Page 1

c m y

NOVI SAD *

PETAK 16. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23199 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARSTVO ZOVE NA POSAO SVE NEZAPOSLENE POQOPRIVREDNE IN@EWERE

Agronomimatridana dasejaveupoqostanice NAPETO NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE

str. 4

AKCIJA „JABUKA ILI LIMUN”U POTISJU

Kforzatvorio Jariwe,Srbi ponovona barikadama str. 2

I N T E R V J U : NELOFER PAZIRA, U^ESNICA SVETSKOG KONGRESA ME\UNARODNOG PEN-a

Pri~aje osnov svake umetnosti

NASLOVI

Politika 3 Petrovi}: Nadle`nima poslato 19 ostavki

Ekonomija 4 Zakupac digao skrobaru iz mrtvih

Dru{tvo 6 Primewena statistika - pismenost novog doba 6 Uz malu pomo} Evrope

str. 24

GRADSKA ODLUKA KR[I ZAKON?

Kazneza parkirawe motora nelegalne

str. 7

Novi Sad

Nes  av  es  nim voz  a~  im  a kis  el o upoz  or  ew  e

str. 6

8 Stan: Ne pravimo monopol u gradu 9 Smawena porcija sedativa

Vojvodina 10 Optimizmom pobe|uju hendikepe 11 Kineska robna ku}a postaje teatar

Lov 13 Bez lova na {est lokacija

DA LI NA[I SINDIKATI RASIPAJU DOK RADNICI GLADUJU

Sindikalnilider zara|ujekao predsednikdr`ave

str. 5

PRO[IRUJE SE BROJ OSUMWI^ENIH ZA GNUSNA UBISTVA NA DUNAVSKOJ ADI KOD BUDIMPE[TE

UBe~uuhap{enjo{ jedanmonstrums^epela

Sve`ije iprijatno

UV zra~ewe 5-6

Najvi{a temperatura 29° S

str. 15

str. 16 – 22

SPORT

SRPSKO NARODNO POZORI[TE USKORO U NOVOM RUHU

n DANAS PO^IWE POLUFINALE DEJVIS KUPA: SRBIJA–ARGENTINA

n ODBOJKA[I SRBIJE U POLUFINALU EVROPSKOG PRVENSTVA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Prviispit Bitefu NovomSadu

str. 25


2

POLiTikA

petak16.septembar2011.

dnevnik

NAPETO NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE

Kfor zatvorio Jariwe, Srbi ponovo na barikadama Pripadnici Kfora sino} u 20~asovazatvorilisuadministrativni prelaz Jariwe. Mogu}a je totalna blokada svih putevanaseveruKosovakaoodgovorSrbananajavePri{tine da}eposlaticarinikenaprelaze.Blokiranjeglavnimostu Mitrovici. Svi Srbi na severuKosovaoddanasujutru}ebitinaulicama,kakobispre~i-

li eventualni poku{aj kosovskepolicijeicarinedazauzme prelazeBrwakiJariwe.Toje za medije potvrdio i predsednik op{tine Leposavi} Branko Nini}, koji je istakao da gra|aninikakone}edozvoliti „instalirawekosovskihinstitucija”naprelazima. Magistralni put Kosovska Mitrovica-Ribari}e sino} su

potpuno blokirali Srbi na nekoliko lokacija u op{tini Zubin Potok. U mestu Zup~e na magistralnom putu istovarenisubalvaniionemogu}eno jekretawevozilimauobasmera.Pokrajputaparkiranjevelikibrojautomobila,anabarikadama su prisutni i Srbi iz Ibars kog Kol a{in a. Na ovojbarikadiSrbisupostavi-

li veliki video bim na kojem su sino} gledali ko{arka{ku utakmicu Srbije i Rusije. Na istomputnompravcubarikade su postavqene i u mestu Gazivode, gde je na putu parkirani ter etn i kamio n i. Tak o| e, u blokadi je i administrativni prelazBrwak.Situacijauop{tini Zubin Potok je mirna, alinapeta.

Sinod SPC: Spre~iti tragediju Sinod Srpske pravoslavne crkve pozvao je predsednika SrbijeBorisaTadi}a dau~ini sve da spre~i „nadolaze}u tragediju” i sa~uva srpski narod naKosovuiMetohiji. „Pozivamo vas i molimo da vikaopredsednik,kaoiVlada Srbije, u~inite sve {to je mogu}e da se spre~i nadolaze}a tragedijaisa~uvajuna{narod na wegovim vekovnim ogwi{timaiwegovesvetiwenaKosovuiMetohiji,u~emumo`ete ra~unatinasaradwuSPC”,navodi se u pismu koje je Sinod uputioTadi}u.

UpismusenavodiidajeCrkva svesna toga da je Srbija „u ~asovima od presudnog zna~aja

zaopstanakna{egnarodaiCrkvenaKosovuiMetohiji,kaoi da predstoje}i dani umnogome

Patrijarh slu`io moleban u Kosovskoj Mitrovici SrpskipatrijarhIrinejsino}jeucrkvisvetogDimitrijau severnojKosovskojMitrovicislu`iomolebanzaspassrpskog naroda.Uportiicrkvijebiovelikibrojvernika,aprisutni subilii~elniciKosovskomitrova~kogokrugaiop{tina. „Iako stradate, znate za{to stradate, ako budete morali krvdaprolijete,znateza{toto~inite.Tojesvetomu~eni{tvoiodbranasvetezemqe.Tojeporukana{ecrkve,episkopaiarhijerejaionihkojisebrinuovama”,rekaojepatrijarh.

moguopredelitiwihovubudu}nost”. „Usrpskomnaroduimasnage i voqe da se i sad, u posledwi ~as,hrabro,mudro,odgovornoi nadostojanstvenna~insuprotstavi nasiqu koje mu preti”, navodiseupismu. SPCjepodsetilanare~ipatrijarhaGavrilaiz1941.godine:„PonizimosepredBogomi uspravimosepredqudima”. „Ovakav stav }e razumeti i na{narod,iwegoviprijateqi i neprijateqi”, pi{e u pismu koje je potpisao patrijarh Irinej.

PREDSEDNIK BORIS TADI] NA PRVOM BEOGRADSKOM BEZBEDNOSNOM FORUMU PORU^IO

Akcija Pri{tine mo`e ugroziti mir celog regiona PredsedenikSrbije BorisTadi} upozoriojeju~edajednostranaakcijapri{tinskihvlasti,najavqena za danas na grani~nim prelazimaBrwakiJariwe,mo`e ozbiqno ugroziti mir i stabilnostcelogregionaidazatomora dasespre~i. – To re{ewe nije dogovoreno izme|u Beograda i Pri{tine. Ovomoradasespre~i–rekaoje Tadi} na otvarawu Prvog beogradskog bezbednosnogforuma. On je ukazao na to da je jedino prihvatqivore{ewezaproblem Kosova ono prona|eno kroz dijalog i kompromis, koje bi bilo prihvatqivozaobestrane. Jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova, podsetio je Tadi}, opasan je presedan za celi svet i uru{ava osnovna pravila me|unarodnihodnosa,aakosetako nastavi, taj sistem }e biti trajnonaru{en. – Osnovni princip odnosa u svetujepodr{kaipo{tovawete-

ritorijalnogintegritetadr`ava i nenaru{avawe granice – istakaojeTadi},akosovskimpresedanom,kakojenaveo,bibilougro-

`eno {est principa me|unarodnihodnosa. Onjeobjasniodabi time, izme|u ostalog, pravo na samoopredeqewe bilo pretvorenounedozvoqenopravonanezavisnostitako se dao izgovor svakojetni~kojilinacionalnoj grupi koja je nezadovoqnadapostupinatajna~in.PresedanomKosova,dodaoje on,ponovo}eo`iveti i diskreditovani princip hladnog rata oograni~enomsuverenitetu,iponovo}ese u svetu rasplamsati mnogi sukobi koji su bilizamrznuti. – Kosovski primer }e ponovo me|unarodneodnoseu~initinepredvidivim –rekaojeTadi}. Onje,govore}iostawuuregionu, naglasio je Zapadni Balkan,

Savet bezbednosti Sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija,nakojoj}ebitirazmotrenasituacija naKosovu,usvetluzahtevaSrbijedasespre~ejednostranipotezivlastiuPri{tini,najavqena je za sino} u pono} po sredwoevropskomvremenu,potvr|enojeTanjuguusedi{tu svetskeogranizacije. Popodnevnesedniceobi~nopo~iwuranije, ali je ovako u~iweno da bi svi u~esnici

sastanka mogli sti}i na vreme. Odluka o odr`avawu sednice doneta je prekju~e, tokom vi{ e~ as ovn ih kons ult ac ij a u Sav et u bezbednosti, nakon {to je ~lanicama prosle|eno pismo ministra spoqnih poslova SrbijeVukaJeremi}a ukojemseUNpozvaju da preduzmu sve neophodne mere da bi se spre~ile jednostrane akcije kojima prete vlastiuPri{tini.

iakosuo~enskrupnimizazovima, naputuzavr{etkaprocesapomirewa. –Apsolutnosamuverenutoda }e Srbija i ostatak Zapadnog BalkanabitisastavnideoEvropskeunije,inemojtedasumwateu to. To je obe}awe koje }emo odr`ati–poru~iojeTadi}. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin ju~e  je demonstrativno napustio Beogradskibezbednosniforumnezadovoqan tokom rasprave. Konuzin je demonstrativnooti{aosaForumanakon{tojepozvandazavr{i govorukojemjekritikovaoostaleu~esnike{tonapaneluposve}enom globalnoj bezbednosti niko nije pokrenuo pitawe slawa kosovskih carinika na prelaze BrwakiJariweokome}eraspravqatiSavetBezbednostiUN.Ruski ambasador je rekao da je zbuwenjerNato,KforiEuleksplanirajudadovedukosovskecarinikenaprelazenaseveruKosovai timeprekr{esvojmadat,Rezoluciju1244iodlukuSBUNiz2008. godine, a iz publike na tu temu nije postavqeno ni jedno jednio pitawe Govore}i o postupku Konuzina, predsednicaBeogradskogfondaza politi~ku izuzetnost Sowa Liht rekla je da „ne stoje” wegove primedbe.Lihtjerekladaverujedaruskiambasadornijedovoqnopa`we posvetiopo~etkuforumagdesegovorilooKosovu. D. Milivojevi}

Euleks: Na prelazima od danas CarinaipolicijaEuleksa}esprovestioperativneposlovenaprelazima1i 31(JariweiBrwak)od16.septembra,saop{tila je  ju~e po podne Misija EU, uz napomenu da }e to biti u skladu s izvr{nimmandatomtemisije.Kakoseisti~e usaop{tewu,tozna~ida}eEulekspomo}i u sprovo|ewu sporazuma o carinskom pe~atu,postignutoguBriselu2.septembrauokvirudijalogaposredstvomEU. “Sporazumocarinskompe~atujeposledwi deli} koji je potreban da bi se

pokrenuoodgovaraju}icarinskisistem, kojismospremnidapokrenemo.Kosovo jepostalojedinstvenocarinskopodru~jeuokviruUNMIK-au2000.ismatrano jetakvimodEUodtada. Spor az um,koj inem anik ak vevez esa stat us om, preds tav qa vel ik i kor ak ka vlad av in i prav a na Kos ov u, {to je u int er es u svih zaj edn ic a. Ods us tvo funkc io n is aw a car ins kog sis tem a {ir omKos ov ajeomog u} il orazv ojneleg aln ihakt ivn os ti,pos ebn o,alinei

isk qu~ iv o, na sev er u Kos ov a”, nav od i Euleks. “Sada }emo biti mnogo boqe opremqeni da se nosimo s tim. To je va`an korak napred, i svi }e imati koristi. Carinske operacije na prelazima bi}e sprovedene od kvalifikovanih carinskiheksperataizEuleksa,uzprisustvo Kosovskih carinskih slu`benika”, dodaje se u saop{tewu. Euleks poziva sve gra|ane da podr`e ove mere u ciqu poboq{awavladavinepravazasve.

Da~i}: Ostati hladne glave Ministar unutra{wih poslovaSrbijeIvicaDa~i} izjavio je ju~e da je Vlada pripremila mere koje }e pomo}i gra|animanaKosovuuslu~aju zao{travawa situacije na severu, ali da je najva`nije da se sa~uvaju mir i stabilnost, kaoinervi, да senebina~inionekikorakposlekoјеgnemapovratka. – Treba biti hladne glave. Ovo}ebitidugaborbaidugimar{zapravasrpskognarodanaKosovu – rekaojeDa~i} novinarima na obele`avaw u des et og od i{ wic e postojawa Atlantskog saveta u Srbiji. On je istakao da se treba ~uv at i ish it ren ih rea kc ij a na poku{aj Pri{tine da po-

On je dem ant ov ao tvrdw e Pri{tinedajenapregovorimauBriseludogovorenosveu veziscarinomnaseveruida je najavqeno slawe kosovskih carinika i policajaca na Jariwe i Brwak samo primena togdogovora. – Nij e dog ov or en o ko }e u~es tvov at i u nap la} iv aw u carina, ni gde }e i}i novac – rekao je Da~i}, nagla{avaju}ida}epregovara~kitimBeograda„jasnoukazatijavnosti {tajedogovoreno”. Onjeoceniodasesutrane}e desiti ni{ta, niti }e Kosov o zvan i~n o dob it i svoj u nezavisnost time {to }e postavitijednogcarinika,niti }e Srbi izgubiti Kosovo ako taj carinik sutra bude tamo.

Nema nam druge „Ovo je ustvari crvena marama za izazivawe sukoba. [ta Ta~iho}e?Ne`eliondaratujenegoho}edaSrbinapadnu KforiEuleksidaondaispadneponovoratSrbijesacelim svetom”, obijasnio je Da~i} istakav{i da treba biti pametan i gledati svoje interese. Da~i} je ocenio da je me|unarodna zajednica neiskrena, da vara Srbiju i da je na strani Albanaca... „Ali nema nam druge. Nemamo drugi Savet bezbednostiosimovogukomesenalazeionezemqekojesupriznale nezavisnost Kosova. To zna~i da moramo da `ivimo u jednomovakvomsvetu”,rekaojeDa~i}. {aqe carinike i policajce na dva administrativna prelaza na Kosovu, {to je potez koji mo`e dodatno zakomplikovatisituaciju. – Zato je va`no preduzeti sve mere da se svima stavi do znawadaovakvipotezinedoprinosesmirivawusituacije. O~iglednojedapredstavnici me|unarodnih organizacija i institucija ne primewuju u potpunostiono{tojedogovoreno–oceniojeDa~i}.

Da~i} je naveo da je to da carinici treba da dolaze helikopterom na posao i da budu ostrvo u okeanu jedna virtualna situacija „koja postoji samo u romanima”. On je podsetio da su srpske vlasti „i tenk ov im a i pol ic ijs kim i vojnimsnagamavi{eputaulazile u Pri{tinu, Prizren, \akovicu, ali da time nije bila zavr{ena pri~a”, i naveodazbogtogatrebamirnoi hladneglaveraditi.

Stefanovi}: Gra|anski otpor u mirnim okvirima – Srbijanastojidaspre~i Pri{tinu da danas preuzme adm in is trat ivn e prel az e Brwak i Jariwe na severu Kosova, a ako se to desi, odgovori}e diplomatsko-pravnim i politi~kim sredstvima – izjavio je {ef srpskog preg ov ar a~k og tim a Bor islav Stefanovi}. – Ceo dr`avni aparat je u aktivnostidapoku{adapredupredi razvoj doga|aja najavqivan iz Pri{tine. Jo{ nemamo pun u pot vrd u da }e se to (preuzimawe prelaza) i desiti,aliakosedesimimamo razra|enplan. On, me|utim, nije `eleo da vi{e govori o planu Srbije u slu~aju da Pri{tina,

kakojenajavila,danaspo{aqe carinike i policajce na adm in is trat ivn e prel az e, ali je ist ak ao da u wem u „zna~ajno mesto igra mirna reakcija”. – U tom planu }e zna~ajno mesto igrati mirna reakcija,diplomatsko-pravnasredstva i politi~ka sredstva i istovremeno ~uvawe gra|anskog otpora i neposlu{nostiumirnimokvirima–rekaojeStefanovi}. Onjekazaodajeneophodno da predstavnici Vlade i dr`ave budu uz svoje gra|ane u Pokrajini radi „postizawa jedinstvaidr`awasituacije umirnimokvirima”,inaveo da}edanasbitinaKosovu.

Jahjaga: Primena zakona Preds edn ic a Kos ov a Atifete Jahjaga ju~e je podr`ala planzasprovo|eweodlukekosovske vlade o trgovinskim odn os im a sa Srb ij om, koj a podr az um ev a funkc io n is aw e policije i carine na severu Kosova.

Kako je saop{teno iz kabineta predsednice Kosova, ona je o planu koji je postignut u saradwispredstavnicimame|un ar odn e zaj edn ic e inf ormisana u razgovoru s kosovskim prem ij er om Ha{ im om Ta~ijem.


c m y

politika

dnevnik

sLU[aWEZaKOnaOJavnOJsvOJiniBEZ^ELniKavLadEaPv

Iz Vojvodine sti`e samo Egere{i Kako „Dnevnik” saznaje, predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i bi}e jedini predstavnik pokrajinske administracije na dana{wem slu{awupredlogazakonaojavnojsvojiniuSkup{tiniSrbije pred odborima za finansije izaevropskeintegracije. Naovusesijupozvanisujo{ ipredsednikVladeAPVBojan Pajti} ipokrajinskisekretar za finansije Jovica \uki},

alionine}edanasbitiurepubli~komparlamentu,po{tosu, kakonamjere~enoupokrajinskoj administraciji, na slu`benom putu zbog ranije zakazanihobaveza. Ina~e,javnoslu{awezakonskih predloga novija je praksa u Skup{tini Srbije, a ciq je da oni koji nisu zastupqeni u parlamentu, te lica stru~na i zainteresovanazaodre|eneteme,iznesusvojesugestijeVladi

Srbije kao predlaga~u zakona, kao i republi~kim poslanicimakojizakoneusvajaju. Javn o slu{ aw e otvor i} e predsednica parlamenta Slavica\uki}-Dejanovi},dok}e zakonojavnojsvojiniobrazlagat i vic ep rim ij er Bo` id ar \eli}, zadu`en za evropske integracije. A uz pokrajinske ~elnike na skup su pozvani jo{ i neki ministri Vlade Srbije,me|ukojimasuOliver

Duli} zbogzakonskihre{ewa vezanihzagra|evinskozemqi{te,iMilutinMrkowi} zbog re{ ew a vez an ih za inf rastrukturu. PozivisuposlatiiStalnoj konferenciji gradova i op{tina, delegacijama EU, SE i OEBS-a, te pojedinim ambasadama koje su pomagale u reformskomizakonodavnomprocesu. B.d.s.

POsLaniCiiLOKaLni^ELniCiUvOJvOdiniOdLU^iLiKOJE]EsEFUnKCiJEOdRE]i, aLitOnisUiPOdELiLisGRa\aniMa

Petrovi}: Nadle`nima poslato 19 ostavki Koordinatorkoalicijevladaju}euSku{tiniVojvodineprof. drDragoslavPetrovi} izjavioje ju~edasukopijeostavki 19 poslanika, koji su zate~eni u obavqawuduplihfunkcija,uz pojedina~no obave{tewe upu}ene Agenciji za borbu protiv korupcije i nadle`nim organima pred kojimasepokre}eprocedura za wihovo razre{ewe. Onjeupisanojizjaviobjavqenojnasajtu Pokrajinske vlade, u kojoj je Petrovi} sekretar, saop{tio da je re~ o 19 poslanika izkluba„Zaevropsku Vojvodinu” koji su se opredelili za jednu od funkcija, u skladu saZakonomoAgencijizaborbuprotivkorupcijeinakonodluke Ustavnog suda Srbije o nespojivosti funkcija. – Zajedno s do sada formalizovanim ostavkama, ukupno24poslanikaSkup{tine APV zapo~elo je proces razre{ewa jedne od funkcija. Nakon konstatovawaovihostavki,Koalicija ZEV zadr`a}e apsolutnuve}inuuSkup{tini,avladaju}akoalicijadvotre}inskuve}inu–ka`ePetrovi}.

Uizjavisenenavodikoostaje poslanik, ni kada su ostavke podnete, a ranije je Petrovi}

najavio da }e to biti u roku od 48satiodkadaodlukaUstavnog suda stupi na snagu, {to zna~i da je taj posao trebalo da bude gotov9.septembra. Ostavkenajpretrebadaiza|u iz skup{tinskog administrativnog odbora koji je nadle`an izamandatnapitawa.Tajodbor

[tajeneustavnokodduplihfunkcija U Agenciji za borbu protiv korupcije podse}aju na to da je Ustavnisud„nedvosmislenoutvrdio”dasuzakonskomodredbom koja je dozvolila „duple funkcije” naru{ena ustavna na~ela vladavineprava,podelevlasti,zabranesukobainteresa,na~elojednakostisvihpredUstavomizakonom,pravogra|anadapod jednakimuslovimastupajunajavnefunkcije,kaoiodredbeKonvencijeUN-aprotivkorupcijekojujeSrbijaratifikovala.

se posledwi put sastao 13. septembra,alise,posaznawimana{eg lista, ostavke nisu na{le

na„voznomredu”.Novinarinisu bili pozvani, a saznajemo da se raspravqalo o pravilniku o unutra{woj organizaciji skup{tinske slu`be, o tro{kovima buxeta Skup{tine, o finansijskim odobrewima za putovawa funkcionera... –Ostavkeposlanikanisubile na dnevnom redu. Jedino smo razmatrali ostavku poslanika JoviceZarkule izVr{ca,alije to bilo davno, proletos. Ta ostavka mu je vra}ena na overu potpisainijeponovostiglana dnevnired–kazaojena{emlistu ~lan mandatnog odbora, poslanikDSS-aBorkoIli}. Potvrdu da nisu razmatrane nikakveostavkena{listjedo-

bio i u skup{tinskoj slu`bi, dokpredsednikmandatnogodbora Milo{ Gagi} nije dostupan za informaciju kada }esetodesiti. Jo{ po~etkom avgustaostavkesunapisali Goran Je{i} (DS) i Milenko Filipovi} (DS),kojisuodlu~ili da ostanu predsednici op{tina In|ija i Sremski Karlovci. Ranije je to u~inio poslanik Zarkula(Pokret„Vr{a~ka regija – evropska regija”), koji je dr`avni sekretar u Republi~koj vladi i tako|e u sukobu interesa. Me|utim, wihove ostavke i eventualne nove, Skup{tina mo`e verifikovati po{to dobije izve{taj administrativnog odbora, rekao je „Dnevniku” predsednik [andorEgere{i. – A u zavisnosti od togakoliko}evremena biti potrebno za ovu proceduru,vide}eseidali}eseste}iuslovizaraspisivawedopunskihpokrajinskihizborazanekaposlani~kamesta,sobzirom natodaseonineraspisujukada do isteka mandatnog perioda ostane mawe od {est meseci – dodaojeEgere{i. Osim toga, treba re}i da odluka o izborima nala`e da dan prestanka mandata konstatuje Skup{tina „na prvoj narednoj sednici„ nakon {to joj stigne obave{teweorazlozimazaprestanak mandata. Sednica Skup{tinejeovegodineodr`anaprviputuapriluidrugi,izasadaposledwiput,ujunu. s.nikoli}

petak16.septembar2011.

3

UstavnisUdsRBiJE

Do kraja godine o „vojvo|anskom zakonu” Najkasnijedokrajaovegodine, Ustavni sud Srbije po~e}e radnaoceniustavnostiZakona outvr|ivawunadle`nostiAP Vojvodine, a ta odluka je prethodniuslovzaodlu~ivaweotomedalijevojvo|anskiStatutu skladusUstavomizakonom,saznajemoutomsudu. „Predmet IUz-353/2009 – Ocena ustavnosti Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine u planu je rada Ustavnogsudazaperiodseptembar–decembar2011.godine”,navodiseuju~era{wojinformacijitogsudaza„Dnevnik”. Preodlu~ivawauovompredmetu,utokupostupkabi}eodr`ana javna rasprava uz u~e{}e predstavnika stru~ne javnosti, o~ekujuuUstavnomsudu. Utomsudunavodedajeutoku postupakupredmetuoceneustavnosti i zakonitosti Statuta Vojvodine (IUa-360/2009). „A odluka u ovom predmetu uslovqena je prethodnom odlukom

UstavnogsudaoustavnostiZakona o utvr|ivawu nadle`nostiAPV”,dodajeseuinformacijizana{list. Predmetisuuobaslu~ajaobjediwenipo{tosuoceneustavnosti i zakonitosti Statuta, kao i Zakona o nadle`nostima Pokrajine, tra`ili narodni poslaniciDSS-aifizi~kalica,odnosnogra|ani. ZaDSSje„skandalozno”{to tapitawadosadanisure{ena. –Toskandaloznoinevidimo razlog {to se toliko ~ekalo – ka`e za „Dnevnik” portparol DSS-a za Vojvodinu Milenko Jovanov. – DSS je bio jasan: u tim aktima ima ozbiqnih odstupawaodUstavaSrbije.Vreme je pokazalo da smo bili u pravujersuStatutiZakonsamo okida~ za rast apetita pokrajinske vlasti, {to se sada vidi i kod rasprave o imovini Vojvodine.AciqjeVojvodina– dr`avaudr`avi. s.n.

poslani^ke teme

„[kripi” kvorum Skup{tina Srbije i ju~e po~elasednicusasatomka{wewa po{toposlanicinisuimalini “skra}eni” kvorum – tre}inu poslanika neophodnu za vo|ewe debate. Elektronski sistem je registrovao 80 narodnih predstavnikaizredovavladaju}ekoalicije, dok poslanici opozicije nisuubacilikartice,ne`elev{i da vlastima obezbe|uju kvorum.

–Naosnovuslu`beneevidencijeoprisutnostinarodnihposlanika ima nas 100, pa iako je o~igledno da nas u sali ima i vi{eodstotinu,uskladusPoslovnikom mora}u da odlo`im po~etak sednice – “prekorela” je opoziciju predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}. Nakonpauze,usalijeuspelo daseokupi87poslanikavlasti dabisednicamogladapo~ne.

Naknade za rad Poslanici su ju~e okon~ali raspravu o predlo`enim odlukama koje se odnose na naknadezaraduNacionalnom savetu za visoko obrazovawe i u Komisijizaakreditaciju i proveru kvaliteta. Tokom popodnevapo~elisuraspravu o amandmanima na predlog zakonika o krivi~nompostupku. Predsednik Nacionalnog savetaima}epravonamese~nunaknaduzaradod1,8prose~nemese~ne zarade u Srbiji, bez poreza i doprinosa, po posledwem objavqenom podatku republi~kog organa nadle`nogzaposlovestatistike, dokjeza~lanovetogorganapredvi|enanaknadaod1,5prose~nezarade. Nacionalni savet za visoko obrazovawe ima 21 ~lana koje

bira Skup{tina Srbije na period od ~etiri godine. Isto pravilo va`i}e i za ~lanove Komisijezaakreditacijuiproveru kvaliteta, kao posebno radno telo Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, koje ima 15~lanova,smandatomod~etirigodine. Predlo`eno je da se ove naknade ispla}uju po~ev od obra~unazajanuarovegodine.

O Somboru i Novom Sadu

REKLI SU

Jovanovi}: Tadi} i Cvetkovi} da se obrate narodu

Mihajlovi}: Poskupqewa zbog kriminala

Lider Liberalno-demokratskepartije^edomir Jovanovi}, govore}iosituacijinaseveru Kosova, smatra da “balvanrevolucija”nemo`e imatidrugiepilogosim por az a nac ij e, {to bi stavilo ta~ku na modernizacijuzemqe. Jovanovi} re{ewe za kosovski problem vidi u momentalnom zaokretu u kosovskoj politici,navode}idadosada{wapolitika nije put kojim se mo`e odgovoriti na prob lem e tam o{ weg srps kog stan ovn i{tva. –BorisTadi} iMirkoCvetkovi} treba daseobratenaroduidaka`udanisuodgovornizaslompolitikepremaKosovu,ali dajesuzabudu}nostovezemqe.Re{eweza KosovojeprvoistinakojajeuSrbijipoznatasvakom~oveku–kazaojeJovanovi},i ponoviodajeAhtisarijevdokumentosnova zare{avaweproblemautojpokrajini.

Srpskanaprednastranka predstavila je ju~e Program za energetiku i rudarstvo koji predvi|a borbu protiv korupcije, zapo{qavawe stru~waka i dono{ewe primewivih zakona i podzakonskih akata. ^lanica Predsedni{tva SNS-a Zorana Mihajlovi} optu`ila je na konferenciji za novinare Vladu Srbije da ne radi u interesu gra|anaidazbogkriminalaikorupcijedolazi do poskupqewa i energije i energenata. SNS}e,kakojeistakla,najstro`eka`wavati kriminal i korupciju i ne}e dozvoliti sada{wepona{awe~elnikajavnihpreduze}akoja se bave energetikom kao jedini na~in za privla~eweinvesticijaizaotvarawenovihradnihmesta.Onaje,kakojepreneoSNS,ocenila dajenedostatakstru~nihqudinava`nimpozicijama razlog sada{we lo{e situacije u oblasti energetike, a lo{a zakonska re{ewa zaneefikasnostinekonkurentnost.

Dejanovi}: Vlada nije ugro`ena Predsednica Skup{tineSrbijeSlavica\uki}Dejanovi} izjavila je preksino} da Vlada nije ugro`ena,uprkosneslagawimavladaju}ihstranaka u vezi s dono{ewem pojedinihzakona. –Neo~ekujemda}eVladapasti–reklajeonaTeleviziji„Avala„. Potpredsednica Socijalisti~ke partije SrbijereklajedajeVladaSrbijeizprocedurepovuklapredlogzakonaorehabilitacijii datonijeprviputdapredlaga~povla~izakon. –Toje43.putuovommandatudapredlaga~ povla~i zakon da bi usaglasio tekst sa svima onimakojitrebadagaprihvate–reklajeona, idodaladanisusocijalistibilijedinikoji su tra`ili doradu predloga zakona o rehabilitaciji.–Mislimdajepotrebnojo{malodoradititekst,pa}eseonponovona}iuSkup{tini. Onajekazaladazakonorehabilitacijinije prioritetidanijenaspiskuzakonakojeobaveznotrebausvojitinaputukaEvropskojuniji.

Poslanik SPO-a @ika Gojkovi} pitao je Ministarstvo ekonomije za{to Sombor vi{e nijenalistigradovakojimadr`ava poma`e u privla~ewu stranihinvestitora. –SviSomborcismatrajudaje neprihvatqivodagradkojijeu posledwih 11 godina imao samo jednugrinfildinvesticiju,bude izostavqen s tog spiska, na kojem su, ina~e, gradovi kojima se konstantno poma`e i u koje dr`ava stalno ula`e, bez obziranatodaliseradioovojvladi,ilivladamaprewe–protestovaojeGojkovi}. Weg ajeint er es ov al oikad a }e Vlad a odg ov or it i na ini-

cij at iv uSkup{tin egrad aNovogSad aiznov emb ra2009.godin e. – Inicijativu su potpisale svestranke,ivlastiiopozicione,mo`dasemDSS-a.Uwojse govori o potrebi da se u DP „NoviSad–gas“uveduprinudne mereidasepreduze}evratipod ingerenciju grada. Neprihvatqivojeineprirodnodaimamo najve}eg distributera prirodnog gasa, kao preduze}e koje prakti~noupravqasamosobom, kojesamosebekontroli{e,ana ~iji rad gotovo nikakav uticaj nemajupotro{a~ikojisusvojim paramaizgdadilitopreduze}e– naveojeGojkovi}.

Novi poslanici URS-a –Poslanikestranke„Zajedno za [umadiju“ Veroquba Stevanovi}a i Sa{u Mileni}a zameni}euposlani~kimklupamaJovana Fa i Qubi{a Sudimac s izborne liste G17 plus – rekla je zamenica {efa poslani~ke grupeURS-aSuzanaGrubje{i}.

Jovana Fa je iz Kikinde, dok jeSudimacizBlaca. Ostavke Stevanovi}a i Mileni}astiglesuju~euparlament,a zameni}e ih kandidati G17 plus jerstranka„Zajednoza[umadiju“ nijeimalavi{ekandidatanakoa- licionojlisti. s.stankovi}


4

ekonomija

petak16.septembar2011.

ZREWANINSKIIPOKUSKOROPONOVORADI

Zakupacdigao skrobaru izmrtvih – Beogradska firma „Kartonval“ zavr{ila je remont zakupqenih pogona zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza „Ipok“ u ste~aju, a od 19. septembra po~iwe otkup ovogodi{weg roda kukuruza – izjavio je ju~e koordi-

wa ste~ajnog postupka bez posla je ostalo oko 250 radnika. Na ste~ajnom ro~i{tu sredinom juna proceweno je da „Ipok“ duguje poveriocima oko 1,4 milijardu dinara, a da imovina te fabrike vredi oko milijardu.

dnevnik

PRIHODIPODOMA]INSTVU51.467DINARA,AIZDACI46.500

Plataporodici dovoqnadapre`ivi U drugom kvartalu ove godine la primawa od {tedwe, naknade prose~no doma}instvo u Srbiji od osigurawa i sli~no 4,4 odsto. raspolagalo je s 51.467 dinara, a U strukturi potro{we hrana izdaci su iznosili 46.500 dinai bezalkolohna pi}a u~estvuju ra, saop{tio je sa 44,3, izdaci za ju~e Republi~ki stanovawe, vodu, zavod za statielektri~nu enerMe|uukupnim stiku. giju, gas i ostala izdacima,najve}i Od ukupno rasgoriva 14,4 odsto, udeoimajuoniza polo`ivih para transport 8,9, i 94,4 odsto ~ine hranuibezalkoholna komunikacije ~eprihodi u novcu, tiri odsto. Izdapi}a–44,3odsto a 5,6 odsto u natuci za ostale li~ri. Najve}i udeo ne predmete i u nov~anim prihodima imaju ostale usluge iznosili su 4,9 oni iz redovnog radnog odnosa – odsto ukupne protro{we. 48,2 odsto, i penzije – 34,2 odPodaci su dobijeni anketom sto. Prihodi koji poti~u od po1.153 doma}instva po pravilitro{a~kih i investicionih ma evropske statistike EUROkredita iznose 1,9 odsto, a ostaSTAT, a ciq je da se dobiju va-

`ni pokazateqi `ivotnog standarda – uslovi stanovawa, snabdevenost trajnim potro{nim dobrima i drugo, kao i

osnovni podaci o demografskim, ekonomskim i sociolo{kim karakteristikama doma}instava.

