Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SREDA 15. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22931 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PAJTI] I DULI] POTPISALI UGOVOR O FINANSIRAWU 109 PROJEKATA U POKRAJINI

Gra|evina }e zaposliti 30.000 Vojvo|ana str. 4

NASLOVI

Deci radost, komunalcima briga

Politika 2 Tadi}: Vidimo izlazak iz tunela 3 URS ulazi u Skup{tinu Vojvodine

Ekonomija 5 Italijanska „Stola” u somborskoj „Zastavi”

Plate dogodine jo{ mawe

Poqoprivreda 6 Najskupqe zrno u regionu nemogu}e izvoziti Foto: B. Lu~i}

str. 5

Novi Sad 9 Pokradena struja za 560 miliona dinara

Vojvodina 11 Deci iz Rume i Iriga 500 pari obu}e

Crna

Uvozimo 50.000 junica

str. 7

str. 6

12 Jadranka se nije upla{ila pi{toqa 12 Obquba {estogodi{waka snimana mobilnim? 13 Dik Marti: Ta~i na ~elu trgovine organima

Dru{tvo EPS I „SRBIJAGAS” POTRA@UJU MILIJARDE: SIROTIWA PLA]A, PRIVREDA I BOGATI IZVRDAVAJU

Dug dugujem, al’ ne `alim

str. 15

NA NOVOSADSKOM GRADILI[TU NA\ENO JO[ DVADESET AVIO-PROJEKTILA

Avionske bombe ni~u kao pe~urke SPORT

str. 16 – 20

str. 13

15 S novim klavirom za boqe sutra

Reporta`e 21 „O, sole mio” sa zapada Ba~ke

Veoma hladno

Najvi{a temperatura -2 °S

BULEVAR EVROPE USKORO STI@E NA RUMENA^KI PUT

Dve kru`ne raskrsnice ~ekaju asfalt

„ SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

„ ODLU^UJU]I ME^ KO[ARKA[A PARTIZANA

„ „DNEVNIKOV” TURNIR STARTUJE 25. DECEMBRA

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 9


POLITIKA

sreda15.decembar2010.

Jeremi} kod Dodika Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ju~e je u Bawaluci informisao ministra spoqnih poslova Srbije Vuka Jeremi}a o procesu konstituisawa vlasti u RS i izrazio nadu da }e i vlast na nivou

c m y

2

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Vidimo izlazak iz tunela Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e da }e Srbija u}u u Evropsku uniju izme|u 2016. i 2020. godine. Tadi} je na skupu o nedovoqno razvijenim podru~jima kazao da bi 2016. godina bila "najboqi mogu}i rezultat, odnosno rekord nad rekordima, imaju}i u vidu ostale zemqe, dok bi 2020. bila uobi~ajen rezultat".

Tadi} je, odgovaraju}i na pitawa funkcionera iz nedovoqno razvijenih krajeva, rekao da nije mogu}e da dr`ava investira u fabrike u tim op{tinama, navode}i da to nije posao dr`ave jer ona ne bi mogla izdr`ati takva optere}ewa. Dodao je i da se dr`ava kao vlasnik pokazuje neefikasnom.

Ve{ta~ka inicijativa SNS-a

BiH biti {to pre konstituisana, saop{teno je iz Dodikovog kabineta. Ministar Jeremi} je preneo Dodiku da Srbija podr`ava dogovor tri naroda i dva entiteta u BiH i da }e za Srbiju biti prihvatqiv svaki dogovor legalno izabranih predstavnika u RS i BiH. Dodik i Jeremi} su se slo`ili da je ukidawe viza za gra|ane BiH sa zemqama [engena, koje }e danas stupiti na snagu, veliki korak za BiH i podr{ka za nastavak evropskih integracija. Dodik je izrazio zadovoqstvo izuzetno dobrom saradwom koju RS ima sa Srbijom, posebno sa ministrom Jeremi}em, navedeno je u saop{tewu. Jeremi} u Bawaluci boravi u sastavu delegacije Vlade Srbije, koju predvodi premijer Mirko Cvetkovi}, a koja }e prisustvovati sve~anom prijemu koji povodom inauguracije prire|uje predsednik RS Dodik.

DNEVNIK

– Inicijativa Srpske napredne stranke o promeni Ustava da bi se smawio broj poslanika "ve{ta~ka"je – rekao je Tadi}, podsetiv{i na to da je o tome bilo govora i ranije, kao i da svaki gra|anin zna da dr`avu treba racionalizovati. – Ako imamo saglasnost o promeni Ustava, a potrebna je dvotre}inska ve}ina u Skup{tini Srbije, to bi bilo izvanredno – rekao je Tadi}, i dodao da je za maksimalno racionalizovawe dr`ave i unapre|ewe politi~kog sistema potrebno imati i izborni zakon koji ide u tom pravcu. On je naveo i da nije dobro da inicijative za promenu Ustava pokre}u one stranke koje imaju malo poslanika u parlamentu. – Ukoliko bismo u EU u{li 2020, to zna~i da idemo vozom koji ide 70 kilometara na sat, ali mi ho}emo da taj voz ide izme|u 120 i 160 kilometara – kazao je on. Tadi} je rekao da brzina ulaska u EU zavisi "od nas samih, odnosno od toga kakva nam je ekonomska politika", od ulagawa u infrastrukturu i od borbe protiv organizovanog kriminala. On je istakao da o~ekuje da Srbija po~ene pregovore o ulasku u EU 2012. godine, i dodao da su Srbiji potrebne sna`ne i jasne reforme. Predsednik Srbije je rekao da je realno da Srbija ostvari stabilan ekonomski rast od 2012. do 2013. godine, i to ukoliko se nastave ekonomske mere Vlade i ukoliko se odoli nerealnim pritiscima za pove}awe plata.

– Dr`ava mo`e investirati samo u odre|enim situacijama, kada za to postoje strate{ki interesi, ali dr`ava daje razne podsticaje i to je konkretna investicija u ta podru~ja – kazao je on. Tadi} je rekao i da }e slede}a godina biti te{ka i da ni-

ko ne mo`e da ka`e da je kriza pro{la, ali da Srbija jeste na putu izlaska iz krize. On je izjaSrbija u vio i da je stva2016. rawe atmosfere bezna|a najve}i neprijateq i subverzija razvoja Srbije.

– Ima hiqadu stvari zbog kojih treba da budemo kritikovani, ali stvarawe atmosEU izme|u fere bezna|a je i 2020. podrivawe budu}nosti svakog gra|anina – izjavio je Tadi}, i podsetio na to da je sada-

Nisu ta~ne pri~e o Da~i}u i Jeremi}u Predsednik Srbije izjavio je ju~e da u vladaju}oj koaliciji uop{ti nije bilo razgovora o postavqawu Ivice Da~i}a na mesto premijera i smewivawu {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a. – To uop{te nije postojalo u realnosti. Nekada mediji kreiraju jednu realnost koja je nepostoje}a, onda gra|ani pomisle da je tako, a kada se to ne ostvari, onda su krivi oni koji su bili zadu`eni za realizaciju – rekao je Tadi}. On je apelovao na medije da ne dovode gra|ane u zabludu, i poru~io da }e razgovori o

rekonstrukciji Vlade, kako je i ranije najavio, po~eti posle Nove godine. – Vide}emo da li postoje kapaciteti za rekonstrukciju ili ne postoje. To mo`e da se desi samo ako postoje realni osnovi, imaju}i u vidu politi~ke odnose unutar vladaju}e koalicije – kazao je Tadi}. Po wegovim re~ima, lider SPS-a i ministar unutra{wih poslova Da~i} je posledwih dana, "ni kriv ni du`an", pod pritiskom javnosti, budu}i da se o mogu}nosti da on obavqa premijersku funkciju nije razgovaralo od trenutka kada je Vlada formirana.

{wa vladaju}a koalicija ambiciozna predizborna obe}awa dala samo {est meseci pre nego {to je globalna kriza svetsku ekonomiju unazadila ~itavu deceniju, ali da se trenutak izlaska iz krize bli`i. – Mi smo u tunelu, vidimo izlazak iz tunela, ali smo jo{ u wemu, zato niko nema pravo da ka`e da je kriza gotova – rekao je Tadi}, i dodao da se tek u 2012. godini mogu o~ekivati znatnije stope ekonomskog rasta. Predsednik je naglasio da sada{wa vladaju}a koalicija mo`e biti kritikovana zbog stvari koje nija uradila, ali da niko ne mo`e negirati da se u Srbiji danas gradi onako kako se nije gradilo decenijama. – Pobedi}emo. Ne govorim o politi~kim izborima, ve} izgradwom infrastrukture. Imamo {ansu, znamo da idemo ka EU, znamo planove u narednih deset godina, znamo da }emo trpeti jo{ neko vreme, ali to }e dati rezultat i nema alternative ovakvoj politici. Jedino moramo da iznutra izvu~emo {to vi{e potencijala – rekao je Tadi}. Odgovaraju}i na pitawa predsednika op{tina, Tadi} je istakao da }e dr`ava podsticawem zapo{qavawa i gradwom infrastrukture stvoriti uslove za napredak nerazvijenih sredina, ali da ne}e ulagati u fabrike jer je dr`ava "slab poslodavac".


POLITIKA

DNEVNIK

PRELASKOM ARSENIJA KATANI]A U NARODNU PARTIJU MAJE GOJKOVI]

URS ulazi u Skup{tinu Vojvodine Na konferenciji za medije u Somboru lider Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} i predsednica Narodne partije Maja Gojkovi} su predstavili najnovije kadrovsko poja~awe, pokrajinskog posla-

staje Arsenije Katani}, poslanik izabran s ve}inske liste, ~ime su ispuweni i uslovi za formirawe nove poslani~ke grupe u Skup{tini AP Vojvodine, koju }e ~ini {est poslanika G17 plus i gospo-

DS-om kao strate{kim partnerom G17 plus. – Jaki Ujediweni regioni Srbije mogu samo prijati Demokratskoj stranci, po{to je i G17 plus sa svojim koalicionim partnerima i DS sa svojim – jedan isti proevropski tim – ube|en je Dinki}. – Gotovo da nema ozbiqnije politi~ke stranke u Srbiji koja nema proevropsku orijentaciju, ali je URS ~vrsto opredeqen za razvla{}ivawe partij-

grada nego {to to mo`emo mi u Beogradu i Novom Sadu. Novi poslanik NP-a Katani} rekao je da je svestan ~iwenice da je doneo hrabru i veliku odluku, ali da je prilikom odlu~ivawa imao u vidu interes bira~a, isti~u}i da wihov interes treba da bude primarni za svakoga ko se bavi politikom. On je ocenio da na taj na~in mo`e pomo}i gra|anima Sombora da boqe `ive.

sreda15.decembar2010.

PARLAMENT DANAS GLASA I PO^IWE NOVU SESIJU

Buyet prekida dnevni red Poslanici Skup{tine Srbije trebalo bi danas da izglasaju vi{e od 30 ta~aka dnevnog reda protekle sednice, me|u kojima i odluku po kojoj je slu`ewe vojnog roka u Vojsci Srbije od starta naredne godine dobrovoqno. Posle glasawa, zakazana je nova sednica, na ~ijem dnevnom redu je

Iz DSS-a u DS, pa kod Maje Vojvo|anski poslanik Arsenije Katani}, ina~e advokat iz Novog Sada, mandat u Pokrajinskoj skup{tini osvojio je na izborima 2008. godine po ve}inskom sistemu u izbornoj jedinici u Somboru kao ~lan Demokratske stranke Srbije. Me|utim, u periodu do verifikacije mandata zamenio je strana~ki dres i pre{ao u Demokratsku stranku, tako da je od konstituisawa aktuelnog saziva Skup{tine bio ~lan najve}e poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“. ^lan je i parlamentranih odbora za informisawe i za evropske integracije. Tokom ju~era{weg dana nismo uspeli da dobijemo zvani~an komentar ni u klubu ZEV-a jer, kako su nam rekli, Katani} ju~e nije bio dostupan. Ina~e, ukoliko poslanik Arsenije Katani} ozvani~i prelazak iz DS-a u NP, time }e stranka Maje Gojkovi} postati parlamentarna u Skup{tini Vojvodine, {to Narodnoj partiji nije po{lo za rukom na izborima pre dve godine. B. D. S. nika izabranog na ve}inskoj listi Arsenija Katani}a, koji je do sada bio u sastavu poslani~ke grupe ZEV-a. – Ovo je veliki doga|aj za Ujediwene regione Srbije po{to od danas ~lan Narodne partije, a time i URS-a, po-

din Katani} kao ~lan NP-a – obelodanila je Maja Gojkovi}. Prelazak ~lana poslani~kog kluba ZEV-a u URS wihov lider Mla|an Dinki} nije video kao potencijalno remetila~ki faktor u odnosima s

skih centrala u Beogradu i Novom Sadu, i u tom svetlu je potpuno logi~no pristupawe URS-u i gospodina Katani}a, koji, kao ~ovek iz Sombora, boqe vidi sve probleme svog

Iz URS-a su najavili da }e formirawe poslani~kog kluba u Republi~koj skup{tini uslediti na prole}e naredne godine. M. Miqenovi}

OD NEVLADINIH EKSPERATA DO UJEDIWENIH REGIONALISTA

Osam godina G17 plus Stranka G17 plus danas }e na sve~anosti u Centru „Sava“ u Beogradu obele`iti osam godina postojawa. G17 plus je osnovan 15. decembra 2002. godine transformacijom istoimene nevladine organizacije u politi~ku stranku, za ~ijeg je predsednika izabran Miroqub Labus. Po izvorima stranke, G17 plus ima oko 90.000 ~lanova i 160 op{tinskih odbora. Po~etkom maja 2006. tada{wi lider stranke i potpredsednik Vlade Srbije Miroqub Labus povukao se s tih funkcija. Ostavku je najpre podneo na mesto potpredsednika Vlade zbog suspenzije pregovora s Evropskom unijom, a potom i na lidersku funkciju u stranci, po{to je Glavni odbor odbacio wegov predlog o izlasku iz Vlade Srbije.

Za novog predsednika G17 plus na vanrednoj izbornoj skup{tini 9. septembra 2006. izabran je Mla|an Dinki}, koji je i danas na toj funkciji.

u~estvuje u vlasti. Na tim izborima 31 mandat pripao je poslanicima G17 plus. U mawinskoj vladi Vojislava Ko{tunice imali su jedno potpredsedni~ko i tri mi-

Dinki}: Tu smo da poguramo – Kao ekspertska mre`a, shvatili smo da se u Srbiji ni{ta zna~ajnije ne mo`e u~initi ukoliko ne uzmete aktivno u~e{}e u politi~kom `ivotu kao politi~ka stranka. U trenutku formirawa G17 plus kao politi~ke stranke, put Srbije ka Evropskoj uniji je jo{ uvek bio pod znakom pitawa, nesiguran, i budu}nost evrointegracija bila je neizvesna. Samo smo bili nezadovoqni brzinom kojom se Srbija kre}e ka EU, i to je bio jedan od osnovnih ciqeva G17 plus – da jednostavno pogura i ubrza evrointegracije, u ~emu veliku ulogu igra i proces decentralizacije i regionalizacije, koji je pre svega u slu`bi ravnomernog ekonomskog razvoja cele dr`ave – kazao je Mla|an Dinki} povodom osmogodi{wice formirawa G17 plus. M. M-} G17 plus je prvi put iza{ao na parlamentarne izbore decembra 2003. i od tada

nistarska mesta – za finansije, zdravstvo i poqoprivredu.

Na parlamentarnim izborima u januaru 2007. godine, G17 plus je osvojio 19 mandata. U drugoj vladi Vojislava Ko{tunice stranka je imala ~etiri ministra – za ekonomiju i regionalni razvoj, zdravstvo, sport i nauku. Na vanrednim parlamentarnim izborima 11. maja 2008. godine G17 plus je dobio 21 mandat. U Vladi Mirka Cvetkovi}a, osim Dinki}a koji je potpredsednik i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, G17 plus ima i pet ministara – za Nacionalni investicioni plan, telekomunikacije i informati~ko dru{tvo, omladinu i sport, zdravqe i kulturu. G17 plus je s partnerima 16. maja ove godine formirao Ujediwene regione Srbije, ~iji je ciq decentralizacija i regionalizacija Srbije. E. D.

REKLI SU

Filipovski: Ustav mewati zbog u{teda – Nova Srbija zala`e se za promenu Ustava kojom bi se smawio broj poslanika u republi~kom parlamentu, a u ciqu ekonomske racionalizacije – izjavila je ju~e potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski. Ona je rekla da }e Predsedni{tvo stranke u narednih nekoliko dana odlu~iti o tome da li }e se prikqu~iti prikupqawu potpisa za ustavne promene, koje je zapo~ela Srpska napredna stranka. Po wenom mi{qewu, u predlogu da se broj poslanika smawi na 125 problem mo`e biti to {to vi{e od 50 op{tina u Srbiji ne}e imati predstavnike u parlamentu, ali se to mo`e nadomestiti kroz regionalizaciju zemqe. Dubravka Filipovski je podsetila na to da je NS u~estvovao u dono{ewu ustava 2006. godine jer je on bio predizborno obe}awe DOS-a, kao i zbog toga {to je u tom trenutku bilo neophodno doneti najvi{i pravni akt.

Markovi}: Ima para u Jagodini

[abi}: Podr{ka otvarawu dosijea

– Jagodina je verovatno jedini grad ili op{tina u Srbiji koji }e buxetsku 2010. godinu zavr{iti sa suficitom jer nam je ovogodi{wa realizacija buxeta 125 posto – izjavio je gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi}. Po wegovim re~ima, ovakva realizacija buxeta je rezultat ~iwenice, izme|u ostalog, da se u dve ulice u du`ini od 250 metara, gradi 13 zgrada, u neposrednoj blizini turisti~ko-sportsko-zabavnog kompleksa, u ~ijem sastavu su gradski stadion, Akva-park, Muzej vo{tanih figura i zoolo{ki vrt. Markovi} je najavio da }e Skup{tini grada predlo`iti da od 1. januara svi samci u jagodinskim selima, stariji od 38 godina, kada se o`ene ili udaju, a da im je to prvi brak, dobiju po 3.000 evra iz gradskog buxeta jer, kako je rekao, u selima ima mnogo neudatih i neo`ewenih, i to je jo{ jedan vid borbe protiv bele kuge.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} ocenio je ju~e da pokretawe procesa otvarawa dosijea slu`bi bezbednosti u Srbiji zaslu`uje punu podr{ku. [abi} je u saop{tewu naveo da je logi~an prvi korak u procesu otvarawa dosijea usvajawe zakona s pravednim i kvalitetnim re{ewima, ali da je neophodno prethodno definisati i obezbediti zna~ajna sredstva neophodna za sprovo|ewe zakona. Povodom predloga zakona koji je Skup{tini Srbije uputio SPO, on ka`e da nije dovoqno da zakonska re{ewa budu dobra samo na papiru ve} je neophodno da se ona mogu potvrditi u praksi i da budu sprovodiva. U suprotnom, Srbija mo`e dobiti jo{ jedan „istorijski“ zakon kakav je Zakon o lustraciji, koji, kako je podsetio [abi}, postoji ve} osam godina ali se ne primewuje.

3

12 ta~aka, jedna od wih su izmene Zakona o platama dr`avnih slu`benika i name{tenika, koje treba da obezbede boqi materijalni polo`aj zaposlenih u upravi koji imaju plate ispod republi~kog proseka. Osim toga, predlo`eno je i da se raspon plata i dr`avnim organima s jedan prema devet, smawi na jedan prema {est. Za sprovo|ewe ovog zakona u buxetu za narednu godinu potrebno je obezbediti dodatnu 1,6 milijardu dinara. Predstoje}a sesija ipak je trenutno u senci i{~ekivawa sutra{we sednice Vlade Srbije na kojoj bi trebalo da bude izglasan buxet Srbije za narednu godinu. Vojvo|anske stranke ve} su zauzele niski start i spremne su da dobro izu~e svaku buxetsku stavku. [ef kuba mawina Balint Pastor (SVM) potvr|uje za „Dnevnik“ da ve} postoji na~elni dogovor u Skup{tini, dodu{e od pre nekoliko nedeqa, da se se teku}a sednica, bilo {ta da je na dnevnom redu, prekida ~im stigne buxet. – Ali jo{ uvek u parlamentu ta~no ne znamo kada }e on sti}i – dodaje Pastor, navode}i da iz medija saznaje o sednici Vlade, „no mi o tome ni{ta ne znamo“. – Detaqno }emo prou~iti sve detaqe buxeta i onda doneti odluku. Jo{ bukvalno ni{ta ne znamo. Rasprava o rebalansu je, pretpostavqam, poslu`ila tome da ministarka Diana Dragutinovi} mo`e zakqu~iti da imamo ozbiqne argumente i da }e buxet za 2011. godinu biti ura|en u skladu s Ustavom i da se pri~a o novcu predvi|enom za Vojvodinu ne ponavqa svaki put. Za sada nemamo nikakve informacije

o tome da li }e predlog buxeta biti u skladu s Ustavom ili ne}e. Poslanik LSV-a Radovan Radovanovi} siguran je tako|e u to da }e sednica biti prekinuta ~im stigne buxet, da bi se o wemu raspravqalo po{to redovno zasedawe isti~e 29. decembra, „a to je ba{ blizu“. – Ali ne treba prevideti da to {to Vlada najavquje nije samo buxet ve} ~etiri-pet po pitawu socijale ozbiqnih zakona, koji se ti~u poreza, penzija i svega ostalog – podvla~i Radovanovi}. – Mi iz LSV-a veoma smo zainteresovani za to da se upoznamo sa stavkama, da ka`emo na{e i da probamo unutar koalicije da se izborimo za {to povoqnija re{ewa, pre svega za Vojvodinu. I pored toga {to Liga povremeno trpi kritike da glasa „za“ iako Vojvo|ani nisu zadovoqni, Radovanovi} smatra da je za gra|ane Vojvodine daleko delotvornije da se u pripremi predlo-

Pastor: Lane nismo imali izbora Na podse}awe na to da su lane bili jedina stranka iz vlasti koja je glasala protiv buxeta, Balint Pastor konstatuje da je to bila „neprijatna situacija, ali, na`alost, nismo imali izbora jer predlog koji je bio upu}en u skup{tinsku proceduru nije po{tovao ustavne garancije u vezi s finansirawem Vojvodine“. – Tada smo predlo`ili amandman koji bi omogu}avao da sve bude po Ustavu, ali, na`alost, Vlada ga je odbila i mi smo bili prinu|eni na to da glasamo protiv takvog predloga buxeta – obja{wava Pastor. ga buxeta, a potom i kod samog dono{ewa, „potrudimo da se izborimo za ono {to maksimalno mo`emo“. – To je, po meni, daleko boqi put, tako se pona{amo i tako radimo do onog trenutka kada budemo imali toliko slo`nih ruku da mo`emo mnogo zna~ajnije uticati na buxet i na sve ostalo – zakqu~uje Radovanovi} u izjavi za „Dnevnik“. S. Stankovi}

IN MEMORIAM

Umro Branislav Cole Kova~evi} Jedan od lidera DOS-a i biv{i poslanik Narodne skup{tine Srbije Branislav Kova~evi} Cole, iznenada je preminuo ju~e ujutro u 57. godini. Kova~evi} je, kao nestrana~ka li~nost, bio ~lan DEPOS-a i Koalicije „Zajedno“. S pokojnim profesorom Ivanom \uri}em pokrenuo je u Parizu Pokret za demokratske slobode, a potom 1997. godine osnivao je stranku Liga za [umadiju – Koalicija [umadija, ~iji je bio predsednik. S Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Reformistima Vojvodine, SDU-om, Sanxa~kom demokratskom partijom i Savezom vojvo|anskih Ma|ara 1998. godine osniva Savez demokratskih partija i postaje wen koordinator. Savez demokratskih partija, posle osnivawa Demokratske opozicije Srbije – DOS, postaje wen kolektivni ~lan. Na izborima 2000. godine izabran je za narodnog poslanika na listi DOS-a. Kova~evi} je radio u kragujeva~kom Studentskom kulturnom centru na poslovima organizatora, urednika programa, umetni~kog direktora,

ali je, zbog opozicionog delovawa, izba~en s posla. Pisao je i re`irao nekoliko pozori{nih predstava. Od 1994. zaposlen je kao umetni~ki direktor, kasnije i direktor preduze}a „Scena“ u Kragujevcu, a u prole}e 1997, posle pobede Koalicije „Zajedno“, izabran je na funkciju zamenika generalnog direktora Radio-televizije Kragujevac. Smrt ga je zatekla na mestu umetni~kog direktora privatnog preduze}a „Scena“ iz Kragujevca i glavnog i odgovornog urednika portala „[umadijapres“.


4

EKONOMIJA

sreda15.decembar2010.

LO[E PROLAZNO VREME ZA INFLACIJU

Poskupqewa se ne}e lako smiriti Naredne godine gra|ani Srbije mogu o~ekivati znatno ni`u inflaciju nego ove. Ona }e, me|utim, imati prili~no lo{e “prolazno vreme”. Tako se u nekoliko re~enica mo`e opisati ono {to Narodna banka Srbije u 2011. godini o~ekuje od kretawa cena. Evo i za{to. I u novoj godini ostajemo u zoni ciqane inflacije uz odre|ena odstupawa, pa bi stopa trebalo da bude 4,5 po-

ma zna~ajan ~inilac su regulisane cene. To su one na koje u mawoj ili ve}oj meri uti~e dr`ava. Za ve}inu potro{a~a to je ono bez ~ega se ne mo`e. Tu spadaju energenti, komunalne usuge, cena vode i daqinskog grejawa. Spisak dopuwuju prevoz `eleznicom i gradski te PTT usluge. Tu si u hleb od bra{na tip 850, cigarete, deo lekova, TV-pretplata, putarina. Da bi se ove cene uklo-

DNEVNIK

VLADA TEK SUTRA RAZMATRA BUYET ZA 2011.

Pare iz dr`avne kase jo{ nisu podeqene Iako je bilo najava da }e Vlada Srbije danas, na vanrednoj sednici, razmatrati predlog buxeta za 2011. godinu, to se ipak ne}e desiti. Buxet }e na dnevni red biti stavqen sutra, na redovnoj sednici jer, po informacijama do kojih je do{ao “Dnevnik”, podela para iz dr`avne kase jo{ nije usagla{ena me|u ministarstvima. Zbog sporazuma s MMF-om utvr|en je ukupan buxet, kao i maksimalno dozvoqeni minus, to jest deficit od 4,1 odsto, ali, o tome koliko }e koje ministarstvo dobiti novca jo{ se lome kopqa. Naime, problem je u tome {to je slede}a godina predizborna pa svako ministarstvo `eli da uzme {to vi{e para za sebe, a vi{e novca je potrebno i za infrastrukturu, i za policiju, i za penzionere, i za poqoprivredu, i za socijalu... Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da Ministar-

stvo finansija do sada nije Vladi Srbije uputilo predlog buxeta za 2011, ali da, po informaciji koju on ima, treba to da u~ini vrlo brzo. Dinki} je na konferenciji za novinare u Somboru rekao da je jo{ ranije pripremqen predlog buxeta Ministarstva ekonomije, dogovoren s MMF-om. On je kazao da “kreirawe” buxeta zavisi od Ministarstva finansija, dodaju}i da ono treba da ga predlo`i Vladi, a nakon {to ga ona usvoji, prosledi Skup{tini. – Po dogovoru s MMF-om, mi smo kqu~ne parametre buxeta odredili. Sada je pitawe same

strukture. Trebalo bi, po dogovoru s MMF-om, taj buxet usvojiti do ~etvrtka – kazao je Dinki}, dodaju}i da je sada na potezu Ministarstvo finansija. Ministarka finansija Dijana Dragutinovi} potvrdila je ju~e da }e na redovnoj sednici Vlade, u ~etvrtak, 16. decembra, biti razmatran predlog buxeta za 2011. godinu, i dodala da }e on imati deficit od 4,1 odsto vrednosti bruto doma}eg proizvoda. Ona je rekla da }e predlog buxeta za idu}u godinu biti uskla|en sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti. E. D.

PAJTI] I DULI] POTPISALI UGOVOR O FINANSIRAWU 109 PROJEKATA U POKRAJINI

Gra|evina }e zaposliti 30.000 Vojvo|ana sto. Odstupawa su mogu}a procenat i po navi{e ili nani`e. Ali dok ne stignu do

pile u ciqanu inflaciju, potpisan je memorandum izme|u NBS-a i Vlade kojim su

I ovako i onako Kako }e se ovi planovi ostvarivati iz meseca u mesec? Prognoza NBS-a ka`e da }e, mereno na godi{wem nivou op{tim rastom cena, inflacija biti najve}a u januaru – 5,9 posto, uz odstupawa od dva procenta navi{e ili nani`e. Polovinom godine, u junu, predvi|en je rast na nivou od 5,3 posto, a odstupawa }e se kretati u okvirima do 1,8 procenat. U novembru to treba da bude 4,6 procenata i odstupawa od 1,5 odsto da bismo godinu zavr{ili po planu. Ako se prognoze ostvare, pred do~ek 2012. bi}emo, {kolskim re~nikom kazano, “jaki vrlodobra{i”. To je jo{ uvek duplo vi{e nego {to bele`e zemqe EU. Ali, kako je sam guverner Dejan [o{ki} objasnio, situacija u Srbiji nije takva da wome mo`emo biti zadovoqni, ali nema razloga ni za apokalipti~ne prognoze. te stope, gra|ani Srbije }e pri~ekati. Po prognozi koju je uradio NBS, o~ekuje se da }e se u decembru i prvim mesecima naredne godine inflacija kretati iznad gorwe granice ciqa. Tako se, po grafikonu koji je dao NBS, u martu mo`e o~ekivati i prolazni procenat do ~ak 14 posto, ako inflaciju merimo kretawem potro{a~kih cena. Tu je zatim neizvesnost vezana za kretawe cena nafte i poqoprivrednih proizvoda na svetskom tr`i{tu. A nepovoqnim kretawima treba dodati i deprecijaciju dinara. O nafti i cenama hrane i uticaju na inflaciju smo se naslu{ali ove godine. Veo-

utvr|ene numeri~ke smernice rasta cena ovih proizvoda i usluga. Pa kada je sve ve} tako zacrtano i ucrtano s inflatornim o~ekivawima, ako se prognoze ne budu ostvarile zna}emo ko je propustio da ispuni obe}awa. Ali, ne treba zaboraviti da u zemqi gde su se}awa na devedesete godine pro{log veka jo{ veoma `iva, svaka dvocifrena inflacija zvu~i gotovo pa apokalipti~no. Zato ne ~udi {to sve strane reaguju malo burnije. A uz sre}nu Novu 2011, uz dobro zdravqe, nije zgoreg iz ekonomskog arsenala po`eleti da se ostvari zacrtana stopa inflacije. D. Vujo{evi}

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} potpisali su ju~e u zgradi Pokrajinske vlade ugovor o finansirawu 109 kapitalnih projekata u APV. Novac za projekte, vredne {est milijardi dinara, obezbe|en je iz programa pomo}i gar|evinskoj industriji, koji je ranije usvojila Vlada Srbije. – Kao posledica svetske ekonomske krize, ovo je bila veoma te{ka godina za gra|evinsku industriju, u kojoj je blizu 40.000 zaposlenih izgubilo posao – rekao je ministar Duli}. – Najve}i problem je bio pad investicija u gra|evinskom sekktoru i pad tra`we: sve je stalo – i izgradwa stanova, i poslovnog prostora... Dr`ava je, putem Zakona o pomo}i gra|evinskoj operativi, omogu}ila weno pre`ivqavawe i uspeli smo da u gra|evinski sektor upumpamo 18 milijardi dinara. Duli} je rekao da je kroz projekat stanogradwe do sada u programe koji }e se realizovati slede}e godine ulo`eno oko 250 miliona evra – a namera je da se otvore nova gradili{ta u Novom Sadu i drugim gradovima – i da }e dr`ava kao investitor zaposliti gra|evinsku operativu dok privatni sektor, investicioni fondovi i banke ne krenu da investiraju. Projekti iz ju~era{weg ugovora bi}e realizovani {irom Vojvodine, u svakoj op{tini, i gradi-

Jeftini stanovi u Novom Sadu dogodine Ministar Duli} je rekao da }e u Novom Sadu slede}e godine po~eti izgradwa jeftinih stanova, Gra|evinska direkcija Srbije je za to izrazila spremnost, Ministarstvo nudi pomo}, a s gradom se nastavqaju razgovori. Biv{a kasarna “Jugovi}evo” locirana je kao razvojni prostor. li{ta ve} od danas mogu da rade. Delom se radi o zavr{etku ranije zapo~etih objekata, a delom o zapo~iwawu novih, koji bi tokom slede}e godine mogli u gra|evinskom sektoru Vojvodine zaposliti izme|u 20.000 i 30.000 qudi. Ideja je da gra|evinska operativa bude motor ekonomskog razvoja i napretka u slede}oj godini. Zahvaquju}i ovim projektima, ponovo }e po~eti da se grade zdravstvene, sportske i ustanove kulture, stambeni objekti, da se opora-

Apatinska pivara, op{tina Apatin, JP „Direkcija za izgradwu“ i JKP „Na{ dom“ potpisali su ugovor o saradwi na izgradwi fabrike za preradu voda za Apatinsku pivaru, kao i prate}e infrastrukture za potrebe gradskog pre~ista~a. Pivara }e ulo`iti oko {est miliona evra u projekat kojim }e biti dugoro~no re{eno odvo|ewe i tretman optadnih voda Apatinske pivare. Ugovor su potpisali predsednik SO Apatin @ivorad Smiqani} i ~lanica Upravnog odbora Apatinske pivare Qiqana Vu~i~evi} i direktorka korporativnih i

pravnih poslova u pivari Tawa Du{ani}. – Apatinska pivara nastavqa svoja ulagawa u lokalnu zajednicu. Ovom investicijom, vrednom oko {est miliona evra za izgradwu fabrike za preradu voda, bi}e dugoro~no re{eno pitawe odvo|ewa otpadnih voda Apatinske pivare. Apatinska pivara }e, kao glavni investitor u ovom projektu, snositi tro{kove izgradwe za svoju fabrike, kao i tro{kove za izgradwu prate}e infrastrukture za obe fabrike, gradsku i pivarinu – istakla je Tawa Du{ani}.

13. 12. 2010.

1.273,38043

Obustava saobra}aja preko mosta kod Be{ke Na autoputu od Novog Sada do Beograda danas }e biti potpuno obustavqen saobra}aj od 9 do 10.30 ~asova i od 12 do 13.30, zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke, najavqeno je iz “Puteva Srbije”.

Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje kori{}ewe alternativnih pravaca: petqe “Novi Sad” i “Koviq” ka Beogradu, petqe “Be{ka” ka Novom Sadu i puta Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magi-

stralnog puta M-22.2 od Beograda do Novog Sada. Radovi }e se izvoditi uz podr{ku patrola saobra}ajne policije, navedeno je u saop{tewu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Apatinska pivara investira u Apatin

vqa lokalna infrastruktura, svaka lokalna samouprava }e mo}i da izgradi ono {to joj treba, da se podigne i nivo ure|enosti `ivota u lokalnoj zajednici, da se qudima pomogne da najzad do|u do {kola, bolnica... Bojan Pajti} je podsetio na to da je u posledwe ~etiri godine pokrenut investicioni talas kakav u Vojvodini nije zapam}en u prethodnih nekoliko decenija, od 2.000 izgra|enih i rekonstruisanih puteva, preko 100 kilometara

odbrambenih nasipa, 152 vodovodne mre`e, 127 kanalizacionih mre`a, pet izgra|enih i rekonstruisanih mostova, niz novih zdravstvenih i pred{kolskih ustanova... – Gotovo u svakom mestu postoji gradili{te pokrenuto preko Fonda za kapitalna ulagawa. A potpisivawe ovog sporazuma omogu}i}e da se zadr`i nivo intenziteta radova koje smo imali do sada i da radimo na novim industrijskim i radnim zonama, da stvaramo preduslove za dovo|ewe investitora i da poboq{avamo kvalitet `ivqewa gra|ana – kazao je Pajti}. Direktor Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine Mom~ilo Milovi} izjavio je da }e uz pomo} {est milijardi dinara idu}e godine biti realizovano 1.570 odluka Upravnog odbora Fonda. U pitawu je zna~ajan broj {kolskih i pred{kolskih ustanova, izgradwa centralne kuhiwe “Radosnog detiwstva”, koja }e imati oko 6.000 kavdrata i najmoderniju opremu. R. Dautovi}

Promena %

Cena

Radijator, Zrewanin

11,11

550

2.750

Albus, Novi Sad

10,77

720

145.440

Kredi banka, Kragujevac

4,24

2.116

4.231

Mlekara, Subotica

3,27

1.549

123.920

3,11 Promena %

16.500 Cena

379.500 Promet

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom Planum GP, Beograd

-12,00

616

616

Mladost - Rad, Vlasotince

-10,96

455

9.100

-9,09

150

9.600

Pupin Telekom, Beograd BIP u restrukturirawu, Beograd Fabrika hartije, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,50 -7,14 Promena %

37 260 Cena

64.480 Promet

-0,21

483

20.608.205

Mlin Kawi`a, Kawi`a

0,00

375

3.637.500

0,12

849

Naziv kompanije

1.659.745

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,13

3.100

418.530

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

588

310.130

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,06

3.499

31.326.389

Komercijalna banka, Beograd

-0,55

25.857

904.980

Energoprojekt holding, Beograd

-1,29

917

4.596.533

Agrobanka, Beograd

-0,52

7.140

942.449

Imlek, Beograd

0,35

2.002

4.323.166

Univerzal banka, Beograd

-2,59

4.169

79.220

Soja protein, Be~ej

0,12

849

1.659.745

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,38

2.071

277.450

Privredna banka, Beograd

0,00

611

0,00

Tigar, Pirot

-0,15

660

85.410

Meser Tehnogas, Beograd

-0,82

5.437

277.300

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,13

3.100

418.530

Alfa plam, Vrawe

-0,01

8.000

160.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

588

310.130

14.952

NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (658,03 -0,51)

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

Korupcija hara javnim nabavkama

Poslovna klima u 29 ta~aka Predsednik Saveta stranih investitora ]el-Morten Jonsen ocenio je da je 2010. bila godina izazova za sve investitore, podjednako i strane i doma}e, i da je u takvim okolnostima Savet dodatno unapredio svoju platformu i preuzeo aktivnu ulogu da bi doprineo poboq{awu investicione klime u Srbiji, saop{tio je ju~e taj savet. U godini koja dolazi to telo }e nastaviti otvoren, konstruktivan i aktivan dijalog, pru`aju}i odgovaraju}u podr{ku u procesu tranzicije srpske eko-

nomije, ali i dru{tva u celini. Rezimiraju}i ovogodi{we aktivnosti, Savet je naveo da je intenzivirao pokretawe inicijativa prema Vladi, nastavio da razvija saradwu s relevantnim i renomiranim institucijama i organizacijama, ali i iskoristio priliku da jo{ aktivnije i otvorenije diskutuje o pitawima koja se odnose na sveukupno poslovno okru`ewe. Savet stranih investitora je tokom 2010. pokrenuo 29 inicijativa za unapre|ewe poslovne klime, organizovao pet zna~ajnih doga|aja i razvio 20 partnerskih aktivnosti, predstavqeno je u godi{wem izve{taju. Osim promocije Bele kwige, koja je okupila oko 600 u~esnika iz Vlade i poslovnog sektora, najzna~ajniji doga|aj Saveta stranih investitora u 2010. godini bilo je organizovawe prve “Reality Check’’ konferencije – novog godi{weg foruma za diskusiju izme|u direktora kompanija – ~lanica Saveta stranih investitora i visokih Vladinih zvani~nika, u vezi s pitawima koja ote`avaju uslove poslovawa. Savet stranih investitora je 2002. godine osnovalo 14 vode}ih stranih investitora u Srbiji. Danas okupqa vi{e od 120 kompanija ~lanica, koje su ulo`ile vi{e od 11,6 milijardi evra i imaju vi{e od 69.000 zaposlenih u Srbiji.

– Vrednost javnih nabavki u Srbiji je ~etiri milijarde evra godi{we, {to je 15 odsto bruto doma}eg proizvoda, godi{we biva potpisano 50.000 ugovora u toj oblasti, u kojoj je i korupcija najve}a – upozorio ju~e {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensen De`er. On je na konferenciji “Javne nabavke u praksi” rekao da je ure|ewe te oblasti od velikog zna~aja u procesu integracije Srbije u EU i uskla|ivawa s direktivama Unije, ukazav{i na to da Upitnik Evropske komisije sadr`i 26 pitawa u vezi s javnim nabavkama.

– Vladavina prava i efikasan sudski sistem su najva`niji za ulazak Srbije u Evropsku uniju – izjavio je ju~e {ef ekonomske sekcije Delegacije EU u Srbiji Alberto Kamarata u Privrednoj komori Srbije. Na sastanku, koji je bio posve}en doprinosu PKS-a sprovo|ewu Sporazuma o stabilizaciji u pridru`ivawu, Kamarata je ukazao na to da bez dobrog pravosudnog sistema nije mogu}e privu}i ni investitore, a za EU je va`no da svaki sudija u bilo kojoj zemqi donosi iste presude za ista dela.

– Ne}emo delovati kao policajci, ali moramo da pomognemo va{oj zemqi da pro|e kroz taj proces promena. Pravila koja va`e za tu oblast ne mogu se mewati svaki dan – naglasio je De`er. On je ukazao na to da, osim dono{ewa i sprovo|ewa zakona, treba raditi na poboq{awu stru~nosti zaposlenih u oblasti javnih nabavki, dok sudstvo i Tu`ila{tvo moraju da budu u stawu da efikasno deluju u sferi javnih nabavki spre~avaju}i korupciju.

Odmrzavawe zarada ne}e usre}iti radnike Mada je prose~na srpska plata i ove godine najni`a u regionu, a izjedna~ila se ~ak i s albanskom, od koje je sve do sada bila znatno ve}a, pa i pala ispod proseka u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, boqeg `ivota ne}e biti ni dogodine. Da }e se plate odmrznuti nije sporno, ali pove}awe koje zaposleni u narednoj godini mogu o~ekivati je nekoliko procenata, koje }e, dok ga budu dobili, uveliko pojesti inflacija. Da se srpskim platama ni naredne godine ne pi{e dobro potvrdio je i guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, koji je prejku~e poru~io gra|anima da ne pritiskaju poslodavce za ve}e zarade bez realnih izvora i da se zadu`uju vrlo pa`qivo, i to ako ba{ moraju. O~ekivawa za 2011. godinu su da }e realna vrednost zarada biti u proseku mawa bar 50 evra mese~no. Najavqena minimalna pove}awa plata i penzija te{ko da }e mo}i da pokriju nadolaze}a poskupqewa hrane i energenata, koja }e neminovno uslediti sa slabqewem dinara. Jer, po svim ra~unicima, tri povi{ice koje }e dobiti zaposleni u javnom sektoru, i to nakon vi{e od dve godine zamrznutih plata, done}e najvi{e sedam posto. Odnosno, odmrzavawe plata planira se za januar, i to tako {to }e biti pove}ane dva posto, novo pove}awe sledi u aprilu, za tromese~nu inflaciju plus polovinu rasta BDP-a – oko tri posto – i u oktobru, opet za iznos {estome~ne inflacije – oko dva posto. Ekonomista Miodrag Zec tvrdi da }e, dok te, kako ih naziva, sim-

– Veoma je va`no prilago|avawe zakonodavstva onom u EU, ali i wegovo sprovo|ewe, i za to }emo tra`iti dokaze – rekao je Kamarata, i dodao da je drugo va`no pitawe re{avawe vra}awa imovine jer mora da se zna {ta ko poseduje, a primena prava svojine je veoma va`na, {to opet zavisi od funkcionisawa sudskog sistema. On je, tako|e, rekao da treba smawiti birokratiju, ali ne po svaku cenu, posebno ne treba smawivati administraciju koja se bavi evropskim integracijama, wu treba oja~ati.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Va`i za

De`er je podsetio na to da je Srbija na 83. mestu po nivou korupcije od 180 zemaqa, {to nije dobro, da je u Izve{taju EU o napretku u Srbiji za 2009. istaknuto da je u oblasti javnih nabavki ostvaren mali napredak, da su doneti odre|eni zakoni, ali da nije bilo nekih velikih pozitivnih zbivawa. On je naveo da oblasti bezebednosti, koncesija, javno-privatnog partnerstva i javnih komunalnih preduze}a u Srbiji nisu jo{ dobro pokriveni Zakonom o javnim nabavkama i da o~ekuje da se to u narednom periodu re{i.

PLATE ]E DOGODINE BITI JO[ MAWE

Vladavina prava vodi u EU

Valuta

5

[EF DELEGACIJE EVROPSKE UNIJE U SRBIJI VENSEN DE@ER

SAVET STRANIH INVESTITORA

Zemqa

sreda15.decembar2010.

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,9720

106,0940

108,5340

103,6540

Australija

dolar

1

77,2282

78,8043

80,6168

76,9918

Kanada

dolar

1

77,0109

78,5825

80,3899

76,7751

Danska

kruna

1

13,9459

14,2305

14,5578

13,9032

Norve{ka

kruna

1

13,1134

13,3810

13,6888

13,0732

[vedska

kruna

1

11,3727

11,6048

11,8717

11,3379

[vajcarska

franak

1

80,0834

81,7178

83,5973

79,8383

V. Britanija

funta

1

123,1020

125,6150

128,5040

122,7260

SAD

dolar

1

77,6144

79,1984

81,0200

77,3768

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 12. 2010. godine

Ode nam i Albanija Ako je ta~no da }e dogodine biti jo{ gore, odnosno da }e prose~ne plate biti mawe nego ove, to zna~i da }e se radnici Makedonije dobrano “odma}i” od na{ih. Jer, u ovom trenutku na{a prose~na plata od 320 evra je najni`a, deset evra vi{e imaju zaposleni u Makedoniji, dok zaposleni u BiH imaju prose~nu platu od 400 evra. Radnici u Crnoj Gori imaju prose~nu zaradu 460, u Hrvatskoj 725 i u Sloveniji 936 evra. Dakle, radnik u Sloveniji za isti posao dobija tri puta ve}u platu od “kolege” u Srbiji. Isti je odnos i minimalne zarade, jer je kod nas minimalac 155 a u Sloveniji 562 evra. Dok su na{i radnici tokom cele ove godine na ime minimalne zarade dobili ukupno pet dinara po radnom satu vi{e, slovena~ki su u xep stavili oko 100 evra vi{e nego lane. boli~ne povi{ice plata stignu do zaposlenih, inflacija ih ve} pojesti pa zapravo nikakvog realnog pove}awa standarda ne}e biti. – Jo{ neizvesnija godina ~eka zaposlene u privatnom sektoru, koji ne mogu ra~unati zasigurno ni na ova minimalna pove}awa zarada koje o~ekuju zaposleni u jav-

nom sektoru i penzioneri – poru~io je Zec, po ~ijim procenama tek u drugoj polovini naredne godine inflatorne tenzije mogu spla{wavati. Kako radnici u Srbiji ve} du`e ne mogu da usklade odnos plata–izdaci, vi{e je nego jasno da }e im dogodine biti jo{ te`e i da }e

sve vi{e rupa ostajati nepopuweno. Ekonomisti su se do sada uglavnom uzdr`avali od prognozirawa {ta }e biti naredne godine s platama, ~ekaju}i da se kona~no utvrdi mawak u dr`avnoj kasi, izra~una pove}awe penzija i plata u javnom sektoru, iznesu projekcije rasta cena, kretawa dinara, ali sada su spremniji da potvrde ne samo da je standard zaposlenih u Srbiji opao ve} i da }e dogodine biti jo{ ugro`eniji. – Ako se pogledaju koverte sa zaradama, ve} sada su gra|ani siroma{niji tridesetak evra nego na po~etku godine. Pove}awa primawa u javnom sektoru, kao i penzija, najverovatnije }e biti pojedena– smatra Vladana Hamovi}. – Dok simboli~ne povi{ice stignu, inflacija }e ih obezvrediti i zapravo nikakvog realnog pove}awa standarda ne}e biti. Vaqa imati na umu ~iwenicu da mnogo gra|ana nije izmirilo svoje obaveze za komunalije, {to }e tako|e predstavqati udar na zarade po~etkom naredne godine. Jo{ ve}a neizvesnost i te`i `ivot ~eka zaposlene u privatnom sektoru jer wihova zarada direktno zavisi od minimalne cene rada, koju ve} tre}i put zaredom odre|uje Vlada Srbije. Oni su tokom cele ove godine dobili pove}awe od samo pet dinara po radnom satu, a da li }e im plate u javnom sektoru ve}e sedam posto u 2011. godini doneti novi minimalac, te{ko je unapred tvrditi, ali i poverovati, jer privatnici ne mogu da prate dr`avu kao poslodavaca niti u visini zarada niti u redovnosti isplate. Q. Male{evi}

UPOZOREWE IZ UDRU@EWA BANAKA

Privreda te{ko vra}a kredite

– U novembru je zabele`ena stagnacija kreditne aktivnosti i nominalno smawewe zadu`enosti pravnih lica u Srbiji, {to nije dobro, dok je u istom periodu kreditna zadu`enost gra|ana neznatno pove}ana – 1,5 posto u odnosu na prethodni mesec i odr`ava se na nivou od oko 507 milijardi dinara – izjavio je ju~e gene-

ralni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} na konferenciji za novinare. – Kreditna zadu`enost privrede je u novembru opala 1,8 odsto, na 1,13 biliona dinara. Podatak o smawivawu kreditne zadu`enosti privrede nije dobar signal jer ukazuje na to da nema o`ivqavawa privrednih tokova, po{to investicija nema bez kredita, a krediti privredi u Srbiji ne rastu. Docwa u otplati kredita kod pravnih lica porasla je zna~ajno, i to sa 14,3 u oktobru na 15,3 u novembru. To verovatno ukazuje na ozbiqnije probleme koje privreda ima u otplati zajmova, naveo je Dugali}, i dodao da je u~e{}e u docwi u otplati kredita kod gra|ana ve} dva meseca na nivou od 3,5 procenata.

