Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

c m y

N

15. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22543 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KO SU NA[I SPASIOCI?

Danas je 67. ro|endan „Dnevnika”

str. 3

INTERVJU NEDEQE

Stevan Zori} str. 3

Za malo u~iwenog previ{e zaslu`nih... Gra|ani politi~are i biraju da bi dobro obavqali svoj posao, a ne da bi se nakon svakog odra|enog hvalili time {to su uradili ono {to se od wih izabranih i o~ekuje, ocewuje Dejan Vuk Stankovi}. - Dru{tvo i dr`ava su u jednom negativnom trendu i sve pozitivno {to se dogodi na odre|eni na~in ima ve}i zna~aj nego {to bi to u prirodnim okolnostima imalo. Male oaze pozitivnih stvari i poteza u takvim okolnostima dobijaju mnogo vi{e na zna~aju zato {to onda niko ne}e govoriti da smo mi zapravo jo{ uvek jako daleko od Evropske unije, da smo suo~eni sa velikim problemima oko reforme ekonomskog sistema, da nas ~eka jo{ te`a situacija u pogledu `ivotnog standarda i zapo{qavawa... Politi~ari svesni realnosti u kojoj `ivimo `ele da mo`da i malo vi{e nego {to bi bilo potrebno istaknu svoje zasluge i da zaborave da su oni tu gde jesu zbog toga da bi unapre|ivali `ivot u dru{tvu i stvarali ve}e mogu}nosti za gra|ane koji su ih izabrali. Preterano licitirawe sa zaslugama, ta trka ko je vi{e zaslu`an za ne{to, ko je {ta spasio je posledica celokupnog dru{tvenog miqea u kojem `ivimo, a koje nije nimalo optimisti~no. str. 5

Foto: Q. Nato{evi}

NASLOVI

str. 17

Novosa|ani u`ivali u reprizi mihoqskog leta EFIKASNO IZVR[EWE PRAVDE

[OROM, S BOROM

Ubodi, pa razmatraj

Pi{ta Tot Bagi

str. 9

Toplo za ovo doba godine

str. 4

RAZGOVORI NA SOKAKU

Molski ugostiteq spasao Kraqicu majku

Najvi{a temperatura 16°S

str. 9

PREDSEDNIK SRBIJE U VATIKANU

Tadi}: Papa podr`ava Srbiju

str. 12–16

S P O R T

„ \OKOVI] RAZNEO NADALA

str. 2

„ SRBIJA POBEDILA U BELFASTU


nedeqa15.novembar2009.

PREDSEDNIK SRBIJE U VATIKANU

NOVI GRIP

Tadi}: Papa podr`ava Srbiju

Kon: Vakcina je bezbedna Vakcina protiv novog gripa koja }e biti primewena u Srbiji spada me|u najsavremenije i najpro~i{}enije vakcine, izjavio je za B92, epidemiolog Predrag Kon. Stanovni{tvo Srbije vakcinisa}e se subjunit vakcinom koja sadr`i samo delove virusa koji uti~u na stvarawe imuniteta. To je najpre~i{}enija i najsavremenija vakcina koja do sada postoji, ka`e Kon.

Ne`eqeni efekti posle primawa vakcine protiv novog gripa su, po mi{qewu stru~waka, retki a ukoliko do wih do|e javqaju se tokom prvih mesec dana od vakcinacije. Statistika pokazuje da je na 42 miliona vakcina do sada registrovano ne{to vi{e od 750 ne`eqenih i prolaznih reakcija. Imunitet na H1N1 sti~e se dve do tri nedeqe nakon vakcinacije, ka`e Kon.

Tiodorovi}: Kupujemo „fosetriju” Predsednik Komisije za nabavku vakcina Branislav Tiodorovi} izjavio je da }e Srbija od {vajcarske kompanije „Novartis“ kupiti tri miliona doza vakcine tipa fosetrija, kao i da }e gra|ani sa slabijim imunitetom biti vakcinisani dva puta. Tidorovi} je agenciji Beta rekao da }e zdravi gra|ani biti vakcinisani jednom, a da }e pacijenti na zra~noj i hemoterapiji i oboleli od malignih oboqewa biti vakcinisani dva puta. Za prioritetne grupe stanovni{tva - hroni~ne bolesnike, trudnice i decu stariju od {est meseci bi}e dovoqno vakcina, rekao je on i dodao da }e u slu~aju potrebe biti nabavqene dodatne koli~ine vakcine fosetrija. Tiodorovi} je naveo da }e protiv novog gripa biti vakcinisani i roditeqi dece mla|e od {est meseci, jer deca u tom uzrastu ne mogu biti vakcinisana.

Otkazane predstave Programi u velikoj sali ~a~anskog Doma kulture, koji okupqaju ve}i broj gledalaca, ne}e biti organizovani, rekao je direktor ove ustanove Dragojlo Jerotijevi}, povodom progla{ewa epidemije gripa u Srbiji. Zbog pojave novog virusa gripa A H1N1, u kratkom periodu su otkazane dve predstave gostuju}ih pozori{ta. Jerotijevi} je rekao da su zbog novonastale situacije u kratkom roku otkazane dve

predstave: komedija Branislava Nu{i}a „Dr“ u izvo|ewu Narodnog pozori{ta iz Beograda, kao i gostovawe Zvezdara teatra sa predstavom „Qubavnik velikog stila“. Jerotijevi} je istakao da Dom kulture sa zajedni~kom slu`bom, ima 48 zaposlenih i da, do sada, me|u wima nema obolelih. Iz preventivnih razloga, pojedini radnici preba~eni su u drugu smenu kako bi u prepodnevnim satima izbegli ve}i kontakt sa strankama.

atikan podr`ava Srbiju u procesu evropskih integracija i o~uvawe wenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji, izjavio je novinarima predsednik Srbije Boris Tadi}, posle razgovora sa papom Benediktom XVI. „Zahvalio sam papi Benediktu XVI na principijelnoj podr{ci Vatikana i wegovoj li~noj principijelnoj poziciji i podvukao jo{ jednom poseban zna~aj Kosova, kao izvori{ta na{e dr`avnosti i kulture“, rekao je Tadi}. On je istakao da se saglasio sa papom da je Kosovo i Metohija prostor na kojem su izgra|eni spomenici koji defini{u hri{}anski identitet srpskog naroda. Tadi} je rekao da je su on i papa zajedni~ki zakqu~ili je da agenda za ulazak Srbije i drugih zemaqa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU) 2014. godine, koju su promovisali gr~ki i italijanski premijeri, Jorgos Papandreu i Silvio Berluskoni, predstavqa realisti~an plan. „U simboli~nom smislu, Gr~ka i Italija, kao predstavnici isto~nog i zapadnog hri{}anstva, mogu biti od velike koristi za realizaciju plana integracije ~itavog Zapadnog Balkana u EU“, naglasio je Tadi}. Prema wegovim re~ima, 2014. godina koincidira sa 2013. godinom kada se obele`ava 1.700 godina od usvajawa Milanskog edikta. „Papa Benedikt i ja smo se saglasili da je i to prilika da se ubrza i politi~ki proces integracija Zapadnog Balkana

V

u EU, a ne samo i ekumenski dijalog“, rekao je Tadi}. Time bi, na neki na~in, kako je ocenio Tadi}, bio zatvoren krug 1.700 godina nakon Milanskog edikta. Politi~ka saradwa je od izuzetne va`nosti zbog uticaja Vatikana na me|unarodnu politiku, rekao je Tadi} i istakao va`nost ekumenskog dijaloga katoli~kog i pravoslavnog sveta. Tadi} je podsetio da je pre nekoliko godina u Beogradu primio predstavnike crkava koje su intenzivirale ekumenski dijalog i napomenio da je 2013. godina va`na i zbog odr`avawa manifestacija }e poj~ati dijalog me|u hri{}anskim crkvama. Tadi}, kome je ovo druga poseta papi Benediktu XVI, napomenuo je da je jo{ tada otvorio mogu}nost posete Srbiji pogla-

13. KONGRES SAVEZ VOJVO\ANSKIH MA\ARA U ADI

Poslanici nastavqaju rad Poslanici republi~kog parlamenta nastavi}e drugu sednicu jeseweg zasedawa u ponedeqak, 16. novembra, kada bi trebalo da zapo~nu objediweni na~elni pretres 25 predloga zakona o potvr|ivawu raznih me|unarodnih ugovora i drugih akata. Me|u wima su predlozi zakona o potvr|ivawu ugovora izme|u Srbije i me|unarodnih finansijskih institucija o kreditima za obnovu infrastrukture, kao i predlozi zakona o potvr|ivawu sporazuma o ekonomskoj saradwi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Turskom, Danskom, Hrvatskom, Makedonijom. Tu su i predlozi zakona o potvr|ivawu sporazuma o saradwi u oblasti turizma izme|u Srbije i Kipra, Sirijske Arapske Republike, zatim o potvr|ivawu Sporazuma izme|u Vlade Srbije i Vlade Kine o nau~noj i tehnolo{koj saradwi i o potvr|ivawu Sporazuma izme|u Vlade Srbije i Vlade Rusije o saradwi na uvozu ozra~enog nuklearnog goriva sa istra`iva~kog reaktora u Rusku Federaciju.

formalne pretpostavke za preregistraciju, te da }e u ponedeqak ili utorak biti predata kompletna dokumentacija. - Zapo~eli smo kampawu sastavqawa liste bira~a ma|arske nacionalne zajednice na osnovu Zakona o nacionalnim savetima - rekao je Pastor. Imamo na raspolagawu ne{to mawe od 120 dana da ubedimo najmawe 117.000 svojih sunarodnika u Vojvodini da se prijave na spisak ma|arskih glasa~a, kako bi se stvorila pretpostavka za izbor Nacionalnog saveta na neposredan na~in, kao {to se to radi na op{tim izborima. @e-

limo da imamo aktivnu ulogu u tom procesu, jer je re~ o velikom broju glasa~a. To nije va`no samo za nas nego za ~itavu dr`avu. On je istakao da SVM ima na raspolagawu 1.000 aktivista koji }e ponuditi pripadnicima ma|arske nacionalne zajednice upitnike za prijavqivawe na bira~ki spisak. - Ube|en sam da }emo 117.000 potrebnih glasa~a obezebediti do katoli~kog bo`i}a 25. decembra. @elimo da u periodu nakon praznika broj iznad zakonskog minimuma pove}amo do maksimalnog nivoa. Prema po-

Ti{ina pred izbore na Kosovu Na Kosovu vlada predizborna ti{ina pred lokalne izbore, a predizborna kampawa za 74 registrovanih politi~kih subjekata zavr{ena je u petak u pono}. Centralna Izborna Komisija saop{tila je da je sprovela sve neophodne pripreme i navela da „o~ekuje da izborni proces pro|e normalno“. Ujutro u 7 sati u 36 op{tina Kosova bi}e otvoreno 746 glasa~kih centara sa ukupno 2.256 glasa~kih mesta. Pravo glasa ima 1.563.741 glasa~a. Kosovske institucije i

me|unarodni predstavnici na Kosovu su pozvali su gra|ane da „masovno iza|u na izbore“ navode}i „da su ovi izbori test za demokratiju na Kosovu jer su prvi od progla{ewa nezavisnosti“. Policija Kosova je najavila da }e „za obezbe|ivawe mirnih i bezbednih izbora anga`ovati oko 5.000 pripadnika policije“. Izbore }e nadgledati 108 me|unarodnih i oko 2.400 posmatra~a koalicije nevladinih organizacija sa Kosova „Demokratija na delu“.

