislavDeli}. znimsu|ewem”,aposebnoCrvena Vaqajo{dodatidajeIOZajedzvezdaunekolikonavrata.O~ekunice radio punim kapacitetom, jemozvani~nuinformacijuSudij{tozna~idajeVojvodinavratila ske komisije, kako bismo mogli svoje predstavnike u ovu asocijapovodomovetemedaiznesemosvociju. je mi{qewe- konstatovao je DeDoneta je i konkretna odluka li}. kojom se smawuju ingerencije ko-

Vojvodina~eka{ampionauoktobru Zajednicajeobavilaiceremoniju`rebatakmi~arskihbrojevaklubovazanovusezonu,kojakre}e 13.avgusta. Uprvomkolusasta}ese:OFKBeograd-Hajduk, Jagodina - Sloboda PS, Partizan - BASK, Rad-Metalac,Vojvodina-Radni~ki1923,Spar-

tak ZV - C.zvezda, Javor - Borac i Smederevo BSK. Ve~itiderbinaprogramujeu13.kolu,26.novembranaMarakani.Vojvodina}eugostitiPartizan u7.kolu(1.oktobra),auposledwem15.sasta}ese saCrvenomzvezdomuBeogradu(10.decembar).

Zvezda bezpodr{ke Najava Crvene zvezde o zahtevu za odr`avawe vanrednih izborauFSSnijestiglauZajednicu. - Ne, a ja sam samo upoznao IO sa idejom Zvezde o unapre|ewu rada Zajednice. O tim predlozimakojinisudostavqeni u zvani~noj formi treba razmi{qati. Ipak, tu se spomiweismawewebroja~lanova lige, a o promeni sistema takmi~ewa ve}ina klubova nije `eleladaraspravqa,jergane podr`ava-saop{tiojepredsednik Zajednice Branimir Babarogi}, uz napomenu da iz svoje bazenaMarakaninemasignala zawegovusmenu.

Partizanu trofej zafer-plej Crno- beli su pored duple krune dobili jo{ jedno zna~ajno priznawe, trofej za ferplej. Na tabeli Zajednice, gde seocewujeosamelemenata,zauzeli su prvu poziciju, ispred ekipaBSK-aiSmedereva.Vojvodinaseplasiralana6.mesto, aCrvenazvezdajeposledwa. mesarazatakmi~eweuspecifi~nimslu~ajevima(zamenadoma}instvaiodlagaweutakmicazbogbolestiigra~a),aodlukeprepu{tajuIzvr{nomodboru. Z.Rangelov

PrinsTejgouBazelu Reprezentativac Gane Prins Tejgougovoriojedvogodi{wusaradwusaBazelom,aostalojesamo da{vajcarskiklubdogovoridetaqe transfera sa Hofenhajmom. Kakoprenosi„Ganasokernet”,Ba-

zel je spreman da odre{i kesu da bi se poja~ao za predstoje}i nastupuLigi{ampion  a,tejezaTejgaspremio9milion  adolara. Kako prenosi neimenovani izvor,TejgojerekaodajeodBazela dobio boqe uslove nego {to je Partizanponudio,vratioseku}i io~ekujezavr{etakpregovorasa [vajcarcima.Tejgojeimaoodli~nuepizoduuPartizanu,aliklub izHumskenijeiskoristioopciju dagaza1.5milionaevraotkupiod Nemaca. Tejgo je u pro{loj polusezoni u Partizanu na 15 me~eva postigaodevetgolova.

BLUSTORINAJBOQINATURNIRU USREMSKIMKARLOVCIMA

Zaponosihvalu I u~esnici turnira u malom fudbaluibrojnigostiinamernicisesla`udajesportskiobjekat u sremskokarlova~koj Dvorskoj ba{ti me|u najlep{ima u Srbiji, idelan za takmi~ewa u dnevnim i no}nim terminima. Prethodnihdesetakdananaturniruumalomfudbalunadmetalo

KafeBermetsa1:0,auutakmici za tre}e mesto Ordinacija Vivajebilauspe{nijaodekipe Dvakraqaposleizvo|ewapenala. Pokroviteq odli~no organizovanogturnirabilajeSO Sremski Karlovci, organizatorFKStra`ilovoMilan,a

DANASUSREMSKIKARLOVCIMA

Danaspromocijaprvaka FudbaleriStra`ilovaMilanasunaipresivanna~in(samo dva poraza i remi) osvojili prvo mesto u Novosadskoj ligi i plasiraliseuvi{irang.Danas}esenaigrali{tukrajDunava odigratirevijalnautakmicaizme|uprvakaStra`ilovaMilanaiReprezentacijelige,kada}esedodelitipehariujednopromovisatinajboqitimuovomrangutakmi~ewa. Utakmica}epo~etiu17~asova,pretogaodr`a}eseKonferencijalige,aondasledi„tre}epoluvreme”. se 24 ekipe (uglavnom redovni u~esnici„Dnevnikovog”turnira po~ijimsepravilimaigralo),a vi{e od 4.000 gledalca pratilo je ovu manifestaciju za ponos i hvalu`iteqaKarlovaca. U sjajnom finalnom okr{aju ekipa Blu stori savladala je

najve}i doprinos kvalitetnoj priredbi dali su Radan Lakovi}, Neboj{a Gordi} i Mi}a [arac, uz zahvalnost FS Novog Sada na delegirawu dobrih sud ij a, kao i brojn im sponzorima za pomo} ovaj manifestaciji. B.P.

BarsinitrenerinaKabelu Fudbalskikamp[kolefudbalaPetarPua~a,koji}evoditi{est treneraizjuniorskogpogonaFKBarselona,odr`a}ese22.junanaterenimaKabelakod[tranda.Kamp}eseodr`atiod18do21~as,atreneri}eraditisafudbalerimauzrastaod10do15godina. B.M.

17

Od ju~ e stru~n i {tab Fudb als kog kluba Vojvodina radi u punom sastavu. Qub om ir u Ris tovskom({ef),Spasoju Jel a~ i} u, Zor an u Vasiqevi}u (pomo}nici), Zoranu Bani}ev i} u (kond ic io ni)iPetruNikoli}u (vd sek ret ar stru~n og {tab a) pridru`io se i trener golmana Dragan Vasi}. Re~ je o proverenom kad ru, nek ad a{weg golmanu seniorskog pogona Vojvod in e (drug i golman druge {ampionske gen er ac ij e) i tren er u golm an a mladereprezentacije Srbije koja je na Evrops kom prv enstvu u Hol and ij i 2007. godine osvojila srebrnu medaqu. DraganVasi} Vasi}jeudvanavratakaotrenergolmanave}ra- prv e takm i~ ars ke utakm ic e diosprvimtimomVojvodine. koja crveno-bele o~ekuje 14. Wegovim izborom potvr|ena julaudrugomkolukvalifikajenameradatrenergolmanai cijazaLiguEvrope. u novoformiranom stru~nom - Termini su 25. jun, 2. i 6. {tabu bude iz postoje}eg ka- jul - rekao je sportski direkdra.Ipak,ostajepitawedali torMiodragPanteli}.-Plan jezaobimanpionirsko-kadet- jedame~ujunuodigramouNosko-omlad ins ki pog on dov o- vom Sad u, na ter en im a FC qan samo jedan trener golma- „Vujadin Bo{kov”, ali ne po na, a to je u ovom ~asu Boris svak u cen u. Preo s tal e dve Na|. utakmicenajverovatnije}emo I dok {ef stru~nog {taba igrati u gostima. PregovaraQub om ir Ris tovs ki nes tr- mosama|arskimKe~kemetom, pqivo ~eka 20. jun kada }e mu ali imamo dovoqno vremena ve}ina fudbalera najzad biti daizaberemoadekvatnesuparnaraspolagawu,uklubuprave nikezaovufazupriprema. plan prijateqskih me~eva do S.S.

TRIBINAPOVODOMPREDSTOJE]EGJUBILEJAFKVOJVODINA

Zavekpostojawa tre}atitula Javna tribina „FK Vojvodina,nakorakodveka“,prvatakva posve}ena fudbalskim pitawima, pru`ila je neke odgovore ali i postavila mnoga pitawa na koja za sada nema odgovora. Organizator, Savet za sport Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranke koja je artikulisala inicijativu Vojvodine da bude izuzeta iz privatizacije progla{avawem kluba od izuztenogzna~ajazaNoviSad,{to jenovosadskaSkup{tinaumaju iusvojila,naveojedajeciqda sevidigdejeklubbio,gdejesad ikakvamujebudu}nost. Za tri godine FK Vojvodina slavivekpostojawa,au~esnici su se slo`ili da bez osvajawa titule jubilej ne}e imati potrebnu te`inu. Za takav uspeh neophodno je jedinstvo fudbalskih radnika u Vojvodini, jer, kakojenaveobiv{ipredsednik klubaJovanSmederevac,bezza{tite kluba u pokrajinskom i dr`avnom savezu, ~ime bi se omogu}ila regularnost, takav ciqjenemogu}eostvariti. Tro~asovnatribinaodr`ana jeuvelikojsaliSkup{tineNovog Sada, gde je predsednik novosadskeSup{tineAleksandar Jovanovi} istakao da je Vojvodina jedna od znamenitih gradskihinstitucijaidanemamnogo klubova sa takvom tradicijom. -Vojvodinanijesamogradski klub,onajevi{eodtoga.Ne`elimdaNoviSadbudezapokrajinu ono {to je Beograd za Srbijuinadamseda}eiSombor, Sremska Mirovica i Pan~evo imatijakeklubove,jer}etokoristitiiVojvodini.Re}i}usamodajesramotazana{edr`avnike koji podr`avaju iskqu~ivodvaklubadasmejudaosvajaju doma}e titule – naglasio je Jovanovi}.

On je podsetio i da je grad ulo`iodostaurenovirawestadiona, da su rekonstruisana atletska borili{ta, podignuta jugoisto~natribina,postavqen

Nakon predstavqawa bogate istorije kluba i projekcije filma „Zlatne godine“, koji je snimqenpovodom50godinaVojvodine,istaknutojedajeVojvo-

Prevremeniizbori Na tribini je provejavao zajedni~ki stav da je Vojvodina nakondoga|ajaufinaluKupaostalabezpodr{kegradskogi pokrajinskogfudvbalskogsaveza.Konkretneprimedbenarad saveza i predlog re{ewa dao je nekada{wi igra~ i me|unarodnisudijaZoranArsi},kojijeizjaviodaizSuboticesvi podr`avajuVojvodinuiNoviSaddapostanupokreta~irazvojafudbalskeVojvodine,dapredlo`ekonkretnemereida senedopustivi{edafudbalskaVojvodinanemasvojihpredstavnikauFSViFSS. -Podr`avampredlogVojvodinedasesprovedupreveremni izvborinasvimnivoimaufudbalskojorganizaciji.ZaFSV prvikriterijumzakandidatamorabitida`iviuVojvodini. [ta su FSS-u uradili za 20 godina za fudbal u Vojvodini? Akojelustracijanegdepotrebna,ondajetofudbal,jersuovdenaviklida`iveodfudbala,anezafudbal.Mimoramoda biramoprogram,aneimeiprezime–istakaojeArsi}. Powegovimre~ima,VojvodinajeufinaluKupaistrpela najve}unepravduufudbalu,akaokrivcajeozna~ioFSS,kojinijeustawudaorganizujejednuutakmicugodi{we,aonda dazatookriviFKVojvodinu. -KadajeProleterizZrewaninapropao-dr`avaje}utala. Kada je ubijeno 12 predsednika fudbalskih klubova i generalnisekretarFSS-dr`avaje}utala.Sadasvitrebadapodr`imoborbuVojvodine.Hvala{tootvarateo~ii{toseu fudbalskommrakunaziresvetlost–istakaojeArsi}. savremenisemaforisadaireflektori. - Ostaje nam da renoviramo isto~nuijugozapadnutribinui stavimokrovnadsvimtribinama. Tada }e to biti najboqi i najlep{istadionudr`avi–rekaojeJovanovi} ^lan Gradskog ve}a za sport Aleksandar Kravi} rekao je da je izuzimawe iz privatizacije klubapoku{ajdasenedozvoli da Vojvodina nestane u vihoru privatizacijeidaseolakoprepusti ne~ijim interesima koji bijetretiralikaorobu.

dinajednaodretkihklubovakojijenastao„odozdo“,kojijezadr`ao svoje ime kroz devet dr`avaukojimajepostojao,i,kako je naveo autor nekoliko monografija kluba Borivoje Milosavqevi}, sada je potreban konsenzussvihgra|anadasepomogne najstarijem prvoliga{u, kojijenastaokao`eqanaroda isadate`eqetrebaispuniti. Onjedodaodajestogodinapostojawa Vojvodine jubilej od zna~aja ne samo za Novi Sad i pokrajinu,ve}izaceludr`avu, ~ijijeVojvodinabrend.

Sekretar kluba Radisav Rabrenovi}istakaojedasuZakonom o sportu definisane samo obavezesportapremadr`avi,a neiobrnuto.Powegovimre~ima, `eqa uprave kluba bila je daseVojvodinaizuzmeizprivatizacije,{tojenovosadskiparlament u~inio, a da je to podr`aoipokrajinskisekretarijat zasport,{tojedokazdaVojvodinapripadacelojpokrajini. - Nadam se da }e nakon ovoga gradski i pokrajinski ~elnici uzeti u~e{}e u radu kluba, kao {toseinadamda}eklubodsadadobijatinovacodNovogSada i pokrajine. To nije samo na{a potreba, ve} svih klubova koji promovi{u i razvijaju sport – rekaojeRabrenovi}. Rabrenovi} je naveo i da se Vojvodinaboripo{tenozasvakibod,alidasu„favorizovani dr`avniprojektilegalizovali silupriosvajawubodova“. -UfinalukupaVojvodinaje rekla da vi{e tako ne}e mo}i. Sport je vite{tvo, a ne otima~ina. Mi ne}emo stati samo na tome. Done}emo odluke koje }e dalekose`noibitnouticatina fudbal u Srbiji. Ne}emo dopustitidana{radimukabudupokloweninasilnicima–izjavio jeRabrenovi}. Od daqih planova, Rabrenovi}jenaveoda}eklubnapraviti teren sa ve{ta~kom travom punih dimenzija u FC „Vujadin Bo{kov“,da}eobele`avaweveka postojawa biti na nivou, da }e biti osnovan muzej kluba na Sadionu „Kara|or|e“ i bi}e otvorenaklupskaprodavnica.U jubilarnoj 2014. godini, Vojvodina}eigratiuretrodresovimaiz1933.godine,najaviojeRabrenovi}idodaoda}ezaslu`ni igra~i i legende kluba uskoro dobitisvojulo`unastadionu. S.Krsti}


18

sport

petak17.jun2011.

dnevnik

ZAVR[ENA NHL LIGA

BostonuStenlikup BostonBriunsipobed il i su u sedm om me~ufinalaNHLlige Vankuver Kanakse iosvojiliStenlikupposle38 godina. Rezultat u posledwem, odlu~uju}em, me~u u Vankuveru bioje4:0.Vankuverjeimao~ak dveprilikedado|edotitule, jerjeufinaluvodiosa3:2use-

kojijezaustavio~ak201od209 udaracakasvomgolu. -Nemogudaverujemdajegotovo. Po{to je ovo bila posledw a utakm ic a, nis mo se {tedeliitojenapravilorazliku-rekaojeTomas. S druge strane golman VankuveraLuongojeprimio15golovanatrime~auBostonu,ali

godine prikqu~ili ligi. PobedaBostonauposledwemme~ujeujednoiprvanagostovawima u ovoj seriji. Prvi gol postigao je Bergeron, posle gre{ke odbrane, a akciju BostonapovukaojeMar~and.On jeponovobiouglavnojulozi. Pokupio je odbijeni pak, odklizao iza gola i {utirao, a

ELITNI POBEDILI, B SELKCIJA IZGUBILA: Prvog dana me|unarodnog rukometnog turnira,TrofejSrbije,na{anajboqareprezentacijasavladalajeubeogradskomPioniruselekcijuNorve{kesa31:26,dokjeBnacionalnitimpora`enuduelusaSlovenijom24:32.Izabranici selektoraVukovi}a,prikazalisudobruigrupogotovouprvompoluvremenu,kadajenagolublistaoDraganMarjanac,kojijebionere{ivaenigmazavikinge,dabiunastavkusuretaorlovimalousporili,{tosurukometa{iNorve{keiskoristiliiizborili~astanporaz.UredovimaSrbije,poredtandemagolmanaMarjanac-Mili},istaklisuse[e{umiStankovi}.BtimseuduelusakvalitetnimSlovencimadobrodr`aotokom25minuta,dabiufuni{uprvogitokomve}eg deladrugogpoluvremenazmaj~ekidiktiralitempoinakrajuuspelidaubele`eubedqivupobedu 32:24.Junaksusretabioje~uvarmre`eSlovenijePrimo`Prost.

PIONIRSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Obe}avaju}irezultati U org an iz ac ij i Atlets kog sav ez a Vojvodine i uz tehni~k u pod r{ ku AK Crvenka odr`ano je pionirsko prvenstvo Vojvodine na malim terenima, na kojem je nastupilo 120 pionira i pio-

Posle37godinaBriunsiosvojilitrofej

uvis najboqa je bila Marina [ubari~ki (Partizan- Kawi`a, metar i po), u skoku udaq Crven~anka Milica Kova~evi} (5 metara i 37 centimetara),dokjeubacawukuglenajboqa bila Huanita Hajbel iz Part iz an a iz Kaw i` e, koj a

ranajboqabila{tafetanovosadske Vojvodine sa vremenomminut50sekundii86stotinki.Udiscipliniskokuvis najboqijebioDejanBudinski iz Atletskog kluba Rusin iz Ruskog Krstura sa presko~enihmetari75centimetara,u

Detaqizodlu~uju}egme~aBostonaiVankuvera

riji.Me|utim,datakonabude postaraoseMar~andsadvagolaiasistencijom.Wemujeovo prva sezona i definitivno je bio igra~ me~a , ali je titula MVP pripala znatno starijem TimuTomasu,golmanuBruinsa,

jenaprethodnatrime~anadoma}em ledu savldan samo dva puta odbraniv{i 95 od 97 udaraca. Vankuver Kanaksi nisu uspeli da pobede ni u svom tre}emfinaluodkakosuse1970.