MINISTAR EKONOMIJE MLA\AN DINKI] U SOMBORU

Italijanska „Stola” u somborskoj „Zastavi” Ako je suditi po ju~era{woj poseti republi~kog ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a Somboru, dvestotinak radnika „Zastave – specijalna vozila“ bi u prvim mesecima slede}e godine trebalo da dobije novog poslodavca, ali i da nastavi da radi za kragujeva~ku auto-industriju. Naime, u pratwi prvog ~oveka tog ministarstva nekada{wi somborski pogon kragujeva~kog giganta je obi{ao i Roberto \inata, predsednik Grupe „Stola“, komponenta{a italijanskog „Fijata”, ali i firme koja sama proizvodi specijalna dostavna vozila game „dukato“. – Kada je “Fijat” do{ao u Kragujevac, obe}ao sam i qudima iz somborske „Zastave“ da }e dobiti strate{kog partnera, a kao prvi potencijalni partner je danas u Somboru „Stola“, firma tako|e iz Torina, koja ima godi{wi promet od 250 miliona evra, koja je, osim dizajnirawa modela koji }e se proizvoditi u Kragujevcu, poznata i kao „Fijatov” komponenta{, ali i proizvo|a~ dostavnih vozila – kazao je Dinki}, po ~ijim se re~ima specijalizovane in`ewerske ekipe „Stole“ mogu o~ekivati u Somboru u prvoj polovini januara, da bi se upoznale sa svim tehni~kim

Novi pogon „Kalcedonije” Ministar Dinki} je tokom boravka u Somboru posetio i pogone „Fjiorana“, }erke-firme italijanske „Kalcedonije“, renomiranog proizvo|a~a `enskog ve{a, koja je po~ela proizvodwu u septembru pro{le godine. Upoznat s namerom vrha „Kalcedonije“ da, uz postoje}u fabri~ku halu uskoro u|e u izgradwu jo{ jednog somborskog pogona, Dinki} je najavio daqe podsticajne mere za ovog investitora. – Kada smo doveli „Kalzedoniju“ u Sombor pre dve godine, potpisan je ugovor o podsticajnim sredstvima od po 2.000 evra za svako novo radno mesto. Kako su me obavestili, u ovom pogonu }e do kraja slede}e godine, umesto 400 predvi|enih, biti otvoreno ~ak 650 novih radnih mesta, a postoje i planovi da se gradi nova fabrika. U tom slu~aju strani investitor mo`e ra~unati na na{u podr{ku da bi se daleko prema{io planirani izvoz robe vredan osam miliona evra u slede}oj godini – najavio je Dinki}.

performansama somborske fabrike specijalnih vozila. – Na prvi pogled je jasno da je ovde potrebna potpuno nova oprema, ali i da su hale u odli~nom stawu, {to }e sigurno biti jedan od odlu~uju}ih faktora za pronalazak strate{kog partnera za somborsku „Zastavu“ – naglasio je Dinki}, napomiwu}i da je „Stola“ samo prva ino-kompanija koja }e biti „kandidat“ za strate{kog partnera somborskih proizvo|a~a dostavnih vozila. Ministar je ujedno obe}ao i pomo} dr`ave trenutno zaposlenim radnicima „Zastave – specijalnih vozila“ da bi kroz druge proizvodne programe mogli do~ekati novog strate{kog partnera bez gubqewa radnih mesta. – Nakon sagledavawa svih tehni~kih pojedinosti, ali i dogovora s komapnijom „Fijat“, „Stola“ }e doneti odluku o tome da li }e ostvariti saradwu s ovom fabrikom i u kojem smeru – najavio je i predsednik Grupe „Stola“ Roberto \inato. – Nama je podjednako zanimqiva varijanta proizvodwe komponenti za „Fijat“, kao i sastavqawe dostavnih vozila koja su u na{em programu u fabrici u Brazilu.


6

POQOPRIVREDA

sreda15.decembar2010.

IZ SEN]ANSKOG AD „@ITOPROMET” PORU^UJU:

Najskupqe zrno u regionu nemogu}e izvoziti – Skok cene p{enice bio je o~ekivan, ali za nas je bila neo~ekivana brzina porasta cene, koja je dostigla 25 dinara za kilogram – predo~io je na konferenciji za medije predsednik Upravnog odbora sen}anskog AD “@itopromet” Predrag \urovi}. On smatra da je mnogo faktora uticalo na porast cene hlebnog zrna, pa i cena finalnih proizvoda bra{na, hleba i drugih `ito-

p{enicu koja je na ~uvawu u na{im silosima otkupimo po tr`i{nim uslovima kada oni to `ele. Oni koji su ove sezone ostavili p{enicu na ~uvawu, dobro su pro{li, za razliku od pre dve godine, kada je u vreme `etve nisu dali za 15,50 do 16 dinara, pa su je kasnije prodavali za 11. To je rizik koji vlasnici p{enice snose sami, a “@itoprometu” je lagerovawe 50.000 tona p{enice garan-

DNEVNIK

EVROPA DI@E RAMPU ZA NA[E PROIZVODE

Mleko iz Subotice mo`e u EU Mlekara “Subotica”, koja posluje u sastavu “Denjub fuds grupe”, saop{tila je da se nalazi na listi kompanija koje mogu da izvoze na tr`i{te Evropske unije, nakon {to je dobila pozitivnu ocenu Evropske komisije. U toku je finalizacija priprema za izvoz u zemqe EU, koji se o~ekuje u 2011. godini, a za odluku EK-a bilo je potrebno usagla{avawe sistema otkupa, dovoza, prijema i prerade sirovog mleka s regulativama Evropskog saveta i parlamenta. Da bi se mleko s neke farme moglo prera|ivati u proizvode za izvoz na tr`i{te EU, farma mora da ima re{ewe Veterinarske inspekcije o tome da objekti za

uzgoj mle~nih krava ispuwavaju propisane veterinarsko-sanitarne uslove, navodi se u saop{tewu.

U ovom trenutku od 185 farmi, koje snabdevaju suboti~ku mlekaru sirovim mlekom, vi{e od 25 od-

sto su takozvane registrovane farme, tako da vi{e od 20 procenta mleka koje se otkupi za preradu zadovoqava standarde kvaliteta EU. Odluka EK-a, kako isti~u u Mlekari “Subotica”, predstavqa potvrdu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda, a rezultat je investicija “Denjub fuds grupe” od 30 miliona evra u sve aspekte poslovawa od kada je 2003. godine postao ve}inski vlasnik. Suboti~ka mlekara, koja zapo{qava oko 270 qudi, dnevno prose~no prera|uje od 150.000 do 200.000 litara mleka, dok trenutna dnevna prerada iznosi oko 110.000 litara.

U RUSKOM ARAN@MANU UVOZIMO 50.000 JUNICA SA ZAPADA

Dok otkupne cene ne nado|u, fali}e mleka Silosi AD „@itopromet” u Senti puni, ali ne zbog trgovawa p{enicom

mlinskih i pekarskih artikala koje prate rast cene p{enice. – U ovom trenutku imamo najskupqu p{enicu u regionu i po sada{woj ceni sigurno se ne mo`e izvoziti jer su cene za p{enicu kvaliteta kojim raspola`emo na Budimpe{tanskoj berzi i drugim u okru`ewu ni`e nego u Srbiji – izjavio je \urovi}. Sen}anski “@itopromet” je iz leto{we `etve u svojim silosima smestio oko 50.000 tona p{enice i jedna je od vode}ih `itomlinskih ku}a u Srbiji, a \urovi} ukazuje na to da je ne{to vi{e od polovine lagerovane p{enice ostalo u vlasni{tvu proizvo|a~a. – Proizvo|a~i p{enice su zadovoqni i mi se trudimo da svu

cija da koli~inu potrebnu za rad svih na{ih kapaciteta imamo. Cena je ovog puta sko~ila do nivoa koji nije o~ekivan, bar ne u ovom periodu. Cena od 13 dinara, koju smo pla}ali u vreme `etve, u startu je zadovoqila zahteve proizvo|a~a, a posle naglog rasta cena p{enice na berzi, potra`we mlinova za tom p{enicom nema. Koje su druge opservacije, da li je posredi me{etarewe trgovinskog lobija ili zbog izvoza, koje je mere dr`ava trebalo da preduzme da donekle spre~i nagli rast cene p{enice, pitawe je za nekog drugog – ka`e \urovi} napomiwu}i da se cena p{enice koja se ispla}uje proizvo|a~ima uskla|uje s onim na berzi. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Vojvo|anskom sto~arstvu 70 miliona Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu potpisao je ugovore za unapre|ewe sto~arstva u Vojvodini za 2010. godinu, ~ija ukupna vrednost iznosi 70 miliona dinara. Uslove za dobijawe novca iz “Programa selekcijskih mera” je ispunilo 212 korisnika. Zamenik pokrajinskog sekretara za poqoprivredu Jano{ Dobai rekao je da }e se na ovaj na~in smawiti ukupni tro{kovi, ~ime }e na{i sto~arski proizvodi biti konkurentniji istim proizvodima u zemqama Evropske unije. – @eqa nam je da se dogodine pare za ovaj program pove}aju i da se uvedu i nove podsticajne mere jer ciq je da se na{a sela razvijaju, da se qudi bave sto~arstvom i proizvode meso koje odgovara evropskim standardima i koje se mo`e izvoziti – rekao je Dobai. Ovogodi{we pare iz buxeta Vojvodine raspodeqene su bespovratno po ~etiri konkursa. Za odgajiva~ke rase raspodeqen je iznos ve}i od 45 miliona dinara, a za organizaciju izlo`bi stoke, genetske resurse i udru`ewa odgajiva~a stoke iznosi su u rasponu od tri do ~etiri miliona dinara.

U Vladi Srbije ju~e je potpisano pismo o namerama koje }e omogu}iti da se iz Zapadne Evrope u Srbiju uveze 50.000 visokokvalitetnih steonih junica, ~ije }e potomstvo nakon ukr{tawa s doma}im bikovima biti plasirano na tr`i{te Rusije i Belorusije. Vrednost ~itavog projekta je 60 miliona evra, a memorandum su potpisali srpski ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, predsednik Upravnog odbora ruskog “Agromeda” Vasilij Sekrieru i generalni direktor “Ostimporta” iz Belorusije Andrej Ataman~ik. Potpisivawu su prisustvovali ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin i otpravnik poslova Belorusije Sergej ^i~uk. Ministar Dragin istakao je da do sada nikada nismo imali u okviru jednog sporazuma ovako veliko uve}awe sto~nog fonda u mle~nom govedarstvu u Srbiji, posebno imaju}i u vidu velike probleme sa snabdeveno{}u doma}eg tr`i{ta mlekom u proteklih nekoliko meseci. – Taj problem se re{ava, ali je na nama da omogu}imo da u {to kra}em vremenu svi stanovnici Srbije imaju dovoqno kvalitetnog mleka po prihvatqivim cena, a da se poqoprivrednici bave mle~nim govedarstvom i da ne strepe za svoju budu}nost – istakao je Dragin. – Osim izvr{ne presude Upravnog suda, koja je napokon donela re{ewe Gordijevog ~vora o funkcionisawu tr`i{te mleka u Srbiji, i podizawa premije za mleko nakon rebalansa buxeta, ovo je slede}i korak ko-

ji i Vlada i Ministarstvo ~ine da pomognu mle~nom govedarstvu. Farmeri, me|utim, i daqe nisu optimisti~ni u tom pogledu. Iz Centralne asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine poru~uju da je to samo zamazivawe problema i da, ako se ne preduzmu ozbiqnije mere, zadugo ne}e biti re{eni ni problemi u stajama ni na tr`i{tu. – Dok nam mleko ne bude vaqano pla}eno, ni{ta se ne}e re{iti. Opet }e te krave i}i na klawe jer je sve u sto~arstvu na klimavim nogama. To su sve poku{aji da se navrat-nanos ne{to uradi, a tako ne}e mo}i – ka`e za na{ list predsednik Asocijacije Dejan Trajkovi}, uz ocenu da se ni pove}awem pre-

Na{ sagovornik veli da su i nakon pove}awa premija na ~etiri dinara farmeri u sve te`oj situaciji jer je ovih dana, recimo, samo koncentrat poskupeo deset posto.

Sve }e to biznis urediti Po re~ima Sa{e Dragina, u toku su pregovori s predstavnicima Asocijacije poqoprivrednih proizvo|a~a, mlekara i velikih farmi koje bi trebalo da dobiju junice. Partneri iz Rusije i Belorusije su ovde osnovali svoju kompaniju i zainteresovani su i za “grinflid” investiciju, ili kupovinu preduze}a preko kojeg bi se taj program sprovodio, {to je posledwa varijanta, kazao je Dragin, napomiwu}i da bi “daqi tok pregovora ipak prepustio biznisu”. mija s 1,5 dinar na ~etiri nije mnogo postiglo jer su ta davawa po litru mleka zapravo toliko iznosila pre ~etiri godine, a vaqa imati u vidu `estoko slabqewe doma}e valute. – I daqe zahtevamo da litra mleka u otkupu ko{ta 38 do 40 dinara, a da premije iznose 11 evrocenti, koliko dobijaju farmeri u kom{iluku i u drugim evropskim zemqama. Ovako, na{e je mleko najjeftnije na svetu.

– Samo ozbiqni koraci koje bi dr`ava poduzela nas mogu izvu}i iz “bule”. To podrazumeva zakonsko ograni~ewe cene mleka i, {to je jo{ va`nije, trgova~kih mar`i, koje su od 30 do 40 odsto. Naravno, neophodno je da se donese strategija koja bi jasno definisala {ta ova dr`ava planira da uradi sa svojim sto~arstvom. Ovako, svake godine imamo nove uredbe, ne mo`emo da planiramo

proizvodwu. Stoga, pla{imo se, da }e i uvozom 50.000 grla problem samo biti ubla`en. Xaba je sipati gorivo u automobil ako je crevo {upqe – poru~uje Trajkovi}, uz ocenu da

bi se, u slu~aju da dr`ava napravi prave korake, stawe u ovoj oblasti moglo popraviti za godinu i po ili dve. Pomenimo, ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} kazao je da je analiza u novembru pokazala da prilikom proizvodwe i otkupa sirovog mleka u Srbiji ima izme|u 10 i 15 miliona litara mleka mawe od potreba tr`i{ta. To govori da su u Srbiji sto~arstvo i proizvodwa mleka ve} du`e destimulisani, ocenio je on, isti~u}i da je uvoz mleka ipak neophodan. Ina~e, ju~e potpisani sporazum je robno-robnog karaktera pa Srbija ne pla}a junice, ve} }e one biti ovde na uslu`nom gajewu, uz obavezu da se za wih koriste medikamenti iz Rusije i Belorusije, koji su po standardima Evropske unije. Predvi|eno je da projekat traje od 2011. do 2016. godine. S. G.

NAJBOQA POSLOVNA GODINA NOVOSADSKE PRODUKTNE BERZE, ALI...

Srbiji neophodan zakon o robnim berzama Produktna berza u Novom Sadu u ovoj je godini ostvarila boqi finansijski rezultat, ~ak i u odnosu na lane, kada je imala redovan obim prometa oko 150.000 tona robe i zabele`ila najuspe{nije poslovawe u protekle tri decenije. – Ovo je zapravo daleko najboqa godina, gledaju}i finansijski. Obavili smo nekoliko zna~ajnih intervencijskih poslova – najpre 300.000 tona azotnih |ubvriva, pa 150.000 tona NPK-|ubriva, potom smo se ukqu~ili u otkup p{enice... – navodi u razgovoru za „Dnevnik” direktor Produktne berze @arko Galetin. – Kada je redovan obim prometa u pitawu, verovatno }e biti na lawskom nivou, ali s obzirom na cene poqoprivrednih proizvoda u ovoj godini, finansijski efekat bi}e mnogo boqi. U svakom slu~aju, s obzirom na veliku nelikvidnost koja vlada na tr`i{tu kao posledica krize, mo`emo biti prezadovoqni. Iznad svega, va`no nam je to je {to poverewe u na{u berzu i daqe na zavidnom nivou.

Me|utim, i ova se godina izjalovila kada je u pitawu zakonski okvir u kojem novosadska berza funkcioni{e, ali sude}i po najavama iz Ministarstva trgovine, i to }e uskoro biti re{eno. Naime, jo{ uvek nije donet zakon o robnim berzama, {to je zapra-

rom na nestabilne uslove u kojima posluje na{a poqoprivreda, ali, po{to je to najzastupqeniji vid organizovawa trgovawa u svetu, jasno je da se tog koraka moramo brzo uhvatiti. To su, pomenimo, ve} uradile ovda{we velike firme, poput “Viktorija

Da do~ekamo i strance – Strani kupci na na{u berzu ne}e do}i ako osete nesigurnost. Mi smo ina~e po svim pokazateqima rizi~no podru~je za ulagawe, jo{ ako nemate zakonski i instunacionalno ure|en taj prostor, pogotovo ne}e do}i. Terminsko tr`i{ta privla~e strane ulaga~e, a vaqa imati na umu i da Srbija nije lo{e tr`i{te kada je re~ o poqoprivrednim proizvodima, `itaricama naro~ito. Spadamo u red najve}ih svetskih izvoznika kukuruza, a ove godine smo se pojavili i kao referentan izvoznik p{enice. Tu su velike mogu}nosti – ka`e @arko Galetin. vo preduslov da se unapredi prodaja poqoprivrednih proizvoda u Srbiji. Jer, to je pretpostavka i za otvarawe novog, terminskog tr`i{ta, za koje se mo`da u ovom trenutku ne mo`e re}i da bi u potpunosti za`ivelo s obzi-

grupe”, i “MK-grupe”, “Ist pointa”..., koje uveliko tako posluju “napoqu”. – Imamo instituciju koja organizuje tr`i{te po principu berzanskog poslovawa na spot-tr`i{tu, a to je Produktna berza. Jo{

od 1. januara 2002. mi smo jasan sistem berzanskog poslovawa koji funkcioni{e, ali nedostaje nam zakon koji bi potvrdio fakti~ko stawe stvari kada je re~ o spottrgovini, a s druge strane, bez tog zakonskog preduslova ne mo`emo

u}i u pri~u o terminskoj trgovini – nagla{ava Galetin. – Mo`da je najva`nije u tome {to bi se dono{ewem tog zakona institucionalizovao sistem za{tite tr`i{ta. Trenutno, najslabija karika u ovom sistemu je to {to Produkt-

na berza nema garantni, kompenzacioni ili sli~an fond koji bi mogao za{tititi tr`i{ne u~esnike od mogu}eg rizika, ako, recimo, neko ne ispo{tuje nalog prodaje ili kupovine, odnosno „isko~i” iz posla. Mi sada imamao arbitra`u, ali je ne prati i odre|eni finansijski kapacitet u smislu da, ako kupac ili prodavac budu o{te}eni u tom poslu, berza finansijski usko~i i nadoknadi o{te}enu stranu. U svakom slu~aju, berza bi u novom zakonskom okviru kao institucija stajala iza wih, postojao bi fond koji bi bio predvi|en zakonom i berza bi nadokna|ivala o{te}enu stranu na osnovu arbitra`ne odluke. Stvari bi se umnogome promenile po dono{ewu zakona, nagla{ava Galetin. U svakom slu~aju, postoja}e na~in da se za{titi integritet tr`i{ta, a su{tina svake berze jeste sigurnost, pre svega za poqoprivredne proizvo|a~e, ukazuje on. S. Glu{~evi}


Predavawe o Havajima Prva prezentacija u okviru serije interkulturalnih ve~eri o Havajima bi}e odr`ana danas u 16 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Na prezentaciji }e govoriti volonterka iz Amerike anga`ovana u ovom centru Ketrin Klifton. Predavawe }e biti odr`ano na engleskom jeziku, a ulaz je slobodan. A. J.

Dve ulice bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas od 10 do 15 ~asova ne}e biti vode na Bulevaru vojvode Stepe 30a, 30b, 32a i 32b. Od 8 do 14 sati bez vode }e biti i stanovnici Ulice Milana Raki}a, od Ulice Marka Miqanova do Save Vukovi}a. Z. Ml.

Pomo} {koli iz Kraqeva Humanitarna priredba za pomo} O[ “Sveti Sava” iz Kraqeva odr`a}e se u ~etvrtak u 17 sati u O[ “Sveti Sava” u Rumenki. U~estvova}e u~enici od prvog do ~etvrtog razreda, a o~ekuje se i u~e{}e Kulturno-umetni~kog dru{tva “Sloboda” iz Rumenke. Ulaznice koje su pravili |aci prodava}e se za 150 dinara, a sav prihod bi}e upla}en na ra~un O[ “Sveti Sava” iz Kraqeva. N. R.

Novosadska sreda15.decembar2010.

La|om sti`u pare

Turisti iz svih evropskih gradova, uglavnom starija populacija, krstare rekom svima poznatim belim la|ama. Nema onih koji se tim brodovima sa obaale ne dive nema ko se s obale ne divi, ali mnogi verovatno ne znaju da te la|e i te kako donose profit. Kako gradu, tako i preduze}ima zadu`enim za pristane. Ove godine je Dunavom kroz Novi Sad pro{lo 540 brodova, od kojih se ~ak 137 zadr`alo uz pristan "Zelenila" na Keju. Sem turisti~kih, na pristan ovog preduze}a staju i trgova~ki, odnosno teretni brodovi, {to tako|e "Zelenilu" donosi novac. Samo ove godine to preduze}e zaradilo vi{e od 800.000 dinara. Naravno sem ovog, u gradu

ima jo{ dva pristana, na koje se tako|e usidre brodovi, koji ostavqaju pribli`no istu svotu novca kao i "Gradskom zelenilu". Od tih para, puni se gradska kasa, a grad je o~ito prepoznao gde "le`i lova", pa je Novosa|anima poklonio kej kakav dolikuje svim evropskim centrima na reci. Ipak, to nije dovoqno, jer da bi Dunavom doplovilo vi{e para, potrebno je postaviti jo{ pristana… Zato Zelenilo planira uskoro da postavi "grad na vodi", na kojem }e pozavideti svi dunavski gradovi, a ujedno }e donositi i veliki novac Novom Sadu. I, naravno, neophodno je da {to vi{e turista po Evropi po`eli da belim la|ama dospe do Novog Sada, bude tu i produ`i daleko, daleko, mo`da sve de delte i Crnog mora. Q. Nato{evi}

Skup{tina Novosadskog kluba U Novosadskom klubu, Zmaj Jovina 3/1, danas u 18 sati bi}e odr`ana 20. redovna Skup{tina tog kluba. Svi ~lanovi su pozvani da svojim prisustvom u~estvuju u radu ovog tela. Q. Na.

„Pletisanka” u Futogu Izlo`ba radova s tre}e likovne kolonije "Pletisanka" bi}e prire|ena u Domu za stare

u Futogu. Otvarawe je zakazano ve~eras u18 ~asova. Z. D.

V REMEPLOV

La`na `ena, prave bombe Seqak iz Ka}a, Bo`idar Ne{i}, rano ujutro 15. decembra 1922. terao je prazna kola sa dva kowa kroz gustu maglu od ^ortanovaca prema Sremskim Karlovcima. Odjednom se pojavila jedna `ena kraj puta i on ju je povezao. Primetio je da ona pod haqinom ima mu{ke pantalone, a ~inilo mu se da ona sve vi{e govori grubim, skoro mu{kim glasom. Upla{io se i onda poslu`io lukav-

Kupi{ jelku, dobije{ cve}e Akcija "Za zeleniji Novi Sad", koju organizuje JKP "Gradsko zelenilo" po~e}e danas, a traja}e do 15. januara 2011. Tim povodom, "Zelenilo" poziva sugra|ane da uo~i praznika, kupovinom jelki sa busenom, doprinesu ozelewivawu grada tako {to }e, posle praznika, kupqene jelke mo}i da vrate i za uzvrat da

dobiju saksijsko cve}e. Jelke }e se, osim u Gradskoj ba{ti na Futo{kom putu 48, prodavati i na Detelinarskoj i Futo{koj pijaci, kao i kod Kokre, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Kraqa Petra I. U ponudi su pan~i}eve omorike po ceni od 2000 dinara, i smr~e koje ko{taju od 1300 do 2000 dinara. T. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

godi{we u na{ grad D unavom stigne oko 35.000 turista.

AKCIJA „ZELENILA”

stvom: bacio je bi~ i zatra`io od `ene da ga dohvati. Kada je ona si{la s kola, viknuo je na kowe i oni su se dali u trk. Kada je stigao na pristojnu udaqenost, pogledao je u `enin zave`qaj koji je ostao na kolima i na{ao dve bombe i napuwen pi{toq. Policija je potom u ovom kraju tra`ila Ne{i}evu saputnicu, ili sapunika, {to je bilo tra`ewe igle u plastu sena. N. C.

IAKO JE PODELA ZVANI^NO ZAVR[ENA

Paketi}i „Duge” jo{ ~ekaju mali{ane Zvani~na podela bo`i}nih paketi}a za vrti}e PU "Radosnog detiwstva" Humanitarne organizacije "Duga" zavr{ena je ju~e u Protestantskoj hri{}anskoj zajednici. Oni koji nisu stigli da uzmu paketi}e za svoju decu mo}i }e to da urade i narednih dana ukoliko odu na adresu Zajednice, odnosno "Duge", Ulica Novaka Radowi}a 19. Paketi}i se dele i ostalim organizacijama, preduze}ima, {kolama i De~ijem selu u Sremskoj Kamenici. Portparol ove organizacije Vera Kurawi ka`e da svake godine

primaju molbe od raznih ustanova i organizacija i da se trude da naprave selekciju kako bi svako dete bar jednom dobilo poklon od wih. - Ove godine stiglo nam je 20 {lepera s paketi}ima. Imaih vrsti, za uzrast do ~etiri, devet i 14 godina. U Novom Sadu podeqeno je oko 60 hiqada paketi}a koje su pravila deca u Engleskoj i Nema~koj. Pored toga, ova organizacija deli bo`i}ne paketi}e {irom Srbije, a podela }e trajati dok pokloni ne presahnu. Foto: R. Hayi} N. R.

ZIMSKU SLU@BU DECEMBAR NIJE IZNENADIO

Asfalt dobro posoqen Sneg koji je padao ju~e "primio" se na tlo; zadr`avao se na stazama,travwacima i trotoarima, ali naravno ne i na putevima. Zimska slu`ba nadle`nih preduze}a bila je u pripravnosti. U "Putu" ka`u da su ju~e pre podne preventivno po~eli da sole puteve na sremskoj stani, a nakon {to je sneg po~eo intenzivnije da pada, oko podne, po~elo je soqewe i saobra}ajnica u gradu. Drumovi su posipani soqu da se ne bi stvarala poledica. Zimska slu`ba pomenutog preduze}a bila je u drugom stepenu pripravnosti, sa preporukom voza~ima da prilagode vo`wu uslovima na ulicama. I iz "^isto}e" su saop{tili da su radnici i mehanizacija spremni za ~i{}ewe snega sa povr{ina odre|enih programom rada Zimske slu`be, i to sa odre|enih pe{a~kih prelaza, pe{a~kih staza, trotoara, trgova

i platoa. Spremne su i dovoqne koli~ine soli. - Radi 160 radnika, u tri smene, u skladu sa vremenskim prilikama. Mehanizacija obuhvata ~etiri auto~istilice, jedan otvoreni kamion za transport soli, tri kamiona za odno{ewe snega, ~etiri traktora sa gura~ima, dve radne ma{ine za utovar snega, ~etiri otvorena kamiona za pra`wewe korpi za otpatke i transport radnika. U toku rada koristi se i dvadeset posipa~i soli, lopate i struga~i za led. Boksovi za so su napuweni i nalaze se na 30 lokacija {irom grada – isti~u u tom preduze}u i dodaju da de`urna ekipa pra-

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 13.30 sati Rumena~ki put od kamenoresca do glavnog ulaza u grobqe, objekti PD “Irmovo” i servis za autobuse BIM, od 8.30 do 12 sati Ulica Branka ]opi}a od Sime [olaje prema nasipu, od 9 do 11 sati Zdravka Erdevika, Janka Buqika, Ilije Ne{ina, Jovana Miki}a Spartaka, Ulica profe-

sora Gr~i}a, Klisanki put od broja 23 do 39, Mileve Simi} od 19 do 39, Radivoja Milina Kairca, Milice Nikoli}. Koviq: od 8.30 do 13.30 sati Ulica 7. jula od S. Pe{i}a do Ulice vojvo|anskih brigada. Futog: od 8.30 do 12.30 sati Sowe Marinkovi} od broja 26 prema “Aromi” i Mo{e Pijade od 13 do 41.

ti meteorolo{ku situaciju i svi poslovi za koje je "^isto}a" zadu`ena bi}e na vreme ura|eni.

U "Zelenilu" i "Parking servisu" su tako|e spremni za sneg, a ekipe }e prilago|avati u zavisnosti od padavina. B. M. - Q. Na.

Skup trgovaca Skup{tina Udru`ewa trgovaca Novog Sada odr`a}e se danas u 16 ~asova u prostorijama Kluba "Alimenta" na Futo{kom putu, preko puta benzinske pumpe "Impuls". O pitawima i problemima trgovine doma}ini }e razgovarati sa gostima - trgovcima iz Beograda, Kikinde i Subotice i pozvanim ekspertima ekonomistima. Z. D.

VESTI „Vaspitawe bez muke”

„Pismo za Hristifora”

Predavawe “Vaspitawe bez muke” prof. Milice Novakovi} autorke popularnog “Porodi~nog bukvara” odr`a}e se sutra u 19 sati u Eduka centru, Ulica Mate Ru`i}a 1. Predavawe je nameweno roditeqima koji `ele da saznaju {ta je to stvarala~ko vaspitawe. Roditeqi na predavawe treba da povedu i decu, a ulaz je slobodan. N. R.

Roman “Pismo za Hristifora” Divne Bijeli} bi}e predstavqen ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. U~estvova}e profesor dr Ratko Bo`ovi}, kwi`evnik Borislav Putnik Pub, mr Nera Legac Riki} i autor. I. D.

c m y


sreda15.decembar2010.

DRA@ENA GVOZDENOVI] NASTAVILA [TRAJK GLA\U

I daqe gladovawem tra`i pravdu

Medicinska sestra iz Doma za stare u Futogu, koji radi u sastavu Gerontolo{kog centra Novi Sad, Dra`ena Gvozdenovi} nastavila je {trajk gla|u zapo~et ju~e. Kako ka`e, bi}e istrajna dok se wen slu~aj mobinga ne re{i. - Dobro sam izdr`ala dan i no}, a imala sam podr{ku i od nekih kolega. Dolazili su da me ohrabre i donosili mi vodu i kuvali kafu - rekla je Dra`ena dodaju}i da pretpro{lu no} nije

godi{weg deta. Na gladovawe se odlu~ila posle vi{e meseci, zbog mobinga, koji sporovde, kako tvrdi, rukovodioci po nalogu direktora Petrovi}a. Neposaredan povod je bio prekju~era{wi doga|aj, obave{tewe od portira da ne mo`e da se upi{e u kwigu dolazaka i kada je troje kolega poku{alo da je izbaci iz Doma. Prema re~ima Dra`ene, direktoru Petrovi}u smeta delovawe

Pismo ministru Qaji}u Ju~e je Granski sindikat zdravstva i socijalne za{tite “Nezavisnost” uputio pismo ministru za rad i socijalnu politiku dr Rasimu Qaji}u u kome se zahteva da hitno interveni{e, kako bi Dra`ena Gvozdenovi} prekinula {trajk gla|u. Predsednik GS ZSZ „Nezavisnost“ Zoran Ili} u ovom dopisu tra`i da ministar Qaji} odmah preduzme odre|ene mere kako bi se zaustavilo daqe zlostavqawe nad Dra`enom Gvozdenovi}, koja {trajkuje gla|u ispred ustanove u kojoj radi – Domu za stara lica u Futogu.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

TOPLANA OTVORILA NA SPENSU KUTAK ZA POTRO[A^E

I informacije i reklamacije Otvorenoj kancelariji Odseka najve}i zna~aj ove kancelarije, za odnose sa potro{a~ima Novojer potro{a~i mogu brzo i efisadske toplane dnevno se javi oko kasno sve da zavr{e na jednom me200 Novosa|ana, a oko deset i stu, bilo da se radi o isporuci li~no poseti wihove prostorije grejawa i tople potro{ne vode na Spensu. Po re~ima portparolili da `ele da podnesu zahteve i ke ovog preduze}a reklamacije. Jelene Vujin suRanije se ova gra|ani se najvi- Otvorenoj kancelariji kancelarija na{e raspituju o noOdseka za odnose sa lazila u Ulici vom sistemu obrapotro{a~ima dnevno Stevana Musi}a, ~una i naplate a od oktobra je se javi oko 200 grejawa. izme{tena na prNovosa|ana - Gra|ani ~esto vi sprat Spensa, podnose i zahteve {to je daleko za pra`wewe instalacija, koje iz frekventnija lokacija i poseti Otvorene kancelarije prosle|uje veliki broj Novosa|ana. Ova jemo radnicima na terenu, kako novina unapredila je i odnos sa bi {to pre re{ili problem. Na potro{a~ima, a mogu}nost da tre}em mestu su pritu`be na kvado|u li~no poja~ala je uzajamnu litet grejawa – navela je Vujin. komunikaciju. Ujedno, i radno Kako su nam rekli u Toplani, vreme je produ`eno, te sada grasve {to je u wihovoj nadle`no|ani Novog Sada svakim radnim sti, a na {ta se sugra|ani po`adanom od 8 do 19.30 i subotom do le, re{ava se odmah. To i jeste 13 sati tu mogu da dobiju `eqe-

Foto: S. [u{wevi}

ne informacije, podnesu zahteve, `albe... Broj telefona Otvorene kancelarije Odseka za odnose sa potro{a~ima Novosadske toplane

je 423-712 ili 423-853, a sve informacije o toploj vodi i novom na~inu obra~una mogu da se pro~itaju i na wihovom sajtu www.nstoplana.rs. D. B.

NOV^ANIK I PRAZNI^NA VREMENA oka sklopila u strahu da }e neko od zaposlenih poku{ati da je izbaci napoqe. Wu je ju~e posetio predsednik pokrajinskog Odbora granskog sindikata zdravstva i socijalne za{tite u sindikatu "Nezavisnost" Radislav [aki}, koji ka`e da je obavestio sve nadle`ne institucije kojima je odgovoran direktor Gerontolo{kog centra \or|e Petrovi}. Dra`ena Gvozdenovi} je ~lan Izvr{nog odbora sindikata "Nezavisnost" i samohrana majka dvo-

sindikata "Nezavisnost"u Gerontolo{kom cnetru, gde je od preko stotinu ~lanova, sada u~laweno dvadesetak zaposlenih. Iz Gerontolo{kog centra su to ju~e demantovali, navode}i da ih ne zanima sindikalni rad. Uprkos tome ostaje nedore~eno za{to se rapidno smawilo ~lanstvu u ovom sindikatu, kao i za{to u ustanovi insistiraju da Dra`ena pre|e iz Doma u Futogu da radi na Novom nasequ, a da joj za taj preme{taj nije dato re{ewe. Z. Deli}

RASPRODATE ULAZNICE ZA KONCERT „PARNOG VAQKA”

Rigorozna kontrola na ulazima Zbog visokog stepena kontrole na ulazima, organizatori koncerta Parnog vaqka, koji }e biti odr`an prekosutra na Spensu, mole posetioce da do|u ranije i ne nose ki{obrane, kovani novac, upaqa~e i sli~ne predmete koji mogu da ugroze bezbednost. Koncert po~iwe u 20 ~asova, a vrata Spensa bi}e otvorena ve} od 18 ~asova. Ulaznice za novosadski koncert Parnog vaqka prodate su tokom minulog vikenda, {to predtavqa rekord, po{to

Slavska trpeza ne naduvava cene U slavskom periodu tokom Svetog Nikole te{ko je prepoznati krizu. Osobe koje poste i pripremaju slavu ~esto potro{e i vi{e nego {to ku}ni buxet dozvoqava, jer posna hrana nije jeftina. Naj~e{}i izbor tokom posta jeste riba, ~ije cene variraju u zavisnsti od vrste, ali i mesta gde se kupuje. Najvi{e se prodaje {aran po ceni od 250 dinara po kilogramu, koliko je ko{tao

i pre dve nedeqe. Slede fileti soma od 300 dinara i osli} od 290 dinara po kilogramu. Smu|

dinara, dok je sku{a najjeftinija sa 200 dinara. [to se ti~e vo}a, suve {qive se mogu na}i po

^uvar dece, mornara, trgovaca... Sveti Nikola je uvek posna slava, jer pada 19. decembra, u vreme posta pred Bo`i}. Ovaj svetac poznat je kao ~uvar dece, u~enih qudi, trgovaca, mornara, putnika. i som su najskupqi i u proseku kilogram ove ribe ko{ta 550

nijedan koncert jo{ nije bio rasprodat u maksimalnom kapacitetu. - Poverewe koje nam ukazujete ne prestaje da nas odu{evqava i te{ko je prona}i prave re~i kojima bismo se zahvalili na tome - poru~uju ~lanovi Parnog vaqka iz Zagreba, gde imaju posledwe probe pred koncert u petak. - Priliku da vam jo{ jednom poka`emo koliko ste nam ovu jesen obojili inspiracijom, ima}emo na pozornici, gde }emo opet dati sve {to mo`emo i znamo. Z. Ml

ceni od oko 200 dinara po kilogramu, a suve kajsije su gotovo 600. Kilogram `ita staje oko 400, a pakovawe sitnih kola~a od kilograma 550 dinara. Cene posnih keksova kre}u se izme|u 100 i 200 dinara. Nikola Dragin ka`e da je spreman da izdvoji novac za pripremu slave. - Za slavu uvek pozovem najbli`e prijateqe i ro|ake, a wih treba ugostiti. Ako ve} spremam gozbu, onda to treba da bude ura|eno na pravi na~in i da za svakog bude po ne{to - rekao je Dragin. Odlazak na slavu, opet, iziskuje tro{ak, jer se “praznih ruku ne mo`e oti}i”, kako ka`e studentkiwa Ivana Kosti} dodaju}i da su vino i kafa uobi~a-

jen izbor. Cene doma}ih crvenih vina kre}u se izme|u 150 i 600 dinara, a naj~e{}i izbor su “Vranac” i “@drep~eva krv”, kako ka`u u supermarketu “Maksi”. Od belih vina najpopularniji su “Krsta~”, “Banatski rizling” i “[ardone” ~ije su cene izme|u 170 i 400 dinara. Prose~na cena 200 grama kafe iznosi 170 dinara. A. Jerini}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Prolaz” Yastina Kronina

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige po ne deq kom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak prvog toma romana “Prolaz” Xastina Kronina. Re~ izdava~a: Proizvod zastra{uju}eg vojnog eksperimenta gre{kom dospeva van zidina strogo nadzirane ustanove vlade SAD. Nakon no}i u kojoj vladaju haos i krvoproli}e osvanu}e dan

koji }e zauvek izmeniti lice planete. Malobrojni pre`iveli osu|eni su na dugu borbu i budu}nost u kojoj vlada strah – od mraka, od smrti, od jo{ gore sudbine. Nakon {to se civilizacija u trenu sunovrati i ponovo nastupi doba predatora i plena, dvoje qudi otpo~iwe potragu za uto~i{tem – Bred Volgast, agent FBI-ja koji je progowen onim {to je ~inio na du`nosti, i {estogodi{we siro~e Ejmi Harper Belafonte, odbegla iz nau~ne ustanove iz koje je poteklo apokalipti~no zlo. Odlu~an da je za{titi od u`asa koje su u svet pustili weni tamni~ari, pomo}i }e joj da otpo~ne odiseju u kojoj }e Ejmi morati da okon~a ono {to nikada nije smelo da se desi. Kronin je stvorio roman epskih razmera o tome koliko smo spremni da izdr`imo, kako bismo pre`iveli. Ova maestralna pri~a daje dubok, temeqan i zastra{uju} uvid u na{e najskrivenije emocije i najja~e instinkte. “Prolaz” }e zasigurno postati klasik savremene kwi`evnosti. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

I radijatori zovu majstore Svaki drugi-tre}i dan neke havarije, ovog puta u Balzakovoj 63, radijatori i voda-hladni! Toplano gde su vam pravi majstori? Ovo je sramota! Pro{le godine je bio isti slu~aj! Preduzmite ne{to konkretno! 064/0499... *** Da li }e i kada grad preuzeti velelepnu novu autobusku stanicu koja propada, a koristi se stara stanica koja je ruglo i sramota za Novi Sad? 065/6402... *** Dobro je rekao Bubwevi}, da se poru{i ona nesretna stanica ATP „Vojvodine” i posadi kupus... Onda }emo i mi nesretni radnici dobiti bar koju glavicu kupusa. Novac koji su nam du`ni sigurno ne}emo. 065/6798... *** Godinama sauna na Spensovom bazenu ne radi, to je java{luk za koji niko ne odgovara. 064/2742... *** Dok nam decu vr{waci dave plasti~nim kesama u {kolama i imamo vojsku nezaposlenih, ~itaoci i daqe lamentiraju nad }irilicom usred Vojvodine. 063/1043... *** Kako Ministarstvo zdravqa dozvoqava da Klini~ki centar ukida dijagnosti~ke usluge stanovni{tvu, osim le`e}im? Ko

je svu opremu kupio? Kakav pravilnik Republi~kog zavoda ide na {tetu pacijenata, a stalno pri~aju - rano otkrivawe. Ko pla}a le~ewe zbog kasne dijagnoze? [ta ka`u pokrajinski organi? 064/2859... *** Za ~itaoca 063/560... i sve ostale: ne otvarajte vrata! @utica je zarazna bolest! 064/2302...

va porodica i SFRJ! Titovi sinovi ne}e ni{ta. @arko je mrtav - na grobqu, a Mi{a je u Austriji. Josip Broz Jo{ka je unuk Titov, a ne sin, pa prema tome, Tito mu je deda a ne "babo" bolan! @alosno je to {to se u dana{we vreme neko boji unuka Jo{ke i Saveza komunista Srbije, sem ako mu nije savest ~ista... S' po{tovawem! 063/523...

*** Treba da nas je sram od Kineza. 064/8004... *** ^e{ki poslanici smawili plate za pet odsto sebi, ministrima i predsedniku vlade do 2014. godine, a na{i...? 063/7490... *** Gospodine 063/1514, sramota je ne znati ko je bio Tito, wego-

*** Petrovaradina se demokrate sete kad idu od vrata do vrata. [kola se gradi ve} trideset godina, jo{ tada smo davali doprinos da ta gradwa krene. Dom zdravqa nema sve potrebne slu`be. De~je igrali{te ne postoji. Pijaca je improvizacija. Po obi~no dugme mora{ preko mosta, za isti proizvod pla}a{ ov-

de duplo vi{e nego u gradu, {etwa je mogu}a uz buku i izduvne gasove. 064/4471... *** Prime}ujem da je sve vi{e qudi koji preturaju po kontejnerima i prose ulicama na{eg grada... Primeti li to komunalna policija? 066/9494... *** U Karlovcima deo ulice Dimitrija Sabova od po~etka do broja 8 je neosvetqen ve} mesecima. Dokle!? Kad toliko pla}amo struju, red bi bio da se sijalice redovno mewaju. Slobodan. 063/7096... *** Veliki naslov u na{em “Dnevniku" – „Umesto na tajkune, nameti na sirotiwu" sve obja{wava. Bogata{i su pomilovani, a sirotiwa oderana! 063/523... *** Psi lutalice i besku}nici koji mokre u holu @elezni~ke stanice Novi Sad... Komunalna inspekcijo, reaguj ako ih se ne boji{. 065/6402... *** Sve pohvale inspektorima gradskog SUP-a koji su, u relativno kratkom roku, prona{li lopova i opqa~kanoj devojci vratili deo sadr`aja otete ta{ne. Ne i ta{nu, koja joj je bila draga uspomena, ali prebole}e, qubaznost inspektora joj je u tome pomogla! 063/584...


DVE KRU@NE RASKRSNICE ^EKAJU ASFALT

Bulevar Evrope uskoro sti`e na Rumena~ki put Dve kru`ne raskrsnice na novom delu Bulevara Evrope bi}e asfaltirane narednih dana, dobi}e i javnu rasvetu, a pru`ni prelazi dobi}e odgovaraju}u signalizaciju, sazanajemo u Zavodu za izgradwu grada. Kako navode u ZIGu, radovi napreduju po planu, tako da se mo`e zakqu~iti da }e i tre}a deonica Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, sa kru`nom raskrsnicom na svakom kraju, biti pu{tena u saobra}aj do kraja godine, kako je najavqivano. Dodu{e, kolovoz }e do prole}a imati dva nose}a sloja, dok se postavqawe habaju}eg sloja asfalta, kao i izgradwa pe{a~kih i biciklisti~kih staza o~ekuje na prole}e.

Du` skoro 1.800 metara tre}e deonice Bulevara Evrope izgra|en je magistralni vodo-

vod, atmosferska kanalizacija, saobra}ajne povr{ine i javna rasveta. Kolovozne trake

{irine sedam metara razdvaja}e ostrvo {iroko pet metara, dok }e pe{a~ke i biciklisti~ke staze biti izgra|ene, u prvo vreme, samo sa isto~ne strane Bulevara, dok se ne re{e imovinsko-pravni odnosi na zapadnoj strani. Na delu gradili{ta od 1.147 metara izvo|a~ radova je „Europark“ iz Jajinaca za 244.581.626 dinara. Deonicu od 632 metra i rekonstrukciju 340 metara Rumena~kog puta radi „Put-invest“ iz Sremske Kamenice za 243.854.582 dinara. GP „Graditeq NS“ gradi vodovod i atmosfersku kanalizaciju za 113.148.887 dinara. S. K.