SNV: Paso{i mimo Rezolucije UN Srpsko nacionalno ve}e (SNV) Kosova i Metohije kritikovalo je misiju EU na Kosovu da, mimo Rezolucije 1244 UN, toleri{e odluku pri{tinskih vlasti da `iteqi Srbije u Pokrajinu mogu da u|u samo sa paso{em. „Me|unarodna zajednica i misija Evropske unije na Kosovu i Metohiji ne ~ini ni{ta kako bi delovala u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i predstavqaju samo posmatra~e u procesu koji nelegalne institucije iz Pri{tine vode po me|unarodno nepriznatom planu Martija Ahtisarija“, navodi se u saop{tewu SNV. Dodaje se da je takav pristup „apsolutno neprihvatqiv“, posebno ako se ima u vidu da dokumenta koje izdaju vlasti Kosova „nemaju me|unarodno-pravno utemeqewe, i da su me|unarodno jedino priznate isprave koje izdaju nadle`ni organi Srbije“. „Da apsurd bude ve}i, na ovakavo nelegalano i nelegitimno delovawe od stane samoprogla{enih institucija u Pokrajini, jo{ nema zvani~nog stava me|unarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, pre svega UNMIK-a i Euleksa“, navodi se u saop{tewu.

va Rimokatoli~ke crkve. On je, me|utim, podsetio da je, u skladu sa principima kojih se Vati-

svi zajedno trebalo da se molimo za zdravqe patrijarha Pavla, {to je i pretpostavka da primi u posetu papu Benedikta XVI u budu}nosti“, naglasio je Tadi}. „O svemu tome smo razgovarali i saglasili se da bi upravo i vreme obele`awa godi{wice Milanskog edikta 2013. godine bilo idealan trenutak u kojem bi do takve posete moglo do}i“, istakao je Tadi}. „[to se ti~e dr`ave Srbije, taj poziv ostaje otvoren“, zakqu~io je Tadi}. Tadi} je u Vatikanu razgovarao i sa dr`avnim sekretarom Vatikana Tar}izom Bertoneom i ministrom spoqnih poslova Dominikom Mamertijem. U delegaciji predsednika Srbije bio je i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}. Tadi} je u Palati Venecija

Tadi} sutra u Berlinu Savezna kancelarka Angela Merkel i ministar inostranih poslova SR Nema~ke Gvido Vestervele razgovara}e u ponedeqak u Berlinu sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em. Kako je saop{tio portparol savezne vlade Ulrih Vilhelm, kancelarka Merkel }e sa Tadi}em razgovarati o „bilateralnim odnosima, privrednoj saradwi, politi~kom razvoju u regionu i pribli`avawu Srbije Evropskoj uniji (EU)“. O istim temama }e Tadi} razgovarati i sa {efom diplomatije Vesteveleom, a u saop{tewu Ministarstva inostranih poslova navodi se da }e u pratwi predsednika Srbije biti i ministar inostranih poslova Vuk Jeremi}. kan dr`i, potrebno da takav poziv uputi ve}inska crkva. „Ovih dana ste imali priliku da ~ujete re~i iz Svetog arhijerejskog sinoda SPC, koje su bile vi{e nego jasne, da bi

posetio izlo`bu „Mo} i milost - Sveti za{titnici Evrope“, na kojoj je izlo`ena ikona Svetog Petra i Pavla, najstarija srpska ikona koja je u vlasni{tvu Vatikana.

MINISTAR PROSVETE @ARKO OBRADOVI]

Kampawa za nacionalni savet - Zapo~eli smo kampawu za listu bira~a ma|arske nacionalne zajednice na osnovu Zakona o nacionalnim savetima najavio je I{tvan Pastor, lider Saveza vojvo|anskih ma|ara (SVM) na 13. Kongresu stranke koji je odr`an je ju~e u Adi. Tako|e, Statut stranke je usagla{en sa Zakonom o politi~kim strankama po kome sve politi~ke stranke treba da se preregistruju uz 1.000 potpisa podr{ke neophodnih za stranke mawina. Lider SVM-a I{tvan Pastor je izjavio posle kongresa da su na taj na~in stvorene

DNEVNIK

c m y

2

sledwem popisu oko 235.000 gra|ana pripadnika ma|arske zajednice ima pravo glasa. Verovatno ne}emo uspeti sve da prona|emo i ubedimo, ali `elimo da na kraju ovog procesa imamo mirnu savest - rekao je Pastor. Lider SVM ipak ne bi voleo da NSM bude sastavqen samo od pripadnika SVM-a nego i drugih ma|arskih stranaka, intelektualaca i slobodno organizovanih gra|ana, jer bi na taj na~in zastupawe interesa ma|arske nacionalne zajednice bilo mnogo efikasnije. „ M. Mitrovi}

Otvarawe Cepotine za deset dana Komandant Kopnene vojske (KoV) Vojske Srbije (VS) general potpukovnik Qubi{a Dikovi} najavio je da }e vojna baza Ceporina kod Bujanovca biti otvorena 23. novembra. „Posedawe vojnog kompleksa Cepotina planirano je za 23. novembar i o~ekujemo da otvarawu prisustvuju najvi{i dr`avni organi“, rekao je Dikovi} u intervjuu agenciji Beta. Dikovi} je kazao da baza Cepotina koja }e biti najve}a i najmodernija vojna baza u regionu, za KoV predstavqa veliki pomak u stvarawu optimalnih uslova za `ivot i rad vojnika i stare{ina. „Uslovi koje pru`a baza Cepotina na{im vojnicima i stare{inama su u rangu uslova koje imaju najsavremenije armije sveta. To su uslovi koji obezbe|uju apsolutno sve za vrhunsku organizaciju `ivota i rada i bitan su preduslov za kvalitetnu realizaciju zadataka“, rekao je komandant Kopnene vojske Vojske Srbije ~ije je sedi{te u Ni{u.

[trajk bez realnih osnova Ministar prosvete Srbije @arko Obradovi} ocenio je da nema realnih razloga za {trajk upozorewa koji je najavila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) kako bi inicirala izmene nedavno donetog Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Taj sindikat najavio je da }e u ponedeqak, 16. novembra organizovati {trajk upozorewa zbog najavqene racionalizacije u obrazovawu i kako bi se inicirale izmene nedavno donetog Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Prema najavi, ~lanovi USPRS ne}e dr`ati prvi ~as u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni. Obradovi} je novinarima na Fi-

lozofskom fakultetu u Beogradu rekao da nema realnih razloga za taj {trajk jer je na zahtev sindikata usvojeno dosta amandmana na Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Govore}i o higijenskim merama koje }e se sprovoditi po {kolma zbog {irewa novog gripa, Obradovi} je kazao da }e one od ponedeqka biti sigurno poja~ane. „Obaveza lokalne samouprave i samih {kola je da nabave sredstva za higijenu. Meni je nelogi~no da mo`e u ovo vreme, vreme gripa, da postoji i jedna {kola u kojoj nisu obezbe|ena ta sredstva. Briga za decu mora da postoji. Nastavnici moraju da budu aktivni deo toga, Savet roditeqa i lokalna samouprava“, kazao je on.

DSS: Zaustaviti raspar~avawe Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan Vuksanovi} rekao je povodom novog Statuta Vojvodine, da je potrebno hitno zaustaviti raspra~avawe Srbije. „Bilbordi u Novom Sadu li~e na svojevremenu proslavu nezavisnosti na ulicama Podgorice. I tada se govorilo da je nemogu}e razdvojiti dva oka u glavi pa se Crna Gora, ipak, odvojila“, naveo je Vuksanovi} u izjavi dostavqenoj agenciji Beta. Na bilbordima

u Novom Sadu koje je potpisala Liga socijaldemokrata Vojvodine pi{e: „^estitamo, Novi Sad je glavni grad“. „Danas separatisti u Srbiji govore da nije va`na celovitost dr`ave, jer }emo ionako svi zajedno u Evropu. Sve su to la`na opravdawa za raspar~avawe dr`ave“, rekao je funkcioner DSS. Vuksanovi} je kazao da se dr`ave u Evropi udru`uju, ali da svaka ~uva svoj identitet i integritet, jer bez toga ne bi „ni bile u prilici da se udru`uju“.

Pomo} radnicima RTV Pri{tina Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} naveo je da je Vlada Srbije prona{la na~in da pomogne radnicima RTV Pri{tina, odnosno TV Most koji treba da ostanu bez posla. „Po{to je u RTS-u u toku racionalizacija koja se odnosi i na radnike RTV Pri{tina, na inicijativu Ministarstva za Kosovo i Metohiju i u dogovoru sa rukovodstvom RTS-a na{li smo re{ewe da izme|u 100 i 130 radnika ostane u TV Most, a da deo koji `ivi van Pokrajine, javni servis

anga`uje u svojim dopisni{tvima“, navodi se u izjavi Bogdanovi}a. Dodao je da }e Ministarstvo za Kosovo i Metohiju izdvojiti deo sredstava i finansijski pomo}i da TV Most opstane. „Ovom finansijskom pomo}i, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju nikako ne `eli da uti~e na medije, jer smo se uvek zalagali za slobodu i nezavisan polo`aj medija, ve} samo `elimo da srpski mediji u Pokrajini opstanu u ovom te{kom vremenu“, naveo je Bogdanovi}.


DNEVNIK

nedeqa15.novembar2009.

STEVAN ZORI], PRVI ^OVEK VOJVO\ANSKE ATLETIKE

INTERVJU NEDEQE

Realan ili ne, optimizam pobe|uje

i Evropsko juniorsko prvenstvo u atletici, ni Oktobarska nagrada Novog Sada koju je dobio zbog truda ulo`enog u organizovawe ove manifestacije, Stevanu Zori}u nisu najve}i uspeh. Bi}e zadovoqan, priznaje “Dnevniku”, kada Novi Sad dobije atletsku dvoranu. Na boqi rad ga ne obavezuju nagrada, niti ~iwenica da je prvi ~ovek vojvo|anske atletike, ve} tim qudi koji stoji uz wega, wihova nadawa. Ka`e da su velik deo posla uradili pre pet godina, kada je grad dobio atletsku stazu. Biv{eg skaka~a uvis prvo pitamo kako je reagovao kada je saznao da su ga za najvi{e gradsko priznawe predlo`ili na{i novinari Aleksandar Predojevi} i Jovan Tanurxi}? - Priznajem, bio sam zate~en. Nikada nisam bio predlagan za priznawa takvog tipa, niti sam ih dobio. “Spartakova” je sportska nagrada, ovo je {ire priznawe. Samo kandidovawe je za mene bilo kao da sam je dobio. z Prva pomisao kada vam je uru~ena?

N

rom da smo naredne godine doma}in konvencije Evropske atletske federacije, prvi put u istoriji. z Za{to qudi ne prate atletiku? - Sticaj okolnosti. Posledwih godina osim Dragutina Topi}a nismo imali na{eg ~oveka na velikim takmi~ewima. To je normalno, qudi se poistove}uju. Atletika nije napredovala kao drugi sportovi,

U Pan~evo poslovno Prethodni gost “Intervjua nedeqe” Sa{a Rakezi}, alias Aleksandar Zograf, pitao je na nevi|eno Stevana Zori}a da li je ikada bio u Pan~evu, a ako nije, za{to? - Bio sam kao jako mali, davno. Nije me put naveo, ~e{}e mi je inostranstvo bila odrednica. Verovatno }u naredne godine obi}i Pan~evo. Kao turista? - Ne, kao predsednik Atletskog saveza Vojvodine. - Mo`da da sam suvi{e mlad za to. z EP u par re~i? - Ogroman posao. z Svi pri~aju o popravqenom imiyu grada, da li je to preceweno? - Nije to popravqawe imixa, mi samo treba da ga vratimo tamo gde je bio. z Koliko je taj imix unapredio gradsku atletiku? - Mogu re}i koliko je unapredio srpsku atletiku, s obzi-

vi{e se bavimo unutra{wim problemima. z Da li je to ve}a prepreka od lo{ih okolnosti? - Mislim da je najve}a prepreka borba sa samim sobom. Okolnosti mogu da se prevazi|u. z Kako izgleda taj trenutak, kada vidite da lestvica nestaje ispod vas? - To je ose}awe sa zadr{kom, sve se brzo de{ava. Svi koji su obarali svetske rekorde u skoku uvis samog poku{aja i ~ina oba-

rawa se ne se}aju. To je automatizam. z Koliko je zaista visoko va{ih 226 santimetara? - Mnogo. Za neke qude mnogo, nekima to nije ni po~etna visina. Kada prvi put presko~ite dva metra postali ste, kao, skaka~ uvis. Postoji i granica od 230 santimetara, koja vas uvodi u elitu. z [ta novosadska vlast uporno odbija da uradi, a morala bi? - Trebalo bi nam jo{ par hotela, da zadovoqimo sportska i kulturna de{avawa. Ograni~eni smo kapacitetom. Treba zavr{iti i rekonstrukciju stadiona, ja ga vidim s reflektorima. z Najve}a {ansa Novog Sada? - Da se dr`i onoga ~ega se dr`i i Budimpe{ta – Dunava. z [ta bi rekli nezaposlenom, frustriranom zemqaku, a da nije „zaposli se“? - Treba pozitivno razmi{qati i po pitawu drugih stvari, ne samo zaposlewa. ^im su nam ciqevi bili “nema {anse”, nismo ih ni ostvarili. Kada smo se kandidovali za EP 99 posto qudi u ovoj dr`avi se smejalo. z Za{to? - Zato {to smo u posledwih 15 godina navikli da ne verujemo u neke stvari. Sve {to je novo, progresivno, mo`da izgleda veliko, a nije. To nepoznato pla{i qude. z Da li nas amnestira tih 15 godina? - Ne, vreme je da promenimo na~ina razmi{qawa, da shvatimo za{to su drugi oti{li daleko ispred nas. z [ta vas je najvi{e bolelo devedesetih, ne ra~unaju}i `rtve? - Kada sam postao senior posle prvog mitinga u Cirihu uveli su nam sankcije. Najboqe godine karijere, a nisam i{ao na takmi~ewa i nikada ne}u za-

