Issuu on Google+

POTPREDSEDNICA G17 PLUS NAPU[TA PIV

c m y

Ivana Duli}-Markovi} podnela ostavku

NI NOVI ZAKON NE [TITI LEKARE OD SILEYIJA

Nervozni pacijenti laki na pi{toqu i pesnicama str. 14

str. 3

NOVI SAD *

SREDA 16. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22483 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRUPA KRIMINALACA ZASTRA[UJE NELEGALNE PREVOZNIKE U ZREWANINU

Reketa{i pale automobile taksistima str. 12

GORAN JE[I]

Ili statut ili raspu{tawe Skup{tine APV str. 3

Politika 3 Vojvodinu boqe razumeju u Evropi nego u Srbiji

Ekonomija

Foto: R. Hayi}

NASLOVI

4 Biv{a bra}a razdelila imetak 5 Lo{a privatizacija, a krivaca nema

Poqoprivreda

RADNI^KA SOLIDARNOST

6 Za izvoz spremno dva miliona tona kukuruza

Do~ekali da i }atama crkne krava

Novi Sad 9 Samo najbr`ima trista evra jeftiniji kvadrat

str. 5

Vojvodina 11 [ta je suteren, a {ta mansarda u Somboru

Crna 12 Biqana Plav{i} na slobodi u oktobru 13 Dvanaestogodi{wak pucao u inspektora?

Prete`no sun~ano RENOVIRANA „KOLEVKA”

RE^NA FLOTILA VOJSKE SRBIJE OTVORILA KAPIJE

Najvi{a temperatura 30°S

Deca ukrasila brodove

str. 9

SPORT

str. 16 – 20

Novac za sprat stigao testamentom str. 11

MINISTRI I NOVINARI O ZAKONU O INFORMISAWU

Vlast dozvoqava medijima sumwu str. 14

„ PREKO OTPISANIH LITVANACA DO TRE]EG MESTA

„ JUBILEJ „DNEVNIKOVOG” [AHA SREDOM

„ DEL POTRO BOQI OD TENISKOG KRAQA

„ INTER I BARSA DELE MEGDAN NA SAN SIRU

[KOLE I VRTI]E VREBA EPIDEMIJA

Meksi~ki grip na pragu str. 8


POLITIKA

sreda16.septembar2009.

DA^I] UVEREN DA OD 1. JANUARA 2010. U EU PUTUJEMO BEZ VIZA

DNEVNIK

c m y

2

[VE\ANI PONOVILI DA JE SRBIJA DOBRODO[LA U UNIJU

Ispuweni svi uslovi Uhapsite Mladi}a, iz „mape puta” mi vas ~ekamo „Srbija je ispunila sve uslove za viznu liberalizaciju i o~ekujemo da }e od 1. januara 2010. na{i gra|ani putovati bez viza u dr`ave [engenskog sporazuma”, izjavio je ju~e zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. On je, na regionalnom seminaru norve{kog ministarstva spoqnih poslova posve}enom viznoj liberalizaciji i regionalnoj saradwi, rekao da Vlada Srbije priprema izve{taj o tome koji

}e biti upu}en Evropskoj komisiji. Ministar policije je podsetio na to da je u okviru rada na ispuwavawu uslova za viznu

Sporazum sa Euleksom od izuzetnog zna~aja liberalizaciju izdato vi{e od milion novih biometrijskih paso{a, dodaju}i da se od jeseni priprema i niz novina za nove

putne isprave, me|u kojima i mogu}nost za u~itavawe otiska prsta, {to sada radi mali broj evropskih dr`ava. Po Da~i}evim re~ima, za viznu liberalizaciju izuzetno je zna~ajna i policijsko-regionalna saradwa u borbi protiv svih vidova kriminala, i u tom kontekstu je apostrofirao protokol o saradwi MUP-a i Euleksa, istakav{i da u wemu “nema nijedne re~enice o uvo|ewu carina ili granica”.

[vedska ministarka za evropska pitawa Sesilija Malstrom poru~ila je da je Srbija dobrodo{la da zatra`i status kandidata za ~lanstvo u EU, ali je ponovila da Vlada u Beogradu prethodno mora da ispuni bitne “tehni~ke uslove”, poradi na reformama i sa~eka na va`nu odluku o ukidawu viza prema EU Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Malstromova je objasnila i da sama kandidatura za ~lanstvo mora nai}i na visok stepen saglasnosti kod zemaqa ~la-

nica EU, uz napomenu da [vedska, kao predsedavaju}a EU, `eli novi zamah u pridru`ivawu Zapadnog Balkana. Vi{e ~lanica EU u posledwe se vreme zala`e za br`e pridru`ivawe Srbije Uniji, {to zna~i da se mora na}i izlaz iz blokade koju je nametnula Holandija. Po oceni {efa {vedske diplomatije Karla Bilta, napore za deblokadu ko~i ~iwenica da Srbija, iako „ula`e sve napore da uhapsi ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a”, u tome jo{ nema uspeh.

EKSKLUZIVNO: [TA PI[E U PROTOKOLU O SARADWI SRPSKOG MUP-a I EULEKSA

KOSOVO

Saborom protiv protokola Crkveno-narodni sabor Srba s Kosmeta bi}e odr`an u ~etvrtak, 17. septembra, na Kolarcu u Beogradu, najavqeno je ju~e na sednici Skup{tine zajednica op{tina KiM. Po re~ima organizatora, sabor }e biti povod za izra`avawe nezadovoqstva zbog potpisivawa sporazuma MUP-a Srbije i Euleksa. Predsednik Skup{tine zajednice op{tina KiM Radovan Ni~i} rekao je da postoje naznake da }e se isto desiti i s pravosu|em i drugim oblastima, „{to ukazuje na nedostatak sposobnosti Vlade u o~uvawu Kosova”.

Tra`ili blago Eparhija ra{ko-prizrenska zatra`ila je ju~e od me|unarodne zajednice da za{titi manastir svetog Petra Kori{kog kod Prizrena, za koji navodi da su ga ponovo o{tetili kosovski Albanci. Kako se navodi u saop{tewu, monasi SPC saznali su da je KPS uhapsio {estoricu Albanaca zbog sumwe da su u ru{evinama manastira kopali veliki tunel u potrazi za sakrivenim blagom.

Sporazum sa SAD Ambasador SAD u Pri{tini Kristofer Del i kosovski predsednik i premijer Fatmir Sejdiju i Ha{im Ta~i potpisali su prvi zvani~ni me|udr`avni sporazum kojim ameri~ka strana preuzima obaveze da pomogne razvoju Kosovo u mnogim oblastima. Del je tom prilikom izjavio da SAD ostaju opredeqene za to da pomognu nezavisnom Kosovu i da im je ciq demokratska, multietni~ka i prosperitetna dr`ava za sve etni~ke zajednice koje u woj `ive. On je obe}ao ameri~ku pomo} u buxetskim pitawima, poboq{awu infrastrukture i stvarawu uslova za konkurentnu privredu.

Nema ni izdaje, ni patriotizma, samo suve tehnike (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Predstavnici srpske policije i Euleksa odustali su, barem za sada, od prvobitne namere da zvani~no objave sadr`aj Protokola o saradwi koji su potpisali prethodne nedeqe. „Dnevnik“ je ipak dobio na uvid dokument koji su potpisali zamenik generalnog direktora srpske policije Branislav Mitrovi} i {ef policijskog dela Euleksa Rajner Kun. Sama ~iwenica da su sporazum potpisali tzv. operativci na terenu, a ne ~elnici ili politi~ki nadre|eni qudi u MUP-u Srbije i Euleksu, pokazuje voqu obeju strana da se Protokolu da policijsko-tehni~ki a ne politi~ki karakter. Protokol u prvom pasusu precizira da se odnosi na saradwu MUP-a Srbije i Euleksa po pitawima vezanim za istra`ne radwe u borbi protiv oragnizovanog i prekograni~nog kriminala kao i drugih vidova nezakonitih dela. Isti~e se da obe strane prepoznaju potrebu za saradwom u borbi protiv nezakonitih aktivnosti i neophodnost razmene informacija za efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala, ukqu~uju}i trgovinu qudima, ilegalno prela`ewe grani~ne linije, {vercovawe droge i drugih vidova kriminala. Kao ciqevi saradwe navedeni su me|usobna ispomo} u suzbijawu svih vidova kriminala i nezakonitih radwi na grani~noj liniji i oko we; razmena informacija o svim relevantnim zakonima, pravilima, regulativama i drugih informacija korisnih za preventivno delovawe u suzbijawu nezakonitih aktivnosti; me|usobno

Statusno neutralan dokument S tehni~ko-pravne ta~ke gledi{ta, Protokol jeste statusno neutralan, a druga~iji ne bi ni mogao biti, ne zato {to Srbije insistira na tome, nego zato {to je Euleks statusno neutralna misija EU na Kosovu i kao takva ona formalno i ne mo`e da radi bilo {ta {to nije na tom fonu. Na insistirawe Srbije, saradwa }e biti utemeqena na Rezoluciji 1244 SB UN, a na zahtev Euleksa, zasniva}e se na Akcionom planu EU koji je utemeqio Misiju EU, kao i na izve{taju generalnog sekretara UN o Unmiku iz novembra 2008. godine. informisawe o svim preduzetim akcijama i doga|ajima koji se odnose na suzbijawe prekograni~nih nezakonitih radwi. Istovremeno se nagla{ava da }e svaka strana pru`ati pomo} drugoj u okviru zakona koje svaka od wih primewuje i u limitima vlastitih nadle`nosti, sposobnosti i resursa.

Srpska policija i Euleks }e imati vrlo aktivnu razmenu informacija na tri nivoa: lokalnom, koja }e se obavqati nedeqno, regionalnom – jednom mese~no, i na nivou ~elnika MUP-a i Euleksa – jednom u tri meseca ili ~e{}e ako to okolnosti nala`u. Svi ti sastanci }e biti iskqu~ivo na tehni~kom nivou. Predvi|eno je i

uspostavqawe mehanizma za brzu i direktnu razmenu informacija, u kojem }e obe strane formirati listu kontakata s brojevima telefona, faksova i adresama elektronske po{te i opisom na~ina obave{tavawa u hitnim slu~ajevima. Protokol obavezuje obe strane da nijednu informaciju, podatak ili dokument koji su dobili od drugog partnera ne mogu javno objaviti iz razloga koji su u suprotnosti s tim aktom. Pripremqeni dokument predvi|a i formirawe radne grupe koja }e pratiti operativne aspekte primene protokola, kao i polugodi{we sastanke {efova Euleksa i MUP-a ili wihovih predstavnika, koji }e biti ovla{}eni da re{avaju sve eventualne sporove u primeni Protokola, da daju smernice za daqu wegovu primenu protokola i usvajaju promene ili amandmane na postoje}i tekst. Svaka strana }e pokrivati svoje tro{kove koji proizlaze iz primene Protokola, osim ako ne bude druga~ije dogovoreno. Na kraju se ka`e da }e Protokol trajati sve dok traje mandat Euleksa, ili do 30 dana po podno{ewu pisanog zahteva jedne od poptisnica za jednostrani prekid wegove primene. Podsetimo, Evropska komisija je u svom izve{taju o spremnosti Srbije za viznu liberalizaciju kao jedan od preostalih uslova koje Beograd mora da zadovoqi da bi srpski gra|ani mogli da putuju bez viza u dr`ava EU, postavila uspostavqawe dobre saradwe s Euleksom i efikasnu kontrolu grani~ne linije s Kosovom. @eqko Panteli}

SRPSKI POSLANICI SE RAZI[LI OD FINSKE DO AUSTRALIJE

Upoznaj svet da bi ga vi{e voleo Sutra se iz Australije vra}a Predsednik Odbora za evropmqama u okru`ewu, s jedne delegacija, s predsednicom ske integracije Laslo Varga strane, odnosno sa ~lanicama skup{tine Slavicom \uki}(SVM), koga smo zatekli u poEU, s druge, ali svakako da treDejanovi} na ~elu, koja je od seti parlamentu Finske s jo{ ba odr`avati veze i s ostalim kraja pro{le sedmice boravila nekoliko kolega, ka`e da je podr`avama, naro~ito onim utiu poseti parlamentarcima te trebno odr`avati veze sa svim cajnim – poja{wava Varga u izzemqe. Ra~unice govore da je u zna~ajnijim dr`avama na svetu javi za “Dnevnik”. ovom slu~aju samo Na pitawe kojim na avio-karte popovodom je delegaSigurno je da bi u praksi vi{e kontakata tro{eno 1,4 micija otputovala u trebalo imati sa zemqama u okru`ewu, lion dinara, za wu, Finsku, Varga navoodnosno sa ~lanicama EU, ali svakako jo{ ~etiri posladi da je putovawe nika, dva telohraorganizovao Savet da treba odr`avati veze i s ostalim niteqa i jednog Evrope, „radi stidr`avama, naro~ito onim uticajnim prevodioca. Stoga cawa iskustava u ve(Laslo Varga) je u javnosti otvozi s izbornim zakoreno pitawe da li nodavstvom”, kao i na{i narodni tribuni u vreme i wihovim parlamentima, bez zarad ja~awa svih ostalih veza krize ba{ moraju da putuju obzira na to da li su u okru`es parlamentom Finske. U dru„preko sedam mora i preko sewu ili su „malo udaqeniji”. {tvu {efa Odbora za evropske dam gora”, ili bi im mo`da bi– No, naravno da treba na}i integracije otputovale su i dve lo boqe da se vi{e dru`e s pravu meru kada je u pitawu potpredsednice iz redova opoevropskim kom{ijama i kod frekvencija tih kontakata. Sizicije, Nata{a Jovanovi} wih lobiraju za ubrzawe na{eg gurno je da bi u praksi vi{e (SRS) i Judita Popovi} puta ka Briselu? kontakata trebalo imati sa ze(LDP), kao i predsednik Zako-

nodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS), te jo{ nekoliko poslanika iz G17 plus, SNS-a i SPS-a. Delegacija je otputovala u ponedeqak, a u zemqu se vra}a u petak. – Ako je to interesantno za javnost, tro{kove snosi Savet Evrope, tako da ovo putovawe gra|ane Srbije ni{ta ne ko{ta – rekao nam je Varga. Na pitawe da li Skup{tini treba na desetine “grupa prijateqstva” s raznim dr`avama, za koje su poslanici izuzetno zainteresovani, Varga obja{wava da one, iako ih toliko ima, nisu dovoqno aktivne. – U drugim dr`avama su mnogo aktivnije. Ne znam ni da li sve grupe imaju predsednike, a

Ipak, gr~ka ministarka spoqnih poslova Dora Bakojani izrazila je nadu da }e ubrzo do}i do pomaka u procesu evrointegracije Srbije i da }e holandski parlament promeniti svoj stav. “Mi svaki put poku{avamo da razgovaramo s na{im holandskim kolegama da bismo im objasnili da je veoma va`no za Srbiju da se pribli`i Uniji. O~ekujemo da }e holandski parlament promeniti svoj stav”, rekla je Bakojanijeva.

VESTI

Napredujemo Po oceni direktorke Kancelarije za evropske integracije Milice Delevi}, novi izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu prikqu~ewa EU bi}e mnogo pozitivniji od prethodnog, kada se ima u vidu {ta je sve ura|eno proteklu godinu. Evropska komisija, kako je ranije najavqeno, trebalo bi 14. oktobra da predstavi izve{taj o napretku Srbije na evropskom putu od oktobra 2008. do oktobra 2009. godine.

Maroko ne mewa stav Maroko nije priznao Kosovo i ne}e to u~initi ni u bliskoj ni u daqoj budu}nosti i nastavi}e da se protivi jednostranom progla{ewu nezavisnosti i u me|unarodnim organizacijama, izjavio je ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} posle razgovora s marokanskim dr`avnim rukovodstvom. On je podsetio na to da je Maroko ~lan mnogih me|unarodnih organizacija, me|u kojima Organizacije islamske konferencije, Arapske lige i Pokreta nesvrstanih. [ef srpske diplomatije je dodao da izme|u Srbije i Maroka ne postoje otvorena pitawa, ali da postoji veliki prostor za produbqivawe saradwe u ekonomiji, kulturi i oblasti odbrane i bezbednosti. U tom konetkstu, Jeremi} je najavio da bi za nekoliko meseci u Beogradu trebalo da bude potpisan ugovor izme|u dve zemqe o izbegavawu dvostrukog oporezivawa i za{titi investicija.

Projekti za mir na jugu Na jugu Srbije ju~e je po~ela realizacija dva projekta, vredna gotovo osam miliona dolara, ~iji je zajedni~ki ciq smawewe napetosti i rizika od sukoba me|u nacionalnim zajednicama u tom delu Srbije. “Zajedno s lokalnim vlastima na jugu Srbije radi}emo na tome da institucije budu dostupne svima i da se wihov rad unapredi. Tako }emo ostvariti i pretpostavke za ekonomski razvoj i unaprediti kvalitet `ivota gra|ana”, rekao je stalni koordinator tima UN u Srbiji Vilijam Infante.

Vojska sve vi{e za NATO

dugo nam je trebalo da ih ~ak i konstitui{emo – napomiwe Varga. S. Stankovi}

Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da je popularnost Vojske Srbije zna~ajno porasla u protekle dve godine, kao i da je raspolo`ewe pripadnika oru`anih snaga prema saradwi sa NATO-om na visokom nivou,”ve}e nego u {iroj javnosti”. On je tako|e ocenio i da sve zemqe regiona imaju isti ciq i viziju budu}nosti Balkana i Jugoisto~ne Evrope. “Verujem da smo u oblasti odbrambenog sistema stvorili dobru atmosferu za saradwu”, rekao je [utanovac.


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

GORAN JE[I]

Ili statut ili raspu{tawe Skup{tine APV Pokrajinski poslanik i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} (DS) insistira na tome da predlo`eni statut Vojvodine bude usvojen ili da Skup{tina Vojvodine bude raspu{tena. – Ili nas pustite da radimo u skladu s Ustavom i usvojite statut, ili nas raspustite. To je moj privatan stav, to nije stav Demokratske stranke, ali frustriraju}e je da 120 poslanika u Skup{tini Vojvodine, od toga 60 izabranih na ime i prezime, ne mo`e da zastupa svoje gra|ane na odgovaraju}i na~in. Tako da, ili }emo da

radimo svoj posao ili ne treba da postojimo – ka`e Je{i} u intervjuu “Dnevniku”. On podse}a na to da su vojvo|anski poslanici velikom ve}inom, u zakonskom roku, usvojili predlog statuta pre godinu dana, ali da se od tada “ni{ta ne doga|a”. – Na{e informacije tada, a i izjave zvani~nika, pre svega Demokratske stranke, bile su da je taj statut pravqen u saglasnosti s Beogradom i da su visoki funkcioneri DS-a bili ukqu~eni u pisawe teksta. Me|utim, od tada se retorika drasti~no promenila i, kako stvari stoje, ne vidim da iko ozbiqno otvara to pitawe. Tu postoji problem da mi, kao Skup{tina Vojvodine, radimo bez osnovnog akta i da ono {to pi{e u Ustavnom zakonu – da se statut mora usvojiti u odre|enom roku – o~igledno nije ispo{tovano. Po meni, stekli su se, dakle, svi uslovi da se raspusti vojvo|anski parlament. Ili treba da se odobri statut, ili da se raspusti Skup{tina APV, pa da razgovaramo na neku drugu temu. z U Ustavnom zakonu pi{e i da }e pokrajinski organi funkcionisati po va`e}em statutu dok god ne bude donet novi? – AP Vojvodina s demokratski izabranim poslanicima i izvr{nom vla{}u sada radi posao u limitiranim okvirima zato {to ne mo`e da pru`i pun kapacitet gra|anima Vojvodine jer se ne po{tuje Ustav, koji su gra|ani Srbije usvojili na takav na~in na kakav su usvojili, ne ba{ demokratski, ali je on usvojen i jedini je va`e}i u ovom trenutku. Sad imamo stalno pitawe da li mi to radimo u skladu s Ustavom ili ne radimo u skladu s Ustavom. Limitirawe kapaciteta iskqu~ivo ide na {tetu gra|ana Vojvodine, a i svih gra|ana Srbije koji ne `ive u Beogradu. Statut je bio samo prvi korak ka procesu decentralizacije Srbije, o kojem treba razgovarati ne samo iz pragmati~nih razloga – tipa evropskih fondova koji su sada izgovor – nego i stoga {to

qudi u Srbiji ne mogu da re{e svoje egzistencijalne probleme, nego su vezani i direktno se upu}uju na Beograd. z ^uli smo izjavu predsednika Borisa Tadi}a da on ne}e dozvoliti stvarawe paradr`ava, a tu je o~igledno mislio na ovu pri~u o statutu? – Naravno da je to nonsens. Ako neka dr`ava usvoji ustav i u tom ustavu propi{e autonomiju odre|enog regiona i vi onda napravite ni`i pravni akt koji se zove statut u skladu s ustavom, to uop{te ne zna~i da pravite paradr`avu. To je jedna stvar. Druga stvar, ne vidim za{to se neko u Beogradu, u trenutku kad je srpsko stanovni{tvo dominantno kao nikad u istoriji Vojvodine, pla{i Srba u Vojvodini? Ne vidim uop{te razlog za takvu izjavu! Regionalizacija je demokratski proces koji se desio u svim zemqama u Evropi i dao je boqi kvalitet `ivota gra|anima tih zemaqa, nije stvarao probleme. To je civilizacijski tok upravqawa dr`avom, ne mo`emo pobe}i od toga. z Predla`ete raspu{tawe Skup{tine Vojvodine, ali postoje i druge politi~ke odluke i mehanizmi da se izrazi protivqewe i svoj stav? – Moja reakcija na stav Beograda – a to nije problem samo s DSom nego i sa svim centralama u Beogradu – jeste da ukoliko ne `ele

Ni{ta novo Je{i} ka`e da bez izmena Zakona o dr`avnim slu`benicima i Zakona o radu, u delu zapo{qavawa i otpu{tawa, ne postoji na~in da bilo ko u administraciji ostane bez posla. – Najve}eg neradnika ne mo`ete otpustiti jer }e on sutra svoje pravo ostvariti na sudu i vi }ete ga morati vratiti na posao i jo{ pride pla}ati od{tetu {to du`i period nije radio – ka`e Je{i}. da po{tujemo Ustav, ni da koristimo pun kapacitet Ustava za decentralizaciju, onda {ta }emo im? Onda samo ko{tamo. Ili }emo da radimo posao ili ne treba da postojimo, a ako ne treba da postojimo, onda }emo da se okupimo, iznesemo svoja mi{qewa, pa }emo da iza|emo pred bira~e: mi sa stavom da treba da postojimo i za{to treba da postojimo, a centralisti~ke ideje }e da brani neko drugi sa stavom da u Srbiji ne treba da postoji decentralizacija. z Da li verujete da se u Vojvodini takva politi~ka klima stvara da bi se mogla formirati neka nova partija zagovornika pune autonomije? – Ne. DS je najja~a stranka u Vojvodini, stranka koja je u interesu svih u Srbiji, a ovaj vojvo|anski deo, naravno, po svom zadatku, brine o gra|anima APV i prosto `elimo da poboq{amo kvalitet `ivota gra|ana, za nas je kqu~na stvar ekonomija. Ali bez decentralizacije ne mo`ete napraviti modele koji }e biti konkurentni u okru`ewu. Bez decentralizacije svakog dana gubimo na desetine investicija i one odlaze u regione u okru`ewu koji koriste svoje ustavne kapacitete i postaju konkurentniji od Vojvodine. S. Nikoli}

REKLI SU

Jugovi}: Podeliti Vojvodinu na tri regiona Srpski pokret obnove zalo`io se za podelu Vojvodine na sremski, banatski i ba~ki region. “Kao {to se pojedini delovi Srbije razlikuju u ekonomskom, demografskom i kulturnom pogledu, tako je neophodno uva`iti i osobenosti ta tri regiona u Vojvodini”, izjavio je direktor SPO-a Aleksandar Jugovi}, uz napomenu da Vojvodini treba obezbediti status evroregije. Po wegovim re~ima, jedan od nose}ih stubova strana~kog programa je i decentralizacija i uspostavqawe pet regiona ju`no od Beograda. „Smatramo da je to preduslov daqeg ekonomskog oporavka i napretka Srbije”, rekao je Jugovi}.

sreda16.septembar2009.

3

POTPREDSEDNICA G17 PLUS IPAK NAPU[TA IZVR[NO VE]E VOJVODINE

Ivana Duli}-Markovi} podnela ostavku

Ivana Duli}-Markovi}

Potpredsednica Izvr{nog ve}a Vojvodine i sekretarka za me|unarodnu i regionalnu saradwu Ivana Duli}-Markovi} podnela je ju~e ostavku na tu funkciju. Ona nam je izjavila da je u ostavci, koju je dostavila predsedniku PIV-a Bojanu Pajti}u, navela da su razlozi za taj potez “li~ne prirode”, odnosno wena `eqa da profesionalnu karijeru nastavi u struci. – Me|utim, nemam nameru da okon~am i politi~ku karijeru jer ostajem na mestu potpredsednice G17 plus – rekla je Ivana Duli}-Markovi} za „Dnevnik”. Wu }e na funkciji u Izvr{nom ve}u zameniti strana~ki kolega Boris Barjaktarevi}. On }e u Banovinu do}i s pozicije dr`avnog sekretara u Ministarstvu telekomunikacija. Bajraktarevi} je prethodno bio predsednik novosadskog odbora G17 plus,

a trenutno je ~lan Predsedni{tva te stranke. Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} u kratkoj izjavi na{em listu izrazio je `aqene zbog ostavke koju mu je ju~e podnela Ivana Duli}-Markovi}. Ina~e, o odlasku funkcionerke G17 plus iz Izvr{nog ve}a spekuli{e se ve} nekoliko meseci, pogotovo od wenog javno demonstriranog nezadovqstva raspodelom buxetskog novca resorima koje vodi G17 plus, me|u kojima je jo{ Sekretrijat za lokalnu samoupravu. U svakom slu~aju, uprkos nekim medijskim navodima po kojima bi odlazak Ivane Duli}-Markovi} iz Banovine mogao biti i nagove{taj razlaza u pokrajinskoj vladaju}oj koaliciji, do toga najverovatnije ne}e do}i s obzirom na to da strana~ki raspored u Izvr{nom ve}u ipak ostaje isti. B. D. S.

TAMA[ KORHEC JU^E U SALCBURGU NA SESIJI INSTITUTA EVROPSKIH REGIONA PREDSTAVIO NOVI STATUT APV

Vojvodinu boqe razumeju u Evropi nego u Srbiji Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne mawine Tama{ Korhec upoznao je ju~e evropsku stru~nu javnost s problematikom koja prati usvajawe novog vojvo|anskog statuta. On je za “Dnevnik” potvrdio da je na nau~noj konferenciji Instituta evropskih regiona u Salcburgu, posve}enoj temi regionalizacije i razlozima strahova i otpora ovom procesu, ukazao na to da “novi statut i prate}i zakon o nadle`nostima predstavqaju poku{aj integracije Vojvodine u javnopravni sistem Republike Srbije, a nikako sredstvo wenog razbijawa ili slabqewa”. – Tema ovog skupa bila je odnos regionalizacije i secesije, pri ~emu su razmatarni i pojedina~ni slu~ajevi gde se regionalizacija pokazala kao dobro re{ewe i oni gde je taj proces otvrio politi~ke sukobe, pa i krize. S obzirom na to da smo mi, na`alost, u ovoj drugoj grupi, ukazao sam na to da je neusvajawe statuta Vojvodine primer za to kakvi su problemi izazvani i kad je re~ o implementaciji Ustava Srbije – rekao je Korhec za “Dnevnik”. On je dodao da se u svom izlagawu osvrnuo i na ta~ke sporewa i korene nerazumevawa za stavove Vojvodine u Beogradu, uz napomenu da bi se svi problemi efikasno re{ili samo usvajawem statuta i zakona o nadle`nostima Vojvodine. – Za mene je bilo va`no da se predstavnici gradova i regija Evrope i ~lanovi ovog evropskog instituta upoznaju sa su{tinom problematike statuta, ali i da uka`em na to da ovaj problem nije jedinstven niti je van evropskog

okvira, kao i na to da wegovo re{ewe mo`e poslu`iti za dobro Srbije i za proces evropskih integracija na{e zemqe – istakao je Korhec. Na{ sagovornik, ipak, smatra da bi bilo preambiciozno o~ekivati da bi zakqu~ci i poruke ovog nau~nog skupa mogli imati direktan uticaj na proces potvr|ivawa vojvo|anskog statuta u Skup{tini Srbije, posebno “zbog krupnih politi~kih nesuglasica koje na{e dru{tvo optere}uju povodom

gledu otvaraju. I u tom pogledu, svaki ovakav skup je doprinos tome, naravno, s ograni~enim dometom – ka`e Korhec. On je na kraju ocenio da je evropska politi~ka i stru~na javnost mnogo mawe upoznata s problematikom vojvo|anskog statuta nego javnost u Srbiji, ali da, s druge strane, u Evropi postoji mnogo ve}e razumevawe za koncepciju dr`ave, koja je jaka ba{ zbog razvijawa regionalnog identiteta i primene principa supsidijarnosti.

Nagrada KEP-a [ausbergeru Direktor Instituta evropskih regija (IRE) dr Franc [ausberger dobitnik je ovogodi{we nagrade “Prijateq KEP-a, prijateq Vojvodine” koju dodequje Kancelarija za evropske poslove Izvr{nog ve}a APV. Nagrada je dr [ausbergeru uru~ena ju~e, na zavr{noj sesiji Pete godi{we konferencije IRE-a u Salcburgu, koja je ove godine bila posve}ena svetskoj ekonomskoj krizi i na~inima izlaska iz we. Podsetimo, nagrada KEP-a se svake godine dodequje pojedincima i institucijama koji su ulo`ili poseban napor u evropeizaciju na{e zemqe. P. K. ovog pitawa”. On je, me|utim, istovremeno istakao i da je veoma va`no da se “kontinuirano radi na tome da se stavovi Vojvodine razumeju u {to {irem krugu”. – I u zemqi, u wenoj politi~koj i stru~noj javnosti, ali isto tako i u Evropi, jer je tu na{a budu}nost, o ~emu postoji dosta {irok konsenzus u Srbiji. Stoga strukture koje uti~u na brzinu na{eg napredovawa u evropskim integracijama treba kontinuirano da imaju punu infromaciju o pitawima regionalizacije u Srbiji i pitawu autonomije Vojvodine i ustavnih dilema koje se u tom po-

– U Evropi mnogo mawe nego u Srbiji ima pobornika ideje nacionalne dr`ave iz 19. veka s homogenim identitetom. I u tom pogledu, u Evropi vi{e razumeju kako i za{to autonomija Vojvodine mo`e doprineti ja~awu Srbije i wenom napretku u procesu evrointegracija, nego {to to razumeju kod nas – kazao je sagovornik „Dnevnika”, navode}i da je razlog tome iskustvo koje pokazuje da su najuspe{nije evropske dr`ave upravo one koje su na{le pravi balans izme|u regionalnog, lokalnog i centralnog nivoa vlasti. B. Dragovi}-Savi}

Kod nas demokratija jo{ nedovoqno razvijena Me|unarodni dan demokratije, koji je ju~e obele`en u ve}em delu sveta, Srbija do~ekuje kao slobodna, demokratska i sekularna dr`ava, navodi se u poruci republi~kog parlamenta. „Srbija je demokratska zemqa, ali demokratija nije dovoqno razvijena, zbog ~ega politi~ki faktori moraju da iskoriste narodno opredeqewe za taj politi~ki oblik i da razvijaju demokratski duh i ja~aju institucije”, stoji u poruci, objavqenoj na

sajtu Narodne skup{tine. Ina~e, povodom 15. septembra oglasio se i ombudsman Sa{a Jankovi}, koji je upozorio na to da institucije u Srbiji nisu dovoqno efikasne i dostupne svim gra|anima. “Nije sporno da gra|ani Srbije nisu zadovoqni institucijama. Institucije u efikasnom, kvalitetetnom i jeftinom postupku treba brzo da odlu~uju o ostvarewu prava i obavezama gra|ana, a to nije uvek slu~aj u Srbiji”, ukazao je Jankovi}.

Boris Barjaktarevi}

VESTI [e{eq kao Tu|man Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton ukazao je na ju~era{woj konferenciji za novinare na to da Srpska radikalna stranka danas koristi slogan „Zna se“ koji je po~etkom devedesetih godina pro{log veka izmislila Hrvatska demokratska zajednica Frawe Tu|mana. Marton je naglasio da ova parola izaziva nelagodu kod Srba izbeglih iz Hrvatske tokom ratnih dejstava na tlu nekada{we Jugoslavije. – Pod tom parolom HDZ je osvojio vlast. Ta stranka, s tada{wim rukovodstvom, dovela je do toga da Srbi, kao konstitutivni narod u Hrvatskoj, to vi{e ne budu, do brojnih zlo~ina u Splitu, Lori, Sisku… Mnogi Srbi ni danas ne mogu tamo da se vrate i sada su u Zrewaninu, Vojvodini i Srbiji. Ta parola ih podse}a na ne{to ru`no – rekao je Marton, i istakao da politi~ari moraju da paze prilikom izbora politi~kih slogana. @. Bn

Novi izbori na Vo`dovcu Predsednik Skup{tine Beograda Aleksandar Anti} raspisao je ju~e izbore za Skup{tinu op{tine Vo`dovac koji }e se odr`ati 6. decembara. Izbori na Vo`dovcu ponovo su raspisani jer stranke koje su nakon vanrednih izbora odr`anih u maju osvojile odborni~ke mandate nisu uspele da se dogovore o vladaju}oj ve}ini. Na tim izborima Srpska napredna stranka je osvojila 18 odborni~kih mandata, a lista “Za everopski Vo`dovac” 17. Koalicija DSS–NS–NP-a ostvarila je pravo na sedam mesta, Koalicija SPS–PUPS–JS-a na {est, po tri odbornika je trebalo da imaju SRS i LDP, dok je “Lista za toleranciju – Rasim Qaji}” dobila dva predstavnika.

Ili}: Tadi}evi zaradili 300 miliona evra Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} optu`io je trojicu qudi bliskih predsedniku Srbije Borisu Tadi}u da su, koriste}i svoj uticaj, dobijali da rade ve}inu marketin{kih kampawa javnih preduze}a i nekih ministarstava, te tako ostvarili vi{e od 300 miliona evra prihoda u svojim firmama u proteklih nekoliko godina. Na konferenciji za novinare, Ili} je podelio papir na kojem je, kako je ustvrdio, izvod sa sajta Agencije za privredne registre s podacima o tome da su firme Sr|ana [apera, Neboj{e Krsti}a i Dragana \ilasa ukupno od 2005. do 2008. godine ostvarile vi{e od 24 milijarde dinara prihoda.


4

EKONOMIJA

sreda16.septembar2009.

RE[ENO PITAWE 95 ODSTO IMOVINE NEKADA[WE SFRJ

Biv{a bra}a razdeli{e imetak Visoki predstavnik Srbije za sukcesiju Ga{o Kne`evi} izjavio je Tanjugu uo~i dvodnevnog sastanka o sukcesiji, da je podeqeno vi{e od 95 odsto imovine biv{e Jugoslavije, a da se preostala nere{ena pitawa ti~u stare devizne {tedwe, me{ovitih banaka, vojne imovine i dr`avnih arhiva. Najavqu}i sastanak, koji }e biti odr`an u Beogradu 17. i 18. septembra, Kne`evi} je rekao da }e na dnevnom redu biti implementacija – Postavqa se pitawe {ta }eUgovora o sukcesiji i da }e u~emo s arhivom koji se, na primer, snici imati prilike da razgoti~e Osimskih sporazuma. Po varaju o svim otvorenim pitaUgovoru o sukcesiji, ima indiwima. cija da bi trebalo da ih predamo – Skup }e otvoriti premijer zainteresovanim dr`avama, odSrbije Mirko Cvetkovi}, a senosno Hrvatskoj i Sloveniji, dam tema koje }e dok, s druge strabiti otvorene na ne, nau~ni arguSkup{tini su ment govori da ne Ostalo da se re{i uglavnom ekotreba raspra~apitawe stare nomske prirode i vati ne{to {to devizne {tedwe, ti~u se stare deje istorijska ceme{ovitih banaka, vizne {tedwe, lina – kazao je me{ovitih banaKne`evi}. vojne imovine ka, arhiva i vojne On je objasnio i dr`avnih arhiva imovine. Za podei da se sve odluke lu je ostao mawi stalnog me{ovideo imovine, oko pet odsto, i da tog Komiteta donose u vidu rebi se zatvorila kwiga sukcesizolucije ili preporuka dr`avaje, to jo{ treba da se re{i – nama, izraziv{i o~ekivawe da }e veo je Kne`evi}. sastanak u Beogradu biti uspeVisoki predstavnik Srbije u {an. stalnom me{ovitom Komitetu – Srbija je pokazala dobru voza sukcesiju je pitawe arhiva poqu da pristupi re{avawu promenuo kao problem o ~ijem reblemati~nih pitawa – zakqu{avawu ne postoji saglasnost. ~io je Kne`evi}.

PAJTI] SA SLOVENA^KIM PRIVREDNICIMA

Vojvodina otvorena za investicije Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} zadovoqan je uspe{nim poslovawem slovena~kog”Trim -in`eweringa” u Srbiji, a direktor te kompanije Damir Ko~an je zahvaliv{i se na podr{ci najavio pro{irewe poslovawa otvarawem novih regionalnih centara. Predsednik izvr{nog ve}a i wegovi saradnici u razgovoru sa rukovodstvom slovena~ke kompanije “Trimo-in`ewering” sa direktorom Ko~anom na ~elu, ocenili su da se dosada{wa uspe{na saradwa mo`e da razvija i pro{iri ulagawima u nove tehnologije i qud-

stvo, saop{teno je iz Pokrajinskog sekretarijata za informacije. Slovena~ki “Trimo-ine`ewering” jedna je od vode}ih evropskih kompanija u oblasti vatrootpornih panela za krovove i fasade, a kao prozvo|a~ ~eli~nih monta`nih zgrada zauzima va`no mesto na evropskom tr`i{tu. “Trimo” sa svojim prozvodnim pogonima uspe{no posluje u vi{e od 50 zemaqa u svetu, a od 2007.godine i u Srbiji, kada je u [imanovcima otvorena nova farbrika u koju je tada ulo`eno 12 miliona evra i zaposleno 95 radnika, uglavnom ma{inske struke.

MLA\AN DINKI] NAJAVIO NOVE SUBVENCIJE

Popust na doma}e kamione 15.000 evra Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} najavio je ju~e da }e Vlada Srbije od oktobra subvencionisati kupovinu doma}ih kamiona i gra|evinskih ma{ina.

On je prilikom obilaska korporacije Fabrika automobila “Priboj” (FAP) kazao da }e time omogu}iti tom preduze}u da u boqoj ekonomskoj poziciji do~eka izbor strate{kog partnera. “Ponudi}emo gra|evinskim firmama kamione FAP-a sa popustom od 20 odsto, {to zna~i oko 15.000 evra za velike kamione, a priprema se program zamene starih kamiona za nove uz popust od 25.000 evra”, kazao je Dinki}, koji je i potpredsednik Vlade Srbije.

Ministar je istakao da je ideja da prodaja kamiona obezbedi ve}u proizvodwu u pribojskoj fabrici i naveo da se radi o meri koja je ve} uvedena kod prodaje “punta” proizvedenog u Kragujevcu i doma}ih traktora. Dinki} je kazao da }e kupci imati mogu}nost da kupe kamion na kredit od pet do sedam godina, sa kamatnom stopom od 4,5 odsto godi{we. “Verujem da }e na taj na~in FAP-ovi kamioni postati konkurentni na doma}em tr`i{tu. Ve} smo imali preliminarne razgovore sa predstavnicima putara koji su zainteresovani da kupe zna~ajan broj vozila, naravno ukoliko oni kvalitetom i cenom zadovoqe”, kazao je.

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

Nezaposlenost porasla za 150.000 qudi – Uprkos ~iwenici da Srbija svakog meseca gubi 10 do 12 milijardi dinara, da su plate i penzije zamrznute do kraja slede}e godine, a da je stopa inflacije najvi{a u regionu, ekonomska situacija mnogo je boqa u odnosu na projekcije s kraja pro{le godine – rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}. On je ponovio da dr`ava mora da reformi{e ekonomski sistem da bi se zemqa oporavila i da bi gra|ani osetili taj boqitak. Re~ima “dobro je jer je moglo biti i gore” mo`e se opisati situacija u kojoj je Srbija godinu dana posle izbijawa svetske ekonomske krize. Uprkos tome {to se pad ekonomske aktivnosti zaustavio, kao i stopa nezaposlenosti, u Srbiji se posledwu godinu broj nezaposlenih pove}ao za 150.000 qudi. Mnogi su izgubili posao, a oni koji rade – `ive lo{ije nego ranije.

1.105,53257

– Gore je iz prostog razloga, iz ~iwenice da su plate i penzije zamrznute do kraja idu}e godine. U me|uvremenu, imamo jo{ i dan-danas inflaciju koja je jo{ najvi{a u regionu, koja iznosi negde osam posto, u najve}oj meri zbog tih regulisanih cena. Dakle, to {to se nije desilo dodatno pogor{awe, ve} je u odre|enoj meri razlog da da budemo sre}ni – smatra Jela{i}. [tede svi, pa }e i dr`ava, ali se na zna ko i koliko. Ministri u Vladi do sada su u javnosti objavqivali razli~ite brojeve i procene kada je re~ o otpu{tawima u javnom sektoru. Javni sektor, me|utim, upozorava guverner, obuhvata, osim ministarstava, i javna preduze}a, ali i {kolstvo, zdravstvo, policiju i Vojsku. – Pretpostavqam da se i ovakva obra}awa u medijima `ele iskoristiti za to da svi na isti

na~in snose teret smawewa broja zaposlenih. E, sad, postavqa se pitawe u kojoj meri }e, pored one u`e Vlade i lokalne samouprave, biti ukqu~eni i {kolstvo i zdravstvo, i da li je to bezbednost, da li je to MUP i tako daqe – navodi guverner.

^EKAJU]I SUBVENCIONISANE KREDITE ZA STANOVE

Banke jo{ zidaju kamate Gra|ani koji nameravaju da kupe stan preko programa Vade Srbije i subvencionisanih kredita treba da po`ure ako `ele da maksimalno iskoriste beskamatni period koji }e trajati do 2012. godine. Dokumentaciju ve} mogu po~eti da prikupqaju. Postoji jo{ jedan dobar razlog za to: koliko je za sada poznato, u buxetu Srbije je za ovu namenu u 2009. planirano pet miliona evra, a kada se to pro{iri na ceo program, dobija se suma od 25 miliona evra. A to zna~i da }e mo}i da se dodeli oko hiqadu mawih kredita. Istina, najavqeno je da }e ovaj program imati i nastavak, pa }e i oni koji ne stignu ovog puta da ispune stambene snove, mo}i u narednom periodu da do|u do svojih kvadrata. Plan Vlade je da ovaj program nastavi i slede}e godine i pro{iri na 10.000 stanova. U koju banku da odem da se raspitam o detaqima, pomisli}e svako ko je zainteresovan za ove zajmove i smatra da ima {anse da do|e do novca. Odgovor na ovo pitawe jo{ je te{ko dati jer bankari ~ekaju da od nadle`nih ministarstava i Vlade Srbije do kraja ove sedmice dobiju ponudu sa svim detaqima i uslovima ovog programa. Tek nakon toga sledi potpisivawe ugovora, a onda }e stranke u {alter salama mo}i da dobiju precizne informacije o ovim kreditima.. – I do sada smo u~estvovali u ovim programima pa je izvesno da }e to biti i sada – ka`e ~lan IO banke Inteza Dejan Te{i}. – Novac koji treba da obezbedimo sigurno ne}e biti problem, a klijenti }e mo}i ve} 1. oktobra da predaju zahteve i tako maksimalno iskoriste beskamatni period. O detaqima }emo vi{e mo}i da ka`emo kada svi uslovi budu poznati. O u~e{}u u programu finansirawa u Erste banci }e se odlu~i-

vati kada Vladini uslovi budu poznati. Isti stav imaju i u Rajfajzen i Hipo Alep-Adrija banci. – U ovom trenutku nije lako ni nama ni strankama – ka`e Pi-Ar menaxer Hipo Alpe-Adrija banke Rade [evi}. – Klijenti koji uzimaju vi{edecenijsku obavezu mo-

Pre nego {to gra|anima budu predstavqeni svi uslovi, nije lo{e da unapred rezimiraju ono {to je ve} poznato. Svi krediti su indeksirani u evrima, kamatna stopa je promenqiva i zavisi od euribora, odnosno mewa se navi{e ili nani`e u skladu s wegovim kreta-

Obrada, osigurawe, overa... Osim u~e{}a ili depozita, i kod subvencionisanih kredita bi}e jo{ tro{kova. Tu su izdaci za proceniteqa vrednosti stana i obradu kredita – kre}u se od 0,5 do dva odsto wegove vrednosti. Treba ura~unati i osigurawe nekretnine, pa osigurawe zajma kod Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita, tro{kovi obrade NKOSK-a od 30 evra. Tu su i sudska overa i taksa za kuprodajni ugovor. raju da imaju sigurno radno mesto, {to danas nije lako proceniti. Zatim, tu je inflacija pa rizici do kojih mo`e do}i zbog promene euribora. Kamatna stopa bi}e od 4,9 do 5,9 posto, a ba{ u okviru tog jednog procenta vodi}e se konkurentska bitka izme|u banaka.

wem. U~e{}e od pet odsto za kupovinu stana obezbe|uje klijent, 20 odsto daje dr`ava, a preostalih 75 procenata banka. Rok otplate je 30 godina. U prve tri godine klijent ne}e pla}ati kamatu, a ova pogodnost potraja}e do novembra 2012. godine. Slede}e 22 godine se rata s kamatom pla}a banci. Potom sle-

di preostalih pet godina bez kamatne stope. Na ovaj na~in klijent }e za{tedeti petinu kamate koju bi platio da je uzeo komercijalni kredit. Uslovi su jo{ da klijent nije stariji od 45 godina, mese~na zarada ne sme biti vi{a od 120.000 dinara, a maksimalni iznos za indeksirani kredit je 100.000 evra. Kredit }e se odobravati za kupovinu novih stanova ili onih u izgradwi ili za gradwu ku}e. Mo`e se dobiti i kod zamene za novi stan, a na razliku u ceni. Ove kredite ne mogu dobiti gra|ani koji ve} imaju stambeni kredit u otplati. Vlasnik ne sme izdavati ni prodavati stan do kraja otplate i mora imati prebivali{te na toj adresi. Po{to kod nas rata za stambeni zajam ne sme biti ve}a od polovine plate, za obi~ne stambene kredite mogu konkurtisati zajedno bra~ni drugovi i bliski srodnici, koji onda svako sa svojom polovinom plate pove}avau iznos rate pa i cele sume kredita. U Vojvodini je prosek zarada 30.530 pa nije te{ko ispuniti uslov za prve tri beskamatne godine, gde se rate za sumu od 50.000 evra kre}u od 58 do 68 evra. To je ne{to vi{e od 4.500 dinara. Problemi nastaju kod dela otplate za sredstva koja obezbe|uje banka. Rata je tu 230 evra, ili oko 22.000 dinara. Posledwih pet godina, kada }e rata biti 167 evra, su lagodniji period – tu rata prelazi 16.000 dinara pa je to suma koja se sada uklapa u prosek. Ostaje da se vidi kako }e se u ugovorima s bankama rata regulisati prema plati. Sada su bankari obavezni da partije kod kojih je rata pre{la pola plate za stambeni zajama klasifikuju kao rizi~ne i za wih zbog toga imaju vi{e tro{kove. Zato }e jedno od kqu~nih pitawa biti na koju ratu se ra~una pola plate. D. Vujo{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

420

420

Inos sinma, Sevojno

19,80

599

1.797

Montinvest, Beograd

15,87

27.750

55.500

DIN fabrika Duvana, Ni{

14,99

2.991

735.044

12,00 Promena %

280 Cena

14.560 Promet

Kqu~, Kladovo

-19,95

2.327

2.327

Dimni~ar, Beograd

-11,34

12.501

25.002

Radio Sombor a.d., Sombor

-11,11

240

480

Neoplanta, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

AIK banka, Ni{ Dunav osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (791,61

Promet

Go{a FOM, Smederevska Palanka

Metals banka, Novi Sad

14. 09. 2009.

