Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 17. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23050 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BEOGRADU ODR@AN MITING NAPREDWA^KE KOALICIJE, LIDER SNS ODLU^IO DA NE UZIMA HRANU I VODU

Toma Nikoli} {trajkom tra`i izbore

Miting Srpske napredne stranke i wihovih politi~kih partnera u centru Beograda zavr{en je sino} ne{to pre 19 ~asova, a lider SNS Tomislav Nikoli} u strana~kim prostorijama u Skup{tini Srbije nastavqa {trajk gla|u i `e|u. Pristalice napredwaka su se, ina~e, razi{le na wegov apel da se mirno upute svojim ku}ama i da budu spremni za slede}e okupqawe koje }e se, kako je najavio, odr`ati za nekoliko dana. Prethodno je Nikoli}, na samom mitingu, saop{tio da je odlu~io da stupi u {trajk gla|u i `e}u „kao ~in li~ne `rtve”. „Nudim posledwu ponudu Borisu Tadi}u, da raspi-

{i izbore zbog gra|ana Srbije”, poru~io je Tomislav Nikoli}. Reaguju}i na akt lidera napredwaka, Demokratska stanka je sino} zapitala za{to se neko, ko se predstavqa kao Evropejac, opredelio za metod ucewivawa Srbije sopstvenim `ivotom. „Za{to Srbija opet treba da bude talac ne~ije politike? Zar je to ta budu}nost koja se obe}ava gra|anima Srbije”, saop{tila je DS, uz ocenu da se na ovaj na~in obesmi{qava i demokratija, ali i borba svih {trajka~a gla|u koji su to radili zbog egzistencijalnih problema – „a koje Nikoli} nema”... str. 2

DU[AN BAJATOVI], POTPREDSEDNIK SOCIJALISTI^KE PARTIJE SRBIJE, ZA „DNEVNIK” KA@E DA POTEZ TOMISLAVA NIKOLI]A PREDSTAVqA POLITI^KI PUCAW U PRAZNO

NASLOVI

INTERVJU NEDEqE

Branislav Krsti}

str. 8

Teofil Pan~i}

Pokazivawem mi{i}a ne}e upla{iti vlast Po re~ima potpredsednika SPS-a Du{ana Bajatovi}a, mitinzi napredwaka su samo velika markeтин{ka kampawa. „Cela ova ne ba{ uspela predstava u znaku je ’pokazivawa mi{i}a’ radi ube|ivawa bira~a da su oni najja~a i sigurno pobedni~ka partija. Istovremeno, to je i ucena

Bluz gladne subote

vlasti, jer napredwaci insistiraju na prihvatawu wihovih uslova po svaku cenu. Me|utim, mislim da je Nikoli}ev postupak sa {trajkom gla|u i `e|u iznenadio i wegove pristalice i wegove protivnike. I, po meni, predstavqa politi~ki pucaw u prazno. Jer, u ~emu je su{tinska,

^ETVRT VEKA OD NAJVE]E MIRNODOPSKE NUKLEARNE TRAGEDIJE

Ku}a na prodaju, hitno, zbog selidbe...

U Vojvodini i danas ima tragova ^ernobila *

Stokholm

Teorija slu~ajnog prolaznika

Helsinki

Oslo

2.5

3.20

@eqko Markovi}

m

\or|e Randeq

00k

One stvari

0km

Bora Oti}

Lewingrad Moskva

London Berlin Pariz Madrid

Be~

str. 6

^ernobil

Rim

AKADEMIK SVETOZAR NI]IN

Evropski standardi u kardiologiji

Kijev

Novi Sad severna Gr~ka

* Kako su se prostirali radioaktivni oblaci

str. 11

Malo toplije Najvi{a temperatura 17°S

n PARTIZAN - VOJVODINA 0:1

n SLOVA^KA - SRBIJA 1:1

ili bilo kakva ozbiqna razlika u tome da li }e se izbori odr`ati 18. decembra ili 15. januara? Zbog ~ega bi tih mesec dana mogli biti odlu~uju}i za Srbiju”, izjavio je Bajatovi} u intervjuu „Dnevniku”.

str. 2


2

dnevnik

nedeqa17.april2011.

CITATI

Glas Bo{waka vi{e ne zaslu`uju rasim Qaji} i Sulejman Ugqanin, jer su izme|u Beograda i novog Pazara podignuti zidovi, zbog interesa onih koji bi da narode uguraju u tor. Dr`avni vrh je digao ruke od Sanxaka, prepustio ga agama i begovima. ali Bo{waci moraju pomo}i Srbiji da bude sre}na zemqa

^edomirJovanovi}, lider LDP

Nije svejedno

Kazna za mito

Vo|apri{tinskogtimaudijalogu sa Beogradom Edita Tahiri izjavilajedajebeogradskadelegacijauBriselunatemuslobode kretawa gra|ana predlo`ila re{ewakojaseve}primewujuizme|u Gr~ke i Makedonije. Naime, zbog problema oko imena, kada gra|aniMakedonijeputujuuGr~ku, gr~ke vlasti im izdaju posebandokument,aliimjedozvoqeno da sa sobom nose makedonske paso{e.Toje,me}utim,odmahdemantovao{efsrpskogbtimaBorislavStefanovi}.„Naravnoda niukomslu~ajunemo`ebitigovoradasepravepore|ewasadr`avama koje nemaju regulisane odnosesamimtim{toKosovonije dr`ava i za nas ne mo`e biti dr`ava”,rekaojeStefanovi}

DirektorPoreskeupraveDragutinRadosavqevi}izjaviojeda biPUovihdanatrebalodauputi i formalni predlog o brisawu sta`aioduzimawuimovinepojedincukomeukrivi~nompostupku budedokazanodajeuzimaomitou pru`awu odre|ene usluge gra|anima.Powegovimre~ima,postojawe predlo`ene sankcije imalo bipreventivnikarakter,aRadosavqevi}smatraidajebitnoda gra|anividedasene{toradina smawivawukorupcije idapostojivoqadr`avedasesa ovimporokom obra~una na vaqan na~in. OnjedodaodajekorupcijauSrbiji „zaista u porastu”, te da to „gra|aninajboqeznaju”,uznapomenudajekorupcijenajprisutnijaujavnomsektoru.

itinga{ke akcije napredwaka su velika marketin{ka kampawa kojom oni, koriste}iizloupotrebqavaju}inezadovoqstvo gra|ana ekonomskim stawem,vodeneprekidnupredizbornukampawu,prikrivaju}itimeo~igledni nedostatak sopstvenog programa, a sve u uverewu da im takva politikadoprinosipodizawuugleda i rejtinga u narodu – tvrdi potpredsednik Socijalisti~ke partije SrbijeDu{anBajatovi}. –Celaovaneba{uspelapredstava u znaku je „pokazivawa mi{i}a“ radiube|ivawa„gledali{ta“,odnosnobira~a,dasuoninajja~aisigurno pobedni~ka partija. Istovremeno,tojeiucenavlasti,jernapredwaciinsistirajunaprihvatawuwihovih uslova po svaku cenu. Me|utim,mislimdajeNikoli}evpostupaksa{trajkomgla|ui`e|uiznenadioiwegovepristaliceiwegove protivnike.I,pomeni,predstavqa

M

INTERVJU

Pokazivawe upla{iti politi~kipucawuprazno.Jer,u~emu je su{tinska, ili bilo kakva ozbiqnarazlikautomedali}ese izboriodr`ati18.decembraili15. januara?Zbog~egabitihmesecdana moglibitiodlu~uju}izaSrbiju?U svakomslu~aju,niujednojvarijanti SNSnemo`ebitijedinituma~voqenarodauSrbiji.Prematome,izborinezavisesamo,aniprevashodno, od `eqa i zahteva Tomislava Nikoli}ainapredwaka–ka`eBajatovi}za„Dnevnik”.

Ni Vlada ne voli da ~uje oposkupqewugasa

UBEOGRADUODR@ANMITINGNAPREDWA^KEKOALICIJE

Nikoli} {trajkom tra`i izbore ider SNS Tomislav Niko- wekojedosadanijeuspodaostvari. kaKari}(PSS)AleksandarVulin li} po~eo je ju~e na beo– To nisam uspeo jer sa druge (PS), Sr|an [ajn (Romska partigradskom mitingu ispred stranenestojerazumniinormalni ja)...ponovilisuzahtevzaraspisiDoma Narodne skup{tine {trajk qudikojenijebrigazaSrbijuve} vawevanrednihparlamentarnihizgla|ui`e|u,koji}e,kakojerekao, zasebedaihnekoneupita{tasu bora,kakobiSrbijaiza{laizkritrajati dok predsednik Srbije Bo- radili tokom proteklih 11 godina zezakojuodgovornomsmatrajuvlarisTadi}neraspi{evanrednepar- –obrazlo`iojeNikoli}. daju}ukoaliciju. lamentarneizbore. Onjenamitingunaglasiodana– Idite, sram vas bilo. Nemamo –Odjutrosneuzimamnivoduni predwaci ne}e ru{iti Beograd i vi{e vremena za tebe, Borise, Srhranu i prihvatite to kao moj po- razbijati izloge, ve} da nude svoje bija nema vremena. Ako ne raspisledwi hri{}anski i pravoslavni `rtve. {teteizboreposlesvega{to}ete na~inborbezaboquSrbiju–poru–Nekagledakakoodlazimojedan ovde videte, niste normalni – re~iojeNikoli}pred,kakoprocewu- pojedan,aline}emosvi–zakqu~io kaojeliderNSVelimirIli},pojunapredwaci,vi{eod100.000pri- jeNikoli},oceniv{idanikouSrru~iv{i narodu da se pona{a u stalica. bijivi{ene}emo}idaostane„ni skladu sa Mihizovim re~ima „treNikoli} je rekao da je predsed- gluvninem“. sitesvakidan,daprezreloipregnikSrbijeodbiosveponudekojesu Zamernik predsednika SNS wilopadne,alinaizborima”. napredwacimoglidau~ineiuzvra- Aleksandar Vu~i} je rekao da naPopodne, kada se dobar deo detio napadom da SNS ru{i pravni predwaciiwihovepristalicehomonstranatarazi{ao,uglavnompo poredak. }eizboreiborbuprotivlopova,a gradu, lider SNS seo je na stiro– Razgovarali smo u ~etvrtak, a tovlastnemo`edaspre~i. por,auzwegajebilasuprugaDaninatajrazgovorsam,izcakojagajedr`alaza gleda, pozvan samo zaku.UzNikoli}ana „GazdosDediwa,raspisujizbore” ru to da bih dan kasnije stiroporu su bili i do`iveo najve}e mogu–Ne}emoufotequBorisaTadi}a,ve}izboreidanarod Vu~i},Ili},aktivi}eoptu`beodpredsedodlu~i.Isti~etivremeBoriseTadi}u,neigrajtesesanastiSNSiostalilinikaSrbije–daru{irodom,neigrajtesesaSrbijom–poru~iojesagovornice derinapredwa~kekomo pravni poredak. Aleksandar Vu~i} i rekao da ukoliko se vlast oglu{i o alicije. Nikoli}, Koji pravni poredak zahtevezaraspisivawevanrednihizboraipozliNikoliVu~i} i Ili} su poimaSrbija,kakosezo}u,tada}esvinapredwaci,jedanpojedan,danastavewegozvali simpatizere, ve taj poredak? Pravvimstopama,„svedokgazdasaDediwaneraspi{eizbore“. koji su ostali okuniporedakjeono{to pqeniokobine,dase ho}enarod,anepolirazi|u, {to su oni ti~kaelita–rekaoje odbili skandirawem: „Izdr`a}u,pakakobude” lider SNS i istakao “Ne}emo, ne}emo“, da narodwaci „ugroTomislav Nikoli} je, neposredno po ulasku u Dom Na„idemonaDediwe“... `avaju samo Tadi}a i rodneskup{tineSrbije,da}eizdr`ati,„pakakobude”,i Ina~e, miting zawegovubulumentu“. najavioda}euparlamentuispavati.Napitawedalio~ekazanza12~asovapoNikoli} je podsekujedagapredsednikSrbijekontaktira,Nikoli}jeodgo~eosapolasatazakatio da je predsednik voriodagavi{enijebrigazaTadi}a.Govore}iostupawu {wewa, jer su opozirepublike, pravdaju}i u{tajkugla|ui`e|u,Nikoli}jeponoviodajetobiojo{ cioni lideri ~ekali se evropskim integrajedinipotezkojijemogaodaprobada„prizovevlastpameda se okupe sve pricijama Srbije, odbio ti”daraspi{eizbore. stalicekojesukrenusvepredlogedaizbori le iz unutra{wosti buduujunu,paunovemSrbije ka Beogradu. bruinakraju18.decembra,odnosno – Nisu nas upla{ile Tadi}eve Autobusisanatpisimaprevoznika 15dananakon{toBriselsaop{ti pretwe.Dostajebilolopovlukai iz svih krajeva, pa i svakog grada odlukuukandidaturiSrbije. lopovskogre`imakojijeopqa~kao Vojvodine,zakr~ilisuparkingoko –BranaCrn~evi}birekaodaga celuSrbiju.Onila`imanemoguda Sava Centra i Intekontinetala. jebogosudioda`ivisasvojomsave- sru{eotpornaroda.Ne}etomo}i Kolone qudi stazale su sa svih {}u.Stogasamstupiou{trajkgla- da u~ini ni DS, SPS , G17 plus i strana od jutra ka platou ispred |ukaosvojuposledwuponuduvla- wihovi sateliti – rekao je Vu~i} Skup{tine Srbije. Zdawe je obezstima i kao ~in li~ne `rtve. Nu- dokjemasaskandirala„lopovi,lobe|ivala policija u prstenu oko dim posledwu ponudu Tadi}u, da povi“. Vu~i} je poru~io vlastima zgrade, a vidno je bilo i wihovo raspi{iizborezboggra|anaSrbi- daSNSimaprogramdovo|eweinprisustvo me|u mitinga{ima, koji jekoji}e`ivetibezmeneibezwe- vesticijauSrbiju,smawewekorupsu ispunili plato ispred parlaga–rekaojeNikoli}. cije, novo zakonodavstvo i da }e menta,PionirskiparksvedoSkupOnjepritomeistakaodanuditu SNSizvu}iSrbijuizkrizeukojoj {tineBeogradaideloveTrgaNi`rtvu „jer Srbija zaslu`uje da se sena{la,adajere`imsajedinim kole Pa{i}a i Bulevara kraqa uspravi, da ne bude na kolenima”. programom-kra|e. Aleksandra. Tokom mitinga nije Okupqenim pristalicama je rekao Iostaligovornicinaprotestu zabele`ennijedanekscesa. dasuvanredniizborijedinoobe}adelaopozicijeuBeogradu:Milann Dragan Milivojevi}

L

DU[ANBAJATOVI],

l Posmatranoizugladirektora „Srbijagasa”, kako se najavqeno poskupqewe gasa mo`eodrazitinapozicijuSPSa,aliiVlade? – Svakoj partiji, pa i SPS-u, rizik je da visoki funkcioner vodijednotakova`nojavnopreduze}ekao{toje„Srbijagas”.Ali je to i {ansa da poka`e svoj odnospremaprivrediisocijalnimpitawima.Naravnodajenepopularnostalnogovoritiotomedagasmoradaposkupijercenename|unarodnomtr`i{tustalnorastu,amigasuvozimo;dagasmorada se plati ili ga ne}e biti... To ne voli da ~uje ni Vlada, ba{ kao {to ne vole ni strana~ke centrale, posebno u izbornoj godini. Alisvizaboravqajudagaszadoma}instvanijeposkupeodvegodine,adajewegovanabavnacenaporaslasa270na400dolarasamoza posledwihgodinudana.Zaboravqajudajetrebalodaposkupijo{u novembrupro{legodine,alismoodr`aliobe}awedane}eposkupetidokrajagrejnesezoneiakonampotro{a~iduguju680miliona evra!Naravnodasmotakopomoglisvimpotro{a~imaiprakti~nosubvencionisalipotro{wugasauSrbiji. Zameralisunami{tosmozbogdugovapreuzelipreduze}akoja su bila lo{e privatizovana, ali smo mi tako ne samo za{titili dr`avnapotra`ivawa,negotapreduze}asadaradeisa~uvalismo hiqade radnih mesta. Uskoro }e te firme imati nove strate{ke partnereizagarantovanubudu}nostbezotpu{tawaradnika.Pri tomesunotornela`itvrdwedasuteposlovneoperacijeugra|ene ucenugasa,pajeonzatoskupqi.„Srbijagas”nijeinesmebititretiransamokrozcenugasa,kaoprilikadasesteknujeftinidnevnopoliti~kipoeni.GasjedeoenergetskogbilansaSrbijeiminaprostomoramodagatro{imo,nismoumogu}nostidagaefikasno supstitui{emo.Zatonesmemodadozvolimodaga,zbognepla}awa, nema.Zatogasmoradaseplati.Esad,dali}egaplatitionikoji gatro{eilisvimiizbuxeta,tozavisiodpolitikekojubudemo vodilinanivoudr`ave.

l ^iwenica je, me|utim, da je rejting stranaka vladaju}e koalicijeuprimetnompadu? –Tvrdwedaslabirejtingvladaju}e koalicije zasniva se na lo{em ekonomskom stawu u zemqi: padu standarda, porastu nezaposlenosti, zadu`enosti zemqe... Me|utim, pri tome se zaboravqa ili ispu{ta iz vidadaovavladapla}acehdesetogodi{we neuspele neoliberalne ideologijeipolitike,~ijijeosnovni instrument bila {ok-terapije sprovo|ena kroz jednu neosmi{qenu, prqavu i, fakti~ki – otima~ku privatizaciju.Tunemani{taodterapije, ali je zato dru{tvo zaista do`ivelo „{ok“. Rezultat je: deindustrijalizacija, velika nezaposlenost, siroma{tvo... U takvim uslovimamogu}nostivladedastawebrzopopraviobjektivnosuograni~ene.Sdrugestrane,svesutoizuzetno povoqne okolnosti za delovawe opozicije. Ali, pokazuje se da je i opozicijanemo}na,podeqena,bezjasnevizijeipolitike.Svesesvodi na `equ da odmah preuzmu vlast i obe}aweda}ebitimnogoboqekad oni budu vladali! Kako? I na{e i svetsko iskustvo potvr|uje da se promenom partija na vlasti ne re{avaju ozboqni ekonomski problemi. Dobre namere, `eqe i obe}awa nisu dovoqno pogonsko gorivo za progresivne promene. Bar u tome imamoiskustvo. l GdejetuSPS? – Podseti}u, na{im opredeqewemstvorenajekoalicijaDS-SPS naosnovudobropoznatihprincipa. Nemasumwedasmotimedaliodlu~uju}idoprinosevropskojorijentacijiSrbije.Na`alost,delovawete koalicije „prese~eno“ je na samom po~etku izbijawem svetske ekonomskekrize,kojasevrlonegativnoodrazilaijo{uvekseodra`avaina na{u zemqu, a time i na politiku vladaju}ekoalicije.Utakvimuslovima, izuzetno je te{ko voditi politiku porasta proizvodwe i zaposlenosti kao i politiku socijalne pravde za koju se zala`emo. Uz to, trebaimatiuvidudautojkoalicijiu~estvujuidrugepartijesasvojim

REAGOVAWA

Bo`ovi}: Pateti~no „Gest Tomislava Nikoli}a deluje malo pateti~no, malo iskqu~ivo, malo radikalski i ni malo mi se to ne dopada”, rekaojesociologRatkoBo`ovi}e.„@aomi je da se bilo ko stavqa u takvu situaciju, jerseradiotipi~noekstremnompona{awu.Toje,na`alost,deoovena{ezamu}enebalkanskepri~e,deonevoqekojunosimoiizkojenemo`emonikakodaiza|emo nacivilizovanna~in.Uveksamzatodau politici racionalna forma bude dominantnanasuprotiracionalnojiskqu~ivosti. U ovom slu~aju radije bih se dr`ao onenarodnedapametnijipopu{ta,atajko bipopustiosigurnoni{tanebiizgubio”, zakqu~iojeBo`ovi}.

Stojiqkovi}: Opasno Profesor Fakulteta politi~kih nauka Zoran Stojiqkovi} izjavio je da je Nikoli}ev {trajk `e|u i gla|u nepotrebno zao{travawe i teatralizacija politi~kog`ivotakojebi,me|utim,moglodaprerasteu„opasanpresedan”.„Do re{ewaupoliticisedolazitakodasvakastrana~uvaobrazinetrebapodizati tenzijekroz{trajkgla|ui`e|u,jer{ta ako to postane praksa. Razumem motive Nikoli}adatakodo|edoizbora,alito bimogaodabudeopasanpresedan”,rekao jeStojiqkovi}.

Vukadinovi}: Farsa Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} izjavio je da potez Tomislava Nikoli}a polako ali sigurno izlazi iz domena politi~ke analize i prelazi u domenpoliti~kepatologije.„Sjednestrane, mora se uvek imati bar minimum respekta ako je neko spreman da za ne{to `rtvujesvoj`ivot,alisdrugestrane,nemogu}ejeotetiseutiskudaraspisivawe izbora mesec dana ranije ili kasnije definitivnonijerazlogzatakavgest,ba{ kao{toisvo|ewepoliti~keborbeipoliti~kog su~eqavawa na pitawe datuma izborajestenekavrstafarseizalu|ivawanaroda”,rekaojeVukadinovi}.

crna hronika

Smrt na pe{a~kom LidiaB.izSuboticepreminulajeodposledicazadobijenihusaobra}ajnojnesre}ikojaseju~eokosedam~asovaujutrudogodilautomgradu.Unesre}ijo{dveosobesuzadobilelaketelesnepovrede.Policijajesaop{tiladajena raskrsniciBeogradskogputaiIzvorskeulicedo{lojedo sudara‘’mercedesa‘’,kojimjeupravqaoMilorad[.(28.) izSubotice,i‘’fiata‘’savoza~emMi{omK.(45.)izBeo~ina.Usledkontaktavozila,oborenjepe{akLidiaB.kojasenalazilakrajsemaforaunameridapre|eulicu.OdzadobijenihpovredaLidiaB.jepreminulauOp{tojbolnici u Subotici, dok su voza~ i suvoza~ u putni~kom vozilu ‘’fiat’’zadobililaketelesnepovrede. A. A.

VESTI Protest NUNS-a i NDNV-a Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine (NDNV) protestvovali su zbogodlukeApelacionogsudauNovomSadukojomje„Karlova~kilist”izSremskihKarlovacaka`wensa250.000dinara.„Karlova~kilist”jeka`wenzbogizve{tavawaofizi~komobra~unuukojemjejedanodakteranosilacjavnefunkcijei~lanpoliti~kepartije,aNUNSiNDNVsunavelidase upotpunostisla`usastavomredakcijedajeovobilatemao kojojjejavnostimalainteresadabudeobave{tena.

Mubarak preba~en u vojni pritvor Biv{iegipatskipredsednikHosniMubarak,nadkojimje otvorenaistragazbogsumwedajeodgovoranzasmrtvi{estotina lica tokom nedavnih antivladinih demonstracija, preba~enjeizbolniceukojojseoporavqaoodsr~anihsmetwi,u jedanvojniobjekatuKairu,potvrdiojeportparolegipatske vojske Mohamed Askar.  Ranije je ministar pravde Mohamed AbdeAzizrekaoda}eMubarakbitipritvoren~immusestablizuje zdravstveno stawe. Mubarak je preba~en u bolnicu u utorakzbogsr~anihsmetwiivisokogkrvnogpritiska,ali wegovo zdravstveno stawe,  kako je saop{teno, nijednog trenutka nije bilo ugro`eno. Istragom su tako|e obuhva}ena i wegovadvojicasinova,kojiseve}nalazeupritvoruuKairu, anaodre|enapitawamoralajedaodgovaraiMubarakovasuprugaSuzana.


dnevnik

nedeqa17.april2011.

POTPREDSEDNIK SOCIJALISTI^KE PARTIJE SRBIJE

KARMA KOMA

mi{i}ane}e ovuvlast –Jednojesigurno,„velikakoa- interesimaiciqevima,dasevladaodr`ava licija“ bi donela parlamentarnu namalojparlamentarnojve}ini,idajestove}inukojasenebimoglaucewiga politi~ki „rawiva“ a ekonomski podlovati.Donelabi,dakle,parlamen`nakompromisima. l Za{to se onda ne ide na prevremene tarnustabilnost.Me|utim,kqu~nojepitawenakojimbiseosnovaizbore? – Prvo, u postoje}oj ekonomskoj i poli- matakoalicijazasnivala,ukoliko do we do|e. Tu ve} zalazimo u ti~kojsituacijiizborisigurnozanekoliko meseciblokirajuradnare{avawuekonom- poqepoliti~kespekulacijeukoskih problema, {to }e samo pogor{ati po- june`elimdaseupu{tam. stoje}e stawe. Drugo, i pored maksimalnog l Koliko je realno da koalianga`ovawaopozicije,wenevereupobedui cija oko SPS-a u|e u aran`man nekihnaru~enihpokazateqarejtingapolisa Dinki}em, zarad formirati~kih partija, ozbiqnim analiti~arima wa “tre}eg bloka”? na{egpoliti~kog`ivotajasnojedane}edo– Ta kombinacija je nerealna. }i do bitnih promena odnosa snaga izme|u Nije mi jasno kakav bi to „tre}i vladaju}ekoalicijeiopozicije.Tre}e,stalblok“ mogao biti formiran oko no podizawe politi~kih tenzija doprinosi Dinki}a. On zna samo za „svoj dru{tvenojkonfuzijiipogor{awustawau blok“. zemqi,kojasejo{nijeoporavilaodmnogih l Boji li se Srbija regionalizacije i neprele`anihbolestiizpro{losti.Uostadecentralizacije? lom,ponavqam,Nikoli}evimpredlogomda – Srbija, u principu, nema razloga da se se izbori odr`e u decembru, na tri-~etiri pla{inidecentralizacijeniregionalizamesecapreredovnogroka,izborifakti~ki cije.Alisamopoduslovomdaseprecizira prestajubitivanredni. {tasepodtimterminimapodrazumeva.Recimo, u dru{tvima koja se nalaze u neuspel Da li vladaju}a koalicija ima {ansu da do tada popravi svoj rejting? {nojtranziciji,regionalizacijanosiodre–Svakako.Nikounaprednemo`eznatipa |ene te{ko}e i rizike uslovqene ~iweninipredvidetimogu}edocom da se iza we neretko ga|aje koji mogu bitno skrivaju ili prikrivaju uticati na opredeqewe neki drugi ciqevi kao Autonomija Vojvodine bira~a. Pri tome, nije u {to su autonoma{tvo, bila je i ostala pitawu samo status kantendencije federalizma, prevashodno didata za ~lanstvo u EU. pa kod nekih politi~kih politi~ko pitawe Drugojepitawedali}ei grupacija i separatizam. kako }e vladaju}a koaliStoga nije prihvatqivo cija iskoristiti takvu da regionalizacija, a u priliku.Javerujemdaho}e. tomokviruiautonomija,ima(para)dr`avne funkcije i vodi federalizaciji Srbije. S l Da li SPS strahuje od koalicije DSSNS? drugestrane,prihvatqivajeonaregionali–Ne.Na{apozicija}ezavisitiodrezul- zacijakojadoprinosiotvarawuanezatvaratatanaizborima.Kao{tovamjepoznato,mi wuregiona;kojomsegase,smawujuiliublasmo prvi progovorili o mogu}nosti takve `avajupostoje}idru{tvenisukobi;kojauskoalicije.Nezbogstrahaodwe,ve}poziva- postavqa pravu meru izme|u nu`ne centraju}i se na objektivnu analizu politi~kog lizacijeipo`eqnedecentralizacije.Usvastawauzemqi.Jer,tojestejednaodmogu}ih komslu~aju,ikadajere~oregionalizaciji, politi~kihsolucija.Adali}edowedo}i, ikadajetemadecentralizacija,potrebanje zavisi}ekakoodizbornihrezultata,takoi racionalniji pristup, neoptere}en predraodmnogihdrugihokolnostikojesadanemo- sudamaipartijskiminteresima. `emo u potpunosti sagledati. U l Postaje li Vojvodina sve vi{e ekoovomtrenutku,naravnodajeSPSzanastanomsko pitawe a sve mawe politi~ko? vakkoalicijesaDS-om.Aistu`equizraJer, prema posledwim podacima, BDP `avajuidemokrate. Pokrajine debelo zaostaje za Beogradom. l [ta bi Srbiji donela ta “velika koalicija” DS-SNS, a {ta bi wom izgubi– Autonomija Vojvodine je bila i ostala la? prevashodno politi~ko pitawe, ~ije treti-

RETROVIZOR n Predsednik Republike Boris Tadi} ocenio je da parlamentarni izbori u Srbiji treba da budu raspisani tek po dobijawu statusa kandidata. „Izbori treba da budu deo na{e evropske agende i doprinos br`em napretku ka ~lanstvu u EU, a ne ko~nica na tom putu. Srbiji je zato potrebna stabilnost kako bi ovaj va`an posao finalizirali. Ultimatumi, pretwe i licitirawe datumima, potpuno su neprimerena sredstva”, poru~io je Tadi}. n Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} najavio je da treba otvoriti razgovore o nastavku saradwe sa MMF-om. On je, ina~e, u Va{ingtonu dogovorio novi ~etvorogodi{wi aran`man sa Svetskom bankom, koji podrazumeva da Srbija u tom periodu svake godine povu~e kredit od 200 miliona dolara. „To je minimalna suma, a da li }e biti ve}a, zavisi}e od na{eg uspeha u provla~ewu tih para”, objasnio je premijer. n Peva~ica Svetlana - Ceca Ra`natovi} (38), protiv koje je podignuta optu`nica zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja prilikom transfera 10 fudbalera FK Obili} i nelegalnog posedovawa 11 pi{toqa, dogovorila se o priznawu krivice s Vi{im tu`ila{tvom u Beogradu! Ra`natovi}eva }e dr`avi morati da plati milion i po evra i da izdr`i devet meseci u ku}nom pritvoru s narukvicom za elektronsko pra}ewe. n Komisija za utvr|ivawe ~i we ni ca o po gu bqe wu i grobnom mestu komandanta Ju go slo ven ske voj ske u otaxbini, zakqu~ila je da je ge ne ral Dra go qub Dra `a Mihailovi} ubijen 17. jula 1946. i sahrawen na Adi Ciganliji, pored starog zatvora koji je kasnije sru{en. ^lan Komisije Slobodan Homen naveo je da postoje indicije da su posmrtani ostaci generala Mihailovi}a iskopani i preseqeni na drugo mesto.

3

Bluzgladne subote

I

rawe zavisi od partijske opredeqenosti. Pri tome i daqe imamo dva suprostavqena zahteva: Vojvodina kao federalna jedinica i,sdrugestrane,negirawepotrebezaautonomijom.Pomeni,obasunerealnoineadekvatnore{ewezaSrbiju. Me|utim,nesporimdajeVojvodinazaista svevi{eekonomskopitawe.Jer,sveseprelamaprekoekonomijeusmislustepenarazvijenosti dru{tva i `ivotnog standarda gra|ana.Daimamouspe{nuprivreduinatoj osnovi zaposlenost i sigurnost gra|ana, a timeiwihovboqistandard,mnogiproblemiudru{tvunebinipostojaliilibisepostavqalinasasvimdruga~ijina~inilak{e re{avali.Alitusmogdesmo–uekonomskoj i socijalnoj krizi - gde i lokalna pitawa mogudadobijuve}ipoliti~kizna~aj,posebnoakosedoga|ajuunacionalnome{ovitim sredinama. Ina~e,akoseka`e„BDPPokrajinedebelo zaostaje za Beogradom“, treba re}i i todaju`naSrbija„jo{debqe“zaostajeza oboje. A u Beogradu i Vojvodini zaostaju, odnosnonerazvijenesumnogeop{tine.Stogajepotrebno„smiritiloptu“iretoriku. Naravno da `elim da se Vojvodina brzo i uspe{no razvija i napreduje. Ali, problemi,itoozbiqni,nere{avajusesamonanivou Beograda i Vojvodine, ve} Srbije kao celine.Delujekaofraza,alizaistamoramo „zasukati rukave“ i okrenuti se vi{e sopstvenimsnagama.Onepostoje.Trebaih samo motivisati, mobilisati i staviti u funkcijudobrobitigra|anaibr`egrazvojadru{tva. n MiroslavStaji}

to je, dakle, ta genijalna ideja, ta senzacionalna novost, ta ponuda koju se ne mo`e odbiti? Da sedne{ na stiropor i gladuje{ i `e|a{ sve dok... {ta zapravo? Dok ne umre{? Ili dok vlast ne raspi{e izbore za 18. decembar? A za{to da umre{ ba{ tada i ba{ tako, i {ta bi to reklo o tebi, a kamoli o onome {to `eli{ i o ~emu sawa{? A vlast, za{to da ih raspi{e ba{ za taj, a ne neki drugi dan, recimo docniji? Zato {to ti se ~ini da }e{ tako zasesti na vlast, a odnekud ti je va`no da se to dogodi ba{ tada, ako ve} ne pre, kaogod da je u nekim mudrim svetim kwigama zapisano da }e Srbiju smlaviti meteor 19. decembra prepodne ako do tada ti ne bude{ wen vladalac. Ina~e, nema {ta drugo da bude: po zakonu im jo{ nije vreme, a ni vlada jo{ nije pala, koliko god da se trese. Dodu{e, isto ih tako i mo`e raspisati, ali nema ni~ega {to bi je na to obavezivalo. I ti to zna{. I mi to znamo. I ti zna{ da mi to znamo, svi mi, ili bar ve}ina nas, kusur ostaje tek kad odbije{ ponekog osebujnog stoika koji od kreativnog kori{}ewa pokretnih stepenica pravi jedan dra`esni mali performans o bizarnosti na{e nesre}e. Sve u svemu, to je to. U trenutku dok nastaju ovi redovi, jednoga subotweg predve~erja, jedan ~ovek sedi - okru`en bli`wima koji se iz nekih nezamislivih razloga sme{kaju - pred zgradom Skup{tine u Beogradu, i intenzivno se ne hrani. Osim toga, intenzivno ne uzima vodu. [aqivo zvu~i, priznajem, mada tu nema mnogo sme{nog; tuga je ono {to te obuzme nad tim prizorom radikalnog nedostatka ma{te i smisla. Re{en je, veli, taj ~ovek, da se `rtvuje za sve nas, naro~ito za one me|u nama koji ga nikada i nikako nismo zamolili da se `rtvuje za nas. [tavi{e, koji insistiramo na tome da se ne `rtvuje za nas, jer smo prethodna wegova `rtvovawa jedva pre`iveli, ako smo pre`iveli. Istraga i obdukcija jo{, naime, traju. Ispada, me|utim, da on ima da se `rtvuje i ta~ka, mi se tu vi{e ni{ta ne pitamo: ili }e se `rtvovati u ime svih nas voqnih i nevoqnih kao predsednik vlade, ili kao pokojnik, pao za Otaybinu, to jest za 18. decembar, dan sa posebnim potrebama. Obi~nog `ivota vi{e mu nema, to nije opcija u scenariju. „Revolucija je ne{to drugo od obi~nog, mirnog `ivota“, govora{e pou~itelno drug Tito, a dnevne novine moga detiwstva taj su veleumni

zen-be }a rac zagorskog Laro{fukoa, i druge, a sli~ne maksime po diviziji, {tampale na naslovnim stranama za prigodnih sve~ano-komemorativnih dana. Pa dobro sad, drug Tito bar nije {trajkovao gla|u zarad koje~ega i uop{te, teatralan je bio samo u svojoj ulozi brionskog cara. Tja, ne znam {ta bih vam rekao pred tim prizorom, blago nadrealnim, mu~nim, sekta{kim nekako. ^ovek bi, nakon svega, ipak o~ekivao ne{to ozbiqnije. Idu topliji dani ali jo{ je sasvim sve`e, te{ko da je sunce nekome moglo udariti u glavu tako da mu se zamanta i stane se pona{ati nesuvislo. Poruka koja dopire sa onog stiropora spada, koliko razabirem, u one pasivno-agresivne, ne{to poput ma{tawa uvre|enog deteta kako }e umreti i tako kazniti roditeqe zato {to ga, je li, ne vole. Jer mu nisu kupili lizalicu, ili je nisu kupili odmah. Osim {to ovde nemamo posla sa detetom, niti sa kerefekama estradnog karaktera – ma koliko da li~i. Kako god, nije da ~ovek ne mo`e nekom bazi~no neozbiqnom stvari ozbiqno na{koditi – mo`da drugima, mo`da i sebi. Nikoli} Tomislav, jer, tako se zove onaj ~ovek sa stiropora, upustio se u neobi~an poduhvat, ra~unaju}i mo`da da nema {ta da izgubi, osim samog sebe. Ako vlast popusti – jedan nula za wega. Ako ne popusti vlast, a ne popusti ni on, onda... {ta onda? Je li to jedan jedan ili nula nula, i ko je uop{te sudija, i do koliko golova se igra? Na kraju krajeva, {ta }e biti s napredwa~kom ku}om ako se iz Haga javi Vojislav [. i zatra`i isplatu tantijema od autorskih prava na „{trajk gla|u do smrti“ zarad spasavawa srpstva? Treba li da vas podsetim: i [e{eqev je {trajk mnogima onomad delovao savr{eno ozbiqno. I to je vaqda i bio. Pa ipak, ozbiqno gladovati zarad neozbiqne stvari zna~i na koncu – neozbiqno gladovati. Pa makar i sa ozbiqnim posledicama. Ako to zna{, a ipak to radi{, onda si demagog. To je duboko odvratno, ali nije stra{no. Stra{no je ako to ne zna{, ako ne razume{ za{to je tome tako. Jutro je pametnije od ve~eri, pa }ete i vi koji ovo ~itate znati vi{e od mene o naravi i dometima jedne gladi i `e|i. Ali prizor je, kako god pogleda{, otu`an, i subotwa pamet ne ume zamisliti kako bi ikada mogao postati druga~iji. n Teofil Pan~i}

U HRVATSKOJ NASTAVQENI PROTESTI ZBOG ODLUKE HA[KOG TRIBUNALA O ODGOVORNOSTI ZA ZLO^INE U „OLUJI”

Srbenebrine presudageneralima ek ol ik o des et ina hiq ad a qud i okup il o se ju~ e na Trg u ban a Jos ip a Jela~ i} a u Zag reb u, kao i uRij ec i,Split u,Osij eku... prot es tuj u} i protivpres ud eHa{ kogsud a Ant iGot ov in iiMlad enu Mark a~ u, koj om su ovadvahrv ats ka gen er ala osu| en a zbog zlo~ in a nad srps kim stan ovn i{tvom po~ iw en ih tokomakc ij e„Oluj a”na24 odn os no18god in azat vora. U kom{ ijs koj {tampi, pak, dom in ir al e su ocen e da je pres ud a izazval a „{ok i nev er ic u” Na meti protesta u Hrvatskoj u prvom redu bila su obele`ja Evropske unije nesam ohrv ats kejavn os ti,neg oi nomsvojukompetentnostustvari–Daparafrazirampredsednika tam o{ weg pol it i~k og estab li- Josipovi}a:{okiransam~iwenima prava, nego pokazuju i poli{ment a. ti~ku neodgovornost. Na`alost, comdasesadasvipravedasu{oSdrugestrane,pore~imazame- kiranipresudom.^akipoliti~ai mediji su zaboravili postulate nika predsednika Srpskog nacio- ri nes umw iv o dem ok rats ke i svog zanata: nakon {to se o ovom su|ewu doslovce godinama izve{tavalo pristrasno i navija~ki, Atmosfera (ne) uti~e na popis selektiraju}i informacije, potpuno zanemaruju}i `rtve, sada se Sa{aMilo{evi}senadadaatmosfera,kojajestvorenauHrvatskoj pravi novi mit, proizvodi o~aj i povodom osu|uju}e presude dvojici generala, ne}e imati negativne po`eqazaosvetom,zapravo-hu{ka sledicenaizja{wavaweSrbanaaktuelnompopisustanovni{tva.„Do narod... kao po~etkom 90-tih, kao sadasmoimalidvadesetakprigovoranapopis,nekisuodwihodmahuvada nemamo grozan rat iza sebe – `eniipodaciispravqeni.Jo{jeranozadavawekona~neocene,alinas izjavio je Milo{evi} za „Dnevjeohrabrilotodasunamsequdiobra}alisapritu`bamatipa:„ne}eda nik”. meupi{ukaopravoslavcave}kaogrkokatolika”...ili,„sugeri{umida Kada je re~ o potezima srpske senemoramnacionalnoopredeliti”.Dakle,qudinamsejavqaju,atojazajednice u datim okolnostima, snopokazujedastrahanema”,navodizamenikpredsednikaSNV-a. na{sagovorniknavodidaonasigurno ne}e destabilizuju}e delonalnog ve}a Sa{e Milo{evi}a, evropske orijentacije daju nagla- vati. kadaseuobziruzmuobimzlo~ina {eno populisti~ke izjave, ulagu–Namajesadaprvenstveniciq iutemeqenostoptu`be,osu|uju}a juseradikalnojdesniciidopri- da zemqa ostane stabilna i da se presuda je, zapravo, bila sasvim nose daqwoj destabilizaciji ze- nas tav e ref orms ki proc es i. O o~ekivana mqe. Time ne samo da ~ine upit- promenama koje bi ova presuda

N

mogla doneti sasvim je sigurno prerano govoriti. U najmawu ruku, one }e morati da sa~ekaju da ona postane i pravosna`na. Znamo da su, kada je o presudama re~, izmene ~este, a nekad mogu biti dras ti~n e – obj a{ wav a zam en ik preds edn ik a SNV-a. U no}i sa petka na subotu desilo se i nekolikomawihincidenata(paqewa guma, ru{ewa stabala)uDalmaciji,tekamenovaweku}aSrbauselima Smil~i} i Murvice, pokraj Zadra. Milo{evi}seipaknadadane}edo}idove}ihizgreda. – Policija je odmah iza{la na teren i, kako smo informisani, profesionalno postupila. Ali, lo{e je ako se stepen slobode u dru{tvumeriizlaskompolicije. Nu`nojedademokratskesnageodmahisna`noosudeovakvezlo~ineizmr`we–navodisagovornik „Dnevnika” On se, ina~e, sla`e sa ocenama da }e se, zapravo, sada na udaru najvi{ena}ievropskoopredeqewe Hrvatske i wen put ka ~lanstvuuEU. – U velikoj se meri poklapaju grupacije koje ne `ele EU i one koje ne priznaju Ha{ki sud. Nu`nobibilodapoliti~kicentar i qevica odustanu od predizbornog pragmatizma i jasno se suprots tav e ovak vim pot ez im a i ovakvim politikama – upozorava Sa{aMilo{evi}. n E.N.L.


4

dnevnik

nedeqa17.april2011.

DES ETGOD IN AKAS NIJ E:POKRAJINSKI

Mismobar [tasteradili amouverenost demokratske vlasti ko- Anketnog odbora i negodovawa u pogledu wejoj je petooktobarski prevrat dao sna- gove efikasnosti. U stvari, zbog sporosti i `an vetar u jedra na samom startu odugovla~ewa u ostvarivawu o~ekivanih proogledala se u gotovo svim potezima onih koji mena u dru{tvu, u odsustvu radikalnih rezova su 2000. godine preuzimali poluge vlasti. A i kadrovskih promena u istra`nim organima pokrajinska administracija je u tom pogledu i pravosu|u, o{trica nezadovoqstva usmerebila prva na potezu, jer je DOS osvojio Vojvo- na je na pogre{nu adresu – izjavio je tad Vukodinu dva meseca pre republi~kog parlamenta. ti}. Tako je, uz mnogo obe}awa pobedni~ke koaliDanas, pak, i daqe veruje da je Odbor odracije koja je na pokrajinskim izborima stari dio svoj deo posla, isti~u}i da u anketama kore`im prakti~no pregazila, ali i o~ekivawa je su javno sprovodili nije bilo nedodrqivih, gra|ana, odmah po konstituisawu novog skup- kao i da se od starta krenulo od „ajkula”, a ne {tinskog saziva u Vojvodini formiran i po- od sitnih riba. Naime, javnost je tad najvi{e krajinski Anketni odbor za borbu protiv ko- bila zainteresovana za optu`be za korupciju rupcije i kriminala. i zloupotrebe u Vojvo|anDeset godina kasnije, skoj banci i NIS Nafta~ini se da su u domete ove gasu, a na poduga~kom li„Ve}ina qudi koji su tad specifi~ne politi~ke stingu firmi ~ijim pobili prozivani pred komisije vi{e verovali, slovawem se Odbor bavio Odborom danas su u vlasti. bi pa ~ak se i pla{ili, oni li su i „Narodna lutriOni ko ji su pre de set go di na koji su tad bili javno opja”, „Azotara” iz Pan~eva, bili na vrhu piramide, tu`ivani za korupciju, od „Vojvodina put”, „Agroonih koji su ovaj ambicioRuma”, „Vital” Vrbas, danas finansijski toliko zan poduhvat osmislili. oja~ali da u svojim kanyama „Minakva” i brojne druge. Naime, nakon devetome– Deset godina je prodr`e i politi~ke stranke” {lo, a ni{ta nije u~iwese~nog propitivawa na osnovu skoro 400 podnesano na tom planu. Mi smo u ka, mahom pritu`bi zapoprvom mandatu 2000. godislenih iz javnih preduze}a i privrednih si- ne poku{ali da ispitamo {ta se de{avalo 90stema, {kola i razli~itih ustanova {irom ih, a ono {ta se de{avalo nakon 2000. godine, Vojvodine na zloupotrebe svojih rukovodila- izgleda niko i ne sme da ispituje – ocewuje ca, borba protiv korupcije zavr{ila se na – danas Vukoti}. novinskim naslovnicama. On smatra da je rad ovog tela bio najkomRazo~arawe zbog toga {to se ovim pritu- pleksniji posao tada{weg skup{tinskog sa`bama nikad nisu bavili i nadle`ni organi ziva, posebno zbog toga {to je po~eo s radom u – policija i sudovi, nije krio ni predsednik vreme dok jo{ nije bila formirana nova reAnketnog odbora Miodrag Vukoti}, koji je publi~ka vlast. Tek nekoliko meseci kasnije, ina~e bio i potpredsednik tada{weg saziva podse}a na{ sagovornik, Vlada Srbije imenoSkup{tine APV, i to ve} prilikom podono- vala je republi~ku komisiju za borbu protiv {ewa izve{taja o radu tog tela pokrajinskim korupcije kojom je rukovodio tada{wi viceposlanicima krajem 2001. godine. premijer Vuk Obradovi}, ina~e lider Soci– Bilo je dosta nesporazuma u javnosti i me- jaldemokratije kojoj je pripadao i Vukoti}. |u poslanicima prilikom razgovora o radu Na{ sagovornik ube|en je da je tada{wa vojvo|anska vlast imala iskrene i ozbiqne namere daju}i veliki zna~aj Anketnom odboDr`avniorganinisu ru, za ~iji rad je tako|e i javnost bila veoma zainteresovana. Vukoti}, naime, napomiwe da uradilisvojdeoposla su u ~lanstvo Odbora postavqeni tada{wi – Su{tina na{eg rada bila je da ankenajvi{i pokrajinski funkcioneri, odnosno tiramo one koji su dostavili te pritu`be, svi potpredsednici Skup{tine Vojvodine i kao i one na koje se te pritu`be odnose – nekoliko pokrajinskih sekretara. napomiwe Miodrag Vukoti}. – Jer, nismo – To pokazuje da je ovom odboru dat veliki mi bili ni istra`ni organ ni sud, ve} nezna~aj, a me|u nama koji smo radili taj posao ka vrsta katalizatora koji je trebalo da bilo je dosta optimizma i elana, iako smo biubrza borbu protiv korupcije i kriminali svesni da je re~ o veoma osetqivom pitawu la, naravno u sadejstvu s tu`ila{tvom, – ka`e Vukoti}. policijom i sudovima. Me|utim, o~igledShvatili su ih ozbiqno i gra|ani, tako da no da ovi dr`avni organi u celom tom peje Anketni odbor naprosto bio zatrpan podriodu – ali, na moju veliku `alost, ni do nescima iz svih delova Vojvodine u kojima se danas – nisu odradili svoj deo posla. ukazivalo na korupciju u najve}im vojvo|anskim kompanijama. Navode}i da je Anketni

S

Zoran[angut(levo)uStaji}evu2009.godine

UO^IHA[KEPRESUDEHRVATSKIMGENERALIMASUDUOSIJEKUZATRA@IO PROCESUIRAWEODGOVORNIHZALOGOREUSRBIJI

Optu`nicaspala nadvaslova

a{ uo~i prekju~era{we presude Ha{kog tribunala, kojom je hrvatski general Ante Gotovina osu|en na 24 godine zatvora, a biv{i pomo}nik ministra policije Mladen Marka~ na 18 godina robije, zbog zlo~ina po~iwenih nad Srbima u operaciji “Oluja”, oglasilo se @upanijsko dr`avno tu`ila{tvo u Osijeku. Ono je, nakon sprovedene slo`ene i opse`ne istrage, pred tamo{wim sudom podiglo optu`nicu protiv biv{eg na~elnika Uprave za bezbednost JNA Aleksandra Vasiqevi}a (73) i potpukovnika Miroslava @ivanovi}a (62). Wima se na teret stavqaju krivi~na dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva i ratnih zarobqenika, po~iwena u pet logora za hrvatske dr`avqane koja su se to-

B

[angut smatra da je tu`ba za Vukovar i logore trebalo da bude predmet procesuirawa jo{ u Hagu. Predsednik Hrvatskog dru{tva logora{a srpskih koncentracionih logora, profesor Danijel Rehak, koji je bio zatvoren u logoru u Staji}evu do wegovog zatvarawa 22. decembra 1991, isti~e, pak, da ne bi trebalo stati na optu`nici protiv pomenute dvojice oficira JNA. – [ta je sa onima koji su bili iznad wih, i wihovim podre|enima? Nisu samo Vasiqevi} i @ivanovi} glavni, cela svita qudi je odgovorna za te logore, zajedno sa onima koji su izvr{avali zadatke. Morate znati da je 300 qudi ubijeno, odnosno da je podleglo torturi u srpskim koncentracionim logorima. Mo`da je ovo samo po~etak, ne znam.