Luo ng o je lo{ om odb ran om ugur ao plo~ ic u u sops tven u mre`u. Tre}i gol postigao je Patrik Bergeron iz kontre i to jedan na dva, da bi kona~an rezultat postavio Bred Mar~and.

Najboqibaca~ikugleslegendardnimkulskimmaratoncemZoranomJankovi}em

nirki iz dvanaest vojvo|anskihklubova. Kod pionirki u trci na 60 metaranajbr`ajebilaMilica Kova~evi} (Crvenka, 8 sekundi i tri stotinke), na 200 metaraJovanaIli}(Spartak, 27 sekundi i 35 stotinki). U trci na 600 metara najboqa je bila Julia Ere{ (Senta, minut48sekundii69stotinki). Utrci{tafeta4puta200najboqa je bila {tafeta suboti~kogSpartaka(minut52sekunde i 68 stotinki). U skoku

ostvarila daqinu od 10 metara i 31 centimetar. Kada su pioniri u pitawu najbr`i na 60metarabiojeSr|anMale{ iz Apatina sa vremenom 7 sekundi i 79 stotih, u trci na 200 metara Branislav Zveki} iz zrew an ins kog Ban at a sa vremenom26sekundii23stotinke. U trci na 800 metara najbr`ijebioTomislav\or|evi} iz somborskog Maratonasavremenom2minuta26sekundi i 24 stotinke, dok je u trci{tafeta4puta200meta-

IZ FORMULE JEDAN

Bahrein otpao

VANKUVERUPLAMENU:PoslefinalaNHLligeiporazaKanaksaodBruina4:0,uVankuverusuizbilineredi.Gnevninavija~isupaliliiuni{tavalisvena{tasunai{li.Ponezvani~nim izve{tajima~ak100.000razjarenihnavija~aiza{lojenaulicedaiska`usvojrevoltzbogporaza voqenogtimaufinaluStenlikupa. Po~elojesamnawimdemonstracijama,kojesuprerasleu`estoksukobsapolicijom,koja~ini svedazaustavinerede.Velika{tetajeve}pri~iwena,astrahujeseda}ebitii`rtava.Do{lo jeidosukobaizme|unavija~advatima,amedijinavodedaimadostapovre|enih.Policijskiizve{tajitvreddasu~etiriosobeubodenono`em.Pomo}policijisti`eizcelogregiona,agradona~elniktvrdidasesituacijapolakosmiruje.

Svetska automobilska federacija (FIA)potvrdilajedasetrkazaVeliku nagraduFormulejedanuokviru{ampionataFormule1ne}eodr`atiovesezone. Unovoobjavqenomkalendaruza2011.godinu nema trke kojom je trebalo da se otvori {ampionat 13. marta, a odustalo seodprvobitneidejedaseterminpomeri. Zbog nemirnog politi~kog stawa u Bahreinu, ali i okru`ewu, ~elnici FIA,usaradwizapredstavnicimatimova, odlu~ili su da potpuno izbace Bahreinizovogodi{wihplanova. Po novom kalendaru, ove sezone bi}e vo`eno 19, umesto planiranih 20 trka, a krajprvenstvazakazanjeza27.novembar iVelikunagraduBrazilana~uvenojstaziInterlagos.

skokuudaqStefanMili}iz vrdni~kogklubaSoko,kojije sko~io5metarai49centimetara, a u bacawu kugle NorbertBobanizSentejebioprvihitnuv{ikuglu13metarai 24 centimetra. Treba re}i i todajeprvenstvootvoriopoznatide~jipesnikTodeNikoleti} iz Crvenke, a da su medaqe najboqima delili, me|u ostal im a, i poz nat i kuls ki maratonci Zoran Jankovi} i ZdravkoMi{ovi}. \. Bojani}


SPORT

dnevnik

petak17.jun2011.

19

^ETVRTI VIKEND SVETSKE LIGE: SRBIJA U FINSKOJ

Orlovibezprava nagre{ku

MilenaRa{i}(16)uakciji

SENIORKE SRBIJE U FRANCUSKOJ

Overavize zaTursku

Odbojka{ice Srbije su dobrim partijama u tre}em izdawu Evropske lige zaslu`eno zaposele prvo mesto u A grupi i sigurno je da ga ne}e ispu{tati sve do finalnog turnira u Turskoj. Ponovo su Srpkiwe glavne favoritkiwe da ostanu jedine osvaja~ice ovog takmi~ewa, a danas i sutra o~ekuje ih gostovawe u Francuskoj. Imala je publika u Srbiji priliku da vidi na delu devojke iz zemqe galskih petlova, a one su samo u prvom me~u donekle parirale na{i odbojka{icama. ^ak su uzele i vredan bod, ali su zato u drugom susretu svedene na ispod 50 poena za me~. Francuskiwe }e jo{ predstoje}i dvome~ sa Srbijom odigrati u punom sastavu, a zatim }e se one najstarije odmarati pred pripreme za Evropsko prvenstvo u Beogradu. - Na gostovawu u Francuskoj imamo veliku priliku da overimo vizu za Tursku i finalni turnir koji ponovo `elimo da osvojimo. Kvalitetniji smo puno od Francuskiwa, a prvi me~ u Subotici ~ini mi se da je bio samo plod na{e opu{tenosti. Stvari su do{le na svoje mesto

Raspored A grupa

Francuska - Srbija (danas i sutra, 20.30),[panija-Gr~ka(danasisutra,18). 1.Srbija 2.Franscuska 3.[panija 4.Gr~ka

6 6 6 6

6 3 2 1

018:2 312:9 48:14 54:17

17 10 7 2

Bgrupa Ma|arska-^e{ka(danas,19,sutra 15),Izrael-Bugarska(danas16,sutra19). 1.Bugarska 2.^e{ka 3.Ma|arska 4.Izrael

6 6 6 6

5 4 2 1

1 2 4 5

16:7 14 15:7 13 8:15 5 6:16 4

Cgrupa Rumunija - Turska (danas 20.30, sutra 19.30), Hvratska - Belorusija (sutra20.15,nedeqa19.30). 1.Turska 2.Rumunija 3.Belorusija 4.Hrvtska

6 6 6 6

6 4 2 0

018:1 18 212:9 11 49:12 7 61:18 0

ve} u drugom susretu i planiramo da i u predstoje}em dvome~u brzo zvar{imo posao - istakla je na{a sredwa blokerka Milena Ra{i}. M. R.

Polovi~an u~inak u dosada{wem delu 22. Svetske lige nije za pohvalu odbojka{ima Srbije koji su pre po~etka interkontinentalne faze najisplativijeg takmi~ewa na svetu progla{eni za glavne favorite C grupe. Slaba izdawa protiv Finske i Portugala u Beogradu (uz poraz u Argentini) za nekoliko koraka udaqila su izabranike Igora Kolakovi}a od glavnog ciqa, a to je plasman na finalni turnir osmorice u Gdawsk (6. - 10. jul). Ipak, lider nije daleko, gau~osi imaju ~etiri boda vi{ka u odnosu na orlove i sada je izvesno da }e se o prvom mestu u na{oj grupi odlu~ivati u dvome~u posledweg vikenda u Beogradu i Novom Sadu. Danas i sutra odbojka{i Srbije igraju u Finskoj, sa reprezentacijom koja je jedinu pobedu izvojevala ba{ protiv plavih. Prethodni dvome~ bio je dovoqan da na{ stru~ni {tab uvidi sve slabosti ledenih Finaca i treba o~ekivati da na{i momci kona~no budu na nivou igara koje dolikuju zvani~no tre}oj selekciji sveta i tre}oj u pro{loj Svetskoj ligi. - Za razliku od me~eva u Beogradu, sada smo dobro upoznati sa reprezentacijom Finske. Radi se o odli~noj ekipi, koju kras i kolektivni duh. Pokazali su da mogu da igraju sa svakim protiv-

A grupa

Brazil-Portoriko(sutraiunedequ, 15), SAD - Poqska (danas i sutra, 02.00). 1.Brazil 6 5 1 16:5 15 2.SAD 6 4 2 13:9 12 3.Poqska 6 3 3 10:9 9 4.Portoriko 6 0 6 2:18 0

Sa{aStarovi}napadaporedblokaFinaca

nikom. Mislim da smo u prethodnom periodu dobro radili i da }emo im se revan{irati za poraz na na{em terenu - rekao je na{ reprezentativac Milo{ Terzi}. Korektor Tomislav Doki} ocenio je da reprezentativci Srbije moraju da izvuku maksimum.

B grupa

Nema~ka-Bugarska(sutraiunedeqa, 18),Japan-Rusija. 1.Rusija 6 6 0 18:1 18 2.Bugarska 6 3 3 11:12 9 3.Nema~ka 6 2 4 10:16 6 4.Japan 6 1 5 7:17 3

- ^ekaju nas dva te{ka me~a, iz kojih moramo da izvu~emo maksimum. Potrebne su nam pobede, a mislim da imamo kvalitet da ih ostvarimo - kazao je Doki}. Korektor Sa{a Starovi} dodao je da je duel sa Finskom jako bitan, jer reprezentacija Srbije vi{e nema pravo na kikseve.

C grupa

Finska-Srbija(danasisutra,17.30), Argentina-Portugal(nedeqa,02.00i 23.00). 1.Argentina 6 5 1 15:6 14 2.Srbija 6 3 3 12:9 10 3.Portugal 6 3 3 10:14 7 4.Finska 6 1 5 8:16 5

- Svesni smo da nam je ovaj duel jako bitan, jer ako `elimo da budemo prvi nemamo vi{e pravo na kikseve. Nadam se da }emo uspeti da u|emo u me~ maksimalno koncentrisani i bez gre{aka, kakvih je bilo u Beogradu. Verujem da su svi spremni, prvenstveno u glavama - poru~io je Starovi}. M. Risti}

D grupa

Italija - Francuska (danas 20, sutra 20.30),Koreja-Kuba(sutraiunedequ, 07.00). 1.Italija 6 6 0 18:5 16 2.Koreja 6 3 3 13:11 10 3.Kuba 6 3 3 11:13 9 4.Francuska 6 0 6 5:18 1

DANAS PO^IWE FINALNI TURNIR PRVENSTVA SRBIJE ZA JUNIORE

Novosa|anibrane trofej

Danas u Ivawici po~iwe finalni turnir prvenstva Srbije za odbojka{e u konkurenciji juniora i traja}e do nedeqe. U konkurenciji doma}ina Puteva iz Ivawice, Radni~kog iz Kragujevca, Crvene zvezde i Vojvodine NS seme ponovo najve}e {anse za juniorsku titulu imaju Novosa|ani koji su ovaj pehar zaradili u dve protekle godine. Dominatni su bili Novosa|ani u prethodnim izdawima u juniorksom i kadetskom uzrastu i nastavili uspe{nu tradiciju, a samo bi Crvena zvezda ove godine predvo|ena Petkovi}em mogla donekle da im parira. Zato

je, vratio se i ^eda Stankovi} posle operacije srca, pa mogu da ka`em da smo glavni favoriti za ponovno osvajawe juniorskog prvenstva Srbije - rekao je Reqi}. Prvi me~ }e Novosa|ani odigrati sa Radni~kim iz Kragujevca, a posledwi, kao po pravilu se sastaju dve najja~e ekipe, s Crvenom zvezdom. - Kragujev~ane slabo poznajemo, nismo ih gledali, ali ne tra`imo nikakav alibi. Najja~i smo na turniru, svesni smo toga, i sve osim prvog mesta bila bi katastrofa za nas. Kragujev~ani su solidni, Ivawica je iznena-

Program Prvi dan: Radni~ki (K) Vojvodina NS seme (17), Crvena zvezda - Putevi (I) (19), Drugi dan: Vojvodina NS seme - Putevi (I) (17), Radni~ki (K) - Crvena zvezda (19), Tre}i dan: Crvena zvezda - Vojvodina NS seme (10), Putevi (I) - Radni~ki (K) (12). Novosa|ani }e nastupiti u sastavu: Jovovi}, @ivanovi}, Martinovi}, ^eda Stankovi},

Me|ufavoritimazapehar:juniorkeVojvodine

DANAS PO^IWE FINALNI TURNIR PRVENSTVA SRBIJE ZA JUNIORKE

AmbicioznaVojvodina Danas po~iwe finalni turnir prvenstva Srbije za odbojka{ice u juniorskoj konkurenciji i traja}e do nedeqe. U hali Vizura u Beogradu, za titulu prvaka dr`ave bori}e se beogradske ekipa Vizura Supernova, Crvena zvezda i Po{tar i novosadska Vojvodina. Igra}e se po principu svako sa svakim, a pred turnir najve}e {anse za osvajawe pehara daju se Zvezdi i Vojvodini. Novosa|anke su sa gotovo istim sastavom koji }e nastupiti u Beogradu u{le u Superligu, posle maksimalnog u~inka u Prvoj ligi, a pre nekoliko dana trijumfovale su na pripremnom turniru u Holandiji (na travi). - Ne mo`emo sa sigurno{}u da ka`emo koji su nam dometi, ali nada postoji za najve}i uspeh. Svako sa svakim igra i odlu~iva}e trenutna inspira-

cija, a najve}e {anse ima ekipa koja bude najboqe servirala i primala servis. Najva`nije je da su sve devojke zdrave i da su odr`ale solidnu formu po zavr{etku lige.Nikolina Luki} nije bila u Holandiji jer smo je odmarali posle obaveza u kadetskoj i juniorskoj reprezentaciji - rekao je trener Vojvodine Ugqe{a [egrt. Na impresivan na~in su Novosa|anke osvojile juniorsko

Program Prvidan: Po{tar - Vojvodina (17), Crvena zvezda Vizura SN (19), Drugi dan: Vojvodina - Vizura SN (17), Po{tar - Crvena zvezda (19), Tre}i dan: Crvena zvezda Vojvodina (10), Vizura SN Po{tar (12).

prvenstvo Vojvodine, a potom i pokazale najvi{e na polufinalnom turniru u Trsteniku. Prvi me~ u finalnim borbama igra}e danas s Po{tarom. - Po{tar je ima solidnu tradiciju u mla|im kategorijama, a silom prilika su Superligu igrale sa juniorskim sastavom, pa ih dobro poznajem jo{ iz doba kada sam bio u Kleku. Iako su kvalitetne, mislim da ne bi trebalo da imamo ve}ih problema u prvom me~u, a o svakom narednom razmi{qa}emo kad za to do|e vreme - istakao je [egrt. Vojvodine }e nastupiti u sastavu: Luki}, Rankovi}, Kla{ni}, Reqi} (l1), Grguri, Nina i Danica Vukoti}, Mitrovi}, Jovanovi}, Gligori}, Rankov (l2) i [obot. Prvi trener je Ug{eqa [egrt, a pomo}nik Du{ko Vujovi}. M. R.

JunioriVojvodineNSseme,prvifavoritiuIvawici

prvi trener Sini{a Reqi} ne be`i od uloge favorita. - Idemo jo{ jednom da branimo titulu. Svi igra~i su spremni i zdravi i to nam je najbitni-

dila Partizan, a Zvezda ima samo Petkovi}a, ali sve to ni{ta ne zna~i, zna}e se mnogo vi{e posle me~eva prvog dana - zakqu~io je Reqi}.

Surla, Kati}, M. Stankovi}, Reqi}, Bukvi}, Barna, Brzakovi}, Adamovi} (l). Prvi trener je Sini{a Reqi}, a pomo}ni Branislav \uri}. M. R.


