Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 16. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23107 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARSTVO PROGLASILO ZARAZU U BO^ARU I NOVOM MILO[EVU U NOVOBE^EJSKOJ OP[TINI

Antraks pokosio krave i kowe

UpravazaveterinuMinistarstvapoqoprivredeproglasilajeselaBo~ariNovoMilo{evouop{tiniNovi Be~ej podru~jem zara`enim antraksom i zabranila kori{}ewemesaimlekazara`enih`ivotiwaionihza kojesesumwadasuzara`ene.Ministarstvojeistaklo dasupreduzetesvepotrebnemerezaza{tituzdravqa qudii`ivotiwaidaje„stawenaterenustabilno,sa minimalnimmogu}nostimaza{irewezaraze”.

Radispre~avawazaraze,uselimaBo~ariNovoMilo{evonalo`enajezabranaklawabolesnih`ivotiwai`ivotiwazakojepostojisumwadasuzara`ene. Zabraweno je i pu{tawe `ivotiwa iz dvori{ta dok traje zaraza. Nalo`ena je zabrana upotrebe, iskori{}avawa i otu|ivawa zara`enih i na zarazu sumwivih`ivotiwa,kaoiprodajamlekaimle~nihproizvodaodtih`ivotiwa. str. 11

DOMA]A VALUTA KRENULA U RIKVERC

Dinar jo{ bez ikakvog pokri}a

str. 5

ODLUKA VI[EG SUDA U BEOGRADU

Milo{evi}i ostali bez vile na Dediwu str. 15

NASLOVI

Politika 3 Kne`evi}:Neverujemda jeDinki}glavnikrivac

Ekonomija 4 Zakonorestituciji sti`enajesen

Ekologija 6 O~uvawevodenih, mo~varnih,livadskih i{umskihstani{ta

Novi Sad 9 Novaambulantaotvorena u[angaju

Vojvodina 12 Sudstaonastranugazde

Dru{tvo NA SPENSU BIO LETWI SAJAM ZAPO[QAVAWA

I mlado i staro lovilo posao

str. 7

13 Kratak`ivotskra}uje ~ek

Crna 14 Zapleweno32,6kila ekstazija

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 30 °S

PREMIJERA „RODOQUBACA” ZA KRAJ SEZONE: Premijerom Sterijinih „Rodoqubaca” sino} na sceni „Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta, u re`iji na{e poznate koreografkiwe Sowe Vuki}evi}, zavr{ena je teku}a sezona na{eg najstarijeg teatra. Sowa Vuki}evi} je tako|e radila scenografiju, kostim i scenski pokret za ovu dramsku predsta-

LAN^ANI PREKIDI JU^E PRE PODNE U NOVOM SADU

Kabl ostavio pola grada bez struje str. 16 – 20

SPORT

n DUDA IVKOVI] SAOP[TIO SPISAK

n ORLOVI NA POQAKE, SLOVAKE I DANCE

vu, koja nudi druga~ije scensko vi|ewe pomenutog Sterijinog komada. Uloge u predstavi tuma~e: Jovan Beloborkovi}, Dragiwa Vogawac, Jovana Mi{kovi}, Milorad Kapor, Marko Savi}, Sawa Mikiti{in, Milovan Filipovi}, Milan Kova~evi}, Miroslav Fabri, Aleksandar Gajin i devoj~ica Hristina Tati}. Autor muzike je Lajko Feliks. N. Pej~i}

n FUDBALERI VOJVODINE PO^ELI PRIPREME ZA NOVU SEZONU, NA PRVOM TRENINGU DVANAEST IGRA^A

str. 7


POLiTikA

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

c m y

2

PREDSEDNIKSRBIJEBORISTADI]

Kosovonijeuslov evropskih integracijaSrbije

ZAVR[ENANATO-ovaKONFERENCIJAUBEOGRADU

Nemapritisaka Strate{ka vojna konferencijazaNATO-ovepartnere,koja je ju~e zavr{ena u Beogradu, bila je uspe{na, istakli su na~elnik General{taba Vojske Srbije general Miloje Mileti} ipredsedavaju}iVojnogkomiteta NATO-a \an-Paolo di Paolo.Mileti}jerekaodaSrbija `eli da koristi iskustva

vojne neutralnosti Srbije, ali i uz potpuno uva`avawe na{e pozicijedasuvratazasaradwu VojskeSrbijesNATO-omotvorena–objasniojeMileti}. DiPaolojenaglasiodasuse na konferenciji u Beogradu okupili predstavnici iz vi{e od50zemaqa,dodaju}idajeprvi putjednomovakvomskupuprisu-

ModifikacijaKumanovskogsporazuma Govore}i o modifikaciji Kumanovskog sporazuma, Mileti} je rekao da je to pitawe veoma zna~ajno za odnose s NATO-om, kaoizarelaksacijuukupnihodnosa. –Tonijepitawekojere{avaVojskaSrbije,nitiVojnikomitetNATO-a.Onou~emusmosesaglasalijestedapostojiobostrani interes da se o tom razgovara – objasni je Mileti}, ne isnose}ivi{epojedinosti. DiPaolojerekaodajeprethodnihgodinave}modifikovan vojno-tehni~kisporazum,itoutrenutkukadasusestekliuslovizato,ukazuju}inatodasuzanovumodifikacijurazgovoriu toku. NATO-a i wihovih komandi, i oceniodajetokomkonferencije s vi{e zemaqa osna`ena saradwa. – Predstavnici NATO-a ponovilisudauva`avajupoziciju

stvovao veliki broj na~elnika general{tabova. – U potpunosti po{tujemo pravo svakog partnera da bira nivo svog anga`ovawa. Srbiju smatramoveomazna~ajnimpart-

nerom i radujemo se intenzivirawutesaradwe–istakaojeDi Paolo. –ZadovoqnismonovimpravcemkojimsukrenuliodnosiSrbijeiSaveza–istakaojeon,navode}idaAlijansaimajakinteres za stabilnost i razvoj Balkana. – Optimisti smo {to se ti~ebudu}nostiregionauintegracijama, ali svaka zemqa ima pravodabirasvojput.Po{tujemosvakoginevr{imobilokakavpritisak. Odgovaraju}inapitawenovinara, Di Paolo je rekao da na Balkan,kaoinaSrbiju,negledakaonaenklavu. Ministar odbrane Dragan [utanovaci\an-PaolodiPaoloslo`ilisusedajesaradwa Srbije i NATO-a veoma va`na, posebno u uslovima globalnih bezbednosnih izazova. [utanovaciDiPaolosuse,nasastankuuBeogradu,saglasiliiutome da je rad na uspostavqawu standarda interoperabilnosti mnogo va`niji nego forma tih odnosa, objavqeno je, posle sastanka, na internet-stranici MinistarstvaodbraneSrbije.

Predsednik Srbije Boris Tadi} rekao je ju~e da Kosovo nije uslovzaevropskeintegracijeSrbije,alidanemasumweda}eneke zemqeUnijeinsistiratinatome daSrbijare{itopitawepreulaskauEU. – Kosovo nije preduslov za evropskeintegracijeinijenavedeno Kopenha{kim kriterijumima, ali s druge strane, ne treba {iriti iluziju da Kosovo nije problemuevropskimintegracijama–rekaojeTadi}. Kada je re~ o pitawu Kosova, Tadi} je naveo da Evropa ima dovoqnounutra{wihkonflikatai zbogtogane`elidaunosijo{jedan. –Imamona{jasaninteres.Ho}emodijalog,tragamozare{ewem – rekao je Tadi} novinarima na marginama Skup{tine Evropske federacije novinara koja se odr`avauBeogradu,istakav{idanikakav pritisak na Srbiju ni iz EU,niiznutra,nemaefekta. On je podsetio na to da pritisak nije imao efekta ni kada je re~ o zavr{etku saradwe s Ha{kimtribunalom.Kakojerekao,

Nikakavpritisak naSrbijuniizEU,ni iznutra,nemaefekta saradwa s Tribunalom nije zavr{enazbogpritiskaizEUilitog suda,ve}zato„{tosmoodlu~ili datouradimoizato{tojetona{amoralnaizakonskaobaveza”.

– Interes Srbije je da re{i problemnaKosovu–rekaojeTadi},iistakaodaSrbijaimasvoje crvene linije ispod kojih ne ide. Powegovimre~ima,Srbijaje konstruktivna u dijalogu, `eli dana|ere{ewezagra|anenaKosovu, bilo Srbe, bilo Albance, ukqu~uju}iipitaweu~e{}aKosovanaregionalnimforumima. –SrbijanemarazlogdablokiraAlbancedau~estvujunaregionalnim forumima jer }e cenu te blokadepla}atisama–istakaoje Tadi}. Onje,me|utim,ukazaonatoda kroz~itavtajprocesSrbija„ne}eniimplicitnonieksplicitno priznatinezavisnostKosova”. Kadajere~ore{ewuproblema Kosova,Tadi}jekazaodanikakav pritisaknaSrbijupredeventualno dobijawe statusa kandidata za ~lanstvouEUilimogu}egdatuma za po~etak pregovora s EU ne}e imati„efektivnost”. –Miimamona{ejasneinterese, mi ho}emo dijalog, znamo na{ putiznamo{ta~inimo–poru~io jepredsednikSrbije.

Koordinacionotelo zaprocespristupawaEU VladaSrbijedonelajeodlukuoosnivawuKoordinacionogtelazaprocespristupawaEvropskojuniji,koje}erazmatratisvapitawaikoordinirati rad organa dr`avne uprave u vezi s pristupawemUniji,objavqenojeu„Slu`benom glasniku”. Koordinaciono telo ~ine: predsednikVladeSrbijeiministarfinansijaMirko Cvetkovi}, potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli}, potpredsednicaVladeVericaKalanovi},zame-

nikpredsednikaVladeiministarunutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministri Vuk Jeremi}, Neboj{a]iri},Sne`anaMalovi},Du{anPetrovi}, Oliver Duli} i Milutin Mrkowi}. U raduKoordinacionogtelau~estvujuidirektorkaVladineKancelarijezaevropskeintegracijeMilicaDelevi} idr`avnisekretaruMinistarstvu finansija Du{an Nikezi}. Radom Koordinacionog tela rukovodi premijer Cvetkovi},azamewujegapotpredsednikVlade\eli}.


politika

dnevnik

SKUP[TINASRBIJEOIZMENAMAZAKONAOFINANSIRAWULOKALNIHSAMOUPRAVA

Decentralizacija u poslani~kom loncu Poslanici republi~kog parlamenta su ju~e gotovo sedam sati, na predlog URS-a, raspravqali o izmenama Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, kojem }e podr{ku uskratiti sve opozicione stranke, dok je iz koalicionih partnera stranke Mla|anaDinki}a poru~eno da }e se o podr{ci izjasniti nakon {to bude poznato kako }e izgledati kona~an tekst tog zakona. Tako je DS najavio amandmane, ~iji je smisao da se obezbedi da novac iz transfera solidarnosti ide u najsiroma{nije op{tine, kao i da lokalne samouprave, budu}i da }e imati ve}i buxet, same finansiraju lokalne projekte. Kona~an stav o predlo`enom zakonu SPS i Savez vojvo|anskih Ma|ara done}e nakon {to bude poznato koji }e amandmani biti usvojeni i kako }e izgledati kona~an tekst zakona. Opozicija je „listom” kritikovala predlo`ena re{ewa, a naj`ustriji, kao i uo~i po~etka skup{tinske rasprave, bio je LDP, ~iji je predsednik ^edomir Jovanovi} jo{ jednom zatra`io povla~ewe tog zakonskog predloga iz skup{tinske procedure i raspravu u institucijama o decentralizaciji zemqe. Po wegovom mi{qewu, re{ewa koja predla`e URS uru{avaju finansijsku stabilnost, jer novca, koji je potreban za wihovu realizaciju, nema, zbog ~ega su ona neodr`iva. – Vi samo poku{avate politi~ki da pre`ivite, ali niste vi krivi za ovo. Za ovo je kriva vladaju}a koalicija, koja je odlu~ila da vama na kraju svog mandata, kupuju}i nedeqe i mesece do izbora, `rtvuje javne finansije, privredu i kompromituje jednu od najva`nijih ideja bez koje ne mo`emo da promenimo dru{tvo, a to je reforma dr`ave – poru~io je Jovanovi} Dinki}u. Za napredwake, predlog URS-a predstavqa nepravi~no i krajwe nedelotvorno re{ewe koje ne}e doprineti ravnomernom razvoju i finansirawu lokalnih samouprava, a za radikale „novu prevaru” Dinki}a. DSS i NS smatraju da su predlo`ena re{ewa tehni~ki i ekonomski neprimewiva, da se ra-

di o „la`noj decentralizaciji”, koja mo`e poremetiti fiskalnu stabilnost zemqe i dodatno uve}ati deficit buxeta. – Nema realnih garancija da }e ono {to pi{e u zakonu biti ikada preba~eno op{tinama – poru~io je Milo{Aligrudi} (DSS),

Dinki} je u burnoj raspravi branio svoj zakon, a, izme|u ostalog, odbacio je primedbe Fiskalnog saveta, ali i opozicije, da }e biti ugro`ena fiskalna stabilnost zemqe, navode}i da je u pitawu fiskalno neutralno zakonsko re{ewe. Po wegovom obja{wewu, ma-

Beograd,Vojvodina... – Ovo je predizborni zakon. Nemojte od nas o~ekivati da danas ka`emo kako }emo glasati, mi }emo sa~ekati odgovore u vezi s na{im dilemama i sa~eka}emo da vidimo koji }e amandmani biti usvojeni i kako }e kona~no izgledati zakon, a najkasnije u danu za glasawe }emo odlu~iti kako }emo glasati – rekao je BalintPastor (SVM). On je naveo da je mnogo vi{e negativnih nego pozitivnih stvari u tom zakonskom predlogu, a kao pozitivno je naveo {to }e lokalne samouprave imati 80 odsto od poreza na zarade. – Kako zami{qate da odr`ite sada{wi nivo deficita ako Republici ostavqate samo dva odsto? – upitao je Pastor lidera URS-a Mla|ana Dinki}a. Pastor tvrdi da }e najve}e dobiti od ovog predloga zakona imati Beograd, budu}i da je najvi{e zaposlenih upravo u Beogradu. Povodom Pastorovih navoda da postoji opasnost da Vojvodina ne dobije one pare iz buxeta koje joj pripadaju po Ustavu, Dinki} je kazao da nije ta~no da predlo`ene izmene zakona mogu i}i na {tetu Vojvodine. Dinki} je kazao da nema „{anse da bilo ko iz Vojvodine pla}a tu solidarnost”, i najavio da }e biti prihva}en amandman Demokratske stranke koji predvi|a da se Beogradu smawi u~e{}e na poreze od zarade na 70 odsto. i dodao da „ne postoji na~in da se zaustavi buxetski deficit i napadne finansijski balans zemqe”. Lider NS-a VelimirIli} rekao je da tim predlogom lider URS-a Mla|an Dinki} `eli samo da dobije politi~ke poene, a da je on, u osnovi, tehni~ki neostvariv.

wak od 43 milijarde dinara koji }e nastati nakon primene novih re{ewa bi}e nadokna|en tako {to }e biti smawena sredstva op{tinama po osnovu transfera od 20 milijardi dinara, dok }e se ostatak nadoknaditi jer buxet za narednu godinu ne}e predvi|ati novac za lokalne projekte.

Centralizam,utopijaistrah – Predlo`enim izmenama Zakona o finansirawu lokalnih samouprava uspostavqa se mnogo ve}a finansijska samostalnost gradova i op{tina, a su{tinski se smawuje uticaj politike na wihov razvoj – izjavio je lider Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki}. – Centralizam u posledwih 20 godina jedan je od osnovnih uzroka zaostajawa malih gradova i op{tina i produbqivawa regionalnih razlika. Utopija je {to svi o~ekuju da republi~ka vlast re{i probleme u 170 gradova iop{tina, to ne mo`e nijedna centralna dr`ava, pa ni Srbija.

Dinki} je objasnio da je URS protiv {irewa ovla{}ewa gradovima i op{tinama jer smatra da su postoje}a dovoqna, ali je za to da oni dobiju jo{ vi{e novca da bi ta ovla{}ewa mogli i da sprovode. Dinki} je odbacio kritike Fiskalnog saveta, navode}i da je analiza tog tela „pogre{na, jednostrana i da polazi samo od prihodne strane republi~kog buxeta, a ne od rashodne strane republi~kog buxeta i prihodne strane buxeta lokalnih samouprava”. Dinki} je upitao {efove nekih stranaka za{to se pla{e da gra|ani u lokalnim sredinama direktno g biraju radona~elnike.

[efica poslani~ke grupe ZESa Nada Kolunxija je rekla da je ciq amandmana DS-a da se tim zakonom, koji su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije, ne naprave jo{ ve}e razlike u nivou razvijenosti op{tina. Ona je rekla da je tim zakonskim predlogom predvi|eno postojawe ~etiri grupe razvijenosti op{tina i da se u okviru istih kategorija jednako raspodequju pare iz trasfera solidarnosti. Ona je objasnila da je DS predlo`io „da se uredbom Vlade stvore kriterijumi da bi ve}i deo novca ipak dobile najmawe razvijene op{tine”. Nada Kolunxija je dodala da je DS amandmanom tra`io da lokalne samouprave, po{to }e dobiti ve}i deo para na osnovu tog zakona, same sfinansiraju lokalne projekte. Ona je dodala da je DS podneo amandman kojim je predvi|eno da Beogradu, kao najrazvijenijoj lokalnoj samoupravi u zemqi, umesto 80 odsto od poreza na plate, pripadne 70 odsto. [ef poslani~ke grupe SPS–JS-a Branko Ru`i} izjavio je da SPS podr`ava ideju fiskalne decentralizacije, ali smatra da predlog izmena Zakona o finansirawu lokalne samouprave ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost zemqe. – Ube|en sam da }emo, na osnovu argumenata predlaga~a, u danu za glasawe doneti odluku koja }e i}i u pozitivnom pravcu – rekao je Ru`i}. Poslanik Srpske radikalne stranke ZoranKrasi} rekao je da je model decentralizacije koji su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije jo{ jedna „prevara” Mla|ana Dinki}a. Krasi} je rekao da se u Srbiji ni sada ne primewuje Zakon o finansirawu lokalne samouprave jer Vlada ve} duguje op{tinama i gradovima vi{e od 500 miliona evra, i upitao mo`e li neko da garantuje da }e se ovaj zakon po{tovati kada bude usvojen. Poslanica Srpske napredne stranke JorgovankaTabakovi} rekla je da je model decentralizacije zemqe koji su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije nepravi~no i nedelotvorno re{ewe koje ne}e doprineti ravnomernom razvoju lokalnih samouprava. Ona je, tokom rasprave o izmenama Zakona o finansirawu lokalne samouprave, rekla da }e najve}u korist od predlo`enog modela decentralizacije imati op{tine s najve}im brojem zaposlenih. – Beograd i Novi Sad imaju 1,95 milion stanovnika i na toj teritoriji se prikupi 50 odsto procenata poreza na zarade tako da takav model decentralizacije odgovara najvi{e tim gradovima – rekla je Jorgovanka Tabakovi}, i dodala da taj model predstavqa „zavr{ni ~in beogradizacije Srbije”. E.D.

REklI sU \ilas: Nije sramota biti bogat, ali...

Milanovi}: Spremamo `utu kwigu

Beko: U Srbiji svi izlo`eni reketu

– Srbiji }e biti boqe, ne toliko zahvaquju}i politi~arima ve} normalnim trendovima koji dolaze – ka`e gradona~elnik Beograd Dragan\ilas. On dodaje da, zahvaquju}i Vladi Srbije, dolaze investitori za koje treba da va`e isti uslovi kao za one koji ve} rade u Srbiji. – Ako napravimo takvu klimu i takvu situaciju, Srbija mo`e postati zemqa u koju }e mnogi do}i da investiraju – rekao je \ilas. Po wegovim re~ima, u privredi nije sjajno i ne treba o~ekivati mnogo od dr`ave jer i sama ima mnogo problema. \ilas obja{wava da je zadatak dr`ave da kreira boqu atmosferu za poslovawe da bi oni koji ho}e da rade mogli da zarade. Kako je rekao, „na dr`avi je da iskreira situaciju da nije sramota biti bogat ukoliko po{teno radi{ svoj posao, ali da jeste ako se radnici pla}aju 150 ili 200 evra, a kupuju se avioni, jahte i nekretnine koje vrede desetine miliona evra. To nije dru{tveno odgovorno i socijalno opravdano“.

^lanica Predsedni{tva Srpske napredne stranke Zorana Mihajlovi}-Milanovi} ocenila je ju~e da je kretawe evra i odnos prema dinaru jedan od pokazateqa koliko se ne misli o gra|anima Srbije i o wihovom ku}nom buxetu. – Zajedno s tim, naravno, i pri~a o u~e{}u za stambene kredite, ~ime prakti~no dr`ava direkno uti~e na to da se zaustavi ono malo {to postoji gra|evinarstva u Srbiji, a s druge strane, da se gra|ani Srbije i wihov ku}ni buxet dodatno osiroma{e – rekla je Zorana Mihajlovi}-Milanovi}. Ona je kazala da }e SNS 23. juna organizovati okrugli sto „Stop kriminalu i stop korupciji”, navodi se u saop{tewu s konferencije za novinare. - U narednom periodu od{tampa}emo, takozvanu `utu kwigu korupcije. Zove se „`uta kwiga„ zato {to smatramo da je leglo korupcije upravo u vladaju}oj koaliciji, i to u najve}oj stranci vladaju}e koalicije, a to je Demokratska stranka – rekla je ona.

Srpski privrednik Milan Beko izjavio je ju~e da je neta~an mit da doma}i kapitalisti ostvaruju zna~ajne privilegije korupcijom, i ocenio da su u Srbiji svi izlo`eni „reketu”. – Politi~ka oligarhija u Srbiji zauzela je feudalizovawem sve krupne nacionalne resurse. Reket se kre}e odozgo prema dole i toliko je opasnija dru{tvena pojava – rekao je on na na tribini „^ekaju}i kapitalizam: uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog dru{tva” koju su organizovali nedeqnik „Vreme” i Fondacija „Fridrih Ebert”. Po Bekovim re~ima, danas su u Srbiji svi izlo`eni pla}awu odre|enih obaveza, odnosno „reketa”, na svim dru{tvenim nivoima, od odlaska kod lekara, odlaska u katastar, u op{tinu, prema javnim preduze}ima i do vi{ih nivoa dr`avne uprave. Kako je rekao, „politika je postala u poreme}enom dru{tvu i dru{tvu s oskudnim resursima kqu~ni, najvitalniji i najzna~ajniji finasijski resurs. A politi~ka oligarhija se ne ustru~ava da taj resurs potpuno monopolizuje i da time upravqa”.

~etvrtak16.jun2011.

3

INTERVJU GORANKNE@EVI], PREDSEDNIKSNS-aUZREWANINU

Ne verujem da je Dinki} glavni krivac Ne vidim prepreku da SNS tar u Ministarstvu pravde Slosara|uje s bilo kojom strankom, bodanHomen najavio da }e kriuva`avawem principa da se po- vi~no delo zloupotrebe slu`bedr{ka pru`a dobrim idejama i nog polo`aja biti izba~eno iz uspe{nim qudima, bez obzira na Krivi~nog zakonika jer ga ne strana~ku pripadnost, ka`e poznaje ni jedno evropsko zakofunkcioner napredwaka Goran nodavstvo. Po wegovim re~ima, Kne`evi}, govore}i u intervjuu zloupotreba slu`benog polo`aza „Dnevnik” o saradwi s URS- ja je „nasle|e socijalisti~ke om, na koju su mnogi pomislili ~im mu je lider URS-a Mla|an Dinki} nedavno dao podr{ku za slede}e izbore, pohvaliv{i ga da je bio jedan od najsposobnijih gra do na ~el ni ka Zrewanina. I Kne`evi} za Dinki}a ima poneku lepu re~, zna da je „posve}en poslu, pun energije i ideja”, kao i da „DS poku{ava da od wega napravi glav- pravne tradicije, poznato i kao nog krivca za pora`avaju}u eko- ’kau~uk’ krivi~no delo koje se nomsku politiku„. {iroko tuma~i i koje u postupl Kakosetodesilodapr- cima mo`e da se zloupotrebi“. voodDinki}a ~ujemoda}ete Ko god je pro~itao optu`nicu bitikandidatzagradona~el- protiv mene, video je kako iznika? gleda prvoklasni pravni kau– Nisam kandidat za gradona- ~uk. ~elnika. Niti su izbori raspil Vratimo se na URS. A sani, niti se po sada{wem iz{ta vi mislite o Dinki}u, bornom zakonu gradona~elnici kao doskora{wem viceprebiraju na izborima. SNS }e odmijeruiministruekonomije rediti kandidate tek kada bude iregionalnograzvoja? poznato kada i po kojem izbor– Dinki}a prvenstveno znam nom modelu }e se glasati, a koiz perioda kada je bio ministar liko znam, i Dinki} je govorio finansija, a u to vreme je porehipoteti~ki, u stilu {ta }e biski sistem u Srbiji zna~ajno diti ako bude. sciplinovan i dr`avni buxet je imao suficit pa se nije, kao dal Dinki} ka`e da }e vas podr`ati „kao Gorana Kne`enas, posezalo za beskrajnim zavi}a„,a ne ~lana SNS-a?Modu`ivawima. Znam da je potpuno `e li se to ipak ~itati kao posve}en poslu kojeg se prihvanajava „na mala vrata” buduti, da je pun energije i novih }esaradweSNS-a iURS-a? ideja. Wegovi problemi su po~e– Vlast uporno poku{ava da li ulaskom u koaliciju s DS-om predstavi opoziciju kao retro- jer je u ime te koalicije davao gradnu, nesposobnu i zluradu, obe}awa za ~ije ispuwewe aktuzbog ~ega su odnosi na politi~- elna vlada nije sposobna. O~ikoj sceni, ali i u gledno je da DS, medijima i javnokoji sada ima goVladaju}akoalicija tovo apsolutnu sti posledwih }esamodelimi~no godina postali vlast u Srbiji, nezdravi. U tapoku{ava da od usvojitinekeod kvoj atmosferi, predlo`enihre{ewa Dinki}a napravi neki postupci, glavnog krivca za itakopokoznakoji po koji bi trebalo ra`avaju}e reda su normalni u putkompromitovati zultate Vlade u decentralizaciju par la men tar noj vo|ewu ekonomdemokratiji, doske politike. Ja u kaodobruideju `ivqavaju se poto ne verujem, inasu{nupotrebu gre{no i pred{to ne zna~i da Srbije stavqaju senzaciDinki}a treba onalisti~ki. amnestirati od Ako SNS podr`i bilo koji objektivne odgovornosti koju Vladin predlog, odmah krenu ima kao jedan od lidera vladajupri~e o koaliciji s DS-om. Ako }e koalicije. Dinki} ka`e koju lepu re~ o nel Kakav je model decenkom napredwaku, ve} je optu`en tralizacije Srbije koji da ru{i i ovu vladu i preporupredla`eURS? ~uje se za partnera u slede}oj. – Taj model ima nekoliko izuSNS `eli da promovi{e polizetno dobrih ideja, ali je i netiku u kojoj }e se podr{ka prupotpun. Vidi se da su predloge `ati dobrim idejama i uspezakona pisali stru~waci iz {nim qudima bez obzira na oblasti finansija jer se prvenstrana~ku pripadnost. Ne vidim stveno bave rekonstrukcijom prepreku da SNS sara|uje s biprihoda lokalne samouprave, lo kojom strankom uva`avawem odnosno raspodelom javnog novtog principa. ca po vertikali vlasti. Vladaju}a koalicija }e samo delimi~l Hvaqeni ste i nagra|ino usvojiti neke od predlo`evani kao biv{i gradona~elnik,alidrugastranatihmenih re{ewa i tako po ko zna kodaqajeoptu`nicaSpecijalji put kompromitovati decennog tu`ila{tva protiv vas tralizaciju kao dobru ideju i za zloupotrebu slu`benog nasu{nu potrebu Srbije. polo`aja. Iako presude jo{ l Oni koji su vas branili u javnosti kada ste 2008. odnemainikonijekrivdokse vedeni u pritvor pitali su nedoka`e,imateliipakdiseza{tosenehapsipoBeolemu o tome da s tom optugradu,gdeimanajvi{egradi`nicombudetenajavnojsceli{taidizalica.Imalidani, pa i budu}i izborni kannasdizalicauZrewaninu? didat? – Gra|evinski radovi u Zre– ^itava ta afera je i pokrewaninu su posledwih godina tanuta da bi me izbacila s poliko intenzivni da je mogao da ih ti~ke scene, ali ja se ne predaobavqa ~ak i sedamdesetogodijem tako lako! Znam da nisam {wi, bolesni RatkoMladi}. uradio bilo {ta protivzakonito i zato nemam nameru da dozvol Akosekandidujete,s~ime }etepredbira~e? lim politi~kim mediokriteti– S konkretnim rezultatima ma da mi kroje sudbinu i rugaju iza sebe i jasnim programom isse podr{ci koju mi gra|ani prupred sebe. S.Nikoli} `aju. Nedavno je dr`avni sekre-


4

ekonomija

~etvrtak16.jun2011.

PO^ELA JAVNA RASPRAVA O NA^INU VRA]AWA ODUZETE IMOVINE

dnevnik

DOMA]INSTVA U SRBIJI RASPOLA@U SA MAWE OD 50.000 DINARA

Polazaradepojedemoipopijemo Zakono restituciji sti`enajesen

Potp reds edn ik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjaviojeju~eudao~ekuje da zakon o restituciji bude izglasannaprvojsednici jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije. „O~ekuje nas tri meseca mukotrpnog rada jer smo re{ili da u tom periodu bude pripremqen zakon koji }e ispraviti istorijsku nepravdu i dovesti do nacionalnog pomirewa”,rekaoje\eli} na skupu „Prvi evropski pravni i politi~ki forum” posve}nom restituciji, u Narodnoj skup{tini. On je istakao da budu}i zakontrebadabude takokoncipiranda wime ne bude naneta nova nepravdaidaneugrozibudu}nost zemqe. „Usvajawe zakona o restitucijijedeoobavezaSrbijenaputu evropskih integracija”, naglasio je \eli} i dodao da }e tokomletausleditibrojnerasprave o re{ewima budu}eg zakona u koje }e biti ukqu~eni gra|ani koji potra`uju imovinu.Srbija}e,kakojerekao,ispravqawem nepravde prema biv{im vlasnicima postati gra|anska dr`ava koja po{tuje

Udru`ewabiv{ih vlasnikanavodedaje odmahmogu}evra}awe 97odstooduzete imovine privatnusvojinujer}etobiti ~in ne samo obe{te}ewa biv{ih vlasnika nego i nacionalnogpomirewa. „Oduzimaweimovinenijebilajedinanepravdakojajeuproteklim decenijama u~iwena gra|animaSrbije”,kazaoje\eli}inaveodasuo{te}enibiliizemqoradnici,imladikoji su i{li u ratove, i gra|ani koji su izdvajali za stanogradwuizdohotkaanikadanisudobilistan. Srbijamorahitnodadonese zakon o restituciji i izazovi kojetajprocesnosinemoguda bud u opravd aw e za daq e ka{wewe,izjavioje{efDelegacijeEvropskeunijeuBeogradu Vensan De`er. On je kazao da EU ne name}e model po kojem }e biti vra}ena imovina i da svaka zemqa pojedina~no mora da prona|e najboqi na~in za tajproces. De`erjeistakaodasuosnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacijeidasepo{tujevladavina prava, odnosno socijalna pravda.Premawegovimre~ima, restitucija mora da bude i makroekonomski odr`iva, odnosnotrebadasepostaveograni-

Doma}instva u Srbiji su u prvomkvartalu2011.godineuproseku mese~no raspolagala sa po 48.544 dinara, objavio je Republi~kizavodzastatistiku(RZS). Kako se navodi u saop{tewu Zavoda, od ukupno raspolo`ivih sredstava,93,4odstosuprihodiu novcu,a6,6procenataunaturi. Najve}iudeounov~animprihodima imaju prihodi iz redovnog radnogodnosa-49,0odsto,ipenzije - 33,2 odsto, precizirao je RZS. Navodi se da su izdaci za li~nu potro{wu doma}instava u Srbijiuprvomkvartalumese~no prose~no bili 47.500 dinara, od ~ega je najvi{e za hranu i bezalkoholnapi}a,kojisuu~estvovali sa42,3procenta. Kada se posmatra struktura li~nepotro{weporegionima,na hranuibezalkoholnapi}auBeogradskomregionuodlaziloje39,1 odsto ukupnih izdataka, u Vojvodini38,8odsto,regionu[umadijeiZapadneSrbije-43,5odstoi

regionuJu`neiIsto~neSrbije52,2 odsto. Na stanovawe, vodu, struju,gasidrugagorivauSrbiji je u proseku odlazilo 16,4 odsto ukupnihizdatakazali~nupotro{wu,uBeogradskomregionu-16,9 odsto,Vojvodini-19odsto,regionu [umadije i Zapadne Srbije 15,8 odsto i regionu Ju`ne i Isto~neSrbije-12odsto. Izdaci za transport su na nivouSrbije~inili9,1odstoukupnihizdataka,uBeogradskomregionu-9,3odsto,Vojvodini-10,9odsto, regionu [umadije i Zapadne Srbije-8,6odstoiregionJu`ne i Isto~ne Srbije - 6,5 odsto. Na komunikacijejeuSrbijiuprosekuodlazilo4,1odstoizdataka. Podaci su dobijeni anketom o potro{widoma}instava,kojomse prikupqaju podaci o prihodima, rashodima i potro{wi doma}instava,odnosnopodacioosnovnim elementima li~ne potro{we. Tomanketomseprikupqajuipodacionekimva`nijimpokazate-

qima`ivotnogstandarda(uslovi stanovawa, snabdevenost trajnim potro{nimdobrimaidrugo),kao i osnovni podaci o demografskim,ekonomskimisociolo{kim karakteristikamadoma}instava. Odukupnogbrojaod1.200doma-

}instava predvi|enih za anketirawe u ~etvrtom kvartalu, anketiranoje1.146doma}instva,odnosno96odsto.UAnketiseprimewuju metod vo|ewa dnevnika potro{weimetodintervjuapomo}u upitnika.

GORIVO NA PUMPAMA PO STARIM CENAMA JO[ SAMO NEKOLIKO DANA

~ewakakobiseizbeglopreoptere}ewebuxeta. „Naj~e{}i princip u restituciji u biv{im komunisti~kim zemqama koje su postale ~lan ic e EU bio je pov ra} aj imovineunaturi”,kazaojeDe`er i dodao da se mo`e koristiti i kombinovani model sa del im i~n im obe{ te} ew em u novcu.De`erjenaveodajeSrbija do sada malo uradila na povra}aju oduzete imovine dodaju}i da su usvojeni zakoni o povra}aju imovine verskim zajednicama i registraciji zahteva za obe{te}ewa a da je pitawe svojine nad zemqi{tem ure|eno zakonom o planirawu iizgradwi. Koordinator Mre`e za restituciju Mile Anti} je izjavio da je odmah mogu}e vra}awe 97 odsto imovine koju potra` uj u nas led ic i biv{ ih vlasnika. „Nije opravadana bojazan da }e obe{te}ewem biv{ih vlasnika biti ugro`en buxet i ostavqen teret novim generacijamajerjeodukupneimovine koja se potra`uje 97 odsto zemqi{te koje mo`e odmah da se vrati”, rekao je Anti} i istakaodajeuinteresudr`avedase {topreobavinaturalnarestitucijajer}eimovinakojabude vra}ena po~eti da donosi ve}e prihodenegosada. „Uvlasni{tvujavnihpreduze}ailokalnihsamoupravanalazi se zemqi{te koje se ne koristi niti donosi prihode i dra`ava bimoglalakodatuimovinuvratibiv{imvlasnicima”,rekaoje Anti}ipodsetiodajeprijaveza vra}awe imovine podnelo je 140.000porodica.

Benzinnijemorao daposkupi Sagaoizjedana~avawuakciza na istu vrstu derivata, koja je zapo~ela krajem januara, okon~anajeuutorakkadasuposlanici Skup{tine Srbije usvojili izmene Zakona o akcizama. Ovomodlukomnadoma}emnaftnomtr`i{tuakcizesuizjedna~ene, a odabrano je re{ewe kojim}ezasada{wurazlikuuvisini akcize poskupeti gorivo kojeseproizvodiuSrbiji.Potro{a~inovucenucenebenzina i dizel-goriva bez predznaka „evro” na benzinskim pumpama mogu o~ekivati slede}e nedeqe jer usvojene izmene po~iwu da va`e osam dana od objavqivawa u„Slu`benomglasniku”. Dakle, gotovo pet meseci je trebalo da se donese odluka o tome kolika }e biti visina akciza na gorivo u Srbiji, kao i na~inu za wihovo izjedna~avawe.Iakosu,odtrenutkakadasu rasprave o tome po~ele, stru~waciukazivalinatoda}e,najverovatnije, biti napravqen kompromis,odnosnoda}ezanekoliko dinara biti pove}ane akcize na derivate koji se proizvodeudoma}impostrojewima i  istovremeno za isto toliko biti smawene akcize na uvozno gorivo, do toga nije do{lo, ve} su akcize izjedan~ene tako {to suoneni`epovi{enedoiznosa vi{ih. Obrazlo`ewe da }e se izjedna~avawemakcizanana~in nakojejetou~iwenoobezbeditidodatnepareubuxetuSrbije mo`esedvojakotuma~iti.Naime, to, bez sumwe, jeste namera donosiocaodluke,alijeveliko pitawekako}eposkupqewego-

Na gas najjeftinije Litargorivasesadaprakti~nonemo`ekupitiispod130dinaraili1,30evra,kolikosadako{tajeftinijibezolovnibenzin,doksuievropremijumievrodizeloko1,35evro.Jedinose litardizelaD-2prodajezaoko1,22evro,akakostvaristoje,i wegova}ecenauskorobitioko125dinara,ili1,25evro.Usada{wojsituacijiprofitirajusamovoza~i~ijavozilakaopogonskogorivokoristete~ninaftnigas,zakojivaqaizdvojiti oko60dinarapolitru. riva uticati na promet na benzinskim pumpama, koji i sada opada.Dali}eseuSrbijimawe voziti, ili }e se putovati van granicana{ezemqedabisenapuniorezervoar,dali}etranzitni putnici to isto ~initi pre  ulaska i posle izlaska iz na{ezemqe,sadase,naravno,ne mo`ere}i,alijesvakakopitawe koje se samo name}e, a to otvaraipitaweve}egprilivau buxet. Ukolikoovagorivaposkupe, od nedeqe }e na benzinskim

pumpama,najverovatnije,litar bezolovnog benzina BMB-95 i dizela D-2, koji nemaju predznak „evro”, biti skupqi oko 4,5dinara,odnosnookodvadinara.Tada}elitarbezolovnog benzina ko{tati gotovo isto kao i lit ar evrop rem ij um a, ekolo{ki kvalitetnijeg goriva,kojesezasadajo{nemo`e proizvesti u srpskim rafinerijama. Naime, sada je razlika izme|u te dve vrste derivata oko pet dinara, a budu}i da uvozno gorivo ne}e poskupeti,

iznosi za litar bi}e gotovo identi~ni.Netrebabitimnogo mudar pa zakqu~iti koje }e gor iv o pot ro{ a~ i kup ov at i. [to se ti~e dizela D-2, litar bi mogao ko{tati oko 125 dinara,{tojeipakdesetakdinara jeftinije nego litar evrodizelapaizbor,ipak,postoji. Pos ebn o {to je voz ni park srpskihvoza~astarijipamnoga vozila kao pogonsko gorivo mogukoristititajderivat. Bud u} i da der iv at e bez predz nak a „evro” proi zv od i Naftna industrija Srbije, iz ovekompanijesuukazalinato da }e odluka o izjedna~avawu akc iz a na naftn e der iv at e izazvati analogni rast cena bezolovnog benzina i dizela D-2. Iz ove kompanije isti~u da do kraja naredne godine derivatiizdoma}ihpogonane}e mo}i tehnolo{ki ravnopravnodakonkuri{uve}modernizovanimrafinerijamazemaqa EU.Ipak,uNIS-uka`udaveruju da }e akcionari NIS-a – RepublikaSrbijai„Gaspromweft” – obezbediti uslove za realizaciju programa evromodernizacijerafinerijeuPan~evudabiseuwojproizvodila goriva evropskog kvaliteta,kaoizaprivremenoo~uvawenatr`i{tujeftinijihdoma}ih vrsta derivata uz goriva evrokvaliteta. Da li bi to moglo zna~iti da }e biti tra`eno neko re{ewe da se kompenzujemogu}eposkupqewegoriva iz NIS-ovih pogona te{kojere}i. D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE 14. 06. 2011.

1.305,37107

Pet akcija s najve}im rastom

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Cena

BELEX 15 (780,68

Promet

Jubmes banka, Beograd

7,16

13.900

139.000

^oka duvanska industrija, ^oka

7,14

1.800

3.070.800

Radijator, Zrewanin

6,69

750

750

Sloga, Novi Pazar

5,66

280

14.000

3,59 Promena %

836 Cena

1.248.836 Promet

Umka, Umka

-11,11

8.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Promena %

Naziv kompanije

0,98)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

3,24

3.279

2.443.198

NIS, Novi Sad

0,52

778

43.510.835

Komercijalna banka, Beograd

-0,03

2.999

110.963

Energoprojekt holding, Beograd

3,59

836

1.248.836

Agrobanka, Beograd

0,53

8.205

2.092.281

56.000

Imlek, Beograd

0,05

2.000

128.000

27

27.000

Soja protein, Be~ej

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

0,41

1.234

698.900

EMU

evro

1

98,1437

100,6600

103,6800

97,6404

Putevi, U`ice

-6,81

862

17.240

Univerzal banka, Beograd

-1,33

3.701

329.389

Australija

dolar

1

72,8447

74,7125

76,9539

72,4711

Karneks, Vrbas

-6,33

1.110

12.210

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,53

567

2.279.705

Kanada

dolar

1

70,2029

72,0030

74,1631

69,8429

13.900

139.000

1

13,1549

13,4922

13,8970

13,0874

45.604 Promet

7,16

kruna

11.401 Cena

Jubmes banka, Beograd

Danska

-6,16 Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

Norve{ka

kruna

1

12,5717

12,8941

13,2809

12,5073

-4,63

2.350

94.000

0,52

778

43.510.835

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,93

2.899

5.798

Alfa plam, Vrawe

[vedska

kruna

1

10,7290

11,0041

11,3342

10,6740

Institut za strane jezike, BG Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

[vajcarska

franak

1

80,1631

82,2186

84,6852

79,7520

^oka duvanska industrija, ^oka

7,14

1.800

3.070.800

0,00

9.000

0,00

V. Britanija

funta

1

111,3500

114,2050

117,6310

110,7790

Soja protein, Be~ej

0,41

1.234

698.900

Tigar, Pirot

-2,44

800

56.000

SAD

dolar

1

68,0466

69,7914

71,8851

67,6977

Banat seme, Zrewanin

0,05

2.050

307.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

476

0,00

Albus, Novi Sad

0,00

575

258.750

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 6. 2011. godine

Svi iznosi su dati u dinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

Usivojzoni 40odsto privrede PredsednikPrivrednekomore SrbijeMilo{Bugarin ocenioje uKraqevudasevi{eod40odsto privrednih aktivnosti u zemqi odvijauzonisiveekonomije,ada sujedanodrazlogazato,prevelikafiskalnaizdvajawa. “Imamoneafirmativanambijent za razvoj malog i sredweg biznisa,kojidr`avamoradapodr`i na kvalitetniji na~in. To jenaro~itoneophodnokadsepokre}ebiznisdoksekompanijane osna`i da mo`e da izdr`i jaku globalnu konkurenciju”, rekao jepredsednikBugarinnaotvarawuSajmamalihisredwihpredu- ze}a.Bugarinjenaglasiodaprivredni subjekti moraju da imaju kvalitetan i predvidiv poslovni okvir i stimulativan poreski sistem, koji }e dobar deo onihizsivezonepovu}iulegaletokove. “Privrednisubjektibe`eusivu ekonomiju zato {to wihov biznisnedajetolikiprofitdamogudapokrijusvadirektnaiindirektna fiskalana i parafiskalna zahvatawa Zato je Privredna komora insistirala na poreskoj refiormikojabibilapodsticajna”,rekaojeBugarin. Bugarin je istakao da je PKS tra`ilaidono{ewenovogZakona o javnim nabavkama, jer sada{wi jednim delom generi{e netransparentnost i time stvara uslove za buxetske gubitke koji iznoseidomilijarduevranagodi{wem nivou. Predsednik PKS jerekaokakoo~ekujedabiodjeseni mogla da bude formirana razvojnabankaSrbije,jerjetojedna od inicijativa privrednika koju jeVladaprihvatila.