Foto: F. Baki}

boraviti Olimpijske igre u Barseloni gde smo i{li bez obele`ja, u beloj opremi, zabraweno nam je bilo da dajemo izjave. z Koliko je to uticalo na rezultate? - Kako da ne uti~e?! Svako od nas se bori za svoj grb, tako smo vaspitani, `iveli smo za tu reprezentaciju. z Kako vam danas izgleda to pre`ivqavawe devedesetih? - Pre`iveli smo. z [ta uspe{ne razlikuje od ostatka Srbije? - Optimizam. Realan ili nerealan, ali optimizam. z [ta danas najbr`e devalvira? - Merilo vrednosti. z Da li huligane stvara slepilo zakona ili u Srbiji postoji „faktor iks“? - Nije to problem samo u Srbiji, a zakon je krajwa instanca, problem je negde na po~etku. z Koliko je va`no biti uporan? - Bojim se da je kod nas tako jedino mogu}e. z Za{to? - Zato {to imamo hiqadu problema, pa morate nekom da stavite do znawa da je va{ najve}i, a nije. Tako se stvari, malo po malo, popravqaju. „ Igor Mihaqevi}

DANAS JE 67. RO\ENDAN „DNEVNIKA”

„Slobodna Vojvodina” i{la od ruke do ruke a dana{wi dan pre 67. godine iz baze u ku}i ]ire [ovqanskog u onda{woj Kisa~koj ulici u Novom Sadu drugovi su u rukama izneli prve primerke „Slobodne Vojvodine“ od{ampane na ge{tetneru. Prve tekstove na matrici otkucao je Svetozar Markovi} Toza, prvi glavni i odgovorni urednik „Slobodne Vojvodine“ , koji je samo nekoliko meseci nakon toga `ivotom platio `equ da Vojvo|anima objasni za{to je va`no boriti se. Prvi primerci „Slobodne Vojvodine“ i{li su od ruke do ruke, ~uvani kao relikvija. ^itani su i prosle|ivani daqe. Mnogi su spaqeni zbog opasnosti da budu prona|eni a ~itaoci zbog toga ka`weni. Prvi broj „Slobodne Vojvodine“ dugo posle rata nije bio dostupan. Istori~ar Josip Mirni}, zabele`io je ugledni novinar i publicista Du{an Popov u kwizi „Istorija „Slobodne Vojvodine“, prona{ao je ma|arski prevod u partijskom institutu u Budimipe{ti prvi broj , a Nikola Petrovi} je pomogao da se rekonstrui{e wegova sadr`ina na srpskohrvatskom jeziku. Tek posle 17 godina, 4. oktobra 1959. godine, „Dnevnik“ je objavio da je prona|en prvi broj lista. Na{ao ga je nastavnik novosadske osnovne {kole „Ivan Gunduli}“ Todor @iki} me|u svojim starim kwigama i ~asopisima. Jedini primerak

N

prvog broja „Slobodne Vojvodine“ danas se ~uva u Biblioteci Matice srpske. Prelazila je „Slobodna Vojvodina“ u ratnim godinama u Srem i tamo se tajno na sala{ima {tampala i rasturala. Kada je i tamo pretila opasnost da redakcija bu-

de otkrivena preme{tena je u Banat. Posle oslobo|ewa vratila se ponovo u Novi Sad i tu ostala sve do 30. decembra 1952. godine kada je dobila dana{we ime – „Dnevnik“. Crveno zaglavqe zameweno je plavim, a novi list obavezao se da }e nastaviti putem koji je „Slobodna Vojvodina“ i{la u vreme kada je bilo najte`e. ^itaoci

su sami izabrali naziv „Dnevnik“. Naime, onda{wi kolegijum je u `eqi da animira ~itaoce uveo nagradnu anketu za novo ime. Objavqeno je da }e biti nagra|eni oni ~itaoci koji pogode novo ime. Najvi{e predloga je bilo da se list zove „Vojvo|anski dnevnik“

ili „Dnevnik“. U utorak, 30. decembra 1952. godine iza{ao je 2.522 broj „Slobodne Vojvodine“ i time je zavr{ena wena desetogodi{wa etapa. „Dnevnik“ je delio sudbinu dru{tva: bilo uspe{nih, bilo mawe uspe{nih godina, uspona i padova, velikih i malih tira`a, ekonomske oskudice, nevoqa s nedostat-

kom hartije... Izlazio je kratko vreme i svakog drugog dana, i kao nedeqnik, u kratkom periodu {tampao se latinicom, mu~io muku s dostavqawem u udaqena sela Vojvodine, razno{en zapre`nim kolima i biciklovima – svestan da je jedina mera uspeha broj ~italaca. „Dnevnik“ je otvarao stranice za ugledne i dobre novinare koji su kao vrhunski profesionalci znali kako i ~ime mogu vezati svakog ~itaoca u Vojvodini za sebe. U proteklih 67. godina radilo je i pet akademika, po osmorici novinara su nazvane ulice u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima i naseqima Vojvodine. Svoje pero na stranicama „Dnevnika“ nudi ~ak 16 kwi`evnika. Mnogi „Dnevnikovi“ novinara postali su vrhunski komentatori i glavni urednici drugih listova i medija, osnivali lokalne listove, u~ili mlade novinarskom zanatu . Posleratni najstariji dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini danas je tre}i po ~itanosti, i kao na svom po~etku, iz Novog Sada, u srcu Ba~ke, bori se za ~itaoce u Sremu i Banatu. „[tafetu“ koju je preuzeo od „Slobodne Vojvodine“ a u kojoj je zapisan i amanet „da }e autonomna Vojvodina biti zajedni~ka sre}na ku}a pripadnika svih naroda i narodnosti“ i dana{wim generacijama novinara „Dnevnika“ glavni je puQ. M. tokaz.

3

PUTE[ESTVIJE VOJVO\ANSKOG STATUTA

Banana autonomija „Ovo je najve}i poraz autonoma{a posle dve decenije” (Ivica Da~i}, 13. novembar, godina ova) Socijalisti mogu da likuju. Upisali su se u autore novog vojvo|anskog statuta, s tim {to su podelu jogurta prepustili deesesovcima. Sledbenici Vojislava Ko{tunice servirali su pro{le subote vojvo|anskim poslanicima banane ~ija simbolika vi{e asocira na banana - autonomiju nego na banana - republiku, sude}i po pute{estviju koje prolazi Predlog vojvo|anskog statuta posledwih trinaest meseci, a posebno posledwih dana. Naime, tekst koji je trenutno na jo{ uvek neformalnom ~itawu u republi~kom parlamentu tre}a je verzija ovog akta dostavqena Narodnoj Skup{tini. Predlog su izglasali gotovo tro~etvrtinskom ve}inom poslanici Skup{tine Vojvodine 14. oktobra pro{le godine. Vi{e od godinu dana tavorio je u fioci republi~kog parlamenta. Druga verzija nastala je nakon

{tinskom odlukom“, kako je do sada stajalo, ve} „u skladu sa Ustavom i Statutom“. Iako se Odbor za propise utvr|uju}i ove „tehni~ke ispravke“ pozvao na „nadle`nosti da razmatra predloge odluka Skup{tine AP Vojvodine sa stanovi{ta wihove uskla|enosti kako sa Statutom tako i celokupnim pravnim sistemom, a imaju}i u vidu i duh Predloga zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine“, ove odredbe ne nalaze se u materijalu (Zakqu~ak PIV-a o pravnotehni~kim ispravkama Predloga statuta), o kojem su poslanici odlu~ivali pro{le subote. Me|utim, tu nije kraj mukama u usagla{avawu teksta Statuta. Vaqalo je obezbediti potpis predsednika Skup{tine APV kako bi koverat s „pre~i{}enim tekstom“ mogao biti predat Pisarnici Skup{tine Srbije. Taj posao, izgleda, bio je mnogo te`i od „tehni~kih“ zahvata u samom tekstu, po{to {ef vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i (SVM) „fizi~-

Pokrajina je loptu iz republi~kog parlamenta nespretno vratila u svoj, a sude}i po prvim reakcijama iz Skup{tine Srbije, ~ini se da je jo{ uvek otvoreno pitawe da li je verzija koja se trenutno ~ita u Domu Narodne Skup{tine kona~na „pravnotehni~ke“ redakcije koju je predlo`ilo Izvr{no ve}e, a usvojio vojvo|anski parlament 7. novembra dvotre}inskom ve}inom (glasale sve stranke vladaju}e koalicije u Banovini sem LSV-a). Ovim korekcijama, izme|u ostalog, Vojvodina je, umesto „evropskog“, definisana kao region koji neguje evropske vrednosti. Umesto me|unarodnih ugovora uneta je odredba da }e pokrajina mo}i da zakqu~uje regionalne sporazume. Me|utim, ~lan kojim se reguli{e status Novog Sada ostao je protivure~an i nakon ispravki. Promewen je samo prvi stav odrebom da je „Novi Sad glavni administrativni centar“ pokrajine, ali je u jednom od stavova ostala i odrednica Novog Sada kao glavnog grada APV. Kako je pre~i{}en tekst stigao na adresu Skup{tine Srbije s ovom „oma{kom“, iz pokrajinskog parlamenta zatra`eno je wegovo povla~ewe. Me|utim, novi „pravnotehni~ki zahvat“ nije se zadr`ao samo na toj odredbi, ve} je na sednici vojvo|anskog Odbora za propise u utorak utvr|eno jo{ {est izmena u Predlogu statuta. Tako je brisan i deo preambule koji se odnosi na istorijsko pravo gra|ana Vojvodine, a uklowen stav iz ~lana o nadle`nostima APV koji se ti~e prava pokrajine da utvr|uje odlikovawa. Uz to, izmena je bilo i u odre|ivawu teritorije APV. Po novoj verziji „~ine (je) teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u wenim geografskim oblastima (Ba~ka, Banat i Srem) utvr|ene zakonom”. Izme|u ostalog, novina je i da }e Skup{tina Vojvodine mo}i }e da ure|uje izgled i upotrebu simbola ne „pokrajinskom skup-

ki“ nije bio u mogu}nosti da stavi paraf. Stvar je izgla|ena potpisom potpredsednika Skup{tine APV, demokrate Martina Zloha. Statut je u ~etvrtak sa sve „ovla{e}nim potpisom“ predsednika Skup{tine APV, ponovo stigao u ruke republi~kih poslanika, koji su se ovog puta `ivo zainteresovali jesu li su svi znakovi interpunkcije u tekstu na svom mestu. Kako god, niko iz vladaju}e koalicije ne pravi problem oko toga da li je u ovom usagla{avawu napravqena proceduralna oma{ka, a neuobi~ajeno je tiha i opozicija. Tu i tamo o proceduri oglasi se DSS, ali je i ona sada zauzeta va`nijim temama – gra|ane Vojvodine ube|uje kako je Statut u rangu novog virusa koji bi mogao poharati „severnu srpsku pokrajinu“. Po proverenom scenariju {panske sapunice i ovaj o Statutu u samoj zavr{nici nudi neverovatan zaplet, uz mnogo spekulacija i tajanstvenosti. Iako je 13 meseci vladaju}a vojvo|anska koalicija tvrdila da ne}e povla~iti predlo`eni Statut iz Skup{tine Srbije ni po koju politi~ku cenu, pa to ~ak nije u~inila ni uo~i skup{tinske rasprave o pravnotehni~kim izmenama teksta, taj potez je ipak usledio nakon sesije APV, uz nemu{to obja{wewe da je „Statut povu~en zbog tehni~ke gre{ke“ u tekstu tog akta. Pokrajina je ovim potezom loptu iz republi~kog parlamenta nespretno vratila u svoj, a sude}i po prvim reakcijama iz Skup{tine Srbije, ~ini se da je jo{ uvek otvoreno pitawe da li je verzija koja se trenutno ~ita u Domu Narodne Skup{tine kona~na. „ Branka Dragovi} Savi}

PREMA NAJAVAMA IZ SKUP[TINE SRBIJE

O Statutu polovinom sedmice oslanici republi~kog parlamenta mogli bi, prema najavama rukovodstva Skup{tine Srbije, da u drugoj polovini nastupaju}e sedmice razmatraju Predlog statuta Vojvodine i Predlog zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine. Redigovani tekst Statuta Vojvodine vra}en je u skup{tinsku proceduru pre dva dana, po{to je 9. novembra povu~en na zahtev pokrajinske skup{tine, zbog tehni~ke gre{ke koji se odnosi na status Novog Sada u ~lanu 10 tekstu tog akta. Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je u ranijoj izjavi Tanjugu da bi posebnu sednicu, na kojoj bi poslanici razmatrali ta dva akta, mogla da zaka`e za drugu polovinu naredne sedmice. Predsednica \uki}-Dejanovi} je tada izrazila o~ekivawe da }e Statut Vojvodine u republi~kom parlamentu biti potvr|en do kraja novembra. Predlog statuta Vojvodine, prema prvim izjavama posle wego-

P

vog ovonedeqnog vra}awa u skup{tinsku proceduru, prihvatqiv je za sve stranke vladaju}e koalicije, dok ga predstavnici opozicije kritikuju i navode da ima za ciq odvajawe severne pokrajine iz Srbije. Izuzetak je opoziciona Liberalno demokratska partija (LDP) koja je najavila da }e podr`ati ta dva akta. U najnovijoj verziji Predloga statuta Vojvodine jasno je navedeno da je pravo gra|ana na autonomiju ustavno pravo, jasnije je definisana teritorija Vojvodine, brisana je nadle`nost pokrajinske administracije u dodeli odlikovawa i „doteran“ ~lan koji reguli{e izvorne prihode Vojvodine. U ~lanu jedan pi{e da je Vojvodina autonomna pokrajina gra|anki i gra|ana koji u woj `ive, u sastavu Republike Srbije. Vojvodina je regija u kojoj se tradicionalno neguju vi{ekulturalnost, vi{ekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti, i ona je neodvojivi deo Republike Srbije.