20

SPORT

petak17.jun2011.

dnevnik

ZA FINALNI TURNIR SVETKE LIGE U FIRENCI

SelektorUdovi~i} objaviospisak Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} saop{tio je spisak od 16 igra~akoji}eotputovatinazavr{niturnirSvetskeligeuFirenciod21.do26.juna.Naturniruu Firencidelfini}ebranititrofej osvojen pro{le godine u Ni{u, ali je od toga mnogo bitnija ~iwenica da }e pobedniku ovog takmi~ewa biti omogu}en direktan plasman na Olimpijske igre, koje}eseslede}egodineodr`ati uLondonu.

tizan), Filip Filipovi} (Pro Reko), Andrija Prlainovi} (Partizan), Stefan Mitrovi} (Partizan),Milo{]uk(Partizan) i Marko Petkovi} (Budva). U stru~nom {tabu pored selektoraDejanaUdovi~i}asutreneriDejanStanojevi}iVladimir Pavlovi}, lekar Neboj{a Jeremi}, fizioterapeut Goran Golubovi}itimmenaxerMarkoStefanovi}. SelektorDejanUdovi~i}jerekao da je zadovoqan onim {to je wegov stru~ni {tab uspeo da po-

Kodsvihjeprisutna`eqadase ve}uFirenciostvariplasmanna OlimpijskeigreuLondonu.Govore}iorivalimanaturniruUdovi~i}jeoceniodasureprezentacijeSADiAustralijeupovoqnijojsituacijiodEvropqanapo{to suseranijeokupili. -Italijanikaodoma}iniimaju najvi{e ambicije. Dobijawem organizacije zavr{nog turnira pokazali su da `ele da na doma}em terenu obezbede olimpijsku vizu-rekaojeUdovi~i}ipodsetiodasuItalijaniiskoristili

ni je uvek veliki motiv kada igram sa wima. Znam da }emo da u~inimosvedaostvarimonajboqi mogu}iplasman.Olimpijskeigre su nam u glavi i bilo bi lepo da sve brige prebrinemo ve} sada rekaojeSoroidodaodajeodu{evqenuslovimauKo{utwaku. Jedanodnajiskusnijihuredovimadelfina@ivkoGoci}jenapomenuodajena{timpoznatpotome{tosviweni~lanovipru`aju maksimutokomsvakeakcije. - Siguran sam da }emo i sada dati sve od sebe, a vide}emo za

slobodno preko vikenda, a put u Firencuslediuponedeqakpreko Rima. Dan kasnije ve} sledi prvi duel u grupi sa Kinom od 17.30 ~asova. U na{oj grupi su jo{ Italija i SAD, a u drugoj grupi su Hrvatska, Crna Gora, Australija i Kanada. Igra~i i rukovodstvo su se zahvalili Zavoduzasportimedicinusporta u Ko{utwaku na izvanrednim uslovimazarad.PredsednikVaterpolo saveza Srbije Velibor Sovrovi}jerekaodajeSavezdobionovogdoma}inanadu`evre-

splet okolnosti i domogli se srebranaEvropskomprvenstvuu Zagrebu. Oporavak od povrede ramena golmana Slobodana Sora te~e po planu.Onjena{emotivepodelio udvadela:prvo,SrbijauFirenci branitrofejizNi{a,adrugoprvomestovodiuLondon. -Svakimdanomsituacijasapovredomjesveboqa.U`ivamusvakomtrenutkusaovomekipomime-

{ta }e to biti dovoqno - rekao jeGoci}. Swimseslo`ioiAndrijaPrlainovi}. -Imamovelikimotiviho}emo {to pre do olimpijske vize. Odmorjebiokratak,alijeumorve} zaboravqen.Ovogaputareprezentativnasezona}etrajatikratkorekaojePrlainovi}. Pripreme }e trajati jo{ danas, reprezentativci }e dobiti

me. Tako }e se delfini posle Firence opet pripremati u Ko{utwaku,ovajputzaSvetskoprvenstvou[angaju. - Momcima je potrebna podr{ka, ali ne i pritisak. Ovde su se osve`ili i nadam se da }e u Firencii[angajuigratikaoi do sada. Neka rade svoj posao i siguran sam da }emo biti zadovoqni-rekaojeSovrovi}. G. M.

U ANKETI „BILDA”

[umaher najboqi Sedmostruki {ampion Formule jedan, voza~ Mercedesa Mihael [umaher progla{en je za najboqeg sportistu Nema~ke svih vremena prema anketi„Bilda”.Za[umaheraje od 56.652 ~italaca koji su u~estvovaliuanketiglasalo28,36 odsto.Drugijelegendarnifudbaler Franc Bekenbaue r sa 12,95odstoglasova,atre}iko{arka{ Dalasa Dirk Novicki sa12,35odstoglasova. -Ovopriznawemizaistazna~i.Hvalasvimakojisuglasali. Kaosportistapo{tujemsveone kojisusena{liuovomizboru, svi su oni velikani u svojim sportovima-rekaoje[umaher. Najboqe rangirana `ena na listi je teniserka [tefi Graf, koja je zauzela ~etvrto mesto sa 10,47 odsto glasova. I biatlonka Magdalena Nojner uspela je da u|e me|u prvih deset, zauzev{i sedmo mesto sa 2,98 odsto glasova. Ina~e, peti je fudbaler Fric Valter, {esti teniser Boris Beker, osmi jo{jedanfudbalerGerdMiler, adevetiMaks[meling.Deseto mestopripalojeaktuelnomprvaku F1 Sebastijanu Fetelu sa 1,84odstoglasova.

ReprezentacijaSrbijenapripremamanaZlatiboru

Naspiskusu,golmani:SlobodanSoro(Partizan),GojkoPijetlovi}(Crvenazvezda)iBranislav Mitrovi} (Ferencvaro{), igra~i: Marko Avramovi} (bez kluba), @ivko Goci} (Latina/Solnok), Vawa Udovi~i} (Mladost Zagreb), Milan Aleksi} (Partizan), Du{ko Pijetlovi}(Partizan),SlobodanNiki} (Pro Reko), Boris Vapenski (Vojvodina),NikolaRa|en(Par-

stigneutokukratkihpripremai dasuigra~ipostiglizadovoqavaju}inivoforme. -Zadovoqansamonim{tosmo dosadauradiliiakonismoimali dovoqno vremena za zajedni~ki rad. Prisutna je ozbiqnost kod igra~aisvestdamo`daiprevremenau|emou`eqeniritam.Momcishvatajusituacijuispremnisu dadajumaksimumusavkomtrenutku-rekaojeUdovi~i}.

Eklston brani Hamiltona VlasnikFormule1podr`ao jevoza~aMeklarenaLuisaHamiltona, nakon {to je pobrao o{tre kritike zbog nekoliko rizi~nih poteza koje je napravio na posledwe dve trke.Na trci za Veliku nagradu Monte Karla Luis Hamilton se sudariosavoza~emFerarijaFelipeom Masom i Pastorom MaldonadomizVilijamsa,amorao je da odustane od pro{lonedeqnetrkeuKanadi,zbogsudara sa timskim kolegom XensonomBatonom. Eklston je rekao da je Hamiltondobarvoza~idajewegovstilvo`weba{onakavkakav publika voli. On ga je poredio sa trostrukim prvakom sveta i jednim od najboqih voza~auistorijiautomobilzima AjrtonomSenom. -Onikojigakritikujunisu upravu.Mo`dajenapravionekoliko pogre{nih poteza, ali trebagapustitidasenadme}e, jer qudi vole wegov na~in vo`we.Biosamveomadobarprijateq sa Senom i on je bio takav, veoma agresivan trka~ rekaojeEklston. OnjedodaodaHamiltonnijejedinivoza~kojijenapravio incidente, i da ima wih jo{ koj i su voz il i „na ivic i”. Eklstonjedodaodaonjestenapravio rizi~ne poteze, ali da je te{ko i diskutabilno donositiodlukesastrane,kadaniste direktni u~esnik spornih situacijanastazi. Nedavno je biv{i trostruku {ampion Niki Lauda o{tro kritikovao Meklarenovog voza~a izjaviv{i da je „potpuno lud i da bi bezobzirnom vo`wom mogao nekoga da ubije”.

NA OLIMPIJADI U LONDONU

Sre}kopredvodi srpskesportiste Maskota olimpijskog tima Srbije, mladun~e beloglavog supa, nazvana je Sre}ko, saop{tenojenasve~anostiunacionalnoj olimpijskoj ku}i. Glasawezaimemaskotetrajalo je od 14. juna putem sajta Olimpijskog komiteta Srbije,aukonkurencijisujo{bi-

kqu~ili su se Ivan Len|er, Milorad ^avi} (plivawe), Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi}, Dimitrije Grgi} (streqa{tvo) i Asmir Kola{inac (atletika), koji su olimpijskuvizuizborilina takm i~ ew im a u prot ek lih nekolikomeseci.Prethodno

BiciklistiusprintuprolazeulicamaNi{a

TRKA KROZ SRBIJU

Stevi}sa~uvao `utumajicu Ivan Stevi}, biciklista Partizan Pauer muva, osvojio je peto mesto u ~etvrtoj, najdu`oj,  etapi 51. trke Kroz Srbiju od U`ica do Ni{a (233 km) i sa~uvao `utu majicu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koju }e nositi danasupetoj,najkra}ojetapiod Ni{adoSokobawe(84,5km).U sprintugrupeodpreko70biciklista, pred nekoliko hiqada Ni{lija,  pobedio je An|elo Furlan (Italija, Kristina vo~is–Danska)posle5:25,03~asova vo`we. Ovo je wegova druga etapna pobeda na ovogodi{woj

trci,jerjeslavioiuprvojetapiuRumi.Drugomestopripalo jeTomuMeusenu(Belgija,TelenetFidea),atre}eHeninguBomelu(Nema~ka,Brandenburg). Ve}posle30kilometarabegje poku{ala grupa od sedam voza~a, aondasuseodvijilapetoricabiciklista,kojisuubrzopo~elida stvarajuznatnuprednostuodnosu naglavnugrupu.Najve}uprednost beguncisuimalina105.kilometru i iznosila je sedam minuta. Posletogaglavnagrupajepolakopo~eladasmawujeprednost,da bibeguncesustiglana500metara od ciqa, a onda je u neizvesnom fini{upobedioFurlan.

UgeneralnomplasmanuStevi} jesa~uvaodvesekundeboqevreme od Mihaela Rasmusena  (Danska, Kristina vo~is) i 14 sekundi prednosti u odnosu na Francuza Metju Konveseta (ACV). Gabor Kasa,mladisrpskireprezentativacizsuboti~kogSpartakakoji vozizaturskuManisaspor,sa~uvaoje~etvrtomestosa1,17minutazaostatkauodnosunaStevi}a. Zelenu majicu Po{te Srbije za prolazne ciqeve nosi}e u petoj etapi Bugarin Martin Gra{ev, dok}eplavumajicu„Sosijetexeneral banke“ za brdske ciqeve nositi Rene Jorgensen (Danska, Kristinavo~is).

VladeDivaciSre}ko

linaziviOrkoiOli.Dakle, prva maskota olimpijskog tima Srbije, beloglavi sup Sre}ko, predvodi}e najboqe srpske sportiste na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Autor najkreativnijeg re{ewa na konkursu za maskotu je Ivan Aran|elovi}, talentovanimladidizajneriz Beo g rad a koj i se uspe{ no bavigrafi~kimiindustrijskim dizajnom. Na sve~anosti u nacionalnoj olimpijskoj ku}i, ta~no 408 dana do po~etka Igara 2012, olimpijs kom tim u Srb ij e pri-

su jo{ pro{le godine olimpijske vize overili strelci Andrija Zlati}, Damir Mikec, Zorana Arunovi} i NemawaMirosavqev. - Novim ~lanovima na{eg tima ~estitam na overenim vizama i `elim da u punoj formi do~ekaju put London. Svim ostalim srpskim sportistima,kojimakvalifikaciona takmi~ewa tek predstoje, `elim da pru`e maksimum, ostvare ciq i imaju najve}u ~astdapredstavqajusvojuzemqunaOlimpijskimigramaizjavio je predsednik OKS VladeDivac.


kULTURA

dnevnik

petak17.jun2011.

21

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

ИдемонаМарс ЈованСтеријаПоповић,Родољупци,режија,сценографија,костимисценски покретСоњаВукићевић,Српсконароднопозориште АкосенемењајуСрби,мењају се „Родољупци“, којима их је Стеријасправомиукритичком заносу нагрдио колико и опевао каонеопеване...знасешта.НајновијаверзијауСрпскомнародном позоришту, у тотал дизајну Соње Вукићевић доследна је ауторима.Стеријиуономедасе унапредзналодаћесвимаонима неправо бити који на народ као мати своје дете гледају, Соњи Вукићевићутомедасеунапред зналодаћесвимониманеправо битикојинатрадицијукаомати своједетегледају.Дакле,речјео радикалномвиђењу. Научнофантастичну атмосферу„Родољубаца“уСНПодређујувизуелнекомпоненте:полутамаиспресецанапројекцијаманеба,кише,воде,класја,којечесто делујукаодасујединосветлона сцени; костими (авијатичарске капе с пришивеним клемпавим ушима у комбинацији са чизмама и „оделом“ које подсећа на прљав доњи веш), звуци (више оникојидолазеодтестереСоње Калајић, него Феликсови позна-

ти„чардаши“),сценографијакојом доминирају лавиринт и огромна жичана лопта, споља начичкана столицама и рукохватима... Да та лопта и Стеријин текст не подсећају на Земљу и врле земљане, гледалац би врло лако могао да буде уверен да се турадиопланетимајмуна!Ако је ово тумачење добро, онда би ефекат измештања, својеврсног космологизовања,требалодапослужи као метафора о ванвременској, ванпросторној аномалијизваној,рецимо,Срби.Тоби још и могло да успе, кад протагонистинебикористилипознате друштвено-политичке појмове и одреднице, него кад би, као код Домановића например, све то постало неки „други свет“, или бар онај као код Џорџа Лукаса, СтивенаСпилберга... Гротеска научнофантастичне провенијенцијепојачанајеизахваљујући необичној комбинацији покрета и класичног драмског говора, који се чује преко разгласа, док озвучени глумци врлочестоговорећиизводезада-

те кореографије (углавном машинско-механичког, техно или фолклорногугођаја,зависнооду том тренутку драме преовладавајућих емоција). Кад се овој комбинованој извођачкој техниципридодапоменутиполумрак, немогућност да се повежу ликрадња-тело/ глас, добије се утисакдатекстговоринекакавХал (компјутер) или да је представа заправо радиокореодрама, што формално и може да буде узбудљиво. Збогподсећањадајеозбиљна, целу ствар са просценијума посматра девојчица (Христина Татић),којагледаоцеуводииизводиизсветапредставе.Нештоод оногштоговориСтеријинаје,а нешто народна мудрост (ето, ипакнијеуСрбасвесамглупан и користољуб). Врховна је ипак она тазе дописана, изговара је резонер Гавриловић (Мирослав Фабри): „Иди ти, дете, одавде!“ А дете, помало у име публике, одговара у стилу: „Доста сам и видела!“ Игор Бурић

КОНЦЕРТСИМФОНИЈСКОГОРКЕСТРАНОВАРУСИЈА ПОВОДОМДАНАРУСКЕФЕДЕРАЦИЈЕУБЕОГРАДУ

Синкретизаммузике исликарства Величанствена уметничка свечаност,приређена у Центру „Сава“,синтеза одличног симфонијског музицирања и видео пројекције највећих сликарских ремекдела у тродимензионалној техници, која следи генезу њиховог стварања,била је достојна обележавања Дана Руске Федерације, које су у извршној продукцији Југоконцерта, приредили Гаспром њефт,Гаспром експорт и Нафтна индустрија Србије,��з помоћ Београдске филхармоније и Руске

културне представе.Ипак,прави музички „чистунац“, удубљено загледан у огромна сликарска платна (која су се калеидоскопски смењивала, удаљавала, прелетала испред задивљених очију), могао је бити деконцентрисан при слушању музике, као што је за оног убеђеног „ликовњака“, симфонијска звучна матрица била само подлога, односно пратња визуелног доживљаја. У сваком случају, није изостала чар новине, као ни задовољ-

озну виолинисткињу Алену Баеву), са Шагаловим „Љубавницима“(чија су платна већим делом преовладавала у овом ставу), да би финални Престо ритмички прегнантно испулсирао с чувеним сликама Кандинског и Маљевича.Понуђени спој две уметности још је уочљивији био код извођења Друге свите из Прокофјевљевог балета „Ромео и Јулија“и Увертире фантазије на исту тему Петра Чајковског,праћене и „покривене“готово импресиони-

ФИЛМНОВОСАЂАНАНАГРАЂЕННАФЕСТИВАЛУУХАМБУРГУ

Штасатопломводом Нa27.међународномфестивалукраткогфилмуХамбургу, одржаном од7.до13.јуна,остварење “Monkey Spa“ Новосађана Драгана Живанчевића, Драгана Матића и Жељка Пишкорића добио је наградужирија у категорији NoBudget. Трочлани жири у свом образложењу наводи:„Лепа,вицкаста идеја,лудо брбљање у глави,фини осећај за слике,камеру и драматургију, саундтрек који је перфектна подршка следу слика, и све то уклопљено у сувислу целину која друштвено-политички и енергетско-политички испитује сопствену земљу.Реализовано уз минимум техничких расхода и финансијских средстава. Један но-баџет филм парекселанс!“ Двадесетоминутни „Mоnkey Spa“ би се жанровски могао одредитикаодокументарнафикција.Причапратитримајмунолика човекакојадолазеуСрбијуиоткривајутоплуводу... Филм је, по речима, Драгана Матића,једногодаутора,директУОКТОБРУУБЕОГРАДУ

Концерт Жана Мишела Жара

амбасаде. Овај јединствени начин синкретичког представљања магистралних музичких и ликовних продуката друге половине 19.и прве половине 20.века,поучан је пример како се капиталне националне вредности приказују свету,али и потврда да су одабрана уметничка остварења, управо у свом домену,и највећа светска достигнућа тог времена.Када је у питању музичко стваралаштво, то су свакако опуси Дмитрија Шостаковича, Сергеја Прокофјева и Петра Чајковског. Пуна сала,доказ добре организације и медијске покривености догађаја,али и привлачности најављене мултимедијалне презентације која је била подједнако атрактивна како за љубитеље музике,тако и за познаваоце ликовне уметности, премда је, судећи по „ничим изазваним“ аплаузима,тамо где им никако није било место, или по неконтролисаном накашљавању, оглашавању мобилних телефонских направа, смејању и још неким звуцима различитог порекла,било доста и оних „ненавикнутих“ на овакве

ство првог сусрета са Симфонијским оркестром Нова Русија, „старим“ тек 11 година, који од 2002.делује под вођством Јурија Башмета,виолисте светског угледа и невероватне харизме, али и диригента моћне сугестивности и ауторитета.Па ако нисмо у сваком тренутку,сконцентрисани на оба медија, могли поклонити подједнаку пажњу и снажној,веома експресивној музици и грандиозним сликама,ипак смо запазили и најчешће добро погођену комплементарност између аудитивног и визуелног, који су се у многим моментима адекватно „подударали“, без „вулгарног“ тонског сликања или очигледне програмности, подједнако у атмосфери,расположењима и одговарајућим „карактерима“. Тако се, блештаво оркестрирана Шостаковичева Свечана увертира управо соцреалистички „поклапала“с „Текстилним радницама“ или „Будућим пилотима“ (Александар Дејнека), а Ноктурно из Првог виолинског концерта истог аутора (у ком смо као солисткињу упознали беспрекорно вирту-

стичким бојама Сомова, Виноградова и многих других, тематски смишљено одабраних аутора. Овације публике потврдиле су успешност остварене уметничке и извођачке синергије, али и оправданост заинтересованости и интереса нашег НИС- а да буде водећа снага у овако интелигентно креираном,и у сваком културно-уметничком, политичком и друштвеном аспекту, одлично осмишљеном догађају. Ипак, не можемо а да не зажалимо,па и да не будемо „повређени“ што ова огромна организација није показала бар мало занимања и „интереса“ и за подршку гостовања истог генијалног Јурија Башмета и у Новом Саду, када је чувени уметник, протеклог априла, наступио као солиста на виоли и диригент са „својим“ камерним ансамблом „Московски солисти“, на већ одавно успешно етаблираном Номусу,изазвавши исто тако значајну пажњу културне јавности,а узбудљивим интерпретацијама обележивши и ову,31годину „стару“манифестацију. Марија Адамов

Пионир електронске музике ФранцузЖан Мишел Жарпосле три године одржаће10.октобра поново концерт у Београдској арени. “Жар ће наступити у склопу светске турнеје ‘World Tour 2011’,и овоће му бити други наступ у Београдској арени. Очекује нас незабораван аудио-визуелни доживљај“,саопштила је Београдска арена. Композитор и клавијатуриста Жар се прославио у свету инструменталним албумом “Oxygene“ (1976), изузетно утицајним за развој електронскемузике,који је 1976.године продан у 12 милиона примерака, а следили су су успешни “Equinoxe“(1978),“Magnetic Fields“ (1981) и други. Промовишући ЦД са изнова снимљеним албумом “Oxygene“,назван“OxygeneNewMasterRecording2007”,Жар (63) је први пут свирао уновембру 2008. године у Београдској арени, где је распродао 8.000 улазница пуштених у продају, и зарадио хвалоспеве домаће јавности занаступ. Уз Београд, Жар ће на овој турнеји наступити и 11. октобра у АрениЗагреб.

