Page 1

Foto: B. Lu~i}

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 16. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22959 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SLOBODAN MILOSAVQEVI], MINISTAR TRGOVINE I USLUGA, TVRDI ZA „DNEVNIK” DA DIVQAWA CENA NE]E BITI

PLIVAJU BRAZIL, AUSTRALIJA, NEMA^KA... A NA UDARU VELIKIH VODA PONOVO I VOJVODINA

Ve} je poskupelo sve {to je trebalo Sve ono {to je zbog enormnog rasta cena u primarnom sektoru trebalo da poskupi, uglavnom je ve} poskupelo i verujem da nas o~ekuje mirniji period u odnosu na kraj pro{le godine. Januarska inflacija bi}e ne{to ve}a, ali svakako ne zna~i da }e to biti po~etak nekog novog lanca pove}awa cena ili nestabilnosti – uverava nas u razgovoru za „Dnevnik“ ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}.

str. 3

Ne preti nam biblijski potop str. 16

NASLOVI

[ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE APV, PRIZNAJE DA ^EKA DAN KADA ]E PROFUNKCIONISATI AUTONOMIJA

Kqu~evi su jo{ u Beogradu

str. 2

RUSI ZATVORILI KWIGU STARU [EST DECENIJA

Bora Oti}

Traga~e

@eqko Markovi}

Biqana, `ena koje nema

Boris Kova~

^ovek iz Panonije u muzi~kom kqu~u INTERVJU NEDEQE

Relativno toplo

Momir Rni}

str. 7

Teofil Pan~i} Brankovo posmrtno dr`avqanstvo

\or|e Randeq Na svakom uglu ~ekam te na Guglu

JUBILARNA SEZONA SNP-a

Biti ili ne biti

Nema vi{e „Naftagasa”!

str. 5

U Australiji po~iwe prvi grend slem sezone (australijski dolari) 1. runda 20.000 32.000 2. runda 54.500 3. runda 4. runda 93.000 210.000 ~etvrtfinale 420.000 polufinale 1.100.000 finalista 2.200.000 pobednik NAGRADE

Od 17. do 30. januara Melburn Park, Viktorija Prvi turnir 1905. tvrda Podloga [ampioni 2010: Royer Federer Teniseri Serena Vilijams Teniserke Margaret Prvi na ATP listi Kort arena Rafael Nadal 6.000 mesta Teren br. 3 3.000 mesta

Nadal se nada da bi mogao da osvoji ~etvrtu grend slem titulu u nizu

Rod Lejver arena pokretni krov, 15.000 mesta

Prva na WTA listi Karolina Voznijacki

Hisense arena pokretni krov, 10.000 mesta

Dankiwa }e poku{ati da osvoji prvu grend slem titulu u karijeri Teren br. 2 3.000 mesta

ogroman video ekran

str. 10

Najvi{a temperatura 9 °S


2

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

CITATI

Benzin i druga goriva su poskupela iskqu~ivo zbog odluke vlasti da pove}a uvozne akcize i da, zbog prikrivene za{tite monopola NIS-a, uvozne derivate u startu u~ini skupqim za pet do {est dinara po litru

^edomir Jovanovi}, predsednik Liberalno demokratske partije

Pacijenti iz CG i daqe u Sremskoj Kamenici Ministri zdravqa Crne Gore i Srbije, Miodrag Radunovi} i Tomica Milosavqevi}, trebalo bi idu}e sedmice da se dogovore o uslovima le~ewa gra|ana Crne Gore u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Radunovi} i Milosavqevi}, kako prenosi podgori~ka “Pobjeda”, trebalo bi da taj problem re{e, nakon {to je Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici nedavno saop{tio da ne}e primati pacijente iz Crne Gore, kao ni druge strance. Direktor crnogorskog Fonda zdravstva Kenan Hrapovi} je posle te informacije izjavio da }e se raditi na tra`ewu alternativnog re{ewa za le~ewe obolelih od malignih bolesti iz Crne Gore. Hrapovi} je tom prilikom pomenuo zdravstvene ustanove u Ni{u, Kragujevcu, Skopqu i Zagrebu.

Zatra`en stav EK

Nenapadawe SNS i DSS

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} zatra`ila je od delegacije Evropske komisije u Beogradu zvani~ni stav o tome da li su izmene Zakona o akcizama, posebno deo o naftnim derivatima, u suprotnosti sa direktivama EU i va`e}im Sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu. U pismu {efu delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensanu De`eru, Dragutinovi}eva je podsetila da “direktiva EU ne zabrawuje uspostavqawe razli~itog iznosa akciza za razli~ite tipove benzinskih i dizel goriva”. “Iz neformalnih izvora smo obave{teni o zabrinutosti Evropske komisije po pitawu usvojenih izmena akciza koje se odnose na derivate nafte, a u smislu da su navedene odredbe u suprotnosti sa va`e}im SSPom”, navedeno je u pismu Dragutinovi}eve dostavqenom Tanjugu.

Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije, uprkos razli~itim stavovima o inicijativi SNS za promenu Ustava, smatraju da nema potrebe da se me|usobno napadaju ali da nema mesta za {iru saradwu, izjavio je lider SNS Tomislav Nikoli}. On je za Televiziju B92 rekao da je tokom razgovora sa liderom DSS Vojislavom Ko{tunicom o inicijativi napredwaka za promenu ustava insistirao na tome da “nisu potrebni sukobi u opoziciji i kada se ne sla`emo”. Dodao je i da je dogovoreno da SNS i DSS nastave kontakte na strana~kom nivou, ali da se o nekoj {iroj saradwi za sada ne mo`e govoriti. “Ne postoji mogu}nost da se pridru`e na{em mitingu (najavqenom za 5. februara u centru Beograda) ili bilo kojoj akciji koju mi organizujemo”, rekao je Nikoli}.

[ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE APV, PRIZNAJE

Kqu~evi su jo{ kup{tina Vojvodine u 2011. godini ima tri strate{ka ciqa: daqu demokratizaciju, decentralizaciju, su{tinsku regionalizaciju i evropeizaciju cele dr`ave, o~uvawe multietni~nosti Pokrajine, kao i ja~awe me|unarodnog ugleda Srbije i pozicije Vojvodine u okviru wene kancelarije u Briselu. Kod ostvarawa prvog ciqa, [andor Egere{i, predsednik vojvo|anske skup{tine smatra da }e biti najvi{e posla, isti~u}i da je potrebno da se kona~no pre|e s re~i na dela. Jer, Srbija je i dan-danas

S

veoma centralizovana dr`ava, ocewuje Egere{i u intervjuu „Dnevniku“. – Pro{le godine puno se pri~alo o potrebi da u|emo u proces decentralizacije i regionalizacije, ali jedno je o tome govoriti, a drugo je konkretno ~iwewe. I zato s pravom o~ekujem od Vlade Srbije da ove godine konkretno krene s decentralizacijom jer to iskqu~ivo ima veze sa evrokompatabilno{}u na{e zemqe – ka`e na{ sagovornik. Ipak, i ~etiri i po godine nakon dono{ewa Ustava, Egere{i i daqe

Del: U Vladu Kosova ~istih ruku Ameri~ki ambasador u Pri{tini Kristofer Del izjavio je da u budu}oj vladi Kosova treba da budu qudi “~istih ruku” kako bi se povratilo poverewe gra|ana u institucije i otklonile dileme oko wihovog legitimiteta. “Svako ko je osu|en za neki zlo~in ne treba da slu`i u vladi. ^ak iako su ulo`ili `albu i ~ekaju kona~nu odluku”, rekao je Del za Koha Ditore, prenosi KiM radio. On je naglasio da u vladu ne treba da ulaze ni li~nosti protiv kojih je zvani~no pokrenuta istraga, kao ni qudi koji su bili na saslu{awima ili su im pretresane ku}e i kancelarije. “Va`no je da (osoba) ne mo`e vr{iti funkciju dok se ne okon~a istraga i ne bude proglasena nevinom”, rekao je Del.

Simovi}: Boqe da vojska ru{i ku}e Gradona~elnik Kraqeva Qubi{a Simovi} apelovao je na sugra|ane da ne ugro`avaju svoje `ivote i da ru{ewe ku}a prepuste stru~wacima, odnosno vojnoj operativi koja je anga`ovana za taj posao. Ve} smo imali jednu nesre}u sa tragi~nim ishodom i ja molim sugra|ane ~ije ku}e treba da budu sru{ene, da budu strpqivi. Vojska Srbije je anga`ovana za ovaj posao i to }e uraditi na najbezbedniji na~in, istakao je Simo-

vi}. On je na konferenciji za novinare rekao da je u razli~itim fazama izgradwe 138 ku}a i da o~ekuje da }e do kraja januara na desetine biti useqeno. Prema re~ima gradona~elnika Kraqeva, za sanaciju posledica zemqotresa do sada je prikupqeno 900 miliona dinara, od ~ega je najve}i deo uplatila vlada Srbije. Na ra~unu sada ima 350 miliona dinara, a sve uplate i isplate mogu se pratiti na sajtu www.kraljevo.org.

Doprinos na evropskom putu Ono {to Egere{i ~esto voli da istakne jeste spremnost Vojvodine da pomogne Srbiji na putu evropskih integracija. Ako je do sada ta plemenitost za mnoge bila kurtoazna, da ne ka`emo – imaginarna, predstoje}ih {est meseci, smatra na{ sagovornik, bi}e odli~na prilika da se u to svi uvere. Naime, od 1. januara Ma|arska je preuzela predsedavawe Evropskom unijom i odmah je pru`ila sna`nu podr{ku Srbiji u pribli`avawu Briselu. Ostavqaju}i vi{im nivoima da vode visoku politiku, Egere{i sa svoje strane planira trojni sastanak predsednika parlamenata Srbije i Ma|arske, te vojvo|anske skup{tine, kao doma}ina. – Podr{ku Ma|arske na{im evropskim integracijama treba iskoristiti. Tu saradwu treba u~vrstiti i kroz parlamentarnu diplomatiju ali i kroz me|uregionalnu saradwu Vojvodine i ma|arskih `upanija. Tu, daqe, vidim kao zna~ajnu i ulogu nas, vojvo|anskih Ma|ara, kao dokazane spone izme|u Srbije i Ma|arske. Nastoja}emo da preko na{ih veza u matici pomognemo Srbiji u procesu evropskih integracija i da tako damo konkretan doprinos ja~awu evropskih ideja u Srbiji – najavquje [andor Egere{i.

~eka dan kada }e kona~no profunkcionisati autonomija Vojvodine. I pored brojnih najava, jo{ nije donet zakon koji bi vratio imovinu lokalnim samoupravama i pokrajini, pa ni onaj o finansirawu nadle`nosti Vojvodine. Usvajawem Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine i potvr|ivawe Statuta APV, krajem 2009, Pokrajina je u{la u proces preuzimawa vi{e od 150 nadle`nosti. Umesto licitirawa s brojem preuzetih nadle`osti, predsednik vojvo|anske skup{tine navodi da je „politi~ki gledano, Pokrajina preuzela sve nadle`nosti“, ali da se bez zakonskog definisawa finansirawa tih nadle`nosti ne mo`e govoriti o punom funkcionisawu autonomije, onako kako je to zapisano u Ustavu, zakonu i Statutu. [ezdeset milijardi, koliko iznosi ovogodi{wi pokrajinski buxet, potpuno je siguran u to, nije dovoqno za finansirawe svih ingerencija, tim pre jer vi{e od polovine kase otpada na transfere. Kada ga pitamo na ~emu onda temeqi otpimizam da }e se na tom planu ove godine ne{to drasti~no promeniti, priznaje da na 2011. svetlo gleda samo kao predsednik Skup{tine Vojvodine. Li~no, o~ito, nije optimista. – Verujem, naime, da kroz dijalog mo`emo da do|emo do re{ewa, jer se kroz dijalog puno toga mo`e posti}i. Evo, proces usvajawa Statuta trajao je vi{e od godinu dana, trpeli smo velike napade i kritike, ali smo ga na kraju ipak dobili. Tokom tog procesa obilazili smo gradove po Srbiji i obja{wavali da je decentralizacija potreba i Vojvodine i Srbije. Decentralizacija je evropski standard i ona omogu}ava da se odgovornost za razvoj spusti na ni`e nivoe vlasti, a veoma je bitno {to je oko evropskih integracija postignut nacionalni konsenzus, {to vi{e dnevna politika nije optere}ena tim pitawem. Kqu~ je, dakle, u Beogradu, gde, kako ocewuje, i daqe ne postoji politi~ki konsenzus o usvajawu zakona neophodnih da se vojvo|anska

RETROVIZOR

SVET SEVERNU AFRIKU I BLISKI ISTOK ZAHVATIO TALAS PROTESTA

Siroma{tvo i visoke cene izazvali sukobe Siroma{tvo, nezaposlenost i visoke cene hrane izazvale su talas protesta u severnoj Africi i Bliskom istoku, koji su odneli

nekoliko desetina `ivota, a najgore posledice su nastale u Tunisu, gde je situacija i daqe neizvesna. Iako je progla{eno vanredno stawe i uveden policijski ~as, neredi, pqa~ke i po`ari su buktali na ulicama prestonice Tunisa, zbog ~ega je raspore|eno

U zatvoru stradale 42 osobe U po`aru u jednom zatvoru u letovali{tu Monastir u Tunisu poginule su 42 osobe, saop{tili su tamo{wi lekari. Sudski lekar Tarek Mgirbi iz Monastira rekao je da su dopremqena 42 tela i da su `rtve umrle od opekotina i udisawa otrovnog dima. Uzrok po`ara u zatvoru za sada nije poznat.

nekoliko stotina vojnika, tenkova i oklopnih vozila. Tokom vi{enedeqnih protesta u Tunisu stradale su najmawe 23 osobe, prema zvani~nim podacima, a 13 novih `rtava je jo{ nepotvr|eno. Opozicija tvrdi da je broj poginulih mnogo ve}i. U Tunisu je raspu{tena vlada i najavqeno odr`avawe prevremenih izbora za {est meseci. Privremeno je bio zatvoren vazdu{ni prostor, a predsednik Zin el Abidin Ben Ali je, posle 23 godine na vlasti, napustio zemqu i sa porodicom otputovao u Saudijsku Arabiju. U vi{ednevnim neredima {irom Al`ira, zbog poskupqewa nekih `ivotnih namirnica, pro{le sedmice su poginule dve oso-

be, a povre|eno je najmawe 300 policajaca i oko 100 demonstranata. U nasiqu je uni{teno nekoliko dr`avnih zgrada, a u nameri da sti{a nasiqe, vlada je saop{tila da }e smawiti cenu konzumnog {e}era i uqa za doma}instva za 41 odsto. Protestni skupovi organizovani su i u pet jordanskih gradova, ukqu~uju}i prestonicu Aman, gde se okupilo najmawe 5.000 gra|ana, zahtevaju}i ostavku premijera Samira al-Rifaija. Demonstracije su organizovali studenti, pripadnici levi~arskih organizacija i aktivisti radni~kih sindikata, prenele su agencije. Dok su u Tunisu i Al`iru protesti prerasli u nasilne sukobe, demonstracije u Jordanu su protekle mirno. U Jordanu su, po nare|ewu kraqa Abdulaha, po~etkom sedmice sni`ene cene osnovnih prehrambenih namirnica i goriva.

Na{i dobro i bezbedno Ambasadorka Srbije u Tunisu Milica ^ubrilo Filipovi} izjavila je da su svi srpski dr`avqni koji se nalaze u toj zemqi bezbedni i dodala da za sada nije planirana wihova evakuacija. “[to se ti~e na{ih turista, ve}ina wih ne `eli da se vrati. Za one koji `ele da se vrate, sada razmatramo kako }emo to da organizujemo, da li da do|u u Tunis ili da ostanu bli`e aerodromu u Monastiru. Oni su bezbedni u svakom slu~aju, a neki od wih su promenili

hotel”, rekla je ^ubrilo Filipovi} agenciji Beta. “[to se ti~e (srpskih) radnika na gradili{tima, bilo je problema. Pobuwenici su upali na jedno gradili{te i uzeli cisternu sa naftom i jo{ ne{to opqa~kali, ali su qudi bili bezbedni”, rekla je ^ubrilo Filipovi}. Ona je kazala da nijedna dr`ava Zapada za sada nije evakuisala svoje gra|ane i dodala da ambasada Srbije prati situaciju u koordiniciji sa ostalim zemqama.

CRNA HRONIKA

Uhap{en pqa~ka{ po{ta Policija je uhapsila Dejana V. (38) osumwi~enog za sedam pqa~ki u beogradskim po{tama, u kojima je ukrao oko dva miliona dinara, saop{tilo je ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Osumwi~eni je uhap{en pri poku{aju da opqa~ka po{tu u Ulici Trajka Grkovi}a u Beogradu, navodi se u policijskom saop{tewu. Dejan V. je, u periodu od 11. do 14. januara ove godine, samostalno organizovao sedam pqa~ku beogradskih po{ta, a jednom je bio spre~en. Pqa~ke su po~ele od po{te u Ulici Luke Vojvodi}a, kada je uz pretwu plasti~nim pi{toqem od slu`benika oduzeo oko 800.000 dinara. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden de`urnom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Beogradu.

Razbojnik s la`nim pi{toqem Protiv Slobodana ]. (22) iz Ka}a bi}e podneta krivi~na prijava u redovnom postupku zbog sumwe da je, uz pomo} replike pi{toqa, opqa~kao jednu novosadsku prodavnicu, saop{tila je Policijska uprava u Novom Sadu. Osumwi~eni za razbojni{tvo je, u petak, zapretiv{i radnici te prodavnice oduzeo odre|enu koli~inu novca ali ga je, neposredno posle izvr{enog krivi~nog dela, policija uhvatila.

„ Podr{ka gra|ana za ~lanstvo Srbije u Evropskoj pala je na 57 procenata. „Mawa podr{ka evropskim integracijama – ranije je uvek bila iznad 60 odsto – nije iznena|uju}a, jer je sli~an trend i u zemqama u okru`ewu koje su jo{ bli`e Uniji”, obrazlo`ila je direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi}. „ Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} predao je u Narodnoj skup{tini 304.580 potpisa gra|ana za promenu Ustava Srbije. Napredwaci predla`u smawewe broja poslanika sa 250 na 125, broj ministara izme|u 12 i 15 i ukidawe funkcije dr`avnih sekretara. „ Srbija je po ekonomskim slobodama na 101. mestu me|u 179 zemaqa sveta, prema listi koju su sa~inili ameri~ka fondacija “Heritiy” i list “Volstrit yornal”. Od ukupno 43 zemqe Evrope, Srbija je zauzela 38. mesto, a wen ukupni rezultat je ispod svetskog proseka. „ Gra|ani Srbije mogu da budu sigurni da jedu zdravu i bezbednu hranu, izjavio je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, dodav{i da ni u jednom trenutku nije postojala opasnost da bi hrana zatrovana dioksinom mogla da do|e do na{ih kupaca. “Nije bilo uvoza ni jaja, ni drugih proizvoda koji su definisani kao kriti~ni u aferi koja se dogodila u Nema~koj”, tvrdi Dragin. „ Dr`ava }e, sve su prilike, ponovo dozvoliti povezivawe sta`a da bi se re{io problem 300.000 qudi kojima firme ne upla}uju doprinose za penziju. U Ministarstvu finansija najavquju sastanak resornih ministarstava kako bi se utvrdilo „koliki je broj qudi kojima nisu upla}ivani doprinosi, koliki je to iznos novca, kao i za{to nisu izmirivane zakonske obaveze”. “Na osnovu tih podataka, prona}i }emo najboqu mogu}u soluciju i predlo`iti Vladi zakqu~ak na osnovu kojeg }e biti re{en problem”, saop{teno je iz Ministarstva. „ Vlasnik Naftne industrije Srbije, ruska kompanija “Gaspromweft”, objavila je nameru o otkupu 19,8 odsto akcija NIS-a koje se nalaze na slobodnom tr`i{tu, a cena jedne akcije iznosi 506,48 dinara ili 4,8 evra. Do sada je na Beogradskoj berzi trgovano akcijama NISa po najvi{oj ceni od 550 dinara, a najni`a cena bila je 442 dinara.


DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

DA ^EKA DAN KADA ]E PROFUNKCIONISATI AUTONOMIJA

u Beogradu

KARMA KOMA

Brankovo posmrtno dr`avqanstvo

V

autonomija preseli s paragrafa u vole Vojvodinu, koji su sposobni i nik Skup{tine s ponosom mogu da zbiqu. koji znaju jezike. I garantujem vam konstatujem da smo mnogo u~inili – U jednom od pro{logodiwih suda }e ta kancelarija u roku od dve na tom planu. Incidenata s naciosreta predsednica Skup{tine Srgodine postati samofinsiraju}a. nalnom osnovom u 2009. zabele`ebije Slavica \uki}-Dejanovi} mi je Kada je leta 2008. bio izabran za no je 104, dok ih je u prvih deset rekla da je usvajawe zakona prolonpredsednika Skup{tine Vojvodine, meseci 2010. bilo 26 odsto mawe. girano za prvu polovinu 2011, iako obe}ao je da }e vratiti dostojanTo je rezultat odli~ne saradwe sa je bilo najavqeno da }e biMUP-om i Ivicom ti doneti do kraja 2010. Iz Da~i}em, s kojim toga sam zakqu~io da ne imam najboqu saradVa`no je da u Brisel budu poslati mladi postoji politi~ki konsenod svih ministara qudi koji vole Vojvodinu, koji su sposobni wu zus. Istinu govore}i, tog u Vladi. i koji znaju jezike. I garantujem vam da }e konsenzusa sve do nedavno „Otvorena vrata“, nije bilo ni povodom na- ta kancelarija u roku od dve godine postati podse}a, pokrenuta su {e ideje da otvorimo kans namerom da poslasamofinansiraju}a celariju u Briselu, pa evo, nici napuste „zlatni stigla su obe}awa od mikavez“, kako na{ sanistra spoqnih poslova da }e se to stvo najvi{em predstavni~kom tegovornik krsti dom u kome krcka dogoditi ove godine. lu u Pokrajini. Buxet, koji je posvoj {esti mandat, i da stupe u diBriselski ofis, smatra, trebalo krajinski parlament nedavno dobio rektan kontakt sa gra|anima. je otvoriti odmah nakon demokratpo uzoru na Narodnu skup{tinu, – Za ve}inu problema tih graskih promena 2000. godine i danas svakako, ali ipak samo donekle, |ana Skup{tina Vojvodine nije bi se, uveren je, i te kako osetili uti~e na popu{tawe „~eli~nog zanadle`na, ali smatram da vi{e konkretni rezultati. grqaja“ izvr{ne vlasti. No, Egerene mo`emo biti izolovani od – Kancelarija u Briselu je pri{i iz ugla digniteta parlamenta spoqnog sveta, da je va`no da salika da lobiramo za interese Vojva`nijom smatra manifestaciju slu{amo qude i wihove inicijavodine i Srbije, i zato je izuzetno „Otvorena vrata“, kao i ulogu doma tive i da, ako je mogu}e, ne{to va`no {to }e do tog do}i u bliskoj na ~ijem je ~elu u o~uvawu vojvo|anpreduzmemo. E ta spremnost da budu}nosti, iako je po meni to odavske multietni~nosti. delamo uti~e najvi{e na ugled no trebalo da se uradi. Va`no je da – Posebno sam osetqiv na me|una{eg parlamenta. tamo budu poslati mladi qudi koji nacionalne odnose i kao predsed„ Denis Kolunyija

INTERVJU

3

aqda svaki jezik na kojem ima vredne kwi`evnosti mora da ima bar jednog takvog pisca: onog kojeg zavolimo zarana, i volimo ga zauvek, mada nam se nekako brzo, mo`da prebrzo, u~ini da smo ga „prerasli“. Takav je na jeziku Srba, Hrvata, Crnogoraca i Bo{waka Branko ]opi}: brzo }emo nau~iti da ima na tom jeziku i ve}ih i boqih pisaca od wega, ali }e Branko i wegova kwi`evnost ostati u nama kao jedna od onih neprolaznih mera qudske i kwi`evne ~estitosti, kao jedna od ranih odrednica na{eg sentimentalnog vaspitawa, na kraju krajeva, kao jedno od simboli~kih sidara na kojima se dr`i ta na{a potonula „ju-tlantida“, ta ju`noslovenska civilizacija koja nas je u~inila onim {to jesmo. I tako je, naravno, jedino pravedno, jer je Branko postojano i dobrohotno pripadao svima nama koji govorimo, ~itamo i pi{emo na tom na{em jeziku u svim wegovim varijantama, a posebno je dakako pripadao svojim zemqacima, svojim Bosancima svih fela, o kojima je znao sve {to se moglo znati, mada je to svoje znawe nepretenciozno pakovao u kapsule gorkaste vedrine. Branko je ]opi} svojevoqno okon~ao svoj `ivot 26. marta 1984, sko~iv{i sa jednog beogradskog mosta. Imao je 69 godina. Kao mladi} je, kada se zaratilo, izabrao pravu stranu: onu jedinu kojoj nije bilo va`no zove{ li se Branko, Jozo ili Hamdija, jer to o ~oveku ni{ta va`no ne govori. Taj Brankov izbor nije bio slu~ajan: potvr|ivao ga je celim svojim potowim `ivotom, i nije poznato da bi ga ikada i ikako izneverio. Kasnije, nakon rata, uglavnom nije znao ili hteo `iveti kao „pobednik“: sa Sistemom se tiho razi{ao, upra`wavawe vlasti i ve`bawe mo}i nije bilo

wegova strast. A ni Sistem kao da nije znao {ta da radi s wim: malo bi ga slavio, malo napadao, ili udarao u cevanice ispod stola, da se ne vidi. Kako god, ]opi} je, iz razloga koje ne samo da ne znamo nego nas se ni ne ti~u jer su samo wegovi, jednog martovskog dana 1984. odlu~io da je ovoliko bilo dosta od wega na Zemqi, i da se daqe snalazimo sami. Oti{ao je gotovo pa u predve~erje jedne zemqe, jednog sveta u ~ijem je kreirawu u~estvovao, ~ije je dobre strane na mnogo na~ina simbolizovao, a ~ije ga lo{e strane nisu mogle ukaqati. Mnogo je vode proteklo ispod Brankovog mosta od te 1984. do ove 2011. Neko je vreme ta voda nanosila i qudske le{eve na savske obale, sa podobrim {ansama da taj plutaju}i kadaver `rtve apokalipti~ne propasti jednog sveta bude ba{ neki Brankov zemqak i brat, pa zvao se taj Branko, Jozo ili Hamdija, sasvim je svejedno u Brankovom svetu. Za ]opi}em i wegovom udovicom ostao je prostrani stan u centru Beograda, pisac ga je zave{tao na brigu Srpskoj akademiju nauka i umetnosti, a ova mu duge dve i po decenije nije umela ili mogla na}i pravu namenu. I sada se, gle, kao kakav nimalo sme{ni ~upavac iz kutije, pojavquje inicijativa, gromoglasno promovisana, da se stan ]opi}evih pretvori u nekakvo kulturno predstavni{tvo Republike Srpske, jer da je to tobo`e nekako prirodno kada je ]opi} u pitawu, mada nam se nikako ne obja{wava za{to bi to bilo „prirodno“, kao da se to samo po sebi razume, ba{ kao da je partizan, antifa{ista, Skenderov saborac i sabrat i pisac „Ba{te sqezove boje“ zajedno sa Karayi}em i sli~nim mrakobjesnicima rujno vino pio {enlu~e}i nad Sarajevom, ili uvodio Omarsku i Sre-

brenicu na mapu svetskih u`asa. Branko ]opi} bio je, naravno, Srbin, Bosanac i Jugosloven; mo`e tim redom, a mo`e i bilo kojim drugim, te{ko da bi se on qutio. Niko ne zna {ta bi bilo da je po`iveo i do`iveo novi rat, niko ne mo`e niti ima moralno pravo sa sigurno{}u tvrditi kako bi se ]opi} postavio prema toj novoj, poraznoj ~iwenici na{ih `ivota zvanoj Republika Srpska. Jasno je, me|utim, da je ceo wegov `ivot protekao na nekoj drugoj strani, onoj koja je hrabro iskora~ila iz polumraka plemenskog divqa{tva i stupila na pozornicu Istorije i Civilizacije upravo tom spoznajom: da se mo`e{ i sme{ zvati i Branko i Jozo i Hamdija, i da ti u svakom slu~aju pripada isto par~e qudske slobode i dostojanstva. Zato ni{ta {to znamo o `ivotu i delu Branka ]opi}a ne opravdava wegovo posthumno upisivawe u kwige dr`avqana Republike Srpske, kamoli u kwige wenih prethodnika i simbola, wenih duhovnih ili kakvih ve} praotaca, koje ova mo`e i sme „prirodno“ svojatati. Pokojne se ne treba uznemiravati i razvla~iti naokolo kako se kome }efne, naro~ito ne tako da se celo wihovo bi}e izvrne naglava~ke i da se od wega na~ini stra{ilo, a sve zarad bednih potreba najnedostojnijih me|u `ivima. Branko ]opi} nije ni{ta Republici Srpskoj, niti je ona i{ta wemu. Ko ima qudske ~asti, ostavi}e ga na miru, prepusti}e ga svima nama kojima pripada, jer upravo u tome i jeste stvar: da qudi kao Branko pripadaju svima nama, a ne tek nekima od nas, biranima po onom zlom i nequdskom kriterijumu koji je i Branka onomad oterao u {umu, da brani i svoje i sva~ije pravo da bude sve {to jeste, gde god jeste. „ Teofil Pan~i}

SLOBODAN MILOSAVQEVI], MINISTAR TRGOVINE I USLUGA

Ve} je poskupelo sve {to je trebalo am po~etak godine stvara utisak da nam ne}e biti boqe. Me|utim, sam po~etak godine je i period u kome se zakonski uskla|uje akcizna politika sa ostvarenim kretawima u segmentu cena i tro{kova `ivota u ~itavoj pro{loj godini. To su{tinski zna~i da }e januarska inflacija biti ne{to ve}a ali svakako ne zna~i da }e to biti po~etak nekog novog lanca pove}awa cena ili nestabilnosti – uverava nas u razgovoru za „Dnevnik“ ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}. z Ipak, poskupquju najva`nije namirnice, a sve je izvesnije da }e i pored intervencije Robnih rezervi i dogovora sa pekarima vi{u cenu imati i hleb. – U toku je realizacija Zakqu~ka Vlade o pozajmici do 100.000 tona p{enice Uniji pekara kojom se ispuwavaju dogovori koji u sebi sadr`e i odrednicu o nemewawu cene hleba u odnosu na 1. avgust 2010. godine. I za sada Unija pekara i pekari koji koriste pozajmicu tu odluku i taj dogovor po{tuju. Pri tome moramo imati u vidu ~iwenicu koja je te{ka i porazna, a ona glasi da je p{enica za godinu dana poskupela 2,5 puta, prakti~no sa oko 10 dinara na 25-26 dinara i to je uzrok pritiska na pove}awe cena u ~itavom sektoru agrara. Kada analiziramo zvani~ne statisti~ke podatke, vidimo da su cene u pro{loj godini pove}ane za 10,3 posto. Od toga je me|u najve}im uticajima na ukupnu godi{wu inflaciju imao rast cena stana, vode, elekti~ne energije, gasa i drugih goriva za 13,8 posto, kao i rast cena

S

hrane i bezalkoholnih pi}a za 10,7 posto. Apsolutni rekorder po pove}awu kategorija cena alakoholnih pi}a i duvana, gde je zabele`en godi{wi rast od 15,4 posto i upravo iz tih segmenata privrede su dolazili najve}i pritisci na rast cena. U svakom slu~aju, sve ono {to je

cena elektri~ne energije u Srbiji me|u najni`im u Evropi i da je na granici odr`ivosti sistema, ali je isto tako ta~no da EPS premalo ~ini i radi na naplati ogromnih dugova velikih du`nika. Na{ predlog }e biti da poskupqewe bude na nivou pro{logodi{we inflacije i

Otvoreni smo za nove igra~e z Za{to nema velikih trgovinskih lanaca ~iji ste dolazak najavqivali? – U 2010. godini imali smo vrlo intenzivne investicione aktivnosti u sektoru trgovine i obezbe|eno je oko 1.750 novih radnih mesta. Nema~ki „Metro” je u pro{loj godini otvorio tri nova objekta, u Subotici, [apcu i U`icu i nastavqa investicione aktivnosti. Sli~no rade i „Merkator Rodi}” i „Veropulos”, „Intereks”, „Delta”, slovena~ki „Tu{” i mnogi drugi koji {irewem po ~itavoj teritoriji Srbije dokazuju da smo konkurentna i atraktivna zemqa kada je u pitawu sektor trgovine. Nedavno je objavqen Indeks ekonomskih sloboda ameri~ke fondacije „Heritix“ i lista „Volstrit xornal“, po kojem je prose~na ocena Srbije 58 za ukupan nivo ekonomskih sloboda. Me|utim, sektor trgovine je dobio vrlo visoku ocenu 75,2 i jedino je boqe ocewen fiskalni sektor. To zna~i da smo otvoreni za ulazak novih igra~a i {irewe onih koji su ve} u{li na tr`i{te Srbije. zbog enormnog rasta cena u primarnom sektoru trebalo da poskupi, uglavnom je ve} poskupelo i verujem da nas o~ekuje mirniji period u odnosu na kraj pro{le godine. z Struja }e, bar ste tako najavili, tako|e biti skupqa za do 10 odsto, mada iz MMF-a poru~uju da je besmisleno pove}awe cene ukoliko se ne zavr{i restruktuirawe EPS-a. – [to se ti~e pove}awa cena elektri~ne energije, ja sam izneo svoje o~ekivawe i ne{to {to }u zastupati na sednicama Vlade i razgovorima na tu temu. Ta~no je da je

za to }emo se zalagati i argumentovano braniti. z Za{to su cene u Srbiji relativno visoke u pore|ewu sa prose~nim primawima i {ta }e Vlada u ovoj godini preduzeti da bi se ubla`io cenovni udar na buyet doma}instva? – Mi u pro{loj godini imamo tek minorni rast prose~nih neto zarada, odnosno primawa stanovni{tva, a objektivno imali smo za 12-13 posto devalvaciju dinara i inflaciju merenu potro{a~kim cenama od 10,3 posto. Realno gledano za taj procenat je do{lo do pada na{e ku-

povne mo}i, obezvre|ivawa na{ih ku}nih buxeta, i prioritetni zadatak Vlade, a time i Ministarstva trgovine i usluga, ali i NBS i ministarstava finansija, ekonomije, poqoprivrede i energetike, jeste da koordinisanim merama i aktivnostima ne dozvolimo daqi pad `ivotnog standarda stanovni{tva. Podseti}u i da je Vlada donela vrlo va`nu odluku o nastavku subvencija i podsticaja doma}oj privredi, a koja bi trebalo da rezultira i u ja~awu ekonomske aktivnosti. To }e onda zna~iti i redovnost i rast prose~nih zarada. Tako|e, mi }emo imati u javnom sektoru pove}awe koje bi trebalo barem malo da ispegla pad u pro{loj godini, a ube|en sam da }emo imati i ve}i rast bruto doma}eg proizvoda u 2011. u odnosu na 2010. godinu, u kojoj je to bilo na nivou od oko 1,8 posto. z Pri dnu smo smo svetskih lista po konkurentnosti, a prema onome {to proizilazi iz najnovijih rezultata Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, vi ste me|u trojicom ministara koji su najvi{e zaslu`ni za to. – Imali smo razgovore s „Naledom“ i argumentovano pokazali da su pogre{ili u oceni stawa i konkurentnosti u Srbiji, jer je u Izve{taju o tranziciji 2010. Evropske banke za obnovu i razvoj prikazano da je Srbija napredovala u politici konkurencije. Kako se navodi u izve{taju, ocena Srbije u ure|ewu konkurencije popravqena je sa 2,00 na 2,33 zbog uskla|ivawa Zakona o za{titi konkurencije s propisima

EU i ja~awa uloge Komisije za za{titu konkurencije. Ina~e, Ministarstvo trgovine i usluga zavr{ilo je sve {to se na tu temu nalazilo u wegovom delokrugu rada, jer je donet predmetni zakon koji je i stupio je na snagu, doneta su sva prate}a podzakonska akta i zakon je u~iwen potpuno operativnim, a izabrana je i nova Komisija za za{titu konkurencije. Sama antimonopolska politika i borba protiv monopola se po zakonu nalazi iskqu~ivo u nadle`nosti Komisije, koja u praksi treba da provodi zakon. I mi u Ministarstvu o~ekujemo da }e Komisija na pravi i najstro`i na~in sankcionisati sve one koji se o taj zakon ogre{e. z Da li }e, kao u nekim zemqama u regionu, zakonski biti ograni~ena naplata potra`iva-

wa za robu i usluge, jer su pro{le godine rokovi pla}awa u Srbiji u proseku bili 131 dan, mnogo du`i nego u okru`ewu. – Svaka kompanija sa svojim partnerom iz sektora trgovine ugovara rokove pod kojima }e se roba pla}ati. Ministarstvo i Vlada ne bi trebalo da se u to me{aju, jer je to ugovorna voqa dveju strana. S druge strane, zala`em se za najstro`e i najbr`e zakonsko sankcionisawe prekora~ewa ugovorenih rokova pla}awa. Za taj posao su nadle`ne pravosudne institucije i u svakoj situaciji kada se ne ispo{tuje ugovoreni rok izme|u proizvodne i trgova~ke kompanije, sud maksimalno efikasnom i jasnom intervencijom i odlukom treba da re{ava problem prekora~ewa roka. „ Sla|ana Glu{~evi}


4

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

o{ mamurne od novogodi{wih i bo`i}nih slavqa gra|ane Srbije svakodnevno zapquskuju poskupqewa od kojih je malo onih sa dva ili tri procenta a mnogo vi{e s dvocifrenim brojkama. Poskupquje sve `ivo a koliko su zapravo prvi januarski dani doneli ve}e izdatke gra|ani }e postatiti svesni kada po~etkom slede}eg meseca po~nu da im sti`u ra~uni za komunalije ili kada ve} od naredne nedeqe odu u pazar osnovnih `ivotnih namirnica. Te{ko da u takvoj situaciju mogu da ostanu optimisti. A upravo su to od wih na kraju pro{le godine tra`ili srpski politi~ari, i to oni koji su, po slu`benoj du`nosti, morali znati {ta se sprema u prvim mesecima ove godine. Naime, te{ko da bi bilo ko razuman mogao poverovati da ~elni qudi ove dr`ave nisu bili obave{teni o “divqawu cena” i da }e gra|anima biti te`e nego lane. Uostalom, to im je na vreme ukazao i sam guverner NBS Dejan [o{ki} upozoravaju}i ih da re{ewe ne tra`e kroz poskupqewa. Ekonomisti, koji stalno isti~u da je te{ko prihvatiti logiku u kojoj plate i penzije, nakon dve godine “zamrzavawa”, rastu dva procenta a javna preduze}a svoje usluge pove}avaju za trideset odsto, procewuju da poskupqewa generi{u partijske firme da bi finansirale izbore, po{to tajkuni vi{e nisu u modi. Ciq je da se to uradi u prvoj polovini godine, jer kada bi to ~inile u drugoj, onda politi~ke stranke ne bi mogle da vode socijalnu kampawu i nude gra|anima “spas” od skupog `ivota. Politi~ki analiti-

J

I N T E R V J U : BAJRAM REYEPI, KOSOVSKI MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA U OSTAVCI

Ta~i }e biti premijer bez obzira na Zapad! ako izborni proces na Kosovu jo{ nije u potpunosti zavr{en s obzirom na to da }e 23. januara biti ponovqeno glasawe na pojedinim izbornim mestima u Kosovskoj Mitrovici, u Pri{tini o~ekuju da }e nova vlada u najboqem slu~aju biti formirana krajem februara ili po~etkom marta. No, po re~ima ministra unutra{wih poslova u ostavci Bajrama Rexepija, nije realno da tada odmah po~nu i razgovori s Beogradom, jer }e nova vlast akcenat pre svega staviti na konstituisawe institucija i razvejavawe svih sumwi da je bilo neregularnosti tokom izbornog procesa. – Po~etak dijaloga sa Beogradom u ovom trenutku za nas nije prvi na listi prioriteta. Nama je sada najva`nije formirawe kosovskih institucija po svim evropskim standardima, potom izglasavawe buxeta i jo{ odlu~nija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. A dijalog }e po~eti kad za wega do|e vreme – ka`e za „Dnevnik” Bajram Rexepi, ina~e visoki funkcioner Demokratske partije Kosova

K

z No, ne mo`ete sporiti da je na temequ poternice Euleksa u Istanbulu uhap{en turski doktor Jusuf Sonmez, upravo pod sumwom da je u pri{tinskoj bolnici „Medikus” radio nelegalne transplantacije? – Pri~a o privatnoj urolo{koj klinici „Medikus” nema apsolutno nikakve veze sa tvrdwama Dika Martija, iako je on zapravo sve izme{ao, verovatno i svesno brkaju}i babe i `abe. Naime, upravo je kosovska policija bila ta koja je otvorila istragu o „Medikusu” i uhapsila dvojicu urologa pod sumwom da su odgovorni za nelegalne transplantacije. Potom se ukqu~io i Euleks, ali je u pitawu sumwa da se radi o klasi~nom trafikingu, gde su qudi iz Moldavije i jo{ nekih dr`ava navodno prodavali svoje bubrege. U svakom slu~aju, istraga je u toku i nadle`ni organi, i na{i i Euleksa, rade na tome. z Ho}e li se, dok se nezavisna istraga ne da svoj sud, Ha{im Ta~i, koji je u Martijevom izve{taju ozna~en kao jedan od kqu~nih qudi u prodaji organa zaro-

Ha{im Ta~ija, koja je u dosada{wem prebrojavawu glasova osvojila najvi{e poslani~kih mandata. z Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope raspravqa}e 25. januara o izve{taju Dika Martija. Ho}e li neko iz Pri{tine prisustvovati sesiji? – Kosovo nije ~lanica Saveta Evrope, iako bi objektivno trebalo da bude, ali postoje lobiji koji to ne dozvoqavaju. Dakle, mi nemamo pristup toj instituciji, ali }emo delovati u koordinaciji sa zvani~nom Tiranom, s obzirom na to da se optu`be iznete u Martijevom izve{taju odnose i na Albaniju. Ina~e, moram ponoviti da su te optu`be zaista na nivou stra{nih pri~a za malu decu. I to tvrdim ne kao kosovski funkcioner, ve} kao hirurg. Svako ko iole poznaje problematiku transplantacije organa, zna da je to {to tvrdi Dik Marti na nivou lo{e nau~ne fantastike. I zato insistiramo na tome da ne samo me|unarodno pravosu|e, nego i grupa nezavisnih eksperata, ispitaju sve tvrdwe iznete u tom izve{taju i jednom zauvek stave ta~ku na ta bolesna podmetawa. z ^iwenica je da nakon Martijevog izve{taja ~ak i one dr`ave koje su priznale nezavisnost druga~ije gledaju na Kosovo? – Izve{taj Dika Martija je naneo Kosovu nesagledive {tete. Ponavqam, svako ko se bar malo razume u medicinu, zna da su tvrdwe o kra|i organa zarobqenika, usko stru~no posmatrano, potpuno besmislene. Recimo, ve} same procedure kod ~uvawa organa i wihove pripreme za transplantaciju su toliko slo`ene, da je apsolutno nemogu}e da je tako {ta ra|eno po nekakvim „`utim ku}ama”. Da ne govorim o tome koliko je sama ta ideja bolesna. Na`alost, takva podmetawa, iza kojih stoje qudi koji su zainteresovani da naude Kosovu, dobro su do{la pojedinim medijima koji jure za senzacijama. Jo{ ve}a je nevoqa {to, kada se na kraju kroz nepristrasnu me|unarodnu istragu utvrdi da je izve{taj Dika Martija prepun gluposti i izmi{qotina, to nikoga ne}e naro~ito interesovati. Ba{ kao i u slu~aju tvrdwi da na Kosovu nisu za{ti}eni svedoci. Oni koji su hteli da nam nanesu {tetu, uspeli su.

bqenih Srba, povu}i iz politi~kog `ivota i prepustiti nekom drugom iz DPK ulogu mandatara? – Nema nikakvog razloga da se gospodin Ta~i povu~e sa politi~ke scene i prepusti ulogu mandatara nekom drugom. Izuzev Martijevih insinuacija, optu`be iznete na Ta~ijev ra~un nemaju nikakvo utemeqewe. Uz to, Ha{im Ta~i i na{a Demokratska partija Kosova su pobednici na izborima, i ni Brisel ni Va{ington, a kamoli Beograd, ne mogu to da promene i druga~ije odlu~e u ime gra|ana Kosova. Da li }e u me|uvremenu do}i do zao{travawa odnosa zapadnih zemaqa prema Kosovu i samom gospodinu Ta~iju, tek }emo da vidimo. Iskreno, ne verujem. z Zna~i li to da }e Ta~i biti na ~elu delegacije koja }e razgovarati s Beogradom, kada taj dijalog jedom po~ne? – Da li }e razgovore voditi Ha{im Ta~i, ili }e dijalog najpre po~eti na ni`em nivou, o tome jo{ nismo doneli odluku. z U Srbiji je posledwih dana u centru pa`we va{a odluka da se zabrani ulazak na Kosovo automobilima sa novim srpskim tablicama na kojima su oznake kosovskih gradova? – Ta je odluka sasvim razumqiva, jer se temeqi ne na politi~kom hiru ministra u ostavci, ve} na kosovskim zakonima. Kosovo je nezavisno i ne mo`e tolerisati registarske tablice druge dr`ave za gradove sa svoje teritorije. z Da li je bilo na tu temu kontakata sa MUP-om Srbije? – Nije, ali na tu temu i nemamo {ta da kontaktiramo. Sa Srbijom mi mo`emo tokom predstoje}eg dijaloga eventualno da razgovaramo o recipro~nom priznavawu registarskih tablica. Ali ne i o novim srpskim tablicama za kosovske gradove. z Kakva }e biti sudbina starih tablica sa oznakama gradova na Kosovu? – One }e tek biti predmet odluke kosovske vlade. Ali gotovo je izvesno da }e biti dat rok od tri meseca za wihovu zamenu, nakon ~ega ni automobili s tim tablicama ne}e mo}i da {partaju po Kosovu. Ina~e, mislim da ne treba da podse}am na to da kola s kosovskim tablicama ne mogu u Srbiju. „ Miroslav Staji}

Teror nov~anika u socijalne

Strah od inflacije uvukao se u sve privrednike (Milan ]ulibrk)

Mogu}e je da na{i gra|ani opet sve zaborave (Sa{a \ogovi})

~ari, pak, na to dodaju da }e glavni moto predstoje}e kampawe svakako biti ekonomija i socijala, te da je strankama u vlasti najva`nije da ni{ta ne poskupi u drugoj polovini 2011, s obzirom da idu s procenom – koja se u svim ranijim izbornim ciklusima pokazala kao uspe{na – da }e dotle bira~i zaboraviti hara~e koji su im na po~etku godine nametnuti. Ekonomski analiti~ar Milan ]ulibrk obja{wava za na{ list da takva procena o podizawu cena u prvoj polovini izborne godine kako bi drugi deo bio “miran” i pogodan za kampawu deluje sasvim

logi~no i ne{to {to je na ovom prostoru postalo sasvim uobi~ajeno. On, me|utim, upozorava da se Srbija suo~ava sa jo{ jednim velikim problemom. – Strah od inflacije se uvukao u sve privrednike. Oni sada unapred ra~unaju da }e i ove godine cene biti ve}e bar 10 posto i `ele da se za{tite od toga tako {to }e unapred, ~ak i kada nema objektivnih razloga, pove}ati svoje cene. Tu je i velika nelikvidnost, ~ekawe da se za isporu~enu robu novac dobije i po nekoliko meseci, a u tom periodu inflacija raste. Na sve to dolazi i dr`ava koja nastavqa pre-

terano da tro{i – obja{wava ]ulibrk. Na{ sagovornik isti~e da je kqu~ problema sa kojim se ovih dana susre}u gra|ani Srbije u tome {to vi{e niko ne di`e cene za nekoliko procenata, ve} odmah ide na pove}awe od 10 do 30 posto, {to je siguran znak da su se stvari otele kontroli. – Upravo zato {to sada vi{e niko ne vodi ra~una o tome kako }e poskupqewa uticati na inflaciju, a o standardu gra|ana da i ne pri~amo, realna je ocena da }e se u prvoj polovini predizborne godine dozvoliti “divqawe”, da bi se, kako se budu pribli`avali izbori, cene obuzdavale i pri~ale nove socijalne bajke glasa~ima. No, mo`e se dogoditi da ovoga puta kada je gra|anima zaista dogorelo do nokata i kada `ive gore nego prethodnih godina, to i ne “upali”, pogotovo {to postoji velika mogu}nost da se i ra~unica o predizbornom mirovawu cena izjalovi – ukazuje ]ulibrk. Po oceni ekonomskog analiti~ara Sa{e \ogovi}a, bilo je za o~ekivati bujawe inflacionih tokova u srpskoj privredi. – Sama politika Vlade Srbije je uslovila da u po~etnim mesecima ove godine do|e do naglih inflacionih pritisaka koji rezultiraju poskupqe-

O STRANA^KIM TRANSFERIMA I JEDNOJ MALOJ

Do|i nam, opro{teno ti je

Istraga incidenta na prelazu Kon~uq Bajram Rexepi je izjavio da istra`uje ju~era{wi incident kada su pripadnici kosovske policije na administrativnom prelazu Kon~uq kod Bujanovca pola sata maltretirali ~lana Radio-difuzne agencije Srbije sa Kosova, novinara @ivojina Rako~evi}a zbog novih tablica MUP Srbije sa oznakom Vrawa. Rako~evi} je, naime, s novim registarskim oznakama Vrawa regularno u{ao na Kosovo 4. januara, a ju~e se sa porodicom kretao put Srbije, kada su ga na prelazu Kon~uq tokom redovne kontrole zaustavili pripadnici KPS, najpre mu, uz pogrdne re~i, skinuv{i tablice, da bi ih nakon seta {ikanirawa vratili. Uz napomenu da se ispituje ko su bili policajci na du`nosti, Rexepi je ponovio je da se uredba kosovske policije odnosi samo na nove tablice MUP-a Srbije sa oznakama gradova na Kosovu.