DOMA]A VALUTA KRENULA U RIKVERC

Dinarjak bezikakvogpokri}a Po~etkom ove sedmice doma}a valutanapravilajepraviluping. Zasamotridanaonajepremaevru oslabila2,75dinaraizaustavila sena100,66dinarazasredwikurs. Opet su poslovne banke najopreznijetakodaseslabqewekursana wihovimlistamaodrazilomnogo vi{e.Kupovnikurs,onajpokojem one pazare evro, bio je izme|u 97,13i99,95,aprodajni,pokojem se od wih valuta nabavqa, od 102,37 do 104,21 dinara. Mewa~i su, ve} po tradiciji, bilo ne{to skromniji pa je kod wih raspon biood99,16do101,86. Ve} smo nau~ili da slabqewe dinara odgovara izvoznicima a obrnuta pri~a uvoznicima. Kod naskretawanakursnojlistinisu odraz ja~awa doma}e privrede i izvozave}de{avawanafinansijskomtr`i{tu.[toseti~egra|ana,bilobilogi~nodakupujuevro kadaslabiaprodajukadaja~a.Me|utim,kodnas~estonemalogike. Tako su gra|ani kada je dinar ja~ao ~ekali jo{ povoqniji kurs. Sada kada je evro oja~ao, vi{e ga kupujuustrahudabisituacijana kursnim listama ve} sutra mogla biti nepovoqnija po wih. To govori iskustvo iz ve}ine novosadskihmewa~nica,atamogdeseprodakolikoseiotkupiju~eevranijebilo. [tanas~ekaslede}ihsedmica i meseci? Narodna banka je jasno reklada}ename|ubankarskomtr`i{tu intervenisati samo ako

NBSradilazajedno sVladom NarodnabankaSrbijesaop{tila je ju~e, povodom spekulacija da je centralna banka, samoinicijativno i bez konsultacija donela odluku o pove}awuu~e{}asa10na20odsto za stambene kredite, da je

OdlukaNBSdonetanaosnovu UredbeVladeSrbijeinasedniciIzvr{nogodboraNBS,u prisustvupredstavnikaMinistarstvafinansija. Odluka o merama za o~uvawe i ja~awe stabilnosti finansijskog sistema (koja se i odnosilanapove}aweu~e{}a zastambenekreditesa10na20 odsto), „doneta je jednoglasno na sednici Izvr{nog odbora NBS 17. maja 2011. bez diskusije predstavnika ministarstva finansija po ovoj ta~ki dnevnogreda”. Model dugoro~nog stambenog kreditirawa definisan jeUredbomVladeSrbije„tako da u~e{}e iznosi ukupno 25 odsto od cene nepokretno-

sti,aodtogakorisnikkredita obezbe|ujeminimum10odsto, a dr`ava 15 procenata u~e{}a i to u vidu dugoro~nogstambenogkredita”,citirala je centralna banka tu vladinuUredbu. Prema vladinoj uredbi, „preostalih 75 odsto od cene nepokretnosti, odnosno tra`enogiznosakredita,obezbe|uje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita”. Uredbom se, tako|e, predvi|a uspostavqawe hipotekeprvogredaukoristbanke (na75odstovrednosti)iukorist Republike Srbije (na 15 odstovrednosti). NBSnavodidaiztogaproisti~edavladinaUredbapodrazumevakreditposlovnebankeod75odstovrednostinepokretnosti,{tojeni`eodgranice od 80 procenata koje je predvi|eno Odlukom NBS (kada se izuzme 20 odsto u~e{}a). „OtudaUredbaVladeSrbijeiOdlukaNBSnisuukolizijiniuslu~ajuodobrewahipotekarnog kredita sa valutnom klauzulom, jer korisnici subvencionisanih stambenih kreditane}ebitiuobavezida obezbedeve}eu~e{}eodonog predvi|enog Uredbom”, smatraNBS.

Prodajemo Italijanima, kupujemoodRusa Glavni izvozni partner Srbije u prva ~etiri meseca ove godinebilajeItalija,na~ijem tr`i{tujeprodatarobavredna 473,1 milion dolara, a glavni uvoznipartnerRuskaFederacija, u kojoj je kupqena roba za 825,6miliona,pokazalisupodaciRepubli~kogzavodazastatistiku. Uizvozu,glavnispoqnotrgovinskipartneri,posleItalije, bilesuNema~kasa417,9miliona i Bosna i Hercegovina sa 341,4 miliona dolara. Glavni spoqnotrgovinski partneri u

~etvrtak16.jun2011.

uvozu,posleRusije,bilesuNema~kasa625,8milionaiItalijasa503,3milionadolara. Spoqnotrgovinskarobnarazmenabilajenajve}asazemqama sakojimaSrbijaimapotpisane sporazumeoslobodnojtrgovini. Zemqe ~lanice Evropske unije ~ine vi{e od polovine ukupne razmene. Drugi po va`nosti partner Srbije su zemqe CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 400,1 milionadolara,akojijerezultat uglavnom izvoza poqoprivrednihproizvoda.

do|edove}ihoscilacija.Ho}eli ihbiti?Kakoseusvemutomesna}i? Ova pitawa mu~e gotovo sve

nas,aotome{tanasmo`eo~ekivatistru~wakdrSini{aOstoji} ka`e:

Povratak u realnost ProfesorEkonomskogfakultetauBeograduNikolaFabris ka`edajeja~awedinarapremaevruuprethodnomperiodubilobezpokri}a.Onnavodidaseposledwihdanavrednostdoma}evalutevra}anarealnijinivo. -O~iglednodaseuovomtrenutkukursdinara,presvega,formira naosnovuponudeitra`weisasvimjeizvesnodajeprethodnoja~awe kursadoma}evalutebilopotpunonerealno-istakaojeFabris. Premawegovimre~ima,proteklihdanakursdinarapremaevruse postepeno vra}a „na neki nivo koji se mo`e okarakterisati kao zdravijiuodnosunaprethodni”.Fabrisjenaglasiodasuodre|eni uticajnakretawekursa,sasvimsigurno,imaleimereNarodnebankeSrbije,odnosnointervencijenadeviznomtr`i{tuiobarawereferentnekamatnestope,„kojesuukazaleukojemsmeruNBSo~ekujekretawekursaunarednomperiodu”.

–Ovakovelikeoscilacijesu pogubne za finansijski sistem, aizaekonomijuucelini–navodi Ostoji}. – Kurs je sidro za koje smo svi vezani i normalno da ovak o vel ik a pom er aw a u kratkomrokuzabriwavajuigra|ane i privredu. Stanovni{tvo kupuje vi{e deviza da bi se za{titiloodovakonaglihpromena. Sve to govori da je te{ko osloniti se na dinar kada se emitujudevizneobveznice.^im stignunanaplatu,ceoiznosse, zajedno s kamatom, prebaci u evre. Leto je obi~n o vreme kada kurs dinara malo oja~a jer gastarbajteri masovno dolaze na odmorpajeprilivdevizave}i. Me|utim,onihlebzara|ujuuzemqamakojejeitekakopogodila kriza pa kod tro{ewa nisu niblizuonako{irokerukekao prenekolikogodina,takoda}e ve}a podr{ka doma}oj valuti ovegodineizostati. Naravno, pad doma}e valute uvekjebiopovezansrastomcena. Trgovci nisu reagovali jer, kako je nedavno primetio profesor dr Milojko Arsi}, cene kod nas uglavnom su formirane na nivou od 105 dinara za evro. Zatotrgovcimogumirnidaprate pad dinara. Istina, u radwama su sve ~e{}e akcije. Sni`ewanisuto{toimimeka`ejer ustvaricenesamosi|unapravi nivo. D. Vujo{evi}

5

Paoriho}e uEvropu Vi{e od 40 odsto poqoprivrednika Srbije smatra da}edoma}apoqoprivreda bitiugro`enapribli`avawemzemqeEvropskojuniji. Istra`ivawe produkcijske ku}eAtlasmedijagrupapokazujedaipakskoro60procenataispitanihsmatrada }e evrointegracije podsta}i razvoj sela i poqoprivrede. Direktorka Atlas medija grupe Svetlana Petkovi} ka`edaje„istra`ivawepokazalo da srpski poqoprivrednici imaju polovi~na znawaoevropskojpoqoprivrednojpraksi”.Onajenavela da se o problemima vezanim za poqoprivredu, ali i za to {ta agraru donosi integrisawe u EU, farmeri najvi{e informi{u preko televizije - wih skoro 40 procenata. Samo vi{e od pet odsto anketiranihupotpunostije upoznato je sa politikom EU u oblasti poqoprivrede, razvoja sela i bezbednosti hran e, dok je sa tim oblastima delimi~no upoznato 80 ods to poq op rivrednika. Najvi{e ispitanika, wih 44 odsto, volelo bidavi{eznaonovimtehnologijama, dok bi wih 33 procenta`elelodaimavi{e podataka o na~inu finans ir aw a u EU. Kak o kqu~nupreprekunakoje}e nai}isrpskifarmeruprocesu pridru`ivawa EU polovina anketiranih navela jepove}awekonkurencije.

GRA\EVINARI OGOR^ENI POVE]AWEM U^E[]A ZA STAMBENE ZAJMOVE NA 20 ODSTO

Stanoveniovako niko`ivnekupuje Gra|evinareipodstanare ve} nekoliko dana trese stambena groznica, od trenutka kada je guvernerNarodnebanke Srbije Dejan [o{ki} najaviomogu}nostpove}awa u~e{}a za stambene kredite indeksirane uevrimana~ak20odsto. Prvi ka`u da ne mogu prodati stanove ni uz sada{we upola mawe u~e{}e, a drugi da ne mogu sakupiti toliki novaczau~e{}ejersvakimesecizdvajajuzakiriju. A u dinarske kredite,naravno,niko`iv neveruje. Da li }e ministar za `ivotnu sredinu, prostorno planirawe i rudarstvoOliverDuli}uspetida ubedipremijeraMirkaCvetkovi}a da je ovakav predlog kontradiktorannastojawimaVlade Srbijedapomognugra|evinskoj industrijiigra|animabezstana,zna}eseve}slede}enedeqe. Gra|evinari poru~uju da je oblastgra|evineme|udelatnostimakojesustubprivredeneke zemqeineverujudabisejednom nepromi{qenomodlukom,kolikogodbankaritvrdedajerealna i neophodna zbog odr`awa stabilnosti finansijskog sektora,  dozvolila propast ovog sektora. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} smatra da bi se u ciqu pospe{ivawagra|evinskepro-

Strah od pu{tawa niz vodu PredsednikGrupacijezaindustrijugra|evinskogmaterijala uPrivrednojkomoriSrbijeQubodragKne`evi},kojijeujedno i direktor ciglane „Igma” u Uqmi, izjavio je za na{ list da bankenisuufunkcijirazvojaSrbijenegoostvarivawaprofita.Strahujedabigra|evinarstvoiindustrijagra|evinskogmaterijalamoglibitipu{teninizvodu. –Iovakomaloprodajemo,prviputuistorijifabrikeusredini gra|evinske sezone radimo sa 60 odsto kapaciteta jer ni podovimuslovimanemo`emodaprodamogra|evinskimaterijal – ka`e Kne`evi}. – Nekada su {leperi ~ekali ispred fabri~kekapijeod~etiriujutro,amismosamopakovali,adanas sepla{imoda}emougasitiiovomaloproizvodwe.Zatoseprotivimosvakojodlucikojabirestriktivnodelovalanagra|evinarstvoiizwegaiscedilaposledwukap. izvodwe u~e{}e za stambene kredite trebalo ne samo smawiti nego i ukinuti, a kamate zakreditevezatiilizakursne

razlike ili meru koju narod mo`edaplati. Isto misli i sekretar Udru`ewa Privredne komore Vojvo-

dine @arko ^a|enovi}. Tvrdi da }e nova mera, ukoliko bude prihva}ena,smawitiiovakomalu potra`wuzastanovimai zadati ozbiqan {amar i gra|evinskoj industriji i izvo|a~ima radova. Da je potra`wa u velikom padu,potvrdiojeiministarDuli},kojika`eda jeod4.500stanova,koliko se gradi na mestu nekada{we kasarne u Beo- gradu,uzu~e{}eoddeset procenatadosadaprodata tek ~etvrtina. Stan trenutno kupuje samo onajkojepretogane{to prodao,akreditnikupci sve su re|i. Nedovr{en je ogroman broj stanova jer investitori nemaju novaczato{tonisuprodalini onezavr{ene. Svi znamo koliko `u~i su proliligra|anikojisupro{le godine predali zahteve za subvencionisanestambenekredite, a ~iji zahtevi do Nove godine nisudo{linaredzare{avawe. Wihjebilazahvatilanovaovogodi{wauredbakojomjeu~e{}e pove}anospetnadesetprocenatavrednostistanapasuvodili pravu bitku da im se omogu}i primenalawskogpovoqnijegre`imaokou~e{}a.Akodvosoban stanod50kvadratako{ta50.000 evra, podstanarima je velika razlikadali}ezau~e{}edati 2.500evraili5.000evra.Ponovom predlogu, oni bi morali da daju~ak10.000evra,{tonemogu daskupenidasepostavenatrepavice. R. Dautovi}

Kontrolabezbednostinaradu Svi investitori u Srbiji mora}e da na gradili{tima postave koordinatore za bezbednostnaraduod1.jula,kada}epo~etidaseupotpunostiprimewujeuredbakojazainvestitorepredvi|akazneod800.000 domiliondinara.Uredbaobezbednostii zdravqu na radu na privremenim ili pokretn im grad il i{ tim a, koj a je don et a 2009.godine,upotpunosti}ebitiobavezuju}a od 1. jula, u ciqu smawivawa broja

smrtnih slu~ajeva i povreda na gradili{tima. DirektorkaUpravezabezbednostizdravqenaraduVeraBo`i}Trefaltjenadana{wem skupu u Privrednoj komori Srbije kazaladajekaznadomiliondinarapredvi|enazainvestitoreiliwihovezastupnike usvojstvupravnoglica.Akojeupitawufizi~kolicekojejeinvestitorilizastupnik investitora mora}e da plati kaznu od

400.000do500.000dinara,akoneispunipomenutuobavezu. Predvi|enajeikaznaod40.000do50.000 dinara za odgovornu osobu u firmi, kao i investitora ili zastupnika investitora akojeusvojstvufizi~koglica.Investitori}emoratidaimajunajmawepojednogkoordinatora za izradu projekta i izvo|ewe radova, koji }e se starati za bezbednost radnika.


6

ekologija

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

UREDBAOPROGLA[EWUSPECIJALNOGREZERVATAPRIRODEKOVIQSKO-PETROVARADINSKIRIT

O~uvawevodenih,mo~varnih, livadskihi{umskihstani{ta Vlada Srbije donela je pre nedequ dana Uredbu o progla{ewu specijalnog rezervata prirode Koviqsko-petrovaradinski rit odnosno dela plovnog podru~ja na levoj i desnoj obali reke Dunav na wegovom sredwem toku pored naseqa Koviq i Petrovaradin. Taj deo progla{en je za specijalni rezervat prirode pod imenom Koviqsko-petovaradinski rit i stavqa se pod za{titu kao podru~je prve kategorije odnosno od izuzetnog zna~aja. Specijalni rezervat prirode Koviqsko-petrovaradinski rit, prema ovoj Uredbi, stavqa se pod za{titu da bi se o~uvao kompleks vodenih, mo~varnih, livadskih i {umskih plavnih stani{ta sa raznovrsnim orografskim i hidrografskim oblicima ritova- ade, rukavci, meandri, pli}e i dubqe depresije i obalske grede i za wih vezane `ivotne zajednice - ritske galerijske {ume hrasta la`waka, jasena i veza, {ume crne i bele topole, bele vrbe, vla`nih livada,

mo~vara i bara, otvorenih vodenih povr{ina. Za{tita je i zbor razli~ite faune - 42 vrste insekata, 26 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca od kojih su sve za{ti}ene, 206 vrsta ptica, a od sisara ve}i broj retkih i ugro`enih vrsta kao {to su vodena i mo~varna rov~ica, vidra, divqa ma~ka, kuna i belica. Specijalni rezervat prirode Koviqsko-petrovaradinski rit sastoji se od dve odvojene celine koje povezuje tok reke Dunav, Petrovaradinski rit koji predstavqa mawu celinu i nalazi se uz desnu obalu Dunava dok znatno ve}i deo, koji je sme{ten uz levu obalu Dunavu, ~ini Koviqski rit na koji se nadovezuje Kr~edinska ada i deo Gardinova~kog rita u ~ijim granicama se nalaze i dve mawe dunavske ade. Ina~e, ovaj rezervat prirode nalazi se na teritoriji grada Novog Sada i op{tina In|ija, Sremski Karlovci i Titel i obuhvata povr{inu od 5.895 hektara od ~ega je 4.062 u dr`avnoj, 1027 u svojini Srpske pravoslavne

crkve i 806 hektara u privatnoj i drugim oblicima svojine. Na podru~ju specijalnog rezervata nije dozvoqeno obavqati radove i aktivnosti za koje se u skladu sa zakonom utvrdi da mogu o{tetiti populaciju, zajednice i stani{ta biqnih i `ivotiwskih vrsta, naru{iti prirodni procesi i ekolo{ka celovitost podru~ja. Specijalni rezervat prirode Koviqsko petrovaradinski rit poverava se na upravqawe Javnom preduze}u “Vojvodina{ume”. Ono ima obavezu da organizuje ~uvarsku slu`bu, ~uva, odr`ava i obele`ava za{ti}eno poru~je, donosi plan upravqawa, pravilnik o unutra{wem redu i ~uvarskoj slu`bi, utvr|uje i napla}uje naknade za kori{}ewe za{ti}enog podru~ja, progla{ava i koriti ribarsko podru~je na ribolovnoj vodi za{ti}enog podru~ja i donosi programe upravqawa ribarskim podru~jem. Q.Male{evi}

UBELOJCRKVISEDIGLAPRA[INA,ALIBESPOTREBNO

PARKPRIRODE„STARATISAKODBISERNOGOSTRVA“

Ni{taodskladi{tewa opasnogotpada

Poribqavawe zaprviro|endan

Proteklih desetak dana belocrkvani su potpisivali peticiju da se DOO “Saf metal“ ne dozvoli skladi{tewe opasnog otpada u nekada{woj fabrici kerami~kih plo~ica “25. maj“, kako je predsednik op{tine @eqko Crnogorac u izjavi za “Dnevnik“ rekao iz potpune neobave{tenosti. -Ta~no je da je pomenuto preduze}e podnelo zahtev nadle`nom organu za izdavawe dozvole za skladi{tewe opasanog otpada, ali ni jednog trenutka nikome nije palo na pamet da taj zahtev i odobri – ka`e Crnogorac. Fabrika se nalazi u neposrednoj blizini Gradskog jezera i ni{ta {to bi moglo da ugrozi turizam, poqoprivredu i odr`ivi razvoj op{tine Bela Crkva ne}e mo}i na tom prostoru da se radi. Crnogorac je napomenu da se DOO “Saf metal“ neometano bavi primarnim poslom, otkupom me-

tala za ~eli~anu u Rumuniji i da je interes op{tine da, zbog velikog broj nezaposlenih lica, {to vi{e zainteresovanih za rad u Beloj Crkvi do|e, ali ne i po svaku cenu. U ime op{tinskog rukovodstva, kako je rekao, nedavno je odbio firmu koja je na prostoru biv{e kasarne htela da proizvodi eksploziv, jer bi to ugro`avalo reku Neru i {eta~ku zonu koja u tom delu grad postoji decenijama. - Fabrika kerami~kih plo~ica “25.maj“ podignuta je pre tridesetak godina i nikada nije radila sa uspehom. Posledwih 20 godina nije radila uop{te i na kraju je dospela u ste~aj. Ovaj ogroman i izuzetno atraktivan prostor od ste~ajnih poverilaca otkupila je firma DOO “Saf metal“ vlasnika \okeStojanovi}a. M.V.

„KARLSBERGSRBIJA”UAKCIJI„O^ISTIMOSRBIJU”

Sinuoparkdvorca Dun|erski U okviru kampawe „O~istimo Srbiju“ zaposleni kompanije Karlsberg Srbija, u saradwi sa Mesnom zajednicom ^elarevo u~estvovali su proteklog vikenda u akciji ~i{}ewa dvorca Dun|erski. Kompanija Karlsberg Srbija je od 2007. godine zvani~ni starateq parka dvorca Dun|erski, koji je izgradio osniva~ pivare u ^elarevu Lazar Dun|erski, i redovno ula`e u odr`avawe i za{titu ovog kulturnog spomenika. Ova kompanija se koja se nalazi u neposrednoj blizini dvorca i ve} petu godinu se stara o parku povr{ine oko pet hektara, koji pripada dvorcu. Zahvaquju}i stalnom trudu zaposlenih u kompaniji, ovaj do skora neugledan prostor, postao je jedna od najlep{e odnegovanih zelenih povr{ina. U akcijama ure|ewa parka do sada je u~estvovalo preko 500 zaposlenih kompanije Karlsberg Srbija, koji redovno odr`avaju vrt. - Razvojem i implementacijom odgovorne poslovne prakse, ra-

znovrsni projekti koje kompanija Karlsberg Srbija sprovodi ve} du`i niz godina predsta-

vqaju istinsku posve}enost kompanije o~uvawu `ivotne sredine i dru{tveno odgovornom poslovawu smatra generalni direktor kompanije Karlsberg Srbija Gabor Bekefi. -

Kao rezultat svakodnevnog odgovornog opho|ewa kompanije prema okolini, potro{a~ima, zaposlenima i partnerima, u~e{}e na{e kompanije u akciji ~i{}ewa dvorca Dun|erski predstavqa zna~ajan doprinos dru{tvu i okolini. Dvorac u ^elarevu, nastao na prelazu iz 18. u 19. vek, po svojim stilskim odlikama, bogatstvu dekoracije, rasporedu prostorija i opremi enterijera, spada me|u najlep{e i naj~e{}e spomiwane spomenike arhitekture u Vojvodini. Fasada dvorca bila je u lo{em stawu, a nedavno je do{lo i do uru{avawa drugih delova dvorca. Vlasnik dvorca je dr`ava Srbija, a u brigu o wemu ukqu~ene su i druge institucije: Muzej Vojvodine, koji je upravqa~, kao i Zavod za za{titu spomenika kulture, koji je ovo klasicisti~ko arhitektonsko delo stavio pod za{titu dr`ave, ali usled nedostatka novca to do sada nije dalo rezultate. R.D.

Formirawelokalnih zelenihtimova U Centru za privredno tehnolo{ki razvoj AP Vojvodine na Andrevqu od danas do subote odr`ava se radionica za ~lanove Me|uop{tinske radne grupe za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj u Ju`noba~kom okrugu (MORG). Ova radionica je nastavak dosada{wih aktivnosti MORG-a, a ciq wene realizacije jeste priprema za formirawe lokalnih zelenih timova u 11 op{tina Ju`noba~kog okruga, koji }e podr`ati sprovo|ewe Lokalnih planova upravqawa otpadom, monitoring realizacije planiranih aktivnosti utvr|enih Akcionim planovima za sprovo|ewe Lokalnih planova upravqawa otpadom i evaulaciju postignutih rezultata.

Pored toga, na radionici }e se napraviti planovi za lokalne akcije promocija adekvatnog upravqawa komunalnim otpadom na teritoriji svake op{tine, prodiskutovati planovi za monitoring i evaulaciju Lokalnih planova upravqawa otpadom i prezentovati neophodni koraci za uspostavqawe zelenih timova u svakoj op{tini. Ova radionica se realizuje u sklopu GIZ projekta „Ja~awe lokalne samouprave“, a organizuju je Ju`noba~ki upravni okrug, NVO „In`eweri za{tite `ivotne sredine“ i Me|uop{tinska radna grupa za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj (MORG) uz podr{ku i finansirawe nema~ke organizacije za internacionalnu saradwu - GIZ.

Park prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“ obele`io je ju~e prvi ro|endan. Tim povodom odr`ana je celodnevna sve~anost u priobaqu ovog prirodnog rezervata kod ^uruga. Pored predstavnika Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode Srbije, pod ~ijim stru~nim nadzorom je ovo prirodno dobro i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, me|u gostima su bili predstavnici resornog ministarstva, tri lokalne samouprave iz Be~eja, @abqa i Novog Be~eja, kroz koje meandar Stare Tise dug 24,4 kilometara prolazi... - Ovde su sa nama i gosti iz okolnih za{ti}enih prirodnih dobara kao {to su Elemir, Jegri~ka, Slano kopovo, Carska bara... Iskoristili smo wihovo prisustvo za razmenu iskustva, koje }e nam koristiti u daqem radu. Ipak smo mi najmla|i u ovom dru{tvu, rekla nam je direktorka be~ejskog JP „Komunalac“ Er`ebet Feher, firme koja je starala nad parkom prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva. Ro|endansko slavqe je po~elo otvarawem izlo`be likovnih radova osnovaca, nastalih u okviru {kole u prirodi, i uru~ewem nagrada najuspe{nijima, otvorena je ~uvarska ku}ica, zavr{en splav u vodi... Gosti su imali priliku da se voze ~amcem do tre}e rampe, a u vreme zajedni~kog ru~ka najvi{e se razgovoralo o tome {ta je sve ura|eno tokom minulih godinu dana

PoribqavaweStareTiseuparkuprirodekodBisernogostrva

i onome {ta je u planu da se uradi. - Zahvaquju}i izlovqavawu amura i tolstolobika, u Staroj Tisi od Ba~kog Gradi{ta do ^uruga su, opet, autohtone vrste ribe ve}inske, pa je od 1. juna voda dobila drugu kategoriju. Pecaro{i sada moraju da kupe doplatnu dozvolu po ceni od 1.500 dinara. Toga su izuzeti jedino oni koji su kupili ribolova~ku dozvolu kod staraoca Parka prirode. Da bi se ribqi fond obogatio, ovih dana je, kod mosta koji spaja Ba~ko Gradi{te i Biserno ostrvo, obavqeno poribqavawe Stare Tise dvogodi{wom {aranskom mla|i te`ine od 200 do 500 grama, rekao nam je glavni ribo~uvar MihaqNovak.

Vaqa podsetiti da je prethodno poribqavawe {aranskom mla|i bilo 2000. godine, kada je kod Ba~kog Gradi{ta u vodu pu{teno 176, a kod ^uruga 200 kilograma ribe. Sada je iz ribwaka „Kapetanski rit“ u Velebitu kod Kawi`e stiglo ne{to preko 1000 kilograma {aranske mla|i. To je najboqa potvrda da se na prostoru Parka prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“, koje se prostire na 391 hektaru obavqa potreban stru~ni nadzor. Tome u prilog ide i jesenas izgra|en vidikovac za ptice, s kog se prote`e pogled ka po~etnom delu za{ti}enog meandra Tise, ali i Bisernom ostrvu i obli`wem be~ejskom Ribwaku, registrovanom stani{tu brojnih ptica selica. V.Jankov

„^ISTO]I”DODEQENANAGRADAZAKOMUNIKACIJE

Postupidrasti~no, odvojplasti~no Novosadskom preduze}u “^isto}a“ pro{le nedeqe dodeqena je nagrada Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u (DSOJ) za komunikacije u javnom sektoru. Na sve~anosti odr`anoj u beogradskom “Domu omladine“ nagradu je primila rukovodilac Slu`be marketinga „^isto}e“ Milica Vlaisavqevi}. Ovo novosadsko javno preduze}e je nagra|eno za projekat “Postupi drasti~no, odvoj plasti~no“, koji se realizuje od pro{le godine i ima za ciq podizawe svesti gra|ana o va`nosti primarne separacije otpada i izdvajawa PET ambala`e u posebna spremi{ta. - Upravqawe otpadom prema pravilima Evropske unije i postulatima za{tite `ivotne sredine postavqeni su kao ciq na{eg preduze}a. Srbija je na samom po~etku razvoja selekcije otpada u doma-

}instvima, a gra|ani nisu senzibilisani, niti edukovani o va`nosti ponovne upotrebe korisnih sirovina, kako bi sa~uvali `ivotnu sredinu od negativnog uticaja deponija otpada. Na{e preduze}e je izdvojilo novac za uvo|ewe primarne separacije PET ambala`e na teritoriji grada Novog Sada i uporedo sa tim zapo~ela sprovo|ewe aktivne kampawe kako bi gra|ani prihvatili novi na~in odlagawa otpada i usvojili va`nost ovakvog postupawa – rekla je u izjavi za na{ lisrt {efica Milica Vlaisavqevi}. Kampawom “Postupi drasti~no, odvoj plasti~no” obuhva}ene su sve ciqne grupe stanovni{tva, a dinamika je planirana u skladu sa dinamikom postavqawa posebnih spremi{ta za PET ambala`u. U okviru kampawe su odr`ane desetine eko radionica za decu

pred{kolskog uzrasta, potom eko radionice u okviru javnih manifestacija u gradu, postavqene su lopte za odlagawe PET ambala`e u dvori{tu osnovne {kole, gra|ani su dobili u po{tanske sandu~i}e edukativne letke, na ulaze zgrada su postavqeni plakati, a kroz saradwu sa medijima, uz saop{tewa i konferencije za novinare, u medijima su iza{le desetine objava o kampawi i va`nosti primarne separacije otpada. - Najegzaktniji pokazateq uspeha kampawe je podatak da je u januaru 2010. godine na teritoriji grada iz spremi{ta za PET ambala`u izdvojeno oko 23,5 tone ove vrste otpada, a godinu dana kasnije, u januaru 2011. godine rezultat je oko 44 tone sakupqene PET ambala`e iz spremi{ta - navela je Vlaisavqevi}eva. Q.Nato{evi}


Pop,yezisoul uDunavskomparku

Konkurszadotiran odmorstudenata

Koncert orkestra Aleksandra Dujina, uz pratwuvokalaMirjaneDragani},odr`a}ese ve~erasu18~asovauDunavskomparku.Program podrazumeva xez, pop i soul zvuke, a u slu~aju lo{eg vremena preme{ta se u Muzej Vojvodine,UlicaDunavska35. OrganizatorDunavksesaletlejeudru`ewe gra|ana“Artonvils”,apokroviteqNaftna industrijaSrbije.Ulaznaovajdoga|ajjebesplatan. A. J.

Zdravstveno potporno udru`ewe studenata i MinistarstvoprosveteinaukeraspisalojekonkurszadotiranodmorstudenatanaZlatiborukoji ukqu~uje deset punih pansiona u odmarali{tu „RatkoMitrovi}„poceniod7.900dinara.Prijave se mogu predati u Udru`ewu u @elezni~koj ulici 9, na telefon 021/6350 - 475 i na imejl zpuns@ eunet. rs. Ovo neprofitno udru`ewe je osnovanopre19godinaislu`izapomo}studentimaNovosadskoguniverziteta. G. ^.

Humanitarnaprodajna izlo`ba Humanitarna prodajna izlo`ba slika za „Devojkukojavoli`ivot”zatvarasedanasu 20satiuba{tiKafea„Atina”.Nastupaflamenkosastav„Komoelagua”,aslike,kojese prodaju od 10. juna, ve~eras }e biti na popustu. Akcija„Devojkakojavoli`ivot”zapo~ela je marta 2010. godine kako bi se sakupilo

Novosadska ~etvrtak16.jun2011.

S

^vor kona~no prese~en lo, a o~ekuje se da u blizini, kakojeranijenajavqivano,budepostavqenvelikijavni~asovnik.Prostor}e,dakle,bitiskockanidolazaknapla`u posta}e prava milina, jer }e biti mesta za sve i to bez zbijawa redova. Po komentarima sugra|ana ovaj posao je trebaoiranijedaseodradi, ali„boqeikadnegonikad”.To {toseokretnicaure|ujeba{ ovogletanosisasobomiizvesnu simboliku jer [trand slavi vek od otvarawa, pa je shodno sa velikim jubilejom dobioisve~arskiprilaz. B. Markovi}

DANAS ISPRED SPENSA

Pijaca„Mojsala{” Pijaca„Mojsala{„tre}aove godine, bi}e otvorena danas od 14do20~asovanaplatouipsred Spensa.Iovegodinesloganpijace je „Organska poqoprivre-

da. dobra za tebe, dobra za prirodu“, te }e posetioci danas na {tandovimamo}idapron|uorganske proizvode iz raznih mestaVojvodine. A. V.

DeoUliceDimitrija Tucovi}abezvode Stanovnici dela Ulice Dimitrija Tucovi}a, od Ulice carice MilicedoBulevaraoslobo|ewabi}ebezvodedanasod8do16~asova.Kakonajavqujuu“Vodovodu”doprekidaisporuke}edo}izbog planiranihradovanavodovodnojmre`i. A. V.

V remeploV

NA SPENSU BIO LETWI SAJAM ZAPO[QAVAWA

Imladoistaro loviloposao Letwi sajam zapo{qavawa odr`anuZapadnomholuSpensa ju~e od 10 do 16 ~asova prikupiojenajednommestu30poslodavacaioko2000qudiupotrazi za zaposlewem. Sajam je otvorio pokrajinski sekretar zarad,zapo{qavaweiravnopravnostpolovaMiroslavVasin a potom su posetioci krenuliupro~e{qavawe{tandovaiu“bitku”za250slobodnih radnih mesta. Najvi{e {ansi zaposaoimalisuonikoji`ele da budu agenti osigurawa i referentiprodaje. Direktor filijale Nacio- nalneslu`bezazapo{qavawe Sini{a Nadbandi} istakao je zadovoqstvo {to je organizatorovogsajmaGrad,te{totako ostvaruju zajedni~ko socijalnopartnerstvo. -Organizacijomovogletweg sajma lokalna samouprava pokazuje odgovornost prema lokalnoj zajednici. Rezultate ovog sajma vide}emo u kroz {est meseci, a ako se me|u ovih250slobodnihradnihme-

Berberipostali frizeri re, a glavni u~iteq za majstora berbera bio je stariji majstor frizersaevropskimiskustvom, Novosa|anin Henrih [ag. Na sve~anostipovodomuspe{nozavr{enihzavr{nihispitanate~aju,16.juna1930. istariberberiinovifrizerisuujedanglas govorili kako su wima do{li boqidani. N. C.

{aci, konobari, profesori srpskogjezikaiprogrameri. Prvi put na sajmu je u~estvovala i [vajcarska organizacijazapomo}sveturadau zajedni~kom projektu- u~e{}a mlad ih na sajm ov im a zap o{qav aw a sa Sekc ij om mladihSavezasamostaln ih sind ikataSrbije.

biografijabilojeionihkojima fali tek nekoliko meseci da dobace do zaslu`ene penzije,nonemajugdedajezarade. -  U posledwe vreme jako je maloponudazaposao,inekako mi se ~ini da sam u najgorem

zakrajzakqu~ioda„poredsvojih radnih ve{tina i sta`a, u potrazi za poslom ipak treba imatiimalosre}e”. U sklopu Sajma u 12 ~asova organizovanajetribinanakojoj je predstavqen program za-

periodu za zaposlewe, jer za godinudanakolikotra`imposao nisam bila ~ak ni na jednomrazgovoru-reklajediplomirana ekonomistkiwa MilanaMajki}. TakojeiMilovanTri~ko uz svoje veliko radno iskustvo i skoro godinu dana do penzije,

po{qavawaqudisainvaliditetom.Posle14~asovabrojposetilaca je lagano opadao, ve}inaposlodavacaprikupilaje broj biografija koji im je potreban, te se ~ekalo 16 ~asova i zvani~no zatvarawe vrata Spensa. A. Latas Foto:N. Stojanovi}

Najvi{egu`vebilojena{tandunakom sutra`enidiplomiranipravnici, ekonomistiiin`iwerielektrotehnike. Mnogoonihkojisuhteliutrgovce, mesare,pekare,kuvareimagacionere stapopuniijednatre}ina,bi}u zadovoqan - rekao je Nadbandi}. Najvi{e gu`ve bilo je na {tandu gde su se tra`ili diplomiranipravnici,ekonomistiiin`iwerielektrotehnike. Ve}i broj qudi prijavqivaoseina{tandovenakojima su tra`eni trgovci, mesari, pekari,kuvariimagacioneri. Poredovihzanimawa,posaosu mogli na}i jo{ i {iva~i, ~ista~i, stolari, limari, in`iweri arhitekture, kuriri pe-

U Novom Sadu je po~etkom 1930.godinezvani~noradilo90 mu{kih berbera i tri `enska frizera. Prvi su se zlopatili jernisuimalidovoqnoposla,a drugi od posla nisu mogli da dignuglavu.ZatojemesnoUdru`eweberberaifrizeraorganizovalotromese~nite~ajzaprekvalifikacijuberberaufrize-

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

viNovosa|ani,qubiteqi [tranda, godinama su se hvatali za glavu kadasudolazilinapla`u,jer su uvek morali da prave slalom izme|u autobusa, taksista i kolega {eta~a na obli`woj okretnici. Negodovawa su pqu{tala na sve strane, ali je sada sa tim gotovo jer }e kompletna okretnica biti gotova do sredine slede}eg meseca, dok ve} sada ima izgledminitrgakojijelep{lagvortzapla`u. Pe{a~kideojeure|en,tuje i zasebna staza za bicikliste,uskoroseure|ujezeleni-

75.000evrazaDarijuKosti},kojojjepotrebna transplantacija bubrega kako bi nastavilanormalnoda`ivi.Iakojepodr`aoveliki broj qudi, firmi i medijskih ku}a, nedostajejojjo{30.000evra.Vi{einformacijao ovojhumanitarnojakcijimo`esena}inasajtu www.devokjakojavolizivot.info ili na istoimenojfejsbukstranici. D. B.

- Upoz naj em o mlad e qud e sa wihovim pravima i nudimo im besplatnu pravnu pomo}. Pose}en ost sajm a je odl i~n a, a vide} em o kak av }e krajw i rezultat - rekla je predstavnica ove organizacije OliveraStepanovi}. Na sajam su uglavnom do{li mla|i qudi sa tek zavr{enim fakultetima i sredwim {kolama,aliupopuwavawuradnih

LAN^ANI PREKIDI JU^E PRE PODNE

Kablostaviopolagradabezstruje Ju~eoko 9 i 30do{lojedokvara nadistributivnoj mre`i ED Novi Sad zbog ~ega je jedan deo grada ostao bez struje. Utvr|enjekvarnakabluizme|utrafostanicaNoviSad4, kojasenalazipored hipermarketa „Tempo” i trafostanice SeverkodAlma{koggrobqa.KvarnakablujeizazvaoispadtrafostaniceSever i tako da je i deo korisnika ostao  bez strujeito deou`egcentragrada,Bule-

var Mihajla Pupina,Ulica Laze Kosti}a,PetraDrap{inaideogradaoko@elezni~kestanice. Ekipe Elektrovojvodine su odmah iza{le na teren kako bi prona{le mesto kvaraiotklonilega.Vanrednimnaporima kompletan konzum je snabdeven strujom iz alternativnih pravaca, tako da je redovnostaweusnabdevawuelektri~nom energijomuspostavqenou11~asova.

Kvar je uzrokovao lan~ane prekide u isporuci elektri~ne energije u gradu, jerjeutovremezbogradovakojeizvodi EMSna110kVmre`i tokomradovabez snabdevawa bila i trafostanica 110/20 kV Rims ki [an~ ev i i traf os tan ic a 110/35kVNoviSad2.Kupcielektri~ne energije koji su se snabdevali i sa tih trafostanicave}subilisnabdevaniiz alternativnihpravaca. N. P.

Iskqu~ewa elektri~neenergije Novi Sad: od 9 do 12 ~asova UlicaSuvoborskaod1do19,od 9.45do11.15~asovaulice\or|a Nedeqkovi}a, Anastasa Jovanovi}a, Qubomira Stefanovi}a, Marije Petrovi}, Svetozara Markovi}a –Toze, Vase Jovanovi}a, Vladimira Demetrovi}a, Dobre Jovanovi}a, Milice Tomi}iSvetlaneVrani}. Sremski Karlovci: od 8 do 13 ~asova deo naseqa od ulice bra}e An|eli}

premabregu,^erat,Dudaraivikend  naseqe E{ikovac i Stra`ilovo. Rumenka:od8do13~asova deo naseqa oivi~en ulicama Oslobo|ewa i Partizanskom do kanala.Beo~in:od7.30do14~asova naseqe Dunav i preduze}a „Efekt“i„Elkond“.^erevi}:od 7.30do14~asovadeoUliceMar{ala Tita. ^erevi}: od 8.30 do 13.39 ~asova deo vikend naseqa okovileIzvr{nogve}a.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

c m y

8

ASOCIJACIJA “ANUHS” SPREMILA KOTLI]

Ugro`enima besplatan |uve~

Grad stvoren za bajs Prepuna biciklisti~ka parkirali{ta nisu neobi~na slika, jer se sve vi{e Novosa|ana okre}e ovom vidu prevoza. S obzirom na to da su gu`ve u saobra}aju sve ve}e, cena goriva u stalnom porastu ba{ kao i gradski prevoz, ne iznena|uje sve ve}i broj qubiteqa ovog eko-

nomi~nog i ekolo{kog prevoznog sredstva. Grad je tako|e prepoznao potrebu za dvoto~ka{ima, te }e Novi Sad uskoro postati i prvi u Srbiji sa „rent-a-bajkom”, a bicikli }e mo}i da se iznajme na ~ak pet lokacija u gradu. D. B.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Kompjuterski bukvar”

Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po dva kwige. Oni koji se prvi jave od 15do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo „Kompjuterski bukvar„ autora DraganaPelemi{a i Sr|anaJani}ijevi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”,

Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Tekst kwige ne nudi kona~na re{ewa, ve}, kao pravi bukvar, otvara vrata svima onima koji su spremni da zakora~e u svet za wih novih mogu}nosti i izazova. Ovde se nalaze slova i pravila kako da ih sastavqate u re~i i ~itate. Ideja ove kwige jeste da vas uvede u novi svet i da u~ini da joj se vra}ate kad god za to osetite potrebu. A. J.

Miris |uve~a, zvuci regea i vesela dru`ina oko kotli}a neuobi~ajena je slika koja se ju~e mogla videti na zarasloj ledini izme|u Novog naseqa i Detelinare, na kojoj `ive mnoge porodice u improvizovanim domovima. Ovo dru`ewe i besplatan obrok za decu i wihove roditeqe iz okolnih ku}a organizovala je grupa mladih entuzijasta iz asocijacije “Anuhs”. - Nemamo dovoqno javnih kuwiwa, a previ{e je gladnih qudi i ovom akcijom `elimo da nahranimo sugra|ane kojima je obrok potreban, ali i da uka`emo na to se kod nas mnogo hrane baca. Poenta je da bi sve te namirnice, pre popadawa pija~ari i marketi

mogli da daju organizacijama koje bi mogle istog dana da ih kuvaju i podele obroke ugro`enima objasnila je JelenaVukovi}. Wen kolega \or|e Kolarski je rekao da je to, upravo, wihov ciq. Ova organizacija `eli da se bavi prikupqawem hrane koja bi mogla da se reciklira i servira u jo{ jednoj kuhiwi koja }e raditi kao ispomo} Crvenom krstu. Mladi iz ove organizacije apeluju na sugra|ane da svu garderobu koja im nije potrebna odnesu u Crveni krst i da uvek imaju na umu kako neko ima mawe od wih. Slede}a akcija bi}e organizovana izme|u Limana i Telepa, na mestu gde `ivi oko 20 porodica u nehumanim uslovima. A. V.

REVOLTIRANI GRA\ANI TRA@E DA SE RE[I PROBLEM KOJI KVARI SVAKO LETO

U Porti zbog buke no}na mora Komunalna policija svako ve~e dobija pregr{t poziva od sugra|ana koji se `ale na glasnu muziku, ili glasne goste u ba{tama kafi}a. Na~elnik komunalne

cima kafi}a u iznosu od 20.000 dinara. - Odlukom grada u letwim ba{tama je zabraweno imati {ank ili pult, zabraweno je dr`ati

policije Neboj{aRadovanac ka`e za „Dnevnik” da su policajci u nekoliko slu~ajeva zbog prekora~ewa radnog vremena i glasne muzike naplatili kazne vlasni-

televizor ili muzi~ki ure|aj napoqu, a nije dozvoqen ni ro{tiq, kao ni ra`aw u ba{ti. [to se ro{tiqa ili ra`wa ti~e nismo do sada imali pritu`bi,

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Govor tela”

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak priru~nika „Govor tela” XoanLibmanSmit, u izdawu „Alnarija“. Svi ponekad primetimo da ne{to nije u redu s na{im telom. Me|utim, kako da znamo da li su u pitawu bezazlene tegobe ili znakovi zbog kojih treba da posetimo lekara? Ova sveobuhvatna i

fascinantna kwiga bavi se svim fizi~kim pote{ko}ama – od glave do stopala – kako bi nam pomogla da razumemo ~esto tajanstvene signale koje nam telo {aqe. Ukoliko imate zdravstvenih problema ili jednostavno `elite da saznate ne{to vi{e, ova kwiga }e vam pru`iti sve potrebne informacije kako biste se bli`e upoznali sa neverovatnim mehanizmom koji vas pokre}e. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”. A. V.

U znaku meseca transplantacije Promocija o transplantaciji i donaciji organa „[ansa za novi `ivot”, u organizaciji Saveza bubre`nih invalida Vojvodine i Klini~kog centra Vojvodine, odr`a}e se danas od 10 sati u „kadici” a Spensu. U~stvova}er

Jelica Alargi} s Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju i Uru`ewe „Pantransplant”, a sve u ciqu podr{ke obele`avawa meseca transplantacije u Vojvodini. D. B.

Crti} i film za najmla|e Crtani film „^udesna {uma” bi}e prikazan danas u 10 ~asova na prvom spratu Novosadskog otvorenog univerziteta, Ulica Radni~ka 20. U 12 ~asova, deca }e mo}i da pogledaju komediju „Veliki„. Projekcije predstavqaju deo de~jeg filmskog festivala „Iz kineti~kog albuma”organizovanog u okviru letweg „Raspustili{ta”. A. J.

Foto:S.[u{wevi}

Foto:F.Baki}

Izlo`ba „Izdvojeni predeli” Izlo`ba „Izdvojeni predeli”, Jovana I. Rakixi}a, koju organizuje Ogranak Srpske akademije nauka u Novom Sadu, odr`a}e se danas u 19 ~asova u Galeriji SANU, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Otvori}e je likovni kriti~ar SavaStepanov. G. ^.

