Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PETAK 16. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22779 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KAKO PRE@IVETI PLUS 35

Voda spas od ludog termometra NASLOVI

Politika 2 Popov: Mogu}e otvarawe pitawa sanya~ke ekonomije 3 Palma: Rekao mi jedan ~ovek iz vlasti...

Ekonomija 4 Pivara u buretu 5 Pokrajina preuzima lokalne pruge

PRIVATIZACIJA KOMUNALNIH PREDUZE]A NEMINOVNOST

Gradske firme ma{taju o idealnom tajkunu

str. 5

Dru{tvo Foto: A. Erski

6 U Vojvodini preostalo indeksa i za septembar

Novi Sad 8 „Elita” protiv zabrane mobilnih

Vojvodina 11 Radni~ka olimpijada gradi bazene?

Crna 13 Ukrao stotinak vodomera?

Reporta`e 14 Narkomani se odoma}ili na spomen-grobqu

Nesnosno

Najvi{a temperatura 36° S

SPOR NAKON ZAPLENE UMETNI^KIH DELA NA BEOGRADSKOM AERODROMU

^ije su slike?

str. 13

REPORTA@E KAKO KO[ARKA[ I HUMANISTA MIHAJLO DELI] OD POTOMAKA DR@AVE KOJE VI[E NEMA PRAVI QUDE

Miri Balkan kad ne umeju politi~ari

str. 21

P[ENICA ]E BITI OD 13 DO 15 DINARA: Cena p{enice ovogodi{weg roda bi}e od 13 do 15 dinara kilogram, rekao je ju~e ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, po{to je s predsednikom vojvo|anske vlade Bojanom Pajti}em obi{ao `etela~ke radove u Luki}evu kod Zrewanina. Ta, kako je ministar ocenio, pristojna cena, dogovorena je prekju~e na sastanku s velikim otkupqiva~ima i predstavnicima poqoprivrednih udru`ewa. str. 5

SPORT

„ VOJVODINA PO^ELA VISINSKE PRIPREME

str. 16 – 20

„ IVANA, MIHAIL I IGOR CIQAJU MEDAQE NA EVROPSKOM PRVENSTVU U BARSELONI

„ SRBIJA NOSILAC 2011.


2

POLITIKA

petak16.jul2010.

Josipovi} 18. i 19. jula u zvani~noj poseti Srbiji Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} boravi}e 18. i 19. jula u zvani~noj poseti Srbiji, gde }e se, u nedequ, 18. jula, sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, saop{tila je ju~e Kancelarija predsednika Tadi}a. Predsednik Tadi} i wegov gost prisustvova}e u ne-

dequ u Subotici obele`avawu 20. godi{wice od osnivawa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, a okupqenima }e se obratiti oba predsednika. Drugog dana posete, u ponedeqak, 19. jula, predsednici Tadi} i Josipovi} razgovara}e u

Beogradu s porodicama izbeglica, povratnika u Hrvatsku, posle ~ega }e pro{etati centrom grada. Posle {etwe, predsednik Tadi} i wegov gost prisustvova}e susretu umetnika Srbije i Hrvatske u restoranu „Kalemegdanska terasa“ u Beogradu, navedeno je u saop{tewu.

PREDSEDNIK TADI] U BELGIJI

Budu}nost Srbije je u EU – Srbija je u potpunosti posve}ena evropskim integracijama i u~ini}e sve da preostali ha{ki begunci budu privedeni pravdi – izjavio je ju~e u Briselu predsednik Srbije Boris Tadi}. On je, na zajedni~koj konferenciji za novinare s belgijskim premijerom Ivom Letermom, istakao da je nastavak evropskih integracija zna~ajan i zbog pomirewa u regionu i re{avawa istorijskih sukoba na Balkanu. Premijer Belgije, aktuelnog predsedavaju}eg Evropskoj uniji, ukazao je na to da je u okviru evropskog bloka neophodno “ostvariti konsenzus o svakom koraku” na putu

Srbije ka punopravnom ~lanstvu u Uniji. – Ja bih Srbiju u tom smislu ohrabrio i pozvao da odr`i i intenzivira saradwu s Ha{kim tribunalom, saradwu u regionu i da u

regionu igra pozitivnu ulogu – dodao je Leterm, i pohvalio nastup predsednika Tadi}a na obele`avawu 15. godi{wice zlo~ina u Srebrenici. Na pitawe novinara da li Beograd ima rok za hap{ewe Ratka Mladi}a, Tadi} je kratko uzvratio „to je ju~e“. Leterm je rekao da je veoma zahvalan vlastima Srbije za veoma efikasno re{avawe problema tzv. la`nih azilanata koji su se pojavili po~etkom ove godine kada je EU ukinula vize za dr`avqane Srbije. Premijer Belgije je izjavio je i da }e se veoma pa`qivo pratiti reagovawa srpskih vlasti na mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova. Tako|e, ju~e su {efovi diplomatija Srbije i Belgije, Vuk Jeremi} i Steven Vanakere u Briselu potpisali me|udr`avni sporazum o socijalnom osigurawu.

Kina ne mewa stav Predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Bangu istakao je ju~e, u razgovoru s predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovi}em, da stav Kine kada je re~ o Kosovu i Metohiji i podr{ci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije ostaje nepromewen. Cvetkovi} je istakao da poseta kineske delegacije Srbiji i postavqawe kamena temeqca za izgradwu Mosta prijateqstva predstavqa jo{ jedan dokaz strate{ke saradwe Kine i Srbije, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da se Cvetkovi} zahvalio na principijelnoj podr{ci Kine suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Cvetkovi} je izneo o~ekivawe da }e Kina nastaviti da podr`ava Srbiju u svim aktivnostima koje }e uslediti posle objavqivawa savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u Hagu.

ZBOG SUKOBA OKO FORMIRAWA MAWINSKOG PARLAMENTA, ZUKORLI] TRA@I DIJALOG VLASTI SRBIJE S BO[WACIMA

Popov: Mogu}e otvarawe pitawa sanya~ke autonomije Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ka`e da nije iskqu~eno da zao{travawe odnosa na Sanxaku zbog sukoba oko formirawa Nacionalnog saveta Bo{waka dovede i do zahteva za definisawe sanxa~ke autonomije u Srbiji. U izjavi za „Dnevnik“ Popov je ocenio da aktuelna radikalizacija prilika na Sanxaku odslikava velike politi~ke ambcije muftije Muamera Zukorli}a, ali i neodgovaraju}u rekaciju dr`avnih organa Srbije na tenzije koje ve} du`e postoje u toj regiji. – Nije dobro {to je prethodnih godina odnos dr`ave prema Sanxaku bio prili~no trapav – rekao je Popov. – To je ipak rovito podru~je, a vlast je to pripisivala sukobima unutar jedne verske grupacije koji se we ne ti~u. Raniji spor na politi~koj liniji izme|u Rasima Qaji}a i Sulejmana Ugqanina „zakrpqen“ je ukqu~ivawem obojice sanxa~kih lidera u Vladu, ali to o~igledno nije dovelao do

Yuyevi}: Zajedno protiv fenomena Zukorli} Poslanik Liste za sanxak Esad Xuxevi} izjavio je ju~e da je va`no da je ministarstvo za qudska i mawinska prava usli{ilo poziv Bo{wa~ke liste i dalo produ`eni rok za konstituisawe novog sazova Bo{wa~kog nacionalnog ve}a. - To je dobra prilika da ipak poku{amo da od dva legitimna modela, koji postoje i koji su u~estvovali na ovim izborima, dakle od ve}nika „Bo{wa~ke liste“ i „Preporoda“ napravimo demokratsku ve}inu, koja mo`e ~initi taj novi saziv na regularan, legitiman na~in- istakao je Xuxevi}, koji je poslanik liste Sulejmana Ugqanina u Skup{tini Srbije. - I sa tre}om listom smo poku{ali da napravimo neki kompromis, me|utim doga|aji, prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Novom Pazaru, zadwi doga|aji od srede uve~e, poruke koje smo ~uli, ~ine jo{ neprihvatqivijim bilo kakvu vrstu razgovora o pravqewu koalicije a wima. Mi smo u predizrbornoj kampawi imali to da je verski poglavar Islamske zajednice u~estovao na izborima {to je za nas bilo veoma sporno i neprimereno. Postavqamo pitawe {ta je organizacija koju gospodin Zukorli} predstavqa. Nije islamska zajednica definitivno, nije politi~ka stranka, jer nije registrovana u skladu sa zakonom. Predstavnici wegove organizacije napadali su kolonu predsednika Tadi}a, da tuku qude na ulici gledao je na „Ju tjubu“ ~itav svet. Prema informacijama koje smo dobili zadwih dana, Zukorli} na svom univerzitetu ima streqanu, {to tako|e upu}uje na karakter wegove organzacije. Zato }emo poku{ati u ovih dodatnih mesec dana da sa listom „Preporod“ napravimo demokratsku ve}inu i da na taj na~in ne zaustavimo proces ostvarivawa prava sanxa~kih Bo{waka, zapo~et 2003.godine. S. St.

smirivawa strasti na Sanxaku. Naprotiv, tamo se odnosi zao{travaju i ne bi me ~udilo da iz svega proiza|e zahtev za otvarawe pitawa sanxa~ke autonomije. On napomiwe da se u tom pogledu mora imati u vidu i to

we krivi~ne odgovornosti u~esnika u „falsifikovawu izborne voqe Bo{waka“. Sabor je pozvao i Bo{wake u matici i dijaspori da izdvajawem jednog procenta od li~nih prihoda u~estvuju u finansirawu „projekata od nacionalnog zna~aja“. Ministar za qudska i mawinska prava Srbije Svetozar ^ipli} odbacio je ju~e optu`be muftije Muamera Zukorli}a, te

Nije dobro {to je prethodnih godina odnos dr`ave prema Sanyaku bio prili~no trapav da je Sanxak prekograni~na regija, jer se jedan wegov deo nalazi i u Crnoj Gori. A da se odnosi radikalizuju, pokazuju i poruke glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli} vlastima u Srbiji da se „ne igraju sa Sanxakom“. On je, naime, pozvao i Vladu Srbije i predsednika Borisa Tadi}a da razgovaraju s Bo{wacima. – Posledwi mu je poziv da stavi prst na ~elo i okane se }orava posla... Igra se sa Sanxakom, ali je problem {to se nije mogu}e igrati sa Sanxakom, a da se ne poigrava sa Srbijom – poru~io je Zukorli} sa svebo{wa~kog sabora u Novom Pazaru. Pred vi{e hiqada Bo{waka na Trgu Isa-bega pro~itana je i deklaracija svebo{wa~kog sabora, ~iji prvi ~lan glasi da su Bo{waci konstitutivni narod u Srbiji. „Od predsednika i Vlade zahtevamo hitno organizovawe razgovora s legitimnim predstavnicima bo{wa~kog naroda u ciqu re{avawa ustavnog statusa Bo{waka“, stoji u deklaraciji. A, kako se navodi, radi podsticaja za re{avawe statusa regije Sanxak kroz proces decentralizacije Srbije, sabor je formirao i odbor za obnovu Narodnog ve}a Sanxaka. Zatra`ena je i hitna smena ministra Svetozara ^ipli}a i utvr|iva-

ocenio da one predstavqaju borbu verskog lidera za politi~ku poziciju i promociju. – U Republici Srbiji nema konstitutivnih naroda. Ideja o autonomiji Sanxaka je protivna Ustavu Republike Srbije – poru~io je ministar. Aleksandar Popov ka`e da radikalizacija ide u prilog Zukorli}u, posebno zbog toga {to je dobio ve}inu na izborima za bo{wa~ki Nacionalni savet. A reakcije predstavnika centralne vlasti vidi „samo kao poku{aj sanirawa posledica dugogodi{weg problema o kojem se do sad nije vodilo ra~una na pravi na~in“. – Tamo je ~esto bilo vrlo napetih situacija, ali je izostala odgovaraju}a reakcija dr`ave kojom bi se izbili aduti ekstremnim snagama – ukazuje Popov. Smatra, naime, da je nadle`no ministarstvo moralo biti mnogo aktivnije u procesu utvr|ivawa posebnih bira~kih spiskova za izbore mawinskih parlamenata, odnosno da gra|anima pribli`i sliku o tome koji je zna~aj formirawa ovih saveta. – Da je to u~iweno, verovatno bi ekstremne opcije dobile mawu podr{ku, po{to u mnogim slu~ajevima gra|anima nije bilo jasno o ~emu se tu zapravo radi. Ovako, sti~e se utisak da su gra|ani Sanxaka te izbore shvatili kao pitawe da li su za ujediwavawe islamske zajednice ili nisu – napomiwe Popov. B. D. Savi}

DNEVNIK

POSLANI^KE TEME

[ok zbog ~i~ice Miroslav Marki}evi} iz Nove Srbije pitao je ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a koliko je qudi steklo penzije radom u na{oj diplomatskoj slu`bi, a sada radi u srpskim diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima i prima i platu i penziju. On je naveo primer ambasadora Srbije u Ukrajini, i pitao Jeremi}a da li je ta~no da on prima platu od 3.000 evra i `ivi u stanu ~ije iznajmqivawe ko{ta 4.000 evra. – [okirao sam se i iznenadiotime {to jedan ~i~ica iz nevladine organizacije, koji se uo~i imenovawa za ambasadora nije skidao s televizije sa svojih 78 godina, a verovatno }emo i wemu proslaviti 80. ro|endan, `ivi kao ambasador u Ukrajini – istakao je Marki}evi}. On je pitao i do kojih se saznawa do{lo u istrazi vezanoj za iznajmqivawe stana za 7.000 evra u

Parizu za na{u ambasadorku pri UNESKO-u Zoricu Tomi}. Marki}evi} je tra`io i da Jeremi} saop{ti koliko je qudi zaposleno u ambasadi Srbije u Oslu, kolike su wihove plate, kao i da li je istina da je na{a ambasada u Norve{koj rekorder u pla}awu kazni za pogre{no parkirawe,

kako navode neki norve{ki mediji. Istakao je da te kazne pla}aju gra|ani Srbije. On je tra`io od Jeremi}a i informaciju o radu konzulata Srbije u Strazburu, koliko ima zaposlenih, kolike su im plate i kako se pona{aju prema na{im gra|anima koji im se obrate.

Mali privrednici ne mogu da naplate Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabakovi} rekla je da dr`ava ne izmiruje svoje obaveze. Zato, smatra ona, mnoge male privrednike dovodi u situaciju da se ne bave svojom delatno{}u jer im se osporava pravo da naplate izvr{ene usluge.

Izmene Zakona o saobra}aju Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e raspravu o izmenama Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, kojima je predlo`eno uvo|ewe

alternativne nov~ane kazne za te`e saobra}ajne prekr{aje za koje je bila predvi|ena iskqu~ivo kazna od 15 do 45 dana zatvora.

Ko nema para za kaznu – u zatvor U raspravi o predlo`enim izmenama Zakona, poslanica SRS-a Vjerica Radeta rekla je da predlo`ena re{ewa izjedna~avaju siroma{ne koji neznatno prekora~e brzinu s onima koji, kako je navela, ina~e ne po{tuju zakon i „divqaju“ po ulici. Po wenim re~i-

ma, onaj ko neznatno prekora~i ograni~ewe brzine i ne zara|uje mnogo, ne mo`e da plati kaznu i i}i }e u zatvor, a neko ko vozi 160 kilometara na sat umesto 60 i „briga ga za zakon“, plati}e kaznu jer ima novac i nastavi}e tako da vozi.

Bahati voza~i mo}i }e da kupe slobodu Povodom predlo`enog uvo|ewa alternativne nov~ane kazne za te`e saobra}ajne prekr{aje, poslanik SNS-a Mi}o Rogovi} je rekao da je za tu stranku neobja{wivo to {to }e bahati voza~i mo}i da sa 120.000, 150.000 dinara prakti~no kupe slobodu. Rogovi} je rekao da je SNS predlo`io da se to re{ewe izbaci, i naveo da bi trebalo prihvatiti sve dobronamerne amandmane i poboq{ati zakon.

Da~i}: Samo zatvor za nasilni~ku vo`wu Povodom kritika opozicije, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je na kraju rasprave da se predlo`ena re{ewa ne odnose na nasilni~ku vo`wu, na koju se, kako je naveo, ne mo`e primeniti nov~ana kazna, nego kazna od 30 do 60 dana zatvora. Da~i} je ponovio da bi 4.000 qudi trebalo da ide u zatvor zbog

saobra}ajnih prekr{aja, a da je ukupan broj mesta u zatvorima u Srbija ne{to vi{e od 10.000. Predlo`eno re{ewe, kako je naveo Da~i}, zna~i da }e sudija odrediti koju }e kaznu primeniti – zatvorsku ili nov~anu. Da~i} je rekao da }e razmotriti amandmane i da }e sve {to doprinosi poja{wewu teksta zakona biti prihva}eno.

Beograd 100 kamera, a London „stotine hiqada” Povodom tvrdwe poslanika SRS-a Momira Markovi}a o tome da su Beograd i svi gradovi u Srbiji premre`eni kamerama i da dr`ava mo`e svakog pojedinca staviti pod celodnevno pra}ewe, Da~i} je rekao da u Beogradu ima mawe od sto kamera za video-nadzor, a London ih ima nekoliko stotina hiqada.

Novi skup{tinski sajt Sajt srpskog parlamenta uskoro dobija novo ruho. Kako “Dnevnik” saznaje od dobro obave{tenog izvora, posao }e biti poveren jednoj privatnoj dizajnerskoj firmi da bi sajt parlamenta bio osve`en druga~ijim imixom. Sastanak s predstavnicima te firme ve} je odr`an u zdawu parla-

menta, a prisustvovali su mu poslanici, skup{tinski administratori i sekretar Skup{tine Veqko Odalovi}. U parlamentu preovladava uverewe da je aktuelni sajt nepregledan i dosadan i da pod hitno treba da dobije moderan stajling. S. Stankovi}


LIDER JEDINSTVENE SRBIJE POVUKAO AMANDMANE O DUPLIRAWU FUNKCIJA

Palma: Rekao mi jedan ~ovek iz vlasti... Lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma povukao je dva amandmana na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojima je predlo`ena mogu}nost duplirawa funkcija onima koji su se na wima zatekli. – Te amandmane nismo pisali mi. Mi smo ispali `rtve, jer je 1.900 qudi u sukobu interesa, ima vi{e od jedne funkcije – rekao je Markovi}, koji je ujedno poslanik i gradona~elnik Jagodine, novinarima u Skup{tini. – Samo sam rekao “Hajde, podne}e JS te amandmane”, iako mi nije stalo do druge funkcije. [to se mene ti~e, ispo{tova}u ono {to zakon bude nalagao. Na pitawe ko je autor spornog amandmana oko kojeg se digla pra{ina u javnosti, Markovi} odgovara da je “zaboravio ime lica koje mu je poslalo taj amandman“. – I danas su me zvali dok sam i{ao u Skup{tinu, da ne povu~em amandman, i ponovo dok sam ulazio u ovu salu. Zaboravio sam kako se zove, a nije se lice predstavilo kad me je zvalo telefonom. Ne znam kako izgleda, nisam skoro video to lice, ne znam da li je promenilo frizuru. Naravno da

je iz vladaju}ih partija. E sad vi istra`ujte kao novinari – poru~io je Markovi}. Istovremeno, lider JS-a tvrdi da ta stranka ne dovodi u pitawe opstanak Vlade i protestuje {to je funkcioner stranke Rasima Qaji}a Meho Omerovi} izjavio da „ako tri poslanika Dragana Markovi}a ucewuju koaliciju

usvajawem ovih amandmana, koalicija ne treba ni da postoji“. – Samo bih podsetio Omerovi}a na to da je iz wegove partije ministar za rad i pitao za{to qudi zakivaju sebi eksere po{to ostaju bez posla. Jedan je odsekao prste, treba sad qudi da seku nogu, ruku da bi neko im dao ono {to zaslu`uju. JS mo-

Da~i} o Vojvodini i Jagodini Kako je istakao lider SPS-a Ivica Da~i}, „da su oni koji su pisali zakon malo boqe sagledavali posledice odredbi ovog zakona, samoj agenciji, wenom UO i direktorki bilo bi lak{e u vr{ewu funkcije. – Nego sada, kada ponekad imaju situaciju kao {to se u Vojvodini desilo to {to se desilo... Za{to u Vojvodini neko ima pravo, a nema u Jagodini, to je su{tina problema – naveo je Da~i}. Na pitawe „Dnevnika“ kako misli da u Vojvodini mogu duple funkcije kada je zakon jednak za sve, Da~i} podse}a na odluku odbora pokrajin-

skog parlamenta, „zato {to bi u Vojvodini bila prakti~no raspu{tena Skup{tina i i{lo bi se na nove izbore“. – Nije sad to bitno. Ovo nije problem Dragana Markovi}a, ovo je problem vladaju}e koalicije i neka ga re{ava. Ja nisam u~estvovao u tome, niti sam predlagao tekst, niti sam mu predlagao da povu~e. Samo ho}u da ka`em da on to niti bi podneo, niti bi povukao da se s nekim nije dogovarao. Vaqda se dovoqno 20 godina dru`imo ovde u Skup{tini i vaqda vam je jasno da se takve stvari ne rade slu~ajno – ka`e Da~i}.

`da ima odgovornost {to su pojedini ministri na tim funkcijama, ali JS nikada ne}e ru{iti vlast zbog nekih li~nih interesa i zbog interesa narodnih poslanika i mene li~no. Oni koji to govore la`u – izri~it je Markovi}. A lider SPS-a Ivica Da~i} tvrdi da on nije to zagonetno lice koje je pisalo amandmane, niti je to neko iz SPS-a. – Kad smo ve} koda toga, samo da budemo jasni i precizni. Skup{tina Srbije je jedina ovla{}ena za dono{ewe zakona. Ja po{tujem autonomiju svih, ali niko nema pravo da deli lekcije Skup{tini Srbije. Po{tujem autonomiju svih tela, ali po{tujte i autonomiju Narodne skup{tine – poru~io je Da~i}, ujedno, napomenuv{i novinarima: A jeste li pitali nekog iz vladaju}e koalicije? – Mislim da je gospodin Markovi} s pravom qut na to kako se komentari{e wegovo podno{ewe amandmana. Ono {to nije u skladu s Ustavom – nije u skladu s Ustavom, ali ono {to se mo`e regulisati zakonom, a ne kr{i Ustav, stvar je Narodne skup{tine. Dragan Markovi} Palma je ~ovek koji je mnogo uticao na to da se formira Vlada Srbije. Sigurno nisu na to uticali neki drugi koji mu sada dele lekcije. I zato mislim da to nije korektan odnos prema Draganu Markovi}u. [to se mene ti~e, nisam u~estvovao u tim dogovorima, a lica koja su u~estvovala neka na|u izlaz iz postoje}e situacije. Koliko sam shvatio to je trebalo svi da podr`e. Zato je on i podneo te amandmane. Zar mislite da bi ih on podneo da bi bio izlo`en lin~u? – zapitao je Da~i}. S. Stankovi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak16.jul2010.

3

SPO odaje po{tu Dra`i Mihailovi}u Potpredsednik Srpskog pokreta obnove @ika Gojkovi} najavio je ju~e da }e 17. jula na Ravnoj gori SPO odati po{tu „legendarnom srpskom generalu i prvom gerilcu Evrope Dragoqubu Mihailovi}u“. Gojkovi} je u pisanoj izjavi istakao da je Mihailovi} ceo svoj `ivot posvetio borbi za slobodu srpskog naroda. „Na{a stranka }e se do kraja boriti i za istinu o tome gde je ubijen i sahrawen general Dragoqub Mihailovi}, vrhovni komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini. To je najmawe {to mu srpski narod duguje jer se nepravda koja mu je naneta nikada se i ni~im ne mo`e ispraviti“, saop{tio je SPO.

REKLI SU

Tabakovi}: Dva krila Vlade Funkcionerka Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabakovi} ocenila je ju~e da se gra|anima Srbije u ovom trenutku, kao jedini mugu}i, nudi izbor izme|u dva krila iste Vlade Srbije. – Name}e nam se izbor izme|u nih koji su za pove}awe PDV-a i onih koji su protiv, onih koji su za produ`etak saradwe s MMF-om i onih koji su protiv, a svi oni sede u istoj Vladi – rekla je Jorgovanka Tabakovi} na strana~koj konferenciji za novinare. – Izbor je i izme|u onih koji su za preno{ewe imovine lokalnim samoupravama – G17 plus preti da ne}e biti jesewe sednice Skup{tine ako taj zakon ne bude na dnavnom redu – i onih koji o tome }ute, a svi su deo jedne iste Vlade. Po wenim re~ima, u Srbiji su rasprave o svim bitnim pitawima trenutno gurnute u drugi plan, kao i institucije koje bi trebalo da se bave svojim poslom: parlament, Agencija za borbu protiv korupcije i druge.

[utanovac: Novi izazovi i pretwe Zapadnom Balkanu, jugoisto~noj i centralnoj Evropi ne preti nikakva spoqna opasnost u smislu napada od tre}e dr`ave, ali to ne zna~i da su Evropa i Balkan, pa time i Srbija, bezbedni i za{ti}eni, ocenio je ministar odbrane Dragan [utanovac. Posle okon~awa hladnog rata rizik od vojnog sukoba globalnih razmera je znatno umawen, ali je svet i daqe suo~en s brojnim tradicionalnim i novim izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti, ocenio je [utanovac za NIN. Po wegovim re~ima, pojavili su se novi izazovi za bezbednost, koji su transformisani i sada ih je te{ko videti golim okom, ali se o wima mora voditi ra~una. Veliku pretwu i izazov za bezbednost u Evropi u ovom trenutku ~ini proliferacija oru`ja za masovno uni{tewe, upozorio je [utanovac.


4

EKONOMIJA

petak16.jul2010.

STE^AJ U POSRNULOJ ZREWANINSKOJ KOMPANIJI

Pivara u buretu Privredni sud u Zrewaninu doneo je re{ewe o otvarawu ste~ajnog postupka nad Zrewaninskom industrijom piva (ZIP), a za ste~ajnog upravnika imenovan je Dragan Bo`i}, saznaje “Dnevnik”. Predlog za pokretawe ste~ajnog postupka pro{log meseca je podneo grad Zrewanin, koji je na ime tro{kova vo|ewa ste~aja uplatio 200.000 dinara.

se nova {ansa ZIP-u, a time bi bili i stvoreni uslovi za namirewe potra`ivawa radnika. U me|uvremenu, prispeo je i drugi predlog za pokretawe ste~aja, podnet od ZIP-a, na ime direktora Mom~ila Raji}a, i to s unapred pripremqenim planom reorganizacije. Me|utim, sudija Radomir Radoj~i}, kao postupaju}i u predmetu, vratio je plan

DNEVNIK

DRASTI^AN SKOK ZADU@ENOSTI OD PO^ETKA GODINE

Gra|ani ulaze u dugove do gu{e

Gra|ani Srbije na kraju juna dugovali su s rastom od 26,2 posto i sumom od 34,43 milibankama po osnovu kredita 461,48 milijardu jarde dinara, dok su stambeni i krediti za dinara, {to je 16,2 poadaptaciju zabele`ili sto vi{e nego na popove}awe od 16,9 posto, Gra|ani Srbije na kraju juna ~etku godine, pokazana 254,57 milijarde dili su podaci Udru`enara. dugovali su bankama po osnovu wa banaka Srbije. Poqoprivredni krekredita 461,48 milijardu U prvoj polovini diti su od januara do dinara, {to je 16,2 posto vi{e godine najve}i rast kraja juna imali rast od nego na po~etku godine imali su krediti za 10,5 posto, na 24,3 milirefinansirawe obavejarde dinara, a gotovinza, koji su zabele`ili pove}awe od 29,6 posto, ski – rast od 8,8 posto, na 106,54 milijardi ditako da su na kraju juna dostigli sumu od 41,63 nara. Samo tokom juna zadu`enost gra|ana Srmilijarde dinara. Slede potro{a~ki krediti bije po bankarskim kreditima pove}ana je 5,1

posto u odnosu na prethodni mesec. Najve}i rast tokom juna imali su potro{a~ki krediti, koji su zabele`ili pove}awe od 7,3 posto, a slede stambeni s rastom od 5,3 posto. Gotovinski krediti pove}ani su tokom juna 4,8 posto, krediti za refinansirawe zabele`ili su rast od 4,5 posto, a poqoprivredni – rast od 2,4 posto. Ka{wewe stanovnika Srbije u otplati kredita ve}e od dva meseca u prvoj polovini godine pove}ano je s 3,2 na 3,4 odsto.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE UPUTIO PISMO PREMIJERU I PRETI PROTESTIMA

Zakon o penzijama prava katastrofa Gradona~elnik Mileta Mihajlov kazao je da lokalna samouprava ~ini sve da bi za{titila imovinu grada i radnike, a da je odluka o podno{ewu predloga za pokretawe ste~aja doneta nakon

radi dopune i ispravki jer nije sadr`ao sve elemente propisane zakonom. Kako ZIP u zakonskom roku, a ni nakon wegovog isteka, nije u~inio ni{ta da bi plan uskladio s propisanom normati-

Za{tititi imovinu – Predlogom za pokretawe ste~ajnog postupka tra`eno je da se odrede mere obezbe|ewa imovine i dokumentacije ZIP-a. I to zbog opasnosti od o{te}ewa, otu|ewa i umawewa vrednosti imovne ste~ajnog du`nika, te uvo|ewe odmah u du`nost privremenog ste~ajnog upravnika – rekao je javni pravobranilac Vladimir Stoiqkovski. sastanka s pravobraniocem i radnicima pivare. Tada je re~eno da je nad ZIP-om pokrenut prethodni ste~ajni postupak, odnosno da je Poreska uprava dostavila privrednim sudovima spisak svih firmi nelikvidnih du`e od dve godine, {to je slu~aj i s pivarom. Radnicima je obja{weno da se prethodni ste~ajni postupak okon~ava 14. juna te da }e, ukoliko do tada niko ne pokrene novi, odnosno ne uplati tro{kove za wegovo uvo|ewe, pivara biti brisana iz registra, {to zna~i da }e prestati da postoji. Pokretawem ste~aja, oceweno je na tom sastanku, dala bi

vom, on je odba~en kao neuredan, a doneto je re{ewe o otvarawu ste~ajnog postupka. Re{ewem od 2. jula ste~ajni sudija je odredio mere obezbe|ewa, i to radi spre~avawa promene imovinskog polo`aja du`nika, ali i eventualnog uni{tavawa poslovne dokumentacije. Tim merama zabrawene su i isplate s ra~una pivare. Du`nici su pozvani da ispune obaveze prema ste~ajnoj masi preduze}a, a poverioci da prijave svoja potra`ivawa. Prvo poverila~ko ro~i{te zakazano je za 1. septembar, a ispitno za 10. novembar. @. Balaban

OD SUTRA DO SREDE NA MOSTU KOD BE[KE

Bez saobra}aja po dva sata

Zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke, saobra}aj na toj deonici autoputa bi}e potpuno obustavqen od subote, 17. jula, do srede, 21, u intervalima od 9 do 10 ~asova i od 13 do 14 ~asova, saop{tilo je ju~e Javno preduze}e “Putevi Srbije”. Voza~ima se preporu~uju alternativni pravci – petqa Novi Sad i Kovin (ka Beogradu), petqa Be{ka ka Novom Sadu, kao i put Beograd – Ruma – Novi Sad. “Putevi Srbije” apeluju na voza~e da obrate pa`wu na postavqenu signalizaciju i brzinu kretawa prilagode uslovima na putu.

Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu je u Savezu samostalnih sindikata Srbije izazvao veliko negodovawe. Iz ovog sindikata ukazali su na to da }e biti preduzeti svi potrebni koraci da bi se spre~ilo usvajawe predloga tog zakona. Tako je premijeru Mirku Cvetkovi}u upu}eno pismo u kojem je zatra`en sastanak s ciqem da se uka`e na to da se ovaj predlog zakona mora povu}i iz skup{tinske procedure. Posebno zato {to nije razmatran na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, {to je obaveza, pa bez toga nije ni mogao oti}i u Skup{tinu Srbije. Me|utim, zakon je ve} pro{ao Vladu, a predsednik Ve}a SSSS-a Qubisav Orbovi} je nedavno najavio proteste, koji }e biti odr`ani pre nego {to bi poslanici trebalo da se izja{wavaju o ovom zakonu, da bi se iskazalo nezdovoqstvo. On je kazao da predlog zakona nije re{io neka od najva`nijih pitawa sada{wih i budu}ih penzionera te je nedopustivo da takav u|e u skup{tinsku proceduru, ali da se, po{to je pro{ao Vladu Srbije, samo preko poslanika u Skup{tini kojima }e primedbe biti upu}ene, putem amandmana, mo`e eventualno spre~iti wegovo izglasavawe. Kada je re~ o pismu upu}enom premijeru, Orbovi} navodi da se tra`i razgovor o predlo`enom zakonu o penzijama, ali i o drugim pitawima – Zakonu o privatizaciji i o standardu gra|ana, koji `ive sve lo{ije. Po wegovim re~ima, ukoliko za dve nedeqe ne stigne pozitivan odgovor od premijera,

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} i generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko potpisali ju~e u Pan~evu sporazum o dugoro~nom snabdevawu HIP “Petrohemija” primarnim benzinom.

Dinki} je rekao da }e NIS u narednih deset godina, umesto dosada{wih 7.500 tona mese~no, isporu~ivati 12.000 tona, a posle pu{tawa u rad postrojewa za hidrokreking, isporuka }e biti pove}ana na 25.000 do 40.000 tona. Dinki} je najavio pove}awe plata radnicima “Petrohemije” u

decembru i otvarawe radnih mesta. Sporazum je drugi korak u definisawu odnosa dve kompanije posle protokola o obnavqawu prizvodwe i poboq{awu finansijskog stawa “Petrohemije” potpisanog u septembru pro{le godine. – Ovo je drugi, ali ne i posledwi korak, i za tri-~etiri godine o~ekujem da }emo zavr{iti razvoj “Petrohemije” – rekao je Krav~enko. Dug “Petrohemije” NIS-u, od 80 miliona evra, bi}e relaksiran, NIS }e sprovesti konverziju potra`ivawa u kapital “Petrohemije” do septembra ove godine, ~ime }e pove}ati svoj udeo na 24,99 odsto kapitala. NIS }e isporu~ivati “Petrohemiji” primarni benzin kao sirovinu i mazut, a “Petrohemija” NIS-u aditive za benzin i vodenu paru i pru`a}e usluge obrade otpadnih voda.

Ukoliko za dve nedeqe ne stigne pozitivan odgovor od premijera, sindikati }e po~eti da pripremaju protest da bi se spre~ilo izglasavawe zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu sindikati }e po~eti da pripremaju protest da bi se spre~ilo izglasavawe zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. On ukazuje na

14. 7. 2010.

1.256,61127

to da bi u zakon morale da se unesu izmene koje se ti~u budu}eg uskla|ivawa penzija, pomerawa starosne granice, ali i penzionisawa

Birokratija ko~i zapo{qavawe Ministar ekonomije Mla|an Dinki} kazao je ju~e da smawewe broja radnih mesta u dr`avnoj upravi, dogovoreno s MMF-om, ko~i rast zaposlenosti. – Birokratija ko~i razvoj, ali kad je re~ o radnicima u proizvodwi i in`ewerima, oni

NIS ]E SNABDEVATI PAN^EVA^KI GIGANTI

Benzin i novi `ivot za „Petrohemiju”

biv{ih zaposlenih koji su progla{eni tehnolo{kim vi{kom. Naime, u sindikatu nagla{avaju da u zakonu mora stajati da penzije ne bi smele da padaju ispod 60 odsto prose~ne zarade, kao i odredba koja se ti~e radnika koji su ostali bez posla i sada su na Birou rada. Po Orbovi}evim re~ima, za wih bi morao da va`i zakon koji je bio na snazi kad su se na{li na Birou jer u suprotnom, po{to se starosna granica pove}ava ve} od januara 2011. godine, mnogi se ne}e mo}i penzionisati. Sindikti zahtevaju i da se najni`i iznos penzija uskla|uje dva puta godi{we, ukoliko taj odnos bude ni`i za 25 odsto od prose~ne zarade, bez poreza i doprinosa, a osnovne zamerke odnose se na formulu uskla|ivawa penzije i op{teg boda. Naime, sidnikat tra`i da se vrednost op{teg boda uskla|uje dva puta godi{we, s kretawem zarade u {estomese~nom periodu, kao i da se penzije uskla|uju s kretawem tro{kova `ivota i prose~ne zarade zaposlenih u prethodnih {est meeci, i to 50 odsto s rastom tro{kova `ivota i 50 odsto s rastom zarada. D. Ml.

su dobrodo{li jer `elimo da ih uposlimo {to vi{e – rekao je Dinki}. – Nezaposlenost je trenutno najve}i problem u Srbiji i samo novim investicijama }emo taj problem preokrenuti. On je kazao da ima investicija u nove kapacitete, kao {to su

elektronska i auto-industrija, {to }e postepeno dati efekat na zaposlenost, a plan je da se posveti pa`wa kapacitetima koji trenutno nisu dovoqno uposleni. On je dodao da je hemijska industrija vrlo perspektivna jer

su cene tih proizvoda na svetskom tr`i{tu dobre. Kao primer, naveo je investicije u “Petrohemiju”, koje }e povu}i i ve}u proizvodwu u fabrici kau~uka u Elemiru i hemijskoj industriji “Hipol” u Oxacima, time i ve}u zaposlenost.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Mlekara, Subotica

20,02

1.199

986.777

S&A kapital investments, BG

20,00

13.618

313.214

Agroba~ka, Ba~ka Topola

20,00

1.860

27.900

Autoprevoz, ^a~ak

20,00

432

4.320

14,29 Promena %

1.200 Cena

12.000 Promet

Beograd film, Beograd

-9,26

490

Veterinarski zavod, Subotica

-5,00

Informatika, Beograd

-1,83

AMS Osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Univerzal banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Mlekara, Subotica

BELEX 15 (632,73

Promet

Naziv kompanije

0,89)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,28

2.850

13.422.270

Komercijalna banka, Beograd

2,18

28.100

140.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,57

881

766.766

Agrobanka, Beograd

0,40

7.592

5.846.220

Univerzal banka, Beograd

-0,58

5.100

30.600

24.500

Imlek, Beograd

6,46

1.384

2.782.700

551

13.780

Soja protein, Be~ej

0,26

778

327.607

2.945

506.540

Metalac, Gorwi Milanovac

1,46

2.080

41.600

-0,58

5.100

30.600

-0,36 Promena %

5.480 Cena

82.200 Promet

20,02

1.199

Privredna banka, Beograd

0,00

611

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,24

4.200

33.600

Tigar, Pirot

0,00

700

119.704

986.777

Meser Tehnogas, Beograd

-0,36

5.480

82.200

Soja protein, Be~ej

0,26

778

327.607

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.500

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.000

156.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-5,00

551

13.780

Tehnohemija, Sremska Mitrovica

0,00

375

120.750

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,24

4.200

33.600

Svi iznosi su dati u dinarima


PRIVATIZACIJA KOMUNALNIH PREDUZE]A NEMINOVNOST

„DNEVNIK HOLDING” OBUSTAVIO PROTESTE

Gradske firme ma{taju o idealnom tajkunu

[tajk se nastavqa

Radnici “Dnevnik holdinga” odlu~ili su ju~e da nastave {trajk, ali i da privremeno prekinu uli~ne proteste. Oni su tako samo delimi~no i uslovno prihvatili ponudu Vlade Vojvodine o prekidu {trajka. Pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin prekju~e je od {trajka~a zatra`io da po~nu da rade po{to bi u najskorije vreme tre-

Ulazak privatnog kapitala u srpska javna komunalna preduze}a, to jest u gradske firme, svakako je neminovnost, a jedino ostaje da se utvrdi precizan na~in na koji }e se to desiti, jer bi nas stihija sve mogla skupo ko{tati. Tako|e, i gradovi i op{tine i zaposleni u komunalnim preduze}ima treba kona~no da prestanu da ma{taju o idelanom tajkunu za svoje firme, a umesto toga treba hitno utvrditi i zakonom propisati {ta sme, a {ta ni po koju cenu ne treba prodavati. Pitawe je da li uop{te ne{to treba prodati ili namaknuti pare za neophodne investicije kroz takozvano javnoprivatno partnerstvo. – Nacrt novog zakona o komunalnim delatnostima ne defini{e pravni okvir i uslove pod kojima privatni kapital mo`e u}i u javna komunalna preduze}a u Srbiji – izjavio je predsednik Sindikata komunalno-stambenih delatnosti Srbije Milan Gruji}. – Pre bilo kakve transformacije javnih komunalnih preduze}a u Srbiji trebalo bi da se odredi koji deo pripada radnicima, a posle toga da se defini{e na koji na~in privatni kapital mo`e u}i u ta preduze}a, i to sve treba da bude transparentno. On nagla{ava da je jedinstven stav Sindikata da u odre|enim komunalnim delatnostima, kao {to su vodovod, kanalizacija, grejawe, {inski prevoz i pogrebne usluge, nije potrebna privatizacija. Privatni kapital je, obja{wava Gruji}, po`eqan u nekim drugim komunalnim delatnostima, kao {to su ure|ewe zelenih povr{ina, asfaltirawe ulica, regulisawe otpada u pojedinim

balo da se do|e do re{ewa za ve}i broj problema u kojima je “Dnevnik holding”. Vasin je rekao da bi tokom slede}e nedeqe trebalo da budu otvorene ponude zainteresovanih kupaca za jednu halu u vlasni{tvu ovog preduze}a, a dobijeni novac }e biti iskori{}en za kupovinu nove {tamparske ma{ine, nabavku repromaterijala i isplatu dela zaostalih plata radnicima. Na ju~era{wem skupu radnici su izrazili zadovoqstvo tim predlogom. Ipak su odlu~ili da ne nastave rad do isplate zaostalih plata, ali barem za sada ne}e blokirati saobra}ajnice i mostove u Novom Sadu, {to su ranije najavqivali. – To je ono {to smo tra`ili i zadovoqni smo raspodelom novca. Mislim da kupovinom opreme imamo uslova da zaradimo i da po~nemo da radimo tr`i{no – rekao je novinarima predsednik sindikata u preduze}u Steva Tomin.

I[TVAN PASTOR O RAZVOJU @ELEZNICE U VOJVODINI

Pokrajina preuzima lokalne pruge

Nagla{avaju}i da nema ekonomskog razvoja Vojvodine bez razvoja wene saobra}ajne infrastrukture, sekretar za privredu u Vladi AP Vojvodine I{tvan Pastor je, na ju~era{wem sastanku s

predstavnicima velikog broja vojvo|anskih op{tina i gradova, najavio skoru odluku o preuzimawu nadle`nosti nad vankoridorskim pru`nim pravcima. – Mada od pre nekih {est meseci postoje normativnopravne pretpostavke za dono{ewe takve odluke, ovakvi razgovori vode ka

tome da se s dozom poimawa realnih mogu}nosti, ozbiqnosti i stru~nosti do|e do formalnog predloga o preuzimawu nadle`nosti nad lokalnim pru`nim pravcima, koji bi se mogao na}i

pred Vladom i Skup{tinom Vojvodine tokom jeseni – kazao je Pastor na sastanku kojem su, osim predstavnika JP “@eleznice Srbije” koji su predstavili projekat revitalizacije pruga u regionu, prisustvovali i nadle`ni rukovodioci lokalnih samouprava.