EKONOMISTI SE SLA@U: TALAS POSKUPQEWA ZALOG ZA

posledwih nekoliko meseci na stotine odbornika i ~lanova politi~kih stranaka promenilo je partijski dres. Ne ra~unaju}i, pri tom, onu radikalniju brojku nastalu cepawem radikala, kada je ve}i deo wih pri{ao napredwacima. Neo~ekivano, jedna najavqena promena ~lanske kwi`ice razbuktala je malu, lokalnu unutarstrana~ku pobunu u DS-u, koju vam dodu{e tamo niko ne}e tako opisati. Ali va`nije od toga {to gradona~elnik Sremske Mitrovice, koji je nekada bio u DSS-u a sada ide u DS, jeste pitawe za{to se tamo gradski odbor “tadi}evaca” o wegovom prijemu du`e ne izja{wava. Ima li to pozadinu u upravqawu gradom, je li to naznaka samostalnosti u odlu~ivawu lokalnih strana~kih qudi koji ga nasuprot partijskom vrhu izgleda ne `ele u dru{tvo, ili je stvar sasvim lokalno li~na, pa da je odmah zaboravimo? Iako se kod obi~nog sveta “preleta~i” uglavnom ne kotiraju previsoko, politi~ke stranke, naravno, vole kada im se ~lanstvo {iri i rado predstavqaju nova lica, posebno kada su ona javnosti ve} poznata, poput re`isera ili gradona~elnika s imixom dobrog momka, makar on bio iz partije s kojom imaju malo dodirnih ta~aka u politici. S druge strane, nije tako retko da optu`e za nedoslednost i nemoral kada im se drugovi odmetnu. U slu~aju Branislava Nedimovi}a iz Sremske Mitrovice, stvar je slede}a: Bio je u DSS, wihov gradona~elnik, letos je u ime grupe gra|ana potpisao sporazum o saradwi sa DS, da bi uo~i nove 2011. Pokrajinski odbor demokrata objavio da }e odr`ati konferenciju za novinare u Novom Sadu povodom wegovog pristu-

U

pawa u DS. Obra}awe novinarima je, me|utim, tog jutra otkazano s obrazlo`ewem da }e Nedimovi}a primiti predsednik Boris Tadi} li~no, mada ima i onih koji tvrde da {um na prijemu dolazi iz wegove Mitrovice. Jo{ nije stigla, ka`e nam predsednik GO DS-a u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Prodanovi}, wegova

jer sa wima ima, obja{wava, odli~nu saradwu i takav dogovor. Ipak, po Statutu DS-a „u~lawewe u stranku vr{i se prijemom od strane mesnog odbora, mesnog inicijativnog odbora ili mesnog poverenika”, koji u roku od osam dana od u~lawewa dostavqaju pristupnicu op{tinskom odboru, op{tinskom inicijativ-

rao o pripremama za eventualnu predsednikovu posetu Mitrovici, ali to da li }e do}i, dodaje, zavisi od zdravstvenog stawa {efa dr`ave. Neki }e u tome videti i strana~ki rasplet, ali Nedimovi} za sada samo govori o tome da predsedniku imaju {ta da poka`u – npr. grinfild investiciju, fabriku ~eli~-

pristupnica. A kad stigne, odgovori}emo na sva pitawa, i na to da li smo samostalni u odlu~ivawu, dodaje. Nedimovi}, pak, za na{ list ka`e da je on svoju voqu za prijem u DS pokazao, a sada je na drugoj strani da odlu~i. “To vam je kao u braku”, obja{wava. Pristupnicu za DS potpisao je, navodi, u Pokrajinskom odboru u Novom Sadu, {to wemu nije nikakvo ~udo

nom odboru, odnosno op{tinskom povereniku, a koji onda u narednih 30 dana od prispe}a pristupnice mogu odbiti prijem u ~lanstvo. Ili ne... – Ne znam napamet {ta pi{e u Statutu, ali meni niko tamo nije rekao da postoji nekakav problem – napomiwe Nedimovi}. Na{ sagovornik navodi da je pre sedam dana bio kod Tadi}a s kojim je, ka`e, razgova-

nih gredica sa, kako ka`e, najve}im brojem zaposlenih, wih 1.100... U DSS-u, koji je u nekim op{tinama u Vojvodini izgubio odbornike i funkcionere op{tinskog odbora, kao u Beloj Crkvi, pa ga je sada centrala raspustila, ka`u da im je `ao i zbog odluke Nedimovi}a u Mitrovici. – @ao nam je zbog tih qudi koji su kvalitetni i sa koji-


DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

FINANSIRAWE IZBORA

5

RUSI ZATVORILI KWIGU STARU [EST DECENIJA

uvod Nema vi{e „Naftagasa”! bajke M wima usluga i proizvoda koji su pod wenom ingerencijom. A tu su i odluke lokalnih samouprava, koje po istom “receptu” kroje cene komunalija, gradskog prevoza... Na kraju, ne treba zaboraviti ni monopole, koji doprinose ve}im cenama od onih koje bi zdrava logika nametala – obja{wava \ogovi}. On se sla`e s ocenom da politiku javnih preduze}a u pove}awu cena prate i privatnici, jer ih je, ka`e, lawsko iskustvo nau~ilo da se moraju dobro za{titi i ne verovati kreatorima dr`avne ekonomske politike. – Ipak, nije realno o~ekivati da gra|ani promene svoj dosada{wi model pona{awa i sada kazne kreatore ekonomske politike koji koriste isprobani i dobitni recept. U razvijenim ekonomijama gra|ani prvo pogledaju u svoj nov~anik i xep, odnosno izmere {ta im je vlada donela, pa na temequ toga donose odluku o tome kome }e dati svoj glas na izborima. No, mi smo zemqa puna nelogi~nosti i zato je jedino ovde mogu}e da isti oni koji su propagirali filozofiju neoliberalizma i koji su nas doveli na rub bankrotstva i kojima su li~ni interesi na vrhu piramide – mogu godinama, decenijama, da ostanu na politi~koj sceni. I zato je mogu}e da na{i gra|ani opet sve zaborave i daju blanko kredit onima koji su im samo pre nekoliko meseci pove}ali cene i ispraznili nov~anike – zakqu~uje \ogovi}. „ Qubinka Male{evi}

alo je onih koji, pri pomenu doma}e naftne industrije, odmah i bez dvoumqewa ne pomisle na “Naftagas”. ^ak i kad je pre dvadesetak godina naftna industrija na{e zemqe za Milo{evi}evog vakta objediwena u kompaniju pod imenom Naftna industrija Srbije, wena okosnica, temeq, su{tina, po~etna ali i ishodi{na ta~ka bio je – “Naftagas”. Kojeg vi{e i definitivno nema! Jer, u NIS-u je za`ivela nova organizaciona struktura, pa su dosada{wi ogranci, me|u kojima je i “Naftagas”, transformisani i preimenovani te su sada – blokovi. I tako, “Naftagas” ni na papiru vi{e ne postoji. No, novi ruski vlasnici srpske naftne kompanije tvrde da je „novom organizacijom napravqen pozitivan pomak ka pove}awu efikasnosti, smawewu tro{kova, ni`im cenama usluga, konkurentnosti na tr`i{tu i integraciji sa Gaspromweftom”. Ipak, {est decenija poslovawa ne mo`e se tek tako izbrisati. Podsetimo, ovo preduze}e za

istra`ivawe i proizvodwu nafte, sa sedi{tem u Zrewaninu, osnovano je re{ewem Vlade FNRJ 10. februara 1949. godine. Svega pet meseci kasnije prona|eno je i prvo le`i{te ugqovo-

„Novi Sad oteo firmu Zrewaninu” Jedan od biv{ih rukovodilaca u „Naftagasu”, Petar Mihi}, prisetio se i kako je svojevremeno Novi Sad „oteo” ovu naftnu kompaniju od Zrewanina. Mihi} je svojevremeno iz zrewaninske Fabrike {e{ira “Begej”, gde je dugo godina bio direktor, preba~en u „Naftagas” upravo da bi, kako ka`e, spre~io preseqewe srca kompanije iz Zrewanina u Novi Sad. Ali, dodaje, politi~ke struje u to vreme bile su mnogo sna`nije od wega. „Novosadska elita, na ~elu sa tada{wim ~elnim qudima Komunisti~ke partije Vojvodine, nije imala mnogo obzira. ^ak su me nazivali ’{e{irxijom’, a ne imenom i prezimenom. Ostao je na kraju jo{ samo ogranak i ra~un ’Gasovoda’ u Zrewaninu, a sve ostalo se na{lo u Novom Sadu. I tu je bio kraj mojim nastojawima da zadr`im „Naftagas” u svom gradu”, ispri~ao je Mihi} za “Dnevnik”. @. Balaban donika - 13. jula 1949. godine eruptirala je gasna bu{otina Vg-2 kod Velike Grede u Banatu. Na samom po~etku, „Naftagas” je raspolagao sa svega pet zastarelih postrojewa za bu{ewe i veoma oskudnim sredstvima u po-

Prepoznatqiv i van Vojvodine Osim u Vojvodini i Srbiji, “Naftagas” je bio vi{e nego prepoznatqiv i diqem sveta. Anga`ovawe van granica na{e zemqe zapo~elo je pre vi{e od 30 godina i do sada se uspe{no radilo u vi{e od 20 zemaqa. Trenutno su stru~waci i oprema anga`ovani u Turkmenistanu, dok se u Angoli u~estvuje u podeli proizvodwe. Nedavno su NIS i „Neftegazinkor”, }erka-firma ruske kompanije “Zarube`neft”, osnovali zajedni~ko preduze}e u Republici Srpskoj – “Jadran-Naftagas” u Bawaluci, s osnovnim ciqem istra`ivawa i eksploatacije ugqovodonika na teritoriji Republike Srpske.

LOKALNOJ PARTIJSKOJ POBUNI

kadre, ba{ sve ma imamo prijateqske odnose. To je gubitak za DSS, ali siguran sam da }e shvatiti da su ishitrili sa odlukama. Znate kako se ka`e, sunce tu|eg neba ogrejati ih ne}e. Evo vidite {ta se Nedimovi}u de{ava: ne}e da ga prime – izjavio je za na{ list predsednik PO DSS Branislav Ristivojevi}. On obja{wava da je prijem u wegovu stranku definisan Statutom: na predlog op{tinskog odbora i po mestu prebivali{ta, a izuzetno ima i mogu}nosti da se neko primi na predlog Predsedni{tva. Po wegovim re~ima, lokalni odbori DSS-a uglavnom su samostalni u odlu~ivawu, sem kada je u pitawu formirawe koalicije, koju mora da odobri Izvr{ni odbor stranke.

ne, prise}a se Tomi}, pri{ao predsednik kikindskog DSS-a, a svoje mesto u SNS na{ao je kao strana~ki potpredsednik u Kikindi. Prido{lice iz drugih stranaka umeju da se nametnu i kao vo|e, a takav slu~aj napredwaci imaju u Banatu sa Goranom Kne`evi}em, biv{im funkcionerom DS-a i eks gradona~elnikom Zrewanina. Posle optu`nice o zloupotrebi slu`benog polo`aja, on je oti{ao u SNS i sada vodi i zrewaninski i Okru`ni odbor za Sredwi Banat. – On jeste do{ao iz Demokratske stranke, ali to je na{ ~ovek i mi smo to prihvatili – ka`e Tomi}. U Kikindi napredwaci o~ekuju da }e imati samostalnost u odlu~ivawu oko postizbornih save-

„Pokajnici su Bogu mili” Pozivaju}i se na Sveto pismo i “pokajnike koji su Bogu mili”, Branislav Ristivojevi} navodi da su svima wima vrata DSS-a otvorena, a “ja }u prvi pledirati za wih”. Nedimovi} otpozdravqa, `eli im “sve najboqe”, ali ka`e da je tu pri~u zavr{io i da su se razi{li jer vi{e ne dele iste ciqeve, oko EU, decentralizacije i regionalizacije. – U pravilu, Izvr{ni odbor se mora usaglasiti o lokalnoj koaliciji, ali se uglavnom predlog op{tinskog odbora o tome i uva`i jer su to qudi koji poznaju prilike i qude u svojim sredinama – dodaje Ristivojevi}. I tu ima izuzetaka, pa on podse}a na 2004. kada je u Novom Sadu raspu{ten Gradski odbor DSS-a jer su tamo, uprkos protivqewu centrale, napravili koaliciju sa radikalima i socijalistima. Napredwak Ladislav Tomi} iz Kikinde ka`e za na{ list da je odbor SNS-a koji tamo vodi samostalan u lokalnoj politici, sem u ve}im politi~kim akcijama za koje se savetuju sa {efom Okru`nog odbora Branislavom Bla`i}em. Wima je pro{le godi-

za i oni su mogu}i, ka`e Tomi}, sa skoro svima sem sa DS-om i SPS-om. I nabraja: sa DSS-om, SVM-om, grupama gra|ana, pa i sa Ujediwenim regionima Srbije. A ~ini se da je pro{le godine sezona promena ~lanskih kwi`ica otvorena upravo s osnivawem URS-a na ~ijem je ~elu Mla|an Dinki}, lider G17 plus i vicepremijer. U Beloj Crkvi su recimo odbornici DSS-a osnovali grupu gra|ana, pa se kasnije pridru`ili URS-u. I dok jedni ka`u da je razlog tome {to im je biv{a stranka promenila kurs, drugi vide konformizam nekada{wih partijskih drugova koji su do tada, kako je to ranije na{em listu rekao jedan od wih, “imali hleb od stranke”... „ Sne`ana Nikoli}

mo}nim delatnostima: malim voznim parkom i jo{ mawom radionicom za opravku. Nije se kuburilo samo s opremom i tehnikom – kvalifikovanih radnika bilo je veoma malo, svega desetina

radnika - bu{a~a i mehani~ara, nekoliko tehni~ara, te jednocifren broj in`ewera, uglavnom sa skromnom praksom. U te`ak nafta{ki posao, kao radnici na bu{ewu, morali su biti ukqu~ivani radnici drugih struka, pa ~ak i me{tani sela kraj kojih se radilo. Bu{ewe je i{lo vrlo sporo, sa mnogo problema i havarija, a ~esti su bili i po`ari... Bu{e}a postrojewa i te{ka oprema prevo`eni su zapre`nim kolima po raskaqanoj banatskoj ravnici, a bilo je i slu~ajeva kada su, kao neophodna pomo}, na poqa pristizali i tenkovi!? I pored toga, radilo se mnogo i uspe{no, pa je sredinom novembra 1952. prona|eno i prvo naftno poqe kod

Jermenovaca, u Banatu, ~ime je demantovana fama da se na teritoriji Vojvodine ne mo`e na}i nafta. Iako ovo poqe nije veliko, imalo je presudan zna~aj za razvoj ne samo “Naftagasa”, nego i cele naftne industrije u Vojvodini i Srbiji. Zahvaquju}i tom uspehu dobijen je novac za daqa istra`ivawa i razvoj preduze}a, a prvi korak bilo je obrazovawe odgovaraju}ih kadrova. Od 1953. godine, pu{tawem u rad postrojewa „ajdeko“, po~elo je i upoznavawe vojvo|anskih bu{a~a sa opremom zapadne proizvodwe. Iste godine preduze}e i zvani~no dobija naziv “Naftagas” kojeg vi{e nema. Od tada do danas, „Naftagas” se razvijao, mewao, istra`ivawa su se {irila, obim proizvodwe tako|e, tako da novi vlasnici danas mogu da eksploati{u preko milion tona naftnog ekvivalenta godi{we, pri ~emu vaqa re}i da se ve}ina naftnih nalazi{ta NIS-a nalazi se na teritoriji Vojvodine. Od osnivawa pa do kraja godine iza nas, proizvedeno je preko 45 miliona tona nafte i vi{e od 30 milijardi kubnih metara prirodnog gasa na teritoriji Srbije, kao i oko ~etiri miliona tona nafte na koncesionim nalazi{tima Angole. Zapravo, NIS je lane

ostvario najve}u proizvodwu nafte i gasa u posledwih desetak godina, a po rezultatima proizvodwe u odnosu na biznis plan, 2010. je i me|u najboqim godinama od po~etka eksploatacije nafte i gasa. I, da jo{ jednom ponovimo, koliko da se ne zaboravi: skoro ~etrdeset godina sve ove rezultate postizao je “Naftagas”, potom NIS “Naftagas”, a sada je do{ao red na Blok “Istra`ivawe i proizvodwa”. „Dobrila Mla|enovi}

BOGATI NE MARE ZA PORESKI PATRIOTIZAM

Rusi do nogu potukli estradne zvezde ada dr`ava najavi da }e u oblasti poreza voditi politiku koju bi pozdravili i Robin Hud i Kraqevi} Marko, onda se javnost odu{evi. Uzeti od bogatih i dati siroma{nima – to je ba{ lepo, ali nije lako skrojiti zakone koji to omogu}avaju. Ako se krene stazama starih junaka prvo vaqa zapitati: ko je kod nas bogat? Porez na dohodak gra|ana pla}aju oni koji su zaradili bar trostruku prose~nu srpsku platu. Lane je osnovica bila 1,6 miliona dinara na godi{wem nivou, a za ovu }emo saznati uskoro Na pomenutu sumu na{i pravi bogata{i bu se verovatno nasmejali. Toliko zara|uju menaxeri i preduzetnici. Pravi tajkuni nisu tu. Oni imaju dovoqno novca da plate sebi najpovoqniji poreski tretman. ^ak ni ne moraju mnogo da razmi{qaju kako. Dovoqno je da adresu presele u neku od zemaqa gde se porez pla}a po ni`oj stopi nego u ve}ini evropskih dr`ava. Tu su u vrhu Aruba, Kajmanska, Devi~anska i sli~na ostrva. Kod nas je u nekoliko navrata najavqivan specijani porez za one koji ovde rade, ostvaruju profit i `ive, a imaju formalnu adresu u nekom poreskom raju. O tome koliko je realno da Srbija donese zakone i druge propise koji }e dodatno oporezovati bogata{ku populaciju, ekspert za tu oblast Nikola Altiparmakov upozorava da se u proteklih dvadesetak godina dramati~no promenio na~in poslovawa {irom sveta. – Ekonomska golabalizacija postala je novo pravilo, naro~ito u oblasti finansijskog kapitala. Danas jednim klikom “mi{a” mo`ete prebaciti ogromne sume novca s jednog kraja sveta na drugi. Biznismeni to i rade kako bi obezbedili najpovoqniji poreski tretman. Ovakvo poresko pona{awe je sasvim legano i te{ko ga je spre~iti. Zato su mnoge zemqe prethodnih godina smawivale poreske stope kako bi bogate obveznike zadr`ale kod ku}e.

K

Kod nas se isto i{lo u tom pravcu, pa je porez na prihode od kapitala koji je bio 20 odsto prepolovqen – navodi Altiparmakov. On, ipak, nije optimista kada je u pitawu oporezivawa na{ih biznismena koji su posao formalno preselili “u raj”. – Na{e poreske vlasti jo{ nisu uspele da se izbore sa jedno-

Kako god, oprez je preporu~qiv. Dovoqno je setiti se naplate ekstraprofita i kako se to zvar{ilo. Dr`ava je od kompanije Bra}e Kari} naplatili ekstraprofit od 1,8 milijardi dinara, a posle im vratila 2,4 milijarde. Razliku su, razumqivo, podmirili poreski obveznici. Ako nemamo poreske sre}e s tajkunima, {ta je s estradnim

Pred Novu godinu sve je pra{talo u tabloidima od razmetawa ko gde peva i koliko }e desetina i stotina hiqada evra to naplatiti. A gde je tu porez? stavnijim zloupotrebama, poput neizdavawa fiskalnih ra~una, neprijavqivawa radnika, da i ne govorimo o unakrsnoj proveri registovanih prihoda. Pre nego {to krenemo da uvodimo novi poreske oblike kao {to je najavqivani “rajski porez”, bilo bi dobro da prvo re{imo ove probleme – poru~uje sagovornik „Dnevnika”.

zvezdama? Tu se vrte velike pare, s tim da se, za razliku od tajkunske populacije, oni ~ak hvale zaradama. Pred Novu godinu sve je pra{talo u tabloidima od razmetawa ko gde peva i koliko }e desetina i stotina hiqada evra to naplatiti. A gde je tu porez? Teoretski, plati}e ga tamo gde je nastup odr`an. Dakle, za pevawe po ovda{wim gradskim trgovima

i doma}im kafanama novac ide u na{u dr`avnu kasu. Nastupi po Nema~koj, Austriji, Australiji... gde se peva i svira gasarbajterima, oporezuju nadle`ni za da`bine iz tih zemaqa. Naravno, pod uslovom da nisu u pitawu tzv. narukvice, odnosno da lova nije “pala na ruke”. A tu ve} pomo}i nema – dok nekog ne uhvate pa ne plati ozbiqnu globu ili ne zavr{i na robiji! U svakom slu~aju, doma}i poreznici kontroli{u ovu oblast preko agencija koje organizuju nastupe i, bar tako tvrde, ve}ih te{ko}a nema. Uostalom, ruku na srce, ma koliko se busale turbo folk zvezde ipak odavno nisu prva liga kod pla}awa poreza na dohodak – poodavno su ih pretekli advokati, menaxeri, direktori, preduzetnici... U samom Novom Sadu ubedqivo po dohotku vodi vrhu{ka NIS-a, a ostali im nisu ni prineti. Oni ovde pla}aju porez, a koliko im je Vojvodina poreski raj te{ko je re}i. Najvi{i dohodak 2009. je ostvario menaxer iz Novog Sada koji je prijavio 79,3 miliona dinara, a drugi je bio preduzetnik iz Sremske Mitrovice sa 37,5 miliona. Zvezde estrade dotle nisu doma{ile. Kada se podvu~e crta mnogi se pitaju {ta uraditi da bi smo dobili pravedniji poreski sistem. Altiparmakov smatra da je neophodna reforma poreskog sistema, unapre|ewe rada poreske administracije i pravosudnih organa. No, ne{to se na tom planu kre}e na boqe. Tako je direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavqevi} objavio da je zavr{en registar obveznika. Od slede}eg meseca }e podaci o stawu duga i naplati mo}i da se dobiju putem mejla. Elektronskim putem i}i }e i podno{ewe prijava. Rad poreznika }e biti efikasniji, a na moderinzaciji se radi. [to se ti~e reforme preskog sistema, na to }emo jo{ pri~ekati. Svi su “za”, ali kada treba krenuti – onda se povuku. Tako ka`u i Ministrastvu finansija. „ Du{anka Vujo{evi}


6

~esniku ratova devedesetih godina Tihomiru Purdi, koga Srbija sumwi~i za ubijawe i nehumano postupawe s rawenicima u Vukovaru 1991. godine, definitivno }e se, na osnovu dokaza srpskog pravosu|a, suditi u Hrvatskoj. Tako Purda, koji je pre deset dana uhap{en na granici sa BiH na osnovu srpske poternice, ipak ne}e biti izru~en Srbiji, nego }e, na osnovu dogovora ministarke pravde Sne`ane Malovi} i wenog hrvatskog kolege Dra`ena Bo{wakovi}a, ovaj slu~aj u kome se sem Purde za isti zlo~in terete jo{ dva hrvatska braniteqa – Petar Jawi} i Danko Maslov, biti prepu{ten hrvatskom pravosu|u. Me|utim, nakon ovoga i daqe ostaje otvoreno pitawe tajnih optu`nica, odnosno, ponajpre sa srpske strane, nepostojawa objediwenog spiska svih qudi koje Srbija tereti za po~iwene ratne zlo~ine, jer, kako je to predo~ila Sne`ana Malovi}, weno ministarstvo nema te podatke i jo{ radi na tome da sakupi sve postupke koji su se „pogubili“ po op{tinskim sudovima, nakon {to ih je ovim organima prepustilo vojno pravosu|e. Za to vreme su me|unarodne poternice iz tog perioda jo{ na snazi i mnogi ni ne znaju da su tra`eni.

U

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

HAP[EWE HRVATSKOG BRANITEQA OPET POTEGLO PITAWE SLOBODE KRETAWA U STRAHU OD TAJNIH OPTU@NICA

Srbija i Hrvatska sara|uju boqe nego {to priznaju Pro{le godine su ti spiskovi razmeweni ali, dok je Hrvatska Srbiji dostavila listu sa 1.549 imena me|u kojima su i osu|eni, optu`eni i oni koji su tek pod istragom, Srbija je predo~ila drugoj strani imena svega 40 osoba koje se terete za ratne zlo~ine, pri ~emu, kako se ispostavilo, ~ak 39 kraji{kih Srba i samo jednog Hrvata. No, u nedostatku informacija nakon hap{ewa Purde, hrvatski mediji su prethodnih dana spekulisali o postojawu tajnog srpskog spiska na kome su imena 340 hrvatskih braniteqa, pa su tako pomiwali da su me|u wima, izme|u ostalih, i upravnica Vukovarske bolnice Vesna Bosanac i ratni izve{ta~ HTV-a Vi{wa Kamenski Ba}un. – Godine sam izgubio dok, skupa s drugima naravno, nisam postigao da Hrvatska objavi svoje optu`ni-

I Tromblon na protestu Oko 1.500 qudi protestovalo je ju~e u centru Zagreba zbog, kako su naveli, neosnovanog progona hrvatskih veterana i nedopustivog pona{awa hrvatskih vlasti koje bi trebalo da ih za{tite. Protest je organizovala inicijativa “Stop progonu hrvatskih veterana”, koja okupqa vi{e veteranskih udru`ewa, i na wemu je najo{trije je osu|eno hap{ewa Tihomira Purde, koje Srbija sumwi~i za ratne zlo~ine. Vukovarski veteran Petar Jawi} Tromblon, ~ije je obra}awe pra}eno skadirawem “Vukovar, Vukovar”, rekao je da veterani `ive “kao progowene zveri”. “Srbija je agresor Hrvatska je `rtva”, “Povla~ewe tu`be protiv Srbije je veleizdaja!”, samo su neki od transparenata koje su nosili okupqeni. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} poru~io da nema razloga da se veterani ose}aju izdanima. “Veterani su na{ ponos, ali u iznimnim situacijama u kojima je neko prekr{io me|unarodno pravo, deo su interesa pravosu|a”, rekao je Josipovi}, dodav{i da veterani, kao i ostali gra|ani, zaslu`uju punu istinu.

@arko Puhovski

i da se napokon javno prizna do koje mere dve dr`ave na tome dobro sara|uju. – Meni se, naime, ~ini da ministarstva i tu`ila{tva, kao i predsednici dve dr`ave, u nekim stvarima sara|uju mnogo boqe nego {to to smeju javno re}i. Jer, javnost tu saradwu u ve}ini sfera, poput turizma, privrede... podr`ava, ali problemi nastaju kada se pojave ove simboli~ne teme. Zato svake godine u avgustu kada se obele`ava „Oluja“ imamo dve nedeqe zahla|ewe odnosa, po{to svako mora odr`ati svoj govor, a ina~e me|usobno funkcioni{u izuzetno dobro i prepreke koje su ostale su one zbog kojih je rat i po~eo, pre-

Pucao Tromblon a ne Purda? – U slu~aju Tihomira Purde, ako je slu~aja uop{te i bilo, pokaza}e se da on nije prvooptu`eni jer je pucao u nogu. Pucao je drugi ~ovek, poznat pod nadimkom Tromblon, koji je u Hrvatskoj ve} predstavqen kao heroj Vukovara i koji tvrdi da nije ubijao qude, ve} da ih je spa{avao. Pritom, {to se veliki nedostatak hrvatskog sistema, on nikada nije ispitan ni pred jednim sudom u Hrvatskoj jer se znalo da je optu`en. On je iskaz dao samo jugoslovenskom vojnom tu`iocu i tvrdi da ga je dao u logoru pod batinama, {to je, dodu{e, za to vreme sasvim mogu}e. Ali, sve i da jeste tako, on je morao biti ispitan od strane hrvatskih organa – upozorio je @arko Puhovski. ce i sada }e vaqda toliko vremena trebati nekome da to isto napravi i u Srbiji – rekao je za „Dnevnik“ biv{i predsednik Hrvatskog helsin{kog odbora prof. dr @arko Puhovski. Po wegovim re~ima, ono {to dodatno komplikuje stvari je produ`avawe nekih istraga i mogu}nost pojave novih optu`nica i novih qudi na wima, zbog ~ega, napomiwe, treba posti}i da se informacije o tome izme|u Hrvatske i Srbije razmewuju {to je mogu}e br`e

preke simboli~ke prirode – navodi dr Puhovski. Komentari{u}i obja{wewe ministarke Malovi} o rasutim optu`nicama po raznim op{tinskim i okru`nim sudovima u Srbiji, sagovornik „Dnevnika” je ocenio da su u na{em delu sveta qudi obi~no skloniji da veruju u konspiraciju, dok se iza te konspiracije ~e{}e krije obi~an java{luk. – Dobro znam koliko je Hrvatskoj trebalo da sve to prikupi na jedno mesto i nemam nijedan razlog

Ministarka Sne`ana Malovi} na sastanku sa hrvatskim kolegama

da verujem da Srbija po tom pitawu funkcini{e boqe od Hrvatske. Ali uvek je lak{e imati pri~u u srpskoj uroti i hrvatskoj zaveri po kojoj iz Bele Palanke nekako nisu prijavili postojawe neka dva slu~aja, nego otvoreno re}i da stvari ne funkcioni{u kako treba – ukazao je nekada{wi predsednik HHO-a. Zamoqen da prokomentari{e najavu abolicije hrvatskih dr`avqana koji su devedesetih godina pred vojnim sudovima u SFRJ i SRJ u odsustvu osu|eni za dela protiv ustavnog poretka i razbijawe jugoslavije, Puhovski je rekao da je kona~no do{lo vreme da Srbija napravi ono {to je Hrvatska uradila jo{ 2000. godine, kada su abolirani osu|eni za ono {to se u Hrvatskoj naziva oru`anom pobunom nakon raspada SFRJ i progla{ewa nezavisnosti Hrvatske. – To treba u~initi i u Srbiji jer je re~ o dr`avi, SFRJ, koja ne postoji ve} 20 godina. Tragikomi~no je optu`ivati nekoga za delova-

stori~ar Dragoqub @ivISTRA@IVAWA: DESET GODINA RADA ANKETNOG ODBORA ZA UTVR\IVAWE ISTINE kovi}, koji je bio na ~elu O STRADAWIMA U VOJVODINI TOKOM I PO ZAVR[ETKU DRUGOG SVETSKOG RATA Anketnog odbora Skup{tine Vojvodine za utvr|ivawe istine o stradawima civila u Vojvodini tokom i po zavr{etku Drugog svetskog rata, izjavio je da je u tom periodu na teritoriji Srbije stradalo vi{e civila nego vojnika, ukupno jedan milion. Od toga je 110 hiqada postradalih Vojvo|ana iz svih 27 nacionalnih zajednica. – Ono {to se potvrdilo ovim prilikom saop{teno je da je do sanih grobnica. Ova komisija foristra`ivawem je da ni jedan narod da popisano oko dvadeset hiqada mirana je, pak, na inicijativu nenije ni zlo~ina~ki, ni nevin. Ka`rtava sa svim podacima, te da }e kolicine poslanika, ~iji je kqu~da se desi zlo~in uvek se radi o pou ovom procesu u budu}nosti biti ni motiv bio otkrivawe grobnice jedincima, ili pak o ideolo{kim anga`ovani i regionalni arhivi, Dra`e Mihajlovi}a i jednog broja grupama, vojnim jedinicama ili kao i istra`iva~i koji su se do sa~etnika. Do sad se niko ni u Skuppoliti~kim strukturama. A ne o da bavili ovom temom. {tini Srbije, niti u toj komisiji narodu! Nadam se da }e ponije bavio stradwima civila, na sao koji smo uradili barem primer Nemaca, ili Ma|ara, Jeu nekoj meri doprineti javreja, Rumuna, Rusina... Iako je na~awu te svesti me|u gra|a{e istra`ivawe ovoj Dr`avnoj nima – ocenio je @ivkovi} komisiji poznato, ona jo{ nije poza “Dnevnik”. kazala nikakav interes za istraIna~e, istra`ivawe koje `ivawe stradawa civila u Vojvoje sproveo ovaj Odbor Skupdini – tvrdi @ivkovi}. Spomen plo~a postavqena na mestu gde je bio logor „Kni}anin” {tine Vojvodine za vreme On podse}a na to da su rezulatasaziva od 2000. do 2004. goti istra`ivawa koje je pokrajinzvolila uvid u podatke o `rtvama Po wegovim re~ima, utvr|eni dine, a koje je potom nastaska administracija ambiciozno u logoru Ba~ki Jarak, ina~e jedspisak s imenima 85 hiqada `rtavqeno do 2008. pod okriqem inicirala 2001, kada je i forminom od najve}ih posleratnih logova, sadr`i i podatke o tome kad su Vojvo|anske akademije nauran navedeni Anketni odbor, javra u Pokrajini. i gde ti qudi likvidirani. Poloka i umetnosti, predstanosti prezentovani 2008. godine, – Znamo samo da je tu bilo oko vina wih, navodi profesor @ivvqalo je pionirski posao nakon ~ega je deset tomova kwiga s pet i po hiqada qudi, mahom Nekovi}, stradala je do septembra kada je re~ o utvr|ivawu prikupqenim materijalom promaca i Ma|ara – naveo je sagovor1944. godine, a polovina nakon istine o zlo~inima koji su sle|eno Skup{tini APV, Vojvonik „Dnevnika”. okon~awa okupacije, odnosno pose sredinom i krajem 40-tih |anskoj akademiji nauka i umetno@ivkovi} je nezadovoqan i sle formirawa privremenih pargodina pro{log veka de{asti i Muzeju Vojvodine. U toj dozbog toga {to VANU nije pokazatizanskih organa vlasti. On napovali u Vojvodini, s obzirom kumentaciji je i popis imena svih la ve}i interes za ovaj projekat, miwe i da su u utvr|ivawu broja na to da do tada ova pitawa civilnih `rtava iz `rtava kori{}enikada nisu bila u fokusu Vojvodine koje su ni i podaci o pozvani~nih organa vlasti u Dragoqub @ivkovi} tokom Drugog svetMe|u stradalima Vojvo|anima bilo je vi{e od pisu stanovniSrbiji. Ipak, na osnovu pro{loDragoqub @ivkovi}, koji i skog rata i prvim {tva koje je spro52 hiqade Srba, koji su mahom likvidirani od godi{weg dogovora {efova dr`a~lan podobora ove komisije za posleratnim godivodila Kraqevi1941. do 1944. za vreme okupatorske vlasti. va Srbije i Ma|arske, ovim poglaVojvodinu kao i novoformirane nama stradale u na Jugoslavija Me|utim, zna~ajan broj Srba, koji su bili vqem istorije trebalo bi da se u me{ovite srpsko–ma|arske komipreko hiqadu logo1921, 1931 i 1941. ozna~eni kao neprijateqi dr`ave, ubijen je i u godine. narednom periodu bavi i me|udrsije, veruje da }e materijal koji je ra formiranih i u `avna komisija koju su nedavno sakupio Odbor kojim je on rukovoVojvodini i {irom – Kona~an zaprvim posleratnim godinama formirale akademije nauka dve dio do 2008. biti osnov za budu}i Evrope. Uz arhive u kqu~ak koji smo dr`ave. proces istra`ivawa. Me|utim, Srbiji, komisija je izveli je da je meUz to, u Srbiji je pre oko godiskepti~an je u pogledu motiva dekoristila i arhive iz Ma|arske i odnosno {to po wegovom okon~a|u stradalima bilo vi{e od 52 hinu i po dana formirana i Komisilovawa dvaju dr`avnih komisija Nema~ke. wu nije publikovala rezultate qade Srba, koji su mahom likvidija za tajne grobnice ubijenih posle jer ocewuje da je nivo upliva poli@ivkovi}, me|utim, napomiwe ovog istra`ivawa, kako bi {ira rani od 1941. do 1944. godine za septembra 1944. godine, koja takotike u wihov rad – neprimeren. da je u toku istra`ivawa bilo dojavnost imala lak{i uvid u te povreme okupatorske vlasti. Me|u|e ima ambiciju da se anga`uje i – Materijal koji smo mi sakupista problema prilikom pribavqadatke. On dodaje i da je projekat tim, zna~ajan broj Srba, koji su bina prostoru Vojvodine. Naime, li u istra`ivawu koje je trajalo wa dokumentacije, po{to neke inokon~an pre ne{to vi{e od dve goli ozna~eni kao neprijateqi drweni predstavnici su po~etkom gotovo osam godina dostavio sam stitucije nisu pristale da ustupe dine, jer pokrajinska administra`ave, stradao je i u prvim poslejanuara bili u zvani~noj poseti Institutu savremene istorije u materijal. Me|u wima je naveo i cija nije nastavila da ga finansiratnim godinama. Tokom rata predsedniku pokrajinskog parlaBeogradu, koji rukovodi Dr`avop{tinu Temerin, koja ~lanovima ra, zbog ~ega je ostala neobra|ena stradalo je oko 17 hiqada Jevreja, menta [andoru Egere{iju. Tom nom komisijom za utvr|ivawe tajove pokrajinske komisije nije dooko petina podataka. od ukupno 19 hiqada koliko ih je

I

Dr`avu vi{e interesuju ~etnici od civila

we protiv dr`ave koje nema i koja se objektivno raspala na {est-sedam dr`ava. Pritom se tim qudima i u Hrvatskoj i u Srbiji sudilo u odsustvu i ta su su|ewa bila daleko ispod danas prihva}enog profesionalnog nivoa – istakao je Puhovski. Na kraju, postavqa se pitawe kome je onda trebalo da oko slu~aja Purda podigne ovoliku pra{inu i napravi podmeta~inu o postojawu tobo`weg tajnog spiska sa 340 hrvatskih braniteqa koje Srbija tra`i, {to je, kako se ~ini, bilo upereno protiv rukovodstava obe dr`ave istovremeno. Po mi{qewu profesora Puhovskog, „problem“ je u tome {to su na nekim nivoima me|udr`avni odnosi prebrzo dobro razvijeni i deo dru{tva na obe strane to te{ko prati jer takav razvoj situacije ometa wihove interese. O~igledno se, ka`e, poku{ava na}i povod za nove destabilizacije, a ovaj je bio idealan da se ponovo digne tenzija. „ Aleksa Grube{a

bilo u Vojvodini. U raznim logorima posle rata likvidirano je i oko 25 hiqada Nemaca, zatim oko {est i po hiqada Ma|ara, oko dve hiqade Hrvata... Re~ je iskqu~ivo o civilnim `rtvama – rekao je @ivkovi}. On je istakao da je me|u ovim `rtvama zastra{uju}i broj dece starosti od nula do deset godina – wih 25 hiqada! Ina~e, komisija je utvrdila i da su likvidacije obavqane u preko 100 logora u samoj Vojvodini, ali da su Vojvo|ani stradali i u ostalim logorima koji su postojali u ovom regionu i na prostoru cele Evrope. @ivkovi} ukazuje da su mnogi od wih transportovani iz jednog u drugi logor, zbog ~ega se ista imena pojavquju u vi{e logora. – U svakom mestu u Vojvodini u kojem su `iveli Nemci postojao je radni logor, iz kojeg su oni kasnije odvo|eni u druge logore. A desetak tih logora u Vojvodini posebno su se “istakli” po likvidacijama Nemaca. Najstra{niji me|u wima bio je logor Kni}anin, pa onda Ba~ki Jarak... – ka`e @ivkovi}. Zbog velikog broja preme{taja logora{a, u nekim arhivima su naduvani podaci o broju `rtava, po{to su naj~e{}e sabirani podaci o broju logora{a u svim logorima. – ^esto se de{avalo da je jedan ~ovek bio zaveden u ~etiri logora, {to smo uvideli tokom ovog istra`ivawa – ukazao je @ivkovi}. On dodaje da su naduvavawu podataka o civilnim `rtvama posle rata bile sklone sve strane, koje su, “umesto da se bave pitawem odgovornosti i progona zlo~inaca, manipulisale brojem `rtava”. – Takav odnos ne}e doprineti poboq{awu me|uqudskih odnosa. Niti }e zaustaviti vladavinu zlo~ina – smatra @ivkovi}. – Samo objektivnim istra`ivawem i utvr|ivawem gole istine o tim zlo~inima mi bismo se kona~no svesno i planski mogli suprotstaviti svakom potencijalnom budu}em zlo~inu nad bilo kojim ~ovekom. „ Branka Dragovi}-Savi}


nedeqa16.januar2011.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

MOMIR RNI], RUKOMETNA LEGENDA

Nijedan posao nije vredan gubitka prijateqa re nego {to je odgovorio na na{e prvo pitawe, kao i svakom gostu, objasnili smo mu princip “intervjua nedeqe” – kratko, dinami~no, jezgrovito. “Hvala bogu, tako ja i funkcioni{em”, odgovorio je kao iz topa. Rekao nam je potom da bi na papiru mogli da pro|emo u drugi krug takmi~ewa na aktuelnom Svetskom prvenstvu u rukometu i to bi bio uspeh. Favoriti su Danci i Hrvati, zatim Rumuni i mi, i od te ~etiri ekipe tri }e oti}i daqe. “Ne}e nam biti lako, ali kao {to se mi bojimo Rumuna, tako Danci i Hrvati strepe od nas. Mi nemamo {ta da izgubimo, a wih kiks protiv nas mo`e skupo da ko{ta. Veliki uspeh bi bio da obezbedimo kvalifikacije za OI u Londonu 2012, a sve iznad toga }e biti super. Pobedom protiv Hrvata ili Danaca jako bi nam sko~ile akcije”, pri~a nam rukometna legenda Momir Rni}, koja nas podse}a da na SP idemo sa novim selektorom, osam novih igra~a i tri debitanta. Mi ga pitamo da li je takva rokada pred veliko takmi~ewe pametna? – Imali smo netipi~nu situaciju – rezultatski krah na EP u Austriji posle koje je smewen selektor. Sa Vukovi}em smo napravili podvig, pobe|eni su ^esi u dve utakmice i logi~no je da neko bude debitant, odnekle

P

– Realno, to je glavni razlog. Jo{ od odlaska iz Se~wa sam u profesionalnim vodama i to je u meni ostavilo dubok trag. Svaki segment me je tro{io po malo. z [ta se to dogodi, pa ~ovek koji je nekada na le|ima nosio dvojicu i davao golove bude – umoran? – (smeh) Iskreno, posledwih osam godina bila je lo{a ekonomska situacija. Imali smo NIS uz nas, ali i pored toga dosta nevoqa. Odlaskom tog sponzora nastali su veliki problemi. Dobar deo klupske administracije se sru{io na moja le|a, te{ko je to izdr`ati. Verovatno je Momir Rni} na kratko oti{ao iz sporta, da napuni baterije. z Mawak para je ubrzao odluku? – Ne. Radili smo godinu i po dana tokom kojih igra~i i uprava nisu dobili ni dinara. Nisu pare problem, nego situacija u kojoj vas svaki dan neko zove, tra`i da se re{e probleme, a oni se ne mogu re{iti i to vas dovede u sukob s prijateqima. z Posao nije vredan prijateqa? – Izgubiti prijateqe zbog toga – ne zaslu`uje! z Za{to se NIS povukao, {ta su vam Rusi rekli? – Do{li su, privatizovali NIS i jednostavno prekinuli sponzorski ugovor dug 25 godina.

Kafa pre~a od „surfinga” Prethodni gost “intervjua nedeqe” Branislav Guta Gruba~ki pitao je “na nevi|eno” Momira Rni}a da li je kafana prevazi|ena forma za dru`ewe, zbog ~ega }emo uskoro svi biti na “mre`ama”? – Upra`wavam i jedno i drugo. Volim da surfujem, ali sam dobar deo `ivota proveo u kafi}ima. Dan danas volim da popijem kafu, da sednem i ispri~am se sa prijateqima, a internet nema takvu dinamiku i zanimqivost. Ne znam {ta }e biti, ali kafane ne bih mewao. se mora po~eti. Sigurno da }e u duelima s rukometnim velikanima imati {ta da nau~e, da bi bili boqi i pametniji u 2012, kada smo doma}ini Evropskog prvenstva. z Mo`e li da upali najavqena taktita “brani se i daj lak gol”? – U svakom kolektivnom sportu, bez odbrane nema dobrog rezultata. Pogledajte Francuze i Hrvate – kad god su bili prvaci, ili olimpijski {ampioni, imali su dobar miks napada i odbrane. Meni se li~no dopada Vukovi}eva igra, insistira na odbrani i to mo`e biti dobar znak. z Napustili ste “Proleter” posle 8 godina, da li je mogu}e da se Momir Rni} “istro{io”, kako ste priznali?

z Nisu samo vama zavrnuli slavinu... – Iz svojih razloga su na{li ra~unicu da ne `ele da ula`u u sport. Ovde su presekli! “Proleter” je ostao bez generalnog snzora. z Za{to je Srbija prodavala firme i nadala se starim obi~ajima sa novim gazdama? – Ne bih ulazio u politi~ku temu. Ipak, mislim da je bio red i da je bilo logi~no da je NIS, februara 2009, do{ao i dao nam rok od pola godine, recimo. Da imamo prostora da na|emo novog sponozra. Ali odjednom, kada vi 25 godina ra~unate na ne{to, pa vam ka`u “od sutra nemate ni{ta”... z Juniori su bili viceprvaci sveta, kadeti prvaci, a seniori...?

– Da se ne zavaravamo, mi dosta dugo ni u omladinskoj konkurenciji nemamo velikog uspeha. Posledwi put smo 2000. bili evropski juniorski prvaci u Gr~koj. To je bila druga dr`ava, dosta wih su danas nosioci igre u crnogorskoj repreznetaciji i mnogo se izgubilo u prelazu u seniore. z Za{to? – To je te{ko objasniti. Rukomet je do{ao u situaciju da tra`i svoje mesto pod suncem u sportskoj porodici Srbije. Ne zaboravimo da smo samostalna zemqa od ne tako davno, treba}e nam vremena. Opet, na{i igra~i su nosioci igre evropskih klubova. Kada se do|e u reprezentaciju, to pitawe je za stru~ne {tabove, treba ih slo`iti, uigrati. Rukomet polako ide napred, mislim da imamo razloga za umereni optimizam. z Da li smo spremni za doma}instvo EP 2012? – Ne bi trebali da sumwamo u to. Jeste veliki izazov i jedno od najve}ih takmi~ewa, uz svetsko prvenstvo za `ene 2013, {to zna~i da smo stekli imix u svetu. Imamo qudske i tehni~ke resurse, a znamo kakvi smo doma}ini. z Da li }e nam se ponoviti hrvatski scenario – oni sada zatvaraju hale? – Mi ne gradimo nijednu novu, glamouroznu dvoranu ka Hrvati. Iskoristi}emo postoje}e resurse, ali }emo popraviti postoje}u infrastrukturu. Srediti “Pionir”, “^air” }e biti renoviran i dogra|en i Ni{ vapi za takvim centrom. z Da li je istina da su reprezentativci do nedavno birali selektora?

– To su raznorazni komentari. Bio sam predsednik Stru~nog saveta i znam da se u tom vreme selektor birao na Upravnom odboru. Ne vidim mogu}nost kako bi igra~i birali selektora. z Neformalnim pritiscima... – Opet bi to moralo da pro|e kroz forume. Ako bi igra~i imali takav uticaj u forumima, Upravnom odboru, kod predsednika i generalnog sekretara Rukomentog saveza, onda je mogu}e, ali nisam upoznat s tim. z Pitam, jer nam i premijer „kuva kafe”... – Slo`i}emo se da premijera nisu izabrali gra|ani. z Kako ocewujete ideju da se smawi broj poslanika u Parlamentu? – To je tipi~na politika. Kada su donosili Ustav, odgovaralo im je 250 poslanika, sada nekom ne odgovara, pa tra`e da se smawi na 125. Li~no, parlament nam je preglomazan. z Zvu~ite kao da im ne verujete? – Pripadam sportu ceo `ivot, imam drugare iz svih politi~kih opcija, volim da ~ujem, imam mi{qewe, ali da se ozbiqno time bavim – ne! Nijedna dr`ava ne mo`e bez politi~ara, osloweni smo na wih i moramo da sara|ujemo. z Kakvo dru{tvo ostavqamo deci? – Tranzicija predugo traje. Moramo se vi{e pomagati, pre svih politi~ari, da bi mladima ostavili boqu situaciju. U suprotnom, bi}emo krivi sami pred sobom kada se pogledamo. Neka oni smawe li~ne sujete i sukobe, pa }e svima biti boqe. „ Igor Mihaqevi}

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

Na svakom uglu ~ekam te na Guglu

K

a`u da su usmena re~, misao i stvarala{tvo, napose i kwi`evnost, prethodili pisanom izrazu, a ovo vreme nam pokazalo, a kanda i dokazalo, da mo`e i obrnuto. I u toj reverzibilnosti, koja je meni znak velikog poraza ~ovekovog na zemqi, sve do poni{tewa glavnog razloga za wegovo postojawe, one pismene civilizacije, dakle civilizacije uop{te, jedva da se i se}amo. Dosetili smo se na tu temu i zna~ajne sintagme: „Jedan pogled vi{e vredi neg hiqadu re~i!“ A i usmenost nam je uvek boqe i{la od pismenosti, kako je davno otkrila moja pokojna koleginica iz „Dnevnika“ Milanka Gnip, sa svojim nezaboravnim (usmenim) uzdahom: „Ej, da sam pismena kol’ko sam usmena!“ „Ne mogu da se setim jedne re~enice“ naslov je posledwe zbirke pripovedaka prof. dr Mihajla Panti}a, koji ne samo da je najve}i majstor i neprikosnoveni arbitar, autoritet u srpskoj kwi`evnoj kritici (odavno ga zovu i ’Skerli} XXI veka’) nego je ~ak i li~ni prijateq onog zloglasnog \or|a Randeqa, esejiste ba~kog, {ajka{kog i ka}kog. Koji tako|e vi{e ne mo`e da se seti mnogih re~enica, pa ~ak ni celih tema, oblasti, pravaca i grana qudskih dostignu}a, saznawa i znawa. Da, da. Da, prestao sam da pamtim, pa vaqda i da mislim, {to da „lupam glavu“ oko svih tih gluposti na kojima „para ne raste“ kad ve} imam kompjuter, a u wemu – Internet, u Internetu – Gugl, a u Guglu – sve. Tamo pi{e i „na ~im nebo stoji“. Kad se spremam iz ku}e, ne gledam kroz prozor da vidim da l’ }e ki{a, neg se uhvatim za mi{a. I surfujem li surfujem, dok mi odande ne jave {ta da obujem. Nema vi{e onog mu~nog procesa mi{qewa, u~ewa, gruvawa, biflawa, presli{avawa, ponavqawa ili propitivawa. A ono staro, primitivno, zaostalo i u svakom pogledu prevazi|eno razmi{qawe, neko udubqivawe ili analiza... to ti se, bato, vi{e ne nosi. O tome nek odsad vodi ra~una ona puka sirotiwa koja ionako nema druga posla, a ni kompjuter nema od ~ega da kupi, ili ~ak i ima, ali ne ume na wega, a ja i umem, i imam. Uvek smo sawali i verovali da }e nam u sre}noj budu}nosti ma{ine olak{ati `ivot, da }em nam u svemu pomagati, pristajali smo i na glagol „odmeniti“ nas, ne prime}uju}i da je jako blizak glagolu „zameniti“. Pod haubom prvog „spa~eka“ bila su dva kowa (2 CV je i ina~e skra}enica za „du {vo“, {to zna~i „dva kowa“), sad imamo motore od 60 do 150 kowskih snaga, ne moramo, dakle, da okre}emo pedale, nego prosto – sedimo, a idemo. U vozovima i avionima ~ak i spavamo i idemo. To ni tice ne umeju, a lete jo{ od stvarawa sveta. ^oveka, dakle, kojeg je Bog stvorio po obli~ju svome, odmenili su, bar u onim poslovima koji nam ne donose slavu i hvalu, kowi. I taman kad nam se u~inilo da je sve do{lo na svoje mesto i da je pravda kona~no pobedila, uo~ili smo da je to bio tek po~etak tehnolo{ke revolucije. I vid stvarno, do|o{e i parna ma{ina i motori sa unutra{wim sagorevawem, pa traktori koji su odmenili stotine Bo`jih stvorova, pa kombajni koji su odmenili hiqade, da ne idemo sad i na elektriku, raketne avione i atomske podmornice, na atome i molekule, protone i neutrone, jer ne}ete ni{ta razumeti – verujte mi jer ne razumem ni ja. A voleo sam u {koli fiziku vi{e od fiskulture. Dobro, jo{ sam vi{e voleo devoj~ice i recitacije (zbog tih istih devoj~ica), ali to nije za ovu pri~u. Ma{ine su nam sve pametnija, {to nam ostavqa komociju da radimo {ta ho}emo i da budemo sve glupaviji i glupaviji. Mi bez wih vi{e ne mo`emo, a samo je pitawe dana kad }e one bez nas mo}i – itekako. Jednom }e se svakako, ~im, recimo, nestane struje pa se malo odmore i ohlade, dosetiti {ta im je daqe ~initi. A to je – da nas lepo istisnu iz `ivota. A i mi se najzad otarasimo bede. Jo{ }emo im biti i zahvalni – to sami, zacelo, ne bismo ni umeli, ni smeli. „ \or|e Randeq


nedeqa16.januar2011.

