Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 15. NOVEMBAR 2010. GODINE

NASLOVI

Politika 2 Nojki}: Borimo se za opstanak

Ekonomija

4 Korumpirani smo kao Kina i Kolumbija 5 Inflacija zavarana, ali nije zaustavqena 5 Buyet deru partijski interesi

DANAS JE DAN „DNEVNIKA”

68 godina uz ~itaoce Vojvodine str. 13

TEMA „DNEVNIKA”

(MALE) PARTIJE [IRE SVOJU MRE@U PO SRBIJI

Qaji}a vole `ene i neopredeqeni

[TA SVE NARODNIM „IZABRANICIMA” KAPQE U SRBIJI, PO ZAKONU

Novi Sad 7 Meso obavezno na pregled 9 Kad zub zaboli, novac se ne {tedi

str. 3

SIROTIWSKO CINKAREWE NA NA[ NA^IN

Okreni moj broj

Vojvodina 10 Italijanka prikupqa pomo} du`e od decenije 11 Porodica tra`i azil u Sloveniji zbog srca

str. 13 GRA\ANI OGOR^ENI [TO RA^UNE MORAJU DA IZMIRE NA VREME, DOK PLATE KASNE

Crna 12 Sve ~e{}e be`awe s lica mesta posle saobra}ajke

Reporta`e

15 Beogra|anin rok legenda u Budimpe{ti

I daqe lepo

Najvi{a temperatura 21°S

GODINA LXVIII BROJ 22901 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

(Ne) mo`e penzioner biti proleter

Uslugu naplate, kvalitet ne vrate

str. 7

UZ NAJAVQENU LIBERALIZACIJU TR@I[TA NAFTNIH DERIVATA

str. 2 NEBOJ[A PETROVI] IZ RUME, POSLE 12 GODINA, PRAVOSNA@NO OSU\EN ZBOG ZLO^INA NAD MARIJOM LIVADOM

Za ubistvo i spaqivawe studentkiwe 15 godina robije

SPORT

str. 12

str. 16 – 20

Monopol pada, gorivo ostaje skupo str. 4

„ VOJVODINA BOQA OD SPARTAKA

„ ODBOJKA[ICE SRBIJE OSME U JAPANU

„ SEBASTIJAN FETEL ISPIO [AMPAWAC


2

ponedeqak15.novembar2010.

RAN\EL NOJKI] O JEDINSTVENOJ SRPSKOJ LISTI NA KOSOVSKIM IZBORIMA

Borimo se za opstanak Za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu prijavqeno je 28 strana~kih i lista gra|anskih inicijativa, me|u kojima i osam lista stranaka iz srpske zajednice. Me|u wima su Srpska narodna stranka, Srpska kosovsko-metohijska stranka, Savez nezavisnih socijaldemokrata i

Srpska demokratska stranka Kosova i Metohije. Za u~e{}e na izborima prijavila se i Jedinstvena srpska lista, okupqena oko predsednice

slu`uje odre|ene specifi~nosti u odnosu na ju`ni deo i enklave. Do sada je bila praksa da je sever diktirao, ili poku{avao da diktira, {ta }emo raditi i da li }e Srbi s Kosova i Metohije uop{te iza}i na izbore ili ne. Mi smo ovaj put odlu~ili da sami uzmemo sudbinu u svoje ruke, iza|emo i legalizujemo svoje mandate i borimo se za sopstvene interese u tim institucijama – ka`e Nojki}. On ka`e da su tokom proteklih izbora Srbi sa severa Pokrajine govorili da oni koji su izabrani ju`no od Ibra nisu legitimni, da je izlaznost bila mala i da su na birali{tima zastupali sami sebe. – Vlada Srbije je nama ostavila mogu}nost da sami odlu~imo o tome {ta je najboqe i niko iz vlasti nas ne osu|uje zato {to izlazimo, niti se preti posledicama, kao {to je bio slu~aj u ranijem

Crkva se nije me{ala Nojki} ka`e da su razgovarali s „nekim predstavnicima SPC“, ali da su oni rekli da se ne me{aju u politiku i nisu dali sud o nameri da iza|u na izbore koje je raspisala vlast u Pri{tini. – Rekli su, pri tom, da pozdravqaju na{u hrabrost i odlu~nost da se borimo za svoje interese u tim institucijama – ka`e funkcioner SPO-a.

Na Srbiji je da vrati Pokrajinu Funkcioner SPO-a ka`e da se Kosovo nikada ne}e vratiti. – Bilo je ono vlasni{tvo ovih i onih u istoriji i nadamo se da je i ovo prolazno vreme. Ali u trenutku kada Srbija postane ~lanica EU i uva`ena u me|unarodnij zajednici, na woj je da pokrene to pitawe i ostvari ciq – obja{wava Nojki}. NVO “Evropski pokret Srba” Rade Trajkovi} i funkcionera SPO-a s Kosova Ran|ela Nojki}a. Nojki} je u razgovoru za „Dnevnik“ izjavio da }e na listi biti predstavnici svih stranaka s centralom u Beogradu, kako onih iz vlasti, tako i opozicionih, ali da na woj ne}e biti kandidata sa severa Kosova. – Tu su vladaju}e i opozicione stranke: SPS, DS, SPO, G17 plus, SNS, SRS, a nema SDPS-a Rasima Qaji}a koji ne deluje u centralnom Kosovu. Na listi su i NVO, intelektualci s Kosova, jedan {irok spektar. Ima predstavnika iz Metohije, Kosovskog Pomoravqa, centralnog Kosova, Gore, qudi iz [trpca, Pe}i, Prizrena, Orahovca, dakle svih enklava, sem sa severa Kosova – obja{wava Nojki}. On tvrdi da ovo ne}e biti definitivan raskol srpskog juga i severa na Kosovu i Metohiji, i najavquje razgovore s predstavnicima Srba sa severa Pokrajine koji su se odlu~ili na totalni bojkot izbora, smatraju}i izlazak izdajom dr`avnih i nacionalnih interesa. – Sever Kosova ima svoju specifi~nost i razlike me|u nama su vidqive ve} sada. Sever za-

periodu – navodi funkcioner SPO-a, i dodaje da je sada na Srbima s Kosova koji su odlu~ili da iza|u na albanska birali{ta da steknu poverewe vlasti u Beogradu borbom u kosovskim institucijama za nacionalne i dr`avne, kulturne, religijske i istorijske interese. – Isto ono za {ta se bori Vlada Srbije – isti~e Nojki}, i dodaje da su svi oni protiv nezavisnog Kosova, {to su i napisali u svojim programima predatim s listama. Na to, ka`e, niko nije imao primedbe. Pitawe kako pomiriti tvrdwu da ne priznaju samoprogla{enu nezavisnost Kosova, a ulaze u institucije, Nojki} je poku{ao da objasni ~iwenicom da se mora uva`iti realnost da su Albanci proglasili nezavisnost, a i drugu da je Srbi s Kosmeta ne priznaju: – Mi smo ovde ostali i bori}emo se za na{e programe kroz te institucije. Kada bi Srbi oti{li s Kosova, ni{ta od toga ne bi bilo mogu}e, a realnost je da te institucije postoje i da umnogome organizuju `ivot Srba ovde – obja{wava Nojki} razloge za pojavu Jedinstvene srpske liste na kosovskim izborima, ~ija kampawa kre}e 1. decembra. D. Milivojevi}

Stigao Bramerc Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc doputovao je ju~e posle podne u redovnu radnu posetu Beogradu gde ga o~ekuju razgovori sa najvi{im dr`avnim funkcionerima i nadle`nima za saradwu sa tim tribunalom, pred podno{ewe redovnog izve{taja Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija o saradwi Srbije sa Hagom. Kako je Tanjugu rekao {ef vladine Kancelarije za saradwu sa Ha{kim tribunalom Du{an Igwatovi}, ova poseta je izvanredna prilika da tu`ilaz Bramerc iznese konkretne primedbe u direktnim kontaktima sa srpskim operativcima. Ne treba o~ekivati ni{ta dramati~no, srpska strana o~ekuje otvorene razgovore, posebno u delu koji se ti~u potrage za beguncima Ratkom Mladi}em i Goranom Haxi}em, izjavio je Igwatovi}.”Sve sugestije koje tu`ilac Bramerc bude izneo, a ti~u se Mladi}a i Haxi}a, bi}e usvojene”, naveo je Igwatovi}. Srbija je do sada, podsetio je Igwatovi}, isporu~ila 44 ha{ka optu`enika i niko vi{e ne sumwa da postoji politi~ka voqa Srbije da i ova dvojica budu uhap{ena i isporu~ena Hagu.

POLITIKA

DNEVNIK

TEMA „DNEVNIKA” [TA SVE NARODNIM „IZABRANICIMA” KAPQE U SRBIJI, PO ZAKONU

(Ne) mo`e penzioner biti proleter Predlog izmene Zakona o penzijsko invalidskom osigurawu nije jo{ stigao pred poslanike Skup{tine Srbije, ali ~ak i kada ga, {to silom {to milom, od naroda izabrani usvoje i daqe }e penzioneri u vlasti imati 10 puta ve}a primawa od prose~nog penzionera Srbije. Godinama se pri~a da penzioneri koji su poslanici, ali i ministri, dr`avni sekretari i ambasadori , a ~esto i “stru~ni savetnici”, primaju i platu i penziju i kako to sa pravnog stanovi{ta nije nezakonito ali jeste sa moralnog. Ali, ni u budu}em zakonu o PIO se u to ne dira. Predlog da se penzionerima u vlasti uskrate dvosutruka, a ponekad i vi{estruka pla}awa iz buxeta po{to se iz iste kase ispla}uju i poslani~ke, ministarske i sekretarske plate i penzije, niko nije predlo`io. ^iwenica je da neki penzioneri u vlasti mese~no zarade i do 5.000 evra i da to nikom ne smeta. Ba{ka {to je {ef dr`ave pre nekoliko dana poru~io da nas ~eka jo{ jedna te{ka, mo`da ~ak i te`a od ove, godina u kojoj bi morali jo{ vi{e da se ste`emo a da se ipak ne ugu{imo. Od petorice poslanika koji primaju punu platu i penziju ~etvorica su iz Partije ujediwenih penzionera Srbije: Momo ^olakovi}, Konstantin Arsenijevi}, \uro Peri} i Nikola Krpi}. Svaki od wih je u prvoj polovini godine, a podaci su obelodaweni u izve{taju o radu Narodne Skup{tine, pored penzije, u xep stavio i vi{e nego pristojna primawa na ime poslani~ke delatnosti. Tako je ^olakovi} za pola godine primio 680.000, Arsenijevi} 642.000, Peri} 637.000 i Krpi} 583.000 dinara. Jedini koji nije iz penzionerske stranke, a u prvih {est meseci je pored penzije dobio i pozama{nu sumu novca za poslani~ki rad je Dragoqub Mi}unovi}, koji je, kako su to istakli mediji, “rekorder” po primawima. Naime, wegova {estomese~na bruto primawa iznose skoro milion dinara ali kada se oduzmu porezi i dodaju doprinosi ostaje mu “samo” 685.000 dinara. Me|utim, nije profesor Mi}unovi} “najgori od sve dece”. Naime, mnogo ve}a primawa od wega ima vicepremijer Vlade Sr-

bije Jovan Krkobabi} koji svakog treba ukinuti. Naime, najvi{e meseca prima svoju redovnu penzipenzionera ove “fele” ima upravo ju od oko 75.000 dinara, koju je dou Ministarstvu spoqnih poslova: du{e stekao nakon ~ak 44 radnog sedam ambasadora i dva dr`avna sta`a, i platu koja iznosi 102.000 slu`benika. Mese~na zarada kredinara. Dakle, ne{to mawe od }e se u rasponu od 3.362 do 5.220 200.000 dinara dobija Krkobabi}, evra i pride penzija koja se razlia prosta ra~unica kuje u zavisnosti govori da je on u od minulog rada. Neki penzioneri u prvoj polovini u MSP ne vlasti mese~no zarade Kako ove godine dobio `ele da obja{wai do 5.000 evra oko 1,2 miliona vaju “pojedina~ne” dinara na ime penslu~ajeve penziozije i plate. No, taman kada ponera – dr`avnih slu`benika temislimo da su primawa penzione{ko je do}i do pouzdanih podataka ra u vlasti stigla do plafona stiko su oni. Jedino {to je , ali mimo `e podatak da je jedan od najpla}eMSP, otkriveno jeste da se kao nijih ambasadora Srbije Du{an penzioner koji dobija pove}u plaLazi} koji slu`buje u Ukrajini i tu iz buxeta dobro kotira i Vla-

Imaju pravo, kako da ne Da ne bi bilo zabune vaqa ponoviti, a to potvr|uju i u Fondu PIO, da penzioneri koji su oti{li u starosnu penziju imaju pravo da i nakon penzionisawa nastave da rade i za svoj rad primaju platu. ^ak je dozvoqeno da im se nakon prestanka rada ponovo prera~una penzija i ~ek poraste ako su dobro zara|ivali i za to im bili upla}eni doprinosi. Na{i penzionisani poslanici smatraju da su oni za dr`avu mnogo isplativiji jer , kako tvrde, ona za wih ne upla}uje penzione doprinose jer su ve} ostvarili dovoqnu penziju. Sude}i po svim proverama poslanici ni drugi koji rade u dr`avnim organima i slu`bama time {to su penzioneri i primaju platu iz iste kase ne kr{e zakon i samim tim nema razloga da se u tom delu bilo {ta mewa, bez obzira na zakliwawe svojim bira~ima. koji pored diplomatske plate od 3.490 evra mese~no dobija i penziju od 70.000 dinara. Jer, to {to je on poslat da slu`buje u drugu dr`avu ne zna~i da gubi pravo na penziju i da mu se ona samo zato {to je ponovo odabran da radi

deta Jankovi} koji je oti{ao na ~elo srpske diplomatske misije u Vatikanu. Pri~a se da je wegova ambasadorska plata oko 4.000 evra, a da mu ni penzija nije mala, s obzirom da je on i ranije bio ambasador u Velikoj Britaniji.

Penzionera-dr`avnih slu`benika ima i u Ministarstvu trgovine, tamo jedan dr`avni sekretar prima penziju i platu od 94.000 mese~no. Dva pomo}nika ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a su tako|e penzioneri i primaju mese~no 108.000 na ime plate, a penzija je za javnost ostala tajna. U Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa rade ~etiri penzionera sa primawima od 25.000 do 75.000 dinara mese~no. U Ministarstvu odbrane ih je dvojica sa platama ne{to ve}im od 80.000 dinara. U Ministarstvu finansija imaju jednog zaposlenog penzionera kao dr`avnog sekretara ali je visina wegove plate ostala nepoznata jer nadle`ni u ovom ministarstvu tvrde da ne poseduju dokument koji sadr`i precizne podatke o visini wegovih primawa. Penzioneri koji su i poslanici mogu, a takvih ima, da primaju svakog meseca samo razliku izme|u plate i penzije. Da je to tako potvr|uju svojim primerom neki poslanici. Tako Sini{a Stamenkovi} (PUPS) prima samo razliku izme|u punog iznosa poslani~ke plate i penzije te je on u prvoj polovini godine dobio 323.000 dinara {to je, kao {to se vidi, duplo mawe od wegovih strana~kih kolega. I Gordana Rajkov (G 17 plus) je odabrala da prima razliku izme|u plate i penzije, pa je tako za prvih {est meseci dobila 410.000 dinara. Najve}i “{tedi{a” u Skup{tini Srbijji je penzionerka Vesna Pe{i} iz LDP koja je na ime razlike izme|u plate koja joj kao poslaniku pripada i penzije za {est meseci zaradila oko 137.000 dinara. Dakle, mo`e to i druga~ije ako se ho}e. Pojedini ministri su se na prve informacije u medijima o tome koliko nas ko{taju penzioneri poslanici i funkcioneri zgra`avali i obe}avali da {to pre zakonom treba ograni~iti “rasipni~ko tro{ewe novca poreskih obveznika” dodaju}i da ne mo`e niko primati i i platu i penziju, ali kao {to se iz predloga Zakona o PIO , koji je u niskom startu prema Skup{tini Srbiji, nema ni{ta od toga. Q. Male{evi}

DA LI SU PUKOTINE NA ZGRADI SKUP[TINE OPASNE

Dom ja~i i od zemqotresa U narednih mesec dana zdawe Doma Narodne nih delova fasade, i to je posao koji trenutno skup{tine trebalo bi da zablista starim sjate~e – navodi Odalovi}. – Plan da je da se on jem nakon {to budu skinute skele kojima je sauradi u prvoj polovini decembra, pa o~ekujemo da opasana ova reprezentativna zgrada. Novoda }emo u narednih mesec dana imati kompletgodi{we praznike Dom }e do~ekati osvetqen s no zavr{ene sve radove na predwoj fasadi, ko900 sijalica, lampiona i reflektora. Ceo poji ukqu~uju i ona ~etiri stuba koji su bili najsao kasni nekoliko meseci, po{to su, nakon ozbiqnije o{te}eni, ali i sve one pukotine na uo~enih problema s fasadom, radovi na osvegorwem krovnom delu i o{te}ewa koja su motqewu privremeno zagla biti problemaustavqeni. Sanacija ti~na. Time }emo Mi ne dugujemo po redovnim fasade ko{tala je 74 predwi deo fasade zaobavezama ni{ta miliona dinara, a upovr{iti u punom obi(Veqko Odalovi}) redo s tim radovima, u mu i bi}e re{en bemedijima se {u{kalo zednosno, ali i u sklada su se posle prawa i peskirawa fasade otvodu sa zahtevima Zavoda za za{titu spomenika rile nimalo bezazlene pukotine, koje su pretkulture, po{to bez wih, banalno i bukvalno wa za bezbednost svih koji borave u zgradi na re~eno, nijedan jedini ekser ne mo`emo ukucaTrgu Nikole Pa{i}a! ti. Zgrada Skup{tine sada je sigurna. Radili Generalni sekretar Skup{tine Veqko Odasmo sve procene koje se ti~u bezbednosti s lovi} ka`e za “Dnevnik” da su tokom prawa i aspekta seizmolo{kih i drugih eventualnih peskirawa fasade na krovnom i ostalim deloporeme}aja i elaborat koji smo dobili – a ravima zdawa “uo~ena ozbiqna o{te}ewa i brojdile su ga referentne dr`avne ustanove – gone pukotine koje su morale biti hitno saniravori o tome da smo apsolutno bezbedni. ne”. Po Odalovi}evim re~ima, sav novac potre– Ne bi vaqalo da su pukotine do~ekale ziban za rekonstrukciju zgrade bi}e obezbe|en mu zbog ki{a, snega i zamrzavawa, po{to bi iz rebalansa buxeta, i to preraspodelom skupmoglo do}i do ozbiqnog pucawa i eventualnih {tinskih para, kao {to }e biti slu~aj i s 52 bezednosnih posledica – obja{wava Veqko miliona dinara za izmirawe duga za gradsko Odalovi} za “Dnevnik”. – Istovremeno s tim gra|evinsko zemqi{te. poslovima moralo je da se vodi ra~una i o onom – Ponovi}u: mi ne dugujemo po redovnim obatako|e bitnom estetskom delu. Na tom problevezama ni{ta, ovo za zemqi{te je vanredna mu smo radili zajedno s Gra|evinskim i Arhiobaveza koja nam je ispostavqena 4. oktobra tektonskim fakultetom i Zavodom za za{titu ove godine – podvla~i Odalovi}. – Taj dug zato spomenika kulture. nije uzet u obzir kada je pravqen buxet za ovu – Po wihovom planu krenuli smo u kompletgodinu, a ti~e se naknade za gradsko gra|evinno renovirawe, odnosno restauraciju odre|esko zemqi{te za ~etiri godine, od 2006. do

2009. Nije se ni znalo da li je dug na{ ili Uprave za zajedni~ke poslove ili ne znam koga drugog. ^im bude usvojen rebalans buxeta, mi }emo dug izmiriti. Ali ho}u da ponovim da nije ta~no da Skup{tina ima ijedan dinar duga po bilo kojoj obavezi koja je stvorena redovnim putem. S. Stankovi}


(MALE) PARTIJE [IRE SVOJU MRE@U PO SRBIJI

Qaji}a vole `ene i neopredeqeni – Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Qaji}a osnova}e svoj pokrajinski odbor za Vojvodinu narednog 20. februara, na Me|unarodni dan socijalne pravde, najavio je poverenik SDPS-a za Vojvodinu Zdravko Jelu{i}. – SDPS je taj dan ujedno uzeo za svoj dan stranke. Potrudi}emo se da s vi{e od 35 op{tinskih odbora u Vojvodini osnujemo i pokrajinski – ka`e Jelu{i} za “Dnevnik”. Po wegovim re~ima, u Vojvodini je do sada u SDPS u~laweno 3.900 qudi, formirano je 16 opMaja Gojkovi} Dragan Markovi} Palma {tinskih odbora, a do No- Rasim Qaji} ve godine o~ekuju ih ukupno 30. Po informacijama iz Palmiza |ake, podsticaj zapoq{avawu gde su. Jer, rade}i sada na strana~Prebrojali su da u ~lanstvu u nog JS-a, ta stranka ima oko 130 mladih bra~nih parova), “za~ikoj infrastrukturi, ostao sam Vojvodini imaju 41 odsto `ena, a op{tinskih odbora u zemqi, dok wen” temama specifi~nim za Voj{okiran time koliko u Vojvodini da je ~ak 60 odsto u pristupnicaiz NP-a Maje Gojkovi} najavquju vodinu, kao {to je poqoprivreda. ima nerazvijenih sredina – ka`e ma navelo da ranije nisu bili u da }e uz dosada{wih 50, do kraja U SDPS-u ka`u da }e wihov poverenik SDPS-a Jelu{i}. drugoj partiji. godine biti osnovano jo{ 50 loprogram za Vojvodinu biti ne deMaja Gojkovi}, biv{a gradonaPoliti~ke partije poput kalnih odbora. klarativna ve} “`ivotna plat~elnica Novog Sada, a kandidatSDPS-a, koja je osnovana pro{le Nedavno je jagodinski gradonaforma”, sa~iwena ne dekretom kiwa Ujediwenih regiona Srbije godine, ili one stranke koje su do ~elnik u Ba~kom Petrovcu kraj jednog ~oveka nego po viziji onih za istu novosadsku fotequ na nasada uglavnom bile prepoznatqiNovog Sada osnovao lokalni odkoji }e ideju socijaldemokratije rednim lokalnim izborima, {iri ve u svojim lokalnim sredinama, bor svoje partije. Tom prilikom je {iriti u Vojvodini. strana~ku mre`u od Sombora na kao {to je to Jedinstvena Srbija Palma primetio da Petrovac ima – Mi smo, pre svega, stranka koseveru do Leskovca na jugu. U LeDragana Markovi}a Palme u Jagove}insko stanovni{tvo slova~ko, ja radi na nivou cele Srbije i miskovcu je wenoj partiji nedavno dini ili Narodna partija Maje ali je rekao da on qude ne deli po slimo da fokusirawe na jedan repri{ao ~itav lokalni odbor SrpGojkovi} u Novom Sadu, {ire svonacionalnosti, ve} da `eli da im gion, najbla`e re~eno, nije fer. ske napredne stranke, kako ka`u, ju strana~ku mre`u diqem Srbije, ponudi “jagodinski recept” (novac Fokusira}emo se na socijalno najoko hiqadu nezadovoqnih napredpa tako i u Vojvodini. za trudnice, besplatno letovawe ugro`enije grupe, bez obzira na to waka. S. Nikoli}

Trnav~evi} napustio DS ^lan glavnog odbora DS-a Zaharije Trnav~evi} saop{tio je da vi{e nije ~lan ove stranke zbog anga`mana u novoformiranoj Ujediwenoj seqa~koj stranci. Biv{i dugogodi{wi poslanik je, po{to je vratio ~lan-

sku kartu DS-a, rekao da se nada da }e novoformirana partija i Demokratska stranka u budu}nosti biti pouzdani partneri. On je naveo da za demokrate nije svejedno za koga }e na budu}im izborima glasati seqaci.

“Jedini motiv izlaska iz DS-a je anga`man u novoj stranci, ~iji je ciq da, poput penzionera, ima svoje predstavnike u Vladi Srbije i da u~estvuje u kreirawu agrarne politike”, rekao je Trnav~evi}. (B92)

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

3

REKLI SU

Dinki}: Vladi potrebna radikalna rekonstrukcija Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je potrebna radikalna rekonstrukcija vlade.”Ne verujem da }e biti vanrednih izbora i mislim da je ideja predsednika Srbije Borisa Tadi}a o rekonstrukciji vlade dobra i moje li~no mi{qewe je ili treba raditi radikalnu rekonstrukciju ili je upo{te ne raditi”, rekao je Dinki} za B92. Do{lo je vreme da se “podvu~e crta” i da se ka`e ko je za {ta odgovaran, ko je {ta radio i koji ministri nisu uradili ono {to se od wih o~ekivalo. Ministar je ocenio da su reforme u Srbiji veoma spore i da je to posledica koalicine vlade, “jer reformske stranke dobijaju malo glasova na izborima”. Ministar je kazao da se ne ose}a odgovornim {to se sporo realizuju infrastrukturni projekti u Srbiji, niti {to se sporo izdaju gra|evinske dozvole ili {to nema dovoqno mleka, jer za to odgovornost mogu samo da snose ministri koji vode te resore.

Jovanovi}: Ekonomske i politi~ke promene pre buyeta Predsednik LDP ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da vlasti u Srbiji, pre rasprave o buxetu za slede}u godinu treba da formuli{u politi~ke i ekonomske mere koje }e u~initi konktretnim najave da je 2011, godina promena. Prema Jovanovi}u, dr`ava ne mo`e reformisati privredu, ukoliko se distancira od politi~kih promena, i izgradwe sistema vrednosti. Pre rasprave o buxetu za 2011. mora se, rekao je Jovanovi}, definisati jasan politi~ki okvir za ekonomske reforme, koji }e, pre svega, obezbediti ve}i stepen anga`mana dru{tva u procesu evropskih integracija.Buxet je, smatra predsednik LDP, tema o kojoj bi trebalo da razgovaraju sve parlamentarne stranke. Po Jovanovi}u, regionalna saradwa je preduslov za otvarawe novih tr`i{ta, a politi~ka konkurentnost za nove investicije.

Ugqanin: Ekonomija pre~a od autonomije Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije Sulejman Ugqanin izjavio je da su Bo{waci na referendumu 1991. rekli {ta misle o autonomiji Sanxaka, ali da ta tema sada nije primerena jer postoje drugi, va`niji, pre svega, ekonomski problemi koje treba re{avati u tom regionu. Ugqanin je u intervjuu Tanjugu rekao da nerado govori o tim vremenima i da izbegava ~ak i da se mislima u wih vrati. Ugqanin, koji je na ~elu Stranke demokratske akcije u Sanxaku, tvrdi, da su to “bila te{ka vremena kada mnoge bo{wa~ke porodice nisu imale miran san”, kada je “bilo masovnih ubistava i kidnapovawa”.”Referendum je odr`an u u`asnim okolnostima. Ja sam se javno borio za o~uvawe Jugoslavije, a moja ideja je bila da toj tada{woj Jugoslaviji pripojimo Albaniju i da imamo jednu veliku, jaku balkansku dr`avu, i to bez sukoba. Nasuprot tome dobili smo vi{e malih dr`avica”, naveo je on. On je ukazao da je u Vladu Srbije u{ao kako bi sva ova pitawa bila re{ena izgradwom demokratskih institucija.


4

EKONOMIJA

ponedeqak15.novembar2010.

DNEVNIK

UZ NAJAVQENU LIBERALIZACIJU TR@I[TA NAFTNIH DERIVATA

Monopol pada, gorivo ostaje skupo Do po~etka slede}e godine ostalo je nepuna dva meseca, a prvog dana godine pred nama na doma}em naftnom tr`i{tu treba o~ekivati zna~ajne promene. Naime, 1. januara 2011. godine zvani~no bi trebalo da prestane da va`i Uredba o zabrani uvoza nafatnih derivata u Srbiju, koja je na snazi ve} nekoliko godina (sada je mogu}e uvoziti samo evrodizel), tako da se uskoro na benzinskim pumpama mo`e o~ekivati i gorivo iz rafinerija van Srbije. Ta, nova situacija }e, po svemu sude}i, ukinuti monopol Naftne industrije Srbije kad je u pitawu prerada nafte, ali ne}e dovesti do zna~ajnog sni`ewa cene goriva, uz napomenu da }e wegov kvalitet biti vi{i. Ina~e, Uredba o zabrani uvoza derivata uvedena je da bi se NIS za{titio od konkurencije, s ciqem da se obnove i modernizuju rafinerijska postrojewa i proizvode goriva evropskog kvaliteta. Tako se u Srbiju mogla uvoziti naf-

ta, a sve uvezene koli~ine prera|ivane su u NIS-ovim rafinerijama. Budu}i da su u NIS-u ulo`ili zna~ajne novce u obnovu i rekonstrukciju rafinerijskih postojewa, koja je u toku, u ovoj kompaniji ukazuju na to da su spremni za liberalizaciju tr`i{ta i konkurenciju koja iz toga proisti~e. Da li skora liberalizacija uvoza naftnih derivata zna~i i povoqnije cene goriva na doma}im benzinskim pumpama te{ko je re}i, ali je sigurno da }e ponuda biti druga~ija nego sada, i da }e za dolazak na pumpe, osim cene, biti presudan i kvalitet goriva. Naime, umesto sada{we situacije – na svim pumpama, bez obzira ko je vlasnik, to~i se gorivo (osim evrodizela) proizvedeno u NIS-ovim rafinerijama, prestankom va`ewe Uredbe o zabrani uvoza derivata, na benzinskim pumpama, izvesno je, bi}e i goriva iz drugih rafinerija. Po re~ima direktora "Petrobart AVIA-e" Aleksandra Mile-

Gra|evinarstvo u bunaru Gra|evinska industrija Srbije ima velike probleme i preduze}a su prezadu`ena, izjavio je Tanjugu predsednik Grupacije za visokogradwu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Goran Duganxija. Gra|evinska preduze}a duguju velike iznose bankama, dobavqa~ima i imaju neizmirene oba-

veze prema dr`avi, istakao je Duganxija, koji je i koordinator vladine radne grupe za pomo} gra|evinarstvu. "To je posledica ne samo svetske ekonomske krize, ve} i mnogih sistemskih stvari, koje u posledwih 10 ili 20 godina nisu re{avane na odgovaraju}i na~in", rekao je on, ukazuju}i da je kriza donela nedostatak invesiticija

i slabu tra`wu, {to se najvi{e odrazilo u visokogradwi. Duganxija je predo~io da su gra|evinska preduze}a svoje kolaterale zaloge na opremi i mehanizaciji, davale bankama pod veoma nepovoqnim uslovima i da postoji opasnost da firmama budu oduzeta sredstva neophodna za rad. "^esto i za jedan evro podignutog kredita firme su davale i tri, ili ~etiri evra kolaterala, koji su, uglavnom, bili u opremi i mehanizaciji", naveo je predsednik Grupacije za visokogradwu u PKS. Duganxija je kazao da postoji ideja da se formira dodatni bankarski, ili garantni potencijal od neaktivne dr`avne imovine kojom bi, na primer, bio dokapitalizovan Fond za razvoj. "Sa takvim novim fondom, bez finansijskih sredstava {to je jako va`no, mi bi maksimalno iskoristili taj resurs kapitala, koji je u vlasni{tvu dr`ave, ali bi i dr`ava iza{la pred banke sa tim novim fondom", naglasio je.

[aba~ka mlekara dobila Halal Koncern "Farmakom MB" i Agencija za sertifikaciju halal standarda Islamske zajednice Srbije su danas u {apcu potpisali memorandum o poslovnoj saradwi, koji }e omogu}iti plasman proizvoda tog koncerna na tr`i{ta islamskih zemqa. Dokument, koji su potpisali direktor kompanije "Farmakom MB" Milan Bogi}evi} i direktor Halal agencije Srbije, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahi}, omogu}i}e toj {aba~koj kompaniji da, primewuju}i halal standarde, svoje proizvode plasira na tr`i{ta islamskih zemqa.

Mlekari [abac je danas uru~en halal sertifikat, koji omogu}ava da, prema ve} zakqu~enim ugovorima, izvozi mleko i prera|evine od mleka u Egipat, Libiju i Mali, kao i da me|u islamskim zemqama {iri listu onih u kojima }e plasirati svoje proizvode. Jusufspahi} je tom prilikom rekao da }e obostrano korisna saradwa "Farmakoma MB" sa Agencijom za sertifikaciju halal standarda, doprineti stvarawu istinite slike o Srbiji u kojoj muslimani nisu nepo`eqni i koja predstavqa dobar primer vi{ekonfesionalne i mnogonacionalne zajednice.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

106,96

107,121

107,657

106,264

Australija

dolar

1

77,9254

78,0425

78,4327

77,4182

Kanada

dolar

1

77,5975

77,7141

78,1027

77,0924

Danska

kruna

1

14,3412

14,3627

14,4345

14,2478

Norve{ka

kruna

1

13,2296

13,2495

13,3157

13,1435

[vedska

kruna

1

11,5119

11,5292

11,5868

11,437

[vajcarska

franak

1

80,0063

80,1265

80,5271

79,4855

V. Britanija

funta

1

125,334

125,523

126,15

124,519

SAD

dolar

1

77,5924

77,7479

78,1755

77,087

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 11. 2010. godine

usni}a, sigurno je da je liberalizacija doma}eg naftnog tr`i{ta neophodna i da se o~ekuje da 1. januara 2011. godine bude slobodan uvoz goriva. – Ipak, jo{ uvek se ne znaju uslovi uvoza benzina, odnosno da li }e biti promena u odnosu na one koji va`e za evrodizel – ka`e Mileusni}. – Izvesno je da }e kva-

litet goriva biti boqi jer se u evropskim rafinerijama proizvode derivati sa znatno ni`im procentom sumpora nego u NIS-ovim. Te{ko je re}i koliko }e ko{tati litar goriva kada uvoz bude slobodan jer to zasvisi od mnogo parametara – tro{kova tansporta, skladi{tewa, uvoza... Ne treba o~ekivati velike promene, ali je

sigurno da }e cena biti najni`a mogu}a. On ukazuje i na to da NIS, u principu, mo`e ponuditi doma}em tr`i{tu dovoqno benzina, napomiwu}i da je kvalitet onog koji bi se uvozio, pre svega sa stanovi{ta ekolo{kih parametara, bio na vi{em nivou, sve dok se potpuno ne zavr{e radovi u doma}im rafinerijama. Mileusni} nagla{ava da je liberalizacija naftnog tr`i{ta dobra odluka, a da se mora sprovoditi bez prevelikog uplitawa dr`ave, kao i da je neophodno da postoji odre|eni prelazni period za prilago|avawe svih u~esnika na tr`i{tu novoj situaciji i eventualnom promenama uslova uvoza. Predsednik Upravnog odbora Udru`wa benzinskih stanica Srbije Miroslav Velicki tako|e ukazuje na to da se ne mo`e govoriti o zna~ajnom sni`ewu cene goriva na doma}em tr`i{tu od 1. januara 2011. godine i o~ekivane liberalizacije jer je nafta berzanska

Ko ponudi boqe U Srbiji ima vi{e od 1.000 benzinskih pumpi, a osim NIS-a, koji ih ima oko 500, privatnih benzinskih pumpi je vi{e od 400, a tu su i "Lukoil", OMV, MOL, koji zajedno imaju oko 280 benzinskih pumpi. Da li }e doma}i pumpa{i, ali i predstavnici stranih naftnih kompanija, gorivo kupovati od NIS-a ili van Srbije, zavisi}e od kvaliteta ponude, cene, uslova pla}awa... roba i u skladu sa svetskim cenama nafte mewaju se i cene derivata. Po wegovim re~ima, liberalizacija naftnog tr`i{ta i za potro{a~e i one koji na wemu posluju trebalo bi da ima pozitivan efekat, a najzna~ajnije je da }e kvalitet goriva biti boqi. D. Mla|enovi}

NA GLOBALNOJ LISTI KORUPCIJE SRBIJA ZAUZIMA NESLAVNO MESTO

Korumpirani smo kao Kina i Kolumbija Na listi 178 zemaqa svrstanih prema indeksu korupcije, koju je pravila organizacija “Transparensi inerne{enel” Srbija zauzima 78. mesto i deli ga s jo{ {est zemaqa: Kinom, Kolumbijom, Gr~kom, Lesotom, Tajlandom i Peruom. Na{e busawe u prsa da smo lider u regionu u svakom pogledu ~iwenica da smo u svom okru`ewu gori od svih, osim od Bosne i Hercegovine i Albanije, to demantuje. ^ak nije ni va`no da li }e neko Srbiju samo nazivati liderom u regionu ve} je za wene gra|ane mnogo bitnije da se ona ekonomski razvija da bismo svi boqe `iveli. Upravo tog boqeg `ivota nema bez stranih investitora, a oni, ako je suditi po podacima iz prvih osam meseci ove godine, u {irokom luku zaobilaze Srbiju. Naime, za osam meseci ovde je stiglo samo 800 miliona evra stranih ulagawa, {to je mawe ~ak i od pristiglog u Crnu Goru, ~ija je ekonomija 17 puta mawa od srpske. Strani investitori su i nedavno, predstavqaju}i svoju “Belu kwigu”, jasno stavili do znawa da se stawe ne}e drasti~nije promeniti ukoliko Srbija ne po~ne ozbiqno da se bavi birokratijom i korupcijom koja rasteruje investore. Stoga se mo`e dogoditi da, zbog nedostatka politi~ke i svake druge voqe, upravo druge dr`ave u regionu preuzmu lidersku ulogu od Srbije koja na wu pretenduje. Procewuju se da je korupcija u protekloj deceniji “pojela” deset milijardi evra, a stru~waci smatraju da je u privatizaciji i javnim nabavkama najvi{e prostora za pqa~kawe dr`avnih para. Biv{i direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlovi} potvr|uje podatak da je od 2001. do sada na svim nivoima vlasti “oteto” deset milijardi evra putem korupcije, i dodaje da najve}i problem kod korup-

Pojedena farmaceutska industrija Biv{i direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlovi} tvrdi da je zarad korupcije cela srpska farmaceutska industrija prodata u bescewe, i kao primer navodi “Zadravqe” Leskovac. – Ovu nekada renomiranu farmaceutsku ku}u prodali smo za ~etiri miliona evra, a “Lek” Qubqana je, na primer, prodat {vajcarskom “Novartisu” za milijardu evra. Vidite, jedna slovena~ka kompanija je kupqena za tolike pare, a mi smo dozvolili da se cela na{a farmaceutska industrija, osim “Galenike”, proda za mawe od 50 miliona dolara. Pa to je toliki apsurd i toliko javno navodi na to da se iza toga krije korupcija! – tvrdi Pavlovi}. cije u tome {to garnitura koja do|e na vlast krade vi{e nego prethodna a brani se time da }e da ispita {ta su oni pre wih radili. – Ogroman broj privatizacija povezan je s korupcijom, a veliki propust je napravqen i kada su doma}e banke gurnute u ste~aj pa smo tr`i{te ustupili strancima – smatra Pavlovi}. – Ozbiqna korupcija prime}ena je kod kupovine “Sartida”, koji je dr`ava prodala iz ste~aja “JuEs stilu”. Sumwa se da je korupcije bilo i kod kupovine cementre u Beo~inu, kupovina {e}erana za tri evra je poznata gotovo svima. Sporna je privatizacija firme “Sever” Subotica,

Cepterova kupovine zgrade “Kluza” u centru Beograda, elemenata ozbiqne korupcije ima i u prodaji dr`avnog paketa u “Hemofarmu”, privatizaciji “Merime” iz Kru{evca, “Zdravqa” Leskovac i drugih. Dr`ava, da `eli, sve to vrlo lako mo`e re{iti i obra~unati se s korupcijom. Samo je pitawe da li `eli da postavi qude koji smeju da se obra~unaju s krupnim kapitalom. Bukvalno, kada bi se brojalo, treba postaviti sposobne i odlu~ne qude na 33 funkcije u dr`avi. Kada prese~ete korupciju, onda je ta pri~a gotova za dva meseca. O korupciji koja prosto “gu{i” ovu dr`avu, a ujedno pred-

stavqa i veliki i te`ak kamen spoticawa za pribli`avawe evropskoj porodici, sli~no misli i ~lan Saveta za borbu protiv korupcije profesor Danilo [ukovi}, koji tvrdi da je ona u Srbiji postala endemska pojava, stvar razmi{qawa jer smo do{li dotle da se wome sve re{ava. – Ta sprega kriminala, politike, privrede i sudstva obezvre|uje rad institucija, a kada one ne mogu da vr{e svoju funkciju, onda je dr`ava zarobqena korupcijom – istakao je [ukovi}. – Privatizacija je u celini obavqena korupcijom, a to potvr|uju i nalazi instituta iz Italije koji je pre tri godine ustanovio da u privatizaciji u Srbiji uop{te nije ispitivano poreklo novca. Prqavi novac ulazio je masovno kroz privatizaciju, a najve}i deo tendera, posebno aukcija, name{tan je vrlo providno. On dodaje da su srpska preduze}a prodavana budza{to samo da bi se do{lo do vredne imovine koja bi se potom prodala i da je dr`ava na sve takve slu~ajeve o}utala. Posebno isti~e privatizaciju "Satrida", Veterinarskog zavoda, "Jugoremedije", Nacionalne {tedionice, Luke "Beograd", "Kwaza Milo{a" i drugih kojima se Savet za borbu protiv korupcije bavio, napravio izve{taje, ukazao na to gde je korupcija i niko nije reagaovao. – Mogu}nost za netransparentno tro{ewe novca otvara se gde god odluka zavisi od ne~ijeg diskrecionog ovla{}ewa. Znajte da u tom slu~aju odmah miri{e na korupciju, a kod nas sve vrvi od toga. Neverovatno je i da se Telekom prodaje u vreme krize. Sasvim je logi~no zakqu~iti da se prodaje zbog izbora, odnosno partijskih interesa, {to je tako|e ~ista korupcija. Pare }e se pro}erdati a izgubi}emo Telekom – zakqu~io je profesor [ukovi}. Q. Male{evi}

^e{ka kao {ansa Zvani~na poseta premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a ^e{koj, danas i sutra, nova je prilika da dve zemqe oja~aju ekonomske odnose, koji su u proteklih desetak godina uglavnom bili u usponu, isti~u u Privrednoj komori Srbije (PKS). Analiti~ari PKS navode da se ekonomski odnosi dve zemqe, uglavnom, zasnivaju

na robnoj razmeni koju karakteri{e stalni rast do 2009. godine, ali sa i daqe niskim obimom srpskog izvoza na ~e{ko tr`i{te i deficitom na srpskoj strani. Poseban problem predstavqa struktura robe i u izvozu i u uvozu, zato {to se u isporukama iz Srbije plasiraju proizvodi ni`eg stepena obrade, a u

uvozu dominiraju proizvodi visoke dodate vrednosti. U periodu januar - septembar ove godine ostvarena je robna razmena izme|u Srbije i ~e{ke u vrednosti 313,7 miliona dolara, pri ~emu je uvoz iz ~e{ke bio 212,9 miliona, a eksport iz Srbije 100,8 miliona dolara. To zna~i, da je u navedenom periodu Srbija imala defi-

cit od 112,1 miliona dolara, navedeno je u analizi PKS. Tokom devet meseci ove godine, porede}i rezultate robne razmene sa istim periodom 2009, do{lo je do o`ivqavawa izvozno-uvoznih tokova sa ~e{kom, {to je rezultiralo pove}awem na{eg izvoza za oko 46 odsto, dok je uvoz porasato 14,5 odsto.


Ju es stil ponovo ula`e Tokom ovog meseca kompanija „Ju es Stil Srbija“ iz Smedereva zapo~e}e izgradwu novog postrojewa, ~ija ukupna vrednost prema{uje 51 milion dolara, najavio je izvr{ni direktor za proizvodwu u ovoj fabrici Vladan Mihailovi}. Kako je objasnio, re~ je o kqu~nom projektu koji }e kompaniju „Ju es stil“ u~initi dodatno konkurentnom na svetskom tr`i{tu ~elika. Re~ je o novom postrojewu za pripremu i uduvavawe ugqenog praha u visoke pe}i, ~ija }e izgradwa i pu{tawe u pogon omogu}iti da preduze}e smawi potro{wu koksa, sirovine neophodne za proizvodwu gvo`|a i ~elika, a koju kompanija trenutno, uglavnom, ve}im delom uvozi. „Pre mesec dana ‘Ju es stil Srbija’ je dobila kona~no odobrewe za izgradwu ovog postrojewa. Rekao bih da je to jedan od kqu~nih projekata, koji imaju za ciq da na{a kompanija bude konkurentnija, jer je koks najboqa sirovina za proizvodwu gvo`|a i ~elika i ostalih zavr{nih proizvoda“, rekao je Mihailovi} u intervjuu za fabri~ki list „Stil mantli“. On je naveo da se ovim projektom, na kojem se radi ve} nekoliko godina i koji je idejno koncipiran pre ~etiri godine, predvi|a prose~na potro{wa od oko 150 do 175 kilograma ugqenog praha po toni gvo`|a. Mihailovi} ja objasnio da ugqeni prah u proizvodwi zamewuje potro{wu koksa, pa }e na ovaj na~in kompanija smawiti oko 25 odsto potreba preduze}a za koksom, {to je velika u{teda. „Razlika u ceni je zna~ajna, jer }e se ovaj projekat isplatiti za mawe od godinu dana i bi}e od velike va`nosti za proizvodwu u kompaniji, odnosno zna~ajno }e se smawiti cena proizvodwe gvo`|a i ~elika“, rekao je Mihailovi}.

ponedeqak15.novembar2010.

Mawi dugovi preduze}a Srpska preduze}a su u septembru ove godine smawila vrednost prekograni~nog duga za 586 miliona evra, pove}ala doma}i dug bankama za 45 miliona evra, tako da wihova ukupna dugovawa iznose 19,3 milijardi evra i najmawa su od oktobra 2008. godine, izjavio je ekonomski analiti~ar Miroslav Zdravkovi}. On je u svojoj analizi, objavqenoj na sajtu

ekonomija.org, naveo da su depoziti privrede u bankama, izra`eni u dinarima, dostigli nivo od 359 milijardi dinara i da su bili ve}i za 16,7 milijardi dinara u odnosu na kraj septembra pro{le godine, a za 3,8 milijardi dinara u odnosu na avgust ove godine. Kada se izraze u evrima, depoziti su vredeli 3,39 milijardi evra i smaweni su za 299 mi-

liona evra u odnosu na septembar pro{le godine, dok su pove}ani za 1,3 miliona evra u odnosu na kraj avgusta. Krediti, koje su preduze}a uzela u doma}em bankarskom sektoru, dostigli su 9,6 milijardi evra i pove}ani su za 832 miliona evra u odnosu na kraj septembra lane, i za pomenutih 45 miliona evra u odnosu na kraj avgusta ove godine.

NARODNA BANKA POVE]ALA REFERENTNU KAMATNU STOPU

Inflacija zavarana, ali nije zaustavqena Kretawe inflacija i dinara na kursnim listama naterali su Narodnu banku Srbije na to da pove}a referentnu kamatnu stopu. Od ~etvrtka ona iznosi 10,5 posto. Za ne{to vi{e od tri meseca ova kamata, koja je reper za izra~unavawe svih dinarskih kredita, pove}ana je dva i po procenta.

[ta sledi Za 6. decembar zakazana je nova sednica u NBS-u na kojoj }e se referentna stopa opet na}i na dnevnom redu. Ima li uz sve ovo i dobrih vesti? Ima: kad se referentna stopa mewala prethodnih godina, bankari su govorili o rastu dinarskih zajmova. Najbolnije za ve}inu klijenata bilo je pove}awe stopa na „minuse“ i dugove po osnovu kartica. – Pove}awe referentne stope usmereno je na zaustavqawe kursa i ne}e uticati na kamate – ka`e ekspert Nikola Fabris. Kakvi }e biti efekti i ho}e li se cene smiriti? Po ovom pitawu ekonomisti su saglasni: ova osnovna kamata ne}e uticati na cene ove godine, ali mo`e ubla`iti inflatorna o~ekivawa u slede}oj. O tome koliko su pove}awa ove stope opravdana saradnik ~asopisa MAP ekonomista dr Miladin Kova~evi} ka`e:

Novi zakon o kapitalu Ministarstvo finansija najavilo je da }e danas organizovati javnu raspravu o Nacrtu zakona o tr`i{tu kapitala i Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

fondovima. Ciq usvajawa novih propisa je stvarawe efikasnijeg i transparentnijeg tr`i{ta kapitala, uz obezbe|ivawe uslova za smawewe rizika i dodatnu za{titu investitora.