Из филма „Monkey Spa”

но ангажован и указује на проблем неискоришћених геотермалнихизвораунашимкрајевима. Много се бушило тражећи нафту, а уместо ње из земље је покуљалаврелавода.Тојевелики потенцијал који не умемо да искористимо,кажеМатић. За филм је компонована посебнамузика-музикапластич-

нихлењира,којујекакостојиу образложењу,жири,такође,похвалио. “MonkeySpa“јеиначесниман деломуМачвииделомнаТителскомбрегу.Какоодауторасазнајемо,првомприликомкадатобуде могуће, а требало би ускоро, филм ће представити и новосадскојпублици. В. Ц.

НАФЕСТИВАЛУУКАРЛОВИМВАРИМА

НаградаГорану Бреговићу Југословенски музичар и композитор Горан Бреговић и амерички глумац и режисер Џон Тортуро добитници су награде председника Међународног филмског фестивала у КарловимВарима,који ће трајати од 1. до 9.јула. “Мислим да је добро да та награда није само за режисере и глумце већ и за ауторе филмске музике“, казао је председник фестивала Јиржи Бартошка када је саопштавао имена овогодишњих добитника фестивалских награда. Тортуро на 46.фестивал у Карловим Варима долази поводом светске премијере свог филма “Негде данас увече“у којем игра са својомсупругом Кетрин Боровиц. Фестивалску награду Кристални глобус за изузетан допринос светској кинематографији добиће британска глумица Џуди Денч. На карловарском фестивалу биће приказано 179 играних филмова,анаграде у главној такмичарској секцији у којој овог пута нема представника домаће, чешке кинематографије, доделиће међународнижири на челу са мађарским режисером Иштваном Сабом. Већину филмова у Карловим Варима,осим неколи-

ко старијих у ретроспективама, чешка публика имаће прилику да види први пут.На програму је 21 светска премијера, а велика пажња посвећена је дебитантима, пошто 54филма које ће публика видети представљајупрва остварења режисера.


22

svet

petak17.jun2011.

UKRATKO Hakerioborili sajtCIA VA[INGTON: Grupa hakera koja je u ponedeqak upala u kompjuterski sistem ameri~kog Senata, preuzela je odgovornost za probleme koje je u sredu sa svojim sajtom imala Centralna obave{tajna slu`ba (CIA). Ta grupa, poznata pod nazivom „Lulz Sekjuriti”, poslala je putem dru{tvene mre`e Tviter poruku „Tango oboren CIA.gov”, pa su se tokom ve~eri pojavile te{ko}e oko pristupa sajtu agencije. Iako je na meti izgleda bio javni sajt slu`be, gde nema klasififkovanih podataka, niti se tako mo`e uticati na wene operacije, portparol CIA Mari Harf izjavila je da se slu~aj ispituje. Nekada je te{ko proceniti da li je neki sajt hakerisan, ili je oboren samo zato {to je takva vest navela mnoge da ga otvore. Qudi iz „Lulz Sekjuritija” tvrde da je ciq wihovih akcija da uka`u na slabosti u bezbednosti interneta. (Tanjug)

Gifords pu{tena izbolnice

HJUSTON: Ameri~ka kongresmenka Gabrijel Gifords pu{tena je ju~e iz bolnice u Hjustonu, pet meseci nakon {to je upucana u glavu u Tusonu, u ameri~koj dr`avi Arizoni. Doktori su rekli da su se wene kognitivne sposobnosti i fizi~ka snaga poboq{ali tako ne mora vi{e da bude u bolnici. Gifordova }e boraviti u ku}i svoga supruga, astronauta Marka Kelija, u mestu na oko 40 kilmetara ju`no od Hjustona, a nastavi}e da odlazi na svakodnevne terapije, prenele su agencije.

AlZavahirinovilider AlKaide KAIRO: Egip}anin Ajman al Zavahiri (60) novi je lider organizacije Al Kaida, navedeno je u saop{tewu koje je ju~e postavqeno na jedan islamisti~ki veb sajt. Agencija AP prenela je da se veruje da Al Zavahiri rukovodi operacijama Al Kaide u blizini pakistansko-avganistanske granice. Al Kaida nije saop{tila detaqe o izboru dugogodi{weg broja dva u najpoznatijoj teroristi~koj mre`i na svetu, koji }e na mestu lidera Al Kaide naslediti Osamu bin Ladena, ubijenog u operaciji ameri~kih komandosa 2. maja u pakistanskom mestu Abotabad. Saop{tewe postavqeno na sajt „Ansar al Muxahedin” („Sledbenici svetih ratnika”) obojeno je uobi~ajnom retorikom ekstremista i u wemu je pozvano

BinLadeniAlZavahiri(arhiva)

na borbu protiv „nevernika, predvo|enih Amerikom i wenom marionetom Izraelom, koja je napala dom islama”. Al Kaida je saop{tila da nikada ne}e prihvatiti legitimitet izraelske dr`ave i da }e nastaviti da pru`a podr{ku muslimanima u Av-

ganistanu, Iraku i na severu Afrike. Al Zavahiri poti~e iz egipatske porodice koja pripada sredwoj klasi. Wegov otac bio je profesor farmacije na Medicinskom fakultetu u Kairu, a deda mu je bio veliki imam Al Azhara. (Tanjug)

JEDNODNEVNI [TRAJK PREVOZNIKA

^e{kaju~eukolapsu PRAG: Saobra}aj u Pragu ju~e je bio paralisan, a metro je prestao sa radom zbog {trajka `elezni~ara i zaposlenih u javnom prevozu, koji je po~eo u pono} u ^e{koj. U prestonici je funkcionisalo svega 40 odsto tramvaja i 20 odsto autobusa, javili su ~e{ki mediji, navode}i da je kolaps zabele`en i u pokrajinskim prestonicama Brnu, Olomoucu i Usti na Labi. [trajk je organizovala Koalicija sindikata transportnih radnika, koja okupqa 13 sindikalnih organizacija, a povod su najavqene reforme penzijskog i poreskog sistema, kao i sistema zdravstvene za{tite, koje planira da sprovede vlada premijera Petra Ne~asa. Mediji u ^e{koj javili su i da je predsednik Vaclav Klaus zbog {trajkova otkazao prijem povodom prosla-

ve 70. ro|endana. Pra{ki metro bio je ju~e zatvoren, prvi put u svojoj istoriji. Sindikati, koji su inicirali jednodnevni {trajk, pozvali su vladu premijera Petra Ne~asa da podnese

ostavku zbog planova da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, pove}a poreze i reformi{e sistem zdravstvene za{tite, prenela je agencija Rojters. „[trajk se odr`ava zbog toga {to socijalni dijalog nije us-

peo, jer vlada nije voqna da pregovara o predlozima sindikata ~iji je ciq da za{tite radnike sa sredwim i najni`im primawima”, kazao je na skupu u Pragu {ef sindikata javnih prevoznika Lubo{ Pomajbik. Protesti radnika su retki u ^e{koj, jednoj od najbogatijih biv{ih komunisti~kih zemaqa, koja je 2004. godine u{la u Evropsku uniju. Posledwi ve}i {trajk koji je doveo do kolapsa u saobra}aju u ^e{koj odr`an je 1997. godine. Istra`ivawa javnog mnewa u ^e{koj pokazuju da ve}ina gra|ana podr`ava {trajk prevoznika. Kako javlja Rojters u posledwem istra`ivawu ~ak 90 odsto ankteriranih su kazali da su nezadovoqni politikom Vlade. (Tanjug)

Kisinyer:dogovorsKinom protivsajber{pijuna`e

GabrijelGifords

„Veoma smo uzbu|eni {to je dostigla slede}u fazu rehabilitacije. Nemamo sumwe da }e nastaviti da ostvaruje zna~ajne korake u svom oporavku”, rekao je Keli. Gifordova je pogo|ena u levu stranu glave i morala je ponovo da u~i da govori i hoda. U pucwavi u januaru, kada je ameri~ka senatorka upucana sa male udaqenosti, ubijeno je {estoro qudi, me|u kojima devetogodi{wa devoj~ica, a povre|eno je jo{ 12 osoba. D`erad Lafner, optu`eni za napad, u martu je progla{en mentalno nesposobnim za su|ewe. (Tanjug)

WUJORK:SAD i Kina treba da izgrade razumevawe na najvi{em nivou da bi ograni~ili sajber napade i {pijuna`u, izjavio je biv{i ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisind`er. Nema na~ina da se to zaista re{i osim nekom vrstom razumevawa o ograni~ewima , dodao je Ki{ind`er, arhitekta ameri~ke politike otvarawa prema Kini iz 1970-ih. Prema wegovim re~ima, ako se bave pojedina~nim slu~ajevima, to }e dovesti do optu`bi i protivoptu`bi sa obe strane. Ameri~ki zvani~nici optu`uju Kineze za sajber napade na Gugl i upade u elektronsku po{tu ameri~kih dr`avnih slu`benika, medija i kineskih demokratskih aktivista. Kisind`er ka`e da i SAD i Kina imaju zna~ajne {pijunske kapacitete, i smatra da je od kqu~nog zna~aja da dve zemqe na|u na~in da o tome razgovaraju. Definisati {ta bi ograni~ewa mogla biti to je vr-

sta izazova sa pet godina perspektive koji apsolutno neophodno treba da vodi na{e odnose, dodao je on. On je tu izjavu dao na promociji svoje nove kwige o Kini, na 530 strana, koju je u Wujorku organizovalaa korporacija Tomson Rojters . Na istom skupu, D`on Hantsman, biv{i amasador u Pekingu, koji uskoro treba da objavi predsedni~ku kandidaturu, je izjavio” Mislim da nemamo nikakvu ideju o obimu upada u javni i privatni sektor . On je za to optu`io Kinu, {to u Pekingu odbacuju. U nekom trenutku, mora}emo da razvijemo kontekst u kome mo`emo da razgovaramo i povu~emo neke crvene linije oko oblasti u kojima ih ne `elimo, i mo`da oni ne `ele nas, dodao je Hantsman. On je dodao da SAD i Kina ne}e nikada pomiriti svoje razlike , ali mogu da razgovaraju o svojim dugoro~nim te`wama, nadama i interesima. (Tanjug)

dnevnik

O{trijistavPakistana premaSAD WUJORK: Pakistanski general A{fak Parvez Kajani, {ef armije i najmo}niji ~ovek u zemqi, bori se da sa~uva polo`aj usred gneva u vojsci zbog ameri~ke akcije u kojoj je u toj zemqi ubijen lider teroristi~ke organizacije Al kaida Osama bin Laden, pi{e ju~e ameri~ka {tampa. Kajani, za koga se smatra da ima srda~ne odnose sa SAD, suo~en je sa tolikim nezadovoqstvom, da se i neki udar u vojsci, iako ne mnogo verovatan, vi{e ne iskqu~uje, pi{e „Wujork tajms”, pozivaju}i se na obave{tene izvore u Pakistanu i SAD. Pakistansku vojsku vodi 11 komandanata, koji odluke donose

konsenzusom, i oni skoro svi, ako ne i svi, tra`e da Kajani nastupi o{trije prema Amerikancima. Va{ington je svojim o{trim pristupom Pakistanu gurnuo Kajanija u odbrambeni stav, a ako general bude istisnut, SAD }e se suo~iti sa jo{ beskompromisnijim antiameri~kim {efom pakistanske vojske. Izvori „Wujork tajmsa” prime}uju da je Kajani postao nepopustqiviji partner u susretima sa ameri~kim delegacijama. Previrawa u pakistanskoj vojsci u~inila su da je u wenim redovima moral na najni`em nivou od 1971. kada je Pakistan izgubio rat oko Banglade{a. (Tanjug)

NATO IZJAVA GENERALNOG SEKETARA RASMUSENA

Alijansaspre~ila masakruLibiji

liti~kom re{ewu u Libiji”, rekao MADRID: NATO je spre~io je Rasmusen. masakr u Libiji i nastavi}e vojni Me|unarodna zajednica sada pritisak na libijskog lidera Moatreba da po~ne da planira reformera Gadafija kako bi omogu}io me koje treba sprovesti kada Gadaiznala`ewe politi~kog re{ewa, if bude zba~en s vlasti, rekao je izjavio je ju~e generalni sekretrar Rasmusen, dodaju}i da NATO u tom Alijanse Anders Fog Rasmusen. poqu ima veliko iskustvo i da mo„Na{a operacija (u Libiji) ima `e da pomogne. politi~ku i vojnu podr{ku mnogih NATO skoro tri meseca izvodi zemaqa u regionu. Zajedno smo napade na Gadafijeve snage, podrspre~ili masakr. Spasili smo bez`avaju}i libijske broj `ivota”, repobuwenike, a vakao je Rasmusen tozdu{na operacija Na{aporuka kom obra}awa Alijanse je po~et{panskim senatoGadafijujejasna. kom juna produ`erima. Rasmusen je Tvojevremeje na na jo{ tri meseizjavio da je NAisteklo. ca, po~ev{i od 27. TO svojim akcijaMora{daode{. juna.Ju~e je nastama smawio mogu}vqeno bombardonost Gadafijevog (AndersFog vawe podru~ja u re`ima da napada Rasmusen) okolini rezidencivile i omogu}io cije libijskog lipristup za humanidera u Tripoliju. tarne organizaciGadafiev sin sin Saif al-Islam je, a spre~io ulazak pla}enika i je rekao da je re`im spreman da uvoz oru`ja. omogu}i odr`avawe izbora u ze„Na{a poruka narodu Libije je mqi tokom ove godine, koje bi nadjasna. [titi}emo vas koliko god gledala me|unarodna zajednica, bude potrebno. Na{a poruka Gadapod uslovom da na wima ne bude fiju je jasna. Tvoje vreme je istekra|e glasova. Saif al-Islam je klo. Mora{ da ode{. Na{a poruka tako|e kazao da je Gadafi spreman me|unarodnoj zajednici je jasna. da se povu~e ukoliko izgubi izboNastavi}emo vojni pritisak, u re, ali da ne}e oti}i u egzil. strogoj saglasnosti sa na{im man(Tanjug) datom, kako bi utrli put brzom po-

Nedovoqnonovcazaodbranu MADRID: Generalni sekretar NATO Rasmusen ju~e je u Madridu rekao da je zabrinut zbog toga {to evropske ~lanice alijanse nedovoqno izdvajaju za vojne buxete i pozvao ih da zajedni~ki rade na tome kako bi se mawe oslawale na SAD kada se radi o visoko-tehnolo{kom oru`ju.On je na seminaru u {panskom Senatu „NATO i Mediteran, promena koja dolazi”, ukazao da su operacije NATO u Libiji istakle zavisnost te organizacije od ameri~ke pomo}i u prismotri i obave{tajnoj opremi, kao i preciznom naoru`awu, „prosto zato {to ih na raspolagawu nije imala nijedna druga ~lanica”. „Nemojte da me shvatite pogre{no. Ne ka`em da svaka ~lanica treba da ima tu visokotehnolo{ku opremu, ali bih to voleo. Zato sam i zabrinut zbog niskog nivoa izdvajawa za odbranu, posebno u Evropi”,naveo je Rasmusen, ne navode}i nijednu zemqu posebno. I ameri~ki sekratar za odbranu Robert Gejts nedavno je kritikovao evropske partnere jer ne ula`u vi{e u svoje odbrane. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RAMAJADE Nekada bliska saradnica predsednika Nikole Sarkozija i ambasador Francuske pri Unesku, Rama Jade, povukla se sa te funkcije i prikqu~ila timu @an Luj Borloa, jednog od Sarkozijevih protivkandidata na predsedni~kim izborima koji }e biti odr`ani slede}e godine. Rama Jade postala je poznata kao Sarkozijeva portparolka tokom izborne kampawe 2007. godine

SILVANAKOH-MERIN Univerzitet u Hajderbergu oduzeo je doktorsku titulu biv{oj potpredsednici Evropskog parlamenta, nema~koj liberalki Silvani KohMerin po{to je utvr|eno da se wen rad, u su{tinskim delovima, sastoji od plagijata. U wenom radu od oko 80 strana rada, ima vi{e od 120 mesta koje je nadle`na komisija pomenutog univerziteta, definisala kao plagijate.