SRPSKO NARODNO POZORI[TE U JUBILARNOJ SEZONI

Biti ili ne biti „ Pi{e: Aleksandar Milosavqevi} e} sam u nekoj prilici, pi{u}i o Srpskom narodnom pozori{tu, konstatovao kako se pribojavam da mnogi ovaj teatar do`ivqaju kao tvr|avu. Ima ih koji svoj takav ose}aj temeqe na svesti da je SNP najstarija profesionalna pozori{na institucija u Srba, osnovana pre ta~no sto pedeset godina. Za druge je Srpsko narodno pozori{te metafora tvr|ave budu}i da je ono uistinu nastalo, a i decenijama je funkcionisalo kao svojevrsni bastion kojim se {titi nacionalna, srpska kultura, ponajpre jezik i razni oblici tradicije. Tre}i, pak, ovakvo mi{qewe temeqe na ~iwenici da su neki od najve}ih dramskih, operskih i baletskih umetnika s ovih prostora, ali i uglednih inostranih umetnika, kompletne svoje umetni~ke karijere, ili najva`nije wihove periode, vezali upravo za Srpsko narodno pozori{te. Ima i onih koji ovaj teatar identifikuju s tvr|avom zbog monumentalnog zdawa od 24.000 metara kvadratnih, sme{tenog u najstro`em centru Novog Sada. Zbog svega toga Srpsko narodno pozori{te podse}a na utvrdu, ali ja ne pristajem da o wemu razmi{qam kao o tvr|avi. Zadatak SNP-a vi{e nije da poput trezora {titi nacionalni kulturni identitet, premda

V

INTERVJU ao {to je navikao svoju publiku kod ku}e, Boris Kova~ }e svoj novi muzi~ki projekat pod pokroviteqstvom Sekreterijata za kulturu AP Vojvodine i Fonda za otvoreno dru{tvo predstaviti u Novom Sadu, odnosno Beogradu, na koncertima u Sinagogi (22. januar) i Kolar~evoj zadu`bini (25. januar). Dvostruki album „Chamber Music” (Long Arms/ B92) predstavqa izbor iz opusa Kova~eve kamerne muzike pisane za razli~ite sastave, od guda~kog kvarteta do me{ovitog kamernog orkestra koji broji i do 15 ~lanova, a ~ine ga elitni novosadski kamerni muzi~ari predvo|eni guda~kim kvartetom „TAJJ”, beogradska etno diva Svetlana Spaji}, harfistkiwa Ivana Pavlovi}, klasi~ni gitarista Vuka{in Mi{kovi}... Koncertni repertoar na kojima }e se osim sa „Chamber Music” na}i i kompozicije sa novog albuma „Catalogue of Memories”, mo`e se okarakterisati i kao retrospektiva Kova~eve karijere, {to je vi{e nego dovoqan povod za razgovor sa ovim umetnikom iz Bukovca. – To je sada rezultanta pet, {est godina rada sa petnaestak sjajnih novosadskih i beogradskih muzi~ara sa kojima sam sara|ivao paralelno sa mojim stalnim orkestrom „La Campanella”. Ali, to je i projekat koji ima kontinuitet dug dve decenije i mada sam, posledwih deset godina, na wemu radio kao na ne~emu {to je pored mog glavnog posla, u stvari je to ono do ~ega mi je najvi{e stalo – obja{wava Boris Kova~. – Jo{ krajem devedesetih sam shvatio da, kao profesionalni umetnik, ne mogu da pre`ivim bave}i se kamernom muzikom. Kamerna muzika, svojim jezikom i prirodom, ne mo`e da komunicira s dovoqno velikim brojem qudi i s wom je izuzetno te{ko napraviti profesionalni kontinuitet. U vreme bombradovawa, 1999, odlu~io sam da realizujem projekat koji }e zadovoqavati moje umetni~ke potrebe tog trenutka, a publici dati ne{to {to bi lak{e prepoznala, scenski ubedqivo, sa sna`nom vanmuzi~kom porukom. Napravio sam projekat koji je pogodio u srce tog problema: „Posledwi balkanski tango“. S wim smo obi{li pola sveta i on me je formatirao u performera koji mo`e da, u raznim kontekstima i na raznim scenama, animira prili~no razli~ite profile publike, {to mi je do tada bilo poprili~no strano. Kova~ ka`e da prvih ~etiri, pet godina tog znatno druga~ijeg artisti~kog i profesionalnog anga`mana predstavqaju iskustvo koje ga je definitivno promenilo kao umetnika, ali i u~inilo da shvati da se mora vratiti „~istoj“ muzici,

K

DNEVNIK

c m y

8

ono i daqe treba da bude reprezentant ovda{weg duha, oli~enog i u doma}oj dramskoj, operskoj i baletskoj klasici, ali ono isto tako mora da bude i dovoqno otvoreno za inostranu klasiku. Ali ko drugi, ako ne SNP – subvencionisana institucija, ima zadatak i da promovi{e mlade doma}e dramske, operske i baletske autore, pru`a {ansu novim tendencijama, te da ih na vreme prepoznaje u svetu teatra, dakle i izvan granica ove dr`ave? Zato }emo preispitati sudbinu ovog naroda danas Seobama Crwanskog, ali i opipati puls najmla|eg nara{taja dramskih pisaca inscenacijom komada Dobar de~ko Milana Markovi}a. Otuda }e se na na{em repertoaru na}i operski spektakl Pikova dama ^ajkovskog, no i Mileva Ajn{tajn koju po na{oj naruxbini, a na libreto Vide Ogwenovi}, upravo komponuje Aleksandra Vrebalov, zvezda savremene muzike koja je op~inila ceo svet. Zato smo klasi~nom delu kakva je Karmina burana, blagodare}i Sowi Vuki}evi}, dali druga~iji, provokativni smisao. Otuda }e naspram baleta Don Kihot, nedavno do~ekanog ovacijama, stati novi baleti Sta{e

Zurovca i Maura Bigonzetija. Na toj crti }e u istoj sezoni kod nas re`irati i veteran Dejan Mija~ i mlada Maja Mar~eta. Bavi}emo se Bulgakovqevim dijagnostikovawem nekada{we sovjetske tranzicije, porede}i je s dana{wom, a preispita}emo i aktuelnost crnohumorne Urnebesne tragedije Du{ana Kova~evi}a. Nakon Timona Atiwanina hvatamo zalet i za [ekspirovog Hamleta, ali i za otvarawe Kabarea Srpskog narodnog pozori{ta, koji }e pokazati drugo lice na{ih operskih solista, baletskih igra~a, glumaca, muzi~ara... A da bi sve to postalo mogu}e, neophodno je transformisati Srpsko narodno pozori{te, iznutra ga promeniti, restrukturirawem ga prilagoditi senzibilitetu i zahtevima vremena u kojem `ivimo, otarasiti se nefunkcionalne strukture ispod ~ije qu- ^ekaju}i Hamleta {ture, tvrde kao oklop, proviruju Jer upravo one moraju nanovo da recidivi pro{losti. Potrebno je postanu osnovni razlog zbog kojeg inertnog mastodonta, {to lewo u Pozori{te postoji. Sada, upravo u svom samozadovoqstvu ma{e repom vreme kada obele`avamo sto pederasteruju}i, poput mu{ica, kreaset godina od kada je osnovano, Srptivnost i umetni~ku smelost, natesko narodno pozori{te ima istorati da po~ne da se pona{a kao hirijsku {ansu da se preporodi. Da se tra i adaptabilna ma{ina za praobnovi – i fizi~ki, renovirawem vqewe predstava. zgrade u koju trideset godina prak-

ti~no nije ulagano ni{ta, osim entuzijazma, umetni~kih ambicija i truda onih koji su re{ili da `ive za teatar a ne od wega, ali i organizaciono, u duhu prekog naloga vremena. Pri tom moramo da izbegnemo zamke ove epohe koja umetnost sve intenzivnije iskqu~ivo tretira kao robu. A vrednost robe, zna se, odre|ena je cenom koju je za wu mogu}e dobiti na pijaci. Ili tr`i{tu. Kako vam drago. Umetnost, naime, ne smemo da iselimo iz Srpskog narodnog pozori{ta! Onu pravu, autenti~nu, spremnu da sebe potvrdi smelim iskorakom u novo, druga~ije, sposobnu da privu~e publiku aktuelno{}u i provokativno{}u pitawa koja postavqa sa svojih scena, ali ne i da joj podilazi pretvaraju}i se u jeftinu zabavu. Mi u Srpskom narodnom pozori{tu, u sve tri umetni~ke jedinice, imamo takve predstave. Svesni smo da do takvih predstava nije nimalo jednostavno do}i, ali mi znamo kako ih vaqa napraviti. U SNP-u su nastajale veli~anstvene predstave koje je i publika volela, a i kritika ih procewivala kao antologijske. Bilo ih je neko}, ali ih ima i danas. Mora ih biti i sutra! (autor je upravnik SNP-a)

BORIS KOVA^, KOMPOZITOR, INSTRUMENTALISTA I MULTIMEDIJALNI UMETNIK

^ovek iz Panonije u muzi~kom kqu~u onoj koja je dovoqna samoj sebi – muzici koja nema potrebu za performativnom dimenzijom komunikacije s publikom, za provocirawe konceptualnim, vanmuzi~kim, teatarskim elementima. – Osetio sam i da me stari materijali dozivaju i prozivaju na ponovno pro`ivqavawe i na to da budu zanatski i artisti~ki ubedqivije izra`eni – obja{wava Kova~. – Sve ono {to mi se ~inilo kao najboqe od muzike koju sam pisao, objedinio sam 2004, 2005. godine. Prvo muziku za guda~ki kvartet, u vi{e slu~ajeva ra|ene za plesne i baletske predstave, a onda sam sa desetak muzi~ara, 2006. realizovao jedan prera|en i dora|en raniji rad. Kada podvu~em crtu ispod svega {to sam radio tridesetak godina, mo`da je moja najve}a inspiracija i moje kapitalno delo bilo upravo „Anamne-

sis, ekumenske misterije“, u originalnoj verziji iz 1992. To je bio moj odgovor na tada{wi izazov istorijske i li~ne sudbine kao emigranta koji se, odbiv{i da u~estvuje u krvoproli}u, obreo u Italiji, a potom u Sloveniji i Austriji. Projekat s ekumenskom idejom bio je moj odgovor na nacionalisti~ku histeriju ~ije smo bili `rtve svi koji nisu hteli da se opredele za jednu od zara}enih strana. Nisam mogao godinama da se pomirim s tim da je krajwi rezultat te velike inspiracije i pri~e koju sam tada zabele`io realizovan na prili~no skroman na~in. Sada sam tome pristupio kao prema ne~emu {to mo`e da se o`ivi i usavr{i do kvalitetnog krajweg produkta. Imao sam tu

sre}u da su sjajni muzi~ari koji su u~estvovali u tome dali sve od sebe i sada su na albumu „Chamber Music“ objavqena ta dva materijala koja verujem da su esencija onoga {to sam radio u tzv. „~istoj muzici“. Tome vaqa dodati i moj najnoviji rad, ciklus kompozicija „Catalogue of Memories“, koji sam pro{le zime snimio sa 13 muzi~ara koji }e nastupiti na ovim koncertima. z Ako sada sumirate stvari, kuda to vodi, da li otvara neki novi po~etak ili zaista predstavqa postavqawe kona~nih oblika? – Ovo za mene jeste momenat sumaruma, nekakve rezultante u radu, a na neki na~in i u `ivotu, mada je u prirodi `ivota kao dinami~nog fenomena, ~iji smisao mo`emo da razumemo samo unazad a ne i unapred, sigurno da to otvara i neki

novi prostor. Ose}am pak da taj novi prostor jeste kao mirnije more. Iako se nikad ne zna kada se more mo`e uzburkati, ose}am da polako sti`em u luku. Na energetskom planu ~ovek oseti momenat smirivawa. Ose}am da sam potro{io resurse koji su pri normalnijim `ivotnim sudbinama dugotrajniji. Zaslu`io sam, u najmawu ruku, “beneficirani radni sta`“, rade}i ~esto poslove za troje i vi{e qudi upravo zbog toga {to sam kao “sam svoj majstor“, tj. sam svoj mali sistem koji je morao da zadovoqi sve aspekte bavqewa ovim poslom. Jednostavno, preradio sam se. Nemam vi{e ni snage, niti entuzijzam da bih na taj na~in i tim intenzitetom mogao da nastavim. Ukoliko se ne dogodi neki dra-

mati~no sretni obrt da neki veliki sistem po~ne da radi za mene, za {ta su, `ive}i u ovoj zemqi i u dana{wem globalnom svetu krize za to, realno, mali izgledi... Nadam se barem da }e se posle tog sumaruma i rezultanti koje se sad trudim da ispratim, otvoriti prostor koji }e za mene biti mnogo relaksiraniji od onog u kojem sam bio decenijama. z U va{oj muzici postoji prepoznatqiv spoj senzibiliteta kamerne, takozvane ozbiqne muzike, zatim yeza i improvizovane muzike, kao i napeva narodne, etno ili „world“ muzike. Kako se do|e to tog zvuka i fuzije? – Moj odnos prema muzi~kom jeziku je vrlo jednostavan. On se bazira na zdravorazumskom i intuitivnom pra}ewu onoga {to u tom trenutku imam i `elim da izka`em muzikom. Ne mogu da se na~udim kada neki kompozitor ceo `ivot pi{e samo sakralnu muziku, ne mogu da verujem da on ustaje, le`e, ide u WC, pravi i odgaja decu i {ta ve}, uvek sa tim sakralnim ose}awem stvari. Za sakralno ose}awe stvari potreban je adekvatan jezik koji }e to izraziti, a za napr. erotsko je potreban drugi tip jezika. Za mene je potpuno logi~no da se u jednom slu~aju posegne za plesom kao muzi~kim re{ewem, a u drugom trenutku za ritualom koji }e otvoriti dubinski prostor komunikacije sa transcendentnim. To je potpuno legitimno ako ~ovek bez predrasuda dozvoqava da kroz wega struji duh, proti~u emocije i energije, tj. ukoliko je za wega kreativni ~in ispoqavawe sebe. Taj moj „multistilizam“ nema nikakvo drugo poreklo sem onog da u ~oveku postoji sve to, i samo ukoliko je na delu neka vrsta estetske inhibicije – mi se mo`emo dr`ati puristi~kog koncepta. Umetnost koja je bazirana na estetskom purizmu mi je neprihvatqiva i bez obzira {to sam ~esto imao profesionalne probleme upravo zbog toga, druga~ije ne mogu da zamislim ni sebe ni svoj rad. z „Postistorijska klasi~na muzika iz zemqe Panonije“ zavodqiva je definicija onog {to trenutno radite? – @ivimo u vreme brendova i ovo je moja (samo) ironijska kreacija vlastitog brenda. Ako ho}ete da znate koji je to brend, e pa to je – postistorijska klasi~na muzika iz

zemqe Panonije. Postistorijsko i klasi~no su jasnoj u kontradikciji. Ipak, ja verujem da }e posle istorije ovo postati klasi~na muzika. A mo`da i pre... Na pitawe {ta sviramo odgovorio bih re~ima Branka Andri}a iz davnih vremena kad smo ponekad svirali: „Idemo, KLASIKA, imperium of jazz!“ Onaj institucionalni kulturni establi{ment koji svoju nekreativnost i rigidnost maskira takvim kategorijama kao {to je “klasika“,“ozbiqna muzika“ itd, ionako nikada ne}e hteti mo}i da prihvatiti ono {to nama omogu}ava da se bez predrasuda kre}emo u prostorima stvarala~ke slobode. Izmi{qaju}i nemogu}e kategorije `elim da ka`em da se moj i na{ rad ne mo`e podvesti pod one postoje}e. I to je moja sudbina – premalo sam “davao materijala“ da bi me kategorijalizovali: bio sam premalo xez, premalo klasika, premalo moderna, premalo world, premalo Balkan... „Posleistorijska klasi~na“ je trenutno aktuelna „kategorija“ koja objediwuje i sve prethodne. A zemqa je i daqe ona izmi{qena, na mapama nepostoje}a: Panonija. z Kad se vratimo u kategorijalnu {emu, ponekad komponujete dru{tveno anga`ovane tonove. U Novom Sadu u~estvujete u javnim debatama na temu kulture i uop{te ne delujete kao „umetnik idealista“! – Iskusio sam da visoka umetnost mora stojati na vrlo prizemnim temeqima. Ukoliko ne obezbedim bazu za svoje bavqewe duhovnim prostorima, oni }e usahnuti. Strada}e zbog toga {to je gravitaciona sila horizontalne realnosti takva da wu ~ovek mora prvo savladati da bi mogao da se uspravi. Nikada nisam imao iluziju da se umetnik mo`e baviti samo umetno{}u. Bavio sam se najrazli~itijim stvarima, od toga da svojim rukama gradim studio, sticao sam mnoge zanate koji nisu umetni~ki. Takvi su i ti politi~ki i dru{tveni anga`mani koje preduzimam da bih dao doprinos promeni dru{tvene i kulturne klime. Umetnik je kao i svako drugi odgovoran da kreira svoju dru{tveno politi~ku stvarnost i da se bori za svoje gra|anske i profesionalne interese. ^ovek, kao i svaki drugi. Nimalo ekskluzivan. „ Igor Buri}

[ O R O M

S

B O R

Traga~e su, ako kogod nije znao, ona kolica {to slu`e danaske ko {tenderi za cve}e i trunu na ki{i. Imaju jedan to~ak napred, po sredini, tovarni prostor i visoko uzglavqe, da se teret ne rasipa i dve ru~ke na drugom kraju ije to kadgod bilo motorizacije ko sad. Nije bilo ni puteva ko sad. A {to bi ih i bilo bez motorizacije, samo da ih ~uvamo, glancamo, ~istimo i ~ekamo da nam do|u gosti tuda, ko da su nam predwe, ladne il’, kako ka`u – gostinske sobe, a ne putevi. Da smo u ta vremena i imali puteve, tro{ili bi ih dvared-trired godi{we, samo za sve~are i slavqa, ko i ladne sobe. Onda je bila flasterisana jedna strana {ora, po sredini vaga{i ukaqugaju se kad oki{a, preko {ora mostovi od ogrizina, da se snajke ne ulopaju zdravo, kad idu preko da uzajme malko kvasca, do sutra, dok ne budu u du}an i{le. A i malko da ~uju {ta ima novo i ko je {ta kazo i o}el kogod u goste dolaziti. S gostima il’ bez wih, selo ima ritam koji se po{tuje {ta god da se desi. I kad kogod skrsti ruke, bo`emeoprosti, opet isto pravilo va`i, mora da se uradi mlogo toga. I kad su sveci i crvena slova, isto je. I svatovi kad su, opet neko od doma}ina zadigne kraj od {atre, niko ni ne brine di }e, znaju da se to mora i da ne vredi dangubiti. Da qudima lak{e bude i da mawe dangube, bilo je tu alata i pomagala, da se qudi ne kidaju pod teretom i da budu kadri i sutra da rade. Navek ima ne{to da

N

Na ~emu }emo cve}e dr`ati kad i be

se donese-odnese, da se digod {ta premesti, da se vrati kotlanka u kom{iluk, da se kom{iji odgura bure za {urewe, da se s kraja avlije {togod primesti bli`e... Ta sva{ta je bilo, ne ka`e narod xabe: “Pijan rakiju i vredan posla navek na|u“. Za ozbiqnije prevoze i terete, prezali su se kowi u kola, ako je bilo doba bez snega. Zimi su kola pod {upom bila, skidale se sonice s tavanca, sklapale kad padne prvi sneg, i u wih se prezali kowi. Nije ni moralo bogzna {ta da se vozi, sonice su bile najvi{e za u`ivanciju, onda da se kowi malko istr~e, da se ne ulewe zimi i da ne dobiju jaku krv. Nosilo se i na sonicama sva{ta, nije da nije, al’ i o tom }e do}i red da se divanimo. Za te lak{e rabote, otle-dotle i ~askom, bile su najboqe i najzgodnije traga~e. To su, ako kogod nije znao, ona kolica {to slu`e danaske ko {tenderi za cve}e i trunu na ki{i. Pravili su ih kadgod majstori, kolari. Umeli su to da rade i drugi drveni majstori, al’ nisu trajala ko kad napravi pravi majstor, kolar. Imaju jedan


c m y

DNEVNIK

U P O T R E B A

Traga~e

NAOPA^KE

bi i da ispuste polu (polutku). Sigurnije je bilo na traga~ama. Xak {e}era iz du}ana je bilo boqe dogurati na traga~ama nego na biciklu. O}e xak da pukne il’ da se probu{i na pedalu od bicikla, i „ode mast u propast“, makar {to je u xaku {e}er a nije mast – tako se kadgod divanilo kad kogod napravi {tetu. Na traga~e kako ga metu, tako ostane i ku}i kad stignu. Ako se {togod kabasto pozajmqivalo il’ kome {ta davalo, opet je bilo lak{e na traga~ama, nego u rukama. Sva{ta se nosilo tako, kadgod je morala i kapija da se otvara, nije se moglo pro}i na mala vrata, silan teret je mogo na traga~e da stane. Bilo je i cirkusa, nije da nije. Kad je kogod imo besnu `enu a volo je da povu~e u bircuzu malko vi{e, onda kad uvati kajas i ne zna {ta je dosta, kad vi{e ne mo`e, traga~e su bile ta kap koja prelije ~a{u. Uzmu ga be}ari tako o`deranog i iskike}enog, metu ga na traga~e i guraju ga ku}i iz kafane. Traga~e su imale to~ak okovan {inom, onda mangupi ne guraju tog {to ne zna di je onom stranom bez flastera, jok,

Biqana @egarac: „Za mu{karce sam bila nedosti`na.” Foto: S. [u{wevi}

zioner koji je na du`nosti radiotelegrafiste upropastio sluh do takvog stepena da je s protokom godina skoro potpuno ogluveo. “Kako su roditeqi gledali na va{ koncept slobode?” “Majka je govorila: ’Udaj se...’ A otac me je podr`avao: ’Pusti ti wu, zna Biqana {ta radi...’” “Da li za ne~im `alite?” “Da li `alim? – Pa, `ao mi je {to vi{e nisam mlada, lepa i zgodna... Ha-ha-ha... Ina~e, ni~ega mi vi{e nije `ao! Volim egzoti~na putovawa, i mnogo sam putovala... Jeste li letovali na ostrvu Iosu, Egejsko more, blizu Krita? Obo`avam to ostrvo!... A, ovde, imam jednu prijateqicu u La}arku, fina `ena, i imam prijateqicu u Rumi, isto fina `ena, udata, ima decu... U Vogwu? Sad }e ispasti da se opet pravim va`na, ali nemam ja ovde skim da komuniciram. Nemamo teme. Pro|em ulicom, ka`em ’Dobar dan’, da ba{ ne pro|em }ute}i...” Biqana @egarac, penzionerka. O~i jake i samosvesne individualnosti, pomalo otsutnog i zamagqenog pogleda, posledica ravni~arske hladno}e – bar ja tako mislim – smrznutog, tvrdo zasne`enog, predbo`i}nog predve~erja u Vogwu, koje se brzo zgru{wava, mra~i i oksidira u zidovima wenog pernatog dvori{ta na glavnoj vogawskoj {trafti, elegantno su zastakqene dioptrijom srubqenom u pastelnom plavocrnom okviru, ~iji moderni dizajn, oblik i boja (naro~ito boja), upareni s kosom, ocrtani na belom licu bez {minke, upu}uju na feministi~ki, gra|anski `ivotni koncept, slobodnu i samo`ivu li~nost sa Stavom i Idejom i visoku estetsku inteligenciju (i, uop{te, inteligenciju). Ko`a wenog lica uravnote`enih crta i volumena, lica koje, prirodno, vi{e nema po`eqnu jedrinu i elasti~nu zategnutost, izgleda mi nekako jo{ ble|a, ble|a, svakako, nego ina~e, posledica ledene svetlost umiru}eg dana, tako mutnog, da se ~ini kao da se jutros nije ni rodio... A da se Biqana @egarac opet rodi? “Da se opet rodim? @ivela bih istim `ivotom! Volim slobodu, {ta }u, takva sam... Ha-ha-ha... Uvek sam imala visoko mi{qewe o sebi. I danas ga imam. A mu{karci? Za mu{karce sam bila nedosti`na.” Biqana, `ena koje nema. „ @eqko Markovi}

z Kleptomanija je bolest. Kra|a nije.

ez traga~a ostanemo

na {or, gun|a i onda je sve pro|e, dok opet onaj wen ne do|e na traga~ama ku}i. Kad su nam do{li putevi, kad je flaster pova|en i kad su napravqene betonske staze nuz ku}e da se narod ne kaqa i da nema pra{ine kad uve~e poseda na klupu, stigla i motorizacija. Ajd’ {to ima biciklova, bilo ih je i ranije, al’ stigo{e i motori. E od tih motorbiciklova se nije moglo ni ondak mirno `iviti. Bilo je i ondak manguparije {to je jurcala ispod prozora, nije svet jo{ bio naviko da sredinom {ora ima ravan put. To vam je kanda neka ravnote`a, ima i danas sveta koji nije naviko da nuz ku}e ima trotoara. I jedni i drugi su bili ugro`eni od motorizacije. Kanda da je navek bilo gore onima {to su i{li nuz ku}e. A kanda da su i ondak bili malko ve{tiji od onih sa sredine {ora. Kad su krenuli da jure motorima ispod prozora, onda gazda kad ~uje motor, spusti {e{ir malko ni`e na ~elo pa brzo iza|e na sokak i zaustavi tog {to tuda juri. Lepo mu ka`e da ne juri tuda, istr~a}e dete il’ }e kogod iza}i iz avlije, opasno je. Onda ako opet projuri, sutra ga opet zaustavi, al’ podigne {e{ir visoko na ~elo i ka`e: Slu{aj, radi}e traga~e! E, onda ga vreba i slu{a kad }e opet tuda da juri. Namesti traga~e blizu vrata, pa kad ~uje motor ne izlazi, nego samo vrata otvori. Kad proceni po zvuku da je onaj s motorom blizu, samo izgura traga~e prid wega. Posle onaj s motora, kad ispravi korman, nacentrira predwi to~ak i kad ga pro|e ~voruga na glavi, vi{e nikad ne tera tuda, nego ide putom. Zato su putevi i bili napravqeni. I niko se ni na koga ne srdi, bar ne divane glasno. Nije ovo najgora primena traga~a, makar da tako izgleda. Najgore mi je {to nema vi{e kolara, nema vi{e ni novih ni starih traga~a, sve su samo stare, prekvalifikovane da budu stela`e i {tenderi za cve}e, kisnu i zimuju napoqu. Setimo ih se samo s prole}a, kad treba novo cve}e saditi. Trunu i propadaju. Na ~emu }emo cve}e dr`ati kad i bez traga~a ostanemo? Ko zna, mo`da nam onda ni do cve}a ne}e biti, kakvi smo. „ Bora Oti}

N

z Sad se vidi, sad se zna ko }e kome, ko je u komi.

„furik“ a druge nisam ni pito, nisam se setio. Pita}u. Kad je bilo marve i sermije, bilo je i |ubreta, stare traga~e su slu`ile da se |ubre iz {tale pregura na gomilu. Novije traga~e su bile za ~istije poslove. Na wima se nosila slama, detelina, snopovi kukuruzovine, ogrizine iz jasala. Zimi kad su zabija~ke, jedna pola svin~eta je komotno stajala na traga~e, lak{e je bilo tako nego da je dvojica nose do kujnice. Jo{ ako sporo rade i ako su ve} malko „nakupili“, mogli

vojske), koji pod strehom, svijene ki~me iznad pawa na drvqaniku, sekirom cepka potpalu u crnim rukavicama i ~ak{irama upasanim u ov~ije vunene ~arape, a zatim, pevu{e}i u kragnu, testeri{e letvu na rudi traktorske prikolice (parkirane pored ru`i~astog traktora, bez kabine), da bi onda drva pripremqena za slatku ve~erwu vatru uneo pod plafon – otac je Biqane i Du{ice @egarac, nekada{wi vojni radiotelegrafista, jedno vreme sa slu`bom u Sarajevu, invalidski pen-

z Vladu }ete prepoznati po koraku: jedan napred – dva nazad.

Na wima se nosila i slama, detelina, snopovi kukuruzovine...

eke `ene do kraja `ivota nose o~evo prezime! Biqana @egarac je `ena s licem hladne i prirodne lepote. Dan na izdisaju stegnut je u kle{tima minusa, pa je i wena lepota hladnija i prirodnija, mo`da, nego ina~e. Plavo-crne, umereno ekscentri~ne nao~are, zabodene u kosu kao u crni sneg s prelivima plavo-lilavske nijanse, sinhronizovane s nao~arima, i karike od belog zlata probodene kroz resice u{iju, veli~ine (omawe) narukvice, to je sve od “nadgradwe” na wenom beskrvnom, prirodnom, nebrawenom licu – licu lepe i pametne `ene – koje me, takvo, obliveno emulzijom hladno}e, zavu~eno u ve{ta~ko krzno crne jakne, asocira na smrznuti papir (ako mi je u istinitoj pri~i dopu{teno ovo lepo preterivawe). Zatekao sam je na dvori{tu roditeqske ku}e u Vogwu, obraslom smrznutom sne`nom mahovinom i zabelasanom ogledalcima leda, cupka s noktima u xepovima crne jakne pored drvene kotobawe i nove crvene limuzine – kupila je auto pre neki dan, i s wim se malo~as dovezla iz Novog Sada (“I{la sam kod o~nog lekara, vid mi je rapidno oslabio... I ocu po lekove.”). I, dakle, bez obzira {to smo s ulice kroz robusnu zidanu kapiju banuli bez najave u wenu privatnost i, samim tim, svojim strategijskim upadom, doveli nepripremqenu `enu pred svr{en ~in, Biqana @egarac, rastere}ena provincijalne sumwi~avosti, snebivawa i i{~u|avawa, ne samo da ne pravi problem oko iznenadnog upada likova koje prvi put vidi, nego se samnom upu{ta u dijalog iskreno i ironi~no, duhovito i – cini~no, kao da je se uop{te ne ti~e ni ko smo, ni gde }emo razgovor da objavimo, a po najmawe je se, izgleda, ti~e “{ta }e svet re}i” u Vogwu, kada pro~ita u novinama da je Biqana @egarac izjavila: “Uvek sam imala visoko mi{qewe o sebi. I danas ga imam.” “Da li je ’visoko mi{qewe’ razlog {to se niste udavali?” upitah @egar~evu, arhitektu po struci, koja je 1. januara zagazila u penziju, zara|enu u Direkciji za igradwu op{tine u Sremskoj Mitrovici. – “Ili je sloboda, ako je to sloboda, va{ `ivotni projekat?” “Prvo, da vam ka`em, ta~no je da se nikad nisam udavala, pa i u ovim godinama, da se pojavi neki mu{karac, nikada se ne bi ven~ala... nikada... Takva vrsta vezivawa nije mi potrebna. A da li je `ivotni projekat? Moja li~na filozofija? Ne. Kad sam bila mlada, pazite, bila sam jako lepa, jako zgodna i jako pametna devojka! Sjajno sam plesala. Pobe|ivala sam na plesnim takmi~ewima u Dubrovniku, hotel ’Splendid’, pa na Kopaoniku, Jahorini... I ja sam se u mladosti mogla vezati samo za mu{karca koji je pametniji i lep{i od mene.” “I takvog, za sada, niste sreli?” “Ne.” “U Sremskoj Mitrovici?” “Nigde.” Dobro, za{to u interesu braka, mo`da i qubavi, ili, bar, produ`ewa vrste, nije snizila kriterijume?” “Ha-ha-ha... Da snizim kriterijume? Ha-ha-ha... Imala sam neke prilike i poku{aje, nudili su mi brak, ali, da vam otvoreno ka`em, nikada mi nije bilo stalo do vezivawa. Posle dva-tri susreta sa kandidatom, nekoliko unakrsnih pitawa... plus-minus... I ve} vidim s kakvim slabi}em ili glupanom imam posla! I gotova pri~a. Tako da ja, jednostavno, ne da ne mogu da na|em srodnu mu{ku du{u, nego ne mogu da na|em pogodan medij sa kojim mogu da razgovaram, tako da bude zadovoqena i moja emotivna i moja intelektualna li~nost i moj obrazovni nivo... Smrzla sam se! Uvela bi vas u ku}u, oprostite, ali i unutra je hladno, dok ne nalo`imo... Tata cepa drva za potpalu...” “Sa ocem `ivite u ovoj ku}i?” “Da-da. @ivim sa ocem Du{anom @egarcem. U onom delu ku}e, tamo, `ivimo nas dvoje, a u onom delu, tamo, `ivi moja ro|ena sestra Du{ica. Imam trideset pet godina radnog sta`a kao urbanista u Mitrovici, a pedeset devet godina }u napuniti sad u avgustu. Ka~i me ovaj zakon, pa sam od pre neki dan u penziji... I {ta jo{ da vam ka`em? – Tata je poreklom Li~anin, o`enio se za Ru`icu, na{u mamu... umrla je dvehiqadite... a ona je ovu ku}u – podignuta je tridesetih godina – nasledila od svoje majke. Deda mi je ~uveni Vogawac Triva Krstono{i}, ~u}ete o wemu, strastveni golubar, dr`ao je golubove, eno, tamo, vidite otvore u krovu kotobawe. Prazna je, izdali smo zemqu u arendu. Kad je mama umrla, ja sam se iz Mitrovice... – tamo imam garsoweru, imam i stan u Novom Sadu – ...ja sam se onda, iz Mitrovice, doselila ovde u ku}u, nisam htela da tata ostane sam, i od tada sam sa wim... I volim ovde! Volim prirodu. Ovde sam slobodna. U Vogwu se najboqe ose}am. Ovde se psihi~ki odmorim. A – sestra Du{ica, doselila se pre tri godine. Zavr{ila je farmakolo{ko in`ewerstvo i, sad, studira farmaciju...” Bele patkice {etaju avlijom. Koko{ke ~avrqaju pod lampom (jaja snesena u slami iza bureta). Crna koza, smaragdnih o~iju, i wena lepa devoj~ica. Ku~e pulina, slatki{ koji – laje. I laje. I laje. I laje. Krma~a, bela kao sneg, s papcima na zidu obora. Gleda strance. Dvori{tem velike i sre|ene ku}e, ku}e du`om, sa {est prozora na fasadi (spu{tenih roletni), dominira kotobawa svedene forme (“Ho}e da je sru{e, a ja ne dam...”), ozidanog prizemqa podvu~enog ciklom, s dve prostorije, svetlo`utog dezena, organizam rasu{enih i rastre{enih drvenih kostiju, s “mansardom” u sredi{tu, zapravo s natkrivenom terasom na kojoj su vrata, pristup u kotobawu, s vre}ama obe{enim o strop i pletenicama belog luka i papri~ica, s merdevinama i s otvorima za golubove u trouglastom ~elu malog, qupkog zabata (dva-tri goluba motre nas iz golubarnika). Starac s kojim sam poku{ao da razgovaram, karikiran pod velikom, sme{nom, crnom kapom, oborenom na obrve, oklopqen u vojni~kom mantilu (zaostav{tina socijalisti~ke

z Od vas ne vidimo boqe.

biraju flasterisanu stranu. Klopara i klepe}e to~ak po frasteru, jo{ oni malko i nadignu galamu, bude ti i sviraca ako je ostalo novaca, nema ko ne iza|e na {or da vidi {ta se to de{ava, ili bar ne proviri iza firange. Na }o{ku pre ku}e od tog {to se voza sve se smiri. Lagano i u ti{ini do|u do ku}e, najhrabriji u|e u avliju, otvori brzo kapiju {irom i onda krenu svirci, sve po redu, ko kad su krenuli selom: „Mala soba, crvene firange, evo meni mojega bitange“... Bude tu posle i sva|e i metla gazdaricina radi, i oklagija ima posla. Preti besna gazdarica i u{icom od sikirice, i da ga nose tamo odakle su ga doneli, i da joj ne treba taki. Svakog ~uda tri dana dosta, tri dana snajka ne izlazi

Biqana, `ena koje nema

z Ako Srbi u svakom slepcu vide vo|u, zna~i da su dalekovidi.

to~ak napred, po sredini, tovarni prostor i visoko uzglavqe, da se teret ne rasipa, i dve ru~ke na drugom kraju. Te ru~ke su u bogatim i vrednim ku}ama bile izgla~ane i uglaisane ko da imaju polituru. Valda su zato kadgod qudi i imali obi~aj da pqunu u {ake i da se late posla i alata, da boqe stegnu {akama. Kad je bilo reda, posla i voqe da se radi, traga~e nikad nisu ostajale na dvori{tu, da kisnu il’ da ih sneg zaveje. Ni na suncu nisu stajale, da ih sunce ne pe~e, da se drvo na rasu{uje jako i da ne puca. Zato su i trajale dugo, ko ti brkati dedaci koji su unuke u red uterivali, da od wih ~ovek bude i da budu ~uvarni i dobri doma}ini. Traga~e oko Subotice zovu „tali~ke“, bra}a Rusini ih zovu

9

@ I V O T A

Ilija Markovi}

R O M

nedeqa16.januar2011.


SPORT

nedeqa16.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

NO]AS PO^IWE OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU

Srbi napadaju titule Prvim grend-slem turnirom u Melburnu, no}as po~iwe nova teniska sezona. Otvoreno prvenstvo Australije u svetu „belog sporta“ smatra se startnom linijom kada su trke za ATP i VTA bodove u pitawu, a sve pre toga (Hopman kup, turnir u Sidneju itd) samo je zagrevawe za „ono pravo“. @reb za ovo veliko takmi~ewe je poznat, a u konkurenciji se na-

Tipsarevi}, dok }e u dublu pa`wu srpske javnosti zaokupqati nastupi Nenada Zimowi}a u paru s Mikaelom Qodrom. Ve} no}as, prvog dana Australijen opena, na teren „Rod Lejver arene“ istr~a}e Novak \okovi}, koji se sastaje sa [pancem Granoqersom. Naravno, Nole, koji je tre}i nosilac, va`i za velikog favorita, ali ne treba smetnuti s uma da mu rival sti`e iz nadaleko

(jedini grend-slem pehar osvojio je upravo u Melburn parku, 2008. godine), izvesno je da na{ as veoma seriozno ulazi u takmi~ewe i motivisan je da zabele`i {to boqi po~etak sezone. Naravno, izuzetno je lako tako ne{to napisati, a |avolski je te{ko bele`iti pobede u ekstremno jakoj konkurenciji, gde su prva dva favorita, ipak, [panac Rafael Nadal i [vajcarac Roxer Federer. Nole je raspolo`en stigao u Melburn, svestan i svojih i kvaliteta rivala, a sigurno je da nas hrabri wegova izjava data pre nekoliko dana: - Svako u jednom periodu karijere prolazi kroz mini-krizu. Morate da je prevazi|ete, da ustanete i ka`ete: „Ok, sada zaista `elim da se vratim, sada moram da se posvetim sportu, odigram nekoliko dobrih sezona i do|em do `ivotnog ciqa, a to je prvo mesto na svetu”. Danas }e na teren iza}i i Viktor Troicki koji igra me~ s Rusom Tursunovim na terenu broj 18, odnosno, odmah posle wega, na istom mestu, kopqa }e ukrstiti Janko Tipsarevi} i Rus Zverev. Troicki igra u `ivotnoj formi, o ~emu svedo~i prva ATP titula iz Moskve, pa osvajawe Dejvis kupa, odnosno ju~era{we finale u Sidneju. Viktor je sazreo kao igra~, spreman je da se ume{a

Pobednicima 2.200.000 australijskih dolara

Novak \okovi}

Bozoqac nije uspeo Srpski teniser Ilija Bozoqac ne}e nastupati u glavnom `rebu Otvorenog prvenstva Australije u tenisu po{to je u Melburnu pora`en u drugom kolu kvalifikacija od doma}eg predstvanika Australijanca Grega Xonsa sa 6:7 (5), 7:6 (7), 8:10. Bozoqac je posle velike borbe u tri seta na kraju ipak morao da pru`i ruku Xonsu, koji je odlu~uju}i gem osvojio na servis Srbina. Bozoqac je kod rezulatata 8:8 imao dve brejk prilike koje su ostale nerealizovane. U kvalifikacijama za prvi gren slem sezone nastupao je i Nikola Chiri} koji je pora`en na startu kvalifikacija od ~estog nosioca, Amerikanca Rajana Svitinga.

Viktor kre}e prvi Danas }e na terene iza}i sva trojica na{ih predstavnika u mu{kom singlu. Troicki i Tursunov igraju tre}i me~ na 18. terenu, a odmah posle na teren }e Tipsarevi} i Zverev . Novak \okovi} }e zakqu~iti program na centralnom terenu, „Rod Lejver areni“, negde oko 13 sati.sa Granoqersom. lazi i sedmoro igra~a iz Srbije. U mu{kom singlu nastupi}e na{a trojica Dejvis kup junaka - Novak \okovi}, Viktor Troicki i Janko

~uvene {panske {kole tenisa i da nikada ne sme olako da se shvati. Ipak, obzirom na ~iwenicu da je \okovi} najavio napad na titulu

Pobednicima u mu{kom i `enskom singlu pripa{}e po 2.200.000 australijskih dolara, dok }e finalisti inkasirati po 1.100.000 . Za ulazak u polufinale, garantovana suma iznosi 420.000 dolara. U mu{kom i `enskom dublu pobednicima }e pripasti ~ek na 454.00 dolara, dok }e finalisti dobiti upola mawe - 227.250 dolara. Za ulazak u polufinale ~etiri najboqa para bi}e nagra|ena s po 113.000 dolara. Kona~no, pobednici me{ovitih parova bi}e posle Australijen opena bogatiji za 135.000 dolara, dok }e pora`enima u finalu pripasti 67.500 australijskih nov~anica. Za ulazak u polufinale igra~i }e biti nagra|eni s po 33.900 dolara. u borbu za ulazak me|u prvih 20 igra~a sveta, a upravo bi igre u Melburnu mogle to da potvrde. Realnost je, me|utim, da `reb nije bio milostiv ni pre wemu, ni prema Janku, jer Troicki bi, ako sve bude kako pri`eqkujemo, ve} u tre}em kolu i{ao na Novaka \okovi}a, dok Tipsarevi}, ako pobedi Zvereva, u drugom kolu ide na veoma neugodnog Fernanda Verdaska. [to se dama ti~e, Srbija }e i u ovoj konkurenciji imati tri predstavnika. Tu su Jelena Jankovi}(7. nosilac), Ana Ivanovi} (19. nosilac) i sve ubedqivija Bojana Jovanovski. Dvema biv{im kraqicama `enskog tenisa `reb je u prvom kolu za rivalke podario ruske igra~ice. Jelena igra protiv Kudrjavceve, a onda bi je ~ekala boqa iz me~a Bondarenko (Ukrajina) - Peng (Kina). Na drugoj strani, Ana }e

Jelena Jankovi}

Ana Ivanovi}

TURNIR U SIDNEJU

Troicki prokockao pobedu Viktor Troicki se radovao, a @il Simon tugovao pre malo vi{e od mesec dana, kada je Srbija u Beogradu osvojila Dejvis kup savladav{i u finalu Francusku. Uloge su se u Sidneju zamenile Simon je slavio, a Troicki je morao da mu pru`i ruku, peti put u karijeri, u isto toliko susreta. Nekada{wi „broj {est“, trenutno 41. na ATP listi, savladao je 11 mesta boqe rangiranog Srbina u finalu turnira u Sidneju 7:5, 7:6 (4). Ali, kakve je {anse propustio Beogra|anin koji }e uskoro proslaviti 25. ro|endan. Prvi je oduzeo servis protivniku, ali je izgubio prvi set, a u drugom je napravio ~ak dva brejka i poveo 3:0. ^ak i po{to je dozvolio Simonu da anulira taj „minus“, Troicki je imao 6:5 i servis! I to je prokockao. Posle skoro dva sata borbe izgubio je ~etvrti put u petom ATP finalu (osvojio samo Moskvu kra-

Viktor Troicki

jem pro{le sezone), dok je Simon pove}ao ionako visok procenat uspe{nosti na zavr{nim predstavama - u desetom finalu trijumfovao je osmi put. Troicki i Simon su se, odlukama selektora, mimoi{li u finalu Dejvis kupa. U me|uvremenu, Viktor je postao „francuski d`elat“, zakqu~no sa pobedom nad Ri{arom Gaskeom u Sidneju. Me|utim, Simon je u subotu na

momente podsetio na dane kada je bio {esti teniser sveta i naro~ito zahvaquju}i mentalnoj snazi i velikoj dozi samopouzdawa, prekinuo je seriju Troickog protiv „trikolora“. Obojica su igrala agresivno, bilo je dosta gre{aka, ali i lepih direktnih poena. Viktor je bio vidno nervozan posle gubitka prvog seta {to je preto~io u brzo i ubedqivo vo|stvo na po~etku drugog, ali ni to mu nije bilo dovoqno ~ak ni za izjedna~ewe. Po zavr{teku me~a smogao je ipak snage da se na{ali i nasmeje. Simon je, naravno, bio dobro raspolo`en i zahvalio se linijskom sudiji koji je u jednom od presudnih momenata u taj-brejku dosudio „fut fol“ Viktoru Troickom

{to je Francuzu utabalo put do me~ lopte. Simonova {ala je izazvala smeh kod svih, pa i kod pora`enog finaliste. Troicki je bio slobodan u prvom kolu turnira u Sidneju, a na putu do finala pobedio je Argentinca Huana Ignasija ^elu, Francuza Ri{ara Gaskea i Nemca Florijana Majera. Kao i Troicki, i Simon je do zavr{nice turnira stigao bez izgubqenog seta, a savladao je Jen-Su Lua iz Tajpeha, sa kojim }e se sastati i na startu Australijan opena, Portugalac Frederiko @il mu je predao me~ posle prvog seta, a onda je bio boqi i od Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova i Letonca Ernestsa Gulbisa. Simonu je pripalo 250 ATP poena i 77 hiqada dolara, a Troickom 150 poena i 40.500 dolara. Turnir u Sidneju predstavqa zagrevawe za Australijan opena na kome }e Troicki startovati protiv Rusa Dmitrija Tursunova.

prvo igrati protiv Makarove, a onda protiv pobednice me~a [nider ([vajcarska) - kvalifikantkiwa. Kada govorimo o mogu}nostima, dve na{e prve dame me|usobno bi mogle da se sretnu u ~etvrtfinalu, ali to je ne{to {to je veoma daleko i ~ime }emo se baviti tek kada i ako pro|u prepreke koje ih do tog eventualnog sudara ~ekaju. Bojana Jovanovska nije imala puno sre}e, jer na debiju u Australiji igra s ^ang iz Kineskog Tajpeha, ali ve} u drugom kolu ide najverovatnije na drugog nosioca, Ruskiwu Veru Zvonarjevu. Bilo kako bilo, pred nama su dve zanimqive nedeqe koje }e biti ispuwene vrhunskim tenisom, jer gotovo svi najboqi su u Melburnu i `ele da ve} na startu sezone poka`u kakve su im ambici-

je i koliko su spremni da ispune ciqeve. Teniski svet pri`eqkuje novi duel u mu{kom finalu izme|u Nadala i Federera, ali se mi ipak nadamo da do wega ne}e do}i, ve} da }e pravo da se pojavi u zavr{nom susretu izboriti, recimo, Novak \okovi}. Titula u Melburnu je veliki izazov za sve teserke i tenisere, woj streme i na{i najboqi igra~i i zbog toga }e tokom narednih 14 no}i, ube|eni smo, TV aparati u Srbiji biti non-stop ukqu~eni i veliki broj qudi }e s podo~wacima i}i na posao. Devojke i momci iz Srbije su zaslu`ili na{u pa`wu, ima}e podr{ku iz otaxbine, ali znamo da ona ne}e izostati ni s tribina u dalekoj Australiji u kojoj `ivi veliki broj na{ih zemqaka. A. Predojevi}

Federer brani titulu, Serena odustala Titulu u mu{kom singlu brani [vajcarac Roxer Federer, koji je pro{le godine u finalu bio boqi od [kota Endija Mareja sa 6:3, 6:4, 7:6. Kod dama, me|utim, pro{logodi{wa slavodobintica Serena Vilijams je odustala od takmi~ewa zbog povrede, a ona je lane bila boqa u zavr{nom susretu od Belgijanske Enan (6:4, 3:6, 6:2). Kod mu{kih parova u 2010. su trijumfovala ameri~ka bra}a

Brajan, koja su u finalu savladala srpsko-kanadsku kombinaciju Zimowi}/Nestor sa 6:3, 6:7, 6:3. Sestre Serena i Venus Vilijams savladale su u finalu `enskog dubla Karu Blek (Zimbabve) i Lejzel Huber (SAD) sa 6:4, 6:3. U finalu miksa lane su najboqi bili Kara Blek i Leander Paes (Indija), koji su finalu pobedli Makarovu (Rusija) i Levinskog (^e{ka) sa 7:5, 6:3.

Ferer osvojio deseti trofej David Ferer, trenutno sedmi teniser sveta, proslavio je osvajawe desete titule u karijeri. U finalu turnira u Ouklendu savladao je Argentinca Davida Nalbandijana, 27. na ATP listi - 6:3, 6:2. Kuriozitet je da je Ferer pre ~e-

tiri godine tako|e bio najboqi u Ouklendu {to mu je bila prva titula na tvrdoj podlozi. [panac je bio prvi nosilac. Zaradio je 250 ATP poena i 72.600 dolara i napravio lepu uvertiru pred Australijan open.