Da ne ostanemo `edni pored vode Sekretar Udru`ewa stambeno-komunalne delatnosti u Privrednoj komori Srbije Branimir Qumovi} obja{wava da ima mnogo primera u okru`ewu koji govore za{to se ne mogu privatizovati svi komunalni sistemi. On podse}a na to da se Sofija u Bugarskoj, nakon privatizacije vodovoda, pere tri puta godi{we jer privatnik `eli da naplati svaku kap vode, a nekada se prala tri puta nedeqno. Iz istog razloga, u Bukure{tu se qudi umivaju u fontanama, a Budimpe{ta je, zbog pogre{ne odluke, otkupila ranije prodat vodovod, ali za tri puta ve}u cenu. Zato Be~ i nije privatizovao svoj vodovod, ali je veoma zainteresovan za privatizaciju na{eg. Udru`ewe ne preporu~uje ni privatizaciju deponija jer bi neko mogao, obaj{wava Qumovi}, dozvoliti deponovawe {tetnog otpada, zbog ~ega dr`ava mora da zadr`i kontrolu. delovima grada i sli~no. Iznev{i niz drugih primedbi sindikata na nacrt novog zakona o komunalnim delatnostima, Gruji} isti~e da wime nije precizno definisano ni koje je ministarstvo nadle`no za wegovo sprovo|ewe.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,253

104,339

106,739

101,94

Australija

dolar

1

70,6164

72,0576

73,7149

70,4003

Kanada

dolar

1

77,4172

78,9971

80,814

77,1802

Danska

kruna

1

13,7187

13,9987

14,3207

13,6767

Norve{ka

kruna

1

12,8883

13,1513

13,4538

12,8488

[vedska

kruna

1

10,8911

11,1134

11,369

10,8578

[vajcarska

franak

1

76,234

77,7898

79,579

76,0006

V. Britanija

funta

1

122,473

124,972

127,847

122,098

SAD

dolar

1

80,2485

81,8862

83,7696

80,0028

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 7. 2010. godine

– Novi zakon predvi|a i osnivawe republi~ke direkcije za komunalnu delatnost, koja je preglomazna i bespotrebna i koja samo mo`e davati mi{qewe, ali ne i donositi odluke, i bi}e smetwa u radu izme|u lokalne samouprave i

nadle`nog ministarstva – obja{wava Gruji}. – U Srbiji ima ukupno 597 javnih komunalnih preduze}a, u kojima je zaposleno oko 54.000 radnika, i te delatnosti su od op{teg interesa za gra|ane. Gruji} napomiwe da predstavnici Sindikata nisu dovoqno ukqu~eni u javnu raspravu o nacrtu tog zakona, ~ije se usvajawe o~ekuje u septembru, i isti~e bi ciq te javne rasprave trebalo da bude dono{we zakona o komunalnim delatnostima kvalitetnijeg od postoje}eg. ^lan Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine Stevo Bobi}, koji je zadu`en i za Udru`ewe komunalnih delatnosti, ocenio je ju~e za na{ list da se ne sme dozvoliti privatizacija javnih komunalnih preduze}a koja su od strate{kog zna~aja, kao {to su vodovod, kanalizacija, {inski prevoz, grejawe, deponije i grobqa, {to mora da kontroli{e dr`ava. Posebno treba razvijati javno-privatno partnerstvo koje }e, tvrdi Bobi}, budu}i propis omogu}iti, a lokalnoj samoupravi ostaviti slobodu ulaska u takve aran`mane. Me|utim, neophodno je da se donese novi zakon o privatizaciji JKP-a, koji }e ta~no definisati model i na~in wihove vlasni~ke transformacije. Predsednik Sindikata komunalno-stambenih delatnosti Srbije je najavio da }e Sindikat u narednom periodu organizovati okrugle stolove o ovoj temi po regionima. Ukoliko wihove primedbe ne budu uzete u obzir, u septembru }e organizovati masovan {trajk u Beogradu. R. Dautovi}

5

GUVERNER U OSTAVCI RADOVAN JELA[I]

Populizam najopasniji za dinar Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jela{i} izjavio je ju~e da }e najve}i izazov za budu}eg guvernera centralne banke predstavqati populizam u vezi s o~ekivawima od monetarne politike. Jela{i} je u intervjuu za NIN ocenio da je jedan od najve}ih izazova i pitawe dokle }e trajati sada{wa nepovoqna situacija u svetu.

“Od toga zavisi da li }emo iz krize izlaziti br`e ili sporije, pa je i zbog toga izuzetno va`no da se formiraju realna o~ekivawa”, istakao je Jela{i}. On je naglasio da je s budu}im guvernerom, a sada{wim predsednikom Saveta NBS-a Dejanom [o{ki}em imao korektan i profesionalan odnos. “Ne vidim razloga da ono {to smo moji saradnici i ja uradili do sada bude su{tinski izmeweno. U osnovnim stvarima, koja je uloga kursa, {ta mo`e monetarna politika, a {ta ne mo`e – tu smo bili na istoj talasnoj du`ini”, istakao je Jela{i}. “Sad, naravno, uvek mo`e i mora da se razgovara o tome da li obavezna rezerva treba da bude mawa ili ve}a, kojom brzinom treba da se smawuje, ali to su svakako detaqi i novi guverner }e imati priliku da sam proveri svoje ideje u praksi “.

PRVI DAN ISPLATE 5.000 DINARA

Bonus za 28.000 zaposlenih Uprava za trezor Ministarstva finansija je do ovog trenutka prebacila sredstva na ra~une skoro 1.000 organa ~iji }e zaposleni dobiti jednokratnu pomo} od 5.000 dinara i do sada je tu pomo} dobilo oko 28.000 zaposlenih u dr`avnom sektoru, saop{teno je ju~e iz Ministarstva finansija. Jednokratna pomo} ispla}iva}e se zaposlenima u institucijama i slu`bama koje se finansiraju iz dr`avnog buxeta ili iz buxeta jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Sve institucije i slu`be ~iji radnici ispuwavaju uslove za dobijawe jednokratne pomo}i treba da spiskove zaposlenih, sa stawem na dan 30. juna 2010. godine, dostave nadle`noj organizacionoj jedinici Uprave za trezor. Isplata se obavqa odmah po dostavqawu spiskova zaposlenih, {to zna~i da od brzine dostavqawa spiskova zavisi i brzina isplate jednokratne pomo}i, napomiwe se u saop{tewu Ministarstva. Jednokratnu pomo} dobi}e svi zaposleni ~ija osnovna neto plata nije ve}a od 50.000 dinara. Za tu namenu bi}e izdvojeno ukupno dve milijarde dinara, a sredstva su obezbe|ena.

Prepolovqen deficit Zemqa

petak16.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Spoqnotrgovinski deficit Srbije u 2009. godini bio je ne{to ve}i od 7,71 milijardi dolara, {to je 42,3 odsto mawe nego u prethodnoj godini, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Srbija je izvezla robu vrednu 8,34 milijardi dolara, ili 24 odsto mawe nego u prethodnoj godini, a uvezla robu za 16,06 milijardi dolara, {to je smawewe od 34 odsto, pokazali su kona~ni podaci za 2009. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je lane 52 odsto i ve}a je u odnosu na pokrivenost 2008. godine, kada je dostigla 45,1 odsto.

Foto: A. Erski

BOJAN PAJTI] I SA[A DRAGIN SA @ETEOCIMA U LUKI]EVU, KOD ZREWANINA

P{enica }e biti od 13 do 15 dinara – Cena p{enice ovogodi{weg roda bi}e od 13 do 15 dinara kilogram – kazao je ju~e ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, po{to je s predsednikom vojvo|anske vlade Bojanom Pajti}em obi{ao `etala~ke radove u Luki}evu kod Zrewanina. Ta, kako je ministar ocenio, “pristojna” cena, dogovorena je prekju~e na sastanku s velikim otkupqiva~ima i predstavnicima poqoprivrednih udru`ewa. – Kada su otkupqiva~i ponudili sramno nisku cenu od 8,5 dinara, preporu~io sam poqoprivrednicima da ne predaju `ito, a sada je cena mnogo boqa – rekao je Dragin obilaze}i `itna poqa poqoprivrednika Dragi{e Bori}a. On je kazao da je u Srbiji je do sada po`weveno 80 do 90 odsto povr{ina, sa zadovoqavaju}im prose~nim prinosom od 3,5 tone po hektaru i dobrim kvalitetom, s obzirom na vremenske neprilike. Pokazalo se, dodao je, da su takozvani pekarski parametri dobri i da }emo imati kvalitetan hleb.

Dragin je rekao i da je realizovan i posledwi nalog za isplatu subvencija registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima po hektaru povr{ine, {to je najranije do sada. Po wegovim re~ima, Ministarstvo

vrednike nije bila te{ka samo zbog finansijske krize ve} i zbog nezapam}eno velike koli~ine padavina, pa je rod svih useva 10 do 20 odsto mawi, a u nekim op{tinama i znatno vi{e.

Na{e `ito najskupqe Novosadska kompanija “Viktorijagrup” }e p{enicu ovogodi{weg roda pla}ati od 13 do 15 dinara za kilogram, a kako je izjavio generalni direktor Nikola Vuja~i}, otkupna cena je najvi{a u regionu. Hlebno `ito }e paorima koji ga predaju do 23. jula biti pla}eno za 15 dana od fakturisawa. Asocijacija poqoprivrednika Vojvodine ipak savetuje proizvo|a~ima da ne `ure s prodajom ovogodi{weg roda jer o~ekuju da }e cena i daqe rasti. Pomenimo i da vlada mawe interesovawe poqoprivrednika za prodaju p{enice putem Produktne berze, za Robne rezerve, po 12 dinara kilogram. poqoprivrede je za jesewu setvu pripremilo 150.000 tona NPK |ubriva sa subvencijom od 10.000 dinara, a ono }e zemqoradnicima biti dostupno od septembra. Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} je naglasio da ova godina za poqopri-

On je rekao da su organizovani sastanci Pokrajinske i Republi~ke vlade radi dogovora o ceni p{enice i merama za pomo} postradalim podru~jima, pogotovu op{tinama gde je posle poplava i podzemnih voda progla{eno stawe elementarne nepogode. S. Glu{~evi}


6

DRU[TVO

petak16.jul2010.

INSTITUT ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE ODBACUJE NAPADE U POJEDINIM MEDIJIMA

Liste ~ekawa nikad nisu bile kra}e – Pacijenti iz Republike Srpske koji su pro{le godine zra~eni na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici primali su tu terapiju posle druge redovne smene, kada se, ina~e, aparati za zra~ewe gase, tako da se nije remetila lista ~ekawa na{ih pacijenata na terapiju zra~ewem – ka`e za na{ list upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju prof. dr Marko Erak. Ovih dana ponovo se podgreva afera vezana za liste ~ekawa na Institutu za onkologiju Vojvodine, pokrenuta pre godinu dana. Pojedine li~nosti iz javnog `ivota, kao i pojedini mediji, uporno tvrde da su na {tetu doma}ih pacijenata, koji su „~amili“ na listama ~ekawa za terapiju zra~ewem, le~eni pacijenti iz Republike Srpske jer su za tu terapiju pla}ali pozama{ne svote deviza. – Mi smo po preporukama Ministarstva zdravqa, od kojeg smo imali dozvolu za prekovremeni rad, uz pacijente iz Republike Srpske, u dopunskom radu zra~ili i na{e pacijente, koji je, ina~e, trebalo da budu zra~eni u redovno radno vreme. Za tri meseca u prekovremenom

Upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju prof. dr Marko Erak

radu smo zra~ili i 80 na{ih pacijenata. Tako smo u 2009. godini prema{ili plan koji je ugovoren s Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe, {to zna~i da smo skratili listu ~ekawa na{ih pacijenata. Uzimaju}i u obzir broj aparata za zra~ewe, kao i broj kadrova, s ponosom isti~emo da smo zra~ili najve}i broj pacijenata u odnosu na

Institut postupao po protokolima Ju~e je odr`an sastanak Odbora Skup{tine Srbije za zdravqe i porodicu na kojem je oceweno da se u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici postupa po propisanim protokolima, ali da ima tehni~kih i kadrovskih problema. Odbor je prihvatio i izve{taj Komisije za vanredni stru~ni nadzor kvaliteta rada u Klinici za radioterapiju u Institutu, ali je zatra`io da bude dopuwen. ^lan Komisije za vanredni stru~ni nadzor kvaliteta rada u Instituta u Sremskoj Kamenici Du{an Mileusni} je u izve{taju naveo da su problemi u toj ustanovi vezani za stawe opreme i da je kadrovska situacija kriti~na. Po wegovim re~ima, u toj klinici radi sedam onkologa, a godi{we do|e 2.500 novih pacijenata. On je kazao da, kada je Komisija posetila institut, u toj ustanovi nije bilo nijednog pacijenta iz Republike Srpske i da su od nadle`nih dobili informacije da su oni u klinici le~eni 2009. godine. Pomo}nica ministra zdravqa Srbije Ivana Mi{i} kazala je da, po Pravilniku, zdravstvene ustanove mogu pru`ati usluge koje ne pokriva Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe samo ako organizuju dopunski rad i ako imaju uslove za to. Ona je kazala da je u septembru 2009. godine Ministarstvo zdravqa preispitalo dopunski rad te ustanove i dalo odobrewe za dopunski rad u oblasti radioterapije do 31. decembra 2009. godine, ali pod uslovom da pacijenti kojima je potrebna ova usluga budu tretirani tako da ih 60 odsto mora biti iz Srbije, a ostatak mogu biti pacijenti iz Republike Srpske.

sve ostale centre za terapiju zra~ewem – ~ak dva i po puta vi{e od wih. U odnosu na prethodne godine, liste ~ekawa nikada nisu bile kra}e i apsolutno su neta~ne tvrdwe, koje se mogu pro~itati u pojedinim medijima, da je bilo smrtnih slu~ajeva zbog ~ekawa na terapiju zra~ewem dok smo zra~ili strane pacijente – ka`e dr Erak. Po{to inspekcija Ministarstva zdravqa nije utvrdila nepravilnosti s listama ~ekawa na terapiju zra~ewem, u javnost je procurila vest o postojawu „crne“, ili „tajne“ sveske, u kojoj su, kako se tvrdi, podaci o le~ewu stranih pacijenata, a kako inspekcija nije do{la do we, „nije ni mogla utvrditi nepravilnosti“. – Iznenadila me je vest o postojawu neke tajne sveske jer ja kao upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju nikada nisam ~uo tako ne{to. Na na{em institutu postoji informacioni-bolni~ki sistem gde svaki pacijent bude registrovan jo{ u prijemnoj ambulanti i gde se ta~no defini{e vreme kada }e biti zra~en i kada je zra~en. Ti podaci ne mogu se brisati i u svako doba se mogu proveriti. Osim toga, putem interneta svako mo`e proveriti listu ~ekawa. Imamo devet komisija, u kojima su i radioterapeuti, i s wih pristi`e oko 150 novih pacijenata mese~no. Trenutno imamo ukupno 180 pacijenata koji ~ekaju na po~etak zra~ewa, a od po~etka ove godine terapiju zra~ewem nije primio nijedan pacijent iz inostranstva – napomiwe dr Erak. Kroz dopunski rad, koji je na Institutu organizovan uz saglasnost Ministarstva zdravqa, pro{le godine pro{lo je 303 pacijenta iz Republike Srpske koji su tu le~ili na osnovu ugovora wihovog Fonda za zdravstveno osigurawe i Instituta. Pacijenti iz Republike Srpske nikada nisu direktno pla}ali terapiju, kako je pisano u pojedinim medijima. J. Barbuzan

ZAVR[EN PRVI KRUG UPISA BRUCO[A NA DR@AVNE FAKULTETE I VISOKE STRUKOVNE [KOLE

U Vojvodini preostalo indeksa i za septembar Ju~e je zavr{en prvi rok za upis studenata u prvu godinu studija u 2010/11. na fakultetima i visokim strukovnim {kolama u Srbiji ~iji je osniva~ Republika, odnosno AP Vojvodina. Na Univerzitetu u Novom Sadu od nedeqe }e biti poznati upisni rezultati za sve fakultete, ali je ve} do ju~e popodne ~ak deset od 14 fakulteta dostavilo nadle`noj univerzitetskoj slu`bi broj upisanih studenata, te slobodnih mesta za drugi, septembarski krug upisa. Kona~ne upisne cifre obnarodovale su i gotovo sve dr`avne visoke strukovne {kole u Vojvodini, a neke su ve} na svojim sajtovima objavile i konkurs za drugi upisni rok. Izvesno je da }e svi fakulteti Novosadskog univerziteta imati i drugi upisni rok jer je svuda preostalo indeksa makar na nekom od studijskih programa, kao {to je slu~aj na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa, gde se u septembru mo`e konkurisati samo za popunu preostalih 19 mesta za samofinansiraju}e studente na trogodi{wim strukovnim studijama.

Najvi{e bruco{a u prvom roku upisao je Fakultet tehni~kih nauka, ~ak 1.525 (naravno, planula je cela buxetska kvota od 1.000 mesta), a za septembar je ostalo 215 indeksa za studente koji pla}aju {kolarinu, i to svega 39 na akademskim studijama, a 176 na strukovnim studijama. Ekonomski je upisalo 883 bruco{a, a za drugi rok ima 354 iskqu~ivo samofinansiraju}ih mesta, i to na svim studijskim programima; Pravni je popunio 802 mesta, a preostalih 78 samofinansiraju}ih na op{tem smeru ponudi}e septembarskim kandidatima; na Filozofskom su, kao i svake godine, pode-

Vi{e umrlih nego ro|enih ba naro~ito komentarisati. Alarm se, verovatno, upalio kada se saznalo da se pro{le godine statistika pogor{ala. Jer, 2009. godine u gradu s oko 30.000 stanovnika umrlo je 309 qudi, svet je ugledalo samo 295 beba, a prethodne godine ro|eno je 307 dece u odnosu na 290 umrlih qudi.

U posledwih devet godina, ~ak u {est je smrtnost bila ve}a od broja ro|enih. Najgora je bila 2004. godina, kada je ro|eno 295 beba, a umrlo 332 Palan~ana, dok je najpovoqniji odnos bio 2003. godine, kada je ovde ro|eno 325 beba, a umrlo 299 qudi. M. Sy.

UPOTREBA JEZIKA NACIONALNIH MAWINA

Nekima je dovoqno i na srpskom Narodno pozori{te “To{a Jovanovi}”, Narodni muzej, Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada, Pred{kolska ustanova i javna komunalna preduze}a “Vodovod i kanalizacija”, “^isto}a i zelenilo” i “Pijace i parkinzi” potpuno su se oglu{ili o preporuku zamenika za{titnika gra-

Za razliku od gorepomenutih ustanova i javnih preduze}a finansiranih iz gradskog buxeta, na koje preporuka zamenika za{titnika gra|ana nije imala uticaja, Centar za socijalni rad, Dom zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov”, Gradska narodna biblioteka “@arko Zrewanin”, JP “Po-

slovni prostor”, Zavod za za{titu spomenika kulture, Turisti~ki centar i Radio Zrewanin ispo{tovali su prava Ma|ara, Rumuna i Slovaka. Posle kontrole sprovedene od 31. maja do 30. juna ove godine, zamenik za{titnika gra|ana je ustanovio da su delimi~no postupili po preporuci Istorijski arhiv, Savremena galerija, Apoteka „Zrewanin“ i Kulturni centar. – O~ekujem da }e nadle`ni gradski organi javnim preduze}ima i ustanovama koje nisu sprovele preporuku, , ili su to u~inile samo delimi~no, nalo-

macije, ali }e u septembru upisivati bruco{e na upravo akreditovana tri studijska programa za terapeute gde }e biti i buxetskih mesta, kao i na medicinu, stomatologiju i farmaciju na engleskom jeziku. Maturanti koji u ovom roku nisu uspeli da upi{u `eqene studije, ili to nisu ni poku{ali, mo}i }e od 1. septembra da konkuri{u za upis na Tehnolo{ki fakultet, gde je slobodno 85 mesta (55 na buxetu), Gra|evinski – 75 mesta (51 buxetsko), Pedago{ki 66 (dva buxetska), U~iteqski na nastavnom ma|arskom jeziku 12 (tri), na neke programe Akademije umetnosti,

gde je slobodno 29 mesta (19 buxetskih). Iako jo{ nisu oglasili broj slobodnih mesta, sigurno je da }e ih, bar na nekim programima, imati i Poqoprivredni, Prirodno-matamati~ki i Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin“. Od devet dr`avnih visokih strukovnih {kola u Vojvodini samo je novosadska za obrazovawe vaspita~a popunila sva mesta, dok }e ostale organizovati i drugi krug upisa, koji }e po~eti tako|e 1. septembra. Me|utim, ponegde upisna trka startuje i ranije, pa je zrewaninska Visoka tehni~ka najavila da }e prijem dokumenata po~eti ve} od 26. avgusta, a Visoka poslovna {kola u Novom Sadu od 30. avgusta. VP[ ima slobodna 73 mesta na tri studijska programa, i to za studente koji pla}aju {kolarinu. Visoka tehni~ka u Novom Sadu za drugi rok ima 139 mesta (od ~ega 12 na buxetu), a danas }e i suboti~ki VT[ objaviti septembarsku upisnu kvotu. Visoka vaspita~ka {kola u Vr{cu u septembru nudi 16 mesta (na rumunskom i romskom jeziku {est, odnosno pet buxetskih, a na srpskom pet samofinansiraju}ih), ovakve {kole u Kikindi, Subotici i Sremskoj Mitrovici za drugi krug upisa imaju: 35 (samofinansiraju}ih), 44 (od ~ega 11 buxetskih) i 21 (samofinansiraju}e) mesto. V. ^eki}

VOJVO\ANSKI NOVINARI ZADOVOQNI SARADWOM S POLICIJOM

Na zajedni~kom poslu

Iskustva koja mediji imaju u komunikaciji s policijom u Vojvodini su vrlo pozitivna, zakqu~ak je istra`ivawa koje je agencija P.R.A. iz Beograda realizovala u prvoj polovini juna 2010, ispituju}i stavove 40 urednika i novinara regionalnih i lokalnih medija u Vojvodini. Ovo istra`ivawe realizovano je tokom pripreme prve radionice za portparole i na~elnike podru~nih policijskih uprava u Vojvodini koje je organizovao

Iskustva novinara s ~elnim qudima policije u Vojvodini su u 61 procentu slu~ajeva pozitivna ili ~ak vrlo pozitivna, dok je 12,9 odsto novinara imalo umereno negativna ili negativna iskustva s rukovodiocima policije u Vojvodini. Na pitawe koliko im odgovara da policijske uprave MUP-a imaju svog portparola, 43,5 odsto novinara je reklo da im veoma odgovara da ovakva institucija ima

Najefikasniji kanali komunikacije, kojima su urednici i novinari iz Vojvodine dali visoke ocene, jesu izjave vode}ih qudi, intervjui i konferencije za medije

[to se ti~e organa grada Zrewanina, ukqu~uju}i i Javno pravobranila{tvo i za{titnika gra|ana, wihovi nazivi ispisani su i na jezicima nacionalnih mawina |ana Zrewanina Trajana Pankari}ana da na sedi{tima ustanova i firmi postave table s nazivima na jezicima nacionalnih mawina koji su ovde u slu`benoj upotrebi. Pankari}an je jula minule godine podsetio na to da se natpisi na ma|arskom, rumunskom i slova~kom jeziku ispisuju posle teksta na srpskom, ispod ili desno od wega, u identi~nom obliku i istom veli~inom slova. Napomenuo je da bi to zna~ilo doslednije sprovo|ewe odredbi me|unarodnog i doma}eg zakonodavstva o pravima nacionalnih mawina.

qeni svi indeksi na engleskom, psihologiji, `urnalistici (materwi srpski), srpskom jeziku i kwi`evnosti.., ali je na ~ak desetak studijskih programa ostalo slobodno jo{ 195 mesta (48 buxetskih). Medicinski je popunio sva mesta na integrisanim studijama medicine, stomatologije i far-

Najvi{e bruco{a u prvom roku upisano na Fakultet tehni~kih nauka, ~ak 1.525 (naravno, planula je cela buyetska kvota od 1.000 mesta), a za septembar je ostalo 215 indeksa za studente koji pla}aju {kolarinu, i to svega 39 na akademskim studijama, a 176 na strukovnim studijama

BA^KA PALANKA

Komisija za populacionu politike op{tina Ba~ka Palanka je, pod sloganom „Trebaju nam bebe“, na mnoge adrese poslala alarmantne podatke, a re~ je o broju ro|enih i broju umrlih u posledwih devet godina. Cifre same za sebe mnogo govore, pa verovatno nadle`ni smatraju da ih ne tre-

DNEVNIK

Poslu{ali delimi~no: Kulturni centar

`iti da to u~ine odmah i bez daqeg odlagawa. Na taj na~in bi se obezbedilo da u oblasti slu`bene upotrebe jezika i pisama nacionalnih mawina ne bude nesklada izme|u proklamovanog i stvarnog – naveo je Pankari}an. On je u svom lawskom izve{taju konstatovao da u ve}ini slu~ajeva ni slu`beni pe~ati ne sadr`e jezik nacionalnih mawina.

– [to se ti~e organa grada Zrewanina, ukqu~uju}i tu i Javno pravobranila{tvo i za{titnika gra|ana, wihovi nazivi ispisani su i na jezicima nacionalnih mawina. To isto va`i i za wihove pe~ate, pa u tom delu mo`emo biti zadovoqni implementacijom propisa o slu`benoj upotrebi jezika i pisma Ma|ara, Rumuna i Slovaka – napomenuo je Pankari}an. @. B.

i realizovao OEBS u saradwi s agencijom P.R.A. Ciq istra`ivawa bio je da analizira iskustva urednika i novinara, ali i da identifikuje probleme u wihovoj saradwi s portparolima policijskih uprava. Po tim rezultatima, 47,8 odsto anketiranih urednika i novinara po nekoliko puta nedeqno sara|uje s podru~nim upravama MUP-a i veoma su zadovoqni dosada{wom saradwom. Na pitawe s kim naj~e{}e komuniciraju u MUP-u, 62,1 odsto urednika i novinara je odgovorilo da je to portparol podru~ne uprave, a 20,7 odsto ispitanika – da je to na~elnik podru~ne uprave policije. Urednici i novinari su li~no veoma zadovoqni i dosada{wom saradwom s podru~nim upravama MUP-a – wih 69,6 odsto, dok je 21,7 procenat nezadovoqan.

svog portparola. Najefikasniji kanali komunikacije, kojima su urednici i novinari iz Vojvodine dali visoke ocene, jesu izjave vode}ih qudi, intervjui i konferencije za medije. Kao mawe efikasne kanale komunikacije novinari navode pres-materijale, seminare i tribine za novinare i pres-biltene. Zakqu~ak istra`ivawa je da su iskustva koja mediji imaju u saradwi s policijom uglavnom pozitivna, ali ne{to vi{e od petine ispitanika iskazalo je neku vrstu nezadovoqstva. Na pitawe da iska`u u ~emu su nezadovoqni, novinari su naveli nedovoqnu otvorenost ovih institucija, kao i neblagovremene informacije od podru~nih policijskih uprava u Vojvodini u vandrednim situacijama. M. Mitrovi}


ZAVR[ENO PRVENSTVO [TRANDA

Tenis glavom dobio {ampione Dragan Bankova~ki i Zoran Jak{i} osvojili su prvo mesto na "Adidas Prvenstvu [tranda" u tenisu glavom na betonu. Oni su u finalu savladali Vuka{ina Ke{eqa i Dejana Grozdi}a. Tre}e mesto pripalo je Slobodanu Simi}u i Bojanu Hardiju. Na turniru je u~estvovalo 10 timova."Adidas Prvenstvu [tranda" je prvi turnir u tenisu glavom na ~vrstoj podlozi koji je organizovan ove

godine a namera je da postane tradicionalan. Naredno takmi~ewe u ovoj dinami~noj igri je memorijalni turnir "Vladimir Franci{kovi}" koji }e se odr`ati prvog vikenda u avgustu. Nakon toga, u septembru, qubiteqi tenisa glavom ima}e priliku da u`ivaju u me~evima na {estom prvenstvu grada koje }e se odr`ati, tradicionalno, na sportskim terenima "Sajmi{ta". B. M.

Novosadska petak16.jul2010.

Prva elektronska sednica Gradskog ve}a odr`ana je ove sedmice, a ona je zapravo uvedena kako bi se skratile birokratske procedure. Gradona~elnik Igor Pavli~i} je istakao da }e se na ovaj na~in pove}ati efikasnost rada administracije, smawiti tro{kovi i skratiti procedura.

- Svi ~lanovi Gradskog ve}a }e materijale dobijati u elektronskom obliku, na svom ra~unaru, a time }e se izbe}i bespotrebno nagomilavawe papira i ubrzati rad cele gradske uprave - rekao je Pavli~i}. B. M.

hronika

PAO VODOSTAJ, O@IVELI OFICIRAC, BE]ARAC I [ODRO[

Idilu divqih pla`a kvari sme}e

Grad u svakom dvori{tu prigradska naseqa za dve godine dobiti mogu}nost da se prikqu~e na kanalizaciju deluje ohrabruju}e da nije pozadine pri~e, koja traje decenijama. Naime, samo stanovnici mesta oko Novog Sada znaju koliko puta im je najavqivana podrazumevana civilizacijska tekovina, a da su za sve to vreme strepeli od izlivawa septi~kih jama, {to zbog visokih podzmenih voda, {to zbog toga {to ih i sami nisu gradili po propisima. No, dobro. Po~elo je od Rumenke, izgradwom kolektora i delova sekundarne mre`e, sada je po-

Odr`ana prva elektronska sednica

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ajava gradona~elnika Igora N Pavli~i}a da }e ispuniti predizborno obe}awe i da sva

GRADSKO VE]E NOVOG SADA

~ela gradwa pre~ista~a za ovo naseqe i Kisa~, ove godine bi Ka} trebalo da bude spojen s gradskim sistemom, a za wim i Budisava. Izgradwa kanalizacije je skup posao, a pitawe je da li je propu{teno vreme koliko-tolikog blagostawa da se to odradi. Ipak, mo`da su gradski oci uvideli da se popularnost dobija tako {to }e kvalitet `ivota na teritoriji celog grada biti ujedna~en i u skladu s potrebama ~oveka na po~etku druge decenije 21. veka. Ako je tako, onda bi upravo "potcewena" kanalizacija trebalo da zaslu`i zahvalnost gra|ana novosadske op{tine. S. Krsti}

Slika divqih novosadskih pla`a kona~no je ju~e bila u`urbana i prava letwa. Posetilaca je bilo, temperatura je godila a vodostaj Dunava omogu}avao ~a-

Te{kom mukom baka ju je nagovorila da iza|e iz Dunava na pauzu, ali devoj~ica je i taj kratak predah provela van senke od vrbe – na upeklom suncu.

Ne{to druga~ija grupa posetilaca skupila se na Oficircu. Na pe{kirima ili u hladu pored obale, uglavnom su u`ivale dame. Vi{e ih je bilo na kopnu. Prema re~ima jedne od wih - Milane Zori}, voda je jo{ uvek hladna. To joj i nije problem, koliko joj smeta razbacano sme}e na pesku. Deponije kraj ulaza na ovu pla`u ove godine vi{e nema. Ipak, tragovi ambala`e i raznog drugog sme}a ukazuju na dolazak onih koji posle lude `urke ne znaju za sobom da pokupe otpad. Na [odro{u, na ulazu na Ribarsko ostrvo, more mali{ana

ulov letweg stanara pla`e. Na keder je ulovio dve jeguqe u utorak tokom no}i. Jedna je te{ka skoro kilogram, a druga je malo mawa. Dru{tvo se skupa nada nekom pravom mediteranskom specijalitetu na obali Dunava, po{to su obe ribice uredno o~i{}ene i spremqene u zamrziva~. [arm divqih dunavskih pla`a, sme{ten je u prelepoj haoti~noj oazi raznog zeleni{a. Miri{e na reku, i podse}a na detiwstvo. Stalni gosti ga ne bi mewali ni za {ta. Neprocewiva im je ti{ina i lepota divqine na svega nekoliko stoti-

Be}arac

roliju kupa~ima na Oficircu, Be}arcu i [odro{u. Primedbe su se ticale samo razbacanog otpada na vla`nom pesku. Letwi raspust, posle zavr{enog prvog razreda osnovne {kole u Kisa~u, Mihaela sa starijom sestrom Aleksandrom provodi kod bake u Novom Sadu. Ta~nije, dani joj teku na Be}arcu, pa ne planira uskoro da se vrati ku}i.

- Jako se lepo provodim, i na Be}arcu mi ba{ ni{ta ne smeta. Svi|a mi se {to nas baka dovodi, a voda je super – kratko je opisala letwe stawe stvari Mihaela. Starija Aleksandra je ozbiqnija, pa slu{a baku i vodi ra~una i o mla|oj sestri. Oko wih su, u veseloj igri sa vlasnicima, tr~karala tri rasna psa. Ostalo dru{tvo je mahom bilo mla|e.

[odro{

Pecaro{ka strast ja~a od sunca Niz nasip [odro{a, uz reku su se naxixali ~amci i pecaro{i. Insatalacije za odbranu od sunca su krajwe domi{qate- od vezanih majica i nadstre{nica, do {arenih suncobrana i krovova. Jato labudova, re{ewe u borbi protiv sun~anice prona{lo je u hladu kro{wi. Tik uz obalu.

Foto: B. Lu~i}

Dama ne {eta sama Ovako se prave dame ~uvaju od sun~evih zraka. Sigurno su joj mnoge pozavidele na ovom prefiwenom suncobranom, koji je pri tom iste nijanse kao haqina

i cipele. Ali, za{to dama {eta sama… Dobro bi joj do{ao jedan kavaqer da joj pomogne s te{kim prtqagom. I. D.

usred reke. Na obali parkirani bicikli, a u vodi se vri{talo, prskalo, plivalo... Jedna majka je sa pla`e opomiwala plavokosu devoj~icu da ni slu~ajno ne roni, po{to jo{ nije nau~ila da za`muri pod vodom. Ostali deo odraslih "starosedelaca" [ocike, jo{ su razmatrali fantasti~an

V REMEPLOV

U okove zbog te{kih psovki Namesni~ko ve}e za Ugarsku, vrhovna dr`avna vlast na zahtev carice Marije Terezije, 16. jula 1761. donelo je naredbu o strogom ka`wavawu svih onih koji psuju Boga, majku bo`iju i svece. Policija i sudovi su tako odjednom dobili mnogo posla, jer se mnogo i psovalo. Na primer, kabani~ar iz Novog Sada, Stevan Jovanovi}, proveo je {est meseci u zatvoru, jer je govorio "drske re~i". Ali, on je ponovo, pijan, "uvredio Bo`je veli~anstvo". Zato je brisan iz spiska novosadskih gra|ana i osu|en na novih pola godine zatvora u okovima,

Oficirac

Odno{ewe ba{tenskog otpada

uz dva dana najstro`ijeg posta nedeqno, ta~nije, dobijao je samo hleb i vodu. N. C.

Radnici “^isto}e” odnosi}e danas ba{tenski otpad sa Podbare, Salajke, ^eneja, Adamovi}evog naseqa, Detelinare, dela Stani~nog bulevara, Velikog rita, Malog Beograda i Peji}evih sala{a, a u ponedeqak s Telepa. Travu, grawe, li{}e, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a na

istom mestu gde i kante za sme}e i to do 6 ~asova. Ba{tensko sme}e mora biti upakovano u kese, xakove ili kutije, a grane povezane u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. Program odno{ewa ba{tenskog otpada realizova}e se do 19. novembra. J. K.

na metara od prave gradske frke. Ipak, sla`u se da sme}a ne bi smelo da bude. A ima ga. Visok vodostaj je delimi~no za to odgovoran, ali sigurno je i qudska ruka doprinela. ^i{}ewe bi umnogome dodatno popravilo ugo|aj. S. Tanuryi} Foto: B. Lu~i}

Pe{a~ewe u prirodi Planinarsko smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” organizuje pe{a~ewe u prirodi u nedequ 18. jula, a polazak je u 7.19 ~asova sa @elezni~ke stanice za ^ortanovce. Staza je s blagim usponima du`ine oko 11 kilometara. Vodi~ je Milorad Novkovi}, a za dodatne informacije broj telefona je 063 / 806 – 18 – 59. I. D.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak16.jul2010.

DNEVNIK

I PO UPLATNICE ZA VRTI] U UPRAVNU ZGRADU „RADOSNOG DETIWSTVA”

Roditeqi zaziru od novih gu`vi

Radikalno kultivisawe Neki qudi ne bi prepoznali kulturu, sve da padne iz najudaqenije galaksije, strefi ih izme|u o~iju, poka`e li~na dokumenta i te~no se predstavi na sedam slu`benih jezika! Na fotografiji Aleksandre Erski vidi se jedan takav (ne)uspe{an poku{aj urazumqavawa nerazumnih. Jednostavnim napisom “Jedan auto, jedno parking me-

sto! OK?”, jedan na{ sugra|anin poku{ao je saobra}ajnoj kulturi podu~iti drugog, ali ovoga puta na direktan i neposredan na~in. Ako nam ne uspeva da zara|ujemo, putujemo ili da se usavr{avamo, mo`emo se barem potruditi da po{tujemo qude sa kojima `ivimo, wihov prostor i vreme. D. A.

ULI^NI APARATI ZA PRU@AWE PRVE POMO]I PRI SR^ANOM UDARU NISU JO[ NIJEDNOM KORI[]ENI

Defibrilatori, sre}om, miruju

Iako izlagawe suncu u letwim danima pove}ava opasnost od sr~anog udara, aparati za pru`awe prve pomo}i kod infarkta, takozvani defibrilatori, koji su postavqeni na [trandu, @elezni~koj stanici, Gradskoj ku}i i na Spensu, sre}om, nisu do sada nijednom upotrebqeni. Ina~e, Zavod za hitnu medicinskui pomo} tra`io jo{ lane saglasnost od Policijske uprave i Suda da defibrilatore postave i na tim promet-

nim mestima, me|utim, do sada ih nije dobio. U me|uvremenu, ura|eno je i ovogodi{we servisirawe i kontrolisawe svih aparata, a stiglo je i poja~awe u vidu dva mopeda sa mobilnim defibrilatorima. Kako je Gradska uprava za zdravstvo finansirala projekat postavqawa defibrilatora, u Gradskoj ku}i su nam rekli da }e retrening zaposlenih u javnim preduze}ima gde su aparati postavqeni biti obavqeni u septembru. ^lanica Gradskog

ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov Miki} rekla je za na{ list da je gradska vlast dala preporuku svim svim velikim tr`nim centrima, bankama i drugim preduze}ima sa velikim prometom qudi da se prikqu~e projektu i postave ove aparate u ciqu br`eg delovawa u slu~aju potrebe. - Grad ne mo`e da uradi ovaj posao i smatramo da je moralna obaveza svih takvih ustanova i preduze}a da nam se prikqu~e – objasnila je Novakov Miki}. Ovi aparati, koje po evropskim standardima mora da ima svaka javna ustanova, a koji su, pored masa`e srca i ve{ta~kog disawa, delotvorni kod po~etne faze sr~anog udara, treba da smawe nivo smrtnosti kod sr~anih bolesnika. Defibrilator radi na baterije i mo`e da uradi 240 defibrilacija. Kada baterija bude na izdisaju, aparat }e na to upozoriti, a do zamene baterija mogu}e je jo{ devet puta pru`iti prvu pomo}. Defibrilator pamti 60 minuta EKG-a, {to zna~i da se nakon pru`ene pomo}i mo`e od{tampati wegova memorija, koja }e slu`iti kao istorija bolesti i sudsko-medicinski dokument. Kutije sa aparatima za{ti}ene su od huligana alarmom. I. Brcan

ZA PUTOVAWE NA CRNOGORSKO PRIMORJE POTREBAN PAPIR VI[E

Pla}eno le~ewe aminuje komisija

Redakciji "Novosadske hronike" javio se ~italac Mileta Babi} ozloje|en procedurom za dobijawe potvrde o zdravstvenoj za{titi u inostranstvu, ovog puta za putovawe u Crnu Goru. - Ukoliko nekome zatreba lekarska pomo} na crnogorskom primorju, a ne `eli da plati uslugu, na put mora da ponese i jednu potvrdu. A, da bi se do{lo do te potvrde, vaqa izgubiti i nekoliko dana - ka`e na{ sagovornik. Dakle, potencijalni putnik za Crnu Goru ( i bilo gde u inostranstvo) prvo mora da ode kod izabranog lekara koji }e uvidom u karton utvrditi da li osiguranik boluje od akutnih ili hroni~nih oboqewa, za koje je potrebno du`e ili stalno le~ewe, odnosno da se ne nalazi u stawu koje bi zahtevalo sme{taj u zdravstvenu ustanovu u Crnoj Gori. Budu}e majke koje su u poodmakloj trudno}i i koje bi, ne daj bo`e, mogle da se porode negde na crnogorskom moru, boqe da ne pakuju kofere. Jer potvrdu ne}e dobiti. Tako|e je neophodan i

izve{taj o stawu i zdravqu zuba od stomatologa. - Izve{taj izabranog lekara nosi se potom u Fond za zdravstveno osigurawe, a odatle se upu}uje Lekarskoj komisiji. Ona }e analizom pacijentovog zdravstvenog kartona proceniti da li }e Fond izdati potvrdu o kori{}ewu zdravstvene za{tite, odnosno da li }e toj osobi, ukoliko se razboli na moru, biti pla}eni tro{kovi le~ewa u inostranstvu poja{wava na{ ~italac. Od na~elnika Fonda za zdravstveno osigurawe Zorana Gagi}a saznali smo da prikupqawe medicinske dokumentacije neophodne za izdavawe potvrde propisuje Zakon o zdravstvenom osigurawu, ali da do sada nije postojao sporazum o primeni Zakona u svim zemqama, pa tako ni u Crnoj Gori, koja do skora i nije bila inostranstvo. Potvrda o zdravstvenom stawu izdaje se u Fondu za zdravstveno osigurawe, @itni trg 1, {alter 5. I. D.

Redakciji na{eg lista danima se javqaju nezadovoqni roditeqi koji smatraju da ih u upravi „Radosnog detiqstva“ maltretiraju. Naime, ka`u da su bili neprijatno iznena|eni kada su na oglasnim tablama ili na ulazu u vrti} pro~itali obave{tewe da po uplatnice traba da odu {alter salu Upravne zgrade „Radosnog detiwstva“. Nada \, majka ~ije dete ide

kursa. Prosto se pla{im da odem, jer ne znam da li }u morati da stojim u redu dva do tri sata kao i ostali roditeqi – ka`e iznervirana Nada. S wenim mi{qewem sla`u se i drugi roditeqi, koji misle da ovo vreme uop{te nije pogodno za bilo kakve izmene, posebno ako se zna koliki se redovi stvaraju u upravnoj zgradi.

Da bi izbegli gu`vu, roditeqi koji dolaze da plate ra~un treba samo da pro|u s druge strane stepenica, prijave portiru zbog ~ega su do{li, i ne}e morati da ~ekaju (Slavica Bjelac) u vrti} u ulici Stevana Hristi}a, smatra da je ovo prosto neverovatno po{to je trenutno ispred zgrade ogromna gu`va zbog konkursa za upis u ovu ustanovu. - Ovo je stra{no, ranijih godina uplatnice i akontacije smo dobijali u vrti}u i mogli smo da platimo u najbli`oj banci ili po{ti. Me|utim, ove godine su smislili ne{to novo i to usred kon-

Pomo}nik direktora u „Radosnom detiwstvu“ Slavica Bjelac potvrdila je za „Dnevnik“ da su, od ove godine, preko letweg raspusta uveli taj sistem da roditeqi po uplatnice dolaze u {alter salu. - Prekju~e je iza{lo obave{tewe na svim vrti}ima da se uplatnice podi`u u Ulici Pavla Simi}a. Razlog tome je {to trenutno radimo s 50 odsto kapaciteta, {to

Foto: I. \o|i}

zna~i da polovina vrti}a ne radi, pa nemamo gde tim roditeqima da ostavimo uplatnice. Nekad se desi i da se uplatnica izgubi, pa onda mnogi u septembru imaju problema, jer im se nagomilaju ra~uni – ka`e sagovornica. Ona isti~e da su roditeqi pro{log meseca dobili da uplate kona~an obra~un za maj i akontaciju za jun, a da sada po uplatnice treba da odu oni roditeqi ~ija su deca i{la ceo ili polovinu juna u {kolicu, jer se sada pla}a kona-

~an obra~un za jun. Kada su u pitawu gu`ve ispred upravne zgrade, isti~e da ovi roditeqi ne treba da se brinu, jer nema potrebe da stoje u redu. - [alteri su podeqeni na one za prijem dokumenata i na one za uplatnice. Da bi izbegli gu`vu, roditeqi koji dolaze da plate ra~un treba samo da pro|u s druge strane stepenica, da prijave portiru zbog ~ega su do{li i ne}e morati da ~ekaju – zakqu~ila je Slavica Bjelac. Q. Nato{evi}

ANKETA DOVELA DO PODELA RODITEQA OKO [KOLSKIH DE@URSTAVA, UNIFORMI I TELEFONIRAWA

„Elita” protiv zabrane mobilnih Roditeqi novosadskih |aka nisu spremni, niti zainteresovani, da jedan dan godi{we budu de`urni sa nastavnicima u {kolama koje im deca poha|aju, pokazale su ankete koje su sprovele {kole na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a; pokrenute kako bi se pove}ala bezbednost u {kolama. U ukupno 38 osnovnih i sredwih {kola, koje su dostavile podatke ankete, sa-

{kole podr`alo je 45 odsto roditeqa, dok su ostali bili samo za to da se ne koriste za vreme nastave. - Upotreba telefona u {kolama svakako je ograni~ena pravilnicima i kodeksima {kola, ali moramo osigurati da se to i po{tuje. Zato je va`no uspostaviti sanckije za one koji pravilo prekr{e, te nam predstoji da na|emo modalitet kojim }emo uredi-

Oko 80 odsto roditeqa ~ija deca poha|aju {kole koje va`e za presti`nije protiv zabrane mobilnih u {kolskoj klupi, dok je u prigradskim naseqima toliki procenat podr`ao zabranu mo je 18 odsto roditeqa smatralo da je de`urstvo dobra ideja, dok wih oko 14.500 (82 posto) nije bilo saglasno. Posmatraju}i posebno osnovne i sredwe {kole, roditeqi osnovaca su bili za pet procenata spremniji da na ovaj na~in “`rtvuju” jedan dan u godini. Ostala pitawa koja je sadr`ala anketa bukvalno su podelila mi{qewa roditeqa. Zabrana dono{ewa mobilnih telefona u

ti ovu oblast. Naravno, ovo pravilo moraju da po{tuju i svi zaposleni u {kolama, jer su oni ti koji daju primer deci – rekao je za “Dnevnik” ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}. Ipak, nisu roditeqi svih {kola imali ujedna~en stav prema kori{}ewu mobilnih telefona. Oko osamdeset odsto roditeqa podr`alo je zabranu u osnovnim {kolama, me|u kojima

^ITAOCI PI[U SMS

su, “Svetozar Toza Markovi}”, “Veqko Vlahovi}”, “\ura Jak{i}”, “Du{an Radovi}”, kao i {kole u Bege~u i Futogu, dok se procenat podr{ke popeo na ~ak vi{e od 95 odsto u O[ “Aleksa [anti}” iz Stepanovi}eva, “Jo`ef Atila” i “Ivo Lola Ribar”. Potpuno suprotna razmera zabele`ena je u osnovnim {kolama kao {to su “Branko Radi{evi}”, “Sowa Marinkovi}”, @arko Zrewanin” i “\or|e Nato{evi}”, u kojima je negde ~ak i 81 odsto roditeqa protivilo za-

brani no{ewa moblilnih telefona za wihove mali{ane. Kada je re~ o sredwim {kolama, tu je situacija prili~no ujedna~na, jer je ve}ina protiv. Me|utim, interesantno je da u gimnazijama “Jovan Jovanovi} Zmaj” i “”Svetozar Markovi}” bukvalno nijedan roditeq ne smatra da treba zabraniti upotrebu mobilnih telefona. Ovakav stav {kole obrazla`u time da su wihovi |aci i do sada bili disciplinovani, te da telefone ne koriste tokom nastave. Na pitawe {ta misle o predlogu da se u~enici na neki na~in uniformi{u za vreme nastave, mi{qewa roditeqa su, tako|e, podeqena, ali ih ve}ina smatra da to ne bi trebalo da budu uniforme kao nekada; ve} samo neki deo garderobe, poput majice ili prsluka kojim bi se raspoznavalo koju {kolu |aci poha|aju. Pozitivan stav jesu dali, ali uz napomenu da taj izdatak ne snose sami, ve} da ga finansiraju Grad i {kole. Ankete je do sada uradilo 38 {kola, dok ostalih 16 to treba da u~ine po~etkom {kolske godine. A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Bagatela Svi porede cene hrane ovde i u EU. Sla`em se, ovde su mawe za nekih 20%, ali su ovde plate mawe i do 500%. 063/7244... *** Lov i ribolov. Na zavr{etku uspe{ne sezone parade `ivotiwskog sveta, pred-

sedavaju}i krunskog saveta, sedi vuk, lupi ~eki}em po komarcu na stolu i re~e: Tako mi svih riba, obe}avam da }emo ih u narednom sredwem razumnom roku uni{titi. Ne}e ih spasti ni bonus na preostali opstanak. Jer statisti~ki gledano, oni vi{e ne postoje. Haug! 063/1761... *** (Ne)dragi politi~ari! Za{to nam upropastiste ovu na{u, prirodno bogatu, lepu, Bogom datu zemqu Srbiju? Gra|ani Srbije izuzetno mnogo vole svoju zemqu. @ivela Srbija!!! 065/4040... *** Nisam mogla da poverujem svojim o~ima kada sam pro~itala

vest da dobijamo novi most na stubovima nekada{weg Franc Jozefovog mosta. Smatram da u ovim jadnim vremenima nije potreban ni Novom Sadu ni Petrovaradinu. I vrapci znaju da je preko potreban nov (a ne privremeni) `elezni~ko drumski most, pa i svaki drugi preko kojeg }e mo}i prelaziti te{ka vozila. Pobogu, imamo dovoqno mostova za panoramske razglednice Novog Sada. Apelujem na nadle`ne da se pozabave istinskim problemima ovog grada. Novosa|anka. 064/1789... *** Pre nekoliko godina bio je vi{i nivo Dunava ali nismo imali fekalije u kabinama na [trandu. Nije to vi{a sila. To se zove neodgovornost, nesposobnost i lewost. I nije ta~no da je sve dovedeno u red. Nismo imali ni celodnevnu vikend torturu tehno zvuka zbog nekoli~ine hiperaktivnih „Egzitovaca“. Hvala! 060/3331...