O kwi`evniku Jovici A}inu Program iz ciklusa „Portreti” koji je danas u 20 ~asova posve}en kwi`evniku Jovici A}inu, odr`a}e se u klubu „Tribina mladih„ Kulturnog centra grada. Neposredan povod je kwiga pri~a „U{}e okeana” Jovice A}ina, koju je ove godine izdala „Geopoetika”. U programu u~estvuju SvetislavJovanov, Frawa Petrinovi} i autor. J. Z.

ali za glasnu muziku i urlawe jepolicijske stanice „Stari grad” smo - navodi Radovanac. kako bi se dogovorili da na zahKa`e da je najkriti~nija Katev gra|ana svako ve~e tu patrotoli~ka porta, jer posle zatvaralira policija. wa kafi}a mnogi tu ostaju i pra- U Katoli~koj porti je zaista ve buku, urlaju i smetaju sugra|a- stra{no. Kolege mi ka`u da po nima koji tu `ive. Nedavno je kodvadesetak, a po nekad i vi{e munalna policija dobila i dopis mla|ih pripitih osoba svako veod revoltiranih ~e prave larmu. Novosa|ana kojim Mnogi vr{e malu mole da se re{i nu`du na fasade U Katoli~koj porti okolnih zgrada. ovaj problem, koji svake no}i po se iz leta u leto Mnogi sugra|ani ponavqa. dvadesetak i vi{e ovde nemaju mira - Kada su u pitani dawu ni no}u, mla|ih pripitih wu lokali i leta taj goru}i proosoba pravi larmu we ba{te u Katoblem mora pod li~koj porti koji hitno da se re{i ne po{tuju odluku, - ka`e Radovanac. komunalna policija mo`e i mora Ina~e, vaqa podsetiti da poda reaguje. ^ak je i nekoliko wih sle fajronta u kafi}u mogu da ka`weno. Me|utim, kada se subudu samo konobari i {ankeri gra|ani deru po ulici to ve} spa- koji rade popis. Ukoliko komuda u reme}ewe javnog reda i mira, nalna policija zatekne i po nei tu mo`e da odreaguje samo poli- kog gosta, vlasnik }e platiti kacija - obja{wava sagovornik. znu bez obzira {to je muzika utiPovodom tog problema uskoro {ana ili uga{ena. }e imati sastanak s komandirom Q. Nato{evi}

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Gde su nestale klupe s tvr|ave Sve klupe sa pogledom na Dunav uklowene su sa Tvr|ave. Morate platiti pi}e da biste seli. Da li je to Tvr|ava privatizovana, a mi nismo obave{teni ? 062/212... *** Tadi}u nemoj `uriti sa protivgradnim raketama, vaqa se malo i u sre}u uzdati. 064/1258... *** Posle pti~jeg i sviwskog gripa, pojavila se zaraza od koje u Nema~koj qudi umiru od povr}a za~iwenog e{erihijom koli. Da bi se spre~ila epidemija u Srbiji molim Vladu da aktivira ~uvenog Tomicu da kupi nekoliko miliona vakcina i oslobodi nas straha od smrti. 063/1449... *** Di`e se starosna granica za penzije na 67 godina!!! Pa mi sa 57 ve} sada gladujemo, ako nemamo sre}u da nam je roditeq sa penzijom `iv ili nas supru`nik izdr`ava. A deca, ni za sebe nemaju. 061/6598... *** Protestvujmo protiv ne~iwewa. Filmovi puni nasiqa na RTS 1 i B92 u 12 i 12.30 ~asova, 10. juna. Pi{e zabrweno za ispod 16 godina, a ~udimo se otkud maloletni~ka ubistva. Televizija koju mi pla}amo vaspitava. ^ija je to diverzija na moral ove zajednice? 064/2859... *** Dokle }e demokrate da obe}avaju sre|ivawe Podgra|a i zabranu saobra}aja kroz Podgra|e, a nama i daqe stotine vozi-

la stoji na trotoarima a oni }e opet tra`iti na{ih 1.000 glasova. 064/5747... *** Otvorili market „Roda„ u Cara Lazara u Futogu. Sve na nivou, a od inspekcije nikakve ko-

*** Osniva~ sindikata je velikodu{no podelio „funkcije”otpu{tenima kako bi izbegli zakonske kazne. Nije mu uspelo! Sada izgrednici moqakaju sudove da kazne pla}aju na rate, a svi rade

risti, kao ni od komunalne policije. O~istili svoj {ut oko prodavnice i sme}e bacili u kom{iluk, na travwak i parking. 064/2491... *** Sve ~estitke i podr{ku {aqem predsedniku FK Vojvodina gospodinu Ratku Butorovi}u, na{em Bati Kan Kanu, na intervjuu za „Mondo„! Vreme je da ga neko iz vrha koji dr`i FSS u svojim rukama shvati ozbiq no! Ina ~e, po zdra vi mo se sa fudbalom, kao i sa mnogim drugim stvarima u ovoj dr`avi! S’po{tovawem! 063/523...

(sud neka ih proveri). Ako ste bilh dr~ni za izgrede i nerede, budite dr~ni i za kazne !!! Quba. 062/175... *** Crvena zvezda je otpo~ela prelazni rok silovito: mali ^ava iz Rada, Pa{eko iz brazilskog Flamenga..., ali to jo{ ni izdaleka nije dovoqno s’ obzirom da Karaxi} ostaje u Partizanu. 064/4615... *** Ministar re~e povodom 200. godi{wice osnivawa srpske policije da pendrek vi{e ne sme biti simbol ove institucije. Trebalo bi verovati izjavi I.D., s obzirom da se radi o Najevropqaninu. 064/4615...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

9

U [ANGAJU IZGRA\ENO 240 KVADRATA

Otvorenanovaambulanta Stanovnici[angajaju~esudobilinoviobjekatDomazdravqa,a odseptembra}eimatiilaboratorijugde}emo}idauradesveanalizekrvi.Poredstareambulante povr{ine154kvadratnihmetara,

ukojemjesme{tenastomatologija, u novoj zgradi od 240 kvadrata nalazesepedijatrijaiop{tamedicina. U Slu`bi op{te prakse radijedanlekarsvakogradnogda-

VESTI Portretpesnika Du{ka Novakovi}a Ve~e „Portret pesnika” Du{ka Novakovi}a, povodom nagrade „Desanka Maksimovi}” za celokupno delo,odr`a}eseu19~asovau^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. Pored autora govori}e Qiqana [op iSa{a Radoj~i}. G. ^.

Tribina „Pitajtenas...” Tribina „Pitajte nas...”, koju organizuje Srpska radikalna stranka,odr`a}esedanasu19~asovauMZ„[angaj”,Ulica8.broj 8. Govori}e predsednik Gradskog odbora\ura| Jak{i}. G. ^.

naod7do13.30~asova,aupedijatrijskoj slu`bi, gde postoje dva ulaza,posebnozabolesnuizdravu decu,radijedanpedijatardvaputa nedeqno po tri sata i brine o zdravqu272deceuzrastado15go-

dina,a100deceuzrastaod15do19 godinaimasvogizabranogpedijatraunekojodgradskihambulanti. U prisustvu medicinskog osobqaigra|ana[angaja,ju~esugra-

dona~elnikIgor Pavli~i},~lan Gradskogve}azazdravstvoAleksandar Kiraq i direktor Doma zdravqa„NoviSad”@ivota Lazarevi} sve~ano otvorili nadogra|eniobjekat.

- ^esto poredimo prigradska naseqaigradimenijedrago{to mogu da ka`em da je [angaj u nekimstvarimaispredNovogSadai imakvalitetzdravstveneza{tite

istikaougradu-rekaojegradona~elnik po`elev{i da lekari nemaju mnogo posla, izuzev preventivnihpregleda. Predsednik Mesne zajednice „[angaj”Bela Kurina napomenuo jedaustarojambulantinisuimalidovoqnoprostora za sve slu`be, te se zahvalioGraduidirektoruDomazdravqanavrednojivesticiji. - Posebno mi je drago {to [angajci ne}e vi{e moratidaodlazeugradkakobiobavililaboratorijskepretrage,ve}}etomo}i da urade u svojoj ambulanti-istakaojeKurina. Izgradwa ambulante u [angaju i u Sremskoj Kamenici, koja je otvorena premesecdana,predstavqa jednu od najve}ih investicija Grada u Dom zdravqa. Investicijajeko{talaoko45milionadinara,dokjezaopremawe oba objekta potro{eno 3.300.000 dinara. I. D. Foto:F. Baki}

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE UPOZORAVA

Podtu{poslekupawa na[trandu AnalizeInstitutazajavno zdravqe Vojvodine pokazujeda vodanajavnimkupali{timau Novom Sadu, Futogu i Bege~u odg ov ar a prop is an oj drug oj klasikvalitetaimo`esekoristiti za kupawe, re~eno je ju~enakonferencijizanovinareodr`anojuovojustanovi. Odispitanihuzoraka,kojisu uzeti na [trandu tokom maja, 58odstozadovoqavamikrobiol o{ ke i fiz i~k o-hem ijs ke norm at iv e. Iako odg ov ar a standardima dr Sawa Bjelovi} preporu~uje da se kupa~i

obaveznoistu{irajunakonizlaskaizvode. - Voda iz tu{eva i slavina na[tranduispravnajezapi}e,onajeizvodovodnemre`e, pasemo`eslobodnokoristiti. Iako je Dunav ispravan za kupaweipakbikupa~itrebalo da se istu{iraju, jer mi u tojvodineispitujemoviruse, a veliki broj qudi tokom sezone obra}a se lekarima zbog osip a ili gqiv ic a-rek la je Bjelovi}. [to se ti~e kvaliteta vode iz vodovodne mre`e, ispravna

je za pi}e, dok vodu iz javnih bunara ne treba piti, jer je u woj prime}eno prisustvo amonijaka. Kvalitet vazduha odgovara nacionalnim normativima. Najvi{i nivo buke u toku danaizmerenjenaBeogradskom keju, dok je Partizanska ulica najbu~nija u no}nim ~asovima. Stru~waci Instituta tokom maja kontrolisali su i zdravstvenu ispravnost namirnica. Od213uzoraka95odstobiloje ispravno, dok je pet odsto mikrobiolo{ki i hemijski neispravnahrana. N. Radman

Foto:N.Stojanovi}

PO^IWE SEZONA KUPAWA NA „SAJMI[TU”

Sutrabesplatno nabazen Letwasezonanaotvorenimba- ko{ta}e250dinara.Nabazenima zenimaSportskogcentra„Sajmi- }e svakodnevno biti obezbe|ewe, {te” po~iwe sutra kada }e ulaz, redarska,spasila~kaizdravstveod10do18~asova,bitibesplatan, naslu`ba,aispravnostvode}ese, akupawe}eovesezonetrajatido kaoiranije,kontrolisatiredov5. septembra. Ulaznice }e se na- no.Hemijskaispravnost}esepropla}ivatiodsubote,kada}eseor- veravatijednom,abakteriolo{ka ganizovati i dva sportska turni- triputanedeqno. ra,umalomfudbaPored, gotovo, lu i stonom tenis v a k o d n e v n i h Od subote karta }e programa posetisu.Karta}ezaodza odrasle ko{tati oci}emo}idase rasleko{tati220, a za decu do 12 go220, a za decu do 12 zabavqaju na oddina150dinara.U bojka{kom i tegodina 150 dinara odnosu na pro{lu renuzamalifudsezonuulaznicesu bal, tu je i ruska skupqeza40,odnosnoza30dinara. kuglana,stolovizastonitenis, Kako je re~eno na ju~era{woj prostor za badminton i pikado. konferenciji za novinare i ove Za osve`ewe }e biti zadu`ena godine}ebitiorganizovanono}tri kafea, sa bogatom ponudom nokupawe,radnimdanimaod21do jelaipi}a,anabazenima}ebi24, a vikendom od 20 do 23 ~asa. ti i nekoliko mesta za prodaju Karta za kupawe pod mese~inom B. M. sladoleda.

RAD ZATVORENIH BAZENA

Oddanasletwa{ema naSpensu Letwi raspored smena na zatvorenim bazenima Spensa po~iwe danas.Sugra|ani}emo}inaovommestudau`ivajusvakogradnogdanaod11do13,od14do16iod17do19sati,doksuzavikendodre|ena~etiritermina.Uprepodnevnim~asovimabazeni}eraditiod9 do11sati,drugasmenajeod12do14,tre}aod15do17,aposlepodnevnaod18do20sati.No}nokupaweidaqejeorganizovanopetkomod22satadopono}i,asubotomod21do23sata. N. R.


NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak16.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.10),­ „ran­go”­ (14.20),­ „Hop”­ (13.30),­ „rio”­ (12), „Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(12.40,­15.30,­20,­22.45),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Ce­na­isti­ne”­(22.40),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(15.15, 17.40,­ 20.10),­ „Kung­ fu­ pan­da­ 2”­ (13,­ 14,­ 15,­ 16,­ 17,­ 18­ 19.15,­ 21),­ „Ha­na”­ (18.10, 20.20,­22.35),­„Su­per­8”­(15.40,­17.50,­20.15,­22.25) Jadran:­„Be­li­la­vo­vi”­(19),­„Cr­ven­ka­pa”­(21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„ru­`no­pa­~e”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­ Trg­ ga­le­ri­ja­ 1,­ 4899–000­ (uto­rak–su­bo­ta­ 10–18,­ pe­tak 12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak­13–21): stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 14. juna, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Kristina Nedeqkov, Tatjana Vu~eti}, Svetlana Ba~kali}, Radmila Jovan~evi}, Zorica Hofman i Mirjana Bosak iz Novog Sada, TamaraMihaqica iz Be~eja, Ivana[imunovi} iz Vajske, SowaBoti} iz Zmajeva, BojanaJela~a iz Veternika i VlastaBujak iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: JelenaRakita, NikolinaLacmanovi}, VojislavaSavini GabrielaGruji} i iz Novog Sada, SehebeMiniri iz Oxaka i SandraJe`iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miroslava Todora Na|alin (1932) u 11.15 ~asova (urna), David Davida ^eki (1923) u 12, Tina Jovana Lazi} (1921) u 12.45, Bosa Nikole Stupar (1929) u 13.30 i Radovan Milana Mili} (1935) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Milenko \or|a Krstono{i} (1940) u 13 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Изложба слика макулатура, лентикулара... НОВИБЕЧЕЈ: У Галерији „Село“, Дома културе општине Нови Бечеј, у петак, 17.јуна биће отворена занимљива изложба слика ЗоранаГасхи, сликара из Новог Сада. Поставка садржи необичне слике настале комбинацијом штампарских отпадака, макулатура, мета - макулатура, лентикулара. Издвајањем ликовних могућности тог отпада, где се разбија дводимензионалност слика које добијају необична својства, јер посматрач добија илузију тродимензоналног вајарског дела, које има својство покретљивости. Зоран Гасхи је рођен у Скопљу 1952.године. Низ година живи и ради у Новом Саду.Члан је ДКВ-а и УПИДИВ-а. Поред сликарства, пише поезију, драме и есеја, а снима и документарне филмове. До сада је имао двадесет изложби лентикулара у земљи и иностранству. Отварање изложбе је у 20 сати. М. К.

Смиљанић поново председник ОО СПС

АПАТИН: Живорад Смиљанић остаје на челу апатинских социјалиста, одлучило је, једногласно, 111 делегата 8. Изборне конференције ОО СПС-а Апатин. Делелегати су били једногласни и у избору 67 чланова новог Општинског одбора и 19 чланова Извршног одбора. За потпредседнике су изабрани Раде Медић,Милан Лаврнић, Биљана Радаковић-Фридл, Жељко Вучетић и Жељко Декан, а за секретара Миодраг Бакић. Једногласно је дата подршка Душану Бајатовићу за место покрајинског председника СПС-а и кандидатима за потпредседнике Живораду Смиљанићу, Срећку Јовановићу, др Бранислави Белић, Слободану Вујиновићу и Ненаду Вуњаку. На свечаности у Бањи „Јунаковић“ у СПС је примљено 115 нових чланова, којима је Смиљанић уручио патијске књижице и каранфиле. Апатински СПС има 2.461 чланова, међу којима је 403 младих, речено је на скупу. Ј.П.

Укидасе одељење трговаца

ТЕМЕРИН: У средњој школи „Лукијн Мушицки“ у Темерину, по свему судећи, у школској 2011/2012. години у првом разреду биће само пет одељења, јер се неће уписивати трговци. Места очекују ђаке у четвртом степену образовања за занимања: економски техничар на српском и пословни администратор на мађарском језику. -У први разред уписиваће се ђаци у одељење женски фризери на српском и два одељења металске струке на српском и мађарском језику, у трећем степену образовања – истиче директор ЂурицаУзелац. М. М.

11

НА КРАЈУ ГОДИНЕ У БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Четвртина матураната су вуковци БЕЧЕЈ: Од 81 матуранта у четири разреда бечејске Гимназије, 50 их је с одличним успехом завршило разред, 28 има просек 5,00, а, чак, 21 је вуковац. Ђак генерацје је Јудит Беретка, која је уз, одличне оцене, била успешна и на неколико такмичења из мађарског језика и књижевности, а најбољи спортиста је Александра Радић, првак државе у спортском плесу. - Имамо изузетно талентоване и радне ученике, који заједно с професорима у континуитету постижу запажене резултате у ваннаставним активностима. Прилика је ово да им се захвалимо што су на најбољи могући начин промовисали нашу школу - рекао је представљајући понаособ ученике и оно што су урадили на такмичењима републичког и ме-

ђународног карактера директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. Ученица другог разреда Тамара Спасић заблистала је на републичком првенству из историје освајањем првог места, а њен годину дана млађи колега Ђорђе Томињак на истом такмичењу био је шести. Матурант Гергељ Палаташ освојио је друго место на републичком такмичењу из мађарског језика, а годину дана млађа Моника Мариаш била је трећа. Бечејски гимназијалци су изузетно успешни и на традиционалном Уметничком такмичењу средњошколаца на мађарском језику КМВ, а посебно су се истакли у разним активностима Габор Неорчић, Золтан Рокуш, Ливиа Шаги, Арпад Шипош,

Ласло Штербик и Жомбор Чесак. Ученица трећег разреда Лаура Шољмоши била је прва на регионалном такмичењу „Мио матерњи језик“ и биће једини представник из Војводине на мађарском језику октобра на „олимпијади“ у Румунији. Боје бечејске Гимназије на републичким такмичењима браниле су још ученица другог разреда Слађана Ђатков из биологије и годину дана старија Ирина Субаков из енглеског језика. - На крају бих додао да је ово препорука за свршене осмаке, који су још увек у дилеми коју школу да упишу. Ако желе стабилно знање и лакши пут ка факултету, онда је прави избор Талентовани и вредни бечејски гимназијалци гимназија. У предстојећем упи- смера је на мађарском, а на срп- једно друштвено-језичког смера сном року примамо 120 ученика ском ћемо имати три одељења - додао је директор мр Миодраг у четири одељења. Једно општег првака, од којих два општег и Басарић. В.Јанков

Данотворених вратауАди

ЗАРАЗНАБОЛЕСТНАПАЛАЖИВОТИЊЕНАФАРМИМИЛАНАЈАНКОВАИЗБОЧАРА

Антракспокосио кравеикоње

БОЧАР: Заразна болест антракс, или у народу знана као “црни пришт”, појавила се на фарми Милана Јанкова из Бочара, општина Нови Бечеј. Од ње је, како сазнајемо, оболело неколико животиња, а сумња се да су антраксом заражени и поједини људи. Међутим, званичних доказа о томе још увек нема. Директор Ветеринарског специјалистичког института у Зрењанину ЂорђеЈанку потврдио је јуче појаву антракса. - Прошле недеље је клинички примећена појава те болести, а 13. јуна је дијагностификована у нашем институту у Зрењанину, али и у Научном институту за ветерину у Београду. Одмах су предузете све мере предвиђене правилником и законским прописима - саопштио је Јанку. Лекарка у здравственој амбуланти у Бочару др Слада Новићевић рекла је јуче за “Дневник” да за сада нема оболелих међу људима. Али, две особе су, због сумње да су заражене антраксом, упућене на инфективно одељење зрењанинске болнице. У Општој болници “Др Ђорђе Јоановић” нашем листу је потврђено да су збринута два пацијента. Међутим, још се не зна да ли су оболела од ове озбиљне заразне болести. Како су нам рекли у болници, ако се потврди да су сумње биле оправдане, епидемиолози зрењанинског Завода за јавно здравље о томе ће данас обавестити јавност. А шта се догађало у домаћинству Милана Јанкова и како су животиње

КравесафармеМиланаЈанковаизБочара

угинуле, до детаља су известиле његове сестре Станка и ЉубицаЈанков. У опширном писму јуче упућеном медијима, оне су упозориле да на време нису спроведене одговарајуће мере заштите како би се спречило ширење антракса. - Заражена стока је нађена на газдинству Милана Јанкова које се налази на пар километара од села. Након прве угинуле краве, Милан је позвао ветеринаре да узму узорак животиње и однесу га на испитивање, јер је посумњао да је у питању неко тровање или зараза. Ветеринари нису ни изашли на терен, него су телефоном констатовали да је у питању срце. Да зло буде горе, ветеринар је предложио да угинулу краву однесу неки људи из Бачке и да је дају псима. Када су ти људи дошли, угинулој крави је, из неког разлога,

на лицу места расечен врат, а након тога тело животиње је однето – препричале су догађај Станка и Љубица Јанков. После пет - шест дана, власник стоке је приметио да са још једном кравом и коњем нешто није у реду. Ветеринар му је наложио да оболелу стоку врати у село. Животиње су тада прегледане и посумњало се на антракс. У међувремену, угинула је још једна крава. - Тада смо већ подигли велику панику, јер до тада, иако су били обавештени, нико није реаговао. Узет је узорак од угинуле краве и однет на испитивање у Ветеринарски институт Зрењанин. Пошто се сумњало на антракс, ветеринари су саопштили Милану да краву треба закопати. Како су током целе године биле јако високе подводне воде у Банату, раз-

Изношење кабастог смећа ЗРЕЊАНИН: ЈКП „Чистоћа и зеленило” из Зрењанина саопштило је да је успешно окончало прву овогодишњу акцију изношења кабастог смећа којом је било обухваћено петнаест градских месних заједница. У свакој од њих, по два дана, било је постављено пет великих контејнера које су радници овог комуналног предузећа празнили свакодневно. У току акције, дневно се на главну градску депонију односило у просеку 30 кубних метара смећа, а укупно је прикупљено између 900 и 1.000 кубика отпада. „Акција је била права прилика да грађани очисте своје подруме и таване, да се ослободе старог намештаја, беле технике, шута и осталог крупног отпада. Ж.Б.

Асфалт ублоку 20 ТЕМЕРИН: Након више од 20 година од почетка изградње кућа у Блоку 20, у Бачком Јарку, уличне саобраћајнице су добила асфалтни покривач. За ове сврхе издвојено је 4 милиона динара. Четвртину је обезбедила локална самоуправа, преко Дирекције за изградњу и урбанизам општине Темерин, а три милиона Министарство за инфраструктуру и енергетику Владе Србије. Извођач радова на асфалтирању био је „Пут – инвест“ из Новог Сада. Након завршетка овог посла житељи блока 20 у Бачком Јарку су обезбедили заједнички ручак за инвеститоре и извођаче радова. М. М.

Шестфамилијаимаће кровнадглавом

Даниљубави заболеснудецу

- Овај концерт ће омогућити да помогнемо Тијани, али и некој другој деци, а кад све ово прође кренућемо са оснивањем хуманитарног фонда “Дани љубави” у старопазовачкој општини - рекао је новинарима најављујући овај догађај председник општине Горан Јовић. Велики хуманитарни цонцерт у Старој Пазови ће бити одржан на стадиону ФК Јединство у 20 часова. Организатори су Општина Стара Пазова и Центар за културу. Улазнице коштају 500 динара, а првих 500 купаца дообија на поклон ЦД „Дани љубави” који је недавно објавио председник старопазовачке општине и иницијатор хуманитарне акције Јовић. А. Мали

мишљало се где би могли уопште копати рупу. Људима нико није изашао у сусрет да бар не морају сами копати рупу за угинулу краву од 800 килограма, него су момци из села вукли ту лешину кроз читаво село трактором, и без икакве заштите на себи, бивајући у директном контакту са зараженом животињом – веле сестре Станка и Љубица Јанков и додају да су убрзо угинуле још једна крава и коњ. Ветеринарски инспектори из Зрењанина, са колегама из Новог Бечеја и Београда, изашли су на терен. Домаћину је речено да 14 дана не уводи стоку у село и да се угинула крава и коњ не смеју закопавати, него да се тела морају носити у кафилерију и тамо спалити, како се зараза не би ширила. - Лешине су стајале на отвореном три ноћи. Дивље животиње су харале ка лешинама, обади, муве, вране... Шта се ноћу догађало док људи нису могли толико да дежурају, можете и сами замислити. Све време су у надлежним институцијама говорили да не дижемо панику, али напослетку су се појавили људи са заштитним оделима и маскама и преплашили становнике Бочара. Она закопана крава је остала под земљом, испрскан је и обележен тај терен, лешине покупљене и однете у Ћуприју, једину кафилерију у Србији специјализовану за овако нешто – испричале су сестре човека чије су животиње заражене антраксом. Ж.Балабан

АДА: Манифестација „Дан отворених врата - У сусрет грађанима” одржана је јуче у Ади, а са челницима ове општине, одборницима и грађанима разговарали су председник Скупштине АП Војводине ШандорЕгереши и потпредседник Скупштине АПВ БранимирМитровић. Егереши се осврнуо на стратешке циљеве Скупштине АПВ и покрајинске администрације, истичући борбу за демократизацију, децентрализацију и регионализацију Србије. - Војводина има шансу да постане модерна европска регија и ту шансу не смемо пропустити - рекао је Егереши и поновио да није добро то што Војводина, и поред добијене сагласности, још није отворила своју канцеларију у Бриселу. Председник Егереши је најавио да је у припреми оснивање асоцијације војвођанских општина, са циљем лакше и брже комуникације и размене информација, као и заједничког наступа и заједничких пројеката. В.Х.

ПОМОЋИЗБЕГЛИMA

ХУМАНИТАРНИКОНЦЕРТЗАПОМОЋИВАНИТИЈАНИЋ

СТАРА ПАЗОВА: На иницијативу председника општине Стара Пазова Горана Јовића данас ће у овој сремској вароши бити одржан велики хуманитарни рок концерт „Дани љубави „ на којем ће свирати најпопуларнији поп-рок музичари: „Рибља чорба“, „Бајага“, „Ју група“, „Пилоти“, „Црвена јабука“, група “Јамајкани“, а наступиће и сам Горан Јовић који је са притељима пре годину дана снимио албум. Приход од овог концерта за који је штампану 1.500 улазница намењен је за операцију осамнестогодишњој ИваниТијанић која болује од церебралне парализе, коју би руски стручњаци требало да оперишу у болници у Ћуприји. Реч је о оперативном захвату који кошта три хиљаде евра.

~etvrtak16.jun2011.

Отворена СОСпродавница

КИКИНДА: У улици Милоша Великог број 41 отворена је продавница у којој су хлеб, кондиторски и остали производи које справља фирма “Морар” јефитинији пет одсто за пензионере и кориснике социјалне помоћи. Пензионери који желе да пазаре морају показати последњи чек од пензије, а корисници социјалне помоћи потврду. Векна хлеба у овој продавници кошта 42 динара уместо 55 динара, док је кифла 15 динара. Продавница је отворена сваког радног дана од 14 до 18 сати, а отворена је у сарадњи са Општин-

ским одборм ПУПС-а. Представници ПУПС-а отварање ове продавнице на конференцији за новинаре најавили су као прву СОС продавницу у Кикинди, као и то да ће производи бити јефтинији 20 одсто. Исто тако најавили су и многобројне акције. Јуче на отварању сазнали смо од запослених у овој радњи да је снижење производа фирме “Морар” за најстарије и социјално угрожене само пет одсто што је довело до негодовања пензионера који су дошли из другог краја града на отварање такозване СОС радње. А.Ђ.

ВРБАС: За шест породица са територије општине Врбас, Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине је обезбедио помоћ за стамбено збрињавање. Свака породица добиће грађевински материјал у вредности од пет хиљада евра. Директор Фонда РадомирКукобат је, приликом потписивања уговора за доделу средстава, истакaо да је овај програм само један у низу које они спроводе како би помогли избеглицама. - Надам се да ће се на овај начин створити услови да после много година избеглиштва, они стекну кров над главом и желим им да дуго, срећно и задовољно живе у својим домовима – казао је Кукобат и додао да је на овом јавном позиву за набавку грађевинског материјала као помоћ при започетој изградњи стамбених објеката изабрано укупно 10 корисника са територије АП Војводина од којих је шест из Врбаса, што је, како је рекао, резултат рада општинског руководства на челу са председником др Жељком Видовићем.

Видовић је изразио наду да ће се добра сарадња између општине Врбас и Фонда наставити и даље истакавши да је у последње две године за ову општину издвојено око 20 милиона динара за помоћ избеглим лицима. Видовић je додао да се у наредном периоду очекују помоћ од Народне канцеларије председника Републике Србије, и то за збрињавање социјалних случајева у општини Врбас. То би, рекао је Видовић, требало да се реализује кроз изградњу неколико станова. М. Кековић


12

vojvodina

~etvrtak16.jun2011.

ОСАМНАЕСТОГОДИШЊАДАНИЈЕЛАНЕПРЕПОЗНАЈЕ РОЂЕНОДЕТЕ

СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ДАВАЛАЦА КРВИ

Убуднојкоми 18месеци

ИНЂИЈА: Због компликација приликом порођаја у Новом Саду Данијела Ковачевић, није са својомћеркомпуних18месеци. Данијела се од порођаја налази у стању будне коме, а тренутно се лечи у болници „Боривоје Гњатић“. Свој 18-тирођенданјепровелауболничкојсоби, двенове године, дваБожица и ево већ други Ускрс. Стање у којем се налази је последица сепсе након порођаја. За њену породицу свакиданјенададаћесе пробудити. Њенадевојчицајепрепознајеусвакомликукојиима дугачкукосу. Надапостојидаљимборавкомубањи и покушајем лечења у Русији, где лекаридајувеликешансе.Њенапородица била би захвална сваком ко биуказаобилокаквупомоћ. За њен боравак у тој установи неопходно издвојити много новца да би јој се пружила одговарајућа нега, а то њена породица није више у могућности да финансира. Захваљујући њеном лекару др Златковићу,

који о њој брине тренутно, као и комплетном особљу одељења Д1на челу са главном сестром и њеним терапеутом стање се поправља али јенеопходнообезебдитидаљи боравак да се њено стање не би погоршало. Данијела садаходаузпомоћтерапеута, а захваљујући упорности свих сестара које са њом раде почела је да једе али и даље никога не познаје,са њом нема никакве комуникације,не говори и не зна ни где је ни због чега је ту.Засвекоји желе и у могућности су да пруже било какву новчану помоћ, ово је број жиро рачуна на који можете да уплатите новац: 220-2930000020979-08. Девизни рачун: Данијела Д.Ковачевић (2010992715181) Краља Петра Првог 76/9, 22320 Инђија, ИБАН: РС35220293000002097908,ПроКредит Банк А.Д. Милутина Миланковића 17 11070 New Belgrade, Republic of Serbia SWIFT:PRCBRSBG. В.Х.

Срце за Слађану ЗРЕЊАНИН: Хуманитарни концерт за помоћ Слађани Бенке биће одржан вечерас у зрењанинском клубу „Музеј“,у 21час,а наступиће овдашњи „Камелеон бенд“. Организатори концерта, сем овог популарног градског клуба,су и „Персу маркети“и штампарија „Дигинет“.Услед обољења од неизлечиве болести кардиомиопатије,Слађани Бенке је хитно потребна трансплатација срца у иностранству, а ова операција кошта 100.000евра.До сада је скупљено 70.000евра. Слађана је рођена 16. октобра 1985. године, супруга је радника „ББ трејда“, предузећа које поседује ланац „Персу маркета“,и мај-

ка две ћерке -Невене од 3,5године и Бојане од једне године. Болест код ње је дијагностикована недељу дана након друге трудноће. „Овим путем вас молимо да помогнете око прикупљања новчаних средстава која су јој неопходна,а у складу са вашим могућностима. Сви заједно можемо да јој помогнемо да што пре добије ново срце“, каже се у саопштењу „ББ трејда“. Отворени су рачуни на којима се могу уплатити средства. Број динарског рачуна је 310 – 0410100424065 – 14, а број девизног рачуна 04–307–0031587.2 Ж.Б.

„Дијамант”за децу ЗРЕЊАНИН: Индустрија уља „Дијамант“ из Зрењанина овог пролећа је организовала више од 40представа у исто толико вртића широм Србије,са жељом да кроз едукативан и забаван начин промовише фер дружење и правила лепог понашања. Представу „Добро јутро Јуниор“, са лавом Јуниором у главној улози,током маја и јуна видело је више од 5.500малишана у вртићима у Београду,Новом Саду,Суботици,Зрењанину и Нишу. Компанија „Дијамант“извођење представе организовала је и на бројним дечијим манифестацијама, попут „Бејби Егзита“,Дечијег сајма и Змајевих дечијих игара, а малишани су овом приликом имали могућност да се,бар на тренутак,претворе у мале лавове уз помоћ маски или осликавањем лица,због чега су

Монтажаспоменика ЛазиКостићууСомбору

МилорадВујанић крвдао101пут

КИКИНДА: У Скупштини општине додељене су плакете давоцима из кикиндске општине који су крв дали 100,75,50 и 35пута,као и признања најхуманијим колективима. Сто један пут крв је даровао радник је Ливнице „Цимос“ Милорад Вујанић,стар 47година.У име локалне самоуправе најхуманије Кикинђане поздравила је помоћница председника Општине Гордана Булатовић, која је истакла да јој је велико задовољство што је локална самоуправа угостила оне који дарују део себе.Једина жена која је добила признање је Кикинђанка Оливера Драгомиров Венцел.Има 43године и запослена у Геронтолошком и до сада је 52пута даровала крв.

НајхуманијиКикинђани

Начелница Одељења за трансфузиологију др Србислава Дрндарски истакла је

да јој је задовољство што ради са добровољним давоцима. У 2010. години у кикиндској оп-

штини прикупљено је 3.380 јединица крви што је 4,91одсто у односу на број становника и овај проценат далеко је изнад европског просека. Млади добровољни даваоци крви из кикиндске општине су у Црвеном крсту Србије примили признање за најхуманију општину. За најхуманије колективе проглашене су све четири средње школе, Основна школа „Свети Сава“, Полицијска управа Кикинда, Општинска управа Кикинда, као и месне заједнице Наково и Банатска Топола. А.Ђ.

Златнакапзахумане Румљане РУМА: Поводом међународног Дана добровољних давалаца крви, у румској Градској кући уприличен је пријем и додела признања добровољним даваоцима, односно онима који су дали крв више од пет, десет, тридесетпет, педесет и сто пута. -Наша организација је 2010.године на укупно 25 реализованих акција добровољног давања,18редовних и седам ванредних, регистровала 1.068 давалаца крви, од тога 161 новог даваоца. Са поносом можемо истаћи добре резултате са средњошколском омладином. На омладинској акцији за средњошколце анимирали смо 98ученика матураната. Румски Црвени крст имадвапосто становника општине Рума регисторваних као добровољни даваоци, што значи да смо на половини од броја који се сматра да је потребан – казао је секретар

Председник општине Рума дао крввише од 50пута

Општинске организације Црвеног крста у Руми Бранислав Јовановић. Захвалнице за више од пет пута дату крв добило је 18 становника општине Рума,16за више од дест пута,а 13за више од двадесет пута дату крв.Слободан Никић,Лазар

Стипетић, Светлана Топличански и Видомир Тркуља добили су плакете за више од 35 пута дату крв,док су Бранко Ћеран,Зоран Дражић, Дејан Нинковић, Зорана Лазаревић, Ђорђе Јуришић, Војислав Алимпић,Зоран Курајић, Звонимир Мишкулин, Ненад Петковић и Горан Вуковић добили плакете за више од 50пута дату крв. Златну кап, плакету која се додељује даваоцима који су више од стотину пута дали крв,добили су за 142 пута дату крв Лазар Вуковац, 122 пута Цветко Бошњаковић,119пута Стеван Нинковић, 108 пута Стева Обрадовић, Јевто Паспаљ и Бранислав Маричић за 104пута дату крв,Јован Вјештица, Борислав Тополић, Ибрахим Муслић и Златко Грачан за 102 пута дату крв и за 101пут дату крв Звонимир Ковачевић. Миљка Вуковац и Едита

Веселиновић су такође добиле златну кап за више од 50пута дату крв. Председник општине Рума Горан Вуковић, који је добио плакету за више од 50пута дату крв истакао је да је добровољно давалаштво једина област у којој дајете људима којима живот зависи од ваше донације, а та донација ништа не кошта. -За добровољне даваоце се може рећи да су хумана елита нашег друштва, али све док не постигнемо циљ да четири процента становништва даје редовно крв,не можемо бити задовољни резултатима.Када људски живот виси о концу и у питању су секунде и минути,не треба да размишљамо да ли треба или не треба да помогнемо.Треба што више људи да се уључи у добровољно давалаштво и тиме покажемо да смо хумани. Ј.Антић

БИВШИРАДНИЧКИЛИДЕРУ„ШИНВОЗУ”МИТАЛИСИЦАОСУЂЕНЗБОГКЛЕВЕТЕ

Судстаонастранугазде

стрпљиво чекали у реду.Сваки малишан на поклон је добио креативну књижицу и дечију мозгалицу. Ж.Б.

Лака по други пут међу Сомборцима СОМБОР: Прошлогодишња иницијатива Удружења грађана „Мој Сомбор“ у вези са постављањем споменика највећем српском лирику Лази Костићу у природној

dnevnik

величини најзад је заживела.Наиме, јуче су радници ЈКП „Чистоћа“који завршавају партерно уређење централне пешачке зоне у Сомбору,почели монтажу споменика некадашњег становника Сомбора испред његове куће у којој је провео можда и најплодније године свог стваралачког века.Бронзаног Лаку,како су га од милоште звали Сомборци,„дочекао“ и је сомборски градоначелник Немања Делић,који је прекинуо годишњи одмор како би изашао у сретање негдањем становнику палате Паланачких, куће његове супруге Јулијане,у којој је написао и знамениту поему „Сната Марија делла салуте“,постхумно посвећену прелепој спахијској кћери Ленки Дунђерски. М.Мћ

Промоција двеју књига БЕЧЕЈ: Свечана сала Народне библиотеке Бечеј биће вечерас од 18сати место где ће се обавити промоције књига професора српског језика и књижевности у Економско-трговинској школи Жарке Свирчев „Ах,тај идентитет“и њеног колега из Гимназије Здравка Петровића „Креативни хаос“.Истовремено, биће организована и продајна изложба сјајних издања Службеног гласника по повољним ценама.Управо због тога ће,поред поменутих аутора књига,гост на вечерашњој промоцији бити и професор новосадског Филозофског факултета и уредник у Службеном листу проф.др Гојко Тешић. В.Ј.

ЗРЕЊ АН ИН: Првостепеном пресудом Основног суда у Зрењанинулидеррадничкеиакционарске борбе у овдашњем предузећузаремонтшинскихвозила “Шинвоз” Мита Лисица осуђен је на новчану казну од 73.000 динара због клевете, по тужбикојусупротивњегаподнели власник поменуте фирме Небојша Ивковић и бивши генерални директор Драган Јевтовић. Они су до сада против Лисице и његовог колеге Радована Малиша поднели више тужби због клевете. Али, по тврдњама Лисицередовносугубилиспорове.Овогпута,ипак,исходјебио другачији, бар у првостепеном поступку на који је могуће изјавитижалбу. На конференцији за новинаре, одржанојтимповодомупросторијамаГрадскогодбораСоцијалдемократске партије Србије – Равноправност, чији је Лисица функционер,оцењеноједајесама новчана казна много мањи проблемодтогаштојесудсвојом пресудом утврдио да су лажи и увреде све оно што јавност Зрењанина смат ра истинитим и оправданим.

Завршни концерт

БЕЧЕЈ: Плесни клуб „Мeкданце“ из Бечеја традиционално организује крајем школске године Велики завршни концерт. То задовољство за чланове клуба, њихове госте и посетиоце биће вечерас од 19сати у Градском позоришту Бечеј.Улазнице за вечерашњи концерт продају се по цени од 150динара. В.Ј.

-Судјеодбиодаразматрааргументе и документ ацију која указује да је Небојша Ивковић намерно одвео “Шинвоз“ у стечај, како би се ослободио осталихакционараирадникаиуспоставио потпуну конт ролу над компанијом.Судје,такође,игно-

остварила једино Ивковићева фирма ТТЦ “Логистик“, док су сви остали прет рпели штету, укључујући и “Шинвоз“, који је завршио у стечају. Извештај Савета за борбу против корупције за суд није био важан, а налазе АнкетногодбораградаЗрењани-

рисао документацију која јасно упућујеназакључакдајеизпослова које је “Шинвоз“ радио за “Железнице Србије“ профит

најечакодбиодаразматра.Међутим, поред тога што је по питањима приватизације и стечаја судуважиосамоаргументеидо-

казе једне стране, највише нас забрињава то што је одбио да разматра да ли су самоубиства радникавешањемузопроштајна писмаисмртинапротестууДому синдиката последица понашања власника и послодавца – изјавилајенапресконференцији чланица Извршног одбора ГрО СДПС – Равноправност Маја Винцилир. ПоступањевластиуСрбији,по њенимречима,довелојекоракпо коракдотогадазапљачкуипропаст “Шинвоза“ нико не буде крив, а да затим сви они који су пљачкупокушалидаспречебуду проглашенизаклеветнике. - Тако је сада и зрењанински судзаштитиоправаонихкојису својим пословањем унесрећили стотинерадничкихпородица,одбијајући да размотри доказе и сведочења у корист оптуженог. СДПС-Равноправностћеиубудућепружитипунуподршкурадничкимборбамаузрењанинским предузећима, а посебно људима којису,попутМитеЛисице,под константнимпритискомзбогтога што су подигли свој глас против пљачкеипропадања–нагласила јеМајаВинцилир.

Деокасарнеинвеститорима

КИКИНДА: Највише полемике на седници СО Кикинда изазвала је информација о поступку преноса права на непокретности-војног комплекса „Серво Михаљ“ Кикинда на општину Кикинда. Према Мастер плану предвиђеме су четири непокретности:касарна,Дом војске земљиште на Стрелишту и објекат и земљиште Коћ на улазу у

насеље Стрелиште.На негодовања одборника ДСС-а Владимира Пудара одговорио је заменик председника Општине Милош Латиновић,којије истакао да ће се након парцелизације објеката један део наменити Музеју„Терра“,што су подржалиМинистарство културе и покрајински органи,те да је важно очување зграде команде и мањежа.Део простора

биће понуђен инвеститорима Имамо заинтересованог инвеститора из Мађарске, спремног да купи део касарне.У писму о намерама фирме WГБ Глобал стоји да желе да купе 15 хектара земљишта некадашње касарне где би били изграђени трговински и индустријски објекти - рекао је председник СО Кикинда ШандорТалпаи. А.Ђ.


dRU[tvo

dnevnik

STANOVNI[TVO SVE STARIJE – PENZIJE SVE DAQE

Kratak`ivot skra}uje~ek AkoseostvarinaumMe|unarodnogmonetarnogfonda,uslovi za odlazak u penziju dodatno }esepoo{tritimpremdaijei sada starosna granica od 65 za mu{karce i 60 godina za `ene me|unajvi{imauEvropi.Stalnoponavqaweiisticawe–mada je to problem koji postoji ve} dve decenije – da }e se zbog svemawegbrojazaposlenihineredovnih uplata penzionih doprinosa, penzioni sistem ovakavkakavjesadauru{iti,onse ipak s ovakvom demografskom slikom Srbije ne mo`e “le~iti” dodatnim uve}awem godina sta`ai`ivota. Naime,ve}sadajemalozemaqauEvropigdejestarosnagranicazaodlazakupenzijutoliko visokakaouSrbiji,aistotako malojeonihukojimaseone,jednom kada se dobiju, koriste tolikokratkokaokodnas.Takou Francuskoj i mu{karci i `ene upenzijuodlazesa60godina`ivotaikoristeje,uproseku,vi{eoddveipodecenije.UGr~koj, Irskoj i [paniji oba pola iduupenzijusa65godina`ivota, ali stignu i da je „koriste” gotovo dve decenije. U Slova~koj je za penzionisawe mu{karcima i `enama potrebno 62 godine`ivota,auprosekuseona koristi 20 godina. Jedino u Norve{kojinaIslandugranicazapenzionisawemu{karcai `ena iznosi 67 godina, koliko se predla`e da bude kroz izvesnovremeiuSrbiji. Mada se u Srbiji prethodnih godina odlazilo u penziju i sa 60 i 53 godine `ivota, ipak je na{estanovni{tvokra}ekori-

stiod„kolega”izdrugihdr`ava.Naime,srpskiradnikuproseku tro{i penziju samo 16 godina, a `ene tri godine du`e, dok je mnogo kra}e koriste invalidskiiporodi~nipenzioneri, a najkra}i poqoprivredni, koji jedva stignu da ono {to su decenijama upla}ivali iskoriste–maweod12godina! Saradnica Centra za liberalno-demokratske studije KatarinaStani} tvrdidaseSrbija ne mo`e upore|ivati sa zemqamaSkandinavijejersutamo uslovi rada lak{i a i du`e se `ivi. – Kada pogledamo demografskepodatkezaSrbijuiuporedimoihs15zemaqaEvropskeunije,dolazimodozakqu~kadaseu Srbiji `ivi mnogo kra}e, a samim tim se i penzija koristi mawe nego u ostalim zemqama. Zatojeibesmislenogovoritio

podizawu starosne granice jer ona ne zna~i ni{ta ako se ne gleda du`ina trajawa `ivota. Mo`eseotome,naravno,razmi{qati,alitekuuslovimakada seiuSrbijiprodu`io~ekivanotrajawe`ivota–objasnilaje KatarinaStani}. Ako se izuzme Makedonija, `eneuSrbiji`ivenajkra}eu pore|ewu s 27 zemaqa Evropskeunije,pa~akisHrvatskom iCrnomGorom.Madajeto~iwenica koja je svima poznata, ipak je, tako|e pod pritiskom MMF-a, na{a vlast odlu~ila da izmeni Zakon o penzijskoinvalidskomosigurawuipove}a sta` i godine `ivota `ena kao uslov za odlazak u penziju zapetgodina,stim{to}epove}awe uslediti od 2013. godine i {to }e se odvijati postepeno.Dakle,tanovouvedenaodredba jo{ nije ni stupila na

snagu, a ve} se nagove{tava da bi upravo `enama mogla, osim tih pet godina, biti uvedena obaveza da rade jo{ toliko da bido{ledopenzije,aondabi, verovatno,vrlobrzoiumrle. Dakle,akoseobistinibilo {ta od onoga {to MMF sugeri{e, radi}emo vi{e od svih, ako posla uop{te bude, a u penziju }e se odlaziti uo~i smrti.No,prenego{tosebilo ko odlu~i na to da nastavi penzione reforme, mora imatipredsobomnespornu~iwenicu da je Srbija me|u deset najs tar ij ih nac ij a na svet u, ali i da nije jedina koja ima problemasastarewempopulacije.Stimproblemomsusre}u sesviive}inave}razmi{qa otome{ta}ebitizanekoliko decenija i ~ini sve da bi spremno do~ekala ono {to se name}akaoprirodnaneminovnost. Pri tom nijedna dr`ava ne smatra da treba da re{ava nepovoqnu demografsku situacijuradomdosmrti,nitire{ewe vidi u produ`avawu godin a `iv ot a kao uslov a za penzionisawejersuiznadsvega svesni toga da stariji mu{karcii`ene,pamakarbili zdraviiupoznimgodinama,ne mogu raditi onoliko koliko sumogliranijeidanawihovo mesto moraju do}i mladi. Na krajukrajeva,ako}estarisilom prilika, a sve ~ekaju}i prvi penzioni ~ek, raditi do skoro sedme decenije `ivota, {ta}ebitismladima,kojii ovako nemaju radno mesto, odlaze iz Srbije ili po ceo dan „gluvare”? Q. Male{evi}

I U VOJVODINI IMA NASIQA NAD STARIMA

Starci`rtvesrodnika Procewujeseda}edo2050.godineusvetu biti vi{e od dve milijarde osoba starijih od 65 godina, a kako Vojvodina spada me|u prvih pet regiona u svetu po starosti stanovni{tva, potrebno je ve} sada javnosti skrenuti pa`wu na prava i o~uvawe dostojanstva starijih, re~eno je ju~e na konferenciji za {tampu pokrajinskog ombudsmana posve}enoj Me|unarodnom danu borbe protivnasiqanadstarima. Kako je istakla zamenica pokrajinskog ombudsmanazaravnopravnostpolovaDanicaTodorov,jo{nepostojijasnaslikaorasprostrawenostinasiqanadstarijimosobamauVojvodinijersepodacineprikupqaju ievidentirajunaodgovaraju}ina~in.