4

DNEVNIK

nedeqa15.novembar2009.

REPRESIJA (NE) VODI SMAWEWU KRIMINALA

ZEMAQSKI DANI TEKU

T

Zatvor je, ipak, skupa institucija

@ivi u kamenu

aman smo iza{li iz veka u kojem su svim pravilno odgojenim, tj. izdresiranim narodima (i narodnostima) i od samog Partenona ili Mona Lize, od celog Luvra ili Hagija Sofije va`niji, daleko va`niji bili nekakvi papiri}i sa slikama mrtvih ameri~kih predsednika – Linkolna, Va{ingtona, Yefersona ili, recimo, galeba Yonatana Livingstona (mada je Nabokov, „jedini svetski pisac“, davno upozorio da je skaredna svaka slika vladaoca koja je ve}a od formata po{tanske marke), pa smo namah zakora~ili u stole}e mawe-vi{e `ivih, a ve} isklesanih, okamewenih, skamewenih, ili bar u bronzi izlivenih predsednika, politi~ara, dr`avnika i drugih velikana. Tako `iv, a ve} okamewen i skamewen takore}i, to ni kod Tita nije moglo, ali ne zato {to je bravar bio neki esteta pun pijeteta (jer i nije), nego je isklesao zakon o zabrani klesawa wegovih `ivih savremenika sve dok svoje @IVOTNO delo ne zaokru`e, tj. dok ne pomru, jer {ta }e s wima ako ga za `ivota razo~araju. Kao {to se i drug bravar opekao o Rankovi}a, a pre toga mu dao dva grada (Kraqevo i Banatski Karlovac) i nekoliko stotina glavnih ulica u svim na{im „skromnim, ali zato ambicioznim“ sredinama. Amerikanci, me|utim, nemaju tih briga, wih demokratija vi{e ne `uqa kao tesna ko{uqa, oni svoje biv{e predsednike odmah vrate u ~inovni~ki sloj i soj, gde im je i mesto i ne lupaju mnogo glavu {ta }e posle biti s wima. Tako se ina~e zavr{avaju i sve holivudske melodrame: frka je dok se tra`e i dok se na|u, ona bi mu oprostila, samo da ne ostane sama, mo`da bi se i udala, al joj ne da nana, on se `eni, al ko momak `ivi... i kad re{e sve probleme i sklope ugovor o nenapadawu, taman misli{ da }e sad po~eti onaj najlep{i deo filma i `ivota, a preko celog ekrana pro|e onih {est slova na koja automatski ska~e{ sa stolice i zakop~ava{ reklu. Jer pi{e: „The End“! Hrvatima na javnom konkursu i referendumu nije za himnu pro{la ona vazelinsko-uvlaka~ka popevka „Danke Doj~land“, ali ba{ zamalo, da na{e drage kom{ije nisu onoliko vezani za onu zaista lepu „Lijepu na{u“ – eto wima bruke nad brukama. Ali je zato nema~ki ministar spoqnih poslova Hans Ditrih Gen{er dobio kamene spomenike u stotinak hercegova~kih i dalmatinskih varo{ica i selendri. Srbi nisu bili mawe glupi, samo ne{to mawe nemoralni: ne znam ~ije je delo bronzani Brus Li u Mostaru, svi smo mi u ovom balkanskom karakazanu nalik jedni na druge, zato smo uostalom i ratovali, ali u Banatu smo podigli spomenike Yoniju Vajsmileru (Tarzan) i Silvesteru Staloneu (Roki I, II; III... VII). Na to su se i na{i vrli arheografi odmah bacili na posao, mada se jo{ nisu ni oduvali od dokazivawa da su „Srbi narod najstariji“ i odmah su nepobitno utvrdili da je drug Yoni bio

a koliko je posledwih nedeqa policija pompezno objavqivala hap{ewa kriminalnih grupa a javnost aplaudirala, nasiqa, lopovluka, pa i te{kog kriminala i te kako ima. Politi~ari, pa ~ak i predsednik Boris Tadi}, zala`u se i za hap{ewa i osude na vi{egodi{we zatvorske kazne. „Nije dovoqno uhapsiti dilera, ve} ga treba i osuditi na vi{egodi{wu robiju... oduzeti imovinu... slati na vi{egodi{we kazne zatvora...“, zala`e se predsednik. Ovakve izjave veoma prijaju uhu represivno raspolo`enih {irokih narodnih masa, pa se stoga i postavqa pitawe da li nas strogo}a mo`e odvesti u mawe kriminalnu budu}nost. Postoje razli~iti stavovi o tome da li je i koliko na{e krivi~no zakonodavstvo strogo ili blago. Jedni smatraju da smo isuvi{e meki, bole}ivi i liberalni prema u~iniocu krivi~nih dela, a drugi opet ka`u da je na{e krivi~no zakonodavstvo suvi{e represivno, kao i da su posledwe izmene dopune Krivi~nog zakonika Srbije jo{ vi{e poo{trile kaznenu politiku – to nas je po „strogo}i“ krivi~nog zakonodavstva dovelo u sam evropski vrh. - Nau~na i stru~na javnost bi morala da bude aktivnija u pogledu kritike ja~awa represivnosti krivi~nog zakonodavstva i izjava pojedinih politi~ara koji svesno ili nesvesno zloupotrebqavaju represivne te`we stanovni{tva - rekao je {ef katedre za krivi~no pravo Pravnog fakulteta u Beogradu dr Zoran Stojanovi} na ovogodi{wem savetovawu krivi~ara na Zlatiboru. - Iako je javnost upoznata s brojem osu|enih lica koja izdr`avaju kaznu zatvora, ne govori se o tome da je Srbija, naro~ito u posledwe vreme, postala zemqa sa visokom stopom osu|enih lica. Na primer, ona je u tom pogledu na prvom mestu u pore|ewu s drugim zemqama nastalim na teritoriji biv{e Jugoslavije, a u odnosu na druge evropske zemqe nalazi se me|u prvih deset zemaqa - ka`e profesor Stojanovi}. Podse}aju}i da danas ~itavo krivi~no zakonodavstvo po~iva na kazni zatvora, ovaj na{ krivi~ar tvrdi da je ona pra}ena mnogim negativnim pojavama, kako za osu|ena lica tako i za samo dru{tvo koje ga primewuje.“Ipak, ako ne zbog drugih razloga koje politi~ari i zakonodavac nisu spremni da uva`e, razlozi ekonomi~nosti mogu biti daqa prepreka {irewu primene kazne li{ewa slobode i pogodovati uvo|ewu nekih alternativnih krivi~nih sankcija“. Vaqa podsetiti da je usvajawe izmena i dopuna Krivi~nog za-

M

[vaba iz Banata, pa i da mu je mati bila Srpkiwa i zvala se – Marija. Pretpostavqam da arheografi pretpostavqaju da nijedna Nemica otkako je sveta i veka, a pogotovo otkako su germanska plemena prihvatila hri{}anstvi, nije na kr{tewu dobila ime Marija. Za razliku od Srpkiwa. Srbi su se, velim, mo`da malo i {ega~ili, ali su zato [iptari bili mrtvi ozbiqni, kao i svaki put u pro{lom veku. Jo{ od balkanskih ratova 1912. Oni su u glavnoj ulici u Pri{tini, na Trgu Bila Klintona, ta~no preko puta najluksuznijeg butika „Hilari“, podigli spomenik – Bilu Klintonu. Ako niste primetili, mla|ana predsedni~ka k}i Derbi Klinton uop{te se ovde ne spomiwe. A {teta, velika {teta. Zna~i da taj {iptarski poduhvat ipak nije sveobuhvatu te`io. A mogli su weno ime nadenuti bar jednoj pret{kolskoj ustanovi, kao {to se kod nas, recimo, nadeva ono ve} ove{talo - „Radosno detiwstvo“. [to da ne, em je Amerikanka, dakle strankiwa, iz velikog je grada pa je sigurno i sama poha|ala takvu pret{kolsku ustanovu dok joj se otac bavio bombardovawem i ubijawem wenih vr{waka na sasvim drugoj strani sveta. Pa je, dakle, i iz dobre ku}e i od uglednih roditeqa potekla. Nije ona, eto, makar ko. Spomenik Bilu Klintonu otkrio je – sam Bil. Klinton, razume se. Pritom je i besedio. Svaka mu je bila „ka u Wego{a“, recimo kao ove prve tri-~etiri re~enice: 1. Da nije verovao da su mu podigli toliki spomenik dok to i sam svojim o~ima nije video; 2. Da wegova Hilari ni sad ne veruje da je ba{ toliki, mada joj je to malopre potvrdio kad ju je nazvao mobilnim telefonom; 3. Da ga je wegova supruga zamolila da joj li~no uslika spomenik i sebe dok ga otkriva (za {ta bi mu bio potreban i stativ trono`ac i onaj stari automat za odlo`enu ekspoziciju zvani „video-knips“) pa }e mu tek tada poverovati; 4. Da mu je posebno drago {to on sa wegovog spomenika gleda sa butikom „Hilari“ i {to se butik „Hilari“ gleda sa wim na postamentu... Sve u svemu, Aleksandar Vu~o bi na ovo dodao naslov svog romana „I tako... daqe omame“. A ja bih, kao vi{egodi{wi sportski novinar, pomislio samo jedno: Bo`e blagi, koliko sam puta napisao naslov: ^ekaju}i Derbi! A nikad pritom nisam pomislio na Klintono„ \or|e Randeq vu k}er.

EFIKASNO IZVR[EWE PRAVDE

Ubodi, pa razmatraj X

on Alen Muhamed (48), poznat kao „va{ingtonski snajperista“, pogubqen je u minuli utorak u Virxiniji, u smiraj dana, kad je u Teksasu izvr{ena smrtna kazna nad vo|om jedne bande, osu|enim zbog ubistva rivala iz istog miqea. Sa te dve egzekucije, izvr{ene ina~e smrtonosnim injekcijama, u SAD je do danas pogubqeno 45 osu|enika, dok je jo{ osmoro predvi|eno da se do kraja godine oprosti sa svetom. Osim Distrikta Kolumbije (grada Va{ingtona) smrtna kazna ne postoji u krivi~nom zakonodavstvu tek 15 ameri~kih saveznih dr`ava. Dok recimo federalne vlasti izrazito retko izri~u najgoru

kaznu, ameri~ka armija se ba{ i ne libi posezawa za tom merom. Prema podacima Amnesti interne{enela, od 1976. godine u SAD izvr{eno je 1181 smrtna kazna, od ~ega gotovo polovina u re~enim Teksasu (444) i Virxiniji (104). SAD je, ina~e, me|u pet dr`ava u kojima je lane izvr{eno 93 odsto svih pogubqewa: u tom dru{tvu su i Kina, Iran, Saudijska Arabija i Pakistan. Samo izricawe smrtne kazne u SAD i daqe izaziva velike polemike, naro~ito kada se u `albenim postupcima ispostavi da je u redu za smrtonosnu injekciju bilo i nevino osu|enih. Samo ove godine devetorica osu|enika u posledwi ~as izbegla su egzekuciju jer je,

o~ito na vreme, ipak utvr|ena wihova nevinost. Izvesni Tod Kameron Vilingam nije, me|utim, bio te sre}e: pogubqen je 2004. godine

konika posledweg dana avgusta ove godine pro{lo skup{tinsku proceduru sasvim neopa`eno, u senci usvojenih izmena Zakona o informisawu. Me|utim, do da-