ZA DESET MESECI U ELEKTRODISTRIBUCIJI NOVI SAD

Pokradena struja za 560 miliona dinara Neovla{}ena potro{wa i kra|a elektri~ne energije, za 10 meseci ove godine, Elektrodistribuciju Novi Sad ko{taju preko 560 miliona dinara, ukoliko se uzme u obzir da je prose~na prodajna cena jednog kilovat sata 6,2 dinara, re~eno je u “Elektrovojvodini”. Najve}i broj kra|a u Novom Sadu zabele`en je u rubnim delovima grada odnosno na Klisi i u Malom ritu, kao i u Veterniku, Futogu, Ka}u, [ajka{u i Beo~inu. Od gubitaka elektri~ne energije u ovom periodu, koji iznose oko 13 odsto od ukupne preuzete energije, oko pet odsto su netehni~ki gubici stvoreni tokom neovla{}ene potro{we i kra|e. Prema re~ima portparolke “Elektrovojvodine” Aleksandre Jan~i}-Raki~evi} tokom ove godine podneta je 1451 krivi~na prijava. -Na teritoriji grada tri osobe su osu|ene na uslovnu kaznu, odnosno zatvorsku kaznu u trajawu od dva meseca. Istovremeno je odre|eno da se utvr|ena kazna ne}e izvr{iti ukoliko okrivweni u roku od jedne godine od dana pravosna`nosti presude ne izvr{i novo krivi~no delo- rekla je Jan~i}-Raki~evi}.

Dodala je da se ekipa MUP-a u ovakvim situacijama anga`uju po potrebi. Postoji mnogo na~ina pomo}u kojih se mo`e ukrasti struja. Naj~e{}i oblici su kori{}ewe magneta, premo{}ivawe brojila, samovlasno ukqu~ewe na mre`u. Osobe koje kradu struju upotrebqavaju mehani~ka i elektri~na sredstva koja onemogu}uju ispravno merewe kao i merewe na jednoj ili vi{e faza. Portparolka “Elektrovojvodine” ka`e da je kra|a elektri~ne energije novi vid kriminala i “delo je nesavesnih gra|ana, bez obzira na socijalni polo`aj”. -Na osnovu dosada{weg iskustva u pronala`ewu i procesuirawu neovla{}ene potro{we i kra|e elektri~ne energije do{li smo do saznawa da njve}e koli~ine kradu nesavesni kupci koji imaju ve}e objekte i najve}i broj tro{ila u objektu- re-

kla je Jan~i}-Raki~evi} dodaju}i da su otkrivene i kra|e u mawim objektima i malim tro{ilima koji se uslovno mogu nazvati kategorijom slabijeg materijalnog statusa.

Za kontrolu kupaca 392 ekipe Pro{le godine Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je akcioni plan za sporovo|ewe programa mera za smawewe gubitaka struje. Tom prilikom formirane su 392 ekipe za kontrolu kupaca. Prema procenama EPS tokom 2009. godine ukradeno je struje u vrednosti od 61, 36 miliona evra.

DSS O RE[EWU KRIZE U KOMUNALNOM SEKTORU

Akcije gra|anima i zaposlenima Problemi s vodovodom i zamu}ena voda u gradu, neuspe{ni tenderi za obnovu voznog parka GSP- a i kriza u JKP „Stan“, slu~ajevi su koji govore da gradska vlast ne mo`e da omogu}i funkcionisawe komunalnog sektora, rekao je na konferenciji za medije potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Petar ]irovi}. Dodao je da je raspisivawe izbora i nova i stru~na vlast jedino re{ewe. - Pretvarawe javnih komunalnih preduze}a u akcionarska dru{tva i ulazak privatnog kapitala onemogu}io bi partijsko upravqawe javnim preduze}ima. Akcije se moraju podeliti gra|anima i zaposlenima, a ona preduze}a koja imaju monopol i strate{ku va-

`nost moraju ostati u ve}inskom vlasni{tvu grada – rekao je predsednik GO DSS- a je Borko Ili}. Iz DSS-a najavquju da }e insistirati u propisivawu uslova za odabir direktora i qudi u upravnim odborima koji sada na ta mesta dolaze isqu~ivo po partijskom kqu~u. - Ni{ta nije ura|eno na restruktuirawu javnog sektora. Kasne propisi na republi~kom nivou. Prvo treba doneti zakon o javnoj svojini kako bi Grad znao {ta je wegovo, potom usaglasiti zakonsku regulativu koja bi dala odre|enu slobodu za restruktuirawe i kona~no dopustiti lokalnim samoupravama da to i sprovedu – zakqu~io je Ili}. A. L.

Zamenik javnog tu`ioca Prvog osnovnog u`ila{tva Miroslav Filipovi} izjavio je svojevremeno da je kra|a struje u posledwe dve godine uzela maha i podsetio da je za to predvi|ena kazna do tri godine zatvora. Naveo je da se uslovne presude donose zbog primene instituta odlo`enog krivi~nog gowewa po~inioca i nalagawa naknade {tete, upozoravaju}i da distribucija ponekad obra~unava ~ak i 10 puta ve}u {tetu. A. Jerini}

NA IZBORIMA ZA ^LANA SAVETA MZ „SAVA KOVA^EVI]”

Pobedili Ujediweni regioni Srbije U Gradskom odboru G17 plus ju~e je odr`ana konferencija za novinare na kojoj su predstavqeni rezultati izbora za ~lana saveta Mesne zajednice „Sava Kova~evi}“. Kandidat Ujediwenih regiona Srbije Du{an Milojkovi} ostvario je pobedu osvojiv{i 53,71 procenata glasova. - Drago mi je da su sugra|ani prepoznali politiku Ujediwenih regiona Srbije, kako u Novom Sadu, tako i {irom zemqe, {to zna~i da se takva plaforma pokazuje kao dobra - istakao je predsednik GO G17 plus Dalibor Novakovi}. - Velika je odgovornost predstavqati gra|ane a posebno kom{iluk sa kojim se svakodnevno sre}em. Izuzetna mi je je ~ast da }u predstavqati svoj kvart - rekao je Milojkovi}. B. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda15.decembar2010.

9

VELIKA AKCIJA KOMUNALNE INSPEKCIJE

S ulica ukloweno 100 olupina Prema nekim procenama u Novom Sadu preko 500 ostavqenih, havarisanih i neregistrovanih automobila zautimaju parking mesta. Oni neretko godinama stoje na parkinzima i javnim povr{inama i na taj na~in ru`e grad. Zato su komunalni inspektori zapo~eli veliku akciju uklawawa havarisanih i neregistraovanih vozila s javnih povr{ina u ~itavom gradu. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`e za “Dnevnik” da je pre nekoliko meseci potpisan ugovor s privatnim preduze}em o uklawaju neregistrovanih, havarisanih i ukradenih automobila. Prema wegovim re~ima konumalna inspekcija izdala je 200 naloga da se vozila uklone, a do sada je ukloweno 100 ovakvih automobila. – U gradu ima dosta starih i o{te}enih vozila koja zauzimaju javne povr{ine. Inspekcija napi{e re{ewe i ostavi ga na vidnom mestu s

obave{tewem da vlasnik sam ukloni vozilo u roku od 60 dana, pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Automobil se zatim odvozi do kruga tog preduze}a, gde ga stranka jo{ neko vreme mo`e podi}i, naravno, ako podmiri tro{kove. Ukoliko se niko ne pojavi ili se ne plate tro{kovi to vozilo ide u recikla`u – obja{wava Jakovqev. Od momenta kada inspektori iza|u na teren pa do odno{ewa vozila potrebno je da pro|e oko mesec dana. U ve}ini slu~ajeva ovaj posao se obavqa uz pomo} policije, jer se tra`i vlasnik napu{tenog vozila. Ovo nije prva akcija te vrste, pro{le godine je za uklawawe havarisanih vozila i wihov popis bila zadu`ena saobra}ajna inspekcija, a vozila je odnosio “Parking servis”. Tako|e i 2003. godine pokrenuta je velika akcija odno{ewa havarisanih vozila s gradskih ulica. Q. Na.

„STAN” POSLE OSTAVKE DIREKTORA

Pomo}niku Lopi~i}u kormilo do Skup{tine Pomo}nik direktora za pravno ekonomske poslove u JKP „Stan“ Du{an Lopi~i} posle dve sedmice odsustva ju~e se vratio na posao da bi obavqao du`nost direktora dok Skup{tina grada ne izabere novog. Tako je kona~no, posle nedequ dana, postalo poznato ko }e preduze}e voditi po{to je direktor u ostavci Milenko Peri~in i na bolovawu. Lopi~i} je bio odsutan posle prvog dana {trajka od 30. novembra kada je od {trajka~a „izriban“ zbog, kako zaposleni tvrde, lo{ih poslovnih poteza. Uprkos tome, direktor u ostavci Peri~in ovlastio je ba{ Lopi~i}a da ga privremeno zastupa pozivaju}i se na Statut firme. Lopi~i} je svojevremeno na zboru rekao da }e tra`iti da se razre{i du`nosti pomo}nika. Ju~e se ina~e nije javqao na mobilni, a kako smo saznali dr`ao je jedan sastanak, a onda oti{ao hitno u Grad. Predsednik Samostalnog sindikata u preduze}u Zdravko Mandi} kazao je ju~e da se nije sastajao s Lopi~i}em, jer mu to nije obaveza i naglasio da je gradskom pregovara~u, ~lanu Gradskog ve}a za obrazovawe Milanu \uk}u predao predlog pojedina~nog kolektivnog ugovora, po{to je socijalni dijalog sindikata i predstavnika grada po~eo pro{le sedmice. - O~igledno da vlast opet pokazuje silu kao i kada je Skup{tina grada prihvatila predlog Upravnog odbora

„Stana“da se Peri~in imenuje za direktora uprkos peticiji 310 radnika da taj predlog odobornici ne prihvate - istakao je Mandi} i dodao da je sada najva`nije da se potpi{e pojedina~ni kolektivni ugovor. Mandi} je skrenuo pa`wu da {trajk koji je trajao sve do ponedeqka nije formalno prekinut, niti je o tome potpisan sporazum. Javnosti je poznato da je u „Stanu“ posle dve sedmice {trajka od ponedeqka po~elo da se radi. Protest je delimi~no uspeo, jer je dogovorena cena rada , vi{a za 38 odsto i ostavke je ponudilo svih {est pomo}nika direktora u ostavci Peri~ina. Predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Radovan Latinovi} kazao je da za sada nemaju kandidata za direktora „Stana“, po{to je ovo gradsko preduze}e u raspodeli komunalnih firmi me|u strankama na vlasti pripalo Ligi. Latinovi}a nije ni{ta konkretno kazao kako }e stranka da stabiluzuje situaciju u firmi. Rekao je da ne voli da daje intervju telefonom. Na po~etku razgovora s Latinovi}em ~uli smo „da je interes Lige da „Stan“ opstane i da }e zato sara|ivati s gradskim vlastima, te da u preduze}u ima problema koji se br`e gomilaju od mogu}nosti i vremena da se re{e“. Na predlog za sastanak odgovorio je „dogovori}emo se, va`i“ i tu je razgovor zavr{en. Z. Deli}

O Teodoru Herclu

Izlo`ba grafike Jelene Sredanovi}

Obele`avawe 150 godina od ro|ewa Teodora Hercla, za~etnika modernog cionisti~kog pokreta i ideje o jevrejskoj dr`avi, odr`a}e se ve~eras u 20 sati u Klubu Jevrejske op{tine, Jevrejska ulica 11 na prvom spratu. Ulaz je besplatan. S. K.

Izlo`ba “Otisci prirode” dobitnice nagrade Novosadskog salona 2009. godine Jelene Sredanovi} bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u Kulturnom centru grada, Katoli~ka porta 5. Postavka }e mo}i da se vidi svakog dana do 11. januara 2011. godine. A. J.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda15.decembar2010.

c m y

10

DNEVNIK

U SUSRET TURISTI^KO-GASTONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

Kafansko nadmetawe preraslo u Slaninijadu KA^AREVO: Me|u prvim manifestacijama u seriji „ijada”, pre 24 godine nastala je Slaninijada u Ka~arevu. Prema re~ima jednog od organizatora Milana Ajdera, potpuno spontano, a gde drugo nego u kafani sve je po~elo hvalisawem me{tana. Za vreme zaludnih zimskih dana, oni imali obi~aj da se hvale: „E, da vidi{ kakvu sam slaninu napravio”, na to bi odmah onaj drugi uzvratio: „A {to je moja ove godine dobra ispala”… Konobarica bi malo nasekla da se proba i tako

je nadmetawe za stolom ubrzo preraslo u „Slaninijadu”, gde su me{tani imali priliku da odmere snage, ne samo me|u sobom ve} i sa konkurencijom iz okolnih mesta, a kasnije iz cele zemqe. - Prvi u svetu smo 1992. godine, napravili skulpturu od slanine, visoku 12 metara u vidu pu{nice, sa velikim oxakom. Izvajao ju je Ratko Vulanovi}, a u wu je ugradio oko pet tona slanine. U Ka~arevu su i Turijci prvi put oborili rekord u du`ini kobasice – pri~a Ajder.

Dan otvorenih vrata u mom selu NVO „Agroprofit” organizova}e u okviru „Rogqa”, razgovor doma}ina seoskih priredbi sa predstavnicima turisti~kih organizacija i agencija, na temu privla~ewa ve}eg broja posetilaca na seoske manifestacije. Pored ove, bi}e razmatrane i jo{ dve teme: „Kako organizovati turisti~ku ponudu – dan otvorenih vrata u mom selu” i „[ta su to putevi vina i kome su nameweni”. U~estvova}e turisti~ki poslenici, novinari i gosti iz Hrvatske, a pozvane i sve turisti~ke organizacije iz Vojvodine. Razgovor je zakazan 18. decembra, u 12.30 ~asova, u amfiteatru Spensa.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (18), „[i{awe“ (19.45 i 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma „Bra}a Skladanovski“ (20), „Kula od karata“ (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“: „Yandrqiv mu`“ (19.30), Kamerna scena „Godo na usijanom limenom krovu“ (20.30) Pozori{te mladih, velika sala: „Testosteron“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara). Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 13. decembra, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Milkica Crnogorac, Nata{a Jovanovi}, Dragana Miri}, Nata{a Radi} i Lidija Mitrovi} iz Novog Sada, Milica Stojni} iz Futoga, Dragana Avramov iz [ajka{a, Ivana Per~i} iz Sremske Kamenice, Marija Pa{in iz Ba~ke Palanke i Milanka [trbac-Vala{ek iz ^elareva, DE^AKE: Jasmina Kozomara, Marijana Kara~owi, Ilinka Obradov, Jelena Marinkovi}, Mirela Mitri}, Elenka Stani{i}, Mira Zeqkovi} i Tatjana ^apko iz Novog Sada, Nevenka Ivi} iz Futoga, Jelena Daqevi} iz Magli}a, Sne`ana Mikovi} iz Kule, Zeng Ju Dan i Sla|ana Ratkovi} iz In|ije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zorka Nove Francuski (1932) u 10.30 sati – urna, Vera Damjana Plav{i} (1948) u 11.15, Dragica Paje Zlojutro (1927) u 12, Novo Petra Boloban (1954) u 12.45, Dragan Stanka Dragovi} (1948) u13.30, Mirjana Bo`idara Jovanovi} (1951) u 14.15 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Branko Milana Vasi} (1932), a na novom grobqu u Petrovaradinu u isto vreme bi}e sahrawena Anka Nikole Po~u~a (1933).

^itaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju

Ka`e da je Slaninijada specifi~na, jer je nastala u multinacionalnom mestu, u koje je svako doneo ne{to iz svog kraja, a ne{to je nasle|eno od Nemaca koji su bili nastaweni ovde i jo{ uvek ih ima. Tako se stvorio specifi~an na~in, uzgoja, obrade, pripreme i su{ewa slanine. Tako|e, karakteristi~nio je da se hiperprodukcijom prirodno stvorio rivalitet i svako je hteo da napravio {to boqu slaninu, zbog ~ega je i nastala „Slaninijada”. Godinu dana pred sankcije, na ovoj manifestaciji bilo je 36 uzoraka slanine iz inostranstva, a zanimqivo je da su jedne godine dobili slaninu iz Ki-

ne u tegli sa medom. Na`alost, taj uzorak je nestao pred samu manifestaciju. Neko nije mogao da mu odoli. Ove godine, samo u hali, registrovani proizvo|a~i za tri dana manifestacije prodali su oko 100 tona slanine. „Slaninijadu” su do sada posetili svi ambasadori u Srbiji, a Ka~arevci posebno isti~u i hvale prijateqa manifestacije kineskog i brazilskog ambasadora, koji su pravi qubiteqi ovog mesnog specijaliteta. Organizatori se ponose i tradicionalnom izlo`bom fotografija sela i sviwokoqa, kao i revijom kulture nacionalnih mawina Vojvodine, a gostima su naro~ito inte-

resantna nadmetawa u nadvla~ewu masnog konopca i no{ewu slanine na prstu – pa ko du`e izdr`i.

Pokroviteqi manifestacije su republi~ka i pokrajinska ministarstva, kao i Op{tina Pan~evo. L. Nikovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. ^itaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” nudi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu. U okviru „Rogqa” desetak vinarija koje ~ine „Du}an vina”, ponudi}e oko 40 vrsta vina, za predstoje}e verske i novogodi{we praznike, po sni`enim cenama. Pokroviteq manifestacije je Vlada Vojvodine - Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK SNEG PO^EO DA DONOSI NEVOQE NA PUTEVIMA

Klizavo, ali prohodno SUBOTICA: Sneg koji je u Subotici padao ju~e ujutru, stvorio je probleme voza~ima, biciklistima i pe{acima. Ve}ina puteva je bila klizava, a kroz neke ulice u prigradskim naseqima nije se moglo ni pro}i. U JKP „^isto}i i zelenilu” ka`u da su po~eli da rade takozvani pro{ireni program i da su lokalni putevi prohodni. - Ekipe „^isto}e” su bacile oko 10 tona soli i rizle. ^iste se putevi prigradskih mesnih zajednica, kao i trotoari i biciklisti~ke staze. ^istimo puteve u Tavankutu, Hajdukovu, @edniku i drugim mestima. Naredni dani }e biti ledeni i savetujemo oprez voza~ima – ka`e {ef Zimske slu`be u „^isto}i i zelenilu” Milosav Stanojevi}.

U Komapaniji „Vojput”, koja je zadu`ena za odr`avawe regionalnih i magistralnih puteva, obja{wavaju da su po~eli da ~iste autoput i da se na svim magistralnim i regionalnim putevima saobra}aj odvija bez problema.U suboti~kom „Eko-taksiju” ka`u da je jutros ve}ina puteva bila klizava, a saobra}aj ote`an. Tek oko osam ~asova ekipe „^isto}e” su iza{le na teren i puteve ~istile i posipale soqu. Sneg pada neravnomerno, pa se wegova visina kre}e od jednog do pet centimetara. Iz preduze}a „Vojput” upozoravaju voza~e da, zbog stalnih sne`nih padavina, opreznije voze i na put ponesu svu potrebnu zimsku opremu. A. A.

POKLON ITALIJANSKE FABRIKE OBU]E „FALK IST”

sreda15.decembar2010.

U O[ „DR \OR\E NATO[EVI]” U NOVOM SLANKAMENU

Do kraja polugodi{ta u dve smene IN\IJA: Osnovna {kola „Dr \or|e Nato{evi}” iz Novog Slankamena ima problem sa odvo|ewem atmosferskih voda iz kanala koji proti~e pored {kole. Voda iz kanala odlazi pod temeqe {kole i na taj na~in do{lo je do slegawa terena i do o{te}ewa {kole. - Prioritet za nas u ovom trenutku je odvo|ewe tih voda i to }e uraditi Direkcija za izgradwu op{tine In|ija. Ono

{to nam sledi jeste da izvr{imo detaqnu analizu tih zgradi, da napravimo projekte sanacije tih o{te}ewa i na kraju da sanirano o{te}ewe - rekla je na~elnica Op{tinske uprave Stela Milakovi}. - Odeqewe za dru{tvene delatnosti ima svakodnevni kontakt sa direktorom {kole, a {kola je nastavu do sada organizovala samo u jednoj smeni. Kako se polugodi{te bli`i kraju, nastava }e se u novom delu

zgrade, koji je sagra|en 1968. godine, odr`avati u dve smene. - Na teren su iza{li i predstavnici Direkcije, gra|evinski inspektor i jedna projektantska ku}a koja je izvr{ila procenu celog objekta. Zakqu~ak svih wih je da bezbednost dece i zaposlenih nije ugro`en i da objekat nije u takvom stawu da bi gra|evinski inspektor doneo re{ewe o zabrani upotrebe – zakqu~ila je Stela Milakovi}. S. Bojevi}

ZREWANIN DOBIO NOVU KOTLARNICU

Stabilno grejawe za ceo grad

Deci iz Rume i Iriga 500 pari obu}e RUMA: Italijanska fabrika „Falk ist” u Kwa`evcu i Rumi poklonila je deci iz Rume i Iriga 500 pari zimske obu}e – cipela i ~izamica. Na spisku onih kojima se deli obu}a su deca iz socijalno ugro`enih porodica i deca koja `ive u hraniteqskim prodicama na podru~ju op{tina Ruma i Irig. Ova fabrika je i letos, mali{anima poklonila 400 pari letwe obu}e iz de~jeg programa „Naturino”, a najavquje se nastavak ovih akcija.

Zora Milinkovi} sa troje dece koje odgaja

Ovu veliku humanitarnu akciju organizovali su Centar za socijalni rad iz Rume, Op{tinsko ve}e Samostalnih sindikata Srbije, Fabrika obu}e „Falk Ist” iz Kwa`evca, koja ima pogon sa 350

zaposlenih u Rumi, u pogonima biv{e fabrike obu}e „Fru{ka Gora”, uz pomo} op{tine Ruma. - Ovo je dragocena pomo} za korisnike na{ih usluga i ja se iskreno zahvaqujem ovoj fabrici, {to nam poma`e koliko je u wihovoj mo}i. Porodicama ove dece i hraniteqskim porodicama ovo je velika pomo} - ka`e direktorka Centra za socijalni rad Danica Jeremi}. Predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} ne krije zadovoqstvo zbog ove donatorske akcije koja je ve} drugi put uspe{no izvedena, najavquje da }e i op{tina Ruma iz buxetskih sredstava pred Novu godinu ovoj deci obezbediti poklon paketi}e. Direktorka pogona „Falk Ist” u Rumi Suzana Milinovi} ka`e da rukovodstvo fabrike `eli da i na ovaj na~in ubla`i porodi~ne probleme bar kad su deca u pitawu. Predsednik samostalnog sindikata u Rumi Drago Te{i} isti~e da se ovda{wi sindikat bori da na|e mogu}nosti da se siroma{nima pru`i pomo}, jer, mnogi roditeqi ove dece ostali su bez radnih mesta i primawa, pa su i jedne de~ije cipele za wih veliki izdatak Roditeqi su prezadovoqni obu}om koju su dobili za decu, a Zora Milikovi} ka`e da je ova pomo} dragocena, jer deci koje ona odgaja Dragani Radowi} (7), Vojislavu (5) i Sari To{i} (3) ove zime ne}e zepsti noge. S. Bojevi}

Pet miliona za sto stipendija BA^KA PALANKA: Komisija za dodelu stipendija Op{tine Ba~ka Palanka donela je odluku da se ove {kolske godine dodeli 100 stipendija studentima i u~enicima sredwih {kola iz ove sredine, saop{teno je u Ba~koj Palanci. Rukovodilac Odeqewa za dru{tvene delatnosti Skup{tine op{tine Neboj{a Kuzmanovi} ka`e da je odlu~eno da se stipendije odobre za 60 studenata i 40 sredwo{kolaca. - Ukupno je predvi|eno pet miliona dinara, a mese~ni iznos sti-

BE^EJ: Sredwo{kolska grupa „Kosmopoliti” iz Be~eja vrlo je aktivna i `eli da pokrene iz letargije vr{wake i ostale sugra|ane. Zato su odr`ali su konferenciju za novinare na kojoj su Kristina Marjanac, \or|e Il~e{in i Dejan Xini} ukazali na to {ta su uradili i {ta planiraju da urade. \or|e Il~e{in je naglasio da nije prekinuta humanitarna akcija zapo~eta u vreme De~ije nedeqe, u kojoj je do sada prikupqeno oko 900 paketi}a namewenih deci i mladima iz materijalno ugro`enih porodica. Oni apeluju na sugra|ane da se ukqu~e u wihovu humanitarnu akciju i donesu u Centar za mlade sve {to smatraju da

Dr Bojan Pajti} i dr Mileta Mihajlov pustili u rad novu kotlarnicu

ZREWANIN: Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} i gradona~elnik Zrewanina dr Mileta Mihajlov sve~ano su ju~e pustili u rad novu kotlarnicu u JKP „Gradska toplana”. Vrednost ovog, za Zrewanince vrlo zna~ajnog, projekta je 403 miliona dinara, a o~ekivani rezultati su velike u{tede u radu javnog preduze}a. - Grad Zrewanin po mnogo ~emu predwa~i, a sada i po energetskoj efikasnosti. Ovo je svakako veliki dan, jer je za najmawe dvadeset godina re{eno pitawe daqinskog grejawa na teritoriji grada, a istovremeno je i obezbe|ena stabilnost snabdevawa, {to je vrlo va`no u ovim okolnostima. Zrewanin nije bio u situaciji, kao ve}ina drugih gradova, da povisi cene grejawa, {to daje dodatan zna~aj dana{wem danu – rekao je dr Pajti}.- Kao strate{ki partneri u posledwih ~etiri godine investirali smo preko 3,6 milijardi dinara, uglavnom u infrastruktu-

ru, razvoj, poboq{awe kvaliteta `ivota gra|ana Zrewanina i okolnih mesta. Prakti~no nije bilo naseqenog mesta u kome se ne{to nije radilo iz projekata Fonda za kapitalna ulagawa. Gradona~elnik Zrewanina dr Mileta Mihajlov istakao je zadovoqstvo {to je u kratkom roku zavr{en kapitalni projekat za grad Zrewanin. - Do pro{log avgusta bili smo u velikoj brizi da li }e stara kotlarnica toplane uspeti da izdr`i grejnu sezonu, ili }e grad ostati bez grejawa, ali smo imali voqe i snage da zapo~nemo ovaj objekat, kao i obe}awe dato gra|anima da }emo novu kotlarnicu zavr{iti do po~etka ove sezone, {to smo i uradili. Sada imamo kotlarnicu koja je kapaciteta 70 megavata, a time smo obezbedili stabilno i efikasno grejawe za na{ grad u narednih desetina godina – rekao je gradona~elnik Mihajlov, napomiwu}i da }e samo u toku ove godi-

pendije za sredwo{kolce iznosi 4.000 dinara, a za studente 5.000 dinara – ka`e Kuzmanovi}. – Kada je pre pet godina op{tina donela odluku o stipendirawu u~enika i studenata odobreno je 40 stipendija, a iz godine u godinu pove}avamo sredstva za ove namene. Tako|e, subvenconi{e se i putovawe do {kole, a tu povlasticu koristi oko 100 sredwo{kolaca i 70 studenata. Uslov je da su korisnici de~ijeg dodatka i da su redovni |aci, odnosno da su studenti na buxetu. M. Sy.

Humanitarni rad u `i`i nekome mo`e biti od koristi: igra~ke, slatki{e, {kolski pribor, ode}u, obu}u i sli~no. Dejan Xini} je naglasio da je pokrenuta humanitarna akcija prikupqawa sedstava za kupovinu edukativnog materijala {kolama u zemqotresom ugro`enom Kraqevu. Novac se upla}uje na `iro ra~un, koji je otvorio Unicef kod Komercijalne banke, broj: 908-20501-70, poziv na broj: 400702-00700003240, a u rubrici svrha uplate upisati: 111 – pomo} {kolama u Kraqevu. „Kosmopolite” su najavile i snimawe filma o `ivotu Roma u Ba~kom Petrovom Selu, koji `ive u nehigijenskim uslovima. V. J.

11

SVE^ANO U CRKVI SVETE ANE

Predbo`i}ni koncert BELA CRKVA: Sedmi tradicionalni predbo`i}ni koncert, ~lanovi Pan~eva~kog srpskog crkvenog dru{tva po~eli su najsve~anijom od svih bo`i}nih pesama „Tiha no}”. Koncert je i ovoga puta odr`an u crkvi svete Ane i Joakima, a pored Pan~eva~kog dru{tva u~estvovao je i wihov podmladak i mladi muzi~ari u~enici muzi~ke {kole „Jovan Bandur” iz Pan~eva Sr|an Paunovi}, Dragana Popovi} i Sawa Mirkovi}. Na repertoru su se ovoga puta na{la dela Vlastimira Peri~i}a, Isidore Baji}, Johana Sebastijana Baha, \uzepa Tartinija,

Josifa Marinkovi}a, Dragana Veli~kovi}a, Kami Sen-Sansa, Vofganga Amadeusa Mocarta, anonimnih autora i po jedan ukrajinska, ruska i katalonska pesma. Horovo|e su bile Vera Carina za Pan~eva~ko srpsko peva~ko dru{tvo i Qiqana Jo{i} za podmladak. Doma}in predbo`i}nog koncerta je i ove godine bila Rimokatoli~ka `upa ured Svete Ane, pokroviteq Skup{tina op{tine Bela Crkva, a organizacija i realizacija je, kao i uvek do sada, bila poverena Josipu Veberu. M. V.

ne biti u{te|eno sto miliona dinara na grejawu. Direktor JKP „Gradska toplana”u Zrewaninu Vladimir Te{i} kazao je da su razlozi zbog kojih je doneta odluka o gradwi nove kotlarnice to {to grad nije imao sopstvene izvore toplotne energije, kao i visoka cena isporu~ene toplotne energije. Izgradwa nove kotlarnice zapo~eta je maja ove godine. Lokalna samouprava u~estvovala je u investiciji sa 153 miliona dinara,15 miliona izdvojilo je preduze}e „Gradska toplana”, dok je ostatak sredstava, 235 miliona, obezbe|en iz nema~kog investicionog fonda. Ono {to o~ekuje gra|ane Zrewanina, po re~ima gradskih ~elnika, jeste izgradwa magistralnog vrelovoda, rekonstrukcija podstanica, ~itave infrastrukture grejawa, u okviru ~ega, kako je istaknuto, o~ekuju veliku pomo} Vlade Vojvodine, kao {to je to bilo i do sada. @. B.

Javna tribina PUPS BE^EJ: Aktuelni polo`aj svih penzionera, zatim Predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu i situacija u samoj partiji, bile su teme o kojima se govorilo na javnoj tribini, koju je organizovala Op{tinska organizacija PUPS Be~ej. Skup je odr`an u velikoj sali Gradske ku}e, pred vi{e od sto ~lanova. Prisutne je pozdravio i ukratko prezentirao nezavidno stawe penzionera u najve}oj potiskoj op{tini, predsedik organizatora Aleksandar Vrsajkov. Sagovornici tribine bili su {ef poslani~ke grupe PUPS u republi~kom parlamentu Momo ^olakovi}, potpredsednik PUPS Milan Kora} i predsednik Pokrajinskog odbora PUPS Miroslav [panovi}. Gosti iz obli`weg Vrbasa su izneli svoja iskustva u radu, a aktivni ~lan be~ejske organizacije Milan Kubat se kriti~ki osvrnuo na aktuelno stawe u be~ejskoj privredi i polo`aj penzionera. V. J.

„Justina, sestra moja...” NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tne Novi Be~ej, organizuje sutra gostovawe glumaca Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina, koji }e se qubiteqima pozori{ta predstaviti komadom „Justina, sestra moja...” Malgor{ale Mra~kovske u prevodu Tawe Mileti} i u re`iji Ivana Vukovi}a. Predstava }e po~eti u 19,30 sati, a ulaz je 250 dinara. M. K.


12

CRNA HRONIKA

sreda15.decembar2010.

DNEVNIK

VLASNICA PRODAVNICE U KIKINDI RUKAMA SAVLADALA PQA^KA[A

Jadranka se nije upla{ila pi{toqa Jadranka Vujin iz Kikinde pokazala je izuzetnu hrabrost i spre~ila pqa~ku prodavnice „Bazar“. Kobnog dana, 3. decembra, kada je naoru`ani pqa~ka{ re{io da mu meta bude mini-market u Kara|or|evoj ulici, bila je sedmogodi{wica rada prodavnice. Pqa~ka{ je s pi{toqem i fantomkom na licu u{ao u prodavnicu oko 18 sati. Jadranka se, me|utim, nije upla{ila, nego je pomislila da je re~ o {ali nekog od prijateqa koji su znali da je tog dana sedam godina od kada je prodavnica otvorena. – Primetila sam da je re~ o mla|oj i mr{avoj osobi, visine oko 185 centimetara. Kada je poku{ao da mi iz levog xepa radne bluze izvadi kqu~ od kase, shvatila sam da nije re~ o {ali – pri~a jo{ uvek uzbu|ena Jadranka Vujin. – Ono {to se desilo tog trenutka ne mogu da objasnim, rukom sam refleksno uhvatila cev pi{toqa koji je bio uperen u mene. Odmah potom, po~ela

sam da vi~em supruga koji je bio u magacinu. Vikala sam da je lopov u prodavnici. Kada je ~uo da nisam sama, lopov me je pustio i otr~ao iz prodavnice. I suprug Goran pomislio je u prvi mah da je re~ o bezazlenoj kra|i, ali kada je shvatio da je posredi ne{to mnogo ozbiqnije, pozvao je policiju koja je do{la na mesto doga|aja, obavila uvi|aj i traga za po~iniocem. – U radwi su se de{avale sitne kra|e `vaki, ~okoladica i sitne robe, ali nikad niko nije poku{ao da ukrade novac – ka`e Jadranka. – Vi{e puta lopovi su poku{avali da razvale vrata, ali nije im to uspelo. Hrabra prodava~ica spre~ila je lopova da opqa~ka prodavnicu „Bazar“, ali te iste ve~eri maskirani razbojnik opqa~kao je prodavnicu u Ulici vojvode Putnika i odneo 20.000 dinara, tako da je lako mogu}e da se radi o istoj osobi. A. \uran

OSUMWI^ENI ZA GNUSNO DELO U BUDISAVI

Mobilnim telefonom snimana obquba nad {estogodi{wakom? Novosadska kriminalisti~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv dvojice maloletnika iz Budisave, osumwi~enih da su po~inili obqubu nad detetom, a protiv Jano{a K. (1992) iz istog mesta za krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog sadr`aja i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju.

Maloletni~ki tandem se tereti da je 9. i 11. decembra uve~e odlazio kod Jano{a, gde je ~inio obqubu nad detetom, dok je ovaj to snimao mobilnim telefonom, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Kako nezvani~no saznajemo, sumwa se da je delo po~iweno nad {estogodi{wakom. M. V.

PRONA\ENI OSUMWI^ENI ZA SERIJU PROVALNIH KRA\A U BANATSKOM ARAN\ELOVU

Petorka ~erupala nenastawene ku}e

Banatsko Aran|elovo

Intenzivnim radom pripadnika Policijske stanice u Novom Kne`evcu rasvetqena je serija provalnih kra|a, izvr{enih od 15. novembra do po~etka decembra u nenastawenim ku}ama u Banatskom Aran|elovu. Protiv Dalibora J. (1992), Gorana K. (1991), maloletnih A. J. (1995), D. D. (1992) i P. P. (1994), svi iz Banatskog Aran|elova, policija je podnela kri-

vi~ne prijave zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili vi{e te{kih kra|a. Oni se sumwi~e da su provaqivali u nenaseqene ku}e iz kojih su odnosili poku}stvo, demontirali i odnosili elektromotore s ve{-ma{ina i fri`idera, a odnosili su i kablove i druge predmete koje su pronalazili prilikom premeta~ine. M. Mr.

PO@AR U NOVOM KNE@EVCU

Planuli gara`a, motokultivator i alat U Novom Kne`evcu, u gara`i privatne ku}e A. B. u Ulici Rajka Lovadinova, preksino} oko 18.20 ~asova do{lo je do po`ara, koji je najverovatnije izazvao vlasnik dok je brusio i vario u gara`i. Brzom intervencijom Vatrogasne jedinice Novi Kne`evac po`ar je uga{en i spre~e-

no wegovo daqe {irewe na druge objekte. U po`aru nije bilo povre|enih, a izgoreli su deo krovne konstrukcije, motokultivator i alat, a po saop{tewu policije, materijalna {teta procewena je na oko 95.000 dinara. M. Mr.

Prodavnica na meti lopova

Jadranka Vujin

„VIKILIKS” O HAP[EWU BIV[EG PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE

Samo trojica znala za pra}ewe Karayi}a Hap{ewe Radovana Karaxi}a usledilo je posle jednomese~nog pra}ewa mre`e podr{ke, i samo su tri ~oveka znala o toku operacije – tu`ilac Vladimir Vuk~evi}, direktor BIA-e Sa{a Vukadinovi} i Miki Raki}, savetnik predsednika Borisa Tadi}a, objavqeno je na sajtu „Vikiliksa“. U diplomatskoj depe{i poslatoj 22. oktobra 2008. godine Stejt dipartmentu iz ameri~ke ambasade u Beogradu, navodi se da je Dejan Mihov, tada{wi {ef predstavni{tva Ha{kog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA-i potpuno druga~ija otkad je Sa{a Vukadinovi} do{ao na weno ~elo jer je saradwa s beRadovan Karayi} u vreme skrivawa ogradskom podru`nicom Tribunala znatno poboq{ana. uhap{en na tlu Srbije da bi se „Mihov je rekao da je Bulatopokazalo da se u Srbiji po{tuje vi} (Rade, raniji direktor zakon“, dodaje se u depe{i. BIA-e) uvek izvrdavao obaveze Ambasada SAD u Beogradu izi davao neproverene informave{tava Stejt dipartment i o cije. Uporno je izbegavao da odtome da u Demokratskoj stranci govori na Mihovqeva pitawa o postoji politi~ka voqa za zatome da li je BIA prikupila kqu~ewe saradwe s Ha{kim uzorke DNK ili otiske prstiju tribunalom i prenosi re~i tutokom istraga o Karaxi}evom `ioca za ratne zlo~ine Sini{e boravi{tu“, pi{e u depe{i koju Va`i}a da je nekada{wi miniprenosi „Glas Srpske“. star policije Dragan Jo~i} U poruci iz ambasade SAD u (DSS) „me{ao politiku u saradBeogradu se isti~e da su se i wewu s Hagom“. ni kontakti s BIA-om otkad je Navodi se i to da je posle upravqawe preuzeo Vukadinohap{ewa Radovana Karaxi}a vi}, tako|e poboq{ali. ostvaren zna~ajan napredak i „On je uvek srda~an prilikom da je prekograni~na saradwa i poseta zvani~nika ameri~ke amrazmena informacija s NATObasade i isti~e da `eli da bude ovim snagama u BiH tako|e posiguran u to da }e Mladi} biti boq{ala mogu}nosti Vlade

Srbije ze ispuwavawe ha{kih obaveza. „Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Da~i}a rekao nam je da je Bulatovi} {est meseci pre formirawa nove vlade dobio informaciju o Karaxi}evom boravi{tu, ali nije ni{ta u~inio povodom toga, prvenstveno zbog ideolo{ke bliskosti Ko{tunice i Karaxi}a, i zbog mawka me|unarodnog pritiska“, pi{e u depe{i. U tom dokumentu se navodi da su posle Karaxi}evog hap{ewa, Tadi}, Rasim Qaji}, Vuk~evi} i drugi zvani~nici javno govorili o va`nosti hap{ewa preostalih begunaca, ne samo iz pragmati~nih razloga nego i zbog potrebe za pomirewem s pro{lo{}u.

Direktor Saveta za koordinaciju saradwe s Ha{kim tribunalom Du{an Igwatovi} je, kako se navodi, ambasadu SAD informisao o tome da Vlada planira seriju rasprava o doga|ajima iz devedesetih godina pro{log veka i va`nosti rada Ha{kog tribunala, i istakao da }e u to biti te{ko ubediti mnoge Srbe, s obzirom na pu{tawe iz ha{kog zatvora Nasera Ori}a i Ramu{a Haradinaja. U depe{i iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da }e najte`i zadatak vlade biti pobediti senzacionalisti~ke i nacionalisti~ke sadr`aje koje objavquju tabloidi, koji uglavnom imaju najve}u mo} u oblikovawu javnog mi{qewa. [ef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je rekao dr`avnoj sekretarki SAD Hilari Klinton da se srpskim liderima ne mo`e verovati da }e ispuniti obe}awa i da jedno govore u li~nom kontaktu, a drugo javnosti, navodi se u ameri~koj diplomatskoj depe{i, koju je objavio „Vikiliks“. Depe{a je, pod oznakom „poverqivo“, 28. jula 2009. poslata ambasadama SAD u Hagu, Beogradu i misijama u UN i NATO-u. Klintonova i Ferhagen su, 14. jula 2009. godine, razgovarali o na~inima za objektivnu procenu saradwe Beograda s Ha{kim tribunalom, prenosi bawalu~ki list navode „Vikiliksa“. (Tanjug)

APELACIONI SUD U BEOGRADU UKINUO PRESUDU MIQANU RAI^EVI]U

Policajcu novo su|ewe za ubistvo fudbalera Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je biv{i pripadnik Interventne jedinice policije Miqan Rai~evi} osu|en na sedam godina zatvora zbog ubistva \or|a Zari}a na Novom Beogradu 19. marta 2009. godine, i nalo`io novo su|ewe. Istom odlukom, koja je objavqena na sajtu Apelacionog suda, Rai~evi}u je produ`en pritvor do daqe odluke Vi{eg suda u Beogradu koji }e mu ponovo suditi.

„Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivi~nog postupka jer u obrazlo`ewu postoji znatna protivure~nost izme|u onoga {to se navodi u razlozima presude o sadr`ini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, pa je na taj na~in i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe“, navodi se u obrazlo`ewu Apelacionog suda. Ukinutom presudom Rai~evi} je bio osu|en jer je 19. marta

2009. godine na Novom Beogradu ubio Zari}a. Za ovo delo zapre}ena je kazna zatvora od pet do 15 godina. U optu`nici se navodi da je policijska patrola u kojoj je bio Rai~evi} posle vi{e neupelih poku{aja uspela da u ranim jutarwim ~asovima zaustavi vozilo koje je pro{lo na crveno svetlo. Fudbaler „Resnika“ Zari} sedeo je na mestu suvoza~a, a Rai~evi} je, kako se navodi u optu`nici, do wega do{ao s repetiranim slu`benim pi{toqem.

Policajac je bio ura~unqiv, svestan svog dela, a u mladi}a je pucao s vrlo male udaqenosti, pokazali su nalazi ve{taka-balisti~ara, navodi se u optu`nici. Neposredno posle ovog incidenta policija je saop{tila da je Zari} ubijen nakon policijske potere po{to se opirao hap{ewu jer nije `eleo da iza|e iz vozila i otimao se s policajcem oko pi{toqa. Zari} je zadobio povrede glave, od kojih je preminuo na licu mesta, a smrt je konstatovao de`urni lekar. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda15.decembar2010.

13

AVIO-BOMBE NA NOVOSADSKOM GRADILI[TU OD PETKA SE POJAVQUJU KAO PE^URKE

Na|eno jo{ 20 avio-projektila Jo{ 20 avio-bombi prona|eno je ju~e na gradili{tu oko 300 metara iza novosadskog supermarketa "Tu{", u produ`etku Bulevara Slobodana Jovanovi}a na Jugovi}evu. Pre ovog posledweg otkri}a, bager je svojom ka{ikom u petak naleteo na tri i u ponedeqak na jo{ osam istih projektila. Kako se, po svoj prilici, radi o ostacima skladi{ta ovih nema~kih naprava iz Drugog svetskog rata, koje je bi-

lo sme{teno na vojnom kompleksu "Jugovi}evo", pripadnici Odseka za krim-tehniku i protivdiverzionu za{titu novosadske Policijske uprave danas }e pretra`ivati ovu lokaciju da bi je potpuno o~istili za gra|evinske radove. Kako je ju~e za "Dnevnik" rekao {ef pomenutog odseka Tomislav Matovi}, u toku je analiza ampula iz ovih bombi da bi se utvrdio wihov ta~an sastav,

TU@ILA[TVO ZA RATNE ZLO^INE

[estoro optu`eno za skrivawe @upqanina – Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine podiglo je ju~e optu`nicu protiv {estoro osumwi~enih za skrivawe ha{kog optu`enika Stojana @upqanina od maja 2002. do juna 2008. godine – izjavio je zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}. – Optu`nica je podignuta protiv Koviqka Lovrea (56), Mla|ena Marjanovi}a (57), Vinke Marjanovi} (55), Slobodana Koprivice (64), Milorada Koprivice (57) i Nikole Tepi}a (59).

Stojan @upqanin

On je dodao da optu`nica sadr`i kompletnu mapu @upqaninovog skrivawa u vreme dok je bio u bekstvu. – Akcioni tim utvrdio je da se @upqanin skrivao na 26 mesta u Srbiji i da je boravio

u Moskvi, Parizu i Lagosu u Nigeriji – rekao je Vekari}. @upqanin je tokom skrivawa koristio la`na dokumenta na ime Branislav Vukadin, koje je dobio preko izbegli~ke legitimacija kao izbeglica iz Bosne. Nakon {to je uspeo da pobegne organima gowewa u Ni{u u januaru 2008, @upqanin odlazi u Pan~evo, gde je dobio uto~i{te od optu`enog Tepi}a, u ~ijem stanu na petom spratu zgrade broj 5 u Dunavskoj ulici u Pan~evu je i uhap{en 11. juna 2008. godine. U trenutku kada su pripadnici MUP-a i BIA-e opkolili zgradu, u stanu nije bilo nikoga od peto~lane porodice Tepi}, ali je na poziv policije vlasnik, ina~e biv{i reprezentativac Jugoslavije u ragbiju Nikola Tepi}, do{ao i otkqu~ao stan. Po nezvani~nim informacijama, u trenutku hap{ewa @upqanin nije bio sam u stanu. Iako je bio naoru`an, tokom hap{ewa nije pru`io otpor. Zamenik tu`ioca je napomenuo da je u toku pretkrivi~ni postupak protiv jo{ 22 osobe koje su @upqaninu pomagale u skrivawu na teritoriji centralne Srbije. Stojan @upqanin je bio na~elnik centra bezbednosti u Bawaluci tokom rata u BiH. Tribunal je @upqanina optu`io 1999. za zlo~ine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima tokom 1992. godine. E. D.

LIDER RADIKALA OBJAVIO JU^E U HAGU

[e{eq predla`e deset svedoka Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq izjavio je ju~e u Ha{kom sudu da }e u nastavku procesa izvesti deset svedoka, dok je Tu`ila{tvo saop{tilo da vi{e ne}e zvati svedoke.

[e{eq je na statusnoj konferenciji rekao da je spreman da su|ewe po~ne odmah nakon Nove godine i da }e sudu predati podnesak s izjavama svedoka koje namerava da podnese. Tu`ila{tvo je saop{tilo da vi{e ne}e zvati svedoke, ve} }e svoje dokaze izneti pisanim putem. – Ja sam spreman da predam svoj podnesak i obelodanio bih izjave deset svedoka koje imam nameru da pozovem, tako da bi te izjave mogle da se prevedu do Nove godine i ja }u biti spreman za su|ewe prvih dana januara – rekao je [e{eq. On je od sudskog ve}a zatra`io i da wegovi pravni savetnici iz Beograda borave u Hagu, i da im Tribunal obezbedi putne tro{kove, dnevnice i hotelski sme{taj. (Tanjug)

na ~emu radi novosadski odsek Nacionalnog kriminalisti~ko-tehni~kog centra MUP-a. On je ranije izjavio za na{ list da se ne radi o projektilima napuwenim klasi~nim eksplozivom ve} hemijskim supstancama koje se aktiviraju udarom, nakon ~ega usled stvorenog pritiska dolazi do eksplozije. Prona|ene bombe bi}e uni{tene ovih dana na vojnom poligonu u Nikincima.

Na mestu gde su prona|eni projektili u vreme svetskih ratova bili su vojni aerodromi, a u toku NATO-ovog bombardovawa vi{e puta je ga|ana iz vazduha obli`wa kasarna. Sada su na ovoj lokaciji pored gradili{ta, nove neuseqene vi{espratnice u nasequ nazvanom Sun~ana strana, ~iju gradwu je investirala Republi~ka gra|evinska direkcija. M. V.