SPORT

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

11

PARTIZAN PRODAJE NAJBOQE IGRA^E

Kleo u \enovi, Jovanovi} u Izraelu Partizan je blizu prodaje Kleversona Kordove Klea. Preostalo je samo da se utana~e detaqi, pa da se crno-bela „devetka“ preseli u \enovu. Posao bi trebalo da bude zakqu-

da }emo odbraniti titulu. Zato smo se dogovorili da Kleo igra do leta u Partizanu. - izjavio je predsednik Partizana, Dragan \uri}. Prvi ~ovek Partizana ne `eli da pri~a o finansijskim de-

Kleberson Kordova Kleo

~en uskoro, ali }e u tom slu~aju Kleo do leta ostati u Beogradu i tek onda pre}i u italijansku luku. Tako }e srpski {ampion imati ubojitog napada~a u prole}nom lovu na „duplu krunu“, a \enova }e imati vremena da se re{i vi{ka stranaca. - \enova ima problem sa strancima, a nama je Kleo potreban kako bismo bili sigurni

Zvezda tra`i rivala Uprava fudbalskog kluba Crvena zvezda imala je `equ da generalnu probu pred nastavak sezone u Superligi Srbije ima sa Olimpijakosom, ali je klub iz Atine morao da odbije ponudu tima sa Marakane zbog obaveza. Crvena zvezda je `elela da me~ sa ‘bratskim’ klubom odigra 23. februara, ali Pirejce samo dva dana ranije o~ekuje derbi sa Panatinaikosom pa je taj datum otpao. Me|u ’crveno-belima’ je postojala `eqa i da rival u posledwoj proveri bude i Juventus, ali od starta nije postojala realna osnova za taj susret, tako|e zbog obaveza „stare dame“. Jo{ ranije je otpala mogu}nost i da se odigra me~ sa Zenitom, koji je potpisao protokom o tehni~ko-poslovnoj saradwi sa Zvezdom. Posle svega, ostalo je nepoznato ime rivala „crveno-belih“ u generalnoj probi pred prole}ni deo sezone.

Kahriman novi golman Tavrije Jedan od najboqe ocewenih golmana u Superligi Srbije, ~uvar mre`e Javora Damir Kahriman, kao {to je i najavqeno pred kraj 2010. godine, karijeru }e nastaviti u ukrajinskom klubu Tavrija. Kahriman je predstavqen kao prvo poja~awe Tavrije, sa kojom je potpisao ugovor na sve i Damir Kahriman po godine. Pouzdani golman je pregovorao i sa ruskim klubom Krila Sovjetov, ali je ipak procenio da }e se boqe sna}i u Tavriji gde su godinama oslonac ekipe su srpski igra~i, Slobodan Markovi} i @eqko Qubenovi}. Tavrija je trenutno deveta na tabeli ukrajinske lige i ima devet bodova mawe od Karpata, koji se nalazi na mestu koje vodi u kvalifikacije za LE.

taqima. Ipak, transfer }e biti vredan ~etiri i po miliona evra, od kojih }e crno-beli dobiti odmah kaparu od milion, a preostali iznos Italijani }e im uplatiti na leto. Sve tri strane }e biti zadovoqne, to je najva`nije – \enova jer }e dobiti odli~nog napada~a koji }e se lako prilagoditi uslovima igrawa u Italiji, Partizan jer je dobro profiti-

rao kupovinom i prodajom Klea i naravno Brazilac jer }e karijeru nastaviti u Italiji“, zakqu~io je Dragan \uri}. Kleo }e imati s kim da pri~a na srpskom u \enovi, ~iji su ~lanovi Bo{ko Jankovi} i Nenad Tomovi}, biv{i igra~i Crvene zvezde, kao i nekada{wi igra~ Vojvodine, Danijel Aleksi}. Tomovi} i Aleksi} su trenutno na pozajmicama u Le}eu i Grojter Firtu, ali }e se vratiti na leto i do~ekati Klea. Tim Davida Balardinija ima problema sa napada~ima, naro~ito posle sva|e Luke Tonija sa predsednikom Enrikom Preciozijem posle koje je iskusni napada~ nedavno oti{ao u Juventus. \enova je u dosada{wem toku prvenstna dala samo 13 golova, koliko i ]ezena (obe ekipe odigrale 18 utakmica), {to je najmawe u Seriji A posle „fewera{a“ Barija, ~iji su igra~i na 19 me~eva 12 puta bili strelci. Za razliku od Klea, Marko Jovanovi} }e, skoro je izvesno, narednih dana napustiti {ampiona Srbije. Prva ponuda Hapoela za 22-godi{weg {topera je odbijena, ali su crno-beli prihvatili drugu - ve}u. - „Hapoel je brzo i korektno reagovao i Jovanovi} }e obzirom da ima dozvolu Partizana da karijeru nastavi u inostranstvu, oti}i u Izrael. - izjavio je \uri}.

NEMA^KA BUNDESLIGA

Remi Volfsburga i Bajerna Fudbaleri Volfsburga i Bajerna igrali su nere{eno - 1:1 u me~u 18. kola Bundeslige. Gosti su poveli golom Milera u sedmom minutu, a izjedna~io je Riter u 86. Obe ekipe nisu iskori-

doneo je Frings u 90. minutu. Sent Pauli i Frajburg igrali su 2:2. Golove za Sent Pauli dali su Ebers u 13. i Asamoa u 68. Kod gostiju, u listu strelaca upisao se Sise u 61. i 75. minutu.

Kraft brani penal Grafitea u Volsburgu

stile po jedan penal. Prvo je Lam u 21. minutu propustio da svoj tim dovede u vo|stvo od 2:0, a Grafite u posledwim trenucima prvog dela me~a nije iskoristio penal. Menhengladbah je u gostima savladao Nirnberg 1:0, a jedini gol na me~u postigao je Noj{teter u osmom minutu. [tutgart je na svom terenu pobedio Majnc 1:0 golom Harnika u 79. minutu. Verder je pobedio Hofenhajm 2:1. Doma}i su poveli u 37. minutu pogotkom Pizara, a izjedna~io je Vuk~evi} u 87. Pobedu doma}inu

U utakmicama 18. kola fudbalskog prvenstva Nema~ke postignuti su slede}i rezultati: Verder - Hofenhajm 2:1 (1:0) (Pizaro 37’, Frings 90’ - Vuk~evi} 87’), [tutgart - Majnc 1:0 (0:0) (Karnik 79’), Volfsburg Bajern 1:1 (0:1) (Riter 86’ - Miler 7’), Nirnberg - Menhengladbah 0:1 (0:1) (Noj{teter 8’), Sent Pauli - Frajburg 2:2 (1:0) (Ebers 13’, Asamoa 68’ - Sise 61’, 75’), Bajer (Leverkuzen) Borusija (Dortmund 1:3) (0:0) (Kisling 80’ - Groskrojc 49’, 53’, Gece 55’).

Katar ne `eli zimski Mundijal Jedan od ~elnika Organizacionog komiteta Svetskog prvenstva u fudbalu, koje }e 2022. godine biti odr`ano u Kataru, Mohamed Bin Hamam izjavio je da Mundijal ne}e biti odr`an u zimskom periodu. Ve}ina fudbalera i trenera zatra`ila je da Mundijal bude odr`an tokom zime, jer je tada prose~na temperatura u Kataru oko 25 stepena Celzijusa. Temperatura u junu do{ti`e ~ak i 50 stepeni Celzijusa, a mogla bi

da ugrozi zdravqe igra~a i gledalaca. Ovu ideju, izme|u ostalih, podr`ali su predsednik FIFA-e Sep Blater, kao i prvi ~ovek UEFA-e Mi{el Platini. Me|utim, Bin Hamam tvrdi da }e SP biti odr`ano kako je i ranije planirano. - Nije nam u interesu da organizujemo SP tokom januara i februara. [ampionat }e biti odr`an u junu i julu 2022. godine. - rekao je Bin Hamam.

IZ FK VOJVODINA

Novi re`im rada Iza fudbalera Vojvodine je prva sedmica rada u kojoj su odradili merewa i osetili uvek dobre terene u FC „Vujdin Bo{kov“. Od sutra ih u Veterniku o~ekuje novi re`im rada. - Prelazimo na dva treninga dnevno, a igra~i }e imati obavezu na celodnevnom boravku u centru, ta~nije, dok se ne zavr{i drugi trning - nagove{tava trener Zoran Milinkovi}. Kako zimske pripreme odmi~u, {iri se i spisak poznatih suparnika novosadskim crvnobelima. Prvi }e Vo{i na meg-

Real vra}a Van Nistelroja? Uzimala, davala... Takav je Real Madrid. Prodao je Ruda Van Nistelroja Hamburgeru pro{le godine, a sada ga `eli nazad. I Holan|anin `eli da se vrati na Santjago Bernabeu. Pustite me ili vi{e ne}u da igram za Hamburger. - navodno je rekao 34-godi{wi napada~ napu{taju}i trening ekipe Armina Feha. „Kraqevski klub“ mora hitro da reaguje, jer trener @oze Muriwo nema napada~e. Otkako se povredio Gonzalo Iguain, Portugalac prakti~no ra~una samo na Karima Benzemu od klasi~nih {piceva. I tra`i poja~awe, jer na Argentinca ne}e ra~unati do kraja sezone. Struka Reala je sela i razmotrila mogu}nosti na tr`i{tu neophodan im je golgeter koji zna {panski jezik i poznaje situaciju u klubu, kome ne bi trebalo mnogo da se privikne na novu sredinu i koji, naravno, daje golove. Tako je izbor pao na starog lisca, Ruda Van Nistelroja, koji je za Madri|ane igrao od 2006. do 2010, nastupio je na 68 utakmica i postigao deset golova.

dan Radni~ki iz Sombora 22. juna. Sa Dowim Sremom Novosa|ani }e igrati 26. januara, a 29. januara, dva dana pre polaska na pripreme u Crnu Goru, Vojvodina }e gosovati u Ma|arskoj i odmeriti snage sa Videotonom. Na pripremama u Budvi i Be~i}ima crveno-bele o~ekuju dueli sa Mogrenom, Petrovcem i Grbqem, 2, 5. i 9. februara, dok se tr`i rival za 12. februar. Mladi golman Lazar Petkovi} sa nepunih 14 godina preselio se sa porodicom iz Novog Sada u Italiju, a nedavno je

potpisao stipendijski ugovor s Milanom. Nema sumwe da se radi o izuzetnom talentu, a Vojvodina bi, u skladu s vremenom provdenim u wenim redovima, trebalo od Italijana da dobije obe{te}ewe prema propisima. Novosa|ani se nadaju da ne}e imati problema kao {to ih imaju sa \enovom, gde je isplata za Danijela Aleksi}a (pocrveneo u petak u 74. minutu igraju}i za Grojterfirt na gotovawu u Karlsrueu - 1:1) poprimila obrise „{panske serije“. S. S.

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Gu{}e sito Nakon zdravstvenih pregleda, testirawa i dvodnevne pauze fudbaleri Hajduka su nastavili pripreme za prole}ni deo superliga{kog prvenstva. Stru~ni {tab je imao pune ruke posla: jedna grupa ( desetak standardnih prvotimaca poput Bogi}a, Komazeca, Maksimovi}a, Pauqevi}a, @ivanovi}a, Kasalice, Jovanovi}a, Fejse, Petrovi}a...) na Va{ari{tu je odra|ivala trening, dok je 25 momaka podeqenih u dve ekipe na glavnom terenu odmerila snage, sve pod budnim okom {efa stru~nog {taba Hajduka Dragoquba Bekvalca. Uspe{nija je bila plava ekipa koju su ~inili:Bra}, Top~agi}, Koji}, V. Kova~evi}, Kosti}, Ki{, Bakovi}, Varga, Mi{i}, Timi}, Baleti}, te Kaurin i Sekeru{ i ona je belu ekipu koju su ~inili: Manolov, Red`i}, M. Kova~evi}, Markovi}, Lali}, ]ovin, Sedlar, Licemberger, Su{i}, Mara{ i Bagi}, pobedila sa 1:0 golom kojeg je u fini{u susreta, na lepu asistenciju Mi{i}a postigao Kosti}. Bela ekipa je imala par pri-

lika, najizgledniju Bagi} kada je lepo sa petnaestak metara {utirao, ali je pogodio pre~ku. - Period uhodavawa je pro{ao. Evo, na delu videli 35 igra~a, {to kroz trening, {to kroz utakmicu i sito je ve} po~elo da radi, tako da }e od ponedeqka ve} se to malo isfiltrirati. Od ponedeqka, kada po~iwe onaj pravi dril ne}e biti puno igra~a: od ovih 35 drilom }e biti obuhva}eno dvadesetak igra~a – rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. Stalno pomiwete re~ dril. [ta pod tim podrazumevate, odnosno, {ta igra~e Hajduka od ponedeqka o~ekuje? - Igra~i od ponedeqka mogu da o~ekuju ono {to svi profesionalci treba da rade da bi opstali u superligi. Ni mawe ni vi{e. Dakle: kilometri i kilometri u nogama, znoj i {to bi narod rekao „ko pre`ivi – pri~a}e“ – poru~io je svojim izabranicima {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. \. Bojani}

Princ nesre}an u Rimu Kapiten Rome Fran~esko Toti (34), koji je celu karijeru proveo u rodnom gradu, prvi put je nagovesti da bi mogao da napusti “vu~icu”. “Princ Rima” nezadovoqan je odnosom trenera Klaudija Ranijerija prema wemu, a sve je kulminiralo u nedequ kada je igrao samo u nadoknadi vremena u porazu od Sampdorije (2:1). - Mislimo o sada{wosti, vide}emo {ta }e biti. Bio sam uznemiren {to igram samo posledwa ~etiri minuta - rekao je Toti posle razgovora sa Ranijerijem i predsednicom kluba Roselom Sensi. Toti, koji je sa Italijom bio prvak sveta 2006. godine, nije prvotimac ove sezone, a do sada je uvek isticao da }e u Romi zavr{iti karijeru. - Razgovarali smo o onome {to se dogodilo i o budu}nosti. Tu`an sam kad do|em u Trigoriju (trening centar), a sre}an kada odem sa treninga.

Fran~esko Toti

Ceo “ve~ni grad” podr`ava svog kapitena i ~eka rasplet, a trener Ranijeri isti~e da ne mo`e be Totija. - Toti je kqu~na figura u mojim planovima. Ne mogu nigde drugo da ga zamislim osim u Romi. Toti je posledwi put u{ao kao zamena u sudijskom vremenu

pre ~ak 15 godina, 23. decembra 1995. godine na me~u sa Juventusom koji je Roma dobila 2:0. Tada je trener Rimqana bio Karo Macone. - Toti je bio 19-godi{wak, dete. Vodili smo i me~ je bio re{en. Izmena je bio na~in da se okon~a utakmica ali i nagrada za Fran~eska. Me|utim, izmena u tom me~u bila je potpuno druga~ija od one protiv Sampdorije. Kao navija~ bio sam {okiran. Razumeo bih da je Roma vodila 2:1, s obzirom na wegovu sposobnos da ~uva loptu. Me|utim, ne mogu ni da krivim Ranijerija. I ja sam bio trener i mogu da ga razumem. Nije lako biti trener, ~esto se na|e{ u situaciji da donese{ te`ak i nepopularan izbor - rekao je Macone. Toti je do sada je za Romu odigrao 592 utakmice i postigao 249 golova. On je sa klubom osvojio jednu titulu prvaka Italije (2000/2001) i {est nacionalnih kupova.


12

SPORT

nedeqa16.januar2011.

DNEVNIK

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Bane spa{ava ^elzi Man~ester siti }e preno}iti na vrhu tabele Premijer lige, posle goleade u me~u sa Vulverhemptonom i pobede od 4:3. ^elzi je pobedio drugi put u posledwih deset me~eva, a strelac vode}eg gola u me~u protiv Blekburna bio je Branislav Ivanovi}.

nosti) podr`avaju upravo „gra|ane“. Ali, su se u Man~esteru prvi poradovali gostuju}i navija~i kada je Nenad Milija{ iskoristio asistenciju Meta Xervisa i iz drugog poku{aja savladao Xoa Harta. Od tog trenutka po~iwe ofanziva i preokret Man~ester sitija. U 41. minutu bilo je 1:1, a u 66.

Lampard ~estita Anelki

Trener Sitija Roberto Man}ini odlu~io je da od prvog minuta me~a protiv Vulverhemptona uvrsti najnovije skupoceno poja~awe - Edina Xeka. On je ve} „kupio“ doma}e navija~e izjavom da je ~uo da je Man~ester siti popularniji u gradu od Junajteda i da mnogi poznati likovi (javne li~-

KRENULI KIKIN\ANI

Ciq opstanak u ligi

Nakon du`e zimske pauze, u subotu po prvi put ove godine ponovo su o`iveli klubske prostorije Gradskog stadiona u Kikindi ispuwene glasovima fudbalera srpskoliga{a. U klupskim prostorojima okupilo se 20 fudbalera kojima se ispred Uprave kluba obratio predsednik @eqko Bodro`i}. - Pred nama je te`ak zadatak, a to je da ispravimo negativan saldo iz jeseweg dela, odnosno obezbedimo opstanak u ovom stepenu takmi~ewa. Ako svi zajedno budemo dobro odradili pripremni period mo`emo se nadati i uspehu. Do slede}e nedeqe izmiri}e se sve obaveze prema igra~ima.Uz nas }e finansijski stati prvotimac beogradskog Partizana i reprezentativac Mladen Krstaji} koji je svoju igra~ku afirmaciju stekao u na{oj sredini. O~ekujemo boqu saradwu sa op{tinom. [to se ti~e trenera i daqe }e na klupi {ef struke biti Milan Mi{a Kovrlija, dok }e wegovi pomo}nici ostati Branislav Pa{i}, a trener golmana iskusni Dragan ]iri} - rekao je Bodro`i}. [ef struke Mi{a Kovrlija obratio se igra~ima slede}im re~ima: Pred nama su zimske pripreme koje }emo odraditi u zavinosti od vremenskih prilika na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. O~ekujem od vas da pru`iti maksimum. Doneli smo odluku da igra~i koji su zauzeti mogu trenirati kada za`ele. Ina~e, kako nezvani~no saznajemo da Kikin|ani imaju nameru da se sastanu s upravom srpskoliga{a Slobode iz Novih Kozaraca oko dogovora za razmenu igra~a. Po zavr{etku dogovora, odr`an je trening,a me|u igra~ima nisu bili prisutni golmani hajrovi} i Magda, Rosi}, Buni} ... Prvu pripremnu utakmicu Kikin|ani planiraju tek posle 1. februara. M. S.

ve} 4:1, odtoga dva gola Karlosa Teveza! Edin Xeko je bio asistent kod tre}eg gola Sitija (strelac Jaja Ture) i ve} je po~eo da se uspla}uje Man}iniju koji je po{to-poto hteo da ga vidi u svom timu. Do kraja me~a, me|utim, jo{ dva gola upornih gostiju, pa se Man}iniju smrklo lice i poska-

kivao je pored terena. Na kraju, sve se sre}no zavr{ilo na Siti koji sada predvodi premijerliga{ki karavan. Olak{awe na Stamford brixu, na licu Karla An}elotija! Italijan bi trebalo da ka`e hvala snala`qivom Branislavu Ivanovi}u, ~ijim je golom u 57. minutu ^elzi probio bedem upornog i ~vrstog Blekburna. Bio je to korner, Xon Teri je glavom prebacio do Ivanovi}a, koji je pored trojice igra~a Blekburna, ukqu~uju}i golmana, proturio loptu u gol. To je Banetov tre}i gol ove sezone u Premijer ligi, a, zanimqivo, jo{ jedan je dao Blekburnu u utakmici u gostima, kada je ^elzi dobio 2:1.Osmehe „plavaca“ upotpunio je Nikolas Anelka golom u 76. minutu, kojim je ^elzi zape~atio trijumf. Rezultati 23. kola:^elzi Blekburn 2:0 (0:0) /Ivanovi} 57’, Anelka 76’/, Man~ester siti Vulverhempton 4:3 (1:1) Kolo Ture 41’, Jaja Ture 53’, Tevez 48’, 66’ - Milija{ 12’, Dojl 68’p, Zubar 86’/, Stouk - Bolton 2:0 (1:0) /Higinbotam 37’, Eterington 63’/, Vest Bromvi~ Albion Blekpul 3:2 (1:1) /Odemvinge 38’, 87’, Morison 52’ - Vohan 11’, Tejlor-Fle~er 80’/, Vigan - Fulam 1:1 (0:0)/Rodalega 58’ - Xonson 87’/.

Vujani} gladan trofeja Milo{ Vujani} sutra dolazi u Beograd kako bi poja~ao Partizan. Iskusni 30-godi{wi ko{arka{ u posledwe vreme pru`a odli~ne partije u dresu atinskog Panionisa, a `eqa mu je da u istom ritmu nastavi i u crno-belom dresu, ~ija mu je te`ina dobro poznata jer ga je ve} nosio. - Da imam 33 ili 34 godine ostao bih ovde do kraja karijere. Bez razmi{qawa. Ali, imam 30 godi-

~ajno odska~u, tako da od borbe za trofej unapred nije bilo ni{ta. Ostali smo i bez izgleda da se borimo za tre}u poziciju. Vra}a se ku}i posle deset godina. - slim da nije bilo boqeg poziva. Partizan se prvi javio i to je za mene je mo`da i najboqi rasplet. Pogotovo sada kada sam gladan uspeha. Vra}am se u klub u kome sam proveo mo`da i najlep{e godine u karijeri izazov mi odgovara, ambicije nam se poklapaju.

`ni, ali nisu timovi koji ne mogu da se pobede. Mnogo zna o „kraqevima“ iz Madrida protiv kojih je igrao u dresu Barselone i Mursije. - Real je po imenima najja~i. U posledwe dve godine igraju sa dosta oscilacija – svakog mogu da pobede sa 30 poena razlike, ali i od svakog mogu da izgube. Neophodno je da se odigra punih 40 minuta, sna`no u odbrani i {ansa mo`e da nam se uka`e. U Efesu sam bio,

U prethodnim klubovima imao je veliku slobodu u igri. - Bo`i}a i Kecmana kao stariji tu sam da pomognem mladim momcima. Prene}u im ono ~emu sam u~en i kako sam odgajan u Partizanu kod Du{ka Vujo{evi}a, uz Danilovi}a i Divca u rukovodstvu. Pri~a}u im o tome kako su me u~ili odnosu prema treningu i radu. A mogu sigurno i da prenesem osam godina iskustva u inostranstvu, da im ka`em {ta ih o~ekuje posle Partizana. Sa crno-belima }e u Top 16 fazi Evrolige se boriti protiv Real Madrida, Montepaskija i svog biv{eg kluba Efesa. - grupu svi ka`u da je najte`a. Ulazimo u trku kao autsajderi, ali ne i bez `eqa. Rivali su sna-

znam dosta igra~a jo{ iz tog vremena. Imaju tako|e visoke ambicije, napravili su vrlo dobar tim, imaju visok bud`et, ali jo{ ne prave sjajne rezultate. Zaslu`uju respekt, ali ne treba ih precewivati i pla{iti se. Kqu~ni su me~evi u Areni, bori}emo se iz sve snage, pa {ta bude. Vujani} je gladan trofeja, a oni se „love“ na doma}oj sceni. Sasvim je logi~no da je posle svih promena Partizan ovu sezonu po~eo ne{to lo{ije. Sada su dobili nekoliko va`nih utakmica u gostima i na dobrom smo koloseku. U crno-belom taboru ambicije su uvek iste – titule. Uz to debitant sam u NLB ligi, pa `elim da dodam i taj trofej u kolekciju. - zakqu~io je Milo{ Vujani}.

@ENSKA SUPERLIGA

Blok i servis za pobedu NIS Spartak – Klek 3:0 (25:10, 25:11, 25:20) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 350. Sudije: Dejan Anti} (Subotica) i Robert Leko (Novi Sad). SPARTAK: Fa}ol, Memi{evi} 1 (libero), Brankovi} 11 (3 bl, 1 as), Cveti~anin 11 (1 bl, 5 as), Heli} 7, Bogdanovi} 14 (7 bl), Radenkovi} 6 (5 as), ^e{qar, T. Mati} 9 (1 as), Oluji} 2, D. Mati}, ^ovi}. KLEK: I. Vasiqevi}, Peri} 2 (1 bl), Bodiroga 1 (1 bl), D`ami} 8 (2 bl, 1 as), Bogdanovi} 1, J. Vasiqevi}, T. Staji} 4 (1 bl, 1 as), Jaki} 6 (2 bl), ]uri} 3, Tarana, Oro, M. Staji} (libero). U prvoj utakmici u 2011. godini odbojka{ice Spartaka su opravdale epitet favorita i sa 3:0 su savladale ekipu Kleka. Spartak je bio boqi u svim elementima igre, a mlada ekipa nije mogla da parira suboti~kom superliga{u. Doma}e su posebno bile dominantne na servisu i u bloku, a iz ova dva

elementa osvojile su skoro jedan set (24 poena). Povele su go{}e sa 1:0 na otvarawu utakmice i to je bilo prvo i jedino vo|stvo Kleka u prvom setu. Spartak je brzo preokrenuo rezultat, a prvu seriju doma}e su stvorile na servis Tawe Mati} i kontre Ane Bogdanovi}. Spartak je bio jo{ dominantniji u drugom setu, a uz dobre servise Danice Radenkovi} i Aleksandre Cveti~anin Golubice su povele sa 19:5. U fini{u seta trener Gale{ev je ukazao {ansu mla|im igra~icama, pa su se doma}oj publici predstavile D. Mati}, Oluji}, ^ovi}, Fa}ol. Sa dva as servisa zavr{ni set je otvorila Danica Radenkovi}, go{}e su se dr`ale u egalu uvodnih nekoliko poena, no, bilo je to sve {to su mogle. Ponovo je servis napravio razliku, Cveti~anin je mu~ila prijem Kleka, a wene saigra~ice su bile neumoqive u kontrama. N. S.

DAKAR RELI

Pobede Kome i Al-Atijaha [panski motociklista Mark Koma pobednik je Relija Dakar, koji je danas zavr{en u Buenos Ajresu. Ovogodi{we izdawe Relija Dakar vo`eno je u Argentini i ^ileu, a Koma je po tre}i put u karijeri trijumfovao na ovom takmi~ewu. Belgijanac

Koma je pobedio s 15 minuta i ~etiri sekunde prednosti u odnosu na Francuza Sirila Desprea, dok je Sagmajster u generalnom plasmanu zauzeo 61. poziciju. U konkurenciji automobilista pobedio je Naser Al-Atijah iz Katara. On je po prvi put u karijeri trijumfovao na ovom takmi~e-

Milo{ Vujani}

na, ose}am se dobro i `elim da igram na vrhunskom nivou barem jo{ dve-tri godine“, rekao je Vujani}. - Da ne bude zabune, meni je u Panioniosu lepo. Re~ je o klubu sa velikom tradicijom, za koji su igrali mnogi na{i asovi po~ev od Bobana Jankovi}a i Paspaqa… U wemu je veliki trag ostavila i nekolicina srpskih stru~waka – \urovi}, Ivkovi}, Pavi}evi}, Trifunovi}. ^ast mi je da sam nastavio tako lepu tradiciju. Ali“… O napu{tawu Atine i povratku u Beograd odlu~ile su - Vujani}eve ambicije. - lim da se borim za titule. Da jo{ osvajam. U Gr~koj je sve i pre po~etka poznato, za Panatinaikos i Olimpijakos su rezervisana prva dva mesta, jer kvalitetom zna-

IVBL @ENSKA LIGA

Pale u nastavku [ibenik - Vojvodina NIS 74:55 (16:21, 15:11, 27:10, 16:13) [IBENIK: Dvorana Baldekin, gledalaca: 400, sudije: Hordov, Vuki}, ^iki}. [IBENIK XOLI: ^aki} 4, Bali}, Lokas 13, Cigi}, Misura 7, Semeren, Roje, Ciabov, Ivankovi} 22, Salopek 6, Stampalija 10, Vasovi} 12. VOJVODINA NIS: Milo{evi} 1, ^abarkapa 6, ^orto, Bo{kovi} 16, @ivadinovi} 4, Krwetin 6, Vu~kovi}, I. Terzi} 6, Luka~, \uki} 1, M. Terzi} 15. Ko{arka{ice Vojvodine NIS zavr{ile su mini turneju po Hrvatskoj gde su vezale dva SPUST U VENGENU

Krol najbr`i po te{koj stazi

KOZAR^ANI OSTALI BEZ TRENERA

Memedovi} oti{ao

Kona~no je iz Novih Kozaraca stigao potvrdan odgovor da je iz kluba oti{ao {ef struke Puni{a Memedovi} koji je tokom jeseweg dela na klupi zamenio Slobodana @ivkova. U ekipi vi{e nema ni sportskog direktora Milanka ^anka. Zbog svega iznetog pripreme Kozar~ana za prole}ni deo prvesntva po~e}e tek za nekih desetak dana, a ekipi predstoji gr~evita borba za opstanak. M. S.

ISKUSNI AS SE VRA]A U PARTIZAN

Frans Verhoven pobedio je na posledwoj etapi, koja je vo`ena od Kordobe do Buenos Ajresa. On je ostvario vreme od jednog ~asa, 25 minuta i sedam sekundi, dok je Koma zauzeo peto mesto. Srpski motociklista Gabor Sagmajster je zauzeo 43. mesto u dana{noj etapi.

wu. Pobedu na dana{woj etapi odneo je [panac Karlos Sainc ispred Al-Atijaha. [panac je ostvario vreme od jednog ~asa, 16 minuta i 46 sekundi. Al-Atijah je u generalnom plasmanu trijumfovao ispred Ju`noafrikanca @inijea de Vilijea.

Austrijski skija{ Klaus Kroel pobedio je u spustu vo`enom u {vajcarskom Vengenu, dok je miqenik doma}e publike i pro{logodi{wi {amion, Karlo Janka zavr{io na tre}em mestu iza zemqaka Didijea Ku{ea. Krol je veoma „nepristupa~nu“ stazu (toplo vreme omek{alo sneg) pre{ao u vremenu od 2:31.28 minuta. Ku{e je imao zaostatak od 14, a Janka 39 stotinki. Vode}i u generalnom plasmanu Ivica Kosteli}, kojem je spust sve osim omiqene discipline, osvojio je 14. mesto, {to mu je naboqi plasman u Vengenu u karijeri.

gostovawa u okviru regionalne lige. Nakon trijumfa u Zagrebu protiv Medve{~aka 80:59, crveno-bele su sino} pora`ene od [ibenika 74:55 u duelu 15. kola Jadrana. Utakmica u dvorani Baldekin po~ela je dobro po izabranice trenera Mirkovi}a koje su u predvo|ene raspolo`enom Josipom Burom koja je vezala {est uvodnih poena za Novosa|anke uspele da u jakom ritmu iznenade favorizovane [iben~anke i dobiju prvu ~etvrtinu 21:16, a sli~no su odigrale u nastavku duela kada se uz Bu-

ru istakla i Aleksandra Bo{kovi}, pa su crveno - bele na odmor oti{le sa minimalnom predno{}u 32:31. Tandem Lokas - Ivankovi} serijom 8 - 0 na startu drugog poluvremena dovodi [ibenik u vo|stvo 39:32, a to vo|stvo doma}e ko{arka{ice nisu ispistile do kraja utakmice, uprkos dobroj igri Ivane Terzi} koja se razigrala u drugom delu, ali to nije bilo dovoqno da se Novosa|anke revan{iraju doma}inu za poraz iz prvog dela. I. Grubor

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB mu{ka liga – [IROKI BRIJEG: [iroki – Hemofarm (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki – Budu}nost (17, TV Arena sport), BEOGRAD: Crvena zvezda – Igokea (19, TV Arena sport), ZAGREB: Cedevita – Partizan MTS (HTV 2). IVBL `enska liga – GOSPI]: Gospi} – Lupa Promou{n (18), BEOGRAD: Parti-

zan - ^elik (17.30). Jedinstvena juniorska liga Srbije – NOVI SAD: Novi Sad – Borac (14), BEOGRAD: Mega Vizura – Hemofarm (16), BEOGRAD: FMP – Partizan (13), VLADI^IN HAN: Morava – Beovuk (13), ^A^AK: Mladost – Crvena zvezda (16).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga U@ICE: Jedinstvo Radni~ki (B) (19).


SPORT

DNEVNIK

13

nedeqa16.januar2011.

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) SRBIJA VE^ERAS IGRA SA AUSTRALIJOM (18)

Zagrevawe za odlu~uju}e me~eve Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije uspela je da prebrodi prvu prepreku na Svetskom prvenstvu u [vedskoj. Istina izabranici selektora Veselina Vukovi}a prili~no su se namu~ili sa reprezentacijom Al`ira (25:24) i zahvaquju}i najvi{e golmanu Darku Stani}u uspeli su da zabele`e prve bodove i tako izbegnu bruku na startu SP. - Momcima sam ~estitao pobedu, bez obzira na sve gluposti koje smo napravili. To sam im i rekao – dobre ekipe kada lo{e igraju i svesne su toga, mogu da pobede bilo koga. Tako smo u posledwih nekoliko napada i minuta odigrali kvalitetno, zrelo i pobedili. To je ono {to raduje i ja poku{avam da svi budu pozitivni i da izvu~emo ne{to pozitivno iz me~a sa Al`irom rekao je selektor Vukovi}. Posle ju~era{weg slobodnog dana, reprezentacija Srbije ve~eras od 18 ~asova u Malmeu igra me~ drugog kola grupe C sa selekcijom Australije i o~ekuje se boqa igra u susretu sa „kengurima“. Vukovi} smatra da je „led probijen“ i da }e u duel sa Australijom da se u|e pod mawim pritiskom. - Mislim da smo probili led i da mo`emo daqe. U pro{losti se de{avalo da su nas zmije ujedale, pa sada moramo i gu{tera

Ivan Nik~evi} u akciji

da se pla{imo. Ali, mislim da u ovom trenutku nemamo takvu situaciju. Sve ide normalno, ima}emo dva treninga i poku{a}emo da se pripremimo {to boqe. Na me~u }u te`iti da razigramo par igra~a koji nisu bili na parketu u me~u sa Al`irom, a da odmorim pojedine reprezenta-

I Oziji }e pevati „Bo`e pravde” Srbi Ogwen Latinovi}, BoOgwen Latinovi} je ve} najan Stojanovi}, Nemawa Subokon dva meseca dobio poziv od ti}, Ogwen Mati} i pomo}ni selektora da se prikqu~i tretrener Zlatko Ivankovi} naning kampu reprezentacije stupa}e ve~eras protiv nacioAustralije, ~iji je od tada nalnog tima Srbije za represtandardni ~lan i ve} iza sebe zentaciju Australije u okviru ima tri SP (2005, 2007, 2009). drugog kola Svetskog prvenKrilni igra~, Bojan Stojanostva u [vedskoj. Nosi}e dres vi} je reprezentativac Austraaustralijske reprezentacije, lije od 2008. godine. ali }e pevati i „Bo`e pravde“, - Ose}awa su ~udna, ali dobio himnu zemqe iz koje poti~u, sam priliku da nastupam na veba{ kao {to je to pre nekoliko likom {ampionatu i to treba meseci u~inio i ko{arka{ Aleks Mari}. - Kada sam saznao da smo u istoj grupi sa Srbijom, bilo mi je drago. Mo`da zato {to znam da }e familija i prijateqi iz Srbije mo}i da prate utakmicu. Igrao sam protiv mnogih rukometnih sila kao {to su Francuska, Hrvatska, [panija, Island, ali sam uvek sawao da igram protiv Srbije - ka`e golman Ogwen Latinovi} i dodaje: - Pored mene, imamo jo{ tri igra~a iz Srbije Ogwen Latinovi} iskoristiti. Bi}e uzbudqivo. i pomo}nog trenera. Sve u sve[to se ti~e ose}awa i emociwa, mu, peva}emo obe himne pred jo{ ne znam kako }u se pona{apo~etak utakmice. ti, mislim da ce to da do|e tek Ogwen je ro|en 1985. u Sarapred samu utakmicu protiv Srjevu, gde je `iveo do 1992. a onbije - isti~e Stojanovi}, koji da se sa porodicom preselio u nastupa za HC Grifit Tigets. Novi Sad, odakle su 1999. godiNi Ogwen ni Bojan nisu ne oti{li u Australiju. Weimali priliku da upoznaju negov saigra~ iz reprezentacije kog od srpskih reprezentatiBojan Stojanovi} je iste godivaca li~no, ali znaju da u ~eti ne ro|en u istoj bolnici, a Veselina Vukovi}a ima „nekopreko Beograda je stigao do liko veoma kvalitetnih rukoAustralije, ali su se wih dvometa{a“. jica upoznali tek u Brizbejnu Obojica prate srpske sporgde su obojica po~eli da trenitiste kada god igraju, a posebraju rukomet. no fudbalere. - U Srbiji sam uvek igrao - Srpski sport pratim uvek, i fudbal i ko{arku, a rukomet uvek vatreno navijam za Srbiju, sam po~eo tek u Australiji. ~ak i kad igra protiv Australi[kola je u~estvovala u takmije, a tih slu~ajeva je bilo dosta u ~ewu, i ja sam igrao na golu, pro{loj godini. U rukometu, po{to niko drugi nije smeo da ipak, ne}u mo}i da navijam za se usudi - pri~a Latinovi} i Srbiju, ali im `elim da daleko dodaje da se sa Stojanovi}em doguraju - rekao nam je Ogwen, upoznao 2003. godine kada su na drug iz razreda u osnovnoj {kopoziv zajedni~kog druga otili Du{ka Pijetlovi}a, vater{li na prvi trening rukometpolo reprezentativca Srbije. nog tima.

tivce. Ve} sla`emo kockice za one tri utakmice koje nas ~ekaju – Danska, Hrvatska i Rumunija. Tako da sve ide svojim tokom i verujem u novu pobedu - rekao je selektor. Reprezentativci Rajko Prodanovi} i Ivan Nik~evi} izrazili su optimizam pred me~ sa

Australijancima koji su u prvom kolu pora`ena od Danske sa 47:12. Desno krilo Rajko Prodanovi} rekao je da nije previ{e upoznat sa budu}im rivalom. - Imam vrlo malo informacija o reprezentaciji Australije. Znamo da su slabiji protivnik od Al`ira, koji se pokazao u pe-

tak kao jedan izuzetno nezgodan rival. Sude}i po rezultatu me~a Danska – Australija, mislim da ta utakmica ne}e biti toliko te{ka. Kvalitetniji smo od Australije i naravno verujem da mo`emo da trijumfujemo. Mislim da smo ve} sada svi u mislima okrenuti me~u sa Dancima koji je na programu u ponedeqak - smatra Prodanovi}. Levo krilo nacionalnog tima Ivan Nik~evi} je tako|e optimista pred duel sa Australijom. - Ne poznajemo Australce, ali mislim da su po kvalitetu ispod Al`ira. Mi moramo da u|emo maksimalno koncentrisano u duel. Te utakmice koje su unapred dobijene su uvek najte`e. Svima nama ve} su u mislima me~evi sa Dancima i Hrvatima, ali moramo da se koncentri{emo na Australiju i da pobedimo. Sve zavisi od nas, verujem u dva boda - rekao je Nik~evi}. Australija je do sada u~estvovala na pet svetskih prvenstava - 1999. u Egiptu su bili posledwi, 24, u Portugaliji 2003. bili su 21, Tunisu 2005. ponovo posledwi, kao i u Nema~koj 2007. i Hrvatskoj 2009. Izgleda da im je glavna parola „va`no je u~estvovati“. Reprezentacija je sastavqena od igra~a iz svih krajeva sveta, ~iji su roditeqi u Australiju pristigli tra`e}i boqe uslove `ivota. J. G.

DARKO STANI] BLISTAO U ME^U S AL@IROM

Pouka za nastavak U prekju~era{woj te{ko izvojevanoj pobedi na otvarawu SP u [vedskoj nad Al`irom (25:24) u redovima srpskog nacionalnog tima blistao je Darko Stani}, koji je jo{ jednom sjajnom partijom izrastao u junaka utakmice. Zbog odnosa i pona{awa na{ih igra~a bila je prisutna nervoza u redovima na{eg ~uvara mre`e, koji je zabele`io 18 odbrana. - Jesam, bio sam nervozan i grdio sam saigra~e da nisu u{li u utakmicu, da su pasivni, nisu se kretali i nisu imali ideje u napadu. Hteo sam da ih pokrenem, da ih razqutim, da urade bilo {ta da ne do|e do ovoga {to je moglo da se desi. To bi bio neverovatan udarac za nas jer je sve super, ekipa je na mestu. Imamo energiju, krenuli smo kako treba i kiks da se desio, to bi sru-

Darko Stani}

{ilo sve. Imali smo sre}e, samo treba da izvu~emo jednu veliku pouku i da nam ne padne na pamet ni minut ovakve igre da ponovimo u slede}im utakmicama. U svakom slu~aju, imali smo vas, junaka u uvodnoj utakmici? - Prihvatam svoju ulogu i za to slu`i golman kao i svaki igra~, ali ba{ zato {to sam toliko branio u prvom poluvremenu, napad je dobijao {anse da lak{e igra. Kada je ve} bilo 4-5 razlike,trebalo je da se oslobodino i da sve do|e na svoje. Poku{ao sam sa nekim reakcijama da ih probudim, bilo kako, da ne budu pasivni, da budu koncenstrisani. Nekako je cela utakmica prolazila pored nas. Na 15 minuta pre kraja sam video da je vrag odneo {alu, {ta bi bilo da smo izgubili? To bi bila katastrofa - istakao je Stani}.

Dana{wi program Grupa A Tunis - [panija Bahrein - Nema~ka Egipat - Francuska

(17.30) (16.15) (18.45)

Grupa B Slobodan dan Grupa C Rumunija - Danska Al`ir - Hrvatska Australija - Srbija

(20.15) (20) (18)

Grupa D Slobodan dan

Rezultati i tabele Grupa A Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka - Egipat 30:25. Ju~e je bio slobodan dan.

Grupa B Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija - Brazil 34:24, Drugo kolo: Ma|arska - Norve{ka 26:23, Japan - Austrija sino}, Brazil Island sino}.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Austrija Island Norce{ka Ma|arska Japan Brazil

1 1 2 2 1 1

1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 1 1

34:24 32:26 58:55 52:55 29:35 24:34

2 2 2 2 0 0

Grupa C Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija 27:21, Danska - Austrija 47:12, Srbija - Al`ir 25:24. Ju~e je bio slobodan dan. Grupa D Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska - Slova~ka 35:33, Koreja - Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka - [vedska 22:38, Argentina - Poqska sino}. 1. [vedska 2. Koreja 3. Poqska 4. Argentina 5. Slova~ka 6. ^ile

2 2 1 1 2 2

2 1 1 0 0 0

0 1 0 1 0 0

0 0 0 0 2 2

66:40 62:47 35:33 25:25 55:73 40:65

4 3 2 1 0 0

IZ STRU^NOG UGLA: MOMIR RNI]

Problemi s dubokom zonom Me~eve na Svetskom prvenstvu u rukometu komentarisa}e na{ proslavqeni as Momir Rni}. - Prve utakmice na Svetskom prvenstva za rukometa{e u [vedskoj donele su dosta nervoze i gr~a. To je pokazala i na{a utakmica protiv Al`ira, gde se videlo, kada su Al`irci poveli 4:0, nervoza, strah i psiholo{ko optere}ewe od samog po~etka jednog velikog takmi~ewa. Kako je vreme odmicalo na{a reprezentacija je pronalazila sebe i stigla do pristojnog vo|stva od pet golova razlike. Sigurno, gledaju}i utakmicu u celini ne mo`emo da budemo zadovoqni {to smo videli i prikazali, ali bih morao da napomenem da sam pogledao sve utakmice prvog dana SP i da u ve}ini utakmica je vi|en jedan te isti scenario. Tipi~an primer je utakmica Rumunija - Hrvatska, gde su {ahovni~ari u 9. minutu postigli svoj prvi gol i dozvolili Rumunima da povedu 4:0 i da budu u vo|stvu tokom celog prvog poluvremena, koje su zavr{ili u svoju korist sa dva gola razlike. Tek u drugom poluvremenu Hrvati su zaigrali onako kako mogu. Poqska se mu~ila sa reprezentacijom Slova~ke i trijumfovala sa dva gola razlike

i pored toga {to je veliki kvalitet na strani Poqaka. Po ko zna koji put se pokazalo da na{a reprezentacija ima problema sa dubokom zonom koje igraju predstavnici afri~kog kontinenta. To prakti~no li~i da igra ~ovek na ~oveka. Mi smo se te{ko snalazili u toj jurwavi. Nije to problem samo ove generacije. I ranije generacije su imale problem pronala`ewa igre protiv takve vrste odbrane. Nijedan na{ reprezentativac u svojim klubovima i prvenstvima gde igraju rukomet ne nailazi na takvu vrstu zone, a pripreme za SP su kratke da bi se to moglo dobro uigrati. No, ipak moramo biti realni da to ne sme biti tako veliki razlog za igru koja je u pojedinim momentima bila konfuzna. Ono {to je u prvoj utakmici paralo o~i je bila jedna dobra odbrana, dosta korektna, ali s druge strane vi|en je jedan stati~an napad. Sve u svemu kada se sabere moramo se mnogo br`e osloba|ati lopte, sa mnogo vi{e ukr{tawa, sa pomo}i igra~a iz predwe linije, gde podrazumevamo krila i pivotmene.

Ponavqam da je sigurno bilo kratko vreme da se sve to uigra, jer svi na{i igra~i imaju potpuno razli~it sistem igre u svojim klubovima. Napad protiv takve zone zahteva i tra`i mnogo kretawa, duplih pasova, utr~avawa na drugog pivotmena, {to sigurno na{i reprezentativci i stru~ni {tab znaju i

sigurno su to i tra`ili od igra~a da ispune. Ali, ponovo napomiwem da ih je pritisak i va`nost ove utakmice u tome sputavao da do kraja sve to sprovedu. Sigurno iz svega ovoga je najva`nije to da smo osvojili bodove, da smo se uverili da mo`emo da napravimo dobru odbranu, da su krila imala dobru realizaciju (100 posto), iako su bila osporavana pre po-

~etka SP, {to mo`e da hrabri pred slede}e utakmice. Mi u slede}im me~evima nailazimo na rivale koji }e igrati druge vrste odbrane, u prvom redu 6-0 i 5-1, eventualno Hrvati 3-2-1, {to }e sigurno na{im bekovima, gde pojedinci imaju top u ruci, biti u situaciji da do|u u dobre pozicije za {utirawe. Izvedeno je i nekoliko kontra napada {to mo`e da bude jedan od aduta u narednim utakmicama. Kao {to nismo bili eufori~ni posle velike pobede nad Austrijom u prijateqkom susretu, ne smemo sada biti ni skepti~ni ni posle te{ko izvojevane pobede protiv reprezentacije Al`ira. Led je probijen, dva boda su osvojena. ^eka nas utakmica sa Australijom gde }e igra~i imati priliku da steknu jo{ vi{e samopouzdawa, da se jo{ boqe uigraju i da jo{ vi{e osete ~ari ili zna~aj jednog ovakvog takmi~ewa kao {to je SP. Smatram da }e u ponedeqak, kada za nas i prakti~no po~iwe SP, u utakmici protiv reprezentacije Danske, pokazati da u ovu reprezentaciju Srbije treba verovati.


Novosadska nedeqa16.januar2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U GRADU

ULAGAWE „TR@NICE” U NOVOSADSKE PIJACE

BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30), „Grin hornet“ (17.30) Jadran: „Artur 3 - rat dva sveta“ (18), „[i{awe“ (19.45), „Kad vodewak pukne“ (21.30). Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu: „Beli, beli svet“ (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara). Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

Pijaci u Petrovaradinu novi izgled Novosadska „Tr`nica“ }e najve}i deo planiranih investicija za ovu godinu usmeriti na adaptaciju petrovaradinske pijace i na opremawe rashladne hale koja se, od novembra pro{le godine, gradi na Najlon pijaci. Prema re~ima direktora pomenutog preduze}a Du{ana Baji}a, preuzimawem nadle`nosti za petrovaradinsku pijacu, wegovo preduze}e je u obavezi da poboq{a uslove za pija~nu prodaju, a to podrazumeva nove tezge, ogradu, sre|ivawe platoa, sanitarni ~vor, prilazne parkinge, a planira se i izlaz s preprekama na saobra}ajnice, kako bi se pove}ala bezbednost, jer se pijaca nalazi izme|u dve prometne saobra}ajnice. - Za razliku od mojih prethodnika koji su se protivili tome da petrovaradinska pijaca u|e u nadle`nost „Tr`nice“, jer od we nema prihoda, samo gubitaka, moj stav je suprotan, jer svi delovi grada treba da budu u istom polo`aju - ka`e Baji} dodaju}i da }e ona, u skladu s potrebama, biti maweg obima od Limanske ili Futo{ke, u smislu broja tezgi, kojih }e biti 30 i bez dodatnih lokala. Ovogodi{wom planiranom investicijom na Najlon pijaci stvorili bi se boqi uslovi za skladi{tewe i odr`avawe poqoprivrednih proizvoda, smatra Baji}. Rashladna hala na Najlon pijaci, koja }e imati

Pravoslavne crkve

mesta za oko 600 tona vo}a i povr}a u zavisnosti od vrste pakovawa, trebalo bi do kraja slede}e nedeqe da bude zavr{ena 99 odsto. - Preosta}e postavqawe vrata i betonirawe okolih staza, kao i popravka starog betona, koji je o{te}en usled mraza - ka`e sagovornik. Direktor „Tr`nice“ je u ovogodi{we investicije uvrstio i postavqawe za{titne ograde na Kvanta{koj pijaci, a u toku su i pregovori s „Elektrodistribucijom“ u vezi dodatnih 80 kilovata snaga struje, jer kako ka`e direktor sada{wih je premalo za Kvanta{. - Potrebno nam je jo{ 80 kilovata snage struje kako se ne

bi vi{e de{avalo ispadawe iz sistema, naro~ito zimi kada trgovci koriste sijaset grejalica da bi za{titili svoju robu - ukazao je Baji}. Mimo ovih godi{wih investicija, tu je i nabavka opreme za ~i{}ewe i odr`avawe pijaca, nabavka vozila za kontrolore, rashladna oprema i nabavka ma{ina kako bi se unapredila delatnost preduze}a. - Tako|e, nastavqamo s bu{ewem bunara na svim na{im pijacama kako bi se smawila potro{wa jeftine vode - napomiwe Baji} i dodaje da su do sada to uradili na Satelitskoj, Limanskoj i Najlon pijaci, gde su ra~uni za vodu za tre}inu mawi. I. Dragi}

Zakupcima i jeftino skupo

Foto: B. Lu~i}

OBJEKTIVOM I PEROM

Dim i vatra gde im mesto nije Zapaqene kante za sme}e ili kontejneri nekad su bili odraz ~istog vandalizma i sa tim se i danas mo`emo slo`iti. Me|utim, kako su se neke krajwe svakodnevne a `ivotne okolnosti promenile, vatra iz kante sada mo`e da sukne i zbog nepa`we, bez ikakve maliciozne namere. Sude}i po dimu iz ove kante reklo bi se da je uzrok pre nesmotreno (ne)uga{ena cigareta vi{e nego zla namera nekog vandala. Kako je dim proteran iz mnogih lokala kao i javnih a zatvorenih prostora, veliki broj pu{a~a odlu~i da svaki mome-

nat proveden napoqu iskoristi kako bi izme|u ostalog i na miru popu{io cigaretu. A kada `ar do|e do filtera, bacawe cigarete u kante za sme}e, bar ove koje nemaju za to predvi|en deo, nije najpametnija solucija jer potencijalno sa sobom nosi ovakve posledice. Svi znamo za onu da „gde ima dima ima i vatre“ no uz pa`qivije bacawe svega zapaqivog, od pikavaca pa do petardi, dim i vatra ne}e biti deo svakodnevice u gradu, na op{te zadovoqstvo svih koji u wemu `ive. J. Z.