Te`e kazne za najte`a dela - Na{e krivi~no zakonodavstvo i pre ovih posledwih izmena i dopuna nije spadalo u blaga krivi~na zakonodavstva u Evropi, a sada je u samom evropskom vrhu po o{trini. Ideja je bila, verovatno, da se poo{tri kaznena politika za neka krivi~na dela gde se po oceni nadle`nih dr`avnih organa mo`da u praksi nedovoqno strogo postupalo i izricale blage kazne. Li~no mislim da te`e kazne moraju biti rezervisane samo za najte`a krivi~na dela. Kazna uop{te, a posebno kazna zatvora, nikad ne mo`e biti supstitusana u potpunosti, niti bi to bilo potrebno i pravi~no - ka`e dr Milan [kuli}. nas, dakle ni posle dva i po meseca od usvajawa Zakona o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika, niko ne daje odgovor na pitawe – da li Srbija, ako ne {ta drugo, finansijski mo`e da podnese jo{ ve}i broj osu|enih na kaznu zatvora? Srpski zatvo-

pa institucija. Po zakonu, dan zatvora u Srbiji vredi 1.000 dinara ili osam sati rada u javnom interesu. Istovremeno, po nekoj gruboj ra~unici, jedan zatvorenik ko{ta dr`avu, oko 50 evra dnevno, {to uz socijalno-psiholo{ke razloge i na finansij-

skom planu daje prednost alternativnom ka`wavawu u odnosu na klasi~nu robiju. Alternativne kazne, naravno, predvi|ene su za lak{a krivi~na dela s nagla{enom intencijom „prevazila`ewa ka`wvawa po svaku cenu“, pa se u okviru normativnog krivi~nopravnog ambijenta u odnosu na najklasi~niju krivi~nu sankciju kreiraju odgovaraju}e alternative ~ije bi osnovno obele`je bilo da su znatno jeftinije u odnosu na klasi~no ka`wavawe. - Danas se u Evropi i velikom broju razvijenih zemaqa sveta daje primat nov~anoj kazni i ona dominira u mnogim dr`avama. Kod nas jo{ uvek vladaju lo{e ekonomske prilike, pa to jo{ uvek ne bio bila kazna koja mo`e da dominira. Ipak, dobija sve vi{e na zna~aju u odnosu na sada{wu kaznu zatvora - ka`e za „Dnevnik“ profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan [kuli}. On podse}a da se i uslovna osuda do`ivqava kao vrsta oprosta krivice osu|enog, ali to, naravno, nije tako. Uslovna osuda ima svoj zna~aj za neka, ne preterano te{ka krivi~na dela, ali je va`no da kod nas za`ivi sistem uslovne osude sa za{titinim nadzorom gde se ~oveku uz osudu nametne niz obaveza koje mora da ispuwava da ne bi bila opozvana. To bi mogao biti pravi na~in da se ostvare neki ciqevi. Izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika uvedena je jedna nova mera bezbednosti: zabrana pribli`avawa i komunikacije s o{te}eæ nim. To je dobra stvar, ali ta mera ne}e mo}i lako da se o`ivotvori jer nema mehanizma {ta da se radi kada je okrivqeni prekr{i. Zato je bitno da se zabrana izrekne uz uslovnu osudu sa za{titnim nadzorom, pa ako se prekr{i mo`e da se opozove i kriminalac kona~no zavr{i u „ Vesna Savi} zatvoru.

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi} Iskreno, pla{im se da li }u prepoznati svoju platu. Nisam je video ve} {est meseci. *** Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}, izjavio je: „Pobedi}emo virus gripa“. S obzirom na to da je ~ovek ministar u ve} pet mandata, treba verovati u wegov pobedni~ki mentalitet. *** Penzije u Srbiji bi}e na ledu do aprila 2011. godine. Ali, penzioneri }e imati pogodnost: besplatne kurseve u hokeju na ledu. *** Korisno bi bilo da u eri epidemije gripa svi ministri nose maske. Bar ih gra|ani ne}e prepoznavati na ulici.

kazne, smrtne. Na takvu kaznu Muhamed je osu|en zbog ubistva Dina Mejersa na benzinskoj pumpi u gradu Manasasu, u Virxiniji. U odvojenom postupku Muhamedu i wegovom {ti}eniku Liju Bojdu Malvu, koji je u vreme zlo~ina imao 17 godina i koji slu`i osam do`ivotnih kazni bez prava na pomilovawe, na du{u se stavqalo da

Vrhovni sud zakazao je raspravu u roku od dve nedeqe, ali ipak nije dozvolio da se odlo`i izvr{ewe kazne! - a gde bi nego u Teksasu - zbog podmetawa po`ara, iako se ove godine pojavila ozbiqna sumwa da je on uop{te krivac. Sumwa u krivicu Xona Muhameda, barem u ovom trenutku, nije toliko opipqiva, koliko je u vaqanost sudskog postupka koji je za epilog imao izricawe najstro`e

ri su prebukirani, u wima ima oko 10.300 zatvorenika, znatno vi{e nego {to kapaciteti dozvoqavaju, a zatvor je ma koliko to paradoksalno izgledalo, sku-

su u Va{ingtonu i u jo{ nekoliko saveznih dr`ava u jesen 2002. iz snajperske pu{ke, skriveni u prtqa`niku kola, pucali na 13, a ubili 10 qudi. Iako je ubila~ki dvojac uhap{en u Merilandu, gde je na snazi moratorijum na smrtnu kaznu, tada{wi ministar pravosu|a Xon

*** Srbija tra`i otvarawe tri konzulata u Crnoj Gori, ali bra}a Crnogorci to ne dozvoqavaju. Imam re{ewe. Ovde ima toliko Crnogoraca, da je korisnije za wih otvoriti konzulat u Srbiji. *** PS Izreka „Obilazi kao ki{a oko Kragujevca“ je prevazi|ena. Modernije je „Obilazi kao Fijat oko Kragujevca“. *** PPS [teta {to Parlament ne ~ini 251 poslanik. Mo`da bi nam bar jedan bio simpati~an.

E{kroft odlu~io je da im se prvo sudi u Virxiniji, poznatoj po, hm, brzom izvr{ewu pravde. U procesu koji je odr`an tokom oktobra i novembra 2003. godine Muhamed se isprva branio sam, tvrde}i da je nevin te da ga niko nije video kako puca. I nije... Ipak, pred silom iskaza svedoka, dokaza te priznawa partnera u zlo~inu, Malvija, porota nije oklevala da Muhameda proglasi krivim po sve ~etiri ta~ke optu`nice (ubistvo, terorizam, zavera i nelegalno posedovawe oru`ja). Smrtna kazna izre~ena je naredne godine. U potowem `albenom postupku Muhamedovi advokati osporili su odluku suda da optu`enom dozvoli da se brani sam, nude}i dokaze o ozbiqnim o{te}ewima mozga (veruje se da je u pitawu „zalivski sindrom“) wihovog brawenika, zbog ~ega, smatraju oni, nije bio u stawu da donosi ispravne odluke.

Pro{le godine Muhamed je u o~aju ~ak zamolio sve nadle`ne da mu pomognu da {to pre iscrrpi sva `albena sredstva „kako bi mogli da ubiju nevinog crnca“. Posledwi tra~ak nade bio je Vrhovni sud, no Virxinija je ponovo potvrdila svoj neslavni epitet: doveli su Muhameda na pogubqewe ne sa~ekav{i da se Vrhovni sud izjasni o `albi. Vrhovni sud zakazao je raspravu u roku od dve nedeqe, ali ipak nije dozvolio da se odlo`i izvr{ewe kazne! Troje sudija nije bilo saglasno sa tim. U zajedni~kom saop{tewu koji su objavili povodom stava suda pocrtali su ne{to {to se odavno smatra ozbiqnom boqkom tamo{weg pravosudnog sistema: „Ovaj slu~aj ponovo nagla{ava perverznost pogubqewa zatvorenika pre nego {to je wihov `albeni proces do kraja zakqu„ Denis Kolunyija ~en“.


DNEVNIK

K O

nedeqa15.novembar2009.

S U

N A [ I

S P A S I O C I ?

ZA PO KU]I

L(ij)ek

Za malo u~iwenog previ{e zaslu`nih... Gra|ani politi~are i biraju da bi dobro obavqali svoj posao, a ne da bi se nakon svakog odra|enog hvalili time {to su uradili ono {to se od wih izabranih i o~ekuje, ocewuje Dejan Vuk Stankovi} olicija Srbije je u akciji “Morava” uhapsila 500 dilera droge i zaplenila ogromne koli~ine opijata i nelegalnog oru`ja. Posle godinu dana natezawa predlog Stauta Vojvodine stigao je u Skup{tinu Srbije - posledwi arbitar za pitawe o “{irini i dubini” autonomije severne pokrajine Srbije. Bilo je krajwe vreme da se uradi ono {to se po Ustavu moralo zavr{iti pre pro{le Nove godine. Za svetog Nikolu gra|ani Srbije iz Brisela mogu o~ekivati kona~nu vest da su im nakon godina i godina izolacije otvorene granice i da bez viza mogu putovati gde god po`ele. Najzad vest koja se godina ~eka. Za gra|ane Srbije kockice u srpskom dru{tvu polako dolaze na svoje mesto. Me|utim, politi~koj eliti koja je izabrana, pa i pla}ena, da slu`i tim istim gra|anima svi ovi rutinski doga|aji u kojima svako samo radi svoj posao slu`e za isticawe posebnih zasluga i busawe u prsa “spasi-

P

vilu bestidna, kada jedna koalicija po~ne da se uru{ava, kao {to je to bio slu~aj u vreme zloglasnih izmena u Zakonu o informisawu, ili kada neka stranka pretrpi lidersku krizu, {to se dogodilo prilikom stvarawa Statuta, kada iz kulisa kona~no do|e do nekakvog trulog kompromisa odmah krenu u javnosti da se pojavquju neki politi~ki “spasioci” kako bi prikazali da su upravo oni ti koji su sve re{ili i razre{ili. Tu`no je kada je “spasilac” do pre par godina bio zloglasan u ve}em delu javnosti zbog pripadnosti Milo{evi}evom re`imu ili afere nazvane po jednom predmetu neophodnom za du`a putovawa, zbog raznih skandala od zebre, do neprili~nog tro{ewa ili dugovawa sa podzemqem. Me|utim, stvari ipak prolaze pa tako generacija Milo{evi}evih omladinaca do`ivqava da nastavi wegov “obra~un” sa kriminalom i to sedamnaest godi-

Prebrojavawe Stalno su i svuda prisutni politi~ari. Prebrojava ko je za koga, ko }e koga podr`ati, ko je protiv koga... Nikako da iza|emo iz te atmosfere i grozni~ave potrebe ne da se ne{to uradi “za” ve} “protiv”, pa nam jo{ samo bilbordi i plakati nedostaju da da imamo ose}aj da su izbori. To je priroda na{eg medijskog i politi~kog `ivota, ali i dokaz koliko smo jo{ uvek daleko od politi~ke ure|enosti i umivenosti koja postoji u drugim ure|enim dr`avama, smatra Vuk Stankovi}. la~ka”, {ta je ko i koliko za to u~inio `ele}i tako, sla`u se u oceni na{i politi~ki analiti~ari, da i u tome izvuku politi~ku korist i doprinesu rejtingu svoje politi~ke partije. - Vrlo je neprijatno, ~ak i u politici u kojoj ima malo mesta za sramotu i koja je po pra-

5

na po{to ga je glasno najavio i negde dvanaest po{to su vo|e ovih klanova uop{te obile prvu trafiku. Treba li spomenuti da neki drugi politi~ari “spasavaju” situaciju tako {to su mawinska podr{ka gradskoj vlasti DS i SPS u Beogradu i radikalskim amadmanima evropeizuju kontroverzne za-

Taj ritual pratila je neobi~na ti{ina. ^ak je i mast u tigawu prestala da cvr~i i zemqa da se okre}e. - Lijek - rekao bi drug Maksim Novovi} od Berana otvaraju}i o~i, a to be{e znak svetu da ponovo posle kratke stanke po~ne da `ivi