DNEVNIK

Naziv kompanije

0,08%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,68

3.064

57.861.692

Komercijalna banka, Beograd

0,63

35.937

9.056.237

Energoprojekt holding, Beograd

1,30

1.013

4.340.167

Univerzal banka, Beograd

0,87

9.000

117.000

Agrobanka, Beograd

0,14

9.789

4.414.725

Soja protein, Be~ej

-1,55

1.271

3.671.080

Imlek, Beograd

0,14

1.402

322.500

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,39

2.563

266.600

Metals banka, Novi Sad

-0,25

6.384

4.462.976

-0,81

975

396.984

-10,00

1.350

159.300

-7,70 Promena %

3.691 Cena

1.207.100 Promet

Tigar, Pirot Privredna banka, Beograd

3,17

878

2.080.805

-0,25

6.384

4.462.976

Bambi Banat, Po`arevac

-2,26

8.796

3.139.525

Soja protein, Be~ej

-1,55

1.271

3.671.080

Alfa plam, Vrawe

-1,41

9.700

29.100

Veterinarski zavod, Subotica

-1,53

580

2.121.476

Telefonija, Beograd

1,74

1.989

200.899

Mlekara, Subotica

10,11

1.100

338.800

Veterinarski zavod, Subotica

-1,53

580

2.121.476

0,00

160

145.920

Pobeda holding, Petrovaradin

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK NAFTNOJ INDUSTRIJI SRBIJE KRENULO

sreda16.septembar2009.

INFLACIJA U PRVIH OSAM MESECI 5,9 POSTO

Kriza malo uko~ila cene

NIS pegla gubitke

Inflacija u Srbiji, merena indeksom potro{a~kih cena, u prvih osam meseci dostigla je 5,9 posto, a u avgustu je zabele`eno smawewe cena od 0,1 odsto, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Me|ugodi{wa inflacija u avgustu bila je osam posto, navedeno je u saop{tewu.

U drugom kvartalu ove godine Naftna industrija Srbije poslovala je s ~istom dobiti od 3,8 milijardi dinara, i na taj na~in je za prvih {est meseci ove godine uspela da preokrene negativnu dinamiku iz prvog kvarta-

Najve}i rast cena u avgustu zabele`en je u grupama Rekreacija i kultura – 1,5 posto, i Komunikacije – 1,2 procenat, dok su hrana i bezalkoholna pi}a pojeftinili jedan odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale. Indeks potro{a~kih cena predstavqa poseban indeks malopro-

dajnih cena i obra~unava se po metodologiji uskla|enoj s preporukama za obra~un indeksa cena na malo u Evropskoj uniji. Indeks potro{a~kih cena se defini{e kao mera prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

^INOVNIKE OTPU[TAJU, A RADNI^KE SOLIDARNOSTI NEMA

la, isti~e se u saop{tewu iz ove kompanije. Na nedavnoj sednici Upravnog odbora NIS-a re~eno je da je to izuzetan uspeh jer je time gubitak po {estomese~nom obra~unu za 2009. godinu smawen na 7,4 milijardi dinara. Predsednik Upravnog odbora Vadim Jakovqev rekao je da je za ovakav rezultat poslovawa kompanije, uz pozitivan uticaj spoqa{wih faktora, kao {to je ja~awe dinara, izuzetno zna~ajan i rad menaxmenta, koji je u drugom kvartalu uspeo da stabilizuje finansijsko stawe kompanije, da pove}a eksploataciju nafte i gasa i da ponudi tr`i{tu novi kvalitetni proizvod – evrodizel. Po wegovim re~ima, ovakav rezultat ne bi bio mogu} bez stalne podr{ke Vlade Republike Srbije i konstruktivne saradwe na nivou UO NIS-a. UO NIS-a je odobrio i program optimizacije broja zaposlenih u kompaniji, {to je prva faza ostvarivawa programa pove}awa efikasnosti. Zaposleni koji zadovoqavaju kriterijume programa i koji su se prijavili za dobrovoqni odlazak iz kompanije mo}i }e da odu ve} do kraja septembra uz isplatu otpremnine od 750 evra za svaku godinu radnog sta`a, plus ~etiri prose~ne plate. U saop{tewu se nagla{ava da }e kompanija nastaviti proces pove}awa efikasnosti zaposlenih i ponuditi specijalne programe dobrovoqnog odlaska za druge kategorije radnika, a po re~ima generalnog direktora Kirila Krav~enka, paralelno je zapo~et proces planirawa karijere i razvoja kqu~nih zaposlenih, kao i anga`ovawe najboqih stru~waka s Tr`i{ta rada. D. Ml.

Do~ekali da i }atama crkne krava Ve} godinama je svima jasno da u dr`avnoj administrastraciji i javnom sektoru ima vi{kova zaposlenih, ali je dr`ava uvek pronalazila neku alternativu prema kojoj su oni i daqe ostajali na dr`avnim jaslama. Jednostavno, svaka nova vlast je kao “pratwu” dovodila novu armiju zaposlenih, a na osnovu “xentlmenskog” sporazuma zadr`avala stare. Gomilawe i po nekoliko radnika na jedno radno mesto uz sigurne plate – jer pokazalo se da je dr`ava najboqi poslodavac u Srbiji – dovelo je do toga da proizvodni radnici sav svoj gnev zbog lakog gubitka posla kod privatnog gazde i izostanka plata i po nekoliko meseci usmere ka javnom sektoru te danas nisu spremni da se solidari{u s onima kojima sada ~istkom u dr`avnom sektoru slede otkazi. Naime, nijedna od tri sindikalne centrale u Srbiji ne spori da je racionalizacija dr`avne uprave i javnog sektora neophodna – a otkazi se onda podrazumevaju – i poru~uju da }e insistirati na tome da svi koji ostaju bez posla dobiju pristojne otpremine, ali nisu spremni da zbog odluke dr`ave da uradi ono {to je godinama odlagala i ~emu je dobrano i sama kumovala, organizuju masovne proteste. Mada je radni~ka solidarnost sada dr`avnim ~inovnicima vi{e nego potrebna, proizvodni radnici, koji su godinama na le|ima nosili tranziciju a od prodaje ~ijih preduze}a se novac potro{io na javnu potro{wu i plate zaposlenih u dr`avnoj administraciji, ne uzbu|uju se preterano {to }e toliki broj qudi ostatiti bez posla pa i nisu spremni da u~e-

Prawe ruku – Nesporno je da se administracija godinama talo`ila i da je sada dogorelo do noktiju, ali moraju se organizovati takvi sindikati koji }e podjednako {tititi sve zaposlene i koji }e zbog problema bilo kojih radnika pozvati na radni~ku solidarnost, ali je i dobiti. Jer od toga {to danas “me~ka” igra pod prozorom javnog sektora vajde ne}e imati radnici kod privatnika. Dr`ava je i od jednih i od drugih “oprala” ruke, prepu{taju}i ih milosti i nemilosti – zakqu~uje profesor Marinkovi}. stvuju na protestima povodom takve odluke Vlade Srbije. Podse}aju pri tom na to da ni wih ~inovnici nisu podr`ali kada su danima obijali beogradske pragove, le`ali na prugama, gladovali ispred skup{tina op{tina... Profesor dr Darko Marinkovi} ocewuje za na{ list da je stra{no kada neko dru{tvo do|e u situaciju u kojoj su radnici suprotstavqeni jedni drugima, odnosno gde se dele po tome ko im je poslodavac, ali ka`e da razume {to je u

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Lo{a privatizacija, a krivaca nema Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ocenio je da je bilo propusta u privatizaciji preduze}a “Zastava elektro” iz Ra~e. U pismu koje je Savet uputio premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u navodi se da se iz dokumentacije koju su dostavili zaposleni u “Zastava elektru” jasno vidi da je Agencija za privatizaciju “u~inila ozbiqne propuste” u kontroli izvr{ewa ugovora o prodaji tog preduze}a. “Zastava elektro” je prodata u martu 2006. godine konzorcijumu s Rankom Dejanovi}em na ~elu, za 27,7 miliona dinara. Kupac je

imao obavezu da investira 26 miliona dinara, {to, po dokumentaciji dostavqenoj Agenciji za privatizaciju, nije u~inio u predvi|enom roku.

Treba da se utvrdi odgovornost dr`avnih institucija, ali i nesavesnih kupaca Radnici “Zastava elektra” su vi{e puta organizovali proteste u Beogradu, zahtevaju}i da se poni{ti prodaja tog preduze}a. Agencija za privatizaciju je dala

Tro{kovi uvoza TRS-a

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

nalog policiji i Tu`ila{tvu da provere navode radnika o nezakonitom poslovawu novih vlasnika, ali jo{ nije dobila wihove izve{taje. “Zabriwava ~iwenica da se navodnim poklawawem akcija preduze}a dr`avi poku{ava izbe}i odgovornost za kr{ewe zakona i ugovora, kako kupca, tako i dr`avnih institucija”, ukazao je Savet za borbu protiv korupcije. Savet smatra da u slu~aju “Zastava elektra” treba da se utvrdi odgovornost dr`avnih institucija, ali i “nesavesnog kupca”, nakon ~ega bi bio pokrenut postupak za naknadu {tete.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,2324

93,5717

96,1917

90,9517

Australija

dolar

1

53,7135

55,0908

56,6333

53,5483

Kanada

dolar

1

57,5816

59,0581

60,7117

57,4045

Danska

kruna

1

12,2542

12,5684

12,9203

12,2165

Norve{ka

kruna

1

10,5649

10,8358

11,1392

10,5324

[vedska

kruna

1

8,9242

9,1530

9,4093

8,8967

[vajcarska

franak

1

60,2512

61,7961

63,5264

60,0658

V. Britanija

funta

1

103,6970

106,3560

109,3340

103,3780

SAD

dolar

1

62,4067

64,0069

66,7991

62,2147

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 9. 2009. godine

U intervjuu sa zamenicom direktora {vajcarskog preduze}a TRS Sne`anom Vukovi} “Ulagawe u Srbiju bilo je dobar potez”, objavili smo da ova firma svakog meseca za razna re{ewa, merewa, analize i uvozne dozvole izdvaja oko 50.000 evra. Stvarni tro{kovi za ove namene su oko 50.000 dinara mese~no. Izviwavamo se zbog ovog propusta Sne`ani Vukovi} i kompaniji TRS. V. H.

Srbiji tako kada se ima u vidu kako su se, s jedne strane, qudi zapo{qavali u dr`avnoj administraciji i javnom sektoru i, s druge, kako su ostajali bez posla oni ~ija su preduze}a rasprodata. – Nisu krivi qudi koji rade u dr`avnoj administraciji i javnom sektoru – ocewuje profesor Marinkovi}. – Wima je trebao posao i oni su do wega do{li kako su znali i umeli. Kriva je vlast koja ih je zapo{qavala na osnovu partijske kwi`ice, gomilala i sve do sada

odbijala da stvari nazove pravim imenom i da prekobrojne na vreme zbrine. U isto vreme, ta ista vlast mirno je posmatrala radnike koji danima protestuju protiv nesavesnih gazda i ni{ta nije ~inila da napravi sistem u kojem bi svako ko radi za to bio pla}en u najmawu ruku kao i onaj koji sedi u kancelariji, bilo na lokalnom, pokrajinskom ili republi~kom nivou. Koriste}i poznatu i ve} isprobanu metodu “zavadi pa vladaj”, sve vlasti u Srbiji su dovele do toga da proizvodni radnici u ~inovnicima vide jedinog neprijateqa i da svoj gnev i nezadovoqstvo okre}u prema wima umesto prema dr`avi i sindikalnim liderima koji dobrog nisu doneli ni jednima ni drugima. Drugim re~ima, ono {to su neki radnici ve} do`iveli i osetili, sada }e se dogoditi i ovim do sada nedodirqivima, ali to nikako ne zna~i da ne treba iskazati solidarnost s wima jer kada odjednom bez posla ostane 14.000 qudi to jeste pravi trenutak da se ~uje glas svih radnika. Ta~no je da u tranziciji nema garantovanog radnog mesta i da svaki radnik ima razloga da strepi, ali ta strepwa mora da va`i za sve, a ne samo za one koji rade u privatnom sektoru. Ne}e se problem u Srbiji re{iti samim tim {to }e ovih 14.000 qudi dobiti otkaz. Ukoliko se javni sektor ne reformi{e, i to tako da u dr`avnoj administraciji rade oni koji su stru~ni i kvalitetni i koji ne zavise od onih koji su na vlasti, onda }e proizvodni radnici i daqe ose}ati da na svojim ple}ima izdr`avaju gomilu nesposobnih ~inovnika. Q. Male{evi}

5

DIANA DRAGUTINOVI]

MMF nam jedini spas – Program Srbije s MMF-om nema alternativu i mora biti nastavqen, ne samo zbog kredita i drugih me|unarodnih finansijskih institucija ve} i zbog komercijalnih kredita i stawa na finansijskom i deviznom tr`i{tu – izjavila je ju~e ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ona je na predstavqawu studije “Model ravnote`e mora da se mewa”, grupe autora s Ekonomskog instituta, istakla da, imaju}i u vidu strukturu buxeta, Srbija ne mo`e da ima mnogo niske poreske stope, kao i da poreski sistem treba mewati i u~initi ga pravi~nim.

Ministarka finansija je podsetila na to da je MMF insistirao na tome da buxetski deficit Srbije u narednoj godini bude tri odsto bruto doma}eg proizvoda, ali da je Vlada na poziciji da deficit mo`e biti i ve}i, posebno imaju}i u vidu aran`mane te institucije s drugim zemqama. Napomenula je da je Ma|arskoj, prilikom sklapawa aran`mana s MMF-om za narednu godinu, odobren buxetski deficit od gotovo ~etiri odsto a, po wenim re~ima, finansije Srbije su u mnogo boqem stawu nego u Ma|arskoj. – Postizawe ravnote`e je najboqe za stabilizaciju i rast, ali kada je privreda u recesiji, pitawe je kada bi dr`ava trebalo da se povu~e – istakla je ministarka povodom stava Vlade da borba s krizom zahteva ve}i deficit. Diana Dragutinovi} je navela i da }e buxetski deficit u ovoj godini najverovatnije biti 4,5 odsto BDP-a. Vlada Srbije postigla je krajem avgusta dogovor s MMF-om o buxetu za 2009. godinu, koji podrazumeva deficit od 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, a pregovore o buxetu za narednu godinu nastavi}e krajem oktobra.

MUKE MU^E JO[ JEDNU BA^KOPALANA^KU KOMPANIJU

Akcionarske zavrzlame u „Nopalu” Pre vi{e od pola veka u Ba~koj Palanci je osnovan „Nopal“, fabrika koja je decenijama bila lider u proizvodwi elektroinstalicionag materijala na prostorima biv{e, velike dr`ave. Uti~nice, prekida~i, sijali~na grla i ostali proizvodi ove firme ugra|ivani su u najluksuznije hotele, hacijende i ostala zdawa po celom svetu. Ima ih i danas na Menhetnu, „Nopal“ je svojevremeno opremao sme{tajne kapacitete za Olimpijadu u Sarajevu, Rusi i danas pale i gase svetlo prekida~ima sa znakom fabrike iz Ba~ke Palanke. Ali, kao {to i u celoj zemqi, sa ~asnim izuzecima, privatizacija nije pogo|ena kada je re~ o fabrikama koje su nekada zapo{qavale od 600 do 1.000 radnika, tako su i tvorci ovda{we tranzicije, izgleda, oma{ili mnogo toga. Nekada najve}i balkanski proizvo|a~ materijala bez kojih nema struje u ku}i i fabrici, danas je samo bleda slika onoga {to je nekada {qa{tilo. Gora od toga je pri~a malih, ali ve}inskih akcionara, koji tvrde da su prevareni. – Od 2002. godine, kada su neki biznismni, ko zna ko i ko zna odakle, kupili mawinski deo akcija firme, kola su krenula nizbrdo – ka`e predsednica Upravnog odbora Udru`ewa akcionara „Nopala“ Bosiqka Anti} Boba. – Mnogi od nas su oti{li iz komapnije, koja sada ima samo 263 radnika, a

nekada gotovo 700. U posledwe dve i po godine, a uz „pomo}“ Samostalnog sindikata i tri brokera iz Beograda – ina~e oni su mawinski akcionari „Nopala“ – prome-

a za ovu godinu 5,5 mese~nih zarada. Ka`u da je kompanija izgubila brojne sudske sporove i da vi{e ne}e trpeti da mawinski vlasnici kr~me wihovu imovinu. – Pre nekoliko godina oti{la sam, odnosno nisam mogla vi{e da izdr`im atmosferu koju su stvorili neki radnici koji su slepo verovali navodnim „spasiteqima“ ili mawinskim vlasnicima – ka`e An|elija Zori}, koja je i sada akcionar, ali bez posla i penzije. – Qutio se neko ili ne, ali moram pitati sada{we, dodu{e malobrojne rad-

Sindikat {titi brokere? Bosiqka Anti} ka`e da je ova kompanija pre`ivela sve i sva{ta, i dodaje da danas u Upravnom odboru firme sede qudi koji nemaju nijednu akciju „Nopala“, te da je, navodno i predsednik Skup{tine akcionara bez akcija ovog AD. – Ispalo je da qudi koji su prodali akcije na{e firme sada zastupaju one koji su ih sa~uvali – ka`e Bosiqka Anti}. – Ispalo je da Sindikat {titi brokere, a ne radnike. To nas je ujedinilo, pa akcionari `ele vanrednu sednicu Skup{tine akcionara, jer `elimo da sa~uvamo svoju imovinu, a radnici, verovatno svoja radna mesta. Ovako niko ne zna dokle }e raditi, a mi ne znamo koliko nam vredi jedna akcija – da li, kao nekada, vi{e od 8.000 ili oko 2.000 dinara. nilo se sedam direktora. Mi, akcionari, tra`imo odgovornost, a radnici neka misle o sebi. Radnici – a boje se za svoju sudbinu ako im se ima pojavi u medijima – ka`u da im je firma ostala du`na {est plata iz 2007. godine,

nike i ve}inske akcionare „Nopala“, {to su do sada }utali? Krivili su one koji su nekada dobro vodili firmu, a sada krive – koga?! @elimo da „Nopal“ ne samo opstane ve} i da ponovo bude lider na Balkanu. M. Suyum


6

POQOPRIVREDA

sreda16.septembar2009.

Kredite uzelo 4.000 paora Do sada je poqoprivrednicima odobreno oko 24 miliona kratkoro~nih i dugoro~nih kredita, saop{teno je iz Ministarstva poqoprivrede. Ove kredite, koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, preuzelo je oko 4.180 poqoprivrednih proizvo|a~a, a odobreno je oko 13,3 miliona evra dugoro~nih kredita i oko 10,7 miliona evra kratkoro~nih. Prema podacima Ministarstva, kratkoro~ni krediti se naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no, dok se dugoro~ni krediti naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

POKRENUTA AKCIJA ZA BEZBEDNOST RATARA NA DRUMU

Putevi opasni za traktoriste – U gotovo polovini udesa na putevima u Srbiji u~estvuju poqoprivredne ma{ine tokom sezonskih radova, {to je porazan podatak – upozorio je ju~e na ^eneju ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin, najavquju}i kampawu za spre~avawe saobra}ajnih nesre}a u kojoj }e poqoprivrednici biti edukovani. Kampawa “Spre~avawe nesre}a i tragi~nih doga|aja u poqoprivredi” }e po~eti 20. septembra i traja}e godinu dana, a sprovodi}e je Ministarstvo poqoprivrede i Poqoprivredni fakultet u Zemunu u saradwi s Ministarstvom unutra{wih poslova. Seqaci }e biti obu~avani u tome kako da se sa svojim vozilima i prikqu~nim ma{inama pona{aju na wivi, a kako na ulici. – Na pragu smo jesewe `etve i zato je Ministarstvo odlu~ilo da pokrene kampawu tokom koje }e se na terenu edukovati poqo-

Izbor za najboqu {qivovicu Poqoprivredni fakultet u Zemunu saop{tio je da }e organizovati izbor za najboqu srpsku {qivovicu svih vremena, a rok za dostavqawe rakija je 10. decembar ove godine. Pravo u~e{}a na izboru imaju sve {qivovice proizvedene na tlu Srbije od 1900. do 2008. godine, a od 20 do 30 najboqe ocewenih mo}i }e da u~estvuje u jedinstvenoj aukcijskoj prodaji najboqih srpskih

{qivovica. Taj izbor je uvod i u drugu manifestaciju – aukcijsku prodaju najboqih srpskih {qivovica svih vremena, koja se planira za kraj 2010. godine. Ocewivawe senzornog kvaliteta srpskih {qivovica koje zvani~no u~estvuju u izboru obavi}e se na Poqoprivrednom fakultetu sredinom decembra ove godine, a pobednik }e biti progla{en 16. januara 2010.

Mlekare odbile farmere Asocijacija proizvo|a~a mleka Vojvodine na vanrednoj skup{tini, posle sastanka s velikim industrijskim mlekarama, ostala je pri predlogu da otkupna cena za ekstrakvalitet bude 31,50 dinar po litru, koju otkupqiva~i trenutno ne prihvataju. Farmeri su nezadovoqni time {to mlekare nijednu stavku iz dostavqene kalkulacije o wihovim tro{kovima proizvodwe nisu osporile, a ipak odbijaju zahtev za pove}awe cene. Po re~ima proizvo|a~a, najboqi argument za pove}awe cene i o neisplativosti proizvodwe u ovim uslovima, je slawe u klanice 80.000 muzara. [to je, tvrde sto~ari, ogledalo samovoqe mlekarske industrije, koja je ovim skresala i svoju sirovinsku bazu na mini-

DNEVNIK

mum. Me|u novim predlozima za zaustavqawe pada proizvodwe, Asocijacija predla`e da se naprave dugoro~ni ugovori sa mawim mlekarama koje sada imaju ve}u cenu, kao i da se uz pomo} dr`ave instaliraju kapaciteti za izvoz mleka. Farmeri }e potra`iti i model po kome }e mo}i da na malo prodaju mleko sa svojih farmi. S obzirom da u Srbiji ne postoji dugoro~ni program razvoja govedarstva, predlo`eno je da resorno ministarstvo sa~ini poseban program o ovoj delatnosti. Kao izraz nezadovoqstva, farmeri }e organizovati kupawe u mleku, a toga dana pokloni}e mleko i de~jim ustanovama i stara~kim domovima – re~eno je „AgroPresu”.

ili je mehanizacija ostavila blato vim Zakonom o bezbednosti u saobra}aju na putu koje je izazvalo nesre}u, i to koji }e stupiti na snagu 10. decembra 2009. je stra{no – kazao je Dragin. godine. Profesor Poqoprivrednog faOvu akciju podr`ao je i vaterpolista kulteta u Zemunu Mi}o Oqa~a podDanilo Ikodinovi}, koji je pozvao sve u~esetio je na to da je ta snike u saobra}aju da obraobrazovna ustanova te pa`wu na to kako upraSvake godine oko inicirala takvu akvqaju vozilima. 950 qudi izgubi ciju jo{ pre nekoli– Imao sam nesre}u i pro`ivot zato {to je ko godina, a sada je {ao sam kako sam pro{ao. ona kona~no pretoZato apelujem na sve da neki traktor bio ~ena u delo. On je reneobele`en, {to je obrate posebnu pa`wu u sakao je da smo u poobra}aju. Ko `uri, nikada nekome izleteo sledwih 20 godina u ne}e sti}i na vreme. Ja sam na put... nesre}ama koje se doto osetio na svojoj ko`i – ga|aju u saobra}aju, a rekao je Ikodinovi}. u kojima u~estvuju i poqoprivredne Ju~e je s wive na ^eneju poruku nepaFoto: B. Lu~i} ma{ine, izgubili onoliko stanov`qivim voza~ima uputio i poqoprivredprivrednici. Svake godine oko 950 qudi nika koliko ima jedan omawi grad u Srbinik iz Gospo|inaca Laza Duki}, koji je neizgubi `ivot samo zato {to je neki trakji. Po wegovim re~ima, stru~waci }e popa`wom izgubio ruku prilikom rukovawa tor bio neobele`en, neko vozilo nije priqoprivrednicima na javnim predavawima poqoprivrednom ma{inom. On je pozvao lagodilo brzinu uslovima puta, {to je neobja{wavati kako se koriste ma{ine na svoje kolege da ne `ure kada upravqaju makom izleteo traktor ili kombajn na put wivi i u javnom saobra}aju u skladu sa no{inama. S. G.

KUKURUZ – NA[ NAJBOQI POSAO SA SVETOM

Za izvoz spremno dva miliona tona `utog zrna U ovoj godini izvezli smo blizu milion i po tona kukuruza, {to je rekordan rezultat, a u narednoj bismo ga mogli i oboriti jer }e nam, prema procenama stru~waka, za plasman preko granice ostati do 2,2 miliona tona. Berba kukuruza odmi~e, prate je, kao i svaku, optimisti~ke i pesimisti~ke procene, ali sigurno je da nam ova kultura opet mo`e biti izvozni adut. – I pored povremenih su{nih perioda, vlage je bilo dosta i procene su da }e ovogodi{wi rod biti kao lawski, {to zna~i da }emo imati vi{e od {est miliona tona, i to su realne procene – ka`e za “Dnevnik” direktor Fonda za `ita Vukosav Sakovi}, dodaju}i da se, prema zvani~noj statistici, s 1,2 milion hektra, koliko je zasejano kukuruzom, o~ekuje 5,4 tona suvog zrna po hektaru, {to bi nam dalo 6,6 miliona tona. Pitawe je, veli, da li }e biti toliko, ali u svakom slu~aju, rod ne}e biti mawi od 6,1 miliona tona. Osim toga, imamo velike lawske zalihe, te }emo imati oko 7,5 miliona tona. Na{ sagovornik podse}a na to da je Srbija, prelaskom granice od milion tona, u{li u krug deset najve}ih svetskih izvoznika.

Zaradili 165 miliona evra – Ekonomska godina za ovu kulturu se zavr{ava za 15 dana. Te{ko je precizno re}i koliko smo na kukuruzu zaradili jer su cene varirale od 90 evra po toni po~etkom godine do 130 evra, da bi se u posledwe vreme vratile na 93 evra, koliko sada ko{ta kukuruz utovaren u bar`u. Pod uslovom da smo ga prodavali po prose~noj ceni od 110 evra, na wemu smo zaradili 165 miliona evra – ka`e Sakovi}. – Nameravamo tu i da ostanemo. @eqe su nam da izvezemo vi{e od milion i po tona, a mo-

gli bismo svetu prodati od 2 do 2,2 miliona. Za to imamo uslove, potrebnu logistiku, a pita-

we je samo koliko }e svetske cene odgovarati proizvo|a~ima. @itarice se na svetskom tr`i{tu prodaju unapred i dosada smo, od novog roda do kraja godine, odnosno za naredna ~etiri meseca, prodali vi{e od 400.000 tona. To govori da }e, za razliku od p{enice, kukuruz imati kupce. Istina, po niskoj ceni ali, na`alost, takva je trenutno svetska cena – obja{wava Sakovi}. Kukuruz je na{a najva`nija kultura i kada je u pitawu proizvodwa i izvoz. Mi smo ina~e najve}i proizvo|a~ u regionu CEFTA-e. U strukturi orani~nih povr{ina pod `itom najve}e u~e{}e imaju setvene povr{ine pod kukuruzom, oko 1,3 milion hektara, ili 62 odsto, i na nivou su proseka iz 1998–2007. godine. Prose~an prinos kukuruza je 4,8 tone po hektaru i mawi je od evropskog za 1,1 tonu, odnosno za tre}inu. Proizvodwa kukuruza i lane je bila 6,1 miliona tona, {to je 56,3 posto vi{e u odnosu na onu u 2007. godini, ali posmatrano u odnosu na desetogodi{wi prosek (1998–2007), ta proizvodwa je 30 procenata mawa. U evropskoj proizvodwi Srbija u~estvuje s oko {est odsto i nalazi se na visokom {estom mestu. S. Glu{~evi}

„ALTEK” PRIVODI KRAJU VELIKU INVESTICIJU

Od decembra ~istija Tisa - Izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda sa pogonom za kogeneraciju struje izuzetno va`na za sve fabrike u Senti, kao i za stanovnike ovog kraja. Pored o~uvawa zdrave `ivotne sredine i prirodnih resursa kao {to je reka Tisa, zavr{etak izgradwe pogona koje }e koristiti organski otpad iz “Alteka” za proizvodwu elektri~ne energije, obezbedi}e i ekonom-

sku benefit - re~eno je ju~e na sastanku u Izvr{nom ve}u Vojvodine kojem su prisustvovali pokrajinski premijer Bojan Pajti}, ministar poqoprivrede Sa{a Dragin i Arlik Blejk, regionalni finansijski direktor ameri~ke kompanije “Alltek” u ~ijem sastavu, od 2002. godine, radi i fabrika za proizvodwu kvasaca “Fermin” iz Sente. Pajti} je pru`io podr{ku nastavku

[E]ERANA U BA^U NIJE ZATVORENA, A KAD ]E, NE ZNA SE

Radnici se jo{ nadaju kampawi [e}erana u Ba~u, koja posluje u sastavu kompanije “Sunoko”, od po~etka godine sa 187 radnika smawila je broj zaposlenih na 86. Predsednik Samostalnog sindikata u fabrici Du{an Dragi} ka`e da se, osim na odr`avawu, radi i na doradi {e}era iz drugih {e}erana i jo{ nekim poslovima. – Plate primamo, ali `elimo da proizvodimo {e}er koji smo decenijama proizvodili i bio je najkvalitetniji u Srbiji – tvrdi Dragi}. – Ne treba zaboraviti da ovo akcionarsko dru{tvo ima 636 malih akcionara koji poseduju oko 24 odsto akcija fabrike. Wima, kao i radnicima – nekada ih je ovde radilo oko 400 – veoma je bitno da fabrika radi, pa se zato ne zadovoqa-

vamo stavom rukovodstva kompanije koje ka`e da {e}erana nije zatvorena, ali da ne}e prera|ivati {e}ernu repu zbog, navodno, visokih tro{kova, jer se koristi mazut. I u drugim {e}erana se koristi ovo gorivo, pa se repa s na{eg sirovinskog podru~ja nosi tamo. U sindikatu ka`u da je „MK-komerc“ {e}eranu kupio 2002. godine i da je postojala obaveza da se investira pet miliona evra, a da oni nisu imali uvid. – Oko100 radnika tu`ilo je [e}eranu jo{ ranije, jer smatraju da nije ispo{tovan deo programa o pove}awu plata od pet posto godi{we, a deo vezan za stambeno zbriwavawe dela radnika je ispuwen – ka`e Dragi}. – Me|u radni-

cima je ogromna neizvesnost, stalno se pri~a o vi{ku radnika, pa dok jedni idu i rade u druge {e}erane po potrebi, drugi ovde ~uvaju {ta se mo`e o~uvati. Fabrika je ispravna i tvrdimo da bi mogla da radi ovogodi{wu kampawu. Pu{tena je voda u sistem, a sva elektrooprema je ispravna. Fabrika je na svojevrsnom stendbaj re`imu, pa bi nam za slu~aj kampawe trebali kvalifikovani radnici, kojih ima. Ovde podse}aju da je u Ba~u, dok je [e}erana radila, iskori{}enost {e}erne repe bila najve}a, navodno ~ak 96 odsto i pitaju se da li je mazut koji se koristimo u proizvodwi skupqi od prevoza repe do drugih {e}erana. M. Suyum

izgradwe i ukazao da je ovakva vrsta projekata veoma zna~ajna za Vojvodinu, jer se radi o spoju najmodernije tahnologije sa efikasnom za{titom `ivotne sredine i kori{}ewem obnovqivih izvora za dobijawe energije. Direktor u “Alteku” Arlik Blejk izrazio je nadu da }e kompletna investicija biti zavr{ena do kraja novembra ove godine.


OD DANAS

TELEP, ADICE I DEO GRBAVICE

Kod [tranda besplatan parking

Radovi ju~e iskqu~ili gas Stanovnici Telepa i Adica, ali i delova Grbavice, ju~e nisu imali gas, jer je izme{tana deonica gasovoda. Kako su nam rekli u DP “Novi Sad gas”, gas je ju~e trebalo da stigne do 16 ~asove. S. K.

Parking na parkirali{tima u okolini [tranda, u delu kod kafea “Beza”, ronila~kog kluba “Danubijus” i ispod mosta na ulazu na pla`u, od danas se ne}e napla}ivati, a pod naplatom }e ostati samo parking ispod Mo-

Novosadska sreda16.septembar2009.

sta slobode koji je u blizini Bulevara despota Stefana, odnosno nove {alter sale Policijske uprave. Ostavqawe vozila ovde }e ko{tati 35 dinara za ceo dan. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

GRADSKI ^ELNICI I PRVACI POLITI^KIH PARTIJA O DOGA\AWIMA U „ZELENILU”

Ki{a zalivala, ~esme {tedele

O pla}enim odmorima uzdr`ano

ako zvani~na kupali{na seI zona jo{ nije zavr{ena, u “Gradskom zelenilu” se ve} po-

lako svode letwi rezultati sa [tranda. Letwa sezona ove godine traje do 30 septembra. Do 13. septembra prodato je 400.880 dnevnih i oko 6.300 sezonskih ulaznica. Pro{logodi{wi rekord, kada je prodato 420.000 dnevnih karata, ne}e biti oboren, ali, kako ka`u u “Zelenilu”, i ovim podatkom su izuzetno zadovoqni, jer je ove sezone bilo ~etrdesetak ki{nih dana. Od 26 objekata na [trandu izdat je 21, dok je “Zelenilo” zadr`alo dva jer su `eleli da ostvare dodatni prihod. Re{en je i problem buke na pla`i, a radno vreme je striktno po{tovano. Spasila~ka ekipa je svoj

posao obavqala bez gre{ke, nije zabele`en nijedan slu~aj utapawa, a spasioci su intervenisali devet puta. Tako|e, problem sa nesavesnim voza~ima skutera i glisera re{en je efikasno. Na pla`i su ove sezone montirani {tedqivi tu{evi i ~esme, otvoren je toalet za osobe sa posebnim potrebama i majke sa decom, a posetioci su na raspolagawu imali bankomat, be`i~ni internet i piqarnicu. Kao i prethodnih sezona, i ove je na [trandu bilo mno{tvo kulturno-sportskih manifestacija. Iz “Zelenila” najavquju da }e klizali{te, koje je pro{le godine bilo postavqeno na centralnom platou i pokazalo se kao pun pogodak, i ove zime biti na raspolagawu. B. Markovi}

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Ve~e posve}eno medu Dru{tvo p~elara “Jovan @ivanovi}” iz Novog Sada, organizuje ve~e pod nazivom “Med u kwi`evnosti, muzici i slikarstvu”.

Program }e se odr`ati u petak, u ~itaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu, Ulica Dunavska 1, u 19 ~asova. B. P. P.

V REMEPLOV

Kinezi pevali „Bosno moja”

Radnici “Gradskog zelenila”, wih 56, od danas su na pla}enom odsustvu od 30 do 45 radnih dana i za to vreme dobija}e 65 odsto od svoje tromese~ne plate i topli obrok koji u “Zelenilu” iznosi 7.000 dinara. Ovo gradsko preduze}e je prvo koje je poseglo za ovom merom, pa nas je interesovao stav gradskih ~elnika i politi~kih partija u gradu koje dele vlast u Skup{tini grada prema ovoj zakonskoj, ali nepopularnoj meri. Od zamenika gradona~elnika Sa{e Igi}a saznajemo da Gradsko ve}e trenutno nema stav o slawu radnika na pla}ena odsutva u firmama ~iji je osniva~ Skup{tina Novog Sada. U Slu`bi za informisawe u Gradskoj ku}i re~eno nam je da su sastanci povodom pla}enih odmora neprekidni, te da }e u ~etvrtak biti zavr{eni. “Dnevnik” je jo{ pro{le srede tra`io odgovor od ~lana

^lan Gradskog ve}a Gordana Pu{i} Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}

Gradskog ve}a za komunalije Gordane Pu{i} tim povodom, ali do ju~e odgovor nije do{ao. Pu{i} je ina~e kadar Demokratske stranke.

Nema povla{}enih U saop{tewu “Gradskog zelenila” ka`e se da je rukovodstvo dolaskom na ~elo firme od pre vi{e od godinu dana zateklo dug od oko 160 miliona, te da j e on sada smawen za oko 60 miliona, a broj zaposlenih smawen za 130 radnika. U firmi je pre godinu dana radilo 570 radnika. Radnici “Zelenila” na pla}eni odmor i}i }e do kraja februara i u tom periodu bi}e svi obuhva}eni, pa i rukovodioci. U ovom preduze}u o~ekuju da }e mere Vlade Srbije obuhvatiti i ovu firmu i da }e se u dogledno vreme prona}i novac za otpremnine radnika pred penziju. Prosek starosti u “Zelenilu” je 52 godine, navodi se u saop{tewu.

Iskqu~ewa struje

Ansambl narodnog orkestra Svekineskog radija iz Pekinga je na svojoj turneji po Jugoslaviji, 16. septembra 1977. gostovao u Novom Sadu. U prepunoj sali SNP - a, dana{wem pozori{tu mladih, {ezdeset svira~a na udaraqkama i `i~anim instrumentima, koji su za na{ svet bili nepoznati i neobi~ni, svirali su tradicionalni i savremenu kinesku narodnu muziku. Ona je bila podjednako bogata zvu~nim bojama i ritmi~kim varijacijama. Bez obzira koliko su neke melodije bile drevne, npr. “Igra zlat-

nih zmija” stara najmawe dve hiqade godina i one o dinasti~kim sukobima u {estom veku nove ere, ili pak savremene, poput ratni~kih mar{eva iz oslobodila~kih ratova i socijalisti~ke revolucije u prvoj polovini 20. veka, sve su “prijawale za uho” ovda{weg slu{aoca. Naro~ito dobar utisak ostavila je na slu{ala{tvo peva~ka grupa koja je glatko i milozvu~no otpevala nekoliko pesama sa Balkana. Posle “Biqana platno bele{e” i “Bosno moja”, dvoranom su se prolamale duge ovacije. N. C.

Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Benzinska pumpa “Enol”, Klisanski put od 15 do 167 i od 116 do 154, Omladinska ulica od 109 do 123 i od 70 do 80, Sentandrejski put od 93 do 115 i Zelengorska od 1 do 9 i od 2 do 12, od 8 do 11 ~asova ulice Jug Bogdana 2a, neparna strana Save ]isalova, temerinska od 28 do 40 i Gunduli}eva od 1 do 19, od 9 do 11 ~aosova ulica \or|a Magara{evi}a od 1 do 23 i od 2 do 24, Bra}e Krkqu{ od 19 do 27, Cara Du{ana od 29 do 35, 45 i 47 i od 30 do 44, Kolo srpskih sestara od 3 do 11 i od 2 do 12, Olge Petrov od 1 do 15, i od 2 do 18, Pajevi}eva, Pere Segedinca, Sredwa medicinska {kola, Trg 27. marta i Vojvode Kni}anina od 1 do 7 i od 22 do 28, od 10 do 11.30 ~asova Bosutska od 2 do 20, Savska od 1 do 25 i od 2 do 32, Sentandrejski put od 117 do 153 i od 106 do 150, Zmajevi~ki put od 61

do 81 i od 60 do 72, od 11.30 do 13.30 ~asova Geri Karoqa od 1 do 5 i od 2 do 10, Laze Nan~i}a od 37 do 63 i od 42 do 66, Novaka Radoni}a od 1 do 7, Pavleka Mi{kine od 1 do 19 i od 2 do 22, Andra{a Polgra od 2 do 6, od 8 do 10, od 14 do 18 i od 20a do 36 i ru`in gaj od 2 do 32 i od 1 do 29. ^ortanovci: od 10 do 11 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj. Bukovac: od 9 do 12 ~asova naseqe i firma “^ergi} i Metal”. Koviq: od 8 do 13.30 ~asovadeo naseqa od T. Markovi}a prema auto putu. Futog: od 8.30 do 12 ~asova Zdravka ^elara od 25 do 99 i od 18 do 60. Sremska Kamenica: od 8.30 do 13 ~asova ilice \ur|evska, Bademova, Kestenova, Ru`a, Gorwa provalija i Dunav naseqe. Veternik: od 8 do 13 ~asova deo naseqa od centra prema Futogu.

Igi} kao lider stranke G 17 plus u Novom Sadu koja uz demokrate, Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Srpski pokret obnove ~ini ve}inu u gradskom parlamentu, kazao je da gradske firme u kojima rukovodi kadar G17 plus ( Spens”, “^isto}a” i “Televizija Apolo”) ne}e slati zaposlene na pla}eni odmor. Izuzetak }e jedino biti u~iwen ako bude postojalo druga~ije mi{qewe Skup{tine grada. - Qudima treba dati da rade, jer jedino na taj na~in mogu biti ostvareni - rekao je Igi}. Prema re~ima predsednika Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove Vladimira Jeli}a slawe

Predsednik GO SPO Vladimir Jeli}

radnika na pla}eni odmor je posledica krize kapitala u svetu. Dodu{e, Jeli} priznaje da je godinama unazad bilo zapo{qavawa radnika po strana~koj osnovi, pa ima i tehnolo{kog vi{ka. Da podsetimo, odmah po preuzimawu du`nosti direktora u “Novosadskoj toplani” Janko ^obrda, ina~e kadar SPO-a, doveo je i Vladimira Jeli}a, dakle svog gradskog partijskog {efa i postavio ga za savetnika.Mi{qewe o pla}enim odmorima nismo uspeli da dobijemo ni od predsednika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Radovana Latinovi}a. Bio je neprekidno na sastancima. Z. Deli}

ZASEDAO SAVET ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Razvoj Kameni~kog parka kao pu`?

Savet za za{titu `ivotne sredine Skup{tine grada ju~e je dao saglasnost na program za{tite i razvoja Kameni~kog parka za ovu godinu, kao i za period od 2009. do 2013. godine, i podr`ao je izve{taj o realizaciji programa za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine u pro{loj godini. Iako su svi predlozi podr`ani, ~lanovi Saveta, kako iz opozicije, tako i iz vladaju}ih stranaka, uputili su niz zamerki na na~in i ka{wewe predstavqawa izve{taja, sadr`aj programa razvoja i odr`avawa Kameni~kog parka, kao i na samu ulogu Saveta i same Skup{tine grada na ekolo{ku politiku Novog Sada. Predstavnici pozicije kritikovali su obim programa od 10 strana za pet godina i naveli da je sve to neodre|eno, da su dve godine namewene samo projektova-

wu, da se mo`e desiti da ti projekti nikad ne za`ive, da je takav pristup ravan {ega~ewu i da je neodgovorno da se nigde ne spomiwu rokovi. Predstavnici opozicije mogli su da zakqu~e da je prakti~no pozicija sve rekla {to su i oni nameravali. Opravdawe za devetomese~no ka{wewe izve{taja o realizaciji programa za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine bilo je da su se ugovori zakqu~ivali tokom cele godine te je bilo potrebno da se oni ostvare da bi stigli izve{taji. ^lanovi Saveta upitali su se o ~emu zapravo oni odlu~uju kada program za{tite `ivotne sredine donosi gradona~elnik, a Skup{tina samo usvaja izve{taje. Tako|e, zamerili su i da zbog ka{wewa izve{taja, Savet nije u mogu}nosti da proveri na koji na~in je novac utro{en. S. K.

Dijalog na nema~kom Omladinski centar CK 13, Ulica vojvode Bojovi}a 13, posle letwe pauze ponovo pokre}e program “Konverzacija na nema~kom jeziku”. Prvi ~as zakazan je danas u 20 ~asova, na spratu Omladinskog centra i organizova}e se svake srede u istom terminu i na istom mestu. ^asovi konverzacije su besplatni. B. P. P.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

sreda16.septembar2009.

ZAKAZIVAWE PREGLEDA U AMBULANTAMA „RUMENA^KA” I „BULEVAR”

[iri se „halo” do doktora Pacijenti prijavqeni u ambulantama Doma zdravqa "Rumena~ka" i "Bulevar" od ponedeqka mogu da, preko kol-centra na broj 4879-000, zakazuju preglede kod izabranog lekara a do sad su to mogli samo gra|ani u dispanzerima na Limanu, u Ulici Zmaj Ogwena Vuka i u objektu "Bistrica" na Novom nasequ. Kol-centar Doma zdravqa sutra dobija licencu, koja donosi novinu i za zaposlene u kol-centru i za pacijente. - Od naredne nedeqe, ima}emo uvid u sve pozive {to }e nam omogu}iti da u svakom momentu vidimo koliko je qudi na ~ekawu, a koliko razgovora sa operaterom, a mo}i }emo i da pratimo koliki je pritisak na mre`u. Pacijentima }e licenca omogu}iti da, prilikom poziva kolcentra, ukoliko je kod operatera zauzeto, ~uju koji su po redu na ~ekawu za dobijawe veze. To }e im dati mogu}nost izbora da li

da ~ekaju na vezu ili da pozovu ponovo, kasnije - rekla je Sne`ana Bo{kov, zadu`ena za kol-centar u Domu zdravqa. Ina~e, nov na~in zakazivawa preko jedinstvenog broja, u ponedeqak je dostigao rekordan broj poziva, ~ak 4.860. U kol-centru, koji je na po~etku radio s 12 operatera, danas de`ura wih tridesetoro, a preko wega skra}ena je procedura zakazivawa i kod lekara specijaliste, tako {to izabrani lekar, odmah nakon zavr{enog pregleda, elektronskim putem zakazuje pacijenta kod specijaliste u Domu zdravqa. Pregledi se preko kol-centra zakazuju samo u Slu`bi op{te medicine, Medicine rada, Slu`be za specijalisti~ko-konsultativnu delatnost, Ginekologije i Pedijatrije. Grad je za nabavku kol-centra i wegovo umre`avawe u ambulantama izdvojio 15 miliona dinara. I. Brcan

DAN OP[TINE SREMSKI KARLOVCI

Proslava u znaku sporta Sve~ana sednica Skup{tine op{tine Sremski Karlovci povodom Dana op{tine, 16. septembra bi}e odr`ana danas u 11 sati u sali Karlova~ke gimnazije. Odbornicima i gostima obrati}e se predsednik Skup{tine op{tine Rajko Marinkovi} i predsednik op{tine Milenko Filipovi}. U umetni~kom programu nastupi}e hor Eparhije sremske “Sveti Nikolaj” pod dirigentskom upravom Jovana Peji}a i profesor Karlova~ke gimnazije Jelena Ratkov -Kvo~ka, koja }e govoriti odlomke iz kwige “Poznice” Miodraga Popovi}a. U ~ast Dana op{tine na terenima u Dvorskoj ba{ti u 17 sati po~iwu sportska nadmetawa. ^ast da zapo~nu odbojka{ka nadmetawa ima}e pionirke iz karlova~kog kluba “Partizan”, dok }e ga revijalnom utakmicom u 20 sati zatvo-

riti mu{ke ekipe OK “Stra`ilovo”. Na terenu za mali fudbal u 17 i 17.30 sati po~iwu utakmice pionira iz {kole fudbala FK “Stra`ilovo”. U 18.10 sati publici }e se predstaviti ~lanivi Karate kluba “Lavovi”, a u 18.30 nadmeta}e se ekipe sastavqene od u~enika Karlova~ke gimnazije i Bogoslovije Svetog Arsenija Sremca. Kartisti KK ”Impuls ponte roso” prikaza}e borila~ke ve{tine u 19.10 sati. Fudbalska utakmica izme|u ekipa koje ~ine lokalni funkcioneri ne}e biti odr`ana, jer se nije prijavio dovoqan broj igra~a. Na ko{arka{kim terenima od 17 sati bi}e turnir na kom bi trebalo da nastupi 12 ekipa iz Sremskih Karlovaca i okoline, a u 18.30 sati bi}e prezentacija {kole ko{arke KK “Star”. Z. Ml.