*** Predla`em da Krkobabi} (samo ime ka`e) humano uspava one sa najni`im penzijama, pa }e lak{e na}i re{ewe za podelu glupog bonusa. I da donira svoju penziju (prima platu), od koje bi {est porodica skromno `ivele svakog meseca i tako poka`e stvarnu brigu za penzionere, umesto nepristojne 064/1655... nezaja`qivosti. *** Moram, jednostavno moram da odem u taj Kru{edol da ukradem jedan bicikl. I da popijem jednu rakiju kod baba Dare, pa da novce ne ostavim. Jer ako je to tako kao {to to @eqko pi{e to vi{e kod nas nije normalno. Bez uvrede Kru{edol~ani! 064/2466... *** Za{to ne rade reflektori i rasveta na @elezni~koj stanici tek je remontovano, a ve} je pokvareno. Srbija brate. Kada }e biti obnovqena i kompletno remontovana oba koloseka puni rupa i podhodnik koji proki{wava? 065/6402...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak16.jul2010.

9

BRANITEQ MALOG ^OVEKA ALEKSANDAR GRUJI] USKORO PO^IWE RAD

Ombudsman u avgustu kre}e u akciju Prvi gradski ombudsman u istoriji Aleksandar Gruji} za “Dnevnik” ka`e da o~ekuje da po~ne da radi po~etkom avgusta. Po wegovim re~ima, to zavisi od toga kada mu „Poslovni prostor“ na preporuku gradona~elnika, prona|e kancelariju, {to on o~ekuje da }e biti uskoro. [to se ti~e prvog zadataka koji }e biti postavqen pred za{titnika gra|ana, o~ekuje se da }e to biti sve `albe Novosa|ana koji su stigli pred Gruji}evog pokrajinskog kolegu, a koje se uglavnom odnose na rad gradskih slu`bi, i ~ine petinu `albi koje je pokrajinski ombudsman primio. - Onog momenta kad dobijem prostor i osnovni inventar za rad, preuze}u te prijave. Iskreno se nadam da }e to biti po~etkom avgusta, ali to ne zavisi od mene – izjavio je Gruji}. Direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan rekao je da nameravaju da za ombudsmana namene prostorije u zgradi u Ulici vojvo|anskih brigada 17, ali da to mora da potvrdi i upravni odbor preduze}a. Tako bi i formalno za{titnik gra|ana bio izme{ten iz gradskih slu`bi. Da podsetimo, za{titnika gra|ana izbarala je Skup{tina grada na sednici 25. juna. O formirawu ove institucije doneta je odluka jo{ 10. decembra 2008.

Gradski ombudsman, kao nestrana~ka li~nost, trebalo bi da {titi prava gra|ana koja nisu u nadle`nosti pokrajinskog i republi~kog za{titnika gra|ana, a nedavno je iznet podatak da ~ak petinu predmeta pokrajinskog ombudsmana ~ine `albe No-

grada, gradona~elnika, Gradskog ve}a, sudova i javnih tu`ila{tava osnovanih na teritoriji Novog Sada. On }e imati mogu}nost da Skup{tini grada, gradona~elniku ili Gradskom ve}u podnese inicijativu za izmenu odluka i drugih akata koje dovode do povreda prava gra|ana, ali i da inicira dono{ewe novih va`nih dokumenata u toj oblasti.

Najverovatnije da }e kancelarija ombudsmana biti u zgradi u Ulici vojvo|anskih brigada 17

Aleksandar Gruji}

godine, ali se kasnilo s wenim ustanovqavqawem. Gruji} je radio kao advokat, zatim kao pripravnik i saradnik Trgovinskog suda, da bi posledwe dve godine proveo u gradskoj upravi. Za wegovu zamenicu izabrana je Stojanka Varaji}, koja je zaposlena u „Informatici“, kao rukovodilac pravne slu`be.

vosa|ana na rad gradskih slu`bi. Za{titnik gra|ana mora biti diplomirani pravnik s polo`enim pravosudnim ispitom, sa najmawe pet godina iskustva na pravnim poslovima, visokih moralnih i stru~nih kvaliteta i sa zapa`enim iskustvom u za{titi prava gra|ana. Ombudsman je ovla{}en da kontroli{e po{tovawe prava gra|ana, da utvr|uje povrede u~iwene aktima organa grada, da kontroli{e zakonitost, pravilnost i efikasnost rada gradske uprave, ali nije ovla{}en da kontroli{e rad Skup{tine

Tako|e, za{titnik gra|ana je ovla{}en da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka organa Grada, kojima se ure|uju gra|anska prava i slobode. Gradski ombudsman }e mo}i i da javno preporu~i razre{ewe rukovodilaca organa uprave, odgovornih za povredu prava gra|ana, odnosno da inicira pokretawe disciplinskog postupka protiv zaposlenih u organima uprave, ali, u slu~aju dokaza i da pi{e prijave za pokretawe krivi~nog ili prekr{ajnog postupka. Za{titnik prava gra|ana bira se na pet godina, uz mogu}nost jo{ jednog reizbora. S. Krsti}

^ARKE UO^I IZBORA ZA SAVET MESNE ZAJEDNICE U RUMENKI

Rade volonteri, a ne partijski aktivisti Izborna komisija za izbor ~lanova Saveta Mesne zajednice u Rumenki demantovala je ju~e prekju~era{wu izjavu novosadskog poverenika Gradskog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Milovan~eva „da Izborni odbor spre~ava da SNS u|e u odbor i da Milovan~ev od nestrana~kih izbora `eli da napravi politi~k utakmicu. Izbori za savet su nestrana~ki, nema partijskih lista, niti je dozvoqeno u~e{}e politi~kih partija. U Izbornoj komisiji i bira~kom odboru volonU RUMENKI I KISA^U

O~i{}ene divqe deponije

terski rade svi ~lanovi u svojstvu gra|ana Rumenke, a ne partijskih aktivisti“, nave-

borne komisije Dejan Maodu{, gde se jo{ dodaje da ne postoji „izborni odbor“.

Sutra izbori Gradska uprava za op{te poslove ju~e je obavestila da }e se na podru~ju Rumenke sutra sprovesti izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora Mesne zajednice. Glasati se mo`e od 7 do 20 ~asova u sedi{tu Mesne zajednice u Ulica Vojvo|anska19. Glasa~i treba da imaju li~nu kartu, ili neku drugu ispravu radi utvr|ivawa identiteta. deno je izme|u ostalog u saop{tewu Izborne komisije, koje je potpisao predsednik Iz-

Odgovaraju}i na izneto, Milova~ev tvrdi da je saop{tewe licimerno jer DS kon-

troli{e sve tokove izbora za Savet Mesne zajednice, a kao primer za to je naveo da su demokrate imenovale sve ~lanove Izborne komisije (wih devet). - Prihvatam primedbu da su izbori nestrana~ki, i da postoji Izborna komisija, a ne odbor, svejedno -rekao je Milovan~ev i dodao da to ~lanove Saveta Mesne zajednice ne spre~ava da omogu}e „napredwacima“da u~estvuju u kontrolisawu i brojawu glasova, {to za sada odbijaju da u~ine. Z. D.

Besplatni pregledi u Rumenki Dom zdravqa „Novi Sad“ danas nastavqa kampawu „«Otvorena vrata Doma zdravqa“», kada }e 41. akcija na poziv Mesne zajednice «Rumenka biti odr`ana u ambulanti u ovom nasequ. Svi gra|ani mo}i }e od 9 do 13 sati besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se s timovima lekar-sestra. Po{to su ovih dana najavqene vrlo visoke temperature, akcenat akcije je na za{titi ko`e i mlade`a od {tetnog zra~ewa sunca, pa }e dermatolog sa svim posetiocima razgovarati o ovoj temi. Tako|e, gra|ani }e imati priliku da provere kapacitet i funkciju plu}a, kao i gustinu kostiju kako bi spre~ili prelome i osteoporozu. Q. Na.

Velike divqe deponije u Kisa~u i Rumenki uklonili su radnici „^isto}e“ po nalogu komunalne inspekcije i Zavoda za izgradwu grada, saop{teno je ju~e iz preduze}a. Navedeno je da je s povr{ine kraj lova~kog doma iza grobqa u Kisa~u odneto 15.00 kubika razli~itog otpada. U Rumenki je o~i{}eno 4.000 kubika sme}a koje se nalazilo u Omladinskoj ulici iza stadiona. S. K.

LETWA [KOLA SRPSKOG JEZIKA NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU

Kandidati iz celog sveta

Me|unarodna letwa {kola srpskog jezika, kulture i istorije Univerziteta u Novom Sadu odr`a}e se od 24. jula do 14. avgusta u organizaciji Filozofskog fakulteta. Program {kole obuhvata ~asove lektorskih ve`bawa i ~asove predavawa iz oblasti za koje se studenti opredele kao i ekskurzije, posete va`nijim kulturnim institucijama, folklor i kwi`evne ve~eri. Do sada se u {kolu prijavilo 75 kandidata iz gotovo svih evropskih zemaqa, Ame-

rike i Azije dok su najbrojniji studenti slavistike ali i oni koji `ele da nau~e srpski jezik, saop{tavaju organizatori. Zahvaquju}i finansijskoj podr{ci Pokrajinskog seklretarijata za obrazovawe i kulturu, obezbe|ene su 24 stipendije i {est polustipendija za studente slavistike iz zemaqa u okru`ewu i s inostranih univerziteta koji neguju slavisti~ku tradiciju. B. P. P.

Iskqu~ewa struje Sremski Karlovci: od 8 do 13 sati E{ikovac i Stra`ilovo. ^ortanovci: od 8 do 9.30 deo vikend naseqa Kraqev breg, od 9 do 12 delovi vikend naseqa Kraqev breg, Dragutinovi} i Kara{, od 10 do 13 deo vikend

naseqa Kara{. Beo~in: od 8 do 17 Crveni ~ot i Letenka. Bano{tor: od 8.30 do 10.30 celo naseqe, od 8.30 do 13.30 vikend naseqa Prqu{a i Kru{evqe. Svilo{, Grabovo, Susek i Lug: od 8.30 do 13.30 cela naseqa.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Dodeqene pare za pokretawe biznisa [est izbegli~kih i porodica raseqenih s Kosova i Metohije u Sremskim Karlovcima dobi}e nov~anu pomo} od Komesarijata za izbeglice za zapo~iwawe ili unapre|ewe sopstvenog biznisa. Kako saznajemo od poverenika za izbeglice Nade Ostoji} – Agbabe, Komesarijat za izbeglice dodelio je 750.000 dinara karlova~koj op{tini za ekonomsko osamostaqivawe te kategorije stanovnika, a komisija za dodelu pomo}i, raspisala je oglas na koji se prijavilo 12 porodica. Najve}i iznos je 150.000, a najmawi 100.000 dinara. Dobitnici pomo}i bavi}e se izradom obu}e, odevnih predmeta, kola~a i torti i p~elarstvom. Z. Ml.

Foto: S. [u{wevi}

SINO] NA [TRANDU

Otvorena biblioteka na pla`i Posetioci [tranda od ju~e mogu, drugu godinu zaredom, da na samoj pla`i pozajmquju kwige iz Gradske biblioteke, ~ija je ispostava otvorena na platou kupali{ta. Pesnik Pero Zubac ju~e je otvorio ovaj privremeni ogranak biblioteke, pod sloganom “Biblioteka je tamo gde ste vi”. Biblioteka }e u ponudi imati literaturu za decu i odrasle i dnevnu {tampu, a tu }e do kraja avgusta biti odr`avane i kreativne radionice za decu, kwi`evne ve~eri, susreti sa kwi`evni-

cima, sportistima, umetnicima, kao i koncerti. Ideja o biblioteci na [trandu potekla je od novinara \or|a Randeqa i Jovana Tanurxi}a, a podr`ali su je Gradska biblioteka i “Gradsko zelenilo” i jedinstvena je na Dunavu. Biblioteka }e raditi do 1. septembra, od 9 do 19 ~asova i bi}e otvorena za sve ~lanove Gradske biblioteke. U~lawewe je mogu}e i na [trandu, a godi{wa ~lanarina za odrasle je 400 dinara, 300 za decu, dok je porodi~na ~lanarina 500 dinara. S. K.

PRED SKUP[TINU 31. JULA

Mali akcionari „Drap{ina” ho}e obe{te}ewe Mali akcionari AD“Petar Drap{in“ u~estvova}e u radu Skup{tine akcionara 31. jula, uprkos tome {to im poziv za skup nije stigao na ku}ne adrese, {to je po zakonima o privatizaciji i privrednim dru{tvima trebalo da se u~ini putem po{te, odmah po objavqivaqu Skup{tine 1. jula kazao je predsednik sindikata „Solidarnost“ Milan Starovi}. Prema wegovim re~ima sve do pre neki dan u firmi nisu postojali ni obrasci za davawe punomo}ja. Na Skup{tini malih akcionara, radnici - akcionari, ima ih oko hiqadu, tra`i}e revalorizaciju imovine i obe{te}ewe jer u „srozavawu“ firme, kako isti~e Starovi}, nisu u~estovali. Malim akcionarima pripada 30 odsto imovine firme, a od 2004. godine kada je preduze}e prodato, nisu dobili ni dinara dividende.

Kolika je vrednost akcija nije poznato, jer ve}inski vlasnik firme -dr`ava, nije ih stavila na berzu. Ra~un fabrike je u blokadi od 2007. godine i prema ra~unu „Solidarnosti“ kre}e se iznad 13 miliona evra. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o prodaji firme s konzorcijumom u maju pro{le godine, a kao razlog je navedeno prekomerno zadu`ivawe nekada{wih vlasnika i neizmirivawe rate za firmu. Privatizacija ove novosadske fabrike ~uvena je po tome {to je aukciju firme poni{tio Vrhovni sud Srbije krajem 2005. godine. Me|utim tada{wa vlast na republi~kom nivou, u prvom redu DSS ( ministar za privredu i privatizaciju je bio Predrag Bubalo) postavla se kao ja~a od zakona ove zemqe i nije sprovela odluku sudu. Z. Deli}

KASNE PLATE, DANAS PROTEST

U „Novitetu” {trajk upozorewa Zaposleni u AD „Novitet“ planirali su za danas {trajk upozorewa, odnosno da prekinu rad od 14 do 15 ~asova a u ponedeqak su najavili {trajk, u nameri da poslodavca nateraju da dobiju drugi deo majske plate i celu junsku zaradu. Direktor firme Aleksandar Petrovi} ka`e da od {trajka radnici ne}e imati koristi i da }e danas dobiti zaostali deo li~nog dohotka od maja a da }e zarada za juni biti „o tom potom“. Prema re~ima predsednice Okru`nog odbora sindikata „So-

lidarnost“ Gordane Koji}, danas }e se insisitrati na tome da se isplate sve obeveze prema radnicima, a ne samo deo, i da „Novitetovi“ radnici posebno treba da budu istrajni u zahtevu da se potpi{e kolektivni ugovor. U posledwe vreme sindikat „Solidarnost“ najavama {trajka primorava poslodavca da izmiruje obaveze prema zaposlenima, a predsednica Okru`nog odbora“Solidarnosti“ skre}e pa`wu da ve}i deo zaposlenih u „Novitetu“ ne dobije ni iznos u visini minimalca Z. D. (oko 16.000 dinara).


petak16.jul2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

AKCIJA SUZBIJAWA AMBROZIJE U SOMBORU

Te{kom ma{inerijom na alergene SOMBOR: Ekipe novosadske „Ciklonizacije” po~ele su na podru~ju Sombora i naseqenih mesta koja gravitiraju sedi{tu Zapadne Ba~ke akciju uni{tavawa ambrozije, biqke koja je jedan od najja~ih alergena. U ovoj akciji, koja je „Ciklonizaciji” poverena na osnovu javnog konkursa somborske Gradske Uprave radi oko 20 radnika ovog preduze}a koje je specijalizovano na takozvanim DDD poslovima. - Sa devet specijalizovanih traktora uni{tavamo ambroziju po planu koji nam je dostavilo somborsko Odeqewe Gradske Uprave za komunalne poslove, nakon ~ega na „scenu stupaju” na{i qudi sa trimerima, kako bi se na svim tretiranim povr{inama u potpunosti uni{tio ovaj alergen - ka`e pomo}nik direktora DDD slu`be „Ciklonizacije„ Branko Vojvodi}, koji sa svojim kolegom Andrejem Konstatinovi}em, dipl. in`ewerom za{tite biqa, rukovodi celom akcijom. - Po~eli smo sa delovima grada u kojima je registrovana ambrozija, pa tako danas zavr{avamo Rokova~ku {umu, Industrijsku zonu, dobro napredujemo i u naseqima Nova Selen~a i Goge, a koliko sutra na{e ekipe prelaze i na rad po naseqenim mestima somborskog atara ka`e Vojvodi}, prema ~ijim re-

Ko{ewe trave kao poduhvat

~ima }e, od somborskih sela, prvo na redu biti Kqaji}evo. U ovom projektu za monitoring i mapirawe je zadu`ena somborska Poqoprivredna stru~na slu`ba (nekada{wi „Agroinstitut”) ~iji stru~ni saradnik Zoran Boca upozorava na neophodnost zajedni~kog delovawa vlasti i gra|ana u suzbijawu ambrozije. - Imaju}i u vidu zakasnelu vegetaciju, sada je pravo vreme za obra~un sa ambrozijom, kako bi se uni{tila na {to ve}im povr{inama pre cvetawa, zahvaquju}i kojem se ova biqka nekontro-

lisano i {iri - ka`e Boca i poziva Somborce da se ukqu~e u akciju. - Postoje povr{ine koje su qudima „Ciklonizacije” nedostupna, kao {to su dvori{ta privatnih ku}a, ba{te, vo}waci...pa zaista apelujemo na na{e sugra|ane da sami pokose ambroziju kako se ne bi daqe {irila, i samim tim cela akcija obesmi{qavala. Pored toga, potrebna je dobra voqa i poqoprivrednika, po{to se ova alergenska biqka vrlo brzo {iri po sve`e poko{enim strwi{tima - upozorava Boca. M. Miqenovi}

Od toplesa do vatrometa ADA: Deveti moto-susret po~eo je ju~e u Adi i traja}e do nedeqe, uz u~e{}e vi{e stotina bajkera iz na{e zemqe i inostranstva. U parku Rekreracionog centra „Adica” do~ek u~esnika otpo~eo je jo{ od prepodneva, a uve~e posle sve~anog otvarawa nastupile su muzi~ki sastavi „Ramblers”, „A|anski bubwari” (Ada), „Krizni {tab” (Srbobran) i „Godfaters” (Crvenka). Susret koji organizuje Moto klub „Kobra” iz Ade nastavqa se danas od 15 ~asova bajkerskim igrama, rvawem u uqu, drugim zanimqivim sadr`ajima i

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (18), „Seks i grad“ (19.45, 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Najdu`i penal na svetu“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od srede 14. jula u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sowa Vujakovi}, Milena Molnar, Ivana @vi`dak, Slavica \uri}, Vesna Kubatfinski, Katarina Kne`evi} i Maja Tepav~evi} iz Novog Sada, Du{anka Radi{i} iz Sremske Kamenice, @ivana Goli} iz Ka}a, Milka Stoji~i} iz Ba~kog Jarka, Bojana Graovac iz In|ije i Zagorka Maksimovi} iz Nove Gajdobre, DE^AKE: Maja Malenovi} i Mina Tulendi} iz Novog Sada, Tatjana Beri} iz Veternika, Ranka Barbir iz Futoga, Dejana Cvetanovi} i Lidija Krsti} iz Rumenke, Bojana Ini} iz Ka}a, Ivana Stani{i} iz Budisave, Tatiana ^in~urak iz Bege~a, Qubica Radovi} iz Koviqa, Olgica Kosti} iz Sremskih Karlovaca, Ana Kun~ak-Kova~evi} iz Ba~kog Petrovca, Bojana Bau{ka iz Maradika, @aklina Blagaj iz Loka, Jasmina Kezija iz @abqa, Jelena Mandi} iz ^uruga, Vesna Grizeq iz Kara|or|eva i Marija Nosal iz Selen~e.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Nevenka Lazara Jovanov (urna) (1934) u 11.45 sati, Bosiqka Arse Stefanovi} (1937) u 12.30, Soka Nikole Opsenica (1926) u 13.15, Duwa Ninoslava [imi} (1985) u 14, Milica Milijanka Prduqa (1946) u 14.45, @ivan Stevana Danilovi} (1943) u 15.30, Kosta Mileta Borovi} (1940) u 16.15 i Milan Katarine Dautovi} (1933) u 17 sati. Na grobqu u Veterniku bi}e sahraweni Dragutin Branka ^i~i} (1933) u 14 i Milka \ura Ru{nov (1932) u 15 sati.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ve~erwim koncertima vi{e bendova iz na{e zemqe i Ma|arske i erot-{ou. U subotu od 14 ~asova na programu je toples prawe motora i druge bajkerske igre, defile u~esnika ulicama Ade je u 17 ~asova, potom je prvi put prikazivawe akrobatske ta~ke „kugla smrti” u Srbiji. Izvla~ewe nagrada na tomboli je u 23 ~asa na kojoj je premija motocikl „Jamaha XJ 600 N”, a ptoom slede vatromet erotik {ou i nastup beogradske grupe „Pro Rok”, a razlaz je u nedequ posle jutarwe kafice i doru~ka. Dnevna ulaznica na moto susret staje 300 dinara. M. Mr.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK EKOLO[KI KAMP „TRASHBUSTERS”

Ubaci limenku – dovr{i skulpturu PALI]: Od danas pa do 21. jula na Pali}u }e biti odr`an prvi Volonterski eko-kamp „Trashbusters”. Organizator je „Fokus” fondacija iz Subotice, a pod pokroviteqstvom Fonda za za{titu `ivotne sredine. - Centralna ideja projekta je da okupi 15 omladinaca sa teritorije grada Subotice kojima se pru`a mogu}nost da kroz dru`ewe i interaktivno u~e{}e steknu nova i unaprede postoje}a znawa o ekologiji i globalnim ekolo{kim problemima. - ka`e direktor fondacije „Fokus” Branislav Filipovi}. Kamp }e biti sme{ten u Autokampu na Pali}u, a ekolo{ke radionice }e voditi diplomirani ekolog za za{titu `ivotne sredine Sowa Radak, a tre{-art radionice voditi omladinski radnik iz Subotice Arpad [ite. Koordinatori kampa su Robert Va{tag i

Slobodan Mac, omladinski radnici iz Subotice. Volonterski ekokamp „Trashbusters” realizuje se pod pokroviteqstvom Fonda za za{titu `ivotne sredine, a partneri projekta su Udru`ewe gra|ana „Youth and Eco Life” iz Subotice, kao i Park Pali}. Tako|e na Pali}u, u okviru ovogodi{weg „Summer3p” festivala, danas }e biti postavqena skluptura, napravqena od odba~enog materijala sa otpada. Skulptura je nastala u koordinaciji Jugoslava Sivi}a iz radionice Art i Vlatka Jovi}evi}a iz udru`ewa A[C „Pali}”, koje je organizator „Summer3p” festivala. Pored skulpture u obliku ribe, duga~ke {est metara, bi}e postavqen bilbord na kojem }e postioci mo}i da pro~itaju sve informacije o projektu. Sloganom „Ubaci limenku – dovr{i skulpturu” pozivaju se svi gra|ani da se ukqu~e u projekat. A. A.

ME\USEKTORSKI SAVET LPA ZA DECU OP[TINE BE^EJ KATEGORI^AN

Nema razloga za smenu koordinatorke BE^EJ: Uzaludne su sve pohvale koje su tokom minule tri godine stizale od me|unarodnih i doma}ih organizacija za za{titu prava dece, od dr`avnih organa i zvani~nika be~ejske lokalne samouprave, kada je Op{tinsko ve}e na svojoj 121. sednici u ponedeqek, 12. jula, zakqu~ilo da sugeri{e Me|usektorskom savetu LPA za decu op{tine Be~ej da razre{i funkcije kreatora, gotovo, svih akcija lokalnog koordinatora LPA Izabelu [ormaz. Kqu~ni razlog za takav predlog je to {to se Izabela

Izabela [ormaz

[ormaz nije konsultovala s nekim iz lokalne samouprave, konkretno predsednikom op{tine koji ju je imenovao na pomenutu funkciju, pre nego je upozorila ombudsmana za de~ija prava o zlostavqawu dece u odeqewu drugog a, razreda O[ „Zdravko Glo`anski”. O tom „slu~aju” „Dnevnik” je petog jula pisao o razre{ewu direktorke pomenute {kole Suzane \uki} od strane pokrajinskog sekretara za obrazovawe dr Zoltana Jege{a. Kako je Op{tinsko ve}e nalo`ilo Me|usektorskom savetu LPA

za decu op{tine Be~ej da u roku 15 dana sprovede wihovu sugestiju, to je Marija Lu~ev, koja u vreme godi{weg odmora mewa koordinatorku Izabelu [ormaz, po hitnom postupku sazvala sastanak Me|uop{tinskog saveta. Vi{e od dva sata raspravqali su ~lanovi Me|uop{tinskog saveta o aktuelnoj problematici, koja se prote`e od oktobra pro{le godine i jo{ uvek joj se ne vidi razre{ewe, i jednoglasno doneli slede}i zakqu~ak. - Primili smo k znawu sugerisawe Op{tinskog ve}a, ali nismo na{li elemenata za povla~ewe ili smewivawe Izabele [ormaz s funkcije lokalne koordinatorke LPA za decu op{tine Be~ej. Smatramo da nema razloga za takav postupak, jer je koordinatorka svoje obaveze u LPA za decu op{tinu Be~ej savesno obavqala, o ~emu svedo~e brojne pohvale, pogotovo od strane zvani~nika lokalne vlasti. Razlog vi{e {to smatramo da je to nepotrebno, je {to to ne bi re{ilo „slu~aj odeqewa drugog a” u pomenutoj {koli. Smatramo da pismo ombudsmanu ne mo`e biti razlog za razre{ewe koordinatorke, jer je to, ~ak, wena obaveza. Ipak, da bismo izbegli subjektivizam unutar Me|usektorskog saveta, odlu~ili smo da zatra`imo mi{qewe vi{ih instanci s kojima su koordinatorka i LPA za decu op{tine Be~ej sara|ivali u minule tri godine. Istovremeno, molimo Op{tinsko ve}e da razdvoji rad Izabele [ormaz u mati~noj {koli i u okviru LPA za decu op{tine Be~ej i da nam da objektivni rok za pribavqawe mi{qewa vi{ih instanci zbog sezone godi{wih odmora, mi{qewe je Me|usektorskog saveta LPA za decu op{tine Be~ej. V. Jankov

VREMENSKE NEPRILIKE OMELE PLANOVE ORGANIZATORA

Kulturno leto zakasnilo zbog ki{e STARA PAZOVA: „Pazova~ko kulturno leto” nije po~elo kako je najavqeno, 3. jula koncertom grupe Valentino, zbog ki{e, nego }e popularna rok grupa ovu kulturnu manifestaciju otvoriti danas, koncertom na Trgu dr Zorana \in|i}a. Ve} sutra, na letwoj pozornici u Staroj Pazovi, nastupi}e i grupa „Atomsko skloni{te” jer, organizatori „Pazova~kog kulturnog leta”, Op{tina i Centar za kulturu Stara Pazova su predvideli pet velikih koncerata u toku jula i avgusta i jo{ nekoliko zanimqivih programa. [to se koncerata ti~e, bi}e tu i Merima Wegomir 31.jula, Kiki Lesandri} i Piloti 14. avgusta i 28. avgusta , na „Pazova rok festu” Ribqa ~orba. Ono {to je pru`ilo veliko zadovoqstvo muzi~kim sladokuscima u Staroj Pazovi je svakako koncert ansambla „Beltango” koji je 14. jula, tako|e kao deo „Kulturnog leta” imao koncert u Pozori{noj Sali u Staroj

Pazovi, u okviru svoje evropske turneje”, a za najmla|e je predvi|eno 4 pozori{ne predstave. Prva }e biti izvedena ve} 16.jula na Trgu dr Zorana \in|i}a, ulaznicu predstavqaju prazne limenke jer predstava pozori{ta „^arapa” iz Zemuna je ra|ena na ekolo{ke teme, i ulaznice i za sve ostale programe za decu bi}e prazne limenke kao vaspitni uvod mali{anima u program recikla`e koji se priprema I u ovoj op{tini. U okviru „Pazova~kog kulturnog leta” od 20. do 22. avgusta je predvi|en moto skup na rasadniku „Brest”. Koncerti popularnih grupa u okviru „Pazova~kog kulturnog leta” po~iwu u 21 sat, pre toga }e nastupiti neke doma}e grupe, a Op{tina Stara Pazova kao generalni pokroviteq ove kulturne manifestacije obezbedila je autobuski prevoz gra|anima iz svih naseqa u op{tini na programe Kulturnog leta 2010. A. N.

petak16.jul2010.

INVESTICIJA O KOJOJ SE U BA^KOJ PALANCI DUGO PRI^A

Radni~ka olimpijada gradi bazene? BA^KA PALANKA: Kada je pre tri godine Ba~ka Palanka dobila organizaciju Sporske olimpijade radnika Vojvodine 2011. godine ovde su lokalni zvani~nici brzo najavili da }e to biti najboqe organizovano takmi~ewe koje treba da se odr`i po deseti put. Ovih dana grad je oblepqen plakatima koji su najavili po~etak odborjavawa, jer je do starta ostalo 365 dana. To i povremene konferencije za medije na kojima politi~ari i pojedini funkcioneri lokalne samouprave pri~aju o Olimpijadi, jedini su vidqivi znaci da se veliko takmi~ewe pribli`ava. Zamenik predsednika Op{tine Zoran Jovi~in izjavio je da je organizacija ovog takmi~ewa priori-

tet lokalne samouprave, ali je napomenuo da u prethodnih 17 meseci, navodno ni{ta nije ra|eno na ovom projektu. Drugim re~ima, on je prozvao prethodnu koaliciju koja je ovde bila na vlasti, a koja je izgubila ve}inu u lokalnoj Skup{tini 15. aprila. Glavni problem ovda{wih organizatora je nedostatak bazena, ali i streqane. Ostali objekti, poput sportske hale, otvorenih sportskih terena i sme{tajnih kapaciteta postoje. Lokalna samouprava i daqe se nada da }e gradwu bazena u priobaqu Dunava omogu}iti Vlada AP Vojvodine, jer je, navodno to obe}ano jo{ pre tri godine. Tako|e, ovde se nadaju da }e se u ovaj projekat ukqu~iti i deo javnih preduze}a i drugih sponzora. Lokacija za iz-

gradwu bazena je odavno odre|ena, a uskoro bi trebalo da budu zavr{eni i projekti. Da li }e Ba~ka Palanka stvarno dobiti toliko `eqene bazene, koje u ovom delu Ba~ke imaju ~ak i neka sela, ostaje da se vidi, ali ima dosta onih koji tvrde da se o ovoj investiciji mnogo vi{e pri~a nego {to se radi. Svojevremeno je ovde jedan strani investitor hteo da gradi kompleks, koji }e pored bazena i drugih sadr`aja imati i hotel sa pet zvezdica. Onda se sve iskomplikovalo i investitor je oti{ao. Kom{ije iz Ba~kog Petrovca najavquju izgradwu Akva-parka i ovde veruju da }e to i uraditi, a da li }e se to desiti i u Ba~koj Palanci, niko pouzdano ne mo`e da ka`e. M. Suyum

OPET PROLONGIRAN ROK ZA ZAVR[ETAK @UTOG MOSTA

Saobra}aj posle optere}ewa? ZREWANIN: Egip}ani i Rimqani gradili su br`e nego {to Zrewaninci rekonstrui{u. Nijedan drugi zakqu~ak ne mo`e se izvesti nakon {to je, po ko zna koji put, prolongiran rok za zavr{etak @utog mosta, u Zmaj Jovinoj ulici. Mada je pro{le nedeqe iz lokalne samouprave stiglo obe}awe da }e most biti prohodan od 15. jula, on ni ju~e nije bio zavr{en. Rukovodilac odeqewa ure|ewa zemqe i investicija u ovda{woj Direkciji za izgradwu i ure|ewe grada Qubomir Stankov rekao je za „Dnevnik” da je u sredu asfaltiran kolovoz, a da su ju~e asfaltom prekrivane pe{a~ke staze. - O~ekuje nas probno optere}ewe mosta i tek ako rezultati budu povoqni on }e biti pu{ten u upotrebu – dodao je Stankov, uz napomenu da je mogu}e da se to dogodi i danas. @uti most je zatvoren za saobra}aj jo{ u novembru pro{le godine. On je od vitalnog zna~aja za Zrewanin, jer povezuje dve izuzetno va`ne saobra}ajnice i dva dela grada. Wegovim zatvarawem do{lo je do saobra}ajnog kolapsa, {to je ~esto izazivalo nervozu kod voza~a. Nadle`ni su sporost u radu prvo pravdali nedostatkom novca, a kasnije i lo{im vremenskim uslovima. Uz to, govorili su da je radoU GORWEM BREGU, KOD SENTE

Jubilarne `etela~ke sve~anosti

GORWI BREG: Jubilarne `etela~ke sve~anosti prire|uju se 50. put u sen}anskoj op{tini, u nasequ Gorwem Bregu, pod motom „Vina, `ita i mira”, a ujedno }e to biti i 9. me|unarodna `etela~ka priredba Karpatskog regiona. Program po~iwe u subotu takmi~ewima i otvarawem izlo`bi rukotovorina i umetni~kih radova sa motivima `etve, a od 14 ~asova odr`a}e se takmi~ewe u izradi `etela~kih kruna od p{enice, a sat kasnije bi}e takmi~ewe u bi~karewu. U nedequ od sedam sati u centru Gorweg Brega je okupqawe `etela~kih ekipa i zaprega, od 8.30 sati je otvarawe manifestacije uz pu{tawe golubova mira, a takmi~ewe u tradicionalnom na~inu ko{ewa p{enice prati}e prikazivawe `etela~kog doru~ka, ugarewe strwike kowi`a, odr`a}e se nadmetawe u ru~nom ko{ewu uz poziv „Ako si momak, do|i sa mnom kositi” gde }e se takmi~iti ~etvoro~lane ekipe od po dva mu{karca i `ene. Najavqena su i takmi~ewa u tr~awu po strwici, gurawu seqa~kih kola, seqa~kom rvawu, nadvla~ewu konopca i drugim disciplinama, a posle 13 ~asova je degustacija i ocewivawe u~inka kulinara koji }e spremati `etela~ki ru~ak. Priredba koju organizuju KUD „Petefi [andor” iz Gorweg Brega i Turisti~ka organizacija op{tine Sente, uz pokroviteqstvo sen}anske op{tine, zavr{ava se `etela~kim balom. M. Mr.

Radovima nikad kraja

ve zapo~ela beogradska firma „Inter-most” i da je ona ubrzo oti{la u ste~aj, zbog ~ega je bilo potrebno tra`iti novo preduze}e. Posao je kasnije poveren „Interkopu” iz [apca. Gradski ~elnici su ~esto obilazili radove, poru~uju}i da su nezadovoqni wihovom dinamikom, a ujedno licitiraju}i sa novim datumima zavr{etka. Wihove dosada{we prognoze nisu se pokazale ta~nim. @uti most je, ina~e, sagra|en 1969. godine, po sistemu takozvanog prenapregnutog betona. Gradi-

la ga je firma „Mostogradwa”, a odavno je sazreo za hitnu i temeqnu sanaciju. Bilo je planu da se rekonstrui{e jo{ devedesetih godina, ali se sa time odugovla~ilo. Na kraju, do~ekano je da nadle`na inspekcija zabrani wegovu upotrebu. - Bi}e zavr{en ovih dana. U pitawu je obiman posao i posle wega grad }e prakti~no dobiti novi most, ~ak i konstrukcijiski razli~it od prethodnog – kazao je na konferenciji za novinare direktor Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Branislav Kne`evi}. @. Balaban

POTPISAN UGOVOR O ZAJEDNI^KIM INVESTICIJAMA

Boqe snabdevawe elektri~nom energijom IN\IJA: Generalni direktor Elektrovojvodine Tomislav Papi} i zamenik predsednika op{tine In|ija, Sini{a Filipovi} potpisali su Ugovor o zajedni~kom investirawu u elektro energetske objekte u op{tini In|ija. Objekti }e se graditi radi stvarawa uslova za prikqu~ewe budu}ih kupaca elektri~ne energije na distributivni elektroenergetski sistem PD Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad Elektrodistribucija Ruma, radi poboq{awa naponskih prilika kod postoje}ih kupaca elektri~ne energije, kao i privla~ewa novih investicija i stvarawa preduslova za otvarawe novih radnih mesta. - In|ija }e u skorijoj budu}nosti imati mnogo boqi kvalitet elektri~ne energije. Pored tri milijarde dinara, koje su predvi|ene za odr`avawe i investicije na teritoriji cele Vojvodine, ove godine Elektrovojvodina nastavqa politiku pomagawa lokalnim samoupravama ugovorima o sufinansirawu ovakvih projekata. Sli~ne ugovore smo potpisali sa jo{ nekoliko vojvo|anskih op{tina i postigli dobre rezultate. Jo{ jedan deo se odnosi i na kredit koji je In|iji kao jednoj od najrazvijenijih op{tina u Srbiji, dodelila Svetska Banka za izgradwu velike trafo stanice, takozvane In|ija 2 - izneo je generalni direktor Elektrovojvodine Tomislav Papi}.

Ugovor o izgradwi elektroenergetskih objekata na teritoriji op{tine In|ija potpisan je na tri godine i ima}e dve faze. U prvoj fazi bi}e ulo`eno oko 50 miliona dinara i ona }e trajati do 2011. godine, dok }e vi{e novca biti investirano, u drugoj fazi kada treba da se zavr{i do 2012. godine. Ukupna investicija iznosi oko 100.000.000 dinara, a Elektrovojvodina finansira}e polovinu iznosa. - Potpisivawem ovog Ugovora obezbedi}emo i znatno poboq{ati snabdevawe op{tine In|ija elektri~nom energijom. Ovde pre svega mislim na gra|ane koji }e dobiti kvalitetniju i sigurniju elektri~nu energiju, jer su o~ekivawa da vi{e ne}e biti ~ak ni onih sitnih prekida i smetwi. Ovim ugovorom obezbedi}e se i dovoqne koli~ine elektri~ne energije za Severoisto~nu radnu zonu, dakle za Grundfos, IT Park, budu}u deponiju, i za budu}e doma}e i strane investitore koji kao osnovni preduslov za ulagawe vide infrastrukturnu i komunalnu opremqenost. Ovo je deo Strate{kog plana op{tine In|ija, a nakon realizacije, prema mi{qewu stru~waka, mi u narednih dvadesetak godina ne bi trebali da imamo ozbiqnijih problema {to se elektri~ne energije ti~e - rekao je prilikom potpisivawa ugovora zamenik predsednika op{tine In|ija Sini{a Filipovi}. S. Bojevi}

11

VESTI Sunce preti udarom SUBOTICA: Proteklih dana od kada su po~ele tropske temperature vi{e od deset Suboti~ana je do`ivelo lak{i toplotni udar. U Hitnoj pomo}i u Subotici ka`u da nije bilo te`ih slu~ajeva koji zahtevaju hospitalizaciju i da dnevno imaju preko 20 poziva pacijenata koji se `ale na zdravstvene probleme, izazvane velikim vru}inama. Lekari savetuju da se izbegava boravak na suncu od 11 do 16 ~asova i da se pije puno te~nosti. A. A.

Oma` omiqenom banatskom kola~u NOVO MILO[EVO: U Novom Milo{evu, najve}em nasequ novobe~ejske op{tine, sve je u znaku priprema za sedmu „[trudlijadu”turisti~ko - zabavnu manifestaciju, posve}enu {trudli omiqenom banatskom kola~u, koja }e se odr`ati sutra, na platou ispred Restorana „Lovac” u centru Novog Milo{eva. Prvi put ove godine, manifestacija je uvr{tena u turisti~ku ponudu op{tine Novi Be~ej, pa je sada zajedni~ki organizuju `ene Kola srpskih sestara iz Novog Milo{eva, mesna zajednica i op{tina Novi Be~ej, pod pokroviteqstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i NIS-a. Na takmi~ewe se prijavilo oko 250 `ena, a {trudle se mogu doneti na uvid stru~nom `iriju do podneva 17. jula. - Stru~ni `iri }e kao i do sada, ceniti izgled, odnos testa i nadeva. U~e{}e na takmi~ewu najavilo je i nekoliko pekara iz Beograda, Zrewanina, Kikinde, Novog Sada i Be~eja koje proizvode {trudle po „bakinom receptu” - rekla je predsednica Kola srpskih sestara u Novom Milo{evu Dragiwa Nedin i dodala da }e i ove godine `ene pred posetiocima, zamesiti {trudlu za Ginisa, du`u od one lane, koja je dostigla ~ak 18 metara. Spremi}e se {trudla duga najmawe 20 metara i ona }e, kao do sada, biti razdeqena posetiocima – rekla je Nedin. Manifestacija }e po~eti u 14. ~asova, a traja}e do 21 ~as. M. Kiseli~ki

Igra podmladak demokrata NOVI KNE@EVAC, KAWI@A: U zajedni~koj organizaciji klubova Demokratske omladine Kawi`e i Novog Kne`evca sutra }e se odr`ati turnir u malom fudbalu i koncert. Na turniru }e u~estvovati ekipe omladine demokrata iz deset vojvo|anskih op{tina, utakmice }e se sa po~etkom od 12 ~asova igrati na terenima sa ve{ta~kom travom u Kawi`i i Novom Kne`evcu, a zavr{nica turnira od 16 ~asova u Novom Kne`evcu. Susret }e se upotpuniti zabavom u Kawi`i na kojoj }e od 22 sata u diskoteci OZ koncert prirediti bend „Bypass”, uz besplatan ulaz. M. Mr.

Promocija kwige „Senke pro{losti” NOVO MILO[EVO: U Banatskom kulturnom centru u Novom Milo{wvu, pripremaju promociju zbirke poezije „Senke pro{losti” Ru`ice Tenke{ i Be~a. O kwizi }e govoriti recenzent, kwi`evnica iz Novog Sada mr Nera Legac-Riki}, kwi`evnik iz Novog Milo{eva i autorka Radovan Vlahovi}. Zbirka pesama „Senke pro{losti” likovno je opremila Nada Popov iz Novog Milo{eva, a promocija }e biti u BKC Novo Milo{evo sutra, a po~e}e u 20 sati. M. K.