– Mislim da je sasvim logi~no da Narodna banka pove}a referentnu kamatnu stopu. Kada se s kursom i cenama doga|a ovo {to mi sada imamo, monetranim vlastima ostaje ba{ da pove}avaju referentnu kamatu – obja{wava Kova~evi}. – Ali ni u boqim prilikama, kada je inflacija ni`a nego na{a a kurs stabilniji nego kod dinara posledwih meseci, ve}a referentna stopa nije mera koja sama od sebe mo`e smawiti inflaciju, zaustaviti kurs. Kova~evi} obja{wava da je na rast cena uticala pove}ana tra`wa. Ona je na tr`i{te do{la kroz ve}u kreditnu aktivnost, a dobar doprinos su dali i subvencionisani zajmovi. Zatim su u okru`ewu oti{le navi{e cene hrane, a to se potom prenelo i na na{e tr`i{te, ali na vi{em nivou. To su iskoristili karteli proizvo|a~a hrane da poguraju ce-

ne svoje robe navi{e. Sve se to prenelo na kurs i dinar je znatno depresirao. Osim toga, do{lo je do pove}awa cena komunalnih usluga, energenata, {to je uticalo i na druge cene. Tako smo dobili inflaciju koja za prvih deset meseci, merena rastom cena na malo, iznosi 8,3 posto. Svi ve} znaju da je to vi{e od predvi|ene stope rasta inflacije za ovu godinu. Dogodine inflacija bi trebalo da bude najvi{e {est posto. Ho}e li to nakon ovogodi{weg rasta cena mo}i da se ostvari? O tome }emo vi{e znati kada se donese rebalans buxeta i kada vidimo kakva su mere fiskalne politike. Kada referentna stopa postane dvocifrena, onda bankari novac, umesto u kredite, radije plasiraju u repo-operacije. Prihod je zagarantovan a rizika nema. To }e smawiti potro{wu, pritiske na devizne rezerve, pa bi, samim tim, i

pritisci na kurs dinara u narednom periodu trebalo da budu mawi. Ho}e li to pomo}i dinaru da po~ne oporavak? – Samo po sebi ne}e. Da bismo dobili stabilnu valutu, potrebne su dubqe reforme. Kada, kako i koji bi bili efekti – to je pitawe na koje se ne mo`e odgovoriti u nekoliko re~enica – ka`e Kova~evi}. U tome je i odgovor na pitawe za{to su druge valute u okru`ewu boqe pro{le od dinara. Daqe su odmakli u reformama, imaju privredu koja vi{e izvozi, ve}i devizni priliv. Zato su tamo i mere odbrane doma}ih valuta, poput ve}e referentne stope, bile delotvornije nego {to mogu biti kod nas. Ho}emo li naredne godine dubqe u tako neophodne reforme? – Sumwam! Predizborne godine nikada nisu bile vreme kada su se nadle`ni odlu~ivali za neophodne ali bolne rezove – obja{wava ekonomski stru~wak Danijel Cvjeti~anin. – Najve}i problem je u tome {to je u ovom trenutku priliv novca ote`an. Nema kredita iz inostranstva, prihodi po osnovu privatizacije su znatno skromniji nego prethodnih godina. Tajkuni su pokazali da nisu spremni da se odri~u za op{te dobro. U takvoj situaciji ostaje kao re{ewe ili pove}awe poreza ili inflatorno oporezivawe kroz raste cena roba i usluga. To ve} i imamo. D. Vujo{evi}

5

Mali u velikim problemima Svakoga dana se u Srbiji, za osam radnih sati, ugasi, odnosno prestane da radi, oko 20 preduzetni~kih radwi. Posledwih meseci je broj zatvorenih od broja otvorenih zanatskih radwi, ve}i za nekoliko stotina. Dva su osnovna razloga: kriza koja ne prestaje i visoke da`bine koje se pla}aju dr`avi po raznim osnovama. „Tro{kovi poslovawa su enormni. Vi kad imate neku firmu ili radwu, vi imate toliko da platite dr`avi, da za vas ne ostane vi{e ni{ta. I onda stariji qudi idu u penziju, zatvaraju radwe, jer ne mogu vi{e da izdr`e taj tempo. A ovo novo {to se otvara, to je otvoreno pro forme radi, samo da bi se konkurisalo za ne{to ne{to“, izjavio je za B92 potpredsednik asocijacije malih i sredwih perduze}a Srbije Dragomir Raki}. Zvani~ni podaci Agencije za privredne registre potvr|uju trend ga{ewa poslovawa, ne samo kod preduzetnika, ve} i kod malih i sredwih firmi, privrednih dru{tava kako ih zakon defini{e. U avgustu je osnovano 589, a uga{eno 1273 privredna dru{tva.

Nedeqa preduzetni{tva Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podr`alo je „Globalnu nedequ preduzetni{tva“, koja se pod sloganom „Veliki po~etak“, obele`ava u celom svetu od 15. do 21. novembra, izjavila je Tawugu dr`avni sekretar za regionalni razvoj Dragijana Radowi}, ocewuju}i da je preduzetni{tvo najpreduzimqiviji deo privrede i najve}i promoter budu}eg razvoja, kako u Srbiji, tako i u svetu. „U Srbiji od ukupnog broja privrednih subjekata, 99,8 odsto su mala i sredwa preduze}a (MSP) i u wima radi dve tre}ine ukupnog broja zaposlenih i ima veoma zna~ajan doprinos i u~e{}e u izvozu i uvozu“, naglasila je ona, ocewuju}i da, posle direktnih stranih investicija, preduzetnici predstavqaju najve}i motor budu}eg razvoja Srbije.

VLADA SE SAPLI]E OKO JAVNE POTRO[WE U NAREDNOJ GODINI

Buyet deru partijski interesi Misija Me|unarodnog monetarnog fonda oti{la je iz Srbije neobavqenog posla, a glasine koje iz Vlade Srbije dopiru do medija ka`u da su zato krivi preveliki prohtevi ministarstava za novcem koji daleko prevazilaze zacrtani okvir buxeta za narednu godinu. Minus u buxetu za 2011, po dogovoru sa MMF-om i po slovu Zakona o buxetskom sistemu, ne sme biti ve}i od ~e-

naka koji }e u godini pred izbore poku{avati da se {to vi{e dodvore bira~ima. A to ne mogu bez velike potro{we iz buxeta, pa se sada u javnosti ve} pomiwe mogu}nost da se aran`man sa MMF-om i ne sprovede do kraja. - @ivimo u partijskoj dr`avi, odnosno dr`avi u kojoj ne postoji vladavina prava, ve} je sve podre|eno interesima vi{e partija, pa tako i javna

Odlazak MMF-a Buxet za 2011. jo{ nije ni blizu da bude usagla{en, a ministarka finansija Diana Dragutinovi} ka`e da to mora biti ura|eno najkasnije 15. decembra. Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovi}a, ka`e da je uveren da }e {esta revizija aran`mana sa MMF-om biti uspe{no okon~ana, ali neumereni zahtevi ministarstava odnosno partijskih lidera koji ih vode, i odlazak misije MMF-a bez dogovora, za Vladimira Gligorova, profesora na Be~kom institutu za me|unarodne ekonomske studije, zna~i da je Vlada odlu~ila da ne nastavi saradwu sa MMF-om nakon aprila, kada isti~e aktuelni aran`man. On ~ak ukazuje da bi i aktuelni aran`man mogao da se zavr{i neispuwen. - Kada bude objavqen buxet, bi}e jasno koje su namere Vlade. Za sada mi se ~ini vrlo verovatnim da Vlada ne}e nastaviti saradwu sa MMF-om nakon aprila. Ali, to se mo`e desiti ve} nakon izbora, kada }emo do}i u iznudicu i treba}e nam novac me|unarodnih finansijskih institucija - ka`e Sa{a \ogovi}. tiri odsto bruto doma}eg proizvoda. To, prakti~no, zna~i da }e dr`avna kasa biti osetno ve}a od ovogodi{we, s obzirom na o~ekivani privredni rast od tri procenta, ali ni to izleda nije dovoqno da zadovoqi apetite razli~itih ministara iz razli~itih stra-

potro{wa - ka`e u razgovoru za na{ list ekonomista Instituta za tr`i{na istra`ivawa iz Beograda Sa{a \ogovi}, podse}aju}i da Zakon o buxetskom sistemu sadr`i odredbe o fiskalnoj odgovornosti koje jasno defini{u da javni rashodi u idu}oj godini

ne smeju biti vi{e od ~etiri procenta ve}i od javnih prihoda. - Kada imate takav spektar politi~kih interesa koji su dominantni, onda }e mo`da biti mogu}e i zakon prilagoditi tim interesima. \ogovi} upozorava da je nu`no da se takav deficit ne prekora~i u interesu dr`ave i gra|ana. Ipak, on ukazuje da je mogu}e da deficit i ne bude ve}i, ali da partije ipak zadovoqe svoje interese. - Bitno je i kakva }e biti struktura buxetskih rashoda: ukoliko sve ode u teku}u po-

tro{wu, a ne u kapitalne investicije, to }e tako|e biti vrlo lo{e - navodi \ogovi}. On obja{wava da 2011. izgubqena u neodgovornoj i prevelikoj javnoj potro{wi za gra|ane zna~i mnogo vi{e od jedne izgubqene godine, po{to i onako stra{no kasnimo za razvijenim svetom. - To zna~i novo zadu`ivawe, ali i prodaju dr`avne srebrnine. Na redu je prodaja Telekoma, i bi}e vrlo problemati~no ukoliko taj novac ode na teku}u potro{wu - ka`e \ogovi}. V. ^vorkov


6

BERZA

ponedeqak15.novembar2010.

Obveznice cewene u oktobru Promet u trgovini obveznicama Republike Srbije na Beogradskoj berzi u oktobru je gotovo udvostru~en, na 743,6 miliona dinara (6,9 miliona evra), objavilo je srpsko tr`i{te kapitala. U septembru je na Berzi obveznicama RS trgovano za ne{to vi{e od 380 miliona dinara (3,6 miliona evra). Promet iz trgovine du`ni~kim hartijama u~estvovao je u ukupnom oktobarskom prometu Berze sa oko 20 odsto. Investitori su, mereno vredno{}u ostvarenog prometa, najvi{e interesovawa pro{log meseca pokazali za seriju sa rokom dospe}a 2012. U trgovini tom serijom realizovan je promet od 1,4 miliona evra, navodi Berza. Promet ve}i od milion evra zabele`en je kod ~etiri serije, dok su mawi od te sume promet imale serije A2011 i A2015. Svih {est serija obveznica RS zabele`ilo je negativnu promenu cene u oktobru, pri ~emu je najve}a negativna promena, 1,16 odsto, registrovana kod serije koja dospeva 2014. godine. Stopa godi{weg prinosa na obveznice RS posledweg dana oktobra kretala se u rasponu od 3,59 odsto za serije sa rokovima dospe}a 2015. i 2016. godine do 5,30 odsto za seriju koja na naplatu dospeva naredne godine.

DNEVNIK

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Trguje se samo NIS-om i AIK bankom Ni sedmica za nama nije donela nikakve promene na doma}em berzanskom tr`i{tu. Stvari su ostale jednako ustajale kao i prethodnih meseci, promet je opao za nekoliko procenata, indeksi su dobili par postotaka na vrednosti, a jedine akcije kojima investitori na srpskom berzanskom parketu zapravo trguju su vlasni~ki papiri Naftne industrije Srbije i AIK banke. U proteklih pet trgova~kih dana promet hartijama od vrednosti iznosio je skoro 4,9 miliona evra, {to je za blizu osam odsto mawe nego nedequ dana ranije. Reperna korpa akcija Beleks 15 dobila je 1,34 odsto na vrednosti i sada se kotira na 637 indeksnih poena. Op{ti indeks Beleks lajn se zaustavio na 1.253 boda, uz nedeqni rast vrednosti od 0,54 odsto. Najvi{e je porasla cena akcijama pirotskog „Tigra“, za nepunih 10 procenata, zaustaviv{i se na 630 dinara. Zna~ajno poskupqewe do`ivele su i vlasni~ke hartije beogradskih kompanija „Lasta“, „BIP“, „Imlek“ i „Energomonta`e“. Najvi{e razloga za nezadovoqstvo imaju ak-

cionari beogradskog Globos osigurawa i kragujeva~ke Kredi banke, ~ije su akcije izgubile preko devet procenata na vrednosti. Cene su zna~ajnije pale i vrawanskom „Simpu“, „Pupin telekomu“ iz Zemuna i u`i~kim „Putevima“. Kako smo rekli, iole zna~ajniji promet po ko zna koji put ostvaren je u trgovawu sa svega dve akcije, dok ostali materijali na doma}em finansijskom tr`i{tu i daqe ne ulivaju gotovo nikakvo poverewe inve-

stitorima. Sa ni{kom AIK bankom trgovano je za 117 miliona dinara, a NIS-om za 82 miliona. Ve}i promet od ostalih imale su i vlasni~ke hartije „Energoprojekta“, „Vina @upa“ i „Metalca“. Od vojvo|anskih akcija iz Beleksa 15, NIS tokom ~itava sedmice nije mewao cenu, „usidriv{i se“ na 480 dinara po akciji, „Soja protein“ je sedmicu zavr{io na 801 dinar, razvojna banka na 3.145, a Veterinarski zavod Subotica na 531 dinar. V. ^v.

Posledwa cena (din)

Vrednost prometa (din)

3.171

117.540.221

NIS, Novi Sad

480

82.653.388

Energoprojekt holding, Beograd

977

28.341.821

Vino @upa, Aleksandrovac

7.000

14.147.000

Metalac, Gorwi Milanovac

1.950

11.356.725

Akcija AIK banka, Ni{

IRSKI BUYET PRED BANKROTOM

Keltski tigar na kolenima Irska mo`e da se izbori sa svojim fiskalnim problemima i Me|unarodni monetarni fond (MMF) dosad nije dobio zahtev za pomo} od te zemqe. Izvr{ni direktor Fonda Dominik Stros-Kan ka`e da }e MMF, ukoliko bude potrebno, rado pomo}i Irskoj u budu}nosti. Nezvani~no, Irska je trenutno u pregovorima o obezbe|ivawu hitnih sredstava iz Fonda za evropsku finansijsku stabilnost (EFSF), ali irski zvani~nici negiraju da su tra`ili bilo kakvu finansijsku pomo} od Evropske unije (EU). U Irskoj je na pomolu finansijska oluja koja bi mogla oduvati ne samo ekonomiju te zemqe ve} i ugroziti zajedni~ku evropsku valutu – evro, pi{e BBC i navodi da neki bankari ~ak misle da je Irska u gorem polo`aju od Gr~ke koja je ranije ove godine bila prinu|ena da uzme novac iz Evropskog stabilizacijskog fonda. Investitori se sve vi{e brinu da li je irska vlada, `rtva astronomskog deficita od 32 odsto ove godine, sposobna za oporavak dr`avnih finansija.

Pojedini bankari ~ak misle da je Irska u gorem polo`aju od Gr~ke, a takva finansijska oluja mogla bi da oduva ne samo ekonomiju te zemqe ve} i evro

Ove nedeqe su tro{kovi irskih pozajmica dostigli rekordan nivo zbog strahovawa da ova zemqa mo`da nije u stawu da smawi teret javnog duga, naduvanog sredstvima datim za spasavawe doma}ih banaka. Ranije ove sedmice je objavqeno da bi u slu~aju daqeg komplikovawa situacije u irskim finansijama mogla da usledi spasonosna pomo} iz fondova EU, a verovatno i MMF -a, u vrednosti od pribli`no 48 do 50 milijardi evra, {to je vi{e nego duplo ispod nivoa pomo}i koju je proletos dobila Gr~ka da bi izbegla bankrot. Istovremeno, predstavnici Evropske centralne banke (ECB) su od irske vlade zatra`ili da u roku od nekoliko dana zatra`i pomo} kako bi se izbeglo upadawe te dr`ave u du`ni~ku krizu kakva je ve} pogodila Gr~ku. Problemi koji su zahvatili irsku privredu prelili su se i na [paniju kroz rast premije na osigurawe potra`ivawa po {panskim dr`avnim obveznicama na rekordno visokih 2,23 postotnih bodova.

Kriza ru{i akcije O{tri fiskalni problemi u Irskoj su dodatno „zaquqali“ tr`i{te akcija i berze sirovina, pa su cene deonica i vitalnih proizvoda pale, jer trgovci strahuju da irska kriza mo`e prerasti u „gr~ki scenario“. Evro je opao do {estonedeqnog minimuma prema dolaru, a globalni indeks akcija - MSCI, je u petak bio u poluprocetnom padu, dok je panevropski indikator kretawa cena deonica - FTSEurofirst 300 - oslabio za 0,7 procenata. O{tar pad cena akcija se dogodio i u Aziji, a predwa~io je kineski Kompozitni indeks deonica na berzi u [angaju koji je opao

5,2 odsto, {to je bilo najve}e dnevno smawewe tog indikatora od maja ove godine. Treba, me|utim, ukazati da su cene akcija, uprkos padu tokom dva posledwa dana prethodne sedmice jo{ uvek sasvim blizu najvi{eg nivoa od septembra 2008. godine, kada je bankrotirala ameri~ka investiciona banka „Liman braders“. Evro je na kraju sedmice opao na 1,3573 dolara, {to je bio najni`i nivo zajedni~ke valute 16 ~lanica Evropske unije u {est sedmica, ali se kasnije blago oporavio i oja~ao na 1,3686 dolara. Irska verovatno ne}e izdr`ati sada{wi pritisak na dr`avne finansije

i najkasnije do kraja naredne godine zatra`i}e istu vrstu strane pomo}i, kakvu je proletos dobila Gr~ka, ocenili su analiti~ari u izjavama Rojtersu. Budu}i kurs evra mogao bi da zavisi i od daqeg razvoja irske finansijske krize, koja bi prema oceni uglednih ekonomista, mogla da se zavr{i spasonosnim paketom u vrednosti oko 48 milijardi evra. Daqi pad evra, ipak, ne bi bio tako lo{a vest za mnoge eksportno usmerene kompanije u Nema~koj i ostatku zone evra, jer ni`i kurs zajedni~ke valute otvara vrata za uve}awe izvoznih poslova, kao {to se to dogodilo u prva tri ovogodi{wa kvartala.

Prekinut rast cene nafte Cene sirove nafte su se na kraju sedmice spustile ispod 86 dolara za barel jer se interesovawe investitora prenelo sa sirovina na dolar, usled ponovne pojave strahovawa zbog du`ni~ke krize u Evropi i zabrinutosti da bi Kina mogla preduzeti mere za smirivawe rasta svoje pregrejane ekonomije. Nafta za orijentacionu isporuku u decembru na wujor{kom tr`i{tu sirovina je u Evropi ugovarana 1,88 dolara u padu, po 85,93 dolara za barel. Taj termin je u ~etvrtak zakqu~en na nepromewenom nivou od 87,81 dolara za barel, po{to je prethodno odsko~io

na dvogodi{wi maksimum, podstaknut podacima o smawewu ameri~kih nedeqnih zaliha sirove nafte i bezina, koji predstavqaju znak poboq{awa tra`we goriva. Cene nafte su posledwih sedmica bile u stabilnom porastu, podstaknute slabqewem dolara prema ostalim valutama, uglavnom usled odluke Uprave federalnih rezervi SAD o ulivawu dodatnih 600 milijardi dolara u otkup vladinih obveznica radi stimulisawa posustale americke ekonomije. Sada je, me|utim, dolar oja~ao prema evru, {to je u~inilo naftu skupqom za kupce koji poseduju tu valutu.

Dobra zarada OMV-a Austrijski naftni i hemijski koncern OMV dostigao je u ovoj godini operativni profit od 1,75 milijardi evra, {to je dve tre}ine vi{e nego u istom periodu lane. Prihodi su na godi{wem nivou porasli za 27 odsto, na 16,69 milijardi evra, saop{tilo je rukovodstvo te kompanije. U OMV-u navode da su boqi rezultati ostvareni zahvaquju}i rastu cene nafte i ve}oj prodaji zemnog gasa. Nafta tipa „brent“, koja je kqu~na za OMV, je sada u pore|ewu sa pro{lom godinom skupqa za 35 odsto. Po ispuwewu svih fi-

nansijskih obaveza OMV-u je ostala ~ista dobit od 832 miliona evra. Pre godinu dana to je bilo 468 miliona evra. OMV se ne bavi samo preradom i distribucijom nafte nego je i izvla~i iz naftnih bu{otina. Tako je ove godine kompanija postavila za ciq da prose~no dnevno izvu~e 325.000 barela naftnih ekvivalenata. Me|utim, kako je saop{teno, osta}e za dva do tri procenta ispod tog ciqa, jer nalazi{te u Kazahstanu i u austrijskom [trashofeu imaju mawe zalihe nego {to se prvobitno pretpostavqalo.

VESTI Mr{av rast u Evropi Bruto doma}i proizvod (BDP) ~lanica evrozone i svih 27 dr`ava Evropske unije pove}an je u tre}em kvartalu 2010. za 0,4 odsto u odnosu na prethodno tromese~je. Ekonomski oporavak u 16 ~lanica Evropske unije koje koriste evro usporen je, me|utim, u tre}em kvartalu, sa jedan odsto u prethodnom. Usporavawe je do{lo uglavnom kao posledica maweg rasta u Nema~koj, najve}oj evropskoj ekonomiji i neo~ekivanog pada ekonomske aktivnosti u Holandiji. Pokazateqi evropskog statisti~kog biroa Evrostata tako|e govore o velikoj razlici u rastu BDP-a me|u ~lanicama zone evra. Dok velike ekonomije, kao {to su Nema~ka i Francuska, nastavqaju sa solidnim rastom, mada usporenijim, dugom oprete}ena Gr~ka i daqe grca u recesiji.

Estonija napreduje ka evru Prakti~ne pripreme za uvo|ewe evra u Estoniji, koja }e od 1. januara postati 17. ~lanica evrozone, dobro napreduju, oceweno je u izve{taju Evropske komisije. Komisija je prihvatila izve{taj o prakti~nim pripremama Estonije za zamenu estonskih kruna u evre, uo~i wenog ulaska u evrozonu, koju ~ine zemqe sa zajedni~kom valutom. „Drago mi je {to }u u januaru mo}i da pozdravim Estoniju kao ~lanicu evrozone. Pripreme u finansijskom sektoru su dobro napredovale i vlasti sprovode informativnu kampawu o evru“, ka`e poverenik Evropske komisije za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren.

[panija tapka u mestu [panski privredni oporavak stagnirao je u tre}em kvartalu u odnosu na prethodna tri meseca, budu}i da se po~eo ose}ati uticaj vladinih mera {tedwe. Stagnacija se nadovezala na skromni rast u drugom kvartalu za 0,2 odsto, odnosno za 0,1 odsto u prva tri ovogodi{wa meseca kada je [panija iza{la iz jedne od najte`ih recesija u zadwih nekoliko decenija. Na godi-

{wem nivou bruto doma}i proizvod porastao je u periodu od jula do septembra za 0,2 odsto, objavio je Nacionalni zavod za statistiku u preliminarnim procenama. Te procene potvrdile su one koje je pro{le nedeqe objavila Centralna banka [panije.

Ostali bez ~etiri milijarde dolara Izvr{ni direktor ameri~ke softverske kompanije Orakl Lari Elison optu`io je nema~ku kompaniju SAP da je o{tetila Orakl za ~etiri milijarde dolara. Optu`ba je izneta u okviru sudskog procesa koji se vodi zbog kr{ewa prava intelektualnog vlasni{tva, preneli su mediji. Radi se o procesu koji je Orakl pokrenuo protiv SAP-a, wihovog ve~itog rivala u oblasti poslovnih softvera, zbog kra|e softvera. Nema~ki SAP, najve}i evropski proizvo|a~ softvera, izjasnio se krivim za kra|u Oraklovih fajlova, koju je po~inila wegova, sada ve} zatvorena filijala „Tumorou Nau“. Proces se vodi pred saveznim sudom u Kaliforniji, koji treba da utvrdi iznos od{tete koju }e SAP platiti Oraklu. U SAP-u smatraju da ne}e morati da plate vi{e od nekoliko desetina miliona dolara, dok je Elison na sudu naveo da bi SAP trebalo da plati Oraklu, tre}oj softverskoj kompaniji u svetu i lideru u proizvodwi softvera za upravqawe bazama podataka, od{tetu od vi{e milijardi dolara.

„Henkel” duplirao zaradu Me|unarodna korporacija „Henkel“ je u tri ovogodi{wa tromese~ja bezmalo udvostru~ila neto dobit, na 889 miliona evra sa 451 miliona evra u istom periodu lane. Sa odbitkom kamata ve}inskim akcionarima, u iznosu od 20 miliona evra, „Henkel“ je u devet meseci 2010. ostvario zaradu od 869 miliona evra. Henkel je od januara do septembra pove}ao prodaju u odnosu na isti period lane za 11,1 odsto na 11,363 milijardi evra. Ostvaren rast je, uz devizne oscilacije, iznosio 6,6 odsto, s tim {to je organski rast prodaje bio na nivou od 7,3 procenta.


Telep i Detelinara i daqe bez direktne linije Nakon anketirawa i brojawa putnika, razmi{qa se o uvo|ewu nove gradske linije koja bi i{la bi od Detelinare preko Bulevara Evrope, Ulice bra}e Ribnikar do okretnice na Limanu 1, najavio je za „Dnevnik“ {ef sektora za razvoj GSP -a, Branko Desnica. Ono {to za sada sigurno nije u planu a po potrebama gra|ana svakako bi trebalo uvesti, je direktna linija Telepa i Detelinare.

Jedina opcija putovawa iz jednog u drugi kraj ovih delova grada je uz presedawe, ili kori{}ewe autobusa broj 7 koji ide preko Novog naseqa, tojest okolo. Za Telep~ane koji sedmicu mogu sa~ekati na Futo{kom putu ili Bulevaru Evrope, izvan svog naseqa, to u ve}ini slu~ajeva zna~i i dosta pe{a~ewa, dok Detelinarci u tome imaju malo zavidniji polo`aj jer sedmica prolazi kroz wihov kraj.

Problem se javqa u slu~aju kad se tako putuje svakodnevno. - Jedno su `eqe, a drugo mogu}nosti i ekonomsko stawe. Autobuske linije u gradu spajaju sve delove ali tako da putnici uglavnom moraju jednom da presedaju. Tokovi i potrebe putnika su takvi da za sad nemamo u planu uvo|ewe linije Detelinara - Telep - dodao je Desnica. A. L.

Novosadska ponedeqak15.novembar2010.

Ulaznica na Gradsko grobqe 100 dinara N

kovina otegla na ~etiri dana. Ve} sredinom meseca odr`ana je sednica [taba za snabdevawe grada u kome su sedeli predstavnici svih novosadskih preduze}a koje se bave proizvodwom i}a i pi}a. Samo jedna ta~ka bila je na dnevnom redu: kako podmiriti garganuovske potrebe praznuju}ih Novosa|ana. Konstatovano je kako }e mesa i mleka biti dovoqno, i da linije snabdevawa vo}em i povr}em funkcioni{u besprekorno. Me|utim, predstavnik dru{tvene pekare ogradio se po pitawu da li }e u gradu biti dovoqno hleba. Kako je kazao, “dru{tvewaci” }e svoju kvotu svakako ispuniti. Me|utim, nepoznanica su bile privatne pekare: da li }e od silnih prasi}a u pe}kama stizati da peku i hleb? Fudbalska reprezentacija SFRJ je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u [vedskoj 1992. odigrala jednu od posledwih istorijskih utakmica i odnela jednu od posledwih velikih pobeda. Jugovi}i su u Kopenhagenu dobili Dance i prakti~no overili vizu za zemqu Vikinga. Safet Su{i} se oprostio od plavog dresa, a Zlatko Vujovi} skupio 70 reprezentativnih nastupa, petnaestak mawe od Yaji}evog rekorda. O~ekivalo se mnogo od Osimovih fudbalera/nogometa{a. Danas znamo {ta je posle bilo... I. Sabado{

V REMEPLOV

Trgovci se vratili u grad O

dmah posle Velike ma|arske bune, u skoro do temeqa razru{eni Novi Sad, po~elo se vra}ati srpsko stanovni{tvo koje je glave sa~uvalo u Sremu i Beogradu. Tu su, naravno, bili i pre`iveli trgovci, wih 33, koji su 15. novembra 1849. zatra`ili od obnovqenog Magistrata da zvani~no vrati u `ivot grada predratnu „srpsku kupe~esku kompaniju“ i da se za narednih 20 dana zabrani rad „trgovcima sa strane“, kao

Povodom Svetskog dana deteta, koji se obele`ava 20. novembra, Centar za omladinski rad uz podr{ku Udru`ewa gra|ana „Horizont”, organizova}e akciju prikupqawa kwiga, igra~aka i slatki{a za decu sa nefrolo{kog odeqewa De~je bolnice u Novom Sadu. Gra|ani mogu da dostave

donaciju u Centar, Ulica narodnog fronta 35, od danas do petka od 10 do 16 ~asova. Akcija }e biti zavr{ena u petak 19. novembra `urkama u „Radio-kafeu” i „Londonu”, gde }e se ulaz pla}ati slatki{em. Prikupqeni darovi }e dan kasnije biti uru~eni mali{anima s nefrologije. Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ovine su zabele`ile inicijativu stanovnika Ulice Maksima Gorkog kojima su posetioci jednog novootvorenog trendi kafi}a automobile parkirali direktno na travwak pod prozorom. Po{to su inspekcije ostajale gluve na wihove vapaje da se komunalni i zeleni bonton bar donekle po{tuje, lokalci su se naoru`ali auto – lakovima u spreju i pripretili: prvi slede}i koji natera auto na travu, dobi}e besplatno bojewe karoserije u “rendom” nijansi. Tih dana nije bio qut samo kom{iluk iz Maksima Gorkog. Cele nedeqe redakciju “Hronike” pozivali su ~itaoci razjareni na gradske grobare. Prethodnog vikenda prilikom ulaska na Gradsko grobqe napla}ivane su ulaznice. I to ravno 100 dinara po glavi (“Dnevnik” je tada ko{tao sedam dinara). Navodno je pomenuta ustanova istom prilikom sakupila lepu paru. U osvrtu na ovaj skandal koji je kipteo od ocena i konstatacija da je to “grobqanska monstruoznost” koja je “prevazi{la svaku meru reda i morala”, novinar je ~itaoce ostavio u nedoumici; otkud toliki svet na grobqu? Naime, u afektu je zaboravio da napomene kako se to de{avalo na zadu{nice uo~i Mitrovdana... Ako neko pak onda nije poznavao sve~arski kalendar, svako je znao {ta je 29. novembar, koji je te godine padao u ~etvrtak pa se svet-

Kwige i slatki{i za obolele mali{ane

{to je to ve} u~iweno u samom Be~u. Me|utim, gradski oci nisu im hitali u susret. Po svoj prilici znali su da }e pobedni~ka carska vojska doneti zakon o osnivawu sasvim novih trgova~ko - zanatskih komora, i da }e jadna od wih, ona u Temi{varu, biti nadle`na za Novi Sad. Kada se ubrzo to i dogodilo, Srbi i Nemci trgovci su se saglasili da posluju u okviru jednog „Kupe~eskog sodu`estva Novi Sad“. N. C.

GRA\ANI OGOR^ENI [TO RA^UNE MORAJU DA IZMIRE NA VREME, DOK PLATE KASNE

Uslugu naplate, kvalitet ne vrate

Sve vi{e sugra|ana revoltirano je politikom pla}awa ra~una, koji iz meseca u mesec moraju da se izmire na vreme. Pritom, niko ne pita da li isti ti sugra|ani primaju svoje plate na vreme, kolika su im primawa i kog datuma u mesecu ih dobijaju, pod uslovom da su, za dana{we uslove, sre}nici koji ih uop{te i dobijaju. Op{te je poznato da plate kasne, kao i de~-

ji i ostali dodaci, da je davnih dana regres i topli obrok stopqen u platu. Ali zato svi ra~uni za komunalije, telefon, struju, vrti}, kablovsku, internet... uredno sti`u do 10. u mesecu i moraju da se izmire u roku od osam dana. Ukoliko se to ne u~ini, gra|ani pla}aju ili kaznene poene ili im tu uslugu zakinu, iskqu~ivawem struje, telefo-

Zahvalnica gradona~elnika Gradona~elnik Igor Pavli~i} po~eo je da {aqe cirkularno pismo svim porodicama u gradu koje na vreme pla}aju ra~une objediwene naplate za komunalne usluge. On se u pismu zahvawuje sugra|anima na tome, i obja{wava da je zahvaquju}i wima grad po~eo da realizuje va`ne projekte poput izgradwe kanalizacije u prigradskim naseqima, postavqawa video nadzora i upisivawa u vrti} petnaestohiqaditog deteta. Portparolka u kabinetu gradona~elnika Duwa Radi} rekla je ju~e za „Dnevnik“ da je Pavli~i} ranije najavio ovu akciju koja je sada po~ela da se realizuje. - Svi sugra|ani koji na vreme izmiruju svoje obaveze prema komunalnom sistemu, dobi}e ovo pismo. Podatke na mese~nom nivou dobijamo od preduze}a „Informatika“ – zakqu~ila je Raki}eva.

na ili interneta. Pojedini roditeqi se `ale da im u vrti}ima prete ispisivawem dece zbog samo jednog nepla}enog ra~una. Sve ovo potrv|uju i SMS poruke sugra|ana, koji danima sti`u u redakciju sa ovim i sli~nim pritu`bama. Na sve to, smeta im, kako ka`u, {to ta preduze}a koja uzimaju silni novac ne ispuwavaju sve svoje obaveze. Tako se mnogi `ale na kvalitet vode, argumentovano tvrde}i da je vi{e braon i `uta nego „bela“, smetaju im razne havarije cevi usred zime, kada ostaju bez tople vode i grejawa. Isto tako, ume biti frustriraju}e i kada im iz ~ista mira nestane program, zbog kablovske televizije, koja po pravilu

nikada ne obavesti sugra|ane za{to signala nije bilo. A ra~uni su, naravno, izmireni. Novosa|anima smeta {to svi o~ekuju da se ra~uni pla}aju na vreme, a niko ne pita odakle. Smatraju i da je lako zaposlenima u javnim preduze}ima koja dr`e monopol, pa zato i imaju od ~ega da plate. Pitaju se {ta da radi ona ve}ina, koja je zaposlena kod privatnika i radi za bednih 15.000-18.000 dinara, a pri tom im plata uvek jo{ i kasni i neretko moraju da se nate`u s gazdom da bi je uop{te i dobili. Uo~avaju da, na`alost, vi{e nemaju ni kome da se `ale, a jedinu nadu vide u novinarima, od kojih o~ekuju da bar pisawem delimi~no re{e wihove probleme. Q. Nato{evi}

PO^IWE SEZONA SVIWOKOQA, A TRIHINELA VREBA

Meso obavezno na pregled Novembar je po tradiciji mesec kada stradaju prasi}i, a sezonu sviwokoqa ~esto prati i trihineloza, koja na svu sre}u jo{ uvek nije zabele`ena u Novom Sadu. Pregled mesa mo`e se obaviti u Veterinarskoj stanici Novi Sad, a ko{ta oko 300 dinara. Sem u Novom Sadu, meso se mo`e pregledati i u Futogu, Ka}u, Kisa~u, Koviqu, Petrovaradinu i Temerinu. Na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov ka`e za „Dnevnik“ da, bez obzira na stalne apele lekara, trihineloza jo{ uvek nije iskorewena u na{oj sredini. Ipak,

posledwih godina velikih epidemija nema i zaraza se, uglavnom, pojavquje periodi~no. - U najbli`u veterinarsku stanicu nose se uzorci mi{i}nog dela dijafragme i me|urebarnih ili vratnih mi{i}a, jer pregled drugih delova sviwe mo`e dati pogre{ne rezultate. Pregledaju se i prera|evine od nepregledanog sviwskog mesa, a sve {to je zara`eno trihinom, obavezno se spaquje – objasnio je Vukadinov i naglasio da gra|ani obavezno uzimaju potvrde od veterinara da je meso ispravno.

Najva`nija veterinarsko-sanitarna mera je deratizacija obora, a sviwe se ne smeju hraniti otpacima mesa koje nije pregledano. Ina~e, i meso divqih `ivotiwa mo`e biti zara`eno. Dobrom termi~kom obradom lar-

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 13 ~asova deo zgrade Park siti, od 8 do 13 [umska 1 – 5B, ]irila i Metodija 107 – 141, 164 – 194, Anta Stani~i}a, Jovana Orosa, Kru`na, Milo{a Bebi}a od broja 11 do kraja, Otona @upan~i}a, Prvomajska, Stanoja Glava{a 111F i 110 do kraja i Ulica Varga

\ule. Sremski Karlovci: od 8 do 13 ~asova Zano{, deo ulice Petrovaradinska od Ulice J. Orfelina prema Petrovaradinu. Beo~in: od 8.30 do 13 ~asova [akotinac, Brailija, od 8.30 do 11 deo naseqa [qivik i tercijalne delatnosti, od 10 do 11.30 naseqa Planta i Sportski cen-

tar, od 8.30 do 10 deo naseqa Beo~in od ulaza leva i desna strana i stambeni blokovi do autobuske okretnice. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~asova naseqa Me|a, Bare, Wive, Kalu|erica, Mala Testera, Andrevqe i Testera. Ledinci: od 9.30 do 10.30 ~asova Samarski put.

ve trihine se uni{tavaju, ali takav efekat nije siguran u zamrziva~u. - U slu~aju trovawa trihinom najpre se javqaju bolovi u stomaku, proliv i ga|ewe na hranu. Za drugu fazu karakteristi~ni su otoci kapaka i bolovi u mi{i}ima, povi{ena temperatura, ote`ano gutawe, po ko`i se javqa osip, a oboqewe prate `e|, prekomerno znojewe, drhtavica i op{ta slabost. Osobama koje ih osete neophodna je pomo} lekara jer trihineloza mo`e izazvati aritmiju pa i sr~ani zastoj – zakqu~io je Vukadinov. Q. Na.

c m y


8

ponedeqak15.novembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Na ludi kamen stalo 25 mladenaca Blizanci Jana i Marko - Mirjane i Gorana Mira`i}a, Lena i Sara - Qiqane i Stevice Jak{i}a, Stefan i Nemawa - Bojane i Bojana Borov~anina, Irina i \or|e - Tatjane Miti} i Zlatka Krsti}a, Pavel i Stevan - Sowe Matuh-Ivani} i Pavela Matuha, @eqana i Nata{a - Milke i Milivoja Kalakovi}a, Milica i Du{ica - Dragane Gruji~i} i Nikole Devi}a.

De~aci Evangelos - Milane Nov~i} i Konstantinosa Stamulisa, Dragan - Bogdanke i @eqka Milinovi}a, Stefan - Slavice i Marka Hrwakovi}a, Marcel - Aleksandre Vidove i Jana Vida, Dejan - Sofije Dimi} i Danijela Kalmana, Luka - Marijane i Radovana Stepanovi}a, Petar - Anite Maqik i Zorana Pustaji}a, Ogwen - Svetlane i Aleksandra \ur|evca, Stefan - Marije Kova~ i Slobodana Jovanovi}a, Nenad - Dragane Ki{-Stojanovi} i Dragana Ki{a, David Jovane i Miroslava Radosavqeva, Andrej Tamare i Aleksandra [ija~i}a, Luka - Sne`ane i Predraga Petijevi}a, Luka - Nata{e i Dragana Joki}a, Danilo - Ane i Miroslava Gagi}a, Bo{ko - Biqane i Zorana Iveti}a, Aleksandar - Tatjane i Sa{e Vrceqa, Vladimir - Jasmine i Milorada Ga~i}a, Mihajlo - Barbare i Slobodana Mu~ibabi}a, Aleksandar - Aleksandre i Du{ana ]ulibrka, Mateja - @ivke i Aleksandra Jo-

vanovi}a, Uro{ - Vesne i Zlatka Mari}a, Igor - Ane i Sini{e Petrovi}a, Mihajlo Daliborke i Pere Aralice, Milo{ - Zorice i Josipa Cindri}a, Adrijan - Nata{e Slavkovi} i Milana Stani}a, Neboj{a Vladislave i Mla|ena Nijem~evi}a, Mika Dragane i Nikole Mili}evi}a, Viktor Hane Kovalenko i Dragana Mari}a, Simeon - Daliborke i Darka Bo`i}a, Ogwen - Bojane Beri} i Nenada Kalini}a, Roman - Dine i Dejana Cvrkaqa, Dimitri - Tawe Vukomanovi}-Kiti} i Aleksandra Kiti}a, Milan Zorice i Gorana Pijetlovi}a, Mihajlo Anite i Milorada Enderi}a, Luka - Milice Savi} i Bojana Vukojevi}a, Luka - Dragane i Petra Ili{evi}a, Albert - Sawe i Alberta Qekaja, Pavle - Slavice i Damira [olaji}a, Uro{ - Dragane i Igora Spaji}a, Stefan - Rebeke i Sini{e \uri}a, Alen Tawe i Janka Kosti}a, Luka - Sawe i Neboj{e Vu~enovi}a

Ven~ani Bojana Nikol~i} i Miladin Vojvodi}, Ivana Ivanovi} i Nemawa Torbica, Kristina Macan i Branislav Jakovqevi}, Branislava Mar~i} i Sr|an Radovi}, Hasina Ratkov i Tomislav Pap, Dragana Obradovi} i Borivoje Buha, Milica Gligori} i Miroslav Markovi}, Biqana \eki} i \uro Pai}, Zlatinka Jovi~in i Aleksandar Zorica, Ivana [ain i Aqo{a Kli{ani}, Vesna Soldat i Atila Tegla{, Maja Luki} i Neboj{a \or|evi}, Marina Doki}

i Radmilo Aleksi}, Tatijana Radulovi} i Dragan Gruba~, Milada Juro{evi} i Jugoslav Be{i}, Dara Aleksi} i Igor Mandi}, Aleksandra Novak i Dejan Maksimovi}, Dragana Serafimovi} i Jan Hansman, Aleksandra Obradovi} i Vladimir Fimi}, Kristina Kuruc i Zoran Radu, Marija Proki} i Arsenije Jelovac, Dragica Solomun i Igor Klanac, Tatjana Na| i Goran Na|, Sne`ana Kruq i Dragan Nedeqkovi}, Branka Ga}e{a i Milan Pro{i}

Jovana i Zdravko Anti} sa sinom Mihajlom

Devoj~ice Una - Jelene i Nikole [arovi}a, Na|a - Andreje Peteq-Ne{ovi} i Dejana Nekovi}a, Tijana - Sawe i Dejana [kori}a, Lara - Sowe Fabri i @arka [u{ilovi}a, Natalija - Jelene i Petra Moqca, Jana - Jozefine i Jana Johe, Verica - Nade i Jovice Markovi}a, Lenka - Jelene i Neboj{e Prelevi}a, Sofija - Bojane Vin~i} \urovi} i Vladana \urovi}a, Duwa - Milice i An|elka \eri}a, Jelena - Marije i Mom~ila Vukoja, Nina - Sandre i Milo{a Radlovi}a, Aleka -Tamare i Mladena Simovi}a, Ana - Tijane i Bo`idara Dedi}a, Teodora - Ivane i Du{ka Subotina, Jana Bojane i Dragana Todi}a, Teodora - Jovane Vidakovi} @ivkov i Milo{a @ivkova, Sara - Tatjane i Jana Mar~oka, Lena - Slavice i \or|a Bo`i~kovi}a, An|ela - Qiqane i Neboj{e Gavri}a, Milica - Aleksandre i Dragana Dovedana, Milica - Verice Topi} i Aleksandra Maleti}a, Lena - Jelene Bo`i} i Mirka Trkuqe, Hana Isidore i Nexada Hrapovi}a, Jana - Dragane i Miodraga Risti}a, Marijana - Nata{e i Sr|ana Latinki}a, Una - Biqane Cvetkovi} i Nenada Jerkovi}a, Ana - Nata{e i Vase Bro}ete, Nata{a - Jelene i Igora Radoni}a, Sara - Dragane i Milana Jeleni}a, Lea - Sla|ane i Dragana Dimitrijevi}a, Anastasija - Barbare i Vladimira Mitreskog, Sofija - Marije i Zorana Stoji~i}a, Matea - Biqane i Bojana Markovi}a, Tea - Nadi-

ce i Damira Peji}a, Luna - Ivane Muni{i}-Jovanovi} i Dragana Jovanovi}a, Nika - Sta{e Terzi} i Aleksandra Jovi}a, Milica - Tamare i Danka Nenezi}a, Lenka - Marine Ili}-Stevi} i Igora Stevi}a, Teodora - Jelene i Nenada Iveti}a, Tara - Marije i Nemawe Panto{a, Tawa Swe`ane i Milenka Kne`evi}a, Fatima - Tu{e Ga{i i Afrima Beri{e, Jana - Danijele i @ivana Sretenovi}a, Tea - Klaudije i Milorada Pilipovi}a, Jelena - Kristine i Damira Molnara, Irena - Biqane i Radovana Grabe`a, Jelena - Jasmine i Du{ana Petkova, Lana - Zorice i Stojana Lazi}a, Ana - Stanke i Borislava Vuli}a, Ana - ^ile i Daniela Grwe, Inga - Ive Kolar-La}arac i Pavla La}arca, Aleksandra - Milanke i Dalibora Peki}a, Nastja - Ivane i Vladimira Mudrini}a, Andrijana - Jelene Savi} i Todora Vlaisavqevi}a, Anastasija - Jelene i Nenada Vra~ari~i}a, Nikolina - Dragice i @ivka Trivunovi}a, Jana - Smiqane i Zorana Maksimovi}a, Neda - Vesne i Neboj{e Nik{i}a, Nastasija Olivere i Zvezdana Grahovca, Paulina - Mirjane i Pavela Ben{e, Jelena - Tatjane Bawanin-Bo`i} i Predraga Bo`i}a, Sara - Nata{e Goci}Peri} i Sr|ana Peri}a, Ana - Jelene i Sa{e [u}ova, Ana - Tawe i Janka Dinge, Eva - Mike i Gorana Mr{i}a, Marija - Ane i @eqka Borkovi}a, Tamara - Daniele i Dalibora Stoj{ina

Umrli Radomirka Marinkovi} ro|. Simi} (1943), Petar Poqanski (1925), Todora Pupovac ro|. Romi} (1927), Marija Trifunovi} ro|. Suboti} (1927), Zoran Tolma~ (1946), Jovan Nikoleti} (1952), Milan Likar (1952), Tomislav Vukadin (1930), Pavle Sebeledi (1921), Novak ^e~ur (1932), Luka Vasili} (2010), Darinka Budim~i} ro|. Vuceqa (1941), Stevo Rokni} (1934), Er`ebet Drakuli} ro|. Mitro (1943), Olgica Beli} (1937), Predrag [ija~ki (1939), Stana Ili} ro|. \uki} (1923), Jovanka Kari{ik ro|. Vukadinovi} (1932), Milosava Ili} ro|. Gosti} (1934), Pavle Jeleni} (1934), Svetozar Etinski (1941), Pavle Kukavski (1942), Stjepan Gotal (1938), Milka Obradovi} ro|. Baji} (1930), Denis ]erimi (2004), Radovan Drini} (1950), Ilija Ra|enovi} (1927), Bo{ko Ti{ma (1948), Pero Petkovi} (1940), Nikola Novakovi} (1932), Vera Farka{ (1942), Vitomir Majstorovi} (1934), Smiqana Vukovi} ro|. Smoqanovi} (1936), Ika Leki} ro|. Zeli} (1946), Marija ^oli} ro|. Si~-Sas (1925), Mika Radulovi} ro|. Joji} (1922), Du{anka Marinkov ro|. Gruji} (1925), Jela Mari~i} ro|. Opa~i} (1921), @ivomir Spasi} Kristina Macan i Branislav Jakovqevi}

(1926), Boro Bodro`a (1943), Petar Dragni} (1939), Natalija Drqa~a ro|. ]ur~i} (1924), Milena Lozanov ro|. Jeremi} (1922), Mile Daki} (1952), Slobodanka Fewac ro|. ^izmi} (1920), Drago Lazi} (1952), Marija Gedeqovski ro|. Jaku{ (1928), Boris Kuburovi} (1990), Mileva Vi{ekruna ro|. Jovi} (1931), Nada Kobiqski-Boti} ro|. Kobiqski (1929), Katica Raki} ro|. Mili}ev (1937), Mara Stoji} ro|. Gvozdi} (1949), Katica Miladinov ro|. Jovanovi} (1932), Mara ]ulibrk ro|. Jawi}-Jasen~i} (1935), Svetislav Ru`i} (1931), An|elija Bua~ ro|. Trkuqa (1925), Krsto ]ato (1955), Anica Simi} ro|. Bugarski (1930), Du{an Jevrosimov (1960), Trivo Popovi} (1924), Nevenka Vojnovi} ro|. Reqi} (1950), Artur Tot (1953), Verica Markovi} ro|. Strainov (1942), Novak Vujkov (1948), Mileva Milanovi} ro|. Bundalo (1935), Evica Babi} (1921), Jovanka Stoj{i} ro|. [krbi} (1937), Dragana Kuzmanovi} ro|. Radomirovi} (1940), Jovan Vu~kovi} (1947), Jusuf Tahirbegovi} (1929), Ivan Besermewi (1954), Marija ^ondri} ro|. Perica (1930), Sima Alimpi} (1937), Ana Vicjan (1967), Stevan Baji} (1947)


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

9

GO SPO NASTAVQA DRUGU FAZU KAMPAWE

Platforma za osam gradskih op{tina GODINU DANA NOVI SAD ^EKA ODGOVOR VLADE

„Novi Sad – Gas” vra}a se ku}i? Godinu dana pro{lo je od kada su sve odborni~ke grupe Skup{tine grada, osim DSS, potpisale inicijativu za izuzimawe iz privatizacije Dru{tvenog preduze}a “Novi Sad – Gas” i uputili je premijeru Vlade Mirku Cvetkovi}u, a do sada nema nikakvog odgovora kakav je stav izvr{ne vlasti o ovom pitawu. U me|uvremenu, Beograd je dobio zeleno svetlo od te iste vlade da preuzme osniva~ka prava na poqoprivrednim kombinatom “PKB”, kao i delovima Elektrodistribucije Beograd – “Izgradwom” i “Javnim osvetqewem”. I dok dr`ava }uti na skoro unisoni zahtev Novog Sada, u Ministarstvu ekonomije i privrednog razvoja, pokrenut je postupak u kojem }e Republi~ka direkcija za imovinu utvrditi vlasni~ki udeo dr`ave u kapitalu DP “Novi Sad – Gas”. Iz Ministarstva su tako|e napomenuli da je promena pravne forme i prevo|ewe u javno gradsko preduze}e u nadle`nosti lokalne samouprave. Ono {to jo{ nije poznato, jeste to ko je pokrenuo postupak za utvr|ivawe udela dr`avne

svojine u preduze}u, {to je i predkorak u privatizaciji, ali i u promeni pravne forme preduze}a. Po nekim tuma~ewima, inicijativa odborni~kih grupa Skup{tine grada i nema neku formalnu te`inu, po{to inicijativa za prevo|ewe u javno preduze}e treba da potekne iz samog preduze}a, a poznato je da se rukovodstvo DP “Novi Sad – Gas” protivi ovom scenariju i zala`e se za direktnu privati-

preduze}e gradu u~iwena nepravda, te je najavi o da }e podneti incijativu da preduze}e bilo izuzeto iz privatizacije. Pavli~i} je dodao i da je to jedini na~in da se spre~i diskriminacija gra|ana koji se greju na prirodni gas, jer grad ne mo`e da subvencioni{e cenu grejawa, kao {to je to slu~aj sa sistemom daqinskog grejawa. Ovo nije prvi poku{aj da se distributer gasa, osnovan 1976.