IZVE[TAJ SPECIJALNOG IZVESTIOCA SAVETA EVROPE O STRADAWU KOSOVSKIH SRBA

Dik Marti: Ha{im Ta~i na ~elu trgovine organima Kosovski premijer Ha{im Ta~i bio je na ~elu grupe koja se bavila trgovinom qudskim organima, drogom i oru`jem, navodi se u izve{taju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, u ko-

Dik Marti

gde su ubijeni zbog svojih bubrega, navodi britanski list. "Po{to i kada je potvr|eno da su hirurzi za transplantaciju na polo`aju i spremni da operi{u, zatvorenici su izvo-

Optu`be za trgovinu organima prvi put su se pojavile 2008. u kwizi biv{e glavne tu`iteqice Ha{kog suda Karle del Ponte, u kojoj se navodi da su weni saradnici proveravali iz-

Tzv. `uta ku}a u kojoj su va|eni organi

ji je britanski list "Gardijan" imao uvid. U izve{taju, sa~iwenom posle dve godine istrage, isti~e se da su "Ta~i i drugi ~lanovi 'Dreni~ke grupe' u obave{tajnim izve{tajima dosledno imenovani kao 'kqu~ni igra~i' u kosovskim strukturama organizovanog kriminala, 'nalik mafiji'". Ta~i je u Martijevom izve{taju ozna~en kao "bos" kriminalne mre`e koja je po~ela kriminalno delovawe posle rata 1999. i imala uticaja na vlast od tada. Tokom rata i gotovo godinu dana posle, Ta~ijeve snage su sprovodile osvetu nad Srbima, Romima i etni~kim Albancima optu`enim za "saradwu s neprijateqem", navodi "Gardijan" pozivaju}i se na izve{taj. Kosovski premijer i jo{ ~etiri pripadnika "Dreni~ke grupe" navedeni su u izve{taju da su sprovodili "ubistva, pritvarawa, premla}ivawa i ispitivawa". Ta~ijeva "Dreni~ka grupa" nosi najvi{e odgovornosti za adhok zatvore i sudbinu onih koji su u wima dr`ani. Me|u wima je grupa zatvorenika koji su preba~eni u zatvor severno od Tirane,

|eni iz 'bezbedne ku}e' pojedina~no, kolektivno ubijani od ruke pripadnika OVK, a wihova tela brzo prebacivana u kliniku za operacije", navodi se u izve{taju.

ve{taje da su organi oko 300 Srba zato~enih u tzv. `utoj ku}i na severu Albanije prodati stranim klinikama. Marti je u izve{taju kriti~an prema zapadnim silama zbog

Vekari}: Velika pobeda na{e dr`ave – Izve{taj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija u kojem je vo|e Oslobodila~ke vojske Kosova optu`io da su 1999. godine organizovali otimawe qudi kojima su u Albaniji va|eni organi, predstavqa veliku pobedu na{e dr`ave u borbi za istinu i pravdu – izjavio je ju~e zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} Tanjugu. – Zahvajuju}i pomo}i i autoritetu predsednika Srbije Borisa Tadi}a i zalagawu i upornosti pravosudnih organa, do{li smo do ove pobede i vratili nadu porodicama `rtava – otetih i nestalih. Vekari} je izrazio o~ekivawe da }e taj izve{taj, koji je "izuzetno pozitivan", inicirati otvarawe brojnih istraga o trgovini qudskim organima, kako na Kosovu, tako i u Albaniji, ~iji su pravosudni organi godinama ignorisali apele za re{avawe tog slu~aja. Napomiwu}i da su u izve{taju kori{}eni brojni dokazi do kojih je u svojoj istrazi do{lo srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, Vekari} je istakao da na{a istraga o trgovini qudskim organima dobro napreduje. Isti pojedinci s Kosova i stranci ume{ani u ubistva su povezani sa slu~ajem "Medikus", dodaje se u izve{taju, prenosi "Gardijan".

toga {to visoke kosovske "figure", ukqu~uju}i Ta~ija, nisu odgovarale za zlo~ine. U izve{taju se kritikuje "nestalna politi~ka voqa dela me|una-

rodne zajednice da efikasno krivi~no goni biv{e lidere OVK". "Znaci dosluha izme|u kriminalne klase i nosilaca najvi{ih politi~kih i institucio-

Ha{im Ta~i

nalnih funkcija su brojni i previ{e ozbiqni da bismo ih ignorisali", zakqu~uje se u Martijevom izve{taju, i dodaje da je "osnovno pravo gra|ana Kosova da znaju istinu, celu istinu, i tako|e neophodan uslov za pomirewe me|u zajednicama". U izve{taju, koji se poziva na ameri~ki Federalni istra`ni biro (FBI) i druge obave{tajne slu`be, stoji da su agencije koje se bave borbom protiv krijum~arewa narkotika u najmawe pet dr`ava "imenovale Ha{ima Ta~ija i druge ~lanove wegove 'Dreni~ke grupe' da su sproveli nasilnu kontrolu nad trgovinom heroinom i drugim narkoticima". "Ispitao sam te raznovrsne i obimne izve{taje sa zaprepa{}ewem i ose}ajem moralne sramote", navodi {vajcarski senator u izve{taju. Marti, kao izvestilac Saveta Evrope, u ~etvrtak }e u Parizu predstaviti izve{taj evropskim diplomatama iz 47 dr`ava ~lanica. Ukoliko izve{taj bude usvojen, Parlamentarna skup{tina SE }e o wemu raspravqati krajem januara. (Tanjug)

POKU[AJ DRAGANA VASIQKOVI]A DA IZ AUSTRALIJE IZBEGNE IZRU^EWE HRVATSKOJ

Nova `alba Kapetana Dragana Dragan Vasiqkovi}, poznatiji kao Kapetan Dragan, koga Hrvatska sumwi~i za ratni zlo~in i tra`i od Australije wegovo izru~ewe, podneo je jo{ jednu `albu australijskom Saveznom sudu u poku{aju da spre~i svoje izru~ewe Hrvatskoj, izve{tavaju mediji u Australiji, a prenose hrvatski elektronski mediji. O~ekuje se da Savezni sud o wegovoj `albi donese odluku 2. februara slede}e godine, a mediji

pretpostavqaju da je ovom `albom Vasiqkovi} iscrpeo sve svoje pravne mogu}nosti da izbegne izru~ewe i da }e to biti wegov posledwi poku{aj da isposluje pu{tawe na slobodu. Nakon {to je u maju Visoki sud odobrio wegovo izru~ewe, kona~nu odluku o izru~ewu Vasiqkovi}a, koji se u Australiji kao wen dr`avqanin koristi imenom Denijel Sniden, done}e ministar unutra{wih poslova

Brendan O'Konor. Zbog ove `albe ministar ne}e doneti odluku jo{ neko vreme, odnosno dok traje postupak pred Saveznim sudom, {to je potvr|eno i iz wegovog kabineta. Hrvatska je zahtev za izru~ewe Australiji uputila 2006, na osnovu ~ega je Vasiqkovi} uhap{en u januaru 2007. godine, pri ~emu je, uz prekide, najve}i deo vremena proveo u pritvoru. Vasiqkovi} se kao komandant do-

brovoqa~kih srpskih jedinica Krajine sumwi~i za ratne zlo~ine nad zarobqenim hrvatskim vojnicima i policajcima u zatvoru u Kninu u leto 1991. godine i kampu za obuku u selu Bru{ka kod Benkovca u severnoj Dalmaciji u februaru 1993, kao i za ratni zlo~in protiv civila zbog napada na hrvatska sela oko Gline na Baniji krajem leta 1991. godine. (Tanjug)


14

sreda15.decembar2010.

TRADICIONALNE METODE LE^EWA SVE POPULARNIJE I KOD NAS

Iglice umesto pilula Otkako je pre dve godine alternativna medicina i kod nas priznata kao legalan na~in le~ewa, sve je ve}i broj pacijenata koji `ele da se, umesto konvencionalnim lekovima, le~e tradicionalnim metodama. Naime, Zakon o zdravstvenoj za{titi prvi put je prepoznao tradicionalnu medicinu, a izradom pravilnika i standarda za ovakvo le~ewe omogu}ava se wen ulazak u zdravstvene ustanove. U prethodne dve godine Ministarstvo zdravqa je izdalo 22 dozvole za primenu ove medicine u dr`avnim ustanovama, a zeleno svetlo dobilo je i 150 privatnih ordinacija. Ajurveda, joga, reiki, akupunktura, homeopatija, kvantna medicina, fitoterapi-

ja, hiropraktika, makrobiotika... samo su neke od alternativnih metoda le~ewa koje su od sredine 2008. godine zvani~no dostupne i gra|anima Srbije. Neke od wih primewuju se i u dr`avnim zdravstvenim ustanovama – naj~e{}e akupunktura. Danas se gra|ani mogu opredeliti za to da li }e se le~iti uz

cencu za rad. Ovo je ujedno i garancija da se u zdravstvene ustanove ne}e uvu}i nadrilekarstvo, koje je u deceniji krize na na{im prostorima bilo u procvatu. Evropa bele`i razli~ita iskustva s ukqu~ivawem tradicionalne medicine u sistem zdravstvene za{tite. Tako se u pojedinim zemqama alternativnom medicinom mogu baviti i qudi iz nemedicinske struke. U Rusiji, gde su alternativne metode le~ewa veoma popularne, postoje i specijalne {kole u kojima se u~e razne ve{tine i tehnike ove medicine, a wihovi polaznici, iako se nazivaju lekarima, nisu u obavezi da zavr{e i medicinski fakultet. Me|u-

tim, stav na{e zdravstvene vlasti je, kao i struke, da se le~ewem qudi mogu baviti samo lekari koji osim zavr{enog medicinskog fakulteta, imaju i zavr{enu specijalizaciju neke od metoda le~ewa alternativne medicine ili koji mogu dokazati lekovitost lekova i metoda koje primewuju.

Vekovna iskustva Iza tradicionalne medicine stoje vekovna iskustva, a uz to nisu zanemarqivi ni tro{kovi le~ewa, imaju}i u vidu da je le~ewe biqem ili homeopatijom neuporedivo jeftinije nego standardni klini~ki tretman. Na to ukazuju i istra`ivawa sprovedena u Engleskoj i Americi koja su pokazala znatne u{tede u potro{wi lekova, broju laboratorijskih analiza, specijalisti~kih pregleda i poseta lekarima op{te prakse, pri ~emu su ne`eqene posledice bile gotovo ravne nuli. pomo} konvencionalne medicine ili tradicionalne medicine, bilo da se radi o lekovima i metodama koje su primewivali na{i preci ili onim na~inima le~ewa koji su stigli iz dalekih krajeva sveta. Ali, svako ko `eli da le~i pacijente nekom od ovih metoda mora da ispuni stroge kriterijume. Pre svega, mora da ima zavr{en medicinski fakultet, da obezbedi neophodne uslove za rad i na osnovu procene Stru~nog odbora o opravdanosti bavqewa tradicionalnom medicinom, da od Ministarstva zdravqa dobije li-

Zagovornici alternativne medicine isti~u da je ona ne{kodqiva, jeftinija i delotvornija od zvani~ne, kao i da je wena prednost i u tome {to ne le~i bolest ve} pacijenta. Zna~aj zvani~ne, konvencionalne medicine se ne pori~e, {tavi{e, apeluje se na kombinovano le~ewe da bi se ostvarili {to boqi rezultati terapije. Ukqu~ivawem tradicionalnog le~ewa u terapiju u zdravstvenim ustanovama omogu}ava se pacijentima da se odlu~e za onaj postupak koji im vi{e odgovara. J. Barbuzan

PROTOKOL O POSTUPAWU LEKARA SA @ENAMA KOJE TRPE NASIQE

Va`no je sve zabele`iti

Nasiqe nad `enama je veoma rasprostrawena pojava u Srbiji, a 78 odsto wih se ne obra}a institucijama za pomo}, re~eno je ju~e na predstavqawu protokola Ministarstva zdravqa o postupawu lekara sa `enama koje su izlo`ene nasiqu. Direktorka Centra za promociju zdravqa `ena Stanislava Ota{evi} rekla je da protokol defini{e procedure u zdravstvenim ustanovama, precizira ulogu zdrastvenih radnika u zbriwavawu i validnu medicinsku dokumentaciju. Ona je navela da je va`no da lekar sve zabele`i i dokumentuje, kao i da uputi `enu na daqe preglede ako je to potrebno, kao i da slu~aj prijavi nadle`nim institucijama. Po

wenim re~ima, samo 30 odsto `ena prijavquje telesne povrede, a 36 odsto povreda zahteva hospitalizaciju. Stanislava Ota{evi} je navela da je protokol predstavqen u 25 domova zdravqa u Srbiji i da je sprovedena obuka medicinskih radnika, a da je tim dokumentom predvi|eno da izbrani lekar detaqno proceni bezbednost `ene ukoliko se ispostavi da se suo~ava s nasiqem i da dokumentuje weno zdravstveno stawe. Potom, kako je kazala, treba da je uputi na daqe specijalisti~ke preglede ako je to potrebno i objasni joj koja su wena prava prilikom obra}awa policiji ili centrima za socijalni rad i drugim ustanovama koje su du`ne da je za{tite.

DRU[TVO

DNEVNIK

SEMINAR O HOLOKAUSTU

O zlo~inima progovaraju deca Muzej holokausta Vojvodine, budu}i arhivsko-dokumentacioni centar, bi}e izgra|en u Novom Sadu, najavila je ju~e saradnica Centra „Simon Vizental“ Ana Frenkel. Govore}i na seminaru o holokaustu u Skup{tini Vojvodine, ona se zahvalila Pokrajinskom fondu za kapitalna ulagawa na odobrenom novcu za izgradwu muzeja, i dodala da }e uloga ovog zdawa biti o~uvawe uspomene na holokaust za budu}e generacije, kroz stalne izlo`be i seminare. – Va`no je se}ati se zlo~ina holokausta zbog na{e dece jer generacije o~eva, na direktan ili indirektan na~in u~esnici i svedoci, }ute, a o zlo~inama progovaraju deca – rekao je predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i, otvaraju}i seminar. – Holokaust, kao najsistemati~niji ikada po~iweni poku{aj sprovo|ewa potpunog genocida, nosi univerzalnu poruku da ksenofobija, rasizam i antisemitizam mogu dovesti do nasiqa i zverstava nezamislivih razmera i da svako dru{tvo, ma koliko bilo kulturno i nau~no napredno, mo`e postati kriminalno onog trenutka kada izgubi sposobnost razlikovawa pravde od nepravde. On je negodovao zbog toga {to se danas u kwi`arama u Srbiji u slobodnoj prodaji mo`e na}i vi{e od 100 publikacija s antisemitskim sadr`ajem, i upozorio na to da dru{tvo ne sme da `muri pred takvim ksenofobi~nim pojavama koje mogu voditi u nasiqe. – Holokaust je uvek zlo~in dr`ave koja je spremna da mobili{e sve svoje resurse da bi uni{tila jedan narod. Ne postoje vekovne mr`we, nego samo dr`avne politike koje manipuli{u predrasudama i duboko usa|enim strahovima od drugih. Put ka izba-

vqewu nije samo suo~avawe ve} i rad na pro{losti, koji je dug, bolan i vi{egeneracijski proces, ali `rtve imaju pravo na dostojanstvo, istinu, pravdu i obe{te-

~ak i va`nije danas nego pre 40 godina i da }e kroz 10-20 godina biti jo{ va`nije, jer generacije koje nam iz li~nog iskustva mogu ispri~ati {ta su pre`ivele po-

Zurof: Pobe|eno poricawe holokausta Poznati lovac na naciste Efraim Zurof je istakao da je jevrejski narod opstao zahvaquju}i se}awima kojima ~uvaju svoju budu}nost jer nacisti nisu `eleli samo da ih pobiju nego i da izbri{u sve {to upu}uje na wihovo postojawe. On je izrazio zadovoqstvo {to je poricawe holokausta pobe|eno kao pokret jer je holokaust najboqe dokumentovani genocid u ~ove~anstvu, {to je onemogu}ilo ovaj novi vid antisemitizma. – Holokaust izu~avamo zato {to to nije cunami, vulkan, zemqotres ili neka druga prirodna katastrofa. To je bila katastrofa qudskih bi}a koja su ubijala druga qudska bi}a zbog razli~ite religije i tradicije. I zato, iako holokaust ima posebne lekcije za jevrejski narod, istovremeno sadr`i i va`ne lekcije za ~itav svet, koje }e, ukoliko se nau~e i ne zaborave, svet u~initi mnogo boqim mestom za `ivot – poru~io je Zurof. }ewe – istakao je predsednik pokrajinskog parlamenta. Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol je izrazio ube|enost da je u~ewe o holokaustu

lako nestaju, ba{ kao {to je sve mawe i `ivih a i daqe slobodnih po~inilaca zlo~ina, {to umawuje {ansu da budu privedeni pravdi i da se dana{wim i bu-

du}im generacijama poka`e da se zlo~in ne mo`e izvr{iti neka`weno. O holokaustu sa stanovi{ta verskih zajednica kojima pripadaju govorili su episkop ba~ki Irinej i nadbiskup beogradski Stanislav Ho~evar. Vladika Irinej se pri tom zalo`io za to da se pod holokaustom ne podrazumeva samo stradawe Jevreja nego i svih drugih nevinih `rtava nacisti~kog re`ima. Skrenuv{i pa`wu na to da su i nosioci komunisti~kog re`ima u Srbiji u prvim posleratnim godinama tako|e sprovodili represiju i masovna ubistva bez su|ewa, Irinej je konstatovao da su tada stradale i nevine `rtve, ali da je isto tako me|u pobijenima najvi{e bilo onih koji su direktno u~estvovali u nacisti~kim formacijama koje su po~inile zlo~ine nad Jevrejima, Srbima i drugim etni~kim grupama. Stoga se on, ne poku{avaju}i da opravda ni~ije streqawe bez su|ewa, usprotivio izjedna~avawu nacisti~ih i komunisti~kih zlo~ina, odnosno tog oblika terora s holokaustom. Podsetiv{i na to da je pokojni patrijarh Pavle svojevremeno o{tro osudio pojavu antisemitskih publikacija u Srbiji, Irinej je poru~io da je stav tradicionalnih crkava prema holokaustu jasan i nedvosmislen, ali da „crkva nema mehanizme da spre~i ekstremne pojedince i grupe, koji se predstavqaju kao autenti~ni hri{}ani a emituju maglovite konstrukcije koje mogu dovesti do ponavqawa zlo~ina“. A. G.

NAGRADE VLADE VOJVODINE

Priznawa |acima i wihovim mentorima I na kraju ove godine Vlada Vojvodine nagradi}e i pohvaliti najuspe{nije osnovce i sredwo{kolce i wihove mentore. Na sve~anosti u Vladi u petak }e nagrade primiti 31 darovit u~enik i wihovi mentori, a jo{ osmoro u~enika i mentora dobi}e specijalne pohvale za kontinuitet u postizawu vrhunskih rezultata na takmi~ewima, dok }e 114 u~enika i mentora pohvale primiti u svojim {kolama.

Za nagrade za izuzetne rezultate postignute na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu iz nauke, tehnike, umetnosti i sporta osnovce i sredwo{kolce predlagale su {kole, {kolske uprave Ministarstva prosvete, Pokrajinski centar za likovno vaspitawe dece i omladine, Muzi~ka omladina, Narodna tehnika, Sportski savez, univerzitetski profesori koji prate republi~ka takmi~ewa, Centar za razvoj i primenu nau-

ke, tehnologije i informatike i Centar za talente „Mihajlo Pupin“ iz Pan~eva. Vredne poklone i po 20.000 dinara za nagra|ene u~enike i po 12.000 dinara za wihove mentore obezbedili su ove godine banka Inteza, Komercijalna banka, Telekom, “Elektrovojvodina“, “Gradsko zelenilo“, „Vode Vojvodine“, Izdava~ka ku}a „Prometej“, Zavod za uxbenike i „Dnevnik – novine i ~asopisi“. D. D.

DR TIJANA PRODANOVI], NEUMORNA POPULARIZATORKA NAUKE

„Kosmi~ki dnevnik” krunisan antologijom Osvedo~eno vrsna promoterka i popularizatorka nauke, pre svega one „svoje“ – astronomije, dr Tijana Prodanovi}, docentkiwa na Departmanu za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, lane je, kao jedina iz Srbije, bila me|u 24 astronoma iz celog sveta odabranih da tokom cele 2009, Me|unarodne godine astronomije, u okviru globalnog projekta „Cosmic Diary“ („Kosmi~ki dnevnik“) pi{u blogove i popularne ~lanke o astronomskim temama. Ova dru`ina astronoma pokazala se veoma produktivnom i projekat je pro{ao izuzetno dobro, te su Me|unarodna astronomska zajednica i Ju`na evropska opservatorija, Foto: R. Hayi} poznatija kao ESO, odlu~ile da Tijana Prodanovi} {tampaju kwigu s odabranim tekkraja svemira“), objavqenoj pre stovima. nekoliko meseci, uz tekstove U ovoj svojevrsnoj antologiji astronoma iz SAD, Japana, Indosavremene astronomije celog svenezije, Brazila, Danske, Nema~ke, ta, pod nazivom „Postcards from the Holandije, Francuske, [panije, Edge of Universe“ („Razglednice s Italije i drugih dr`ava, je i

tekst na{e dr Tijane Prodanovi}. Kwiga, naravno, postoji i u elektronskoj verziji, link za wen sajt je: www.postcardsfromuniverse.org.

a po povratku u Srbiju, 2008. bila je pobednica u nacionalnoj, a druga u me|unarodnoj kategoriji u okviru takmi~ewa Labora-

U svojevrsnoj antologiji savremene astronomije celog sveta, pod nazivom „Postcards from the Edge of Universe“, uz tekstove astronoma iz SAD, Japana, Indonezije, Brazila, Danske, Nema~ke, Holandije, Francuske, [panije, Italije i drugih dr`ava, objavqen je i tekst na{e dr Tijane Prodanovi} Tijana Prodanovi} ima zvezadanu nau~nu karijeru od samog po~etka bavqewa wome. Diplomirala je astrofiziku u Beogradu, master i doktorske studije iz iste nauke zavr{ila na presti`nom Univerzitetu Ilinoj (SAD), gde je 2006. odbranila doktorsku disertaciju s nepunih 28 godina. Vratila se u Novi Sad i nastavila nau~nu i nastavni~ku karijeru na PMF-u. U Americi je dva puta osvajala nagradu za najboqeg nastavnika,

torija slavnih (FameLab) za najboqeg popularizatora nauke. Predsednica je Nau~nog odbora Astronomskog dru{tva „Novi Sad“, redovno dr`i nau~no-popularna predavawa iz astronomije i astrofizike, a i TV-publika mogla je u emisijama posve}enim popularizaciji nauke u`ivati u ve{tini, jednostavnosti i vrcavosti kojom Tijana Prodanovi} „raspakuje“ velike nau~ne teme. V. ^eki}


DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

sreda15.decembar2010.

DRU[TVENA (NE)BRIGA U BA^KOJ PALANCI

EPS I „SRBIJAGAS” POTRA@UJU MILIJARDE: SIROTIWA PLA]A, PRIVREDA I BOGATI IZVRDAVAJU

Nova, lepa i napu{tena zdawa Tek neko od gostiju primeti da u Ba~koj Palanci ima nekoliko lepih gra|evina, po~etih i pokrivenih, sa lepim fasada, koje propadaju. Ovda{wi narod kao da se privikao na takvu sliku i priliku, pa vi{e ni ne prime}uje velika zdawa koja kao da bodu o~i svima, pa i nadle`nima, i kao da vape da se posle skoro dve decenije neko seti da ih zavr{i. Pre ta~no 18 godina u centru varo{i, ali ipak sakrivena u dvori{tu uli~nih vi{pespratnica, po~ela je da ni~e lepa zgrada dugo najavqivanog pozori{ta. Zgrada sa preko hiqadu metara kvadratnih davno je dobila fasadu, krov, stolariju, ali je potom sve stalo. Izbio je sudski spor izme|u izvo|a~a radova i Op{tine. Sud je u toku, spomiwu se od{tetni zahtevi od par stotina miliona dinara, zgrada propada, a da iznutra nije ni ure|ena. I umesto da u woj `ivi pozori{te, da gostuju glumci iz velikih varo{i, ispalo je da je sama zgrada i sve {to se de{avalo sa wom i oko we postalo pozori{te, odnosno cirkus. U priobaqu Dunava, izme|u leve obale velike reke i zalivnog jezera „Tikvara“, pre petnaestak godina izgra|ena je i delimi~no pokrivena prelepa vila, a navodno je tada trebala da bude jedna od Upravnih zgrada tada{we Save-

Eh, to pozori{te...

Propadawe i danas traje, a novi sneg }e se useliti na oko hiqadu metara kvadratnih zdawa koje je, kako-tako, gra|eno sredstvima dr`ave, odnosno poreskih obveznika zne uprave carine. Carinici se nikada nisu uselili, izvo|a~ radova je ostavio krov da proki{wava, jer navodno invstitori nisu platili ni ono {to su uradili i sve je po~elo da propada. Propadawe i danas traje, a novi sneg }e se useliti na oko hiqadu metara kva-

dratnih zdawa koje je, kako tako, gra|eno sredstvima dr`ave, odnosno poreskih obveznika. Cela stvar se iskomplikovala i zavr{ila na sudu. Navodno, zemqi{te na kome je napravqena vila pripadalo je dru{tvenom, a sada Akcionarskom dru{tvu „Dunavprevoz“.

15

Tu su bili objekti te firme koji su poru{eni, a po privatizaciji novi vlasnici tra`e da se sve vrati u pre|a{we stawe. Ako neko mo`e da preseli vilu neka u~ini – ka`u oni koji tra`e ono {to su kupili. Propada i ogromna i prelepa zgrada Robne ku}e „Izbor“ koja se nalazi u samom centru Ba~ke Palanke. To je najboqi prodajni prostor u ovoj varo{i, a od nekoliko hiqada metara kvadratnih prodajnog prostora u funkciji je samo stotiwak kvadrata koje je izdato u zakup. Spratovi i ve}i deo prizemqa sa magacinima su prazni. I ovo zdawe je u sudskom sporu koji traje godinama. Parni~ewe traje i oko „Dunav“ ~arde pored Dunava, a re~ je o najstarijoj ~ardi u ovom delu toka velike reke kroz Vojvodinu. Sme{tena u blizini starog skelskog prelaza za Ilok u Hrvatskoj, a svega petnaestak minuta pe{a~ewa od centra grada tu`no izgleda onako zatvorena, napu{tena, prazna i oronula. A nekada se govorilo da onaj ko nije bio u ovoj ^ardi i nije srkao ribqi paprika{ nije ni bio u Ba~koj Palanci. Nadle`ni ka`u da je ~arda sudski pripala dr`avi, odnosno op{tini na upravqawe. ^ija je ovo briga, odnosno ko }e ovo platiti? M. Suyum

Dug dugujem, al’ ne `alim Vi{e od milijardu evra iznosi dug koji „Elektroprivreda Srbije“ i JP „Srbijagas“ neuspe{no potra`uju od korisnika svojih usluga! Daqa analiza govori da bi se samo od dugova EPS-u mogla napokon izgraditi famozna Termoelektrana „Kolubara B“, umesto {to se za to tra`e strani investitori. A po{to sli~na analogija va`i u drugim privrednim granama, ispada da para ima, samo {to ih treba naplatiti i potom po{teno usmeriti tamo gde su najpotrebnije i gde }e se investicije najbr`e vratiti. Me|utim, po{to naplata tapka u mestu, a i ono malo {to pretekne se sumwivo odliva – para nema, a mi smo tu gde jesmo! Ta~nije, sve je gore jer su se dugovi u odnosu na pro{lu godinu gotovo udvostru~ili...

nog kruga. RTB slede @eleznica (tri milijarde), „Petrohemija“ (2,2), „Matroz“ s ne{to vi{e od milijarde dinara duga... U apsurdne slu~ajeve svakako spada i beogradski „Infostan“, firma koja se bavi naplatom komunalnih usluga, a pri tom sama duguje vi{e od 600 miliona dinara za struju?! Ili slu~aj izvesnog predsednika op{tine s juga Srbije kome je privatni dug narastao na preko pola miliona. Sve u svemu, u Srbiji trenutno nesmetano, s mawim ili ve}im uspehom, posluje vi{e od 300 firmi koje duguju najmawe po deset miliona dinara samo za struju. Najistaknutije neplati{e su dr`avne firme, a, iako do javnosti ne dospevaju konkretni podaci o tome ko je u pitawu, u EPS-u se uveliko jadaju da im, u situaciji ka-

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II PROSLAVIO KRSNU SLAVU

„Narod ose}a da ga volim” – Pred Srbijom je jo{ mnogo posla: od vitalnog zna~aja je da vodi ra~una o privredi i ekonomiji da bi u u{la u Evropu i pre administrativnog ~lanstva – izjavio je za „Dnevnik“ prestolonaslednik Aleksandar II Kara|or|evi}. On je rekao da je su u~iwene demokratske promene u zemqi otkako se vratio i po~eo da slavi krsnu slavu doma Kara|or|evi}, Sv. Andreja Prvozvanog u Beogradu, ali da je neophodno nastaviti reforme i demokratizaciju zemqe. Na na{e pitawe da li }e se jedna od narednih slava slaviti u parlamentarnoj monarhiji, prestolonaslednik je rekao da o tome ne odlu~uje on, ali je podsetio na to da je [panija parlamentarna monarhija i ~lanica EU. – I {ta fali jednoj [paniji, ure|enoj i uva`enoj ~lanici EU! – konstatovao je sin posledweg srpskog kraqa Petra II Kara|or|evi}a. Na pitawe da li ose}a da ga gra|ani Srbije vole, princ Aleksandar je je uzvratio: – Ja volim ovaj narod i mislim da on to ose}a.

Princeza i princ bili su izvanredni doma}ini, kao i uvek kada za krsnu slavu ugoste veliki broj zvanica. Prestolonaslednik ka`e da je Sv. Andreja Prvozvanog slavio sve godine izgnanstva Kara|or|evi}a iz Srbije.

U ponedeqak uve~e veliki broj zvanica slio se na slavski prijem u Dvor na Dediwu. U plejadi ambasadora akreditovanih u Beogradu nije izostala ni ameri~ka ambasadorka Meri Vorlik. Pa`wu su privukli biv{i srpski premijer Zoran @ivkovi} i nekada{wi ministar policije Du{an Mihajlovi}, ali i aktuelna politi~arka doma}e scene, Maja Gojkovi}. Na dva slavska prijema kolone crnih automobila dovozile su diplomate, ugledne li~nosti iz sfere biznisa, predsednike op{tina, a crvenih tepihom, pozdravqaju}i se i ~estitaju}i doma}inima, prostrujali su akademici, qudi iz me|unarodnih organizacija, doma}ih i stranih NVO, kulture, umetnosti, glumci, me|u kojima i Vjera

Mujovi}, ~lanovi Krunskog saveta, predstavnici @andarmerije, Vojske, pa i pripadnika Ravnogorskog pokreta. I ovog puta slava Kara|or|evi}a bila je jedinstveni doga|aj za Beograd i Srbiju, pra}ena brojnim medijima, a doma}ini, princ Aleksandar i princeza Katarina, pokazali su ponovo stil aristokratije, ali i doma}inski, srpski do~ekuju}i zvanice u Belom dvoru na Dediwu pored slavskog kola~a i sve}e. Slavska sve~anost po~ela je u jutarwim ~asovima arhijerejskom liturgijom u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, koju su slu`ili patrijarh srpski Irinej i episkop {umadijski Jovan, uz saslu`ewe sve{tenstva SPC. Nakon liturgije organizovano je se~ewe slavskog kola~a i sve~ani ru~ak, kojem su, uz patrijarha Irineja i vi{e episkopa, prisustvovali visoki predstavnici Rimokatoli~ke crkve, s beogradskim nadbiskupom Stanislavom Ho~evarom na ~elu, kao i drugih crkava u Srbiji. D. Milivojevi}

DONACIJA VLADE JAPANA AKADEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU

S novim klavirima za boqe sutra Ceremonija primopredaje donacije Vlade Japana Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odr`ana je ju~e u zgradi Akademije na Petrovaradinskoj tr|avi. Akademija je u martu ove godine dobila donaciju Vlade Japana od oko 45.000 evra, za koju je nabavila dva klavira za izvo|ewa nastave i za javne nastupe studenata i nastavnika. Od donacije je tako|e kupqeno i osam setova ~eki}a za servisirawe osam ve} postoje}ih klavira. – Ovo je jedna u nizu donacija Vlade Japana koja se realizuje u oblasti kulture. Muzika je va`an pokreta~ i zna~ajan faktor koji je poja~ao prijateqske odnose izme|u Japana i Srbije – rekao je ambasador Japana u Srbiji To{io Cunozaki u obra}a-

wu publici na zvani~noj ceremoniji primopredaje donacije. S obzirom na to da muzi~ki instrumenti Akademije nisu obnavqani gotovo dvadeset godina, zna~aj ove donacije je neprocewiv, kako za kvalitet izvo|ewa nastave tako i za predstavqawe rada Departmana muzi~ke umetnosti. – Ono {to mi mo`emo ponuditi Vladi Japana u zamenu za ovu donaciju je obe}awe da }emo u budu}nosti ostvarivati samo vrhunske rezultate u muzici i da }emo na najboqi mogu}i na~in predstavqati Akademiju u zemqi i svetu – rekao je rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Veskovi}, i u ime svih zahvalio se Vladi Japana. T. Lakobrija

Foto: A. Erski

Generalno siroma{tvo ~ida se mnoge stvari u dr`avi tavog dru{tva, koje je i bez re{avaju telefonskim poziekonomske krize svetskih razvom s „pravog mesta“, i naplamera bilo neminovno pitawe ta struje od istaknutih bogatrenutka, ovako je samo dodattih gra|ana sve te`e ide. no vi{estruko pospe{eno, I tu je, po srpskim standardok je vlast dobila sjajan alidima privre|ivawa, su{tinbi za sopstvene neuspehe. Maska razlika izme|u dobrog meda neuspeh podnaxera i ubogog razumeva poku- Po{to naplata tapka {qakera. Ovaj {aj da se ne{to okre}e u mestu, a i ono malo prvi preduzme - i kosvoj kapital i {to pretekne se ji nije dao `eposledwe o ~esumwivo se odliva qene rezultate mu brine su du- a kod nas se i govi, naro~ito – para nema, a mi te kako mo`e oni za reprosmo tu gde jesmo. diskutovati o materijal, plaTa~nije, sve je gore tome da li je te zaposlenih i jer su se dugovi u istinskih poutro{ene enerku{aja uop{te gente, a dr`ava odnosu na pro{lu i bilo ili je ga progla{ava godinu gotovo mawe-vi{e sve uspe{nim priudvostru~ili bilo samo zavrednikom, mazivawe o~iju propu{taju}i i izbacivawe vode rukama iz da javno uzme u obzir ~iwenidopola potopqenog broda. Nacu da veliki deo wegovog boravno, vajni optimisti iz vlagatstva ~ini novac koji bi posti bi rekli da je brod zapraodavno trebalo da je u nekim vo napola prazan... Svejedno, drugim xepovima, me|u kojima nisu osiroma{eni gra|ani ti su i oni dr`avni. Konsekvenkoji ~ine su{tinu dugovawa, ci nema, wemu niko ne se~e iako 38 milijardi dinara za `ice niti zavr}e ventile i struju duguju doma}instva. ^ak jo{ se i dobro zabavi kada ga je i direktor EPS-a nedavno dr`ava lepo zamoli za pomo}, javno priznao ~iwenicu da su umesto da jednostavno naplati siroma{ni gra|ani najredov{ta joj pripada. Za to vreme, nije plati{e. I zaista je tako onaj ubogi {qaker koji rmba – cene i inflacija divqaju za ovog oven~anog uspehom sadok su zarade godinama ukopamo ispada sme{an zato {to, u ne u mestu i do{li smo u situstrahu od makaza „Elektrodiaciju da je dobra svaka plata stribucije“, iz meseca u mesec koja je iole redovna. Ali siuredno pla}a sve da`bine. rotiwa i uprkos tome prvo izI EPS i „Srbijagas“ `ele miri ra~une, pa posle jedva da narastaju}e gubitke kolipre`ivqava od onoga {to joj ko-toliko pokrpe pove}awem ostane. A za{to ti qudi nemacena svojih ne ba{ naro~ito ju para? Zato {to im silne zasjajnih usluga, koje obi~nom ostale plate duguju firme kogra|aninu ve} i sada deru koje ne `ure s pla}awem ra~una `u s le|a. Ipak, obi~ni }e i dr`avi, kako za porez, tako ni tada pla}ati, a ostatak }e se za ono {to su potro{ili. I ve} nekako zakrpiti iz drkada im jednom ne{to kona~no `avnog buxeta, onog koji opet legne na ra~un, prvo {to }e ti pune isti ti obi~ni, pla}ajuradnici u~initi bi}e da stanu }i tako po dva-tri puta istu u red pred {alterom „Elekstvar umesto onih koji tu obatrodistribucije“. vezu legalno izvrdavaju. S druge strane, najve}i pojeIstovremeno, kada to MMF dina~ni du`nik EPS-a je RTB dozvoli, idu}e godine }e se u „Bor“, koji, bez ikakvih pookviru ovih dr`avnih gubitasledica, ve} dve godine u kon{a, opet iz buxeta, brojati tinuitetu ne pla}a struju, te uve}ane plate, dok }e zarade je dug sada ve} prema{io deset redovnih plati{a ostati mimilijardi dinara. A radnici zerne kao i do sada. Ve}i }e ovog posrnulog giganta je, im biti samo ra~uni i prag vaqda, pla}aju, kad dobiju ono tolerancije... {to su zaradili, i eto za~araA. Grube{a


SPORT

sreda15.decembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – [ESTO KOLO

Ekipa Krila Krajine pala, pa uzletela

Godi{te 1998. Slavija – Vojvodina (Ba{aid) 4:3 Strelci za Slaviju: Maksimovi}, Grlica i [u{akov 2 , a za Vojvodinu: Quti} i Vrba{ki 2 gola. Slavija: O`vat, Ubovi}, [u{akov, Mar~ok, Stojanov, Maksimovi}, Barjaktarovi}, Bari}, Ilijazovi}, Grlica, Latinki}, Lazovi}, Leti}, Tre{wi}, Nedi}. Vojvodina: Vrba{ki, Gavri}, Novakovi}, Dobrilovi}, Zavi{in, Ru`a, ^orda{, Kova~, Dokman, @eravica, Quti}.

Godi{te 1996/7. Slavija – FK S. Mihajlovi} 1:3 Strelac za Slavija: Kurti{i, a za FK S.Mihajlovi}: Radovi} i Jereni} 2. Slavija: Maksi}, Eski}, Jak{i} A, Jak{i} D, Vukadinov, Cirku{a, [orowa, Gruji}, Kurti{i, Vujakovi}, Tewi. FK S.Mihajlovi}: Jereni}, Gojkovi}, Pavlovi}, Bijedi}, Doki}, Milosavqevi}, Vujani}, Vukeli}, Izrael, Vrba{ki, Berti}, Veinovi}, Andri}.

Veternik: Markovi}, Mili}, Jevi}, Xever, Popovi}, Nini}, Nikoli}, Durahi, Novak, [ebez, Jugovi}, [api}, Kondi}, Ivani{, Kmezi}. [F Junior: Pu{karevi}, Radakovi}, [parovi}, Ga{parevi}, Antoni}, Lemaji}, Lazi}, Gavri{i}, Mileti}, Koki}, Jefti}, Rankov, Galovi}, [timac, @ili}, Ivanovi}, Krupqanin, Jokanovi}, Babi}, Per{aj.

Godi{te 2000.

Hattrik – [F Prof. Bolesnikov 0:9 Strelci za [F Prof. Bolesnikov: Tomi}, Rube`i}, Nenezi}, Kurti{i 2 , Risti} 2 i [piri} 2 gola. Hettrik: Vukovi}, Arsi} @ivko, Arsi} @eqko, Stojanovi}, Burka, Radojkovi}, ]atovi}, Kosti}, Vrto-

Godi{te 2000. Slavija – FK S. Mihajlovi} 4:1 Strelci za Slaviju: Gvozdenovi}, Murseli, Milo{evi}, Panti}, a za FK S.Mihajlovi} Doro{ki. Slavija: Markovi}, Eski}, Gvozdenovi}, Aleksi}, Bobinac, Murseli, Milo{evi}, Tomov, Marho{evi}, Draga{, Kra~ak, Panti}, Prodanov, @ivkovi}. FK S.Mihajlovi}: Radosavqevi}, Nerodanovi}, Suba{i}, Grgi}, Joki}, Kolari}, Dragutinovi}, Doro{ki, Markovi} M, Markovi} D, Sibinki}.

Godi{te 1996/7.

OFK Futog – Futog 1:7 Strelac za OFK Futog Mici}, a za Futog: Mili}, Joki} 2 , Jung 2 , Rudovi} 2 gola.

milovi}, Macura, Bogdanovi}, Havlovi}, [vowa, ^abarkapa, Lon~ar.

Godi{te 1999.

Krila Krajine (B. Palanka) – RFK Novi Sad 2:4 Strelci za Krila Krajine: Pandurov i Mandi}, a za RFK Novi Sad: Alargi} 3 i Kova~evi} 1. Krila Krajine: Miki}, Gluvi}, An|elkov, Vje{tica,Ra|enovi}, Budisavqevi}, Mandi}, Karanovi}, Kristian, Pandurov, Mrdi}, Radmilovi}, Veqko, Mitrovi}, ^ovi}, Miladinovi}, Gligorijevi}, Kne`evi}, Mari}, Prodanovi}. RFK Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Valen~ik, \akovi}, \or|evi}.

Godi{te 1998.

Veternik – [F Junior 3:8 Strelci za Veternik: Kmezi} i Zagorac 2 gola, a za [F Junior: Per{aj, Ivanovi}, Galovi}, Rankov, Mileti} 2 ,Antoni} 2.

Strelci za [F Lavovi: Simin, a za [F Prof. Bolesnikov: Simin, Kurti{i, Tomi}, Rube`i}. [F Lavovi: Despotovi}, Labus, Davidovi}, Qubojevi}, Simin, Zeki}, Hajvaz, Golubovi}, Vulevi}, Male{evi}, Ne{kovi}, Keser, [tikovac. [F Prof. Bolesnikov: Risti}, @upi}, Cari}, Kurti{i, Paro{ki, \urovi}, Nenezi}, Mihajlovski, [piri}, Mladenovi}, Bobar, Malivuk, ]eran, [kori}, @akula, Tomi}, Pu{ki}, Rube`i}.

Strelci za Vojvodinau: Crnoja~ki i Mitrovi}. Vojvodina: Kuzmanovi}, \ukanovi}, Devetak, Zli~i}, Dun|erski, Kosti}, Crnoja~ki, ]ali}, Ili}, Mitrovi}, Lali}, Ka~avenda, Horvat, Beqanski, Raja~i}. RFK Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Valen~ik, \akovi}, \or|evi}.

Strelci za O[ „M. Pupin“: [vowa, Savi} i Mandi}, a za Partizan: Bjeli} i Peri}. O[ „M.Pupin“: Xida, Rvaji}, Markovi}, Ka~avenda, ]ur~in, Trifunovi},Mandi}, [vowa, Savi}, Dule. Partizan: Gavrilovi}, Bjeli} M, Kosjer, Sladojevi}, Grma{, Bjeli} D, Stahov, Vukajlovi}, Vlaji}, Grlica, Miri}, Peri}, Devi}, Klincov, Momi}, Amixi}, Te{anovi}, Petkovi}, Duli}, Nikolov.

Strelac za [F Lavovi Marseni}. [F Lavovi: Jovi~i}, Stoj{i}, Svilarkovi}, Radoc, Kova~evi}, Jovi~in, Marseni} N, Marseni} L, Zeki}, Prokopi}, \eki}, Bukovica. FK S. Mihajlovi} 2: Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Doro{ki, Nikoli}, Sibinki}, Radosavqevi}, Ili}, Suba{i}, Krsti}, Dragutinovi}, Buji}, Kolari}, Ili{evi}, Domazetovi}, Negovanovi}.

[F Lavovi – [F Prof. Bolesnikov 1:4

Vojvodina (N. Sad) – RFK Novi Sad 2:0

O[ „M. Pupin“ (Veternik) – Partizan (Bukovac) 3:2

[F Lavovi – FK S. Mihajlovi} 2 1:0

Godi{te 1999.

Godi{te 1999.

Godi{te 2001/2.

Godi{te 2001/2.

{i}, Kolari}, Nikoli}, Panteli}, Ili}, \or|evi}, Juri}, Ugrenovi}, Grgi}, \uri~ek, Solarov, Andri}, Ivanovi}. Krila Krajine: Miki}, Gluvi}, An|elkov, Vje{tica, Ra|enovi}, Budisavqevi}, Mandi}, Karanovi}, Kristian, Pandurov, Mrdi}, Radmilovi}, Veqko, Mitrovi}, ^ovi}, Miladinovi}, Gligorijevi}, Kne`evi}, Mari}, Prodanovi}.

vac, Petkovi}, Manojlovi}, Dolinaj, Desnica. [F Prof. Bolesnikov: @upi}, Mladenovi}, [piri}, Cari}, Malivuk, Risti}, Nenezi}, Kurti{i, Bobar, Rube`i}, Joki}, Tomi}.

Godi{te 2000. Veternik – Fru{kogorac 4:1 Strelci za Veternik: Stanojevi}, Suba{i}, [api} 2 gola, a za Fru{kogorac: Vukovi}. Veternik: Jovanovi}, Amanovi}, Raosavqevi}, Iveti}, ^ukovi}, Stanojevi}, Suba{i}, Dule, [api}, Vasi}, [a{i}, Vu~kovi}, Stani}, Paunovski, Ken|ur. Fru{kogorac: Elez, Ku`et, Prodi}, Varga, Manojlovi}, Subanovi}, Abazovski, Polovina, Papi}, Lali}, Vukovi}, Radosavqevi}, Gazivoda, Bukvi}, \ilas, Pu{ka{, Kne`evi}, Jovanovi}.

OFK Futog: Mandi}, Kne`evi}, Tasi}, Radovanovi}, Milenkovi}, ^ali}, Andri}, Dragutinovi}, Novakovi}, Mici}, Krsti}, Vlaovi}, Goganovi}, Rosti}. Futog: Gli{i}, Mili}, Samac, Smiqani}, Joki}, Brki}, Kova~evi}, Jung, Radin, Om~ikus, Brmbota, Jeli~i}, Vukobrat, Sekuli}, Ninkov, Drqa~a, Rudovi}, Ili{evi}.

Godi{te 1999.

Slavija – [F Junior 5:5 Strelci za Slaviju: Bojani} 3, Kara}, Radak, a za [F Junior: [vowa 3, Radumilo, ^abarkapa. Slavija: Grahovac, Radulovi}, Slavuq, Lazovi}, ]o{kov, Radi}, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Dimitrov, Je{i}, Radulovi}. [F Junior: Rako~evi}, Gvozden, Xida, Radumilo, [vowa, Reqi}, Markovi}, \u|i}, Zdravkovi}, Rad-

Godi{te 2000. Partizan – [F Junior 5:3 Strelci za Partizan: Zeqkovi}, Bjeli}, Grma{, Simi} 2 , a za [F Junior: Grgurovi} 3 gola. Partizan: Kosjer, Simi}, Duli}, ^avi}, Ilki}, Te{anovi}, Grma{, Bjeli}, Stoj~i}, Zeqkovi}, Nikoli}, Stanov. [F Junior: Perduv, Brki}, Kova~evi}, Babi}, Reqi}, Grgurovi}, Erceg, Popovi}, Vlaisavqevi} M, Maksimovi}, Qiqak, Car, Hrbanek, Mili}, [evo, Milovanovi}, Vlaisavqevi} I.

Godi{te 1999.