CRNA HRONIKA

petak16.jul2010.

– Biv{i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzi}, koji je u bekstvu, pojavi}e se na predstoje}em su|ewu jer veruje u pravosudni sistem Srbije i siguran je u to da }e dokazati svoju nevinost – rekao je ju~e wegov branilac Vladan Bati}. – Terzi}, koji je dve i po godine u bekstvu, ne}e ulagati prigovor na optu`nicu koja je 7. jula podignuta protiv wega i trojice wegovih saradnika zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja u vezi s transferima fudbalera u inostrane klubove da se ne bi gubilo vreme i {to pre zakazao glavni pretres. Advokat je istakao da wegov brawenik, koji je i biv{i direktor OFK „Beograd“, s nestrpqewem ~eka zakazivawe su|ewa jer `eli da {to pre „doka`e nevinost i skine qagu sa svog imena koju mu naneli qudi lo{ih namera iz biv{e vlasti“. – On ima i odre|enih zdravstvenih problema pa `eli da bude pored svoje porodice zbog

BIV[I PREDSEDNIK FSS-a ZVEZDAN TERZI] NAJAVIO POVRATAK U SRBIJU

„Dokaziva}e svoju nevinost” potreba ispitivawa i le~ewa – dodao je Bati}. Sve vreme od pokretawa postupka Terzi} je, po Bati}evim re~ima, bio u dilemi o ~emu se zapravo radi jer je postupak pokrenuo biv{i re`im koji je iz vi{e razloga `eleo da ga stavi na stub srama, navodi wegov branilac u saop{tewu. Bati} je naveo ga nijedan od trojice fubalera, za ~ije je o{te}ewe optu`en, nije optu`io, niti je podneo od{tetni zahtev, ve} su o wemu govorili u superlativu, tvrde}i da je on wihov „fudbalski otac“. Advokat tvrdi da wegov brawenik poseduje materijalne dokaze kojima }e skinuti qagu sa svog imena. Bati} je naveo da predlog Tu`ila{tva da mu se odredi pritvor nije opravdan jer je pro{le godine ponudio

KRVAV EPILOG TU^A U BEOGRADU

Sekirom u glavu, {rafom u stomak – Dve osobe su te{ko povre|ene u tu~ama koje su se odigrale u no}i izme|u srede i ~etvrtka, u beogradskom nasequ Vi{wi~ka bawa i u Kru{eva~koj ulici – izjavila je Tanjugu portparolka Hitne pomo}i dr Nada Macura. Dr Macura je objasnila da je Hitna pomo} preksino} u 20 ~asova dobila obave{tewe da je u Kru{eva~koj ulici jedna osoba

udarena sekirom po glavi i ona je s te{kom traumom preba~ena na Odeqewe za reanimaciju beogradskog Urgentnog centra. U 20.19 ~asova upu}en je poziv u vezi s tu~om u Drvarskoj ulici u Vi{wi~koj bawi i ispostavilo se da je jedna osoba dobila povredu „te{ka trauma stomaka“, koja je naneta „tapetarskim {rafom“ i ona je preba~ena na Vojnomedicinsku akademiju.

PRVI PUT ZA 17 GODINA POSTOJAWA

Tribunal preispituje presudu [qivan~aninu Tribunal u Hagu je prihvatio zahtev odbrane biv{eg oficira JNA Veselina [qivan~anina da vandreno preispita pravosna`nu presudu kojom je [qivan~anina osudio na 17 godina zatvora zbog zlo~ina nad hrvatskim zarobqenicima u Vukovaru 1991. godine. U istoriji Tribunala to je prvi slu~aj prihvatawa zahteva za preispitivawe presuda, kao posledweg pravnog leka. Apelaciono ve}e Tribunala }e, kako je navelo u preksino} objavqenoj odluci, uskoro zakazati raspravu o preispitivawu presude.

Veselin [qivan~anin

U maju 2009. godine, isto ve}e Tribunala je, usvojiv{i `albu Tu`ila{tva, pove}alo kaznu [qivan~aninu s pet na 17 godina zatvora, proglasiv{i ga krivim za pomagawe ubistva, a ne samo za mu~ewa 194 hrvatska zarobqenika na farmi „Ov~ara“ kod Vukovara, 20–21. novembra 1991. [qivan~anin je tada bio na~elnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrk{i}. Tribunal je Mrk{i}a zbog pomagawa zlo~ina na „Ov~ari“ pravosna`no osudio na 20 godina zatvora. [qivan~aninova odbrana je zatim podnela zahtev za varedno preispitivawe presude, tvrde}i da postoje nove ~iwenice koje pokazuju da [qivan~anin u novembru 1991. nije znao da je nare|eno da se s „Ov~are“ povu~e vojna policija JNA. Potom su zarobqenike streqali pripadnici lokalne Teritorijal-

DNEVNIK

c m y

12

ne odbrane i paravojnih formacija. U junu ove godine pred Tribunalom je odr`ana rasprava na kojoj je odbrana kao novu ~iwenicu predstavila svedo~ewe Miodraga Pani}a, koji je bio na~elnik {taba Gardijske brigade JNA. Pani} je izjavio da je 20. novembra 1991. prisustvovao sastanku Mrk{i}a i [qivan~anina, i da Mrk{i} nije pomiwao povla~ewe vojne policije s „Ov~are“. Prekju~era{wom odlukom, Apelaciono ve}e je prihvatilo Pani}evo svedo~ewe kao novu ~iwenicu koja opravdava preispitivawe presude. To ve}e, kojim predsedava Teodor Meron, u pravosna`noj presudi zakqu~ilo je da je „Mrk{i} morao re}i [qivan~aninu“ da je povukao vojnu policiju, iako se prvostepeno ve}e u presudi kojom je [qivan~anina osudilo na pet godina zatvora tim razgovorom uop{te nije bavilo. Ve}e sudije Merona, prihvataju}i zahtev za preispitivawe sopstvene presude, navodi da bi, ukoliko bi se dokazalo da je Pani}evo svedo~ewe istinito, to moglo „eliminisati osnovu“ presude kojom je [qivan~anina proglasilo krivim za pomagawe ubistva hrvatskih zarobqenika. Na raspravi koja }e uslediti odbrana i optu`ba ima}e priliku da pred sudijama izvedu dokaze koje }e u~vrstiti ili opovr}i Pani}ev iskaz. Tu`ioci su tokom junske rasprave tvrdili da je Pani} lagao da bi i sebe za{titio od optu`bi da je sau~esnik, a i da bi [qivan~anina i JNA prikazao „u lep{em svetlu“. U pritvoru Tribunala, [qivan~anin, koji je uhap{en u junu 2003. godine, izdr`ao je, tokom pretprocesnog postupka i su|ewa, 90 odsto prvostepene kaznu od pet godina zatvora. Na privremenu slobodu, posle te presude, pu{ten je u decembru 2007, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uo~i izricawa pravosna`ne presude kojom je osu|en na 17 godina zatvora.

Zvezdan Terzi}

jemstvo od 200.000 evra za wegovu odbranu sa slobode, ali je taj predlog odbijen.

– Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je ju~e optu`nicu protiv biv{eg predsed-

nika FSS-a Terzi}a i trojice wegovih saradnika zbog sumwe da su protivpravno prisvajali novac od transfera fudbalera u inostrane klubove. Osim Terzi}a, optu`nicom su obuhva}eni funkcioneri kluba Milovan Ikodinovi}, Vladimir Bulatovi}, kao i fudbalski menaxer Du{an Podunavac – rekla je portparolka Vi{eg suda Du{ica Risti}. Ona je napomenula da je optu`nica podigunuta 7. jula i da se optu`enima na teret stavqa krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, a preti im kazna do 12 godina zatvora. Optu`nicom Vi{eg tuzila{tva, Terzi} se tereti da je tokom 1998, kao direktor OFK „Beograd“, uz Ikodinovi}evu pomo}, protivpravno za sebe

prisvojio 1,1 milion tada{wih nema~kih maraka, od transfera fudbalera tog kluba Vawe Gruba~a u „Hamburger“ iz Hamburga. Daqe se navodi da je 2003. godine, od transfera fudbalera Sr|ana Stani}a u moskovski „Spartak“ pribavio preduze}u „Integrejtid investiment“ 1,3 milion evra. Terzi} se tereti i da je Bulatovi}a s umi{qajem podstrekao, dok mu je u tome pomogao Podunavac, da od transfera Branislava Ivanovi}a u „Lokomotivu“ iz Moskve pribavi protivpravnu imovinsku korist preduze}u „Gardijan vorldvajd“ od dva miliona evra, tokom 2005. godine, navedeno je u optu`nici. Bulatovi} se tereti da je kao direktor OFK-a 2006. godine, Podunavcu, koji je bio fudbalski menaxer, pribavio protivpravnu imovinsku korist od 100.000 evra od transfera fudbalera Stevana Sto{i}a u {pansku „Malagu“. (Tanjug)

ZREWANINSKI VI[I SUD KAZNIO LIST „ZREWANIN” I WEGOVOG DIREKTORA

Zbog neistinite informacije oglobqeni s 300.000 dinara Prvostepenom presudom zrewaninskog Vi{eg suda regionalni nedeqnik „Zrewanin“ i wegov direktor i glavni i odgovorni urednik Dalibor Bubwevi} obavezni su da familiji Predraga [tiklice (51), ubijenog 11. februara u blizini porodi~ne ku}e, isplate ukupno 300.000 dinara zbog povrede prava li~nosti. Dosu|eno je da po 100.000 dinara bude ispla}eno Predragovoj supruzi Qubici i wihovoj deci Ivani i Savi. Oni su tu`ili list „Zrewanin“ zbog teksta pod nazivom „Predrag [tiklica usmr}en hicima iz pi{toqa“, u kojem je navedeno da je pokojnik bio deo grupe koja se bavila reketirawem divqih taksista. ^lanovi wegove porodice su tvrdili da su ih, nakon objavqivawa tih navoda, pojedini qudi pitali da li je mogu}e da je [tiklica bio takva osoba, a neki su, navodno, prestali i da im se javqaju na ulici. – Po mi{qewu suda, neistinita je informacija da je [tiklica pripadao grupi koja se sukobila oko monopola na reketirawe divqih taksista. Motiv zlo~ina je mogao biti samo u sferi naga|awa, s obzirom na to da je u tom trenutku po~inilac bio u bekstvu – smatra predsednica Ve}a Vi{eg suda u Zrewaninu Vojislava Veselinovi}. Povodom presude ju~e se saop{tewem za javnost oglasio i Dalibor Bubwevi}, navode}i da ovakvi sudski procesi prete da ugroze kontinuitet izla`ewa najprodavanijeg regionalnog nedeqnika u Srbiji, kao i slobodu govora u Banatu. – Smatramo da su nam ugro`ena prava definisana Evropskom konvencijom o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda, budu}i da nam se uskra}uje pravo na slobodu izra`avawa, a koje predstavqa jedno od su{tinskih osnova demo-

Dalibor Bubwevi}

Zrewaninski Vi{i sud

kratskog dru{tva. Podse}amo na to da Evropski sud za qudska prava u predmetima u vezi sa {tampom smatra da je prostor za slobodnu procenu dr`ave ograni~en interesom demokratskog dru{tva da obezbedi i odr`ava slobodu {tampe. Ukoliko bi osude na{e medijske ku}e do`ivele svoju pravosna`nost, bili bismo prinu|eni na to da prestanemo da {tampamo me|uop{tinski list „Zrewanin“ jer u uslovima svetske ekonomske krize ka`wavati medije astronomskim nadoknadama pogubno je ne samo za poslenike javne re~i ve} i za samu Srbiju – poru~io je Bubwevi}. On je pozvao dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena da bude agilan u za{titi, ne samo TV B-92 i Brankice Stankovi} ve} i novinara koji `ive van beogradskog kruga „dvojke“, a koji su prepu{teni sami sebi i (ne)voqi pojedinaca. – Ukoliko se ne stane na put praksi kojoj su izlo`eni lokalni i regionalni mediji u Srbiji, preti opasnost da Republikom zavlada medijski mrak. Da li neko sve-

PRITVOREN MLADI] IZ [IDA

Osumwi~en za silovawe starice Istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici odredio je pritvor Ivanu V. (21), s podru~ja [ida, zbog osnovane sumwe da je silovao 81-godi{wu staricu u wenoj ku}i. Ivan V. je, kako se sumwa, izvr{io obqubu nad staricom uz pretwe i upotrebu sile, pa je o{te}enoj naneo i lake telesne poverede. Posle hap{ewa i zadr`avawa u Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici Ivan V. je uz krivi~nu prijavu o sumwi da je po~inio te{ko krivi~no delo silovawa, predat istra`nim organima, saop{tila je policija u Sremskoj Mitrovici. S. B.

Po~elo su|ewe Bla`i}u i Dragi}u Su|ewe \or|u Bla`i}u i Goranu Dragi}u po~elo je prekju~e pred ve}em Vi{eg suda u Zrewaninu, kojim predsedava sudija Zoran Paripovi}. U ovom sudskom postupku trebalo bi da bude utvr|eno {ta je stvarni razlog sukoba izme|u wih i pokojnog [tiklice. Nekoliko dana pre po~etka su|ewa, ina~e, na porodi~nu ku}u Dragi}evih roditeqa Sne`ane i Miodraga ba~ena je ru~na bomba, {to su oni prokomentarisali kao opomenu pred sudski proces protiv wihovog sina. Policija jo{ nije saop{tila da li je anonimni bomba{ identifikovan i uhap{en. sno nastoji da ugasi „svetlo“? – zapitao je Bubwevi}. Podsetimo, Predrag [tiklica je ubijen 11. februara, na raskrsnici Prvomajske i Ulice Dimitrija Dimovi}a, na periferiji Zrewanina. Za ovaj zlo~in terete se \or|e Bla`i} (46) i Goran Dragi} (33). Ubistvu je prethodio sukob Dragi}a i grupe u kojoj su bili pokojni taksista, zatim Du{ko Markovi} (38) i Dragan Zdravkovi} (25). Oni su 11. februara, tokom prepodneva, do{li do ku}e Gorana Dragi}a, s kojim je Markovi} navodno bio u sukobu. Dragi} je iza{ao iz ku}e i pucao u vazduh iz pi{toqa, nakon ~ega su oni pobegli. Istog dana, on je na{ao \or|a Bla`i}a, koji je tako-

|e bio u sukobu sa [tikli~inom grupom. Potom su se dogovorili da uve~e sa~ekaju [tiklicu i wegove prijateqe na periferiji grada. Kada su [tiklica, Markovi} i Zdravkovi} stigli do raskrsnice i iza{li iz „opela kadet“, iz crvenog „stojadina“, koji je stajao u blizini, istupio je Bla`i} i zapucao na wih. [tiklica je pogo|en pravo u srce, Markovi} je rawen u desnu podlakticu, dok se Zdravkovi} iz obra~una izvukao nepovre|en. Odmah posle krvavog obra~una, policija je uhapsila Dragi}a, dok je Bla`i} neko vreme bio u bekstvu, pre nego {to ga je otkrila hrvatska policija i isporu~ila Srbiji. @. Balaban

UHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA PQA^KU ZLATARE U LE[TANIMA, KOD BEOGRADA

Plen od tri kile zlatnog nakita Beogradska policija uhapsila je Beogra|ane Aleksandra G. (34) i Acu R. (26) zbog sumwe da su opqa~kali zlataru u beogradskom nasequ Le{tani, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Wiho dvojica, osumwi~eni za krivi~no delo razbojni{tva, bi}e privedeni Vi{em sudu u Beogradu, navedeno je u saop{tewu. Aleksandar G. i Aca R. su prekju~e oko 16 ~asova, u nasequ Le{tani, u zlatari „@ivaqevi}“, maskirani, uz pretwu vatrenim oru`jem, od vlasnice oduzeli oko tri kilo-

grama zlatnog nakita, kilogram srebrnog nakita i oko 5.000 dinara, a zatim pobegli ukradenim vozilom „audi 100“, posle ~ega ih je policija ubrzo uhapsila. Policija je prona{la ukradeno vozilo, kao i nakit koji je bio sakriven u {umarku u Kalu|erici, navedeno je u saop{tewu, u kome se isti~e da je pretresom stana kod osumwi~enog Aleksandra G. prona|en pi{toq, a u blizini „audija“ tri kesice s drogom, kao i garderoba koji su koristili u razbojni{tvu. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak16.jul2010.

13

NA ULAZU U PETROVARADIN

Dvoje povre|eno u dodatnom sudaru Dve osobe su povre|ene u dvostrukoj saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko 17.30 sati kod naseqa Puckaro{ na ulazu u Petrovaradin iz Sremskih Karlovaca. Prema prvim saznawima, voza~ „golfa“ D. M. iz Maradika, star oko 30 godina, naleteo je otpozadi na „mercedes“ koji je je stojao jer je ispred wega bio trogulasti znak postavqen zbog saobra}ajke koja se dogodile ne{to ranije.

Voza~ „golfa“, koji je tako|e odvezen na pregled, ali po svemu sude}i nije povre|en. On je naduvao u dreger oko tri promila alkohola, saznajemo nezvani~no. U crvenom „mercedesu“ s ~etvoro putnika povre|eni su mladi} star oko 20 godina, koji je po svoj prilici bio za upravqa~em automobila i oko dve godine mla|a devojka na mestu suvoza~a. Oni su prevezeni koli-

OSUMWI^EN BIV[I RADNIK NOVOSADSKOG „VODOVODA”

Ukrao stotinak vodomera? Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Novosa|anina Zorana B. (1977) zbog osnovane sumwe da je ukrao oko stotinu vodomera na podru~ju grada. Osumwi~eni se tereti da je iz podstanica u stambenim zgradama demontirao vodomere, koje je zatim prodavao, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Zoranu se stavqa na teret da je prilikom kra|a koristio tipske kqu~eve podstanica i radne kombinezone JKP „Vodovod i kanalizacija“, gde je bio zaposlen do pre tri meseca.

Prilikom pretresa wegovog stana na osnovu naredbe istra`nog sudije, policija je prona{la tri kqu~a za podstanice, alat za demontirawe vodomera i radne kombinezone „Vodovoda“ i te predmete oduzela. Operativnim radom pripadnici MUP-a prona{li su ~etiri ukradena, ve} prodata, vodomera i oduzela ih. Zoran je saslu{an u svojstvu osumwi~enog i protiv wega }e, u redovnom postupku, biti podneta krivi~na prijava za te{ku kra|u. M. V.

ma Hitne pomo}i u Klini~ki centar Vojvodine. Kako smo nezvani~no saznali, jedno od wih je zadobilo te{ke telesne povrede, koje nisu opasne po `ivot, utvr|eno je pregledom lekara. Ina~e, u saobra}ajci koja je prethodila udesu „golfa“ i „mercedesa“ sudarili su se automobil i motor, ali je motora{ pobegao s lica mesta. M. V.

PRVOG DANA UVIDA U SPISAK OKRIVQENIH ZA RATNI ZLO^IN U HRVATSKOJ

Ve} 50 zatheva za proveru statusa – Ministarstvu pravde Srbije ju~e je podneto 50 zahteva za dobijawe informacije o statusu pred pravosudnim organima Hrvatske u vezi s krivi~nim delima ratnih zlo~ina – izjavio je Tanjugu dr`avni sekretar tog ministarstva Slobodan Homen. Pozivaju}i gra|ane da se jave u {to ve}em broju i provere svoj status, odnosno da li su osu|eni, optu`eni ili se protiv wih vodi istraga u Hrvatskoj, Homen je istakao da }e Ministarstvo u svakom pojedina~nom slu~aju odgovarati u roku od 15 dana u pisanoj formi i garantovati im poverqivost podataka. Po wegovim re~ima, od ukupno 1.534 osobe koje su na spiskovima okrivqenih u Hrvatskoj, 538 su osu-

Slobodan Homen

|ena lica, 563 optu`ena, a protiv 433 se vodi istraga. Osu|eni i optu`eni uglavnom znaju svoj status jer su presude i optu`nice javne, a interesantne su upravo ove 433 osobe koje su pod istragom koja je, kao i u Srbiji, poverqiva, te mnogi gra|ani ne znaju svoj status i mogli bi biti uhap{eni prilikom poku{aja prelaska dr`avne granice, ukazao je Homen. On je istakao da }e se po tim zahtevima osumwi~enih koji su pod istragom u Hrvatskoj, postupati hitno. Dr`avni sekretar je posebno istakao da }e podaci koji budu dostavqeni u pisanoj formi svakom pojedincu biti strogo poverqivi i da ne}e biti javno objavqeni da se toj osobi ne bi pravile ne-

prijanosti u kontaktima s prijateqima, kom{ijama i u porodici. Mogu}nost uvida u spiskove lica koja su u Hrvatskoj i Srbiji osu|ena, optu`ena ili su predmet istrage zbog sumwe da su po~inila ratni zlo~in u ministarstvima pravde u Beogradu i Zagrebu podno{ewem zahteva na pisarnicama po~ela je ju~e. Uvid u te spiskove do sada je bilo mogu}e ostvariti iskqu~ivo u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima, ali su se gra|ani pla{ili da to u~ine, boje}i se da }e biti prijavqeni organima gowewa, ukazao je Homen. – Svi zainteresovani gra|ani mogu se obavestiti o na~inu na koji mogu ostvariti uvid u spiskove i podneti zahtev na veb-stranici Ministarstva pravde Srbije ili na pisarnici – objasnio je on, dodaju}i da je ta usluga besplatna.

PRIPADNIK „ZEMUNSKOG KLANA” NE BI DA IZ HRVATSKE BUDE IZRU^EN SRBIJI U „CESNI” NIJE BILO POVRE\ENIH

Avion privatne srpke aviokompanije zapalio se na Bra~u Mlazwak „cesna 550 citation 2“ srpskog avioprevoznika „Princ aviej{n“ ju~e po podne izleteo je s piste prilikom sletawa na aerodrom na ostrvu Bra~u i zapalio se, ali su troje ~lanova posade i dvoje putnika ostali nepovre|eni. Kako javqaju hrvatski mediji, mlazwak, koji je leteo na relaciji Tirana-Bra~, probio je ogradu bra~kog aerodroma, po-

`ar na avionu ugasili su vatrogasci, a mesto nesre}e je pod stra`om do danas, kada }e se obaviti uvi|aj. Aerodrom na Bra~u zbog ovog udesa nije zatvaran za saobra}aj. „Cesna 550 citation 2“ je novi avion, koji posti`e visine ve}e i od „Erbasa“. Flota srpskog avioprevoznika „Princ aviej{na“ jedna je od ja~ih u regionu, navode hrvatski mediji. (Tanjug)

SPOR NAKON ZAPLENE UMETNI^KIH DELA NA BEOGRADSKOM AERODROMU

^ije su slike?

Uprava carine saop{tila je ju~e da postupawe carinskih slu`benika u slu~aju kada putnik na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ nije prijavio da u zemqu unosi sedam umetni~kih slika, ne izlazi iz okvira va`e}ih propisa, po{to umetni~ke slike ne spadaju u kategoriju li~nog prtqaga i putnici su obavezni da ih prijave carinskim organima. Carinici su na aerodromu, kako je 12. jula saop{tila Uprava carina, spre~ili poku{aj krijum~arewa u Srbiju sedam umetni~kih slika - pet uqa na platnu i dva uqa na lesonitu poznatih autora Petra Lubarde, Milana Kowovi}a, Lize Kri`ani} i Jefte Peri}a. Putnik Sre}ko Radovanovi} iz Zemuna, koji je u petak doputovao letom iz Kopenhagena, tvrdio je da su sve slike wegove i da ih je pre nekoliko godina izneo iz zemqe, ali za tu tvrdwu nije imao nikakvih dokaza, ka`e se u saop{tewu.

Uprava carina ju~e je navela da, po{to putnik nije posedovao nikakva dokumenta u vezi sa pomenutim slikama, nikakav dokaz da je slike nekad izneo iz zemqe, niti dokaz da su slike u wegovom vlasni{tvu, a pritom ih nije ni prijavio - carinski organi su podneli zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Pomenuti putnik bi}e u situaciji da svoje navode dokazuje u daqem postupku pred Prekr{ajnim sudom, koji }e ispitati sve okolnosti i doneti presudu, navedeno je u saop{tewu. Uprava carina je saop{tila da je na ulasku u Srbiju svaki putnik u obavezi da prijavi sve osim li~nog prtqaga, predmeta za li~nu upotrebu - boks cigareta, fla{u alkoholnog pi}a, parfem i lekove za li~nu upotrebu, kao i predmete za potrebe doma}instva koji ne prelaze vrednost od 100 evra. (Tanjug)

Kalini} sumwa u po{teno su|ewe Pripadnik „zemunskog klana“ Sretko Kalini}, osu|en za ubistvo premijera Zorana \in|i}a, ne `eli da bude izru~en Srbiji jer smatra da ne bi imao po{teno su|ewe, javili su ju~e hrvatski mediji, pozivaju}i se na izvore iz zagreba~kog @upanijskog suda. Sudija Vera Polak-Prese~ki ju~e je u zatvorskoj bolnici u Dubravi, gde je pritvoren, ispitala Kalini}a, koga je 8. juna u Zagrebu ranio pripadnik „zemunskog klana“ Milo{ Simovi}. Srbija je zatra`ila Kalini}evo izru~ewe s obzirom na to da je zbog u~e{}a u ubistvu premijera \in|i}a i drugih krivi~nih dela osu|en na dugogodi{wi zatvor. Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izrazila je o~ekivawe da }e Kalini} biti izru~en Srbiji u narednih mesec dana, po{to je u pitawu pritvorski predmet po kojem sud

Sretko Kalini}

postupa hitno. Podse}aju}i na to da je s Hrvatskom nedavno potpisan Sporazum o me|usobnom izru~ewu dr`avqana, ministarka Malovi} je ukazala na to da srpski zahtev za ekstradiciju

Kalini}a mora da pro|e kroz pravosudne organe – @upanijski sud, koji }e proceniti da li su ispuweni uslovi za izru~ewe, zatim Vrhovni sud Hrvatske i na kraju Ministarstvo pravde.

Izru~ewe Kalini}a, koji ima i hrvatsko dr`avqanstvo, nije bilo mogu}e do izmena hrvatskog ustava krajem juna, nakon ~ega je potpisan sporazum o izru~ewu izme|u Srbije i Hrvatske. Kalini} bi bio prvi dr`avqanin Hrvatske koji }e na osnovu sporazuma biti izru~en Srbiji. Kalini} je bio u bekstvu od marta 2003. godine kad je ubijen \in|i}, kao i Milo{ Simovi}, koji je ranio Kalini}a i koga je nekoliko dana nakon obra~una srpska policija uhapsila prilikom prelaska granice. Kalini} je pritvoren u bolnici zagreba~kog zatvora Dubrava jer su u stanu u kojem je boravio na|eni falsifikovani paso{i, {to je i bio razlog da ga policija uhapsi u bolnici Sestara milosrdnica gde se le~io posle rawavawa 8. juna i prebaci ga u zatvorsku bolnicu. (Tanjug)

SRBIJA OD CRNE GORE POTRA@UJE SEDAM OSUMWI^ENIH

Narkodileri pred izru~ewem Srbija i Hrvatska od Crne Gore potra`uju osam dr`avqana koji se sumwi~e za krivi~na dela krijum~arewa narkotika – Srbija sedam, a Hrvatska jednog, dok Crna Gora od Srbije potra`uje 13 svojih dr`avqana. - Beograd potra`uje sedam osoba, za krivi~na dela krijum~arewa narkotika, od kojih pet u vezi s operacijom „Balkanski

ratnik“, a Zagreb potra`uje osobu optu`enu za krivi~no delo zlo~ina protiv ~ove~anstva – kazao je ranije podgori~kim medijima rukovodilac Nacionalnog biroa Interpola u Podgorici Dejan \urovi}. Hrvatska potra`uje kapetana Iliju Br~i}a koji je 2008, po poternici te zemqe bio uhap{en u Italiji, i to tokom pose-

te delegacije crnogorskog ministarstva odbrane. Italijanski pravosudni organi odbili su da postupe po zahtevu za izru~ewe, a @upanijski sud u Splitu ga je 1993. osudio, u odsustvu, na 13 godina zatvora zbog „zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva“. Kako je navedeno, Crna Gora od Srbije potra`uje optu`ene u procesu za deportaciju gra|ana

BiH islamske veroispovesti na po~etku 1992. godine, biv{eg {efa crnogorskog DB-a Bo{ka B. Bojovi}a, Milisava – Mi}u Markovi}a, Du{ka D. Bakra~a i Milorada I. Ivanovi}a. Crna Gora potra`uje od Srbije i Predraga Strugara, optu`enog u slu~aju ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva u Kalu|erskom lazu, 1999. godine. (Tanjug)


LOV

petak16.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

LOVA^KO UDRU@EWE „FAZAN” IZ SRBOBRANA OBELE@ILO STOGODI[WICU POSTOJAWA ORGANIZOVANOG LOVSTVA U TOM GRADU

Vek proslavqen, ~eka se fazanerija Iako je jo{ davne 1887. godine 10 me{tana dana{weg Srbobrana imalo lovne karte, tamo{we udru`ewe zvani~no je oformqeno, te se prvi put pojavilo u nekom slu`benom dokumentu pre stotinu godina, {to je naravnobio odli~an povod da ambiciozni srbobranski lovci proslave vek postojawa i krenu u nove “lova~ke pobede”. Naime, zahvaquju}i dobrim, partnerskim odnosima sa lokalnim vlastima, na dobrom putu je da se realizuje projekat po kom bi Op{tina Srbobran Lova~kom udru`ewu u zakup na 99 godina ustupila sedam hektara zemqi{ta kraj reke Krivaje, a lovci bi taj teren po{umili i tamo napravili fazaneriju, te ceo potes na~inili atraktivnim za turisti~ki i komercijalni lov na fazane. Dogovor je postingnut, a sada ostaje da se odradi pozama{na “papirologija”u skladu sa va`e}im propisima. Tako|e, u narednom periodu Srbobranci su sebi postavili zadatak da u narednom periodu pove}aju fond srne}e divqa~i: trenutno imaju 560 grla, a ciq im je da u lovi{tu izbroje 650 grla. Tako|e, pokraj lova~kog doma u planu je i izgradwa hladwa~e i prostorije za lagerovawe i prodaju mesa.

A sve~anost povodom veka postojawa LU “Fazan” iz Srbobrana odr`ala se minule subote. Po~elo je okupqawem u lova~kom domu, a zvani~no je po~ela sve~anim otvarawem lova~ke izlo`be u lokalnom Domu kulture. Izlo`bu je otvorio potpredsednik CIC – a Milorad Perovi}, a na woj u su predstavqeni tro-

veza Vojvodine dr Milo{ Beukovi}, potpredsednik Lova~kog saveza Srbije Vlada Videnovi} i predsednik srbobranske op{tine Branko Gajin. U sve~anom delu programa poslu`ena je lova~ka ve~era, a goste je nastupom uveseqavao ansambl KUD “Sowa Marinkovi}”. Kako nala`e obi~aj u sli~nim prilika-

Na dobrom putu je da se realizuje projekat po kom bi Op{tina Srbobran Lova~kom udru`ewu „Fazan” u zakup na 99 godina ustupila sedam hektara zemqi{ta kraj reke Krivaje, a lovci bi taj teren po{umili i tamo napravili fazaneriju, te ceo potes na~inili atraktivnim za turisti~ki i komercijalni lov na fazane feji, dermopreparati, rariteno oru`je, sjajne lova~ke fotografije Jaroslava Papa... Nakon izlo`be, u sali Skup{tine Op{tine odr`ana je sve~ana sednica Udru`ewa, gde je prikazana skra}ena verzija filma snimqenog povodom stogodi{wice postojawa organizovanog lova u Srbobranu. Prisutnima su se, pored Milorada Perovi}a, obratili i predsednik Lova~kog sa-

LOVNO STREQA[TVO

ma, najzaslu`nijim ~lanovima dodeqena su priznawa i odlikovawa: zlatno odli~je LSS dobio je Arsen Kurja~ki, srebrna Dragan Kurja~ki i Qubomir Leti}, dok su bronzana odli~ja dobili Svetozar Ni}in, Du{an Popovi} i Denci Tividar. Zlatni orden Lova~kog saveza Vojvodine dobili su Igor Kurja~ki i Stevan Muwin, srebrni Milan Opan~arev, Forga~ Peter i Milivoj Stri~evi}, a bron-

Srbobranci na izlo`bi

zani Bergel Zoltan, Juraj Ma~kovi}, Horvat Nandor, Dragan Ka}anski i Miroslav Marijanski.

U DUNAVSKOM PRIOBAQU golubovi

1. Temerin

64

2. Senta

63

3. Ruma (Sremac)

62

4. Novi Banovci

60

5. Novi Be~ej

60

6. Sakule

59

7. Obedska bara – Pe}inci

58

8. [imanovci

55

9. ^enej

49

Sedam pa~jih jaja u brodi}u

Pojedina~no 1. Rade [efer

46

2. G. Raki}

43

3. Kalmar Bela

43

4. Du{ko Kova~evi}

41

5. Tot Rudolf

40

6. @eqko Andri}

40

Kinolo{ki savez Vojvodine posthumno je dodelio diplomu Mladenku Ka}anskom, a diplome su tako|e

dobili Stevan Muwin, Milivoj Stri~evi}, Dragan [eguqev i Branislav Lala Vrba{ki.

MALI LOVA^KI PODSETNIK

„Svetskog prvaka” pokrio zaborav

Kup Ju`noba~ke lige 2, Senta 11. jul 2010. Ekipni plasman

Foto: J. Pap

Dunavska voda se, ba{ kao i na ostalim vojvo|anskim rekama, vra}a u korita, te su poplavne muke za divqa~ definitivno zavr{ene. Ipak, koliko je visok vodostaj izazvao nevoqa nekim `ivotiwama svedo~i i fotografija strastvenog novosadskog lovca (i ribolovca) Slobodana Luki~i}a koji je nedavno, ulaze-

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE

Pravilnik o lovstvu objavqen na sajtu Od prvog julskog dana, novi Pravilnik o uslovima i na~inu organizovawa lova, izgledu i sadr`ini obrasca lovne karte, dozvole za lov sitne i krupne divqa~i i sadr`aju obrasca o izvr{enom lovu koji je doneo ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, objavqen je na sajtu pomenutog Ministarstva. Pravilnik se mo`e pogledati na portalu: www.minpolj.gov.rs.

Pripremio: Du{an Kne`i}

}i u svoj brodi} na Ribarskom ostrvu, u wemu ugledao gnezdo divqe patke u kom je bilo sedam jaja. O~igledno, kada je voda prekrila uobi~ajena mesta za gne`|ewe divqih pataka, kao i mnogih drugih ptica, ostalo im je da se snalaze i dovijaju kako znaju i umeju.

Pro|e godinu dana (godi{wica be{e ta~no prekju~e) kada je 14. jula 2009. godine poznati vojvo|anski lovac Premil Popovi} iz Kr~edina u ataru kraj Srpskog Krstura odstrlio kapitalnog srnda}a koga je komisija nedugo zatom ocenila sa neverovatnih 277,16 CIC poena! Brzo su se panonskom ravnicom i Srbijom pro{irile vesti da imamo novog svetskog prvaka. Nekima su se ve} ukazivali brojni inostrani lovci – turisti kako pohode na{a lovi{ta jer u wima ima kapitalnih primeraka. A onda, kratkotrajna bura posle koje je zavladalo veliko zati{je. Pojavile su se sumwe da je re~ o “falsifikatu”. [u{kalo se da je srnda}, navodno, iz ve{ta~kog uzgoja, da je tretiran raznim hormonima, da je ilegalno prenet iz Ma|arske... Konstrukcije i pretpostavke su se mno`ile, a ~uveni lovac Popovi} na sve to je razo~arano i sa puno qutwe odgovarao da su to “nevi|ene gluposti” i “obi~ne la`i”, uz ironi~ne konstatacije o tipi~no srpskoj zavisti. Bio je najavqen i dolazak me|unarodne komisije CIC–a, ali ni od toga nije bilo ni{ta. Spor-

ni trofej je izlo`en na novosadskom sajmu lova i ribolova, a potom je sve utonulo u zaborav. Ni iz LSV ni LSS se nisu ogla{ava-

Trofej srnda}a odstreqenog kraj Srpskog Krstura

li, {to implicira da su i sami poprili~no sumwali u validnost trofeja. A {ta se zaista desilo, mo`da se i sazna jednog dana. Ono {to je sigurno, od srnda}a – svetskog prvaka u Srbiji, nema ni{ta.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Posledwi dani skrivawa u `itu


KULTURA

DNEVNIK

INTERNACIONALNI KONCERTI I NOVI CD SASTAVA „LA CAMPANELLA”

Kamerna muzika Borisa Kova~a Vojvo|anski kompozitor Boris Kova~ i wegov orkestar La Campanella su, nakon vi{emese~ne pauze prouzrokovane posledicama saobra}ajnog udesa, nastavili sa internacionalnom koncertnom aktivno{}u. Nedavno su nastupili u Cankarjevom

Boris Kova~

domu u Qubqani, a potom u~estvovali na festivalu “Jugoisto~na Evropa: jedno kulturno putovawe”, pod pokroviteqstvom Evropske komisije. Festival se odr`avao u dva nema~ka i dva austrijska grada, a na{i umetnici su se, celove~erwim koncertom, izuzetno uspe{no predstavili publici u austrijskoj muzi~koj prestonici – Salcburgu. Orkestar se upravo vratio sa mini turneje po Rusiji koja je obuhvatila nastupe na festivalu “Sotvoreniemira” u Kazawu, glavnom gradu Tatarske oblasti kao i na festivalu “Dvi`enie” u Permu, prestonici zapadnog Sibira, te u Domu, kultnom centru savremene muzi~ke scene u Moskvi. Na pomenutim festivalima Kova~ i orkestar su pobrali aplauze vi{e desetina hiqada posetilaca. A 18. jula sledi nastup na festivalu “Culture del Mondo” u torinskom izleti{tu Cuneo, dok je 30. jula orkestar pozvan na letwi festival u Mantovi. U izdawu moskovske diskografske ku}e „Long Arms“, specijalizovane za objavqivawe dela savremene muzike, ovih dana je objavqen dupli CD album kompozitora Borisa Kova~a pod nazivom Chamber Music (Kamerna muzika). Isti album }e, kao elektronsko izdawe, ponuditi ameri~ki „Ad Hoc Records“ a za doma}e tr`i{te ga je upravo objavila diskografska produkcija B92 iz Beograda. Na albumu se nalaze dela ovog kompozitora pod nazivom „Anamnesis, ekumenske misterije“ (nova verzija), u izvo|ewu me{ovitog kamernog orkestra koji ~ine odabrani doma}i izvo|a~i savremene muzike kao i „Ballads and Dances from the Highland „(Balade i plesovi sa visogorja), izbor kompozicija za guda~ki kvartet u izvo|ewu TAJJ kvarteta. Po mi{qewu autora, re~ je o preseku najzna~ajniijih dela iz wegovog kamerno-muzi~kog opusa, nastalog u posledwih dvadesetak godina.

petak16.jul2010.

PREDSTAVQENI DVOGODI[WI RAD MINISTARSTVA KULTURE I PLANOVI

Obnova Narodnog muzeja do 2012. godine Konkurs za arhitektonsko re{ewe obnove i preure|ewa zgrade Narodnog muzeja u Beogradu bi}e raspisan po~etkom avgusta, najavio je ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}. Na radnom sastanku s urednicima beogradskih medija, sazvanom povodom dve godine rada Ministarstva kulture u ovom sazivu, Bradi} je rekao da su konkursni zadaci sastavqeni na osnovu preporuka me|unarodnog ekspertskog tima i da }e zainteresovani autori svoje projekte mo}i da prijave do kraja novembra. Bradi} je ponovio da bi rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja na beogradskom Trgu Republike, prema sada{wem planu, trebalo da bude zavr{ena 2012. godine. Ministar kulture je rekao da bi do kraja ove godine trebalo da budu zavr{ene rekonstrukcije zgrada Jugoslovenske kinoteke i Narodne biblioteke Srbije, a u toku 2011. trebalo bi da bude obnovqeno i zdawe Muzeja savremene umetnosti na beogradskom U{}u. Specijalni savetnik ministra Zoran Hamovi} rekao je da je 2010.

Konkurs za obnovu muzeja bi}e raspisan u agvustu

predstavqaju model po kojem }e se organizovati i budu}a gostovawa srpskih izdava~a i autora na manifestacijama te vrste.Na{e gostovawe naredne godine u Lajpci-

Osnivawe Nacionalnog centra za kwigu U Godini jezika i kwige, pored obnovqene zgrade Narodne biblioteke Srbije i Me|unarodnog prevodila~kog centra koji je proletos otvoren u Sremskim Karlovcima, predstavnici Ministarstva kulture za jesen su najavili otvarawe Muzeja pisma u Tr{i}u, a za kraj godine - osnivawe dugoo~ekivanog Nacionalnog centra za kwigu.

U ME\UNARODNOM PROGRAMU PULSKOG FESTIVALA

Karanovi}eva „Besa” van konkurencije Film slavnog srpskog rediteqa i scenariste Sr|ana Karanovi}a „Besa“ imao je sino} hrvatsku premijeru na 57. festivalu igranog filma u Puli, u prisustvu autora.Publika u Areni narednih dana vide}e na velikom platnu vi{e poznatih glumaca iz Srbije - Mikija Manojlovi}a, Sergeja Trifunovi}a, Bogdana Dikli}a... „Besa“ je snimqena u koprodukciji Srbije, Slovenije, Francuske, Ma|arske i Hrvatske i bi}e prikazana van konkurencije, u okviru me|unarodnog programa, koji je u toku od 10. do 24. jula.Organizatori su najavquju}i Karanovi}a podsetili i na wegova najpopularnija ostvarewa kao {to su „Grlom u jagode“ i „Petrijin venac“.U Puli je i glavna glumica „Bese“, Slovenka Iva Krajnc. Wen partner u filmu je srpski glumac Predrag Miki Manojlovi}. Hrvatski koproducent i direktor fotografije je Slobodan Trnini}. Nacionalni takmi~arski program 57. Festivala igranog filma u Puli po~iwe 17. jula i do 24. jula bi}e prikazano 10 filmova, od kojih sedam u glavnoj sekciji, a tri u novoj sekciji mawinskih koprodukcija, objavqeno je na sajtu

15

kao Godina jezika i kwige posve}ena poboq{awu kvaliteta napisanog i prevedenog, kao i me|unarodnoj promociji srpskog jezika, kulture i kwi`evnosti, dok }e aktivnosti u narednoj godini biti usmerene na elektronska izdawa i digitalne biblioteke. Hamovi} je podsetio da je Srbija naredne godine po~asni gost Me|unarodnog sajma kwiga u Lajpcigu i istakao da pripreme za taj nastup

gu, kao i u~e{}e na tom sajmu ove godine, predstavqaju tek po~etak plasmana srpske kwi`evnosti na izdava~kom tr`i{tu nema~kog govornog podru~ja, upozorio je Hamovi}.Srbija }e 2012. godine biti i po~asni gost Me|unarodnog sajma kwiga u Solunu, a razmatraju se i pozivi za po~asno u~e{}e srpskih izdava~a i pisaca na sajmovima u Moskvi i Pekingu, dodao je Hamovi}.