VESTI Razmena bebi opreme na Spensu Razmena bebi opreme po prvi put }e biti odr`ana, u petak, na prvom spratu Spensa ispred Gradske kafane, od 16 do 21 ~as. Tog dana pru`a se mogu}nost svima koji poseduju opremu za bebe, da je ponude onima kojima je potrebna, po povoqnijim cenama nego u prodavnicama. Ulaz je besplatan, a prodajno mesto ko{ta 100 dinara. B. P. P.

„Impresije” Velibora Bugarina Izlo`ba slika pod nazivom "Moje impresije" novosadskog slikara Velibora-Veqe Bugarina bi}e otvorena danas u 19 sati u galeriji Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” u Sremskim Karlovcima, na trgu Branka Radi~evi}a 7. O

umetniku }e govoriti istori~ar umetnosti Rajko Kari{ik, dok }e izlo`bu otvoriti dekan Fakulteta za klasi~no slikarstvo u Sremskoj Kamenici Dragan Martinovi} Martin. Postavka se mo`e pogledati do 5. oktobra, a izlo`ba je otvorena povodom Dana karlova~ke op{tine. Z. Ml.

„Parking servis” sti`e u Karlovce Preduze}e "Parking servis" uskoro }e po~eti da obavqa sve poslove u vezi s parkirawem u Sremskim Karlovcima, jer }e na sednici Skup{tine grada, koja se odr`ava u petak, najverovatnije pro}i inicijativa "Parking servisa" o izmeni odluke o osnivawu ovog preduze}a. Ukoliko izmena bude usvojena, "Parking servis" }e dobiti mogu}nost da odr`ava, ure|uje i obele`ava javna parkirali{ta i gara`e, kao i da uklawa nepropisno parkirana vozila i u drugim op{tinama. B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

DNEVNIK

[KOLE I VRTI]E VREBA EPIDEMIJA

Meksi~ki grip na pragu Jesen donosi i masovnije obolevawe od meksi~kog gripa, naro~ito u vrti}ima i {kolama, zbog ~ega se letos razmatralo wihovo zatvarawe. Me|utim, kako se od tog tipa protivpandemijske mere odustalo, vaqa pravovremeno upozoriti roditeqe kako da sa~uvaju dete od virusa tipa H1N1. - Najva`nije je da u {kolske i pred{kolske ustanove idu samo zdrava deca. Me|utim, posledwih godina su roditeqi, naro~ito oni zaposleni kod privatnika, prinu|eni da bolesnu decu {aqu u vrti}e jer ne mogu da dobiju slobodne dane kako bi s mali{anom ostali kod ku}e. ^ekaonice pedijatara na jesen i zimu pune se i starijom decom jer im roditeqi ~esto ne dozvoqavaju da izostanu s nastave pa ih u {kolu {aqu iako imaju neku infekciju. [to

O pandemiji u Novosadskom klubu U Novosadskom klubu u Zmaj Jovinoj ulici 3/1, danas u 18 ~asova, gostova}e prof. dr Vera Pati}-Jerant, direktorka Regionalnog influenca centra Svetske zdravstvene organizacije u Novom Sadu. Govori}e o pandemijalnom potencijalu virusa influence – novi virus meksi~kog gripa. L. N.

Naru{eno zdravqe boqa podloga Meksi~ki grip, tvrde epidemiolozi, nije opasan. Mo`e ugroziti i zakomplikovati ve} naru{eno zdravqe, a to zna~i da {kodi najvi{e hroni~nim bolesnicima, astmati~arima, dijabeti~arima. Dr Male{evi} ka`e da nov grip te`e mogu podneti deca koja ve} imaju lo{iji odbrambeni sistem organizma, ali da je za ostale mali{ane isti kao i klasi~ni grip.

se ti~e meksi~kog gripa, deca }e uspeti da se odbrane od wega samo ako veliku pa`wu posvete ~isto}i ruku i provetravawu prostorija. Pre i posle u`ine, kori{}ewa krede i sun|era i odlaska u toalet deca moraju da dobro operu ruke. Tako|e, prostorija u kojoj boravi kolektiv neophodno je da se provetrava na svaki sat – kazala je na~elnica pedijatrije u Domu zdravqa dr Slavica Male{evi}. Prema wenim o~ekivawima masovnije obolevawe od gripa sti`e ve} za dve nedeqe. Ono {to mogu preventivno da u~ine nadle`ni u vrti}ima i

{kolama, ka`e ona, jeste da ~esto dezinfekcijskim sredstvom ~iste name{taj i igra~ke koji deca koriste. - Povi{ena temperatura, sekrecija nosa, ka{qawe i malaksalost simptomi su respiratorne infekcije, pa i novog gripa. Ako oboli, dete nekoliko dana mora ostati kod ku}e jer se ova infekcija {iri i dodirom, a ne samo kapqi~nim putem. Roditeqi ~esto gre{e pa nepotpuno izle~nu decu vra}aju u {kolu i vrti}, ~im mu, recimo, spadne temperatura, a ono je tad zapravo jo{ bolesno jer ka-

{qe, kija i curi mu nos – obja{wava "Dnevnikova" sagovornica. U "Radosnom detiwstvu" ka`u da jesewih viroza me|u decom ve} ima, ali se slu~aj meksi~kog gripa jo{ nije pojavio. - Redovno pratimo zdravstveno stawe mali{ana, prostorije ~esto provetravamo, nadziremo wihovu higijenu ruku, a trudimo se da ih i {to ~e{}e izvodimo napoqe. Igra~ke svakodnevno dezinfekujemo, a posterima i pamfletima edukujemo roditeqe i osobqe u vrti}ima o simptomima novog gripa – rekla je rukovodilac Slu`be za zdravstvenu za{titu dece u "Radosnom detiwstvu" dr Stana Memedovski. I. Brcan

KARLOVA^KA POLICIJA DEMANTUJE NAVODE ODBORNIKA

Lopovi peqe{e mawe nego lane Tvrdwa odbornika u sremskokarlovakoj Skup{tini, izneta na zasedawu polovinom avgusta, da je u posledwe vreme pove}an broj provala i kra|a u ovom mestu, ne odgovara istin. Sude}i prema podacima organa reda,.ne samo da broj takvih dela nije u porastu, ve} se bele`i pad u pore|ewu s prethodnim godinama. - Od po~etka godine do kraja avgusta u Sremskim Karlovcima je evidentirano 51 krivi~no delo, od ~ega su ih u 32 slu~aja po~inili nepoznati qudi ka`e komandir policijske ispostave u Sremskim Karlovcima Jovica Lon~arski. - Od toga je 21 delo rasvetqeno ili 65,63 odsto. U Karlovcima i daqe od

Jovica Lon~arski

ka`e da je wihov broj u posledwe vreme porastao. Do septem-

Vo`wa pod dejstvom alkohola Po re~ima Lon~arskog, od po~etka godine policajci su iskqu~ili iz saobra}aja 60 voza~a zbog vo`we pod dejstvom alkohola, a to je za 37 odsto vi{e nego lane u istom periodu. U odnosu na pro{lu godinu znatan broj je i onih koje su iskqu~ili iz saobra}aja zbog toga {to su vozili bez dozvole. Takvih slu~ajeva ove godine bilo je 43, naspram pro{logodi{wih 28 . Za ove podatke Lon~arski ka`e da su rezultat boqe organizacije policije u otkrivawu saobra}ajnih prekr{aja. krivi~nih dela predwa~e imovinska, a to su te{ke kra|e i kra|e, ali nikako ne mo`e da se

bra 2006. godine evidentirano je 37 te{kih kra|a, kao i slede}e godine u istom periodu, pro-

USKORO PREDSTAVQAWE NOVOG „FIJATOVOG” MODELA

„Punto klasik” pred publikom

Sve~ana prezentacija vozila "fijat punto klasik", koje se od marta ove godine proizvodi u kragujeva~koj fabrici "Fijat Srbija" (nekada{wa "Zastava"), odr`a}e se u petak u klubu "Pa{anga" na Spensu, u 20 ~asova.

Prezentaciju }e otvoriti prvi ~ovek preduze}a "Fijat automobili Srbija" \ovani de Filipis, koji }e predstaviti program FASa, a generalni direktor "Zastava prometa" Neboj{a Stanar~i} govori}e o radu ove firme. J. Z.

065/47-66-452 & 063/366-977

Do lekara maraton od {est dana Molim gradona~elnika da stavi ta~ku na agoniju Gradskog zelenila. Smenite nesposobnu direktorku, pa }ete videti da se od tog preduze}a mo`e napraviti itekako profitabilna firma. Sramno je {to se na platama sezonaca i terenskih radnika tra`e u{tede. 063/362... *** Zahvaqujemo "Panonija televiziji" na humanom emitovawu za pomo} Heleni Lakato{, koja boluje od glaukoma juvenile(cå15) i preti joj slepilo. I molimo sve gledaoce "Panonija televizije" i ~itaoce na{eg "Dnevnika" za pomo}. Zavirimo u na{a srca

c m y

8

i nemojmo dozvoliti da sa 17 godina Helena budu}nost provede u potpunom mraku. Teku-

}i ra~un Vojvo|anske Banke Titel 355000000556972091, devizni 355000000901001991 54752103906612. Zahvalni roditeqi i ~lanovi ma|arskog KUD, Tiski cvet. 062/8429... *** Dragi sugra|ani, ovi lekari u limanskoj ambulanti nisu ba{... Odem u ~etvrtak kod lekara bolestan, kad tamo ka`u nazovite kol centar. Kad sam ih iz tre}eg puta dobio zaka`u mi za sredu. Za {est dana mo`e neko da stigne i do Rumena~ke bb, ili da zarazi pola grada sviwskim gripom. Alal im vera! 064/3378...

{le 12, a ove 11. I kada je re~ o ki prekr{aj. Evidentirano je kra|ama bele`i se pad - 2007. 134 dela, od ~ega svega osam nagodine ih je bilo 14, pro{le ih ru{avawa javnog reda i mira je evidentirano devet, a do septu~om, a lane ih je bilo 11. Intembra ove godine samo {est. teresantno je da je 15 prijava Sli~no je i sa kra|om automobila - 2006. godine je zabele`eno pet takvih slu~ajeva, slede}e ~etiri, a lane i ove godine po jedna kra|a. Lon~arski napomiwe da su policijci 27. juna osujetili pqa~ku mewa~nice “Ika” kod benzinske pumpe, koju su pripremala dvojica razbojnika. Kod jednog od wih prona|en je i pi{toq. Od po~etka godine prona{li su i dve osobe za kojima je potraga raspisana i ~etiri ukradena vozila. Za razliku od krivi~nih dela, od po~et- Policijska stanica u Karlovcima ka godine do septembra je u odispisano za dr`awe opasnih nosu na isti period lane zabe`ivotiwa, {to je za 12 vi{e nele`en blagi porast prekr{aja go do septembra 2008. godine. koja se sankcioni{u na osnovu Od po~etka godine posebno se Zakona o javnom redu i miru. To sankcioni{e ispijawe alkohopove}awe, ka`e Lon~arski, rela na javnim mestima kao {to zultat je druga~ijeg odnosa posu parkovi i de~ija igrali{ta licajaca prema po~iniocima, i do sada je takvih slu~ajeva biodnosno pisawa prijava za svalo 31. Z. Ml.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

REPUBLI^KA GRA\EVINSKA DIREKCIJA NUDI DVADESETAK STANOVA PO POVOQNIJOJ CENI

Samo najbr`ima trista evra jeftiniji kvadrat Od sni`enih cena nekretnina Republi~ke gra|evinske direkcije Novosa|ani se ne}e ovajditi, jer ova direkcija nudi svega dvadesetak stanova, koji mogu da se kupe po ceni koja varira od 750 do 880 evra po kvadratu. Stanovi se nalaze na mestu nekada{we kasarne “Jugovi}evo”, na Bulevaru vojvode Stepe. U re~enim zgradama stan od 65 kvadrata na drugom spratu ko{ta 880 evra po kvadratnom metru, dok je jednosoban, veli~ine 42 kvadrata 750 evra. Po 850 evra Gra|evinska direkcija prodaje trosoban stan od 87 kvadratnih metara na prvom spratu. Izgradwa je pri kraju i kako najavquju u Republi~koj direkciji bi}e gotova do kraja godine. Re~ je, dakle, o malom broju stanova a povoqnosti koje nudi Republi~ka direkcija nisu zanemarqive. U odnosu na aktuelne cene kvadrata u Novom Sadu, kupci mogu da u{tede i do 300 evra. Toliko iznosi razlika izme|u ponude Direkcije i cena prvih kvadrata u kom{iluku.

Stanovi su na mestu nekada{we kasarne “Jugovi}evo”, na Bulevaru vojvode Stepe [krbi} iz “Grad nekretnina”. Gotovo iste su cene i na Bulevaru Vojvode Stepe, kao i u okolnim zgradama, ali, bez obzira na razliku, ni`e cene zbog skromne ponude ne mogu uticati na tr`i{te nekretnina u gradu. Ipak, prema re~ima [krbi}a,

- U zgradama najbli`im tom kompleksu kao {to su [onsi, po~etna cena kvadrata je 1.100 evra, a prodaju se uglavnom za 1.000 po kvadratu. I na Staroj Detelinari cene su sli~ne, te stanove prodajemo za 1.000 ili ~ak i 1.100 evra – ka`e Vasa

RE^NA FLOTILA VOJSKE SRBIJE OTVORILA ZNATI@EQNIMA KAPIJE

Deca ukrasila brodove Kapija kasarne "Aleksandar Beri}" na Limanu 4 bila je ju~e {irom otvorena za gra|ane koji su `eleli da u okviru akcije "Otvoreni dan" pogledaju {ta sve mo`e Re~na flotila (RF) Vojske Srbije. Posetioci su mogli da vide juri{no-desantne ~amce, minolovce i ronila~ku opremu Prvog re~nog odreda i amfibije, pontone i remorkere Drugog pontonirskog bataqona, kao i pokazne ve`be pripadnika ovih formacija, koji su izveli akcije spasavawa utopqenika i desantnog iskrcavawa trupa na obalu.

Kako je rekao zamenik komandanta RF potpukovnik Milo{ Jakovqevi}, akcija je osmi{qena kako bi se gra|ani upoznali sa sredstvima i tehnikom kojima raspola`e

Flotila i obu~eno{}u wenih pripadnika, kao i da se uvere dokle je odmakla organizaciona transformacija jedinice koja je u oktobru pro{le godine preformirana u rang brigade. Istovremeno, on je izrazio nadu kako pobli`e upoznavawe sa `ivotom i radom pripadnika RF mo`e da opredeli nekoga od poFoto: R. Hayi} setilaca za rad u vojsci, po{to je predvi|eno da se RF tokom naredne godine potpuno profesionalizuje. Po odu{evqewu najmla|ih, dece iz vrti}a koja su do{la da vide "~ika vojnike", Re~noj flotili u budu}nosti ne}e nedostajati mornara. Deca su prosto preplavila brodove na vezu u kanalu iza brodogradili{ta, koji slu`i kao zimovnik, pa su vaspita~ice imale pune ruke posla da zaustave "aborda`" mali{ana. A kad su im ronioci iz Prvog re~nog odreda pokazali "pu{ke koje pucaju pod vodom", pa podelili bombone,a motorni ~amci po~eli da {partaju kanalom,pa minolovac aktivirao manevarsku bombu od ~ije detonacije su svi podsko~ili, ushi}ewu nije bilo kraja. Pred kraj posete, najhrabriji gosti mornara sa Dunava su mogli i da se provozaju pontonskom skelom. I. Sabado{

POSLE SUBOTWIH IZBORA

Demokratama i ^enej Demokratska stranka (DS) je odnela ubedqivu pobedu na izborima u Mesnoj zajednici "^enej" odr`anim u subotu 12. septembra, po{to su weni kandidati osvojili devet od 11 mandata u Savetu i sva tri mandata u Nadzornom odboru ove mesne zajednice, rekao je na ju~era{woj konferenciji za medije predsednik Izvr{nog odbora Gradskog odbora DS Milan Radovanovi} i naglasio kako je ovo prvi put da su demo-

krate dobile ve}inu u ovom prigradskom nasequ. Na subotwe izbore na ^eneju iza{lo je 28 odsto upisanih bira~a, od kojih je 44 odsto svoj glas dalo kandidatima DS-a, dok su preostala dva mesta u Savetu MZ pripala kandidatima Grupe gra|ana "Za lep{i ^enej". Predsednik Mesnog odbora DS na ^eneju Sa{a Murga{ki je zahvalio kom{ijama na ukazanom poverewu i najavio kako }e prioritetni ciq novog ru-

kovodstva MZ "^enej" iz redova DS-a biti stvarawe uslova koji }e omogu}iti da mladi ostanu na selu umesto da odlaze u grad. Subotwi izbori na ^eneju bili su posledwi u ovogodi{wem ciklusu birawa ~lanova saveta i nadzornih odbora mesnih zajednica na teritoriji Novog Sada. Od 46 mesnih zajednica koje pripadaju gradu, izbori su odr`ani u 43, a u 39 od wih ve}inu su osvojili kandidati sa liste DS. I. S.

ova mera doprine}e stvarawu sveop{te povoqne klime kako bi se prodaja nekretnina poboq{ala. - Dr`ava je po drugi put ponudila povoqne stambene kredite {to se u agencijama odmah oseti kroz pove}awe potra`we koja je dugo stagnirala. Sada je prodaja lepo krenula, naro~ito pred po~etak {kolske godine, a najvi{e se tra`e garsowere – pri~a [krbi}. Potezi Republi~ke vlade, pa i Direkcije, agentima idu naruku jer kako obja{wava [krbi} zbog povoqnijih kredita cene uvek pomalo rastu, a kupci `ure da kupe dok mogu. Kad cene padaju svi ~ekaju da jo{ odu nadole, prodaja stoji {to wima neodgovara. [krbi} napomiwe da centar i Grbavica i daqe dr`e dobru cenu i da u tim delovima grada kvadrat prodaju i do 1.400 – 1.500 evra, dok je na Novoj Detelinari i do 1.200. Ovo su, ka`e on, realne cene nekretnina u gradu. L. Nikovi}

VESTI Zastoj zbog lan~anog sudara U lan~anom sudaru tri kamiona na raskrsnici puteva M-22 i Petrovaradinske ulice u Sremskim Karlovcima nije bilo povre|enih, ali je pri~iwena ve}a materijalna {teta. Ovaj je sudar prouzrokovao zastoj i duga~ku kolonu. Oko 17 ~asova tri kamiona su se id Novog Sada jedan za drugim kretali ka Beogradu kada je prvi naglo zako~io, {to je dovelo do sudara. Dok kamioni nisu pomereni na parking kod karlova~ke `elezni~ke stanice, na putu se formirala velika kolona, te su vozila naizmeni~no propu{tana. Z. Ml.

sreda16.septembar2009.

9

ODLAZAK U PENZIJU DONEO PROMENU U GRADSKOM VE]U

Za obrazovawe \uki} umesto Popovi}eve Gradski odbor Srpskog pokreta obnove delegirao je Milana \uki}a za ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za obrazovawe, koji }e na tom mestu zameniti Kseniju Popovi}, koja je zbog odlaska u pen-

ziju odlu~ila da se povu~e sa funkcije. Ovu odluku doneo je ju~e Gradski odbor stranke. \uki} je ~lan predsedni{tva Srpskog pokreta obnove, a na novu funkciju pre}i }e iz advokature. L. N.

DELEGACIJA NOVOG SADA POSLE POSETE ^ANG^UNU

Kinezima pozivnica za poqoprivredni sajam Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i predsednik Skup{tine kineskog grada ^ang~un @u Jejing potpisali su sporazum o saradwi tokom boravka delegacije novosadske skup{tine ^ang~unu po~etkom septembra. Po re~ima Jovanovi}a, koji je predvodio {esto~lanu delegaciju grada, sklapawem memoranduma stvoreni su uslovi za ja~awe saradwe s kineskim gradom pobratimom. - Prilikom posete predstavnika ^ang~una Novom Sadu pre tri meseca, kao i tokom niza razgovora i susreta koje smo imali od 2. do 9. septembra u Kini, konstatovali smo da su dosada{wi kontakti dvaju gradova bili samo protokolarnog tipa i da ih treba unaprediti - rekao je Jovanovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare. - Kultura, obrazovawe, sport i privreda oblasti su u kojima je mogu}a saradwa. Mi smo prvi grad u Evropi sa kojim ^ang~un ima potpisan protokol o bratimqewu, a prijateqski odnos koji smo tamo nai{li treba negovati.

Prvi vid saradwe bi}e u~e{}e kineskih sportista na novosadskom maratonu 11. oktobra, kada }e na{ grad posetiti i politi~ka delegacija iz ^ang~una. - Nastup kineskih umetnika na nekoj od zna~ajnijih na{ih kulturnih manifestacija mogao bi biti slede}i oblik saradwe istakao je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}. - ^ang~un je grad koji je mnogo ulo`io u kulturu, poseduje park sa skulpturama iz celog sveta, pa i iz Novog Sada. Prema re~ima predsednika Komisije za me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Bo`idara Proti}a, kineska strana je potpuno otvorena za sklapawe ~vr{}ih veza, posebno privrednih. - Pozvali smo ih da posete Me|unarodni poqoprivredni sajam, a oni su izrazili `equ da u~estvuju i na predstoje}em sajmu investicija “Investekspo”kazao je Proti}. Z. Ml.

„Moj sala{” Tradicionalna, osma pijaca "Moj sala{" odr`ava se sutra na platou Spensa, kao podr{ka razvoju i promociji organske poqoprivrede i organskih proizvo|a~a u Vojvodini. J. Z.

SREBRNA JELKA NA UDARU VETERNI^KIH VANDALA

Kad obest ru{i

Te{ko }e razuman ~ovek na}i argumentovan razlog zbog koga je odre|enim pojedincima zasmetalo drvo srebrne jelke ispred ku}e Veterni~anina Petra \eri}a. Neko je na{ao za shodno da je zase~e i sru{i kako vaqda ne bi ugro`avala `ivote, oduzimala kiseonik ~ovekolikim i inim `ivim bi}ima, te uni{tavala estetiku okru`ewa u kom se nalazi. Ironijom obojeni, ~ak i pomenuti razlozi ne bi bili opravdawe za svojevoqu osobe/osoba koje su u no}i izme|u

subote i nedeqe sru{ile jelku visoku ~etiri metra, ~iji vlasnik je, smatraju}i svojim pravom da ulep{ava svoju teritoriju, zasadio ispred svoje ku}e ovo drvo za koje, ni u kom slu~aju nije mislio da }e nekom smetati. Ali, nesagledive su granice qudske gluposti i samovoqe te }e i ova epizoda ostati zabele`ena pod kategoriju "obest ovda{wa", a jela ostaje da le`i dok po wu ne do|e onaj kome je trebala ili onaj kome je smetala. J. Z.


sreda16.septembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

GRADSKO VE]E SUBOTICE JU^E ODR@ALO SEDNICU

Voda poskupquje 1. oktobra

Pravi se mesto za agregat

DOM ZDRAVQA U STAROJ PAZOVI DOBIJA NOVO ODEQEWE

Dijalizni centar za tri op{tine STARA PAZOVA: Kada je Dom zdravqa „Dr Jovan Jovanovi} Zmaj” u Staroj Pazovi od Ministarstva spoqnih poslova Italije i jedne italijanske nevladine organizacije dobio nove aparate za dijalizu, po~ele su pripreme da se, u ovom delu Srema koji ima dosta problema sa bubre`nim bolestima, otvori regionalni centar za dijalizu. - Ura|eni su idejni i glavni projekat i radovi su ovih dana po~eli, investitor je op{tina Stara Pazova, izvo|a~ „Graditeq plus” iz Rume, a prema ugovoru, kompletna adaptacija objekta u Dositejevoj ulica treba da bude gotova do kraja oktobra. Radi se o klasi~noj dijalizi, ali bi taj centar trebalo da preraste u regionalni centar za dijalizu Srema, gde bi tri lekara i 12 medicinskih sestara, u dve smene, pokrili potrebe staropazova~ke op{tine, In|ije i Pe}inaca - ka`e di-

rektor Doma zdravqa dr Milana Vuwak. Ho}e li, kako je prvobitno planirano, u budu}nosti biti gra|en poseban objekat za dijalizni centar, ostaje da se vidi, jer predra~uni su stigli do 3040 miliona dinara, ra~unalo se na pomo} iz pokrajinske kase i da taj centar zadovoqi potrebe pacijenata u Sremu narednih dvadesetak godina. Ipak, za sada }e to biti samo slu`ba Doma zdravqa. Uposledwe ~etiri godine broj pacijenata kojima je dijaliza neophodna je udvostru~en, pokazuju podaci Doma zdravqa. Poznat je problem vode u ovom delu Srema, pa je potrebno napraviti fabriku vode i za dijalizu. Radovi su po~eli od prostorije u zadwem delu dvori{ta u Dositejevoj, u kojoj }e biti sme{ten agregat, jer dijaliza centar mora imati i permanentno snabdevawe elektri~nom energijom. A. N.

Kup u kuglawu APATIN: U Apatinu i bawi „Junakovi}” preduzete su sve organizacione pripreme kako za predstoje}i NBC Kup u kuglawu, koji }e se u kuglani Bawe odr`ati od 29. septembra do 3. oktobra. Na ovom takmi~enu, prema prijavama, u~estvova}e 40 mu{kih i `enskih kugla{kih

klubova iz cele Evrope. Za sme{taj vi{e od 400 sportista i sportskih tadnika zadu`ena je Bawa „Junakovi}”. S obzirom na to da u Bawi nema dovoqno sme{tajnog prostora, sklopi}e ugovor sa privatnim pasnionima u Apatinu i u okolini. J. P.

Folklorci iz Nakova u Rumuniji KIKINDA: ^lanovi revijalnog ansambla Kulturno-umetni~kog dru{tva „Izvor” iz Nakova ju~e su stigli sa gostovawa u Rumuniji. Oni su u~estvovali na me|unarodnom festivalu folklora u mestu Remetea Mare, a ova varo{ica udaqena je desetak kilometara od Temi{vara. Naziv festivala je „Remetski bosiqak” i on je ove godine odr`an prvi put. Pored

Nakov~ana, na festivalu je u~estvovalo i 15 folklornih dru{tava iz Rumunije, Ma|arske i Srbije. Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Izvor” iz Nakova predstavilo se „Igrama iz Banata” i [opskim igrama, a doma}ini su obe}ali da }e nakov~ane pozvati i na festival naredne godine. A. \.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Bruno" (19), "Narodni neprijateq" (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Elena Petrevska iz Titela (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Milica Peri}, Sawa Slavka, Jovana Paro{ki i Dragana [o} iz Novog Sada, Maja [ipo{ i Marienka Bijeli} iz Rumenke, Miroslava Vuji~i} iz @abqa, Tamara [andor iz Titela, \uja Dragi~evi} iz Futoga, Sabina Zarli iz Magli}a i Jasmina Mi{kovi} iz Vajske, DE^AKE: Dragana Milinkovi}, Brigita Horvat-Majstorovi}, Milanka Kunda~ina, Darja Ili}-Spremi}, Smiqana Petkovi} i Ivanka Pe{kanov iz Novog Sada.

SUBOTICA: Od 1. oktobra na snagu stupaju nove cene pija}e vode, kao i odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda. Tako }e gra|ani u individualnom i kolektivnom stanovawu kubni metar ~iste vode od sada pla}ati 34, a odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda po 13,98 dinara po kubnom metru. Ovu odluku Upravnog odbora„«Vodovoda i kanalizacije»” od 26. avgusta jednoglasno su na ju~era{woj sednici prihvatili ~lanovi Gradskog ve}a. Obrazla`u}i odluku, gradona~elnik Sa{a Vu~ini} je rekao kako je ona deo ugovora, sklopqenog 2004. godine s Evropskom bankom za obnovu i razvoj, po kojem cena vode treba postepeno da se izjedna~ava za sve kategorije potro{a~a. ^lanovi Gradskog ve}a usvojili su ju~e i izve{taj o proceni {tete od elementarne nepogode 26. juna ove godine. Kako je tom

prilikom rekao predsednik komisije za procenu {tete Mirko

Ostrogonac, olujno nevreme pri~inilo je velike {tete na

Rebalans neizvestan Predsednik Skup{tine grada Jene Maglai rekao je ju~e kako }e najkasnije u roku od deset dana zakazati sednicu. On, me|utim, nije mogao da potvrdi ho}e li se na dnevnom redu na}i i rebalansa buxeta. -U buxetu s prihodovne strane postoji ozbiqan mawak, a s druge strane treba da dogovorimo koji }e biti prioriteti u se~ewu rashoda. Na{ stav je da ne idemo samo na uskra}ivawe sredstava Direkciji za izgradwu Grada, nego da prinudimo sve na{e javne ustanove i potro{a~e da {tede i na taj na~in u{tedimo nemala sredstva – rekao je za „Dnevnik” Jene Maglai.» I gradona~elnik Sa{a Vu~ini} rekao je za „« Dnevnik”» kako sednicu Skup{tine grada o~ekuje za desetak dana, te potvrdio kako se razgovori oko rebelansa najvi{e usagla{avaju u vezi sa na~inom u{tede sredstava. -«Imamo odre|enih poboq{awa i saglasnosti kod nekih ustanova kao {to su Gerontolo{ki centar ili Zoolo{ki vrt, ali }emo usmeravati razgovore i na Direkciju, da vidimo koliko jo{ u{teda mo`emo napraviti. Me|utim, kako se god gledalo, mi se stalno vrtimo oko iznosa od 430 do 450 miliona dinara.»

SASTANAK PREDSTAVNIKA JAVNIH USTANOVA I MZ SA OP[TINARIMA

Nema novca za sve projekte APATIN: Na sastanku predstavnika javnih ustanova, preduze}a i mesnih zajednica sa predsednikom op{tine dr @ivoradom Smiqani}em i wegovim zamenikom Miodragom Baki}em, razmotrena je realizacija zapo~etih investicija kao i prioriteti u narednom periodu, jer, kako je konstatovano, zbog nedostatka novca, ne samo u op{tinskom buxetu, nego i u Pokrajinskim i Republi~kim fondovima, treba voditi ra~una o svakom dinaru. Za investicije koje su pri kraju ili u toku, kao {to je Me|unarodna marina, pristan i akva-park, sredstva, iako su odobrena, jo{ nisu pristigla, a tako|e i za zavr{etak Fabrike vode, koja je u fazi ispitivawa rezultata novih ure|aja za pre~i{}avawe vode. U toku je i izgradwa fekalne kanalizacije, kao i zamena vodovodnih cevi u Apatinu. Kada je re~ o selima u Svilojevu je u pripremi po~etak izgradwe gasne mre`e, a zajedno sa Prigrevicom, sa~iwen je zahtev za izgradwu puta izme|u dva sela. Ni Kupusina, za izgradwu Industrijskog parka, nije dobila sva odobrena sredstva, a u

Nema konkursa za finansirawe ZREWANIN: Na preksino}noj sednici organizacije „Gra|anski parlament 023”, kojom je predsedavao akademski slikar Rastko Stefanovi}, raspravqalo se o kriterijumima pod kojima je lokalna samouprava do sada raspisivala i dodeqivala sredstva iz buxeta grada Zrewanina, namewena projektima lokalnih udru`ewa gra|ana. Kako je re~eno na sednici, konkurs za nevladine organizacije je do sada raspisivan svake godine od 2001. do 2008. Ove godine, zbog restrikcije buxeta, najverovatnije ne}e biti. - Potrudi}emo se da doprinesemo poboq{awu uslova rada NVO. Uputi}emo predlog lokalnom parlamentu da donese odluku o fiksnom iznosu za visinu sredstava koja bi se dodeqivala putem ovog konkursa. Predlog „Gra|anskog parlamenta 023” je da to bude 0,2 odsto od usvojenog buxeta svake kalendarske godine - izjavila je portparolka ovog udru`ewa Radmila Radojkovi}. Jednoglasno je usvojen predlog da tro~lana delagacija GP 023 zapo~ne razgovore sa na~elnicom Odseka dru{tvenih delatnosti Draganom Grgi}, jer ova slu`ba lokalne samouprave raspisuje ovaj konkurs. Ciq je da se razmotre sve mogu}nosti za postizawe ve}e transparentnosti u radu komisije za dodelu sredstava i samih uslova konkursa. Ovu delegaciju }e ~initi Smiqana Tucakov, Miroslav Tubi} i Dragan Staji}. @. B.

Detaq sa sednice

Sonti se o~ekuje rezultat wihovog zahteva, vezan za sredstva potrebna za izradu plana fekalne kanalizacije. Kada je re~ o obrazovnim ustanovama, najve}i problemi su vezani za grejawe, ali i adaptacije kao {to je vrti} u Sonti i zgrada u kojoj je sme{tena Osnovna muzi~ka {kola u Apatinu. [kolska godina je u toku i, kako se ~ulo na sastanku, problemi }e se otklawati u hodu prema prioritetu. -Neko nam zamera da ne vodimo ra~una o socijalnim potrebama gra|ana, me|uitim, kada se ima na umu da se za 250 stipendija izdvaja

godi{we 24 miliona dinara, za zapo{qavawe pripravnika 15 i, 17 za uxbenike 20 miliona dinara za direktnu pomo} gra|anima, onda je sutuacija sasvim druga~ija. Retko koja opp{tina iz svog buxeta za te potrebe izdvaja 90 miliona dinara, kao {to to ~ini apatinska op{tina - rekao je zamenik predsednika op{tine Miodrag Baki}. Na sastanku se tako|e ~ulo da je apatinska op{tina jedina u Vojvodini u protekom periodu, od septembra pro{le do septembra ove godine, koja nije zabele`ila rast broja nezaposlenih. J. Prel~ec

PO ZAVR[ETKU DOMA KULTURE U SENTI

Bogata sezona na obnovqenoj sceni SENTA: Zavr{etak obnove Doma kulture u Senti s nestrpqewem su do~ekali glumci ovda{we Kamerne scene „Miroslav Anti}”, koji }e posle skoro dvogodi{weg igrawa na gostovawima, vi{e ostvarewa koja su premijerno igrali u ^oki i Be~eju, tako|e i na mnogim festivalima, najzad izvesti pred doma}om publikom.

dra Cvetkovi}, Nikolija Krajnovi} o Nata{a Bulatovi}. Predstavu „Cincari ili Kore{podencija”, u re`iji Dragana Ostoji}a, s kojom su sen}anski glumci na mnogim festivalima pobrali priznawa, sen}anska publika ima}e priliku da vidi 16. oktobra. Pre toga sa ovom predstavom prevdi|eno je 25. septembra u~e{}e na pokrajinskom festivalu FETRA u Ja{i Tomi}u, dok je za 21. i 22. oktobar zakazano gostovawe u Budimpe{ti. Predstava de~ijeg anasmbla „Sama u ku}i” u re`iji Maje Radowi} gostuje u Radi~evi}u 19. septembra, a pred sen}anskom publikom }e se prvi put igrati 6. novembra. - U i{~ekivawu da se zaScena iz „Traktat o slu{kiwama” vr{i obnova Doma kulture Foto: M. Mitrovi} skoro dve godine smo predSen}anska premijera komedije stave igrali samo na strani, pa smo „Traktat o slu{kiwama” po tekstu tako na po~etku ove sezone prvu Bogdana ^ipli}a, a u re`iji Branpremijeru komada „Lepe o~i, ruka Vu~eti}a, zakazana je za petak `ne slike” u re`iji Branka Vu~e18. septembra u 20 ~asova na sceni ti}a nedvano izveli u Be~eju. Doma kulture. Uloge igraju glumci Predstave koje zbog izvo|ewa raomladinskog ansambla Marina dova na obnovi Doma kulture niMilanovi}, Ivan \or|evi}, Danismo mogli da prika`emo u Senti lo Kozi}, Dragoqub Gari}, Nataostaju na repertoaru tako da na{a {a Ago{ton, Nata{a Farago, Joverna publika ne}e biti uskra}evana Vejnovi}, Marina ^iki}, na, a pripremamo i nova ostvarewa Silvija [ogorovi}, Jovana Rado- ka`e upravnik KS „Miroslav vanovi}, Sawa Dimi}, Jovana KonAnti}” Neboj{a Basari}. ti}, Sandra Stojanovi}, AleksanM. Mitrovi}

ratarskim, povratarskim, vo}arskim i vinogradarskim kulturama u Starom @edniku, Maloj Pe{ti, \ur|ini, Maloj Bosni, Malom Bajmoku, Sebe{i}u, Ba~kim Vinogradima i [upqaku. Kako je naveo, re~ je o povr{ini od 1.336 hektara, a procewa ukupna {teta iznosi 35.066.867 dinara. «-Grad nije u mogu}nosti da isplati toliki iznos od{tete i mi smo se ve} obratili Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, jer se deo sredstava iz igara na sre}u raspodequju lokalnim samoupravama. Ono {to }e biti vodiqa u na{im usvojenim zakqu~cima jeste da umawimo porez za poqoprivrednike koji su pretrpeli {tetu, kao i da se obratimo pokrajinskim i republi~kim organima koji imaju fondove za tu vrstu nadoknade» - rekao je Sa{a Vu~ini}. Z. R.

Predlozi za Oktobarsku nagradu BA^KA PALANKA: Posle dugog leta, predsednica Skup{tine ba~kopalana~ke op{tine Zdravka Milenkovi} za danas je zakazala sednicu. Me|u najva`nije teme svakako spada ostvarewe op{tinskog buxeta za prvih {est meseci ove godine, ali i dono{ewe Odluke o izradi Generalnog plana Ba~ke Palanke. Odlu~iva}e se i o davawu u zakup dr`avnog zemqi{ta, a u oktobru bi na licitaciji, po novom Zakonu, trebalo da se na|e oko 3.500 hektara obradive zemqe koja do sada nije data u zakup, ili je on istekao. Me|u kadrovskim temama na}i}e se i razre{ewe i imenovawe direktora javnih informativnih preduze}a ~iji je osniva~ op{tina, a re~ je o Radio BAP i TV BAP. Komisija za odlikovawa, nagrade i druga dru{tvena priznawa SO Ba~ka Palanka primila je deset predloga za ovogodi{wu Oktobarsku nagradu Op{tine Ba~ka Palanka. Tri predloga odnosila su se na organizacije, dru{tva i udru`ewa, a predlo`eno je i sedam pojedinaca. Komisja se opredelila za Op{tinsku organizaciju Crvenog krsta i Odeqewe za hemodijalizu Doma zadravqa „Dr. Mladen Stojanovi}” iz Ba~ke Palanke, a od pojedinaca, predlo`eni su An|elko Ka{ikovi} iz Nove Gajdobre, za postignute rezultate na poqu fizi~ke kulture, Mihajlo Imrek iz Pivnica u oblasti poqoprivrede i Verica Jurkovski iz Despotova u oblasti humanitarnog rada. Za nagradu je predlo`en i Kwi`evni klub DIS iz Ba~ke Palanke, op{tinski poverenik za izbeglice Radoslav Milo{evi}, predsednik Mesne zajednice Vizi}\or|e Mi{kovi}, umetni~ki rukovodilac i solista peva~kog dru{tva „Zvuci Podgrme~a” iz Mladenova Dobrivoje Bogdanovi}, kao i penzioner iz Ba~ke Palanke Radovan [uwka. Kona~nu odluku done}e odbornici Skup{tine op{tine, na dana{wem zasedawu, a dosada{wa praksa je pokazala da predlozi Komisije ne moraju uvek biti prihva}eni. S obzirom na obiman dnevni red i najavqene primedbe opozicije ovde se procewuje da }e sednica Skup{tine trajati barem dva dana. M. S.

Pobedio „Ribolovac” SRPSKI MILETI]: U Srpskom Mileti}u odr`ano je kup takmi~ewe u sportskom ribolovu. Bilo je ukupno 14 ekipa ili 42 takmi~ara iz ~itave Srbije. Prema re~ima predsednika KSR „Ribolovac” Slobodana Mihajlovi}a, odziv takmi~ara je bio na zavidnom nivou. U ekipnoj konkurenciji pobedio je „Ribolovac” iz Srpskog Mileti}a, drugomesto je pripalo ribolovcima iz ^elareva, a tre}i su Somborci. Pojedina~no najboqi je bio Slobodan Mihajlovi}, drugi je bio Ante ]evan (Ba~), a tre}i Ninoslav Ninkovi} (Leskovac). S. J.


VOJVODINA

DNEVNIK IDEALNA LOKACIJA ZA INDUSTRIJSKU ZONU

Trista hektara za nove fabrike RUMA: Op{tina Ruma dobila je novu industrijsku zonu na povr{ini od 300 hektara pored autoputa Beograd-[id. Vlada Srbije donela je odluku da op{tina Ruma mo`e dr`avno poqoprivredno zemqi{te pored auto-puta da pretvori u gra|evinsko, odnosno, da ovde mo`e formirati novu industrijsku zonu i davati zemqi{te u zakup budu}im investitorima na 99 godina. - Mi imamo ju`nu i isto~nu industrijsku zonu, sa malim parcelama, a ve} smo od jedne velike kompanije iz Britanije dobili pismo o namerama u kojem se tra`i da izdamo u zakup 70 hektara zemqi{ta za grinfild investicije. Gradwa bi brzo po~ela, ali jo{ ne mogu re}i o kakvoj se ponudi, odnosno nameri britanskih biznismena radi. Sada, kada je Vlada Srbije, na osnovu na{e strategije razvoja donela odluku da zemqi{te pored auto-puta Beograd –[id mo`emo pretvoriti u gra|evinsko i opremiti industrijsku zonu na oko 300 hektara, otvara se mogu}nost za dovo|ewe investitora kojima su za gradwu pogona potrebne ve}e povr{ine, pa ima mogu}nosti da pregovaramo i za zemqi{ta, jer u po-

stoje}e dve zone su placevi sa malim povr{inama – ka`e predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}. Strategijom razvoja op{tine Ruma predvi|ena je promotivna delatnost prednosti i mogu}nosti nove industrijske zone pored autoputa, a ovde se ra~una upravo na poja~ano interesovawe stranih investitora, kao {to se to dogodilo pe}ina~koj op{tini, koja je tako|e iskoristila zemqi{te uz auto-put za gradwu industrijskih pogona, u koje je stigao veliki broj stranih investitora. - Veoma aktivno radimo na prekograni~noj saradwi i aktivnoj promociji potencijala na{e op{tine, jer sada imamo {ta da ponudimo stranim investitorima. Jednu takvu promociju organizova}emo sa op{tinom Bijeqina– ka`e Vukovi}. Slede}i krupan zadatak u Rumi je ozbiqna priprema za promociju rumske turisti~ke ponude. Istina, predsednik op{tine ka`e da ta ponuda i kapaciteti turisti~ke privrede Rume jo{ uvek nisu definisani, ali, da }e uskoro biti i zvani~no predstavqene sve turisti~ke amogu}nosti ovog kraja. S. Bojevi}

AKCIONARI „GALADA” NUDE AKCIJE VE]INSKOM VLASNIKU

Cena smawena petostruko

KIKINDA: Predstavnici Udru`ewa malih akcionara Poqoprivrednog preduze}a „Galad” u Kikindi nedavno su ve}inskom vlasniku ove firme, konzorcijumu „Matijevi}”, ponudili paket od 20 odsto akcija. Taj paket iznosi 60 hiqada akcija malih akcionara, a prema re~ima predsednika malih akcionara Milorada ]erana, prema ugovcoru, otkupna cena trebalo bi da bude 1.000 dinara za akciju. Ipak konzorcijum „Matijevi}” ponudio je 200 dinara po akciji. U Udru`ewu malih akcionara isti~u da je cena od 200 dinara po akcijiu neprihvatqiva i da }e pomo} potra`iti u Agenciji za hartije od vrednosti. Mali akcionari uvereni su da }e od Agencije sti}i po-

zitivna reakcija, nakon koje bi ve}inski vlasnik „Galada” trebalo da ispo{tuje zakon. Milorad ]eran, s druge strane, ka`e da postoji velika {ansa da ve}inski vlasnik neznatno podigne cenu akcije i da }e mali akcionari, s obzirom na to da zapo~iwe grejna sezona, biti primorani da prihvate takvu ponudu, iako ona nije u skladu sa ugovorom. Poqoprivredno preduze}e „Galad” privatizovano je 2003. godine u drugom krugu licitacije. Kupqeno je po po~etnoj ceni od pola miliona evra. Ipak, nakon ponovne analize, koji su zatra`ili mali akcionari firme „Galad”, utvr|eno je da ova firma ima puno ve}u vrednost i da je ko{ta blizu osam miliona evra. A. \.

U FABRICI GREJA^A „IGB AUTOMATIVE” U IN\IJI UVEDENA TRE]A SMENA

liona evra i plan je bio da se zaposli dve stotine radnika, a onda posle godinu dana probnog rada da posao dobije jo{ oko stotinu radnika. Me|utim, ove planove je krajem pro{le godine usporila svetska ekonomska kriza, koja je te{ko pogodila i nema~ku automobilsku industriju, pa se tada odustalo od novog zapo{qavawa, ali i od otpu{tawa radnika. Zapo{qavawe 50 novih proizvodnih radnika u „IGB Automative” u In|iji je dobar znak oporavka automobilske industrije, pa treba ra~unati da }e u dogledno vreme ova kompanija zaposliti i preostali deo od planiranih stotinu novih radnika. S. B.

Neophodna obnova pruga OYACI: U Oxacima je ju~e organizovan sastanak na kojem je prikazana Studija o problemima `elezni~kog saobra}aja koji nudi niz pogodnosti u odnosu na drumski. Sastanku su prisustvovali predstavnik JP @eleznica Srbije Milan Vu~ini}, predstavnici sekretarijata za privredu lokalnu samoupravu Pokrajine Vojvodine, predstavnici Saobra}ajnog fakulteta u Novom Sadu Slavko Veskovi} i Nenad Kecman i Mile Mandi} u ime Luke Bogojevo. Prisustvovali su i predstavnici op{tina Apatin, Oxaci, Ba~ka Palanka i Ba~ki Pretovac. Konstatovano je da bi `elezni~ki saobra}aj morao da bude osavremewen, ali da je potrebno mnogo novca da bi se to ostvarilo. Mnogo

je otkazanih vozova i stvara se nepoverewe putnika. Kada bi se pove}ao broj polazaka vozova i kada bi se red vo`we zaista prilago|avalo potrebama putnika, `elezni~ki saobra}aj bi bio konkurentan ostalim vidovima. Bilo je predvi|eno da se ju~e potpi{e protokol o saradwi radi unapre|ewa javnog `elezni~kog prevoza u ju`noba~kom i zapadnoba~kom okrugu. Me|utim wegovo potpisivawe je otkazano za kraj nedeqe i nakon toga bi}e prosle|eno Ministarstvu za infrastrukturu. Zakqu~eno je da `eqa i interes postoje, samo treba prona}i odgoravaju}i na~in za wegovu realizaciju i obezbediti adekvatnu finanskku podlogu. S. Jovin

11

U SUBOTI^KOJ „KOLEVCI” OTVOREN NOVI SPRAT

Novac stigao testamentom SUBOTICA: Zahvaquju}i donaciji Jo`efa Snop~eka, koji je u svom testamentu ostavio 54.148 kanadskih dolara (oko 3.150.000 dinara), suboti~ki Dom za decu ometenu u razvoju „«Kolevka”» otvorio je ju~e preure|eni spratni deo, a otvarawu je prisustvovao i gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}.

vodiqu za sve one qude koji imaju nameru da to u~ine u budu}nosti» rekao je Sa{a Vu~ini}, dodaju}i kako je socijalna za{tita i briga o qudima s posebnim potrebama u Subotici na zavidnom nivou. Direktorica Doma za decu ometenu u razvoju Mirjana ^abri} rekla je da je sredstvima donacije Jo`efa Snop~eka preure|en kom-

Deca iz celog regiona Dom za decu ometenu u razvoju „«Kolevka”» danas ima 180 {ti}enika, od ~ega je tek ~etvoro s lak{im deformitetima, dok su sva ostala deca s te`im oblicima. U Domu se, kako je rekla Mirjana ^abri}, nalaze deca iz cele Srbije, ali i iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pri ~emu je desetak wih iz Subotice. Svaka pomo} dobrodo{la

-« Mo`da donatorstvo u javnosti nije dovoqno isticano, ali ovo je svakako prilika da promovi{emo sve vrednosti svih oblika socijalne za{tite. Ovo je prilika da jednu privatnu donaciju promovi{emo i preko javnosti damo ideju

pletan spratni deo „«Kolevke»”, kao i da je obnovqeno 30 novih kreveti}a za decu. U toku je rekonstrukcija i izgradwa prihvatne stanice za decu, ~ija }e prva faza biti okon~ana do 15. oktobra, a po~etak rada planira se 1. novembra.