N

kone, a pre samo tri godine su se gnu{ali bilo kakve vlade kojoj bi SPS davao mawinsku podr{ku – obja{wava za na{ list ^edomir Anti}. - Srbija je u neprekidnoj predizbornoj kampawi. Da bi neko bio dr`avnik mora da ima jasan program i nekakve ideale. Politi~ari koji svoju li~nost vide kao brend, evropske mode kao program, a modne trendove kao ideologiju, ne mogu da budu ne{to vi{e od ovoga {to danas na`alost predstavqaju. Ipak, takvi su kod nas uspeli da u|u u parlamente, dokopaju se vlasti i mi treba da budemo sre}ni {to su miroqubivi i {to neko jo{ ho}e da im daje novac kako bi popunili razvaqene buxete. Gra|ani politi~are i biraju da bi dobro obavqali svoj posao, a ne da bi se nakon svakog odra|enog hvalili time {to su uradili ono {to se od wih izabranih i o~ekuje, ocewuje Dejan Vuk Stankovi}. - Dru{tvo i dr`ava su u jednom negativnom trendu i sve pozitivno {to se dogodi na odre|eni na~in ima ve}i zna~aj nego {to bi to u prirodnim okolnostima imalo. Male oaze

ekada, u doba kada su senke opakih bolesti kao zla kob ~u~ale po tamnim }o{kovima stra`wih soba, u sijali~nim grlima zaboravqenim na dnu praznih kerami~kih {oqa kitwastih lustera ili u kuhiwi u okamewenom `aru iza stare pe}i, strah od wihovog iznenadnog izlaska i totalitarne vladavine bio je zauzdan lancima sudbine i vekovnih nesre}a, pa je preventiva bila dobra i raznovrsna, ali nije izlazila iz doma}e apoteke koja se nalazila u {pajzu ili u ormari}u oka~enom na zid iznad {poreta. Drug Maksim Novovi} od Berana, nevoqni kolonista iz Crne Gore, {ampion Banata u bacawu kamena s ramena, ~ovek kojem je rat protiv fa{ista i bande trajao sedam godina pa nije stigao da se informi{e o promeni snaga i politi~kih elita, te je umesto da iz vojni~ke uqegne u civilnu garderobu preko no}i obukao zatvorske krpe al’ se brzo pokajao, pa je na zemqa{tvo dobio minimalnu penziju, te postao gradski dokowak i najboqi proceniteq dobrih doma}ih nektara pripravqenih u jesen od {qive i gro`|a. Kod mog dede Milorada i bake Dragiwe dolazio bi obi~no nedeqom rano u jutro u starom istawenom kaputu od prepravqenog {iwela i te{kim cokulama na kojima su pertle bile popucale. Nazvao bi “dobro jutro” i tiho sedao na nisku {amlicu zavu~enu izme|u zida i pe}i, da se bar jednom te nedeqe ugreje, jer u svojoj ku}i sem starih novina i kartonskih kutija nije imao {ta da lo`i. Baka bi mu u ~a{u od deci sipala rakiju i na beli tawiri} stavqala jo{ vrelu krofnu, a on je, visok i stamen, nekako ponosan i gord, ~a{icu grabio sa dva prsta i lagano je prinosio nosu, a onda je spustao na debelu dowu usnu i lagano ispijao. Dok je to ~inio, se}am se, wegove crne, k’o - pono} - u - Banatu - o~i, ostajale su skrivene maskom izboranih kapaka. Taj ritual pratila je neobi~na ti{ina. ^ak je i mast u tigawu prestala da cvr~i i zemqa da se okre}e.

pozitivnih stvari i poteza u takvim okolnostima dobijaju mnogo vi{e na zna~aju zato {to onda niko ne}e govoriti da smo mi zapravo jo{ uvek jako daleko od Evropske unije, da smo suo~eni sa velikim problemima oko reforme ekonomskog sistema, da nas ~eka jo{ te`a situacija u pogledu `ivotnog standarda i zapo{qavawa... Politi~ari svesni realnosti u kojoj `ivimo `ele da mo`da i malo vi{e nego {to bi bilo potrebno istaknu svoje zasluge i da zaborave da su oni tu gde jesu zbog toga da bi unapre|ivali `ivot u dru{tvu i stvarali ve}e mogu}nosti za gra|ane koji su ih izabrali. Preterano licitirawe sa zaslugama, ta trka ko je vi{e zaslu`an za ne{to, ko je {ta spasio je posledica celokupnog dru{tvenog miqea u kojem `ivimo, a koje nije nimalo optimisti~no. Ova Vlada htela ili ne je suo~ena i sa kosovskim problema, sporim napretkom u domenu evropskih integracija, sa ekonomskom krizom, pa i sa ovim novim gripom – ka`e za na{ list Stankovi}. „ Qubinka Male{evi}

- Lijek - rekao bi drug Maksim Novovi} od Berana otvaraju}i o~i, a to be{e znak svetu da ponovo posle kratke stanke po~ne da `ivi. - Nek’ ti je na zdravqe - odgovorila bi baka Dragiwa i nastavqala da posluje po kuhiwi. Deda Milorad bi mu nasuo jo{ jednu, dok je strpqivo, kao da sedi u divno jutro u nekoj braseriji kraj Sene, a ne u zape}ku kuhiwe familije Proti}, jeo pecivo. Onda bi popio i drugu rakiju, odlo`io ~a{u na ivicu stola i krenuo daqe. Na vratima bi mu baka tutnula u ruku zave`qaj pun krofni. - Da ima{ da se zasladi{ posle ru~ka - rekla bi, mada je znala da ni tog svetog, kao ni bilo kog drugog dana, za druga Maksima ru~ka ne}e biti. Al’ zdrav je bio gordi Maksim od Berana. K’o dren. Zbog toga sam i ja dospeo da ga upamtim, al’ i da mu poverujem kako u toj maloj ~a{ici `ivi lek. Bio sam mlad i zbiqa sam u to verovao, kao {to sam verovao mom dedi da snagu daje med rastopqen u mleku, a baki da je beli luk nazamewiv protiv vampira i virusa. Verovao sam zbog druga Maksima i onima koji su me ube|ivali u lekovitost raznih biqaka i nekakvih cukervaser preparata. Uostalom {ta je drugo preostajalo jer medicina ipak nije imala tu mo} kao danas. Danas – dostignu}a medicine ne uspevaju da kontroli{u nove i nove bolesti koje verovatno same izmi{qaju. I ovaj novi virus kojeg su prvo nazvali sviwski grip, a potom zlokobno AH1N1 (kao neki {ahovski potez) uselio nam se u `ivote, kao nekada kuga i kolera. Zbog toga je progla{ena epidemija gripa (jedan de~ak zapitao me je: za{to nisu zavijale sirene – naviklo dete), ali }e ona po~eti da va`i tek kad bude objavqena u slu`benom glasniku. Slutim da }e to biti u ponedeqak, kad deca ponovo krenu u {kolu. Dobro, bar su kupili vakcine i objavili spisak prioriteta. Moram da, re~em, kako je to nagla{avao drug Maksim, da mi se uop{te ne dopada {to sam na tom spisku ugro`enih ispred moje dece. Zato javno ka`em da mi ne}e ubrizgati vakcinu, uostalom jednom sam pre dosta godina, bez znawa roditeqa, iskoristiv{i nepa`wu policije, pre{ao liniju koja je delila grad (nije bio Berlin) usled sviwskog {apa (slinavke) i oti{ao da igram fudbal u zara`eni deo. Nije mi se ni{ta dogodilo, osim {to sam dobio, pa vaqada ne}e ni sad. A prasi}ima }emo se ve} svetiti nekako. „ Milo{ Latinovi}

AZIJSKA TURNEJA AMERI^KOG PREDSEDNIKA OBAME Novi qudi u Tokiju `ele {to uravnote`eniju saradwu s Va{ingtonom, a to podrazumeva i izvesna pomerawa u okviru sada{wih ameri~kih baza koje su u Japanu jo{ od kraja Drugog svetskog rata ednonedeqna poseta ameri~kog predsednika Baraka Obame azijskom kontinentu, koja je po~ela u petak boravkom u Tokiju, maksimalno je medijski propra}ena. U Va{ingtonu postoje zvani~ne ocene da je upravo na tom kontinentu najvi{e oslabio uticaj ameri~ke politike u posledwih desetak godina. Otuda je Barak Obama ovu turneju i najavio kao poku{aj da se sa~uvaju stara i da se uspostave nova savezni{tva. Novi {ef va{ingtonske administracije je od svog prethodnika Xorxa Bu{a Mla|eg

J

Nova savezni{tva nasledio mno{tvo problema u odnosima SAD sa drugim zemqama. Saradwa sa Azijom se, me|utim, ~ini najbremenitija neodlo`nim zadacima. Na azijskom kontinentu Bu{ova administracija je zapo~ela dva rata u koja je uvukla gotovo na silu Ujediwene nacije, a samim tim i ceo svet. O motivima tih ratova i upotrebqenom argumentacijom za wihovo zapo~iwawe sudi}e istorija. Ako je u po~etku bilo lako svrgnuti re`im talibana u Avganistanu i godinu dana kasnije i re`im Sadama Huseina, {to oru`jem, {to korumpirawem rivalskih plemenskih i etni~kih zajednica, sada su ti ratovi postali no}na mora iz koje vaqa iza}i bar ~ista obraza. To je prva grupa problema u Aziji za koju Obama, ~ini se, jo{ nema re{ewa. Bliski i Sredwi istok su

decenijama popri{te sukoba. Izrael i Palestinci nikako da se dogovore i pored toga {to postoji utvr|ena mapa puta mirovnog procesa. Na tom malom prostoru Iran svojim programom oboga}ivawa uranijuma jo{ vi{e pove}ava tenzije. Borba s talibanima nije ostala samo u okvirima Avganistana, ve} se opasno preliva na susedni Pakistan, jedinu islamsku dr`avu koja poseduje atomsko oru`je. Vode}im zemqama sveta nije svejedno ho}e li pakistanske vlasti biti sposobne da dr`e stvari pod kontrolom. Mawe vidqivih, ali indikativnih promena ima i kod dva stara saveznika SAD u Aziji, Japanu i Ju`noj Koreji. U Tokiju su posle pola veka vladavine konzervativaca na izborima pobedile snage levog centra. Novi premijer Jukio

Hatojama spreman je da ja~a daqe odnose Japana i SAD, ali promewena me|unarodna klima name}e i druga~ija opho|ewa oba partnera. Japan je od 2001. anga`ovan u ratu u Avganistanu pru`awem podr{ke u Indijskom okeanu. Premijer Hatojama ne otkazuje pomo} Americi, ali umesto vojnog u~e{}a nudi finansijsku pomo} od pet milijardi dolara za obnovu Avganistana. Novi qudi u Tokiju `ele {to uravnote`eniju saradwu s Va{ingtonom, a to podrazumeva i izvesna pomerawa u okviru sada{wih ameri~kih baza koje su u Japanu jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Na tlu Japana danas ima 45.000 ameri~kih vojnika, od toga je polovina na Okinavi. Drugih 40.000 ameri~kih vojnika stacionirano je u Ju`noj Koreji. U susretu s vlastima u Seulu,

nezaobilazna politi~ka tema su u~estale pretwe Severne Koreje. Neposredno pred ovu posetu Baraka Obame do{lo je do pu{karawa izme|u ratnih brodova dveju Koreja. SAD su najavile novu inicijativu prema Pjongjangu, s namerom da se prevazi|e zastoj u pregovorima o nuklearnom programu Severne Koreje. Svi se u regionu sla`u da taj program predstavqa veliku opasnost. Privredna saradwa izme|u Ju`ne Koreje i SAD je optere}ena merama protekcionizma. Seul, na primer, ve} 20 godina tra`i od SAD da otvori tr`i{te za ju`nokorejske automobile.U odnosima Ju`ne Koreje i SAD izvoz automobila je postao politi~ko pitawe. Po~etkom idu}e nedeqe Barak Obama }e posetiti Peking, gde }e poku{ati da sa najmnogoqudnijom zemqom

sveta unapredi bilateralne odnose, ali i da je pridobije za ameri~ke inicijative na me|unarodnom planu. Najavqeni su razgovori o finansijskoj krizi, za{titi klime, nuklearnom programu Severne Koreje, ratu u Avganistanu i sve nestabilnijoj situaciji u Pakistanu. Kineski predsednik Hu \intao je proteklih dana imao dosta primedbi na pona{awe SAD u sprovo|ewu dogovora me|unarodne zajednice o prevazila`ewu finansijske krize. Dve najmo}nije zemqe sveta ~esto jedna drugoj zatvaraju tr`i{ta. Zbog toga je Hu \intao upozorio da pojedina~ne mere protekcionizma ne}e pomo}i izlazku iz krize, naprotiv, mogu da ugroze minimalne po~etne rezultate. Svoju turneju po zemqama jugoisto~ne Azije Barak Obama }e okon~ati 19. novembra u Singapuru, u~e{}em u radu samitu Azijsko-pacifi~kog foruma za ekonomsku saradwu. „ Petar Tomi}


6

DNEVNIK

nedeqa15.novembarr2009.

INTERVJU

BERZA

Grip ru{i privredu? Pandemija novog gripa bi mogla da ima fatalne posledice po nema~ku privredu i da je ko{ta ~ak 40 milijardi evra, ocenio je nema~ki radio Doj~e vele. Institut za istra`ivawe privrede u pokrajini Severnoj Rajni - Vestfaliji je, po nalogu osiguravaju}eg dru{tva „Alijans“, utvrdio tri mogu}a scenarija za slu~aj da grip poprimi masovnije razmere. Prvi predvi|a pandemiju mawih razmera, u kojoj bi obolelo 15 odsto stanovni{tva - 12 miliona gra|ana. Sredwa pandemija bi obuhvatila 30, a te{ka 50 odsto gra|ana Nema~ke. Sva tri scenarija bi imala dalekose`ne posledice po privredu, ka`e Boris Augurcki sa tog Instituta. „U blagom scenariju bi nacionalni bruto dohodak u Nema~koj pao za 0,4 odsto. U slu~aju te{ke pandemije bi privreda zabele`ila minus od 1,6 odsto“, procenio je on.