Specijalni savetnik ministra kulture Goran Markovi} govorio je o situaciji u doma}oj kinematografiji, oceniv{i da je ona u ovom trenutku „veoma dramati~na“. Markovi} je rekao da se nada da }e Nacrt zakona o kinematografiji na jesen u}i u skup{tinsku proceduru. „Na ovom zakonu se radi intezivno jo{ od 2003. U ovom sazivu Ministarstva re{ili smo da posao izvedemo do kraja. Nacrt zakona je zavr{en, revidiran je nekoliko puta na osnovu javnih rasprava i u skladu s primedbama filmskih stru~waka, veoma je moderan i ura|en po ugledu na evropske zakone“, rekao je Markovi}. Prema wegovim re~ima, jo{ nije prona|eno re{ewe za spas Avala filma, jer dr`ava u ovom trenutku, uprkos dobroj voqi Vlade Srbije, nema novca da kupi to preduze}e, optere}eno dugovima wegovog vlasnika „Jugoeksporta“, koji je i sam u me|uvremenu bankrotirao. (Beta)

DANAS PO^IWE BEOGRADSKI LETWI FESTIVAL – BELEF

Na novom talasu Iva Krajnc i Miki Manojlovi} u filmu „Besa”

festivala.Tako }e se u konkurenciji na}i koprodukcioni omnibus „Neke druge pri~e“ koji je okupio pet mladih rediteqki iz biv{ih jugoslovenskih republika. Srpski deo re`irala je Ana Marija Rosi, a glavne uloge igraju Sergej Trifunovi} i Nata{a Ninkovi}, i uz wih Gordan Ki~i} i Svetlana Bojkovi}. Publika u Areni mo}i }e da vidi Mikija Manojlovi}a i u ovom delu programa, u filmu slavnog hrvatskog redite-

ZREWANINSKI METAL SASTAV NASTUPA U BUDIMPE[TI

„Overdrajv” na Siget festivalu Zrewaninski metal sastav „Overdrajv“ (Overdrive) bi}e jedini izvo|a~ iz Srbije na poznatom muzi~kom festivalu“Siget“, koji }e biti odr`an od 11. do 16. avgusta u Budimpe{ti. Na zvani~noj stranici www.sziget.hu najavqeno je da „Overdrajv“ dolazi na preporuku festivala „Egzit „ i da je nastup zakazan 13. avgusta na bini posve}enoj metal sastavima „MTV Headbangers Ball Stage“. Novosadski muzi~ki festival „Egzit“ je u martu preko svoje strane www.exitmusic.tv omogu}io besplatno skidawe ~etvrtog albuma Zrewaninaca „Explode“. Osnovan 1994. godine, „Overdrajv“ je prvenac „No More Words“ objavio 1997. godine, a slede drugi album „Everything’s Fine“ (2000), „Movement“ (2004) i na kraju CD „Explode“ (2009). Svirali su nekoliko puta na „Egzitu“. Zvezde na glavnoj bini ovogodi{weg „Sigeta“ bi}e sastavi „Hajvs“ (Hives), „Mednes“ (Madness), „Spe{ls“ (Specials), „Fejtles“ (Faithless), Mika, „Ajron mejden“ (Iron Maiden), „Kasabian“ i „Mjuz“ (Muse). (Beta)

qa Rajka Grli}a „Neka ostane me|u nama“, koji je ve} prikazivan u srpskim bioskopima. Od na{ih glumaca predstavi}e se i Bogdan Dikli}, koji uz Radeta [erbexiju igra u crnoj komediji „Sedamdeset dva dana“. To je debitantski film Radetovog sina Danila [erbexije.Srbija }e biti zastupqena kao mawinski koproducent i u bosansko-hrvatskom filmu „Ostavqeni“ Adisa Bakra~a. KOV NA FESTIVALU FOLKLORA U VR[CU

Kwige ple{u Pod sloganom „Kwige ple{u“ tokom 13. Festivala folklora Vr{a~ki venac, koji se odr`ava od danas do 18. jula, mo`e se udisati i ples kwiga u izdawu KOV-a. Odevene u haqine od kwiga, dve vr{a~ke plesa~ice poziva}e posetioce na ples, uz uslov da kupe bar jednu kwigu. - Nemojte zaboraviti da je i kwi`evna avangarda izvukla svoje karijatide iz korena narodnog, izvornog i vol{ebnog folklora – poru~uju iz KOV-a, tako da je daleko od slu~ajnog {to je ovaj performans prire|en u okviru Festivala folklora. Prikriveni `iri KOVa, ~iji se sastav dr`i u najstro`oj tajnosti, izabra}e najboqi plesni par i nagraditi ga izabranim kompletom kwiga.

Ovogodi{wi Beogradski letwi festival - Belef, pod sloganom „Na novom talasu’’, po~iwe danas i traje do 8. avgusta, najavqeno je na konferenciji za novinare. Program je osmi{qen kao obele`avawe po~etka novog talasa u Srbiji, 30 godina od izdawa kultne plo~e „Novi talas“, koja je promovisala novu, autenti~nu estetiku i pogled na svet koji su grupe „Idoli“, „[arlo akrobata“ i „Elektri~ni orgazam“ uneli u na{u kulturu, kazao je direktor Belefa Vladan Cerovi}. On je istakao da je novi talas koji se u Srbiji vezuje za 1980.godinu i izdawe plo~e „Paket aran`man“ iznedrio generaciju zna~ajnih umetnika, autenti~nih li~nosti, koji su Beogradu dali {arm i neodoqivost od koje se i danas `ivi.Zato je ovogodi{wi Belef u znaku posledweg velikog urbanog muzi~kog i umetni~kog pokreta u Srbiji. „Ponovo }e zasvirati umetnici i grupe iz Srbije i bendovi iz regiona, koji su obele`ili ovaj

Vega“, „Pope~iteqi“, „Multietni~ka atrakcija“, „Obojeni program“, „Svi na pod“, „Pankrti“, „Gangbangers“, „@ene kese“, „Virvel“ i „TransBalkan Desorganization“.Karte za koncerte poznatih

turnom centru Beograda, izlo`ba fotografija o Novom talasu Miladina Jeli~i}a Jele, “Plato Ilegala“, projekat Asocijacije za savremenu umetnost iz Be~a i projekat „Sav taj ve{” art objekti,

bendova i rok muzi~ara su 600 dinara, a za mlade, neafirmisane muzi~are nove scene 300 dinara. Na otvarawu Belefa ve~eras }e nastupiti u Kolar~evoj zadu`bini Evropski barokni orkestar EUBO koji ve} 25 godina deluje pod pokroviteqstvom EU , a omladinska filharmonija iz Maribora gostuje 31.jula, tako|e na Kolarcu. Sa mladim muzi~arima

video rad, instalacije i performans. U okviru filmskog programa publiku Belefa o~ekuju besplatni programi u ‘’Otvorenom bioskopu’’ na Kalemegdanu u kome }e se pradstaviti programi filmskih festivala kratkog metra, alternativnog, autorskog i dokumentarnog filma iz regiona. Uz pomo} Francuskog kulturnog centra, na Belefu }e, u okviru scenskog programa, gostovati muzi~ki cirkus Urban Rabit (Gradske zeke).Studenti zavr{ne godine Francuskog akrobatskog nacionalnog centra, `anra koji spaja akrobatiku, glumu i muziku, izve{}e {est predstava u re`iji Arpada [ilinga, ma|arskog rediteqa koji je 2006.godine dobio specijalnu nagradu Bitefa.Balkan Novi Pokret izve{}e predstavu „[umska majka“, Isidora Stani{i} savremenu plesnu produkciju „Paranoja {ik“, a Bojana Deni} savremeni ples „Me|uprostor“. Publika Belefa vide}e savremenu plesnu predstavu „Tri sestre gledaju ^ehova“, koprodukciju Ister teatra i Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, autora ^arnija \eri}a i predstavu „Rika u bloku“ u re`iji Nenada Puri}a.

Kulturni centar regiona U okviru ~etiri programa: muzi~kog, filmskog, scenskog i vizuelnog, Beogradski letwi festival poku{a}e da Beograd predstavi kao kulturni centar regiona, kao grad koji i preko leta ima kvalitetnu kulturnu ponudu i tolerantnu, komunikativnu, urbanu su{tinu“, kazao je direktor Belefa. pravac, a uz wih }e nastupiti i novi, aktuelni predstavnici alternativne muzi~ke scene iz Srbije i regiona“, kazao je Cerovi}. Na Belefu }e nastupiti „Disciplina Ki~me“, „Eks La~ni Franc“, „Ne`ni Dalibor“, „Repetitor“, „Supernaut“, „Elektri~ni orgazam“, „Kazna za u{i“, Jura Stubli} i Film, Ola Horhe, „Petrol“, Gatuzo, Davorin Bogovi} (Eks Prqavo kazali{te), „Izdr`i ribice“, Darkvud Dab, „Lira

iz Maribora do}i }e i direktor Mariborskog festivala Darko Vrlek, uz ~iju je pomo} Belef ove godine postao ~lan Evropske asocijacije festivala. U oblasti vizuelne umetnosti bi}e predstavqene nove tendencije aktuelne umetni~ke scene regiona i Evrope: doktorski umetni~ki projekat Mi{ka Pavlovi}a „Bioumetnost u gradskom prostoru“ u Galeriji FLU, izlo`ba Uga Dosija u Galeriji TOB-a u Kul-


SPORT

petak16.jul2010.

Madrid `eli da kupi Paula Madridski zoolo{ki vrt ponudio je kolegama iz Oberhausena otkup za najpopularniju hobotnicu na svetu Paula, koja je predvi|ala ta~ne rezultate sa me~eva nema~ke selekcije na ovogodi{wem Mundijalu u Ju`noj Africi, prenose svetski mediji.

Ova ~uvena hobotnica, ta~no je prognozirala rezultate osam utakmica koje su „panceri“ odigrali u JAR na SP, kao i kona~ni ishod u finalnom duelu, u kom je [panija trijumfovala nad selekcijom Holandije (1:0). Stru~waci navode da je trenutna cena ove najpopularnije `ivotiwe na planeti, izme|u dva i tri miliona engleskih funti, uprkos ~iwenici da ne}e jo{ dugo `iveti. Naime, Paul je star 2.5 godine, a pred wim je jo{ {est meseci `ivota, s obzirom na prose~ni `ivotni vek oktopoda. Kako pi{e {panski „As“, Madri|ani su kolegama iz Nema~ke ponudili pristojnu sumu novca, kao i odre|enu zamenu uz to, ali nije poznato koja svota je u pitawu, kao ni to koju `ivotiwu nude za uzvrat.

IAKO JE ARGENTINA ISPALA U ^ETVRTFINALU MONDIJALA

Maradoni novi ugovor Iako je fudbalska reprezentacija Argentine do`ivela neuspeh na nedavnom Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, Fudbalski savez te zemqe ponudio je selektoru Dijegu Armandu Maradoni novi ~etvorogodi{wi ugovor, prenose svetske agencije. Maradona je zapao u duboku depresiju zbog eliminacije ve} u ~etvrtini finala Mundijala, i to posle debakla od Nema~ke rezultatom 4:0, zbog ~ega danima ne izlazi iz ku}e, niti kontaktira sa bilo kim. Mesjutim, poverewe Argentinaca u wega nije opalo, ve} naprotiv, „gau~osi“ tra`e na~ine da uvere legendarnog igra~a da ga se ne}e odre}i tako lako. Predsednik saveza Hulio Grondona planira da se sastane sa Maradonom slede}e nedeqe, kako bi mu saop{tio uslove novog ugovora, koji bi mu zasiguravao mesto selektora sve do Svetskog prvenstva 2014. godine u Brazilu. Maradoni }e, ~ak, biti dato malo vremena da se sabere i donese kona~nu odluku o daqoj karijeri.

Amerikanci poludeli za fudbalom Posledwi pokazateqi televizijske gledanosti u Americi, govore o tome da je popularnost fudbala nadma{ila do sada najgledaniji sport u SAD, bejzbol, ~emu je doprineo ovogodi{wi Mundijal u Ju`noj Africi. Evropski fudbal, koji Amerikanci nisu dugo poznavali, do`iveo je da se tamo{wa javnost toliko zainteresovala za wega, da je finalni me~ izme|u Holandije i [panije u Johanezburgu, putem televizije pratilo 24.3 miliona qudi. Interesovawe za fudbalom drasti~no raste, dok su bejzbol utakmice sve mawe gledane.Odli~an pokazateq je i primer, da je gledanost proteklog me~a MLB lige(ameri~ko-kanadska bejzbol liga) izme|u igra~a Ameri~ke i Nacionalne lige, bila u padu za 13 odsto u odnosu na pro{lu godinu.

Bajern prodaje najboqe igra~e Fudbalski klub Bajern iz Minhena spreman je da u letwem prelaznom roku proda neke od svojih najboqih igra~a, re~ je o Filipu Lamu i Bastijanu [vajn{tajgeru. Za kapitena „pancera“ Filipa Lama, zainteresovan je Man~ester junajted i ukoliko do|e do transfera, Nemci ve} imaju adekvatnu zamenu za wega, u pitawu je holandski reprezentativac Gregori van der Vil. Za drugog fudbalera bavarskog kluba, Bastijana [vajn{tajgera, zainteresovan je trener madridskog Reala @oze Muriwo, koji kako prenose mediji u Nema~koj, ~ini sve da odli~an nema~ki internacionalac obu~e dres „kraqevskog kluba“. ^elnici tima iz Minhena stupili su u kontakt sa italijanskom Fiorentinom, jer su pokazali interesovawe za 25- godi{weg Ri~arda Montovilu, koji bi mogao da zameni iskusnog [vajn{tajgera ukoliko do|e do wegovog odlaska u Primeru.

Bekam ne}e u trenerske vode Fudbaler LA Galaksija Dejvid Bekam ne veruje da }e ikada postati trener, a posebno ne selektor neke reprezentacije, prenose ostrvski mediji. Bekam, koji je na nedavno Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi zbog povrede putovao kao deo stru~nog {taba zadu`en za boqu komunikaciju selektora i igra~a, priznaje da ga ne privla-

Dijego Maradona

ne verujem da }e me to zainteresovati u budu}nosti. Bekam (35) je izrazio o~ekivawa da }e ponovo obu}i dres LA Galaksija u septembru, po{to se oporavqa od povrede Ahilove tetive, koja ga je i spre~ila da zaigra na Mundijalu. On je dodao da se verovatno ne}e vra}ati u Milan jer je „tamo igrao s razlogom“.

Juventus bira: Krasi} ili Yeko ^elnici italijanskog fudbalskog kluba Juventus ve} nedeqama odlu~uju ko }e postati

wihovo poja~awe u letwem prelaznom roku, srpski reprezentativac i ~lan moskovskog

Tores spreman za novu sezonu [panski fudbaler Fernando Tores bi}e spreman za po~etak Premijer lige, koja startuje 14. avgusta. Tek je ju~e Toresu u Madridu utvr|ena ta~na dijagnoza, i to nakon snimawa magnetnom rezonancom. U po~etku se mislilo da je u finalu Svetskog prvenstva u Johanesburgu povredio prepone, ali je snimak pokazao da je re~ o butini leve noge. Ipak, tek u ve~erwim satima je utvr|eno i koliko }e morati da pauzira, u odnosu na stepen o{te}ewa mi{i}a. Novi {ef lekarskog tima Liverpula Piter Brukner, naime, tvrdi }e {panski igra~ biti spreman za dve do tri nedeqe, a u igra~koj formi ve} za ~etiri. O{te}ewe je prvog stepena, tako da bi Fernando trebalo da po~ne s treninzima za dve do tri nedeqe, a pravom fudbalu bi se vratio ve} za mesec dana. objasnio je Liverpulov doktor Piter Brukner. Tores se, ina~e, povredio pred kraj produ`etka utakmice finala Svetskog prvenstva u Johanesburgu, na kojoj je „crvena furija“ slavila sa 1:0 nad Holandijom i osvojila zlatnu medaqu.

DNEVNIK

c m y

16

Milo{ Krasi}

DEL BOSKE:

Mesi zaslu`io Zlatnu loptu Selektor {panske fudbalske reprezentacije Vinsent del Boske izjavio je da je wegov favorit za titulu najboqeg igra~a na Mundijalu u Ju`noj Africi bio Lionel Mesi, a ne dobitnik Urugvajac Dijego Forlan, prenose svetski mediji. - Svaka ~ast Forlanu, ali Mesi je genijalac, on je fenomen. U svakoj utakmici je pripremio sam sebi i drugima 20ak stopostotnih {ansi. [teta {to Argentina nije dogurala daqe, ali on je moj favorit. Svuda je i uvek. Urugvajac Forlan je tokom SP sa pet postignutih pogodaka, predvodio svoju ekipu do ~etvrtog mesta, {to je za wihovu zemqu veliki uspeh. Del Boske isti~e da nije iznena|en {to je Forlan dobio Zlatnu loptu, ali ka`e da je Mesi ipak trebalo da ponese tu laskavu titulu: - Dijego je odli~an igra~, ali Mesi je Mesi. Voleo bih, naravno, da je nagrada do{la u ruke nekog mog fudbalera, ali eto, Forlan je bio te sre}e i ja mu ~estitam - zakqu~io je selektor {panske selekcije.

CSKA Milo{ Krasi} ili igra~ Volfsburga Bosanac Edin Xeko. S obzirom da je Italijanski fudbalski savez doneo odluku da klubovi mogu imati samo po jednog igra~a van Evropske unije, na stru~nom {tabu torinskog kluba te{ka je odluka. Agent na{eg „orla“ Marko Naletili} potvrdio je da fudbaler ima veliku `equ da zaigra u Seriji A i u dresu „stare dame“: - Milo{ `eli da postane ~lan Juventusa i {to se nas ti~e, tu nema dileme. U italijanskim medijima navodi se da ruski klub `eli da proda Krasi}a premijerliga{u Man~ester sitiju, koji uzgred nudi vi{e novca (18 miliona evra), dok su Italijani spremni da potro{e na Srbina 14 miliona.

Ranko Despotovi} slobodan Ranko Despotovi} slobodan je u izboru nove sredine. Drugim re~ima, da bi se anga`ovao ovaj 27-godi{wi napada~, nije potrebno izdvajati novac za obe{te}ewe klubu. Lozni~anin se razi{ao sa {panskom Mursijom.

Za Despotovi}a, bilo je ranije nagove{taja, zainteresovani su Vojvodina i Partizan, ali izgleda da on ima druga~ije planove. - Ne brinem za nastavak karijere. Imam ponuda sa nekoliko strana Evrope, a najkonkretnije su iz Rusije i Nema~ke. Ubrzo }u odabrati jednu, naravno, najpovoqniju u finansijskom smislu - naglasio je Despotovi} {ta mu je prioritet u ovom trenutku. Despotovi} je na kraju mandata Havijera Klementea na klupi Srbije ~ak zabele`io dva nastupa za nacionalni tim, a kasnije ga je upravo Klemente povukao sa sobom u Mursiju. Ipak, Despot je pro{lu sezonu proveo u Salamanki kao pozajmqen igra~. On je ro|en 21. januara 1983. godine u Loznici, odakle je 2003. godine oti{ao u Vojvodinu, za koju je igrao do 2007. godine i postigao 21 gol. Iz Novog Sada oti{ao je u Dinamo iz Bukure{ta, ali se tu zadr`ao samo nekoliko meseci, pre odlaska u Mursiju. Sa {panskim klubom je 2008. godine potpisao trogodi{wi ugovor vredan milion i po evra.

Dejvid Bekam sa suprugom Viktorijom

~i da samostalno predvodi neki tim, iako fudbal obo`ava. - Ne mislim da }u ikad po`eleti da budem trener nekog tima. To nije moja strast. Ja obo`avam fudbal. Nosio sam odelo na SP pa su qudi pomislili da bih mogao u menaxere. - rezonuje Bekam i obja{wava: - Ja volim da treniram decu, to je jedan od razloga zbog kojih imam Akademiju fudbala. Ali trenirati tim, biti menaxer - to mi u ovom trenutku ne pada na pamet. A i

- Igrao sam jer sam `eleo da se nametnem selektoru Engleske. To vreme je pro{lo, i kada se zavr{i sezona u Americi, oti}i }u na odmor. A san mi je da se oprostim od fudbala u Brazilu 2014. godine, na SP, u dresu Engleske, i to u finalu Mundijala, kada budem imao 39. Namestio bih jedan pogodak, a onda postigao odlu~uju}i u posledwem minutu. Nema ni{ta boqeg od toga: objasnio je Bekam.

Joveti} ostaje u Fiorentini Fudbaler Fiorentine i crnogorski reprezentativac Stevan Joveti} razmi{qa o tome da produ`i ugovor sa „violom“, a ne da napusti Firencu, tvrdi „Korijere delo sport“. Joveti} je u prethodnih 48 sati dovo|en u vezu sa Barselonom i Volfsburgom, ali ovaj mladi fudbaler tvrdi da mu se ne ide iz Serije A. - Svi|a mi se `ivot ovde u Firenci, i nadam se da }u usko-

ro produ`iti saradwu sa Fiorentinom - rekao je Joveti}. Crnogorski fudbaler ima ugovor sa „violom“ do juna 2013, a o~ekuje se da }e ga produ`iti na jo{ dve sezone. Oglasio se i trener „qubi~astih“ Sini{a Mihajlovi}, rekav{i da Joveti} ne}e oti}i ovog leta. - Joveti} mo`e da ide u Barselonu ili u Real ako `eli, ali ne bar jo{ ovu sezonu - rekao je Mihajlovi}.

Berluskoni smawio buyet Prvi ~ovek fudbalskog kluba Milan Silvio Berluskoni dramati~no je smawio buxet koji planira da potro{i na ovogodi{wa poja~awa.On ka`e da je vreme sumanutog tro{ewa novca pro{lo, zbog ~ega je stru~nom {tabu, na ~elu sa Karlom An}elotijem, naredio da budu oprezni sa prohtevima. - Za sedam godina, potro{io sam svojih 427 miliona evra na klub. I kada pogledam bilans, zavrti mi se u glavi - rekao je Berluskoni. Gazda Milana ka`e da mu ne pada na pamet da prepusti klub ruskom energentskom gigantu „Gazpromu“ ili sponzoru, aviokompaniji „Flaj Emirati“, koji `ele da kupe „roso-nere“. - Ukoliko mi daju 427 miliona evra, onda ho}u - na{alio se Berluksoni.


SPORT

c m y

DNEVNIK

Stigli su fudbaleri Vojvodine na Taru gde ih o~ekuju dvonedeqne visinske pripreme i ~etiri kontrolna me~a sa Mlado{}u iz Lu~ana, Radnikom iz Bijeqine i OFK Barom, dok }e ~etvrti protivnik biti poznat neposredno pred povratak u Novi Sad. Crveno-belih 26 igra~a i deset ~lanova stru~nog {taba sme{teni su u hotelu „Omorika“, a prvi raport za na{ list daje sportski direktor kluba Miodrag Panteli}. - Sve je proteklo u najboqem redu, uslovi su ovde ve} poslovi~no dobri i o~ekuju nas dve nedeqe kvalitetnog rada. Ju~e ujutru rano odradili su momci lagani futing, a ve} poslepodne radili su ve`be snage. Lagano se uhodavamo u kvalitetne pripreme i ve} se razmi{qa o prvom protivniku Mladosti iz

Nenadi} novi levi bek Dok je ekipa putovala na Taru, na drugi deo priprema, uprava je dovela novog igra~a - Qubu Nenadi}a iz Metalca, koji bi trebalo da bude prva opcija treneru Zoranu Milinkovi}u na mestu levog beka. Milinkovi} na tom mestu ima i Vladana Pavlovi}a i Du{ana Nestorovi}a, ali je Nenadi} pro{le sezone igrao odli~no u Metalcu i zato bi trebalo da ima prvenstvo u odnosu na drugu dvojicu. Mogu}e je da }e sada Nestorovi} da ode na pozajmicu u Slaviju iz Isto~nog Sarajeva zajedno sa Zogovovi}em i Babi}em.

[kripi ipak u odbrani Kada nije boqe dobro je i ovako. Fudbaleri Partizana mogli su do nogu da potuku Pjunik u prvom me~u drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona, na kraju zadovoqi}e se sa solidnih, ali opasnih 3:1.U revan{u kroz nedequ dana vaqak mora biti boqi. Ne toliko zbog ja~ine protivnika ve} zbog neophodnosti da se, pre svega, u odbrani dobije ~vrstina, kao preduslov za neki ozbiqniji rezultat. Partizan u manevru deluje ~ak i vrlo dobro, ali olako dozvoqava protivniku da stvara {anse. Vaqak je za klasu boqi od Pjunika, i verovatno }e ga pro}i, ali za daqe je potrebna mnogo ja~a disciplina. [ta smo videli u sredu u Beogradu? Jasan rukopis trenera Stanojevi}a u vidu ultra ofanzive i raspolo`ene igra~e, pre svega na sredini terena. Petrovi} je igrao profesorski i verovatno ubedio ,,strance’’ da ga anga`uju, Moreira i Ili} podsetili su na svoje najboqe dane. Nemawa Tomi} bio je konstantna pretwa po odbranu Pjunika, {to je i za~inio prelepim golom. Kleo se dosta kretao, u~estvovao u akcijama, ali kuburi sa brzinom. Izgubio je svaki {print sa ~uvarima, {to je veliki nedostatak za igra~a Partizanovog renomea. Jasno je da je odlazak Dijare zbog toga jo{ bolniji i da }e crno–beli mora-

Krstaji} umalo pogodio mre`u Pjunika

ti da anga`uju jo{ jednog napada~a. Razlog je i vidno neiskustvo mladog [}epovi}a. U odbrani dosta {kripi. Podsetila je na izdawa od pro{le godine, kada su protivnici lako postizali golove. Lazevski i Krstaji} su krivi za gol, a i Stevanovi} je oscilirao. Kizito }e biti veliko poja~awe,

jedino je Jovanovi} standardno dobar. Posle prvog me~a u novoj sezoni Partizan izgleda dobro. S obzirom na kratke pripreme i prinudni sastav utisak je povoqan, a verujemo, bi}e jo{ boqi . Kako vreme prolazi i kompletira se sastav treba o~ekivati pravi Partizan.

DANAS @REB TRE]EG KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA Fudbaleri Vojvodine pred trening

Lu~ana s kojim igramo sutra od 16.30 ~asova - istakao je Panteli}. Za uvodne dve nedeqe priprema Vojvodina je odigrala ~etiri kontrolna me~a (tri puta slavila i postigla {est golova, a jednom odigrala nere{eno) i ima razloga za zadovoqstvo ~elnika kluba. - Jo{ je rano pri~ati o bilo kakvim utiscima, jer je pro{lo svega dve nedeqe priprema, ali sam zadovoqan pre svega zalaga-

wem igra~a i zaista se vidi wihova velika `eqa za dokazivawem {to je u ovom trenutku najva`nije. Na posledwem me~u s Radni~kim iz Sombora bili smo suo~eni s te{kim vremenom, ali tri brza postignuta gola mogu samo da me raduju, a o igri nema {ta mnogo da se pri~a jer su postave bile kombinovane i po 11 igra~a dobilo je {ansu u oba poluvremena - zakqu~io je Panteli}. M. Risti}

PRIPREME FUDBALERA HAJDUKA

Veternik slede}i test Vrelo julsko sunce nemilosrdno pr`i, ali ne samo zbog wega, ve} i od napora sa fudbaleri Hajduka lije znoj, {to je i razumqivo jer su pripreme za narednu sezonu u punom jeku. - Pripreme teku prema zacrtanom planu, odradili smo bazi~ni deo u kojem je akcenat u radu bio stavqen na op{tu izdr`qivost, a sada prelazimo na drugi, specifi~ni deo priprema gde }e glavno biti uigravawe tima i od 20. jula kre}emo u seriju prijateqskih utakmica kako bi se tim {to boqe uigrao i kako bi spremni do~ekali prvenstvo - ka`e trener Kuqana Ranko Deli}. Ono {to je evidentno Hajduk }e znatno mla|i u}i u narednu sezonu. Bilo je to vidqivo i nakon prvog testa protiv Vojvodine, kada su od iskusnih igra~a iz minulih sezona igrali samo kapiten Bogi} i Kozo{. [ta je sa ostalima: Fejsom, Kekezovi}em, Jovanovi}em ? - Fejsa je osetio lak{i bol u predwoj lo`i i onda nismo hteli da rizikujemo da se povreda pogor{a, Kekezovi} je imao nekih privatnih poslova i oni su se ove nedeqe prikqu~ili , rade normalno i nadam se da }e nositi dres Hajduka u narednoj sezoni. [to se Jovanovi}a ti~e on jo{ uvek tra`i anga`man i ukoliko mu se transfer izjalovi verujem da }e i on poja~ati na{e redove - isti~e Deli} i dodaje da ima jo{ igra~a koji su imali zapa`enu minuta`u minulih sezona kao {to su Komazec, Maksimovi}, Ki{, Kasalica, a u trena`ni proces polako se

Nikola Bogi}

ukqu~uje i mladi napada~ Pawkovi}. - Pawkovi} je operacijom sanirao povredu ramena, period rehabilitacije je pro{ao, po~eo je da trenira i za 2-3 dana verujem da }e u}i u puni trena`ni proces. Kako trener Deli} re~e od 20. jula }e „hajduci“ kroz seriju kontrolnih utakmica praviti i tim i igru, ali bi}e fudbala i pre toga. - Tako je, za sutra je planiran susret sa Veternikom na na{em stadionu, pa je to jo{ jedna prilika da qubiteqi fudbala u Kuli do|u i vide ono sa ~im trenutno raspola`e ovaj mladi tim Hajduka - rekao je trener Ranko Deli}. \. Bojani}

17

PARTIZAN DOBAR PROTIV PJUNIKA

VOJVODINA PO^ELA VISINSKE PRIPREME

Novosa|anima prija Tara

petak16.jul2010.

Partizan mo`da opet sa @ilinom ili [erifom

Partizan }e slede}e nedeqe poku{ati da u Jerevanu „potvrdi“ prednost (3:1) ste~enu protiv Pjunika u prvom me~u drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona, a prethodno }e saznati ime potencijalnog rivala u tre}em, pretposledwem kolu. @reb }e biti obavqen danas, a utakmice }e se igrati 27/28. jula i 3/4. avgusta. Partizan }e biti nosilac, na}i }e se u dru{tvu Bazela, Anderlehta, Kopenhagena i najverovatnije Hapoela iz Tel Aviva, pra{ke Sparte, Rozenborga, Salcburga, Liteksa i zagreba~kog Dinama, ako opravdaju uloge favorita u revan{ima drugog kola. Mogu}i rivali crno-belih bi bili Bate Borisov,

Leh, @ilina, [erif, Debrecin, Omonija iz Nikozije, AIK, Bohemijans, Ekranes i Aktobe ili wihovi rivali iz druge runde ako naprave iznena|ewa (Hafnafjordur, Inter Baku, Birkirkara, Dinamo Tirana, Levadija, Renova, @enes E{, TNS, Helsinki i Olimpi). Srpski {ampion bi dakle mogao da se sastane sa „starim znancima“, koje je ve} izbacivao iz kvalifikacija, @ilinom i [erifom, ili sa Lehom, od koga je pora`en 0:1 u pripremnom periodu. Ukoliko bi Partizan sru{io i drugu prepreku (u tre}em kolu), onda bi verovatno za rivala imao Bazel, Anderleht, Kopenhagen, Hapoel ili Spartu.

STARTOVALA NOVOSADSKA CRVENA ZVEZDA

Mijin i Ze~evi} blizu potpisa Osvajawem tre}eg mesta u Vojvo|anskoj ligi Zapad ekipa Crvene zvezde napravila je istorijski uspeh. Posao je zapo~eo trener Du{an Baji}, a uspe{no ga je dovr{io Goran Rai~evi}. Podatak da su prvak Solunac i drugoplasirani Cement u{li u vi{i rang govori u prilog snage ekipe sa Vidovdanskog naseqa. Pripreme za novu sezonu zapo~eli su u mnogo boqim uslovima, izgra|ene su nove svla~ionice i klupske prostorije. Prozivku je obavio trener Goran Rai~evi}. Svi po~ev od predsednika Milojkovi}a, sportskog direktora Male{evi}a, do fudbalera znaju da je pred ekipom u ovom prvenstvu znatno te`i posao. - @elimo da u sezoni koja je pred nama igramo kvalitetan fudbal i afirmi{emo mlade igra~e. Nemamo preteranih ambicija za visok plasman, ali ako

nam se uka`e prilika ne }emo sedeti skr{tenih ruku - poja{wava Male{evi} i dodaje. Sigurno }e prisustvo dvojice iskusnih internacionalaca Mijina i Ze~evi}a, pozitivno uticati na mlade, a bilo bi pravo zadovoqstvo da ukuliko ne prona|u aran`man ostanu i pomognu. O~ekujemo da se odli~na saradwa ustupaka talentovanih igra~a nastavi sa Novim Sadom i Vojvodinom, i da }e za mnoge od wih na{ klub biti odsko~na daska u karijeri. Dolaskom \or|evi}a (Polet Karavukovo) i Jovanovi}a (Novi Sad) poku{a}emo da nadoknadimo odlaske Tati}a, Terzi}a i Havima, a formu }emo vijati kroz prijateqske utakmice sa Dowim Sremom, Borcem ([ajka{), Obili}em (Zmajevo), Mladost (Ba~ki Jarak), Proleter (Novi Sad), In|ijom a generalka }e biti sa Kabelom. M. P.

Gordani} napustio Obili} Posle istorijskog uspeha i plasmana u vi{i rang o~ekivalo se da }e i u novom prvenstvu na klupi fudbalera Obili}a sedeti Miroslav Gordani}. Me|utim, on je napustio Zmajevo. - Sve finansijske obaveze qudi iz Uprave su ispo{tovali. Obili} ima evropske uslove i uvek }e mi ostati u lepoj uspomeni. Razlog za odlazak je daqe usavr{avawe. Trenutno posedujem B i veliku `equ da u skoroj budu}nosti da dobijem i A licencu. U ovom trenutku putovawe u Zmajevo i daqe {kolovawe ne bi mogao da uskladim pa je najboqe re{ewe za obe strane bilo da se prijateqski rastanemo - istakao je Gordani}. M. P.

Trener Stanojevi} svestan je vrlina i mana svoje ekipe: - Zadovoqan sam rezultatom, odnosno predno{}u od dva gola. Bilo je i dobrih i lo{ih momenata. Dali smo tri gola, mogli jo{ toliko, ali smo jo{ neki mogli i da primimo. Pjunik nam je kroz sredinu pravio vi{ak i to moramo da ispravimo. Koliko ve} u Jerevanu. Napa{}emo i u revan{u, sa donekle modifikovanom takti~kom formacijom. Kapiten Krstaji} veruje u prolaz Partizana. - Zadovoqan sam pobedom i premijerom u novoj sezoni. Svaki prvi me~ je te`ak, pa tako i ovaj. Gol smo primili zbog pritiska, ali smo se vrlo brzo oporavili i dotukli Pjunik Pobedi}emo i u revan{u, ube|en sam u to. Brazilac Kleo dokraj~io je Jermene. - Bili smo dobri i pored nekih gre{aka. Pobeda je najva`nija i pored mog gola. Dominirali smo i mogli i ubedqivije da slavimo. Mislim da prolazimo u tre}e kolo kvalifikacija – rekao je karioka. I. Lazarevi}

DRUGO KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Remi romanti~ara OFK Beograd - Torpedo @odina 2:2 (1:1)

BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 1000, sudija: Perez ([panija). Strelci: @eravica u 45. i Kazarin autogol (90+2) za OFK Beograd, a Krivobok u 16. i Brusnikin u 90. za Torpedo. @uti kartoni: Rodi}, Trivunovi} (OFK Beograd), a Salavej, Kancavi (Torpedo). Crveni karton: Rodi} (OFK Beograd). OFK BEOGRAD: [aranov 7, Plani} 6, Rodi} 5, Mijatovi} 6, Nikoli} 6, Markovi} 6, Trivunovi} 7, @eravica 7 (Beqi} 7), Krsti} 6 (Kecojevi} 6), Simi} 6 (Iwac 6), Mili} 6. TORPEDO @ODINA: Bu{ma 7, Astravh 6, Qavicki 6, Kazlov 6, Aleksijevi~ 7 (Brusnikin 7), Martinec 6, Kar{akevi~ 6, Kancavi 6, Kazarin 6, Papu{ 6 (Salavej 7), Krivobok 7. U prvoj utakmici 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope fudbaleri OFK Beograda samo su remizirali sa beloruskim Torpedom 2:2 (1:1). U prose~noj fudbalskoj predstavi gosti su dva puta vodili, ali nisu stigli do pobede. Imali su i broj~anu prednost, ali su uporni romanti~ari u drugom poluvremenu ipak izvukli nere{eno. Igralo se po vrlo sparnom vremenu, po kojem su se gosti boqe sna{li, jer im je prvenstva u samom jeku. Ekipe su me~ po~ele u zatvorenim formacijama, OFK-a u klasi~noj 4-5-1, a Torpedo 4-2-3-1. U 16. minutu Krivobok, najboqi igra~ Torpeda i strelac tri od {est golova Belorusa u dvome~u sa Filkirom majstorski je savladao [aranova. Tekla je kontra gostiju, Aleksijevi~ je asistirao svom napada~u, a ovaj iz prve, sa 20 metara,

pogodio mre`u gola doma}ina. Krivobok je u 31. minutu mogao da pove}a vo|stvo. Pretr~ao je Mijatovi}a i Nikoli}a, a ovaj drugi faulirao ga u {esnaestercu i skrivo penal. [aranov je zaustavio udarac strelca prvog gola za Torpedo. Do tada OFK-a je poku{ala da nametne inicijativu, ali u tome nije uspela. Sa usamqenim Mili}em u napadu te{ko su probijali sredinu gostiju. Ipak, stigli su do izjedna~ewa, preko @eravice koji je sa 25 metara lobovao Bu{mu. Isti igra~ pre toga je poku{ao poluvolejom, ali je Bu{ma bio siguran. U 41. minutu Rodi} je napustio igru zbog drugog `utog kartona. Sa igra~em mawe Dejan \ur|evi} je u nastavku krenuo na rizik. Krsti} je zamenio Kecojevi}a, pa je OFK-a igrala u formaciji 4-3-2. Ve} u 54. minutu {ansa za doma}ina. Simi} je pro{ao po levoj strani, poslao loptu na penaltik, a Markovi}, neometan {utirao preko gola. Zapretili su potom gosti, ali je ispred Aleksijevi~a loptu u korner izbacio Kecojevi}. Nakon udarca sa ugla Salavej je glavom ga|ao pored gola. Nikoli} je izveo slobodan udarac, a Trivunovi} za malo glavom bio neprecizan. Kada je Kecojevi} u 89. minutu, posle centar{uta sa desne strane proma{io gol {ansu, o~ekivalo se da ostane 1:1. Ipak, minut kasnije, Brusnikin donosi novu radost gostima, ali za kratko, jer u samom fini{u Kazarin posti`e autogol za kona~nih 2:2. I pored dva primqena gola u Beogradu OFK-a ima {ansu za prolaz, jer su ekipe podjednakog kvaliteta. I. Lazarevi}


18

SPORT

petak16.jul2010.

DR@AVNO PRVENSTVO U NOVOM SADU

Mihajlovi}eva i Zlati} odbranili titule U`i~anin Andrija Zlati} (Aleksa Dejovi}) odbranio je titulu prvaka Srbije MK pi{toqem na 50 metara sa 657,3 (560) na Prvenstvu koje se odr`ava u Novom Sadu. Kao i pro{le godine drugo mesto pripalo je Damiru Mikecu (Policajac, Beograd) sa 653,5 (557) krugova, dok je bronzu uzeo Dimitrije Grgi} (Akademac, Beograd) sa 648,9 (556) krugova.

Andrija Zlati}

Ekipno titulu je odbranio Policajac sa 1.617 krugova ispred Akademca (1.594) i „Alekse Dejovi}a“ (1.584). I Ni{lijka Lidija Mihajlovi} uspela je da odbrani titulu prvaka dr`ave u disciplini MK pu{ka 60 metaka le`e}i sa 593 kruga. Seniorke ina~e ne pucaju finale. Isti rezultat je zabele`ila i drugoplasirana Aranka Binder (Streqa~ka dru`ina Novi sad 1790), ali je presudio ve}i broj unutra{wih centara za Mihailovi}evu (37:34). Pro{logodi{wa {ampionka Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e) sada je osvo-

jila tre}e mesto sa 588 krugova. U ekipnoj konkurenciji titulu od Ni{a je preuzeo Partizan sa 1.747 krugova. Drugi je Novi Beograd U{}e sa 1.744, a tre}a SD Novi Sad 1790 sa 1.735. Ni{ 1881 se plasirao tek na peto mesto sa 1.726 krugova. Kod seniora MK pu{kom 60 le`e}i titulu je od Nemawe Mirosavqeva (SD Novi Sad 1790) preuzeo Stevan Pletikosi}, ~lan kragujeva~kog „^ika Mate“ sa 698 (596) krugova. Srebro je uzeo wegov klupski kolega Milutin Stefanovi} sa 695,7 (595) krugova, a Mirosavqev je morao da se zadovoqi bronzom sa 695 (591) krugova. U ekipnoj konkurenciji slavila je Streqa~ka dru`ina Novi sad 1790 (1.762) za krug ispred „^ika Mate“ (1.761), dok je tre}e mesto uzeo pro{logodi{wi {ampion beogradski Policajac (1.754). U disciplini MK pi{toq 30 plus 30 metaka sve tri medaqe oti{le su u beogradsku Crvenu zvezdu. Ali, je Zorana Arunovi} na tronu smenila sestru Jelenu „upucav{i“ 785,7 (584) kruga. Kao i pro{le godine Jasna [ekari} je bila druga sa 782,6 (581), a Jelena Arunovi} tre}a sa 779,5 (576) krugova. U ekipnoj konkurenciji Crvena zvezda je bila jedina, pa iako su sestre Arunovi} i [ekari}eva sakupile 1.741 krug {to je za 19 krugova boqe od wihovog dr`avnog rekorda (1.722) iz 2005. ne}e im biti priznat. Danas }e se za titule boriti mu{karci u disciplini MK pu{ka tri puta 40 metaka i `ene MK pu{ka tri puta 20 metaka. Takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova. U slavu 220 godina Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 od petka do nedeqe na istom streli{tu bi}e organizovana Velika nagrada Vojvodine. G. Malenovi}

DNEVNIK

FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE U NI[U

Derbi delfinima Srbija - Hrvatska 9:8 (1:3, 4:2, 2:1, 2:2) NI[: Bazen ^air, gledalaca: 3000, sudije: Gomez (Italija) i Fernandez ([panija). Igra~ vi{e: Srbija 13 (6), Hrvatska 17 (6). SRBIJA: Soro (13 odbrana), Avramovi} 1, Goci}, Udovi~i} 2, Vapenski 1, D. Pijetlovi} 2, Niki} 1, Aleksi}, Ra|en, Filipovi}, Prlainovi} 2, S. Mitrovi}, G. Pijetlovi}. HRVATSKA: Ni`i}, Buri}, Bo{kovi}, Dobud 2, Jokovi} 1, Kara~, Markovi}, Bu{qe 2, Sukno, Muslim 3, Pa{kvalin, Obradovi}, Pavi} (9 odbrana). Vaterpolo reprezentacija Srbije zabele`ila je i drugu pobedu na finalnom turniru Svetske lige koji se igra u Ni{u. Posle laganih 22:0 nad Ju`nom Afrikom delfini su u derbiju B grupe savladali reprezentaciju Hrvatske 9:8. @eqni da se poka`u u {to boqem svetlu pred doma}om publikom delfini su susret po~eli u gr~u, {to je odli~na reprezentacija Hrvatske znala~ki iskoristila i brzo povela 3:0. Brzo vo|-

A grupa Prvo kolo: Crna Gora - Kina 16:4, SAD - [panija 7:3. Drugo kolo: Crna Gora - [panija 11:7, SAD - Kina 11:5. 1. C. Gora 2. SAD 3. [panija 4. Kina

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 2 2

27:11 18:8 10:18 9:27

6 6 0 0

B grupa Prvo kolo: Australija - Hrvatska 10:7, Srbija - Ju`na Afrika 22:0. Drugo kolo: Australija - Ju`na Afrika 19:4, Srbija - Hrvatska 9:8. 1. Srbija 2. Australija 3. Hrvatska 4. J. Afrika

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 2 2

31:8 29:11 15:19 4:41

6 6 0 0

stvo Hrvata uti{alo je publiku na ^airu, ali ih je razgalio pogodak kapitena Vawe Udovi~i}a pred kraj prve ~etvrine za smawewe visokog vo|stva na 1:3. Nisu na{i momci u ovom periodu igre li~ili na sebe, ni odbrana ni napad nisu funkcionisali kako tre-

Nadoknadili minus tri Kapiten Srbije Vawa Udovi~i} je posle pobede nad Hrvatima izjavio da su on i saigra~i po~eli me~ u gr~u. - Dozvolili smo protivniku da povede 3:0, ali uz pomo} fenomenalne ni{ke publike uspeli smo da preokrenemo rezultat i do|emo do trijumfa. Malo koja ekipa mo`e da se vrati kada juri minus od tri gola, ali mi smo potvrdili kvalitet svetskog {ampiona. Verujem da }emo nastaviti u istom stilu, jer nas o~ekuje jo{ jakih me~eva u Svetskoj ligi, a istovremeno se pripremamo za EP u Zagrebu - rekao je Udovi~i}. Centar Du{ko Pijetlovi} vodio je veliku bitku na dva metra sa hrvatskim bekovima. - Ovo je bila prva prava utakmica posle du`eg vremena. Na pripremama u Kanadi nismo imali ovako jakog protivnika i uspeli smo da se posle lo{eg otvarawa me~a vratimo, {to nije nimalo lako

protiv Hrvatske koja ima izuzetno jak tim. Sledi nam susret sa Australijom koja je u top formi, ali verujem da }emo nastaviti sa serijom pobeda i da }emo u nedequ igrati u finalu. Hrvatski reprezentativac Pavo Markovi} je istakao: - Iskoristili smo na po~etku utakmice veliku tenziju i `equ srpskih igra~a da se u {to boqem svetlu predstave pred svojom publikom. Odigrali smo mnogo boqe nego protiv Australija i ovo je prava Hrvatska. Mada imamo prostora za jo{ ve}i napredak, u Zagrebu za EP za koji tempiramo formu, mi }emo biti u situaciji kao {to je Srbija ovde, po{to }e svi o~ekivati medaqu. Bez obzira {to smo do`iveli dva poraza, smatram da imamo {anse da se na|emo u polufinalu, a {to se ti~e su|ewa ne znam ~emu sve ovo slu`i, jer je bilo na {tetu obe selekcije. S. Anti}

NOVOKNE@EV^ANI USPE[NO ZAVR[ILI SEZONU

Grofovi u elitnom dru{tvu Ameri~ki fudbal je u Novom Kne`evcu za samo tri godine uspeo da stekne veliki broj poklonika, a ekipa Grofova je dobre rezultate u minuloj sezoni u B diviziji Prve lige Srbije uspela da se plasira u elitno dru{tvo, tako da }e se idu}e jeseni nadmetati s najboqim klubovima u A diviziji. Predsednik Grofova Du{an Peri{i} isti-

smo ostvarili {est pobeda i samo jedan poraz, za razliku od prethodne sezone kada smo samo gubili. Posebno je vrendo {to smo uspeh uglavnom postigli sa igra~ima iz na{e sredine, potpomognuti samo sa nekolicinom iskusnih igra~a sa strane. Zadovoqan sam radom i zalagawem svih momaka u klubu, jer su se maksimalno trudili i pru`ili

Du{ko Pijetlovi}

ba, a lo{a je bila i realizacija igra~a vi{e. S druge strane, Hrvati su mirno i stabilno gradili svaki napad i koristili situacije s igra~em vi{e. Ali, sve je ve} tokom druge ~etvrtine polako po~elo da dolazi na svoje mesto, kada su Srbi po~eli da se bude. Do prvog izjedna~ewa na{i su stigli minut i 57 sekundi pre kraja druge deonice, golom Marka Avramovi}a. Hr-

leti} i puno mladih igra~a, za koje se o~ekuje da se na|u u juniorskoj i seniorskoj reprezentaciji Srbije. Ameri~ki fudbal se dobro primio u ovom delu Banata i Potisja, okupiv{i poklonike iz Novog Knee`vca i okolnih mesta, a na severu Vojvodine formirani su u posledwe vreme klubovi u Subotici i Kikindi,

- Igra~ki potencijal nam je oko 45 igra~a, ali o~ekujemo da se ukqu~e i nove snage, jer smo uspeli da reorganizujemo klub i nadamo se da }e nas bodriti jo{ vi{e publike. Prethodnih godina kada smo samo gubili me~eve gledaoci koju su se odazivali u solidnom broju, napu{tali su utakmice kada su videli da gubimo, a minule sezo-

vati su ubrzo ponovo do{li do minimalne prednosti (5:4), ali je onda 29 sekundi pre kraja ovog perioda igre Niki} doneo 5:5. Proradila je odbrana, a kako je utakmica odmicala sve sigurniji na golu bio je Slobodan Soro. On je doprineo na sigurnosti i samopouzdawu na{eg tima, pa je iz odli~ne odbrane proistekao i dobar napad. Znatno boqa igra dovela je i do preokreta, pa su na{i do prvog vo|stva stigli ~etiri minuta pre kraja tre}e deonice. Strelac je bio Andrija Prlainovi}. Po~etkom ~etvrte ~etvrtine kapiten Udovi~i} odveo je Srbe na dva razlike (8:6). Ubrzo su Hrvati uhvatili prikqu~ak i smawili na 7:8, a onda je odli~ni Prlainovi} pogodio za 9:7, da bi na kraju Muslim samo uspeo da ubla`i poraz. Utakmicu su, ina~e, obele`ile ~udne odluke sudijskog para Gomez - Fernandez, pa su Srbi zavr{ili duel bez ~etvorice igra~a (Filipovi}a, Ra|ena, Aleksi}a i Avramaovi}a). Ogroman broj iskqu~ewa i kontra faulova poremetio je igru obe ekipe. Danas }e u tre}em kolu delfini snage odmeriti sa reprezentacijom Australije (20 ~asova) u borbi za prvo mesto u grupi. G. Malenovi}

Remi i poraz Zvezde u Sloveniji Prvi tim Crvene zvezde, na drugoj fazi priprema u Sloveniji, odigrao je nere{eno sa A reprezentacijom Irana - 1:1. Ranije u toku dana rezervni tim izgubio je od Redinga sa 3:1. Jedini gol za crveno-bele u duelu sa Redingom postigao je Marko Mugo{a, novajlija iz ~a~anskog Boraca. Ujedno, to je bio i prvi pogodak na me~u. U 10. minutu {utirao je Milo{ Trifunovi}, lopta se odbila od stative, a Mugo{a je zatresao mre`u golmana Andersena. Reding je izjedna~io ve} u 13. minutu golom Pirsa, a potpuni preokret usledio je u drugom poluvremenu. Simon ^ur~ je prvo u 58. minutu doneo prednost svom timu, a onda je, devet minuta pre kraja svojim drugim golom i osigurao pobedu svom timu. Ne{to boqi utisak od rezervista ostavili su oni na koje }e Ratko Dostani} sigurno vi{e ra~unati u predstoje}im borbama na sva tri fronta. Zvezda je u susretu sa Iranom stigla prva u vo|stvo u 39. minutu. Nakon kornera \or|evi} je bio najvi{i u skoku, Nouri je slabo intervenisao, a na gol liniji Viloti} je zakucao loptu u mre`u za 1:0. Me|utim, strelac gola za Zvezdu ve} tri minuta kasnije nesmotreno je oborio Madan~ija i sudija je pokazao na belu ta~ku. Siguran sa 11 metara bio Ali Karimi, biv{i bundesliga{ki igra~ i kapiten Irana Ali Karimi.