MINISTARSTVOZOVENAPOSAOSVENEZAPOSLENEPOQOPRIVREDNEIN@EWERE

Agronomiimajutridana dasejaveupoqostanice Proizvodwaunajve}ojskrobarinaBalkanu obustavqenajeumaju2010.godine,aposle otvarawaste~ajnogpostupkabezposla jeostalooko250radnika nator remonta u toj fabrici MilenkoKrajinovi}. „Kartonval“ je uzeo u zakup nekada najve}u skobara na Balkanu, s namerom da se pojavi i kao kupac fabrike u ste~aju. U toku probne proizvodwe prera|eno je 1.100 tona pro{logodi{weg roda kukuruza, a od ponedeqka, 19. septembra, po~iwe otkup ovogodi{weg. Krajinovi} je rekao da „Kartonval“ namerava da otkupi 40.000 do 45.000 tona kukuruza, radi prerade u skrob za industriju kartona, za svoje potrebe i za izvoz. Proizvodwa u najve}oj skrobari na Balkanu obustavqena je u maju 2010. godine, a posle otvara-

Zrewaninska skobara je i 2006. bila u ste~aju, iz kojeg je iza{la avgusta 2009. godine, s planom reorganizacije koji je, po oceni nadle`nih, bio uspe{an. Poverioce koji su tada sproveli plan reorganizacije predvodio je Zoran]opi} iz Novog Sada koji je, kako se sumwa, bio jedan od aktera afere prawa novca za narkobosa Darka [ari}a. U takvoj situaciji, sudbina „Ipoka“ bi}e okon~ana unov~avawem ste~ajne mase, odnosno prodajom preostale imovine, za koju je „Kartonval“ zainteresovan, {to je pokazao remontom pogona i najavom otkupa velikih koli~ina kukuruza s banatskih poqa.

Ministarstvo poqoprivrede i trgovine objavilo je ju~e da }e od 20. do 29. septembra organizovati obuku za sve zanteresovane diplomirane in`ewere poqoprivrede s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Mogu se javiti poqoprivrednoj savetodavnoj i stru~noj slu`bi koja je najbli`a mestu wihovog prebivali{tva, i to telefonom, najkasnije do 19. septembra. Obuka }e biti odr`ana u tim slu`bama, a in`eweri poqoprivrede }e u toku ~etiri dana pro}i tri modula. To su: savetodavne ve{tine i tehnike, sticawe znawa u oblasti programa podsticajnih mera dr`ave za unapre|ewe poqoprivrede i sticawe ve{tine prezentacije koristi pri kori{}ewu kredita u oblasti poqoprivrede i procena potreba poqoprivrednih proizvo|a~a. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva, dokaze o ispuwenosti uslova za u~e{}e u obuci proverava}e poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be, neposredno pre po~etka obuke. Dokaz koji je potrebno poneti sa sobom je diploma ili uverewe o zavr{enom fakultetu, a dodatne informacije zaineteresovani mogu dobiti na kontakt-telefone: 011/334–83–99; 011/334–80–54.

Vojvo|anina12adresa U naredna tri dana poqoprivredni in`iweri mogu da se prijave za obuku u 12 vojvo|anskih savetodavnih i stru~nih slu`bi. To su poqoprivredne stanice u Ba~koj Topoli (tel: 024/714–121, 711–100); Kikindi (tel: 0230/21–120, 21–121, 22–753, 22–961); Novom Sadu (021/478–02–20, 6412–180); Institut „Tami{„ u Pan~evu (013/313–092, 520–991); poqoprivredne slu`be u Rumi (022/472–749, 471–794, 472–478); Senti (024/813–391, 811–370, 812–487), Sremskoj Mitrovici (022/625–278, 626–261); Somboru(025/22–488); Subotici (024/556–867, 555–932); Vrbasu (021/705–421, 704–739); Vr{cu (013/831–397, 831–577); kao i InstitutuzapoqoprivreduuZrewaninu(023/522–735, 548–615, 548–616).

Ministar poqoprivrede i trgovine Du{anPetrovi} najavio je po~etkom septembra da }e svaki nezaposleni agronom u Srbiji do kraja oktobra imati priliku da sklopi ugovor s dr`avom i postane savetodavac. Petrovi} je kazao da je u Srbiji trenutno nezaposleno 1.996 agronoma, {to je nedopustivo s obzirom na to da se u na{oj zemqi poqoprivredom bavi dva miliona qudi a od agrara `ivi 700.000 porodica. On je naveo da agronomi ne}e dobiti stalno zaposlewe ve} }e biti anga`ovani po ugovoru. Petrovi} je napomenuo da }e agronomi davati poqoprivrednicima savete i instrukcije o tome koje ratarske kulture treba da seju i uzgojem koje stoke treba da se bave u zavisnosti od dela zemqe u kojem `ive da bi postigli {to ve}u efikasnost proizvodwe i pove}ali zaradu. Za obuku se mogu prijaviti svi zanteresovani diplomirani poqoprivredni in`eweri za sto~arstvo i `ivinarstvo, za proizvodwu biqa, agroekonomisti, sto~arski tehnolozi, tehnolozi za{tite biqa, kao i ratarski, povrtarski, vinogradarski, cve}arski i tehnolozi melioracija. S.Glu{~evi}

UPOZOREWEUDRU@EWABANAKASRBIJE

Dugskarticate{kovra}a230.000gra|ana Broj teku}ih ra~una gra|ana s ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca pove}an je tokom avgusta 3,1 posto, i na kraju tog meseca iznosio je 232.464, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. U prvih osam meseci ove godine broj teku}ih ra~una s ka{wewem u otplati pove}an je 8,5 posto, s 214.337 na 232.464. Pri tom, broj

teku}ih ra~una gra|ana tokom avgusta pove}an je 0,3 posto, na 6,53 miliona, dok je broj korisnika ra~una porastao 0,4 posto, na 4,38 miliona. Broj kreditnih kartica s ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom avgusta je pove}an 1,6 posto, sa 74.904 na 76.100, dok je od po~etka godine pove}an 9,4 posto.

Na kraju avgusta iznos odobrenog limita po kreditnim karticama bio je 72,4 milijarde dinara, a u kori{}ewu je bilo 50,12 odsto tog iznosa, odnosno oko 36,29 milijardi. Broj kreditnih kartica je tokom avgusta smawen 0,2 odsto, na 1,014 milion, dok je broj korisnika kartica smawen 0,3 odsto, na 819.382.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE „TELENOR”OBELE@IOPETGODINARADAKODNAS

CelaSrbija kaoVojvodina

Norve{ka kompanija „Telenor” je sredinom ove sedmice obele`ila pet godina poslovawa u Srbiji. Na na{e tr`i{te do{li su 2006. kada su kupili kompaniju „Mobi 63”. Otkako su prisutni u Srbiji, osim mobilne mre`e posao su pro{irili i na fiksnu telefoniju i internet. Danas korisnicima nude najbr`u mre`u u Srbiji, a i daqe ula`u u nove tehnologije. Osavremewavawe predvi|a maksimalnu brzinu od 14 odnosno 21 megabajta u sekundi. Ovakva nova mre`a ve} radi u Vojvodini, a u toku je pro{irewe na celu Srbiju. Ova kompanija je, u saradwi s MUP-om i Ministrastvom za telekomunikacije, napravila

„Bezbedan internet„ za decu putem filtrirawa sajtova s elementima nasiqa i zlostvaqawa. Iskoreweno je crno tr`i{te mobilnih telefona, ovi aparati postali su sredstvo putem kojeg se obavqaju pla}awa, uvedeni su „Prenesi” paketi. „Telenor„ aktivno radi na o~uvawu `ivotne sredine, a u proteklih pet godina reciklirali su 70.000 mobilnih aparata. Wihova fondacija realizovala je do sada vi{e od sto projekata u oblasti obrazovawa mladih, pomo}i dru{tveno ugro`enim grupama, kulture, umetnosti i drugih oblasti. Svi su dugoro~ni, odr`ivi i usmereni ka sisitematskom re{avawu brojnih problema. D.V.

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Radijator a.d. , Zrewanin

13,69%

515

1.030

Ravnica a.d. , Bajmok

10,94%

355

202.350

TE - TO a.d. , Senta

6,90%

3.100

77.500

Galenika Fitofarmacija a.d. ,

4,46%

7.000

7.000

Veterinarski zavod Subotica a.d. Pet akcija s najve}im padom

3,67% 395 52.535 Promena % Cena Promet

BELEX 15 (595,82 Naziv kompanije

0,77)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

1,33%

2.132

2.876.083

Imlek a.d. , Beograd

-0,88%

2.141

1.109.149

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,38%

14.086

211.296

Veterinarski zavod Subotica a.d.

3,67%

395

52.535

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,11%

5.244

41.950

-11,76%

450

22.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

2,77%

926

40.732

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

-7,89%

350

47.950

NIS a.d., Novi Sad

1,75%

698

6.779.334

Pionir a.d. , Ariqe

-5,62%

521

26.571

Soja protein a.d. , Be~ej

2,30%

623

1.877.990

Astoria a.d., Beograd

-4,55%

650

48.750

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,63%

481

738.188

Tigar a.d. , Pirot

-1,70%

695

30.560

Energoprojekt holding a.d.

1,53%

530

26.500

Velefarm a.d. , Beograd

Lasta a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Bazar a.d. , Novi Sad

-4,41% 260 23.920 Promena % Cena Promet 0,00%

6.000

89.322.000

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

1,31%

1.850

18.500

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00%

3.500

0,00

Agroseme a.d. , Kikinda

0,00%

1.000

2.659.000

Sila a.d. , Stara Moravica

0,00%

600

600.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,00%

1.803

0,00

Alfa plam a.d. , Vranje

0,00%

7.892

0,00

@itopromet , Stara Pazova Ravnica a.d. , Bajmok

0,00%

240

266.640

10,94%

355

202.350

Sviiznosisudatiudinarima


„METALAC” PO^EO IZVOZ U SJEDIWENE DR@AVE

petak16.septembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

VLADA IPAK SPREMA SANKCIJE ZA ONE KOJI NE PO[TUJU ROKOVE PLA]AWA

[erpe krenule uAmeriku

– Kompanija „Metalac” iz Gorweg Milanovca po~ela je da izvozi u SAD, posle {est godina pripreme – izjavio je generalni direktor te najve}e fabrike posu|a u Srbiji Petra{in Jakovqevi}. – Ameri~ki trgovinski lanci su na sajmu u ^ikagu, po~etkom godine, pokazali veliko interesovawe za na{e emajlirano posu|e. Letos su na to tr`i{te otpremqene prve isporuke i ugovorene nove. Ivoz u SAD „Metalac” realizuje preko jedne od najve}ih

ameri~kih katalo{kih prodajnih kompanija „Fiongerhut”, koja ima vi{e od pet milona kupaca. „Metalac” je u Milvokiju pro{le godine osnovao skladi{te, gde je nedavno upu}en jedan kontejner posu|a. – Iako ekonomska kriza trese svet, o~ekujemo rast izvoza robe sa znakom „Metalca” u SAD jer se svi dogovori uspe{no realizuju – rekao je Jakovqevi}. „Metalac” je jedna od najuspe{nijih srpskih kompanija koja izvozi u 25 zemaqa i zapo{qava vi{e od 1.500 qudi.

Dr`ava}eka`wavati „zaboravne”direktore – Uredba o ograni~ewu rokova pla}awa trebalo bi da predvidi kazne za sve dr`avne organe u slu~aju da taj rok ne ispo{tuju – izjavila je ju~e potpredsednica Vlade Srbije VericaKalanovi}. Ona je rekla da o~ekuje da ta uredba bude doneta u narednih deset dana. – Uredba o ograni~ewu roka pla}awa na 60 dana, koja }e biti predlo`ena kao jedna od antikriznih mera, podrazumeva da svi dr`avni organi i javna preduze}a i lokalne samouprave imaju ograni~en rok pla}awa, zara~unava im se kamata u slu~aju da ne pla}aju na vreme svoje obaveze i propisuje kaznu – rekla je ona. Time je Verica Kalanovi} demantovala napise u medijima da }e dr`avni subjekti imati samo moralnu obavezu da vrate dug kompanijama iz privatnog sektora s kojima sara|uju na zajedni~kim projektima. – Privreda od nas o~ekuje da, kao odgovorna dr`ava, ta~no defini{emo na koji na~in }emo izmiriti svoje obaveze, da apsolutno naru~ujemo ono {to mo`emo platiti – kazala je Verica Kalanovi}, i naglasila da je re~ i o evropskim zahtevima. Ona je rekla da wen kabinet radi jedan predlog koji }e sigurno usaglasiti s Ministarstvom finansija i Ministarstvom ekonomije. Naglasila je da je uredbu potrebno doneti {to pre, da ona va`i od dana dono{ewa i da treba

Ve} nekoliko godina je prose~an rok naplate dugovawa u na{oj privedi izme|u 120 i 150 dana, a tamo gde pojedini trgovci imaju apsolutni monopol, proizvo|a~i svoje pare ~ekaju i po godinu-dve da predvidi na~in reprograma starih dugovawa dr`ave. Verica Kalanovi}, me|utim, nije precizirila i kave to kazne ~ekaju one koji ne izvr{avaju svoje obaveze. Ve} nekoliko godina prose~an rok naplate dugovawa u na{oj privedi je izme|u 120 i 150 dana, dok u nekim specijalizovanim granama, gde pojedini trgovci imaju apsolutni monopol, proiz-

Vladakriva zaskupogorivo

Srbiji - osam meseci posle liberalizacije”. U~e sni ci okru glog sto la, koji organizuje „Balkanmagazin”, naveli su da je razlog velikih cena goriva i to {to je od Nove godine dva puta doslo do izmena akciza i {to su one 22. juna izjedna~ene na vi{em

nivou. Kqu~ni problem, kako su naveli predstavnici naftnog sektora je i to {to jo{ nema kontrole kvaliteta goriva i {to im poslovawe ote`avaju i neki propisi, navo-

de}i nedavno doneti za skladi{tewe naftnih derivata. „Ni izjedna~avawe akciza na BMB 95, koji proizvodi NIS i uvozni BMB 98, koje je dr`ava u~inila na insistirawe Evropske unije (EU) nije dovelo do smawewa potro{we „prqavog” goriva zbog veoma

starog voznog parka u Srbiji”, kazao je predsednik Nacio nal nog naft nog ko mi te ta Srbije, ~lana Svetskog naftnog saveta Slobodan Sokolovi}. On je rekao da je dr`ava „nezgrapno” komunicirala sa EU i nije mnogo vodila ra~una o potro{a~ima kada je pove}ala akcizu na BMB 95. „Informacije o de{avawima na tr`i{tu, obimu uvoza, prodaji, ali i broju registrova nih kom pa ni ja i skla di {nim prostorima su nepouzdane i nedostupne javnosti i to zbuwuje gra|ane i potro{a~e naftnih derivata”, naveo je Sokolovi}. Zamenik generalnog direktora NIS Gaspromwefta Nikolas Petri je, reaguju}i na zamerke da se gorivo u Srbiji to~i najskupqe u regionu, rekao da je to posledica akcizne politike. „Dr`avni udeo u ceni dizela je 44 odsto, a benzina 53 odsto, {to je najvi{e u regionu”, naveo je on. Pre ma we go vim re ~i ma, mar`e na naftne derivate u Srbiji su na nivou regiona ili ni`e, od osam do deset odsto, dok su u Bugarskoj, naveo je primer, 13 odsto.

NBStra`i ekonomistu

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

98,7866

100,8027

103,1212

98,4842

Australija

dolar

1

73,4419

74,9407

76,6643

73,2171

Kanada

dolar

1

72,4348

73,9131

75,6131

72,2131

Danska

kruna

1

13,2624

13,5331

13,8444

13,2218

Norve{ka

kruna

1

12,6747

12,9334

13,2309

12,6359

[vedska

kruna

1

10,6848

10,9029

11,1537

10,6521

[vajcarska

franak

1

81,8855

83,5566

85,4784

81,6348

V. Britanija

funta

1

113,4435

115,7587

118,4212

113,0962

SAD

dolar

1

72,0229

73,4928

75,1831

71,8025

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 9. 2011. godine

Buyet neizvestan idanas?

Vlada Srbije trebalo je ju~e da na redovnoj sednici razmatra predlog rebalansa ovogodi{weg buxeta, ali je sednica odlo`ena i trebalo bi da bude odr`ana danas. Me|utim, govore}i ju~e novinarima o rebalansu buxeta Srbije, potpredsednica Vlade Verica Kalanovi} nije mogla da potvrdi da }e se on na}i na dana{woj sednici Vlade. Usvajawe rebalansa buxeta za 2011. godinu do kraja septembra, kao i zakona o restituciji, uslov je da Bord direktora Me|unarodnog monetarnog fonda Srbiji odobri novi aran`man „iz predostro`nosti„. Po dogovoru Vlade Srbije i misije MMF-a, deficit dr`avnog buxeta, koji ukqu~uje republi~ki buxet i buxete lokalnih samouprava, rebalansom }e biti pove}an sa 4,1 na 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, odnosno sa 140 na oko 153 milijarde dinara. Da bi se to postiglo, mora}e da budu smaweni neki rashodi buxeta da bi u{tede bile od 15 do 20 milijardi dinara. Zakonom o buxetu za 2011. godinu predvi|eno je da republi~ki buxet ima prihode od 726,4 milijarde, a rashode od 846,9 milijardi da bi deficii iznosio 120,5 milijardi dinara.

DA LI NA[I SINDIKATI RASIPAJU DOK RADNICI GLADUJU

NAFTA[I PERU RUKE

Visoke cene goriva u Srbiji su posledica visokog udela dr`ave u maloprodajnoj ceni naftnih derivata, istaknuto je ju~e na okruglom stolu „Tr`i {te naft nih de ri va ta u

vo|a~i svoje pare ~ekaju i po godinu-dve. To potpuno ometa razvoj privrede jer se vlasnici kompanija – nesigurni u to da li }e uop{te ikada uspeti da naplate svoja potra`ivawa – ne usu|uju da ula`u u razvoj. O tome koliko ko kome u Srbiji duguje preciznih podataka nema, ali se procewuje da ima oko 70.000 firmi s blokiranim ra~u-

nima, dok je ukupan iznos nominalnih potra`ivawa prema{ivao tri milijarde evra. Vrzino kolo dugovawa u srpskoj privredi negovano je godinama, a uz bahatost dr`ave, razlog za ovakvu situaciju svakako je i korupcija. Naime, svako kome neko duguje ima mogu}nost da svoja potra`ivawa naplati na sudu. Me|utim, sudski sporovi se retko pote`u jer se posao u Srbiji s javnim i sli~nim preduze}ima obi~no dobijao uz dobru dozu korupcije. Zbog toga je i jasno da oni koji su jedni drugima name{tali poslove ne}e i}i na sud da napla}uju dugove. – Ja sam privrednik 25 godina i niko mi ni{ta ne duguje i nemam nenapla}enih potra`ivawa jer sam radio po{teno, ali oni koji su poslove dobijali na sumwiv na~in moraju da ~ekaju na naplatu i ne smeju nikoga da tu`e – izjavio je ranije za „Dnevnik” predsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a MilanKne`evi}. – ^ak bi i takvi sigurno dobili sudski spor, bilo protiv dr`ave, bilo protiv nekog dr`avnog javnog preduze}a, ali znaju da }e im onda sva vrata biti zatvorena pa ni sudskih parnica nema, a nelikvidnost raste. Dilema koja ostaje da se re{i svako je i ona {ta }e biti sa starim dugovima jer }e, po svemu sude}i, rok od 60 dana va`iti samo za nove obaveze koje poslodavci preuzmu.

VLADA JU^E ODLO@ILA REDOVNU SEDNICU

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas oglas za zapo{qavawe glavnog ekonomiste. Centralna banka do sada nije imala glavnog ekonomistu koji }e davati savete Izvr{nom odboru NBS o makroekonomskim i monetarnim pitawima i obezbe|ivati visoke standarde istra`ivawa i publikacija NBS. Posao glavnog ekonomiste bi}e i da u~estvuje u pripremawu izve{taja i analiza NBS i predstavqa tu instituciju na stru~nim skupovima.

Sindikalnilider zara|ujekao predsednikdr`ave Dok Vlada Srbije smi{qa kojim i kakvim merama }e preduprediti posledice novog talasa ekonomske krize, za koju se ovoga puta niko ne usu|uje da ka`e da }e nas zaobi}i ili da nije pred na{im vratima, kritike da nije spremna za novi udar koji }e se prelomiti preko le|a radnika dolaze i od sindikata. Tako je lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}, nakon tematske rasprave koju su organizovali o merama za ubla`avawe posledica ekonomske krize, izjavio da drugi tlas krize u Srbiji mo`e doneti jo{ ~ak 150.000 otkaza. – Vlada o~ito nije spremna za jedno takvo de{avawe i bogu se moli da do toga ne do|e. Onaj ko u ovom trenutku ne bude razumeo sindikate i radnike i gra|ane Srbije, i ne treba da ulazi i ne treba da ide na izbore – istakao je Orbovi}. S ovakvom ocenom ~elnika samostalaca sla`u se mnogi zaposleni i gra|ani Srbije, ~ak i oni koji nisu ~lanovi wegovog sindikata, ali sva je prilika da ni sam Orbovi} ne shvata ozbiqno kolika je i kakva ekonomska kriza i koliko kai{ moraju stezati svi, ali ba{ svi, da bi sa {to mawe rana iz we iza{li. Naime, kamerna sala u Domu sindikata u kojoj su se sindikalci i stru~waci okupili da razgovaraju o mogu}im potezima za ubla`avawe posledica krize preko leta je dobila potpuno novi izgled, a na pitawe koliko je ko{talo weno renovirawe usred krize, Orbovi} je novinarima odgovorio: Pitawe je krajwe glupo! Me|utim, bi}e da je pitawe pametno jer je sasvim logi~no, kao {to je sada logi~no da svi ~lanovi SSSS-a pitaju odakle novac za renovirawe, a odgovor nemu{t i nepromi{qen. Mnogo ja~e firme i preduze}a odustali su ove godine, pa i pro{le, od bilo kakvih

investicija pa i onih najmawih, kao {to je renovirawe i tapacirawe foteqa u raznim salama. Zna~i li to da SSSS ima „vi{ak” novca kada je sebi dozvolio luksuz da, u trenutku kada mu ~lanstvo stewe pod posledicama jo{ uvek neprevazi|ene krize, mo`e da se {epuri s novom salom u koju }e neko u}i jednom ili nijednom mese~no i kakve koristi rad-

No, sindikalni lideri i funkcioneri ne dobijaju samo plate iz sindikalne kase u koju ula`u svi, pa i oni radnici koji mesecima rade za minimalac kao i oni koji mesecima ne dobijaju platu kad je jednom dobiju, ve} im ~esto pripadaju i mese~ne apana`e za ~lanstvo u savetima i upravnim odborima. Preciznih podataka o tome koliko zara|uje ~elnik SSSS-a Qubisav Orbovi} nema, ali po onome {to je sam priznao po~etkom ove godine, plata mu je 109.000 dinara, {to je vi{e od pet minimalnih zarada u Srbiji, od ~lanstva u Socijalno-ekonomskom savetu dobija jo{ 33.000 dinara, {to je malo mawe od prose~ne zarade u Srbiji. Tvrdi da mu se ~lanstvo u Savetu za evropske

Na ra~unu 3,8 milijarde dinara Po obra|enim podacima APR-a za oko 7.000 sindikalnih organizacija, u 2010. godini na wihov ra~une slilo se gotovo {est milijardi dinara. Kada su odbili sve tro{kove, ostao im je 381 milion dinara vi{ka. Tre}inu mawe nego prethodne godine ali suma opet nije zanemarqiva. Ukupna sredstva srpskih sindikata posledweg dana 2010. godine iznosila su 3,8 milijarde dinara. Predsednica ASNS-a RankaSavi} tvrdila je da su toliki prihodi logi~ni jer svaki ~lan izdvaja jedan odsto plate za ~lanarinu. To je, ka`e ona, recimo, 380 dinara mese~no ako je prose~na zarada 38.000 dinara, dodaju}i da taj novac oni ne tro{e samo za sebe ve} ~lanstvu poma`u na razli~ite na~ine. nici imaju od toga da li su u woj stare ili nove stolice? Da se u sindikatima vrti velika lova i da su mnogi spremni na to da napuste radna mesta i pre|u na profesionalni rad u sindikate svima je postalo jasno kada je u martu ove godine predsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavinost„ Tomislav @ivanovi} priznao da mese~no zara|uje oko 1.500 evra. Platu od 80.000 dinara, priznao je javno, ima i ~elnik Sindikata obrazovawa Srbije BranislavPavlovi}.

integracije ne pla}a. Sve u svemu, nezvani~no, on je u martu zara|ivao 142.000 dinara. To je u rangu predsednika dr`ave Srbije, a {ta su radnici za tu wegovu platu u proteklim godinama dobili ne treba ni podse}ati. Dovoqno je re}i da je za vreme wegovog mandata bez posla ostalo izme|u 200.000 i 400.000 radnika, u zavisnosti od toga ~iji se podaci uzimaju, kao i da on sam poru~uje da }e do kraja ove godine ista sudbina zadesiti jo{ 150.000 zaposlenih. Q. Male{evi}


6

dru[tvo

petak16.septembar2011.

SAMOZAPO[QAVAWEROMAUDVADESET VOJVO\ANSKIHOP[TINA

Uzmalu pomo}Evrope U Vladi Vojvodine predstavqen je ju~e konkurs za dodelu novcazasubvencionisawesamozapo{qavawa nezaposlenih Roma u dvadeset op{tina u Vojvodini:NoviKne`evac,Kikinda, Sombor, Apatin, Kula, Be~ej, @iti{te, Oxaci, Srbobran, @abaq, Zrewanin, Novi Sad, Beo~in,In|ija,Ruma,Pe}inci, Pan~evo, Kovin, Bela Crkva i Senta. Projekat sprovodi Kancelarija za inkluziju Roma u saradwisPokrajinskimsekretarija-

mi }e kroz mentorski pristup imatipomo}iutra`ewuzaposlewa. Da bi stekli zanimawa varioca, armira~a, {iva~a ili negovateqice,prijavqeniRomi moraju da imaju osnovnu {kolu. Tre}a komponenta ovog projekta odnosi se na obuku Roma za poznatog poslodavca, za {ta je potrebnodaseprijavinajmawe wihpedeset. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} podsetio je i na tri predhodna namenskakonkursazasamozapo-

Pravonabiznis-kartu Istaknutojeidauslu~ajuudru`ivawazainteresovanihlica iznossubvencijamo`ebitiuve}an~etiriputa.Novinajeudelugarancijazakredit,gdejepredvi|enodaru~nazalogabudedo 1,5putave}aodiznosasubvencije.Osimsubvencija,previ|eno jeipravonabiznis-kartu,kojaporazumeva{estmesecipla}ene kwigovodstvene usluge, izradu logoa firme, veb-sajta, reklamnu tablu, kompjuter, {tampa~, kao i stru~nu pomo} u pripremidokumentacijezaizradubiznis-planaiupravqawafirmomodstru~nihlica–mentora. –Licakojanebuduu{lauu`iizbornaovomkonkursu,dobi}e novu priliku u martu slede}e godine, kada }e, po Projektu, bitiraspisannovikonkurs–objasniojeJovanovi}. tomzarad,zapo{qavaweiravnopravnost polova, s osnovnim ciqemdasepoboq{adru{tveno-ekonomskirazvojiinkluzija romske populacije u Vojvodini kroz stvarawe novih mogu}nosti za wihovo zapo{qavawe. Projekat }e se odvijati dve godine,zapo~etjeufebruaruove i traja}e do februara 2013. godine, a wegova vrednost je 237.700evra. KoordinatorkaprojektaSla|ana Teodorovi} objasnila je tri wegove komponente, od kojih se prva odnosi na samozapo{qavawe gde je predvi|eno otvarawe dvadeset firmi. Druga komponenta je obuka za nezaposleneRomeusticawuznawai ve{tina za deficitarna, odnosno tra`ena zanimawa u ovih dvadesetvojvo|anskihop{tina. Kako je objasnila, osim prakti~nih i teorijskih znawa, Ro-

{qavaweRomauVojvodini,kadajeotvorenopedesetakfirmi, odkojihve}inaradiidanas. –Toiskustvodalonamjemogu}nost da se prijavimo pro{log septembra na konkurs Evropskekomisijezaregionalnirazvoj,nakojemjena{akancelarija aplicirala ovim projektom.Konkurs,kojijeju~eobjavqen,druga~ijijeuodnosuna prethodne jer su uslovi u wemu prilago|eni mogu}nostima i kapacitetimaromskezajednice. Otvoren je do 30. septembra i omogu}ava pravo zainteresovanimlicimaudvadesetop{tina u Vojvodini na subvencije od 200.000dinara–istakaojeJovanovi},idodaodaje3,6miliona dinara obezbe|eno iz buxeta Kancelarije, odnosno Sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnostpolova. Q.Male{evi}

VESTI Produ`endrugi upisnirokza bruco{e U skladu sa svojim mogu}nostim a i prep or uk om Sen at a Univerziteta u Novom Sadu, nekiodfakultetaovoguniverzitetakojimajepreostaloslobodnihmestazaupisstudenata uprvugodinuosnovnihiintegrisanih studija u 2011/12. organizovalisuitakozvaniprodu`enidrugiupisnirok. Tojeu~inilo{estfakulteta, s tim {to su na Tehnolo{komiPravnomprijavqivawe kandidataiprijemdokumenata bili samo ju~e. Na Prirodnomat em at i~k om i Fak ult et u tehni~kih nauka prijave primaju i danas, na Poqoprivrednom i danas i u ponedeqak, 19. septembra, dok je na Gra|evinskom u Subotici 20. i 21. septembra.Tekstovikonkursasvakogodovihfakultetaobjavqeni su na veb-sajtu Univerziteta:www.uns.ac.rs. V.^.

Stiglepare zaNSM – Buxet Nacionalnog saveta Ma|ara je uve}an zahvaquju}i donacijamaizMa|arske–rekao je predsednik Saveta Tama{ Korhec. Umesto 138 miliona dinara, buxet Saveta iznosi}e 290 miliona. Donacije su obezbe|ene zahvaquju}i dobrim projektima, a Savet ne}e biti „ra~unovodstvenozadu`en”zawih. –Novacsmodobilizarealizaciju projekata koleginuma „Evropa„ u Novom Sadu, gde bi trebalo da se smesti oko 350 studenata,zavr{etakradovana Domu u~enika u Subotici, za stipendije, kaoipomo}“Ma|ar sou”iTV „Panon„. Zadovoqni smo i rezultatimaupisadeceuosnov-

ne i sredwe {kole na ma|arskom jeziku. U prvi razred osnovne {kole je upisano 355 |aka,{toje27vi{euodnosuna predhodnu{kolskugodinu.Pove}anjebroju~enikaupisanihu sredwe{kole,pri~emujemawe |akaupisanoutrogodi{werazrede, a vi{e u ~etvorogodi{we igimnaziju.UBanatusmo uspeli da ubedimo roditeqe u todaupi{udecudapoha|ajunastavu na materwem jeziku. U onimsredinamagdejepotrebno organizova}e im se prevoz i uputitidrugapomo}kojumo`emo–izjaviojeTama{Korhec. A.A.

„Romantikom” navr{a~ku berbugro`|a Muzejski voz “Romantika” u subotu}eprevozitiputnikeza Vr{acnatradicionalnumanifestaciju berbe gro`|a “Gro`|ebal”.Polazak“Romantike” izBeogradajeu7.40,adolazak uVr{acu10sati.IzVr{caje polazaku19idolazaknaglavnu `elezni~ku stanicu u Beo- graduu21.50sat.Kartezaodrasle u prvom razredu su 536 dinara, u drugom 447 i u tre}em 372 dinara, a za decu i penzionere ko{taju od 268 do 376 dinara. Posledwesuboteumesecu,24. septembra,“Romantika”}eprevoziti putnike do Sremskih Karlovaca.Vozpolaziu9.20iz Beograda i sti`e u Karlovce u 11 sati, a u povratku kre}e u 18.35 i dolazi u Beograd oko 20.45. Karte za vo`wu vozom “Romantika”mogusekupiti na`elezni~kim stanicama u Beogradu i Novom Sadu, agencijama “KSRBeogradturs”,“Putnik” i “Magelan”,tako|euBeogradui NovomSadu.

dnevnik

KRE]UNOVEMASTERSTUDIJENANOVOSADSKOMUNIVERZITETU

Primewenastatistika –pismenostnovogdoba NaUniverzitetuuNovomSadu od nastupaju}e akademske godine, 2011/12,krenu}enoviprogrammaster akademskih studija Primewena statistika u organizaciji Univerzitetskogcentrazaprimewenu statistiku – UCPS, koji je osnovan pro{le godine kao organizaciona jedinica ovog jedinog dr`avnoguniverzitetauVojvodini. Prijavqivawe kandidata za upisnaovestudijepo~elojeju~ei traja}edo14.oktobra,aodukupno 25 mesta planiranih za studente prvegeneracije,~ak20jenateret buxeta, a ostali }e pla}ati {kolarinuod80.000dinara. „Statisti~ki na~in mi{qewa jednog}edanazasvakodnevni`ivotgra|anapostatijednakoneophodan kao znawe ~itawa i pisawa”,konstatovaojeodavnoengleski pisac i publicista Herbert XorxVels(1866–1946),iupravoje ovu wegovu misao UCPS uzeo za svoje na~elo, kojim ukratko stavqadoznawadaje„tajdan”uvelikostigao. – Na na{em univerzitetu cela pri~ajekrenulapreokodvegodine,srazli~itihfakulteta:Prirodno-matemati~kog,Ekonomskog, Medicinskog, Fakulteta tehni~kih nauka, Poqoprivrednog, Filozofskog i Tehnolo{kog, koji su,krajem2009,ipotpisalisporazumonastavno-nau~nojsaradwiu oblasti statistike – obja{wava za„Dnevnik”prof.drZorana Lu`anin,rukovodilacUniverzitet-

skog centra za primewenu statistiku.–Minemamouzemqistru~wakestatistike,~akimimatemati~ari smatramo se nekim ko je „priu~en”idefaktosene{kolujenekokomo`edaradipravuanalizu.Zatosmoodlu~ilidanapravimoPrimewenustatistiku–ona nepripadanikomapripadasvima naUniverzitetu,izatosmoformirali ovaj centar i smatram da ide u dobrom pravcu. Odmah smo hteliistudijskiprogram,uslovno re~eno, specijalni master, jer nepostojeosnovneakademskestudije iz ove oblasti, i preuzeli smo studijske programe kakvi se rade u Zapadnoj Evropi, sve kwige...Nai{lismonaizvanrednupodr{kuRepubli~kogzavodazastatistiku,~ijijedirektorprof.dr Dragan Vukmirovi} napisao recenziju ovog studijskog programa i omogu}io da budu}i studenti imajupraksuuRZS-u,aiNarodna bankaSrbijenasjepodr`alaitako|e}eomogu}itipraksu. Kad su na UNS-u ve} znali {ta ho}e,zarazvijaweiimplementacijumasterprogramaPrimewenastatistikadobilisuTempusprojekat (traje od oktobra 2010. do oktobra 2013),aosimUniverzitetauNovom Sadu,kojijeikoordinator,u~esnicisujo{~etirina{adr`avnauniverziteta:uNi{u,Kragujevcu,Beo- gradu i Novom Pazaru, tu je {est inostranih partnerskih univerzitetaizzemaqaEU:Austrije,Slova~ke,[panije,Italije,Slovenije

Prijemniispit17.oktobra Prijemniispit,koji}ebiti17.oktobra,sastavqenjeiztri celine: matematike (sredwo{kolsko gradivo i donosi maksimalno50bodova),op{teinformisanosti(do20bodova)ipoznavaweengleskogjezika(do20bodova),jerje,ukazujeprofesorka Lu`anin, iz primewene statistike sva literatura na engleskom. Svi kandidati zainteresovani za upis na master studije Primewene statistike sve o ovim studijama, konkursu za upis, kaoiUniverzitetskomcentrukojiihorganizujemogusaznati nainternet-adresi:http://ucps.uns.ac.rs.