Kako je navela, sredstva za rekonstrukciju i izgradwu nabavqena su iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju (4.950.000 dinara), Grada Subotice (1.311.000) i vlastitih sredstava (530.000 dinara). Mirja-

PO^ELA REVIZIJA PROJEKTNO-TEHNI^KE DOKUMENTACIJE

[ta je suteren, a {ta mansarda u Somboru SOMBOR: Svojevremena odluka somborskog gradona~elnika mr Du{ana Jovi}a da ustanovi Komisiju za reviziju projektno-tehni~ke dokumentacije ve}ih objekata u ovom gradu, ovih dana je rezultirala i zvani~nim dokumentom, koji }e se prema nedavnoj odluci Gradskog ve}a, na}i pred odbornicima Skup{tine grada na slede}oj sednici. Informacija koju je Komisija uputila prvo na Gradsko ve}e, a potom i na parlamentarnu sesiju, pre svega sadr`i sublimaciju svih problema koji se javqaju u komunalnoj oblasti, ta~nije u oblasti stanogradwe. Mada se Komisija „zabavila” pregledawem projektno-tehni~ke dokumentacije i sravwivawem sa situacijom na terenu, kada su u pitawu konkretna 34 ve}a objekta, sama Informacija koja }e uskoro biti predmet diskusije odbornika Gradske skup{tine, zapravo predstavqa, ne prosti taksativni zbir pojedina~nih nedostataka i nepravilnosti, ve} osnovnih uo~e-

mogu}u spratnost na prizemqe, ~etiri eta`e i potkrovqe (ili mansarda). Manipulacijom ovih termina, investitori su dobijali odobrewa za izgradwu objekata kojima su suterni u visini prizemqa („na nuli”) dok su im mansarde dvoeta`ne sa punim spratnim visinama. Lai~kim re~nikom iskazano, mada generalni plan ne do-

zvoqava vi{e zgrade od onih sa {est eta`a (ma kako se zvali), situacija na terenu pokazuje da pojedini objekti kolektivnog stanovawa imaju i po osam eta`a. Kako u velikom broju slu~ajeva ne postoje planovi detaqne regulacije uskla|eni sa generalnim planom, ~esta je pojava i da investitori diktiraju koncept ure|e-

Klimava {ansa za ukwi`bu

nih sistemskih nedostataka. Tako Komisija ukazuje, kako izvr{noj, tako i parlamentarnoj vlasti, na ~iwenicu da su se u prethodnom periodu vrlo slobodno tuma~ili iskqu~ivo tehni~ki pojmovi, kao {to su suteren ili potkrovqe, {to je za posledicu imalo izvrgavawe ruglu usvojenog Generalnog plana koji je ograni~avao najve}u

sme proizvesti ve}a {teta nego ona nastala samom izgradwom takvog objekta. Ovo }e re}i da nesavesnim investitorima, koji su „prevideli” vlastitu projektnu dokumentaciju, niko ne}e ru{iti skupocene objekte ve} }e se gledati da se izna|e formula kako da se ovaj objekat legalizuje. Ovakva praksa, upozorava Komisija, ujed-

Nesavesnim investitorima, koji su „prevideli” vlastitu projektnu dokumentaciju, niko ne}e ru{iti skupocene objekte ve} }e se gledati da se izna|e formula kako da se objekat legalizuje

Zaposleno jo{ 50 radnika

IN\IJA: Kompanija „IGB Automative” iz In|ije, proizvo|a~ greja~a za automobilska sedi{ta, koja posluje u sastavu nema~ke firme „IGB Bauerin” iz Grundena kod Frankfurta, pored postoje}ih 199, zaposlila je ovih dana jo{ pedeset radnika i po~ela prizvodwu u tri smene. Ina~e, ova in|ijska firma svu svoju proizvodwu plasira na inostranom tr`i{tu, preko mati~ne firme iz Grundena, pa je i novo pove}awe proizvodwe usledile na zahtev iz mati~ne firme, jer u nema~koj automobilskoj industriji raste potra`wa za greja~ima sedi{ta. Gradwa fabrike u In|iji ko{tala je nema~kog investitora 1,8 mi-

sreda16.septembar2009.

wa grada, umesto da sam Grad ima spremne lokacije za vi{eporodi~ne i stambeno-poslovne objekte. Komisija je uo~ila i ~estu pojavu da investitori, na osnovu jedne dokumentacije, izvedu u mnogome razli~it objekat, {to se kasnije toleri{e kroz izvedeno stawe, zahvaquju}i legalnom „principu savesnosti”, po kome se ne

no name}e potrebu poo{travawa kriterijuma za izdavawe upotrebnih dozvola, kako se ne bi desilo da je investiitoru do koeficijenata izgra|enosti i zauze}a, parternog ure|ewa i ostalih propisanih parametara, stalo kao do lawskog snega. Dovijaju}i se i iznalaze}i rupe u zakonskim propisima investitori, jure}i za profitom i zadovoqavaju}i glad tr`i{ta za mawim stambenim jedinicama, primewuju i varijantu koja omogu}ava da se ve}i stanovi na koje su dobili papire kasnije eta`iraju i time dobiju ogroman broj garsowera ili jednosobnih stanova u jednom objektu. Ovakva „snala`qivost” investitora neminovno otvara i pitawe broja obaveznih parking mesta, sposobnosti postoje}e infrastrukture (struja, voda, daqinsko grejawe...) da servisira na ovaj na~in pove}an broj fakti~kih doma}instava. Pitawe parking mesta se otvara i prilikom davawa odobrewa za izgradwu (narodski re~eno gra|evinske dozvole), po{to se ona izdaje posebno za sam objekat i posebno za parterno ure|ewe. Komisija je upozorila i na nedovoqnu aktivnost gra|evinske inspekcije, do ~ega je do{lo usled nedovoqne kadrovske opremqenosti inspekcije, {to je konstatovao tokom kontrole i Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urabnizam i graditeqstvo. M. Miqenovi}

Pomo} u pelenama za odrasle ZREWANIN: Akivistkiwe Udru`ewa gra|ana „Vojvo|anska incijativa” uru~ile su ju~e Centru za socijalni rad u Zrewaninu ~etrdesetak paketa pelena za odrasle koji }e biti podeqeni socijalno ugro`enim i te{ko obolelim korisnicima. Ova donacija, po re~ima Ildike Bo|o iz „Vojvo|anske inicijative”, predstavqa plod saradwe izme|u tog udru`ewa i porodice Pilc iz Nema~ke koja je odlu~ila da pomogne ugro`enim Zrewanincima.

- Zahvaqujemo Ani Pilc i wenoj familiji na ovoj donaciji. Nije jedina, ni posledwa, od strane porodice Pilc, s obzirom na to da su i ranije pomagali gra|anima iz nekoliko vojvo|anskih mesta – rekla je Bo|o, uz napomenu da je donacija usledila preko projekta „Osmeh za stare” koji ve} du`e vreme realizuje „Vojvo|anska inicijativa”, u saradwi sa ovda{wim Centrom za socijalni rad. Direktorka Centra Vesna Stankov istakla je da }e pelene

biti podeqene korisnicima koji se nalaze na evidenciji ove ustanove, pre svega onima koji dobijaju dodatak za tu|u negu i pomo}. - Pelene su dosta skupe i mislim da vi{e i ne mogu da se dobiju na recept. To je veliki izdatak za porodice – rekla je Stankov i precizirala da se na spisku Centra nalazi preko 800 korisnika tu|e nege sa teritorije grada Zrewanina i oko 2.000 porodica koje su korisnici socijalne pomo}i. @. B.

na ^abri} tako|e je navela da je K « olevka» aplicirala sredstva za drugu fazu izgradwe prihvatne stanice (140 kvadratnih metara) u iznosu od 14.100.000 pri Nacionalnom investicionom planu za 2010. Z. Romi}

VESTI ^i{}ewe Kikinde KIKINDA: Danas }e u Kikindi biti odr`ana akcija pod nazivom „O~istimo Kikindu”, a povodom akcije koja se sprovodi u ~itavom svetu „O~istimo svet”. Od 10 do 13 sati ~lanovi nevladinih organizacija i eko-udru`ewa, u~enici i gra|ani koji `ele da se prikqu~e akciji, ure|iva}e potese: [umica, zemqi{te iza Bloka A- 1, Mikronaseqe i Veliki park Blanda{. Osim ~i{}ewa i ure|ewa, ciq ove akcije je ja~awe svesti gra|ana, kako bi `ivotna okolina u kojoj `ivimo bila {to ~istija i zdravija.U Kikindi i u seoksim mesnim zajednicama u~enici u osnovnim i sredwim {kolama ~isti}e {kolska dvori{ta, po jedan {kolski ~as pre i posle podne. Ure|iva}e se i seoske mesne zajednice, u skladu sa planovima seoskih knezova. Planirano je i da se u seoskim i gradskim vrti}ima i zabavi{tima odr`i ~as iz oblasti ekologije. Organizatori akcije apeluju na sugra|ane da urede i o~iste i prostor ispred svojih ku}a i svoja dvori{ta. A.\.

Tisi s qubavqu BE^EJ: Me|unarodna likovna kolonija, po imenu „Tisa - reka koja spaja”, pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Be~ej, u subotu, 19. septembra, }e realizovati Turisti~ka organizacija op{tine Be~ej, Agencija za promet nekretninama i marketing „Staji}” i grupa be~ejskih likovnih stvaralaca. - Tisa i weno priobaqe su bogati motivima koji }e inspirisati slikare, a upra`wava}e se dve tehnike, uqe na platnu i akvarel. U~esnici kolonije bi}e I{tvan Remete iz Kawi`e, Jasmina [ebo iz Novog Kne{evca, Karoq Kova~ iz Sente, Svetislav Dimi} iz Novog Be~eja, Slobodan - Boba Stojanovi} iz ^uruga, Janko Laco iz Zrewanina, te Be~ejci Borislav Jak{i}, Igor Miri}, Vojin Reqin, Piro{ka Tot-Ka{a, Ivan Xigurski, Tibor [ipo{ i Viktor [krabaw, kao i jedan ili dvoje slikara iz ^ongrada - ka`e slikar Borislav Jak{i}. V. J.

Novo radno vreme OYACI: U protekle dve nedeqe doneto nekoliko zna~ajnih odluka privremenog organa Op{tinske uprave Oxaci. Radnici Op{tinske uprave od ju~e imaju novo radno vreme, od 7 do 15 ~asova. S. J.


12

sreda16.septembar2009.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

U SARAJEVU PRIKUPQAJU DOKAZE PROTIV DRAGANA VASIQKOVI]A

I BiH }e tra`iti kapetana Dragana

HA{KI TRIBUNAL

Biqana Plav{i} na slobodi krajem oktobra Predsednik Ha{kog tribunala Patrik Robinson odobrio je prevremeno pu{tawe na slobodu Biqane Plav{i} po{to krajem oktobra odslu`i dve tre}ine kazne od 11 godina na koju je osu|ena zbog zlo~ina nad nesrbima tokom rata u BiH. Iz ju~e objavqewe odluke sudije Robinsona proizlazi da }e Plav{i}eva (79) mo}i da bude

Biqana Plav{i}

i to {to je Plav{i}eva priznawem krivice za progon Muslimana i Hrvata u BiH jo{ 2002. godine "prihvatila odgovornost u ranoj fazi postupka". Plav{i}eva je, tako|e, izrazila kajawe zbog `rtava, uz nadu da }e to pru`iti utehu wihovim porodicama, pi{e u odluci. U {vedskom zatvoru pona{awe Plav{i}eve je bilo dobro, iako nije u~estvovala u organizovanim aktivnostima, a ukorena je samo tri puta zbog sitnijih prekr{aja, pi{e u odluci. Napomiwu}i da Plav{i}eva nije ispoqavala preteranu voqu da sara|uje s ha{kim tu`ila{tvom, sudija Robinson je ocenio da je dovoqno to {to je svedo~ila u procesu protiv Mom~ila Kraji{nika. Odluci o pu{tawu Plav{i}eva usprotivio se samo jedan sudija Tribunala koga je Robinson konsultovao. Biv{a predsednica Republike Srpske priznala je u ok-

Danas poseta Dodika Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik najavio je da }e danas posetiti Biqanu Plav{i} u zatvoru u [vedskoj, po{to je objavqena odluka Ha{kog tribunala o wenom pu{tawu na slobodu krajem oktobra. Dodik je novinarima u Trebiwu kazao da zna za odluku Ha{kog tribunala i da je odlu~io da poseti biv{u predsednicu RS u {vedskom zatvoru. oslobo|ena iz {vedskog zatvora Hisenberg od 27. oktobra, budu}i da joj 24. oktobra isti~e

tobru 2002. krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 op{tina u BiH 1992. Tribunal je

Dragan Vasiqkovi}

Dve nedeqe nakon {to je Federalni sud stopirao ekstradiciju australijskog gra|anina optu`enog za ratne zlo~ine Hrvatskoj, presu|uju}i da ne bi imao fer su|ewe, sada Bosna i Hercegovina skupqa dokaze kako bi podnela zahtev Australiji za ekstradiciju, pi{e australijski "Ejx". Novoimenovani ambasador BiH u Australiji Damir Ar-

naut tvrdi da postoje ~vrsti dokazi da je Vasiqkovi} sa svojim eskadronom smrti operisao isto~nom Bosnom i po~inio ratne zlo~ine, prenosi "Oslobo|ewe". Re~ je, naravno, o Draganu Vasiqkovi}u, u Australiji poznatom i kao Daniel Sneden, qudima iz na{eg regiona najpoznatijim po nadimku Kapetan Dragan, jednom od zapovednika Jedinice za specijal-

GRUPA KRIMINALACA ZASTRA[UJE NELEGALNE PREVOZNIKE U ZREWANINU

Reketa{i pale automobile taksistima Grupa reketa{a u posledwe vreme maltretira divqe taksiste u Zrewaninu, preti im i tra`i od wih novac, saznaje “Dnevnik”. Prema na{im saznawima, u slu~aju da taksisti odbiju da im plate reket, kriminalci podme}u po`are u wihove automobile. Ve} se dogodilo nekoliko ovakvih slu~ajeva, a posledwi se zbio u no}i izme|u ponedeqka i utorka. Naime, na parkingu pored zgrade Mesne zajednice, u zrewaninskom nasequ Bagqa{, oko dva sata posle pono}i, izgorelo je putni~ko vozilo Gordane Cveti}. Wen otac Miladin taksira na relaciji izme|u Zrewanina i Novog Sada, a za te potrebe koristi }erkino vozilo. Za razliku od ostalih, koji se pla{e osvete reketa{a, Gordana je skupila hrabrosti i odlu~ila da javno progovori o nevoqama sa kojima se suo~avaju wen otac i wegove kolege. Cveti}eva je odmah pretpostavila da je po`ar u autu podmetnula grupa Zrewaninaca koja ucewuje linijske taksiste anga`ovane na relaciji izme|u Zrewanina i Novog Sada. Te ve~eri, dok je le`ala, ~ula je ne~ije korake oko prozora. U prvi mah je pomislila da joj se pri~inilo. A onda se ~ula eksplozija. - Videla sam vatru i moj auto kako gori. Odmah sam pozvala va-

trogasce i policiju. Znam ko stoji iza ovog incidenta, jer zapaqeni automobili nisu nikakva novost – rekla je ona, preciziraju}i da je i ranije bilo pretwi i da su na ulici presretali i wenu majku.

{kog fakulteta. @ivimo u iznajmqenom stanu i snalazimo se kako znamo. Novac za kupovinu automobila pozajmila sam od prijateqa i misle}i da }e biti mawe problema, registrovali smo ga na

Istraga u toku

Zapaqeni auto Gordane Cveti}

Poru~ivano im je da ne}e dobro pro}i ako slu~aj prijave policiji. Zbog tog su zapla{eni i ostali taksisti i niko o ovome ne `eli javno da govori. - Dosta mi je svega i `elim da se tome stane na put. Odlu~ila sam da progovorim, nadaju}i se da }u na taj na~in da za{titim svoju porodicu i druge taksiste. Otac mi je bez posla 12 godina, majka dve, a ja sam apsolvent Pedago-

moje ime. Tata ga vozi i zara|uje za pre`ivqavawe – ispri~ala je Gordana. Wen otac Miladin otkriva da tortura reketa{a traje oko sedam meseci. Po wegovim re~ima, za samo mesec dana zapalili su ~etiri automobila, a jednom su ~ak i kidnapovali taksistu! Svi se `ale, veli Miladin, ali se i boje da o tome pri~aju.

Neure|ena optu`nica odlo`ila po~etak

Odlu~uje {vedska vlada Kona~nu odluku o pu{tawu na slobodu biv{e predsednice Republike Srpske Biqane Plav{i} iz zatvora u [vedskoj, done}e {vedska vlada i to u toku jeseni. Konkretan datum zasedawa {vedske vlade jo{ nije odre|en, a kako je rekao predstavnik za {tampu {vedskog ministra pravde Martin Valfridson, to bi moglo da se dogodi "u toku narednih nekoliko meseci", objavila je {vedska novinska agencija TT, a preneo Itar-tas. dve tre}ine kazne. U obrazlo`ewu odluke, predsednik Tribunala je nazna~io da je Plav{i}eva "kako izgleda, pru`ila dokaze zna~ajne rehabilitacije" tokom boravka u zatvoru. Sudija Robinson je u vidu imao

Biv{i direktor „Elektrodistribucije Beograd“ Branislav Uskokovi} ju~e se ponovo na{ao na optu`eni~koj klupi Okru`nog suda u Beogradu, sada u ponovqenom postupku u kojem ga Tu`ila{tvo tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja, a u me|uvre-

Plav{i}evu u februaru 2003. osudio na 11 godina zatvora. Plav{i}eva se dobrovoqno predala sudu u Hagu odmah po{to je optu`ena u januaru 2001. (Beta)

Simatovi} tra`i odlagawe Novoimenovani branioci Franka Simatovi}a Frenkija zatra`ili su od Ha{kog tribunala da nastavak su|ewa Simatovi}u i Jovici Stani{i}u bude odlo`en do marta idu}e godine, kako bi mogli da se pripreme za proces. Simatovi}ev branilac Zoran Jovanovi} iznenada je umro 2. avgusta, a Tribunal je ove sedmice umesto wega postavio beogradske advokate Mihajla Bakra~a i Vladimira Petrovi}a. Istovremeno, odbrana je zatra`ila da tokom pauze u su|ewu Simatovi} bude pu{ten na privremenu slobodu. Sudsko ve}e predsedavaju}eg Alfonsa Orija odluku o zahtevima odbrane done}e naknadno, po{to sagleda i stav Tu`ila{tva. (Beta)

ja su tere}eni ostali, nastupila zastarelost krivi~nog gowewa. Uskokovi}ev advokat Slobodan Ru`i} je u obrazlo`ewu predloga za odlagawe su|ewa naveo da je neophodno da se optu`nica uredi. – Vrhovni sud Srbije je u svojoj presudi dao brojne naloge koje i Tu`ila{tvo mora da po{tuje. Vi ste se, sudija, jo{ 30. decembra pro{le godine obratili Tu`ila{tvu zahtevom da uredi optu`nicu. Ranije je bilo pet optu`enih, a sad je samo Uskokovi} i ne mo`e se sad on teretiti za ono za {ta se ranije teretilo pet okrivqenih

Kad je predsednik ve}a Milenko Cvijovi} odbio predloge za odlagawe su|ewa, advokat Ru`i} je zatra`io wegovo izuze}e, kako je naveo, jer „postoje okolnosti za sumwu u wegovu nepristrasnost“. Predlog za izuze}e je odbijen, a ve}e je ipak prihvatilo predlog da se su|ewe odlo`i da bi Tu`ila{tvo uredilo optu`nicu. Sudija je kazao da se ispostavilo da „predmet mesecima nije bio raspore|en i da ga je postupaju}i zamenik tu`ioca dobio nedavno, tako da krivica nije wegova, ali jeste Tu`ila{tva generalno“

Uskokovi}: Neka istra`uju

Branislav Uskokovi}

menu je, kako je zvani~no saop{teno iz Tu`ila{tva, pokrenuta i finansijska istraga za preispitivawe porekla wegove imovine. Me|utim, po~etak ponovqenog su|ewa ju~e je odlo`en za oktobar, kako bi Okru`no tu`ila{tvo u Beogradu uredilo optu`nicu po kojoj se, u prvom postupku okon~anom 2006. godine, sudilo nekolicini optu`enih, a u me|uvremenu je u odnosu na krivi~na dela za ko-

- Kada su im zapaqena vozila pri~ali su da je to zbog instalacije, a znamo da nije. I na na{em je razbijeno staklo, uba~eno je ne{to u wega da bi izazvalo po`ar – ka`e Miladin. Nezvani~no se spomiwe da se reketa{i dr`e svojih pravila i imaju jasno utvr|enu „tarifu“.

U Policijskoj upravi u Zrewaninu „Dnevniku“ je ju~e potvr|eno da je u no}i izme|u ponedeqka i utorka izgoreo automobil u nasequ Bagqa{. Nisu saop{teni detaqi incidenta, odnosno da li je po`ar u vozilu podmetnut. Policijski slu`benici iza{li su na lice mesta i obavili uvi|aj, a istraga je u toku, rekli su u zrewaninskoj policiji.

BIV[EM DIREKTORU BEOGRADSKE ELEKTRODISTRIBUCIJE BRANISLAVU USKOKOVI]U SU\EWE POMERENO ZA OKTOBAR

Zatvor u kome je biv{a predsednica RS

ne operacije (JSO) koja je nastala u kuhiwi Dr`avne bezbednosti, pod budnim okom Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a, pi{e "Oslobo|ewe". Arnaut je dodao da postoje ~vrsti dokazi da je "Vasiqkovi} sa svojim paramilitarnim eskadronom smrti operisao isto~nom Bosnom najmawe do kraja 1994." (FoNet)

U vezi s finasijskom istragom o wegovoj imovini, Uskokovi} je ju~e izjavio za „Dnevnik“: „Neka rade svoj posao“. – Oni ka`u da to ima, pa neka na|u – kazao je Uskokovi}. Na pitawe o medijskim napisima o navodnim mnogobrojnim nekretninama – stanovima, ku}ama i lokalima, Uskokovi} je rekao: „Neka prestanu da pi{u gluposti“. Wegova }erka Lidija Uskokovi}, koja je bila u publici, kratko je rekla: „Mi smo prikazani kao toliki negativci“. lica. Time bi bilo povre|eno pravo okrivqenog na pravi~no su|ewe i efikasnu odbranu – obrazlo`io je Ru`i}. Zamenik okru`nog tu`ioca je u predlogu da se su|ewe odlo`i naveo da je u me|uvremenu stigao novi nalaz i mi{qewe komisije ve{taka, te da tako|e smatra da optu`nicu treba urediti, a da }e to biti ura|eno u najkra}em roku.

Prvostepenom presudom, koju je Vrhovni sud Srbije ukinuo po~etkom decembra pro{le godine i vratio predmet na ponovno su|ewe, Uskokovi} je bio osu|en na devet godina zatvora. Prvobitnom optu`nicom Uskokovi}u se na teret stavqalo da je o{tetio preduze}e i dr`avu za 24 miliona dinara i od tog novca kupovao nekretnine J. J.

Primera radi, za tri ture na dan od taksista uzimaju od 2.000 do 2.500 dinara, a imaju i svoja vozila ~ije voza~e pla}aju 500 dinara dnevno. Rade po principu „koliko plati{, toliko vozi{“, a osim toga ne prezaju da od taksista napla}uju reket i u danima kada oni ne rade zbog kvara na automobilu. @. Balaban PO^ELO SU\EWE PROFESORIMA

„Indeks” iz osmog poku{aja U Smederevu je ju~e po~elo su|ewe profesorima optu`enim za primawe mita, kao i posrednicima i studentima koji se terete za kupovinu ispita i diploma u aferi "Indeks". Optu`ena su 22 profesora, 33 studenta i vi{e od 30 posrednika, koji se terete za korupciju, zloupotrebu slu`benog polo`aja i falsifikovawe dokumenata. Na ju~era{we ro~i{te iz, mahom zdravstvenih razloga, nije do{lo 17 optu`enih i nekoliko branilaca. Ro~i{te je ina~e odlagano sedam puta. Sudija Sla|ana Bojkovi} je tokom prozivke optu`enih rekla da se jedan optu`eni "tri meseca" ne odaziva na sudske pozive s obrazlo`ewem da je "na odmoru", a da isto opravdawe koristi i jedan branilac. Su|ewe se odr`ava u zgradi gradske uprave jer sud nema sudnicu koja bi primila sve optu`ene i wihove branioce. Na optu`nici su profesori, dekani i prodekani pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Ni{u i Novom Sadu, koji se terete da su na ispitima pozitivne ocene davali za 500 do 750 evra, dok su diplome ko{tale od 12.000 do 16.000 evra. (Beta)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda16.septembar2009.

13

BUDIMSKI SUD ODLU^IO DA SE OSUMWI^ENI ZA ZLO^INE U DRUGOM SVETSKOM RATU [ANDOR KEPIRO BRANI SA SLOBODE

Zurof: Moramo se postarati da ponovo ne pobegne Osumwi~eni za ratne zlo~ine tokom Drugog svestkog rata [andor Kepiro brani}e se sa slobode, odlu~io je Budimski centralni sud. Taj sud odbio je zahtev Glavnog budimpe{tanskog tu`ila{tva da se devedesetpetogodi{wi Kepiro stavi u ku}ni pritvor do okon~awa su|ewa. Prema podacima do kojih je pomenuto tu`ila{tvo do{lo, osumwi~eni je, kao komandant patrole, naredio svojim vojnicima da 23. januara 1942. godine u Novom Sadu ubiju ~etiri civila. Direktor Centra “Simon Vizental“ Efraim Zurof, me|utim,

tvrdi da je Kepiro aktivno u~estvovao u novosadskoj raciji januara 1942. godine, kada je pod led Dunava ba~eno oko 1.500 Jevreja, Srba i Roma.

Kepiro je tokom ju~era{weg saslu{awa u Budimpe{tanskom istra`nom tu`ila{tvu negirao krivicu, javila je nacionalna novinska agencija MTI.

Sve `rtve nacista zaslu`uju da se u~ini svaki napor da se wihove ubice privedu pravdi (Efraim Zurof) Nekada{wi ma|arski `andarm je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Argentinu, da bi se 1996. godine vratio u Ma|arsku nakon {to mu je, navodno, obe}ano da ne}e dospeti na sud.

Direktor jerusalimske kancelarije Centra „Simon Vizental“ i ~ovek koji je i otkrio sada{we prebivali{te [andora Kepiroa dr Efraim Zurof za „Dnevnik“ je ju~e izjavio da je

ponedeqak za wega bio izuzetno sre}an dan. – Veoma sam sre}an jer je Kepiro uhap{en. Kona~no se desilo ono {to je trebalo odavno da se dogodi. Sada je va`no da se urade dve stvari: jedna je da se postaramo da ne pobegne ponovo, jer je dobrog zdravqa i ve} je jednom pobegao, i druga je da istraga i su|ewe dobiju prioritet, kako bi se zaista i sudilo Kepirou, i kako bi ga kaznili za zlo~ine – istakao je Zurof. – Nisam toliko sre}an {to su ga pustili da se brani sa slobode, ali to i nije najva`nija stvar.

[andor Kepiro

Efraim Zurof

Najva`nije je da je po~eo proces, da se su|ewe sada i odr`i i da Kepiro bude ka`wen. Ovo {aqe dve veoma va`ne poruke: prva je da ~iwenica da vreme prolazi ne umawuje i ne zastareva krivicu ubica. Druga je da sve `rtve nacista zaslu`uju da se u~ini svaki

napor da se wihove ubice privedu pravdi. Svaka novosadska `rtva to zaslu`uje i zato je toliko va`no da se sudi nekom kao {to je Kepiro – zakqu~io je Zurof u ju~era{woj izjavi za „Dnevnik“, napomiwu}i da }e svakako prisustvovati su|ewu. S. Krsti}

PRI KRAJU ISTRAGA O RAWAVAWU INSPEKTORA PLAV[I]A U NOVOM SADU

Dvanaestogodi{wak bi mogao da objasni pucwavu? Po{ta u Futo{koj ulici opet na meti lopova

U NOVOM SADU U PO DANA

Pqa~ka{i poneli iz po{te 300.000 dinara Dvojica razbojnika, naoru`ana pi{toqima i maskirani „fantomkama“, opqa~kala su ju~e oko 15 sati po{tu u Novom Sadu u Futo{koj ulici. Povre|enih nema. Po saznawima „Dnevnika“, plen je oko 300.000 dinara. Zvani~no saop{tewe policije s vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas. Ina~e, ova po{ta je vi{e puta bila na meti razbojnika, ali su sve pqa~ke do sada rasvetqene. M. V.

POSLE PUCWAVE U VRBASKOM KAFI]U

Otkriven kod dede u Zemunu

Inspektori novosadske kriminalisti~ke policije, u saradwi s kolegama iz Vrbasa i Beograda, uhapsili su Marija K. iz Zemuna (1987) zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Prema nezvani~nim saznawima, Mario je u nedequ u vrbaskom kafi}u „Vip“, posle kra}e sva|e s radnicima obezbe|ewa, izvukao pi{toq koji je imao za pojasom i ispalio jedan hitac. Metak je riko{etirao i pogo-

dio jednu go{}u u kafi}u. Sre}om, devojka je samo lak{e povre|ena. Posle pucwave, Mario je odmah pobegao, ali je svega nekoliko sati kasnije, u zajedni~koj akciji novosadskih, beogradskih i vrbaskih policajaca, li{en slobode u stanu svog dede u Zemunu. Wemu je odre|eno policijsko zadr`avawe, a u zakonskom roku je priveden istra`nom sudiji na saslu{awe. E. D.

Policija je identifikovala osobu koja se dovodi u vezu s rawavawem inspektora novosadske kriminalisti~ke policije Vladimira Plav{i}a (1978) u Novom Sadu. Kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje iz pouzdanih izvora u Ministarstvu unutra{wih poslova, nije iskqu~ena mogu}nost da je ovog policajca 5. septembra ove godine na Bulevaru oslobo|ewa, iza kafi}a „Fe{n“, ranio dvanaestogodi{wak S. S. iz Uqme kod Vr{ca o kome brine Dom za nezbrinutu decu. On je, navodno, uhva}en ju~e u Somboru, ali policija je ve} s wim imala razgovor povodom pucawe u Novom Sadu i nekoliko dana ranije. Istraga je u toku, ali se privodi kraju i jo{ uvek se proveravaju neki dokazi. Podsetimo, deca do 14 godina ne mogu krivi~no odgovarati. Policajac Plav{i} je iza{ao posle operacije iz Klini~kog centra Vojvodine i na ku}nom je le~ewu. Hoda na {takama. – Dobro se ose}am, mada imam jake bolove, uprkos tome {to stalno uzimam lekove. Uz mene je stalno moja k}erkica Vawa, ona mi poma`e – ka`e Plav{i} za „Dnevnik“. – Prise}am se da sam tog dana, kad sam rawen, bio de`uran i krenuo sam u svoju kancelariju zbog obaveze koja je ba{ tada trenutka iskrsla. Seo sam u slu`beni auto i krenuo unazad, a odjednom sam video neku sitniju osobu kako obija vrata parkiranog automobila „{kode fabija“. Odmah sam istra~ao, izvadio zna~ku i obratio se tom mladi}u,

Inspektor Plav{i} na ku}nom le~ewu

ali je on po~eo da be`i. Tr~ao sam za wim, vikao: „Stani, policija!“, a potom mu presekao put i kad sam ga oborio, on je u tom mrklom mraku ispalio hitac u moju potkolenicu. U`asno je bolelo. On je zapravo prislonio cev na moju nogu, tako da me je mo`da vi{e uzdrmalo to vrelo barutno ispaqewe nego sam prolazak metka kroz mene. Inspektoru Plav{i}u se i sada, dok le`i kod ku}e, probija otisak krvi na zavoju na levoj nozi. – Imao sam slu`beni pi{toq kod sebe, ali nisam hteo da ga upotrebim, jer je u blizini bilo igrali{e na kojem je bilo dece.

Foto: F. Baki}

Nakon toga sam se javio kolegama slu`benom vezom i dao opis napada~a, a onda sam {epaju}i do{ao do ba{te kafi}a „Fe{n“, gde su mi poznanici podvezali ranu koja je obilno krvarila. Od bolova sam u jednom trenutku pao u nesvest. Potom me je ekipa Hitne pomo}i prevezla u Klini~ki centar – prepri~ava na{ sagovornik doga|aj koji }e pamtiti do kraja `ivota, iako je pro{ao kroz mnoge policijske akcije i bio na veoma odgovornim zadacima, izme|u ostalog i na Kosovu pre deset godina. Plav{i}a je posebno dirnula pa`wa koju je dobio u Klini~kom centru Vojvodine, kao

i pokazana briga nekih javnih li~nosti i wegovih kolega ponaro~ito, pa nas je zamolio da ne zanemarimo wegovu zahvalnost. – Moram da se zahvalim neverovatno dobrom ~oveku i doktoru koji me je operisao dr Ivici Lali}u. Operacija je trajala dva sata u totalnoj anesteziji. Na odeqewu ortopedije imao sam maksimalnu negu, svaka im ~ast! Neobi~no mnogo mi zna~i to {to su me odmah po dolasku u Klini~ki centar zvali na moj mobilni telefon predsednik PIV-a Bojan Pajti} i gradona~elnik Igor Pavli~i} da me pitaju kako sam i da li mogu nekako pomo}i. Obi{li su me odmah kolege Ostoja Jovi{evi} i Sa{a Barjaktarovi}. Nisam upu}en u istragu i wene rezultate, ali ~ujem da je u slo`enom rasvetqawavawu mog rawavawa zakratko dosta doprineo kolega Vladimir Beatovi}. Obi{li su me rukovodioci iz Policijske uprave Miladin Kostre{evi} i drugi, zvao me ministar Ivica Da~i}. Gradona~elnik Pavli~i} me je posetio i kod ku}e. Veoma sam prijatno iznena|en {to je on toliko zabrinut zbog rawavawa policajca. Impresioniran sam brigom svih wih, a da ne govorim o pa`wi rukovodilaca Klini~kog centra Vojvodine dr Dragana Dra{kovi}a i dr Zorana Milo{evi}a – dodaje Plav{i}, koji o~igledno uz pokazanu pa`wu lak{e podnosi nevoqu koja ga je zadesila. M. Vuja~i}

NASTAVQENO SU\EWE ^ETRNAESTORICI ZBOG DILOVAWA

Petorica policajaca nisu se pojavila da svedo~e Na ju~era{em su|ewu ~etrnaestorici optu`enih za dela u vezi s drogom u novosadskom Okru`nom sudu ju~e se nije pojavilo pet svedoka policajaca, dok se ba{ od wih o~ekuje da veoma zna~ajno podr`e optu`nicu. Na~elnik odeqewa novosadske kriminalisti~ke policije poslao je dopis sudskom ve}u u vidu opravdawa u kojem se tvrdi da su ta petorica wegovih slu`benika zauzeta drugim obavezama. Me|utim, na glavnom pretresu se moglo ~uti da je prili~no neobi~no da su ba{ svi ovi svedoci tog va`nog trenutka zauzeti. Tako je i peto~lano ve}e, kojim predsedava sudija Svetlana Tomi}-Joki}, izrazilo sumwu i zatra`ilo da se naknadno obrazlo`i, odnosno na neki na~in doka`e ovo opravdawe. Po re~ima advokata Miroslava Todorovi}a, branioca jednog od optu`enih, re~ je o opstrukciji postupka jer, kako je kazao, policajci na ovaj na~in doprinose da okrivqeni du`e ostanu u pritvoru, po{to se optu`nica temeqi na wihovim iskazima.

S druge strane, moglo se ~uti da je na pro{lom pretresu prilikom davawa iskaza svedoka policajaca bilo „napetih i neprijatnih“ situacija, naro~ito prilikom suo~ewa. Navodno, policijski slu`benici trpeli su uvrede i neprimerena dobacivawa, pa se ovim nedolaskom daje do znawa da policija o~ekuje respekt u sudnici. Predsednica ve}a sudija Tomi}-Joki} na po~etku ju~era{weg pretresa podrobno je prili~no kategori~no napomenula da o~ekuje mir i red u sudnici i da ne}e dozvoliti nikakvo reme}ewe toka postupka, i ubedqivo nabrojala svoje mogu}nosti da to i ostvari. U svakom slu~aju, pored toliko optu`enih, koji su uz sebe imali makar po jednog ~uvara koji su se jedva poslagali u tri reda na klupama, i wihovih branilaca, kao i publike, ju~era{wi pretres je protekao u potpunom miru i bez ijednog zastoja. Podsetimo, prvooptu`eni Strahiwa [uwevi} (34) iz Kosovske Mitrovice je, po optu`ni-

ci, bio glavni nabavqa~ heroina s Kosova, a wegov navodni saradnik je Aleksandar @ivkovi} (35) iz Aran|elovca, odmah za wim, kao osoba od koje je [uwevi} nabavqao drogu, optu`en je Aleksandar Simovi} (33), tako|e iz Kosovske Mitrovice. Kako pi{e u optu`nom aktu, prvo je Nenad Jovanovi} (34), koji je u bekstvu, po~etkom marta pro{le godine zatra`io od [uwevi}a da mu nabavi drogu s Kosmeta radi daqe prodaje, na {ta je ovaj pristao. Kako se daqe navodi u optu`nici, on je na{ao prodavca i povezao Jovanovi}a s nepoznatim Albancem koga zovu Tuki. Razmena je obavqena 13. ili 14. aprila s nepoznanicom u Tu`ila{tvu o tome {ta je tada prodato i za koliko para. Drugi posao ovog dilerskog lanca bio je, po optu`nici, u maju pro{le godine, kada je Jovanovi} zatra`io od [uwevi}a heroin. Tada je [uwevi}, navodno, anga`ovao Simovi}a i @ivkovi}a da mu na|u ovu drogu i da mu je donesu. Oni su nakon toga do{li s dva

kiliograma „robe“ u Novi Sad. Plan je funkcionisao tako {to je vi{e osoba ~esto mewalo automobile kojima su se vozile preko granica i kroz Novi Sad, a kad su se glavni optu`eni 23. maja pro{le godine dovezli do gara`a na Bulevaru oslobo|ewa 30 b, [uwevi} im je objasnio gde treba da parkiraju i gde je automobil u kojem }e ostaviti donetu drogu. Nakon {to je to sve ura|eno, svi zajedno su se uputili prema obli`ewm kafi}u, gde je [uwevi} dao @ivkovi}u 3.860 evra. Deo droge pla}en je u novcu, a drugi u vozilima vrednim 8.500 evra. U ovoj grupi optu`enih je i Trivun Josipovi} (32) iz Ba~kog Jarka, koji je i ranije osu|ivan. Wemu se pripisuje da je krajem pretpro{le godine organizovao grupu radi prodaje droge na podru~ju Vojvodine. Stavqa mu se na teret da je, zajedno s jo{ dvojicom kompawona, nabavio ve}u koli~inu heroina i koakina koji su delili. Navodno, deo koji je on dobio prodavao je na ulici preko svojih dilera, koji su ve}e koli~ine pre-

pakivali, dodaje se u optu`nici napisanoj na dvadesetak strana. Ina~e, posledwi pomenuti optu`eni je ju~e ogor~eno izjavio da mu se stavqa na teret i da su za wega prodavali drogu qudi koji su u to vreme dokumentovano bili u zatvoru. Ipak, predsednica ve}a ga je ju~e pou~ila da }e takve izjave imati priliku da ponovi kasnije u postupku, te da je tako ne{to ve} izjavqivao. Branioci optu`enih su ju~e zahtevali od ve}a da se transkripti razgovora ne prihvate kao dokazi, jer su na nekim mestima ura|eni kao prepri~avawe, a trebalo bi, po wihovom mi{qewu, da, po{tuju}i zakon, budu napisani iskqu~ivo kao konkretne direktne izjave bez slobodnog tuma~ewa. Sudsko ve}e o tome nije odlu~ivalo, ali je tim povodom nalo`ilo

da istra`ni sudija optu`enima pusti tonske zapise i da se oni izjasne o tome da li se ~uje wihov glas, ali ne i o sadra`aju koji ~uju tom prilikom, kako bi se „propust“ u istrazi na neki na~in nadoknadio. Sudsko ve}e je tako|e donelo re{ewe da ~etvorica optu`enih budu pu{tena iz pritvora. Optu`eni Darko Babi}, koji je u invalidskim kolicima, pu{ten je iz zdravstevnih razloga zbog neodgovaraju}ih uslova u pritvoru, a trojica optu`enih iz pritvora pre{li su zapravo na izdr`avawe zatvorske kazne zbog drugih greha, tako da }e ostati iza re{etaka, ali na drugoj lokaciji. Nastavak su|ewa, na kojem se o~ekuje saslu{awe sedam svedoka, zakazan je za 8. oktobar. M. Vuja~i}


14

sreda16.septembar2009.

MINISTRI I NOVINARI RAZMATRALI PRIMENU ZAKONA O INFORMISAWU

Vlast dozvoqava medijima sumwu Usvojene izmene Zakona o javnom informisawu ne naru{avaju medijske slobode, ve} im je ciq “da zaustavi neprofesionalizam, la`i i klevete”, istakla je ministarka pravde Sne`ana Malovi} na okruglom stolu “Primena Zakona o javnom informisawu”, koji je ju~e u Beogradu organizovalo Nezavisno udru`ewe novinara Srbije.

Evropskoj konvenciji, koja ima ve}u snagu od doma}ih zakona. V. d. predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Stevo \uranovi} napomenuo je da taj sud nema izgra|enu praksu u primeni tog zakona i da }e zauzimati stavove kroz predmete. Sudije }e biti obu~ene da rade fer i korektno u svim predmetima, bez ishitrenih odluka.

Neka se Da~i} dr`i pendreka Ministar kulture Neboj{a Bradi} istakao je da donete izmene nisu usmerene ni protiv jednog medija, niti ijednog ~oveka. – Ministarstvo pravde je dalo doprinos u kreirawu ovog zakona, a verujem da }e ga u narednom periodu dati i u wegovom sprovo|ewu. Nije na MUP-u da se bavi redizajnirawem Zakona o javnom informisawu – kazao je Bradi}, aludiraju}i na inicijativu ministra policije Ivice Da~i}a da se donese novi medijski zakon. – Ne}u dozvoliti bilo kakvu nepravilnu primenu zakona, koji ne}e ni u ~emu li~iti na ono {to se de{avalo 1999. – istakla je ministarka. Portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori} podvukao je da }e se od krivi~nog progona izuzeti svako izve{tavawe uskla|eno s Evropskom konvencijom o qudskim pravima – koja garantuje da novinari mogu {tititi svoje izvore informacija i otvoreno izra`avati sumwu u zakonit rad dr`avnih organa – ako je to saop{teno u javnom interesu. Zori} je precizirao da }e taj organ prepustiti sudu da oceni da li su teze ni`ih javnih tu`ila{tava zasnovane na zakonu i

Predstavnici {tampanih medija iz unutra{wosti izrazili su bojazan da }e izmene Zakona, kojima su pove}ane kazne za wegovo kr{ewe, pogor{ati wihov ionako te`ak polo`aj. Zamenik glavnog urednika “Politike” Dragan Jawi} upitao je da li je mogu}e da se u sudovima odrede posebne sudije za predmete na osnovu medijskog zakona. Ministarka je odgovorila da }e sudije koje rade na takvim slu~ajevima pro}i edukaciju, ali da u uporednim zakonodavstvima postoje i posebna odeqewa za takve slu~ajeve. Predsednica NUNS-a Nade`da Ga}e najavila je da }e to udru`ewe pa`qivo pratiti primenu zakona.

BEZ ISPORUKE VE]INE NOVINA „FUTURI PLUS”

Dug {tampi prepunio ~a{u ^lanice Asocijacije medija saop{tile su ju~e da su iskqu~ivo iz poslovnih razloga bile prinu|ene da obustave isporuku dnevnih i periodi~nih izdawa preduze}u “Futuri plus” koje izdava~ima duguje 300 miliona dinara. ^lanice Asocijacije medija - Kompanija Novosti, Ringier Srbija, Kolor pres, Politika novine i magazini, Pres pabli{ing group, Adria Medija, Dnevnik, Vojvodina info, NIN i Ekonomist - u saop{tewu navode da je i “Futura plus” saop{tewem i izjavama odgovornih potvrdila da izdava~ima u ovom trenutku duguje oko 300 miliona dinara. U saop{tewu ~lanice Asocijacije medija isti~u da ne uspevaju da naplate potra`ivawa ni menicama jer je “Futura plus”, kako tvrde, ju~e bila u blokadi za 563.889.412 dinara. “Istovremeno je potvr|ena i ~iwenica da nije re~ o slu~ajnosti ili trenutnoj krizi ve} o praksi koja najozbiqnije ugro`ava teku}e poslovawe svih novinskih izdava~a” ,ka`u u Asocijaci medija. “Ne `ele-

}i da ulazi u rasprave o ’mra~nim silama’ koje `ele da uni{te uspe{no poslovawe ’Future plus’ - Asocijacija medija podse}a javnost da je ova kompanija ranije kresala tira`e izdava~ima koji su poku{avali menicama da naplate ogromna potra`ivawa” navodi se u saop{tewu. Asocijacija medija, tako|e, tra`i da Vlada Srbije, u okviru svojih nadle`nosti, a u ciqu obezbe|ewa slobode informisawa, hitno preduzme mere kako bi se tr`i{te {tampe uredilo na zakonit na~in, a od “Futura plus” o~ekuje da odgovori na pitawe kad i kako mo`e da vrati dug, jer ih izjava „pla}amo koliko mo`emo” ne zadovoqava. ^lanice Asocijacije medija obustavile su isporuku dnevnih novina i magazina distributeru {tampe “Futura plus”, tako da se na kioscima tog prodavca od ju~e nalazi tek nekoliko dnevnih novina. Na kioscima “Future plus” gra|ani su mogli da kupe samo izdawa “Kurira”, “Glasa javnosti”, listova “Danas”, “Borba” i “Pravda”.