Ovo nije prvi poku{aj da se distributer gasa, osnovan 1976. godine kao OUR „Plin” u Sremskoj Kamenici, vrati gradu, iz ~ije nadle`nosti je otrgnut 1997. odlukom republi~kih vlasti zaciju, uz prethodno utvr|ivawe vlasni~kih udela potro{a~a, grada i dr`ave. Ina~e, na sajtu Agencije za privatizaciju i daqe stoji da je privatizacija DP “Novi Sad – Gas” privremeno obustavqena. Da podsetimo, pre potpisivawa inicijative gradona~elnik Igor Pavli~i} izjavio je da je preimenovawem “Novi Sad – Gas” iz javnog komunalnog preduze}a u dru{tveno

godine kao OUR “Plin” u Sremskoj Kamenici, vrati gradu, iz ~ije nadle`nosti je otrgnut 1997. godine odlukom republi~kih vlasti. Naime, tada je u gradu na vlasti bila Koalicija Zajedno (DS i SPO), a na dr`avnom nivou SPS je vodio glavnu re~. U narednom manadatu, nakon izbora 2000. godine, Novi Sad je oformio stru~ni tim koji je trebalo da utvrdi udeo grada u

kapitalu osam dru{tvenih preduze}a, me|u kojima i DP “Novi Sad – Gas”, i time, tokom privatizacije, da uve}a pet procenata od prodaje namewenih lokalnoj samoupravi. Nakon izbora 2004. godine i tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi} pokrenula je inicijativu za obustavu privatizacije dru{tvenog preduze}a i tada je formirana komisija Zavoda za izgradwu grada i DP “Novi Sad – Gas” radi utvr|ivawa udela grada u preduze}u. U celu pri~u ukqu~eni su i sami potro{a~i gasa koji su pla}ali izgradwu sekundarne mre`e i ve} dugi niz godina tra`e da se utvrdi wihov udeo u kapitalu DP “Novi Sad – Gas”. Me|utim, iz samog dru{tvenog preduze}a, kako se mo`e videti iz wihovih izjava tokom godina, smatraju da je te`wa Novog Sada u suprotnosti s propisima, ali i interesima wihovih potro{a~a, po{to je ono davno preraslo gradske okvire. Uz to, distributer je naveo i da je distribucija gasa izuzeta iz komunalnih delatnosti, te po tome DP “Novi Sad – Gas” ne mo`e biti javno preduze}e. S. K.

NOVOSA\ANI RADIJE POSE]UJU PRIVATNE ZUBARE

Kad zub zaboli, novac se ne {tedi Novosa|ani nerado biraju usluge zubara u Domu zdravqa, jer su naj~e{}e nezadovoqni dotrajalom opremom i name{tajem, kao i nepa`wom prilikom le~ewa zuba. Ono {to ih jedino mo`e opredeliti da ipak odu dr`avnom zubaru jesu cene usluga, koje su znatno jeftinije nego kod privatnih stomatologa. Me|utim, pacijenata je u dr`avnim ambulantama bilo daleko vi{e dok nije smawen broj kategorija koje zubarske usluge dobijaju besplatno. Tako samo trudnice, porodiqe do godinu dana posle poro|aja, deca do 18 godina i oso-

be preko 65 godina starosti ne moraju ni{ta da plate prilikom posete dr`avnom zubaru. Novinari „Dnevnika“ uporedili su cenovnike stomatologa iz privatnih ordinacija i onih iz ambulanti novosadskog Doma zdravqa, i do{ao do zakqu~ka da se cene pojedinih usluga, uglavnom onih koje su naj~e{}e u ovoj slu`bi, vrlo malo razlikuju. Tako je plombirawe, va|ewe ili le~ewe zuba samo za 200, 300 dinara skupqe kod privatnika, gde Novosa|ani mogu dobiti uslugu u novoj, modernoj, dobro opremqenoj ordinaciji s prijatnom at-

mosferom. Najilustartivniji primer za izbegavawe dr`avnih zubara je taj {to i nekoliko lekara, koje smo pitali u Domu zdravqa ne pose}uju ordinacije svojih kolega, ve} odlaze kod privatnika. - Uskra}ivawe anestezije, plombirawe ~iji su rezultati kratkog veka, nepa`wa prilikom le~ewa ili va|ewa zuba samo su neki od neprijatnosti na koje se Novosa|ani `ale prilikom odlaska kod dr`avnog zubara. S druge strane, re~ je

Cene usluga Usluga

Dom zdravqa

Privatne ordinacije

Plomba

500-700 din.

1.000 - 2.500 din.

Va|ewe zuba

500-700 din.

1.000 – 8.000 din.

Le~ewe zuba

550 din.

600 - 3.000 din.

Beqewe zuba

500 din.

1.000 - 3.000 din.

Skidawe kamenca

1.000 din.

1.500 - 3.000 din.

RTG snimawe zuba

150 din. (u dopunskom radu)

200 - 1.000 din.

Kerami~ka krunica

3.500 din

7.000 - 12.000 din.

Proteza

6.000 din

18.000 - 25.000 din

Skeletirana proteza

13.000 din

30.000- 45.000 din

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Avanture nevaqale devoj~ice” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak kwige “Avanture nevaqale devoj~ice” dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost 2010. godine Maria Vargasa Qose. Re~ izdava~a: “U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da `ivi u Parizu. Ali ponovni susret s qubavqu iz mladosti sve }e promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkiwa, pragmati~na i nemirna, izvu}i }e ga iz malog sveta wegovih ambicija. Svedoci perioda previrawa i procvata u gradovima kao {to su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo vi{e nego popri{ta de{avawa, oboje }e videti kako im se `ivoti prepli}u, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoila`ewa, pri~a }e, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogu}i potpuno utapawe ~itaoca u emocionalni univerzum junaka.

Stvaraju}i zadivquju}u napetost izme|u komi~nog i tragi~nog, Mario Vargas Qosa se igra sa stvarno{}u i fikcijom kako bi izneo pri~u u kojoj nam se qubav predstavqa kao ne{to {to se ne mo`e definisati, kao vlasnica hiqadu lica, poput nevaqale devoj~ice. Strast i udaqenost, slu~aj i sudbina, bol i u`itak...” Kakvo je pravo lice qubavi? Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

Udru`ili se fru{kogorski vinari samo o pojedinim zubarima, koji bez voqe i truda rade svoj posao, a u popodnevnim satima rade po`rtvovanije u svojim privatnim ordinacijama. Zbog ovakvih kolega, ispa{ta cela slu`ba, jer je negativna slika ba~ena na sve nas – ka`e za „Dnevnik“ stomatolog, osam godina zaposlen u Domu zdravqa, koji je hteo da ostane anoniman. Ipak, razlika u cenama znatno je vidqivija kod ozbiqnijih zahvata, tako Novosa|ani mogu da u{tede i oko 200 evra birawem usluga u dr`avnoj ordinaciji. Recimo, stomatolozi u domovima zdravqa proteze izra|uju ve} od 6.000 dinara, dok je u privatnim ambulantama ova usluga tri do ~etiti puta skupqa. I. Brcan

Obnova mre`e geodetskih podloga re~ o obele`avawu koje je sastavni deo obnove geodetske mre`e. Zbog izgradwe grada posledwih decenija, mre`a geodetskih podloga u Karlovcima, koja datira iz 1956. godine je uni{tena gotovo 90 odsto. Zato je Slu`ba za katastar nepokretnosti u Karlovcima pokrenula wenu obnovu.

radi, a mo`da kroz razgovor s wima dobiju i neku ideju – naveo je Starovi}. I Savet mesne zajednice Futog tako|e podr`ava ovu platformu, a ~lan saveta Qubomir Stani{i} istakao je da je `eqa svih Futo`ana da ovo prigradsko naseqe napokon dobije op{tinu. Prvu fazu SPO pokrenuo je u junu kada je platformu narednih meseci na javnim tribinama, uli~nim manifestacija i mesnim zajednicama predstavqao Novosa|anima. Platforma predvi|a formirawe osam gradskih op{tina - Futog, Veternik, Rumenka, Ka}, Klisa, Sremska Kamenica, Petrovaradin i Novi Sad - Grad, na~in wihovog finansirawa, kao i odnos budu}ih gradskih op{tina i Grada Novog Sada. Q. Na.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Iscrtavawe nekakvih oznaka fluorescentno – naranxastom bojom u Sremskim Karlovcima posledwih petnaestak dana pobudilo je znati`equ Karlov~ana, ali i negodovawe pojedinaca kojima su ti znaci osvanuli na fasadama. U Slu`bi za katastar nepokretnosti Republi~kog geodetskog zavoda u Karlovcima saznajemo da je

Gradski odbor Srpskog pokreta obnove, danas zapo~iwe drugu fazu kampawe u kojoj predstavqa platformu za formirawe osam gradskih op{ina. Stoga je osnovan Savez za promociju op{tina. Potpredsednik GO SPO Nemawa Starovi} istakao je na ju~era{woj konferenciji za novinare da savez nema politi~ku pozadinu, ve} se radi o nevladinoj organizaciji u koju su ukqu~ene sve osobe koje podr`avaju ovaj projekat, a da pritom nisu u stranci. -U Savezu su uzeli u~e{}e i na{i ~lanovi i gra|ani, kao i ~lanovi saveta mesnih zajednica, ali i ~lanovi drugih stranaka koji se sla`u s ovim programom. U oviru nastavka kampawe na{i aktivisti }e i}i od vrata do vrata, kako bi gra|animam objasnili o ~emu se

Taj posao bi trebalo da bude zavr{en do kraja decembra, a obavqa ga Sektor za osnovne geodetske radove RGZ – a. Nakon ekipe koja obele`ava ta~ke, nastupa tim koji treba da stavi belege na wih. Mre`a }e, kada bude zavr{ena, biti predata Slu`bi za katastar na kori{}ewe i odr`avawe. Z. Ml.

Pre mesec dana osnovan Fru{kogorski klaster vinara i vinogradara “Alma mons” sa sedi{tem u Sremskim Karlovcima, odr`ao je u karlova~kom Magistratu prvi sastanak na kom su predstavqeni programi za podr{ku klastera Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Prvi skup jedinstvenog klastera ovog tipa u Srbiji, iskori{ten je za upoznavawe ~lanova sa su{tinom, zna~ajem i prednostima ovakvog na~ina udru`ivawa vinara i vinogradara, organizacija i institucija srodnih delatnosti. Prisustvovali su mu i predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za privredu, Tehnolo{kog fakulteta, Novosadskog sajma, karlova~ke op{tine i turisti~ke organizacije kao i vi{e velikih proizvo|a~a vina s Fru{ke gore. - Klasteri su ne{to {to je u zemqama u okru`ewu za`ivelo, naro~ito u Hrvatskoj – ka`e diplomirani in`ewer agronomije u Departmanu za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu Qubica Radan. – Vrlo je bitno

pribli`iti taj pojam, a pre svega prednosti klastera na{im proizvo|a~ima, koji imaju skepsU prema udru`ivawima zbog lo{ih iskustava iz nekih ranijih vremena. Fru{kogorski klaster vinara i vinogradara osnovali su Agencija za razvoj malih i sredwih preduze}a “Alma mons” , Departman za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Novinsko izdava~ka agencija “Genco”. Na{ zadatak kao osniva~a je da pomognemo na po~etku kada ima puno nepoznanica i kada za tu ideju treba pridobiti qude, a oni kasnije sami treba da pokre}u inicijative, prave planove i realizuju ih. Po re~ima Qubice Radan, ~lanovi, me|u kojima ima institucija, istra`iva~kih organizacija, fakulteta, vladinih organizacija, zajedni~ki mogu da deluju na poqu nabavke, prodaje, standardizacije, obuke radnika, uvo|ewa novih tehnologija i svega onoga {to im donosi boqitak, a sami bi te{ko postigli. Za mesec dana bi}e uprili~en drugi sastanak, na kom bi trebalo da budu iznete konkretne ideje i definisani kratkoro~ni zadaci. Z. Ml.


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak15.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

10

ISTORIJU PLU]NE BOLNICE U JA[I TOMI]U ISPISALA BROJNA IMENA

Italijanka prikupqa pomo} du`e od decenije JA[A TOMI]: Ime italijanske humanitarke Marije Lete trebalo bi zlatnim slovima upisati u istoriju bolnice za plu}ne bolesti u Ja{i Tomi}u, sme{tene blizu granice sa Rumunijom. Ve} du`e od decenije ova `ena, koja radi u Crvenom krstu Italije, prikupqa pomo} za obnovu i opremawe ove zdravstvene ustanove. Za rekonstrukciju ~etiri bolni~ka paviqona istrajna Italijanka do sada je prikupila preko 300.000 evra. Ona na javnim mestima po Italiji ostavqa kasice u koje gra|ani ubacuju novac. Na wima pi{e samo Ja{a Tomi}. Marija Leta se toliko izborila za status plu}ne bolnice u italijanskoj javnosti da ni{ta vi{e nije potrebno kazivati da bi tamo{wi gra|ani izdvojili deo para za pomo}. Me{tani Ja{e Tomi}a pri~aju da je za vreme najve}ih poplava u ovom selu se~awske op{tine, kada je bolnica bila pod vodom skoro dva metra, Marija ~amcem uplovila me|u paviqone da vidi u kakvom su stawu. Za to vreme mnogi na{i politi~ari ni-

su se ni setili ove bolnice. Niko odavde, me|utim, ne mo`e sa sigurno{}u da ka`e za{to je Marija odlu~ila da poma`e sa toliko pa`we i qubavi. Ali, zahvalni su joj do neba. Po~eci plu}ne bolnice, ina~e, vezuju se sa 1896. godinu. Tada{wa Torontalska `upanija sa sedi{tem u Velikom Be~kereku, dana{wem Zrewaninu, podigla je u Modo{u – Ja{i Tomi}u, sanatorijum – bolnicu za umobolne koji su oboleli i od trahome. Posle Drugog svetskog rata, objekat je pretvoren u sanatorijum za le~ewe plu}nih bolesti i to je ostao i do danas. Bolnicu, naravno, ne ~ine samo zgrade. One su najpostojanije, a

Marija Leta

Neizvesna sudbina Sudbina ustanove ~iji se rad prote`e kroz tri veka danas je neizvesna i o wenoj budu}nosti se, za sada, samo naga|a. Bez obzira na sve mawe novca i sve stro`ije kriterijume, u Vladi Vojvodine obe}avaju da se ona sigurno ne}e ugasiti i da }e joj se samo na}i odgovaraju}i sadr`aji u okviru zdravstvene i socijalne politike.

pam}ewe i uspomene zaslu`uju qudi. Ovde je bilo mnogo onih koji su pomagali qudima kad im je bilo najte`e. Brojni lekari, sestre, bolni~ari, kuvari, ~ista~ice, udobne ordinacije i klinike po gradovima zbog humanosti i dobre voqe zamewivali su za posao na periferiji jednog sela koje je i samo, reklo bi se, van svih glavnih puteva i doga|awa. Me|u wima je, ve} petnaest godina, i lekarka Jelena Gradova Jari}. Ona je iz ruskog grada Ivanova koji se nalazi 360 kilometra severoisto~no do Moskve. Udala se u Ja{i Tomi}u. Zavr{ila je specijalizaciju u Rusiji i u Beogradu. Jelena ka`e da tek ovde, u selu koje je za nekoga zabit, obavqa svoju pravu misiju, i da u vreme dana{wih komunikacijskih tehnologija vi{e nema udaqenih mesta. A, me|u pacijentima je i Borka [e{kar Bojani}. ^ak 35 godina radila je u plu}noj bolnici. Sada je woj pomo} potrebna. Neguju je sestre i lekari koje je ona uvela u ovaj plemeniti posao i koji slede wezin put i stav. @. Balaban

Osmaci i sedmaci, finalisti „Vukovog kviza”

Slab odziv za „Vukov kviz”

BE^EJ: Dru{tvo u~iteqa Be~ej u saradwi s gradskom Narodnom bibliotekom organizovalo je, povodom dana ro|ewa reformatora srpskog jezika i tvorca najjednostavnijeg pisma na svetu Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, takmi~ewe za u~enike be~ejskih osnovnih {kola – „Vukov kviz”. Iako je sve zami{qeno da bude atraktivno i da brojna deca poka`u znawe o Vukovom `ivotu i radu, na takmi~ewu su se pojavile samo dve tro~lane ekipe iz O[ „Sever \urki}”, „Vukovci” sastavqena od u~enika sedmog razreda i novi maturanti „Mo} znawa”. - Iskreno sam razmi{qala da zbog slabog odziva otka`emo takmi~ewe, ali mi je bilo `ao dece koja su se spremala i sve smo, ipak,

odr`ali u daleko skromnijem ambijentu od lawskog takmi~ewa kada je odr`an „Zmajev kviz” - rekla nam je predsednica Dru{tva u~iteqa Be~ej Milena Gmijovi}. Kada se zna da u Be~eju rade ~etiri osnovne {kole, onda je odziv, najbla`e re~eno, pora`avaju}i. To nije smetalo direktnim finalistima kviza da poka`u zavidno znawe. U `estokoj borbi s bodom prednosti pobedili su „osmaci” Kristina Na}uk, Marina Pavlovi} i Igor Tica, koje je pripremala nastavnica Tatjana Ko`ul, dok su godinu dana mla|i Petar @ivkovi}, Emilija Milanovi} i Isidora Obradovi}, koje je vodila nastavnica Nade`da Bo`ovi}, morali da se zadovoqe drugim mestom. V. Jankov

PROMOCIJA PREDSTOJE]EG 6. SAJMA BEKSPO

Va{ar unapre|en u sajam BE^EJ: Tradicionalni Novogodi{wi va{ar u organizaciji be~ejskog OSC „Mladost” prerasta u sajam po imenu BEKSPO, saop{tili su na zajedni~koj prezentaciji predstavnici OSC Mladost, be~ejskog Op{teg udru`ewa preduzetnika (OUP) i Be~ejskog udru`ewa mladih (BUM). Ujedno, saop{teno je da }e ovogodi{wa trodnevna manifestacija odr`ati od 16. do 18. decembra pod krovom hrama sportova kraj Tise.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Legenda o ~uvarima" (17), "Slatki{ i ubica" (18.30), "@ena sa slomqenim nosom" (20), "Neke druge pri~e" (21.45). Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Pla}enici" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}" "Greta stranica 89" (19.30), Kamerna scena: "Peinkilers" (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; "Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. godine", autor Vasilije B. Suji} (do 26. novembra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radmila Novaka Abayi} - urna (1946) u 9.45 sati, Nedeqko Bo`a Mr|en - urna (1938) u 10.30, Milka Mi}a Obradovi}-urna (1930) u 11.15, An|elak Damjana Preki} (1922) u 12, Milan ^edomira Pavlovi} (1944) u 12.45, Miroslav Petra Ran~i} (1948) u 13.30 i Milorad Sretena @ivkovi} (1937) u 14.15 sati. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Jusuh Hasana Tahirbegovi} - urna (1928) u 11 sati.

- Uvideli smo gre{ke koje smo pravili u dosada{woj organizaciji i prihvatili smo partnerski odnos s udru`ewima preduzetnika i mladih, kako bismo sugra|anima ponudili kvaliteniji sadr`aj lepe tradicije. Upravo iz tog razloga sada kre}emo znatno ranije s najavom onoga {to }e se de{avati - nagla{ava direktor OSC „Mladost” Atila Kasa{. Endre Sabo iz OUP-a je istakao da }e biti niz obrazovnih aktivnosti za mlade, takmi~arskih

detaqi o sajmu, kao i tlocrt izlo`benog prostora u sportskoj dvorani, kako bi izlaga~i na vreme mogli da izaberu i rezervi{u svoje mesto - dodao je Endre Sabo. Prijavqivawe za u~e{}e na manifestaciji je ve} po~elo, a prijave se primaju se do 11. decembra. Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi je na prezentaciji rekao da }e lokalna samouprava dati logisti~ku podr{ku organizatoru. V. Jankov

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

za kulinare i proizvo|a~e rakije i onih iz oblasti kulture, sporta, zabave... - U okviru sajma prvi put }emo odr`ati festival medova~e, pa ovim putem pozivamo sve koji se bave proizvodwom ove jedinstvene rakije da do|u i prika`u je. Koliko nam je stalo da imamo veliki odziv u~esnika u ovoj aktivnosti, potvr|uje podatak da je OUP preuzeo tro{kove kotizacije za u~e{}e na festivalu. Na sajtu www.bexpo.rs nalaze se svi

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

Bajatovi} pomogao Crveni krst BA^KA PALANKA: Du{an Bajatovi}, kao gra|anin, a ne kao direktor „Srbija-gasa”, poklonio je Crvenom krstu Ba~ka Palanka 200.000 dinara – rekao je Branislav Beli [obot, sekretar humanitarne organizacije u ovoj op{tini. – Ovo je jedna od najve}ih pojedina~nih donacija u novcu u posledwe vreme, a dogovorili smo da se ovim parama obezbedi u`ina za najsiroma{nije osnovce u op{tini. Crveni krst je novac ve} uplatio za u`inu do kraja {kolske godine za 30 u~enika iz svih osnovnih {kola u Ba~koj Palanci i 13 sela ove op{tine, prema spiskovima koje su dostavile {kole. M. Suyum

11

APATINCU USKRA]ENA TRANSPLANTACIJA SRCA U QUBQANI

Porodica tra`i azil u Sloveniji kako bi spasla Zorana APATIN: Dva ministarstva zdravqa, srpsko i slovena~ko, bez znawa porodice Jovi~i}, dogovo-

rila su se da pacijenta Zorana Jovi~i}a (39) iz Klini~kog centra u Qubqani, gde je le`ao mesec i po dana, nakon {to se razboleo

HRANITEQSTVO SVE POPULARNIJE U SRBOBRANU

Novih petnaest porodica sprema se za odgajawe dece

SRBOBRAN: Grupa od 15 porodica iz op{tine Srbobran zapo~ela je obuku u programu pripreme za pru`awe hraniteqskih usluga. Za razliku od ranijih godina kada je obuka za hraniteqe organizovana u Novom Sadu, ovoga puta zbog sve ve}eg interesovawa Srbobranaca obuka se izvodi u Centru za socijalni rad op{tine Srbobran. Polaznici na ~asove idu jednom nedeqno, dok }e tokom decembra broj nastavnih jedinica u jednoj sedmici biti uve}an, kako bi se ceo ciklus zavr{io na vreme i nove hraniteqske porodice po~ele da prihvataju decu. Prema re~ima direktorke Centra za socijalni rad Biserke Veselinovi} Srbobran }e uskoro dobiti nove, dobre porodice koje ispuwavaju sve standarde za prihvat dece. - Obuka podrazumeva 32 nastavne jedinice i prili~no je slo`ena. Zahteva aktivno u~e{}e svih ~lanova porodice, posebno supru`nika. Celovita slika o sposobnosti i potencijalu za hraniteqstvo dobija se sagledavawem cele porodice, i materijalnih i stambenih uslova za prihvat dece. Verujem da }e svaka od porodica na edukaciji ve} po~etkom 2011. godine, ~im dobiju zvani~an sertifikat o uspe{nom prolasku kroz program, mo}i da primi prve

ponedeqak15.novembar2010.

mali{ane - rekla je Biserka Veselinovi}. Ona isti~e da je popularizacija hraniteqstva u Srbobranu po~ela tokom 2003. godine i da je nai{lo na dobar odziv gra|ana zbog toga {to u gradu nema zvani~nih institucija za sme{taj ugro`enih dece, invalida, starih i iznemoglih. - Pokazali smo sve dobre strane porodi~nog sme{taja. Razvoj hraniteqstva potvrdio je humanost i otvorenost ne samo ovih qudi ve} ~itavog kraja, ali se ne smeju zanemariti ni materijalna prava koja ostvaruje hraniteqska porodica, kao {to su nadoknada za dete, primawa za hraniteqe, penziono i zdravstveno osigurawe - rekla je Veselinovi}. Ona je dodala da kao potvrda uspe{nog rada mo`e poslu`iti ~iwenica da Srbobran ima {est specijalizovanih hraniteqskih porodica koje su pro{le dodatne programe edukacije. - Imamo dve porodice za urgentno hraniteqstvo koje su spremne da reaguju u bilo kom trenutku tokom dana, dve porodice za zbriwavawe beba, i dve porodice za zbrawavawe dece sa invaliditetom. To je korak daqe u razvoju haniteqstva i spremni smo za sve eventualnosti kako bi pomogli ugro`enim licima - navodi Biserka Veselinovi}. N. Perkovi}

dok je bio na radu u Sloveniji, prebaci na Institut za kardiovaskularne bolesti u Novom Sadu, jer nema ko da plati tro{kove neophodnog presa|ivawa srca. Za transport pacijenta, koja treba da se obavi sutra porodica je saznala u bolnici u Qubqani i sprema se da ve} danas podnese zahtev za azil u Sloveniji. - U na{em Ministarstvu zdravqa nismo uspeli da do|emo ni do

sekretarice. Upu}ivali su nas sa jednog na drugi broj telefona sve do Republi~kog zavoda za zdravstveno sigurawe. U slovena~kom ministarstvu su nas bar primili, ponudili kafom i ~ajem, rekav{i da Zoran nije wihov dr`avqanin, da Srbija nije ~lanica „Eurotransplant” organizacije, te da neko mora da pokrije tro{kove ka`e Neboj{a, brat pacijenta. Zoranova supruga Helena, koja je uz mu`evu postequ u Qubqani, zahvaquju}i srpskoj ambasadi koja joj je tamo obezbedila besplatan sme{taj, razmi{qa da porodica zatra`i azil u toj zemqi. - Podne}emo zahtev za azil, ne zato {to ne volimo svoju zemqu, ve} {to ho}emo da se na{em Zo-

ranu da novo srce, jer se kod nas takve transplantacije ne rade. Ako ga vrate ovde te{ko se mo`e nadati zdravqu - ka`e brat Neboj{a. U Apatinu se danima odr`avaju humanitarne priredbe u nadi da }e se za Zoranovo zdravqe prikupiti neophodnih 150.000 evra. Ra~uni koji je porodica dobila za medicinsku negu u Qubqani su ve} prema{ili 8.000 evra. U akciju prikupqawa pomo}i ukqu~io se veliki broj ustanova i KUD-ova sa podru~ja op{tine, a me|u wima je i „Huma”. Humanitarno udru`ewe „Huma” organizovalo je sportske utakmice i planira daqe aktivnosti.

- Priloge skupqamo na sportskim utakmicama, a postavili smo kutije u butiku „Fantastik”, kontaktirali smo {kolski parlament somborske gimnazije i wihove medicinske {kole, u~estvova}emo u akciji „Od ku}e do ku}e” koju priprema Kancelarija za mlade, dok deo mladih iz ove i drugih organizacija, planira da jednim autobusom ode na protest u Beograd ispred Ministarstva zdravqa. - Poga`ena su elementarna qudska prava, pravo na zdravqe. ^ovek koji se razboli na radu u inostranstvu mo`e da umre da mu dr`ava ne pomogne, ka`e Nenad Pozder iz „Hume”. J. P.

ZABRINUTI GRA\ANI APATINA ZBOG NEPRIJATNIH MIRISA IZ OBLI@WE FABRIKE

[ta prolazi kroz dimwak „Dunava” APATIN: Stanovnici nekoliko ulica u okolini firme „Dunav” AD industrije za preradu drveta i proizodwu name{taja, zbog nesnosnog smrada iz dimwaka koji iritira disajne organe, spremni su da pi{u peticiju nadle`nima jer dosada{we prijave nisu urodile plodom. Osim pote{ko}a u disawu gra|ani sve vi{e imaju problema i sa glavoboqama ali druge zdravstvene tegobe. - @elimo da se utvrdi zbog ~ega se iz ove fabrike {iri nesnosan smrad. @ivim u blizini i ~esto ne mogu da di{em zbog neprijatnih mirisa - rekao je Dragan Hrwak. Gra|ani su se obra}ali inspekciji ali bez rezultata, pa i MUPu koji je prvo rekao da nije nadle`an za ovakva pitawa, ali su ipak

Nenad Maras

poru~ili gra|anima da podnesu krivi~nu prijavu, {to su ovi i u~inili. Nenad Maras ~ije je dvori{te naj~e{}e preplavqeno di-

Apatinci se pitaju da li u fabri~kim pe}ima zavr{avaju plastika, lepila i ostali materijali, strahuju}i da ih fabrika truje kancerogenima ~esticama mom iz „Dunava” ka`e da smrad poti~e od izocijanata koji nastaje kao produkt spaqivawa sun|era i veoma je toksi~an, na {ta upozoravaju i svi stru~waci. - To je materijal kojim se tapaciraju stolice koje proizvode u ovoj firmi, a od plasti~ne mase presuju sedi{ta i naslone za stolice. Ni{ta mawe nije toksi~an ni produkt spaqivawa plastike, ali je sun|er naj{tetniji za organizam. Osim toga koristi se i le-

pak koji su izuzetno toksi~an i koji se vi{e ne upotrebqava u drugim zemqama - isti~e Maras. Wegov kom{ija Jano{ [ebek ka`e da svako jutro sa betoniranog dela u dvori{tu skupqa „truwe” koje pada iz dimwaka, {to je uz smrad dodatni problem. Iz dimwaka se „prosipa” i sitna pra{ina pa automobili ve} sat vremena nakon prawa „posive”. U „Dunavu” ka`u da im nije jasno na {ta se `ale gra|ani i da

imaju ~oveka zadu`enog za za{titu `ivotne sredine kao spoqnog saradnika koji ponekad navra}a u firmu. - Prema mojim saznawima kotlovi u firmi su ispravni i u wima se koristi bukova piqevina, a otpad iz proizvodwe odnosi JKP „Na{ dom” – rekao je Jo`ef [trangari} zadu`en za probleme za{tite `ivotne sredine u „Dunavu” i dodao da }e proveriti navode gra|ana, kako bi mogao da pru`i kompletnu informaciju. U JKP „Na{ dom” smo saznali da firma ima kontejner od pet kubnih metara koji se prazni po pozivu. De{ava se da ga isprazne jednom u tri meseca, ili tri puta u mesec dana, ali naj~e{}e je to jednom mese~no. Gra|ani sumwaju da komunalno preduze}e odvozi ba{ sav otpad iz ove fabrike. Oni se pitaju da li u fabri~kim pe}ima zavr{avaju plastika, lepila i ostali materijali, sve zbog bojazni da ih fabrika truje kancerogenima ~esticama. Ka`u da im nije namera da zatvore fabriku ve} da ne strahuju za zdravqe zbog neprijatnih mirisa koji se naro~ito osete u letwem periodu i no}u. Zabrinuti su {to je nedaleko od fabrike i objekat pred{kolske ustanove, a vetrovi duvaju naj~e{}e ka gradu. J. Prel~ec

Osam ku}a za izbeglice

DAN PRVOG CENTRA ZA OBUKU VS U SOMBORU

Egzercir srpske garde SOMBOR: Povodom 13. novembra, Dana jedinice u somborskom Prvom centru za obuku Vojske Srbije, (CO), odr`ana je prigodna sve~anost, koju je, pored brojnih gostiju iz dru{tvenog, ekonomskog i politi~kog `ivota Grada Sombora i op{tina Apatin, Kula i Oxaci, uveli~ao i komandant Komande za obuku VS, general-major Aleksandar @ivkovi}. ^estitaju}i praznik, Dan jedinice, koji se poklapa sa danom kada je 1918. godine pobedonosna srpska vojska u{la u Sombor, komandant Prvog CO, potpukovnik Lazar Ostoji} istakao je da je osnovnu vojni~ku obuku u ovom centru, od wegovog osnivawa 2006. godine, uspe{no zavr{ilo 10.397 mladih qudi, raspore|enih u 16 generacija mladi}a koji su se opredelili za tradicio-

nalno slu`ewe vojnog roka. Pored wih je izvedena obuka i 697 kandidata za profesionalne vojnike `enskog pola, koje su uveliko anga`ovane na svakodnevnim zadacima i obavezama u jedinicama VS. - ^ast je najvi{a moralna vrednost srpskog vojnika i na{a najvrednija imovina. Nose}i duboko u sebi lu~u slobode i nacionalnog ponosa svesni smo da ~uvamo dr`avu slavne istorije, ~asne pro{losti, ponosnih i hrabrih qudi - kazao je potpukovnik Lazar Ostoji}, komandant Prvog CO. U sklopu ove sve~anosti nesvakida{wi spektakl je bio prire|en i za doma}ine, `iteqe Sombora, kojima su se u centru grada egzercirom predstavili pripadnici jedinice Garde VS i gardijskog orkestra. M. M.

VRBAS: Predstavnici Visokog komesarijata za izbeglice Ujediwenih nacija i Komesarijata za izbegla, prognana i raseqena lica Republike Srbije, Marko Vu~ini} i Dragana Brajovi}, boravili su u Vrbasu, gde su zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave utvrdili ta~an spisak od osam izbeglih lica kojima }e uskoro trajno biti re{eno stambeno pitawe. Prema projektu u kojem u~estvuje i op{tina Vrbas, osmoro gra|ana iz ove op{tine dobi}e ku}e sa oku}nicom u seoskoj sredini. - Za Vrbas smo izdvojili pet miliona dinara, dok je iz op-

{tinskog buxeta dodato 664.000 dinara. Ovim novcem kupi}emo osam ku}a - rekla je Dragana Brajovi}. Prema re~ima ~lanice Op{tinskog ve}a zadu`ene za socijalna pitawa Radmile Musi} pojedina~ni nov~ani iznos po korisniku u ovom programu je 700.000 dinara; 620.000. dinara za ku}u sa oku}nicom i 80.000 dinara bespovratne pomo}i. Zajedni~ka komisija danas je dogovorila da ku}e dobiju Spomenka Be{ovi}, Slobodan Gaji}, Milna Grba, Tajana Mehuki}, Adam Lackovi}, Tijana Ra{i}, Mirko Serdar i Zoran Zuber. N. Perkovi}

KOMUNALNA POLICIJA OD DANAS NA ULICAMA

Za po~etak samo upozorewa

ZREWANIN: Komunalna policija u Zrewaninu danas bi trebalo da po~ne da radi. Gradona~elnik Mileta Mihajlov u petak je pripadnicima ove slu`be sve~ano uru~io legitimacije, navode}i da je grad za po~etak wenog rada ulo`io oko dva miliona dinara. Na~elnik komunalne policije Milutin \uri{i} podsetio je da }e u po~etku slu`benici raditi zajedno sa inspektorima Gradske uprave, na odr`avawu i

za{titi javnih zelenih povr{ina, i redovnom policijom, u oblasti nepropisnog parkirawa. - Od ponedeqka, kada zvani~no izlazimo na ulice, prvo }emo samo upozoravati gra|ane da ne kr{e propise. Kasnije }emo ka`wavati – dodao je \uri{i}. Komunalna policija sme{tena je u ulici Narodnog fronta broj 2, a Zrewaninci mogu da joj se obrate telefonom na broj 023 566-020, lokal 120. @. B.

U BA^KOJ PALANCI PO NEDEQNOJ VRU]INI PO^ELI SVIWOKOQI

^uva}e salamura meso do prave zime BA^KA PALANKA: Nije tipi~no da sezona sviwokoqa po~ne na temperaturi od oko 20 stepeni, a upravo tako bilo je ju~e u nedequ i na Svete Vra~e u dvori{tu porodice Tica. Doma}in Jovan i doma}ica Du{anka re{ili su da posao obave, odnosno da tri tovqenika od po 150 kilograma pretvore u {nicle, kobasice, kulene, slaninu i ~varke, pa {ta bude da bude. Ka`u prognosti~ari da }e prava zima za desetak dana, a do tada, vele palana~ki doma}ini, meso }e ~uvati salamura i zamrziva~, ne{to }e se odimiti,

pa ako bude trebalo opet u zamrziva~. Na mobu su jo{ po hladwikavom jutru stigli ro|aci iz Rume, a po{to su Sremci, ina~e gazdaricina bra}a, ve{ti sa no`evima i satarama, sve je i{lo kao po loju. Pa{anci su tran`irali meso, a snaje sekle slaninu. Vele sve mora biti gotovo do mraka, a za koji dan Palan~ani }e morati u Rumu da vrate mrsnu mobu, pa ko du`e izdr`i jer posle slede srpske slave... Ovde u ba~kom priobaqu Dunava dani holesterola su po~eli. M. Suyum


ponedeqak15.novembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

SKORO TRI GODINE NAKON HAP[EWA, NEKADA[WI DIREKTOR „CRVENE ZVEZDE” I DVOJICA WEGOVIH SARADNIKA IZLAZE PRED SUD ZBOG SUMWE DA SU PRISVOJILI DEO NOVCA OD PRODAJE PET FUDBALERA U STRANE KLUBOVE

Su|ewe Yaji}u po~iwe 31. januara

Po~etak su|ewa nekada{wem direktoru "Crvene zvezde" Draganu Xaji}u i dvojici wegovih saradnika, zbog sumwe da su prisvojili deo novca od transfera pet fudbalera u strane klubove, zakazan je za 31. januar idu}e godine, izjavila je Tanjugu portparol suda Du{ica Risti}. Gotovo tri godine posle hap{ewa, na optu`eni~koj klupi, pored Xaji}a, na}i }e se i biv{i funkcioneri "Crvene zvezde" Vladimir Cvetkovi} i Milo{ Marinkovi}, kao i fudbalski menaxer Ranko Stoji}. Su|ewe je zakazano i za prva tri dana februara pred sudskim

Dragan Yaji}

NEBOJ[A PETROVI] IZ RUME, POSLE 12 GODINA, PRAVOSNA@NO OSU\EN ZBOG ZLO^INA NAD MARIJOM LIVADOM

Za ubistvo i spaqivawe studentkiwe 15 godina robije Posle punih 12 godina od zlo~ina po~iwenog nad studentkiwom Marijom Livadom (21) iz Rume, Neboj{u Petrovi}a (50), biv{eg vlasnika kafi}a „Alkatraz“ u Rumi – kona~no je stigla pravda. Posle ~etiri presude u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici, koje su obarane, a slu~aj vra}an na ponovno su|ewe, Apelacioni sud u Novom Sadu preina~io je posledwu presudu sa 20 na 15 godina zatvora i 11. novembra naredio odre|ivawe pritvora ubici. Neboj{a Petrovi} je u Pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovi-

Marija Livada

ci odakle, }e ovih dana biti preba~en u zatvorski deo, na redovno izdr`avawe sada pravosna`ne presude od 15 godina robije. Studentkiwa Marija Livada nestala je u no}i izme|u 27. i 28. septembra 1998. godine. To ve~e je posledwi put vi|ena u gradu i

ve}em sudije Danka Lau{evi}a. Xaji}, Marinkovi} i Cvetkovi} terete se za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koje je zapre}ena kazna zatvora do 12 godina. Wima }e se suditi zbog optu`bi da su od prodaje fudbalera "Crvene zvezde" Gorana Druli}a, Zorana Wegu{a, Perice Ogwenovi}a, Nemawe Vidi}a i Ivana Dudi}a protivpravno prisvojili vi{e milionske nov~ane iznose u evrima, dolarima i markama. Nijedan od fudbalera, prema izjavama koje su dali novinarima posle saslu{awa pred istra`nim sudijom, nije teretio Xaji}a,

Petrovi}a u Rumi, odakle se nikad nije vratila. Neboj{a Petrovi} je uhap{en i stavqen u pritvor, a nekoliko gostiju koji su te no}i bili u „Alkatrazu“ potvrdilo je da je Marija do{la u kafi} i oti{la u gazdinu kancelariju odakle se nije vratila. Rekonstrukcijom doga|aja i uz veoma malo materijalnih dokaza utvr|eno je da je Neboj{a Petrovi} te no}i u svojoj kancelariji pucao u glavu Mariji Livadi. Tokom istrage i su|ewa nije jasno definisano {ta je motiv ovog zlo~ina, a osumwi~eni Neboj{a Petrovi} se tokom svih ovih godina branio da nije ubio Mariju Livadu. Rekonstrukcijom doga|aja ustanovqeno je da je posle ubistva Neboj{a Petrovi} le{ Marije Livade umotao u tepih, stavio ga u gepek „juga 45“ i odvezao u {ipra`je u potez Leje u In|iji. Usput je nabavio i benzin, kojim je polio le{, ispalio u wega jo{ pet metaka iz pi{toqa marke „zastava“, a onda le{ zapalio i kada je telo izgorelo i ostali samo ugqenisani delovi, vratio se u Rumu. Na prva dva su|ewa Neboj{a Petrovi} je osu|ivan na po 20 godina robije, ali je Vrhovni sud oborio ove presude i nalo`io nova su|ewe. Osumwi~eni je, prema va`e}em zakonu, vreme od presude Okru`nog suda, do re{ewa Vrhovnog suda provodio na slobodi. Na tre}em su|ewu sudsko ve}e sudije Neboj{e Star~evi}a izreklo mu je presudu od 40 godina robije. I ovu presudu je Vrhovni sud Srbije

TEMA „DNEVNIKA”

Apelacioni sud u Novom Sadu

oborio i slu~aj vratio na ponovno su|ewe. Na posledwem su|ewu u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici, krivi~no ve}e sudije Dragana Kne`evi}a osudilo je Petrovi}a na 20 godina robije. Apelacioni sud iz Novog Sada je preina~io ovu presudu na 15 godina i ona je postala pravosna`na, a re{ewem Apelacionog suda od 11. novembra ove godine Neboj{a Petrovi} je uhap{en i sme{ten u Pritvorsku jedinicu uz obrazlo`ewe da je pritvor obavezan zbog visine kazne i posebno te{kim okolnostima krivi~nog dela – te{kog ubistva studentkiwe Marije Livade. S. Bojevi}

prisvojili 3,5 miliona maraka. Protiv Xaji}a i Marinkovi}a sprovedena je istraga zbog sumwe da su od transfera Nemawe Vidi}a u moskovski "Spartak" protivpravno prisvojili dva miliona evra, a Xaji} se jo{ sumwi~i da je sa fudbalskim menaxerom Rankom Stoji}em od transfera fudbalera Ivana Dudi}a u portugalsku "Benfiku" protivpravno prisvojio pet miliona nema~kih maraka. Sva trojica terete se da su protivpravno prisvojili oko dva miliona dolara od transfera Perice Ogwenovi}a u madridski "Real".