KampusUniverzitetauNovomSadu

(ima ih ukupno ~etiri: biomedicina,ekonomija,dru{tvenenauke, in`ewerstvo) za koji su se opredelili i iz te oblasti imaju tri predmeta,tako|eseopredequjuza neke izborne predmete i imaju stru~nupraksu(raduinstitucijama,RZS-uiNBS-u)izavr{nimasterrad,obaveznopovezansrealnimproblemom. –Pokretqivoststudenataovog smeramogu}ajeihorizontalnoi vertikalno, odnosno oni mogu pre}inamasterakademskestudije sli~nog tipa u Srbiji ili u drugim evropskim zemqama, odnosno mogu po zavr{etku ovog mastera upisati doktorske studije koje se nadovezuju na zavr{ene module ovogna{egprograma–ka`eprofesorkaLu`anin,inagla{avada }estru~wacikojizavr{eovajnovistudijskiprogramdrugognivoa studija ste}i akademski naziv „masterprimewenestatistike”,a ima}etakvekompetencijedamogu samostalno u~estvovati u procesima analize, planirawa, formulisawa strategija razvoja, pripremi i dono{ewu odluka, upravqawuirukovo|ewu,tesamostalnom dono{ewu takti~kih i strategijskih odluka vezanih za primewenastatisti~kaistra`ivawa ianalizu. V.^eki}

iMa|arske(svakiodwihpokriva pojedanmodul,recimo:Qubqana– biomedicinske nauke, Be~ – ekonomske...),tena{iRZSiNBS. –NamajeTempusbiova`anida bismo dobili novac da nabavimo originalni softver jer je statisti~kisoftvervrloskup.Studijski program startuje od ove akademske godine i toliko je interdisciplinaran da za upis mo`e konkurisatikogodjezavr{iobilokojeosnovnestudije,dakleove nove, „bolowske”, s ostvarenih najmawe180ESPB-ailionikoji su visoko obrazovawe stekli po propisimakojisuva`ilidostupawa na snagu Zakona o visokom obrazovawu,2005.Zatojeprogram i ura|en tako da prijemni ispit kandidatu donosi maksimalno 90 bodova,anaosnovuuspehasosnovnih studija najvi{e deset. Dakle, nema prednost pri upisu neko ko je in`ewer, lekar ili profesor matematike,ve}}epresudnobiti kako urade prijemni, koji se smatrapolo`enimakokandidatostvarinajmawe40bodova. Ovemasterstudijetrajudvegodine,odnosno120ESPB-a,naprvojgodinisutakozavanizajedni~ki predmeti: osam obaveznih, jedanizborniistru~napraksa,au drugoj kandidati poha|aju modul

ARTIQERIJSKOBOJEVOGA\AWENATISIKODTITELA

Srpskiima|arski brodoviizre{etalimetu Profesionalni pripadnici artiqerijske specijalnosti re~nih jedinica Prvog re~nog odreda Re~ne flotile Vojske Srbije i Prvog puka za protivminska dejstva oru`anih snaga Ma|arske izvr{ili su na Privremenom streli{tu „Titel“, nareciTisi,pojedina~naartiqerijskaga|awaizbrodskognaoru`awaciqevanakopnuivodi, s re~nih minolovaca iz sastavaRe~neflotile. Oru`anesnageMa|arske,poput Re~ne flotile, u svom naoru`awu poseduju re~ne minolovce tipa „ne{tin“, me|utim ne raspola`u i odgovaraaju}im streli{tem za ga|awa iz brodskog naoru`awa s vode pa je za pripadnike^etere~nihbrodova ga|awe na Tisi bilo sasvim novo iskustvo i jedinstven do`ivqaj. Bojevom ga|awu prethodile su vi{ednevne zajedni~ke teoretske i prakti~ne pripreme

profesionalacadvejuvojski.To je doprinelo da, kako je ocenio komandant Kopnene vojske VS general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, u~esnici artiqerijskog ga|awa poka`u vrhunsku stru~nost, organizaciju i planirawe.

nom interoperabilnosti i da mo`emo zajedni~ki izvr{avati inajslo`enijezadatke. – Za izuzetne pogotke zahvaqujem se pripadnicima Vojske Srbije.Dogovorilismosedanastavimo saradwu, {to podrazumeva da }e pripadnici Re~ne flotileVojskeSrbijeidu}egodinebitigostioru`anihsnaga Ma|arske – rekao je komandant Kopnene vojske OS Ma|arske brigadnigeneralJano{ Husar. Artiqerijskoga|awenaTisi kod Titela potvrdilo je i da su dve vojske spremne da odgovore modernimbezbednosnimizazovimanavelikimevropskimrekama. Od2009.godinevojskeSrbije, Ma|arske i Rumunije redovno odr`avaju ve`be jednom godi{we. Uz proveru borbenih sposobnosti, na vodi uve`bavaju i obu~enostdapomognucivilnom stanovni{tu u priobaqu u slu~aju poplava i drugih elementarmnihnepogoda. M.Bozokin

–Nave`bismore{avalivatrene zadatke u takozvanom smaknutomporetkugdesebrodovi kre}u jedan pored drugog i istovremeno ga|aju jedan ciq – istakao je general Dikovi}. – Ovim ga|awima uverili smo se da raspola`emo visokim stepe-

PREVENTIVNAAKCIJA„JABUKAILILIMUN”UPOTISJU

Nesavesnimvoza~imakiseloupozorewe Preventivna akcija u ciqu poboq{awa bezbednosti u saobra}aju „Jabuka ili limun”, koju ~etvrti put organizuje Osigurawe “Delta |enerali” u saradwi s Ministarstvom unutra{wihposlovaRepublike Srbije i 61 {kolom iz 51 grada i op{tine, uprili~ena jeju~eiupotiskimvaro{icamaKawi`aiSenta.Prigodna predavawa o pravilnom pona{awuusaobra}ajuodr`anasu

u osnovnim {kolama “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Kawi`i i “Stevan Sremac” u Senti, potomsu|acinaterenu,uprisustvu patrola saobra}ajne policije, kontrolisali u~esnikeusaobra}aju,auzavisnosti od wihovog pona{awa preduzimanesumere. Voza~imakojisupo{tovali propise darivane su jabukeiplaketauznakzahvalnosti, a nesavesnim u~esnici-

mausaobra}ajukojisuihkr{il i, kao znak upoz or ew a sledio je limun uz plaketu upozorewaimolbudaubudu}e po{tuju propise. Vi{e je biloonihkojisu,po{tuju}i propis e, nenadano u~es tvovali u “berbi” jabuka, ali bilo je i onih s nevezanim sigurnosnimpojasevima,uga{en im svet lim a ili nei spravn im ure| aj im a i bez oprema,pasuseovogputaiz-

vuklibezkazne,samodobijawemkiselogupozorewa. Akcijom “Jabuka ili limun”,kojasesprovodiodponedeqka i zavr{ava danas, u Srbiji }e biti obuhva}eno oko 8.000u~enikaosnovnih{kola. Jedan od povoda za pokretawe akcijejepodatakdajena{azemqame|usaobra}ajnonajnebezbednijimuEvropi,adasudeca najugro`eniji u~esnici u saobra}aju. M.Mitrovi}


Festival u saletli

„GRO@\EBAL” I TAKMI^EWE ZA VIKEND U KAMENICI

Vinogradarski paprika{, vino, med… Takmi~ewe u kuvawu vinogradarskog paprika{a odr`a}e se u nedequ od 10 ~asova u Sremskoj Kamenici, u okviru Gro`|ebala. Takmi~ari }e dobiti odre|enu koli~inu mesa, ali su u obavezi da povedu sa sobom najmawe ~etiri osobe i plate kotizaciju od 400

dinara. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na brojeve telefona 062/320-892 i 063/755-8-360. Tako|e, na pomenute brojeve mogu se prijaviti proizvo|a~i vina, sira, uzgajiva~i gro`|a, medari, osobe koje se bave starim zanatima i drugi, kako bi u~estvovali

na pomenutoj manifestaciji. Zvani~no otvarawe Gro`|ebala je dan pre takmi~ewa, u subotu, uz prate}i program i u~e{}e dece iz O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, KUD „Vinogradar”iz Ledinaca i drugih. Organizator je udru`ewe „Fru{kogorski biseri”. A. J.

Festival „Mladi, zdravo da ste!”odr`a}e se sutra i u nedequ u saletli u Dunavskom parku i osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}” u organizaciji „Vojvo|anske zelene inicijative”. U subotu posetioci mogu da prisustvuju raznim radionicama, turnirima i igrokazima, a u nedequ od 12 do 17 ~asova u parku }e se odr`avati predstave, radionice, muzi~ko-scenski performans i promocija art i dens psihoterapije. A. Va.

Novosadska petak16.septembar2011.

Kvadrat,san,horor Z

Scen ar io rav an vrh unskomhororfilmuunekoliko nastavaka, jer se muka obi~nonezavr{avatim.Nakonpo~etnog{okasledidugotrajnaborbakakobinekakodo{lidoonogza~egaste izdvojili u{te|ene novce, {to stvara dodatnu konfuziju. U nek im slu~ ajev im a borbaseisplati,aunekim, na`alostne.Zatoprekupovine bilo kakve nekretnine treba tri puta proveriti sve, i onda jo{ toliko puta sve proveriti, ukoliko ne `elite da se zauvek oprostitesate{koste~enimkapitalom. B. Markovi}

Limani 3 i 4 bez tople vode Toplu vodu danas od 8 do 13 sati ne}e imati Liman 3 i Liman 4, zbog radova na reviziji tra fo sta ni ce na To pla ni

„Jug“. @iteqi ovih delova grada toplu vodu dobi}e oko 14 sati. N. R.

Iskqu~ewa struje Petrovaradin: od 9 do 14 sati Dinka [imunovi}a i Ma`urani}eva od 66 do 84a i od 59 do 67; od 8 do 13.30 Studeni do, deo Ulice Ra~kog od nadvo`waka prema Vencu, Bukova~ki put, Bukova~ki do, Petrovaradinske {irine i Puckaro{. Veternik: od 8.30 do 13 deo Veternika od Crpke do nove {kole; od 8.30 do 13.30 deo Ulice Ive Lole Ribara oko mesne zajednice, Novosadski put od 4 do 12A, crkva i parohijski dom. SremskiKarlovci: od 8.30 do 13 sati Sredwi Matej, Karlova~ki vinogradi i deo vikend naseqa Kara{.

V remeploV

Afere se lepile za ~oveka U~iteq Srpske narodne {kole u Novom Sadu Jovan Milo{evi}, bio je „~ovek blage naravi i dobro u~io decu”. Ali, kao da nije mogao bez afera. Komisija Magistrata je, na primer, posle opse`ne istrage, 1827. utvrdila da za „blud sa Julijanom Dimitrijevi} nije kriv Milo{evi}, jer ga je ona zavela...” A kada se 1836. pred u~enicima potukao sa kolegom Damjanom Mileti}em,

Kqu~ u bravi do~ekao zaposlene U preduze}u „Unihenkom” (Odeqewe magazina lekova) ju~e je bila nesvakida{wa situacija, bar kako je to napisano u saop{tewu Saveza samostalnih sindikata grada. Prvo je, ka`e se, radnike dolaze}i na posao do~ekala zakqu~ana kapija, pa je onda u 12 ~asova zaposlenima dozvoqeno da u|u unutra na radna mesta.

Sindikat saop{tava da zaposleni nisu primili plate za juli i avgust, kao i drugi deo li~nog dohotka za mart, april, maj, juni i putne tro{kove od novembra pro{le, do septembra ove godine. U „Unihenkmu” nismo mogli da dobijemo informacije. Poslovodstvo je bilo odsutno, kako nam je re~eno. Z. D.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a pros e~n og Srb in a kupov in a nov og stan a je vrh uns ki `iv otn i san, a za one koji to usp eju jed an od najv a` nijihmom en at au`ivot u.Me| ut im,unek imslu~ajev im a isp os tav i se da paz ar koji treb a da don es e rad ost i olak{ aw e prer aste u vrh uns ku muk u sa te{kim mat er ijaln im pos ledic am a. Jer, kak o se pon a{at i u sit ua c iji kad a saznat e da va{ mil i nov i dom nije leg al iz ov an, da u wem u nem a ni struje ni vode ni kan al iz ac ije, a da je inv es tit or isp ar io sa lovom.

IZ „UNIHENKOMA”

Magistratu je trebalo dve godine da utvrdi da se Milo{evi} popravio i da mo`e i daqe da bude u~iteq. A posle wegove smrti, za upra`weno radno mesto borila su se tri kandidata ne biraju}i sredstva. Zato je Pravoslavno ob{testvo 16. septembra1844. od vladara u Be~u tra`ilo da potvrdi staru privilegiju da samo ono mo`e da postavqa srpske u~iteqe. N. C.

TOPLANA RADI PO CELOM GRADU

Zmaj Jovinoj „operi{u vene” Sem na Limanu, radnici „Toplane” rade i u drugim delovima grada. Ju~e su u Zmaj Jovinoj ulici rekonstruisali {ahtove koji ukqu~uju ugradwu novih zatvara~a i nove merne opreme {to }e doprineti boqoj upravqivosti kontrole sistema. Rekonstrukcija {ahtova obavqena je na uglu Bulevara Mihajla Pupina i @arka Zrewanina, u Fru{kogorskoj ulici, Gimnazijskoj, kod Sajma, kod Satelitske pijace, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Pap Pavla, zatim na uglu Bulevara oslobo|ewa i Bulevara cara Lazara i Bulevara cara Lazara i [ekspirove ulice, u Kosovskoj ulici i Zmaj Jovinoj ulici. Q. Na.

Foto:R.Hayi}

DANAS PO^IWE SLATKI FESTIVAL

Medena ulica u centru Me|unarodni festival meda, koji }e se ove godine odr`ati po 17. put, bi}e otvoren danas u 10 sati u Zmaj Jovinoj ulici, re~eno je ju~e na konferenciji u Skup{tini grada. Ova trodnevna manifestacija ugosti}e 95 doma}ih kao i tri proizvo|a~a iz Republike Srpske. Zamenica predsednika Skup{tine grada Marija Vrebalov napomenula je da je Novi Sad tradicionalno doma}in festivala, a prema wenim

re~ima, za manifestaciju iz buxeta grada izdvojeno 400.000 dinara. - Festival je zna~ajan iz dva razloga. To je mesto gde se spajaju p~elari i imaju mogu}nost da razmene iskustva i unaprede ovu privrednu granu, a sa druge strane, promovi{u i zdrav na~in `ivota. Ove godine imali smo ograni~ena sredstva, pa je 300.000 obezbe|eno iz Uprave za za{titu `ivotne sredine, a 100.000 je da-

la Turisti~ka organizacija grada - rekla je Vrebalov. Osim festivalskog dela i prodajne izlo`be, sugra|ani }e mo}i da u`ivaju u bogatim duhovnim, sportskim, humanitarnim, kulturnim i privrednim sadr`ajima, a sa centralne bine Novosa|ani }e imati priliku da saznaju koje vrste proizvoda treba izabrati i kako da ih koriste. Predsedsednik Dru{tva p~elara „Jovan @ivanovi}“ \or|e So-

viq istakao je da }e se osim proizvo|a~a meda predstaviti i zanatlije. Kao i prethodnih godina, najvi{e pa`we bi}e posve}eno deci, koja }e u~estvovati u medenom turniru u {ahu, a za najmla|e organizovana je i medena promenada i medeni {tafelaj. Me|unarodni festival meda traje do nedeqe, a posetioci }e u programu mo}i da u`ivaju od 10 do 21 sat. N. R.

GRADSKA ODLUKA KR[I ZAKON?

Kazne za parkirawe motora nelegalne Novosa|anin Zoran Pavlovi} pre dva dana je bio neprijatno iznena|en, kada mu je komunalni policajac napisao kaznu od pet hiqada dinara za nepropisno parkiran motor marke „pia|o vespa”. Pavlovi} je prekju~e na Sun~anom keju ispred nauti~kog kluba „Liman” parkirao svoj motor, a komunalni policajac mu je napisao kaznu na osnovu Odluke grada o zauze}u javne povr{ine. Sagovornik smatra da je Grad Novi Sad prekora~io svoja ovla{}ewa. - Ova Gradska odluka kosi se sa Zakonom o saobra}aju, gde kaznene odredbe ne prepoznaju prekr{aj parkirawa motorcikala, odnosno dvoto~ka{a. Ne pri~am napamet, u~estvovao sa u izradi tog zakona. Oti{ao sam u komunalnu policiju da mi pojasne o ~emu se radi, a kako mi je re~eno po gradskoj odluci bilo koje zauze}e javne povr{ine tretira se kao prekr{aj. Tom logikom i majke s de~jim kolicima ukoliko stanu na javnu povr{inu trebalo bi da plate kaznu - ogor~eno pri~a Pavlovi}. Dodaje da gradska odluka ne mo`e da izjedna~ava motore i

neke institucije trebalo da bude ka`wen, {to je prosto nemogu}e. - Postoje i druge nelogi~nosti. Komunalna policija ka`wava nepropisno parkirane motore na mestima gde ne postoji znak o zabrani parkirawa motornih vozila, a s druge strane u gradu ne postoji ni jedan parking za motorna vozila na Foto:G.^etnik. dva to~ka - predo~ava

ZoranaPavlovi}akomunalnipolicajackaznio s5.000dinarazanepropisnoparkiranu“vespu”. Onka`edasegradskaodlukakosisaZakonom osaobra}aju,kojinepredvi|aprekr{ajza parkirawaemotocikala.Komunalnapolicija poru~ujedajeka`wenzbogzauze}ajavnepovr{ine automobile, po{to se to kosi sa Zakonom. Sagovornik smatra da bi zbog odluke Grada svako ko vozi motor, a parkira ga ispred zgrade, ili

sagovornik. Dodaje da od 1972. vozi motor, te da mu se do sada ni kod nas, a ni u inostranstvu nije dogodilo da bude ka`wen zbog parkirawa.

Nadle`ne pita: da li }e komunalna policija ka`wavati i strance koji do|u motorima u na{ grad i parkiraju se, a da pri tome nisu upoznati s gradskom odlukom, ve} iskqu~ivo priznaju Zakon o saobra}aju i prate saobra}ajne propise. Na~elnik komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za na{ list da je Pavlovi} ka`wen na osnovu Odluke o ure|ewu grada i to zbog zauze}a javne povr{ine, a ne zbog parkirawa. Prema wegovim re~ima, komunalni policajac ga je kaznio, jer je motor parkirao odnosno popeo na trotoar. - Komunalna policija se ne bavi Zakonom o bezbednosti u saobra}aju, ve} gradskim odlukama. Naime, u okviru we u ~lanu 87. pod ta~kom {est stoji da je zabraweno zauze}e javnih povr{ina ( trotoara, pe{a~kih staza, pe{a~kih ostrva...). U ovom slu~aju napravqen je prekr{aj, te komunalna policija nije prekr{ila svoja ovla{}ewa - isti~e Radovanac. Dodaje da zbog ovakvih slu~ajeva majke s malim bebama u kolicima ~esto nemaju mesta da pro|u po trotoaru. Q. Nato{evi}


8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak16.septembar2011.

DANASNADE^JEMODEQEWU GRADSKEBIBLIOTEKE

Promocijakwige ieko-radionica Na De~jem odeqewu Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici 1 danas u 10 ~asova odr`a}e se promocija kwige „Planeta ~eka”, kao i edukativno takmi~ewe za decu „Ja, superheroj”. Mali{ani }e imati priliku da provere i dopune svoje znawe na temu recikla`e kroz igru. Takmi~i}e se u razvrstavawu otpada i re{avawu lavirinta i na

kraju }e proveriti svoje znawe kroz mini kviz. Kwigu „Planeta ~eka” osmislila je Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine, a namewena je, pre svega, deci {kolskog uzrasta. U kwizi je na kreativan na~in istaknut zna~aj pravilnog odnosa prema otpadu, wegovom razvstavawu i pravilnom odlagawu, kao i zna~aj recikla`e. I.D.

„DNEVNIK”^ITAOCIMA

Nadar „Dalekakraqevstva” „Dnevnik” danas poklawa kwigu „Daleka kraqevstva” autora dr TiboraCelera prvom ~itaocu koji se javi na broj telefona 021/ 528 - 765 od 15 do 15.05 ~asova. Kwiga prikazuje pro{lost, sada{wost i budu}nost vladarskih porodica izvan evropskog kontinenta. Pored faktografskih podataka kwiga obiluje brojnim kuriozitetima,

li~nim do`ivqajima, zanimqivim paralelama. Aktuelnost dela potkrepquje ~iwenica, da su ~ak uneti doga|aji iz maja ove godine. Autor je, izme|u ostalog, redovan ~lan Me|unarodne akademije za promovisawe istorijskih studija u SAD, kao i ~lan Odbora „Almanah de Brukseles” u Briselu.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”DARUJUKWIGE

„Sestra” RozamundLupton Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Sestra“ Rozamund Lupton. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “La gu na” u Uli ci kra qa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Jedan telefonski poziv primorava Beatris da otka`e sve svoje obaveze i prvim avionom iz Amerike ode za London. Wena sestra Tes je nestala. Situacija koju zati~e kod ku}e potpuno }e je zbuniti. Beatris je zapawena shvatawem koliko je slabo poznavala svoju voqenu sestru. Istraga ne daje rezultate. Policija, Tesin qubavnik, pa ~ak i wena majka prihvataju da su je zauvek izgubili. Ali ne i Beatris. Ona ose}a da mora otkriti istinu, bez obzira na cenu. N.R.

ZAPRODAVCEAUTOMOBILANANAJLONPIJACI

Plati{nedequ, besplatnousubotu

Javno komunalno preduze}e „Tr `ni ca” oba ve {ta va pro davce automobila na Najlon pijaci da pla}awem pija~arine na auto - pi ja ci za ne de qu, obezbe|uju sebi besplatno pro-

dajno mesto na auto - pijaci i subotom. Dnevna pija~arina na Naj lon pi ja ci za put ni~ ke automobile, kombije i auto kamp prikolice iznosi oko 800 dinara. I.D.

Kurseviza nezaposlene Subvencionalni kursevi iz informatke i engleskog jezika po povla{}enim cenama za nezaposlene gra|ane na teritoriji grada organizuje Novosadski humanitarni centar. Cena kurseva iz informatike je 800 dinara po modulu (Vindovs, Vord, Ekscel, Internet Eksplorer i drugi). Svaki modul traje nedequ dana, dok kompletan kurs traje dva meseca. Cena kursa iz engleskog jezika je 1.800 dinara mese~no, a traje ~etiri meseca. Prijave za kurs traju do 30. septembra i mogu se obaviti preko telefona na brojeve 423021, 423-024 i 422-969. A.L.

[etwaboqa odbenzina Otvarawe „Evropske nedeqe mobilnosti” odr`a}e se danas u 12.30 ~asova u SOS De~jem selu u Sremskoj Kamenici. U okviru otvarawa bi}e predstavqene akcije i priredbe kojima }e se

GRADSKIOMBUDSMANPOSETIOLEDINCE

Asfaltglavnamuka Stanovnici Ledinaca najvi{e pritu`bi imaju na komunalne probleme, i to uglavnom na lo{u putnu infrastrukturu, javnu rasvetu i atmosfersku kanalizaciju, navodi se u saop{tewu kancelarije Za{titinika gra|ana Novog Sada Aleksandra Gruji}a. U okviru Programa obilaska mesnih zajednica na teritoriji Grada Novog Sada, zaposleni u stru~noj slu`bi

- Jedna gra|anka `alila se na rad Zavoda za izgradwu grada jer `ivi u ulici koja je ve} trideset godina bez asfalta. I pored toga {to su se gra|ani `alili ZIG-u, do sada su dobijali samo obe}awa da }e problem biti re{en, a u me|uvremenu se stanovnici bore sa pra{inom koja nastaje usled kretawa vozila i kamiona. Ujedno, posle padavina, moraju da preska-

OsudanapadanaCK13 Za{titnik gra|ana Grada Novog Sada AleksandarGruji} najo{trije je osudio napad na prostorije Omladinskog centra CK13 i uputio apel nadle`nim dr`avnim organima da preduzmu sve kako bi po~inilac ovog vandalskog ~ina bio {to pre prona|en i ka`wen. Apel je upu}en i nadle`nim javnotu`ila~kim i sudskim organima da zauzmu odlu~an stav kada je u pitawu ugro`avawe i povreda qudskih prava. Grafit mr`we nepoznati po~inilac ispisao je u no}i izme|u 9. i 10. septembra i predstavqa nastavak napada ove vrste u proteklih nekoliko meseci. I.H. gradskog ombudsmana ove srede boravili su u MZ „Ledinci” i tom prilikom saslu{ali `albe i primedbe stanovnika ovog mesta.

~u lokve i blato - navodi se u izve{taju kancelarije ombudsmana. Sa druge strane, upravo asfaltirawe \ur|evdanske ulice uzro-

obele`iti ova manifestacija. U periodu od 16. do 22. septembra, u gradovima {irom Evrope, se ve} deset godina organizuju programi ~iji je ciq da se automobili ostavqaju kod ku}e, {to ~ini veliki korak prema poboq{awu kvaliteta vazduha i unapre|ewu `ivota i zdravqa svakog pojedinca. A.Va.

Godi{wica rezervnih stare{ina Sve~anost povodom obele`avawa 92. godi{wice Saveza rezervnih vojnih stare{ina oodr`ana je ju~e u Sve~anoj sali u Gradskoj ku}i. Ovo je ujedno bio i povod da se dodele priznawa i pohvale najzaslu`nijim ~lanovima i saradnicima saveza. U~estvovali su aktivni i pernzionisani oficiri, a u ime grada ih je primio zamenik gradona~elnika dr Zoran Mandi}, koji je podelio diplome i ~estitao godi{wicu i izrazio nadu da svoje ve{tine ne}e morati upotrebqavati u ratnom stawu. G.^.

kovalo je problem gra|aninu koji `ivi u zgradi kojoj je popustio temeq, usled postavqawa atmosferske kanalizacije. On se obra}ao gradona~elniku i Zavodu za izgradwu grada i do sada je samo dobio obe}awa da }e se problem re{iti. Pored ovoga, upu}ene su `albe na ra~un rada mesne zajednice jer Ledinci jo{ uvek nisu prikqu~eni na gradski, ve} na mesni vodovod usled ~ega se javqa niz problema. Kada se desi havarija stanovnici Ledinaca muku mu~e sa prqavom vodom koju su primorani da bacaju dok se cevi ne i{~iste, a sa druge strane, potro{wa te vode se bele`i tako da su du`ni da je plate. Predstavnici MZ „Ledinci” su u razgovoru sa ombudsmanom istakli da je Gradska uprava za inspekcijske poslove, odnosno oblast inspekcije za saobra}aj i puteve, vi{e puta donosila re{ewa kojima se Zavodu za izgradwu grada i JKP „Put” nare|uje sanacija putne infrastrukture. Ve}ina re{e-

wa nije izvr{ena, {to je tako|e predmet pritu`be kancelariji za{titnika gra|ana. Povodom podnetih pritu`bi, gradski ombudsman }e se pre svega obratiti ZIG-u, a potom i ostalim nadle`nim institucijama. Nakon dobijawa odgovora, zna}e se {ta daqe treba da se radi. J.Z.

ODR@AVAWESTAMBENIHZGRADA

„Stan”:Nepravimo monopolugradu Kako bi se uredilo odr`avawe stambenih objekata, kad je u pitawu rad privatnih firmi, treba ispo{tovati propise koji reguli{u javne nabavke i standardizovati pru`awe usluge, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare odr`anoj u „Stanu”. Prema re~ima direktora ovog preduze}a

pla}aju PDV, da ne rade u „sivoj zoni”, da prestane “kupovina” predsednika ku}nih saveta, {to odre|ene firme rade - kazao je Boj~i}. Dodao je da wihov posao mogu obavqati i druga preduze}a koja se bave sli~nom delatno{}u, ukoliko lokalna samouprava pu-

Grad na vreme do jedne godine. Tako|e, napomenuo je da ~lan 6 ove odluke govori da se poveravawe obavqawa komunalnih delatnosti radi na na~in koji reguli{u javne nabavke. - „Informatika„ je pustila privatna preduze}a u sistem objediwene naplate i time legali-

poslala re{ewe o, navodnom, raskidu ugovora do kraja godine. U ovom preduze}u ka`u da se u objediwenoj obradi i naplati mogu na}i prvenstveno oni koji doprinose da Grad i komunalni sistem funkcioni{e na najboqi mogu}i nacin. - Mi ne prekidamo saradwu, mi

Poslasvevi{e Pro{iriv{i usluge, „Stan” je ove godine omogu}io zakupqivawe novog protipo`arnog sistema koji firma odr`ava, a stanari mese~no pla}aju oko 200 dinara. Tako|e, u igri je i saradwa sa „Liftma{om” koji se bavi proizvodwom liftova, ali i projekat „Krovovi Novog Sada” , prema kojem bi prvi ravni krov trebao da bude ure|ivan za oko dve nedeqe u ulici Berislava Beri}a. Tom prilikom bi}e otvreno i 11 novih stanova koje }e Grad dati na kori{}ewe, mladim nau~nicima, profesorima, sportistima i drugim.

RajkaBoj~i}a, „Stan” ne spre~ava privatnike da obavqaju ovu vrstu posla, ali se on mora raditi u okviru zakona. On je rekao da su poku{ali da razgovaraju sa privatnicima, ali bezuspe{no. - @eleli smo da standardizujemo pru`awe usluga, da svi pla}amo jednake poreze, da radnici imaju prose~ne plate u skladu sa kolektivnim ugovorom, da firme

tem javnog poziva i tendera to omogu}i. Me|utim, potrebno je utvrditi standarde ko uop{te mo`e raditi, naveo je Boj~i}. On se pozvao na gradsku Odluku o odre|ivawu komunalnih delatnosti i na~inu wihovog poveravawa, koja ka`e da se ovaj posao mo`e poveriti drugom javnom preduze}u, privrednom dru{tvu ili preduzetniku koje nije osnovao

^ITAOCI PI[U SMS

VESTI

dnevnik

zovala wihov rad, koji se odvija bez sprovo|ewa javne nabavke, {to je u suprotnosti sa Odlukom - kazao je Boj~i}. Direktor je podsetio da je ovo preduze}e, pored „^isto}e”, „Vodovoda i kanalizacije” i „Toplane”, jedno od osniva~a „Informatike” i, kao takvo, tra`i odre|ene privilegije i svoja prava. Podsetimo, vlasnicima oko 70 firmi, koje se bave tehni~kim i higijenskim odr`avawem stambenih zgrada, „Informatika” je

ne favorizujemo nikoga, preduze}e samo `eli da se dogovori o na~inu naplate, a u skladu sa redefinisanom poslovnom politikom diktiranom promenom tr`i{nih uslova - kazala je portparolka „Informatike” Gordana Gale{ev dodaju}i da ugovor va`i do kraja godine, a firmama }e biti ponu|eni novi uslovi najkasnije do 1. decembra. Kako je navela, nudi se poslovni dogovor, a ne prekid saradwe. A.Jerini}

065/47-66-452

Savremenivozsporojuri Uz savremeni ruski voz trebaju nam i takve pruge. Ovako }e isti ostati izlo`ba za „{ta bi bilo kad bi bilo „. A mo`e da voza putnike u razgledawe Banata, 40 kilometara na sat. 064/2466... *** Pa{i}eva ulica raskopana, Trg Marije Trandafil jedva prohodan…bageri i ostale ma{ine manevri{u oko automobila. Parking se mesec dana nije napla}ivao, ali jednog dana su svi dobili „~estitku” od Parking servisa. 066/9237... *** Dokle vi{e...?! 063/523... *** ZIG nema para da u selima otkupi delove wiva za kanalizaciju, a od iznosa wihovih plata da ti se zavrti u glavi i da se onesvesti{!!! 063/8272... *** Da~i} nije izmislio rupu na saksiji, ali otkriva nama neke stvari poznate od ranije. Recimo tako da izgubismo sijaset godina ~uvaju}i SFRJ, pa posle SRJ, pa dva oka u glavi. Tj. najmawe radimo na sebi (Srbiji) priznaje. Priznajem i ja isto da ra~unam sve u evrima, pla}am sa evri}ima, zadu`ejem se u evrima, obra~unavaju mi kredit u evrima i sve pretvaram u evri}e. A di-

nar i daqe stoji ko kost u grlu, ni gore ni dole i davi. Qudi pomagajte dok je vreme, jer ako budemo opet ~ekali nekog da prizna {ta je mogao uraditi pre deset godina, pobe`e nam ovo drugo oko za deset godina. 064/2491... *** U Neradinu rodio paradajz od 890 grama, a kod mene na vikendici - ^ortanovci Tidija - 1.150 grama mereno komi{iski. Milan 064/2660...