Srbijasemoraslo`iti Pri~a o logorima u Staji}evu i Begejcima uzburkala je javnost pre dve godine, kada je Udru`ewe pravnika “Vukovar 1991” izrazilo `equ da na tim mestima postavi spomen obele`ja u znak se}awa na stradale. Reakcije su bile toliko burne da ~lanovima Udru`ewa, naposletku, nije bilo omogu}eno da svoj naum sprovedu u delo. Predsednik Hrvatskog dru{tva logora{a srpskih koncentracionih logora Danijel Rehak ka`e za na{ list da wegovo udru`ewe nije u~estvovalo u toj inicijativi, niti je posebno zainteresovano za wu. „Mi ne uspevamo postaviti ni plo~e u selima u Hrvatskoj sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Prvo bismo to trebali re{iti kod nas, a onda i}i daqe. Nemamo ni{ta protiv toga da se u Srbiji postave plo~e, ali ostaje pitawe kako to u~initi. To je nemogu}e uraditi bez saglasnosti vlasti i stanovni{tva Srbije”, ka`e Rehak. kom 1991. i 1992. godine nalazila na teritoriji Srbije i Hrvatske: Begejci, Staji}evo, Sremska Mitrovica, Ni{ i Stara Gradi{ka. Po{to su obojica dr`avqani Srbije, pretpostavqa se da }e Hrvatska prepustiti su|ewe na{oj zemqi. Biv{i hrvatski zarobqenici u srpskim logorima, sagovornici na{eg lista, sla`u se u oceni da se dugo ~ekalo na ovu optu`nicu. Predsednik Udru`ewa pravnika “Vukovar 1991” Zoran

Ali, svakako treba razotkriti celu istinu oko tih doga|aja – navodi Rehak u razgovoru za „Dnevnik“, i dodaje da je velika ve}ina biv{ih hrvatskih logora{a dala iskaze pred pravosudnim organima, a me|u wima i on. Sagovornik na{eg lista napomiwe da Vasiqevi}a ne poznaje, za razliku od @ivanovi}a, s kim je i li~no kontaktirao. – Za @ivanovi}a nisam mogao re}i ni{ta ru`no, jer nisam bio svedok

wegove krivice. Ali, on odgovara po zapovednoj odgovornosti – isti~e Rehak. @upanijsko dr`avno tu`ila{tvo u Osijeku saop{tilo je da je, u ovom predmetu, tokom istrage, ispitano 250 svedoka od kojih su ve}ina ratni zarobqenici. Saslu{ane su i osobe koje su sa hrvatske strane sudelovale prilikom pregovarawa i razmene. Pribavqena je, navedeno je u saop{tewu, i opse`na dokumentacija o ozledama zarobqenih civila i ratnih zarobqenika. Tako|e, tokom kriminalisti~kog istra`ivawa prikupqene su naredbe JNA o organizaciji logora, a deo te dokumentacije poti~e iz Suda u Hagu. Tu`ila{tvo tvrdi da Vasiqevi}, kao osoba odgovorna za primenu normi me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava, iako je znao da wemu podre|eni i pripadnici drugih jedinica, „ubijaju, mu~e i da prema zarobqenim civilima i zarobqenicima ne~ove~no postupaju”, ni{ta nije preduzeo da se takva pona{awa suzbiju i po~initeqi kazne. U optu`nici se navodi da su, usled takvog postupawa, ve}em broju zarobqenika nanete te{ke telesne povrede sa trajnim fizi~kim i psihi~kim posledicama, a izdvojena su i imena devetnaestoro ubijenih. Okrivqenom @ivanovi}u je stavqeno na teret da je kao potpukovnik JNA i pripadnik organa bezbednosti, na napu{tenom poqoprivrednom imawu u blizini Begejaca i na nekada{woj sto~noj farmi kod Staji}eva, po naredbi Vasiqevi}a, organizovao osnivawe logora u koje su dovo|eni civili i pripadnici oru`anih snaga Hrvatske. Dodaje se da je @ivanovi} znao da su zarobqenici u tim logorima mu~eni, da su neki podlegli povredama, i da je vi{e `ena silovano i seksualno zlostavqano, ali da, kao stvarni zapovednik, nije ni{ta u~inio da bi to spre~io. n @eqko Balaban

ODJECIIZVE[TAJASTEJTDIPARTMENTAOQUDSKIMPRAVIMAUSRBIJI

Pohvali{enasAmeri zbogParadeponosa

Srbiji su qudska prava malko napredovala, ako je verovati posledwem izve{taju ameri~kog Stejt dipartmenta. Napredak se ogleda prevashodno u ~iwenici da je dr`ava uspela da obezbedi odr`avawe Parade ponosa. Iako na drugoj strani stoji veliki broj negativnih stvari u izve{taju, Srbija je generalno dobila „prelaznu ocenu”. Da li je Parada ponosa dovoqan pokazateq poboq{awa qudskih prava u Srbiji, u okolnostima kada se u isto vreme ukazuje i na sveprisutnu diskriminaciju marginalnih grupa, na delimi~no slobodne medije i maltretirawe novinara i kriti~ara vlasti? Po re~ima Marka Karaxi}a, biv{eg dr`avnog sekretara u resornom ministarstvu, a danas komesara za qudska prava u LDPu, odr`avawe Parade jeste nekakav pomak. – Amerikanci verovatno i najmawi korak u poboq{awu qudskih prava nazivaju pomakom. U pitawu je svakako op{ta politi~ka ocena kojom se daje nekakav podstrek ovda{wim politi~arima da nastave sa za{titom qudskih prava – obja{wava za „Dnevnik” Po wegovim re~ima, qudska prava u Srbiji jesu napredovala, ali svakako ne u meri koju vlast to `eli da predstavi Evropskoj uniji.

U

– Najve}i problem ovde je nepostojawe sistema kojim dr`ava mo`e da iza|e u susret svakom licu koje ne mo`e da za{titi svoja prava. Sistem za{tite prava je neadekvatan. Nema ni edukativne kampawe koja prati nove zakone i norme koji bi trebalo da unesu poboq{awe u oblast qudskih prava. – obja{wava Karaxi}. Stejt dipartment je, ina~e, ukazao i na to da jo{ nisu uhap{ena dva preostala begunca optu`ena u Tribunalu u Hagu, da ima dosta policijskog maltretirawa zatvorenika, da su su|ewa neefi-

Ukidawem Ministarstva za qudska prava poslata je lo{a poruka kasna i duga, da ima dosta pritisaka na novinare, aktiviste za qudska prava i druge kriti~are vlasti. Tako|e se ukazuje na korupciju u pravosu|u, izvr{nim i pravnim ograncima vlade, ukqu~uju}i i policiji, i nagla{ava da je bilo nasiqa nad `enama i decom i diskriminacije mawina, posebno Roma i pripadnika lezbejske i gej populacije, kao i trgovine qudima. U tako {irokom dijapazonu dru{tvenih anomalija nije pomoglo ni

formirawe Ministarstva za qudska i mawinska prava, naprotiv – brojnim aferama poslata je lo{a poruka. Rekonstrukcijom vlade to ministarstvo je ukinuto. – Ukidawe Ministarstva {aqe lo{u poruku, iako je i samo to ministarstvo slalo iskqu~ivo lo{e poruke. Ranije sam ukazivao na to da sve to {to Ministarstvo radi, vodi wegovom ukidawu. A, po{to se ispostavilo da je boqe da Ministarstva za qudska prava nema nego da ga ima onakvog kakvo je bilo ^ipli}evo, qudi uglavnom }ute i ne kritikuju wegovo ukidawe. Na`alost, ideja da se ono stopi u neko drugo ministarstvo o~igledno je nastala kao posledica procene da je boqe da se ne talasa do izbora i da se ne otvaraju postoje}i problemi. Sve to pokazuje da qudska prava ovoj vladi nisu prioritet – tvrdi Karaxi}. Na poziv da sam oceni stawe qudskih prava u Srbiji, Karaxi} ka`e da u svom radu kombinuje izve{taje Stejt dipertmenta, Hjuman rajts vo~a, EU i mnogih doma}ih nevladinih organizacija... – Samo kombinacijom razli~itih izvora mo`e se dobiti jasna slika kako Srbija stoji u oblasti qudskih prava. A ta slika ka`e da su prava uznapredovala, ali ni izbliza onoliko koliko je potrebno. n Petar Klai}

P O U K E  H A K O V A W A :  VODILISEUSRBIJI

Bankesu,sre}om, padi i daqe nepoznatih internet gerilaca na sajtove „O~istimo Srbiju” i Tu`ila{tva za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala, pogodili su tek dostojanstvo administratora tih sajtova. Ako takvi uop{te postoje. S obzirom na karakter tih sajtova – prvi je podignut kao podr{ka akciji Ministarstva za za{titu `ivote sredine, drugi obitava u sajber sferi u o~ekivawu nove verzije veb prezentacije – izostala je velika {teta, kakva ina~e mo`e da bude po~iwena prilikom hakovawa sajtova. E sad, da su iza tih akcija stajali albanski ili neki drugi hakeri koji se po sajber sferi zaludo pregawaju sa ovda{wim “ratnicima”, na meti bi im se sigurno na{ao neki sajt koji

U

u mnogoj ve}oj meri reprezentuje dr`avu, poput onih Narodne sku{tine, MUP, predsednika Republike... Stoga bi se pre moglo zakqu~iti da iza napada, koji su u “`ivom prenosu” uveseqavali onlajn javnost, stoji, nazovimo to, tek subverzija pakosne provinijencije, i to u izvedbi - doma}e gerile. To je naro~ito bilo o~ito u slu~aju upada na sajt „O~istimo Srbiju”: jer, neverovatnih 25.000 evra, koliko je pla}ena wegova izrada, prosto je razjarilo javnost. Motivi drugog napada prepoznaju se u samoj „meti” – u onima koji bi trebalo da sankcioni{u sajber kriminal. Ipak, da je posredi bila tek puka pakost dokonih, ovi bi slu~ajevi zavredeli tek minimalnu pa`wu. Navodno, u oba sajta gerila se


dnevnik

nedeqa17.april2011.

ODBOR ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

smelidapitamo: devedesetih? odbor obradio skoro 400 predmetanasednicamaotvorenimzajavnost,nakon~ega jeizve{tajoradudostavqen Skup{tini Vojvodine, sagovornik „Dnevnika” napomiwe da je javnost rada bila najja~e „oru`je” Odbora, a ubrzo se ispostavilo – i jedino. –Mismobilisvesnidaje u tom moru prijava bilo i onih koje su nerealne, onih kojesumotivisanerevan{izmomilili~nimnetrpeqivostima.Ali,bilojeionih kojesuukazivalenaogromne zloupotrebe. Prema svima smo postupali korektno i imali smo veliki odziv stranaka na sednicama Odbora. I to pokazuje da su i oni protiv kojih su stizali podnesci verovali da je to ozbiqnapri~aimnogisuse pla{ilidanedo|u.Shvatali su to ka obavezu, a me|u wimajenajvi{ebilodirektora firmi. Nikom od wih nijebilosvejednodasevi|a nanaslovnimstranamanovina,atosetadagotovosvakodnevno de{avalo – podse}a Vukoti}. On,me|utim,priznajeida je vrlo brzo usledilo razo~arawe, po{to je apsolutno izostala reakcija nadle`nihdr`avnihorgana. –Gledaju}isovedistance od deset godina, zbog izostankaovereakcijepolicije i pravosu|a, izgleda da je to {to smo mi radili bilo neozbiqno – ka`e Vukoti}, Miodrag Vukoti} idodajedajeipakre~operiodu vlasti u kojem jo{ uvek nije bilo ni{ta u~iwenonareformisudovaipolicije. No,onprime}ujedasupotowegodinerazo~arawe zbog izostanka rezultata u borbi protiv korupcijeu~inilejo{ve}im. –Ve}inaqudikojisutadbiliprozivanipred Odborom danas su u vlasti. Ispada da smo bili naivni kad smo verovali da se zaista hvatamo u ko{tacskorupcijom,jernidesetgodinakasnije natomplanunijeni{tau~iweno.Naprotiv,izgledadasekorucijakasnijejo{vi{erazbuktala, jer oni koji su 2000. godine bili bogati, sad imajuenormnabogatstvaidanassupostalinedodirqivi,nikoihnepitaodakleimkapital–isti~eVukoti}.

5

„DNEVNIK” ZAVIRIO U ISTRA@IVAWE „KULTURA I PREOBRA@AJ SRBIJE”

Qudinam`ive kaozombiji arodjepotpunozatrovan,qudisuizgubilibiledru{tvo.Su{tinakulturejesteutomedazalaziu lo kakav pojam o pravim vrednostima. @ive svakopar~edru{tvenog`ivota.Dasmou{liutompekao zombiji, ne misle ni o ~emu... – re~i su rioduutranzicijukadajekulturastvarnobilajednaod dvadesetogodi{we devojke, jednog od u~esnika istranajzna~ajnijihdelovadru{tvenedelatnosti,kadsuak`ivawa „Kultura i preobra`aj Srbije: Vrednosna tivnostigra|anaigra|anskaparticipacijabilejako usmeravawagra|anaupromenamaposle2000”,kojejeu izra`ene,mibismobiliisprednesamoBugarskeiRutoku pro{le godine sprovela profesorka Zagoraka munije,negoiispred^e{ke,kojajeimalaizavremereGolubovi} sa grupom filozofa, antropologa, socioalsocijalizmarazvijenukulturu.Zapravo,prvibismo loga,istori~ara,etnologa,kwi`evnikaipublicista. u{liuEvropskuuniju–tvrdiprofesorkaGolubovi}. Ovoistra`ivaweje,kakoobja{wavaprofesorkaGoAsistentkiwanaodeqewusociologijeFilozofskog lubovi},posve}enado`ivqajukultureme|ugra|anifakultetauBeograduIsidoraJari},kojajezajednosa mausvakodnevnom`ivotuiodgovorimanapitawakaprofesorkomGolubovi}radilaovaistra`ivawa,kao kojedo`ivqavaju,{taonazawihpredstavqaikako dominantnukulturumladihocenilajepresvegafolk ocewujukulturuusvomgraduilidr`avi. muzikuiPinkteleviziju,bilodajeispitanicikriti–Klasifikacijasemo`enapravitinaonekojinikujuilinawugledajupozitivno.Dokjednismatrajuda {ta ne znaju o kulturi i koji su uglavnom posve}eni jelo{e{tosemladipoistove}ujusatelevizijskimli„golom`ivotu”,usredinisuonikokovimaigledaju{ta}eobu}iili jipose}ujumuzejeipozori{tasamo koliko}eparastrpatiuxep,auopkadimajunovac,avrlomalibroj~i{te ne misle o svom obrazovawu, Velikibrojmladihse ni grupa „osve{}enih” koji su kridrugiopetmisledatadominantna odlu~ujezapoliti~ku ti~kiikulturnoorijentisani.Pri kulturapru`agra|animadobruzatomeseneshvatadajekulturana~in bavu.Tako`enaod38godinauisapstinenciju,jerimaju `ivotaidajeono{todajepravaci tra`ivawu odgovara: „Na{i qudi utisakdasewihovglas odre|ujekojesutoglavnevrednosti vi{evoleVelikogbrataiZvezde kon s tant n o pokojima}eserazvijati.Upore|eGrandanegodaiduumuzeje.Tovole zloupotrebqava wusaprisustvomkultureudru{tvu ~akidece,anesamoodrasli.Ija 60-ih i delom 70-ih godina pro{log sama vi{e volim da me ne{to doveka,kadajekulturabilajakocewebrozabavi”. naibilojesvuda,a~akjeimasovnakulturabiladaleGovore}ioodnosumladihipolitike,IsidoraJari} kosadr`ajnija,dana{wamasovnakulturaje,ustvari, jeupozoriladajekodwihprimetantrenddobrovoqnog „pinkkultura”,kojapredstavqaispraznuzabavu–kapovla~ewa iz sfere javnog i politi~kog `ivota, sve `enamdrZagorkaGolubovi}. kaoposledicarazo~arewaupolitikuiinstitucije. Uglednaprofesorka,kojaseve}godinabaviispiti–Mladiose}ajuvelikorazo~areweupolitiku,kao vawemsvakodnevnicegra|anaovda{wih,tvrdidajeSrisumwudakrozpostoje}einstitucionalneipoliti~bijaidaqepartijskadr`ava,dauwojvladapartokrake mehanizme mogu da ostvare svoja prava – navela je tija,adajenajtragi~nijasituacijaupravoukulturikoJari}eva. – Oni glasaju za neku politi~ku partiju, a janijeuspeladana|esvojemestoupreobra`ajuSrbije onda ta partija na najvi{em nivou trguje glasovima, uvremenutranzicije.Jednostavno,kakojeobrazlo`itakodamladinemajuose}ajda}etajzakogasuglasali la,kulturajeuSrbijimarginalizovanauprocesutranna kraju zaista i zastupati wihove interese. Veliki zicije,atrebalojedabudewenfundament. brojmladihsestogaodlu~ujezapoliti~kuapstinen–Devedesetegodinesunesamomaterijalnoosiromaciju,jerimajuutisakdasewihovglaskonstantnozlo{ileidoveledoivicematerijalnogstandardaovodruupotrebqava. {tvo,negosuvrednosno,moralnoitotalnoupropastin Qubinka Male{evi}

N

[TA SVE MO@E[ U SRBIJI KAD SI MLAD

Onipaksmatradavlastformirana2000.godine jesteimalanamerudau|euobra~unskorupcijom, alidazatajposaonijeimalasnagu.Vukoti}verujedajedanastasnagadr`avejo{mawa,po{tosuu me|uvremenu„onikojisupredesetgodinabilina vrhutepiramide,danasfinansijskitolikooja~alidausvojimkanxamadr`eipoliti~kestranke“. – Qudi su, na`alost, zasi}eni tim pri~ama o borbiprotivkorupcijekojanemanikakvihefekatainikakvihrezulatata–zakqu~ujeVukoti}, uverendajejedinina~indasekreneuobra~uns korupcijomikriminalomdono{ewezakonaoporeklu imovine i zakona o transparentnom finansirawustranaka. n Branka Dragovi}-Savi}

RA^UNA O BEZBEDNOSTI SAJTOVA?

ozbiqnijeoddr`ave

u{etalananajprostijimogu~ina~in:koriste}i BezbednostuITsvetu,aliivanwega,navodi default korisni~ko ime i lozinku koje admini- na{ sagovornik,  posmatra se u kontekstu toga stratori oba sajta nakon podizawa sajtova, eto, koliko je vredno ono {to se ~uva, koliko qudi nisu stigli da promene, i da tako barem nepo- mo`e biti ugro`eno usled delimi~nog ili pot`eqni ulazak spre~e. Administratori sajta punogprekidaservisa,kolikisurizicidasena“O~istimo Srbiju”, tvrdi se, zadr`ali su kori- pravinenadoknadiva{teta,kolikisutro{kovi sni~koimeadmin ilozinku12345,asajtaTu`i- obezbe|ewa,kakvisuefekti... la{tva jo{ “komplikovaniju” – admin/ admin! Naravno,nepostojiapsolutnabezbednost,ali Otkrivaju}i nea`urnost i neprofesionalizam kroz velika ulagawa u bezbednost mogu}e je taj administratora–ko,zaboga,jo{ostavqadefault riziksvestinaminimalnumeru.Pritome,takva korisni~ko ime i lozinku?! – ulagawasuuobi~ajenaukriti~gerilajeovimnapadomposrednim informacionom sistemiInformacionisistem no otvorila pitawe o stepenu ma, koji omogu}avaju podizawe za{titesajtovapodkontrolom novca, naru~ivawa usluga drjednebanke,odkoga dr`ave. `avne uprave (izvodi iz kwiga zavisi`ivoti [irajavnostnaravno,nezna ro|enih), kontrolu saobra}aposlovawevelikogbroja ja...Ubezbednosttihsistemase punooprocesuhakovawasajtova, ona samo ~ita kako padaju qudi,ivebsajtsanekim ula`edostaresursaiwihnije dr`avni sajtovi, ~ak i va`nih jednostavnougroziti. osnovnimtekstom institucija, i sad bi trebalo Hakeri, ina~e, biraju svoje islikama,odkogamalo da,uzemqiiovakomizerneinmete nakon operacije skenira{tazavisi,apsolutno formati~ke pismenosti, bude wakojimse“dijagnostikuju”ponemajuistizna~ajsa spokojna kada je u pitawu bezznati propusti u softverima aspektabezbednosti bednost, recimo, neke onlajn koji pokre}u sajtove. A alate kupovine prilikom koje vaqa koji omogu}avaju automatsko ostaviti broj kreditne kartiskenirawe velikog broja sajtoce? Slobodan Markovi}, predsednik Centra za va,mogu}ejeprona}ina-internetu. razvojinterneta,ka`eurazgovoruza„Dnevnik” –Kadaseskenirawezavr{i,„hakeri”kre}uu dabibilopogre{noizvestizakqu~akogeneral- napadi,koriste}itepoznatepropuste,dobijaju nojslabomnivoubezbednostisajtovauSrbijuna mogu}nostdaizmenenaslovnustranicusajta,izosnovu slu~ajeva “O~istimo Srbiju” i Tu`ila- menelozinkeisli~no.Uosnovi,nijedansajtna {tvazaVTK. internetunijepotpunoimunnaovakvevrstena–Zakqu~cikojeizvu~emoizjednesituacijene pada. Uostalom, padali su sajtovi Pentagona, mogusezatojednostavnopreslikatinadrugu.Re- NATO i mnogi drugi – obja{wava Markovi}. – cimo,akozakqu~imodajelako„vandalizovati” Najboqa za{tita obuhvata pravqewe rezervne sajtTu`ila{tvazaVTK,tonikakonezna~idaje kopije sadr`aja i redovno a`urirawe softvera stogaistotakolakougrozitibezbednostinfor- koji pokre}e sajt, kako bi se poznati propusti macionogsistemanekebanke.Informacionisi- ispravili.Akosenekadidesidasajtpostanenestemjednebanke,odkogazavisi`ivotiposlova- dostupanusledhakerskognapada,otkazaopremei wevelikogbrojaqudi,ivebsajtsanekimosnov- sli~no,rezervnakopijapodatakauvekmo`ebrzo nimtekstomislikama,odkogamalo{tazavisi, dasevrati,apropustkojijedoveodougro`avaapsolutno nemaju isti zna~aj sa aspekta bezbed- wabezbednosti–ispravi. nosti–obja{wavaMarkovi}. n Denis Kolunyija

Hajdedasetetoviramo, danamo~isjaje edavni oglas jednog somborskog bizarnog studija zatetova`u,kojimsenavelika zvona talambase popusti na mastiqavo ukra{avawe tela nameweni maturantima, kao da je jedna odonihslikaiprilikadru{tvau kome stasavaju oni koji bi sutra trebalidapoveduSrbijuuboqubudu}nost.Daseuslu~ajuovakvogbizarnogoglasa,kojisvojomporukom dalekoprevazilazipojednostavqeno pomodarstvo „sa zapadnih strana“, radi o incidentu, ni po jada, ali je ~iwenica da se „discount“ na {arawe de~ije ko`e savr{eno uklapa u dr`avnu (ne)brigu o mladima.Prostimpregledominternet ponude za mlade lako je utvrditi razlikuizme|uSrbije(rukunasrce,ijo{nekihzemaqauokru`ewu) inekogsre}nijegiradi{nijegsveta, pa za{to ne re}i i ozbiqnijih dr`ava. Tako srpska omladina ima obezbe|enpopustiskqu~ivonatetova`e, „Kavali“ ko{uqe, originalne italijanske cipelice, anticelulitprogrameisolarijume,dok seuonome{tosenazivarazvijeni svetmladimanudi„discount“za{kole stranih jezika, napredne ra~unarskekurseve,muzeje,putovawado kolevki civilizacije... Zato i ne trebada~udipodatakdajenadru{tvenoj mre`i „Facebook“ jedna od tra`enijih beogradskih profesionalnih {minkerki, uz pripadaju}i popustza„maturantkiweimladenke“,bezpo’mukedobacilado19.000 „lajk“fanova,dokjeprofilistra`iva~kestaniceuPetnicinaistoj dru{tvenoj mre`i sakupio svega 1.627„glasova“. Pored svih gromopucateqnih programa,strategija,projekata,lokalnihakcionihplanovaiinihizmi{qotinausmerenihkastvarawu dimnezavesekojabitrebaladasakrijepotpunikolapssvihdru{tvenihvrednosnihsistema,jasnojeda pod ovolikom navalom bizarnih „ponuda“jedina{ansazamladog~oveka namernog da zadr`i normalnost,danasuSrbiji,jesteda„zna~i, ispo{tuje,brate“reklamnislogan jednogodprivatnihuniverzitetai „pali“ iz te iste Srbije. Perspektiva ostanka u zemqi u kojoj i vr-

N

hunski politi~ari izgledaju i pona{ajusekaojunaciposlepono}nog dajxestakakvogrijalitiprograma, avokabularimsenaj~e{}esastoji odre~i„zna~i“i„evrointegracije“ ubezbrojputapermutovanim„baqezgam-dakle-postojim“ re~enicama, uz tu i takvu ponudu je krajwe sumorna.Ili}eseokrenutika„pin up“ politici, uz veliku {ansu da

nih telefona, i time ispune svoju „dru{tevnu ulogu“. Na stranu {to nam mlade` „`iva nije“ ako ne odgledave~erwednevni~kevesti,paje sledstvenotolikominteresovawui neka dru{tvena hasna, ve} se tome prethodaninaredanprogramsastojiiznastavkapravelavineprostaklukainebulozaukojojsuperjanice,poredsilikonimanabildovanih

dostignuslavu„SlaxeizNi{”,ili }e zaglaviti u mo~vari najprizemnije„pijemdazaboravim“kulturne matricetranzicioneSrbije,i{~ekuju}i oglas tipa „Ulep{ajte maturskove~enovimsilikonskimimplantima“.Dodu{e,postojiitre}i put,putnepristajawanaovakveizborekojineminovnozavr{ivirtuelnim eskapizmom i dru{tvenim anga`manomkojipo~iweizavr{ava u svetu interneta svode}i se na anonimno,pasamimtimikonfornoineobavezuju}e„(dis)lajkovawe“ po raznoraznim dru{tvenim mre`ama. DokSrbijateturaputemubudu}nost,potpunosvejednodalidobrim nameramailistiroporompoplo~anu, dru{tvo tek sporadi~no poku{avadaostaviutisaknekeorganizovanebrigezasvojumladost.Tako se medijski moguli, bilo na strujnimilimarketin{kimjaslama,svakomaloopseteteuudarnetermine vestipripustegenijalcekao{tosu onajmaliTeodorfonBurgilistudentisasolarnimpuwa~imamobil-

pevaqki,mucavihfudbalera,praziluk-biznismena sa „sunseaker“ gliserimaipolit-pajacipametideta{irane u centralu vlastite stranke.Kakosusrpskeu~ionice,amfiteatri i biblioteke sve praznije, no}niklubovi,splavoviiostalejazbine sa sve [akom-Dadom i ostalimPolumentamasusvepuniji.Za tonaravno,kaonizabilo{tadrugouzemqiSrbiji,nikonesnosiodgovornost, mlade` voli da se zabavqa, pa to ti je, nema u tome ni~eg lo{eg, i tata je izlazio kad je bio mlad....Odzaglu{uju}ebukegrandovih zvezda i zaslepquju}eg sjaja {qokicapersonakojimajeuopisu jedinog radnog mesta „tv lice“, neprimetno odrasta sada ve} niz bespovratnouni{tenihgeneracija,~iji su izuzeci od pravila, oni koji jo{ uvek ne{to u~e i rade, jo{ na „prvoj krivini“ shvatili da im je rektorivlasnik„Megatrenda”Mi}oJovanovi}istinuoovojzemqii wenojperspektivisamood{tampao nabilbord. n Mili} Miqenovi}


6

dnevnik

nedeqa17.april2011.

AKADEMIK SVETOZAR NI]IN ZA „DNEVNIK” O KARDIOHIRURUGIJI KOD NAS I U SVETU

Potrebnesunam nacionalneliste~ekawa {est kardiohirur{kih centara, koliko ih danas ima u Srbiji, pro{le godine je ura|eno oko 5.200 operacija na otvorenom srcu. – Ukoliko uzmemo u obzir morbiditet i mortalitet posle izvedenih zahvata, mo`e se re}i da je kvalitet rada na{ih kardiohirur{kih centara dobar i da se kre}e u prihvatqivim granicama koje su na nivou evropskih standarda – re~i su prof. dr Svetozara Ni}ina, na{eg poznatog kardiohirurg koji ve} vi{e od 30 godina izvodi operacije na srcu na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. S profesorom Ni}inom, koji je ovih dana postao i dopisni ~lan Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti, razgovarali smo o polo`aju na{e kadiohirurgije u odnosu na onu u razvijenim zemqama i na~inima kako je jo{ vi{e unaprediti. – Danas se mnogo govori o mogu}nostima na{e kardiohirurgije da odgovori potrebama za le~ewem obolelih od kardiovaskularnih bo-

U

Predsednik VANU prof. dr Endre Pap i prof. dr Svetozar Ni}in

krijemo potrebe za kardiohirur{kim intevencijama u regionu bar za jedno vreme. Naime, od 2006. broj operacija na srcu se svake godine pove}ava za 10 odsto. Ali to pove}awe broja operacija rezultat je, ne

Briga o hirur{kom podmlatku – Smatra se da je jedan kardiohirur{ki centar rentabilan ako ima najmawe 500 kardiohirur{kih operacija godi{we. S obzirom na broj stanovnika u Srbiji, stoga je besmisleno imati centar sa deset operacionih sala – navodi profesor Ni}in. – Mora se voditi ra~una i o tome da u kardiohirurgiji imamo dobro pokrivenu generacijsku strukturu hirurga, da se na svakih pet do osam godina u praksu uvode novi, mladi kardiohirurzi. Pored kardiohirurga, moramo imati dovoqno edukovanih doktora u intenzivnoj jedinici, kao i dovoqno obu~enih ansteziologa ne samo za kontinuirani rad, nego i za eventualne potrebe prekovremenog rada. lesti, kojih je sve vi{e – ka`e dr Ni}in. – Tako smo, na primer, pro{le godine na oko dva miliona stanovnika, koliko ih `ivi u Vojvodini, uradili 1.320 operacija na otvorenom srcu. To je relativno mali broj operacija u odnosu na standarde koji va`e za zemqe u tranziciji i on bi morao da bude ve}i. Po wegovim re~ima, da bismo do{li na nivo zemaqa u tranziciji, broj operacija na srcu mora biti preko 1.000 operacija na milion i po stanovnika. – Nadamo se da }emo ve} slede}e godine, sa otvarawem „Kamenice 2”, pove}ati broj operacija na srcu na 1.600 godi{we, pa }emo mo}i da pood nas iz godine u godinu vrtoglavo raste broj {kolaraca kojima seks nije nepoznanica, niti zabraweno vo}e. Raste, na`alost, i broj ne`eqenih trudno}a. Prema dostupnim podacima, u svakom ~etvrtom razredu sredwe {kole dogodi se jedna adolescentna trudno}a, odnosno od 1.000 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina wih 50 zatrudni, a vi{e od polovine se odlu~uje za abortus. Rano stupawe u seksualne odnose i neznawe naj~e{}i su krivci za veliki broj maloletni~kih trudno}a. Adolescentkiwe koje ne `ele da nastave trudno}u ~esto nemaju hrabrosti da zatra`e pomo}, jer se boje osude okoline. Prvenstveno se pla{e da }e zbog trudno}e biti ka`wene ili odba~ene od roditeqa, stigmatizovane od svojih vr{waka ili }e morati da prekinu {kolovawe. ^esto, odla`u}i dono{ewe odluke, one se prvi put javqaju lekaru u uznapredovaloj trudno}i, kada nema vi{e mogu}nosti da se obavi namerni poba~aj. Dvadesetrogodi{wa Julijana, mama ~etvorogodi{we devoj~ice, ka-

K

pove}awa broja zaposlenih niti prostornog kapaciteta Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, ve} boqe racionalizacije posla, a uz to je odr`an visok kvalitet rada koji je uporediv sa kvalitetom rada u evropskim centrima. Profesor Ni}in navodi da je broj bolni~kih dana posle kardiohi rur {ke in ter ven ci je sma wen, dodaju}i da je i to jedini na~in da se postigne pove}an broj operacija sa istim prostornim kapacitetom u Institutu. Me|utim, smawewe bolni~kih dana posle operacije ne mo`e i}i ispod optimalnog vremena potrebnog za oporavak pacijenta.

– U kardiohirur{kim centrima u Evropi tako|e se ide na smawewe bolni~kih dana posle operacije na srcu, a to je povezano i sa organizacijom daqeg pra}ewa bolesnika posle izlaska iz bolnice. U zemqama gde postoje stacionari za sme{taj bolesnika posle operacije i gde postoji lekarska kontrola, broj bolni~kih dana mo`e da bude i kra}i od 7 dana, kao i tamo gde postoji dobro organizovana patrona`na slu`ba gde se bolesnik obilazi svakodnevno. Kod nas je slu`ba tako organizovana da bolesnika posle bolni~kog le~ewa pu{tamo na ku}nu negu – ka`e dr Ni}in. Srbija ima 47 kardiohirurga u {est kardiohirur{kih centara. U stru~nim krugovima ~esto se mogu ~uti konstatacije da je ovaj broj i stru~waka i centara – nedovoqan za na{u zemqu. – Kardiohirur{ku uslugu treba pribli`iti bolesniku. Kada sam se pre tridesetak godina posvetio kardiohirurgiji, to je bila mlada grana, prili~no mistifikovana. Danas je to tehnolo{ki dobro razvijena hiru{ka disciplina koja treba da postane rutinska hirurgija pribli`ena pacijentu. Zato mislim da je dobro {to je proradio kardiohirir{ki centar u Ni{u, koji pokriva region od preko dva miliona stanovnika – obja{wava sagovornik „Dnevnika”.

On dodaje da se otvarawem novih kardiohirir{kih centara rastere}uju veliki univerzitetski centri od rutinskih hirur{kih zahvata i omogu}ava im se da razvijaju novu tehnologiju i da rade komplikovanije operacije. Na taj na~in se, dodaje, razvija struka u celini; takva praksa je prisutna i u razvijenim zemqama. – Slede}i korak koji mora da se uradi u srpskoj kardiohirurgiji jeste da se standardima odredi godi{wi optimalni broj operacija u jednoj sali i optimalni broj operacija po jednom kadriohirurgu. Po mom mi{qewu, optimalni broj operacija po jednoj operacionoj sali bio bi oko 400 na godi{wem nivou. U svetu, ina~e, postoji i standard da jedan kardiohirurg ne bi trebalo da radi vi{e od 5 operacija nedeqno, a da u 5 operacija nedeqno asistira. Uvo|ewem le~ewa koronarne bolesti putem invazivne kardiologije veliki deo kardiohirur{kih bolesnika se re{ava pre kardiohirurgije, a jedan deo tih bolesnika kasnije ipak dolazi na kadiohirurugiju. Kako ka`e na{ sagovornik pre 10 godina broj revaskularizacija miokarda hirur{kim putem u na{em regionu bio je oko 750 godi{we, a mali broj se re{avao invazivnom kardiologijom. Danas je taj broj izjedna~en, {to je slu~aj i u svetu. S druge strane, pove}awem broja sala za kateterizaciju u Srbiji, pove}ava se broj dijagnostikovanih bolesnika koji dolaze na liste ~ekawa na kardiohirur{ke procedure. – Liste ~ekawa postoje i u razvijenim zemqama. Za sada one kod nas funkcioni{u kao liste ~ekawa pojedinih centara. Bi}e veliki napredak ako se uvede nacionalna lista ~ekawa, gde bi se slivali i a`urirali podaci o bolesnicima koji ~ekaju na neku od intevencija – ukazuje akademik Svetozar Ni}in. – Nacionalne liste ~ekawa postoje u evropskim zemqama. One omogu}avaju da se sagledaju prave potrebe za kardiohirur {kim in ter ven ci ja ma, da se planiraju kardiohirur{ki kapaciteti, a pacijentu da se opredeli gde }e br`e da stigne na potrebnu intervenciju. n Jasna Barbuzan

T E M A  „ D N E V N I K A ” : MAME U [KOLSKIM KLUPAMA

Stomakdozuba na~asubiologije `e da je jedini razlog zbog kojeg je `elela da abortira bio strah od o~eve reakcije, kao i osude okoline. – Bilo je stra{no kada sam saznala, toliko toga mi je prolazilo kroz glavu... Kako re}i tati, kako }u zavr{iti {kolu, {ta }e re}i profesori, {ta }e mi re}i u razredu... A onda sam, po maminom savetu, koja se tako|e pla{ila kako }e tata da reaguje, zakazala abortus – pri~a nam Julijana. Na dan kada je trebala da ode da prekine trudno}u, koja je ve} odmakla u 13. nedequ, shvatila je da to ipak nije ono {to `eli. I nije se pokajala {to se predomislila. – Danas tata najvi{e voli moju }erkicu – ponosno je rekla Julijana

kao da joj je to bilo potrebno da bi odahnula zbog svoje odluke. Uprkos wenoj sada{woj sre}i zbog uloge majke u kojoj se uspe{no snalazi, za vreme trudno}e nije sve bilo tako lepo. Znala da je ne ~eka prijatna situacija u {koli, ali s obzirom na to da je bila ve} u ~etvrtom razredu sredwe, nije ni pomi{qala da napusti obrazovawe. – Svaki put kada bih pro{la {kolskim dvori{tem ili hodnikom, popreko bi me gledali i do{aptavali se me|usobno, ali najvi{e me pogodilo to {to su pojedini profesori prestali da mi se javqaju i gledali na mene kao na „uqeza“ – ka`e na{a sagovornica. Ipak, podr{ka wenih najbli`ih nije izostala i ona je dve nedeqe nakon poro|aja oti{la da pola`e maturu, a sada, kako ka`e, sa svojim, za sada jo{ uvek neven~anim partnerom, u`iva u roditeqstvu. Me|utim, mnoge adolescentkiwe koje stupaju u seksualne odnose, nemaju Julijaninu sre}u. Iako ve}ina tinejxerki ostane u drugom stawu ve} pri kraju sredwe {kole, nisu retki ni slu~ajevi ranijih trudno}a. – Po~ela sam da se zabavqam sa sada{wim ocem mog deteta kada sam imala 11 godina, stupili smo u seksualne odnose kad sam napunila 14, a zatrudnela sam u 16. godini – pri~a nam devetnaestogodi{wa Kristina, mama dvogodi{we devoj~ice.

Ona kroz {alu ka`e da ju je wen dve godine stariji momak, „uhvatio mladu i nespremnu”, ali i pored brojnih problema, od priznawa roditeqima do wihovih nezrelih godina i nesamostalnosti, Kristina ka`e da ni u jednom trenutku nije pomislila da prekine trudno}u. – Krenula sam u sredwu {kolu, ali vrlo brzo shvatila da me to ne zanima i napustila je pre nego {to sam zatrudnela, za {ta sam znala da sam spremna - iskrena je na{a sagovornica. Sigurno svako od nas poznaje bar neku „klinku“ iz kom{iluka o kojoj se {aputalo svaki put kad pro|e sa stomakom „do zuba“. Naro~ito ako ste iz mawe sredine, gde se jedna pri~a prepri~ava i preuveli~ava gore nego u {panskim serijama: „Eh, {ta joj je to trebalo, a tako mlada, te nije zavr{ila {kolu, pa {to nije pazila”... A da li ste vi i koliko otvoreno razgovarali sa svojim detetom na tu temu? Ili je to sramota? Deca danas, uglavnom, o „tome“ u~e iz porno filmova ili od vr{waka, ~ije pri~e vi{e slu`e za hvalisawe, nego {to se iz wih mo`e ne{to pou~no i korisno saznati. Dokle god se tako bude tretirala re~ „seks“ i izazivala ose}aj sramote kod roditeqa i dru{tva, sve }e vi{e biti zara`enih polnim bolestima, mama sredwo{kolki, a kao jedini vid kontracepcije koristi}e se – abortus. n Ines Dragi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ku}a na prodaju, hitno, zbog selidbe...

E

, da znate, ne pada mi na pamet da celu kolumnu, koju mi – kako na sve strane ~ujem, pa ajd’ i vi da znate – redovno ~ita ceo Novi Sad, poznaju me po woj i u Zrewaninu i u Subotici, u Vr{cu i Mitrovici, pa i drugde, digod se ~uje „Srem, Banat i Ba~ka, tri srca juna~ka“. Ne pada mi, velim, na pamet da ovaj moj kutak danas posvetim Slu~aju jedne ordinarne pevaqke, zbog kojeg }e biti ne samo uvre|eno, nego bogami ba{ i i{amarano celokupno srpsko „nezavisno“ sudstvo, jer mi sad te sudije ovih dana pri~aju da im do|e da pocepaju diplome ako se politi~ki odlu~i da zvani~no, uz blagoslov vlasti, mo`e{ da ukrade{ pet i po miliona evra, ali da dr`avi da{ tre}inu, jerbo je ista ne{to ba{ i bankrotirala. U dr`avi u kojoj ta pevaqka mo`e da podigne kredit na milion i po evra! Pa lepo. Samo mi javite di je ta banka pa da i mi i{temo. Lepi su to novci. Samo, ima li iko predstavu kolika }e joj biti mese~na rata? Ja, recimo, imam. Sad se vi pitate otkud to. Pa eto, podigao sam najpovoqniji mogu}i stambeni kredit od 20.000 evra na deset godina, i skidaju mi mese~no 210 evri}a. Zakoqu mi pola plate, al }utim, kao u onom kvizu „To ste vi tra`ili“. Zna~i, drugarica }e imati ratu od nekoliko desetina hiqada evra mese~no, a vi ostali – mar{ i ku{! Niste vi zaslu`ni gra|ani ove dr`ave, neg’ ona, mada ni takav status u pravim, tj. pravnim dr`avama ne donosi ni{ta - sem po~asti. Jer se u prav(n)im dr`avama to {to Ceca i wena sestra mogu da pazare, ne bi dozvolilo ni – Mariji Kiri. Koja i nije tako va`na kao Ceca, ali je ipak dvostruka nobelovka. To se ne bi oprostilo ni Ivi Andri}u, a nije se oprostilo ni Draganu Yaji}u, koji je svoj imetak ipak zaradio ~asno i po{teno: sa dr`avnim grbom na grudima i himnom na usnama. Ali di su oni – a di je Ceca! Eto, obe}ao sam da ne}u o woj. Pa i ne bih, al moram. Kad me tako razo~araju, kad ceo narod ponize, e onda bih - na lakat progovorio. Posle one protivzakonite i samim tim razbojni~ke smene direktora Gradske biblioteke u Novom Sadu do{lo mi da dam oglas u novine „Prodajem stan na Limanu. I selim se jer se stidim {to sam Novosa|anin“. A posle ove nepristojne ponude Arankovoj udovi Ceci naravno da se stidim {to `ivim u Srbiji. Pa {ta sad? Da prodam stan i odselim se u Temi{var? Pa ipak ne}u tamo kod wih, jer se ne{to mislim – pa vaqda je ta moja Srbija meni malko starija od jedne ve} uvenule pevaqke. I Novi Sad od jednog bahatog i nezrelog skupa odbornika u Gradskoj skup{tini, koje ne da }emo zaboraviti dva meseca po isteku mandata, nego ne}emo imati ni koga da zaboravimo, jer ih i ne znamo. Zamislite samo, u ovoj maloj i sve mawoj dr`avi, pa i u ovoj maloj lokalnoj skup{tini ima i anonimnih {ezdesetogodi{waka. Pa gde su ti qudi `iveli i radili dok nisu ~ak i u Gradskoj skup{tini mesta zaslu`ili. Da nas vode i da rukovode. Za{to su `iveli u ilegali? Jel bar neko me|u wima bio dobar majstor, ili u~iteq, ili veterinar, mo`da ~ak i arhitekta, slikar, pisac, putopisac...? U ovom skup{tinskom sastavu od wih 70 poznajem samo jednog odbornika – a taj jo{ i nije na mojoj strani. Mislim na divnu i prepametnu Ru`icu Igi}, direktora Departmana za biologiju na novosadskom PMF. Pa pomislite samo: profesorica univerziteta! Al ta `ena ima napretek `ivaca – ~im izdr`i da sedi i gleda kako jedna lokalna, gradska skup{tina preuzima nadle`nosti Ministarstva kulture Srbije i Narodne biblioteke Srbije. Dve institucije od kojih je moj {kolski drug Dragan Koji} posledwih godina dobio vi{e priznawa nego ijedan `ivi bibliotekar u Srbiji. Al to se ne va`i. To se ovde – ne ra~una. Ne smatra. Jer u Gradskoj skup{tini Srpske Atine mahom sede qudi koji nisu „~lanovi biblioteeeekeee“, kako bi se ve} proderao Radovan Tre}i. A na rav no da }e se sve to iz ko re na pro me ni ti – kad do |u no vi qu di. Isto ri ja je pu na ta kvih pri me ra. Ne sa mo ova na {a srp sko-bal kan ska, ne go i svet ska, od Moj si ja do da na da na {weg. Mla dost mo ra po be di ti sta rost, mla di }e nas spa si ti. Vi de li ste, ko na~ no, ono ju ~e u Be o gra du, da bi vam bi lo ja sni je o ~e mu sam se ras pri ~ao. E pa ba{ o wi ma ni sam. Il da niste mo`da poverovali da su ti govornici – ba{ ti koje ~ekamo? Oni da su NOVI! Ako niste, budite bez brige - u to ni oni sami ne veruju. Samo {to (ispravno) ra~unaju na va{e slabo pam}ewe i endemsku tromost uma, {to pripisuju samo va{oj upadqivoj blesavosti. Jer ta vesela dru`ina se nikom drugom ne bi predstavqala kao zajednica novih qudi – sem nama ovde, u~malim Srbima. Pa ih gledam onomad, prelazim pogledom i prebrojavam, lica im „zumbiram“... i odjednom dolazim do frapantnog zakqu~ka: od svih tih NOVIH QUDI na vlasti nije bila – samo Milanka Kari}. Svi ostali su ve} vodili Srbiju, mawe vi{e briqantno – jedni jo{ u vladi Mirka Marjanovi}a, a drugi bogami i kod Ko{tunice, u posleoktobarskoj, tj. demokratskoj Srbiji. Dakle, NOVA nam je samo Milanka. Ko stvorena da povede Srbiju, jedino {to joj fali porodi~na podr{ka – jer joj se prvoven~ani Bogoqub nikad za `ivota ne}e u tu Srbiju vratiti – iz zorta od vlasti i zakona, dakako. Ili da ipak sa~ekamo unuke, jer nam i sinovi previ{e li~e na nas. Jo{ smo ogledalo srbsko. Ko ga razlupa, ne}e se o`eniti/udati sedam godina. n \or|e Randeq


c m y

dnevnik

nedeqa17.april2011.

7


nedeqa17.april2011.

dnevnik

c m y

8

I N T E R V J U

N E D E Q E :

BRANISLAV KRSTI], MUZI^AR

eli da svet oko sebe u~ini lep{im.Popraviga,spoqa i iznutra, doprinese emotivnomdostojanstvu.Nakon20godina „Garavog sokaka” re~e nam da „~ovek mo`eplakatiuspravno,amismoMohakinacikojigradepri~uoqudimai srcima, emocijama i simpatijama”. Pro{loje20godinaodnastankagrupe „Garavi sokak”, a pred koncert u Srpskom narodnom pozori{tu 20. aprila muzi~ar Branislav Bane Krsti}ka`enamdasetokomdvedecenije najvi{e promenilo vreme kao takvo. „Promenila se epoha, `ivi se 21. vek. Tehno revolucija je zahvatila sve, komunikacija je otvorila mnoga vrata. Ranije smo bili uceweni pozivima i rejtingomnateleviziji iunovinama,aod2000. po~iwe nova epoha – mediokratija! @ivi se Orvelovska stvarnost, samizasebesmomikrokosmosi,ukomunikaciji s drugim mikrokosmosima”, pri~a Krsti},dodaju}idainternet ima pozitivnu anarhi~nu strukturu koja pravi novi sistem vrednosti.Naveojetim povodom peva~icu Zaz, kojajepostalainstanthit na mre`i, a mi ga prvo pitamo {ta nas je {armantna Francuskiwa u pratwi uli~nihsviracanau~ila? –Todaje~ovekte`i{tesveta.Nagove{tajda~ovekponovo`elisasobomdabudena„ti”,umoranodmaterijalnogimperativaipotro{a~kihfrustracija. Voleo bih novo vreme, gde ciqnebibilamaterijanegosmisao. l Vi ste humanista i idealista? –Nisamidealista.Realista.Tragamzasmislom,bogatjeonajkogadotakne. l A kad vas grad i dr`ava pquju u lice, to vas ne ko~i? –Ne,mislimdato~inikontraste boqim. Na svakom mestu na planeti postoji rebus smisla. U lo{oj smo tranziciji,alipojedinacmorapo~e-

@

[ O R O M

S

do svojih zvezda. Dvadeset godina samnasceni,nisamsezaposlio,ali samproveohiqadesatiradatra`e}i rutinu u tome. Razvio sam instintke.Slovenisukaosojsledbenici, volimo vo|u, da neko drugi bude onaj ko je odgovoran. Nismo u stadijumu u kom mo`emo da se razvijamo kao individualno dru{tvo, jo{ `ivimo sindrom Kara|or|a, bez obzira na proklamovanu demokratiju. l Kako se osloboditi tog sindroma? – To je proces koji mora dovesti mnogo qudi u situaciju da `ele li~ni put – svoj kompas! Mnogo je udobnije biti u okviru dobrovoqnogmorawa.Miukapitalizmu`i-

vimo komunisti~ki model iz 60–ih i70–ih. l Dakle, odnegovati dobru generaciju na polo`ajima..? –Nepolo`ajima,ve}uspehu!Uspe{ne,samostalne,kojitocene. l Ose}ate li otpor kad plivate u tom smeru? – To je te`ak put ali to je dobar znak. Pliva{ svoj maraton i mnogo qudi ne}e da se bu}ne u hladnu vodu koja nosi, ali donosi samostalnost. Moramosa~ekatidaqudipo`eleda tako`ive. godina l Deset protodemokratije u Srbiji? – Postoji dobra namera, ali ~esto i kompromisi.Tojestedemokratski put, ali vrlo ~estosamodeklarativno. l Da li vas je zabolelo {to su mediji zaobilazili „Garavi sokak”? –Po|iodsvoglista, za „Dnevnik” sam dao intervjupre20godina. To je ispit karaktera, dalisudobriqudina dobrimmestima.Ivii jasmonasvakodnevnom ispitu. l Mediji su mahom |ubre, mo`da je eskiva`a kompliment? –Nije.Akoneuspe{ da komunicira{ izgubi}e{ stil, kontaktipotrebudastvara{. l Kako izgleda svirati u ti{ini? – Mediji su se transformisali u tre{. Tra`ili su skandale i senzacije,dogodilaseentropija.Politi~arisuzauzelimestonemuzi~arima, nego piscima, novinarima, sportistima,autorima.... l Estrada su prva liga? – Jesu, ali su zauelu mesto i drugim,va`nimoblastima.Interesantnosti su pobedile va`nosti. Stvari kojesustanovaleukwigamasupostaleneatraktivne,te{ke.Nikogneinteresujekakonekozidamost,totraje tri godine, svakog interesuje ta sekudnaukojojseonsru{io.Propasti

dekonstrukcija su vest i uteha za frustriranog~ovekaimedijiiduuz dlaku qudima koji su nezadovoqni, ko~eihdaoformeidentitete.Iztog kulturolo{kogblatanismosepodigli,nitiose}amopotrebuzatim. l Na temu krize brakova rekli ste da je tu sjaj u oku presudan, ali danas mawe va`an od novih cipela i kaputa? – Demokratija je dru{tvo novca, a tonamnikonijerekao.Akonemawega–nemademokratije.@ivimonema{tinu sa demokratskim imperativima.Ulicepunebilbordastvorilesu ne demokratiju, nego frustraciju – mi smo demokratski frustrirani. Sjajuokupostojiuzajednicikojaima identitet, a mi smo pomasovqeni – amorfnikonzumentibrendova.Izgubilismosebe,nemamovi{e„i}”. l Da li ste autonoma{? –Nisam,menijetouskodabihse takosveoinevolimiskqu~iveideje.@ivotnamjeredukovannapartij-

–Mudrost. l Nije naivnost? –Mudrostkojadelujenaivno.UvicusLalomonjesme{ansamonaprvu loptu. Lala je tihi pobednik u svim vicevima. Nismo konfliktni, imamo pitomost i istorijsku mudrost. Geografija je napravila takav mentalitet, sve ravnice prave muziku koja se svira na `icama i ima tremola. Mora{i}isvedomora,jerionojeravnica,dabiponovo~uotajzvuk,samona mandolinama.Imamonevinudobrotui zatojeLalasvugdedobrodo{ao,odavnosuqudiizsvihkrajevaproglasili NoviSadzadrugomestowihovog`ivota.Tojenajve}ikomplimentNovom Saduitosenemo`enapravitizadve, dvadeset,ve}dvestagodina.TajgospodinNoviSadimaotvorenavrata. l Nije ipak savr{en, {ta bi prvo popravio? –Moraobidaoblikujeume}eprodajesamogsebe,daseponudimotr`i{tu boqe. Imamo 500.000 stanovnika i po-

ai|etakonekodobakad~oveku nije ni do one stvari. Nit ko zna koja je zapravo to„onastvar“,nitseznakojetoprvi kazo. Usvojio narod ovu uzreku, pa kad mu nije po voqi, onda svako misli na ono {to najve}ma vole i {to bi mogo da mete u ~ikme`e, di biina~evolodaskloni„ono“. Kadgodsefijokaodekodnaszvala~ikme`eibiloihjebarem~etir u ku}i. Tri su bile na kredencu a jedna velika bila je ispod velikog astala, – di bi bila neg’ tamo. Na drugo mesto nije ni mogla da stane, takojezdravobilavelika.Utojnajve}oj se dr`o escajg i jo{ koje{ta {tosesvakidankoristilo,kad~eqadsednuzavelikiastaldajedu.To veliko ~ikme`e {to se izvla~ilo baremtrireddnevno,ba{inijezgodno mesto da se tamo mete „ono“. U onimmawim,ukredencu,dr`alose ono{tojeva`noipoverqivo,{to mo`e~askomdaustrebainikadnisi bio na~isto o}el il ne}e kogod otvoriti ba{ to mawe ~ikme`e di jemoglodastane„ono“.