Belorusija zapo{qava alkoholi~are Beloruske vlasti su sa~inile listu 7.000 firmi koje }e morati da zaposle gra|ane li{ene roditeqskih prava iz razli~itih razloga, me|u kojima je i alkoholizam. U prvih devet ovogodi{wih meseci na ovaj na~in je zaposleno 4.039 qudi, izvestila je beloruska agencija Telegraf. Iako prinudno zapo{qavawe alkoholi~ara do sada nije dalo ozbiqnije rezultate, beloruske vlasti i daqe primewuju tu praksu i svake godine pove}avaju broj preduze}a koja su u obavezi da na posao prime „problemati~an kontingent radnika“, kako bi ovi mogli da izdvajaju deo primawa za izdr`avawe sopstvene dece, ~ime olak{avaju finansijsko breme dr`ave.

Evro smeta slova~koj ekonomiji Uvo|ewe evra u Slova~koj pokazalo je da je zajedni~ka evropska valuta donela stabilnost, ali je sa odricawem od nacionalne valute opala konkurentnost zemqe. „Slu~aj Slova~ke pokazuje dva lica evra za ekonomije postkomunisti~kih zemaqa i predstavqa opasnost i za Poqsku, Estoniju, Bugarsku i druge zemqe koje stabilnost zajedni~ke valute smatraju lekom za krize“, navodi se u analizi agencije Rojters. Agencija podse}a da je Slova~ka uspela da privu~e milijarde evra investicija i postane najve}i proizvo|a~ automobila po stanovniku na svetu. Vi{e od polovine izvoza ~ine automobili i elektronika. Sa padom tra`we tih proizvoda, po~iwu problemi u privredi.

Kinezi na ameri~kom tr`i{tu nafte

Prva kineska naftna kompanija u{la je na ameri~ko tr`i{te nafte, kupiv{i naftne aktive u SAD i taj sporazum, prema oceni analiti~ara, ima ogroman politi~ki zna~aj. Kompanija Kina Of{or Oil Korporej{en pribavila je od norve{kog Statoila licencu za eksploataciju na ~etiri bloka bu{otina u Meksi~kom zalivu, {to u su{tini zna~i da je kupila naftne aktive u SAD. Vrednost transakcije se dr`i u tajnosti, ali analiti~ari Londonskog tr`i{ta nafte smatraju da cena nije velika. Politi~ki zna~aj tog sporazuma je ogroman, a analiti~ari BiBi-Sija ukazuju na to da je kineski dr`avni kapital posle niza neuspeha najzad uspeo da ostvari preuzimawe u ameri~kom energetskom sektoru. Pri tom je to preuzimawe ostvareno u tako zna~ajnom ekonomskom regionu SAD kakav je Meksi~ki zaliv. Pripremio: V.^vorkov

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

92,5802

94,4696

96,6424

92,2968

Australija

dolar

1

57,6501

58,8266

60,1796

57,4736

Kanada

dolar

1

59,036

60,2408

61,6263

58,8553

Danska

kruna

1

12,4406

12,6945

12,9865

12,4025

Norve{ka

kruna

1

11,012

11,2367

11,4951

10,9783

[vedska

kruna

1

9,0271

9,2113

9,4232

8,9994

[vajcarska

franak

1

61,2384

62,4882

63,9254

61,051

V. Britanija

funta

1

103,372

105,482

107,908

103,056

SAD

dolar

1

62,2681

63,5389

65,0003

62,0775

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 11. 2009. godine

DANIELA GROZEA HELMEN[TAJN IZ INSTITUTA ZA NAPREDNE STUDIJE U BE^U

Oporavak ne}e biti brz rvi put posle dve decenije u Vojvodini je 2009. napravqeno jedno ozbiqno makroekonomsko istra`ivawe. Na `alost, ograni~en pristup regionalnim statisti~kim podacima otklonio je mogu}nost ekonomskih predvi|awa za podru~je pokrajine i zadr`ao procene na dr`avnom nivou. Makroekonomski model „Ekonomska predvi|awa za Srbiju 2009. i 2010. godine“ koji je finansirala Austrijska razvojna agencija (ADA), a koji su sa~inili stru~waci Vojvodina CESS-a i Instituta za napredne studije (IHS) iz Be~a, potvrdio je naznake privrednog oporavka, ali je u wihovom vrednovawu znatno oprezniji ne samo od srpskih zvani~nika, ve} i od tradicionalno strogog MMF-a. Dr Daniela GrozeaHelmen{tajn iz IHS-a obja{wava da to {to su predvideli ne{to o{triji pad ekonomskih aktivnosti u teku}oj godini od 4,7 odsto, i veoma blag rast u narednoj godini (0,7 posto), nije rezultat uro|enog skepticizma, ve} strepwe od nesigurnosti pozitivnih trendova. Iako poslovna o~ekivawa i neki ekonomski indikatori za Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i zapadnu Evropu, pogotovo za Nema~ku i Francusku, sugeri{u mawa poboq{awa, rizici su i daqe visoki, oprezna je dr Grozea-Helmen{tajn. Spoqna tra`wa, glavni pokreta~ rasta, sporo se stabilizuje, ~ak i kod glavnih trgovinskih partnera Srbije. - O~ekujemo da }e do primetnijeg poboq{awa do}i tek na leto slede}e godine. Po{to je kori{}ewe kapaciteta znatno opalo tokom recesije, malo je verovatno da }e se poslovne investicije zna~ajno pove}ati u narednoj godini. Jo{ uvek se veoma oprezno kreditiraju firme i doma}instva. Rizik zaostajawa u razvoju ostaje veliki, pogotovo ako se programi fiskalne stimulacije u zemqama zapadne Evrope zavr{e prerano i ako se kamate ili cene sirovina, pogotovo nafte, naglo pove}aju. * Mada u 2010. o~ekujete skroman rast srpske privrede (0,7 posto), taj rast ne}e pratiti ve}a zaposlenost. Naprotiv, predvi|ate pad zaposlenosti za 0,7 procenata. Zar ne bi bilo logi~-

P

no da rast proizvodwe prati rast zaposlenosti? - Istorijsko iskustvo pokazuje da u vreme krize do pove}awa zaposlenosti dolazi sa zaka{wewem. Uzeli smo u obzir i pad produktivnosti rada u 2009. za pet procenata. ^ini nam se da }e se problemi na tr`i{tu rada daqe pogor{avati, jer }e tra`wa za radnom snagom ostati skromna u ovoj i narednoj godini, a poslovni sektor }e nastaviti da se prilago|ava novim uslovima na tr`i{tu. Realizacija reformi u administrativnom sektoru i potreba da se smawi potro{wa mogu imati dodatni uticaj na pad zaposlenosti.

 Primetili ste da }e u 2009. do}i do zna~ajnog smawivawa deficita teku}eg ra~una. Smatra se da je to dobro jer je jedan od glavnih razloga srpskih ekonomskih problema veliki raskorak uvoza i izvoza. Me|utim, pad uvoza ima svoje posledice i na prihodnoj strani buxeta. Mo`e li se dugoro~no obuzdavati spoqnotrgovinska razmena, a da to ne donese i neugodne posledice? - Br`i pad uvoza u pore|ewu s kretawem izvoza doveo je do zna~ajnijeg smawewa deficita teku}eg ra~una i do smawewa neravnote`e u spoqnoj trgovini Srbije. Pad uvoza je rezultat ni`ih cena energenata ali i redukcije uvoza potro{nih i kapitalnih dobara, {to je, opet, posledica smawene unutra{we tra`we. Me|utim, ekonomski oporavak i predvi|eni rast cena goriva verovatno }e dovesti do promene ovakvog razvojnog toka. Na du`i rok, da bi se izbeglo ponovno pove}awe debalansa u spoqnoj trgovini, bi}e potreban br`i rast izvoza Srbije u odnosu na uvoz i porast konkurentnosti srpskih proizvoda na svetskom tr`i{tu.  Op{te su procene da je isto~na Evropa osetila te`e udare krize od ostatka kontinenta. U ne{to povoqnijoj situaciji su Slovenija, Slova~ka i ^e{ka, dok je Poqska jedina

VALENTINA IVANI], VOJVODINA CESS

Bez dobrih procena nema politike a direktorku Vojvodina CESS-a Valentinu Ivani} zna~aj istra`ivawa je u tome {to je re~ o prognosti~kom instrumentu koji mo`e da pomogne donosiocima politi~kih i ekonomskih odluka. Politika vlade mo`e da bude proaktivna, a ne reaktivna, dok se biznis zajednici mo`e obezbedi predvidqivost politi~kih poteza i instrumenata koji }e se donositi. Po{to je re~ o ekonometrijskom, a ne matemati~kom modelu gde se nema jednog re{ewa (dva i dva su ~etiri), ve} se dobijaju rezultati s odre|enim stepenom verovatno}e, model ne predvi|a budu}nost u potpunosti i ne abolira donosioce odluka od bilo kakvog anga`mana. Svrha ovog modela je, dodaje Valentina Ivani}, da poka`e koliko dr`ava ili regioni svojim politikama mogu da uti~u na dostizawe pune zaposlenosti svih faktora proizvodwe u uslovima niske inflacije i platnobilansne ravnote`e. Veliki problem predstavqala je dostupnost podataka. Ina~e, Srbija je prema Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu prihvatila obavezu da obezbedi podatke na nivou regiona.

Z

PRIRU^NIK O OTPADU ZA SEOSKE MESNE ZAJEDNICE

Ko reciklira, taj profitira Ekolo{ki pokret Sremska Mije objavquemo pomo}i za se situaki im je `ivotni vek potreban za trovica, osim aktivnosti vezanih cija promeni naboqe. dezintegraciju, s obzirom na to da za o~uvawe prirode i duhovnog naO upravqawu otpadom i recine postoje dovoqno dugo – isti~e sle|a, organizuje brojne akcije kla`i se sve vi{e govori ne samo Joveli}. – Tu je poseban problem usmerene na {irewe ekolo{ke kod nas, ve} i u ~itavom svetu. A ambala`ni otpad, odnosno PET svesti i trajno podizawe kvaliteza{to je to va`no, obja{weno je u ambala`a. Ono {to posebno ohrata `ivota stanovnika Srbije. ovom izdawu. bruje je ~iwenica da se i kod nas Preko Centra za edukaciju inRecikla`om se obezbe|uje smasve vi{e razvija sistem sakupqaformi{u stanovni{tvo o mogu}wena potro{wa primarnih sirowa PET ambala`e i da ga podr`anostima i na~inima sakupqawa, vina (sirovi materijal iz prirovaju uprave, komunalna preduze}a, sortirawa i recikla`e otpada. de), a umawuje se i koli~ina otpaali i stru~waci, a {to je najva- U ciqu podr{ke nacionalnoj da koja se odla`e na deponiju iz`nije privrednici i gra|ani. kampawi „O~istimo Srbiju“, a sa vla~ewem sekundarnih sirovina Adekvatnim deponovawem i re`eqom da pomogcikla`om ne nemo, pre svega, samo {to se mawim op{tina{titi `ivotna Ako znamo da se u svetu stvaraju milioni i milioni sredina, ve} se ma, uskoro objavqujemo prvi pritona otpada, jasno je koliki su efekti recikla`e u ostvaruje i znaru~nik o otpadu i ~ajan profit. za{titi `ivotne sredine i stvarawu profita recikla`i za seoU svetu se reciske mesne zajednikla`na induce pod nazivom ”Ko reciklira, taj (iskori{}ene materije koje se mostrija procewuje na 160 milijardi profitira” – ka`e za Dnevnik gu ponovo staviti u proizvodwu). dolara godi{we, a razvijene zepredsednik IO Ekolo{kog poPoznato je da se izdvajawem sekunmqe recikliraju do 60 odsto svog kreta Sremska Mitrovica i ureddarnih sirovina i recikla`om ambala`nog otpada, a neke od najnik ovog izdawa Radomir Joveli} koli~ine otpada mogu svesti na razvijenijih - recimo, Japan - i Vi{erov. - Izno{ewe ~vrstih otsamo 20 do 30 odsto od ukupno napreko 90 odsto, dok se u Srbiji dapadnih materija iz seoskih naseqa stalog otpada. Ako znamo da se u nas, u najboqem slu~aju, reciklijo{ uvek se obavqa neorganizovasvetu stvaraju milioni i milioni ra oko 10 odsto otpada. no i na razne na~ine. Sme}e se ~etona otpada, jasno je koliki su U priru~niku je ova va`na tema sto nosi na proizvoqno odabrane efekti recikla`e u za{titi `izaista sveobuhvatno obra|ena, dapovr{ine pored seoskih puteva i votne sredine i stvarawu profita je podela otpada, obja{wen je priobaqa reka, formiraju}i na ta. integralni sistem upravqawa ottaj na~in “divqe” deponije, koje sa Podaci ka`u da kapaciteti kopadom i glavne smernice Nacioaspekta ugro`avawa kvaliteta ji u Srbiji trenutno postoje obeznalne strategije upravqawa otpa`ivotne sredine predstavqaju be|uju da samo 60 odsto otpada zadom. Posebno je obra|ena reciozbiqan problem. vr{i na pravim deponijama, pri kla`a i kompostirawe, nazna~eU nekim naseqima kanali ili ~emu ni ve}ina tih deponija ne isni su osnovni simboli, dat je eko reke su pretvoreni u kolektore za puwava uslove za za{titu `ivotre~nik i direktive Evropske uniispu{tawe otpadnih voda i ~vrne sredine. Na`alost, ostali otje. Tu su preporuke o potrebi da stih otpadnih materija, a jedan pad zavr{i na divqim deponijama, mewamo navike i brinemo jednako deo seoskih doma}instava sakuu rekama, na livadama…. o sebi i o prirodi. - Odgovoran pqa i deponuje ~vrste otpadne ma- Uticaj svega ovoga na `ivotnu odnos prema otpadu i razvoju kulterije u dvori{ta ili ih me{a sa sredinu je veoma negativan, imajuture pravilnog postupawa sa wim, otpadnim materijama iz staja i }i u vidu da se neke od materijala osnova je kreirawa zdrave srediobora. Stoga se nadam, isti~e na{ koji sa~iwavaju ovaj otpad raspane, kao zdrave osnove za kvalitesagovornik, da }e ovaj priru~nik daju mesecima, neki godinama, netan `ivot – poru~uje Radomir Jobiti svima od koristi i da }e inki se nikada ne raspadaju, a za neveli} Vi{erov.  Aleksandra Brzak formacije, preporuke i saveti koke danas jo{ uvek i ne znamo koli-