–Starijeosobenasiqenaj~e{}eneprijavquju zbog patrijarhalnih obrazaca, ose}awa straha i stida `rtava, naro~ito ukolikosunasilniciwihovadeca.Iakosunajve}ibrojosobakojepolicijiprijavqujunasiqeuporodici`ene,me|ustarijimosoba koje to ~ine primetno je pove}awe broja starijih mu{karaca. Ova ~iwenica mo`e ukazatinatodasuoniverovatno`rtvesvojihmla|ihsrodnika,naj~e{}edece–rekla jeDanicaTodorov. Zamenik pokrajinskog ombudsmana za op{tenadle`nostiStevanAramba{i},govore}ioiskustvimaprilikomobilaskadomovazastareigerontolo{kihcentarauVojvodini,istakaojepotrebudadr`avniorga-

ni u svakom trenutku imaju mogu}nost da obavemonitoringnadovimidrugimustanovama socijalne za{tite, naro~ito ukoliko suoneuprivatnomvlasni{tvu. –Mipodr`avamonovevrsteuslugasocijalne za{tite koje bi se starijim osobama nudile i u privatnom sektoru jer za wima postojirealnapotreba.Me|utim,neefikasnostmehanizmakontrolekvalitetawihovogradaiostvarivawapravawihovih{ti}enika od dr`avnih organa otvara mogu}nost za zloupotrebe prava starijih lica, i toodwihovogzanemarivawa,prekoiskori{}avawa, pa i do torture – naglasio je Aramba{i}. Q. M.

U [KOLAMA ZA TALENTE U VOJVODINI

Rezultatiprijemnihispita Na oglasnim tablama {kolazatalentesutra}eosvanutikona~nirezultatiprijemnihispitasobziromnatoda su na preliminarne razultate,objavqeneju~e,kandidati koji su smatrali da su o{te}eni bodovawem imali pravo da se `ale. Da podsetimo, po preliminarnim rezultatima, od 756 svr{enih osmaka prijavqenihna752mestausedam muzi~kih, dve baletske, jednoj dizajnerskoj, dve matemati~ke,dvefilolo{kegimna-

zije i u odeqewima za matemati~ke talente i dizajnere pri gimnazijama, prijemni je polo`ilo 663 kandidata, takoda}eposleupisaostatii praznihklupa. Novinaovogodi{wegupisa je da se svr{eni osmaci koji su polo`ili prijemni ispit za neku od {kola za talente ne}eupisivatisada,negotek pos le mal e mat ur e. Nai m e, ove godine i pri rangirawu za{kolezatalentebodova}e se, osim uspeha donetog iz

osnovne{koleionogpostignutog na prijemnom ispitu, i uspehnamalojmaturi,kojaje obav ez na za sve na kraj u osnovnog{kolovawa.Tako}e isviosmacikojisuu{kolama za talente polagali prijemne ispite zajedno sa svojim vr{wacima u okviru zavr{ nog isp it a na kraj u osnovnog {kolovawa 23. juna polagatitestizmaterwegjezika,asutradanizmatematike.Zbogtoga}eserang-liste primqenih u~enika u {kola-

mazatalentepravititekposleisticawakona~nihrezultatazavr{nogispita,tojest posle 1. jula, kada }e se primqeni u~enici i upisivati, takoda}eonikojiostanuispod crte imati vremena da razmisleotomegdedakonkuri{u i da u skladu sa svojim `eqama i bodovima popune liste`eqaipredajuihusvojim doju~era{wim osnovnim {kolama 4. i 5. jula, zajedno sasvimostalimkandidatima zasredwo{kolce. D. D.

VESTI Ombudsmanovabriga zapenzionisaneprosvetare Za{titnikgra|anaSa{aJankovi} pozvaojeVladuSrbijedaisplatiotpremninezaoko800penzionisanihprosvetnihradnikaiz Vojvodine,kao{tojetou~iwenouslu~ajuzaposlenihuprosvetiu drugimkrajevimaSrbije.Zakonomjepredvi|enadapenzionisanim prosvetnimradnicimabuduispla}eneotpremnine,alitaobaveza nije ispuwena prema prosvetarima iz Vojvodine koji su u penziju oti{li2010.i2011.godine,navodiseuombudsmanovomsaop{tewu. Problemjeutolikote`iinedopustiviji{tosuotpremnineispla}eneprosvetarimaizostalihdelovaSrbije,naveojeJankovi}, idodaodaVladatrebadaotklonineravnopravnostgra|anauostvarivawu prava koja su svima podjednako zagarantovana dr`avnim propisima.

Nagrada„Dositeja” Najboqihinajuspe{nijih725sredwo{kolacaSrbijekojisuu2010.postigliuspehenapriznatimtakmi~ewimauzemqiiinostranstvudobi}e jednokratnenagrade„Dositeja”republi~kogFondazamladetalente.Na ovogodi{wi konkurs prijavilo se ukupno 889 kandidata, a 725 u~enika sredwih{kolaispuwavasveuslovekonkursa.Onisuostvariliistaknuterezultatenadoma}imime|unarodnimtakmi~ewimau{estoblasti: prirodno-matemati~koj wih 201, dru{tveno-humanisti~koj 191, tehni~ko-tehnolo{koj101,medicinidva,umetnosti124isportu106.Kona~na listakandidataobjavqenajenasajtuMinistarstvaomladineisporta. Najni`enov~anenagradeod20.000dinaradodequjusezaosvojenotre}emestonarepubli~kimtakmi~ewima,anajvi{e,spo200.000dinara, bi}enagra|eniu~enicikojisuosvojiliprvomestonasvetskimtakmi~ewima. V. ^.

~etvrtak16.jun2011.

13

„QIQA I MILKA MIJATOV” JEDINI PRIVATNI HUMANITARNI FOND ZA STUDENTE U ZREWANINU

Dobravest

Humanitarni fond “Qiqa i Milka Mijatov”, prvi i jedini privatni fond takve vrste u Zrewaninu, postoji ve} pet godinaizatovremenov~anojepomogaonizuzrewaninskihstudenata. Od septembra 2009. svoje aktivnosti sprovodi u okviru Gradske narodne biblioteke “@arko Zrewanin” koja je prepoznala te`we osniva~a fonda \ureMijatova dapru`ifinansijsku podr{ku mladim qudima u procesu visokog {kolovawa. Karakteristi~no za ovaj fond, nazvan po preminuloj }erki i supruzi \ure Mijatova, jeste {tosewegovosniva~ipredsednikUpravnogodboranikadane pojavqujeujavnosti.Jednostavno, odlu~io je da, posmatraju}i iz prikrajka, ste~enu imovinu podelisnajboqimstudentima. – Ve} peti put smo na kraju jednoglepogposlaiusituaciji smodanajavimoda}ebitii{e-

pendirao {estoro studenata, umestopetoro,kao{tojedotada bio slu~aj – po dvoje s novosadskog, beogradskog i zrewaninskog fakulteta. U toku 2010/2011. godine mese~ne stipendijeod5.000dinaradobijali su Zorica Me|o (Arhitektonski fakultet, Beograd), Jelena Savanovi} (Fakultet politi~kih nauka, Beograd), Neda Pi{tiwat i Milica Latinovi} (Fakultettehni~kihnauka,NoviSad),iJelenaRadanov iMilo{ Mojsin (Tehni~ki fakultet,Zrewanin). –Todasasigurno{}umo`ete ra~unati na novac i da nikada ne}ebitiupla}en11.ve}mo`e samo 9. u mesecu, tako|e je retkostuovimvremenima.Jo{ne{to: sve ~e{}e u javnom govoru ~ujemo re~i, odnosno sintagme kao {to su dru{tveni rad, volonterskirad,dru{tvenaodgovornost... Mi koji smo anga`o-

U posledwem konkursnom ciklusu humanitarni fond je stipendirao {estoro studenata, umesto petoro, kao {to je do tada bio slu~aj – po dvoje s novosadskog, beogradskog i zrewaninskog fakulteta stogputa,{touovovremeina ovom prostoru po~iwe da biva pravaretkost–reklajenaju~era{woj konferenciji za novinare ~lanica Upravnog odbora fonda Nadica Jakovqev. – U vremenimakadajedobrihvesti malo, kada su one prinu|ene da ustuknu pred poplavom lo{ih, jo{ gorih, katastrofi~nih, kada je trivijalnost, banalnost i vulgarnost ovladala javnim prostorom,uti{ini,bezprevelikepozornosti,fond„Qiqai MilkaMijatov“obaviojeveliki posao za {kolsku 2010/2011. godinu. Svakog 10. u mesecu na ra~unima {estoro stipendista fondana{lasemese~nastipendija.Tozna~idaje{estoronajboqih mladih qudi s nekoliko univerzitetaifakultetaznalo isasigurno{}umoglodaplanira{tagod–daplatikiriju,kupi kwigu, prijavi ispite ili overisemestar. U posledwem konkursnom ciklusu humanitarni fond je sti-

vani u radu fonda „Qiqa i Milka Mijatov“ radimo bez ikakve nadoknade, zaista rukovo|eniidejomdasmozajednona poslu koji ima smisla i nosi dru{tvenu odgovornost – poru~ilajeNadicaJakovqev. ^lanUOidirektorbiblioteke Vladimir Vasiqev naglasiojedajepro{legodinebilo zatre}inuvi{eprijavanakonkursu nego u 2009. – umesto 32, biloihje45.Odtih45prijava, ~lanoviUOizabralisu{estorostipendista.Vasiqevjepodsetio na to da pravo u~e{}a na javnom pozivu imaju studenti drugih i vi{ih godina studija na dr`avnim univerzitetima kojisutokom{kolovawaostvarili prose~nu ocenu najmawe 8,5.Potrebnoje,tako|e,dastudenti imaju prebivali{te na teritoriji grada Zrewanina najmawe pet godina. Vasiqev je dodao da }e o narednim stipendijama i novom konkursu biti re~iuseptembru. @. Balaban


14

dRU[TvO / CRnA HROnikA

~etvrtak16.jun2011.

VREDNAOPREMAPREDATAHITNOJMEDICINSKOJPOMO]I

Defibrilatori spasavaju `ivot Da bi se poboq{ao sistem zbriwavawa urgentnih stawa u Srbiji na nivou primarne zdravstveneza{tite,napredlog Ministarstazdravqa,Evropska unija je finansirala projekat „Tehni~ka podr{ka reformi hitne medicinske pomo}i u Srbiji”. U Beogradu su ovih dana drNeboj{aJoki},uimeMinistarstva zdravqa, i dr Maja Vu~kovi}-Kr~mar u ime Kancelarije Evropske unije, uru~ili zavodima za hitnu medicinsku pomo} Beograda, Novog Sada, Ni{aiKragujevcaopremuvrednu280.000evra.Kupqenisutrena`eri za sprovo|ewe Nacionalnog programa edukacije iz urgentne medicine, kao i za sprovo|ewe i drugih programa edukacijeitreningaizoblasti urgentnemedicine. Doktor Sini{a Saravolac, specijalista urgentne medicine iz Novog Sada koji je u~estvovaourealizacijiprojekta, ka`e za „Dnevnik” da su slu`bama hitne medicinske pomo-

}iucelojSrbijiisporu~enai 252 sanitetska vozila s najsavremenijom medicinskom opremom. – Izra|en je i predlog za jedinstvenu medicinsku dokumentaciju i  predlog korekcije postoje}ih zakonskih i podzakonskihakatakoji}edonetioptimalizaciju organizacione strukture na osnovu zna~aja i uloge HMP na primarnom nivou, a prema finansijskim mogu}nostima dr`ave i nacionalnestrategijerazvojazdravstvenog sistema – predo~io je za „Dnevnik”drSaravolac. Ina~e,uSrbijijeu84op{tine organizovano zbriwavawe urgentnih stawa kroz rad ~etiri zavoda za hitnu medicinsku pomo} – u Beogradu, Novom Sadu,Ni{uiKragujevcuislu`bi zahitnumedicinskupomo}koje supridomovimazdravqa,dokje u drugim op{tinama organizovana kroz delatnost izabranog lekara.Zbogspecifi~nostirada u terenskim uslovima, izra-

|ene su preporuke za zbriwavawe traume i protokol za zbriwavawe akutnog koronarnog sindromadabiseprimenomnajsavremenijihprocedurausvakodnevnom radu obezbedio ujedna~enisiguran,visoknivokvaliteta pru`enih zdravstvenih usluga. Zbog planirane odr`ivosti dela projekta koji se odnosi na nabavku i distribuciju automatskih eksternih defibrilatora namewenih za postavqawe na javnim mestima, isporu~eno ih je pet Zavodu za hitnu medicinsku pomo} u Beogradu, a po trizavodimauNovomSadu,Ni{u i Kragujevcu. Obaveze svih zavoda su da preuzete aparati postavenajavnamestaidaobu~e osobqe koje }e wima neposredno rukovati. Nacionalni program }e sprovoditi 60 licenciranihinstruktoraizVojvodine, a jedan od wih je i na{ sagovornik dr Sini{a Saravolac. Q.Nato{evi}

Virtuelne liste za operacije srca Revidirawem lista ~ekawa na operaciju srca uSrbijiRepubli~kizavodzazdravstvenoosigurawedobiojesamo384odgovorana1.774poslata upitapacijentimakojije~ekaju.Revidirawelista~ekawapokrenutojepo{tojeustanovqenoda se isti qudi pojavquju na vi{e wih, da su neki ve}operisani,kaoidasunekiodbilipozivena operaciju. Popodacimazdravstvenihustanova,1.774osobeuSrbijiimajuzakazanuoperacijusrcaposle 1. avgusta 2011. i Zavod je svakom pojedina~no poslaoupit.Od384odgovora,115osobaseizjasniloda`elidabudenalokalnojlisti,210na jedinstvenojlisti,30jeve}operisano,jedanpacijentjeodustao,~lanoviporodicasedamosiguranika su odgovorili da su im bli`wi s liste ~ekawa preminuli i 21 upitnik je vra}en zbog nepoznateadrese,navelisuuZavodu.Od384pacijenatakojisuodgovorili,vi{eod350pacijenata je s liste ~ekawa u Institutu „Dediwe”, {toje,kakojere~enouZavodu,io~ekivanojer

je, po podacima zdravstvenih ustanova, period ~ekawatamonajdu`i–vi{eoddvegodine.UInstitutuuKameniciiKlini~komcentruSrbije naoperacijusrca~ekasedvameseca,auNi{u mesecdana. U Institutu u Kamenici i KCS pro{le godineoperisanojepo1.300pacijenata,naVMA 180, u Ni{u, gde je kardiohirurgija otvorena krajem pro{le godine, oko 100, a na „Dediwu” oko2.500.Uklinici„Axibaden”uTurskoj,koja je anga`ovana radi smawewa lista ~ekawa, operisano je 200 pacijenata, a u peivatnom KBC260.Zavodjenedavnoraspisaotenderza anga`ovawadodatnihkapacitetaradire{avawa problema s listama ~ekawa. Tendersku dokumentacijupodiglesutrizdravstveneustanove, ali je predala samo makedonska bolnica „FilipDrugi”. Posledobijawaodgovoranaupite,najverovatnije uop{te ne}e biti potrebe da se anga`uju drugebolnice,re~enojeuZavodu.

dnevnik

NAGRANI^NOMPRELAZUBATROVCI

Zapleweno 32,6 kilograma ekstazija Srpska policija jenagrani~nomprelazu Batrovci s Hravatskom u automobilu kojim je upravqaoturskidr`avqanin prona{la ne{to vi{e od 32,6 kilograma narkotika ekstazi, saop{tilojeju~eMinistarstvo unutra{wihposlova.Droga – 32 kilograma i 676 grama – bila je sakrivenau{upqinama vozila „seat” holandske registracije, kojim je upravqao turski dr`avqanin Pevrul K. (45), navodi se u saop{tewu. Osumwi~enom je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati,posle~ega}euzkrivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u

Sremskoj Mitrovici. Turski dr`avqani je osumwi~en da je izvr{io krivi~no delo neovla{}eneproizvodwe,dr`awa i stavqawa u promet opojne droge.

Na Gradini spre~en {verc 39.000 evra Upravacarinasaop{tilaje ju~edajenagrani~nomprelazu Gradina spre~en devizni prekr{aj u vrednosti od 39.000 evra. Kontrolom automobila „BMW X-6” belgijskih registarskihoznaka,tokomprekju-

~era{weg dana na izlaznoj strani grani~nog prelaza, utvr|enisukodsvatriputnika devizni iznosi koji prelaze limitod10.000evra,akojeoni nisuprijavili. Iako su sva trojica turskih dr`avqanatvrdilidakodsebe

SVETSKIDANDOBROVOQNIHDAVALACA

Krv ~eka pacijente Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u Novom Sadu raspola`edovoqnimkoli~inama krvnihjedinica,iakojeprethodnih godina vladao letwi deficit, re~eno je ju~e u ovoj ustanovi prilik om obel e`avawa Svetskog dana dob r o v o q n i h dav al ac a krvi.Pore~ima direktora Zavod a Mir oslavaMilosavqevi}a, prvi put je ova situa c ij a zab ele` en a pro{le god in e, {to pok az uj e por ast broj a onih koj i su voqni da daju krv. – Tren utn o nem a ned ostatk a bil o koj e krvn e grup e jer su jo{ pro{ le god in e predvi| en i kor aci da do toga ne bi do{ lo. Prop ag andn a slu`ba, u saradwi s Crvenim krstom i volonterima, utica}ena{koledabiseprocenat mladih davalaca pove}ao i da bisenastavilakampawa„Krv ~ekapacijenta”–kazaojeMilosavqevi},podse}aju}inato da su uglavnom starije osobe

voqne da u~estvuju u ovoj akciji. Pok raj ins ki sek ret ar za zdravstvo,socijalnupolitiku idemografijuAtila^engeri rekaojedajeu11vojvo|anskih

op{ tin a zab el e` en por ast broja davalaca od pet posto i da je 2010. godine registrovanovi{eod81.000davawakrvi. Osvrnuosenatodajeaparatura za pocesuaciju krvi u potpunosti bezbedna, i najavio pomo} u dodatnoj opremi za analizukrvikoju}eobezbedi-

tiPokrajinskisekrterijatza zdravstvo,socijalnupolitiku idemografiju. Svetski dan davalaca krvi ustanovqen je 14. juna 2004. godine.USrbiji,kojajepome-

nuti globalni praznik prvi put obele`ila 2005, ovaj dan nosi slogan „Vi{e krvi – vi{e`ivota„. Datumjeustanovila Svetska zdravstvena organizacija u ~ast ro|endana Karla Land{tajnera koji je otkrioABOkrvnisistem. A.J.

Drogu su prona{li pripadnici Grani~ne policije tokomaktivnostiusklopupoja~anihmerakontroledr`avne granice. (Tanjug)

nemaju ni{ta osim li~nih stvari, detaqna kontrola je pokazala suprotno. Jedan od wihjeuxepujaknenosio19.000 evra, drugi u xepu pantalona 25.000 evra, dok je kod tre}eg 25.000evraprona|enoutorbici i u kaseti ispred suvoza~evogsedi{ta.Putnicimajevra}en dozvoqeni iznos od 10.000 evra,dokjeostataknovcaprivremeno zadr`an do okon~awa prekr{ajnogpostupka. Odjuna2008.godinelimitza iznos deviza iz zemqe pove}an je na 10.000 evra. Unos novca u zemqu je i daqe neograni~en, alisusviputniciuobavezida prijaveprenossvakesumeiznad 10.000evrainaulazuinaizlazuizzemqe.Putnikkojipomenutusumuunosi,odnosnoiznosi izzemqe,prijavqujetonaobrascu prijave prenosa fizi~ki prenosivih sredstava pla}awa prekodr`avnegranice,podse}a seusaop{tewu. (Tanjug)

SU\EWEUPRI[TINIZAZLO^INEULOGORUKLE^KA

Qimaj poku{ao da obri{e tragove Biv{ i kom and ant OVK i nekada{wi ministar u vladi Ha{ima Ta~ija Fatmir Qimaj poku{aoje2001,dvegodine posle zavr{etka sukoba na Kos ov u, da uklon i trag ov e zlo~ina po~iwenih u logoru Kle~ka, ali je tu operaciju spre~io Sabit [aqa, navodi seuizjavikrunskogsvedokau „Slu~ajuKle~ka”. „Svedok iks”, kako ga predstavqa pri{tins ki dnevn ik „Koha ditore„, koji objavquje trenskript wegove izjave sudu,rekaojedamujeQimajdve godine posle rata naredio da odeuKle~kuiuklonile{eve, zakopaneokologora. – Nismo ni{ta uradili jer jeSabit[aqarekaodani{ta nediramo–izjavioje„Svedok iks”, ~ij a je izj av a sad r` i ukupno 200 strana opisa doga|aja vezanih za logor u Kle~ki, ukqu~uju}i i navode da je Qimaj li~no naredio ubistvo dvojiceSrba. „Svedokiks”je,tako|e,priznaodajeposleratatrimesecaradiozatajnuslu`buOVK, poznatukao[IK,~imeje,posleNazimaBlace,postaodruga osoba koja je svedo~ila o akcijama organizacije protiv

~ijih se lidera vodi istraga zbogserijepoliti~kimotivisanih ubistava tokom i posle ratanaKosovu. –Radiosamza[IKtrimeseca posle rata. Mo`da i du`e,alisese}amdasamprimio triplate...500marakaugoto-

„bio {pijun koji je govorio protivQimaja”. SvedoknavodidamujeNaser Krasni}i daopi{toqsprigu{iva~em, pa se grupa od trojiceagenatarasporedilapopri{tinskomstadionu~ekaju}ida seRudipojavi.Svedokjerekao

Produ`enpritvoroptu`enima Okru`nisuduPri{tiniprodu`iojezamesecdanapritvor zapetoricuoptu`enihzaratnezlo~inenadSrbimaiAlbancima 1999. godine u selu Kle~ka, dok je trojici optu`enih u tom slu~ajuprodu`ioku}nipritvor.Dotogajedo{lonazahtevtu`ioca Euleksa Mauricija Salustra, koji je zatra`io pritvor oddvameseca. Sva osmorica optu`enih su biv{i pripadnici OVK i uhap{enisuumartupodsumwomdasuizvr{iliratnezlo~ineukampubiv{egOVKuseluKle~kauop{tiniMali{evo.Optu`be ihteretezaubistva,mu~eweiugro`avawezdravqaalbanskihi srpskihcivilasKosovairatnihzarobqenika.Me|uosumwi~enimautomslu~ajujeipotpredsednikDemokratskepartijeKosova i poslanik u parlamentu Fatmir Qimaj, protiv koga jo{ nijepodignutanitipotvr|enaoptu`nica. vini–rekaojesvedok,navode}idajenare|ewazaakcijewegovoj grupi izdavao Fatmir Qimaj. Qimaj je, navodno, naredio ubistvo Fetaha Rudija, ~lana rivalskeDemokratskogsaveza Kosova iz Mali{eva, jer je

danijepucao,jermusenijesvidelokakoserazvijasituacija. Uo~i prvih lokalnih izbora naKosovu,decembra2001.godine, Rudija su ranili nepoznati napada~idoksevra}aoizPri{tine. (RTS)


CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

15

NAKONUPISAHIPOTEKENAVI[ENEPOKRETNOSTIODMILIONEVRA

ZvezdanTerzi}pu{ten izpritvora Ku}aukojojjena|enamrtva`ena

RASVETQENAMISTERIOZNASMRTSTARICE UVIKENDNASEQUKODBANO[TORA

Otkrivena{est satinakon{toju jesrceizdalo Obdukcijom u novosadskom Institutu za sudsku medicinu utvr|eno je da je Qubica Mihailovi} (1936) iz Novog Sada, koja je prekju~e prona|ena mrtva u svojoj vikendici u nasequ Pavli{ u Bano{toru kod Beo~ina, preminula prirodnom smr}u usled sr~anih problema od ~ega je i bolovala. Kako je pisao „Dnevnik”, ovu `enu je prekju~e oko 10 sati prona{ao mrtvu daqi ro|ak. Ona je u to vreme bila u ku}i sa sinom Dragoslavomkoji je u prvi mah kazao ovom posetiocu da Qubica jo{ spava. Me|utim, ubrzo su je obojica zatekli mrtvu za stolom, saznajemo nezvani~no. Potom je stigla ekipa Hitne pomo}i, kao i policija, koja je

nai{la na neke ~udne okolnosti doga|aja, ali i izme|u ostalih saznawa – da se iz vikendice prethodne no}i ~ula glasna muzika {to nije bilo uobi~ajeno, pa je za svaki slu~aj obave{etena de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana\ura{kovi} koja je naredila obdukciju. Pripadnici MUP-a uzeli su izjavu od vi{e osoba, pa i sina pokojne `ene, radi rasvetqavawa doga|aja, ali vrlo brzo posle provere stru~waka je utvr|eno da je smrt, u po~etku posmatrana kao sumwiva, nastupila oko {est sati pre pronalaska be`ivotnog tela i da nema elemenata krivi~nog dela, saznaje „Dnevnik” nezvani~no iz pouzdanih izvora. M.V.

ZAVR[NERE^INASU\EWUUHAGU JOVICISTANI[I]U

Odbrana: Optu`besu izmi{qotina Odbrana Jovice Stani{i}a tvrdila je ju~e pred Ha{kim tribunalom da }e „dokazati da su optu`be protiv Stani{i}a za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991–95. zasnovane na glasinama, preterivawu i ~istim izmi{qotinama”, rekao je u uvodnoj re~i Stani{i}ev branilac VejnXorda{. On je nazna~io da bi Stani{i} na kraju su|ewa trebalo da bude oslobo|en. Biv{i na~elnik Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije i wegov pomo}nik Franko Simatovi}Frenkioptu`eni su za progon, ubistva, deportacije i prisilno preme{tawe hrvatskih i

JovicaStani{i}

muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH u periodu 1991–95. Branilac Xorda{ odbacio je ju~e, me|utim, bilo kakvu Stani{i}evu vezu sa zlo~inima iz optu`nice, navode}i da Tu`ila{tvo poku{ava da ga proglasi krivim, „ne za ono {to je on uradio, ni za ono {to je SDB Srbije uradio, nego za sve {to je MUP Srbije uradio”. – Ne postoji veza izme|u Stani{i}a i zlo~ina... Nema dovoqno dokaza koji bi sugerisali da je Stani{i}ev SDB po~inio zlo~ine radi ostvarewa zlo~ina~ke namere iz optu`nice – tvrdio je britanski advokat. Xorda{ je sugestiju iz optu`nice da je „Stani{i} bio svemo}an i sveprisutan, kontrolisao hiqade qudi i upravqao wima po svojoj voqi„ nazvao la-

`nom. Stani{i} „nije imao efektivnu kontrolu ~ak ni nad Simatovi}em”, a dokazi odbrane }e pokazati da su slu`benici SDB-a delovali samo na „prikupqawu informacija”, tvrdio je wegov branilac. Negiraju}i i navod optu`nice da je Stani{i} organizovao, finansirao i kontrolisao srpske paravojne formacije koje su ~inile zlo~ine po Hrvatskoj i BiH, Xorda{ je tvrdio da je {ef SDB-a, naprotiv, ~inio sve da „suzbije” paravojske, naro~ito kada su se one vra}ale u Srbiju, gde je Vojislav „[e{eq agitovao po Skup{tini” i u kojoj je „pretila opasnost od gra|anskog rata”. U osvrtu na navod optu`nice da je Stani{i} kontrolisao paravojsku @eqka Ra`natovi}a Arkana, branilac je naglasio da je „Arkan imao sna`ne veze sa Saveznim MUP-om”, odnosno s Radmilom Bogdanovi}em i Radovanom Stoji~i}em Baxom. – Odbrana }e dokazati da Stani{i} 1991–95. nije imao ni{ta s Arkanom – podvukao je Xorda{. Da je, po wegovim re~ima, Stani{i} znao da je Ra`natovi}eva paravojska anga`ovana, makar kao rezervna jedinica MUPa, on bi to spre~io. Posle zlo~ina Ra`natovi}eve paravojske u Zvorniku, s prole}a 1991, „Stani{i} je uhapsio bra}u Vu~kovi}„ kojima je zatim su|eno za ratne zlo~ine u Srbiji, rekao je branilac Xorda{. Po odbrani je, stoga, razumqivo {to je Stani{i} „uvre|en” povezivawem s paravojnim formacijama. Advokat Xorda{ nazna~io je i da je Stani{i} „pomogao da se otvori slu~aj ’Srebrenica’„, i to „u vreme kada su se vlasti Srbije skrivale ili su odbijale da sara|uju s me|unarodnom pravdom”. E.D.

Bi{vi predsednik Fudbalskog saveza Srbije i direktor OFK „Beograd” Zvezdan Terzi} pu{ten je ju~e oko 14 ~a so va iz pri tvo ra Okru `nog zatvora u Beogradu i u daqem toku postupka, koji se protiv wega vodi pred Vi{im sudom u Beogradu, brani}e se sa slobode. Pritvor mu je ukinut po{to je wegov branilac AnteBo{kovi}predao sudiji dokaze o upisu hipoteka na vi {e ne po kret no sti wegove porodice i prijateqa u vrednosti od milion evra u korist Republike Srbije, kao jemstvo da }e se uredno odazivati svim pozivima suda. Ina ~e, su |e we Ter zi }u ju ~e je od lo `e no za 19. ok to bar, po {to se ni ko od po zva nih sve do ka ni je po ja vio u sud ni ci. Su di ja Dank o Lau {eu v i} do neo je od lu ku o od la ga wu su |e wa po {to sve do ci, biv {i fud ba le ri Vaw a Grub a~, Sr| an Stan i}, MarkoBa{ ai Bran is lavIvan ovi} ni su do {li da sve do ~e. Ter zi} je u pri tvo ru pro veo se dam me se ci, po {to se 11. no vem bra pro {le go di ne do bro voq no pre dao pra vo sud nim or ga ni ma Sr bi je, po sle vi {e od dve i po go di ne bek stva. Sud je, po sle dva od -

ZvezdanTerzi}izpritvoraiza{aona{takama

bi ja wa, 9. ma ja od lu ~io da biv {eg pred sed ni ka FSS-a pu sti na slo bo du po {to upla ti iz nos od mi lion evra. Uko li ko opet bu de ne do stu pan pra vo sud nim or ga ni ma, za lo `e ne ne kret ni ne bi }e

pro da te, a wi ho va vred nost }e pri pa sti bu xe tu. Ter zi }u se, kao i biv {em di rek to ru OFK „Be o grad” Vlad im ir u Bul at ov i} u i fud bal skom me na xe ru Dra`en uPod un avc u, ko ji se bra -

ne sa slo bo de, su di zbog op tu `bi da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja od pro da je ~e ti ri fud ba le ra OFK „Be o grad„ pro tiv prav no pri svo ji li oko ~e ti ri mi li o na evra. (Tanjug)

ODLUKAVI[EGSUDAUBEOGRADU

Milo{evi}iostalibez vilenaDediwu Mira Markovi}, Marko Milo{evi} i Marija Milo{evi} ostali su bez vile u U`i~koj 34 u Beogradu, odlu~ilo je ve}e Vi{eg suda u Beogradu.

Ve}e Vi{eg suda odbilo je prigovor tu`enih, koji su tra`ili da se usvoji ugovor Komisije za stanove, koji je sklopqen izme|u Slobodana Milo{evi}a i Vlade Srbije.

VilauU`i~koj34

Oni su tu`eni jer je ugovor o otkupu vile, prema tu`bi javnog pravobranila{tva, sklopqen suprotno Zakonu o stanovawu, po{to je Milo{evi} tada ve} imao otkupqenu vilu u vlasni{tvu, u Tolstojevoj 33, tako|e na beogradskom Dediwu. Ku}a jedino sudskom presudom mo`e biti vra}ena u svojinu dr`ave. Ku}u o kojoj je re~, od oko 100 kvadratnih metara, Milo{evi} je otkupio 20. jula 1999. godine, za tada{wih 5.000 nema~kih maraka. Dr`ava Srbija je prvobitno tu`ila Milo{evi}a, kao potpisnika ugovora, ali je, posle wegove smrti, 11. marta 2006. godine

i prekida koji je trajao zbog utvr|ivawa naslednika, postupak nastavqen protiv wegove supruge Mire Markovi} i dece Marije i Marka Milo{evi}a. Po{to je re~ o parni~nom postupku, prisustvo na su|ewu Markovi}eve, Marije i Marka Milo{evi}a nije bilo neophodno. Mira Markovi} i Marko Milo{evi} dobili su izbegli~ki azil u Rusiji pa u toj dr`avi ne mogu biti uhap{eni po srpskoj poternici koja je za wima raspisana zbog sumwe da su organizovali grupu za {verc duvana tokom devedesetih godina pro{log veka. Srbija Markovi}evu tra`i i zbog optu`be da je zloupotrebila slu`beni polo`aj prilikom raspodele stanova Vlade Srbije 2000. godine. Marija Milo{evi} posledwih nekoliko godina `ivi u Crnoj Gori i nedostupna je srpskim pravosudnim organima. E.D.

BIV[IKOMANDANTVRSUHAGUPRO[AOSVELEKARSKEPREGLEDE

Mladi}ustandardnom pritvorskomre`imu – Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} pro{ao je kroz sve lekarske preglede i sada je u „standardnom pritvorskom re`imu” Ha{kog tribunala koji va`i za sve optu`ene – rekao je predstavnik Tribunala MartinPetrov. – Mogu da potrdim da je Mladi} zavr{io proces prijema u pritvorsku jedinicu – rekao je Petrov na konferenciji za novinare u Hagu. – Ura|eni su svi lekarski testovi da bismo imali jasnu i kompletnu sliku o Mladi}evom zdravqu – dodao je Petrov, koji nije `eleo da iznese informacije o zdravstvenom stawu optu`enog.

RatkoMladi}

Agencija AFP navodi da je nejasno da li je Mladi} preba~en u glavnu pritvorsku jedinicu u [eveningenu, po{to je Petrov rekao da su informacije o ta~noj lokaciji pritvorenih poverqive. Mladi}u se u 11 ta~aka na teret stavqaju genocid, zlo~ini protiv ~ove~nosti nad nesrbima i kr{ewa zakona i obi~aja ra ta to kom su ko ba u BiH 1992–95. On je uhap{en 26. maja u Srbiji, a izru~en je Hagu 31. maja. On je prvih dana pritvora bio u izolaciji i pod lekarskim nadzorom. Mla di} bi tre ba lo da se pred sudijom ponovo pojavi 4. jula da bi se izjasnio o optu`nici.


SPORT

~etvrtak16.jun2011.

TURNIRUISTBORNU

TRKAKROZSRBIJU

Tipsarevi}boqi uprodu`etku Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u drugo kolo turnira u Istbornu pobedom nad Britancem Xejmsom Vordom. Tipsarevi} je do trijumfa do{ao sa 6:3, 4:6, 6:2, posle jednog sata i 52 minuta igre,alijeme~po~eouutorak, a zavr{io se u sredu, po{to je prethodnoprekinutzbogmraka. Naredni rival mu je Kazahstanac Mihail Kuku{kin, koji je jo{ u ponedeqak pobedio JenHsunLua. I Tipsarevi} i Vord su sigurno u{li u me~ i bili su sigurni pri svojim servisima. Ipak,srpskiteniserjeprvido{ao do brejk prilike, koju je i iskoristio,aispostaviloseda mujetodovoqnodabipoveosa 1:0usetovima.Zanimqivojeda je ta brejk prilika ujedno bila jedinaucelomprvomsetu.Vord je uzvratio u drugom setu, imao jetribrejkprilike,odkojihje iskoristio jednu, dok Tipsarevi} nije imao ni {ansu da mu oduzmeservis.Britanacjetako uspeodado|edoizjedna~ewasa

JankoTipsarevi}

6:4, pre nego {to je me~ prekinutzbogmraka. Duel je nastavqen u sredu, i Tipsarevi} je odmah napravio brejk, a potom bio siguran pri svom servis gemu. Na{ teniser

Venusrutinski saAnom Srpska teniserka Ana Ivanovi} nije uspela da se plasira u tre}e kolo turnira u Istbornu, po{to je pora`ena od Venus Vilijamssa2:0,posetovima6:3,6:2. Ovojebiowihovosmime|usobni

brejka,takodajeAmerikankapovela sa 5:2. Srpska teniserka je servirala za ostanak u setu i uz dostamukeuspeladasmawina5:3. Vilijams je u narednom gemu na svoj servis imala dve set lopte,

je vrlo brzo do{ao do jo{ jednog brejka, a u osmom gemu do{aoidoprilikedaserviraza me~,kojujeiiskoristiozatrijumfposlejednogsatai52minuta.

Jovanovska eliminisana Srpska teniserka Bojana Jovanovskitakmi~ewenaturniru u Istbornu zavr{ila je u drugom kolu. Jovanovski je izgubila od Samante Stosur u prvom me|usobnomduelusa6:3,6:2,poslejednogsataitriminuta. Obeteniserkedobrosuu{le u me~, ali je Australijanka zahvaquju}i jednom vi{e brejku od Bojane uspela da do|e do prednostiusetovima.Stosurova je istim tempom nastavila u drugomsetuivrlobrzojeoduzelaservisna{ojteniserki,auz jedan brejk vrlo brzo privela me~kraju. NATURNIRUUVIMBLDONU

Petnosilaca izSrbije AnaIvanovi}

duel,isedmapobedaVilijamsove, poslesatitriminutaigre. Prva na servisu je bila Vilijamskojajeosvojilaprvipoenna me~u, ali i ceo gem i to bez igubqenogpoena.Ivanovi}jeuzvratilaagresivnimservisomitako do{la do izjedna~ewa. Na stratu tre}eggemaAmerikankajenapravila duplu servis gre{ku, ali je nakontogasa~etirivezanapoena do{la do 2:1. As udarcem Ivanovi}evajepovelau~etvrtomgemu, Vilijams je uzvatila sna`nim forhendomido{ladoprvebrejk lopte,kojujeiiskoristila,apotomjezahvaquju}idobromservisu do{la do 4:1. Ana je dobrom igromsmawilana4:2,aliunarednom gemu nije uspela da do|e do

iskoristilajeprvuirezultatom 6:3do{ladovo|stvaod1:0usetovima. Ivanovi}eva je veoma dobro otvoriladrugiset,do{lado1:0, odmah nakon toga imala je brejk loptu,alijeVeunsipakdo{lado izjedna~ewa, a u narednom gemu napravila brejk i povela sa 2:1. Do3:1starijasestraVilijamsdo{lajebezizgubqenogpoena.Ana Ivanovi}nijeizdr`alapritisak Vilijamsove, koja je ponovo napravilabrejkido{ladoubedqivih 4:1. Sna`nim servisom Amerikanka je do{la do 5:1, ali je Ana uzvratila i smawila na 5:2. Vilijams je svojim servisom do{lado6:3iplasiralaseutre}e koloturnirauIstbornu.

ODSUTRADONEDEQE

Evropskoprvenstvo uBeogradu Evropskoprvenstvoukajakubi}eodr`anoodpetkado nedeqeuBeogradu,naAdiCiglanliji.Ceremonijasve~anogotvarawa{ampionatabi}euprili~enadanasod18 ~asovaispredsudijskogtorwa,anaprvenstvu}eu~estvovatioko700takmi~araiz30zemaqa. -Najva`nijejedapoka`emodasmoodli~niorganizatori.Imamo dobresrpskeposadeipotajnosenadamoinekojodmedaqa.Pozivam Beogra|anedanarednihdanau`ivajuuovomatraktivnomsportuistakaojepredsednikKajaka{kogsavezaSrbijeMirkoNi{ovi}. Srpska reprezentacija }e na Evropskom prvenstvu nastupiti u slede}emsastavu-mu{karci,jednosed:K-15000mMarkoTomi}evi}, C-15000mDu{anRu`i~i},K-11000mMarkoTomi}evi},C-11000 mDu{anRu`i~i},dvosed:K-21000mDu{koStanojevi},DejanPaji},K-2200mOgwenFilipovi},DraganZori},~etvorosed:K-41000 mMilenkoZori},ErvinHolpert,AleksandarAleksi},DejanTerzi},`ene,jednosed:K-1500mMilicaStarovi},K-1200mNikolinaMoldovan,dvosed:K-21000mSandraPolovina,MilanaTrkqa. K-2 500 m Olivera i Nikolina Moldovan, K-2 200 m Nikolina i OliveraMoldovan,~etvorosed:K-4500mAntonijaNa|,Antonija Panda,RenataMajor-Kubik,MartaTibor.

dnevnik

c m y

16

Prvi put u istoriji na Vimbldonu petoro nosilaca u singlu je iz Srbije. To su Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi}, Jelena Jankovi} i AnaIvanovi}.

Novak\okovi}

Spisak nosilaca nije i prepisan spisak najboqih tenisera i teniserki sveta. Kod mu{karaca navrhunemarazlike.Nadaljeprvi, \okovi} drugi, Federer tre}i, Mari ~etvrti, slede Soderling,Berdih,FereriRodik.ViktorTroickije13.nosilac,Janko Tipsarevi}23,atozna~idauprvadvakolana{iteniserinemogudaigrajujedansadrugim. U konkurenciji `ena prva nositeqka je Karolina Voznijacki, druga Kim Klajsters, tre}a Vera Zvonarjeva,a~etvrtaNaLi.JelenaJankovi}je16,aAnaIvanovi} 19.nalistinositeqki. Kakotradicijanala`elistaje delom pravqena po rejtingu, a zna~ajanfaktorjeirealnaformaigra~airanijiu~inaknaterenima Ol Ingland kluba. Tako je SerenaVilijamsosma,awenasestraVenus24,iakosunaVTAlistina26.i33.mestu. U konkurenciji parova Nenad Zimowi}iMikaelLodrasu{esti nosioci, prvi su Bob i Majk Brajan,drugiMirwiiNestor. Jubilarno, 125. izdawe Vimbldona,po~iweunedequ20.juna.

IvanStevi} u`utojmajici Srpski biciklista Ivan Stevi}, ~lan ekipePartizanPauer muvobukaoje`utumajicuposletre}eetape51.me|unarodne biciklisti~ke trke Kroz Srbiju. On je tre}u etapu vo`enu od Pala u Republici Srpskoj do Bajine Ba{te u du`iniod171kilometarzavr{io na drugom mestu tik iza Danca Mihaela Rasmunsena, koji je etapuzavr{iouvremenu4:36,12 sati.Tre}emestouetapipripalo je Francuzu Metjuu Konversu. Stevi} je `utu majicu preuzeoodsunarodnikaGaboraKase, kojijujeosvojioposlepobedeu drugoetapivo`enojuutorakod RumedoPala.Kasa,kojinatrci vozi za tursku ekipu Manisa sporobukaojebelumajicunaboqegvoza~ado23godine.Stevi} u generalnom plasmanu ima prednostoddvesekundeuodnosu naDancarasmunsenapred~etvrtuetapu,kojasevozidanasudu`iniod233kilometraodU`icadoNi{a.Tojeinajdu`aetapa51.trkeKrozSrbiju. G.M.