EP IGRA^A DO 20 GODINA U ZAGREBU

Novi neuspeh Srbije Srbija - Gr~ka 62:63 (16:11, 9:19, 18:16, 19:17)

Ekipa Grofova iz Novog Kne`evca

~e da je ostvaren istorijski uspeh sporta u novokne`eva~koj op{tini, jer je uz ranije u~e{}e stonotenisera, a sada stonoteniserki Obili} Lepenke u Supelrigi Srbije, plasmen me|u na{e elitne klubove ameri~kog klubove vredan pa`we. - Drago nam je da smo za relativno kratko vreme dospeli me|u na{e elitne klubove, koji se ameri~kim fudbalom bave ve} {est-sedam godina. Mi smo kao mlad klub uspeli protekle sezone da napravimo iznena|ewe, jer

maksimum, {to je doprinelo da se kao klub iz male sredine na|emo u najvi{em stepenu takmi~ewa - nagla{ava Peri{i}. Novokne`eva~ki Grofovi su plasman u A diviziju Prve lige Srbije pobedom u bara`u protiv Legionara u Sremskoj Mitrovici. Ekipu predvodi trener Milan Ilki}, uz svesrdnu podr{ku Dragana Mihajlovi}a, Dobrosava Mani}a iz Kraqeva koji je kao odli~an kvoterbek poja~ao igru Grofova, zatim kapiten Sa{a Perku~in, Sa{a Vu-

gde nastupaju igra~i koji su jedno vreme igrali za novokne`eva~ke Grofove. U sklopu priprema za narednu sezonu u nedequ u 17 ~asova Grofovi }e na stadionu Obili}a pred svojom publikom igrati prvi me|unardoni me~ sa Betsima iz Segedina (Ma|arska). Peri{i} o~ekuje da se sa kom{ijama iz Segedina uspostavi saradwa, a postoji i {pansa da se iz severnog susedstva anga`uje nekolicina igra~a, kako u A diviziji ne bi igrali podr|enu ulogu.

ne kada smo sve rivale na doma}em terenu pobe|ivali ostajali su da nas bodre do kraja i vrlo sam zadovoqan podr{kom koju imamo - konstatuje Peri{i}. Uprava KAF Grofova o~ekuje da }e posle ostvarenog uspeha preduzetnici iz Novog Kne`evca i okoline, pa i novokne`eva~ka op{tina imati vi{e razumevawa za potrebe kluba, kako bi se nesmatano mogao takmi~iti u elitnom dru{tvu. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SRBIJA: Milutinovi} 4 (7 sk. i 4 ast), Obrenovi} 1, Rizni}, Suboti} 5, Nedovi} 6 (3ast), Mitrovi} 10 (7 sk.), Arnautovi}, Majstorovi}, \eki} 7, An|u{i} 6, Jaramaz 9, Musli 17 (10 sk.). GR^KA: Kacivelis, Murtos, Georgakis, Mancaris 3, Karatanasis, Papantoniu 2, Papanikolau 15 (9 sk.), Sloukas 9, Jankovi} 2, Papas 14, Kaselakis 7 (11 sk.), Sarikopulos 11. Mlada ko{arka{ka reprezentacije Srbije pora`ena je od Gr~ke u neizvesnom fini{u rezultatom 62:63 (16:11, 9:19, 18:16, 19:17) u posledwem, 3. kolu Grupe E druge faze takmi~ewa na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj. Bez obzira na poraz, Srbi-

ja }e igrati u ~etvrtfinalu u Zadru. Izabranici Bo{ka \oki}a dobili su tri ~etvrtine, imali sedam poena prednosti (60:53) dva minuta pre kraja, ali su za 120 sekundi uspeli da prime10 poena, postignu samo dva i tako Helene ostavi bez poraza na takmi~ewu po grupama. [ut za pobedu Srbije proma{io je Jaramaz u posledwoj sekundi me~a. Najefikasniji u na{oj reprezentaciji bio je Dejan Musli sa 14 poena i devet skokova, Aleksandar Mitrovi} dodao je 10, a Jaramaz devet poena. U Gr~koj reprezentaciji istakli su se Papanikolau sa 15 i 10 skokova), Papas sa 14 i Sarikopulos sa 11 poena.


SPORT

c m y

DNEVNIK

Ivana, Mihail i Igor ciqaju medaqe

Krsti} od danas u Folgariji

Nenad Krsti}

prema za Svetsko prvenstvo u Turskoj. Kapiten „orlova“ sti}i }e na planinu danas, bi}e sve vreme s ekipom, ali }e taktiku i tehniku selektora Du{ana Ivkovi}a pratiti s klupe, bez aktivnog u~e{}a u radu. - Razgovarao sam s qudima iz kluba i dobio dozvolu da se prikqu~im reprezentaciji na pripremama. Zadovoqan sam postignutim dogovorom jer su svi shvatili da najvi{e koristi, u ovom trenutku, imam od toga {to }u biti s ekipom od po~etka. Ne}u u~estvovati u treninzima, kako nala`u NBA pravila, ali }u biti u toku s onim {to se radi - objasnio je zakqu~ak „pregovora“ Nenad Krsti}, kome nikada nije padalo na pamet da bira izme|u dve podjednako va`ne stvari (kluba i reprezentacije). Zato je, s pravom, verovao da }e se na kraju prona}i najboqe mogu}e re{ewe, {to se i dogodilo. A. P.

POSLE ODUSTAJAWA TORINA

Fajnal-for Barseloni Posle odustajawa Torina, Evroliga je morala brzo da reaguje. U konkurenciji Barselone, Londona i Istanbula, izbor je pao na katalaonsku prestonicu. Posle vesti da italijanski industrijski grad nema sredstava da organizuje Fajnal-for ko{arka{ke Evrolige, otvorilo se pitawe ko }e onda biti doma}in na kraju sezone 2010/11... Evroliga je morala brzo da reaguje i izbor je pao na katalonsku prestonicu, gde }e se okupiti najboqi timovi Evrope od 6. do 8. maja 2011. godine. U prvi mah pojavila se ideja da bi to mogao da bude upravo Beograd, ali je na kraju izbor bio su`en na Barselonu, London i Istanbul.

Krenula operacija EP U prostorijama Ministarstva omladine i sporta odr`ana je konstitutivna sednica Organizacionog odbora Evropskog prvenstva u rukometu - Srbija 2012. Za predsednika Organizacionog odbora izabrana je Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi} – Markovi}, koja je zahvaliv{i se na izboru istakla da joj je posebno drago {to }e se ovo prvenstvo od izuzetnog zna~aja odr`ati u na{oj zemqi koja }e se time u~vrstiti na spoqnopoliti~koj mapi Evrope i sveta. Zajedni~ki zakqu~ak sa konstitutivne sednice je da }emo se svi zajedno potruditi da jo{ jednom doka`emo da smo sposobni da organizujemo ovo prvenstvo i time donesemo kako benefit rukometu u sportskom smislu, tako i svaki drugi benefit, pre svega za gradove doma}ine – Beograd, Novi Sad, Vr{ac i Ni{, a potom i za na{u zemqu u celini. ^lanovi Ogranizacionog odbora EP 2010. su: Slavisa Zlatanovi} (Dr`avni sekretar za sport), Goran Kreclovi} (Pomo}nik ministra za sport i omladinu), Velimir Marjanovi} (Predsednik Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije), Dragan Bukvi} (Predsednik Skupstine RS Srbije), Bo`idar \urkovi} (Generalni sekretar RSS), Dragan \ilas (Gradona~elnik Beograda), Igor Pavli~i} (Gradona~elnik Novog Sada), ^edomir @ivkovi} (Predsednik Op{tine Vr{ac), Milorad Veqovi} (Direktor policije), Dr. Zoran Jefti} (Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane), Velibor Sovrovi} (Generalni direktor SP „Lasta“) i Zoran Markovi} (Urednik sportskog programa RTS).

19

^ETVORO NOVOSA\ANA DANAS KRE]E NA EVROPSKO PRVENSTVO U BARSELONI

POSLE DOGOVORA KSS I OKLAHOME

Kapiten ko{arka{ke reprezentacije Srbije Nenad Krsti} dobio je odobrewe od NBA liga{a Oklahoma Tandersa, ~iji je igra~, da mo`e da krene put Italije i prikqu~i se reprezentaciji Srbije, koja se u Folgariji pri-

petak16.jul2010.

Barselona je ve} bila doma}in 1998. i 2003. godine, oba puta u dvorani „San \ordi“, kapaciteta 15.000 mesta. Drugi put, pod vo|stvom Svetislava Pe{i}a i sa Dejanom Bodirogom na terenu, Barsa je uspela da osvoji prvu titulu prvaka Evrope, a prethodne sezone na F4 odr`anom u Parizu, Barselona je uzela drugu titulu. ^elnici Evrolige, ~ije su kancelarije upravo u Barseloni, nisu odlu~ivali samo po tome ko }e dati dovoqne, odnosno najboqe finansijske garancije, ve} i ko ima logistiku i iskustva da u najkra}em roku pripremi turnir najboqih evropskih timova naredne sezone.

Na Evropskom prvenstvu u atletici, koje 27. jula po~iwe u Barseloni i traja}e do 2. avgusta, AK Vojvodina iz Novog Sada ima}e ~ak tri predstavnika, {to se jo{ nije dogodilo u bogatoj istoriji kluba. To su Ivana [panovi} (skok udaq), Mihail Duda{ i Igor [ar~evi} (desetoboj), a, osim kluba, srpskim reprezentativcima zajedni~ko je jo{ i to da im je svima trener Goran Obradovi}. Novosadski triling asova prvi iz srpske reprezentacije (ukupno 16 atleti~ara) kre}e put [panije danas u ranim jutarwim ~asovima i u najve}em katalonskom gradu priprema}e se sve do po~etka najve}eg skupa evropske atletike u 2010. godini. Trener Obradovi} je tim povodom rekao na ju~era{wem ispra}aju i konferenciji za medije: - Od 1995. godine radim kao trener i uvek sam imao grupu atleti~ara s kojima radim. Pokazalo se da grupa iz pojedinca po pravilu izvla~i maksimum, a posebno se to odnosi na generaciju koju predvode [panovi}eva, Duda{ i [ar~evi}. Svo troje puno zna~e jedno drugom, atmosfera tokom rada je izuzetna i poma`u se me|usobno kako bi sve ono najboqe {to mogu pokazali i na delu. Od mladih, a posebno od Ivane [panovi}, javnost u Srbiji navikla je na sjajne rezultate, pa }e ih o~ekivati i na EP. Da li to stvara pritisak kod na{e rekorderke (6,78 metara)? - Ne, kod Ivane ta vrsta pritiska ne postoji. U posledwe dve godine u~estvovala je na mnogim zna~ajnim takmi~ewima i, po pravilu, s wih donosila medaqe. Ukoliko i postoji, neka vrsta pritiska kod we stvara jo{ ja~i motiv i `equ da sko~i najboqe. Ivana je puno toga promenila u

Igor [ar~evi}, Goran Obradovi}, Ivana [panovi} i Mihail Duda{

posledwih godinu dana - preselila se u Novi Sad, upisala fakultet i, {to je najbitnije, promenila je na~in skakawa i pre{la u seniorsku konkurenciju. Ukoliko uspe da ponovo sko~i rezultat 6,78 metara, verujem da }e biti u konkurenciji za osvajawe medaqe na EP. Kod Mi{e Duda{a situacija je takva da mu pritisak prija, jer mu pove}ava dozu adrenalina, a on se u takvim situacijama najboqe snalazi. Kod [ar~evi}a je slu~aj malo druga~iji, jer je ~itave godine jurio normu za Evropsko prvenstvo i iscrpio se. Veliki je domet i sam odlazak na EP, ali to ne zna~i da ne}e iskoristiti svaku, pa i najmawu priliku da poboq{a svoj najboqi rezultat. Ivana [panovi}, rekorderka Srbije i sigurno jedna od najlep{ih atleti~arki na svetu, kratko je prokomentarisala: - Zaista sam puno toga promenila i mislim da je prva seniorska godina pravo vreme za postizawe pravih rezultata. Nisam, da

U SUSRET MEMORIJALU „BOGDAN RODI]”

Vi{e od igre I ovog leta, krajem avgusta, Rukometni klub Vojvodina @elezni~ar }e ispisati jo{ jednu stranicu klupske istorije organiacijom meorijalnog turnira u ~ast preminulog Bogdana Rodi}a, privrednika, humaniste, dobrotvora i ponajvi{e zaqubqenika u rukometnu igru, ~oveka pod ~ijim je vo|stvom i patronatom novosadski superliga{ osvojio i {amionsku titulu i nacionalni kup(dva puta).

vr{nice me|unarodne rukometne manifestacije. Pokrajniski sekretarijat za sport je prepoznao zna~aj i va`nost ove ve} tradicionalne priredbe i prihvatio se pokroviteqstva, lokalna, gradska vlast }e bez sumwe dati svoj doprinos, a kultni sponzor RK Vojvodina iz {ampionskih dana „Univereskport“, ~iji je vlasnik bio Bogdan Rodi}, svakako je nezaobilazan i mo`da najva`niji ~inilac u nameri organizatora da turnir ima evropski miris i ukus.

^uva uspomenu na oca: Vesna Vu~urovi}

Na ~elu Organizacionog odbora tre}eg po redu memerijala, sa~iwenog od kvalitetnih i uglednih qudi, opet je Ranko Babi}, aktuelni zamenik presednika Vo{e koji je sa saradnicima ve} sa~inio kostur organizacije, trajawa i za-

Iz Ma|arske }e na turnir do}i Segedin, iz Gr~ke Verija(u~esnici Lige {ampiona), iz Beograda Partizan, iz [apca Metaloplastika, a iz Ka}a Jugovi}.Vojvodina }e doma}inovati sportskim prijateqima, kao i brojnim pri-

vrednicima iz Ma|arske i Gr~ke koji }e do}i sa svojim ekipama.Hroni~ari Vojvodininog `ivota i trajawa se se}aju da je pokojni Bogdan bio opsednut namerom da sport i privredu ~vrsto uve`e, evo prilke da klupski ~elnici i novosadski privrednici izmene isksustva sa kolegama iz Gr~e i Ma|arske, da se eventualno pove`u i na op{te zadovoqstvo i posao sa~ine. O~igledno je da bi turnir posve}em velikom ~oveku, sportskom i privrednom stvaraocu Bogdanu Rodi}u mogao da bude vi{e od igre na terenu, jer bio bi greh ne preto~iti rukometno nadmetawe i u privredno - poslovnu saradwu s obzirom na najavu dolazaka kvalitetnih i uspe{nih qudi iz inostranstva i na{e zemqe. A kada organizatori(Ranko Babi} sa saradnicima) s toliko uva`avawa pri~aju o Vesni Vu~urovi} (}erka Bogdana Rodi}a), vlasniku i rukovodiocu uva`ene i uspe{ne firme „Univereksport“, koja je i ovoga puta ponudila finansijsku i logisti~ku podr{ku memorijalu, onda je kristalno jasno da }e turnir imati evropski {mek.A brojne pristalice Vojvodine se potajno nadaju da bi uz ime wihovog kluba mo`da opet, ove, slede}e ili neke naredne sezone moglo da stoji i prezime „Univereksport“, uvereni da samo ta kombinacija garantuje i {ampionski sjaj. I najlep{i snovi se ponekad ostavra. B. Puno{evac

Ruske pare i Butuliji Ulaskom ruskog naftnog giganta „Gasproma“, Fudbalski klub Crvena zvezda dobio je zna~ajnu finansijsku podr{ku, ali od tog posla „ovajdi}e“ se i neki drugi klubovi iz sportske porodice crveno-belih. Trener crve-

no-belih rukometa{a i ~lan Upravnog odbora FK Zvezda Igor Butulija rekao je da }e i Rukometni klub dobiti „pravu finansijsku bombu od Gasproma“. - Svi }e nam zavideti - slavodibitno je konstatovao Bu-

tulija. - O~ekujemo da nam fudbalski klub pomogne i za sedam dana bi trebalo da sve bude gotovo, a onda po~iwemo da dovodimo igra~e“ - najavio je Butulija, ali nije `eleo da govori o imenima.

budem iskrena, o~ekivala puno tokom priprema, ali sam poboq{ala li~ni i dr`avni rekord i o~ekujem da }u se u Barseloni ume{ati u borbu za medaqe. Mihail Duda{ je, u Gocizu, postao najboqi novajlija u evropskoj eliti i bio je blizu obarawa granice od 8.000 poena, a o ambicijama u Barseloni je kazao: - Iskustvo iz Gociza je prelepo, jer upoznao sam i takmi~io se s alama evropske i svetske atletike, s kojima }u se takmi~iti i na EP. Ukoliko mi se uka`e prilika da se ume{am u brobu za medaqe, siguran sam, ne}u je ispustiti. Uz podr{ku grada, kluba i trenera Gorana Obradovi}a, mo`emo svo troje puno da u~inimo, ali i da uzvratimo za pa`wu koju smo dobili. Igor [ar~evi} je tokom protekle zime bio reprezentativac Srbije na Zimskim olimpijskim igrama u Kanadi (u bobu ~etvorosedu), a u posledwi ~as uspeo je da ostvari normu neophodnu za odlazak u Barselonu.

Foto: A. Kamasi

- Nisam iznena|en {to sam u naumu uspeo, jer dugo sam imao taj rezultat u sebi – objasnio je [ar~evi}. – Povrede su bile faktor koji me je onemogu}avao da ispunim normu i ranije. Nadam se da }u sada ispuniti vlastita o~ekivawa, ali i svih onih koji su bili uz mene i da }u se ume{ati u borbu za plasman me|u prvih 10 desetobojaca na EP. Novosadski deo reprezentacije, u ime ASS, pozdravio je Stevan Zori}, potpredsednik Saveza, koji je rekao: - @eleo bih da istaknem zna~aj samog odlaska na{ih atleti~ara na Evropsko prvenstvo. Do danas normu je ispunilo 16 srpskih atleti~ara, a danas smo se okupili u Novom Sadu da ispratimo prve putnike za Barselonu.Po`eleo bih svim na{im reprezentativcima da maksimalno iskoriste preostale dane do po~etka prvenstva i u Barseloni poka`u svoje najboqe izdawe. A. Predojevi}

PRVENSTVO VOJVODINE U PREPONSKOM JAHAWU

Rekordan odziv takmi~ara Danas od 9 ~asova na terenima Kowi~kog kluba Grani~ar iz Novog Sada ( kod benzinske pumpe Minut uz autoput za Beograd) odr`ava se trodnevno Otvoreno prvenstvo Vojvodine u preponskom jahawu. Organizatori o~ekuju rekordan broj takmi~ara.Pre podne je rezervisano za mla|e kategorije takmi~ara,a popodne nastupaju seniorke i seniori (18.30). Finalne borbe odr`a}e se u nedequ od 9 sati. I. Grubor


20

SPORT

petak16.jul2010.

DEJVIS KUP

SUSRETI: ALEKSANDRA CRN^EVI]

Dogodine Srbija me|u nosiocima Posle prvog plasmana u polufinale Dejvis kupa, odnosno trijumfa u Splitu nad Hrvatskom u ~etvrtfinalu (4:1), teniska reprezentacija popela se na rekordno {esto mesto na listi najboqih timova planete.S obzirom na to da je pobedom u prvom kolu za 2010. godinu, protiv SAD u Areni (3:2), Srbija automatski izborila u~e{}e u Svetskoj grupi za 2011. godinu, prodor me|u osam najboqih timova na DK listi zna~i i to da }e „orlovi“ na narednom `rebu biti u grupi nosilaca, odnosno da }e za protivnike u prvom kolu mo}i da dobiju samo timove plasirane ispod osmog mesta.To svakako ne}e biti [panija, ^e{ka, Argentina, Rusija, SAD, Francuska... Eventualnom pobedom u polufinalu protiv pro{logodi{weg finaliste Dejvis kupa, ^e{ke Republike, Novak, Nenad, Janko i Viktor dobro bi pove}ali broj bodova, jer je svaka pobeda u Dejvis kupu vredi vi{e ukoliko je protivnik boqe plasiran, a ^esi su trenutno drugi. Uprkos ubedqivom porazu od 5:0 u ~etvrtfinalu, od Francuza, smeweni {ampioni Dejvis kupa [panci zadr`ali su prvo mesto na listi i imaju 14.000 bodova vi{e od ^eha, koji su napredovali za jedno mesto. Tre}i su Argentinci, koji su pobedom u Moskvi tako|e u{li u polufinale za ovu sezonu, a tamo }e ponovo biti gosti, Francuzima. Rusija je pala sa drugog na ~etvrto mesto, a SAD sa ~etvrtog

Bozoqac u ~etvrtfinalu Aptosa Srpski teniser Ilija Bozoqac plasirao se u ~etvrtfinale ~elenxer turnira u Aptosu, po{to je u me~u drugog kola trijumfovao nad Kana|aninom

Milo{em Radni}em rezultatom 3:6, 6:2, 6:3. U duelu za polufinale kalifornijskog turnira, koji se igra za nagradu od 75.000 dolara, Srbin }e se sastati sa ameri~kim igra~em Donaldom Jangom koji je bio uspe{niji od Rusa Artema Sirtaka i savladao ga rezultatom 1:6, 6:4, 6:4.

Dejvis kup reprezentacija Srbije slavi pobedu u Splitu

na peto. Srbija je na prethodnoj DK listi bila na desetoj poziciji, a sada se nalazi ispred Francuske, Izraela, Hrvatske, Nema~ke, [vedske.. Novu listu, ITF objavi}e po zavr{etku polufinalnih okr{aja od 17. do 19. septembra, kada se igraju i dueli za opstanak u Svetskoj grupi izme|u timova, koji su pora`eni u prvom kolu ([vajcarska, Nema~ka, Indija, [vedska, Ekvador, SAD, Izrael i Belgija) i

pobednika takmi~ewa po zonama (Kolumbija, Austrija, Ju`na Afrika, Italija, Brazil, Australija, Kazahstan i Rumunija). Ovaj vid klasifikacije nacionalnih timova ITF uveo je 2001. godine i za listu se ra~unaju rezultati u periodu od ~etiri godine. ITF TOP 20: 1. (1) [panija 37.331‚26 bodova, 2. (3) ^e{ka Republika 21.570,63, 3. (5) Argentina 18.847,5, 4. (2) Rusija 15.000, 5. (4)

SAD 14.197,5 6. (10) Srbija 9.889,06, 7. (11) Francuska 9.175, 8. (6) Izrael 6.667,81, 9. (7) Hrvatska 6.117,5, 10. (8) Nema~ka 4.538,13, 11. (9) [vedska 4.228,13, 12. (12) ^ile 4.212,5, 13. (15) [vajcarska 2.893,75, 14. (13) Indija 2.732,5, 15. (16) Ekvador 2.510, 16. (17) Belgija 2.304,69, 17. (19) Austrija 2.287,5, 18. (21) Rumunija 2.225, 19. (20) Italija 2.087,5, 20. (22) Kazahstan 1.982,19.

ANA IVANOVI] NA NOVOM PO^ETKU

Prekretnica ve} u Stenfordu Nekada{wa najboqa teniserka sveta, a sada 64. igra~ica Ana Ivanovi}, u intrevjuu za {vajcarski magazin „Kop Cajtung“ poru~ila je da je spremna da se suo~i sa problemima i vrati se u staru formu. -Moji problemi su po~eli sa povredom palca 2008. posle Rolan Garosa. Posle pobede u Parizu, bila sam strahovito motivisana, trenirala sam `estoko, ~ak sam igrala i protiv mu{karaca. Bio je to jedini na~in da budem jo{ boqa i da popravim igru, ali tad su me sasekle povrede. Po~ela sam da gubim samopouzdawe, pravila sam o~igledne gre{ke, ali ne `elim da se `alim na pro{lost. Gledam unapred! Jedna od najlep{ih sportistkiwa na planeti planira da se na turniru u Stenfordu, koji se igra od 26. jula, polako vrati u formu pred posledwi gren slem u ovoj sezoni US Open, koji startuje 30. avgusta. Rang lista je naravno, veoma va`na i `elim da {to pre

VOJVO\ANSKA KARATE ELITA U APATINU: U organizaciji Karate Saveza Vojvodine, tradicionalno od 1999. godine, vojvo|anski karatisti, u Apatinu se pripremaju za va`na nacionalna i me|unarodna takmi~ewa. Ove godine na pripremama u Apatinu boravilo je preko stotinu najkvalitetnijih karate sportista u uzrastu nada, kadeta, juniora, mladih seniora iz 40-tak vojvo|anskih klubova. Zbog izuzetnih uslova za trening (fiskulturna sala, fitnes, travnati tereni) u okviru Tehni~ke {kole sa Domom u~enika, kao i razumevawa rukovodstva Bawe Junakovi} za kori{~ewe wihovih otvorenih bazena, Apatin je izuzetno atraktivan,

Ana Ivanovi}

krenem ka vrhu. Ipak, mislim da mi je ve}a `eqa da osvojim bar jo{ neku gren slem titulu. Pogledajte sestre Vilijams, skoro 15

DNEVNIK

godina od kako su debitovale, nalaze se na vrhu, jo{ ih je te{ko pobediti. One su `ivi dokaz koliko jedna karijera mo`e da traje u tenisu. Sve je u tome da se na|e pravi balans izme|u trenirawa, takmi~ewa i zabave. Divim im se zbog toga. Anin pad na VTA listi, konstantan je problem u posledwe dve sezone, ali je mlada Beogra|anka svesna kvaliteta koje poseduje i `eli da se ugleda na najboqe igra~e, pa je tako izdvojila i dvojicu igra~a, kojima se pored sestara Vilijams tako|e divi na terenu. - Najvi{e cenim Roxera Federera i Rafela Nadala. Obojica su veliki profesionalci. Ono {to mi kod Federera najvi{e imponuje je wegovo pona{awe na terenu. Ekstremno je senzitivan, ume da se kontroli{e na terenu i zna kako da se izvu~e iz neprilike. Rafa je tako|e veoma korektan na terenu, igra spektakularno kao Roxer i pravi je xentlmen.

posebno za one najmla|e, koji ve} tradicionalno u~estvuju u {koli Karate Saveza Vojvodine. Stru~ni rad u okviru kampa poveren je najkvalitetnijim trenerima, a ove godine ~inili su ga: dr Strahiwa Tepav~evi}, Milo{ Eri}, Vladimir Ili}, Nenad Milenkovi}, Zoran Majki}, Petar Kosanovi}, za medicinski nadzor bio je zadu`en dr Ivan Luki}, koji je ujedno i predsednik Lekarske komisije Karate federacije Srbije. Na kampu u Apatinu ove godine svoj doprinos u radu dao je i Predsednik Federacije Zoran Jerkovi}, kao i Milan Kova~evi}, ~lan sudijske komisije i sudija sa svetskom licencom.

Olimpijakos novi izazov Odbojka{ice Olimpru`ala je odli~ne partije na pijakosa minule sezomestu prima~a koje su je veoma ne ostale su na korak brzo svrstale u krem gr~ke lido titule, boqi je u ga{ke odbojke. Mnogo puta izafinalu bio gradski rival Panabrana je za najboqeg igra~a kola tinaikos, ali crveni iz Pireja u protekloj sezoni, a ponela je `ele da se u slede}oj sezoni laskavu titulu najboqe igra~ipopnu na najvi{i stepenik poce ol-star me~a gr~kog prvenstoqa u doma}em {ampionatu i stva. kao prvu akviziciju za ostvare- Zavr{ili smo sezonu na trewe velikih planova izabrali su }em mestu, bilo je veoma naporAleksandru Crn~evi}, ro|enu no, a zadovoqan sam svojim igraRumqanku koja ve} dve godine ma u dresu Markopula. Izbori igra u Gr~koj. Odbojka{ica koja za najboqu igra~icu kola i olpleni osmehom i harizmom na parketu potpisala je jednogodi{wu vernost Olimpijakosu. - Velika je ~ast potpisati ugovor s klubom kakav je Olimpijakos, jer je dobro poznato {ta to ime zna~i, kako i Gr~koj tako i u evropskim okvirima. Atina je podeqena na zelenu i crvenu boju i sigurno je neverovatan ose}aj igrati za klubove s toliko navija~a. Ambicije kluba poklopile su s mojim li~nim i potpisala sam ugovor na godinu dana. U Olimpijakosu je iskusna Bugarka Koleva na poziciji korektora i sigurno }e se poja~ati na jo{ nekim pozicijama, a trener je veoma dobar i zahteva veliki rad, {to meni izuzetno odgovara jer sam navikla na takav re`im - istakla je Crn~evi}eva na po~etku razgovora. Jedna od najtalentovanijih igra~ica iz generacije 1987. u Srbiji posle pet godina provedenih u beogradskom Po{taru i dve osvojene duple krune, potpunu afirmaciju stekla je za godinu dana igrawa u Aleksandra Crn~evi} s trofejom MVP gr~kog ol-stara pan~eva~kom Dinamu, a kasnije se otisnula van granica star me~a mnogo mi zna~e da nana{e zemqe i skrasila se u stavim u istom ritmu, a igrawe Markopulu iz Atine. U dresu za veliki klub samo je po sebi ekipe iz atinskog predgra|a motiv za igra~a da napreduje. Selidba mi ne}e te{ko pasti jer idem u drugi deo Atine i jeKarijera dva ~ekam da po~nu pripreme i Crn~evi}eva je s Po{tarom novi izazovi u jakoj gr~koj ligi osvojila dve duple krune - rekla je Aleksandra Crn~evi} (2005/06. i 2006/07.), s Dinamom koja slobodne letwe dane provoiz Pan~eva igrala je finale di u rodnoj Rumi i na novosadKupa Srbije (2007/08). Sa kaskom kupali{tu [trand gde je detskom reprezentacijom Srbi~-volej jedna od wenih glavbije osvojila je dve zaltne menih preokupacija. daqe na Balkanijadama (2002. i Za kraj, pitali smo Crn~evi2003.) i bronzu na Evrospkom }evu da li Panatinaikos mo`e prvenstvu u Hrvatskoj (2003), a da se svrgne s trona. sa juniorskom reprezentacijom - Dva puta sam ih pro{le sezozlatnu (2004) i srebrnu medaqu ne dobila s Markopulom, pa (2003) na Balkanijadama, kao i vaqda }u mo}i i sa Olimpijakosrebro na Evrpskom prvenstvu som - konstatovala je na{a sago2004. godine u Slova~koj. vornica uz neizbe`ni osmeh. M. Risti}

Kao i svake godine odr`ano je licencirawe trenera, sudija, menaxera i lekara. Ove godine u saradwi sa Okru`nim savetom za prevenciju bolesti zavisnosti zapadnoba~kog okruga, organizovana je akcija „Karateom protiv droge“, gde je promo tim Karate saveza Vojvodine u~estvovao u zvani~nom programu ove akcije i prikazao atraktivne tehnike, kombinacije i kate i davao odgovore na pitawa koje su postavqali gra|ani Apatina. Najmla|i u~esnici kampa posetili su Muzej Apatinskog sporta, gde je postavqena jedna od retkih stalnih postavki istorije lokalnog sporta. Kamp vojvo|anskih karatista trajao je od 9. do 15. jula. S. J.


REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

petak16.jul2010.

21

KAKO KO[ARKA[, USKORO DOKTOR NAUKA, I HUMANISTA MIHAJLO DELI] OD POTOMAKA DR@AVE KOJE VI[E NEMA PRAVI QUDE

Kad ne umeju politi~ari, basketa{ miri Balkan Mogu li dana{wa deca shvatiti da ko~ija{ko psovawe sudija NBA-ko{arka{a Darka Mili~i}a nije kul? Ili da je Miladina Kova~evi}a pesnica ipak sinonim silexijstva i ekstremnog nevaspitawa, a ne nekakvog juna{tva? Mo-

Buntovnik s temeqnim razlogom

~uju i vide nekog od ostvarenih ko{arka{a koje mogu gledati samo na TV-u. Ono u ~emu le`i Miwina ~arolija za rad s decom su dodatne aktivnosti. Na ko{arka{ku bazu, za koju ka`e da je prvo i najja~e vezivno sredstvo me|u kam-

koji nemaju prilike niti novca da se usavr{avaju u preskupim ko{arka{kim {kolama. – Kod nas je bavqewe sportom privilegija. To je ~iwenica koja je mene u`asnula. Ukoliko nemate pet do sedam hiqada mese~no da

Uz malu pomo} Divca i novosadskog lordmera Pavli~i}a

gu li dana{wi klinci shvatiti da perima, on je nakalemio i pokoje platite sportske ~asove, va{e deim sport mo`e pru`iti mnogo tek predavawe o toleranciji, ekolote mo`e biti i najtalentovanije, kada shvate da on nije sve u `ivogiji, mirnom re{avawu konflikali ne}e imati nikakve {anse. tu? ta, istoriji sukoba u SFRJ. Odatle, ali i iz obrazovawa koje Tridesetdvogodi{wi Mihajlo – Slavimo svaku razli~itost – sam stekao kroz karijeru, iza{la Deli} Miwa, ko{arka{ obrazovka`e Miwa za “Dnevnik”. – Svako je ideja o kampu na kojem }e deca nog profila nevi|eu~iti da igraju ko{arnog jo{ od univerziku, ali i da izgra|uju „Kakva je to dr`ava koja finansira tetskog profesora fer-plej, po{tuju druge geologije, centra be- profesionalni sport, gde su mediokriteti i razli~ite i nau~e kaogradskog „Radni~ko da se pona{aju na tepustili korene u sve pore dru{tva na kog“ i reprezentaci- rukovode}im foteqama, a u jednoj od na{ih renu i u `ivotu – ka`e je Uro{a Marovi}a, Mihajlo, koji je dvokoreprezentacija je ~ak osam igra~a bez na ta pitawa ima porak nau~io i prvi {ut diplome ~ak i osnovne {kole“ tvrdne odgovore. na ko{ uputio dok je Wegovo samopouzdabio u Osnovnoj {koli we izvire iz humanitarnog kood ovih klinaca je po ne~emu dru“Sowa Marinkovi}”. {arka{kog kampa “Do{ao sam da ga~iji i u ne~emu boqi. Mi ih u~iWegova karijera protezala se od igram” na Letenci, koji }e tre}i mo da, kada i jesu boqi i ja~i, uvek „Vojvodine“, preko strit basket put biti odr`an od 7. do 17. avguimaju odgovornost da se posvete takmi~ewa gde je dve godine zaresta. drugim qudima i da to nekako podom bio prvak, pa do Norfolk Klinci iz cele biv{e Jugosladele s wima. stejt univerziteta u Virxiniji, vije sjati}e se na Fru{ku goru da U kamp dolaze deca iz mawih gde je dobio sportsku stipendiju. nau~e pokoju fintu, poprave {ut, sredina, talentovani basketa{i ^etiri godine univerzitetske ko-

VANDALI O^ERUPALI BAKAR I S URNE U MITROVA^KOM MEMORIJALNOM KOMPLEKSU

Narkomani se odoma}ili na spomen-grobqu Spomen-grobqe u Sremskoj Mitrovici, ure|eno 1960. kao memorijal po projektu slavnog, nedavno preminulog arhitekte Bogdana Bogdanovi}a, posledwih desetak godina

racija pod parolom „ni zrna `ita okupatoru“. Procewuje se da je ovde u avgustu i septembru internirano oko 8.000 `iteqa Srema, a koliko je pre`ivelo u`ase logo-

Potomstvo ne po{tuje ni mrtve Sremce

je sasvim devastirano i zapu{teno. Me|utim, nedavno je lokalna vlast po~ela da planira kako da obnovi ovu zelenu oazu u samom centru grada. Kompleks je podignut u znak se}awa na usta{ko-nema~ki pogrom 1942, kada su Sremci u kolonama dovo|eni u kaznionu, a onda no}u izvo|eni, streqani i zakopavani u zajedni~kim grobnicama. Bila je to usta{ka odmazda zbog akcija Fru{kogorskog i Podunavskog partizanskog odreda, koji su spaqivali poqa s p{enicom u okviru ope-

ra, ni do danas nije ustanovqeno. Na samom ulazu u grobqe, koje se prostire na vi{e od deset hektara, podignuta je urna, ure|ene staze, postavqen spomenik sa spiskom streqanih, oko wega su ura|eni bre`uqci, zasa|ena {uma i ~itav kompleks ure|en kao prijatan park. No, vremenom je memorijalni kompleks zaboravqen, nestale su sve bakarne spomen-plo~e, vandali su i iz urni odneli sve od metala {to se mo`e prodati, staze

su zapu{tene, a zdawe u koje je svojevremeno bila sme{tena spomen-postavka ustupqeno je na kori{}ewe mesnom lova~kom dru{tvu. Sre}om su nadle`ni iz Muzeja Srema blagovremeno spasli eksponate i udomili u svojim depoima na odgovaraju}i na~in. – ^im izradimo prostorni plan Spomen-grobqa, planiramo da ga jo{ ove jeseni po~nemo ure|ivati, vratimo sve uni{teno, ali i uprili~imo nove sadr`aje da bi to postalo mesto gde }e gra|ani dolaziti u {etwu, a posebno `elimo da jedan kutak namenimo za najmla|e – najavio je mitrova~ki gradona~elnik Branislav Nedimovi}. Kako su se na Spomen-grobqu odavno odoma}ili narkomani, Nedimovi} je predstavnicima SUBNOR-a obe}ao i da }e Gradska uprava obezbediti i no}ne ~uvare u ovom memorijalu, koji treba da spre~e daqe uni{tavawe spomenika. Sekretar bora~kog Op{tinskog odbora Milo{ Sedlarevi} je pozdravio inicijativu da se kompleks ponovo uredi, i smatra da }e izgradwa igrali{ta i uvo|ewe zabavnih sadr`aja privu}i vi{e gra|ana. Od wih, pak, o~ekuje da budu bri`niji nego {to su sada. – Na{a je obaveza da ~uvamo uspomenu na nevino stradale i stalno podse}amo na tragediju naroda ovog kraja, da se tako ne{to nikad vi{e ne ponovi – naglasio je Sedlarevi}. S. Bojevi}

{arke, u kojoj je naj~e{}e igrao na {uterskoj poziciji trojke, iskoristio je za {kolovawe i time napravio prekretnicu u svojoj karijeri. – Roditeqi nikada nisu hteli ni da ~uju da za neki profesionalni anga`man bez {kole, {to je, s ove distance, ispalo odli~no – pri~a Mihajlo. Iz Amerike ko{arka{ku karijeru je selio od Filipina, preko Maroka, Norve{ke, Islanda, do Slovenije i Irana. Dok je igrao u Skandinaviji, upisao je i postdiplomske studije. – Dobio sam stipendiju Kraqevine Norve{ke, a upisao sam mirovne studije – re{avawe sukoba. Diplomirao sam tezom o politi~koj toleranciji na Balkanu, s fokusom na Kosovu. Sli~nu temu radim i za doktorat na Univerzitetu Notr Dam u Indijani. Za otprilike jednu godinu zavr{avam i nadam se da je to kraj za moje formalno obrazovawe – ka`e Mihajlo. Svoje, za sportistu zaista vanserijsko, obrazovawe iskoristio je da bi osmislio kamp koji ve} dve godine funkcioni{e odli~no, iako sva organizacija pada wemu na le|a. Ka`e da u Srbiji iza sli~nih projekata ostane malo ko-

Driblao je Miwa od SAD do Slovenije

risti. Qudi su inertni i te{ko ih je naterati da ne{to mewaju. Mi{qewa se ne su~eqavaju, na seminare i okrugle stolove dolaze istomi{qenici koji istomi{qenicima pri~aju ono {to ve} svi znaju i u {ta slo`no veruju. – Kako da na~inimo bilo kakvu promenu ako ne poku{amo da edukujemo qudi koji ne misle isto kao mi? – pita Mihajlo. Taj, pomalo buntovni~ki stav, provejava iza svake teme koju pokrenemo. Od dr`ave koja finansira profesionalni sport, ~ega nig-

Revolucionar jak na pesnicama – Sport je idealan da te nau~i `ivotu. Nau~i{ da pobe|uje{ i gubi{, da radom mo`e{ posti}i mnogo, koliko je bitno biti obrazovan – smatra Mihajlo. – Kada je sport za decu privilegija, a ne pravo, to je vi{e nego stra{no. Imamo {kolske sale koje ne ko{taju ni{ta, a izdaju se rekreativcima. Iako mu je ko{arka `ivotna qubav, Miwin idol je iz bitno druga~ijeg sporta. I opet razlozi le`e u wegovim humanisti~kim pogledima na svet. – Najve}i idol mi je Xek Xonson, prvi tamnoputi svetski {ampion u boksu. Pri~a o wemu prelepa je storija o slici jednog dru{tva u kojoj se pojavquje klasi~an revolucionar i borac za qudska prava, vi{e od 50 godina pre Martina Lutera. I ~ini ~uda za sve crnce koji su po~etkom pro{log veka do`ivqavali te{ku diskriminaciju u Americi – obja{wava Mihajlo.