Najsigurnije je bilo da se „ono“ {totakonekad~ovekunai|enedr`itamo,ve}dagatajnaveknosisa sobom.Nitonijebilojednostavno. Ako„ono“meteuxep-nevaqa.Prvo,nijexepzatakestvari,da„ono“ stoji nuz zgu`vanu {nuftiklu i u truwu od duvana iz na~ete paklice cigara.Drugo,tojebiotakiteretza ~oveka,danematepostavekojasene bi poderala. Naopako de se podere xep pa da izgubimo „ono“. Taki smo misvet,kolkigoddajeteret,stalno bi„ono“nosiliinaop  akodagasnekim podelimo. Ima i taki’ {to su umelidadivaneotom,podelesdrugimapaimbudelak{e,alima,bogami i druga~ijeg sveta. Ti drugi su najgori,alnajgorisamozasebe.Nikomni{tanedivane,nikoninezna kako im je i {ta im je. Kanda da su oniiizumelidase„ono“dr`iinosiusrcu,odatlenikonemo`edaim gaizvadi.Tojenajsigurnijemesto. Kad „ono“ mete u srce, svaki ~ovekdruk~ijeboluje.Nekipoka`ea nekiba{ine.Budetuposlesvakojaki’divana,kakojekopro{oikakojekozavr{io.U~ilisudecuiu {kolamakoje{taradioodonihiz ~itanki, pesmarica il iz kwige o istoriji. Te, jedan je napisao ovo, drugijeispevoono,tre}ijei{oda ratujetamoitamo...E,almalokoje bio kadar da deci objasni {to je ba{tapesmana{anajlep{aqubavnapesma.Koviq~anLazajejedanod retkihkojijeumestoufijokuilsamousrce,svoje„ono“podeliosnarodom.Neverujemdamujebilolak{e,aljenarodubilolep{e.Imamo na {ta da se ponosimo, ~ime da se di~imo,decudau~imo,altu|umuku malokorazume.Makarmukatakoi opevanabilai~itkoispisana.

sku stvarnost, a politika i partija nisuisto.Ne}udapristanemnato. l „Garavi sokak” je mnogo izgubio raspadom Jugoslavije? – Jeste... Imali smo odli~an rejting, prodali album u preko 100.000 primeraka. Naivno smo verovali da 1990.ne}edo}idotoga{tojedo{lo, aondasmo~akimalizabranuemitovawanaRadioBeogradu,jersmoobjavili album za zagreba~ki „Jugoton”. Daapsurdbudeve}i,niTomaZdravkovi}senijevrteo...Nismo,kaoBala{evi}, uspeli da se pove`emo, da smo makar uradili jednu turneju, da smose„zapqunuli”.Svikojisusvirali {irom Jugoslavije udenuli su seugentihqudi. l Tajna pro|e panonskog mentaliteta od Vardara do Triglava?

Trovalomejepodmuklo,gwilo, al’ ipak ne}u nikoga klet’; {ta god je muke na meni bilo, danikogzatonekrivisvet; (SantaMarijadellasalute, LazaKosti})

Onestvari Tadidecaumudarazumuutimgodinama “ono”. Wemu je bila ve} pedeseta godina a woj, Lenki Dun|erskoj,tekdvadesetprva.Bilaje}erka utodobanajimu}nijegSrbinauVojvodini, Laze Dun|erskog. U mudroj pedesetoj godini ~ak se i Laza Kosti} pla{io da zapo~ne nov `ivot

ko je preboleo Svetlanu. Jel nisam smeo, il nisam hteo, vrag bi me znao... Eto i kod nas, ko i kadgod u Mostaru,padaki{aovihdana. Onim drugim, poganim qudima je navekmalofalilo,dapoka`usvoje pravolice.Jo{kadih„ono“stisne, eto rata iz inata. Razori{e `ene

U srcu sam te zakqu~ao, ne mo`e{ iza}i, kqu~i} sam izgubio, ne mogu ga na}i

satridesetgodinamla|omdevojkom. Deo“onog”jesamsebii{~upoizsrca, taman da ostavi malko mesta za JulkuPalana~ki,skojomseo`enio. Koznadalmujesrcebilopuno,kako god da je matematika govorila o i{~upanom i dodatom. To je ko kad nekasalaukai{~upavelikibagrem, onako sa `ilama. Kolko god posle nasipali zemqu u tu rupu, navek se poznajedijedrvoi{~upano. Setihsesadadanikadanisampitaosvogprijateqa,PeruZupca,ka-

Iz i

Daske koje vid zna~e Prethodni gost „Intervjua nedeqe” teatrolog Miroslav Radowi} pitaojenanevi|enoBranislavaKrsti}adalijedu`nostpozori{tadabudedru{tvenoanga`ovano? –Mislimdajeste.Ononesmepodilaziti,promovisatikonzumerstvoi meritisebrojemgledalaca,ve}dasadr`ajemskidamaglusnao~araipopravqaoptikuonimakojidolaze.Poma`enamdasepodsmehnemosamisebima, ali da iz toga izvu~emo naravou~enije. Pozori{te ne sme samo da kritikuje,negoidanasvratinate`i{te. zori{te i muzi~ku scenu koje nemaju zvezde,kwi`evnostkojuneznamo,sportiste...Samopromocija.Tusmopali. l Krsti} i Bala{evi} zajedno – kada? – To ne zavisi od mene. Ni Pele i Mesi nisu igrali zajedno (smeh). Nastali smo u razli~itim epohama, razli~iti smo formati, samo prividno smo u istom poslu, mada govorimo istim dijalektom. Na{a estetika je dovoqno razli~ita i nisam `eleo da zloupotrebim bliskost sa Zvonkom BogdanomiBala{evi}em.Znamkolikoqudipoku{avadaseogrebeowih dvojicu,iomene,ukrajwemslu~aju.To spadaudomensudbine,akotrebadase dogodi–dogodi}eseijasigurnone}u bititajod~ijeg}e„da”svezavisiti. n IgorMihaqevi}

B O R O M

Umelisusvircidana|u `icuonima{tosu„ono”u srcukrili.Kolkogodbili mudri,ve{tii}utqivi dasakriju{taihti{ti, {e{irihjeodavo

N

tidarazmi{qaiotkrivasmisaoza sebe. On nije tamo gde je lako – vi{akkomforazamagqujesmisao. l Lo{a vremena kristali{u karakter? –Da.Sdrugestrane,poku{avamda se bavim stvarima na koje mogu da uti~em,naono{tojeokomene.Kad ~ovekgleda{tajepreko,anebavise sobom... l ...to je zamka u koju gra|ani Srbije rado upadaju? – Govorim iz ugla ~oveka koji `ivi samostalno, preko svog trwa

Foto:R.Hayi}

Jo{`ivimosindromKara|or|a

velikacarstva,zbogwihseiveliki ratovivodi{eajo{nemalekainaukaza„ono“. Ej,kolkojetekpolupani’bircuza ostalo za nama. Umeli su svirci da na|u`icuonima{tosu„ono“usrcu krili.Kolkogodbilimudri,ve{ti i}utqividasakriju{taihti{ti, {e{ir ih je odavo. Kad im svirci na|u`icuikadtajs„onim“teretom namakne {e{ir na o~i, gotovo je. Jo{kadizprima{evogosmehasevne zlatan zub, nema natrag. Lumpovalo

segospodski,spovodominiprotiv koga.Sa{e{iromnao~ima,lumperajkajebilasamozajednogderanai zawegovudu{u.Zatojeiizgledalo ko da sedi sam za stolom, niko mu trebo nije, imo je s kim bi, al nije umo.Kolkojetrajalalumperajka,zavisilo je od sviraca. Jedini su oni umelisrcedaotvore,alnioninisu bili kadri da ga izle~e od „onog“. Na takvim lumperajkama o novcima nikobrinonije.Kodabrine,kadtaj {to lumpuje ni za „ono“ nije. O~li sutakoivelikikapitali.O~lojei puno qudi, tako. Neko stane a neko neume.Propijuse,pro}erdajusvei odubogunaistinu.Svojuistinuodnesu sa sobom, „ono“ im ostane i u ladnomsrcu. Bilojeitaki’{tosunaseberuku dizali, opet zbog „onog“ u srcu. Posleda}esvisutvrdilidajemogloidruga~ijedabude.Pakadjemoglo,{toondaknijebilotako?Jedilisesvi{toimnikokazonije,da suznali,pomoglibi.Valdasutako mislili{toimtadnijebilodopesme,nijereddaseucrnininatomisli.Imajednapesma,uwojsejedan `alidoktoru,doktorslu{aineodgovara,{tabiikazokadtaj{topevave}znaiodgovor...“odqubavinemaleka,mojdoktore“. Imaidanassvatova,nijedanema, bude.Ovimodernisvatovitraju~askom, par sati i fajront. Kud koji, fala{tostebili,samo{toneka`u„do|itenamopetusvatove“.Tolkoitrajubrakovi.Odekodnaskandavi{enidvojeneumudaseslo`e, kamolidasesvislo`imo.Posleko slancadasupu{teni,doknesvate dajeizasva|upotrebnodvoje,koi zaqubav.Eto,jelvamsadlak{e?A lep{e?Iljo{uvekniza„ono“niste? Otvorite srce, ako i{~upate „ono“osta}erupa.Kadgalepootvorite, mo}i }ete i lepo da ga zatvorite.Akoiostaneotvoreno,lak{e }e drugi videti „ono“. Mo`da je to lek,mojdoktore. n BoraOti}

ajam motoc bajk ekspro obi}ifano vodi, u hali „Mas okupioje40-takiz libogatuponudum gliserairaznepra ibajkere.Sajamjeo motociklistaGabo torsa~uvenogDak setiocima. Pored posto,najvi{epa` eksluzivnihmotor – Napravili smo ra,unikatnimodel noodmahagonija.C na,alipretpostav evra–rekaojeIvan me„Epotek”prezen dogradwekojajema Najskupqi glise {tandu firme „Pr ko{taravno90.000 ta je kupovina pol Me|umotorima,{a italijanskog proiz modelu „Desmosedic evra. Kakobiproprati dru`be radi, na „ {tandmotoudru`e –Do{lismoovd dapoka`emoqudim

S

NA PALI]

Mi i O

naj specifi pu{enogmes i sit ogladn vegetarijanac)–razl vikenda od Velike obalaPali}kogjeze }ugodinuzaredom,n uo~iUskrsa,Udru` sviwarasemangulic naPali}uorganizuj jadu”.Me|u43izlaga ticeiokoline,alii lova Vojvodine, pa Ma|arske, na{lo onih koji su na te upakovanip~eliwi kojinudeaperitive, ostalamazivazapre la,ionihsakajmak ~ijejeprebivali{te atujeiuovimkraje {tobirekli,ov~ije Naravno,{tosei rajuizlaga~isaoka ma:belaidebelasl {erednomcrvenkast {alovimakobasica lenica,butkicai{ zaovogodi{wu„But spomena: wen human rakter. Organizatori,Ud mangulicaVojvodine 1.000 korisnika nar odvojiti po 80 kilo kakobiimUskrsbio gatiji.Istiasortim lograma,namenilis nikaSpecijalneosn koZrewanin”i„Car je.DirektoricaSO[ vankaTe{anovi}ka }eutro{iti20kilo snatih proizvoda: i


c m y

dnevnik

U P O T R E B A

nedeqa17.april2011.

9

@ I V O T A

Teorijaslu~ajnog prolaznika gajelucidnonazvaosobnikolegaAleksaGrube{a),upravoje,dakle, intermecuizme|udvaputovawazamoliomekolegadanatrecrno-zeleni i termalni Vrdnik, wegova «»“egzoti~na”, {arena (srednutakpredahnemiobrazlo`imsvojureporterskuTeorijusluwo)evropskadramatargija,otvorenostzaqude(do{qake),rudarske ~ajnogprolaznika,specifi~nupoetikunaosnovukojeve}sefamilije,pristiglesasvihstrana,wegova««“kosmopolitiska”{irodamgodinanastajureporta`e(dokumentarnepri~e)userijalu«“Upokogrudost,li{enaparohijalneilihvarskeautisti~nostiisamodotreba`ivota”. voqnostipre~anskihsredina,u~aurenihusvojimzamornim,komi~Pa,evo,dapredahnem... no-pateti~nim, starosedele~kim (zavi~ajnim) mantrama, stvorio u Uokviruovogistra`iva~kogprojekta,usredsre|uju}isvojuterenmeni fundament na kome sam razvio svoju `ivotnu i reportersku sku strast na jednu relativno malu vojvo|ansku oblast (Srem) u rastrategiju««vrdni~kog“gra|aninsveta”i,samimtim,posledi~no,re{qama Dunava i Save, koju sam metafori~no proglasio kontinenlativizovaomojuzavi~ajnost. tom,obi{aosamdosada–safotoreporteromSlobodanom[u{wevi}em–desetinemestairazgovaraosastotinamaqudi,dabihugraniZatouovimnovinskimpri~amanema(o~ekivane)zavi~ajneqigavocamaoverelativnojasnogeopoliti~kidefinisaneteritorije,stva- sti,visokoparnostiibole}ivosti,nitijeovo««kli{etirani“ki}eni, rala~ke mikrolokacije, istra`ivao kulturolo{ke, antropolo{ke, veseliSrem”izpoznate{ansone,alizatoimademistifikacijaiza(multi)etni~ke, sociolo{ke, psiholo{ke i druge specifi~nosti secawa u `ive rane i, svakako, pregr{t argumenata da neki sremski “sremskog ~oveka”, pojave i fenomene ove oblasti kao univerzalne patriotaimitomanbaciuvatruovujeres.NisampoprofesijiSrestvarala~kelaboratorije,istovremenoistra`uju»}imogu}nostiivi- mac,nititrgovacSremom,dabihmupodilazioipotcewivaogaslat{estadijumereporta`ekao“kraqevskog”novinarskog`anra.Umet- kore~ivimmistifikacijama!^ovekizpublikenapredstavqawumoni~ka, eksperimentalna reporta`a koju (zlo)upotrebqavamuovommaratonskomserijaluzapravoje novinska pri~a sa sna`nim li~nim i stilskim pe~atomimultidsciplinarnimpristupom. IzaterminaTeorijaslu~ajnogprolaznikastoji uosnovireporterskastrategijazasnovanananastojawu da se u novinskoj pri~i, nastaloj u slu~ajnom susretu sa do tada potpuno nepoznatim sagovornikom(pojavom,fenomenom),jednimmuwevitim,gotovo instinktivnim, “psihoanaliti~kim” prodorom, kombinacijom reporterskih (dokumentarnih) i kwi`evnih (umetni~kih) sredstava, postigne maksimalnakoncentracijaspontanosti,istinei–univerzalnosti,originalnostitemeipristupaistoprocentnoautorstvonadapri~om.Uskladusaovom poetikomulovnakontinentSremodlazimsamoinicijativno,“naslepo”,bezpripreme,nikadasene najavqujem potencijalnim sagovornicima, nikada neidemtragomve}objavqenihpriloga,nitiponaloguurednika,nitinabilo~ijudojavuilipreporuku(osimuretkimslu~ajevima,akojetoneophodno,dabiseoslobodiovi{istadijumreporata`e), {tonaterenu,ikasnijeunovinama,rezultiraapsolutnooriginalnimotkri}ima. Me|utim,otvorenogovore}i,ivaqdajetoprirodno, otkako se bak}em sa ovom rubrikom vrzma misepoglavidilemakolikojeonihkojipravilnopercepirajuovesremskepri~e?Moj«“redovni” ~italac,visokoobrazovan~ovekiintelektualac, dubokog vojvo|anskog porekla, iznenadio me kada Fotoreporter Slobodan [u{wevi} u jednoj „sremskoj” akciji Foto:@.Markovi} sam shvatio da, dodu{e, ose}a superiornost ovih tekstova i pozicionira ih visoko, ali ni on, ~ak ni on, ne zapa`a jihkwigaizciklusa“KontinentSrem”uRumi,kojijedokwigado{ao razlikuizme|uumetni~ke izanatskereporta`e.Kadanekomobja- urumskojGradskojbiblioteci(ugledaoihje,re~e,nastolutadajo{ {wavamrazliku,obi~nomupojednostavqenoka`emdajeumetni~ka neuvedeneubibliote~kuproceduru),pohvaliojeoriginalnostihrareporta`a autorski originalan tekst s misaonom i emocionalnom brostpristupairekaoda,bar{tosewegovihsaznawati~e,««“oSremu, dubinom,ostvarewepro`etokwi`evnimelementima,delokoje~i- naovajna~in,nikonijepisao”.Ali,mnogi~itaoci,naro~itotraditaoca,prostore~eno,mo`edanasmejeiraspla~e,dokjezanatskare- cionalnisvet,qubiteqiizato~eniciutabanihre{ewa,{emaiopporta`a faktografski, {kolski, {ablonski tekst s emocionalno {tih mesta, u`ireni u tvrdokornim (zavi~ajnim) obrascima, ima}e ravnomlinijom.Moj«“redovni”~italac,dakle,vezaosezamojesrem- problemasapercepcijomovih“zavi~ajnih”pri~a. skepri~e,naprvommestuiztzv.(lokal)patriotskihrazloga,kojiu Idazakqu~imo.Mo}Srema,kojajemenenovinarskizainteresovasebisadr`e,~ak,izvesnewegove(geo)politi~kemotive,konotaci- la,sadr`anajepresvegaustvarala~komkonceptu,idejiistrategiji, jeialuzije,iuwimaprepoznaje,presvega,lokalnu,i{tojejo{in- ~ija je su{tina, da unutar jednog precizno ome|anog geografskog i dikativnijefolklornu pri~uonekakvom“starom,pre~anskomSre- mentalitetskog“toponima”ura{qamadvereke,kojimijepritomremu»”.Promakneito,dabome.Ali,shvatiosamdajeuniverzalna vred- lativnopoznatiprednosom,reportersko-literarniminstrumentima nostpri~e,wenprimarniidubinskikvalitet,ne{to{toon,usu- istra`ujemwegoveuniverzalnesadr`ajei,pritom,eksperimenti{em diobihsere}i,potiskujeudrugiplan,itakolokalnopercepiraju- sa`anromreporta`e.Su{tinski,Sremmijeu{aopodko`uotkako }ipri~u,ostajesamonawenimpovr{inskim(zavi~ajnim,sekundar- sampostaosvestansebeumultinacionalnomVrdniku,aprofesionalnim)tokovima. no, postao je sredi{te mog reportersko-kwi`evnog projekta aprila Mo`da}ese,premdasumwam,sadasve«sru{itiuvodu,kadaseizla- 2004.godine,kadasamzapo~eoserijal“Upotreba`ivota”,sidejomda nemdajemojasremskazavi~ajnost,kojunekifanovioverubrikepri- svakenedeqeobjavimpojednuoriginalnupri~uizSrema,{tojemomaju «zdravo za gotovo, povr{inski, folklorno, jednodimenzionalno gu}e odgovornije prema istini, duhovito, bez zavi~ajne patetike, za«tuma~e}i»mojenovinskenedeqnepri~e/reporta`eizSrema–daje,da- mornefolkloristikeiqigavostiop{tihmesta. kle, moja sremska, fru{kogorska zavi~ajnost u ovom poduhvatu pod Ume|uvremenu,istra`iva~kepri~enastalenaosnovuTeorijesluznakompitawa,zabriwavaju}esimptomati~na;stoganakrilimaovog ~ajnogprolaznika,iobjavqeneunovinamaikwigamauokviruprojeksvog,naizgled,paradoksalnogijereti~kogpriznawa,podvla~im(ipo- ta“KontinetSrem”,iskopalesuzaovihsedamgodinaizanonimnosti navqam) da je Srem, ili kontinent Srem, neka vrsta interdiscipli- stotinemedijskinepoznatihmalihqudi,osvestile su`ivoteivranarnogeksperimentalnogpoligona,kojijezamene–nastranuto{to tilesamopo{tovaweismisaoqudima~estozakopanimusvojimsvetosamro|eniSremac–interesantaniupotrebqiv«samousmisluwego- vima,poni`enimiizba~enimizigre,qudimaslomqenimnepravdama vihuniverzalnihpotencijala.Uciklusuovihnovinskihpri~a« zavi- i potonulim u duhovnoj i fizi~koj ~amotiwi. Wihove “obi~ne” `i~ajniargumentjezamenesekundarnakategorija. votne sudbine i pri~e, biblijski dramati~ne i uzvi{ene, dirqive i AVrdnik?Vrdnikjemojanultata~ka,proplakaosamuVrdniku,i ~estoneverovatne,uhva»}enegotovoinstinktivnoutrenutku,bezkonupravojenagla{enointernacionalniprostorVrdnikai,naro~ito, kretnogpovoda,kao~etkicomakvarela,dokazsudajejo{uvekmogu}e rudarske ulice Nova kolonija (gde sam ro|en i odrastao), ambijent novinarstvosaemocijomkojesebavisamosu{tinskimu~oveku.Svo`ivahnogizbijenogradni~kogkvartasa«dvoslivnim“alpskim”zgra- jom reportersko-kwi`evnom istra`iva~kom avanturom u “Upotrebi damasapodvastanaugeometrijskime{alonimapodbrdovitom{u- `ivota”,sedamgodinadokazujemdasuuniverzalnespoznajenajvidqimom,ulicaostrvokrozkojujezastogodinawenog`ivota(izgradi- vije umokrolokaciji(Srem),gdestvarnostpulsirakao`ivakrv,kao lisujema|arskivlasnicirudnikaugqa)pro{lonadesetineevrop- itodasuistrajnomusredsre|eno{}ustvarala~keenergijeistrasti skihnacija,govoriosesrpskijezik,aliima|arski,slovena~ki,ne- uovakvimmalimlaboratorijamamogu}inajdubqivertikalniprodoma~ki, ~e{ki jezici, i me{ale se «}irili~ne i latini~ne kulture, riu~ovekaiistinu,misterijui~udo`ivota. isto~ne i zapadne tradicije i uticaji u jednom ekskluzivnom sremAsadstvarnodapredahnemo... skom,paivojvo|anskometni~komikulturolo{komVavilonu(kako n @eqkoMarkovi}

U

dru`ewezauzgojsviwarase e,odlu~ilisuovegodineza rodne kuhiwe u Subotici ograma kobasica i vir{li oikalori~noipoukusubomanproizvoda,alipo10kisuiza300u~enikai{ti}enovneisredwe{kole„@arritasu”Suboti~kebiskupi[S„@arkaZrewanina”Joa`edasuve}odlu~ilikako ogramapolutrajnihsuhomeiza}i }e na jedan od obli-

`nihsala{a,gde}eihutopitiukazanspasuqem.Pa{taimposleBogda. Takmi~arskideomanifestacijeti~esedana{wegdana:specijalniistru~ni`iriproglasi}e„naj{unku”,odnosnoonukojatozvawe zaslu`i na osnovu kvaliteta, izgleda i mirisa.Lawskiapsolutni{ampionVojvodineukategorijisuhomesnatihproizvoda,uzgajiva~mangulicaizSubotice\or|eKorolija,vi{epa`weobra}anajedandrugi,aline mawebitandetaq.Onka`edasezauzgojmangulicaodlu~iopreosamgodinanakon{toje naPali}uposlu{aojednopredavaweotome kolikosuslaninaimesomangulicadobriza zdravqe. „Sobziromdajestanovni{tvoSrbijeme|u najbolesnijimuEvropi,odlu~iosamdanaovaj na~in poboq{am wihovu zdravstvenu sliku”, ka`e Korolija, „garantuju}i celom Suboticom” da ne manipuli{e slaninom, {unkom i ostalimproizvodimaodosamdesetakmangulica,„MadeinHungary„,kolikoihjeskupioproteklih godina na svoje imawe u neposrednoj blizinima|arskegranice. n ZlatkoRomi}

NAOPA^KE

i~an miris s a–odkojeg ni (ako nije zlivaseovog e terase do era.Jer,trenedequdana `ewezauzgoj caVojvodine je„Butkicia~aizSuboiostalihde i Srbije i se svega: i ezge stavili trud,ionih ,digestivei eiposlejekomodkrava eprijavqenonaZlatiboru, evimaomiqeni„birkatarhó”, ekiselomleko. inaslikamavidi,dominia~enim,mirisnimikebanalaniname{asesaonomvito-sme|om,aobezajednosa aipoputpawastamenihko{unki.Ipak,dvesustvari tkicijadu”posebnovredne nitarni i takmi~arski ka-

l Ко то каже да овоземаљски суд нема везе с мозгом, лаже. Има с великим.

irisiodkojih isitogladni

l У земљи сељака на брдовитом Балкану интелектуална громада је камен спотицања.

]U DANAS ZATVARA VRATA TRE]A „BUTKICIJADA”

l Рука правде уплела је прсте у шипак.

ilisajam,aliprvenstveno „Moto bajku” se na{ao i ewaizSrbije. depredstavitisvojklubi makakonismoonakvika-

vimnasve}inavidi,kaodivqake,negosmo normalniqudikojisamovolemotore–rekao nam je predsednik moto kluba  „Red Fild”izRumenkeivoza~„Kavasakija-Ninxe” Svetozar Jovanovi}, dodaju}i kako im najve}i problem predstavqaju putevi u Srbiji „koji nisu za ni za motore ni za kola, negozatenkove”. Nasvimsajamskim{tandovimajedinakonstantabilaje`albanarapidnoopadaweprodajeuposledwedvegodine.Takovlanikfirme„Triprinceze”Mladen^anadanovi}svojeglisere,~amceijahteve}inomprodajeprekointeretaiizvozioko50postosvojihplovila. – Eksluzivno predstavqamo novi model glisera„Leksmar”,koji}emoraditiuzajedno saradwi sa jednom slovena~kom firmom. Specifi~anjepotome{toje2008.dobiosve evropskenagradezadizajn,kojijeuradio~uveniitalijanskidizajnerPininFari.Cena }esekretatiod12.000do15.000evra–obja{wava^anadanovi}. Uokviru„Motobajka”odr`anojeitakmi~eweutrkamaubrzawagdejeprvomestoosvojioStevanSokola,kaoitakmi~eweuvo`wi na zadwem to~ku gde je najsporiji i najboqi bioMarkoBrki}.Danasje,pak,narepertoaru,itood11od13~asova,„Vodi~zabezbednu vo`wu motocikala”, ~iji je ciq podizawe svesti o va`nosti po{tovawa saobra}ajnih propisa. n AleksandarLatas

l Право суђе постигло велику победу: поклопац нашао лонац.

cikala i nautike „Moto o”, koji jo{ danas mogu ovibrzevo`wenasuvomi ster” Novosadskog sajma zlaga~akojisupredstavimotocikala,~amaca,jahti, ate}eopremezanauti~are otvoriona{najpoznatiji orSagmajster,~ijisemokarrelijana{aopredposajamski popusta i do 20 `wejeprivuklonekoliko raiglisera. o prototip drvenog glisekojijera|enpotpunoru~Cenajo{nijeta~noutvr|evqamda}ebitioko40.000 nAnti}predstavnikfirntavaju}itehnologijubroalozastupqenakodnas. er na sajmu na{ao se na ro lajn”, ~iji model „270” evra,ajeftinijavarijanlovnog za oko 55.000 evra. ampionucenijemotocikl zvo|a~a „Dukati”, re~ je o ci RR” sa cenom od 70.000

l Земља која не разликује радилицу од трута окреће се од своје осе мушици цеце.

zme|u`eqa inov~anika

Ilija Markovi}

I BI SAJAM MOTOCIKALA I NAUTIKE


nedeqa17.april2011.

c m y

10

dnevnik


dnevnik

nedeqa17.april2011.

11

^ETVRT VEKA OD NUKLEARNE KATASTROFE U ^ERNOBILU

Danikojisu ozra~iliEvropu akon {to je ponovo izmeren opasan nivo radijacijeu{irojokolini nuklearke Fuku{ima, japanske vlasti su sredinom sedmice proglasile najvi{i stepen nuklearne krize podi`u}i ga na nivo 7 me|unarodne lestvice, koji je do sada  dosegnut samo prilikom katastrofe u ^ernobilu. Time je na najbizarniji na~in u `i`u svetske javnosti jo{ jednom do{la najve}a mirnodopska nuklearna katastrofa, ~ije posledice i danas, 25. godinaodtragedijekojaseodigrala u srcu Ukrajine, nisu nestale... Na`alost,ni~etvrtvekakasnije ne zna se ko je, zapravo, kriv za eksploziju reaktora u ^ernobilu 26. aprila 1986. Istina, direktor nuklearke i jo{ ~etiri in`ewera osu|eni su na po 10 godina zatvora, ali te{kodaodgovornostmo`ebitisamowihova: – Trebao im je neki Pedro – kategori~an je 47-godi{wi Ilgiz I{akov, jedan od retkih pre`ivelih „heroja ^ernobila”, studenata fizike koji su kao dobrovoqci anga`ovani na obuzdavawupodivqalogreaktora. VladaSSSR-atvrdilaje,naime,danajve}ideokrivicesnose ~elni qudi elektrane, jer su ostavili neiskusne operatere dasamiobavetestreaktorakoji je, ispostavi}e se, doveo do eksplozije. Me|unarodna komisijasmatralaje,pak,dajeglavni uzrok nesre}e lo{a konstrukcija ovog tipa reaktora. Na tom istom fonu je i izjava ~uvenog ruskog akademika AnatolijaAleksandrova,kojijepo-

slenesre}eotvorenopriznaoda test. No, stawe reaktora nije su reaktori ~ernobilskog tipa onakvo kakvo su prikazivali in„sigurni kao no}na posuda koja strumenti.Ipak,shodnoprograstojiispodkreveta”. mu testa, iskqu~uju se pumpe za Gradwa nuklearke po~ela je ubacivawevodekojahladireak1970,a sa wom je nastajao i grator. Me|utim, {to zbog mawkadi}Pripjat,ukojemjeuo~itra- vostisamekonstrukcije reaktogedije `ivelo oko 50.000 qudi. ra, {to zbog ve} postoje}e nePrvi reaktor pu{ten je u pogon stabilnost u wegovom radu, do1977,slede}i 1978,tre}i 1981,a lazi do wegovognaglog zagrevaposledwi,~etvrti,1983.godine. wa. Videv{i {ta se de{ava, Svaki reaktor proizvodio je 1 operater u 1 sat 23 minuta i 40 GW elektri~ne energije (3,2 sekundi pritiska dugme za sluGW termalne energije),a sva ~e~aj opasnosti koje treba da potiri zajedno obeztopi sve uprabe|ivala su 10 vqa~ke {ipke i procenata ukupugasi reaktor. ^elni qudi nih potreba Ukra- nuklearke osu|eni su Na `alost, tada jine u to vreme. je ve} bilo kana po deset godina Kobne no}i sa sno. Za spu{tazatvora 25. na 26. april we upravqa~kih 1986. trebalo je, {ipki potrebno prema godi{wemplanu, ugasiti je oko 18do 20sekundi –a toli~etvrti reaktor zbog redovnog ko vremena vi{e nije bilo. odr`avawa. Ideja je bila da se „Za samo sedam sekundi snaga toga{eweiskoristiizadodatreaktora raste na 30GW,deset ne testove na sistemu za hla|eputa vi{e od normalne vrednowe,koji bi,teoretski, pove}ali sti. Ogromna temperatura dododatnu sigurnost nuklearke. vodi do deformacije i topqewa Da bi se tajtest izvr{io u bezupravqa~kih {ipki i tako blobednim uslovima, termalnusnakira wihovo daqe spu{tawe. gu reaktora je trebalo smawiti Temperatura reaktora nastavqa muwevito da raste i u delisa 3,2 GW na 700 MW, ali je iz }u sekunde on eksplodira, a nekihrazlogatosmawewei{lo ubrzo nakon prve dolazi do jo{ prebrzo, i to na svega 30 MW. jedne detonacije. Ove dve eksBez obzira na ovu gre{ku, opeplozije izbacuju u atmosferu rateri odlu~uju da nastave sa teogromnu koli~inu radioaktistom, izvla~e upravqa~ke {ipvih elemenata. Otrovan, gust ke(~ijimsespu{tawemipodidim, smrtonosni fisioni prozawem upravqa intenzitetom dukti i delovi reaktora leteli lan~ane reakcije), i podi`u su do visine od nekoliko kilosnagu reaktora na 200MW. metara u vis. Vetar je ovaj Posle izvesnih problema sa oblak smrti nosio daqe na sestabilno{}u reaktora, tog 26. ver,najvi{e prema Belorusiji, aprilata~nou1sat23 minuta i ali ubrzo }e cela Evropa ose4sekunde istrumenti u kontroltiti wegove posledice”, pi{e noj sali pokazuju da je sve u redu fizi~ar Milan Milo{evi}, i operateri po~iwu planirani

N

Smrtonosno nasle|e Kako su se prostirali radioaktivni oblaci:

Kada je reaktor broj 4 u nuklearki u ^ernobilu eksplodirao u subotu, 26. aprila 1986, emitovana je radioaktivnost deset puta ja~a od one u Hiro{imi. Posledice uticaja te{kog uranijuma i derivata plutonijuma zadr`ale su se u lokalnim okvirima, ali je zato radioaktivni oblak „bogat” ostalim izotopima putovao 2.500 km – ~itavim SSSR-om, Evropom i Skandinavijom

1

0km

0km

Stokholm Oslo

2.50

3.20

Helsinki

Lewingrad

Moskva

3

Gomel Berlin

London

^ernobil

Pariz Kijev

Bon

2

5

Be~ Rim

Var{ava

Novi Sad 35

Madrid

4

30 25

Radioaktivni oblaci putuju na zapad u nedequ, 27. aprila, i do 2. maja sti`u ~ak do Italije i Velike Britanije. Vlade [kotske i Velsa 6. maja savetuje da se ne pije ki{nica Visoki iznosi radioaktivnog joda 131 na|eni u mleku u Severnoj Irskoj i [kotskoj

2

3 4 5

Godi{wi broj dece u prvoj zoni pogo|enoj radijacijom iz ^ernobila kod kojih se pojavio rak {titne `lezde (u milion de~aka i devoj~ica)

20 15

27. aprila po~ela je evakuacija 135.000 stanovnika iz zone 10 koja se prostire na oko 2.800 kvadratnih kilometara oko ^ernobila. Radijacija se 28. aprila {iri Rusijom i na istok 5 Radioaktivni oblaci 29/30. aprila jo{ jednom mewaju pravac 9. maja jezgro reaktora – koje je jo{ uvek gorelo na 2.500 stepeni 0 Celzijusa – propada kroz pod i osloba|a u atmosferu dodatnu koli~inu radioaktivne pra{ine 1986 ’87 ’88 ’89 ’90 ’91 ’92 ’93 ’94 ’95

@rtve ^ernobila

Jezik

Ki~ma Jedwak

Sindrom akutne radijacije – 237 osoba zadobilo je ozbiqne opekotinama od radijacije; 28 operativaca i vatrogasaca umrlo je u roku od nekoliko nedeqa Kancer {titne `lezde – vi{e od 12.000 dece dobilo je velike doze radijacije. To ukqu~uje radioaktivni jod 131, izotop koji se brzo apsorbuje u {titnoj `lezdi. Kod dece se pove}avaju {titne `lezde, mewa se sastav krvi, strada jetra, pankreas, unutra{wi organi, uz opekotine na ko`i i bronhitis. Le~ewe predvi|a va|ewe ~itave {titne `lezde hirur{kim putem, {to kao posledicu zahteva hormonske tretmane do kraja `ivota. U vremenu 1981-1985. prose~an broj dece obolele od kancera {titne `lezde u Gomelu (Belorusija) bio je 0,5 u milion godi{we. Posle ^ernobilske katastrofe taj je broj prelazio i 100 u milion.

[titna `lezda Du{nik

tiroksin i triidotironin: hormoni koji sadr`e jod kalcitonin: kontroli{e nivo kalcijuma u krvi

kola`iraju}ipodatkeostradalima. Do Evrope je vest o katastrofi, zapravo, stigla preko [vedske,kojajealarmilarajavnostnakon{tojedowenihgranicastigaoopasniradioaktivnioblak. Prema okvirnim procenama, samouprvomtalasukontaminirano je 45.260 kvadratnih kilometara prostora na teritoriji Ukrajine, Belorusije i zapadne Rusijenakojemjeutovreme`ivelo{estmilionaqudi.Vetar jepotompo~eodanosizaga|ewe prema severnoj i sredwoj Evropi,dabinakrajupove}aninivo radioaktivnosti bio detektovannesamou[panijiiPortugaliji, odnosno Gr~koj i severnojAfrici,ve}iuSAD.MedijiizSFRJobjavilisuvestokatastrofiu^ernobilunasam1. maj. Vidqive panike nije bilo, ali su posledica nesumwivo ostale:pore~imadrAliseBauman,kojajebilana~eluLaboratorije za radioaktivnost biosfere Instituta za medicinska istra`ivawauZagrebu,dokraja tegodinenavodnojeucelojpo~iv{oj dr`avi obavqeno ~ak 500.000 abortusa, jer su se `ene izstrahadanerodedeformisanu decu masovno odlu~ivale na prekidtrudno}e.

UVojvodiniidanas imatragova^ernobila ona~ni podaci o razmerama ~ernobilske katastrofevi{esunegokontroverzni. Zvani~na je Moskva, na primer, dugo tvrdila da je od posledica prekomernog zra~ewa umrlo nekoliko stotina qudi, u nau~no-popularnojliteraturise navodidajeuprotekla~etvrtvekabilo400.000`rtava,dokGrinpis, pak, barata podatkom o ~ak 800.000 izgubqenih `ivota. Me|unarodna agencija za atomsku energijuje,nakonnizaanalizai istra`ivawa, saop{tila je da je neposredno od radijacije koja se {irila iz eksplozijom razorenog reaktora u ^ernobilu stradalooko4.000qudi. Problemje,naime,kakonarelevantanna~inprocenitikoliko je onih koji su direktno `rtvezra~ewaiz^ernobila,akolikoihjeobolelozbogpovi{enognivoaradijacije.Sasigurno{}u se mo`e tvrditi samo da je istogdanaumrlo30vatrogasaca, koji su se bez za{titne opreme borili sa upaqenim reaktorom, ajo{wih134unarednadvameseca. Tako|e je pouzdan i podatak dajeuUkrajininakontragedije zabele`en ~ak 80-postotni rast kancera{titne`lezde,tedaje dramati~no porastao broj ostalih onkolo{kih bolesti, poput leukemije,safatalnimishodom. Sdrugestrane,te{kojedokazivoukojojjemeri^ernobiluticaonaqudskiorganizamuonim sredinama koje su dobile relativno male doze zra~ewa, kao {tojeslu~ajsaVojvodinom. Pore~imaprof.drI{tvana Bikita, direktora Departmana za fiziku novosadskog PMF-a, ne postoji zvani~na studija o „nasle|u” ^ernobila na ovim prostorima, koja bi objedinila celu teritoriju biv{e SFRJ. Ra|ene su odre|ene parcijalne studije, nau~na istra`ivawa, procene posledica ~ernobilskogakcidentanaqudskogzdra-

K

Jugozapadnim vetrovima, na visini od 1.500 m, prvi oblaci su stigli nad Skandinaviju. U [vedskoj su detektovani u nedequ, 27. aprila...

1

Moskva do ponedeqka uve~e ne priznaje katastrofu

autorvi{estudijao~ernobilskojkatastrofi. Nakon eksplozije vatra se brzo {irila, a prvi su u borbu protiv ove katastrofe krenuli vatrogasci iz Pripjata, koji su poku{avalidazaustave{irewe po`aranaostalereaktore.Niko od wih nije znao {ta ih ~eka, niti im je neko to rekao.Mislili su da je re~o obi~nom po`aru, sli~nom desetinama koje su pre toga uspe{no pobedili.Ali ne. Na kraju je reaktor zazidan ovog puta wihov uobi~ajeni ne- monumentalnimsarkofagom,viprijateq - vatra, imala je opa- sokim72i{irokim55metara, snog saveznika.„Taj saveznik se ukojijeugra|eno300.000kubika nije mogao dodirnuti, nije se betonai10.000tonaarmature. mogao videti,ni omirisati,ali –Kadasamsejaviokaodobrobio je tu i polako je po~iwao da voqacza^ernobil,smatraosam pokazuje svoje prisustvo.Radija- se spremnim na `rtvu zbog bocija je bila ekstremno jaka, a qitkazajednice–prise}asedaoni bez ikakve za{tite”,navodi nas I{akov. – Mo`da sada to Milo{evi}. Zahvaquju}i veli- zvu~ineozbiqno,aliimojekokim naporima i `rtvamavatro- legeijasmotadamislili:na{i gascisu uspeli da do 5satiuga- suo~eviratovaliuDrgomsvetse ve}i deo po`askomratu,sadaje ra. Na `alost, za do{aorednanas. Navodno je te 1986. Ikrenulismotasve wih to je bila fatalna no}. Nemo odakle su svi na podru~ju biv{e ki su ve}tada izbe`ali. Kao da SFRJ obavqeno gubili `ivot, a smo bili ba~eni 500.000 abortusa drugi su ubrzo nanekudruguplaumrli od te{kih netu. Atmosfera posledica radijacione bolesti. je bila ubita~na. Sretali smo Samo jezgro reaktora gorelo qudekojisubiliozra~eni,ali je jo{ narednih desetak dana i suostajaliraditi nastavqalo je da emituje smrtoZasvetovremevrhSSSR-ana nosno zra~ewe. Posledwi ~elu sa Mihailom Gorba~ovom „udar”dogodiose9.maja,kadaje- poku{avaprikritikatastrofu. zgroreaktorapropadakrozpod Tek dan i po nakon eksplozije iosloba|auatmosferudodatnu nare|ena je evakuacija Pripjakoli~inu radioaktivne pra{i- ta,uMoskviiKijevuodr`avaju ne. Vlada SSSR-a poslala je u se svetkovine posve}ene Pra^ernobil ogroman broj vojnika znikuradakojesuposlenazvane i dobrovoqaca, poznatih pod „prvomajske parade u rentgenimenom „likvidatori“, a reak- skomkabinetu”,usovjetskidnetor je iz vazduha „napalo” 1.800 vnilistovitek3.majaizve{tahelikopteratonamapeskaigli- vajuonesre}i,pritomenaveli-

vqe,pajetakonaPMF-uura|enaanalizazaVojvodinu. – Procewena dodatna doza od ^ernobilabilajenanivoupola milisiverta godi{we. Ako

I{tvan Bikit

hrambenim artiklima, poput jagwetineilizelenesalate,detektovane su prili~no velike koncentracijecezijumaijoda– navodiprofesorBikit On navodi da je veliki problem predstavqala ~iwenica {to je zvani~na informacija o samomakcidentuiwegovimrazmeramaveomakasnoprosle|ena evropskimdr`avama. – Prakti~no, prvo su na{i instrumentipo~elidapokazuju enormno pove}awe radioaktivnosti,enormnouodnosunaprirodanfon,pasmotekondaobave{teniotome{tasedesilou Ukrajini–navodidrBikit. DirektoraDepartmanazafizikunovosadskogPMF-apotvr|uje da se i danas na podru~ju Vojvodinemogudetektovatiradioaktivni elementi poreklom iz^ernobila. – Cezijum ima dug period poluraspada, pa se na pojedinim lokalitetima u raznim delovimaekosistemamoguna}iwegove male koncentracije, od 2 do 5 bekerela po kilogramu. Nivo, ina~e, varira u zavisnosti od

Sarkofag jedina za{tita – Sarkofag kojim je zazidan blok 4 nuklearne elektrane u ^ernobiluiznena|uju}edobrofunkcioni{e.Iakojeimprovizovanuonovremeprili~nonabrzinu,emisijaizo{te}enogreaktora je vrlo brzo prestala i do danas nije uo~eno „curewe”. Naravno,tajsesarkofagnemo`einesmezaboraviti,onstalnomorabitipodnadzorom,averovatno}emoratiidasedogradi,jermuproceweni„rokupotrebe”isti~ezapetgodina.Na`alost,udatimokolnostimanepostojidrugina~inzaneutralizacijunuklearnogotpadakojejeostalozarobqenourazorenomreaktoru–navodiprofesorBikit. znamo da je doza od prirodnog zra~ewaizme|u1i2milisivertagodi{we,ondatododatnooptere}eweVojvo|ana„~ernobilskimzra~ewem”nijebilokatastrofi~nih razmera. Ali dalekoodtogadaopasnostiuop{te nijebilo.Jer,uodre|enimpre-

togakolikojeki{epaloukom regionu tih posledwih aprilskih i prvih majskih dana 1986. Te koncentracije postoje i postoja}e jo{ prili~no dugo, ali nisu opasne za zdravqe – napomiweprof.drI{tvanBikit. n Miroslav Staji}


12

dnevnik

nedeqa17.april2011.

at je naproduktivniji izlo`beni salon naoru`awa,madatonijednaozbiqna dr`ava ne}e priznati. Ali ~iwenica jeste da {to se vi{e razbuktava neki konflikt, gra|anski ili, jo{ boqe, me|udr`avni,tosvetskitrgovcioru`jemivojnomopremomzadovoqnijetrqajuruke.Akadajenadelu intervencijatipaaktuelneuLibiji, wihovoj sre}i nema kraja. Jer,imaliboqepromocijeponude iz „kataloga”, vatrene mo}i, kvaliteta,pouzdanosti...odone– nadelu. Uostalom, treba li uop{te podse}atina~iwenicudajeujeku vijetnamskog sukoba dramati~no pove}ana potra`wa za ruskom AK-47, jer su ameri~ki marinciodbacivalisvojelepeali u azijskim baru{tinama nepou- zdane juri{ne pu{ke M16 i od neprijateqa kad god su mogli uzimali „kala{wikove”. Ili da navedemo najnoviji primer: deo francuske {tampe je otvoreno prozvao svog predsednika NikoluSarkozijadajepohitaodaudaripoGadafiju,izme|uostalogi kako bi pove}ao interes potencijalnih kupaca diqem sveta za ponudu doma}e vojne industrije. Jer,pokaznebojeveve`be,poput uni{tavawa libijskih tenkova na tlu ili obarawa „Rafalom” na{eg nesre}nog „Galeba”,  neu- poredivo su efektnije od pukog marketin{kog ube|ivawa potencijalnihkupaca. Prema dostupnim podacima, svetska ekonomska kriza nije ostavila dubqe tragove na vojnu industriju. Naprotiv, potra`wa oru`jaivojneopremeustalnom jeporastu.Zakupovinuoru`jai vojne opreme lane je u svetu izdvojenorekordnih1.600milijar-

RATKAOIZLO@BENI

R

RASTEBROJ@RTVATERORISTI^KOGNAPADAUMETROUUMINSKU

Bombapuwena politikom edequ dana posle terori- tragedije i zatra`io od Vadima poku{aj dr`avnog udara, a Lukasti~kog ~ina u metrou u Zajceva direktora beloruske agen{enkookrivqujeZapaddajepodmiglavnom gradu Belorusije, cijezabezbednost,kojasejo{uvek }ivawem poku{ao da organizuje nabolni~komle~ewusenalazijo{ zove KGB, da li~no vodi istragu. grupu pobuwenika. Zbog toga su 160povre|enihgra|ana,odkojihje Napomenuomujedaposebnoobrati mnogi lideri opozicije u Beloru21ute{komstawu.Upetakjepre- pa`wu na lica koja napu{taju zesiji uhap{eni, ispitivani i optuminuo 47-godi{wi mu{karac i ti- mqu. `ivani. Lider opozicionog belome se broj mrtvih pove}ao na 13. Ovoje,ina~e,biotre}iteroriruskog Pokreta za slobodu AlekOvajnajsve`ijiprimerpomra~ewa sti~kiatakuposledwih{estgodisandar Milinkevi~ oglasio se poqudskoguma,kadajere~oborbiza na. Jedna bomba ru~ne izrade eksvodomeksplozijeumetrou,tvrde}i vlast, potvr|uje staro pravilo da plodiralajei2008.natrguuMinda se opozicija ne slu`i radikalsunacionalniidealiuveksvojevr- sku za vreme koncerta posve}enog nimmetodama.Usvojimizjavamaon snatu~aprekogrba~enaroda. DanunezavisnostiBelorusije.Tom implicitnosumwadajeeksplozija Podsetimo, u ponedeqak, 11. prilikom povre|eno je pedesetak mo`daideloodre|enihvladaju}ih aprila,oko18~asovaustanicime- qudi. Snage bezbednosti su ubrzo struktura. troa„Oktobarska“do{lojedosna- na{le jo{ jednu neeksplodiranu IBeloruskipolitikologAlek`neeksplozijebomberu~neizrade, napravu, a qudi oko Luka{enka su sandar Klaskuski je komentarisao utrenutkukadajenatommestubi- izjavqivalidaseradiloohuligazahtevLuka{enkadaseispitaopolonajmawe300qudi.Pomenutasta- nima i da `ivot predsednika nije zicija.Powegovomsudu,beloruski nicametroanalazisenane{tovi- bio ugro`en. Sli~na ekplozija se protivnici vlasti nemaju nikakav {e od sto metara od rezidencije dogodilai2005.godineugraduViinteresdaorganizujeteroristi~ke predsednika Belorusije Aleksan- tebsk. Tada je bilo 40 povre|enih. akcije.Zatojeonpresklondapovedra Luka{enka. Metro u Minsku Zabomba{kinapaduVitebskuodruje da se, ukoliko su po~inioci ima, ina~e, dve linije i du`ine je govornost je preuzela „Vojska BeBelorusi,radioobra~unugrupacitridesetak kilometara, a svako- lorusije za nacionalno oslobo|ejaunutarslu`bibezbednosti.Ukodnevnogakoristioko800.000qudi. we“,alinikonijebioosu|en. likose,pak,poka`edasupo~inioVestotolikim`rtvamasna`no Doknarodbroji`rtveeksplozicibilistranci,tadaje,tvrdiKlajeodjeknulausvetu,aprvikomenta- ja,~ijiciq,navodno,nijebiopredskuski,eksplozijaustanici„Oktori su bili da je „eksbarska“ delo ruskih plodirala bomba pumafija ili grupa nad Politika je totalno pomra~ila razum qudi wena politikom“. kojimaniKremqnema Vladimir Bruter, kontrolu. koji imaju mo} odlu~ivawa. Na`alost, za stru~wak Instituta Onima koji su, zaoproteklih pola veka smawio se broj za politi~ke i humakupqeni svojim porodr`avnika, a svet vode politi~ari nisti~ke studije u di~nim i svakodnevMinsku, tvrdi da nim brigama, krenuli atentatornijeimaonamerudaugro- sednik  koga na Zapadu zovu „posaposlaku}iiliiza{liukupovizi `ivot predsednika Luka{enka. sledwi diktator Evrope”, Lukanu, a dospeli u bolnicu ili u kovPo wegovom mi{qewu eksplozija {enko nastavqa da ~vrstom rukom ~eg, ni{ta ne zna~e obja{wewa o jebilasra~unatanatoda„pokrene vlada Belorusijom. Uostalom, kao pozadini teroristi~kog akta. Potok doga|aja”. Ra~una se, naime, na {to to ~ini jo{ od 1994. godine. litikajetotalnopomra~ilarazum grubu reakciju vlasti, koja bi mo- Wegova politika nije previ{e qudi koji imaju mo} odlu~ivawa. gladapogor{aodnoseBelorusijei omiqenaninaIstoku,jerjo{uvek Svakodnevnoprisustvujemoratovizemaqa isto~ne Evrope. Bruter je sadr`i stavove i metode rada iz ma u ime demokratije, razarawima odmah sugerisao da stoga autore vremena SSSR-a. Kada mu zapadni ~itavih dr`ava radi obarawa jedovog nedela treba tra`iti me|u politi~ari prebacuju da kr{i denog diktatora, potpla}ivawima protivnicma isto~no-evropskih mokratijuidaBelorusijajo{nije „boraca za qudska prava“ da bi integracija. imalaslobodneizbore,Luka{enko stvorilihaos,adaondatiistifiStru~waci za eksploziv su pri- imuzvra}adajesvojomnedemokranansijerinametnuredposvojojmekupilivi{eod1.000materijalnih tijomuspeodasa~uvazemquodberi.Prenekolikodanajetelevizija dokazaipoku{avajudautvrdeta~- zakowatranzicijeipoliti~koghaB92 prikazala film „13 dana“ o nookakvojseeksplozivnojnapravi osa koji je zavladao u postkomuni„raketnojkrizi”naKubi,novembra radi. Na mestu detonacije ostao je sti~kim zemqama. Uz to, ube|en je 1962.Zadivquju}ejekolikojenapokraterdubok80centimetara.Predavelikisusedi,kao{tosuPoqra ulo`ila tada{wa ameri~ka admaprvimprocenama,bombajeimaska ili Nema~ka, ne `ele da vide ministracija predsednika Xona lasnaguod5do7kilogramaTNT-a. stabilnuBelorusiju. Kenedija da se izbegne krvoproliUzto,bilaje„filovana”ikomadiPosle decembarskih izbora, na }e,kojesuitada,ba{kaoidanas,i ma metala, a aktivirana je daqinkojimajeLuka{enkoubedqivopotekakopri`eqkivalinekigeneraskimupravqa~em.Samodvasatapobedio, u Minsku su izbile demonli.Na`alost,zapolavekasmawio sle atentata, predsednik Aleksanstracije na kojima je u~estvovalo sebrojdr`avnika,asvetvodepolidarLuka{enkose,upratwimla|eg desetakhiqadapobornikaopoziciti~ari.Itajerazlikao~igledna. sina Nikolaja, pojavio na mestu je.Vlastisutookarakterisalekao n Petar Tomi}

N

Operacija nadnuokeana Francuskevlastipo~iwu operacijuizvla~ewatela stradalihizavionakompanije ErFrans,kojisepregotovodve godinesru{iouAtlantik ublizinibrazilskeobale. Podsetimo,avionErFransase tokomleta447odRiode@aneira doPariza,sru{iouAtlantik juna2009.Unesre}ijepoginulo svih228putnikai~lanovaposade. Izprvobitnoprona|enih ostatakaleteliceErbasizvu~eni suposmrtniostacioko50qudi. Sadajeuzpomo}podmornicebez posadeprona|enve}ideo aviona,paseekspertinadajuda}e prona}ii„crnukutiju”,kojabiim pru`ilakqu~nepodatke ouzrocimapada

Pokazne krvavih

di dolara, saop{tio je Me|unarodniinstitutzamirovnaistra`ivawa u Stokholmu. Analize lawskog prometa potvr|uju ve} uvre`eno mi{qewe da su u vrhu svetskihizvoznikaoru`jaivojne opreme SAD (28,56 milijarde dolara) i Rusija (19,14 milijardi);ondamo`dasledimaloiznena|ewe, jer je na tre}em mestu Nema~ka (5,13 milijardi), a za womsuFrancuska(4,02milijarde),VelikaBritanija(3,33milijarde) i Italija (2,94 milijarde

Stra{napotvrda ubojitosti ro{la je godina od doga|aja koji je zgrozio Britance. U obra~unu lokalnih bandi ubijena je16-godi{wadevoj~icaAgnesSina-Inakoju,kojajeuobli`wemrestoranu~ekalaureduzapicu.Proteklesedmicedvojicamladi}a, odgovornihzaovajzlo~in,osu|enisunado`ivotnizatvor,odnosno32godinerobije.Ustanujednogodwih,ispodkrevetajeprona|en~itavarsenaloru`ja,me|ukojimaihrvatskiautomat„agram 2000”,izkojegsuispaqenismrtonosnihici.Skotlandjardjeustanovio da je „agram” kori{}en u jo{ najmawe {est incidenata i britanskesuvlastizatra`ilepomo}zvani~nogZagrebakakobise otkrilonakojijena~inovajautomat,ina~etokomratovanapodru~jueks-SFRJomiqenooru`jenajpre„braniteqa”apotomipripadnikaOVK,stigaodoLondona.„Agram2000”je,ina~e,modernizovaniautomatskipi{toq„beretaPM12”kojijepo~etkomdevedesetih konstruisan u Hrvatskoj, u jeku embarga na uvoz oru`ja. Najvi{esugakoristilihrvatskispecijalciigrani~napolicija, adanasgapreferirajukriminalci,pogotovooniizisto~noevropskihzemaqa.Cenanacrnomtr`i{tukre}emuseoko500dolara.