*** Po{tovani 064/0863 duboko niste u pravu. Naprotiv, qudi iz SVM su pokazali da im je interes gra|ana Vojvodine na prvom mestu za razliku od onih koji jedno pri~aju u Novom Sadu, a drugo rade u Beogradu! Iako nisam pripadnik naroda ~ije je ime u wihovom nazivu, SVM ima moj siguran glas. NS65 063/520... *** Za{to se na jugu Banata ne mo`e uhvatiti signal RTV Vojvodine? Do pre par meseci imali smo radio Novi Sad (99,6 mhz), me|utim tu je nikao radio Balkan. Da li smo mi, ju`nobana}ani, mawe Vojvo|ani, a vi{e balkanci? 061/2194... *** Da nedu`im mnogo. Dobi}emo pove}awe penzije da sa wim nemamo dosta ni za poskupqewe pretplate Telekoma za fiksne telefone. 064/3998... *** E, Srbijo {ta si do~ekala? Izme|u malina i banana, partizana i ~etnika, restitucije i prostitucije, sad jo{ moramo da se za pi ta mo i ko li ki nam je...IQ?! 064/4615...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak16.septembar2011.

9

NOVOSA\ANI TAWIH @IVACA, IPAK, MEWAJU NAVIKE

Najvi{elekovakojiseizdaju na recept su lekovi za le~ewe kardiovaskularnih oboqewa, a lekovizaneurolo{keipsihi~kebolestipobrojuizdatihrecepata nalaze se na drugom mestu.Spasodneizvesnostiuvreme krize gra|ani naj~e{}e nalazeulekovimakojiihsmiruju ipoma`udaprebrodeose}ajuznemirenosti i nervozu. Me|utim, nekontrolisana upotreba lekova za smirewe stvara zavisnost i toleranciju ukoliko se lekuzimauve}ojdozioddozvoqene,atoote`avapravilnoizle~ewe, upozorila je neuropsihijatar Doma zdravqa „Novi Sad”NatalijaRadulovi}. -Qudiuzpomo}ovihlekova be`e od problema, ali oni im poma` u tren utn o. Mor a se utvrditi uzrok uznemirenosti, kakobiseuspostavilapravilna terapija. Zato je neophodno daseobratepsihijatrukojiodre|uje du`inu uzimawa sedativaidaqitokle~ewa-objasnilajedrRadulovi}.

Premare~imana{esagovornice, otkako je skoro donesena odlukadalekariop{teprakse ne mogu da pripisuju lekove za smirewe, bez mi{qewa i izve{taja specijaliste, potro{wa tih lek ova je podveden a pod

tra`wa za biqnim preparatimakojiimajuumiruju}edejstvo je i daqe na visokom nivou. U novosadskojapotekarskojustanov i nap om iw u da se biqn i preparati preporu~uju Novosa| an im a koj i imaj u bla` e

U apotekama primetno mawa potro{wa sedativa posledwih nekoliko meseci, jer je zabraweno izdavawe lekova za smirewe bez recepta i va`e}eg izve{taja psihijatra stro`u kontrolu. Ranije su lekovizasmirewebilidostupni i jeftini, pa su ih sugra|ani uzimali masovno na svoju ruku, doksesadaizdajuiskqu~ivona recept. Iz Apoteke „Novi Sad” potvrdilisudajeprimetnamawa potro{wa sedativa posledwih nekoliko meseci, jer je apotekar im a zab raw en o izd av aw e lek ov a za smir ew e bez recepcta i va` e} eg izv e{ taj a psihijatra. Umesto toga, po-

simpt om e, ali ukol ik o oni traju dgo treba obavezno da se obratezapomo}lekaru. U ordinaciju neuropsihijatra Doma zdravqa naj~e{}e se javqajudepresivnipacijenti,a svakog dana se javi petnaestak sugra|ana kod kojih se otkrije dapateoddepresije. - Pacijenti se `ale na neraspolo`ewe, gubitak voqe za `ivotom, ne mogu da se skoncentri{u na posao, nisu zainteresovani za uobi~ajene `i-

votneaktivnosti,neradujuse, povla~eseusebe,ose}ajustrah i nesigurnost - navela je neu- ropsihijatrica Radulovi} isti~u}i da je strah od gubitka posla naj~e{}i uzrok depresivnogstawa. Kako ka`e na{a sagovornicale~ewetrajedugo,apsihijatar mora nadzirati tok le~ewa. U zavisnosti od dijagnoze, ukolikojeupitawureaktivno stawe,dajuselekovizasmirewenamesec-dva,akadajeupitawu neki ozbiqniji psiholo{ki problem uvode se antidepresivi. -Lekovizasmirewesukratkog daha i oni se daju samo kao pomo}nosredstvoantidepresivima,kojisepostepenouvodeu terapiju, a po~nu da deluju tek za ~etiri do {est nedeqa. Pacijentte{koistrpitajperiod, pa mu lekovi za smirewe trenutnopoma`udaprebrodivreme dok antidepresivi ne po~nu dadeluju-ka`eRadulovi}. I. Dragi}

Foto:R.Hayi}

Smawena porcija sedativa

Kosmos kante Novekantezasme}enaobnovqenomKejumoglebidaseupotrebe kaoscenografijazasnimawenastavkazanimqivogserijala„Star Trek”, ~iju je popularnost prvi pronikao neumoqivi avanturista kapetanKirk.Kako}esetouklopitiuambijentDunavaikakav}e ugo|ajstvoritiovajnoviimoderanKejnagra|animajedaprocene. A. L.

ZA[TO SU NA NASEQU SLAVINE PREKJU^E BILE SUVE ^ETIRI I PO SATA DU@E OD NAJAVQENOG

Strah od havarija ko~io vodu

Voda je na Novom nasequ i delovimaTelepaprekju~estiglakasnije nego {to je “Vodovod” najavioiumestoure~enih18~asova, suveslavineju~esukodnekihsugra|ana ostale i do kasno uve~e, do22.30minuta.Radovinazameni dotrajalevodovodnemre`e,~vornihmestaiprespajawuvodovodne mre`eizme|uBulevaraSlobodana Jovanovi}a i Vr{a~ke ulice, zahtevalisupotpunublokaduvode odranihjutarwihsati. -Uistovremebilasuotvorena ~etiri gradili{ta, blokada vode zadvagradili{tajeuspela,dokza drugadvauprvimahnije,pajekasnilaparsati.Radovinaprvadva gradili{tave}bilipo~elipase ninaostaladvanisumogliodlagati - obja{wavaju iz „Vodovoda” glavnirazlogovogka{wewa. Do{lojeidododatnihkomplikacijaprilikompu{tawavodeza Novonaseqe,pajevodastiglatek oko 20.30 ~asova. Sistem se, kako

ka`uiz„Vodovoda”,moraopuniti izuzetnopolakodanebido{lodo havarijskogpucawa,takodasustanovnicitogdelagradakoji`ive nani`imspratovimavodudobili oko21~as,dokjepotpunastabilizacija usledila oko 22.30 ~asova. Telep je, sem Ulice Koste Abra{evi}atako|evoduupravomsmislure~idobiou22.30~asova. Sugra|ani su nam se po`alili da je voda kada je kona~no stigla bilaneupotrebqiva-punataloga iprqav{tine. - Zamu}ewe je bilo posledica restrikcije,takodajepopu{tawu vode u sistem, dok nije usledila stabilizacija pritiska, do{lo do podizawa taloga mangana koji se ina~enalaziucevima.Tricisternejedinesukojeimamonaraspolagawuimoralesubitiraspore|ene na najboqi mogu}i na~in, ispred Doma zdravqa, Gerontolo{kog centraiKlinikezadijalizu–reklisunamu„Vodovodu”. A. L.

DANAS U PETROVARADINU

Parastos streqanim Srbima Odbor za kulturu Gradskog odboraDSSiMesniodborDSS u Petrovaradinu  danas }e u 12 ~asovadavatiparastos`rtvama austro-ugarskog terora iz 1914. Parastos}eseslu`itikodspomenikaSrbimaizBatajnicekoji su te godine streqani u Petrovaradinu. Spomen obele`je nalazisenekolikostotinametaraodcrkvesvetePetkeuPetrvaradinu.

Stranka je pokrenila inicijativu da se spomenik za{titi, okolina uredi  i izgrade staze do spomenika podignutog 1934. kada je gradona~elnik Novog Sada bio Branislav Borota. Spomenik su sru{ile usta{e 1941.godine,alijeposleDrugog svetskog rata ponovo podignut. Na`alostowemuve}polaveka nikonevodira~una. Z. D.

GSP SE PRIPREMA ZA PROSLAVU VELIKOG JUBILEJA

Pun vek javnog prevoza

Gradski prevoznik se uveliko priprema da dostojno obele`i vek javnog prevoza u Novom Sadu. Prvi tramvaj krenuo je 30 septembra 1911. godine,te}eredakjubilej po~etidaseobele`va tri dana ranije. Ve} 28.septembrabi}epostavqeni autobusi pred Gradskom ku}om i tamo }e biti tri dana. U isto vreme bi}e prire|ena i foto izlo`ba tako|e u centrugrada,asve~anaakademija zakazana je za 29. septembar. Planiranajemonorafija,kaoi promo film. Monografija se {tampau500primerakana150 stranaiima}eistotolikofotografija.

Podse}amo Novosa|ane na istorijat javnog prevoza.Povodom pu{tawa u rad prvog tramvaja 30. septembra 1911. godina uprili~ena je sve~anost ispred nekada{qeg Grand hotela Majer.NoviSadje1910.imaosvega 33.089stanovnika,ave}1929godine  56.366 `iteqa. [irewem gradaraslajeipotrebazaadekvatnimprevozom. Z. D.

Ne keju ni~e nov sportski teren

Ulica Slobodana Baji}a

Foto:R.Hayi}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO RADOVE NA KEJU I U ULICAMA ZAHARIJA ORFELINA I SLOBODANA BAJI]A

Delu grada novo lice -NakonrenovirawaUlice Dimitrija Tucovi}a sada se nalazimo u Ulici Zaharija Orfelina, a radovi su zavr{eni jo{ i u Marodi}evoj, Slobodana Baji}a i Mile{evskoj ulici. U narednih nekolikodanaovde}esesreditiiparkinzi,paostajesamo da se posadi drve}e. Radi se i u Kosovskoj, na Sentandrejskomputu,uMasarikovoj i Pa{i}evoj, a svi navedeni poslovibi}ezavr{eniunarednih mesec dana - rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i} pri ju~era{wem obilaskuradovauulicamaSlobo-

SUTRA NA STRA@ILOVU

Dobra voqa sre|uje izleti{te

Stotinuvolontera,me|ukojima suzaposleniuErstebanci,Nacionalnom parku „Fru{ka gora”, JKP „Belilo„, karlova~koj Turisti~koj organizaciji i ~lanovi Pokreta gorana Vojvodine ure|iva}esutraod11satiStra`ilovo, od podno`ja brega do spomenika Branku Radi~evi}u i plato oko wega.Volonteri}ebitipodeqeni usedamtimovakoji}ekopatirupe ipostavqatiinfo-tabledu`staze,sre|ivatipe{a~kimost,ograduirukohvate,farbatimobilijar isakupqatikamenokospomenika idu`staze.Jednagrupa}era{~i{}avati zgari{te na Planinarskom domu, posledwa ima obavezu dazasvewihpripremihranu. RadniciErstebankesutra}ena Stra`ilovu u~estvovati u radionicamasaromskomdecomizAdica.Uulozidemonstratoranaradionicamarecikla`epapiraiizrade keramike bi}e polaznici [OSO„MilanPetrovi}”. Z. Ml.

dana Baji}a i Zaharija Orfelina. Dodaojedasetrenutnoradi i kru`na rasrksnica u Veter-

noveograde,kakosenebimogloulazitikolima,tereni}e se doterati, bi}e name{tene kamereiizgradi}esetoalet.

Radovi zavr{eni u Marodi}evoj, Slobodana Baji}a i u Mile{evskoj ulici, radi se u Kosovskoj, na Sentandrejskom putu, u Masarikovoj i Pa{i}evoj niku,anakonsvegaslediizlazak na autoput i ~etvrta faza izgadweBulevaraEvrope. Posetiv{i Sun~ani kej Pavli~i} je rekao da }e se na \a~kom igrali{tu postaviti

-Ispred„\a~kog„pravimo teren za mali fudbal sa ve{ta~komtravom,reflektorimaivisokomogradom.Ispred „Vodovoda„ }e biti postavqena fontana, a razmi{qemo da

napravimo i mali park prijateqstvazagradovepobratime. Tako|e,gradeseidvateniska terena,akodulazana[trand napravi}emo „sankali{te” za mali{ane. Ne{to daqe, kod Mostaslobodebi}epostavqena mini punionica za duvawe guma i perionica za bicikle, jersebrojqubiteqadvoto~ka{a u gradu pove}ao - dodao je Pavli~i}. Rekaojedajeuplanuizgradwaiterenazaminigolf,jo{ jednog ko{arka{kog terena i fitnes centra na otvorenom, kaoida}esvenabrojanobiti gotovozamesecdana. B. M.

POVODOM DANA SREMSKIH KARLOVACA

Dodela priznawa zaslu`nima Sve~ana sednica karlova~kog parlamenta povodom Dana Sremskih Karlovaca bi}e odr`ana danas u 11 sati u velikoj sali Magistrata. Na sve~anosti}ebitiuru~enanajvi{aop-

{tins ka priz naw a ovog odi{wimlaureatima,Laslu[agiju (nagrada), Pokretu gorana Vojvodine(poveqa)imrSr|anu Ili}u titula po~asnog gra|anina.

Sremski Karlovci obele`avaju 16. septembar kao Dan op{tineod1990.godineuznakse}awanadankadasu1753.godine dobili status slobodne vojni~kevaro{i. Z. Ml.

NA BRANKOVOM KOLU

Filozofi o veri i znawu \a~ki ~asopisi bi}e predstavqenidanasu11satiuGimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” u okviru 40. Brankovog kola. U~estvuju mladi pesnici, pisci, kriti~ari i satiri~ari Zmaj Jovine gimnazije. U 17 sati u Karlova~koj gimnaziji po~iwe filozofski simpozijum, a ovogodi{watemajeveraiznawe.Oovojtemigovori}e: Jovan Aran|elovi}, Jovan Babi}, Slobodan Divjak, Slobodan Antoni}, Simo Elakovi}, SavoLau{evi},RadivojeKe-

rovi}, VladetaJeroti},Slobodan Kawevac, Rade Kalik, Mile Savi},VladimirCvetkovi},Sreten Petrovi}, Milan Brdar, Milanko Govedarica, Mi{a Arsenijevi}, @ivan Lazovi}, Vladan \or|evi}, Radomir \or|evi},VeraJani}ijevi}, Petar Gruji}, BrankoRom~evi}.Govori}e i VladimirDrekalovi}, Andrej Jandri}, Stojan [quka, Nanad Dakovi}, Olga Dakovi}, Ma{an Bogdanovski, Ivana Petkovi}, Biqana Radovanovi}, Irina De-

reti},\or|eVukadinovi},Marija Bogdanovi}, Jovo Markovi}, GoranBuxak,VukMiqanovi},Bojan Jovanovi}, Marija Todorovska,VladimirKrsti},BogdanLubardi},^aslavKoprivica,Drago \uri},AleksandarPetrovi},Du{an Krcunovi} i Drago Petrovi}. O poeziji \or|a Bala{evi}a, Branimira [tuli}a, Bore \or|evi}a iMilanaMladenovi}abi}e re~i u Gradskoj biblioteci u 19satiusklopupredstavqawaantologije „Srpski pesnici dvadesetogveka”. Z. Ml.


VOJVODINA / NOVI SAD

petak16.septembar2011.

ПОМОЋИЗГРАДЊИПРАВОСЛАВНОГХРАМАУБЕЗДАНУ

АКЦИЈА„РАЗЛИКЕНЕПОЗНАЈУГРАНИЦЕ,ЗАЈЕДНОМОЖЕМОСВЕ”

АодЈожике 1.000долара

СОМБОР: Као једна од предности Србије и Војводине у њеним евро-стремљењима често се потеже аргумент да је наша земља засигурно еталон поштовања права на националну, верску и расну различитост, али и у поређењу са свим бившим чланицама

ЈожефЧитари

југо-федерације, права оаза стварног суживота. Да је Војводина „перјаница” у том смислу, доказује се готово свакодневно, а као индикативан пример би могао да послужи и онај 34-ворогодишњег Безданца Јожефа Читарија, који већ пет година, не заборављајући родни крај, живи и ради на Новом Зеланду. Елем, рођеном Безданцу, а сада Новозеланђанину, иако Мађару, засметало је што његови Безданци православне вере немају свој хри-

шћански храм, већ молитве Богу упућују из сомборске цркве, па се одазвао акцији Одбора за изградњу православног храма у Бездану и ово лето, приликом обиласка старог краја, приложио 1.000 долара за те сврхе. - Од председника црквеног одбора Мирка Стригића сазнао сам да је још пре три године покренута акција да се у Бездану изгради православни храм и да због фиансија све споро тече, па сам одлучио да дам свој скромни допринос да се ова иницијатива и сама акција изградње храма убрза - каже Читари, који је у Бездан, код родитеља и родбине, дошао са својом пријатељицом и, како каже, будућом животном сапутницом Данијелом Милошевић, иначе девојком рођеном у Бездану не тако далекој Кањижи. Уједно сам се ангажовао, у договору са српским православним свештеником Љубом у мом Велингтону, да међу нашим земљацима организујемо прикупљање помоћи за изградњу храма у Бездану, јер имамо ту неку људску, моралну обавезу да помажемо једни друге, без обзира на веру и нацију - каже Јожеф Читари, дипломац два факултета - Економског и Факултета за међународно право (оба у Мађарској), који је, не могавши добити посао у својој земљи - Србији, ухлебљење нашао преко океана. М.Миљеновић

Вече српско-јапанског пријатељства НОВИ КНЕЖЕВАЦ: У оквиру седмог фестивала камерне музике „Тиски цвет”, који је организовала Народна библиотека „Бранислав Нушић” у сарадњи са Музичком школом, сутра је заказано вече српско-јапанског пријатељства. У програму у сали Позоришта у Новом Кнежевцу учествују Камерни оркестар „Синфонијета” из Београда, Хор „Барили” из Пожаревца са диригентима Александром С.Вујићем и Каталин Тасић, а од јапанских уметника наступају виолинискиње Ецуко Цунозаки и Мегуми Тешима и диригент Такаши Накамура. Програм почиње у 17,30 сати, а улаз за посетиоце је бесплатан. М.Мр.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D„ (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30) Jadran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e„ (21) KCNS„Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

Оптимизмомпобеђују хендикепе АПАТИН: У хуманитарној акцији под називом „Разлике не познају границе, заједно можемо све“, омладински волонтери уприличили су дводневну радост деци са посебним потребама, радећи заједно у кретивној радионици, приредивши заједничку продајну изложбу и културни програм.Удружење грађана „Бреза“, Друштво за дечију и цербралну парализу, Канцеларија за младе, одлучили су да удруже снаге, како би промовисали волонтеризам међу младима у раду са децом са посебним потребама.

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: VeraStojadinovi}-Feketei Sla|anaIkotin iz Novog Sada, Monika Keler iz Ba~kog Gradi{ta, Tawa Sikora iz ^elareva i BiqanaRadukin iz Ka}a, DE^AKE: StanaMatavuq, DuwaHadna|, AleksandraVasi}, TijanaDamjanac i [eherezadaAsani iz Novog Sada, IvanaAndra{ev iz Ba~kog Mono{tora, Petru{kaMedi} iz ^elareva, MajaGrli} iz Koviqa, AnaHromi{iz Kucure, An|elkaRami} iz Tovari{eva, Sne`anaPer{i} iz Petrovaradina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ana Jo`efa Powi~an (1937) u 12 sati, Nenad ^edomira Anu~in (1939) u 12.45 i Jovanka Aleksandra Tubi} (1962) u 14.15 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Dragiwa Stanka Vojnovi} (1922) u 11 sati.

- Организовали смо заједничку креативну радионицу у којој су деца са посебним потребама и омладинци волонтери израђивали предмете у глини и пластелину, које су изложили у Дому културе. Тако смо желели да се афирмише стваралштво деце са посебним потребама. После тога на јавној трибини смо указали на потребу веће бриге друштва за децу са посебним потребама и извели културни програм у коме су учествовала та деца и волонтери. Акцију је финансирало Министарство омладине и спорта, у оквиру програма „Млади су закон“,

Наступ верглаша Петера Рудла у вртићу у Чоки

Отворендневницентарзадецу спосебнимпотребама

ЧОКА: Завршена је адаптација дела дечијег вртића у Чоки, чиме је уређен простор за рад Дневног центра за децу са тешкоћама у развоју. Деци са посебним потребама је сада омогућено лакше кретање, боравак и употреба санитарног чвора, а за пријатан почетак дружења побринуо се верглаш Петер Рудл, који је за ову прилику у Чоку дошао са Фестивала уличних свирача у Новом Саду и измамио радост и осмехе малишана. Дневни центар је опремљен новим намештајем, различитим помагалима за учење и развој, као и новим играчкама, у складу са стандардима Европске уније за рад са децом са сметњама у развоју. Центар за дневни боравак основан је у оквиру пројекта „Делимо осмехе”, који се реализује из програма „Ексченч 3”, који финансира Европска унија, њиме руководи Делегација ЕУ у Србији, а спроводи га Стална конференција градова и општина. М.Мр.

tElEfONI

Заједничкиснимакучесникарадионице

а техничко-стручну подршку пружио је Новосадски хуманитарни центар - рекао је аутор пројекта ВеселинМашић. Рад са децом са посебним потребама у Апатину траје десет година, а Центар за социјални рад и Удружење „Бреза“ успели су пре три године да обезбеде кућу у којој се деца свакодневно окупљају. Ово је био први пут да су уз децу били омладинци волонтери. - Свакодневно радимо са двадесетак деце у овом трајном објекту прилагођеном њиховим потребама. Позивамо родитеље деце са посебним потребама који до сада нису долазила у дневни боравак да нам се прикључе. Наставићемо заједничке акције са волонтерима чији је циљ промоција права и подизање квалитета живота инвалидне деце, њихова социјализација и интеграција у свакодневне друштвене токове - рекао је психолог координатор Удружења „Бреза“ ДушкоБурсаћ. - Отежавајућа околност што инвалидна деца из удаљенијих места, немају обезбеђен сталан превоз за долазак на дневни боравак и дружење, те да им повремено превоз обезбеђује Центар за социјални рад и Црвени крст. У дневном боравку спојене су неспојиве ствари. Реч је о деци раз-

личитог инвалидитета, од оних који имају психичке проблеме, интелектуално су ометени типа Дауновог синдрома, аутистичну децу, као и децу која имају церебралну парализу, који су спојени у заједницу различитих људи који се добро осећају једни са другима. Сада су спојени са средњошколцима, студентима, волонтерима који воде један сасвим другачији живот али и то функционише. Никола Поповић има церебралну парализу и јунак је ове деце, јер је успео изузетним оптимизмом да савлада препреке које ова болест носи, водећи друштвени живот. Позориштанце „Машинац“ Техничке школе је о њему снимило документарни филм. -Весели ме живот и не предајем се. Возим трицикл, излазим у кафиће, имам пуно друштва. Свакодневно у дневном боравку храбрим другу децу да истрају и побеђују хендикепе оптимизмом, водећи уобичајен живот као и здраве особе - каже Поповић, који је и члан бајкерског клуба. Акција омладинаца хуманитараца доказала је да се залагањем и оптимизмом може помоћи и онима који су до сада били на маргини друштвеног збивања, а за све и не треба много новца. Ј.Прелчец

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

RO\ENI

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ЗАЈЕДНИЧКИМНАПОРИМАДОВИШЕРАДНИХМЕСТА

ној групи – рекла је Марин и истакла да ће на одабир оних који ће добити бесповратна средства утицати, пре свега, квалитет пословног плана. Овај пројекта, додала је Марин, није хуманитарног карактера већ развојног, јер је основни циљ да појединац покрене бизнис, а временом када се посао развије и да запосли још људи. Помоћник председника општине Врбас МиркоКопривица је истакао спремност локалне самоуправе да помаже избегличкој популацији. - Пристигло је укупно 73 захтева за доделу средстава и од наредне недеље нас очекује рад на терену заједно са представницима Едукационог центра како би одабрали 20 људи којима ће, према нашим очекивањима, до краја године бити додељена средства - истакао је Копривица. М.Кековић

Сарадњафакултета уСуботицииОмску

СУБОТИЦА: Економски факултет у Суботици склопио је споразум о будућој сарадњи са факултетом из Русије. Споразумом је предвиђено да се размене искуства, студенти, професори, као и рад на научно-истраживачким радовима. Споразум су потписали декани Економских факултета из Суботице и Омска у Русији проф. др Ненад Вуњак и деканка Економског факултета из Омска ЉудмилаИванова.оговорено је да већ у марту, наредне године један број студената слуша један семестар у Омску, док се очекују и студенти из Русије да слушају предавања у Суботици. - На овај начин повећавамо међународну сарадњу. У плану је да про-

фесори из Русије држе предавања студентима мастер и докторских студија код нас. Тренутно је у Суботици пет професора из Русије, а неки од њих су учествовали и на семинару „Стратегијски менаџмент и системи подршке одлучивању у стратегијском менаџменту“ - рекао је Вуњак. Економски факултет у Омску је млада висоокопбразовна установа која припада Достојевски универзитету у Русији. Основан је 1974, и познат је по поме да организује летње кампове и олимпијаде студената на које ће учествовати и студенти суботичког Економског факултета. А.А.

Данасседница Скупштинеграда СОМБОР: Председник Скупштине града Сомбора СинишаЛазић заказао је седницу градске Скупштине, која би требало да се одржи данас од 9 сати у свечаној сали здања ове институције. Према за сада утврђеном сазиву, одборници ће размотрити шестомесечни извештај о извршењу Одлуке о буџету Града у периоду јануар – јун 2011. године, предлог одлуке о држању домаћих животиња, измене и допуне одлуке о општинским и некатегорисаним путевима на територији града Сомбора. На седници ће варошки одборници имати прилику да изнесу и своје мишљење о предложеном споразуму о реализацији изградње дистрибутивне гасификационе мреже у насељеним местима на територији Града, а очекује се да ће бити усвојена одлука о стратешком партнеру за овај посао. На дневном реду 27. по реду седнице Скупштине града у овом саставу је и предлог одлуке о изради плана детаљне регулације граничног прелаза Бездан, као и информација о стању бирачког списка, али и избори и именовања и друга питања из делокруга рада градске Скупштине. М.Мћ

Дрворезбарска изложба БЕЧЕЈ: Професор физике у бечејској Гимназији и председник овдашњег Удружења дрворезбара „Арс ин лигно” Јене Берентаи представиће се суграђанима самосталном дрворезбарском изложбом „Употебни предмети”. Изложба је постављена у галерији „Круг” Градског позоришта Бечеј и свечано ће је вечерас у 19 сати отворити историчарка уметности Габриела Сел.

- У питању је осамдесетак експоната насталих у последњих пет година, који у доброј мери показују моје интересовање у дрворезбарству. Нагласио бих да су на овој изложби само употребни предмети, док они други, а има их, чекају неку нову изложбу каже аутор. Атрактивна изложба биће доступна Бечејцима до 28. септембра. В.Ј.

Пропалопаланачкопозориште

Кинескаробнакућа

Кинескаробнакућа постајетеатар

БАЧКА ПАЛАНКА: Скоро дводеценијски проблем са зградом позоришта у Бачкој Паланци, коју је ондашња локална самоуправа градила са једном приватном фирмом, налази се годинама на суду, али изгледа да ће ова варош ипак добити тетар. Нова, а незавршена зграда је у корову и то у центру града, сакривена вишеспратницама у којима, између осталих, живе многи некада и сада угледани људи, а како ствари стоје, тако ће и остати. Јер, председник општине Драган Бозало и његов заменик Зоран Јовичин тврде

да ће позориште бити у самом центру, преко пута зграде општине и то у згради некадашње Робне куће „Подунавље“, а сада кинске Робне куће. - Зграда позоришта која је почета давно, у спору је, а није у комплетном власништву општине – рекао је Јовичин. – Тамо би општина имала само салу, а други власници би могли околне локале да издају за кафиће, или неке друге продавнице, што не би имало смисла. Зграда Робне куће у самом центру је власништво Управе царина Србије, а они су вољ-

јекта морао да издвоји два одсто. Касније су Општина и „Подунавље“ назидали простор за продајни простор, а онда је у последњој деценији прошлог века некако све то прешло у власништво Савезне управе царина. Сада је тамо кинеска Робна кућа, споља све јадно изледа, а упућени кажу да још увек на подрум полаже право Предузеће атомска или некако другачије названа склоништа. Шта ће бити са зградом, која је одавно намењена позоришту, о томе за сада нико не говори. М.Суџум

Септичкејамеодлазеупрошлост

КИКИНДА: ЈП Дирекција за изградњу града и фирма „Потиски водоводи“ потписале су анекс уговора о изградњи фекалне канализације у улицама од Његошеве до Тозе Марковића, у Браће Суботички и делу Партизанске. Зоран Француски, који има 71 годину, становник Улице браће Суботички, био је пријатно изненађен када је сазнао да ће до зиме добити фекалну канализацију: - Када су биле поплаве, моја кућа и стока коју имам биле су међу најугроженијима. Канализација ће ми пуно значати и обећавам да ћу радницима припремити печено прасе када заврше радове. Душица Боћан целог живота живи у тој улици: -Драго ми је што ћемо добити канализацију. Имам четири септичке јаме и чишћење кошта 1.100 динара за једну.

- Изградиће се још око 500 метара фекалне канализације односно 32 прикључка. Током изградње фекалне канализације у Великом бедему остварили смо уштеде. Имали смо две могућности: или да завршимо уговор са мањим износом новца, или да градимо у новим деоницама. Определили смо се за другу могућност – истакла је директорица Дирекције ЕдитаДивковић. Уговор који је првобитно потписан са фирмом „Потиски водводи“ остаје 32 милиона динара и само се мења простор где се ради. Првобитни пројекат изградње фекалне канализације у делу трећег рејона урађен је пре неколико година и услови на терену су се променили. - Стога је дошло до препројектовања тако да су дубине на којима су постављане цеви нешто мање, те смо на тај начин успели да уштедимо ви-

ше од три милиона динара – објашњава Дивковићева. Покрајнски посланик Саво Добранић напоменуо је да је део града у којем ће бити изграђена фекална канализација био најугрожениији током поплава, те да ће се на овај начин решити проблеми уколико поново дође до поплава: - Део средстава за фекалну канализацију издваја се из градског самодоприноса од средстава преосталих из претходног периода, а део је из буџета локалне самоуправе. У буџету за наредну годину планираће се средства за фекалну канализацију. Рок за завршетак радова на новим деоницама је 45 радних дана. У самој Кикинди остало је око 20 одсто становништва које нема фекалну канализацију. А.Ђуран

ДАНАС СЕ ОТВАРА ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ЈЕСЕЊИ САЈАМ

АгробизнисСрбије ирегионауБечеју БЕЧЕЈ: Вишегодишња идеја групе бечејских пословних људи, данас ће бити реализована, отварањем Међународног пољопривредног јесењег сајма. Тродневну манифестацију на којој ће се представити шездесетак излагача из Србије, али и Мађарске, Македоније, Словеније и Хрватске отвориће у 10 сати потпредседница Владе Србије Верица Калановић. - Ово је само први корак наше идеје да Бечеј израсте у сајамски град. Колико год да то буде тежак посао, убеђен сам да ћемо истрајати - поручује директор бечејског

влаче и предавања из различитих области пољопривреде на којима ће говорити еминентни професори с новосадског Пољопривредног факултета и стручни сарадници бројних института. Граду домаћину организатори ће се одужити једним атрактивним рок концертом, па ће вечерас од 20 сати на централном градском тргу наступити група „Пилоти”. Наравно, биће током тродневне манифестације и тамбурашких банди, које су омиљене код војвођанских пољопривредника. Занимљива ће бити сутрашња

Рускифилмовизапочетак слика „Модерна Русија“, као и изложба руских рукотворина. Улаз за све програме је бесплатан. Централна манифестација биће одржана у недељу, а почиње у 10 часова окупљањем излагача, док је званично отварање „Римских дана“ у 12 часова. У 13 часова ће наступити фолклорне групе, а у 14 часова ће почети дефиле дечјих маски. За 15.30 часова заказано је такмичење у атлетским дисциплинама, а дефиле двоточкаша у 16 часова. Свечано проглашење победника у свим такмичарским категоријама и додела награда биће у 17 часова. Крај манифестације резервисан је за наступ фолклорних група и велики рок концерт. Ј.Антић

ни да нам је уступе, као и зграду Музичке школе која је њихово власништво, јер желе да се ослободе објеката који им нису потребни. Додуше, прво треба да је предају Агенцији за имовину Републике Србије, а она касније Општини. Зграда Робне куће у центру Паланке, а то памте старији, направљена је на темељима Атомског склоништа, које је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века грађено средствима оних који су градили своје куће. Наиме, тада је свако ко гради себи кућу, по предрачуну про-

ПОТПИСАНАНЕКСУГОВОРАОИЗГРАДЊИКАНАЛИЗАЦИЈЕ

УХРТКОВЦИМАПОЧИЊУ„РИМСКИДАНИ“

ХРТКОВЦИ: Данас у 19 часова у Хртковцима ће бити свечано отворена манифстација „Римски дани“, посетом посланика културе амбасаде Русије, након чега ће у 20 часова уследити пројекција модерног руског филма. фестивал ће се одржати у центру села, а од ове године биће уведен обичај да једна земља буде гост Фестивала. Намера је да се представи културни и привредни потенцијал те земље, а организатори су се одлучили да ове године земља гост фестивала буде Руска Федерација. Сутра, у току целог дана биће приказивани руски филмови и то у преподневним сатима за децу, а послеподне за одрасле, док ће у току послеподнева бити организоване изложбе руске аеро–наутике, изложба

11

РЕШЕНОПИТАЊЕУВЕЗИС ПАЛАНАЧКИМ ПОЗОРИШТЕМ?

Помоћизбеглицама запокретање бизниса

ВРБАС: У Врбасу је одржан информативно - едукативни састанак поводом пројекта „Заједничким напорима до више радних места“, између подносиоца захтева за доделу средстава за покретање сопственог бизниса или за унапређење већ постојећег посла и представника невладине организације Едукациони центар из Лесковца, која је задужена за реализацију овог пројекта. Помоћ је намењена избеглим и расељеним лицима који имају пребивалиште на територији општине Врбас. Према речима руководиоца пројекта Јелене Марин, Европска унија, преко Делегације Европске уније у Србији, обезбедила је од 1.500 и 2.000 евра. - Ово ће, свакако, утицати на економски развој целе заједнице. Планирамо да наставимо са оваквим пројектима и наредне године, с тим што ће следећи пут средства бити намењена некој другој циљ-

petak16.septembar2011.