AN\ELINAYOLI Poznata ameri~ka glumica An|elina Xoli poseti}e izbegli~ki kamp na istoku Turske u kome su sme{tene izbelice koje posledwih dana sti`u iz Sirije.U Ministarstvu spoqnih polsova u Ankari „imaju pozitivan stav” prema inicijativi ~uvene glumice. Ona }e u petak doputovati u Istanbul odakle }e otputovati na istoku Turske, gde se nalaze kampovi .

Maslinovouqesmawujeopasnost od{logaposle60godina PARIZ:Stariji qudi koji koriste maslinovo uqe u ishrani imaju mawe {anse da do`ive {log, pokazala je nedavna studija francuskih nau~nika na koju se poziva agencija Rojters. Nau~nici su tokom pet godina pratili ishranu 7.625 ispitanika koji imaju 65 i vi{e godina i otkrili da oni koji redovno koriste maslinovo uqe imaju do 41 posto vi{e mogu}nosti da ne do`ive {log. “Ovo samo pokazuje koliko je maslinovo uqe zdravo i kolika je velika wegova uloga u odbrani organizma”, rekla je rukovodilac studije i neurolog pariskog Univerziteta INSERM Sesilija Samijeri. Ona je dodala da je wen tim uzeo uzorke krvi od 1.245 osobe i izmerio nivo oleinske kiseline koja se nala-

zi u maslinovom uqu, ali i u uqu le{nika. Rezultati su pokazali da qudi sa visokim nivoom oleinske kiseline imaju 73 procenata mawe mogu}nosti da do`ive {log, za razliku od onih sa niskim nivoom.

“Potrebna su dodatna istra`ivawa, jer je ovo samo jedna observaciona studija”, rekao je Nikolaos Skarmiz sa wujor{kog Univerziteta “Kolumbija”, koji je napisao uvodni ~lanak studije. Neke prethodne studije su pokazale da, {to se ti~e

maslinovog uqa, takozvana “mediteranska ishrana”, koja podrazumeva puno vo}a i povr}a, le{nik, maslinovo uqe, `itarice, mahunaste biqke i ribu, {titi od sr~anih bolesti i mo`e da kod odraslih predupredi nastanak dijabetesa. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

petak17. jun2011.

23

U GR^KOJ SE KRIZA SA ULICE PRESELILA U PARLAMENT

Rekonstrukcijavladeiliizbori ATINA: Posle novog 24-~asovnog {trajka i nereda u kojima je povre|eno 30 qudi, gr~ki parlament se izjasniti o poverewu rekon strui sane Vladi Jorgosa Papandreua. Kriza se sa uli ca Ati ne preseli la u parlament, a premijer Jorgos Papandreu veruje da bi tamo mogla da dobije i pozitivno re{ewe. Papandreu predla`e rekonstruisawe vlade, ali ukoliko u parlamentu ne dobije naklonost ve}ine, Gr~koj predstoje prevremeni izbori. Najavqenu rekonstrukciju prate ostavke poslanika PASOK-a. „Svi treba da preuzmemo odgovornost prema dr`avi i gra|anima. Nastavi}u istim putem, zajedno sa ~lanovima PASOK, drugim zvani~nicima i gr~kim narodom. Formira}emo novu Vladu, a zatim }e parlament imati re~”, kazao je Papandreu. Najavqena rekon struk ci ja, me|utim, ne uliva poverewe hiqadama onih koji protestuju na ulicama Gr~ke. Zemqa je u sredu bila skoro paralisana zbog {trajka zaposlenih u javnom sektoru.Protesti zbog najavqenih novih mera {tedwe pretvorili su se u sukobe demonstranata i policije u centru Atine povre|eno je najmawe 30 qudi. Gr~ki premijer se na rekonstrukciju Vlade odlu~io nakon neuspelih pregovora sa glav-

Izbori uBugarskoj uoktobru

SOFIJA: U Bugarskoj }e se 23. oktobra odr`ati predsedni~ki izbori, odlu~ili su poslanici u Sobrawu. Drugi man-

Meglena Kuneva

dat aktualnog predsednika Georgija Prvanova isti~e krajem godine i on nema pravo da se kandiduje tre}i put za redom. Jedini zvani~ni kandidat na predsedni~kim izborima, za sada je biv{i evrokomesar Meglena Kuneva, a bugarski premijer Bojko Borisov je kao mogu}eg kandidata vladaju}e partije GERB (Gra|ani za evropski razvoj Bugarske) pomenuo biv{eg premijera i cara Simeona Sakskoburgotskog. U Bugarskoj }e se paralelno sa predsedni~kim odr`ati i lokalni izbori, ali odluku o tome prema ustavu zemqe treba da donese predsednik dr`ave. (Tanjug)

nom opozicionom partijom Novom demokratijom, kojoj je predlagao formirawe vlade nacionanog jedinstva. Pregovori su propali, jer je, prema re~ima Papandreua, opozicija postavila neprihvatqive uslove. Uko li ko Vlada nastavi istim putem i po sle rekon strukcije, smatraju analiti~ari, to ne}e re{iti ekonomske i socijalne probleme u zemqi.

nih izbora ili }e do}i do propasti”, smatra Jorgos Kirtsos, urednik lista „Siti pres” i besplatnog nedeqnog „Socijalista”. Glavni prioritet gr~kih vlasti je hitno usvajawe nacrta buxeta, kako bi Me|unarodni monetarni fond odblokirao paket pomo}i Evropske unije. Ina~e, kreditni rejting Gr~ke pao je na najni`i mogu}i nivo.

„Premijer je okon~ao saradwu socijalista sa glavnom opozicionim partijom desnice Novom demokratijom. Potreban je novi po~etak kako bismo se suo~ili sa velikim ekonomskim i socijalnim problemima. Vlada }e morati da preuzme odgovornost i plati politi~ku cenu, makar to dovelo do prevreme-

Dvojica poslanika PASOK-a podneli su ostavke, uo~i odluke premijera Jorgosa Papndreua da predlo`i sastav nove vlade koja treba da dobije poverewe u parlamentu. Ostavke poslanika su podnete posle ju~era{weg neuspeha da se u Gr~koj formira {iroka koaliciona vlada koja bi podr`ala o{tre mere

{tedwe koje je predlo`io premijer Papandreu. „Ja }u nastaviti istim putem”, izjavio je Papandreu po{to je saop{tio da }e formirati novu vladu i tra`iti poverewe u parlamentu. On smatra da je {tedwa jedini put za izlazak iz sada{we krize, odnosno za dobijawe novih kredita od MMF i evropskih finansijskih institucija. Papandreu je najavio da }e predlo`iti novu vladu i o woj }e se poslanici izja{wavati u utorak, javqaju agencije pozivaju}i se na izvore iz parlamenta. Kako saznaju lokalni novinari, mesto u vladi }e izgubiti Jorgos Papakonstantinu, ministar finansija, koji je bio arhitekta spornog programa {tedwe koji kritikuju i u opoziciji i u sindikatima. Papandreu na ovaj na~in poku{ava da dobije {iru po dr {ku za spor ni pro gram {tedwe u parlamentu i da izbegne raspisivawe vanrednih izbora {to pojedine opozicione stranke tra`e. Najnovije ostavke poslanika PASOK-a ne}e ugroziti ve}inu koju ta partija ima u parlamentu, po{to wih zamewuju politi~ari iz iste stranke. U sada{wem sazivu parlamenta PASOK ima ve}inu mesta: 155 od ukupno 300. (B92)

U SUSRET DVADESETOGODI[WICИ HRVATSKE DR@AVNOSTI

Pozivkojijepodelio hrvatskepoliti~are

ZAGREB: Ideja predsednika a veliki za regiju”. Ona je istakla Hrvatske Ive Josipovi}a da, po- da Tadi} nije Milo{evi}, niti je vodom 20. godi{wice hrvatske dr- deo wegove politike i objasnila `avnosti, organizuje sve~ano ve~e da bi dolazak predsednika Srbije i koncert, na koji }e pozvati sve zna~io pomak za 180 stepeni. Simpredsednike susednih zemaqa, me- boli~ki bi pokazao da su Hrvatska |u kojima i predsednika Srbije Borisa Tadi}a, podelila je hrvatsku politi~ku scenu, pi{e ju~e “Jutarwi list”. Dok u Socijaldemokratskoj partiji (SDP) i Hrvatskoj narodnoj stranci (HNS) tu inicijativu apsolutno podr`avaju, za vladaju}u Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ), kao i za Hrvatsku stranku prava (HSP) i Hrvatski demokratski savez Slavonije i Barawe (HD[B), ona nije primerena. „Taj veliki datum treba obele`iti na mestu najve}e `rtve srpske agresije, u Vukovaru. Tadi} je dobrodo{ao u drugim prilikama, ali treba re}i da jo{ nije re{io posledice srpske agresije”, izjavio je potpredsednik HDZ Boris Tadi} i Ivo Josipovi} Andrija Hebrang. On je me|u „samo neke” od tih posledica uvr- i Srbija u proteklih 20 godina nastio „vi{e od 1.000 qudi koji se pravile ogromne pomake, od rata, jo{ vode kao nestali i pitawe do normalnih dr`ava, naglasila je ratne od{tete”. Pusi}. Za razliku od Hebranga, predI poslanik SDP Tonino Picusednica HNS Vesna Pusi} smatra la smatra da prisustvo Tadi}a ne da bi „dolazak predsednika Srbije bi bilo sporno, ���jer postoji saglabio bi mali korak za ~ove~anstvo, snost oko geneze ratnog sukoba” i

U CRNOGORSKOM PARLAMENTU ZAVR[ENA RASPRAVA O CARINAMA

Zajedni~kakontrolaprotiv svih{vercera PODGORICA: Crnogorski parlament zavr{io je ju~e raspravu o Predlogu zakona o potvr |i va wu spo razuma iz me |u Crne Gore i Srbije o saradwi u carin skim pi tawi ma. Mi ni star finansija Milorad Katni} je poslanicima objasnio da je tim sporazumom predvi|en „efikasan mehanizam” za suzbijawe carinskih prekr{aja, posebno prometa opojnih droga. Spo ra zum, ka ko je nave de no, predvi|a osnivawe zajedni~kih kontrolnih i istra`nih timova dve dr`avne carine, radi suzbijawa te{kih carinskih prekr{aja. Skup{tina Crne Gore ju~e raspravqala i o predlogu izmena i dopuna Zakona o strancima. Tim aktom je predvi|ena mogu}nost da dr`avqani biv{e

NEMA^KI NADBISKUP I PATRIJARH IRINEJ

SFRJ koji u Crnoj Gori imaju boravi{te posle juna 2006. godine mogu tra`iti da dobiju status stranca, uz obavezu da dostave paso{ i druge dr`ave.

Milorad Katni}

Poslanici Skup{tine Crne Gore su pre dva dana zavr{ili raspravu o predlogu izmena i dopuna Zakona o ograni~avawu upotrebe duvanskih proizvoda. Inoviranim zakonom bi}e zabraweno pu{ewe u {kolama, bol ni cama, ugo sti teq skim objektima i na drugim lokacijama. Ne}e se smeti pu{iti ni u {kolskim dvori{tima, a prodaja duvana bi}e zabrawena u bli zi ni vas pitno-obrazovnih ustanova. U prilog poo{travawu Zakona o ograni~avawu upotrebe duvana, ministar zdravqa Miodrag Radunovi} je naveo da u Crnoj Gori godi{we od raka plu}a oboli 300 qudi. Poslanici }e naknadno glasati o zakonskim predlozima o kojima je rasprava zavr{ena.

isti~e da }e Hrvatska i Srbija sara|ivati i u sklopu Evropske unije (EU). Kabinet predsednika Hrvatske planira da pozive za proslavu po{aqe predsednicima Italije, Slovenije, Ma|arske i

Srbije, o~ekuju}i da }e se oko ovog predloga posti}i kompromis sa Vladom. Hrvatska slavi dan dr`avnosti 25. juna, datum kada je Hrvatski sabor doneo Ustavnu odluku o samostalnosti i suverenosti Republike Hrvatske. (FoNet)

UEvropuipreko crkve BON: Predsednik Nema~ke biskupske konferencije, nadbiskup Robert Coli~ zalo`io se u Beogradu u razgovoru sa patrijarhom srpskim Irinejom za ulazak Srbije u Evropsku uniju, prenela je nema~ka Katoli~ka novinska agencija (KNA). Prekju~e, tokom ~etrdeseto mi nutnog susreta, patri jarh Iri nej i fraj bur {ki nadbiskup Coli~ zauzeli su se i za sna`niji dijalog nema~ke biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh Irinej zahvalio je za dugogodi{wu podr{ku rimokatoli~ke crkve u Nema~koj, rekav{i, kako navodi KNA, da je ona „i u najmra~nijim vremenima ratova na Balkanu 90-ih godina uspevala da o~uva kontakte i da organizuje pomo}”.

Coli~ je ocenio da upravo Srbija, kao zemqa brojnih konflikata u novijoj pro{losti, mo`e da bude most izme|u istoka i zapada. Prema wegovim re~ima, Srbija bi trebalo da se nadove`e na pro{lost koju je odlikovalo bogatstvo razli~itih etni~kih i verskih zajednica, prenela je KNA. Nadbiskup Coli~ od utorka boravi u petodnevnoj privatnoj poseti Srbiji, u okviru koje je slu`io misu u beogradskoj rimokatoli~koj katedrali i razgovarao sa patrijarhom Irinejom. Coli~ u petak planira da poseti Oxake. Robert Coli~ ro|en je 1938. u ba~kom selu Filipovu, dana{wem Ba~kom Gra~acu, koje je sa porodicom napustio 1946. godine. (Tanjug)

Amfiloije:Ili po{tovaweilipravda uStrazburu BEOGRAD: Mitropolit crno- cija da se Mitropoliji oduzme svegorsko-primorski Amfilohije iz- ukupna imovina i svi hramovi. javio je ju~e da Mitroplija po{tu„Nadam se da do toga ne}e do}i, je nezavisnu dr`avu Crnu Goru, ali kao {to se nadam da ne}e do}i do o~ekuje i da ta dr`ava ispo{tuje ru{ewa crkve na Rumiji koju smo vekovno ustrojstvo Crkve, a u pro- mi obnovili, kao i da }e vlada omotivnom pravda }e biti zatra`ena u gu}iti obnovu crkve Aleksandra Briselu i Strazburu. On je ukazao Nevskog na Svetom Stefanu”, reda Crkva u Crnoj Gori postoji osam kao je on. vekova i da je ona bila i ostala Upitan da li }e Mitropolija „ki~mena mo`dina” dr`ave koju je, biti registrovana, Amfilohije je kako je rekao, prakti~no stvorila odgovorio da „nema nikakvog zakou vreme dinastije na koji tra`i da Petrovi}. se registrujemo, Amfilohije je niti bilo kaCrkvauCrnojGori rekao da ima nagopostojiosamvekovai kvog razloga da ve{taja od Vlade mi to prihvatidajeonabilaiostala ti Crne Gore da }e se ne}emo, sem „ki~menamo`dina” prestati s progonekog nasiqa, za dr`avekojaje nom sve{tenstva koje se nadama da i mona{tva, a ukone}e do}i”. prakti~nostvorenau liko se to ne dogoMi tro po lit vremedinastije di, SPC, odnosno je potvrdio da }e Petrovi}. Mitropolija crse pojaviti pred (Mitropoloit nogorsko-primorsudom koji ga teska }e se obratiti reti za govor mrAmfilohije) Briselu, Strazbu`we, mada, kako ru i svim releje rekao, mora da vantnim me|unarodnim ustanova- prizna da su ~udne optu`be protiv ma. mitropolita zato {to brani i „Ne znam da li je Srbija u tom {titi ru{ewe hrama. pogledu ne{to reagovala, ali {to „To se desilo sa mojim preothodse ti~e me|unarodne zajednice, ne- nikom Danilom Dajkovi}em … jesumwivo, ukoliko bi dr`avna dine demonstracije koje su u Crnoj vlast u Crnoj Gori nastavila taj Gori bile posle rata, bile su proprogon nad mitropolijom, SPC, tiv mitropolita Dajkovi}a zato sve{tenstvom i monasima, spremni {to je branio da se sru{i crkva smo da se obratimo i Briselu, Svetog Petra na Lov}enu i pogazi Strazburu i svim relevantnim me- zave{tawe Petra Petrovi}a Nego|unarodnim ustanovama i da tra`i- {a”, podsetio je mitropolit. mo za{titu svojih prava, a u isto Upitan o rezultatatima popisa, vreme da tra`imo resituciju cr- Amfilohije je odgovorio da oni kvene imovine”, naveo je mitropo- jo{ nisu saop{teni, ali da bez oblit prilikom predstavqawa kwige zira na samo deklarisawe naroda o manastiru Mora~a. po nacionalnoj i verskoj pripadnoOn je rekao da o~ekuje da pitawe sti, odnosno jeziku kojim govore, imovine bude re{eno, da imovina Crkva, po svojoj prirodi, nije uslobude vra}ena i da u tome preovlada veqena - ona je vaseqenska i oburazum s obzirom na to da, kako je re- hvata svaki zemaqski narod. kao, u Crnoj Gori postoji tenden(Tanjug)