POLICIJSKA STATISTIKA O NESAVESNIM VOZA^IMA ZABRIWAVA

Sve ~e{}e be`awe s lica mesta posle saobra}ajke Pre neki dan novosadska saobra}ajna policija je imala dva doga|aja o kojima je obavestila tu`ila{tvo zbog napu{tawa lica mesta posle saobra}ajne nezgode. Kod mosta na izlazu iz Rumenke prema Kisa~u voza~ "zastave 128" udario je "pe`o 306" ispred sebe i naputio svoje vozilo. Identitet vinovnika saobra}ajke koji je nestao je policiji odmah bio poznat, a uz ostalo u saobra}ajnoj dozvoli koja je ostala u kolima je istekla va`nost, pa je to mo`da razlog be`anije osumwi~enog iz Vrbasa. U ovoj nezgodi su dve osobe iz "pe`oa" zadobile lake telesne povrede. Tako|e, na raskrsnici Sentanderjskog puta i Puta novosadskog partizanskog odreda u ranim jutarwim ~asovima ~oveka, koji je vozio bicikl biciklisti~kom stazom, udario je prilikom skretawa nepoznati taksista i pobegao. Neki qudi su stali da pomognu ~oveku podigli ga, on se nije ose}ao lo{e, malo se ugruvao i oderao pa oti{ao ku}i. Me|utim, nakon {est sati on je oti{ao na hirur{ko odeqewe gde mu se konstatuju te{ke telesne povrede - prelom jagodi~ne kosti povrede desne podlaktice s podlivom i razderotine po ~elu. S obzirom vrste povrede, ispostavilo se da se radi o krivi~nom delu napu{tawa lica mesta pa je saobra}ajac naknadno razgovarao s biciklistom, prema proceduru za takve slu~ajeve tu`ioca i uzeo izjavu od povre|enog za{to nije prijavio odmah doga|aj. Sa~iwen je izve{taj, slu`bena belele{ka, pregledan bicikl, pregledani su tragovi, a o doga|aju su obave{teni i pripadnici kriminalsiti~ke policije koji su preuzeli daqi rad na rasvetqavawu krivi~nog dela. Policijska statistika o nesavesnim voza~ima zabriwava. Za prvih devet meseci ove godine u Novom

Sadu s najbli`om okolinom dogodile su se ~ak 742 saobra}ajne nezgode s nepoznatim po~iniocem. Malo umiruje da je u ovom periodu bilo "samo" 97 ovakvih nezgoda s povre|enim licima od kojih je pola rasvetqeno, dok se preostala

brojka odnosi samo na udese s materijalnom {tetom, od kojih je re{ena jedna tre}ina. Treba imati u vidu da se neki od ovih neprilika u saobra}aju, la`no predstavqajufingiraju radi naplate osigurawe. Ovakvih slu~ajeva nema u epidemiolo{kim razmerama, ali de{ava se da policija podnosi prijave zbog la`nog prijavqivawa. Kad u udesu ima povre|enih s te{kim telesnim povredama ili poginulih osoba u istragu i potragu se ukqu~uju pripadnici tima za krvne delikte novosadske kriminalisti~ke policije, dok saobra}ajci rade na slu~ajevima s materijalnom {tetom i lakim telesnim povredama. Ove godine su se dogodile ~etiri nezgode na kojima su radili pripadnici kriminalisti~ke policije zbog be`awa s mesta nesre}e u kojima je bilo te{ko povre|e-

Poginuo mladi} iz Sanada

Aleksandar Bu{ (1988) iz Sanada poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e oko 3.45 sati na regionalnom putu izme|u Sanada i ^oke. U ovom udesu te{ke telesne povrede zadobio je Dejan D. (1988.) iz ^oke, suvoza~ u "zastavi 101" kojim je upravqao Bu{. Prema podacima koje je saop{tila portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi} do nesre}e je do{lo kada su se dva vozila na putu izme|u Sanada i ^oke o~e{ala prilikom mimoila`ewa. Jedno od vozila je sledelo s puta, a

nih osoba, a pro{le se dogodilo 13 ovakvih nezgoda ali je u wima bilo i troje poginulih. Sva ova dela su rasvetqena, sem jednog iz ove godine. - Uglavnom se saobra}ajne nezgode s napu{tawem lica mesta de{a-

Pune ruke posla za policiju u nala`ewu odbeglih vinovnika nezgode

U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I NA PUTU SANAD–^OKA

od tada joj se gubi svaki trag. Kada je prona|en ugqenisan le{ devojke u In|iji, u potesu Leje, porodica Livada nije verovala da je re~ o Mariji. Me|utim, na osnovu neizgorelih ostataka utvr|eno je da je re~ o 21-godi{woj studentkiwi iz Rume, Mariji Livadi, da je devojka ubijena jednim hicem iz pi{toqa, zatim je u weno telo ispaqeno jo{ pet metaka iz pi{toqa, a onda polivena benzinom i zapaqena. Dugo je trajala potraga za ubicom, dok kriminalisti~ki inspektori nisu do{li do podatka da je Marija Livada kobne no}i vi|ena kako ulazi u kafi} „Alkatraz“, vlasni{tvo Neboj{e

Cvetkovi}a i Marinkovi}a, niti su ih optu`ili da su se okoristili wihovim novcem. Vi{i sud u Beogradu sproveo je istragu protiv Xaji}a, Marinkovi}a i Cvetkovi}a, koja je pokrenuta u februaru 2008. godine povodom Druli}evog transfera, dok je kasnije pro{irivana zbog jo{ ~etiri sumwiva transfera. Oni su uhap{eni su 5. februara 2008. godine i u pritvoru su proveli pet meseci. Istraga je protiv Xaji}a i Cvetkovi}a sprovedena zbog sumwe da su od transfera fudbalera Zorana Wegu{a u madridski "Atletiko" protivpravno

drugo, "fijat bravo"kojim je upravqao Dejan P. (1975.) iz ^oke, zadr`ao se na kolovozu i wegov voza~ je zadobio lak{e povrede. Uvi|aj je izvr{ila policija, kao i istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu. Telo poginulog Bu{a poslato je na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novi Sad, od oba voza~a uzeta je krv na analizu i istra`ni organi utvr|uju uzrok udesa. Zbog ove nesre}e i uvi|aja saobra}aj na deonici regionalnog puta Novi Kne`evac - ^oka bio je ju~e ujutru vi{e sati obustavqen. M. Mitrovi}

vaju po gradu a mawe na otvorenom putu, bez obzira na to koje je doba dana ili no}i. Ako u wima ima povre|enih, najvi{e ih je s lakim telesnim povredama. Kad prona|emo voza~a koji je soumwi~en za napu{tawe lica mesta i nepru`awe pomo}i, niko od wih nam ne priznaje da je bio pijan, a obi~no se pravdaju `urbom zbog obaveza ili problemima u porodici - ka`e za "Dnevnik" Dragan Ostojin iz novosadske saobra}ajne policije. - Nailazimo na razli~ite situacije. De{ava se da ostave kratku poruku posle nesre}e i odu. Puno zna~i ako neko zabele`i registarske oznake begunca, ali nam poma`e i snimak. Grad je sad prili~no pokriven kamerama, poma`u i zapisi kamera na raskrsnicama ali i onih koje koriste firme kao {to su banke i benzinske pumpe, pa mo`emo da vidimo

na~in izvr{ewa i koje je vozilo u~estvovalo. - Ima slu~ajeva da voza~ tvrdi da nije ni{ta osetio niti je primetio da je nekog udario, pa onih gde se u~esnici bezuspe{no poku{avaju dogovoriti na licu mesta oko od{tete pa tek naknadno se prijavi be`awe. De{ava se da posle napu{tawa nezgode i sami po~inioci se prijavquju, ali wihov broj je zanemarqiv. Ipak, sudije imaju obzira za ove postupke. Bilo je i toga da neko misli da je ne{to video, pa nam da potpuno pogre{ne tragove obja{wava Ostojin. - Obi~no brzo prona|emo vozilo koje tra`imo, naro~ito ako su dati dobri podaci kao {to su registarske tablice, marka vozila, tip, i to ve} u roku od nekoliko sati posle nezgode. Mi smo uvek na terenu a uvi|aji gde ima povre|enih dugo traju i ~im se uka`e slobodan momenat {aqemo ekipu. Istraga potraje ako je delimi~an trag ili zbog oznaka iz drugih podru~ja, a treba vremena i za proveru da li su kradena vozila. Skoro smo prona{li vozilo s odgovaraju}im o{te}ewima koje je u ~estvovalo u ovakvoj saobra}ajci pre sedam meseci, a imali smo malo podataka i tragova. Uglavnom se de{ava da o{te}ena vozila zavr{avaju u servisu ponaro~ito neprijavqenom. Na{ sagovornik nagla{ava da }e osigurawe }e da plati mo`da u po~etku od{tetu, ali na kraju se sve svali na okrivqnog pa tako voza~ koji je lak{e povredio dve sobe, a pobegao je mo`e da ra~una da }e platiti tro{kove od nekoliko stotina hiqada dinara, dok je kazna za istek saobra}ajne dozvole sitna u odnosu na napu{tawe mesta u sticaju s nepru`awem pomo}i. - Uvek je po{tenije i boqe ostati na licu mesta - dodaje Ostojin. M. Vuja~i}

NAKON PREKSINO]NE TRAGEDIJE U BEOGRADU

Smrt sina kao motiv zlo~ina? Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da su po prvim rezultatima istrage motiv dvostrukog ubistva u beogradskom restoranu "Madera" nera{~i{}eni porodi~ni odnosi vezani za smrt sina `ene osumwi~ene za preksino}no ubistvo svog biv{eg supruga i wegove }erke. U slu~aju dvostrukog ubistva u beogradskom restoranu "Madera" re~ je o porodi~noj tragediji, a `ena osumwi~ena za to krivi~no delo nalazi se na reanimaciji u Urgentnom centru, rekao je Da~i} novinarima u Kraqevu.

Da~i} je rekao da je `ena osumwi~ena za to ubistvo po navodima o~evidaca sko~ila preksino} sa Brankovog mosta, a da je u besvesnom stawu izva|ena iz reke kod Pan~eva~kog mosta. Ispred beogradskog restorana "Madera" prekju~e oko 17.15 ~asova `ena je iz pi{toqa sa vi{e hitaca pucala u Q.D. (58) i wegovu }erku M. D. (21), saop{tio je MUP. Prema saop{tewu, devojka je preminula na licu mesta, dok je wen otac prevezen u Urgentni centar, gde je poku{ana reanimacija, ali bez uspeha. (Tanjug)


DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

13

DANAS JE DAN „DNEVNIKA”

68 godina uz ~itaoce Vojvodine Na dana{wi dan pre 68 godina, 15.novembra 1942.godine, u jeku velikih stradawa u Vojvodini u samom Novom Sadu, u bazi ispod novosadskih ulica, svetlo dana ugledao je prvi broj “Slobodne Vojvodine”, dana{wi „Dnevnik“. Pripreme za pokretawe “Slobodne Vojvodine” po~ele su u vreme kada je Vojvodina okupirana, potla~ena i podeqena. Ideja je potekla od wenog prvog glavnog urednika Svetozara Markovi}a Toze, ~ija bronzana bista i danas na ulasku u zgradu “Dnevnik” podse}a na tradiciju koju su sve potowe generacije, kao i ove danas, nastavile. Prvi broj “Slobodne Vojvodine” {tampan u partizanskoj bazi kao “organ” Jedinstvenog narodnooslobodila~kog fronta Vojvodine imao je crveno zaglavqe i samo dve stranice. Kao plakat. Toliko je onda{wi ge{tetner mogao da od{tampa. Ni poratne godine, kao ni one ratne u kojima je prvi glavni urednik i wegovi saborci glavom platili pokretawe prvog vojovo|anskog lista, nisu olak{ale `ivot lista. U nekim vremenima kada se hartija nabavqala na ka{i~ice i planski delila pretila je opasnost ga{ewa lista. Redakcija se povijala, savijala i dovijala. Dra-

ZDRAVSTVENA ZA[TITA SENIORA

sti~no je smawen tira` ali je list nastavio svakodnevno da izlazi. Odr`ao se neko vreme kao nedeqnik, izlazio je jednom nedeqno na ~etiri strane. Pre`iveo je i to i ponovo se vratio svakodnevnici i ~itaocima koji su mu se vra}ali u sve ve}em broju. Onda je dobio novo ime i novu boju. Od 1.januara 1953.godine, jer su ~itao-

Ovogodi{wi laureati Danas, kao i prethodnih godina, bi}e uru~ene tradicionalne “Dnevnikove” novinarske godi{we nagrade. Prva nagrada je posthumno dodeqena nedavno preminulom vrsnom novinaru Vladimiru Haraku. Drugu nagradu dobio je Milorad Mitrovi} a tre}u Sne`ana Milanovi}. Za najboqe honorarne saradnike u protekloj godini progla{eni su Qiqana Nato{evi} i Marko Risti}. Posebnu godi{wu nagradu u 2010.godini dobio je novinar Radio televizije Vojvodine Bora Oti} za bezmalo stotinak reporta`a objavqenih u Nedeqnom “Dnevniku” pod zajedni~kim nazivom „[orom s Borom”. Nagrade }e biti uru~ene danas u 12 sati na sve~anosti u hotelu “Park”. ci tako odlu~ili, nosi dana{wi naziv “Dnevnik” i {tampa se sa plavim zaglavqem. Kako su se mewala vremena tako su se mewali i “Dnevnikovi” titulari. Kada je propao Socijalisti~i savez radnog naroda (SSRN) list je pao pod nadle`nost Skup{tine Vojvodine. Onda su do{la jo{ te`a vremena

da se iznova, kao nekad “Slobodna Vojvodina”, vrati u bazu, odnosno u ve}inskom delu postane vlasni{tvo svojih radnika koji }e ili, istorija ovog lista je to ve} pokazala, uspeti da pre`ive ili sa svojim idealima nestati. Nekada jedini vojvo|anski dnevni list na srpskom jeziku u proteklih

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Starost donosi demenciju

Broj starih qudi na planeti raste iz godinu u godinu. Samo protekle decenije ta populacija je rasla po stopi od 2,4 posto godi{we. Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je starijih od 60 godina u svetu 580 miliona, a u Evropi oko 150 miliona. Kako se produ`io `ivoti vek qudi, tako je sve vi{e onih starijih od 80 godina. Wih karakteri{u bolesti koje su povezane sa staro{}u, a me|u wima u~estala je demencija. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu protekle nedeqe je odr`an seminar na temu „Unapre|ewe zdravstvene za{tite starih lica sme{tenih u ustanovama socijalne za{tite“, pod pokroviteqstvom Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Kancelarije u Srbiji, u saradwi s Ministarstvom zdravqa, Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, Sekretarijatom za zdravstvo, Sekretarijatom za socijalna pitawa i Medicinskim fakultetom u Novom Sadu. Ovo je prvi ovakav simpozijum posve}en zdravstvenoj za{titi starih, a u narednom periodu skupovi }e se odr`ati {irom Srbije. Kako je re~eno, izuzetno je va`no da svi oni koji u institucijama brinu o starim qudima budu stalno edukovani o najnovijim saznawima iz ove oblasti. Kada je re~ o demenciji, od posebnog zna~aja je rano uo~avawe kognitivnih poreme}aje koji su „uvod“ u Alchajmerovu bolest. Ciq ranog uo~avawa mentalnih problema je da stara osoba {to du`e ostane sposobna da se sama obla~i, jede, J. Barbuzan ~e{qa, kupa...

pa je odlu~eno da se spas za list potra`i u privatizaciji. Od 1.januara 2004. godine list “Dnevnik” prerasta u “Dnevnik - Vojvodina pres”, preduze}e ~iji je ve}inski vlasnik nema~ki medijski gigant VAC, a mawinski “Dnevnik Holding” odnosno Skup{tina Vojvodine. Sada je list ponovo na prekretnici jer je dobio priliku

skoro sedam decenija iza{ao je do danas u 23.000 brojeva i isto toliko dana. [tampan je uvek }irilicom, samo

SIROTIWSKO CINKAREWE NA NA[ NA^IN

Okreni moj broj Ako vam kojim slu~ajem kolega ili koleginica pu{e u kancelariji, a to je od pro{le nedeqe strogo zabraweno i zakonom ka`wivo, a to ne primete nadle`ni kontrolori u firmi odnosno “ja-

strebovi” koje je direktor odredio kako bi one koji vole da rade ba{ tu zabrawenu stvar, ili ne bane inspekcija mo`ete slobodno da okrenete telefon koji je dr`ava za “drukawe” takvih gre{nika otvorila i prijavite ga. Jednim telefonskim pozivom “ubi}ete” tako dve muve. Doti~ni-a ima da plati pet hiqadarki iz xepa a debelo }e nagrebusiti i direktor. Ako, pak, kojim slu~ajem slu~ajno znate gde se kriju Ratko Mladi} ili Goran Haxi}, ili ste ih videli u prolazu, okrenite telefon 9191 i odmah prijavite na{im nadle`nim bezbednosnim slu`bama. Telefon je otvoren 24 sata pa ako ubodete “bingo” odnosno date pravu informaciju dr`ava }e vas debelo nagraditi sa 10 miliona

evra. Ceo dan otvoren je i telefon za prijavqivawe slu~ajeva korupcije u firmama ali tu treba poseban oprez jer umesto nagrade mo`ete popiti otkaz. Naime, umesto da budete heroj koji se bori za uterivawe reda i zaustavqawe korupcije lako mo`ete, pokazala je to dosada{wa praksa, dobiti otkaz jer oni kojima ste cinkarili imaju na~ina da vas prijave onima koje ste ocinkarili. Mada se jo{ uvek, a godine prolaze, nismo oslobodili cinkaro{a i dou{nika iz pro{lih vremena, mi polako ali sigurno kre}emo u sakupqawe novih cinkaro{a regrutuju}i ih iz redova savesnih gra|ana. Naime, dr`ava svesno ra~una da }e kod gra|ana probuditi “svest” da neko ~ini ne{to {to ne treba i da ga zbog toga treba prijaviti nadle`nima namerno prebacuju}i na obi~ne qude teret onoga {to treba da rade oni ~iji je to posao i koji za to primaju platu. Jer, nije posao gra|ana da vijaju pu{a~e, optu`ene za ratne zlo~ine, kriminalce, korumpira{e i ostale ve} to moraju ~initi nadle`ne dr`avne slu`be. Uvla~iti na takav na~in gra|ane u celu pri~u i pozivati ih, sla`u se na{i sagovornici, da od sebe prave cinkaro{e ne samo da nije po{teno ve} je i kontraproduktivno i mo`e poslu`iti samo za “sirotiwsku” zabavu dokonih , a takvih je ovde i previ{e jer posla nemaju, koji }e okretati telefone i prijavqivati i {to treba i {to ne treba. - S jedne strane ima rezona pozivati gra|ane da prijavquju neke nepravilnosti, kao {to je recimo da ne dobiju fiskalni ra~un iako svi trgovci moraju da ga daju i to

jeste siguran znak da neko kr{i zakon, a sa druge nema niti razloga niti potrebe pozivati ih da prijavquju pu{a~e samo zato {to oni ili ne pu{e ili u cinkarewu vide mogu}nost da “na~epe”druge.Isto tako nema razloga, niti verujem da }e to imati ikakvog do “zabavnog” karaktera, gra|ane da prijavquju informacije o ha{kim optu`enicima. Sve su to dr`avni poslovi i oni koji pri-

Predsednik Srbije Boris Tadi} podr`ao je danas nacionalnu kampawu borbe protiv narkomanije, za koju smatra da je socijalna bolest, a ne samo medicinski fenomen koji ugro`ava `ivot. On je pozvao ~itavo dru{tvo da se ukqu~i u re{avawe ovog ozbiqnog problema.

Privatni lekari pokriveni osigurawem Novim pravilnikom o pravima iz obaveznog zdravstvenog

osigurawa osiguranici, pored lekova i medicinsko-tehni~kih pomagala, imaju pravo na upu}ivawe kod lekara u privatnom domu zdravqa i drugim privatnim ustanovama sa kojima Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe ima potpisan ugovor o saradwi. Pacijenti imaju prava na ambulantno-specijalisti~ke preglede i stacionirano le~ewe kod lekara koji rade privatno ukoliko svoja prava nisu ostvarili kod izabranog lekara u dr`avnoj ustanovi. Zna~ajna novina je i mogu}nost kori{}ewa zdravstvene za{tite u mestu u kom osiguranik privremeno boravi, bez obzira na razlog i du`inu privremenog boravka.

{tveno korisno i onoga {to bi se moglo s pravom nazvati cinkarewe kao {to je slu~aj sa onima koji javqaju ko pu{i tamo gde ne treba ili kako neko jako sli~an Mladi}u {eta tu i tamo. Pa imamo mi ovde dovoqno qudi koji jedva ~ekaju takve telefone jer prosto vole da cinkare i sami sebi podi`u cenu upravo time {to nekog prijavquju zbog svega i sva~ega.^ak mi se ~ini da se neki te-

Niko se ne sme sprdati s gra|anima Na{a dr`ava bi da bude “normalna” i donosi gomilu zakonskih propisa a u stvarnosti nije sposobna da ih sprovede u `ivot, ukazuje profesor Bo`ovi}, a upravo pozivi gra|ana da ~ine ono {to im ne pripada kako bi pomogli vlasti to najboqe potvr|uje. - Nije svrha doneti zakon reda radi ve} propisati ono {to se mo`e sprovesti i kontrolisati. Prava, du`nosti i odgovornosti se moraju znati i tu se ne sme brkati red i rad. Na{e su institucije nesposobne i na wih se dr`ava ne mo`e osloniti. Da se dr`ava mo`e osloniti na wih ona ne bi prizivala u pomo} gra|ane. Samo pozivawe gra|ana siguran je dokaz da dr`ava nema sposobne institucije . Ako dr`ava nije sigurna u institucije kako da to budu gra|ani i to oni od kojih se tra`i da cinkare? Ne sme se niko sprdati s gra|anima Srbije a ovi otvoreni pozivi za prijavqivawe svega i sva~ega na to li~e. Na{i su gra|ani daleko pametniji i mudriji od politi~ke elite, – ka`e profesor Bo`ovi}. maju platu za to neka rade svoj posao a gra|ane ostave da se bave samim sobom i da pri tom prijavuju ono {to je normalno da ~ine kao {to je zlostavqawe bilo koga, tra`ewe pomo}i za nemo}ne i one koji su u nevoqi … Jednostavno da nekom pomognu i za{tite u trenucima kada je potrebno {to je dru{tveno korisno a sve mimo toga gra|ani ne treba da ~ine samo zato {to neko ko je za to zadu`en ne radi svoj posao. Dakle, treba napraviti razliku izme|u onoga {to gra|ani prijavquju kao dru-

VESTI Tadi}: Narkomanija je socijalna bolest

nakratko i latinicom u tira`u namewenom severnoj Ba~koj. Posle je taj tira` pretvoren u list “Hrvatska rje~”, a on u “Suboti~ke novine”. U listu su radili ili jo{ rade 16 kwi`evnika, me|u wima i petorica akademika. Po sedmorici su dobili nazive ulice u Novom Sadu, a i drugim gradovima i naseqima. Mnogo nagrade nose imena “Dnevnikovih” novinara koji su se u proteklih {est decenija razmileli po svim medijima i svuda, kao i u mati~noj ku}i, ostavili pe~at za sva vremena. Zavr{avaju}i svoju kwigu “Istorija Slobodne Vojvodine” dr Du{an Popov, ugledni urednik i novinar na{eg lista, jo{ pre nekoliko decenija napisao je: “Dnevnik ide novim putem, odra`avaju}i duh vremena, ali ~uva i partizansku tradiciju mati~nog imena, i to ne samo u svom zaglavqu ve} i u svom unutra{wem bi}u “. Zato je i dana{wi dan, kada je 68. ro|endan na{eg lista, prilika da se i potsetimo tradicije ali i obaveze da idemo novim putem. Q. Male{evi}

@e{}e protiv dijabetesa

svih 158 Domova zdravqa u Srbiji.

Izabrani lekari u Domovima zdravqa u Srbiji mora}e od 2011. godine jednom godi{we sa pacijentima starijim od 40 godina da popune upitnik koji treba da doprinese ranom otkrivawu i le~ewu dijabetesa, izjavila je ju~e pomo}nica ministra zdravqa Dubravka [aranovi}. Na otvarawu Dijabetes foruma koji organizuje Republi~ka stru~na komisija za {e}ernu bolest povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, [aranovi} je rekla da je u toku dono{ewe pravilnika kojim }e se uspostaviti obavezna preventivna za{tita od te bolesti u

Godinu dana bez patrijarha Pavla Danas se navr{ava godina dana od smrti patrijarha srpskog Pavla koji }e u istoriji srpskog naroda ostati upam}en po svojim delima, skromnosti i z`ivotu koji je u potpunosti bio posve}en jevan|equ. Wegovo slu`bovawe na mestu prvog me|u jednakim arhijerejima, dugo gotovo dve decenije, posebno je obele`ilo ratne godine na prostoru nekada{we Jugoslavije kada je poru~ivao da su “svi qudi deca bo`ja”.

lefoni i otvaraju da bi se sirotiwa zabavqala. Zar stvarno bilo ko misli da }e neko , ako to ve} ne znaju ili ne}e da znaju bezbednosne slu`be, sresti na ulici Mladi}a i odmah to prijaviti i da }e on biti zato uhap{en? Jasno je i onima koji su dali takav oglas da od toga nema nikakve koristi osim da ka`u da su sve poku{ali pa i pozvali gra|ane – obja{wava za na{ list psiholog Neboj{a Jovanovi}. Porofesor dr Ratko Bo`ovi} ukazuje da je zanimqivo da

dr`ava otvara telefone i upu}uje apele “savesnim” gra|anima samo kada oni treba da rade wen posao. - Dakle kad je te{ko – pozovi gra|ane pa makar od wih ponovo stvarali cinkaro{ki i dou{ni~ki mentalitet? Zaista neozbiqno i neodgovorno.Obnavqamo staru matricu dru{tva koje je bilo sporno sa stanovi{ta qudskog identiteta ili vrednosti ili kona~no kako biti ~ovek a pri tom ne izneveriti prave vrednosti. Neko sada forsira pitawe pu{wa {to je zapravo u odnosu na sve na{e probleme nebitno. Duvan jeste opasna stvara za zdravqe qudi, i mnogi koji pu{e to znaju, ali ostaje pitawe kako je dr`ava pristupila tom problemu i kako smo jednu ozbiqnu stvar u~inili i represivnom ali i omogu}ili da neko nekog prijavquje i time truje i ovako naru{ene me|uqudske odnose. Mi izgleda i ne mo`emo druga~ije nego da idemo obrnuto i nakaradno. Ponavqamo ono {to ina~e u na{oj pro{losti nije vaqalo i prizivamo gra|ane da u~ine ono {to institucije po logici moraju raditi. Vaqda su institucije tu zbog gra|ana a ne obrnuto. One imaju mo} da kontroli{u i ka`wavaju a ne gra|ani koji }e prijavqivati bilo koga zato {to ga mrze ili su jedva ~ekali da mu podmetnu nogu. Pozivima da bilo ko koga prijavi , osim kada je re~ o prijavama koje su dru{tveno korisne, mi naru{avamo i ovako lo{e me|uqudske odnose i toleranciju . Ne razvijamo normalnu komunikaciju ve} osvetni~ku i mrzila~ku – isti~e profesor Bo`ovi}. Q. Male{evi}

Crepovi umesto jajaste lopte Novi lak{i zemqotres osetio se danas u Kraqevu, posebno na vi{im spratovima stambenih zgrada. Na sajtu Republi~kog seizmolo{kog zavoda navodi se da je zemqotres registrovan u 10.15 sati magnitude 3,4 stepena Rihterove skale u regionu Kraqeva. Dodaje se da zemqotres tog intenziteta ne bi trebalo da izazove o{te}ewa. ^lanovi kluba ameri~kog fudbala „Rojal krauns“ iz Kraqeva ju~e su na stovari{tu u [eovcu istovarali crep i ogrevno drvo koje sti`e iz drugih gradova Srbije. - Jo{ ranije bismo prisko~ili u pomo}, ali u na{em klubu skoro da nema igra~a kome dom nije nije bio

o{te}en u zemqotresu 3. novembra, zbog ~ega su morali da popravqaju svoje ku}e ili stanove“, rekao je direktor kluba Sr|an ]osi}. Novi potres zatekao je sportiste u [evocu sa crepovima u rukama, ali su uprkos tome nastavili istovar. Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je prekju~e sve dr`avne institucije i gra|ane da pomognu Kraqevu kako bi se {to pre sanirale posledice nedavnog zemqotresa. On je podr`ao plan premijera Mirka Cvetkovi}a da se za qude koji su ostali bez krova nad glavom izgrade monta`ne ku}e koje su komforne i kvalitetne za `ivot.


ponedeqak15.novembar2010.

AMBIJENT

c m y

14

DNEVNIK


REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

15

KAKO JE 100 ODSTO SRBIN ZORAN STEVANOVI] POSTAO 100 ODSTO MA\AR

Beogra|anin rok legenda u Budimpe{ti Osim doma}ih rokera prve generacije i dobro obave{tenih qudi iz faha malo ko zna da je ve} skoro pola veka jedna od najpo{tovanih rok legendi u Ma|arskoj ro|eni Beogra|anin Zoran Stevanovi}, gitarista, kompozitor, dramaturg, poeta i {ansower. Snimio je 32 albuma, koji su prodati u nekoliko milioni promeraka, a wegove pesme bili su hitovi od Evrope do Japana i Amerike. Ugled koji je stekao mo`e se, otprilike, porediti samo sa onim koji Arsen Dedi} ima

ko mi je i u Budimpe{ti. Sto posto se ose}am Srbinom i sto posto Ma|arem. Matemati~ki je to nemogu}e, ali ja tako ipak postojim. Sticajem okolnosti odrastao sam u Ma|arskoj, tamo se doga|alo i doga|a sve va`no za moj `ivot, otuda i ve}a vezanost za Ma|arsku nego mesto porekla. I karijeru sam napravio pevaju}i ma|arski, ali nikad ne}u zaboraviti svoje srpske korene, ro|ake, ni srpski jezik koji, kao {to ~uje{, dobro govorim - veli Stevanovi}.

sava ve} ~etvrta generacija familije, ~iji su slavni izdanci Zoran i wegov tri godine mla|i brat Du{an. Pre pola veka Zoran se upisao na studije elektrotehnike, ali se tri godine kasnije definitvno opredelio za “muziku na struju”. Prvi bend "Zenit" je osnovao sa prijateqima, nastupali su u no}nom baru "Hangulat" na Zapadnoj `elezni~koj stanici u Budimpe{ti, a ubrzo im se pridru`io i Du{an, tako|e gitarista. Potom su napredo-

`nom takmi~ewu "Ko {ta zna", kad je na ma|arski prepevao Ger{vinovu ariju "Sumertajm", koju je proslavila Xenis Xoplin. Krajem {ezdesetih veoma je bila popularna wegova kompozicija "Bele stene", ali se "Metro" raspao 1972. i Zoran je jedno vreme bio peva~ grupe "Taurus". Sa wiom je prvi put u rodnom Beogradu u~estvovao na jednom me|unarodnom rokerskom festivalu. - S toga nastupa posebno se se}am, jer niko nije obra}ao pa`wu {to se neko u ma|arskoj grupi zo-

Popularan od Kawi`e do Japana

Zoran i Du{an Stevanovi} u „Metrou”

na ju`noslovenskim prostorima. Da i daqe ima brojne obo`avaoce me|u vojvo|anskim Ma|arima potvrdilo je i wegovo nedavno gostovawe u Kawi`i. - Svaki boravak u Srbiji za mene je veliko uzbu|ewe, mada sam tu`an {to koncerte imam re|e nego ranije. Lepo se ose}am, kao da dolazim ku}i, ali isto ta-

Staqin i Tito ga pretvorili u emigranta

Ro|en je u Beogradu 1942. i imao je {est godina kad se preselio u Budimpe{tu, gde je wegov otac dobio posao u jugoslovenskoj diplomatiji. Nakon Rezolucije IB od Titove bila mu je bli`a sovjetska varijanta socijalizma, pa je s familijom ostao u emigraciji. Mislili su privremeno, ali u Budimpe{ti sta-

vali do kluba "Metro" po kome je bend dobio novo ime, i uz "Ile{", "Omegu" i “Lokomotiv GZ”, stekli status rokenrol institucije. Kao ve} etabliran autor radio je pesme za velike zvezde ma|arske estrade @u`u Konc i [aroltu Zalatnaj. Zatim se proslavio pobedom na tada presti-

jih kompozicija "Vera moga oca". Sa bratom Du{anom uradio je i antologijske pesme za "Lokomotiv GT", "Fonograf" a Jano{u Brodiju namenio hit "Nemoj da ~eka{ maj". Na vrhuncu popularnosti, umoran od hiqada koncerata i rada u studiju, povukao se i radio jedno vreme kao voditeq Radija "Kalipso". Po~etkom devedesetih snimio je povratni~ki album "@ivotne sudbine", a naj~e{}e je bila emitovana pesma "Qubav je prolazna". - Bo`ija sre}a je bila {to je moj tekstopisac postao Gabika. Dugo se poznajemo i postali smo kao bra}a - ka`e Stevanovi}. Milorad Mitrovi}

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA DOBILA U APATINU SVOJ KUTAK

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ve Zoran Stevanovi}. Veoma mi je `ao {to se u Srbiji i posle toliko vremena o meni jako malo zna, ni ko sam, niti ~ime se bavim. A nismo tako daleko jedni od drugih – ne krije Zoran setu. @ao mu je {to nijedna od kompozicija, koje su odavno evergrini u Ma|arskoj, nikad nije prepevana na materwi srpski, mada

je o tome razmi{qao sa bratom Du{anom, koji je poznati tekstopisac. Odustali su se strahuju}i da bi prevodom izgubila wihova autenti~nost. - @eleli bi da sara|ujemo sa nekim od stvaralaca iz Srbije, ali pored prepeva potrebni su kompletni aran`mani, da bi se oseti duh prostora. Me|utim, za stihove je uvek nepremostiv ostao problem jezi~ke barijere – obja{wava Zoran. Za uspon wegove solo karijere odlu~uju}a je bila saradwa sa legendarnim Gaborom Preserom, ~lan "Omege", sa kojim je prvi LP objavio 1977. i na wega uvrstio jednu od svojih najpoznati-

[iica

ad za’uji “}oravi Andrija” u januaru, svi se sklawaju iza pe}ke. One paorske, {to se lo`i u kuhiwi a greje sobu. Napravili su je majstori ko zna kad. Od lomqenih crepova i `ute zemqe, iskopane iz “one” tajne, samo wima znane rupe, jer blato od we ne puca, dr`i vrelinu boqe nego kupovna glina, a i blizu je. Nije {ala gurati traga~e s dva yaka zemqe kilometrima, pa onda jo{ sve mesiti, napraviti lep koji }e, kad se osu{i, pa jo{ prekali vatrom, biti kao kamen. Spoqa, odnosno, unutra u sobi, pe} i ne mora biti tako savr{eno oble-

ruku. Ni le|a, samo u ko{uqi. Najboqe je imati pr{wak. Samo onda wemu (pr{waku) nije dobro. Dok ga probije vrelina, ode tanka ov~ija ko`ica, ili se bar jako osu{i, pa }e brze i da propadne. Tu sa strane pe}ke mora da stoji klupa. Lepa, dosta {iroka daska, duga~ka koliko i pe}. Mogu da sede dvoje, ako nisu zdravo debeli. Tako na dve strane. Tre}a je – zape}ak. Me-

pqena i namazana. Ina~e }e je redu{e stalno kontrolisati, popravqati i kre~iti. Kad zavr{e sve poslove oko nove pe}ke, od cuga do oyaka, majstori naprave na vrhu wenome – {iicu. Neko ka`e i {ijicu, dakle malu {iju. To je kao neka pe~urka, ba{ kao glava nekog pajaca, a s tankom {iicom. Nemaju sve pe}i {ijicu, a ako je i imaju, ona nema nekog ve}eg zna~aja. Osim da se deca opomiwu da se ne pewu na pe}, da {ijicu ne bi strovalila. Ako ba{ ima mesta na temenu {iice, tamo mo`e stajati sa}ura s vru}im poga~icama, ili zamu}en komlov za novu me{wu, jer je tamo sasvim mlako. Ali tek-tek. Ni izbliza tako toplo kao na stranicama pe}ke. Tamo je, u stvari, najtoplije. Odmah posle lo`ewa ba{ vrelo, ne mo`e{ dr`ati golu

sto izme|u zida i pe}ke. Toplo tamo gde se greje, hladno prema kom{iji za ku}om. Ne uvek. Samo kada po~ne sezona. Posle se i naboj ugreje. Zape}ak je za decu. Ona i jedina mogu da se u wega zavuku, popnu na banak, jer pe} po~iwe tek na 60 do 80 centimetara od zemqe, mada ispod nema ni{ta. Na svim “grejnim telima" pe}ke najboqe se le~e reuma i promrzline na prstima nogu i ruku, one natekline {to istovremeno svrbe i bole i {to se zovu – {klopci. Paorska pe} se lo`i naj~e{}e ogrizinama. Ostacima stabqike kukuruza koju su krave ve} oglodale, onda su skupqene, koren na koren, vezane manilom i osu{ene u {upi. Istina, voli pe} i boqi ogrev, ~ak i drva, ali uvek mora da se zadovoqi skromnijim. Dakle,

ili {ta sve „guta” paorska pe} suncukretove stabqike, sitne grane bagremove, stare korpe od vrbovog pru}a (odli~ne za potpalu), a u ba{ siroma{ka vremena mo`e i suva gove|a balega. Sve to pe} proguta, ako ima dobar cug, ako dobro vu~e. Kada se ne{to va`no pe~e u pe}ki, lebac pre svega, onda se ogrev boqe bira, izra~una se koliko ga treba da se pe} dobro u`ari. @arilom, gvo`|etom u obliku }irili~nog slova “g” kad se yara, po ogwi{tu pe}i moraju da iska~u iskre, jer je i sama zemqa u`arena. Onda se specijalnom loparom ubaci testo, pe} zatvori tu~anim vratima i ~ekaju – lepiwe. One su od istog testa kao i lebac, samo su tanko razvu~ene i ise~ene na roga~ice da se br`e ispeku. Po wima se odmah vidi da li je pe} dobro u`arena i da li }e hleb dobro "ispasti”. Cipovke i vekne, odnosno “obi~an” hleb, vade se onom loparom. Onako vrele se umivaju hladnom vodom, peru{kom, pa sklawaju jer nije dobro jesti vru} lebac. Ako se, pak, ne{to kuva u sudu, tepsiji, tu~anoj {erpi, na ogwi{te se prvo stavi sayak, na wega posuda, a ispod `ar i pepeo. Deca, stariji qudi i bolesni, naj~e{}e sede oko pe}ke. Ostali se retko odmaraju jer na selu uvek ima posla. Deca obi~no u~e ili se prave da u~e, a stariji malo divane ili – dremaju. Kod pe}ke je neka baba jedared prekinula }utwu i rekla: “[u{te mi ruke. Bi}e padawa!” Malo kasnije je – pala s klupe! Sre}om, nije ni{ta slomila. Samo je u{la u pri~u. Pavle Male{ev (Kwiga "Marim ja, nek laju / Divani o re~ima", izdawe "Tiskog cveta", mo`e se kupiti u antikvarnici "Orfelin" kod novosadske Ribqe pijace)

Oslobo|eni ku}nih zidova Dnevni boravak za decu s posebnim potrebama u Apatinu sve vi{e je mesto radosti mali{ana koje se mnogi trude da ne prime}uju, ~ak i kad `ive tu, u wihovom kom{iluku. Bili su primorani da ostaju me|u zidovima svojih domova, sve dok im nedavno Udru`ewe za de~iju i cerebralnu paralizu, Dru{tvo „Breza“, Centar za socijalni rad i op{tina nisu u adaptiranoj ku}i uredili ugodan kutak. - Okupqamo decu, razgovaramo s wihovim roditeqima i me|usobno se boqe [ti}enici ve{tinama u~e i svoje pokroviteqe upoznajemo, a mali{ani najzad mogu da se bave onim {to ih materijalima, uglavnom glinom, predsednica Udru`ewa za cerenajvi{e zanima. Mogu da slikaju, plastikom i tekstilom, a u dvoribralnu i de~iju paralizu. Kriza se oprobaju se u radu sa razli~itim {tu igraju stoni tenis - obja{waodrazila i sumu koja {ti`e iz reva direktorka Centra za sopubli~kog i pokrajinskog buxeta. cijalni rad Lenka Boji}. Veliki problem Dru{tvo je i neZa sada je aktivnostima dostatak kombija kojim bi se preDnevnog boravka obuhva}eno vozila deca, ali i jo{ mnoge preodvadesetoro dece, ali je plastale arhitektonske prepreke. nirano da se poboq{a `ivot - Shvatili smo da termin deca i ostalima obolelim od cesa invaliditetom i posebnim polebralne i de~ije paralize. trebama uop{te nije adekvatan i - Relizovali smo i nekoline odgovara ni wihovim sposobnoko projekata poput „Pomo}i stima, jer su kroz rad pokazali u ku}i“, koja obuhvata zdravmnogo vi{e nego {to smo o~ekivastvenu negu i psihosocijalnu li. Posebno u oblikovawu materipomo} za stare i invalidne. jala, crtawu i slikawu. PrihvatiDru{tva svoje {ti}enike li smo ih kao sebi ravne, pa kolianimira kroz brojne likovne ko mi nastojimo da ih ne~em nau~ii muzi~ke radionice, vojvomo, toliko oni uzvra}aju i u~e nas |anske kwi`evne, sportske i ve{tinama za koje nismo ni znali pecaro{ke susrete, u~estvo– ka`e psiholog Du{ko Bursa}. vali su nedavno i na festivaOn sa pedagogom i vaspita~em lu „Zlatni glas“, dok nepovolonterski radi sa decom koja sve kretnima terapeuti dolaze ~e{}e dolaze u „svoju ku}u“. ku}i – nabraja Marija Bogi}, J. Prel~ec

Lala yabe glanca Be~ej Ima jo{ qudi koji zaborave na ose}aj za estetiku ~im iza|u iz svoje avlije. Dosadilo je tako be~ejskom preduzetniku Damjanu [ipo{u Lali da kad zbog posla ili nako prelazi preko centralnog gradskog trga, koji me{tani kolokvijalno zovu „poga~a“, i gleda kako on propada. Zato je re{io da li~no uglanca spomenik „Sloboda“, koji je pre tri decenije projektovao ~uvani poqski arhitekta Viktor Jackijevi~a, dok je u Novom Sadu komandovao gradwom Srpskom na-

rodnog pozori{ta. Plo~e postamenta, koji je delo wegove supruge vajarke Kristine Plavske, za{titio je [i{o{ od dejstva panonskih mrazeve. Po{to Lala ruke nije hteo da naplati, op{tini je preostalo da se „velikodu{no ugradi“ sa vi{e nego skromnih 9.000 dinara, koliko je ko{tao materijal. Jo{ je mnogo toga u Be~eju zrelo za doterivawe, ali ne mo`e sve majstor Damjan sam i za xabe da uradi. V. Jankov


SPORT

ponedeqak15.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

ZAVR[ENO SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Poraz i osmo mesto za kraj Srbija - Nema~ka 1:3 (25:20, 21:25, 22:25, 23:25) TOKIO: Hala Metropolitan, gledalaca 630, sudije: Karampecos (Gr~ka), Alenezi (Kuvajt). SRBIJA: Nikoli}, Brako~evi} 12, Malagurski 9, Krsamnovi} 11, Majstorovi}, Molnar 10, Antonijevi}, Vesovi} 19, Ogwenovi} 1, Veqkovi} 4, Ra{i} 5, ]ebi} (l).

Ruskiwe odbranile titulu Odbojka{ice Rusije odbranile su titulu svetskog {ampiona osvojenu na istom mestu pre ~etiri godine u reprizi finala iz 2006. godine, pobediv{i Brazilke 3:2 (21:25, 25:17, 20:25, 25:14, 15:11). U me~u za tre}e mesto Japanke su posle velike borbe savladale Amerikanke 3:2 (18:25, 25:23, 21:25, 25:19, 15:8) i okitile se bronzanom medaqom. Bajer 4, Kozuh 29, Brinker 13, [aus. Odbojka{ice Srbije su na neslavan na~in zavr{ile u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Japanu. Izabranice Zorana Terzi}a pora`ene su u borbi za sedmo mesto od Nema~ke 1:3. Najefikasnija u timu Srbije bila je Jovana Vesovi} sa 19 poena, 12 je postigla Jovana Brako~evi}, a poen mawe Nata{a Krsmanovi}. Nema~ku je do pobede predvodila Margareta Kozuh sa 29 poena. Srbija je na Svetskom prvenstvu zauzela osmo mesto {to je daleko lo{iji rezultat nego pre ~etiri godine ka-

Rezultati Finale Rusija - Brazil Me~ za 3. mesto Japan - SAD Me~ za 5. mesto Italija - Turska Me~ za 7. mesto Nema~ka - Srbija Me~ za 9. mesto Poqska - Kuba Me~ za 11. mesto Holandija - Kuba

3:2 3:2 3:0 3:1 3:0 3:0

NEMA^KA: Vajs 1, Hanke, ^erlih (l), Hipe, Radzuvajt, Su{ke 10, Mates 7, First 8,

Nemice su bile boqe u igri na mre`i

da su na{e odbojka{ice bile tre}e. Na{e devojke su vrlo dobro po~ele turnir u Japanu. Re|ale su se pobede sve do susreta sa doma}inom. Uprkos dobroj igri i prilici da se u drugi krug prenese maksimalan broj bodova, Srbija je zahvaquju}i lo{oj koncentraciji u zavr{nici setova prepustila pobedu Japanu. Iako su i Turska i Rusija bili boqi od Srbije u drugom krugu, ispostavi}e se da je upravo poraz od doma}ina bio i presudan za plasman u polufinale. Srbija je u grupi zauzela tre}e mesto, sa bodom mawe od prvoplasirane Rusije i Japana.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Nije neuspeh Reprezentacija Srbije zauzela je osmo mesto na Svetskom prvenstvu u Japanu, po{to je u utakmici za plasman izgubila od Nema~ke sa 1:3. Me~ je propustila kapiten Jelena Nikoli}, jer je obnovila povredu Ahilove tetive. - Nemam primedbu na `equ i borbenost protiv Nema~ke, ali posle poraza u prethodnim me~evima, utakmice za plasman od 5. do 8. mesta nismo igrali sa `arom kojim bismo igrali u polufinalu. Nije neuspeh biti me|u osam na svetu, iza nas su Poqska, Holandija i Kina - rekao je Terzi}. Selektor Srbije smatra da je wegova ekipa trebalo boqe da odigra drugi deo {ampionata i da bi Svetsko prvenstvo u Japanu mladim igra~ima trebalo da poslu`i kao iskustvo. - Mogli smo malo boqe da igramo drugi deo {ampionata, relativno lako smo gubili neke utakmice, ali atmosfera u ekipi, na~in igrawa, motiv i `eqa se mewaju kada vidi{ da ti je falilo malo za finale, ali ipak igra{ za plasman. Ne bi trebalo da bude tako, imamo puno mladih igra~a koji nisu igrali na SP i kojima svaka utakmica treba da bude dokazivawe dodao je on. - Nadam se da }e ovo prvenstvo igra~ima koji su prvi put na ovakvom takmi~ewu poslu`iti kao veliko iskustvo za ona koja ih o~ekuju, pre svega slede}e godine - nada se Terzi}. Terzi} je rekao i da je wegov tim pao posle poraza od Japana, jer bi se

pobedom u toj utakmici najverovatnije izborio za plasman u polufinale. - Na`alost, posle Japana devojke su pale, za poen ili dva smo izgubili i do{li u situaciju da se borimo za plasman. Wima je bilo u glavi da smo na pro{lom SP uzeli medaqu, a kada je propala svaka nada da mo`emo u polufinale sigurno je u wihovim glavama do{lo do male pometwe rekao je selektor Srbije. - Daleko od toga da one nisu `elele da pobede, trudile su se, ali fliuid kada se igraju takve utakmice nije postojao na tom nivou kakav bi bio da smo igrali polufinale - mi{qewa je Trzi}. Reprezentativka Srbije Bri`itka Molnar ocenila je da je wena ekipa mogla da igra boqe u Japanu i ostvari boqi rezultat. - Kada se prvenstvo zavr{i porazom utisak ne moze da bude dobar. Koliko god da smo krenule dobro i na{e igre na po~etku prvenstva ukazivale na mnogo boqi rezultat, to nismo uspele da ostvarmo. U zavr{nicama je malo falilo, to bi trebalo pripisati neiskustvu, nedostatku hrabrosti ili koncentracije - rekla je ona. - Mnogo smo trenirale, o~ekivale smo vi{e i sigurna sam da smo mogle vi{e. Ali, bilo je i dobrih stvari i trenutaka, mislim da je za mrvicu moglo boqe - i rezultat i igra. Ostaje nam da vidimo {ta je to {to nije vaqalo i da na narednim prvenstva poku{amo da igramo boqe - dodala je Molnarova.

SVETISLAV P. RASPOPOVI] UKORI^IO JO[ JEDAN KLUB

Promocija kwige o FK Indeks Diplomirani pravnik Svetislav P. Raspopovi}, deo penzionerskih dana posvetio je oboga}ivawu novosadske fudbalske klupske ba{tine, pa je tako ovih dana iz {tampe iza{la wegova peta kwiga – “Limanski FK Indeks”. Promocija {tiva koje je izme|u korica obuhvatilo celokupnih dosada{wih 38 godina klupskog `ivota, bi}e odr`ana danas na \a~kom igrali{tu u Kafeu “Indeksova tribina”. Bi}e to lepa prilika da se na jednom mestu opkupe brojne generacije i podsete se na po~etke, blistave godine, teskobe koje su ih periodi~no ti{tile, da porazgovaraju o vremenu dana{wem i budu}nosti koja o~ekuje ovaj prepoznatqivi fudbalski kolektiv s novosadskog Limana. Uvodnu re~ da}e predsednik kluba Milan Sekicki, wegov otac Isidor Sekicki govori}e

o autoru, a Svetislav P. Raspopovi} o samoj kwizi. Kwigu “Limanski FK Indeks” {tampao je u 200 primeraka “Alfa graf”, a po ceni od 500 dinara mo}i }e da je kupi svako ko danas od 19 sati do|e na promociju. S. S.

Bri`itka Molnar i Jasna Majstorovi}

Ona je istakla da ekipa nije mogla da se oporavi zbog poraza protiv Japana i da je Srbija morala da igra rastere}enije protiv Italije, prvu utakmicu za plasman od 5. do 8. mesta.

- @ao mi je {to se ispostavilo da sa ekipama iz Evrope igramo lo{ije a ekipama iz Azije boqe, jer to nikad nije bilo svojstveno nama. Igrale smo bez igre protiv italije, trebalo je

PRVA LIGA SRBIJE

Bikovima duboka Sava Srem - Big bul Radni~ki 2:0 (2:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 500, sudija Stevanovi} (Beograd). Strelci: Nenadovi} u 23. i Stani} u 44. minutu. @uti kartoni: Baji}, Milosavqevi}, Stani} (Srem), Mla|enovi}, Petkovi} (Big bul Radni~ki). SREM: Baji} 7, Zec 7, Nikoli} 7, Milosavqevi} 8, Stojiqkovi} 7, Kaizi 8, [arac 7, Stani} 8, Nenadovi} 8 (Pepel~evi} -), @ivkovi} 7, Alfredo 7 (Manev -). BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 7, Savinovi} 6 (Trebovac 6) ^i`ik 7, Dabi} 7, Vukobrat 7, \ukanovi} 6, Drovwak 6, Simeunovi} 7, Mla|enovi} 6, Petkovi} 7 (Aperli} -), Veselinovi} 5 (Mari~i} 6). Najboqa igra belih sa Save u ovoj polusezoni. Od starta su zaigrali agresivno i stvorili su nekoliko izglednih prilika

za gol. U 23. minutu raspolo`eni Nenadovi}, popularni Runi sa Save je sna`no {utirao i doneo prvu radost Mitrov~anima. U samom fini{u prvog dela u 44. minutu u gu`vi ispred gostiju najboqe se sna{a mladi Stani}, koji je odbijenu loptu od Savinovi}a sproveo iza le|a golmana Davidovi}a. Treba ista}i da su Mitrov~ani u tom periodu igru pogodili i stativu. U nastavku gosti iz [ida su poku{ali osve`ewem ekipe da preokrenu rezultat, ali Mitrov~ani se nisu dali iznenaditi. U samom fini{u rezultat je mogao biti i ubedqiviji, jer je tamnoputi Alfret pogodio stativu. Gosti su samo u nekoliko navrata, kada su u drugom poluvremenu uspostavili ravnote`u u igri preko Petkovi}a i Simeunovi}a poku{ali da preokrenu rezultat. R. Artukov

rastere}enije, po{to je utakmica za peto mesto od mnogo ve}eg zna~aja. Danas smo dobro po~ele, igrale egal, pokazale da mo`emo, ali malo nam je falilo sre}e i hrabrosti.