P

INTERVJU

dolara).Pritome,prognozeanaliti~ara, naslowene delom i na sukobe u Libiji i Obali Slonova~e,ukazujunatoda}etrendizvozaoru`jaivojneopremeiove godine biti nastavqen uzlaznom linijom. – Na porast proizvodwe i izvozaoru`jaivojneopremeuti~e vi{e ~inilaca – obja{wava za „Dnevnik”vojnianaliti~arStanislav Arsi}. – Po~ev od sklonosti dr`ava da, umesto politike, diplomatije i kompromisa, pose`uzavojnomalternativomu ostvarivawu svojih „nacionalnih interesa”, pa do tog presudnoguticajanajmo}nijegfaktora, vojnoindustrijskog kompleksa, koji potencira „vojni koncept” re{avawasporova,jerrastomizvozaoru`jaivojneopremeostvaruje enormne ekstraprofite. Ne treba, tako|e, zaboraviti ni nastojawe malih i ekonomski slabihzemaqadakupovinomoru`ja i vojne opreme koliko-toliko osigurajusvojubezbednost,atuje i sve zna~ajnije prisustvo teroristi~ih i drugih radikalnih grupa i organizacija, koje svoju idelogiju primarno zasnivaju na snazi oru`ja, i pri tome imaju dovoqnoparadaganabave. Po{to, kako re~e Klauzevic, „rat nije ni{ta drugo do produ`etakpolitikedrugimsredstvima”, da bi se takva „politika” mogla voditi, neophodne su sve nove i nove koli~ine modernog

MIODRAG@IVANOVI],PROFESOR

Zatezawekonopca oslanici Narodne skup{tine Republike Srpske ogromnomsuve}inomsredinomsedmiceusvojiliOdlukuo raspisivawu referenduma i referendumsko pitawe: „Da li podr`avatenametnutezakonevisokogpredstavnikaBiH,posebnoo SuduiTu`ila{tvuBiHtewihovuneustavnuverifikacijuuparlamentu BiH“. Predsednik RS Milorad Dodik poru~io je da „nimalo ne sumwa da }e gra|ani RSuvelikomprocentuglasatiza ovo referendumsko pitawe”, dok su ambasadori Upravnog odbora Ve}a za implementaciju mira u BiHosudili„poku{ajparlamenta RS da podrije pravosudne institucijenadr`avnomnivou”. Profesor Filozofskog fakulteta u Bawaluci dr Miodrag @ivanovi}izjavioje„Dnevniku” daocenaradapravosudnihinstitucija, wihovog legaliteta i legitimitetu – nije tema za referendum. –Na{ajedr`avapredbankrotom,qudinemaju{tadajedu,svakog dana na stotine wih dobija otkaze, a ovamo }e se potro{iti novac na ne ba{ smislen referendum.Pogotovo{tojeodgovor na ovako postavqeno referendumsko pitawe unapred poznat – ka`eprofesor@ivanovi}. l PredstavqaliovajreferendumzapravouvoduonajkojimbiseRSodvojilaodBiH?

P

– Stavovi me|unarodne zajednicevi{esunegodobropoznati ovda{wimpoliti~arima.Naime, jo{prenekolikomeseciizBrisela i Va{ingtona stigle su im tri jasne direktive: prvo, Bosna iHercegovinanemo`ebitiunitarnadr`ava;drugo,nemasecesijebilokojegdelaBiH;iposledwe,nemani{taodtre}egentiteta.Aunutartihokvirapoliti~ke elite mogu da dogovaraju {ta god ho}e i kako god ho}e. Zato i ne vidim zbog ~ega se sada radi ne{to ~etvrto, pet, {esto... kad ne}eimatipodr{kuonihbezkojihnaovimprostorimani{tane mo`edaseuradi. l Kakve bi poteze mogla da povu~e me|unarodna zajednica kao odgovor na odluku Skup{tine RS? – Ne verujem da }e biti nekih radikalnihreakcija.Daqikoraci }e se nesumwivo dogovarati, pri ~emu }e se konopac, u zavisnostiodproceneVe}azaimple-

mentaciju mira u BiH, mawe ili vi{e zatezati. Ali nije dobro {toume|uvremenuceo`ivot,od ekonomijedoekologije,stoji. l Kolikonasveuti~e~iwenica da ni sedam meseci od izboraBiHjo{uveknemavladu? – Mo`da bi zaista sve bilo druga~ije da je formirana vlast nanivouBiH,madajeovdeuregionute{koprognozirati.Jer,nisam daleko od pomisli da ovde vlast uop{te i ne treba formirati,po{tojeonaiovakopunih 15godinautehni~kommandatu,i za to vreme ni{ta nije uradila. No, to je samo jedan u nizu BeHa paradoksa. U svakom slu~aju, ono najgore{to}esedesitijesteda se ni{ta ne}e desiti. I pla{im seda}eseta„`vaka}aguma”razvla~iti jo{ najmawe nekoliko godina. A za to vreme }e neka osnovna, temeqna pitawa na{e sada{wosti i budu}nosti ostati nere{ena.

Jeremi}:Nedolivatiuqenavatru PovodomodlukeNarodneskup{tineRepublikeSrpskeoraspisivawureferenduma,ministarspoqnihposlovaSrbijeVukJeremi}oceniodajetosituacijaukojojjeva`nodase„spusteismire strasti”.„Odlukesudoneseneionesudemokratskeiuskladususa zakonom. Me|utim, nema potrebe da se doliva uqe na vatru, nego treba da budemo racionalni i odmereni i da budemo jedinstveni kaodosada”,rekaojeJeremi}.


dnevnik

nedeqa17.april2011.

SalonnaorU@aWa

ve`be rezultata

Zagreba^kigradona^elnikkaokindergartencop

Talas razvoda zbog Bandi}evog vrti}–hara~a agreba~ki gradona~elnik Milan Bandi} odlu~io je stegnuti kaji{ i oporaviti gradski buxet. I pritom je izabrao, gle ~uda, one za koje svaki iole uspe{an politi~ar zna da su uvek dodirqivi, bez izbora i zato vre}a u koju se uvek mo`e zagrabiti: roditeqe s malom decom. Zbog posledica krize Bandi} je odlu~io da povisi cene gradskih de~ijih vrti}a. O toj odluci, kao i novom na~inu naplate vrti}a, u Zagrebu se raspravqa ve} mesecima, a Bandi} je, kao i nebrojeno puta do sada, i u ovom slu~aju pokazao bahatost, svojevoqnost i apsolutnu neosetqivost za bilo {to osim svoje pozicije (iako se godinama trudi da doka`e suprotno). Zagreba~ki roditeqi dosad su mese~no za jaslice pla}ali 200 kuna (oko 27,5 evra) za jedno dete, a vrti} (od tri godine na daqe) 400 kuna (oko 55 evra). Deca iz socijalno ugro`enih porodica, invalida Domovinskog rata, kao i drugo ili tre}e dete u porodici imali su besplatan ili jeftiniji vrti}. Od 1. jula zagreba~ki }e roditeqi, prema ideji Bandi}a i wegovog tima, vrti}e pla}ati prema novim, navodno socijalno uravnote`enim kriterijumima. Tako }e se cena obra~unavati prema mese~nom prihodu po ~lanu ku}anstva, ili banalnim Bandi}evim jezikom re~eno: ko ima vi{e, neka pla}a vi{e! Prema prvom predlogu, oni u ~ijem se doma}instvima mese~no zara|uje vi{e od 7.000 kuna (oko 950 evra) po ~lanu doma}instva, pla}a}e vrti} za jedno dete 2.000 kuna (274 evra). Taj se iznos smawuje u zavisnosti od statusa roditeqa i primawa, a najmawi iznos je 200 kuna, odnosno besplatan vrti}. Nakon vrlo burnih reakcija zagreba~kih roditeqa, ti su iznosi pone{to smaweni, ali problematika ostaje ista: kako upozorava i Roda (udru`ewe roditeqa koja podsti~e anga`ovano roditeqstvo, dojewe, boqe uslove za decu i roditeqe u porodili{tima, vrti}ima, {kolama…), ovakvi krite-

Z

oru`ja i vojne opreme. S druge strane, napomiwe Arsi}, kako je za razvoj novog, modernog oru`ja potreban period od vi{e godina, mnoge zemqe pribegavaju me|uformuli „zanavqawa”, odnosno modernizacije zaliha starog oru`ja, istovremeno ula`u}i velike napore u istra`ivawa i proizvodwu novih vrsta naoru`awa. Od zavr{etka Drugog svetskog rata, kamare novca koji se odvaja za vojne potrebe {irom sveta bele`i stalan rast u apsolutnim brojkama, {to doprinosi dramati~nom udelu svetske proizvodwe odre|ene u vojne svrhe. Uz to, moderno naoru`awe sve je skupqe. Tako, na primer, oru`je i oprema jednog soldata iz programa „Vojnik 21. veka” kre}e se u rasponu od 25.000 do ~ak 50.000 dolara. Cena jednog nosa~a aviona prelazi milijardu dolara, dok za savremeni supersoni~ni vi{enamenski borbeni avion treba izdvojiti izme|u 50 i 100 miliona dolara. Pore|ewa radi, procene su da „Galeb” ne ko{ta vi{e od 100.000 evra. – Shodno tehnolo{kom nivou oru`ja i vojne opreme, i sam rat danas guta enormne sume novca. Primera radi, jedan sat plovidbe nosa~a aviona ko{ta 50 miliona evra; za sat letewa modernog borbenog treba izdvojiti milion evra, a za jednu krstare}u raketu 500.000 dolara... – navodi sago-

vornik „Dnevnika”. – Pentagon je potvrdio da ga je libijska operacija u samo prvih 10 dana ko{tala 550 miliona dolara! Kada se tu ubroje i ostale ~lanice koalicije, jasno je da samo jedan dan rata dosti`e sumu od milijardu dolara. A tu jo{ treba ubrojati i posledice koje rat donosi: razarawe materijalnih dobara, uni{tewe prirodnih resursa, destruktivan uticaj na ~ovekovu sredinu, a o izgubqenim qudskim `ivotima i da ne govorimo. Ratne posledice su katastrofalne dugotrajne, ~esto i nenadoknadive. Ali, na`alost, rat nekome donosi i profit. I to enorman. A dok god je tako, ne treba gajiti iluzije da }e se pod nebeskim svodom i{ta promeniti. Ratova }e, dakle, biti, a oru`je }e se prodavati, samo {to }e ono, zahvaquju}i tehnolo{kom bumu u oblasti poluprovodnika, mikrora~unara, elektronike, nano, kosmi~ke, stelt i informati~ke tehnologije, te otkri}u novih materijala, biti sve mo}nije, ubojitije i, razume se skupqe. Uostalom, ko uop{te mo`e re}i da u celom tom galimatijasu ima ~iste ruke: pa ne modernizujemo ni mi kuvajtske tenkove da bi {eik Sabah Al Ahmed Al Xaber Al-Sabah u wima gajio qubi~ice. n Miroslav Staji} n Milan Bozokin

13

rijumi ugrozi}e brojne porodice, a i direktno }e podeliti decu od najranijih dana prema najlo{ijem od svih kriterijuma - novcu. Naime, Bandi}eva ideja o tome da se kriza raspore|uje vi{e na teret onih koji vi{e zara|uju u ovom slu~aju nikako ne {tima. Jer, stvarnost hrvatskih mladih qudi, posebno onih u braku i sa decom (kao i u celom regionu) je ve{tina

Cena }e biti jo{ i ve}a ako u doma}instvu slu~ajno `ivi i baka sa svojom (naj~e{}e mizernom) penzijom. Vrti}i zamalo pa ispadaju ~isti luksuz, posebno ako se uzme u obzir da u gradu u kojem se godi{we izgradi do 2.500 novih stanova i rodi do 10.000 dece, vrti}a nema ni pribli`no dovoqno. Samo je ove jeseni na listama ~ekawa ostalo vi{e od 350 dece, a za

Milan Bandi} je, kao i nebrojeno puta do sada, pokazao bahatost, svojevoqnost i apsolutnu neosetqivost za bilo {ta, osim vlastite pozicije sve te`ih akrobacija kroz sve lo{iji standard i sve ve}e namete. To {to neko i zara|uje 700 - 900 evra zapravo ne zna~i ni{ta. Prema ra~unici, porodica s dvoje roditeqa i jednim detetom, ako, recimo roditeqi imaju prihode 12.000 kuna, vrti} }e morati da plate 600 kuna. No, ve}ina taj novac mora raspodeliti na stambene i auto kredite s bestidno visokim kamatama (koji pojedu i vi{e od pola prihoda), re`ije koje su iz meseca u mesec sve vi{e, hranu i o|e}u. I to su samo osnovni tro{kovi, bez, na primer, tro{kova za gorivo, razli~ite porodi~ne i de~ije aktivnosti (jezike, sport...) i nedajbo`e, luksuza poput bioskopa, igra~ke, bazena…

dadiqu mese~no treba izdvojiti 2.500 kuna (340 evra). Ra~unica je ve} na prvi pogled jednostavna: i najmawe poskupqewe udar je na standard. Mnogi o~ajni roditeqi, koji papirologiju navrat-nanos moraju predati ve} do kraja aprila - iako ni u gradskoj upravi ni u samim vrti}ima jo{ ne znaju kako }e se odluka provoditi, kako napla}ivati - najavquju da }e se rastavqati, mewati adrese… Me|utim, bes roditeqa mnogo vi{e izazivaju drugi elementi ove odluke od samih brojki. I dok se ~uju prigovori kako je u ostalim hrvatskim gradovima cena gradskih vrti}a mnogo ve}a nego u Zagrebu, zaboravqa se kako upravo stanovnici Zagreba pla}aju daleko

najve}i porez na dohodak u Hrvatskoj. U Rijeci se, na primer pla}a 12 posto, u Osijeku 13, a u Zagrebu 18 posto. Zagreba~ki roditeqi, iz ~ijih se plata obilato hrani gradski buxet s pravom pitaju: ne bi li to trebalo biti i vi{e nego dovoqno? Bandi} i za to ima bahati odgovor: onaj ko to ne mo`e sebi priu{titi, ne treba ni da `ivi u Zagrebu. Gradona~elnik to svakako mo`e, pa i takav stav: on je svojom poslovnom i politi~kom ve{tinom sebi i supruzi obezbedio luksuzni penthouse od 125 kvadrata na vrhu novogradwe u centru Zagreba vredan 500.000 evra, a svojoj }erki je, eto, za maturu kupio pe`o a kasnije i stan u jednoj od najluksuznijih ulica glavnoga grada… I dok Bandi} ~ita bukvicu „bahatim” roditeqima koji se usu|uju `iveti u metropoli, pa jo{ i tra`iti „milostiwu” za svoju decu na ra~un li~nih primawa, u}utao se gradona~elnik o, recimo, vrtoglavim iznosima koji se iz buxeta izdvajaju za Fudbalski klub Dinamo. Klub koji odavno nije gradska ikona, ve} igrali{te izvesnog besprizornog bogatuna koji okre}e milione evra polulegalno trguju}i igra~ima, iz buxeta je lani dobio oko 7 miliona kuna (oko milion evra). [tipnuo je, dodu{e ne{to sitno Bandi} i izdavajawe za Dinamo, ali te{ko da }e Zdravku Mami}u biti problem da plati grejawe zbog toga. Gradska skup{tina formalno }e o posledwem izmewenom predlogu glasati 20. aprila, no iako se vladaju}i SDP u po~etku politikantski busao kako }e za{tititi roditeqe, posle su zakqu~ili kako }e „neizglasavawe zaustaviti i vrti}e i Grad”!? Nisu pojasnili za{to. Kao {to niko nije pojasnio ho}e li od pove}anog buxeta makar jedna kuna oti}i na ure|ewe barem jednog od vrti}a ili na pove}awe izrazito malih plata zaposlenih u vrti}ima u ~ijim grupama ima i do 30 dece. I to, vaqda, spada u luksuzni `ivot metropole, po Bandi}evom vi|ewu. n Ana Dasovi}

PUT OKO SVETA

FiloZoFSkogFakUlTeTaUbaWalUCi

dok ne pukne

l Mo`e li se dogoditi da dru{tveno tkivo, odnosno u uzrota „`vaka}a guma” u jednom ke tih problema, a to zna~i da}e trenutkupukne? biti nu`no napraviti strategiju – To se ne}e desiti, jer su ovde re{avawa pitawa celog Zapadu upotrebi one najsavremenije, nog Balkana na jedan sasvim druekstra rastegqive `vake. [alu ga~iji na~in, ~ak i po cenu tih na stranu, ~ak bi bilo dobro da radikalnijih rezova. Na`alost, pukne, pri tome ne za to u mislim na oru`je, ovom treve} da se po~nu nutku kod Ono najgore {to }e se praviti neki radina{ih podesiti jeste da se ni{ta kalni rezovi. Jer, liti~ara ne}e desiti Bosna i Hercegone postoji vina, kao ni dobar ni minideo na{eg okru`emum poliwa, ne mo`e vi{e opstajati samo ti~ke voqe, kao {to nema ni mitako {to se nagomilani proble- nimuma spoznaje o tome {ta bi mi ne}e re{avati ve} }e se {min- to, zapravo, trebalo uraditi. kati. Mora}e se jednom u}i u samo n Miroslav Staji}

OSTAVKA ZBOG SPAVA^A: [ef civilne ameri~ke kontrole letewa Henk Krakovski podneo je ostavku po{to je u javnost procurelo da kontrolori leta - spavaju na radnom mestu, o ~emu smo ve} pisali. On je u ostavci naveo da je s pravom kritikovano „neprofesionalno pona{awe nekoliko pojedinaca”. Sre}om, zbog pospanih kontrolora nijedan avion se nije sru{io.

UMRO NAJSTARIJI: Najstariji ~ovek na svetu Volter Breuning preminuo je u 114. godini prirodnom smr}u u mestu Grejt Fols u Montani u SAD. On je svoju dugove~nost povezivao sa striktnim re`imom ishrane od dva obroka dnevno. Breuning je `iveo u istom domu za stare od 1980. godine, a wegova supruga Agnes Tvouki preminula je daleke 1957. godine.

IDE MAMA U ZATVOR: Znate ono kada dete ne{to naopako uradi, pa mu prete da }e mu roditeq(i) i}i u zatvor? E, Vi{i zemaqski sud u Frankfurtu osudio je nedavno na {est meseci zatvora majku u~enika koji je posledwih godina mnogo izostajao iz {kole od novembra 2008. do februara ~ak 37 dana. Verovatno smatraju da }e ga kazna inspirisati da postane redovniji |ak.

MIQENIK GROMOVA: Obi~no se ka`e da grom nikada ne udara dva puta u isto mesto. Ta izreka, izgleda, ne va`i za Empajer stejt bilding po{to je nedavno muwa tri puta uzastopno pogodina antenu postavqenu na vrh ove 443,20 metara visoke zgrade u Wujorku Ovaj oblakoder, istina, grom udari stotiwak puta godi{we, ali nikad dosad ovako u seriji. Trostruki udar groma nije izazvao nikakvu {tetu po{to je antena predvi|ena da izdr`i ovakvu vrstu elektri~nih {okova.

ZBOG SIRA U ZATVOR: Voj}eh Gromada sa tridesetogodi{wim ov~arskim iskustvom osu|en je na {est meseci zatvora uslovno samo zato {to je za svoju porodicu ilegalno napravio 11 sireva „oscipeka”. Gromada nema dozvolu za proizvodwu ovo ~uvenog sira iz Tatra, kao i mnoge wegove kolege, pa je sud wegove proizvode ozna~io kao falsifikate, te mu je odrezao pravednu kaznu.


Novosadska nedeqa17.april2011.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Medved Jogi” (12.05, 13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (11.10, 13.10), „Pri~a o igra~kama” (14.10), „Luda vo`wa 3D” (22.45), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (12.15, 14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (22.20), „Sakr pan~” (16.05), „Hop” (12, 14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.20), „Moja nazovi `ena” (20, 22.15), „Pol” (18.10), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30), „Rio” (12.10, 11, 13, 15, 16.15, 17, 19, 20.15, 21), „Obred” (18, 20.10, 22.25), „Cirkus Kolumbija” (17.50). Jadran: „Sedam dana slobode” (19), „Drugi `ivot” (21).

poZoRI[Ta Novosadsko pozori{te mala sala „Baba Jaga” (11).

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19).

hronika

SINO] U KLUBU „ROUTE 66”

NoviSadposlao podr{kuJapanu Doga|ajem „Pecha Kucha” organizovanom sino} u Klubu „Route 66”, Novi Sad se svrstaome|uvi{eod400 gradova na svetu koji su s temom „InspiracijazaJapan”poslali poruku podr{ke ovoj zemqi.Utokudvasata 12kreativnihu~esnika predstavilo je svoje programe prezentuju}i ih na slajdovima, koji su se po pravilima morali zavr{iti za ta~no {est minuta i40sekundi. Emotivniji delovi ve~eribilisu~itawe pisma iz Japana „Sedam puta pasti osmi put se di}i” koje je prezenterku Anu Stani{i} dovelo do ruba suza. A kompoziciju slu~ajnog ali i simboli~nog naziva „Foku{ima, kompozicijazaflautu”odsvirala je na flauti Luna Iveti}.Cenaulaznicejebila100

Prodajnaizlo`balepihsitnica„Futo{kibazar”odr`a}esedanasod8do17satiuKulturnoinformativnomcentru„Mladost”u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Posetioci }e mo}i da vide i kupe unikatninakit,ta{ne,ode}u,ukrase,prirodnukozmetikuicve}e. Ulazjebesplatan. N. R.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Pravoslavne crkve

dinara,anovacprikupqentim putem bi}e upla}en fondu za izgradwu grada Sendaj koji je nastradao u zemqotresu. U ovoj globalnoj akciji prisustvovalisuministarsavetnik i zamenik {efa misije u Am-

basadiJapanaKazuakiKameda, savetnica predsednika Vlade Vojvodine Aleksandra Kolar i zamenik gradona~elnika IgorMandi}. A. L. Foto:B. Lu~i}

DelaMomeKapora zadva~itaoca Izdava~kaku}a“Prometej”,u saradwis“Dnevnikom”,ovesedmicedariva}esvakogdana~itaocena{eglistasapodvekwige. Dva~itaocakojaseprvajave15 do15.05 ~asovanabrojtelefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Antologija Kapor” u kojoj se nalaze tekstovi Mome Kapora po izboru Dra{ka Re|epa. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Re|epdajekrakiosvrtnaono{to jeKaporau~inilopiscemkakav jebio:

„Imao je tu sre}u u nesre}i da bude svedok i hroni~ar gradova kojisu,uonavremena,bilimultinacionalni, kosmopolitski, ali tonikakonisudanas.Tojenajpre wegovo mladala~ko Sarajevo za kojeje,punimbisagamauspomena, dokazaodanijebioupravuLorens Darelkadajepredwegovompanoramom utvrdio kako nema mnogo istorije. A onda svakako Zagreb, onihgodina,kadajevansporabio naj~itanijiwegov,to}ere}iihrvatski pisac. Kaporovi gradovi, uostalom,naliksunaAndri}eve: svepritajeno,svestoji,sveuisti mahopasnoiopakotutwiusamom jezgruzla”. A. J.

v Remeplov

Spomenica izaSpartaka Naskupugra|anakoji jepriredioSavezboraca NarodnoNOR-auNovom Sadu, 17. aprila 1951. uru~ene su spomenice za pale borce. Primili su ihwihoviroditeqiili drugi~lanoviporodice. Desetogodi{wi Sa{a je dobio spomenicu za svog oca Jovana Miki}a Spartaka, asistenta Ekonomsko - finansijske vi{e {kole u Beogradu, ina~e jednog od najboqig jugoslovenskih lakoatleti~ara, koji je poginuo oktobra 1944. kao komandant Suboti~kogpartizanskogodreda. Elizabeti Karas je uru~ena spomenica za sina Pala. Bio je radnik novosadske tekstilne fabrike Risti},gdejestupiouKomunisti~kupartiju.Okupatorgajezarobio prilikom paqewa `ita 1941. i

obesio. U ime rodbine palih boraca govorio je otac narodne herojkeSoweMarinkovi}. N. C.

\a~komigrali{tu osvetqeweiograda Zasre|ivawesportskihterena i de~ijih igrali{ta ove godinebi}eizdvojeno11,5milionadinara,re~enojeuZavoduza izgradwu grada (ZIG). Kako je navelaAnicaDugali}Tadi} iz Odeqewa za odnose s javno{}u ovog preduze}a, dinamika radovasprovodi}esenaosnovuraspolo`ivognovca. -Plan je da se na sportskim terenimapored\a~kogigrali{ta srede osvetqewe, prilazi, ograde i drugo. Ove godine popravqenoje16sportskihterena na 11 lokacija, rekonstruisani suizamewenirekvizitanaosam sportskih igrali{ta izme|u zgrada, kao i na tri terena u {kolskim dvori{tima- kazala jeDugali}Tadi}. Ipak,stanovniciStaroggradapitajusekada}eonido}ina red,sobziromnatodapripadaju u`em centru. Prema re~ima sugra|aninaPetraKraj~inovi}aterenzako{arku,kojisenalaziublokuzgradaizme|uulica Sowa Marinkovi}, Maksima Gorkog, Keja `rtava racije i Vojvode Mi{i}a, nije upotrebqivvi{eodgodinudana. -Obru~ je slomqen, linije na terenu odavno su izbledele, ostalesusamoflekekojeozna~avajudasuonenekadpostojale. Uve~e se tu okupqaju mangupi kojipiju,pazawimaostajufla{e. Bilo bi lepo postaviti i koju kantu za sme}e, urediti ogradu i vratiti terenu pravu namenu- ka`e ovaj Novosa|anin uz napomenu da odavno nije vi-

De`urnaapotekadanas}ebiti „Higija” u Wego{evoj ulici 16.Apotekaradiod7.30do19.30 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar” na BulevaruMihajlaPupina7. B. M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

ZIG PLANIRA NOVA ULAGAWA

Futo{kibazar

De`uraapoteka „Higija”

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija(Saborna)u9~asova CrkvaUspenijapresveteBogorodice(Uspenska)u9.30~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska)u9~asova CrkvaSvetatrijerarha(Alma{ka)u9~asova CrkvaVaznesewagospodwegna Klisiu9.30~asova CrkvaSv.KirilaiMetodijana Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenskakapelau8.30~asova Alma{kakapelau9~asova CrkvaSvetihapostolaPetrai PavlaukruguVojnebolniceuPetrovaradinuu10~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinuu10~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva CrkvaSvetiapostoliPetari Pavle(SvetozaraMileti}a44)u 10i18~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala)u7satinahrvatskom ima|arskomjeziku,u8.30nama|arskom,u10satinahrvatskomi u11.30satinama|arskomjeziku CrkvaSvetogRoka(Futo{ka9) u7satinama|arskomjeziku Crkva Svete Elizabete (]irilaiMetodija11,Telep)u7i 10satinama|arskomjeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13,Klisa)u8satinama|arskomi u9.30satinahrvatskomjeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4)u8.30nahrvatskom,u10i18 satinama|arskomjeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova20,Petrovaradin)u18sati CrkvaUzvi{eweSvetogkri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7,9i19sati @upnacrkvaSvetogRoka(Preradovi}eva160,Petrovaradin)u 18sati

Protestantske crkve

TerenzabasketublokuzgradaokoUliceSowaMarinkovi}

deonekogdaigrabasketovde. Ovo potvr|uje i mladi ko{arka{ Nikola Draga{ govore}idasenese}akadajeposledwiputigraonaterenimaukom{ilukutedajeskoroizaboraviodaonipostoje.Me|utim,dodaje da sad ~esto ide na ko{arka{kiterennaBeogradskomkeju.  Podsetimo, ZIG je pre tri godine izgradio i multifunkcionalniterenzamalifudbal, odbojku, rukomet i ko{arku u

Futogu, a Limanski park dobio jefitnescentarzadecuiskejt park. U Kisa~u, u okviru De~ije bolnice, Sigurne `enske ku}e, kao i u okviru Centra za socijalnirad,postavqenesukombinovane konstrukcije za igru, sa sadr`ajima koji su nameweni i deci sa te{ko}ama u kretawu. Ipak, sanacija terena izme|u blokovazgradamora}edasa~eka svojred. A. Jerini}

Legalizacija ne{tetibuyetu

„Zelenilo”ivrti} kumovi

-Jeftinija naknada za legalizaciju bespravno sagra|enihobjekatane}euticatinapuwewegradskog buxeta,jerprioritetubuxetunijenovacodlegalizacije-kazaojepredsednikgradskeKomisijezapra}ewe legalizacije Srboqub Bubwevi}, naglasiv{i dajelaneodovestavkeostvarenznatanprihod. PosleusvajawaizmenaidopunaZakonaoizgradwi i planirawu, lokalna samouprava treba da napravinovpravilnikopla}awunaknade. Bubwevi}jeskrenuopa`wudajeGradimaorazmumevawezabespravnegraditeqe,omogu}ivi{iimda preizmenezakonskeregulativeplatenaknaduzakomunalnoopremawepopovoqnimcenama,teda}etakobitiiubudu}e. Z. D.

Vrti} „Petar Pan” na Detelinari ozvani~iojekumstvos„Gradskimzelenilom”.Zumus jeure|enodvori{tevrti}a,anedavnojezasa|eno 27 tuja. Tako|e, uz pomo} dece, direktor PU „Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi} i direktorka „Zelenila” Nata{a Ra{eta zasadilosudrvosoforu.Uholuvrti}anajmla|i su priredili srda~nu dobrodo{licu Ra{eti koja je izrazila veliku zahvalnost i `equ da senastavisaradwas„Radosnimdetiwstvom„. Samarxi} je u ime zaposlenih Ra{eti uru~io zahvalnicu i sliku  kao znak se}awa na kumstvo. Q. Na.

Reformatsko-hri{}anska crkva(PavlaPapa5)u10satinama|arskomjeziku Reformatsko-hri{}anska crkva(]irilaiMetodija,Telep)u8 satinama|arskomjeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva(ugaoJovanaSuboti}aiMasarikove)u10satisve~analiturgijanaslova~komiu17sative~erwenasrpskomjeziku Protestantsko-evan|eoska crkva(PetraDrap{ina42)u9i18 sati Evan|eoska crkva (Kolo srpskihsestara24)nedeqai~etvrtaku19bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti~ka crkva,(LukijanaMu{ickog7)u10i 19~asova


U SUSRET HRI[]ANSKOM PRAZNIKU VASKRSU

ve}i hri{}anski praznik Vaskrs.USabornojcrkvisvetogvelikomu~enika Georgija slu`e-

wejepo~elou16.30~asovakada suuhramunetevrbovegranena obredblagosiqawavrbe.Sve}ewem i deqewem vrbovnih gran~ica koje simboli{u palmine grane,podse}asepopredawuna doga|aj kada je Isus vaskrsao Lazara~etvrtidanposlewegovesmrti.UJerusalimusuIsusa wegovi sledbenici do~ekali palminim granama, a Vrbica je postala praznik pobede `ivota nadsmr}u. Posleobreda,odr`anjetrokratniophodokohramascrkvenim barjacima, ripidama i ~iracima. Vrbica je de~ji praznik,pasumali{aniju~ebili najradosniji.Nosilisuokovra-

ME[TANI BOCKI JU^E BLOKIRALI PUT

Ho}evodu dojeseni Blokadomregionalnogputa NoviSad-Beo~inju~eod9do 10.30 ~asova, me{tani prigradskog naseqa Bocke iskazalisunezadovoqstvoodgovoromGradskevlastidaizgradwa vodovoda i kanalizacije

fus i koleru - rekao je jedan odorganizatoraprotestaNenad]irkovi}. Naprotestujeiznetzahtev da se voda i kanalizacija izgrade do jeseni te da Skup{tinagradadonesedatumpo-

i obe}avale i ni pare nisu ulo`ile,asada{wigradona~elnik Igor Pavli~i} umesto da ih primi i saslu{a wihov problem izjavquje „da suoniorganizovanipopopoliti~kojosnovi”

Foto:B.Lu~i|

koje ~ekaju vi{e decenija, ne mo`eodmahdakrene.Oko400 me{tana Bocki lupalo je u prazne fla{e, uzvikivalo „Voda,voda”,anatransparentimasusena{linatpisi„Zar bezvodedoEvrope?”. - Pozivaju se na klizi{te od1939.godine,anamasupre dve godine eksperti iz Beo- grad a rad il i geo m eh an i~k a isp it iv aw a i utvrd il i da klizi{tanema.Ako}emotakoondajecelasremskastrana klizi{te. Ledinci imaju vodu, a sru{ilo im se sedam ku}a, dok kod nas nije ni{ta ni napuklo. Mi se zaista izviwavamosvimgra|animakoji sada ne mogu da pro|u ali morajudashvateakoseovako nastavi od nas }e dobiti ti-

@ali}e se do Evrope Gra|ani Bocki najavili su ponovni odlazak pred Gradskuku}u,blokadume|unarodnih puteva i pruga, a svoju muku u dokumentaciji }e poslati i na sve relevantne evropske adrese. Skup se na molbu policije mirnozavr{iopolasataranije nego {to je to bilo predvi|eno. ~etkaizgradweidatumzavr{etka radova. Dok su kako ka`u,onidecenijamaizdvajali pare za izgradwu i razvoj grada, vlasti su defilovale

- Gradona~elnik saop{tava u medijima kako se teren mora smiriti i sanirati pa daondapo~nuaradovi.Tonijeta~no,terenjespecifi~an i potrebno je brzo uraditi atmosferskuifekalnukanalizaciju i vodovodnu instalacijusdrena`nimkanalima ina~e}ezbogsepti~kihjama iatmosferskihvodastvarno do}idoklizi{ta-tvrdime{tan in Bock i Mir os lav Ili}Po wegovim re~ima dozvolezagradwuku}aimaoko 80postome{tanaodoko1000 ku}a koliko ima u nasequ, dokjeostatakupostupkure{avawa i ako se desi klizawetla,krivi}ebitionikojisutedozvoleizdali. A. Latas

nedeqa17.april2011.

15

Koncertu„CK13”

Novosa|aniju~e proslaviliVrbicu Novosa|anisuju~eproslavili Vrbicu, pripremaju}i se, u posledwojsedmiciposta,zanaj-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Koncertlondonskogbenda„Djevara”bi}eodr`ansutrau 21~asuOmladinskomcentru„CK13”,UlicaVojvodeBojovi}a13. Ovajmultikulturalnibendporedsvirawabaviseiorganizacijomjavnihdoga|ajaifestivalasciqemdaseuka`u problemisiroma{tvaisocijalnenepravde. Ulazniceko{taju200dinara. A. L.

ta zvon~i}e vezane za trobojku. Mladevrbovegran~icevernici su odneli ku}ama, a sa ju~era{wim danom po~eli su veliki Vaskr{wipraznici. A. L.


SPORT

nedeqa17.april2011.

UDERBIJUJELENSUPERLIGENOVOSA\ANIPOBEDILIVODE]IPARTIZAN

Vo{arazmontiralavaqak Partizan-Vojvodina0:1(0:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 12.000, sudija Gruji} (Ni{), strelac Abubakaru77.minutu.@utikartoni: Krstaji}, Adija, [}epovi} (Partizan), Lazeti}, Ili}, Abubakar(Vojvodina). PARTIZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi}6(Vuki}-),Savi}6, Krstaji} 6, Lazevski 7, Petrovi}7,Smiqani}6,Ili}7,Tejgo 6 (Tomi} 6), Adija 6 (Ilijev 7),[}epovi}7. VOJVODINA: Brki} 8, Vuli~evi} 7, Pavlovi} 7, Medojevi} 7 (Stevanovi} 7), Mojsov 7, Trajkovi} 7, Lazeti} 7, Tumbasevi}7,Mereba{vili7(Mito{evi}7),Ili}7,Abubakar8. Vojvodinasepotpunoukqu~ila u trku za titulu. U derbiju JelensuperligeNovosa|anisu pobedili Partizan. Ambijent na stadionu Partizana je bio sjajan, iako tribine nisu bile sasvim pune odjekivale su  pesmomnavija~advakluba,kojisu osetili va`nost  me~a. A, ciq je bio samo jedan, pomo}i Partizanu odnosno Vojvodini da ostvarepobedu. Kao{toseio~ekivaloPartizanme~nijepo~eoustandardnoj formaciji 4-1-3-2.  Vo|en lo{imigramasvojeekipeuposledwe vreme trener Stanojevi} odlu~io se za trojicu napada~a. U {picu su igrali Tejgo, Adijai[}epovi},amanevarsu ~inili Petrovi}, Smiqani} i Ili}.Vojvodinajeigralaotvoreno.Nasredinisubila~etvorica fudbalera, a Ili} i Abubakrunapadu. [ef struke Vojvodine Milinkovi} o~igledno je `eleo

Vuli~evi}iLazeti}uduelusLazevskim

pobedu,Vo{ajesvevremeigralanapada~ki,abranilasesamo kadajemora~la. Iako ofanzivne obe ekipe u prvom poluvremenu nisu mnogo pokazale.PosebnoPartizankojijetekusamomfini{uitosa distanceuputiodva{utakagolu Novosa|ana. Videlo se da je {ampion igrao pod velikim pritiskom.A,me~jepo~eokako suuVojodinisamopri`eqkivali.U7.minutuBranaIli}bio jeuvelikoj{ansi.Nadmudrioje visoko postavqenu odbranu Partizana,kaotanejeutr~aosa leve strane, iza{ao sam ispred

Stojkovi}a,{utirao,alijeovaj uspeodaodbrani.Dasugostitada poveli na odmor bi verovatno oti{li sa predno{}u. Partizan je br`im dodavawima poku{avao da stigne do gola Vojvodine,aliutomenijeuspevao. ^vrstzidnasrediniterenaNovosa|ana bio je neprobojan za vezistedoma}ih.Teku35.minutuPartizanprviputzapretio. Nakon kornera sa desne strane Krstaji}jelo{ezahvatioloptu glavom i poslao je preko gola. Ne{to kasnije pripretio je i Adija.NamestioseGanacnapar metara od {esnaesterca, {uti-

MU[KASUPERLIGA

Hemofarm[tada-Megavizura75:66(18:19,21:13,22:20,14:14) poena razlike (33:24) i to vo|stvo je do kraja diktirao tok me~a.Ko{arka{iVizuresenisu predali iako su Vr{~ani imali uglanom dvocifrenu prednost. Po~etkom posledweg perioda igre trojkama Vukovi}a i Cvetkovi}a uspeli su da uhvate rezultatski prikqu~ak pribli`ilisesamonadvapoena.IpakboqomskokuiunapaduipoenimaJeremi}aiBo`ovi}a ko{arka{i Hemofarma polako su po~eli da se rezultatskiodvojeipobede. Trener Hemofarma @eqko Lukaji}jenakrajuutakmicerekao: -MegaVizurajepotvrdilada imamladtim,kojiimakvalitet i pred kojim je lepa budu}nost. Neospornojedauovimigra~imajevelikiko{arka{ipotencijal. Imali su pravi odnos prema igri i mi smo morali da igramoveomadobrotokomutakmice. Ponovili smo  neke sla-

1. Partizan 2. Radni~ki 3. Hemofarm 4. C. zvezda 5. Metalac 6. FMP 7. M. Vizura 8. Beograd

7 8 7 7 7 7 7 6

6 5 5 4 3 2 1 2

Metalac - Partizan

1 3 2 3 4 5 6 4

rao, ali pored gola. Posledwe uzbu|eweuprvompoluvremenu vi|enojeusamomfini{u.[ut iz daqine oprobao je i Petrovi}, ali se lopta odbila u korner.Naodmorseoti{lobezgolova, a navija~i crno-belih nisubilizadovoqniizdawemsvojeekipe. Unastavkujednapromenautimu crno-belih. Neprimetnog TejgazameniojeNemawaTomi}. Jaktempokarakterisaojeidrugo poluvreme. I opet je prva pripretila Vojvodina. Posle skra}enog kornera dvojica gostuju}ih igra~a bila su blizu

BEOGRAD: Partizan - Vojvodina IN\IJA: In|ija - Rad KULA: Hajduk - Spartak ZV U@ICE: Sloboda PS - Smederevo BEOGRAD: OFK Beograd - Borac KRAGUJEVAC: Metalac - Crvena zvezda IVAWICA: Javor - BSK Bor~a BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Jagodina

0:1 (0:0) 1:1 (0:1) 1:0 (0:0) 2:1 (0:1) 2:1 (1:0) 0:1 (0:0) 0:0 1:3 (1:1)

1. Partizan 22 18 2 2 56:17 56 2. Crvena zvezda 22 18 2 2 38:10 56 3. Vojvodina 22 16 5 1 36:8 53 4. Rad 22 12 7 3 32:12 43 5. Spartak 22 8 8 6 21:15 32 6. Smederevo 22 7 10 5 21:19 31 7. OFK Beograd 22 9 4 9 20:21 31 8. Sloboda 22 7 7 8 24:26 28 9. Jagodina 22 7 6 9 19:20 27 10. Javor 22 6 9 7 15:18 27 11. BSK 22 6 8 8 17:26 26 12. Borac 22 5 9 8 14:23 24 13. Hajduk 22 3 6 12 14:30 15 14. In|ija 22 3 5 14 18:38 14 15. Metalac 22 3 4 15 11:32 13 16. ^ukari~ki 22 0 4 18 6:47 4 U slede}em kolu (20. aprila - sreda) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk, SUBOTICA: Spartak ZV - OFK Beograd, ^A^AK: Borac - Rad, SMEDEREVO: Smederevo - Partizan, BEOGRAD: Crvena zvezda - Sloboda PS, JAGODINA: Jagodina - Metalac, IVAWICA: Javor - In|ija, BEOGRAD: BSK Bor~a - ^ukari~ki Stankom. lopte, ali je Stojkovi} izletawem otklonio opasnost. Potom {ansa za Partizan i to velika. Akciju u tri poteza re{avao je Ili},alijenajpreodbranioBrki},apotomnekoodNovosa|ana loptusagollinijeizbacioupoqe.Tojeprenulocrno-belepaje sa distance poku{ao Petrovi}, ali je golman gostiju bio siguran. Malo potom u prilici je bio i Lazevski. Ili} ga je prona{aonalevojstrani,aonniti {utira niti centrira i {ansa

propada.IujekunapadaPartizana Vojvodina je postigla gol. Kontru,kojujezapo~eoLazeti}, a nastavio Vuli~evi} na petercujesjajnozavr{ioAbubakarza veliku radost Novosa|ana. Do krajame~acrno-belisupoku{avali iz sve snage da izjedna~e, aliutomenisuuspeli. Vojvodina je i drugi put savaldalaPartizanuovomprvenstvuipokazaladajerameuzrame, ako ne i boqa od aktuelnog {ampiona. I.Lazarevi}

REVAN[UTAKMICEPOLUFINALAPLEJ-OFA

Vr{~aniseigrali VR[AC: Sportska dvorana „Milenijum”, gledalaca 800, sudija: Belo{evi}, Oberkne`evi},Veskovi}(Beograd) HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 2, Bo`ovi} 12, Krstovi} 11, [utalo 7, Savovi} 9, Borisov 4, Kne`evi}, Petrovi}, Jeremi}15,Xordan7,Mara{,An|u{i}8. MEGA VIZURA: Milisavqevi} 21, Vujovi}, Nikoli}, Cvetkovi} 8, Matovi}, Mici} 6,Vukovi}12,Reli},^antekin 12, Mitrovi} 3, \eki} 2, Jelovac2. Prededvo|enim Milisavqevi}emgostisuuspelinaop{te iznena|ewe da povedu sa 13:4, tek tada su Vr{~ani po~eli ozbiqnije da igraju- Uspeli su u12.minutuko{evimaKrstovi}adaizjedne~e(22:22). Serijom od 15:2 u drugoj ~etvrtini Hemofarm je re{io utakmicu jer su poveli s devet

dnevnik

c m y

16

638:537 13 660:631 13 573:544 12 608:631 11 540:547 10 555:572 9 527:580 8 431:490 8 (7. maj)

U slede}em kolu (27.aprila) sastaju se: Hemofarm [tada - Crvena zvezda, Partizan - FMP, OKK Beograd Radni~ki, Mega Vizura - Metalac (20. april - 18 ~asova).

bosti, nismo imali te~nost u tranzicijiipoku{alidawihovu odbranu probijemo driblingom.Minismoimalidobar{ut za tri poena, iako smo poznati kaodobra{uterskaekipa.Verovatno to je posledica i male zasi}enostiigra~aiverujemda }e nam ova pauza dobro do}i {to bi se boqe pripremili za nastavaklige. J.Turkoane

HemofarmiPartizan zatitulu VojvodinaNIS-Hemofarm[tada51:62(10:13,9:21,20:11,12:17)-0:2 NOVI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 150, sudije: Novakovi} (Zrewanin), Virijevi} i Igwatovi} (Beograd). VOJVODINA NIS: Milo{evi}, ^abarkapa 14, ^orto, @ivadinovi} 10, Krwetin 7, Vu~kovi}2,I.Terzi},Stankovski,\uki},M.Terzi},Du{ani} 13,Erak5. HEMOFARM[TADA:Rado~aj 6, Mandi} 11, Doj~inovi}, [kori} 1, Stankovi} 13, Kova~evi} 9, Radi}, Pavi}, Markovi} 10, Ajdukovi} 2, ^a|o 10, Mr{i}. U finalu plej - ofa prvenstvaSrbijezako{arka{icekoje startuje u sredu 20. aprila i igrasenatridobijeneutakmice, sasta}e se branilac titule ekipaPartizanGalenikeiHemofarm [tade. U reprizi pro{logodi{wegfinalakojeseza razliku od pro{le godine igra natridobijeneutakmice,prednost doma}eg terena imaju Vr{~anke, a finalna serija se igraposistemu1-1-1-1-1.Ovoje epilog nakon sino} odigranih revan{susretauNovomSadui Beogradu,gdesuoberivala,put dofinalaobezbedilaposledve utakmice. U maloj dvorani Spensa ko{arka{ice Vojvodine NIS u posledwem susretu sezone pru`ile su dobru igru i uspele da parirajuekipiizVr{catokom ve}eg dela susreta. Trener Hemofarma, Miroslav Popov od po~etkautakmice{ansujepru`io ne{to izme|enoj startnoj postavi, sa Stankovi}evom i Kova~evi}evomnaklupi,{tosu crveno-beleuspeledaiskoristeiprviperiodigreodigraju uegalu.Ulaskomovedveko{arka{ice u drugoj ~etvrtini Hemofarm je napravio kqu~nu seriju14-0inaodmoroti{aosa velikih 15 poena prednosti (34:19). Novosa|ankesuunastavkususreta odgovorile agresivnijom

Duel^abarkapeiAjdukovi}

igromuodbrani,araspucalesu se ^abarkapa i Du{ani}, pa je uo~i posledwe deonice me~a vo|stvogo{}ismawenonapristojnih 39:45. To je ipak bilo sve {to su izabranice trenera Mirkovi}a uspele da urade na spu{tawu superliga{ke zavese. Do kraja vi|ena je ravnopravna borbapodobako{aio~ekivana pobedaHemofarma62:51. U drugoj utakmici beogradskogpolufinala,ko{arka{ice Radivoj Kora}a pora`ene su u dvoraniSportEkoodPartizana58:74.Nisuizabranicetrene-

Foto: B. Lu~i}

ra Vukovi}a uspele da ponove igru iz prvom susreta kada su pru`ilesna`anotpor{ampionu,akqu~nimomenatduelaodigraoseutre}oj~etvrtiniukojojsucrno-belestekle15poena prednosti i na kraju rutinski do{ledodrugepobede. Nakrajupolufinalneserije ispostavilo se da su prognoze uo~i po~etka sezone bile relaneita~ne,da}ePartizanGalenika i Hemofarm [tada odlu~ivationovom-staromprvaku Srbije,koji}ebitipoznatnajkasnijeza14dana. I.Grubor


SPORT

dnevnik

nedeqa17.april2011.