Деоизложбеногпросторапопуњенвећјуче

пољопривредног сајма Давор Бошковић. Највећи део сајамског простора у спортској дворани ОСЦ „Младост” и испред овог објекта у центру града, попуниће произвођачи и трговци пољопривредне механизације, али и средстава за заштиту биља, семена, вештачког ђубрива, прехрамбених производа. За посетиоце ће бити атрактивни и штандови произвођача вина, меда, органске хране. Дужну пажњу при-

презентација „Машине у раду”, на имању пољопривредника Блаже Стајића крај Србобранског пута. Ту ће од 9 сати под вођством проф. др Веселина Лазића посетиоци имати прилику да уживо виде како раде разне пољопривредне машине, најавио је Бошковић, и позвао пољопривреднике да дођу у што већем броју и упознају се с најновијим достигнућима у области којом се баве. В.Ј.

ЧекајусебољиданизазавршетакхрамауРадичевићу

ТРАДИЦИОНАЛНAМАНИФЕСТАЦИЈA „ДАНИ РАДИЧЕВИЋА”

Шаренпрограм уочиславе

РАДИЧЕВИЋ: Најмлађе село бечејске општине Радичевић, лоцирано на средомеђи тик уз пут Бечеј Србобран, започиње данас манифестацију „Дани Радичевића”, а завршница је за сеоску славу Мала Госпојина 21. септембра. Шестодневни манифестација имаће разноврсне садржаје, посебно за викенд. Већ у петак, каже секретар Месне заједнице Предраг Спасић, окупиће се пецароши, као и ученици месне ОШ „Здравко Гложански”, који ће у Дому културе одржати пригодну школску приредбу. У суботу почиње дводневни турнир у малом фудбалу, а играће се под новим осветљењем на терену за мале спортове у центру села. Недеља је предвиђена за рођенданско славље месног Фудбалског клуба „Младост”, које обележава четири деценије рада. Новоформирано врло активно Удружење жена по имену „Мак на конац” имаће изложбу ручних радова у понедељак. За традиционално кулинарско такмичење у кувању рибље чорбе

увек влада велико интересовање у околини. Одржаће се у уторак, 20. септембра, у поподневним сатима, док ће увече АНИП „Ђидо” из Бечеја одржати целовечерњи концерт. У среду на саму сеоску славу Малу Госпојину, обавиће се традиционални верски обреди, а у вечерњим сатима ће се одржати концерт етно музике. В.Ј.


reporta@e

petak16.septembar2011.

dnevnik

c m y

12

KAKODODATNOUKRASITISOMBORSKUVARO[

Spomenikje~ovekov najboqiprijateq svetlu vaskoliko poznate rekonstrukcije somborske pe{a~ke zone, odnosno Ulice кraqa Petra Prvog Oslobodioca, koja, eto, i nove zorli izbore i{~ekuje eda bi i zvani~no bila gotova, nekako s kasnogprole}ajeuSomborupostavqenispomenik~uvenomro|enomKoviq~anu,adecenijskom somborskom gra`daninu i domazetuLaziKosti}u.Elem,bronza-

U

Tol’ko je bronzani Laza postao popularan za domicilno i turisti~koslikovawe,dasuseiz Odbora (Odseka, Odeqewa, Komiteta,{tali)asvezakulturu ovda{wegSPS-aopsetilidajavnosti predlo`e jo{ pokoji spomenik u sli~noj, turistima namernimdaseuSOfotografi{u, interesantnojpozi.Mislim,ono, da je prigodno za slikawe. Eto, naprimer,ka`uizSPS-a,akoje

Laka alfa i omega srpske lirike, {ta bi falilo da se sli~an spomenik podigne i Veqku Petrovi}u, negdawem prezidentu Maticesrpskeijednomodnajve}ih pripoveda~a panonskog ~ernozema? Sad, nema tu ba{ neke konkretizacije zvani~nog predloga u estetskom smislu, to jest bil’Veqkoistonaklupisedeo il’ stojao, mo`ebitno i da se oslawa na velosiped, pa ti sedne{ pozadi na paktreger i onda teonaj{kqocne. Nego,presocijalistadonekle ne~im sli~nim su se oglasili i monarhistiovda{wi,dodu{ene s nekom novom idejom, ve} inicijativom da se ponovo izradi spomenik, u Marseju mu~ki ubijenom,kraquLesandruKara|or|evi}u Ujedinitequ. Nare~eni spomenik kraqa na kowu, koji nijepokazivaosabqomninajednustranusvetave}direktunebo,stajaojenaSveto|ur|evskom trgu „celih” devet meseci, uo~i Drugog svetskog klawa, ta~nije dok nisu hortijevci umar{ira-

Sabqomunebo: kraqAleksandar

ni Laka sedi ispred svoje ku}e, PalatePalana~kih,onakometaliknepomi~an,ujednojrucidr`i kwigu (koju drugu ako ne onu nakojojpi{e„SantaMarijadela Salute”), drugu prebacio preko pripadaju}emuklupe,glavunaherionapraznomestokojeputnika namernika, `eqnog zajedni~kog slikovawa, ~eka. Ne mo`‘ biti boqapolzazafotografskoovekove~avawe `ivqewa, boravka iliti posete stolici zapadne Ba~ke,{to}ere}iSomboru.

SpomenikSvetomtrojstvu

KAKOJEMLADAU^ITEQICASOMBORSKESALA[E SPASAVALAODNEPISMENOSTI

Leposavinaborba zadu{uislova bele`en je Me|unarodni dan pismenosti koji je Srbija do~ekalasvi{eodmilionosoba kojenisupotpunopismene.Poposledwempopisustanovni{tvaiz2002.godine,uSrbijijevi{eodmilionqudi, odnosno vi{e od 20 odsto odraslih starijih od 15 godina koji nisu zavr{ili osnovnu {kolu, a ~ak 50 odsto odraslihkojiimajusamoosnovnu{koluilisufunkcionalnonepismeni. Ovom populacijom se danas bavi nadle`no ministarstvo, a sve ~e{}e su u opismewavawe stanovni{tva ukqu~ene i gra|anske inicijative. Sada je borba protiv nepismenosti svakakolak{aiakoposlaimamnogo, aposleDrugogsvetskogratatajposao nijebionimalolak.Kakojetoizgledalodaleke1947.godineprise}a seNovosa|ankaLeposavaKqai}. – Davne 1947. godine u zgradi Preparandijezavr{ilasamU~iteqsku{koluiupu}enanaradu Osnovnu {kolu sala{a Ran~evo. Preodlaskasaznalasamdasusala{i udaqeni 16 kilometara od Sombora,danemajuizgra|enput, struju,po{tuiprodavnicuidase dowihsti`eiliseqa~kimkolima, ili vozom do sela Rastine, a zatim pe{ke, oko dva kilometra kroz kukurze – pri~a Leposava Kqai}. – Te{ko su mi pali rastanak od brojne porodice i mogu}a usamqenost.Osmesiizagrqajipred{kolom potisnulisutugupasamodlu~ilada, osim redovne nastave, organizujem analfabetskite~ajinastavimborbu protivnepismenostikojusamzapo~elajo{kaou~enica. Te~ajjeza`iveo,apo~elisudapristi`uineo~ekivanipolaznici. –Jednogdana1948.godinenavratima u~ionice pojavio se desetogodi{wide~ak.Pognuteglaveijedvarazumqivo rekao je: „Zovem se Jozef Knebl i nalazim se u bezbednosnom rastinskom logoru pa me je dobri stra`aruputiouva{u{koludanau-

O

~im~itatipisat”.Ganulamejede~akova pri~a i oskudna ode}a pa sam ga zadr`alanaredovnom~asu,astra`arunapisaladaseAnalfabetskite~aj odr`ava ponedeqkom, sredom i petkomod4do6~asovaida}etrajatitri meseca. Decembra iste, 1948. godine, predalasamJozefudiplomuozavr{enom te~aju, tada priznatom kao ni`a ~etvororazredna osnovna {kola – pri~aLeposavaKqai}. Ka`e da je de~ak drhtavom rukom prihvatio diplomu i napustio u~ionicuisala{e.Tomaloipustomesto napustila je i sama 1951. godine zbog poha|awa nastave na Vi{oj pedago{koj akademiji u Novom Sadu, i to s pohvalnicom Ministarstva prosvete NarodneRepublikeSrbije.

–Juna1959.godinepripremalasam diplomski na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta, a na vratima o~evog stana pojavio se neki gospodinslepomdamomirekao:„Jasam Jozef Knebl, doputovao sam da vas i mladogstra`arapozovemuMinheni opi{emdobrotuva{egnaroda”–ka`eKqai}eva.–Na`alost,zbogpredstoje}eg diplomskog poziv tada, a ni kasnije,nisamprihvatila.Neznamda lijeprona|ennekada{wimladirastinski stra`ar. Ovim se}awem, kao istori~ar, `elela sam da potvrdim dana{narodiute{kimokolnostimanijegubiodu{ujersveostalodo|eipro|e.

liugrad.Onisuga,svete}imu se za poraz u Prvom svetskom klawu,skinuliiudvori{temuzeja turili, dok su posle rata ideolo{ki oci predlaga~a spomenika Veqku Petrovi}u s bronzanimkraqemiparipommu zavr{ili po kratkom postupku. Odnelo ga u livnicu u Topoli, bi}e desetine ‘iqada xezvi od weganapravilo. Ako treba malo poraditi na jo{ nekim, nekad postoje}im, spomenicima u Somboru, vaqa razmislitiiopovratkuspomenika Svetom trojstvu na glavnom varo{kom, a istoimenom Trgu.Onomadpodignutoguznak zahvalnostizaspasodepidemije i s ovim spomenikom, budu}i verskim,macolamasuseobra~unali svesni omladinci, radni qudi,seqaciipo{tenainteligencija u periodu komuno-socijalizmasqudskimlikom.Gdeje monumentSvetomtrojstvu,blizu je i onaj Rakociju, onomad „udaren” ispred @upanije, ali za sada su glasovi usmereni na wegovpovrataktekzanemarqivi`amor. Utomsmisluitako,bivaloje, dodu{e ne tako visokopozicioniranih, ali svakako relevantnihpredlogadaseisomborskom filmskom „manijaku”, Ernestu Bo{waku,{toje{venk(pokretnu kameru) izmislio, spomenik podigne.Kadje‘vakoLazadobro primqen kod ob{testva, mo`da bi Bo{wak, {to je od Sombora Holivud hteo da napravi, mogao dastojiizaonogtrono{canakojemkamerapo~iva,paseturista il’ Somborac ve~nosti `eqan, postaviispredwega.Kaobajagi, Ernest ga snima. Ovakva postavkaimavi{eprednostijerbiceo spomenik, osim trono{ca kame-

LazaKosti}kaoslu~ajniprolaznik

re,imaoidveErnestovenoge,pa muninaj~e{}ivaro{kihuliganizbogpetta~akaoslonca,onako bronzanom, ni{ta ne bi mogli. Sli~nastvarjeisovojesewim predlogom somborske omladine, ta~nijesadave}biv{ihmaturanata a taze novosadskih i beogradskihbruco{a,{tosu{kolu uGimnazijive}nare~enogVeqka Petrovi}a zavr{ili. Elem, prepoznaladecakakojezapravo wihovavaro{postalatakoslavna,{tajujeodr`alo,{tavozdiglo, pa se zala`u za spomenik prostom, obi~nom paoru-rataru. Krizaje,daka`emosvetskapane bi trebalo o~ekivati da se ova idejarealizujeupreteranorea-

listi~kommaniru,sparomvolova i {tajervagenom il’ ralom (sakloni bo`e na traktoru il’ kombajnu), ali kad bi se malo skresalonaonojstraninadoknadauupravnimodborima,dostalo bi iz varo{ke kase bronze za npr.te`akauprirodnojveli~ini,razdrqeneko{uqeizadignutihrukava,sasve{e{iri}emzaba~enimnapotiqakaoslowenog omotiku.Scigarom{kijezalepqenimnadowuusnu.Posledwi detaq fakultativno, ako ipak odustanemo od Evrope. Mo`e{ seondasobi~nim~ovekomiznarodafotkatizagrqen,kaosrodom ro|enim, askur|elom takore}i. Mili}Miqenovi}

ADA[EV^ANITESTIRALI[KEMBIJADU

]evap,Pe{kaiGostznaju {tajepravosrema~ko{kembe amo pre dve nedeqe vlasnik gostione u Ada{evcima Slobodan Ivankovi} Picula razgovarao je s vlasnikom ribarniceu[iduMarkomMiti}emidrugimstru~wacima zajelaukotli}uoorganizaciji {kembijade u Ada{evcima.I,nisumnogopri~ali jerjepalaodlukadasekrene uakciju. Ada{ev~ani o~iglednonisubilispremnina takvo {ta, u ovom te{kom paorskom `ivotu te{ko }e odlu~iti i}i ili ne i}i na prvu{kembijadu,pajePiculaodlu~iodanamanifestaciju pozove sve bajkere iz Srema. [kembijadu je pohodilo 20 ekipa naoru`anih kotli}ima. U strog om cent ru sel a, desno od Doma kulture na slobodnom prostoru ta~no u 15 sati upaqene su kotli}ke vatre. Odre|eno je da se {kembi}i kuvaju na srema~ki na~in, za otprilike200osoba.Manifestacijejestebilaprobna,kaoi Sremsko{kembetra`isvojemestouVojvodini takmi~ewe, ali su nagrade zato bile je teklo po planu u {paliru kotli}a prave. Pobednika je ~ekao gorionik na otvorenom prostoru. Ubrzo su ponabutan-gas,drugoplasiranijemogao ~elidolazitiautomobiliiz[idai ra~unati na emajlirani kotli} za 24 okolnih sela. Stigla je i bajkerska osobe, a nosilac bronze na kotli} za izvidnica.Nisusigurnio~emuseza12osoba. ista radi. Pitaju: Je l’ to ozbiqno? SudijesuzaovuzgodudobileposebJeste–ka`ePicula.–Ve~erajeuvena imena pa su {kembi}e ocewivali: ~e,aod18-19satijeocenakvaliteta. ]evapizAda{evaca,Pe{kaiz[ida U takmi~ewu su u~estvovali majiGostizJamene.Nekoupublicirestori kotli}a iz Ada{evaca, [ida, ~e da je Gost bio kuvar na brodu „GaGibarca, Morovi}a, Vi{wi}eva, Valeb„zaTita,anamajeostalodauto {iceidrugihmesta.Interesantnoje verujemo ili ne jer se on nije izjabilo posmatrati {palir razastrtih snio. ~ar{avanastoli}imanakojesubile Ada{evcisu,ina~e,seloukojemsu postavqene |akonije od kojih }e kase nekad odr`avala takmi~ewa u pesnij e nas tat i srem a~k i {kemb i} i. ~ewuprasi}anara`wupasuu~esniPravasve~anost. ci verovali da i ova {kembijada moPo~ el o je i prob aw e, {to je ozna`euspeti. ~il odajekuv aw eprikraj u,pasusuPr`eni luk sa {kembi}ima je ve} dij ekren ul euakc ij u.Dug ojetraj al o zamirisao, vatre se rasplamsale, sve srk aw eiupor e| iv aw e,dabinakraj u

S

org an iz at or i prog las il i da su prv o mes toosvoj il ikuv ar iizAda{ev ac a Mirk oiLow aidob il igor io n ikna but an-gas. Drug o mes to prip al o je bra} i Sak an, Bran is lav u i Boj an u, a tre} e Jov ic i Dup al u i Laz i} u Lakom. IspredDomakultureukasnijimve~erwim satima {kembi}e na srema~kina~indegustiralojeoko200qudi. Osimstotiwakbajkera,tusubiligostiizcelogSremaiSemberije,abilojedostaiAda{ev~ana. Piculajenakrajurekaodajeznao da je u pravu kada je mislio da }e se {kembijada zapatiti, pa ve} planira slede}u. Takoje{kembijada,naprobnomradu,uAda{evcimapolo`ilasvojprvi ispit. DragoqubSavi~in


LOV

dneVnik

petak16.septembar2011.

13

VLADA SRBIJE DONELA UREDBU O PROGLA[EWU SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE „KOVIQSKO-PETROVARADINSKI RIT”

Bezlovana{estlokaliteta

Nedavno je Vlada Republike Srbije donela uredbu o progla{ewu Specijalnog rezervata prirode „Koviqsko-petrovaradinski rit” („Slu`beni glasnik”br.44).Ovajrezervatobuhvata deo plavnog podru~ja na levoj i desnoj obali Dunava, na wegovomsredwemtokukrozSrbiju(1225.do1250.km),porednaseqa Koviq i Petrovaradin i stavqenjepodza{titukaopodru~je Prve kategorije, odnosno odizuzetnogzna~aja. [taovozna~izavojvo|anske lovce? Na podru~ju SRP-a „Koviqsko-petrovaradinski rit” utvr|enisure`imiza{titeI, II iIII stepena. Na teritoriji gde je ustanovqenprvistepenza{tite svaki lov je zabrawen, u drugom je dozvoqen lov s ograni~ewem (sanitarni, selektivni, uzgojni),autre}emlovjedozvoqen. Re`im za{tite I stepena, na ukupno 373 ha, odnosno {est odstopodru~jaRezervata,obuhvata slede}epovr{ineitujelovzabrawen: 1) Bare na Kurja~koj gredi – Patrija{ijska towa, povr{ine 29 ha, grad Novi Sad, k. o. Koviq; 2) [ume na Varo{anskoj adi, 44 ha, grad Novi Sad, k. o. Koviq; 3) Krondija, povr{ine 13 ha, gradNoviSad,k.o.Koviq; 4) Kozjak, povr{ine 199 ha, op{tinaIn|ija,k.o.^ortanovci; 5) Bara Barka, povr{ine 19 ha, op{tina In|ija, k. o. Kr~ediniBe{ka;

6)Zatowa,povr{ine70ha,op{tinaIn|ija,k.o.Kr~edin. Re`imza{titeII stepena,na ukupno 1.738 ha, odnosno 29 odsto podru~ja Rezervata, gde je dozvoqen lov sa ograni~ewem, obuhvataslede}epovr{ine:Dobrova~a-sever,ostrvanaDunavcu,  Boktarska mlaka, Paqevina,Vla{kazatoka,baraVenecija, Hrastovi, Kurja~ka greda, Karlova~ki Dunavac, Topolova greda, Tuk, Varo{ka ada, [lajz 2, Carski sprud i Stari Dunavac,Aglaupawevima,Burence, Kozjak,StariDunavac,Aleksinabara,Jelenskagreda,priliva Arkaw, Okruglica, Rqa~ka agla,[irokabara,MajuriVla`na stani{ta na Kr~edinskoj adi. Re`im za{tite III stepena, povr{ine 3.784 ha, odnosno 65 odsto Rezervata, obuhvata preostali deo za{ti}enog podru~ja kojinijeobuhva}enre`imomza{titeI, II iIII stepena,ito:prostore izdvojene za odmor i rekreaciju, [lajz, turisti~ke punktove, vikend-naseqe Subi}, lokalitet Hrqak, planta`e topola,kulturevrbaisveputeve. Na delovima terena koji ispuwavaju uslove da budu lovi{ta, lovjedozvoqen.Odukupnepovr{ine SRP-a „Koviqsko-petrovaradinski rit”, 2.922 ha je na delovimakatastarskihop{tina Ka},KoviqiPetrovaradin,koje pripadaju teritoriji grada Novog Sada, 1.562 ha je na k. o. ^ortanovci, Be{ka i Kr~edin, koje pripadaju teritoriji op{tine In|ija, 986 ha je na k. o. SremskiKarlovcii425hajena

k. o. Gardinovci, koja pripada op{tineTitel. Podru~je Specijalnog rezervata~ineprostornecelineKoviqskirit,povr{ine4.484ha,i

Petrovaradinski rit, 1.411 ha, kojesurazdvojeneDunavom. ^iwenica je da mnoge lova~ke organizacijeovuinformacijunisuznale,pasuse,kaoidecenijama

unazad,pripremalezapo~etaksezone lova na divqe patke. Velik brojlovacajeostaozate~enineprijatno iznena|en kada su ~uli davi{ene}emo}idalovenate-

Trovawe nijesporno

LOVNO STREQA[TVO

FinaleunedequuElemiru Finalevojvo|anskihligauga|awuglinenih golubova odr`a}e se u nedequ 18. septembra u

Ju`noba~ka liga I, Oyaci 11. septembar EKIPNI PLASMAN 1.Bege~I

64

2.FutogII

62

3.Ba~kiPetrovac

57

4.Glo`an

55

5.NoviSad

54

6.Oyaci

53

7.Silba{

52

8.FutogI

45

9.^enej

43

10.Despotovo

16

POJEDINA^NI PLASMAN 1.JankoKrna~

29

2.SlobodanEgeqa

28

3.SlobodanJari}

28

4.DejanKrsti}

27

5.Du{koMedve|

26

6.StevanDoki}

25

7.SlavkoGavrilov

21

8.StevanUgrin~i}

21

9.Nemawa^arni}

20

10.MihaqBohu{

20 JUNIORI

1.MaksimEgeqa 2.NikolaJovanovi} VETERANI 1.AleksaJovanovi} 2.Jan^astven 3.PandilSrbinovski

Stradawe oko 1.000 fazan~i}a na fazaneriji LU„Senta”posvojprilicijeposledicanamernogtrovawa,kadajezatrovanosemep{eniceba~enopredfazanskepili}e.Premare~imapredsednikaLU„Senta”DraganaTodorovi}a,stru~neanalizesunepobitnoutvrdiledauginu}efazan~i}anijeposledicabolesti,nitipokvarene ilineadekvatnehrane,ve}jeupitawutrovawe. Dodatna, toksikolo{ka analiza je prili~no skupa,ajedinobipokazalakojiotrovjeupitawu,{tosamoposebiSen}animanezna~imnogo. Ostalojenejasnokojeiskojomnamerompotrovaofazan~i}e. D. Kn.

Elemiru. Finalno takmi~ewe na nivou Srbije planirano je za 25. septembar, najverovatnije u Kovilovu, ali to }e definitivno biti odlu~eno danas, na sednici Upravnog odbora Lova~kog saveza Vojvodine. Prekosutra u Elemiru pu{ke }e ukrstiti najboqi strelci iz ~etiri vojvo|anskelige:Ju`noba~kelige1i 2, Banatske i Sremske. Takmi~ewe }e biti organizovano u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji, me|u juniorima i veteranima. Planirano jedapucawekreneuosam~asova ujutru, te da se zavr{i najkasnijedo16sati.Meteorolozi predvi|aju izuzetno tolovremezaovodobagodine(oko32stepena),bezpadaD. Kn. Foto:J.Pap vina. Ju`noba~ka liga I kona~an plasman EKIPNI PLASMAN 1.Glo`an 2.Bege~I 3.FutogII 4.Ba~kiPetrovac 5.Silba{ 6.Oyaci 7.^enej 8.NoviSad 9.FutogI 10.Despotovo POJEDINA^NI PLASMAN 1.Mi{koFabri 2.Du{koMedve| 3.JankoKrna~ 4.SlobodanPeri{i} 5.JanBohu{ 6.ZoranBrzak 7.SlobodanJari} 8.BogdanZagor~i} 9.Nemawa^arni} 10.SlavkoGavrilov JUNIORI 1.MaksimEgeqa 2.NikolaJovanovi} 3.Sini{a[ovqanski VETERANI 1.AleksaJovanovi} 2.DejanMilkov 3.PandilSrbinovski

Istragaidaqe traje

za 2011. 96 90 77 71 69 63 46 45 26 17 84 52 47 43 43 42 34 28 26 15

renima na kojima su to godinama ~inili.Bilokakobilo,rezervat je progla{en, pravila su ustanovqenaizakonmoradasepo{tuje. Pripremio: D. Kne`i}

Potrovani fazan~i}i u sen}anskoj fazaneriji

IstraganakonkrivolovauataruselaIvanova kraj Pan~eva i daqe traje, a prema nezvani~nim informacijama,madaimasaznawakosenalazio uvozilukojejebe`e}izaka~ilojednogpolicajca,autozasadanijena|en. Da podsetimo, grupa krivolovaca je uhva}ena nadelu2.julaoko23.sata,auhva}enjeBeogra|aninM.D. tada~lanLU„Pan~evo” dokjeostatak „dru{tva”utekao.Kodwegajeprona|enaioduzetaskupocenalova~kaivojnaoprema.Odstreqene divqa~iuwegovomautunijebilo.M.D.jeprenekolikodanaiskqu~enizLU„Pan~evo”.


petak16.septembar2011.

MUP-uSRBIJEAMERI^KOPRIZNAWEZABORBU PROTIVDE^JEPORNOGRAFIJENAINTERNETU

Krivi~neprijave protiv17osumwi~enih zapedofiliju Direktor srpske policije MiloradVeqovi} izjavio je ju~e da su ove godine podnete krivi~ne protiv 17 lica zbog prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawe maloletnika za pornografiju. – Visokotehnolo{ki kriminal predstavqa jedan od naj~e{}ih oblika transnacionalnog kriminala – istakao je Veqovi}, koji je u ime MUP-a Srbije primio plaketu Ministarstva za unutra{wu bezbednost SAD za rezultate u borbi protiv de~je pornografije na internetu. Plaketu Odeqewu MUP-a Srbije za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala Veqovi}u je uru~io regionalni asistent Ministarstva za unutra{wu bezbednost SAD GrantLukas. Veqovi} je istakao da je jedan od prioriteta MUP-a Srbije za{tita dece i maloletnika od seksualnog i drugih oblika zlostavqawa koja se odvijaju putem interneta. – Ekspanzija internet-domena koji sadr`e pornografske sadr`aje seksualnog zlostavqawa i zloupotrebe dece i maloletni-

ka podstaklo je MUP da u okviru svojih redovnih zadataka zapo~ne i akciju „Armagedon„, ~iji je osnovni ciq da me|unarodnom saradwom radi na suzbijawu ove negativne dru{tvene pojave – rekao je Veqovi}. On je naveo da je MUP Srbije u borbi protiv de~je pornografije sara|ivao sa SAD, Velikom Britanijom, Nema~kom, Brazilom i Francuskom, i da je na desetine uhap{enih rezultat te saradwe. – Jedna od posledwih saradwi bila je tokom akcije „Drimbord„ koju je sprovodilo Ministarstvo za unutra{wu bezbednost SAD-a, a na osnovu ~ijih informacija je uhap{en srpski dr`avqanin Zoran J. iz Novog Sada, u ~ijem ra~unaru je prona|eno 14 gigabajta pedofilskog materijala – kazao je Veqovi}. Regionalni asistent ata{ea Ministarstva za unutra{wu bezbednost SAD Grant Lukas je kazao da je pred kraj pro{le godine po prijemu informacija o de~joj pornografiji srpska policija „brzo i efikasno” reagovala u spre~avawu „najgnusnijih zlo~ina”. E.D.

APELACIONISUDUBEOGRADUPREINA^IO PRESUDUUKORISTBIV[EGMINISTRAPOLICIJE

Mihajlovi}nije oklevetaoPopovi}a

Ape laci o ni sud u Beo gradu se u obra zlo `e wu Ape la ci o pre i na ~io je presudu ko jom je nog su da. biv {i mi ni star po li ci je DuMi haj lo vi} je 16. mar ta u {anMihajl ovi} bio osu|en na Pr vom osnov nom su du ogla {en mak si mal nu nov ~anu kaznu od kri vim zbog pro du `e nog kri 200.000 di nara zbog kleve tawa vi~ nog de la kle ve te jer je u Vlad imir a Pop ovi} a Beb e i {tam pa nim i elek tron skim pra vo sna `no ga oslo bo dio tih me di ji ma ne i sti ni to Po po vi op tu `bi, re~eno je ju~e Ta nju }a po ve zi vao s or ga ni zo va nim gu u tom sudu. kri mi na lom, vr {e wem pa ra – Osu |uju }a presuda Pr vog osnovnog su da je pre i na ~e na po {to je Ape la ci o ni sud na{ao da u Mi haj lo vi }e vim rad wa ma ne ma ele me na ta kri vi~ nog de la kle vete – iz javi la je Ta nju gu port pa rol ka su da Mirj an aPiq i}. Po we nim re ~i ma, sud smatra da je Mi haj lo vi} svo jim iz ja vama iz ra zio li~ no mi {qe we u vezi s Po po vi }e vim po stup ci ma dok je bio {ef Bi roa za in for mi sa we u Vla di Sr bi je u po gle du pi tawa ko ja su od jav nog zna ~a ja. „To zna ~i da Mi haj lo vi }e ve iz ja ve predsta vqa ju deo slo bo de iz ra `a vawa o pi tawi Du{anMihajlovi} ma ko ja su od jav nog zna ~a ja i da su u skla du s lel ne vla sti i op tu `i vao ga Evrop skom kon ven ci jom o za za iz vr {e we naj te `ih kri vi~ {ti ti qudskih prava i osnovnih de la, ~i me je na neo {te tu we go vom ugle du i do sto jan stvu. Od lu ~u ju }i o Mi haj lo vi }e voj `al bi, Ape la ci o ni sud je 21. ju na pre i na ~io tu pre su du i oslo bo dio ga op tu `bi, ne po sred no pred za sta re va we tog slu ~a ja ko je je pre ti lo u ju lu. Po po vi} je tu `io Mi haj lo vi }a jer je, ka ko se na vo di u tu`bi, u okvi ru or ga ni zo va ne me dij ske kam pa we u pe ri o du du `em od me sec da na 2007. go di ne, u 47 tek sto va, in ter vjua i iz ja va, „na naj gru bqi na ~in kle ve tao Po po vi }a u ve zi s we go vom ulo gom u Vla di po koj nog pre VladimirPopovi}Beba mi je ra (Zo ra na) \in nih slo bo da kao i sa ~lanom 46 |i }a”. U spor nim tek sto vi ma, Usta va Sr bi je, kao i da ne ko ji su ob ja vqe ni u {tam pa pred sta vqaju pro iz vo qan na- nim me di ji ma, Mi haj lo vi} je pad na Po po vi }a kao fi zi~ ko Po po vi }a po ve zi vao s or ga ni li ce sa svo jim li~ nim slo bo - zo va nim kri mi na lom i op tu da ma i pravi ma ko ja se odno se `i vao ga za iz vr {e we naj te na wego vu pri vat nost”, na vo di `ih kri vi~ nih de la.

crna hronika KRIVI^NAPRIJAVAUSENTI

c m y

14

dnevnik

TANDEMIZNOVOGMILO[EVAHARAONAPODRU^JU OP[TINAKIKINDAI^OKA

Poku{ajsilovawa Praznilirezervoare iakumulatore uzpretwuno`em Policija u Senti odredila je zadr`avawe AtiliT. (1962) iz Sente, zbog postojawa osnova sumwe da je 13. septembra ove godine, u svojoj ku}i, uz upotrebu fizi~ke snage i pretwu no`em, poku{ao da siluje 47. godi{wu poznanicu. Vi{em javnom tu`ila{tvu u Subotici protiv osumwi~enog je podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo silovawa u poku{aju i on }e s krivi~nom prijavom biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici M.Mr.

Kikindska i novobe~ejska policija rasvetlila je seriju od preko 20 krivi~nih dela kra|e, kojima je o{te}enim pravnim i fizi~kim licima pri~iwena materijalna {teta od oko 400.000 dinara. Krivi~ne prijave policija je podnela protiv Dalibora S.

(1984) i sedamnaestogodi{weg maloletnika iz Novog Milo{eva, zbog osnova sumwe da su tokom ove godine, na teritoriji kikindske i ~okanske op{tine, ko ri ste}i po desan alat, krali naftu i akumulatore iz teretnih mo tor nih vo zi la i kombajna. M.Mr.

ZAVR[NERE^INASU\EWUOPTU@ENIMAU„DUVANSKOJAFERI”STANKASUBOTI]ACANETA

Kertes:Biosampotr~ko dr`ave,aneMilo{evi}a Biv{i direktor SUC-a Mihaq Kertes, jedan od petnaest optu`enih za navodno u~e{}e u {vercu cigareta tokom 1995. i 1996 godine s vlasnikom firme „Mia“ Ub Stankom Suboti}em Canetom na ~elu kao organizatorom grupe, u ju~e iznetoj zavr{noj re~i pred Specijalnim sudom u Beogradu, jo{ jednom je opovrgao svaki detaq optu`nice, tra`e}i od suda da se dokazni postupak nastavi. – Sve {to mi se stavqa na teret je izmi{qotina, pravni skandal, pravno silovawe mene. Ovo su montirani procesi protiv mene, a ovi optu`eni qudi koji su tada radili u SUC-u, Stevan Banovi}, Dragi Dodevski i Neboj{a Nikoli}, samo su kolateralna {teta – kazao je Mihaq Kertes. Dodaju}i da je u posledwoj deceniji „stalno u bukagijama“, Kertes je kazao da je po optu`bama za zloupotrebu slu`benog polo`aja direktora SUC-a, za koje je i u ovom postupku optu`en, pre nekoliko meseci prvostepeno osu|en u predmetu „Kipar“, te da mu se za isto delo u Specijalnom sudu sudi i u predmetima u javnosti nazvanim „Baxina grupa“ i „Bajru{evi}“, kao i u jo{ nekim gradovima u Srbiji. Pre detaqne analize u kojoj osporavao kredibilitet i zakonitost dokaza, Kertes je u uvodu zavr{ne re~i, da bi, kako je naveo, „bilo jasno kome se sudi“, pobrojao sve visoke dr`avne funkcije koje je obavqao u nekada{woj SFRJ, te potom u SRJ kao i republi~kim organima Srbije, pre postavqawa za direktora SUC-a. – Izmislili su Kertesa jer sam ja jedini `iv iz biv{eg re`ima. Ja sam taj iz tog omra`enog sistema, za koji su svi glasali, da bi se sad preko mene obra~unavali, ne sa mnom nego s wima. Ovo je montiran

politi~ki proces nekog ko }e jednom da se stidi {to radi ovo meni i mojoj porodici – naveo je Kertes. [ire}i ruke dok je govorio koliko voli Srbiju, Kertes je dodao da je „bio potr~ko dr`ave, a ne kao {to se stalno govori, da je bio Milo{evi}ev potr~ko“. – Sudite ~oveku koji je spojio Vojvodinu sa Srbijom. ^oveku koji je dao vidan doprinos dovo|ewu

ja deo para s carine davao za funkcionisawe 1.200 preduze}a, institucija i dr`avnih organa, a da je u ovom predmetu optu`en za to da je bio pripadnik Suboti}eve grupe, za koju optu`ba navodi da je na {tetu buxeta Srbije pribavila korist od oko 50 miliona maraka“. – Ko boga vas molim, otvorite ponovo proces, na|ite taj novac. Mora se utvrditi koliko sam ja

MihaqKertes

Vojvodine u zemqu Srbiju kojoj i pripada, a sad vidimo i kako odlazi – naveo je Kertes. Tvrde}i da su optu`be protiv wega „prazne“, Kertes je istakao da je, nakon {to je sredinom 1994. izabran za direktora SUC-a, uveo najmoderniji elektronski sistem carinske kontrole, da je 1996. u Budimpe{ti upravo srpska carina progla{ena za najuspe{niju u suzbijawa {verca, te da je elektronski sistem kontrole hvalio i Rori O’ Saliven. Kertes je dodao da je u „predmetu Kipar“ prvostepeno osu|en, kako je naveo, zbog toga {to je „pribavio korist Srbiji na {tetu buxeta SRJ, tako {to je u vreme sankci-

o{tetio dr`avu, koliko je moja dobit i gde su te pare. Mora se utvrditi gde sam se to ja na{ao sa Stankom Suboti}em, da li u bircuzu, na pecawu, u {valeraciji. Ho}u da znam koji je moj deo, da ostavim mojoj porodici, a posle neka me ovo dru{tvo ve{a – kazao je Kertes. Tako|e je podvukao da je Specijalni sud za potrebe su|ewa u predmetu „Kipar“ od 194 banke u ~itavom svetu pribavio izve{taj, u kojem se navodi da Kertes, Nikola[ainovi}, te pokojni predsednik Slobodan Milo{evi} i biv{i potpredsednik Vlade pokojni Jovan Zebi} nemaju bankovne ra~une.