FK S. Mihajlovi} – Krila Krajine 0:4 Strelci za Krila Krajine: Budisavqevi} 2, Mandi}, Pandurov. FK S. Mihajlovi}: Vujani}, Nestorovi}, Trifkovi}, Stojkovi}, Suba-

Godi{te 1996/7.

FK S. Mihajlovi} – Vojvodina (N. Sad) 1:7 Strelci za FK S.Mihajlovi}: Gojkovi}, a za Vojvodinu: Koj~i}, Krstevski, \uri{i} 3, Samer 2 gola. FK S.Mihajlovi}: Pavlovi}, Radovi}, Radakovi}, Kostre{, Kne`evi}, \or|evi}, Haxijanis, Lon~arevi}, Tomin, Jankovi}, Rankovi}, Brinaj, Pavlovi}, Gojkovi}, Jerini}, Ponorac, Stevi}. Vojvodina: Milinkovi}-Savi}, Radosavqevi}, Latinovi}, Koj~i}, Joveti}, Hrubik, Ratkovi}, Krstevski, \uri{i}, Stankovi}, ^ampar, Karii{ik, Velemir, Samer.

Godi{te 2001/2.

FK S. Mihajlovi} [F Junior 2 (odlo`eno) Foto: Neboj{a Brankov


SPORT

DNEVNIK ZA SP U [VEDSKOJ

Veselin Vukovi}

Darko Stani} (Koper), Dragan Marjanac (Toledo), Radivoje Ristanovi} (Amaha), leva krila: Ivan Nik~evi} (Granoqers), Dobrivoje Markovi} (Kuenca), Filip Marjanovi} (Metaloplastika), desna krila: Rajko Pro-

danovi} (Vardar), Dragan Tubi} (Handbold), Milo{ Kostadinovi}, bekovi: Momir Ili} (Kil), Momir Rni} (Ceqe), Nenad Vu~kovi} (Melsungen), Petar \or|i} (Flensburg), @arko [e{um (Rajn Nekar) Milo{ Pe{i} (Alkobendas), Danimir \urkovi} (Antekvera), David Ra{i} (Amaha), Mladen Bojinovi} (Monpeqe), Savo Me{ter (Partizan), Nemawa Primak (Nant), Uro{ Mitrovi} (Kretei), Marko Vujin (Vesprem), Ivan Stankovi} (Aragon), Nemawa Zelenovi} (Crvena zvezda), pivotmeni: Rastko Stojkovi} (Kielce), Alem Toski} (Ceqe), Uro{ Vilovski (Vesprem). Na start priprema (20. decembara) selektor je pozvao 19 igra~a, ~ije se obaveze u klubovima zavr{avaju ovih dana. ^etiri igra~a iz nema~kih klubova sa inicijalnog spiska imaju obaveze u svojim klubovima do posledwih dana decembra (Ili}, [e{um, \or|i}, Vu~kovi}). U odnosu na sastav sa prethodnog Evropskog prvenstva, sada ne}e igrati Dejan Peri}, Ivan Lap~evi}, Aleksandar Stojanovi}, Petar Nenadi}, Nikola Koji} i Danijel An|elkovi}. J. G.

KA]ANI DOMA]INI [AP^ANIMA

Borbeno{}u do bodova Bojan Perovi}, golman ka}kog rukometnog superliga{a, jedan je od pojedinaca koji je obele`io kom{ijski derbi s Vojvodinom i me|u najzaslu`nijima je za uspeh svog tima. I ve~eras (19 ~asova), kada Ka}anima dolazi {aba~ka Metaloplastika (zaostao me~ 12. kolu) od Perovi}a i kolege Jovana Kukobata se o~ekuje da imaju jednu od glavnih roli, mo`da ~ak i presudnu. - O~ekuje nas jo{ jedna te{ka utakmica, ovoga puta ~ak mislim da }e nam mnogo te`e biti protiv [ap~ana nego {to je to bilo protiv Vojvodine - smatra Perovi}. - Radi se o odli~noj ekipi, koja je pokrivena na svim pozicijama sa dva proverena igra~a, koja

pretenduje na sami vrh superliga{ke tabele. Svesni smo da }e biti te{ko u derbiju kola, ali nadam se da }emo ohrabreni i podstaknuti pobedom nad Vojvodinom uspeti da osvojimo bodove i da se od na{e publike oprostimo pobedom. Za deset dana odigra}ete ~etiri utakmice. - Posle pauze od 21 dan za`eleli smo se utakmica, a mi smo mlada ekipa i `estok ritam nam ne predstavqa veliki problem. Dobro smo fizi~ki spremni i uveren sam da }emo pru`iti dobru partiju. Borbeno{}u, velikom `eqom, kolektivnom igrom i ve}om koncentracijom mo`emo do ciqa - naglasio je Perovi}. J. Gali}

ANTALIJA ILI LARNAKA: Posledwih nekoliko godina fudbaleri Vojvodine zimske pripreme imali su u Turskoj, u Antaliji. Dve sezone pre toga baza im je bila Istra, a pre toga tri puta su crveno-beli i{li na Kipar, odnosno dva puta na Maltu. U godini kada je buxet bio tanak pripreme su odra|ene na doma}im destinacijama. Turska je svojom ponudom i izborom rivala za prijateqske me~eve postala broj jedan, ali su na predlog trenera Zorana Milinkovi}a Novosa|ani opet po~eli ozbiqno da razmi{qaju o Kipru. No, nije u pitawu Aja Napa, gde su ranije odsedali, ve} Larnaka, koja je dobila prednost zbog vremenskih uslova (mawe vetrovita). Iz tog razloga na Kipru se ve} tri dana nalazi direktor Vojvodine Miodrag Panteli} (na slici levo, snimwen pro{le zime u Antaliji) koji je u telefonskom razgovoru rekao: - Uverio sam se u uslove koje nudi SC “Alfa”. Prvi utisci su povoqni, tereni su dobri, ali }emo odluku doneti tek po povratku kada zajedno sa stru~nim {tabom izvagamo sve pluseve i minuse koje nude Turska, odnosno Kipar. Vojvodina }e zimske pripreme obaviti od 27. januara do 13. februara. S. S.

17

PRED TRADICIONALNI 48.„ DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Vukovi} saop{tio {iri spisak Selektor mu{ke rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} saop{tio je {iri spisak od 28 kandidata za Svetsko prvenstvo koje }e od 13. do 31. januara biti odigrano u [vedskoj. Reprezentacija Srbije }e na SP igrati u grupi sa Danskom, Hrvatskom, Rumunijom, Al`irom i Australijom. Na spisku su - golmani: Dimitrije Pejanovi} (Terevije),

sreda15.decembar2010.

Start odlo`en za 25. decembar

Nameravili smo da tradicionalni 48. „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu po~ne u subotu 18. decembra, ali na molbu ve}ine prijavqenih ekipa odlu~ili smo da start odlo`imo za nedequ dana- zbog slave „Sveti Nikola“. Odlu~ili smo da se prve utakmice odigraju 25. decembra, a planiramo da se turnir zavr{i 9. januara. Dakle, jo{ nedequ dana mo`ete da prijavite ekipu, s tim {to odlagawa vi{e ne}e biti. Uplate }emo primati do 22. decembra, kada }e se u Kafeu „Indeksova tribina“ na \a~kom igrali{tu obaviti `reb . Ju~e su u~e{}e, izme|u ostalih, potvrdili Kafe bar San Marko iz Mo{orina, Vitorog promet, Strit fudbal, Autolimar @ika iz Veternika, Ofsetprint... Kao i pro{le godine, nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara.U konkurenciji seniora pobedniku }e pripasti 400.000 dinara, pod uslovom da se prijavi oko stotinak ekipa, a nov~anom nagradu mogu o~ekivati i veterani. Najmla|i }e tradicionalno dobiti sportsku opremu i prigodne poklone,a i najboqi pojedinci }e biti nagra|eni. Da ponovimo, turnir se igra u maloj sali Spensa po starim pravilima - pet igra~a u poqu i golman. Jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu igrati).Ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama

Ekipa Kafe bar San Marino iz Mo{orina

(trenerice su zabrawene). Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda. Uplate za turnir se primaju svakim radnim danom u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) od 10 do 14 sati i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik” sve do srede ,a kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti:

10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Kod mla|ih kategorija za kadete mogi nastupati igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Ove godine veterani }e igrati u dve grupe, u mla|oj mogu nastupati igra~i koji su na dan utakmice navr{ili 35 godina, a u starijoj oni koji na dan utakmice imaju 45 i vi{e godina. Za

mla|e veterane mogu da igraju i stariji fudbaleri, oni iznad 45 godina, ali moraju se pre po~etka takmi~ewa odlu~iti u kojoj }e kategoriji nastupiti.I kod veterana jedan igra~ ne mo`e da nastupa za dve ekipe. Turnir bi trebalo da se zavr{i 9. januara, a pre i posle Nove godine igra}e se svakodnevno, a ako se prijavi vi{e od 100 ekipa jedan deo turnira }e se odigrati i u velikoj sali Spensa. G. K.

DANAS I SUTRA POSLEDWE KOLO LIGE EVROPE

Zagrep~anima neophodna pobeda za prolaz Kolo pre kraja drugog evropskog klupskog takmi~ewa u fudbalu, Lige Evrope, otklowene su gotovo sve nedoumice oko plasmana u {esnaestinu finala, ~ak 18 klubova je to ostvarilo. Ostalo je da u

brane titulu, mogu u {esnaestinu finala samo u slu~aju da Aris ne pobedi Rozenborg. Derbi se igra u Maksimiru, gde Dinamo do~ekuje PAOK. - Propustili smo {ansu da sve re{imo kolo pre kraja –

[esnaestina finala Plasman u {enaestinu finala Lige Evrope izborili su: Man~ester siti, Leh, Bajer, Sporting, Viqareal, Dinamo (Kijev), Bate Borisov, CSKA (Moskva), Sparta (Prag), Zenit , [tutgart, Jang bojs, PSV Ajndhoven, Metalist, Pari sen @ermen, Liverpul, Porto, Be{ikta{. Pored wih na prole}e u Ligi evrope igra}e i osam tre}eplasiranih timova Lige {ampiona: Tvente, Benfika, Renxers, Rubin, Bazel, Spartak (M), Ajaks i Braga. narednih dva dana pravo da nastave takmi~ewe na prole}e izbore jo{ {est ekipa. Svakako da su najzanimqiviji me~evi dana{weg programa okr{aji izme|u Dinama iz Zagreba i PAOK-a i Seviqe i Borusije iz Dortmunda. Od sutra{wih me~eva vaqa izdvojiti duele izme|u Lila i Genta, AEK- a i Zenita i Bajera i Atletika iz Madrida. Ali jorganxije, koji

ka`e trener Dinama Vahid Halilhoxi}. – Da smo protiv Viqareala poveli sada bi situacija bila sasvim druga~ija. O~ekuje nas komplikovan me~, moramo da pobedimo. U taboru PAOK- a svesni su da ih o~ekuje `estoka utakmica, hladno vreme i neugodni rival. - Dinamo ima kvalitetan tim - tvrdi napada~ PAOKa Vladimir Ivi}, koji je i

Fudbaleri Atletika na treningu u Dortmundu

re{io prvi me~ u Solunu. Samir je sjajan igra~, od wega nam preti najve}a opasnost. Mo`da je na{a prednost to {to je Bi{~an ka`wen, pa ne}e igrati. Nama je i bod dovoqan, ali se ne}emo braniti.

Danas D grupa Dinamo (Z) - PAOK Klub Bri` - Viqareal 1. Viqareal 2. PAOK 3. Dinamo(Z) 4. Bri`

5 5 5 5

3 2 2 0

0 2 1 3

2 1 2 2

F grupa 6:4 4:3 4:4 3:6

(19) (19) 9 8 7 3

E grupa AZ Alkmar - BATE Borisov (19) Dinamo (K) - [erif (19) 1. Dinamo(K)5 2. BATE 3. [erif 4. AZ Alkmar

3 5 5 5

1 3 1 1

110:6 10 1 1 11:8 10 1 3 5:7 4 1 3 5:10 4

Sparta - CSKA (M) Lozana - Palermo 1. CSKA (M) 2. Sparta 3. Palermo 4. Lozana

5 5 5 5

5 2 1 0

0 2 1 1

K grupa (19) (19)

Napoli - Steaua Liverpul - Utreht

(21.05) (21.05)

Be{ikta{ - Rapid Porto - CSKA (S)

0 17:2 15 1 11:11 8 3 6:11 4 4 5:6 1

1. Liverpul 2. Steaua 3. Napoli 4. Utreht

1. PS@ 2. Seviqa 3. Borusija (D) 4. Karpati

5 5 5 5

3 3 2 0

2 0 2 0

0 2 1 5

2 1 0 0

3 3 4 4

0 1 1 1

8:3 9:10 7:9 5:7

9 6 4 4

L grupa

J grupa Karpati - PS@ Seviqa -Borusija (D)

5 5 5 5

(21.05) (21.05)

8:3 11 8:5 9 8:5 8 3:14 0

1. Porto 2. Be{ikta{ 3. Rapid 4. CSKA(S)

5 5 5 5

4 3 1 1

1 1 0 0

(21.05) (21.05)

0 11:3 13 1 7:6 10 4 5:10 3 4 3:7 3

Seviqa do~ekuje vode}i tim nema~kog prvenstva Borusiju. Pre po~etka takmi~ewa i jedni i drugi su bili sigurni u prolaz, ali ih je pretekao Pari sen @ermen, pa sada u me|usobnom duelu odlu~uju o drugoplasiranoj ekipi u grupi. - Ni u snu nismo verovali da }e me~ protiv Borusije odlu~ivati koja }e ekipa u daqa takmi~ewa – ka`e trener Grigorio Manzano . – Nadam se da }emo pru`iti standardnu partiju i da }emo izdr`ati pritisak Nemaca. Nemci su u sjajnoj formi, `ele da nastave takmi~ewe i na prole}e o ~emu svedo~e re}i trenera Jirgena Klopa. - U{li smo u takmi~ewe opu{teno, ali sada smo u top formi, uveren sam da mo`emo do pobede u Seviqi. Igra}emo u standarnom sastavu, {to je jako bitno. G. K.


18

SPORT

sreda15.decembar2010.

VELIKA ^AST ZA MLADOG TRENERA AMERI^KOG FUDBALA IZ SRBIJE

Vu~kovi} u Timu sveta Trener Kraqevo Rojal Kraunsa i juniorske reprezentacije Srbije u ameri~kom fudbalu Vuk Vu~kovi} pozvan je da bude ~lan selecije Tima sveta, koja }e se se 2. februara 2011. godine suprotstaviti selekciji SAD. Vu~kovi}u je specijalna pozivnica za me~ koji }e se odigrati u Ostinu (dr`avi Teksas) stigla od Xeka Rida, koordinatora Tima sveta. - Presre}an sam, jer mi je ukazana izuzetna ~ast. Kao prvi srpski u~esnik ovakvog duela potrudi}u se da srpski ameri~ki fudbal predstavim u {to lep{em svetlu. Ima}u {ansu da u~im od najboqih svetskih stru~waka – rekao je Vu~kovi}. U timu sveta bi}e 11 trenera iz osam zemaqa sa ~etiri kontinenta. Glavni trener bi}e Kana|anin Greg Mar{al, dok je ofanzivni koordinator Pol Manera (Australija), a defanzivni Voren Kranej (Kanada). Vuk }e biti asistent ofanzivnog koordinatora na pozicijama kvoterbekova i vajdrisivera.

- Shvatio sam zadatak vrlo ozbiqno, pa se uveliko pripremam. Siguran sam da }u biti na nivou o~ekivawa – isti~e Vu~kovi}. Srbija je dobila predstavnika u Timu sveta, iako koreni igrawa ovog sporta datiraju tek iz 2005. godine. Da je postala respektabilan faktor u ameri~kom fudbalu najboqi je primer {to su svetski stru~waci u moru trenera primetili i nekog iz Srbije. - Svi nas smatraju zemqom sa vrlo dinami~nim razvojem. Za samo pet godina, koliko igramo u opremi, stigli smo neke zemqe sa tri decenije tradicije. Stvorili smo bazu od dvadesetak klubova, u~estvovali na evropskom prvenstvu C kategorije, a najve}i odjek imao je trijumf juniorske reprezentacije na kvalifikacionom turniru za plasman na Evropskom prvenstvu. Dvadeset~etvorogodi{wi Vu~kovi} je po~eo karijeru kao vajdrisiver u kraqeva~kim Krunama. Ve} 2006. godine pre{ao je

PRVA SRPSKA LIGA–SEVER

Jara~ani nastavqaju niz Mladost Teletehnika - Jedinstvo 90:81 (29:21, 20:19, 22:26, 19:15) MLADOST TELETEHNIKA: Jov{i} 13, Kokanovi} 12, Kla{ni}, Danilovi} 10, Lackovi} 2, Skoko 33, Macan 14, Draga{ 4, Loj|inovi} 2, Popovi}, Macura. JEDINSTVO: Vukovi}, Brankov 21, Vulovi} 3, Stanko, Bawac, Stojisavqevi} 2, Stojkov, Perunovi} 14, Petkovi} 7, Vasiqevi} 5, Kirsano 4, Joki} 23. Ko{arka{i Mladosti iz Ba~kog Jarka dobrim partijama opravdavaju zvawe najve}eg favorita za ulazak u vi{i rang i ve} sada su na tri pobede daleko od najbli`eg pratioca, pa su ve} jednom nogom zakora~ili u Prvu B ligu. Ve} u prvoj ~etvrtini Jara~ani su do{li do dvocifrene prednosti i laganom igrom su je zadr`ali do kraja me~a.

Oyaci - Nova Pazova 59:74 (12:22, 14:18, 20:17, 13:17)

Vuk Vu~kovi} na treningu juniorske reprezentacije

u kragujeva~ke Divqe veprove, sa kojima je osvojio SELAF titulu. Posle samo dve godine bavqewa ovim sportom, uspeo je da ode na kolex Mesa u Arizoni, gde je iznenadio trenere i pru`ao zapa`ene partije u ruki sezoni. Posle povrede okrenuo se trenerskom poslu, vratio u Kraqevo.

- U~io sam od Majka Xejkobsa, biv{eg ofanzivnog koordinatora Ohajo stejta i osvaja~u NCAA titule, kome sam bio pomo}nik. Rad sa wim, kao i predstoje}e aktivnosti u Tima sveta smatram uspehom – rekao je Vu~kovi}. I. G.

O DEBITANTSKOJ POLUSEZONI IN\IJE U ELITI

Borba za opstanak jo{ nije dobijena Debitant u elitnoj fudbalskoj ligi In|ija }e nastavak prvenstva do~ekati na 12. poziciji na tabeli, nekoliko stepenika podaqe od opasne zone, ali ne i tako daleko da bi se zimska pauza bezbri`no provela. Zeleno-beli su ~ak 12 bodova izgubili na doma}em terenu, nekoliko od rivala koji su trenutno slabije plasirani, {to navija~i nisu o~ekivali. Stigli su, istina, do ~etiri boda na terenima protivnika, {to je kolikotoliko popravilo skroman u~inak, pa se o borbi za opstanak u elitnoj konkurenciji ve} sada mora ozbiqno razmi{qati. -Imaju}i u vidu rezultate dva posledweplasirane ekipe i trenutnu wihovu i na{u

DNEVNIK

OXACI: Ga}e{a 2, Gaxi}, Zari}, Virovac 9, Japunxi} 4, Golubovi} 10, Stojanovi} 13, Miqkovi}, Ostrogonac 2, Zeqkovi} 15, Genal 4. NOVA PAZOVA: Babi}, Velemir, Kne`evi} 4, Medi}, Vu~enovi} 6, Milanovi} 14, Zori} 27, Adam 10, Turukalo 7, Perin, Medve| 6, Bundalo.

Topola - Radni~ki 80:70 (16:22, 24:16, 12:23, 28:9) TOPOLA: Vigwevi} 2, Ra{ou 14, Vejinovi} 6, Radovi} 18, \ur|evi}, Topalov 15, Martinovi} 8, Prqa 8, Ka}anski 7, Bo{kovi} 2, [egrt. RADNI^KI: Miqkovi} 4, Mi}anovi} 13, Jari}, Lakovi} 9, Ugqi} 7, Kostovi} 14, Stojanovi}, Milo{ev 14, [arme{, Nestorovi}, Jakovqevi} 6, Nikoli} 3.

Meridijana - Stara Pazova 66:62 (17:13, 14:16, 17:14, 18:19) MERIDIJANA: Pisarov, Bulut-Domovi} 14, Dr~a, Zari}, Mitrovi}, Stani} 11, ^ovi} 13, Mati} 7, [i{ovi}, Davidovac 18, Ron~evi} 3. STARA PAZOVA: ^obanovi} 12, Ratkov 5, Bojovi} 10, ]ur~i} 9, Jere{, Mirkovi}, Petrovi} 8, Ma`ibradar 2, Gruji}, Ivani{ 9, Mirkovi} 7, Puleti}.

Novi Sad MT - Vrbas 87:90 (21:17, 19:27, 19:21, 28:25) NOVI SAD MT: Jovanovi} 2, Turawanin 2, ^ampara 9, Kostre{evi}, Zeli}, Pavlovi} 10, [e{lija 16, Mari} 4, Vuji~i} 35, Vasi} 9, Jankovi}, [}eki}. VRBAS: Bogdanovi} 14, Dokni}, \urovi} 38, Koprivica 6, Rac 6, Blagojevi}, Kerkez 11, Vuja~i} 12, Marinkovi}, Stojanovi}, Glu{ac 3.

DRUGA SRPSKA LIGA–SEVER

Sremci doneli neizvesnost Akademik - Srem 69:82 (12:25, 23:26, 19:17, 15:14)

Na prole}e mora boqe: ekipa In|ije

razlliku u bodovima plasman nakon prve etape prvenstva i nije tako lo{. Mewan je tre-

Poleksi} obele`io jesen Fudbaleri In|ije su na odmoru, a prvi trening zakazan je za 10. januar.U debitantskoj superliga{koj konkurenciji boje kluba branilo je 28 igra~a. Batio ja je jedini igrao na svih 15 utakmica, a posle wega pore|ali su se: Poleksi}, Novakov, Dubqevi}, ^ovilo i Bubalo (sa po 14), Kosti} (13), Isidorovi} (12), Davidov (11), Jak{i}, Qubinkovi} i Vu~eti} (10), \urovi} i Nagli} (8), Jankovi} (7), Joksimovi} (6), Vukobratovi}, An|elkovi} i Lemaji} (3), Koxo, Dimitrov, Vejinovi}, Bariero, Jovanovi} i Mili~i} (2), Vujasinovi}, Blagojevi} i Jawuz (1). ^uvar mre`e, iskusni Poleksi} sjajnim odbranama na ve}ini utakmica obele`io je polusezonu, a wemu uz rame, prema ocenama novinara, bili su Jak{i}, Davidov, ^ovilo, Bubalo, Kosti}, Qubinkovi}, Dubqevi}, Batioja i Novakovi}. Najmla|i standardni prvotimac Bubalo bio je sa tri postignuta gola najefikasniji, a protivni~ke mre`e su poga|ali ^ovilo (2), Kosti} (2), Davidov (1), Koxo (1), Batioja (1), Vu~eti} (1), Isailovi} (1) i Qubinkovi} (1).

ner posle osam odigranih kola, najboqi igra~i Jankovi} i Jak{i} su, zbog povreda, izvesno vreme bili van stroja, nekolicina je u fini{u jesewe etape zbog nediscipline suspendovana ( Mili~i}a i \urovi}a), pa smo bili primorani da omladince Lemaji}a, Dimitrova, Blagojevi}a i kadeta Jawuza ubacujemo u igru, {to je, iako su se dobro sna{li i opravdali poverewe, za wih ipak bio krupan zalogaj. Umesto da ih kalimo kada stignemo do povoqnog rezultata, na pojedinim utakmicama ubacivali smo ih u igru na va`nim me~evima {to je za wih bilo veliko optere}ewe. Smatram, stoga, da je plasman solidan i da opstanak u najkvalitetnijem rangu takmi~ewa ne}emo doveseti u

pitawe - isti~e trener Sa{a Nikoli}. Standardni prvotimac Qubinkovi} je dva kola pre kraja jesewe sezone oti{ao u Iran, argentinac Bariero i Krasi} su dobili odre{ewe ruke da potra`e drugu sredinu, a sa Mili~i}em i \urovi}em raskinuta je saradwa. -Potrebni su nam igra~i u skoro svim linijama tima kako bi poja~ali konkurenciju. Zainteresovanih ima dosta, In|ija je mamac za mnoge pa smo organizovali dve prijateqske utakmice da prverimo wihovo ume}e.Nekolicinu sam evidentirao, a sportski direktor Miqani} ima posledwu re~. Sigurno je da }emo da potra`imo i nekog poznatog i kvalitetnog igra~a, po{to se ni{ta ne sme prepustiti slu~aju - rekao je Nikoli}. Da. Vi}enti}

AKADEMIK (SRBOBRAN): @ivanovi} 8, Jezdi}, Jani~ijevi}, Tutorov, Fatorini, Stani} 18, Poqak, Go{ovski 16, @dero 16, Andri} 10, Voji}. SREM: Tomi}, Stojisavqevi}, Stra~enski 6, Pejakovi} 7, Joki} 9, \urak 21, Ili} 7, Popovi}, \or|i} 11, Krwevi} 14, Mir~eta, Axi} 7. Pobedom u derbiju su ko{arka{i Srema iz Sremske Mitrovice doneli veliku neizvesnost u vrhu tabele Druge srpske lige i sada ~ak ~etiri tima imaju isti skor i dele prvo mesto. Mnogo se vi{e o~ekivalo od Srbobranaca koji su ve}i deo dosada{weg dela sezone proveli na vrhu tabele, ali su u me~u sa Sremcima bili potpuno u podre|enom polo`aju.

Kikinda - Partizan ([) 97:62 (26:10, 20:15, 34:15, 17:22) KIKINDA: Mi}unovi}, Crnomarkovi} 2, ]azi} 9, Mihajlovi}, Krajinovi} 16, Bogdanovi} 12, Santra~ 6, Bunghart 5, M. Bucalo 25, Juri} 2, D. Bucalo 13, Bla`i} 7. PARTIZAN ([ID): Pejak 4, Jandri} 30, Mi}i} 6, Smiqi} 4, N. Ple~ko, R. Ple~ko 9, Kova~evi}, Tripkovi}, Radoj~i} 9, Grahovac.

Dinamo (P) - Ba~ka Palanka 91:52 (22:13, 24:10, 30:15, 15:16) DINAMO (PAN^EVO): Cakovi} 4, Doskovi} 11, Sekuli} 5, Uzon 10, [timac 9, Stankovi} 17, Babi} 9, Veskovi} 18, Grozdi} 7, Radenkovi}. BA^KA PALANKA: Rokvi} 2, Rodi} 3, Latinovi} 13, Prole 3, Isakov, @ivanovi} 6, Kova~evi}, Tomi} 14, Babi}, Brki} 9.

Crvenka - Ruma 96:97 (32:26, 19:16, 17:21, 22:23, 10:11) CRVENKA: Semiz, Raji} 23, Maravi}, Dav. Mikuli}, Grn~arski, Suboti} 9, \ur|i} 4, Dar. Mikuli} 14, Vuki} 2, Golubori} 20, Popovi} 24, Novakovi}. RUMA: Brki}, Jeli} 35, [andorov, Mati} 4, Bo`i}, Kraj~inovi} 17, Proki} 24, Puma}, Isakovi}, Ze~evi}, Mirkajlovi} 10.

Sveti \or|e - Top 81:75 (21:25, 22:23, 18:17, 20:10) SVETI \OR\E (@ITI[TE): Ple}a{ 9, ^ovi} 18, Lu~i}anin, Aramba{i}, Lazarevi} 6, Bosni} 6, Uzelac, Boqac 21, Martinovi} 16, Markovi}, Vigwevi} 4, Samarxija. TOP: Petrovi} 4, Andonov 8, Todorovi}, Markovi}, Torbica 14, Jevti} 17, Milovi} 15, Kne`evi}, Podra{~anin, Stojanovi} 16.

Hajduk - Apatin 92:70 (26:17, 23:7, 16:28, 27:18) HAJDUK (KULA): [qivan~anin, Nogavica 28, Vladeti} 19, Lau{evi}, Borovi} 3, Omerovi}, Raketi} 10, [krbi} 19, Juri{in 8, Pjeva} 2, Tomi} 2, Qubani} 2. APATIN: Dra{ko, Mirkovi}, Jovanovi} 6, Vujin 25, Raji~evi} 13, Mandi}, Mirkovi}, @akula 18, Kajkut 1, ^opi} 7, Laketa.

ZAJEDNI^KA @ENSKA KSV LIGA TENISERI ADE I MOLA UKRSTILI REKETE: Zaqubqenici u tenis i rivali iz Ade i Mola dru`e se i nadme}u na turnirima, koji se odr`avaju u ovim potiskim varo{icama, pa je tako na sedmom turniru u~estvovalo 12 igra~a. U pojedina~noj konkurenciji pobedni~ki pehar osvojio je Dragan Jak{i} iz Mola, drugo mesto pripalo je Radovanu Te{i}u iz Mola, a tre}e Endre Mihaleku iz Ade.

Kod parova najzad je prekinuta dominacija bra}e Dejana i Mladena Simeni}a iz Mola. Wih su u finalu uspeli da nadigraju mesni rivali \or|e Mati} i Radovan Te{i}, a tre}e mesto osvojili su Tibor Na|pal i Aleksandar Lazi} iz Ade. Posledwi ovogodi{wi turnir teniseri Ade i Mola zakazali su za 29.decembar u Adi. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Gimnazija - Srbobran Reahem 44:73 (14:22, 12:19, 5:15, 13:17) GIMNAZIJA: Butulija 3, Pavlov 15, Cvetkovi} 10, Iveti}, Simi} 5, Babi} 9, Miolski, Somborski, Petkovi} 2. SRBOBRAN REAHEM: Dun|erski 2, Damjanovi} 10, Poju`ina 10, Lakovi} 11, Oluji}, Ne`i} 6, Bokan, Petra{ 4, Smiqani} 8, Zori} 21, Milovi} 1. Pripremio: M. Risti}


SPORT

DNEVNIK

sreda15.decembar2010.

19

EVROLIGA: PARTIZAN MTS VE^ERAS DO^EKUJE PROKOM (20.45, RTS 2)

Mo`da i presudna bitka Pred ko{arka{kim {ampionom Srbije ve~eras je utakmica posle koje puno toga mo`e da bude jasnije. U 9. kolu takmi~ewa po grupama u Evroligi, Beogra|ani do~ekuju Prokom i u tom me~u nemaju puno izbora. Ukoliko `ele da postanu u~esnici Top 16 faze najkvalitetnijeg klupskog takmi~ewa na

pobeda. Najnoviji poraz u Zadru samo je potvrdio slabosti koje nova ekipa ima, ali i neuigranosti usled otkaza Lafajetu i skorog dolaska Xerelsa, odnosno malo ranije i Gista. Prime}uje se to u igri, a trener Vlade Jovanovi} i igra~i trude se da u hodu isprave mawkavosti i dostignu `eqeni nivo. Predsednik kluba Predrag Danilovi} je

Program 9. kola Danas A grupa: Partizan MTS - Prokom (20.45, RTS 2), @algiris Kaha Laboral (18.45). B grupa: Lotomatika - Unikaha (20.45), Brose Baskets - Real (21). C grupa: [ole - Cibona (20.30). D grupa: Efes Pilsen - Panatinaikos (19.15), Olimpija CSKA (20.45). Marko Ivovi} i Nenad Simeunovi}

^ELENY KUP: VO[A DANAS IGRA REVAN[ ME^ U LIBERECU

Izbe}i zlatni set

Pred dana{wi revan{ susret {esnaestine finala ^elenx Kupa, odbojka{i NIS Vojvodine imaju prava na optimizam i neskrivenu `equ da doguraju daleko u tre}em po rangu evropskom takmi~ewu. Prvi me~ u Novom Sadu i ubedqiva, mawe-vi{e sigurna pobeda (3:1) crveno-belima od{krinula je vrata osmine finala, ali za prolaz im je neophodna jo{ jedna pobeda, u protivnom }e zlatni set odlu~ivati o ~lanu 16 najboqih. Trener Salati} i wegovi izabranici na terenu u~ini}e sve da ne do|e do zlatnog seta i jo{ jedne lutrije u kojoj do sada nisu imali sre}e ( u {esnaestini finala CEV kupa francuski Poatije pro{ao je Vo{u posle boqe igre u zlatnom setu), a novosadskih 3:1 solidan

su rezultatski i psiholo{ki zalog za prolaz. U me|uvremenu do{la je pobeda nad po`areva~kim Mladim radnikom u doma}em prvenstvu, pa razloga za optimizam ima. - ^ehe smo upoznali na prvom me~u i igrom smo pokazali da mo`emo da pro|emo u narednu rundu takmi~ewa. Sigurno je da }e u revan{u Dukla dati sve od sebe, a pune tribine i prazni~na atmosfera bi}e i nama podstrek za boqu igru. @eqa nam je da re{imo sve u drugom me~u i da po svaku cenu izbegnemo igrawe zlatnog seta. Evenetualni prolaz bi nam bio veliki zalet za daqe, a mislim da imamo velike {anse da daleko doguramo u ^elenx kupu - rekao je trener Novosa|ana Nikola Salati}. M. R.

DANAS PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA

Sila|i prvi u vodi

Svetsko prvenstvo u plivawu u malim bazenima po~iwe danas u Dubaiju i traja}e do nedeqe. Na prvenstvu }e nastupiti preko 770 pliva~a iz vi{e

^aba Sila|i

od 148 zemaqa. Me|u svetskom pliva~kom elitom na}i }e se i trojica Srba, ^aba Sila|i, Ivan Len|er i Velimir Stjepanovi}. Prvi }e danas u bazen u kvalifikacijama na 100 metara prsno Sila|i, a potom }e na 100 delfin nastupiti Len|er i Stjepanovi}. Len|er nije u naju-

`em krugu favorita za medaqu, ali }e sve u~initi da se domogne finala na 100 delfin, a i Sila|i i Stjepanovi} se nadaju da }e u Emiratima uspeti da isplivaju najboqa vremena. Na {ampionatu sveta najavqeno je u~e{}e velikog broja svetskih i olimpijskih {ampiona, me|u kojima su i svetski rekorderi Nemci [tefan Dajbler i Pol Biderman. Tu je i olimpijski {ampion na 100 slobodno Francuz Alan Bernar, svetski i olimpijski {ampion na 1.500 Osama Meluli iz Tunisa, Ruse }e predvoditi Koroti{kin, Danilo Izotov i Stanislav Donats, a u ameri~koj reprezentaciji je }ak 20 olimpijskih prvaka, me|u kojima su i Rajan Lohte i Rebeka Soni. Tu su i holandske dame Ranomi Kromovixojo i Inge Deker, odli~ni ma|arski trio Agne{ Mutina, Zuzana Jakobo{ i Evelin Verasto, [ve|anke Terasa Alshamar i Sara Sjostrom, Italijanka Federika Pelegrini i wen sunarodnik Filipo Mawani... G. M.

Sutra A grupa: Makabi - Himki (20). C grupa: Lijetuvos Ritas - Barselona (19.45), Montepaski Fenerbah~e Ulker (20.45). D grupa: Armani Yins - Valensija (20.45). Starom kontinentu moraju da pobede Poqake. Uz to, da bi tim iz Srbije overio plasman u slede}u rundu potrebno je da @algiris savlada Kahu Laboral na svom terenu u Kaunasu, a da Makabi, dodu{e bez Skorcanidisa u timu, sutra bude boqi u Nokia areni u Tel Avivu od ruskog Himkija. Dakle, ne treba da se dogode nikakve rezultatske senzacije pa da na{ tim prebrodi prvu fazu nadmetawa u Evroligi. Ipak, vratimo se na duel Partizana MTS i Prokoma... Teku}a sezona nije ba{ blistava za Beogra|ane, jer u NLB regionalnoj ligi nikako ne mogu da uhvate ritam i krenu u seriju

Tabela A grupe 1. Makabi 2. @algiris 3. Partizan 4. Kaha Lab. 5. Himki 6. Prokom

8 8 8 8 8 8

7 5 4 3 3 2

1 3 4 5 5 6

636:552 584:577 526:571 627:624 595:584 558:618

15 13 12 11 11 10

U posledwem kolu (23. decembra) sastaju se: Kaha Laboral - Partizan, Prokom - Makabi, Himki - @algiris. Svi me~evi po~iwu u 19 ~asova.

rekao da se u hodu moraju mewati stvari, a UO kluba je jo{ jednom dao punu podr{ku treneru posle u~estalih vesti u medijima kako se Jovanovi}u sprema otkaz. U svakom slu~aju, Partizan je ve~eras pred imperativom pobede, ali i gosti ako `ele da sa~uvaju kakvu-takvu nadu za prolaz u Top 16. To garantuje tvrdu i zanimqivu utakmicu, u kojoj }e na strani beogradskog tima biti velika prednost sjajne publike. Kao i mnogo puta do sada, navija~i bi mogli da pru`e dodatni impuls rawenim miqenicima, a trener Prokoma Litvanac Tomas Pacesas je rekao: - Jo{ uvek imamo {ansu, ali da bi je iskoristili moramo da pobedimo u dve preostale utakmice. Dobro smo se pripremili i u~ini}emo sve ne bi li u naumu uspeli. Znamo kakva atmosfera vlada u Pioniru i mora}emo psihi~ki da budemo spremni za pritisak koji prave navija~i Partizana. U prvom susretu u Poqskoj na{ prvak je slavio 69:62, posle odli~nih partija koje su pru`ili Amerikanac Xejms Gist i Australijanac Nejtan Xavai.

Nejtan Yavai poentira u prvom susretu s Prokomom

Navija~i o~ekuju da im se pridru`e i ostali igra~i Partizana MTS, pre svih novajlija Kurtis Xerels, a onda i Jan Veseli, Dragan Milosavqevi}, Jaka Klobu~ar i Du{an Kecman. Izvesno je da }e odbrana Beogra|ana posebnu pa`wu morati da obrati na svog nekada{weg centra Ratka Vardu, koji je posle sjajne partije u pobedi Prokoma nad @algirisom u pro{lom kolu progla{en MVP igra~em Evrolige, ali pod prismotrom }e morati da budu i Nemac Jagla, novajlija iz SAD Kortni Eldrix koji je zamenio Bobija Brauna, a onda i Amerikanci Den Juing, Majk Vilks, Xej Ar Gidens i Bugarin Vide-

nov. Naravno, ima aktuelni prvak Srbije i NLB lige svoje adute, a pre svih, to moraju da budu izuzetno jaka odbrana i kolektivni duh u svakom segmentu igre. - Prokom nam sti`e u te{kom trenutku za nas, jer poraz u Zadru nas je prili~no uzdrmao - rekao je centar Partizana MTS Ra{ko Kati}. - Za `eqeni plasman u Top 16 fazu jedino nam treba pobeda i mi }emo u~initi sve da do we, uz pomo} na{ih fenomenalnih navija~a, zaista i do|emo. Duel Partizan MTS - Prokom igra se u dvorani Pionir, a po~iwe u 20.45 ~asova, uz TV prenos na kanalu RTS 2. A. Predojevi}

POTPISAN PROTOKOL O POSLOVNO-TEHNI^KOJ SARADWI RTV I OKS

[iri se duh olimpizma kroz Srbiju Olimpijski komitet zahvalnost zbog potpiSrbije (OKS) dobio je sivawa ovog protkola jo{ jednog partnera. U od kojeg }e svi imati Novom Sadu popisan je koristi. RTV }e od protokol o poslovno OKS dobijati prave tehni~koj saradwi izinformacije kako bi me|u OKS i Radio tese promovisali mladi levizije Vojvodine, a u talenti, budu}i olimprisustvu mnogobrojpijci. nih biv{ih, sada{wih Jedan od onih koji su i budu}ih olimpijaca i ve} obezbedili kvotu vrhunskih sportista. za Londonu 2012. i u~eProtokol su potpisali snik ~etiri olimpijapredsednik OKS Vlade de je strelac Nemawa Divac i generlni diMirosavqev, koji je sa rektor RTV Bla`o PoStreqa~kom dru`inom povi}. Program saradNovi Sad 1790 nedavno we podrazumeva promoobele`io 220 godina visawe i afirmisawe postojawa kluba. olimpizma kroz reali- Mi strelci, kao i zaciju raznih projekadrugi sportisti sa duta: Fer - plej u sportu, gim karijerama smo i sport u funkciji zdrapro{lost i budu}nost vqa, za{tita i o~uvaolimpizma. Nekima we `ivotne sredine, Svi zadovoqni: momenat s potpisivawa ugovora o saradwi Foto: F. Baki} me|u tim legendama se edukacije o bogatoj divim na uspesima, a tradiciji i uspesima srpskog saradwa biti na nivou koji se o~eolimpijske vrednosti kao prave i onda shvatam da sam sa mnogima sporta... kuje - rekao je Popovi}. {to }e nam pomo}i da {irimo duh od wih bio na Olimpijskim igraBla`o Popovi} je istakao da je Vlade Divac je podsetio da je olimpizma kroz Srbiju - istakao ma. Mi sportisti volimo da miSrbija pre sto godina bila u koraosnovna uloga OKS da razvija je Divac. slimo da se sve vrti oko nas, a vaku s vremenom. sport i promovi{e olimpijske Osvaja~ dve olimpijske medaqe ma ostavqamo da procenite da li - Srbija je i danas moderna drideale. u veslawu Zoran Pan~i}, koji je je to tako. Mi }emo se i daqe tru`ava, ali to dokazuju samo na{i - To su vrednosti koje trbe da nedavno sa svojim Danubiusom proditi da posti`emo vrhunske resportisti. Duh olimpizma je jedinegujemo kako bismo gradili lepslavio 120 godina od osnivawa zazultate, jer smo najboqi predni dobri duh koji `ivi u Srbiji. {u bud}nost. Sada smo dobili nohvalio se u ime starih olimpijaca. stavnici Srbije - napomenuo je ^ast mi je {to smo potpisali ovaj vog partnera u na{em poslu i dra- U ime kolaga koji su osvajali Mirosavqev. protokol i nadam se da }e na{a go mi je {to je RTV prepoznala olimpijska odli~ja izra`avam G. Malenovi}


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda15.decembar2010.

@ENSKI SVETSKI [AMPIONAT

Eliminisana prvakiwa sveta Hatai (Turska) je doma}in Svetskog {ampionata za `ene koji se igra od 2. do 25. decembra. Od 64 {ahistkiwa, koliko ih je bilo na startu, posle tre}eg kola, ostalo ih je osam. Ve} u prvom kolu po~elo je iznena|ewima kada su ispale Pia Kramling, Natalija Pogowina, Natalija @ukova i Ana U{ewina. Istu sudbinu do`ivele su u drugom kolu Tatjana Kozinceva, Nana Xagnidze i Antoaneta Stefanova, u tre}em Viktorija ^milite, a mawe poznata kineska {ahistkiwa Lufei Ruan eliminisala je i posledwu rusku predstavnicu, svetsku {ampionku Aleksandru Kostewuk. U ~etvrtom kolu }e igrati ~etri Kineskiwe (Jifan Hou, Ksu @ao, Venxan Ju i Lufei Ruan), dve Indijke (Hampi Koneri i Dronovali Harika) i po jedna Francuskiwa (Almira Skrip~enko) i Ukrajinka (Katerina Lahno).

TROFEJ BEOGRADA

Trijumf Blagojevi}a U Obrenovcu je, uz u~e{}e 205 igra~a, zavr{en tradicionalni turnir “Trofej Beograda”. Turnir koji je bio vrlo jakog sastava i na kojem je u~estvovalo 19 velemajstora, 13 intera i 29 fide majstora, ujedno je bio i kvalifikacioni za sticawe bodova za plasman za Gran-pri Balkana. Plasman: 1. Blagojevi} 7,5, 2-7. Gleizerov, Radulski, Dren~ev, Nikolov, Perunovi}, Pap 7, 8-20. M. Stojanovi}, Sabo, D. Popovi}, A. In|i}, Bo`i}, D. Stojanovi}, Pikula, Radlova~ki, Jianu, D. Nestorovi}, Dragomiresku, Barlov, Sredojevi}, 6,5 poena, itd.

BALKAN GRAN PRI 2010

Finale u Beogradu Finalni turnir Balkan gran pri serije 2010, pojedina~no prvenstvo Balkana, igra se od 13 - 19. decembra, u hotelu “Slavija”, u Beogradu. Za titulu prvaka Balkana bori}e se deset {ahista, a Srbiju }e predstavqati velemajstor Igor Miladinovi}. Lista u~esnika: Boris ^atalba{ev, Julian Radulski, Krasimir Rusev, Petar Dren~ev (Bugarska), Igor Miladinovi} (Srbija), Kristian Jianu (Rumunija), Dalibor Stojanovi}, Emir Dizdarevi} (BiH), Dragi{a Blagojevi}, Milan Dra{ko (Crna Gora). PROBLEM BR. 315

Beli daje mat u dva poteza D. Bron{tajn „Gudok”, 1982.

Re{ewe problema br. 314 (J. Manskopf, “Il Problema” 1932.) sa pozicijom: beli – Ke4, Dd8, Tc3, Se5; crni – Kb5; je 1.Sc4! Na 1...Kc6 sledi 2.Sd6 mat. Na 1...Kb4 (Ka4) sledi 2.Da5 mat. Na 1...Ka6 sledi 2.Db6 mat.

DE^JI TURNIR „[AH U [KOLE“

Zlatne sestre Gaj~in U Organizaciji [ahovskog kluba „[ahmatni kru`ok“, a u saradwi sa [ahovskim savezom Vojvodine, u prostorijama Osnovne {kole „@arko Zrewanin“ u Novom Sadu je odr`an de~ji turnir „[ah u {kole“. Turnir je otvorio predsednik [ahovskog saveza Vojvodine Miroslav Kopawa. Po troje prvoplasiranih u svakoj grupi dobilo je medaqe a pobednici grupa i pehare. Prvih desetoro u svakoj grupi dobilo je nagrade u kwigama. De~aci 1-2. razred (39 Detaq s takmi~ewa igra~a): 1-4. Jovan Jovi}, Sergej mani}, Stefan Majstorovi} 4, Vla{kali}, Du{an Dra`i}, itd. Aleksa Stojkovi} 5, 5-11. Aleksa De~aci 5-6. razred (32 igra~a): Savin, Dejan Omorjan, Pavle An1-2. Damjan Cvetanovi}, Mihajlo dri}, Tomislav Navratil, NikoMatovi} 5, 3-6. Branislav [obot, la Bokan, Nikola StanisavqeLuka ^i~a, Sr|an [ukovi}, Previ}, Aleksandar Milo{ev 4, itd. drag Danilovi} 4,5, 7-10. Vladan De~aci 3-4. razred (32 igra~a): @ivanovi}, Branislav Mili~e1. Veqko Sodolovi} 5,5, 2-3. Mivi}, Sr|an Miqu{, Milan Miqan Radovi} 5, 4. Milo{ Pisari} linkov 4, itd. 4,4, 6-11. Jovan Beli}, Nikola De~aci 7-8. razred (20 igra~a): ]ur~i}, Uro{ \erman, Dejan Je1. Danilo Besede{ 5,5, 2. Qubo li~i}, Ivan [tanfeq, David RoVlahovi} 5, 3. David Zarin 4,5, 4-7.