17

SUPERLIGA SRBIJE

PRVA LIGA SRBIJE

Hajducinaputuopstanka

Kanarincinakrilima Bogunovi}a

Hajduk – Spartak Zlatibor voda 1:0 (0:0) KULA:StadionHajduka,gledalaca500.Sudija: Vukadinovi} (Beograd). Strelac: M. @ivanovi} u 78. minutu. @uti kartoni:M.@ivanovi}iM.Kova~evi} (Hajduk), a Adamovi} i Torbica (Spartak Zlatibor voda). HAJDUK: Bra}7,Petrovi}7, Fejsa7,\uki}7,Pauqevi}7,A. @ivanovi}7,Jovanovi}7,Kasalica 6, (Bo{kovi}), V. Kova~evi}7,M.@ivanovi}8 iKomazec 6,(Ki{7, \uri}). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 6, [arac7,Simovi}7,Milankovi} 6,(^ovilo),Brati}7,Adamovi} 6(Avri}6),Torbica7,Vujaklija 6,Antoni}7iPu{kari}6,(Noskovi}). „Hajduci” ispi{e „Zlatibor vodu” i pobedom u „malom vojvo|anskomderbiju”{iromotvori{e vrata opstanka u superliga{kom dru{tvu. Jednodu{na je

konstatacija da su do pobede do{lizaslu`eno.Iakoli{enipomo}ikapitenaBogi}aigraditeqaigreMaksimovi}a,Kuqanisu vi{e`elelipobedu,igralistrpqivo, imali vi{e {ansi, jednu pretvoriliupobedu. Krenulisu Kuqanisilovito.Ve}u8.minutuprilika.KornerjeizveoPetrovi},uputioo{tarcentar{ut predgolgostiju,loptuglavomsa desetakmetarazahvataVladimir Kova~evi}, sjajno {utira, a golman Spartaka Aleksi} refleksnom reakcijom spa{ava svoju mre`u.Potomu28.minutuidealna prilika za Jovanovi}a. Milo{ @ivanovi} ga je idealno „spojio sa loptom”, ovaj izbija sampredAleksi}aisaivicepeterca, dodu{e iskosa, {utira u golmana gostiju. Gosti, samo jedan{utuokvirgolaitoonaju 31. minuta kada je Pu{kari} iz slobodnogudracasa16metarasilovito {utirao, a Bra} odli~nomintervencijom sa~uvaosvoju

Metalac pukaonakraju Metalac - Crvena zvezda 0:1(0:0) KRAGUJEVAC:Stadion^ika Da~a, gledalca: 9.000, sudija Vujovi} ( Novi Sad), strelac: Miki}u81.minutu. METALAC: Bogunovi} - B. Pavlovi}, Baji}, Ota{evi}, Nenadi} - Gojak (od 79. Stanojlovi}),Krwinac(od74.Luki}), Svoji}, Simovi} - P. Pavlovi} (od63.Adamovi})-Betoligar. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} - Ninkov, Viloti}, To{i},Miki}-Isah(od85.Mijailovi})-Kadu(od70.Lazovi}), Evandro - Jevti} (od 63. Koroman),Borha-Kalu|erovi}. Dugo je odolevala metalna oplata postavqena na stadionu „^ika Da~a” u Kragujevcu, ali

nih kola ekipe, koju je zimus preuzeo Robert Prosine~ki, aliujednoinajte`eizvojevana. Iako su pojedini mediji smenu „zvezda{a” Radanovi}a i dovo|ewe navodnog simpatizera crno-belih Milovanovi}a prokomentarisalikaosumwuuprave Metalca u Radanovi}evu „~ast” pred duel sa Crvenom zvezdom,bilojeo~iglednodaje Milovanovi} „utegao” redove i trgaoekipu. Opisivaweutakmicesvelobi senaprostonabrajawe{ansiispred Bogunovi}a, uz recimo podatak da je Crvena zvezda imala 23{utakagolui19kornera,da u osmom minutu Metalac nije

SlavqefudbaleraCrvenezvezde

je „pukla” u 81. minutu kada je prvi gol u crveno-belom dresu postigao defanzivac Nikola Miki}! Miki}jezlatavredangolpostigaoposleakcijeOgwenaKoromanaiEvandraGoebela,koji jeuputiocentar{utiz{esnae- sterca, na petarac, gde je sam „kaoduh”bioZvezdindefanzivac.Sve{tojetrebalodauradi je da sko~i i „pokloni” se {tojeiuradio... Sedmapobedausedamprole}-

bionaparcentimetarablizuda povede, posle prekida. Tada je BojanGojak,ostavqensamnapetercu,alijebio„kratak”nacentar{utsadesnogboka. Crvenazvezdajeuprvompoluvremenustvorilabarpetodli~nih {ansi, ali su „ma{ili” Kalu|erovi}, Evandro i naro~ito KristijanBorha,kojegba{„ne}e”goloddolaskauCrvenuzvezdu,uprkostome{tojedvaputa tresao mre`e, ali nikad pri „kriti~nom”rezultatu.

mre`u.SveostalonastraniHajduka. U drugom poluvremenu nastavqenajeagresivnijaigraHajduka. U 54. minutu nakon slobodnog udarca kojeg je izveo Petrovi}, loptajekrozmnogoigra~ado{la doVladimiraKova~evi}a,kojisa dvanaestak metara {utira preko gola. Potom u 63. minutu Petrovi} je idealno odigrao povratnu loptu Milo{u @ivanovi}u, a ovajsapetnaestakmetaraposredinigola{utiraprekopre~ke. Iondagol.Igraose78.minut. Jedan napad Hajduka povukao je \uki} i onda idealno uposlio Ki{a koji je pobegao svom ~uvaru, u{ao iskosa u {esnaesterac gostijuisadesetakmetarasilovito {utirao. Golman Aleksi} je odli~no intervenisao, ali je mogaosamodaodbijeloptunakoju je natr~ao Milo{ @ivanovi} isa3-4metrajeubacioupraznu mre`uzavelikih1:0zaHajduk. \. Bojani}

NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 400,  sudija: Vasi} (Novi @ednik), strelci: Bogunovi} u 3. i 18, \orovi} u 44.zaNoviSad,@ivkovi}u24. i Nenadovi} u 49. minutu za Srem. @uti kartoni: Milutinovi}iBajat(NoviSad),@ivkovi}(Srem).

SREM:Baji}7,Milutinovi} 6, Milosavqevi} 6, Sre}kovi} 6,Nikoli}7,Milo{evi}6,[arac6,Zec7,Jankovi}(od84.Vuji}-),Nenadovi}7(od84.Stani}-),@ivkovi}7. Prvopoluvremedonelojesjanu igru kanarinaca, koji nisu mogli po`eleti boqi po~etak.

In|ijci prekinuli post

In|ija - Rad 1:1 (0:1) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice. Gledalaca: 800. Sudija: Maru{i} (Kraqeva). Strelci: Jovanovi} u 87. minutu zaIn|ijuaStanojevi}u16.minutu za Rad. @uti kartoni: Jovanovi},BubaloiKod`o(In|ija). IN\IJA:Poleksi}6,Jovanovi}7,Joksimovi}7,Novakovi}7, Neziri6,Kosti}8,Vukobratovi} 6 (Koxo 8), Davidov 7, Vu~eti} 7 (Dubaji}),Isidorovi}7,Bubalo7 (Dimitrov). RAD:Borjan8,Kosori}6,Pajovi}6,Milivojevi}7,Luka7,Andri} 6, Jovan~i} 7, Mitrovi} 7, Koji}7(Raspopovi}),Stanojevi} 7,Lekovi}6. Najzad je In|ija prekinula serijuuzastopnihporaza.Ukupnoih jebilo~akdevet,aremijemsaRadom je najavila `estoku borbu za opstanak. Novi {ef stru~nog {taba Simo Kruni} je animirao igra~edapru`emaksimum,borili su se na svakom delu terena i zaslu`enostiglidoremija. Me|utim,Radjebioboqiuprvih45.minuta.Imaojenekoliko poluprilikaauspeoje~akidau 16. minutu stigne do rezultatske prednosti. Stanojevi} je {utirao,iskusniPoleksi}jeprakti~noimaoloptuurukamaalijeispustio i ona je iza wegovih le|a oti{la u gol. Bio je to hladan tu{zanavija~eaizawegovesaigra~e.Me|utimbrzosuseoporavili odolevali napadima gra|evinara i svoju {ansu potra`ili tekunastavkuutakmice. ZaigralisuIn|ijcinasveili ni{ta,kontrolisalisuigru,me|utim,pravihprilikadaizjedna~eskorodainijebilo.Koxojejedinou76.minutuiskosasadesne stranemajstorskipoku{aodalobuje Borjana. Po{lo mu je to za nogomalijeloptaodselanagorwideopre~keioti{laugolaut. Gostisuutomperioduiznekolikokontra-napadapoku{avalida pove}aju prednost. @eleli su i oni pobedu  ali su u 87. minutu ipak primili gol. Iskusni Koxo jeizveoslobodniudarac,uposlio slobodnogJovanovi}akojijeglavomsa5-6metarasavladaodotada sigurnogBorjana. Navija~i doma}eg tima su nakraju zadovoqni podelom bodova aplauzom ispratili svoje fudbalere. Da. Vi}enti}

BUNDES LIGA

Kuzmanovi}siguransbeleta~ke Remijem sa Sent Paulijem na svom terenu (2:2), fudbaleri Volfsburga nastavili su da kora~aju u najboqemslu~ajukaplej-autuzaopstanak,amo`da idirektnojeliminacijiuCvajtu.Poslederbijaza~eqa, odigranog u 30. kolu Bundeslige, fudbaleri VolfsburgaiSentPaulijaostalisutamogdesui bilipreovogkola-uzoniispadawa-2:2(1:0). Biloje0:0uKelnunapoluvremenu,aondasuza 12minuta„{vabe”re{ilestvar.Od51.do63.minuta,poga|alisuredomMartinHarnik(51),Kristijan Tra{ (53) i na{ reprezentativac Zdravko Ku-

Novi Sad - Srem 3:2 (3:1)

zmanovi} sa bele ta~ke u 63. minutu. Do kraja, Volfsburg igra protiv Kelna i Kajzerslauterna kodku}e,odnosnoVerderaiHofenhajmaugostima. Mo`eli„Sadam”Magatdoopstanka? REZULTATI 30. KOLA: Kajzerslautern - Nirneberg0:2(0:1)(Ajgler34,Mak90+2),Keln-[tutgart 1:3 (0:0) (Novakovi} 68 - Tra{ 51, Harnik 53, Kuzmanovi}pen63),Hamburg-Hanover0:0,Hofenhajm-Ajntraht1:0(0:0)(Firmino78)VolfsburgSentPauli2:2(1:0)(Manxuki}39,Polak89-Naki 61,Leman77).

Vode}ipogodakSa{eBogunovi}a

NOVI SAD: Todi} 7, Milutinovi}7,Joci}8(od90.Zogovi} - ), Stanojev 7, Simeunovi} 7, Kav~i} 8, \orovi} 7 (od 84. Stankovi}-),Bogunovi}9,Bajat 7, Milovac 7 (od 55. Raki}), Ili}8.

Foto:B.Lu~i}

Ve}u3.minutupovelisudoma}i  prakti~no iz prvog napada. Egzekutorjebio,kobidruginego kapiten Bogunovi}, nakon prodora Milutinovi}a po desnoj strani. Drugi pogodak, mo`eseopisatikaomatudvapo-

Odlukaspenala BASK - Banat 1:0 (0:0) BEOGRAD: Stadion:naCarevoj}upriji,gledalaca700,sudija: Piper (^a~ak). Strelac: Paunovi} u 48. minutu (iz jedanaesterca). @uti kartoni: ]irka (BASK), Stevanovi}, Jeremi}, Ristovi} (Banat) Crveni kartoni: Risti} (BASK) u 35. minutu, Jeremi}(Banat)u70.minutu. BASK: Risti}5,\uri}7,Vuji~i} 7, Antanasijevi} 7, Savi} 8, Ostoji} 8, Mileti} 7, ]irka 7 (Lekovi}),Sta{i}7(Stevanovi} 8), Paunovi} 8, Simovi} 7 (Rodi}). BANAT: Kne`evi}7,Zowi}7, Matoja Marsel 7, Kosti} 7, Jovandi}6(Ristovi}6),Stamenkovi}6(^uki}7),Pilipovi}8,Vujovi}7,Stevanovi}7,Jeremi}6, \urovi}6(Samarxi}). Prvi udarac u okvir gola gostiju uputio je Nikola Mileti} ~uvarmre`etimasaBegejaMarkoKne`evi}jerefleksnoreagovao okrznuo je loptu dovoqno da udariupre~kuiodbijeseupoqe. U20.minutuZoranVujovi}sena{aosamukaznenomprostorudoma}inapoku{aoje{utiratiudarac je izblokirao {toper Ostoji}.NasuprotnojstraniRodoqub Paunovi} je propustio priliku da realizuje nadmo}nost posle centar{uta Ivana Vuji~i}a glavom je {utirao preko pre~ke. U 35. minutu Borivoje Risti} golmanBASK-ajenepotrebnoizleteovankaznenogprostorauduel Jeremi}u, glavom je ali i uz pomo} ruke izbacio loptu preko aut-linije. Glavni sudija Petar Pipermujepokazaocrvenikarton.Izigrejenikrivnidu`an morao Nemawa Sta{i} a na gollinijustaojetalentovaniStevanovi}.SokolovisustiglidopobedonosnoggolaizpenalaNemawuSimovi}aukaznenomprostoru oborio je  Darko Jovandi} a RodoqubPaunovi}sabeleta~ke poslaojeKne`evi}audesnustranu a loptu u suprotan ugao gola. Zrewaninci su imali {anse za izjedna~eweu63.minutu^uki}je sa20metaraizslobodwaka{utirao pored `ivog zida, ali u naru~je dobro postavqenog Stevanovi}a.U67.Vuji~i}jesagol-linije izbacio loptu posle kornera,auprodu`etkuakcijesilovit udarac^uki}aodli~nojeodbraniotalentovanigolmancrno-belih. Zbog drugog `utog kartona

na tu{irawe je u 70. minutu moraoiPredragJeremi}. M. Ma}e{i}

NoviPazar -Proleter1:1(1:0) NOVI PAZAR: Gradski stadion,gledalaca6.000.Sudija:Obradovi} (Jagodina), strelci: Deliba{i} u 45+5 minutu (iz penala)zaNoviPazar,aDamwanovi} u 70. minutu za Proleter, `uti kartoni:Babi}iBejtovi}(Novi Pazar), a Ivanovi}, \or|evi} i @igi}(Proleter). NOVIPAZAR:Pustiwakovi} 7, Spasojevi} 6, Babi} 6, Vi{kovi} 6 ( od 85. minuta Cakovi} -), Bejtovi} 6 ( od 65. So~anac 5,5), Paunovi}6,Deliba{i}6,Prodanovi}6(od75.Sto{i}5),\alac 5,Kecap6,Kajizi7. PROLETER: Ivanovi} 7, Desnica6,\ro|evi}6(od61.Zeqkovi} 6), Stamenkovi} 6, @igi} 7, Ra{iovan6,^i~ak6,Vislavski6 ( od 88. Popin -), Damwanovi} 7, Sekuli}7,\ori}6(od55.Filipovi}7). Ponavqalasejalovaigra,ukojoj ni{ta ne vrede, kolosalne {anse, iz kojih je Deliba{i}u u 12.minutu,posledodavawaKaizija i Kecapu sredinom prvog dela, bilote`edaproma{enegodapogodeciq.Kadsepoverovaloda}e senaodmoroti}ibezgolova,doma}in je iznenada do{ao u vo|stvo. U petom minutu nadoknade, posle jednog od mnogobrojnih poku{aja, u {esnaestercu gostiju , usledio je duel na travi izme|u @igi}aiDeliba{i}a.Tom,prilikom, kao u parternoj gimnastici, do{lo je kontakta, {to je dovoqnobilosudijiObradovi}uiz Jagodine, da dosudi najstro`u kaznu. U nastavku, druga slika. Umestonastavkajo{`e{}e inicijative i kolektivnih juri{a, da se pove}a minimalna prednost, Pazarcisustatirali.Novosa|anisu stvorili~ak~etiri{anse,izkojih kapiten @igi}, centarfor Damwanovi} i dva puta rezervista Filipovi} nisu pogodili ciq,alisugostiipakizjedna~ili.  Kona~an rezultat postavqen jeu70.minutu.Poslecentar{uta sa leve strane, u buketu igra~a, najvi{ijebioDamwanovi}. E. Ku~evi}

teza.Igraose18.minut,kadaje sjajni Stanojev presekao napad Srema, odli~no uposlio usamqenog Bogunovi}a koji je {utirao iz prve i doveo `uto plave do 2:0. Od tog trenutka, krenuli su Sremci agilnije ka golu Todi}a, usledila je terenska inicijativa i igra na visokog@ivkovi}a.Kaoplodtakve igre je i prvi pogodak Srema u 24. minutu, a strelac je bio agilni @ivkovi} kome nije bilo te{ko da posle centar{uta Jankovi}a sa dva metra glavom matiraTodi}a. Ufini{uprvogpoluvremena fudbaleri Novog Sada bili su br`i od sudijske pi{taqke. Igraose44.minutkadasuNovosa|ani poveli 3:1. Nad Bogunovi}em je na~iwen prekr{aj na ivici {esneaesterca, a \orovi} je majstorski izveo slobodan udarac, lopta je preletela `ivi zid pogodila pre~ku i zavr{ilaizale|aBaji}a. Kako su doma}i igra~i zavr{ili prvo, tako su fudbaleri Srema otvorili drugo poluvreme. U 49. minutu odbrana kanarinaca je zaspala i dozvovila hitronogomNenadovi}udasolo prodorompolevojstraniiza|e o~iuo~ipredTodi}aipreciznim udarcem najavi novu neizvesnost. DrugipogodakgostijuizMitrovice rasplamsao je strasti naterenu.Igraloseotvorenoa vi|eno je nekoliko lepih prilika. I. Grubor NoviSad-Srem 3:2 Radni~ki(S)-Sin|eli} 1:0 NoviPazar-Proleter 1:1 BASK-Banat 1:0 Zemun-Kolubara 1:2 Be`anija-Napredak 1:1 Mladiradnik-BigbulRadni~ki 1:0 Danas Radni~ki1923-Dinamo (16.30) Mladost(L)-Teleoptik (16.30) 1.BASK 23 16 5 2 34:11 53 2.Radni~ki 22 14 5 3 37:17 47 3.N.Pazar 23 12 7 4 26:16 43 4.Banat 23 10 8 5 25:15 38 5.Rad.(S) 23 9 9 5 18:14 36 6.Proleter 23 9 8 6 32:21 35 7.M.radnik 23 10 5 8 29:29 35 8.Sin|eli} 23 9 7 7 23:20 34 9.Napredak 23 8 8 7 23:23 32 10.Mladost 22 6 11 5 17:17 29 11.NoviSad 23 8 5 10 28:31 29 12.Be`anija 23 6 7 10 17:19 25 13.Teleoptik 22 6 7 9 22:31 25 14.Bigbul 23 6 5 12 20:24 23 15.Zemun 23 4 9 10 17:25 21 16.Srem 23 3 9 11 18:32 18 17.Kolubara 23 4 6 13 19:31 15 18.Dinamo 22 3 3 16 10:39 12 Uslede}emkolu(20.aprila-sreda) sastaju se: Proleter - Radni~ki (S), Banat - Novi Sad, Srem - Zemun, Napredak - BASK, Dinamo - Be`anija, Sin|eli}-Radni~ki1923,Teleoptik -NoviPazar,BigbulRadni~ki-Mladost(L),Kolubara-Mladiradnik.

Radni~ki (S) - Sin|eli} 1:0 (0:0) SOMBOR:Gradskistadion, gledalaca 500, sudija Stojiqkovi} (Beograd), strelac Miri} u 47. minutu. @uti kartoni:Laki},Zeli},Koji},Kuli} (Radn i~k i), A. Jov an ov i}, Stojkovi}(Sin|eli}). RADNI^KI: @akula 7, Laki}6,\uri}7,\okovi}6,Dabi}7,Veinovi}6,Zeli}7,Mili}7(Petrovi}-,Te{anovi}), Koji} 6, Resanovi} 7, Lazarevski6(Kuli}-) SIN\ELI]: Zdrakovi} 6, Stojkovi}6,Markovi}6,Markov6,Malinkovi}6,Kosti}6, A.Jovanovi}7,Kolarevi}7,J. Jovanovi} 7, \or|evi} 6, Veli~kovi}6(Stevanovi}-). U nastavku prva akcija Radni~kog urodila je plodom, Zeli}jeuposlioResanovi}akoji iz volera {utirao, lopta se odbila od jednog odbrambenog igra~a  na koju je natr~ao Miri}izdrugogplanaismestiou mre`u. U 67. minutu Lazevski se izborio za dobru poziciju, alijeloptuposlaoporedgola. Do kraja susrta doma}i fudbalerisudominirali,alirezultatsenijemewao. J. Dukat


18

sport

nedeqa17.april2011.

dnevnik

POLUFINALE PLEJ-OFA PRVE A LIGE

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Zvezdapovela

Praznemre`euderbiju Dowi Srem – Radni~ki (NP) 0:0 PE]INCI: Sportski centar „Suva~a“, gdalaca: 1000. Sudija: Pandurov (Zrewanin). @uti kartoni: Berowa, Radi{i} i \ukanovi} (Dowi Srem), Ivi}, Javorac, Keki}, ^onka, ^eko i Jovanovi} (Radni~ki). DOWI SREM: Drini} 7, To{i} 7, Markovi} 7, Prqevi} 7, Bukorac 7, (Milanovi}), Berowa 6, Radi{i} 7, Laki}-Pe{i} 7, [u{war 7 (Antunov), Jovanovi} 7 (\ukanovi} 7), ^orda{i} 8. RADNI^KI:: Dizdarevi} 6, Milanovi} 6 (^onka 7), Ivi} 7 (^eko), Javorac 7, Puni{i} 7 (Jovanovi} 6), Keki} 7, Romi} 7, Rni} 7, Bo{kovi} 8, Miji} 7, ^eprwa 6. Ve} u 5. minutu, posle slobodnog udarca Jovanovi} golmana Radni~kog Dizdarevi} je odbio loptu u korner. Gosti su ozbilnije pripretili u 13. minutu, ali iskusni Romi} nije najboqe primio loptu. U narednih tridesetak minuta doma}in je preuzeo inicijativu, koju ne uspeva da materijalizuje. U razmaku od nekoliko minuta Dowi Srem propu{ta tri izgledne prilike. Najpre To{i} nije uspeo da lobuje Dizdarevi}a. Ve} u srede}em napadu [u{war proigrava To{i}a, koji propu{ta jo{ jednu sjajnu {ansu. Kona~no, u 18. minutu [u{war ne koristi najboqe „poklon loptu“ ^eprwe. Najizgledniju {ansu na utakmici imao je Berowa u 62. minutu. Kiks Dizdarevi}a ne ka`wava onako kako se o~ekuje od iskusnog fudbalera. Radni~ki je u drugom poluvremenu do{ao sebi posebno posle uklaska mladog ^onke. U posledwim trenucima utakmice vi|en je vrlo dobar {ut \ukanovi}a, ali je Dizdarevi} bio na mestu. @. Radivojevi}

Mladost - Mladost (BJ) 1:0 (1:0) APATIN: Sportski centar „Rade Svilar”, gledalaca 100, sudija Vu~kovi} (Ba~ka Palanka), strelac: Jano u 5. minutu. MLADOST (A): I~itovi} 7, Petrovi} 7, S. Rapaji} 7, Majstorovi} 7, Vujin 8, Rahi} 7, Uzelac 6 (D. Rapaji} -), Marin 7 (^opi} -), Marunovi} 7, Jano 7, [evarac 7 (O`egovi} -). MLADOST (BJ): Vasiqevi} 7, Budeteqevi} 6 (Dragoqevi} ), Luki} 6, Isak 6, Raki} 6, Ratkovi} 7, Radoja 7, Jak{i} 7, \or|evi} 6 (Vukovqak -), Zuki} 7, \uki} 6. Apatinci su kona~no zabele`ili pobedu. Savladali su imewaka iz Ba~kog Jarka zaslu`eno golom Jana na po~etku utakmice. Sem postignutog pogotka doma}in je imao jo{ nekoliko prilika, me|utim nije ih iskoristio i

jasno je da je pod trenerskom palicom Slobodan Bak{i}a u~iwen veliki napredak u samoj igri. M. Jovi~evi}

Cement - Dolina 3:1 (3:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca 350, sudija \. Maksimovi} (In|ija), strelci: Markovi} u 2. P. Ili} u 25. \uki} u 30. za Cement, \okovi} u 72. minutu (iz penala) za Dolinu. @uti kartoni: Markovi} (Cement), Staji} (Dolina). CEMENT: Risti} 8, Tanasin 7, Trbovi} 7, \uki} 8, Tom~i} 8, \eri} 7, Stan~eti} 7 (Ga{parevi} -), Xari} 8, P. Ili} 7 (^ankovi} 6), Raki} 7, Markovi} 7 (Selakovi} -). DOLINA: Trbojevi} 7, Staji} 6 (Arbutina 6), ^i`ik 6, Nepu~i} 6, To{kov 6, Ivani{evi} 6 (Samarxi} 7), \okovi} 7 (Guduan 6), Ostoji} 6, Raji} 7, Tripkovi} 7, Ninkov 7. Peta pobeda fudbalera Cementa u prole}nom delu prvenstva. Beo~inci su posle dva minuta do{li u vo|stvo. Drugi gol je bio najlep{i na utakmici. Asistrao je Xari}, a mla|ani Petar Ili} je pogodio mre`u. U 30. minutu jo{ jedan gol Cementa ovoga puta strelac je bio najboqi igra~ utakmice \uki}. U drugom delu Cementa{i su popustili, {to je iskoristila iskusnija ekipa Doline, uspostavila ravnote`u, me|utim na golu Cementa bio je sjajni Risti}. B. Star~evi}

Sloga - Solunac 1:0 (0:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 200, sudija Mijajilovi} (Vr{ac), strelac Miqanovi} u 65. minutu. @uti kartoni: ^upi}, Zamaklar (Sloga), @igi}, Puri} (Solunac). SLOGA: Peji} -, Baji} 7, Klisura 7, Miqanovi} 8, Vu~kovi} 8, ^upi} 7, Vasin - (Jevti} 7), Suvajxi} 7, D. Tomi} 7 (Mare{~uk 7), Zamaklar 7, Mijin 8 (Bubwevi} -) SOLUNAC: [ar} 8, Ismaili 6 (Pe{i} -), Top~agi 7, Kne`evi} 7, Kowovi} 6, Puri} 6, Pekez 6 (Grahovac -), Vukovi} 6, @igi} 6, Sadovski 6 (Milanovi} 6), ]uqak 6. ^eta trenera Miodraga Cviji}a upisala je planiranu pobedu i napravila odli~nu uvertiru za kom{ijski derbi u Ba~kom Jarku koji se igra u sredu. Scenario za pobedonosni pogodak napisao je internacionalac Svetozar Mijin, loptu je prihvatio kapiten Nemawa Miqanovi} i iskosa sa osam metara zatresao mre`u. Temerinci su diktirali ritam, pleli mre`u oko gola gostiju iz Rastine, ali sedam odli~nih {ansi nije kru-

nisano pa je izostala ubedqivija pobeda. M. Meni~anin

Sloboda - ^SK Pivara 1:2 (0:1) NOVI KOZARCI: Stadion Ilija Panteli}, gledalaca 400, sudija Majstorovi} (Stari Banovci), strelci: Misi} u 80. za Slobodu, a R. Ivkovi} u 29. i Vukanovi} u 90. minutu za ^SK Pivaru. @uti kartoni: Stojakovi} (Sloboda), R. Ivkovi}, Tepi} (^SK Pivara). SLOBODA: Mitrovi} 7, Stojakovi} 6, Malixa 6, Vukmirovi} 6 (Kewalo 6), \ur|evi} 6, Lani{tanin 7, Ostoji} 7, Misi} 7, Petrovi} 6, Mati} 6 (Nikoli} 7), Gavrilovi} 6, Sepan~ev 6. ^SKPIVARA: Tankosi} 6, Jakovqevi} 6, Jevi} - (Jankov 6), Pavlovi} 7, Balinovi} 7, Vajagi} 6, V. Ivkovi} 6, Lazi} 6, Lazi} 6 (Tepi} -), Popin 6, R. Ivkovi} 7 (Vukanovi} 7). Gosti iz ^elareva poveli su u 29. minutu golom Radovana Ivkovi}a koji je naba~enu loptu u petrcu Slobode glavom poslao iza le|a golmana doma}ina Mitrovi}a. Tim ^SK-a imao je u prvom poluvremenu nekoliko prilika, ali je golman Mitrovi} u 24. i 34. minutu uspeo da sa~uva svoju mre`u. Jalovi napadi doma}ina u ovom delu zavr{avali su pored pre~ke. Sloboda je izjedna~ila u 80. minutu nakon {to je Nikoli} petom prona{ao Misi}u, a ovaj je postigao evro pogodak. U fini{u susrta nakon nadmo}ne igre Slobode rezervista Vukanovi} je {utirao s ivice kaznenog prostora Novokozar~ana i pogodio mre`u. Doma}i smatraju da je prethodno sudija trebao da dosudi za wih prekr{aj tako gosti ne bi mogli da pretvore {ansu u pogodak. S. M.

Tekstilac Ites - Senta 1:4 (1:1) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 300, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Paunovi} u 42. za Tekstilac Ites, a Jovi} u 20. i 55. Milivojev u 49. i 60. minutu. @uti kartoni: Vukovi}, Kr{i} (Tekstilac Ites), Radin (Senta). TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 5, Risti} 5 (Nedeqkovi} -), Jovi~evi} 5, Pandurov 5, Cvetkovi} 5 (Veselinovi} 5), Vukovi} 6, Kuveqi} 5 (V. Vukovi} 5), Mara{ 5, Paunovi} 6, Keni} 5. SENTA: Bodiroga 7, Farka{ 7, Kaka{ 7, Radin 7 (Besla} 7), Haben{us 8,Gruji} 8 (\eri 7), Jovi} 9, Popov 9, Na| 8, Nikolin 8, Milivojev 8 (Stojanov -). Ekipa Sente o~itala je pravi fudbalski ~as bledoj i anemi~noj ekipi Tekstilca koja je stvorila malo broj prilika na ovoj utakmici. Od samog starta Sen}ani su dr`ali sve konce u svojim rukama. Nakon tri propu{tene prilike u prvih 20 minuta gosti su do{li do prednosti golom Jovi}a u 20. minutu.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok – LAZAREVO: Zadrugar – Ba~ka Topola, PA^IR: Ba~ka – Radni~ki (Z), STAR^EVO: Borac – Kozara, NOVO MILO[EVO: Vojvodina – Jedinstvo, DEBEQA^A: Spartak – Obili}. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad – IRIG: Radni~ki – Obili}, MLADENOVO: Budu}nost – Dunav. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Podru~na liga Novog Sada – RUMENKA: Jedinstvo - Mladost, @ABAQ: @SK - Stari grad, [AJKA[: Borac - Kabel, KOVIQ: [ajka{ - Petrovaradin, GAJDOBRA: Hercegovac Omladinac. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej – Partizan, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac – Fru{kogorski partizan, RAKOVAC: Borac – Dinamo, BANO[TOR: Prole-

ter – Sirig, TEMERIN: TSK – Mladost, LEDINCI: Vinogradar – Ba~ka, KISA^: Tatra – Sremac. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Ko{arka PrvaBmu{kaliga - SUBOTICA: Spartak - Radni~ki Basket (19.30). Prva B `enska liga - KRAQEVO: Kraqevo - Plej of (16), [ABAC: [abac - Sivac (14.30), JAGODINA: Jagodina 2001 - Basket Stars (16), LAZAREVAC: Kolubara Mladost - Moravac (17.30). Druga srpska mu{ka liga Sever - BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Mladost (18), SREMSKA MITROVICA: Srem - Partizan (19).

Rukomet Prvamu{kaliga - KIKINDA: Crvena zvezda - Vojput (19).

Prva `enska liga - KRU[EVAC: Napredak - Proleter Superprotein (18), BEOGRAD: ORK Beograd - Pirot (17.30). Druga mu{ka liga, sever JABUKA: Jabuka - Titel XD (20.30). Druga `enska liga, sever JABUKA: Jabuka 95 - Apatin (18.30). Prvavojvo|anska`enskaliga - BAJMOK: Topola - Dolovo (18.30).

Mali fudbal Bara\yapopunuPrvelige NOVI SAD: Tango Liman Kowarnik (19.30, mala sala Spensa).

Stoni tenis Otvoreno prvenstvo grada povodom 30 godina „Spensa” NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina” (po~etak u 10 sati).

Sloboda-^SKPivara DowiSrem-Radn.(NP) Sloga-Solunac Mladost(A)-Mlad.(BJ) Vr{ac-Kikinda TekstilacItes-Senta Cement-Dolina Danas Pali}-VeternikViskol

1.DowiSrem 20 2.Radn.(NP) 20 3.^SKPivara 20 4.Dolina 20 5.Cement 20 6.Veternik 19 7.Senta 20 8.Vr{ac 20 9.Sloga(T) 20 10.Solunac 20 11.Mlad.(BJ) 20 12.Tekstilac 20 13.Pali} 19 14.Kikinda 20 15.Sloboda(-1) 20 16.Mlad.(A) 20

11 11 10 11 10 9 9 8 8 6 6 5 5 3 3 1

7 2 6 3 6 4 3 6 5 5 8 2 6 5 7 5 5 7 5 9 4 10 6 9 4 10 6 11 3 14 5 14

Vojvodina - Crvena zvezda 5:6 (0:1, 1:0, 2:2, 2:3) 1:2 0:0 1:0 1:0 3:1 1:4 3:1

(16)

32:13 31:10 38:21 24:25 31:17 32:20 40:17 23:22 29:24 24:30 23:35 20:29 21:26 19:40 23:45 12:48

40 38 36 36 35 35 33 31 29 23 22 21 19 15 11 8

U slede}em kolu (20. april) sasta}e se: BEO^IN: Cement Sloboda(NK),PADINA:Dolina -TekstilacItes,SENTA:Senta - Vr{ac, KIKINDA: Kikinda Mladost(A),BA^KIJARAK:Mladost-Sloga(T),RASTINA:Solunac - Pali}, VETERNIK: Veternik Viskol - Dowi Srem, NOVA PAZOVA:Radni~ki-^SKpivara. Najboqi pojedinac me~a Du{an Jovi} u{ao je u {esnaesterac Tekstilca oslobodio je svog ~uvara i matirao golmana Igwatovi}a. Sen}ani su propustili da realizuju jo{ dve povoqne prilike. U fini{u prvog dela Paunovi} je {utirao iz velike daqine, iznenadio golmana Bodirogu i izjedna~io rezultat. Gosti su na ju~era{wem susretu delovali kao prava kaznena ekspedicija. Za deset minuta u nastavku postigli su tri gola. S. Jovin

Vr{ac - Kikinda 3:1 (0:0) VR[AC: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Mi{i} (Zrewanin), strelci: Mihajlovi} u 62. Joksimovi} u 79. i Stija~i} u 88. za Vr{ac, \oki} u 90. minutu za Kikindu. @uti kartoni: Popov, Rajda (Vr{ac), Bodro`i}, Ili}, Cvijanovi}, Geci}, \oki} (Kikinda). VR[AC: Donovi} 8, Motorov 7, Belin 8, Rajda 7, Babi} 8, Kowevi} 7, Kalin 7 (Joksimovi} 7), Popov 8, Stija~i} 8, Mihajlovi} 8 (Aleksi}-), Ranimirov 7. KIKINDA: @ivkov 6, Cvijanovi} 7 (Geci} 7), Jankovi} 7, Beleuc 7, Mesaro{ 7, \oki} 7, Ili} 7, Bodro`i} 7 (]eran 7), Kresoja 7, Kovrlija 7, Malinovi} 7. Kikin|ani su do{li sa namerom da osvoje bodove, imali su inicijativu u prvom poluvremenu. U drugom delu susreta se igralo otvoreno. U takvoj igri Vr{~ani su poveli golom Mihajlovi}a, a ne{to kasnije Joksimovi} je pove}ao vo|stvo. Fudbaleri Kikinde su poku{avali da naprave preokret, i Stija~i} je iskoristio {ansu i postigao tre}i gol za doma}ina. ^ast Kikinde spasao je \oki}. J. Turkoane

Sitiufinalu FAkupa Fudbaleri Man~ester sitija plasirali su se u finale FA kupa, po{to su u polufinalu nadigrali gradskog rivala, ekipu Man~ester junajteda rezultatom 1:0. Jedini gol na utakmici postigao je Jaja Ture u 52. minutu. ENGLESKA PREMIJER LIGA

^elzisiguran

Fudbaleri ^elzija pobedili su u gostima ekipu Vest Bromvi~a rezultatom 3:1 u me~u 33. kola engleske Premijer lige. Golove za ^elzi postigli su Drogba u 22, Kalu u 26. i Lampard u 45. minutu. Jedini strelac za doma}i tim bio je Odemvingi u 17. minutu. Birmingem je na svom terenu nadigrao Sanderlend 2:0 golovima Larsona u 41. i Gardnera u 66. minutu. Everton je bio siguran protiv Blekburna 2:0, a golove za ekipu iz Liverpula dali su Osman u 55. i Bejns u 75. minutu.Vigan je u gostima nadigrao Blekpul 3:1, dok je Aston Vila u Londonu savladala Vest Hem 2:1.

NOVI SAD: Bazen penski. To je i bio rezultat prvog Slana bara, gledalaca: dela utakmice. U nastavku opet su 200, sudije: Golijanin i inicijativu imali igra~i Crvene Stefanovi} (obojica iz zvezde, dva puta su vodili, a NovoBeograda). Igra~ vi{e: Vojvodina sa|ani dva puta stizali, pa se u za10 (5), Crvena zvezda 6 (2). Peter- vr{nicu u{lo sa nere{enim reci: Crvena zvezda 1 (1). zultatom (3:3). VOJVODINA: Marinkovi}, U posledwoj deonici Zvezda poMatkovi}, M. Mitrovi}, Mili- sti`e brz gol sa distance preko ~i} 1, Vapenski 1, Matkovi}, Ovu- Strahiwe Ra{ovi}a za novu prenka, Ran|i} 1, Ubovi} 2, Basara, Cuki}, V. Mitrovi}, Vasi}, Maksimovi}. CRVENA ZVEZDA: Pijetlovi}, S. Ra{ovi} 2, \ureti}, Rusov, Savi} 2, Antonijevi}, Koci}, V. Ra{ovi}, Krsti}, Maqkovi} 1, Popovi}, Aksentijevi}, Draksimovi}, Ivo{evi} 1, Filipovi}. V a t e r p o l i s t i NemawaUbovi}uduelusaBobanomAntonijevi}em Foto:F.Baki} Crvene zvezde poveli su u polufinalnoj seriji dost (4:3). Ubrzo Novosa|ani preplej-ofa Prve A lige. Tokom ~i- ko Nemawe Ubovi}a dolaze do notavog susreta crveno - beli su bi- vog poravnawa, da bi Milo{ Mili boqi i koristili su svoje {an- li~i} iz situacije sa igra~em vise, za razliku od Vojvodine. Nisu {e 2,24 minuta pre kraja utakmice Novosa|ani ispo{tovali ono prvi put doveo Vojvodinu do vo|{to je od wih tra`io trener De- stva. I umesto da zavr{nicu odijan Stanojevi} i nisu dali maksi- graju sigurno i mirno privedu sumum, kao {to su obe}avali pre sret kraju Novosa|ani su dozvoliutakmice. O~ekivano bila je ovo li Beogra|anima da za dva minuta veoma neizvesna i tvrda utakmica, postignu dva gola. Prvo je kapisa jakim odbranama. ten Dejan Savi} izjedna~io na 5:5, Prvi su do gola stigli gosti i a onda je 50 sekundi pre kraja poto posle lepe kontre Strahiwe sle gre{ke odbrane Vojvodine PeRa{ovi}a. Igra~ima Vojvodina tar Ivo{evi} stavio ta~ku na trebalo je vi{e od 15 minuta da utakmicu. postignu prvi pogodak. Tek iz ~eU drugoj polufinalnoj utaktvrtog poku{aja sa igra~em vi{e mici Partizan je pobedio Beostrelac je bio kapiten Boris Va- grad 9:2. G. Malenovi}

PRVO KOLO KUPA SRBIJE U GA\AWU MK ORU@JEM

@ivkovi}evai Sebi}najboqi

Prvo kolo Kupa Srbije u ga|awu malokalibarskim oru`jem odr`ano je u Novom Sadu. Rezultati - MK pu{ka, 60 metaka le`e}i – seniori: 1. Milenko Sebi} (Policajac) 697,1 (595), 2. @rko Trifuwagi} (Novi Sad) 689,8 (588), 3. Borislav Maziwanin (Policajac) 685,4 (583) kruga. Seniorke (ne ga|aju finale): 1. Jelena @ivkovi} (Jagodina) 582, 2. Marta Bire{ (Jedinstvo) 577, 3. Jelena Zeqaji} (Partizan) 577 krugova. Juniori: 1. @arko Trifuwagi} (Novi Sad) 588, 2. Borislav Maziwanin (Policajac) 583, 3. Igor ^otra (Zvezdara) 580 krugova. Juniorke: 1. Marta Bire{ (Jedinstvo) 577, 2. Jelena Zeqaji} (Partizan) 577, 3. Ta{ana Bogatinovski (Pan~e-

vo) 576 krugova. MK pi{toq, seniori: 1. Du{ko Petrov (Policajac) 650,3 (559), 2. Vasilije

Arunovi}eva pobedila Takmi~ewe u ga|awu MK pi{toqem 30 plus 30 metaka za `ene odr`ano je u Beogradu. U seniorskoj konkurenciji pobedila je Jelena Arunovi} iz Crvene zvezde, a u juniorskoj Danica Ra{eta. Groza (Policajac) 640,1 (543), 3. Uro{ Ka~avenda (Novi Sad) 617,5 (528). Juniori: 1. Dragan Gra|in (Kikinda) 493, 2. Nikola Kosti} (Zvezdara) 476, 3. Sini{a Kojovi} (C. zvezda) 466 krugova. G. M.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Manakovaseizdvojila Na prvenstvu Srbije za `ene u {ahu koje se igra u Beogradu nakon petog kola lider na tabeli postala je Marija Manakova posle sigurne pobede nad Lenom Miladinovi}. Posle startnog remija i sa ~etri ubedqive pobede jasno je Ruskiwa pokazala da nije put iz Moskve bio – uzalud. Od tri remija najborbeniji je bio izme}u Raki}eve i ^oqu{kine. Poku~ala je druga Ruskiwa, stacionirana u Srbiji, da popravi svoj lo{ start ali u zavr{nici raznobojnih lovaca, uz pe{aka, vi{e nije se moglo. U partijama Maksimovi} - Bendera} i Drqevi} -

Stojanovi} nije ni zavr{eno “sve~ano otvarawe” kada su remizirale. O~ekivana je pobeda Eri}eve protiv Pani}eve ali je ona izvojevana tek u pe{a~koj zavr{nici. Rezultati 5. kola: Maksimovi} - Bendera} remi, Drqevi} Stojanovi} remi, Raki} - ^oqu{kina remi, Manakova - Miladinovi} 1:0, Eri} - Pani} 1:0, Dragojevi} – Brankov 0:1. Tabela posle 5. kola: 1. Manakova 4,5, 2-5. Stojanovi}, Drqevi}, Raki}, Eri} 4, 6. Bendera} 3, 7. Maksimovi} 2,5, 8-9. ^oqu{kina, Miladinovi} 1,5, 9. 10. Brankov 1, 11-12. Dragojevi}, Pani} 0 poena. B. D.

Vojvo|anskaligaIstok AFK-Dinamo1:0,Radni~ki(B)-Proleter1:0,Ba~ka1901Budu}nost(SC)1:2.

Vojvo|anskaligaZapad Crvenazvezda-Ba~ka(BP)2:1,Radni~ki(SM)-Indeks0:1,1. maj-Borac0:1,SlogaEdevik-Mladost(T)5:1,Jugovi}-Metalac AV5:2.


SPORT

dnevnik DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA KINE

Feteluitre}a polpozicija Ni{ta novo na Isimaodostaproblema.RedBulodtoku. Nemac Sebastilu~io da Veber posledwi krug janFetelipredtre}u kvalkifikacija vozi na tvrdim trku ovogodi{weg gumama, ali pneumatici se nisu {ampionataFormulejedanstar- dovoqno zagrejali. Tragi~ar tova}e sa pol pozicije. Voza~ drugog dela kvalifikacija bio Red Bula je posle Australije i jePetrov.PoslebrzogkrugakoMalezijebionajbr`iiukvali- ji mu je bio obezbedio ~etvrto fikacijama za Veliku nagradu vremeRusjezbogtehni~kihproKine koja }e se danas voziti u blemamoraodaparkirabolidna [angaju u 9 ~asova ujutru po sredstaze,{toje2,02minutapre sredweevropskom vremenu. Ak- krajaovogdelatreningadovelo tuelni svetski prvak, koji je i do prekida. Za Patrova je to slavio na prethodne dve trke i ujednobioikrajkvalifikacija, ubedqivovodiugeneralnompla- pa }e danas krenuti sa 10. pozismanusa50bodovado18.polpo- cije.Me|uonimakojisuispali zicijeukarijerido{aojeuvre- biojeMihael[umaherizMermenu od 1:33,706 minuta. Kao i cedesaiNikHajdfeldizLotus pre dve nedeqe Fetelnijedominiraou kval if ik ac ij am a, ali mu je u tre}em delu bio potreban samojedanbrzikrug da obezbedi pol poziciju. Uz Fetela u prvom redu danas }e krenuti Britanac Xenson Baton iz Meklarena. Drugi redrezervisanjeza Batonovog kolegu i sunarodnika Luisa HamiltonaiNemca Niku Rozberga iz Mercedesa. Peto i {esto vreme izvezli su voza~i Ferarija [panac Fernando Alonso i Brazilac Felipe Masa. Odli~ni su Sebastijan Fetel biliivoza~iekipe ToroRoso,[panacHaimeAlgu- Renoa. [umi }e startovati kao ersuari je zabele`io sedmo, a 14,aHajdfeldkao16. [vajcaraca Sebastijan Buemi Staza u [angaju duga je 5,451 deveto vreme. U prvih deset su kilometar, vozi se 56 krugova jo{ Britanac Pol di Resta ili305,066kilometara.Stazuje (ForsIndija)iRusVitaliPe- konstruisao ~uveni Herman trov(LotusReno). Tilke, a tro{kovi su iznosili Prvi deo kvalifikacionog 240milionadolara.Ovojestatreninga obele`ila je gre{ka za sa jednim od najbr`ih komRedBulaiispadaweAustralija- pleksa krivina u kalendaru naca Marka Vebera, koji }e na Formulejedan.Prvatrkavo`edana{wojtrcikrenutiteksa18. na je 2004, kada je pobedio Rupozicije.Zbogproblemanatre- bensBarikelouFerariju.Use}em slobodnom treningu Veber damtrkasedamrazli~itihvozanijemogaodakoristiKERS,ai ~ajepobe|ivalo,anajvi{eslaporedtogajeukvalifikacijama vqaimaFerari. G. M.

DANAS 24. BEOGRADSKI MARATON

IRozaMotanastazi Trad ic io n aln i, 24. Beogradski marat on start ov a} e danas u 10 ~asova. Beogradski maraton u sebi sadr`iTrkuzadovoqstvana pet kilometara, polumaraton i maraton. Promoterka maratonaRozaMotapozvala jesvedau~estvujunamarato-

nu.Motajere{iladanebude klasi~ni promoter Beograds kog mar at on a, ve} }e u~estvovatiuTrcizadovoqstva. - Na trci }e u~estvovati i Kenijac Xon Maluni, pobednikiz2007.godine.Onjetada trijumfovao sa vremenom dva sata,11minutai52sekunde.

ODRA@AN USKR[WI MITING U NOVOM SADU: Pliva~ki miting „Uskrs 2011” u organizaciji PK Vojvodina za najmla|e kategorije odr`an je na bazenu „Slana bara” u Novom Sadu. Nastupilo je 318 takmi~ara u dve kategorije (A - de~aci 1998. i 1999, devoj~ice 2000. i 2001, B - de~aci 2000. i mla|i, devoj~ice 2002. i mla|e) iz 17 klubova. Najuspe{niji su bili takmi~ari PK Novi Sad, koji su osvojili 20 medaqa (po sedam zlatnih i srebrnih i {est bronzanih). Sledi Vojvodina sa 11 odli~ja (tri zlata, pet srebra, tri bronze), te Dinamo iz Pan~eva i Proleter iz Zrewanina koji su sakupili po {est medaqa (po dva zlata, srebra i bronze). Najvrednije rezultate isplivala je Ana Jefteni}, ~lanica be~ejskog Svim stara. Ona je slavila na 100 slobodno sa 1:04,45 zaradiv{i 538 bodova i na 200 me{ovito sa 2:36,32 {to je vredelo 551 FINA bod. Najboqi takmi~ari po disciplinama nagra|eni su medeqama i prigodnim poklonima. G. M. Foto: B. Lu~i}

nedeqa17.april2011.

19

POSLE PRVOG DANA FED KUP ME^A SLOVA^KA - SRBIJA NERE[ENO (1:1)

Anapobedila, Bojanaizgubila Ana Ivanovi} pobedilajeDanijeluHantukovuidonelaizjedna~ewe Srbiji posle prvog dana FED kup borbi u Bratislavi. Slova~ka povela trijumfom DominikeCibulkovenadBojanom Jovanovski. U drugi, odlu~uju}i dan, Slova~kaiSrbijaulazeizjedna~ene! Dominika Cibulkova upisala je

Danas 12.00: Cibulkova - Ivanovi} Posle toga: Hantuhova Jovanovski (Jankovi}) Sledi:Hantuhova/Ribarikova - Jankovi}/Kruni} prvi poen za Slovakiwe u me~u plej-ofazapopunuSvetskegrupe FEDkupa,alijepotomuzvratila Ana Ivanovi}, pa }e se u nedequ krenutiod1:1. Cibulkovaje„otvorila”tre}i okr{ajovedvezemqeuFEDkupu pobedom nad Bojanom Jovanovski od 4:6, 6:3, 6:1. Kasnije u subotu, Ivanovi}evajedobilaHantukovu rezultatom6:2,6:4.Anijezapobedu bilo potrebno 85 minuta igre nazemqanojpodlozi. Teniserkesunapo~etkuprvog seta„razmenile”pobrejk,papo gemnasvojservisiondajeIvanvi}evadrugiputoduzelaservis Hantukovoj (3:2), posle ~ega Slovakiwa nije imala odgovor. Srpska teniserka je nakon toga osvojilatrigemauzastopnoiza 31minutigrepovela1:0usetovima. Napo~etkudrugogseta,Hantukovajebrejkomkratkopovela2:1 ugemovimaitubilapotpunozaustavqena „raketama” iz Aninog forhenda. Beogra|anka je nakon togazaigralaanga`ovanijeipreokrenulana4:2,potomi6:4,zaizjedna~eweuukupnomskoru. Uprkostome{tosuseSlova~kaiSrbijaod2007.tre}iputsastaleuFEDkupu,ovojebioprvi „reprezentativni”duelAneiDanijele, a na{a teniserka poboq{ala je skor na 4:1, ra~unaju}i i duelesaWTAtura. Srbija u Bratislavi poku{ava prviput,utre}empoku{aju,daizbaciSlova~kuizFEDkupa.Prvi put,Slovakiwesubileboqe2007.

Ana Ivanovi}

godine, u Stil Areni u Ko{icama,kadasurezultatom4:1eliminisalena{ureprezentacijuuprvojrundiSvetskegrupeII,ukojojsetrenutnoinalazimo. Tadasuna{eteniserkemorale da spa{avaju status u~esnica Svetske grupe dva, sezonu kasnije Jelena,Anaiostalestiglesu~ak uSvetskugrupujedan,alijeonda

TURNIR U MONTE KARLU

NadaliFererufinalu [panskiteniseriRafaelNadaliDavidFererigra}eufinalu ATP turnira u Monte Karlu. Nadal je polufinalu nadigraoBritancaEndijaMarija6:4,2:6,6:1,dokjeFererbioboqi odAustrijancaJirgenaMelcera6:3,6:2. NadaljetrenutnonaprvommestuATPliste,aukarijerije osvojio43trofeja,alinijedanovesezone.Fererje{estitenisersveta.Onjeukarijeriosvojio11ATPtrofeja,advaovesezone.[panskiteniseriodigralisu15me|usobnihduela,aNadalvodi11:4upobedama.TrofejuMonteKarlubraniNadal. usledioporazuprvomkoluodRusijeinoviplej-of,zaopstanaku eliti,protivSlovakiwa. Pro{le godine u Beogradskoj areni,Slova~kajebilaboqarezultatom3:2ivratilajena{ureprezentacijukorakni`e.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA MLADE U SAMBOU U PRAGU

Srebro,bronzai dvafinalazaSrbiju

Tami~ari Srbije na Evropskom prvenstvu u sambou, za nade i juniore, koje se odr`avauPragu,posledvadanatakmi~ewa imaju osvojenu srebrnu i bronzanu medaqu i dva finala. Prvog dana nadmetao se kadet Jovan Ni{kanovi} koji je u kategoriji do 75 kilogramaosvojiosrebrnumedaqu. Na putu do finala savladaojepredstavnikeJermenije, Belorusije i Gruzije da bi u finalu bio porazen od predstavnikaRusije. Drugog dana takmi~ewa na struwa~u su iza{la tri predstavnika Srbije: junior Dejan Tomackojijeuprvomme~ubio boqi od prdstavnika Nema~ke, dabizaulazakufinaleizgubio odruskogborca.Ipak,urepasa`u Tomac se domogao bronzane

medaqe po{to je bio boqi od sambisteizFrancuske. Zablistale su devojke Milica@abi}(preko75kilograma) i Ivana Jandri} (70) kje su se sjajno borile, savladale po dve rivalke i  borile se za zlatne medaqe. Danas }e na struwa~u iza}i juniori Smiqana @ivkovi} (52)iDraganMitrovi}(74). Ovo je sjajan uspeh srpskih sambista, ~etiri takmi~ara je izlazilo na borli{te i svi su osvojilimedaqe.Verujemoda}e se za odli~ja boriti i dva srpska predstavnika koja danas izlazenastruwa~u. Za do sada postignute uspehe trebaodatipriznaweitreneru PavluZeremskomkojijeodli~nokrozborbevodiosrpsketakmi~are. S. J.