V REMEPLOV

Arsenik pod strogom kontrolom Namesni~ko ve}e za Ugarsku, najvi{a upravna vlast za ma|arski deo Habzburg{ke monarhije, sa sedi{tem u Po`unu, dana{woj Slova~koj, uputilo je 16. januara 1764. Magistratu u Novom Sadu vanrednu naredbu. Wome je odre|eno da se u gradu arsenik sme prodavati samo u jednoj radwi i to pod strogim nadzorom gradskog fizika. Tih dana je utvr|eno da su tri `ene u Sremu otrovale svoje mu`eve arsenikom kupqenim u Novom Sadu. N. C.

kako }e lokal raditi. Bitno im je, ka`u, da lokal posle izdavawa radi na du`e staze, a ne da posle kratkog vremena bude ponovo prazan, {to je, u sada{wem privrednom okru`ewu, izgleda gotovo nemogu}e. Prema oceni agencija potra`wa za lokalima u odnosu na

2009. godinu opala je ~ak do 40 odsto. Nekada su, ka`u u agencijama, lokali od stotinu kvadrata povr{ine ko{tali mese~no zakupce 2.000 evra, a od 50 metara kvadratnih pa nani`e, kirija se pla}ala 800 evra. Sada te cene ni izbliza nisu takve. Saznajemo za muke jednog vlasnika lokala u pasa`u u Mileti}evoj ulici, dakle u naju`em centru grada. Ve} tri meseca taj vlasnik ne mo`e da na|e zakupca, uprkos tome {to je kiriju s 220 evra sputio na svega 130 evra. Drugi primer je iz Mi~urinove ulice. Lokal ~iji izlog gleda na ulicu nedavno je izdat za 150 evra mese~no, dok je svojevremeno u tom delu grada kirija ko{tala 200 i 220 evra, bez ostalih tro{kova, za komunalije. Na{ sagovornik iz Agencije „Aleks“ Nedeqko Tepi} ka`e da sada najboqe ide mali prostor, koji se lako mo`e pretovoriti u trgova~ke radwe i kafi}e. Tvrdi da se znatno ~e{}e nego ranije lokali zatvaraju posle svega mesec, dva rada, te da se ne mo`e ni predvideti {ta mo`e da donese, kakvu takvu dobit. Jer, napomiwe, sve je lutrija. Z. Deli}

ZAKAZAN SASTANAK VLASNIKA KIOSKA I PREDSTAVNIKA GRADA

O godi{woj renti u utorak Predstavnici vlasnika kioska i monta`nih objekata i gradske Uprave za komunalne poslove trebalo bi da se sastanu u utorak, naredne sedmice. Vlasnici }e tada predati peticiju u kojoj insistiraju da se ukine godi{wa renta za zakup javne povr{ine, ~iji je iznos, ka`u, jednak zakupu za12 meseci. Zamenica na~elnice gradske Uprave za komunalne poslova Jasmina Trbovi} - Stankovi} ka`e da se zukupcima javne povr{ine ne}e prinudno napla}ivati godi{wa renta, ali da je oni moraju platiti do juna.

De`urna apoteka danas }e biti „Eskulap“ na Trgu mladenaca 7. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je na istom mestu. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

U GRADU SVE VI[E PRAZNIH LOKALA

Poslovnog prostora za izdavawe u gradu je sve vi{e. Dok je nekada poslovawe u lokalima bilo razvijeno u svim delovima grada, danas se radi samo na najprometnijim lokacijama, bulevarima i u centru grada. Ovo su zapa`awa agencija za promet nekretnina, koje rade i rentirawe poslovnog prostora. Zakqu~ak nije novina, jer se i na osnovu velikog broja oglasa o slobodnom poslovnom prostoru mo`e zapaziti da je izbor raznovrstan. Izdaju se veliki lokali od 600 kadrata, do izdvojenih objekata u prigradskim naseqima od oko 300 kvadrata. Ima i onih mawih lokala od 60 kvadrata povr{ine, pa nani`e. Vlasnici lokala s kojima smo razgovarali svesni su da cenu koju su ranije dobijali za kiriju, sada treba da spuste, bez obzira na to {to je re~ o dobroj ponudi, zbog lokacije. Osim toga vele, i oni kao i zakupci, strepe

Danas de`ura „Eskulap”

- Ne mo`emo im iza}i u susret da je plate u ratama ili pod nekim drugim povoqnijim uslovima, jer to ne predvi|a Odluka o ure|ewu grada - rekla je zamenica. Prema wenim re~ima do juna treba zakupci da izvade i nove UTU uslove, jer su dosada{wi stari vi{e od decenije, pa i preko toga. ^lan Gradskog ve}a za komunalne poslove Gordana Pu{i} podvukla je ju~e za „Dnevnik“ da Odluka o ure|ewu grada nije mewana od 2005. godine, te da }e biti na zakazanom sastanku, da bi ~ula u direktnom kontaktu {ta buni zakuce.

Tokom ovog meseca treba da bude objavqen konkurs za zakup, ali na wemu ne moraju da u~estvuju redovne plati{e, podvukla je Pu{i}, dodaju}i da je i to jedan od ustupaka grada, radi dobre budu}e saradwe sa malim privrednicima. U gradu je oko 400 zakupca koji na javnoj povr{ini posluju u kioscima i monta`nim objektima. Takvim malim privrednicima je krajem 2010. godine istekao ugovor o zakupu na pet godina i sada treba da ga obnove ili da odjave delatnost. Z. D.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Sutra{wa iskqu~ewa struje Veternik: od 8.30 do 10.30 sati ulice vojvode Mi{i}a, Sremska, cara Lazara, Fru{kogorska i deo Ulice Sowe Marinkovi}, kraqa Petra 1 i Radni~ka. Ka}: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama od ulaza u naseqe iz Novog Sada do centra. ^ortanovci: od 9 do 12 sati deo vikend naseqa Banstol.


imi Novosa|ani izgleda ne pokazuju veliko interesovawe za kupawe u zatvorenom, te bazeni na Spensu i zatvoreni Olimpijski bazen u Sportskom centru Slana bara, u gra|anskim smenama mogu pru`iti puno mesta i prostora za u`ivawe. Kako je plivawe, po mnogim stru~wacima, najboqi na~in za odr`avwe kondicije, {to bi trebalo upra`wavati tokom cele godine, a kao rezultat dovodi do o~uvawa zdravqa, pravilnog razvoja mi{i}a i opu{tawa posle stresnih situacija, dileme o ovoj rekreaciji ne bi trebalo da bude. - Dolazim dva, tri puta nedeqno, i posle du`eg bavqewa ko{arkom odlu~ila sam da krenem na plivawe. Ovde su svi jako qubazni i s obzirom na vek trajawa bazen odli~no izgleda, odr`avaju ga redovno i ure|uju svake godine. Mo`da bi voda mogla da bude malo toplija - isti~e profesorica srpskog jezika Aleksandra Vu~kovi}, koju smo zatekli na Spensovom bazenu. Dva bazena u ovom objektu, mali i veliki, koriste se u tri smene, radim danima od 10.45 do 19 ~asova, a vikendom u ~etiri, od 9 do 20 ~asova, za sve one koji vole da se bu}nu malo kasnije, uz prigu{ena

Z

15

Plivawe sport za sva godi{wa doba zna da je ovo ovako dobro. Nekada sam trenirao plivawe i zimi je to najboqi vid rekreacije. Neki dolaze svojevoqno a poneki ipak moraju po striktnim savetima lekara. - Instruktor sam vo`we i zbog prirode posla imam problema sa le|ima. Po savetu lekara dolazim na ovaj bazen tri puta nedeqno, nema gu`ve, a nemam ni jednu zamerku na uslove ovde - ka`e Radosavqev Miroslav. U ova dva objekta na raspolagawu su i razne obuke i te~ajevi. Od standardih po~etnih Foto: F.Baki} obuka plivawa za ma-

Bazen na Spensu

bi tu{evi mogli da se remontuju jer je pode{avawe vode malo te`e. Super je {to su uveli smene za studente, kao i ovu akciju za Novu godinu ka-

da su sve smene ko{tale 100 dinara - ka`e student elektrotehnike Igor Gali}. Zatvoreni Olimpijski bazen u Sportskom centru Slana bara, koji je u{ao u drugu godinu, smenama nije vremenski ograni~en, pa ako se kupi karta (200 dinara odrasli 150 dinara deca) kupawe je po voqi od 13 do 18 ~asova, svaki dan. Po re~ima direktora bazena Vojislava Jovanovi}a na rekreaciju i zabavu dnevno dolazi izme|u 50 i 100 qudi, a jednom mese~no, obi~no petkom, organizuju i no}na kupawa.

Kupawe na Slanoj bari

- Vrlo je ~isto i sre|eno smatra rekreativac in`ewer geologije Du{ko Udicki. - Trebalo bi vi{e da rade na reklami po{to malo qudi

li{ane, preko akvarobika, {kole vaterpola pa do obuke stilova plivawa, cene variraju od 1.500 do 2.000 dinara. A. Latas

UPOZOREWE PREDSEDNIKA NACIONALNOG UDRU@EWA ZA ZA[TITU POTRO[A^A

Akcije i sni`ewa – marketin{ka prevara

Razne akcije koje organizuju veliki marketi prosto mame kupce, a marketin{ki stu~waci potrudili su se da pa`wu potro{a~a privuku koriste}i letke i druge alatke propagandista. Svakog dana, posebno pred praznike na specijalnom akcijskom sni`ewu na|e se stotinak proizvoda iz svih robnih grupa. Uporedo s redovnim akcijskim sni`ewima ~esto se organizuju dodatna, uglavnom za najprodavanije proizvode, poput jogurta, mleka, raznih vrsta sira, salama. U posledwe vreme mnoge promoterke brendiranih proizvoda nude poklon~i}e, ali pod uslovom da se kupi dva ili vi{e proizvoda. Mnogi nasednu na ove marketin{ke trikove. Predsednik Nacionalnog udru`ewa za za{titu potro-

nedeqa16.januar2011.

NOVOSA\ANI MOGU DA SE BR^AKAJU U DVA ZATVORENA BAZENA

Zatvoreni Olimpijski bazen u Sportskom centru Slana bara, koji je u{ao u drugu godinu, smenama nije vremenski ograni~en, pa ako se kupi karta (200 dinara odrasli 150 dinara deca) kupawe je po voqi od 13 do 18 ~asova, svaki dan svetla i muziku, postoji i no}no kupawe petkom i subotom. Po re~ima zaposlenih najvi{e gu`ve ima u posledwoj smeni od 17 do 19 ~asova, a okvirno kroz svaku smenu pro|e izme|u 150 i 200 kupa~a. Higijenski zavod kontoli{e vodu tri puta dnevno svaki drugi dan. Studenti i penzioneri imaju popust pa ulaz pla}aju 110 dinara, a odrasli i deca 210 odnosno 160 po jednoj smeni. - Svake nedeqe do|em bar jedanput, obi~no petkom, nemam nikakvih zamerki, mo`da

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

{a~a Goran Papovi} smatra da su te akcije u supermarketima obi~na prevara, posebno vezane akcije, jer su one zabrawene zakonom o za{titi potro{a~a.

ve}ini slu~ajeva nije tako. Kupac ne zna kolika je bila cena tog proizvoda – ka`e Papovi} i dodaje da je u tim marketima opao promet, pa moraju i oni na sve na~ine da se snalaze .

Kupi{ tri, dobije{ ~etiri U nekim marketima su se dosetili, pa odre|enim danima na ra~un ve}i od 1.500 dinara daju popust od 10 odsto, a u ve}ini slu~ajeva kupce mame natpisi “kupi{ tri, dobije{ ~etiri”. Negde, pak, nagra|uju kupce, a u nekim marketima mogu da se zavrte i igre na sre}u. Gra|ane mame i razni pra{kovi za ve{, posebno oni uz koje se na poklon daje i omek{iva~. – Velike trgovinske ku}e su ve{to zamenile sni`ewa s raznim akcijama kako bi kupcima zamazale o~i. Na sni`ewu uvek mora pisati prethodna cena proizvoda, dok to na akcijama u

Tako|e, ka`e da bi zakonom o za{titi potro{a~a, trebalo da se utvrdi recimo, kakvi su to poklon~i}i {to se dele uz proizvode, da li gra|ani imaju pravo na reklamaciju na wih i

OPASNA ZAOBILAZNICA U CENTRU

Nevidiqivo upozorewe

Da je u centru grada ku}a na lakat ulica Mike Anti}a i @arka Zrewanina sklona obru{avawu mo`e se, po svoj prilici, saznati na dva na~ina. Jedan je da je, ne daj Bo`e, to prolaznicima posledwa informacija u `ivotu ako ih ne{to preklopi po glavi, a drugi je, da su oni ipak uspeli nekim ~udom na vreme primetiti mini - table upozorewa na kojima stoji da im je sigurnija druga strana. Naravno, dobro je {to postoji kakvo, takvo upozorewe, ali vaqalo bi da ono slu`i svrsi, a ne osloba|awu od odgovornosti, ako A. Erski se ne{to ru`no ili tragi~no desi. M. V.

da li su te igra~ke koje dele zdravstveno bezbedne. Prvenstveno smatra da je to borba za tr`i{te, jer ima puno hipermarketa u gradu, a ujedno savetuje gra|anima da pod obavezno pogledaju deklaraciju, jer je ta akcijska roba mo`da pred istekom roka upotrebe. - Svaka akcija bi unapred morala da se prijavi tr`i{noj inspekciji, a posebno vezane akcije, jer nije normalno, primera radi, da neko kupi dve tegle paprika i da dobije na poklon teglu krastavaca – zakqu~io je Papovi}. Q. Nato{evi}

STALNA KONTROLA GRADILI[TA

Bespravnoj gradwi skresana krila Zahvaquju}i konstantnim kontrolama gradili{ta, izvo|a~i radova i investitori doveli su se u red po pitawu bespravne gradwe, te skupqawa dokumentacije za gradwu i pripremne radove. Tako|e sve vi{e wih po{tuje propise vezane za materijal kojim grade. Od 400 aktivnih gradili{ta, lane je zatvoreno deset, a 2009. godine 39. Na~elnica gra|evinske inspekcije Slavica Lazov ka`e za “Dnevnik” da je situacija na gradili{tima znatno boqa u odnosu na 2009. godinu. To primera radi potvr|uje i ~iwenica da je u 2009. godini registrovano 640 objekata koji su bespravno gra|eni, dok je lane bilo svega 456 takvih objekata. -Kada se govori o bespravnoj gradwi ne misli se samo na zidawe ku}a i zgrada. Ovde su uzima u obzir i gradwa bez dozvole pomo}nih prostorija, pregradnih zidova, ograda, pregra|ivawe stanova, nadzi|ivawe objekata - predo~ava sagovornica. Pro{le godine izdato je i mnogo mawe re{ewa o uklawawu objekata. [to zna~i da je inspekcija 2010. godine izdala 173 re{ewa, a godinu dana ranije ~ak 318. . -Pro{le godine smo obustavili

radove zbog prekora~ewa u 29 slu~ajeva, a pretpro{le 49. Osim toga, inspektori su doneli re{ewa o zabrani na 65 gradili{ta zbog toga {to investitori nisu imali upotrebnu dozvolu, a pribli`an broj bio je i 2009. godina, kada je doneto 64 re{ewa - navodi Lazov. Pro{le godine je 13 stranka samoinicijativno poru{ilo svoje objekte, a pet prijava inspekcija je prosledila tu`ila{tvu. Sem toga inspecija je kontrolisala 124 gradwe, kako bi se videlo da li se gradi prema izdatoj dozvoli. Tako|e na 259 gradili{ta tra`ili su ateste kojim se utvr|uje kvalitet ugra|enog materijala. -Na{i inspektori uzimaju uzorke iz betonskih kocki i armature (probni materijal), koje {aqu na ispitivawe na fakultet. Ukoliko se uo~e neka odstupawa izdaje se re{ewe o obustavi radova, dok se gre{ke ne otklone. Tako primera radi lane na kontroli armature samo u {est slu~ajeva rezultati nisu bili zadovoqavaju}i, a 2009. godine nisu bili zadovoqavaju}i u 32 slu~aja. Kada je u pitawu beton pro{le godine nije bio dobar u pet slu~ajeva. - zakqu~ila je sagovornica. Q. Na.


nedeqa16.januar2011.

P

Brazil

Nema~ka

Australija

PLIVAJU BRAZIL, AUSTRALIJA, NEMA^KA... A NA UDARU VELIKIH VODA PONOVO I VOJVODINA

Ne preti nam biblijski potop je blizu milion stanovnika ugro`eno i ovom ostrvu sada najvi{e preti nesta{ica hrane. Na Filipinima su u~estale jake ki{e i poplave u centralnim i ju`nim delovima arhipelaga usmrtile dosad 42 osobe i o{tetile useve i infrastrukturu. Ve}ina stradalih udavila se u bujicama ili je zatrpana u klizi{tima. Prema procenama meteorologa, uzrok katastrofalnih poplava koje su zahvatile pomenute delove sveta jeste klimatski fenomen poznat kao „La Niwa“. „U normalnim okolnostima, hladna voda polako se kre}e sa istoka, od obala Ju`ne Amerike ka Australiji. Sada je, me|utim, pomerawe hladne vode ubrzano zbog izuzetno jakih vetrova – e, to je ’La Niwa’. Taj talas hladne vode potisnuo je topliju vodu, koja se nalazi uz obalu, i ta topla voda u sudaru s kopnom po~iwe da isparava, {to je okida~ za velike oluje i nezapam}ene padavine, koje su dovele do izlivawa reka“, navode meteorolozi. No, ne treba biti u zabludi. Ne radi se o pojavi s kojom se svet suo~io posledwih dvadesetak dana. „La niwa”, ba{ kao i wen pandan „El niwo”, ako je suditi po dosada{wim istra`ivawima, prave probleme jo{ od kraja posledweg ledenog doba i krivi su za mnoge

foto: B. Lu~i}

oplave odnose qudske `ivote i razaraju naseqa u Brazilu, Australiji, [ri Lanki, Filipinima... U planinskim oblastima oko Rio de @aneira u poplavama i klizi{tima poginulo je vi{e od 530 qudi. Tamo{we vlasti saop{tavaju da je re~ o najve}oj katastrofi u istoriji, jer su mnoga planinaska sela potpuno uni{tena, zatrpana blatom, a hiqade qudi su bez krova nad glavom, pija}e vode, dok su lokalni putevi uni{teni. U poplavnim talasima u Australiji, ~iji je vrhunac, procene su, izgleda pro{ao, 13 osoba je izgubilo `ivot, ali se wih stotinak vodi kao nestalo. U Brizbejnu i okolini oko 25.000 objekata je potpuno ili delimi~no jo{ uvek pod vodom. U poplavama u [ri Lanki `ivot je dosad izgubilo najmawe 13 qudi, 195.000 je evakuisano i sme{teno u vi{e od 100 kampova, dok

DNEVNIK

c m y

16

Vodole`i u Banatu

Vodole`i se zbog zasi}enosti zemqi{ta ne povla~e jo{ od letos

stra{ne su{e i velike poplave. Druga je stvar {to ovaj globalni atmosfersko-okeanski fenomen nema nikakvog uticaja na Evropu (ako se ne ra~una britansko ostrvo), pa se ne mo`e optu`iti za nevoqe koje su izazvale reke na Starom kontinentu. A proteklih dana je deset osoba izgubilo `ivot na trome|i Nema~ke, ^e{ke i Poqske u poplavama izazvanim topqewem snega i jakim ki{ama. Najugro`enija su podru~ja u dolini reke Nise, gde je hiqade porodica evakuisano, ali da nevoqa bude ve}a, i vodostaji jo{ nekih reka, me|u kojima i Dunava, nastavili su da rastu, pri ~emu meteorolozi najavquju nastavak obilnih padavina. I mada su klimatske promene izazvane globalnim otopqewem, objektivno govore}i, jo{ uvek velika nepoznanica, ipak se odre|ena veza sa sve ~e{}im potopima diqem Evrope ne mo`e pore}i. Uostalom, i u Vojvodini smo posledwih desetak godina svedoci nezabele`enim vodostajima ili rekordnim padavinama. Istina, nije ovo na{e podru~je kroz istoriju bilo ba{ etalon za vre-

menske prilike, ali retko kad se ba{ iz godine u godinu suo~avalo sa ekstremnim situacijama kao tokom protekle decenije. Podsetimo, u toku leta i zime 1999. palo je vi{e od 1.100 milimetara {to ki{e {to snega, pa se taj potop sli~nim intenzitetom pro{irio i na 2000. godinu; dva leta kasnije Dunav je proizveo velike nevoqe, 2005. je Tami{ podivqao potopiv{i pola Banata, godinu dana kasnije zabele`eni su rekordni vodostaji na Tisi, a onda i na Dunavu, zbog ~ega su pod vodom bila mnoga priobaqa... I lane je situacija bila ozbiqna. Na{e kom{ije naslowene na Savu su plivale, velike nevoqe su imali u Ma|arskoj i Rumuniji, dok je kod nas opet najvi{e stradao Banat, gde je najpre lilo kao iz kabla, a onda je na sve to do{ao i sneg. Za {est meseci je 150 crpnih stanica evakuisalo preko 700 miliona kubnih metara vode, {to je ravno polumese~nom prose~nom vodostaju Tise. I pored toga, sa mnogih se podru~ja voda jo{ uvek nije povukla, s tim da su najugro`enije ipak mikrodepresije koje nisu povezane na kanalsku mre`u.

Padavine u Vojvodini prevazilaze godi{we proseke i kao rezultat zemqi{te je sve prezasi}enije. Problemi se posebno javqaju na ni`im terenima i tamo gde su oranice slabijeg kvaliteta. Stoga je, upozoravaju stru~waci, posebno va`no da paori na ovakvim terenima obrate pa`wu na pripremu i obradu zemqi{ta. Neophodno je, naime, wegovo tzv. podrivawe zbog boqeg upijawa i prokopavawe do kanala gde je to mogu}e, da bi se voda upustila u sistem. Ovim merama se {tete mogu preduprediti ili zna~ajno umawiti. Tako|e je prime}eno da su u nekim zonama zatrpani kanali ili napravqane deponije, te su stoga iz „Voda Vojvodine” apelovali na poqoprivrednike da ovo ne ~ine, jer time onemogu}uju funkcionisawe sistema. – Pumpe i daqe rade, u pogonu je vi{e od 70 crpnih postrojewa, i ona neprestano evakui{u vodu sa tog podru~ja – ka`e za „Dnevnik” pomo}nik direktora za tehni~ke poslove „Voda Vojvodine” Aleksandar Nikoli}. – Uz to, zbog otapawa snega u zoni Karpata ve} vi{e dana imamo visoke vodostaje na Tisi i bili smo prinu|eni da proglasimo redovnu odbranu od poplava. Talas visoke vode o~ekuje nas i na Dunavu i u narednih nekoliko dana verovatno }emo i na toj reci proglasiti redovnu odbranu od poplava. Ipak, treba priznati da je za nas to boqa situacija nego da se zalihe snega talo`e i onda po~nu topiti u vreme sezonski uobi~ajenih visokih vodostaja. Po Nikoli}evim re~ima, uvek postoji rizik da velike vode iz gorweg toka Dunava, Tise ili Tami{a do|u do nas, i zbog toga je izuzetno va`no adekvatno odr`ava-

we odbrambenih sistema, koji obezbe|uju odgovaraju}i nivo za{tite Vojvodine. – Upravo zahvaquju}i tom sistemu situacija je kod nas i ranijih godina bila mawe kriti~na nego u okru`ewu – navodi Nikoli}. – To, naravno, ne zna~i da ne treba da nastavimo sa daqim podizawem nivoa za{tite. Zapravo, ba{ zbog tih ekstrema, a da bi se smawio rizik od poplava, vodoprivredni sistem zaslu`uje mnogo ve}u pa`wu i ve}a ulagawa no {to je to danas slu~aj. Dosta novca jeste uz pomo} Svetske banke i Fonda za kapitalna ulagawa obezbe|eno za sanaciju nekih kriti~nih ta~kih, poput desne obale Tise ili odbrambene linije oko Novog Sada, ali mora se imati u vidu da svi ti objekti zahtevaju ozbiqno redovno odr`avawe. A za to, na`alost, nema dovoqno para. „ Miroslav Staji}


МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa16.januar2011.

„ПЛАВИАВИОН”-НОВИАЛБУМДАРКАРУНДЕКА

17

ДОГАЂАЊА ПОКРЕНУТ НОВИ ИНТЕРНЕТ САЈТ

ИЗ

Њ ДА

Рок улице за младе бендове

А

rupa diplomiranih studenaГ ta Filozofskog

Н

Герилскитрио заинтимнетренутке

ебескиблуз,биобиуслободној интерпрет ацији називновогосмогстудијскогалбумаДаркаРундека„Плави авион”, снимљеног у новој форми са старим људима збијеним у трио. Та герилска формација, после четири године паузе, успела је одсвирати најитимнији Рундеков албум и створити осећај да се аутор позабавио самим собом више него икад, ако је то могуће,теидаједозреојошвише(овосечинијошмањемогућим).Но,Cargo trio коликогодто помало омаловажавајуће звучало,најзрелија је фаза Дарка Рундека до сада. Ово је минималистички и ненашминкан албум, где је свако морао да да свој крајњи допринос,први пут без дувачкесекције и великог бенда иза себе.ОдсвиралисугаИзабел Бетвин на виолини са ефектима,и како то критичари воле рећи, мултиинструменталиста Душан Вранић, што би у његовом случају значило(уз

пратећевокале) свирање клавијатура,хармонике,удараљке,гитаре икознајошчегасвене,докје Рундек гитари придодао и укелеле. ПоречимаРундеказаједан овдашњи порт ал, Cargo trio средњијепутизмеђудуаBetWeen и Рундек Cargo Orkestra. BetWeen је, пре свега, радионички пројектизмеђуњегаиИзабел,започетпрепет-шестгодинауњеноммлинууБургунди. Тај коморни албум за лично контемплирањејошједномједоказао ауторов космополитски дух,којијеоннесумњивоједини ухватиоодсвихмузичараодметнутих или не са ових простора. Када би изузели језик, тешко да би га неко неупућен могао сврстатиуауторасаовихпростора. Албумод12песамаотваранумера „Курдистан” источњачког мелоса негде између „Шејна” и „Апокалипсе”, приказујући животне проблеме његовог пари-

скогкомшилукаМонтроичитаву патњу курдског народа. Путовање светом наставља се и у предсингловима „Индијанска” чији ће вам укелеле тонови ући у уво већ на прво слушање и „Пара људе вара” блуз варијација о крају капитализма, уз повике старе филозофке тезе да „и земља може постатирај,акоседовољно пот рудимо„. Стилски овај компакт блуза, џеза, соула и балканских ритмова одлепио је Рундека од етикете

„ Wo r l d music” аутора и, како и сам каже, сврстао у нову категорију „freeworlda”kao паравфразе„free-jazza”, што ће песме „Знак” и „У борбисасилама”највишепотврдити. У даљној будућности „Сањала сидасисретна”постаћеконцертникласикузкојећесеженскидео публике препустити хорском певању,адаљепутовањеводинасу руска пространства са песмом „Рускаја”, рађеномнаосновупесме „Сокол” Максима Горког, где се Дарко присетио свог студирања руског јез и к а . Т р а ј н а и н с п и р а ција небом, виснама, ваздухом, звездама,моремипокушавању схватања најширих пространстава осликава сеинаовомалбуму,те у коначном доводи до - сјаја, за Рундека парадигму коначне доброте и сло-

боде. „Плави авион” и „Ли-Ла” мождаћебашзатонакаснија слушања доћидоизражаја, јер овај албум више од претходн их,

fakluteta u Novom Sadu u decembru je pokrenula, uz pomo} Pokrajinskog sekretarijatazakulturu,internet sajt „Rok ulice” (www.rockulice.com). Re~ je o ~lanovima kluba „Rok ulice” osnovanomjo{2009.godine~ijaje`eqabiladaporedpokretawasajta,izdajumuzi~ki~asopisiorganizujumanifestacije,festivaleikoncertekojibiafirmisalimlade, autorskebendovesadoma}escene,presvegaizVojvodine. Sajtvizuelnolepoizgleda,autokujeakcijapozivawa mladihbendovadapo{aquuredni{tvupojednuautorsku kompoziciju,aodizboranajboqihuperspektivibinastalakompilacija„Rokulice.” MladiqudipoptDejanaVla{kog,AleksandraPetra{kovi}a, Milovana Longinova, Borisa Glu{ice, Du{anaMamule,AleksandreRadi},MilanaPredojevi}a,LeonardeDragi},Nemawe^u~kovi}aidrugihupustilisu seunimalolak,aliistovremenoizazovanposao,paim ovomprilikom`elimopunouspeha.

ТОП 10-ЈАНУАР 2011.

нека ми опросте, личи мало на Бајагину мелодичност и стихоклепство. Коначно спуштање и завршетак путовања дешава се, а где друго него, на Балкану, у поеми „Дрина”токаводекојинаставља дасимболишепатњеисрастања народа са ових простора. Званично најдужа песма Екс-Ју рокасатрајањемпреко18минута, због мањка простора на диску, који је ограничен на 74 минута, морала је отићи у „fade out” а слуш ац и остат и

Rihanna

захтеваће ревноснијиприступистимивише преслушавања. Овде већ нема директноупућенихповиказаакцијуипесамазаплес,самопокојаироничнадосетка.Осталојесамо оно што се може употребити измеђучетириока. Поигравањесаелектроникоми још једно окретање ка западу у песми „You think you’re busy” пребацује се на ланенапољаијужну хемисфверу у п е с м и „ С а д и - мо лан” која на п р в о с л у ш а - ње,

ускраћени за још целих шест минутапесме. Албумснимантоком2010.годинеустудију„Партизан”уПули,представљановихрабризао- крет у Рундековој каријери, после Хаустора, прве самосталне етапе од албума „Апокалипско”, друге од албума „Руке”, долазимодовећчетвртегенерацијепоштовалаца,аакојеиовогпутаи билоскептикаисачекивањаРундековог посрнућа, на срећу, опетсуизневерени. Најкарактеристичнији глас југословенског Новог вала одавно је пребацио квоту очекивања стеченуделовањемуХаусторуи,заразликуодосталихколегаизтогпериода, остао једини који и м а поенту у наставку своје музичке каријере, а овим албумом и новом поемском акустиком устоличиће својим слушаоцимапојаву„јединог„. А.Латас

1.Rihanna–Only Girl ( In The World) 2.KatyPerry –Firework 3. BrunoMars – Just The Way You Are 4. BlackEyedPeas – The Time 5. TakeThat–The Flood 6.Pink –Raise Your Glass 7. DuckSauce–Barbra Streisand 8.MichaelJacksonf.Akon –Hold My Hand 9.Shakirafeat.ElCata&DizzeeRascal -Loca 10. CeeLoGreen –FU!

ВРЕМЕПЛОВ

Љубав за почетак

нглески рок бенд, The Police,13.јануара 1978. Е године, почео је са снимањем свог дебитантског албума „Outlandos d’Amor”. Лондонска група се само годину дана пре тада основала,а чинили су је Стинг,као главни вокал и бас гитара, гитариста и вокал,Енди Самерс,и трећи вокал,Стјуарт Копеланд за бубњевима и перкусијама. Дебитантски албум „Outlandosd’Amor”изашао је 2.новембра исте године,са укупно 13песама,од којих су свакако највећи хитови били „Roxanne”,„Can’tStandLosingYou”i„SoLonely”.ThePoliceје касних седамдесетих постао светски популаран бенд, а током осамдесетих, албуме је продавао у вишемилионским тиражима,док се група 1984. године,није распала. Стинга, као једног од најбољих текстописаца модерне рокенрол историје,са изразито препознатљивим гласом и осећајем за ритмом, Новосађани су 19.јуна 2006.године угостили на препуном простору Егзитове главне бине на Петроварадинској тврђави,док је група The Police,на свом Реунион тоуру,24.јуна 2008.године,направила прави спектакл на београдском Ушћу. Д. Влашки

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ,ПРИМЕДБЕ,ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail:mikrofonija@dnevnik.rs

Priredio: Sava Savi}


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

NEDORE^ENE SAMO BLANKO OSTAVKE Pi{e: LASLO VARGA

N

arodna skup{tina prosledila je na vreme Vladi sve odgovore na pitawa iz upitnika koji je Evropska komisija uputila Srbiji u ciqu pripreme mi{qewa o na{em zahtevu za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Jo{ ranije je generalni sekretar Narodne skup{tine formirao tim od qudi iz stru~nih slu`bi parlamenta, i oni su uradili najve}i deo posla time {to su napisali prvu verziju odgovora na 21 pitawe iz ingerencije parlamenta. Nakon toga su usledile konsultacije sa ~lanovima Odbora za evropske integracije, koje su rezultirale odre|enim dopunama i korekcijama samog teksta. Na kraju je Odbor usvojio kona~nu verziju odgovora na pitawa iz Upitnika i prosledio ih Vladi Srbije. Ina~e, parlament je u fokusu imao dve vrste pitawa. Prva grupa se iskqu~ivo odnosila na rad Skup{tine, odnosno na wen sastav, politi~ke stranke, proceduru dono{ewa zakona, proceduru kontrole Vlade, na~in funkcionisawa skup{tinskih odbora... Drugu grupu su ~inila pitawa kod kojih je Skup{tina samo davala doprinos ukupnom odgovoru. Recimo, jedno pitawe iz te grupe se odnosilo na slu`benu upotrebu jezika, gde je ve}i deo odgovora pripremilo Ministarstvo za qudska i mawinska prava, dok smo mi predo~ili samo kakva su iskustva sa upotrebom mawinskih jezika u parlamentu. Kada je re~ o samoj strukturi odgovora, koristili smo model identi~an onom koji su primenile i druge dr`ave regiona. Okosnicu, naime, ~ini du`i normativni deo, ta~nije detaqan opis stawa u smislu ustavnih i zakonskih okvira i re{ewa. Me|utim, poku{ali smo i da na kraju odgovora, u wegovom opisnom delu, damo {to objektivniju, realnu sliku „s terena”, odnosno da damo poslani~ko vi|ewe kako primena normativnih akata izgleda u praksi. I imam utisak da smo u odgovorima na niz pitawa bili dosta samokriti~ni.

Naravno, poslanici opozicije su zauzeli stav da ta samokritika nije bila dovoqno izra`ena. No, moj je utisak da smo ipak na{li pravu meru, jer slika zaista nije ba{ toliko crna, ali s druge strane nismo ni ulep{avali stvarnost. Re~ju, iskreno smo i otvoreno naveli sve ono {to cenimo da su nedostaci. Na primer, predstavnik DSS-a je upozorio da nigde nismo naveli da interni revozor u Skup{tini nije izabran. I nakon te toga smo smo odmah i ovu primedbu stavili u tekst. Jedino je nedore~eno ostalo pitawe blanko ostavki. Naime, u odgovoru smo samo opisali postoje}e stawe, dakle da taj institut postoji, ali da od kraja 2008. godine prakti~no nije primewivan. No, nismo `eleli da o toj temi otvaramo {iru debatu, jer ne samo {to Odbor za evropske integracije nema kapacitet da taj problem re{i, nego je u me|uvremenu najavqeno da je postignut politi~ki dogovor o tome kako da se potpuno ukinu blanko ostavke, s tim da taj dogovor tek treba da se realizuje, a tek }emo videti kako }e to i}i. U svakom slu~aju, ukoliko sve bude teklo po planu, u toku slede}e sedmice odgovori na sva pitawa iz Upitnika na}i }e se pred Odborom, i o~ekujem da toj na{oj sednici prisustvuje i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}. Realno je da bude i sugestija, predloga, primedbi, pa i kritika poslanika na ponu|ene tekstove. Na toj sesiji }emo se u formi zakqu~ka i izjasniti o kvalitetu odgovora. S druge strane, po{to je odgovarawe na Upitnik u ingerenciji Vlade, Narodna skup{tina na plenarnoj sednici ne}e se na tu temu izja{wavati. No, mislim da }emo mi kao Odbor na kraju iza}i pred javnost sa odre|enim stavom, jer red je da se ~uje re~ poslanika o tako va`noj temi kao {to je odgovor Srbije na Upitnik Evropske komisije. (Autor je predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skup{tine)

Prioriteti buyeta ~lanica EU

MI I EU lada Srbije pripremila je odgovore na sva pitaV wa iz Upitnika Evropske komisije, i u toku je wihova redaktura i prevo|ewe, sve kako bi ih Srbija zvani~no predala Evropskoj komisiji 31. januara. Podsetimo, evropski komesar za pro{irewe [tefan File uru~io je 24. novembra premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u Upitnik na osnovu kojeg Evropska komisija treba da oceni spremnost Srbije da dobije status kandidata za ~lanstvo u EU. Upitnik sadr`i 2.483 pitawa koja su razvrstana u 33 poglavqa. lada Srbije je usvojila Akcioni V plan za ispuwavawe preporuka iz Izve{taja Evropske komisije o napretku

Srbije. Sprovo|ewem tog plana Srbija bi trebalo da ispuni sve kqu~ne zahteve za sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Mere sadr`ane u Akcionom planu jesu preporuke koje se odnose na 10 indikativnih oblasti va`nih za sticawe statusa kandidata. Te oblasti su: saradwa sa Ha{kim tribunalom; regionalna saradwa; povra}aj imovine i sigurnost imovinskih prava; pra}ewe obaveza koje proizilaze iz liberalizacije viznog re`ima; nastavak borbe protiv korupcije; pitawe vlasni{tva poslanika nad mandatima; funkcionisawe regulatornih tela; spre~avawe diskriminacije i, naro~ito, polo`aj romske mawine, reforma pravosu|a, te ekonomske reforme – od sma-

wewa nezaposlenosti i privatizacije dr`avnih preduze}a, do politika konkurencije i re{avawa problema infrastrukturnih uskih grla. Briselu je potpisan Protokol o liberalizaciji U tr`i{ta robe i usluga izme|u Srbije i EU, u okviru procesa pristupawa Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Protokol su potpisali potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} i evropski komesar za trgovinu Karel de Guht. Potpisivawe ovog protokola, kojim se prakti~no zavr{avaju pregovori sa EU, veoma je zna~ajno za daqi proces okon~awa bilateralnih pregovora sa ostalim ~lanicama STO, {to je i znak da je proces pristupawa u finalnoj fazi. „Potpisivawe Bilateralnog protokola je va`an korak ne samo u procesu pristupawa Srbije STO, nego i va`an korak u ja~awu na{ih privrednih odnosa”, rekao je De Guht. rbija }e zajedno sa zemqama ~lanicama EU biti S koordinator sprovo|ewa Dunavske strategije u tri zna~ajne oblasti, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije

Bo`idar \eli}. Za unapre|ewe privrede, kulture, saobra}aja i `ivota uz Dunav na raspolagawu je 100 milijardi evra iz kohezionih fondova EU. Srbija }e sektor transporta koordinirati uz partnerstvo sa Slovenijom, ekonomije zasnovane na znawu sa Slova~kom, a s Nema~kom }e voditi poqe bezbednosti i suzbijawa kriminala.

Bugarska i Rumunija ipak ne}e postati deo [engenske zone krajem marta, kako su planirale, jer su izve{taji o kontroli wihovih granica negativni. Kqu~ni je, zapravo, bilo lo{ rezultat bugarskog nadzora granice s Turskom, tako da na sastanku ministara unutra{wih poslova EU 24. februara ne}e biti doneta nikakva odluka. Jer, bez Bugarske pod okriqe [engena ne mo`e biti primqena ni Rumunija, stav je diplomata u Briselu. Istovremeno, Francuska i Nema~ka ocewuju da bi bilo „preuraweno” odobriti ulazak ovih dveju zemaqa u [engensku zonu i zbog jo{ uvek jake korupcije i organizovanog kriminala. Kako god, zvani~ni Bukure{t i Sofija pomirili su se sa negativnim raspletom i sada o~ekuju ulazak pod [engensko okriqe u oktobru 2011. Podsetimo, zona [engenskog sporazuma obuhvata 25 dr`ava. Od ~lanica EU nisu joj pristupile samo Velika Britanija i Irska, Kipar ~eka zeleno svetlo, ali su zato tu tri ~lanice Evropskog ekonomskog prostora: [vajcarska, Norve{ka i Island.

T

okom februara bi}e zatvoren konkurs prekograni~ne saradwe sa Ma|arskom, ukupne vrednosti preko 12 miliona evra. Po re~ima direktora Fonda „Evropski poslovi” Predraga Novikova, dobra vest je da je velik broj organizacija i op{tina iz Vojvodine prepoznalo ovu {ansu, pa je do sada predato vi{e od 50 odli~nih aplikacija. – Ima tu projekata iz oblasti javnih radova, izgradwe lokalnih puteva, ima projekata koji se odnose na sanaciju mostova... – navodi Novikov i dodaje da Vojvodinu i ove godine iz evropskih fondova o~ekuje nekoliko desetina miliona evra koje je mogu}e iskoristiti ukoliko bude dobrih projekata. Drugi fond koji }e biti zatvoren u februaru jeste projekat podr{ke nevladinom sektoru, ukupne vrednosti ~etiri

svakog meseca i oni }e ove godine prema{iti iznos od 30 do 40 miliona evra. – Trenutno je otvoren i konkurs iz oblasti kulture, na kojem mogu da u~estvuju kulturne institucije, turisti~ke organizacije i nevladin sektor iz te oblasti. Gradovi i op{tine imaju posebne fondove za povezivawe sa evropskim gradovima. Verujem da, recimo, Novi Sad mo`e da iskoristiti te programe, a trebalo bi da aplicira i za prestonicu kulture u godinama koje su pred nama. Tako bi dobio zna~ajna sredstva da revitalizuje svoju kulturnu ponudu i institucije – obja{wava Novikov. Po wegovim re~ima, izuzetno je va`no da op{tine i institucije na vreme stvore partnere u inostranstvu. – To je jedan od te`ih zadataka, jer je te{ko uspostaviti partnerstvo s nekim

PROJEKTIMA

JURI[ATI NA KASU EU Evropska komisija je objavila osnovne prioritete za planirawe dr`avnih prora~una zemaqa ~lanica. To je prvi korak u maloj buyetskoj revoluciji pod okriqem Unije, koja podrazumeva da zemqe ~lanice slede preporuke EU u toj oblasti, kao i da nacrte buyeta, pre usvajawa, dostave Briselu na razmatrawe. O toj izmeni zemqe ~lanice su se dogovorile pro{le godine nakon izbijawa finansijske krize u Gr~koj, a ciq je da se mogu}i problemi na vreme uo~e i izbegnu. Naravno, dr`ave EU i daqe imaju posledwu re~ u odlukama o svojim reformama i buyetu, ali je novina {to }e zemqe ~lanice i Komisija prvi put voditi sveobuhvatne razgovore o makroekonomskoj stabilnosti, potrebnim strukturnim reformama i merama za podsticawe privrednog rasta. Ina~e, prema dokumentu EK, kao jedan od najzna~ajnijih izazova navodi se potreba da se smawe javni deficit i dug, a da se istovremeno o~uva perspektiva privrednog rasta. Me|u prioritetima je i poboq{awe situacije na tr`i{tu rada, po{to je trenutno bez posla vi{e od 23 miliona radno sposobnih Evropqana

miliona evra. Na taj konkurs jo{ se primaju projekti celokupnog NVO sektora, ali i KUD-ova, sportskih organizacija, udru`ewa poslodavaca, sindikata, udru`ewa gra|ana, omladinskih organizacija... – Ovaj fond raspisuje konkurs jednom godi{we i naredni }e morati da se ~eka do februara 2012 – upozorava Novikov. Na{ sagovornik otkriva da krajem narednog meseca sti`u novi fondovi prekograni~ne saradwe sa Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. O~ekuje se da }e wihova ukupna vrednost prema{iti 15 miliona evra. – Pored ovog, klasi~nog, oblika prekograni~ne saradwe i IPA fondova koji su ve} u javnosti poznati, postoje i programi za koje se mawe zna, poput konkursa „Tempus”, koji povezuje na{e univerzitete sa onim u drugim zemqama – ka`e Novikov i dodaje da Fond „Evropski poslovi”, zajedno sa Univerzitetom u Novom Sadu, ve} priprema inicijativu za ovaj konkurs. Van korpusa fondova prekograni~ne saradwe, navodi sagovornik „Dnevnika”, postoje i konkursi koji se otvaraju

samo zbog jednog projekta. Partneri se godinama prave i upoznaju – upozorava Novikov. – Ina~e, na{e prisustvo u Briselu }e doneti prekretnicu u kori{}eawu evropskih fondova, naro~ito na poqu kapitalnih projekata i infrastrukture. Verujem da }emo predstavni{tvo ustrojiti ve} ovog meseca. Na{a pokrajina je, naime, svoj deo posla uradila, pa o~ekujemo da i kolege iz MIPa urade dogovoreno. Novikov dodaje da }e se onog momenta, kada Srbija i zvani~no postane zemqa kandidat za ulazak u EU, zna~ajno uve}ati dostupni fondovi za ruralni i regionalni razvoj, obrazovawe administracije. – O~ekujem da }emo ve} u prvoj godini po dobijawu statusa kandidata ti fondovi biti bar trostruko ve}i – navodi Novikov. – Pri tome, Evropska unija svakog meseca nudi nove fondove, te }emo mo}i da ra~unamo i na mnogo vi{e od trostrukog pove}awa dostupnih sredstava. Realna je procena da }e na svaki dinar koji Vojvodina ulo`i u predstavni{tvo u Briselu, dobiti bar deset nazad. „ Petar Klai}

VESTI a|arska je za svoje {estomese~no predsedaM vawe Evropskom unijom, koje

je po~elo 1. januara, kao jedan od kqu~nih prioriteta predvidela usvajawe Dunavske strategije. Kada je re~ o spoqnopoliti~koj agendi, najva`niji konkretni ciq Budimpe{te je okon~awe pregovora i potpisivawe ugovora o ~lanstvu u EU sa Hrvatskom, ali istaknuto mesto zauzima i integracija dr`ava Zapadnog Balkana. Zna~ajna pa`wa bi}e posve}ena i ja~awu tzv. isto~nog partnerstva, odnosno nastavku saradwe sa susedima Unije koje nemaju perspektivu ~lanstva u EU. Ipak, kako je bilo i za o~ekivati, Budimpe{ta }e se tokom prvih {est meseci 2011, dok bude na ~elu EU, najvi{e anga`ovati na poqu ekonomije i finansija. Naime, u wenom fokusu }e biti konsolidacija ekonomskih prilika u dr`avama ~lanicama Unije, ja~awe unutra{weg tr`i{ta, kao i izrada narednog buyeta EU.

vropska unija je pokrenuE la godinu volontirawa. Godina volontirawa zvani~-

no je otvorena pro{le subote na konferenciji u Budimpe{ti. Nakon toga, kroz svaku zemqu ~lanicu }e pro}i „turneja“ evropske godine volontirawa koja }e trajati najvi{e 14 dana. Procewuje se da 100 miliona Evropqana volontira i da oni doprinose izme|u 0,5 i 5 procenata bruto doma}eg proizvoda zemaqa ~lanica, jer podaci pokazuju da se na svaki evro ulo`en u volontirawe vrati pet evra. Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije


DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

19

UBISTVENA RETORIKA NA AMERI^KOJ JAVNOJ SCENI

Ko pre`ivi, mo`e i da pri~a danima nakon masakra u Tusonu za sve je bilo mesta pre nego za pijetet prema {estoro ubijenih. Demokrate i republikanci koristili su te{ku artiqeriju za me|usobna optu`ivawa na temu ko je zapravo inspirisao Xeroda Lija Lohnera da izre{eta 20 qudi, me|u fatalno stradalima i 9-godi{wu devoj~icu, koji su se okupili kako bi razgovarali s ~lanicom Predstavni~kog doma Gebrijelom Gifords, i samom te{ko stradalom u rafalima iz Lohnerovog “gloka”. Ipak, te{ko da se po bizarnosti i bezdu{nosti i{ta mo`e meriti s istupom ~lanova opskurne Vesboro baptisti~ke crkve iz Kanzasa. Osniva~ te crkve Fred Felps u video saop{tewu silno se zahvalio bogu zbog nasilnog napada~a i mrtvih i rawenih koje je ovaj ostavio za sobom. I tu nije kraj: ~lanovi te crkve najavili su da }e prisustovati sahranama ubijenih gde }e “podsetiti

U

Uprkos najavama da }e ometati pogrebe `rtava u Tusonu, policija je bila nemo}na da to spre~i. Za{to? Pa zato {to je pro{le godine Vrhovni sud SAD podr`ao, hm, pravo pripadnika ove baptisti~ke crkve da paradiraju na sahranama. Sudski spor pred Vrhovni sudom je pokrenuo otac jednog vojnika ubijenog u Iraku koji je ispra}en ba{ uz urlike ridikula iz Kanzasa. Upravo imaju}i ovo u vidu, sve izjave politi~ara date nakon Tusona, a usmerene ka bilo ~emu {to izdaleka miri{e na ograni~avawe prava govora, ne}e ni sti}i do sudija Vrhovnog suda. Ista sudbina ~eka i olako izre~ene pretwe da je potrebno preispitati pravo na no{ewe oru`ja. Ako je Vrhovni sud SAD na i{ta osetqiv, onda su to poku{aji napadi na ameri~ke svetiwe: Prvi i Drugi amandman. Ono {to pak nije sporno jeste ~iwenica su politi~ke strasti u SAD za-

Politi~ko nasiqe Neretko SAD se percepiraju kao zemqa {iroko raspostrawenog politi~kog nasiqa koje se neretko zavr{ava poku{ajima ubistava, odnosno ubistvima politi~ara. Mete atentatora su bila devetorica ameri~kih predsednika (Endrju Xekson, Abraham Linkoln, Xejms Garfild, Viqem Mekinli, Hari Truman, Xon F. Kenedi, Ri~ard Nikson, Xerald Ford – ~ak dva puta – i Ronald Regan), jedan budu}i predsednik (Frenklin Ruzvelt je bio izabran ali bez polo`ene zakletve), tri predsedni~ka kandidata (Teodor Ruzvelt, Robert Kenedi i Xrorx Volas), te osam guvernera, sedam senatora, 10 ~lanova Predstavni~kog doma Kongresa, 11 gradona~elnika i isto toliko sudija. Nakon Gra|anskog rata, sredinom 19. veka, usledio je najve}i stepen politi~kog nasiqa, a me|u stradalim politi~arima najve}i broj wih pao je u – klasi~nim dvobojima. Uprkos tome {to svaki napad na politi~ara dobije politi~ku dimenziju, u atentatima na ameri~ke predsednike politika je samo u odre|enim slu~ajevima uticala na povla~ewe obara~a. `ive da jo{ mogu da se pokaju i pokore”. Od te namere ipak su odustali i to po{to su im dve radio stanice zauzvrat ustupile minuta`u za izno{ewe svojih svetonazora. Ako je ta crkva po i~emu poznata, to su onda svojevrsne opstrukcije sahrana vojnika ubijenih u Iraku i Avganistanu, kao i preminulih od side, za koje ka`u da su ka`weni zbog tolerancije dru{tva prema homoseksualnosti. Felps i ~lanovi wegove crkve protestuju gotovo svaki dan na prose~no {est lokacija – navodno su do sada imali preko 30.000 protesta u svih 50 saveznih dr`ava i u preko 500 gradova. Wihov godi{wi buxet za putovawa je ve}i od 200.000 dolara.

briwavaju}e usijane jo{ od izbora Baraka Obame za predsednika. Po{to wegovi protivnici zbog politi~ke korektnosti nisu smeli da pomiwu wegovu boju ko`e, napali su wegovo neiskustvo, i do dan-danas dovode u pitawe wegovo „stvarno“ mesto ro|ewa. Pravi napadi su, me|utim, krenuli s prvim potezima novog ameri~kog predsednika, ~iji je vrhunac bilo usvajawe najkontroverznijeg ameri~kog akta u posledwih pola veka – onoga o reformi zdravstvenog osigurawa. Upravo je taj akt do bezdana produbio strana~ki jaz izme|u demokrata i republikanaca, isturaju}i u prvu liniju fronta ekstremna krila ovih stranaka – liberale, s jedne, i pripadnike

tek stvorenog pokreta ^ajanke, s druge strane. Pod uticajem ovih snaga, svoje diskurse po~eli su da korigiju ~ak i oni su koji su u redovima obeju stranaka slovili za umerene. O tome najboqe svedo~i pro{logodi{wa kampawa za Kongres kao i za guvernerska mesta u 37 dr`ava. Analiza oko 5000 promotivnih spotova, emitovanih izme|u 1. septembra i 2. novembra, kada su izbori odr`ani, pokazala je da je, kao nikad pre toga, vi{e od polovine bila koncipirana “napada~ki” prema politi~kim rivalima. U tome su predwa~ili republikanci, kod kojih je 57 procenata spotova imalo negativnu konotaciju, ali ni demokrate nisu bili ba{ an|eli, sa 53 posto negativnih spotova. Spotovi za kandidate za Kongres emitovani su ~ak 1,6 milion puta, {to je 36 posto vi{e nego 2008. Jezikom novca re~eno, ti spotovi su ko{tali 735 miliona dolara, {to je ~ak 61 procenat vi{e nego na prethodnim kongresnim izborima. Promotivni spotovi za guvernerske kandidate emitovani su na televizijama ukupno 1,3 milion puta, a svi su ukupno ko{tali oko 700 miliona dolara. Koliko je retorika u me|uvremenu dobila naboj, pokazuje primer sada famozne mape neprijateqskih kongresnih distrikata. Kada je pro{le godine Kongres usvojio reformu zdravstvenog osigurawa, guru pokreta ^ajanka Sara Pejlin na svom sajtu ozna~ila je metama 20 kongresnih distrikata ~iji su predstavnici glasali za reformu. Me|u wima je, gle, bila i Gebrijela Gifords. Kada Sara Pejlin preko Tvitera, za{ti}ena Prvim amandmanom, poru~i svojm sledbenicima kako “nema povla~ewa, ve} umesto toga ponovo napunite svoje oru`je”, ili kada uticajni voditeq Ra{ Limbou svaki dan satima u etar urla portiv Obame “koji uvodi socijalizam” i izjedna~ava ga sa komunisti~kim diktatorima, liberali u tome vide nagovarawe mnogih nezadovoqnika da stave prst na obara~, onih besnih, otpu{tenih, osiroma{enih... Atenta-

tor iz Tusona je za sada jedini koji je isplivao iz anonimnosti. Ali, uzvra}aju konzervativci, zar nisu demokrate i wihov Obama ti koji su i ne trepnuv{i poru~ili da “ako oni (republikanci) ponesu no` za borbu, vi ponesite pi{toq”?! I ko je, zapravo uop{te, prvi po~eo da kongresne distrikte i kongresmene ozna~ava metama za odstrel? Te{ko stradala Gebrijela Gifords spada u tzv. umerene demokrate, a glasala je za Obaiminu reformu. Ali, s druge strane, kao prava gra|anka Arizone, veliki je pobornik Drugog amandmana, prava na dr`awe i posedovawe oru`ja. Da ironija bude ve}a, nekoliko dana pre masakra u kojem je pored we jo{ 13 osoba raweno, u Kongresu je ~itala tekst Prvog amandmana. Istraga tek treba da poka`e da li je Xerod Li Lohner imao jasne politi~ke motive, {to ovaj doga|aj ~ini politi~kim atentatom par excellance, ne{to po uzoru na Xona Vilkisa Buta koji je ubio predsednika Abrahama Linkolna, ili su wegovi motivi na tragu Xona Hinklija koji je pucao u predsednika Ronalda Regana e da bi zadobio pa`wu glumice Xodi Foster.