Tijani} ne}e dobiti pare od JUKOM-a? Komitet pravnika za qudska prava (JUKOM) najavio je da ne}e direktoru RTS-a Aleksandru Tijani}u isplati od{tetu od 200.000 dinara sa zakonskom kamatom koja mu je dodelio Vrhovni sud Srbije zbog “povrede moralnih prava” i “da }e mu zato ra~un biti blokiran. Povinovawe ovoj odluci bi bilo protivno svim principima za koje se JUKOM zala`e, jer je pla}awe Tijani}u reket pod pokroviteqstvom najvi{e sudske instance”. Predsednica JUKOM-a Biqana Kova~evi}-Vu~o navodi da “ova odluka, kroz naizgled bezazlenu formu za{tite moralnih autorskih prava, zapravo ukida kriti~nost i daje u ruke javnim li~nostima najopasnije oru|e: da odre|uju i dozvoqavaju {ta se sme objaviti od onog {to su javno kazali i

napisali obavqaju}i javnu funkciju”. Dodaje i da je presuda “presedan jer ukida pravo na kritiku i slobodu izra`avawa, a javne li~nosti osloba|a od odgovornosti svake vrste. Ubudu}e }e svaki citat iz medija i izjava morati da ima saglasnost autora da bi bila objavqena, a samim tim i ono {to je izjavio Slobodan Milo{evi}, kao wegovo autorsko delo, bi}e za{ti}eno od strane wegove porodice”, ocenio je JUKOM, i dodao da je “sramotno” da Vrhovni sud “svesno zloupotrebqava autorska prava kako bi zabranio svaku kritiku javnih li~nosti. Sve to zahteva i preispitivawe pozicije sudija, koji su, uprkos visokoj pravosudnoj funkciji, dozvolili sebi da manipuli{u zakonom zarad odr`avawa politi~kog dogovora oko Tijani}a”.

DRU[TVO

DNEVNIK

NI NOVI KRIVI^NI ZAKON NE [TITI LEKARE OD NAPADA SILEYIJA

Nervozni pacijenti laki na pi{toqu i pesnicama U novosadskom Domu zdravqa u Rumena~koj ulici pro{le nedeqe je pacijent pesnicom udario lekarku, i to samo zato {to mu nije mogla propisati lek zbog va`e}ih odredbi Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Napadi na bele mantile posledwih godina nisu retkost ni kod nas. Ekipe Hitne pomo}i s ver-

udaru nasilnika koji svoj bes zbog raznih razloga, kao {to je gu`va u ~ekaonici, nemogu}nost da na recept dobiju lek koji i ne mo`e da se izda o tro{ku zdravstvenog osigurawa, ili {to je pacijent kod doktora do{ao pijan, a jo{ malo nervozan.

cinsko osobqe koje na svom radnom mestu postaje sve ugro`enije – ka`e predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu dr Branislava Plan~ak. Taj sindikat je jo{ pre nekoliko godine, u saradwi s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, podneo zahtev da zaposleni u zdravstvu dobiju status slu`benog lica. U novosadskom Domu zdravqa pacijent Iako predlog nije pro{ao, pesnicom udario lekarku jer mu, zbog va`e}ih re~eno je da }e se izmenama odredbi, nije mogla propisati lek na teret Krivi~nog zakona svaki nazdravstvenog osigurawa pad na bele mantile tretirati kao krivi~no delo. Nedavbalnim ili fizi~kim napadima Sindikat zaposlenih u no je usvojen Zakon o izmenasuo~avaju se gotovo redovno, nizdravstvu i socijalnoj zama i dopunama Krivi~nog za{ta boqe ne prolaze ni ekipe u {titi Srbije ve} nekolikona, gde su, izme|u ostalih, i urgentnim centrima, i pored ko godina tra`i da se profesije vezane za zdravqe obezbe|ewa. Jo{ se pamti tragizdravstveni radnici zaqudi svrstane u poslove od Pacijenti alergi~ni i na gu`vu u ~ekaonici ~an kraj medicinske sestre Kli{tite od napada na svom javnog interesa, ali napad na ni~kog centru Srbije u Beogradu, radnom mestu. Novi napad samo je veli u situaciju da od ministra zdravstvene radnike i daqe nije kao epilog porodi~ne drame, kaaktuelizovao ova zalagawa sinzdravqa tra`imo da nas za{titi tretiran tako da i kazne budu da ju je pred pacijentima i osodikalaca. na radnom mestu. Pacijenti neo{trije. A sindikalci tra`e da bqem ubio mu`. Lekari u domo– U~estali napadi na zdravmaju pravo ni da verbalno, a poone budu o{trije bez obzira na tevima zdravqa tako|e su ~esto na stvene radnike ponovo su nas dogotovo fizi~ki atakuju na medi`inu napada. J. Barbuzan

NOVOSADSKI PRAVNI FAKULTET OBELE@IO 50. GODINA OD UPISA PRVE GENERACIJE STUDENATA

Za pola veka „proizveo” 10.000 pravnika Pola veka od upisa svoje prve generacije studenata novosadski Pravni fakultet ju~e je obele`io sve~anom sednicom Saveta i Nastavno-nau~nog ve}a, kojoj su prisustvovali mnogobrojni predstavnici dr`avnih, pokrajinskih

neraciju akademaca upisao je {kolske 1959/60. – Po~eli smo 1959. u biv{im vojnim objektima Petrovaradinske tvr|ave, u oskudnim uslovima i sa simboli~nim brojem osobqa – podsetio je prof. dr Dragan Mil-

hvalio {to su te 1959. ukazali poverewe ba{ ovom fakultetu. On je podsetio na to da je fakultet izrastao iz nastojawa, starih gotovo tri veka, da se utemeqi visoko obrazovawe pravnika. – Fakultet je potpuno u funkciji razvoja nauke i obezbe|ewa pravni~kog kadra, a do sad je ovde diplomiralo vi{e od 10.000 studenata. Svake godine upisuje se vi{e od 800 novih i uveren sam u to da }e se lista na{ih diplomaca iz godine u godinu sve br`e {iriti. Na{ih 50 godina je, ba{ kao i u qudskom `ivotu, doba zrelosti i potvr|ivawa – rekao je prof. dr Popov, i nagla-

drugim organima i institucijama, najboqem “poligonu” za obuku budu}ih pravnika, gde studenti imaju prakti~nu nastavu. Prvi diplomac novosadskog Pravnog fakulteta, upisan u prvoj generaciji wegovih studenata, a potom wegov profesor sve do penzije, prof. dr Aleksandar \ur|ev za “Dnevnik” ka`e da ga mnogo uspomena, pre svega lepih, ve`e za ovu ku}u, koju je gradio, a u kojoj ga nisu zaboravili. – Velika je bila ~ast, ali i jedna od najplemenitijih du`nosti, da obrazujem, na svom predmetu Ustavno pravo, generacije dece.

Poveqe zaslu`nima

Foto: A. Erski

i gradskih organa, UNS-a i wegovih fakulteta, Advokatske komore, kao i pravnih fakulteta iz Be~a, Salcburga, Graca, Budimpe{te, Mi{kolca, Bukure{ta, Temi{vara, Sarajeva, Isto~nog Sarajeva, Bawaluke, Splita i Osijeka. ^etiri godine stariji od prve studentske generacije, Fakultet je osnovan 20. jula 1955, posebnim zakonom Skup{tine Srbije. Tada je bio u sastavu Beogradskog univerziteta, a prvu ge-

kov, predsednik Saveta Pravnog fakulteta. – Danas imamo vrhunske uslove, modernu zgradu i nastavnike priznate u razli~itim oblastima prava. Mnogo mladih studiralo je ovde, neki su ostvarili uspe{ne karijere u nastavi, advokaturi, pravosu|u, privredi, politici, ali su nastavili da odr`avaju veze s ovom ku}om. Proslavi su prisustvovali i neki od studenata prve generacije, kojima je dekan \or|e Popov za-

Poveqe Pravnog fakulteta dobilo je deset pojedinaca, biv{i dekani, redovni profesori i doktori nauka: Antun Malenica, Zoran Stojanovi}, Dragan Milkov, Qubomirka Krkqu{, Ranko Ke~a, Sr|an [arki} i Du{an Nikoli}, prvi diplomirani pravnik ovog fakulteta (i wegov potowi profesor) prof. dr Aleksandar \ur|ev, prvi magistar, dr Vojin Mi{i}, i prvi doktor nauka, dr Jovica Reli}. Me|u devet institucija su Izvr{no ve}e Vojvodine, Okru`ni i Op{tinski sud, Okru`no i Op{tinsko javno tu`ila{tvo, Policijska uprava Novi Sad, te pokrajinski sekretarijati za nauku i za obrazovawe, te Ministarstvo prosvete. sio da ve} tri godine fakultet radi po bolowskom programu, da su ove godine akreditovani i ustanova i weni programi na sva tri nivoa studija, stalno se {iri saradwa s pravnim fakultetima u zemqi i svetu, ali i pravosudnim i

SOMBORSKI DOMOVI GARANTUJU [KOLARCIMA I STUDENTIMA HOTELSKI UGO\AJ

Samo da jo{ ministar plati kuvare

Jesewi po~etak {kolske i studentske godine u Somboru, bar u domenu standarda |aka i studenata Pedago{kog fakulteta, sasvim je izvestan. Jedina nepoznanica je ishrana budu}ih akademaca. Naime, Ministarstvo prosvete jo{ nije odobrilo zapo{qavawe novih 19 radnika, kako bi proradili i moderno opremqena kuhiwa i restoran doma “Dr Zoran \in|i}”. Zato }e se do daqeg studenti hraniti u restoranu obli`weg Doma u~enika sredwih {kola. Studentski dom je, ina~e, ugovorom Pedago{ki fakultet privremeno dao na starawe Studentskom centru “Novi Sad”. Da li }e ugovor, oro~en na godinu dana, biti i produ`en, tek }e da se vidi. Kako je “Dr Zoran \in|i}” oslobodio u Sredwo{kolskom

domu 48 le`aja u superkomfornim dvokrevetnim sobama, u~enici “sa strane” koji poha|aju {est {kola, sad mogu ra~unati na jo{ boqi komoditet. – Popunili smo svih 240 mesta, dok je ispod “crte” ostalo tridesetak |aka. Zato smo zatra`ili od Ministarstva odobrewe za sme{taj jo{ deset u~enika – ka`e direktor Doma u~enika Milanko Jovi~i}. Osim rekonstrukcije postoje}ih kapaciteta, on isti~e i da je, zahvaquju}i Univerzijadi, promewen i kompletan name{taj u svim sobama. Uz to je nedavno renovirana biblioteka sa 6.000 kwiga. Vaspita~i su dobili kabinete, a tu je jo{ kompjuterska u~ionica, kablovski Internet... Osim toga, stanarima doma su na raspolagawu tri klimatizovane

u~ionice gde imaju sve uslove za u~ewe. Samo ove godine u doterivawe doma ulo`eno je oko pet miliona dinara, a Ministarstvo prosvete je pomoglo s tri. – To {to sad imamo mo`e se slobodno svrstati u hotel B kategorije – ka`e Jovi~i}, i dodaje da je Ministarstvo sporta odobrilo novac za ure|ewe 400 kvadrata, gde }e u~enici provoditi slobodno vreme. Kvalitet sme{taja pro~uo se i van Sombora, pa su gotovo svi kapaciteti bili popuweni i tokom raspusta, kad je Dom ugostio brojne sportiste na pripremama – omladinske reprezentativne selekcije u boksu, xudou, odbojci, me|unarodnu kompozitorsku radionicu, decu iz bratskog ma|arskog grada Ki{pe{te... M. Miqenovi}

Od po~etka do kraja karijere ovaj posao smatrao sam za svoju najve}u du`nost, trude}i se da se nikad ne zaboravim i ne pogordim u~e}i studente i pravnoj teoriji, ali i `ivotu kako sam najboqe umeo – ka`e \ur|ev. V. ^eki}

Etni~ki naboj suboti~ke tu~e? Povodom tu~e izme|u dve broj~ano razli~ite grupe mladi}a u nedequ ujutro, koja se navodno dogodila na nacionalnoj osnovi, predsednik suboti~kog parlamenta Jene Maglai ka`e za “«Dnevnik”» da je stupio u kontakt s o{te}enom stranom. – «@elimo da saznamo {ta se ta~no desilo kako bismo mogli oceniti {ta daqe. Pre utvr|ivawa ~iwenica neozbiqno je istr~avati u javnost s bilo kakvim kvalifikacijama, ali ako zaista ima elemenata koji ukazuju na to da je u~iweno krivi~no delo u ~ijoj je pozadini nacionalna netrpeqivost, onda }u i kao predsednik Skup{tine grada i kao predsednik Gradskog odbora SVM-a pokrenuti postupak i kod policije i u Tu`ila{tvu – rekao je Maglai. Z. R.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

NEBOJ[A BRADI] OTVORIO 75. VUKOV SABOR U LOZNICI

sreda16.septembar2009.

15

U NOVOJ SEZONI NARODNOG POZORI[TA / KAZALI[TA / NEPSINHAZA U SUBOTICI

Kultura Srbije „Banovi} Strahiwa” u deo evropske kulture re`iji Andra{a Urbana Ministar kulture Neboj{a Bradi} otvorio je preksino} u Loznici jubilarni, 75. Vukov sabor posve}en Vuku Karaxi}u za koga je rekao da je "me|u prvima uspeo da kulturu svog materweg jezika predstavi Evropi i sudbinski je ve`e za Evropu". "Kultura Srbije, kao deo evropske kulture, daje doprinos kulturi Evrope ali uti~e i na uspostavqawe poverewa i stvarawa uslova za ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji", rekao je ministar Bradi} ocewuju}i da "nije daleko trenutak" kada }emo postati ravnopravi gra|ani evropske zajednice. Prema wegovim re~ima "gra|ani Zapadne Evrope nisu uvek niti su najboqe obave{teni i ne poznaju kulturu Srbije i Balkana" i za balkanske zemqe, izuzev Gr~ke, informacije su "uglavnom vezane za ekonomske i politi~ke probleme, kriminal ili prirodne nepogode".Tako se stvaraju za nas nepo`eqna slika i stereotipi, a to ukazuje na potrebu da "pove}amo anga`ovawe i stvorimo kulturni sadr`aj vredan javne pa`we izvan Srbije, {to podrazumeva pokretqivost stvaralaca, posebno mladih, kako me|u samim narodima Balkana tako i ~e{}im prisustvom srpskih umet-

nika u Evropi, rekao je Bradi}. Ministar je istakao i potrebu saradwe evropskih umetnika s kolegama na zajedni~kim projektima u Srbiji, istakav{i da Srbija i Balkan imaju veliki kreativni potencijal, na{e prostore smatram izvorom nadahnu}a i, u skoroj budu}nosti,

U nastavku studenti Instituta za slavistiku Univerziteta u Be~u, priredili su prvi u nizu sedmodnevnih programa 75. Vukovog sabora - "Moj grad " srpski Be~", muzi~ko-poetski prikaz `ivota i stvarala{tva 24 znamenitih Srba, koji su boravkom, naj~e{}e studijama ili

Zavr{na sve~anost u nedequ u Tr{i}u Programi, koje ~ine izlo`be, koncerti, pozori{ne predstave i drugi sadr`aji razvrstani u razli~ite tematske celine, me|usobno povezuje Vukovo delo i bi}e svakodnevno izvo|eni u Loznici i Tr{i}u, a jedan u Beogradu. Centralni program je 20. septembra u Tr{i}u, u prirodnom amfitetatru u blizini re~ice @eravije, gde su ovog leta potpuno obnovqeni prostori otvorene pozornice i gledali{ta. Posle podizawa na jarbol zastave Sabora i Himne Vuku Stevana Mokrawca, u ime doma}ina, re~i pozdrava }e da uputi gradona~elnik Loznice Vidoje Petrovi}. Saborsku besedu odr`a}e specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamovi}, a pesmu "Santa Maria de la salute" Laze Kosti}a govori}e Petar Kraq, dok }e koncert, pripremqen posebno za tu priliku, izvesti Nacionalni ansambl "Kolo" iz Beograda. stvarala~ki najizazovnijim evropskim prostorom. "Vuk je to znao i me|u prvima je uspeo da kulturu svog materweg jezika predstavi Evropi i sudbinski je ve`e za Evropu", zakqu~io je Bradi}, uveren da nas znawe, stvarala~ka radoznalost, potreba za kretawem i razumevawem druga~ijeg ~ine bogatijim.

radom, vezani za Be~, od 18. do kraja druge decenije 20. veka. Na taj na~in predstavqeni su Vuk, wegova }erka Mina, supruga Ana, zatim Branko Radi~evi}, Dositej Obradovi}, Jovan Cviji}, Milutin Milankovi} i niz drugih li~nosti, velikana u srpskoj kulturi, nauci i umetnosti od kojih su mnogi zna~ajni i za Evropu i svet.

NOVA ZBIRKA DRAGANA RADOVAN^EVI]A U KOV-u

Glagol intimnosti Nova zbirka pesama Dragana Radovan~evi}a, koja se upravo pojavila u izdawu vr{a~kog KOV-a, bi}e ve~eras predstavqena na tribini Sredom kod Sterije, ali u Redakciji KOV. Radovan~evi} je ro|en 1979. u Sremskoj Mitrovici, a studirao je psihologiju u Beogradu. Za kwigu "Klatno se boji letewa" dobio je nagradu "Mladi Dis" (2006). Godinu kasnije, pripala mu je i Brankova nagrada za najboqu prvu kwigu poezije na srpskom jeziku. Kao dobitnik stipendije za kwi`evnost "Milo Dor", ove godine boravio je u Be~u. Na 24. Me|unarodnom festivalu "Vilenica" 2009. dobitnik je stipendije Centralno - evropske inicijative za roman u rukopisu. @ivi i radi u Beogradu. Kad ga pitaju {ta radi, ka`e ni{ta, a pribli`niji odgovor

bio bi: "Tra`im ta~ku oslonca u ni{tavilu". A kako izgleda ta~ka oslonca autora "Glagola intimnosti" najboqe je re~eno u preporuci Divne Vuksanovi}. "Poku{aj zamene tela ma{tom, praznine dvojni{tvom, a pesme mitskim konopcem za ve{awe, predstavqaju, kako se ~ini, posledwe metafore kojima Dragan Radovan~evi} poku{ava da"pregovara" sa idejom i faktografijom odsustva kojega ga metafizi~ki okru`uje - ka`e Divna Vuksanovi}. Na tradicionalnoj tribini sredom kod Sterije, koju prire|uje Kwi`evna op{tina Vr{ac, ve~eras od 20 sati o zbirci "Glagol intimnosti" govori}e urednik KOV-a Petru Krdu. Osim autora, pesme }e kazivati Jelena Tandi i Danica Mirosavqev.

I NA[I UMETNICI PREDSTAVQENI U VELIKOJ BRITANIJI

Izlo`ba u Nori~u

U Nori~u u Velikoj Britaniji ovog vikenda, u prisustvu gradskih ~elnika i mnogobrojnih qubiteqa likovne umetnosti, otvorena je peta izlo`ba Bally Factory Art Show . Umetnici

iz Koblena (Nema~ka), Ruana (Francuska), Nori~a (Velika Britanija) i Novog Sada izlo`ili su preko 300 radova. Novi Sad predstavqaju umetnici @ivko Grozdani}, Pavle Jova-

novi}, Sibila Petewi, Du{ko Stojanovi}, Milan Stanojev i Danilo Vuksanovi}.Organizator ovog gostovawa je novosadska galerija Bel Art, a pokroviteq grad Novi Sad.

Narodno pozori{te / Kazali{te / Nepsinhaz u Subotici tako|e se suo~ava s nedostatkom novca kao trenutno i svi ostali teatri u zemqi, i zato najavquje mawe novih predstava nego {to je prvobitno planirano za novu sezonu. U Drami na srpskom jeziku predvi|ene su ~etiri premijere, kako navodi direktorka ove drame Olivera \or|evi}, koja }e i re`irati prvu od wih. Ve} su i po~ele probe komada “Glasine” Nila Sajmona, koji }e u wenoj re`iji premijerno biti izveden u oktobru. Druga nova predstava }e se na}i na repertoaru u januaru, a radi se o ~uvenom komadu “Banovi} Strahiwa” Borislava Mihajlovi}a Mihiza, u re`iji Suboti~anina Andra{a Urbana, koji je u ovom pozori{tu pre dve godine re`irao “Sabirni centar” Du{ana Kova~evi}a. Najavqena je i nova predstava u re`iji Nikole Zavi{i}a, koji je u pretohnoj sezoni u ovom pozori{tu postavio poznati [ilerov komad “Razbojnike”, ali na svoj na~in, savremen, aktuelan i zabavan. Ovog puta Zavi{i} }e u Subotici raditi autorski projekat koji zasad nosi radni naslov “More…”, a publika }e ga videti u martu. Sezona }e u maju biti zavr{ena premijerom predstave “Se}awe vode” [ile Stivenson, koju }e re`irati Ivan Leo Lemo. Ovaj rediteq iz Hrvatske je tako|e ve} radio u suboti~kom pozori{tu, i tu je 2007. postavio ~uveni komad “Tramvaj zvani `eqa” Tenesija Vilijamsa. Ina~e, Narodno pozori{te/ Kazali{te/ Nepsinhaz raspisalo je konkurs za tekst nove drame koja bi trebalo da bude premijerno izvedena u narednoj sezoni 2010/2011. U Drami na ma|arskom jeziku tako|e je zbog novca izmewen repertoar, tako da }e, po re~ima direktora ove drame Zoltana Mezeija, sezona zapo~eti druga~ije i bi}e otvorena krajem oktobra projektom “Safe house”, planiranim pred kraj prethodne sezone, na koji je sada stigao red.Ovaj projekat osmislio je Mezei, koji ga i

S modne revije „Marlena”, koja }e prerasti u predstavu

re`ira, a napisao ga je zapravo tim autora: Mezei-Palfi-SekeBre{}anski. Moralo se odustati od najambicioznijeg projekta, “Makbeta” zami{qenog kao moderna opera, sa gostuju}im glumcima, koju je, po re~ima Mezeija, trebalo da re`ira \er| Herwak. Trenutno se pregovara o nekom drugom komadu koji bi umesto “Makbeta” Herwak ipak trebalo da re`ira na sceni ovog teatra. Kostimograf Andrea Ledewak je bila autorka modne revije po~etkom septembra, na kojoj su glumci nosili modele. Odlu~eno je da se ova modna revija pod nazivom “Marlene”, po ugledu na Marlen Ditrih i wen stil odevawa tridesetih godina, preradi kao

ZA ME\UNARODNI VIDEO FESTIVAL „MEDEJA” U DECEMBRU

Konkurs za prijem radova Organizatori Me|unarodnog festivala “Videomedeja”, koji }e se 13. put odr`ati od 11. do 13. decembra u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, otvorili su konkurs za prijem radova koji }e u~estvovati na ovoj manifestaciji. Poziv je upu}en umetnicima i distributerima, da prijave svoje nove video radove(ne starije od dve godine) i kratke filmove, instalacije, `ive audiovizuelne izvedbe i internet projekte, na temu “No Commercial Value!”. Prijave i uputstva se nalaze na veb – sajtu www.videomedeja.org i omogu}ena je dostava radova putem direktno veb formulara, kao i putem regularne po{te. Rok je do 15. oktobra. Radovi se selektuju dve kategorije: video/kratki film i medijske instalacije/performans/network. Me|unarodni `iri }e izabrati dva rada iz takmi~arske selekcije za slede}e nagrade: “Sfinga” za najboqi video, i “Bogdanka Poznanovi}” za najboqu instalaciju, nastup u`ivo, objekat ili url/softver projekat. Najkvalitetnije radove za takmi~arsku selekciju bira selekciona komisija u kojoj su: profesori Akademije umetnosti u Novom Sadu Dragan @ivan~evi} i Aleksandar Davi}, kao i direktorka festivala “Videomedeja” Ivana Srem~evi}. Festival „Videomedeja“ je najzna~ajniji projekat istoimenog Udru`ewa za video umetnost, odr`ava se svake godine i traje po nekoliko dana. Prvi festival

je odr`an 1996, a do danas je na konkurs pristiglo preko 3000 radova umetnika iz celog sveta. U programu su u~estvovali renomirani vizuelni umetnici, umetni~ke grupe, teoreti~ari, kriti~ari, medijski aktivisti, producenti, promoteri i distributeri. U okviru programa, festival se fokusira na narativne ili apstrakne umetni~ke projekte koji kombinuju sliku i zvuk, naprednu komunikaciju, objekte u simbioti~kom ili avangardnom stilu: od video radova, dokumentarnih i kratkih filmskih formi, digitalnih animacija, medijskih instalacija, intervencija u prostoru, interaktivnih i robotizovanih objekata, url projekata, open source aplikacija, audiovizuelnih koncerata, new media hakera i teoreti~ara, mobilnih tehnologija, elektronske muzike, naprednih tehnologija u umetni~koj praksi. Festival se sastoji od takmi~arskog programa koji je podeqen na: izlo`bu (instalacije, interkativni projekti, intervencije u prostoru), projekcije (video radovi i kratki filmovi) i koncerte. U revijalnom delu programa naj~e{}e gostuju kustosi iz evropskih centara, galerija, muzeja i umetnici po pozivu. Festival je ranijih godina kroz programe i prezentacije predstavqan u Londonu, Berlinu, Amsterdamu, Briselu, Karlsrueu, Montrealu, Talinu, Budimpe{ti, Sofiji, Beogradu, Podgorici, Subotici, Ni{u... N.P-j.

muzi~ka predstava, s numerama i igranim scenama, i uskoro uvrsti u repertoar. Druga polovina sezone, kako navodi Mezei, trebalo bi da ide po starom planu, {to zna~i da }e se raditi predstava “Zvuci u tami”. Radi se o kola`u tekstova rumunskog autora Mateja Vi{wieka, u dramatur{koj obradi Kate \armati, u re`iji Gabora Na|pala, na{eg glumca koji posledwih godina radi u Budimpe{ti. Premijera ove predstave planirana je krajem februara.U maju Dramu na ma|arskom jeziku ovog suboti~kog pozori{ta o~ekuje premijera predstave “Po{tar uvek zvoni dva puta” Xejmsa Kejna i ^abe Ki{a, u re`iji Fri|e{a Kova~a. N. Pej~i}

Preminuo glumac Patrik Svejzi Poznati ameri~ki glumac Patrik Svejzi preminuo je u ponedeqak, u 57. godini, od raka pankreasa, od ~ega je bolovao skoro dve godine, od januara 2008, javili su ameri~ki mediji. Patrik Svejzi ro|en je u Teksasu, a pored uspe{ne gluma~ke karijere, poznat je i kao odli~an profesionalni plesa~. Ka-

rijeru je upravo po~eo u mjuziklu na Brodveju. Svoju najpoznatiju ulogu ostvario je u filmu "Prqavi ples", a velike pohvale kriti~ara dobio je i za ulogu u filmu "Duh". Film "Prqavi ples" iz 1987. godine bio je veliki hit u to vreme i jo{ ima odli~an odjek kod publike, a do sada je osvojio nekoliko Zlatnih globusa, dok je muzika iz ovog filma vi{e puta bila na vrhu top lista.


SPORT

sreda16.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Del Potro stavio krunu Huan Martin del Potro je pokorio carstvo Roxera Federera u Wujorku. [vajcarac je posle pet uzastopnih titula na US openu polo`io kopqa pred Argentincem. U finalu posledweg gren slema u sezoni Del Potro je posle ~etiri sata i {est minuta mukotrpne borbe polo`io na ple}a Federera 3:6, 7:6, 4:6, 7:6, 6:2. Trijumf Del Potra je senzacionalan iz vi{e

razloga - pobedio je u svom prvom gren slem finalu, savladao je teniskog kraqa i to prvi put u sedmom me|usobnom duelu, iako je Federer dva puta vodio u setovima! A nije izgledalo da }e se igrati maraton. [vajcarac je poveo 3:0, odr`ao prednost do 6:3, a zatim napravio brejk i u drugom setu. ^inilo se da }e do 16. gren slem titule u karijeri do}i rutinski protiv rivala

UTEHA ZA SESTRE VILIJAMS: Venus i Serena Vilijams nisu se domogle trofeja u singlu na US openu, ali su zato osvojile ute{nu nagradu - pehar namewen pobedniku u `enskom dublu. U finalu su bile ubedqive protiv prvih nositeqki Kare Blek (Ju`na Afrika) i Licel Huber (SAD) - 6:2, 6:2. Me~ je trajao samo 89 minuta.

koji je o~igledno bio u gr~u. Me|utim... U minut do 12 trgnuo se 21-godi{wi Argentinac i napravio ribrejk za 5:5. Kasnije, u taj-brejku je bio boqi. I nastavio je da igra u svom stilu. Udarci su mu bili sna`ni i precizni, naro~ito forhend. U tre}em setu je stekao prednost brejka za 4:3, ali se tada razgoropadio Federer i osvojio tri uzastopna gema, od kojih dva na servis protivnika. Ponovo je prvi

Sestre Vilijams, koje su bile ~etvrte favoritkiwe, napravile su ~ak 43 direktna poena, naspram samo 21 protivnica. Napravile su ~etiri brejka, iz 15 poku{aja, a rivalkama nisu dozvolile nijednu priliku da im oduzmu servis. Venus i Serena su tako drugi put pobedile u dublu na US openu. Prethodno su to u~inile 1999. Ukupno im je ovo deseti trofej u paru na gren slem turnirima.

reket sveta bio blizu {estog uzastopnog trofeja na US openu, naro~ito kada je uzvratio brejkom u ~etvrtom setu. Ve}ina je verovala da }e tada znatno mla|i i neiskusniji teniser popustiti. Ipak, Del Potro je izdr`ao taj udarac, uspravio se i ponovo dobio taj-brejk. I kada se vratio na teren Argentinac je u petom setu po~istio velikog Federera. Oduzeo mu je servis za 2:0, a zatim je kod 5:2 iskoristio tre}u me~ loptu 6:2. Posle pozdrava sa protivnikom, Del Potro je zaplakao... Kako i ne bi kada je postao prvi koji je slomio Federera posle 41 pobede u Wujorku! Finalisti su bili izjedna~eni u kategorijama neiznu|ene gre{ke i direktni poeni, ali je Federera skupo ko{talo to {to ga je izdao servis. Imao je samo 47 odsto uba~enog prvog servisa (uz 13 asova), wegovog najja~eg oru`ja naro~ito u posledwe vreme. Del Potro je to znao da iskoristi fantasti~nim riternima. Huan Martin Del Potro, koji se vra}a na peto mesto ATP liste, upisao se u istoriju... Federer je priznao da je Del Potro bio boqi, a Argentinac je uzvratio: - Jesam te danas pobedio, ali moram jo{ mnogo, mnogo da radim da bih bio kao ti - obratio se Del Potro [vajcarcu. - Ne mogu da opi{em kako se ose}am... Ovaj trenutak }e zauvek ostati u mom srcu - jedva je kroz suze izgovorio {ampion US opena, koji je pored 1.600.000 dolara dobio i kqu~eve od automobila marke Leksus.

Senzacionalni pobednik US opena: Huan Martin del Potro

NENAD ZIMOWI] O ME^U DEJVIS KUPA SA UZBEKISTANOM

Igrawe za Srbiju ne{to je posebno

Srpski teniseri su veliki favoriti u duelu sa Uzbekistancima za popunu Svetske grupe Dejvis kupa. Nenad Zimowi} trebalo bi da donese siguran

poen Srbiji s kim god u paru da bude igrao u subotu. - ^iwenica da predstavqamo svoju zemqu je ne{to posebno. Imao sam mnogo putovawa i tur-

Nenad Zimowi} i selektor Bogdan Obradovi}

nira u posledwe dve godine i malo sam umoran, ali sada je va`no da pobedimo Uzbekistan i ostanemo u svetskoj eliti - rekao je Zimowi}. Prema wegovim re~ima, Srbija posle dve godine igra ponovo u Beogradu, a kada je igrala sa Australijom to je bio jedan od najlep{ih do`ivqaja u wegovoj karijeri. - Uvek sam se odazivao pozivu selektora za u~e{}e u Dejvis kupu, iako je to ponekad bilo i na {tetu mojih profesionalnih rezultata. Odrastao sam kada smo igrali polufinale Svetske grupe i kada je ovo takmi~ewe bilo veoma popularno. Zimowi} je dodao da se nada }e mu se do kraja karijere ostvariti `eqa da igra bar u polufinalu Svetske grupe, ako ne i da osvoji trofej u ovom takmi~ewu. - Sve dok budem mogao bi}u tu i da}u svoj doprinos. Mi smo favoriti protiv Uzbekistana, ali ne}emo potcewivati protivnika - zakqu~io je Nenad Zimowi}. Me~evi su na programu od 18. do 20. septembra u Beogradskoj areni.

PETR LEBED, SELEKTOR UZBEKISTANA

Poku{a}emo da pobedimo Selektor uzbekistanske teniske Dejvis kup reprezentacije Petr Lebed izjavio je da Srbija ima jak tim, ali da }e wegovi igra~i dati sve od sebe da pobede. Srbija i Uzbekistan od 18. do 20. septembra u Beogradskoj areni igraju me~ za ostanak u Svetskoj grupi Dejvis kupa. - Srbija ima jak tim, iako Novak \okovi} ne igra. Poku{a}emo da uradimo sve {to mo`emo. Da}emo sve od sebe - rekao je Lebed. On je dodao da wegovi igra~i u svakom me~u idu na pobedu, kao i da }e pru`iti svoj maksimum. Najboqi uzbekistanski teniser Denis Is-

tomin, koji je 99. na ATP listi, slo`io se se sa selektorom da su igra~i Srbije jaki i naglasio da }e wegova ekipa poku{ati da pobedi. Teniser Uzbekistana Faruk Du{ov, 429. ocenio je da Srbija ima jednu od najja~ih reprezentacija u Dejvis kupu. - Bi}e te{ko, ali i interesantno. Unapred se radujem. Siguran sam da }emo dati sve od sebe rekao je Du{ov. Selektor Uzbekistana potvrdio je da planira da Istomin i Du{ov igraju singl me~eve, ali i da }e nastupiti u dublu.


SPORT

DNEVNIK

sreda16.septembar2009.

17

DANAS PREOSTALIH OSAM UTAKMICA PRVOG KOLA LIGE [AMPIONA

Vru} do~ek na San Siru za Ibru Voqom `reba ve} na stratu Lige fudbalskih {ampiona sasta}e se mo`da i prvi favoriti ovogodi{weg ciklusa, Inter i Barselona. Dueli ova dva supertima tradicionalno su u centru pa`we fudbalske javnosti, ali sada imaju dodatnu dra`. Naima, u letwem prelaznom roku prvi strelci dva kluba Zlatan Ibrahimovi} i Samjuel Eto zamenili su klupske boje. Jo{ prilikom `reba otrovne strelice poletele su u oba pravca, a posledwih dana ~ak se i otvoreno preti.

- Boqe bi bilo za Zlatana da i ne dolazi u Milano – poru~io je za kavgu uvek spreman Marko Materaci. – Hvala ti Ibro za sve {to si u protekle tri godine uradio za Inter, to se ne zaboravqa, ali je ovo danas ipak jedna sasvim druga pri~a. Siguran sam da }e na{i navija~i ve} znati kako da pozdrave Ibrahimovi}a. Ni Ibrahimovi}u nije ba{ sve jedno na kakav }e do~ek nai}i na San Siru, jo{ pre nedequ dana je izjavio. - Pravi navija~i Intera znaju {ta sam uradio za azuro – nere.

Danas Grupa E Liverpul – Debrecen Olimpik (L) – Fiorentina Grupa F Inter – Barselona Dinamo (K) – Rubin

Grupa G [tutgart – Renyers Seviqa – Unirea Grupa H Olimpijakos – Alkmar Standard – Arsenal Sve utakmice po~iwu u 20.45 sati.

Muriwo i Ibrahimovi} rastali su se prijateqski

UEFA ste`e kai{ klubovima Na sastanku Izvr{nog odbora UEFA trebalo bi da bude doneta odluka koja }e od 2012. godine znatno poo{triti finansijska ograni~ewa velikih evropskih fudbalskih klubova. Prvi ~ovek ove organizacije Mi{el Platini namerava da podr`i plan Evropske klupske asocijacije kojim je predvi|eno da se zabrani da najve}i klubovi tro{e novac koji zapravo nemaju, Mi{el Platini, prvi ~ovek UEFA kao i da se onemogu}i lak upliv velikog kapitaPlanom se predvi|a da klula kada milioneri i milijarbovi ubudu}e mogu da tro{e deri po`ele da naprasno od samo onaj novac koji zarade osredwih ekipa naprave gifudbalskim na~inom, prodagante. jom ulaznica i prava na TV-

prenose, ~ime bi se spre~ile pojave poput one u Madridu gde je Real zahvaquju}i pozajmicama, kreditima i drugim na~inima sezonu 2007/8. zavr-

{io sa vi{e od pola milijarde evra duga. Platini tvrdi da je podr{ku za ovu ideju dobio i od gazde ^elsija Romana Abramovi~a, ba{ kao i za stav da se formira nezavisna komisija koja }e nadgledati da li klubovi kr{e nova pravila. Me|u wima }e biti i zabrana bogata{ima da olako daju velike nov~ane poklone klubovima, kao {to je to sada slu~aj sa {eikom Mansurom bin Zajedom al Nahjanom, koji je Man~ester Sitiju omogu}io da se tokom ovog prelaznog roka poja~a brojnim skupim fudbalerima.

LIGA EVROPE: PARTIZAN SUTRA DO^EKUJE TULUZ

Francuzima uloga favorita Fudbaleri Partizana sutra po~iwu takmi~ewe u Ligi Evrope, a ~ast da se prvi predstavi beogradskoj publici ima}e francuski Tuluz (21.05, B 92). Ovo je {esti duel crno – belih sa ekipama iz zemqe galskih petlova, a do sada su jedino savladali Nant (2:0, u najslavnijoj klupskoj sezoni 1965/66), sa kojim su u revan{u remizirali (2:2), da bi potom u Ligi {ampiona 2003. sa Marsejom igrali 0:3 i 1:1,a 2006. u Ligi Uefa sa Okserom 1:4. Dakle, srpski {ampion sa Francuzima u skoru od pet utakmica ima jednu pobedu, dva remija i dva poraza, uz gol razliku 6:10. Za novi trijumf cr-

Preporod Fudbalski klub Tuluz je svoju renesansu po~eo da do`ivqava 2001. godine kada je na mesto predsednika do{ao Olivije Sodran (40), prvi ~ovek kompanije za ketering ,,Wurest’’. Mladi biznismen je odmah ulo`io veliki novac, pa je gubita{a, pred oduzimawem profi licence, za dve sezone iz tre}e prebacio u prvu ligu. Ve} 2007. godine Tuluz je do{ao do kvalifikacija za Ligu {ampiona, ali je u tre}em kolu eliminisan od Liverpula (0:4, 0:1). U Ligi UEFA, potom, nije uspeo da pro|e prvi krug.

Istorija Tuluz je osnovan 1970. godine od juniora klubova Gaskow i Mermo Bonfua. Ime je ostalo od kluba koji je osnovan 1937, ali zbog lo{e finansijske situacije uga{en je 30 godina kasnije. Tavorio je sve do 1984, kada se plasirao u Kup UEFA. Dve godine kasnije napravio je najve}i uspeh osvojiv{i tre}e mesto u {ampionatu. Nagli pad je po~eo deset godina kasnije i trajao do 2001. godine.

no–beli }e morati dobrano da se pomu~e jer je Tuluz sve samo ne naivna ekipa. Tuluz je pro{lu sezonu zavr{io na ~etvrtom mestu i izborio kvalifikacije za Ligu Evrope(osvojio 64 boda i imao najboqeg strelca lige Andre Pjer @iwaka sa 24 gola). Qubi~asto - beli su do grupne faze rekonstruisanog Uefinog takmi~ewa stigli preko turskog Trabzona, a zanimqivo je da su prvu utakmicu kao gosti dobili sa 3:1, da bi potom u revan{u izgubili sa 0:1. Plasman daqe omogu}ili su @iwak sa 2 gola i rezervista Mansare. Ko je favorit u sutra{wem me~u u Beogradu govori i podatak sa nema~kog sajta Transfermarkt, koji ka`e da je vrednost Tuluzove ekipe 71 milion evra, a Partizanove duplo mawa – 34 miliona. Ako se ima u vidu da @iwak, Sisoko, Dido i Pele ko{taju 33, 5 miliona evra onda je sve jasno. Naravno, ovo na{ tim ne otpisuje pre nego {to se utakmica i odigra, ali treba znati i ~iweni~no stawe. Sva je prilika da }e gledaoci na stadionu u Humskoj videti zanimqiv me~. Obe ekipe su sezonu po~ele ne{to lo{ije i {ansu da se trgnu tra`i}e ve} sutra. Tuluz je u prvih pet kola francuskog {ampionata zabele`io samo jednu pobedu, dok su crno – beli, u ovako

Moreira spreman Navija~i Partizana mogu da odahnu pred premijeru svojih qubimaca u Ligi Evrope. Glavna poluga tima, Almami Moreira oporavqa se od povrede i bi}e spreman za me~ sa Tuluzom. I protiv ^ukari~kog se videlo koliko on fali. - Wegova upornost je dodatna snaga pojedincima ~iji je najve}i neprijateq strah. Nadam se da }e uspeti da ih pokrene i u ~etrvtak i odvede nas do povoqnog rezultata – rekao je trener Goran Stevanovi}.

Do mog dolaska Inter ~ak 17 godina nije osvojio ni{ta,a samnom je tri puta bio najboqi u Italiji. I trener Intera @oze Muriwo se ukqu~io u pri~u i preko novina poru~io: - [ta }e uraditi navija~i ne znam , ali ja }u zagrliti Zlatana pre me~a, rastali smo se prijateqski. Ali posle toga ne}u da znam za wega, najboqe bi bilo da se wegovo ime u toku me~a i ne spomene rekao je Muriwo. Naravno, Portugalac je analizirao i igru Barselone, tvrdi da je prvak Evrope i u novom ciklusu prvi favorit Lige {ampiona.

- Barselona prakti~no igra gotovo sa zatvorenim o~ima – konstatuje Muriwo. – Dobro se poznaju, sve se unapred zna. U posledwih nekoliko godina igra gotovo isti tim, promene su neznatne. Forsira se pas igra s kratkim dodavawima, s tim {to su individualni kvaliteti u prvom planu. Nasuprot tome mi jo{ uvek stvaramo ekipu, ali ose}am da bi mogli da iznenadimo Katalonce, nisu oni ba{ nerawivi, posebno na po~etku sezone. Susret izme|u Intera i Barselone je centralni doga|aj ve~era{weg programa u Ligi {ampiona, zanimqiv okr{aj se o~ekuje i u Lije`u, gde Standard na{eg Laneta Jovanovi}a do~ekuje Arsenal, a dosta vatre se predvi|a i u Lionu u susretu izme|u starih znanaca Olimpika i Fiorentine. G. Kova~

Mesi jo{ sedam godina u Barsi Jedan od najboqih fudbalera sveta, Argentinac Lajonel Mesi spreman je da potpi{e novi sedmogodi{wi ugovor sa Barselonom. ^elnici Barselone ponudili su Argentincu ugovor do juna 2016. godine, uz platu od deset miliona evra po sezoni, {to }e omaleni Mesi prihvatiti. On }e tako postati najpla}eniji igra~ Barselone, ispred Zlatana Ibrahimovi}a koji zara|uje 9,5 miliona evra po sezoni. Wegovo obe{te}ewe, sada je sa 140 miliona evra, pove}ano na 250 miliona evra. - Ugovor }emo potpisati slede}e nedeqe. Mesi je jedan od najboqih igra~a sveta a sigurno i u istoriji fudbala. Kod nas mu je opu{teno i lepo i zato pru`a partije kakve pru`a - izLajonel Mesi javio je predsednika Barselone @oan Laporta. 109 utakmica i postigao 54 goMesi (22) je ~lan Barselone la. Za reprezentaciju Argenod 2003, a za prvi tim debitotine nastupio je na 38 me~eva vao je godinu dana kasnije. On i 12 puta se upisao u listu je za katalonski tim odigrao strelaca.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA

Almami Moreira

slaboj na{oj ligi, uspeli u ~etiri me~a ve} dva puta da remiziraju. Nema sumwe da im je preko potrebna jedna adrenalinska iwekcija, a nema boqe od dobre igre u Evropi. Jo{ jedan motiv ima}e dva rivala za trijumf sutra – Partizan da jo{ od duela sa Egaleom 2004. na svom terenu slavi pobedu u Ligi UEFA (sada Evropa), odnosno prekine niz od tri uzastopna poraza, dok }e trener gostiju Alan Kasanova poku{ati da se, barem indirektno, osveti za poraz Marseja u finalu Kupa {ampiona 1991. od Crvene zvezde, jer je tada bio rezervni golman francuske ekipe. Na stadionu Partizana sutra }e ponovo biti sve~arska atmosfera. Bilo bi lepo, da bez obzira na rezultat, tako ostane i do kraja, jer gost je veliki tim. Od Gorana Stevanovi}a i wegovih izabranika samo se tra`i da budu hrabri, a onda }e ih i sre}a vaqda pogledati. I. Lazarevi}

Vojvo|anska liga, zapad - NOVI SAD: Borac - Cement, KARAVUKOVO: Polet - Mladost(T), SOMBOR: @AK - Radni~ki (Sremska Mitrovica), KA]: Jugovi} - Indeks, NOVI BANOVCI: Omladinac - Crvena zvezda, QUKOVO: Qukovo - 1. maj Agroruma, RUMA: Sloven - Budu}nost, RASTINA: Solunac - [ajka{, IRIG: Radni~ki - Hajduk. Sve utakmice po~iwu u 16 sati. Vojvo|anska liga, istok - STARI TAMI[: Radnik - Obili}, BAJMOK: Radni~ki - Radni~ki (Zrewanin), NAKOVO: Polet - Ba~ka (Pa~ir), NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Dinamo, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Budu}nost (Srpska Crwa), VOJVODA STEPA: Crvena zvezda Bio star- Sloboda, ALIBUNAR: Budu}nost - Jedinstvo, STAR^EVO: Borac - BAK, SUBOTICA: Ba~ka Ba~ka Topola. Sve utakmice po~iwu u 16 sati. Podru~na liga Novi Sad - NOVI SAD: Kabel - Obili}, GAJDOBRA: Hercegovac - Sremac, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Slavija, [AJKA[: Borac - Petrovaradin, BA^: Tvr|ava Srbobran, RUMENKA: Jedinstvo - Be~ej Old gold, VRBAS: Vrbas - Mladost (Novi Sad), STEPANOVI]EVO: Omladinac - Mladost (Ba~ki Petrovac). Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati.


18

SPORT

sreda16.septembar2009.