NA REGATI U ITALIJI

^etveracopetprvi Milo{ Vasi}, Goran Jagar, Miqan Vukovi} i Radoje \eri} nastavqaju seriju trijumfa u ~etvercu bez kormilara.Poslepro{lonedeqnepobede na Internacionalnoj regati „Kroacija Open”, u Zagrebu, na{ reprezentativni ~etverac je trijumfovao na regati „Memorial Paolo D’Aloja”, u Pjediluku,Italija. Aleksandar Filipovi} je zauzeodrugomestousvojojkvali-

Mlada Bojana Jovanovski, koja jenaterenoti{laprili~nonenadao, posle odluke selektora Dejana Vrane{a da wu ubaci u vatru umesto bolesne Jelene Jankovi}, odli~no je po~ela me~, alijestalasredinomdrugogseta. Jovanovski je dobila prvi set posle53minuta,demonstriraju}i igru na veoma visokom nivou.

fikacionoj grupi iza Alesija Sartorija, jednog od najtrofejnijih italijanskih skifista. U finalu, na{ mladi senior, ipak, nije uspeo da se domogne medaqe i morao se zadovoqiti ~etvrtim mestom u seniorskoj konkurenciji. Reprezentativni dubl skul, kojijenastupiousastavuNikola Stoji} i Du{an Bogi~evi}, zauzeo je ~etvrto mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i nije uspeodaseplasiraufinale.

Iakojeslova~kateniserkaimala prednost na po~etku od 2:0, Jovanovskijeuspeladapreokrene rezultat i sa pet vezanih gemova stigne do vo|stva (5:2). Robustna Cibulkova u nastavku je ponovo pripretila, smawila na 4:5, ali

srpska teniserka nije dozvolila preokret. UistomritmuBojanajeigrala i u nastavku. Odmah je oduzela servisprotivnici,azatimspasiladvebrejklopteiopetostvarila solidnu prednost (2:0). Ipak, tadajeCibulkovazaigralaonako kako smo navikli - da „kida” na terenu - i to joj se isplatilo. Bojanajenapravilabrejkupetom gemu(3:2),aSlovakiware{ilau svojukoristnaredna~etirigema i posle sat i po vremena igre poravnala rezultat na 1:1 u setovima. Ve}tadavidelosedajedoma}a teniserka, no{ena podr{kom sa tribina,dobilanasamopouzdawu, kada se rastr~ala po terenu i uspevala da uhvati skoro svaku lopticu. Jovanovski je potvrdila, sa drugestrane,dajesapravomdobilanagradu„Srce”odstraneWTA, alinijeprona{lapraviodgovor naigruprotivnice.Cibulkovaje brzostiglado2:0,Bojanajeuspela da smawi (1:2), ali ne i vi{e od toga. Slovakiwa je po receptu iz drugogsetadobila~etirinaredna gemaiposledvasatai18minuta slavilajepobedu.

PRVENSTVO EVROPE ZA KADETE U TURSKOJ

Pobedanastartu Srbija - Nema~ka 3:2 (19:25, 25:16, 25:21, 23:25, 15:9) ANKARA: Hala „Be{kent”, gledalaca 150, sudije: ]ezare (Italija), Barasa ([panija). SRBIJA: Kova~evi} 32, Medenica, Medi} 11, Ilini~i}, Veqovi}, Br|ovi} 4, Kati} 4, Okoli} 9, Stankovi} 11, Panti},@arkovi}3,Blagojevi}6. NEMA^KA: Kriger 1, Heht 9,[ot7,Nagel9,[verin,Auel 1,Harms13,Dorfler6,Hefter, Dobert 11, Trenkler 8, Bakspoler. Gotovo dva sata igre bila su potrebna odbojka{ima Srbije dasavladajuNema~kunaotvarawukadetskogPrvenstvaEvrope uAnkari.Osvojenasudvaboda, iako su mo`da izabranici Milana \uri~i}a mogli i do sva tri, da nije bilo pada u igri u fini{u~etvrtogseta.Prviset je u potpunosti pripao Nema~koj,kojajeodstartaimalaprednostkojujedokrajasetasa~uvala. U drugom setu vi|ena je obrnutasituacija.IzabraniciMilana \uri~i}a su od po~etka stavili rivalu do znawa da }e drugi set pripasti Srbiji i to ubedqivo.Utre}emsetuvodila se `estoka borba, u kojoj su kadeti Srbije bili kvalitetniji ismireniji,pasupovelisa2:1, poslerutinskezavr{nice. ^etvrti set je doneo najneizvesnijuborbu.VodilajeSrbijaufini{usa20:18i22:20,ali

Uro{ Kova~evi}

suuporniNemciuspeliserijom 5:1,dapotpunopreokrenuskori izjedna~ena2:2usetovima.Koliko god je kraj ~etvrtog seta pripao Nemcima, toliko su po~etak petog seta obele`ili srpskikadeti.Povelisusa3:0i 4:1, ali je onda usledio pad. Nemci su izjedna~ili na 5:5, da bi Srbija na promenu strana oti{lasadvapoenavi{ka(8:6). Usledio je period dobre igre Srbije,kojajeserijom3:1pove}ala prednost na ~etiri poena (11:7).Dokraja,Srbijajeosvojila ~etiri poena, a Nemcima prepustila samo dva za kona~nih3:2. Kadeti Srbije }e u 2. kolu B grupe,danasu15.30~asovapona{emvremenu,igratiprotivBugarske.


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

G

ospo|a Defren tu`ila je svojevremeno belgijskukompaniju„Sabena”tra`e}ida joj se nadoknadi neosnovana razlika u platiuodnosunamu{kekolege.Sudjeutvrdiodajetu`baosnovanaiupravojetapresuda predstavqala prekretnicu u komunitarnoj (evropskoj)praksiupogledurodneravnopravnostiupla}awuposlova.Timpre,jersuradniodnosijednoodpoqanakojimajeneravnopravnostpolovaupraksinajzastupqenija. Motivisanate`womdauspostaviistinsku, realnujednakostmu{karacai`ena.Evropska unijajedonelanizpravnihstandardakojima seure|ujupojediniaspektijednakogtretmana polovauradu.Teaktepodupira}eipraksakomunitarnih institucija, a naro~ito EvropskogsudapravdeuLuksemburgu.Radiseonizu dokumenata komunitarnog prava koji ure|uju oblastravnopravnostipolovauoblastirada od  Sporazuma o EZ, preko niza direktiva o jednakom tretmanu mu{karaca i `ena u oblastiradaisocijalnesigurnosti...doMapeputa zapostizawe(2006-2010)iIzve{tajaKomisijeEZ-Jednakostizme|u`enaimu{karaca iz2010.godine. Udecembru2009.uSrbijijeusvojenZakono ravnopravnosti polova koji  ure|uje vi{e oblasti,ukqu~uju}iiradneodnose.Timejeu na{ pravni sistem  uneto  niz originalnih

mogla  da bude tretirana neka druga osoba i posredna diskriminacija: kada naizgled neutralnaodredba,kriterijumilipraksamoguda osobujednogpoladoveduunepovoqnijipolo`ajuodnosunaosobedrugogpola. Radkaokorisnudelatnostprateidestruktivni vidovi pona{awa, me|u kojima su uznemiravawe i seksualno uznemiravawe. Posledwihgodinaje,usledkrizeipoja~anekonkurencijeme|uzaposlenima,ovakopona{aweuporastu.Tosenegativnoodr`avanesamoname|uquskeodnosenaradu,ve}inazdravqezaposlenih,porodi~neodnoseiukupnuproduktivnostdru{tva.ZbogtogaseuUnijidevedesetih godinapo~iwedadelujenasuzbijawusvihvidovauznemiravawanaposlu. Naovompoqujenaro~itoizra`enpristup koji generalno karakteri{e komunitarnu praksu,atojedaseUnijanezaustavqasamona propisivawuregulative,ve}neprekidnoprakti~no deluje na suzbijawu uznemiravawa po osnovupola.Tako`alba,odnosnopokretawe procedurezbognejednakogpla}awanemo`eda dovededootkaza. –Iakosenasmawewu„platnogjaza”neprekidno radi, razlika u platama mu{karaca i `enauEUidaqepostojiikre}eseod15do 17,4posto.Tajotporrezultatjedirektnediskriminacije`enaistrukturalnihnejednako-

ravnopravnoSt polova priznati i u koverti pravnih re{ewa, od kojih se mnoga odnose na oblastrada(afirmativnemereupogleduzapo{qavawa,kvotezaposlenih,posebneevidencije,obaveznoplaniraweuravnote`avawaradne snage,redovnoizve{tavaweostawuupogledu polova,za{titaod„viktimizacije”,teretdokazivawa na strani poslodavca). Re{ewa u ovom Zakonu inspirisana su me|unarodnim standardima, a naro~ito praksom Evropske unije. Te`wa je, kako za „Dnevnik” obja{wava profesorPravnogfakultetauNovomSadudr SenadJa{arevi},dasezaposlenimabezobzira napolobezbedijednaktretman,odnosnodase iskorenidiskriminacija,bilaonaneposredna iliposredna. –Utompogledujeposebnozna~ajnaDirektiva iz 76/207, koja uvodi obavezu primene principajednakogtretmananasvimpoqimau radnom odnosu, po~ev od pristupa zaposlewu (ukqu~uju}i i unapre|ewa), preko profesionalneobukeiusavr{avawa,svedopravaizsocijalne sigurnosti. Dopunska Direktiva iz 2002. pro{iruje dejstvo principa jednakog tretmanainajednakpristupsamozapo{qavawuilibilokojemzanimawu,reguli{eza{tituuvezisaodsustvovawem`enasposlauslu~ajutrudno}eimaterinstva(uzza{tituodotkazaipravodasevratenaistiposao),iutvr|ujedaseprincipjednakostiodnosiinapitawe~lanstvauorganizacijamazaposlenih–obja{wavaprofesorJa{arevi}. Primenaprincipajednakogtretmanazna~i primarno zabranu diskriminacije, direktne: kada se neka osoba tretira lo{ije na osnovu polanego{tosetretirailijebila,odnosno

sti,kao{tojesegregacijaupojedinimsektorima,zanimawimaiorganizacionimsistemima,pristupuobrazovawuiobuci,poreme}ajimauprocenamaiplatnimsistemima,istereotipi–ka`eJa{arevi}. PremaIzve{tajuojednakostiizme|u`ena imu{karacaEU,za2010.godinu,`enesenalazeulo{ijojpozicijinatr`i{turada,izme|u ostalogzahvaquju}iinejednakimplatama.Mawepla}awerezultiraive}im`enskimsiroma{tvom, kako u radnoj populaciji, tako i u starosti(ni`epenzije). Uzpol,jedanodnajrasprostrawenijihosnovazbogkojegposlodavcidiskrimini{u`ene, suporodi~neobaveze(trudno}a,podizawedece, starawe o starim i nemo}nim ~lanovima doma}instva).Zatojejedanodpravacaborbeza izjedna~avawepolovajepromovisawepolitikekojomseolak{avauskla|ivaweporodi~nih iprofesionalnihobaveza. – Dokumenti Evropske unije poslu`ili su kaoinspiracijana{emzakonodavcuprisa~iwavawuodredabaZakonaoravnopravnostipolova, o izjedna~avawu polova u oblasti rada. Slede}ikomunitarnupraksu,name}esezakqu~akdajeborbazapostizawepuneravnopravnostipolovaudru{tvutrajanproceskojizahtevapromenusvestiistavovajavnogmwewa.Zatoproceseliminisawanejednakostipolovane mo`ebitiograni~ensamonalegislativnemere,ve}binovuregulativutrebaloiprakti~nodapodr`esvedr`avneinstitucije,anaro~itosudoviisocijalnipartneri,kao{tose to~iniuEvropskojuniji–zakqu~ujeprofesorJa{arevi}. n VesnaSavi}

MI I EU

i projekti koji ukqu~uju tehnologije obnovqive energije, i transport qudi i roba.

rupastudenataBeogradskoguniverzitetakoja G je konstruisala prvi javni solarni puwa~ mobilnih mbasadorNema~keuSrbijiVolframMas izjatelefona pobedila je na takmi~ewu Evropske komisije A vio je da ubedqiva ve}ina politi~kih stranaka u Sru obnovqivim izvorima energije u kategoriji smawewa biji podr`ava prikqu~ivawe zemqe Evropskoj uniji .

potro{we energije. „Od 309 projekata koliko je bilo prijavqeno plasirali smo se u 27 najboqih. Ovo je za nas veliki uspeh. Mi smo bili ubedqivo najmla|i u~esnici , a i jedini smo iz zemqe koja nije ~lanica Evropske unije „, rekao je vo|a srpskog tima, student Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu Milo{ Milisavqevi}. Solarni puwa~ pod nazivom „Strouberi drvo”, koji su izumeli srpski studenti, bio je, ina~e, montiran ispred zgrade Evropskog parlamenta. Nagrade su, ina~e, dodeqene za projekte u {est kategorija: pove}awe svesti o energetskoj efikasnosti i odr`ivoj energiji, smawewe potro{we, obrazovawe, kori{}ewe obnovqivih izvora energije u izgradwi, proizvodwa energetski efikasnih proizvoda

„Iako jo{ uvek postoji nekoliko nedefinisanih nacionalnih pitawa oko kojih nedostaje saglasnosti, oko 85-90 odsto politi~kih stranaka saglasno podr`ava prvenstveni prioritet zemqe - prikqu~ivawe EU”, rekao je Mas u intervjuu za „Ma|ar so”. On je tako|e ocenio i da, na odre|eni na~in, Vojvodina mo`e imati ulogu inspiratora u procesu evro-integracije Srbije.

remijerMirkoCvetkovi}imenovao P je potpredsednika za evropske integracije Bo`idara \eli}a za {efa pregovara~-

kog tima u procesu integracije Srbije u EU. \eli} je tako|e zadu`en i za sprovo|ewe Akcionog plana za dobijawe statusa kandidata, kao i da vodi vodi pregovore za u~lawewe Srbije u Evropsku organizaciju za nuklearna istra`ivawa (CERN).

U Briselu se 15. aprila zavijorila zastava Vojvodine. „Mi je danas, sa zastavama drugih evropskih regija i pokrajina, u Briselu postavqamo, a siguran sam da }e je i budu}e generacije sa ponosom ~uvati”, re~i su direktora Fonda „Evropski poslovi” APV Predraga Novikova. Po wegovim re~ima, prisustvo Vojvodine u Briselu su{tinski predstavqa i uspe{no zaokru`ivawe nastojawa pokrajinske administracije, koja je ozna~ila proces evrointegracija i regionalne saradwe kao izuzetno va`ne instrumente ekonomske i razvojne politike. „Na tom putu Vojvodina je godinama sistemati~no gradila svoju poziciju solidnog i predvidqivog partnera, i zato ovde u Briselu kre}emo uz podr{ku na{ih dugogodi{wih partnerskih regija iz cele Evrope. To je nesporno dobra vest ne samo za Vojvo|ane, nego i svegra|ane Srbije, jer potvr|uje na{e strate{ko opredelewe da se proces evrointegracija ubrza i u~ini efikasnijim kroz sna`nije u~e{}e pokrajinskog, ali i lokalnog nivoa. Stoga }e vojvo|anska ku}a ovde u Briselu imati politiku otvorenih vrata za sve one koji `ele da daju doprinos ukupnim naporima zemqe i bi}e mesto okupqawa gradova i op{tina, privrede i univerziteta, i to kako iz na{e pokrajine tako i iz cele zemqe”, poru~io je Novikov.Vojvodina je, ina~e, postala i ~lanica nove Evropske mre`e KEN sa sedi{tem u Briselu, koja kupqa regije {irom kontinenta i u ~ijem }e fokusu biti ekonomija znawa. Tokom skupa koji je tim povodom organizovan Vojvodina je predstavila neke od svojih kqu~nih prioriteta.

U

Briselu se u laganoj {etwi uo~i pono}i, u bezbednom, spokojnom, a `ivahnom centru grada, strpqivo ~ekauredupred{alteromnajstarijegprozvo|a~avafli–tekispe~enogkeksaveli~inedlanakojipo`eqimo`ebitizasut{e}erom,premazan~okoladom,kremomodvanile,jagodamai{lagom,kuglamasladoleda.Ovajslatki{ pokomemiri{icentargradadeojekulturneba{tineisto kaoiManekenpiskoji{}u}urenuugluneprekidnopi{ka itrpifotosesijeturistaizsveta.Ovosunekeodglavnih ta~akazaidentitetglavnoggradaBelgije,wegovakulturna ba{tinaodkojesemo`edobrozaraditi. PopozivuEvropskekomisijeuBriselu,ovogprole}asu senanedequdanaokupilipredstavniciizcivilnihorganizacija (termin “nevladine organizacije” je nekorektan, jersucivilneorganizacijevi|enekaovladinpartner)zemaqakojesunaspiskuzapridru`eweEvropskojuniji.Pro-

otvarawenovihradnihmestauturisti~kojponudi.Evropa je,ina~e,kakojereklaMonikaUriandeSusaizDirektoratazaobrazovaweikulturupriEvropskojkomisiji,najpo`eqnijadestinacijanasvetu.Anajva`nijejedaUnijapo{tujenacionalniidentitetdr`ava~lanica(premaUgovoruoEU)kojiseo~itujeba{ukulturnojba{tiniukojojsu sadr`anipismo,jezik,istorija,arhtektura,muzika,kwige, priroda...Kulturolo{kerazlikekojesepokazujuuba{tinijesusrceEvropskeunijeitojeneprekidnoisticanona radionicamakojesuodr`avanezaovustudijskugrupu. Pri~aoba{tininijeideolo{kave}sezasnivanailustrativnimbrojevima-40odstome|unarodnogturizmafokusiranojenainteresovawezakulturu,~etvrtinastanovnikaEUsmatradajekulturnaba{tinaopredequju}azawihovaputovawa,devetmilionaradnihmestajevezanozaindustrijuturizmauEU,audeoubrutonacionalnomdohotku

kulturna ba[tina na dnevnom redu

jekatsezvani~nozove„Pro{ireweEU“iuwemusuzemqe ZapadnogBalkana,TurskaiIsland.Srbijusureprezentovali ~etiri predstavnika od kojih je tri iz Vojvodine, na predlogorganizacijeTACSO Srbija,uprogramu„Qudiqudima”.Temajebilakulturnaba{tina. Zbog ~ega kulturna ba{tina? Zato {to ona ukazuje na istorijsko nasle|e i identitet dr`ave, odnosno lokalne sredine, doprinosi odr`ivom razvoju zajednice, interkulturalnom dijalogu i zajedni{tvu, ubrzava ekonomski rast,

Ministri inostranih i evropskih poslova EU usvojili su u Luksemburgu zakqu~ke o Dunavskoj strategiji, ~iji je ciq razvoj ekonomskog potencijala regiona Dunava i za{tita `ivotne sredine. Zakqu~i su usvojeni na dana{wem zasedawu Saveta op{tih poslova Evropske unije, {to, nakon pozitivnog stava Evropske komisije, predstavqa drugi nivo u procesu usvajawa makroregionalne strategije EU za Dunavski region. O~ekuje se da zeleno svetlo 24. juna ove godine da i Evropski parlament, ~ime }e zvani~no proces usvajawa Dunavske strategije biti zavr{en. Ova odluka Saveta op{tih poslova Evropske unije tako|e predstavqa jasan signal zemqama Podunavqa i koordinatorima prioritetnih oblasti da zapo~nu sa implementacijom Dunavske strategije. Podsetimo, u procesu implementacije Strategije, Srbiji je poverena koordinacija prioritetnih oblasti Ekonomije znawa i @elezni~kog, drumskog i vazdu{nog saobra}aja, s tim da }e predstavnici Srbije tako|e uzeti aktivno u~e{}e u izvr{nim radnim grupama ostalih prioritenih oblasti Dunavske strategije Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

[ta je TACSO Srbija? Nacionalna savetnica TACSO projekta za Srbiju ZoricaRa{kovi},za„Dnevnik“ka`e:„TACSO jeprojekat Evropske unije, ~ija je osnovna svrha pru`awe tehni~kepomo}iorganizacijamacivilnogdru{tvau zemqamazapadnogBalkanaiTurskoj.Tehni~kapomo} seodnosinanizraznorodnihaktivnostiusmerenihka potrebidacivilneorganizacijedodatnoizgradekapacitete i postanu zna~ajniji ~inilac u procesima demokratizacijeusvojimzemqamaiuregionu.Pored edukativnihaktivnostiuoblastimajavnogzastupawa ilobirawa,upravqawaorganizacijamacivilnogdru{tva,u~estvovawagra|anauprocesimadono{ewaodluka, projektnog planirawa i upravqawa, TACSO se bavistvarawemstimulativnogambijentazaradidelovawe civilnih organizacija. Posebna oblast rada jevezanazaja~awesaradwejavnogicivilnogsektora kaojednogodpreduslovazademokrati~nuvlast.TACSO Srbija pru`a i asistenciju Delegaciji Evropske unijeuSrbijidapromovi{eidrugedostupneevropske programe i mogu}nosti za gra|ane, me|u kojim je programstudijskihposeta„qudiqudima”.

je4,5odsto.Primeredobreprakseizlo`ilisupredstavniciizSavetaEvrope,Evropskekomisije,Uneska,francuske organizacije Ba{tina bez granica, Evrope nostre. Zajedni~ki imeniteq svih izlagawa bio je da je ba{tina poqe izazovaidapredstavqarazvojniresurs.Ukolikosewime dobroupravqa! Uprocesuspoznavawaiafirmisawaidentitetadr`ave, politi~kaelitaimavode}uulogu,alicivilneorganizacije na poqu markirawa i za{tite ba{tine, a u saradwi sa stru~wacima–arhitektima,konzervatorima,istori~arima umetnosti...jesuambasadorikojibitrebalodau~estvujuu polti~kimdebatamaoovojteminanacionalnom,regioanlnomievropskomnivou.Evropskakomisijanapoquba{tine finansira projekte koji su godi{wi/vi{egodi{wi, saradwusatre}imzemqama/festivali/priznawa,propagirawemre`enaevropskomnivou{tozna~iregionalnusaradwu.Otomejeznala~kiitemperamentnogovorioHenkViserkogauEvropskojkomisiji,uProjektuzapro{ireweEU nazivaju„ocem“{irewamre`ecivilnihorganizacijauregionu,aonnatoodgovara„vi{esamdadiqa“. Ustrate{kompapiruopro{irewaEUnavedenojedau ovomprocesutrebarazvijatikapacitetecivilnihorganizacijaiwihovedirektneme|usobnekontaktekaoisaEU, kako bi se kroz zajedni~ke projekte stvorile nove mre`e, aliiupoznalairazumelaEUiprocedurekojeseuwojsprovode.„Otacilidadiqa“strogoporu~ujedaseodEvropske komisijeneo~ekujugotoviprojekti,ve}dasvakaorganizacijamoradapredlo`isvojprojekat,prona|epartnere„ami ondapriska~emoupomo}.Nemojteo~ekivatiodnas~arobnere~ii{tapi}.Prvouraditene{to,panasondazovite.“ Naminibriselskojturnejisklopqenisunovikontakti uo~ekivawudaseokonkretnimprojektimadogovarakadase svakovratiusvoju„bazu“.Kulturnaba{tinane}epobe}i, aline}enivaskrsnutisamaodsebe. n BojanaKaravidi}


dnevnik

nedeqa17.april2011.

T R E ND R A PO R T: [TAOBU]IZAVEN^AWEVEKA

PETNAJBOGATIJIHHOLIVUDSKIHKLINACA

Londoncalling!!! estedaprili~nou`ivamu bajkama u kojima na kraju groznepri~eolopovlucima, prevarama i iznudama, lo{i momci (i poneka devojka) zavr{euzatvoruilibarsanarukvicom, drage su mi i one o negovawu porodi~nog biznisa u kojima otac i sinovi ili, pak, sestre i zetovi udru`enim snagama i uprkos svima i svemu(paizakonu)radezavlastitu sre}u i blagostawe, moram priznati da mi ovih dana najvi{egodenekedrugepri~iceoo~uvawuporodi~nihvrednosti. Poga|ate, one koje za hep ie nd imaj u rom ant i~n o i rasko{no ven~awe i to ni mawenivi{enego-zaprinca. Stog a i bir am da, umes to {to bih u Novom Sadu ~ekala da vidim ko }e jo{ kobojagi ilizapravobitiuhap{en,malo skoknem do britanske prestoniceiu`ivamunajspektaklu–ven~awuveka,kojim}ese na ve~nu qubav zakleti stasitiVilijamilepadevaKejt.A da sam napravila pravi izbor potvr|uju i predvi|awa kako }e ova rasko{na svadba, zakazanaza29.april–novoustanovqeni dr`avni praznik u Velikoj Britaniji – u tamo{wu kasuubacitivi{eodmilijarduipodolara. U prevodu, svi koji ne{to zna~e me|’ belosvetskom aristok rat ij om, biz nis men im a, politi~arima i, naravno, xetseterima,tog}epetkabitime|u 1.900 zvanica okupqenih u Vestminsterskoj opatiji u kojoj }e se odr`ati ceremonija ven~awa.Uprilogtomeinajavada}even~awuprisustvovati preko 40 ~lanova kraqevskih por od ic a iz inos trans tva, ukqu~uju}i i Kara|or|evi}e, vi{eod200qudiizvlade,parlamentaidiplomatskogkorai 60guverneraipremijera. Na ven~awe su, pored ostalih,pozvaniifudbaler/maneken Dejvid Bekam sa gospo|om mu Vikt or ij om, red it eq Gaj Ri~i, komi~ar Rouan Atkinson, a na svadbi }e po zadatku bit i i ~lan leg end arn ih “Bitlsa” Pol Makartni, koji }e tom prilikom malo i pevu{iti.Nijezgoregre}inidasu me|u zvanicama i sve biv{e qub av i bud u} ih sup ru` nik a (lepoje{touwihovomodnosu od samog po~etka nema nikakvih tajni), kao i instruktor joge,ina~edobarKejtinprijateq.

J

Kakosenajavquje,posleven~awasupredvi|enadvagalago{}ewa u Bakingemskoj palati – prv o ru~k i} kod kraq ic e ElizabeteDruge,kojem}eprisustvovati oko 600 odabranih, azatimigalave~eraza300najbli`ih i najva`nijih, ~iji }e doma}inbitiprinc^arls.Sve zajedno,odnosno,kadasepodvu~e crta, trenutno se kalkuli{e sa tro{kovima od preko 30 miliona dolara. Dakle i ba{ kakojeired:{tedwe,abogami ni recesije, ne}e biti. Naprotiv, samo kapela u kojoj }e se mladenci ven~ati bi}e ukra-

{ena cvetnim aran`manima u vrednosti od nekih 800.000 dolara, dok }e najvi{e (na desetinemilionadolara)ko{tati obezbe|ewe koje }e {tititi kako goste kraqevskog ven~a-

Mladenade punihbu|elara

pos las ti~ ark a Fio n a Kerns, bi}etuipa{tetauaspiku,pate od dimqenog lososa, galski odresci,prepeli~jajaja,jagwe}e {nicle u sosu od viskija i pe~uraka, kanepea kao iz pri~e…Sveusvemu,nakraqevsku trpezu}eoti}ioko150hiqada doloresa, ~emu treba dodati i koznakolikoboca{ampawca, koji}esetogdanato~itiupotocima. Dakle,iakoseimauviduda su ven~awa ve} sama po sebi sve~anost, nema druge – fenseraj na visokom nivou je zadata tema. Pa, krenimo redom. Za

ako je industrija zabave jedna od najbogatijih i najperspektivnijih, naro~ito u ova krizna vremena, ne treba da~udi{tonaholivudskekapijenasr}usvemla|i,poletniji, lep{i i talentovaniji. Od Meri Kejt i E{li Olsen, koje su svoje milione zaradile pune}i pelene u sitkomu „Puna ku}a“, preko Lindzi Lohan, Zeka Efrona pa sve do „Sumrak“ i „HariPoter“ekipe,bitiglumacupelenamaili{pilhoznama svejeprivla~nije.Naro~itoakoseonimakojisuuspelizaviri ubankovnira~un.

K

Dakota Fening koja}e,uzmalove{togodabranog nakita, dobar par elegantnih cipela i odgovaraju}u pismo-ta{ nu, rez ult ir at i prikladnimstajlingom.[toseti~e, recimo, ne{to izazovnijeg dekoltea, on mo`e biti odli~anizbor,alisamouslu~ajuda se u takvoj haqini ose}ate dovoqnodobroiopu{teno,ava`no je i da odabrani model omogu}ava le`erno kretawe i sedewe. Naravno, elegantan je isofisticiranoseksiimodel sa golim le|ima, a ono {to bi trebaloizbegavatijesukombinacije crna sukwa/ pantalone sabelomko{uqom.Emjesuvi{ejednostavno,embinekomogaodavaspobrkasakonobaricom.[toseti~euskopripijenih (“kobasica”) haqina, jako jeva`noizabratiodgovaraju}i dowi ve{, koji se ne}e neukusnoocrtavati. Ako spadate u retke sre}nicekojemogudasepohvalekako imajuve{tuidobrukroja~icu, verujtedasteuozbiqnojprednosti u odnosu na one mawe sre}neodvas.Jer,odelosa{ivenopomeriuvekjepunpogodak.Jo{ako,recimo,sakoobu~ete na golo telo, a dekolte “popunite” slapovima biseraelegancija je zagarantovana. U tom slu~aju, sako mo`ete i da “struk ir at e” odg ov ar aj u} im kai{em ili da oko pojasa ve`ete elegantnu ma{nu sa cve}em. Pod obavezno su i podignuta kosa, ba{ kao i visoke {tik le (po` eqn o upar en e s bojom ta{ne); {to se boja ti~e- nepogre{ive za ovu sezonu su puderaste i pastelne nijanse, kao i cvrena za one odva`nije, a s obzirom na ~iwenicudajeovogputare~obritanskomven~awu,fensi{e{irna glavi i cvet na reveru dobrodo{li su za~in ukupnom stajlingu. n Jasna Budimirovi}

po~etak je, bar tako savetuju stilisti, po`eqno izbegavati odglavedopeteslutkeskinute odevne kombinacije sa potpisommaweilivi{ekomercijalnih brendova i to iz tri

[togodomladencima Kako ovih dana izve{taju britanski magazini, Kejt (koja je ovihdanaodsilnenervozeipropu{ila)}e,nakon{toizgovori sudbonosno„da”,nasvomprstunositiburmuodvel{kogzlata,kojako{ta11hiqadadolara.Istotako,poznatojeida}even~anica, koju }e budu}a princeza nositi, ko{tati preko 400 hiqada ameri~kih zelemba}a (ovaj tro{ak, kako red i pravila nala`u, snosiwenaporodica),dok}eVilijamzatuprilikuobu}isvoju naj{minkericauniformuKraqevskogratnogvazduhoplovstva. wa,takoimilioneposmatra~a kojiseo~ekujuublizini. Nakon ven~awa, Vilijam i Kejt }e se do Bakingemske palate provozati u istoj ko~iji kao i pokojna princeza Dajana kadaseudavalazaprinca^arlsa, a {to se svadbenog ru~ka ti~enaastalu}ese,ba{kaoi na ve~eri na}i svega - vo}ne i ~okoladnetortekoji}epraviti Kejt i Vilijamu najmilija

razloga:prvo–re~jeoprilici za koju bi se, ipak, trebalo malo vi{e potruditi; drugo – ne moraju ba{ svi da znaju ko vas “obla~i”; i tre}e – opasno suvelike{anseda}esenadoga|ajupojavitiineka“bliznakiwa”,odnosnodamaobu~enau identi~nekrpice. Umesto toga, mnogo je boqe re{ewe jednostavna crna ili belahaqinadu`inedokolena,

Plan i program kraqevskog ven~awa Royal Wedding schedule „rols rojs” Rolls-Royce Phantom fantom VI VI

TRAFALGAR TRAFALGAR SQUARE SKVER

St. James Palata St.Palace Yejms

11.00:Po~iwe Serviceceremonija. begins. 11.00: Par }e ven~ati kanterberijski Couple married by Archbishop biskup Rouan Vilijams of Canterbury Rowan Williams 12.00:Mladenci }e se u 12.00: kraqevskoj ko~iji proklackati in1902 State Landau at head od opatijeback ofVestminsterske carriage procession do Bakingemske palate to Buckingham Palace, via

Clarence House Klarens haus

Buckingham BakingemskaPalace palata

T

ET [H E

Horse Guards Parade and The Mall 12:30pm: Queen gives 12.30: Kraqica prire|uje ru~ak za 600reception zvanica for lunchtime

ST. T .JY E EJ SMÕSS PPAARRKK S AM 600 guests

PARLAMENT PARLIAMENT SQUARE SKVER

Westminster Abbey Vestminsterska opatija

L OO NN DD OO NN

1902 State ko~ija Kraqevska Landau:i 1902. Couple Kejt i Vilijam will use }eGlass se wom Coach provozati to vreme dozvoli instead ifako weather is very wet Sources: Clarence House, Google Maps

10 Downing Street Dauning strit 10

R I V ETRE TMH AZ MA E S

10.30:VIP VIPs, including 10.30: gosti, ukqu~uju}i iforeign krunisane glave, heads dr`avnike, royalty, of state, zna~ajne politi~are... sti`u u and senior politicians, arrive. opatiju. Deveru{e, me|u kojima Bridesmaids, including maid je iof mladina sestra Filipa honourro|ena Philippa Middleton , Midlton, u opatiju and page odlaze boys leave for Abbey 10:40:Princ Prince William 10:40: Vilijam i and wegov kum polaze bestpronc man Hari, Prince Harry,izleave palate St. Yejms St JamesÕs Palace 10.45:Kraqevska Other 10.45: porodica, na ~elu senior royals sa kraqicom arrive, Queen Elizabetom, taking her seat zauzima last ofsvoje all in mesto desne fronts row to strane oltara right of altar 10.50: 10.50: Catherine and Kejt i wen otac Majkl Midlton father Michael odlaze u opatiju Middleton u leave limuzini for Abbey by car

W V HA IJT TE H AOLLL

Horse Guards Parade

T LE L I [A L M A

© GRAPHIC NEWS

RAF Searchjedinica and Rescue Spasila~ka RAF-a, Forceprinca Ð colleagues of Prince kolege Vilijama, William Ð expected stage pozdravi}e par kada se,topo helicopterpojavi fly-past when tradiciji, na balkonu couple make traditional Bakingemske palate appearance on balcony 18.00: Mlado`ewin Prince 18.00: Charles hosts private otac, princ ^arls, dinner atve~eru palaceifor priredi}e bal friends and za300 300close „najbli`ih family, followed by prijateqa” dancing

Houses of Parlament Parliament

Pictures: Getty Images, AP

10.00: 10.00:Ve}ina Most odof 1.900 zvanica 1,900 guests ve} ~eka mladence already seated inu Vestminsterskoj opatiji Westminster Abbey

21

„Najsla|e ameri~ko dete“ kako je kriti~ari zovu, veomabrzojepostaloijednood najbogatijih. Do sedamnaestog ro|endanaDakotajesnimila29filmovaipojavilaseu12serija, me| u koj im a su CSI, „Prij at eq i“ i „Ali Mekbil“. Procewuje se da godi{wezara|ujeoko~etirimilionadolara.

Ebigejl Breslin Ovu petnaestogodi{wakiwu zapamtili smo po ulozi Olive Huver u filmu „Mala misAmerike“,zakojujenominovanazaOskara.Osimnominacije zaw najve}u filmsku nagraduigomilunagradakritike i publike na svetskim festivalima,ovajfilmdoneo jeEbigejlimilionipodolara.IdokEbigejlvrednoradi, pa`qivobiraju}ifilmovekojiuobli~ujuwenukarijerukarakterneglumice,paricesevrednosla`uikote,amilion~i}ise ni`uini`u...

Tajler Yejms Vilijams Ovaj osamnaestogodi{wi momak mesto na ovoj listi zaradio je ulogom u seriji „Svi mrzeKrisa“ukojojigrakomi~ara Krisa Roka iz mladosti. Kako je ovom ulogom zacrtao svoj put, biraju}i uloge u komedijama,netrebada~udi{to je na wegovom spisku i pojavqivaweu„Subotomuve~eu`ivo“.Ipak,trudisedasepoka`e iuostalim`anrovima,tejesvojemilionedolarazaradioulogama u serijama „Zakon i red“, „Haus“ i „Betmen“. Dva puta je osvojionagraduzanajboqegkomi~arauseriji,prviputsasamo 14godina,~imejepostaonajmla|ilaureatuholivudskojistoriji.Uspeojedaseizborizaneverovatanhonorarod1,2miliona dolarapoepizodiu„SvimrzeKrisa“.

Ema Roberts Bratanica „ameri~ke dragane“ Xulije Roberts i }erka Erika Robertsa, Ema nastavqa porodi~nu gluma~ku tradiciju.Kakojedetiwstvo provelanasnimawimastetkom koja ju je vodila svuda gde je mog la, poj av qiv aw e pred kamerama bilo je samo pitawe trenutka. Sa devet godina debitovala je u filmu„Udarac“.Tinejxerskapublikaobo`avalajujeufilmuo hrabroj detektivki Nensi Dru, a wen posledwi film „Vrisak4“poharaojebioskopskeblagajne.Osimfilmom,dvadesetogodi{waEmabaviseipevawem,tejeobjaviladvaalbuma,a~estojegost„TinVog“listenajboqeobu~enihmladih dama.Dosadajezaradilaokodesetmilionadolara,akakojoj predvi|ajusjajnukarijeru,svesu{ansedasetajiznosumnogomepove}a.

Rejven Simone Qub it eq i „Koz bi {oa“ se} aj ujesepouloz imin ij aturn eOliv ij ekoj ajezas mejav al a cel u Koz bi fam il iju. Maw e je poz nat o da joj je ta pop ul arn ost don el a 20 hiq ad a dol ar a po epiz od i i {ans u da zap o~n e sops tven i {ouprog ramnaDiz nikan alu „That’s So Ra ven”, za koj i jedob ij al ado35hiq ad adolar a svak i put kad su kam er e zaz uj al e. Dvad es et og od{ wa glum ic a,pev a~ ic a,mod eliprod uc entk iw anasvojpos lovni ra~ un smes til a je mil io n e dol ar a, zah vaq uj u} i uspe{nomde~ ij em{ouprog ram u,hiph opalb um im a,iulog am au hit film ov im a „Dokt or Dul itl“, „Gep ard dev ojk e“, i „Dnevn ik jedn e princ ez e 2“. Dos ad a{ wa zar ad a izn os i 40 mil io n adol ar a. Ivana Vujanov


22

MIKROFONIJA

nedeqa17.april2011.

ЊУЈОРЧАНИ ПРИ­РЕ­ДИ­ЛИ СПЕ­КАТКЛ НА НО­ВОМ БЕ­О­ГРА­ДУ

К

Ц ОН

Е

Sick Of It All - об­ја­сни­ли хард­кор!

И РТ

Л

egendarni wu­j or­{ ki bend Sick Of It All, u sklo­ pu evrop­ske tur­ne­je na ko­joj pro­mo­vi­{e svoj po­sled­ wi stu­dij­ski al­bum „Ba­sed On A True Story”, na­kon pet go­di­na po­no­vo je go­sto­vao u Sr­bi­ji. Ve} ~e­tvrt ve­ka ovaj sa­stav svi­ra kla­si~­ni hard­kor, bez ika­kvih pri­me­sa i~eg dru­gog. Ka­da bi se u {ko­la­ma iz­u­~a­vao i ovaj pra­vac, mu­zi­ka Sick Of It All sva­ka­ko bi bi­la we­go­va naj­ bo­qa de­fi­ni­ci­ja. Za za­gre­va­we na­stu­pi­le su do­ma­}e gru­pe So­ul­ca­ge i S.O.K. 91 kao i hr­vat­ski bend De­af­ness By No­i­se. So­ul­ca­ge ~i­ne mom­ci iz Gor­weg Mi­la­nov­ca ko­ji su na oku­pu od 2004. i ko­ji upra­ vo ra­de na pr­vom stu­dij­skom al­bu­mu. No­vo­sad­ski S.O.K.91 sa­sta­vqen je od lo­kal­nih hard­ kor ve­te­ra­na. Krat­ke, br­ze i `e­sto­ke pe­sme sa srp­skim tek­sto­vi­ma pu­nim sar­ka­sti~­ nog hu­mo­ra glav­na su od­li­ka ove ubi­ta~­ne ~e­tvor­ke. Go­sti iz Sa­mo­bo­ra ne­ka­ko su de­lo­va­li naj­ta­we i ni

j e d ­ nog mo­men­ ta ni­su oprav­da­li epi­tet jed­ nog od vo­de­}ih ime­na evrop­ skog hard­ko­ra. Pet­na­e­stak mi­nu­ta pre 23 ~a­sa pe­smom „Good Lo­o­kin’ Out“ kre­nu­la je svir­ka ben­da Sick Of It All, a hor od pre­ko 800 fa­no­ va na Lu­o­vo „Thin­king back of what we had“ od­go­va­ra kao po ko­man­di sa „ooooo“. Od pr­vog mo­men­ta u pu­bli­ci na­sta­ je ha­os. Od­mah na­kon uvod­ne, usle­di­la je na­slov­na pe­sma

sa pro­{log al­bu­ma „De­ath To Tyrants“ a za wom i „Upri­sing Na­tion“ od­no­sno hit sa no­vog al­bu­ma „The Di­vi­de“. Maj­sto­ri iz Nju­jor­ ka ce­pa­ju pu­nom pa­rom. Pro­ sto je ne­ve­ r o ­v a t ­n o k o ­l i ­k o

ima­j u ener­gi­je. Him­ ne „Step Down“ i „Just Lo­ok Aro­und“ ot­pe­va­ ne su hor­ski kao na sta­di­o­nu, dok su pe­sme „Iwu­sti­ce System“, „Fri­ends Li­ke You“ i „My Li­fe“ obe­le­`i­le naj­ra­ni­ju fa­zu ben­ da. At­mos­fe­ra je bi­la fan­ ta­sti~­na. Iz­me­|u pri­

li~­no ni­ske bi­ne i pu­bli­ke ni­je bi­lo ogra­|e­nog pro­sto­ra, ni­ti obez­be­|e­wa. Ma­sa je bi­la

na­bi­je­na uz bend i to­kom ce­le svir­ke qu­di su se tak­mi­~i­li u {to lu­|em iz­vo­|e­wu „sta­ge di­ving“ sko­ka. Na pe­smi „Bu­sted“ svo­je pe­va~­ke mo­gu}­no­sti is­ka­zao je i ba­si­sta Kreg, a naj­ ve­}a lud­ni­ca na­sta­ la je ka­da je pred kraj r e ­p e r ­ t o ­a ­r a pe­v a~ Lu po­de­lio sa­lu na dva de­la. Ka­ko su kre­nu­ li pr­vi t a k ­ t o ­v i pe­sme „Scratch The Sur­ fa­ce“ ma­sa iz le­vog ta­bo­ra z a ­l e ­t e ­ la se ka de­snom i o b r ­n u ­t o , {to je u isti mah d e ­l o ­v a ­l o

i im­pre­siv­no i di­vqe. Na­kon sat vre­me­na vr­hun­ske pred­sta­ ve kon­cert je za­vr­{en pe­smom

Р

К

ЕЦ

З ЕН

И

ultni sa­stav “Bje­so­ vi”, po­no­vo je ak­tu­e­lan sa svo­jim no­vim du­go­ svi­ra­ju­}im du­plim al­bu­mom – “Bo­qe ti”. Ne za­ne­ma­ru­ju­} i evi­den­tan do­pri­nos sva­kog in­stru­men­ta­li­ste po­na­o­sob, ne­dvo­smi­sle­no se is­po­sta­vqa da je kqu~­na fi­gu­ra ovo­ga sa­sta­va Zo­ran Ma­rin­ko­vi}, jer on u “Bje­so­vi­ma” ne sa­mo da pe­va, ne­go je i kom­po­zi­tor, tek­sto­pi­sac, gra­fi~­ki di­zaj­ ner, re­`i­ser vi­deo spo­to­va – jed­nom re~­ju pra­vi, ne­pa­tvo­ re­ni umet­nik. Zo­ran je vr­sni po­zna­va­lac po­pu­lar­ne kul­tu­re i brit­ki ana­li­ti­~ar ovo­vre­ me­ne stvar­no­sti i kroz li~­nu i „tvo­ju i mo­ju“ du­hov­no­sti. Na­slov­ni zvu~­ni do­ku­ment –Bo­qe ti – naj­lep­{e od svih ko­ma­da na al­bu­mu pre­zen­tu­je vi­{e­sloj­nost osnov­ne iz­ra­ `aj­ne po­ru­ke. Iako ona, tek­ stu­al­no, mo­`e de­lo­va­ti i upu­}

СВИРКЕ SIX PACK ГОСТОВАО У КЛУБУ „RO­U­TE 66”

Мајстори остају мајстори

Na­stup ben­da Six Pack pro­ {log vi­ken­da u ku­lu­bu „Ro­u­ te 66” u No­vom Sa­du mo­`e se jed­no­stav­no opi­sa­ti kao sja­jan. Eki­pa pan­ke­ra iz Sme­de­rev­ ske Pa­lan­ke ko­ja od 1993. go­di­ ne `a­ri i pa­li po klu­bo­vi­ma {i­rom biv­{e Ju­go­sla­vi­je, a i {i­re, pri­re­di­la je od­li~­nu za­ba­vu, sa­vr­{en zvuk i me­ga­va­te ener­gi­je pu­bli­ci, ~i­ji je broj i sa­stav bio ta­man po me­ri. A po­~e­lo je, sa uslov­no re­~e­ no, naj­ve­}im hi­to­vi­ma ben­da: „Naj­vi­{e me bo­li{ ti”, „Olov­ ke iz­lo­mqe­nog sr­ca” i „Cr­ve­ ni ma­ko­vi”. Ova­kav pa­kle­ni ri­tam na­gnao je oso­bqe klu­ba da uklo­ni bar­ske sto­lo­ve i omo­ gu­}i omla­di­ni da se ra­zam­{e u di­vqem po­gou i crowd di­ving-u.

Re­|a­le su se stva­ri sa pre­ o­sta­la ~e­ti­ri al­bu­ma, a u to­ku sko­ro dvo­sat­nog pr­`e­wa po­tvr­|e­ni su odav­no po­zna­ ti fa­vo­ri­ti: „Dva mi­nu­ta stra­ha”, „Del­fi­nov let” i „Fa­bri~­ka gre­{ka”. U znak po­dr­{ke pe­va­~u KUD „Idi­ jo­ta” Tu­sti, od­svi­ra­na je „La Mu­si­que” sa isto­i­me­nog al­bu­ ma. Ener­gi~­ni na­stup za­vr­{en je na­glo, ka­ko i pri­li­~i. Jed­ no­stav­no, go­sti iz Sme­de­rev­ ske Pa­lan­ke is­po­ru­~i­li su iskre­no sve {to u ima­li i ova­ kav ne­u­o­bi­~a­jen na­~in za­vr­ {et­ka bio je sa­svim od­go­va­ ra­ju­}i. Do­du­{e, je­di­na stvar ko­ja se mo­gla za­me­ri­ti je­ste pri­li~­no oka­sne­li po­~e­tak

Sa­vr­{en uvod za na­sta­vak svir­ ke ko­ja se na­sta­vi­la ob­ra­dom pe­sme ben­da Mut­ha’s Day Out, sa tek­stom na srp­skom, “Vo­di­te me” s pr­vog al­bu­ma „Pret­wa ili mo­li­tva” iz 1995. go­di­ne.

kon­cer­ta, ali ko je `e­leo da ~u­je pre­sek naj­bo­qih stva­ri iz osam­na­e­sto­go­di­{we ka­ri­je­re ben­da ko­ji je si­no­nim za pank na ovim pro­sto­ri­ma, ~e­ka­we je vre­de­lo.  S. Kr­sti}

The Sha­king Sen­sa­ti­ons и Телефакс у ЦК 13 „Nje Stand Alo­ne“ ko­ja je bu­kval­ no na­ru­~e­na iz pu­bli­ke. Ubr­zo je usle­dio bis na ko­jem je za kraj od­svi­ra­na i fe­no­me­nal­na „Us Vs. Them“. Par mi­nu­ta pre po­no­}i, sve­tla su se po­pa­li­la, a pro­stor SKC-a na No­vom Be­o­gra­du po­~eo je da se pra­ zni. Ko­li­ko su Pit, Lu, Kreg i Ar­mand pri­zem­ni i nor­mal­ ni li­ko­vi do­ka­za­li su na­kon svir­ke ka­da su jo{ pu­nih sat vre­me­na udo­vo­qa­va­li `e­qa­ma fa­no­va i u pri­jat­nom }a­ska­wu pot­pi­si­va­li di­sko­ve i plo­~e i fo­to­gra­fi­sa­li se s wi­ma. Bio je to do­ga­|aj za pam­}e­we, a Sick Of It All su de­fi­nitvno ob­ja­sni­li hard­kor! Игор То­до­ро­вић

БЈЕ­СО­ВИ - ЦД “БОQЕ ТИ” - ПГП РТС

ЈЕ

dnevnik

Ду­хов­ност ово­вре­ме­не ствар­но­сти i­va­ti na or­di­nar­nu qu­bav­nu pe­smu, ja bih je pre, zna­ju­}i wi­hov do­sa­da­{wi opus, gle­ dao kroz pri­zmu vr­lo kon­kret­ ne, tj. „ov­de i sad“ du­hov­no­ sti. Du­hov­nost ili ako ve} ho­} e­te, re­li­gi­o­znost “Bje­so­va“ je od stra­ne pu­bli­ke, a i mno­ gih qu­di iz sve­ta umet­no­sti i ve­re, pri­hva­}e­na i po­dr­`a­na, za­to {to se Zo­ran, kao „ide­ o­log“ i vo­|a ove ~ud­ne „bje­ sne“ sku­pi­ne, wo­me ba­vi kroz is­po­vest, a li~­ni pri­mer je, slo­`i­}e­te se, naj­ple­me­ni­ti­ja i naj­de­lo­tvor­ni­ja ma­ni­fe­sta­ ci­ja sva­kog du­hov­nog po­ku­{a­ja. At­mos­fer­ski i ener­get­ski to su oni sta­ri „Bje­so­vi“, ali su ima­nent­nu im eklek­ti~­ nost u ovom „no­vom na­re­|e­ wu“ di­gli na ni­vo rok ar­he­ ti­pa, ko­ji se opet vr­lo ~e­sto, ta­ko­re­}i u sva­koj pe­smi, u sva­ kom spo­tu, raz­bi­ja bru­tal­nim is­ko­ra­ci­ma u ...eks­pe­ri­ment..., u ne­de­fi­ni­sa­no..., u ~i­stu kre­a­tiv­nost. Du­go se ~e­ka­lo na ovaj al­bum, ali se is­pla­ ti­lo. Istin­ski fa­no­vi gru­pe i po­sve­}e­ni­ci, ve­ru­jem, bi­}e ve­o­ma za­do­voq­ni! Ми­лан Б. По­по­вић

Pr­vi put u No­vom Sa­du na­stu­pi­}e Dan­ski in­stru­men­tal­ni sa­stav The Sha­king Sen­sa­ti­ons svi­ra ve­~e­ras pr­vi put u No­vom Sa­du. Per­spek­tiv­ni pe­to­~la­ni bend iz Ko­pen­ha­ge­na po­sled­wih ne­ko­li­ ko go­di­na ne­gu­je stil mu­zi­ke sli­~an ben­do­vi­ma kao {to su Mog­wai i God­speed You. Wi­ho­va mu­zi­ka se sa­sto­ji od jed­no­stav­nih me­lo­di­ja ko­je po­ste­pe­no kul­mi­ni­ra­ju u hip­no­ti­{u­}i kre­{en­do i za­glu­{u­ ju­}i ha­os. Kao go­sti na­stu­pi­}e no­vo­sad­ski audio-vi­zu­el­ni pro­ je­kat Te­le­faks, ~i­ji se zvuk mo­`e opi­sa­ti kao so­und­trak jed­nog vre­me­na i jed­nog gra­da. Trio za se­be ka­`e da po­sto­ji za­hva­qu­ju­}i spek­ta­ku­lar­noj sva­ko­dnev­ni­ci. U Te­le­fak­su svi­ra­ju Igor Za­rol (bu­baw), Mar­ko Ra­ki} (gi­ta­ra) i Ivan Be­re{ (gi­ta­ra). Ula­zni­ca ko­{ta 200 di­na­ra, a kar­te se ku­pu­ju na ula­zu u Klub CK 13 ne­po­sred­no pre po­~et­ka kon­cer­ta.