Srem - Big bul Radni~ki Radni~ki (K) - Kolubara Dinamo - Sin|eli} Novi Sad - Mladost (L) Banat - Teleoptik Napredak - Proleter Be`anija - Radni~ki (S) BASK - Novi Pazar Zemun - Mladi radnik 1. BASK 2. Radn. (K) 3. Banat 4. Proleter 5. Sin|eli} 6. Novi Pazar 7. M. radnik 8. Rad. (S) 9. Mladost (L) 10. Novi Sad 11. Napredak 12. Big bul 13. Srem 14. Teleoptik 15. Be`anija 16. Zemun 17. Kolubara 18. Dinamo

2:0 2:1 0:1 3:0 2:0 2:1 0:0 1:0 1:3 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

10 8 7 7 7 7 7 6 5 6 6 5 3 4 3 3 1 1

3 4 7 5 4 4 3 6 6 3 3 2 7 4 5 5 5 2

2 3 1 3 4 4 5 3 4 6 6 8 5 7 7 7 9 12

22:7 24:15 16:9 24:13 17:12 15:12 19:16 13:10 13:11 22:22 17:18 18:17 14:17 17:25 8:12 12:17 9:22 4:29

33 28 28 26 25 25 24 24 21 21 21 17 16 16 14 14 5 5


SPORT

c m y

DNEVNIK

0:1 (0:1) 0:1 (0:0) 0:1 (0:0) 1:0 (0:0) 4:0 (2:0) 0:1 (0:1) 0:1 (0:0) 4:1 (1:0)

1. Partizan 12 10 1 1 27:7 31 2. Crvena zvezda 12 9 1 2 15:5 28 3. Vojvodina 12 7 4 1 15:2 25 4. Rad 12 7 3 2 15:5 24 5. Sloboda 12 5 5 2 12:8 20 6. Jagodina 12 5 3 4 11:10 18 7. Spartak 12 4 5 3 13:10 17 8. Smederevo 12 3 7 2 13:10 16 9. OFK Beograd 12 4 3 5 10:11 15 10. Javor 12 3 5 4 9:11 14 11. In|ija 12 3 4 5 11:14 13 12. BSK Bor~a 12 3 4 5 7:14 13 13. Borac 12 2 6 4 6:13 12 14. Hajduk 12 1 2 9 7:18 5 15. Metalac 12 1 2 9 5:17 5 16. ^ukari~ki 12 0 3 9 2:21 3 U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina – In|ija, SMEDEREVO: Smederevo – Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: Crvena zvezda – Borac, BSK – OFK Beograd, ^ukari~ki Stankom Partizan, KRAGUJEVAC: Metalac – Sloboda Point Sevojno. JAGODINA: Jagodina – Rad, IVAWICA: Javor – Hajduk.

KUQANI POKLEKLI U DERBIJU ZA^EQA

Odluka s penala Hajduk - BSK 0:1 (0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 300. Sudija: Maru{i} (Kraqevo). Strelac: \uki} u 74. minutu (iz penala) za BSK. @uti kartoni: Mr|anin i Bogi} (Hajduk), Kova~evi}, Krsti} i ]esarevi} (BSK). HAJDUK: Bra} 6, Petrovi} 6 (Komazec 6), Fejsa 5, Pauqevi} 6, Kova~evi} 6, Mr|anin 6, Jovanovi} 6 (Ramadani-), Bogi} 6, Maksimovi} 6, Bo{kovi} 5, (Kasalica 6); @ivanovi} 6. BSK: Kova~evi} 7, Radunovi} 6, Alivodi} 7, Milo{evi} 6, Kajevi} 7, (Peji} -), Krsti} 6, (Reqi} ), Babi} 6, (Stojanovi}-), \uki} 7, Bo{kovi} 6, ]esarevi} 6, Vukadinovi} 6. Fudbaleri Hajduka su ponovo razo~arali svoje pristalice, jer su u susretu u kojem su ra~unali da }e sa osvojena tri boda uhvatiti prikqu~ak sa sredinom tabele pora`eni od direktnog rivala u borbi za opstanak, ekipe BSK-a iz Bor~e sa 0:1. Trenutak odluke dogodio se u 74. minutu. Brzu kontra gostiju povukao je \uki}, u{ao u 16-erac Hajduka i kada su ga Pauqevi} i Bogi} uspeli sti}i i izblokirati, pao je, a sudija Maru{i} pokazso kapitenu Kuqana Bogi}u `uti karton i prstom upro na belu ta~ku. Mnogi na stadionu Hajduka nisu se mogli oteti utisku da je odluka arbitra prestroga, jer \uki} u trenutku pada i nije imao kontrolu nad loptom. \uki} je i izveo najstro`u kaznu, prevario Bra}a i doveo svoju ekipu u vo|stvo, koje je na kraju ostalo nepromeweno. Li{eni pomo}i vo|e tima Sini{e Radanovi}a, Kuqani su igrali stegnuto, pod imperativom po-

bede, {to je iskusnoj ekipi gostiju olak{alo posao. Krenuli su hajduci ofanzivno i ve} u 3. minutu mirisalo je na gol. Korner je izveo @ivanovi}, Maksimovi} nogom prosle|uje loptu na prvu stativu gde je glavom zahvata {toper Kova~evi}, ali poga|a spoqni deo mre`e. Gosti su se opredelili na kontranapade i prvi su izveli u 23. minutu kada je Krsti} sjajno spojio Kajevi}a sa loptom, ovaj u{ao u {esnaesterac Hajduka i kada mu je Bra} krenuo u susret, napada~ gostiju {utirao je u daqi golmanov ugao ali i pogodio stativu. U 35. minutu nakon dodavawa iz auta @ivanovi} je nekoliko koraka povukao loptu i onda sa oko 22 metra silovito {utirao. Golman BSK-a Kova~evi} krajwim naporom odbio je loptu, ali nije bilo igra~a Hajduka da je sprovede u mre`u, te se na odmor oti{lo sa 0:0. U drugom poluvremenu strateg Hajduka Dragoqub Bekvalac je u igru uveo jo{ dva napada~a Komazeca i Kasalicu, `ele}i jo{ ofanzivniju igru. I u 51. minutu imali su Kuqani {ansu. Slobodan udarac iskosa izveo je Komazec, o{tro uputio loptu pred gol gostiju, golman Kova~evi} napustio je gol liniju i boksovao loptu, ali pravo na noge prezimewaku u redovima Hajduka koji sa 18 metara poku{ava lob udarcem, no ga|a preko pre~ke. Par minuta nakon gola gostiju Hajduk je imao priliku da izjedna~i. @ivanovi} je sa nekih petnaestak metara {utirao preko pre~ke. \. Bojani}

PARTIZAN UBEDQIV I PROTIV JAVORA

Dobra serija {ampiona

Fudbaleri Partizana nastavili su seriju ubedqivih pobeda u doma}im takmi~ewima. Posledwi u nizu razbijen je Javor sa 4:1, a pre toga u prvenstvu BSK i Jagodina (sa po 3:0) i u Kupu Sin|eli} (4:0). Crno–beli su u subotu odigrali jednu od boqih partija ove sezone. Od po~etka me~a su zagospodarili terenom pa je tek sredinom drugog poluvremena Javor uspeo da zapreti. Kleo je prekinuo golgeterski post, a najve}i dobitak {ampiona je sigurno Stefan Babovi}. Bo~ni vezista sa Sa{om Ili}em bio je najboqi na terenu, posebno se istakav{i lucidnim driblinzima i dobrim centar{utevima. Na pravi na~in Babovi} je popunio poziciju na kojoj je oscilirao Nemawa Tomi}. Partizan u subotu gostuje kod ^ukari~kog, a potom u Ligi {ampiona do~ekuje [ahtjor.

17

KAMERUNSKI INTERNACIONALAC RE[IO VOJVO\ANSKI DERBI

JELEN SUPERLIGA – 12. KOLO SUBOTICA: Spartak Zlatibor Voda – Vojvodina KULA: Hajduk – BSK BEOGRAD: Rad – Crvena zvezda IN\IJA: In|ija – Metalac LU^ANI: Sloboda - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: OFK Beograd – Jagodina ^A^AK: Borac – Smederevo BEOGRAD: Partizan – Javor

ponedeqak15.novembar2010.

- Zadovoqstvo je gledati ekipu u posledwe vreme – ka`e trener Aleksandar Stanojevi}. Zabele`ili smo ~etiri ubedqive pobede, uz gol razliku 14:1, {to je upravo ono {to sam hteo kao i, naravno, na{i navija~i. Posebno me raduje ubedqiva igra protiv ekipe koja je vrlo ~vrsta i organizovana. Igrali smo lepo, jednostavno i sa puno kretawa – rekao je {ef struke Beogra|ana. Posle 6. oktobra i dva pogotka u Apatinu, Kordova Kleo se uspisao u listu strelaca. Asistirao je Babovi}, a Brazilac nekeko, telom sproveo loptu u mre`u. - Ne mislim da sam bio u krizi. Jednostavno, stigao me je umor posle napornih utakmica, pre svega u Evropi. Pauzirao sam protiv Sin|eli}a i rezultati su odmah tu – ka`e Kleo. I. Lazarevi}

Doma}inu igra, gostu bodovi Spartak Zlatibor voda – Vojvodina 0:1 (0:1) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: 3.000. Sudija: Ma`i} (Vrbas), Strelac: Abubakar u 8. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Brati} (Spartak Zlatibor voda), Brki}, Smiqani}, Tumbasevi}, Milovi} (Vojvodina). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 6, Brati} 7, Antoni} 6, [arac 7, Simovi} 6, (Noskovi} 6), Milankovi} 7, Miri} 7 (Bo{kovi}), Veselinov 7 (Boki}), Torbica 7, Ubiparip 7. VOJVODINA: Brki} 7, Vuli}evi} 6, Trajkovi} 7, Milovi} 7, Smiqani} 7, Medojevi} 7, Mito{evi} 7, Tumbasevi} 6 (Merba{vili 6), Lazeti} 6 (Katai), Ili} 7 (Stevanovi}), Abubakar 7. Vojvo|anski superliga{ki fudbalski derbi odlu~io je kamerunski internacionalac Omaru Abubakar. Upravo je on postigao jedini gol na me~u, jo{ u osmom minutu i ispostavilo se da je to kona~an ishod me~a. No, iako se u fudbalu broje samo golovi, fudbaleri Spartaka Zlatibor vode zaslu`ili su bar bod, pogotovo ako se uzme u obzir odli~na igra golubova u

prvom poluvremenu, kada su bili apsolutno dominantni. Obe ekipe su otvorile utakmicu sa po jednom prilikom. Doma}i su pripretili posle slobodwaka Torbice i {anse Brati}a, dok je sa druge strane Ili} poku{ao da uposli Abubakara. Momenat odluke desio se u osmom minutu. Posle {uta Miri}a, doma}i su signalizirali igru rukom, momenat nepa`we golubova iskoristili su gosti, otvorili kontru, Ili} je proigrao Abubakara, a ovaj poga|a daqi ugao mre`e Spartaka. Nakon primqenog gola Spartak je bio boqi. Zakqu~ili su poluvremedoma}i sa sedam kornera i pet odli~nih prilika. Izdvaja se {ansa Ubiparipa u 11. minutu nakon centar{uta Torbice. Potom je u 18. minutu Veselinov poku{ao da proigra Ubiparipa i Miri}a, da bi, deset minuta kasnije, Veselinov ponovo odigrao loptu, Brki} je lo{e intervenisao, ali i Miri} koji nije iskoristio poklon priliku. Najboqu {ansu imao je Ubiparip u 37. minutu, nakon sjajne lopte [arca, glavom je ve} prevario Brki}a, ali je lopta oti{la pored gola.

Lepe uspomene Pre po~etka utkamice u Spartaku su pokazali da nisu zaboravili sve ono {to je stru~ni {tab u kome su bili Zoran Milinkovi} i Zoran Stojanovi} u~inio pro{le sezone. Dragan \or|evi}, u ime kluba i Dragan Kova~ u ime navija~a Spartaka, uru~ili su Milinkovi}u i Stojanovi}u prigodne poklone, dok je publika aplauzom i bodrewem nagradila Kizu koji je golubovima pro{le sezone pomogao u ispuwenu evropskog sna.

Abubakar Oumaru

Takti~ku pobedu u drugom poluvremenu odneo je Zoran Milinkovi}. Mudro je zatvorio prilaze golu Vojvodine, a doma}i fudbaleri su, ~ini se prerano po~eli da tra`e put do gola visokim loptama. To pored Brki}a i Milovi}a nije moglo da pro|e, a boqe prilike imali su gosti. U 51. minutu {ut Ili}a zaustavio je Aleksi}, a mladi golman Spartaka je potom odli~no sa~uvao mre`u pred po-

ku{ajima Milovi}a i Merba{vilija. Boqe {anse doma}i su imali tek u fini{u utakmice. Posle gre{ke Brki}a u 83. minutu nije se najboqe sna{ao Milankovi}, a pet minuta kasnije ponovo je Brki}, ovoga puta uz dosta sre}e, sa~uvao mre`u. Bele`imo i dobar {ut Noskovi}a sa jedne strane, te brzo kontru Kataija u kojoj Abubakar nije najboqe procenio loptu svog saigra~a. N. Stanti}

BEOGRADSKI CRVENO-BELI PRESKO^ILI BAWICU

Kristi}ev yoker – Trifunovi} Rad - Crvena zvezda 0:1 (0:0) BEOGRAD: Stadion na Bawici, gledalaca 3.000, sudija Vujovi} (Novi Sad), strelac Trifunovi} u 61. minutu. @uti kartoni: Jovanovi}, Koji} (Rad), Reqi}, Ninkov, Savio (Crvena zvezda). Crveni karton: Reqi} (Crvena zvezda). RAD: Borjan 6, Todorovski 7, Lekovi} 5, Pajovi} 6, Kokovi} 6, Ran|elovi} 6, Dimitrijevi} 7, Jovanovi} 6 (Malba{i} -), Luka 6 (Koji} -), Andri} 6 (Stanojevi} -), Jovan~i} 6. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 7, Ninkov 6, Reqi} 5, Li Adi 7, Miki} 6, Bogdanovi} 6, Savio 6, Ve{ovi} 6, Koroman 6 (To{i} 6), Kalu|erovi} 6 (Milovanovi} -), Jevti} 5 (Trifunovi} 7). Zvezda je presko~ila jo{ jednu prepreku, izuzetno vru} teren na Bawici, po izgleda u ovoj sezoni ustaqenom receptu. U igri bez igre uz dozu sportske sre}e osvojeni su va`ni bodovi protiv gra|evinara i zadr`an korak za vode}im Partizanom. Najprijatnije iznena|ewe ove jeseni, Rad, nije se najboqe sna{ao u sudaru sa favoritom, a uz malo vi{e hrabrosti mogli su doma}i lako do povoqnijeg ishoda. Uostalom, gost je punih pola sata me~a imao igra~a mawe, nakon iskqu~ewa Reqi}a. U prvom delu izuzetno vi|en je skroman sadr`aj derbija: prava uspavanka, u laganom ritmu, bez ikakvog rizika na obe strane. Doma}in je o~igledno previ{e respektovao renomiranog gosta, koji je opet potvrdio da u

ovom ~asu nema adekvatan kvalitet za ve}e domete. Ono {to je trener Kristi} najavio kako bi ekipu trgao iz letargije, a to su odre|ene kadrovske promene,

cizno {utirao glavom sa samo nekoliko metara udaqenosti posle odli~nog centar{uta Todorovskog. Nekoliko minuta kasnije Andri} je solo akciju za-

Radost strelca Trifunovi}a

nije imalo pravog efekta. [ansu su dobili Reqi}, Savio, pa pomalo zaboravqeni Bogdanovi} i Jevti}, umesto Milovanovi}a, Kadua, To{i}a i Trifunovi}a. Nedostajao je suspendovani Isah. Ve}ih uzbu|ewa nije ni bilo. Istina, najboqu priliku za gol prokockali su gra|evinari u 22. minutu kada je Jovanovi} nepre-

vr{io {utem, ali je Stamenkovi} bio na pravom mestu. Tek u 30. minutu prvi put je Zvezda ozbiqnije zapretila, u~inio je to Savio koji je oprobao udarac sa oko 30 metara udaqenosti i zamalo je bio neprecizan. Mogao je osam minuta kasnije boqe da reaguje Kalu|erovi} u kaznenom prostoru...

Drugi deo me~a bio je borbeniji, ali ne i kvalitetniji. ^ini se da je 58. minut bio i kqu~ni trenutak susreta. Vrlodobri sudija Majo Vujovi} iz Novog Sada opravdano je pokazao drugi `uti, odnosno crveni karton o{trom Reqi}u. Odmah je reagovao trener Kristi} i u vatru poslao To{i}a umesto Koromana, odnosno ispostavilo se svog xokera Trifunovi}a koji je zamenio indisponiranog Jevti}a. I u 61. minutu gosti sti`u do pobedonosnog pogotka. Bogdanovi} je izveo slobodan udarac sa oko 30 metara udaqenosti, bio je to dobar centar{ut koji je Trifunovi} ve{to prihvatio nogom, a potom uspeo da nadvisi konfuznu odbranu Rada i glavom loptu po{aqe u gol - 0:1. Do kraja Zvezda je branila minimalnu prednost, doma}in je napadao, ali nije imao dovoqno snage, pa ni sportske sre}e, za preokret. Propustili su nekoliko poluprilika gra|evinari, u dva-tri navrata istakao se i golman Stamenkovi}, a propisno se obrukao Jovan~i} u 70. minutu kad je traqavo {utirao sa samo pet metara udaqenosti od Zvezdinog gola. U fini{u ovog duela u svla~ionicu je morao i nervozni trener crveno-belih Aleksandar Kristi} zbog `estoke reakcije nakon nedosu|enog prekr{aja nad Trifunovi}em. U derbiju kola o~ekivalo se mnogo kvalitetnija predstava od ekipa iz samog vrha tabele, a ovako, vredan pomena ostaje samo trijumf crveno-belih. Z. Rangelov

PREDSEDNIK UEFA U POSETI PODGORICI

Platini nije protiv regionalne lige Predsednik Evropske fudbalske unije Mi{el Platini izjavio je u Podgorici da se ne protivi sasvim stvarawu regionalne lige. On je uz to ponovio da Kosovo ne}e postati ~lanica te kontinentalne organizacije. - Ako se dr`avne vlasti i savezi dogovore, onda mo`emo da pri~amo o regionalnoj ligi, ko-

ja je uvek aktuelna u biv{oj Jugoslaviji, zemqama Baltika i ^e{koj i Slova~koj - rekao je Platini. - Mislim da bi to bilo dobro i s finansijske strane. Nemam negativan stav po tom pitawu, ali treba da dobro razmislimo. Prvi ~ovek UEFA boravio je u Crnoj Gori u sklopu kampa-

we za novi izbor za predsednika. Novinare u Podgorici je zanimalo kakvo je wegovo mi{qewe o poku{ajima Fudbalskog saveza Kosova da postane ~lanica Svetske fudbalske federacije. - Pravila se znaju. Da bi neka dr`ava mogla da u~estvuje na evropskim i svetskim prven-

stvima, mora da bude ~lanica Ujediwenih nacija. Kosovo to nije - odgovorio je Platini. Prvi ~ovek UEFA pohvalio je i rad Fudbalskog saveza Crne Gore, a wega su u Podgorici primili predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} i gradona~elnik tog grada Miomir Mugo{a.


18

SPORT

ponedeqak15.novembar2010.

MINISTARKA OMLADINE I SPORTA SNE@ANA SAMARYI]-MARKOVI] U BE^EJU

POSLE PORAZA SPARTAKA OD VOJVODINE

Miranovi} podneo ostavku Odmah posle utakmice 12. kola Jelen superlige u kojoj su fudbaleri Spartaka Zlatibor vode na svom terenu pora`eni od Vojvodine (0:1), {ef stru~nog {taba Suboti~ana Dragan Miranovi} podneo je ostavku, prenela je ju~e u sportskom delu prvog TV Dnevnika Radio-televizija Vojvodine. - Ovo je moj li~ni moralni odgovor na rezultate Spartaka koji su morali do sada da budu mnogo boqi – obrazlo`io je ~in ostavke Dragan Miranovi}.

Mala dela mnogo zna~e

Dragan Miranovi}

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Za prvo mesto Dowi Srem – Vr{ac 3:0 (2:0) PE]INCI: Sportski centar „Suva~a“. Gledalaca 250. Sudija: Jovanovi} (Novi Sad). Strelci: To{i} u 12, Jovanovi} u 20. i Mirkovi} u 60. minutu. @uti kartoni: Galin, Mrkaji} i Bukorac (Dowi Srem), Rankov i Popov (Vr{ac). DOWI SREM: Varga 7, To{i} 8 (Markovi}), Prqevi} 7, Risti} 7, Bukorac 7, Berowa 7, Radi{i} 7, Galin 7 (Mrkaji}), Laki}-Pe{i} 7, Mirkovi} 8, Jovanovi} 7 (Antunov). VR[AC: Donovi} 7, Kowevi} 6 (Aleksi}), Beqin 6, Rajda 6, Rankov 7, Babi} 6, Kalin 6, Popov 6, Jovanovi} 7, Stija~i} 7, Ranimirov 6. Dowi Srem je do{ao do o~ekivanih bodova, koji su ga u~vrstili na liderskoj poziciji gde }e, po svemu sude}i, prezimeti. Gosti su po~eli vrlo hrabro i u prvim minutima bili ravnopravan rival. Me|utim, kasnije je sve do{lo na svoje mesto. @. Radivojevi}

Pali} - Mladost 3:0 (1:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 100, sudija Maksimovi} (In|ija), strelci: Soviq u 32. 49. i 72. minutu. @uti kartoni: Pr{i} (Pali}), Goli} (Mladost). PALI]: Stojanovi} -, Veqkovi} 7, Radovi} 7, Radulovi} 7 (Lazinica 7), Zogovi} 7, Kova~evi} 7, Kosti} 8 (Vu~kovi} 7), Pr{i} 8, Ru`i} 8, @arkovi} 8, Soviq 9, (Maslovara 7).

Pali} - Mladost Dowi Srem - Vr{ac Sloboda - Sloga (T) ^SK Pivara - Teks. Ites Radni~ki (NP) - Cement Veternik Viskol - Dolina Solunac - Senta Mladost (BJ) - Kikinda 1. D. Srem 14 2. Radn. (NP) 14 3. ^SK Pivara14 4. Dolina 14 5. Veternik 14 6. Senta 14 7. Vr{ac 14 8. Cement 14 9. Solunac 14 10. Mladost (BJ)14 11. Pali} 14 12. Tekstilac 14 13. Sloga (T) 14 14. Sloboda 14 15. Kikinda 14 16. Mladost (A)14

9 8 7 8 6 6 5 5 5 5 4 4 3 3 2 0

4 1 4 2 5 2 2 4 6 2 4 4 5 4 4 5 4 5 3 6 4 6 4 6 5 6 3 8 4 8 3 11

27:11 22:6 30:15 16:18 25:17 25:11 14:17 20:14 22:23 16:24 19:21 14:17 19:19 21:27 13:32 10:41

DNEVNIK

3:0 3:0 2:0 3:2 0:0 1:1 1:0 2:1 31 28 26 26 24 22 20 19 19 18 16 16 14 12 10 3

U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se: Kikinda Sloboda, Senta - Mladost (BJ), Dolina - Solunac, Cement - Veternik Viskol, Tekstilac Ites - Radni~ki (NP), Vr{ac - ^SK Pivara, Mladost (A) - Dowi Srem, Sloga (T) - Pali}. MLADOST: Jovi} 6, Goli} 6 (Petrovi} 6), Baqak 6, Bursa} 6, Jovanovi} 6, Dobri} 6, Major 6, Ra{i} 6, Perunovi} 6, Rakoji} 6 (Vulin -), Dobrinovi} 6 (Stevanovi} -). Fudbaleri Pali}a oprostili se pobedom od svojih navija~a u jesewem delu prvenstva. S. Stojiqkovi}

Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} u dru{tvu pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislava Stanti}a posetila je u petak po podne Be~ej. Ne prvi put, kako je naglasila, a ni posledwi. Ovoga puta je imala, ~ak, ~etiri povoda za dolazak. S jedne strane do{la je sve~ano da pusti u pogon adaptirani deo OSC Mladost, ~ime je „hram sportova“ kraj Tise prilago|en osobama s invaliditetom, zatim da vidi kako teku radovi na izgradwi prve faze {kolske fiskulturne sale u be~ejskoj O[ „Petefi [andor“, da uru~i prigodne poklone {kolama u vidu sportske opreme i rekvizita za fizi~ko vaspitawe i na kraju da poseti jednu od najaktivnijih Kancelariju za mlade u Srbiji. - U lokalnu samoupravu koja vodi brigu o mladima, sportistima i osobama s posebnim potrebama, posebno onih s invaliditetom, a takva je be~ejska, uvek rado dolazim. Jer, oni `ele sami sebi da pomognu, pa je onda posao nas sa strane znatno olak{an, naglasila je po svom dolasku ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi}. Predsednik najve}e potiske op{tine Peter Knezi istakao je u pozdravnoj besedi ne samo divan, ve} i redak povod dolaska ministarke. U pitawu je ~iwenica da je be~ejski sportski centar drugi, posle Mladenovca, objekat ovakve vrste u Srbiji koji je prilago|en osobama s invaliditetom. - U ime osoba s invalititetom, posebno sportista paraolimpijaca, zahvaqujem se Ministarstvu i lokalnoj sampupravi u Be~eju, po{to je moj rodni grad sada u{ao u red onih sredina u kojima postoje optimalni uslovi za boravak paraolimpijaca i potpuno je otvoren za osobe s invaliditetom. Jer, u ovda{wem hotelu „Bela la|a“ postoje uslovi za boravak, a u OSC Mladost za bavqewe sportom, rekla je osvaja~ srebra i bronze s tek zavr{enog Svetskog prvanstva u stonom tenisu za osobe s invaliditetom u Ju`noj Koreji i „srebrna“ paraolimpijka iz Pekinga Borislava Beba Peri}-Rankovi}. Pomo}nik predsednika be~ejske op{tine za omladinu i sport Goran Strajni} naglasio je izuzetnu saradwu s Ministarstvom omladine i sporta. Jer, ministarka je letos otvorila „mini pi~“ teren s ve{ta~kom travom u dvori{tu DTV Parti-

Ministarka donela pregr{t poklona {kolarcima

zan vredan oko 3,5 miliona dinara, Ministarstvo omladine i sporta je za adaptaciju OSC Mladost i prilago|avawe osobama s invaliditetom izdvojilo oko 5 miliona dinara, a 6,8 miliona obezbedilo je za prvu fazu izgradwe fiskulturne sale u O[ „Petefi [andor“. - Mala dela, mnogo zna~e. To je jedan od dva principa koji primewujemo u raspodeli buxetskih sredstava. Podr`avamo i realizujemo mnogo malih projekata, a ne malo velikih. Drugi princip je da popravqamo ono

bazena i jedno klizali{te. Najve}i kapitalni objekat u ~ijoj gradwi u~estvujemo je „ku}a fudbala“ u Staroj Pazovi. Ciq nam je da iza nas ne ostanu nedovr{eni projekti, pa je i to razlog {to smo se usredsredili na mawe objekte. To zna~i da }emo zapo~etu {kolsku fiskulturnu salu u Be~eju izgraditi, kako deca u O[ „Petefi [andor“ ne bi ~asove fizi~kog vaspitawa odr`avali u „nu`nom sme{taju“, ve} u optimalnim uslovima. Srbija ne mo`e biti uspe{na zemqa ako weni regioni i gra-

Mladi preduzetnici Tokom boravka u Be~eju ministarka je posetila Kancelariju za mlade, koja je po wenoj oceni vrlo aktivna u realizaciji brojnih programa. - Posebno bih apostrofirala Program omladinskog preduzetni{tva, u okviru kojeg mladi u~e ne samo da rade za drugog i primaju platu, ve} i da sami budu preduzetnici i time mewaju ekonomski profil i mentalitet ove zemqe, naglasila je ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi}. {to vaqa popraviti i zavr{avamo ono {to su na{i prethodnici zapo~eli, a gde nema nikakvih gradimo nove objekte. Za tri godine mog mandata u Ministarstvu omladine i sporta doradili smo ili nove izgradili 200 sportskih terena, 68 hala, 4

dovi i sela u wima nisu uspe{ni, ako deca ne budu imala uslove kao i ona u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u... Jer, {ampioni se ne ra|aju samo u velim gradovima, ve} u svakom kutku ove zemqe, dodala je ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi}.

S ministarkom je stigao i kontigent sportske opreme za fizi~ko vaspitawe u svih sedam osnovnih i tri sredwe {kole be~ejske op{tine, ali i po dve u kom{ijskim op{tinama, novobe~ejskoj i srbobranskoj. Ovo je tre}a godina kako pomenuto ministarstvo realizuje projekat „Sport za sveoprema za sve“ s 70 miliona dinara na godi{wem nivou u celoj Srbiji. - Nabavqamo struwa~e, i drugu gimnasti~ku opremu, zatim golove, ko{eve, stolove za stoni tenis, lopte, sportsku opremu za decu... Jer, putem istra`ivawa u 1500 {kola u Srbiji ustanovili smo da mnoge nemaju odgovaraju}e objekte, a jo{ bolnije je to {to oprema vi{e decenija nije obnavqana. Upravo iz tog razloga ne stoji kritika {to u {kolskom sportu stvari nisu boqe. Pitam ja te du{ebri`nike kako nastavnici da puste decu da na nebezbednim spravama uop{te rade fizi~ko vaspitawe. Istovremeno, znam da je to „kap u moru“ potreba {kola u Srbiji, ali ne mo`emo sada preko no}i da nadoknadimo ono o ~emu se tri decenije nije vodilo ra~una, upozorava ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi}. Vlastimir Jankov

PRVA LIGA SRBIJA

Ubedqivi Kawi`ani Potisje - Qubomir Ivanovi} Geya 6:1

Danko Lazovi}

DVA KOLA PRE KRAJA PRVENSTVA

KAWI@A: Sportska hala „Bawe Kawi`a“, gledalaca 100. Sudije: Karoq Dawi (Subotica) i laslo Bor{o{ (Senta). Delegat: Miodrag Torbica (Zrewanin). Rezultati - do 55 kg: Gazdag - Papi} 1:0 (1:0, 1:0), do 60 kg: Ki{ -

{a Fabijana, ali u pojedinim okr{ajima i Mladenov~ana. Neizvestan je bio okr{aj Norberta Ki{a i Sa{e Stapanovi}a, u kome je gostuju}i rva~ Stepanovi} dobio prvu rundu, ali je doma}i borac popravio utisak i preokrenuo rezultat u svoju korist. Borbe do 66 i 74 kilograma efektno su dobili

Zenit {ampion Rusije Fudbaleri Zenita pobedili su u Sankt Peterburgu Rostov 5:0 (1:0) i dva kola pre kraja obezbedili drugu titulu {ampiona u istoriji. Slavqe na stadionu „Petrovski“ najavio je Danko Lazovi} pogotkom iz penala koji je sam izborio u 39. minutu. Sve dileme su razre{ili Semak, Ker`akovi i Buharov (2) u posledwih 15 minuta. Novi {ampion, za kojeg pored Lazovi}a igra i Aleksandar Lukovi}, ima 66 bodova, osam vi{e od CSKA koji je u 28. kolu remizirao sa Spartakom u Naq~iku 1:1. „Armejci“ su poveli sa 1:0 u 59. minutu pogotkom Vagnera Lava iz penala, ali je Go{okov dva minuta pre kraja zakomplikovao borbu za drugo mesto koje `eli i sada ve} biv{i {ampion Rubin

iz Kazawa. Zoran To{i} igrao je samo posledwa tri minuta u Naq~iku. Rubin je tako|e remizirao u ovom kolu jer je u subotu odigrao 2:2 sa Dinamom u Moskvi, iako je doma}i tim vodio sa 2:0 posle prvog poluvremena. Noboa je sa dva pogotka ostavio tim iz Kazawa u igri. Drugoplasirani tim }e zajedno sa Zenitom obezbediti direktan plasman u Ligu {ampiona slede}e sezone, dok }e tre}i tim iz Premijer lige morati da igra kvalifikacije. Dva Spartaka, iz Moskve i Naq~ika, te ekipa Lokomotive bori}e se u posledwa dva kola za plasman u Ligu Evrope. Sibir je ostao samo na teoretskim {ansama za opstanak, a drugo mesto }e poku{ati da izbegnu Alanija, Kriqa Sovjetov i Amkar.

^aba [uqok nadvisio Milo{a Pituli}a

Stepanovi} 1:0 (0:3, 6:3, 1:0), do 66 kg: Zeldi - [tefanek 1:0 (tu{ u 2.rundi), do 74 kg: Lerinc - Milenkovi} 1:0 (tu{ u 2.rundi), do 84 kg: Molnar - Tot 1:0 (5:0, 1:0), do 96 kg: [uqok - Pituli} 1:0 (9:2, 3:0), do 120 kg: Farago - Bin 0:1 (0:1, 5:6). Kawi`ani su ostvarili ubedqivu pobedu protiv gostiju u me~u koji je obilovao efektnim zahvatima izabranika trenera Ako-

Foto: M. Mitrovi}

Norbert Zeldi i Rudolf Lerinc koji su na ple}a polo`ili svoje rivale Daniela [tefaneka i Miliju Milenkovi}a. Do 96 kg veteran ^aba [uqok bio je ubedqiv protiv Milo{a Pituli}a. Jedinu pobedu za goste izborio je superte{ka{ Roland Bin u prili~no ujedna~enom odmeravawu snaga protiv Kristijana Faragoa. M. Mitrovi}

^ABA I SILVANA NAJVI[E DIGLI: Tradicionalni, tre}i me|unarodni memorijalni turnir u dizawu tegova „Vladan Mihajlovi}“, odr`an u in|ijskoj sportskoj hali, protekao je u znaku ^abe Na|a sa podignutih 352 kilograma (160 u trzaju i 192 u izba~aju) i Silvane Vukas sa podignutih 173 kilograma (73+100). Bodovawem po sinkleru, osvojili su titulu prvaka, drugo mesto na pobedni~kom postoqu zauzeli su Izraelski predstavnici, Musnik Anatolij sa podignutih 185 kilograma (0+185) i Renata Natan sa podignutih 128 kilograma (58+70), a tre}e mesto izborili su Slovenci. Stefan Dom~nik je podigao 218 kilograma (101-117), a Petra Pavli~ je podigla 111 kilograma (47+64). ^etvrto mesto pripalo je selekciji BiH a drugi sastav Srbije je u~estvovao van konkurencije. Drugi Kup In|ije za juniore, odr`an je zajedno sa Tre}im me|unarodnim memorijalom „Vladan Mihajlovi}“, a zavr{en je pobedom diza~a tegova Spartaka iz Subotice. Da. Vi}enti}


SPORT

c m y

DNEVNIK

EVROLIGA

ponedeqak15.novembar2010.

19

VELIKA NAGRADA ABU DABIJA

Crno-beli izbegli debakl

Fetel pobedom do titule

Mladost - Partizan 10:8 (5:1, 2:1, 3:4, 0:2)

Voza~ Red Bula Nemac Sebastijan Fetel pobedom na Velikoj nagradi Abu Dabija postao je najmla|i {ampion u istoriji Formule jedan. On je pred posledwu trku u {ampionatu vo`enoj na stazi „Jas Marina“ imao 15 bodova zaostatka za liderom Fernandom Alonsom i sedam mawe od klupskog kolege Marka Vebera, ali je perfektnom vo`wom do{ao do najve}eg uspeha u karijeri sa samo 23 godine. Mladi} iz Hepenhajma u Abu Dabiju je zabele`io petu pobedu u sezoni, ali i najva`niju u karijeri i postao je 32. {ampion Formul jedan, a tek drugi voza~ iz Nema~ke kojem je to po{lo za rukom, posle Mihaela [umahera, koji je to u~inio ~ak sedam puta. Fetel je na posledwoj trci sezone pobedio ispred Meklarenovog dvojca, a ujedno i dvojice prethodnih {ampiona Britanaca Luisa Hamiltona i Xensona Batona. Alonso je na ciq stigao tek sedmi, a Veber osmi. [to im je do kraja bilo dovoqno samo da budu

ZAGREB: Plivali{te na Savi, gledalaca: 800, sudije: Kiseq (Ma|arska) i Naumov (Rusija). Igra~ vi{e: Mladost 14 (6), Partizan 16 (6). MLADOST: Pavi}, Vuki}evi}, Pavi~i}, Letica 1, Petkovi} 2, @ivkovi} 1, Udovi~i} 1, Brle~i}, Kara~, Muslim 2, Hini}, Buquba{i} 2, Lon~ar 1. PARTIZAN: Soro, Haxiteodoru, Ra|en 2, Korolija, Pijetlovi}, Aleksi}, Prlainovi} 1, Radovi} 1, Avramovi}, Mitrovi} 1, Vujasinovi} 2, ]uk 1, @ivojinovi}. Vaterpolisti Partizana izbegli su debakl u Zagrebu u prvom kolu Evrolige u C grupi. Izabranici Igora Milanovi}a pora`eni su sa podno{qivih 10:8 posle vi{e nego o~ajne igre u ve}em del~u utakmice. Za razliku od crno-belih ekipa Mladosti je prikazala sjajnu igru, naro~ito u prve dve ~etvrtine. Posle prve Zagrep~ani su vodili 5:1, a posle druge 7:2. Poveli su `apci 2:0, a Vujasinovi} je smawio na 2:1. Od tada, su izabranici Emila Niko-

li}a potopili Partizan. Tek u tre}oj deonici kao da su se probudili crno-beli. No, uspevali su i u ovom periodu igre doma}i da odr`avaju prednost od ~etiri, pet golova, ali su onda iz potpuno izgubqene situacije (10:6) igra~i Partizana uspeli da se povrate u posledwoj deonici. Uspeli su Beogra|ani da od visokog minusa stignu do samo dva gola zaostatka (10:8). Imali su priliku i da smawe na 10:9, ali sse Mladost odbranila da bi uz zvuk sirene Du{ko Pijetlovi} postigao gol, koji sudije na kraju nisu priznale. I pored drame u fini{u Mladost je, ipak, zaslu`eno dos{la do prva dva boda i najavila visoke domete ove sezone. Odli~an na golu Mladosti bio je reprezentativni golman Josip Pavi}, a prvi gol za Mladost dao je i na{ reprezentativac Vawa Udovi~i}. Igra~i Partizana zakazali su u svakom elementu igre, lo{a odbrana i jo{ lo{iji napad, a ni golman Slobodan Soro nije imao svoj dan. Uz to i realizacija igra~a vi{e bila je o~ajna. G. M.

NOVOSA\ANI PRU@ILI DOBAR OTPOR FAVORIZOVANIM BUDVANIMA

Olako primali golove Vaterpolisti Vojvodine drugu godinu za redom uspeli su da se plasiraju u Evroligu. Ove godine u podmla|enom sastavu Novosa|ani }e imati priliku da u~e i sti~u iskustvo, ali su ve} u prvom kolu elitnog takmi~ewa na gostovawu u Budvi pokazali da nisu slu~ajno u Evroligi. O~ekivano su izabranici Deja-

zultatski odlepili. Mi smo tada dobili na agresivnosti i sa dve, tri kontre smo uspeli da brzim spu{tawem lopte na dva metra zaradimo iskqu~ewa. I onda smo uspevali da u nekim elementima igre pariramo rivalu - kriti~ki se osvrnuo na susret {ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Stanojevi}.

Sebastijan Fetel

drugi i tre}i u generalnom plasmanu. Fetel je ovim trijumfom

Rezultati

Voza~i

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:39:36.837, 2. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +10,1, 3. Baton (V. Britanija, Meklaren) +11, 00, 4. Rosberg (Nema~ka, Mercedes GP) +30,7, 5. Kubica (Poqska, Reno) +39,00, 6. Petrov (Rusija, Reno) +43,5, 7. Alonso ([panija, Ferari) + 43,7, 8. Veber (Australija, Red Bul) +44,2, 9. Alguersuari ([panija, Toro Roso) +50,2, 10. Masa (Brazil, Ferari) + 50,8, 11. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) +51,5, 12. Barikelo (Brazil, Vilijams) +57,6, 13. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +58,3, 14. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) +59,5, 15. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +63,1, 16. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) +64,7, 17. Kovalainen (Finska, Lotus) +1 krug, 18. Di Grasi (Brazil, Virxin) +2, 19. Sena (Brazil, Hispanija) +2, 20. Klin (Austrija, Hispanija) +2, 21. Truli (Italija, Lotus) +4.

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 256, 2. Alonso ([panija, Ferari) 252, 3. Veber (Australija, Red Bul) 242, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 240, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) 214, 6. Masa (Brazil, Ferari) 144, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 142, 8. Kubica (Poqska, Reno) 136, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 72, 10. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 47, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 47, 12. Kobaja{i (Japan, Zauber) 32, 13. Petrov (Rusija, Reno) 27, 14. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) 22, 15. Liuci (Italija, Fors Indija) 21, 16. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 8, 17. De la Rosa ([panija, Zauber) 6, 18. Hajdfeld (Nema~ka, Zauber) 6, 19. Algersuari ([panija, Toro Roso) 5.

Konstruktori 1. Red Bul 498, 2. Meklaren 454, 3. Ferari 396, 4. Mercedes GP 214, 5. Reno 163, 6. Vilijams 69, 7. Fors Indija 68, 8. Zauber 44, 9. Toro Roso 13.

TURNIR „SVETI MARTIN” U BELOM MANASTIRU

Prvo mesto Mariji Mamli}

Centar Vojvodine: Nemawa Ubovi}

na Stanojevi}a pora`eni od daleko iskusnijeg sastava Budve u prvom kolu B grupe, ali nisu razo~arali. Pru`ili su igra~i Vojvodine sna`an otpor ekipi u kojoj nastupa {est reprezentativaca Crne Gore (me|u wima je i Denis [efik) i ~ije boje brani na{ nekada{wi reprezentativac Petar Trbojevi}. - Te{ko je komentarisati utakmicu kada zna{ protiv kakve ekipe si igrao i kada ne bi trebalo da bude{ nezadovoqan. Ali, moram da ka`em da je bilo i dobrih i lo{ih elemenata u na{oj igri. Budvani su na iskustvo i na individualne akcije dr`ali ritam i kontrolisali ~itav tok me~a. Mi smo dosta olako primili neke golove. Mislim da smo mnogo boqe odigrali drugu polovinu me~a, bez obzira {to su se tada Budvani re-

Foto: F. Baki}

Budvani su utakmicu prelomili jo{ u drugoj ~etvrtini kada su sa brza tri gola poveli sa 5:1, ali su uspeli Novosa|ani da smawe visoko vo|stvo golovima Ovuke i Vapenskog (3:6). Dilemu oko pobednika re{io je po~etkom posledwe deonice Joki} (9:5), ali su do kraja uporni Novosa|ani borbenom i anga`ovanom igrom izborili ~astan poraz. - Ostaje nam da u nardenom periodu ispravimo ono ~ime nisam bio zadovoqan u ovoj utakmici. ^estitam mojim momcima na borbenosti. Za ovu ekipu je svaka utakmica prilika za dokazivawe i tako moramo u}i u svaki duel. Ovaj tim ima prostora za napredovawe i ovo nije wen limit - rekao je Stanojevi}. G. Malenovi}

MU[KA SUPERLIGA

Remi Cementa i Slavije Xudo klub Partizan iz Kikinde bio je doma}in tre}eg kola trome~a mu{ke Superlige na kojem su jo{ u~estvovali Cement iz Beo~ina i Slavija iz Novog Sada. Rezultati: Partizan (Kikinda) - Cement 1:9 (0:35), do 66 kg: Detari - Vukovi} 1:1 (0:0), do 73 kg: Zari} - Gruji} 0:2 (0:5), do 81 kg: Mari~i} - Ostoji} 0:3 (0:10), do 90 kg: Biro - Markovi} 0:2 (0:10), +90 kg: Nikoli} - Prko-

wi} 0:2 (0:10). Cement - Slavija 5:5 (20:14) do 66 kg: Vukovi} - Le|anac 2:0 (10:2), Gruji} - Jovi~i} 0:2 (0:7), do 80 kg: Ostoji} - Kova~evi} 2:0 (10:0), do 90 kg: Markovi} - Gartner 0:2 (0:7), +90 kg: Trkuni} - Gaji} 1:1 (0:0). Partizan - Slavija 2:8 (10:40) - do 66 kg: Detari - Le|anac 0:2 (10:0), do 73 kg: Zari} - Jovi~i} 0:2 (0:10), 81 kg: Biro - Kova~evi} 0:2 (0:10), do 90 kg: Mari~i} Gartner 0:2 (0:10), +90 kg: Santovac - Gaji} 0:2 (0:10). M. S.

Strelac Novog Sada Marija Mamli} osvojila je prvo mesto u konkurenciji seniorki i drugo u konkurenciji juniorki u ga|awu vazdu{nom pu{kom na turniru „Sveti Martin“ u Belom Manastiru u Hrvatskoj. Druga mesta zauzeli su i Dragan Markovi}, strelac i trener Novog Sada vazdu{nom pu{kom i tako|e takmi~ar ove dru`ine Uro{ Ka~avenda, vazdu{nim pi{toqem. Seniorke i juniorke Novog Sada osvojile su prvo mesto u ekipnoj konkurenciji vazdu{nom pu{kom. Vazdu{na pu{ka, seniori: 1. Gor{a (Hrvatska) 694,4 (592), 2. Dragan Markovi} (Novi Sad) 693,8 (589), 3. N.

Fazlija (BiH) 692,7 (590), 4. Mirosavqev (Novi Sad) 685,4 (585) itd. Seniorke: 1. Marija Mamli} (Novi Sad) 495 (393), 2. Marekovi} (Hrvatska) 493,4 (392), 3. Babi} (Hravatska) 492,6 (395), 4. Ivo{ev (Novi Sad) 491,2 (391), ...10. Jovan~evi} 384, 12. Trifunov 383, 23. Ivezi} 374 itd. Ekipno: Novi Sad 1.168, Geofon Tesli} (BiH) 1.154, 3. Kusto{ija (Hrvatska) 1.147 itd. Juniorke: 1. Babi} (Hrvatska) 395, 2. Mamli} (Novi Sad) 393, 3. Marekovi} (Hrvatska) 392.... Ekipno: Novi Sad 1.1160, Kusto{ija 1.147, Vidra (Hrvatska) 1.103 itd. Vazdu{ni pi{toq, seniori: 1. Lazi} (Hravatska) 662,8 (564), 2. Ka~avenda (Novi Sad) 660,3 (567), 3. Rup~i} (Hrvatska) 654,3 (558) itd.

Arunovi} najpreciznija Svetska {ampionka i vice{ampionka, reprezentivka Crvene zvezde Zorana Arunovi} pobedila je na turniru u Belom Manastiru u Hrvatskoj u ga|awu vazdu{nim pi{toqem sa 488 (387) krugova. Imala je ubedqivo najboqi osnovni deo, ~ak sedam krugova vi{e od drugoplasirane Ma|arice Sofije ^onke koja je zavr{ila sa 479,2 (380) krugova. Tre}e mesto pripalo je starijoj sestri Arunovi}, Jeleni sa 477,76 (377) krugova, koja je imala tako|e odli~nu finalnu seriju (100,7).