Lazar @ivkov, Neboj{a Pavkov, Sa{a Pilh, Jovan Deli} 4,8. Milan Miqu{ 3,5, itd. Devoj~ice 1-2. razred (15 u~enica): 1. Bojana Robal 5, 2. Olivera Mihi} 4,5, 3. Milana Jovanovi} 4, 4-7. Hajdo Kota, Tijana Ostoji}, Awa Marin~i}, Nata{a Kedi} 3,5, 8. Iva Ru`i} 3 poena, itd. Devoj~ice 3-4. razred (14 u~enica): 1. Marina Gaj~in 6, 2. Adrijana \ermanovi} 5, 3. Sa{a Brankovi} 4, 4-5. Tara Vorkapi}, Matilda Navratil 3,5, itd. Devoj~ice 5-6. razred: 1. Danka Lali} 6, 2. Teodora Raci} 5, 3. Ivana Stankovi} 4, 4-6. Isidora Bokan, Awa Nini}, Nina Udovi~i} 3, 7. @eqana Peruni~i} 2,5, 8. Sara Ni}kovi} 2, 9. Angelina Slankamenac 1, 10. Ma{a Mastilovi} pola poena. Devoj~ice 7-8. razred: 1. Jasmina Gaj~in 5, 2. Milana Galin 4, 3. Dragana Soki} 3, 4-6. Aleksandra Koji}, Tijana Krnajac, Andrijana Maxgaq 1 poen.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

MEMORIJALNI TURNIR U IN\IJI

@rtve poreme}aja prirodne ravnote`e [to je pozicija na tabli mawe standardna, to }e pravi potezi, prirodno, biti ba{ oni koji se utoliko mawe o~ekuju, pa i te`e padaju na pamet. Poneki i ne padnu na pamet – nego propadnu van pameti! A u polo`aju koji “ne li~e ni na {ta” – pravi putevi su obi~no “morski”, pa bogme, da ka`emo i “okenski”. Takvi potezi, poreme}uju}i uobi~ajene vrednosti figura, iz osnova mewaju sve odnose na tabli, jarko isti~u relativnost svih faktora, dokazuju koliko sve zavisi od svega. Istina, dana{wi teorijski fizi~ar koji se bavi onim najbitnijim pitawima, nasmeja}e vam se u brk ako mu poturite pod nos onu za wegove u{i nezgrapnu {kolsku dogmu o “pretvarawu kvantiteta u kvalitet”. Vi mu onda mo`ete lepo nare|ati osam pe{aka po sedmom redu, i ponuditi mu da pomeri koga ho}e – dokazuju}i mu kako iz velikog broja pe{aka, na primer, ni~e damski kvalitet. Ali ono oko ~ega se sa wim mo`ete slo`iti, to je da u {ahu, sa svakim potezom, iz kvaliteta pozicije ni~e – novi kvalitet. Evo jednog ba{ doslovnog – i impresivnog primera:

Beli (u partiji Re – Hort, Vajk an Ze, 1986) tu ne samo da ima damu za topa i lovca, nego i, naizgled neodbrawivo, preti

S:g6, sa potpunim razarawem crnog polo`aja. Ali, {to re~e onaj poznati, predratni ni{ki kondukter: “Nije gotovo kad ti ka`e{ da je gotovo nego je gotovo kad ja ka`em da je gotovo! Hajde – gotovo! Ko putuje u Ni{ - izvolte u kolima!? Sledi, naime: 1.T:h4!!! 2.K:h4 Ld4! sa skoro cini~nom “pretwom”, recimo, La1(!), tek da se doka`e koliko belome ~itav wegov kvalitet ni{ta ne vredi! Kraqica je u mi{joj rupi, dok se crni lovac ludo zabavqa negde od a1 do d4, da bi wegov kraq blagoizvoleo hladno kro~iti na e7 tek kad mu wegov beli kolega do|e (do c6) na noge… Ne{to smo mnogo ozbiqno bili po~eli, pa da zavr{imo utoliko {aqivom ilustracijom:

Pehar Ivani{evi}u U In|iji je, u nedequ, odigran Memorijalni vikend turnir u spomen preminulih {ahista In|ije. Pobedio je velemajstor Ivan Ivani{evi} sa 7 poena. Ivani{evi} je startovao sa dva remija ali je serijom pobeda prestigao rivale. Lep uspeh zabele`io je omladinac Aleksandar In|i} iz Stare Pazove koji je uspeo da se ubaci

ANALIZIRANE PARTIJE

Big ben zvoni za Karlsena U Londonu je u toku drugi turnir “Chess Classic”. Igraju ^etri Engleza ([ort, Adams, Hauel, Mek{ejn) i “ostatak sveta” (Anand, Karlsen, Kramnik i Nakamura). Najve}e iznena|ewe u prva dva kola je Luk Mek{ejn sa dve pobede (Karlsen i [ort). Posebno je bila spektakularna wegova pobeda nad Karlsenom. To je najve}e iznena|ewe na startu turnira jer se pretpostavqalo da je Magnus iza{ao iz igra~ke krize posle nekoliko slabijih rezultata. Ovom pobedom Mek{ejn se revan{irao za pro{logodi{wi poraz od Karlsena na istom turniru. Neki komentatori ka`u da igra u ovoj partiji i Magnusovi potezi skaka~em podse}aju na wegov poraz protiv Adamsa na Olimpijadi ove godine. Tada je, tako|e, Karlsen izabrao riskantan plan poku{avaju}i da protivnika namami u komplikacije. Ipak, Mek{ejn se sna{ao u komplikacijama (kao i Adams) i ubedqivo je pobedio. Ova partija je progla{ena najboqom partijom prvog kola pa je Luk dobio nagradu od 1.000 evra.

Mek{ejn – Karlsen Engleska partija 1.c4 Luk Mek{ejn je igra~ koji prete`no igra 1.e4, ali, povremeno, zna da odigra i neke druge poteze. 1...c5 2.g3 g6 3.Lg2 Lg7 4.Sc3 Sc6 5.Sf3 d6 6.0–0 Sh6 Karlsen je igra~ s najvi{im rejtingom i poku{ava ne{ablonskim potezom da rivala namami u komplikacije. 7.d4 Najsmeliji nastavak pokazuje da su oba igra~a spremna za otvorenu borbu. 7...c:d4 8.L:h6 L:h6 9.S:d4 Se5!? Novi potez. U ovoj varijanti obi~no se igralo 9...Ld7 ili 9...S:d4, sa malom predno{}u za belog. Karlsen voli da zadr`i {to vi{e figura na tabli s ciqem da zakomplikuje igru. 10.Db3 0–0 11.Tfd1

Belom pe{aku nema spasa, a oko wegovog kraqa ima isuvi{e lufta za neke “patoidne” fiksideje. Ali – da li pat ipak pali! 1.Db5+! K:d6 2.Dc5+!!! b:c5+ Ina~e – ode crna dama, pa bela remizira ve~nim {ahom. 3.Ka3!! I beli kraq ostaje dostojanstveno nezainteresovan za daqa zbivawa: po{to je ispoqio prisustvo duha, na{ao je spas u – odsustvu tela… A kad nam Dragoslav Andri} ka`e da je dana{wa lekcija “[kole za male i velike pacere” gotova - onda je gotova!

OTVORENO PRVENSTVO BA^KE TOPOLE

U prostorijama N[K-a, u Novom Sadu, pro{log ponedeqka Miroqub Lazi} nije dozvolio ponovno iznena|ewe Mladenovi}a. Ubedqivo je pobedio sa 1,5 poenom prednosti ispred kolege po tituli velemajstora Du{ana Popovi}a. Ovog puta, veliko iznena|ewe sa pro{log turnira, Du{an Mladenovi} je, kao tre}i, bio samo ispred “ostatka” cugera{a. Plasman: 1. Lazi} 10, D. Popovi} 8,5, 3. Mladenovi} 7,5, 4-5. Jovi}, Jevti} 7, 6-7. Medar, Ilij} 6,5, 8. Dankovi} 6, 9-17. S. ^abarkapa, N. Pezeq, Ni{avi}, Titov, Gabri}, M. Popovi}, D. Petrovi}, Banovi}, Joci} 5,5, 18-20. Vrane{, Markovi}, M. ^abarkapa 5, 21-22. Kostadinovski, Cveti} 4,5, 23. Joki} 4, 24. Marticki 3, 25. Kokeza 2,5, 26. Nedeqkovi} 1 poen.

U Ba~koj Topoli je zavr{eno otvoreno prvenstvo grada. Pobedio je mladi Vladan Desnica sa 7,5 poena. Vi{e se o~ekivalo od omladinaca Novaka ^abarkape i Filipa Kumi}a. Jedini Fide majstor na turniru, Labud [}epanovi}, zavr{io je tek na 18. mestu. Ni Mirko Mamu`i}, igra~ sa najve}im rejtingom, nije pro{ao mnogo boqe, bio je 15., a obojica su izgubila po 27 rejting poena. Desnica je osvojio 38 novih poena a drugoplasirani Dragomir Soki} ~ak 47. Kona~an plasman: 1. Vladan Desnica 7,5, 2-4. Dragomir Soki}, Milomir Tovilovi}, Qubomir Vrani} 6,5, 5-9. I{tvan Pajzer, Ivan Sedlak, Mihaq Pacal, Dragan Kozomora, Karoq Sabado{ 6, 10-13. Ma}a{ Tot, Jeno Ko{a, Milan Zlati}, Karoq Vadoc 5,5, 1420. Lajo{ Tomik, Mirko Mamu`i}, Novak ^abarkapa, Zdravko Puhalo, Labud [}epanovi}, I{tvan Fa|ol, Lajo{ Papaj~ik 5, 21-28. Roland Molnar, Filip Kumi}, Ivko Jelovac, Nikola Tadi}, Aron Ago{ton, Branislav Jawu{evi}, Nemawa Musi}, Ferenc Seme{i 4,5, 29-36. [andor Komaromi, \ura Ikras, Jo`ef Deak, Qubo Vlahovi}, Milutin Vu~i}, Ambru{ Sele{, Milorad Koci}, Adel Miklo{ 4, 37. [andor Feldi 3,5, 38-43. Andrej Tot, Peter Tot, Zdravko Laci}, Laslo Holobica, Stanislav Milodanovi}, Zoltan Ba~a 3, 44-45. I{tvan Orcik, Antun Daj~ 2,5, 46. Nikita Sabo 2, 47. Marinko Naumov 1,5, 48. Bogdan Marinkovi} 1 poen.

Desnica prvak

20.Sf6+ dobija kraqicu) 20.c:d7 L:d7 21.c5!? Lg4 22.Tdc1 mo`da bi davalo vi{e mogu}nosti ali Karlsen se ne ose}a ugodno u takvim pozicijama. 19.Sb4 Beli se sprema da postavi svog kowa na d5 pa ako crni poku{a to da osujeti sa e6, pion na d6 bi ostao rawiva meta. 19...f5 20.Sc3 Dc5 Prema mi{qewu komentatora Karlsen je ovde napravio veliku gre{ku i nije vi{e imao priliku da se izvu~e. Engleski velemajstor je nastavio sa jakom igrom i zabele`io ubedqivu pobedu. 20...L:c3 21.D:c3 e6 nije opcija po{to bi beli tada u daqoj igri osvojio piona na d6. 21.S:a4! Drugi takti~ki trik sa pozicionim nabojem. 21...Da7 22.Sa6 b:a6 23.b6 S:b6 23...Db8 je bio odgovor na pretwu 24.Db3! uz c5+ i b7 stvaraju}i “viqu{ku” topu i lovcu. Ako 24...Lb7 25.c5+ Kh8 26.c6 dobija. 24.T:b6 Tb8 25.c5! Le6 25...T:b6? 26.c:b6 Dd7 27.b7 L:b7 28.Sc5 dobija figuru; 25...d:c5 26.Db3+! c4 27.D:c4+ Kh8 28.Df7! izvanredno i efektno, na primer: 28...Tf8 29.T:b8 T:f7 30.T:c8+ Lf8 31.Sc5 i beli bi postigao nadmo}nu poziciju. 26.Tdb1 d:c5 27.Tb7 T:b7 28.T:b7 Da8 29.S:c5! Dobar izbor. 29.T:e7 Dd8 30.T:e8+ D:e8 31.S:c5 Lf8 ne bi bilo tako dobro. Luk Mek{ejn igra s velikom precizno{}u. 29...Dc8 30.D:a6 Lf7 Potez 30...D:c5 31.D:e6+ Kh8 32.Lc6 vodi do nadmo}ne pozicije. za belog. 31.Lc6 Td8

32.Sd7! 32.T:e7? bila bi gre{ka posle 32...Lf8. Beli je spreman da dokraj~i rivala sa Db6 i Tb8 ali crni nastavqa da igra beznade`nu poziciju. 32...T:d7 33.L:d7 Dc1+ 34.Df1 D:f1+ 35.K:f1 Lc4+ 36.Kg1 L:a2 37.La4 e5 38.f3 Lh6 39.Lb3+ 1:0 U prilogu dajemo i partiju drugog kola Mek{ejna, ali bez komentara.

Ivan Ivani{evi}

u redosled igra~a sa prvih sedam startnih brojeva. Jovan Radlova~ki iz Pan~eva je osvojenim drugim mestom jo{ jednom potvrdio da mu ubrzani tempo “le`i”. U~estvovalo je 42 igra~a. Plasman: 1. Ivani{evi} 7, 2-6. Radlova~ki, Ostoji}, Perunovi}, Tadi}, A. In|i} 6,5, 7-8. G.N. Todorovi}, Govedarica 6, 9-13. B. Kosti}, V. Kosti}, Klasan, D. Kova~evi}, Elez 5,5, 14-20. Cerovi}, D. In|i}, N. Okiq, Z. Jovanovi}, Vukovi}, Duwi}, Tasi} 5, 21-24. Stojkovi}, Kne`evi}, Tomi}, T. Okiq 4,5, 25-31. Skoko, Ili}, Ivani{, Ugr~i}, Curakovi}, Perovi}, Bobu{i} 4, 32. S. Dimitrijevi} 3,5, 33-27. Ti{ma, Domowi, Vuksan, Bakvi}, M. Kova~evi} 3, 38-40. Nikoli}, Andri}, Kotarac 2,5, 41. F. Kova~evi} 2, 42. V. Dimitrijevi} 1 poen.

CUGER U N[K-u

Lazi} prvi

DNEVNIK

Lukavu zamku sprema crnom. Nema jo{ neposredne opasnosto od lovca na g2 ali, u isto vreme, crni ne mo`e da napravi pozicioni napredak sve dok postoji pritisak na daminoj strani i zato `uri da prebaci kowa na poqe c5. 11...Sd7 12.Da3 a5 13.b4 Ta6 Posle partije, rivali i komentatori (GM Dan King i IM Lorens Trent) su ovde analizirali slo`eniju varijantu koja po~iwe sa 13...Sb6 14.c5 Sc4 15.Db3 Sd2 bez nekog konkretnijeg zakqu~ka. Ali ova varijanta daje vi{e {ansi crnom nego potez u partiji. 14.b5 Ta8 15.e3 a4 Crni sprema poqe za mogu}i razvoj dame na a5. 16.Tab1 Lg7 17.Se4 Db6

18.Sc6! Takti~ki trik koji zao{trava poziciju. 18...Te8 Potez 18...b:c6!? 19.b:c6 Da5 (Ne 19...D:c6?? zbog

[ort – Mek{ejn Sicilijanka 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3 0–0 8.Dd2 Sc6 9.g4 Le6 10.S:e6 f:e6 11.0–0–0 Tc8 12.Lc4 Dd7 13.Lb3 Sa5 14.h4 Sc4 15.Dd3 Dc6 16.Se2 Sd7 17.Sd4 Da6 18.f4 e5 19.f:e5 Sd:e5 20.De2 Kh8 21.h5 g:h5 22.g5 Sg4 23.Lg1 Sce3 24.D:a6 b:a6 25.L:e3 S:e3 26.Td3 L:d4 27.T:d4 Tc5 28.Td3 Sg2 29.Tg3 Sf4 30.Kd2 Te5 31.Te1 Kg7 32.Ke3 Kg6 33.c3 T:g5 34.T:g5+ K:g5 35.Tg1+ Kh6 36.e5 d:e5 37.Ke4 Sg6 38.Lc4 a5 39.Kd5 Tf2 40.b4 a:b4 41.c:b4 h4 42.a4 h3 43.a5 h2 44.Th1 Kg5 45.b5 Kg4 46.b6 a:b6 47.a6 Kg3 48.a7 Tf8 49.Kc6 Sf4 50.Ta1 e4 51.La6 Sh3 52.Lb7 Sg1

Beli predaje Komentar: J. Saunders Pripremio: B. Dankovi}


REPORTA@E

DNEVNIK

sreda15.decembar2010.

21

[TA SE SVE PROIZVODI UKR[TAWEM VOJVO\ANSKE TAMBURA[KE BANDE I NAPOLITANKI

„O, sole mio” sa zapada Ba~ke ako nas posledwih decejanski jezik pri somborskom Sunija Bog ba{ i nije pogledu. dao, a s druge strane smo Da je odli~an slikar mogli su imali „visprenu i vickastu“ pose uveriti kako qubiteqi ozbiqlitiku, nema u Srba pojedinca ne umetnosti, tako i „fe{n sebez „{tele“ u inostranstvu. Rodlek{n“ zavisnici od mode pri pobina, kumovi, prijateqii, komgledu na rasko{ne haqine „Ivanka {ije... Ko je mogao, taj je „zapalio couture“ kreirane wegovom umepreko“. E sad, da ve}inom u toj {nom rukom za `ene prebogatih avanturi srpski in`eweri nisu {eika u Abu Dabiju. Da je odli~an ameri~ke sudopere a doktorke„primewa{„, svedo~i i ceo projespecijalisti novozelandske ~okat vizuelnog zaokru`ivawa sombanice ili {vajcarske bedinerke, ne bi bilo nekog preteranog razloga za gor~inu. Riba ide gde je dubqe, a ~ovek tamo gde je boqe. Tim pre, kako ka`u ru`i~aste dekoltirane zvezdice, „stra{no obo`avam likove“ koje mo`e kreirati samo simbioza dinarske violentnosti i lalo{ka letargi~nost, one koji, i kad odu u daleki svet, ne pristaju na prega~e i gumene ~izme. Jedan od mojih tih i takvih “heroja” je i Branko Maravi}, a Somborac. Re}i ta~no {ta je Branko – malo je te`e. Ukratko, ma koliko to nekome {izofreno zvu~alo, Branko je operski peva~, od one Maestro junior i senior, Maravi} i Viskonti najboqe fele {kolovane u Italiji, sa sve akademskim borskih tradicionalnih susreta slikarskim obrazovawem, boga„sitroenovih“ oldtajmera, ba{ tim gra|evinarskim iskustvom, kao i wegovih ruku delo, pakovaali i, zahvaquju}i pre svega svom we pobednika ovogodi{weg gurevropskom {kolovawu, nezavisni manskog etno-festivala u stonom savetnik za inostrana ulagawa, Beogradu, dudare „des arts“ iz te stalni sudski tuma~ za italiSombora.

K

I taman kad se pomisli da je u ovome, {to’no ka`u klinci, vrh, usledi projekat „Balkanto“, svojevrsni poklon Radio-televiziji Vojvodine i gradu Novom Sadu, osmi{qen ponajpre u glavi legendarnog Ferenca Kova~a, alfe i omege „Vojvo|anskih tambura{a“, a peva~ki i organizaciono „terciran“ od Maravi}a i producenta Ksenije [kori}, posve}en „ukr{tawu“ vojvo|anskih tankih tambura{kih struna i belkanta, ponajpre napolitanske pesme. Da bi se dobio pravi {purijus, na poziv Branka Maravi}a, a Somborca, iz Rima u Novi Sad i Studio M, ali i Sinagogu, pristi`e i maestro Pijero Viskonti, jedan od najboqih `ivih italijanskih tenora, a svojevremeno u~iteq Brankov. Maestro Viskonti se pre dosta godina oprostio od scene, muzi~- Tenor, slikar, dun|er, konsultant za strana ulagawa... kom svetu se posvetio iskqu~ivo kroz pedago{ki rad, ali ke, samo za sada, da u`ivaju Novo„Kum 3“, do „Tornà a Soriento“ i mu veliki deo vremena oduzima i sa|ani, a ako ima pravde i sre}e, {panske zarzuele „No puede ser“. ne{to druga~ija umetnost, juveuskoro i znatno {iri auditoriMo}ni Maravi}ev jo{ uvek mlalirstvo, budu}i da pripada porojum. dala~ki tenor, ali i iskusni temdi~noj lozi plemenitih rimskih Re|ale su se gotovo antologijbr maestra Viskontija, mamili su draguqara ranga Bulgarija. ^oske pesme, kojima su fantasti~ni aplauze iz pesme u pesmu, u ~emu vek, svojevremeno progla{en od „zvu~ni zid“ davali „Vojvo|anski im je, kao lep{a polovina, pomoozbiqne muzi~ke kritike kao jetambura{i“ pod maestralnim gosn gla i sopran Marija Dra~anski, dan od deset najboqih svetskih izKova~evim rukovo|ewem, „udroizvo|ewem dva tradicionala, vo|a~a „Nesun Dorma“, nije odoleo bqen“ zvucima klasi~ne harmoni„Somborske ru`e“ i „Ciganska da svojim fenomenalnim vibrake virtuoznog Ondreja Maglovno}“. Da je potpuno zaslu`eno i tom u tzv. gorwim lagama pomogne skog. Od „Sole mio“ i „Arrivederci, ova decentna dama dobila aplauze negdawem u~eniku, ali i oplemeni Roma“ preko „O, marenariello“ lena otvorenoj sceni, sasvim je dokaovaj nesvakida{wi muzi~ki pergendarne napolitanske etno-teme zao wen trijumfalni duetski naformans u kojem su imali prilikoju je proslavio kultni film stup s Pjerom Viskontijem u kojem

NEMA BA^KA PALANKA PUSTIWU, ALI IMA SVOJ SINAJ I TURSKI BREG

PRE^ANSKA LEKSIKA

I

zdrobqene delove stabla industrijske konopqe zovu pozder. Neugledna masa belog truwa nije nikad bila previ{e cewena, osim kod sirotiwe zimi, kad su wome lo`ene limene pe}i, bubware. Tiwao je satima s povremenim malim eksplozijama, na radost dece i o~aj doma}ica jer je gar pravio veliku prqav{tinu. Pozder se koristio i kao prostirka za stoku (lo{a zamena za slamu i plevu), te odli~an izolator u primitivnom a potom modernom neimarstvu, kao presovana plo~a. Poreklo imena se nije znalo do 1958. kad je u Ukrajini otkriven slovenski kalendar

star blizu 2000 godina i de{ifrovano da se period mla}ewa konopqe zvao pazdernik. Nejasno je otkud ta re~ u Bosni kod muslimanskog `ivqa i u prezimenu. Cannabis sativum se gaji najmawe 5.000 godina, ispod Himalaja se razvukao po svetu, a izme|u dva svetska rata u Vojvodini je zvan “belo zlato”. Bila je tad konopqa najprofitabilniji i najkvalitetniji proizvod, po wenoj vrednosti su {timane berze u Londonu i Milanu, a ~inila je tri ~etvrtine izvoza Kraqevine Jugoslavije. Gajena je najvi{e u Ba~koj, jer je imala najboqu zemqu, a malo mawe u Ba-

je izvo|ewem „Vinske pesme“ dostojno zamenila i jednu Monserat Kabaqe, s kojom je maestro svojevremeno nastupao u „Travijati“. I onda, kao vi{wa na vr’ {lagom ukra{ene torte, ovaj put duetski, „O, sole mio“ maestra i nekada{weg u~enika, izveden do te mere mo}no da su se dlanovi za`arili u zahtevu za bisom. Bar je ovo ve~e dokazalo da je Srbijici, ako ni{ta a ono zbog wenih tako talentovanih qudi, odavno mesto u Evropi. Mili} Miqenovi}

Pozder ili za{to su kudequ nekad zvali „belo zlato” natu. Voli izda{an ~ernozem, seje se krajem aprila, a u dobroj godini ve} posle 110 dana prispe za ko{wu. Tad se u Ba~koj, gde je radilo oko 100 kudeqara, eksperimentisalo uspe{no s dve `etve godi{we. Vlasnici fabrika su uglavnom bile [vabe, ali je kudeqa nagra|ivala sve, od ratara do radnika. Istina, za te`ak rad. Uzgoj nije bio komplikovan, trebalo je samo dobro |ubriti i orati zemqu, sejati ~esto, a Sunce je daqe sve radilo samo: kroz tri meseca stabqike su bile vi{e od dva metra. U kudeqarama su snopovi su{eni, potom potapani u vodu, a nakon ~etiri-pet dana, kad voda odvoji vlakna od drvenastog dela stabla, najte`i deo posla bio je mla}ewe i grebenarewe, kojim se dobijalo meko vlakno, ne{to zamr{enih struna (ku~ine) i – pozder. Balirana vlakna su i{la daqe na predewe, tkawe ili izvla~ewe raznog veziva, od najfinijeg konca do debelih brodskih konopaca. Prelazak na popularnije sirovine (pamuk i plastika) presekli su eru konopqe, ali je jo{ pedesetih godina u Vojvodini maltene sve bilo od kudeqe. Posteqina, ode}a, pokriva~i za qude i kowe, pajvani i kanapi. Dobro opran pe{kir bio je beqi od snega, skidao je vlagu i prqav{tinu kao {mirgl-papir, a mirisao na ~isto. Od konopqe su saleri pravili u`ad i povoce za stoku, a tkaqe snovale beskrajne niti u klup~ad i tkale sve {to je trebalo, od slamarica i perina, do finog platna za {lingeraj. Ku~ine su slu`ile vodoinstalateri-

ma i pinterima za zaptivawe cevi i buradi, pa tu voda vi{e ne prolazi! Pravqeni su i meci za pu{ke od zove. Konopqa se jo{ gaji, daleko mawe nego pre pola veka, mada ima kvalitetna vlakna nezamewiva kod finih papira (za cigarete, recimo), a na{la se i u nekim smesama s plastikom i metalima u proizvodwi automobila. No, neki to ne `ele. Ekolozi, recimo. Najvi{e kudeqara je bilo kraj voda, pa su vojvo|anske reke Jegri~ka, Krivaja i mnogi kanali te{ko stradali jer konopqa zaga|uje vodu. Pro{le su decenije dok blizinu biv{ih kudeqara nije o`iveo vodeni svet. Ro|aka industrijske konopqe je indijska, od koje se dobijaju ha{i{ i marihuana. I obi~na sadr`i opijat u `enskom cvetu, ali ~ak sto puta mawe od indijske varijante, gde je ove supstance i do 30 odsto. Veruje se da na{a kudeqa jakim mirisom rasteruje insekte, a seme joj je prava poslastica za ptice. Od samo nekoliko zrna dnevno perje doma}ih koka bude sjajno a `umance lepe, crvene boje. Po{to obe biqke vrlo li~e, organi reda ~esto uni{tavaju i obi~nu konopqu ako je negde sama nikla, posejana kao odbrana od insekata ili, jednostavno, lepa biqka. Obi~no su od kudeqe pravqeni yakovi i {trawge. Srela se dva vandroka{a, besku}nika blizu teretne stanice, pa jedan pita drugog: ”Gde spava{?”, “U vagonu”, “A {ta metne{ pod sebe?”, “Vri}u”, “A ~ime se pokriva{?”, “Vri}om”, “Daj i meni jednu”, “Nemam neg jednu!” Neko vreme u Sremu je sviran malo ~udan (vaqda ne i istinit) be}arac: “Imam `enu, `eravicu `ivu / [trawgu kvasim, `eravicu gasim!” Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju / Divani o re~ima“, izdawe „Tiskog cveta“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin“ kod novosadske Ribqe pijace)

Drvose~a zlatnike na{ao ispod pawa Z a jedva pola milenijuma postajawa protutwalo je preko relativno mlade varo{i kao {to je Ba~ka Palanka previ{e istorije i ostavilo egzoti~ne nazive, koji kao da su pali s drugih krajeva planete. Poreklo nekih se ni legendama ne da objasniti. Jer, ni{ta nije kao {to je bilo. Vekovima je grad bio podeqen na Staru, Ba~ku i Novu Palanku, zvanu i Nema~ka, jer su je formirale [vabe kolonisti od 1780. do 1786. Oni su se krajem ili neposredno nakon Drugog svetskog rata povukli ili bili proterani u maticu, a pre tri decenije kraj wihovog kvarta po~elo je da ni~e naseqe Sinaj. Mo`da je neko politi~ki neobave{ten sa znatnim zaka{wewem imenom hteo da se dodvori nesvrstanoj arapskoj bra}i. U wegova tri dela i Novoj Palanci `ivi trenutno 12.000 stanovnika, {to je gotovo petina populacije cele op{tine. Nisu mu temeqi u

{kolu „Desanka Maksimovi}“ uvek je bilo vi{e nego dovoqno dece jer su ovde oku}ili uglavnom mladi qudi. Kasnije je otvoren i Gerontolo{ki centar, a u kom{iluku pre neku godinu zapo~eto zidawe drugog pravoslavnog hrama u gradu. Posve}en je Pokrovu Presvete Bogorodice, a na wegov zvonik je nedavno Nekad je Dunav bio {irok kao Amazon podignut krst. Sinaj Ipak je u lokalnim okvirima leima obdani{te (dodatano oslikagendarna tambura{ka banda no i lascivnim grafitima), po ne„Momci iz Palanke“ komponovala koliko prodavnica, bircuza, pipesmu „Oj Palanko, i ti si na breqarnica i pekara, nema apoteku, a gu“. ambulanta je daleko, „~ak“ u Novoj Nedaleko od Sinaja, ravnog kao Palanci. Do centra grada je, pak, tepsija, je i Turski breg, u vojne 10-15 minuta pe{a~ewa, sve po karte uveden pod imenom [anac. ravnom. Naime, nekada{wu uzvi{icu TurBa~ki Sinaj ne pati od mawka ci su dodatno nasuli i napravili vode ve} od vi{ka, podzemne i atsvoju prvu odbrambenu linija naspram ilo~ke tvr|ave. Ki{a, sneg i vetrovi su vekovima spirali zemqu pa je breg znatno „splasnuo“. Ista je sudbina i okolnih bre`uqaka. Oni su, pre vi{e od hiqadu godina, ~inili re~nu obalu, a po bele{kama letopisaca, Dunav izme|u Palanke i Iloka je nekad bio {irok ~ak pet kilometara. Pravi evropski Amazon! Na mestu sada{we Bagremare je bila brestova {uma, ali je pred kraj 19. veka sasvim iskorewena, mada se prostirala na vi{e hiqada jutara! Jedan drvose~a je, vade}i paw hrasta (i wih je bilo) na{ao glineni }up pun zlatnog, sreHram u habzbur{ki strogo ure|enom kvartu brnog i bakarnog novca. Ve}ina pustiwi, nego na oranicama (istizlatnika poti~e iz turskog doba, mosferske, pa zato danas komunalna, lo{eg kvaliteta, a dosta peska dok je na drugima lik austrijskog ci moraju da grade novu, mo}niju se i sad mo`e na}i ve} na drugom cara Leopolda Prvog (1665–1705). kanalizaciju. Iz zadwih sinajskih a{ovu) i tipi~no je ba~ki raspoDeo iskopanog oru`ja, delovi ulica vidi se ilo~ki dvorac u Hrre|eno s dva duga~ka {ora i brojkowskih amova i razbijeno posu|e vatskoj, koja je na brdu tik preko nim popre~nim „sokacima“ i po danas su u postavci budimpe{tanDunava, a tek koji kilometara de~etrdesetak ku}a. Sve, naravno, skog muzeja zavedeni kao „predmesno su lovi{te, vile i ergela Kapod habrzbur{ki strogim pravim ti iz Palanke“. Arheolozi iz mara|or|eva. Ima Sinajsko poluouglom. |arske prestonica ovde su 1879. strvo svoju pustiwu i Goru (na Palana~ki Sinaj, nekako veprona{li uglavnom predmete iz arapskom Xebel Katarina, visoku {ta~ki „mrtvom“ prugom odvojen Otomanskog perioda, a vrlo malo 2.640 metara), a Palanka brda koja, od centra grada, dugo je va`io za starijih artefakata. dodu{e, nisu za skijawe jer su izveliku spavaonicu. Za Osnovnu M. Suyum nad okru`ewa tek desetak metara.


22

KULTURA

sreda15.decembar2010.

ANDREJ TI[MA LAUREAT NAGRADE „PORODICE BISTRIH POTOKA”

Za povratak ~istoti Andrej Ti{ma, kwi`evnik, likovni i multimedijalni umetnik iz Novog Sada, izabran je za osamnaestog laureata nagrade iz oblasti ekologije, umetnosti, borbe za Plane-

drvene plakete, litra izvorske vode, crnog hleba i 10 dinara. Ovogodi{wem laureatu, nagrada }e biti uru~ena danas u podne u Udru`ewu kwi`evnika Srbije u Beogradu.

tu i za{titu `ivotne sredine, koju dodequje umetni~ka grupa „Porodica bistrih potoka“ s planine Rudnik. Ti{mi }e, kao i prethodnicima, pripasti priznawe koje se sastoji od

U obrazlo`ewu za ovu autenti~nu ekolo{ko-umetni~ku nagradu stoji da se Ti{ma „Porodici bistrih potoka“ preporu~io zbog izuzetne posve}enosti prirodi koju je manifestovao

objavqivawem zbirke pesama „Svi u prirodu“ (potpisanu pseudonimom Andrej @ivor), prire|ivawem antologije ekolo{ke poezije novosadskih pesnika „Pitawe `ivota“, kao i brojnim drugim performansima, izlo`bama, umetni~kim radovima i akcijama posve}enim ekologiji i Planeti. - Nagrada Porodice bistrih potoka posebno mi je draga jer dolazi od qudi koji dosledno `ive svoju umetnost i uspeli su kao retko ko u svetu da ispune san avangarde 20. veka, da ostvare jedinstvo umetnosti i `ivota - ka`e laureat Andrej Ti{ma. - Porodica bistrih potoka kroz svoju umetnost i postojawe ve} 33 godine nudi lek za na{u bolesnu civilizaciju i povratak ~istoti, qubavi i dobroti u odnosima prema prirodi i ~oveku. Zato za mene ova nagrada predstavqa najvi{e mogu}e priznawe. Andrej Ti{ma (58) je zavr{io Akademiju likovnih umetnosti u Pragu. Objavio je desetak kwiga proze i poezije, izlagao samostalno i na kolektivnim izlo`bama vi{e od 600 puta u velikim svetskim centrima - Wujorku, Minhenu, Londonu, Budimpe{ti, Milanu, Seulu, Tokiju i San Francisku. Bavi se mejl-artom, fotografijom, video artom, pe~atnom umetno{}u, muzikom i novim medijima. I. B.

U SRPSKOM KWI@EVNOM DRU[TVU

Konkurs za nagradu „Biqana Jovanovi}” Srpsko kwi`evno dru{tvo (SKD) raspisalo je konkurs za nagradu „Biqana Jovanovi}“ za prozna, pesni~ka i dramska dela objavqena u 2010. godini. Konkurs }e biti otvoren do 17. januara, a ime dobitnika nagrade, koja se sastoji od poveqe i nov~anog iznosa, bi}e objavqeno sredinom marta, saop{teno je iz SKDa. Autori dela treba da {aqu na adresu Srpskog kwi`evnog dru{tva: Francuska 7, Beograd.

Ovogodi{wi dobitnici kwi`evne nagrade „Biqana Jovanovi}“ su Milena Markovi} za zbirku pesama „Pti~je oko na tarabi“ i Slobodan Ti{ma za roman „Quatro stagioni“. Nagrada „Biqana Jovanovi}“ ustanovqena je 2006. godine, povodom obele`avawa decenije od smrti te kwi`evnice i dodequje se za dela koja su bliska wenoj poetici. Me|u dosada{wim dobitnicima tog priznawa su Jelena Lengold, Ugqe{a [ajtinac, Nemawa Mitrovi}, Sr|an Vaqarevi}.

DNEVNIK

DANAS BEOGRAD DOBIJA GALERIJU SLIKARKE OLGE–OQE IVAWICKI

Odrazi u ogledalu qubavi Oqe i [ejke

Slavna srpska slikarka, vanvremenska Oqa Ivawicki danas dobija galeriju u Beogradu, gradu koji je volela vi{e nego bilo koju metropolu sveta, u kome je nalazila svoje kosmi~ke korene prenose}i ih na svoja platna, u svoju filozofiju, poeziju, `ivot. U okviru hotela „Slavija“ galeriju otvara Fond Olge Oqe Ivawicki, koji je za `ivota osnovala najboqa slikarka Srbije i Jugoslavije druge polovine 20. i po~etka ovog veka. Oqin prostor u srpskoj prestonici startuje svoj umetni~ki vek izlo`bom Oqa i [ejka – Ogledalo qubavi, kojom se bele`i 40 godina od smrti velikog Leonide [ejke. - Izlo`ba „Oqa i [ejka, Ogledalo qubavi“, najmawe je {to mo`emo da u dana{wem trenutku damo od sebe, u ime qubavi, jer re~eno je, qubav sve pobe|uje. Verujemo da je danas, decembra 2010. godine, kada je od odlaska Leonida [ejke pro{lo ~etrdeset godina, a od odlaska Oqe Ivawicki godinu i po dana, upravo wihov odraz iz ogledala qubavi obasjao i nas i pozvao nas jo{ jednom na se}awe i ~uvawe rasutih kristala vremena, stvarawa i vanvremenog trajawa rekla je za „Dnevnik“ direktorka Fonda Suzana Spasi}, koja je Oqinoj zadu`bini i `eqi udahnula `ivot i realizovala wen amanet. Ogledalo qubavi je neraskidiv segment stvarawa nenadma{ne Oqe, deo wene ve~nosti, umetni~kog tragawa one koja je nazvana, koja je znala da je Leonardova k}i. Oqa Ivawicki i Leonid [ejka, studentkiwa vajarstva i student arhitekture, sreli su se prvi put povodom zajedni~kog rada na konkursnom zadatku za spomenik Marksu i Engelsu. Upoznao ih je Kosta Bradi}. Rad na projektu je prerastao u prepoznavawe, prijateqstvo, qubav, zajedni~ku veru i borbu za umetnost. Oqa i [ejka zajedno streme su{tinskom u umetnosti, jedno drugo dopuwuju, dru`e se sa istomi{qenicima, osnivaju „Dru{tvo prijateqa Baltazara“, koje inicira i stvarawe Mediale, legen-

Hipi seansa: Oqa Ivawicki i Leonid [ejka

darne grupe prepoznatih i spojenih u ve~nom tragawu za su{tinom umetnosti. Danas od svih dokaza tog herojskog doba Mediale imamo ne{to podataka rasutih, kako bi Oqa rekla, kao mali kristali vremena, po muzejskim i drugim kolekcijama. Od prvobitnog projekta za spomenik u stilu Henrija Mura nije ostalo skoro ni{ta osim par skica sa~uvanih u jednom Oqinom albumu. S druge strane, svedo~an-

stva o jednoj qubavi koja je obele`ila Beograd i korene mnogih kasnijih [ejkinih i Oqinih stremqewa i promi{qawa o umetnosti i svetu uop{te upravo pronalazimo u prepisci objavqenoj u kwizi „Ogledalo qubavi“, Silmir, Beograd, 1994. U ovom ogledalu ogleda se du{a dvoje mladih qudi, ono posebno {to su nosili u sebi i preto~ili u sve ono {to mi danas imamo o wima i od wih. D. Milivojevi}

DOKUMENTARAC „KINOFIL” MNOGIMA NIJE PO VOQI I NE PRIJA, ALI SE MORA POGLEDATI JER JE VANSERIJSKI

I pse ubijaju, zar ne? Iz kratkog sadr`aja dokumentarnog filma „Kinofil“ moglo bi se sasvim pogre{no zakqu~iti - „evo jo{ jednog koji mu~i i sebe i druge“ i to na ove{talu, usred ve~ite ekonomske i politi~ke svetske krize, sporednu temu - zlostavqawa `ivotiwa, ta~nije, uli~nih pasa, besku}nika, lutalica. Gledaocu kome se pru`i prilika da vidi „Kinofil“, tokom wegovih 86 minuta, ne samo da }e shvatiti koliko ima predrasuda kada je u pitawu anga`ovani film, nego }e duboko preispitati svoje stavove o `ivotu i smrti. I ako vam se u~ini, ovo nije preterano „Kinofil“ nudi i put ka mogu}oj katarzi, koju qudi na ovim prostorima i posle svega krvavog i tragi~nog, nikako da pro`ive. Izgleda, spremni da ponove isto. Zadovoqstvo da vidimo ovaj sve`i dokumentarac Damira Jane~eka (premijeru je imao na Saraje-

vo film festivalu u julu ove godine), diplomca re`ije Akademije scenskih umjetnosti u Sarajevu, imalo smo na teku}em „Euro - In“ festivalu evropskog i nazavisnog filma u Novom Sadu. Na`alost, tek {a~ica gledalaca, sa velikom pa`wom je odgledala Jane~ekov film, i s razlogom po`elela da sa wim, i jednim od protagonista filma Velimirom Ivani{evi}em, porazgovara nakon projekcije. - Kada sam im predlo`io kakav bih film radio, moji profesori na Akademiji su se mahom ~udili ~emu to kada je jednog pas ujeo, drugi je tvrdio da su psi nesnosna napast kojih se nekako treba rje{iti, tre}i je pak rekao da takav film ba{ ne daje lijepu sliku ni o Sarajevu, ni BiH, a ni o qudima koji tu `ive - ka`e Jane~ek. Ovaj film mnogima ne odgovara, jer se oni kao trude prikazati Sa-

Rediteq Damir Jane~ek sa montipajtonovcem Terjem Younsom na Sarajevo film festivalu

rajevo kao napa}eni grad s dobrim qudima. Ne mogu da ne reagujem na to jer mrzim la`. Ali tu nije stvar samo o la`ima. Stvar je tu|ih `ivota. @ivota nedu`nih. U ovom slu~aju pasa. Ukratko, „Kinofil“ (od „kino“ pas i „fil“ qubiteq)bez bilo kakvog uvijawa i (auto)cenzure, provokativno i iscrpno u maniru vrsnog istra`iva~kog novinarstva govori o nequdskom tretmanu pasa lutalica u dana{wem Sarajevu i okolini. Nudi i re{ewe, ali ukazuje i na to da ima onih kojima je u interesu da re{ewa zapravo ne bude. Protagonisti ove stvarnosne drame su pored odba~enih pasa, wihovi ovla{}eni i samozvani lovci i uni{titeqi. Kako se u Sarajevu ka`e, {intori, a u filmu vidi, pse hvataju `i~anim om~ama kojima dave i koqu pse i pre nego {to ih ubace u svoja komunalna vozila. Tu su i gra|ani koji truju, na druge na~ine ubijaju, a kada su lovci, i ustrequju `ivotiwe bez vlasnika. Pa borbe pasa, i wihovo zlostavqawe... A sve je to ne samo zabraweno nego i nehumano raditi, na {ta niti zdravstvene, niti lokalne vlasti puno obra}aju pa`wu, a neke se, nemale pare za taj posao izdvajaju. S druge strane u ovom vanserijskom filmu je, gotovo sam protiv svih je Velimir Ivani{evi}, koji vodi svoju mirotvornu bitku sa velikom neizvesno{}u da li }e dobiti i rat. On svoje penzionerske dane provodi aktivno. Ve} petnaestak godina zbriwava sarjeveske pse lutalice, sada ve} i uz kakvu takvu pomo} me|unarodnih nevladinih organizacija, nailaze}i stalno, pored otpora i napada i na nemar, neprofesionalost, bes-

krupuloznost, osudu i mr`wu onih koji se prema psu, a bi}e i svakom `ivom, makar malo druga~ijem stvoru odnose kao ne~emu {to treba progoniti pa i ubiti. Nenametqivi, a hrabar, harizmati~ni i uporni Veqa Pas, tako mu je i najmilije da ga zovu, se ne libi i da u nadle`ne sa imenom i prezimenom, uperi prst. Damir Jane~ek je sve to vispreno zabele`io i filmski organizovao, da se gleda u jednom dahu i dugo pamti. - Film je u Sarajevu, iako je uvr{ten u festivalski program, do~ekan na no`. Velimir Ivani{evi} sa psima u filmu „Kinofil“ Bilo je i da su skidani plakati ka`e Damir Jane~ek da bi se osvrvor sa wim sam shvatio da je to koji ga najavquju jer su se neki nuo i na lik i pojavu Velimira mnogo ve}a tema. Istra`io sam ose}ali direktno prozvanim, a kaIvani{evi}a koji i glavom i brasve delove pri~e i odlu~io sa za ko pre snimawa i sada akteri fildom i svojim duhom ~ini pravu film koji je prvo trajao dva i po ma u Sarajevu prolaze kao psi luokosnicu ovog dokumentarca. sata da bih ga zatim smestio u talice - obja{wava Jane~ek. - On je izuzetan po svojoj `isat i po. Dakle, ovo nije film o Ni`u se tako u „Kinofilu“, kovotnoj pri~i. Isto i po htjewipukom qubitequ pasa ili nekaji polako, posle Sarajeva i festima koja ima a ona su strastvena, kvoj patologiji ne znam koje vrvala u Motovunu kre}e put ostamoralna, civilizirana i pravedste. To je pri~a o tome da ono lih festivala i van regiona, pona. To su vrejdnosti koje nosi kao {to radimo psima to radimo i sered drasti~nih prizora (autor kakarakter a uz to se nosi i sa sopbi i drugim qudima. `e da ovo ipak bla`a verzija) ubistvenim fizi~kim pote{ko}ama. „Kinofil“ je istinita pri~a o jenih i mu~enih pasa i primeri i Ivani{evi} je oli~ewe sjajnog qudskoj licemernosti i neodgopredlozi kako i {ta u~initi da filmskog karaktera i kada bi govornosti s jedne strane, a s druge o tako ne bude. ... vorili o igranom filmu Veliqudima koji poku{avaju skloniti - Mene nije bitno da imam {to mir odmah mo`e biti sme{ten u pse od zla koje ih ~eka u na{em vi{e trikova u mom filmu. Od toodli~an scenario. On je prije dru{tvu. Na kraju, smatra autor, ga je va`nija ostvarena empatija, svega ~ovjek koji se odri~e svoga glavni lik filma je `ivot. ono {to se de{ava sa gledaocem da bi drugome pomogao. ^ovjek za A qude ponekad i ponegde trekada film vidi, a to se upravo dekojega sam probao napraviti petiraju i ubijaju ba{ kao i pse. Kasilo ovde u Novom Sadu a tako je tominutni film da bi mu pomoko se samo to brzo zaboravqa. gde god odemo sa „Kinofilom“ gao u wegovom radu. Kroz razgoVladimir Crwanski


KULTURA

DNEVNIK

O hrabrosti

Svi na front

Prvoprikazani film u programu "Revija dokumentarnog filma" bio je "Dovi|ewa, kako ste?", {ezdesetominutna, kako autor Boris Miti} navodi, "satiri~na dokumentarna bajka o jednom junaku na{eg doba koji je spreman da umre za ono {to veruje, ali vi{e ne veruje ni u {ta".