ТОП 10 - АПРИЛ 2011. 1. Lady Ga­ga - Born This Way 2. Bru­no Mars – Gre­na­de 3. Ade­le - Rol­ling In the De­ep 4. Jen­ni­fer Lo­pez fe­at. Pit­bull - On The Flo­or 5. Pink – Fuc­kin Per­fect 6. Jes­sie J fe­at. B.o.b - Pri­ce Tag 7. Ri­han­na – S&M 8. Ta­io Cruz & Kylie Mi­no­gue - Hig­her 9. Black Eyed Pe­as - Just Cant Get Eoungh 10. Katy Pe­rry - Fi­re­work

ВРЕМЕПЛОВ

Рокенролом против AIDS-a Hu­ma­ni­tar­ni kon­cert za Fre­di­ja Mer­kju­ri­ja odr­`ao se 20. apri­la 1992. go­di­ne na Vem­bli sta­di­o­nu u Lon­do­nu. Na­kon Fre­di­je­ve smr­ti od AIDS-a 24. no­vem­bra 1991. go­di­ne, osta­tak ben­da Qu­e­en sa mno­gim pri­ja­te­qi­ma or­ga­ ni­zo­vao je hu­ma­ni­tar­ni kon­ cert ka­ko bi jav­no­sti po­di­gao svest o stra­vi~­noj bo­le­sti i pri­tom po­mo­gao svi­ma ko­ji su obo­le­li od we. Na kon­cer­tu ko­ji je po­se­ti­ lo oko 72 hi­qa­de qu­di na­stu­ pi­li su: Me­tal­li­ca, Guns n Ro­ses, U2, Ex­tre­me, Ro­bert Plant, Da­vid Bo­wie, Elt­hon John, Paul Young,

Ge­or­ge Mic­hael, Eli­za­beth Taylor i mno­gi dru­gi. Kon­cert je u{ao u Gi­ni­so­ vu kwi­gu re­kor­da kao naj­ve­} i rok kon­cert do­bro­tvor­nog ka­rak­te­ra, ko­ji je pu­tem te­le­ vi­zi­je u 76 ze­ma­qa sve­ta, pra­ ti­lo oko 1,2 mi­li­jar­de qu­di, a in­ka­si­ra­no je za obo­le­le od AIDS-a vi­{e od 20 mi­li­o­na do­la­ra. D. Vla­{ki

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Приредио: С. Савић


dnevnik

oglasi

nedeqa17.april2011.

KANADSKI dr`avqanin tra`i `ensku osobu do 45 godina. Telefon 0038765 399241. 26663

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 26361 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 26362 ^ASOVI engleskog jezika, svi nivoi i konverzacija. Telefon: 064/5858001. 26433 PROFESORKA nema~kog jezika daje privatne ~asove. Telefon: 021/661-8890 i 063/616-315. 26738

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 26363 VI[I FIZIOTERAPEUT maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24 26676 NEZBRINUTOJ `eni nudim hranu i sme{taj da pravi dru{tvo starijoj `eni na selu. Telefon 064/301-3511. 26243

POTPUNO nov jednosoban, 24m2, centar, Stevana Sremca, I sprat, dvori{no, name{ten novim, kvalitetnim name{tajem i opremom, CG, TV, mo`e za dvoje. Telefon 063/517-846. 456987 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 457021 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 150 evra + depozit! Telefon 063/8557109, ({ifra:10877), www.solisnekretnine.com. 457022 IZDAJEM garsoweru kod Socijalnog komplet name{tena, po ceni od 150 evra! Telefoni: 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 457023 LIMAN IV jednosoban, 40m2, terasa, name{ten, CG, topla voda, klima, kablovska, telefon, lift, cena 140e. Telefon 021/469-125. 26385 IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2 u Ul. Bra}e Popovi} br. 4, 110e, preko puta Master hotela kod sajma. Telefon 064/221-5667. 26471 IZDAJEM lep name{ten stan 37m2 Bulevar Slobodana Jovanovi}a, Novo naseqe, centralno grejawe, topla voda, kablovska. Telefon 065/888-27-89 26509

23

IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667. 26517 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 26657 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan 28m2, Branimira ]osi}a 5, dva le`aja, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, cena 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 26658 IZDAVAWENEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 26719 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan 64m2, Branimira ]osi}a 10. odmah useqiv, mo`e na du`i period. Telefon 063/548-949, 63/41-577 26721 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 35m2, na Novom Nasequ. Telefon: 063/77-93-185. 26722 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dvema studentkiwama ili zaposlenim devojkama, ul. Svetosavska. Telefon 064/4952319. 25787 IZDAJEM vrlo povoqno name{ten uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, Cena 100evra, Podbara. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 26342

IZDAJEM nov jednosoban, komforan, poluname{ten stan u Tolstojevoj ulici, terasa, CG, kablovska. Telefon: 6360-594. 26421 IZDAJEM dvosoban prazan stan na Grbavici, useqiv odmah. Telefon: 064/933-59-36. 26429 IZDAJEM dvosoban stan na Grbavici pored limanske pijace, telefon, kablovska TV, renoviran, odmah useqiv. Telefon:063/224-574. 26431 IZDAJE se komforan, lep, jednosoban name{ten stan 45m2, na Novom nasequ kod ambulante. Telefon 064/89-62-402. 26446 IZDAJEM lep prazan stan, na lepom mestu, Liman I, na du`i period. Telefon 021/465-130. 26451 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Elektrovojvodine. Telefon 063/545-613. 26464 IZDAJEM prazan, jednosoban stan, 44m2, ozbiqnoj porodici, ulica Mileve Mari}. Cena 140 evra. Telefon 063/7116-676. 26543 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru. Telefon 064/133-1817. 26544 IZDAJEM novu poptuno name{tenu garsoweru na Grbavici, 25m2, 150E + depozit + tro{kovi. Telefon 064/38-999-72. 26559 BEZ POSREDNIKA izdajem odli~an, mawi, dvosoban, poluname{ten stan za mawu porodicu. Rumena~ka 49. Cena 150 evra. Telefon 066/970-64-40. 26560 IZDAJEM dvosoban stan novogradwa, ulica Novosadskog sajma. Telefon 063/7511-690. 26565


24

oglasi

nedeqa17.april2011.

IZDAJEM dvosoban komforan stan, 50m2 na du`i period kod Sajma ul. Stevana Mokrawca, 200e. Telefon 444-258. 26577 IZDAJEM poluname{ten stan od 50m2 u Kosovskoj ulici, telefon, parking, kablovska, CG, klima, prizemqe. Telefon 062/29-18-29. 26588 IZDAJEM name{ten trosoban stan od 78m2 na Somborskom bulevaru za 170 evra. Telefon 064/146-81-22. 26626 GRBAVICA, garsowera 32m2, novogradwa name{tena, useqivo odmah! Telefon 064/5248097 izme|u 14 - 16 ~asova. 26641 IZDAJEM name{tenu garsoweru 23m2, u Ul. Kornelija Stankovi}a br. 5. Telefon: 891677 i 064/8770722. 26653 IZDAJEM komforan poluname{ten mawi jednosoban stan u Ul. Danila Ki{a. Telefon: 064/420-1500. 26667 IZDAJEM nov name{ten stan garsoweru. Telefon 063/543710. 26681 IZDAJEM dvosoban kompletno name{tem stam sa klimom u Petra Drap{ina za jednu ili dve osobe. Telefon: 064/2232-130. 26716 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan sa klimom u Augusta Cesarca za jednu ili dve osobe. Telefon: 064/2232130. 26718 IZDAJEM jednosoban stan 38m2 u centru Novog Sada, odmah useqiv, telefon, CG, mo`e i za kancelariju. Telefon: 064/11-820-11 i 064/11-21-754. 26737

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 26720 POTREBNI kvalitetni stanovi u neposrednoj blizini Sajma za sme{taj gostiju u vreme odr`avawa me|.poq.Sajma u maju. Telefon 021/522-533, 063/522202 26715

EKSTRA dupleks na Grbavici! Telefoni: 063/433-738, 021/427277, ({ifra:10178), www.solisnekretnine.com. 457068

SLOVA^KA - izuzetan dupleks u zgradi vrhunskog kvaliteta. Dowa eta`a sa komfornim dnevnim boravkom i dve spava}e sobe. Gorwa eta`a dve spava}e sobe. Ukwi`en, odli~an, 101m2, cena 100.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:11259), www.solis-nekretnine.com. 457065

PRODAJEM - mewam nov, neuseqen stan u Vrwa~koj Bawi, 41m2, za odgovoraju}i u Novom Sadu. Telefon 063/513-833. 26454 PRODAJEM stan, 35m2, drugi sprat i gara`u u Bawi Koviqa~i. Sve ukwi`eno i name{teno. Odmah useqivo. Telefon 064/94-354-97. 26566

KUPUJEMO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Telefon 636-6952. 457094

BULEVAR!!! Besprekorna garsowera, ukwi`ena u fantasti~nom stawu, male kvadrature, okrenuta na dvori{te!!! Telefon 063/8680-335. 457208 NOVA DETELINARA garsowera 24m2, tre}i spart sa liftom, ima terasu, cena realna, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 457226

HITNO tra`imo za poznate kupce ve}e troiposobne ~etvorosobne stanove mo`e i salonski na dobroj lokaciji. Telefon 063/500-213. 457205 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 457221 KUPUJEMO stanove od 25 75m2 na Grbavici i Somborskom bulevaru. Telefoni: 021/522533, 063/522-202. 26717

NOVOSADSKOG SAJMA nova garsowera 27m2 na prvom spratu sa liftom, ima terasu, dvori{no orjentisana, useqiva u maju 2011. Telefon 062/528-137. 457227 GRBAVICA, Ulica Alekse [anti}a, ukwi`ena garsowera 21m2, novija gradwa, lift, francuski balkon. Idealno za izdavawe. Telefon 452-942. 457191 GARSOWERA na Bulevaru, ukwi`ena i odmah useqiva, 24m2, cena 26.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457177

NOVA 25m2, useqiva garsowera, odli~na gradwa, sendvi~ zid, CG. Cena sa PDV-om-31.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 457089 UKWI@ENA - useqiva garsowera 16m2, centralno grejawe, cena 17.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 457092 PRODAJEM novu, ukwi`enu garsoweru na drugom spratu, Nova Detelinara. Cena 28.500E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222. 457118 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva, ukwi`ena, novija GA 27m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, ostava, kompletno sre|en, cena 27.500. Telefoni: 021/425-653, 063/171-26-96. 457134 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru od 29m2 na Bul. Evrope. Cena 32.900E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222. 457123 NOVA DETELINARA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457149 U PETRADRAP[INA 22m2 u prizemqu ukwi`en 26.000 novo. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/550-387. 457157 LIMAN II, povoqno ukwi`ena, renovirana garsowera, miran deo, 26m2 po ceni od 34.500. Telefon 421-185. 457001 NOVA DETELINARA, povoqno garsowera, 30m2, IV sprat, cg, lift, terasa, ukwi`ena, po ceni od 31.930. Telefon 422-149. 457002 BULEVAR EVROPE, nova garsowera, 29m2, cg, lift, uli~na strana, po ceni od 32.960. Telefon 472-1661. 457003 U NOVIJOJ GRADWI, prodajem odli~nu garsoweru od 25m2, I sprat, lift, terasa, kuhiwa odvojena, useqiva brzo! Cena vrlo povoqna. Telefon 063/566157. 457004 GARSOWERA - Pu{kinova ulica 22m2, odvojena ~ajna kuhiwa, odli~an raspored, CG, useqiva odmah, 1. sprat, lift, terasa. Cena 26.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 457072 USEQIVA garsowera od 24m2, useqiva, ukwi`ena, Nova Detelinara, 2. sprat, CG, terasa, lift. Cena 29.800 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621. 457074 BULEVAR - klasi~na garsowera, odvojena kuhiwa, ukwi`ena, odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 31.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 457076 IZUZETNA PONUDA! Nova, useqiva i ukwi`ena garsowera u u`em centru grada, 28m2, malo odvojena kuhiwa, terasa, ostava, cena 35.200 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:10495), www.solis-nekretnine.com. 457036 FUNKCIONALNA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/4274-277, ({ifra:19665), www.solis-nekretnine.com. 457037 CENTAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 13.500 evra! Telefon 063/761-63-64, ({ifra:50328), www.solis-nekretnine.com. 457038 SOCIJALNO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Telefon 063/761-63-64, ({ifra:10443), www.solis-nekretnine.com. 457039 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4, ukwi`en, odmah useqiv, 40m2 na 10. spratu, cena povoqna! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:10854), www.solis-nekretnine.com. 457040 ODLI^AN jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog, u blizini Sajma. 41m2, cena 42.300 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:20007), www.solis-nekretnine.com. 457041

dnevnik

STANICA, jednosoban stan, 38m2, lift, terasa, ukwi`en, dvori{no orjentisan, po ceni od 40.170. Telefon472-1661. 457005 BULEVAR OSLOBO\EWA, renoviran jednosoban stan, I sprat, dobar raspored, ukwi`en, 30,5m2 po ceni 36.000. Telefon 472-1660. 457006 NOVO NASEQE, dobar jednosoban stan, 41m2, ukwi`en, lift, terasa, ptv, za samo 38.800 Telefon 422-149. 457007

HITNO! Jednosoban stan 33m2, II sprat, terasa, odmah useqiv, name{ten, nova kuhiwa, ukwi`en, cena dogovor. Telefon063/566-157. 457008 NOVIJI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, treba videti. Telefon 063/517-846. 456988 NOVIJI ukwi`en jednosoban 30m2, Toplice Milana, Betanija - Bulevar, I sprat, lift, uli~no, odvojena kuhiwa, terasa, kompletno name{ten, useqiv, treba videti, 36.000. Telefon 063/517-846. 456989 JEDNOSOBAN 42m2 S. Musi}a stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa, 2. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, hitna prodaja, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 456998 PRODAJEM stan 34m2, Bulevar Vojvode Stepe, kuhiwa sa trpezarijom, odvojena, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. {46554. 457158

PRODAJEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, 31m2, I sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. U odli~nom stawu, cena 35.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 457159 JEDNOSOBAN, Liman III - kod Merkatora, 36m2, III sprat, lift, ukwi`en, idealan za izdavawe, ekstra cena 39 500E, hitno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 457145 PRODAJEM kompletno renoviran ukwi`en stan od 39m2 na Bul. oslobo|ewa. Cena 41.200E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677. 457117 JEDNOSOBAN 33m2, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, CG, odli~an raspored, delimicno renoviran cena 31.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 457093 LIMAN: 29m2 jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena 27.500 evra-nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606. 457090 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1.0 stan, cena 33.500. Telefon 064/220-9565. 457095 NOVO NASEQE, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850. Telefon 636-6952. 457096 LIMAN, odli~an ukwi`en stan 39m2, cena 38.000 evra. Telefon 636-8429. 457097 USEQIV 29m2, jednosoban stan, mogu} 1.5-soban, „Zonedova” zgrada-Novi bulevar, lift, CG, cena 33.000E, nije fiksno. Telefoni: 021/661-4200, 064/8236601. 457082 JEDNOSOBAN nov - odmah useqiv, ukwi`en stan na Novoj Detelinari, redovan sprat, terasa, lift, 30m2, cena 31.950. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457178

KRAQEVI]AMARKA, novija zgrada u blizini {kole, jednosoban stan od 34m2, II sprat sa liftom. Cena 36.000E. Telefon 452-737. 457192 TELEP, odmah useqiv, ukwi`en jednosoban stan 31m2 sa pripadaju}im dvori{tem. Grejawe na gas. Povoqno, 18.500E. Telefon 452-771. 457193 LIMAN DVA jednosoban stan 40m2, svetao, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 41.200. Telefoni: 528137, 661-2262. 457228

NOVO NASEQE kod {kole i obdani{ta na prvom sprtu jednosoban stan 40m2 u korektnom stawu. Telefoni: 528-137, 6612262. 457229 JEDNOSOBAN, 40m2, Liman 4, Bulevar Cara Lazara, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|an, 38.100E. Telefon 063/745-1344. 458140 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2 sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/745-1344. 458145 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 41m2, Liman, Balzakova, 3 sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en 47.400E. Telefon 063/745-1344. 458147 PRODAJEMO ukwi`enu garsoweru u centru za 27.000. Telefon: 6447-622. 26625 MI[E DIMITRIJEVI]A ukwi`ena garsowera 23m2, VP, kuhiwa sa prozorom, name{tena novim name{tajem, cena 30.900E. Telefoni: 021/548-893, 063/807-4172. 26668 BRA]E RIBNIKAR - ukwi`ena, odmah useqiva garsowera, 25, 5m2, III sa, lift, terasa, name{tena - 35.500E. (mo`e povrat pdv-a.) Telefon 021/548893, 063/807-7172 26674 HITNO prodajemo useqivu garsoweru 25m2 za 28.500 na Novoj Detelinari. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 26730 SAJAM, ukwi`en jednosoban stan sa terasom, 38m2, VII sprat, renoviran sa ugra|enom klimom, odmah useqiv, cena 38.000E. Telefon 064/16-55-248. 26203 HITNO prodajemo jednosoban stan 38m2 u Petrovaradinu blok 8, mo`e biti jednoiposoban. Cena 30.000. Telefon 6447-622 26613 KOD SAJMA jednosoban stan 30m2 na prvom spratu za 34.000. Stan ima terasu. Telefon 6447622 26614 NOVI BULEVAR - Zoned - potpuno nov, odmah useqiv, jednosoban stan, 35m2, VI sprat, terasa, ugra|ena nova kuhiwa, cena 41.900E.Telefoni: 021/548-893, 063/807-4172. 26671

PRODAJEM: jednosoban stan 39m2 ukwi`en, potpuno name{ten useqiv, VI sprat, lift, CG, topla voda, kablovska, Liman III, cena 47.000e. 021/63-68676 26683 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan 34m2, Rumena~ka ulici na tre}em spratu sa liftom za 37.000, gradila Budu}nost. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 26724 PRODAJEMO ukwi`en jednosoban stan kod Satelitske pijace na prvom spratu za 29.000. Komplet renoviran. Telefon 6447-622. 26735

JEDNOIPOSOBAN 39m2, Pariske Komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en, 39.150E. Telefon 063/745-134. 458148 JEDNOIPOSOBAN, 31m2, Turgeweva, 7. sprat, lift, cg, ukwi`en, sre|en, 34.000E. Telefon 063/745-1344. 458146 JEDNOIPOSOBAN, 33m2, Liman 3, Bulevar Cara Lazara, kod Limanske pijace, prizemqe, plus terasa od 20m2, ukwi`en, 40.000E. Telefon 063/745-1344. 458141 JEDNOIPOSOBAN, 39m2, ugao Bulevara Oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, luks, poluname{ten 51.500E. Telefon 063/745-1344. 458143 GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 457235 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan, isto~na strana, ukwi`en, useqiv po dogovoru od 53m2. Hitno i povoqno. Telefon 063/8680-335. 457210 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en, odmah useqiv, redovan sprat u blizini Bulevara, lift, 36m2, cena 36.000. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457179 JEDNOIPOSOBAN nov ukwi`en stan na Novoj Detelinari, sprat, terasa, lift, 35m2, cena 39.150E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457180 PRODAJEM odli~an jednoiposoban stan, Ul. Mileve Mari}, 44m2, sa terasom. U dobrom stawu. Cena 37.000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. 457161 KOD LIMANSKOG parka u [ekspirovoj ulici mawi jednoiposoban stan 39m2, ukwi`en, cena 39.000. Telefoni: 451-318, 523-193. {ifra 46459. 457162 KOD RIBQE PIJACE odli~an jednoiposoban stan u novoj zgradi 31m2, prvi sprat, prazan useqiv 38.150. Telefoni: 451318, 523-193. {ifra 46691. 457163 NA BULEVARU Evrope Investitor „Moj dom” prodaje stanove svih struktura. Telefoni: 451-318, 523-193. 457164 BULEVAR EVROPE, „Zoned”, nov useqiv stan od 29m2 lako preuredqiv u 1,5, cena 33.000. Telefon 636-8429. 457098 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an kompletno sre|en, ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/8288377. 457099 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.900. Telefon 636-8429. 457100


oglasi

dnevnik

BULEVAR OSLOBO\EwA, dobar i ukwi`en 1.5 stan 47m2 po ceni od 41.200. Telefon 6368429. 457101 OKOLINA BULEVARA, noviji, odli~an, useqiv 1.5 stan na I spratu po ceni 51.500. Telefon 063/82-88-377. 457102 JEDNOIPOSOBAN 41m2, ukwi`en, useqiv, Betanija, terasa, CG, cena 42.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604. 457071 LIMAN II, ukwi`en, klasi~an 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom za 52.500. Telefon 636-8429. 457106 PRODAJEM nov, ukwi`en jednoiposoban stan Ul. Bra}e Ribnikar. Cena 48.400E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 457121 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv JIS 45m2, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cg, sre|en, cena 49.500! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 457128 NOVO NASEQE 45m2, drugi sprat, lift, terasa 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457150 NOVA DETELINARA, Stevana Mokrawca, 38m2 jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 44.200. Telefoni: 444-107, 6337853. 457151 HITNO! Nov JIS 36m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, useqiv za 30 dana, pvc stolarija, kl. parket, cg, sig. vrata, uredni papiri, odli~an pogled, cena sa PDV-om 36.300! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 457133

GRBAVICA, jednoiposoban, ukwi`en stan na I spratu, 44m2, cena 39.150, renoviran, pvc stolarija, terasa, ostaje ugradna kuhiwa. Telefon 472-1661. 457009 NOVO NASEQE - Savina, jednoiposoban stan, odli~an, ukwi`en, 42m2 po ceni od 49.750, lift, terasa. Telefon422-149. 457010 CENTAR -STARIGRAD, Stevana Musi}a, stan od 40m2 na odli~noj lokaciji, za advokatsku kancelariji. Drugi sprat, cena 49.500 evra. Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, ({ifra:20184), www.solis-nekretnine.com. 457042

LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 53.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com. 457043 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, hitna prodaja!!! Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra:10385), www.solisnekretnine.com. 457044 UKwI@EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 52.000 evra! Telefoni: 065/2019011, 021/520-231, ({ifra:11010), www.solis-nekretnine.com. 457045

ODLI^AN!!! 40M2 - jednoiposoban, ukwi`en, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 35.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236610. 457073 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 60m2 na petom spratu u Marka Miqanova, blizu {kola, pijaca, hitno zbog odlaska u inostranstvo! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:11261), www.solis-nekretnine.com. 457046 BLOK 8 - Petrovaradin, ukwi`en dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, lift, terasa, cena 49.500 evra. Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:17150), www.solis-nekretnine.com. 457048 MAKSIMA GORKOG - izuzetna ponuda! Stan na dobroj lokaciji u odli~noj vojnoj zgradi, tre}i sprat, lift, terasa, dvosoban od 60m2, cena 67.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:17304), www.solisnekretnine.com. 457049 PETROVARADIN - F. [tefanovi}a, dvosoban stan od 42m2 na petom spratu, centralno gradsko grejawe, sre|en, cena samo 18.000 evra! Telefon 063/761-63-64, ({ifra:14752), www.solis-nekretnine.com. 457050 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan, na mirnoj lokaciji, prazan, odmah useqiv, ukwi`en, cena 53.600 evra. Telefoni: 063/8557109, 021/520-231, ({ifra:20116), www.solis-nekretnine.com. 457051 STAN odli~nog rasporeda, na najlep{em delu Limana, dvosoban od 48m2, tre}i sprat, lift, terasa, ukwi`en, cena povoqna! Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra:11707), www.solisnekretnine.com. 457052

ODLI^AN dvosoban stan u ekskluzivnoj zgradi, koju je gradio „Vondel Capital” na Limanu, 60m2 na drugom spratu, terasa, cena po dogovoru! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:20104), www.solis-nekretnine.com. 457053 JOZEFA MAR^OKA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra:18002), www.solisnekretnine.com. 457054 NOV dvosoban 44m2, Temerinska, III sprat sa liftom, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, velike sobe, lepa terasa, 47.000. Telefon 063/517-846. 456990 N. NASEQE, dobar dvosoban stan, 59m2, mirna ulica, cg, terasa, ukwi`en, cena samo 60.770. Telefon 422-149. 457012 LIMAN IV, dvosoban stan od 52m2, plus terasa 40m2, dvori{na strana, ukwi`en. Telefon 421-185. 457013 KOD BOLNICE dvosoban stan, 63m2, cena samo 43.260, I sprat, renoviran. Telefon 472-1661. 457014 CENTAR, odli~an, ukwi`en, dvosoban stan 44m2, cg, III sprat, nema terasu, cena 51.500. Telefon 472-1660. 457015 DVOSOBAN, Novo naseqe - {onsi, 54m2, ukwi`en, II sprat, lift, ekstra zgrada i pozicija, mo`e zamena za mawi stan. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 457143 LIMAN IV 56m2, ukwi`en, lift, terasa 58.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457152 BULEVAR OSLOBO|EwA 68m2, dvosoban, drugi sprat, lift, dve terase 59.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457153 NA NOVOM NASEQU prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, peti sprat, nema lift, 27.000. Telefoni: 451318, 063/532-154. 457160

nedeqa17.april2011.

25

HITNA PRODAJA! Nov DS 52m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cg, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, mo`e i kredit! Cena sa PDV-om samo 42.500!!! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 457130

HITNO! Nov DS 44m2 Stra`ilovska, III sprat, terasa, dvori{na strana, odv. kuhiwa, useqiv u junu, cena 49.200! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 457135 HITNA PRODAJA!!! Brzo useqiv DS 40m2, Somborski bulevar, II sprat, lift, terasa, nov, pvc stolarija sa roletnama, hrastov parket, sig.vrata, cg, odli~an raspored, cena sa PDV-om 40.700! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 457136 DVOSOBAN, Liman II, 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitna prodaja, 57 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 457138 PRODAJEM nov, ukwi`en dvosoban stan na drugom spratu, Ul. Pap Pavla. Cena 53.000E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 457122 PRODAJEM odli~an, nov ukwi`en, dvosoban stan 60m2, tre}i sprat, Ul. Marka Miqanova. Cena 61.800E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677. 457124 HITNA PRODAJA!!! DS 49m2, Kej @rtava Racije, lift, terasa, pogled na Dunav, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, brzo useqiv, cena 58.700! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 457127 SOMBORSKI BULEVAR 49m2. 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored cena sa PDV-om 45.300E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200. 457088 NOVA DETELINARA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2.0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu cena 53.000. Telefon 6368429. 457103 GRBAVICA, nov odmah useqiv 2.0 stan od 53m2 po ceni od 54.500 sa povratom PDV-a. Telefon 063/828-8377. 457104 GRBAVICA, ukwi`en 2.0 stan od 52m2 po ceni od 56.500. Telefon 636-8429. 457105 @. STANICA - dvosoban stan, bez ulagawa, 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, sa name{tajem, cena 61.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236606. 457080 DVOSOBAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana, 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena 43.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236601. 457084 INVESTITOR „Moj dom” prodaje odmah useqiv, dvosoban stan 50m2, IV sprat, Ul. Laze Kosti}a, terasa, lift. Nova zgrada. Uredni papiri. Pogled na grad. Pozovite 021/451-318, 523-193. 457165 DVOSOBAN nov ukwi`en stan na drugom spratu, terasa, lift, centralno grejawe, 47m2, cena 51.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457181 LIMAN II!!! Kompletno renoviran u odli~nom stawu dvosoban stan kod {kole, dvostran, svetao od 56m2. Pozovite!!! Telefon 063/8680-335. 457211 BULEVAR JA[E TOMI]A, 53m2, odli~an raspored, II sprat, terasa, gleda na dve strane. Odr`avan, 48.500E. Telefon 452-771. 457194 VESELINA MASLE[E, Avijacija, komforan, ukwi`en dvosoban stan od 61m2 sa dve terase. Cg, topla proto~na voda. Hitno! 49.500E. Telefon 452-737. 457195

U SAMOJ BLIZINI Ribqe pijace i u`eg centra grada na prodaju ukwi`en dvosoban stan 51m2, lift, terasa. 56.700E. Telefon 452-737. 457196 TOZIN SOKAK - Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi sprat sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538-166. 457236 DETELINARA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 457237 DVOSOBAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500E. Telefon 063/745-1344. 458139

DVA DVOSOBNA stana, N.Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa,cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650E i 53m2 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefon 063/7451344. 458142 KOD @ELEZNI^KE STANICEdvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 457230 KA]EDEJANOVI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spartnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 457231 LIMAN ^ETIRI - hitno!!!! Dvosoban stan 59m2, odmah useqiv, treba ga srediti 45.000 nije fiksno. Samo na ovom broju 528-137, 063/538-166. 457232 GRBAVICA - hitno!!! Dvosoban stan 63m2 na prvom spartu sa liftom, ukwi`en, za 63.000 cena za dogovor. Telefon 528137. 457233 MILANA RAKI]A noviji dvosoban stan 57m2, zidala Budu}nost, ukwi`en za 62.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 6612262. 457234 DVOSOBAN, blizina Sajma, @eqezni~ke stanice, ukwi`en, I sprat, 52 000E; i dvosoban Kraqa Petra, III sprat, 54m2 - 50 000E, ukwi`en. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 457141

ODLI^AN ukwi`en dvosoban dupleks stan u novijoj zgradi, na Grbavici, pogodan za mlade, 62m2, cena 53.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:10635), www.solis-nekretnine.com. 457047

KOD MASTER CENTRA, hitno, jednoiposoban dupleks, 39m2, cg, lift, ptv, ukwi`en, samo 33.990. Telefon 421-185. 457011 BEZ POSREDNIKA! Prodajem stan na Limanu I, 4 sprat, bez lifta, 56m2, lepo mesto, 59.000E. Telefon 021/465-130. 26450 PRODAJEM dvosoban stan u Novom Sadu, kod Ribqe pijace, 58m2, pogodan za poslovni prostor, visoki parter. Cena 60.000evra. Telefon 063/302953. 26496 PRODAJEM nov odmah useqiv dvosoban stan blizu @. stanice i Sajma za 56.500. Telefon 6447622 26606 PRODAJEMO nov dvosoban stan sa parking mestom u centru za 68.000. ukwi`eno. Telefon 6447-622 26607 PRODAJEMO dvosoban noviji stan od 60m2 kod Keja za 62.00 ukwi`en. Telefon 6447-622 26608 PRODAJEMO u centru dvosoban stan 50m2 u novijoj zgradi za 49.500e. Telefon 6447-622, 063/540-165 26616 PRODAJEMO dvosoban stan na Novom nasequ kod robne ku}e za 48.000 ukwi`en. Telefon 6447622 26618 LAZE TELE^KOG stan 50m2, lokal uli~ni, 12m2, tavan 30m2, podrum 20m2. Mo`e zamena za dva stana + doplata. Telefon 062/543-816. 26635 ]IRPANOVA - ukwi`en, dvosoban stan, 42m2, IVsprat, odvojena kuhiwa, terasa, ostava, odmah useqiv. Telefoni: 021/548893, 063/807-4172. 26669

NOVA DETELINARA, nov ukwi`en dvosoban stan, 45m2, prvi sprat, odli~nog rasporeda, mo`e zamena za ve}i. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232. 26700 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan 63m2 na Limanu dva. Stan je na ~etvrtom spratu sa liftom, novija zgrada. Telefon 6447622. 26728 VETERNIK, nov funkcionalan, I sprat, 1,5 soban stan, 40m2, ukwi`en, po{ten dogovor, bez agencija. Telefon 062/622-394. 26412 ADICE 36m2, II sprat, papiri, 25.000E, po{ten dogovor, bez agencije. Telefon 062/622-394. 26413 LI^NO prodajem ukwi`en noviji stan od 40m2 kod Socijalnog. Telefon 065/8333963. 26570 PRODAJEMO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu 46m2 za 41.000. Telefon 6447-622 26617 PRODAJEM jednosoban - dvosoban stan, na odli~noj lokaciji, ukwi`en.Bez posrednika. Telefon 065/664-7228. 26643 DANILA KI[A - odli~an, jednoiposoban stan 38m2, III sprat, lift, terasa, ostava, odmah useqiv. Telefoni: 021/548893, 063/807-4172. 26670

NOV useqiv jednoiposoban 26m2 u Ul. Cara Du{ana, cena 33.500E. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232. 26701 NOV useqiv jednoiposoban stan, 37m2, sa parking mestom, 43.300E. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefon: 063/10-30-232, 061/301-3484, 063/7450-133. 26704 PRODAJEM nov jednoiposoban stan 37m2, na Somborskom bulevaru za 36.500. Telefon: 6447622. 26723 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu blizu {kole za 44.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 26729 HITNO useqiv jednoiposoban stan 38m2, prvi sprat na Novoj Detelinari. Cena 42.500 sa pdv. Telefon 6447-622. 26732 PRODAJEMO jednoiposoban stan 47m2 kod Socijalnog, noviji, ukwi`en. Mo`e kredit. Telefon 6447-622. 26733 PRODAJEMO noviji jednoiposoban stan u centru za 47.500 stan je na tre}em spratu sa liftom i ima terasu. Telefon 6447622 26736

NOVO NASEQE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 66.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 457240 [EKSPIROVA originalan dvoiposoban stan 66m2 na prvom spratu, kompletno renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 457241 PETRA DRAP[INA!!!! Dvoiposoban stan u novijoj zgradi, ni`e spratnosti. Korektan i odmah useqiv. Telefon 063/500213. 457212 DVOIPOSOBAN ukqi`en stan u kvalitetnoj gradi na Novoj Detelinari, terasa, lift, prvi sprat, 64m2, cena 67.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs. 457182 PRODAJEM sre|en i renoviran, dvoiposoban stan, 53m2, sa terasom, Detelinara, kod {kole i vrti}a, cena 44.500 evra. Pozovite 063/1088-993, 021/523193. {-44630. 457166 DVOIPOSOBAN 62m2, Nova Detelinara, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, cena 56.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621. 457085 CARA DU[ANA - 58m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, cena 59.750E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 457081 DVOIPOSOBAN 58m2, VP, odli~an raspored, terasa, CG, cena sa PDV-om 52.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 457083 GRBAVICA - Gogoqeva ulica 67m2, useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena sa PDV-om 72.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542779. 457091 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma u ekstra zgradi prodajem nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2 odli~nog rasporeda. Telefon 63-66-952. 457107


26

oglasi

nedeqa17.april2011.

CARA DU[ANA, kod bolnice, ukwi`en, nov, mawi 2.5 stan po ceni od 58.000. Telefon 063/8288-377. 457108 PRODAJEM nov luks, preduseqewem dvoiposoban stan od 56m2, Ul. cara Du{ana. Cena 69.200E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222. 457126 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DIS 72m2, Futo{ka, novija zgrada, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno sre|en, sig. vrata, ukwi`en, cena samo 58.700!!! Telefoni: 021/425-653, 060/028-05-63. 457131 DVOIPOSOBAN, centar - Laze Kosti}a, 76,5m2, I sprat, ukwi`en, salonski, povoqno, hitno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 457146 NOVO NASEQE 58m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, zgrada iz 2005., lift 55.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457155 GRBAVICA, dvoiposoban stan, 65m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, za samo 70.000. Telefon 4721661. 457016 [IRI CENTAR, dvoiposoban stan, 60m2, na I spratu, nov, neuseqavan, povrat PDV-a, mogu}e pla}awe kreditom cena 62.000. Telefon 063/566-157. 457017 DVOIPOSOBAN stan od 68m2, Beogradski kej, 16.sprat, sve prostorije sa prirodnom ventilacijom, renoviran, hitna prodaja! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:18999), www.solis-nekretnine.com. 457055

ODLI^AN funkcionalan dvoiposoban stan na tre}em spratu na Novoj Detelinari, 60m2, lift, dve terase, parking mesto u dvori{tu, zgrada vrlo kvalitetna, ukwi`ena. Mo`e kredit! Cena 68.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:17028), www.solis-nekretnine.com. 457056 U SRCU starog grada prodajem useqiv salonski dvoiposoban stan, renoviran, dvostrano orjentisan, ukwi`en stan. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20086), www.solis-nekretnine.com. 457057 UKWI@EN 50m2, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa. Cena 43.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 457078 BULEVAR EVROPE - 72m2, useqiv, trosoban stan, perfektan raspored, totalno sre|en stan, gas grejawe. Cena 36.100E nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 457079 HITNO!!! 75m2 trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG, cena 58.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 457077 BULEVAR OSLOBO\EWA 79m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 72.100E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6621. 457075 VELIK porodi~an stan na Limanu III, trostrano orjentisan! Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra:13518), www.solisnekretnine.com. 457063 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520231, ({ifra:14735), www.solisnekretnine.com. 457058 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:14776), www.solis-nekretnine.com. 457059

PRODAJEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:11206), www.solis-nekretnine.com. 457060 NOVO NASEQE - nov trosoban stan u dve eta`e, 82m2, dnevni deo sa velikom terasom, gore spava}i deo sa dve sobe i kupatilom, cena samo 65.000 evra! Telefon 064/2003-103, ({ifra:19647), www.solis-nekretnine.com. 457061 SAJAM, kod ABC-a, trosoban stan, 87m2, cg, terasa, ukwi`en, mo`e zamena za mawi od 60m2. Telefon 472-1661. 457018 BULEVAR, trosoban stan 83m2, lift, dve terase, dvori{na strana, renoviran, ukwi`en. Telefon 421-185. 457019 PRVOKLASAN renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarionova kod „Porcelanose”, fasadna cigla, IV sprat, lift, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 456991 NOVIJI trosoban 82m2, Danila Ki{a, prema Bulevaru oslobo|ewa, I sprat, dvostrano, dve terase, ekstra sre|en, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 063/517-846, 063/517-846. 456992 UKWI@EN trosoban 76m2, Bulevar oslobo|ewa - kod Betanije, vojna zgrada - fasadna cigla, wc, dve terase, mogu}e ~etvorosoban. Cena dogovor. Telefon 063/517-846. 456993 TROSOBAN 71m2 Kej-V. Mi{i}a stan na presti`noj lokaciji, 4. sprat, bez lifta, okrenut na dve strane, odmah useqiv, ukwi`en, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-3823. 456997 TROSOBAN 94m2 centar-R. pijaca prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika. Telefon 063/7-333621. 456995 BULEVAR OSLOBO\EWA, 78m2 odli~an trosoban stan u vojnoj zgradi, dva sanitarna ~vora, ukwi`en 82.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457156 BETANIJA, 78m2 trosoban, ukwi`en, 2 lifta, 2 sanitarna ~vora, terasa, dvostrano orjentisan. 76.500. Telefoni: 444107, 633-7853. 457154 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 90m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, kompletno sre|en, dvostrano orijentisan, ukwi`en, mo`e i zamena za mawi uz doplatu! Cena 69.900. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 457132 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 72m2, B. ]opi}a, I sprat, nov, dve terase, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, upotrebna dozvola, ukwi`en, cena 42.500. Telefoni: 021/425653, 060/028-05-63. 457129 HITNO prodajem nov, ukwi`en trosoban stan od 90m2, Ul. Haxi Ruvimova. Cena 82.400. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 457125

DETELINARA, kod robne ku}e, nov, odmah useqiv 3.0 stan po ceni od 46.400. Telefon 6366952. 457109 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429. 457110 CENTAR, kod Izvrsnog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Telefon 060/02-01-000. 457111 CENTAR, Vuka Karaxi}a, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 85.000. Telefon 064/220-9565. 457113 PRODAJEM odli~an trosoban stan, u samom centru, Ul. S. Branova~kog, 88m2, terasom. Ukwi`en. Salonski stan. Pozovite 021/451-318, 523-193. 457167

PRODAJEM na Beogradskom Keju, odli~an trosoban stan 72m2, terasa. Lift. Povoqno. Cena 63.900 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. {ifra43966. 457168 INVESTITOR „Moj dom” prodaje u Ul. Laze Kosti}a br. 7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv nov. Povrat PDV-a. Pozovite 021/451-318, 523-193. 457169 U KRAQA PETRA trosoban stan 81m2 tri velike sobe odvojena kuhiwa sa trpezarijom 2 terase, lift, III sprat, ukwi`en, cena 67.000. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/1088-993. 457170

PRODAJEM na Limanu I, trosoban stan, 83m2, tre}i sprat. Ukwi`en u odli~nom stawu povoqno. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/ 07-305-77. 457171 GRBAVICA, nov ukwi`en odmah useqiv trosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, cena 72.100E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457183 U BLIZINI KEJA!!! Trosoban stan u dobroj zgradi ukwi`en, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 457213 LIMAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo istok. Hitno i POVOQNO!!! Telefoni: 063/8680335, 063/500-213. 457214 VLADIKE PLATONA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 457215 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 69m2, III sprat, ima terasu. Kuhiwa odvojena. Ukwi`en, novija gradwa. 67.000E. Telefon 452-942. 457199 CENTAR, @elezni~ka ulica, nov, odmah useqiv mawi trosoban stan od 53m2, lift. Uredni papiri, pred ukwi`bom. Povoqno, 57.500E. Telefon 452942. 457200 HITNO i povoqno, ukwi`en, komforan trosoban stan od 82m2 na Bulevaru kraqa Petra, III sprat, lift, tri terase. 67.000E. Telefon 452-737. 457201 PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.)- 49.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671 25940 PRODAJEMO dvoiposoban stan na Limanu sa terasom od 36m2 za 69.000. Telefon: 6447622. 26619 PRODAJEMO nov ukwi`en dvoiposoban stan u strogom centru za 73.500. Telefon:6447-622. 26624

PRODAJEM lep dvoiposoban stan preko puta Limanskog parka. Telefon: 063/506-198. 26691 PRODAJEM dvoiposoban stan ili mawem za ve}i na Limanu, [ekspirova kod parka, I sprat 66m2. Telefon 064/9109-065 26697 PRODAJEM nov dvoiposoban stan 70m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 79.000. Telefon: 6447 -622. 26726 PRODAJEM dvoiposoban stan 75m2 na Limanu za 74.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447-622. 26727 PRODAJEMO noviji dvoiposoban stan u B. ]osi}a na drugom spratu za 71.000. Odmah useqiv. Telefon 6447-622. 26731 PRODAJEMO lep ukwi`en dvoiposoban stan na Novoj Detelinari za 58.500. Telefon 6447-622. 26734 PRODAJEM stan, 75m2, drugi sprat, blizu centra, lift, bez ulagawa. Mirna ulica. Telefoni: 021/526-437, 063/18-99-115. 25411 IZVR[NO VE]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Telefon 066/97-13-888. 25844 UKWI@EN, trosoban stan od 82m2, kod Sajma prodajem za 65.000E, bez posrednika, III sprat, ima lift. Telefon 065/8910-076. 26455 PRODAJEMO ukwi`en trosoban stan od 71 m2 kod Sajma za 66.000. Telefon 6447-622 26609 PRODAJEMO luksuzan trosoban stan u blizini Spens-a na ~etvrtom spratu sa liftom, cena 87.000. Telefon: 6447-622. 26620 PRODAJEMO trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace u zgradi od fasadne cigle. Stan je na drugom spratu. Telefon: 6447622. 26621

STEVANA MOKRAWCA ukwi`ena, odmah useqiv, trosoban stan 73m2, Isprat, odvojena kuhiwa, dve ostave, WC+ kupatilo, renoviran. Telefon 021/548-893, 063/807-4172 26677 BRA]E RIBNIKARA - ukwi`en, trosoban dupleks, 89m2, V sprat, lift, odli~an raspored, velika terasa, gara`a. Telefon 021/548-893, 063/807-4172 26678 VLASNIK, prodajem odli~an trosoban stan, 78m2, Liman IV, prvi sprat, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefon 6363723, 062/8170-802. 26685 [ONSI, ukwi`en trosoban stan 74m2, drugi sprat, dvostrano orjentisan, bez ulagawa, cena 72.000E. Telefon: 063/10-30-232, 061/301-3484, 063/7450-133. 26698

dnevnik

SPENS!!! U neposrednoj blizini odli~an troiposoban stan sa velikom terasom, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 021/6363-307. 457217 TROIPOSOBAN nov useqiv stan na Grbavici u kvalitetnoj zgradi, redovan sprat, terasa, lift, 97m2, cena 108.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 457184 PRODAJEM dobar troiposoban stan, 90m2 tre}i sprat u novijoj zgradi. Ekstra cena 66.000. Pozovite 021/451-318, 060/07305-77. {ifra-46260. 457172 U BLOKU 8 lep troiposoban stan u potkrovqu 110/82m2 terasa 12m2, ekstra sre|en 72.100. Telefoni: 451-318, 523-193. 457173 NOVO NASEQE komplet renoviran, troiposoban stan 86m2, ni`e spratnosti, zgrada sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 457242 BULEVAR, Ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3.5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000. Telefon 063/828-8377. 457114

TROIPOSOBAN Liman II crvena fasadna cigla, II sprat, bez ulagawa, odli~an polo`aj stana, ukwi`en, 87m2. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 457140 HITNA PRODAJA! Stan od 92m2 u Ul. Maksima Gorkog, prvi sprat, odli~an raspored, sve prostorije sa prozorima, blizu Dunava! Ekstra povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:17242), www.solis-nekretnine.com. 457062 GRBAVICA - komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:10270), www.solis-nekretnine.com. 457064 ODLI^NA PONUDA - Novaka Radowi}a, 173m2 dodatno opremqen. Kuhiwa sa prirodnom ventilacijom i izlazom na terasu. Dnevni boravak 50m2, tri spava}e sobe. Cena 206.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:14647), www.solisnekretnine.com. 457066 ^ETVOROSOBAN stan od 93m2, Bul. oslobo|ewa, polurenoviran, ukwi`en, visoka spratnost, cena 69.000 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520231, ({ifra:11415), www.solisnekretnine.com. 457067

HITNA PRODAJA! Odli~an stan na Grbavici u dva nivoa, ~etvorosoban od 83m2 na petom spratu, ukwi`en, cena 87.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:14377), www.solis-nekretnine.com. 457069 U KOSOVSKOJ ulici petosoban, apsolutno renoviran stan u okviru kojeg postoje dnevni boravak, tri spava}e sobe i ono {to ~ini ovu nekretninu zanimqivom, je potpuno odvojen apartman. Telefoni: 063/7726845, 021/427-277, ({ifra:13798), www.solis-nekretnine.com. 457070 NOVIJI ~etvorosoban 97m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, prvoklasna gradwa i oprema, dvostrano, lep pogled, ukwi`en, 99.500. Telefon 063/517-846. 456994 EKSKLUZIVAN, ~etvorosoban stan kod hotela „Park”, I spart, lift, luks opremqen „pametna ku}a” 144m2, prodaja bez posrednika. Telefon 063/566157. 457020 ^ETVOROSOBAN, Liman II, novija zgrada, 110m2, pravi ~etvorosoban stan, veoma retko u ponudi na limanu II. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 457144 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4.0 stan od 93m2 po ceni od 95.800. Telefon 636-6952. 457115 GRBAVICA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4.5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 128.000. Telefon 064/220-9565. 457116 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4.0 stan 97m2 cena 98.900. Telefon 636-6952. 457112 ^ETVOROSOBAN 95m2, nov, neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena 82.500 evra, nije fiksno mo`e kredit! Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 457086 LAZE KOSTI]A - useqiv odmah, 85m2, ~etvorosoban sa gara`om od 25m2, dvostrano orijentisan, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena 98.000E. Telefoni: 021/661-4200 064/823-6604. 457087 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331. 457239 U MI[EDIMITRIJEVI]A 122m2 sa gara`om drugi sprat novija zgrada ~etvorosoban dvostran, dve terase, lift, cena sa gara`om 134.000. Telefoni: 451318, 523-193, 063/553-899. 457174 GRBAVICA!!! Odli~an ~etvorosoban stan od 112m2 besprekornog stawa, zidao „Aleksandar”, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 457219 NOV, odmah useqiv, ukwi`en ~etvorosoban stan od 95m2 u Gogoqevoj ulici. Prodaje se sa gara`om od 25m2 sve za 99.000E. Telefon 452-771. 457203 SOCIJALNO!!! Fantasti~an petosoban dupleks od 102m2, odmah useqiv, nov, svetao, sa dva mokra ~vora, odli~na zgrada. Telefoni: 063/8680-335, 063/500213. 457220 LIPOV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331. 457243 PRODAJEM {estosobni dupleks, 144m2, sa dva ulaza ili mewam za mawi stan u Novom Sadu ili Zlatiboru. Telefon 063/501-671. 25938 PRODAJEMO ~etvorosoban ukwi`en stan od 83m2 kod Sajma za 69.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 26622 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 25485 PRODAJEM troiposoban stan od 85m2 u centru na drugom spratu za 96.000. Stan je nov. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 26623


oglasi

dnevnik

PETRA DRAP[INA 82m2, prvi sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 26638 TOPLICE MILANA - odli~an, troiposoban stan 71m2, III sprat, 2 kupatila, terasa, ostava, odmah useqiv - cena 65.500E. Telefoni: 021/548-893, 063/8074172. 26672

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 457024 KU]A 150m2, plac 750m2 Sajam lokacija za izgradwu objekta spratnosti PR+2+PK (dupleks), front 15m, samo ozbiqni investitori. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 456996 KU]A 107m2, plac 706m2 Telep starija prizemana ru{evna ku}a na odli~noj lokaciji, front 16m, dozvoqeno P+1+PK, cena 115.000E. Telefoni: 021/55-7758, 063/7-333-621. 456999 KU]A 250m2, plac 580m2 Telep ugaoni plac za izgradwu stambenog objekta spratnosti PR+1+PK, front 15m, vlasni{tvo 1/1, vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 457000 ODLI^NA porodi~na ku}a na Telepu, bli`e Limanu IV, 300m2, veoma kvalitetno ra|ena u mirnoj ulici, lepo okru`ewe, plac 560m2. Uredna dokumentacija. Dolazi u obzir i zamena, tj. stan i novac! Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:30520), www.solis-nekretnine.com. 457034 PETROVARADIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 160.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:30813), www.solis-nekretnine.com. 457035 EKsKLUZIVNA PONUDA! Moderno projektovana i luksuzno opremqena porodi~na ku}a, stambeni prostor 210m2 i 50m2 hobi prostor (teretana, sauna...), sve na placu od 600m2. Za vi{e informacija pogledajte sajt ili pozovite... Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:31061), www.solis-nekretnine.com. 457032 KOD JODNE BAwE ku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija. Telefon 063/538-166. 457222 KOD sAJMA u lepoj ulici ku}a 170m2 na placu 440m2, odmah useqiva, gradsko centralno grejewe, ukwi`ena. Telefon 063/538-166. 457225 PETROVARADIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 457148 KU]A Sr. Kamenica, blizina Instituta, 170/350m2, ukwi`ena, ekstra cena, 89 000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797. 457142 UKwI@ENA starija ku}a u centru Sremske Kamenice, Ul. Vojvode Putnika, 200m2 na placu od 515m2, povoqno! Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:31011), www.solis-nekretnine.com. 457031 KAMENICA!!! U blizini centra ku}a od 111m2 na placu od 180m2, ukwi`ena, spratna, useqiva u lepoj ulici. Povoqno. Telefon 063/8680-335. 457206 sREMsKA KAMENICA, ku}a 120m2 sa dve stambene jedinice na placu od 320m2 po ceni od 45.000E. Telefon 063/101-0661. 457187 LIPOV GAJ ku}a petosobna oko 160m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a, tri parkig mesta... Telefon 063/8117331. 457224

KA], ukwi`ena ku}a novije gradwe u blizini centra, 165m2 stambene povr{ine na placu od 800m2. Kvalitetna gradwa, bez ulagawa.Telefon 060/621-1685. 457186 KU]A, Salajka-[ajka{ka, visoka prizemnica, plac 20m x 20m, sva infrastruktura, ~isti papiri. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 457137 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra:30334), www.solisnekretnine.com. 457029 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 50.000 evra. Nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:30942), www.solis-nekretnine.com. 457030 NOVI sAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 457025 ATRAKTIVNA gra|evinska parcela - Novi bulevar, kod kasarne „Majevica”, povr{ine 10.000m2 sa frontom od cca 100m, pogodno za sve vrste poslovnih delatnosti (pumpe, skladi{ta, mega marketi...) Telefon 064/2003-103, ({ifra:70310), www.solis-nekretnine.com. 457026

PRODAJEM plac na Petrovaradinu-Puckaro{, 700m2 plac izlazi na tri puta. Cena 17.000E. Telefoni: 066/5021984, 021/66-22-677. 457120 PLACEVI, Popovica, Bocke, Torine, Rakovac, ekstra povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 457139 PRODAJEM plac od 1276m2,vikend zona, Ledinci. Cena 9000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222. 457119 POPOVICA - odli~an plac od 1.500m2 sa pogledom na grad. Voda na placu. Ogra|en, ostala infrastruktura pored placa. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:70375), www.solis-nekretnine.com. 457027 NOVA vikend ku}a na Kamewaru. Interesantnog izgleda i oblika. Kvalitetno gra|ena. Dve spava}e sobe i dnevni boravak sa kuhiwom. Na Dunavu sopstveni ponton sa vezom za ~amac. Plac ozelewen, izidan ro{tiq. Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:31052), www.solisnekretnine.com. 457033 KU]A na Kamewaru, dva stana zasebna, CG, hitno, 78.000e. Telefon 063/516-807. 25344 BULEVAR - Sajam, ku}a sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front. Novo. Povoqno. Telefoni: 063/161-28-73, 064/59658-74. 6319 PRODAJEM ku}u 78m2 placa 300m2 Mikole Ko~i{ kod P. bolnice. Telefon 2989-803, 062/8704-748 26370 PRODAJEM dve ku}e Novi Sad kod Ni{ kafane 300 m2 plac 650m2. Telefon 064/128-9916 26388 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 26463 NOVIJA ku}a, 75m2, blizu centra, gradsko CG, kablovska, telefon, ukwi`ena, bez posrednika. Cena dogovor. Telefon 063/523-839. 26574

NOVI sAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza. Cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/54-540-38. 26594 KOMFORNA ku}a u salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494367. 26651 NOVI sAD, Ba~ka ulica - na prodaju spratna ku}a sa gara`om i pomo}nim objektom. Telefon 064/27-060-57. 26675 PRODAJEM deo ku}e 1/3 blizu sajma i stanice, 30m2, centralno grejawe. Telefoni: 064/92761-68, 064/4720065.. 26696 sALAJKA, B. RADI^EVI]A, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 065/3333-177. 26705 PRODAJEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B, Radi~evi}a. Telefon 063/10-30-232, 061/301-3484 i 063/7450-133. 26706 PRODAJEM ku}u u Beo~inu. Telefon: 872-060. 26299 sREMsKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16. 25941 KU]A na Telepu, Izvidni~ka, bez ulagawa, plac 450m2, stambeni prostor 150m2 + tavan + gara`a. Zamena za stan + doplata. Telefon 062/543-816. 26637 U BUDIsAVI prodajem staru ku}u na glavnom putu sa 42 ara placa. Pogodno za malu privredu. Telefon 064/115-0866. 26371 PRODAJEM ku}u u Novom Be~eju, povoqno. Telefon 064/8205823. 26383 PRODAJEM novu ku}u u Ka}u, plac 5.20 ari: 110m2 stan, plus 110m2 poslovni prostor, lokal 60m2 u radu. Telefon 064/249-3922. 26713 NE[TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504629. 26537 IRI[KI VENAC, prodajem ku}u, plac 2600m2, struja, voda, asfaltni put. Telefon 021/6411-964. 26590 ^ENEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura. Telefon 063/248-150 25689 PRODAJEM 4 hektara zemqe u Ka}anskom ritu. Potez Kali{te. Telefon 064/115-08-66. 26372 HITNO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363-723, 062/8170-802. 26684 PRODAJEM malu vikendicu plac 10 ari pod vo}em, Sremski Karlovci, Mala Ra{a, cena 4000E. Telefon:021/445-350 i 062/8359-133. 26426

PRODAJA gra|evinskih placeva sa dozvolom za gradwu N Sad (Adice) pored „Plantlenda„. Telefoni: 6301-650, 064/1150639. 26576 PRODAJEM placeve u Rumenki. Telefon 064/3744968 26661 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju kod aerodroma, udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/504-423 26688

nedeqa17.april2011.

PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlaz na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas i struja. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/504-423. 26689 PRODAJEM parcelu 100.000m2, pogodno za razne namene na ^eneju potez Rivica udaqeno 400m od magistralnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/504-423. 26690 PLAC 900m2 u Bockama, na glavnom putu, cena 14.500E. Telefon: 061/301-3484. 26707 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, placevi, 1.900 i 1.700m2, put, struja, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 25737 10 JUTARA zemqe u komadu 800m od asfalta i Fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 26381 ZEMQI[TE na Banstolu sa pogledom na Dunav i dve ve}e wive u Sremskim Karlovcima idealne za vo}wak, vinograd. Telefon 064/20-16-350. 26448 PARAGOVO - prodajem plac 1000m2, ima vodu, struju, monta`nu ku}icu. Telefon 063/523625. 26452 U sREMsKIM KARLOVCIMA prodajem 2h zemqi{ta na asfaltnom putu za Stra`ilovo, struja voda, gas, kablovska, tel. Telefon 063/582-686 26469 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504. 26540 POPOVICA, 800m2 sa ukwi`enim objektom, voda, struja, asfalt, gradski autobus, cena 24.000E. Telefoni: 060/5008408. 26599 PLAC Petrovaradin - Tekije 8.000 m2 glavni put, ogra|en, struja voda 8e/m2 i plac Popovica 10e/m2. Telefon 064/1465474 26645 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15x385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, Gas. Telefoni: 021/66-17415, 063/811-43-40. 26414 PLAC 40h15 ucrtana ku}a 83m2 - Stanoja Glava{a br. 47, Telep. Telefon 063/513-605. 26453 PRODAJE - izdajem plac, Rumena~ki put, 2.900m2, ogra|en, nasut, front 120m, uz glavni put. Vlasnik - povoqno. Telefon 061/517-8-000. 26598 TELEP - plac 325m2, blizu {kole „Jo`ef Atila”, gra|evinska. Telefon 069/018-6204. 26634 KIsA^KA - plac 420m2, kolektivnaq gradwa, P + 4 + PK, samo ozbiqne ponude. Telefon: 062/543-816. 26636 PLAC Alibegovac 1300m2, hitno. Sve na placu. Telefon 062/543-816. 26639 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232. 26708 NOVI sAD-TRANXAMENT, 2700m2 vo}wak, vinograd, deqivo na dva, dozvoqena gradwa, ekskluzivna lokacija. Telefon 064/22-87731. 25922 VIKENDICA Sremski Karlovci, Zano{ 50m/2500 plac, struja, voda, 10.000E i 2 ha zemqe na Banstolu 12000E. Telefon: 063/1477181 i 064/043-8702. 26739 RAKOVAC - Salaksije, prodajem vikendicu 50m2, plac 720m2. Telefon 064/184-90-38. 26441 PRODAJEM ili mewam za mawi stan komfornu ku}u, 120m2 sa prate}im objektima u ^eneju na placu od 1300m2. Telefon 063/7667793. 26575

KEJ!!! Odli~na kancelarija u polu suterenu od 17m2, u odli~nom stawu sa mokrim ~vorom. Pozovite!!! Telefon 063/8680335. 457209

27

ULI^NI lokal na Bulevaru cara Lazara, veli~ine 44m2. Izdajem. Telefon 063/8609-706. 25423 IZDAJEM POVOQNO lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/8733-330. 26273 IZDAJEM poslovni prostor od 120m2 pogodan za sve vrste delatnosti, prdstavni{tva sa sopstvenim parkingom u Vr{a~koj ulici. Telefon 063/519-185, 504-656 26275 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198 26321 IZDAJEM uli~ni lokal sa kancelarijom u Temerinskoj ulici ukupno 53m2: telefon, sanitarni ~vor, re{etka + gara`a/magacin. Telefon: 064/21-58338, 064/46-396-76. 26326 IZDAJEM lokal 24m2, obezbe|en re{etkama, klima, centralno grejawe za vi{e namena, Ul. Kosan~i} Ivana 5, blizu Futo{ke pijace.Telefon: 021/547062, 060/7676-575. 26416 POVOQNO izdajem lokal u Cara Du{ana 24, sa klimom, centralnim grejawem, telefonom, na dva nivoa, ukupno 40m2.Cena 150E. Telefon 063/528-146. 26437 NA BULEVARU OsLOBO|EwAbr. 88 izdajem ili prodajem poslovni prostor - kancelarija, drugi sprat, 30m2. Telefon: 021/529-460, 063/5481-94. 26563 IZDAJEM opremqen ugostiteqski objekat (kafi}) na Novom nasequ. Telefon 063/563066. 26567 TEMERINsKA 42 lokal 34m2, telefonska linija, mese~no pla}awe. Telefoni: 060/474-8096, 064/117-12-57. 26581 IZDAJEM name{ten kancelarijski prostor 50m2 u Kosovskoj ulici, 2 telefona, parking, kablovska, CG, klima, prizemqe. Telefon 062/29-18-29. 26589 IZDAJEM opremqen kancelarijsko - agencijski poslovni prostor u strogom centru. Telefoni: 021/371-989, 061/232-72-51. 26591 IZDAJEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 26656 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 26714 PRODAJEM ili izdajem tri kancelarijska prostora u Jevrejskoj ulici od 19m2, 44m2 i 55m2. Telefon: 063/540-165. 26725

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 457028 PRODAJEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Telefon 063/501-671. 25937 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671. 25939 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240. 26387 PRODAJEM lokal, 54m2, u Ulici Janka Veselinovi}a, preko puta pijace. Cena po dogovoru. Telefon 063/543-263. 26407 POsLOVNI prostor 800m2, na 2000m2 placa, nedovr{en, {irina od glavnog puta 35m, Novosadski put - Veternik, do Vukovi} pumpe. Telefon 065/5134066. 26596


28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa17.april2011.

PAP PAVLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 457147 IZDAJEM gara`u od 18m2 pored limanske pijace, u Vojvo|anskoj ulici. Telefon: 063/224-574. 26430 IZDAJEM zidanu gara`u 15, 5m2, Ul. Stevana Milovana, kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/461-078,060/461-0788. 26587 IZDAJEM gara`u kod Merkatora za 30 evra mese~no. Telefon064/1468-122. 26628

KUPUJEM svevrsteautomobila mo`e i havarisana. Dolazim popozivu.Pla}ammaksimalno. Odmah. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 25262 KUPUJEM autaispravna,neispravna, havarisana, novija, starijanana{imtablicama.Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-1939. 25302

PRODAJEM pekarsku eta`nu pe} „monsun� na gas i kiosk aluminijumski 20m2. Telefon 021/419-211,063/508-696. 26164

ROLETAR,izra|ujem,svevrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijumske. Telefon064/11-27-141. 26411 MOLERSKO - FARBARSKE radove, svih vrsta: gletovawe, kre~ewe,farbawefasadeilepim tapete. Idem van grada. @eqko. Telefon 6322-033, 063/831-66-54,064/325-0-170. 26579 DRAGAN: Vr{imo molesrko farbarskeradovekvalitetnoi povoqno. Telefoni: 021/791615,064/076-51-95. 26627 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnijeugradu,Temerinska8(udvori{tu).Telefoni:6612-570,od9-12i15-19. 26709 SAMO zapenzionereiprosvetare,molerskofarbarskiradovi. Telefoni: 6435-231, 6430549,064/230-68-98. 26428

KUP UJ EM O star o gvo` |e, ve{ ma{ in e, {por et e, akumul at or e,bak ar,mes ing.^istim o tav an e i pod rum e. Telef on i: 062/649-000, 063/74487-00 26682

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a voqenamajkaibaka

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj: ugaone garniture, garnituru trosed, dvosed, foteqa, trpezarije i sto i stolice. Telefoni: 021/451-032, 063/8626542Mirko. 26392 PRODAJEM regal krem boje, dobroo~uvan.Telefon064/2142537. 26605

PODB U[ IV AW E isp odsaob ra} ajn ic a, isp od bet on iran ih dvor i{ ta, isp od ku} a do kup at il a, prod aj a ma{ ina za podb u{ iv aw e, izn ajmqiv aw e ma{ in a za podb u{iv aw e. Tel ef on 063/521546. 22583 BAGAT idruge{iva}ema{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi},Ul.jevrejskabr.23.Telefon:021/421452,064/131-2135. 25947 MOLERSKO - FARBARSKE radove izvodi majstor iskusan brzo i dobro. Nazvati na telefon6435-095. 26030 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawekada,lajsneokokade.I van grad a. Tel ef on i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 26327

18.4.2002-18.4.2011.

\uroVeselinovi}

P O M E N

ZlataLon~ar

Navr{ava se godina od kako nijesanamana{adragaivoqena

1950-2011. Sahranajeuponedeqak,18.4.2011. godine,u11.15sati,naGradskom grobqu. Zauvek}emote~uvatiuna{im srcima. ]erkaSne`ana,unukaIvana iunukPetar.

Dipl.in`. AleksandarJevtovi} Ve~no`ivi{una{imsrcimai se}awima.

^etiritu`negodinesupro{le isvakanamjesvete`a. Tvojosmeh,dobrotaiplemenitost svevi{enamnedostaju.

Tvojinajmiliji.

Voletetvoji majkaJovanka iotacRanko.

26831

26752

26848

Dana,21.aprila2011.godinenavr{avasetu`nagodinaodkada nas je zauvek napustila na{adragamajkaibaka

An|aGlogowac ro|.Pavkov 2.5.2010-2.5.2011. Weninajmiliji.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe,ordene,sabqe,bode`e,satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180,021/451-409. 23483

PRODAJEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara.Mogu}nostdostave.Telef on i: 021/848-188, 063/511932. 26555

26844

PRODAJEM pi{toq kalibra 9,markeCZM-88,nov,nekori{}en, za kupca potrebna dozvola.Telefon021/504-629. 26538

\uroVeselinovi}

QiqanaJov~i} Najboqa moja prijateqice, ode mibrzo!

Tvoji:Daca,Bojana iNenadRakovi}.

Pavle^i`ek

EvicaKli{ani} Majko, po~ivaj u miru i znaj da }e{ zauvek `iveti u srcima tvojedece. ]erkaJulijana,zetNikola i unuciStrahiwa iAleksa.

Posledwipozdravvoqenojtetki

IN MEMORIAM

^ISTIM podrume,tavane,dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni:6618-846,063/8485495. 26274 OTKUP zlata, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefon 021/661-09-16, 064/515-0-777. ZmajJovina,NoviSad. 25449 PRODAJEM praznu burad od lo`uqaod200litara.Telefon 021/504-629. 26536

SuprugaZorica,}erkaIvana, zetDragan iunuciNikola iAleksa. 26751

Jedanaesto je tu`no prole}e otkakojena{beskrajnovoqeni

16.4.2006-16.4.2011.

Squbavquipo{tovawem: suprugaLela,sinIvan, }erkaMarina,snajaAna, zetPredrag iunukLuka. 26843

POTREBNI bravari,monta`erisaiskustvomusilosnojopremi, prednost: Kisa~ i okolina Kisa~a. Telefoni: 063/528-130. 069/3947529. 25329 FARMACEUT,potrebanzarad u apoteci u Herceg Novom sve informacije na Telefon +38269039629,Dejan. 26323 EVROPA, Hrvatsko, Crnogorsko primorje: potrebni kuvari, kuvarice,pomo}nekuvarice,sobarice, ro{tiqmajstori, picemajstori, poslasti~ari, doma}iceku}e,konobari,konobarice, bebisiterke. Telefon 021/496-333. 26546 KU]NA NEGA,gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih,decesaposebnimpotrebama,usamqenihbaka,deka,kurirskeusluge.021/400-148 26547 POTREBAN radnik u autoperionici u Futogu. Telefon 064/049-9099. 26593 POTREBNI radnici za mu`u kravairadnafarmistanihrana obezbe|eni. Telefon 064/156-47-42 26369

Pro{lesu~etirigodineodkako nisisanama. Pamtimo te i ~uvamo u na{im srcima.

26827

26849

2002-2011. Nedostaje{ nam u svakom trenutkuitugeiradostiisre}e.

BEL A TEHN IK A sa spoqnim o{te} ew im a, izu z etn e cen e, ve{ ma{ in a, sud o ma{in e, {por et i, fri` id er i, TV, ugradn e rern e... gar anc ija, serv is. Tel ef on 021/528822 24514 PRODAJEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/13-12-135. 25948 FRI@IDER, zamrziva~ sa novimmotoromive{ma{inuprodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 069/5741622. 26440

T U @ N O  S E ] A W E 

IvoPuqizevi}

Na dan 17. 4. 2008. iznenada je preminula

QubinkaVuji~i} -Pantovi}

Ru`icaMikovi}

Saqubavqujesese}aju weninajmiliji, Stevan,Pe|a, Qiqana iBiserka.

od:Ankice sasuprugomBranislavom i}erkamaBojanom iSawom.

Stipe^oraku

Weninajmiliji.

Posledwi pozdrav voqenoj sestri,tetkiibabi

QubiciBuqov~i}

Gordana]irovi}

Ve~no}e`ivetiuna{imsrcima.

SestraBranka, \ur|ica iFilip.

Dobrili Sadajeuspomenaise}awe.

Tugujezatobom tvojaporodica.

26846

OG-1

26711

Sestri

Dugove}nisisanama

17.4.2002-17.4.2011. Damir, Darko, Sara iFilip.

ucvetumladosti,`eqan`ivota, punnadeiplanovazasvojusre}u, zaspaoiznenada-zauvek... Milo na{e, sa Tobom ve~no u mislimaisnovima,qubavqu}emo Te ~uvati u na{em srcu dok trajemo. Tvojinajmiliji.

26826

26847

26600

Posledwipozdravvoqenomdedi

1960-2000.

QubiciBuqov~i}

Zorka.

26825

P O M E N 

26604

Dana 18. aprila navr{avaju se ~etiri godine od kada nije sa namana{adraga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. aprila 2011.preminuona{voqeniotacideda

PetraJandri} 1923-2010.

^orakStipo 1932-2011. Sahrana je u utorak, 19. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na GradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:}erkaMirjana isinGoran saporodicama. OG-2

Navr{ava se tu`na godina, od kada nas je napustila na{a plemenita, dobra, majka, baka i prabaka. ^uvamojeuna{imsrcima.

QubicaJovanovi} ro|.Samarxi} Sin Milo{ saporodicom.

Weninajmiliji. 26484

26512


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{le su trigodineodkakonijesanamana{adrugaricai saborkiwa

JelicaRaja~i}^apakovi}

nedeqa17.april2011.

Stu`nimsrcemobave{tavamorodbinuiprijateqedaje na{adragasuprugaimajka

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da jepreminulana{adragamamaibaka

QubicaBuqov~i}

MilicaParipovi}

ro|.[timac

ro|.Radakovi} 1952-2011.

18. 4. 2008 - 18. 4. 2011.

preminula15.aprila2011.godine,u68.godini. Maja,Gordana,Marijana,Danica,Nevena, Ispra}aj je u ponedeqak, 18. aprila 2011. godine, u 15 Dragana,Tawa,MarijaiVesna ~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. iSlu`baSkup{tineAPVojvodine. O`alo{}eni:suprugStipan,sinBata i}erkaMariana saporodicama. 921/P

P O M E N Dana 20. aprila 2011. godine navr{i}e se dve godine otkakovi{enijesamnommojvoqeniivernisuprug

Wegovu qubav, slogu i pa`wu koju mi je u `ivotu poklawao vi{e od 50 godina, nikada ne}u i ne mogu zaboraviti,dokrajamoga`ivota. Nekamujelakazemqa. Ve~notvojasuprugaErna.

26834

S E ] A W E  Dana, 18. aprila 2011. navr{ava se godina dana otkako nijesanamana{dragisuprug,tataideda

AntunBedekovi} S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na Tebe, Tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao. Tvojinajmiliji.

26741

P O M E N

MiodragPlati{a 1931-2011.

Podobrutepamtimoisqubavqu~uvamoodzaborava. Porodica Br{adinac.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

RadowaVlahovi} 1917-1997.

Bi}e{ zauvek u na{em se}awu i srcima. Tvojaporodica.

VoleTe:Zora iMika.

26772

26778

P O M E N

Sahrana je danas, 17. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu ^eratuSremskimKarlovcima. O`alo{}eni:suprugaBiqana, sinoviPredrag iNedeqko saporodicama.

26835

Posledwipozdravbabi

odunukaDu{ana saporodicom.

26828

JovankiNikoleti}

odunukaMilana saporodicom.

26842

Posledwipozdravbabi

26841

Posledwipozdravbabi

[ E S T O M E S E ^ N I  P O M E N

Stevanu^onki}u

JovankiNikoleti}

odr`a}emo u nedequ, 17. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobquu@abqu. Wegovi:suprugaLenka,sinAleksandar, snajaQiqana,unuciMilan i Du{an.

JovankiNikoleti}

O`alo{}eni: brat,snaja ideca.

Tvojinajmiliji.

26744

26765

odunukeSlade saporodicom.

26840

Posledwipozdravbabi

Posledwipozdravbabi

26839

Posledwipozdravbabi

RadoslavaBan|ura 2002-2011.

Navr{ava se tu`nih ~etrdeset danaa`alzatobomjesveja~a. Volimote.

odunukaZorana saporodicom.

26294

S E ] A W E nana{egbrata

Branislav\uki} Brane Sahrana je obavqena 14. 4. 2011. godine.

O`alo{}eni:sinovi Du{an iMilan,snajeZora, NevenkaiMiqa saporodicama.

stolaruiz@abqa Ponosne smo {to smo Te imale takvog s najlep{im qudskim osobinama. Zauvek si u na{im srcima.

Du{anVujkov^ika

Sahrana je 17. 4. 2011. godine, u 13 sati, na ~enejskom grobqu,apolazakispredku}e`alostiu12.30sati.

JovankiNikoleti}

26557

Obave{tavamo prijateqe i rodbinudajepreminuo13.4.2011. godine na{ brat, stric i ujak u 75.godini

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 4. 2011. godine,u95.godinipreminula

Posledwipozdravbabi

Poslekratkeite{kebolestipreminuoje

17.4.2004-17.4.2011.

Navr{avaju se dve tu`ne godine odkakotenema.

26845

26830

MileBr{adinac

18.4.1946-19.4.2009.

Sahranajeuponedeqak,18.4.2011.godine,u15.45~asova,na GradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:sinMilenko, k}erkaAna,zetDarko iunuci.

JovankaNikoleti}

Dragi}Ramadanski

VladaIslamovi}

29

JovankiNikoleti}

Samo je vreme pro{lo, ista je qubav, ista tuga i velika praznina. SestreVlatka iVesna saporodicama. 26465

JovankiNikoleti}

odunukaBore saporodicom.

odunukeJovanke saporodicom.

26836

26838

JovankiNikoleti}

odunukaOstoje saporodicom. 26837


30

tv program

nedeqa17.april2011.

07.00 ТВБаштина 08.00 Вести 08.05 ХроникаФестивалапроф. позориштауЗрењанину 08.15 Најлепшебајкесвета 10.00 Тадивнастворења 10.30 Кадзазвони: Затоштојатакокажем 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Верскинедељник 13.05 Додатиживотгодинама 14.00 Нови Таблоид 15.00 Колумбо 15.30 Вести 15.40 Колумбо 16.05 Преокрет 17.00 ТВДневник 17.20 Тајнахране:Шунка

06.00 07.30 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

Музичкосвитање ГласАмерике Е ТВ Светпољопривреде Старизанати Травел ЗОО пузле Филмскипрограм Артбокс Халопредседниче Војвођанскевести Путоманија БалдинииСимони Војвођанскевести Уловитрофеј Информативнипрегелед Врелегуме Војвођанскевести Седмидан Лицеснасловнице Виноивиноградарство Војвођанскевести Филмскипрограм ГласАмерике

МаринаБуљовчић иАлександарФилиповић

Нови таблоид „Нови таблоид“траје сат и по времена,има пуно прилога, а и водитељ емисије ће иматимлађу сарадницу.Ове недеље гости су певачица Радмила Караклајић, водитељка Јутарњег програма РТС-а Маја Николић,поп певач Алекса Јелић, новинар Никола Нешковић и глумица Катарина Илић,звезда актуелног филма „Здухач“. Аутор и водитељ: Александар Филиповић Водитељка: Марина Буљовчић (РТВ 1,14.00) 17.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 22.40 23.00 23.25 00.20

06.30 07.30 08.00 08.40 10.10 10.40 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Пловитисрцем,филм Пресент ТВДневник ТВбајт Грување Војвођанскидневник ХроникаФестивала професионалнихпозоришта уЗрењанину Спортскахроника Класикрок Изстудија„М“ Забавнипрограм

Кухињица-мађ. Агромозаик Црнобелисвет Натрагуприроде Српскиекран,емисијаМТВ-а (Мађарскетелевизије)насрп. Цртанинасловачком Док.едукативнифилм(слов) Духовка(слов) Емисијазасело(слов) ТВМагазин(рум) Баразда,емисија запољопривреднике(мађ) Изворнамађарсканародна музика Заједно Пословниуспех,емисија намађ.језикусатитл.насрп. Недељнимагазин(ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Емисијанаукрајинском Спектар (буњ) Македонскосонце Мађарскамузика ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Баразда,емисијаза пољопривреднике(мађ) ТВМагазин(рус) Дотики,породичнимагазин (слов) ТВСпорт(мађ) ЕденЛог,филм

09.00 10.30 11.00 11.25 11.30 12.00 12.45 14.00 14.50 16.00 16.50 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30

ДрХу Азбукародитељства НСклинци Цртанифилм 7НСдана Живаватра Славнипарови Смртшпијуна Документарнипрограм Реканаде Неонсити Објектив СпортНетворк Хранаивино Јованасуботом Објектив ИЦТплус Евонаскодвас Реканаде Неонсити Објектив Фојловрат

06.05 08.00 09.06 11.04 11.55 18.22 18.59 19.30 20.05 21.04 22.04 22.45 22.50 23.52 01.47 02.03 03.04 04.03 04.48 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикинашареница Дизни на РСТ Тенис;Федкуп:Словачка -Србија (првисинг),пренос Сасвимприродно Слагалица Дневник Бела лађа Јаимамталенат Увиђај Вести Скок у будућност ДвасатаЕгзита ТВпродаја Јаимамталенат Бела лађа Сат Сасвимприродно ТВпродаја Верскикалендар

Јаимамталенат Новасезонасеријалашоупрограма у коме ће аматери приказивати своје вештине. Број пријављених такмичара ове године надмашио је сва предвиђања. Било их је чак 4.000накастингу.Изабраних 400 наступало је на аудицијамакојесулетоссниманеу Позоришту на Теразијама. Међу њима је бака која игра сиртаки, факир који лежи на ексеримаичовеккојизнанапамет календар од 1978. годинедоданас... Жири: Даница Максимовић, Иван Тасовац и АлександарМилић Водитељи: Ивана Бајић и ВладаАлексић (РТС1,21.04)

Евонаскодвас Новосадскаемисијаза„Новосађане”.Временомемисија добија одлике еклектичности и данас има вид и истраживачког новинарства, документарногпрограма,естраднеполитикеалиизабаве. Аутор: КарољКовач (НовосадскаТВ,20.00)

06.30 АТПМастерсМонтеКарло 1/2Финале 12.00 ФАкуп1/2финале: МанчестерСити –МанчестерЈунајтед 14.30 АТПМастерсМонтеКарло, финале 17.30 Рускалига:Ави–Спартак Москва 19.30 ГоловиПремијерлига 20.15 НБАуживо 21.30 НБАплејоф: ЛАЛејкерс-ЊуОрлианс 23.30 Премијерлига: Арсенал–Ливерпул 01.30 ФАкуп1/2финале: Болтон–Стоук

ИванаБајић иВладаАлексић

05.00 06.50 08.40 11.00 13.10 14.30 16.00 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 23.35 00.35 01.30

Домаћин Филм:ВариолаВера Филм:МиНисмоАнђели Филм:Смртоноснооружје2 ВечесаИваномИвановићем ЈаволимСрбију Топмодел Вести Експлозив-најбоље Галилео Такешизамак Квиз.Желителидапостанете милионер? Филм:Бетмен-почетак Фајронтрепублика Америчкорвање-Докоске Топспид

dnevnik

07.00 08.30 11.00 11.15 13.05 14.00 16.00 16.30

INMEMORIAM:БРАНИСЛАВ БРАНАЦРНЧЕВИЋ

18.20 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05

Пријатељство, занатнајстарији Јунаци овогсатиричног дела су Ото и Мото,чије су релације илустрација односа међу људима, пре свега себичности коју нико не жели да призна као своју особину. Улоге: Слободан Алигрудић, Драгољуб Милосављевић Гула, Ружица Сокић,Ташко Начић и музички трио који изводи популарну баладу „Иду дани”. Режија: Александар Ђорђевић (РТС 2, 21.13) Време одлуке Дозволите Путовање са Теријем Мале приче Занимање дете Мојеострвојемојдом, ЕБУдрама 09.57 Играј фудбал,буди срећан 10.28 Мој љубимац 11.00 Бразде 12.00 УНХЦР-повратак:Косово 12.25 Е-ТВ 13.00 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.00 Српски источници 14.30 Савремениписци 15.00 Време телевизије 16.05 Хоризонт 17.00 Српске спортске легенде 17.30 Магазин Лиге шампиона 18.00 САТ 18.47 БисераВелетанлић 19.21 Научнимкафе 19.57 Одбојка(ж)-Плејоф: Визура-Црвеназвезда, финале,пренос 21.13 Инмемориам:Бранислав Црнчевић Пријатељствозанатнајстарији, филм 22.05 Јелен топ десет 22.50 24.београдски маратон 23.40 Други светски рат-изгубљени филмови 00.24 Викенд Евронет 00.52 Тенис:Фед куп:Словачка -Србија,двасингла+дубл(р)

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 20.00 22.30 23.30 01.30

Филм:БраћаДалтон Знањенапоклон ВестиБ92 Филм:ГоспођицаЖижи Вратићесероде Тенис:МонтеКарло,финале ВестиБ92 Филм: Полицајац сПетловогбрда Двоугао ВестиБ92 Нашамалаклиника Вратићесероде Утисакнедеље ВестиБ92 Потрага Филм:Америчкапитана ХаролдовиКумаровначин

Добројутро Великибрат Ситy Грандхитови Курсаџије Великибрат Јатотако Недељнопоподнесалеомкиш Аутостопери Националнидневник Великибрат–избацивање Дистрекшн Филм: Сливер Филм:ЏесиСтоун: Ноћнипролаз

07.46 08.01 09.01 09.20 09.30 09.42

06.00 06.30 09.30 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ВОА Маратон Топшоп Инфо ЗдрављеиВи Филм:Пустиводу дамишевиоду Вести Милица² Топшоп Инфо Откопчано Вести Сликеживота Инфо Док.серија:Универзум Вести Филм:Измиксован Вести Офис ПородицаСерано Филм:ЕлизабетТаун Прљавиполицајци Вести Милица² Филм:Сицилијанскавеза Филм:Измиксован

ЕнаПопов и АндрејМаричић

Аутостопери У игри учествује два такмичара који требају да пређу 100км „стопом” како би стигли на неко интересантно место у Србији, што представља циљну тачку.Они немају права никоме ништа да плате,а пре такмичења им се одузимају сви комуникациони уређаји, пре свих мобини телефон, те немају право никога да позову у помоћ.Успут,такмичари имају задатак који им додатно загорчава игру. Водитељи: Ена Попов и АндрејМаричић (Пинк,18.30)

СтефаниЏакобсен

СЕРИЈА

Мелроуз Плејс Нов серијал   који прати причумладихљудикојиживе у апартманским комплексима у Западном Холивуду  у Калифорнији. Серијапочиње саубиствомједногодликова Сидни и баца вео мистерије чијиседеловитокомепизодаоткривају. Улоге: Кети Кесиди, СтефаниЏакобсен,ЏесикаЛукас, Мајкл Реди, Ешли Симпсон (Хепи,15.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 21.00 23.00 03.00 03.30

Јутарњи програм Парови,недељни преглед Здраво,Кити Ноди Мегаминималс Здраво,Кити Телешоп Вести Анђелинабалерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Малихерој,филм Телешоп Вести Парови Мелроузплејс Телешоп Вести Ћирилица Парови,прегледдана Телемастер Јелистина Парови,интерактивна емисијаПар(не)пар Срећназвезда–уживо Парови Мелроузплејс Срећназвезда

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Дечији програм,15.30Спорт,16.30АБС шоу ,17.00Недељни магазин,18.00Дечији програм,19.00Оф Роад авантура,19.30Доказ стварања,20.30Оф Роад,21.00Филм,22.30Недељни магазин,23.00Филм,00.30Ноћни програм

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555  личности, 09.00  Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана, 23.00Филм

04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу,19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30Паор,14.30Зоо хоби,15.00ДокторХу, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa17.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

12.35 12.46 12.53 13.00 13.49 14.00 15.05 15.35 15.45 15.59

ШерилХајнс

Презапослени Боб Мунро, његова жена Џејми, њихова 15-огодишња кћерка Кејси и 12-годишњисинКарлжеледа проведу празнике као породца. Иако им је обећао одмор наХавајима,Бобнагломења плановеиводиихуобилазак Колорадаукамп-кућици... Улоге: Робин Вилијамс, ШерилХајнс,Џоана„Џоџо„ Левеске, Џош Хачерсон, ЏефДенијелс Режија:БериСоненфилд (НоваТВ,20.05) 06.40 07.00 07.25 07.40 08.00 08.15 08.40 09.05 11.05 11.35 12.05 12.35 15.00 16.45 19.15 20.05 21.55 23.15 00.40 02.15 02.45 03.55

Чаробнице Фифиицветнодруштво ТимиТајм ПепаПринцеза Чагингтон Боблејдметалфужн Винкс Подсрећномзвездом Аутомотив МагазинЛигепрвака Новац Ени Распеваниубица Холивудскиполицајци Дневник Мојипроблематичнипразници Луд,збуњен,нормалан Редкарпет,шоубиз Торањсмрти СвимрзеКриса РедКарпет Правитренутак

08.00 Женауљубавиирату–Вера Британ 09.00 Какојеразмишљао средњовековниинтелектуалац 10.00 ВизијаВангариМатајие 11.00 1989-1990.Последњагодина ИсточнеНемачке 12.00 Рим:Последњаграница 13.00 ФармаизВикторијанскогдоба –посебнобожићноиздање 14.00 Какосунаправљени„Мајмуни“ 15.00 Заборављенаубиства 16.00 СтопамаПучинија 17.00 КадајеКинагосподарила морима 18.00 Петамеричкихгиганата 19.00 Царствомора 20.00 Героуовзакон 21.00 1066. 22.00 Косизаправоти? 23.00 Заборављенаубиства 00.00 СтопамаПучинија 01.00 КадајеКинагосподарила морима

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Гробнабрежуљку ОстрвоКорњача Леонардо24. Уличнисвирачи ОстрвоКорњача Магије,мистеријеичуда Наивко Мојесрце Кичма Невоље2. Местозлочина Двострукаистрага Црнадама ПустињскиМесец Невоље2.

06.00 НоћнаморапреБожића 07.15 68доделанаградеЗлатни глобус(монтиранаверзија) 09.20 Апартманзадвоје 10.50 Самукући2:Изгубљену Њујорку 12.45 Срцеодмастила 14.30 Сумња 16.10 Причезалакуноћ 17.50 Холивуднаснимању 18.20 Посетилац 20.05 Причаоиграчкама3 21.45 Спартак:Боговиарене 22.40 МамурлукуВегасу 00.20 МојкрвавиДанзаљубљених 02.00 Срамота 03.55 Најузикруг

VREMEPRIJATEQSTVA

Pi{e:Dobrica]osi} 08.02 09.00 09.40 10.09 10.27 10.50

Мојипроблематични празници

8

31

17.42 18.15 19.30 20.12 21.10 21.50 00.09 01.47 02.13 03.00 03.30 04.20

Пријатељи НораФора ТВкалендар Мањинскимозаик Културнабаштина Јасеновац:Комеморацијана данпробојалогораша, пренос Вести Спорт Запољопривреднике Плодовиземље Живетиздравије Недељомудва Миридобро ХАЗУПортрети:Драго Перовић Бранитељидомовине ТајнаМесечеведолине, филм Глобалносело Лепомнашом Дневник 1против100,квиз Стипеугостима Исподцрте,филм Циклусевропскогфилма: Девојкаизвоза,филм Генерацијаисилон ХариПотеризМалог Лошиња Глобалносело Алпе-Дунав-Јадран Лепомнашом

06.00 06.50 11.50 13.50 15.40 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00

07.30 07.55 08.20 09.40 11.25 13.05 14.50 16.35 17.45 18.30 19.05 20.00 22.00 00.40 01.40 02.15

СудијаЕјми НешБриџис Браћаисестре Филм:Двострукиживот ЕленорКендал Филм:Слеповеровање Триреке Свепозакону Дображена Браћаисестре Филм:УјкаБак Дображена СудијаЕјми

Школазавампире Дениснапаст ДрагонболЗ Голипиштољ,филм Ангус,тангеиправоправцато љубљење,филм Мадагаскар2,филм НемогућиДејв,филм Дискавери:Безцензуре, док.серија ЕксклузивсТатјаномЈурић, РТЛДанас Хрватскатражизвезду, музичкишоу Бигбрадер,ријалитишоу, уживо ЦСИ:Мајами Астрошоу РТЛДанас 28недељакасније,филм

Ексклузив Вашанедељнадозагламура упакована у сат времена емисије довољна је да „преживите„нареднунедељу... (РТЛ,17.45)

ЕмилиДекен

Девојкаизвоза Жани тражи посао, али иако способна, за већину понуда нема квалифик ације. Њенамајка,удовицаЛуиз,покушавадајојпронађепосаоу адвокатској канцеларији. Не добија ни тај посао и упушта сеувезусаФранкомчовеком повезанимскриминалом... Улоге:  Кетрин Денев, Емили Декен, Мишел Бланк, Метју Деми, Ронит Елкабец, Николас Дуваушел,ЖеремиКваебебер Режија:АнриТешин (ХРТ1,00.09)

09.50 ПортретЦрквеиместа 10.00 СлавонскиБрод:Цвјетница, преносмисе 11.45 Библија 12.26 Филиповебебе 13.35 Звездепевају 15.17 МагазинфудбалскеЛиге првака 17.45 Олимп-спортскаемисија 17.55 Кошарка,УЛЕБЕврокуп, пренос 19.31 Гаража 20.05 Циклусисторијскогспектакла: Египћанин,филм 22.27 Посебнидодаци 23.00 Филмскибутик:Пресуда, филм 01.07 Ноћнимузичкипрограм

06.00 ДосијеДрезден 13.00 Вратилисмосе!Причао диносаурима 15.00 Отимачипотопљеногблага 17.00 Прашина 19.00 ПородицаКременко2ПустоловинауРокВегасу 21.00 Истинскизлочин 23.00 Аурора.Прекинутаоперација 01.00 Кабина

04.00 06.30 08.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.30 02.00

Булевар звезда Срећни бројеви Чаура Муљатори Можда беба Повратак у живот Чаура. повратак Невидљиви циркус Останите с нама Булевар звезда Лезбејке 2.-диве Лезбејке из снова

ТатјанаЈурић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

21.55 22.50 23.45

Разоткривањемитова Уделићусекунде Ловцинаолује2010 Потрагазаприроднимгасом Преживљавањеудвоје Ловнасабљарке Разоткривањемитова ТајнекосмосасаМорганом Фриманом Оружјабудућности БорнаколабраћеХау Главниадути Петабрзина Америчкичопери Разоткривањемитова ПричаобандамасаРосом Кемпом Изарешетака Новисвет Каскадерскизависници

08.30 10.00 13.00 13.15 14.15 15.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.30 01.00

Дизање тегова Маратон Супербајк Суперспорт Дизање тегова Бициклизам Билијар Аутомобилизам Супербајк Коњичкиспорт Билијар Мотоспортови Дизање тегова Рели Билијар

15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Загребмененеволи

О

збиљност, историјска зрелост, морално и та писма објави и комент арише. Приликом њедуховно здравље неког народа, испољава- гове друге кандидатуре за предс едника Акадеју се у познавању својих непријатеља. Та- мије, ја сам га одлучно подржао похвалама које ква знања нису потребна само због борбе за оп- заслужује. Од времена Симине 9а, о којој, иначе, нисмо у станак, слободу и независност него можда још више због критичког, истинитог сагледавања се- свему сагласни, траје непрекинуто наше књижевно бе, својих моћи и немоћи, врлина и слабости. Не- и интелектуално друговање, с искреним подстицапознавање Аустроугарске и Беча кобно је и за мо- јима и достојном критичношћу. С Дејаном нисам ју генерацију. Ако се не зна цео тај хабзбуршки, успео да постанем онако интиман друг какав сам католички, антивизантијски, антисловенски и ан- био с Војом Ђурићем и онолико сараднички делатисрпски комплекс подунавске монархије, не мо- тан на јавном послу колико сам био са Жиком гу се разумети ни хрватство и Загреб, Љубљана и Стојковићем, Михизом и Мићом Поповићем. Десловеншчина. А богме ни наш српски „пречан- јан и Воја Ђурић су знатно мање од нас четворице лук“. Ни савремени хрватски нац ио н ал из ам не може се схватити без историјских корена који су у Бечу и Аустроугарској. Модерно хрватско и словеначко антисрпство је, заправо, традиционално. Све су му битне одреднице дате у Аустроугарској и бечу, „предзиђу хришћанства“. У Бечу сам схватио да у четвртом делу “Времена смрти” мор ам да кажем неш то о аустроугарским официрима и војницима који су ратовали против Србије. Заробљеници, официри, посебно то „часништво“ које се повлачи из Ниша 1915. с војском и владом Медаковићево„истинољубље”угасилопријатељство преко Албаније, мора бити један мотив великог били заинтересовани за дневну политику и наша пораза... Боравак у Бечу био је прилика да боље политичка и опозициона деловања: Дејан је био упознам свог старог друга и пријатеља, изван- критички расположен, али у јавности не и активан редног, пријатног човека, сјајног ерудиту, инте- интелектуалац; пријатељски ме подржавао у нацилектуалца богатог духа, кога смо сви ми сими- оналној политици и антититоизму; о српско-хрватновци управо због његовог бечког наслеђа благо ским односима сам од њега много сазнао. Дејанопотцењивали. Једино сам с Војом Ђурићем у ва сагласја са мном свагда су била у границама њеГрчкој и на Светој гори проводио тако пријатне и гових начела и грађанске неутралности, осим у пибогате дане као с Дејаном Медаковићем у Бечу. тањима културе, чија га је судбина истински обуНауживао сам се историје, уметности, архитекту- зимала и за чије се вредности свагда залагао. Историјске олује које су захваре, благодарећи његовом припотиле Југославију и Србију у двеведачком дару и знању. Уживео Одустаосам1975. ма последњим деценијама 20. весам се у ономе што је некада, под одискушењадаодем ка скршиле су државу, многе Фрањ ом Јос иф ом, био моћн и установе, али и многе љубави и Беч... кодКрлежена пријатељства у нашем нараштају. Дејан је желео те 1975. да ми последњиразговор. Та су догађања коначно разорила покаже своју родну кућу и стари Аиочемубисмонас и наше старо „симиновско братЗагреб, па смо, на његово наговадвојицаразговарали? ство“. Заједно смо остали Жика рање, провели дан и ноћ у ЗагреЗаискреностоннема Стојковић и ја, и то не увек и у бу. У Загребу сам се осећао као свему; Мића Поповић и Михиз су туђинац. Тај град мене не воли. мудростини и умрл и као истом иш љен иц и. Не сметам им ја толико као Срхрабрости,алии Дејан се критички односио према бин, колико сам им туђ као Срсу в и ш ејеташтда неким мојим ставовима у полибин–Југословен. Моја резигнаципристанена тици, још критичнији је био преја приликом оне поноћне шетње Зрињевцем по киши, с Дејаном равноправандијалог ма Мићиној и Михизовој политици. Некада смо се и ритуално докоји прича о својој будућој мемописивали о летњим распустима и арској књизи, нека остане за једно сетно размишљање о мом југословенству. Био разм ењ ивал и дож ив љај е и поглед е на наш у сам у искушењу да се јавим Крлежи на последњи стварност: он из Дубровника, ја из Београда. Дејан је у првим својим књигама “Сећања, даразговор, али ме је Дејан одговорио. И, заиста, о чему бисмо нас двојица разговарали данас? За ни” писао и о нашем пријатељству. Неки његови искреност он нема мудрости ни храбрости. Он је текстови су ме и увредили. О тим текстовима писувише ташт да би пристао на равноправан дија- сао сам и ја у својим дневничким белешкама. У лог са мном; он је сувише самоуверен да би моја неким тренуцима сам намеравао да му их пошаистина дотакла његову енциклопедијску пирами- љем: да сазна моје мишљење о свом „истинољуду, покривену меким филцаним шеширом који бљу“, али је он тада био болестан па је мени било жао да свог старог пријатеља повредим и расслужи за отпоздрављање... Хроника нашег пријатељства је богат а сагла- тужим. Знајући да је Дејан, као „истинољубац“ и сностима о судбинским пит ањима нашег народа самољубац, у својим дневницима и врло негативи културе и међусобним подршкама у свему што но писао о мојим схватањима, поступцима, несмо пис али, али и неким нес агласјима у Акаде- ким текстовима, а које је његов редактор знатно мији, о чему смо, док је Дејан био предс едник, ублажио, знајући да ћу и у будућим књигама бии полемичка писма размењивали, обојица увере- ти изложен критичким судовима тог хроничара ни у то да смо у праву. Остављам Дејану да он београдске свакодневице.

KwiguDobrice]osi}a„PRIJATEQIMOGVEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odstoza530dinara ilinaru~itiprekotelefona021/6622–609i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

nedeqa17.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недељаћепротећиусталнимсуочавањима с другима. Можете се посветитидециилипартнеру,одкогазависитонисмермеђусобногодноса.Визнатештаикакохоћете,са својестране.

BIK 20.4-20.5.

Одмор и одмор. Шта више, сем евентуалновољенеособекојауме да вам улепша живот и подстакне снове?!Спријатељицамаидругим женскимбићимасесаосећајноразуметеидопуњавате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. april 2011.

ВашнесташниМеркурузнакуватреногОвнатеравас нато дабудете одређенији и страсвенији у свему. Али, од речи до конкретних потеза је дуг и компликован пут. Још увекнијевреме.

Склонистетомедасеусаглашаватеспартнероминијевампотребанбилокакавјазиликоментарна вашрачун.Културапонашањаиизражавања треба да дође до изражаја.Смиренистеиреални.

Сунчевданјеивашдан,такода се можете добро осећати у својој кожи,усвомдану.Чинитепосвоме, иако се партнер сналази или не сналази најбоље. Свако има своје захтевеиприоритете.

Одморите се данас, до миле воље.Заборавитенапословнеифинансијске обавезе и проблеме. Сутра их већ нећете моћи мимоићи. Измиче вам новац, ма колико га штеделиичували.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Партнерски однос је на испиту зрелости,којућетевисвојимпримером показати и спроводити. А она другастрананекасеприлагоди,ако умеиможе.Сарадњанадугестазе јенајважнија.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Моглибисте провестиданусвом дому, у породичном окружењу, чисто за промену. Ту вам је лепо, ту уживате. А на јавним местима привлачите позорност многих који вас исцрпљују.

Краће путовање или излазак би вамгодили.Кадастепоследњипут били у биоскопу? Можда је време датопоновите,самиилиудруштву драге особе. Уосталом, потребна вамјепроменаодсвакодневице.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Активни сте и недељом. Што не бисте били када вам то прија и годи? Уосталом,сталноиувекиманешто што вам привлачи пажњу. Љубавниплесјеимагинаран,инспиративан,нестваран.Чувајтездравље.

Како вас смирити ако не далекосежнимобећањимаитежњамакоје укључују слободу кретања, путовањаиистраживања,дружењаипроширивањавидика? Времеутичена вашерасоположење.

Медитирајте, боравите у свету уметности и љубави. Све остало може сачекати сутра. Опустите се. Масажа уз музику, па филм или плес, утисци који вреде. Емотивно стеиспуњенипозитивом.

TRI^-TRA^

ЛејдиГага медијум? V REMENSKA

Променљиво

Vojvodina NoviSad

17

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

16

Vrbas

17

B.Palanka

17

Zrewanin

17

S.Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

17

Vr{ac

15

Srbija Beograd

17

Kragujevac

17

K.Mitrovica 17 Ni{

18

КонтроверзнаЛејдиГага језаХарперов Базаризнелазанимљивутеоријупремакојојкрозњу,иупевачкоми у модном смислу, проговара покојни дизајнер,АлександерМеквин. - Мислим да је он испланирао све то.Тачнопоштојеумро,написаласам „BornThisWay”.Мислимдајеонсадананебуидадржимоднеуздеусвојимрукама,идаљеутиченасвеодозго -сматраЛејдиГага. Томе у прилог, каже, иде и податак да је промоција те песме одгођена управозадангодишњицењеговесмрти,штонијебилањенаодлука. -Кадасамточула,зналасамдаје испланирао целу проклету ствар. Ја чакнисамнинаписалаје....песму!Он је!-уверенајеексцентричнаГага.

PROGNOZA

обЛачно и маЛо тоПЛије

Evropa Madrid

NoVI SAD: Malotoplijeuzsun~aneperiodeidnevnirazvoj Rim oblaka.Duva}eslabisto~nivetar.Pritisakokonormale.Minimalnatemperatura5,amaksimalnaoko17stepeni. London VoJVoDINA: Malotoplijeuzsun~aneperiodeidnevnirazCirih vojoblaka.Vetarslabisto~nihpravaca.Pritisakiznadnormale.Jutarwatemperatura2,amaksimalna18stepeni. Berlin SRBIJA: Malo toplije uz sun~ane periode i dnevni razvoj Be~ oblakakoji}esamoponegdenajuguuzrokovatikratkotrajnukiVar{ava {u.Uve}inikrajevasuvo.Vetarslabisto~nihpravaca.Pritisak iznadnormale.Jutarwatemperatura0,amaksimalna18stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima:Idu}esedmicepreMoskva te`nosun~anouzslabdnevnirazvojoblakaisvakimdanomtoOslo plije vreme uz temperature malo iznad 20 stepeni od sredine sedmice. St.Peterburg

BIomeTeoRolo[kA pRogNozA zA SRBIJu: Prognozirane biometeorolo{ke prilike su relativno povoqne.Preporukahroni~nimbolesnicimajedasepridr`avajuredovneterapijeidauskladefizi~keaktivnostiiodevawe prema dnevnom toku temperature. Oprez se savetuje svimu~esnicimausaobra}aju.

23 19 20 17 17 16 16

VIC DANA ДошаоЛаласањиве, паупитаСосу: -Јел‘,Сосо,‘оћешдаручамо, падаводимољубав, илидаводимољубав, падаручамо? Сосаћенато: -Ајдкако‘оћеш,падаручамо.

14 10 18 9

Atina

15

Pariz

19

Minhen

16

Budimpe{ta

18

Stokholm

18

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{aTomi}

111(-5)

Slankamen

280(3)

Apatin

174(-4)

Zemun

324(4)

Tendencijaopadawa

Senta

314(8)

Bogojevo

161(-6)

Pan~evo

338(6)

STARI BEGEJ

NoviBe~ej

274(0)

Tendencijastagnacije

Smederevo

486(-4)

Titel

292(2)

NERA

NoviSad

207(-1)

Tendencijastagnacije

Hetin

90(10)

Tendencijastagnacije

N.Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~.Palanka 180(-5)

212(32)

TISA

295(10) S.Mitrovica 226(29)

Tendencijastagnacije iporasta

Beograd

Kusi}

272(3)

90(2)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 17.april 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"