Zorana Arunovi}

samo kompletirao odli~an nastup Red Bula, koji je jo{ u Brazilu obezbedio konstruktorsku titulu. Najve}i gubitnik trke u Abu Dabiju je dvostruki svetski prvak Fernando Alonso, koji je imao najve}u {ansu da osvoji i tre}i naslov. Me|utim, posle lo{eg starta kada ga je na tre}em mestu pretekao Baton, [panac je ve} u 16. krugu oti{ao u boks na zamenu pneumatika, pao na 11. mesto i posle toga „upao u gu`vu“ na stazi. Pre Alonsa je jo{ u 12. krugu Veber oti{ao u boks, vratio se na pistu i po~eo da bele`i najbr`e krugove. Onda je Ferari napravio takti~ku gre{ku pozvav{i Alonsa u boks, jer su procenili da je Veber opasan, a ne Fetel. Na{ao [panac po povratku iza Kubice, Rozberga i Petrova, koje nikako nije uspevao da pretekne i domogne se ~etvrte pozicije koja mu je donosila titulu. Alonso je imao titulu u rukama na po~etku trke, ali ju je izgubio zbog {to zbog lo{e taktike tima, {to zbog ~iwenice da ~ak 35 krugova nije uspeo da pretekne Petrova. Ve} na startu dogodio se i jedini incident. Posle te{kog

sudara Mihaela [umaher i Vitantonija Liucija trka je bila zavr{ena za obojicu, sre}om bez posledica. [umi se okrenuo na stazi, a na wega je naleteo Liuci. Zbog tog udesa na stazu je iza{ao sejfti kar, koji je na pisti osato do {estog kruga. Fetel je nakon odlaska bezbedonosnog vozila sa staze poja~ao ritam i iz kruga u krug je pravio sve ve}u razliku u odnosu na pratioce. na kraju je zaslu`eno stigao do prve titule u ~etvrtoj sezoni u Formuli jedan. Mo`da je ovim raspletom doga|aja pobedila sportska pravda, jer je Red Bul odbio da favorizuje jednog od voza~a, a i da nije imao nekoliko odustajawa zbog kvara i da Ferari nije naredio Felipeu Masi da propusti Alonsa na Velikoj nagradi Nema~ke, Fetel bi postao prvak jo{ i ranije. Ali, ovako smo imali najuzbudqiviju zavr{nicu u najbr`em cirkusu do sada. Sezona, 62. po redu bi}e nova najdu`a u istoriji. Posle ovogodi{we koja je imala 19, naredna 2011. ima}e 20 trka. Po~e}e 13. marta u Bahreinu, a zavr{i}e se 20. novembra u Brazilu. G. M.

KUP POHORJA U MARIBORU

Drugo mesto Ivani Maksimovi} Srpska reprezentativka Ivana Maksimovi}, ~lanica dru`ine Novi Beograd U{}e, osvojila je drugo mesto na „Kupu Pohorja“ u Mariboru u ga|awu vazdu{nom pu{kom sa 500,2 (398) krugova. Pobedila je hrvatska reprezentativka, bronzana sa OI u Pekingu 2008. Swe`ana Pej~i} sa 501,7 (398) krugova, jer je imala najboqu finalnu seriju od 103,7 krugova. Maksimovi}eva je zabele`ila 102,2 kruga u dodatnih deset dijabola. Tre}e mesto zauzela je Kaja Repi~ (Slovenija) sa 497,5 (396) krugova.

U mu{koj konkurenciji, reprezentativac Policajca Milenko Sebi} u ga|awu vaz d u { n o m Ivana Maksimovi} pu{kom osvojio je 15. mesto sa 585 krugova. Pobedio je svetski {ampion Ma|ar [idi sa 702 (597) krugova ispred Slovenca Markoje sa 696,7 (594) kruga i Austrijanca [trencla sa 696,5 (594) kruga.

TURNIR OLIMPIJSKIH NADA U WITRI

Todorovi}u i @ivi}u srebrne medaqe Tiha Todorovi} juniorka pirotske dru`ine „Milorad Man~i} Lukawac“ i Marko @ivi} junior kluba Ni{, osvojili su druga mesta u ga|awu vazdu{nom pu{kom na turniru „Olimpijske nade“ u Witri u Slova~koj. Todorovi}eva je u finale u{la kao druga sa dva kruga zaostatka u odnosu na vode}u Mazurovu iz ^e~{ke, pogodila je 102 kruga u finalu i nije uspela da ugrozi prvo mesto. @ivi} je imao jednak broj krugova posle osnovnog dela (594) kao i vode}i Ma|ar Biatovski, ali je mladi ma|arski strelac ga|ao fantasti~no finale 105, 1 (@ivi} 101,8) i ubedqivo osvojio prvo mesto. Peto

mesto u finalu juniora zauzeo je Borislav Maziqanin strelac Policajca, dok je {esti bio Igor ^otra junior Zvezdare. U `enskom juniorskom finalu osma je bila Andrea Spasojevi} iz kragujeva~ke dru`ine „^ika Mata“. - Mo`emo da budemo zadovoqni, prvog dana smo osvojili ukupno osam ekipnih i pojedina~nih medaqa na veoma jakom takmi~ewu koje u`iva ogroman ugled u svetu – rekao je jedn od trenara u stru~nom {tabu Dragan Donevi}, {ef struke u Partizanu. – I drugog dana imali smo petoro finalista i osvojili dva srebra {to ~ini na{e u~e{}e veoma uspe{nim.


20

ponedeqak15.novembar2010.

SPORT

SUPERLIGA ZA @ENE

Mnogo truda za bodove Ba~ka Palanka Nopal - Medicinar 36:31 (19:17) BA^KA PALANKA: Sportska hala „Tikvara“, gledalaca oko 200, sudije: Miskin (Sombor), Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Ba~ka Palanka Nopal 3 (3), Medicinar 2 (2), iskqu~ewa: Ba~ka Palanka Nopal 8, Medicinar 12 minuta. BA^KA PALANKA NOPAL: Paplacko (11 odbrana), Kova~evi}, Atanaskovi}, Pavlov 11, Mirkovi}, \okovi} 2, Krivdi} 1, Tiosavqevi} 6, Tomi} 3, ^ubrilo, Stojkovi} 13 (3), M. Kolar, J. Kolar, S. Ili}.

MEDICINAR: Peri}, Gaji} 5, Prijovi} 5, Petrovi}, Simi} 1, Tomani} 4, Guxabi 2, Vragoli}, Jezdimirovi} 5, Seleni}, Milo{evi}, ]ur~i} 5, Pavlov 4 (2), Milovanovi} (19 odbrana). Ba~kopalan~anke su uz dosta napora, iako se na osnovu rezultata to ne bi moglo zakqu~iti, stigle do pobede protiv vrlo dobre ekipe iz [apca. Prvih dvadesetak minuta utakmice proteklo je u ranvopravnoj borbi, uz osam izjedna~ewa, da bi kasnije doma}e stekle prednost za pobedu. M. \. Kremenovi}

PRVA LIGA

Lekcija iz borbenosti Proleter Naftagas – Vrbas Karneks 29:30 (16:17) ZREWANIN: Hala sportova Medison. Gledalaca: 200. Sudije: Ban~ov (Pan~evo) i Ivankov (Star~evo). Sedmerci: Proleter Naftagas 4(4), Vrbas Carnex 1(1). Iskqu~ewa: Proleter Naftagas 4, Vrbas Carnex 10 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Jezdimirovi}, Sl.Dimitri} 5, B.Nikoli} 1, V.Kne`evi} 2(1), Bjelica 1, Kova~evi} 14(3), \uri{i}, A.Nikoli} 5, Koqevi} (12 odbrana), Gruji}, M.Kne`evi} 2, Ili}, St.Dimitri} 1.

VRBAS KARNEKS: Vlaisavqevi} (12 odbrana), Karanovi} 5(1), Komnenai} 3, Orbovi}, Krivokapi}, J.Vojvodi} 2, Deliba{i} 5, Perovi} 4, \.Vrane{, Govedarica, V.Vojvodi} 7(2), [ajin, \uki}, M.Vrane{ 4. Vrba{ani su odr`ali lekciju iz borbenosti doma}im igra~ima koji bi, da u svojim redovima nisu imali Vawu Kova~evi}a i golmana Dejana Koqevi}a, pretreli bi brodolom, ovako ih je „samo sna{ao“ minimalan poraz rezultatom -29:30. N. Jowev

@OLT DER O ISKQU^EWU U PETOJ ETAPI „VUELTE BOLIVIJE”

Sudija mi nije progledao kroz prste Srpski reprezentativac @olt Der, profesionalac u ekipi Partizan Srbija, koji je kao gost u ma|arskom timu Star sajkling vozio na trci „Vuelta Bolivija“, iskqu~en je sa trke u petoj etapi zbog ka~ewa za autombil ekipe. Ka`wen je sa 100 {vajcarskih franaka, kao i trener wegove ekipe. [ampion Srbije u drumskoj trci ove godine @olt Der je ovako opisao doga|aj: - Startovali smo na 3.800 metara i peli smo se preko tri brda na 4.500 metara. No} pre etape sam se

- Imao sam utisak da je, na neki na~in, svima hteo da poka`e da oni koji pobe|uju sebi ne smeju da dozvole ovakav trenutak slabosti. Da sam, mo`da, u pravu svedo~i i podatak da moje sapatnike, koji su se tako|e dr`ali za na{ automobil, nije iskqu~io! Ipak, veoma sam zadovoqan, mislim da se dosta lepog ~ulo o Srbiji i srpskom biciklizmu na ovoj trci. Organizatori su mi rekli da dogodine ima mesta za reprezentaciju Srbije, da }e poslati poziv i obezbediti najboqe uslove za dolazak.

DNEVNIK NLB LIGA

Prva pobeda Zvezde Crvena zvezda - Cibona 83:72 (20:11, 21:22, 23:23, 19:16) BEOGRAD: Hala Pionir, gledalaca: 2.000, sudije: Boltauzer (Slovenija), Milojevi} (Makedonija) i Majki} (Slovenija). CRVENA ZVEZDA: Mar{ 23, Suboti} 6, Milo{evi} 10, Balaban 2, Katni} 5, Radosavqevi}, Nikoli} 7, Nedovi} 7, Cvetkovi}, Marinkovi}, Majls, Jang 23. CIBONA: Bogdanovi} 16, Vragovi} 2 Stip~evi} 17, Zub~i} 12, Pa{ali} 13, Rado{evi} 8, Brans, Filipovi}, Vrbanc, Vragovi}, Smajlagi}, Xonson 4, Dela{.

U sedmom kolu regionalne NLB lige ko{arka{i Crvene zvezde zabele`ili su prvu pobedu u sezoni, savladav{i u Beogradu zagreba~ku Cibonu rezultatom 83:72 (20:11, 21:22, 23:23, 19:16). Posle poraza u prvih {est kola, crveno-beli su kona~no stigli do prve pobede, koju je vi{e od 2.000 navija~a na kraju susreta pozdravilo pesmom koja se dugo we ~ula na Zvezdinim utakmicama. Za uspeh Crvene zvezde najve}e zasluge su imala dvojica Amerikanaca Rikardo Mar{ i Xamar Jang, koji su postigli po 23 poena, a {to je bilo posebno

PRVA @ENSKA LIGA

Sigurne Suboti~anke Spartak – Student 74:56 (21:12, 17:23, 22:11, 14:10) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 250, sudije: Jevtovi} (Beograd), Arsi} (Novi Sad). SPARTAK: Kova~i} 23, Orozovi} 20, Veselinovi} 5, Vran~i} 18, Kne`evi} 3, Suturovi}, Vida 4, Celi}, Kekezovi} 1, Grahovac, [krbi}, Kova~evi}. STUDENT: Ili} 23, Stankovi} 6, Stoiqkovi}, Marjanovi} 11, E. Stojanovi} 4, A. Radovi}, \oki}, J. Radovi} 3, Vasi} 7, Popovi}, Rov~anin 2, I. Stojanovi}. Ko{arka{icama Spartaka o~igledno prija igrawe na doma}em terenu. Da je tako golubice su potvrdile pobedom protiv Studenta, u me~u u kome je uglavnom doma}i tim bio taj koji je diktirao tempo igre.

Nakon {to su dobro otvorile utakmicu u prvoj ~etvrtini i zakqu~ile je sa predno{}u od devet poena, sopstvenim gre{kama doma}i tim vratio protivnika u `ivot. Lo{ period igre Spartaka iskoristio je Student koji je poenima Emilije Vasi} stigao do prve prednosti - od 29:28. Sre}om, fini{ ~etvrtine ponovo je pripao Spartaku koji je potom mogao malo mirnije u nastavak. Krajem tre}e ~etvrtine Spartak je napravio seriju od 9:0 i poveo sa 60:46, ~ime je utakmica prakti~no bila re{ena. U zavr{noj ~etvrtini je preostalo samo da doma}i tim rutinski zavr{i me~, jer go{}e vi{e nisu imale kako da do|u do preokreta. N. S.

Vasi}eva iz svog reketa ^elarevo - Crvena zvezda 95:82 (23:13, 26:36, 23:16, 23:17) ^ELAREVO: Sala Osnovne {kole ‚”Zdravko ^elar” Gledalaca 220, Sudije: Novakovi} (Zrewanin), Borovina i Isakov (Novi Sad). ^ELAREVO: Vasi} 14 (6-6), Mil.Rado{evi} 7 (2_1), Zoloti}, Stankovi}, Mar.Rado{evi}, Ciganovi}, Domazet 21(53), Mora~a 4 (2-2), Du{ani} 11 (2-2), Ostoji} 12 (6-4), Mari} 26 (9-9), CRVENA ZVEZDA: Popovi} 29 (6-6), Pesovi} 18 (6-4), \or|evi}, Kancevi}, Radopvi} 2, Toma{evi} 12 (6-6), Markovi}, Grubor 15 (4_1), Pavlovi}, Ivani{evi}, Karaxi}, Nik{i} 6, Odavno nije vi|ena takva ko{arka utakmica u ^elarevu: brza, dinami~na, kvalitetna i efikasna. Tome su doprinele akterke oba tima koje se nisu {tedele svih ~etrdeset minuta igre, na kojoj bi im pozavidele i mnogo kvalitetnije ekipe. Doma}e devojke su se potajno nadale da mogu sti}i do pobede i nisu se upla{ile imena protiv-

nika. Iskustvom su uspele da ve} prvi deo re{e sa deset poena razlike, a jedno vreme u samom fini{u bilo je i {esnaest (23:7). Me|utim, Zvezda nebi bila to {to jeste, da se nije prenula u drugoj deonici koju je re{ila u svoju korist, pa se na odmor oti{lo nere{enim rezultatom 49:49. Sve je odu{evio izjedna~uju}i ko{ doma}e ko{arka{ice, iskusne Swe`ane Vasi}, koja je u posledwoj sekudni pogodila protivni~ki ko{ ~ak iz svog reketa. Spremnije doma}e ko{arka{ice, posle petominutne igre pen za poen, uspele su u fini{u tre}e ~etvrtine da ponovo steknu solidnu prednost i u posledwu deonicu u|u sa plus sedam poena razlike. Posledwi nastavak odradile su kao prave majstorice‚ iskusno stigle ~ak ponovo do plus {esnaest poena dozvoliv{i u samom fini{u da Beogra|anke smawe na kona~nih 95:82. V. Vujanovi}

PRVA B LIGA – MU[KARCI

@olt Der na brdima iznad La Paza

nekoliko puta budio, ~inilo mi se da se gu{im. Znao sam da obi~no na velikoj nadmorskoj visini kriza hvata samo jedan dan, mene je stigla u najte`oj etapi! Imao sam jaku glavoboqu i mu~nine, skoro sam povra}ao u toku etape i zaka~io sam se za vozilo ekipe, ali sam predhodno dobio odobrewe i od sudije, koji je bio odmah iza nas, kao i od organizatora trke. Sa mnom je bilo jo{ nekoliko biciklista koji su se, tako|e, {lepovali. Bili smo na za~equ, nismo ugro`avali ni~iji plasman. Meni je bilo samo stalo da pre`ivim i do|em do ciqa... Na ciqu, komesar UCI je bio neumoqiv, iz trke je iskqu~io Dera, koji je u prve ~etiri etape bio dva puta na postoqu – bio je tre}i u prvoj, pobedio je u tre}oj!

@olt Der }e ostati u Boliviji do 17. novembra, potom leti za Budimpe{tu ali ne}e u Srbiju, ve} je sa devojkom planirao i kra}e turisti~ko putovawe: - Koristim svaki dan za treninge u okolini La Paza, koji je na 3.800 metara nadmorske visine. Vozio sam posledwih dana po pet ~asova, ali slabijim intenzitetom, pa sam, ipak, isce|en kao limun. Vra}am se za Beograd 24. novembra i vizu za Meksiko }u, po{to ne ostajem u Boliviji, izvaditi u Ambasadi Meksika u Beogradu sa ostalim reprezentativcima. Na trku „Oko Meksika“ po planu kre}emo 27. novembra, a trka je u kategoriji 2.2 od 30. novembra do 5. decembra.

Radni~ki - Krka 86:82 Igokea - Zadar 78:75 Nimburk - Partizan 73:69 Zagreb - Hemofarm 76:73 Olimpija - [iroki 107:70 Cedevita - Budu}nost 70:59 Crvena zvezda - Cibona 83:72

Golubovi pre{li stotku Spartak – Radni~ki KG 06 103:67 (31:9, 32:21, 18:18, 22:19) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 350, sudije: Golu{in (Zrewanin), Rodi} (Novi Sad), Kne`evi} (Ba~ka Palanka). SPARTAK: Dini} 15, Stojanovi} 9, Kunti} 2, Vukoli} 14, Karahod`i} 12, Milisavqevi} 6, Pribi} 8, Prqa 2, Becin 2, [turanovi} 11, Stefanovi}, Radi} 20. RADNI^KI KG 06: Mirkovi} 7, Jovanovi} 20, Blagojevi} 15, Nedeqkovi} 11, Despotovi} 6, Kijanovi} 2, Mijovi} 2, Vu~kovi}, Gaji}, Stoja~i}, Mareqa, Mi{kovi} 4. Kako se i o~ekivalo, ko{arka{i Spartaka su u nastavku

Prve B lige savladali ekipu Radni~kog iz Kragujevca. Gosti su vodili samo jednom, sa 3:2 na otvarawu utakmice, a sve ostalo je proteklo u apsolutnoj dominaciji doma}ih igra~a. Spartak je bio izuzetno razigran, trener Blagoja Ivi} je dao {asnu svim igra~ima, a malo je falilo da se svi upi{u u listu srelaca. Me~ je bio bogat atraktivnim potezima a tako je i zavr{en - atraktivnim rezultatom koji je nadma{io magi~nu cifru od 100 postignutih poena. N. S.

va`no, poga|ali su kada je bilo najpotrebnije. Doma}ini su sredinom druge ~etvrtine poveli 15 razlike (30:15) i ispostavilo se da veoma lo{a Cibona to nije mogla da nadoknadi. Zagrep~ani su, dodu{e, u tre}oj ~etvrtini uspeli da smawe prednost Zvezde na samo jedan ko{, al je tada usledila nova serija crveno-belih, koja im je omogu}ila da u|u u mirnu zavr{nicu. Pobeda Crvene zvezde najboqa je uvertira za predstoje}i „ve~iti derbi“ protiv Partizana, koji je na programu narednog vikenda.

1. Olimpija 7 2. Hemofarm7 5 3. Nimburk 7 4. Krka 7 5. Budu}nost 7 6. Cedevita 7 7. Zagreb 7 8. Partizan 7 9. Igokea 7 10. Radni~ki 7 11. [iroki 7 12. Cibona 7 13. Zadar 7 14. C. zvezda 7

5 2 530:490 2586:55412 5 2 527:524 4 3 521:485 4 3 543:508 4 3 525:524 4 3 506:518 3 4 540:515 3 4 489:499 3 4 557:593 3 4 518:567 3 4 559:555 2 5 518:517 1 6 525:595

12 12 11 11 11 10 10 10 10 10 10 9 8

U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se: Partizan - Crvena zvezda, Hemofarm [TADA - Nimburk, Cibona - Radni~ki, Krka Igokea, [iroki - Zagreb, Cedevita - Olimpija.

NBA

Stojakovi} opet poga|a Ko{arka{i Wu Orleansa ni posle osam odigranih utakmica u NBA ligi ne znaju za poraz, a najnoviji trijumf ostvaren je protiv Portlanda (107:87). Italijan Marko Belineli i Dejvid Vest ubacili su po 18 poena, dok se posle kra}e pauze u tim Hornetsa uspe{no vratio Predrag Stojakovi}, koji je postigao 11 poena, uz tri pogo|ene trojke iz sedam poku{aja. Kris Pol je pored 11 poena imao i 13 asistencija. Posle dva vezana poraza, Majami je dobio Toronto (109:100). Posle lo{e partije u prethodnom kolu, „proPredrag Stojakovi} budio“ se Dvejn Vejd, koji je ubacio 31 poen, a imao je odtom 79:72. Bakse je predvodio li~nu saradwu sa Lebronom XejXon Salmons sa 26 poena, dok je msom, koji je duel zavr{io sa 23 na drugoj strani Monta Elis zapoena i 11 asistencija. Na drubele`io 24 poena, a Vladimir goj strani Barwani je ubacio 22 Radmanovi} osam poena (dve poena. trojke), 3 skoka i dve asistenciJuta i daqe nema milosti preje za 25 minuta u igri. ma ekipama sa Istoka, a sada je Rezultati: [arlot - Juta pobe|en i [arlot (96:95). Junak 95:96, Wu Xersi - Orlando 90:91 pobede bio je Deron Vilijams Klivlend - Indijana 95:99, Ma(17p), koji je postigao ko{ u pojami - Toronto 109:100, ^ikago sledwim sekundama me~a. Bobi Va{ington 103:96, Memfis - BoXekson dao je 24 poena za Bobston 110:116, Wu Orleans - Porketse, a Nazr Muhamed 22 ko{a tland 107:87, Milvoki - Golden uz ~ak 20 skokova. Milvoki je Stejt 79:72, San Antonio - Fipobedio Golden Stejt rezultaladelfija 116:93.

TURNIR U PARIZU

Soderling osvojio titulu Najboqi {vedski teniser Robin Soderling osvojio je ATP Masters u Parizu, po{to je u finalu pobedio francuskog tenisera Gaela Monfisa rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 7:6. Ovo je bio tre}i me|usobni duel francuskog i {vedskog tenisera i tre}i trijumf Soderlinga. [ve|anin je na petom mestu ATP liste, a trijumfom u Pa-

rizu stigao je do {estog trofeja u karijeri. Monfis je 14. teniser sveta, a u karijeri je osvojio tri trofeja. Pobednik turnira u glavnom gradu Francuske dobio je nov~anu nagradu od 450.000 evra i 1.000 poena za ATP listu, dok je pora`enom pripalo 212.250 evra i 600 bodova za svetsku rang listu. ATP turnir u Parizu igrao se za nagradni fond od 2,75 miliona evra.

RELI U BRITANIJI

Sebastijan Leb najbr`i Voza~ Sitroena Sebastijan Leb pobednik je posledweg relija sezone u Velikoj Britaniji, koji se vozio u u Velsu za Svetski {ampionat (VRC). Leb je ostvario rezultat od tri ~asa, 14 minuta i 54 sekundi. Francuz je pobedio ispred Norve`anina Petera Solberga, koji je za Lebom zaostao 19 sekundi. Tre}a pozicija pripala je Fincu Jariju-Matiju Latvali, koji je za pobednikom zaostao minut i 35 sekundi. Leb je sezonu zavr{io na prvom mestu s 276 bodova ispred Latvale, koji je osvojio 171.

Tre}a pozicija pripala je Solbergu s 169 bodova. Rezultati: 1. Leb (Francuska, Sitroen) 3:14.54.0, 2. Solberg (Norve{ka, Sitroen) +19.1, 3. Latvala (Finska, Ford VRT) +1:35.3, 4. Hirvonen (Finska, Ford) +1:53.3, 5. Sordo ([panija, Sitroen) +2:12.20.... Generalni plasman voza~a: 1. Leb 276 bodova, 2. Latvala 171, 3. Solberg 169, 4. O`ije 167, 5. Sordo 150... Generalni plasman konstruktora: 1. Sitroen 456 bodova, 2. Ford 337, 3. Sitroen junior 217, 4. Ford Stobart 176, 5. Ford Mun}i 58...


c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

21

Do`ivqaj koji }u pamtiti

T

okom letweg raspusta sam po~eo da ostajem sam u ku}i. Bio sam veoma ponosan zbog toga. Jednom sam tako napravio pravu zbrku. Ispratio sam mamu na posao, zakqu~ao stan i vratio se u krevet. Hteo sam jo{ malo da odmorim i zaspao sam dubokim snom. Mama me je du-

go zvala telefonom i po{to se nisam javqao dojurila je ku}i. Zvonila je, lupala na vrata i dozivala me. Na kraju je shvatila da mora da pozove policiju i vatrogasce. Oni su razvalili vrata od terase ali me ni to nije probudilo. Tra`ili su me po celoj ku}i, misle}i da mi se ne{to desilo. Na{li su me u

maminom krevetu, kako ~vrsto spavam. Svi su odahnuli, a ja sam se ~udio {ta rade tu. Meni je sve ovo bilo sme{no i zabavno, a mama se danima oporavqala. Ilija Zubac, II-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad

Da imam ~arobnu mo}

B

a{ bih voleo da imam ~arobnu mo}, s wom bi sve bilo druga~ije. Bio bih najboqi fudbaler, igrao bih za Srbiju i mnoge velike timove. Onda bi moji drugari @ivko, Bagi, David, Dejan i moja bra}a Sa{a i Sava bili sa mnom u timu. I{li bismo na mnoga takmi~ewa i osvajali puno medaqa i pehara za svoj tim. Bio bih jako ponosan kad bismo osvojili svetsko prvenstvo, pa bi u na{u ~ast svirali himnu ,,Bo`e pravde“. Radomir Vukoti} III-5 O[ „ Jovan Popovi}“ Bano{tor

Dragi dnevni~e

N

Bojan Petri}, I-d, O[ „Jo`ef Atila“, Novi Sad

N

Veliko srce

ajgori deo `ivota kroz koji sam pro{la i koji }u zauvek pamtiti, bio je moj dugi boravak u bolnici. Nisam mogla da hodam, jer sam imala vodu u kolenu. Tu vodu sam dobila na turniru. Trenirala sam tenis. Boravak koji je malo du`e potrajao u bolnici u Ni{u bio je jako dosadan, ali bilo je i zabave. Doktor, koji me je izle~io i kome sam jako zahvalna zbog toga, zove se Marko. Nije hteo da ga zovem doktore, jer bi ga to uvredilo, zato {to smo on i ja postali jako dobri prijateqi. Uvek bi me, pred svaku operaciju, zasmejavao, kupovao mi sladoled, ako je leto, a ako je zima hamburger ili picu. Do{ao je red na moju ~etvrtu operaciju, od koje je zavisilo da li }u opet stati na noge ili }u zauvek ostati u kolicima. Operacija je bila duga. Moja mama, baka, tetka, moj brat, te~a i deda o~ekivali su nestrpqivo vest. Posle operacije, kada je doktor Marko oti{ao iz operacione sale da saop{ti vest mojoj porodici, ja sam jo{ uvek bila pod anestezijom. On je rekao da }u najverovatnije opet ho-

dati, ali ne}u smeti da se bavim tenisom. Kada sam se probudila, htela sam da ustanem da hodam, ali nisam ose}ala svoju nogu. Mislila sam da su mi je odsekli. Bila sam nestrpqiva, stalno sam se sva|ala s mamom, a jedini koji je imao razumevawa za mene, bio je Marko. Marko mi je govorio da }e sve biti u redu, ali da bi bilo dobro, nisam smela da imam mawe od ~etrdeset i pet kilograma, a vi{e od pedeset i osam. Do{lo je vreme da vidimo da li }u zauvek ostati u kolicima ili hodati, kao moj najboqi prijateq Marko. Kada sam ustala, bila sam jako sre}na {to mogu da hodam. Kada sam oti{la iz bolnice, dobila sam od Marka i drugih privezak za lan~i}, za veliku hrabrost koju je imala tada{wa devoj~ica od pet godina. Taj privezak i dan-danas nosim i nikad ga ne}u skidati, jer me se}a na posebne qude, koji zauzimaju posebno mesto u mom `ivotu. Dejana Mladenovi}, VI-B O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

e znam za{to te uop{te imam, ako }u svaki dan pisati istu stvar. Budim se u 6:00 ujutru da bi i{la sa bratom u pekaru. Kada se vratim poma`em mami oko doru~ka. A da li sam spomenula da nam ku}a ima 40 kvadrata, ukqu~uju}i kupatilo? Vau, luksuza! Nije da se `alim, ali sa tatom kova~em i mamom doma}icom moja porodica i nije najbogatija! Jedina dobra stvar u bu|ewu tako rano i odla`ewu u pekaru je... ovaj... koga ja zavaravam?! Kako i{ta mo`e da bude zabavno u bu|ewu tako rano?! Znate {ta? Ni{ta!!! Bar je tako bilo do danas. Kada smo moj brat i ja stigli do „@ikine pekare“ videli smo skoro svu decu iz sela kako uzbu|eno vi~u nagurana na prozor. @ika je samo stajao zami{qeno. Gledaju}i u gomilu, kona~no je svojim debelim ka`iprstom pokazao na dvoje dece, a potom i na mene! Isprva nisam znala {ta se de{ava, a onda sam videla natpis: „@ika bira 3 {egrta za dan. To troje dece }e biti oslobo|eno {kole, jer }e biti u pekari do 21:00“. Jupi! Kona~no }u u}i u „@ikinu pekaru“!!! Da to je taj dan i ovo je taj momenat! Jo{ jedan korak i u{la sam! I... to! Odjednom

Prole}e

Marina Ivan~ev, VII-1 O[ „Jovan Popovi}“ Novi Sad

Mina Popovi}, IV 3, O[ „\ura Dani~i}“, Novi Sad

Qubav je topla kao sunce Qubav je ne{to najlep{e na svetu, kao ptica slobodna u letu. Qubav je topla kao sunce kada sija, pa ta toplota svima prija. Kada vidi{ o~i wene, krv ti projuri kroz vene, pa ti u stomaku leptiri}i lete i pomisli{ tada da vi{e nisi dete. Ali, qubav je de~ja ~ista kao kad s neba zvezda zablista! Aleksandar Gruji}, VI O[ „@arko Zrewanin - U~a“ Nadaq

Most

Kad prole}e po|e, u moje krilo do|e. U zelenoj travi zumbul se plavi.

E da znate, Most uop{te Lako biti nije.

Li{}e na drve}u raste s rado{}u. Deca se vesele kad se ptice dosele.

Snegovi vas pokrivaju, A ki{e zapquskuju. Razne tajne slu{ate i ~uvate. Kowi i tovari Preko vas gaze, A qude spajate i Sre}u darujete.

Topli vetri} duva, detli} gnezdo ~uva. Posle sumorne ki{e, prole}e zamiri{e.

Duwa Dimitrijevi}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}“ Novi Sad

Most uop{te lako biti nije, Ali u tome ima i neke pouke, A i kad boqe razmisli I to nije lo{e.

Dogodilo mi se

lepog i sun~anog dana, Jkle.ednog moj brat i ja smo vozili biciMoj brat boqe vozi od mene

i sme da pusti ruke s upravqa~a. Meni je bilo krivo {to je on boqi od mene, pa sam to poku{ala i ja. On mi je rekao da to ne ~inim, jer }u pasti. Nisam ga poslu{ala i pala sam. Udarila sam se i po~ela sam da pla~em. Bila sam upla{ena i tu`na, zato {to nisam poslu{ala brata. Ovaj doga|aj me je nau~io da treba da poslu{am savete drugih qudi. Kosa Pani}, II-3 O[ „Svetozar Mileti}“ Titel

temperatura vazduha se iz hladnog pretvorila u toplo, a miris vla`ne trave, u miris toplog peciva. Ve} sam videla @iku kako stavqa drugu turu peciva u pe}. Vatra je zahuktala i pecivo je po~elo da dobija divnu boju! Ja sam to htela da radim! Jako, jako, jako... jako! Morala sam da probam. Pitala sam @iku, ali uz svo moje ube|ivawe, odgovor je uvek bio isti: „Ne!“ Ipak, nisam mogla da odolim! Kada je @ika iza{ao iz prostorije, stavila sam testo na lopatu i podigla. Na moju nesre}u, povukla sam prejako, pa je komad tog masnog i qigavog testa odletelo pravo na glavu mog gazde, koji je upravo tada u{ao u sobu za pe~ewe. Koji sam ja baksuz!!! Mislila sam da }e qutito da vi~e na mene, ali jedino {to je uspeo da ka`e bilo je: „Izlazi!“ Dakle ovaj dan i nije pro{ao kako sam se ja nadala da ho}e, ali nema veze. I ovo }e biti divna pri~a jednog dana. Ipak, u dve stvari sam sigurna: 1. Moram da se izvinim @iki 2. Nikad ne}u raditi u pekari

Malo trajete, pa istrajete A drugim vas zamene, Jer ni{ta ve~no, Ne mo`e da traje.

Blagoja Mileki}, III-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

Blagoje Potpara, VI-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Sremska Kamenica

Milica Ber, II-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko“, ^erevi}


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak15.novembar2010.

U BEOGRADU OD 30. NOVEMBRA DO 7. DECEMBRA

Festival autorskog filma Dobitnik „Zlatne palme“ na ovogodi{wem filmskom festivalu u Kanu, film „Ujak Bunmi koji mo`e da se seti svojih prethodnih `ivota“, tajlandskog rediteqa Api~atponga Verasetakula, bi}e prikazan u okviru glav-

ostvarewa oven~anog „Zlatnom palmom“, publika imati priliku da vidi i najboqi debitantski film Kana - „Prestupnu godinu“ Majkla Rouva i film najboqeg rediteqa Kana, Metjua Almarika - „Na turneji“.

u~estvuje 14 ostvarewa, a prate}e programe ~ine Novi turski film i Planeta Zemqa - posledwi izazov , koji }e biti prikazani u Muzeju kinoteke, dok }e programi Anarhizam i film i Debitanti autorskog

DNEVNIK PO^ELO SNIMAWE IGRANO-ANIMIRANOG FILMA

O bubicama i qudima U Beogradu je po~elo snimawe dugometra`nog igrano-animiranog filma „O bubicama i herojima“ u re`iji Petra Pa{i}a, ~iji je kratki film „EPigs“, napravqen u srpsko-slovena~koj koprodukciji, obi{ao 25 festivala za godinu dana. Kako je saop{tila produkcijska ku}a „Doktor produkcija“, „EPigs“ - za koji je scenario napisao Dimitrije Vojnov, i koji tako|e ima igrano-animiranu strukturu - uspe{no je krajem

oktobra prikazan na London film festivalu. Pa{i}, Vojnov i Nikola Pejakovi} u me|uvremenu su napisali scenario za dugometra`no ostvarewa „O bubicama i herojima“, i snimawe kadrova koji }e biti deo animacije ve} je zapo~eto u zgradi BIGZ-a, navodi se u saop{tewu. Snimawe igranog dela filma, koji kao i „E-pigs“ produciraju „Doktor produkcija“ i „Frajd pik~erz“, ostavqeno je za prole-

}e slede}e godine. Film „O bubicama i herojima“ wegovi tvorci najavquju kao film „kakav do sada nije stvaran na na{im prostorima, jer }e se u postprodukciji kombinovati i sklapati 3D karakteri i minijature, koje su ve} u pripremi, a vi|ene su samo u samo u holivudskoj produkciji“. U saop{tewu se navodi da su produkciju filma finansijski podr`ali Grad Beograd i Filmski centar Srbije.

AN\ELINA YOLI OVOG MESECA U VARE[U I SARAJEVU

Snima se „Bezimena qubavna pri~a”

Iz filma „Ujak Bunmi koji mo`e da se priseti svojih prethodnih `ivota” Api~atponga Verasetakula

nog programa 16. Festivala autorskog filma (FAF) koji po~iwe 30. novembra, saop{tila je doma}a distributerska ku}a „Mega kom film“ (MCF). U glavnom programu Festivala koji }e trajati do 7. decembra, bi}e prikazano 18 filmova. Me|u filmovima na programu su ostvarewa velikana autorskog filma, kao i filmovi debitanata i mladih rediteqa koji su privukli pa`wu publike, kritike i `irija na festivalima {irom sveta. Tako }e, pored

Na FAF-u }e se na}i posledwe ostvarewe kultnog rediteqa @an Lik Godara, „Socijalizam“ kao i komedija inspirisana bra}om Koen „@ena, pi{toq i rezanci“, slavnog rediteqa @anga Ji Moua. Na programu su i filmovi „Kaboom“, u Kanu nagra|en ove godine tek uvedenom nagradom „Queer Palm“, „Guma“ poznatog francuskog di-xeja i rediteqa Kventina Dupijea, kao i „Izmi{qene qubavi“ mlade zvezde Gzavijea Dolana. U takmi~arskom programu festivala

filma biti prikazani u Kulturnom centru (KC) „Grad“. Gledaoci programa u KC „Gradu“ mo}i }e sa istom ulaznicom da prisustvuju `urkama i koncertima koji }e biti prate}i muzi~ki program 16. FAF-a. Festival autorskog filma osnovan je 1994. godine sa ciqem da doma}oj publici predstavi najboqa savremena umetni~ka filmska ostvarewa, a podr`avaju ga Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. (Tanjug)

ZAVR[ENO SNIMAWE FILMA „KUTIJA” U RE@IJI ANDRIJANE STOJKOVI]

O pakerima i Beogradu devedesetih Re`iserka Andrijana Stojkovi} zavr{ila je snimawe filma „The Box“ (Kutija), koji }e publika mo}i da vidi od januara 2011. godine, saop{tila je marketin{ka agencija „Komunis“. ’Boks’ je prvi i jedini film na svetu o pakovawu. Pri~a je bazirana na istinitim doga|ajima. Glavni junaci su trojica mladi}a koji po~etkom devedesetih pakuju diplomate u Beogradu. Prate}i sudbine tri pakera i wihove do`ivqaje na pakovawima, upoznajemo na~in `ivota u ambasadama, ali i mladih qudi u Beogradu“, ka`e se u saop{tewu. U glavnim ulogama su mladi glumci Ivan \or|evi}, Marko Janketi} i Slobodan Negi}, a pored wih igraju starije kolege Sr|an Todorovi}, Goran Radakovi}, dvadesetak inostranih glumaca, kao i pisac Slavoqub Stankovi}, koji je sa Stojkovi}evom napisao scenario po svojoj kwizi „The Box“ (2007).

sne i Hercegovine Gavrilo Grahovac najpre je dao dozvolu za snimawe filma An|elini Xoli, ali je kasnije zabranio snimawe filma pod pritiskom udru`ewa `rtava rata u BiH. @ene `rtve rata u BiH koje su bile silovane, dobile su informaciju da }e film biti zasnovan na qubavi izme|u silovane Bo{wakiwe i silovateqa Srbina, {to je An|elina Xoli o{tro demantovala i ponudila scenario filma na uvid. Na odluku ministra Grahovca da zabrani snimawe filma reagovali su brojni mediji, rediteqi i glumci iz BiH, koji su ocenili da je takva odluka sramotna i nedopustiva. Nakon burnih reakcija vezanih za mogu}i scenario filma, ministru Grahovcu je dostavqena originalna verzija scenarija, nakon ~ega je holivudskoj glumici ponovo dozvoqeno snimawe filma.

Saradwa Holivuda i Bolivuda Dve najve}e industrije snova na svetu, ameri~ki Holivud i indijski Bolivud, potpisale su ugovor o te{woj saradwi na poqu produkcije, distribucije i prodaje. Dva giganta filmske industrije proizvode ve}inu komercijalnih filmova u svetu. Postignuti dogovor ima, tako|e, za ciq pove}awe broja koprodukcija i ohrabrivawe indijskih rediteqa da snimaju u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. „Indija je oduvek bila fascinirana Holivudom, a ovaj dogovor nas jo{ vi{e zbli`ava“, izja-

vio je {ef indijske delegacije Bobi Bendi. Antonio Viqaraigosa, gradona~elnik Los An|elesa, koji je u ime Holivuda potpisao ugovor, kazao je da je sedam bolivudskih filmova snimqeno pro{le godine u Los An|elesu i da se nada da }e ih ubudu}e biti jo{ vi{e, preneo je Bi-Bi-Si. Pro{log marta, dve industrije su se obavezale da }e se zajedni~kim snagama suprotstaviti pirateriji i kra|i autorskih prava. Naime, bilo je optu`bi da bolivudski producenti redovno preuzimaju pri~e i teme iz najve}ih holivudskih hitova.

U RE@IJI GARIJA MAR[ALA

Nastavak „Dana zaqubqenih”

Andrijana Stojkovi} (u sredini) na snimawu filma

Stojkovi}eva je krajem decembra pro{le godine po~ela snimawe filma, a za „The Box“ muziku su komponovali alternativni muzi~ari, basista sastava „Darkvud dab“ Milorad

Risti}, vo|a „Velikog prezira“ Vladimir Kolari}, iz „Autoparka“ bubwar Dejan Utvar i gitarista Nikola Ber~ek, dok je producent Boris Mladenovi} iz „Jarbola“.

Vilem Defo u novom filmu Pola [rejdera Ameri~ki rediteq i scenarista Pol [rejder po~eo je pripreme za snimawe trilera „The Jesuit“ u kojem }e igrati Vilem Defo. Pri~a filma govori o ~oveku sa nasilni~kom pro{lo{}u koji po izlasku iz zatvora saznaje da mu je `ena ubijena a sin otet, objavio je engleski „Empajer“. Glavni junak mora da odustane od snova o sre}i i vrati se metodama koje su ga u~inile najopasnijim ~ovekom Teksasa. U

Holivudska glumica An|eScenografija je spremna, lina Xoli najverovatnije }e kao i svi statisti, tako da od 17. do 21. novembra snimati snimawe u Bosni i Hercegovisvoj rediteqski debi u BiH. ni mo`e da po~ne, pi{e saraSaradnici An|eline Xoli jevska {tampa. uputili su zahtev za snimawe filma „Bezimena qubavna pri~a“ (Untitled Love Story) policijskim i drugim zvani~nicima u dva kantona u Federaciji BiH. Kako pi{e sarajevski „Dnevni avaz“, upu}eni su zahtevi za snimawe na lokacijama u Sarajevu i Vare{u. Zatra`eno je policijsko osigurawe, a upu}eni su i dodatni zahtevi u vezi s regulisawem saobra}aja na lokacijama regionalnog puta kod Vare{a i na nekoliko lo- An|elina Yoli kacija u Sarajevu. Glumica se trenutno nalazi An|elina Xoli }e sa porou Ma|arskoj, gde snima neke od dicom biti sme{tena u jednoj scena za isti film. Weno {eod ~etiri najluksuznije vile u storo dece upisano je u elitne Sarajevu, dok }e ostatak vrti}e i francusko-ameri~ku filmske ekipe biti sme{ten {kolu u Budimpe{ti. Miniu hotelima. star kulture Federacije Bo-

filmu ~ije }e snimawe po~eti u martu, igraju i Mi{el Rodrigez,

Paz Vega i Manolo Kardona. Pol [rejder je rediteq filmova „[eta~“, „Peti Herst“ „Isteriva~ |avola: Originalni po~etak“, „No}obdija“, „Mi{ima: @ivot u ~etiri poglavqa“, „Auto fokus“, „Qudi ma~ke“, „Ameri~ki `igolo“ i „Na ivici razuma“. Defo je igrao u filmovima „No}obdija“, „Ro|en 4. jula“, „XXX 2“, „Ameri~ki psiho“, „Stalna i prisutna opasnost“, „Na ivici razuma“, „Auto fokus“ i u ostvarewu „Posledwe Hristovo isku{ewe“ za koje je [rejder napisao scenario.

Robert De Niro, Mi{el Fajfer, Hilari Svenk i E{ton Ku~er pregovaraju o ulogama u nastavku filmskog hita „Dan zaqubqenih“. Komediju „New Year’s Eve“ ~ini}e vi{e pri~a o qudima koji na razli~ite na~ine do~ekuju Novu godinu, objavquje holivudska {tampa. Ranije je saop{teno da }e u filmu glumiti Li Mi{el i Abigejl Brezlin. De Niro }e igrati ogor~enog ~oveka na samrti u bolnici, Mi{el Fajfer frustriranu sekretaricu, Hilari Svenk producentkiwu do~eka na wujor{kom Tajms skveru, a Ku~er ~oveka koji mrzi

proslave Nove godine. Snimawe }e po~eti sredinom decembra u Wujorku, a film }e u bioskope sti}i u decembru 2011. Rediteq „Dana zaqubqenih“ Gari Mar{al, re`ira}e i wegov nastavak. „Dan zaqubqenih“ u svetu je zaradio 213 miliona dolara. U nastavku }e iz prvobitne gluma~ke postave igrati samo E{ton Ku~er. Bioskopska publika uskoro }e videti De Nira u filmu „Upoznajte male Fokerove“. Posledwi film Mi{el Fajfer je drama „Cheri“, a Hilari Svenk drama „Conviction“.

Rebeka Hol u {pijunskom trileru Glumica Rebeka Hol igra}e u filmskoj adaptaciji romana Toma Bredbija „Shadow Dancer“, objavio je „Varajeti“. Pri~a prati biv{u pripadnicu IRA koja je postala dou{nik britanske kontraobave{tajne slu`be. Kada biva uhap{ena u vezi sa neuspelim atentatom u Londonu, primorana je da otkrije svoju pro{lost kako bi ponovo mogla da vidi svoju decu. Re`iser filma bi}e Xejms Mar{ . Rebeka Hol je pro{le godine bila nominovana za ulogu u filmu „Qubav u Barseloni“ u re`iji Vudija Alena. Igrala je i u filmovima „Grad lopova“, „Frost/Nikson“ i „Presti`“.

Novi „Vini Pu” Studio „Volt Dizni“ pusti}e u bioskope idu}e godine novu verziju animiranog filma „Vini Pu“. Novi „Vini Pu“ ~ija je severnoameri~ke premijera zakazana za 15. jul 2011, prva je „Diznijeva“ verzija za velike ekrane posle vi{e od 30 godina, a kreatori najavquju da }e biti veoma bliska klasi~nim kratkim crtanim filmovima iz 1960-ih i 1970-ih. „Vini Pu“, zasnovan na pet pri~a engleskog pisca A. A. Milna prati avanture medvedi}a Pua i wegovih prijateqa iz Stoletne {ume Praslina, Tigra i Zekohopa. Narator je engleski glumac Xon Kliz.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

SUBOTI^KO POZORI[TE „KOSTOLAWI DE@E” USKORO DOMA]IN NOVOG IZDAWA FESTIVALA „DEZIRE”

Provokativno i anga`ovano

Od 22. do 29. novembra suboti~ko pozori{te “Kostolawi De`e” organizova}e novo, drugo po redu izdawe festivala “Desire Central Station” (“Dezire”). Podnaslov manifestacije posve}ene pozori{noj umetnosti bi}e “Nort/ Saut” (sever/ jug), a publika }e imati prilike da vidi 15 savremenih ostvarewa iz Bugarske, Hrvatske, Ma|arske, Turske, Srbije...

iskqu~ivo festival pozori{ne umetnosti, ne be`imo od mi{qewa o dru{tvu. Potvrda Urbanovih re~i mo`e se potra`iti u predstavama “Generacija 91-95 ili sat hrvatske povijesti” Boruta [eparovi}a (Zagreba~ko kazali{te mladih), “Slikovnica za dobru decu” Tama{a A{era (Pozori{te “I{tvan Erkew” Budimpe{ta), “Eufemi-

- Kraj novembra je u Subotici vrlo depresivan, pa “Dezire” doprinosi da se to do`ivi potpuno druga~ije. Publika je ve} nestrpqiva, a i pro{logodi{wi u~esnici bili su veoma zadovoqni le`ernim, a profesionalnim odnosom kakav negujemo. Pose}uju nas i brojni selektori okolnih festivala, ali prava `eqa nam je da poku{amo da uti~emo na op-

zam” Oqe \or|evi} (Srbija) ili “Lili Handel” Iva Dim~eva (Bugarska). Posebno vredan program festivala “Dezire” predstavqa prate}a “akademija”, koja }e naslediti pro{logodi{wi princip organizovawa radionica istaknutih rediteqa. “Dezire akademija” sastoja}e se iz prezentacija, razgovora i demonstracija u kojima }e u~estvovati raznorodni pozori{ni poslenici, pa su planirani programi Tama{a A{era, Olivera Frqi}a, Arpada [ilinga, Ivana Medenice, Kokana Mladenovi}a...

PRIZNAWE ZA PROSVETITEQSKU ULOGU

Bori ]osi}u „[tefan Hajm”

Nagrada “[tefan Hajm” za 2011. godinu, koju dodequje isto~nonema~ki grad Kemnic, pripa{}e srpskom i jugoslovenskom piscu koji `ivi u Berlinu Bori ]osi}u. Gradona~elnica Kemnica, predsednica `irija Barbara Ludvig, saop{tila je da se nagradom “ukazuje priznawe ovom 78godi{wem politi~kom autoru za wegovu prosvetiteqsku ulogu”. U obrazlo`ewu nagrade koje prenose mediji, pi{e da je “Bora ]osi} ve} krajem {ezdesetih godina svojom ironi~no-klovnijanskom kwigom “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji’ predvideo, iz de~ije perspektive, propast Jugoslavije”. Nagradu koja nosi ime istaknutog nema~kog pisca i koja iznosi 40.000 evra, Bora ]osi} }e primiti u aprilu 2011. godine u Kemnicu.