ATP LISTA

Nadal pre Mareja Novak \okovi} je odigrao jo{ jedno polufinale US Opena i nakon toga zadr`ao ~etvrto mesto na ATP listi, sa osvojenih 7.480 bodova. Viktor Troicki je pao za jednu poziciju na najnovijoj listi najboqih tenisera sveta, pa je trenutno 32. igra~ sa 1.215 bodova, dok je Janko Tipsarevi} napredovao za {est mesta. Dejvis kup reprezentativac Srbije sada zauzima 58. poziciju sa 855 osvojenih poena. Slede Ilija Bozoqac na 163. mestu (361 poen), {to je za 29. pozicija lo{iji plasman nego pre dve nedeqe, Filip Krajinovi} na 310. mestu (154), dok Boris Pa{anski sa istim brojem bodova zauzima 312. poziciju na listi najboqih igra~a dana{wice. Prvo mesto i daqe ~uva Roxer Federer, a saledi ga Rafael Nadal, koji je pretekao Endi Mareja. ATP lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 11.240, 2. Rafael Nadal ([panija) 8.845, 3. Endi Marej (V. Britanija) 8.390, 4. Novak \okovi} (Srbija) 7.480, 5. Huan Martin del Potro (Argentina) 6.825, 6. Endi Rodik (SAD) 5.310, 7. @o Vilfred Conga (Francuska) 3.950, 8. Nikolaj Davidenko (Rusija) 3.535, 9. Fernando Verdasko ([panija) 3.430, 10. @il Simon (Francuska) 3.090. JUNIORSKI SRBIJA OPEN U NOVOM SADU

Kosti} i Gavrilovska me|u osam Posle drugog dana 11. juniorskog Srbija opena u Novom Sadu, ITF turnira druge kategorije, na{a zemqa je ostala sa svega dve teniserke u ~etvrtfinalu, po{to smo u mu{koj konkurenciji ostali bez takmi~ara jo{ prvog dana. Me|u osam najboqih na otvorenim terenima Teniskog kluba Novi Sad 2002 na{le su se Natalija Kosti} i Sa{ka Gavrilovska. Kosti}eva, ina~e na{a najboqe rangirana igra~ica na ovom turniru, je bila boqa od Slovenke Jerman i za polufinale }e se boriti sa Ukrajinkom Ian~uk, koja je izbacila ~etvrtu kostura{icu Tuni`anku Abes. Na istoj polovini `reba, gde su ispali svi nosioci, nalazi se i na{a druga predstvanica Sa{ka Gavrilovska. Ona je u osminifinala pobedila ^ehiwu Fabikovu i danas je o~ekuje me~ sa Francuskiwom Sitean. U mu{kom singlu se danas o~ekuju neizvesni i veoma kvalitetni dueli, jer se u dva me~a sastaju nosioci. Prvi kostura{ Ma|ar Ziga igra}e sa Nemcem Kri~kovi}em (8), a drugi nosilac iz Bosne i Hercegovine Damir Xumhur igra}e protiv Britanca Karpentera (6). Rezultati - `ene singl: (1) Kolar (SLO) - Eri} (SRB) 3:6, 7:6 (5), 6:3, Kosti} (SRB) - Jerman (SLO) 4:6, 6:2, 6:3, Gavrilovska (SRB) - Fabikova (^E[) 7:6(5), 7:5. M. Risti} BVA KUP

Partizan u Rumuniji Odbojka{ki Partizana predstavqa}e Srbiju na drugom BVA kupu. Partizan }e igrati u B grupi u ruminskom Klu`u (od 18.do 20. septembra) sa Klu`om, Fenerbah~eom i Teutom iz Dra~a. Plasman na finalni turnir, koji }e se odigrati u Solunu 26. i 27. septembra, izbori}e dve ekipe. Partizan }e prvog dana igrati sa Teutom (15), u subotu }e im rival biti Fenerbah~e (15), a u nedequ Klu` (17). U A grupi u Oxaku (BiH) igra}e Napredak iz Oxaka, Budva i Aris iz Soluna. Plasman na finalni turnir iz A grupe izbori}e jedna ekipa, kao i organizator turnira Aris.

EVROPSKO PRVENSTVO U [TUTGARTU

Solidan u~inak u ekipnom delu Nema~ka, Rumunija, Danska i Austrija podeli}e medaqe u mu{koj ekipnoj konkurenciji na Evropskom prvenstvu u stonom tenisu koje se igra u [tutgartu, dok }e u `enskoj odli~ja osvojiti Holandija, ^e{ka, Hrvatska i Poqska. Rezultati ~etvtrfinala – Mu{karci: Nema~ka – [vedska 3:1, Rumunija – Hrvatska 3:2, Danska - ^e{ka 3:0, Austrija – Belorusija 3:1. @ene: Holandija – Be-

Odre|eni su i parovi za nadmetawe u singlu i dublu, a prvi }e u ring Bojan Milo{evi} koji se danas sastaje sa Mengeom iz Turske od 14.30 sati. Ukoliko pobedi, sutra }e igrati Papageorgiuom (Gr~ka) od 16.40 sati. Svi ostali na{i takmi~ari igra}e sutra, a parovi su: Mu{karci, singl: Jevtovi} – boqi iz me~a Gudmunson (Island) – Duranspahi} (BiH) (15), Karaka{evi} – boqi iz me-

Bojan Milo{evi} prvi igra u singlu

lorusija 3:0, ^e{ka – Rumunija 3:0, Hrvatska – Francuska 3:1, Poqska – Nema~ka 3:1. Mu{ka i `enska stonoteniska reprezentacija Srbije ostvarila je solidan u~inak u ekipnom delu Evropskog prvenstva. Mu{karci su za plasman od 9. do 12. mesta pora`eni od Poqske 3:0, pa su se sino} u borbi za 11. mesto sastali sa [panijom koja je 0:3 izgubila od Rusije. Od svega je najva`nije da su izabranici Slobodana Gruji}a obezbedili opstanak u eliti. Poqska–Srbija 3:0: [miel – Pete 3:2, [uh – Jevtovi} 3:0, Bla{~ik – Milo{evi} 3:2. Devojke su sino} razigravale za 19. mesto sa Slova~kom (Slovakiwe pora`ene od Luksemburga 1:3). Srbija je prethodno izgubila od [vedske 0:3. [vedska– rbija 3:0: Ekholm – Erdeqi 3:0, Jonson – Feher 3:2, Peterson – Molnar 3:2.

bude u Gorwem Milanovcu, gde je locirana i kompanija. On je rekao da je u~e{}e Lajonsa u Jadranskoj ligi bila prilika da i {umadijska regija dobije predstavnika u regionalnom takmi~ewu. Istakao je i da je u Gorwem Milanovcu izgra|ena nova hala u koju se redovno ula`u sredstva kako bi ispuwavala sve potrebne uslove. Direktor regionalne lige Josip Bili} rekao je da hotel i dvorana u Gorwem Milanovcu ne ispuwavaju uslove za takmi~ewe u ligi.

SVETSKO PRVENSTVO U TRIATLONU

Stojanovi} 35.

U australijskom Gold Kostu kraj Brizbejna odr`ano je Svetsko prvenstvo u triatlonu. Na takmi~ewu je u~estvovalo vi{e hiqada takmi~ara iz celog sveta u svim kategorijama. U mu{koj konkurenciji slavio je Britanac Alister Bronli (1:44,51), a u `enskoj Australijanka Ema Mofat (1:59,14). Srbiju je predstavqao Ogwen Stojanovi}, ~lan novosadskog Dinamika. On je u juniorskoj trci zauzeo 35. mesto s vremenom 57,15 minuta. Slavio je [panac Mario Mola sa 54,35. Za Srbiju je na ovom takmi~ewu nastupio i jo{ jedan Novosa|anin, Velimir Ili}, koji sada `ivi u Kanberi. On je u “ejx” kategoriji od 40 do 44 godine zauzeo 24. poziciju s vremenom od 1:08,06. Zanimqivo je da je jedan od najstarijih triatlonaca

Karabati} pravi ga}e sa srpskom i hrvatskom zastavom Francuski rukometa{ srpskog porekla Nikola Karabati} dizajnirao je dowi ve{ za mu{karce i `ene sa svojim potpisom. Linija ve{a nosi naziv “Superstoun” i kroz dva meseca }e biti lansirana na francusko tr`i{te. Promocija }e biti na predstoje}oj Nedeqi mode u Parizu. O~ekuje se da na modnoj pisti dowi ve{ nose upravo Nikola i wegov brat Luka, tako|e igra~ Monpeqea. Najzanimqiviji modeli za ovo podru~je bi}e mu{ke bokserice, dizajnirane jedne prema srpskoj, a druge prema hrvatskoj zastavi. Takav Karabati}ev modni izlet i ne treba da ~udi jer mu je otac Branko iz Vrsina kraj Trogira, a majka Lala iz Ni{a. Karabati} diznajner nije zaboravio ni dame, koje }e na pozadini imati priliku da nose wegov lik. Karabati} je jedan od najboqih svetskih rukometa{a, a nedavno se iz Nema~ke, iz ekipe Kila, vratio u Francusku i potpisao za Monpeqe za rekordnih dva miliona evra. Na hrvatskoj televiziji Nova Karabati} je izjavio da je modom po~eo da se bavi jer je hteo da poka`e da nije samo rukometa{ i smatra da mu je to uspelo. Karabati} je snimio mnoge modne

editorijale i spotove, a va`i za jednog od najpo`eqnijih mu{karaca. Skinuo se potpuno go za slikawe najpoznatijeg francuskog kalendara “Dieux de stade” (“Bogovi stadiona”), koji je prodat u ~ak 500.000 primeraka. - U detiwstvu sam bio mnogo srame`qiv i sada mi je te{ko da poverujem da me toliko `ena smatra najseksepilnijim mu{karcem - izjavio je Karabati}, koji je demantovao da je bio u vezi sa nekim hrvatskim manekenkama. Ne ka`em da ih ne znam i da ih nisam upoznao, ali nismo bili u vezi. Dodaje da ga `ene u Francuskoj ne napadaju toliko kao {to je to slu~aj sa Hrvatskom ili Nema~kom. “Hrvatice su ba{ agresivne”, ka`e Karabati}, koji je slobodan ve} devet meseci, jer je raskinuo sa devojkom koju je imao u Nema~koj. Bilo je dosta medijskih {pekulacija da je homoseksualac, pogotovo posle snimka koji je kru`io internetom, na kojem obna`en igra sa jednim mu{karcem. Karabati} obja{wava da je re~ o jednoj {ali sa wegovim najve}im prijate-

qem iz Kila Vidom Koti~nikom. - Imali smo tradiciju da posle svakog osvojenog trofeja odigramo taj ples - ka`e on. To {to ga i neki mu{karci smatraju privla~nim, Nikola smatra da je potpuno OK. - ^uo sam da gej mu{karci imaju najboqi ukus, tako da mi je to jo{ ve}a ~ast - rekao je on kroz osmeh.

MARKO KRSMAN^I], NAJBOQI IGRA^ TURNIRA U NOVOJ PAZOVI

~a Ciambos (Kipar) – Kraford ([kotska) (15.50), Pete – boqi iz me~a De Bruin (Holandija) – Abramov (Azerbejxan) (15.50). Mu{karci, dubl: Karaka{evi}, Toki} (Srbija, Slovenija) – Duduk, @mudenko (Ukrajina) (11.10), Milo{evi}, Vlasov (Srbija, Rusija) – Gionis, Filus (Gr~ka, Nema~ka) (11.45), Pete, Jevtovi} – boqi iz duela Magnuson, Gudmunson (Island) – Karlson, Daldoso ([vedska, Italija) (11.45). @ene, singl: Erdeqi – Ksiao (Portugal) (12.30), Molnar – Ksian (Francuska) (13.20), Galowa – Neves (Portugal) (14.10), Feher – Silbereisen (Nema~ka) (14.10). @ene, dubl: Erdeqi, Feher – Dospina, Vince (Rumunija) (10), Molnar, Galowa – Neves, Oliveira (Portugal) (10.35). S. S.

Lajonsi ostali bez finansijera Koncern “SvislajonTakovo” iz Gorweg Milanovca ne}e finansirati ko{arka{ki klub Lajons iz Vr{ca u predstoje}oj sezoni Jadranske lige. U pismu koje je upu}eno nadle`nima generalni direktor kompanije Takovo Milka Powavi} istakla je da je ovakva odluka doneta jer predstavnici Jadranske lige nisu dozvolili Lajonsima da utakmice kao doma}ini igraju u Gorwem Mlanovcu. Predsednik kluba i Koncerna Radoqub Dra{kovi} odlu~io je da sedi{te Lajonsa

DNEVNIK

Priznawe i kolektivu Marko Krsman~i}, kapiten Jugovi} Unimeta i juniorski reprezentativac Srbije, po odluci trenera ~etiri superliga{a i dva prvoliga{a progla{en je za najboqeg igra~a tradicionalnog memorijalnog rukometnog turnira “Nova Pazova 2009”. ^ini se priznawe je stiglo u prave ruke, jer je Marko sjajnim kreacijama i briqantnom igrom predvodio mladi tim Jugovi}a do trijumfalnog uspeha. - Godi svako priznawe, pogotovo ovo koje je stiglo od trenera, me|utim, u wega su utkali deo sebe i saigra~i i trener Jordovi}, s kojima sam imao odli~nu pratwu i saradwu. Zato je ovo priznawe i wihovo i svima im se zahvaqujem - rekao je Krsman~i}. Podse}a prvotimac Ka}ana da su tek u Pazovi pokazali pravo lice, po{to je turnir u Blacama i donekle u Novom Sadu do{ao na po~etku priprema, u nevreme, pa je bilo i razumqivo {to su odigrali ispod mogu}nosti. - Odlazak Stupara, jednog od na{ih najboqih igra~a, potom Petrovi}a, koji je znao da nas digne, ~ini se da smo uspeli da te pozicije nadoknadimo iz na{ih redova. Kankara{ i [ipka dobro se snalaze na poziciji pivota, mnogo su napredovali i uz mla|anog Vu~i}evi}a bi}e na{a velika dobit. Krsman~i} podse}a da su ih pro{le godine zbog wihove mladosti i neiskustva svrstavali u

Marko Krsman~i}

glavne kandidate za ispadawe, a oni su obezbedili izlazak u Evropu i igrali polufinale nacionalnog Kupa. - Za godinu dana smo iskusniji, uigraniji, me|usobno se odli~no sla`emo i ispoma`emo, tako da }emo biti tvrd orah za sve rivale. Na turniru smo pokazali da odbranu mo`emo da odigramo po`rtvovano, mu{ki,

ako tome dodamo i polukontre i kontre, to }e i u nastupaju}oj sezoni biti na{e glavno oru`je. U subotu, u prvom kolu, Ka}ane o~ekuje neugodna Crvenka. - Me|usobno se dobro poznajemo, ostalo je jo{ nekoliko dana da se takti~ki pripremimo. Nadam se da }emo vaqano otvoriti sezonu - uveren je Marko Krsman~i}. J. Gali}

SUPERKUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Super {ampioni Kolubara - Partizan DO 23:25 (12:14)

Ogwen Stojanovi}

na takmi~ewu bio Australijanac Rade Leovi}, koji je jo{ pre pedesetak godina u “zemqu kengura” stigao sa ovih prostora. G. M.

ARAN\ELOVAC: Sportska dvorana [umadija, gledalaca 1.000, sudije: Stojkovi} i Nikoli} (Ni{), sedmerci: Kolubara 9 (8), Partizan DO 5 (4), iskqu~ewa: Kolubara 12, Partizan DO 10 minuta. KOLUBARA: Puqezevi} (6 odbrana), Radi{i} 1, S. Jovanovi} 1, Rak~evi} 2, Lomi}, Pribak 5, Ra{i} 8 (6), Nenadi}, Radulovi} 4 (1), M. Mitrovi}, Vujovi} (1 odbrana), Pongra~i} 1, Be}irovi}, Radovanovi} 1, S. Mitrovi} 2. PARTIZAN DUNAV OSIGURAWE: Qubenovi} (15 odbrana, 1 sedmerca), Stankovi}, Tubi} 4, Babi} 1, Dimitrijevi} 1, Kladarin 3 (3), Beo~anan 1, Radanovi}, Pilipovi} 3, Mili-

ni} 2, Kostadinovi} 8, Marjanac 1, Al~akovi}, Radosavqevi}. Pobednik prvog, novoustanovqenog Superkupa Srbije su rukometa{i beogradskog Partizana. Aktuelni {ampion je, mnogo lak{e nego {to se o~ekivalo, savladao (25:23, 13:12) Kolubaru iz Lazarevca, koja je u pro{loj sezoni osvojila prvi svoj trofej u istoriji kluba nacionalni kup. Tako su izabranici Sa{e Bo{kovi}a, u predve~erje po~etka nadmetawa u Superligi, priredili prijatno iznena|ewe, imaju}i u vidu da su Lazarev~ani sa osam ekstrapoja~awa bili apsolutni favoriti (izostao Nedeqko Jovanovi} zbog operacije).

Da ne zaziru od zvu~nih imena i favorizovanog protivnika crno-beli su to ve} pokazali od po~etka susreta. Hrabro i odva`no na krilima odbrana odli~nog golmana Nemawe Qubenovi}a, sigurnog desnog krila i beka Milo{a Kostadinovi}a i Dragana Tubi}a, kao i penalxije Kladarina, Beogra|ani su ve} u 23. minutu stekli dva gola vi{e od rivala, da bi do najve}e prednosti stigli u 39. minutu (19:15). Poku{avali su Lazarev~ani da agresivnijom igrom preokrenu rezultat, ali sem Davida Ra{i}a i donekle Pribaka u wihovoj ekipi nije bilo raspolo`enih golgetera, {to je bilo premalo za prvi trofej u novoj sezoni. J. G.


SPORT

DNEVNIK

sreda16.septembar2009.

19

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ SRBIJA DANAS (15.45, TV) „BIRA” PROTIVNIKA U ^ETVRTFINALU

Preko otpisanih Litvanaca do tre}eg mesta Eh, da je bilo samo malo vi{e pameti i hrabrosti ko{arka{ki reprezentativci Srbije mogli su da osvoje prvo ili drugo mesto u F grupi i izbegnu ~etvrtfinalni duel s Gr~kom ili Francuskom. Ali, pet crnih minuta produ`etka u duelu s Turskom doneli su na{em mladom timu dana{wu priliku da osvoje najvi{e tre}e mesto u F grupi, {to automatski zna~i da }e im u zavr{nici prvi (nadamo se ne i posledwi) rival biti upravo jedna od dve najboqe selekcije iz grupe E. - Bila je to jako zna~ajna utakmica za nas, jer nam je osnovni ciq bio da izbegnemo da odmah posle druge runde takmi~ewa igramo ~etvrtfinale ve} slede}eg dana. Sam zna~aj utakmice je doprineo da se prvi put u na{em timu pojavi velika nervoza. Bili smo van koncentracije - rekao je selektor Du{an Ivkovi} posle me~a sa Turskom. Moramo, ipak, da ostanemo realni i objektivni. Pred polazak na Evrobasket u Poqsku primarni ciq na{eg novog tima bio je ulazak u ~etvrtfinale i osvajawe jednog od prvih {est mesta, samim tim i vizirawe paso{a za Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. godine. Za sada su Nenad Krsti} i dru`ina na dobrom putu da u naumu uspeju i sigurno je da }e u~initi sve ne bi li se dokopali plasmana na SP. A onda se, ipak, moramo za ~as prisetiti fini{a utakmice s budu}im doma}inima skupa najboqih selekcija sveta i svega onoga {to su orlovi u wemu ispustili... Turska je na{em timu ponudila pobedu, jer imali su Ivkovi-

E grupa (Bidgo{}) Prvo kolo: Rusija - Hrvatska 62:59, Nema~ka - Gr~ka 76:84, Francuska - Makedonija 83:57. Drugo kolo: Makedonija - Nema~ka 86:75, Gr~ka - Rusija 65:68, Hrvatska - Francuska 79:87. Tre}e kolo: Rusija - Makedonija, Francuska - Gr~ka, Nema~ka - Hrvatska. 1. Francuska 4 4 0 309:265 8 2. Gr~ka 4 3 1 311:266 7 3. Rusija 4 2 2 267:269 6 4. Hrvatska 4 1 3 287:296 5 5. Nema~ka 4 1 3 292:313 5 6. Makedonija 4 1 3 268:325 5 U ~etvrtfinale plasirale su se selekcije .

F grupa (Lo|) Prvo kolo: Turska - [panija 63:60, Poqska - Srbija 72:77, Litvanija - Slovenija 58:81. Drugo kolo: [panija - Litvanija 84:70, Slovenija - Poqska 76:60, Srbija - Turska 64:69. DANAS - Tre}e kolo: Litvanija - Srbija (15.45, TV), Poqska - [panija (18.15), Turska - Slovenija (21). 1. Turska 4 4 0 303:269 8 2. Slovenija 4 3 1 321:277 7 3. [panija 4 2 2 291:283 6 4. Srbija 4 2 2 276:278 6 5. Poqska 4 1 3 287:315 5 6. Litvanija 4 0 4 279:335 4

Zajedni{tvo od kqu~ne va`nosti: reprezentativci Srbije

}evi izabranici pun napad za pobedu u regularnom delu me~a i {ansu da savladaju jakog rivala. Me|utim, nisu posao odradili kako vaqa, pa je taj atak ponudio sliku u kojoj su Srbi krenuli po pobedu bez ideje i hrabrosti da je dohvate. Najpre Teodosi}, pa Veli~kovi} i na kraju Krsti} mogli su da upute {ut ka ko{u

Tawevi}evog tima, ali su sva trojica, utisak je, pobegli od odgovornosti i mla|anog Nemawu Bjelicu naterali da on {utira. Niti je {utnuo na vreme (napad je istekao), niti je pogodio i epilog je poznat. Utakmica je oti{la u produ`etak u kojem Srbija nije postigla ni poen, pa su Turci s pet postignu-

Srbija–Litvanija LO\: Lo| arena, kapacitet: 12.000 mesta. SRBIJA: 4. Bojan Popovi} (190 cm, bek), 5. Milenko Tepi} (200, bek), 6. Milo{ Teodosi} (195, bek), 7. Ivan Pauni} (194, bek), 8. Nemawa Bjelica (209, krilo), 9. Stefan Markovi} (191, bek), 10. Uro{ Tripkovi} (195, bek), 11. Miroslav Raduqica (213, centar), 12. Nenad Krsti} (213, centar), 13. Kosta Perovi} (218, centar), 14. Novica Veli~kovi} (205, krilni centar), 15. Milan Ma~van (203, krilni centar). Selektor: Du{an Ivkovi}.

LITVANIJA: 4. Andrius Mazutis (180, bek), 5. Mantas Kalnietis (194, bek), 6. Jonas Maciulis (198, krilo), 7. Darjus Lavrinovi~ (212, centar), 8. Mindaugas Lukauskis (198, krilo), 9. Tomas Delininkaitis (190, bek), 10. Arturas Jomantas (200, bek), 11. Linas Kleiza (203, k.centar), 12. K{i{tof Lavrinovi~ (209, k.centar), 13. Simas Jasaitis (201, k.centar), 14. Marijonas Petravi~ijus (207, centar), 15. Robertas Javtokas (211, centar). Selektor: Ramunas Butautas.

SELEKTOR LITVANIJE NA METI

Butautas pla}a ceh

Ramunas Butautas

Uprkos tome {to je ko{arka{ka reprezentacija Litvanije bila zna~ajno oslabqena na Eurobasketu u Poqskoj, ~iwenica da je ta selekcija pre posledweg kola druge faze takmi~ewa izgubila {ansu da se plasira u ~etvrtfinale ko{ta}e posla selektora Ramunasa Butautasa. Selektor Litvanije je pre Eurobasketa izjavio da }e podneti ostavku u slu~aju da se wegov tim ne plasira na Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. godine, a kako je to nakon poraza od [panije sigurno, o~ekuje se da Butautas ispuni obe}awe. - Ostaje nam jo{ utakmica protiv Srbije i tek posle we }u vam odgovoriti na pitawe o mom statusu, ali siguran sam da ga vi ve} znate rekao je Butautas litvanskim novinarima.

tih ko{eva stigli do va`nog trijumfa. - Mi nemamo igra~e s iskustvom koji }e u kqu~nim trenucima da donesu lagan poen. Takvi igra~i se stvaraju godinama. Lider na{eg tima jeste Krsti} i on igra odli~no, ali su wega Turci u zavr{nici stalno udvajali - dodao je Ivkovi}, koji je

razloge poraza potra`io i u povredama: - Povrede su nas izbacile iz ritma, pre svega povrede Pauni}a i Tepi}a. Ne tra`im alibi, jer se tim borio i izginuo na terenu i ja moram da ~estitam igra~ima, a ne da im tra`im gre{ke, jer na primer najboqi turski ko{arka{ Turkoglu je {utirao iz igre 1-16. [ta ja onda da zamerim Stefanu Markovi}u? [ta je bilo - bilo je. Ve} danas (15.45, TV) srpski tim igra posledwi duel u F grupi, a rival je otpisana Litvanija. Iako je sigurno da }e orlovi igrati u ~etvrtfinalu, nije svejedno ko }e im biti rival i Srbija }e

imati priliku da izabere mawe zlo izme|u me~a s Grcima i duela s Francuzima. Sigurno je da selektor Ivkovi} i wegovi izabranici ne razmi{qaju na ovaj na~in, jer mladost, na putu sazrevawa, mora da igra bez kalkulacija. Zato vaqa o~ekivati da }e protiv Litvanaca na{ tim igrati svom snagom, na pobedu, a ona }e im doneti tre}e mesto u grupi i susret s drugoplasiranim sastavom iz grupe E. - Moramo da odr`imo visok nivo koncentracije. Na nama je da oporavimo tim, da povratimo samopouzdawe igra~a. Sada moramo da budemo zajedno - zakqu~io je Ivkovi}. A. Predojevi}

Glavu gore! Pred duel s Litvanijom evidentan problem u na{em timu jesu povrede Tepi}a, Pauni}a i Markovi}a. Sva trojica, ali znatno ispod uobi~ajenog nivoa, odigrali utakmicu s Turskom, a selektor Ivkovi} je tim povodom rekao: - U duelu s Turskom ra~unali smo na Tepi}a, koji je do sada u kontroli na{e igre imao zna~ajnu ulogu. Mo`da smo i pogre{ili s wim, jer nam je on tvrdio da mo`e da igra, ali je o~igledno da je povreda dosta uticala na wega. Nadamo se da }e se stvari promeniti naboqe za duel sa Litvanijom. Milo{ Teodosi} nije tragi~no do`iveo poraz od Turaka, a pred dana{wi me~ s Litvanijom je naglasio: - Ni{ta se tragi~no nije dogodilo i najva`nije je da podignemo glave i pobedimo narednog rivala. @ivot ide daqe i ube|en sam da }e nam se proma{aji protiv Turske danas vratiti kako vaqa, odnosno da }emo pobediti Litvaniju.

Milenko Tepi}

O LITVANCIMA

Bez zvezda – pad u ponor Na Evrobasketu 2009 u Poqskoj selekcija Litvanije kao da se na{la u zoni sumraka. Nekada{wi evropski {ampioni ([vedska 2003.) iz pet do sada odigranih utakmica ostvarili su samo jednu pobedu, do`ivev{i ~ak ~etiri poraza. Zbog takvih rezultata, odmah posle utakmice s na{om reprezentacijom, bra}a Lavrinovi~ i dru{tvo vra}aju se ku}ama, {to zna~i da ih ne}e biti ni na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine. U grupi D, u prvoj fazi nadmetawa, Litvanija je izgubila od Turske sa 76:84, a odmah zatim i od Poqske (75:86). Tek pobeda nad Bugarskom (84:69) poslu`ila je reprezentativcima ove zemqe kao ulaznica za drugu fazu. U woj, me|utim, Litvanci su igrali sve lo{ije, pa su im prvo uzeli meru Slovenci

(58:81), a potom i [panci (70:84). Najboqi igra~ Litvanije u Poqskoj je centar Petravi~ijus, koji postigao 64 poena (prose~no 12,8) i imao 23 skoka. Odmah za wim je Jasaitis sa prose~nih 12,5 poena, dok su svi ostali bili mnogo mawe uspe{ni. NBA zvezda Linas Kleiza, za koga su navija~i “Qetuve” verovali da }e biti predvodnik ovog tima, postizao je 8,4 poena i bio najboqi skaka~ s 26 uhva}enih lopti, ali je to daleko od kapaciteta koji ima ovaj as. Jomantas je bio najboqi asistent (16 asistencija), a odmah za wim je Delinikaitis sa 14 uspe{nih dodavawa. Najvi{e izgubqenih lopti (po 10) imali su Petravi~ijus i Jomantas, dok je najboqi kradqivac lopti bio K{i{tof Lavrinovi~ (6).

Kako u ekipi nema Jasikevi~ijusa, [i{kauskasa i Macijauskasa, tradicionalno najubojitije oru`je - {ut za tri poena - potpuno je izneverilo izabranike Ramunasa Butautasa. U dosada{wih pet me~eva imali su {ut za trojke 110-33 (30%), a najneuspe{niji u tom segmentu bio je Kleiza koji je imao skor 14-2 (14,3%). Prose~no su Litvanci imali 36 skokova po utakmici i 16 asistencija, odnosno 15 izgubqenih lopti. Postigli su ukupno 363 poena (72,6 u proseku), a primili 404 ko{a (prose~no 80,8). Najvi{e vremena na terenu provodili su Petravi~ijus (117 minuta), Kleiza (112), Jasaitis (106), K{i{tof Lavrinovi~ (103) i Maciulis (95).


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda16.septembar2009.

JUBILEJ „DNEVNIKOVE” [AHOVSKE STRANE

S vama 250. put Redovni ~itaoci, koji pa`qivo prate “Dnevnikov {ah sredom”, znaju da se numeracija broja problema poklapa sa brojem neprekidnog izla`ewa ove {ahovske stranice “Dnevnika”. Dakle 250 dvopoteznih problema = 250 {ahovskih strana svake srede u kontinuitetu. Za to su zaslu`ni @eqko Medar, Bogoqub Dankovi} i, pre svih, urednik te {ahovske stranice Slobodan Jakovqevi} – Bobek, dobitnik plakete [ahovskog saveza Vojvodine za doprinos na popularizaciji i razvoju {aha u Vojvodini, povodom 60 godina od osnivawa saveza. O {ahu se u “Dnevniku” na posebnim {ahovskim stranicama pisalo i pre “Dnevnikovog {aha sredom”. Setimo se samo Milenka Gr~i}a, Du{ana Bu}ana, Slobodana Axi}a, @ivana Mu{ickog, Danijele Ujhazi…Ipak, ovde govorimo o kontinuitetu. Ova {ahovska stranica je namewena prvenstveno {ahovskim vestima i doga|ajima iz Vojvodine, ali svakako da su na{i ~itaoci, qubiteqi {aha, informisani i o SEVERNOBA^KA ZONA

Panonija presu{ila

Rezultati 7. kola: Panonija – Prigrevica 3,5:4,5, “Milo{ Raki}” (Ratkovo) - Polet (Rastina) 6:2, Hajduk (Kula) - Bezdan 6,5:1,5, BT[K (B. Topola) - Potisje (Kawi`a) 4:4, Mladost (Oxaci) - Gakovo 5,5:2,5, “@aki Jo`ef” (St. Moravica) slobodan. Plasman: 1. Prigrevica 16 (31), 2. BT[K 14 (31), 3. Panonija 13 (36,5,+), 4. Hajduk 10 (25,5), 5. Mladost 10 (23,5), 6. “Milo{ Raki}” 9 (26,5,+), 7. Gakovo 9 (23,+), 8. Polet 7 (21), 9. Potisje 5 (24,+), 10. “@aki Jo`ef” 5 (23), 11. Bezdan 1 (15). ME\UOP[TINSKA LIGA SUBOTICA

Bajmo~ani vode Rezultati 7.kola: Potisje 2 (Kawi`a) - E|{eg (Mali I|o{) 2,5:5,5, Radni~ki (Torwo{) “Wego{“ (Lov}enac) 5:3, Radni~ki (Bajmok) – Ada 4:4, Gunaro{ BT[K 2 (B. Topola) 3,5:4,5, Elektrovojvodina (Su) slobodna. Plasman: 1. Radni~ki (Bajmok) 13 (24), 2. Elektrovojvodina 12 (23,5), 3. Ada 11 (28), ch4. BT[K 2 9 (24,5,+), 5. E|{eg 7 (19), 6. Radni~ki (Torwo{) 6 (17,5), 7. “Wego{“ 6 (14,5), 8. Potisje (2) 3 (14,5), 9. Gunaro{ 0 (15,5). SPOMENCUGER U SENTI

Pet pobednika [esti kvalifikacioni cuger za godi{wi nasters se igrao i u ~ast 312-godi{wice Sen}anske bitke i Dana grada Sente. Na kraju turnira na{lo se pet igra~a sa po osam poena, a pobednik je po drugi put fide majstor iz Sombora Novak Pezeq. Plasman: 1-5. N. Pezeq, Pardi}, Vladisavqevi}, V. Joti}, [quki} 8, 6. Z. Joti} 7, 7-10. I. Kajari, Miqan Ostoji}, Pacal, Vrani} 6,5... PROBLEM BR. 250

Beli daje mat u dva poteza M. Caillaud 2.n. “Probleemblad”TT 1985.

Re{ewe problema br. 249 (S. Lojd 1859.), sa pozicijom: beli – Kf5, Tg4, pe{aci: g2, g3; crni – Kh5, Lg5, pe{ak: h6; je 1.Th4+! Na 1...L:h4 sledi 2.g4 mat.

zna~ajnijim svetskim zbivawima u vrhunskom {ahu. U stalnoj rubrici Analiziranih partija imali ste priliku da se upoznate s partijama ~uvenih majstora {aha od starog Morfija

Dnevnikova {kola {aha je omogu}ila da va`ne {ahovske principe razmotrimo i iz drugog ugla, {to je sigurno doprinelo boqem i potpunijem {ahovskom usavr{avawu.

Porti{, Spaski i Karpov u „Dnevniku”

do mla|anog Karlsena, od prikaza “al’ se nekad igrao {ah, ba{“ do najsavremenijih analiza. Stalna je i rubrika dvopoteznih problema a problemi su bili od lake do polu-te{ke kategorije.

Foto: F. Baki}

Bilo je tu priloga iz oblasti pravila igre, intervjua, vesti s rejting, vikend i brzopoteznih turnira. [ampionati, prvenstva, omladinska i kadetska takmi~ewa…

IZ PRAVILA IGRE

Reklamacija remija U [ah mat listi nedavno je kapiten ekipe “^ivija-Kredi” iz [apca postavio pitawe o ispravnosti jedne sporne odluke sudije u wihovom me~u Srpske lige na gostovawu u Vaqevu protiv doma}e ekipe “Sveti Nikolaj 2”. Kod rezultata 2,5:2,5 ishod me~a odlu~ivala je partija na {estoj tabli koja je re{avana u obostranom cajtnotu. Tridesetak sekundi pre pada zastavice beli, gostuju}i igra~, zaustavio je sat i reklamirao remi u slede}oj poziciji: Beli: Kb4, Tg5, pe{aci: b5, c6; crni: Kb6, Tf3, La8. Nekoliko prethodnih poteza svodilo se na davawe {ahova crnim topom po tre}em i ~etvrtom redu, pri ~emu je verovatno dolazilo i do ponavqawa pozicije, ali to nije bilo mogu}e rekonstruisati jer nijedan igra~ nije pisao poteze, kao ni sudija me~a, izjavquje kapiten gostiju. Sudija je posle izvesnog kolebawa nalo`io da se nastavi s igrom. Posle dvadesetak odigranih poteza koji su se ponovo svodili na davawe {ahova crnim topom i uzmicawe kraqa po tre}em i ~etvrtom redu belom je pala zastavica u gotovo identi~noj poziciji. O~ekivalo se da sudija proglasi remi po{tuju}i pravila igre (^l.10.2. pod a) i pod c)). Me|utim, pod pritiskom doma}ih igra~a, a posebno predsednika [K „Sv. Nikolaj 2“ sudija je posle du`eg razmi{qawa proglasio pobedu doma}eg igra~a! Pri tome nije izvr{io nikakvu rekonstrukciju partije, upu}uju}i nas na mogu}nost `albe i pozivaju}i se na nekakvu „materijalnu odredbu“ nastavqa daqe kapiten gostiju. U daqem tekstu kapiten gostiju moli ~itaoce [ah-mat liste, a “prvenstveno proverene sudisjke autoritete, gospodu Savi}a i Dankovi}a” da daju svoje mi{qewe o nastaloj situaciji.

Kao prozvani i “provereni sudijski autoritet” smatram da je u celoj pri~i nejasno, tj. da nedostaje veoma bitna ~iwenica: ko je u trenutku zaustavqawa sata bio na potezu? Iako je pozicija o~igledno i nesporno remi mogu}e su dve situacije prilikom dono{ewa sudijske odluke: 1) Ukoliko je beli bio na potezu i zaustavio sat reklamiraju}i remi sudija je mogao odmah na osnovu procene pozicije da proglasi remi, ili, pak po padu jedne od zastavica. Ukoliko je u tom slu~aju sudija odlo`io odluku po ~lanu 10.2b (smatram bez razloga) trebalo je jasno da stavi do znawa igra~ima da odla`e odluku a ne izjavom o nastavqawu partije. Ukoliko je ta situacija, sudija je pogre{io i nikakva ube|ivawa ga ne opravdavaju. 2) Me|utim, iz obja{wewa da se “nekoliko prethodnih poteza svodilo na davawe {ahova” navodi da je u spornoj poziciji crni na potezu. Ako je tada beli zaustavio sat i reklamirao remi onda je to nepravilna reklamacija koja se sankcioni{e ~lanom 13.4 Pravila igre (ometawe i dekoncentracija protivnika po ~lanu 12.6!) a ne ~lanom 10.2 jer bi tada sudija pogre{no u{ao u proceduru reklamacije {to bi bila na neki na~in spomenuta “materijalna povreda”. U ovom slu~aju sudija bi bio u pravu, ali je tada morao reklamatora da sankcioni{e po ~lanu 13.4. Sudija je morao jasno da stavi do znawa igra~ima po kom osnovu je doneo odluku da se partija nastavi. Po{to je postojala namera da se reklamira remi po ~lanu 10.2 tada nije potrebna rekonstrukcija partije. Rekonstrikcija se vr{i samo u slu~aju reklamacije tri puta iste slike ili pravilu o 50 poteza, ali samo uz ispisane poteze u formularu {to u ovom slu~aju, zbog cajtnota i nepisawa, nije bilo. B. Dankovi}

Da bi ova na{a {ahovska stranica bila jo{ bogatija i sadr`ajnija molimo ~itaoce da nam {aqu sve vrste {ahovskih informacija, komentare, pisma, predloge, informacije sa turnira, raspise turnira, {ahovske zanimqivosti…Na{a adresa je sport@dnevnik.rs i dankovic@neobee.net. Kvalitet Dnevnikovog {aha sredom zavisi i od va{ih {ahovskih priloga. Za dostavu vesti iz Vojvodine ovim putem se zahvaqujemo Sr|anu Blagojevi}u (Toma{evac), I{tvanu Kajariju i Laslu Novaku (Senta), I{tvanu Brindzi (Pa~ir), Miloradu Maravi}u (Subotica), Dragoqubu Raci}u (Zrewanin), Milanu Miladinovu (Novi Sad) i drugima koji su informacijama o {ahovskim doga|ajima u svojoj sredini obogatili ove stranice. Informacije iz [ahovskog saveza Vojvodine su tako|e doprinele da se vojvo|anska {ahovska javnost upozna sa slu`benim vestima, raspisima raznih takmi~ewa, rezultatima… VOJVO\ANSKA LIGA – BA^KA

Kraqica ~eka krunu

Rezultati 8. kola: Kraqica – Srbobran 6:2, Temerin “Miqo Vujovi}” (Crvenka) 4:4, N[K Promocija - Ba~ka (Pa~ir) 1,5:6,5, Vulkan Protektor (Apatin) – Detelinara (Novi Sad) 2,5:5,5, Hercegovac (Gajdobra) – Senta 1:7. Stawe na tabeli pre posledweg kola: 1. Kraqica 21 (42), 2. Senta 19 (40,5), 3. Ba~ka 18 (39,5), 4.“Miqo Vujovi}” 12 (36), 5. N[K Promocija 10 (30,5), 6. Detelinara 12 (36), 7. Vulkan Protektor 8 (30)... VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT

Rusanda preuzela vo|stvo Rezultati 8. kola: “Vesna Markov” (Mramorak) - Bile}anin (Se~aw) 4,5:3,5, “Bata ]osi}” (Opovo) - PA[K 2 (Pan~evo) 4,5:3,5, Rusanda (Melenci) Napredak (^estereg) 5,5:2,5, Proleter (Zrewanin) - Sloga (Plandi{te) 4:4, Lehel (Mu`qa) - ^okot (Gudurica) 4,5:3,5, Proleter (^oka) - Kova~ica 2:6. Stawe na tabeli: 1. Rusanda 18 (37), 2. PA[K (2) 17 (39,5), 3. Kova~ica 16 (36), 4. Lehel 15 (37,5), 5. “Bata ]osi}” 15 (35), 6. Proleter (^oka) 13 (30)... itd.

Partizan se izdvojio

Rezultati 7.kola: Radni~ki (Kikinda) - Zadrugar (Lazarevo) 5,5:2,5, Naftagas 2 (Elemir) - Jedinstvo (Novi Be~ej) 4:4, Begej (@iti{te) - Mladost (Luki}evo) 5:3, Partizan (Toma{evac) - Jedinstvo (E~ka) 6:2, Mladost (Bo~ar) - Krajina (Kraji{nik) 4:4, 2. Oktobar (Kumane) - Mladost (Ban. Despotovac) 7:1. Stawe: 1. Partizan 21 (40,5), 2. Jedinstvo (N. Be~ej) 19 (35,5), 3. 2.Oktobar 16 (35), 4. Naftagas (2) 13 (32,5), 5. Radni~ki 10 (31), 6. Krajina 10 (29), 7. Mladost (B. Despoto-

vac) 10 (24,5), 8. Mladost (Bo~ar) 8 (29,5), 9. Begej 6 (23,5), 10. Mladost (Luki}evo) 6 (23), 11. Jedinsto (E~ka) 3 (17,5), 12. Zadrugar 0 (14,5). JU@NOBA^KA ZONA

Katastrofa Vojvodine Rezultati 8. kola: Vojvodina (Novi Sad) - Adice (Novi Sad) 1:7, Sutjeska (B. D. Poqe) - Selen~a 5:3, Budu}nost (Nadaq) - E|{eg (Novi Sad) 3,5:4,5, Anpasan (Novi Sad) - Mladenovo (-), Hajduk (^urug) - Ba~ka Palanka 4:4, Pion (Be~ej) - Omladinac (Kucura) 2,5:5,5. Plasman: 1. Omladinac 24 (44,5), 2. Adice 19 (46), 3. Ba~ka

ANALIZIRANE PARTIJE

U susret rekordu U intervjuu sa Draganom [olakom nedavno smo najavili da novosadski velemajstor za sto dana igra 88 partija. Dva turnira ({ampionati Crne Gore i Srbije) je ve} odigrao. Na redu je Rumunija, pa zatim Ekipno prvenstvo Evrope, pa Turbo turniri… Danas izdvajamo wegov susret s biv{im svetskim prvakom Ponomarjevom odigranom na Aeroflot openu 2005. godine uz komentar [olaka.

[olak–Ponomarjov Karo-Kan 1.e4 c6 2.c4 d5 3.c:d5 c:d5 4.e:d5 Sf6 5.Sc3 S:d5 6.d4 e6 7.Ld3 Sc6 8.Sf3 Lb4 Ovako je pre nekoliko godina protiv mene igrao trener olimpijskog tima Ukrajine Tukmakov, ali je brzo zapao u probleme i izgubio u minijaturi. Za ovu priliku verovatno je spremio poja~awe i pokazao ga Ruslanu. 9.Ld2 U pomenutoj partiji rokirao sam i `rtvovao pe{aka. Po{to me je Ponomarjov iznenadio izborom otvarawa, odu~io sam se za mirniji nastavak. 9...0–0 10.0–0 Sf6 11.Lg5 h6 12.Lh4 Le7 13.a3 Sh5 Moj mladi protivnik odigrao je ovaj potez izuzetno brzo, tako da sam za vreme partije stekao utisak da on jo{ uvek igra po analizama. 14.L:e7 S:e7 15.Se5 Sf6 16.Se4 Sfd5 17.Lc2 Ideja ovog poteza je da se potezom Dd3 stvore matne pretwe crnom kraqu i po mogu}nosti iznude pe{a~ka slabqewa. 17...Sf5 18.Sg3 Sh4 Agresivan potez, karakteristi~an za stil mog protivnika. Mudrije je bilo promeniti skaka~a. U poziciji sa mawe figura odbrana bi bila olak{ana. 19.Dd3 g6 20.Dd2 Uznemiravawe slabih ta~aka crnog na kraqevom krilu karakteristi~no je za tip pozicije sa usamqenim pe{akom u centru. 20...Kg7 21.Sg4 Th8 22.Se3 Delovawe figura crnog nije koordinisano, ali wegovu poziciju dr`i skaka~ na d5. Zbog toga poja~avam pritisak na kriti~nu ta~ku. 22...Sf4

promenila u svega par poteza. Procenio sam da i daqe stojim ne{to boqe. Crni skaka~ na g6 prili~no je ograni~en. Crni tako|e ima aktivne mogu}nosti koje su vezane za slabost pe{aka d5. 30.Dc3+ Df6 31.D:f6+ Nisam siguran da je odluka da se dame zamene bila ispravna sa moje strane. Crni kraq ose}a se izuzetno prijatno u centru. 31...K:f6 32.Sc3 Tac8 33.Lb3 Tc5 34.Kf2 U cajtnotu dolazi do obostranog previda. I protivnik i ja videli smo da na 34...S:f4 beli ima ima razne takti~ke mogu}nosti. Crni, me|utim, ima na raspolagawu potez 34...Lb5, posle koje pe{ak na f4 pada. 34...Thc8 35.g3 b5 36.Tc1 Ke7 37.Ke3 Kd6 38.Kd4 Morao sam se ipak pomiriti sa jednakom pozicijom posle 38.Tfd1 a5 39.Td4. 38...a5 39.Se2 A ovo je ve} grubi previd u velikom nedostatku vremena. Pozicija je jo{ uvek u granicama ravnote`e. 39...a4 Posle povla~ewa lovca na a2, crni top ulazi na drugi red i partija je izgubqena. Zbog toga mi ne ostaje ni{ta drugo nego da se odreknem centralnog pe{aka. 40.T:c5 T:c5 41.Ld1 T:d5+ 42.Kc3 Td3+ 43.Kc2 Moja pozicija je sada izgubqena, ali jo{ uvek nisam odustajao, a nadu u spas polagao sam u dobru pe{a~ku strukturu. 43...h4 44.Sc1 Td5 45.Lh5 h:g3 46.h:g3 Le6 47.Td1 T:d1 48.L:d1 Se7 49.Kc3 Sd5+ Ponomarjov gre{i. Pravilno je bilo 49...Kc5 50.b4 a:b3 51.L:b3 Lc4! 50.Kd4 Sb6 51.Se2 Sa8 Ruslan nalazi posledwu {ansu za igru na pobedu. Ideja mu je da skaka~a dovede na c7, odakle on brani osetqivu ta~ku b5, zatim lovca pomeri na d5, a onda otera mog kraqa iz centra pomo}u {aha skaka~em sa poqa e6. Uspeo sam da na|em takti~ku odbranu. 52.Sc3 Sc7 53.g4 f:g4 54.S:e4+ Ke7 Name}e se potez 55.Ke5. To bi, me|utim, bila gruba gre{ka, jer posle 55...f6! 56.S:f6 g3 57.Lf3 Lh3 crni osvaja figuru. 55.Sg3 Ld7 56.f5 Kf6 57.L:g4 Kg5

VOJVO\ANSKA LIGA – SREM

Srema~ko sitno kolo

Rezultati 8. kola: Sremac (^erevi}) - Cemen t (Beo~in) 4:4, Sloven (Ruma) - Omladinac (Novi Banovci) 4:4, “Car Uro{“ (Jazak) - Stara Pazova (2) 4:4, LSK (La}arak) - Banovci Dunav 4:4, “Stevica Puzi}” (Irig) - [imanovci 4:4, Hajduk (Be{ka) - Jadran (Golubinci) 5,5:2,5. Stawe na tabeli: 1. Omladinac 22 (48), 2. Sloven 19 (40,5), 3. Banovci Dunav 14 (31,5), 4. Stara Pazova (2) 13 (33), 5-6. Cement, LSK 11 (33)...