BO[WA^KA STRANKA CRNE GORE

NakongresuoSanyakukao oprekograni~nojregiji PODGOR IC A: Regionalizacija Crne Gore, izmena dr`avnih simbola i afirmacija Sanxaka kao prekograni~ne regije sa slobodnim protokom qudi, roba i kapitala, glavni su ciqevi crnogorske Bo{wa~ke stranke (BS). Ovi ciqevi sadr`ani su u novom programu koji treba da bude usvojen na kongresu u subotu, prenose podgori~ke „Vijesti”. BS smatra da, kako se navodi, aktuelni dr`avni simboli Crne Gore, posebno grb i zastava, adekvatno ne reprezentuju realnost i potrebe multinacionalne i vi{everske dr`ave kakva je Crna Gora i da nisu uskla|eni sa wihovim ustavnim sadr`ajem i odre|ewem. Tako|e, u predlogu programa BS stoji da }e se zala-

gati za vra}awe statusa op{tina Petwici i Gusiwu, kao i za formirawe tri regiona u Crnoj Gori u kojima bi se uveo regionalni nivo vlasti „koji bi se bavio pitawima od regionalnog zna~aja, pre svega u oblasti regionalnog razvoja, saobra}aja, poqoprivrede, turizma, prosvete, zdravstva, kulture, sporta... Pogramom je predvi|eno da }e BS, koja u~estvuje u crnogorskoj vlasti, raditi na ja~awu ekonomskih i kulturnih veza i saradwe izme|u gra|ana, kulturnih, sportskih i drugih organizacija, privrednih subjekata i lokalnih samouprava unutar ove regije. Na kongresu bi za predsednika stranke trebalo da ponovo bude izabran Rafet Husovi}, mi-

Rafet Husovi}

nistar bez portfeqa u vladi, koji je jedini kandidat za tu partijsku funkciju. Glavni odbor }e naknadno, na predlog predsednika, birati potpredsednike stranke. (Tanjug)


24

kWiGA

petak17.jun2011.

dnevnik

НАГРАДА„ВАСКОПОПА“ДОДЕЉЕНАДРАГАНУЈОВАНОВИЋУДАНИЛОВУ

ИзВршца,лепевароши Награда „Васко Попа„ за најбољу књигу песама на српском језику у 2010. години, додељена Драгану Јовановићу Данилову за књигу „Моја тачна привиђења„која је објављена у издању београдског „Архипелага„. Председник жирија Радивоје Микић рекао је јуче на конференцији за новинаре да је на конкурс пристигло 70 песничких књига, од којих је жири у ужи избор уврстио пет наслова. Књигекојесусе нашлеуужемизборусу:„Докле поглед допире” Николе Вујичића,„Заклавиридиџериду” Драгослава Дедовића, „Иза затворених очију” Милована Марчетића и „Млинскоколо”Милосава Тешића. Према његовим речима,награђена књига „Моја тачна привиђења„ је у много чему репрезентативна за поезију овог песника.Подељена у пет циклуса неједнаког обима и са епилошком песмом,она показује да Драган Јовановић Данилов у грађење

песме полази тако што најпре призове један круг животних реалија, а да потом све то настоји да повеже са оним што није непосредно

видљиво,рекао је председникжирија. Микић је додао да је Драган Јовановић Данилов свестан да гово-

ри из оне искуствене перспективе коју,уз све остало,обележава и свест да вредности више нису на месту на коме су некад биле. Награду, која ће лауреату бити уручена 29. јуна у Вршцу, на дан рођења песника Васка Попе,чини новчани износ и повеља, које додељује дародавац Фондација „Хемофарм“ из Вршца. Конкурс за награду „Васко Попа„ расписало је Друштво пријатеља Вршца „Вршац лепа варош„,а жири који одлучује о награди чине Радивоје Микић, Душан Белча и Душко Новаковић. Књижевна награда „Васко Попа„основана је 1995.године,а ове године ће бити уручена 17.пут.Неки од досадашњих добитника овог признања су Борислав Радовић, Иван В.Лалић,Стеван Раичковић, Слободан Зубановић, Љубомир Симовицћ Новица Тадић, Војислав Карановић, Иван Растегорац и други. Р. Д.

УРУЧЕНЕНАГРАДЕ„БРАНКОЋОПИЋ“

ЛауреатиКустурицаиНегришорац Режисеру Емиру Кустурици за аутобиографско дело „Смрт је непровјерена гласина„ и песнику Ивану Негришрцу за збирку „Светилник„јуче су уручене овогодишње књижевне награде „Бранко Ћопић„ на свечаности у Српској академији наука и уметности у Београду. Председник Управног одбора Задужбине „Бранко Ћопић„Светозар Кољевић истакао је да ова награда иде Кустурици за значајан допринос богатој традицији српске мемоарске литературе од Симеона Пишчевића до Мило-

ша Црњанског и Добрице Ћосића. Кустурица је својим делом доказао да је чак и у наше време могуће волети своју земљу и стећи светску славу„,рекао је,измеђуосталог,Кољевић. Захваљујући се на награди, Кустурица се присетио са колико муке и „психолошких притисака„ су га, док је био дечак, родитељи приморавали да прочита роман „Магареће године„,што је на крају учинио,заволевши дело великог писца. У образложењу УО Задужбине „Бранко Ћопицх„ да се истоимена награда за песничко

KWI­GA­ZA­U­VEK

дело додели Ивану Негришорцу, оцењено је да је у његовој збирци „Светилник„дата „савремена песничка визија монашких прегнућа„ у којој се дочаравају „молитве древних времена и речи„. Негришорац је захвалио члановима Задужбине,која је део Одељења језика и књижевности САНУ,што брину о савременој српској књижевности и што су њега наградом „препознали у тој лепој заједници са Бранком Ћопићем„. К. Р.

САЊАПЕТРОВИЋ,СПИСАТЕЉИЦА

Читамделасвојихпријатеља У различитим етапама живота човексевежезапојединекњиге којеумањојиливећојмериоставе свој траг.У најранијем детињствуродитељисумичитали„Ризницу“ Јована ЈовановићаЗмаја. Данас исту ту „Ризницу“ читам својојдеци. Чињеницаједадецаданасживе у околностима неприкладним за одрастање. Конфликт је уобичајенастваркаоинетрпељивост, нудеимсеискривљенесликеживота па самим тим и поремећен системвредности.Поредродитеља (који на велику жалост више временапроводенапослунегоса децом) књига је та која их може потс етити на значење речи искреност, непосредност, једноставност.„То,добродрво“ МиодрагаЈакшићајеуправокњигаса наглашеном поентом, забавног садржаја, маштовит а, са мноштвомедукативнихелемената. Удобараногпубертетаоткрила сам сестре Бронте, Достојевског,Ћопића,Андрића,Исаковића,Селимовића,Павића,Црњанског, а такође сам почела да се свевишезанимамзапоезијуДавича, Попе, Миљковића, Первића. Сада најрадије читам дела

својих пријатеља.  Да је људска глупост бесконачна, најуверљи-

KWI@EVNA BA[TINA

Другасрпска штампарија „Октои х петоглас ник“ из 1539.јестејединакњигаштампана у манастиру Грачаници, другој по реду штампарији у Србији (прва је била у Рујну). Књигујештампао„раб“Димитрије, по налогу новобрдског мит рополит аНиканора. Грачаница,каозначајнопреписивачкосредиштеупрошлости, била је и најдубља позиција до које је допрло штам-

парс тво у Турс ком царс тву. Грачанички „Октоих“ је ретка књига. Зна се да постоји само удеветпримерака,одкојихједан има Библиот ека Мат иц е српске. Примерак Библиотеке Матице српске опис ан је у серији „Кат алогстарихиреткихкњигаБиблиотекеМатицесрпске“, апрет раживјеиуелект ронској базиовеустанове.

вијенамговоределасатиричара Сабахудина Хаџиалића („Земља

безсвијести“)иАлександраЧотрића („Обележене приче“). Деведесетегодине,добакојејош до крајанијеразјашњено,добакада јечовекбиоокренутсамомсеби безжељезакомуникацијомСветлана Поллак описује у роману „Добровољнипакао“ којисеможе смат рати као упозорење. ИстипериодјеобрадилаиВида Ненадић, алисадругетачкегледишта, у роману „Zoo Called London“.Романи којисе неиспуштају лако из руку такође су „Вештица“ ВенкаАндоновскоги „чи пуне чипке“ Гордане Стојковске. Поезија„Кроћењестраха“ Нихада Мешића,“ Криве дрине“ МирзетеМемишевић,„Никомнећу рећи тко си“ Љиљане Црнић, „Сунцокрет“ Бранке Зенг, „Испричаше ми слова“ Мирјане Маринковић,„Макартобиласлутња само“ Маја Даниловића, „Светицаидругепесме“БореЛатиновића, Радомана Кањевца и његову чувену поему „Мислим да не знашскимимашпосламала“... Све  наведене књиге бих понеланапустоострвокојебитада засигурно изгубило атрибут „пусто“.

TOP-LISTA Најтраженијинаслови укњижари„Мост” 1.„Соларнајога“, приредиоМирославКиш-„Езотериа“ 2.„Моћсадашњегтренутк“, ЕкартТол-„Чаробнакњига“ 3.„Породичнибуквар“, МилицаНовковић-Ауторскоиздање 4.„ IQдетета“,РанкоРајовић-Ауторскоиздање 5.„Живетибезболести“, ЕрнстГинтер-издавачМиодрагМаринковић 6.„Тајнасрећнедеце“, СтивБидалф-ИКПрометеј 7.АнтологијаАнтић, приредиоДрашкоРеђеп,ИК„Прометеј“ 8.„Драгимојикумови“, МилеваМарићАјнштајн-ИК„Прометеј“ 9.„Одкадасамсезаволелаволим“, ИванаКузмановић-„Лагуна“ 10.“ НовиСад1944-1969“хроника,ВладимирВрговић-ИК„Прометеј“

НОВОИЗ„ПРОМЕТЕЈА“

Животутуђини МиланкаМамула(1950) јесписатељицакојаупротекле две деценије живи на релацији БеоградШвајцарска- Италија. За то време објавила је четирироманакоддомаћихиздавача, а најновији- „Грешкеиомашкесеизузимају“, изашао је недавно у НовомСаду,уИК„Прометеј“. Књижевна критика је одмах у њеној прози препознала даровитог приповедача. Оно што је ново у њеним књигама, јесте употребапословногјезика удоменуемоција.Ауторка се креће у реалном тематском простору који добро познаје, и у коме се као стваралац добро сналази.Стварносно она умешно надграђује имагинарним,аналитичкииминуциозноразгрћесложенеинереткодраматичнетоковеновцаи бизниса, који немилосрдно мењају појединце и одређују им судбину. Уз чврсту и промишљену структуруроманапосебносеистиче начин приказивања појединих преломних тренутака у животу главне јунакиње. Такође, евокацијаживотаутуђини,успо-

МАЊЕПОЗНАТИТОЛСТОЈ

Практичнахришћанска религија Новосадскаиздавачкакућа„Хаај“објавилајекњигу„Хришћанска наука“ Лава Николајевича Толстоја.Делоспадауонакојасуизашла изоквирареализмаинемаслично-

СтивЏобскаоБетмен Претпоставкеокојимајемесецимабрујала књижевна јавност, заинтересована за стрипове,коначносудобилепотврду:један однајвећихиздавачастрипова„ДЦкомикс“ поновојепокренуоедицију„ДЦУниверзум“, серију стрипова са суперхеројима у главној улози,којабитребалодапочне31.августа. Два највећа издавача, „ДЦ комикс“ и „Марвел“ договорили су се да истовремено са штампанимверзијамаобјављујуидигиталне копијеовихстрипова,штојеновостуиздаваштву, пошто је досадашњи обичај био да електронскеверзијесачекајунеколиконедељадокнеспласнепрвоодушевљењечиталаца. Тако ће љубитељи стрипа до краја септембрамоћидастанууредзанабавку52се-

мененазавичајинапородицуод које је далеко, осликане су густимемоцијама. Уроману„Грешкеиомашкесе изузимају“, психолошки издиференцирано оштро око и нежно пероМиланкеМамуле,вештообликујепрофилеуспешнихипромашених, у послу и у љубави, укрштасамообмањивањеиистину, привидно и реално, срећу и иронију чињеница, наводе из „Прометеја“. Р. Л.

ријестрипова,многиодњихуновим,редизајнираним костимима које је креирао коиздавачЏимЛи.Чиниседановеверзијепопуларнихстрипованудеконачницеупричио суперхеројима.Изузетакје„Бетмен“,наравно, најпродаванији стрип, сад већ и бренд ове компаније, који ће у септембу објавити десетинаставак,апланједасецеосеријал издаурокуоддвегодине,тећемоназавршетак„Бетмена“моратидасачекамо.Сдругестране,очекујеседаћеконачнокренутии стрип„Бетвуман“,којијевишепутаодлаган токомпрошлеиовегодине. С друге стране, „Блувотер продакшнс“, стрипиздавачпознатпосеријибиографских стрипова,најавиоједаћеускоропокренути стрипоСтивуЏобсу,кооснивачу„Епла“,ну-

стисањеговимкњижевнимкласицима.Речјеотакозваниммистичким текстовима, којима се чувени руски писац посебно посветио у другомделусвогживота.Уњима је Толстој тражио једну нову хришћанску религиозност, мимо укорењених обичаја, моћи и угледа православнецркве,збогчегајеон на крају екскомунициран, а многа одтихделауРусијизабрањивана. Толстојјеупозномзреломдобубиомишљењадаљудиматреба нова хришћанска, практична религија, која би донела бољи и квалитетнији, срећнији живот за све људе. „Хришћанску науку“, како наводи издавач, написао је 1898. године. На нашим просторимаиздатајеуСарајевупочетком20.века,азахваљујућиактуелном редиздању, поново је доИ. Б. ступначитаоцима.

­ E O[ ] ­ T NE

дећи читаоцима јединствени увид у Џобсов пут ка врху и сталној борбиданањему и остане. „Блувотеров“последњистрип,посвећенМаркуЗакербергу,идејномтворцу„Фејсбука“распродатјеуаприлу,атренутносеочекујелуксузно издање у тврдом повезу, намењено колекционарима. Како је најављена аутобиографијаСтиваЏобса,иакојошненаписана, наврхутоплистенајпродаванијихкњигана „Амазону“, можемо да очекујемо приличан успехстрипаочовекукојистојиизамногих ИТизумакојисупроменилисвет. Ивана Вујанов


dnevnik

oglasi

petak17.jun2011.

25


26

petak17.jun2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 30781

Posledwi pozdrav striki

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, komad 150 dinara. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 31051

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618846, 063/848-5495. 30888

Aleksandru Dra`i}u Batu{ku od: Lele, Biqe i Ace.

31206

Primili smo tu`nu vest da je preminula na{a

Qubica Mihailovi}

Posledwi pozdrav

Aleksandru Dra`i}u

Neka joj je ve~na slava i hvala za vi{edecenijsko prijateqstvo.

od Sandrinih kolega iz Agencije.

Peca, Quba i Mikica.

31205

31163

Sa tugom u srcu opra{tamo se od brata, strica i devera

Aleksandra Dra`i}a Batu{ka

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Aleksandru Dra`i}u Batu{ku

Snaja Vera, sinovac Dobre, strina Qubinka i brat Bora.

od porodice Radi}.

31227

31214

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru Novog Sada. Telefon 060/100-61-63. 31095

ADAMOVI]EVO NASEQE, Bra}e Grulovi}, drugi sprat, 65m2, izuzetan stan, nova zgrada, useqiv, italijanski investitor, izgradila Best izgradwa 1250e/m2. Tel. 063/562-411. 30946 POVOQNO jednoiposoban stan 41m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Tel. 063-47-57-65. 31047 POVOQNO jednoiposoban stan 36m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Tel. 063-47-57-65. 31049

Dragici Sekuli} - Radeti} od: Bo`e, Magde, Gabriele, Gorana, Vesne, Aleksandra i Katarine Radeti}.

31204

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

PODGRA\E Tvr|ave, salonski trosoban stan /poslovni prostor 90m2, sa podrumom 90m2/ visoko prizemqe, 1.350E/m2. Telefon 063/562-411. 30947

Aleksandru Dra`i}u IZDAJEM poslovni prostor za vi{e namena u Dunavskoj ulici u Novom Sadu. Telefon: 064/5809985. 16611

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa

od: sestre Mileve i sestri}a Sr|ana sa porodicom.

31186


^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ sin, suprug i otac

petak17.jun2011.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Dragica Sekuli} - Radeti} Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak SANU u Novom Sadu, sa dubokim `aqewem obave{tava da je wen dugogodi{wi slu`benik Dragica Sekuli} - Radeti} preminula 15. juna 2011. godine, u Novom Sadu. Svi zaposleni i ~lanovi Ogranka akademije sa~uva}e je u trajnoj uspomeni. Srpska akademija nauka i umetnosti Ogranak SANU u Novom Sadu.

Qubinka ^edi} 1926 - 2011.

Aleksandar Dra`i}

Sahrana je danas, 17. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^urugu.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

voqenoj

Sahrana }e se obaviti dana, 17. 6. 2011. godine u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Posledwi pozdrav

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: }erka Sla|ana, zet Zoran, unuka Oqa i unuk Sr|an.

31202

31199

Toliko re~i, a nijedna prava

416/P

Sa tugom se opra{tamo od na{e majke, babe i prababe

Sa tugom se opra{tamo od na{e majke, babe i prababe

Posledwi pozdrav na{em

Milenku Krstono{i}u od zaposlenih iz „Elektrodistribucije Novi Sad” Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodine” d. o. o. Novi Sad. 415/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 6. 2011. godine preminula u 82. godini

Vidosavi Abax}

Zorice Ka}anski

Batu{ku

Zorice Ka}anski 1928 - 2011.

1928 - 2011. Tugujemo za tobom i ~uva}emo te ve~no u na{im srcima. Po~ivaj u miru. Qiqa, Kosta i Bora.

Zorica Ka}anski

K}i Mirjana sa porodicom.

Brat David, bratanica Sawa sa suprugom Perom i sinom Filipom.

O`alo{}eni sin Bata sa porodicom.