IvanStevi}

PLODNASEZONANOVOKNE@EVA^KOGOBILI]A

Uspesi nadvakoloseka Stonoteniski klub Obili} iz Novog Kne`evca minule sezone je ostvario uspeh na dva koloseka.@enskaekipajeuspela daizboriopstanakuSuperligi,a istovremenomu{kaekipajeuspeladaseposlevi{egodi{wepauze ponovo vrati u na{e najelitnije takmi~ewe,osvojiv{iprvomesto uPrvojligi. Trener STK Obili} Predrag Goli}isti~edajezaklubvelika stvarplasmanuSuperligu,{tose io~ekivalo,alinapomiwedanijenapo~etkusezoneverovaoda}e mladaekipadevojakauspetidaopstane u elitnom dru{tvu. PlasmanuSuperliguostvarilajemu{kaekipazakojusunastupaliValentin Na|nemedi, Stefan Kostadinovi}, Sa{a Dumni}, NemawaMendergi{iGaborNa|nemedi. - Igrom slu~aja i zahvaquju}i marqivom i kvalitetnom radu ostvarilismo{estpobeda,{toje zadevojkevelikiuspeh.Igralesu Dragana Vigwevi}, Suzana Mendergi{,KatarinaGoli},BrankicaJak{iiBranislavaVigwevi}, a na jednom me~u nam je pripomogla i Biqana Goli}. U takvoj sre}noj okolnosti da je `enska ekipaopstala.[tadrugonegoda mo`emoo~ekivatidasedevojkei idu}esezoneborezaopstanak,jer imamo izuzetno mladu i perspektivnuekipu-ka`eGoli}. Imu{kaekipaObili}ajeproteklesezonebilame|unajmla|imauPrvojligi,gdejetrjumfovalasa15pobedaisamojednimporazomuZmajevu. -Uslovizaradnisusjajni.Nemamore{ensanitarni~vor,sala jejo{podno{qiva,alibijetrebalo renovirati. S obzirom na

Novi~lanSuperlige-mu{kaekipaObili}a

skromneusloveposti`emoodli~nerezultate-konstatujeGoli}. Iu`enskojiumu{kojekipisu perspektivne mlade devojke i momci. Kod mu{karaca Valentin Na|nemedijegotovoneprikosnovenusvomuzrastu,prvugodinuje junior. -Na|nemedijeprvegodinejunior, pored dobrih igara u liga{kim me~evima na turniru TOP 12zajunioreuZrewaninuubedqivojebionajboqinadigrav{isve rivale sa skorom od 11:0. On tek trebadanapredujeiodwegamnogoo~ekujemo.MislimdabiiStonoteniski savez Srbije, na{a dr`ava i lokalna zajednica takve talentemoraladaforsira,daim se omogu}i da {to kvalitetnije treniruju i iska`u sav svoj talenat. Od stonoteniserki Dragana Vigwevi} sa jedanaest godina u svomuzrastujeubedqivonajboqa. SuzanaMendergi{jejednaodnajboqih kadetkiwa Srbije, uvek je nasvimturnirimaprvailidruga. Mislimdasekodnasdobroikva-

TrenerPredragGoli}idevojkekojesuizborileopstanak

Foto:M.Mitrovi}

litetnoradi,{todajerezultate, a nadam se da }e vremenom, kako na{i talenti stasavaju, biti sve zapa`enijih uspeha ne samo u doma}oj,negoime|unarodnojkonkurenicji-o~ekujeGoli}. Uzsvrsrdnoanga`ovawetrenera Goli}a, najagilniji u upravi kluba su Stevica Mendergi{ i DragoslavVigwevi}.Oninastoje da se obezbede {to boqi uslovi, {tonijelako,o~ekuju}idadobiju ve}upodr{kusredineukojojklub egzistira,pogotovo{tosena{ao me|u onim klubovima koji }e naredne sezone imati u Supreligi Srbije`enskuimu{kuekipu. -Od{estegodinesampo~eoda igramuKawi`i,auObili}usam ve} pet godina. Ostvarili smo ciqiplasiraliseuSuperligu,a sadamije`eqadasena|emureprezentaciji Srbije za naredno Prvenstvo Evrope, koje se u julu odr`avauRusiji.Pretogadobra provera bi}e na Balkanijadi. U proteklomprvenstvuizgubiosam samo tri liga{ka me~a, jedan od Milenkovi}aidvaodVukmirovi}a.Nastavqamvrednodaradim,pa se nadam da }e biti i rezultata ka`eNa|nemedi. Seniorska ekipa Obili}a se ~etiri sezone takmi~ila u Suprligi,od2001/02,do2004/05.Sastav u kome su nastupali Nemawa Igwatov,Nenad\uki},BrankoAnu{i}, Denis i Danijel ^oni} jo{ se pamti i osta}e zabele`en u istoriji stonoteniskog sporta u Novom Kne`evcu po tome {to je dvaputaigraoufinaluplej-ofa, gubiv{i od beogradske Crvene zvezde,aliitiporaziuzavr{nici dr`avnog prvenstva i vice{ampionsketituleravnisuuspesima. M.Mitrovi}


SPORT

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

17

VOJVODINA PO^ELA PRIPREME ZA NOVU SEZONU

Naprvomtreningu dvanaestigra~a LAMINE DIJARA IZ PARTIZANA

Mojposao sugolovi Napada~ Partizana Lamin Dijara smatra da aktuelni {ampion Srbije ima kvalitetnu ekipu, sposobnu da naredne sezone odbrani „duplu krunu”. - Partizan je veliki klub, a ja sam svestan da navija~i od mene o~ekuju golove. Nisam jo{ potpuno spreman, ali }u sve u~initi da se radom nametnem treneru Aleksandru Stanojevi}u - izjavio je senegalski internacionalac, koji se u Partizan vratio sa pozajmice iz Al-[ababa. Dijara je prilikom promocije novog dresa Partizana istakao da se raduje povratku u Beograd. - Svi|a mi se novi klupski dres i veselim se povratku me|u drugove. Ipak, okupiran sam onim {to me o~ekuje, jer predstoje naporne pripreme. Kroz otprilike mesec dana vide}emo u kakvoj sam formi i kako }e izgledati moj novi susret sa vernim navija~ima - rekao je Dijara, koji se u ponedeqak prikqu~io ekipi u Sportskom centru Zemunelo, a utorak odradio prvi trening. Trener Stanojevi} je na po~etku priprema za novu sezonu okupio 24 igra~a, dok }e se fudbaleri koji su imali reprezentativne obaveze (Miqkovi}, Kamara, Petrovi} i Savi}) prikqu~iti ekipi 19. juna.

Potpisao Markovi} Dosada{wi fudbaler OFK Beograda Sa{a Markovi} potpisao je u sredu ugovor sa {ampionom Srbije Partizanom. Pre Markovi}a, u redove aktuelnog {ampiona stigli su jo{ Vladimir Volkov, Vladimir Jovan~i}, Dejan Babi} i Sa{a Ivkovi}, a vratio se i Senegelac Lamin Dijara. Pored toga, crno-beli su u utorak zapo~eli pregovore sa brazilskim {toperom Glauberom Bertijem koji igra za Rapid iz Bukure{ta. Crno-beli putuju u utorak na drugi deo priprema u Sloveniju na Pohorje.

Fudbaleri Vojvodine po~eli su pripreme za novu sezonu, a lepu uvertiru napravili su im mla|i kadeti (1995. godi{te) trenera Jove [ar~evi}a koji su pobedom nad Dinamom iz Pan~eva postali i zvani~no prvaci Pokrajine. [efu stru~nog {taba Qubomiru Ristovskom (Spasoje Jela~i}, Zoran Vasiqevi} i Zoran Bani}evi}) javilo se na prvom treningu 12 igra~a: Damir Dri-

ko predstoje}ih dana okvalifikovao kao uvod u pravi rad. U ponedeqak obavezu da se pojave u FC „Vujadin Bo{kov” imaju: Sr|an Be~eli}, \or|e [u{war, Stefan Zogovi}, Miroslav Vuli}evi}, Abubakar Oumaru, Aleksandar Katai, Slobodan Medojevi}, Vuk Mito{evi}, Miroslav Stevanovi}, Nemawa Bilbija, Brana Ili}, Daniel Mojsov, Naemeka A|uru, Giorgi Mereba{vili i Aleksandar Jovanovi}, dok je Antvi

Golmaniprvabriga Iz svega se mo`e zakqu~iti da je goru}i problem Novosa|ana „jedinica” i lako se mo`e desiti da Vojvodina anga`uje dvojicu ~uvara mre`e u ovom prelaznom roku. Crveno-beli ne kriju da im je prva `eqa Suboti~anin Aleksi}, a svakodnevno se mo`e ~uti i pro~itati da se pregovara i s golmanom zemuna Kirovskim, mada je tu informaciju Miodrag Panteli} nedavno demantovao. [to se trenera golmana ti~e on bi ve} danas trebalo da bude ukqu~en u pripreme i izvesno je da }e to biti neko iz postoje}eg trenerskog kadra u klubu.

SlobodanVeselinovi}

Delegat isudija bezkazne

Bani}evi},Ristovski,Jela~i}iVasiqevi}sfudbalerimaVojvodine

ni}, \or|e Lazovi}, Stefan Mijatovi} (golmani), Branislav Trajkovi}, Dejan Karan, Vladimir Kova~evi}, Milko Novakovi}, Vladan Pavlovi}, Du{an Nestorovi}, Slobodan Novakovi}, Janko Tumbasevi} i Ogwen Mudrinski. Ovo nije realna slika kadrovske situacije, jer je ve}a grupa igra~a (reprezentativci i stranci) dobila voqno do 20. juna, pa je Ristovski ovih nekoli-

Jao dobio „popust” i treba da stigne 22. juna. Suspenzija Goranu Smiqani}u isti~e 28. juna, tako da }e i on od 29. juna biti na raspolagawu Qubomiru Ristovskom. Ugovori su istekli Nikoli Lazeti}u i Aleksandru Kesi}u, dok se o~ekuje da @eqko Brki} karijeru nastavi u Udinezeu. Prema potrebi stru~nog {taba prvom timu mogao bi da bude prikqu~en neko iz omladinsko-ka-

Kesi}iPajovi} U FC „Vujadin Bo{kov” u Veterniku ju~e su bili i golmani Aleksandar Kesi} i Filip Pajovi}. Kesi} je do{ao da se pozdravi sa saigra~ima, jer mu je istekao ugovor i ovog leta }e promeniti sredinu. Lako se mo`e dogoditi da Vojvodina ostane i bez Pajovi}a, za kojeg je zimus interesovawe pokazao francuski So{o, a sada jo{ nekoliko klubova ima pik na talentovanog golmana.

Foto:F.Baki}

KataiiIli}ucivilu Prvom treningu, ali kao civili, prisustvovali su Aleksandar Katai i Brana Ili} koji su kao ~lanovi mlade odnosno A reprezentacije Srbije boravili na kra}im turnejama po Francuskoj i [vedskoj , odnosno Ju`noj Koreji i Australiji. Kako je rekao sportski direktor Miodrag Panteli}, obojica ovog leta mogu da promene klupske boje u slu~aju dobre finansijske ponude. Nezvani~no, za Kataija se interesuju Grci, a za Ili}a Poqaci. detskog pogona poput Melega, Nasti}a, Kosovi}a, Sila|ija, Slijep~evi}a, Radoje, Sprema, Poletanovi}a i Jovanovi}a, dok su na pozjamicu poslati Meji} u pali} i Babi} i Faber u Veternik. - Pravi ritam o~ekuje nas od 20. juna kada }emo biti kompletni. Na prvom treningu je bilo relativno malo igra~a od kojih ve}inu poznajem, a neke sam imao priliku i da treniram. Na

nama iz stru~nog {taba je da vreme pred nama pravilno rasporedimo kako bismo spremni do~ekali i izlazak na evropsku scenu 14. jula, a pogotovo po~etak [ampionata 13. avgusta - rekao je Qubomir Ristovski, dodaju}i da prelazni rok traje do 31. avgusta i da sve do tada ne}e biti na~isto ko }e napustiti ili poja~ati redove Vojvodine. S. Savi}

Di sci plin ska ko mi si ja FSS od lu ~i la je da su di ja Slobodan Veselinovi} i dele gat Mi o drag Jan ko vi} ne snose krivicu za ka{wewe po~etka neslavnog susreta finala Kupa izme|u Vojvodine i Partizana na Marakani. Me~ je krenuo posle dvadese tak mi nu ta od utvr |e nog termina jer fudbaleri Vojvodine nisu `eleli na teren dok wihovi navija~i ne stignu na stadion. Delegat Jankovi} u pismenoj izjavi konstatovao je kako je sam, bez ikakvih pritisaka, a posle konsultacija sa sudijom Veselinovi}em doneo odluku o prolongirawu starta duela. Dodao je da su ga iz Partizana po`urivali nakon isteka 15. minuta, ali je on procenio da bi bio preveliki rizik da se u takvoj situaciji ozna~i kraj utakmice. Sve je u~ino da spasi finale. Komisija je nakon uvida u dopunske izjave Jankovi}a i Veselinovi}a odlu~ila da obustavi disciplinski postupak protiv wih. Da nije tu`na, ovakva reakcija disciplinaca izazvala bi smeh. Direktni akteri (delegat i sudija) odluke koja je u su ko bu sa pra vi li ma igre, pro{li su bez sankcija. Jednostavno, susret nije smeo da po~ne u postoje}im uslovima, po {tu ju }i re gu le UEFA i FIFA. Ali, verovatno jo{ ~ud ni je od lu ke tek sle de u drugom stepenu, kad se oglasi Komisija za `albe, po{to neza do voq ne stra ne spre ma ju prigovore na izre~ene sankcije... Z. Rangelov

[TA ZA FUNKCIONERA ZNA^I VREMENSKA ZABRANA OBAVQAWA FUNKCIJE U FUDBALU

Predsednikuklubsamonakafu Sa izvesnim zaka{wewem iz ku}e fudbala na Terazijama na adresu Vojvodine prosle|ene su odluke Diciplinske komisije FSS a povodom kazni za incidente koji su se dogodili u finalu Kupa. Sankcije su izre~ene jo{ 3. juna. - Bilo je nekih problema u po{ti, ali kompletan materijal je prosle|en ju~e. Prethodno smo i faksom klubu poslali odluku disciplinca Pajovi}a, kao i izve{taj Sudijske komisije sa analizom arbitra`e Veselinovi}a, jer je to Vojvodina zahtevala, uplativ{i i potrebnu taksu. Od trenutka prijema odluke po~iwe da te~e rok od osam dana za `albu istakao je zamenik generalnog sekretara FSS Neboj{a Ivkovi}, koji obavqa i funkciju delegata na utakmcima pod okriqem UEFA. Odluke Disciplinske komisije FSS posta}e pravosna`ne tek kada se okon~a postupak u okviru Komisije za `albe, jer }e Novosa|ani presaviti tabak, poku{ati da ubla`e sankcije. Konkretno, predsednik Vojvodine Ratko Butorovi} ka`wen je {estomese~nom zabranom oba-

vqawa funkcije. [ta to ta~no podrazumeva ? - Bukvalno, treba da se skloni u tom periodu iz fudbala, odnosno da ne obavqa sve one aktivnosti iz delokruga poslova predsednika, koje su ustanovqene Statutom kluba. Dakle, ne mo`e da predstavqa klub, potpisuje odluke, ra~une, ne mo`e javno da nastupa u ime kluba - objasnio je Ivkovi}. Da li to zna~i da bi prekr{aj predstavqao i sam dolazak u prostorije kluba, svoju kancelariju ? - Trebalo bi da izbegava boravak u klubu, ali...- ka`e Ivkovi}. Ipak, zanimqivo je obrazlo`ewe samog disciplinskog sudije Slobodana Pajovi}a. - Pristup prostorijama kluba nije zabrawen. Mo`e da popije kafu, ali ne sme da preduzima nikakve aktivnosti koje mu pru`a predsedni~ki mandat. A kada krenu utakamice za bodove... - Ne bi smeo da se pojavquje u centralnoj lo`i i restriktivnom prostoru. Me~eve bi mogao da prati sa tribine u svojstvu gledaoca - napomenuo je Ivkovi}.

Kako}ubezvasdvojice:RadisavRabrenovi},RatkoButorovi}iMilan^abri}

Sudija Pajovi} je jo{ dodao: - Ne mo`e imati funkciju slu`benog lica na utakmici, a mesto na stadionu sa kojeg }e posmatrati susret nije toliko bitno. ^ini se da mehanizam za pra}ewe sprovo|ewa ovakavih sankcija u fudbalu nije izgra|en. - U principu to je ta~no, ali ako do|e do prekr{aja na potezu je opet Disciplinska komisija koja otvara postupak zbog nepo{tovawa izre~ene kazne - konstatovao je Ivkovi}, prenose}i i svoja iskustva iz vi{egodi{we prakse tokom obavqawa funkcije delegata na utakmicama Lige {ampiona i Evrope, odnosno na susretima reprezentacija u kvalifikacijama za EP i SP. Disciplinac Pajovi} je na kraju zakqu~io. - Lako je kontrolisati fudbalera koji je ka`wen zabranom nastupa na odre|enom broju me~eva. Wemu nije uskra}eno pravo da boravi u klubu i trenira, ne sme samo da igra utakmice. Kod funkcionera je situacija druga~ija, a Disciplinska komisija mo`e da reaguje po prijavi ili saznawu da se odluka ne po{tuje, {to otvara proceduru za izricawe novih sankcija. Z. Rangelov


18

sport

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

U SUBOTICI PREDSTAVQEN NOVI TRENER GOLUBOVA

Spartak i Wegu{ ozvani~ili saradwu Da su Fudbalski klub Spartak Zlatibor voda i Zoran Wegu{ skolopili dogovor o saradwi nije najnovija vest,alijevestsvakakodasuu Subotici, sa opravdanim zaka{wewem, kona~no predstavili novog stratega suboti~kih Golubova. Novog trenera prvi je predstavio Dragan Simovi}, predsednik Spartak Zlatibor vode. TomprilikomjeSimovi}istakao da je do dogovora brzo do{lo,presvegazato{tosusepoklopileambicijedvestrane. - @elimo trenera koji }e ostaviti du`i trag u suboti~-

Tri ciqa Miodrag Mora~a, sportski direktor Spartaka, je dodaodasupredekipom,pai pred novim trenerom, tri ciqa. -Spartakjejednomigraou Evropi, osladilo nam se i `elimo ponovo. Drugo, ekipa mora pru`iti igru koja }e privu}i i zadovoqiti gledaoceuSuboticiinasuperliga{kimterenima,aiz teigrei`eqemorado}ido afirmacije igra~a preko kojih bi Spartak mogao da ostvari finansijsku sigurnostiosigurakontinuir  ani rad–istakaojeMora~a.

ZoranWegu{

kom fudbalu, koji }e istovremenozadovoqitina{eambicijekojeseti~uponovnogplasmana u neko od evropskih takmi~ewa, koji }e nam pomo}i u afirmaciji igra~a, ali i trenerakoji}erade}iuSpartaku izgraditi svoje ime. Po{tujemo Wegu{eve igra~ke rezultate,igraojedugoiu[paniji,pa verujemo da je upio mnogo dobrih stvari. Tako|e, u Spartaku uvek pref er ir amo mla| e trenerekojiiduukoraksavremenom–rekaojeDraganSimovi}nakonferencijiza{tampu na kojoj je Wegu{ i zvani~no predstavqen. NovitrenerSpartakasepohvalno izrazio o dosada{woj ulozi suboti~ke ekipe u doma-

}im takmi~ewima, te da sigurnonijeklubsamargina. - Pratim Spartak posledwe dve godine, a posebno cenim to {to nije klub koji `eli da se zadovoqi prosekom, ve} uvek `eli da bude me|u najboqim ekipamaidaigrauEvropi.Moje i klupske ambicije se poklapaju, a zna~ajno mi je i to {to sam dobio potpuno podr{ku od predsednika Simovi}a i sportskog direktora Mora~e oko izboraigra~a. Pripreme Spartaka Zlatiborvodepo~iwu1.jula,adopo~etkaprvenstvaradi}eseudve faze,uSuboticiinaZlatiboru,uz,naravno,{tovi{eprijateqskihpripremnihutakmica. N. S.

RAPORT IZ KULE

Najavqeni brojni odlasci FudbaleriHajdukasunaodmoru,aklupskorukovodstvo ima pune ruke posla, jer treba nakon odlaska Dragoquba Bekvalca formirati novi stru~ni {tab, ali i takmi~arski pogon, jer su mnogi igra~i izrazili `equ da napuste Hajduk. Stru~ni{tabsenazire,jeriu{tampijeve}objavqena informacija da je pred klupom Hajduka trenerDraganLacmanovi}. -Upravniodborjetajkojidonosiodlukeiono {tomogudaka`emjeda~lanoviUpravnogodbora jo{nisuzasedali.JasamsagospodinomLacmanovi}emrazgovarao,na~elnosmosedogovorili,ali ponavqam,Upravniodborjetajkojidonosiodluku-ka`edirektorsuperliga{aizKuleAleksandarVla{kali}. Kadaje,pak,igra~kikadarupitawu,najavqeni subrojniodlasci,alinaravno,to}emo}inajpre dau~ineonikojimasuistekleugovorneobaveze. PrvikojijenapustioHajdukjeAleksandarJovanovi},kojijepostaonovi~lanma|arskogFerencvaro{a,anaizlaznimvratimajeiNikolaKomazec,kojitra`ianga`manuSlova~koj.Ugovor-

ne obaveze su istekle i Aleksandru i Milo{u @ivanovi}u,FilipuKasalici,VladimiruKova~evi}u,PetruMudre{i,Aleksandru\uki}u,Nikoli Bogi}u, Aleksandru Petrovi}u, Dejanu Peri}u,MihajluDobra{inovi}uiMilo{uMi{i}u. -Prelaznirokpo~iwe20.junaitadao~ekujemo daserealizujunekitransferina{ihigra~akojima su istekli ugovori i koji `ele da napuste Fudbalski klub Hajduk. Za sada je izvesno da }e Jovanovi}iskoristitipravonaodlazakive}prvogdanaprelaznogrokaoti}iuFerencvaro{,a odostalihigra~azasadanamsenikojo{nijejavio.^iwenicajedamnogona{ihigra~aimaslobodnepapire,duga~akjeprelaznirokio~ekujem daoniiskoristesvojepravo,asvionikojigane iskoriste,osta}euklubu-istakaojeVla{kali}. Dakle, pred klupskim rukovodstvom Hajduka je veliki posao, te u zavisnosti od odlazaka treba popunitiigra~kifond,budu}idajepo~etakpripremazakazanza4.jul. \. Bojani}

SRBIJA OTPUTOVALA NA DRUGI SVETSKI KUP

S dve posade u Hamburgu Ju~e je put Hamburga otputovala vesla~ka reprezentacijaSrbijekoja}e od 17. do 19. juna u~estvovati na drugom Svetskom kupu. Za razlikuodSvetskogkupau Minhenu, pre tri nedeqe na kojem je Srbiju predstavqalo {est posada,stru~ni{tabsaselektorom Neboj{om MarkoMarjanovi}iNikolaStoji} Ili}emna~eluopredeliosedau idodao:–UHamburgu}ebitijaka Hamburguu~estvujusamodvena{e konkurencija.Naosnovunekihsaposade(dvojacMarkoMarjanovi}, znawa dolaze Poqaci koji su nas Nikola Stoji} i ~etverac bez za0,44sekundipobediliuBfinakormilarazalakevesla~eNemaluMinhena,zatimNemcikojisu wa Ne{i}, Milo{ Stanojevi}, setadaplasiraliufinale,NovoNenadBabovi},Milo{Tomi}). zelan|ani,aktuelnisvetskiprva– Odli~no smo radili na Sreciuovojdisciplini,nepredvidibrnomjezeru,akolikojemogu}eu viKinezi,solidni^esi…NedoovomtrenutkumaksimalnospremlazeposadeVelikeBritanijekonodo~ekujemonastupuHamburgu. jajezbogstrahaodepidemijee{eZbograznihokolnostikasnosmo rihijekoliotkazalanastup.Sveu seli u dvojac ove sezone, pa iako svemuiako}emou~initisvedase smodugozajednobilojenedovoqu Hamburgu plasiramo {to boqe novremenadaseuigramo.Zbogtoosnovni ciq nam je da odveslamo ga smo imali malo truckav po~e{tokvalitetnije.Primarniciq tak reprezentativne sezone ali ovesezonenamjeSPnaBledukra~vrsto verujem da }e kako vreme jemavgustajer}esenawemuvadibudeodmicalobitisveboqeibotivizazaOlimpijskeigreuLonqe. Sada o~ekujemo da napravimo donu2012.Zbogtogasvatakmi~eiskorakuodnosunaMinhenkada wa do tada, pa i Svetski kup u smobiliosmi.Naravno,uveknam Hamburgu,bi}eufunkcijiplanejeciqmedaqa,alisamplasman}e ranog{ampionatauSloveniji. zavisitiodmnogotogainezahvalZa razliku od dvojca Marko nojebilo{taprognozirati–reMarjanovi}, Nikola Stoji} koji kaojeNikolaStoji}zasajtVSS jedugozajednoakojijeovegodine

imao vatreno kr{teweuMinhenu, ~etverac bez kormilarazalakevesla~eNemawaNe{i}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi}, Milo{ Tomi} ima}e svoj debi na me|unarodnojsceniupravouHamburgu. – U ~amac smo seli prvi put u ovom sastavu pre desetak dana i jo{ se uveslavamo. S tim u vezi smodefinisaliiciquHamburgu. To je pre svega da odveslamo {to boqe tehni~ki i takti~ki poredjakekonkurencijekakva}e zasigurnobitiuNema~koj.Nama biu~e{}euHamburgutrebaloda poslu`i kao svojevrsno zagrevaweismernicaudaqemraduupripremamazamnogove}eizazovekojislede–SvetskikupuLucernu od8.do10.julaiposebnoSvetsko prvenstvo na Bledu krajem avgusta.Dotadabi,nadamse,trebalo daseutegnemoidaseba{naBledupoka`emounajboqemsvetlu– istakao je Milo{ Tomi}, koji je dugo u paru sa Nenadom Babovi}emnastupaoulakomdvojcu–ZadovoqansampripremamanaSrebrnomjezeru.Radilismopakleno izakratkovremesmosedostadobrouveslali.Ipak,imajo{mnogotogadauradimokakobismosvi bilipotpunozadovoqni. J. G.

PRVA LIGA SRBIJE

Poraz za rastanak Proleter - Sin|eli} 2:3 (2:1) NOVI SAD: StadionSlana bara,gledalaca300,sudijaPetkovi} (Beograd), strelci: \ori} u 2. Damjanovi} u 28. za Proleter, a J. Jovanovi} u 7. Stankovi} u 51. i \or|evi} u 59. minutu za Sin|eli}. @uti kartoni: Filipovi}, Sekuli} (Prol eter), Mar ink io vi} (Sin|eli}). PROLETER: Jeli}7,Zeqkovi} 7, Asani 7, Desnica 7, @igi}7,Ki{7,Filipovi}7,Vislavski 7, Damjanovi} 7, Sekuli}7,\ori}7(Josimovi}-). SIN\ELI]: Zdravkovi} 6, Stoj an ovi} 7, Mark ovi} 7, Markov 7, Marinkovi} 7, Kosti} 7, A. Jovanovi} 8 (M. Kosti}-),Kolarevi}7,J.Jovanovi} 7 (An|eli} -), \or|evi} 7, Stankovi}7(Komadina7).

Ostavka Cerovi}a Nakon zavr{etka ovogodi{wesezonetrenerProletera Nenad Cerovi} je podneoostavku. - Ostvarili smo prevashodni ciq koji je bio zacrtan, opstanak, osvojili smo dosta bodova, me|utim suvi{esamseuovih{estmeseci izscrpeo pa mi je veoma potrebanodmor.HvalaUpravi i igra~ima {to su me podr`ali da stignemo zajedni~kimsnagamadociqa. U veoma zanimqivoj i neizvesnoj predstavi momcima treneraNenadaCerovi}anijepo{lo za nogom da savladaju odli~nu ekipu Sin|eli}a. Ve} u prvom napadu doma}i su postigli gol, Vislavski je u vatru ubacio Damjanovi}a a ovaj se oslobodio~uvaraidodaoloptu do \or i} a koj i prec iz nim udarcem poga|a pravo mesto. PetminutakasnijeNi{lijesu stigledoizjedna~ewa.Kolarevi} je izveo slobodan udarac, JovanJovanovi}zaka~iojeloptu glavom a ona se od stative

34. KOLO Proleter–Sin|eli} Radni~ki(S)–NoviSad BigbulRadni~ki–Napredak Mladiradnik–Banat Radni~ki1923–BASK Teleoptik–Dinamo NoviPazar–Zemun Mladost(L)–Srem Kolubara–Be`anija 1.BASK 2.Radni~ki(K) 3.N.Pazar 4.Banat 5.Sin|eli} 6.Napredak 7.Radni~ki(S) 8.Proleter 9.Mladost(L) 10.M.radnik 11.NoviSad 12.Be`anija 13.Teleoptik 14.Srem 15.Zemun 16.Kolubara 17.Bigbul 18.Dinamo

34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

2:3(2:1) 0:0 1:2(0:0) 4:2(2:1) 3:0(1:0) 4:1(1:1) 2:1(1:0) 2:0(1:0) 3:1(1:1) 24 22 21 15 15 13 13 12 11 12 11 11 9 8 8 9 7 7

5 8 8 11 8 10 10 9 12 7 9 7 12 12 9 9 5 5

5 4 5 8 11 11 11 13 11 15 14 16 13 14 17 16 22 22

54:21 61:22 46:21 41:31 41:24 35:32 30:29 46:40 29:32 38:49 37:42 26:28 35:44 30:43 34:40 33:43 26:50 23:65

77 74 71 56 53 49 49 45 45 43 42 40 39 36 33 33 26 26

PlasmanuSuperliguSrbijeizborilisubeogradskiBASKi kragujeva~kiRadni~ki1923.USrpskuliguispalisuDinamoiz Vrawa,BigbulRadni~kiiz[ida,KolubaraizLazarevcaiZemun.Novi~lanoviPrveligesuDowiSrem(SrpskaligaVojvodina), Mladenovac (Srpska liga Beograd), Radni~ki iz Ni{a (SrpskaligaIstok),SlogaizKraqeva(SrpskaligaZapad). odbilaumre`u.Smoglisusnage doma}i da postignu i drugi gol,ustartunaloptuu{esnae- stercu gostiju bili su Markov i najboqi strelac Proletera Ogwan Damjanovi}. Lopta se odbila od nogu Damjanovi}a, prevarila Zdravkovi}a i zavr{ilaumre`i. Unastavkujedoma}inkrenuo sanameromdapove}arezultat, me|utimnijemutouspevalo.U 51. minutu nakon udarca kapiten a Aleks andra Jovan ovi} a loptajepogodilapre~ku,odbi-

lasedoStankovi}akojijebio neumoqiv. Ni{lije su stigle do vo|stva nakon brze akcije AleksandraJovanovi}aiStankovi}a koji je prona{ao \or|evi}a i Jeli} je po tre}i put bio nemo}an. U slede}em napadu doma}i su bili blizu izjedna~ewa,aliFilipovi},kojije u prvom poluvremenu pogodio pre~ku,ovogaputaje{utiraoa lopta je pogodila stativu. Do kraja utakmice nije bilo golovapasusenakrajuNi{lijeradovale. M. Popovi}

Nere{eno u Somboru Radni~ki (S) - Novi Sad 0:0 SOMBOR: Gradskistadion,gledalaca500,sudija Ili}(]uprija).@utikartoni:Petre{(Radni~ki), Kav~i},Stankovi},Bajat(NoviSad). RADNI^KI: @akula7,Veselinovi}7,\uri}7, Laki} 7, Dabi} 8, Veinovi} 7 (Petre{ -), Zeli} 6, @drwa6,Koji}6(Kuli}-),Te{anovi}6(\okovi} 6),Lazarevski7. NOVI SAD: Vesi}7,Mati}6,Simeunovi}6(\uki} -), Jakovqevi} 7, Raki} 7, Zogovi} 6, Kav~i} 6, Stankovi}7,\or|evi}-(Desnica6),Bajat6,Baji}6 (Petrika-). U utakmici bez {ansi i nije moglo biti golova. Doma}isubiliterenskinadmo}niji,me|utimgosti suseuspe{nobraniliinere{enrezultatjebione-

izbe`an.Novosa|anisuprvizapretili,bilojetou 20. minutu, Stankovi} je uputio sna`an i precizan udarac,loptujeodbio@akula,apotomjepre~kaspasilagol.Somborcisupotomuzvratili.Lazarevski jepogodiosamlevigorwiugao,aliVesi}jeuspeoda izbije loptu u poqe. Stankovi} je bio najaktivniji kod gostiju, sjajnim {utem ciqao je levi ugao, ali @akula je krawim naporom izbio loptu u korner. Najboqa{ansaseukazalaKoji}u,alibiojeneprecizan. U nastavku jedinu ozbiqniju priliku da zatrese mre`uimaoje\okovi},alije,maloiskosa,sasvega trimetaraproma{iociq. J. Dukat

Tu`an opro{taj od navija~a Big bul Radni~ki - Napredak 1:2 (0:0) [ID: Gradskistadion,gledalaca 100, sudija Mili}evi} (Ivawica), strelci: ]iri} u 61. minutu za Big bul Radni~ki,aMirosavqevi}u65.iRadovanovi} u 71. minutu za Napredak. BIG BUL RADNI^KI: Vuka{inovi}6,]iri}7,@ebi}6 (Mandi} -), Savinovi} 6, Vukobrat7,Drobwak7,Veselinovi} 6 (Grbovi} -), Nedi} 6, @ivkovi}6,Levajac6,Perovi}6.

NAPREDAK: Jankovi} 6, N. Mirosavqevi}7,Malovi}6,Radosavqevi} 7, Paunovi} 7, S. Mirosavqevi} 7, Milunovi} 6, Bogoslovski6(Isailovi}-),Radovanovi}7,Novakovi}7,Miqkovi}6. Porazomuposledwemkoluod vrlodobreekipeNapretka,[i|ani su se oprostili od Prve lige Srbije. Sama utakmca je protekla bez ve}ih uzbu|ewa, {tojebilakarakteristikaprveogdelautakmice.

Nejmar blizu Reala Fudbaler Santosa Nejmar da Silva nije jo{ potpisao ugovor samadridskimRealom,izjavioje igra~ev menaxer Ernesto Bronzeti.[panskimedijiprenelisu u utorak da je Nejmar potpisao petogodi{wi ugovor s „kraqevskim klubom”, a navodno je ceo transfer vredan 40 miliona evra. Brazilski fudbaler bi po tom ugovoru trebalo da zara|uje dvamilionaevraposezoni.

Bronzetijeistakaodawegov klijent nije jo{ potpisao ugovorsaRealom,alijenaveodaje dogovor~elnikadvaklubaveo- mablizu.Nejmar(19)jepro{le godine bio na pragu prelaska u ^elsi,alijeodlu~iodaprodu`i ugovor sa Santosom do juna 2015. godine. On je ponikao u Santosu,azaovajklubodigrao je 134 utakmice i postigao 66 golova.

U drugom delu doma}i dolaze uvo|stvoprekoMarijana]iri}a. Samo nekoliko minuta kasnijeKru{evqanisuizjedna~ili preko Mirosavqevi}a, a kona~anrezultatposlegre{kedoma}ih postavio je vrlo spretni Radovanovi}.[idskapublikaje mirnoprimilaporazsvojihqubimaca, po prikazanim igrama nisu ni zaslu`ili da igraju u ovomrenomiranomtakmi~ewu. M. ]ur~i}

Serija A od 28. avgusta NovasezonauSerijiApo~e}e 28. avgusta, a traja}e do 13. majanarednegodine,dogovoreno jenasastankupredstavnikasvih klubova italijanskog elitnog {ampionata.Novasezona}emorati ranije da se zavr{i zbog EvropskogprvenstvauPoqskoj i Ukrajini, koje po~iwe 8. juna 2012.godine.


SPORT

dnevnik

TROFEJSRBIJE Danas NoviSad(Spens,velikasala) SrbijaB–Norve{ka(18) SrbijaA–Slovenija(20) Sutra NoviSad(Spens,velikasala) SrbijaA–SrbijaB(16.30) Slovenija–Norve{ka(18.30)

IZTABORAORLOVA

Vukovi}:Moglo jeite`e Selektor srpske reprezentacijeVeselinVukovi}posle`rebajekratkoprokomentarisao: -Svegrupesupodjednakogkvaliteta. [to se ti~e na{e grupe, smatram da je dobra, ali smo mogliigoredapro|emo.Sverivale poznajemo dobro. Sa Dancima se susre}emonaposledwatrivelika takmi~ewa, kao i sa Poqacima.DanskaiPoqskasuozbiqne reprezentacije, a Slova~ka ne smedasepotceni.ZnamdasuHrvati `eleli da izvuku Island i ispunila im se `eqa. Pitawe je

boqirezultat-naglasiojeVukovi}. Jedan od najboqih reprezentativacaSrbijeMomirIli}istakaojedajezadovoqan`rebom. - Mislim da imamo dobar raspored,aline}ebitilako.Udrugojfaziukr{tamosagrupomB,u kojoj su opet lak{i protivnici, nego u C i D grupi - rekao je Ili}. Prema wegovim re~ima, reprezentacija Srbije ima ciq naEPdaosvojimedaqu. - Treba Dancima da vratimo dugsapro{lihtakmi~ewa.Olak-

~etvrtak16.jun2011.

19

UBEOGRADUODR@AN@REBZAEVROPSKOPRVENSTVO2012.

OrlovinaPoqake, SlovakeiDance Mu{karukometnareprezentacija Srbije igra}e u grupi A sa selekcijamaPoqske,DanskeiSlova~kenaEvropskomprvenstvu2012.una{ojzemqi.Toje ju~e odlu~eno `rebom u beogradskomBelekspocentru.EP}ebiti odr`ano od 15. do 29. januara narednegodineu~etirisrpskagradaBeogradu,NovomSadu,Vr{cui Ni{u. @rebom su rukovodili predsednikEHF-aTorLijanigeneralni sekretar evropske ku}e rukometa Mihael Viderer, a pomagalisumubiv{ikapitenjugoslovenske reprezentacije i nekada najboqi igra~ sveta Dragan [krbi}, zatim reprezentativac Srbije Marko Vujin, Slovenije Uro{Zorman,HrvatskeIgorVoriiNorve{keKristoferRambo. Igor Vori, proslavqeni hrvatskireprezentativac,nijebio ba{ od velike sre}e za Srbiju imaju}i u vidu da je orlovima u grupu pridru`io jednu od najja~ihselekcijasvetaDansku,aktuelnogvice{ampionasveta.Malo je nedostajalo da na{a grupa postane„grupasmrti”,alije,ipak,

Sa ju~era{weg `reba u Beogradu

na kraju umesto Francuske kod naszavr{ilaPoqska.Izabranici Veselina Vukovi}a sve utakmiceigra}euBeogradu.GrupaA seukr{tasagrupomB,ukojojse

Sastavigrupa Grupa A (Beograd, Pionir - 8.150): Poqska, Danska, Srbija, SlovaVu~kovi}~ka GrupaB(Ni{,^air-7.000):Nema~ka,[vedska,^e{ka,Makedonija Grupa C (Novi Sad, Spens - 11.500): Francuska, [panija, Ma|arska,Rusija Grupa D (Vr{ac, Milenijum - 5.000): Hrvatska, Norve{ka, Island,Slovenija.

UNOVOJPAZOVINIJESVETAKOCRNO

nalaze[vedska,Nema~ka,^e{ka iMakedonija.Utakmicetegrupe bi}eodigraneuNi{u. GrupaCjedonelaobra~unnekada{wih sila evropskog rukometa Rusije, Ma|arske i [panije, kao i po kladionicama najve}egfavoritazaosvajawe{ampionataFrancuke.Me~evitegrupe igraju se u Novom Sadu. PosledwagrupaDsme{tenajeuVr{ac. Obra~unkom{ijaHrvataiSlovenaca svakako }e biti jedan od najzanimqivijih na turniru, a verovatno ni{ta mawe interesantno ne}e biti ni u okr{aju IslandaiNorve{ke.

Plasman u drugu fazu takmi~ewa izbori}e po tri prvoplasiraneselekcijeizsvakegrupe. GrupeAiBformira}epolufinalnu grupu M1, a grupe C i D drugu polufinalnu grupu M2. Me~evi druge faze takmi~ewa naEPbi}eodigraniuBeogradu (Beogradska Arena - 23.000) i NovomSadu(Spens-11.500).Polufinala, me~evi za plasman i finalebi}eodigranouBeogradu. Titulu brani selekcija Francuske,kojujeosvojila2010. uAustriji,doknajvi{ezlatnih medaqa(~etiri)ima[vedska. J.Gali}

@RKMAKSSPORTIZNOVEPAZOVE PREZADOVOQANPLASMANOM

Korist Godinasticawa odispadawa iskustva Veselin Vukovi}

dalibitonamaodgovaralo.Zavisi kojoj ekipi ko le`i ili ne le`i.Svakakodasmomogliigore da pro|emo. Zadovoqan sam {to nismo izvukli Francusku. Nadamseda}ena{irivalirazmi{qati o nama, koliko i mi o wima-rekaojeVukovi}. Onjedodaoda}eSrbijanaEP imatizadatakidaobezbedimest na kvalifikacionom turniru za OlimpijskeigreuLondonu2012. NaOI}esedirektnoplasirati kontinentalni prvaci, Francuskakaosvetki{ampioniVelika Britanija kao doma}in, a sedam najboqe plasiranih ekipa (iza prvaka)saSPizborilojemesto ukvalifikacijama.

Vu~kovi} zadovoqan Nanad Vu~kovi} smatra da je`rebrelativnodobar. -Nazavr{nomturniruEP nikonemo`edao~ekujeda}e dadobijelakeprotivnike.U istojgodinisuiOlimpijske igre,pa}esvereprezentacije biti maksimalno spremne, pogotovo {to je to posledwa {ansa evropskim ekipama da izborevizuzaLondon.Dobro je{tosmoizbegliFrancuze. Idemo korak po korak i nadamsedobromrezultatu-uveravaVu~kovi}. - Na EP ostalo je jo{ dva mesta. [to zna~i, u teoriji, mo`emodabudemo~etvrtiineodemo u London. Bori}emo se za Olimpijske igre sa ozbiqnim reprezentacijama kao {to su Rusija, Nema~ka, Norve{ka,Poqska i Nema~ka. Naravno, pored toga ciq nam je i da ostvarimo {to

{aweje{to}emosesawimasrestiugrupi-rekaojeIli}. IvanNik~evi}jestrepeokada suu{e{iruAostaledvekuglicesaimenimaFrancuskeiPoqske i prokomentarisao je da dobro to {to je aktuelni svetski, olimpijski i evropski prvak Francuskaudrugomdelu`reba. -Sre}omtapretposledwalopticaukojojjestajaloimereprezentacije Poqske svrstana je u grupu A, {to je, videli ste, izazvaloburanaplauzjerjetakoizbegnuto da s nama u grupi budu i Danci i Francuzi. Mi treba da gledamosamisebeidasespremimo{toboqe-rekaojeNik~evi}. MladenBojinovi}jepotvrdio danaEPnemalakihrivalaida su sve reprezentacije ozbiqne. [toseti~eDanacaokojimasvi pri~aju,jasewihnebojim,pogotovo {to se Prvenstvo igra na na{em terenu i pred na{om publikom.MladiMomirRni}smatradagrupanijeniprevi{ete{ka,alinilaka.Onsmatradaje potrebno da se dobro spremimo, da`elimo{toboqiplasmanida ve}jednompoka`emokolikovredimoidaliuop{tevredimo. Petar Nenadi} se raduje {to }ereprezentacijaDanske,zemqe ukojojigrarukomet,bitisnama ugrupi. -Jakijesu,alinemarazlogada sepreteranobrinemojerigramo uSrbijinana{emterenu,{toje velikaprednost.Najva`nijejeda uprvojfaziodigramomaksimalnio i da u drugu fazu prenesemo sva~etiriboda,{tobinamolak{alo posao. A i tamo nas ~ekaju lak{irivali.Va`nojedasmou prvom delu takmi~ewa izbegli Francusku i [paniju. Ja vidim veliku{ansudazaigramoupolufinalu-isti~eNenadi}. J.G.-S.A.

Prva godina igrawa u Prvoj mu{kojligizaRKNovaPazova nijezavr{enapovoqno.Novopazov~anisuzauzeli14.mesto,{to nijebilodovoqnodaseostaneu ligi. Sa malo vi{e sre}e Nova PazovajemogladaopstaneuPrvojligi,alijezatodrugaekipa (juniori)ovogklubapobedilau ligiSrem-Ju`naBa~ka iplasiralaseuSrpskuligu. - Zbog neiskustva igra~a i treneraizgubilismotamantolikobodovakolikonamjenedostajalo da bismo izbegli ispadawe.Madasmoimalinajmla|u ekipu u ligi, igrali smo dosta dobar rukomet. Gubili smo utakmiceuposledwihdesetminuta - isti~e Luka Stani{i}, predsednikRKNovaPazova. Od28susretaNovaPazovaje pobedila tri puta, pet puta je igralanere{eno,apretrpelaje 20porazauzgolrazliku709:777, osvojiv{i11bodova.TrenerGoranCmiqani}mo`eda`aliza propu{tenim {ansama, ali mo`e da bude ponosan na mlade

igra~e koji su izgarali na parketudoposledwegzvi`dukasudija. Tokom takmi~ewa istakli su se golman ^u~kovi}, zatim Vukovi}, Milojevi}, Ili}, Todorovi} i \ur|evi}. Treba pomenutiiostalekojisusetrudilidaobezbede{toboqirezultatsvojeekipe:golmanaVejinovi}a,kapitenaVagi}a,Mileti}a,Skrobi}a,Grubi}a,Andrejevi}a,Da~evi}ai@ivkovi}a. -Prvamu{kaligajeprevi{e jakadabiseigralabezstipendiranihigra~a.NovaPazovaje klub mesne zajednice s najmawimbuxetom.Steklismovelikoiskustvo,a{tojenajva`nije imamo juniore koji su prvaci lige Srem-Ju`na Ba~ka i koje }emo uz dva-tri iskusnija igra~a prekomandovati u prvu postavu.Ovoispadawene}ezna~iti i rasulo kluba. Uz dobre juniore imamo i odli~ne kadete. Rukomet u Novoj Pazovi je osiguraobudu}nost-tvrdipredsednikLukaStabi{i}. J.Vukovi}

Povratniku`enskuSuperliguMakssportizNovePazoveu prvoj godini takmi~ewa prevazi{aojeo~ekivawa.Dodu{e,ambiciozni trener Vlada [imi~i} obe}ao je na po~etku peto mesto,awegovaekipajeizzauzela „tek” {estu poziciju: u iz skorod10pobedai10poraza,sa golrazlikom490:537i20osvojenihbodova,dvamaweodpetoplasirane ekipe Kwaz Milo{. Pazov~ankesupobrojuprimqenih golovatre}e(izaZaje~ara399i Jagodine509),alisupobrojudatihgolova(490tekdevete). -Na{plasmanjeiznado~ekivawa.Rezultatjetoupornograda treneraVlade[imi~i}aivelikog zalagawa mladih igra~ica. Ovegodinesteklismovelikoiskustvo i samopouzdawe, tako da }eMakssporttekslede}etakmi~arske sezone pokazati pravu vrednost - najavquje Bo{ko Pilipovi},predsednikkluba. Trener Vlada [imi~i} „nije ispunio”obe}awadatanapo~etkusezone.