Kod Lohnera, osobe problemati~ne pro{losti i sva je prilika sociopate, prona|ene su i „Majn kampf“ i „Komunisti~ki manifest“ - dovoqno da nijedna politi~ka strana ne bude do kraja predstavqena jedinim krivcem. Jer, to se sada nikome ne isplati, ba{ u predve~erje po~etka nove kampawe, one za predsednika Sjediwenih Dr`ava. Dilemu da li }e kampawa za izbore 2012. biti jo{ surovija, presekao je li~no Obama govorom na komemoraciji `rvama masakra u Tusonu. Pozivaju}i Amerikance da odaju po{tu ubijenima time {to }e okon~ati `u~no politi~ko optu`ivawe i pokazati jedinstvo, ameri~ki predsednik je poru~io da “snage koje nas dele nisu onoliko jake kao snage koje nas ujediwuju” “Mo`da ne mo`emo da zaustavimo svako zlo u svetu, ali znam da samo od nas zavisi kako }emo se odnositi jedni prema drugima”, kazao je Obama. Prvi i Drugi amandman, na radost mnogih, pre`ive}e i ovu epizodu. Za Gebrijelu Gifords jo{ nije izvesno. „ Denis Kolunyija

PUT OKO SVETA

PREVODILAC: Gugl je na tr`i{te izbacio aplikaciju koja korisnicima mobilnih telefona omogu}uje da razgovaraju na stranim jezicima, za sada samo na engleskom i {panskom, koji se gotovo istovremeno prevode. U Guglu najavquju da }e uskoro biti uvedeni i drugi jezici kao i da o~ekuje da }e za oko godinu i po dana ovaj servis funkcionisati u realnom vremenu.

Fosil dinosaurusa koji je `iveo pre nekih 230 miliona godina, prona|en je u ~uvenom parku prirode Mese~eva dolina. Pokazalo se da je eodromaeus, dvono`ni grabqivac sabqastih zuba, rani predak najpoznatijih predatora velociraptorsa i tyrannosaurusa rexa

NAJGORI DAN: Spremite se, sledi nam najdepresivniji dan u godini! Jedan psiholog do{ao je do matemati~ke formule koja dokazuje da je 17. januar najdepresivniji dan u godini, jer se tog dana spajaju faktori svojstveni depresiji, me|u kojima su prekr{ena novogodi{wa obe}awa, nagomilani ra~uni, strah od gubitka posla, a na sve to jo{ i hladno vreme i sivilo. Ali, tvrde nau~nici, ve} sa {est meseci sledi najsre}niji dan u godini - 17. jun.

BRADA I VLADA: Poznati belgijski i evropski glumac Benoa Pulvord pozvao je svoje sunarodnike da se ne briju sve dok zava|ene flamanske i valonske stranke ne postignu nagodbu o izlasku iz krize vlade. Belgija ve} vi{e od 200 dana nema vladu, a to ozbiqno {kodi privredno-finansijskom polo`aju zemqe. Svetska agencija za ocenu kreditnog rizika Standard end Purs je u decembru upozorila da }e smawiti rejting Belgije ako se politi~ka kriza ubrzo ne re{i.

MINISTARSTVO ZA ZELENE: Grupa nau~nika iz Britanskog Kraqevskog dru{tva (BKD) zalo`ila se za osnivawe internacionalnog tela za poslove sa vanzemaqskim civilizacijama. Oni predla`u da UN, koje ve} imaju Komitet za mirnodopsko kori{}ewe svemira, osnuju poseban komitet, koji bi bio nadle`an u slu~aju da nas kontaktiraju vanzemaqaci – ne{to poput nacionalnih ministarstava za spoqne poslove, ali sa svemirom. Nau~nici smatraju da „mali zeleni“ moraju li~iti na nas bar kada je re~ o sklonosti ka nasiqu i eksploataciji.

243 BAKSUZNI BROJ: Zaboravite broj 13, jer je najbaksuzniji broj 243, o ~emu svedo~e rezultati istra`ivawa osiguravaju}ih dru{tava. Naime, utvr|eno je da u posledwe ~etiri godine 46 procenata stanara ku}a i stanova sa brojem 243 do`ivelo neku nesre}u ili pretrpelo neku {tetu. Pore|ewa radi, sli~na sudbina zadesila je svega 18 procenata onih koji `ive u ku}ama i stanovima sa brojem 13.


20

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

TRAGOM CNN-ovog IZBORA PET FUDBALSKIH UTAKMICA KOJE SU PROMENILE SVET

ZAVR[EN REFERENDUM O NEZAVISNOSTI JU@NOG SUDANA

Strah od po`ara U

Ju`nom Sudanu danas se zavr{ava jednonedeqno glasawe o samoopredeqewu hri{}anskog dela ove najve}e dr`ave na afri~kom kontinentu. Oko ~etiri miliona bira~a odlu~i}e da li }e Ju`ni Sudan ostati u sastavu sada{we dr`ave ili }e proglasiti nezavisnost. Odr`avawe jednonedeqnog referenduma u Ju`nom Sudanu predvi|eno je mirovnim sporazumom iz Najrobija, kada je 2005. godine uz pomo} me|unarodne zajednice zaustavqen jedan od najkrvavijih ratova na kraju pro{log veka. Taj rat je trajao 21 godinu i odneo je 1,9 miliona qudskih `ivota. Pomenutim sporazumom Ju`ni Sudan je stekao samoupravu i mogu}nost da posle {est godina organizuje plebiscit o nezavisnosti. Glasawe je po~elo 9. januara, a birali{ta }e biti zatvorena danas. Ra~una se da }e pro}i najmawe jo{ dve nedeqe do saop{tewa rezultata. Prethodnih dana su svetske agencije, koje pomno prate razvoj situacije, ve} javile da je na glasawe iza{lo vi{e od 60 odsto upisanih bira~a. To je prvi uslov da referendum uspe. Da bi Ju`ni Sudan postao samostalna dr`ava potrebno je, tako|e, da se vi{e od polovine onih koji su glasali, izjasne za nezavisnost. U tom slu~aju Ju`ni Sudan bi postao nezavisna zemqa ve} ovog leta. Libijski vo|a Moamer Gadafi, me|utim, sa zabrinuto{}u gleda na progla{ewe nezavisnosti Ju`nog Sudana. Jer, koliko god se to ~inilo ispravanim politi~kim potezom, mo`e se desiti da postane

Ulog velikih sila U jednom izve{taju Evropskog parlamenta iz 2007. godine o situaciji u Darfuru zapisan je podatak da su Kina i Rusija (prema podacima iz 2005. godine) izvezle Sudanu oru`je za ~ak 45 miliona dolara. Oba ova stalna ~lana Saveta bezbednosti protivila su se i dono{ewu o{trijih mera protiv vlasti u Sudanu zbog kr{ewa qudskih prava i hap{ewa ili proterivawa svakog wima nepodobnog novinara ili intelektualca. O~igledno je da u senci odluke o nezavisnosti napa}enog naroda Ju`nog Sudana kopqa lome velike sile dana{wice. fitiq novih podela u Africi, s obzirom na to da svaka zemqa ima svoj jug i sever. „Afri~kim narodima je danas najpotrebnija stabilnost, kako bi prebrodili zaostalost i siroma{tvo”, poru~io je Gadafi. I ostale afri~ke zemqe nerado gledaju na daqe usitwavawe teritorija i zbog toga, recimo, nisu priznale nezavisnost Kosova. Predsednik Sudana Omar Hasan al-Ba{ir dao je vi{e kontradiktornih izjava povodom referenduma. U jednom trenutku je rekao da }e po{tovati rezultate glasawa, ali da }e li~no biti jako tu`an ukoliko do|e do podele dr`ave. Drugom prilikom je, opet, optu`io vo|e Ju`nog Sudana da ne po{tuju mirovni dogovor i upozorio da }e sukobi biti obnovqeni ukoliko pre referenduma ne budu prevazi|ene velike razlike izme|u juga i severa. Pomenuo je ~ak i uvo|ewe {erijatskih zakona u severnom delu zemqe. Sudan, koji danas ima oko 40 miliona stanovnika, oslobodio se engleskog kolonijalnog jarma 1956. godine. Me|utim, stanovnicima juga sloboda nije donela boqi `ivot. I daqe su ostali bez politi~kog uticaja i ekonomske perspektive. Nastavili su borbu za svoja prava na boqi `ivot i tako su pobune iz 1962. i 1972. godine prerasle u dva gra|anska rata: prvi je trajao od 1955. do 1972. godine kada je sklopqen mir u Adis Abebi i kada su ju`ne provincije dobile izvestan stepen autonomije.

Lopta, adrenalin i politika re nekoliko dana je vode}a svetska informativna stanica CNN (Si-En-En), na svom sajtu objavila tekst o pet fudbalskih utakmica koje su promenile svet. Ve}ina utakmica koje se pomiwu u tekstu, imale su ratni bekgraund koji je ~inio da se naposletku ratni~ka atmosfera sa travnate poqane pro{iri i van kapija stadiona. Prenosimo vam {ta je CNN imao da ka`e na ovu temu. Fudbal je bez svake sumwe globalna igra. Od Bagdada do Buenos Ajresa svi ga gledaju, igraju, o wemu raspravlaju, vole ga i mrze sa stra{}u koja u tolikoj koli~ini ne prati vi{e ni jedan sport na planeti. Utakmice su pored svoje lepote, nosile i veliku mogu}nost manipulacije navija~ima, a mnogobrojni diktatori i politi~ari su veoma rado koristili upravo ove mogu}nosti. Pod maskom nacionalizma, obrane ~asti i sli~nih krilatica, manipulisali su preko fudbalske igre sopstvenim gra|anima. Primera je mnogo, jo{ od argentinske hunte koja je iskoristila svetsko prvenstvo u fudbalu 1978. i uspela da u~ini ono u ~emu ni re`im na vlasti nije uspeo – da oja~a nacionalni ponos, pa sve do aktuelnog iranskog predsenika Mahmuda Ahmadinexada, koji je javno u jednom od svojih govora istakao svoje veliko po{tovawe, pa ~ak i izvesnu dozu straha spram fudbalske mo}i koja mewa svet. “Fudbal je prouzrokovao bar jedan rat i mnoge sukobe, koji su ~esto imali tragi~an kraj”, komentarisao je Melvin Brag u delu “Dvanest kwiga koje su promenile svet” kada je govorio o 1863. i prvom napisanom pravilniku fudbalske igre. Zaista, ponekad se znalo dogoditi da jedna fudbalska utakmica bude centar socijalnih i politi~kih promena, a ono {to sledi je pet najradikalnijih primera.

P

Vlasti u Kartumu to nisu ispo{tovale i to je dovelo do drugog gra|anskog rata, koji je trajao od 1983. do 2005. godine. Kada se pi{e o vi{egodi{wim krvavim obra~unima na tlu Sudana, obi~no se stvari pojednostavquju pa se govori o ratu izme|u muslimansko-arapskog severa i hri{}anskog juga. Ali u provinciji Darfur, na zapadu Sudana gde `ive muslimani afri~kog porekla, formirane su snage otpora protiv zvani~nog Kartuma iz ekonomskih razloga. Naime, Sudan je agrarna zemqa, ali koja ima i velike rezerve nafte. Kada god bi su{a uni{tila letinu, izvoz nafte je ostao glavni izvor prihoda. No, siroma{na populacija Darfura nije imala pristup naftnom biznisu. Zbog toga je organizovala Pokret za oslobo|ewe Sudana i Pokret za jednakost i pravdu. Vlast je reagovala tako {to je odmah osnovala takozvanu policiju za samoodbranu i Pokret Jawaweed. Time je u Darfuru po~eo pravi banditizam. Pqa~ke i silovawa su postali poseban vid borbe izme|u pripadnika razli~itih etni~kih grupa i plemena. Ubrzo povod za oru`ane obra~une vi{e nisu bila samo naftna postrojewa, nego i pa{waci. O`ivqene su stare netrpeqivosti izme|u Arapa i crna~kog `ivqa, izme|u polunomadnih sto~ara i zemqoradnika. Kada je 2006.godine kona~no zaustavqen pokoq , u tom regionu je postojalo ~ak 28 naoru`anih pobuweni~kih grupacija. Doga|aji u Darfuru i gra|anski ratovi su oterali sa ogwi{ta ~ak ~etiri miliona qudi. To je nametnulo neminovnu intervenciju me|unarodne zajednice posredstvom Ujediwenih nacija. Sada{wi predsednik Sudana Al Ba{ir je jedini predsednik na vlasti koji je optu`en za ratne zlo~ine. Bilo je ideja da se uhapsi i odvede u Hag, ali za sada niko ne ide do kraja s takvom namerom. Dobri poznavaoci prilika na afri~kom kontinentu, ukazuju i na drugu dimenziju evolucije doga|aja u Sudanu, a to je jagma za naftom. Postala je nezaobilazna zakonitost da se nafta u svim svetskim revirima najpre mora zaliti krvqu da bi donela prosperitet. Sudansku naftu uglavnom vade i uvoze kineske kompanije, ~ak polovinu godi{we proizvodwe. One na afri~kom tlu daju povoqne uslove i, za razliku od SAD, ne te`e da „demokratizuju vlast” zemqe izvoznika. Nafta je, dakle, jedan od razloga ogromnog interesovawa zapadnih politi~ara i drugih li~nosti za referendum u Ju`nom Sudanu. ^ak je i glumac Xorx Kluni razvio ~itavu kampawu u korist nezavisnosti Ju`nog Sudana, pa je dva puta je tra`io prijem i kod ameri~kog predsednika Baraka Obame na ovu temu. Ovih dana su na terenu, dok traju izbori, i senator Xon Keri, a pitawem referenduma bavi se i biv{i ameri~ki predsednik Ximi Karter i druge li~nosti. Svi oni govore o perspektivama trajnog mira u Ju`nom Sudanu, a zapravo ra~unaju na slabqewe uticaja Kine u toj zemqi. Zbog toga afri~ke dr`ave strepe od rezultata referenduma. „ Petar Tomi}

Kancelarovih 11 protiv predsednikovih 11 (1864) Kada su u zimu 1864. 22 mu{karaca u dresovima istr~ala na teren Batersi parka u Londonu da bi odigrali partiju fudbala, niko nije mogao ni da nasluti da prisustvuje istorijskom trenutku

i {ta }e sve uslediti nakon toga. Bila je to prvoodigrana fudbalska utamica po propisanim pravilima Fudbalskog saveza Engleske i prvi poku{aj da se usaglase razli~ita pravila igre koja je bila prethodnica fudbalu kakvog ga danas znamo. Pas unapred jo{ nije bio dozvoqen, ofsajd i kazneni prostor jo{ uvek nisu postojali. U su{tini, igra je tada imala svega 13 pravila i bila je veoma jednostavna za razumeti, stoga i ne ~udi wen rapidan rast popularnosti u Ujediwenom Kraqevstvu i ostalim dr`avama koje su tada spadale u britanske kolonije. Jedan od fudbalskih misionara bio je i ^arls Vilijem Miler, koji je sredinom 1890. doneo prvi primerak fudbalskih pravila u Brazil, {to je verovatno i kqu~ni trenutak u razvoju modernog fudbala. U Sao Paolu, pored stadiona Korintijansa, danas postoji veliki trg koji nosi Milerovo ime i na wemu stoji bista sa wegovim likom, u znak zahvalnosti {to je Brazilu podario ovu magi~nu igru. Ako se nekim slu~ajem pitate kako je zavr{io gorepomenuti prvi zvani~an me~ u istoriji, Kancelarovih 11 su pobedili sa 2:0. Oba gola je postigao ^arls Vilijam Alok, koji je sedam godina kasnije bio glavni organizator i prvog internacionalnog me~a, izme|u Engleske i [kotske.

Zapadna Nema~ka protiv Ma|arske (1954) Posleratna Nema~ka je bila opusto{eno mesto sa qudima slomqenog duha. Iako je bila na rubu o~aja nakon propasti nacizma, gvozdenom zavesom razdvojena na dve polovine, isto~nu i zapadnu, Nemci su tragali za du{evnim oporavkom koji bi ispravio ru`nu sliku o wima koju su napravili svojom ulogom u Drugom svetskom ratu. Pevawe nacionalne himne bilo je prakti~no zabraweno a nova zastava Nema~ke se retko gde mogla videti da vijori. Bilo je tako sve do 1954. i svetskog prvenstva odr`anog u [vajcarskoj. Uprkos ubedqivom porazu od Ma|arske od ~ak 8:3 u prvom me~u odigranom u grupnoj fazi, s istim protivnikom se Nema~ka sastala u finalu. Tim je bio

sastavqen uglavnom od amaterskih igra~a, dok je Ma|arska slovila za najboqi svetski tim tog trenutka, predvo|ena legendarnim Ferencom Pu{ka{om. Nemcima niko nije davao ni grama {ansi za uspeh, ali oni su pobedili sa 3:2, po prvi put nakon rata u~iniv{i svoju naciju iz zapadnog dela dr`ave ponosnom i radosnom. “Bilo je to svojevrsno osloba|awe iz okova pro{losti”, napisao je o trijumfu nema~ki istori~ar Joakim Fest. “^etvrtog jula 1954. je ro|ena nova Nema~ka”. I zaista, od tog trenutka, nastao je pravi ekonomski bum, koji je veoma brzo Zapadnu Nema~ku doveo do liderske pozicije u Evropi.

Renyersi protiv Baksa (1966) Ostrvo Roben je najpoznatije po svom zatvoreniku Nelsonu Mandeli. Ali u zatvoru u kome su bili zato~eni ju`noafri~ki politi~ki zatvorenici, stvorena je i fudbalska liga jedne zemqe. Fudbalski savez Makane osnovala je grupa zatvorenika koja je igrawem fudbala razbijala dosadnu svakodnevicu zatvorskog `ivota. Neretko se de{avalo da ~uvari bez razloga ne dozvole odigravawe ve} planirane utakmice, {to bi dovodilo do op{te pobune u zatvoru. Utakmica izme|u Renxersa i Baksa bila je prva u novoformiranoj “zatvorskoj” ligi, koju je ~ak priznala FIFA, jer je igrana po wihovim pravilima. Liga Makane iznedrila je danas vode}e ju`noafri~ke politi~are. Dana{wi predsednik Jakob Zuma, onda{wi politi~ki zarobqenik, igrao je vo|u odbrane u Baksima, a kada nije igrao bio bi sudija. “Qudi koji su igrali u toj ligi i pod takvim okolnostima, postali su emotivno ~vr{}i, {to im je pomoglo u kasnijoj izgradwi politi~ke karijere, po izlasku sa ostrva Roben”, objasnio je ^ak Kor, autor kwige “Vi{e od igre: fudbalom protiv aparthejda“.

Dinamo protiv Crvene Zvezde (1990) Jugoslavija je bila ve} na samoj ivici raspada kada je tim beogradske Crvene Zvezde trebalo da igra protiv za-

J U B I L E J I : STOGODI[WICA

Mesto gde je ne`evina Monako na jugu Francuske meka je glamura i luksuza, a pored kockarnica, skupih jahti usidrenih u marini, renomiranih restorana i markiranih prodavnica, ona je mesto odr`avawa i dva izuzeno popularna i zahtevna automobilisti~ka takmi~ewa. Jedno je trka Formule jedan za Veliku nagradu Monaka, a drugo Reli Monte Karlo. Oba organizuje Automobilisti~ki klub Monako (ACM), a ove godine Reli Monte Karlo slavi prvi vek postojawa. Prvi Reli Monte Karlo odr`an je 21. januara 1911. godine, a osniva~ima trke smatraju se Gabrijel Vialon i Entoni Noghes. Prvo takmi~ewe privuklo je samo 23 takmi~ara, da bi ve} druge godine lista u~esnika bila u~etvorostru~ena i – reli je bio lansiran. Tradicionalno ovo je najstariji i najpresti`niji reli u istoriji. Od 1973. godine trka se odr`ava u januaru kao prva trka sa Svetsko prvenstvo u reliju (VRC), a ve} tre}u godinu za redom Reli Monte Karlo otvara sezonu u IRC (Intercontinental rally Challenge) nadmetawu. Automobilisti~ki klub Monako odavno „ratuje“ sa Me|unarodnom autombilisti~kom federacijom (FIA) i ne krije mi{qewe da se trenutni koncept Svetskog prvenstva u re-

K

liju (VRC) ne poklapa s wihovim vi|ewem puta kojim treba da ide ovaj sport. Zbog toga je i odbijena ponuda FIA i VRC da na stogodi{wicu ~uveni Reli Monte Karlo ponovo bude deo kalendara {ampionat sveta. Nadmetawe po~iwe 19. januara u mestu Valens, a zavr{ava se 22. januara u Monte Karlu. Voza~i }e tokom 79. Monte Karlo relija voziti 13 specijala u du`ini od 337 kilometara. Ukupna du`ina relija je 1.341,75 kilometara. Reli Monte Karlo ne predstavqa samo istoriju relija, ve} autosporta uop{te. Zbog toga je organizator ovog ep-

skog takmi~ewa pripremio niz inicijativa kako bi se proslavio veoma va`an jubilej. Sama re~ „reli“ potekla je od onoga {to se de{avalo u Monte Karlu. Nekada su takmi~ari kretali sa ~etiri strane Evrope i susretali se u Monte Karlu da proslave kraj ovog jedinstvenog doga|aja. Dana{wi automobili od 300 kowskih snaga, koji u~estvuju na trci, bili bi potpuno neprepoznatqivi Anriju Ru`ijeu prvom pobedniku Relija Monte Karlo. On je tada slavio za volanom „turkat - merija“ od 25 kowskih snaga. Poznati avijati~ar i avanturista kasnije je odlikovan ordenom Legije ~asti, najve}im odlikovawem koje mo`e da dobije jedan civil. Pobeda u Monte Karlu uvek je garantovala popularnost i naslove u medijima. Tokom bogate istorije, ovo takmi~ewe je steklo respekt me|u svim majstorima volana. Takmi~ari voze u razli~itim uslovima, kroz razne etape, od asfalta, preko snega i leda, ki{e i mokrog kolovoza, u Primorskim Alpima, pa sve do ciqa u Monte Karlu. Zbog ovakvih uslova pobednici ovog presti`nog relija obi~no su najiskusniji majstori volana koji voze dobro na svim povr{inama i najboqa vozila sa kvalitetno odabranom opremom i gumama.


DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

21

ZATVORENA SPEKTAKULARNA IZLO@BA POLA GOGENA U TEJT GALERIJI

Pedofil koji je zapalio London anas je i zvani~no u ~uvenoj Tejt Modern galeriji u Londonu spu{tena zavesa na spektakularnu izlo`bu dela slavnog francuskog slikara Pola Gogena, koju su tamo{wi likovni kriti~ari i mediji proglasili „najvrelijim likovnim doga|ajem u gradu”. I ne samo to: od 30. septembra, kada je vernisa` „Gogen: Tvorac mita” otvoren, ne sti{ava se rasprava o wegovom burnom, pustolovnom `ivotu i tragawe za odgovorom da li je bio demon ili genije. Obo`avan i izop{ten istovremeno, veliki francuski postimpresionista Pol Gogen (1848–1903) gotovo 150 godina baca ~ove~anstvo u o~aj i obo`avawe. Vidqivo je to i po stru~nim i lai~kim reakcijama koje su pratile spektakularnu izlo`bu posve}enim ovom umetniku (u Gogenovom slu~aju engleski termin exhibition odista vaqa prevoditi kao egzibiciju). Marketin{ki stru~waci Tejt Modern planirali su i {tampawe slikovnice s Gogenovim prikazima ptica i `ivotiwa. Prema autogramu koji je stavqao na dela, slikovnica je trebalo da se zove „P Go“. Ipak, francuski kustosi diskretno su upozorili britanske kolege da prilikom izgovora na francuskom to zvu~i kao „pego“, {to u mornarskom slengu ozna~ava „onu stvar“! Gogen se, eto, zeza i iz egzoti~nog groba na ostrvu Marquis u Polineziji. Ina~e, po re~ima organizatora izlo`be, ovo je bilo prvi put nakon pola veka da je u Ujediwenom kraqevstvu Pol Gogen predstavqen u sveobuhvatnom opusu, uz kori{}ewe obiqa wegove zaostav{tine rasute u galerijama sveta. Londonski mediji su se sve vreme nadmetali u superlativima (“Briqantno!” eufori~an je bio „Gardijan“, “Predstava sezone – zapravo, godine!” pisao je „Tajms“), a nije bilo niti jedne iole ozbiqnije TV-ku}e, ~asopisa ili portala, koji zbitiju u Tejt galeriji nisu posvetili analiti~ke eseje i rasko{no opremqene reporta`e. Va`ano je pri tome ista}i da se autorski tim postavke, predvo|en kustoskiwama Belindom Tomson i Kristinom Riding, nije vodio pukom hronologijom, nego je u 12 tematskih celina isprepleo paralelne pozornice Gogenovog `ivota i umetnosti, koje kao da vri{te prizorima iz petpara~kih romana – od Francuske, Perua do Tahitija i Polinezije. O`en Anri Pol Gogen je ro|en u Parizu 7. juna 1848. Otac Klovis Gogen bio je novinar republikanskih uverewa. Kako je Polova majka Alin Mari Kazal peruanskog porekla, porodica je 1849. nakon {to je Luj Napoleon krunisan, emigrirala rodbini u Peru. Klovis umire na

D

Bobanov udarac nogom koji je prakti~no najavio krvavi raspad SFRJ

greba~kog Dinama na stadionu Maksimir. Politi~ka stranka koja se zalagala za nezavisnost Hrvatske i otcepqewe od Jugoslavije neposredno pred me~ pobedila je na strana~kim izborima u Hrvatskoj. Doga|aji koji su usledili tog 13. marta mnogi danas ozna~avaju kao po~etak ratnih sukoba, nevi|enih u srcu Evrope jo{ od Drugog svetskog rata. Nemiri su izbili i na tribinama izme|u „Bed Blu Bojsa“ i „Delija“, koje je tada predvodio @eqko Ra`natovi} Arkan. Danas se, ina~e, uveliko tvrdi da je sve bilo izre`irano u politi~kim vrhu{kama. Kako god, u prekinutoj utakmici, budu}i as fudbalskog kluba Milan i kapiten reprezentacije Hrvatske Zvonimir Boban, udario je policajca koji je vijao jednog od navija~a zagreba~ke ekipe, utr~alog u teren. Kasnije je Boban objasnio {ta mu je tog dana prolazilo kroz glavu. “U tom trenutku, ja sam kao javna li~nost bio odlu~an da ugrozim svoj `ivot, karijeru i sve ostalo {to slava donosi, samo zbog jedne stvari. Hrvatske”. Za ostatak ove, uskoro nepostoje}e dr`ave, bio je to simboli~an momenat. “Bio je to najva`niji fudbalski me~ u istoriji Jugoslavije”’, re}i }e Neven An|eli}, autor kwige “Bosna i Hercegovina: izme|u Tita i rata”. “Bilo je tu mnogo politi~kog uticaja sa svih strana i sve je jasno ukazivalo na nadolaze}e nasiqe i rat koje je ovaj, nikad zavr{eni me~, samo nagovestio”.Rat je bio brutalan i trajao je

pet godina. U wemu je prema zvani~nim podacima `ivot izgubilo 140.000 qudi. Se}awe na ovu utakmicu i danas je veoma `ivo. Neposredno pored ulaza u stadion Maksimir, postavqena je statua u znak se}awa na navija~e koji su poginuli u ratu, a na wemu pi{e: “Svim navija~ima Dinama za koje je rat po~eo 13. 5. 1990. na stadionu Maksimiru a zavr{io je polagawem `ivota na oltar domovine Hrvatske”.

Irak protiv Saudijske Arabije (2007) Junis Mahmud je pretr~ao du`inu ~itavog terena da bi ra{irenih ruku proslavio pobedu sa navija~ima koji su prevalili dug put da bi prisustvovali ovoj utakmici. Kapiten reprezentacije Iraka, u kojem igraju Kurdi, suniti i muslimani {iiti, postigao je jedini pogodak, koji je bio dovoqan da u finalu Azijskog kupa nacija bude savladan omra`eni rival Saudijska Arabija. Po povratku u Bagdad, desetine hiqada razdraganih Ira~ana iza{lo je na ulice, slave}i pobedu ispaquju}i u vazduh plotune iz svog mogu}eg arsenala oru`ja. Po celoj zemqi ponosno su se vijorile zastave Iraka, a takva slavqeni~ka atmosfera nije zabele`ena jo{ od pada Sadama Huseina. Fudbal je uspeo u onome {to svi politi~ari i vojni generali zajedno nisu, da ujedine sve stanovnike Iraka, barem na nekoliko dana. Interesantan je podatak ameri~ke vojske da je u Bagdadu, do pomenute utakmice, mese~no bele`eno

oko 1.700 pojedina~nih napada ekstremista, da bi se ta cifra prepolovila u mesecima nakon slavqa u finalu. Ali pobede su, ipak, imale svoju cenu – nekoliko minuta nakon {to je u polufinalu Irak posle izvo|ewa penala savladao favorizovanu Ju`nu Koreju, u samoubila~kom napadu jedan terorista je aktivirao bombu nakon {to se ugurao u narod koji je slavio pobedu i pritom pobio 50 nevinih `rtava. Fudbaleri Iraka, kada su ~uli za ovu vest, ostali su {okirani. U trenutku kada su ~uli ovakve pora`avaju}e vesti, odlu~ili su da i ne igraju finale za koje su se ~asno izborili na terenu. Me|utim, nakon svega nekoliko sati jedan detaq je promenio ovu odluku igra~a: videli su snimak neposredno posle bomba{kog napada u kome je izme|u ostalih poginuo i 12-ogodi{wi de~ak, a wegova majka je, kada je telo de~aka polo`eno ispred we, bez suza u o~ima rekla: “Predajem svoga sina kao `rtvu pobede ira~kog tima”. Nakon ove scene svi su se igra~i zakleli da }e ostaviti `ivot na terenu za pobedu u finalu. I uspeli su. CNN-ovi primeri nisu usamqeni, nama su zapali za oko pre svega jer je me|u ostalima pomenut doga|aj koji je nama veoma blizak jer se radi o utakmici ~iji smo bili svedoci. Mnogo je jo{ fudbalskih susreta u svetu zbog kojih su udarili „brat na brata“ i „krv na krv“ i ~ije su posledice dosezale toliko daleko, da su, bez poetske hiperbole, krojile nove mape sveta. „ Aleksandar Devetak

RELIJA MONTE KARLO

ro|en autosport Tokom {ezdesetih poznati su bili fabri~ki timovi i strani voza~i, kao Erik Karlson, koji je uspeo da prvu od svoje dve pobede u Monte Karlu zabele`i za volanom „saba 96“ i to protiv mnogo mo}nijih rivala, me|u kojima i „mercedesa“. To pokazuje da su na ovom takmi~ewu uvek vi{e zna~ile voza~ke sposobnosti i tehni~ka genijalnost, nego kowske snage i buxet. To pokazuje i dominacija „minija“ sredinom {ezdesetih godina pro{log veka. Poznati bi{i pobednik relija Monte Karlo u „mini kuperu“ Pedi Hopkirk (1964) rekao je da ovaj automobil nije bio najbr`i uz planinu, ali da ga ni{ta nije moglo pratiti nizbrdo. Tokom sedamdesetih Sandro Munari je ~ak ~etiri puta za volanom „lan~ije“ osvajao ovo presti`no takmi~ewe (1972, 1975, 1976, 1977), a onda je zvezda osamdesetih postao Valter Rohrl, koji je, tako|e, pobe|ivao ~etiri puta (1980, 1982, 1983, 1984). Majstori volana savremenog doba bili su Karlos Sainz sa tri (1991, 1995, 1998), Tomi Makinen sa ~etiri pobede (1999, 2000, 2001, 2002) i rekorder po broju slavqa

Sebastijan Leb (2003, 2004, 2005, 2007, 2008). Jedna od glavnih promena u novijoj istoriji Monte Karlo relija desila se 2009, kada je ovo takmi~ewe postalo deo IRC. To je omogu}ilo organizatorima iz Automobilisti~kog klu-

ba Monaka da vode takmi~ewe po jedinstevnom tradicionalnom formatu, a omogu}ilo je i potpuno novu publiku zahvaquju}i `ivim prenosima Jurosporta koji oduzimaju dah. Te 2009. pobedio je Sebastijan Ogijer, nagla{avaju}i posve}enost IRC da dovodi mlade talenete. Pro{le godine najboqi u Monte Karlu bio je Miko Hirvonen.

Klasik reli Nedequ dana po zavr{etku Relija Monte Karlo, ~uvena prestonica Kne`evine Monako bi}e doma}in Klasik relija. Qubiteqi automobila mo}i }e da u~estvuju na 14. istorijskom nadmetawu za automobile napravqene izme|u 1955. i 1979. Takmi~ari }e morati da voze model koji je u~estvovao u periodu izme|u 25. i 48. Relija Monte Karlo i bi}e podeqeni u slede}e kategorije: vozila napravqena izme|u 1955. i 1961, 1962. i 1965, 1966. i 1971. i 1972. i 1979. Kategorije su daqe podeqene u tri klase po kapacitetu motora: do 1300 kubika, od 1301 kubika do 2000 kubika i ona preko 2000 kubika. Ove godine voza~i }e krenuti iz tri grada: Glazgova, Marake{a i Var{ave, sa dva sredwa polazi{ta iz Barselone i Remsa, za veoma stare automobile i one sa malim kapacitetom motora. Na kraju }e se u Monte Karlu susresti sa klasifikacionom etapom izme|u Monaka i Valensa (oko 500 km).

– Pobeda na Reliju Monte Karlo je ne{to veoma posebno u karijeri svakog voza~a. Tek kada stvarno oseti{ trofej u ruci shvati{ {ta to zapravo zna~i. Nikada to ne}u zaboraviti – rekao je Hirvonen lane posle pobede. Ove godine na stogodi{wicu relija organizatori su posle prijema vi{e od 300 prijava, listu od standardnih sto posada pro{irili za 20, pa }e tako 19. januara stratovati 120 posada. Odbranu titule u IRC Juho Haninen }e po~eti upravo u Monte Karlu slede}e srede u „{kodi fabiji“. Za [kodu }e voziti i Nikolas Vuilo, Fredi Loi, Jan Kopecki i Andreas Mikelsen. Biv{i svetski prvak u reliju iz 2003. godine Peter Solberg ima ogromno iskustvo na ovom takmi~ewu i vozi}e za Pe`o. Tu su i aktuelni francuski {ampion Barajan Bufer i Stefan Sarazin, tre}i iz Monte Karla 2009, kao i ~uveni francuski voza~ Fransoa Delekur, te Gaj Vilks i Toni Gardemajster. U Monte Karlu }e izme|u ostalih voziti i Solbergov stariji brat Hening („ford fiesta“). Biv{i voza~ Formule jedan Aleks Kafi debitova}e, a nastupi}e i sin nekada{weg pilota Ferarija Patrika Tambeja, Edrijen. Biv{i evropski reli {ampion Italijan Mauricio Verini nadmeta}e se na reliju u 66. godini `ivota. Verini je istakao da }e na ovom presti`nom takmi~ewu u~estvovati ~isto iz zabave, ali i da vidi da li i u tim godinama mo`e da odgovori izazovima zahtevnog takmi~ewa. Zanimqivo je da je Veriniju na po~etku karijere suvoza~ bio Mar~elo Loti, sada generalni menaxer IRC. Na `alost ovda{wih qubiteqa ovog sporta vi{estruki reli {ampion Slovenije i Srbije i Crne Gore Andrej Jereb ne}e biti u prilici da odbrani pro{logodi{we deseto mesto u Monte Karlu iz zdravstvenih razloga. „ Gordana Malenovi}

Pol Gogen

(ne)spojivih karaktera koji su izrodili neke od najve}ih vrhunaca umetni~ke `udwe svih vremena. Indikativna je scena iz Minelijevog draguqa “@udwa za `ivotom” iz 1956, ra|enom prema sjajnom romanu Irvinga Stona. Robusni Gogen (Entoni Kvin je dobio Oskara za sporednu mu{ku ulogu) ka`e Vinsentu, alias Kirku Daglasu: “Slika{ prebrzo!”, “Ti gleda{ prebrzo”, replicira mu Vinsent. Alister Smart u izvrsnom eseju u „Dejli Telegrafu” pi{e: Gogen je Rolingstons a Van Gog Bitls. Bez obzira na to koliko su maestralna bila Gogenova dela, te{ko je prona}i simpatije za |avola. Notorni Gogenov tahi}anski trip na platnu je bqe{tav, neobuzdano koloritan a opet tako sirov, nadrealan i neugla~an – i postao je jedan od klicono{a stripa. Em, bajkovit, em u kameno medijsko doba. “Pogodan je za magnete na fri`iderima”, ne bez ironije dijagnostikuje Alister Smart, jer Gogenov multimedijalni talenat, instinkt za pre`ivqavawe, hrli vekovima ispred svog vremena. Stari gre{nik (izme|u ostalog, danas bi bio optu`en za pedofiliju jer je na Tahitiju `iveo s devoj~icama od 13 i 14 godina) ima i u Vatikanu me|u tamo{wim svecima – par~e svog zida. Istina, re~ je o delu iz wegovog sakralnog opusa (uz 600-tiwak drugih atribucija svetskog slikarskog krema), koje je izlo`eno u kolekciji moderne religijske umetnosti u sklopu prebogatog Vatikanskog muzeja. Naravno, gre{no se gre{nim hrani, pa i tamo Gogen stanuje u – Borxijinim sobama: za spomenutu zbirku rezervisan je splet odaja notornog pape Aleksandra VI. Pahura, druga Gogenova tahi}anska `ena, rodila mu je 1886. }erku koja je po`ivela samo deset dana. Uqe na platnu “Dete” nastalo je iste godine, i u zagasitim zemqanim tonovima (kadriranim po principu mitske {talice, za ro|ewe bogova i qudi) i pomirenosti majke i an|ela, Gogen isijava svu relativnost na{ih postojawa. Odavno izgnanih iz raGogenov tahi}anski trip svojevrsna je prete~a stripa ja. Zapravo, Gogenov omiputu, a udovica Alin s dvoje dece (Polom i weqeni sport je bio izazivawe Boga, odnosno bogovom starijom sestrom Mari) ostaje u Limi do gova, uzmemo li wegovu na platnima proce|enu 1855, kada se vra}aju u Francusku. Mladi Pol opsednutost ritualima i onostranim. U lanpoku{ao je da bude mornar na trgova~kim brocima svojih ekspresivnih portreta nije predovima, slu`io je u ratnoj mornarici tokom zao ni da uzme lik Hrista (“Hrist u masliniFrancusko-pruskog rata, da bi po~etkom sedamku”), obezglavqenog Ivana Krstiteqa ili obdesetih godina 19. veka zapo~eo karijeru berli~je paganskog belzebuba iz pacifi~kih duzanskog stru~waka. bina. Pri tome on uspeva istovremeno da bude Me|utim, klica umetni~kog erosa i bunxijduboko religiozan i animalno neprilago|en. skog ru{ewa konvencija, koja se za~ela jo{ u Wegov je eskapizam bolan kao otvorena rana, a Polovom detiwstvu, nezadr`ivo je buknula. ako postoji Gogenov pandan u literaturi onda Do{av{i u dodir s Pisaroom i drugim impreje to Don @uan. Gogen je celog `ivota ~ekao da sionistima (taj pravac brzo je postao okov za se otvore nebesa i da ga prokunu. I za to vreme wegov neobuzdani temperament), Gogen 1883. naslikao. Umro je 8. jula 1903. u 55. godini `ivoprasno daje otkaz na mesto dobrostoje}eg fita, od posledica sifilisa i sr~anih udara. nansijera, a dve godine kasnije napu{ta suprugu Teoreti~ar Mark Hadson, analiziraju}i iz– Dankiwu Mete Sofi Gad i wihovo petero delo`beni blokbaster u Tejt Modernu, poga|a ce, i baca se u psihodeliju svog novootkrivenog koji je demon Gogena progawao – samo}a. Usaslatkog greha. mqenost i strah od neshva}enosti. Dok mu deMe|u brojnim Gogenovim protivure~nostila vri{te arogancijom, ispod grubih naslaga ma, kojima se jednako bave ozbiqni istori~ari o~ito di{e panika ostavqenosti. “Gogen nii `uta {tampa, jeste wegov zamr{en odnos qukada nije bio zadovoqan samim sobom”, tvrdi bavi i mr`we s podjednako zaku~astim genijem Hadson. “Zapravo je imao stalnu potrebu da – Vinsentom Van Gogom, s kojim je 1888. `iveo izazove odobravawe, bilo koga ili bilo ~ega. vi{e od dva meseca u Arlu. Pro{le godine neKako god bilo, Gogen ne samo da je tehni~ki ki nema~ki teoreti~ari lansirali su bombu da inovator koji je doveo do savr{enstva ideju o je u jednom od apsintskih bunila zapravo Pol umetniku kao romanti~nom avanturisti, nego ma~em odsekao Vinsentovo uvo! Novi spektakl i ~ovek koji je izmanipulisanu verziju svog u Tejte Modernu pra}en je stoga i bizarnim di`ivota uveo u svoju umetnost. Radije nego da skusijama na forumima i blogovima u ciqu rastvarno prona|e svoj realni dru{tveni smisvetqavawa pitawa da li su ova dva ~udesna sao. Gogenovo nasle|e `ivelo je daqe kroz desliukara bili gej par ili nisu. la mnogih umetnika, od Pikasa do Trasijea No, daleko je va`nije za sve budu}e analitiEmina, a glasi: Ja sam svoja umetnost!” „ Davor [pi{i}/E. P. H. ~are da proniknu u vulkansku bujnost wihovih


22

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

T R E N D R A P O R T : HLADI ME, UGREJ ME

Plus/minus modna kombinatorika ko niste sre}nici da vam kao Severini Vu~kovi} i novom joj de~ku Milanu Popovi}u ove zime po`eqnu telesnu temperaturu odr`ava qubav, ve} ste jedan od onih koji muku mu~e sa temperaturnim razlikama- napoqu da se smrzne{, a u zatvorenim prostorijama da se skuva{, vreme je da pribegnete malim trikovima. Pritom ne mislimo da vam dajemo saveta tipa kako prona}i put do wenog/ wegovog srca i upoznati qubav svog `ivota (za to su verovatno stru~niji ve} pomenuti srpski kraq bakra, kao i kolega mu po broju osvojenih lepotica – “zamrznuti” politi~ar Alen Selimovi}, koji se ovih dana u Moskvi grejao u dru{tvu po mnogima najlep{e “survarvejke” Katarine), ve} da vam pomognemo da prona|ete dobitnu odevnu kombinaciju za ovu vru}e/hladnu svakodnevicu. Pa, krenimo redom. Jasno je da nije bogzna kakav problem obu}i se za veliku hladno}u – dovoqno je iz garderobera sve toplo staviti na sebe i zime nema. Problemi nastaju kada tako “opremqeni” u|ete u neku zatvorenu prostoriju: kancelariju, bioskop, pozori{te, autobus, tr`ni centar... i po~nete da prokuvavate. U ovakvim je situacija obla~ewe u slojevima idealno re{ewe, koje preporu~uju kako laici, tako i

A

najve}i svetski modni gurui. A da sre}a bude ve}a, to jest, da jednim udarcem ubijete dve muve, slojevito obla~ewe savr{eno }e vam pomo}i i u slu~ajevima kada poku{avate da sakrijete koji kilogram vi{ka. I u jednoj i u drugoj raboti ove se sezone posebno istakla modna ku}a „Misoni”, za koju mnogi ka`u da je svojom novom kolekcijom, prepunom pletiva razli~itih du`ina i iskombinovanih na sto podjednako zanimqivih na~ina, stekla titulu “kraqa slojeva”. A {ta se sve mo`e na}i me|u slojevima garderobe? Ove sezone bi tu svakako svoje mesto trebalo da prona|e pletena hazvinite, ali ja sam `rtva ameri~ke propagande i izop{tenica iz dru{tva. Idem pognute glave i oborenih o~iju kroz svet i stidim se. Naime, ja sam pu{a~. Pu{a~i ugro`avaju svoje i zdravqe drugih, truju okolinu i izazivaju bolesti srca i plu}a nepu{a~a. Radim u ameri~kom preduze}u, {to zna~i da se u kancelariji ne pu{i, bez obzira na to koliko bilo stresno. Ipak, kuhiwica za kafu je progla{ena pu{a~kom zonom – {to je neizbe`no izazvalo protest nepu{a~a. Kada nepu{a~ ho}e tamo da odse~e par~e hleba ima prednost pred pu{a~em. Nepu{a~i su uvek u pravu. Zato {to ne pu{e oni su ispravan i svesniji deo dru{tva. I onda kada voze dizel, lo`e ugaq i ne separi{u |ubre. Iz jasne nu`de, zna~i, ja pu{im cigaretu onda i tamo, gde je to dozvoqeno. Recimo, na putu od metroa do firme. [ta mislite, je li to u redu? Ah ne, i na toj kratkoj relaciji (dovoqnoj da se popu{i cigareta) ~ovek se suo~ava sa samovoqom nepu{a~a. Tako u podzemnoj `eleznici, usred smrada piva, duvanski dim

I

qina, koja zajedno sa xemperima, tunikama i prslucima predstavqa apsolutni modni hit. Jedan od po`eqnijih slojeva je i pon~o, kao i sako ili ko`na jakna (modna je preporuka militari fazon) u kombinaciji sa trendi majicama sa printom i farmerice ravnih nogavica ili jaha}e pantalone od tvida. Podse}amo na to da su, kada je o pantalonama re~, ove zime ponovo moderni krojevi visokog struka. Nezaobilazne su bile i ostale bele ko{uqe, kao svojevrsni modni xoker uvek tu da spase stvar i da celoj pri~i potrebnu dozu elegancije, kao i “olovka” sukwe do kolena ili pola kolena, a od modnih detaqa me|u slojevima bi trebalo da su i ~ipkaste hulahopke (korisna napomena da one vizuelno ’{ire butkice’, te je potrebno povesti ra~una o tome {ta s wima kombinujete), zatim kai{ kojim }ete u xemperu ili tunici naglasiti struk- u igri su oni ne{to tawi i najboqe na vezivawe, rasko{ni {alovi u kombinaciji sa rukavicama i kapom, kao i velika narukvica- plasti~na, metalna, sa poludragim ili dragim kamewem, drvena sa zanimqivim motivima... Na vama je samo da odaberete. Bez obzira na to za koju se kombinaciju slojeva odlu~ite, va`na je napomena da bi svaki od wih morao da bude od prirodnih materijala – zaboravite na sintetiku, jer }ete tako “u{u{kani” sasvim sigurno u nekom trenutku i po ulasku u neku zatvorenu (dobro zagrejanu prostoriju) po~eti da emitujete ne ba{ prijatan miris. Osim pogre{nog izbora materijala, jedan od mogu}ih modnih grehova bi mogao da bude i obla~ewe tesne/prevelike ode}e. Kqu~ uspeha kod slojevitog odevawa je u pravoj veli~ini garderobe, koja bi tre-

DO@IVETI UBISTVENO LETOVAWE Kada vam `ivot postane me{avina kolote~ine i `abokre~ine, po`elite da makar te{ko zara|eni godi{wi odmor provedete `ive}i punim plu}ima. Neki umesto punih plu}a na put ponesu praznu glavu, pa po`ele da im se `ivot pretvori u kombinaciju avantura Maksa Pejna, Froda Baginsa i Lija Harvija Osvalda. Podgrejani onlajn puca~inama, momci i oni u krizi sredwih godina u potrazi su za adrenalinskom injekcijom, gostuju u tu|im nesre}ama i pri`eqkuju da im opasnost makar na trenutak oboji `ivotno sivilo. Dok je ovaca, bi}e i makaza, te tako {irom sveta ni~u turisti~ke agencije, specijalizovane za “putovawa na ivici no`a”. U modi su ratne zone, ali i mafija{ka legla, kao i fundamentalisti~ke dr`ave. Evo nekoliko hit destinacija (aktuelni Tunis smo namerno izostavili):

Avganistan Boqe kao turista nego kao marinac, geslo je turisti~kih radnika koji avanturiste `eqne dokazivawa vode pravo u srce ove zemqe, decenijama rastrzane unutra{wim i me|uta. Ako imate sre}e, mo`ete iz daleka posmatrati kako paravojne odmetni~ke grupe otimaju nesre}ne turiste zarad otkupa. Oni mawe sre}ni mora}e da zovu tetku iz Australije.

balo da vam je “taman” ako `elite da u woj izgledate vitko, a ne zdepasto. U slu~aju da ~esto varirate u kila`i, po`eqno je da u ormaru imate vi{e veli~ina, odnosno da ne poku{avate da se na silu ugurate u ode}u koju ste “prerasli”. Zgodno re{ewe kod slojevitog obla~ewa je i da osnova va{e odevne kombinacije bude u crnoj ili nekoj tamnijoj boji- braon, tamnoplava, tamnocrvena... A kako biste izbegli izgled sicilijanske udovice, sve to za~inite detaqima vedrijih tonova, krznom ili, pak, ove sezone ultramodernim sjajnim i {qoki~astim materijalima. Dobrodo{li trikovi kod slojevitog odevawa, koji }e vam pomo}i da vizuelno izdu`ite figuru su i vezivawe ne{to {ireg pojasa oko struka, a “strukirawu” figure od pomo}i su i majice sa V izrezom. Isto tako, ako nemate V izrez, mo`ete ga prividno stvoriti vise}om ogrlicom ili tawim {alom. Koristan savet je svakako i da kosu nosite skupqenu u rep ili pun|u, jer }ete na taj na~in podmladiti i suziti lice, a isti efekat imaju i kra}e frizure. Kod slojevitog obla~ewa jedno je sigurno- iako na sebi imate ama ba{ sve {to ste prona{li u garderoberu, nema potrebe da se presvla~ite- dovoqno je da tokom dana i u zavisnosti od toga dali ste negde napoqu ili, pak, zatvoreni u kancelariji, samo promenite “raspored” krpica. Da pojasnimo: ako od ku}e kre}ete ranom zorom i direktno na ne ba{ prijatni temperaturni minus, dobro }e vam do}i svi raspolo`ivi saveznici – od toplog kaputa, preko sakoa i xempera, pa do {ala, kape i rukavica. Kad se temperatura prebaci u plus, dovoqno je da “udarite” minus kaputu i ostanete u sakou i xemperu ili, ako vam to zvu~i previ{e smelo, iz kombinacije izbacite sako. Ova zimska modna kombinatorika mo`e da bude i prili~no zabavna, pogotovo za one koji u`ivaju u tome da stalno ne{to mewaju. Jer, jedno je sigurno- u toku dana mo`ete se (samo sa jutarwim krpcima) “presvu}i” i nekoliko puta, a da pritom niste mrdnuli daqe od kancelarije ili obli`weg restorana na ru~ak. „ Jasna Budimirovi}

narodnim ratovima. Uzbu|ewa koliko ti du{a `eli, u kombinaciji s pustiwskim peskom, spavawem u {atorima i pewawem na o{tre planinske vrhove. Ameri~ka ambasada uzalud svakog dana izdaje saop{tewa s upozorewem o opasnim grupama talibanskih pobuwenika i operativcima Al Kaide, a ne poma`u ni saveti da se obuku u skladu s tamo{wim obi~ajima, jer ti momci vole da se ose}aju kao prasi}i u Teheranu.