Ovo novo Miti}evo ostvarewe kojeg pamtimo po zapa`enim dokumentarcima "Pretty Dyana" i "Unmik Titanik" sadr`i izbor od 120 srpskih satiri~nih aforizama i preko 400 "satiri~nih dokumentarnih kadrova", snimqenih tokom tri godine na 50.000 kilometara dugom putovawu po sporednim putevima Srbije. Sem {to je napisao scenario, Miti} je ovaj film sam i snimio, re`irao i montirao. Narator u filmu je glumac Neboj{a Glogovac, dok muziku potpisuje Paskal Komelad. Ovaj dokumentarac na putu, dana{we nam zemqe, sem toga je i putovawe u skora{wu pro{lost kao i nadrealni svet ovda{we svakodnevice, istovremeno duhovito i melanholi~no dat kroz apsurdnu simboliku, izobli~ene znakove i svakovrsne pojavnosti mutiranih zna~ewa, od recimo novocrkvenog graditeqstva i uop{te narodwa~ke novokomponovane stambene i grobqanske arhitekture, do grotesknih prizora aqkavosti, nemara ili puke bede, u vi{e tu`noj nego sme{noj papazjaniji zvanoj `ivot u Srbiji van velikih gradova. "Filmski front" traje do subote 18. decembra i brojni filmovi doma}ih i autora iz inostranstva, nastalih u malim i nezavisnim produkcijama se prikazuju u nekoliko programa me|u kojima je i takmi~arski. V. Crwanski

Kukavi~luk, Oliver Frqi}, Narodno pozori{te/ kazali{te/ Nepsinhaz Subotica Hrabrost je vrlina, kukavi~luk mana. I jedno i drugo igraju uloge u dru{tvu, pogotovo kad su vremena te{ka, a prihodi niski. Istina je da su oni vi{e individualni ~in, odluka. ^ista transcedencija. Dok je ideologija uvek ideologija. [ta nam o svemu tome ka`e mladi, talentirani redateq (talentovani rediteq) iz Hrvatske,

„Mi smo naterani ovo da radimo!“, ka`e glumica, pla~u}i, jo{ na po~etku predstave. Sledi scena u kojoj glumce, wih osam ({est za jugoslovenske republike i po dva za pokrajine?), pozori{ni sud koji oni, naravno, ne priznaju, osu|uje da igraju sami sebe – Miwu Pekovi}, Suzanu Vukovi}, Jelenu Mihajlovi}, Kristinu Jakovqevi}, Sne`anu Jak{i}-^oli},

Kosovo (republika). Ve{to ukomponovanim dokumentarnim scenama zebele`enim u radio ili TV prenosima gledalac biva dodatno uvu~en u ne{to {to bi se moglo nazvati bolna rekonstrukcija mesta koja od op{tosti spa{ava samo ve{tina autora i aktera da u publici isprovocira suo~ewe upravo sa onim {to niko ne bi da ga mu~i – sukob, sudbonosna

Vladimira Grbi}a, Sr|ana Sekuli}a, Milana Vejnovi}a. Optu`ba je bila da nisu Du{an Jovanovi}, Qubi{a Risti}, Inge Apelt, Nada Kokotovi}, Miodrag Krivokapi}, Rade [erbexija... Iza ovog bombasti~nog prologa scenskoj igri mesto ustupa performansom, fizi~kim i plesnim teatrom koreografski stilizovana verzija kqu~nih doga|aja novije srpske istorije: politika Slobodana Milo{evi}a, NATO bombardovawe, Peti oktobar,

pitawa. Ironi~ni kre{endo tog nivoa predstave nudi scena u kojoj glumac posetioce anketirabombarduje pitawima tipa postoji li mogu}nost „kosovskog scenarija“ u Vojvodini, da li bi sedeli izme|u crnca i homoseksualca, da li bi priznali Kosovo za platu od tri hiqade evra. Gledaoci odgovaraju da ne}e da u~estvuju u tome, {to proizvodi utisak da su poput izvo|a~a naterani da u~estvuju, odnosno da nisu spremni, da ne `ele i ne mogu da preuzmu

NA FILMSKOM FESTIVALU U MOTOVUNU 2011.

Srbija dr`ava gost

Srbija je pozvana da bude dr`ava gost Me|unarodnog filmskog festivala u Motovunu 2011. godine, saop{tilo je Ministarstvo kulture. Poziv su ministru kulture Neboj{i Bradi}u uru~ili predstavnici Pule tokom wegove radne posete ovom gradu, gde je boravio na poziv Srpske nacionalne mawine Grada Pule i Istarske `upanije, koji su organizovali gostovawe Kru{eva~kog pozori{ta u Istarskom narodnom kazali{tu - INK Kazali{na ku}a Pula sa pozori{nom predstavom "Tvr|ava". Ovom prilikom je bilo re~i i o poja~anom prisustvu srpskih umetnika na narednom „Festivalu igranog filma" u Puli , kao i na pulskom festivalu kwiga i autora „Sa(n)jam kwige u Istri“. Bradi} je razgovarao sa predstavnicima upravo zavr{enog festivala kwiga, o aktivnom u~e{}u srpskih umetnika u programu festivala, ~ija je tema slede}e godine “Kwiga i pozori{te“. Sa predstavnicima Srpske nacionalne mawine Grada Pule i Istarske `upanije ministar je razgovarao o konkretnim akcijama za o~uvawe srpskog kulturnog identiteta i podr{ci Dana srpske kulture u Puli u aprilu.

Iz predstave „Kukavi~luk”

Oliver Frqi}, koji je u Suboticu do{ao da zavr{i svoj ciklus o SFR Jugoslaviji? Hrvatski turbofolk, slovena~ka izdaja i, sada, srpski kukavi~luk, teme su iza kojih se krije mnogo slo`eniji govor o raspadu, ratu, politici... o individualnom, koje se zahvaquju}i Frqi}evom postupku zamene dramskog teksta istinom izvo|a~a, wihovih li~nih konstrukcija, iskazuje u punom dramskom potencijalu anti~kih tragedija.

RESITAL AUSTRALIJSKOG PIJANISTE PIJERSA LEJNA U NOVOM SADU

U ~ast [openu i Kosti}u Uz brojne, mawe ili vi{e prigodni~arske programe proslave zna~ajnih datuma na{e i svetske kulture, dvestote godi{wice od ro|ewa velikog poqskog pijaniste Frederika [opena i veka od smrti na{eg znamenitog pesnika Laze Kosti}a, za novosadsku publiku u nedequ je prire|en nesvakida{we zanimqiv koncert, koji je na jedinstven na~in, a pritom potpuno u duhu stvarala{tva obojice pomenutih velikana, povezao obele`avawe ovih datuma. Bio je to resital eminentnog australijsko-britanskog pijaniste Pijersa Lejna, koji je u organizaciji „Fonda Laza Kosti}“ nastupio u Sinagogi izvode}i vanredno zahtevan program koji je obuhvatio izbor klavirskih kompozicija Frederika [opena, kao i integralno izvo|ewe jednog od najzna~ajnijih klavirskih opusa savremene srpske muzike – ciklusa od sedam koncertnih etida na{eg istaknutog kompozitora dvadesetog veka Vasilija Mokrawca. Ovaj resital Pijersa Lejna prire|en u ~ast [opena i Kosti}a imao je stoga dvostruki zna~aj, kao lepa prilika za upoznavawe qubiteqa muzike sa umetno{}u ovog vrsnog, visoko internacionalno renomiranog australijskog pijaniste, koji je pritom ve} godinama, jo{ od dramati~ne 1999. godine predano anga`ovan na afirmaciji srpske kulture, a tako|e i kao retka mogu}nost da se na koncertnom podijumu ~uju svih sedam Mokraw~evih etida, ciklusa atraktivnih i interpretativno vrlo kompleksnih komada i jednog od vrhunaca srpskog pijanisti~kog repertoara, koji do sada nije na ovaj na~in, kompletno predstavqan na koncertima. Sam pijanista, koji je, vaqa napomenuti, pomenuta dela Vasilija Mo-

krawca snimio i na kompaktdisk, odlu~io se pritom da program svog koncerta u~ini jo{ izazovnijim, grupi{u}i odabrana dela na neubi~ajen na~in - ne u odeqenim segmentima opusa pojedinih autora, ve} sla`u}i ih po kriterijumu muzi~ke, duhovne ili tonalne srodnosti, tako da su ovde naizmeni~no interpretirane najpre [openova Balada iz opusa 23 u g-molu, potom tri Mokraw~eve etide, (sa tonalitetima: g-mol, a-mol, i ponovo g-mol), nakon toga

skosti i duboke muzi~ke srodnosti izme|u muzike genijalnog poqskog kompozitora i stvarala{tva Vasilija Mokrawca, u ~ijim delima su na osobeni na~in odjeknuli i folklorna inspiracija slovenskom muzikom, iskonski umetni~ki nemir, kao i tragala{tvo za novim, duboko li~nim i ranije ne~uvenim mogu}nostima i formama klavirskog izraza. Na isti na~in na koji su plodotvorna pro`imawa i ukr{taji razli~itih kultura i raznih umetni~-

Foto: Dragan Jablanov

je sledilo izvo|ewe [openove Balade u F-duru, (iz opusa 38), pra}eno sa jo{ tri etide na{eg kompozitora. Zatim je usledilo naizmeni~no izvo|ewe Balade u As-duru, pa zakqu~ne Mokraw~eve Etide broj 7, i na samom kraju, pijanista je odsvirao jo{ [openovu Baladu u f-molu. Pijers Lejn je pritom ceo ovaj opse`ni i izuzetno ambiciozni program izveo celovito, bez ijedne pauze, `ele}i time da istakne veze bli-

23

POZORI[NE PREMIJERE

U NOVOSADSKOM STUDIJU „M” PO^EO FESTIVAL MALIH I NEZAVISNIH FILMSKIH PRODUKCIJA

Pod tradicionalnim sloganom "Svi na front!", uz jednostavne re~i jednog od organizatora i doma}ina "Neka po~ne, u`ivajte", pred stotinak gledalaca otvoren je preksino}, u novosadskom Studiju "M", Festival malih i nazavisnih filmskih produkcija "Filmski front".

sreda15.decembar2010.

kih tradicija karakterisali i sudbonosno odredili stvarala{tvo Frederika [opena i Laze Kosti}a, tako su i izme|u [openove muzike i kompozitorskog opusa Vasilija Mokrawca uspostavqene niti duboke stvarala~ke povezanosti, koje su zazvu~ale i na ovom koncertu. Pijanista Pijers Lejn, koji je ovakvom, pokazalo se, potpuno opravdanom programskom koncepcijom ukazao na novi i vrlo inspirativni na~in sagledavawa skrive-

nih, mada ne i sasvim iznena|uju}ih tokova razvitka klavirske umetnosti od devetnaestog veka do danas, pru`io je prisutnim slu{aocima o~aravaju}e neposredno, delikatno i profiweno tuma~ewe balada Frederika [opena, u plemenitom koloritu toplih tonskih valera, koji su upe~atqivo isticali bujnost i ustreptalost ove tipi~ne romanti~arske muzike dubokog unutra{weg ozarewa. A kao sjajan kontrast zanosnim i besmrtnim [openovim delima u novom svetlu pokazale su se i etide Vasilija Mokrawca, mo}ne i burne ekspresivnosti i vrlo izrazitih tehni~kih zahteva, koje je pijanista doneo energi~no, pro`ivqeno, suverenim izvo|a~kim gestom, koji je poneo i osvojio okupqenu brojnu publiku, (ovom prilikom sala Sinagoge bila je popuwena gotovo do posledweg mesta). Od prve, vazdu{aste i prozra~ne etide, preko preostalih komada iz ovog ciklusa, znatno robusnijeg zvuka i osobenih folklornih prizvuka, do uzburkane, vehementno i efektno odsvirane zavr{ne Sedme etide, Pijers Lejn je pru`io temperamentno i uzorno ~itawe tih draguqa na{e klavirske literature, u~iniv{i od ovog resitala pravi izvo|a~ki podvig i izuzetan i uzbudqiv muzi~ki doga|aj, koji }e se dugo pamtiti. Po zavr{etku najavqenog programa, posle burnih aplauza i ponovqenih poziva za „bis“, pijanista je kao dodatak izveo jo{ jedan [openov nokturno, kao i briqantnu, vatrometnim, virtuoznim pijanisti~kim potezima protkanu „Koncertnu arabesku“ poqskog kompozitora [ulc-Evlera, na temu [trausovog valcera „Na lepom plavom Dunavu“, {to je, uostalom, tako|e bilo u duhu koncerata [openovog doba. Borislav Hlo`an

odgovornost. To je taj kukavi~luk! Me|utim, to je i taj ose}aj nemo}i, ose}aj da glasa~ka ma{ina radi bez va{eg u~e{}a. „Kukavi~luk“ Olivera Frqi}a deluje i lokalno, tematizuju}i odnos srpskih i ma|rskih glumaca. Glumci u le`e}em, „mrtva~kom stavu“ prvo dramski nagla{eno govore pri~e u kojima su iskusili neki primer me|unacionalne netrpeqivosti, a zatim sedaju i na ma|arskom se predstavqaju za svoje kolege, pri~aju}i iste ili sli~ne pri~e, sa promewenim ulogama `rtvi i xelata. „Kukavi~luk“ je jedina ili bar prva predstava Drame na srpskom u skorije vreme koja je na premijeri imala prevod (titl) na ma|arski jezik. Predstava u Subotici ima i jedan vanredno vredan teatarski zna~aj. Onaj koji prevazilazi pozornicu. Od po~etka grade}i i uspostavqaju}i vezu sa li~nim i emotivnim nivoom u~esnika i publike, i glumaca, za to vreme konstantno emituju}i poqe sukoba koje dolazi iz kolektivnog nasle|a, iako bez klasi~nog dramskog teksta, Oliver Frqi} kreira klasi~nu tragi~ku strukturu sukoba i stradawa individue u sudaru sa mo}nim silama povesno iskazanim kroz poqe politi~kog. Mo} tragi~kog upravo je u promovisawu individualne snage, a ne slabosti. Koliko teatarski zna~aj mo`e da bude zna~ajan za dru{tvo, ne samo pojedinca (pozori{nu publiku), Frqi} se usudio da demonstrira u finalu predstave, u kojoj se su{tinska pitawa krivice, odgovornosti, antagonizama, re{avaju desetominutnim nabrajawem `rtava iz Srebrenice. Samo `rtve, ni{ta vi{e. Prazna scena. Nema aplauza. Ako kukavi~luk mo`e da se posmatra kao posledwi, hrabrost je svakako onaj prvi, vode}i ~in. Platon je to video kao razliku izme|u sputanog i lakog hoda. Iako „naterani“, glumci i uprava Drame na srpskom i celog Narodnog pozori{ta/ kazali{ta/ Nepsinhaz, uz Olivera Frqi}a su upravo prohodali. Igor Buri}

NA TRIBINI „SREDOM KOD STERIJE” U VR[CU

„Vreme `ena” Jelene ^izove Na tribini "Sredom kod Sterije" ve~eras od 19 sati, Kwe`evna op{tina Vr{ac (KOV) predstavqa roman ruske spisateqice Jelene ^izove. U pitawu je istorijski roman "Vreme `ena" koji je nai{ao na izvanredan prijem kako kod publike tako i kod stru~ne kritike. Jelena ^izova je jedna od vode}ih ruskih spisateqica a istovremeno i glavna urednica me|unarodnog ~asopisa "Lettre internationale" i direktorka peterbur{kog Pen kluba. Roman "Vreme `ena" je beskrajna pri~a o `enama ~ije zadatak je bio da vaspitaju nove generacije. Ali ne o prose~nim, ve} o onima koje su se trudile da sa~uvaju stare, proverene vrednosti koje su u savremenom dru{tvu polako nestajale. To je kwiga koja se ~ita u jednom dahu, mada, ima izuzetno slo`enu strukturu. Iz biografije Jelene ^izove znamo da je po~ela da pi{e stihove kada joj je bilo dvadeset godina. Zavr{ila je Ekonomski fakultet, doktorirala, bavila se biznisom. Napustila je posao, i za deset godina napisala pet romana, zahvaquju}i kojima je zauzela visoko mesto na ruskoj i evropskoj kwi`evnoj sceni. Ve} je svojim

prvim romanom Mala Cakes privukla pa`wu kritike. Weni romani "Lavra" i "Prestupnica" u{li su u naju`i izbor za Bukerovu nagradu, ali je ^izova dobila to presti`no rusko priznawe tek za romana "Vreme `ena".

Ve~eras u sedi{tu KOV-a o kwizi koja je objavqena u kultnoj biblioteci "Atlas vetrova" govori}e urednik Petru Krdu, dok }e Sawa Bukeri} ~itati odlomke.

ME\UNARODNA KWI@EVNA RAZMENA

Srpski pesnici na {panskom U 109. broju {panskog ~asopisa „Debats“ nedavno je iza{ao antologijski izbor poezije savremenih srpskih pesnika. Projekat je rezultat saradwe izme|u ni{ke „Gradine“ i {panskog ~asopisa „Debats“, a pesme je sa srpskog na {panski prevela Silvija Monros Stojakovi}. Antologija je tematski vezana za fenomen vode, a u izboru Vase Pavkovi}a {tampane su pesme Miroslava Maksimovi}a,

Tawe Kragujevi}, Tomislava Marinkovi}a, Radmile Lazi}, Novice Tadi}a, Stane Dini} Sko~aji}, Nikole Vuj~i}a, Danice Vuki}evi}, @ivka Nikoli}a, @ivorada Nedeqkovi}a, Zorana Pe{i}a Sigme, Nenada Milo{evi}a i Vojislava Karanovi}a. Ovaj broj „Debatsa“ nedavno je promovisan u {panskom kulturnom centru „Servantes“ u Beogradu , uz u~e{}e ve}ine izabranih pesnika. R. L.


24

SVET

sreda15.decembar2010.

ITALIJANSKA POLITI^KA RAZGLEDNICA

Berluskoni pre`iveo glasawe RIM: Premijer Italije Silvio Berluskoni dobio je poverewe Doweg doma italijanskog parlamenta i vlada je opstala po{to je prethodno dobila i podr{ku Senata, javila je ANSA. Za podr{ku Berluskonijevoj vladi glasalo je 314 poslanika , dok je za smenu kabineta glasalo wih 311, dok je dvoje bilo udr`ano. U Senatu je, kao {to se i o~ekivalo, koalicija desnog centra koju predvodi berluskoni, imala je ubedqivu ve}inu. Sudbina Berluskonijeve vlade je zavisila samo od par neodlu~nih glasova stranke nekada{weg saveznika \anfranka Finija. Svetske kladionice su prognozirale da vlada premijera Silvija Berlsukonija ne}e pre`iveti dana{we glasawe, tako da je kvota za pad vlade 1,70, takoda su oni koji ulo`ili novac za opstanak vlade, udvostru~ili svoj novac, prenosi Ansa. Tokom glasawa o poverewu vlade, ju~e je u Parlamentu izbila mawa tu~a izme|u poslanika vladaju}e koalicije i opozicije, ali su ve}e incidente spre~ili ostali poslanici, prenosi agencija Ansa. Potukli su se posla-

nici vladaju}e stranke Narod slobode, Fabija Granate i \or|a Kontea, i stranke \anfranka Finija, koja je napustila Berluskonijevu koaliciju.

Jedan od poslanika vladaju}e koalicije uzviknuo je ka Finiju: „Sve se ovo doga|a zahvaquju}i tebi“. Va`nost glasawa pokazuje i to {to je jedna od poslanica Finijeve stranke u devetom mesecu trudno}e do{la da glasa, a do parlamenta je dovezena ambulantnim kolima. Italijanski studenti, radnici i drugi protivnici vlade premije-

KOREJA

ra Silvija Berluskonija, bacali su boju i dimne bombe ka zgradi parlamenta dok je predsednik vlade „za dlaku“ pre`iveo glasawe o poverewu. Demonstranti, koji su se okupili na trgovima italijanske prestonice ma{u}i plakatima, na nekim mestima su se sukobili sa policijom, koja je blokirala centar Rima. „Italijanski radnici `ele da Berluskoni podnese ostavku“, poru~io je lider radni~kog sindikata Fiom \iani Rinaldini. Protesta je bilo i u drugim gradovima {irom Italije, preneo je Rojters. U Italiji vi{e nedeqa traju protesti protiv vlade, mera {tedwe i planirane reforme obrazovawa. Berluskoni je dana{wim glasawem uspeo politi~ki da pre`ivi, suo~en sa svetskom ekonomskom krizom koja je pogodila wegovu vladu, seks skandalima i diplomatskim gafovima, ali }e naredne nedeqe i meseci pokazati da li }e imati i politi~ku snagu da nastavi da vodi Italiju. (Tanjug)

DNEVNIK

Sne`no nevreme u SAD, 16 mrtvih LAPORT: Sne`no nevreme koje je zahvatilo centralni deo Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava odnelo je u posledwa tri dana najmawe 16 `ivota, a vi{e od 100 vozila ostalo je zaglavqeno na snegom prekrivenim putevima savezne dr`ave Indijane. Zbog me}ave i sne`nih padavina u protekla tri dana u Viskonskinu, Mi~igenu i Minesoti je poginulo 16 qudi, uglavnom u saobra}ajnim nesre}ama, javio je Aso{iejtid pres. U tim dr`avama su zbog snega i poledice ju~e bile zatvorene mnoge {kole. U Indijani, koja je

ju~e bila najte`e pogo|ena nevremenom, vi{e od 100 vozila ostalo je zaglavqeno na zavejanom autoputu, a neki od voza~a su proveli vi{e od 12 sati na temperaturi

Oluja prevrnula brod KAIRO: Italijanski teretni brod sa toksi~nim hemikalijama prevrnuo se ju~e u luci Aleksandrija, po{to je o{te}en u oluji, javila je egipatska agencija MENA. Brod „Xoli Amaranto“ razbijen je u olujnim ki{ama blizu egipatske obale u subotu i morao je da bude odvu~en do luke, prenela je agencija AP. Zbog nemirnog mora, brod prvo nije mogao da u|e u luku i dok je poku{avao da uplovi preplavili su ga veliki talasi,

da bi se na kraju nasukao na pe{~ani sprud gde je ostao delimi~no potopqen, navela je italijanska agencija ANSA. Svi ~lanovi posade, me|u kojima je 16 Italijana i {est Rumuna, spaseni su, a nekoliko kontejnera sa toksi~nim materijlom, kao {to su farba i {tamparska boja, upalo je u vodu. Italijanska kompanija u ~ijem je vlasni{tvu brod iskqu~ila je mogu}nost da je nastala ekolo{ka katastrofa. (Tanjug)

RUSKA NOVOGODI[WA TV AKCIJA

Jo{ jedan general dao ostavku SEUL: Glavnokomanduju}i ju`nokorejske armije general Hvang Eui-don podneo je danas ostavku, objavilo je Ministarstvo odbrane u Seulu.Razlog za ostavku nije naveden, a Bi-bi-si navodi da je odlazak generala Hvanga posledica ume{anosti u nedozvoqene poslove oko kupovine nekretnina. Wegova ostavka dolazi u vreme naraslih tenzija na Korejskom poluostrvu, posle pro{lomese~nog artiqerijskog napada Severne Koreje na jedno ju`nokorejsko ostrvo. Tom prilikom poginulo je ~etvoro qudi, a jedna od posledica bila je i ostavka ministra odbrane Kim Tae-jonga. General Hvang je na funkciju koju sada napu{ta do{ao u junu ove godine. (Tanjug)

Pjongjang prihvata nastavak razgovora PEKING: Kina je ju~e saop{tila da je wen izaslanik u Severnoj Koreji dobio saglasnost te zemqe da se radi na smewewu tenzija u regionu i odr`e razgovori {est nacija u ciqu napretka u pravcu denuklearizacije Korejskog poluostrva. Izaslanik Pekinga Dai Binguo postigao je dogovor o tome sa severnokorejskim zvani~nicima tokom nedavne posete Pjongjangu, izjavila je, na redovnoj konferenciji za medije, \iang Ju, prenosi Rojters. „Dve strane su se saglasile da svi zainteresovani treba da ispoqe smirenost i uzdr`anost i

iska`u odgovoran odnos kako bi se spre~ila eskalacija tenzija i sa~uvali mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu“, rekla je ona. Ju`nokorejska agencija Jonap je, uz vest o saglasnosti Pakinga i Pjongjanga, navela i da bi u kinesku prestonicu danas trebalo da stigne visoka ameri~ka delegacija, predvo|ena zamenikom dr`avnog sekretara Xejmsom Stajnbergom. Ciq te posete je `eqa da se Kina ubedi da izvr{i sna`niji uticaj na svog saveznika Severnu Koreju da svojim pona{awem ne doprinosi zao{travawu situacije u regionu. (Tanjug)

Gra|ani pitaju Putina MOSKVA: Socijalni problemi - penzije, de~ji dodaci ili re{avawe stambenih pitawa, kao i me|unacionalni odnosi u vi{enacionalnoj Rusiji, naj~e{}a su do sada postavqena pitawa ruskom premijeru Vladimiru Putinu na koja }e odgovarati sutra u direktnoj komunikaciji sa gra|anima, prenela je agencija RIA Novosti. Gra|ane interesuje i da li se predvi|a pove}awe granice za odlazak u penziju, da li mogu}e de~je dodatke koristiti za le~ewe ili ga{ewe hipoteke, da li }e zdravstvenim radnicima biti pove}ane plate. Deo pitawa tradicionalno se odnosi na stambene probleme, pa stanovnike zanima kada }e biti

ispod minus 10 stepeni Celzijusa, ali nije bilo `rtava, saop{tila je policija. Visina sne`nog pokriva~a mestimi~no dosti`e pola metra, a vlasti su savetovale gra|anima da ostanu kod ku}e. Hladan talas vazduha i sne`ni oblaci kre}u se ka istoku SAD i ve} su zahvatili delove dr`ava Ohajo, Pensilvanija i Wujork. Sne`no nevreme je, pored problema na putevima, proteklog vikenda izazvalo haos i u vazdu{nom saobra}aju. Na dva me|unarodna aerodroma u ^ikagu u nedequ je odlo`eno vi{e od 1.400 letova. (Tanjug)

qudi iseqeni iz dotrajalih stanova i ku}a, ko ima pravo na nove i kako da se to doka`e ~inovnicima, kao i da li }e biti nastavqen program davawa stanova veteranima Drugog svetskog rata.

Pored pitawa, Putinu se upu}uju i predlozi i molbe, pa jedan zdravstveni radnik predla`e poo{travawe zakona koji zabrawuju prodaju alkohola maloletnicima i omladini, dok `enski deo stanovni{tva skre}e pa`wu na nedostatak vrti}a. Pojedini izra`avaju zadovoqstvo zbog izbora Rusije za organizatora svetskog {ampionata u fudbalu 2018. godine, ali pitaju da li to mo`e imati negativan uticaj na socijalno-ekonomsku situaciju u Rusiji i da li }e se gradwa sportskih kompleksa za razvoj fudbala odnositi i na mawe gradove. (Tanjug)

Asan` oslobo|en uz kauciju LONDON: Londonski sud doneo je ju~e odluku da uz kauciju pusti na slobodu osniva~a sajta „Vikiliks“ Xulijana Asan`a, uz uslov da se pred istim sudom pojavi na saslu{awu 11. januara. Asan`u je, tako|e, nalo`eno da ostane u pritvoru zbog mogu}e `albe tu`ila{tva na odluku suda. Wegov advokat Xefri Robertson izjavio je novinarima posle saslu{awa da }e Asan` verovatno ostati u pritvoru tokom ve~eri, odnosno dok tu`ila{tvo ne saop{ti da li }e se `aliti na odluku. Sud je osniva~u „Vikiliksa“ propisao striktne mere kojih mora da se pridr`ava tokom boravka na

slobodi - Asan` }e morati da nosi elektronsku narukvicu za pra}ewe, da boravi na ta~no odre|enoj adresi, da se svake ve~eri prijavquje policiji i da po{tuje dva ~etvoro~asovna policijska ~asa svakog dana. Asan` je oslobo|en po{to je nekoliko wegovih podr`avalaca platilo kauciju od ukupno 380.000 dolara. Asan` se ju~e pojavio pred sudom u Londonu, gde su wegovi advokati tra`ili uslovnu slobodu i poku{ali da izbegnu izru~ewe [vedskoj, gde je Asan` optu`en za silovawe dve `ene. (Tanjug)

Godi{wica Hamasa GAZA, TEL AVIV: Desetine hiqada qudi iza{lo je ju~e na ulice grada Gaze, na veliki miting u znak podr{ke Hamasu, povodom 23 godine od osnivawa te palestinske organizacije.Od ranog jutra preko mikrofona na xamijama pozivani su Palestinci da do|u na miting, a autobusi puni qudi stizali su iz ~itavog pojasa Gaze, javio je Aso{iejted pres. Jedan od zvani~nika Hamasa Osama Muzini ozna~io je miting referendumom o popularnosti Hamasa. „Svi qudi koji su iza{li na ulice do{li su da ka`u da Hamasu i wegovom modelu vladavine i otpora“, rekao je on. U poruci poslatoj ju~e medijima, Hamas je naglasio da ostaje posve}en uni{tewu Izraela, dovo|ewu nazad palestinskih izbeglica i preuzimawu kontrole nad jerusalimskim svetim mestima. „Svako ko se odrekne tih prava je izdajica“, nagla{eno je u poruci, ~ime se o~ito aludira na palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, vo|u rivalskog Fataha koji se zalaze za mirovni sporazum s Izraelom. Hamas je sredinom 2007. godine preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze, pobediv{i snage lojalne Fatahu. Od tada Fatah dominira samo na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KARL-TEODOR CU GUTENBERG Ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg i wegova supruga oti{li u posetu nema~kim vojnicima, stacioniranim u Avganistanu. Organizacija posete nai{la je na o{tre kritike, pa ~ak i na pore|ewa sa Hitlerovim majstorom propagande Jozefom Gebelsom. Politi~ar opozicione partije Zeleni Tomas Dil je rekao da je „Jedan tok{ou u kriznoj oblasti je skandalozna stvar’’.

ALI AKBAR SALEHI Portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast izjavio je ju~e da otpu{tawe {efa diplomatije ne}e uticati na dr`avnu politiku. Predsednik Mahmud Ahmadinexad smenio je ju~e ministra spoqnih poslova Manu~era Motakija. Za vr{ioca du`nosti ministra postavqen je {ef iranskog nukelarnog programa Ali Akbar Salehi.

NIKOLAJ MAKAROV Rusija se oslawa na samit Rusija-NATO 20. novembra u Lisabonu i na to da je partner NATO-a, izjavio je ju~e na~elnik General{taba Oru`anih snaga Rusije Nikolaj Makarov. Moskva, ka`e on, ne pridaje zna~aj informaciji o planu Alijanse za za{titu balti~kih dr`ava od Rusije sa devet divizija zemaqa Alijanse, kako pi{e na portalu „Vikiliks“-a.

Holbruk odneo u grob tajne o Balkanu VA[INGTON, BEOGRAD: Veteran ameri~ke diplomatije, Ri~ard Holbruk, preminuo je u ponedeqak uve~e po lokalnom vremenu u bolnici u Va{ingtonu, od posledica pucawa aorte, javqaju ameri~ki mediji. Holbruk, kome je u petak pozlilo u Stejt departmentu, podlegao je posle nekoliko operacija u bolnici Univerziteta „Xorx Va{ington“, od kojih je jedna trajala 21 sat. Smrt ga je zatekla u 69. godini, na funkciji specijalnog izaslanika Bele ku}e za Avganistan i Pakistan. Ostao je upam}en kao „arhitekta“ Dejtonskog sporazuma, kojim je okon~an rat u Bosni i Hercegovini. Taj diplomatski anga`man predstavqa vrhunac wegove karijere. Holbruk je radio u svim administracijama demokrata od kraja 1960-ih godina. Zavr{io je istoriju na Univerzitetu Braun i nameravao da postane novinar. Kada je diplomi-

rao 1962. godine, „Wujork tajms“ ga nije primio, ali ga je zato zaposlio Stejt department. Wegov diplomatski stil mu je doneo nadimke „Buldo`er“ i „Pobesneli bik“. Administra-

Proteklih godina je morao da demantuje tvrdwe da 1996. godine lideru bosanskih Srba Radovanu Karaxi}u bio garantovao da ga Ha{ki tribunal ne}e krivi~no goniti ako se povu~e iz

Karayi} najvi{e `ali Karaxi}ev pravni savetnik Piter Robinson izjavio je da je wegov klijent izarazio „tugu i `aqewe“ zbog smrti Holbruka. Robinson je sudijama u Ha{kom tribunalu tokom dana{weg su|ewa, rekao da se Karaxi} nadao da }e Holbruk svedo~iti pred tim sudom. cija Baraka Obame poverila mu je mesto izaslanika za Avganistan i Pakistan, ali je taj wegov najnoviji anga`man razli~ito ocewivan. Predsednik Barak Obama i dr`avna sekretarka Hilari Klinton me|u prvima su izrazili `aqewe povodom smrti izaslanika SAD za Avganistan i Pakistan.

politike. ^lan pravnog tima za odbranu biv{eg predsednika Republike Srpske i ha{kog optu`enika Radovana Karaxi}a, profesor Kosta ^avo{ki izjavio je ju~e da je preminuli ameri~ki diplomata Ri~ard Holbruk odneo u grob svoje svedo~ewe o sklapawu sporazuma s Karaxi}em.

„Doktor Karaxi} je ra~unao na Holbrukovo svedo~ewe i o~igledno je da }e wegova odbrana u tom delu biti mawkava, jer Holbruka vi{e nema me|u `ivima“, rekao je ^avo{ki Tanjugu. On je, ipak, izrazio uverewe da se u arhivama Stejt departmenta nalaze pisani izve{taji Holbruka, klasifikovani kao dr`avna tajna, o sporazumu koji je Holbruk sklopio sa tada{wim predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em u julu 1996. godine da Karaxi} ne}e biti procesuiran pred Ha{kim tribunalom ukoliko se povu~e iz javnog i politi~kog `ivota. „Wihovo dostavqawe Ha{kom tribunalu zapravo bi otkrilo istinu o tom sporazumu koji je Holbruk sklopio sa Milo{evi}em povodom odlaska Karaxi}a sa polo`aja predsednika Republike Srpske“, zakqu~io je ^avo{ki. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

Oto~ac ju~e najhladnija varo{ ZAGREB: Li~ka varo{ Oto~ac ju~e je sa izmerenih -18 stepeni Celzijusa bila najhladnije mesto u Evropi. Meteorolozi saop{tavaju da je u skoro celoj Hrvatskoj temperatura bila dosta ni`a od nule. U Crnom Lugu, Gospi}u i na Zavi`anu izmereno je -15 stepeni, u Delnicama i Ogulinu -12, na Sqemenu -11 stepeni, a u Zagrebu minus 10 stepeni. Dok je na kopnu hladno i sun~ano od - 5 do nule, na Jadranu je od tri do osam stepeni Celzijusa. Hrvatski autoklub upozorava na poledicu, kao i na obaveznu zimsku opremu na deonici Jadranske magistrale izme|u Sewa i Karlobaga i na nekim putevima po Lici. (Tanjug)

[trajk u javnom transportu Gr~ke ATINA: Ju~era{wi {trajk zaposlenih u javnom transportu Gr~ke, zbog o{trih mera {tedwe koje je uvela socijalisti~ka vlada, izazvao je haos u Atini. Zbog nepopularnih mera vlade, u Gr~koj }e danas biti odr`an generalni {trajk, ~iji su organizatori najve}i sindikati u zemqi, prenose zapadne novinske agencije.Bi}e zatvorene {kole, rad }e obustaviti i javne slu`be, a bi}e otkazani i avionski letovi. (Tanjug)

sreda15.decembar2010.

25

I gra|ani BiH od danas putuju bez viza STRAZBUR, SARAJEVO: Liberalizacija viznog re`ima za gra|awe Bosne i Hercegovine i Albanije sa zemqama [engena stupa na snagu danas. Evropska komisija je 27. maja predlo`ila uki-

mesarka za unutra{we poslove Sesilija Malmstrom, biv{i ma|arski ambasador u BiH Imre Varga, Ve}e ministara BiH, Ministarstvo sigurnosti BiH, Ministarstvo civilnih poslova

HRVATSKA UPUTILA AUSTRIJI ZAHTEV ZA IZRU^EWE SANADERA

Biv{i premijer odbacuje optu`be ZAGREB: Hrvatsko Ministarstvo pravosu|a uputilo je ju~e austrijskom Ministarstvu pravde zahtev za izru~ewe biv{eg premijera Iva Sanadera, javili su hrvatski mediji. Portparol ministarstva pravosu|a Vesna Dovrani} potvrdila je za hrvatsku novinsku agenciju HINA da je Austriji upu}en zahtev za izru~ewe i to uz svu dodatnu potrebnu dokumentaciju. Zahtev austrijskim vlastima, rekla je ona, upu}en je na osnovu me|udr`avnog ugovora izme|u SFRJ i Austrije iz 1982. godine.Sanader, koji je u petak uhap-

Ivo Sanader

{en u Austriji, u nedequ je ponovo izveden pred istra`nog sudiju u Salcburgu, kojem je rekao da se ne ose}a krivim za ono za {to ga se u Hrvatskoj optu`uje, podse}a HINA. Sanaderov be~ki advokat Verner Supan rekao je da se nije govorilo o pojednostavqenom procesu izru~ewa, budu}i da je po austrijskom zakonu to mogu}e na drugom saslu{awu kroz 14 dana. Glavni dr`avni tu`ilac Hrvatske Mladen Baji} ju~e je potvrdio da je postupak ekstradicije pokrenut i da stvari idu svojim tokom. (Tanjug)

Sanader kqu~ni svedok u aferi o „Hipo” banci BE^: Nakon hap{ewa biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera u Salcburgu, austrijskoj specijalnoj komisiji za istragu afere „Hipo Alpe Adria“ banke pru`a se jedinstvena prilika da ispita ovog kontroverznog politi~ara u vezi raznih poslova, pi{e austrijski dnevnik „Salcburger Nahrihten“ (SN). List tvrdi da }e uloga Sanadera u istrazi o „Hipo“ banci svakako biti kqu~na, kao i da su i optu`be u vezi ove afere bile i jedan razlog za me|unarodni nalog za wegovo hap{ewe. Sanader je od 2003. do 2009. va`io za onog koji „otvara vrata“ dugogodi{wem {efu „Hipo“ Volfgangu Kultereru, koji je to, preko svojih advokata negirao. Me|utim, tvrdwe Kulterera odbacuje privatni detektiv Ditmar Gugenbihler, koji je razotkrio i aferu „Lukona“, koji je pre ~etiri godine po nalogu {efa „Hipo“ delovao u Hrvatskoj. „Kulterer je Sanadera nazvao

Volfgang Kulterer

li~nim prijateqem“, naglasio je Gugenbihler za „SN“. Snimak, snimqem prilikom sastanka na aerodromu u Klagenfurtu kasno u leto 2006, predat je specijalnoj komisiji. Jasno je da je Kulterer trebao Sanadera kako bi u Hrvatskoj etablirao „Hipo“,

Dinamovci palili autobus s gr~kim navija~ima ZAGREB: Nepoznati po~inioci, najverovatnije navija~i zagreba~kog FK Dinama, ju~e su u Novom Zagrebu napali i spalili autobus sa gr~kim navija~ima kluba PAOK. Autobus je na jednoj

raskrsnici napala grupa od oko 30 qudi, a prema prvim policijskim podacima ima i dosta povre|enih i pohap{enih. Gradska kancelarija za upravqawe hitnim situacijama potvrdilla je da je autobus zapaqen, a, kako se saznaje, zapaqen je „Molotovqevim koktelom“. Po`ar su gasila devetorica vatrogasaca sa dva vozila, ali je autobus izgoreo.

U gradskoj kancelariji tvrde da niko nije povre|en, ali policija je potvrdila da ima povre|enih u tu~i. Gr~ki navija~i doputovali su u Zagreb na me~ sa Dinamom koja se

igra danas na stadionu u Maksimiru. Kako se saznaje, u autobusu su bili i VIP gosti kluba, a ne „`e{}i“ navija~i PAOK-a. U nekoliko dana ovo je drugi napad na strane sportske ekipa. U nedequ je u Zadru kamenovan autobus s ko{arka{ima Partizana, pri ~emu je povre|en trener kluba Vlada Jovanovi}. (Tanjug)

tvrdi ovaj svedok. „Kulterer je strahovao da ga wegove kolege u upravi i rukovodstvo u Hrvatskoj nepotpuno informi{u. Primetio je da je mnogo toga lo{e“, objasnio je detektiv dodaju}i da je zbog toga anga`ovan, kako bi ustanovio koji nepoznati

rizici mogu pogoditi banku u ovoj dr`avi. Za par meseci, od leta do jeseni 2006, Gugenbihler je sakupio informacije prema kojima }e „Hipo“ u Hrvatskoj morati otpisati oko 2,5 milijardi evra. Biv{i evropski komesar za poqoprivredu i do pre tri meseca savetnik Hrvatske u pregovorima sa EU Franc Fi{ler u izjavi „Standardu“ nije `eleo ni{ta da ka`e u vezi optu`bi protiv Sanadera.On je naglasio da su uvek imali jako profesionalni odnos i da biv{em premijeru mo`e izdati najboqe ocene. „Sve {to sam Hrvatima tokom mog savetni~kog delovawa predlo`io je uvek stopostotno preuzeto“, istakao je Fi{ler dodaju}i da ni jednom Sanader od wega nije tra`io intervenciju. Tema korupcije je u razgovorima uvek intenzivno tretirana, kao jedna od tri prepreke na putu u EU, naglasio je on. (Tanjug)

Tawa Fajon i Valentin Incko

dawe viza za BiH, a Evropski parlament prihvatio predlog 7. oktobra, da bi Savet ministara EU jednoglasno 8. novembra usvojio odluku, preneli su bosansko-hercegova~ki mediji. Prva grupa gra|ana, politi~ara i novinara iz BiH danas }e otputovati u Strazbur. U toj grupi bi}e i slovena~ka poslanica u Evropskom parlamentu Tawa Fajon, koja je dobila nagradu Evropskog pokreta u BiH za posebne zasluge u procesu evropskih integracija, saop{teno je iz wene kancelarije. Osim Tawe Fajon, ordene su dobili i visoki predstavnik EU u BiH Valentin Incko, biv{i visoki predstavnik Miroslav Laj~ak, evropski komesar za pro{irewe [tefan File, evropska ko-

Rumunsko-ameri~ki pregovori o {titu BUKURE[T: U Bukure{tu je ju~e odr`ana ~etvrta runda razgovora izme|u delegacija SAD i Rumunije o instalirawu dela NATO raketnog {tita na teritoriji Rumunije. Razgovori su odr`ani iza zatvorenih vrata i pojedinosti se ne saop{tavaju, prenosi lokalni mediji. Po~etkom godine Vrhovni savet odbrane Rumunije je, u na~elu , prihvatio inicijativu predsednika Baraka Obame o postavqawu raketnog {tita na wenoj teritoriji. Dosad su odr`ane ~etiri runde pregovora u kojima treba da se dogovore pojedinosti vezane za pravna i bezbednosna pitawa koja se odnose na evropski sistem bezbednosti. Predsednik Obama je posle ulaska u Belu ku}u pre dve godine odlu~io da promeni plan prethodne

SRPSKI MINISTAR ODBRANE U POSETI SOFIJI

Srbija zainteresovana za vojne poligone u Bugarskoj SOFIJA: Srpski ministar odbrane Dragan [utanovac, koji JE JU^E boravo u poseti Sofiji, tokom susreta sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim i predsednicom parlamenta Ceckom Ca~evom zahvalio se vlastima Bugarske na podr{ci koju Srbiji daju na putu ka Evropskoj uniji. [utanovac je na susretu sa bugarskim ministrom odbrane Awuom Angelovom, premijerom i predsednicom parlamenta govorio o uzajamnoj saradwi vojski Srbije i Bugarske.Prema wegovim re~ima, ta saradwa u oblasti vojne medicine i razmene iskustava je na izuzetno dobrom nivou i ubudu}e o~ekuje da ta saradwa bude jo{ poboq{ana. Ministar odbrane Srbije, posle razgovora s bugarskim ministrom odbrane Awom Angelovim, rekao je da je Srbija zainteresovana da i ubudu}e koristi vojne poligone u Bugarskoj. Bugarski ministar odbrane pohvalio je saradwu vojski dve zemqe i saop{tio da je sa srpskim ministrom razgovarao i o budu}oj saradwi u oblasti razmene vojnih iskustava i vojne

medicine. [utanovac je izrazio zahvalnost na podr{ci koju Srbija ima od bugarskih vlasti u regionalnoj saradwi i integracionim procesima. On je zahvalio na tome {to je Bugarska dozvolila srpskoj raketnoj diviziji da koristi vojni poligon [abla, koji se nalazi na bugarskom primorju. Prema wegovim re~ima, Srbija je zainteresovana da i ubudu}e koristi taj poligon, kao i poligon Novo selo. Ministar

BiH, ambasador BiH pri EU Osman Top~agi}, biv{i {ef bosanskohercegova~kog pregovara{kog tima sa EU Igor Davidovi} i {ef pregovara~kog tima za viznu liberalizaciju Samir Rizvo. Fajon, koja je bila izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, nakon uru~ewa priznawa je izjavila da je BiH deo Evrope i ovo je veliki korak na wenom putu ka evropskim integracijama, te da }e vizna liberalizacija najvi{e doneti mladoj generaciji. Fajonovoj je ju~e, na inicijativu studenata Ameri~kog univerziteta u BiH , dodeqena i titula po~asnog doktora nauka zbog doprinosa na uspostavqawu bezviznog re`ima za gra|ane Bosne i Hercegovine . (Tanjug)

Angelov najavio je da }e i bugarska vojska obavqati ve`be u vojnoj bazi „Jug“ u blizini Bujanovca. Dva ministra su razgovarala i o mogu}nosti razmene iskustava i znawa u oblasti mirovnih misija. Srbija je zainteresovana i za mogu}nost razmene kadeta dveju armija, a postoji mogu}nost da se oficiri bugarske armije obu~avaju u Srbiji, izjavio je [utanovac. (Tanjug)

administracije i da raketni sistem NATO odbrane izmesti iz Poqske i ^eske na jugoistok Evrope- u Rumuniju, Bugarsku,

Tursku - sa kojima se ve} vode pregovori. U sistem raktne odbrane NATO-a u slede}ih deset godina trebalo bi da se ulo`i 200 miliona evra, re~eno je nedavnom samitu Alijanse u Lisabonu. (Tanjug)

Ivanov razo~arao opoziciju SKOPQE: Umesto da bude predsednik svih gra|ana, \or|e Ivanov je izabrao da bude portparol premijera Gruevskog i vladaju}e VMRO- DPMNE, ocene su opozicije ju~era{weg obra}awa predsednika Ivanova u Parlamentu. On je u predsedni~kom godi{wem obra}awu poslanicima u Sobrawu pozvao na jedinstvo gra|ane i posebno politi~are, jer, kako je rekao, „samo ujedniweni mo`emo istrajati na putu ka evrointegracijama“. Predsednik Makedonije \or|e Ivanov poru~io je ju~e da dok je on predsednik ne}e dozvoliti promenu imena i identiteta zemqe. U wegovom, kako su ocenili, praznom govoru, opozicija je videla bezidejnost predsednika u vezi spora sa Gr~kom oko ustavnog imena, kao i zbog kritika na adresu opozicije, medija i nevladinih organizacija. Na `alost jedina svetla ta~ka u wegovom obra}awu bile su sijalice na novogodi{woj jelki, rekla je poslanica Liberalnodemokratske stranke Roza Topuzova Karovska. Opoziciona Nova demokratija je razo~arana zbog toga {to su zalagawa predsednika samo deklarativna, dok iz vladaju}e DUI smatraju da je Ivanov posvetio pa`wu na me|uetni~ke odnose. (Tanjug)


26

GLOBUS

sreda15.decembar2010.

DNEVNIK

Goli protest lanovi nema~ke Piratske stranke skinuli ode}u i pro{etali aerodromom u Berlinu u znak protesta protiv novih bezbednosnih mera za putnike. Aerodrom u Berlinu je me|u prvima uveo skenere ~itavog tela koji putnike „vide” do gole ko`e. Ne samo da se vidi oru`je ili droga, vide se i genitalije, implantati...sve one sitnice zbog kojih je protest i organizovan. Kako bi upozorili ne-

^

ma~ku vladu na povredu privatnosti koje donose nove bezbedonosne

mere, demonstranti su sa sobom na aerodrom, osim doweg ve{a na sebi, poneli i transparente. „Budite poslu{an gra|anin i skinite pantalone” i „Imate li ne{to da prijavite?”, transparenti su koje su nosili demonstranti, a zakon su „po{tovali” tako {to su na sebi ispisali odgovore. Jedna devojka je na le|ima napisala „pelene”, a na grudima „pirsing” sa strelicom koja pokazuje ka wenom pupku.