NAGRA\ENI NA KWI@EVNOM KONKURUSU „ULAZNICA 2010”

Zreli i kompleksni radovi @iri kwi`evnog konkursa „Ulaznica 2010“ jednoglasno je odlu~io da ove godine prva nagrada za poeziju pripadne An|elki Nikoli} iz Beograda za zbirku pesama „Licekwiga“, za prozu Lani Basta{i} iz Bawaluke („Bu|ewe“), a za esej Nata{i Simeunovi} Baji} iz Beograda („Traktat o ki~u i ki~ kwi`evnosti“). Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin“ iz Zrewanina, koja i dodequje ovu kwi`evnu nagradu, saop{tila je da je drugonagra|ena u kategoriji poezije Barbara Plei} Tomi} iz Zagreba („Arahnofobija“), dok je tre}a nagrada pripala @eqku Jankovi}u iz Pan~eva („Blu Harlem“). @iri je, ujedno, pohvalio rad Radojka Laka Veselinovi}a iz U`ica („Socijalna alternativa“). Me|u autorima proznih radova, drugo mesto osvojio je Enver Krivac iz Rijeke („Rainbowing“), a tre}e Davor Varga iz Zagreba („Hrkawe“). @iri „Ulaznice 2010“ odlu~io je da drugu nagradu u kategoriji eseja dodeli Zagrep~anki Maji Klari} za rad „Esej o qudima rijekama i qudima planinama“, a tre}u Zrewaninki Branislavi Xigurski za pisanije „Re~ u virtuelnom prostoru i srpska elektronska kwi`evnost“. Kako se navodi u obrazlo`ewu `irija, u sastavu - Sr|an Srdi}, kwi`evnik iz Kikinde, Vladimir Arseni}, kwi`evni kriti~ar iz

Zrewanina, i Dragana Mladenovi}, pesnikiwa iz Pan~eva, nagra|eni i pohvaqeni radovi odra`avaju raznovrsnost pristiglih tekstova i mnoge od tendencija koje se mogu uo~iti me|u autorima na kwi`evnoj sceni koja obuhvata teritoriju biv{e Jugoslavije. „Tematski raznoliki, a opet oslikavaju}i atmosferu koja vlada u kulturi i na kwi`evnoj sceni, ovi tekstovi su se iz mno{tva izdvojili ukupnim utiskom, te zrelo{}u i kompleksno{}u koja pleni. U svom radu `iri nije vrednovao poeti~ki pristup, tematsko opredeqewe ili vi|ewe sveta predstavqeno u delu, ve} se rukovodio samo kvalitetom kwi`evnog izraza koja je u wima bila nesumwiva“, saop{tio je `iri kwi`evnog konkursa, sa zadovoqstvom konstatuju}i da se na javni poziv i ove godine odazvao zavidan broj autorki i autora koji su poslali preko 2.500 radova. Radovi su stigli iz svih zemaqa u regionu, kao i iz [vedske, Holandije i Nema~ke. U obiqu ponu|enih tekstova najvi{e je bilo poetskih, ne{to mawe proznih, a srazmerno mawe esejisti~kih. Ovo je tre}a godina, otkada je konkurs pro{iren na ~itav region, i konkurencija je svake godine sve ve}a, {to posebno nagla{ava kvalitet nagra|enih i pohvaqenih radova. @. Balaban

{ti pozori{ni ukus i kretawa ne samo kod nas, nego i u drugim sredinama - ka`e Urban, obja{wavaju}i da je visok nivo umetni~kih kriterijuma i komunikativnost, dijalog sa publikom, osnovni ciq “Dezire” festivala. Svi scenski programi “Dezire” festivala u Subotici, odigra}e se u bioskopu “Jadran”, staroj i novoj sali pozori{ta “Kostolawi De`e”. Karte su u pretprodaji, a cene su 300, 400 i 500 dinara. I. Buri}

23

VE^ERAS U GALERIJI MATICE SRPSKE

Sedam umetnika na Novosadskom salonu Tradicionalni Novosadski salon, 39. po redu, bi}e otvoren ve~eras u 19 sati u Galeriji Matice srpske (Trg galerija 1). Kako je najavio organizator Novosadski otvoreni univerzitet, karakter 39. novosadskog salona ne}e biti u potpunosti likovnovizuelni. Pored slika, fotografija i instalacija, u okviru ove manifestacije bi}e predstavqeni i umetnici iz drugih oblasti umetni~kog delovawa. Selekciona komisija je za ovaj Novosadski salon pozvala sedam umetnika, me|u kojima su: Bo`idar Mandi}, @elimir @ilnik, Jelena Jure{a, Tijana Lukovi}, Stevan Koji}, Vladimir Ili} i Zoran Bulatovi}. Na otvarawu Novosadskog salona }e govoriti mr Tijana Palkovqevi}, upravnica Galerije MS , Mirko Karaka{, direktor Novosadskog otvorenog univerziteta i mr Danilo Vuksanovi}, predsednik Saveta salona, dok }e izlo`bu zvani~no otvoriti Zoran Mandi}, zamenik gradona-

~elnika, a Bo`idar Mandi} }e izvesti plesno-zvu~ni perfor-

Procedura izbora u~esnika

Ivo Dim~ev u predstavi „Lili Handel”

- Podnaslov “Nort/ Saut” nas samo uvodi u pri~u i ozna~ava prostor za igru. On govori o naznakama kulturnog prostora , ali predstavqa i suprotnosti, me|u kojima su i suprotnosti pozori{nog jezika kao {to su drama, ples ili neki ekstremniji izvo|a~ki pristupi - ka`e Andra{ Urban, direktor pozori{ta “Kostolawi De`e” i festivala “Dezire”. - Program je provokativan i anga`ovan, jer se svaka predstava bavi nekim umetni~kim, pozori{nim ili dru{tvenim problemom, tako da mi iako smo i daqe

ponedeqak15.novembar2010.

Organizacioni odbor 39. Novosadskog salona, u sastavu: Qiqana Gantar, Tijana Palkovqevi}, Ivan Karlavaris i Dragoslav Vi{ekruna, obratio se strukovnim udru`ewima Novog Sada (Akademija umetnosti, Savez udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine i Udru`ewe primewenih umetnika i dizajnera Vojvodine), na osnovu ~ijih predloga je formiran Savet Novosadskog salona, u koji su u{li Lidija Srebotwak-Pri{i}, Tamara Terzi}, Mina Radojevi}, Mirjana Blagojev, Danilo Vuksanovi}, Nikola Macura, Goran Despotovski, Tamara Popovi}, Dragoslav Vi{ekruna u ime Organizacionog odbora i u ime Grada Novog Sada pomo}nik gradona~elnika Vladimir Kopicl. Za predsednika Saveta imenovan je Danilo Vuksanovi}. Svaki ~lan Saveta imao je pravo da predlo`i po dva umetnika o ~emu su potom kona~nu odluku doneli ~lanovi Selekcione komisije Mirjana Blagojev, Dragoslav Vi{ekruna i Nikola Macura biraju}i sedam umetnika koji po pozivu u~estvuju na ovogodi{wem Salonu.

mans pod nazivom “Ni{ta”. Za vreme trajawa izlo`be predvi|eni su i prate}i doga|aji Salona promocija kataloga, razgovori, stru~na tuma~ewa izlo`be i predavawa. Na programu 39. novosadskog salona posetioce u sredu i ~etvrtak (17. i 18. novembra) od 18 ~asova o~ekuje stru~no tuma~ewe izlo`be uz prisustvo umetnika. Izlo`bu }e tuma~iti kustoskiwa Dragana Gari}. U ponedeqak, 22. novembar u 18 ~asova bi}e odr`ana promocija kataloga 39. novosadskog salona, autorke Mine Radojevi} uz prisustvo ostalih u~esnika na izradi kataloga (autori teksta, fotografija). U utorak, 23. i ~etvrtak 25. novembara od 18 sati bi}e odr`ane autorske ve~eri @elimira @ilnika uz projekciju wegovih filmova. Autorsko ve~e Bo`idara Mandi}a bi}e odr`ano u sredu 24. novembra od 18 sati.U petak, 26. novembra u 18 ~asova odr`a}e se razgovor o 39. novosadskom salonu i kako organizovati slede}i, 40. novosadski salon. u kome }e u~estvovati Danilo Vuksanovi}, predsednik Saveta, Nikola Macura i Vladimir Kopicl, ~lanovi Saveta, Neboj{a Milenkovi} istori~ar umetnosti, Qiqana Gantar u ime organizatora Novosadskog otvorenog univerziteta. Izlo`ba }e biti otvorena do 29. novembra.

PARLAMENTARCI U KAWI[KOM REGIONALNOM KREATIVNOM ATEQEU „JO@EF NA\”

Prepoznavawe evropskih vrednosti Predstavqawe kultur- Jedna od na{ih vizija nih vrednosti Srbije na kulturne politike u Vojvoevropskoj sceni bila je jedini je da u svakoj lokalnoj dina ta~ka dnevnog reda Odsredini koja ima uslove prebora za kulturu i informipoznamo {ta je kulturni arsawe Narodne skup{tine gument te sredine i podr`iRepublike Srbije, koji je mo ga, jer samo na taj na~im uo~i minulog vikenda prvi mo`emo pomo}i vrednim put u ovom sastavu zasedao kulturnim projektima koji van Beograda, u Regionalnemaju uvek tu okolnost da nom kreativnom ateqeu “Jobudu sme{teni u velike ur`ef Na|” u Kawi`i, a pobane centre - izjavio je \uvod za gostovawe parlamenri}. - Smatramo da Kawi`a taraca u varo{i kraj Tise to pokazuje da i u uslovno je ~iwenica da je kawi{ka malim sredinama mo`ete ustanova primer kako treba imati velike umetni~ke predstavqati srpsku kultuprojekte. Ovakva na{a ru u svetu. Odbor je ocenio praksa zahteva vreme i razda je upravo ateqe ~ijem ravija}e se, a drago mi je da su du ton daje proslavqeni takvu praksu prepoznali i umetnik modernog teatra ~lanovi Odbora za kulturu Na|, model koji zavre|uje republi~kog parlamenta, podr{ku. U radu Odbora kao dobar model i razmiu~estvovali su pokrajinski {qawa o drugim regionima sekretar za kulturu AP u zemqi. Ovo je pohvala i Vojvodine Milorad \uri} priznawe Jo`efu Na|u i i ~lanovi Upravnog odbora wegovom ateqeu u Kawi`i. RKA “Jo`ef Na|”. Pokrajinski sekretarijat Na| o modernom teatru pred ~lanovima Odbora za kulturu republi~kog parlamenta Poslanica Gorica Moje ve} pokazao da prema svoFoto: M. Mitrovi} jovi} (DS) istakla je da jim mogu}nostima podr`aumetnost sa teritorije Srbije novi} ka`e da je prvo zasedawe zna~aj. Primer je to dobre saradva ovakve projekte, pa smo u~esti`e na svetsku scenu prvenstvevan Beograda, ne bez razloga, a da we izme|u svih nivoa odlu~ivastvovali u izgradwi ateqea u Kano zahvaquju}i individualnom taje neposredan povod da Odbor powa u oblasti kulture, od Miniwi`i, kao i u finansirawu godilentu i radu pojedinaca, dok je indr`ava i `eli da sprovede inistarstva kulture, Pokrajinskog {wih programa. Vrlo je va`no stitucionalno i sistematsko cijativu grupe pozori{nih krisekretarijata za kulturu Vojvoznati da RKA “Jo`ef Na|” pokapredstavqawe kulture samo u nati~ara i pokrene proceduru da se dine i op{tine Kawi`a - izjavizuje uzlaznu liniju, jer 2006. godigove{taju i u sporadi~nim pokuJo`efu Na|u dodeli odlikovawe la je Vesna Marjanovi}, dodav{i ne kada je osnovan imao je dvadese{ajima. Ona smatra da bi boqe biza celokupan vi{edecenijski rad da je Srbija siroma{na zemqa tak posto sopstvenih prihoda, salo da Ministarstvo kulture noza doprinos kulturi. zbog ~ega kultura najvi{e trpi i da oni dosti`u preko 60 posto. vac namewen otvarawu muzeja Na- Smatramo da ne samo on sa malo vi{e pati nego nege druge ^lanovi odbora za kulturu i rodnog pozori{ta u Beogradu ulosvojim umetni~kim pe~atom koji oblasti, ali da kultura jeste skuinformisawe Skup{tine Srbije `i u RKA “Jo`ef Na|”, kao pravi je ostavio u Srbiji, u Evropi i pa, ali da je kulturno propadawe i Upravnog odbora RKA “Jo`ef primer decentralizacije kulture. svetu, zaslu`uje takvo priznawe. jo{ skupqe, te da }eOdbor za Na|” imali su privilegiju da prvi [ef poslani~ke grupe “Za @elimo da damo primer da zemqa kulturu nastojati da se to ne devide deo komada specifi~ne nove evropsku Srbiju” u republi~kom treba da neguje svoje umetnike i si. forme koji Na| i wegova partnerparlamentu Nada Kolunxija napodr`ava, da se odlikovawa ne Pokrajinski sekretar za kulka na sceni Ana Sofia Lanselin gla{ava da su pojedinci poput Nadodequju samo vojnicima, iako ih turu Milorad \uri} naglasio je pripremaju za nastup u junu nared|a oni koji stvaraju boqu sliku o i oni zaslu`uju, i da se svetlo da je Kawi`a dobar primer da se ne godine u Pragu (Republika ^esrpskom dru{tvu u svetu i da drgra|ana usmeri prema umetnosti i u malim sredinama mogu izne{ka), gde }e biti izvedena premi`ava, ma koliko bila siroma{na i kulturi, da se vi{e sazna o izudriti veliki projekti. On je na jera, a Na| }e je u koprodukciji kamora da ih podr`i. zetno dobrim projektima kao konferenciji za novinare izjawi{kog ateqea relizovati u rodPredsednica Odbora za kultu{to je projekat u Kawi`i, koji vio da je RKA “Jo`ef Na|” dobar nom gradu sa partnerima iz Beoru i informisawe Vesna Marjaima lokalni, ali i regionalni model odr`ivog razvoja. grada i Pan~eva. M. Mitrovi}


24

SVET

ponedeqak15.novembar2010.

DNEVNIK

ZAVR[EN SAMIT LIDERA APEK-a U JAPANU

Za azijsko-pacifi~ku slobodnu zonu JOKOHAMA: Lideri foruma Azijsko- pacifi~ke ekonomske saradwe (APEK) slo`ili su se ju~e na kraju dvodnevnog skupa u japanskom gradu Jokohami da preduzmu konkretne mere za uspostavqawe velike slobodno trgovinske zone u tom regionu koji predstavqa polovinu svetskog bruto dru{tvenog proizvoda. “Vreme je da APEK pretvori projekat zone slobodne trgovine u azijsko pacifi~koj oblasti u konkretnu viziju”, naveli su {efovi dr`ava ili vlada 21 zemqe APEK-a, koje ukqu~uju i SAD, Kinu i Japan, u zavr{nom doku-

mentu sa skupa. U dokumentu se dodaje da se od APEK-a tra`i da se preduzmu konkretne mere za ostvarewe tog ambicioznog ciqa - da se stvori veliki prostor bez carinskih prepreka od isto~ne Azije do ameri~ke obale Pacifika. “Potvr|ujemo na{u ~vrstu posve}enost da uspostavimo slobodnu i otvorenu trgovinu i slobodne investicije u regionu. Moramo preduzeti mere da izgradimo osnovu za ja~i, odr`iviji i uravnote`eniji rast u budu}nost”, navedeno je u zavr{nom dokumentu. U zavr{noj deklaraciji nije navedena vremenska odred-

nica za ostvarewe tog ciqa ali je japanski premijer Naoto Kan rekao da je okvirni ciq 2020. godina. Kineski predsednik Hu \intao je uputio umiruju}u poruku regionu po{to je spor Kine i Japana oko ostrva u Isto~nom kineskom moru dominirao na marginama ovog okupqawa, iako to nije bila tema skupa. “Kina ostaje odlu~na u tome da nastavi regionalnu politiku zasnovanu na odnosima dobrosusedstva i prijateqstva”, rekao je on obra}aju}i se forumu, gde ima i drugih zemaqa koje imaju teritorijalne sukobe sa Pekingom.

Sarkozijeva klopka za vladu

Fransoa Fijon i Nikola Sarkozi

vio da planira rekonstrukciju vlade kada bude usvojen Zakon o reformi penzijskog sistema, kojom je predvi|eno podizawe minimalne starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine. Zakon je usvojen u sredu. Popularnost Sarkozija je naj-

Sedam `rtava po`ara DI@ON: Sedam osoba je poginulo, a ~etiri su te{ko povre|ene pretpro{le no}i u po`aru u ku}i za radnike imigrante u Di`onu, u centralno isto~nom delu Francuske, saznaje se iz vatrogasne slu`be. Po`ar je izbio no}u oko 1.30 u kanti za sme}e ispred zgrade, a onda se vrlo brzo pro{irio na devetospratnu zgradu. U vatrenoj stihiji je lak{e povre|eno 130 osoba, “uglavnom osoba u pijanom stawu”, rekao je agenciji Frans pres predstavnik vatrogasaca, komandant @an Lui Mark. Kada su vatrogasci stigli na lice mesta deset minuta posle poziva po`ar se ve} bio razbuktao i qudi zate~eni unutra nisu mogli da iza|u zbog jakog dima, rekao je on. Mark je rekao da su neke osobe skakale kroz prozor i da je istraga o nastanku po`ara u toku.

START ostaje glavni prioritet JOKOHAMA: Ameri~ki predsednik Barak Obama poru~io je ju~e ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu da ratifikacija Sporazuma o smawewu strate{kog naoru`awa (START), koji su Rusija i SjAD potpisale u aprilu, u ameri~kom Senatu, ostaje glavni prioritet wegove administracije. “Ponovio sam svoju posve}enost da START bude ratifikovan tokom specijalne sednice”, rekao je Obama i dodao da Kongres naredne sedmice u postoje}em sastavu nastavqa rad. Posle nedavno odr`anih izbora, republikanci su osvojili ve}inu u Predstavni~kom domu Kongresa, dok su demokrate zadr`ale tesnu kontrolu nad Senatom. U razgovorima sa Medvedevim na marginama samita Azijsko-pacifi~ke ekonomske saradwe (APEC), Obama je tako|e ponovio podr{ku ula-

sku Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), nazivaju}i je “odli~nim partnerom”, preneo je AP. Obama je pozdravio nameru ruskog predsednika da u~estvuje na predstoje}em samitu Rusija-NATO u Lisabonu. U~e{}e Medvedeva na samitu u Lisabonu omogu}i}e dvema stranama da obnove rad Saveta NATO-Rusija, kako bi ubla`ile tenzije i unapredile saradwu u pogledu niza pitawa na evropskoj pozornici, rekao je Obama, a preneo Itar-Tass. Medvedev je istakao da je sa Obamom razgovarao o nizu pitawa koja se ti~u re{avawa me|unarodnih izazova. Ameri~ki predsednik je razgovarao sa Medvedevim posledweg dana svoje 10. dnevne turneje po Aziji tokom koje je posetio Indiju, Indoneziju, Ju`nu Koreju i Japan. (Tanjug)

ITALIJA

NEPREDVIDIVI POTEZI PREDSEDNIKA FRANCUSKE

PARIZ: Francuski predsednik Nikola Sarkozi ponovo je imenovao Fransou Fijona za premijera, iako je preksino} prihvatio ostavku wegove vlade. Sarkozi je od Fijona zatra`io da sastavi novu vladu, saop{tila je Sarkozijeva kancelarija. Reizabrani Fijon je tim povodom najavio da }e prioritet nove vlade biti privredni rast. “Posle tri i po godine hrabrih reformi, koje su sprovedene uprkos te{koj globalnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi, po~e}u novu fazu sa odlu~no{}u koja }e omogu}iti na{oj zemqi da oja~a privredni rast, {to }e dovesti do otvarawa novih radnih mesta, promovisawa solidarnosti i o~uvawa bezbednosti svih Francuza”, poru~io je Fijon. Me|utim, ponovno imenovawe Fijona za premijera poslu`i}e za rekonstrukciju vlade, {to je Sarkozi ranije i najavqivao. Sarkozi je u junu naja-

OBAMA PORU^IO MEDVEDEVU

ni`a od dolaska na vlast 2007. godine, a analiti~ari procewuju da }e se on prilikom imenovawa ~lanova nove vlade rukovoditi `eqom da stvori dobru osnovu za budu}e izbore, koji }e biti odr`ani 2012. godine, navele su agencije.

Parlament o (ne)poverewu Berluskoniju RIM: Premijer Italije Silvio Berluskoni saop{tio je da }e zatra`iti glasawe o poverewu vladi, ali tek po{to bude usvojen buxet za narednu godinu. U pismu koje je uputio predsednicima oba doma parlamenta, Berluskoni je naveo da }e zatra`iti da se o poverewu vladi najpre izjasne ~lanovi Senata, a potom i poslanici Doweg doma. Premijer je naveo i da se na ovaj korak odlu~io po{to je saznao da }e se nekoliko ministara, vernih wegovom doskora{wem savezniku \anfranku Finiju, oti}i iz vlade slede}e sedmice, prenela je agencija Rojters. U slu~aju da bilo koji od dva doma izglasa nepoverewe vladi, Berluskoni }e morati da podnese ostavku. Predstavni~ki dom }e ve} slede}e sedmice razmatrati predlog buxeta za narednu godinu, kako bi se izbegli problemi do kojih mo`e do}i na finansijskom tr`i{tu zbog wegovog neusvajawa. Buxet }e potom i}i na odobrewe u Senat.

\anfranko Fini i Silvio Berluskoni

Berluskonijeva vlada je ve} mesecima u krizi, koja je kulminirala pro{lonedeqnim pozivom predsednika Doweg doma parlamenta Finija upu}enom Berluskoniju da zbog niza skandala podnese ostavku. Berluskoni i Fini, koji su zajedno osnovali partiju “Narod slobode” 2008. godine, razi{li su se u julu i potom je Fini osnovao sop-

stvenu stranku - “Budu}nost i sloboda za Italiju”. Politi~ki analiti~ari smatraju da pozivom na glasawe o poverewu svojoj vladi, Berluskoni (74) poku{ava da povrati inicijativu koju je ranije imao i otkloni mogu}nost da naredna izvr{na vlast bude formirana bez wega na ~elu, navodi britanska agencija.

MEKSIKO

Dete ubija za narkokartel MEKSIKO SITI: Ubica koji terori{e Meksiko za nov~anu nadoknadu koju mu ispla}uje jedan od lokalnih narkokartela ima samo 12 godina, ali je, kako se smatra, do sada na brutalan na~in pogubio vi{e desetina qudi, pi{e britanski “Dejli mejl”. Wegovo pravo ime nije poznato, nadimak mu je Pon}is, {to u prevo-

du zna~i “pla{t”, a pojedini izvori tvrde da za jedno ubistvo dobije oko 3.000 dolara. Maloletni ubica radi sa grupom `ena koje se nazivaju “^aveles”, od kojih su neke, kako se veruje, wegove sestre, a imaju zadatak da se otarase tela wegovih `rtava. List navodi da je portparol meksi~ke vojske izjavio da vojska poseduje saznawa

da je de~ak zadu`en za likvidirawe neprijateqa Hulija Hesusa Radiqa, {efa Ju`nopacifi~kog kartela koji deluje u saveznoj dr`avi Morelos, u centralnom delu zemqe. Pon}is `rtve ubija tako {to ih mu~i pre nego {to im prere`e vrat, a stravi~ni video-snimci tehnike koju koristi od pre nekoliko dana kru-

`e internetom. Pripadnici tog kartela imaju uglavnom od 12 do 23 godine, a terete se za veliki broj brutalnih ubistava. “Dejli mejl” navodi da prema najnovijim podacima, pripadnici meksi~kih narko-kartera dnevno ubiju vi{e od 50 qudi, a broj wihovih `rtava ove godine }e, kako se procewuje, prema{iti 18.000.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID RI^ARDS Na~elnik britanskih oru`anih snaga general Dejvid Ri~ards ocenio je da Zapad nikad ne}e mo}i potpuno da pobedi Al Kaidu i druge sli~ne militantne islamske grupe, ve} da }e samo mo}i da ih obuzda. Ri~ards je istakao i da Avganistanski narod po~iwe da gubi strpqewe s NATO-om zbog wegove nesposobnosti da ispuni obe}awa.

DEJVID BOUVI Obo`avaoci Dejvida Bouvija ne treba da se nadaju da }e se engleski roker uskoro vratiti muzici, izjavila je wegova supruga, supermodel Iman. Ona je navela da ga “ ne}e nagovarati da se vrati muzici”. Iman je ispri~ala i neke detaqe iz wihovog 18-godi{weg braka:”Dejvid se ne sva|a. On je Englez - samo }uti. Ja sam ta koja vi~e. A onda on mene zasmejava. To je kao kabare”.

AUNG SAN SU ]I Liderka opozicije u Mjanmaru Aung San Su ]i, koju su vojne vlasti prekju~e oslobodile, odr`ala je prvi govor posle sedam godina ku}nog pritvora. “Demokratija je kada gra|ani stalno kontroli{u vladu” poru~ila je Su ]i.”Ako `elimo da dobijemo ono {to ho}emo, moramo se zalagati za to na pravi na~in”.Su ]i je rekla da je spremna da sa zapadnim zemqama razgovara o ukidawu sankcija Mjanmaru.

^UDNI PROHTEVI SLAVNIH

Madona ho}e novu klozetsku dasku, Maraja Keri svoj toaletni papir LONDON, WUJORK: Nije neoubi~ajeno da slavne li~nosti imaju neobi~ne prohteve koje wihovi poslodavci moraju da ispune kada ih anga`uju, ali se neki od wih posebno isti~u. Lista deset zvezda koje svojim zahtevima najvi{e zbuwuju organizatore manifestacija i hotelsko osobqe objavqena je na sajtu o poznatim li~nostima “Glamour Vanity”. Xenifer Lopez, prva me|u zahtevnim zvezdama, insistira da u wenoj pratwi uvek bude li~ni stru~wak za obrve, kao i jo{ jedan pomaga~ koji }e joj nositi jaknu dok je na setu. Kru`e glasine i da Xej Lo tra`i da joj se kafa me{a u smeru suprotnom od kazaqke na satu. Slavna peva~ica Madona tra`i da Yenifer Lopez joj na svakom konceru bude omogu}eno da korizvezde `ele maksimalno da iskoriste svoj stasti toalet sa potpuno novom klozetskom datus, pa je tako [eron Stoun insistirala da zaskom. Toalet je veoma bitan Maraji Keri, koja dr`i svu ode}u i nakit koja je nosila na snimanavodno uvek nosi svoj toalet papir. Ponekad wu drugog dela “Niskih strasti”.

Tom Kruz najvi{e voli indijsku hranu, a omiqeni restoran mu je “Bombaj Bra{eri” u Londonu. Pre par godina, slavnom glumcu je tokom snimawa ispuwen prohtev kada je privatnim avionom „skoknuo” do Engleske na ru~ak. Tako|e, Tom Kruz tra`i da svaki put pored wegove prikolice bude i kombi u kojem se pravi kafa. Holivudska veteranka Barbara Strejsend insistira da joj na raspolagawu uvek bude majstor koji je u stawu da podesi naslon za glavu na krevetu pod posebno odre|enim uglom. Posledwa na listi, Paris Hilton, kada je glumila u filmu “The Other Guys”,zahtevala je da joj organizatori obezbede `ive jastoge koji }e biti pripremqeni kada ona to po`eli, kao i fla{u vodke “Grey Goose”. Ina~e, bogata naslednica je snimala scene za taj film samo jedan dan.


BALKAN

DNEVNIK

DRUGI KRUG LOKALNIH IZBORA U GR^KOJ

Izborni test za Papandreua ATINA: U Gr~koj je ju~e po~elo glasawe u okviru drugog kruga op{tinskih i regionalnih izbora, posle prvog kruga, koji je obele`ila slaba izlaznost. Socijalisti~ki PASOK premijera Jorgosa Papandreua se nalazi u blagoj prednosti u odnosu na opozicionu Novu demokratiju, prenose agencije. Ju~era{wi izbori prvi su od nove administrativne podele Gr~ke, koja sada ima 13 umesto prethodne 54 administrativne oblasti, i 325 umesto 1.014 op{tina. Pored toga, mandat lokalnih guvernera pove}an je sa ~etiri na pet godina. Papandreuova vlada izabrana je pre 13 meseci, a novi op{ti izbori trebalo bi da se odr`e u drugoj polovini 2013. godine. Socijalisti~ka vlada je preuzela vlast u trenutku kada se zemqa bila na{la pred bankrotom. Da bi dobila finansijsku podr{ku Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih

stroge mere {tedwe, a u slu~aju da ona izostane nije iskqu~io ni raspisivawe vanredni parlamentarni izbori. Prvi krug lokalnih i regionalnih izbora je potvrdio da gra|ani ipak po~iwu da shvataju da zemqa mora da se odri~e, ukoliko `eli da iza|e sada{weg privrednog }orsokaka.

Imigranti preko Turske sti`u u EU ATINA: Na granici Turske i Gr~ke pove}an je broj ilegalnih prelazaka imigranata na teritoriju EU.Svake godine, stotine hiqada emigranata napu{ta svoje otaxbine i odlazi u Evropu, sawaju}i boqi `ivot. Mnogi u|u u Evropsku uniju ilegalno, nadaju}i se da ne}e biti otkriveni ili da bi zatra`ili politi~ki azil. Vrlo ~esto oni pla}aju krijum~a-

tara koje je po~elo u Banglade{u. Kada su kona~no stigli u Gr~ku bili su potpuno iscrpqeni. „Pro{li smo kroz Indiju, Pakistan, Iran i Tursku. Trebalo nam je 20 dana. Putovawe je bilo veoma te{ko i nismo imali hranu“, pri~a Abdul Samat. Ubrzo po{to su u{li u Gr~ku, Samat i Hamad su uhap{eni.

Imigranti su ranije ~e{}e do EU stizali preko Mediterana

rima hiqade dolara da im pomogli da stignu u zemqe Evropske unije. Ve}ina ovih putnika nekada je ~amcima iz Afrike prelazila preko Mediterana. Me|utim, posledwih meseci zabele`en je ogroman priliv emigranata preko kopnene granice izme|u Turske i Gr~ke – 58.000 ilegalnih prelazaka samo u prvih {est meseci 2010. Za Abdula Samata i Nabira Hamada, bilo je to epsko putovawe od vi{e od 6.000 kilome-

Ali, kao i ostali imigranti koji se nalaze u kampu u Aleksandrupolisu, udaqenom 10 kilometara od granice sa Turskom, oni su oslobo|eni, jer su pritvorni centri za imigrante puni. U svakom slu~aju wih dvojica imaju sre}e Skoro svi neregistrovani imigranti koji ulaze u Evropu – wih oko 300 dnevno, koji dolaze iz Afrike, sa Bliskog istoka i Azije – pre|e reku Evros, koja razdvaja Gr~ku i Tursku. Ne postoji ni blizu dovoqan broj ~uvara gra-

nice, koji bi zaustavili toliki priliv. Kada se na|u u Gr~koj, imigranti su u Evropskoj uniji. Me|utim, prela`ewe je veoma opasno. Stotine imigranata stradaju svake godine. Mnogi zavr{e u masovnoj grobnici za muslimanske imigrante u blizini granice. Niko ne zna identitet onih koji su tamo sahraweni. Wihove porodice u otaxbini ne znaju za wihovu sudbinu. Vaxid [arifi je izbeglica iz Avganistana, koji je pre{ao reku Evros pre ~etiri godine. On je poveo izve{ta~a “Glasa Amerike” do masovne grobnice. „Qudi koji su sahraweni ovde imali su san da do|u u Evropu radi boqe i svetlije budu}nosti, ali sada su sahraweni ovde, zato {to su se udavili prelaze}i reku ili su naleteli na nagaznu minu du` granice“, obja{wava [arifi. Za one koji ipak uspeju da pre|u granicu, borba za novi `ivot u Evropi tek po~iwe. U jednoj policijskoj stanici u Atini imigrantima koji su zatra`ili azil izdaje se takozvana Crvena karta. Ona im omogu}ava da ostanu u Gr~koj, dok se wihovi slu~ajevi re{avaju. Me|utim, Crvene karte moraju da se obnavqaju svakog meseca, a red za predaju zahteva pru`a se u nedogled. U procesu je vi{e od 45.000 slu~ajeva. Visoki komesarijat Ujediwenih nacija za izbeglice nazvao je situaciju humanitarnom krizom i pozvao vladu Gr~ke da reformi{e svoje propise za dobijawe azila. Dok se to ne dogodi, san brojnih imigranata o novom `ivotu u Evropi, umira}e na drevnim ulicama u Gr~koj.

25

SLOVENIJA

RTV javna ili dr`avna QUBQANA: Posle vi{emese~nih rasprava Slovenci su odlu~ili da raspi{u referendum o novom zakonu o Javnom servisu. Mi{qewe gra|ana sazna}e se 12. decembra, a stru~na javnost smatra da bi predlo`ene odredbe trebalo da smawe uticaj vlasti na RTV Slovenija. Ta televizija, ina~e na drugom mestu po gledanosti od tridesetak televizijskih programa, stalno je na meti kritika da je vi{e dr`avna nego javna, da nema dovoqno dobar program i da ima previ{e zaposlenih. Oko 2.000 zaposlenih u RTV Slovenija u proseku zara|uje 1.245 evra, a 70 odsto buxeta, oko 120 miliona evra, prikupi se

Jorgos Papandreu

institucija ona je morala da preduzima o{tre mere {tedwe, {to je izazvalo nezapam}en talas {trajkova koji i daqe potresaju Gr~ku. Ovi izbori, iako su lokalni, prvi su pravi test za vladu premijera Papandreua. On je uo~i izbora naveo da je wegovoj vladi potrebna podr{ka za

ponedeqak15.novembar2010.

za dva do tri meseca. Ka`u de{avalo se da se pleni imovina da bi se namirio dug televiziji. „Svako ko ima mogu}nost da prima programe mora u~estvova-

Igor Mekina

Novinar Igor Mekina ka`e da postoji na~in da se pretplata ne plati a to je da se odjavite iz Slovenije, ali morate na granici da iznesete televizor kroz pretplatu. Pretplata je 12 evra mese~no i pla}a je gotovo svih 600.000 slovena~kih porodica - osim invalida i 9.000 socijalno ugro`enih. Ako neko ne plati pretplatu u roku od 15 dana dobija opomenu, sledi sudska procedura, i onda prinudna naplata

ti u finansirawu. Oni koji plate {kolu ne zna~i da imaju decu koja idu u {kolu“, rekao je generalni direktor RTV Slovenija Marko Filli. Novinar Igor Mekina ka`e da postoji na~in da se pretplata ne plati a to je da se odjavite iz

Slovenije, ali morate na granici da iznesete televizor, {to prema wegovim re~ima zna~i da nema {anse da izbegnete pla}awe. Za RTV Slovenija ka`u da je bila balkanski Bi-Bi-Si do 2005. godine, a da je od tada pod velikim uticajem vlasti. Vi{e samostalnosti dobi}e novim zakonom koji bi trebalo da bude usvojen narednog meseca. „O platama zaposlenih razgovaramo sa Vladom, kad `elimo ne{to da gradimo ili kupimo nekretninu pitamo Vladu, kada uskla|ujemo pretplatu s inflacijom pitamo Vladu. Zna~i, mi moramo da radimo tako da je Vlada zadovoqna, tako da ne mo`emo govoriti o nezavisnosti“, istakao je Filli. U zakonu o medijima, koji Slovenci planiraju da usvoje 201. godine, ograni~avaju se prava vlasnika ili uprave tako {to, na primer, ne mogu da usvoje novu programsku {emu ili da imenuju urednika bez saglasnosti 70 odsto ~lanova redakcije.

HRVATSKA

Istraga zlo~ina u Borovu Selu VINKOVCI: Hrvatska policija privela je dr`avqanina Hrvatske zbog sumwe da je po~inio ratni zlo~in protiv ratnih zarobqenika u Borovu Selu 2. maja 1991, dok su protiv trojice hrvatskih dr`avqana i osobe neutvr|enog dr`avqanstva podnete krivi~ne prijave i raspisane poternice, saop{tili su policija i dr`avno Tu`ila{tvo. Na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije Vitomir Bijeli} rekao je da se ~etiri osobe protiv kojih je prekju~e podneta krivi~na prijava ne nalaze na podru~ju Hrvatske. Po wegovim re~ima, za jednom od wih je 2006. godine raspisana me|unarodna poternica zbog izbegavawa kazne od {est godina zatvora za ratni zlo~in protiv civila i ratnih zarobqenika na podru~ju Vukovarsko-sremske `upanije. Za jo{ jednom nedostupnom osobom je raspisana poternica zbog sumwe da je po~inila ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na podru~ju Osije~ko-barawske `upanije, prenose hrvatski mediji.

Konferencija za medije u Vinkovcima

Na konferenciji za novinare u Vinkovcima re~eno je da je tokom vi{emese~nog kriminalisti~kog istra`ivawa policija saslu{ala 28 svedoka, obavila 253 informativna razgovora, vi{e poligrafskih testirawa, a pribavqeni su i brojni video-zapisi o doga|ajima 2. maja 1991.godine. U sklopu kriminalisti~kog istra`ivawa ratnog zlo~ina protiv ratnih zarobqenika u Borovu Selu, pre dva dana je uhap{eno pet osoba, ali je samo jedna osoba zadr`ana u pritvoru. Vukovarski dr`avni tu`ilac Bo-

`idar Piqi} podsetio je da je u Borovu Selu, dana{wem Borovu, 2. maja 1991. iz zasede ubijeno 12, a rawena 24 pripadnika Specijalne jedinice policije Vinkovci. Dodao je da je za taj zlo~in na sudu u Osijeku pravosna`no osu|eno deset osoba, ali da je na wih primewen Zakon o oprostu iz 1996, pa im se ne mo`e ponovo suditi za isto nedelo. Piqi} je, me|utim, istakao da je mogu}e suditi za ratni zlo~in nad sedmoricom zarobqenih i zlostavqanih policajaca u Borovu Selu 2. maja 1991. godine.

Danas inauguracija Dodika BAWALUKA: Milorad Dodik, dosada{wi premijer Republike Srpske (RS), danas }e na konstitutivnoj sednici novog saveza Narodne skup{tine biti inaugurisan u osmog predsednika RS. Najavqeno je da }e Dodikovoj inauguraciji prisustvovati predsednik Srbije Boris Tadi}, kao i dvadesetak stranih diplomata akreditovanih u BiH. Na konstitutivnog sednici par-

lamenta RS zakletvu }e polo`iti i novoizabrani potpredsednici RS, Emil Vlajki i Enes Suqakonovi}, a bi}e izabrano i novo skup{tinsko rukovodstvo. Poslanici }e pre sednice primiti sertifikate Centralne izborne komisije BiH. U novom sazivu parlamenta RS vladaju}i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) ima}e najvi{e poslanika - 37.

UKRATKO Nestao slovena~ki dr`avqanin PODGORICA: Slovena~ki dr`avqanin Drago Franc, vlasnik gra|evinske firme „Geogradwa“, anga`ovane u Crnoj Gori na izgradwi saobra}ajnica, nestao je pre tri dana, objavile su danas podgori~ke „Vijesti“. Francov nestanak prijavile su wegove kolege iz firme koja u Crnoj Gori izvodi zavr{ne radove na putu Risan-@abqak. Prema informacijama podgori~kog dnevnika, „Geogradwa“ je u finansijskim problemima i duguje novac zaposlenima i dobavqa~ima, pa izvor dnevnika iz policije pretpostavqa da se Franc sklonio kako bi izbegao neprijatnosti. Grani~na policija

nije registrovala da je Slovenac napustio Crnu Goru.

Sarajlija osvojio milion evra BE^: Student iz Sarajeva, koji `ivi i studira u Be~u, osvojio je u jednoj be~koj kockarnici vi{e od milion evra na aparatima mega milion xekpota Mega milion xekpot su aparati sa najve}im iznosom dobitka i nalaze se samo u 12 kockarnica u Austriji. Student, koji je 1.032.319,42 evra osvojio u ~etvrtak, ka`e da }e 20.000 evra pokloniti u dobrotvorne svrhe organizacijama u Sarajevu, a od ostatka novca `eli da kupi novi automobil i skupoceni poklon za devojku, prenosi portal Sarajevo-x.com.

Poklowewe mo{tima svetog Jovana

da mo{ti budu eksponat muzeja u Sozopolu, ali su na zahtev Bugarske pravoslavne crkve prenete u Sofiju.

SOFIJA: Stotine gra|ana i gostiju Sofije ~ekalo je ju~e u redu ispred hrama svetog Aleksandra Nevskog da se poklone mo{tima svetog Jovana Krstiteqa. Jo{ od dono{ewa mo{tiju u Sofiju 12. novembra, ispred crkve su neprestani redovi vernika. Deo mo{tiju svetog Jovana Krstiteqa prona{li su bugarski arheolozi u avgustu ove godine na ostrvu Sveti Ivan, u Crnom moru, kod Sozopola. Za mo{ti se smatralo da su posle turskog osvajawa Carigrada nepovratno izgubqene. Trebalo je

Za povratnike 180.000 evra ZVORNIK: Ministarstvo za qudska prava i izbeglice BiH doniralo je 360.000 konvertibilnih maraka (180.000 evra) za izgradwu i adaptaciju 22 ku}e Bo{wa~kim povratnicima u Zvornik. Na konkurs koji je predhodno objavilo to ministarstvo, prijavqeno je 136 podnosilaca zahteva za pomo}, saop{teno je iz op{tinske komisije za povratak. Po podacima te komisije, do sada je izgra|eno i obnovqeno oko 5.000, a potrebno je iz-

graditi vi{e od 3.000 ku}a povratnicima u Zvornik. Dr`avno resorno ministarstvo u protekle tri godine za razne infrastrukturne projekte za odr`iv povratak Bo{waka na podru~je Zvornika, izdvojilo oko 2,25 miliona evra. Ministarstvo je ranije pro{log meseca, saop{tilo da se na podru~je op{tine Zvornik vratilo 18.000 Bo{waka.

^lanstvo u EU BAWALUKA: ^lanstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji (EU) kao dobru stvar smatra 25 odsto gra|ana BiH, dok bi, u slu~aju referenduma, za ulazak u EU glasalo 83 odsto gra|ana, pokazalo je istra`ivawe agencije Galup sprovedeno u zemqama zapadnog Balka-

na, prenela je RTRS. Identi~na situacija je i u Hrvatskoj, u kojoj, tako|e, samo 25 odsto gra|ana smatra da je ~lanstvo wihove dr`ave u EU dobra stvar. U BiH i Hrvatskoj 32 odsto ispitanih smatra da je pristupawe EU lo{a stvar, u Srbiji taj broj iznosi 17 odsto, u Makedoniji devet, u Albaniji pet i u Crnoj Gori ~etiri odsto ispitanih gra|ana. U slu~aju referenduma, prema Galupovim istra`ivawima, u Srbiji bi za ulazak u EU bilo 63, a protiv 23 odsto, 43 odsto Hrvata bilo bi protiv ~lanstva, dok bi 38 odsto bilo za ulazak u Uniju. U ovom slu~aju u BiH bi za ulazak u EU bilo 83 odsto ispitanih, a protiv 10 odsto, dok bi u Crnoj Gori 81 odsto bilo za ulazak, a pet odsto protiv.


STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

GORAN RADI], NOVI STUDENT PROREKTOR NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

POZIV STUDENTIMA UMETNI^KIH AKADEMIJA

Na slede}i oktobar treba sada misliti Iako je na mestu studenta prorektora Univerziteta u Novom Sadu tek ne{to vi{e od deset dana, kancelarija Gorana Radi}a je vazda puna, no, kako ka`e, s obzirom na to da nije neko kome je ovakva funkcija nepoznata – jer je predsednik univerzitetskog Studentskog parlamenta bio u dva mandata – uz dobru organizaciju sve se da posti}i. Planovi su mnogobrojni, zamisli ambiciozne, a kako }e sve funkcionisati s wim na ~elu, vide}e se tek nakon nekoliko narednih meseci. U opse`nom planu rada koji je podneo zajedno s kandidaturom, predstavio je konkretan i koncizan koncept svega onog {to planira da uradi dok obavqa ovu funkciju. – Do kraja meseca u planu je osnivawe studentskog stru~nog ve}a – pomo}nog tela Studentskog parlamenta u kojem }e sedeti studenti prodekani svih fakulteta Novosadskog univerziteta – ka`e za "Dnevnik" Goran Radi}. – Ve}e }e biti savetodavno telo koje }e voditi ra~una ne samo o radu Parlamenta Univerziteta nego }e se ideje i zakqu~ci doneti na sednicama primewivati na svim fakultetima. U planu je i izrada sajta na kojem }e studenti mo}i da dobiju sve informacije o svim fakultetima kao i o Univerzitetu. Svaki fakultet }e imati svog administratora, tako da }e sajt biti neka

O goru}im studentskim pitawima, kao {to su snala`ewe u na{oj verziji "bolowe", promene uslova upisivawa akademske godine i, naravno, finansirawe studija – jer je za to potrebno sve vi{e novca, Goran ka`e: – Fakultete je osnovala dr`ava i ako postoji problem u komunikaciji izme|u osniva~a i fakulteta, a to se de{ava uglavnom u slu~aju finansirawa, studenti na neki na~in moraju da trpe. S druge strane, nedavni protesti su, izme|u ostalog, pokazali da studenti umeju da se organizuju u posledwi ~as, ali ne razmi{qaju o tome da je za odre|ene promene potrebno vreme. Smatram da sad, u ovom trenutku, moramo po~eti da ra-

Sledi anketa o razumevawu „bolowe” Student prorektor Goran Radi} najavquje da je u planu i sprovo|ewe ankete na uzorku od blizu 10.000 studenata koja bi pokazala koliko razumeju na{u verziju "bolowe". Rezultati }e se iskoristiti za pravqewe strategija informisawa studenata da bi novi sistem studirawa funkcionisao {to efektnije i sa {to mawe muke, kako za studente, tako i za profesore. Osim ovoga, radi}e se i na preko potrebnom poboq{awu komunikacije studenata sa studentskim slu`bama, koje su prva instanca gde se akademac obrati kad se javi bilo kakav problem tokom studija. vrsta oglasne table na kojoj }e studenti na}i odgovore na pitawa koja ih mu~e, a mo}i }e i da razmene iskustva.

dimo na pitawima upisa i bodova da slede}eg oktobra ne bismo nai{li na isti problem – ka`e Radi}.

U~e{}e studenata tokom cele godine u studentskom organizovawu, artikulacija zajedni~kih, a ne parcijalnih interesa, i pre svega upu}enost u studentska prava ali i obaveze su, kako ka`e, najva`niji elementi studentskog anga`ovawa. – Studenti su kivni, ali ih nigde nema kad su izbori za, recimo, ~lanove studentskog parlamenta. Moja ideja je da radimo sad, a ne kad "dogori do noktiju". Treba da oja~amo instituciju studentskog parlamenta, ne samo formalno ve} i su{tiniski, kao i studentskih organizacija, jer mislim da je to ogroman a neiskori{}en resurs – dodaje on. Na pitawe kako re{iti sveop{tu zbuwenost studentske populacije kada se radi o "bolowi", Goran odgovara: – Postoji nekoliko sistema po kojima fakulteti organizuju nastavu, i to su takozvani 3+2, 4+1, 5+0, a od aprila imamo i sistem 3+1+1, za koji }e se tek videti kao funkcioni{e. Mislim da je sistem 3+1+1 najboqe re{ewe jer je prvenstveno kompatibilan sa svim ostalim, a, s druge strane, dozvoqava studentu slobodu izbora u smislu odlaska na master studije nakon tri godine, potom dobijawe diplome nakon 3+1 (~etiri godine studija) koja bi bila ista kao i diploma osnovnih akademskih studija po starom sistemu. U tom slu~aju bi, na primer, student ekonomije bio diplomirani ekonomista, a ukoliko nastavi jo{ jednu, odnosno petu godinu studija, dobio bi zvawe diplomirani ekonomista – master. Jovana Zdjelarevi}

DNEVNIK

c m y

26

Tra`i se logo za „Zmaj” Kod nas odnedavno radi Kineski trgovinski centra "Zmaj". Ovaj veleprodajni gigant nalazi se na razme|u autoputa Beograd – Novi Sad – Zagreb, prostire se na pet hektara i ima 40.000 kvadratnih metara slobodnog prostora. A jo{ nema svoj logo. Zato je uprava "Zmaja" otvorila konkurs i poziva sve studente umetni~kih akademija i fakulteta i dizajnerskih {kola u Srbiji da osmisle logo. Idejna re{ewa treba dostaviti do 5. decembra na adresu konkurs@ctc.rs. Prva nagrada iznosi 100.000 dinara. D. V.