BIV[INA^ELNIKVOJNEBEZBEDNOSTIPROTIVNEKADA[WEG [EFAVLADINOGBIROAZAINFORMISAWE

Ujanuaruzastareva Tomi}evatu`ba

Su|ewe biv{em {efu Vladinog Biroa za informisawe Vladimiru Popovi}uBebi, koga je penzionisani direktor Vojno-bezbedonosne agencije Aco Tomi} tu`io za klevetu, zastari}e u januaru idu}e godine, saop{teno je na ju~era{wem pretresu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je odlo`en zbog Popovi}evog izostanka. Popovi}ev branilac Ante Bo{kovi} obavestio je sud da je wegov klijent bio spre~en da do|e na su|ewe iz Be~a, gde `ivi i radi, zbog zdravstvenih problema u porodici i da mu je „jako `ao {to nije mogao da do|e i dopuni svoju odbranu”. Sud je Popovi}u ostavio sedam dana da podnese dokumentaciju kojom }e opravdati izostanak. Tomi}ev advokat Goran Petronijevi}izrazio je sumwu da Popovi} namerno izostaje i odla`e pretrese da bi do{lo do zastarevawa privatne krivi~ne tu`be koju je Tomi} podneo 28. januara 2008. godine. Zastara preti ~etiri godine kasnije – 28. januara 2012. Ina~e, Popovi} i Tomi} su se sudili u jo{ dva postupka za klevetu i oba su zastarela. U jednom je Popovi} oslobo|en optu`be za klevetu, dok je Tomi} bio osu|en na nov~anu kaznu od 90.000 dinara zbog uvrede i klevete nekada{weg

{efa Biroa Vlade Srbije za informisawe. Po najavi Popovi}evog branioca, wegov klijent }e na narednom prestresu, koji je zakazan za oktobar, izneti dopunu svoje odbrane,

AcoTomi}

za koju je pripremio niz novih dokaza, ~ak i neka saop{tewa s „Vikiliksa”. Ranije, na po~etku su|ewa, Popovi} je odbacio sve tvrdwe o kleveti. Tomi} je tu`io Popovi}a jer smatra da je 14. januara 2008. godine izneo neistine na izbornoj konvenciji Liberalno-demokratske partije u Centru „Sava„, koju je prenosila televizija „Pink”, a koje su

mogle na{koditi wegovoj ~asti i ugledu. Tu`ba je podneta zbog Popovi}evih re~i „...Neka neko od onih koji tvrde da je glas wemu (Tadi}u) nastavak Zoranove politike ka`u da }e i daqe na{im parama davati finansijske nagrade Zoranovim ubicama kako to ovih dana ~ini wegov ministar pravde nagra|uju}i jednog od glavnih organizatora ubistva Acu Tomi}a...”. Tomi}u je neposredno pre toga ispla}eno {est miliona dinara na ime naknade {tete zbog 100 dana koje je neosnovano proveo u pritvoru tokom akcije „Sabqa” jer protiv wega nikada nije pokrenut krivi~ni postupak. Popovi} je pro{le godine u januaru presudom ^etvrtog op{tinskog suda oslobo|en tu`be da je oklevetao Tomi}a izjavama od 2005. da je lo{ bezbedawak i da je tri puta be`ao s Kosova tokom NATO-ovog bombardovawa, jer je sud procenio da nekada{wi {ef Biroa nije imao nameru da tim izjavama uvredi Tomi}a. Tomi} je, pak, krajem 2008. godine u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu osu|en na nov~anu kaznu od 90.000 dinara zbog uvrede i klevete Popovi}a. Oba postupka su me|utim zastarela pre pravosna`nosti presuda. (Tanjug)

Opovrgavaju}i izvedene pisane dokaze, Kertes je kazao da su „fotokopije carinske dokumentacije falsifikati, da se to vidi i iz problemati~nih datuma na wima, iz kojih proizlazi da su sporni kamioni stizali u Srbiju dan-dva pre nego {to su krenuli iz zemqe u kojoj su cigarete nabavqene, te da se za fotokopije ne navodi ~ak ni kad su napravqene, da li od originalne dokumentacije ili overenih fotokopija. Osporio je i izvesnu „slu`benu bele{ku koja se bez ikakvih {tambiqa pojavila u maju ove godine“. Istinitost iskaza i kredibilitet va`nog svedoka, nekada{weg radnika SUC-a, Kertes je osporio tvrde}i da je re~ o „~oveku koji je upravo tih godina uhva}en u {vercu kafe, zbog ~ega je posle disciplinskog postupka dobio otkaz pa se sada sveti“. On je kazao da su optu`ni opisi na~ina {verca nemogu}i. Tako|e je istakao da je tokom devedesetih godina pro{log veka Srbija bila pod potpunim me|unarodnim sankcijama i da je monitoring po{tovawa sankcija pratio i Unprofor. Govore}i prakti~no o svojevrsnom spisku onih koji ga `ele iza re{etaka, Kertes je misteriozno dodao da „u ovoj na{oj zemqi postoji veoma mo}an odbor za ispra}awe biv{e vlasti i do~ek nove“. – Mene su na{i da blate, da proizvedu u kriminalca, da zabavqaju narod. Ja nisam klo{ar, ja nisam bitanga, ja nisam sklop kriminalca, ja sam sklop dr`avnika – kazao je Mihaq Kertes. Zbog Kertesovog lo{eg zdravstvenog stawa, sud je nekoliko puta davao pauzu tokom wegovog prakti~no celodnevnog izlagawa, koje ju~e nije zavr{io ni do isteka radnog vremena suda, pa }e nastaviti da izla`e i danas. J. J. PORODI^NIOBRA^UNNA KOVINSKOMMOSTU

Mu`pucao u`enu, pausebe

Na Kovinskom mostu ju~e ujutro se dogodila porodi~na nesre}a kada je mu` pucao u `enu, a potom i u sebe, posle ~ega je pao u Dunav. – Najverovatnije je do porodi~e sva|e i sukoba izme|u Zlatana T. (61) i wegove supruge Gordane \. (57), do{lo tako {to je Zlatan zaustavio putni~ko vozilo i ispalio jedan ili dva hica iz pi{toqa kroz

Automobilukojemsedogodila tragedija

otvoreni prozor u suprugu – izjavio je novinarima de`urni istra`ni sudija u Vi{em sudu u Smederevu Dragoslav Milanovi}. – Po iskazima o~evidaca, on je potom pre{ao sa spoqne strane mosta, pucao u sebe i pao u Dunav. Te{ko povre|ena `ena je preba~ena u Urgentni centar u Beogradu. Na licu mesta su prona|ene tri pi{toqske ~aure. Bra~ni par romske nacionalnosti ima prebivali{te u inostranstvu, a putni~ko vozilo, marke „folksvagen polo”, austrijskih je registarskih oznaka. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

petak16.septembar2011.

15

RE[ENAENIGMASMRTI@ARKARADUNKOVI]AUAMBASADISRBIJEULIBIJI

Biv{ivojniata{e umroodinfarkta

BESNIVATRENASTIHIJAKODU[]A

Gori200hektara {ume –Po`arkojijeusreduuve~e izbioubliziniU{}azahvatio jeoko200hektaraborove{ume itojenajve}ipo`aruSrbijiod 2007.godine–izjaviojeju~eFoNetuna~elnikSektoraMUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Mari}, koji je zatra`io pomo} u dopremawu vode i anga`ovawe vatrogasnih ekipa izokolnihgradova. Mari} je rekao da u ga{ewu po`arau~estvujevi{eodstovatrogasacaiokopedesetradnika „Srbija{uma” i dobrovoqaca, ali da zbog bezbednosti po`ar trenutnoizvazduhagasepojedan helikopterMUP-aiVojskeSr-

bijeOnjenajavioda}eseuga{ewevatrenestihijeukqu~iti i poqoprivredna mehanizacija. Ga{ewepo`ara,kojisepribli`ionastotinakmetaraodku}a useluKamenovo,ote`avanepistupa~anterenivetar. Na~elnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije je rekaodajeranogovoritiouzorocima po`ara, ali da istraga morabititemeqnajerjeovo~etvrtipo`arzaposledwedvenedeqe na ovom terenu. Mari} je oceniodaapelio~iglednonisu urodili plodom zbog u~estalih po`araubliziniKraqeva,VrawaiBora.

UNP„\erdap” vatraugrozila 50vrstasisara Po`arkojijeizbioju~eujutru u ataru sela Boqetin, kod mestazvanog[omrda,rasplamsao se u toku no}i a vatrena stihijaje,premananovijiminformacijama, zahvatila vi{e od 70 kilometara {ume u vlasni{tvu NP „\erdap“ Dowi Milanovac. Po`ar se {iri i daqe, ima dosta paweva koji pored suvih stabala predstavqaju veliki problemuga{ewuvatre.Merqiva{tetajeudrvnojmasikojajeuni{tena,dokjenemerqi-

va {teta po ekosistem, jer je ovopodru~jebilostani{tevi{eod50sisara.Sadagori{umastaravi{eod100godina,u kojoj su bile nastawene retke vrste risa, evropskih jelena, vukova i ostalih `ivotiwa po kojimajeNP„\erdap“biopoznat. - Postoji opasnost da }e sve te `ivotiwe napustiti ovo podru~jeilida}eupotpunosti napustitipredeoNP„\erdap” –izjaviojedirektorNP„\erdap“Sr|an Stefanovi}.

PRO[IRENAISTRAGAPROTIVRA[^IWENOG EPISKOPARA[KO-PRIZRENSKOG

Artemijese branio}utawem

na [ubarevi},kaoiodbegliarhimandrit Simeon Vilovski, za kimjeraspisaname|unarodnapoternica. Saslu{aweSuboti~kogiJelene[ubarevi}zakazanojezadanas, posle~egabiistra`nisudijatrebalodaodlu~idali}epokrenuti istraguprotivwih. Pro{ireweistragezatra`eno je na osnovu krivi~ne prijave SPCod15.junaovegodine. Simeon Vilovski je odlukom Crkvenog suda li{en mona{kog i sve{teni~kog~ina,abiv{i vladikaArtemijejera{~iwen odlukom Sabora SPC. Protiv Vilovskog i Suboti~kog istraga je pokrenuta jo{ u februaru2010.godinezbogsumwe da su malverzacijama o{tetili fond eparhije zaoko350.000dinara.ViRa{~iweni vladika Artemije (u sredini) lovskom, koga je Gr~ka dinara. Istra`ni sudija je posle pro{le godine odbila da izru~i toga doneo re{ewe o pro{irewu Beogradu, sudi se u odsustvu i za istrage protiv Artemija zbog wimjeraspisaname|unarodnaposumwedajeizvr{iokrivi~nodeternica,aSuboti~kijezimuspulo zloupotrebe slu`benog polo{tendasebranisaslobode. `aja, rekla je Tanjugu portparolTu`ila{tvo zahteva istragu kasudaDu{ica Risti}. zbogsumwedasuvladikaArtemi– Zbog obimnosti zahteva za je, kao episkop eparhije ra{kopro{irewe istrage ju~e jednoprizrenske, Vilovski, kao wegov stavnonijebilomogu}edaiznese sekretariovla{}enizazastupaodbranu pa je iskoristio svoje we eparhije, Suboti~ki, kao vlapravodasebrani}utawem–rekao snik Eparhijskog centra „Rade jeTanjuguwegovbranilacBraniNeimar”,iJelena[ubarevi},kao slav Tapu{kovi}. nadzorni organ, od 2007. do kraja Zahtevomzapro{ireweistrajanuara2010.uBeogradu„prekorageobuhva}enisuivlasnikgra|e~ewemslu`benogpolo`ajapribavinskog preduze}a „Rade NeivilikoristSuboti~komuiznosu mar”Predrag Suboti~ki iJeleod1,5miliondinara”.

Ra{~iweni episkop ra{koprizrenskiArtemije nijeju~eizneoodbranupredistra`nimsudijomVi{egsudauBeogradu,ve}je iskoristiosvojepravodasebrani}utawem. Monah Artemije trebalo je da bude saslu{an u istrazi povodom zahteva Tu`ila{tva za pro{ireweistragezbogsumwedajesasaradnicima o{tetio Srpsku pravoslavnucrkvuzaoko1,5milion

Biv{i vojni ata{e Srbije u Libiji @arko Radunkovi} preminuojeodsr~anogudara,saop{tilojeMinistarstvospoqnih poslova. Kako navode u Ministarstvu, Radunkovi}jeumrousubotu,nedugonakon{tojedo{aouambasadu,gdesepo`aliodaseneose}adobro.Zaposleniuambasadi poku{alisudamupomognuipozvalisuHitnupomo},alijelekarskaekipasamokonstatovala smrt, koja je nastupila kao posledicainfarkta. Radunkovi}evo telo preba~enojenaInstitutzapatologiju, po ~ijem izve{taju nije bilo znakova ni unutra{wih ni spoqnih povreda, navode u Ministarstvu. Ministarstvo spoqnih poslovasaop{tilojeidajestupiloukontaktsporodicomRadunkovi}a, ~ije }e telo danas biti dopremqenouSrbiju,otro{ku Ministarstva. Radunkovi} je bio pukovnik VojskeSrbijeiCrneGoreiradiojekaovojniizaslanikuLibiji od 2000. do 2005. godine. Srpske vlasti nisu bile zadovoqnekakojeobavqaofunkciju vojnog ata{ea, zbog ~ega je vojno predstavni{tvo zatvoreno2005,aponovootvorenopro{legodine. Radunkovi} je u me|uvremenu penzionisan,alijeidaqe~esto putovaouLibiju,kaopredstav-

nikprivatnebeogradskefirme „Kofis”,kojajetrgovalaoru`jem.Srpskevlastinekolikoputasuintervenisalezbogposlovawaovefirmejerjeugro`avala rad dr`avnog preduze}a „Jugoimport”, koje je zvani~no poslovalo s ovom afri~kom zemqom. Ovaj biv{i vojni ata{e, po posledwim obave{tajnim podacima, dovodi se i u vezu s anga`ovawem petorice srpskih dr`avqana,kojisupro{logmesecauhap{eniuLibiji,zbogsumwe da su pla}enici libijskog vo|eGadafija. @arko Radunkovi} je, pre samonekolikonedeqa,zaTeleviziju B92 komentarisao stawe u Libiji: -Najve}aopasnostuLibijiu ovomtrenutkumoglabidabude

@arko Radunkovi} preminuo u na{oj ambasadi u Tripoliju

najavqenapodelaoru`jagra|anima.Tobipremoglodaizazo-

ve gra|anski rat nego da predstavqa pretwu koalicionim snagama.Libijskaarmijanemo`eozbiqnodaugrozikoalicionesnage.Moamer Gadafi nikadasenijepripremaozaratprotiv sopstvenog naroda, {to pokazuje i stawe vojske. Tri brigade koje su bile opremqene imale su 50-60 modernih tenkova, ostalo je zastarela tehnika kojajenabavqenaodSovjetskog Saveza i Rusije, a weno neodr`avawedovelojedotogadaona bude neupotrebqiva. Najve}a opasnost bi bila raspodela oru`ja - izri~it je bio Radunkovi}. E.D.

Simeonovi}:Imaojevezes vojniminstitucijama –Biv{ivojniata{eSrbijeiCrneGoreuLibiji@arkoRadunkovi},dokjebionatojfunkciji,imaojedobrevezesvojnim institucijamauLibiji–ka`ebiv{iambasadorSrbijeutojzemqiDu{an Simeonovi}. –Otome{tosedogodilosaznaosamizmedija,takodanebih mogaodaseukqu~imuspekulacijeotome{tajetamoradioiza{tojetamobio,apogotovokakojeokon~ao`ivot–rekaojeSimeonovi} novinarima na marginama Beogradskog bezbednosnog foruma. Simeonovi}jerekaodaje,dokjebioambasador,poznavaoRadunkovi}aidajeRadunkovi}prewegaoti{aoizTripolija.

PRO[IRUJESEBROJOSUMWI^ENIHZAGNUSNAUBISTVANADUNAVSKOJADI KODBUDIMPE[TE

UBe~uuhap{enjo{ jedanmonstrums^epela Uhap{enjejo{jedanmu{karac za koga se sumwa da je, zajednosDraganom Baji}em iJano{em ^., odgovoran za ubistvo mu{karca iz Dio`da, saop{tiojeju~ema|arskiNacionalniistra`nibiro(NNI). Re~ je o @oltu B. (32), ma|arskomdr`avqaninu,kogjeprekju~e u Be~u privela austrijska policija. Time se broj osumwi~enihzaubistvanadunavskoj adi ^epel, ju`no od Budimpe{te,popeonatri,au pritvoru su jo{ tri osobe optu`enezaserijupqa~ki. Pore~imapolicijskogpotpukovnika Tama{a Demea, visokog funkcionera NNI-ja, u tokusutriistra`napostupka vezanazamonstruoznaubistva na^epeluidrugekriminalne radwebandebesku}nika,sBaji}em na ~elu. Prvi postupak se vodi protiv trojice qudi optu`enih za kra|e i zlostavqawa,drugiseodnosinaubistvo~etvoricemu{karacaotkopanih iz jedne rake na severuade^epel11.avgusta,atre}i je vezan za pretpostavqenu likvidaciju~ovekaizDio`da, ~ijetelojo{nijeprona|eno. Dadr`avqaninSrbijeDragan Baji} (38) iz Ba~kog Gra-

Mesto gde je, pretpostavqa se Baji}eva grupa, zakopavala `ive qude

di{tajesteglavnoosumwi~eni za zlo~ine na budimpe{tanskoj adi ^epel, koji su otkrivenipremesecdana,potvrdio jeusreduportparolma|arskog Nacionalnogistra`nogbiroa Laslo Barta. U utvr|ivawu Baji}evog identiteta ma|arskoj policijipomogaojesrpskiInterpol. NaosnovuDNKanalizatragovaprona|enihublizinijameu kojoj su otkrivena ~etiri be`ivotna tela, pro{log petka

potvr|eno je Ma|arima da osumwi~enikojiseprvihdana posle hap{ewa uporno predstavqao kao “Makedonac”, ipak, jeste srpski dr`avqanin. Pomogla je i poternica kojajeuSrbijizaBaji}emraspisana pre ~etiri godine, poslewegovogbekstvaizzatvora uZrewaninu. U pok u{ aj u da zam etn e identitet, Baji} je, podsetimo, prvih dana posle hap{ewa bio vrlo ubedqiv. Toli-

kodajetamo{wapolicija obavestila srpski konz ul at u Bud imp e{ti da glavnoosumwi~eni nije srpski dr`avqanin. “Lutawe” ma|arske policije trajalo je oko mesec dana, svedoknijestigla“depe{a” iz srpskog Interpola. Istog dana osumwi~enijeuprisustvuslu`benika na{eg konzulata saslu{avan nekolik o sat i. Po nez vani~nim saznawima, Baji}jenegiraou~e{}eu ubistvima, a izbegavao jedapotvrdiipqa~ke. Po nav od im a ma| arskogNacionalnogistra`nog bir oa, tel a ~et vor o qud i, isk op an ih iz zaj edn i~k e grobnice na severnom delu ostrva,ina~ejednomodpredgra|a Budimpe{te, jo{ nisu ident if ik ov an a. Ver uj e se da su u pitawu besku}nici kojise,ina~eokupqajunatoj adi. Identifikaciju ote`ava i to {to niko jo{ nije prijaviowihovnestanak,nitiihjetra`io. E.D.

DIREKTORYEZFESTIVALA„NI[VIL”NEGIRAKRIVICU

Verujemdajeupitawu nesporazumsPoreskomupravom Dir ekt or xez fes tiv al a „Ni{ vil” Ivan Blagojevi} rekao je ju~e da veruje da je krivi~na prijava Poreske uprave protiv wega, zbog utaje poreza, rezultat nesporazuma i da o~ekuje da }e `alba podneta na re{ewa o izvr{enoj kontroli biti uva`ena. Blagojevi} je, na konferenciji za novinare, naveo da je to tre}a krivi~na prijava protiv „Ni{vila” i da }e, kako je rekao, ova najnovija, tako|e, do`iveti sudbinu prethodne dve kojesubileodba~ene. Povodomprijavepodnetezakrivi~nodelo falsifikovawa slu`bene isprave, Bla-

gojevi}jerekaodajere~onepravilnopopuwenomobrascuzaobra~unporezanadodatu vrednost.Onjekazaodatokomkontroleinspektornijepredo~ionijedanpropustida je nesporazum plod „me{awa isplate stranih i doma}ih izvo|a~a i jo{ nekih nelogi~nostikojesunavedeneuizve{tajuposle kontrole”. – Brani}emo buxet festivala – kazao je Blagojevi}, i najavio da }e naredne godine xezfestivalbitiodr`anod16.do19.avgusta. Onjerekaodaverujeuopstanak„Ni{vila”swimilibezwega.

Blagojevi} je rekao da je ra~un „Ni{vila”ovegodinebioblokiranmesecdanapre odr`avawa manifestacije i da je pretila opasnostdabudeotkazana. – Blokada je usledila zbog sumwe da smo o{tetilidr`avuzbogporeza,alijena|eno re{ewezadeblokadu,pajefestival,ipak, odr`an–istakaojeon. Poreskaupravajesaop{tilaprekju~eda je protiv Blagojevi}a podnela krivi~nu prijavuOsnovnomtu`ila{tvuuNi{uzbog sumwedajeizvr{iokrivi~nadelaporeske utajeifalsifikovawaslu`beneisprave. (Tanjug)


SPORT

petak16.septembar2011.

c m y

16

dnevnik

EVROPSKOPRVENSTVOKO[ARKA[AULITVANIJI(31.avgust–18.septembar) NILITVANIJANIJEOSTVARILASNOVE

Prokletstvo doma}inatraje Poraz Litvanije od Makedonije u ~etvrtfinalu Evrobasketa (65:67) zna~i da organizator ne}e osvojiti zlatnu medaqu na devetom uzastopnom prvenstvu Evrope, {to je ubedqivo najdu`i takav niz u istoriji kon ti nen tal nih {ampi o nata, zapo~etoj 1935. godine u [vajcarskoj. Trijumf doma}ina posledwi put je zabele`en pre 18 godina u Minhenu, kada je Svetislav Pe{i} predvodio Nemce do tri pobede u zavr{nici takmi~ewa, s ukupnom ko{-razlikom od samo {est poena. Nakon {to su tada „panceri” otpisali [paniju i Gr~ku, kulminacija je bilo finale s Rusijom - 71:70. Pored Karija na klupi, slavili su igra~i od kojih te{ko da }e ijedan u}i u FIBA „Ku}u slavnih”: Velp, Harni{, Gnad, Koh, Benke, Redl, Nirnberger... Evrobasket 1995. godine organizovala je Gr~ka i zauzela ~etvrto mesto (prvak SR Jugoslavija, po povratku iz sportskih sankcija, selektor Du{an Ivkovi}). Dve godine kasnije [panija je kod ku}e ispala u ~etvrtfinalu (prvak opet Jugoslavija, selektor @eqko Obradovi}), da bi Francuska 1999. godine u Parizu izgubila polufinale od [panije, a zatim i me~ za tre}e mesto od Jugoslavije. Titulu je odnela Italija s trenerom Bogdanom Tawevi}em. Prvo EP u 21. veku organizovala je Turska i dogurala do finala. Tamo joj se ispre~ila se-

Rezultati~etvrtfinala Francuska - Gr~ka Srbija - Rusija [panija - Slovenija Makedonija - Litvanija Zaplasmanod5.do8.mesta Slovenija - Litvanija

86:64 67:65

DANAS Zaplasmanod5.do8.mesta 14.00: Pora`eni Francuska-Gr~ka - Pora`eni Srbija-Rusija Polufinale 16.30: [panija - Makedonija 20.00: Pobednik Francuska-Gr~ka - Pobednik Srbija-Rusija

MARINDOKUZOVSKI,SELEKTOR MAKEDONSKESELEKCIJE

Igra~isuheroji

Tuga Jonasa Valan~ijunasa, kog te{i Predrag Samaryiski

lekcija Jugoslavije (selektor Svetislav Pe{i}) i rutinski stigla do pobede u istanbulskom „Abdi Ipek~iju” - 78:69. [vedska 2003. go di ne ni je imala ni teoretsku {ansu da stigne do trona. [tavi{e, nije prebrodila ni prvu fazu takmi~ewa, a zlatne medaqe oko vrata stavili su Litvanci. Usledila su potom dva najzvu~nija kiksa doma}ih ekipa Srbije i Crne Gore 2005. godi-

ne (poraz od Francuske u bara`u za ~etvrtfinale, {ampion Gr~ka), pa [panije 2007. godine. Dugo }e se pamtiti pogodak ameri~kog Rusa Xej Ar Holdena u madridskom finalu za kona~nih 60:59, kao i o~ajni~ki, neuspeli poku{aj Paua Gasola da mu preotme zvawe heroja. Tradiciju, naravno, nisu uspeli da preki nu ni Po qaci 2009. godine, po{to su sa skorom 1-4 ispali u drugoj fazi

Mnogi od srspskih novinara u Litvaniji su `alili {to se u ~etvrtfinalu reprezentacija Srbije ne sastaje s Makedonijom. Ali, sada je potpuno jasno da ruski selektor Dejvid Blat zna ko{arku boqe od svih predstavnika medija ko zna za koji stepen. Amerikanac je, posle vi{e nego sre}ne pobede Rusa (ko{em Monije u posledwoj sekundi me~a) izjavio: - Kako je dobra Makedonija! Selektor Marin Dokuzovski nadmudrio je Litvanca Kestutisa Kemzuru, ~iji je tim samo na mahove uspevao da do|e do igre kakvu `eli i do ritma koji mu

ove utakmice. Uvek smo davali sve od sebe. Dokuzovski je dodao da je igra~ima posle poraza od Rusa rekao da dignu glavu gore, jer }e se to „negde vratiti, mo`da i protiv Litvanije”. I - Vlado Ilijevski pogodio je pobedonosnu trojku, dok Litvanci ni iz dva poku{aja za 11 sekundi nisu mogli do ko{a - 67:65. - Drago mi je zbog ovih momaka, oni su junaci. Pogledajte, sve ekipe rotiraju po 10-12 igra~a, ja osmoricu. Pravim neke trikove, malo mi Ilijevski igra pleja, pa onda dam Mekejlebu da promeni

odgovara. Bilo je to u prvim minutima utakmice, zatim i sredinom druge ~etvrtine, kada je Anti} dobio tre}u li~nu, a Mekejleb oti{ao na klupu da predahne. Ostatak utakmice pro{ao je u „rovovskoj borbi”, u kojoj je doma}in imao najvi{e do osamdevet poena prednosti, ali nije mogao da se zna~ajnije odlepi. [to je najva`nije, igra~i Dokuzovskog pokazali su ve}u voqu da pobede i ve}u mentalnu snagu od „brojnijeg” protivnika, s obzirom na to da Kemzura nije uvodio u igru samo dvojicu, a Makedonac trojicu plus povre|enog Ge~evskog. - Plan je bio da u posledwu ~etvrtinu u|emo s podno{qivim zaostatkom i tako ih psiholo{ki opteretimo, jer su oni bili tim koji nije smeo da izgubi ovu utakmicu. To smo i uradili, za {ta najve}e zasluge pripadaju na{oj odbrani - rekao je Dokuzovski posle plasmana u polufinale, u kojem }e se sastati sa [panijom (danas u 16.30 ~asova). - Mi nismo imali {ta da izgubimo od po~etka prvenstva. Do{li smo rastere}eni, zato smo i mogli da dobijemo sve

ritam... Vojdan Stojanovski je pro{le sezone igrao makedonsku ligu, koja nije naro~ito jaka. Mnogima nedostaje me|unarodno iskustvo, ali smo i to uspeli da nadoknadimo borbeno{}u. Presre}ni smo - u dahu je rekao Dokuzovski.

EP. Prvak je postala [panija, ubedqivo pobediv{i Srbiju u finalu - 85:63. Pre la zni pe har na me wen maleroznom doma}inu }e u naredne dve godine stajati kod Li tva na ca, a ka ko tre nut no stoje stvari, Slovenci imaju veoma dobre izglede da 2013. godine postanu jubilarni, deseti organizatori EP koji nisu mogli, znali ili umeli da do|u do zlata.

UZSENZACIONALNIPLASMANMAKEDONIJEUPOLUFINALEEVROBASKETA

Ilijevski:Tojebio{ut mog`ivota Ako ima te sr ce i ma lo sportske sre}e i drskosti - mo`ete mnogo. Upravo su to u sredu uve~e pokazali ko{arka{i re pre zen ta ci je Ma ke do ni je, pred vo |e ni jed nim sjaj nim Amerikancem Lesterom Boom Mekejlebom, sada ve} „prekr{te nim” u Boj ~e ta Me kej le bovskog. Makedonija se plasirala u polufinale Evropskog prvenstva, pobediv{i doma}ina Litvaniju 67:65 u dramati~noj zavr{nici. Me~-viner bio je Vla do Ili jev ski, stre lac troj ke 11 se kun di pre kra ja utakmice, koja }e u}i u istoriju makedonske ko{arke. - Ovo je najboqi {ut u mojoj karijeri, najboqi {ut u mom `ivotu - izjavio je Ilijevski novinarima posle me~a u Kaunasu.

Nekoliko stotina navija~a Makedonije u dvorani u Kaunasu pevalo je sa svojim herojima, a Litvanci su }utke i u neverici napu{tali sportski objekat. Predrag Samarxiski otkrio je kqu~ uspeha makedonskog tima - to su, po wemu, atmosfera u svla~ionici i na treninzima. - Nas dvanaestorica smo bukvalno kao bra}a. Svi di{emo kao jedan i u tome le`e uzroci za na{ uspeh. Rastere}eni smo iz me~a u me~, ne optere}uju nas priznawa, nagrade i premije. Igramo za na{ narod kome je srce puno, kao i nama, posle svake na{e pobede. Radimo sve iz srca, s velikim zadovoqstvom - u dahu je pri~ao nekada{wi centar Patizana i FMP-a.

Litvance nije i{ao {ut, kao recimo protiv Srbije, kada su ubacivali sve. To je unelo nervozu u doma}u ekipu. Uz pritisak s tribina i o~ekivani trijumf, kola su im krenula niz-

igrao, igra i da }e se igra ti do bar ba sket. A po sto ji jo{ ne {to na ovim pro sto ri ma {to dru gi ne ma ju - ogrom na `e qa da se po mog ne svo joj eki pi, ze mqi. Po gle daj te sa mo

Makedonijautransu Sen za ci o nal ni tri jumf ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Ma ke do ni je nad Li tva ni jom u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva od jek nuo je {i rom Sta rog kon ti nen ta. Ma ke don ski me di ji su u svo jim on lajn iz da wi ma eg zal ti ra ni uspe hom svo je re pre zen ta ci je.

„Odime po zlato (Idemo po zlato)!” - naslov je na po~etnoj internet stranici makedonskog lista „Ve~er”. „Dnevnik” je napisao: - Makedonskite heroi se vo polufinaleto!” (Makedonski heroji su u polufinalu). U trileru je savladan doma}in {ampionata Litvanija! Slavqe mo`e da po~ne. Makedonska novinska agencija MIA - prenela je prve utiske ko{arka{a: „Raduj se, Makedonijo! [ou ovde ne prestaje!”. U Skopqu i u drugim gradovima Makedonije po~elo je slavqe gra|ana, koji su iza{li na ulice i trgove da proslave veliki uspeh svojih ko{arka{a. Na Trgu Makedonija, u centru prestonice, pored velikog spomenika „Vojnik na kowu”, odmah posle me~a okupilo se nekoliko hiqada qudi s pi{taqkama, bubwevima, bakqama, trubama i zastavama.

Marin Dokuzovski

Ovaj stru~wak ima 51 godinu, tokom 80-ih je nosio dres Rabotni~kog, a sada je alfa i omega skopskog kluba, mada zvani~no ima funkciju savetnika u stru~nom {tabu. Reprezentaciju Makedonije vodio je 2000./2001, a drugi mandat zapo~eo je u kvalifikacijama za EP pro{le godine.

[panija–Slovenija86:64 (16:23,19:8,36:14,15:19)

[ut `ivota za polufinale: Vlado Ilijevski

brdo. A Makedonci su ~ekali svoju {ansu i borili su se za svaku loptu. - Znali smo da }e, ako budemo igrali egal u prvom poluvremenu, Litvanci u nastavku postati nervozni i olak{ati nam posao. To se i dogodilo. Mi smo umrtvili igru, oni nisu mogli da se razigraju i to nam je donelo pobedu. Ne mogu da vam opi{em koliko smo sre}ni - dodao je Samarxiski. Ma ke do ni ja je, uz Sr bi ju, po ka za la da se na Bal ka nu

pri mer To do ra Ge ~ev skog. ^o vek je po lo mio ru ku, ali je ipak hteo da igra! Samarxiski je upravo to potencirao posle me~a: - [ta mo`ete da mislite o ~oveku koji s dve polomqene ruke ho}e da igra? To je igra~ zlata vredan svakom timu. Wegova mirno}a u neizvesnim trenucima toliko zna~i da je potrebno imati ga i na klupi. Mno go nam po ma `e iako ne igra.