Sahrana je u subotu, 18. 6. 2011. godine, u 13 sati, u Bukovcu. Polazak iz Bukova~ke crkve. O`alo{}eni sin Bata i k}i Mirjana. 31174

31201

31210

Napustila nas je najdra`a k}er, sestra i tetka

Gaga Ponosni {to smo te imali i {to si nas osmehom vedrila, ostajemo u ve~nom bolu {to smo te izgubili. Volimo te zauvek, tvoji: majka Sava, sestra Boba, sestri} Darko, sestri~ina Sandra, Jovana, Petar i Violeta.

Mila kumice

Dragomiru ^ovi}u

an|eli idu an|elima, ali nedostaje{ nam. Ponosni smo {to si bila, a i zauvek }e{ biti deo nas.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac

Dragomiru ^ovi}u

Dragomir ^ovi} Sahrana je danas, 17. juna 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

od: sestre Vele sa decom i wihovim porodicama.

od porodice Stojanovi}.

31185

31182

Porodica ^ampar.

O`alo{}ena supruga Gela, sinovi Zoran i Milan i snaha Biqana. 31188

31171

31192

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se dvogodi{wi pomen na{oj dragoj i nepre`aqenoj

Posledwi pozdrav dragom kumu, bratu i drugu

Mariji Per~i} Mari

Jovanu Smijuqu

odr`ati 17. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Dragice

31175

31177

Posledwi pozdrav na{oj tetka

Evici

Voqeni se ne zaboravqaju.

Posledwi pozdrav bratu

Dragomir ^ovi}

Kum Bra}ala i kuma Biba.

Milica, Nada i Borislav Vuji}.

31196

31197

Posledwi bratu

Dragomiru ^ovi}u

pozdrav

voqenom

Dragomiru ^ovi}u

Sestra Brana i zet Kojo.

od sestara: Milene, Vele, Rade i Brane.

od: sestre Milene, zeta ^edomira, }erki Svetlane i Jasne sa porodicama.

31183

31181

31180

Porodica Per~i}. 31193


28

^iTUQe l POMeni

petak17.jun2011.

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Qubici Mihailovi}

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i deda - uji

dnevnik

GODI[WI POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Jovan Kolarski [erif Jovan Kolarski

Jovi Smijuqu

od: Goge, Vlaje, Nade i Slobodana sa decom.

od sestre Mare sa porodicom.

31184

31159

Posle duge i te{ke bolesti napustila nas je na{a mama i bakana

Neka te mili Bog pomene u Carstvu svome i primi tamo gde po~ivaju Pravednici.

ro|. Ostoji}

Godina proleti... O tebi stalno pri~aju svi dokoni, zavidni klinci po kafanama prolaznici

1966 - 2010.

Jo{ se nadamo i ~ekamo svi da }e{ nam banuti.

Neute{ni: majka Ivanka i sestra @ivana sa familijom.

Dragica Lovri}

kakva si retka vrsta bio, sva ~udesa koja si ~inio `estok nemir kako te gonio da za druge sve bi u~inio a uvek si protiv sebe bio.

Sahrana je danas, 17. 6. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: suprug Mirko, }erka Nada sa porodicom. 31158

Dragom deda- uji

Posledwi pozdrav dragom ujaku i deda- uji

Pra{io si, ba{ ’nako moma~ki. Bi}e{ uvek [ERIF RUMENA^KI. [ogor Tepi}.

Posledwi bratu

Qubica Mijailovi} 1946 - 2011.

pozdrav

31144

31149

dragom

Posledwi pozdrav Tawinom tati

Jovanu Smijuqu Xinu

Jovanu Smijuqu Xinu

Bakani posledwi pozdrav.

Posledwi ispra}aj pokojnice je ispred hrama u Gardinovcima, danas, 17. juna, u 13 sati.

Vesna, Vawa i Marinko.

Predrag Veselinovi} Kuca sa porodicom.

od porodica: Mrki} i \or|evi}.

31145

31161

31160

Porodica Mijailovi}. 31147

Danas, 17. 6. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg dragog

Posledwa pozdrav priji

Posledwi pozdrav dragom

Qubi{i ]ur~i}u iz Vilova

Evici [ovqanski

Rade Rai~a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Qubi{i ]ur~i}u

Pomen daju: supruga Miqa, }erka Vesna i sin Qubomir sa porodicama.

od sestre Vukice i brata Vlade sa porodicama.

Nemawa sa porodicom.

31130

31124

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i brat

Miroslav Maksimovi}

Qubi{i ]ur~i}u od: wegove tetke Julke, Pe|e, Cece i Dragana.

Porodica Vukovi}.

Se}awe na tebe prisutno je sa nama svakoga dana, jutro, podne, ve~e. ]erke Mina i An|ela.

31154

31148

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, svekrva i baka

31164

31132

3

Qubi{a ]ur~i} 1950 - 2011.

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

iznenada preminuo 15. juna 2011. godine. Sahrana je danas, 17. juna 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Vilovu. O`alo{}eni: supruga Du{ica, }erka Tawa i brat Stevica sa porodicom. 31123

Vidosava Abaxi}

3

Evica [ovqanski Sahrana je danas, 17. 6. 2011. godine, u 13 sati, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: sin Branislav, snaja Sofija i unuk Aleksandar.

Vidosavi Abaxi} ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Posledwi pozdrav baba Vidi od porodice Angelovski.

31153

od }erke Seje Popovi} sa porodicom.

31127

31129

3

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je umrla na{a majka, baka i svekrva

Posle kratke bolesti preminula je u 82. godini

Dejanu Bilbiji Luki obele`i}emo u subotu, 18. 6. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Qubinka ^edi}

Vidosava Abaxi}

ro|. Bor|in Sahrana je danas, 17. 6. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Milica i brat Jovan sa porodicom.

Sin @elimir sa porodicom. 31157

31121

Sahrana je danas, 17. 6. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Seja, unuke Jasmina i Svetlana, Sandra, Ivana i Ivan, zetovi Zoran i Sa{a, praunuk Stefan i praunu~ice Milica, Iskra i Nina. 31128


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Danas, 17. 6. 2011. godine navr{ava se dvanaest tu`nih godina od kada nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

petak17.jun2011.

3

Sa velikom `alo{}u i tugom opra{tam se od brata

Tu`nim srcem javqamo svim prijateqima i rodbini da je 15. juna preminuo na{ dragi suprug i otac

Mladen Kne`evi}

Jovan Smijuq Xin

Nedostaje{ nam. Tvoje: Gaga i Qiqa. 31113

31116

Dana, 17. 6. 2011. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od smrti moje sestre

\ur|ice Vujovi}

Posledwe dragom

zbogom

na{em

Marku

ro|ene Bo`ani} Ostali smo sa ve~nom tugom i bolom u srcu. O`alo{}eni: tvoja sestra Nada i zet De`e Balaton.

SE]AWE na najdra`eg

od ro|aka Nikole Jankovi}a sa porodicom.

iz @abqa

Wegov brat Svetozar - Zore, snaja Mirjana, sinovice Jasmina i Dubravka.

31119

31059

Sa iskrenim po{tovawem se}amo se na{eg dragog {ogora, te~e i dede

U subotu, 18. juna 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u @abqu, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Stevana Ri|i~kog

1962 - 2009.

iz @abqa 1939 - 2011.

Wegovi najmiliji.

Uvek }emo ga se se}ati sa dubokim po{tovawem i zahvalno{}u. Porodica Mijin.

Savu Popi}a Pomen }emo obele`iti u subotu, 18. 6. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

U subotu, 18. juna 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti dragog nam zeta

Stevana Ri|i~kog

Jovana

Sahrana milog nam pokojnika je danas, 17. 6. 2011. godine, u 15 sati, na Veterni~kom grobqu. O`alo{}ena supruga Milena i sinovi Nikola i Svetozar.

29

Porodice: Gertner, \akovi} i Todorovi}.

Stevanu Ri|i~kom S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju: supruga Zorka, }erka Milanka, unuka Ma{a i zet Vladimir.

29810 31122

Sa tugom u srcu opra{tamo se od drage kume

3

31099

SE]AWE

31058

31106

Dana, 18. 6. 2011. godine, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na Gradskom grobqu

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Tu`nim srcem javqamo da nas je napustila na{a

Jelena Marinkovi} 1925 - 2006.

Dragice

Dragica Sekuli} -Radeti}

Qubici Majinski

13. 6. 1959 - 15. 6. 2011. Sahrana je u subotu, 18. 6. 2011. godine, u 12 sati.

Milenku Krstono{i}u

Kumovi Valika i Vasa sa decom.

O`alo{}ena porodica.

od stanara zgrade Bo{ka Buhe 6.

31110

31088

31104

O`alo{}eni: suprug Vojislav i sin \or|e. 31105

Sa tugom se opra{tamo od na{e

3

Du{an Marinkovi} 1925 - 1992. Nikada zaboravqeni.

Najdra`a supruga i majka

Unuk Marko i }erka Mila. 31052

Emil Stevanov

2 ^etiri duge, tu`ne godine otkada nas je napustila na{a jedina

Qiqane Staki} Suprug Vojislav, sin Sa{a, snaja Sla|ana, Vera i Sr|an.

Pet godina je od kako te nema, a ti i daqe `ivi{ u na{im srcima. Tvoja Danica, Dragan i Danijel. 31133

31098

Posledwi pozdrav mami

SE]AWE

16. 6. 1994 - 16. 6. 2011.

Dragoslava Jovi~i}

Gaga

ro|. Leti}

ka`u da voqeni ne umiru nikad, ve} `ive ve~no u srcima onih koji ih vole. Svojim osmehom i qubavqu si nas zadu`ila na ve~nu qubav. Vole}emo te zauvek. Tvoji, Voja i \ole.

Najdra`i lik i uspomenu s qubavqu i ponosom ~uvamo u na{im srcima. U subotu, 18. juna 2011. godine, u 10 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u na ^enejskom grobqu, polo`iti cve}e i odr`ati parastos.

Radojka Vukosavqevi}

Qubici Mihailovi}

Nosimo te ve~no u na{im srcima.

od sina Dragana.

Neute{ni roditeqi.

Suprug Marko, sin Slobodan i k}erka Vera sa porodicom.

Sahrana je 17. 6. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

31084

31131

31176

31107


30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.08 10.25 10.35 11.30 11.55 12.00 12.15 12.40 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00

tv program

petak17.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Споменици Војводине Сибирске разгледнице:Томск Дејвид Коперфилд Кухињица Десило се Вести Ноћна смена Класик рок Грување Кад зазвони На трагу природе Вести Из нашег сокака Дејвид Коперфилд Десило се ТВ Дневник

Арт-бокс (Панонија,14.30) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм:Доба љубави Глас Америке

МајаСанса

СЕРИЈА

ДејвидКоперфилд

Тајна хране:Лигње Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија –квиз Лилихип Фаца Војвођански дневник Петказање На поглавичиној фарми, филм 01.10 Концерт 02.20 Грување

06.30 Кухињица –мађ. 06.55 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.20 Фортепиано 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Суботом уживо 12.15Музички интермецо –мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Нетреперимојадушо, емисија (рус)са титл.на срп. 13.10 Циганско срце 14.00 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за пензионере (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо –мађарска музика 19.40 Дечји програм(слов) 20.00 Добро вече,Војводино (слов) 21.30 Црвеновино,1.деофилм (слов) 22.30 Уметност губљења,филм

14.27 15.15 15.25 15.55 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.03 21.50 21.55 23.05 23.10 00.10 00.25 00.31 00.38 01.35 03.05 03.10 03.49 04.18 04.53 05.48

Иако је остао без оца, Дејвид Коперфилд је имао лепо детињство све док му мајка нијеумрла.Очухгатерадарадиупроизводњифлаширања. НекакоуспевадаодеуДовер гдегародбинаприхвата... Улоге: ЂорђоПасоти,Маја Санса, Ђанмарко Тоњаци,СтефаноДиониси Режија: Амброђо ло Гудис (РТВ1,16.00) 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.08 10.41 11.06 11.52 12.00 12.15 12.28 12.35 13.32

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Вести Разгледница На скривено те водим место Ружна Бети Егзитупокрету Дневник Спорт плус Евронет Тихи сведок Београдске приче Симе Матавуља:Марија,филм ТВ лица:Силвестер Левај...као сав нормалан свет Вести И ја имам таленат Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Горки плодови Високи напон,квиз Вести Да,можда,не Вести Тихисведок Дневник Евронет Егзитупокрету Оперативци Ноћни биоскоп: Пун шаржер,филм Вести Наскривенотеводимместо Око Разгледница Горки плодови Верски календар

Пуншаржер

09.00Вести 09.05Храна и вино 09.30Док.програм (мађ) 10.00Вести 10.05Авантуре Шерлока Холмса 11.00 Вести 11.05 ДиректанпреносКЗНиз Градскекуће,поводом трогодишњицерада актуелнеградскеуправе 12.00Вести 12.05Агро дан 12.15Радионица 12.45Неон сити 13.05Одељење за убиства 14.00Вести 14.05 Шесто питање 15.00Вести 15.05Авантуре Шерлока Холмса 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.45Лична грешка 17.15Неон сити 17.30Новосадско поподне 18.35Неон сити 18.45Агро дан 19.00Објектив 19.30Храна и вино 20.00Ленија 21.00Одељење за убиства 22.00Објектив 22.30Филм:Успехпосвакуцену

10.00 Фул Тилт покер 11.00 ВТА и АТП Хертогенбох 1/2 финала 19.15 Челси вести 19.30 НБА акција 20.00 ТВС 21.00 Рагби Супер лига: Ст Хеленс –Виган 22.45 Челси вести 23.00 Фул Тилт покер 00.00 ВТА и АТП Хертогенбох 1/2 финала

ЏошуаПуопвраћасеуродни град да сахрани оца. По доласку, открива да градом владајукорумпиранишерифи његови помоћници. Убрзо сазнаје да су управо они одговорнизасмртњеговогоца... Улогге:БастаРајмс,Шаун Бејкер,БубаСмит Режија: Минк (РТС1,01.35)

dnevnik

ОДБОЈКА (Ж):ЕВРОЛИГА

Француска–Србија (Р��С2,20.25) 06.02 06.52 07.25 07.30 07.35 07.49 08.17 08.29 08.53 09.06 09.22

Концерт за добро јутро Слагалица,квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Зуботехничкашкола Можеидругачије Необичнообиљкама Водичкрозмодерну архитектуруБеограда

ОДБОЈКА:СВЕТСКАЛИГА

Финска–Србија (РТС2,17.30)

00.49

Енциклопедија Контекст Метрополис Место за нас Верскикалендар Међународно такмичење музичке омладине Бунд Трезор Зуботехничкашкола Можеидругачије Необичнообиљкама Водич кроз модерну архитектуру Енциклопедија Некад и сад Ово је Србија Екоглобал Бициклизам:Трка кроз Србију Одбојка:Светска лига, Финска-Србија,пренос Лов и риболов Покретна прошлост Одбојка (ж):Евролига, Француска-Србија,пренос Ружна Бети Фестивал фестивала: Повратак,филм Бициклизам:Трка кроз Србију

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ВОА Чист рачун Маратон Милица² Топ шоп Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм:Међу странцима Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Док.серија:Универзум Вести Иза вести Милица² Без трага Филм:Дежурни кривци Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Човек створ Шарено

09.48 10.00 10.30 11.00 11.37 11.50 12.24 12.56 13.58 14.20 14.33 14.49 15.13 15.20 16.00 16.31 17.03 17.30 19.15 19.49 20.25 22.00 22.49

БубаСмит

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 12.00 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.05 20.15 21.10 23.00 00.45 01.45 02.00 02.30 03.30 05.30

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм:Пролаз Аурора Када лишће пада Радна акција Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм:Рејн Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република Вече са Иваном Ивановићем Домаћине,ожени се

09.00Вести Б92 09.35Сунђер Боб Коцкалоне 10.00Вести Б92 10.10Топ шоп 10.30Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 11.55 Топ шоп 12.15 Најбољегодине 13.10ГордонРемзи: Кухињскикошмари 14.05Филм:Најтраженији 16.00Вести Б92 16.35Спортски преглед 17.00Доме,слаткидоме 18.00Квиз:Супер геније 18.30Вести Б92 19.20Пријатељи 19.50Два и по мушкарца 20.15Секс и град 21.00Филм:Судија Фалконе 23.05 ВестиБ92 23.40Временска прогноза: Шта да обучем? 23.45Спортски преглед 00.05Филм:Ударна вест 01.40Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.30Доме,слатки доме

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм,11.00Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Кућица у цвећу,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,20.15ОСАА/Перископ,21.15Отворени екран,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус,01.00Ски Јахорина

04.00Филмски програм,07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30Цртани филм,09.00Године пролазе,10.00Шоу -Парови,14.00Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10, 22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00Одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Срем на длану:С.Митровица,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Чез Палминтери

Судија Фалконе Истинита прича о животу и раду познатог италијанског тужиоца Ђованија Фалконеа који је ризиковао своју каријеру,и на крају живот,како би италијанску мафију напокон довео пред лице правде. Крајем 70-их,Ђовани Фалконе се враћа у свој родни град Палермо како би се борио против ојачале мафије... Улоге: Чез Палминтери, Лина Састри, Ф. Мареј Абрахам Режија:РикиТоњаци (Б92,21.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.30 14.30 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.00 05.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Позови Великог брата Забрањена љубав Сестре Петком у два Моћни ренџери Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи -ријалити Национални дневник Велики брат Гранд шоу Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм:Удар слободе Филм:П2 Филм:Удар слободе

Јесим Бубер

СЕРИЈА

Изгубљене године Есмер и Али су два добра пријатеља која су одрасла у сиротишту. Када су имали 6 година,у сиротиште је стигла нова девојчица која је заувек променила њихове животе. Када је девојчица напунила 6 година и када је усвојила једна фина породица, сиротиште више није било исто за Есмера и Али... Улоге: Бурак Хаки, Јесим Бубер,Сарухан Хунел (Хепи,21.50) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат,док.прог. Изгубљене године Телемастер Стаљин,докудрама Други светски рат,док.прог. Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Вести Филм Истраживачка јединица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak17.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