Ako planirate da posetite ovu afri~ku dr`avu, spremite krupan novac. Da biste pre{li wene granice, s bilo koje strane, potrebno je da carinicima i vladinim slu`beni-

To nije fer. Ali mi smo navikli na diskriminaciju. Tako|e, i u privatnom sektoru nepu{a~i sve vi{e grabe za sebe. Dok je ranije bilo sasvim normalno da se proslave odr`avaju u gustom dimu, danas se tamo ~uje da: „dim {teti lososu (dimqenom) ili preuzima ukus pr`enog patlixana iseckanog u maslinovom uqu s balzamikom, dok se wegov miris blokira ako se plavi patlixan pospe kri{kama belog luka“. Tako dakle.

ne mo`e da tra`i nezavisnost. Ratni sukobi smewuju se s klimavim primirjem, koje svakodnevno naru{avaju gerilski napadi na hotele, strane kompanije i vladine institucije, kao i otmice stranaca i samoubila~ki napadi u kojima stradaju deca i drugi civili. Idealno za turisti~ku probu “Kol of djuti” trikova.

Las Vegas cima ponudite mito – iako je rat, zapo~et 1998. zvani~no zavr{en jo{ 2003. Nestabilna vlada i opozicija sklona oru`ju u neprekidnom su sukobu koji ne jewava. Kad su u prilici, i jedni i drugi organizuju kidapovawe i silovawe stranaca, ali i doma}ih, a kra|a kola omiqeno im je mirnodopsko zanimawe. Iako le`e na pravom bogatstvu – proceweno je da je Kongo zemqa najobdarenija prirodnim bogatstvima – zbog stalnih sukoba wihovo stanovni{tvo drugo je po siroma{tvu u celom svetu.

Veoma opasno mesto. Ne samo zbog visoke stope kriminala koja se izrodila u vi{edecenijskoj kombinaciji kocke i neograni~ene upotrebe alkohola i opijata, ve} i zbog wenih posledica, koje se o~ituju u “jutru posle”, kada se budite pored preplanulog travestita-dvometra-

Kolumbija Truckati se rashodovanim vojnim kamionima prate}i puteve kokaina – evo vrhunskog u`itka u kome svi u`ivaju razli~itim intenzitetom. Neki mu posvete vikend, neki bogami i ~itavu nedequ, a oni najzagri`eniji – dvadeset godina do do`ivotne, ako izvuku `ivu glavu. Atmosferi dodati komarce malari~are, lake `enske duga~kih prstiju, pra{inu, znoj i pokojeg zukca, ~isto radi efek-

Odbrana dima i posledwi dani aerodrom na kome pu{ewe apsolutno nigde nije dozvoqeno. Ako se infiltrira{ u toalet za dame da bi inhalirala tri dima, garantovano }e ti pokucati pametna istopolna koleginica na vrata da ka`e da je „ovde zabraweno pu{ewe“. Kao da nisi znala... Nema~ka `eleznica je, nasuprot tome, relativno prijateqska prema pu{a~ima. Dodu{e, broj vagona u kojima je dozvoqeno pu{ewe je mawi, ali se pu{a~i uva`avaju kao plate`ne mu{terije. Tako|e, mi smo odavno prihvatili odeqke za nepu{a~e u restoranu, dok smo dobili samo mali prostor u samouslu`nim bistroima. Mi se, me|utim, te{ko nosimo s qudima koji sednu s nama i onda po~nu da se `ale na dim. To se de{ava u svim sobi~cima za pu{ewe u svim institucijama, bilo da su u pitawu voz, restoran, kantina: trebalo bi da postoje nepu{a~ke zone i u sobama za pu{a~e. S wihove strane dolazi znatna qutwa.

Biv{a/sada{wa sovjetska/ruska republika od raspada SSSR-a do`ivqava previrawa i unutra{we sukobe, na nacionalnom i verskom nivou. Pokretu za nezavisnost predsednika Xohara Dudajeva suprotstavila se Ruska vlada, argumentom da ^e~enija

Kongo

P O Z A J M Q E N A N I K O T I N S K A K U K W A V A : STOP PU[EWU NA ZAPADWA^KI NA^IN

smeta ve}ini. Jutros su me okru`ile mlade `ene: „Morate li da pu{ite ve} ovde na stepenicama. Zar ne mo`ete da sa~ekate do tamo?“ Da, tako mora biti. Ne, ne mo`e da ~eka. Smilujte se! Uop{te uzev{i, u sredstvima javnog prevoza, metrou i autobusu, ne vidim nikakav problem da se na kratkim razdaqinama ~ovek suzdr`i. Ali da se na me|ugradskim linijama ne odvoji jedan vagon za pu{a~e, to je ve} previ{e. Od gradskog jezgra Minhena do aerodroma ima 40 minuta vo`we, a kad ~ovek tamo stigne, pune su mu ruke prtqaga. Ili da se odrekne kofera ili cigarete. Nakon ~ekirawa karte, mo`ete kona~no ne{to da uradite s neuroti~nim strahom od letewa – ali samo do poziva za ukrcavawe. Dok se ma{ina sprema, mora{ da sedi{ u sobi za nepu{a~e i ~eka{ sve do ulaska u letilicu. ^ak i pored dva sata ka{wewa. Tokom leta pu{ewe je, naravno, zabraweno, i naravno, ~ovek sle}e na

^e~enija

Na{i prijateqi su gotovo svi nepu{a~i. Pre svega, oni stanuju daleko i kod wih se mora ostati cele no}i i – ni{ta od stare dobre ’laku no} cigarete’ ili pu{ewa uz kafu. Umesto toga: pu{i sestro na balkonu na minus temperaturama, smrzavaj se i drh}i, i pri tome budi zahvalna {to si dobila praznu konzervu kao pepeqaru. A ujutro kada u bademantilu i u debelim cipelama sva uspavana izbauqa{ na jo{ jednu kuru smrzavawa na balkon, prijateqi na|u da je to naro~ito zabavno, pa te jo{ fotografi{u. Posle ti ne daju ni fotografije ni negative – ~uvamo ih da bi smo imali za nedajbo`e u starosti. Izvinite, ali ja sam pu{a~. Ja sam `rtva ameri~ke propagande i izop{tenica iz dru{tva. Idem pognu-

{a s kojim vas je nekoliko sati ranije u jednoj od brojnih non-stop otvorenih crkava ven~ao priu~eni mati~ar u Elvisovom kostimu. Ovi brakovi su, na u`as pijanih gostiju, va`e}i, a od bruke vas ne opra ni Dunav ni Sava – ako “mlada” odlu~i da slike sa radosnog doga|aja po{aqe va{oj rodbini u Po`arevac. „ Ivana Vujanov te glave i spu{tenih o~iju kroz svet i stidim se. Dru{tvo to zahteva. Dr`ava preti ve}im premijama za zdravstveno osigurawe i ka`wava nas diskriminacijom i visokim porezima – veoma visokim porezima. [ta bi bilo kada bi smo se predali? Kada stvarno nijedan ~ovek vi{e ne bi pu{io? Jeste li razmislili o tome? Kada bi se to desilo, industrija duvana ne bi postojala i stotine hiqada radnih mesta bi se zatvorilo. Prodavci u kioscima, puwa~i automata za cigarete, skupqa~i nikotinskog otpada – svi bi ostali bez posla. Lekari bi mawe radili. Penzioni fondovi bi bili jo{ prazniji jer bi smo du`e `iveli. Proizvo|a~i flastera protiv pu{ewa, izdava~i kwiga, {tampari obave{tewa o zabrani pu{ewa – zamislite samo ko je sve i {ta je zavisno od te industrije! Mo`da upravo i vi! I vi profitirate od novca za porez (u milijardama), koji mi pu{a~i pla}amo. Da li neko drugi doprinosi dr`avi i dru{tvu kao mi? Mi smo va`ni! Izvinite, ja sam pu{a~. Zahvalite mi zbog toga! „ Andrea Kalmar


OGLASI

DNEVNIK

NOVOSA\ANIN, /74/, `eli upoznati slobodnu `enu/ 64/, zdravu, {lang, radi dru`ewa, pomo} u stanu, mogu} brak. Telefon 066/502-1964. 19410 KA@U da vi{e nema po{tewa, razumevawa i qubavi... a ja jo{ uvek verujem u sve to. Rado bih upoznao slobodnu, {armantnu `ensku osobu do 45 godina iz Novog Sada ili okoline. Telefon 062/9666-848. 19438 NOVOSA\ANIN, 54 godine, razveden, visok, zgodan, markantan, upoznao bi iskrenu usamqenu `enu, lepog izgleda, ovo iskreno govorim jer `elim na}i `enu radi trajne veze. Nikola. Telefon 063/782-10-85. 19474 AGENCIJA iskqu~ivo u zemqi, inostranstvu, Srbin, 1962. godi{te iz [vedske, situiran. Tra`i slobodnu `enu do 35 godina radi braka. Telefon 021/496-382. 19509

KOPAONIK - izdajem apartmane preko puta „Ma{inca“. Telefon 063/301-975, 063/370787. 15750 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 17975

DAJEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 19171

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 19250 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 19251 MATEMATIKA - intenzivne i uspe{ne pripreme za |ake i studente vi{ih {kola. Iskusan profesor. Telefon 064/8134596. 19361 PROFESOR engleskog jezika sa iskustvom, {kolovao se u inostranstvu, povoqno daje individualne ili grupne ~asove za sve uzraste i nivoe znawa, ~asove konverzacije, poma`e u savladavawu gradiva, u svom stanu ili dolazi na adresu. Telefon 060/13-14-102. 19504

nedeqa16.januar2011.

TURKIWA iz Istambula daje ~asove turskog jezika. Telefoni: 469-189, 547-917. 19452

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 19170 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 19252 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24. 19374 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solisnekretnine.com. 420750

SALAJKA, izdajem dve komforne sobe, poseban ulaz za jednu `ensku osobu i jednu mu{ku osobu. Telefoni: 6341-660, 064/50-13-174. 19156 STUDENTU izdajem sobu blizu fakulteta, Liman 1. Telefon 454-140. 19316 ZA DEVOJKE izdajem jednokrevetnu sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe, Detelinara. Telefoni: 021/6314-914, 064/1568525, 064/3670-473. 19353 IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 19380 KOD FAKULTETA Liman I izdaje se soba za studentkiwu u trosobnom stanu. Telefon 063/601-661. 19443

MEWAM dvoiposoban stan 71m2, Sajmi{te - za mawi, svaki dogovor je mogu}. Telefon: 021/6313-237, 063/738-11-50. 19281

IZDAJEM nename{ten jednoiposoban komforan stan na Novon nasequ ul. Stojana Novakovi}a. Zvati na telefon 021/65131-98. 18930 IZDAJEM name{ten stan na prvom spratu, Detelinara sa gradskim grejawem, 140 E. mese~no i 100 E. depozit. Telefon 021/520-627, 064/0075596. 19469 IZDAJE se zaseban deo ku}e u centru iza Matice za 3 studenta, CG, internet, telefon. Telefon 064/008-2254, 447-264. 19512 IZDAJEM nov, name{ten neuseqavan jednoiposoban stan od 42m2, prvi sprat, Ul. Maksima Gorkog. Cena 220E. Telefoni: 021/6618-222, 063/729-36-07. 420692 SLOBODNOJ `eni izdajem name{ten stan u dvori{tu za pomo} nepokretnoj `eni popodne. Telefon 021/504-450. 19508 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210 e. Telefon 021/544-540 063/517290. 19517 IZDAJEM nov jenoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, nov name{taj. Cena 200 evra.Telefon 021/544-540, 063/517-290. 19520 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 19521 GARSOWERA, komforna, name{tena, klima, 26 m2, kod stadiona „Vojvodina“ cena 150 E. Telefon 064/57-55-987, 526-830. 19530

23

IZDAJEM dvosoban stan name{ten u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dve devojke zaposlenestudentkiwe na du`e vreme. Svetosavska. Dogovor. Telefon 064/495-23-19. 18952 IZDAJEM renoviran dvosoban stan na Limanu III kod osnovne {kole i vrti}a, proto~na topla vodom, CG, kablovska. Telefon 021/464-011, 063/509-754. 19174 IZDAJEM nov jednoiposoban stan na du`e vreme, u centru, opremqen novim name{tajem i tehnikom, iskqu~ivo zaposlenoj osobi. Telefon 064/4194356. 19181 IZDAJEM bez posrednika na du`e vreme novu garsoweru, cetar, L. Kosti}a, opremqena novim name{tajem, zaposlenoj osobi. Telefoni: 064/4000-890, 021/6368-402. 19182 IZDAJEMO novu, potpuno opremqenu garsoweru zaposlenoj devojci ili studentkiwi u Ul. Ilije Bir~anina. Telefon:063/570046. 19184 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 19186 IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan, 40m2, u Ulici Stevana Musi}a, visoki parter. Telefon 063/534-276. 19206 LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28/IV, prazan, sa kuhiwskim elementima, cena 160E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165. 19257 IZDAJEM prazan trosoban stan, II sprat, Bulevar oslobo|ewa 139, Liman II, cena 200E. Telefon 063/547451. 19265 IZDAJE se ekskluzivan name{ten stan, trosoban, centar Budimpe{te. Telefon 063/501-962. 19320 IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor. Telefoni: 420-580, 064/114-8414 i 063/56-29-56. 19321 IZDAJEM luksuzan stan u nasequ Park siti. Telefon 063/7734-668. 19330 IZDAJEM name{tenu garsoweru KTV, grejawe, ve{ ma{ina. Povoqno. Ulica Nizijska. Telefoni: 021/6416-743, 063/581960. 19399

IZDAJEM jednosoban, dvori{ni, name{ten komforan stan, centar odvojen od vlasnika, ve{ - ma{ina, CG, KTV, odmah useqiv. Telefon 661-35-47. 19407 IZDAJEMO jednoiposoban nov name{ten stan u ]irpanovoj (telefon, terasa, TV, klima). Telefon: 021/422-892 i 0666/422892. 19408 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, prvi sprat, telefon, terasa u ul. Turgeweva 1. Telefon 063/54-27-27. 19414 IZDAJEM novu, potpuno name{tenu garsoweru uz Bulevar Oslobo|ewa, useqiva od 1. februara. Telefon: 468-294 i 063/82-27-209. 19421 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u centru grada za samo 200E. Telefon: 6614-985. 19442 IZDAJEM dvosoban name{ten stan (bela tehnika, TV, kablovska) na du`i period. Telefon 064/6476775. 19472 IZDAJEM praznu garsoweru 28m2. Telefon 064/3468936. 19473 IZDAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan, klima, TV, kablovska, ve{ ma{ina, CG, na Somborskom bulevaru. Telefon 061/8053-541. 19483 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 19484


24

OGLASI

nedeqa16.januar2011.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667. 19527 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, 25m2, na Trgu carice Milice, blizina stadiona i Spensa. Telefon 064/12467-17. 19538 IZDAJEM na Grbavici stan 100m2 ~etvorosoban dupleks, prazan ili name{ten po dogovoru, odmah useqiv. Telefon 528137. 420907 IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 60m2 na drugom spratu. Bul. oslobo|ewa. Terasa i lift. 200 evra mese~no! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325 ({ifra: 14543), www.solis-nekretnine.com. 420743 IZDAJEM prazan nov trosoban stan u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru, hitno! 200 evra! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325. ({ifra: 13811), www.solis-nekretnine.com. 420744 IZDAJEM ~etvoroiposoban stan u centru Novog Sada, 144m2 na drugom spratu, idealan za kancelarije. Tel. 063/7315-135, 021/6624-325. ({ifra: 10110), www.solis-nekretnine.com. 420746 IZDAJEM stan u centru u Ul. I. Ogwanovi}a, dvosoban od 58m2, name{ten kompletno! Tel. 064/2019-004, 021/6624-325 ({ifra: 11909). www.solis-nekretnine.com. 420747 IZDAJEM lepu name{tenu garsoweru, odmah useqivu na dobroj lokaciji. Telefon 528-137. 420908 PRIMAM jednu studentkiwu nepu{a~a u savr{enom stanu kod Spens-a. Telefon: 527-586. 19579

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 19485 TRO^LANA porodica ~uvala bi i odr`avala, pla}ala tro{kove ku}e ili stana u Novom Sadu ili okolini. Telefon: 063/738-11-50 i 021/6313-237. 19283 DVE STUDENTKIWE tra`e tre}u u trosobnom name{tenom stanu kod bolnice bez gazde, cg, telefon, 70 evra. Telefoni: 064-238-9966, 522-139. 19447

NOVI SAD, kupujem bez posrednika jednosoban stan do 30 m2 I sprat. Okolina @elezni~ke stanice, Bul. Oslobo|ewa, centar. Telefon 063/520-422, 021/400-148. 19510 KUPUJEMO stan u Novom Sadu, brza isplata. Tel. 444-107, 633-7853. 420852

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 420909 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335. 420897 KUPUJEMO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Tel. 636-6952. 420723

DUPLEKS oko 100m2 Rumena~ka ulica, ukwi`en + gara`a u dvori{tu, hitno. Telefon 062/543-816. 19463 SALONSKI 145m2, pogodan za poslovni prostor kod Jodne bawe. Hitno!. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484. 19511

GRBAVICA, ukwi`en renoviran, 48m2, 50.000e. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232. 19506 GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 14009). www.solis-nekretnine.com. 420796 STAN u izgradwi, u blizini Bulevara, kod „Dnevnika“, 26m2 odli~an raspored, terasa, prvi sprat, useqiv u avgustu 2011. godine. Tel. 064/2003-103, 021/427277 ({ifra: 10407). www.solisnekretnine.com. 420773 VRWA^KA BAWA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527-459 ({ifra: 14310). www.solis-nekretnine.com. 420770

PRODAJEM novu garsoweru od 25,5m2 na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521. 19364 GARSOWERU u izgradwi kod Futo{ke pijace od 24m2 na 1. spratu u ]irpanovoj ulici, povoqno prodajem. Telefon 063/50-20-33. 19425 GARSOWERA 29m2 II sprat V. [upqikca nova odmah useqiva 35.000 eura. Telefon 064/24-66206. 19487 [IRI CENTAR, garsowera, 25, 50m2 po 1150e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 19514 GRBAVICA, nov stan od 27m2 mogu}nost povrata PDV-a. Tel. 636-6952. 420724 FUTO[KA ULICA „Prezident“, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-83-77. 420725 NOVO NASEQE, prodajem noviji ukwi`en stan od 27m2 po ceni od 27.800 evra. Tel. 6368429. 420726 HITNA PRODAJA! Nova GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, odmah useqiva, odvojena kuhiwa, klima, upotrebna dozvola, ukwi`ba 1/1! Cena 31.000. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 420722 PRODAJEM odli~nu novu, neuseqavanu garsoweru od 26m2, prvi sprat, Ul. Branka ]opi}a. Cena 23.800E sa PDV-om. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677. 420688 PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 420678

PRODAJEM useqivu novu garsoweru od 17m2 na Telepu. Cena 15.000E. Telefon 021/6618-222. 420682 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 29m2, drugi sprat, lift, na Bul. oslobo|ewa. Cena 32.000E. Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222. 420684 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 13656). www.solis-nekretnine.com. 420763 HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/427-277. ({ifra: 14382), www.solis-nekretnine.com. 420764 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, hitno! Povoqno! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 10105). www.solis-nekretnine.com. 420765 GARSOWERA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 14387). www.solis-nekretnine.com. 420766 GARSOWERA u centru, Ulica Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 23.000 evra. Tel. 064/2003103, 021/520-231. ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com. 420767

PRODAJEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 19119). www.solis-nekretnine.com. 420768

SOMBORSKI BULEVAR 21m2, ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada, cena 26.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601. 420822 @. STANICA, useqiva, ukwi`ena garsowera od 27m2, 2. sprat, terasa, CG, cena 33.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236606. 420826 UKWI@ENA garsowera 27m2, Cankareva ulica, odmah useqiv, terasa, lift, CG, TPV, cena 33.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618. 420828 CARA DU[ANA 24m2, 1. sprat, terasa, CG, useqivo, cena 28.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6606. 420830

PRODAJEM odli~nu garsoweru kod Fut. pijace, useqivu, 29m2, ukwi`ena, cena 34000 evra. Hitno! Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra-44094. 420880 GRBAVICA - Do`a \er|a, 25m2, ukwi`ena, useqiva, CG, name{tena, cena 33.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618. 420834 NA BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra.Tel: 451-318, 523-193. 420878 BEOGRADSKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, cena dogovor. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 420912 MAKSIMA GORKOG dvori{no orjentisana, lepa garsowera sa terasom 27m2. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 420915

DNEVNIK

GARSOWERA 27m2 - Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace, lift, terasa, CG. Upotrebna dozvola, name{tena, cena 34.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 420845 NOVA garsowera 17m2, ukwi`ena 16.200. Tel. 444-107, 6337853. 420854 GRBAVICA odmah useqiva garsowera, drugi sprat, lift, centralno gradsko grejawe, cena 29.900. Tel. 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs. 420869 GARSOWERA, 26m2, Grbavica, Gogoqeva, 3. sprat, lift, cg, novo, useqivo, ukwi`eno, 35.000 evra. Tel. 063/745-1344. 421801 NOVA DETELINARA, novija garsowera od 25,68m2 IV sprat, lift, terasa, ukwi`ena, useqiva. Tel. 423-208, 528-599. 420929 GARSOWERA u izgradwi 24m2, I sprat, kod Futo{ke pijace sa terasom, za ke{ cena 28000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra-45227. 420879 JEDNOSOBAN, 30m2, Liman 3, Narodnog fronta, 7. sprat, lift, cg, sre|en, ukwi`en, 35.000 evra. Tel. 063/745-1344. 421797 PODBARA, mawi jednosoban stan 25m2, noviji, terasa, lift. Tel. 6624-218. 420932 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 063/745-1344. 421802 JEDNOSOBAN - 32m2, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, dvori{na strana, cena 37.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 420847 STANICA 31m2, klasi~an jednosoban, prvi sprat, odmah useqiv 33.000, nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853. 420855 FUTO[KI PUT 33m2, klasi~an jednosoban, terasa, nov, ukwi`en. Tel. 444-107, 633-7853. 420856 JEDNOSOBAN 36m2 - mogu} jednoiposoban, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en, useqiv, cena 36.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618. 420840 LIMAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.200 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 420913 SOWE MARINKOVI] - centar, odmah useqiv stan 33m2 na prvom spratu, ukwi`en, u odli~nom stawu. Telefoni: 528137, 661-2262. 420914 PRODAJEM na N. nasequ, jednosoban stan, 36m2 ukwi`en! Cena 38150 evra. Tel. 021/451318, 523-193. [ifra-45266. 420881 EKSTRA ponuda - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34000 evra. Tel. 021/451-318, 523193. [ifra-45417. 420882 PRODAJEM odli~an jednosoban stan od 38m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, kompletno sre|en.... Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 14564). www.solis-nekretnine.com. 420769 PRODAJEM jednosoban stan kod Izvr{nog ve}a, 27m2, terasa, ukwi`en, bez ulagawa! Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 14649). www.solis-nekretnine.com. 420771 JEDNOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, crvena fasadna cigla, 40m2, cena 41.200 evra. Mo`e kredit.... Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 12960). www.solis-nekretnine.com. 420772 PRODAJEM name{ten jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta. Cena 36.100E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 420686 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 420702

CENTAR, u Maksima Gorkog odli~an ukwi`en stan 33m2 cena 38.000. Tel. 636-6952. 420727

AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 19464 DVOSOBAN 50 m2 Tone Had`i}a I sprat, 55.000 eura nije fiksno ! Telefon 062/466-056. 19486 KOD @. STANICE, ukwi`en 60m2, 4. sprat, lift, terasa, 51.500e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 19513 BULEVAR, kod Futo{ke pijce, nov, useqiv, 56m2 po 1.235e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232. 19516 PRODAJEMO dvosoban stan od 52m2 u blizini SPENS-a i Elektrovojvodine za 55.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 19528 JEDNOIPOSOBAN stan, 34m2, Somborski bulevar, drugi sprat, terasa - 28.000E i 30m2 25.000E. Telefon: 021/541-948 i 064/239-4331. 19183 JEDNOSOBAN nov useqiv stan 29m2 + 10m2 galerija, centar 25.500e i Novo naseqe 38m2 prizemqe 26.500e. Telefon 064/146-54-74. 19489 NOVO NASEQE, ukwi`en, 37m2, 3. sprat, terasa, 40.200e, mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 061/3013484. Hitno! 19515 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Telefon 021/544540, 063/517-290. 19519 NOVA DETELINARA, nov odmah useqiv odli~an 1,5 stan, cena 41.000. Tel. 636-8429. 420728 NOVO NASEQE, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en stan 40m2 odli~nog rasporeda, cena 41.200. Tel. 636-8429. 420729 LIMAN 2, kod „Vitra`a“, odli~an kompletno renoviran 1,5 stan, ukwi`en, cena 54.500. Tel. 636-8429. 420730 BULEVAR kod Betanije, nov ukwi`en 1,5 stan, cena 42.200. Tel. 636-6952. 420731 NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti“, nov stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2. Tel. 636-6952. 420732

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 37m2, Maksima Gorkog, III sprat, terasa, dvori{na strana, novije gradwe, ukwi`en, cena 44.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 420720 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 31m2 Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, kupatilo i kuhiwa sa prirodnom ventilacijom! Cena 38.000 za ke{ - popust!!! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 420717 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 41m2, [ekspirova, I sprat, lift, terasa, ukwi`en, renoviran, cena 47.400. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 420718

PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Tel. 064/134-0459, 021/451570. ({ifra: 13105) www.solis-nekretnine.com. 420774


OGLASI

DNEVNIK

LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666). www.solis-nekretnine.com. 420775 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en! Tel. 063/8557109, 021/427-277 ({ifra: 13588). www.solis-nekretnine.com. 420776 CENTAR - jednoiposoban stan, odli~an, renoviran i odmah useqiv, 46m2, cena 51.500 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427-277. ({ifra: 10127), www.solis-nekretnine.com. 420777 UKWI@EN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 37m2, lift, terasa, mala spava}a soba, veliki dnevni boravak, kvalitetna gradwa, cena 43.800-eur, fiksno, mo`e kredit! Tel. 065/2019-011, 021/520-231. ({ifra: 12065), www.solis-nekretnine.com. 420778 EKSKLUZIVNO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu... Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14764). www.solis-nekretnine.com. 420779 JEDNOIPOSOBAN stan od 34m2, prvi sprat, lift, terasa, cena sa PDV-om 47.600 evra! Tel. 064/449-1270, 021/427-277 ({ifra: 14318). www.solis-nekretnine.com. 420780 GRBAVICA - Nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa povratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 10180). www.solis-nekretnine.com. 420781 ODLI^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231. ({ifra: 14790), www.solis-nekretnine.com. 420782 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 43.500 evra.. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385). www.solis-nekretnine.com. 420783 PRODAJEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor.... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 11810). www.solis-nekretnine.com. 420784 GRBAVICA 40m2, jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 51.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 420829 BETANIJA 36m2, useqiv odmah, jednoiposoban, odli~an raspored, terasa, CG, cena 42.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606. 420824 NOVO NASEQE 49m2, jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 420825

PRODAJEM lep, nov jednoiposoban stan, 38m2 u V. [upqikca, I sprat, ima terasu, sa dvori{ne strane, cena 1240 evra/m2. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra45200. 420883 PRODAJEM odmah useqiv i ukwi`en, jednoiposoban stan, u Slova~koj ulici, 46m2, dvosoban,terasa. Hitno. Tel. 021/523193, 060/07-305-77. 420884

LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 isto~na strana, terasa, odmah useqiv sa liftom. Hitno!!! Tel. 063/500-213, 063/8680-335. 420898 PARISKE KOMUNE u zgradi od cigle, ima lift, odmah useqiv, ukwi`en stan 39m2, lako mo`e biti jednoiposoban. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 420916 JEDNOIPOSOBAN - Socijalno, brzo useqiv, terasa, CG, cena sa PDV-om 37.500E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618. 420832 NOV 39m2, jednoiposoban, odmah useqiv, grejawe, odli~an raspored, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 420833 STROGI CENTAR - Nikolajevska ulica 36m2 jednoiposoban, 2. sprat, lift, name{ten. Upotrebna dozvola, cena 47.400E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618. 420842 EKSTRA dupleks 39m2 - jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, CG, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601. 420843 TELEP 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv 29.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 420857 SAJAM 40m2, jednoiposoban, ukwi`en, tre}i sprat, lift, terasa 44.300. Tel. 444-107, 6337853. 420858 BULEVAR, jednoiposoban ukwi`en stan na Bulevaru kraqa Petra, 36m2, cena 38.100E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420870 JEDNOIPOSOBAN nov ukwi`en i odmah useqiv stan na Novoj Detelinari, prvi sprat, terasa, lift, kvalitetna gradwa, 35m2, cena 40.200. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420871

CENTAR kod Izvr{nog ve}a, mawi dvosoban stan, ukwi`en, 44m2. Tel. 6624-218. 420933 LIMAN IV, ukwi`en dvosoban stan 55m2, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218. 420934 EKSTRA povoqno! Dvosoban, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikara, 4. sprat, cg, noviji, useqiv, ukwi`en, komplet name{ten 51.500 evra. Tel. 063/745-1344. 421804 GRBAVICA ukwi`en dvosoban stan, odvojena kuhiwa, terasa, drugi sprat, 44m2, cena 49.950E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420873 HITNO - ukwi`en stan lepog rasporeda, 60 m2, mo`e lako biti trosoban, redovan sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, lift, 50.600E. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420874 @. STANICA 54m2 - dvosoban, ukwi`en, useqiv, komplet renoviran, 1. sprat, terasa, lift, cena 52.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 420848 BULEVAR Cara Lazara 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853. 420859 LIMAN II 58m2, dvosoban, peti sprat, lift, dve terase, dva sanitrna ~vora 64.000 www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 420860

GRBAVICA ukwi`en jednoiposoban stan, terasa, centralno gradsko grejawe, redovan sprat, 35m2, cena 46.350E. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420872 DVA JEDNOIPOSOBNA stana, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eni, 41m2 za 49.450 evra i 48m2 za 54.600 evra. Tel. 063/745-1344. 421800 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 063/745-1344. 421798 LIMAN DVA odmah useqiv, kompletno renoviran jednoiposoban stan 41m2 na prvom spratu, u odli~noj zgradi, dvorisno orjentisan. Telefon 528-137. 420921 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 420922 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, dupleks, 4. sprat, lift, cg, nov, ukwi`en, 38.100 evra. Tel. 063/745-1344. 421806 LIPOV GAJ dvosobni stanovi 60m2 - prizemqe i 67m2 - prvi sprat, odli~ani rasporedi, ukwi`eni, terasa. Telefon 063/811-7331. 420923 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650 evra i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650 evra. Tel. 063/745-1344. 421799 DETELINARA, klasi~an dvosoban stan od 53m2, III sprat, dve terase, ukwi`en, odmah useqiv, cena 43.000, nasledstvo. Hitno. Tel. 528-599, 423-208. 420930

NOVOSADSKOG SAJMA 47m2, dvosoban stan, odvojena kuhiwa, lift, terasa, novija gradwa, ukwi`en 58.700. www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853. 420861 STANICA 60m2, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 420862 DVOSOBAN stan u Cara Du{an 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana, prazan, useqiv, cena 46.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621. 420841 NOVO NASEQE 48m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena 48.500E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607. 420838 @. STANICA - 45m2 dvosoban, useqiv odmah, sre|en, lift, CG, cena 41.200E. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6621. 420839 KOD @ELEZNI^KE STANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 420917 NOVA DETELINARA - hitno novi odmah useqivi stanovi 45m2 i 49m2 imaju upotrebnu dozvolu povoqno, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 420918 BRANIMIRA ]OSI]A nov, odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan 57m2 na tre}em spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 420920 LIMAN III!!! Dvosoban stan od 57m2 u zgradi sa liftom, odmah useqiv, dvostran, odli~nog rasporeda. Tel. 063/8680-335. 420899

LIMAN IV!!! Kod Mornarice dvosoban stan od 58m tre}i sprat, isto~na strana, ukwi`en sa zasebnom kuhiwom, zgrada zidana 80 tih. Tel. 063/8680-335. 420900 LIMAN!!! Dvosoban stan od 50m2, ukwi`en useqiv, prvi sprat. Pozovite!!! Telefon: 063/8680-335. 420901 PRODAJEM lep dvosoban stan 45m2, miran kraj, Grbavica, Ul. \. Servickog, I sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa. Tel. 021/451318, 523-193. [ifra-45177. 420885 PRODAJEM u novoj zgradi, 55m2, dvosoban stan, prazan. Useqiv. Odli~na lokacija - kod Fut. pijace, povoqno!! Ima povrat PDV-a. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra-45154. 420886

PRODAJEM dobar mawi dvosoban stan, 39m2, V sprat, stan je u dobrom stawu - cena 29000 evra. Hitno. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra-41395. 420887 DVOSOBAN 50m2, ukwi`en, useqiv, Blok 8, 2. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena 46.400E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607. 420827 [ONSI - Odli~an stan u zgradi od fasadne cigle, bez ulagawa. Veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, mawa spava}a soba, lepa terasa. Slike na na{em sajtu... Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ({ifra: 10410). www.solis-nekretnine.com. 420785 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Tel. 063/7726-845. ({ifra: 10077), www.solis-nekretnine.com. 420786 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 13.800 evra! Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 14334),. www.solis-nekretnine.com. 420787 ZA QUDE koji bi prihvatili ~etvrti sprat bez lifta, stan pod plo~om, nudimo izvanredan dvosoban porodi~ni stan, kompletno renoviran, funkcionalan, ima lepu terasu, kao i podrum, 51m2, cena 41.200 evra! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 11501). www.solis-nekretnine.com. 420789 KOMFORAN dvosoban stan na odli~noj lokaciji, za ulagawe! Tel. 063/433-738, 021/520-231. ({ifra: 10111), www.solis-nekretnine.com. 420790 NOVA DETELINARA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.500 evra! Tel. 063/520-296, 021/520231 ({ifra: 10408). www.solisnekretnine.com. 420791 PRODAJEM odli~an dvosoban stan bez ikakvih ulagawa! Veoma povoqno! Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 13520). www.solis-nekretnine.com. 420792 PRODAJEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 12704). www.solis-nekretnine.com. 420793

nedeqa16.januar2011.

PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 58m2 na Bul. oslobo|ewa. Cena 51.500E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 420693 DVOSOBAN 43m2, Milenka Gr~i}a III sprat, kompletno renoviran, ukwi`en, useqiv, ostaje nova kuhiwa 37.500. Telefon 063/517-846. 420694 NOV ekskluzivan dvosoban 53m2, Bulevar oslobo|ewa „Aleksandar“, VIII sprat, nije posledwi, najvi{i stepen gradwe i opreme, dvori{no 1360 eura/m2. Telefon 063/517-846. 420695 PRVOKLASAN renoviran dvosoban 64m2, Rumena~ki put, fasadna cigla „Neimar“, V sprat, lift, ukwi`en 57.000. Telefon 063/517-846. 420696 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 53m2 kod Limanske pijace. Cena 56.650E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222. 420685 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 420679 DVOSOBAN, 54m2 drugi sprat, Grbavica, odli~an stan po vrlo povoqnoj ceni. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 420704 PRODAJEM odli~an, nov, ukwi`en dvosoban stan od 44m2, drugi sprat, Grbavica. Cena 49.450E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222. 420689 DVOSOBAN, Novo naseqe [onsi, 55m2, II sprat, lift, ukwi`en, lepa kvalitetna zgrada, mirna lokacija. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420708 DVOSOBAN, Liman I - Drage spasi}, 60m2, odli~an ukwi`en stan, lokacija izuzetna. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 420712 DVOSOBAN, Liman II - Ravani~ka, 65m2, mogu}e dvoiposoban, II sprat, lift, ostava, 85.000 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420713 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, dve terase, odvojena kuhiwa+trpezarija, cg, klima, odli~an raspored, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 58.000! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 420719 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDVom! Telefoni: 021/6616-324, 425653. 420715 HITNO I POVOQNO! Odmah useqiv DS 51m2, P. komuna, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran, odvojena kuhiwa, ukwi`en, cena 47.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 420721 PRODAJEM nov, ukwi`en dvosoban stan od 45m2, Ul. Pu{kinova. Cena 47.500E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677. 420691 DETELINARA, prodajem ukwi`en 2,0 stan od 47m2 po ceni od 39.000. Tel. 636-6952. 420733 LIMAN, odli~an renoviran klasi~an 2,0 stan 56m2 cena dogovor. Tel. 636-8429. 420734 NOVO NASEQE kod Robne ku}e sre|en - renoviran 2,0 stan, ukwi`en, cena 49.500. Tel. 6366952. 420735 NOVA DETELINARA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odmah useqiv 2,0 stan od 50m2 po ceni od 52.000. Tel. 064/220-95-65. 420736

HITNO, povoqno prodajem nov dvoiposoban stan 71m2, Sajmi{te. Telefon: 021/6313-237, 063/738-11-50. 19282 KEJ `rtava racije, prodajem stan, 70m2 na drugom spratu. Telefon 063/81-20-204. 19329

25

2,5 - SOBAN nov III sprat, 55m2 kod Doma zdravqa na Limanu 65.000 eura. Telefon 064/24-66206. 19488 PRODAJEM dvoiposoban stan na Limanu III kod parka, povoqno. Telefon 063/506-198. 19551 BEZ POSREDNIKA prodajem stan na Limanu III kod Merkatora, 71m2, tre}i sprat. Telefon:063/821-0722. 19289 PRODAJEM stan 95m2, drugi sprat, ugao Bul. oslobo|ewa i Novosadskog sajma, gradila Budu}nost. Telefon 062/543-816. 19462 PRODAJEMO ukwi`en odmah useqiv trosoban stan 78m2 u Bo{ka Buhe ulici na drugom spratu za 82.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 19529

NOVO NASEQE, klasi~an ukwi`en 2,5 stan od 71m2, cena 66.000. Tel. 636-6952. 420737 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2. Tel. 636-6952. 420738 HITNO! Odmah useqiv DIS 55m2, Temerinska, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 420716 PRODAJEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara. Cena 54.900E sa PDV-om. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222. 420690 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505. 420680 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Tel. 063/7726845, 021/451-570 ({ifra: 14089). www.solis-nekretnine.com. 420794 DVOIPOSOBAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra. Tel. 064/449-1270, 021/427-277. ({ifra: 14584), www.solis-nekretnine.com. 420795 HITNO prodajem stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Nije fiksno! Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 14651). www.solisnekretnine.com. 420788 GRBAVICA 62m2, dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, cena 59.800E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621. 420831

PRODAJEM nov dvoiposoban stan od 51m2, odvojena kuhiwa, visoki parter, neuseqavan i odli~an! Tel. 064/134-0459, 021/427-277. ({ifra: 10278), www.solis-nekretnine.com. 420797 PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Tel. 063/500-213. 420902 PRODAJEM u novoj zgradi, K. Stankovi}a, blizu Bul. Evrope, mawi dvoiposoban stan 54m2, terasa. Lift. Cena 61800 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra-43887. 420889 PRODAJEM dobar i renoviran stan na Grbavici, 69m2, useqiv po dogovoru. Ukwi`en. Terasa. Cena 61800 evra. Tel.021/451318, 523-193. [ifra-45176. 420891


26

OGLASI

nedeqa16.januar2011.