KAUNAS: Kaunas Arena, gledalaca: 11000. [PANIJA: P: Gasol 19, Fernandez 8, Rubio, Navaro 26, Kalderon 9, Rejes 3, Klaver, San Emeterio 2, Quq 3, M. Gasol 7, Ibaka 9, Sada. SLOVENIJA: Slokar 4, Lakovi} 3, Rupnik 2, O`bolt 6, Smodi{ 6, Udrih, Muri} 4, Dragi} 14, Jagodinik 6, Dragi} 2, Begi} 10, Lorbek 7.

Makedonija–Litvanija67:65 (18:20,12:14,19:18,18:13)

KAUNAS: Kaunas Arena, gledalaca: 11000. MAKEDONIJA: Mirakovski, Ilievski 12, Sokolov, Mekejleb 23, V.Stojanovski 15, D. Stojanovski, Simonovski, Ge~evski, Anti} 8, Dim~evski, ^ekovski 2, Samarxijski 7. LITVANIJA: Keukenas 6, Kelnitis 9, Delinkaitis, Pocius 2, Jankunas 4, Songaila 12, Jasaitis 9, Valan~iunas 3, Lavrinovi~, Jasikevi~ius 7, Petravi~ius, Javtokas 13.


SPORT

c m y

dnevnik

petak16.septembar2011.

17

^ETVRTFINALEEVROPSKOGPRVENSTVAZAODBOJKA[EUAUSTRIJII^E[KOJ

Orlovio~erupalipetlove Srbija-Francuska3:1(32:30,25:20,23:25,26:24) BE^: Hala „Viner{tad�, gledalaca: 2.600, sudije: Barnstorf (Nema~ka), Piasetski (Rusija). SRBIJA: N. Kova~evi} 17, U. Kova~evi} 2, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 9, Niki} 7, Miti}, Ra{i}, Miqkovi} 29, Starovi}, Podra{~anin 10, Rosi} (l). FRANCUSKA: Trefl 7, Ruzije 25, Vadelo 4, Toniuti 1, Mare{al, Moreu, Linel, Ngapet 16, Pu`ol 1, Tuia 14, Lafit, Eksiga (l). Odbojka{i Srbije plasirali su se u polufinale Evropskog prvenstva u Austriji i ^e{koj posle odli~ne igre i trijumfa nad Francuzima u ~etvrtfinalu. Predvo|eni kapitenom Ivanom Miqkovi}em, na{i reprezentativci su ozbiqnom i disciplinovanom igrom nadvisili dobro poznatog protivnika. Bio je to neizvestan duel, jer se ekipe odli~no poznaju, ali su boqe u zavrpnicama odigrali orlovi i zaslu`eno odleteli u polufinale. Boqe su me~ otvorili Francuzi. Prijem servisa i napad bili su prevaga na strani galskih petlova, a najvi{e poena osvaja-

IZSTRU^NOGUGLA:SLOBODANBO[KAN

Dobraigracelogtima

Miqkovi},Podra{~aniniN.Kova~evi}zaustavqajuRuzijea

la je na{a selekcija posle servis gre{aka protivnika. Bilo je i na{ih gre{aka u napadu, ali je bilo zabriwavaju}e {to blok nije bio aktivan kao ina~e, a potkradale su nam se i ~este gre-

REZULTATI^ETVRTFINALA Be~ Italija - Finska 3:1 (25:18, 25:20, 29:31, 25:21) Srbija - Francuska 3:1 (32:20, 25:20, 23:25, 26:24) Slova~ka - Poqska Rusija - Bugarska

KarloviVari

0:3 (23:25, 17:25, 19:25) 3:1 (22:25, 25:19, 25:18, 25:19)

Polufinala Be~(17.septembar)

Italija - Poqska Srbija - Rusija Tremini polufinala bi}e poznati danas kada je na prvenstvu Evrope dan pauze.

{ke. Zato su Francuzi sve do drugog tehni~akog tajm-auta kontrolisali rezultat (16:12), ali su na{i momci uspeli da izjedna~e. Posle odli~nih servisa Milo{a Niki}a, Dragan Stankovi} poentirao je iz bloka tri puta uzastopno i uspeli smo da izjedna~imo. Aktivirao se i Miqkovi} u napadu, ali je to bilo dovoqno samo za neizvesnu zavr{nicu. Ruzije je bio glavna udarna snaga Francuza u napadu. Akivirao se na{ blok i prvi smo do{li do set lopte (25:24), ali dve gre{ke Miqkovi}a odr`ale su Francuze u igri. Ipak, posle dobre odbrane Rosi}a, Miqkovi} je iskoristio kontra napad i Srbija je povela. Gubitak seta ostavio je posledice na Francuze i to su odmah iskoristili na{i odbojka{i.

HEMOFARMOTPUTOVAONATURNIRUUKRAJINU

Vr{~aniuJu`nom Direktor ko{arka{a Hemofarma [tade Du{an Bo`ovi} ispratio je ekipu put temi{varskog aerodroma, odakle su Vr{~ani odleteli za

Prema re~ima direktora Bo`ovi}a bi}e to odli~an pripremni turnir za novu sezonu: - Poziv za ovaj turnir upu}en nam je od ekipe Himki, koju vodi biv{i trener Hemofarma

DaniloAn|u{i}

Ukrajnu, gde }e igrati na vrlo jakom me|unarodnom turnru u gradu Ju`ni.

Darko Ruso. Osim nas i ekipe doma}ina u~estvuju jo{ Wetawa iz Izraela i ekipa Mikola-

iv iz Ukrajine. Ovo nisu najja~e ekipe sa kojima bi Hemofarm mogao da odmeri snagu pred sezonu, ali su u ovoj fazi priprema na sasvim odgovaraju}em nivou za uigravawe tima. Posebno nas raduje {to }emo osim trenera Rusoa videti i na{eg biv{eg igra~a Sa{u Vasiqevi}a koji je pru`io puno lepih partija u dresu Hemofarma. Pomenuo bih i jako dobre uslove koje smo dobili. Osim puta svi tro{kovi sme{taja i boravka su pla}eni i to u divnom ko{arka{kom kompleksu koji je ure|en po NBA standardima ka`e direktor Bo`ovi}. Danas Vr{~ani igraju s izraelskom ekipom Wetawa (16), sutra se sastaju s Himkijem (18), a u nedequ }e snage odmeriti s Mikolaivom(16). J.Tu.

Ni{taoddogovora Unija igra~a i vlasnika klubova NBA lige nisu uspeli da se dogovore na posledwem sastanku u vezi potpisivawa novog kolektivnog ugovora, pa je sada odr`avawe naredne sezone pod velikim znakom pitawa. - Kada uzmemo u obzir da je sredina septembra, a da nikakav dogovor nije ni na vidiku, ne mogu da budem optimista.

Jasno je ko {ta `eli da ostvari, ko kakve interese ima, ali ni jedna strana ne bi smela da izgubi iz vida prioritet, a to je odr`avawe sezone. To je za dobrobit svih. - rekao je Derik Fi{er u ime ko{arka{a. Fi{er je ponovio da unija igra~a tra`i da wima na ime plata ide 65 odsto sredstava koje liga deli od seleri kepa, umesto dosada{wih 54,3 odsto. - Uko li ko pri hva ti mo ~vrst seleri kep to }e biti

samo u slu~aju da nama pripadne ve}i deo sredstava koje deli liga, a to je 65 odsto, umesto dosada{wih 54,3 koliko vlasnici `ele da nam pre pu ste. - re kao je Fi {er.Po~etak trening kampova pred novu sezonu zakazan za 3. oktobar pod velikim je znakom pitawa, a prema navodi ma ame ri~ kih me di ja sa svim je sigurno da nova sezona ne}e po~eti u zakazanom terminu, 1. novembra.

Posle nekoliko gre{aka Ruzijea (~etiri timske u ranoj fazi seta) poveli su na{i momci 11:7, a kada se aktivirao u napadu i Kova~evi}, pobegli smo na 14:8. Uspostavili smo kontrolu, popravio se prijem, blok je bio aktivan, a Miqkovi} je pravio ~uda u napadu. Dominacija na{eg korektora u napadu trajala je do kraja seta i ponovo je imao ~ast da zakqu~i vo|stvo (25:20), ali je ~itav tim dao doprinos. Po istom scenariju, kao u prvom setu, po~eo je tre}i period me~a. Mali pad koncentracije kod na{ih momaka ko{tao ih je brzog zaostatka (12:16), ali ovoga puta nisu uspeli da preokrenu. Zboh nekoliko gre{aka nismo uspeli da zadr`imo isti nivo igre, stali su blok i prijem i nije bilo dobrog napada. Umesto

Na{ proslavqerni odbojka{ Slobodan Bo{kan nije krio zadovoqstvo prolaskom na{e reprezentacije u polufinale Evropskog prvenstva. - Odigrali smo zaista dobro i ovo je bio prvi ja~i ispit za na{e momke. O~ekivao sam te`ak susret, pre svega {to su Francuzi imali te`e me~eve od nas, ali smo odigrali ozbiqno i ~vrsto u najbitnijim momentima. Miqkovi} je odigrao odli~no, kapitenski je predvodio na{ tim, ali treba pohvaliti igru svih momaka. Podra{~anin i Stankovi} su bili dobri u bloku i u napadu, a Kova~evi} je bio na visini zadatka u bitnim momentima - rekao je Bo{kan. U polufinalu smo s Rusima? - Rusija igra dobro ove godine, osvojila je Svetsku ligu i uvek je protivnik za respekt. Mislim da, ako odigramo kao s Francuzima, da mo`emo da se na|emo u finalu. Rusi jesu dobri serveri i imaju odli~an blok, ali mo`emo da ih umirimo i da uz maksimalnu ozbiqnost o~ekujemo dobar ishod.

Nikole u{ao je Uro{ Kova~evi} i posle wegovih servisa (jedan as) pri{li smo na 21:22, ali nismo iskoristili nekoliko {ansi za potpuni prikqu~ak i Francuzi su izborili ~etvrti set. Brzo su se orlovi odlepili na dva poena razlike u ranoj fazi seta i preko Miqkovi}a odr`avali to do 15:13, a posle na{eg bloka i gre{ke Francuza na{a

Italijani protiv Poqaka? - Italija je o~ekivano savladala Finsku, a Poqaci Slovake. Slova~ka i ^e{ka su bili prijatna iznena|ewa prvenstva

u ranoj fazi, ali su oboje pali pred Poqacima. Jedno je igra u grupi, a sasvim ne{to drugo kada su u pitawu me~evi za plasman. U susretu Poqaka i Italijana u polufinalu, blagu prednost dajem Italijanima. Imali su problema sa korektorom, ali se Lasko dobro snalazi i uz ostale igra~e, mislim da Italijani mogu lak{e do finala. M.R.

prednost se pove}avala na 17:13. Uzvratili su Francuzi izolacijom Miqkovi}a, ali smo i daqe odr`avali dva poena vi{ka. U bitnim momentima prijem servisa nam je bio va`no oru`je, ali nismo iskoristili prvu me~ loptu, ali je na drugoj Miqkovi} odservirao bombu i naterao Francuze na gre{ku koja nas je odvela u polufinale. M.Risti}


18

sport

petak16.septembar2011.

POSLESNIMKAME^AIZU@ICA

Vojvodinapovukla prigovor Vojvodina stavila, pa povuklaprigovornatokakoje Dan il o Gruj i} sud io me~ prot iv Slob od e Sev ojn o u U`icu(2:2).Itosede{avau srpskomfudbalu! PosleremijasaSlobodom u U`icu (2:2), iz Vojvodine su smatrali da ih je Gruji} dva puta o{tetio - kod drugog gola Slobode i u situa- cijikadaim,powihovojprocen i, nij e dos ud io pen al. Vojvodina je sve to unela u zapisnik i ulo`ila zvani~niprigovornaGruji}evuarbitra`u. Ali,Nov os a| an isu,pos le preg led an og snimk a utakm ice,prom en il istav-utvrd i-

li su da Gruj i} nij e pog re{io na {tet u Vojv od in e. [tav i{ e, uz pov la~ ew e `alb e, nap is al i su i ovo: „Smat ram odajeglavn isud ija sa svoj im pom o}n ic im a odl i~n o sud io ovu utakm icu”. Vojvodina je poslala pismo-molbu Sudijskoj komisiji Fudbalskog saveza Srbije u `eqi da „ispravi gre{ku kluba” i povu~e primedbu o su|ewuGruji}a. -Pozavr{etkuutakmice,u rubrici ‘mi{qewe o su|ewu’,stavilismoprigovorna su|ewe glavnog sudije Danila Gruji}a iz Ni{a. Po pregledanom video zapisu utvr-

BSK~ekaRadni~ki nasvomstadionu SekretarBSK-aizBor~eZoran Mitrovi} rekao je da }e taj klub utakmicu petog kola fudbalske SuperligeSrbijeprotivRadni~kogigratinasvomstadionu. - Dobili smo zeleno svetlo od Fudbalskog saveza Srbije. Postavqenesustolicenanovutribinui sve}ebitikakotreba.JedinonismostiglidapostavimoVIPlo`e,alinapornoradimodadosubote sve bude kako treba. -, rekao je Mitrovi}. BSKve}tre}usezonuuSuperligi doma}e utakmice igra uglavnom naOmladinskomstadionunaKaraburmi,takoda}eusubotuutomtakmi~ewudebitovatinasvomterenu. Klub iz Bor~e je na svoj stadion trebalodasevratiusedmomkolu protivNovogPazara,alijemorao ranije,sobziromdajeOmladinski stadion zauzet, a Radni~ki nije pristaonapromenuterminautakmicezboggustograsporeda. - Planirali smo da se na svoj stadion vratimo u sedmom kolu

protivNovogPazara,ali~elnici Radni~kognisuimalirazumevawa jer bi onda utakmicu protiv Kragujev~ana morali da pomerimo za nedequ,awimatajterminnijeodgovarao zbog Kupa Srbije koji se igrausredu.-rekaojeMitrovi}. Ufunkcijisuisto~naizapadna tribinastadiona,aodavnojezavr{en prilazni put, ograde i sve ostalo{tojeneophodno. -Usubotu}ebitiotvorenedve tribine,staraivelikanova.Razmak je kao da oko terena postoji atletskastaza,alikadasebudeizgradilanovatribinateren}ebitimnogobli`ipublici“,rekaoje sekretarBSK-a. Stadionsadatrebadaprimioko 3.000qudi,auskoroseo~ekujedaiz NovogSadastigneinovisemafor. Mitrovi} je dodao da u klubu o~ekujudanautakmicuprotivRadni~kogstigneioko400navija~aiz Kragujevca. Utakmicaizme|uBSK-aiRadni~kogpo~iweusubotuu16.30~asova.

dilismodaglavnisudijanije pog re{ io u sit ua c ij am a koje smo naveli u zapisniku. Sve tri situacije, koje smo nav el i, preg led al i smo i utvrdili ispravnost odluka koje je sudija doneo na utakmici. Smatramo da nema potreberazmatratina{prigovor,tevasovimputemotome obave{tavamo. Smatramo da jeglavnisudija,sasvojimpomo}nicima, odli~no odsudio ovu utakmicu”, pi{e u pismu Vojvodine, koje je potpisao generalni sekretar kluba i biv{i sudija Radisav Rabrenovi}. Posaomaweza~lanoveSudijskekomisije.

Sulejmani pauzira dvenedeqe Fudbaler Ajaksa Miralem Sulejmanimora}edapauzira dvenedeqezbogpovredeleve potkolenicetokomutakmice uLigi{ampiona. Sulejmanisepovrediosredin om drug og pol uv rem en a utakmicesaLionom,zbog~egajenapustioterenu85.minut u. Tek det aqn i tes tov i potvrdi}e pravu te`inu povrede, ali za sada se pretpostavqada}emoratinajmawe 15danadamiruje. To zna~i da }e propustiti derbi holandskog {ampionata protiv PSV Ajndhovena u ned eq u, kao i sus ret e sa Tventeomi Nordvijkom, kao i utakmicu Lige {ampiona protivmadridskogReala. Ajaks je prvi me~ u Ligi {ampiona protiv Liona kod ku}eodigraobezgolova.

Barsaspremila60, Argentina ukalendaru aReal70miliona evrazaNejmara od2013. MOTO-[AMPIONAT

Trka za Veliku nagradu Argentine vrati} e se u kal end ar Moto GP {ampionatausezoni2013,po{tojepotpisan trogodi{wi ugovor za odr`avawetrkeuzemqi„gau- ~osa”.Argentinajebiladoma}in trk a pop ul arn og mot o sporta sve do 1999. godine, a posledwa trka u okviru Moto GP odr`ana je u Ju`noj Americi 2004. godine u Brazilu. PoredArgentine,ukalendaru za 2013. godinu trebalo bi da se na|e i tre}a trka u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, po{to bi trebalo da se stazama u Laguna Seki i Indijanapol is u prid ru` i i staz a u Ostinu. Ina~e,vladaju}eteloMoto GP{ampionata,Dorna,ve}je izbacilaujavnostkalendarza narednusezonu,2012: 15.april:Katar(Losail) 29.april:[panija(Heres) 6.maj:Portugal(Estoril) 20.maj:Francuska(LeMan) 3. jun: Katalonija (Kataluwa) 17. jun: Velika Britanija (Silverston) 30.jun:Holandija(Asen) 8.jul:Nema~ka(naknadno}e bitiodre|eno) 15.jul:Italija(Mu|elo) 29.jul:SAD(LagunaSeka) 19. avg ust: Ind ij an ap ol is (Indijanapolis) 26.avgust:^e{ka(Brno) 16. septembar: San Marino (Mizano) 30. septembar: Aragon (Motorlend) 14.oktobar:Japan(Motegi) 21. oktobar: Malezija (Sepang) 28. okt ob ar: Austral ij a (FilipAjland) 11.novembar:Valensija(RikardoTormo)

Potp reds edn ik evrops kog {amp io n a Bars el on e Raul Sanqei trenutno se nalazi u BrazilugdepregovaraoeventualnomprelaskuzvezdeSantosaNejmarautaborklubasa „Kamp Nou a”. Prem a tam o-

mer i da dov ed e Nejm ar a, a „kraqevski klub” je spreman datoplati70milionaevra. Nejmar u svom ugovoru sa Santosom ima klauzulu prema kojoj dobija 10 odsto do transfera, tako da }e i fi-

dnevnik

SitijuiJunajtedu pobod KluboviizMan~estera -JunatediSitisuunaju`emkrugu fav or it a u Lig i fudbalskih{ampiona,alini jedninidruginastartunovog ciklusa nisuuspelidapobede, Junajted je na vru}em gostovawu u Lisabonu odigrao nere{eno,aSitijepredsvojompublikomzahvaquju}ina{em Kolarovuz u sustretu s Napolijemi{~upaobod. BenfikaiMan~esterjunajted vodili su veliku bitku u Lisabonu.\avoliune{toizmewenomsastavu,bezgolmana De Gee i centarhalfova Vidi}a i Ferdinanda (Nani i Hernandez su me~ po~eli na klupi) te{ko su se nosili sa ras op ol o` en im nap ad a~ im a Benfike.KardosoiAimarsu nek ol ik o put a unel i prav u pometwuuposledwibedemJunajteda pa se ispostavilo da SmajlingiEvansinisutoliko dobra zamena za standardne {topere, kao {to se pri~alouposledwevreme.Dodu{e,Junajtedjemogaoidopobede,alinijeba{sve{timalouredovima|avola. DrugitimizMa~estera-Sitijebionarubuporazaume~u s Napolijem,a onda je u 74. minutuna{Kolarovizslobodnog udarca postigao fantasti~an gol,golmanDeSantisjesasmo pogledom uspeo da isprati let lopte. Jedino je {teta {to je Man}ini Kolarova izveo odmah posle pogotka, jer Kli{i senije ba{punoprime}ivao,a i rezultat se nije promenio. Velikoiznena|ewe sedogodilouMilanu,gdejeInterizgubioodTrabzona. Bez Dekija Stankovi}a milan ez i su del ov al i nek ak o

nansijskate`inasvihponuda odigrativa`nuulogukadbudemewaoklub. Nejm ar uskor o treb a da potpi{e novi ugovor sa Santosom, bar tako ka`u iz tog kluba,pa}ewegovaminimalnaotkupnacenasigurnobiti vi{anegosad.Sada{wacena je45milionaevra.

sela, pa su Zagrp~ani umalo izjedna~ili. Vaqa jo{ re}i da  je @oze Muriwo, ipak, bio na me~u. Iz prikrajka, s ka~ketom, je gledao me~, ne{to je stalno zapisivao i delio neke papiri}ekuririma. Bilo je zanimqivo i u Lilu,gdejedoma}invodios2:0, ali na kraju CSKA je uspeo daizjedna~i,auredovimaarmejacadobarjebioZoranTo{i}.  Treba izdvojiti i sigurnu pobedu Bajerna i Viqarealu, koji }e ove godine sigurnoigratizna~ajnuulogu uLigi{ampiona. G.K.

ГrupaA MAN^ESTER: Man~ester siti – Napoli 1:1 (0:0) (Kolarov u 74. za Man~ester siti, a Kavani u 69. za Napoli) VIQAREAL: Viqareal – Bajern 0:2(0:0) (Kros u 7. i Rafiwa u 76.)

GrupaB LIL: Lil – CSKA (M) 2:2(1:0) (Sov u 45. i Pedreti u 57. za Lil,a Dumbija u 72. i 90.za CSKA) MILANO: Inter – Trabzon 0:1 (0:0) (Celu{ka u 76.)

GrupaC BAZEL: Bazel – Otelul Galaci 2:1 (1:0) (Frej u 39. i u 84. iz penala za Bazel, a Pena u 58. za Otelul Galaci) LISABON: Benfika – Man~ester junajted 1:1 (1:1) (Kardoso u 24. za Benfiku, a Gigs u 42. za Ma~ester).

GrupaD ZAGREB: Dinamo – Real (M) 0:1 (0:0) ( Di Marija u 52.) AMSTERDAM: Ajaks – Olimpik (L) 0:0

OP[TINSKALIGASREMSKAMITROVICA(PRVIRAZRED)

Preokretunastavku Borac(R)-Sloboda4:1(2:0) RAD ENK OV I]: Igral i{te Borca, gledalaca 150, sudijaDuji}(SremskaMitrovica).Strelci:Stani}u3.i28, Turudi}u68.iJankovi}u84. za Borac, Z. ^anaxija u 76. za Slobodu. @uti kartoni: Sam~evi}, Gli{i}, Jovanovi}, M. Vladisavqevi} (Borac), Kulpinac,Z.^anaxija(Sloboda). Crveni karton: P. ^anaxija (Sloboda). BORAC: Joki} 8, Beri} 8, Turudi} 8, Sam~evi} 8, Stanisavqevi} 8, Rudi} 8 (Vukojevi}), Jankovi} 8, Stani} 9, J. Vladisavqevi} 8 (Jezdi}), Jovanovi}8,Gli{i}8(M.Vladisavqevi}). SLOBODA: S. Popovi} 7, Petrovi} 7 (D. Kulpinac), Stanojevi}7,Malenkovi}7,P.^anaxija6, Tep{i}7(Z.^anaxija),Mil~ikovi} 7, Antoni} 7, M. Popovi} 7, Damjanovi} 6 (Dokmanovi}), Kulpinac6. Neo~ekivano,alilako,doma}ini su do{li do ubedqive pobede. M.Rudi}

Zmaj-Mitros1:1(1:0)

{wiminformacijama,uprava Barselone spremna je da za nov o braz ils ko fudb als ko ~udoizdvoji60milionaevra. Uponudistojijo{dabiNejmarmogaodasepridru`iKataloncimatek2013.godine. Sa druge strane, postoji i izvorkojitvrdidajemadridski Real jo{ odlu~niji u na-

sporo, tromo, Milito o~igledno nije uspeo da nadomestiodlazakEta,aniSnajder nijebionavisinizadatka.S drugestrane,briqiraojeAltintop. U Maksimiru malo je nedostajalodaDinamoi{~upabod u susretu s velikim favoritom Realom. Dugo su modri odolevali,~akjemladiKova~i} (17 godina) imao zicer, ali na kraj u Mad ri| an i su pob ed il i. Pos le ruk om etn e akcijeDiMarijajeostaosam i sa desetak metara savladao odli~nog Kelavu. U fini{u me~asudijajeiskqu~ioMar-

NO]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 50, sudija Gali} (SremskaMitrovica).Strelci: Stepanovi} u 30. za Zmaj, Markovi}u62.zaMitros. ZMAJ: Savi}7,Zackalicki 7, Toji} 7, Ogwenovi} 8, R. Sretenovi} 7, Bo`jakovi} 7, \uri} 7, D.Savi} 7, Stepanovi} 8 (A. Sretenovi}), Bari} 7 (Ili}), Babi} 7 (I. Bugarski). MITROS: Mr{i} 8, Babi} 7, Alimanovi} 6, Mataruga 6, Simi} 7, Tintor 6, Markovi} 7, Stojakovi} 7 (Bene`an ), Mijatovi} 6, Tubi} 6, Ubiparip6(Novakovi},Vukoti}). Gosti iz jedine {anse postigligoliodnelibod,adoma}inima ostaje da `ale za propu{tenim{ansama. N.Ogwenovi}

Fru{kogorac-Hajduk 2:1(0:1) MAN\ELOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Tre}akovi} (Sremska ogosavac,VojislavTrni}(Fru{kogorac),[u{ilovi},\or|evi}, Kotarli}, Mar~eti} (Hajduk). Crveni kartoni: Malba{i}(Fru{kogorac),\or|evi}, Vukoli}(Hajduk). FRU[KOGORAC: Kuqa8,Bojani} 8, M. Trni} 8 (Leki} 7), Malba{i}8,Maslari}8,Maksi} 7(Vuka{inTrni}8),I.\ori}7 (Vojislav Trni} 8), Bogosavac 7, Vukojevi}8,Grabi}8,@.\ori}8. HAJDUK: Vukoli} 8, [u{ilovi}7,Stevan~ev6,Andri}8, Kotarli}8,Mari~i}7,\or|evi} 6 ([evi} 6), Krmpoti} 6, Xaki}6(Petkovi}),Halilovi} 7,Kqaji}6(Vidovi}6). Unastavkudoma}inisuodigralivi{enegodobroipobeda nijeizostala. S.Roqi}

Borac(VR)-Sloga(^) 4:0(1:0) VELIKIRADINCI: Igrali{teBorca,gledalaca100,sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Jovanovi} u 10,66.i90.iMitrovi}u65.mi-

NO]AJ: Zmaj-Mitros 1:1, MAN\ELOS: Fru{kogorac-Hajduk 2:1, RADENKOVI]: Borac-Sloboda 4:1, SREMSKA RA^A: Srem-Sremac 0:1 (prekid u 65.), VELIKI RADINCI: Borac-Sloga (^) 4:0. 1. Borac (VR) 2 2. Sremac 1 3. Borac (R) 2 4. Fru{kogorac2 5. Sloboda 2 6. Sloga (^) 2 7. Mitros 2 8. Zmaj 2 9. Hajduk 2 10. Srem 1

2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 2 1 1 0

0 0 1 1 1 1 0 1 1 1

8:3 5:2 6:6 4:4 4:6 3:5 2:2 4:5 2:3 1:3

6 3 3 3 3 3 2 1 1 0

nutu. @uti kartoni: Vujinovi}, Jovanovi}(Borac). BORAC: Klincov 8, Nedi} 7 (Kne`evi}),Kozomora7,Filipovi}7,Cvjeti}8,Vujinovi}7, Cerovac 7, Stankovi} 7, Jo vanovi}9,\ur~i}7,Mitrovi}8. SLOGA: Pan|en 7, Svjeti} 6 (Igwati}6),Zec6,Topi}6,Bojani}7,Milo{Bojani}6,Draganovi}6,Sekuli}6,Majstorovi}6,Keki}6(MilanAntoni} ),Kere{evi}6. Teksredinomdrugogpoluvremena slomqen je otpor gostiju iz ^alme. U 25. Jovanovi} je iz slobodnog udarca sa 25 metara pogodio pre~ku, lopta je potom pala,tikporedgollinijeiodbilaseupoqe. B.La}arac

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Rukomet Druga liga, sever (m) - FUTOG:MetalacAV-Jedinstvo (19.30) Druga liga, sever (`) SREMSKA MITROVICA: Srem-Temerin(18.30) Prvavojvo|anskaliga(m)SIVAC: Sivac 69 - Hajduk (19), VLADIMIROVAC: Vladimirovac-Putinci(17) Prva vojvo|anska liga (`) DOLOVO:Dolovo-@eqa(19).

Malifudbal Turnir„Fudbalzasve”,finala - NOVI SAD: Strit fudbal - [F Sini{a Mihajlovi} 2001 (19), Slavija Olimpik/[F S. Mihajlovi} 1999 (19.30), @FK Ka} - HK Elektrovojvodina 1996 (20), Lupi - Bolesnikov 1998 (20.30), Liman Junajted - [F S.Mihajlovi}1996(21) Sve utakmice se igraju na otvorenimterenimaSpensa.


Volfsburg`eli DarkaLazovi}a Jedan od najboqih fudbalera Crvene zvezde Darko Lazovi} mogaobiujanuarskomprelaznomroku dapoja~anema~kiVolfsburg.Trener„vukova”FeliksMagatizuzetnocenipotencijalLazovi}a,on}e uzimskomprelaznomrokupoku{atidagadovede.Lazovi}imava`e}i ugovorsacrveno-belimado2013.godine,alitoni{tanezna~i,jerponudaVolfsburgamo`dane}emo}i daseodbije.PreNemaca,zainteresovanostzamladog^a~aninapokazalisuBazel,ViqarealiFiorentina.Sigurnojedacrveno-beline}epustitiLazovi}abezobe{te}ewamawegodtrimilionaevra.

Fergusonra~una naBerbatova Menaxer fudbalera Man~ester junajteda Aleks Ferguson potvrdiojedara~unauovojsezoni na bugarskog napada~a DimitraBerbatova.BerbatovanijebiloutimuprotivBenfikeu Lisabonu (1:1), pa se britanski novinari pitaju da li je Bugarin mo`da zavr{io svoju karijeruna„OldTrafordu”. -Sezonajedugaisvakiigra~ namjepotreban.Ra~unamnawegaisigurnojeda}edobiti{ansu. Imamo veliku konkurenciju u napadu. Majkl Oven je tu, FederikoMakeda,DaniVelbekse nametnuo, da ne pri~am o Vejnu Runiju i ^i~aritu Ernandezu. obja{wavaiskusnistru~wak.

Ambrosinipauzira mesecdana Fudbaler italijanskog prvaka MilanaMasimoAmbrosinimora}edaodsustvujenarednihmesecdanavanterenanakonpovredekojuje do`iveo u utakmici sa Barselonom(2:2)nastartuLige{ampiona. Kakojesaop{tioklubsa„SanSira”,Ambrosinijepovrediodesno rameipredstojimudugapauza. Na povredu se `ali i Kevin Princ Boateng, koji se po`alio nabolurebrimapajejo{sredinom prvog poluvremena napustio me~na„KampNou”stadionu.Nakon detaqnih pregleda zna}e se ozbiqnostwegovepovrede.

Smederevcimau pomo}sti`uRusi Brzo }e se Smederevci stabilizovati posle rastanka sa generalnim sponzorom, ameri~ko-srpskom kompanijom „Ju-Es stil Srbija”. Naime,namestoAmerikanacado}i }e Rusi. Neimenovani izvor tvrdi daseruskakompanijanudiladau|e uklubprenekolikogodina,alitadahetobiloneizvodqivozbogprisustva Amerikanaca. Sada je mesto generalog sponzora upra`weno. Posaobitrebalodabudezakqu~en dokrajaseptembra.USmederevunikonije`eleodapotvrdiinformaciju. ^ar{ijom kru`i pri~a da je re~oro|enomSmederevcu,kojidugo `iviiradiuRusiji.

POSLE ODLASKA KRAW^ARA CRNOGORCI BRZO REAGOVALI

SavoMilo{evi} pomo}nikBrnovi}u Proslavqeni srpski fudbaler i nekada{wi reprezentativacSRJugoslavijeSavo Milo{evi} vra}a u fudbal na mesto pomo}nika selektora Crne Gore Branka Brnovi}a. Rekorderpobrojunastupaunacionalonom timu obavqa}e funkciju savetnika selektora „sokolova”,akakosesaznajedobi}e i funkciju u Fudbalskom savezuCrneGore. Uz podr{ku predsednika FS Crne Gore Dejana Savi}evi}a, selektor „sokolova” Branko Brnovi}jeboraviouBeogradu,

gde je pregovarao sa nekada{wim asom Partizana i internacionalcem u Engleskoj, [paniji,ItalijiiRusiji. Milo{evi}jeprihvatioizazov da pomogne Crnogorcima, kojiseukvalifikacionojgrupi za plasman na Evropsko prvenstvo nalaze iza Engleske, uz pretwu [vajcaraca kojima gostuju,daumestowihoduubara`. Zbogtoga}eSavobogatimiskustvom na novom poslu pomo}i Crnogorcima, biv{em saigra~u iz Partizana i prijatequ iz {panskihdana,mla|emodbra}e Brnovi}.

Podsetimo, Branko Brnovi} jenedavnonasledionaklupihrvatskog stru~waka Zlatka Kraw~ara,uprkosuspe{nimrezultatima koje je imao. Milo{evi} }e osim rada u stru~nom {tabu biti od pomo}i Savezu, odnosno predsedniku Savi}evi}u. Odlaskom u Podgoricu, Milo{evi}}esenakontrigodine vratiti u fudbal, po{to mu je posledwa stanica 2008. bio Rubinsakojimjekaoigra~osvojio {ampionskutituluuRusiji. U me|uvremenu nije uspeo da se domogne predsedni~ke funkcijeuPartizanu.