@ene mu{karce kaznile trbu{wacima

Franken{tajn me|u paprikama

u{karci koji su se vozili u vagonima rezervisanim samo za `ene u metrou u Wu Delhiju morali su da za kaznu rade trbu{wake. Besne putnice su ~ak i o{amarile neke od wih, a policija im je naplatila kaznu od 250 rupija (oko {est dolara), prenosi CNN. Metro u Wu Delhiju uveo je

M

ova najqu}a paprika na svetu je toliko jaka, da pre probawa morate da potpi{ete potvrdu da je konzumirate na sopstvenu odgovornost. Paprika „naga vajper” pre{i{ala je prethodnu najqu}u „but xolokija” za ~ak 300.000 poena na Skovilovoj skali qutine. „Naga vajper” na Skovilovoj skali nalazi se na ~ak 1.359.000 stepenu. Pore|ewa radi, quta „halapewo” paprika na toj skali dosti`e izme|u 2.000 i 5.000. Ova paprika je delo Britanca Xeralda Faulera, ko-

N

Simfonija za banane apanska kompanija za prodaju vo}a saop{tila je da su banane sla|e ako „slu{aju” Mocarta. „Tojoka ^uo Sejka” kompanija uvozi banane sa Filipina, i skladi{ti ih u posebnim prostorijama gde one sazrevaju. Od nedavno, u tim prostorijama se pu{ta Mocartova muzika. PR kompanije Isamu Okuda rekao je za „Japan tajms” da banane koje sazrevaju uz muziku majstora klasike imaju „neuporedivo sla|i ukus”. On je objasnio da banane najvi{e „vole” Mocartov „Guda~ki kvartet 17” i „Koncert za klavir broj pet u D duru”.

J

vagone rezervisane iskqu~ivo za `ene nakon u~estalih `albi na seksualno uznemiravawe u vozovima. „Zatekli smo dosta mu{karaca u `enskom vagonu. ^im su nas ugledale, `ene su se okura`ile da ih nau~e pameti”, rekao je jedan od policajaca, dodaju}i da jedino {to `ele jeste „da se korisnice metroa ose}aju bezbedno”.

Zbogom pameti

rodavac koji je pojurio provalnika otpu{ten je zbog napu{tawa radnog mesta bez dozvole nadzornika. Kit Ajerland (56) iz Xeksonvila na Floridi bio je na svom radnom mestu u prodavnici „Hes”, kada je uleteo naoru`ani provalnik i oteo kasu. Ajerland se najpre rvao s wim oko kase, a zatim ga pojurio. Kada je provalnik pobegao automobilom, zadihani sredove~ni prodavac uspeo je da zapi{e broj tablica, na osnovu kojih je policija dan kasnije uhapsila Xejmija Batermana (28). Kod wega je prona|ena kasa u kojoj se i daqe nalazio novac. Ajerland se ponosno vratio na posao, gde ga je uprava „qubazno“ obavestila da je suspendovan, a ~etiri dana kasnije dobio je i otkaz. „Rekli su mi da sam otpu{ten jer sam, tokom jurwave za proval-

P olicajci iz Hertford{ira pojeli su picu koju su naru~ili osumwi~eni, i bacili kutije koje su sadr`ale va`an dokazni materijal. Slu~aj otmice jednog dilera droge u Boldoku podigao je znatnu pra{inu u lokalnoj {tampi. Petorica mu{karaca namamili su neidentifikovanog dilera u jednu ku}u u Boldoku, gde su ga tukli i opqa~kali kako bi ga upozorili da ne „zalazi” u wihovu teritoriju. Dok su osumwi~eni naru~ivali picu telefonom, `rtva je pobegla kroz prozor i uspela da sa govornice pozove policiju. Policajci koji su se odazvali pozivu zatekli su praznu ku}u, i zbuwenog dostavqa~a pred vratima. Ponudio je policajcima da im proda pice upola cene, po{to osobe koje su ih naru~ile telefonom nisu preuzele poruxbinu. Policajci su se po~astili picom, i kutije nehajno ostavili na zadwem sedi{tu slu`benog automobila. Tek sutradan shvatili su da su pice bile namewene kidnaperima, i da je dostavqa~ na kutijama zapisao wihova imena, adresu, broj mobilnog telefona i vreme kada su pice naru~ene, {to ih je bez sumwe stavqalo na mesto zlo~ina.. Kidnaperi su kasnije prona|eni i uhap{eni, i sudi}e im se zbog bespravnog li{avawa slobode, nano{ewa telesnih povreda i kra|e.

P

Raskinula si? Vrati silikone iv{i zahteva da mu devojka isplati 4.379 evra, ili }e pred sudom zahtevati da ona vrati „dobra“ koja je stekla od wegovog novca - silikonske grudi. Devojka identifikovana samo kao Anastasija (20) pozajmila je 4.379 evra od tada{weg de~ka Karstena, kako bi platila operaciju uve}awa grudi. Par je ~ak potpisao i neobi~an ugovor, u kom je pisalo da Anasta-

B

Yinovska ~okoladna jelka rancuski poslasti~ar napravio je novogodi{wu jelku visoku deset metara. Patrik Ro`e ~okoladnog xina je pravio ~ak mesec dana u svojoj radionici u predgra|u Pariza. „Drvo“ je te{ko ~etiri tone. „Pravili smo ga izuzetno pa`qivo, jer ovolike dimenzije nala`u da jelku tretiramo kao arhitektonski projekat” rekao je on. Jelka }e biti izlo`ena na jednoj humanitarnoj ve~eri, a prihod od prodaje wenih komadi}a namewen je istra`ivawu neuromi{i}nih oboqewa.

F

nikom, napustio svoje radno mesto bez da sam prethodno pitao nekog od nadzornika”, rekao je on. Predstavnica „Hesa” Lori Heker potvrdila je da je Ajerland otpu{ten jer nije pitao da li sme da napusti radno mesto, kao i zato {to je svojim „nesmotrenim” potezom ugrozio propise bezbednosti.

Seks ili uzjahivawe stru~waka za leptire isac Rouan Somervil dobitnik je najnepo`eqnije britanske kwi`evne „nagrade” za najgori opis seksa u romanu „The Shape of Her” u kojem je koristio zbuwuju}a pore|ewa sa svetom insekata. @iri je saop{tio da je bio posebno impresioniran pasusom u kojem vo|ewe

P

qa~ka{ ~ije se fotografije nalaze u na oglasnim tablama svih policijskih stanica u Oregonu, u{etao u jednu stanicu kako bi se poslu`io telefonom... Policija ameri~ke dr`ave Oregon nije se mnogo namu~ila da na|e osumwi~enog za pqa~ku banke, po{to je ovaj u{etao u policijsku stanicu kako bi se poslu`io telefonom. Nejtan Bramlix (23) prime}en je po{to je u sredu u holu policijske stanice mesta Juxin telefonirao iz javne govornice. Jedan policajac je prepoznao mladi}a sa snimka pqa~ke banke koju su dan ranije snimile sigurnosne kamere. Razbojnik, optu`en za pqa~ku, rekao je da je telefonirao roditeqima.

P

I to ti je hvala

Ba{ su ukusni ovi dokazi

ji je za „Dejli mejl” ponosno rekao da je ukr{tawem tri pakleno qute vrste napravio pravog „Franken{tajna me|u paprikama”. „Posetioci mog paba mogu da probaju kari napravqen od ove paprike, ali prethodno potpisuju papir koji mene osloba|a odgovornosti ukoliko im pozli. Kada probate, najpre vam jezik utrne, a onda qutina kre}e od usta, sve do `eluca. Ose}aj pe~ewa traje oko sat vremena, i za to vreme ne}e vam biti ni do druge hrane, ni do razgovora”, rekao je Fauler.

qubavi opisuje kao „uzjahivawe stru~waka za leptire na tvrdokrilca”. U Somervilovoj pri~i o `udwi i se}awima, ~ija se radwa de{ava na jednom gr~kom ostrvu, ima jo{ pore|ewa sa `ivotiwskim carstvo, dodaje se u saop{tewu `irija. Nagradu je 1993. osnovao ~asopis „Literary Review” kako bi skrenuo pa`wu na

„sirovo, neukusno i ~esto povr{no kori{}ewe izli{nih opisa seksa u savremenim romanima”. Me|u ranijim dobitnicima nagrade za najgori opis seksa su priznati autori kao {to su Sebastijan Fouks, Tom Vulf, Norman Majler i Xon Apdajk kojem je 2008. dodeqena nagrada za `ivotno delo.

sija ne mora da vrati novac ukoliko ostane sa Karstenom najmawe godinu dana nakon operacije. Me|utim, par je raskinuo ubrzo nakon Anastasijinog uve}awa grudi. „Spreman sam da ovaj slu~aj teram do policije i sudskih izvr{ilaca koji bi moju biv{u devojku naterali da izvadi silikone”, rekao je za „Bild” ogor~eni biv{i de~ko.

Halo, policija, ukrali su mi Sne{ka Beli}a J edna Britanka zvala policiju `ale}i se da je Sne{ko Beli} ukraden ispred wene ku}e. Policiji iz Kenta jednog dana se javila uznemirena `ena koja je `elela da prijavi kra|u Sne{ka Beli}a. Policiji je ispri~ala da je wena sne`na „skulptura” imala nov~i}e na mestu o~iju i ka{i}i-

ce kao ruke. Nakon ovako detaqnog opisa „nestalog” policija je samo mogla da spusti slu{alicu... Policija je prenela da ih je `ena zvala u vreme kada su operateri poku{avali da se izbore sa hiqadama „ozbiqnih” poziva gra|ana zbog obilnih sne`nih padavina.


MOJA KU]A

DNEVNIK

Tepisi za svaki dom

episi se proizvode od prirodnih ili ve{ta~kih vlakana, u raznim bojama i dezenima. Tepih je topla podna obloga i idealan je za pokrivawe podova u spava}im sobama i drugim prostorijama u kojima se mnogo ne hoda. Kvalitet tepiha zavisi od vrste i broja ~vorova i samoj gustini po kvadratnom centimetru, dok cena tepiha zavisi od kvaliteta i veli~ine. Boja tepiha odredi}e dekor va{eg doma, pa ~ak i vrednost same nekretnine. Ukoliko planirate da se selite u skoroj budu}nosti, treba da budete oprezni pri izboru boje tepiha. To

T

svakako treba da budei neka neutralna nijansa. Izbor zelenog ili ru`i~astog, pa ~ak i sivog tepiha mo`e vam ote`ati prodaju nekretnine. Ru`i~asta boja tepiha }e vas dodatno opteretiti u potrazi za name{tajem i odgovaraju}im dekorom. Kako biste bili sigurni da }e va{ tepih izgledati ~isto, najboqe je odabrati tamniju boju jer }e svetle nijanse ili bela „izvu}i“ na videlo sve mrqe. Tepisi

sa uzorkom, posebno nijanse sa sivim detaqima, u~ini}e da se va{ tepih sla`e sa skoro svakim dekorom i sakriti mrqe u isto vreme. Prometna mesta kao {to su hodnici, dnevne sobe i stepenice treba da imaju tepih koji je izrazito kvalitetan. Iako }ete za ovaj tepih morati da platite znatno vi{e, on }e vam se, besumwe, najvi{e isplatiti. Ukoliko na ovim mestima nemate kvalitetan tepih, verovatno }ete ga morati zameniti mnogo pre nego tepih u ne tako frekventnim prostorijama. Ukoliko imate decu, mo`da bi trebalo da razmislite o kupovini tepiha otpornog na mrqe. Iako je

cena znatno vi{a, tepih }e trajati godinama. Ukoliko imate malu decu, pobrinite se da je tepih dovoqno mekan, kako bi ona mogla da sede i pu`u. Ukoliko ne mislite da ostanete u va{em domu slede}ih godina, verovatno ne}ete hteti da platite puno za tepih koji je tehnolo{ki najnapredniji. Kupite tepih koji }e trajati, a ne}e vas ko{tati mnogo. Prilikom prodaje va{e ku}e ne `elite da izgubite novac, jer ste potro{ili «malo bogatstvo» na tepih koji ne mo`ete poneti sa sobom. Tepih je velika odluka, pa pre kupovine popri~ajte sa pri-

jateqima i ko{ijama o tome da li su i ~ime zadovoqni kad su wihovi tepisi u pitawu. Rasitajte se i kod prodavca koji ima dobru reputaciju o pozitivnim i negativnim stranama svakog tepiha.

Uredite stan u japanskom stilu

apanski stil ure|ewa domova Zapad je otkrio u 16. veku. Smatra se jednim od najudobnijih stilova, ali i najegzoti~nijih. Tradicionalni japanski stil temeqen je na «Ma» – ravnote`i izme|u prostora i objekata. Stil je vrlo minimalisti~ki. Predmeti nisu o{tri i nisu definisani. Vrlo su fleksibilni i lako ih je preme{tati s jednog mesta na drugo. Name{taj je uglavnom podni, a retko vise}i. Koriste se prirodni materijali poput bambusa, drveta, ali i papira.

J

Pri ure|ewu prostora u japanskom stilu, svetlo treba biti indirektno. Uglavnom je skriveno iza nekog predmeta, te na taj na~in poprima topliju boju. Boje su prirodne, zemqane, dakle sve nijanse sme|e. Ponekad se za detaqe upotrebqava `uta ili crvena. Tradicionalna japanska kupatila su drvena, me|utim danas se uglavnom koriste kerami~ka u zemqanim tonovima s drvenim ormari}ima i bambus dekoracijama. I jo{ posebnu pa`wu obratite na biqke. Orhideje i minijaturni bonsai su obvezni.

^i{}ewe biqaka ra{ina biqci ote`ava disawe i smawuje prodor svetlosti, stoga je redovno ~i{}ewe biqaka tako|e potrebno. ^istite ih ujutro kako bi se tokom dana mogle osu{iti. Listove ~istite finim i glatkim materijalima koje umo~ite u mlaku vodu (najboqe sun|erom). Prilikom brisawa listova vrlo ih je lako o{tetiti, stoga jednom rukom pridr`avajte list dok ga drugom rukom lagano bri{ete. Ponekad je najboqe re{ewe biqku izneti napoqe na laganu ki{u, jer }e se na taj na~in biqke o~istiti i dodatno osve`iti. Ukoliko va{a biqka ima dlakave listove, dodatno pripazite jer oni ne smeju do}i u dodir s vodom. Pra{inu je tada najboqe ~istiti suvom, mekom ~etkicom.

P

sreda15.decembar2010.

27


28

OGLASI z ^ITUQE

sreda15.decembar2010.

1990 - 2010.

Posledwi {ogoru

DNEVNIK

pozdrav

zetu

i

Sa bolom i neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 12. 2010. godine preminula na{a draga majka

POMEN Tu`nih {est godina, bez tebe, majko

Jaro{enko Katarina Po~ivaj u miru i ~uvaj nas tvojom dobrotom i plemenito{}u. Tvoji: sin Aleksandar, unuci Aleksej - Lav i Katarina - Lata i snaja Bojana.

Milan Gaji}

17521

Nakon 20 godina `iva su se}awa na tvoju plemenitost i dobrotu.

Posledwi pozdrav na{em te~i, {ogoru i drugu

Branku

Voli te uvek tvoja sestra Vinka i weni najbli`i.

Anka Po~u~a od: Milana, Mi}e, Nade i Dragana sa decom.

IZDAJEM dvosoban stan kod pokrajinske bolnice, odli~an. Telefon 066/371346. 17518

10 JUTARA ZEMQE u komadu 800metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/401-41-80. 16960

DIHTOVAWE drvenih vrata, prozora fleksibilnim aluminiumskim lajsnama, velika za{tita od vetra i buke. Samo 150 din/m. Telefon 021/500-612, 063/8426848, 063/8424-716. 16701 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 17058

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000 PRODAJEM bukvu, bagrem, jasen, rezano, cepano drvo 4000din/m, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut sa ili bez radnika. Telefon: 063/77-19-142, 021/6413-575. 17289 DRVA bukva, jasene, bagrem izrezano sa prevozom 3.500 i sve vrste ugqa. Telefon 064/9582103. 17346 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520841. 17499 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-5246, 063/835-98-16, 063/83598-14. 17523 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 17524

Posledwi pozdrav

17465

Posledwi pozdrav kom{inici

17578

Posledwi pozdrav na{em velikom i dragom prijatequ

Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Branku Vasi}u Nikada te ne}emo zaboraviti. O`alo{}eni: sin Stevo, k}erke Marijana i Branka sa porodicama.

Tvoji: Juca, Du{ica, Dragana sa porodicom, Miodrag i Vasiqka.

17581

Mirjani Jovanovi}

Branku Vasi}u

17575

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda.

od kom{ija: Pavlov, Gazi}, Nikolin i Tapavica.

od kolega iz Sremske Kamenice: Slobe, Cveleta, Neboj{e, Du{ka i Nade Kula{inovi} sa porodicama.

17576

17582

Posledwi pozdrav

Preminuo je moj brat

Branko Vasi} 5. 12. 1932 - 13. 12. 2010. Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena porodica Vasi}. 17574

mama Miri Jovanovi}

Toma` Kohn Tomika

Sa tugom i bolom u srcu opra{tamo se od na{e voqene majke, bake i prabake

Tuguju: Pi{ta, Nana i David.

od Bucinih drugova.

17583

17572

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Umro je prijateq

na{

po{tovani

Pero Dra`i}

Peri

iz Temerina

Branku Vasi}u

od porodice Grbi} iz Ka}a.

Porodica Mar~i}.

Dragi prika, hvala Ti na iskrenom prijateqstvu i lepom dru`ewu. Neka Ti je ve~na slava. Po~ivaj u miru.

Darinke Jovi} 1926 - 2010.

Tvoji prijateqi: Du{anka i \ura| iz Novog Sada. 17585

17577

17587

Posledwi pozdrav kumu

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula moja sestra

PRIRODNI preparat protiv {uqeva - hemoroidas ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 037/490-797, 064/24055-49. 17342

Draga majko, ostavila si nas u dubokom bolu sa velikom tugom u srcu i odvolela svom dedi koji nas je tako|e napustio pre ~etiri meseca. Tvoja deca te nikada ne}e pre`aliti i zaboraviti. Sahrana na{e majke je danas, 15. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, u Drvaru. S qubavqu, ponosom i tugom u srcu opra{tamo se od tebe.

Branku Vasi}u ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 16351

iz Sremske Kamenice od kumova: @ivka, Veqka, Klare, Nata{e i Tamare sa porodicama.

17588

Dragica Zlojutro Jovanovi}

Tvoja deca: Zora, Milo{ i Savo sa porodicama.

Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena sestra Gordana sa porodicom i ostala rodbina. 17564

17569


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 13. 12. 2010. godine preminuo na{ dragi

SE]AWE

Posledwi pozdrav na{oj radnici

ro|. Ivanov 2003 - 2010.

Dragan Zori}

Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Starim Ledincima. O`alo{}ena porodica. 17579

1935 - 2010. Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, na grobqu u Ba~kom Petrovcu, u 13 ~asova. O`alo{}eni: supruga Suzana, }erka Zorica, sin Zoran, snaja Marija, unuci Dejan i Sara. pozdrav

Milana Vi{wi}a

Pro{lo je ve} sedam godina od kako si nas napustila. U na{im mislima si uvek. Tvoja porodica, kumovi i brojni prijateqi.

1118/P

Draganu Zori}u

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mirjana Jovanovi}

Tomani Vasi}

Mama, uvek }emo te voleti, tvoji najmiliji: Miodrag, Slavko, Laza, Nenad, Pe|a, Marijana, Boda i Cile. Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

@ive}e u se}awu i pri~ama wenog IV5 generacije 1998/99 Karlova~ke gimnazije i wene razredne.

17552 17537

na{em voqenom

Goranu Ninkovi}u

zauvek

u

na{im

Tvoji: sin Dane, unuci Qubomir, Milana, Jelena, Milan i Dana, snaja Mira i zet Dule. 17542

Draga na{a

Ivona

od Milorada i Mi}e sa porodicom.

GODI[WI POMEN

Osta}e{ srcima.

17547

dragom

Darko Krkobabi} Danas ti je ro|endan, bol i tuga nisu re~i ve} praznina u srcu i du{i koja je ostala tvojim odlaskom.

od zaposlenih radnika Privrednog dru{tva za odr`avawe i za{titu objekata i ugostiteqstvo „Odr`avawe i usluge” d.o.o. Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa br. 100.

17545

Posledwi bratu

Danas, 15. decembra 2010. godine navr{ava se godina od kako je prestalo da kuca srce na{eg oca, dede, svekra i tasta

Mira Sekuli}

Dragici Stojanovi}

Stjepan Bo`i}

29

sreda15.decembar2010.

17544

17538

17551

POMEN Danas, 15. 12. 2010. godine navr{ilo se 28 godina od smrti na{eg

Milenka Mi{kova U~e

Na{e su du{e nespokojne {to su te izgubile, lepoto i dobroto kratkotrajna. Na{a srca te tra`e, a ti nisi uz nas. Mi sami, oni tvoji od nekad, nismo vi{e isti. Zauvek tvoji: mama, bata, baka i deka, Nemawa i Ana sa mamom i tatom. Dana, 5. novembra 2010. godine prestalo je da kuca jedno plemenito srce na{e voqene sestre

POMEN

POMEN

Du{ko

Jelena

1935 - 2006.

1937 - 2008.

Veqa Macut

Eremi}

Sedam godina je pro{lo a praznina u du{i je sve ve}a.

Milke Obradovi} Qubav i pa`wu koju nam je darivala ~uva}emo ve~no.

iz Sremskih Karlovaca Va{i: Sa{a i Boris.

Sestra Maca. Zora, @ivka, Mira i Borka.

17509

odr`a}e se 18. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Baj{i.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Neka ti je ve~ni mir, voqeni na{ Mile.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 12. 2010. godine, umrla na{a

17513

POMEN Pro{lo je {est godina od kada si nas napustio.

17487

Posledwi pozdrav

Wegovi najmiliji. Porodica Mi{kov.

17336

17448

Miri Jovanovi}

Vera Plav{i}

Povodom smrti na{eg oca i supruga

Ivan Miqkovi}

1948 - 2010. Sahrana je danas, 15. 12. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: bra}a i sestra sa porodicama.

Sine, `ivot bez tebe je gori od smrti. ^uvamo te od zaborava. Tvoji najmiliji.

Porodica Kisi}.

17563

17562

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

^ETRDESETODNEVNI POMEN ocu

17558

Jovana Vu~kovi}a Coje izra`avamo zahvalnost svima koji su bili uz nas u najte`im danima na{ih `ivota. Zahvaqujemo se lekarima i medicinskom osobqu Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, ro|acima, prijateqima, kumovima, kom{ijama, kolegama i poznanicima koji su prisustvovali ispra}aju i saose}ali sa nama. Zahvaqujemo se nekada{wim i sada{wim ~lanovima KUD-a „Svetozar Markovi}“ na toplim re~ima i zvucima, kolektivu Gradske biblioteke na opro{tajnom govoru, izvi|a~ima Vojvodine i Srbije, profesorima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu i kolektivu Biblioteke Matice srpske na podr{ci. U ~etvrtak, 16. decembra, u 11 ~asova, okupi}emo se u Sabornoj crkvi povodom ~etrdesetodnevnog pomena. Svetlana, Miqena i Vasa. 17485

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Pero Dra`i}

Gojku Kova~evi}u

Peri Dra`i}u

posle duge i te{ke bolesti preminuo u 63. godini. Sahrana je u subotu, 18. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Temerinu. O`alo{}eni: sin @an, k}erka Katarina i supruga Grozda. 17566

Po~ivaj u miru.

Te{ko nam je i pomisliti da se tako brzo rastajemo. Dugo }e{ biti u na{im srcima i se}awima. Tvoji: @an, Bo`ana i Andrej. 17567

Danas, 15. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku obele`i}emo pomen. Postoji ne{to te`e od smrti, a to je `ivot bez tebe. Po~ivaj u miru Bo`ijem, tako si i zaspao. Tvoje: Mara i Svjetlana. 17561


30

TV PROGRAM

sreda15.decembar2010.

Danilo Vuksanovi}

Plavi krug U novom izdawu emisije gledaoci }e mo}i da pogledaju umetni~ki portret Danila Vuksanovi}a, jednog od najistaknutijih predstavnika savremene vojvo|anske likovne scene. Ro|en 1973. godine u Somboru, on je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, smer grafika, gde je i magistrirao na smeru crtawe. (RTV 1, 22.35) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.03 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.05

Jutarwi program Sudar Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Bilo je to 1990-te Kuhiwica Desilo se Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Kivi Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti - Univerzitet Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Pravcem ka severu, film Egzit 09 – Koncert Lili Alen

06.30 06.55 07.50 08.15 08.40 09.05 09.30 10.15 10.30 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.05 00.00

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se, pitam Kad zazvoni Present Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Dokolica Vesti (ma|) Makedonsko sonce Doba zlo~ina Forte piano Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Masla~ak, film Doba zlo~ina TV Prodaja

07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.15 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Glas Amerike U susret suncu InfoVesti U ogledalu Tin in InfoVesti Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jednom jedna nedeqa Hedonist Travel Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost, FIP Komerc Putomanija-Kina Vojvo|anske vesti Bez cenzure „[qaka“-aktivnosti NSZ Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike

Tamo i ovde Depresivnom Robertu, Wujor~aninu i propalom muzi~aru, sti`e re{ewe o prinudnom iseqewu zbog nepla}ene kirije. On unajmquje Branka, emigranta iz Srbije, koji radi selidbe sa svojim kombijem, da mu pomogne. Uloge: Dejvid Tornton, Branislav Trifunovi}, Sindi Loper, Mirjana Karanovi}, Jelena Mr|a, Fe|a Stojanovi} Re`ija: Darko Lungulov (RTS 1, 22.03) 08.00 08.15 09.03 09.44 10.05 10.36 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.36 12.50 13.47 15.12 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.54 22.00 22.03 23.35 23.50 00.47 00.57 01.35

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Drum Vitra` Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

09.30 10.00 11.00 13.00

Uskijavawe Ful Tilt poker Svetska Liga – Boks Barsa TV: Barselona – Sosijedad Fudbal mondijal magazin Ajaks TV Premijer liga klasik: Man~ester junajted – Vimbldon Svetska Liga – Boks Premijer liga vesti Evroliga: @algiris – Kaha Laboral Evroliga: Olimpija – CSKA Ful Tilt poker Pregled Dejvis kup NHL: Pitsburg – Wujork renyers

15.00 15.30 16.00 16.30 18.15 18.45 20.45 23.00 00.00 01.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Trag Rokovnik Vesti Raspu{teni Gari Dnevnik Sport plus Evronet Gastronomad Operativci Izuzetne `ene 20. veka: Stremnicka, film Vi i Mira Adawa Polak Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Bela la|a Svedok Vesti Tamo i ovde, film Dnevnik Operativci Evronet Tabloid No}ni bioskop: Predskazawe 2, film

NAPOMENA: Na RTS 2 od 13.30 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.53 07.07 07.39 07.45 07.58 08.12 08.33 08.40 09.11 09.43 10.09 10.16 10.46 11.11 11.37 12.05 12.33 14.01 14.32 15.03 15.29 16.00 16.54 17.15 17.45 18.00 18.31 18.37 18.50 19.04 19.25 19.55 20.25 22.39 23.00 23.31 00.17 00.41 01.40

Titlovane emisije Prva televizija po~iwe sa titlovawem svojih najpopularnijih emisija, kako bi pru`ili mogu}nost osobama sa o{te}enim sluhom da kompletno u`ivaju u programu. Za po~etak }e biti titlovane emisije “Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em” i “Paklena kuhiwa”. Princip za pode{avawe titla na televizoru je vrlo jednostavan: potrebno je samo u}i na stranicu teletekst, a onda se na daqinskom upravqa~u ukuca 888. 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.15 01.15 02.15

Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Cena sre}e Film: De~ak iz yungle Elenih duh Kad li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Kad li{}e pada Paklena kuhiwa Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Film: De~ak iz yungle

DNEVNIK

U zdravom telu Kuvati srcem: Zoran Roksandi} [umska {kola Ka`i mi ka`i Metro Erni Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine Enciklopedija E-TV TV mre`a Nauka 2010. @ivot sa muzikom Operske zvezde Baq{oj teatra Trezor Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima Prizori iz Kine U svemiru Ovo je Srbija @ivot od ~okolade Eko recept Enciklopedija Koktel klub [umska {kola Ka`i mi ka`i Metro Erni Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari U svetu Ko{ara: Evroliga, Partizan MTS - Aseko Prokom, prenos Raspu{teni Gari Beokult Evergrin U svemiru Trezor Ko{ara: Evroliga, Partizan MTS - Aseko Prokom

KO[ARKA: EVROLIGA

Partizan MTS – Aseko Prokom (RTS 2, 20.25)

07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.05 08.35 09.05 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 12.45 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.50 16.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 04.00

Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Jagodica Bobica Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Nostradamus Otvoreni studio Qubav u zale|u Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Marinac 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Ve`i me Dok. serija Porodica Serano

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Film: Talentovani gospodin Ripli 14.05 2. svetski rat u boji 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rik Stajn - Putovawe po Dalekom Istoku 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Bratska banda 18.00 Kviz: Super genije

Bratska banda Nacionalni park kraqice Elizabete u Ugandi smatraju svojom ku}om. Uvek u nekoj nevoqi, ovi mungosi su deo nesta{ne i drske trupe nazvane „Bratska banda”. I mada su slatki, oni kriju stra{nu tajnu. (B92, 16.50) 18.30 Vesti B92 19.00 Liga Evrope: Dinamo Zagreb - PAOK, prenos 21.00 Liga Evrope: Seviqa - Borusija Dortmund, prenos 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Usamqeni jaha~ 01.20 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00

Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Farma Film: Hoda~ po vatri

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 03.00 04.00 02.00 02.30 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke iz svemira Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: @ena zvana Yeki 3. deo Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Na ve~eri kod Tijane Dap~evi} Je l istina Karaoke Stefan Braun {ou Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 Put ka vatrenom ringu Karaoke Stefan Braun Film Jelena

Tijana Dap~evi}

Na ve~eri kod Tijane Dap~evi} Zavr{ila se i ~etvrta ve~era kod peva~ice Tijane Dap~evi}. Ve~eras, gledaoci }e u`ivati u najinteresantnijim detaqima i podsetiti se koga je sve to ova vesela i duhovita plavojka ugostila. (Hepi, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

sreda15.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Yoni Dep

Doni Brasko Mladi draguqar Doni Brasko dolazi u wujor{ki kafi} gde se okupqaju mafija{i. Tamo na sebe skrene pa`wu Leftija Ru|ierija, ostarelog mafija{kog ubice koji odlu~i da ga regrutuje... Uloge: Al Pa}ino, Yoni Dep, En He~, Majkl Madsen, Yejms Ruso Re`ija: Majk Nevel (Nova TV, 23.25) 07.45 08.10 08.50 09.45 11.15 12.55 13.40 14.40 15.35 16.30 18.25 19.15 20.05 21.05 22.10 23.10 23.25 01.45 02.15 02.40 04.20

Jagodica Bobica Roari Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti Doni Brasko, film Seks i grad Bra~ne vode Dvostruki obra~un, film Ezo TV

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

Viktorijanska farma Apsolutna nula Ohbergovi siro~i}i Crna smrt Isus Hrist – godine koje nedostaju Lov na Careve krstarice Normani Ko si zapravo ti? Ovo je civilizacija Hitlerovi istra`iva~i Pokahontas i kapetan Yon Smit – qubav i spasewe u Novom svetu Krv na na{im rukama Rat ptica Guge – izgubqeno kraqevstvo Tibeta Ko si zapravo ti? Ovo je civilizacija Hitlerovi istra`iva~i

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.30 01.00 01.30 02.00

Zlatna i srebrna sekira Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Crvenkapica Putuju}e pri~e Nevoqe 1. Nevoqe 2. Putuju}e pri~e Prole}e u Parizu Lantana Zaostav{tina besa Sau~esnik Seksi fudbalerke 6 Seksi fudbalerke 7 Seksi fudbalerke 8 Seksi fudbalerke 9 Fickaraldo

06.00 07.40 08.40 10.35 12.15

Te{ko lomqiv Dafi u`ivo Nevi|eni Trka do ve{ti~je planine Dodela nagrada evropske akademije za film 2010 Moja gr~ka avantura Bez vesla: Zov prirode ^udovi{ta protiv vanzemaqaca Do neba Opasna Yenifer Egzistencija Prava krv Nezvani gosti Gospodari ulice @ivot je otkrovewe Karantin

13.50 15.25 16.55 18.30 20.05 21.45 23.20 00.15 01.40 03.30 04.25

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Ponovo otkriveni Klej, dok. film 11.00 Kod Ane 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.18 Re~ i `ivot 15.00 Luda ku}a 15.35 Indeks 16.10 Hrvatska u`ivo 17.29 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.30 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 20.10 Paralele 20.45 Novo doba 21.45 Mi, Hrvati 22.25 Dnevnik 3 23.05 Drugi format 23.55 Hitna slu`ba 00.40 Eureka 01.25 CSI: Majami 02.10 Nove avanture stare Kristine 01.45 Reprizni program

Linda Kardelini

SERIJA

00.10 Bra}a i sestre 01.10 Dijagnoza: Ubistvo 02.10 Film: Kod ku}e za praznike 04.00 Film: Ubistva u Midsameru 06.10 Sudija Ejmi 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Erika 11.10 Sudija Ejmi 12.10 Ne{ Briyis 13.10 Doma}ice iz Wujorka 14.10 Film: Ubistva u Midsameru 16.00 Dijagnoza: Ubistvo 17.10 Ne{ Briyis 18.10 Film: Kod ku}e za praznike 20.00 Doma}ice iz Wujorka 21.00 Misterija Hejvena 22.00 Film: Ostani pribran 23.50 Film: Opasna {ifra

08.15 09.35 10.45 11.15 12.00 12.50 14.40 15.35 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.55 22.50 23.40 00.40 00.55 02.40 03.40

SERIJA

Hitna slu`ba Dr Kejt iza|e po kafu i iznenadi se kad je prisiqena da se brani od ~oveka koji joj poku{ava ukrasti nov~anik. Dr Dubenko se vratio u hirur{ki tim zahvaquju}i prigovorima dr Brenera... Uloge: Maura Tirni, Meki Fajfer, Parminder Nagra, Linda Kardelini, Skot Grajms, An|ela Baset Re`ija: Yon Galager (HRT 1, 23.55)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.15 15.00 15.20 15.50 16.25 18.30 18.55 20.50 21.00 22.55 23.25 23.35 00.20 00.40 01.25 02.10

Mala TV [kolarci obave{tajci [kolski program. Crno proro~anstvo Prenos sednice Hrvatskog sabora Eureka [kolski program. Yoni Bravo Hana Montana e-Hrvatska Dubai: SP u plivawu, prenos Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Dinamo - PAOK, prenos Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Seviqa Borusija, prenos Fudbal, EL - emisija Dnevnik plavu{e CSI: Majami Nove avanture stare Kristine Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus detektiva: Plavi Maks, film

06.45 10.30 11.30 13.10 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Manipulator @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Seksualni `ivot @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Trava Ludilo Zemqa 2 Istinski zlo~in Luda ambasada Bekstvo iz Sobibora

06.10 08.20 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Balada o malom You Reka No} Yimija Rerdona Prevaranti Hotel Splendid Tr~i Roni tr~i Nedokazana krivica Na ivici Do|i da vidi{ raj @udwa Heteroseksualac 2 – miris qubavi

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj RTL Vesti Carstvo zlo~ina, film Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

Kosti Ubijen je popularni voditeq {oua pa se But i Brenan daju u potragu za ubicom. Brenan je neodlu~na izme|u dve veze u kojima se trenutno nalazi... Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Erik Milegan, Tamara Tejlor, Yon Frensis Dalej (RTL, 21.55)

Emili De{anel

10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja budu}nosti Auta po meri Peta brzina U potrazi za zabavom Kako to rade? Pre`ivqavawe Sam u divqini Ameri~ke drvose~e Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 08.45 10.30 11.30 12.15 14.00 15.00 18.35 18.50 18.55 19.55 20.00 20.40 20.45 20.50 21.00 23.15

Ekstremni sportovi Plivawe Skija{ki skokovi Biatlon Fudbal Bilijar Plivawe Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Kowi~ki sportovi Bilijar

Prekopa{e Srbijanci Podgoricu esposlen krenem u opustelu Biqardu. Rasmisle li pomagati Crnu Goru ili ne, i suvi{e japored u~ionica promewen. Zavirim u nekasno govori. Da }e Crna Gora podle}i kao i Srbida{wu nastavni~ku sobu. Koliko je tu ja, a da joj nije ukazivana onolika pomo} kao Srstvari napisano, kwiga pro~itano, intriga suzbibiji, svuda se vidi. U Srbiji su ostali na stanijeno! Bilo je lepih i burnih dana, dobrih i zlih cama plastovi xakova s bra{nom, ovde je ve} qudi, ali vreme i dozrelo seme pokazali su da trud odavno harala glad; u Srbiji su paqena ~itava nije bio zaludan. slagali{ta odela i obu}e, ovde su vojnici nosiU poslanstvu neki nesre}nik do{ao pre mene da tra`i paso{. – Vi niste na{ dr`avqanin, ne mogu vam ga dati. – Kako nisam? Bio sam pre rata dr`avni ~inovnik i javio se svojevoqno na vojnu du`nost. Zakleli su me, pregledala me vojna komisija i proglasila nesposobnim za borca. – Ma, trebalo im vojnika, pokupili su i izbeglice, pa je ta zakletva bila samo forma. Ustalom, neprijateq nadire i vama je lako. Ako vas i uhvate, bi}ete zarobqenik, a mene }e obesiti. 21. novembar Upali mi odmah u o~i mnogi sakati francuski vojnici. Nekom Posledwa odbrana zavejanog crnogorskog kr{a rukav, nekom nogavica prazna. Sretnem jednog svog |aka, do{ao s lov}enskih pololi raznorazne stare uniforme i bili bedno obu`aja. „Nas tu~e ro|eni kamen. Dobili smo topove s veni, a intendantura na Cetiwu prodaje i pokladimnim barutom i odmah nas otkriju ~im pripucawa cipele i druge stvari iz slagali{ta. Otkud mo. Ovi ubogaqeni vojnici sve su tobxije. Neprijato? Saveznici su poverili Srbiji da snabdeva i teq ima odli~nu artiqeriju i kad granata udari, Crnu Goru, a {ef crnogorske intendancije je ona obara stene i zasipa nas ki{om od kamena. Lov„jedan od onih naprednih“. Zdru`ene srpske voj}en }e pasti kod prvog ja~eg juri{a“. ske pomagane savezni~kom flotom mogle bi se Sve se vi{e uveravam u to da ovde neko nekom odr`ati u ovim kr{evima. Odavde bi bilo lak{e radi o glavi. Oni koji su Srbiju do ovoga doveli, prodirati natrag u otaxbinu nego s ma kojeg drukao da su ume{ali svoje prste i u Crnoj Gori. Wu gog fronta. treba braniti, ali srpska komanda ili vlada ne}e. U trgova~kom Dok aeroplani bombarduju prestono Cetiwe, kraq svetu, kao najrealnijem, pravilo je da se onaj su|en radi utaje novNikola ih ispred dvora mirno prati dogledom. ca ne me}e vi{e bar u blagajni~ko Kome je toliko kur{uma okrznulo kapu i |uladi odeqewe. Teorija i praksa se ~enapra{ilo obu}u, taj ne be`i sto razilaze, osobito u ovakvim prilikama, kad iskusan i energi~an vladar vi{e vredi od sto parlamenata. Nama 29. novembar }e ovako i}i sve dok ne bude jedna komanda. RimqaPodgoricu dokle oko mo`e dogledati, preplani su bili najve}i republikanci i najboqi dr`avvio vojnik svu ravnicu, blatwav i krvav, onakav nici, ali kad je neprijateq zakucao na vrata, uvokakvog ga je tiskao rat. dili su diktaturu. – Kuku mene, {ta u~iwe{e Srbijanci od Pod23. novembar gorice! Svu prekopa{e, da se crni ka’ crna ~avCetiwske ku}e skoro da nemaju podruma, a krovoka! – kuka na{a gazdarica. vi pru`aju malo zaklona od bombi. Policija to Ribnica se vaqa mutna i krvava. Tu se koqe i predvidela i objavila po }o{kovima zgrade gde se kasapi, le`e oderane ko`e i utrobe. Nikom nije mo`e skloniti. U Ni{u to nije nikom palo ni na vi{e stalo do higijene i policijskih propisa. pamet. Nije bilo ni 11, kad zazvoni{e zvona. Svet Po poqu gore vatre pod kazanima, qudi se razuse uskome{a kad se pojavi aeroplan. Tera me `anzurili, zanatlije rade, dakle `ivot u najosnovdarm da se sklonim, ba{ kad opazim pred dvorom nijem obliku. U stopu za tim oronulim qudima u grupu qudi. Kraq dr`i dogled i prati onu grabqiizno{enom odelu, ostarelih, bradatih lica, s vicu. Wemu to zabava. Kome je toliko kur{uma okrkojih vapije sva beda jednog napa}enog, zloupoznulo kapicu i |uladi napra{ilo obu}u, taj ne betrebqenog naroda, nadnela se Smrt. `i. Skrenem u kavanu, kad razvu~e prva. „Ta je dale1. decembar ko“, ka`em kafexiji Risti. „]e da do|e bli`e“, teU kavanama se ne vodi vi{e prava politika jer {i me on. U to pu~e i druga. Pa tre}a sasvim blizu. su narodni oci oti{li u Skadar. Raspolo`ewe – Daj jednu {qivu, gazda, oko nas ne}e vi{e, preim obla~no, ~ak jedan vo|a mawine preti da }e sko~i nas smrt ovaj put. oboriti vladu. Kako se gromobrani prave od me– Mo`e jo{ da nai|e. Neku no} spustio se satala, a vrhovi pozla}uju, ~ujem da je do{ao jedan svim nisko, pa zare|ao po Katunskoj ulici kao da Mojsijev potomak s pove}im kuferom i isplatio sadi. Ubio jednog zarobqenika i dvojicu ranio. svima dnevnice za godinu dana unapred u zlatu, te Pre bi se o tome govorilo nedequ dana, sad nise oblaci malo razvukli. Nije istina da se istoko ni glave ne obr}e. Rat je berza qudskih `ivota: rija ponavqa jer ovaj put sumwam da }e se Juda povelika potro{wa, mala cena. kajati i vratiti zlatnike. Makedonski kraq Fi28. novembar lip bio je iskusan ~ovek i tvrdio da nema preCrna Gora mu~i te{ku muku. Kraqev kategoripreka koje zlatom natovaren magarac ne mo`e ~an zahtev da se vlade saveznika najzad izjasne pre}i.

B

Kwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i mo`e se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

sreda15.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Radite sve u koraku, jedno za drugim, neumoqivo i neustra{ivo. Uspeh u karijeri samo sebi mo`ete zahvaliti i ~estitati. Ukoliko ste negde u planini, po{tujte postepenost i umerenost.

BIK 20.4-20.5.

Jo{ samo malo vremena je ostalo do do~eka Nove godine pa dajte sve od sebe da zaokru`ite isplanirane poslove i na vreme pripremite odgovaraju}u sve~anu ode}u. Jer, vi volite da slavite!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. decembar 2010.

Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa se potrudite da budete u {to boqoj formi, {to pametniji, spretniji i sre}niji. Oslu{nite glas intuicije i ne otkrivajte svoje karte. Zadr`ite keca u rukavu. Puni ste entuzijazma, motivisani na kratke staze pa se ne}ete {tedeti da ostvarite kratkoro~ne ciqeve. A za one dugoro~ne, drugom prilikom. U karijeri je bitna pozicija jedne `enske osobe. U dobroj ste poziciji u odnosu na poslovawe s inostranstvom pa se potrudite u tom smislu. Iskoristite u trenutku, dok jo{ mo`ete, {anse koje vam se otvaraju poput vrata za budu}nost. Na radnom mestu ste ozbiqni i dobro organizovani. Sti~ete ugled i poziciju svojim li~nim trudom i radom. Tako|e, u~vr{}ujete saradwu s pretpostavqenima. Emotivno, partner vam vedri i obla~i.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Duga~ak je dan ako ga sagledavate s aspekta 24 ~asa. Pa i kada padne mrak, ili tek onda, mo`ete kvalitetno obavqati svoje obaveze. Samostalni ste i zreli na li~nom planu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Idealno je vreme za qubav i neke nove strasti. Podmla|ujete se i psihi~ki i fizi~ki. Zima, zima, e pa {ta je... Zna ~ika Jova kako to izgleda. Posao je i onako i ovako u stawu mirovawa. Karijera je ona glavna pozornica na kojoj morate da se poka`ete i doka`ete u ovom periodu. A danas je posebno burno. Na|ite vi{e vremena za uku}ane i decu, koja se snalaze na svoj na~in.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ne}ete priznati da vam je dobro i lepo ~ak i kada je to svima jasno. Kao da se bojite promene i gubitka kontrole pa da ne ureknete. Za{to bi drugi znali ono {to ~uvate samo za sebe?

Poslovno ste u bla`em haosu, a finansijski u krizi. Snalazite se iz dana u dan, iz situacije u situaciju, slu{aju}i nesvesne impulse. Budite zadovoqni sobom i svim ostalim jer }e i to pro}i. Dr`ite se ispravnog stava, zvani~nih papira i ugovora, zakona i svog naho|ewa. U situaciji ste da radite vi{e stvari istovremeno i da reguli{ete neke zvani~ne statusne odnose. Uspeh.

TRI^-TRA^

Liz se razvela V REMENSKA

PROGNOZA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

-3

Subotica

-3

Sombor

-3

Kikinda

-3

Vrbas

-2

B. Palanka

-3

Zrewanin

-3

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Pan~evo

-2

Vr{ac

-4

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-2

K. Mitrovica -2 Ni{

-2

Britanska lepotica Liz Harli (45) razvodi se od indijskog milionera Aruna Najara (42) za kojeg se udala 2007. godine, nakon pet godina veze. - @elim da vas obavestim da smo se Arun i ja razdvojili jo{ pre nekoliko meseci. Sa ovom ~iwenicom bile su upoznate na{e porodice i prijateqi - napisala je Liz na svom Tviter nalogu. Povod za reakciju glumice poznate po filmu „Ostin Pauers“ bila je vest koju su preneli britanski tabloidi. „Dejli mejl” pi{e da je Harlijeva uslikana tokom romanti~ne ve~ere sa igra~em kriketa [ejnom Vornom. Glumica poznata po trinaestogodi{woj vezi sa Hjuom Grantom ima sina Demijana iz kratke veze sa bogata{em Stivom Bingom.

Evropa

HLADNO

NOVI SAD: Veoma hladno i obla~no vreme uz povremeni slab sneg. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -7 ujutru do -3 po podne. VOJVODINA: Veoma hladno i obla~no vreme uz povremeni slab sneg. Bi}e vrlo malo padavina. Duva}e slab zapadni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -9, a maksimalna -2 stepen. SRBIJA: Hladno i promenqivo obla~no vreme uz povremeni slab sneg. Bi}e vrlo malo padavina, a na jugu i istoku Srbije su mogu}i i povremeni sun~ani intervali. Duva}e slab zapadni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -9, a maksimalna 1 stepen. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do nedeqe vrlo hladno. U ~etvrtak sneg u centralnim i ju`nim predelima koji se {iri ka severu do kraja dana. U petak ve}inom suvo uz novo naobla~ewe sa snegom uve~e. U subotu obla~no sa snegom, a u nedequ suvo uz mawi porast temeprature. Od ponedeqka postepeno toplije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Period nepovoqnih vremenskih uslova se nastavqa, {to }e uticati na sr~ane i cerebrovaskularne bolesnika, a naro~ito nepovoqno na osobe sa psihi~kim tegobama. Od meteoropatskih reakcija mogu se javiti poreme}aji sna i promenqivo raspolo`ewe. U~esnicima u saobra}aju se savetuje oprez.

Madrid

9

Rim

9

London

5

Cirih

-4

Berlin

-2

Be~

-1

Var{ava

-8

Kijev

-3

Moskva

-10

Oslo

-7

St. Peterburg -7 Atina

11

Pariz

2

Minhen

-5

Budimpe{ta

-2

Stokholm

-5

VIC DANA Za{to Piro}anci vode qubav vi{e puta u toku no}i? - Da se antibebi pilula vi{e isplati.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

396 (34)

Slankamen

503 (17)

Apatin

468 (33)

Zemun

544 (8)

Tendencija opadawa

Senta

551 (16)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

534 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

458 (14)

Tendencija opadawa i porasta

Smederevo

612 (6)

Titel

521 (15)

NERA

Novi Sad

422 (20)

Tendencija porasta

Hetin

170 (-42)

90 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 385 (22)

Ja{a Tomi}

TISA

560 (16) S. Mitrovica 612 (-16)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

502 (9)

84 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.decembar 2010.