ZONSKE LIGE SEVERNOBANATSKA ZONA

DNEVNIK

Palanka 16 (38,5), 4. Sutjeska 16 (33,5), 5. Vojvodina 14 (32), 6. Pion 13 (35), 7. Mladenovo 13 (33,5,-), 8. Anpasan 5 (26,5,-), 9. Hajduk 5 (23,5), 10. E|{eg 4 (22), 11. Budu}nost 3 (25), 12. Selen~a 1 (16). NOVOSADSKA LIGA

Bubamara prvak Rezultati 8. kola: Kraqica 2 Bubamara 2:6, Promocija - Penzioner 4,5:3,5, “64” - Borac 6:2, Jedinstvo - @eleznicar 3,5:3,5, Mihail Taq - Pru`ena ruka 2,5:4,5. Plasman: 1. Bubamara 22 (41), 2. “64” 17 (41), 3. Pru`ena ruka 16 (37), 4. Promocija 15 (33,5), 5. Borac 11 (33,5), 6. Jedinstvo 11 (31), 7. Penzioner 7 (30,5), 8. Kraqica (2) 6 (23), 9. Mihail Taq 5 (25), 10. @elezni~ar 2 (20,5).

23.Sef5+ Nakon ove male kombinacije, kraqevo krilo crnog je izuzetno oslabqeno, a wegov polo`aj je te`ak. 23...g:f5 24.D:f4 Sg6 Skaka~ na g6 stoji odli~no, ali to nije dovoqno da bi se pozicija odr`ala. Crni je nerazvijen a pe{a~ka struktura na kraqevom krilu je slaba. Mogu}nost prodora d4-d5 u pogodnom momentu u kombinaciji sa zaposedawem poqa h5 skaka~em, garantuju mi ogromnu prednost. 25.Dd2 h5 Biv{i svetski prvak shvata da skaka~a ne sme pustiti na h5. 26.Se2 Na`alost, ja nisam shvatio da ovaj manevar po svaku cenu moram ostvariti! Posle 26.Ld1 pozicija crnog je kriti~na. 26...Dd6 27.Tad1 Ld7 28.d5 e5 29.f4 e4 Struktura se potpuno

Crni jo{ uvek ne odustaje od igre na pobedu, ali na raspolagawu mi je efektan resurs. 58.Lh5! Posle ovog poteza Ukrajinac je taj koji mora biti oprezan. 58...Kh4 59.L:f7 K:g3 60.Ke5 Iako bez figure, dominantan polo`aj kraqa u centru i opasan f-pe{ak ~ine moju poziciju odli~nom. 60...Se8 Crni gradi neprobojan zid po {estom redu. Beli kraq ne mo`e da prodre, a crni }e za opasnog pe{aka `rtvovati skaka~a, posle ~ega se partija zavr{ava remijem. 61.f6 Kf2 62.Lg6 S:f6 63.K:f6 Ke3 64.Ke5 Kd2 65.Kd4 Kc1 66.Kc3 remi.

U SUBOTU U IRIGU

Pudarski dani [K „Stevica Puzi}” organizuje i ove godine, u okviru manifestacije Pudarski dani u Irigu, u subotu 19. septembra, tre}i brzopotezni turnir s po~etkom u 10 ~asova. Upisnina je 400 dinara a u tu cenu je ura~unat i bogat sremski ru~ak za u~esnike turnira. Prva nagrada je 6.000, druga 4.000, tre}a 2.000 dinara i ~etvrta poklon paket vinarije „Kova~evi}“. Igra~i treba da ponesu garnituru i ispravan {ahovski sat. Za dodatne informacije obratiti se na telefon 062 246-187 (Stevica ^erni~ek).


IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

sreda16.septembar2009.

21

Nema~ke banke zelena{e Doj~e vele ema~ke banke delom su doprinele razvoju krize. Dr`ava ih je iz finansijske dubioze izvukla zahvaquju}i novcem poreskih obveznika, a sanacija wihovih gubitaka te~e opet na ra~un gra|ana. Novac koji nema~ke banke zadu`uju od Evropske centralne banke po kamatnoj stopi od 1 odsto, gra|anima nude i napla}uju po prose~noj kamati od 12 procenata. U narodnu izreku da bez motike nema hleba, penzionisani policajac Georg Pite vi{e ne veruje. Za nema~ke banke, ka`e, ta izreka ne va`i! Ceo svoj `ivot Pite je proveo, rade}i. Sada, u starosti, kada bi sebi mo`da ponekad i pru`io neki mawi luksuz, to nije mogu}e.

N

Ako Georg Pite prekora~i dozvoqeni mese~ni limit na bankovnom ra~unu, minus mora da nadoknadi sa 15 odsto kamate. To je, tvrdi, ~isto zelena{ewe. „Ja sam biv{i policijski slu`benik i kada sagledam tu situaciju, jedino {to mi pada na um jeste prevara. Opisao bih to kao kriminalno pona{awe. Ophode}i se tako prema svojim klentima, banke omogu}uju sebi ve}e prednosti nego {to to zaslu`uju.“ Gra|anima su prakti~no vezane ruke. Klijenti koji su u minusu, moraju da pla}aju svoje dugove po visokim kamatnim stopama i ne mogu tek tako da promene banku. Koliko god da ih quti nepravda, primorani su da ostanu u istoj banci dok ne otplate dug. Zbog velikog pritiska javnosti, banke su nedavno svojim klentima obe}ale boqe uslove poslovawa. Eda Kastelo iz Cen-

trale za za{titu potro{a~a komentari{e: „Izvinite, molim vas, {to se smejem, ali ne mogu da se na to ne

nasmejem. Wihov zadatak je jednostavan, treba samo da snize kamate!“ Moralni i politi~ki pritisci na banke potpuno su opravdani, jer one ostvaruju ogromnu zaradu preko le|a onih koji nisu u prilici da se brane, smatra Herman Jozef Tenhagen, {ef ~asopisa „Finansijski test“. Evropska centralna banka izdvojila je 500.000 milijardi evra za pomo} banaka i ponudila im zajam novca uz samo jedan odsto kamate. Nema~ke banke isti taj novac nude svojim klentima, napla}uju}i wihova zadu`ewa sa kamatom i do 17 odsto. „Mi svakog meseca kontroli{emo rad banaka. Ako budu oborile kamate, o tome }emo naravno rado da izve{tavamo. Me|utim, u ovom trenutku, ne vidim da }e se banke ubrzo odlu~iti na taj korak.“ Selma Filipovi}, Berlin

[kolarci u`ivaju u {koli Toronto star ezultati istra`ivawa dr Rexinalda Bibija, vode}eg kanadskog sociologa i profesora na Univerzitetu u Letbrixu, vi{e su nego optimisti~ki kada je {kolstvo u pitawu. Na osnovu ispitivawa oko 5.500 tinejxera, Bibi tvrdi da mladi odavno nisu toliko u`ivali u {koli. ^ak 53 odsto anketiranih |aka pomiwe koli~inu pozitivnog raspolo`ewa kakva nije vi|ena od osamdesetih godina pro{log veka naovamo. Bez obzira na ~esto pisawe o nasilnicima koji maltretiraju svoje drugove po {kolama, odgovori 84 odsto u~enika, prema 78 odsto iz 2000. godine, pokazuju i da se oni u {kolskom okru`ewu ose}aju sigurno. Procenat onih ~iji drug je bio `rtva fizi~kog napada ili obra~una bandi, tako|e, drasti~no je smawen u odnosu na

R

podatke koji postoje iz devedesetih godine pro{log veka. Treba napomenuti da je uticaj nastavnika na u~enike i daqe veoma zna~ajan, kao i da je povere-

Blejd Raner na ju`noafri~kom sudu Rojters Ju`na Afrika u`noafri~ki paraolimpijac Oskar Pistorijus, poznat kao Blejd Raner, trebalo bi da se pojavi pred pretorijskim sudom i da odgovara na optu`be za napad. Predstavnici policije izjavili su da je Pistorijus optu`en jer je zalupiv{i vratima povredio nogu jednoj 19-godi{woj go{}i na wegovoj `urci, koja je poku-

J

{ala da se na wu vrati, po{to je izba~ena. Pistorijus joj je naredio da iza|e kad je po~ela da se sva|a sa partnerom na zabavi koju je Pistorijus organizovao prethodne subote. Poru~nica Miranda Stolc rekla je da je ~uveni atleti~ar preno}io u policijskoj }eliji. Prema wenoj izjavi, par je po~eo da se glasno sva|a na `urci i Pistorijus im je rekao da iza|u i da nastave raspravu napoqu. Momak se kasnije vratio na `urku, a kad je to poku{ala i devojka, Pistorijus joj je zalupio vrata pred nosem, pritom joj navodno povrediv{i nogu. Oskar Pistorijus, kome su obe noge amputirane iznad kolena kao bebi, nazvan je Blejd Raner zbog proteti~kih nogu koje mu omogu}avaju da tr~i. On je dobio pravnu bitku koja mu je omogu}ila da se takmi~i na Olimpijadi u Pekingu, ali nije uspeo da se plasira u ju`noafri~ki tim. Osvojio je tri zlatne medaqe na Paraolimpijskim igrama.

we koji mladi imaju prema ~itavom obrazovnom si-stemu mnogo ve}e od poverewa koje pokazuju prema ostalim segmentima `ivota. Profesor Bibi tvrdi da su

roditeqi, ta~nije wihov dobar odnos sa decom, umnogome doprineli da rezultati ove ankete budu ovakvi kakvi jesu. Ispostavqa se, naime, da se poklapaju podaci o iskazanoj dobroj komunikaciji sa roditeqima, sa podacima o u`ivawu u {koli. On prime}uje da su i nastavnici tako|e, sa svoje strane, u~inili napor kako bi mogli boqe da odgovore na potrebe u~enika. Drugi prosvetari, ali i istra`iva~i, isti~u da je obra}awe pa`we na mentalno zdravqe u~enika, a ne samo na fizi~ko, ono {to se mo`e uzeti kao dodatna pokreta~ka snaga dobrog raspolo-`ewa. Kendis Lind, asistentkiwa za negu sa Univerziteta u Kalgariju, isti~e da su se zdraviji vr{wa~ki odnosi, primetnije mentorstvo i humaniji odnosi na relaciji nastavnik-u~enik, neminovno pozitivno odrazili na sveukupnu atmosferu u {kolama i odnos prema obrazovawu.

Jerusalim otkriva put hodo~asnika Harec stra`iva~i izraelskog Centra za istra`ivawe antikviteta rekli su u nedequ da se deo puta u Jerusalim koji datira iz vremena Drugog hrama, i za kojeg se smatra da su ga koristili poklonici koji su se pewali do hrama, posle nekoliko meseci ~i{}ewa spreman za posetioce. Ovo par~e puta koje je konzervisano poznato je istra`iva~ima ve} vi{e od 100 godina, otkako su ga otkrili britanski istra`iva~i krajem 19. veka.

I

Poplo~ani put vodi do iz bazena u Siloamu, prema Hramu na gori, do sada je bio pokriven. Profesor Roni Rajh, koji je vodio iskopavanja, rekao je izlo`en deo do~asnici zapo~iwali uspon pe{ke. Ovo je ju`ni deo ulice, ~iji se deo prote`e du` zapadne strane Hrama na gori.“ Iskopavawa su vo|ena u saradnji s izraelsko mupravom za parkove i prirodu, a finasirala ih je Fondacija Elad, koja vodi i radove u blizini Davidovog grada. Ovo arheolo{ko nalazi{te trebalo bi da bude otvoreno za javnost u bliskoj budu}nosti.

Ra~un sa psovkama Dejli mejl nogi roditqi iskusili su horor u restoranu, kada su na porodi~nu ve~eru vodili i decu. Ipak, nikome do sada nije se desilo da dobiju ra~un u kome je plasti~nim uli~nim re~nikom opisano pona{awe wihovog deteta. Do sada. Kreg i Kimberli Kartin upravo to do`iveli su u meksi~kom restoranu “Kaktus Xo” u Halifaksu, Zapadni Jork{ir, kada su posle ve~ere sa svojom nemirnom dvogodi{wakiwom Moli dobili ra~un na ~ijem je kraju pisalo “Hvala, ti mala k…e.” Bra~ni par Kartin pretpostavqa da je ovakvu reakciju nekog od

M

zaposlenih izazvala wihova blaga reakcija na pona{awe wihovog deteta, iako su sedeli u “de~ijoj zoni”, kako se i preporu~uje. Prodica je, ina~e, svoj obrok dobila posle neuobi~ajeno dugog ~ekawa, {to nije prijalo nemirnoj i gladnoj dvogodi{wakiwi. “Moli je bila malo pekmezava i malo se durila jer je morala da sedi na jednom mestu 20 minuta koliko smo ~ekali ve~eru, ali se nije pona{ala nemogu}e i svakako nismo zaslu`ili ovakve uvrede” – rekao je 34-godi{wi Kreg. Vlasnik restorana se izvinio za nekulturno pona{awe 29-godi{we kasirke, koja je dobila otkaz, a o~ekuje je i privatna tu`ba Kartinovih.

Ve`baju na simulatorima, umesto na pacijentima Glas Amerike udu}i lekari u Sjediwenim Dr`avama u~e tehnike hitne medicine na najsavremenijim simulatorima. Univerzitet Xorxtaun ulo`io je stotine hiqada dolara u kupovinu najnovijih simulatora koji se sastoje od mehani~kog telesnog sistema, hemijskih senzora i najsavremenijih kompjuterskih programa koji imitiraju glavne telesne funkce. Postoji oko hiqadu takvih simulatora {irom sveta. Upotreba i popularnost tih sistema pove}ana je nedavno i me|u studentima {kola za medicinsko osobqe u Sjediwenim Dr`avama. Ime pacenta je Gas. On ne di{e dobro i ima poja~an rad srca. Megan Stivens zavr{ila je {kolu za medicinsko osobqe i radila je u porodi~noj klinici za op{tu medicinu. Ona u~i tehnike reagovawa u razli~itim situacijama u kojima je Gasu potrebna hitna pomo}. „Znate da procene morate da uradite brzo, trudite se da ustanovite {ta se doga|a sa pacentom i da to re{ite, daju}i mu pojedine lekove i prate}i rad srca kao {to smo u~inili danas, da bismo videli da li to funkcioni{e i ako ne, da se potrudimo da prona|emo ono {to }e mu pomo}i“. Tim komunicira sa pacentom kojem glas daje Stiven Herst, direktor medicinske tehnologe na univerzitetu. Herst tako|e kontroli{e kompjuter i sistem za pra}ewe u kontrolnoj sobi. „Simulatori koje posedujemo su visokotehnolo{ki. Oni omogu}avaju na{im studentima da komuniciraju

B

sa lukom pacentom i dobiju odgovore, bilo ako ispituju puls ili slu{aju rad plu}a ili disawe“. Ovaj simulator je ~lan tro~lane porodice lutaka pacenata na univerzitetu Xorxtaun – koju ~ine mu{karac, `ena i dete. Herst mewa simptome dok studenti rade na pacentima

lutkama. On ka`e da je simulator najsavremene u~ilo u istoriji medicine. „Svaki put kada udahne, kompjuter uzima uzorak i proverava koliko ima kiseonika, koliko ima anestetika i zatim izra~unava pomo}u matemati~kih modela odgovaraju}i odgovor“. Direktor programa Karen Kesten stvara odre|ene scenare pre nego {to po~ne nastava. Gledaju}i iz druge sobe ona mo`e da proceni sposobnost medicinske sestre da reaguje u nepredvi|enim situacijama. Student Nurse Alexis Walter says the simulator enables her to experience situations she might never have come across before Studentkiwa Aleksis Volter „To mi daje mogu}nost da ispitam sposobnost procene mojih studenata i wihovu sposobnost intervence, wihovo prepoznavawe problema sa pacentom i koliko brzo oni reaguju i interveni{u na ispravan ili pogre{an ba~in“. Studentkiwa Aleksis Volter ka`e da joj simulator omogu}ava da do`ivi situace u kojima mo`da rane nikada ne bila. „Postajemo nervozni zato {to nas nastavnici posmatraju. To je mesto za pravqewe gre{aka, ali kada ste u {koli vi ose}ate potrebu da ne pogre{ite, a ovo je zaista najboqe mesto za to“. Po{to {to je pacent stabilizovan, studenti dobijaju ocenu svoje sposobnosti {to im omogu}ava da primene ove lekce u klinikama i bolnicama u kojima rade. Danel Rintjes


o ~emu su ma|arske ~uvare obavestile rumunske kolege. Tokom istrage prekju~e su u jezercetu kraj obli`weg pansiona na ma|arskoj teritoriji prona|ena oba grba i bi}e vra}eni na staro mesto.Protiv osumwi~enog je podneta krivi~na prijava, a dozvoqeno mu je da se brani sa slobode, navodi agencija MTI. (Tanjug)

Po~eo godi{wi plenum CK KP Kine PEKING: Godi{we zasedawe Centralnog komitet Komunisti~ke partije Kine, jedno od wenih glavnih rukovode}ih tela, po~elo je ju~e, prenela je kineska agencija Sinhua. Ovaj ~etvordnevni sastanak }e biti jo{ jedna prilika da se mogu}i naslednik kineskog predsednik Hua \intaoa, Si \inping, pribli`i vrhovnoj vlasti. Tokom ovog sastanka Si \inping (56), koji je 2007. postao broj {est kineskog re`ima ulaskom u Stalni komitet Politbiroa partije, {to je centar vlasti u Kini, mogao bi da bude imenovan za potpredsednika mo}ne Centralne

vojne komisije KP Kine, smatraju stru~waci. Ovim imenovawem Siju bi bio otvoren put ka mestu generalnog sekretara Komunisti~ke partije 2012. godine, i zatim predsednika repbublike 2013. godine. Hu \intao je i{ao sli~nim putem. On je u{ao u Centralnu vojnu komisiju partije 1999. godine pre nego {to je, tri godine kasnije, postao lider Kmunisti~ke partije Kine, zameniv{i \anga Cemina, a onda, godinu dana kasnije, i predsednik zemqe. Zvani~no Centralni komitet sa svoja 204 ~lana treba da razgo-

Zasedawe Generalne skup{tine UN WUJORK: U sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku ju~e je po~elo 64. zasedawe Generalne skup{tine, na kojem Srbiju, kako je za Tanjug ranije ocenio ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, o~ekuje „veliki diplomatski okr{aj“ sa Pri{tinom. Privremene kosovske vlasti su, prema Jeremi}u, znatno poja~ale tempo lobirawa za svoju nelegalno progla{enu nezavisnost i nastupaju izuzetno agresivno. Na ovogodi{wem zasedawu lideri 192 dr`ave sveta razmotri}e ~itav spektar tema - od

bezbednosti i unapre|ewa privrednog razvoja, do suzbijawa kriminala, klimatskih promena i drugih. Glavna debata bi}e odr`ana u dva navrata - od 23. do 26. septembra i od 28. do 30. septembra, a u woj }e u~estvovati i delegacija Srbije. Na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija je jednoglasno usvojena rezolucija koja podr`ava formirawe jedinstvenog tela UN za promovisawe i unapre|ewe polo`aja `ena.

Oslobo|en novinar koji je Bu{a ga|ao cipelom

BAGDAD: Ira~ki novinar koji je cipelom ga|ao biv{eg ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a pu{ten je ju~e iz zatvora, izjavio je wegov brat, a prenose svetske agencije. Muntadar alZeidi je trebalo da bude oslobo|en u ponedeqak, ali je osloba|awe odlo`eno zbog administrativnih formalnosti. Brojni ~lanovi u`e i {ire porodice Al-Zeidija do{li su ispred zatvora da ga do~ekaju nose}i wegove slike i ira~ke zastave kao i veliki broj ira~kih i stranih novinara koji su do{li da izve{tavaju o tom doga|aju. Al Zeidi, mawe poznati izve{ta~ jedne ira~ke tv stanice je pro{log decembra postao neka

vrsta heroja u arapskom svetu. Tokom zajedni~ke konferencije za novinare Bu{a i ira~kog premijera, al-Zeidi je sko~io sa stolice, pa prvo jednom a potom i drugom svojom cipelom ga|ao ameri~kog predsednika. Bu{ je uspeo na vreme da se pomeri pa su cipele proma{ile ciq. AlZeidi je istovremeno viknuo Bu{u: „ovo ti je opro{tajni pozdrav, psino! Ovo ti je od udovica, siro~adi i svih izginulih u Iraku!“. On je osu|en na tri godine zatvore zbog uvrede, ali je kazna smawena na godinu dana zbog toga {to nije osu|ivan. Al-Zeidi je oslobo|en tri meseca ranije zbog dobrog vladawa. (Beta)

Evropska unija, kao jedna od glavnih zagovara~a formirawa ove nove agencije, pozdravila je usvajawe rezolucije i navela da to predstavqa va`an korak u unapre|ewu za{tite `enskih prava. Rezolucija je rezultat trogodi{wih pregovora o ujediwewu ~etiri postoje}e organizacije UN koje se bave pitawima `ena i formirawu jedinstvenog tela sa ve}im autoritetotom, predvo|eno visokim zvani~nikom UN. (Tanjug-Beta)

SAD zabrinute zbog ruskog oru`ja u Venecueli VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su zabrinute zbog sporazuma Venecuele i Rusije o prodaji ruskog oru`ja toj zemqi za vi{e od dve milijarde dolara, {to bi moglo da pokrene trku u naoru`awu u regionu, izjavio je ju~e portparol Stejt departmenta Jan Keli. Venecueanski predsednik Ugo ^aves je u nedequ objavio da je Rusija pristala da odobri Venecueli kredit od 2,2 milijarde dolara za kupovinu 92 tenka i najmodernijih protivavionskih raketa ruske proizvodwe, podsetio je Rojters. „Ono {to oni ho}e da kupe i ono {to kupuju prevazilazi sve ostale zemqe u Ju`noj Americi. Mi smo zabrinuti zbog trke u

naoru`awu u regionu“, rekao je Keli. U nekoliko posledwih godina Venecuela je ve} kupila oru`ja od Rusije za vi{e od ~etiri milijarde dolara, izme|u ostalog i 24 borbena mlazwaka Suhoj. Na mnoge kritike da Venecuela podsti~e trku u naoru`awu u Latinskoj Americi, ^aves je odgovorio da samo modernizuje vojsku zemqe zbog odbrane. ^aves je, kako navod britanska agencija, o{tar kriti~ar spoqne politike SAD zbog ameri~kih baza u Kolumbiji, koje bi mogle da budu iskori{}ene za napade na Venecuelu, kao i zbog pove}awa opasnosti od rata u Ju`noj Americi. (Tanjug)

vara o „ja~awu i poboq{awu partije u novoj situaciji“, u trenutku ekonomske krize i rasta socijalnih tenzija u zemqi.Ova sednica se odr`ava i u znaku nereda u Sin|iangu, muslimanskom severozapadnom delu Kine, gde jo{ vlada velika napetost, i priprema za proslavu 60-godi{nice dolaska komunista na vlast koja }e biti organizovana 1. oktobra. U Pekingu je ve} nekoliko nedeqa unazad znatno poja~ana bezbednost da bi se izbegli bilo kakvi problemi tokom parade i slavqa 1. oktobra. (Beta-AFP)

Si \inping

Ubijen pripadnik Al Kaide iz Kenije MOGADI[: Iznenadni napad na automobil na jugu Somalije, u kome je ubijen jedan od najtra`enijih pobuweni~kih komandanata u regionu i ~lana Al Kaide Saleh Ali Saleh Nabhan, izvele su specijalne ameri~ke snage, saop{tile su ju~e tamo{we vlasti. Saleh Ali Saleh Naban je ubijen u ponedeqak uve~e oko 250 kilometara ju`no od Mogadi{a, a napad su izveli ameri~ki vojnici. Naban je bio Kenijac i tra`en je zbog dva teroristi~ka napada u Keniji 2002. godine u kojima je poginulo 10 Kenijaca i troje Izraelaca. Veliki deo Somalije je pod kontro-

lom militantne organizacije Al [abab, koju SAD optu`uju za veze sa Al Kaidom, a Somalija bi mogla da postane uto~i{te za tu teroristi~ku organizaciju, smatra agencija AP. Ovo je tre}i napad ameri~kih jedinica u Somaliji. Prvi je bio napad iz aviona na grupu koju Va{ington optu`uje za napade na ameri~ke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1988. godine. Drugi, tako|e avionski napad, izveden je u gradu Dusamarebu, u centralnom delu Somalije, na tada{weg glavnog komandanta [ababa Adena Ha{ija Ajura, obu~enog u Avganistanu. (Beta-AP)

Ubijen najekstremniji {abab ERITREJA

Saleh Ali Saleh Nabhan YIBUTI

400 km 250 miqa

JEMEN iv

ki

ns Ade

zal

ETIOPIJA Baidoa

SUDAN

A

BUDIMPE[TA: Ma|arska policija je uhvatila jednog mu{karca za kojeg se osnovano sumwa da je s kamenog obeliska koji ozna~ava trome|u Srbije, Rumunije i Ma|arske uklonio srpski i rumunski grb. Prema re~ima portparola Policijske kapetanije `upanije ^ongrad Sabol~a Sentija grani~ni kamen je oskrnavqen u nedequ uve~e,

DNEVNIK

D

Poskidani grbovi Srbije i Rumunije

SVET

AN

sreda16.septembar2009.

UG

22

Prostor pod kontrolom {ababa i hizbul islama

Mogadi{ Barave

K E N IJA

Kismaju INDIJSKI OKEAN Jan. 2009: [arif [eik Ahmed je izabran za predsednika Somalije a {abab pokre}e velike napade protiv vlade u Mogadi{u Jul 14: dva francuska agenta bezbednosti kidnapovana u Mogadi{u predata su {ababu. Jedan je pobegao u avgustu, ubiv{i tri stra`ara 14. sep: specijalne snage SAD-a helikopterima su ga|ali vozilo u gradu Barave, ubiv{i dva ~oveka i zarobiv{i dvojicu rawenih. Me|u mrtvima je, veruje sem komandant {ababa i ekstremista povezan s Al -kaidom, Saleh Ali Saleh Nabhan. 28-godi{wi Kenijac je tra`en zbog napada na hotel 2002. i izraelski avion u Mombasi, Kenija. Neki izve{taji sugeri{u da je ume{an u bomba{ke napade 1998. na SAD ambasade u Keniji i Tanzaniji kada je ubijeno vi{e od 250 qudi

TANZANIJA

Al {abab: islamska milicija se bori sa snagama etiopske i afri~ke unije (AU) koje podr`avaju Prelaznu vladu Somalije podr`anu od UN 2006: Unija islamskih sudova, koju vodi umereni [arif [eik Ahmed, formirana je kao rival vladi. Vojno krilo bori se protiv diktatora i bandi u Mogadi{u Jan. 2007: UIS je pora`ena od etiopskih i vladinih snaga na Kismaju. Ekstremisti odlaze iz UIS i formiraju {abab i hizbul islam za nastavak rata protiv vlade Maj 2008: vo|a {ababa Aden Ha{i Ajro (levo) ubijen je u avio-napadu SAD-a Avg: {ababovi borci upadaju u Kismaju © GRAPHIC NEWS

Napad SAD-a

SOMALIJA

Foto: Associated Press

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAVIJER SOLANA Pregovori pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN i Nema~ke sa Iranom o wegovom spornom nuklearnom programu, zakazani za 1. oktobar, najverovatnije }e biti odr`ani u Turskoj, izjavio je ju~e visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost Havijer Solana.“Jo{ nije kona~no odlu~eno, ali mislim da je vrlo verovatno da }e biti u Turskoj“,rekao je Solana.

HELEN HANT Ameri~ka glumica Helen Hant pregovara o ulozi u dramskoj seriji „Parenthood“televizije En-Bi-Si u kojoj bi trebalo da zameni Moru Tirni. To }e za dobitnicu Oskara i Emija ozna~iti povratak televiziji, na kojoj je sedam godina igrala u komi~noj seriji „Mad About You“ nakon ~ega se okrenula filmovima. Mora Tirni se povukla zbog le~ewa raka dojke.

HARISON FORD Holivudski glumci Harison Ford i Goldi Hon na{li su se na vrhu liste najpo`eqnijeg dede, odnosno bake, koja je objavqena u nedequ povodom Dana baba i deda u Americi. Harison Ford je dobio 51 odsto glasova u mu{koj kategoriji, pretekav{i muzi~are Pola Makartnija, Stivena Tajlera i Lajonela Ri~ija.U `enskoj kategoriji, titulu najpo`eqnije bake pripala je Goldi Hon.

Ve`bawe goji VA[INGTON: Ako je verovati nekim nau~nim istra`ivawima, kqu~ za gubitak kilograma nije ve`bawe, nego preraspodela masti u telu. Iako je istina da fizi~ka aktivnost sagoreva kalorije i topi kilograme, ve`bawe ima i jedan ne`eqeni u~inak - stimuli{e glad. A onda qudi ponovo unose kalorije i talo`e kilograme. Ameri~ki psiholozi su utvrdili da }e se ve}ina qudi, koji su sebe naterali da tr~e sat vremena, posle toga po~astiti nekim slasnim zalogajem pre nego zelenom salatom. Retki su oni koji su uspe{ni i dosledni u samokontroli. Ali, da ne bude zabune, ve`bawe ima mnogo prednosti: osim {to poboq{ava zdravqe srca, popravqa i mentalno zdravqe, kao i kognitivne sposobnosti. Novija istra`ivawa su pokazala da starije osobe koje ve`baju bar jednom nedeqno imaju 30 odsto boqe kognitivne funkcije od onih koje ne ve`baju. Neka ameri~ka ispitivawa su ipak donela iznena|uju}e rezultate. Naime, u jednom istra`ivawu gojazne `ene su bile podeqene u grupe. Deo wih dobio je vrlo zahtevan program ve`bi, deo mawe zahtevan, a deo je samo dr`ao dijetu bez ve`bawa. Otkriveno je da `ene koje su ima-

le najzahtevniji program ve`bi nisu ni{ta vi{e smr{ale od `ena koje su imale mawe zahtevan program ili uop{te nisu ve`bale. „Qudi ~esto sami sebi {tete, jer nakon ve`bi jedu pogre{nu hranu. Misle da ako su potro{ili puno kalorija na ve`bawu mogu sebi da dopuste ~okoladu, ~ime poni{te sav svoj trud“, izjavio je dr. Timoti ^ar~, sa univerziteta u Luizijani. Do sli~nih zakqu~aka do{lo je i istra`ivawe sprovedeno na univerzitetu u Lidsu. Utvr|eno je da su qudi koji su ve`bali pod nadzorom pove}ali unos hrane u organizam i to uglavnom {tetne hrane, a izbacili vo}e i povr}e. Uz to, pokazalo se da fizi~ke ve`be ipak ne mogu da sagore onoliko kalorija koliko bismo mi to `eleli. Tridesetogodi{wa `ena, te{ka 70 kg, da bi sagorela 360 kalorija iz samo jednog pojedenog kola~a s borovnicima, trebalo bi da 33 minuta xogira, ili 66 minuta kosi travu, ili 92 minuta usisava. Najnovija otkri}a mogla bi da donesu novi pogled na dosad preporu~ivani stil `ivota, navodi se na sajtu www.tportal.hr. S obzirom na to da je gojaznost danas u svetu veliki problem, a preti da }e u bliskoj budu}nosti biti jo{ ve-

}i, fokus stru~waka sada je preba~en na mast u telu.Istra`ivawa pokazuju da masti imaju znatno va`niju ulogu nego {to se dosad mislilo. Masti proizvode vi{e od stotinu razli~itih hemijskih signala i hormona. Nau~nici s Harvarda veruju da bi se moglo manipulisati mastima u telu u na{u korist. U qudskom organizmu postoji tzv. sme|a mast koja je zdravija od bele, jer br`e sagoreva energiju. Nau~nici su otkrili da postoje podru~ja gde se me{aju sme|a i bela mast i smatraju da bi to mogao biti kqu~ br`eg sagorevawa kalorija. „Ako bismo uspeli da reprogramiramo mast u telu na na~in da ima mawe {tetne u~inke, mogli bismo da re{imo problem gojaznosti“, ka`e profesor Ronald Kan s Harvarda. Sve su ovo ipak jo{ samo ideje u eksperimentalnoj fazi. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK

sreda16.septembar2009.

SRBIJA I RUSIJA POTPISALE SPORAZUM O IZME[TAWU OTPADA

Nismo vi{e predmet nuklearnog terorizma BE^, BEOGRAD: Srbija i Rusija potpisale su ju~e u Be~u ugovor kojim }e do kraja 2010. godine 3,5 tona nuklearnog goriva iz Vin~e biti izme{teno u Rusiju, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli}. \eli} je u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Be~a rekao da je buxet tog ugovora 25 miliona dolara i precizirao da je re~ o „ukupno 3,5 tone istro{enog nuklearnog goriva koje }e biti prvo upakovano, tretirano i izme{teno i vra}eno u Rusiju do kraja slede}e godine“. „Danas imamo veoma povoqne vesti iz Be~a. Srbija i u domenu nuklearne bezbednosti re{ava nagomilane probleme i slede}e godine Srbija }e se kona~no skinuti sa liste zemaqa koje bi mogle biti predmet nuklearnog terori-

Admiral Stavridis u poseti BiH SARAJEVO: Komandant Oru`anih snaga SAD u Evropi, admiral Xejms Stavridis, poseti}e Bosnu i Hercegovinu 17. septembra. Kako je saop{teno iz ameri~ke ambasade u Sarajevu, Stavridis }e u Bawa Luci obi}i mesto odr`avawa ve`be „Zdru`eni napor 2009“ i u~estvovati u ceremoniji wenog zatvarawa. Vojna ve`ba NATO snaga po~ela je 4. septembra i odr`ava se u bawaluckcoj kasarni „Kozara“. „Zdru`eni napor 2009“, koju vodi Evropska komanda Oru`anih snaga SAD i koja se prvi put odr`ava u zemqi koja nije ~lanica NATO, pokazuje blisku saradwu Oru`anih snaga BiH, SAD i ostalih 40 partnerskih zemaqa u sklopu NATO-vog programa Partnerstvo za mir, saop{teno je iz ambasade. (Beta)

zma“, rekao je \eli} koji u~estvuje na zasedawu Generalne konferencije Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). On je zahvalio dosada{wem generalnom direktoru IAEA Mohamedu el-Baradeju i ruskom premijeru Vladimiru Putinu na doprinosu u ciqu potpisivawa tog ugovora. \eli} je najavio da }e Srbija tokom zasedawa u Be~u potpisati i sredworo~ni program u domenu tehni~ke saradwe sa IAEA, koji }e biti usredsre|en na primenu atomske energije u oblasti medicine, ali i poqoprivrede i za{tite kulturne ba{tine. Srpska delegacija }e, kako je najavio \eli}, imati razgovore sa El-Baradejom i sa novoizabranim generalnim direktorom

IAEA Jukijem Amanom koji je pre dva dana izabran na tu funkciju, kao i sa predstavnicima Rusije, SAD, EU, ^e{ke i Slovenije.\eli} je najavio i da

PREDIZBORNI POPULIZAM U HRVATSKOJ

Usta{e odlu~ile da posete Dra`in spomenik na Adi ZAGREB: Hrvatska ekstremna desnica, okupqena u marginalnom Hrvatskom uqudbenom pokretu (HUP), najavila je da u Zagrebu namerava da podigne spomenik poglavniku fa{isti~ke Nezavisne Dr`ave Hrvatske (NDH) Anti Paveli}u, prenosi ju~e internet sajt „Indeks“. Taj pokret je proteklih dana objavio da }e na predstoje}im predsedni~kim izborima kandidovati penzionisanog generala Antu Gotovinu, kome se u Hagu sudi zbog ratnih zlo~ina u vojnoj akciji „Oluja“ 1995. godine, ali tu wihovu kandidaturu niko ne shvata ozbiqno, navodi „Indeks“. Hrvatski uqudbeni pokret svojevremeno je bio poznat po opsadi porodi~ne ku}e partizanskog komandanta Stjepana Hr{aka, od koga su poku{ali da iznude priznawe da je 1945. godine u Maceqskoj

li}u do{li po{to su saznali da u Srbiji postoji spomenik ~etni~kom vo|i Dra`i Mihajlovi}u i da su mu u „ru`i~waku na Adi Ciganliji na|ene kosti“. Dragun je rekao da mora pohvaliti Srbe koji „brinu o svojoj pro{losti, po{tuju svoje velikane i to posebno one najzna~ajnije“, dok hrvatska desnica radi predsednika Stjepana Mesi}a ne mo`e ni to. „A mi!? U mi{joj rupi pred Mesi}em i wegovim ishlapelim istomi{qenicima poput (hrvatskih antifa{ista) Budimira Bude Lon~ara, Ivana Fumi}a, Josipa Boqkovca pa sve do Josipa Manoli}a. Ni crnu ko{uqu ne smemo obu}i!“, rekao je Dragun. On je dodao da „iz po{tovawa prema pro{losti treba podi}i spomenike svim hrvatskim junacima iz doba NDH-a, pre svega poglavniku Paveli}u“. Dragun je na-

TRODNEVNA TURNEJA AVIGDORA LIBERMANA NA BALKANU

Srbija i Izrael sporazumno ukidaju vize TEL AVIV: Zamenik izraelskog premijera i ministar spoqnih poslova Avigdor Liberman nalazi se u trodnevnu posetu zemqama Balkana, u

okviru koje }e danas posetiti Srbiju, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova u Jerusalimu. Liberman }e se u Beograd, kako navodi izraelsko ministarstvo, sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadi}om, premijerom Mirkom Cvetkovi}em i ministrima spoqnih poslova i odbrane Vukom Jeremi}em i Draganom [utanovcem. Ministri spoqnih poslova Srbije i Izraela, Vuk Jeremi} i Avigdor Liberman, potpisa}e }e sporazum o uzajamnom ukidawu viza izme|u dve dr`ave. Tom prilikom, mi-

NOVA BUGARSKA VLADA REVIDIRA DOGOVORE S RUSIJOM

Sofija tra`i od Moskve ekonomske povlastice SOFIJA: Bugarski ministar za privredu i energetiku Traj~o Trajkov izjavio je ju~e da }e wegova zemqa od zvani~ne Moskve tra`iti ekonomske povlastice kako bi potvrdila svoje obaveze u realizaciji velikih ruskih energetskih projekata.

}e biti organizovana ceremonija potpisivawa novog sredworo~nog sporazuma u domenu tehni~ke saradwe sa odgovaraju}im delom IAEA. (Beta)

23

Trajkov je tako|e naveo da }e ruskom ministru energetike Sergeju [matku, koji bi u ~etvrtak trebalo da stigne u zvani~nu posetu Sofiji, re}i da bi u~e{}e Bugarske u ruskim projektima trebalo da se uklopi u planove Evropske unije (EU) za pove}awe bezbednosti snabdeva-

Skica nove bugraske nuklearke na Dunavu

Tirk i Klaus zadovoqni bilateralnim odnosima BRDO KOD KRAWA: Predsednici Slovenije i Cce{ke, Danilo Tirk i Vaclav Klaus, ocenili su ju~e da su odnosi dve zemqe odli~ni. Predsednik Cce{ke danas boravi u poseti Sloveniji na poziv svog slovena~kog kolege. U zajedni~koj izjavi za javnost Klaus je pozdravio dogovor premijera Slovenije i Hrvatske o re{avawu grani~nog spora, koji je postignut u petak, i istakao da je dobro da dve zemqe normalizuju odnose. Predsednik ^e{ke je posetio fabriku papira Vipap, koja je u ve}inskom vlasni{tvu ^e{ke. Klaus je, tako|e, izrazio zadovoqstvo {to je ju~e u Qubqani predstavqena wegova kwiga „Plava planeta u zelenim okovima“.

wa energentima, preneo je Rojters. Nova bugarska vlada, na ~elu sa stankom desnog centra GERB koja je pobedila na op{tim izborima u julu, najavila je reviziju planova za izgradwu nove nuklearne elektrane u toj zemqi, kao i u~e{}a u projektima izgradwe gasovoda „Ju`ni tok“ i trans-Balkanskog naftovoda. Vlada u Sofiji je saop{tila da `eli da ispita da li su energetski projekti uskla|eni sa nacionalnim interesima te zemqe, kao i da }e pre dono{ewa odluke zatra`iti savet od EU. Bugarska vlada je ranije potvrdila da }e dati prioritet projektu izgradwe gasovoda „Nabuko“, pod pokroviteqstvom EU, kojim }e se prirodni gas iz regiona sredwe Azije transportovati preko Balkana do centralne Evrope, ali je istakla i da namerava da se dr`i obe}awa o u~e{}u u rivalskom ruskom projektu „Ju`ni tok“ za snabdevawe Evrope gasom. (Tanjug)

nistri Liberman i Jeremi} trebalo bi da potpi{u sporazum o ukidawu viza, isti~e se u saop{tewu.Liberman je ju~e boravio u Hrvatskoj, a u ~etvrtak u Crnoj Gori, i to je prva poseta jednog {efa izraelske diplomatije, od kako su te zemqe postale nezavisne. Libermanova poseta Balkanu je nastavak primene politike razvoja novih pravaca u izraelskoj spoqnoj politici, koji je najavio Liberman, nakon {to je postao ministar. „Balkanskim zemqama, kao i afri~kim i ju`noameri~kim dr`avama, koje sam nedavno posetio, nije posve}ena adekvatna pa`wu u pro{losti. Moja poseta regionu ima za ciq da oja~a bilateralne odnose izme|u zemaqa i da podstakne i razvije ekonomske veze koje }e doprineti me|unarodnom polo`aju Izraela“, kazao je on. (Tanjug)

Tomislav Dragun i ~lanovi pokreta ispred ku}e partizanskog Foto: Slobodna Dalmacija komandanta Stjepana Hr{aka

{umi organizovao likvidaciju dvadesetak sve{tenika, ali im to nije uspelo. Tada su me|u onima koji su opsedali Hr{akovu ku}u bili i kontroverzni general Qubo ]esi} Rojs, predstavnici marginalizovanih desni~arskih udru`ewa, ali i {ef zagreba~kog Udru`ewa ratnih vojnih invalida Ivan Panxa. Predsednik HUP-a Tomislav Dragun „Indeksu“ je rekao da su na ideju o podizawu spomenika Pave-

javio i da }e delegacija HUP-a uskoro krenuti na studijsko putovawe u Srbiju kako bi pogledali spomenik Dra`i Mihajlovi}u i upoznali s lokalnim iskustvima, koje }e potom primeniti na hrvatske prilike. Dodao je i da ve} imaju mogu}u lokaciju za spomenik Paveli}u u neposrednoj blizini glavnog gradskog Trga bana Josipa Jela~i}a. (Beta)

Mesi} protiv Kosorove i zakona o kriznom porezu ZAGREB: Dok premijerka Jadranka Kosor o~ekuje da }e se „krizni porez“ od dva i ~etiri odsto na sva primawa iznad 3.000 kuna (409 evra) primewivati do kraja 2010. godine, predsednik Stje-

penzija, rekla je Kosorova u ponedeqak u emisiji „Kako vlada vlada“ Hrvatskog radija, dodav{i da su neosnovani zahtevi sindikata za ukidawem kriznog poreza i pove}awem plata i penzija.

Premijerka Kosor i predsednik Mesi}

pan Mesi} tra`i da se zakon o posebnom porezu ukine. Bez kriznog poreza u pitawe bi do{le redovne isplate plata i

Kosorovu ne brine ni veliki broj ustavnih tu`bi jer cifre o 900.000 penzionera i 600.000 zaposlenih s prihodima mawim od

3.000 kuna pokazuju da je ispo{tovan ustavni princip o Hrvatskoj kao socijalnoj i pravnoj dr`avi. Premijerka je najavila da }e dr`avni buxet za 2010. obele`iti smawivawe svih tro{kova bez kojih se mo`e pre`iveti odricawe od svega onog bez ~ega se mo`e, rekav{i da }e li~no insistirati na krajwe {tedqivom pona{awu buxetskih korisnika, ukqu~uju}i i ministarstva. Predsednik Mesi} najavio je da }e po predvi|awima stru~waka Hrvatsku suo~iti sa jo{ jedan kriznim talasom i zatra`io ukidawe „kriznog poreza“. On je ocenio da su za izlazak iz krize neophodne konkretne antirecesione mere ( pre svega investicije u proizvodwu) kojih jo{ nema, a da bi me|u tim merama trebalo da se na|e i ukidawe kriznog poreza. Mesi} se istovremeno zalo`io za ja~awe ekonomske saradwe sa SAD, ali i sa drugim potencijalno zainteresovanim partnerima, kao {to su Kina, Rusija i Katar. (Tanjug)

Potpuna deblokada posle dogovora o granicama ZAGREB: Slovenija }e na predstoje}oj me|uvladinoj konferenciji o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji, odblokirati samo ona poglavqa koja su bila blokirana zbog prejudicirawa granice, izjavio je slovena~ki ministar spoqnih poslova Samuel @bogar. On je dodao da od 14 do sada blokiranih poglavqa, ~etiri nisu blokirana zbog prejudicirawa granice, ve} zbog drugih sadr`ajnih primedbi. Hr-

vatski mediji preneli su @bogarovu izjavu iz Brisela gde u~estvuje na sastanku {efova diplomatija ~lanica EU, da }e me|u ~etiri poglavqa biti i poglavqe 31 Spoqna, bezbednosna i odbrambena politika. Na to poglavqe Slovenija }e, kako je rekao, verovatno zadr`ati rezerve da bi se videlo kako se provodi postignuti dogovor premijera Boruta Pahora i Jadranka Kosor o deblokirawu pregovora i na-

stavku pregovora o re{avawu grani~nog pitawa. @bogar o~ekuje da predstavnici Hrvatske i Slovenije, u prisustvu predstavnika predsedni{tva EU ili Evropske Komisije nastave pregovore o re{avawu grani~nog pitawa isti dan kad se odr`i Me|uvladina konferencija o pristupawu. @bogar ka`e da bi pregovori o arbitra`nom sporazumu bili nastavqeni od ta~ke gde su prekinuti 15. juna, kada je evropskui komesar

za pro{irewe Oli Ren izneo delimi~no izmewen predlog u odnosu na onaj koji je prihva}en u Hrvatskom saboru. Slovena~ki {ef diplomatija smatra i da ne}e trebati da se ~eka do 16. oktobra, za kada je {vedsko predsedni{tvo EU jo{ pre postignutog dogovora planiralo da sazove pristupnu konferenciju, ve} da }e se ona mo}i odr`ati krajem ovog ili po~etkom idu}eg meseca. (Tanjug)


24

@ENSKA POSLA

sreda16.septembar2009.

DNEVNIK

Sredite orman ve} jednom mate li gomilu ode}e, a opet nemate ni{ta da obu~ete? Ve}ina nas }e odgovoriti pozitivno na ovo pitawe. Svako od nas, od direktora do doma}ica, susre}e se s ovom dilemom. Ali, ve}ina qudi retko razmi{qa o tome {ta je potrebno za uravnote`enu garderobu. Va{a garderoba trebalo da vam slu`i. Uvek bi trebalo da pru`i neki ‘luk’ bez imalo truda, daju}i vam stav pun samopouzdawa. Ako va{a to ne radi, verovatno ste imali frustriraju}e {opinge u posledwi tren kada ste poku{ali da na|ete ne{to prikladno za neki odre|en doga|aj. Devedeset posto onoga {to qudi prvo primete na vama jeste va{a ode}a i urednost! Razmislite koliko ste puta vi odmeravali nekog i komentarisali kako je obu~en. Ode}a i urednost nije samo bitna zbog prvog utiska, ve} i zato {to uti~e na sve drugo vezano za vas. ^ak }e imati utcaj na govor va{eg tela i gestova. Koliko ste puta kupili novi ‘autfit’, napravili novu frizuru, a da ste osetili pomak u onome kako se ose}ate? Odjednom po~nete da se vi{e sme{kate, ose}ate se puni samopouzawa i ~ak hodate druga~ije; to sve uti~e na nas! Pa, kako bismo se pobrinuli da smo svakodnevno ovako pozitivni, moramo garderobu birati pravilno.