RONALDO KRVAV NAPUSTIO MAKSIMIR

Qubomornisujer sambogatizgodan Prili~no„i{iban”ponogama, OigrifudbaleraDinama,koji alivi{edu{i,jedanodnajboqih su na kraju pora`eni rezultatom fudbalera dana{wice Kristija- 0:1,Ronaldojerekao: noRonaldonapustiojezagreba~ki Maksimir u sreduuve~e. Iako je od fudbalera Dinama, najvi{e Jerka Leka, dobio krvavu rasekotinu na zglobu, izgleda da je Portugalca vi{e bolelo skandirawenavija~azagreba~kogtima.Onisuga,kao i Kiprani kada je Ronaldo igraonedavnozaPortugal, provocirali skandirawem: „Meeeesi, Meeeesi...”- Bogat sam ~ovek, zgodan sam, uspe{an, igram fudbal odli~noiqudisuqubomorni namene.-poru~iojeRonaldobezdlakenajeziku. Kristijano Ronaldo

- Nadam se da nam ovaj sudija (Sven Moen iz Norve{ke) vi{e nikadne}esuditi.Sramotajekakojedozvoliogrubuigruna{em rivalu - izjavio je Ronaldo. Portugalacjepotpuno„poludeo”kadamujeposlejednog duelasaJerkomLekomsredinomdrugogpoluvremenanoga bilapotpunokrvava,adasudijanijesviraonifaul. - Neverovatno, to je sramota.Natrimestaimammodrice i posekotine, sve me boli, najvi{e zglob. A, posle samo nekoliko minuta Marselo dobije crveni karton za obi~an start. Ipak, najva`nijejedasmopobedili - rekao je quti Portugalac.

petak16.septembar2011.

c m y

sport

dnevnik

FEQTON

33

19

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

OstavkaPiratsima Sutradan,18.jula,predfinalnu utakmicu imali smo konferencijuza{tampuitadajeodlu~enogde}eseigratifinale. Doneta je odluka da se igra u Durbanu na Apsa stadionu u 16 ~asova. To je ragbi stadion, ali je on jedini veliki u tom gradu, jersenovitekgradiozaSvetsko prvenstvo.Ve}19.ujutrosvekarte su bile rasprodate, svih 48. 000,kolikoihjepu{tenouprodaju.Kakojestadionkapaciteta 55.000, do{tampano je jo{ 7000 karata i one su za~as planule. Sve za jedan dan. De{avalo se u Ju`nojAfrici,ranije,naragbijuikriketu,daserasprodajukarte,alizafudbal,ovakvombrzinom-nikada. Mi smo na utakmicu do{li s nekomdozomsnageimo}i.Tolikosmobilisigurnida}emoutoj utakmicipobediti.Sviutobiliuvereniigdegodsmosepojavqivaliuo~iutakmicetoseose}alo u ekipi. Jeste da je u prethodnoj godini Kajzer ~ifs bio {ampion, ali mi smo bili moralniprvaci.Svisunasprogla{avali kao {ampione zemqe, a ne wih. Na toj utakmici smo se pojavilisavelikimsamopouzdawem, sigurno{}u i verom da }emoutakmicudobiti. Bukvalno,razbilismo^ifse uparampar~ad.Pobedilismoih nadmo}nodajeme|unavija~imai

`ete ovog momenta da odete kod Derilapopapireidanapustite klub.Tomo`etesamidauradite, atomoguijadauradim.Zato,voditera~una. Zbognastalesituacijepodneo sam ostavku. Jer, posle ova tri porazanijebilolakonastaviti radsistimmotivima.Tosenije smelo desiti, jer mi pojedini igra~i nisu odgovorili zadacimakojejetrebalodaispune.Oni su mislili da jesu. To nije moja ekipa koju sam vodio ranije. Tu se,unutarigra~a,ne{to`estoko prelomilo. Kona~an epilog je biotajdajemojaostavkapocepanaire~enomije-zaboravi. Se}am se jednog detaqa. Sedeo sam sa Saletom Markovi}em,jedneve~eri.Bogami,ostali smo veoma dugo, od 19 uve~e, do dva sata ujutro. Pri~ao sam mukakveproblemeimamuklubu i{tamikoradi.Na~innakoji mibu{etim.Na~innakojimi pri~aju{tasede{avaokoigra~a. Moj odnos sa predsednikom. Pri~am mu o svemu otvoreno, jergasmatramvelikimprijateqeminemamnikogdrugogkome bihsemogaopoveritinatajna~in.Isve{tomupri~amjeizuzetnonegativno.Ujednomtrenutkumuka`em: -Sale,esadvidi,ovako.E,sad ne}udapodnesemostavku.Povu}i}uje.Alimeslu{ajdobro.Od

PRIJATEQSKI ME^

Ronaldiwoponovoureprezentaciji Argentina - Brazil 0:0 Igrali su samo igra~i iz doma}ihliga,aboqisubiliBrazilci koji mogu da ra~unaju na Ronaldiwa, Nejmara, Dedea... U prvom od nekoliko ugovorenih „Superklasika” Ju`ne Amerike:Argentina-Brazil0:0. Savezi dve fudbalski neprijateqske zemqe dogovorili su sedatokomsezoneodigrajunajmawedveprijateqskeutakmice, a ovog puta, reprezentacije sastavqene samo od igra~a iz doma}ih prvenstava, nisu prona{le pobednika. Na stadionu „MarioKempes”uKordobi,Argentinajenekakosa~uvalamre`u od Brazila. Ispostavilo se ovog puta da „karioke” imaju zna~ajniji kvalitet u svojoj li-

gi,alitoBrazilcinisuuspeli dapreto~eupobedu. ARGENTINA:Orion-Desabato, Domingez, Selaj - Papa,

Ronaldiwo

Kanteros, Fernandez, Zapata Pilud,Martinez,Boseli. BRAZIL: @eferson - Kleber,Rever,Danilo,Dede-Renato Abreu, Ralf, Pauliwo, Ronaldiwo - Nejmar, Leandro Damjao. Ujedno, bio je ovo povratak Ronaldiwaureprezentacijuposle skoro deset meseci.Bio je ovo 91. susret dve kultne fudbalskenacijei24.remi.Argentina}edodaqegostatiuprednosti, jer ima 34 pobede, jednu vi{e od Brazila. Pro{li put, „gau~osi”i„karioke”igralisu 17.novembra2010.godineuDohi ibiloje1:0zaArgentinu,aposledwi zvani~ni me~ dobio je Brazilitoubedqivo.

U FK VOJVODINA MISLE NA PUBLIKU

OFKBeogradiPartizan za700dinara ko{tati 300, a duel s parnim U op{toj besparici i klubovaqkom-400dinara. visedovijajunaraznena~ineda napune stadione ali i povedu Oni koji se odlu~e da me~ s ra~una o sve praznijim xepoviOFK Beogradom posmatraju s ma obi~nih smrtnika. Cena od isto~ne ili severne tribine, 300 dinara za zapadnu tribinu plati}e uobi~ajeno - 200, odno„Kara|or|a”zatakozvaneobi~sno100dinara.Akadado|evreneutakmicenakojimajeVojvomezaderbisPartizanom,izvedina doma}in odavno se odoma}ila.Kadau Novi Sad stignu Partizan ili Crvena zvezda, razumqivo, cena jevi{aivarira od 500 do 1000dinara. Ovoga puta, a u ciqu omasovqewa pu- Ulaznice za me~eve s OFK Beograd i Partizanom blike na najkomfornijoj tri- sno je da }e cene ulaznica biti bini, u FK Vojvodina su odlu- skupqe. ~ili da ranije {tampaju duplu Iz FK Vojvodina obave{taulaznicu.Paketoddveulazni- vajudaprodajaduplihulaznica ce:zame~sOFKBeogradom17. zadveutakmicepo~iwedanasna septembra i s Partizanom 1. blagajni stadiona „Kara|or|e” oktobra, ko{ta 700 dinara. od10do18~asova,dok}esesuProstom ra~unicom dolazi se traprodavatiod12pasvedo20 dozakqu~kada}eme~sroman- sati, kada po~iwe utakmica s ti~arimasvekojiseodlu~eda OFKBeogradom. navremeodvojepomenutusumuS. S.

Kraj eufori~nih slavqa i odlazak iz Piratsa

rukovodstvom nastala euforija. Se}am se, pri{la mi je pokojna Zodva,kojajeniskarastom.Iako malaikrhka,zagrlilamejestolikom snagom da sam gotovo ostao bez daha. Upla{io sam se da}emeugu{iti.Qubilamejei rekla: -Kou~,{tagoddasedesiu`ivotu,ti}e{ovdeostatilegenda doksi`iv.Jasadamogocavidim nasmejanog, vedrog, raspolo`enog.Tonijevi{eonajotackojeg znam, stalno zabrinutog za Orlandopiratse.Osvajalismomii titule,alinikadanijebioovakonasmejaniraspolo`en.Hvala tinatomeinikadatitone}uzaboraviti. Stom,ijo{jednomre~enicom ta`enaje,poslesamo{estmeseci, oti{la u grob. Umrla je od tuberkuloze i upale plu}a. Ne{to se bilo jako iskomplikovalo.Prewenesmrtijo{mijerekla: - Kosta, molim te. Molim te, prenego{toumrem,uzmitetitulu. Pobedite sve, onako kako ti to zna{. Sve pobedite. Molim te,u~initomeniiu~initomom ocu. Kasnijesamzbogweitihre~i povukao ostavku koju sam bio podneo. Nedugo zatim startovao je i {ampionat Ju`ne Afrike i mi smokrenulidostadobro.Aonda, negde pred Novu godinu, izgubili smo tri utakmice uzastopno, dveugostimaijednukaodoma}ini (0:1, 0:1 i 1:3). Nije mi bilo svejedno,aume|uvremenusmoizgubiliiderbis^ifsima.Nije sve bilo najsjajnije, jer bilo je opasnopoposao,opasnoposve. TadajepredsednikIrvinKozasazvaosastanaksigra~ima. -Akomisliteda}eteigraju}itakooteratiPapi}a,ondaste se jako prevarili. Ja vam garantujemda}eonostati,avisvimo-

danas ne}u nijednu utakmicu izgubiti. Zapamti, ne}u nijednu utakmicuizgubiti. -Kosta,tinisinormalan.Do sadasimipri~aokakoho}e{da napusti{klub,asadadaostaje{ i da ne}e{ izgubiti nijednu utakmicu.Tozaistasamomi,Srbi,mo`emotakodarazmi{qamo iradimo.Izinata. -Sale,slu{ajme{tatigovorim. Zaboravi sve {to sam ti pri~ao.Alizapamti,daoddanas ne}uizgubitinijednuutakmicu. To se doga|alo u januaru. Od tada,domojeponovneostavke,kojajebila30.aprila,mismobili prvi na tabeli pred dve posledweutakmice.U{lismoufinale kupa i kvalifikovali se u takmi~ewepogrupamauLigi{ampiona. Od tri stvari koje sam obe}aodvesuve}bileispuwene, ulazakufinalenacionalnogkupaiuLigu{ampiona.Nedostajalajesamotitula.Tupretposledwuutakmicuodigralismonere{eno,ana{direktnikonkurent je pobedio i stekao prednost od triboda.Preostalojedawihpobedimo i postanemo {ampioni. Ali,tojeve}bilomnogote{ko, jerjetrebalodaihpobedimo5:0 nawihovomterenu.Upitawuje bioSandauns. Na konferenciji za {tampu istakaosamdatosmatramnemogu}om misijom, a po{to nisam ispunio obe}awe koje sam dao predsedniku,ustupi}usvojemesto nekome drugome. Ne bih da onemogu}avam da Orlando pirats osvoji titulu. Trener sam ve}dvegodineinisamuspeoto daostvarim.Dvaputasmobili drugi. Uzeli smo neke kupove, ali to se ne ra~una. Titula je najva`nijastvarisamoho}uda vam ka`em da je od sutra mesto trenera Orlando piratsa slobodno. Napu{tam klub jer nisamispuniodataobe}awa.

SUTRA: Jednom Pirats, uvek Pirats Kwigumo`etekupitiukwi`aramailijeporu~itinatelefon: 063/541234


20

SPORT

petak16.septembar2011.

JUGOVI]UNIMETUO^ISTARTA[AMPIONATA

SUTRAPO^IWENADMETAWEUMU[KOJSUPERLIGI

Besparica i opstanak najve}a briga U subotu startuje takmi~ewe u Merkur osigurawe Superligi Srbije za rukometa{e. Ni ~udnijeg naziva, ni neobi~nije lige, ~iji }e protagonisti, kao i prethodnih godina, najve}u bitku voditi sa besparicom. Pojava generalnog sponzora lige klubovima je donela neznatnu korist – kotizacija je sa 80.000 dinara smawena na 50.000,

{to je bezna~ajno u odnosu na privilegije koje }e od sponzorskog ugovora imati Merkur osigurawe. Pri~a o nagradi za {ampiona odnosi se na jedan – dva kluba, ~ija su imena unapred poznata. Sude}i prema kvalitetu igra~kog kadra i ulagawima u dovo|ewe poja~awa, bitku za mesto u vrhu tabele vodi}e: branilac titule Partizan, Crvena zvezda, Kolubara i Vojvodina. Iza ova tri kluba stoje i neka od jakih srpskih preduze}a, {to u ovoj situaciji predstavqa vrlo va`nu odsko~nu dasku. U drugu kvalitetnu grupu spadaju: Metaloplastika, Radni~ki i Jugovi} Unimet. To su klubovi koji svakom od favorita mogu skinuti skalp sa glave i stvoriti prili~nu gu`vu u vrhu tabele. Ka}ani imaju za godinu dana iskusniji sastav, Metaloplastika, sa pozicijom koju ima u srpskom rukometu, i Radni~ki, sa podr{kom grada, svakako su takmaci za veliki respekt. Mo`da im se pridru`i i Naisus, koji je samo preko leta

plesao u ni`em rangu takmi~ewa. Naravno, ako Ni{lije ostvare vrlo ambiciozne planove u pogledu stvarawa ekipe. PKB, Po`arevac i Dinamo predstavqaju prelaznu etapu izme|u „bezbednih” i ekipa koje }e se gr~evito boriti za opstanak u ligi koja ove sezone ima tendenciju smawewa sa 16 na 14 klubova.

Ipak, ne}e im biti lako u duelima sa novajlijama u ligi, Rudarom i Obili}em, te neznatno poja~anom Crvenkom, kao i Smederevom, ~iji predsednik igra za Partizan, {to je, opet, pri~a za sebe. Jo{ uvek je neizvesna sudbina Vrawa, koje se pro{le sezone do gu{e zadu`ilo, te postoji velika verovatno}a da }e klub sa krajweg juga mesto u Superligi ustupiti Napretku iz Kru{evca. Nikada nije vladala ovolika napetost u pogledu borbe za opstanak i ona }e, uz poslovi~nu besparicu, biti dominantna tema superliga{kog takmi~ewa, koje }e i ove godine, u svojstvu direktora, voditi eks ministar eks Jugoslavije Vojislav Andri}. A o kako se ozbiqnoj ligi radi, neka posvedo~i podatak da su klubovi tek nedavno saznali da su Vojislav Andri} i Miodrag Maksimovi} jo{ pro{le godine izabrani na fuknkcije direktora lige i pomo}nika direktora za sudijska pitawa, i to na dve takmi~arske sezone. J.Gali}

dnevnik

Ka}ani veruju u snagu mladosti Rukometa{i Jugovi} Unimeta iz Ka}a spremaju se za 28 uzastopnu superliga{ku sezonu. Kao i prethodnih godina, Ka}ani rspola`u igra~kim kadrom koji je ponikao u sopstvenim redovima, temperamentnim navija~ima koji izvanredno poznaju rukomet, predvo|eni najboqim superliga{kim trenerom Vladanom Jordovi}em. Nema sumwe da }e biti velika opasnost za ekipe koje juri{aju za sam vrh superliga{ke tabele, ali izazov za klubove koji su plasirani od sredine, jer je Jugovi} ime koji u Srbiji izaziva veliki respekt. - Zadovoqan sam kako je protekao pripremni period i kako je ekipa radila - rekao je {ef stru~nog {taba Jugovi}a Vladan Jordovi}. - Osim toga {to nismo uspeli da anga`ujemo Lon~ara i Ivkovi}a, koji su ve}i deo priprema proveli sa nama ote`avaju}a okolnost je uigravawe kadetski reprezentativaca (Vu~i}evi}, Krsmani~i}, Crnoglavac, Ili}) koji su u~estvovali na SP u Argentini i tek po~etkom septembra se prikqu~ili ekipi. Po{to nas je tokom letweg prelaznog roka napustio Ivan Pap, a i Vukovqak je pod suspenzijom i ne}e u najve}em

delu ove takmi~arske sezone biti u sastavu tima, do{lo je do odre|enih promena u koncepciji igre i mesta pojedinih igra~a u odbrani i napadu. Seniorskom sastavu smo prikqu~ili predvodnike kadetske generacije Belo{a, Vrgovi}a, Kurte{a i Milosavqeva koji je jo{ pionir. Odigralistenekolikojakih utakmica, od kojih i neke sa ekipamaizokru`ewa. - Sigurno je to da su te utakmice mnogo zna~ile kako samim igra~ima tako i nama u stru~nom {tabu, jer smo kroz ta odmeravawa snaga videli gde se u ovom trenutku nalazimo u odnosu na iskusnije i kvalitetnije rivale. S kakvim o~ekivawima Jugovi}ulaziunovusezonu? - O~ekuje nas sigurno `estoka godina, jer se radi o reorganizacije Superlige, elitni rang }e napustiti ~etiri ekipe. U ovom trenutku treba vaqano proceniti realnu snagu svih rivala, jer je ve}ina klubova u prili~noj meri promenila sastav. Verujem, iako se nismo poja~ali pred ovu sezonu, da }emo pru`iti igre koje }e nam omogu}iti da zauzmemo mesto u delu tabele iznad onih klubova koji su ugro`eni ispadawem. Imateprili~note`ak raspored,ve}uprvatri kola do~ekujete tri prvoplasirane ekipe iz pro{le godine: Partizan,CrvenuzvezduiKolubaru. - Od kako sam trener u Ka}u u posledwih sedam godina nismo imali te`i raspored. No, a one stvari na koje ne mo`emo da uti~emo, ne treba se mnogo ni osvrtati. Trudi}emo se da idemo od rivala do rivala, od kola do kola, da se za svaku utakmicu studiozno pripremamo i poku{amo da odigramo {to najboqe mo`emo. I pored toga, u rukometnim kuloarima svrstavajuvasuvrhtabele. - O~ekivawa su jedno, a mogu}nosti su drugo. Zato MomenatsutakmiceJugovi}–Partizan {to u na{em sastavu imamo

VladanJordovi}

tri grupe igra~a: oni najiskusniji su radno anga`ovani, zatim grupu igra~a koji studiraju i grupu igra~a koji idu u sredwu {kolu. Tako da na{ trena`ni proces sa jednim malim fondom igra~a nije lako organizovati, a da pri tom ekipa mo`e da ostvari vrhunske rezultate. Sigurno je da je kvalitet na{eg tima to {to ve} dve-tri

Partizan i Kolubara su se poja~ali u odnosu na prethodnu sezonu, kragujeva~ki Radni~ki i Vojvodina su formirali izuzetno iskusne i sna`ne timove, a tu je i tradicionalno neugodna Metaloplastika. To je krug ekipa koji }e se boriti za najvi{i plasman. Na same rezultate u mnogome }e uticati i optere}ewe klubova SEHA ligu i

Kup nam odgovara Kakvesuvamambicijeunacionalnomkupu? - Jo{ se nismo odredili {to se ti~e Kupa. Tradicionalno igramo boqe u zavr{nici jeseweg dela i tokom prole}a kako takmi~ewe odmi~e. To se poklapa i sa Kup takmi~ewem, gde na{e dobre igre i rezultati u posledwih nekoliko godina potvr|uju konstataciju da nam odgovara nokaut sistem takmi~ewa. Tu ne dolazi do izra`aja ranije pomenuti problemi sa oscilacijama primetnim u liga{kom delu takmi~ewa - smatra Jordovi}. godine funkcioni{e u jednom sistemu, te to {to su i ovi mladi igra~i za godinu dana iskusniji. Jugovi} mo`e biti tvrd orah za svakog rivala u na{oj ligi, ali, na`alost, mo`e i da izgubi od svakoga. Verujem, da }emo oscilacije u igri, koje su nas pratile u prethodne dve sezone smawiti i da }emo biti u stawu da pru`imo dobre igre u kontinuitetu. Jedan od najbitnijih uslova je zdravstveni bilten - istakao je Jordovi}. Ko su, po vama, favoriti za titulu? - Moje mi{qewe da }e ove godine prvenstvo biti kvalitetnije i neizvesnije nego lane. Zvezda,

evro - kupov, jer }e ta fizi~ka i emocionalna potro{wa igra~a u zgusnutom rasporedu i broju odigranih utakmica uticati na kvalitet wihovih igara u doma}em {ampionatu. A ko }e se boriti za opstanak? - Nezahvalno je prognozirati koji }e se klubovi boriti za opstanak, samim tim jer su pojedini timovi u formirawu, po{to prelazni rok traje do po~etka februara, te klubovi mogu reagovati i naknadno dovo|ewem igra~kih poja~awa i tako podi}i nivo svog kolektiva - uverava strateg Jugovi}a. JovoGali}

RASPOREDJESEWEGDELAMU[KEMERKUROSIGURAWESUPERLIGE

1.

kolo

Crvenazvezda-Kolubara Jugovi}Unimet-Partizan Obili}-Vojvodina PKB-Naisus Dinamo-Po`arevac Radni~ki-Rudar Vrawe-Crvenka Metaloplastika-Smederevo

2.

kolo

(24/25. septembra)

Crvenazvezda-PKB Jugovi}Unimet-Obili} Partizan-Dinamo Vojvodina-Radni~ki Naisus-Vrawe Po`arevac-Metaloplastika Rudar-Smederevo Kolubara-Crvenka

5.

kolo

(15/16. oktobra)

Dinamo-Crvenazvezda PKB-Jugovi}Unimet Obili}-Kolubara Radni~ki-Partizan Vrawe-Vojvodina Metaloplastika-Naisus Smederevo-Po`arevac Crvenka-Rudar

6.

Obili}-Crvenazvezda Jugovi}Unimet-Kolubara PKB-Partizan Dinamo-Vojvodina Radni~ki-Naisus Vrawe-Po`arevac Metaloplastika-Rudar Smederevo-Crvenka

Vrawe-Crvenazvezda Radni~ki-Jugovi}Unimet Dinamo-Obili} PKB-Kolubara Metaloplastika-Partizan Smederevo-Vojvodina Crvenka-Naisus Rudar-Po`arevac

8.

(12/13. novembra)

Cr. zvezda-Metaloplastika Jugovi}Unimet-Vrawe Obili}-Radni~ki PKB-Dinamo Partizan-Smederevo Vojvodina-Crvenka Naisus-Rudar Kolubara-Po`arevac

9.

Crvenazvezda-Radni~ki Jugovi}Unimet-Dinamo Obili}-PKB Partizan-Vrawe Vojvodina-Metaloplastika Naisus-Smederevo Po`arevac-Crvenka Kolubara-Rudar

Crvenazvezda-Crvenka Jugovi}Unimet-Smederevo Obili}-Metaloplastika PKB-Vrawe Dinamo-Radni~ki Partizan-Rudar Vojvodina-Po`arevac Kolubara-Naisus

11.

(3/4. decembra)

Rudar-Crvenazvezda Crvenka-Jugovi}Unimet Smederevo-Obili} Metaloplastika-PKB Vrawe-Dinamo Radni~ki-Kolubara Po`arevac-Partizan Naisus-Vojvodina

12.

Smederevo-Crvenazvezda Metaloplas.-Jugovi}Unimet Vrawe-Obili} Radni~ki-PKB Dinamo-Kolubara Crvenka-Partizan Rudar-Vojvodina Po`arevac-Naisus

(17/18. decembra)

Naisus-Crvenazvezda Po`arevac-Jugovi}Unimet Rudar-Obili} Crvenka-PKB Smederevo-Dinamo Metaloplastika-Radni~ki Vrawe-Kolubara Vojvodina-Partizan

14.

kolo

kolo

(19/20. novembra)

13.

kolo

(26/27. novembra)

kolo

kolo

(22/23. oktobra)

10.

kolo

(29. oktobra)

kolo

kolo

(1/2. oktobra)

7.

kolo

(8/9. oktobra)

kolo

Cr.zvezda-Jugovi}Unimet Partizan-Obili} Vojvodina-PKB Naisus-Dinamo Po`arevac-Radni~ki Rudar-Vrawe Crvenka-Metaloplastika Kolubara-Smederevo

3.

4.

kolo

(17/18. septembra)

(1. februara)

Crvenazvezda-Vojvodina Jugovi}Unimet-Naisus Obili}-Po`arevac PKB-Rudar Dinamo-Crvenka Radni~ki-Smederevo Vrawe-Metaloplastika Kolubara-Partizan

15.

kolo

(10/11. decembra)

Crvenazvezda-Po`arevac Jugovi}Unimet-Rudar Obili}-Crvenka PKB-Smederevo Dinamo-Metaloplastika Radni~ki-Vrawe Partizan-Naisus Kolubara-Vojvodina

(4/5. februara)

Partizan-Crvenazvezda Vojvodina-Jugovi}Unimet Naisus-Obili} Po`arevac-PKB Rudar-Dinamo Crvenka-Radni~ki Smederevo-Vrawe Metaloplastika-Kolubara


SPORT

c m y

dnevnik

petak16.septembar2011.

21

POLUFINALEDEJVISKUPA:SRBIJA–ARGENTINA

Janko se izleteo – Viktor umesto Noleta Zvani~ni `reb za polufinale teniskog Dejvis kupa izgleda ovako: prvog dana se sastaju Novak \okovi} i David Nalbandijan, pa Janko Tipsarevi}iHuanMartindelPotro. Iakoprvitenisersvetazbog pomerenogfinalaUSOpena(uz odobrewe) nije stigao na zva-

Novinarisudobilinaslov,a Jankoprekornipogledodselektora,kojijesamonekolikotrenutakapretogaizjavio: - Mislim da je Novak oborio rekordpobrojupobedausezoni. Dakle, wegovo samopouzdawe je toliko da mu trening nije potreban.Dovoqnojedasezagreje petminutapredme~.Bezobzira

Polufinale Srbija-Argentina

[panija-Francuska

Danas \okovi}(Troicki)-Nalbandijan(po~etaku14) Tipsarevi}-DelPotro (sledi) Sutra Zimowi}, Tipsarevi} - ^ela, Monako(14)

Danas

Nedeqa \okovi}-DelPotro(13) Tipsarevi}-Nalbadijan(sledi) ni~ni`rebipreskonferenciju selektor Bogdan Obradovi} gajeprijavioda}eupetakod14 satiigratiprvime~,me|utimu oficijelnom razgovoru sa srpskim predstavnicima medija Tipsarevi}ujeizletelo: -Nadamseda}emoViktorija prvogdanaostvaritipozitivan rezultat.

Nadal-Gaske(14) Ferer-Simon(sledi) Sutra F. Lopez, Verdasko - Qodra, Conga(13) Nedeqa Nadal-Simon(14) Ferer-Gaske(sledi) {to su svi momci odu{evqeni Novakovimrezultatima,mismo ipaktimitojednaodnajboqih reprezentacijauistorijitenisa. Obradovi}jetadaupitan{ta }e se dogoditi u slu~aju da \okovi}nineosetipodloguuBeogradskojareniprenego{tobi trebalo da iza|e na megdan neViktorTroicki,JankoTipsarevi}iNenadZimowi}ju~ezavreme`reba

DavidNalbandijaniJankoTipsarevi}

kadate}emteniserusveta(2006. godine), a trenutno 74. na ATP listi. Ipak, ne{to kasnije se (nezvani~no)pro~ulodajeokopodnevaosvaja~USOpenastigaou prestonicu, da ne treba da brinemo za prilago|avawe na evropsko vreme i da je popodne trenirao. Ako definitivno Viktor Troicki bude igrao protiv Davida Nalbandijana bi}e im to peti me~ od kojih je Srbin dobiosamojedan. Janko Tipsarevi} je od ponedeqka drugi reket Srbije, pre-

\OKOVI]STIGAOUBEOGRAD,TRENIRAOIPORU^IO

Za Srbiju uvek imam snage Novak\okovi}doputovao u Beograd, a tri sata kasnije odradio treningirazgovaraosa novinarima. Najboqi srpski i svetski teniser Novak \okovi} izjavio je da mu umor ne}e predstavqati problem da zai- gra protiv Argentine, u polufinalu Dejvis kupa od 16. do 18. septembra. - Koliko god da sam fizi~kiumoran,zaSrbiju}uuvekimatisnage, rekao je \okovi} u Beogradskojareni. Pobednik Otvore- Novak\okovi} nog prvenstva SAD je istakao da jo{ ne zna da li }e Srbija„blagifavorituodnosu igrati u prvom me~u u petak naArgentinu”. protivDavidaNalbandijana. -Blagismofavoriti,jerbra-Zasadasigurnoigram,ade- nimo titulu i igramo pred dofinitivnaodlukabi}edonetau ma}ompublikomkojudosadanipetak posle dogovora sa selekkadanismoizneverili,poru~io torom Obradovi}em i ostalim je\okovi}. ~lanovima tima. Situacija je Najboqi srpski teniser je, sli~na kao pro{le godine kada ipak,dodaoda}eme~sArgentismoigralipolufinalesa^esinombitiveomate`ak. ma,rekaoje\okovi}. -DelPotrojesjajanteniseri -Sre}ansam{tosamuSrbi~ovek uop{te. Ima veliki jii{to}uigratiuBeogradskoj igra~ki potencijal i ba{ zbog areniukojojdosadanikadanitoga {to me nikada nije pobesmoizgubilii,dodaojenajboqi dio, ima}e motiv da se doka`e, igra~ sveta. On je ocenio da je rekaoje\okovi}.

Prvi reket Srbije je i o DaviduNalbandijanugovoriosrespektom. -Nalbandijanasumu~ilepovrede dobar deo sezone, ali je wegova prednost u ogromnom iskustvu, ocenio je \okovi} i dodao da Del Potro i Nalbandijan „prave odli~nu kombinaciju”.Srpski teniser je napomen uo da mu je do~ ek pos le osvajawa Vimbldona „napunio baterije”jerjebio„zasvavremena”. -IdemonapobeduprotivArgentine,poru~ioje\okovi}.

sko~io je Viktora Troickog na ATP listi i domogao se najboqeg„renkinga”karijere-13.mesta. Tipsarevi} }e se sresti sa najboqim igra~em „gau~osa”, HuanomMartinomDelPotrom, kojijedobioobadosada{wame~asaJankom,2009.uMajamijui nedavnouDelrejBi~u.Ipak,situacijaseume|uvremenupromenila,jer27-godi{wiBeogra|anin igra u `ivotnoj formi, a DelPotroje17.naATP. - O~ekujem te`ak duel, jer svestansamdajeDelPotroveliki igra~. Gleda}u da izvu~em

Plej–of zaopstanak Rumunija-^e{ka Rusija-Brazil Izrael-Kanada Ju`naAfrika-Hrvatska ^ile-Italija Japan-Indija Belgija-Austrija Australija-[vajcarska snagu iz publike i samopouzdaweizmojedobreigre.-rekaoje Tipsarevi}.

Usubotuod14~asova}eudubluigratiHuanIgwasio^ela/ Huan Monako i Janko Tipsarevi}/NenadZimowi}.Tre}egdana, u nedequ, po~ev od 13 sati \okovi}}esenameritinaDel Potra,aTipsarevi}naNalbandijana. Argentina je tri puta bila finalista Dejvis kupa (1981, 2006, 2008), ali nik ad a nij e osvojila trofej. Srbija i Argentina se nisu sastajale, ali jes u Jug os lov en i i „gau ~ os i” davne 1964. godine. Tada je na{a reprezentacija bila ubedqiva-5:0.

EVROPSKOPRVENSTVOUPLOVDIVU(16–18.SEPTEMBAR)

Srbiju predstavqa {est posada Danas u Plovdivu (Bugarska) po~iwe Evropsko vesla~ko prvenstvo za seniore koje }etrajatidonedeqeinakojem}e sezamedaqe,uosamdisciplinau mu{koj i {est u `enskoj konkurenciji, boriti 29 zemaqa sa ukupno 145 posada i 405 takmi~ara.Naposledwemvelikomtakmi~ewuovegodine,koje}eseodr`ati samo dve nedeqe posle Svetskog prvenstva na Bledu, Srbiju }e predstavqati 18 takmi~ara u {estposada. Svena{eposadestartujuukvalifikacijama danas (program po~iwe u 9.30 ~asova), a prvi }e na stazu iza}i dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Jovan Popovi} (prijavqeno ukupno 14 posada). Odmah nakon kvalifikacija u ovojdisciplininaredusukvalifikacijeu`enskomdublskulu(9) ukojima}enaspredstavqatiIva Obradovi}iIvanaFilipovi},a ondaimu{komdublskulu(13)gde }enastupitiMarkoMarjanovi}i Du{anBogi}evi}. Nakondublskulovanastazu}e ~etvercibezkormilara(10)me|u kojima}ebitiina{te{ki~etverac Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Goran Jagar, Miqan Vukovi}. Kvalifikacije u disciplini ~etverac bez kormilara za lake vesla~e (10) su od 11,46 ~asova a u

Dvojacbezkormilara:NikolaStoji}iJovanPopovi}

wima}esena}iina{laki~etveracMilo{Tomi},Milo{Stanojevi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i}.Naposletkunastazuizlazi i ~etverac skul Jovan Jovanovi}, Aleksandar Filipovi}, Nenad Be|ik, Predrag Lackov, jedinasrpskaposadauBugarskojkoja nijenastupilanaSvetskomprvenstvunaBledukrajemavgustaipo~etkomseptembra. Ekspedicija srpske vesla~ke reprezentacijeusredujestiglau Plovdiv, gde je odradila nekolikotreningapredpo~etak{ampionata. S lica mesta izjavu pred start prvenstva dao je selektor vesla~ke reprezentacije Srbije Neboj{aIli}: –Ovojerekordanbrojtakmi~araiposadaskojimanastupamona nekom evropskom prvenstvu. Do-

brosmoputovali,asvina{itakmi~ari su zdravi i spremni za {ampionat.Ostajedasenasamim trkamavidikakosuiskori{}ene samodvenedeqepauzeizme|uBleda i Plovdiva. Zbog malog vremenskog razmaka izme|u svetskog ievropskogprvenstvasvitakmi~ari su pod znakom pitawa, pa i na{i. Trenirali smo ali nismo moglinidadi`emonida~ekiramo formu, a u kakvom smo stawu najboqi odgovor }emo dobiti na samim trkama. Konkurencija je, {tojeilogi~no,slabijauodnosu naBledjerjeveslawesportkoji jezastupqennasvimkontinentima.Me|utim,uprkostoj~iwenici iPlovdivuimapregr{telitnih posadaizadobarrezultat}ebiti neophodnomnogotoga-naglasioje Ili}. J.G.


Dnevnik 16.septembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you