- Planirao sam peto mesto, a zauzeli smo {esto. Razlog je u neiskustvu,jerjeekipavi{enego mlada, u kojoj imam pet igra~ica kandidatkiwa za kadetsku reprezentaciju Srbije. Da smo imali boqe uslove, verovatno bismobilikojemestobli`evrhu.Doksudrugeekipetrenirale dvaputadnevno,mismoimalisamo ~etiri treninga nedeqno. Stekli smo va`no iskustvo, samopouzdawe, tako da }e Maks sportslede}esezoneigratizna~ajnijuuloguusuperici-obe}ava Vlada [imi~i}, neumorni i ambcioznitrener. Plasmanvredanpa`weostvarilisu:golmaniJ.Risovi}iG. \ilas,kaoiigra~icepredvo|ene kapitenom Jelenom Bursa} N.Ribi~i},T.Jovanovi},R.Bogdanovi}, N. Marjanovi}, M. Petrovi}, T. @arkovi}, N. Vasi}, J.Vujkovi},M.Bursa},S.Mili~i},N.Guduri}. Po~etakpripremanajavqenje za28.jul. J.Vukovi}

VATERPOLISTEPROLETERAOBRADOVALOLEPOVREME

Prvitreninzinaotvorenombazenu Po~etakradaotvorenogbazenauZrewaninu sa olak{awem su do~ekali zrewaninski vaterpolisti,aliuslovizatreningeugradunaBegejuidaqesuizuzetnolo{i.Jer,zbogpro{logodi{wegprestankaradanatkrivenog bazena, zatvorenog re{ewem gra|evinskeinspekcijekojajeproceniladaje,zbogdotrajalosti,opasanpo`ivoteibezbednostqudi, mnogi sportisti su tokom prethodnihmeseciispa{tali,naro~ito pliva~i Proletera, pre svih IvanLen|erkojijebioprinu|en da se zaputi u Tursku, gde se trenutno nalazi wegov trener Dejan Pejinovi},itamosvakodnevnove`ba.Ovda{wipliva~iivaterpolisti nadaju se da }e lokalna samouprava kona~no zapo~eti dugo

najavqivanusanacijunatkrivenog bazenakakobiponovoimalipristojneuslovezarad.Otomejebilore~iiprilikomskora{weposete  vojvo|anskog sekretara za sportiomladinuModestaDuli}a kojijeuZrewaninuizjaviodabi, posleskup{tinskeodlukeorebalansu pokrajinskog bud`eta, trebaloo~ekivatidabudeobezbe|en novac za rekonstrukciju zatvorenogbazena.Duli}jeobe}aoda}e se Pokrajina potruditi da ta sredstvabudu{toprenaraspolagawukakobislede}egodinepliva~imoglidapostignumaksimalnuformuprednastupnaOlimpijskimigrama.Dotada,lepoisun~anovreme,iotkqu~avawekapija otvorenog bazena, omogu}ilo je barnekimadatreningeponovoorganizujuusvomgradu.

^lan Upravnog odbora VaterpoloklubaProleterSr|anBogaro{kika`eza“Dnevnik”dasuvaterpolististartovalisatreninzima na otvorenom bazenu paralelnosapo~etkomwegovograda. - Tokom pro{le i ove godine, odnosno od zatvarawa bazena, mla|e kategorije, uzrasta od 10 do 15 godina, trenirale su u obli`wimgradovimakao{tosu Novi Sad, Kikinda i Be~ej, otprilikedva-triputanedeqno. Na{i takmi~ari u~estvovali su na nekoliko turnira i nedostatakbazenabiojevidqiv,pogotovokakojevremeprolazilo.Grupe su se prepolovile, mnogi su prestalidatreniraju,jersemnogovremenagubilouputovawudo drugih gradova – objasnio je Bogaro{ki.

Kako ka`e, otvarawem nepokrivenog bazena postoji realna {ansadasenastavikontinuitet uraduProletera.Prvaekipase ve}okupilai13.julakre}esaprvomutakmicomuDrugojligi,asa nadmetawemzavr{ava21.avgusta. - Na`alost, lawskim neu~estvovawem izgubili smo status 1B liga{a, tako da }emo ove godine nastupati u Drugoj ligi. Otvoreni bazen realno nije ni pribli`no dobar kao i zatvoreni, prvo zbog kontinuiteta treninga.Jer,kodotvorenogmoramo dagledamokakvo}evremebiti,a drugo-zatvorenibazenjedimenzijapravogvaterpoloterenaasa sobompovla~iisveostaleuslove kao {to su svla~ionica, tribina,semafori–navodiBogaro{ki. @.Balaban


20

SPORT

~etvrtak16.jun2011.

ZAEVROPSKOPRVENSTVOULITVANIJI

Ivkovi} saop{tiospisak Selektor ko{arka{kereprezentacijeSrbijeDu{anIvkovi}saop{tio je spisak od 19 igra~a za pripreme za Evropsko prvenstvouLitvaniji.Naspisku se nalaze Milo{ Teodosi}, Stefan Markovi}, Milenko Tepi}, Aleksandar Ra{i}, Uro{ Tripkovi}, Dragan Milosavqevi}, IvanPauni},MarkoKe{eq,Nemawa Bjelica, Marko ^akarevi}, Milan Ma~van, Du{ko Savanovi}, Novica Veli~kovi}, MilovanRakovi},IvanRadenovi},Nenad Krsti}, Kosta Perovi}, Miroslav Raduqica i Boban Marjanovi}. Jedini debitant na spisku je ^akarevi} iz kragujeva~kog Radni~kog.Rakovi}jeranijebiou univerzitetskoj selekciji, a Milosavqevi}jepro{legodinebio na pripremama tima. Stru~ni {tab ~ini}e Aleksandar Kesar, Sa{a Nikitovi} i Du{an Gvozdi}. Tim menaxer Miroslav Beri}napustiojereprezentacijuiz li~nihrazloga. Ivkovi} je rekao da su rezultatski ciqevi na Evropskom prvenstvu odavno poznati, ali je ocenioda}epredstoje}etakmi~eweuLitvanijibitinajja~edosada. -Takmi~arskiciqevisupoznative}trigodine,atojeplasman naOlimpijaduuLondon.Mi}emo biti najmla|a i najkompaktnija selekcija,ali}eovobitinajja~e takmi~ewedosada,po{tosudola-

Ivkovi} je odlu~io da pozove 19igra~aumestouobi~ajena24zato{to}emo`dauvrstitiinekog igra~a iz univerzitetske selekcije.Obatimaokupqajuse4.jula u Beogradu. On je kazao da mnogi igra~i nisu u klubovima imali „najsjajnije takmi~arske sezone”, naj~e{}ezbogpovreda. -Mora}emo,me|utim,dabudemo najspremniji,kao{tosmobilii dosada.U{estdanaigra}emopet va`nih utakmica, od kojih }e si-

Du{anIvkovi}

gurno najva`nija biti prva, protivItalije-rekaojeIvkovi}. Srbijaseuposledwetrigodine pripremala u italijanskom mestu Folgari, ali }e sada i}i u Rotenburg,gdeostajedvenedeqe.Ivkovi}

SrbijauBgrupi Evropskoprvenstvoodr`avaseod31.avgustado18.septembra uLitvaniji.Srbija}eigratiuGrupiB,saFrancuskom,Nema~kom,Izraelom,ItalijomiLetonijom.Utakmiceseigrajuugradu[jauqaj.Udrugufazutakmi~ewapro}i}epotriprvoplasiranatimaizsvakegrupe,koje}eformiratinove.GrupaB,ukojojjeSrbija,ukr{tasesagrupomAukojojsenalazeVelikaBritanija, Poqska, Turska, Litvanija, [panija i tim iz kvalifikacija.NaOlimpijskeigreuLondonuplasira}esepobednikifinalistaEvropskogprvenstva. zak potvrdili skoro svi NBA igra~i-rekaojeIvkovi}. SelektorjenovinarimauKu}i ko{arke u Beogradu kazao da ne trebapravitipritisakigra~ima, iakosuciqevipoznati. -KadajeDragan\ilasizabran zapredsednikaSaveza,po~eojeda pravi kontakte da se kvalifikacioniturnirslede}egodineodr`ikodnas.Tomejedoneklerazqutilo,jermi`elimodado|emo dotogfinalaidaseve}tadaplasiramo na Olimpijadu - rekao je Ivkovi}.

li~nihrazloga,po{tonijemogao da ostane tokom celog ciklusa priprema. -Mi}ajeipro{legodineimao li~nerazloge,asadanijemogaoda uklopi plan priprema sa stvarima koje treba da obavi. Iskreno mu se zahvaqujemo za sjajan rad proteklih godina i mislim da }e Savez to javno u~initi uskoro rekaojeIvkovi}. KapitentimaNenadKrsti}rekao je da je va`no da se tim men-

jeobjasniodajerazlogtogaiskqu~ivo zasi}ewe. Posle toga sledi kra}i period rada u Vr{cu, a tim onda odlazi na turnir u Qubqanu, nakome}eu~estvovatiiHrvatska, CrnaGora,MakedonijaiBiH.Posle Slovenije, ide se u Tursku na turnir sa Nema~kom, Ukrajinom i doma}inom, a onda orlovi odlaze u London. U britanskoj prestonici u~estvova}e na turniru sa Hrvatskom,Australijom,Kinom,Francuskomiselekcijomdoma}ina. Dosada{wi vo|a tima Miroslav Beri} oti{ao je iz tima iz

talno i fizi~ki spremi za „jako va`no”EP,aotkriojeidasureprezentativci `eqno ~ekali novo okupqawe posle pro{logodi{wegSvetskogprvenstva. -EPjejakova`no,nesamokao takmi~ewe, ve} i zbog Olimpijade. Pro{lo takmi~ewe smo nestvarnozavr{ili,atokomsezone smobiliume|usobnomkontaktui mogudaka`emdasuigra~isagnevom~ekalinovookupqawe.Silno smomotivisani-rekaojeKrsti}. Srbija je pro{le godine pora`ena u polufinalu Svetskog prvenstvauTurskoj,itopo{tojeu posledwim sekundama primila ko{odigra~akojijebiouautu. -MnogoNBAigra~anajaviloje dolazak, ali se mi uzdamo u svoj kvalitet-kazaojeKrsti}. Predsednik saveza Dragan \ilas rekao je da }e KSS u~initi sve da reprezentacija ima dobre pripreme,aliidasenadadobrom turniru. - Nadam se da }emo ovog puta imatipo{tenosu|ewe.Nadamose {to ve}em uspehu, ali ne treba praviti pritisak. Naravno, svi mi `elimo zlato i i}i }emo na wega, ali mnogo toga treba da se desidabisetoostvarilo-rekao je\ilas.

dnevnik

OKUPQAJUSEREPREZENTATIVCISRBIJEZAEKIPNOEPDRUGELIGE UNOVOMSADU

[panovi}eva iutroskoku? Jo{ su samo dva dana ostala do po~etka Evropkog ekipnog prvenstva–drugaliga,na kojem}ese,nastadionu“Kara|or|e”uNovomSadu,okupitiatletski reprezentativci iz osam evropskihzemaqa.Wihovciqbi}edaosvojejednoodprvadvamesta koja vode u prvoliga{ko dru{tvo,aliidaizbegnuplasmanna dveposledwepozicije,jeronevode u rang ni`e. Reprezentacija Srbije bi}e doma}in ovom zanimqivom sportskom nadmetawu, a rivali izabrancima selektora Dragi{eKuzmanovi}abi}enajboqe atleti~arke i atleti~ari iz Danske, Bugarske, Slova~ke, Austrije, Letonije, Estonije i Litvanije. Uhotelu“NoviSad”,danasu14 ~asova, zakazano je okupqawe reprezentativacana{ezemqe,azna sedaseselektoruKumanovi}une}e javiti na prozivku sjajna troskoka{ica Biqana Topi}. Ona imanezgodnupovredulistananozii,udogovorusdrNikolom^ikirizom s VMA u Beogradu, ne}e se takmi~iti pred novosadskom publikom.Postojenagove{tajida bi na zaleti{tu u troskoku umesto Topi}eve mogla da se pojavi na{a najboqa skaka~ica udaq Ivana [panovi}, a o ovakvoj mogu}nostiIvanajerekla: - Zaista postoji opcija da nastupim u troskoku, ali }emo preciznijesveznatidanas,kadasereprezentativciokupeikadabudem razgovarala sa selektorom – reklaje[panovi}eva. Da li ponekad na treninzima ve`ba{itroskok? -Ma,nastotineputasamskakala troskok na treninzima i nije minepoznataovadisciplina–uz osmeh}ena{arekorderkauskoku udaq. – Ipak, ako se dogovorimo da nastupim, izve{}u samo jedan skok i nastojati da on bude {to boqi, kako bih sa~uvala sve`inu i snagu za skok udaq, koji je na programunedequ. [ta o~ekuje{ od svoje discipline? -O~ekujemdasko~im{todaqe, jer nastupi}u pred doma}om publikomkojameuveksjajnobodri. To }e me i dodatno motivisati, mada je najve}i motiv to {to nastupam za reprezentaciju i {to `elim da osvojim {to je mogu}e ve}ibrojpoena.Konkurencija}e

bitiveomajaka,{tojesvakakododatnistimulansdasko~imdobro. Ivana[panovi}jetokomproteklogvikendaskakalanamitinguuWujorku. -Vremenskiuslovibilisuveomalo{i,bilojehladnoisvevremetakmi~ewapadalajeki{a.Jo{ sunamodgranizatoriokrenulizaleti{teiimalismoprotivsebe ijakvetarugrudi,pasurezultati

PREDEKIPNOPRVENSTVOEVROPE

Galavodauztakmi~are AtletskisavezSrbijepostaojebogatijizajo{jednogprijateqa. Zahvaquju}i kompaniji Delta Agrar, koja je imala sluha za atletskisport, sviu~esniciEkipnogprvenstvaEvropeuNovom Sadu, tokom takmi~ewa i treninga osve`ava}e se oficijalnom vodomprvenstva -Galavodom. Direktorka marketinga Delta Agrara, Marija Maja Milosavqevi}povodomsaradwesASSjeistakla: -ImamozadovoqstvodapomognemoAtletskomsavezuSrbijeu organizacijiovogvelikogme|unarodnogtakmi~ewaisigurnasam da }e Gala voda pomo}i atleti~arima pri postizawu vrhunskih sportskihrezultataovogvikendauNovomSadu.

IZVR[NIODBORIADMINISTRATIVNIBORDCEV

LEPUSPEHKADETANATURNIRUU[VEDSKOJ

Prvomestoujakojkonkurenciji Ve}godinamaunazaduNovom Sadu s velikim uspehom radi {kola ko{arke i klub Kadet, ~iji predsednik Selim Hoxi}, zajednostrenerimakojiuklubu rade,imavizijuistrategijuotkrivawa talenata i “proizvodwe” igra~a. Kroz Kadet su prodefilovalimnogimladiigra~i koji danas igraju u srpskim prvoliga{kim klubovima, me|u kojima su najpoznatiji Stevan Jelovac, Luka Mitrovi} i NikolaMilutinov. Generacija momaka ro|enih 1993.i1994.godinepo~etkomjunau~estvovalajenajakomme|unarodnom turniru u Geteborgu ([vedska),gdeje,ukonkurenciji29timovaizEvrope,osvojila prvo mesto. Time su mladi Novosa|aniponoviliuspehodpre pet godina, kada je Kadet, predvo|en upravo Jelovcem, tako|e bionajboqi. - Re~ je o svetski priznatom turnirukojiseigrausvimuzrastimazamla|ekategorije–objasnio je trener Kadeta Jakov Crnkovi}.–Odigralismoukupno{estutakmicaiiza{likao pobednici iz svih duela, a posebnonasjeradovala~iwenica dajegledali{teuGeteborgubilolepopopuwenoidasmoimali veliku podr{ku od na{ih qudikoji`iveu[vedskoj.Ovo prvomestojejo{jednapotvrda

Ivana[panovi}

biliveomaslabi.Li~no,nisamuspeladazabele`im ni jednu daqinu,alitomeneoptere}uje. Sada razmi{qam jedino o Ekipnom evropskom prvenstvui`elimdana{oj reprezentaciji donesem{tove}ibrojpoena. [to se ostalih reprezentativacaSrbije ti~e,iakosuprobleme s povredama imali Emir Bekiri} i Olivera Jevti}, svi su izgledi da }e na{ dra`avnitimnastupitiu najavqenom sastavu. TobudinadudabiKuzmanovi}eveizabraniceiizabranicimogli da ostvare jako dobre rezultate i na|u se u borbizajednoodprva dvamesta.Me|utim,ne treba smetnuti s uma dajekonkurencijaveoma ujedna~ena i da su mogu}i svakakvi ishodi, pa bi podr{ka s tribina “Kara|or|a” mogla da bude od presudneva`nosti.RepreSrbije FotoF.Baki} zentativci o~ekuju veliki broj gledalaca, a organizatori su svimakoji`eledabuduu`ivosvedoci ovom takmi~ewu, omogu}ili besplatanulaznastadion. U subotu }e takmi~ewe po~eti u14.25~asova,kada}emegdanpodelititakmi~ariuskokumotkom, poslewih}enaborili{teiza}i i ba~aci kladiva, dok je sve~ano otvaraweplaniranoza15.20~asova. A.Predojevi}

Sastanak sutrauBeogradu

Odb ojk a{ki savez Srbije bi}e sutra i u sub otu doma} in sastanka Izvr{nog odboraiAdministrativnogBorda Evropske odbojka{ke konfederacije–CEV.Upetak,17. junaubeogradskomhoteluKontintental odr`a}e se sastanak Izvr{nog odbora CEV, kojem }e prisustvovati Andre Mejer iz Luk esmburg a, preds edn ik CEV, Aleks andar Bor i~ i}, predsednik OSS i potpredsednik CEV, Fil ip Berb en iz Belg ij e, prvi potp reds edn ik CEV,RitOmsVandenBergiz Hol andij e, potp reds edn ik CEV,BanuXan[urmanizLihten{tajn a, potp reds edn ik CEV,RenatoArenaizItalije, potpredsednikCEViJanHro-

nek iz ^e{ke, potpredsednik CEV. Usubotu,18.junauhoteluKontinental u Beogradu odr`a}e se sastanak Administrativnog Borda CEV kojem }e, pored ~lanova Izvr{nog odbora CEV, prisustvovati: Erik Adler iz Danske, AlojzFi{eriz[vajcarske,Manfred Holcfrefe iz Nema~ke, Dan~o Lazarov iz Bugarske, Agustin Martin Santos iz [panije, Pjer Mulhajms iz Luksemburga, Vladimir Patkin iz Rusije, Maris Pekalis iz Letonije, MiroslavPr`edpelskiizPoqske,Jan Rek iz [vajcarske, @ak [o iz Francuske, Andreas Stavru iz Kipra,kaoiOlivijeMotije,administrativni direktor CEV i ReginaMa{kova,sekretarAdministrativnogodeqewaCEV.

SERBIJANMASTERSUBI^VOLEJUUNOVOMSADU

Prijavqeno70ekipa

EkipaKKKadetuGeteborgu

dobrogradauKadetuinovipodsticajdanastavimouistomstilu. Zanimqivo je da je za najboqegigra~afinalnogduelaprogla{en Novosa|anin Stefan Palv{i},adasupundoprinosu ostvarivawu odli~nog rezultata dali i svi ostali momci na koje je trener Crnkovi} mogao

da ra~una. To su bili: Milo{ Elesin,MarkoRadun,Strahiwa Rado{evi}, Stevan Kobiqski, Aleksandar Ranisavqevi}, Lazar Prodanovi}, Luka Beqanski, Aleksandar Kubatovi} i Ivan\ukanovi}. -Imalismodostazgusnutraspored igrawa me~eva – dodao je kapiten tima Milo{ Elesin. –

Rivali su nam ja~i bili u eliminacionojfazi,alismomitamo bili fizi~ki najpripremqenijaekipaiimalismojako dobru atmosferu unutar ekipe. Dragonamje{tosmoponovili uspehodprepetgodinaisigurnojeda}enamtobitidodatni motivzabudu}nost. A.P.

Zavr{eno je prijavqivawe za EP2011.ubi~voleju„Serbijan Masters2011“,koje}eseodigratiod13.do17.julauNovomSadu. Prijavqeno je rekordnih 70 timova iz 28 zemaqa (Srbija, Andora, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Belorusija, Bugarska,Kipar,^e{ka,Danska, [panija, Estonija, Francuska,

Nema~ka,Gr~ka,Ma|arska,Italija, Letonija, Holandija, Norve{ka,Poqska,Portugalija,Rusija, Slovenija, [vajcarska, Slova~ka, Turska, Ukrajna). Samonajboqeplasiranitimoviiz 28 zemaqa Evrope ima}e {ansu da se bore za bodove na CEV i FIVBranglistinaturniru~ijijenagradnifond50.000evra.


kULTURA

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

УМУЗЕЈУИСТОРИЈЕЈУГОСЛАВИЈЕУБЕОГРАДУ

УСРПСКОЈЦРЊИ

Изложба дела Ђуре Јакшића

Књижевнифестивал „Крокодил” Трећи летњи фестивал „Крокодил„ (Књижевно регионално окупљање које отклања летаргију и досаду) почиње данас и траје 18. јуна у амфитеатру Музеја историје Југославије у Београду. Члан дирекције фестивала Владимир Арсенијевић, наављујући манфестацију је рекао да је „Крокодил„, на чије програме све три вечери од 20 сати, публика може ући бесплатно, „фестивал који на динамичан начин миксује оно што се дешава у књижевностима региона„. Вечерас ће фестивал угостити словеначког писца Горана Војновића, хрватског телевизијског новинара и писца поезије Александра Станковића, Барби Марковић из Беча, сарадника подлистка „Бетон„ Сашу Илића и књижевника Светислава Басару. Друге вечери

„Крокодила„ београдска публика ће моћи да чује и види немачког писца Клеменса Мајера, Ивану Сајко из Хрватске, из Сарајева долази Фарук Шехић, а поред Ивана Чоловића из Београда ту је и Предраг Луцић из Сплита. Завршно вече припада Ренату Баретићу из Хрватске, „Бетоновом„ сараднику Милошу Живановићу, хрватском блогеру Влади Гулићу, црногорском писцу Балши Брковићу и Мирку Ковачу, писцу који се из Београда почетком ратних деведесетих преселио у Хрватску. „Ковач је највећа звезда фестивала. Њега на жалост дуго нисмо могли да видимо у Београду. Нисмо још увек сасвим сигурни да ће доћи у Београд и поред његове велике жеље. У Загребу има тера-

пију коју никако не сме да прескочи„, рекла је чланица дирекције „Крокодила„ Лидија Кусовац. Према њеним речима, у случају да не буде могао доћи у Београд, Ковач ће „сигурно учествовати на фестивалу„, највероватније преко скајпа или на сличан начин. Програм фестивала сваке вечери ће трајати до поноћи, а аутори ће читати одломке из својих дела, разговарати с публиком и водитељима Иваном Бевцом и Круном Локотаром. У музичком делу наступиће прве вечери кантаутори Краљ Чачка и друге Кецкец, а фестивал ће 18. јуна завршити наступом алтернативног састава „Горибор„. „Музичке тачке су важан сегмент ‘Крокодила‘. Интересује нас код музике коју имамо на фестива-

лу, да има наративну компоненту, музика као ‘кросовер‘ са књижевношћу„, нагласио је Арсенијевић. На питање новинара како се финансира „Крокодил„, Кусовац је рекла да је у питању непрофитна манифестација која опстаје захваљујући донацијама, које између осталих даје „Ерсте„ фондација, а подршку дају и општина Савски Венац и град Београд. Регионални књижевни фестивал „Крокодил„ први пут је одржан у јуну 2009. године у Београду, а фестивал је гостовао и на „Сцена фесту„ у Инђији, на пулској манифестацији „Са(н)јам књиге„ у Истри, у програму „Дани Београда„ у Љубљани, као и на овогошњем Сајму књига у Лајпцигу, на којем је Србија била земља у фокусу.

Добитник Борис Лијешевић

Шаргин, једногласно је одлучио да награду „Љубомир Муци Драшкић„ додели Лијешевићу за режију представа „Чекаоница„, у продукцији Атељеа 212, и „Елијахова столица„ Ју-

ЖилЛерој,Алабамасонг,адаптацијаКатаЂармати,режијаРахимБурхан, Ујвидекисинхаз/Новосадскопозориште Не, наслов није из песме Џима Морисона, али и ово дело пева блуз. Говори о једној другој, или првој изгубљеној генерацији, оној стасалој између два светска рата у Америци, а не после њих. Тему изгубљености Жил Лерој појачава фокусом на судбини жене, како то обично споља виђено бива, жене у сенци мушкарца. Што већи мушкарац – тежа сенка, прича је и Зелде Фицџералд, жене која се може тумачити прототипом савремене еманциповане уметнице, чије је лудило на страни нормалности. Све зависи од перспективе. Редитељ Рахим Бурхан ту перспективу види у мелодраматичности односа супружника Фицџералд, који су и поред свих аутентичних осећања и привилегованости у смислу друштвеног остварења, у својој кожи остали сами, суви и трагични. Прича говори о њиховом упознавању, браку и растанку, који им је донео све осим заједништва, које се успоставља и као ултимативни, а недостижни идеал сваке животне везе, била она материјална, физичка, или неке етеричније природе. У њиховом случају, ту природу представља њихова уметничка страна личности, „мрачна страна месеца“.

Фото:Ч.Микуш

НА48.ФЕСТИВАЛУМУЗИЧКИХДРУШТАВАВОЈВОДИНЕ УРУМИ

који негују духовну музику – црквени хорови. Са задовољством можемо да оценимо да је овогодишња селекција ансамбала показала да је квалитет све виши, певало се на 15 језика, изведена су дела 75 композитора из свих музичких епоха српских и светских, и очекивано, велики број савремених стваралаца. Додељено је, у свим категоријама, чак пет златних одличја (Оркестар хармоника АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада са диригентом Гораном Пенићом – 100 бодова, Мешовити хор КУД „Светозар Марковић са диригентом Божидаром Црњанским – 98 бодова, Хор Јеврејске општине „Хашира“ из Новог Сада са диригентом Весном Кесић Крсмановић – 95 бодова, Црквени хор „Свети Јован Крститељ“ из Бачке Паланке са диригентом Снежаном Жујић – 94 бода и Гимназијско певачко друштво „1838“ из Новог Сада са диригентом Јасмином Нешковић – 94 бода), четири сребрна и три бронзана фестивалска одличја. Апсолутни победник фестивала, Оркестар хармоника АКУД „Соња Маринковић“, који је и овог

Научнарасправа оДоситеју

пута потврдио свој високи реноме, добио је као награду позив на 8. московски међународни фестивал словенске музике који се у мају 2012. године одржава у Москви. Савез аматера Војводине доделио је слику најуспешнијем диригенту оркестра Горану Пенићу и најуспешнијем диригенту хора Божидару Црњанском. Жири новинара доделио је своје награде: „Сремске Новине“ из Сремске Митровице доделио је награду Оркестру хармоника АКУД „Соња Маринковић” Нови Сад, док је жири новинара „Сремска ТВ“ из Шида доделила награду Мешовитом хору КУД „Светозар Марковић” Нови Сад. Као и увек Рума, град домаћин ставио је све кадровске, организационе и техничке капацитете на располагање Фестивалу што је такође допринело укупно изванредној атмосфери на Фестивалу. Завод за културу Војводине и Савез аматера Војводине, који делује у оквиру Завода, иако са изузетно слабом финансијском подршком Покрајине, учинили су максимум да се постигну високи фестивалски стандарди. БорисЧерногубов

УМОСКВИ

Отворенконкурс „Чајковски” у свету. Ове године, односно до 2. јула, када се завршава, музичко такмичење одвијаће се истовремено на два места, у Великој сали Московског државног конзерваторијума и у Концертној сали Марињинског театра у Санкт Петербургу. У оквиру такмичења наступиће 30 пијаниста, 27 виолиниста, 25 виолончелиста и 40 певача, а у обавезан програм улазе нове композиције

Представа „Алабама сонг“ Ујвидеки синхаз представља делић епохе и атмосфере врућег Југа и Запада Сједињених Америчких Држава, на почецима ере џеза, холивуда. „Свингерски“ разигране међусцене и масовке дочаравају контекст (музика, алкохол, дивљи снови младих лавова...), док танку црвену линију представља Зелдина прича (Зелду игра Емина Елор), прича екстравагантне жене чију природу је волео само кад не угрожава његову чувени писац „изгубљене генерације“, на нашем језику симптоматичног средњег имена – Скот (тумачи га Иштван Кереши). Иако несебичнија од других, Зелда ће на крају ипак доживети судбину правог уметика – несхваћеност, одбаченост и прерану смрт, што је и само довољно да узбуди, односно изазове „стомачну реакцију“ на пут којим се ређе иде, а често са стране ужива у њему. Као лајт мотив драме, редитељ је искористио џез стандард „Блу мун“, баладу о љубави, али не љубави као емотивној вези два бића, него љубави коју заљубљено пева усамљена птица... Сценографски оквир (рад Марије Калабић), такође је прозрачан као месечина. Чине га прозори испод којих се седи, али кроз које се и пролази, све некако чинећи суптилном ту линију спутаности и слободе. ИгорБурић

ДАНАСУДВОРЦУДУНЂЕРСКИХУКУЛПИНУ

Тријумфхорскогзвука

У Москви је отворен престижни 14. међународни конкурс „Чајковски„, на којем ће ове године наступити 122 музичара, а који ће моћи директно да се прати и путем интернета. Oтварању конкурса, који се одржава сваке четврте године, присуствовао је и премијер Владимир Путин, који је победницима обећао не само дипломе, медаље и новчане награде, него и обезбеђене трогодишње наступе не само у Русији већ и

У сликарству, Ђура Јакшић се највише угледао на Рембранта и Рубенса, али је узоре налазио и међу савременицима и у ономе што се дешавало у актуелној уметничкој пракси. Као сликар је био усмерен ка портрету и национално-историјским темама, док су његови почеци везани за религиозно сликарство доживели неуспех. У портретском сликарству оставио је богату галерију ликова међу којима је живео и које је сусретао на путу провинцијског учитеља. Сликао је трговце, занатлије, попове, учитеље, ситне чиновнике, официре. Дани Ђуре Јакшића, који су установљени у част тог родоначелника српског романтизма, ове године се одржавају 50. пут, а средишњи догађај манифестације јесте свечана додела књижевне награде која носи Јакшићево име и која се у континуитету додељује од 1986. године.

Суроваромантика

гословенског драмског позоришта. Награда ће лауреату бити свечано уручена у понедељак, 20. јуна, у Атељеу 212. Награда за режију „Љубомир Муци Драшкић„ додељује се од 2005. године за представе настале на београдским сценама у знак сећања на великог редитеља и дугогодишњег управника Атељеа 212. Оно што ову награду издваја од других је то што о њој одлучује жири састављен искључиво од глумаца. Награда се састоји од Плакете са ликом Драшкића - рад вајара Звонка Новаковића, уникатне дипломе - рад сликара и сценографа Герослава Зарића и новчаног износа, а додељује се сваке друге године, на рођендан покојног редитеља. (Танјуг)

Тек завршени 48. фестивал музичких друштава Војводине (Културни центар Рума, од 11. до 12. јуна ) овог пута, као ретко када у прошлости, истински је био празник музике који су приредили четрнаст одабраних хорова и два оркестра. Гост фестивала био је Хор „Musica viva“ из слевеначког града Крања – Примосково. У Војводини, нажалост у овом тренутку имамо само шест квалитених аматерских оркестара сериозне музике. Када је у питању хорско аматерско стваралаштво ситуација је знатно боља. За последњих десетак година из крајњег дефицита дошли смо у ситуацију да је повећан и број и квалитет хорова. Семинар за диригенте хорова, инструкторски рад на терену, смотре од дечјег па до најстаријег узраста, које организује Завод за културу Војводине, односно Савез аматера Војовдине, из године у годину, дају све видљивије резулатате. На 48. фестивалу у Руми, по пропозицијама имали смо категорију оркестара, и четири хорске категорије: женски, мушки, мешовити и хорови

Изложба „Дела Ђуре Јакшића из колекције Галерије Матице српске„, биће отворена сутра у родној кући Ђуре Јакшића у Српској Црњи, у оквиру манифестације Дани Ђуре Јакшића - Липарске вечери. На изложби ће бити представљено 16 дела Ђуре Јак[ића из колекције Галерије Матице српске, а прве слике тог писца, песника и сликара Музеју Матице српске поклонио је 1880. године власник кафане „Код камиле„ у Новом Саду Петар Јовичић, у којој је Јакшић сликао портрете средњовековних владара. Колекционар Јоца Вујић је 1934. године Музеју даровао две слике Ђуре Јакшића, а током 20. века Галерија је набавила још нека дела, углавном портрете који су откупљени од потомака портретисаних. Ђура Јакшић (1832-1878) био је сликар, песник, приповедач и драмски писац, који је заузео истакнуто место у српској уметности 19. века.

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

НАГРАДА„ЉУБОМИРМУЦИДРАШКИЋ“

Редитељ Борис Лијешевић овогодишњи је добитник награде за режију „Љубомир Муци Драшкић„ за режију представа „Чекаоница„ и „Елијахова столица„, саопштио је Атеље 212. Жири, у саставу: Светлана Бојковић, Петар Краљ и Нада

21

Родиона Шчедрина, Џона Корилијана и Кшиштофа Пендерецког, написане за ово такмичење. Први пут, сви догађаји везани за одржавање фестивала „Чајковски„, биће преношени интернетом, на порталу ParaClassics.com. Гледаоци и слушаоци ће моћи да прате како званичне наступе, тако и пробе, живот иза кулиса и коментаре експерата.

Завод за културу Војводине и Друштво за проучавање 18. века , већ 37 година одржавају Доситејеве дане, културну манифестацију током које се обнавља сећање на великог српског просветитеља, књижевника, преводиоца, реформатора и родољуба Доситеја Обрадовића (Чаково, 1742 или 1744- Београд, 1811). Тим поводом данас ће се у дворцу Дунђерских у Кулпину одржати научни скуп, на коме ће део учесника говорити о Доситеју. То су Радивој Стоканов-

„Сомбор и његови путешествоватељи“, Жаклина Дувњак Радић- „Елементи фикционалности у Доситејевој аутобиографији“ и Ивана Миљак„Сусрет са странимпутовања Доситеја Обрадовића и Милана Токина“. Учесници 37. Доситејевих дана су председник Друштва за проучавање 18. века Никола Грдинић, Ненад Љубинковић, Нађа Куртовић Фолић, Ивана Прица, Мајда Адлешић, Даница Петровић, Николина Зобеница и Мирјана Дрндарски. Р.Л.

НАПАЛИЋКОМФЕСТИВАЛУ

Монографија о Александру Лифки У оквиру предстојећег 18. Фестивала европског филма на Палићу биће представљена капитална монографија о Александру Лифки (18801952), под називом „Лифка и Лифке“. Издавач монографије објављене поводом 100 година постојања Лифкиног сталног биоскопа у Суботици, су Палићки фестивал и Југословенска кинотека, саопштила је фестивалска информативна служба. Монографија је посвећена зачетнику кинематографије на овим просторима и једној од најзначајнијих европских фигура заслужних за

промоцију “покретних слика” у првој половини прошлог века. Та књига, у којој је први пут детаљно представљен развојни пут и приказивачка делатност породице Лифка, као резултат истраживачког рада 15 историчара филма, биће објављена у двојезичном формату, на српском и енглеском језику. Овогодишње издање Фестивала европског филма Палић биће одржано од 16. до 22. јула на више локација у прелепом природном окружењу крај Палићког језера и у Суботици. (Танјуг)


22

svet

~etvrtak16.jun2011.

UsukobimauSudanu stotinakmrtvih

UKRATKO ^e{ka nezadovoqna {titom PRAG: ^e{ka bi mogla da se povu~e iz ameri~kog plana za postavqawe protivraketnog {tita u Evropi, jer je nezadovoqna minornom ulogom koju ima u tom planu, izjavio je ju~e ~e{ki ministar odbrane Aleksandar Vondra. Administracija ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a predlo`ila je da u Poqskoj bude postavqeno 10 raketa presreta~a, a u ^e{koj radarska stanica. Rusija se odlu~no protivi tom planu, tvrde}i da ugro`ava wenu bezbednost i preti da }e postaviti sopstvene projektile blizu Poqske ako Va{ington nastavi s realizacijom tog predloga. Adminstracija Baraka Obame je u septembru iznela novi plan, prema kome bi ^e{ka imala mawe va`nu ulogu u odbrambenom {titu. Vondra je rekao ameri~kog agenciji AP da Prag `eli da u~estvuje u projektu, ali „ne na ovaj na~in”. (Tanjug)

SAD neovla{}eno uLibiji VA[INGTON: Predsednik Predstavni~kog doma Xon Bejner zatra`io je od ameri~kog predsednika Baraka Obame da objasni za{to jo{ od Kongresa nije zatra`io zvani~no odobrewe za vojne operacije protiv Libije. On je u pismu uporozio Obamu da u nedequ isti~e, zakonom odre|eni, rok da zatra`i odobrewe Kongresa za anga`ovawe trupa. Tim zakonom iz 1973. godine zahteva se svaka ameri~ka vojna akcija koju prethodno nije odobrio Kongres, mora biti zaustavqena 60 dana po {to ga predsednik prvi put o woj obavesti ili da vrati trupe ku}i u narednih 30 dana, {to isti~e krajem juna. Obama od Kongresa dosad nije tra`io nikakvo odobrewe za intervenciju u Libiji, koju je pa`qivo izbegavao da opi{e kao rat. Izgleda da }e za pet dana administracija prekr{iti zakon, osim ako ne zatra`i odobrewe Kongresa ili ne povu~e ameri~ke trupe i resurse iz te misije , navodi se u pismu. Bejner tra`i i da, s obzirom na te`inu tih ustavnih i zakonskih pitawa, da mu se odgovori do 17.juna. Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa, u kome su ve}ina republikanci, usvojio je 3. juna rezoluciju kojom se kritikuje predsednik Obama, jer je bez kon gresne do zvo le ukqu~io ameri~ke trupe u vojnu operaciju protiv Libije. (Tanjug)

YUBA: U sukobima u ju`nom Sudanu protekle nedeqe je ubijeno skoro 100 qudi, saop{tile su ju~e vlasti. U dr`avi Varap, 29 qudi, od kojih dvojica policajaca, poginuli su u napadu pobuwenika koje predvodi Piter Gadet, biv{i general ju`nosudanske vojske koji je postao komandant paravojne formacije, izjavio je portparol vojske Filip Aguer. U sukobima naoru`anih sto~ara u dr`avi Lakes ubijena je najmawe 71 osoba i spaqene su

mnoge ku}e, saop{tile su lokalne vlasti, preneo je AFP. Ju`nosudanska vojska se proteklih meseci sukobqavala s vi{e pobuweni~kih formacija, a povremeno izbijaju i sukobi izme|u razli~itih etni~kih grupa.U nasiqu je od po~etka godine ubijeno vi{e od 1.500 qudi. Ju`ni Sudan 9. jula treba zvani~no da postane nezavisna dr`ava po{to se na referendumu u januaru ubedqiva ve}ina gra|ana izjasnila za otcepqewe od severa. (Tanjug)

dnevnik

AlKaidaosvaja jugJemena SANA: Islamski ekstremisti iznenada su ju~e u zoru napali grad Huta, administrativni centar provincije Lax na jugu Jemena, i zauzeli ~itava predgra|a, rekli su zvani~nici za bezbednost ove zemqe.Veruje se da su me|u napada~ima i pripadnici Al Kaide. Bande ekstremista vozile su se predgra|ima ju`nog lu~kog grada Adena, otvaraju}i vatru na snage bezbednosti, rekli su zvani~nici, koji su `eleli da ostanu anonimni i koji nisu mogli da pru`e vi{e detaqa o

SITUACIJAUSIRIJIPRAVIPROBLEMETURSKOJIIZRAELU

Dam askpoz vaoizb eg lic e dasevrat eku} i ANKARA, BAGDAD: Sirijska vlada je ju~e pozvala hiqade izbeglica koje su pre{le u susednu Tursku, be`e}i od nasiqa na severu zemqe, da se vrate

ku}i. Sirijski ministar informisawa Adnan Mahmud rekao je da je u podru~ju Xisra al[ugura ponovo uspostavqena bezbednost i da ima struje, vode i telefonskih veza, preneo je AP. Vi{e hiqada qudi okupilo se ju~e u Damasku u znak podr{ke sirijskom predsedniku Ba{aru al Asadu, nose}i ulicama prestonice ogromnu zastavu te zemqe, kao odgovor protivnicima re`ima koji tra`e wegov odlazak sa vlasti. Dr`avna televi zi ja u`i vo je preno si la skup pristalica re`ima koji su nosili sirijsku zastavu, kako su naveli komentatori, duga~ku 2.300 metara. „Ini ci ja ti va ko ja ima za ciq ja~awe nacionalnog jedin-

stva i spre ~a va we po ku {a ja stranog me{awa”, bio je jedan od komentara sirijske televizije.Okupqeni su nosili i portrete predsednika, i u prazni~-

noj atmosferi pevali patriotske pesme. „Du{om i krvqu, `rtvujemo se za tebe Ba{are” i

cija protiv „naoru`anih terorista” u podru~ju tog grada. Mahmud je dodao da je vlada zadu`ila sirijski Crveni polumesec da, zajedno s tuskim vla-

stima, koordini{e povratak izbeglica. Sirijski aktivisti, me|utim, tvrde da vladine snage

An|elinaYoli`elidaposeti izbeglice Ameri~ka glumica An|elina Xoli, koja je ambasadorka dobre voqe Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), `eli da poseti neki kamp u koji su sme{tene sirijske izbeglice u Turskoj, saop{tio je ju~e jedan turski diplomatski izvor.Tursko ministarstvo inostranih poslova „ispituje taj zahtev”, precizirao je Frans presu izvor koji je tra`io da ostane anoniman.

„Bog, Sirija, Ba{ar”, uzvikivali su. Oko 8.000 Sirijaca sme{teno je u izbegli~kim logorima u Turskoj po{to su napustili domove kada je po~ela vojna opera-

nastavqaju akciju „~i{}ewa” u selima i gradi}ima oko Xisra al-[ugura. Prema navodima o~evidaca, vojnici spre~avaju me{tane da napuste region, a navodno su i pucali na qude ko-

ji su poku{ali da zaobi|u vojne kontrolne punktove. Jedan aktivista je rekao Frans presu da je ubijeno {est civila koji su `eleli da napuste Arihu. Xisr al-[ugur, grad od oko 50.000 stanovnika, samo 20 kilometara udaqen od turske granice, posledwa je ta~ka gde je vojska ugu{ila proteste koji potresaju Siriju skoro tri meseca. Sirijske organizacije za za{titu qudskih prava saop{tile su da je od po~etka protesta u toj zemqi ubijeno skoro 1.300 civila i najmawe 340 vojnika i policajaca. Ove podatke je, me|utim, te{ko proveriti, jer sirijske vlasti zabrawuju izve{tavawe ve}ini stranih dopisnika. Sve slo `eni je si tuaci ja u Siriji, ~ije se posledice ve} danima ose}aju u Turskoj, bi}e predmet razgovora izaslanika sirijskog predsednika Ba{ara al Asada i turskih zvani~nika. „Premijer Tajip Erdogan }e razgovarati sa Hasanom Turkmanijem, izaslanikom predsednika Al Asada o najnovijem razvoju u Siriji”, potvrdili su agenciji AFP vladini izvori u Ankari. Turska se uveliko priprema da se suo~i sa izbeglicama iz Sirije sa kojom ima zajedni~ku granicu, dugu vi{e od 800 kilometara. Prema izve{taju agencije Anadolija, u pograni~nom podru~ju prema Siriji ju~e je boravio {ef diplomatije Ahmet Davutoglu da bi se na licu mesta uverio kakva je situacija sa izbeglicama. U Ankari }e se danas odr`ati sastanak sa turskim ambasadorima iz arapskih zemaqa na kome }e se razmotriti situacija u Siriji kao i posledice prodemokratskih pobuna u zemqama Bliskog istoka i na severu Afrike. (Tanjug)

ovim de{avawima. Islamski ekstremisti, koriste}i ~etvoromese~ni politi~ki haos u Jemenu, napali su i zauzeli krajem maja jo{ dva grada na jugu zemqe,Zin|ibar i Xar. Masovni protesti protiv re`ima u Sani, koji traju od februara, zahvatili su ve}i deo Jemena. Ali Abdulah Saleh, koji je predsednik dr`ave gotovo 33 godine, na le~ewu je u susednoj Saudijskoj Arabiji zbog povreda koje je zadobio u raketnom napadu na predsedni~ko zdawe u Sani.