Foto: B. Lu~i}

de na svetu nema, preko mediokriteta koji su ukoreweni u sve pore dru{tva u kojima postoji neka rukovode}a foteqa, pa do jedne od na{ih reprezentacija u kojoj ~ak osam igra~a nije imalo zavr{enu ni osnovnu {kolu. Ka`e da ga sportisti do`ivqavaju kao {trebera, a ovi kao sportistu i da nije lako „plivati“ u takvoj atmosferi. Ipak, za kamp pri`eqkuje velike stvari. Ka`e da bi voleo da iza ideje stanu nadle`ni u svim dr`avama na Balkanu, da je institucionalizuju. Dok se to ne desi, trudi}e se sam, uz pomo} svih koji su prepoznali plemenitost ideje. Ovogodi{wi kamp je, do sada, podr`ala samo ameri~ka ambasada. Na tihuju}e privrednike, politi~are i institucije jo{ se ~eka. – Politi~ari, umesto da prave puteve, kanalizacije i mostove, novac upumpavaju u profesionalne klubove. Dr`ava je odgovorna da finansira reprezentacije, de~je programe, obrazovawe sportista, integraciju sportista u dru{tvo posle karijere – tvrdi Mihajlo. – Kada se to dogodi, i sportu }e biti boqe. A samim tim i na{oj deci. Petar Klai}

APATINSKI BRODOGRADITEQI SEM YINOVSKIH LA\A UMEJU DA PRAVE I SKULPTURE

Gvozdeni hrtovi tr~e kraj Dunava Pod patronatom galerije “Meander” apatinskog Kulturnog centra, protekle dve sedmice je odr`ano tradicionalni Bijenale skulptora u krugu mesnog Brodogradili{ta. Umetnici Svetozar Mirkov, Milija Ne{i}, Slave Ajtoski i Tamara Raki}, svi iz Beograda, prvi put su bili u prilici da im zanatu vi~ni varioci i cevari poma`u u realizaciji wihovih vajarskih zamisli. U~inak Artisti i majstori za hiqade tona ~elika je bio zavidan: napravili inspirisala – podvukao je Ajtosu pet skulptura u gvo`|u i poski. konili ih gradu. Prethodnih Planirana skuptura “Ikaoko 150 dela ve} godinama krase rus” na kraju je mnogo vi{e lizelene povr{ina centra Apati~ila na “Raspe}e Isusa”, dok je na, te {kolska dvori{ta i ona Tamara Raki} je ostala verna javnih preduze}a. svojoj stalnoj inspiraciji – hrMirkov se svakako nije pokatovima. jao {to je debitovao na Bijena– Koristila sam i ovih dana lu. staru formu i meni blisku psi– Brodograditeqi su qudi od struke s kojima smo se lako zbli`ili. Za mene je to bilo naro~ito korisno jer do sad nisam radio s metalom. A veliki procesi zapravo nisu u tehnikama, ve} u malim ve{tinama koje su nam na dokovima u praksi pokazivali majstori – naglasio je Mirkov. Ajtoski je jo{ kao student beogradskog Fakulteta primewene umetnosti bio rukovodilac aran|elova~ke manifestacije “Mermer i zvuci”, a sada je u Apatinu svoja iskustvo tehnolo{ki dopunio. – ^ovek stvarno po`eli da `ivi i stvara u ovako malom, ali predivno ure|enom gradu. Mene je ta ~istota naro~ito

hologiju. Volela bih da se i na{e skulpture na|u na nekom od lepih mesta kraj Dunava – ka`e Tamara Raki}, tako|e beskrajno zahvalna brodograditeqima jer su opet pokazali da im, osim izrade xinovskih la|a, nije strana ni tanana umetnost. Organizator i idejni tvorac manifestacije, istori~arka umetnosti Radmila Sav~i}, nije krila zadovoqstvo posetom umetnika: – Bijenale je ranije okupqalo ve}i broj stvaralaca iz zemqe i inostranstva, ali kriza svuda udarila. Me|utim, zahvaquju}i Brodogradili{tu, koje nam je, kao i svake godine, dalo materijal, uspeli smo da ne ugasimo manifestaciju – ponosna je ona. J. Prel~ec


22

SVET

petak16.jul2010.

DNEVNIK

[EFICA EVROPSKE DIPLOMATIJE KETRIN E[TON

Start i nastavak pregovora o pridru`ivawu BATUMI: EU i Gruzija ju~e su otpo~eli pregovore o Sporazumu o pridru`ivawu kojim treba da se oja~aju veze izme|u te zemqe i EU. „Ciq Sporazuma o pridru`ivawu je ja~awe odnosa izme|u EU i Gruzije“, rekla je {efica evropske diplomatije Ketrin E{ton. Ona je na zajedni~koj konferenciji za {tampu sa gruzijskim predsednikom Mihailom Saka{vilijem u Batumiju, gruzijskom gradu na Crnom moru,

PAKISTAN

rekla da je odu{evqena {to je tu do{la da otpo~ne pregovore. „Sporazum }e biti okvir novog odnosa. Ja~awem odnosa Gruzije i EU mo`emo da doprinesemo demokratskom razvoju Gruzije, i wenoj dugoro~noj stabilnosti i prosperitetu“, navela je visoka predstavnica EU za spoqnu i bezbednosnu politiku. Gruzijski predsednik pozdravio je ovu novu etapu u saradwi sa EU. „Gruzija je Evropa, Gruzija se vra}a Evropi. Ciq na{ih re-

formi je da stvorimo prvu evropsku dr`avu na Kavkazu“, rekao je on. E{tonova je rekla da razgovori o sklapawu takvog sporazuma traju izme|u jedne i ~etiri godine. Gruzijsko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je ju~e da je poseta Ketrin E{ton „potvr|uje podr{ku koju Evropska unija pru`a Gruziji“. Iz kabineta Ketrin E{ton saop{teno je da }e sli~ni pregovori biti pokrenuti i sa zemqama susedima Gruzije: u petak

s Azerbejxanom i u ponedeqak s Jermenijom, kao i da su ti pregovori ve} u toku sa Ukrajinom i Moldavijom.

STRAH ITALIJE OD [IREWA DU@NI^KE KRIZE

Sedam mrtvih u eksploziji MINGORA: U eksploziji u blizini autobuske stanice u Mingori, najve}em gradu u dolini Svat, poginulo je sedam a raweno 35 qudi. „Izgleda da je eksploziju izazvao samoubica“, rekao je policijski zvani~nik Xehangir Kan. On je naveo da je najmawe troje poginulo. Agencija AP javqa da je u najve}em gradu doline Svat na severozapadu zemqe i nekada poznatoj pakistanskoj turisti~koj destinaciji, poginulo petoro qudi i da je najmawe 35 raweno. Bomba je odjeknula oko podneva u gradu Mingori gde je bilo puno qudi, pa bi broj `rtva napada mogao da bude i ve}i, rekao je visoki policijski zvani~nik. Ameri~ka agencija podsetila je da je pakistanska vojska pokrenula najve}u operaciju protiv talibana u dolini Svat, pro{le godine, nakon {to su propali mirovni pregovori koji su ukqu~ivali i zahtev za uvo|ewe islamskih zakona u toj oblasti. Tokom vojne ofanzive oko dva miliona qudi napustilo je dolinu, ali po{to je vojska saop{tila da je preuzela kontrolu, mnogi su se vratili, mada i daqe dolazi do nasiqa u severozapadnom delu Pakistana.

Berluskoni uvodi paket stroge {tedwe RIM: Premijer Italije Silvio Berluskoni dobio je ju~e podr{ku Senata za svoj nepopularni paket strogih mera {tedwe, vredan 25 milijardi evra, ali se suo~io s rastu}im protivqewem unutar sopstvene partije. Vlada je za te mere dobila poverewe sa 170 glasova „za“ i 136 „protiv“, {to odslikava odnos snaga u gorwem domu parlamenta, u kojem Berluskoni ima dovoqnu ve}inu. Da bi smirio unutra{wa neslagawa, Berluskoni je upozorio svoje zvani~nike da }e morati da daju ostavku ukoliko taj paket ne bude odobren, kao {to zahteva ustav te zemqe. Buxet stroge {tedwe, koji ukqu~uje smawewe plata zaposlenih u javnom sektoru i drasti~no kresawe regionalnog finansirawa, sada }e biti poslat u dowi dom parlamenta gde vlada planira da odr`i glasawe o poverewu do kraja ovog meseca, preneo je Rojters. Ovo odobravawe strogih mera {tedwe do{lo je u vreme najve}ih isku{ewa za Berluskonija u wegovoj dvogodi{woj vladavini, s obzirom da mu podr{ka bira~a slabi, a skandali s korupcijom bacaju

mrqu na wegovu vladu. Vlada je, me|utim, predo~ila da su te mere od kqu~nog zna~aja za smawewe italijanskog buxetskog deficita sa 5,3 odsto bruto doma}eg proiz-

Silvio Berluskoni

voda (BDP), na 2,7 odsto BDP-a do 2012, u skladu sa zahtevima u Evropskoj uniji, i za povratak poverewa tr`i{ta koja strahuju od {irewa du`ni~ke krize u ju`noj Evropi. Jedan od hroni~nih problema cele Italije su sveprisutne ogromne poreske utaje. Kada bi

svi Italijani po{teno pla}ali poreze prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV) sko~ili bi za 22 procenta. Me|u hroni~ne neplati{e spadaju, uglavnom, preduzetnici i qudi koji rade u slobodnim profesijama, poput advokata, zubara, instalatera ili taksista. Eksperti ukazuju da je Ahilova peta celog tog paketa mera ta {to su u Italiji svi svesni da je zemqa `ivela iznad svojih mogu}nosti i da treba {tedeti, ali znaju i to, {to su, izme|u ostalih, napisali i eksperti Me|unarodnog monetarnog fonda u svom godi{wem izve{taju o Italiji, da „te`ina poreskog tereta le`i, uglavnom, na zaposlenima“. Zbog toga se ne mo`e iskqu~iti da }e ovaj „{tedni paket“ nai}i na proteste regionalnih predstavnika i sindikata. Otpor se, kako ukazuju poznavaoci tamo{wih prilika, mo`e o~ekivati tim pre {to je Berluskoni jo{ samo pre dva meseca izjavqivao da je „Italija iza{la iz krize i da u vezi sa tim stoji mnogo boqe u odnosu na druge zemqe“.

Obilne ki{e pogodile Aziju, hiqade qudi van domova PEKING, MANILA: Obilne ki{e pogodili su istok Azije zbog ~ega vlasti moraju da evakui{u na hiqade qudi u Japanu, dok je Kina suo~ena sa poplavama, kakve ne pamti godinama. Na Filipinima elektri~na struja je po~ela da sti`e u domove, posle naleta tajfuna Konson, u kome su stradale 23 osobe, a na destine qudi se jo{ vodi kao nestalo. Tajfun je u opadawu, ali filipinski meteorolozi o~ekuju da }e ponovo povratiti snagu jer se kre}e ka Ju`nokineksom moru prema jugu Ki-

ne i severu Vijetnama. Kineska novinska agencija Sinhua je javila da o~ekuje da }e tajfun pogoditi ostrvo Hainan sutra popodne, a da }e potom krenuti ka Guangdongu i Guangsi, donose}i obilne padavine. „Vetar }e postepeno oja~ati i mogu}e je da dostigne intenzitet tajfuna“, saop{tili su kineski meteorolozi. Japanska novinska agencija Kjodo je javila da su lokalne vlade izdale preporuke o evakuaciji 300.000 qudi, nakon {to je meteorolo{ka slu`ba predvidela obilne padavine na

zapadu i istoku zemqe. Dve osobe su stradale u poplavama, koje su o{tetile veliki broj ku}a i preplavile ulice. Centralnu Kinu, tako|e, su pogodile polave, najgire posle onih iz 1998. godine kada je stradalo na hiqade qudi. „Iako nivo vode na reci Jangcekjang jo{ nije alarmantan, veoma je visok“, naveo je „^ajna dejli“ citiraju}i re~i zvani~nika zadu`enog za poplave Vanga Jing}uana. Obilne ki{e na jugu Kine ve} su usmrtile oko 400 qudi ove godine.

IZRAEL

Osu|eni zbog pucawa na vezanog Palestinca JERUSALIM: Izraelski vojni sud osudio je ju~e potpukovnika, i vojnika kome je nare|eno da puca u demonstranta, Palestinca ~ije su ruke bile vezane i koji je imao povez preko o~iju, javile su agencije. Na video snimku koji je snimio jedan lokalni stanovnik vidi se da je vojnik ispalio gumeni metak iz bliske udaqenosti u noge Palestinca, ~ije su ruke bile vezane pozadi. Pogo|en je no`ni prst koji je zbog toga pomodreo. Pukovnik i vojnik izraelske vojske osu-

|eni su za nedoli~no pona{awe, a vojnik je osu|en i za nezakonito kori{}ewe oru`ja, navodi ameri~ka agencija AP bez precizirawa o kolikoj zatvorskoj kazni se radi. Osu|eni pukovnik je naredio vojniku iz svoje ~ete da puca u demonstranta Palestinca. Ubrzo posle tog incidenta taj neimenovani izraelski pukovnik podneo je ostavku. Palestinac o kome je re~ uhap{en je u julu 2008. godine, tokom nasilnih protesta protiv izraelske okupacije Zapadne obale.

IRAK

Osmoro mrtvih u napadima BAGDAD, TIKRIT: Najmawe osam qudi poginulo je ju~e u napadima u Iraku, od kojih {est u eksploziji automobila bombe u prometnoj poslovnoj ulici u centru ira~kog grada Tikrita, rodnog mesta Sadama Huseina, saop{tile su vlasti. U eksploziji u Tikritu, 150 kilometara severno od Bagdada, ~ija je meta napada bila patrola ira~ke policije, ubijeni su jedan visoki funkcioner policije, dvojica policajaca i troje civila, a raweno je 11 civila, preneo je AP. U Bagdadu je prethodno, u bomba{kom napadu na minibus, ubijeno dvoje qudi, a raweno petoro.

ARGENTINA

Legalizovan gej brak BUENOS AJRES: Argentina je postala prva latinoameri~ka dr`ava koja je legalizovala brakove istopolnih partnera po{to je zakon, posle vi{e~asove debate, usvojen u parlamentu. Senat je preksino}, posle 15-~asovne rasprave, sa 34 glasa za i 27 protiv usvojio zakon koji je u maju prihva}en u dowem domu argentinskog parlamenta. Tokom debate, ispred parlamenta su demonstrirale pristalice obe strane, izme|u kojih je bio kordon policajaca, preko ~ijih su glava letela jaja i naranxe. Novi zakon omogu}ava istopolnim partnerima da usvoje dete, izvestili su lokalni mediji. Argentina se tom odlukom pridru`ila Holandiji, Belgiji, [paniji, Kanadi, Portugaliji, Ju`noj Africi, Norve{koj,

Proslavqawe legalizacije istopolnih brakova

[vedskoj i Islandu, u kojima zakon dozvoqava brak istopolnih partnera. Buenos Ajres je poznat kao grad otvoren za gej populaciju, s mnogim barovima i hotelima za homoseksualce.

^E^ENIJA

Od po~etka godine ubijeno 50 ekstremista GROZNI: Od po~etka ove godine u ^e~eniji je ubijeno 49 ~lanova „banditskih grupa“, a uhap{eno je wih 147, saop{tio je ju~e zamenik ministra unutra{wih poslova i na~elnik {taba MUP za ^e~eniju Muslim Isajev. Prema wegovim re~ima, likvidiran je jedan od lidera nelegalnih oru`anih formacija Jasir Amarat, vo|a ekstremista ^ingishan Gi{ajev i arapski pla}enik Abu Haled, koji se bavio pripremom terorista. Isajev je rekao da su ~e~enski policajci prona{li i blizu 40 skrovi{ta sa oru`jem i municijom, preneo je Itar-Tass. Zamenik ministra je rekao da je u prvom polugodi{tu smawena stopa kriminala i istakao da je potrebno preduzeti dodatne mere za osigurawe bezbednosti objekata od posebnog zna~aja i mesta na kojima gra|ani masovno borave.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je da }e svi napori u iskorewivawu korupcije biti uzaludni, ako gra|ani Rusije ne prestanu da daju mito. Medvedev je rekao da `ali zbog prisutnosti korupcije u svim oblastima `ivota u zemqi. „Korupcija ima uvek dve strane. Nije dovoqno kriviti one koji uzimaju mito, jer ni oni koji ga daju nisu ni{ta mawe krivi.”

MERILIN MONRO Ku}a u Los An|elesu, u kojoj je Merilin Monro prona|ena mrtva 5. avgusta 1962. godine, ponu|ena je na prodaju po ceni od 3,6 miliona dolara. Izgra|ena je u {panskom stilu, a nalazi se u Brentvudu, u zapadnom delu Los An|elesa. U ku}i, izgra|enoj 1929. na imawu od 2.000 kvadratnih metara. Merilin ju je kupila nedugo pre smrti. Umrla je u 37. godini od prekomerne doze lekova.

KARL-TEODOR CU GUTENBERG Nema~ki ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg je zbog kvara na avionu morao da preno}i u ukrajinskom glavnom gradu Kijevu, odakle je nastavio put za Aziju, javili su ju~e nema~ki mediji. U zadwem delu aviona, starog oko dve decenije, pojavio se dim tokom sipawa goriva u Kijevu, ali se kasnije {teta ispostavila kao bezazlena. Gutenberg je nastavio let drugim avionom.

U Jekaterinburgu pojeden sabrat oktopoda Paula JEKATERINBURG: Tema nedavno zavr{enog {ampionata sveta u fudbalu u Ju`noj Africi bila je nezaobilazna na neformalnoj ve~eri ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i nema~ke kancelarke Angele Merkel u prestonici Urala, Jekaterinburgu, javile su ju~e novinske agencije. Prvi je temu pokrenuo kopredsednik rusko-nema~kog foruma „Peterbur{ki dijalog“, koji se odr`ava u Jekaterinburgu, viceprijemijer Viktor Zubkov, „priznav{i“ da je navijao za nema~ku reprezentaciju. „Naravno, da nije bilo Paula, znate o kome govorim: o oktopodu Paulu - sve bi bilo, sigurno, dobro“, rekao je on, preneo je Itar-Tass. „Pojeli smo wegovog sabrata sino} u restoranu“, dodao je ruski

Uspe{ni prognozer jo{ nije na trpezi

predsednik Medvedev i pred u~esnicima foruma u Jekaterinburgu rekao da, ne `ele}i nikoga da uvredi, zna~ajan deo ruske delegacije zaista je navijao za nema~ku reprezentaciju. „Nismo, me|utim, mi krivi. Krivi su drugi“, rekao je predsednik Rusije. Na pres konferenciji nema~kog novinara interesovalo je da li su odnosi kancelarke sa Medvedevom dobri kao sa ameri~kim liderom Barakom Obamom. „Nismo u {koli gde imate jednog najboqeg druga ili drugaricu. Dobro je imati mnogo drugova, zato mogu da ka`em samo da su se odnosi razvili tako da oni nisu ote`ani nikakvim komplikacijama, dobro se razumemo“, rekla je Merkelova. Na „predlog“ ruskog predsednika da ili „utroje odu i pojedu hamburger“ ili „boqe ugoste prijateqa Baraka Obamu evropskom hranom“, Merkelova je rekla, sa osmehom, da ona najvi{e voli hamburger.


BALKAN

c m y

DNEVNIK

NOVI [TRAJKOVI U GR^KOJ RAZO^ARALI TURISTE

Ugro`ena ionako slaba turisti~ka `etva ATINA: Talas {trajkova u Gr~koj se nastavqa. Ju~e je odr`an {trajk zaposlenih u javnim slu`bama, koji protestuju protiv

zakona o poo{travawu uslova za odlazak u penziju na ulice su iza{le stotine policajaca, vatrogasaca i pripadnika lu~nih slu`bi.

U~estali {trajkovi u Gr~koj parali{u `ivot

pomerawa starosne granice za odlazak u penziju i mera {tedwe koje uvodi vlada. [trajk koji je organizovala sindikalna federacija ADEDY, izazvao je poreme}aj u pojedinim javnim slu`bama, ali ne koliko se strahovalo. Kontrolori leta koji su obustavili rad od osam ujutro do 12 ~asova, izazvali su privremeno otkazivawe 65 letova, pa i komanije „Aegaen“ od Beograda do Atine, potvr|eno je Tanjug u u konzultatu Srbije. [trajk je pogodio i bolnice, kao i druge slu`be. Zbog

„Veliki deo krize prebacuje se na le|a zaposlenih i penzionera. Mi }emo nastaviti sa protestnim akcijama „, kazao je Spiros Papaspiros, koji je lider sindikata ADEDY sa skoro pola miliona ~lanova, preneo je Rojters Vlada je primorana da uvodi rigorozne mere {tedwe po{to je to preduslov za dobijawe 110 milijardi evra od MMF i evropskih finansijskih institucija. Brojni posetioci su u ju~e nekoliko sati ~ekali, na tropskim temperaturama, da se otvore kapije atinskog Akropoqa. Zaposleni

zbog neispla}enih zarada odbijaju da rade puno radno vreme. Ni ~iwenica da su neki turisti pre{li okean kako bi videli najo~uvanije ostatke stare gr~ke civilizacije nije odobrovoqila zaposlene da otvore vrata Akropoqa. Nekoliko sati ~ekawa na temperaturi iznad 30 stepeni, bez hlada i nemogu}nost da se poseti arheolo{ki muzej izazvali su bes kod mnogih posetilaca. “Veoma smo razo~arani! Samo jednu stvar smo `eleli da uradimo ovde u Atini, a to je da vidimo Akropoq!” “Do{li smo iz Sjediwenih dr`ava, iz Nevade. Akropoq je jedan od glavnih razloga {to smo do{li ovde, na Mediteran. To bi bio najlep{i trenutak za celu porodicu. Ali ovo je zatvoreno i veoma smo razo~arani!”, ka`u posetioci. Iako je Akropoq trebalo da bude otvoren jo{ od 8 sati zaposleni su bili jasni: po~iwu da rade tek od podneva. Oni `ale {to veliki broj turista ~eka ali napomiwu da za svoj rad ne primaju novac. “Lo{e je zato {to zaposleni nisu pla}eni. Oni imaju obaveze prema svojim porodicama!”, ka`e jedan od posetioca. Ovo je jo{ jedan u nizu {trajkova koji dodatno ugro`avaju ionako slabu letwu turisti~ku sezonu u Gr~koj.

„Pireus” ponudio kupovinu udela u gr~kim dr`avnim bankama ATINA: Gr~ka privatna „Pireus banka“ saop{tila je ju~e da je vladi ponudila svoj predlog da kupi udeo u dr`avnim bankama „ATE banka“ i „Helenik Postbanka“ za 701 milion evra (890,5 miliona dolara). Izvr{ni direktor „Pireus banke“ Mihalis Salas je izjavio da ta banka nudi da kupi 77,3 odsto udela u „ATE banci“ i 33 odsto u „Postbanci“. Jorgos Papakonstantinu Za sada nema reakcije iz vlade Gr~ke, prenela je agencija na potreba“ da gr~ke banke razmoAP. Ova ponuda je usledila posle te mogu}nost integracije. Vlada saop{tewa vladinih zvani~nika levog centra tako|e `eli prodaju da je mogu}a integracija gr~kih dr`avne imovine, u okviru probanaka zbog akutne finansijske grama privatizacije kako bi pomokrize u zemqi. Gr~ki ministar gla dugom optere}enu ekonomiju. finansija Jorgos PapakonstantiAtinsko tr`i{te akcija je ju~e nu je u prekju~era{wem govoru u pre ovog saop{tewa obustavilo parlamentu rekao da postoji „hittrgovinu akcijama tih triju bana-

ka. Salas je ukazao da bi predlo`eni sporazum doveo do formirawa najve}e gr~ke bankarske grupacije, s imovinom, vrednom vi{e od 105 milijardi evra (133,5 milijardi dolara). „Ovo je predlog koji }e, kako verujemo, biti od koristi gr~kom dru{tvu, samim bankama, dr`avi i op{toj atmosferi kako bismo mogli da se izvu~emo iz ove sumorne atmosfere“, rekao je Salas i dodao da je na vladi da prou~i taj predlog i donese odluku. „Pireus banka“, „Postbanka“ i „ATE banka“ spadaju me|u {est najve}ih u Gr~koj, na listi od 91 banke u Evropskoj uniji koje su pro{le stres-test, kako bi se utvrdile wihove potencijalne finansijske slabosti.

SLOVENIJA

Parlament usvojio deklaraciju o Balkanu QUBQANA: Slovena~ki parlament usvojio je ju~e deklaraciju o zapadnom Balkanu, koja ovaj region defini{e kao prioritetan za Sloveniju i postavqa smernice za budu}e delovawe u ciqu ja~awa saradwe na svim poqima sa zemqama iz regiona. Dr`avna sekretarka u slovena~kom ministarstvu spoqnih poslova Dragoquba Ben~ina objasnila je da ova deklaracija, koja nagla{ava da Slovenija podr`ava evroatlantske integra-

cije zemaqa u regionu, obezbe|uje okvir za budu}e delovawe Slovenije na teritoriji zapadnog Balkana, javila je slovena~ka agencija STA. U skladu sa smernicama, koje je slovena~ka vlada usvojila 8. jula, ustanovi}e se specijalna komisija za zapadni Balkan koja }e imati zadatak da izradi akcioni plan za delovawe Slovenije u regionu. Vlada }e, tako|e, imenovati nacionalnog koordinatora za zapadni Balkan, koji }e pra-

titi aktivnosti Slovenije u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i na Kosovu. Za deklaraciju su glasale sve stranke osim opozicione Slovena~ke nacionalne stranke (SNS) i Slovena~ke demokratske stranke (SDS), koja je bila uzdr`ana. Sve poslani~ke grupe su se slo`ile da je Slovenija ovakvu deklaraciju i smernice trebalo da usvoji znatno ranije. (Tanjug)

HRVATSKA

^etiri povre|ena u sletawu poqskog autobusa ZAGREB: ^etiri dr`avqana Poqske povre|ena su prilikom ju~era{weg sletawa autobusa s autoputa na obilaznici oko Zagreba. Zagreba~ka policija saop{tila je da se to desilo rano ju~e ujutro kod motela „Plitvice“. Saobra}aj je tokom prepodneva bio usporen, a uvi|aj je bio u toku. Hrvatski mediji izve{tavali su da je autobus zapeo za za{titnu ogradu izme|u dve trake autoputa i da je do nesre}e najverovatnije do{lo zbog umora voza~a.

petak16.jul2010.

23

CRNA GORA

Marovi} negira da su Srbi diskriminisani PODGORICA: Potpredsednik crnogorske Vlade Svetozar Marovi} negirao je da su Srbi u Crnoj Gori diskriminisani i poru~io da u Crnoj Gori moraju svi imati ista prava. „Ja ne poznajem takvu Crnu Goru. Ne poznajem Crnu Goru da je neko, zato {to je Srbin, uskra}en u bilo kojem gra|anskom pravu ili slobodi. Mo`da sam ja neobavije{ten kao neke moje politi~ke kolege u Srbiji, ali vam govorim ono {to znam, i ono u {ta verujem“, rekao je Marovi} u intervjuu za „Srpske novine“. To {to je neko Crnogorac, Bo{wak ili Albanac ne sme biti, kako je rekao, prednost nekim pravima, niti je to {to je neko Srbin razlog za mawak prava.

On je izjavio da se wegova bra}a od strica ose}aju kao Srbi, da Demokratska partija socijalista kojoj on pripada dobija ve}insku podr{ku gra|ana koji se ose}aju Srbima, kao i da je u Budvi, gradu u kome `ivi i u kome je ve}insko srpsko stanovni{tvo - izborna koalicija DPS osvojila vi{e od 72 odsto podr{ke. „Dakle, ne verujem da bi qudi glasali protiv sebe i svojih prava. Kao {to ne verujem da je sve idealno, i zato sve {to se mo`e popraviti i u~initi boqim, treba u~initi“, rekao je Marovi}. Upitan kada }e se dosti}i proporcijalna zastupqenost Srba u organima dr`avne uprave, vicepremijer je kazao da je Crna Gora gra|anska dr`ava koju treba da vode sposobni i izabrani qudi.

Stari jezik – novo ime Govore}i o uvo|ewu crnogorskog jezika u praksu, Marovi} ka`e da se tra`e re{ewa u najboqoj nameri i da nijedno ustavom zagarantovno pravo ne}e biti uskra}eno. „Pitawe je {ta je politi~ka odluka, a {ta lingvisti~ka realnost? Da li je srpsko-hrvatski bio samo lingvisti~ka realnost?!Jezik je svakako stvar li~ne slobode, i stvar konvencije. Naziv jezika svakako je vi{e politi~ko nego lingvisti~ko pitawe. Nekada se taj jezik zvao srpskohrvatski, zatim srpski, danas crnogorski, ali sa druge strane smatram da je mnogo va`nije da se razumemo, nego kako zovemo taj jezik“, naveo je on.

Svetozar Marovi}

„Va{a i moja nacionalna prava treba da budu za{ti}ena u skladu sa ustavom. Iskreno verujem da se sla`ete da to {to sam ja Crnogorac ili vi Srbin ne bi trebalo da bude jedina preporuka da budemo u vlasti. Neka upravqaju najboqi, iako wih nema“, rekao je Marovi} dodaju}i da postoje samo oni koje izabere narod. Po wegovim re~ima, administracija treba da bude kompetentna, a ne etni~ka i veruje da je za svakog gra|anina va`nije da ostvari neko svoje pravo vi{e od ~iwenice da u nekom ministarstvu sedi predstavnik wegovog naroda, koji mu ote`ava ostvarivawe wegovih zakonskih prava.

RUMUNIJA

Rauh: Drakula nije bio krvo`edan BUKURE[T: Sredwovekovni rumunski plemi} Vlad Drakula, koji je poslu`io kao inspiracija za kwi`evni lik grofa Drakule, nije bio krvo`edni tiranin, ve} neshva}ena `rtva negativne zapadnoevropske propagande, poruka je nedavno otvorene izlo`be u Bukure{tu. Ta izlo`ba poku{ava da rehabilituje rumunskog plemi}a koji je vladao Vla{kom u 15. veku. Austrijanka Margot Rauh, nosilac izlo`be „Drakula - vojvoda i vampir“ izjavila je da je Vlad Drakula bez sumwe bio surov, „ali ne vi{e od ostalih vladara tog vre- Vlad Drakula mena“, preneo je londonski Telegraf. ~uju}i torturu, ~ere~ewe, daDrakula je ro|en 1431. godine vqewe. Me|utim, uprkos tim u gradu Sigi{oara u Transilpodacima, Rauh je ukzala da je vaniji. Vladao je Vla{kom od on, u su{tini, „`rtva negativ1456. do 1462. i za wega se govone propagande“. rilo da je ubio hiqade poliOna je navela da istorioti~kih protivnika, kriminalagrafski podaci prezentovani ca i zarobqenih turskih vojnina izlo`bi pokazuju da su leka nabijawem na kolac. Procegende o Vladu Drakuli imale za wuje se da je u smrt poslao oko ciq da isto~nu Evropu prika50.000 qudi. `u kao veoma primitivnu i kao Rauh je kazala i da je on po~iizvor zla. Na izlo`bi u Bukunio mnoge druge grozote, uklure{tu prikazani su, izme|u

ostalog, portreti Vlada Drakule iz muzeja istorije umetnosti u Be~u i muzeja Ambras u Insbruku, kao i rukopisi u kojima je opisan kao krvo`edni manijak. Neke gravire iz 15. veka prikazuju ga kako obeduje okru`en desetinom qudi nabijenim na kolac, dok drugi le`e ra{~ere~eni, a glave im se kuvaju u kotlu. Za mnoge Rumune, me|utim, Drakula je junak koji se borio protiv osmanlijskog okupatora. Legenda o wegovoj vladavini inspirasala je britanskog pisca Brema Stokera da napi{e roman „Drakula“, obqavqen 1897. godine, koji je kasnije poslu`io kao potka za bezbroj kwiga, filmova i televizijskih serija. ^uvena predstava Drakule kao spodobe sa avetiwski belom ko`om, crnim pla{tom i krvavim o~wacima, proizvod je vi{e filmova nastalih izme|u 1930. i 1960. u holivudskom studiju „Juniverzal“. „Vreme je da se Drakula prika`e u druga~ijem svetlu od onog kakvim je prikazan u Holivudu“, kazala je Rauh.

REPUBLIKA SRPSKA

Vlada po{tuje aktivnosti Rimokatoli~ke crkve BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da vlada ima dobru saradwu i po{tuje aktivnosti Rimokatoli~ke crkve u tom entitetu BiH. Dodik je prisustvovao sve~anoj misi u bawalu~koj katedrali svetog Bonaventure povodom praznika katedrale i za{titnika te biskupije. On je rekao da je na slavqe do{ao kako bi dao zna~aj onome {to je papa Benedikt XVI u~inio za bawalu~ku biskupiju, a to je imenovawe pomo}nog biskupa. Komentari{u}i apel Biskupske konferencije BiH upu}en hrvatskim politi~kim partijama za jedinstvenim delovawem,

Milorad Dodik

Dodik je rekao da je poziv na jedinstvo logi~an, ali da je to stvar odnosa koji vladaju u politi~kom `ivotu hrvatskih stranaka u BiH. Papski nuncije u BiH Alesandro D’ Eriko, koji je

predvodio sve~anu misu u bawalu~koj katedrali saop{tio je da je papa Benedikt za pomo}nog biskupa bawalu~ke biskupije imenovao Marka Semrena. D’ Eriko se zahvalio vladi na podr{ci i razumevawu pokaznom prema Rimokatoli~koj crkvi. Bawalu~ki biskup Frawo Komarica zahvalio se vernicima na u~e{}u u tom slavqu, a papskom nunciju za trajnu brigu za Rimokatoli~ku crkvu u BiH. Sve~anoj misi u bawalu~koj katedrali prisustvovali su i potpredsednik RS Davor ^orda{ , nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puqi}, kao i vi{e biskupa iz zemaqa regiona.


24

KWIGA

petak16.jul2010.

DNEVNIK

JUBILEJI: LAZA KOSTI] (1841–1910)

Kulturna pojava veka edan od najve}ih pesnika srpskog jezika, dramski pisac, filosof, esejista, prevodilac, diplomata, pravnik i novinar, Laza Kosti} (18411910) bio je unikatna persona, me|u najobrazovanijim qudima svoga vremena. Ove i naredne godine obele`avaju se dva jubileja: 170. godi{wica ro|ewa i 100. godi{wica wegove smrti. Nosilac ovog projekta, ju~e predstavqenog u Vladi AP Vojvodine, je Pokrajinski sekretarijat za kulturu. U ovom poduhvatu u~estvuje 14 kulturnih ustanova i institucija iz Vojvodine i jedna iz Beograda, ~iji su predstavnici ju~e govorili o pojedina~nim doprinosima obele`avawu jubileja. Iz Novog Sada to su Srpsko narodno pozori{te, Filozofski fakultet, Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, Pozori{ni muzej Vojvodine, Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine, Radio televizija Vojvodine, Novosadski Sajam, iz Sombora- Narodno pozori{te, Gradska biblioteka “Karlo Bjelicki”, Skup{tina op{tine. Tako|e i Mesna zajednica Koviq, Kulturni centar Srbobran, Srpska samouprava u Budimpe{ti i Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. Hronolo{kim redom proslave dva jubileja, tokom ove i naredne godine, ovaj institut }e raditi i zavr{iti Elektronski korpus Laze Kosti}a. Konzervatorski i restauratorski radovi predvi|eni su na porodi~noj kapeli Dun|erskih u Srbobranu, kao i na dvorcu “Fantast, o ~emu brine Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture. Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine ve} je odr`alo dva simpozijuma posve}ena Kosti}evom stvarala{tvu, a radovi }e biti objavqeni u posebnim zbornicima i u ~asopisu DKV “Zlatna greda”.

vr{eno je jubilarno izdawe Kosti}evih pesama sa neprevazi|enom “ Santa Maria della Salute”. Izlo`ba }e otkriti jo{ nepoznatih detaqa iz tog Kosti}evog najplodnijeg, somborskog perioda. Za 26. novembar je zakazana premijera-praizvedba “Okupacije”, nepoznate komedije u prozi Laze Kosti}a napisane na nema~kom jeziku, u Somborskom narodnom pozori{tu. Re`iju i adaptaciju potpisuje Du{an Petrovi}. Kulturni centar u Srbobranu tih dana }e peti put dodeliti “Lenkin prsten” autoru najlep{e qubavne pesme. Srbobranci tako odaju po~ast Lenki Dun|erskoj, Lazinoj inspiraciji i qubavi iz sna, koja po~iva u po-

J

Koviq, Be~, Sombor Laza Kosti} je ro|en u Koviqu 1841. godine, gimnaziju je zavr{io u Novom Sadu (u kome je kasnije bio i profesor), a prava je zavr{io u Pe{ti. U svom burnom i lutala~kom `ivotu `iveo je i u Beogradu i u Crnoj Gori i u Somboru (gde mu je grob), a umro je u Be~u 1910. godine. Wegovo raznorodno stvarala{tvo i `ivotni put, velikim delom oslikavaju sve bure i kontroverze vojvo|anskog i srpskog 19. stole}a. Stoga }e obele`avawe 100. godi{wice smrti i 170. godi{wice ro|ewa Laze Kosti}a biti prilika za potse}awe na ~itavu jednu epohu, bitnu za formirawe na{eg dana{weg kulturnog obrasca, zakqu~eno je na ju~era{woj promociji. U oktobru ove godine Srpska samouprava u Budimpe{ti odr`a}e Ve~e Laze Kosti}a. A u novembru 2010. Narodna biblioteka “Karlo Bjelicki”otvori}e izlo`bu posve}enu somborskim godinama Laze Kosti}a. Na ku}i wegove supruge Julke Palana~ki stoji venac, a u toj ku}i napisana je ~uvena “Kwiga o Zmaju”, za-

rodi~noj kapeli na mesnom grobqu. I na Lazinu ve~nu ku}u na somborskom grobqu bi}e polo`en venac krajem ove godine. A po~etkom 2011. Pozori{ni muzej Vojvodine u saradwi sa SNP otvori}e izlo`bu “Pozori{ni portret Laze Kosti}a”. Mnogostruke su wegove veze sa na{im gradom. Kada je ovde do-

{ao u tre}i razred gimnazije, predavao mu je Jovan \or|evi} (osniva~ SNP), a iz Novog Sada su ga vodili u aps u Pe{tu. Srpsko narodno pozori{te }e 31. januara 2011. na dan ro|ewa , odr`ati sve~anu akademiju “Teatar Laze Kosti}a me|u javom i me| snom”. Te ve~eri }e se ~uti arije iz opere “Maksim Crnojevi}”(Kosti}eva drama), odlomci iz “Hamleta”(Laza ga je prvi preveo na srpski), a Petar Kraq }e govoriti najlep{u pesmu napisanu na srpskom jeziku. Laze Kosti}a }e se setiti i u wegovom rodnom Koviqu po~etkom naredne godine. A Filozofski fakultet u Novom Sadu odr`a}e nau~ni skup, jer se smatra da wegova jezi~ka i kwi`evna laboratorija jo{ nije potpuno istra`ena. U aprilu naredne godine, u Okviru Salona kwiga, odr`a}e se 17. “ Dani Laze Kosti}a”, uz u~e{}e pedesetak doma}ih i inostranih pisaca. A ~etvrti put bi}e dodeqena kwi`evna nagrada koja nosi wegovo ime. Novosadski sajam tako ve} dugi niz godina ~uva se}awe na jednu od najzna~ajnijih li~nosti iz celokupne istorije srpske kulture. Kako ju~e re~e pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}, Laza Kosti} je bio kulturna pojava 19. veka. Malo je stvaralaca u ~ijem delu se na najboqi na~in spajaju nacionalna ba{tina, bogatstvo evropske i svetske kulturne tradicije. Ovakve godi{wice su prilika za interpretacije i reinterpretacije na{e istorije; govore}i o Lazi Kosti}u, govori}emo i o sebi, zato je on na{ savremenik, rekao je Radoslav Petkovi}. Za kraj, ali ne i najmawe va`no:sa Radio televizije Vojvodine obe}ali su da }e ceo program dvostrukog jubileja pa`qivo propratiti, a prilo`i}e i nekoliko autorskih emisija o velikanu. Radmila Lotina

KORANA KOLUNYIJA, KWI@AR

KWIGA ZAUVEK

[ta }u kad sam mrav ez ikakvog razmi{qawa, jedna i jedina kwiga koju bih mogla da pro~itam nebrojeno mnogo puta je “Nedostajati”, holandskog pisca Tona Telehena. Da li zbog toga toga {to me neodoqivo podse}a na detiwstvo, kada mi je mama prvi put ~itala kratke pri~e o veverici i mravu? Ili zato {to danas te iste pri~e podsti~u na umetnost zavirivawa u sopstvenu du{u, u unutra{wost drugih, {to mame osmeh ili uzdah? Zbirka pri~a “Nedostajati” mogla bi se svrstati pod kwi`evnost za veliku i malu decu, zajedno sa kwigama “Mali Princ”, “Dobro drvo”, “Komadi} koji nedostaje”… Iako im je svima zajedni~ka filozofska potka koja se provla~i, Telehenove pri~e su divno druga~ije od

B

svega drugog. Wegovi junaci – mrav, veverica, kit, slon, cvr~ak i drugi, `ive negde u izmaglici pored reke, na ivici {ume i ~ine jedan neobi~an svet. Svet satkan od ose}awa, raspolo`ewa, ma{tawa i predivne dokolice. Svaka pri~a, a mogli bismo ih nazvati i duhovnim stilskim ve`bama, odi{e nekakvom neuhvatqivom lepotom i atmosferom, a s druge strane visokim nabojem vi{ezna~nosti, apsurda, ali i finim humorom i poeti~no{}u. Jedna re~enica prire|iva~a zbirke iz pogovora u ovoj kwizi lepo i jednostavno ka`e: ”Telehen nas ne zastra{uje ni odgovorima ni nemogu}no{}u odgovora, ve} nam nudi mogu}nost beskona~nog revitalizovawa i poigravawa kojim se svet, kao u kaleidoskopu mo`e promeniti i najmawim pokretom.”

Na`alost, do ove kwige danas je gotovo nemogu}e do}i, jer je posledwe izdawe na srpskom jeziku objavqeno 1995. godine. U skorije vreme objavqene su dru-

KWI@EVNA BA[TINA

Vuk, Wego{, Sterija ist „Pe{tansko-budimski skorote~a” izlazio je dva puta sedmi~no 1842–1844. godine. [tampan je najpre u Budimu, a od br. 37 (1842) u Pe{ti. Pokreta~ i prvi urednik bio je Dimitrije Jovanovi}. Ure|ivali su ga i Milo{ Popovi} i Dimitrije Teodorovi}. Donosio je prete`no priloge iz oblasti kulture i kwi`evnosti. Nov~ano ga je pomagao mitropolit Josif Raja~i}. Prestao je da izlazi usled materijalnih pote{ko}a. Od saradnika posebno se isti~u Jovan Sterija Popovi}, Vasa @ivkovi}, Petar Petrovi} Wego{, Vuk Stefanovi} Ka-

raxi}. Godi{ta ovog lista postoje u Biblioteci Matice srpske i pretra`iva su u elektronskom katalogu te ustanove.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige” 1. “An|eo ~uvar”, Paolo Koeqo - “Paideia” 2. “Hiqadu ~udesnih sunaca”, Haled Hoseini - “Laguna” 3. “Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini - “Laguna” 4. “Konstantinovo raskr{}e”, Dejan Stojiqkovi} - “Laguna” 5. “Koliba”, Vilijem Pol Jang - “Laguna” 6. “Voda iz kamena”, Qiqana Habjanovi} - \urovi} “Globosino” 7. Slikovnice “Pepa prase”, Astli Bejker Dejvis “Evro |unti” 8. “Antologija Anti}” - Miroslav Anti} - “Prometej” 9. “Izuzetna stvorewa”, Trejsi [evalije - “Laguna” 10. “Kalu|er koji je prodao svoj ferari”, Robin S. [arma - “Mono i Mawana”

NOVA IZDAWA

Uzbudqivi svedoci vremena osle dvadeset godina rada u novinarstvu, Gordana Dragani}- Nonin, napravila je izbor i objavila kwigu svojih intervjua sa 33 na{a i svetska pisca, novinara, muzi~ara i intelektualca. Naslov je “Qudi od re~i”, podnaslov-intervjui, ~lanci i jedno zatvoreno pismo, a izdava~ je zrewaninska “Agora”. Tekstovi su objavqivani u novinama i ~asopisima od 1993. godine do danas („Nezavisne“, „Bulevar“, „Borba“, „Danas“, „Horizonti“ i „Nova misao“). Prvi intervju je sa Svetislavom Basarom ( „Znaju da sam agent CIA-e“), a zakqu~ni je sa Vladimirom Vojnovi~em na pro{logodi{wem Salonu kwiga u Novom Sadu. Alabahari je sagovornik Gordane Dragani}- Nonin u trenutku prekretnice, i re~i „za sada `ivim u Zemunu” , uskoro postaju pro{lost, jer se veliki pisac iselio u Kanadu. U drugom razgovoru, koji je vo|en u vreme demonstracija u Novom Sadu 1997. godine, re~ je o zagovorniku teze da ti{ina govori boqe od re~i . U ~etiri intervjua sa Jovicom A}inom „magom krivotvorewa“, razgovara se o vrtovima, demonima, ~udovi{tima, lavirintima, ogledalima, o spaqivawu kwiga ali i o za{titi qudskih prava; u posledwem intervjuu A}in pripoveda o „nezemaqskim pojavama“ (kao proro~anstvo) uo~i bombardovawa 1999. Sa Miroslavom Mandi}em autorka razgovara o vremenu nastanka „Ru`e lutawa“, Vladimir Arsenijevi} pripoveda o NINovoj nagradi, romanu „U potpalubqu“, pisawu, Vukovaru i izdava{tvu, a Sr|an Vaqarevi} o kwigama koje je objavio do „Zimskog dnevnika“. Dragocen je intervju sa Vujicom Re{in Tuci}em, koji je govorio o „Strugawu ma{te“, do posledwe, za `ivota objavqene kwige „Sneg veje, qubav je ve~na“. O temi emigranata autorka razgovara sa Vladimirom Pi{talom, o ratnim vremenima i generacijama pisaca u Novom Sadu govori Laslo Bla{kovi}. Slede razgovori sa Aleksandrom Prokopijevim, Vojislavom Despotovim, Mihajlom Panti}em, Velimirom ]urguzom Kazimirom. Me|u retkim sagovornicama, `enama piscima, zastupqena je Qi-

P

Put oko sveta u 80 naslova

A

L

ge zbirke pri~a Tona Telehena: “Pa zar niko nije qut”, “Pisma nikom drugom” i “Ro|endani svih drugih”, a sve pri~e su, naravno, sli~ne onima iz zbirke “Nedostajati”. Kwigu preporu~ujem razli~itim uzrastima: roditeqima da ~itaju deci, onoj malo ve}oj deci koja mogu sama da ~itaju, i svima onima koji se jo{ uvek ose}aju kao deca ili jednostavno `ele da za trenutak odlutaju u bezbri`ni svet Tona Telehena. Te{ko bi bilo odlu~iti se za najboqu od pri~a, ali bi svako sigurno mogao sebe da prona|e u nekoj. Ja sebe jesam u slede}ih par re~enica: “Ali {ta }u - re~e - sad kad sam ve} mrav. Sve na meni je mrav. Moja stopala su mrav. Moj nos je mrav. Moja `eqa za medom je mrav. Moja radoznalost je mrav. Sve, sve je mrav.”