I

Eteri~na uqa prirodni pomaga~i eto je vreme punog rasta, crvene, vru}e, radosne, duhovne svesnosti i putovawa. @ivot je leti u svom najve}em potencijalu. Stabla, biqke, trava i semewe su sad u punoj zrelosti i nude „plodove svoga rada“. Zastanite na trenutak i u`ivajte u ovom dobu energije i bujawa, za po~etak kroz esencijalna uqa plemenitih biqaka. Eteri~na uqa su odli~na za prvu pomo}, kao sredstvo protiv insekata, za smirewe sun-

L

~evih opekotina, za osve`ewe i ~i{}ewe. U`ivajte u ovim umiruju}im mirisima za opu{tawe i osloba|awe od stresa. Uqe ~ajevca: antisepti~ko, antivirusno, antibakterijsko, antibioti~ko, protivgqivi~no, iska{qavaju}e, antiinsekticidno, zacequju}e za rane, i jo{ puno toga. Poma`e u borbi s infekcijama, li{ajevima, atletskim stopalom, opekotinama od sunca, posekotinama, bradavicama i bubuqicama. Mo`e da iritira osetqivu ko`u. Uqe lavande: antisepti~ko, antibioti~ko, antidepresivno, antispazmatsko, diuretsko, analgetsko, nervno, imunostimulativno, sedativno, antivirusno, protivgqivi~no. Dobro za opekotine i `uqeve, rane (regeneracija tkiva, smawuje natekline i o`iqke), ugrize insekata i sun~anicu. Izbegavati kori{}ewe tokom prvog tromese~ja trudno}e. Uqe nane: protivupalno, antisepti~ko, protiv groznice i te{ko}a u varewu, za `ivce, analgetik, kontraktivno, pro-

tiv zatvora, nadimawa, neprijatnog zadaha, iritacije ko`e, gripa, prehlade, ka{qa, povi{ene temperature, glavoboqe, migrene, vrtoglavice, zuboboqe, buva i insekata. Mo`e iritirati osetqivu ko`u i disajne organe kod osetqivih. Izbegavajte tokom trudno}e i dojewa. Mo`e smetati homeopatskim lijekovima. Uqe eukaplitusa: za osetqivost, protivupalno, antisepti~ko, antibioti~ko, diuretsko, antiinsekticidno, stimuli{u}e, analgetsko, antivirusno, za iska{qavawe, prehlade, ciste, opekotine od sunca, sun~anicu. Izbegavajte ako imate visoki krvni

pritisak ili epilepsiju. Mo`e da smeta homeopatskim lekovima. Uqe kamilice: antibakterijsko, antisepti~ko, protivupalno, analgetsko, diuretsko, sedativno, antialergeno, antidepresivno, za preosetqivost, protiv mu~nine, za varewe, za `ivce, povr{inske upale, rast zuba, nervoze, iritacije, depresiju, opekotine, astmu, visoku temperaturu, istegnu}a, i{~a{ewa, mu~nine, groznicu. Izbegavati kori{}ewe u prvom tromese~ju trudno}e. Uqe karanfili}a: protiv povra}awa, antibakterijsko, antisepti~no, analgetsko, antiinsekticidno, za zuboboqu, probleme s varewem, mu~ninu, sinuse i iritacije ko`e. Ne koristiti za masa`e. Uqe ruzmarina: antisepti~ko, analgetsko, antireumatsko, antispazmatsko, antidepresivno, protiv zatvora, diuretsko, za preosetqivost, za `ivce, bolove u mi{i}ima i istegnu}a, mentalnu i fizi~ku slabost, glavoboqe, migrene, ka{aq, grip.

Zavirite u orman, i pratite slede}e korake: 1. Sklonite sve {to nije odgovaraju}e veli~ine. Stvari koje ~uvate u slu~aju pove}awa kila`e (ili, re|e, smawewa) trebalo bi da ~uvate na drugom mestu, jer ih ne koristite svakodnevno. 2. Sklonite sve {to ste iznosili. 3. Sklonite sve stare i demode stvari. Ako izgledate kao da ste iza{li iz filma iz 80-tih, pretpostavqa se da su zastarele i va{e poslovne ve{tine. 4. Sklonite sve {to niste nosili godinu dana. Nemojte ~uvati stvari po principu ’za svaki slu~aj’. Ali, ako ba{ morate, ~uvajte ih na drugom mestu. 5. Sklonite sve u ~emu se ne ose}ate super, jer to se vidi na vama! 6. Sklonite sve {to ne odslikava va{ imix. Ako niste sigurni u to, pitajte prijateqicu. Sada kad znate {ta sve imate u ormanu i imate sliku onoga {to vam treba, najve}e pitawe je: koliko moram da potro{im na obnavqawe garderobe? Verovali ili ne, preporu~eno godi{we investirawe u

ode}u (dowe rubqe, majice, pantalone, dodaci i sli~no) jeste 5 do 10 posto bruto godi{we plate.

Budite klasi~ni ili moderni u onome {to kupujete i setite se one stare: koliko para, toliko muzike.

Sve o hormonskoj piluli ormonska pilula ~esta je kontracepcijska metoda brojnih parova. Ali, uprkos tome {to je pro{irena, neka pitawa ~esto ostaju nejasna. Dajemo odgovore na naj~e{}a pitawa. Otkad postoji pilula? Godine 1951. nau~nik Karl Xerasi je patentirao `ensku oralnu kontracepciju, koja je 1960. u SAD odobrena za kori{}ewe.

H

pate od prekomerne te`ine i visokog krvnog pritiska. Koje su nuspojave? Pilulom unosite odre|enu dozu hormona, mo`e do}i do odre|enih nuspojava – mu~nina, napetost u grudima, glavoboqe, dobitak kilograma, smawewe libida i sitna krvarewa izme|u menstruacija. Ali, uzimawe hormonske pilule ima i pozitivne nuspojave – menstrualni ciklus se ustaquje, menstrua-

Ko ne sme da koristi pilulu? Pilulu ne bi smele da uzimaju `ene koje imaju: o{te}ewa jetre, trombozu, probleme s pritiskom, pu{a~ice, `ene koje imaju tumore, `ene koje u skoroj budu}nosti planiraju trudno}u, `ene starije od 30 godina koje

cije su kra}e, mawe bolne i mawe intenzivne, smawuje se rizik od genitalnih infekcija. Tako|e se ~esto hormonska pilula koristi za regulaciju problemati~ne ko`e. Da li je potrebna dodatna kontracepcija?

Jeste, ako do|e do odre|enih komplikacija menstrualnog ciklusa usled konzumacije odre|enih lekova, kao {to su antibiotici. Tako|e i ako propustite uzimawe pilule. Koliko je sigurna pilula? Ko pilulu uzima redovno mo`e se osloniti na wu. Hormonska pilula ima indeks od 0,1 {to zna~i da samo jedna od hiqadu `ena za godinu dana ostane u drugom stawu. Morate paziti ako ste posle uzimawa dobili proliv ili povratili unutar tri sata. Mogu li pomo}u pilule odlo`iti menstruaciju? Svaka `ena se jednom na{la u situaciji da bi rado odgodila menstruaciju – godi{wi odmor, ven~awe ili neki drugi bitan doga|aj. S hormonskom pilulom mo`ete ili odlo`iti ili organizovati da vam menstruacija do|e ranije. Na {ta treba pripaziti kada su putovawa u pitawu? Uzimawe pilule malo se zakomplikuje kada su u pitawu putovawa na du`e relacije koje ukqu~uju promenu sata. Kada sednete u avion, nemojte mewati kazaqke na satu, uprkos tome {to ulazite u drugu vremensku zonu. Slede}u pilulu uzmite kada vam je na satu ponovno sedam sati u va{oj dr`avi. Tek onda promenite sat na novo vreme. Zapamtite ko-

liko je tada bilo sati. Slede}i put }ete uzeti pilulu po novom vremenu. Nemojte zaboraviti da isto uradite kada se vratite u svoju dr`avu. Ako putujete avionom, za svaki slu~aj nabavite jo{ jedno pakovawe tableta koje }ete spakovati u drugu torbu. Tako }ete imati rezervu u slu~aju gubitka prtqaga. [ta kada zaboravim da popijem jednu tabletu? Ova situacija nije tako jednostavna. [ta }ete u~initi zavisi od brojnih kombinacija. Uzimate li mini pilulu ili kombinovanu? Koliko kasnite s uzimawem? U kojem se delu ciklusa nalazite? Mini tableta, ona s minimalnim nivoom hormona, mora se uzimati u isto vreme. Kod kombinovane tablete za{tita traje 12 sati i po{to ste zaboravili da uzmete. Ako ste zaboravili da popijete samo jednu tabletu uzimajte je {to pre mo`ete. Ako je popijete nakon 12 sati, pove}ava se rizik od ne`eqene trudno}e. Za svaki slu~aj koristite kondom. Ho}e li se ikad na tr`i{tu pojaviti pilula za mu{karce? Na`alost, u me|uvremenu su zamrznuta istra`ivawa na poqu mu{ke kontracepcijske tablete. A to zna~i da u skoroj budu}nosti ne mo`emo o~ekivati weno pojavqivawe na tr`i{tu. Jedan od razloga zbog ~ega se do sada nije intenziviralo istra`ivawe jeste zbog toga {to je ustaqeno u dru{tvu da se `ena brine oko kontracepcije.

Da li je o`ewen? iste razara~ica brakova niti to ikada `elite da postanete. Zabavqate se s nekim, ali sumwate da nije sam? Evo par znakova koji bi mogli uputiti na to da skriva prsten na desnoj ruci. Ispao mu je sitni{ iz xepa, a s wim i zlatni prsten. Je li to burma? Ako sakriva prsten, {ta jo{ krije od vas – decu, bankrot, biv{e `ene? Postoji ona», koja ga stalno zove. ^ini vam se kao da je sve vreme prisutna. Isto tako, on ne razmi{qa o tome kako da poboq{a va{u vezu, nego kako da ne{to u~ini a da Ona ne sazna. Mr{ti se na fraze kao {to je „«Dragi, moramo da razgovaramo“. O`eweni mu{karci to ~esto ~uju i ne zvu~i im ba{ dobro. Vi `elite seks, a on ukqu~i TV. Za{to ste uop{te stalno u krevetu, u stanu? Za{to ne ide-

N

te napoqe, u bioskop, restoran kao normalni parovi? Razmislite! Nikad ne o~ekuje da je on u pravu. O`eweni mu{karci navodno su stalno pod pritiskom i postalo je uvre`eno mi{qewe da stalno slu{aju kako nisu u pravu. Osim toga, nose taj «emocionalni teret», jer kada varaju `enu, u su{tini varaju sebe. Ne mo`e da se seti imena advokata koji ga je razveo? Da, naravno da se razvodi. Razvodi se ve} 6 meseci i svaki mesec vam ka`e drugo ime advokata ili drugi razlog za{to mu treba tako dugo da potpi{e papire. Neverovatno, ali ode}a mu se stvarno sla`e. Dobro se obla~i. Boje odgovaraju, sve je kao po loju. O`eweni mu{karci obi~no tako i izgledaju jer im sve odabere draga – draga supruga.

^esto pri~a viceve o ta{tama. [ali se na tu| ra~un? Ima osvetoqubiv smisao za humor? Ili prosto zbija {ale na sopstveni bra~ni `ivot? Ima dva mobilna telefona, a drugi nije poslovni? Jedan je super, najnovije izdawe, pravi mu{ki mobilni, a drugi je neki jeftini za dinar? Da pogodimo – vas zove s ovog drugog? Mo`da je to zato da `ena ne vidi va{ broj kada ra~un stigne ku}i. Sve pla}a gotovinom? Nema kartica – nema ra~una – nema dokaza! Nikad vam ne predlo`i da sko~ite do wegove kancelarije? Mo`da zato jer ima sliku `ene i dece na stolu ili jednostavno ne `eli da kolege saznaju.

Nikad ga nema za vikend? Uvek mora da ide u posetu bolesnoj majci koju jo{ niste upoznali, na pecawe s prijateqima ili na neko drugo dru`ewe s wima, poslovni put i sli~no? Sve vam je jasno.


DNEVNIK

OGLASI

sreda16.septembar2009.

25


26

sreda16.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

sreda16.septembar2009.

27

IZDAJEM trosoban stan na Detelinari, odmah useqiv. Telefoni: 847-534, 063/1564888. 83027 IZDAJE SE trosoban, konforan stan, za troje ili ~etvoro studenata, Liman 2, blizu fakulteta. Telefon 064/837-25-95. 83536

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 82632

IZDAJEM novu, nename{tenu garsoweru 33m2 u Slova~koj ulici (iza Socijalnog) 150E. Telefon: 063/8318-299. 82869

PRODAJEM ku}u u Ka}u sa klanicom i lokalom, glavna ulica. Cena 125.000 Evra. Telefon 063/731-58-45 83533 PRODAJEM dve ku}e, Koviq \ur|evo. Telefoni: 021/55-20-88, 021/838-923, 021/889-676, 064/11436-75, \or|e. 83535


28

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

sreda16.septembar2009.

POTPUNO sre|ena ku}a sa 16 ari placa Zlatibor, Jevrejsko brdo www.zlatibor.rs. Telefoni: 063/318-040, 063/238-202. 83592

Posledwi pozdrav dugogodi{woj prijateqici

POMEN Godinu dana na{ dragi

KUPUJEM polovan name{taj regal trosed dvosed, foteqe, trpezarijski sto, stolice komode kuhiwe i kau~eve. Telefon 6617-782, 064/336-2847 Joca 83594

DNEVNIK

Sa tugom i zahvalno{}u opra{tamo se sa svojim kolegom i prijateqem,

Dragom prijatequ posledwi pozdrav

Luka Polojac 2008 - 2009. `ivi u na{im srcima i mislima.

Miomirom Petrovi}em VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 83540 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 83145

Bati

konzervatorom

\ur|ini Rati}

]erka Maja, Mi{a, snaja Biqana, zet Pjer, unuci Vlada, Sowa i Ilija.

od: Melanije i Dragana Prole sa porodicom.

~iji je dugogodi{wi rad u za{titi, prou~avawu, dokumentovawu i obnovi spomenika obele`io veliki deo kulturno-istorijskog nasle|a Vojvodine. Konzervatori Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. 5628/P

83696

83705

83661

Posledwi pozdrav kom{iji

Dekice moj dragi i voqeni

Posledwi pozdrav

od porodice Lemaji}.

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom ~ika VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82769

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/1433409, 6419-439. 82946 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618846, 6614-274, 063/84-85-495. 82952 KOMPLET inventar za klanicu, 4 vitrine od 1, 5 do 3 orman fri`idera, friteza od 10 lit. 2 fiskalne kase. Telefon 063/731-58-45 83534 U UTORAK, 22. 9. 2009. godine, u 17 ~asova na Tehni~kom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrewaninu }e se odr`ati odbrana doktorske disertacije Velibora Ili}a pod nazivom „Interaktivni sistem zasnovan na Internet Tehnologijama za psihometrijsku dijagnostiku“. 83590 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/4670553. 83622 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/467-0551, 063/7-347-249, 065/467-0554. 83623 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547. 83621

Bati

Mi{o

Veri

Slavku \or|evi}u

ostavio si me, ve~no }e{ biti u mom srcu. od stanara Gagarinova 14 N. Sad.

od porodice Mikuli}.

Tvoj unuk Milan i }erka Vawa.

od kom{ija Nikoli}a - „Jakara” iz Sremske Kamenice.

83679 83707

Posledwi pozdrav dragom bratu

Mi{ure moj

Mitagice

Mira{ Dedivanovi}

nema mi te. Kako }u ja bez tebe?

ode mi, istrgnu{e te prebrzo iz mojih grudi nejakih.

Tvoje „magare“ Tawa.

83642

83687

Slobodanu Vasiq~inu

Mi{u Wegov brat Goran sa porodicom.

Naka te an|eli ~uvaju, a ja znam da si ti moj an|eo ~uvar.

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Posledwi pozdrav

Slavku \or|evi}u

od stanara zgrade Bulevar Jovana Du~i}a 17.

Se}awe na tebe i nezaboravne {kolske dane ~uva}emo u srcima.

Tvoj „sin“ Sawa. 83685

Posledwi pozdrav

Mitaga na{ voqeni, dobroto na{a

83689

83684

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

3015/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Tvoje drugarice i drugovi iz IV8 sa prof. Oliverom Tepav~evi} - Ke~i}. Generacija Gimnazije „J.J.Zmaj” - 1959/60.

83662

Batu Mi{u Radovanu Volarovu

od porodice Graowa.

83704

Bato Neka te an|eli ~uvaju za sva vremena.

Ni{ta, pa ni vreme ne}e mo}i da ubla`i bol u srcu koje ose}am prema tebi. ^uva}u te od zaborava dok sam `iva.

Tvoja tetka Milka i sestra Svetlana.

Tvoja sestra Slavica Qubi~i} sa porodicom.

83683

83682

Mi{u

1932 - 2009.

od porodice Mudrini}.

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem, neizmernom tugom i bolom, javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima, da nas napusti na{

U ~etvrtak, 17. 9. 2009. godine, u 11 sati da}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom Vladu.

Vera Aj Sahrana je u sredu, 16. 9. 2009. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 83690

Posledwi sestri}u

pozdrav

voqenom

83673

Posledwi pozdrav na{em

Vlado Badwar 22. 11. 1949 - 8. 8. 2009.

Radovanu Volarovu

od porodica Vujkov i Vezmar.

83703

Mira{ Dedivanovi}

Bati

Mira{u

1947 - 2009. dana 15. 9. 2009. godine, u 63. godini. Sahrana je danas, 16. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Zmajevu. O`alo{}eni: supruga Savka, k}eri Valentina, Tatjana i Sawa, unuk Milan, familije Dedivanovi} i Savovi}. 83691

od tetke An|elije i te~e Petra Spasojevi}a.

83688

Supruga Qiqa, majka Milka, }erke Bojana i Ivana, zetovi Bojan i Sava i unuka Sara.

od: Qiqe, Nata{e, Gordane i Pere \or|evi}.

83665

83644


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg

sreda16.septembar2009.

POMEN

SE]AWE

29

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da danas, 16. 9. 2009. godine obele`avamo 40-dnevni pomen ocu, svekru i dedi

Farka{ Ester

Olga Miloradov

Slavka \or|evi}a Bate

1949 - 2009.

2003 - 2009.

Bra}a: Vesa i Pajica, snahe Nada i \ina, sinovac Bane, snaha Senka sa porodicom.

Sa nostalgijom i po{tovawem se}aju je se weni: Nata{a, Jelena, Tijana, Vladimir, Vawa, Vladimir i Zoran.

83671

83648

Dragi moj prijatequ, hvala ti za po{tewe, za nesebi~nost i velikodu{nost. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Marinku ]ulumu iz @abqa O`alo{}ena porodica ]ulum.

Ve~no zahvalan ^ukvas Miroslav. 83635

83646

Posledwi pozdrav prija \ini.

Posledwi pozdrav tetka \uli

POMEN

POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Posledwi pozdrav

16. 9. 1999 - 16. 9. 2009.

\ur|ina Rati} \ina

Rada Todorovi}.

\ur|ini Rati}

\ur|ini Rati}

83668

Pro{lo je deset godina, ali mi nedostaje{ kao prvog dana.

Mili se nikad ne zaboravqaju, u srcima i mislima zauvek ostaju.

Tvoj brat \oka.

Majka Ivanka, sestra Zorica i brat Zoran sa porodicama.

83556

83557

Radovanu Volarovu

iz Ba{aida Porodice Bo`uli} iz Mi{arske 34. 83677

83666

Posledwi pozdrav dragom kumu i velikom ~oveku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. septembra u 63. godini preminuo na{ dragi

Radovanu Volarovu

Sowa Eri} 1946 - 2009.

Slavi{a sa decom.

83658

Radovanu Volarovu

od porodice Jelicki.

Posledwi pozdrav na{oj

\ur|ini - \ini Rati}

Sestra Rada i zet Mi}o sa porodicom.

Slobodan Kozarov

od Vere i @ike.

83669

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Slobodan Kozarov

dragom

Danas je ~etrdeset dana kako si oti{la, ali nisi sama, tu si me|u nama, u mislima, u srcima, u pri~ama, ne, nikada ne}e{ biti sama.

od: kumova Stevice i @areta Vujkov sa porodicom.

Radovan Volarov Sahrana je u sredu, 16. 9. 2009. godine, u 14 sati, na Ba{aidskom grobqu. O`alo{}ena supruga sa porodicom.

83670

83659

Posledwi pozdrav kumu

83643

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki Neboj{a, Mira, Ivan, Nikola, Irena i Milica.

83645

Nakon kratke i te{ke bolesti napustila nas je u 76. godini na{a draga supruga, mama i baka

\ur|ini - \ini Rati} od: }erke Milene, zeta Baneta, unuka Ma{e i Rastka.

83657

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Bori

Laj~iki

od kumova: \uke, Vesne i Jelene.

od kolega iz Slu`be odr`avawa Televizije.

83628

83664

Dana 16. 9. 2009. godine navr{ava se 40 dana od kada nas je napustio

\ur|ina - \ina Rati} ro|. Komad Sahrana je u sredu, 16. 9. 2009. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug To{a, k}erke Milena i Biqana sa porodicama.

\ur|ini - \ini Rati}

Tvoji najmiliji: supruga Drinka, }erke Biqana i Qiqana i sin Aleksandar.

od: }erke Biqane, zeta Bo}e, unuka Jovana i Vojkana.

83655

Borislav Pale`evi}

83654

83544


30

07.00 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 11.30 11.35 12.00 12.45 13.00 13.15 13.30 13.35 14.25 15.15 15.30 15.35 16.00 16.45

TV PROGRAM

sreda16.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Putopisi ^uvari se}awa Kauboju nikad udovoqiti Me|uprostor - specijal Vojvo|anski dnevnik Kuhiwica Pri~e{}e na Atosu Svetogorski zapis Me|uprostor Hercegovci Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajne hrane: Jabuka

Multietnik

(Panonija, 22.40)

08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 18.50 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.40

U susret suncu U ogledalu Vrele gume Sve {to mi pripada Reporta`a Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Multietnik Hedonist Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 09.20 09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Putokazi vere Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus

20.00 20.25 20.52

FUDBAL

Inter-Barselona

Sredina

(RTS 1, 20.40)

Jelena Tinska, poznati ovda{wi skandal majstor, samo za gledaoce “Sredine” otkriva krevetske tajne poznatih srpskih mu{karaca, koje je sakupila u istoimenoj kwizi rekordnog tira`a od 100 hiqada primeraka... Autor: Du{ko Bogdanovi} (RTV 1, 19.00) 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 23.55 00.15 01.00 01.45

TV Dnevnik Hop hop, kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Sredina TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik No}na smena Gruvawe Mali koncert Marine Mili} Apostolovi} Skrivena kamera Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina Petkazawe

07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Maje Nedeqni magazin (rum) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Makedonsko sonce Zvrk Doba zlo~ina TV ba{tina Cvrletova ma{taonica Sre}an kraj Tajna Preokret Me|uprostor TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

10.00 11.15 12.05 13.00 13.35 14.05 15.00 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

10.00 11.00 12.00 12.30 14.15 14.45 16.20 18.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Lenija Objektiv NS klinci Luna-sirena sa Kariba Objektiv [ira, princeza mo}i Lude godine Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Evo nas kod vas Luna-sirena sa Kariba Objektiv Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

Pregled Serije A Argentinska liga Sport klub Italija – Serija A: Siena – Roma [kotska liga Italija – Serija A: Atalanta – Sampdoria Barsa TV: Getafe – Barselona Rukomet (@): Regionalna liga: Podravka – Budu}nost Portugalska liga Profi boks MMA Elit pro – Kejy rejy Koley fudbal

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Travel klub, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

06.02 06.16 07.25 07.54 08.17 08.48 09.12 09.21 09.47 10.11 10.18 10.43 11.07 11.30 11.48 12.06 12.20 13.00 14.00 15.43 16.00 16.35 17.00 17.30 18.07

12.30 Kuvati srcem 12.45 Mrtva ta~ka 13.32 Fudbal - Liga {ampiona: ^elzi - Porto 15.10 Vesti 15.20 Na{ auto na{im gledaocima 15.22 Kulinarski letopis 15.36 Ko{arka - EP: Litvanija - Srbija, prenos 16.03 Povratak otpisanih 16.25 Vesti 16.28 Evronet 17.25 [ta radite, bre 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.25 [ta radite, bre 17.45 Beogradska hronika 18.25 Oko 19.00 Na{ auto na{im gledaocima 19.01 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.03 Na{ auto na{im gledaocima 20.10 Fudbal - Liga {ampiona 20.40 Fudbal - Liga {ampiona: Inter-Barselona, prenos 1. poluvremena 21.33 Fudbal - Liga {ampiona 21.45 Fudbal - Liga {ampiona: Inter - Barselona, prenos 2. poluvremena 22.37 Fudbal - Liga {ampiona, pregled 23.54 Vreme, stawe na putevima 00.00 Dnevnik 00.15 Mrtva ta~ka 01.02 Evronet 01.10 Tor~vud 01.56 No}ni bioskop: Boja novca, film 04.00 Vesti 04.04 Putokazi vere 04.21 Oko 04.51 Trag

07.00 08.00 08.50 10.05 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.45 23.50 23.51 01.30 02.30 03.30 04.30

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Fatalna gre{ka Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Nepobedive Banzuke Film: Nebo i zemqa Foks vesti No}ni program - Foks nonstop Film: Kod ubice Sibil Dosije FBI Ekstremno pre`ivqavawe Film: Kod ubice

22.45 03.50 23.00 00.22

DNEVNIK

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem Emisija iz ekologije TV mre`a Interfejs Enciklopedija Robot boj Gomboce [umska {kola Ru`no pa~e Klinika Vet Metla bez dr{ke Romansirana botanika Brojevi Verski kalendar Mocart: Pra{ka simfonija Trezor ju~e Posledwi ~as, film Verski kalendar Ovo je Srbija Birfest 09 Dnevnik RTV Ramazan u Novom Pazaru Ko{arka - EP: Poqska - [panija, prenos U svetu Beokult Ko{arka-EP: Turska - Slovenija, prenos Kapri Hronika 43. Bitefa Fudbal - Liga {ampiona, pregled Yez fejs

07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.05 15.00 16.00 16.35 17.35 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.10 23.45 00.25

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Film: Glineni golubovi Nacionalna geografija i BiBi-Si: Zemqa, mo} planete Vesti B92 Seks i grad Hitna 94 Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Film: Odbegla mlada Vesti B92 Seks i grad Dedvud

Ri~ard Gir

Odbegla mlada 06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.00 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: Tra~ Slavni Svi vole Rejmonda Film: Tra~ Glas Amerike SMS

Kejt Hadson

Ajk Grejem, novinar iz Wujorka, dobija zadatak da napi{e pri~u o Megi, devojci koja je postala poznata po tome {to je ve} nekoliko svojih potencijalnih mu`eva ostavqala u posledwem trenutku. Pronalazi je u malom gradu u Merilendu, ovog puta re{enu da se zaista uda za svog novog verenika... Uloge: Ri~ard Gir, Yulija Roberts Re`ija: Geri Mar{al (B92, 21.00)

06.00 07.00 08.15 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.00 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.00 18.45 19.30 20.00 22.00 23.15 23.45 00.00 02.30

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Film: Valter brani Sarajevo Siti kids Mu}ke Napu{teni an|eo Sve za qubav Siti Nevina Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Siti Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Trenutak istine / dve emisije (Ne)mogu}a misija Mu}ke Siti 3 Film: Topovi sa Navarona Film: Rat vikendom

Kristina Vidal

Taina

(Hepi, 11.10)

08.15 08.30 09.00 09.30 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.15 17.45 18.05

Spasoje Kaskaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice [aman king Skloni{te Taina Viva piwata Denis napast Bili superheroj Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Kaskaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Akvantura Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice

18.35 18.55 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 01.20 02.20 03.20

Divqa planeta Telemaster Akvantra Telemaster Smicalice Zabrawena qubav (Klon) Film Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Smicalice Film

Tra~ Derik je bogati de~ko koji svoj trendi apartman na Menhetnu deli sa kolegama sa fakulteta, Keti i Trevisom. Derik }e poku{ati da na sarkasti~ni na~in brani tra~arewe kao fenomen koji je bezazlen i u koji veruje ceo wegov razred... Uloge: Lena Hedi, Kejt Hadson, Yejms Mardsen Re`ija: Dejvis Gugenhejm (Avala, 00.00)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Kviz, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Raskr{}a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Put vina, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 ZDRAV `IVOT, 08.30 CRTANI FILM, 09.00 PROFA, 10.00 ABS {OU, 10.30 PRE I POSLE, 11.00 FARMA, 12.00 IZAZOVI ISTINE (DRECUN), 13.00 LEK IZ PRIRODE, 14.00 SRBIJA KOJU VOLIM, 15.00 AUTOSPRINT, 16.00 MIS SVETLANA, 17.00 LEKSIKON ZDRAVQA, 17.45 PROFA, 19.00 OBJEKTIV, 20.00 NEMI SVEDOK, 20.55 MAKSIMALNO OPU{TENO, 22.00 OBJEKTIV, 23.00 VIP, 00.00 OBJEKTIV, 01.00 TOK {OU

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

sreda16.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

KOVA^I^KI KOSMOS ZUZANE HALUPOVE

Pi{e: Milica Kosenko-Ma{irevi}

An|elina Yoli

Nestali za 60 sekundi Ka|a automobila u Long Bi~u znatno je pala kada se Rendal Memfis Rejns prestao baviti tim poslom. Me|utim, prisiqen je da se vrati kako bi spasao svog brata Kipa koji je zeznuo posao za Rejmonda Kalitrija. Rendal mora da ukrade pedeset skupih i retkih automobila i dostavi ih do petka u osam ujutro... Uloge: Nikolas Kejy, An|elina Yoli, \ovani Ribisi, Ti Yej Kros Re`ija: Dominik Sena (Nova TV, 21.00) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.50 11.50 12.50 13.30 14.15 15.15 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 23.45 00.35 01.30 02.30

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.35 09.15 11.15 13.35 15.00 16.55 18.20 20.05 21.55 23.40 01.20

Roari, crtani Tomica i prijateqi, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine [esti ~ovek, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Nestali za 60 sekundi, film Vesti Sajnfild Bejvo~ @ivot na severu Ezo TV Osumwi~en, film

Misterije istorije Moj dnevnik Romanti~ari Ovo je civilizacija Bo`ji rotvajler Drugi svetski rat u boji Rat veka @ivot i smrt u Rimu Poglavice Misterije istorije Moj dnevnik Drevna otkri}a [pijuni koji su do{li sa mora Raspu}in, |avo u qudskom obliku Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Rat veka @ivot i smrt u Rimu Poglavice Misterije istorije Moj dnevnik Drevna otkri}a

Ultramen- Nemesis Ro|endanski zmaj Ek{n men Ultramen – Znaci `ivota Plavoprsti vilewak Tali~ni Tom Petoro dece i `eqosaur Princeza Juki Totalna plavu{a Banka Tama General Romansa i cigarete Smrtna kazna

Ima{ petqu? Traga~: dolazak tame Svi su ludi za Meri Devojka – Edit Pjaf Bo`i} Denisa Vragolana Ivica Pravi surferi Konobarica Lovac na blago Yo{ua Poqubac smrti Bo`ja deca: Izgubqeni i na|eni 02.25 Lovac na blago 04.15 Yo{ua

09.20 Odmori se, zaslu`io si 10.15 Orangutanski dnevnik, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Re~ i `ivot 15.35 Eko zona 16.15 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.25 Jelovnici izgubqenog vremena 18.45 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.10 Bean... film vrhunske katastrofe, film 21.40 Paralele 22.20 Otvoreno 23.45 E-Hrvatska 00.20 Zvezdane staze: Vojayer 01.05 Ksena - princeza ratnica 01.50 Velemajstor

08.10Predstava za decu 08.40 Moji roditeqi su vanzemaqci 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 Ali Mekbil 10.45 Veliki uspesi hrvatskog sporta 12.25 S Me|unarodne smotre folklora 13.50 Dragi Yone 14.15 Prijateqi 15.00 Ksena - princeza ratnica 15.45 Stjewak, dok. serija 16.40 Zvezdane staze: Vojayer 17.25 E-Hrvatska 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsoni 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 Fudbalska Liga prvaka emisija 20.40 Fudbalska Liga prvaka: Inter - Barselona, 1. poluvreme 21.40 Fudbalska Liga prvaka: Inter - Barselona, 2. poluvreme 22.35 Fudbalska Liga prvaka emisija i sa`eci 23.25 Velemajstor

SERIJA

Velemajstor Kada Starkovog svedoka ubije bomba podmetnuta u zatvorski autobus, Yesika Devlin pristaje da pomogne i dovodi zamenika okru`nog tu`iteqa Denja Rejsa iz jedinice za organizovani kriminal da u~estvuje u istrazi. Uloge: Yejms Vuds, Yeri Rajan, Semjuel Pejy, Sofina Braun, Aleksis Kruz, Sara Karter Autor: Ajan Biderman (HRT 2, 23.25)

Yeri Rajan

06.10 @iveti i umreti u Los An|elesu 08.10 @ena u crvenom 10.00 Roditeqstvo 12.00 Poverewe 13.50 Velike vatrene lopte 15.40 O{amu}eni i zbuweni 17.20 Posledwe Hristovo isku{ewe 20.00 Mladi Amerikanci 22.00 Park Gorki 00.10 Jedna no} u Vegasu

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Gospodari horora - Ples mrtvih Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Intermeco 3 Kadenca Saut Park Upravo pred no} Gospodari horora - Otisci se}awa Teror

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Krug prijateqa Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Vratila nam se Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Medijum Oteta: Pri~a o Elizabeti Smart 01.00 Krug prijateqa

Emili De{anel

SERIJA

Kosti Ajan saznaje da je po~iweno ubistvo i poziva Brenana i Buta da se pridru`e Skotland Jardu u istrazi. Telo Porti Framapton, bogate ameri~ke naslednice, prona|eno je u Temzi... Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Ti Yej Tin, Zek Adi (RTL, 21.40) 08.00 08.25 08.55 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.50 14.45 16.20 16.50 17.15 17.40 18.05 18.55 19.05 19.35 20.00 20.50 21.40 22.30 23.35

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35

Punom parom Korak po korak Pod istim krovom Astro {ou, emisija Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Pod istim krovom Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom „CSI” Put osvete Kosti Stvorewa No} pokera, {ou

23.45 00.40 01.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Razorna laboratorija Bra}a Ludolf Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Gra|evinci LA-a Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Protiv elemenata prirode Uni{tavawe! U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf Ameri~ke drvose~e

09.00 09.15 11.00 12.00 13.00 15.00 17.30 18.00 18.30 18.50 20.25 21.55 22.00 23.10 23.30

Svi sportovi Biciklizam Stoni tenis Biciklizam Bilijar Biciklizam Olimpijske igre Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Stoni tenis

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Na kolima Slovaci i ku}e vozili S

Martinom Jona{om je Zuzana Halupova je wen otac Martin zavr{io zanat kod najstari(1925–2001) bila vode}i stvaralac kovajeg brata, Pavela, najboqeg stolara koji je dotle ~i~ke {kole naivne umetnosti, koja se od radio u Kova~ici. Zara|ivao je mnogo, ali su i {ezdesetih godina pro{log veka proslavila on i supruga voleli mnogo i da tro{e, pa su osi{irom sveta. Ro|ena je u Kova~ici, gde je proveroma{ili. – Moj otac se nekako u to vreme o`ela ceo svoj `ivot, rano je po~ela da veze, {to je nio i odvojio od wega. Kao svoj deo dobio je samo u toj seoskoj sredini bio obi~aj u odgoju `enske malu ku}u ~ak nakraj sela. Tu mu je bila i radiodece. @ivopisni slova~ki vez stalno je oboga}inica – se}a se Zuzana Halupova. – Ali i otac i vala svojim skladom boja i motiva, vremenom je majka su bili vrlo vredni i {tedqivi qudi i za postala najboqa veziqa u selu i izlagala s kovanekoliko godina zaradili veliku ku}u i 16 juta~i~kim slikarima. Sa 17 godina udala se za Adara zemqe. A po~eli su gotovo ni od ~ega. Otac je ma Halupu i oti{la u brojnu seqa~ku porodicu stolariju radio vi{e za susednu Padinu jer u gde je `ivela pet godina, a zatim s mu`em osnoKova~ici nije mogao da do|e na red od bogatijih vala svoje doma}instvo. stolara. A znao je sve savr{eno da radi. Vrata, Po~ela je da slika 1964, kad je imala gotovo 40 prozore, {ifowere, krevete, ~ak i mrtva~ke godina. Obdarena i vredna, ubrzo je u kova~i~sanduke. I uvek je imao po dva {egrta. Posle rakom slikarskom krugu ta je prestao da se bavi stvorila prepoznatqiv zanatom i postao p~eizraz. Po~ela je slikalar. Imao je najvi{e wem prizora seoskog ko{nica u kraju i svi `ivota i obi~aja iz su od wega kupovali mladosti. Novina koju med. je unela bilo je slikawe @iveli ste pored dece. "Ona je najzna~ajstrogih roditeqa, moniji slikar de~jih `irali da po{tujete red, vota i du{e, pa je zato i a i od malih nogu mnogo stekla zahvalni naziv radite? ’Mama Zuzana’”, pisao je – Kod nas su oduvek francuski kriti~ar R. sva deca do 12 godina Klermon. U taj naivni i{la u {kolu. Ja sam zaoptimisti~ki svet unevr{ila pet razreda la je veliki deo svoje osnovne {kole, bila de~je du{e, koji je u sebi stalno odli~an |ak i sa~uvala. zato na kraju {kolovaMnogo je izlagala. wa dobila na dar kwigu Vi{e puta samostalno u na{eg sve{tenika Jana Montrealu, Wujorku, ^aplovi~a o istoriji Parizu, Tokiju, @enevi, Kova~ice od doseqewa Jerusalimu... i bezbroj Slovaka 1802. Ne znam puta kolektivno. Slike za{to je {tampana samo su joj bile tra`ene i u 1.000 primeraka!? prodavane. @equ za boMnogo me obradovala, ga}ewem nije imala, ve} pa sam je vi{e puta proje `ivot provela u ~itala. Tako sam jo{ skromnoj ku}i koju joj je onda nau~ila celu na{u jo{ otac sagradio. Bila Jedna od monografija posve}enih Halupovoj istoriju. Slovaci su je poznata i po humanoovde do{li na "ko~u" i sti. Kao saradnik UNI"vozu", kolima koja su Istori~arka umetnosti CEF-a, dosta je pomagaslu`ila i za prevoz kuMilica Kosenko-Ma{irevi} je jedan }a. Ovde su po~eli sve la gladnu decu. Svoju nije imala. Kao vernik od osniva~a Muzeja naivne umetnosti od po~etka. Mu{karci Evangelisti~ke crkve su postali vojnici i `iu Jagodini, ~iji je direktor bila davala joj je znatne priveli od zemqe koja je od 1963. do 1980. Autor je vi{e loge, a od izlo`be u svima bila podjednako kapitalnih studija o poetici [vajcarskoj pomogla i deqena. ^uvali su grasamoukih jugoslovenskih likovnih zavr{etak Crkvenog donicu prema Turskoj na ma u Kova~ici. Dunavu i prihvatali stvaralaca, a ovaj intervju sa Potekla je iz porodisrpske ustanike kad su Zuzanom Halupovom vodila je ca Korew, koja se dosemorali da be`e preko u vi{e navrata tokom jula lila u Kova~icu oko reke. Slovaci su ovde i avgusta 1991. 1830, kad je sva zemqa do{li bez i~ega, ali rave} bila podeqena podom uspeli da postanu rodicama koje su osnovale naseqe 1802. Korewi najnaprednije selo. Najstra{nije su bile dve nisu dobili zemqu, ali ni postali grani~ari. epidemije kolere koje su, kad su ve} stali na svoPo dugoj porodi~noj tradiciji zanatom su se baje noge, opusto{ile ceo Banat. I to sam predstavili sve do Drugog svetskog rata. Zato su imali vila na mojim slikama. druk~iji odnos prema novcu i zemqi od pravih Majka nas je od malena nau~ila da radimo. Ja i zemqoradnika. Prvi Korewi bili kolari, dok moja sestra Ana morale smo u svim poslovima u kusu unuci postali stolari. Ru~no su pravili kola }i da joj poma`emo. Moj glavni posao je bio da kuza rad u poqu koja su se zvala "ko~" ili "voz", vam hranu za guske, ~uvam ih, hranim i donosim vove} prema du`ini. du. Ispred ku}e su bili posa|eni veliki dudovi – Taqige su bila luksuzna kola kojima se i{lo pa smo i moja sestra i ja morale da skupqamo sve u goste, na svadbe i va{are, pa su na wima kolar dudiwe koje padnu na zemqu. Otac je od toga pekao i kova~ morali mnogo da rade da bi bile lepe – rakiju i prodavao. No, bilo je vremena i za igru s obja{wava Halupova. – Kad svoj posao zavr{i, decom iz ulice, a ja sam bila naro~ito ve{ta u kolar ih predaje kova~u, da ih okuje gvo`|em i loptawu. Kako je majka ~esto i{la u nadnicu da oboji. Naj~e{}e oran` bojom, ponekad zelenom, a kopa, pazila nas je baka, ali je bila mawe stroga posle toga je pravio po wima lepe {are. od mame. Do novca se te{ko dolazilo i moralo je Wen deda je bio stolar, a i dva sina su mu zavrmnogo da se radi i {para, ali mi jasno da se sve to {ila stolarski zanat. Deda je iznenada umro, pa radilo za mene i za moju sestru.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

sreda16.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je sredwi radni dan, ali za vas je svaki novi dan – nov po~etak. Tako i danas mo`ete o~ekivati pregr{t prijatnih trenutaka s dru{tvom, u restoranu ili kafi}u, u qubavnom odnosu. Vatreni ste i harizmati~ni.

BIK 20.4-20.5.

Ure|ujete svoj dom, kupujete i kreativno stvarate, planirate, pa nije ni ~udo {to nema tih novaca koji bi sve to omogu}ili s lako}om. Ali ne}ete odustati tako lako, ~ak nikako. Upornost se isplati!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

16. septembar 2009.

Kombinujete vi{e stvari u isto vreme. Na radnom mestu je tenzija pove}ana pa se od vas o~ekuje da vi{e doprinosite no {to biste stvarno `eleli. Neko vas animira i forsira preko svake mere. Put? Treba da re{avate i radite sve u isto vreme, a na koji na~in, to je ve} drugo pitawe. Imate mogu}nosti da poboq{ate poslovnu saradwu, pa i prihode, uz malo truda i mnogo {arma. Budite aktivni u qubavi. Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste emotivni i porodi~no opredeqeni. Pomozite deci u re{avawu wihovih aktuelnih situacija, makar i li~nim primerom. Finansijska i poslovna kriza je prolaznog karaktera.

I suvi{e ste ozbiqni za svoje godine, dok su drugi, upravo suprotno, poprili~no neozbiqni i neobuzdani. Trudite se da i daqe zadr`ite kontinuitet i opstajete kao stub odnosa i poslovne saradwe. [etajte se!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Krajwe je vreme da povedete vi{e ra~una o svom zdravstvenom stawu, i da otputujete negde s dru{tvom, na kra}e vreme. Okru`eni ste prijatnim i uticajnim osobama, {to stvara glamurozan utisak.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Odapnite svoje strele u {to jasnije ciqeve, jer vas magla i nejasno}e mogu zbuniti. S kolegama i prijateqima budite jasni u komunikaciji i dogovorima, pogotovo onim poslovnim, koji su vam va`ni. Samo strpqivo i selektivno, sve je pod kontrolom! Na radnom mestu je `iva `urka, u kojoj se odli~no snalazite i ~ak opredequjete poslove i saradnike u odre|enom pravcu. U qubavi imate problema.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nema odmora dok traje obnova! Morate da zavr{ite neke planove i poslove koje ste ve} zapo~eli, pogotovo one koji se odnose na omladinu i decu. Putovawe je lako mogu}e, makar radi provoda.

Neko misli na vas, ali vi kao da ne hajete mnogo za to. Kao da je vreme stalo za vas, iako ga vijate i ne mo`ete sve da stignete i postignete. Partnerski odnos je nedefinisan. Iluzije i razo~arewa. Nemojte se previ{e opteretiti obavezama, ve} nau~ite i da ka`ete: stop, dosta! U svom domu mo`ete aktivno raditi, graditi, mo`ete se baviti sportom. Partnerski odnos se bazira na komunikaciji.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Qubav koja le~i Mi{a Barton, biv{a zvezda popularne serije „O.K.” ve} mesec dana je u qubavnoj vezi s glumcem Leom Vindamom. Oni su se upoznali u Wujorku neposredno nakon Mi{inog izlaska sa psihijatrije, gde je zavr{ila zbog konzumirawa raznih supstanci, premda ona tvrdi da su za sve krivi umwaci. - Kada su mi izvadili ~ak ~etiri zuba rekla sam doktoru da mi je toliko lo{e da bi se najradije ubila i odmah su me zadr`ali na psihijatriji - rekla je tada Mi{a. Ali, ~im je iza{la iz bolnice Bartonova je okrenula novi list. Osim {to se posvetila glumi, 23-godi{wa Mi{a se i zaqubila. - Zajedno su ve} mesec dana. Leo jako dobro uti~e na wu - rekao je izvor blizak novope~enom paru.

PRETE`NO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

30

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 28 Ni{

30

SUN ~ ANO

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 15 do 29 stepeni. VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo, uz malo oblaka na severu i istoku. Vetar jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren do poja~an. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna 30 stepeni. SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo, uz vrlo malo oblaka. Samo }e na krajwem jugoistoku Srbije biti uslova za kratkotrajnu ki{u. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u Pomoravqu i Podunavqu umeren. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak toplo sa sun~anim periodima uz postepeno naobla~ewe koje }e po podne usloviti sporadi~nu pojavu kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova sa grmqavinom. U petak obla~nije i malo sve`ije, sa povremenom ki{om. Za vikend sun~ani periodi i promenqivo obla~no. Na zapadu i jugu Srbije sa kratkotrajnom ki{om, a u Pomoravqu i Podunavqu ve}inom suvo uz umeren jugoisto~ni vetar.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU:Preporuka je da se svi hroni~ni bolesnici striktno pridr`avaju saveta lekara, a naro~ito sr~ani i asmati~ari. Oprez se preporu~uje i zdravima i obolelima.

Madrid

23

Rim

24

London

19

Cirih

21

Berlin

24

Be~

25

Var{ava

24

Kijev

25

Moskva

20

Oslo

17

^ovek prona|e na ulici nov~anik sa 2.000 evra i dokumentima. Ode ku}i i javi se telefonom u radio-program, gde je u toku emisija muzi~kih ~estitki i pozdrava. Voditeq mu ka`e: - To je vrlo human ~in {to }ete vratiti novac vlasniku. - \avola }u vratiti! Samo sam hteo da mu se zahvalim jednom pesmom.

SUDOKU

St. Peterburg 17 Atina

29

Pariz

22

Minhen

22

Budimpe{ta

27

Stokholm

18

9 8

3

6

5

1

1

1

9

8

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

124 (-10)

Slankamen

210 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

198 (-15)

Zemun

258 (-8)

Bogojevo

189 (-20)

Pan~evo

274 (-10)

Smederevo

464 (0)

Ba~. Palanka 196 (-21) Novi Sad

184 (-25)

Tendencija opadawa i stagnacije

1 8 4 2 9 6 5 3 7 TISA

3

SAVA

N. Kne`evac

170 (-2)

S. Mitrovica

27 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (-2)

Beograd

208 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

197 (-17)

NERA

Hetin

64 (4)

-65 (-1)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

5

8

4

9 5 2 7 4 3 1 8 6

9

6 3 7 5 1 8 9 4 2 5 7 1 3 6 9 8 2 4

2

9 7

26 (0)

6

3

7

2

8 2 6 4 7 1 3 5 9

9

3 4 9 8 2 5 6 7 1 4 9 3 1 5 7 2 6 8

5

8

7 7

3

2 6 8 9 3 4 7 1 5

8

7 1 5 6 8 2 4 9 3 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 16.septembar 2009.