Pakistan uhapsio agenteCIA VA[INGTON: Pakistanska obave{tajna slu`ba uhapsila je vlasnika ku}e iznajmqene pripadnicima ameri~ke CIA za osmatrawe kompleksa lidera teroristi~ke organizacije Al kaida Osame Bin Ladena pre napada na wega, kao i jo{ nekoliko Pakistanaca, objavili su ameri~ki mediji. „Wujork tajms” pi{e da je pakistanska obave{tajna agencija, poznata kao ISI, uhapsila petoricu pakistanskih gra|ana, koji su davali informacije CIA pre nego {to je 2. maja izvr{en napad u kome je ubijen Bin Laden, a AP javqa da je u Pakistanu, jedan zapadni funkcioner potvrdio pisawe wujor{kog dnevnika. Prema pisawu „Wujork tajmsa”, me|u uhap{enim Pakistancima je bio i jedan major vojske koji je zapisivao registarske tabilice kola koja su ulazila u Bin Ladenov kompleks u Abotabadu u nedeqama pre napada. Direktor CIA Leon Paneta je pokrenuo to pitawe prilikom sastanka sa pakistanskim vojnim i obavestajnim funkcionerima u Islamabadu pro{le nedeqe. (Tanjug)

Pre`iveli napad raketom

KABUL: Avganistanski potpredsednik Karim Halili i ministar unutra{wih poslova Besmulah Mohamadi pre`iveli su ju~e raketni napad ~ija je meta bio policijski centar za obuku zapadno od Kabula, dok je u napadu bomba{a samoubice severoisto~no od avganistanske prestonice ubijeno {est qudi. Portparol provincijske vlade [ahidulah [ahid rekao je da je napad izveden u [aki Vardaku, u nemirnoj provinciji Vardak, zapadno od Kabula. „U policijskom centru za obuku odr`avao se sastanak kojem su prisustvovali ministar unutra{wih poslova i potpredsednik”, rekao je [ahid, preneo je AFP. Raketa je pala u krugu policijskog centra i uzdrmala glavnu zgradu, a oko 300 regruta je potra`ilo zaklon. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI KETRINE[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton planira da poseti danas Izrael i palestinske teritorije u ciqu ponovnog pokretawa mirovnih pregovora, javila je agencija Frans pres pozivaju}i se na diplomatske izvore. E{tonova smatra da je „najva`nije u~initi odlu~an korak pre leta”, kako bi se doprinelo smirivawu situacije na Blisko istoku.

AJATOLAHHAMNEJ Ajatolah Ali Hamnej je po~etkom ove nedeqe izjavio da je islamski sistem u Iranu primarna meta „kulturne invazije arogantnih sila” jer je Islamska Republika Iran pru`ila efikasan otpor tom „hegemonistickcom sistemu”. Pro{log leta vlasti u Teheranu su objavile listu dozvoqenih frizura -”islamsku zamenu” za „dekadentne” zapadne frizure.

YOSSTOUN Britanska policija uhapsila je dvojicu mu{karaca koji su navodno planirali da opqa~kaju i ubiju peva~icu Xos Stoun, pi{u mediji. Mu{karci su uhap{eni u blizini wenog doma u isto~nom Devonu kada su ih kom{ije prijavile zbog sumwivog izgleda.Policija je navodno kod wih na{la vre}u za telo, konopac i ma~eve, zajedno sa nacrtom i fotografijama peva~icinog doma.

U Kini poplave, na Novom Zelandu stalni potresi PEKING, VELINGTON : Jo{ sedam qudi je poginulo a sedam je nestalo u poplavama koje su, usled velikih pquskova, pogodile centralnu i ju`nu Kinu, saop{tilo je danas tamo{we ministarstvo za civilna pitawa. Kako se u saop{tewu navodi, jake ki{e koje padaju u {est provincija oterale su po~ev od ponedeqka 88.000 qudi u zbegove. Meteorolozi najavquju da }e ki{e ovog intenziteta nastaviti da padaju do petka. Vi{e od 170 qudi je poginulo ili se vodi kao nestalo usled ovogodi{wih sezonskih poplava.Kineska agencija Sinhua pi{e da su ministarstva u Pekingu izdvojila 20 miliona dolara za pomo} stanovni{tvu u ugro`enim podru~jima.Sredstva }e biti upotrebqena za wihovo raseqavawe, nabav-

ku svakodnevnih potrep{tina za te qude, kao i za obnovu wihovih domova. Sna`ni zemqotresi i daqe potresaju Krajst~er~, grad na Novom Zelandu koji je u februaru bio razoren potresom u kojem je poginulo vi{e od 180 qudi.

Dva zemqotresa ja~ine pet stepeni po Rihterovoj skali pogodila su jutros tu oblast, a usledili su slabiji potresi, preneo je AP. Pre dva dana je u zemqotresima ja~ine 5,2 i {est stepeni poginuo jedan ~ovek, povre|eno je

45 qudi, o{te}eno nekoliko hiqada ku}a, a 54.000 domova ostali su bez struje. Novi Zeland je posle katastrofalnog zemqotresa 22. februara pre`iveo jo{ hiqade sitnih potresa usled smirivawa tla, a vlasti strahuju da bi tragedija mogla da se ponovi.


BALkAn

dnevnik

~etvrtak16. jun2011.

23

BUGARSKA

Registrovano `ari{teantraksa SOFIJA: U Bugarskoj je registrovano nekoliko `ar{i{ta antraksa u blizini granice sa Turskom, saop{tio je ministar poqoprivrede Miroslav Najdenov. Ministar je izjavio da se jo{ uvek ne zna uzrok zaraze.Prema wegovim re~ima dr`ava je obezbedila vakcinu protiv bolesti. Ministar Najdenov je rekao da `ari{ta antraksa ne}e ima-

SINDIKATIGR^KEORGANIZOVALINOVI[TRAJK

UAtinisukobpolicijei demonstranata,imapovre|enih ATINA: U sukobima demonstranata i policije u centru Atine ju~e je povre|eno najmawe 12 qudi, dok su istovremeno vladaju}i socijalisti zapo~eli razgovore sa opozicionim konzervativcima o podeli vlasti u toj zemqi zahva}enoj protestima zbog o{trih mera {tedwe. Dr`avna televizija NET javila je da premijer Jorgos Papandreu razgovara sa liderom „Nove demokratije” Antonisom Samarasom o formirawu mogu}e {iroke koalicione vlade koja bi imala zadatak da se izbori za dubokom du`ni~kom krizom, javio je AP. Nema zvani~ne potvrde te informacije. Gr~ka agencija Ana javila je da je me|u povre|enima tokom sukoba u Atini i jedan novinar, dok su policijski zvani~nici potvrdili da me|u povre|enima ima nekoliko policajaca, od kojih su neki zadobili te`e povrede, preneo je AFP. „Imamo 2-3 policijaca koja su u te{kom stawu. Jedan od wih je pogo|en Molotovqevim koktelom u uho, dok je drugi izgubio prste na ruci”, kazao je portparol policije Tanasis Kokalakis. Gr~ki demonstranti sukobili su se u Atini s policijom, koja je bacila suzavac ispred zgrade parlamenta na centralnom trgu Sintagma, po{to su, mahom mladi, u~esnici protesta bacali kamewe i „Molotovqeve koktele” na pripadnike slu`be bezbednosti.

Stotine demonstranata, koji su, po ugledu na demonstracije u [paniji, miroqubivo protestovali na trgu nekoliko nedeqa, razbe`ali su se po intervenciji policije, navela je francuska agencija. Policija je prethodno blokirala sve pristupe parlamentu, jer se na poziv demonstranata da okru`e zgradu parlamenta, u trenucima dok su poslanici raspravqali o novim merama {tedwe, odazvalo na hiqade qudi. Prema policijskim procenama, u demontracijama je u~estvovalo 20.000 qudi, dok mediji navode da je taj broj ve}i i da iznosi oko 40.000. Vlasti su saop{tile i da je oko 20.000 qudi protestovalo u Solunu. Protesti su ju~e odr`ani paralelno sa po~etkom generalnog {trajka, tre}eg ove godine. Vode}i gr~ki sindikati, nezadovoqni vladinim merama {tedwe, po~eli su 24-o~asovni {trajk koji je paralisao mnoge slu`be u zemqi. Bolnice zbog {trajka rade s minimalnim brojem osobqa, blokirane su luke i javni saobra}aj, a i radio i televizijske stanice su obustavile program. Vazdu{ni saobra}aj se, me|utim, obavqa normalno, po{to su kontrolori leta saop{tili da ne}e obustaviti rad, preneo je AP. Premijer Papandreu odr`ao je ju~e hitan sastanak s predsednikom Karolosom Papuqasom, posle kojeg je pozvao na razumevawe za vladin program

{tedwe. Vode}e sindikalne konfederacije zaposlenih u javnim i privatnom sektoru GSEE i ADEDY - na ovaj na~in `ele da izraze nezadovoqstvo zbog novog vladinog programa {tedwe u kome se predvi|a smawewe plata, pove}awe poreza i prodaja javnih preduze}a. Do 2015. godine na taj na~in trebalo bi da se u{tedi 28 milijardi evra.To je zapravo preduslov da MMF i evropske finansijske institucije Gr~koj

odobre nove tran{e kredita za oporavak zemqe koja se nalazi pred bankrotom. Nepopularne mere {tedwe ve} mewaju politi~ku mapu Gr~ke. Prema najnovijem istra`ivawu javnog mnewa, za opozicionu Novu demokratiju sada se izja{wava 31 odsto gra|ana - ~etiri odsto vi{e nego za vladaju}i PASOK. Na parlamentarnim izborima 2009. godine za stranku pre-

{tovati ustavni poredak predvi |en Dej ton skim spo razumom i evrop sku praksu. Po mo} nik ameri~ kog dr `avnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Godon je pre dva dana, prilikom posete Sarajevu, poru~io da Evropa ne}e biti potpuna dok sve zemqe Zapadnog Balkana ne budu deo Evrope, ali i izrazio zabrinutost zbog sporog napretka BiH na putu ka EU u odnosu na druge zemqe regiona. Gordon je razgovarao sa ~lanovima Predsedni{tva BiH, kao i sa predsednikom RS Dodikom, koji ga je upoznao sa stavovima RS o svim aktuelnim pitawima u RS i BiH. (Tanjug)

Po~elaekshumacija `rtavaSrebenice BAWALUKA : Ekshumacija posmrtnih ostataka na lokalitetu Qeqen Do, gde se prema prikupqenim dokazima nalazi masovna grobnica `rtava bo{wa~ke nacionalnosti, ubijenih u julu 1995. godine u Srebrenici, po~ela je ju~e u prisustvu slu`benika Tu`ila{tva BiH, a na osnovu naredbe Suda BiH . Ovla{}eni predstavnik Tu`ila{tva BiH, nalazi se na terenu, zajedno sa slu`benim osobama iz institucija koje sudeluju u procesu tra`ewa nestalih osoba. Prema prikupqenim dokazima, radi se o sekundarnoj masovnoj grobnici. Na ovom lokalitetu najverovatnije se nalaze posmrtni ostaci `rtava koji su prethodno bili pokopane u mestu Glogova, pa naknadno preba~e-

ALBANIJA

Opozicijaodbacuje prebrojavaweglasova TIRANA: Lider opozicije u Albaniji Edi Rama odbacio je odluku specijalnog izbornog suda da se ponovo prebroje sporni glasovi oko izbora gradona~elnika Tirane, po{to smatra da je on pobedio. Predsednik Socijalisti~ke partije Rama, koji je bio kandidat

`albe vladaju}e koalicije premijera Saqi Beri{e, koja u izbornoj komisiji ima ve}inu ~lanova, utvr|eno je da su navodno neki glasovi uba~eni u pogre{ne kutije i odlu~eno da se oni naknadno prebroje. Posle toga ispalo je da je pobedio kandidat vladaju}e Demo-

Papandreuponudioostavku Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu rekao je ju~e opozicionom lideru Antonisu Samarasu da je spreman da podnese ostavku i otvori put formirawu vlade nacionalnog jedinstva, ali samo ukoliko ona podr`i dogovoreni paket pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda, preneo je Rojters, pozivaju}i se na izvor iz gr~ke vlade. Izvori iz Samarasove partije „Nova demokratija” tvrde, pak, da }e konzervativci sudelovati u vlasti samo ukoliko ona ponovo bude pregovorala sa EU i MMF-om i ukoliko Papandreu podnese ostavku, preneo je Rojters.

SrbiuBiH`rtve nefunkcionalnedr`ave BAW ALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e da su Srbi u Bosni i Hercegovini `rtve nefunkcionalne dr`ave i da zbog toga insistira na ~vrstoj autonomiji RS unutar BiH. Dodik je za ameri~ku agenciju AP izjavio da bi BiH trebalo da zaboravi na svoje te`we ka Evropskoj uniji ukoliko bosanski Srbi ne budu imali ~vrstu autonomiju. Predsednik RS je dodao da bi bosanskim Srbima samima bilo mnogo boqe, ali Milorad Dodik da „EU insistira da (Republika Srpska) ostane deo BiH”, preneo je AP. Dodik je ranije ovog meseca kazao da }e odnos RS prema evropskim integracijama zavisiti od toga da li }e Evropa po-

mijera Jorgosa Papndreua glasalo ~ak 44 odsto Grka.Premijer Papndreu se na{ao pred najve}im isku{ewem u svojoj politi~koj karijeri. Zbog rigoroznih mera {tedwe on se sada suo~ava sa o{trim kritikama koje sti`u sa svih strana: ne samo od opozicije i sindikata nego i od pojedinih ~lanova PASOK-a, koji smatraju da ovo nije put za izlazak zemqe iz du`ni~ke krize. Novi program {tedwe, koji je utvr-

ti to li ko te {ke eko nom ske posledice, kakve su bile u vreme pojave {apa na granici izme|u Bugarske i Turske. Antraks je zarazno oboqewe koje se karakteri{e te{kom intoksikacijom, a na qude se prenosi sa `ivotiwa prilikom kontakta ili prilikom konzumacije zara`enog mesa. Od ovebolesti oboqevaju i doma}e i divqe `ivotiwe.

ni u sekundarnu masovnu grobnicu na lokalitetu Qeqen Do. O~ekuje se da }e proces ekshumacije trajati vi{e dana, a prona|eni posmrtni ostaci bi}e prosle|eni u Komemorativni centar Tuzla, radi daqe identifikacije putem DNK analiza. Procesom ekshumacije koordinira i rukovodi Tu`ila{tvo BiH, a u procesu ekshumacije i identifikacije sudeluju slu`benici Instituta za tra`ewe nestalih osoba BiH, Me|unarodne komisije za nestale osobe (ICMP), ve{tak patolog sudske medicine, kao i radnici i mehanizacija Komemorativnog centra Tuzla. Za osigurawe lokacije zadu`eni su slu`benici MUP-a RS, iz Policijske stanice Srebrenica. (Tanjug)

dila vlada, na}i }e se na dnevnom re du par la men ta idu }eg meseca kada se tako|e najavquju novi {trajkovi.Gr~ka bi u ovoj godini trebalo da u{tedi 6,5 milijardi evra. To je preduslov da MMF i evropske finansijske institucije Gr~koj odobre nove tran{e kredita za oporavak zemqe koja se nalazi pred bankrotom. (Tanjug)

Edi Rama

za grado~elnika Tirane, izjavio je da je on pobedio na izborima 8. juna i da je wegova pobeda „izmanipulisana”, javila je agencija AFP. Sud je u ponedeqak odlu~io da se „delimi~no” po drugi prebroje sporni listi}i koji su navodno bili uba~eni u pogre{ne izborne kutije, jer su istog dana birani i gradona~elnik i odbornici gradske skup{tine. Prema prvim rezultatima, za gradona~elnika Tirane pobedio je Rama po{to je osvojio svega 10 glasova vi{e od glavnih rivala.Posle

kratske stranke Quqzim Ba{a po{to je osvojio 81 glas vi{e od Rame. U Albaniji od pada komunizma po~etkom devedesetih godina nijedni izbori nisu odr`ani bez me|usobnih optu`ivawa i protesta. Socijalisti~ka partija jo{ nije priznala rezultate parlamentarnih izbora koji su odr`ani sredinom 2009. godine i tvrdi da je premijer Beri{a tada do{ao na vlast zahvaquju}i pokradenim glasovima.U vladi to demantuju, ali nisu pristali na novo prebrojavawe glasova. (Tanjug)

AMNESTIINTERNE[ENELTRA@IMONITORINGHRVATSKE

Evropatreba danastavinadzor ZAGREB: Hrvatske vlasti su stavi da meri napredak koji }e Hr|unarodno pravo”, pi{e AI i donapravile veoma ograni~en napre- vatska napraviti u procesuirawu daje da, daju}i javnu podr{ku osu|edak u re{avawu ratnih zlo~ina i ratnih zlo~ina, i to ne na osnovu nima na ha{kom sudu i odbacuju}i procesuirawu odgovornih zbog ~e- verbalnih izjava, nego konkretnih presudu, hrvatske vlasti naru{aga je potreban daqi nadzor Hrvat- rezultata na terena. vaju pravo `rtava na od{tetu. ske na putu ka Evropskoj uniji, naOrganizaciju brine i {to izjave AI ne vidi ni napredak u provodi se u izve{taju koji je organi- kqu~nih hrvatskih politi~ara na meni zabriwavaju}eg trenda etni~zacija za za{titu qudskih prava me|unarodnim forumima o predakog balasirawa u procesuirawu Amnesti Interne{enel (AI) po- nosti re{avawu pitawa ratnih ratnih zlo~ina jer mawe od tri odslala Evropskoj komisiji. zlo~ina nisu pretvorene u praksu, sto ukqu~uje slu~ajeve vo|ene proKao glavne razloge, AI navodi a prime}uje se i da su neki vode}i tiv Hrvata. Po slu`benim statineprimerenu reakciju hrvatske politi~ari ukqu~eni u javne napastikama za period od 2005. do 2009. vlade na ha{ke presude generalide na sudove koji se bave ratnim od ukupno 88 presuda, 73 se odnose ma Anti Gotovini i Mladenu Mar- zlo~inima, umawuju}i time napore na pripadnike JNA i ostalih srpka~u, pokrenut mali broj skih dobrovoqa~kih istraga u odnosu na broj formacija, a slu~ajevi zlo~ina po~iwenih nad Srprotiv Srba iz Hrvatbima u akcijama „hrvatske ske ~ine skoro 83 odvojske „Bqesak” i „Oluja”, sto svih slu~ajeva ratneprocesuirawe nekadanih zlo~ina procesui{wih visokih hrvatskih ranih u Hrvatskoj u funkcionera i oficira zadwih pet godina. Vladimira [eksa i admiNedovoqan je i karala Davora Domazeta Lopacitet sudova, jer se {e, kao i etni~ko balansigodi{we u proseku rerawe procesuirawu ratnih {i tek 18 slu~ajeva. U zlo~ina, odnosno mali broj toku je 1.500 slu~ajeva, proceuiranih Hrvata. 546 u predistra`noj U izve{taju AI isti~e da ”Oluja”: Srbi masovno napu{taju svoje domove fazi, 373 u fazi istrasu hrvatske vlasti u sklopu prida se po~inioci zlo~ina kazne.Nege, a 596 u fazi su|ewa.AI veruje stupnog procesa Evropskoj uniji dostatak politi~ke voqe za suo~ada je broj otvorenih slu~ajeva mnopreuzele obavezu poboq{awa sivawe sa nasle|em rata stvorio je u go ve}i, pa dokumentira znatan netuacije oko re{avawa ratnih zloHrvatskoj atmosferu koja ne samo srazmer izme|u slu`bene stati~ina, ali da to nije urodilo konda ote`ava i usporava procesuirastike i slu~ajeva ratnih zlo~ina o kretnim, ciqanim i sistematskim we ratnih zlo~ina, nego i onemogukojima svedo~e o{te}eni i svedoakcijama u praksi. }ava da `rtve tih zlo~ina i wihoci i navodi primer sisa~kog podAI smatra da zbog izjava vladive familije dobiju pravo na pravdu ru~ja.Dr`avno tu`ila{tvo procenih zvani~nika nakon aprilske i od{tetu. wuje da je ubijeno i nestalo 35 Srpresude hrvatskim generalima An„Zato bi bilo va`no da vlasti ba iz Hrvatske, ali udru`ewa `rti Gotovini i Mladenu Marka~u osude ratne zlo~ine i uvere `rtve tava navode mnogo ve}e cifre, izkoje, kako je oceweno, otkrivaju neda }e napraviti sve potrebne napome|u 100 i 600 `rtava ratnih zlodostatak politi~ke voqe da se zlore da se zlo~ini procesuiraju, na ~ina, pi{e AI. ~ini procesuiraju, EU treba da na{to hrvatsku vladu obavezuje i me(Tanjug)


24

@enska posla

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

Про на ђи терав ноте жу Ј

едноставне су технике које нам помажу да пронађемо равнотежу у тешким ситуацијаматедапочнете вишедацените добравремена. Под стресом сте свакодневно? Незадовољни сте и помало депресивнизбогпревишеобавезаи проблема који вас притискају са свих страна? Желите ли барем накратко да побегнете од свог животананеко далеко острво,какобистеуживалиумируиспокоју? Пет саветакојићевампомоћи дапронађете мирустресномживотупуномпроблема: 1. Вежба дисања „ја јесам“. Овоможетерадитикадгодигде год(чакикадсезаглавитеусаобраћајној гужви). Ово је једноставнавежбадисања–свакипут кад удахнете ментално кажите ријеч„ја“,асвакипуткадаиздахнете, ментално кажите „јесам“. Обратите пажњу на то како ваздух улазииизлазиизвашегтела, визуализујте ваздух како се шири вашим плућима, низ ваше рукеиноге.Вежба„јајесам“би требало да вас подсетити да сте ви ти који имате контролу над

својимживотом,дастеслободни иданистеограниченисвојимпослом,својимприходима,дуговима,годинама,изгледом… 2. Гледајте и слушајте. Немојте потцењивати снагу коју визуелни и аудио језик има на вашу подсвестикојавамможедонети осећајсрећеиунутрашњег мира. Ппронађите умирујуће филмове (валове, поља цвећа, кишу како пада…) или снимите умирујуће звуковекојићеумиритивашунутрашњи дух.Илијошбоље– повремено сами отиђите некуд у природу – и слушајте, гледајте, осјећајте… 3. Нема критиковања. Шта то значи?Тозначиданемакритиковања, осуђивања, приговарања и оговарања. Понекад свесно мењањевашегунутрашњег дијалога може имати драстичне резултатенатокакодоживљаватесвет око себе и како се понашате у друштвудругихљуди.Покушајте прво неколико сати практиковати,азатимпостепенопродужите времетрајањавежбе. 4. Научите да медитирате. Медитацијајеједнаоднајбољих вештина које вам могу подарити

БУДИТЕУТОПФОРМИ

Астролошкиелемент За почетак размотрите свој астролошки елемент. Одговарају ливамвишевежбеуводи(водени знак)иливамтребаветарулеђима (ваздушни знак)?Акоспадатемеђу ватрене знакове требали бисте се загрејати(идоброознојити),аако сте земљани, спортови на отвореномћевамнајвишегодити.

Лав Све што показује вашегламурознотело је одлична вежба за вас. Имате тону енергијеисјајансте плесач...алинезаборавитенапоподневнисанжелителиизгледати још лепше (лавови спавају двадесетсатидневно!).Вашаслабатачкајесрце...ињеговаразочарања. Комбиновањем аеробних вежби и одморазаштитити ћетесвојелавље срце.

Ован

Шкорпион

Стрелац

Пијте много воде. Као ватрени знак, масноће сагоревате крозтечност.Радите интензивне вежбе и добро се ознојите. За вас су дуге шетње или пењање, пливање или трчање у природи. Потребни су вам разноликост и занимација, по могућностинаотвореном.

Најбољи спортови за вас су трчање, ходање, јахање, тенис и стреличарство. Ви можете дословнооболетиаконевежбатедовољно,аистовредиизадубокодисање.Вашзнаквладаиздисајимаи можеседогодитидапреплиткодишете.Затокренитенајогу!

Бик

Јарац

Имате спор метаболизам,пајеинтензивно вртларење права активност за вас.Ниголфнијелоша опција за вас. Но, могли бисте испробати плес - он ће изразити вашсавршеносећајзаритам.Што год одабрали, морате се придржавати редовног вежбања и једноставног програма вежби. Грло је вашаслабатачка.

За вас се не препоручају напорне вежбе, јер су вашем знаку најслабија тачка колена. Уместотрчања,покушајтелаганоходање, пливање или јахање. Ви сте природнипењачидокгоднепретерујете-поготовонасунцу-увек ћетестићидоврха.

Близанци

Водолија

Ви сте стално у покретуиживцивам радестонасат,тако обавезно морате да се релаксирате. Јога ће у потпуности променити ваш живот.Близанцимасуслабакарика плућапапрактикујте дубокодисање.Вежбањебивамтребалобити забавно,усупротномваснећедуго држати.

Вама највише одговарајунеуобичајене вежбе на отвореном као што су сурфање, роњење, или скакање падобраном. Такође, волите вежбе које вам омогућују да се изразите попутплесногаеробика.Кадгодморате вежбати у теретани, проверите имателимузику којаћевасмотивирати.Водолије владајуциркулацијом, стогапотерајтекрвсвојимжилама.

Рак За вас су вежбе којеможетедарадите код куће. Инвестирајте у неколико утега и трака за вежбање. Будући да вашим знаком влада вода, пливање је такође одличанспортзавас-особитопрсно пливање(Раковивладајугрудима). Обавезно радите вежбе за учвршћивање трбуха како бисте се решиливишка којинастајезбогваше слабостипремаслатком.

Девица Свакодневне дуге шетње су савршена вежбазавас.Зауставитесвојпреактиван умнајмањедвапута дневноузрелаксацијуилимедитацијуисвакихнеколикомесеци,апсолутноморатеотићинадужиодмор. Најбољи спорт за Девице је пливањетеодређене и детаљноиспланираневежбе.

Вага Имајте обзира за успоне и падове ваше енергије. Ујутро вамтребалаганавежба,поготововежбе

Рибе Као најводенији знак морате бити опрезни због задржавања воде и надутости.Иронијаједаборавак у води приликом активности каоштосупливање,пачакисамокупање-спречаваово.Пијтеводу,ане сокове, довољно спавајте, будите опрезнисаногамаипробајтеТаиЧи! Нема предаје - скините те килограме.

опремљенистимекакосеносити са свакодневним животним препрекамаскојимасесуочавамо. 5. Усмерите своје мисли с намером. Свака акција почиње с намером, свесно или несвесно. Пазаштонебистесвеснодонели

апстрактнаиливрлоспецифична .Одлукомдасвакидандонесете некупозитивнунамеру,випреузимате контролу над сретним и продуктивним животом који желитедаживите.

Основе успешног флертовања

истезањазајачањедоњегделалеђа. Вечери су најбоље за плес и аеробик. Умор и исцрпљеност долазе од превише угљених хидрата ипремаловоде.Пијтевишеобичне воде!

Ви жудите за напорним и изазовним тренинзима од јутра ... једноставно завршавате оно што већина знакова не може ни започети. То вас чини идеалним кандидатом замаратон.Самопазитеданекориститефитнессизазовекакобистесе сакрили од својих осећаја - то би ваммоглоизазватиздравственетегобе.Једитехранубогатувлакнима, смаломасноћаипијтепуноводе.

некунамерукојомћетеутртипут позитивнијим стварима и већој радости?Билодајевашанамера

ЗАБАВНОИСЕКСИ

Вежбајтепохороскопу Желителисерешитисувишних килограма, астрологија може да вам помогне. Сваки хороскопски знак влада другим делом тијела, стога и неке вежбе више помажу зависно одтога којистезнак. Пре него што почнете вежбати узмитеуобзирштовамзвездекажуилакшећетеобликоватитело.

дугорочнусрећуиздравље.Људи којимедитирајусретнијису,живе дуже и здравије јер су боље

Н

екима је очијукање потпуно природна,нормална и најједноставнија ствар на свету,но некима баш и није. Неке се жене уопште не сналазе у улози заводнице –било то планирано или не.А, то је штета јер је флертање забавно и секси. Оно гради самопоуздање и подиже расположење.Било да желите очијукати само из забаве или како бисте циљано освојили неког мушкарца –пробајте неке од ових испробаних стратегија. Не,овде не мислимо на трептање окицама (иако и то може деловати слатко, када се добро обави). Ми говоримо о суптилном флертовању којем неће моћи одолети и које ће га натерати да проводи што је више могуће времена с вама. Како бисмо вам помогли да се трансфишете у праву заводницу –доносимо вам савете помоћу којих ћете, ако их усвојите,имати солидну базу да освојите жељеног мушкарца.

мо.А и то би вам могла бити добра терапија да се почнете осећати још боље у својој кожи.

Немојте открити превише Да,знамо да смо рекли да будете оно што јесте,али то не значи неком слатком типу исте вечери кад сте га упознали морате испричати да сте недавно преболели грозан грип,како је прошао ваш посљедњу секс за једну ноћ или колико не подносите када

Завртите стопалом Дијана Кирхнер, психолошкиња и ауторка књиге „Љубав у 90 дана“, предлаже мрдање стопалом. И то наводно стварно пали. Кад сједнете, прекрижите ноге и завртите стопалом у његовом смјеру (наравно, тако да он то примијети). Ако је заинтересован схватиће поруку.

Будите оно што јесте Ово је вероватно најважније имати на уму и најтеже извести, иако се не чини тако. Понекад, кад кокетирамо чини се као да нам тело заузме нека друга особа –и тад почиње трептање, поигравање с косом и кикотање на све што вам он каже... Немојте дозволити да се то догоди, барем не у некој претераној мери (јер сваку од нас пре или касније понесе,поготово ако је он згодан за полудети).Ако се појави искра између вас двоје то би требало бити зато јер му се допала ваша занимљива особеност,а не зато јер подилазите његовом егу.Самоуверено говорите о себи и ономе што радите и што вас занима, а ако је заинтересиран,он ће вам дати до знања.

Смешите се Тако једноставно,а тако ефикасно. Иако се то чини очитим, не можемо га заобићи –један од најбољих заводничких потеза је – велики, искрени осмех. Смешите ли се довољно?Колико год то апсурдно звучало –осмех можете увежбати потребно је само вежбати, пред огледалом реци-

те поред његовог радног стола, или “очешите“своју руку о његову у кафићу или клубу.За време разговора га неколико пута ноншалантно дотакните. Ако покаже интерес за вас, оваква врста ненаметљивог додиривања ће му годити.Ако осетите да се повукао и мало удаљио –немојте га више додиривати.Исто тако важно је знати да је боље за почетак не претеривати с физичким контактом. Вешање по некоме делује неукусно и као да сте очајни - а то је етикета коју дефинитивно не желите. Уместо да му седнете у крило –додире радије сведите на минимум – али их стратешки распоредите. Ако он каже нешто смешно, нагните се мало ближе к њему и лагано и накратко га додирните по руци или ноги.

Шапутајте вам се дечко не јави одмах након што сте с њим изашли. Будите своји,да,али тематика разговора нека буде лагана, необавезна и не превише интимна.

Задржите контакт очима Видите оног слатког типа на другом крају просторије? Један од најбољих начина да му дате до знања да сте заинтересирани је да вас “ухвати“како га гледате. Кад вам се очи сретну задржите поглед што је дуље могуће, а затим погледајте према доље и у страну и насмешите се.И већ сте направили први корак.

Подстакните спонтатни физички контакт Додир је снажна ствар.Овлаш му додирните леђа кад пролази-

Ако сте у препуном клубу или на некој забави где је гласна музика и сви вичу,нагните се према њему и шапните му нешто не ухо.То је одличан изговор да му се приближите.Након неколико минута интимног шапутања,немојте се изненадити ако вам предложи да напустите забаву и одете некуд заједно на мирније мјесто.

Подстакните његов интерес Ако га гледате већ неко дуже време,али никако да се одважите –сазнајте што воли,па се мало “едукујте“о тематикама које га занимају (спорту, музици, аутомобилима...). Чак и дискутујте о њима из супротност стајалишта. Он ће уживати у оваквим разговорима. И, верујте одмах ћете му порасти у очима.


SveT POZnATiH

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

25

PAPARACO

ЈУНУЗНАКУГОДИШЊИЦЕРОЂЕЊАМЕРИЛИНМОНРО

Хи ља дудола разапо љу бац, педе сетцен тизаду шу

П

ре 85година,рођена je Мерилин Монро, неприкосновени секс симбол 20.века. Норма Џин Бејкер Мортенсон рођена је 1. јуна 1926. у сиротишту у Лос Анђелесу, као ванбрачно дете Гледис Перл Монро. Норма Џин је због психичких проблема своје мајке детињство провела по хранитељским породицама,а већ са 16 година ступила у брак са војником Џејмсом Дорертијем. Шеснаестогодишњакиња тада

добија посао у фабрици падобрана где је примећује војни фотограф Дејвид Конвер који јој предлаже сарадњу. Норма скраћује косу,фарба је у плаво и постаје манекенка за купаће костиме. Убрзо се разводи и потписује уговор са филмским студијом „20thCenturyFox”и узима уметничко име Мерилин Монро по глумици Мерилин Милер, са којом су је често упоређивали. Разочарана зара-

дом,тада је рекла:„У Холивуду ти плаћају 1.000долара за пољубац, а 50центи за душу.” Без обзира на ново уметничко име и имиџ секси плавуше, пробој у свет филма није био нимало лак. У почетку је глумила у нискобуџетним филмовима Б класе, и то најчешће „глупе плавуше„. Прву велику шансу добија у филму Џона Хјустона „Џунгла на асфалту„ из 1950. године. Следе филмови „Све о Еви„, „Не труди се да куцаш„и комедија „Мајмунска посла„.

Популарни бејзбол играч Џо Димађио се заљубљује у њу и њих двоје се венчавају.Иако је њихов брак трајао само 274 дана,постоји прича да је он током 20година три пута недељно на њен гроб доносио црвене руже. После удаје за бејзбол играча Мерилин снима филмове који су јој донели светску славу „Мушкарци воле плавуше„,„Како се удати за милионера„,„Нијагара„и „Река без повратка”.

Једна секси сцена је ипак растурила брак... Приликом снимања култне сцене за филм „Седам година верности” са подигнутом хаљином, Димађио јој приређује љу-

боморну сцену после које се пар разводи. Са успехом појављују се и њене обнажене фотографије које је снимао фотограф Том Кели док је још била девојка.Откупљује их Хју Хефнер и у децембру 1953. године објављује их у првом издању „Плејбоја„. Коментаришући фотографије,Монро је на питање новинара шта носи у кревету,провокативно одговорила „Шанел 5”. Мерилин Монро није желела да је вечито прати глас глупе плавуше па се уписује у школу глуме код чувеног Лија Страсберга, што ће уродити плодом - за филм „Аутобуска станица”снимљен 1956.године бива номинована за „Златни глобус„. Ту награду ће добити 1959. године за филм „Неки то воле вруће„.

Тада се упознаје са чувеним писцем Артуром Милером за кога се удаје 1956.године.Зли језици су овај несвакидашњи пар описивали као „спој меса и мозга„. Мало је познато да је М.М.далеко од тога да је била „глупа плавуша„. Њени омиљени писци били су Достојевски,Селинџер, Бернард Шо, а волела је да слуша Френка Синатру, Елу Фицџералд али и Моцарта и Бетовена. Мерилин очајнички покушава да остане у другом стању са Милером,али без успеха па упада у депресију из које излаз тражи у наркотицима и алкохолу, што је довело до краха и трећег брака. Године 1961.снима филм „Неприлагођени„по сценарију Артура Милера специјално писаног за њу. То ће бити и последњи филм Клерка Гејбла који одмах по завршетку снимања доживљава срчани удар. Годину дана касније почиње да ради на филму „Something Got to Give”, али снимање се прекида због њених непрестаних кашњења,разних болести и заборављања текста. У то време,Монро,која је у све већој кризи,има и кратку аферу са француским певачем Ивом Монтаном,а сумњало се и да је у вези са америчким председником Џоном Ф. Кенедијем. Мерилин Монро је пронађена мртва у свом дому у Лос Анђелесу 5.августа 1962.Званично је саопштено да је узрок смрти прекомерна доза таблета за спавање,али то ће увек остатати мистерија.

ПевачицаПинк-tрудна,насмејанаизадовољна,снимљенаиспредлуксузногресторанауМалибуу.

Заисталепе жене

БерлусконијеваРубиуфилму ВудијаАлена?

М

алолетнапроституткакојаје билауцентрускандалаиталијанскогпремијеражелида се посвети глуми и то најозбиљније јерје„пикирала”следећифилмВудијаАлена. КаримаЕлМахроуг(17),светупозната као Руби, каже да је славном синеастинаписалаписмоукојемму јеобјасниладаонажелидабуденоваМиаФероуилиДајанаКитон. Руби се у свом обраћању Вудију Алену„пожалила”наглумупрведамеФранцускеКарлеБруниСаркози, супруге председника Николе Сарко-

зија,којајеималамањуулогууњеговомпоследњемфилму„ПоноћуПаризу”. „Штаонаимаштојанемам?Само вишесреће.Рођенајебогатаивитка”, написала је Руби у писму режисеру. „Јасамсебарборилазасвешто сампостигла”. Идејудапостанеглумица,итони мање ни више него у Аленовом филму,Рубиједобиланаконштоје режисерједномприликомизјавиода је „лепа” и да се пита да ли зна да глуми.

IN

Aнђелина Џоли

И

OUT Џенуари Џонс

талијански „Вог”избацио је нову дефиницију “Заиста лепе жене”. Иако још увек није у продаји,у јавност су исцуреле фотографије три пуније девојке које красе насловницу јунског издања, са насловом „Заиста лепе жене”. Магазин „Вог” је овог месеца “врућа” тема управо због реакција које је изазвао контроверзни наслов. Ко су “Заиста лепе жене”,и да ли облине поново улазе у моду, а анорекција и кошчатост одлазе у заборав,“забринуло”је многе. Зашто су “ове жене лепе”и у поређењу са чим, питање је које се поставља последњих дана у модним круговима.

„Овај наслов није случајност, већ је постављен са намером да испровоцира и покрене дискусију и што је најважније, никога не брани. Порука је да је да су облине секси”, изјавила је Франка Соцани, главна и одговорна уредница италијанског Вога. „Облине су још од античких времена биле симбол здравља и лепоте. ’Тако си предивно мршава’ је постало комплимет тек од шездесетих година прошлог века,када је мршавост постала једини облик лепоте”, додала је Феанка. Ако је судити по овоме,ера “мршавица”је на заласку,и на сцену поново ступа ренесансна лепота са свим својим атрибутима.

Ко је на след ни ца Еве Лон го ри је ?

ошаркаш Тони Паркер усликан са новом девојком,лепоККошаркаш тицом која је „наследила„Еву Лонгорију Сан Антонио Спурса је након развода од Еве

Лонгорије „сачекао„дуже него она да настави даље. Док звезда серије „Очајне домаћице„већ месецима ужива у романси са Едуардом Крузом,Тони Паркер је тек недавно одлучио јавности да представи своју нову лепшу половину. Паркер и његова нова девојка су усликани су након изласка из једног ресторана у Паризу, у којем славни кошаркаш борави од почетка Ролан Гароса. Уредништво једног америчког портала је заједничку фотографију кошаркаша и непознате бринете прокоментарисало:„Одувек смо мислили да овај није никакав фрајер. То је и доказао избором ‘рибе‘”,док је Интернет портал terezowens.com, написао да је Паркер током трајања Ролан Гароса виђен у друштву неколико девојака, али да је ова девојка „она права”и да је „барем млађа од Еве”.


26

mre@a

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

МАЛИТРИКОВИЗАБОЉЕСНАЛАЖЕЊЕНАРАЧУНАРУ

Лакшеибрже доинформације враћањеподатакакакобиповратио вашеосетљивеподатке.

Обратитепажњу штаинсталирате

Н

емавезедалистепрекаљенирачунарскиветеранили неискусни почетник, ових 15 чињеница и трикова морате да знате.  Ако не познајете сваку од ових15чињеница,навикаитриковавашрадзарачунаромнепружа све могућности које ваше заиста можеодрадити.

Немојтенасве кликнутидвапут Лекцијабројједанзакориснике Виндоуса:Дуплимкликомотварате ствари различите ствари. Али дуплимкликомнеотварателинкове на интернет претраживачима, стискате потврде за инсталацију иливећинудругихствари,аакото рефлексночинитеможевамседогодитидапролетитепокрајнечега важног или направите исту ствар двапут.Аковамнетребаовајподсетник велике су шансе да знате некогакогатреба.

Употребљавајте косецрте Времеједаразјаснимо:/јекоса црта,а\јеобрнутакосацрта.ОбрнутекосецртеслужезаозначавањеместаудатотекамауВиндоусима(C:\ProgramFiles\WindowsOffice),доксекосецртеупотребљавају за писање адресе на интернету (http://liderpress.hr/Default.aspx).

Снимитетачнупоруку кодгрешкенарачунару Када се ваш рачунар “сруши“, обичноћепробатидавасобавести учемујебиопроблемпомоћуниза знаковаиознакакојенећетеразу-

MALI TRIKOVI

У

време када многи мобилни телефони праве одличне фотографије,вероватно ћете се запитати да ли је потребно потенцирати причу о фотоапаратима. Сматрамо да су фотоапарати и даље далеко од тога да буду прогутани од мобилних телефона.Мобилни телефони јесу почистили више

мети.Моратедазапишететупоруку у потпуности како би касније моглидапроверитенаГуглуисазнате у чему је био проблем или дати сервисеру. Ако ваш рачунар није понудило поруку о грешци, проверите да ли се налази у Контрол панелу под “View archived messages” или “View problems to report”.

Вратитеизмртвих избрисанедатотеке Кададатотекуобришетесрачунаразаправојенебришетеизмеморије. Уместо тога једноставно уклањате информацију о складиштењу која говори рачунару где сетадатотеканалази,чимемуговоритедајеслободнодатретира тајдеодискакаопразанпростору којиможедазапишенештодруго. Акостеслучајнонештоизбрисали,програмизавраћањеподатака каоштојеРецувавамможепомоћидапоновнодођетедотихдатотекаподусловомданистевећнешто друго преснимили преко њих.

Неостављајте личнеподаткенадиску старограчунара Пре него што рециклирате или продате стари компјуре морате да се побринете да заштитите осетљиве податке тако да у потпуности уништите стари хард дриве (меморију) помоћу програма као што су Darik’s Boot i Nuke.5. Ако самообришетеподаткепренегосе решите старог рачунара неко би могао да употреби програме за

Желите потпуно бескорисну алатнутракунаинтернетпретраживачу? Не? Онда искључите ту опцију пре него инсталирате допунеразнихпрограма.Многокориснихпрограманудиопцијуинсталирања алатних трака и другихдодатака,анекиодњихсутоликонаметљивиунаумудабуду одпомоћидакодњиховеинсталације морате посебно искључити туопцијуаконежелитедаихинсталирате. Ти додаци долазе уз програме зато што произвођачи зарађују новац од тога, а не зато што су од посебне користи. Зато обратите пажњу пре него што кликнетеинсталира.Натајначин нећетеизменитивашвебпретраживач или инсталирати апликацијекојевамнетребају.

Акоредовноскидатеиинсталиратеновеапликацијесинтернета, требалибидасткнетенавикуодбацивањаделасвојеколекцијесвременанавреме.Дабитонаправили отворите Programs and Features u Controlpanelu,прегледајтелистуи деинсталирајтеапликацијекојевишенетребате.Мождаћетеморати да проверите и датотеку C:/ProgramFiles/какобинашлинекедодатне апликације које не користите. Што мање програма имате на рачунару мање су могућности да сепојавепроблеми.

УмањитеUserAccount Controlилиуправљање корисничкимрачунима ИВиндоус7иВистасадржесигурносну функцију која се зове Усер Аццоунт Цонтрол, која потамни екран и понуди вам да потврдитесвакуинсталацијупрограма или промену поставки рачунара. Иако ова функција може бити кориснаухватањулукавихпрограмакојипробајудасеинсталирају илипромененештобезвашегзнања, такође може бити врло иритантна. Корисници Висте би требали да набаве програм TweakUACкојићесмањитииритантност,а

Искусни корисници МС Офиса могу да искористе предност уграђеног Визуал Бејзика за подршку апликацијамакакобистворилимакронаредбезакомплекснезадатке. Међутим, програмери са лошим намерама могу да искористе те истеалатекакобидизајнираливирусекојибимогллиотежатипосао вас или ваших колега. За неискуснијекорисникекојитонекористе немаместазастрајерјеОфисаутоматски постављен да онемогући макронаредбеиобавештававаскадаихдокументкојичитатесадржи.

Будитескептични премаапликацијама зачишћење Апликацијекојетврдедапобољшавајуперформансевашеграчунара и чисте оно што им смета. На примерразниРеџистриклинериће уопштенаправитивишештетенего користи,акоуопштеиштаинаправе. Како би очистили ваш систем једноставно покрените Диск КлинапкојидолазисасвакимВиндоу- сима, и који неће упропастити рачунар.НалазисеуСистемтулсу.

програмима.Збогтогаједноставно немојтеторадитиикориститекориснички рачун који нема допуштења администратора за свакодневнепослове.

Поставитеконтрол панел даприказујеиконе Приказивање категорија у контрол панелу може бити корисно ако васплашимноштворазличитихопција,алитакођеможедаотежаналажењепотребнихпоставки.Свешто требаједауВиндоусВистикликнутеClassicview,којисеналазислеве стране, када се налазите у Control paneluили,акокориститеВиндоус7 помоћу View изабрати опцију да приказује велике иконе (Largeicons). Подешавањемовихпоставкиимати ћетеприступсвимопцијамапоставкиуконтрол панелу.