TOP-LISTA

ko ste dokazani qubiteq kwiga, sajt The Neyt Best Book Klub pred vas je stavio sjajan izazov: u roku od godinu dana obi|ite svet ~itaju}i kwige. Ciq ovog specifi~nog takmi~ewa je da ~itate kwige ~ija je radwa sme{tena u osamdeset zemaqa sveta po va{em izboru, a po~iwete od domovine. Za vreme ovog putovawa trebalo bi da posetite zemqe u osam regiona: Severna Amerika, Karibi, Latinska Amerika, Evropa, Afrika, Sredwi istok, Azija i Okeanija, odnosno Australija. Radwa kwige koju ~itate treba da se odigrava u granicama zemqe. ^itawe kwige autora iz odre|ene zemqe se ne ra~una, osim ako nije pisao o svojoj domovini (na primer, Paolo Koeqo je iz Brazila, ali radwa mnogih wegovih kwiga od-

igrava se u drugim zemqama). Nije neophodno da i autor i radwa kwige pripadaju istoj zemqi. Neke kwige imaju radwu koja se odigrava na vi{e lokacija. I ove kwige mogu u}i u obzir, pod uslovom da se glavnina radwe de{ava u zemqi koju odaberete. Ako se radwa kwige ravnopravno odvija u vi{e zemaqa, odaberite jednu kao vode}u. Zemqi se mo`ete vra}ati vi{e puta, kroz razli~ite kwige, a mo`ete upisati i kwige koje ste ve} pro~itali. U svetu ima oko dve stotine priznatih zemaqa. Ipak, u ciqu takmi~ewa, nije neophodno dr`ati se priznatih teritorija. U obzir mogu da do|u i nezavisna ostrva, kao i nepriznate zemqe, a kwige moraju imati vi{e od stotinu strana. Priznaju se i audio kwige, naravno.

qana Joki}-Kaspar koja o{tro govori o `ivotu bez pravila .Apokrifna kwi`evnost tema je razgovora sa Savom Damjanovim; \or|e Pisarev obrazla`e smisao pripovedaqa i govori o 14 svojih „sretnih kwiga“; Slobodan Ti{ma o klasi~noj muzici. U odabiru “Qudi od re~i” su i razgovori sa kolegama Miletom Isakovim, Petrom Lukovi}em, Gordanom Logar, Brankom Bogavac. Posebno je intonirano Za-

tvoreno pismo upu}eno Miqenku Jergovi}u, kao obja{wewe za{to nije do{la na jedno kwi`evno ve~e. Gordana Nonin napravila je zanimqive razgovore i sa stranim piscima, od Alena Ginzberga do Agne{ Heler, a tu su jo{ Mir~a Dinesku, Albert Mangel, Stefano Benije, Adam Zagajevski, Ben Okri, a u tom mikrokosmosu dominira veliki Vladimir Vojnovi~. Pored intervjua, uvr{teni su i tekstovi o ~asopisu „Horizonti“, upravo zato {to je Gordana Nonin bila jedan od pokreta~a lista za komunikaciju kultura (pre „Sarajaveskih svesaka“), zatim, izbor wenih najinteresantnijih kolumni. „Novinari se dele u dve grupe – ka`e Gordana Nonin u predgovoru „Qudi od re~i“ – one koji javnost informi{u o stvarima koje interesuju javnost i one koji javnost zainteresuju za ono {to je wima interesantno. Uvek sam pripadala ovoj drugoj grupi“ – {to se ovom kwigom svakako potvr|uje. Radmila Giki}-Petrovi}

O[E ] T NE

Takmi~ewe se odigrava u dve kategorije: osamdeset kwiga po abecednom redosledu ili ~itawe kwiga mimo reda, a autori sajta nude i izazove - ~itawe kwiga s radwom koja se odvija u svakoj ameri~koj dr`avi, kao i ~itawe kwiga iz svih dve stotine svetskih zemaqa. Utiske o pro~itanom, kao i rezultate, mo`ete postaviti na sajtu http://www.goodreads.com/topic/group_folder/23646, a ovakvo ~itawe kwiga u vreme godi{wih odmora mo`e da bude idealno re{ewe i odli~na zanimacija. Samo po`urite, rok za upisivawe u klub “Put oko sveta” isti~e u septembru. Taman za nove izazove. I. Vujanov


DNEVNIK

OGLASI

petak16.jul2010.

25


26

petak16.jul2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

Vukoman Jankovi} Sahrana je u subotu, 17. jula u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

SE]AWE

1995 - 2010.

Dragan J. Marinkovi} Ksenija, Filip, Du{an i Dragan.

O`alo{}eni: Radojka, Predrag i Igor. 5175

Posledwi pozdrav

5154

JEDNOGODI[WI POMEN

Vukomanu Jankovi}u od koleginica i kolega iz Kriminalisti~ke policije.

Slobodan Grani} Boda Pomen }e se odr`ati u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. S qubavqu od zaborava ~uva}emo te u na{im srcima i se}awu. Tvoji najmiliji.

5181

Direkcija za op{te poslove Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti malog

5160

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

PLAC -5 ari, Sajlovo, mo`e kompenzacija. Telefon 063/8363-213. 4876

IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 063/81-77-065. 5045

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 4644 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 4875

Milanu Dautovi}u

Alekse Posledwi pozdrav od Zoranovih koleginica i kolega.

Porodica Kozarski.

5193

5166

Posledwi pozdrav malom an|elu

POTREBAN mesar sa iskustvom na neodre|eno. Telefon 822-872. 4830

Aleksa IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 021/6365-807. 4880 IZDAJEM dva stana u Petrovaradinu, blok vila jedan do drugog novi, trosoban, name{ten kompletno 300E, dvosoban mawi poluname{ten, 150E. Telefon:063/572-171. 4930

FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, voda - bunar, lep pogled. Telefon 069/1-826-726. 3621 PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde. Telefon 064/401-41-80. 4268 PRODAJEM plac, okolina Bawe Vrdnik, 12.000m2 u celini ili mawe parcele. Cena 2.5E/m2. Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668. 4828

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846. 4874

neka te an|eli ~uvaju na nebu, a mi }emo tvoj vedri lik ~uvati od zaborava.

Aleksi Iskreno Zoranu.

sau~e{}e

Biqi

Deda - uja sa porodicom.

Stanari zgrade Stjepana Mitrova Qubi{e 3.

5179

5170

Posledwi pozdrav

Vukoman Jankovi} Dragi tata, hvala ti za sve {to si nam pru`io u `ivotu. Volimo te i vole}emo te.

S qubavqu i po{tovawem tvoji sinovi: Predrag i Igor. 5176

i

Aleksi Ore{~aninu Zoranove koleginice i kolege iz RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad. 1062/P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em malom de~aku

petak16.jul2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

Dana, 15. 7. 2010. godine preminula je

27

Posledwi pozdrav baba

U subotu, 17. 7. 2010. godine, navr{ava se {est meseci od smrti na{e drage majke i supruge

Bo`a Stanarevi} 2005 - 2010.

Milici Pudrqi

Aleksi Ore{~aninu

Sofija Damjanov

Sa puno po{tovawa i qubavi ~uvamo uspomenu na tebe. od Draganovih kolega iz Back office-a.

od Kico{evi}a.

Tvoji najmiliji. 5169

Posledwi pozdrav [imetovoj }erki

5184

5164

Posledwi penzioneru

pozdrav

na{em

Voqenom sestri}u i bratu

ro|. Milankov iz Rumenke

Radmile Bosni} Toga dana u 11.15 ~asova, odr`a}emo pomen na grobqu u Sremskoj Kamenici i setiti se wene dobrote i qubavi koja nam nedostaje.

Soki

Sahrana je danas, 16. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, iz kapele na grobqu u Rumenci.

O`alo{}eni: sin, snaja, unuke i praunuka.

od: unuke Aleksandre, unuke Jelene i praunuke Tamare.

5205

5207

O`alo{}eni: suprug i deca.

4959

Duwi [imi}

Aleksi Ore{~aninu

Botlik Gezi

Posledwi pozdrav

sa tugom i bolom, ujak Zoran, Dejana, Petar i Irina Pavlovi}.

Advokati: Miroslav Lotina i Mile Parla}.

od kolega i koleginica sa klinike.

5163

5196

5183

Nikada te ne}emo zaboraviti, vole}emo te zauvek, dragi na{

Posledwi pozdrav Mikicinom tati

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom i voqenom kumu

Milanu Dautovi}u

Aleksi Ore{~aninu

od Gorana i Ire Stanivukovi}.

Sindikalna organizacija RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad. 1063/P

5039

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi pozdrav

Milanu Dautovi}u

Ba}a

~ika Gezi

1944 - 2010. od kuma Darka i porodice Kne`evi}.

Tvoji: sestra Irena, sestri~ina Silvija, sestri} Dragan.

SZR „Struja” Veternik.

5188

5182

145/P2

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi sin jedinac

S po{tovawem, pozdrav dragoj

posledwi

Duwi

Lanetu

Znamo da se tuga ne mo`e podeliti, ali na{im sau~e{}em `elimo da u~estvujemo u bolu porodice. od porodice Benka i Vl~ek.

Kolektiv i studenti Visoke tehni~ke {kole u Novom Sadu. 346/P

5040

Aleksa Ore{~anin

Bi}e{ uvek u na{im srcima kao {to smo mi uvek bili u tvom.

Miri Jelavi}

preminuo posle duge i te{ke bolesti. Sahrana je u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek }e{ nam biti u srcu. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: mama i tata.

SZR „Struja” Veternik.

5156

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena i draga

145/P1

Posledwi pozdrav najboqem drugu i prijatequ

Vladimir Striber 1952 - 2010.

Desanka Bojovi}

Sahrana je u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vu~ku

12. 1. 1949 - 15. 7. 2010. Sahrana je danas, 16. 7. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Savinom Selu. Tvoji najmiliji: suprug Jakov - Mi{ko, sinovi Rajko i Branko, }erka Brankica, snaje Vawa i Dragana i unuk Danilo. 5191

Tvoja porodica. od Mite sa porodicom. 5215 5226


28

^ITUQE z POMENI

petak16.jul2010.

Posledwi pozdrav mom voqenom

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci, sestri i baki

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Olivera Mandi} Oqa Vladanu Borza{kom

2002 - 2010. I posle osam godina isto nam je te{ko bez tebe kao i prvog dana. Pomen }emo odr`ati u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu. Tvoji: tata, mama, deka i Zorana.

Lanetu

obele`i}emo u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegova Olga.

S qubavqu i po{tovawem: Steva, Jelena i An|elka Borza{ki.

5127

5109

5150

Puna tuge i bola opra{tam se od najboqeg tate

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je napustila na{a mnogo voqena majka, baka i prabaka

Duwa [imi}

Qiqana Atanackovi}

Milana Dautovi}a

1914 - 2010. Wegova voqena Mikica.

Se}awe na wenu plemenitost i dobrotu obele`i}emo na wenom grobu, 17. 7. 2010. godine, u 9 ~asova. O`alo{}ena porodica.

5128

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 17. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu davati godi{wi pomen

Milanu Dautovi}u

obele`i}emo u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od stanara zgrade Miloja ^ipli}a 6, 6A.

O`alo{}eni i neute{ni weni najmiliji.

5087

5111

Posledwi pozdrav Miki~inom ocu

Milanu Dautovi}u

Nosi}emo te u srcu, ima}emo te u mislima, uvek kada nam je najte`e pokaza}emo osmeh svima i ne}emo dozvoliti da suzu izdajicu vide nam na licu.

Jovanki Ka{i}

Kolege i koleginice iz Varomonta i Varoteha.

Porodica [tetin. 5074

5107

5153

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj snaji

na{em dragom i voqenom suprugu i ocu

An|eliji Dragi~evi}

S po{tovawem i tugom ve~no }emo se se}ati

Razred IV5 i razredni stare{ina Tatjana @ilovi}.

5119

Posledwi pozdrav bratu

Mirjani ^eki}

Voji Boroji obele`i}emo u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u @abqu.

Milovan Mrkova~ki

Milana Dautovi}a

1952 - 2010. od zaova: Jovanke i Dafine s porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je pro{lo tu`nih 40 dana od prerane smrti na{eg voqenog Milovana.

O`alo{}ena porodica. 5121

Po~ivaj u miru, dragi Milane. Porodice: Bawanac, ^orda, Grbi} i Kozarski. 5089

5152

Sa neizrecivim bolom javqamo rodbini i prijateqima da je u sredu, 14. jula preminuo na{ mili suprug, otac, svekar i deda

@iki Danilovi}u

Parastos i pomen odr`a}e se u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

od brata Uro{a sa porodicom.

Porodica Mrkova~ki.

5105

5106

@iki Danilovi}u

Danas je 6 meseci od smrti moje drage supruge

Botlik Geza

Posledwi pozdrav prijatequ

ro|. 8. 8. 1944. Sahrana je u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Radmila, sinovi Robert i Emil, snaje Tatjana i Gabriella, unuke Nina, Lana i Laura. 5100

3

Miqke - Milice - Cice Novakovi}

Posle kratke, ali te{ke bolesti, preminula je u 85. godini

Dragica Radosavqevi} trgovac u penziji Sahrana je u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no o`alo{}eni sin Stevan Mari~i}. 5113

Posledwi pozdrav bratu

@ivanu Danilovi}u

od porodice Bogdanov iz Karlovaca.

od sestre Qubice i zeta Stanka.

5103

5101

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{

ro|ene Vujanovi} u~esnika NOR-a i bitaka na Neretvi i Sutjesci majora Sanitetske slu`be u penziji Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }u davati {estomese~ni pomen sutra, u subotu, 17. 7. 2010. godine, u 11 sati, na grobqu u Sirigu. Draga moja Cico, ako je tvoj `ivot morao stati, se}awe na tebe nikada ne}e prestati. Cico moja, no}u mi srce pati, dawu me du{a boli, te{ko mi je draga Cico ostao sam, sam. Samo si mi Ti u srcu.

preminuo 13. 7. 2010. godine u 67. godini. Sahrana je danas, 16. 7. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Voli te i tuguje tvoj suprug Radomir.

Porodica.

5069

5104

@ivan Danilov @ika


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

U na{im srcima, mislima i se}awima `ive

petak16.jul2010.

29

Dana, 20. 7. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a voqena

Uz veliko po{tovawe, posledwi pozdrav na{oj dugogodi{woj koleginici

Nena i Irina

Ivanka Mihailovi}

Miri Jelavi}

Pro{la je ova godina bez vas, te{ka i duga. Bile ste deo na{ih `ivota i bri`no ~uvamo uspomenu na vas. Nedostajete nam. Porodice: Jeki}, Martinovi}, Adam, Bogunovi}, Jovi} i \oki}.

ro|. Kojovi} Tuguju za wom weni najmiliji.

Kolege iz firme: Danijela, Sne`ana, Jasmina, Olga, Suzana i direktor Milan Vuji~i}.

4985

5145

5038

3

S tugom i po{tovawem se}amo se na{e koleginice i wene k}erke

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE

Bo`idaru Gaji}u

Marijana Ostoi}

odr`a}e se 17. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Mezgraji (Ugqevik, BiH). Majka Angelina, }erka Jovana i supruga Jovanka.

Kad god te spomenemo osetimo da je nepravda sve ve}a {to nisi sa nama. Tvoji: \or|e, Marija, Marijana, Vi{wa, Pe|a, Lela, Zoran i \or|e.

4925

4990

POMEN

Sne`ane

Irine

i

Rodi}

Milana @drwa

16. 7. 2009 -16. 7. 2010.

16. 7. 2005 - 16. 7. 2010.

Zaposleni Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. UNIVERZITET U NOVOM SADU MEDICINSKI FAKULTET.

Mikice na{a, pro|e pet godina, a i vreme nema tu snagu da ubla`i bol. Vole te i tuguju tvoji: mama, tata i brat. 4998

342/P

Posledwi pozdrav te~i

3

Posledwi pozdrav dragom

Tri{i

Milanu Dautovi}u

od porodice [vowa: Milana, Branke i Jelene.

od Miroslava Vl~eka.

3

Milana

5041

5002

3

Posledwi pozdrav

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od

An|elka Banova~ki

An|ele moj, ako je molitva put ka nebu, onda si ti moj an|eo na tom putu.

Tekili. 5076

SE]AWE

2007 - 2010.

Milana „... da ode{ na drugu stranu beskraja, stole}e jedno da nas razdvaja kao daqina ova, od mene te ni{ta sakrilo ne bi, jer uspomena `ivi i ja je zauvek ~uvam u sebi�.

Svakodnevno si u mislima i srcima na{im.

Mire Jelavi} Posledwi pozdrav dragoj prijateqici od Zdenke i Ivana.

Tvoji najmiliji. 5067

4822

Dragi tata, ve~no }emo te se se}ati sa qubavqu i ~uvati od zaborava.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Tvoj Dra{ko.

5005

Milana Pro{lo je pet godina.... Pro{lo je 1825 dana... nijedan bez Tebe.

Trivunu [vowi

Duwi

3

Jovan Qubomira Jano{ev

od porodica: Ru`i~in i Vrba{ki.

2007 - 2010.

od sestre Miqe sa porodicom. Tvoja Danijela.

]erka Vida sa porodicom.

5003

4971

5075

Posledwi pozdrav voqenom deda

Posledwi pozdrav

POLUGODI[WI POMEN

na{em

5065

Posledwi pozdrav kumi

Milana 16. 7. 2005 - 16. 7. 2010.

Srbislav [vowa Slavko

Vukomanu Jankovi}u

1930 - 2010. U subotu, 17. 7. 2010. godine, u 9.45 sati, na Veterni~kom grobqu okupi}emo se u prisustvu rodbine i prijateqa i obele`iti pomen. S tugom i po{tovawem porodica [vowa. 4987

Odajemo du`nu zahvalnost.

po{tu

Seko, sve {to mi nedostaje to si ti.

Bosiqki Stefanovi}

Miki

i Voli te brat Radoslav. Vladan i Sandra.

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad. 1061/P

5000

5126

od porodice Tatalovi}.

5115


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 22.00 22.30 22.40 23.50 00.15

TV PROGRAM

petak16.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Plavi krug Jubilej Univerziteta, specijalna emisija Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Svetkovine Pre`iveti automobil Predlog top liste Vesti Irena Hus Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Tre{wa Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Vr{a~ki venac, prenos 1. ve~eri festivala Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika 5kazawe Dok. film Fatalna qubav, film

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.20) 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.40 00.20

Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

08.00 09.00 09.50 10.13 10.40 11.14 12.00 12.15 12.32 13.19 15.08 16.00 17.00 17.45 18.27 19.00

Jutarwi dnevnik Ne{to izme|u U zdravom telu Razglednica Na skriveno te vodim mesto Povratak na novo Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Letwi bioskop: Ninya korwa~e TV lica... kao sav normalan svet Sti`u dolari Dnevnik Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz

Korleone Pri~a o `ivotu Salvatorea Totoa Rine, od 1943. do 1993. godine, od problemati~nog detiwstva do uspeha u Koza nostri, koji se dogodio posle mnogo krvavih pirova.

\oja Spacijani

Pri~a po~iwe kada budu}i mafija{ki bos, kao de~ak, bespomo}an, biva svedok smrti oca i mla|eg brata koji ginu u eksploziji bombe… Uloge: Danijel Lioti, Klaudio \oje, Simona Kavalari, \oja Spacijani Re`ija: Enco Monteleone i Aleksis Svit (RTS 1, 22.05)

Gijom Depardje

Fatalna qubav Boris i Sandra su se upoznali i zaqubili na prvi pogled. Wihova strast je toliko intenzivna da im poma`e da se izbore sa najboqim neprijateqem qubavi, to jest, zavisno{}u. Boris je zavistan od droge dok je Sandra zavisna od Borisa… Uloge: Gijom Depardje, Mari Vijal, Servan Dukorp, Loren Poatreno Re`ija: Kristin Dori (RTV 1, 00.15)

06.30 07.00 07.25 08.15 08.45 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.20 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.10 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|). Svetkovine, dok. serija Grad an|ela Me|uprostor specijal Petkazawe Svjetionik (hrv) Irena Hus: Ples vatre ^udesni svet Vesti (ma|) 40 godina ART „\a|a“ emisija (rus) sa titlom na srpskom Tajna hrane: Malina Pod obru~em Crtana serija Neverovatne pri~e Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Tancuj, tancuj 2010 (slov) Emisija za selo ili za penzionere (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Zvon~i}i i Margareta (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Luj Paster (slov) Sama protiv svih, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino Prizma Moja porodica Objektiv Misterije KGB Rat svetova Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Neon siti Objektiv Vitra` Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Lenija Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

07.00 10.00 11.00 11.30 12.40

ATP [tutgart Ful Tilt poker Premijer liga Magazin TVS Moto GP Nema~ka – Trening 125 cc ATP [tutgart 1/4 finale Premijer liga Magazin Ful Tilt poker Ragbi Super liga: Vigan – Varington Moto GP Nema~ka – Trening 125 cc

16.00 22.30 23.00 00.00 01.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA/ Periskop, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

19.30 20.05 21.09 22.05 00.05 00.59 01.43

Dnevnik Sti`u dolari Visok napon, kviz Korleone 1. deo, film Mesto zlo~ina Vremeplovac No}ni bioskop: Predskazawe, film

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 13.10 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.10 23.20 02.00 03.00

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Film: Vatrena Rouz Film: Klopka za generala Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Balkan market Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Foks vesti Film: Iznajmqene usne Opasne igre Srce na dlanu

DNEVNIK

c m y

30

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.05 07.37 08.01 08.25 08.29 08.52 09.29 09.53 10.00 10.30 11.00 11.30 11.25 11.59 12.50 14.00 14.39 15.23 16.00 16.30 17.27 17.54 18.39 20.00 20.24 21.00 21.48 23.25 23.50 00.25 00.49 01.46 02.12 02.54

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Kineski obrazovni filmovi Ars praktika Razglednice Enciklopedija Nau~ni kafe Metropolis @ivot i standardi Insaij ofsajd: [panija Put humanizma Guda~i Svetog \or|a Trezor Kineski obrazovni filmovi Znakopis Tehnologija danas Ovo je Srbija Biciklizam: Tur de Frans Pokretna pro{lost Kao mehur od sapunice Ve~e gradskih pesama za decu Romi u Evropi Lov i ribolov Povratak na novo Slepa pravda Biciklizam: Tur de Frans Latino passion Big bend RTS Tehnologija danas Trezor Ve~e gradskih pesama u Loli Kao mehur od sapunice Razglednica

Romi u Evropi Redakcija dokumentarnog programa RTS-a je pro{le godine, sa jo{ deset evropskih zemaqa, u~estovala u projektu „Romi u Evropi“, u organizaciji EBU. Taj projekat predstavqa jo{ jedan doprinos Nacionalnog servisa obele`avawu Dekade Roma 20052015. godine. (RTS 2, 20.00)

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Glasnici vetra 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Praznici sa Ejpril 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. program 05.00 Film: Praznici sa Ejpril

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

Tara Rid

]erka mog {efa Tom Stensfild je mladi pripravnik, koji je zaqubqen u Lizu, atraktivnu }erku svog nezgodnog {efa. Zbog toga,bez razmi{qawa prihvata wen poziv da na jednu no} pri~uva wihovu ku}u, dok joj otac nije tu, a ona `eli da ide na `urku. Uloge: A{ton Ku~er, Tara Rid, Terens Stemp Re`ija: Dejvid Cuker (B92, 21.00) 07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00

18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.35 01.30 02.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Yindabajn Vesti B92 Nacionalna geografija Ros Kemp: Najopasnije bande sveta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Film: ]erka mog {efa Luj Teru: Iza re{etaka Vesti B92 Indija Nacionalna geografija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.45 02.00 03.45 05.30

Jutarwi program Film: Lov u mutnom Siti kids Pali an|eo Petkom u dva Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Loto Grand {ou Film: Purpurne reke Siti Film: Zauvek izgubqeno dete Film: Purpurne reke Film: Zauvek izgubqeno dete

13.30 14.00 16.00 16.30 17.30

05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.10 23.05 23.55 00.10 02.30 03.10 05.10

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Klinika Skandalozno Biseri Hot i kul Telemaster Tajanstvene pri~e Iza le|a Plejada: Leto na Adi Klinika

Jelena Bumbi}

Hot i kul Dinami~na, zabavna, objektivna i kriti~na, ova emisija predstavqa lica sa naslovnih strana i pokazuje {ta se de{ava na sceni, ali i {ta se krije iza scene. U narednim izdawima autorka i voditeqka Jelena Bumbi} gledaoce }e slikom odvesti i u neke od najpoznatijih metropola: Barselonu, Lisabon, Prag, Pariz... (Ko{ava, 23.05)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

petak16.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 16

Pi{e: Danilo Todorovi}

Lena Olin

Holivudski policajci

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 Dolina sunca 10.10 Put oko sveta kroz 80 vrtova. Jugoisto~na Azija, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 14.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 15.35 A sad u Evropu! 16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Mostovi okruga Medison, film 22.25 Dnevnik 3 23.00 Pri~a dana 23.05 Dr Haus 23.55 Yindabejn, film 01.55 Nova Francuska, film

Iskusni detektiv za ubistva Yo Gavilan je na zalasku svoje karijere, a ~ini se i kako mu se privatni `ivot raspada. Osim policijskog posla Gavilan se bavi i prodajom nekretnina u ~emu ba{ i nije uspe{an. Uloge: Harison Ford, Yo{ Hartnet, Lena Olin, Brus Grinvud Re`ija: Ron [elton (Nova TV, 20.05) 08.10 08.30 08.30 10.30 12.30 13.11 14.10 17.20 18.25 19.15 20.05 22.10 00.30 02.10 03.40

Pepa, crtani Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Holivudski panduri, film Godzila, film Lovac na morske pse, film Ezo TV Iznenada pro{log leta, film

08.00 Dikensova tajna qubavnica 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Raj na zemqi 10.00 Triler u Manili 11.30 Velike britanske vojskovo|e 12.00 Ko je napisao Bibliju? 13.00 Tajni ratovi 14.00 Istina o... 15.00 Drugi svetski rat u boji 16.00 Duhovna muzika 17.00 [ta je zaista potopilo Meri Rouz 18.00 Mladi Jovan Pavle Drugi: Svedok zla 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Farma iz Viktorijanskog doba – posebno Bo`i}no izdawe 22.00 Genije fotografije 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Duhovna muzika 01.00 [ta je zaista potopilo Meri Rouz

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kako se pripremiti za prvog unuka Tajna porodi~nog blaga Petoro dece i `eqosaur Prst sudbine Druga strana strasti Prvi sneg Seksi fudbalerke Proro~anstvo

06.00 Klub qubiteqa Yejn Ostin 07.45 Holivud na snimawu 08.10 Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe 10.10 10.000 godina pre nove ere 11.55 Na kraju sveta 13.25 @ivi dokaz 14.55 Iskustvo Marka Pisa 16.15 Hotel za pse 17.55 Kako ukrasti mladu 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Obdaren 20.35 Velika qubav 21.35 Spartak: Krv i pesak 22.25 Van Vajlder 3 00.05 Put bez povratka 02.00 Mra~na ulica 03.25 Mra~ni vitez

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Kalifornijanci Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Tajanstvena `ena: Otpevaj mi ubistvo 03.00 Van sezone 05.00 Ne{ Briyis

08.05 10.15 11.30 12.00 12.15 12.45 13.20 14.05 15.45 16.40 17.05 17.30 17.55 18.55 19.10 20.00 21.40

RTL ritam zona - Urban Nestala K.T.2 Ekskluziv Punom parom Bibin svet Los Viktorinos Najlep{i urok Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina Ucena, film Remo: Nenaoru`an i opasan, film 00.05 Letwi posao, film 01.45 Astro {ou

Letwi posao Meril Strip

Mostovi okruga Medison Fran~eska je bila udata za Ri~arda Yonsona i s wim je `ivela na usamqenoj farmi u okrugu Medison. Nakon wene smrti, wena deca otkriju da je u svom dnevniku opisala sudbonosnu qubav s fotografom magazina „Nacionalna geografija” Robertom Kinkejdom. Ta je veza trajala samo ~etiri dana. Uloge: Klint Istvud, Meril Strip, Eni Korli, Viktor Slezak Re`ija: Klint Istvud (HRT 1, 20.10)

08.10 08.35 09.20 09.45 10.10 10.35 12.45 13.45 14.10 14.40 15.25 16.10 17.05 18.30 19.25 19.53 19.55

00.00

TV vrti} 101 dalmatinac Garfild i prijateqi Igrajmo se! Ru`na Beti Prilika za borbu, film Kod Ane Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Bra}a i sestre Gu{~ija jetra, dok. film Varalice, film Humoristi~ka serija Gara`a Ve~eras... Atletika, Pariz: Dijamantna liga, prenos Vesti na drugom Vreme Zadar: Ko{arka EP (U-20) - ~etvrtfinale, snimak Struna u krvi

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.10 22.10 00.20 01.20 03.00

Izvan kapije S vetrom u le|a Gospodari horora @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Lesi – Obojena brda Neophodne stvari Gospodari horora Vajld @ene fudbalera Veliko drve}e Mala prodavnica u`asa

22.05 22.10 22.15

06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Opasna {ifra Hotel Splendid Mama serijski ubica Apostol Pla{qivi detektiv Savr{ena slika Gangsterska petorka Bitange iz tr`nog centra Nezasiti Izme|u Marsa i Venere Operacija pustiwska po`uda 2

Pribli`ava se dan kada }e 600 kandidata saznati ishod takmi~ewa za najpo`eqniji letwi posao u ekskluzivnom odmarali{tu na egzoti~noj Floridi. Prave sre}nice za koje se sprema leto wihovog `ivota su Keti, Suzan i Dona, tri studentkiwe ~ija }e avantura `ivota upravo zapo~eti Uloge: [eri Rouz, Yejms Samer, Ejmi Lin Bakster, Keri Major Re`ija: Pol Maden (RTL, 00.05)

Ejmi Lin Bakster

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi? Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi? Usporen snimak Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi Usporen snimak

08.30 09.00 09.30 10.30 11.25 11.30 12.45 17.30 18.45 18.55 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 00.30

Yudo Reli @enski fudbal Biciklizam Biciklizam @enski fudbal Biciklizam @enski fudbal Fudbal @enski fudbal Najja~i ~ovek Kuglawe Biciklizam Reli @enski fudbal Biciklizam

I lekar sumwao da je Tito – Tito D

ozvoqavam sebi da ka`em da u tako dugom perativno ili je Bakari} kao de~ak dolazio da poseriodu o kojem pi{em Tito nije mogao glumi}uje oca. Ako se to zna, onda je lako shvatiti Titi nekog drugog ve} se mogao videti onakav tovo pona{awe prema wemu, ali i obratno, jer je kakav je po prirodi stvarno bio. To je demonstrirao u svim turbulentnim situacijama Bakari} bio na u mnogim situacijama, me|utim, ni u tim, spontanim Titovoj strani. Kada je o zatvorima re~, pri~ao je razgovorima, nije se moglo zaboraviti da je on ipak i da su ga stra`ari tukli. Posle rata prona|eni Tito i da pred vama stoji ne samo ~ovek ve} i Tito. su neki od wih i o tome su obavestili Tita, o~ekuNe mogu da procenim ko je tome vi{e doprinosio, ju}i odgovor {ta da rade s wima. Wegov odgovor sam Tito ili okru`ewe. [ta god ko sada pri~ao o bio je, pretpostavqam, iznene|uju}i za sve: „Putome da je Titu „skresao“ ovo ili ono, u te pri~e ne mogu da verujem, a ja li~no takvim situacijama nisam prisustvovao. Ono {to sam prime}ivao bilo je uzdr`ano pona{awe i po{tovawe svih koji su se na{li u wegovoj blizini, bez obzira na polo`aj u hijerarhiji vlasti. ^ak i najbli`i Titovi saradnici pona{ali su se uzdr`ano. Takva atmosfera stvarala se samom wegovom pojavom i tek se opu{tala u prvim neposrednim kontaktima. Stepen te opu{tenosti zavisio je od samog Tita, ali i od okru`ewa i okolnosti. I sam Tito je bio dosta uzdr`an. Nikada nisam video da je nekog poqubio, zagrlio, potap{ao po ramenu ili se glasnije smejao. Retko je pokazivao znake naklonosti, to se moglo zakqu~iti samo iz wegovih postupaka. Najneposredniji je bio s lovcima koji su Nije lo{e za {losera... ga pratili u lov i s kojima je obavezno posle lova stite ih, tukli su me samo onoliko koliko su moporazgovarao i komentarisao doga|aje u wemu. Kada rali“. lov nije uspeo, pokazivao je razumevawe, a u suprotZa Tita se, ina~e, zna iz mnogih drugih primera, nom – nije {tedeo re~i hvale. Takvo „slobodinije“ pre svega onih koji su zbog neslagawa s wegovom popona{awe i neposrednost nije ispoqavao prema litikom bili ukloweni iz politike, da nije bio ni „kamarili“ koja ga je pratila, pa ni prema politisadista ni osvetoqubiv, bar na osnovu onoga {to ~arima. Izuzetak je bio Vladimir Bakari}, prema sam pro~itao. Ovaj primer potvr|uje to. Pri~ao je kome je wegova gotovo o~inska naklonost bila vii o svom ratovawu i boravku u Rusiji, i to s qudskog dqiva. Bakari} nije bio lovac, ali je ~esto bio priaspekta. Od svih muka, wemu je ostalo u se}awu da se sutan u lovovima. Mo`da se ta Titova intimnost kao mlad ~ovek i vojnik `eqan seksa, i u prilikaili neposrednost u izvesnoj meri mo`e pro{iriti ma kada je sretao mlade devojke, morao da se uzdr`i i na Kardeqa i Rankovi}a. iz straha od sifilisa koji je tada vladao – {to mu Zbog takvog Titovog qudskog pona{awa i u samom je te{ko padalo, jer seks nikada nije bio neva`an u lovu i u toku boravka, qudi su se radovali wegovim wegovom `ivotu. dolascima i zajedno s wim proslavqali wegove Tito je za mnoge bio zagonetna li~nost, {to je douspehe u lovu. Moj odnos s Titom bio je na neki naprinelo da tome mnogi posumwaju da je Tito – zaista ~in specifi~an i s vreTito. Najinteresantnije menom postajao sve nepoje {to je u to posumwao i Od svih muka, wemu je ostalo sredniji i slobodniji. Kawegov li~ni lekar dr Mau se}awu da se kao mlad ~ovek i da ka`em slobodniji, mitunovi}, koji je s wim provojnik morao uzdr`ati od seksa slim pre svega na tremu veo ~etiri godine. Nije koju sam u po~etku imao i mogao da veruje da ne{koiz straha od sifilisa, {to mu je koje sam se s vremenom lovan ~ovek mo`e imati te{ko padalo jer seks nikada nije osloba|ao, pre svega zatakvo obrazovawe. Poznabio neva`an u wegovom `ivotu hvaquju}i wemu. Nepoto je da Tito nije imao visredniji, jer sam mogao sesoko formalno obrazovabi dozvoliti da mu dajem neke savete u vezi s lovom, we, a i ocene koje je imao u {kolama koje je zavr{io ali i da se na{alim. Ipak smo dosta vremena provonisu bile visoke. Mo`da je sve to nadoknadio u zadili zajedno i u lovu i u vozilima, a naro~ito na ~etvorima i onda kada je bio u ilegali. Nema~ki i rukama. Prilikom jednog razgovora s Bakari}em, poski nau~io je u vojsci i znao ih je odli~no, {to sam menuo je i vreme koje je proveo u zatvorima. Tom imao prilike da ~ujem u wegovim razgovorima s li~prilikom ~uo sam da je Bakari}ev otac bio, koliko nostima ovog jezi~kog podru~ja. Engleski je znao se se}am, ili upravnik zatvora ili neka svakako vaslabije, ali ga je znao. Svirao je klavir, u {ta sam se `na li~nost. Po{to je Tito, tada jo{ mlad ~ovek, uverio prilikom wegovih boravaka u lovu. To se mo{trajkovao gla|u, Bakari}ev otac je do{ao kod we`e objasniti talentima koje je imao i koji su se s ga i objasnio mu da to sve nema smisla – da kao mlad vremenom razvijali i dopuwavali znawem u svim ~ovek umre zbog ideologije. Po{to je ve} du`e glaoblastima. Sve mu je to davalo sigurnost, pa i polidovao, ubedio ga je da to prekine i organizovao mu ti~ku i intelektualnu dominaciju nad qudima daleodgovaraju}u, za po~etak lak{u ishranu. Tako|e mu ko vi{eg formalnog obrazovawa, pre svega wegovim je obezbedio da dobije i neke kwige koje su ga intesaradnicima u ratu, a i kasnije. Kako je uspeo da se resovale. nametne svim tim qudima ja nemam obja{wewe, ali Za Bakari}a je rekao da ga zna jo{ dok je nosio da su ga svi oni po{tovali, uva`avali i da su cenikratke pantalone. Ne znam da li je to rekao figuli wegovo mi{qewe – bilo je o~igledno. Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

petak16.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

DEVICA 23.8- 22.9.

Veoma ste vredni i analiti~ni, ali imate potrebu za putovawima i promenom sredine, sadr`aja `ivota i dru{tva. [ta ~initi, ako ne uklopiti i usaglasiti suprotnosti? Sklad s partnerom je mogu}.

[KORPION 24.10- 23.11.

Partner vam mnogo zna~i pa mo`ete zaokru`iti i zakqu~iti qubavni odnos, u smislu bilansa, onoga {ta pru`ate i {ta dobijate. Niste zadovoqni? Petak je va{ omiqeni dan, pa u`ivajte na svoj na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

VAGA 23.9- 23.10.

Mnogo radite, ali nailazite na zid }utawa ili blokada. Ovaj dan ne}e biti naro~ito poslovno produktivan, pa zapo~nite vikend ranije i posvetite se svojim li~nim planovima i potrebama. Pasivan odmor?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

16. jul 2010.

Nesuglasice na koje nailazite u odnosu s prijateqima i poznanicima ne}e uticati na va{ izbor i `eqe, rad i trud. Ali, ipak uzmite u obzir i date okolnosti i ograni~ewa. Neosnovane odluke.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ostvarujete veoma dobre kontakte i komunikaciju u svim segmentima pa je uspeh relativno lak. Kra}e putovawe donosi lep provod. Mogu}i su vanredni izdaci da biste udovoqili drugima.

Ima onih s kojima ~vrsto i stabilno sara|ujete, a ima i onih s kojima to nije mogu}e, a ipak ste upu}eni jedni na druge, indirektno. Najboqe re{ewe je da naglo i neo~ekivano otputujete.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec danas izlazi znaka Device pa }ete tokom prepodneva raditi i sastan~iti, komunicirati, a popodne se opustiti u dru{tvu drage osobe. Imate velike `eqe koje se ne ostvaruju. Sve u svoje vreme!

Nekontrolisana finansijska situacija i neplanirani izdaci mogu vam pokvariti raspolo`ewe. Potrudite se da podvu~ete crtu i naplatite dugovawa. Okupirani ste porodi~nim, aktuelnim temama.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Porodi~no ste opredeqeni pa vam produ`eni vikend s familijom najvi{e odgovara. Naravno, ako ve} niste otputovali negde daleko. U poslu zastoj. Nemojte se sasvim osloniti na izvr{ioce.

Optimizam i rad, anga`ovawe, mogu vas izvu}i iz nezadovoqavaju}ih situacija. Imate problema s partnerom i ne mo`ete da defini{ete me|usobni odnos. Nemojte se ni truditi!

RIBE 20.2-20.3.

Prilagodite se svim situacijama koje vam ne ulivaju poverewe. Jo{ malo budite strpqivi i uporni, kao {to jeste, jer su na vidiku zna~ajne promene u smislu li~nog rastere}ewa i ozbiqnijih ulagawa.

Gotovo je nemogu}e uskladiti i uraditi sve ono {to se od vas o~ekuje na poslu. Rastrzani ste na sve strane pa mnogo toga zapo~nete, ali te{ko zavr{ite. Bilo kako bilo, najboqe je da odete na more!

TRI^-TRA^

Pamela kao `ivotiwa PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

35

Sombor

36

Kikinda

35

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zrewanin

36

S. Mitrovica 35 Ruma

36

Pan~evo

35

Vr{ac

34

Srbija Beograd

35

Kragujevac

35

K. Mitrovica 35 Ni{

35

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

16

Evropa

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 21 do 35 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i veoma toplo uz slab lokalni razvoj oblaka poc podne na jugoistoku Banata. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura 20, a maksimalna 36 stepeni. SRBIJA: Bez promene, sun~ano i vrlo toplo. Po podne razvoj oblaka na jugoistoku Srbije uz re|u pojavu lokalnih pquskova na tom podru~ju. U ostalim predelima nema pquskova. Vetar slab isto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 17, a maksimalna 36 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend vrlo toplo uz temperature oko 35 stepeni Celzijusa, a ponegde u centralnim predelima i do 37 stepeni. Bi}e prete`no sun~ano, a u nedequ po podne i uve~e je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova na krajwem severu i zapadu Srbije. U ponedeqak nekoliko stepeni ni`a temperatura uz mogu}e kratkotrajne lokalne pquskove, ali }e i daqe biti iznad 30 stepeni C.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e usled zadr`avawa toplog vremena uticati na sve osetqive osobe. Preporu~uje se izbegavawe ve}ih fizi~kih napora, jer su mogu}i malaksalost i zamor. Potrebna je adekvatna za{tita od o~ekivano visokih vrednosti UV zra~ewa. U saobra}aju je i daqe neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

36

Rim

33

London

24

Cirih

31

Berlin

35

Be~

34

Var{ava

33

Kijev

34

Moskva

35

Oslo

22

Atina

35 26

Minhen

31

Budimpe{ta

35

Stokholm

28

18

petak

Kako znate da }e vam novoro|en~e biti plavu{a? Ne zna kako da iza|e.

subota

pre podne najboqe

nedeqa

po podne veoma dobro

SUDOKU 4

6

5

8 5

2 1

4

7

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

202 (-27)

Slankamen

410 (-24)

Ja{a Tomi}

Apatin

274 (-30)

Zemun

419 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

492 (-24)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

428 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

403 (-23)

Tendencija opadawa

Smederevo

568 (4)

Titel

436 (-24)

NERA

Ba~. Palanka 272 (-28) Novi Sad

320 (-26)

Tendencija opadawa

Hetin

130 (6)

TISA

1

90 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 490 (-20) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

194 (-6)

9

4

7 9

8

366 (-10)

3 4

56 (-2)

7

8

6

4

6 7

9

19

20

21

22

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

12~ 11’

VIC DANA

St. Peterburg 32 Pariz

17

1 2 5

3 2

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Na novom plakatu za prava `ivotiwa Pamela Anderson pozira u kupa}em kostimu, a delovi tela su joj ozna~eni ba{ poput onih na `ivotiwama na mesarskim plakatima. Uz sliku ide poruka: „Sve `ivotiwe imaju iste delove. Imajte srca, postanite vegetarijanac”. Nova kampawa je opet podigla pra{inu pa je zabrawena u Montrealu. Vlasti ne `ele da gledaju gospo|u Anderson u ovakvom izdawu. Brane}i izgled plakata za kampawu, predsednica PETA Ingrid Nevkirk je rekla: „Svako ko to `eli trebalo bi da iskoristi svoje telo za ne{to {to nikome ne mo`e da naudi, a mo`e da pomogne”.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9

5

3

6

8

2

7

4

1

4

1

8

7

3

5

6

2

9

2

7

6

1

4

9

3

8

5

1

9

4

2

6

7

8

5

3

8

6

2

5

9

3

4

1

7

5

3

7

8

1

4

2

9

6

3

8

5

4

7

1

9

6

2

7

4

1

9

2

6

5

3

8

6

2

9

3

5

8

1

7

4

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 16.jul 2010.