BULEVAR, Novosadskog sajma 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, isto~na strana 67.000. nije fiksno. www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 420863 CARA DU[ANA 63m2, dvoiposoban, terasa, cg, dvori{na strana, ukwi`en 68.200. mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi. Tel. 444-107, 633-7853. 420864 BULEVAR OSLOBO\EWA 80m2, dvoiposoban, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en 72.000. Tel. 444-107, 633-7853. 420865 TOLSTOJEVA 62m2, prvi sprat, dvoiposoban, terasa 77.250. Tel. 444-107, 633-7853. 420866 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 633-7853. 420867 BETANIJA 60m2, nov dvoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, perfektan raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621. 420849 CENTAR - Podbara, ukwi`en odmah useqiv dvoiposoban stan, 75m2, centralno grejawe, zgrada stara 7 godina, redovan sprat, lift, cena 65.000. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420876 DVOIPOSOBAN, 65m2+6m2 terase, Liman 3, Balzakova, 2. sprat, lift, cg, ukwi`en 68.000 evra. Tel. 063/745-1344. 421803 LIMAN II, dvoiposoban stan 68 m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda. Tel. 6624-218. 420935 NOVO NASEQE, ukwi`en dvoiposoban stan 70m2, dobar raspored, Ul. Seqa~kih buna, `uta fasadna cigla. Tel. 6624218. 420936 NOVO NASEQE, ukwi`en, trosoban stan od 78m2 + 20m2, lift, ekstra ure|en, odmah useqiv. Tel. 423-208, 528-599. 420931 NOVA DETELINARA nov, odli~an raspored, odmah useqiv trosoban stan 70m2, tre}i sprat, sa PDV-om povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 420925 EKSTRA luks - nov trosoban stan 68m2 na Grbavici, kompletno name{ten ima gara`u 15m2. Telefon 063/538-166. 420926 GRBAVICA, nov ukwi`en odmah useqiv trosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, cena 72.100E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420875 CENTAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000 www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 420868 TROSOBAN 73m2, nov, neuseqavan, Lukijana Mu{ickog, 2. sprat, terasa, CG, cena 81.400E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236610. 420844 PRODAJEM dobar i komforan trosoban stan na N. nasequ, 90m2, na IV spratu. Useqiv. Ukwi`en. Stan je u dobrom stawu i sre|en. Lift. Terasa. Povoqno!! Tel. 021/451-318, 523193. [ifra-43703. 420892 PRODAJEM na Rumena~kom putu, stan 90m2, trosoban, useqiv. Ukwi`en, I sprat, lift, terasa. Povoqno - cena 77250 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra45405. 420893 BRANIMIRA ]OSI]A!!! Odli~an trosoban stan od 85m2 ni`e spratnosti za porodi~no stanovawe sa duplom gara`om!!! Tel. 063/500-213. 420903 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Tel. 021/451-318, 523-193. 420888 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Tel. 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 14664). www.solis-nekretnine.com. 420798

UKWI@EN trosoban stan bez ulagawa! U ceni kuhiwa po meri i ugradni plakar. Za vi{e informacija pozovite... Tel. 063/433-738, 021/427-277 ({ifra: 14660). www.solis-nekretnine.com. 420800 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14735). www.solis-nekretnine.com. 420801 TROSOBAN stan bez ulagawa, dve terase, dvostrano orjentisan... Tel. 063/433-738, 021/520231 ({ifra: 13858). www.solisnekretnine.com. 420803 SALAJKA - Mawi trosoban stan na prvom spratu sa lepom terasom iz dnevnog boravka. Dve spava}e sobe iz hodnika. Izuzetno kvalitetna, novija zgrada sa pikovanom fasadom, mermernom po hodnicima, ALU stolarijom, cena 66.600 evra - ukwi`en i mo`e kredit! Tel. 060/018-9422, 021/520-231. ({ifra: 10187), www.solis-nekretnine.com. 420804 PRODAJEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 19840). www.solis-nekretnine.com. 420805 KLASI^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Telefon 063/517-846. 420697 TROSOBAN 74m2, Radni~ka IX sprat, nije posledwi, pogled na Dunav i Tvr|avu, dvostrano, ukwi`en, useqiv 79.900. Telefon 063/517-846. 420698 NOV ekskluzivan trosoban 66m2, Suboti~ki bulevar „Zoned“, I sprat, prvoklasna gradwa i oprema, zgrada sa bazenom, useqiv 1230 eura/m2. Telefon 063/517-846. 420699 KOMPLETNO renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarionova kod „Porcelanose“, fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en 103.000. Telefon 063/517-846. 420700 PRODAJEM ukwi`en, renoviran trosoban stan od 61m2, Ul. Radni~ka. Cena 70.050E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222. 420687 TROSOBAN, Liman II - Bo{ka Buhe, 73m2 peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000 evra. „Kkvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420707 GRBAVICA, nov, ukwi`en 3,0 stan, cena 74.000. Tel. 636-8429. 420739 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 78.500 evra, povrat PDV-a! Tel. 065/2019-004, 021/520-231. ({ifra: 14776), www.solis-nekretnine.com. 420802 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra. Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 14314). www.solis-nekretnine.com. 420799

NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3,5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Tel. 636-6952. 420740 TROIPOSOBAN, Liman II, 87m2, ukwi`en, zgrada od crvene fasadne cigle, odli~na orijentacija, izuzetna lokacija, agencija „Kvart“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 420710 TROIPOSOBAN, Somborski bulevar, 84m2, II sprat, lift, novo, useqivo za mesec dana, lepa i kvalitetna zgrada, ekstra povoqno. „Kvart“. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 420711

NA GRBAVICI, Vojvo|anska ulica, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ({ifra: 19671). www.solis-nekretnine.com. 420806 LEP, ukwi`en troiposoban stan od 80m2, na Limanu IV! Tel. 063/433-738, 021/520-231. ({ifra: 14645), www.solis-nekretnine.com. 420807 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 14225). www.solis-nekretnine.com. 420808 ATRAKTIVAN, nov troiposoban stan kod Bulevara, 82m2 na drugom spratu, odli~an raspored, stan odmah useqiv, mogu}nost kupovine parking mesta u dvori{tu! Tel. 064/2003-103, 021/520231 ({ifra: 10042). www.solis-nekretnine.com. 420809 TROIPOSOBAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 17933). www.solis-nekretnine.com. 420810 TROIPOSOBAN 80m2, ukwi`en, useqiv, CG, lift, Liman, sre|en, cena 74.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 420823

KOD DUNAVSKOG PARKA!!! U mirnoj ulici odli~an ukwi`en troiposoban stan, na prvom spratu, sa prostranom kuhiwom, salonac. Tel. 063/500-213, 063/8680-335. 420904 CENTAR!!! Kod {kole \or|e Nato{evi} odli~an troiposoban stan ni`e spratnosti sa odli~nom terasom. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/8680-335. 420905 UKWI@EN 90m2, useqiv, dvostrano orjentisan, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena 77.250E. Telefoni: 021/661-4200, 064/8236604. 420846 GRBAVICA - 82m2, perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada. Cena 84.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607. 420836 BULEVAR 100m2-4-soban, kod Kan-Kan-a, 4. sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en-useqiv, cena 98.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 420837 GRBAVICA, ukwi`en ~etvorosoban stan 110m2, terasa, lift, redovan sprat, kvalitetna gradwa, cena 138.000E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 420877 KEJ!!! ^etvorosoban stan kompletno sre|en u perfektnom stawu sa pogledom na Dunav od 130m2. Tel. 063/500-213. 420906 PRODAJEM u C. Du{ana, 90m2, ~etvorosoban ukwi`en stan. Lift. Terasa - bez ulagawa!! Stan je dvostran cena 97000 evra. Vredi videti!! Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra43694. 420894

PRODAJEM na Limanu IV, 130m2 petosoban komplet sre|en na IV spratu, lift. Ukwi`en. Stan ima 3 spava}e sobe. Cena 134000 evra. Tel. 021/451-318, 523193. [ifra-41726. 420895 LIPOV GAJ ~etvorosoban dupleks stan 132m2 bez kosina na prvom spratu, i ku}a oko 160m2 sa svojim dvori{tem. Telefon 063/811-7331. 420927

PASTEROVA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala Budu}nost, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 420928 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331. 420924 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel. 063/520-296, 021/427-277. ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com. 420819

ODLI^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ({ifra: 14711). www.solis-nekretnine.com. 420820 SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 ultra povoqno! Tel. 065/2019013, 021/427-277 ({ifra: 14751). www.solis-nekretnine.com. 420821 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10789). www.solis-nekretnine.com. 420811 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231. ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com. 420812 EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana. Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 14092). www.solis-nekretnine.com. 420813 SOCIJALNO - Odli~an, ukwi`en, funkcionalan dupleks, ~etvorosoban od 83m2, cena 75.000 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277. ({ifra: 14783), www.solis-nekretnine.com. 420814

GRBAVICA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 10270). www.solis-nekretnine.com. 420815 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Tel. 021/520-231; 064/2003-103 ({ifra: 12712). www.solis-nekretnine.com. 420816 ^ETVOROSOBAN stan u centru grada, 140m2, salonska visina, dnevni boravak od 40m2. Odmah useqiv i ukwi`en. Slike na na{em sajtu... Tel. 065/2019010, 021/427-277. ({ifra: 10423), www.solis-nekretnine.com. 420817 ^ETVOROSOBAN, Liman II Ravani~ka, 110m2, ukwi`en bez ulagawa, informacije u agenciji „Kvart“, Ravani~ka 3. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420709

DNEVNIK PRODAJEM useqiv, nov, neuseqavan ~etvorosoban stan od 84m2, prvi sprat, Somborski bulevar. Cena 77.900E sa PDV-om. Telefoni: 066/502-1984, 021/6622-677. 420683 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 95m2. Tel. 636-6952. 420741 CENTAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377. 420742 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13868). www.solis-nekretnine.com. 420818

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 19157 BULEVAR - Sajam, ku}a sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front. Novo. Povoqno. Telefoni: 063/161-28-73, 064/59658-74. 19187 PRODAJEM ku}u na Kamewaru do Dunava (kod restorana Obadov) ili mewam za dvosoban stan u gradu uz doplatu. Telefon: 063/503-733. 19228 NOVI BE^EJ - ku}a na prodaju sa nusprostorijama, centar V. Karaxi}a 8. 19365 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/649-4367. 19499 KU]A u blizini Novog naseqa 260/480m2, cena 56.650e, hitno. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 19502

SALAJKA, B. RADI^EVI]A, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, povoqno. Telefon 6546976, 065/3333-177. 19503 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/551-9977. 18922 KU]A u Ka}u, spratna sa poslovnim prostorom u prizemqu, mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem - trgova~ka delatnost, na odli~noj lokaciji. Telefon 063/507-509. 19354 PARAGOVO, plac 800m2 kod Katun pe~eware, ravan plac . Telefon 062/543-816. 19465 PRODAJEM 6 jutara zemqe u Futo{kom ataru (Nadkrn|ela . telefon 021/422-713 zvati od 9 14 ~asova. 19300 HITNO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 18.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 19522 PARAGOVO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/543-816. 19466 PLAC 27 ari, deqiv na dva Tranxament, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/228-7731. 19409 PLAC, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543-816. 19461 VI[E placeva izme|u Novog naseqa i Veternika, cena po jednom placu 13.000e. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232. 19501 PRODAJEM placeve povr{ine 5 ari Bawa Vrujci, Op{tina Qig. Telefon 014/66-124, 064/2977-639. 18920 PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408. 19333

ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 100 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816. 19460 PRODAJEM vikendicu na Puckaro{u k.o. Petrovaradin. Telefon 066/80-44-133. 19185 PRODAJEM vikend ku}u u ^ortanovcima, 60/700m2, komforna, 15.000e i 2 hektara zemqe oranice na Banstolu blizu puta 12.000e. Telefon 065/543-67-31. 19355 VRDNIK, ran~ 1,5 hektara, vikend komforna petosobna ku}a sa teniskim terenom, 10 apartmana sa bazenom i vikend plac. Telefon 063/50-20-33. 19424 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527-459,. www.solis-nekretnine.com. 420748

KU]A, Ba~ka ulica, 150m2, ukwi`ena, 400m2 plac, front 15m, ku}a u odli~nom stawu, gradsko grejawe. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420701 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/451-570 ({ifra: 30616). www.solis-nekretnine.com. 420758 KU]A Adice - 145m2 - plac 368m2, prizemqe+potkrovqe, cena 65.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 420850 KU]A kod Lipovog Gaja 150m2plac 383m2, prizemqe+potkrovqe, legalna, cena 82.400E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236604. 420851 TELEP kod Minakve odli~na ku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena, za cenu pozovite. Telefon 063/538-166. 420911 KU]A u Bockama-Sr. Kamenica, 70 m2-stambeno, ravan plac 2.000 m2-kvadrati~an, pogled na Dunav i Novi Sad. Ukwi`ena! Cena 80.000 evra-nije fiksna. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601. 420835 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527-459, 021/520-231. ({ifra: 30151) www.solis-nekretnine.com. 420756 KU]A Sr. Kamenica, blizina centra, 190/500. Odmah useqiva, ukwi`ena, cena 87.500 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420703 VETERNIK - iza Belih dvora, prodajem deo ku}e za ru{ewe, 80m2 na placu od 695m2, svi prikqu~ci, sve za 29.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 30949). www.solis-nekretnine.com. 420761 KU]A - vila, ^ardak 240m2 plac 1.800m2, pogled na grad. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 420706 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231. ({ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com. 420757 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 62.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427277 ({ifra: 30942). www.solisnekretnine.com. 420759


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

27

Posledwi pozdrav

^EREVI] - ku}a od 80m2 na placu od 3.200m2, pod vo}em i lozom, ukwi`ena, voda, struja...Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 30937). www.solis-nekretnine.com. 420760 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166. 420910 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 420751 PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe. Hitna prodaja! Tel. 065/2019-011. www.solis-nekretnine.com. 420752 ATRAKTIVNE gra|evinske parcele na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica“, povr{ine 2.500m2, {irina do Bulevara cca 80m i 10.000m2 sa frontom od cca 100m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70310). www.solis-nekretnine.com. 420753 PLAC na Stra`ilovu, 5.300m2 sa ku}om od 90m2, dozvoqena gradwa! Tel. 064/449-1270. ({ifra: 30961), www.solis-nekretnine.com. 420754 GRA\EVINSKI plac, Bocke, 985m2, odli~an pristup, polo`aj, pogled, dozvoqeno p+1+pk. „Kvart“. Tel. 021/450-417: 063/128-97-97. 420714 GRA\EVINSKI plac, Popovica - Mo{ina vila, 1006m2 dozvoqena p+1+pk dimenzije 25h40, mogu}a parcelizacija na dva placa, cena 28/m2. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 420705

^ORTANOVCI - Vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja... cena 9.500 evra. Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 30875). www.solis-nekretnine.com. 420762 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066. 19578 NOVI SAD - Rumenka prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca N. Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8953133. 19612

LOKAL, 28m2 u Dunavskoj br. 2 izdajem. Telefon: 6391-069. 19402 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa i razra|enu autoperionicu, dva boksa. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 19189

IZDAJEM lokal 60m2, ul. Branimir ]osi}a br. 8. Telefon 063/505-198. 19253 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni. Telefon 061/633-99-87. 19256 IZDAJEM u zakup stambenoposlovni prostor, hala 330m2 sa kancelarijom, opremqeno, stambeni prostor na spratu 330m2 neure|en. Telefon 064/300-75-68. 19263 IZDAJEM, prodajem, mewam lokal 27m2 kod ABC-a, Rumena~ki put br. 25. Telefon: 063/560-091. 19274 IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, zvati posle 12 ~asova, telefon 063/506-506. 19285 IZDAJEM lokal na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a. Telefoni: 064/3487790 ili 891-754 posle 19. ~asova. 19346 IZDAJEM u strogom centru 3 kancelarije sa telefonima, parkinzima, ~ajna kuhiwa, grejawe, klima. Cena 220E. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600. 19360 IZDAJEM lokal 60m2 + 20m2 podrum, ekstra sre|en, telefon, parking, na Bulevaru oslobo|ewa 67. Mo`e za sve namene. Telefon 063/505-257. 19376 IZDAJEM nov lokal preko puta {kole „ Kosta Trifkovi}“ 30m2 za sve namene. Telefon: 548-797 i 062/1746-004. 19429 IZDAJEM lokal 30m2 kod Detelinarske pijace ul. Janka ^melika 4, uli~ni, gvozdena za{tita, sanitarni ~vor. Telefon 063/8482794. 19436 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 19470 IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 19518 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 420681 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 420755 IZDAJEM lokal preko puta Spensa, 23m2, pogodan za trafiku, mewa~nicu i sl. 250 evra mese~no! Tel. 063/7315-135, 021/6624-325. ({ifra: 80330), www.solis-nekretnine.com. 420745 LOKAL na Grbavici - u prizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 i dve gara`e u suterenu, cena 280.000 evra. Mo`e i zamena za stambene kvadrate uz doplatu.... Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 80250). www.solis-nekretnine.com. 420749

IZDAJEM poslovni prostor 95m2 + ba{ta 60m2 kod Najlon pijace. Novi Sad. Telefon 063/7148201. 19369

PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245. 19299 PRODAJEM ukwi`enu gara`u 21m2, Kraqevi}a Marka 10. Mo`e i kompenzacija za automobil. Telefon 064/1570304. 19348 PAP PAVLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Tel. 444-107, 633-7853. 420853 PROIZVODWA i prodaja novih monta`nih limenih gara`a raznih dimenzija. Telefon: 064/258-08-54. 19576

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 19153 AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-1939. 19167 KUPUJEMO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885. 19172 LADA110, 16w, zlatno-srebrna, 2003 god, 42.500km pre{la, o~uvana, gara`irana, prvi vlasnik, cena 3500E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165. 19258 „LADA NIVA“ iz 2003. godine, 52.000km, benzin, 3000E. Telefoni: 468-294 i 063/82-27-209. 19423 PRODAJEM GOLF III, benzinac, 95. godi{te. Cena dogovor. Telefon 063/8701-344. 19384 ISPRAVAN iz 1995. godine, neregistrovan zastava 101 i prikolica (Zenica) mawa. Telefon: 060/345-13-13 i 021/6313237. 19284

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor teklevizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop Mladen! Telefon 421-516, 064/15725-14. 19044 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! non-stop, Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14. 19045

POTREBAN pekarski radnik sa iskustvom. Telefoni: 505813, 064/419-00-27. 19403 POTREBAN radnik-ca za prodaju kokica na Spens-u. Telfeon: 063/55-30-55. 19426 AGENCIJA za negu starih, bolesnih, hendikepiranih, dece, gerentolo{ke, medicinske, bebisiter usluge, {etwa bolesnika, spremawe, nabavke lekova, hrane. Telefon 021/400-148. 19505 EVROPA: potrebni kuvari, kuvarice, konobarice, elektromehani~ari, klime ure|aja, varioci CO2, elektro, argon sa atestom. Bebisiterke, gerento negovateqice, pomo}ne radnice. Telefon 021/400-148. 19507

Petru Mojaku velikom ~oveku i stvaraocu. Sa po{tovawem, porodica Vrebalov. 19649

Posledwi pozdrav dragoj majci

Jovanki ^i~i} ro|. Prtija Sahrana je danas, 16. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. O`alo{}eni: k}erka Qubica, zet Mi}o, unuk Milenko, unuka Milena, Nenad i Stefan. 19644

Posledwi pozdrav dragoj majci

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 PRODAJEM praznu burad od lo` uqa od 200 litara. Telefon 021/504-629. 19381 KUPUJEM slike i ikone. Mile. Telefon 064/1323-805. 19389 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411

Jovanki ^i~i} ro|. Prtija O`alo{}eni: k}erka Milica, zet Radovan, unuke Sne`ana, @ivana i Sla|ana sa porodicom. 19645

VODOVOD i kanalizacija prodaja po izuzetno niskim cenama, uz isporuku na adresu kupca i pla}awe pouze}em. Internet prodavnica = www.cevovod.com. 19356

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 19428 KUPUJEM name{taj: ugaone garniture, trosed + dvosed + foteqa i sve garniture. Telefoni: 021/451-032, 063/8626-542, 069/626-542 Mirko. 19477

Najdra`i Ta}o,

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Grwa Stevane tuga za tobom osta}e ve~na, a praznina nenadoknadiva. Hvala ti za sve, za qubav i bezbri`an `ivot. U ti{ini ve~nog mira prati}e te moja qubav. Osta}e u srcu tuga i se}awe na tvoj plemenit i nasmejan lik. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Tvoja }erka Tawa.

Jovanki ^i~i} ro|. Prtija

O`alo{}eni brat Milan i snaja Smiqa.

OG-2

ZIDAR izvodi sve mawe i ve}e gra|evinske radove: popravka krova, vikendice, temeqe, nazide i sl. Telefoni: 6434-313, 064/157-14-04. 19318 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 19367

Pro{le su tri godine od kako nije sa nama na{a draga

19647

POMEN dragim roditeqima

Julka Beri} 28. 1. 2001 - 28. 1. 2011.

Foro Qubica - Buba ro|. Dudak

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 19382 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 19394

Tu`ni smo bez we i mnogo nam nedostaje wen osmeh i vedrina.

Milan Beri} 12. 1. 2008 - 12. 1. 2011.

Ivan i Bo`ica.

@ive}e ve~no u na{im srcima i mislima. Sin @arko, k}i Nada, unuci Fe|a i Aleksandar.

19618

19626


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa16.januar2011.

Na{em dragom

DNEVNIK

Sa velikim bolom i tugom u srcu se opra{tamo od na{eg voqenog sestri}a i brata

Ini} Karlo

Karlu

Karla Ini}a

Od svih iznena|ewa koje si nam prire|ivao ovo je prvo neprijatno.

posledwi pozdrav od porodica: Devi}, Stojanovi} i Adamov.

Porodica Ko{a.

19646

19641

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 73. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda, svekar i tast

Slikano na mom srcu

Tomo Joki}

19643

Voqeni na{

Kiki

1938 - 2011. Sahrana je danas, 16. 1. 2011. godine u 15 sati, na grobqu, Staro \ur|evo, u Temerinu. O`alo{}ena porodica: supruga Miqa, sinovi Jovo i Krstan, }erka Zorica sa porodicama.

Karlo, ]aoske!!!

zauvek i zauvek

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Tvoji Mia i Milan.

Svetlana 19636

19629

Posledwi pozdrav majci i baki

U suzama i tuzi tvoje kolege s posla.

19639

S neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg iznenada preminulog u 36. godini - sina, brata, devera i strica

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Branki Velko Sahrana je danas, 16. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. @ivela si, volela, ~uvala i veselila se svemu. Iskrala si se i oti{la, neka ti je laka zemqa. Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava. Tvoja deca.

Tomi Joki}u

Branki Velko

od: brata Luke, snaje Milene, sinovca Mirka i sinovice Stane.

od porodica: Tuni}, Veselinovi}, Krspoga~in i Milunovi}.

19632

19652

19650

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav

Ispra}aj moje drage mame

Ini} Karla 16. 1. 1975 - 15. 1. 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 17. januara, u 15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Manki

Tomi Joki}u

od onih koji te najvi{e vole i pamti}e zauvek koliko si ih ~uvala i volela. An|ela, Marko, porodice ^voro, Budimir i Gaji}.

1938 - 2011.

Neute{na porodica: majka Tinda, otac Milan, brat Petar, snaja Olivera, bratanci Mia i Milan i wegova Svetlana.

od: sina Jove, snaje Sla|ane i unuka Nikole i Davida. 19638

19651

Posledwi pozdrav dragoj baki

Jovanka ^i~i} ro|. Prtija O`alo{}eni: zet Mile, unuci Branislav i Dane sa porodicama.

19648

Sowe Gavranovi} ro|. Rajkovi} je u ponedeqak, 17. 1. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Te{ko mi je i bolno {to si me tako brzo i iznenada napustila, mila moja mama. Tvoja Dragana.

19631

19640

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i tastu

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Tomi Joki}u

Tomi Joki}u

1938 - 2011.

1938 - 2011.

Posledwi pozdrav

Karlu

od: }erke Zorice, unuka Tomislava i zeta Marinka.

od: sina Krstana, snaje Gordane, unuka Nemawe i unuke Miqe.

19633

19630

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav bratu

Karlu Ini}u

Tomi Joki}u

Klub „Dva an|ela�.

OG-3

od brata Dragana Joki}a sa porodicom.

OG-1

Sa nama si dok se ponovo ne sretnemo. Vlada, Neboj{a, \ura, Vlada i Petar.

19637


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav svom biv{em zaposlenom

nedeqa16.januar2011.

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo

Petru Mojaku

Petar Mojak

Zaposleni u „Dnevnik� Holdingu Novi Sad.

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tam se od brata

19560

19642

TU@NO SE]AWE Danas, 16. januara 2011. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{e drage majke, bake i supruge

Dragice Mileti} Ponosni smo {to si nas volela.

Wegova dobrota, plemenitost i po`rtvovanost zauvek }e ostati u na{im se}awima i srcu.

Sestra Anica Kne`evi} sa sinom Branimirom i unucima.

Tvoji: k}erka Qiqana, unuci Boris i Nemawa, zet Branislav i suprug Bo`o.

Wegovi najmiliji. 19563

19610

DVOGODI[WI POMEN

POMEN

16. 1. 2000 - 16. 1. 2011.

2009 - 2011.

Supruga Radmila, }erka Jelica sa porodicom i sin Neboj{a.

\oki Rankovi}u

Voqena moja Maj~ice, ve~no }u te ~uvati u srcu i nositi u du{i. Nedostaje{ mi sve vi{e.

odr`a}e se danas, 16. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, u Hramu Sv. Vaznesewa Gospodweg u Bukovcu.

Tvoja Mira.

19615

TU@NO SE]AWE

16. 1. 1995 - 16. 1. 2011.

Melanija Topalov iz Futoga 29. 5. 1932 - 17. 1. 2009.

Du{ana Radovi}a Hvala za po{tovawe mog supruga i va{e prisustvo u mom najte`em bolu. Moj Du{an }e `iveti dok ja di{em. Hvala i slava mu. Supruga Qerka Radovi}. 19621

3

SE]AWE

Ve~no o`alo{}ena porodica.

19475

19457

PETOGODI[WI POMEN

rodbinu i je preminuo

TU@NO SE]AWE na mog jedinog sina.

Veri Nikoli} Danas, 16. 1. 2011. godine u 13 sati, na Katoli~kom grobqu, poseti}emo wenu ve~nu ku}u. Weni najmiliji: suprug Ranko, sin Steva, }erke Verica i Ru`ica, snaja Karolina, unuci i praunuci.

19623

19298

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i dobrom ~oveku

Tomi Joki}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Karlu Ini}u

1933 - 1995.

S qubavqu, po{tovawem i velikom tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji unuci: Stevan i Marko. Obave{tavamo prijateqe da na{ voqeni

na mamu i baku

Radivoj Simeonov

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

O`alo{}ena sestra Katica.

19341

19347

DVE GODINE od kako nisi sa nama.

mom bratu

Jovanka Rus

1940 - 2010. Jedna zvezda sija samo za nas...

19221

GODI[WI POMEN

Jovan Plav{i}

IZJAVA ZAHVALNOSTI Zahvaqujem se rodbini, prijateqima i kom{ijama na izrazima sau~e{}a, prilo`enom cve}u i dostojanstvenom ispra}aju mog supruga

Karlu Ini}u od: kume Alise, Gorana i Igora.

19562

16. 7. 2010. - 16. 1. 2011.

Tvoja dobrota i qubav koju si nam pru`ao nikada ne mo`e izbledeti. Uvek }emo te neizmerno voleti. Tvoji: Blanka, Amadeo, Sa{a kao i svastika Sowa.

Posledwi pozdrav na{em najboqem prijatequ i kumu

od porodice ^obanovi}.

Petra Mojaka Brace

Farka{ Qudevit Fi}a

dragom

Petru Mojaku

Supruga Aranka, sin Slobodan, }erka Dijana, snaja Nada i unuke Ila i Alba.

Dr Aleksandar Kosti}

POMEN Dana, 16. 1. 2011. navr{ava se godina dana kako te nema sa nama.

pozdrav

Sahrana je u ponedeqak, 17. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

140101/P

Pro{lo je {est neprebolnih meseci odkako sa nama nije vi{e na{ otac, tast i deka

Posledwi kom{iji

29

od: Milorada i Zlate Joki} sa porodicom.

od porodice ]iri}.

Uvek }e{ nam ostati u se}awu. 19635

19627

Napustila nas je na{a draga kom{inica

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

16. 1. 2006 - 16. 1. 2011.

Labat Ru`ena

\ur|icu Nolin 16. 1. 2007 - 16. 1. 2011.

Vata Damjanov Puno nam nedostaje{!

U na{im srcima si zauvek...

]erka Danica, unuci Slobodan i Jelica sa suprugom Dejanom.

Jovanka sa decom.

19268

19559

Stevan Grwa

Zoran Dragovi}

Sahrana je u ponedeqak, 17. 1. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Olga i }erke Tawa i Jasmina sa porodicom.

Dragi moj sine, pro{lo je osamnaest tu`nih godina, a majka za tobom tuguje i boluje u samo}i.

19556

Sahrana je 17. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1954 - 1993.

Karlu Ini}u Kom{ije iz Ul. Dr Ribara 1- 7.

od kom{ija iz ulaza Bra}e Jovani} 15.

Neute{na majka Milka. 19550

19628

19634


30

07.00 08.00 08.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.25 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.40

TV PROGRAM

nedeqa16.januar2011.

TV ba{tina Vesti Pelikan men, film Trolovi Ta divna stvorewa Kad zazvoni Znawe i imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Ru`e iz pustiwe, dok. film [tikla papu~a TV Dnevnik Ciganska princeza, film Present TV Dnevnik Polako pa sigurno - kviz Mikijeva kujna Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Gruvawe Iz studija „M“ [tikla papu~a

Ulovi trofej (Panonija, 18.30) 06.00 Muzi~ko svitawe 07.30 Glas Amerike 08.30 Mra~na strana digitalnog sveta 10.30 Travel 11.00 Tojotin svet prirode 12.00 Filmski program 13.45 Art boks 14.20 Halo predsedni~e 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 Putomanija 16.30 Razgoli}eni 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Ulovi trofej 19.00 Hronika op{tine Vrbas 19.30 Vrele gume 20.00 Vojvo|anske vesti 20.30 Sedmi dan 21.00 Arena info 21.30 Vino i vinogradarstvo 22.00 Vojvo|anske vesti 22.30 Filmski program 00.15 Glas Amerike 00.45 No}ni program-reprize

Aleksandar Filipovi} i Tereza Kesovija

Tabloid Pred koncerte u Novom Sadu i Beogradu, ~ije su najave uzburkale javnost i medije, Tereza Kesovija je dala ekskluzivni intervju za emisiju „Tablod“ i RTV. ^u}ete i razgovore sa Meri Cetini}, Zlatanom Stipi{i}em Yibonijem i Goranom Karanom. Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 14.00)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.30 23.00 00.30

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik Crno beli svet Izlog strasti Kapqica (slov) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Bo`i}ni novogodi{wi program 1. deo (ma|) Zajedno Poslovni uspeh (ma|. sa titl.na srp) Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Emisija na ma|arskom TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Brazda (ma|) TV Magazin (rus) Dotiki (slov) TV sport (ma|) Minotaur, film TV Prodaja

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Serija Razglednice NS klinci Sedam NS dana Drum Serija Neon siti Azbuka roditeqstva Moskovska saga Razotkriveni Neon siti Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Jovana subotom Objektiv Pres klub Medija centra Evo nas kod vas Moskovska saga Objektiv Razotkriveni Olovne pri~e

09.30 Premijer liga: ^elsi–Blekburn 11.00 NBA: ^ikago–Majami 13.00 Premijer liga: Sanderlend–Wukasl 15.05 Premijer liga: Liverpul–Everton 17.10 Premijer liga: Totenhem – Man~ester junajted 19.00 Porugalska liga: Porto–Naval 21.00 Golovi Premijer lige 21.30 NBA: LA Klipers – LA Lejkers 00.00 NHL: Minesota – Vankuver

06.05 08.00 09.06 11.10 12.44 13.00 13.15 13.30 14.10 15.11 16.04 16.58 17.25 17.52 18.24 18.59 19.30 20.05

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Sat Moj ro|ak sa sela Rokovnik Zadwa po{ta Srbije Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela

07.45 08.00 09.00 09.24 09.59 10.30 11.00 12.00 12.25 13.00 13.30 14.00 14.22 15.00 15.36 16.25 17.54 19.30 19.59 20.30 21.00 22.05 22.48 23.37 00.02 00.33 01.55 02.19 03.06 03.31 04.02 05.30

Vreme odluke Dozvolite... Artur EBU doma}e drame Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-povratak: Kosovo E-TV Put oko sveta Kulturako aresipe Srpski isto~nici Savremeni pisci Solisti Veneti 1 Istinite pri~e Muzika za sva vremena Rukomet: SP Australija - Srbija, prenos Sportske legende Nau~ni kafe Vreme fresaka Zaboravqeni umovi Srbije Jelen top deset Istinite pri~e Vikend evronet Reli: Dakar serija Argentina - ^ile, pregled Rukomet: SP, Australija - Srbija (r) Sportske legende Zaboravqeni umovi Put oko sveta Nau~ni kafe Istinite pri~e Moj qubimac

Nenad Okanovi}

Balkanskom ulicom U emisiji autorke Vesne Dedi} gost je Nenad Okanovi}. Glumac je, u pauzi snimawa najte`ih scena u novom filmu „Vir”, autorki emisije dao je intervju u kojem odgovara na pitawa u vezi sa odrastawem u svom rodnom selu, udvarawu i zaqubqivawu u devojku koja }e mu posle gimnazije postati supruga... (RTS 1, 13.30) 20.58 22.30 22.34 23.14 00.10 00.25 02.24 03.17 04.05 04.37 05.10 05.48

@iveti za jedan dan, film Vesti Uvi|aj Qubavnice Dnevnik Egzit Moj ro|ak sa sela Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

08.55 10.30 12.30 13.00 14.30 15.00 16.25 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00

Film: Ledeni strah Film: Zimovawe u Jakobsfeldu Galileo Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ulica smeha Ja volim Srbiju Film: Adrenalin Vesti Eksploziv-najboqe Galileo Ulica smeha @elite li da postanete milioner? Film: Po{tar Fajront republika Dosije Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid

21.00 00.15 01.15 01.15 02.15

DNEVNIK

06.30 08.05 08.30 11.00 11.30 13.05 14.05 15.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05

Film: Pinokio 1. deo Beograd za po~etnike Znawe na poklon Potraga Film: Kler Vrati}e se rode Izme|u redova Top gir Vesti B92 Film: Nije nego Vesti B92 Na{a mala klinika Nacionalna geografija i BBC Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Film: Moje leto sa Desom

07.00 Dobro jutro 10.00 Film: Prste sebi, ona je jo{ mlada! 11.45 Siti 12.00 Grand hitovi 13.00 Film: ^uvaju}i Tesu 15.00 Ja to tako 16.00 Nedeqno popodne Lee Ki{ 18.00 Film: Gospodin Dids 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Dvor - ulazak 23.00 Paparaco potera 00.00 Film: Magla 01.45 Siti 02.00 Film: Pi{i da ubije{ 04.00 Film: ^uvaju}i Tesu

Dvor U ovom rijaliti {ou programu 10 `ena i 10 mu{karaca `ive zajedno u ambijentu i po pravilima koja va`e za kraqevstvo, podeqeni u razne uloge koje }e sami sebi dodeqivati: od seqana, preko

Svetlana Ceca Kiti}

Sportske legende @ivotna pri~a o Svetlani Ceci Kiti}, najboqoj rukometa{ici sveta svih vremena je pri~a o vremenu kada je `enski rukomet bio najpopularniji kolektivni sport koji je bele`io najve}e uspehe i u isto vreme pri~a je o vanserijskom talentu i rezultatima i danas aktivne na{e sportistkiwe... (RTS 2, 19.30)

06.00 06.30 07.30 08.15 09.00 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.50 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

VOA Maraton Ulovi trofej ^arolije ~ar na dar Info Balkanika Top {op Vesti Kefalica Film: Roboti Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Spisak mojih biv{ih Vesti Slike `ivota Info Dok. serija: Univerzum Otvoreni studio Film: Lete}i kaskaderi Vesti ^ovek od zakona Porodica Serano Film: Izgubqeno u vatri Posledwi ~as Vesti Milica na kvadrat Film: Hong Kong 97 Film: Lete}i kaskaderi Dok. serija Film: Izgubqeno u vatri (r)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru , 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

sluga i dvorske lude do samog kraqa i kraqice. Takmi~ari zapo~iwu svoj novi `ivot dolaskom u kraqevstvo, gde odmah treba da podele svoje uloge... Voditeqi: Aleksandra Jeftanovi} i Ogwen Amiyi} (Pink, 20.00)

Keti Kesidi

SERIJA

Melrouz plejs Novi serijal koji prati pri~u mladih qudi koji `ive u apartmanskim kompleksima u Zapadnom Holivudu u Kaliforniji. Serija po~iwe sa ubistvom jednog od likova Sidni i baca veo misterije ~iji se delovi tokom epizoda otkrivaju. Uloge: Keti Kesidi, Heder Loklir, Tomas Kalabro, Stefani Yejkobsen, Yesika Lukas, Lora Liton Re`ija: Daren Star (Hepi, 15.30) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.25 13.40 13.55 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 02.30 03.30 05.30

Jutarwi program Parovi, nedeqni pregled Nodi Megaminimals Mala princeza Zdravo, Kiti Tele{op Uhvati Deda Mraza Vinks Sirene Bakugan Frenklin i zeleni vitez Presovawe Tele{op Parovi, u`ivo Melrouz plejs Tele{op Iznajmi zvezdu Je l istina Telemaster Put ka vatrenom ringu Melrouz plejs Parovi TNT Parovi, u`ivo Melrouz plejs Zabavni program Put ka vatrenom ringu

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa16.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi} 09.00 09.40 10.10 11.20 11.40 12.00 12.11 12.31 13.23 14.00 15.05 15.50 17.40 18.15 19.30 20.10 21.05 21.45 23.45 00.50

Nora Fora TV kalendar [erif u Wujorku Jelovnici izgubqenog vremena Mawinski mozaik Dnevnik Sport Plodovi zemqe Split: More Nedeqom u dva Mir i dobro Beli o~wak 2, film Globalno selo Lepom na{om Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima Infekcija, film Ciklus evropskog filma: Su|ewe Jovanki Orleanki, film [erif u Wujorku

00.40 02.40 04.30 06.20 09.20 11.20 13.20 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00

Bra}a i sestre Film: Ukradena nevinost Ne{ Briyiz Sudija Ejmi Misterija Hejvena Bra}a i sestre Film: Savr{en plan Film: Skriveni zlo~ini Erika Dobra `ena Bra}a i sestre Film: Predsednikov ~ovek

Heder Loklir

Miris love Na re~ima ve{t prevarant Frenklin pogre{no je optu`en za ubistvo policajaca. Nakon hap{ewa on zajedno sa svojim ‘kolegama’ Vilardom i Dubravijem uspe da pobegne kada eksplodira zatvorski autobus koji ih je prevozio… Uloge: Kris Taker, ^arli [in, Heder Loklir, @erar Ismael, Pol Sorvino Re`ija: Bret Ratner (Nova TV, 21.00) 08.35 09.05 09.25 09.40 10.10 10.25 10.50 11.20 11.50 12.20 13.20 14.20 16.30 19.15 20.05 21.00 22.50 00.10 01.50 03.40

Brza blagajna Pepa, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10: Ejlijen fors, crtani Automotiv Novac Televizijska posla Frikovi U sedmom nebu Slu~ajni junak, film Robin Hud: Princ lopova, film Dnevnik Nad lipom 35 Miris love, film Red karpet, {oubiz Greh, film Opaki igra~i, film Red karpet, {oubiz

12.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 13.00 Izgubqeni topovi kraqice Elizabete 14.00 Revolucija na srebrnom platnu 15.00 Tajm tim godina 16.00 Mi, Evropqani 17.00 Pqa~ka{i olupina 18.00 Svet novca 19.00 @iveo Pakistan 20.00 Gerouov zakon 21.00 Nebeski put ~aja 22.00 Hitlerovi falsifikatori 23.00 Stounheny 00.00 Mi, Evropqani

08.00 Uspavana lepotica 09.00 Avanture porodice Robinson 10.00 Cvr~ak i mrav 10.30 Fantasti~na ~etvorka 11.00 Putuju}e pri~e 11.30 Magija, misterije i ~uda 12.00 Tajna porodi~nog blaga 14.00 Ejnyel 16.00 Lajawe na zvezde 18.00 Tamo gde je istina 20.00 Ferpektni zlo~in 22.00 Admiral 00.00 Seksi medicinske sestre 4 01.00 Qubavna lekcija 02.15 Biv{a qubavnica

06.00 Goli pi{toq: Iz arhiva policijskog odreda 07.25 Filmovi i zvezde 07.55 Zvezdane staze (2009) 10.00 Autoput 30 11.25 Vrednosti porodice Adams 13.00 Godina prva 14.35 Princeza i `abac 16.10 ^udovi{ta danas 17.55 Holivud na snimawu 18.25 Bo`i}na pri~a 20.05 Ne znate vi Yeka 22.15 Carstvo poroka - Pilot 23.25 Prava krv - Sve je pokvareno 00.25 Ubrzawe 2: Visoki napon 02.00 68 dodela nagrade Zlatni globus (u`ivo)

09.20 Maribor: Svetski skija{ki kup - slalom (@), prenos 1. vo`we 10.05 Vengen: Svetski skija{ki kup - slalom (M), prenos 1. vo`we 10.50 Portret Crkve i mesta 11.00 @dala: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.10 Maribor: Svetski skija{ki kup - slalom (@), snimak 2. vo`we 12.50 Koko Bil, crtani film 13.05 Vengen: Svetski skija{ki kup - slalom (M), prenos 2. vo`we 14.05 Filipove bebe 14.35 [ima Jovanovac - 45 godina umetni~kog rada 16.40 Olimp - sportska emisija 16.55 Ko{arka, NLB liga: Cedevita - Partizan, prenos 18.40 Olimp 19.30 Svetsko prvenstvo u rukometu (m) - emisija 19.50 Svetsko prvenstvo u rukometu (m): Hrvatska Al`ir, prenos 21.30 Svetsko prvenstvo u rukometu (m) - emisija 21.55 Gospodar prstenova. Povratak kraqa, film 01.10 No}ni muzi~ki program

Liv Tajler

Gospodar prstenova: Povratak kraqa Tokom iscrpquju}eg putovawa u Mordor, gde u vulkanu nameravaju da uni{te ~arobni prsten kog `eli da se do~epa gospodar tame Sauron koji poku{ava da zavlada Me|uzemqom, dobrodu{ni hobiti Frodo Bagins i wegov nerazdvojni prijateq Sam shvataju ko je zapravo Golum… Uloge: Elaja Vud, Jan Mekelen, Vigo Mortensen, [on Ostin, Endi Serkis, Yon Ris-Dejvis, Miranda Oto, Kejt Blan{et, Orlando Blum, Liv Tajler Re`ija: Piter Yekson (HRT 2, 21.55)

13.00 15.00 16.40 19.00 21.20 23.10 01.00

Izgubqeni svet Zemqa pre vremena Lulu na mostu ET - Vanzemaqac Mali nevaqalci Mo}, strast i ubistvo Rituali drakule

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Nezavisni Osmoza Yons Zerofilija Usamqeni momak Kriva ogledala Englez koji se popeo na brdo, a si{ao sa planine Gunisi Autoput Slatka kao tre{wa Popravni zavod

20.00 22.00 00.00 02.00

An|elika Hjuston

Krvna slika

Penzionisanog FBI agenta Terija Mekaleba, kojem je upravo presa|eno srce, unajmi Gracijela Rivers, kako bi istra`io smrt wene sestre Glorije, `ene ~ije je srce dobio. Ve} i prvi tragovi ukazuju na ~iwenicu kako bi ubica, mogao biti serijski zlo~inac… Uloge: Klint Istvud, Domenika de Hesus, Yef Denijels, An|elika Hjuston Re`ija: Klint Istvud (RTL, 23.15) 08.25 09.50 11.30 13.05 14.25 16.05 17.40 18.30 19.05 20.00 21.40 23.15 01.05 02.05

2 glupa psa Malkolm u sredini Mi{olovka, film Kolumbo: Dama na ~ekawu Izborni dani, film Zlatni de~ko, film Pustiwa Baja Kalifornija, dok. serija RTL Danas Ekskluziv s Tatjanom Juri} Osvetnik, film CSI Majami Krvna slika, film Astro {ou Dreamgirls, film

10.00 Najstra{niji snimci sa otvorenog mora 10.55 Pre`ivqavawe 11.50 ^ovek, `ena, divqina 12.45 Pre`ivqavawe 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 U potrazi za zabavom 15.30 Oru`je budu}nosti 16.25 Grad motora 17.20 Dodaj gas 18.15 Takmi~ewe u izradi automobila 19.10 Ameri~ki ~operi 20.05 Razotkrivawe mitova 21.00 Ros Kemp u Avganistanu 21.55 Nevoqe u raju 22.50 Naftna katastrofa 23.45 Kako pre`iveti katastrofu 00.40 Ta~ka pucawa 01.40 Razotkrivawe mitova

08.30 09.30 11.15 12.00 13.15 14.00 14.30 15.15 15.55 16.00 18.00 19.00 20.00 00.00 00.30

Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Sankawe Alpsko skijawe Biatlon Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Biatlon Zimski sportovi Bilijar Skija{ki skokovi Biatlon Bilijar Reli Tenis

Belima su svi `uti isti osle mog uspe{nog predstavqawa Jugoslagledali su vrlo atraktivno. Onda su zasvirali neku vije na Svetskom omladinskom festivalu u muziku za koju nismo umeli da utvrdimo {ta je. Helsinkiju 1962, pozvan sam da opet budem Ostali smo zbuweni, ne znaju}i kako da ih ocenimo. predstavnik na{e zemqe u me|unarodnom `iriju za Wihov vo|a, Rus, na pitawe kakva je to muzika odgozabavnu muziku i xez na Festivalu u Sofiji 1968. vorio mi je da je zabavna, a svi je u Aziji znaju i vrPo{ao sam kolima i u Dimitrovgradu sreo autobus lo cene. folklora KUD-a „Branko Krsmanovi}“, s kojim U Sofiji sam video i stare prijateqe iz drugih sam nastupao dve godine ranije u pariskoj „Olimpi`irija (ozbiqna i narodna muzika). Dragan Devi}, ji“. No, ubrzo je do{lo do „me|unarodnog incidenna{ etnomuzikolog, pozvao me je na koncert KUD-a ta“. Stali smo da se odmorimo u gradi}u Slivnici, „Filip Kutev“, fenomenalnog bugarskog ansambla slu~ajno pred spomenikom ~uvenoj bici iz 1885, kad je srpska vojska zbog nepromi{qenosti kraqa Milana do`ivela stra{an poraz. Spasile su nas velike sile da Bugari ne do|u do Ni{a. Mladima iz „Krsmanca“, koji, naravno, ni{ta nisu znali o tome, odr`ao sam “mali ~as istorije“. Dok sam pri~ao, skupili su se oko nas me{tani, koji nisu imali ba{ prijateqska lica. Kad sam na kraju rekao da smo se kasnije osvetili Bugarima na Bregalnici 1913, i odatle poti~e ~uveni slogan „Za Kosovo (1389), Kumanovo Nemaju Evropqani sluh za mongolsku egzotiku (1912), za Slivnicu, Bregalnicu“, me{tani, koji su narodne muzike. Wihovi stru~waci uzimali su o~igledno razumeli {ta govorim, po~eli su nogama obi~no ne{kolovane, ali talentovane peva~e i inda udaraju moj auto. Videv{i da to mo`e lo{e da se strumentaliste i do{kolvavali ih, ali paze}i da svr{i po nas, odmah smo krenuli daqe. narodna muzika ne izgubi na autenti~nosti. Po{to U Sofiji su nas lepo do~ekali, a mene uputili u sam ~estitao bugarskom dirigentu i popio s wim hotel „Plisku“ koji je bio rezervisan za `iri. Tu plisku, malo je falilo da se potu~emo jer sam rekao smo utvrdili da nam nedostaje predsednik, Englez, da znam makedonsku verziju pesme „Kale{ bre, Anpa sam ja, s obzirom na najboqe sporazumevawe s Bu|o“, koju su oni izveli. Odmah je sko~io, kao da sam garima, preuzeo wegovo mesto (prili~no sam govomu uvredio najbli`e, i po~eo da vi~e da nema makerio nema~ki, francuski i engleski jezik, a s Bugadonske verzije ve} je to originalna bugarska pesma. rima se sporazumevao nekim bugarsko-srpsko-makeShvatio sam da se ne vredi s wim obja{wavati jer donskim). U hotelu smo imali kompletan pansion, kao {kolovan muzi~ar mora znati da balkanski ali je doru~ak bio tako folklor uvek ima po nekoobilan i te`ak da do uve~e liko verzija. Setite se samo nismo mogli vi{e ni zaloonog dokumentarnog filma Kad sam bugarskom dirigentu gaj da uzmemo. Slu`ili su o {est verzija pesme „Ruse nas raznim kobasicama, ku- rekao da znam makedonsku verziju kose“. Sutra me je Devi} lenima, qutenicama, gula„Kale{ bre, An|o“, koju izvodi i opet zvao na takmi~ewe na{ima, pr{utama i odli~rodnih orkestara. Video wegov ansambl, sko~io je kao da nim sirevima i ka~kavaqisam tu i mongolski orkesam mu uvredio najmilije, vikao ma, koji su bili jako te{ki star, doslovno isti kao {to da je to originalna bugarska i slani. Jedino mi se dopaje kod nas pre neki dan svilo predjelo „sirewe po rao pred na{im `irijem. pesma i da ne postoje {opski“. Posle tri dana Imali su iste instrumente nikakve „verzije” `eleo sam se da pojedem i isto bili obu~eni. Kako je be~ki doru~ak i naru~io bilo zabraweno da se ansamkiflu, buter, marmeladu i belu kafu. Kad sam polabli takmi~e u vi{e kategorija, rekao sam to Bugazio iz trpezarije, zaustavio me je kelner, koji me je rinu, sekretaru na{eg `irija. Ve} popodne me je stalno jurio da mu prodam farmerke: „Bratko, ovo Rus, vo|a Mongolaca, napao da sam uvredio celu wemora da se plati jer ne spada u propisani doru~ak“. govu grupu svojom sumwom. „Kod vas je bio orkestar Bilo mi je sme{no {to je najobi~niji doru~ak sma’Xabdel Nur’, a ovo je ’Zarenxin Bulag’”. Dodao je i tran za luksuz. da nemam sluha kad ne mogu da razlikujem dve „potU Bugarsku su, koriste}i povoqniji re`im viza puno razli~ite“ muzike. Izvinio sam se i dugo kazbog festivala, nahrupili hipici iz celog sveta. snije razmi{qao o tome da postoji neki drugi svet, Razmileli su se po parkovima Sofije i razapeli tako dalek i razli~it od nas, a mi to ne znamo i ne {atore. Bilo je tu svirke, larme, dosta pi}a, pa i mo`emo da shvatimo. neke trave. Policija je poku{ala da ih protera, ali U zlo doba pojavio se i Englez, predsednik `irisu odmah razni predstavnici Zapada stali u odbranu ja, koji je stigao kad i mi, ali je tri dana lutao po qudskih prava i Bugari su morali popustiti. Sofiji od nemila do nedraga jer nije mogao da nas Samo `irirawe je bilo lako, dok se nije pojavio na|e. Bio je presre}an {to nas je na{ao, a i ja jer jedan mongolski orkestar. Napred su sedele tri `esam mu prepustio da re{ava probleme oko nagrada. ne s citrama u krilu, a sa strane po jedna harfistNa{ sastav „Elipse“, u kojem je svirao Zoran Sikiwa. Iza wih su stajali mu{karci i svirali razne mjanovi}, kasnije slavan kompozitor, dobio je takoduva~ke instrumente, tipa fagota, od normalnih, |e nagradu. do dugih po dva metra kao {umski rog. Imali su i Pred polazak sam se trampio s kelnerom: dao sam razne udaraqke: zvon~i}e, ~inele, trijangle, stamu farmerke, a on meni recept za moje omiqeno jeklene perle... Obu~eni u divne narodne no{we, izlo „sirewe po {opski“.

P

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

nedeqa16.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

16. januar 2011.

Veoma dinami~an dan za vas, iako je nedeqa. Mnogo truda, intelektualnog rada i pri~a, razgovora, {to ozbiqnih, {to onih drugih. Deca i prijateqi zaslu`uju va{u opa`wu i vreme. Nervoza.

BIK 20.4-20.5.

Tro{karite novac, sve i da ne}ete. Imate mogu}nosti da uredite i preuredite svoj `ivotni prostor, da se dru`ite s decom i familijom, da ~itate i pi{ete. [ta }ete vi{e? A dan je tako kratak!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Mo`ete kontaktirati poznanike u inostranstvu, putovawa ili poslovawa radi. Ipak, nemojte sve uzeti zdravo za gotovo. Ni oni sami nisu sigurni u ono {to pru`aju i govore. Smireni ste.

[KORPION 24.10- 23.11.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Mesec plovi kroz va{ znak pa ste izlo`eni promenqivim i stresnim okolnostima i uticajima. Ne budite nervozni i nezadovoqni jer sve igra staklenih perli. Qubavni susret ima svojih posledica.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Mogli biste biti veseli, da niste napeti. Radite vi{e poslova u isto vreme i ne vidite neke dugoro~ne i pozitivne rezultate. Ne mo`ete se osloniti na `enske osobe. Mogu}i su tra~evi i suvi{ne pri~e.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Potrebno vam je jo{ malo odmora, ako mo`e. Ali, ne}e mo}i. Poslovni i privatni planovi su jednako izvesni koliko i neizvesni. Prihvatite date okolnosti i radite s wima na zreo i trezven na~in. Partner vam vedri i obla~i raspolo`ewe pa se okrenite svom hobiju i {etwi po sve`em vazduhu. Di{ite punim plu}ima i rasteretite se misli koje su poput malih majmuna. Mnogo planova.

Qubavni odnos gradite poput zamka, polako i temeqno, ciglu po ciglu, kamen po kamen. Ni{ta nije te{ko kada se zajedni~ki trudite. Ne slu{ajte savete prijateqa ve} svoje srce. Povucite se u svoj spokojni i intimni prostor i u`ivajte s dragom osobom. Tako }ete najboqe i najpametnije provesti dan. Posao i obaveze ne}e pobe}i, do~eka}e vas ve} sutra ujutru.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Va{ Mars je promenio znak, {to uti~e i na promene na spoqa{wem, prakti~nom nivou. Postajete nemirniji i nestalniji, tra`e}i dru{tvo i zajedni~ke sadr`aje. Spremni ste na rizik.

Komunikacija i odnos prijateqstva koji krasi i nadopuwava ono {to smatrate i do`ivqavate kao qubavni odnos, dolaze do izra`aja. Poma`ete partneru, i to vas ispuwava zadovoqstvom. Jo{ jedna nedeqa, koja bi mogla biti lewa i opu{tena, ali nije. Mnogo toga planirate, mislite i radite, u svom domu. Mogu vam do}i gosti, dobro znano dru{tvo, i vreme }e prote}i dok dlanom o dlan.

TRI^-TRA^

Kombinezon za slavu V REMENSKA

Xesi Xej je britanska muzi~arka koja je progla{ena najve}om mladom nadom, ali ova dama osim talentom pleni pa`wu i veoma provokativnim odevawem. Na progla{ewu nominacija Brit nagrada u Londonu Xesi je ispod uskog i prozirnog ~ipkastog kombinezona nosila samo ga}ice, ~ime je definitivno uspela da parira Lejdi Gagi i da nas podseti na [er iz mla|ih dana. Da nije samo jo{ jedna provokativno odevena peva~ica, Xesi je dokazala pokupiv{i nagradu kritike.

PROGNOZA

VIC DANA

RELATIVNO

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

8

B. Palanka

8

Zrewanin

7

S. Mitrovica

9

Ruma

8

Pan~evo

8

Vr{ac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

10

K. Mitrovica

8

Ni{

10

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Temperatura i daqe iznad proseka uz sun~ane periode i umerenu obla~nost. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna do 8 stepeni. VOJVODINA: Relativno toplo za ovo doba godine uz sun~ane periode, ali uz par stepeni ni`e temperature nego prethodnih dana. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od -2 do 2 stepena, a maksimalne od 6 do 9 stepeni. SRBIJA: I daqe relativno toplo, ali uz par stepeni ni`e temperature nego prethodnih dana. Bi}e delimi~no obla~no uz sun~ane periode. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od -2 do 4 stepena, a maksimalne od 6 do 12 stepeni u Loznici. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom slede}e sedmice toplo za ovo doba godine i ve}inom suvo vreme. Postepeno zahla|ewe se o~ekuje od srede - ~etvrtka.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Nastavak relativno nepovoqne biometeorolo{ke situacije ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika. Kod osetqivih osoba nemir i promenqivo raspolo`ewe mogu biti izra`eni u bla`oj formi.

Madrid

13

Rim

16

London

12

Cirih

7

Berlin

9

Be~

8

Var{ava

6

Kijev

-3

Moskva

-10

Oslo

3

St. Peterburg -9 Atina

15

Pariz

11

Minhen

8

Budimpe{ta

7

Stokholm

3

Re{ava policajac ukr{tenicu, pa nai|e na pitawe u kome se tra`i metal na ~etiri slova. Po{to nije znao kako se zove taj metal, upita kolegu: - Hej, dru`e, koji je to metal na ~etiri slova? Ovaj malo razmisli, pa mu odgovori: - Pa, pleh

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

274 (31)

Slankamen

422 (6)

Ja{a Tomi}

Apatin

330 (32)

Zemun

436 (7)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

426 (-6)

Smederevo

546 (2)

Ba~. Palanka 288 (19) Novi Sad

334 (18)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

604 (-6)

S. Mitrovica

352 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

593 (-5)

Beograd

380 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

468 (-4)

Tendencija stagnacije

Titel

464 (4)

NERA

Hetin

146 (-2)

TISA

144 (-18)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

56 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 16.januar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you