KONKURS ZA STUDENTE I DIPLOMCE UNS-a

Radna praksa u pokrajinskim organima i op{tinama Univerzitet u Novom Sadu raspisao je konkurse za obavqawe radne prakse u pokrajinskim organima i institucijama kao i u jedinicama lokalne samouprave u Vojvodini. Prema programima Univerziteta, u~esnici }e radnu praksu i ove {kolske godine obavqati u Skup{tini i Vladi Vojvodine, pokrajinskim organima uprave, fondovima, direkcijama i zavodima ~iji je osniva~ Pokrajina, a novina je to {to }e studenti i diplomci svoja prva radna iskustva i prakti~na znawa mo}i da dobiju i u vojvo|anskim op{tinama. Za taj novi program bi}e odabrano 45 u~esnika koji bi, od decembra ove do jula idu}e godine, radnu praksu trebalo da obavqaju u ustanovama, organizacijama i javnim preduze}ima

~iji su osniva~i lokalne samouprave. Predvi|eno je da oni budu raspore|eni u pet gradova i 20 op{tina {irom Vojvodine, a kako je navedeno u uslovima konkursa, prednost }e imati kandidati ~ije je mesto prebivali{ta u jedinici lokalne samouprave u kojoj se sprovodi radna praksa. Za u~e{}e u programu radne prakse u pokrajinskim organima i institucijama, koji se uspe{no ostvaruje od 2003. godine, uz organizacionu i ekspertsku podr{ku OEBS-a, tako|e se mogu prijaviti studenti zavr{nih godina studija, ili oni koji su skoro diplomirali. Prijavni formulari i ostale informacije mogu se prona}i na sajtovima www.uns.ac.rs, i www.razvojkarijere.uns.ac.rs, a prijave se primaju do 22. novembra.

ZA 47 BRUCO[A DEFICITARNIH NASTAVNI^KIH STRUKA PO 56.500 DINARA OD POKRAJINE

Podr{ka matemati~arima i fizi~arima Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Univerzitet u Novom Sadu od ove godine odlu~ili su da posebnim merama i stimulacijama podstaknu mlade na to da se {koluju za deficitarna zanimawa. Prva takva pozitivna promena realizovana je kroz konkurs pomenutog sekretarijata za naknade iz buxeta Vojvodine u 2010. za studente koji se {koluju za deficitarna nastavni~ka zanimawa u osnovnim i sredwim {kolama vezana za prirodne nauke, a ova vrste finansijske podr{ke u {kolskoj 2010/11. namewena je bruco{ima koji su upisali studije fizike ili matematike jer Vojvodini najvi{e nedostaju nastavnici tih struka. Studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija nastavni~kih smerova fizike i matematike na Prirodno-matema-

ti~kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu tako su se na{li u prilici da dobiju jednokratnu pokrajinsku stipendiju. Sam fakultet napravio je spisak najboqih buxetskih bruco{a na pomenutim studijskim programima, dok su ostali studenti, koji su ispuwavali utvr|ene uslove, mogli pojedina~no konkurisati za jednokratnu naknadu za socijalnu za{titu. Ukupno 47 bruco{a PMF-a, 27 s fizike i 20 s matematike, dobilo je jednokratnu stipendiju u pojedna~nom Qubomir Dimitrijevi} iznosu od 56.500 dinara. Me|u dobitnicima ove naknadirati tri godine osnovnih stude su i Milica Peji} i Qubomir dija i dve godine diplomskih-maDimitrijevi}. Milica je upisaster. Isti~e da je i prilikom la matematiku i opredeli}e se konkurisawa za ovu stipendiju za profesorski smer, pa }e stupresudan bio prosek ocena iz

i to uticalo na to da zavolim ovu struku. Ne znam kuda }e me `ivot odvesti, ali, ako bi se za to ukazala prilika, rado bih radila u nekoj {koli u [idu – ka`e za "Dnevnik" Milica Peji} iz Va{ice, kod [ida, koja ve} zna da }e novac koji je dobila potro{iti za kupovinu laptop ra~unara, jer joj je potreban za studirawe. - Kad sam se opredelila da upi{em PMF, nisam znala za ove stipendije i zaista sam se prijatno iznenadila {to uop{te postoje. KonkuriMilica Peji} Foto: S. [u{wevi} sala sam i, eto, dobila sredwe {kole i broj bodova na ovih 56.500 dinara, {to me je prijemnom ispitu na PMF-u. veoma obradovalo i mnogo }e – Volim matematiku i rad u mi zna~iti da imam svoj laptop. {koli. I mama mi je nastavniQubomir Dimitrijevi} zaca matematike, pa je verovatno vr{io je sredwu {kolu u Som-

boru, a sad studira fiziku na nastavni~kom smeru. Odu{evqen je PMF-om... – Ba{ je dobro, nastavnici, asistenti, svi su vrlo prijatni. Mislim da su nam profesori posve}eniji nego {to je to slu~aj na drugim fakultetima jer mi ovde radimo u malim grupama i atmosfera je odli~na, radna i prijateqska. Sad smo imali prvi kolokvijum, ~ekamo rezultate... Ja sam zadovaqan kako sam uradio – isti~e Qubomir, jo{ se dvoume}i kako da potro{i novac. – Ili }u iznajmiti stan, jer mi je lak{e da stanujem u Novom Sadu nego da svakodnevno putujem, ili }u uzeti laptop, po{to nam definitivno treba na studijama, za prezentacije, radove, sve... Sad se bez laptopa ne mo`e ni{ta. V. ^eki}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


LEKAR

DNEVNIK

Zahvatom do vitkosti rimena hirur{ke intervencije za smawivawe kilograma je od 2000. godine deset puta pove}ana u britanskim bolnicama, saop{tili su stru~waci londonskog Impirijal kolexa. Oni isti~u da su pacijenti koji su se podvrgli takvim zahvatima zna~ajno smawili rizik od prerane smrti, a dr`avi

P

zdravstvene tro{kove. Barijatri~ke operacije se izvode na pacijentima kojima gojaznost opasno ugro`ava zdravqe. Wima se smawuje obim `eluca bilo postavqawem trake oko wega ili tzv. „gastri~kim bajpasom“ izme|u `eluca i tankog creva ili uklawawem dela `eluca. Od aprila 2000. do marta 2008. u Engleskoj su obavqene 6.953 barijatri~ke intervencije. Broj ovih operacije je pove}an sa 238 u 2000. na 2.543 u 2007. godini. Analiziraju}i ishod tih intervencija 30 dana i godinu dana po{to su obavqene, londonski stru~waci su utvrdili da je smrtnost bila mawa kod osoba kojima je stavqena traka oko `eluca. Osim toga, one su re|e i na kra}e vreme ponovo hospitalizovane nego osobe koje su imali gastri~ki bajpas. Britanski Nacionalni institut za klini~ku izuzetnost (NICE) preporu~uje barijatri~ke intervencije kod „morbidno gojaznih osoba“, tj. onih ~iji je indeks telesne mase (BMI) najmawe 40, kao i kod osoba ~iji je BMI najmawe 35, ali koje pate od oboqewa koja bi mogla da se ubla`e ukoliko bi oslabile. (Tanjug)

uski nau~nik Vladimir Skula~ov, profesor instituta za fizi~ko-hemijsku biologiju univerziteta „Lomonosov“ usavr{io je antioksidans koji usporava starewe i dosad su se hiqade dobrovoqaca prijavile da uzmu u~e{}e u klini~kim ispitivawima koja je on nedavno pokrenuo.Tokom istra`ivawa koje je trajalo ~etiri decenije, ovaj nau~nik je prou~avao proces starewa i zakqu~io da se kiseonik u qudskom organizmu u 99 odsto slu~ajeva transformi{e u ne{kodqivu vodu, a u jedan odsto u toksi~ni superoksid. Upravo za borbu sa ovim superoksidom Skula~ov je usavr{io „podmla|uju}i“ antioksidans. Ogledni testovi sprovedeni na laboratorijskim mi{evima su pokazali da su jedinke koje su tretirane preparatom bile energi~nije od svojih umiru}ih vr{waka. Posle testa na mi{evima, ruski biohemi~ar je i na sebi

primenio ovaj u svetu jedinstven preparat, u vidu kapi za o~i. Za samo {est meseci kori{}ewa ovih kapi, on je uspeo da elimini{e katraktu, {to su potvrdili i lekari. Komentari{u}i izum ruskog nau~nika, profesor Univerziteta „Rokfeler“ i dobitnik Nobelove nagrade Ginter Blobel je rekao da su rezultati sasvim realni, jer je dokazana ogromna {tetnost procesa oksidacije, ali „mi nemamo takav antioksidans koji je dobio Skula~ov, kome sa punim pravom pripada termin bioenergetika“. Skula~ov o~ekuje da }e nakon dvogodi{wih laboratorijskih ispitivawa, tokom kojih }e se eliminisati ne`eqeni efekti, mo}i da pokrene komercijalnu proizvodwu preparata. -O~ekujemo da }emo na kraju uspeti da ubedimo qude da jedna takva tableta otklawa mno{tvo problema koji dolaze sa godinama- ka`e Skula~ov. (Tanjug)

PREPOZNAJTE MO@DANI UDAR Postoje 4 koraka kojih bi se trebalo pridr`avati kako bi se prepoznao mo`dani udar. z zamoli osobu da se nasme{i (ne}e uspeti) z zamoli osobu da izgovori jednu sasvim jednostavnu re~enicu (npr. „Danas je lep dan.”) z zamoli osobu da podigne obe ruke (ne}e mo}i, ili samo delomi~no) z zamoli osobu da isplazi jezik (ako joj je jezik savijen, quqa se s jedne strane na drugu, to je tako|e znak mo`danog udara) Ukoliko osoba ima problema s jednim od navedenih koraka, odmah nazovi hitnu pomo} i opi{i simptome osobe na telefon.

Prirodna otpornost na virus au~nici su otkrili genetsku specifi~nost zahvaquju}i kojoj neke osobe mogu da se suprotstave razmno`avawu virusa imunodeficita i spre~e razvoj side, {to }e biti od pomo}i u stvarawu novih lekova protiv ove bolesti, objavqeno je u ~asopisu „Sajens“. Me|unarodna grupa istra`iva~a je analizirala genome 3.500 osoba, izabranih sa razli~itih klinika u svetu, me|u kojima je 2.500 bilo zahva}eno progresivnom infekcijom virusoma HIV, a 1.000 je predstavqalo kontrolnu grupu. U istra`ivawu koje je pokrenuto 2006. godine, tim na ~elu sa ameri~kim nau~nikom Brusom Volkerom je uspeo da otkrije male varijacije u strukturi belan~evina koje poma`u imunolo-

N

{kom sistemu da prona|e i „obele`i“ inficirane }elije. Nau~nici su pratili male varijacije DNK - pojedina~ne zamene „slova“ u kontinuitetu u ~itavom genomu, koji su zatim statisti~kom analizom povezivali sa sposobno{}u imunolo{kog sistema da kontroli{e {irewe HIV virusa u organizmu. Nau~nici su uspeli da otkriju oko 300 „sumwivih“ delova, odgovornih za sintezu belan~evina, koje stvaraju imunolo{ki odgovor na strane objekte u qudskoj krvi. Uz pomo} dopunske matemati~ke analize nau~nici su uspeli da smawe listu od 300 na ~etiri, na osnovu koje je tim Volkera uspeo da utvrdi varijacije aminokiselina u strukturi jedne od blan~evina, nazvane HLA-B, a koja omogu}ava HIV-

ovosibirski nau~nici su saop{tili da su otkrili agens koji u potpunosti otklawa sve simptome Parkinsonove bolesti kod `ivotiwa. Jediwewe je sintetizovano od prirodnih materijala i dalo je iznena|uju}e dobre rezultate u testirawu na `ivotiwama, izjavio je Konstantin Vol~o, predstavnik Instituta za organsku hemiju „Voro`cov“ koje je deo Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka.On je istakao da ovaj agens samo otklawa simptome Parkinsonove bolesti, omogu}avaju}i obolelim da normalno `ive, dodaju}i da to predstavqa veliki napredak u terapiji.

- Za sada se Parkinsonova bolest ne mo`e izle~iti i osnovni ciq terapije je da se obolelima omogu}i maksimalno visok kvalitet `ivota u {to du`em vremenskom periodu - rekao je predstavnik novosibirskog Instituta. On je precizirao da nau~nici usavr{avaju agens, koji bi mogao

kontrolorima da ostanu zdravi. Belan~evina HLA-B mo`e da „obele`i“ }eliju inficiranu virusom, usmeravaju}u u wu aktivnost imunolo{kog sistema. Ova belan~evina „zna“ da zahvata mawe fragmente belan~evina koje stvara virus posle prodora u }eliju, i prenosi ih na povr{inu }elijske membrane, ~ime se „obele`ava“ i osu|uje na uni{tewe. Pet od {est izdvojenih aminokiselina se anga`uju u strukturnom fragmentu HLA-B, koji okupira belan~evinske fragmente nazvane peptidima. Nau~nici o~ekuju da }e de{ifrovawem preciznog mehanizma ra-

da tog fragmenta HLA-B uspeti da ga kontroli{u i usavr{e vakcine koje }e poboq{ati imunolo{ki odgovor qudskog organizma na prisustvo HIV virusa. Prirodnu otpornost na HIV virus ima mala grupa osoba i oni ostaju zdravi, bez obzira na prisustvo virusa u krvi. (Tanjug)

Mutacija gena {titi od hipertenzije rupa evropskih nau~nika otkrila je novu mutaciju gena UMOD, {to bi moglo da rezultira razvojem novih terapija protiv povi{enog krvnog pritiska (hipertenzije), objavila je Evropska komisija, izvr{ni organ Evropske unije. Mutacija gena UMOD, lokalizovana na 16. hromozomu, ima za{titno dejstvo protiv pojave hipertenzije regulisawem imunosupresivnog glikoproteina „uromodulina“, pokazali su rezultati istra`ivawa kojim je rukovodio Uni-

G

Depresija novih mama au~nici isti~u da depresija nije {tetna samo po majke, ve} i po wihove bebe, i navode rezultate istra`ivawa koji su pokazali zaostatak u razvoju i socijalizaciji kod dece depresivnih majki, u odnosu na ostalu. Prema podacima koji su objavqeni u Americi, godi{we se rodi vi{e od 400.000 beba od depresivnih `ena, a kod pet do 25 odsto `ena dolazi do razvoja postporo|ajne depresije. Ameri~ki pedijatri preporu~uju da se `ene obolele od te{ke depresije {aqu stru~wacima na terapiju, a za dijagonostikovawe depresije kod `ena posle poro|aja zalo`io se i ameri~ki Fakultet za aku{ere i ginekologe. (Tanjug)

N

Jedinstven marker otkriven za rak rupa francuskih nau~nika otkrila je isti biolo{ki marker kod vi{e od 1.300 pacijenata obolelih od 11 razli~itih vrsta raka, {to je oceweno kao „veoma obe}avaju}e“ za budu}e uspe{nije le~ewe bolesti. Radi se o hormonu FSH (Folikulostimulisaju}i hormon) koji se sinteti{e u hipofizi, a nalazi se u qudskim reproduktivnim organima - jajnicima i testisima. On podsti~e kod `ena pre svega proizvodwu estrogena, a mu{karaca spermatozoida. Nau~nici iz centra za biomedicinska istra`ivawa „Mondor“, prevdo|eni doktorom biologije Nikolom Gineom iz francuskog Instituta za zdravqe i medicinska istra`ivawa, do{li su do tog otkri}a obaviv{i analizu biopsija 1.336 pacijenata obolelih od raka prostate, dojke, debelog creva, pankreasa, be{ike, bubrega, plu}a, jetre, `eluca, testisa i jajnika. Kod svih tih pacijenata su otkriveni receptori FSH, preneli su francuski mediji. To otkri}e predstavqa korak ka lak{em otkrivawu raka i razvoju jedinstvenog leka protiv te bolesti. Sada je potrebno pro{iriti istra`ivawe i na druge vrste raka i potvrditi detekovawe receptora FSH postupcima snimawa kao {to su magnetna rezonanca, tomografija ili ultrazvuk, ali i obaviti pretklini~ka ispitivawa na `ivotiwama radi usavr{avawa procedura i eventualnih terapijskih agenasa, istakli su nau~nici. (Tanjug)

rupa francuskih nau~nika otkrila je protein koji uti~e na pojavu meningitisa kod beba, ~ime je uspela da napravi veliki pomak ka razvoju vakcine protiv te bolesti.Meningitis B poga|a tek ro|enu decu, a za protein koji je upravo identifikovan se pretpostavqa da izaziva jedan od wegovih najopasnijih oblika. Taj protein se nalazi na povr{ini streptokoka B i istra`iva~i sada poku{avaju da prona|u na~in da otkri}e iskoriste za za{titu dece od meningitisa B. (Tanjug)

G

da se ukqu~i u sastav lekova. Radove u ovom pravcu nau~nici Instituta za organsku hemiju su pokrenuli pre pet godina. Pre oko tri godine oni su utvrdili „antiparkinsonovu aktivnost“ agensa i ve} obavili testove na `ivotiwama. - Kod `ivotiwa sa razvijenom Parkinsonovom bole{}u je dokazano da ovaj agens vra}a sve pokazateqe na normalu, bez primene drugih lekova - rekao je Vol~o. Ispitivawe agensa je u fazi pretklini~kih testirawa, koja }e trajati najmawe dve godine, nakon ~ega mogu da po~nu klini~ka ispitivawa, odnosno testirawe na qudima. (Tanjug)

verzitet u Glazgovu i italijanski institut IAI. Tokom genetskog istra`ivawa, sprovedenog na 40.000 osoba u 11 zemaqa Evropske unije - Italiji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Republici ^e{koj, Nema~koj, [paniji, Francuskoj, Holandiji, Poqskoj, Finskoj i [vedskoj utvr|eno je da je kod osoba sa mutacijom gena UMOD opasnost od pojave vaskularno-celebralnih napada mawa za 15 odsto. Istra`ivawe je podr`ala Evropska unija sa 10 miliona evra. (Tanjug)

G

Vakcine protiv meningitisa

Nov preparat za Parkinsonovu bolest? N

27

GENETIKA U BORBI PROTIV SIDE

Nov antioksidans usporava starewe R

ponedeqak15.novembar2010.

Lek za osteoporozu rizi~an za rak sobe koje tokom vi{e od pet godina uzimaju uobi~ajene lekove protiv osteoporoze iz grupe bisfosfonata, time mo`da udvostru~uju rizik da obole od raka jedwaka, poru~uju britanski stru~waci. Oni isti~u da su ovi rezultati zabriwavaju}i, ali da ne treba da spre~e lekare da prepisuju doti~ne lekove, niti pacijente da ih uzimaju, ve} bi samo trebalo da obrate pa`wu na eventualne znake upozorewa. Bisfosfonati se obi~no prepisuju starijim qudima da bi im oja~ali kosti i spre~ili lomove. Ute{no je to {to je rak jedwaka u Evropi i Severnoj Americi relativno retka bo-

O

lest pa ni udvostru~eni rizik nije veliki. Naime, u~estalost raka jedwaka me|u osobama starosti od 60 do 79 godina je jedan na 1.000 tokom pet godina. Kod uzimawa bisfosfonata on se pove}ava na gotovo dva na 1.000. Dajen Visovski iz ameri~ke Uprave za hranu i lekove (FDA), povodom britanskog otkri}a isti~e da bi kod prepisivawa bisfosfonata lekari trebalo da odmere rizik i koristi od ovih lekova kod svakog pojedina~nog pacijenta. Osim toga, lekari bi

trebalo da obaveste pacijente da prijave te{ko}e pri gutawu, kao i tegobe u grlu, grudima i digestivnom traktu, posle ~ega bi im mo`da trebalo savetovati da obustave kori{}ewe bisfosfonata. (Tanjug)


28

ponedeqak15.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

DVOGODI[WI POMEN

Miroslavu Ra~i}u

Ratomiru Bogdanovi}u

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 dinara. Tel. 021/527-993. 15173

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru stan u Ulici Novosadskog sajma 7-9. Tel. 021/442-711. 15134 NOVO NASEQE, izdajem jednosoban prazan komforan stan, 40m2, zatvorena terasa, cg, Partizanskih baza. Tel:. 6360-644, posle 16 ~asova. 15136 STAN u ku}i 50m2, cena 120e, Vr{a~ka 29. Novi Sad. Telefon 064/4475-004. 15147 IZDAJE se kompletno name{ten dvosoban stan iza Merkatora. Telefon 6366546. 15194 IZDAJEMO name{ten jednosoban stan na Limanu 4. Cena po dogovoru. Tel. 466-097, posle 17 ~asova. 15197

PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd. 14126 10 JUTARA zemqe u komadu 800 metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/401-41-80. 14579 PRODAJEM 16 ari zemqe na Banstolu, Beli Vrh, prilaz od tvrdog materijala (put) ima struja pored placa. Tel. 021/881-057. 15135

POMEN

@ivan Petrovi} Juli

1935 - 2010.

U na{im si mislima. Po~ivaj u miru. S qubavqu, tvoji najmiliji.

od Trivinih drugara: Plakija, Kari}a, ^aneta i @ileta.

15225

15230

15238

Posledwi pozdrav dragom

Wegovi: Sr|an i Gordana.

Miroslavu Ra~i}u

Milan Todorovi}

Juli

Juli

od porodcie Krkqu{.

Porodica Salonski.

Porodica Tadi}.

15226

15233

15232

Posledwi pozdrav mojoj

dobrom,

Miroslavu Ra~i}u Hvala ti za sve lepe trenutke, svih ovih godina. Ponosni smo {to smo te poznavali, {to si bio i ostao deo na{ih `ivota.

Sahrana je u ponedeqak, 15. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Aleksandar i brat Miroslav sa porodicom. 15223

Posledwi pozdrav priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka i svekrva

Ulijani Zori}

Juli{ki

Ulijana Zori}

Juli

1952 - 2010. preminula posle kratke i te{ke bolesti.

od kuma Janka Grahovca sa porodicom.

od: Vere i Milana ]upine sa porodicom.

Miqenovi} Rajko sa porodicom.

15240

15231

15234

Posledwi bratu.

pozdrav

ro|enom

Posledwi pozdrav

15219

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 15. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele, na seoskom grobqu, u Stepanovi}evu. O`alo{}ena porodica Zori}. 15239

Posledwi pozdrav kumi

Sa tugom i bolom u srcu opra{tamo se od na{e voqene

Sahrana je u ponedeqak, 15. 11. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: Brat Sava @ivkovi} sa porodicom i sestra Desanka - Desa Pantovi} sa porodicom.

15227

Posledwi pozdrav plemenitom ~oveku

15222

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi i voqeni

1937 - 2010. 2002 - 2010.

Sahrana je danas, 15. 11. 2010. godine, u 13 sati, u rodnom mestu Ruwani, kod Loznice. Zauvek }e te voleti tvoji: supruga Marica, sin Dragan i k}erka Dragana sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav

Milorad @ivkovi} Rade \uri Milakovi}u

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 11. 2010. godine preminuo na{ voqeni

15. 11. 2008 - 15. 11. 2010.

Posledwi pozdrav kumi

na{em voqenom i nikad pre`aqenom ocu i suprugu

Posledwi pozdrav

od tetke Sofije i porodice Stevanovi}.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 14981

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 11836 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14. 15087 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Tel.: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 15088 HIT cene drveta: bukva, bagrem, grab, u metricama. Vr{imo usluge rezawa i cepawa, 3.800 dinara. Telefoni: 064/27-69-458, 066/168-749. 15175 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 15187

ponedeqak15.novembar2010.

Margite Beki} Juli

ro|. 1937.

Juli

Porodica Kari}.

Porodica Pani}.

Sahrana je danas, 15. 11. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na zapadnom grobqu, u Temerinu. Po~ivaj u miru. Ve~no }e{ biti u na{im srcima. O`alo{}eni: suprug Juro, }erka Vera i sin Jure sa porodicama.

15235

15237

15236

i

DVOGODI[WI POMEN U nedequ, 14. 11. 2010. godine se navr{ilo dve godine od smrti na{eg najboqeg oca i supruga

Milorad @ivkovi} Sahrana je danas, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

Tvoji kumovi Duda i Marko Radin.

O`alo{}eni: unuci Sr|an i Nemawa i porodica Cimbal.

OG-1

15220

Vuka{ina Vidakovi}a Wegova neiscrpna energija, podr{ka, re~i, saveti i upornost }e mi biti podstrek i vodiqa u budu}em vremenu. Neizmerno ti hvala {to si nam sve pru`io. Zauvek tvoje }erka Marinela i supruga Desanka. 15221

Mama, prva i posledwa izgovorena re~ osta}e nam ve~no u srcima na{im... ...Idi sa an|elima...

Ru`ica Navratil Sahrana je u utorak, 16. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka Tawa i sin Dejan. 15241


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30 01.00 01.25

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Znawe Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Slon Benyamin Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Pirina~ Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos ]udqiva roda, film Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Imam jednu `equ

Nina Martinovi}

Kosmos: ^emu nas u~e vede [ta je svrha i poenta veda, najstarijih spisa na Sanskrtu? O tome }e razgovorati go{}e novog izdawa emisije „Kosmos”: Vesna Krmpoti}, pesnik, pisac i poznavalac sanskrta, i Mirjana Petrovi}, prevodilac sa sanskrta. Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30)

06.30 06.55 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 10.55 11.15 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak15.novembar2010.

Kuhiwica (ma|) Narednik Biber, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Muzi~ki program (ma|) Razgovor s povodom Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Trolovi Vesti (ma|) Zajedno ^ari ribolova Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Uto~i{te, film Karava|o TV Prodaja

07.25 08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.35

Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sedmi dan Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program

Patrijarh Pavle

Patrijarh Pavle: @ivot po jevan|equ Povodom godi{wice smrti patrijarha Pavla Radio televizija Srbije }e u ponedeqak u 22 ~asa i pet minuta emitovati ~etvrti deo dokumentarno biografskog filma „Patrijarh Pavle: @ivot po jevan|equ”. (RTS 1, 22.15)

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.50 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Ba~ki region Objektiv Nemi svedok Lenija Kursna lista Objektiv Ubistva u Midsameru Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

06.30 Klupske TV 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Everton–Arsenal 13.00 Holandska liga: AZ–Ajaks 14.30 Premijer liga: ^elsi–Sanderlend 16.15 Ruska liga 17.00 ATP Masters Pariz, finale 19.30 Holandska liga 20.30 Premijer liga 21.30 NBA: Oklahoma – San Antonio 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled ATP Masters Pariz 01.00 NHL: Pitsburg – Wujork Renyers

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

06.05 08.00 09.03 10.05 10.31 11.03 12.00 12.15 12.36 13.35

04.03 04.33 05.12 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Izuzetne `ene 20. veka: Gospo|a Kolontaj, film Visok napon, kviz Gastronomad Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma i bingo Patrijarh Pavle: @ivot po jevan|equ Porodica Soprano Dnevnik Poverqivo iz kuhiwe Policajac u najam, film Vesti Patrijarh Pavle: @ivot po jevan|equ“ Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: Ponovo u igri Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Film: Od kolevke do groba Film: Rat Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

15.10 15.50 16.07 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.15 23.15 00.15 00.36 01.26 03.00 03.04

07.32 07.42 07.55 08.16 08.23 08.39 09.20 09.50 09.57 10.26 10.41 11.05 11.38 12.06 13.00 14.01 14.17 14.57 15.26 15.50 16.00 16.51 17.36 18.13 18.38 18.55 19.58 21.00 21.55 23.40 00.35 00.59 01.57 02.56

Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Tuma~ewe kwi`evnog dela Grad i muzika Sveto pismo na CD romu Enciklopedija Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Velikan nauke Preci i potomci BEMUS: Sve~ano otvarawe Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Grad i muzika Sveto pismo na CD romu Antologija o `ivotiwama Enciklopedija Ovo je Srbija Patrijarh u Rusiji Zvuk Balkana Razglednica [umska {kola Ruske bajke Dete na{eg vremena Kapri Posledwi kum, film 45. Mokraw~evi dani: S. Rahmawinov - Sveno}no bdewe Antologija o `ivotiwama Trezor Dete na{eg vremena BEMUS: Sve~ano otvarawe

Hju Lori

SERIJA

Doktor Haus (Avala, 16.00) 07.45 08.00 08.05 08.30 09.05 09.50 10.00 10.10 10.20 10.45 11.00 11.02 11.30 11.45 12.00 12.15 12.35 13.00 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

DNEVNIK

c m y

30

Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Las Vegas Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica Top {op Info Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Mentalista Top {op Vesti Milica Otvoreni studio Nostradamusov efekat Doktor Haus Otvoreni studo Las Vegas Otvoreni studio Vesti u18 Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Milica² Mentalista Otvoreni studio Film: Generalova k}i 24 Vesti Milica Film: Ameri~ka sawalica

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Brankica Stankovi}

Insajder: Nasiqe uz blagoslov Insajder istra`uje za{to je dr`ava dozvolila da ekstremne desni~arske i navija~ke grupe danas predstavqaju ozbiqnu opasnost i problem, koji niko ne zna kako da re{i? Kakva je u svemu tome uloga Srpske pravoslavne crkve? Voditeq: Brankica Stankovi} (B92, 22.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Kriti~na situacija 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 17.45 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Kriti~na situacija, dok. program 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Insajder: Nasiqe uz blagoslov 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Boja ko`e 01.15 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 01.45 Ukqu~ewe u B92 Info

05.30 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.55 14.00 15.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Sirene Bakugan Kalamiti Yejn Presovawe Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena

]irilica Obave{tjaci i komandosi imaju jako ogrni~en rok trajawa i zato je nesu|eni atentator na Milosevi}a, Jugoslav Petru{i}, sada samo prividno `iv, a u stvari odavno mrtav ~ovek. Niko ne}e da ga po{teno saslu{a, tako da je postao samostalni tu`ilac protiv svoje i na{e pro{losti. Autor i voditeq: Milomir Mari} (Hepi, 21.00) 16.00 Film: Ubistvo u ulici prijatne vo`we 17.55 Telemaster 17.25 Ne mo`e da {kodi 18.30 7 `ivota 19.30 Dok. serijal: 1. svetski rat 20.00 Jelena 20.55 Vesti 21.00 ]irilica 22.30 Put ka vatrenom ringu 23.00 Zvezdana kapija SG-1 00.00 Riko{et 00.30 ]irilica 02.00 Put ka vatrenom ringu 02.30 Zvezdana kapija SG-1 04.00 Film 04.30 Jelena

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Generacija Siti Film: Avarez Keli

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak15.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Nia Piples

Konorov rat Agent Konors i Amanda u~estvuju u visokorizi~noj trci s vremenom u kojoj poku{avaju da zaustave pomahnitalog ~oveka koji jedino {to na umu ima jest katastrofalno uni{tewe... Uloge: Entoni Kris, Nia Piples, Blu Mankuma, Tom Hiton, Garvin Senford Re`ija: Nik Kastl (Nova TV, 22.35) 07.40 08.10 08.40 10.40 12.30 13.25 14.25 15.20 18.25 19.15 20.05 21.05 22.35 23.45 00.35

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Konorov rat, film Ve~erwe vesti Indiana Yons i kraqevstvo Kristalne lobawe, film 02.40 Seks i grad 03.10 Bra~ne vode

08.00 09.00 10.00 11.00

21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Ko je napisao Bibliju? Tajne dubina Gospodari rata Kada su Mavari vladali Evropom Zaboravqena ubistva Kwiga koja je {okirala svet Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a Veliko bekstvo: Neispri~ana pri~a Misterija tri kraqa Prvi qudi u svemiru Van Gog – kompletna pri~a @iveti sa neprijateqem Atina: Istina o demokratiji 2. svetski rat u boji Besmrtna qubav [kotski kqu~ Misterija tri kraqa Prvi qudi u svemiru

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Posledwi beg sa Balkana Urnebesna tragedija Vonderlend Zbogom oru`je Ni{ta bez mame Sivi kamion crvene boje M.I.L.T.F. Matriks Na sedmom nebu

06.00 07.25 09.45 11.10 12.45 13.15 15.05 16.40 18.20 20.05 21.50 22.20 00.00 01.55 03.30 05.10

Impijeva zemqa ~uda Dan nezavisnosti Qubav u ~etrdesetoj Ze~ica na koleyu Holivud na snimawu Beli lovac, crno srce Astro boj Luda no} u muzeju 2 Sumwa Tjudorovi Na istok i dole Projekat Lazarus Autlender Misterije Pitsburga Mese~arewe Desna Amerika: Ose}awe pogre{nog – glasovi iz kampawe

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.05 Lugarnica 10.10 Tvorci promene, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 Praskozorje 14.20 Normalan `ivot 15.00 Luda ku}a 15.40 Glas domovine 16.15 Hrvatska u`ivo 17.35 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.30 Odmori se, zaslu`io si 19.12 Dnevnik plavu{e 19.30 Dnevnik 20.15 Latinica, 1. deo 21.20 Latinica, 2. deo 21.55 Poslovni klub 22.30 Dnevnik 3 23.10 U potrazi za svetim: Bog `ivih, dok. serija 00.00 Il Giardino armonico Vara`din 2010. 01.00 Praskozorje 01.45 Zvezdana vrata: Svemir 02.30 Fringe - Na ivici

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.15 13.30 14.15 15.00 16.45 17.30 17.55 18.30 19.00 19.50 20.45 22.25 23.10 23.20 23.50 00.45 01.05

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski progrma Mega Mindi Beverli Hils Rijeka: More Lepom na{om Reporteri Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Ritam nedeqe @upanijska panorama Tvorci promene, dok. serija Hit dana Maska, film Fringe - Na ivici Dnevnik plavu{e Kalifornikacija Obave{tajci Prikra}eni Ksena - princeza ratnica

Maska Stenli Ipkis je bankarski ~inovnik i iznimno stidqiv i pristojan ~ovek. Na `alost, i previ{e je pristojan, pa ga uvek potiskuju u stranu, a ni kod `ena nema uspeha. Pronalazi anti~ku masku Lokija, nevaqalog norve{kog boga no}i koja }e mu promeniti `ivot... Uloge: Yim Keri, Piter Regert, Piter Grin, Ejmi Jasbek, Ri~ard Yeni, Kameron Diaz Re`ija: ^ak Rasel (HRT 2, 20.45)

Ejmi Jasbek

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.10 22.10 00.00

Intermeco 1 @ene fudbalera S vetrom u le|a Intermeco 2 Gorka `etva @ene fudbalera S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Hvala za sve, Vong Fu Dosije Drezden Svetac Fort Va{ingtona Na tankom ledu

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Mala prodavnica u`asa Klub otmi~ara Povratni efekat Mamford Dohvati stenu Gospodin 3000 Pokvareni Dids Qubav bez izlaza Izme|u Marsa i Venere

01.00 Misterija Hejvena 02.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 03.00 Igraj do finala 05.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklaudove }erke 08.00 U divqini 09.00 Misterija Hejvena 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Briyis 13.00 Doma}ice iz okruga Orany 14.00 Gospo|ica Marpl 16.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 17.00 Ne{ Briyis 18.00 Prevarena 19.50 Doma}ice iz okruga Orany 21.00 Dobra `ena 23.00 Misterija Hejvena

Salma Hajek

Desperado Bezimeni marija~i muzi~ar obu~en u crno pojavquje se u meksi~kom pograni~nom gradi}u kojim vlada nemilosrdni narkoboss Bu~o, koji je u pro{losti ubio muzi~arevu qubav i ranio ga u ruku kojom svira gitaru... Uloge: Antonio Banderas, Salma Hajek, @oakim de Almeida, ^i~ Marin, Stiv Bu{emi, Kventin Tarantino, Deni Trejo Re`ija: Robert Rodrigez (RTL, 21.45) 08.10 09.25 10.45 11.30 13.05 14.50 15.45 16.35 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 23.40

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} 1001 no} Klon An|eo i |avo Doma}ice Heroji iz strasti Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Desperado, film S,plo o Bandit 3, film 1. deo 00.20 RTL Vesti 00.35 Smoki i bandit 3, film 2. deo 01.30 Instruktor

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade? Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade? Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

08.30 08.45 10.45 12.15 14.30 15.30 16.30 18.00 20.45 21.00 22.25 22.30 01.00

Motosportovi Alpsko skijawe Kuglawe Fudbal Alpsko skijawe Alpsko skijawe Kuglawe Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Alpsko skijawe

Blebetawe te{ke kategorije ao protivnik epikurejaca, Plutarh odbija tra atinskog dru{tva, Agore, je klasi~na glasina dokono naklapawe, te jo{ i {iri pri~u o – va`na i nepotvr|ena istovremeno. Vest mo`e berberinu koliko god mo`e i s u`ivawem postati glasina samo kad je u stawu da se obrati govori o drugim slu~ajevima u kojima brbqivci i velikom broju qudi; kao glasina }e kru`iti dok protura~i glasina bivaju surovo ka`weni. Naje ne potvrde ili odbace javno priznati autoriteravno, daleko od toga da svako ko protura nepoti. Kad se kona~no pojave pravi o~evici, glasina tvr|ene vesti mora da zavr{i kao berberin iz opet mutira u vest. Pireja. Neke, ipak, govorkawe do|e i glave. TiOnaj ko u~estvuje u {irewu glasina bavi se jamranin Dionizije, kako pomiwe Plutarh, dao je da cima i glasnicima, pa i kad negoduje, kao {to su se wegov berberin razapne na krst, ne zbog toga {to je previ{e znao, ve} {to je previ{e rekao. Me|utim, pozadinu Plutarhove kritike glasina i govorkawa stvara poseban status neformalnog govora. Barem su Atiwani imali istan~an ose}aj za nijanse {irewa lo{ih vesti i vre|awa, klevetawa i ogovarawa. Kako izgleda kad ve{ti besednici pred sudom kao svedoke protiv druge strane navode glasine, saznaje, dakle, gotovo 70 godina od doga|aja s berberinom, atinski politi~ar zadu`en za finansije, Timarh, jo{ jedna `rtva izno{ewa nepotvr|enog govorkawa. Wegov protivnik, besednik Eshin, pripisuje mu prostituisawe. U atinskom dru{tvu stida, ovaj ve{to instrumentalizovani skandal preti da uni{ti Pred rekla-kazala „argumentima” pao i parlament okrivqenog politi~ara. Da bi potkrepila navode, optu`ba se u stvari ne oslawa na to ~inili Atiwani: „Ko je o tome ne{to ~uo? Ko stvarnu osobu ve} na nevidqivog svedoka. Eshin mo`e da veruje u takvo {ta?“ Pitati za svedoka samo treba da uka`e na to da postoji reklakazala uobi~ajeno je u opho|ewu s neproverenom pri~om. i wegov protivnik je politi~ki mrtav, budu}i da Ona se ili prenosi daqe ili se poku{ava, poput se bo`anskom glasu (pheme), niko ne usu|uje Atiwana, da se bli`e odredi ta „bezimena, nepoozbiqno da protivre~i. Osim toga, on se suvi{e znata osoba“. dobro uklapa u kalkulaciju politi~kog retora. Berberin, dakle, ne postupa samo naivno dok, Ma kako da je ovaj glas mogao izazvati i po{tovasiguran u sebe i ponosan na slavu koja ga ~eka, nowe, ugled onih koji ga pronose je, me|utim, sumsi poruku u grad i pred poglavare (kako bi to, pet wiv. Teofrast, jo{ jedan prosve}eni protivnik vekova kasnije, wegov potpuno psiholo{ki nablebetawa, opisao je strojeni hroni~ar `emnogo pre Plutarha kako leo da se veruje), ve} se Atinskog politi~ara zadu`enog za kova~ glasina svoje gvopotpuno kre}e po mito`|e dr`i u plamenu. dr`avne finansije Timarha wegov je lo{ki sigurnom terenu. „A mitoman je ovakav Mo`da veruje da straprotivnik, ina~e ve{ti besednik ~ovek: Kad sretne prija{na poruka treba, izmeEshin, optu`io za prostituisawe. teqa, smesta se uprepo|u ostalog, i da potvrdi dobi, nasme{i se i pita: Da potkrepi navode klevete oslawao mitski poredak. Utoli’Otkud ti? – [ta ima noko }e ga vi{e iznenadise na – nevidqivog svedoka vo? – Stvarno ni{ta ne ti {to }e atinski mo}zna{?’ Wegovi izvori su, nici stra{nu poruku naravno, takvi da ih niko ne mo`e proveriti. Poshvatiti kao nedopustivo zadirawe jednog brzivaju}i se na wih, on pri~a da su Poliperont i bqivca u labilni poredak wihovog dru{tva u kraq dobili bitku, a da je Kasandar uhva}en `iv. ratnom stawu. Dru{tvena zajednica {titi se od Ako ga upita{: ’Jesi li siguran u to?’, on odgovapheme i wene neobuzdane pri~e. Atina ovog nera: ’Sto posto. Ceo grad bruji, vest se {iri, dilespretwakovi}a na poqu mita vra}a u istorijsku me nema. Svi se sla`u da je bitka bila prava klastvarnost. To boli, ali tako mora da bude, pa prenica!’ Dok pri~a, on, ucveqen, uverqivo uzvikuma tome nema govora ni o naknadnom izviwewu. je: ’Nesre}ni Kasandre! O, jadni~e! Vidi{ kakva Na svoj najve}i dan berberin je `urio u grad; je sudbina! A bio je veliki ~ovek!’ I dodaje: ’Sve taj dan pretvori}e se u wegov najgori. Zla kob {to sam rekao nek ostane me|u nama!’ A ve} je opovog nerazumnog glasnika postalo je to {to je `etr~ao ceo grad i svima ispri~ao“. leo da brzinom reklakazala jednu vest iz kontekU radu kova~a glasina karakteristi~ne su tri sta govorkawa prevede u kontekst politi~ki refaze: on dobija vest tako {to pita {ta ima „nolevantnih izjava. „Oslobo|en je tek kasno uve~e“, vo“. Poruku primaocu prenosi li~no i naizgled saznajemo o wegovom mu~ewu. Do tada je ovaj mu~eekskluzivno, i tako profitira na socijalnoj dinik glasine, razapet na to~ak krvnika, le`ao pod namici tajne; kona~no, ume}em citata, on vlada jesewim atinskim suncem, imaju}i povod da raztako {to, umesto na ~iwenice, upu}uje na qude, mi{qa o svetu, a posebno o mo}i glasina. na „sve“ koji pri~aju „isto“. Jadni berberin nije Za samog jadnog berberina ne treba se, me|umogao to znati, ina~e mo`da ne bi prihvatio na tim, previ{e brinuti; ~ak i pod mukama, najvasebe zadatak vesnika bo`anskog glasa. `niji deo wegovog tela – jezik – ostao je neo{teOstaje sama vest: ono {to se ovde pre 2.400 go}en. Jer, samo {to su ga odvezali „prvo {to je dina kao stra{na vest o propasti gr~ke flote upitao krvnika bilo je da li se zna kako je vojskoprobilo iz perifernog Pireja, sve do samog cenvo|a Nikija poginuo“.

K

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera “Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak15.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Novi ponedeqak, novi po~etak radnih dana, pravi je izazov za vas. Uspe{ni ste, pa spontano i bez mnogo opetere}ewa i zadr{ke, realizujete svoje poslovne i privatne ciqeve. Qubav se vra}a.

BIK 20.4-20.5.

Delujete sigurnije i opu{tenije, ali biste mogli biti i usporeniji, {to za posao ba{ i nije dovoqno dobro. U fazi ste kada dominiraju estetika i etika, tako da pravite izbore u svemu. Romantizam.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. novembar 2010.

Vremena su nemirna, ali dovoqno interesantna, da u wima mo`ete prona}i mnogo osoba za dru`ewe i partnerstvo, bilo poslovno ili privatno. Pojavqivawe u javnosti je po`eqno. Podlo`ni ste tu|im uticajima i `eqama danas, a ve} sutra ne}ete biti. Nemojte mnogo popu{tati tu|im zahtevima jer je ovo prolazna faza. Odnosi s inostranstvom iziskuju efikasnost. Ukoliko prepoznate da neko `eli da vas podr`i, moralno ili finasijski, danas to iskoristite jer ve} sutra mo`e biti kasno. [to vredi sada, posle ne vredi. Dakle, komunicirajte i dru`ite se, otvorenih o~iju. Poslovna situacija je nagla{ena i zaslu`uje svu va{u pa`wu. Imate podr{ku odre|ene `enske osobe, koja se mo`e izroditi u trajniju saradwu. Nemojte odugovla~iti situacije. Utemeqeni planovi.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Niste preterano raspolo`eni za posao pa biste mogli krenuti na kra}i odmor, s partnerom ili sami. Nekretnine i sre|ivawe neke ku}e su pravi izazov za vas u ovom periodu. Jesen je za {etwe.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Doga|aji, sastanci i susreti se odvijaju sami po sebi. Na vama je samo da uzmete u~e{}e u wima, te diplomatski obojite i preusmerite teme i rezultate u svoju korist. Putovawa, radovawa. Ozbiqno pristupate svemu, pogotovo onim li~nim odnosima u kojima o~ekujete korektnost i doslednost. Ipak, mo`ete da se oslonite samo na sebe. Budite oprezni u saobra}aju! Putovawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Na radnom mestu ste anga`ovani i uspe{ni. Ostvarujete dobre kontakte s inostranstvom, dobru saradwu s politi~arima ili strancima, nadre|enim i uticajim qudima, pa samo nastavite.

Sve je lako kad si mlad... ka`e pesma. La`e! Sve je haoti~nije i neizvesnije kad si mlad, dok godine donose onu neophodnu smirenost, nekima i mudrost. Budite mladi i mudri istovremeno. Krizan i stresan dan za vas. Tim vi{e ako dozvolite da vam drugi organizuju vreme i obaveze. Budite svoji i neuhvatqivi, plivajte spretno kroz okolnosti i doga|aje, kampawski i bez zadr`avawa.

TRI^-TRA^

Bucmasta Neli V REMENSKA

I

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

20

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zrewanin

21

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

21

Neli Furtado, kanadska peva~ica portugalskih korena, na dodeli nagrada Latin Gremi u Las Vegasu osvanula je u svom mo`da najoblijem izdawu i izgledala je preslatko dok je primala nagradu za najboqi `enski pop-album. Neli (31) ne brine previ{e {to se fino zaokru`ila jer smatra da joj nova figura savr{eno pristaje. Naime, nedavno je izjavila da su za wen seksepil verovatno „krivi� seksi vitamini koje je pila u pro{losti. Kana|anka je ~esto bila na raznim listama najseksipilnijih `ena na svetu, a magazin Maksim ju je pre dve godine stavio na 49. mesto od 100 najseksepilnijih `ena.

PROGNOZA

VIC DANA Evropa

DAQE LEPO

NOVI SAD: U ponedeqak toplo i prete`no sun~ano. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 5 ujutru do 20 stepeni popodne. SRBIJA: U ponedeqak toplo i prete`no sun~ano. Jutro }e biti hladno i ponegde maglovito, a magla se mo`e zadr`ati du`e samo po pojedinim kotlinama. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 1 do 12 stepeni, a maksimalne od 18 do 24 stepena u Loznici. VOJVODINA: U ponedeqak toplo i prete`no sun~ano. Jutro }e biti sve`e i ponegde sa maglom. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 3 do 12 stepeni, a maksimalne od 18 do 22 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak se nastavqa toplo vreme uz temperature znatno iznad proseka za novembar. Od srede sledi postepen pad temperature uz obla~nije vreme sa povremenom ki{om.

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 20 Ni{

23

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zadr`ava se stabilno vreme, ali se hroni~nim bolesnicima skre}e pa`wa da tokom dana smawe aktivnosti zbog o~ekivane maksimalne temperature iznad proseka za ovo doba godine. Kod osetqivih osoba mogu}i su zamor i glavoboqa.

Madrid

15

Rim

18

London

12

Cirih

9

Berlin

6

Be~

10

Var{ava

10

Kijev

16

Moskva

12

Oslo

2

Upecao Lala zlatnu ribicu, a ona mu ka`e: - Ako me pusti{, ispuni}u ti tri `eqe. Lala pristane, pa ka`e: - Prva `eqa mi je da me Sosa ne vara. Druga: ako me i vara, da ja to ne znam. Tre}a: ako i znam, da se ne jedim mnogo.

SUDOKU

St. Peterburg 6 Atina

23

Pariz

13

Minhen

9

Budimpe{ta

12

Stokholm

3

9

3

7

2

9

8

5

3

4

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

6 3 9 8 5 1 2 7 4 TISA

SAVA

151 (14)

Slankamen

294 (37)

Ja{a Tomi}

Apatin

225 (17)

Zemun

265 (39)

Tendencija stagnacije

Senta

290 (36)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

366 (38)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

283 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

504 (24)

Titel

296 (40)

NERA

Novi Sad

226 (25)

Tendencija porasta

Hetin

-6 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

7

Bezdan

Ba~. Palanka 207 (15)

76 (4)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

258 (52) S. Mitrovica 496 (40)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

4

8 8

1

7 4 2 6 3 9 5 1 8 1 8 5 2 7 4 9 6 3

6

5 7 3 1 8 6 4 9 2

321 (38)

7

1

9

4

8

3

2 6 8 9 4 3 1 5 7

7

9 1 4 5 2 7 8 3 6 4 2 7 3 9 5 6 8 1

38 (2)

5 4

4 7

5

2 6

8 5 1 7 6 2 3 4 9 3 9 6 4 1 8 7 2 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.novembar 2010.