МЕНТАЛНАДИЈАГНОЗАНАЦИЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.00 09.06 10.11 11.04 11.16 12.00 12.30 13.15 14.20 15.01 15.22 15.57 16.43 17.02 17.40 19.14 19.30 20.12 22.15 23.00 00.00 01.55

Џенифер Алден

Сударнаслепо

03.36 04.01 04.40

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Немачкеобале,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Тесаизпородицед’Урбервил Другомишљење ДармаиГрег СМеђународнесмотре фолклора Изаекрана Путемевропскихфондова Хрватскауживо Добројезнати КодАне Дневник Месецвестерна:Бледијахач, филм Дневник3 Петидан,токшоу Филмскимаратон:Браћапо крви,филм Филмскимаратон:Разметни син,филм ДрагмаиГрег Опрашоу Мушкарцинастаблима

Денијеуверендајеконачно пронашао љубав и то с младомИндијком.Алинапуту њиховој срећи стајаће бројне културне разлике. Да лићеуспетидапребродесве препреке?СлепогДенијачека операција а Лизу притискајуродитељи... Улоге: Џенифер Алден, Крис Пајн, Еди Каје Томас, Стив Велингтон, Ањали Џеј Режија:Џејмс Кеч (Нова ТВ, 23.25) 07.10 07.30 08.10 10.10 11.10 11.55 14.00 14.55 15.50 17.00 17.25 18.08 19.15 20.00 21.20 23.25 01.15 03.00 04.30

Бумба Томицаипријатељи Победаљубави Чуварправде ИН Победаљубави Кадлишћепада Аси Мастерчиф,ријалитишоу Вести ИН Подсрећномзвездом Дневник Аси Мастерчиф,ријалитишоу Сударнаслепо,филм Наследствобеса,филм ЕзоТВ,таротшоу Куга,филм

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00

Хероји,култикухиња Путовањаиоткрића УбиствоАнрија4. Великебританскевојсковође Изгубљенидревниградови ХитлеровратпротивАмерике ПравиКазиноројал Овојецивилизација ДикенсоваЕнглеска Смртузору-Последњицарев бојниброд Петамеричкихгиганата Силверадо Римскоцарство ФармаизЕдв.доба НаивициХоливуда Кракатау–последњидани ДикенсоваЕнглеска Смртузору-Последњицарев бојниброд

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Братисестрица ОстрвоКорњача ОзиБу Гвозденапећ ОстрвоКорњача Шампионкартинга Учитељ Матине ДеконструкциониХери БекствоизШошенка Виксипед Успаљенедетективке Врућегрешнице МладиАдам

06.00 07.50 09.20 11.00 11.30 13.15 14.45 16.10

Пријатељство! Корпорацијскахрана АнђелиДОО Холивуднаснимању ДрагиЏоне Ђенова Ванземаљцинатавану ПерсиЏексонибогови Олимпа-Крадљивацмуње Филмовиизвезде ВеличанственапеторкаТексашкискандалс навијачицама СједињенеТаринеДржаве Обдарен-Умнимециили БангБангБанггаде Играпрестола Путевирата Основнообразовање ПогрешноскретањекодТахоа ПринцПенсилваније ДоријанГреј

18.05 18.35 20.05 20.35 21.05 22.05 23.35 01.10 02.40 04.10

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Закониред СудијаЕјми Браћаисестре Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Отетаусредбеладана УбиствауМидсамеру Закониред НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Медијум Закониред Дображена Свепозакону Закониред Медијум

06.50 07.40 08.30 09.15 10.30 11.05 12.00 12.50 13.45 14.35 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00

Аурора Вратараја ДрагонБолЗ Езел ЕксклузивТаблоид Аурора Наследници Кобра11 Крвнијевода 1001ноћ Вратараја Крвнијевода ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Хрватскатражизвезду, музичкишоу,уживо Бигбрадер Хрватскатражизвездуодлука,музичкишоу,уживо Гуштер,филм, РТЛВести Гуштер,филм,филм Споросагоревање,филм Астрошоу

23.00 23.45 00.10 00.50 01.05 02.40 04.20

Гуштер Ева Мендес

Браћапокрви БобиГринводипопуларни ноћни клуб чији је власник америчкиРусМаратБузхајев исуперсепроводисасвојом атрактивном девојком Амандом. Нико из његовог друштваосимњенезнадасуму отацибратЏополицајцирускогпорекла... Улоге:  Жоакин Феникс, Ева Мендес, Марк Вахлберг, Роберт Дувал, Дени Хуч, Мони Мошонов Режија:Џејмс Греј (ХРТ 1, 00.00)

07.54 08.23 08.45 09.30 10.00 13.34 14.05 15.45 16.00 16.46 17.31 18.08 19.02 19.54 20.05

Ник Пуловски је искусни полицајацкојијерадиоуОдљењу за сузбијање крађа аутомобила.Пуловскисазнаје да човек по имену Сторм стоји иза великог ланца кријумчарења украдених аутомобила. Пошто му убију партнера,онкрећеупотеру... Улоге:Клинт Иствуд, Чарли Шин, Раул Џулија, Сониа Брага, Лара Флин Бојл Режија:Клинт Иствуд (РТЛ, 00.10)

21.04 21.51 22.04 23.41 00.26

МалаТВ Дворациграчака Школскипрограм Плесненоте ПреносиизСабора МалаТВ Каро,филм Жупанијскапанорама ХотелдворацОрт Бриљантин Ритамнедеље Тесаизпородицед’Урбервил Немачкеобале,док.серија Хитдана Легендеамеричкогсна:Хенри Е.Стајнвеј-Какосерађала легенда,док.серија Мушкарцинастаблима Дневникплавуше Изгарање Нарубунауке Гаража

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Хладнасоба Повратакубудућност Интермецо1 ХарииХендерсонови Једнотелопревише Интермецо2 Фаџ Изазакључанихврата Повратакубудућност ХарииХендерсонови СиквестДСВ Фаџ Интермецо3 Живипесак СиквестДСВ Прашина Ноћживихмртваца Белизомби

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Генералка Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Зонаубијања Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Звезданестазенауке Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Успоренснимак Америчкичопери Генералка Звезданестазенауке

05.40 07.30 10.00 12.00 14.00 15.30 17.30 20.00 22.00 00.00 02.00

Инкогнито Хавана Останите с нама Злодела Позајмљивачи Рударева кћи Робин Худ,принц лопова Чист и трезан Голо купање Цена пожуде Слатке луткице

08.30 09.30 11.00 12.30 16.10 20.15 20.45 21.00 23.15 00.15 01.15

Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Трке коња Сви спортови Бокс Дрвосече Тенис Сви спортови

Лара Флин Бојл

Рационализација гадљиваначињенице

С

узан Фиск, у раду „Контролисати друге љу- се идентитет тога народа, зато што су стереотипи де: утицај моћи на стереотипизирање“, наво- трајни, а трајни су зато што су мимо и ван домашади да су етнонационални стереотипи и де- ја стварности. Говорим о оном етнонационалном скриптивни и прескриптивни. Њима се не само ис- идентитету који припадници тог народа сматрају за кривљено описује етнонационална стварност већ се свој прави идентитет, и до којег им је изузетно стаи прописује како би она требало да изгледа. Стере- ло. То је онај исти идентитет који чланови одређеотипима се прописује шта припадници неког етнонационалног колектива треба да мисле о самима себи и о припадницима ривалског етнонационалног колектива, како да се понашају према сународницима и према осталима. Прескриптивни карактер етнонационалних стереотипа и њихова раширеност у одређеном етнонационалном колективу уско су повезани и међузависни. Што су етнонационални стереотипи прескриптивнији, тим су раширенији. Какав је ефекат прескриптивног карактера етнонационалних стерео- типа? Тиме што су прескриптивни, етнонационални стереотипи хомогенизују заједницу, друштво. Како сам истакао у књизи „Национални карактер: размјере злоупотребе„, што већи број људи истог етнонационалног порекла дели исте етнонационалне стереотипе, они су међусобно повезанији, уједињени, упућени једни на друге. Овај друштвени ефекат стереотипа је важан у кризним временима, као што су: ратови, економске кризе, Вечне разлике мимо домашаја стварности претња распада државно-националне заједнице, не етнонационалне заједнице нуде припадницима итд., па зато није чудо што се многи етнонационал- других народа као свој једини и прави идентитет. ни стереотипи актуелизују у кризним временима, То што тај и такав етнонационални идентитет, етшто тада постају социјално веома уочљиви у гово- нонационалним стереотипима створен и негован, рима политичких и војних вођа, у причама и пре- не одговара стварном идентитету конкретног наропричавањима такозваног обичног света, у стручним да, ма колико парадоксално звучало, важно је и нии полустручним написима историчара, политиколо- је важно. га, социолога и свих оних који (ре)афирмацију етВажно је зато што би свако претпостављено кононационалних стереот ипа сматрају националном риговање стварношћу, етнонационалним стереообавезом. типима створеног, етнонационалног идентитета До које мере етнонационални стереотипи, као део значило смрт тих стереотипа, а тиме укидање свих културе неког народа, утичу на понашање припад- значајних услуга које ова врста стереотипа пружа ника тог народа? Утичу, али само до извесне мере. и народу као целини и његовим појединцима. Није Подсетио бих читаоца на то да важно зато што у највећем етнонационални стереотипи броју случајева ми не знамо Акобисељу д иукри з ним казују да су „наши“ сународнипоуздано шта је прави етнонаци махом добри, поштени, чо- времениматрудилидасвоје ционални идентитет одређеног векољубиви, правдољубиви, народа. Да је ова последња понашањесаобразе храбри, поштени и слично. тврдња тачна види се, између са д р ж а ј ует н о н а ц и о н  ал н их Према томе, ако би се људи, поосталог, по томе колико разлистереотипа,моралиби себно у кризним временима, читих представа постоји о еткада се актуелизују и ојачају ет- постатибољинегоштојесу. нон ац ион алн ом идент итету нонационални стереот ипи, и неког народа, о томе какви су То,ме ђ у т им,ни ј еслу ч ај „заправо“ његови припадници, када се, самим тим, појача њихов друштвени утицај, трудили а и по томе колико се сразмерда своје понашање саобразе садржају етнонацио- но често мења представа и веровање о етнонационалних стереотипа, морали би постати бољи него налном идентитету одређеног народа. Мења се зашто јесу. То, међутим, није случај. Чешће се деша- право етнонационални хетеростереотип. Етнонава да понашање људи у кризним временима одсту- ционални аутостереотип о етнонационалном иденпи од слике о припадницима конкретног народа титету се, пак, ретко, тешко и споро мења, ако се створене етнонационаним стереотипима. Тиме се уопште мења. потврђује да су етнонационални стереотипи у расЧини ми се умесно да овај текст закључим опакораку са стварношћу. скама Ханса Јиргена Ајзенка, енглеског психолога Под утицајем етнонационалних стереотипа при- немачког порекла, о националним стереотипима. падници неког народа не могу да виде свој реални Ајзенк пише: „На стереотипе најчешће наилазимо одраз, да се иоле приближе истини о себи самима. кад је реч о националним разликама (и наравно не Како истиче Хенри Теџфел, због стереотипима под- само тада). (...) Изгледа, ипак, да су стереотипи најстицане идеологизације колективних акција, при- отпорнији на подручју националих разлика, те да их падници неког народа нису у стању да уоче прави је ту готово немогуће искоренити. То је можда и карактер многих колективних акција које предузи- због тога што нас код већине других група ствармају њихови сународници. Даље, као важан део ност донекле зауздава, док у случају нација можемо представа и веровања, а то значи и културе одређе- своје наклоности и нетрпељивости рационализираног народа, етнонационалним стереотипима чува ти не обазирући се на чињенице“. Књигу„ОЧИМАПСИХИЈАТРА”,уиздању„Клија”,можетекупитиза1.080динара уновосадскимкњижарама„Мост”,„Делфи”,„Леокомерц”,„Ризница”,„Соларис”,„Финегановсан” и„Малавеликакњига”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943. Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs. Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

petak17.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овај петак вам неће лако пасти. Упућени сте на каријеру и дешавања у том контексту. Борите се за своју зараду и све што вам је потребно на материјалном нивоу. Ратоборнистепремапартнеру.

BIK 20.4-20.5.

Потпуно сте окупирани радом и некимдругимдодатнимобавезама. Самосенемојтенервиратијернеке ситуације напросто треба да прихватите као дате и компликоване. Новацстижесвишестрана.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. jun 2011.

Удобројстеформиипозитивни, такодаваммање-вишесвеидеод руке.Тоштосамисасобомдебатујете и недовољно примећујете оне позитивне околности сасвим је ОК. Такоитреба.

Месецједанасузнакуозбиљног Јарцапастеисамисмирени,задовољни, алинесасвим –све зависи одпартнераимеђусобногуважавања.Немојтебитинесигурнивећверујтеусебе.Тајнисусрети.

Иувише се трошите, што на битне,штонанебитнествари.Потребновамјевишеодмораданас,опуштенијаатмосфераидруштводрагеособе,једнеиливишењих. Будитеангажованиукаријери.

Добро би вам дошла промена средине. У каријери много састанчите и планирате па се потрудите датоиспроведетедокраја.Добар однос с претпостављенима. Неко васвеомауважава.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Партнерпоказујепотребузаслободом па немојте бити велики паметни Учитељ кога нико не слуша. Радијесасобомразмотритесвеоно штојеактуелно.Сдруштвомселеподружитеидоговарате.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Трошите новац, све и да нећете. Данас поготово, под утицајем драгихособа,по нечијојдирективиили партнеровојжељи.Билокакобило, почетак викенда делује обећавајуће.Шопинг?

Јуче,данасисутра,нистесасвим своји.Некодотичевашесрцеиутиче на поступке, промене околности иокружења.Допуститедрагојособи тај луксуз. Не мора све увек бити самоповашем!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не можете да сте сами већ се укључујетеујавнескупове,партнеровадешавања,дружењаспријатељима. Уколико то подразумева путовањеилираднанекомзаједничкомпројекту,тимпре.

Заморенистеодмонотонијеитоплоте.Иматемогућностидабирате скимдаседружите,излазитеикомуницирате. Али, не сналазите се најбољекадастваринеидуправолинијски.Изненађења.

Осим посла, потребно је да вежбатеисвојемишиће,анесамоможданевијуге.Дакле,направитепаузу,јернијесвеједно– какотовичус малих екрана. Пронађите своју меруисвојинтерес.

TRI^-TRA^

Не воле је комшије V REMENSKA

Веома

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Pan~evo

31

Vr{ac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

32

Откакојеусвомдвориштунаправилашталу за два магарца, глумица Риз Витерспун вишенијетоликоомиљена комшиница усвојојлуксузнојчетвртиуКалифорнији.Наиме, њакањекућнихљубимацаславнеглумицетоликоизлуђујењенекомшије дајојшаљуписмаукојимасежаленанесноснезвуковекојистижуизњеног дворишта. - Њене комшије не желе да се она одсели, већсамотражедастишамагарце.Нисамсигурандаонауопштезнашта седогађа - открио је један становник. Гостујући у шоу Елен де Генерис,глумица јеоткриладанасвомимању имамноштвоживотиња,аминијатурнимагарциХонки иТонки дошлисупоследњи. -Највишеседружим скоњем.Имамидве свиње,трикозе,20кокошки итрипса - рекла је Риз која од почетка учи и своју децу, седмогодишњег Дикона и 11-годишњу Аву, да се брину о животињама: „Учим их одговорности и сао сећању. Већ знају и да очисте шталу”.

PROGNOZA

Evropa

тоПло

Madrid

НОВИСАД: Сунчаноивеоматопло.Ветарслаб,променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а Rim максималнадо30степениЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Веома топло и сунчано време. Дуваће слаб променљивветар.Притисакизнаднормале.ЈутарњатемператуCirih ра12,амаксимална31степен. Berlin СРБИЈА: Веома топло и сунчано време. По подне локални Be~ развојоблакасамонајугозападуСрбијеможеусловитиређупојавулокалнихпљускова.Дуваћеслабпроменљивветар.Притисак Var{ava изнаднормале.Јутарњатемператураод10до18,амаксимална Kijev од29до32степена. Прогноза за Србију у наредним данима:Усуботуврућинаи Moskva температуредо33степена.УнедељупоподнеосвежењесапљуOslo сковимазахватанајпресеверСрбије.Упонедељаксвугдесвежијеузпријатнетемпературеисунчанепериоде.Одуторкасунчано St. Peterburg исвакимданомсветоплије,паћеодсрединеидућеседмицепоAtina новобитивруће. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Настављасепериодрелативноповољнебиометеоролошкеситуацијеза већинухроничнихболесникакојимасепрепоручујеизбегавањедужегизлагањатоплотиипридржавањесаветалекара.Кодосетљивихособасумогућиглавобоља,реуматскиболовиизамарање.

32 27

VIC DANA

19

Причајудвекомшинице: -Надамседаћетесерешити овогвашегпса.Завијаоједокјемоја ћеркавежбалапевање. -Опростите,госпођо, аливашакћијепрвапочела!

22 24 24 23 29 21 14 23 29

Pariz

21

Minhen

21

Budimpe{ta

28

Stokholm

16

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

136 (-11)

Slankamen

250 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

207 (-11)

Zemun

299 (5)

Bogojevo

200 (-8)

Pan~evo

310 (2)

Smederevo

478 (6)

Ba~. Palanka 210 (-5) Novi Sad

196 (-2)

Tendencija opadawa stagnacije

TISA N. Kne`evac

200 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

246 (8)

NERA

Hetin

76 (-6)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 214 (-16) Beograd

Kusi}

248 (5)

52 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 17.jun 2011.