Очиститесистем трај Програми се често смештају u system tray (то је низ икона које приказујуотворенепрограмеудоњем десном углу Виндоуса) и остају отворени, а да тога нисте ни свесни. На тај начин могу успоритирадвашеграчунаратрошећинепотребнураднумеморију. Узмите времена понекад да га очистите и организујете. Ваш РАМћевамзахвалити.

Чувајтесевируса којиживеу документимаОфиса

Недозволите дапросутопиће уништилаптоп Ако задржите присебност када проспете пиће по лаптопу могли биспречитидавашиподацинестануилидасеуништиматичнаплоча.Уместодапаничите,брзо,али промишљеноискључителаптопиз струјеиизвадитебатерију-немојте чекати да се Виндоуси угасе. Идући корак је да одспојите све уређајесалаптопа.Послетоганагните лаптоп и покушајте да течностисцуриусмеруукомјепросута,алибудитеопрезни,данеби омогућилитечностидапродредубље.Аковидитетечностнаповршинилаптопаобришитеје.Затим однесителаптопсервисерудапроверидалијесвеуреду.

нећеискључитифункцијуупотпуности. Ако користите Виндоус 7, почетне поставке нису превише лоше, али препоручујемо да променитепоставкеуправљањакорисничкимрачунимананачиндавам екраннепотамниприликомупозорења.ТоможетеурадитиупоставкамаUserAccountControla.

Немојтерадити логиранинарачуну администратора Многи корисници рачунара су навикли да обављају свакодневни посаологиранипомоћурачунаадминистратора, посебно у Виндоу- сима XP. Овај начин рада вас поштеђује промене корисничког рачуна приликом инсталације програма или промена на рачунару, аливасистотакочиниподложним вирусима и другим злонамерним

Подеситепоставке потрошњеенергије Ако користите лаптоп бити ће вамврлокориснодазнатедаприлагодите поставке за потрошњу енергије како рачунар не би узалуднотрошилобатерију,дасене успорикадажелитенајбољемогућеперформансетедасенепребаци у начин приправности у незгодном тренутку. Отворите PoweroptionsuControlpaneluиизаберитеједнуодпредконфигурираних поставки за оно што вам је тренутно потребно или конфигуришите детаљно сами своје преференције.КакобипроменилинапреднепоставкекликнитеChange plan settings и након тога Change advanced settings. Овде можете промијенити специфичне опције радавашебатерије,графичкекартице,иосталог. Извор:www.net.hr

ВОДИЧКРОЗКУПОВИНУФОТОАПАРАТА,ДРУГИДЕО

Уметност финетехнике велики фотоапарати. Велики сензор,F2.0и RAWће поједини корисници итекако знати да цене. Карактеристике: 10 MP, 28мм 105мм,F2.0-F4.9,640x480видео Цена: у зависности од меморије од 350до 500евра

CanonPowerShot SX30IS Ако је S90 мали спортски двосед,направљен за кривудаве путе-

CanonPowerShotS90

врста уређаја, али фотоапарати сличну судбину неће доживети још доста времена.У осталом,фотоапарати имају много већи стаж него телефони и сасвим је јасно зашто мобилни телефони и даље не могу да буду комплетна замена за фотоапарат. Апарате у овом водичу за куповину смо поделили у три класе.Мада треба имати на уму да то нису класичне класе фотоапарата,већ су то групе уређаја за бољу,пре свега ценовну,али и функционалну оријентацију.Ми смо ове групе фотоапарата назвали стандардни,напред-

Деинсталирајтестаре апликације

ни и СЛР.Овог пута представљамо вам карактеристике и оквирне цене напредних фотоапарата.

CanonPowerShotS90 Другу групу апарата нисмо могли да назовемо “просумер“ највише због тога што смо одлучили да Кенон S90ставимо у овај водич за куповину.S90није ни Иxус,ни просумер, већ нешто између. Иако смо свесни тога да ће мало ко са српском платом одважити да пазари S90,ми смо ипак морали да предложимо овај фантастичан мали апарат, који може да уради доста ствари као

ве, онда је SX30 IS потенцијално најбољи SUV који постоји. Овај апарат је намењен за људе који воле уређаје који раде што више послова.SX30доноси богате спецификације,али и не тако малу цену. Ипак,јасно нам је да има људи који обожавају овакве апарате,мада треба знати да ове цифре улазе у реон јефтиних SLRрешења.

PanasonicFZ100

Карактеристике: 14 MP, 24мм 840мм,F2.7-F5.8,1280x720видео Цена:око 450евра

FujifilmFinePixS1800 Fуђи S1800 представља стару школу израде Fуђи просумер/ултразум апарата. Идеално избалансираних спецификација и цене, Fуђи ће,као много пута до сада,бити прави избор за велики број људи. Нема се шта замерити овом апарату,а то ни не чуди,јер је Fуђи безброј пута до сада понудио “бестбај“ апарате,поготово у овој изведби. Карактеристике: 12 MP, 28мм 504мм,F3.1-F5.6,1280x720видео Цена:око 18.000динара

OlympusSP-600UZ Олимпус је овим моделом желео да обузда цену и спецификације SP модела. 600-ка представља приземан приступ прављену SPфотоапарата, што дефинитивно подржавамо.Нека вас не забрину слабије спецификације у односу на неке стари-

је моделе,јер је цена знатно приступачнија него раније.Наравно,Олимпус и даље има пунокрвне SPмоделе, али нам се овај “јуниор“ чини као много интересантније решење. Карактеристике: 12 MP, 28мм 420мм,F3.5-F5.4,1280x720видео Цена:око 19.000динара

PanasonicFZ100 Pанасоник FЗ100 је фотоапарат за све оне који желе најбоље од фотоапрата, а да није DSLR. Pанасоник FЗ100кошта доста,али и нуди доста.Како је Pанасоник један од пионира ултразум класе,можемо да разумемо зашто ова компанија прави овако високу класу апарата,који нису SLR.Pоред фото могућностима, FЗ100 се одликује и доста добрим видео могућностима. Карактеристике: 14 МP, 25мм 600мм, F2.8 - F5.2, 1920x1080 видео Цена:око 530евра Извор:http://multimedia.benchmark.rs


GLOBUS

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

27

Тит ан икопет пот он уо

Њ

еговасудбинабилајеунапредзацртана-„Титаник2”,малајахтаназванапочувеномпароброду који је потонуо 1912, доживео је исту судбинунапрвомпутовањууЕнглеској.Разлика,поред онеувеличиниираскошијеиташтонијеудариоуледену санту и наравно да није било жртава, али је име очито „уклето”. Власник 4,8 метара дугог брода Марк ВилкинсонјекренуонапецањенапучинукодДорсета најугуЕнглеске,првипутнасвојојновојјахти.Током повратка у луку Вест Беј, ствари су кренуле по злу и трупбродапочеоједасепуниводом.

Бодљикаважица,ватра, блато...уЊујорку

„Безпомоћилучкогкапетана,потонуобихса‘Титаником2’!Свеовојезаистанепријатно,достамијељудикојимепитајудалијеудариоуледенусанту”,кажеон.На фотографијамаобјављенимубританскојштампивидисе Вилкинсонкакосеочајничкидржизабродкојитоне.„То нијебиовеликиброд.Мислимдабипотонуоодкоцкеледа”, иронично је прокоментарисао један од очевидаца. Пароброд „Титаник”, који је из Саутемптона пловио за Њујорк,потонуоје14.априла1912,дваипосатанакон што је ударио у ледену санту приликом прве пловидбе Атлантиком.Убродоломујепогинуло1.500људи.

К

ако изгледа када Американципробајудабуду Спартанци описао нам је Београђанин Андрија Секулић, учесник Спарт анскетркеуЊујорку. Битка код Термопила, која нам је прва асоцијација на Спартанце, одиграла се 480. Упркос томе што је Њујорк добио статус града више од хиљаду година након тога, тачније1653,уовомамеричком граду се одржава Спартанскатрка. Бројни су млади Американц и знат ижељн и да се опробају у спартанском начинуживота.Многинезнају штаихчеканастазиадаптиран ог скиј ал иш та (Tuxedo RidgeSkicenter),алисенико не покаје што се пријавио и свиноселепеутиске. Иако чак 35 одсто учесникачинедевојке,полигонније нимал о наи ван. Стаз а са успоном, а затим шумовит теренсамосууводупрепрекекојеочекују„Спартанце”. Почиње се прескакањем и провлачењем испод дрвених зидова висине око два метра и провлачењем кроз аутомобилске гуме које висе са металних шипки. Након тога долази на ред дизање и спу-

Директоре, oткудви уштиклама

Ж

елећидаизбегненовинаре након пој ав љивањ а пред суд ом, дир ектор једн е брит анс ке гас не комп ан иј е прерушио се у жену у покушају да изађе непримећен из суднице У црној сукњи до колена, са ципеламанависокимпотпетицамаиковрџавомсмеђомперикомнаглави,МартинКрут,директор компаније „Oil and Gas Ltd”,биојеубеђендаћеуспетидапређеновинарекојисуга чекалинаизлазу.

НОВАСУЗАНБОЈЛ

С

Бескућникодушевио укорејскомшоуу

унг Бонг Чои одушевио је својим извођењем у корејском „Суперт аленту„. Наступ младогКорејцарасплакаојегледаоце,жириипублику. Многе је растужила његова животнаприча;допетегодинеје Репортери су одмах прозрели његов „маневар” и сликали гадокјеодлазиоизсудакојига јеказниоглобомоддвехиљаде фунти и забраном руковођења било којом компанијом нареднихседамгодина. КакопреносилондонскиТелеграф, дирекор „трансвестит” је кажњен јер је његова фирма 15 месеци пословала без регистрације код контролног органа, чиме је прекршио закон и довеоуопасностживотељуди.

живиоусиротиштуизкогјепобегао због злостављања након чегајепочеодаживисам.Сдесет година је продавао пиће на улицама,спаваојенастепеницамаијавнимтоалетима,аданасје физичкирадник.

ПокретниФејсбук лој руци Д еисвојтектаовнаирце ал а слике

ди до којих ми је сада највишестало. Тражила сам им дозвол у да ист етов ир ам њиховликнаруциивећинајерекладаћебити поноснаакотоучиним”, написалајенеименована девојка са друштвеном тетоважом испод видеа на Јутјуб каналу који је самапоставила.

своја152Фејсбукпријатеља, од којих пола заправо и нису њени пријатељи. „Дуго сам размишљалаоовојтетоважинакојојћесевидетисвимоји пријатељи са друштвене мреже. Нису баш сви моји пријатељи, већ љу-

штање камења помоћу котура, па пузање кроз шибље крозтунелдужинеоко25метраивисинеокополаметра. После тога следи пењање уз и низ лестве од канапа, шетњапрековрлоускегреде која иде у цик-цак лево-десно, нош ењ е аутом об илс ке гуме кроз шипражје око два минута.Затимслединошење кантеодоко30килограмакамењаузбрдооко50метараи поновонизбрдо,павучасанки натоварених камењем у дужиниодоко80метара,којасезавршавасаоко15метараходапогорућемугљу. Потом иде прескакање зидависокогоко2,5метара,па бацањекопљауметуодсена, прелазак зида висине око 10 метарахватањемзаизбочине на зиду, па пењање уз јако клизав коси зид помоћу канапа. Онда следи најтежи део пузање узбрдо у блату испод бодљикавежицеподугломод око 45 степени у дужини од око 60 метара. Мислили сте да је ту крај?! Није! Онда се то понавља, само низбрдо и некрозблато,негокрозлед. „Наконсвегатогадочекаће васчетворицамомакасамоткама, који покушавају да вас

спречедапређетециљнулинију.Акоињихсавладатечекају вас бесплатне банане, пиво, вода и преглед рана”, пренео нам је утиске са њујоршкетрке26-годишњиАндрија Секулић, програмер из Београда. „Само људи натпрос ечне физичкеспремесумоглибез пот еш коћ а да прођ у цел у стазу. Бил о је нап орн о и предвиђено за шалу, без обзираштосусепријавилиљуди најр аз личит ије животн е добиифизичкеспреме,неки са идејом да прођу стазу без временског притиска, други у жељи да се такмиче и постигну најбоље могуће време”,истичеАндријаидодаје да је много људи завршило трку прес кач ућ и преп реке илиодустајући. „Уколико неко није успео да пређе одређену препреку, казна је била 30 склекова, исто толико требало је да урадионајкојехтеодаоду- стане.Конкретнојасамудва навратамораодарадимпо30 склекова, јер нисам успео да пређемдвепрепреке,гредуи бацањекопља.Наравно,билојеимеђусобногпомагања док смо пузали кроз блато, јерјежицабилапрениска”.

Драгадецо, овојекокаин је на Д есетогодишњакиња час „покажи и објасни” у

школи понела татин „штек” дроге. Неименована девојчица из Њухејвена у источном Са-

Полицајци су направили рацију у њеној кући вредној 200.000фунти,икодњеногоца (31) пронашли сто паковања кокаина.

сексуначаснакомдецадоносе ствариизкућеипричајуоњима је понела кесицу „Харибо” бомбона у коју је њен отац сакриококаин. Она је друговима почела да објашњавакакоупаковању„постоји и кесица додатног шећера”,анаставницасезапрепастилакадајесхватилададетепоказујекокаин.Одузелаједевојчицикесуипозвалаполицију.

Овај необични случај изазвао је огромну пажњу јавности, а родитељи школске деце суужаснути. „Дете учимо да не узима слаткишеодстранаца,аликако да му објаснимо да очигледно не би требало ни од школских друговадаузимабомбоне”,билајереволтиранаједнамајка. Отацдевојчицејеухапшени оптужензадиловањедроге.

Уметностилиразлогзатужбу И

грачи трупе „Седлерс Велс театар”извелисуавангардни шоунаконкојегјепублика„опуштено”могладаподнесетужбу. Када гледате представу која се зове„Малонежностизабога!”театразакојизнатедаизводипредставе„заодрасле”штаможетеда очекујете?Авангардајеупитању, тојесигурно,алидавамнеколикоголихмушкарацамашегениталијамаиспредноса,тојевећпроблем. Критичар„Обзервера”ЛукЏенингс присуствовао је премијерномизвођењупредставеи„шокиранје”. „Голимушкарцисаплавимперикама који утрчавају у публику ипрековаспрескачуредоведодирујући вас гениталијама, задњицама и понашају се као мајмуни...па, то је за тужбу”, овако је гласилањеговакритика.


28

~etvrtak16.jun2011.

oglasi

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097. 28671 U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefoni: 021/461-072, 00-38231-684-719. 29234 SOBE I APARTMANI na moru, Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-2303. 30445 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite, sa pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora. Cena 6 evra. Telefon 00382/32371657. 30467

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 30969

dnevnik

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 30970

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 30971

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7. Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805. 30011 IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi Ul. Jug Bogdana. Telefon 064/8223848. 30150 IZDAJEM dve name{tene garsowere u [afarikovoj i u Kosan~i} Ivana, i stan dupleks u Branislava Nu{i}a 4. Telefoni: 064/282-5903, 021/547-311. 30874 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034. 30937

IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Ivana Kosan~i}a 17, slobodan od 20. 6. 2011. Telefon 064/888-1180. 30957

NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429. 15001

SAJAM - ABC centar, odli~an kompletno renoviran prazan i odmah useqiv, ukwi`en 1.0 stan 32m2. Telefon 636-6952. 15002 NOVI BULEVAR, useqiva, nova garsowera od 24m2 sa terasom po ceni od 26.800. Telefon 063/516-478. 15003 DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Telefon 6366952. 15004

ADAMOVI]EVO NASEQE, Bra}e Grulovi}, drugi sprat, 65m2, izuzetan stan, nova zgrada, useqiv, italijanski investitor, izgradila „Best izgradwa� 1250e/m2. Telefon 063/562-411. 30946


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik POVOQNO jednoiposoban stan 41m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65. 31047 POVOQNO jednoiposoban stan 36m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65. 31049 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, bez ikakvih ulagawa za 41.000. Telefon 063/828-83-77. 15005 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.500. Telefon 63-66952. 15006 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 40.000. Telefon 636-6952. 15007 GRBAVICA, nov, useqiv 2.0 stan za 51.500. Telefon 6366952. 15008 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 63-66-952. 15009

PODGRA\E Tvr|ave, salonski trosoban stan /poslovni prostor 90m2, sa podrumom 90m2/ visoko prizemqe, 1.350e/m2. Telefon 063/562411. 30947 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Telefon 6368429. 15010 GRBAVICA, noviji odmah useqiv 3.0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000. Telefon 63-68-429. 15011 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 po ceni od 63.500. Telefon 636-8429. 15012

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2, cena 95.800. Telefon 063/82-88-377. 15013

~etvrtak16.jun2011.

^etrdeset je dana od kako je zaspala na{a najmilija mama NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 28289

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu {ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 30781 MOLER iskusan, ozbiqan majstor lepi tapete, radi dekoracije stanova, demit fasade, povoqno i mogu}nost svih na~ina pla}awa. Telefon 063/518346, 021/882-133. 31044

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 30981 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Tele foni: 421-516 i 064/157-2514. 30982

RAZBOJI na prodaju. Veliki podni od 6 nita, mali stoni od 4 nite. Oba sa opremom. Novi Sad. Telefon 064/223-71-99. 31046 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495. 30888

An|elka Katani} ro|. ^upi} u~iteqica 1923 - 2011.

Milosavu An|eli}u

@ivela je samo za nas i se}awe na wu bi}e najbolnije i ve~ito. Duboko o`alo{}eni: k}erka prof. Ksenija Katani} i sin dr Dragan Katani}. 31060

U 90. godini preminula je na{a draga

PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici, naseqe ^ardak, 120m2 na placu od 10 ari, hitno i povoqno. Telefon 064/178-22-69. 30976 PRODAJEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitsku, pokrivenu terasu 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508747, 021/400-073. 30931

CENTAR - izdajem lokal u centru od 85m2. Telefon 064/90-143-90. 28861 SAJAM - Bulevar izdajem odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/59658-74. 30940 IZDAJEM povoqno extra sre|en magacinski prostor (halu), sa kompletnom infrastrukturom 270m2 u Ka}u, pogodnu za razne delatnosti. Telefon 063/500-576. 31045 PRODAJEM ili izdajem lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 061/621-4424. 30974

od kolega i koleginica O[ „22. avgust”.

Dobri, plemeniti ~ovek

Milenko Krstono{i} nije vi{e me|u nama. Sestra Jelkica. 31062

31048

Posledwi pozdrav dugogodi{wem radniku i kolegi

Tina Lazi} Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milosavu An|eli}u

Porodice: Cviji} i Buha. 31053

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 71. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

voqenom

od kolega iz „Tehnometal” d.o.o. Novi Sad i „BIG TRADE” d.o.o. Novi Sad.

321/P

Milenko Krstono{i}

Posledwi pozdrav biv{em radniku Muzeja Vojvodine

Savu \ura ^olakovi}u

1940 - 2011. Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: sin \or|e i supruga Zorica.

Sestra Desanka, sestri} Dragan i sestri~ina Dragana. 31087

31075

Danas 16. juna 2011. godine navr{ava se dvanaest godina od smrti na{eg

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice

Milo{ Pavlovi}

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu Zbogom dragi Mi{o, s tugom i bolom te ispra}amo, a se}a}emo te se s qubavqu i po{tovawem. Du{a, Vuk, Ksenija, Severin.

\or|u Kruni}u od kolektiva Muzeja Vojvodine.

31069

Steve Mareti}a Porodice Mareti} i Ivani}.

Savu \ura ^olakovi}u Brat Momo, snaja Darinka, bratanac @eqko i bratanica @eqka sa porodicama.

Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je u 63. godini preminuo na{ dragi sin, suprug i otac

322/P

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

31086

31089

Posledwi pozdrav mom jedinom bratu, deveru, stricu i dedi

29

Iznenada je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Marko Jankovi}

Qiqi

Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

Milenku Krstono{i}u

Savo \ure ^olakovi}

1940 - 2011.

Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Vrbasu.

od: sestre Smiqke, Jovana i Zorice.

od: brata Jovice, snaje Anke, sinovica Biqane i Qiqane sa decom.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Veselin i }erka Vesna sa porodicama.

31076

31085

O`alo{}eni: otac Bo`o, supruga Bosiqka, sin Gordan i }erka Gordana sa porodicom.

31079

31077


30

Равосијино путовање Равосије Тодоровић преко 90 година битише на овом вазда немирном Балкану. Нова епизода документарног серијала „Живопис“, под називом „Равосијино путовање“, заправо је путовањекрозњегово,безмало читав један век, дуго сећање. Аутор: РадомирГрујић (РТВ1,21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.10 02.10 03.30

06.30 07.00 07.30 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.20 00.00

tv program

~etvrtak16.jun2011.

Јутарњипрограм Натрагуприроде Бајкоквиз Вести Еко-Лабудовоокно ДејвидКоперфилд Док.филм Кухињица Десилосе Вести Космос Безупута Вести Српскиекран–емисија МТВ-а(Мађарске телевизије) насрп. Натрагуприроде Вести Фаца ДејвидКоперфилд Десилосе ТВДневник Тајнахране:Пиво Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Имамједнужељу Живопис:Равосијино путовање Војвођанскидневник Фолдеркултура Фортепиано Уметностгубљења, филм Концертгодине2000 Рукомет:Србија-Словенија, снимакутакмице Српскиекранемисија МТВ-а(Мађарске телевизије)насрп.

Кухињица–мађ. Изблиза Чему... Класикрок Грување Изстудија„М“-Најважнија адреса Тадивнастворења Маштаоница Доколица Емисија(мађ) Вести(мађ) Калина,концертгостију изУкрајине Циганскосрце Десилосе Матица(ВестиизМатице) Плавикруг Бајкоквиз Добровече Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевестинамађ. Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Аназапта,филм Циганскосрце ТВПродаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Нашгост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

09.00Вести 09.05Хранаивино 09.30НСклинци 10.00Вести 10.05АвантуреШерлокаХолмса 11.00 Вести 11.05 Тајанственеприче 12.00Вести 12.05Агродан 12.15Азбукародитељства 12.45Неонсити 13.00Вести 13.05Одељењезаубиства 14.00Вести 14.05Спринт 14.30Дунавскасалетла 15.00Вести 15.05АвантуреШерлокаХолмса 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив(мађ) 16.30Објектив 16.45ИЦТплус 17.15Неонсити 17.30Новосадскопоподне 18.30Цртанифилм 18.35Неонсити 18.45Агродан 19.00Објектив 19.30Хранаивино 20.00Личнагрешка 20.30Витраж 21.00Одељењезаубиства 22.00Објектив 22.30АвантуреШерлокаХолмса 23.20Тајанственеприче

10.00 11.00 18.30 18.45 19.15 19.45 20.00 22.15 22.30 23.00 00.00 00.30 01.00

ФулТилтпокер АТПХертогенбох1/4финале Челсивести ПремијерлигаМагазин Мобил1 АјаксТВ НХЛСтенликуп,фианле Челсивести НБАакција ФулТилтпокер ПремијерлигаМагазин Прегледрускелиге Премијерлига

06.05 08.00 09.04 10.09 10.43 11.07 11.54 12.00 12.15 12.34 13.31 15.30 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.53 00.05 01.11 01.20 02.16

Јутарњипрограм Јутарњидневник Горе-доле Сасвимприродно Светриболова РужнаБети Музичкипрограм Дневник Спортплус Тихисведок Булеварсумрака, филм И јаимамталенат Горкиплодови ДневникРТ Војводина Штарадите, бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица,квиз Дневник Горкиплодови Полицијскаприча2, филм Тихисведок Музичкипрограм Оперативци Ноћнибиоскоп:И анђелиједу пасуљ, филм 04.21 Окомагазин, инфо 04.54 Горкиплодови 05.49 Верскикалендар

05.30 06.15 06.30 07.15 08.10 09.00 09.45 11.15 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00 02.30

Бандини Експлозив Ексклузив Дођинавечеру Некотепосматра Бандини Забрањеновоће Филм:Причаовитезу Аурора Кадалишћепада Пакленакухиња Дођинавечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањеновоће Кадалишћепада Раднаакција Жене Филм:Пролаз Раднаакција Ексклузив Експлозив

РУКОМЕТ: ТРОФЕЈСРБИЈЕ2011.

Србија–Словенија (РТС2,19.55) 06.54 07.33 07.38 07.43 07.56 08.36 08.36 10.09 10.15 10.45 11.01 11.26 11.53 12.21 12.55 14.27 15.27 15.49 16.00 16.35 17.06 18.11 18.38 19.09 19.45 19.55 21.30 22.18 22.48 23.23 23.50 00.30 03.29 04.45 05.07 05.37

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30

Маријана Матеус

Жене Седма епизода емисије бави се темом: Како преживети од просечне плате у Србији? Просечна мартовска зарада у Србији била је 353 евра и међу најнижима је у Европи и региону,чак је мања и од минималне плате у Хрватској.О овој теми Марија, Ивана, Наташа, Маја и Ирина разговарају са председником УО Soc ie t e Gen er ale банке Гораном Питићем и модном креаторком Маријаном Матеус. (Прва,22.00)

dnevnik

14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 04.30

Слагалица, квиз Зеленосветло Мифи Френинеципеле У ноћнојбашти Томасидругари Школскипрограм Музичкипрограм Играјфудбал, будисрећан Српскеспортскелегенде У свету Трагупростору Међународнотакмичење музичкеомладине Беокулт Трезор Школскипрограм ЛиковнаколонијаРТС Музичкипрограм ОвојеСрбија Младиталенти Краљжабац, филм Бициклизам:ТркакрозСрбију Местозанас Метрополис Музичкипрограм Рукомет:ТрофејСрбије2011, Србија-Словенија, пренос РужнаБети Контекст Бунт Бициклизам:ТркакрозСрбију, репортажа Београдскифестивалигре: Холандија-скапинобалет Трезор Рукомет:ТрофејСрбије2011, Србија-Словенија ЛиковнаколонијаРТС Бунт Трагупростору

ВОА Изавести Маратоон Милица² Топшоп Вести Отворенистудио Љубавузалеђу Топшоп Филм:ЛилендоваАмерика, рерпиза Вести Изавести Инфо ДругастранаСрбије Топшоп Вести Љубавузалеђу Инфо Отворенистудио Вести Чистрачун Милица² Безтрага Филм:Напрвипоглед ДокторХаус Вести Милица² Филм:Међустранцима ДругастранаСрбије Коферче Милица² ДокторХаус Филм:Напрвипоглед

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

12.00Сремнадлану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Пећинци,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловцина змајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

05.58Новојутро 09.00ВестиБ92 09.30Кажипрст 10.00ВестиБ92 10.10Топшоп 10.30СунђерБобКоцкалоне 11.30 ПингвинисМадагаскара 12.00Топшоп 12.30Најбољегодине 13.20 ГордонРемзи: Кухињскикошмари 14.15 Филм:АтентатуПрагу 15.05Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Доме,слаткидоме 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 19.20 Пријатељи 19.40Дваипомушкарца 20.15Сексиград 21.00Филм:Најтраженији 23.35Временскапрогноза: Штадаобучем? 23.40Спортскипреглед 00.00Филм:Челичниорао4 01.40 ГордонРемзи: Кухињскикошмари 02.25Доме,слаткидоме

ЏилХенеси

Најтраженији Џејмс Дан, наредник америчких маринаца, упропастио је бриљантну каријеру, када је за време Заливског рата одбио да убије недужног цивила. У комешању је убио свог претпостављеног и због тога је осуђен на смрт. Улоге: Кинан Ајвори Вајенс,ЏилХенеси,Џон Војт, Роберт Котецки Режија: Дејвид Хоган (Б92,21.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.00 04.15

Пољелала Добројутро Усосу ИсплатисеТВпродаја Позовивеликогбрата Забрањенаљубав Сестре Моћниренџери Гавриловићи-ријалити Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Гавриловићи-ријалити Националнидневник Великибрат Свезаљубав Наслеђеједнедаме Великибрат -прегледдана Немогућамисија Великибрат-безцензуре Црнахроника Филм:Продуценти Филм:Сензација

Дино ратник Једне вечери, дечак по имену Летећи змај, који обожава диносаурусе, није могао да заспи.Сетио се приче коју му је дека причао и желео је да пронађе ту књигу, али уместо књиге пронашао је један чудни уређај. Одједном, нашао се у свету диносауруса! Он упознаје нове пријатеље, дечака Перо и девојчице Виндбел и Алгол, као и четири мале бебе диносауруса и сви заједно крећу у авантуру... (Хепи, 12.10) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.10 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Мали тигар Телешоп Вести ЗдравоКити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести ЦрниГруја Лудегодине Телешоп Вести Другисветскират,док.прог. Изгубљенегодине Телемастер Стаљин,докудрама Другисветскират,док.прог. Вести Ризница ЦрниГруја Изгубљенегодине ДинастијаКин Вести Игранифилм Тагарт ИмперијаЋин Ризница Стаљин,докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

МЕНТАЛНАДИЈАГНОЗАНАЦИЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.00 09.06 10.08 11.02 11.13 12.00 12.32 13.16 14.20 15.05 15.30 16.03 16.45 17.07 18.18 19.03 19.30 20.12 21.09 21.45 22.15 22.55

ТубаБујукуштун

СЕРИЈА

23.48 00.25 01.06 01.27 02.10 02.50

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Немачкеобале,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Тесаизпородицед’Урбервил Тренутакспознаје ДармаиГрег Заустављенеуспомене,док. филм Твојасамсудбина Представљамовам... Хрватскауживо 8.спрат,токшоу Дневникплавуше Дневник 1против100,квиз Разред2011. ХАЗУЗаводи Дневник3 Земља-људи-пустоловине, док.филм Разред2011. Додирживотаисмрти Дваипомушкарца Ксена-принцезаратница Закониред ДармаиГрег

Аси Асижеледасесупротставе болести као обитељ. Аси припрема велико изненађење како би Асји открила тајну.УсобигдјеДемирлежиу изолацији, остварује се дјевојчичин сан. Асја дознавши истину, жели загрлити Демира око врата и назвати га оцем.ДемирћетребатиАсјинукоштанусрж. Улоге: Туба Бујукуштун, МуратЈилдирим,СетинТекиндор,ТулајГунал,Кемал Хунал (НоваТВ,21.00) 08.20 10.15 11.10 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.15 00.15 00.35 02.15

Победаљубави Чуварправде ИН Победаљубави Кадлишћепада Аси Мастерчиф,ријалитишоу Вести ИН Подсрећномзвездом Дневник Кадлишћепада Аси Мастерчиф,ријалитишоу Проверено Вечерњевести Немаузмака ВикиКристинаБарселона, филм 03.55 Острвосмрти 04.45 ЕзоТВ,таротшоу

Хероји,култикухиња ЛовнаЦаревекрстарице Азијскемонархије Египат БорбапротивЦрвеногбарона Сведок:Сабалконасобе306. Сицилијанскемумије Овојецивилизација Хероји,култикухиња Путовањаиоткрића УбиствоАнрија4. Великебританскевојсковође Изгубљенидревниградови ХитлеровратпротивАмерике ДокторЏекилимистерХајд: Истинитаприча 23.00 Овојецивилизација 00.00 Хероји,култикухиња 01.00 Путовањаиоткрића

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Водаживота ОстрвоКорњача ОзиБу Братисестрица ОстрвоКорњача Урнебеснатрагедија Случајнишпијун Учитељ Нортфорк Наследство ДеконструкциониХeри Врућанација Успаљенедетективке Недозвољениексперимент

06.00 Свештениковаћерка 07.50 Делго 09.20 ПолМакартни:Добровече, Њујорку 10.20 Малацрнакњижица 12.05 Пријатељство! 13.50 АнђелиДОО 15.30 Распадсистема 17.15 ДрагиЏоне 19.05 Царствопорока 20.05 Погрешноосуђен 21.35 Какојесниманасерија„Игра престола” 22.05 Рај,пакао 23.30 Путовањенаколеџу2 01.05 Девојкасатетоважомзмаја 03.35 Дивљавожња2 05.05 Митобелојлепоти:Тело

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 02.50

Закониред СудијаЕјми Свепозакону Ерика Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Жељнаславе Фојловрат Закониред НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Медијум Миниисијавање Медијум

07.00 07.45 08.40 09.20 10.35 11.05 12.00 12.50 13.45 14.35 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 01.45 02.45 03.40

Аурора Вратараја ДрагонБолЗ Езел ЕксклузивТаблоид Аурора Наследници Кобра11 Крвнијевода 1001ноћ Вратараја Крвнијевода ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Езел Бигбрадер Уводуанатомију РТЛВести Завера Астрошоу Бигбрадер РТЛДанас

СЕРИЈА

Уводуанатомију

ТањаРибич

Кајмаки мармелада Незадовољна неодговорношћу и леношћу свог момка, Босанца Боже, Словенка Шпелаодлучидаганапусти. Небилијепоновноосвојио, он почиње да тражи посао, обратившисеГорану,алилаковерност и жеља да брже заради уплешће га у мутне послове... Улоге:БранкоЂурић,Тања Рибич, Драган Бјелогрлић,РенеБиторајац,Владо Новак, Теа Глажар, Матеж Крух Режија:БранкоЂурић (ХРТ2,20.47) 07.54 08.23 08.45 09.30 10.00 13.30 13.58 15.30 15.45 16.33 17.25 17.54 18.49 19.44 20.00 20.47

МалаТВ Дворациграчака Школскипрограм Плесненоте ПреносиизСабора МалаТВ Андре,филм Жупанијскапанорама ХотелдворацОрт Шаптачпсима Травазелена Тесаизпородицед’Урбервил Немачкеобале,док.серија Хитдана Браћаисестре Филмовинашихсуседа: Кајмакимармелада,филм 22.29 Закониред 23.34 Снимакконцерта

06.00Карневалдуша 08.00 Повратакубудућност 08.30 Интермецо1 10.30 ХарииХендерсонови 11.10 ГунгХо! 12.30 Интермецо2 13.00 Фаџ 13.30 Једнотелопревише 15.20 Повратакубудућност 16.20 ХарииХендерсонови 17.00 СиквестДСВ 18.00 Фаџ 18.30 Интермецо3 19.00 Номади 21.00 СиквестДСВ 22.00Живипесак 00.00 Хладнасоба 01.50 Чудовиштеизуклетогмора

08.00 У акцији 10.00 Првалига3:Повратаку друголигаше 12.00 Балада о малом Џоу 14.00 Останите с нама 15.30 Хавана 18.00 Злодела 20.00 Инкогнито 22.00 Тwо иф бyсеа 00.00 Слатке луткице 02.00 Увек заувек

УпркосМередитиномнегодовању, Дерек позове Кристину на пецање како би је бар на неко време одвукао од свакодневице. За то време, Теди се посвети умирућем пацијенту који нема одговарајуће здравствено осигурањезанаставаклечења... Улоге:ЕленПомпео,СандраОх,ПатрикДемпси,Џастин Чејмберс, Чандра Вилсон, Џејмес Пикенс Џуниор, Сара Рамирез, Ерик Дејн,ЧилерЛи (РТЛ,22.00)

ПатрикДемпси

К

Неизневерена очекивања

ао што су бројни начини којима се стереоти- националним стереотипима штити се идентитет једпима искривљује стварност, тако су бројне и ног народа, и то онај идентитет тог народа који је функције етнонационалних стереотипа. Виде- творевина самих стереотипа. Етнонационални стереотипи не би имали ниједли смо да стереотипно гледати на карактеристике појединих народа значи тврдити да се „наше“ и „њихо- ну од наведених функција да се њима не искриве“ карактеристике знатно или чак потпуно разликују, односно да међу њима нема преклапања. Оваквим стереотипним начином гледања на карактеристике појединих народа појачава се или ствара разлика међу народима. Људи који имају етнонационална стереотипна веровања или представе убеђени су у то да, по особинама, припадници појединих народа немају готово ништа заједничко. Они су слични само својим сународницима и ником више. Проналажење узрока појединих појава: онима који стереотипно гледају на етнонационалне групе и односе међу њима није тешко да пронађу узрок најразличитијих појава, као што су сложена историјска збивања, поступци припадника појединих народа, добро и лоше припадника различитих етнонационалних група, карактер њиховог односа према другим етнонационалним колективима и потоњих према њима итд. Стереотипима се нуде спремни одговори на све што изгледа нејасно, загонетно, сувише сложено. Тиме се људи ослобађају муке трагања Знасеунапредкојекакав за „правим“ узроцима појединих појава; ослобађају се недоумица, сумњи, испитивања, са- вљује стварност на један или најчешће на више од речених начина. Како би се стереотипима могли моиспитивања и преиспитивања. Имати стереотип значи немати дилема. Осим тога, строго диференцирати етнонационални колективи, тврдњама које нуде етнонационални стереотипи ни- да ти стереотипи не почивају на пристрасном изкада се не изневеравају очекивања оних који имају бору (и) или пристрасном тумачењу информација, стереотипе. У стереотипима, кривац за „наше“ лоше на селективном сећању, на погрешној перцепцији је увек изван „нас“, а за лоше других народа је увек у и на привидној корелацији? Даље, како би они коњима самима. Етнонационалним стереотипима се ра- ји испољавају етнонационалне стереотипе могли ционализују и тиме оправдавају поступци „наших“ увек знати ко је виновник неке појаве, неког догасународника према „нашим“ етнонационалним рива- ђаја, посебно оних немилих појава и догађаја, да лима, а посебно непријатељима. Тиме се скида бреме под утицајем стереотипа не поједностављују одговорности с „наших“, а и с „нас“ самих као њихо- стварност, да нису пристрасни у избору информавих сународника. Зато, када год „ми“ сами учинимо ција и њиховом тумачењу, да не прибегавају погрешном узрочном објашњенеко зло онима који с „нама“ не њу, да им колективно и индиделе исто етнонационално пореСтереотипимасенуде видуално сећање није крајње кло, етнонационалне предрасуде „нама“ помажу да себи и другипристрасно? Како би они који спремниодговоринасве имају етнонационалне стерео- ма објаснимо зашто су учињена штоизгледасувише типе могли увек правдати зло недела оправдана. сло ж е н о.Ти м есељу д и које чине или су учинили људи Олакшавање комуникације: за ослобађајунедоумица, њиховог рода да међу најрамирних, а посебно за немирних сумњи,испитивања, зличитијим информацијама не времена, изузетно је важно да се бирају оне које потврђују њикомуникација међу члановима самоиспитивања хово раније формирано миколектива одвија што брже и ипре и с  пи т и в а њ а шљење, а оне које су супротне што једноставније. Један од њиховим стереотипним услова да комуникација буде бржа и једноставна јесте да поруке буду једноставне. (пред)убеђењима не тумаче тако да их максимално Поруке које садрже етнонационалне стереотипе крај- ускладе са својим одавно постојећим представама ње су једноставне, и што је за ефикасну комуникаци- и веровањима о томе ко су добри а ко лоши момју посебно важно, ретко се мењају, ако се уопште ме- ци? Коначно, како би се етнонационалним стереотипима могла чувати негативна слика о припаднињају. Чување позитивне слике о народу и појединачним цима одређеног народа да се њима не искривљује припадницима тога народа: етнонационалним стере- (етнонационална) стварност погрешном перцепотипима се и ствара и чува слика о „нашем“ народу цијом, коришћењем привидне корелације и погрекао носиоцу хвале вредних, па чак и изузетних осо- шних каузалних објашњења? Очигледно, уско су повезани и узајамно условљени бина, које се не могу срести или се крајње ретко срећу међу припадницима других народа. Етнонацио- искривљавање стварности путем етнонационалних нални стереотипи су чувари изузетности неког наро- стереотипа и функције ове врсте стереотипа. Стереода у представама тог народа о самом себи. Утолико типи не би могли имати бројне функције без искрису етнонационални стереотипи од помоћи народима вљавања стварности. С друге стране, функције стереда преживе у временима када им је опстанак, по- отипа потврђују и (п)ојачавају искривљавање стварсредно или непосредно, угрожен. Захваљујући етно- ности изазвано етнонационалним стереотипима. Књигу„ОЧИМАПСИХИЈАТРА”,уиздању„Клија”,можетекупитиза1.080динара уновосадскимкњижарама„Мост”,„Делфи”,„Леокомерц”,„Ризница”,„Соларис”,„Финегановсан” и„Малавеликакњига”.

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Генералка Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Човек,жена,дивљина Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Врхунскооружје Мајсторизаоружје ПовратакуАвганистанса РосомКемпом Изарешетакаутуђојземљи Америчкичопери Генералка Врхунскооружје

08.30 09.30 11.00 12.30 16.10 20.15 23.15 23.20 23.50 23.55 01.00

Сви спортови Тенис Тенис Тенис Тенис Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943. Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs. Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У каријери решавате ситуације у својукорист,упркоссвему.Одлучни стедаседокажетенарадномместу усвомнајбољемиздању,апоготово дазарадитештовишезапредстојећелето.

BIK 20.4-20.5.

Активни сте, пуни енергије, па треба,поредосталог,идасебавите спортом. Тако ћете најбоље и најлакшедотератилинију,онакода вамсвелепостоји!Искориститемогућностповећањаприхода.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. jun 2011.

Окупирани сте разним стварима, окружени друштвом. Стога нећете ни приметити неке блокаде и кашњења, која ће убрзо проћи. Изостаје подршка коју сте некако природноочекивали.

Месец у земљаном знаку Јарца васвраћапартнерскомодносукоји траје,игенерално,породичномгнезду, сигурности коју ту осећате и тражите.Али,драгаособајетајанственаиповучена.

Склнисте томе даприматеиприхватате утицаје и догађаје који вам се уливају у живот, поготово ако су обојенилепимиинтересантнимдруштвенимодносомизанимљивимсадржајима. Нађитедетеусеби.

Уколикојошнистенаодмору,онда сте ангажовани у каријери, из све снаге. Срећа па имате добро друштво и комуникацију са сарадницимаипретпостављенима.Ипак, новцаникаддовољно!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Концентришите се на иностранство, било да путујете на одмор, службенипут,итовишепута,било да послујете с неким тамо негде. Добро ћете се забавити. Партнер имабунтовничкикарактер.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Можетедапутујете,кадахоћете, где хоћете, с ким хоћете! Ту врсту слободеизборамалокоима. Изгледа да сте својим ставом и понашањем заслужили пажњу и друштво којепожелите.

Не будите озбиљни ових топлих дана,кадабујајубојеимириси. Што више времена проводите напољу, на отвореном простору да бисте их упилииосунчалисе.Стварипочињу дасекапиталноиполакопомерају.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Дајетеседругима,посебнопартнеру,наозбиљанидоследанначин. Уосталом,каковитоумете,директноусржиискуство!Ипак,неочекујтеодговарајућунаградуилиреакцију.Комуникација!

Недрже васместониконцентрација, већ блага нервоза и потреба да све решавате у исто време, ако можесадаиодмах.Али,тобашнијеизводљивоупотпуности. Шетајте сеирадитефизичкевежбе.

Оптерећени сте обавезама па се према њима поставите кампањски јерихсамотакоможетереализоватиадаваснегуше.Будитепажљивиусаобраћају,ибезжурбе!Долазивамдруштвоукућу.

TRI^-TRA^

Натали добилa сина V REMENSKA

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

30

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 28 Ni{

29

За америчку глумицу НаталиПортман ово је била заиста велика година - прво се верила, затим освојила Оскара за улогу свог живота, а сада је родила и прво дете. Према писању америчких медија, Натали и њен вереник, балетан и кореограф Бенџамин Милепид добили су сина. Пар се упознао на сету филма „Црни лабуд”, за који је 30-годишња Портманова награђена Оскаром, а за који је кореографију осмислио управо Бенџамин. У децембру лане објавили су да су верени и да чекају дете. Иако име њиховог сина још није објављено, бројни пријатељи су им честитали на принови. Тако је комичарка и ТВ-водитељка Елен де Генерес на свом службеном профилу на Твитеру објавила да је пресрећна што је Натали добила сина, а сретном је пару послала честитке, којима се нешто касније на истој друштвеној страници, међу осталима, придружила и Линдзи Лохан.

Evropa

и тоПло

Madrid

НОВИ САД: Топло и претежно сунчано време. Дуваће слаб променљив ветар. Притисак мало изнад нормале. Минимална Rim температура15,амаксималнадо29степениЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Топлоипретежносунчановреме,наистокууз дневни развој облака. Дуваће слаб променљив ветар. Притисак Cirih малоизнаднормале.Минималнатемпература12,амаксимална Berlin 30степени. Be~ СРБИЈА: Топлоипретежносунчановреме,токомданаразвој облакаујужнимицентралнимпределима.СамопонегдеујугозаVar{ava паднимпределимаузреткупојавукраткотрајнихпљускова.ДуваKijev ћеслабпроменљивветар.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемпература11,амаксимална30степени. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Нареднихпардана Oslo претежносунчаноисветоплије,узврућинеитемпературу мало изнад30степени.Суботаћебитинајтоплијидан,апоподнејепо- St. Peterburg негде могућа појава пљускова. Од понедељка неколико степени Atina свежијеузмогућепролазнепљускове. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошкаситуацијаћебитирелативноповољназавећину хроничнихболесника.Ипакимсепрепоручуједасмањефизичкенапореидасепридржавајусаветалекара,нарочитоунајтоплијемделудана.

32 27 20 25 27 27 26

VIC DANA Излази девојка избиоскопа иразвуклаосмеходухадоуха. Сретнепријатељицукојајепита: -Јел’филмбио сасрећнимкрајем? -Ма,јок,саБредомПитом!

28 22 19 18 28

Pariz

22

Minhen

25

Budimpe{ta

29

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

147 (-3)

Slankamen

246 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

218 (-4)

Zemun

294 (1)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

208 (-3)

Pan~evo

308 (0)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

215 (2)

Smederevo

472 (2)

Novi Sad

198 (7)

Tendencija opadawa stagnacije

Hetin

82 (-10)

4 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

195 (10) S. Mitrovica

230 (0)

Senta

254 (7)

243 (0)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

238 (7)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

54 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 16.jun 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you