uspela da izbegne recesiju. Kako je to mogu}e i u ~emu se Poqska razlikuje, recimo, od Srbije? - Rast Slovenije, Slova~ke, ^e{ke i Poqske pre krize bio je, uglavnom, vo|en spoqnom tra`wom i izvozom. Tako|e, ove zemqe su imale skroman deficit teku}eg ra~una i niske buxetske mawkove. Zato su i bile sna`no pogo|ene krizom jer su wihovi trgovinski partneri sa Zapada smawili svoje potrebe za uvozom automobila, elektronike i drugih roba. Kako bi ubla`ile udare u svim navedenim dr`avama vlade su usvojile razne mere za stimulisawe privrede. U odnosu na pomenute dr`ave, Poqska je imala mnogo ni`i udeo izvoza u BDP, tako da uticaj krize nije bio toliko jak. Uop{teno gledano, dr`ave koje imaju mawu makroekonomsku rawivost, mawe rezervne kapacitete i ja~i fiskalni i monetarni odgovor na pad aktivnosti, imaju boqe {anse za oporavak doma}e tra`we. Kqu~ni faktori koji ograni~avaju oporavak u nekim dr`avama su visoki nivoi spoqnog duga, zajedno s ograni~enim odgovorom na pad ekonomskih aktivnosti putem fiskalnih mera i politike kursa.  Kako ste zadovoqni saradwom s Vojvodina CESS-om i da li su postojale te{ko}e prilikom prikupqawa kvantitativnih podataka s regionalnog nivoa neophodnih za makroekonomski model? - Tim Vojvodine CESS bio je solidan i pouzdan partner koji nam je pru`io podr{ku u prikupqawu informacija i upravqawu bazama podataka. Va`an deo na{eg posla bilo je preno{ewe znawa, iskustava i obu~avawe vojvo|anskog tima, kako bi na kraju projekta bili u mogu}nosti da na osnovu makromodela urade prognozu bez dodatne podr{ke. Zbog nedostupnosti podataka s regionalnog nivoa, kreirali smo makroekonomski model za Srbiju, umesto za Vojvodinu. Da bi kreirali model za Vojvodinu, apsolutno su nam neophodni nacionalni ra~uni za regionalni nivo i podaci o tr`i{tu rada.  Vladimir Harak

Problemi tek po~iwu

Nema~ka kancelarka Angela Merkel je upozorila da }e nezaposlenost rasti, a privredna kriza punim intezitetom udariti tek naredne godine. Ona je najavila „velike probleme“, ali i obe}ala da }e u svom drugom mandatu na funkciji predsednice vlade uspostaviti poverewe gra|ana i dr`avnih organa, reformisati socijalne sisteme i stvoriti okvire za opse`nu za{titu klime. Merkelova je nagovestila da }e vlada nastaviti da razli~itim merama poma`e privredu, a za 2011. godinu najavila je poreske reforme, koje bi tome trebalo da doprinesu. Kao povod za reforme ona je navela ja~awe sredweg sloja dru{tva.


c m y

DNEVNIK

nedeqa15.novembar2009.

7


8

U P O T R E B A

DNEVNIK

c m y

nedeqa15.novembar2009.

@ I V O T A

^ovek bez signala ovek prikqe{ten mukom sebe primora, nau~i i navikne na razne (izglobqene, luckaste) stvari, nazovimo ih akademski iznu|enim ritualima “ekscentri~nosti”. I kada neosetno, s protokom vremena postanu sami sebi svrha, pretope se u rutinski manir i “smisao” ne~ije svakodnevice, zakotrqaju se na za~aranom ringi{pilu mehani~kih ponavqawa, tada je uglavnom normalno da prwavorski “ekscentrik” iz ove sme{no-`alosne fru{kogorske novele, kamionxija u stati~noj fazi svoje pneumatske biografije, penzioner Sima Stupar, svako jutro, evo, ve} sedam godina (izuzev ako veje ki{a, lije sneg ili orgija vetar), uzima svoje gravitaciono mobilno “Eriksonovo” soko}alo, telefon koji se (ne)odaziva na 064, izlazi na ulicu i, preko ceste, nasuprot svoje kapije, ka~i ga za ~ivuluk `enske lipe, samoniklog stvorewa ukorewenog pored `ivahne arterije potoka ^iko{, i jedinog umre`enog ostrvceta na kojem je (bilo) mogu}e “dobiti signal” u Be{enova~kom Prwavoru, patuqastom qudskom stani{tu zaglavqenom pored Jambrekove strane u ju`nu poto~nu preponu crvene {ume sremskog Mont Everesta. Telefon oka~en na ulici o lipovu granu, sprava je koju sam prvi put ~uo, a onda i ugledao, gripoznog (sezonski grip) februara 2006, i tada je, premda vru}e zainteresovan, podredio (i, kako biva, vremenom zaboravio) krupnijoj ribi, temi drvene bogomoqe na grobi{tu smrvqenog manastira Be{enovo, koju je u duhu i stilu turskih hri{}ana, stotinak metara uzvodno od svoje ku}e (i elektromagnetne lipe), skockao od dasaka Sima Stupar, posledwi neumre`en ~ovek. Princip na kojem je (bio) ustrojen ovaj bizarni prwavorski (tele)komunikacioni “bux”, sastojao se – pored “Eriksona” i uli~nog stabla lipe – i od Stuparovog psa Dode, belog, patkastog avlijanera s braonskim aplikacima oko o~iju, slobodnog (nevezivanog) intelektualca me|u prwavorskim xukcima, koji se s godinama izdresirao i strasno navukao na iznu-

^

|enu “ekscentri~nost” svog vlasnika, i zapatio neku (pod)vrstu Pavlovqevog refleksa: kad na lipi za~uje telefonsku “muziku”, Doda se kao lud razlaje ispod drveta ili utr~i u avliju da obavesti gazdu. I onda Stupar istr~ava na ulicu, uzbere telefon sa grane i prodere se: “Halo... ko je?” Izmakne li se samo korak u stranu, nema mre`e. Nema je nigde {iroko oko Stuparove ku}e, samo ta jedna elektromagnetna vlat pao~ine na lipi! I dok sada utipkavam brojeve Stuparovog mobilnog, prvi put posle ~etiri godine, sve me strah – reporterski strah – da je Telekom Srbije pokrio apsolutno crnu rupu ispod Jambrekove strane u Be{enova~kom Prwavoru, da Simin “Erikson” vi{e ne visi na lipi, da je i taj prwavorski “ekscentrik” umre`en u globalni sistem, i da Doda, ovoga puta, ne}e zalajati... Nema mre`e. Zato utipkavam mobilni (064) Siminog ro|enog brata Jove Stupara (s kojim sam februara 2008. izvla~io iz ^iko{a osniva~ki kamen manastira Be{enovo, izru~en sa {utom na divqe |ubri{te), ku}a preko puta Simine zadu`bine, prwavor~anin koji se tako|e ka~io na lipu... A-ha, svira! “Halo... ko je?” {tuca glas ispod sremskog Mont Everesta. Ka`em ko je... I, logi~no, pitam gde se pozicionirao? A Jova (vi~e): “Evo me kod lipe! Govori br`e, gubi se signal!...” A ja (obradovan): “Zna~i, lipa ima signal... A visi li Simin mobilni na grani? Laje li Doda? Treba mi Sima! Ne mogu da ga dobijem!” A Jova (kr~i, podrhtava): “Sima je pro{le godine uveo stabilni... A da li mu visi mobilni, to ne znam, ja sam signal ulovio kod lipe!” A ja (zbuweno): “Dobro, kod koje lipe?” A Jova: “Jebem ga, @eqko, kako kod koje... Lipa, brate, kod Simine crkve! Se}a{ se vaqda te lipe? Ima dve, ova levo. Desna ne radi!” “A radi li lipa ispred Simine ku}e?” A Jova (veza se gubi): “Ta, izgleda, vi{e ne radi, ne ~ujem Dodu... Signal je pre{o na ovu lipu kod crkve. Ja se ovde ka~im!”

Sima Stupar (sa Dodom): „Jo{ patim za tim kerom...”

Foto: S. [u{wevi}

“Daj mi broj Siminog stabilnog!...” “Halo... Ko je?” dere se Sima kamionxija. Ka`em ko je, obradovao se... I, normalno, pitam za{to mu mobilni telefon vi{e ne visi na lipi pred ku}om?

A Sima (vi~e, premda je veza odli~na): “Visi, brate, eno ga i sada na grani... Ne skidam ga sa lipe ve} sedam godina! [ta je, ni ti me nisi dobio? Ne znam {ta se de{ava. Od pre dve nedeqe nema mre`e na lipi!” “Pa, za{to onda na wu ka~i{ telefon?” “^ekam da se vrati signal!” “Sad sam se ~uo sa tvojim bratom... Ima signala na jednoj od one dve stare lipe kod tvoje crkve.” “Tamo ne ka~im!” “A i ~emu }e ti mobilni, kad si uveo stabilni!” “Ma, jebem ti stabilni... malo-malo, pa ne{to nije u redu sa vezom! Padne ki{a, telefon ne radi. A jednom sam zaboravio uve~e da skinem mobilni sa lipe, i cele no}i osto na ki{i. I sutradan radi!...” “Kako da ga dosad niko nije ukrao?” “To je ~udo!... Prolaze ovuda qudi, vide telefon na grani... E, samo jednom, neki cigan~i} mu pri{o, i taman da ga zdipi, zalaje Doda, ja istr~o iz ku}e, i cigan~i} pobe`e... Ajao, @eqko, zna{ {ta me sna{lo! Pro{le zime umro mi Doda. Ajao, tuge moje!... Jo{ patim za tim kerom. Gledo me, dan ranije, ravno u o~i, i lajo – lajo ko lud – teo je ne{to da mi ka`e, nisam razumeo... Nisam, eto, razumeo! Krivo mi je, ali {ta je tu je... I nema ga, nestao, tra`io ga okolo, i na|em ga u koko{iwcu, le`i mrtav, a o~i mu {irom otvorene i kao `ive gledaju u mene... Ajao, tuge moje! Saranio sam ga gore u ba{ti, spomenik sam mu podigo, jedan plavi kamen, i na wemu napiso: Ker Doda. Vide}e{ kad do|e{. Otkad je Doda umro, malo-malo, pa nema signala na lipi! Ogluveo telefon!...” “Nabavi novog kera!” “Nabavio, mlad je... jo{ ne laje... Zove se isto Doda!” I pre nego {to zakucam ta~ku na ovu telefonsku novelu, da, ipak, zvrcnem Simu Stupara i proverim da li je lipa umre`ena... “Telekom Srbija. Besplatno obave{tewe. Pozvani korisnik trenutno nije dostupan.” Trenutno, u redu. „ @eqko Markovi}

OTRGNUTI OD ZABORAVA: MAJSTOR ADAM [ADE

Sa alatom u rukama do posledweg daha Adam nije svirao nijedan instrument, {to je obja{wavao time da majstori {egrtima nisu dozvoqavali da vreme tro{e na svirku, a kasnije ve} nije za to imao vremena od silnog posla dam [ade (Schade), graditeq i restaurator muzi~kih instrumenata iz Novog Sada, za koga je jedan od wegovih mnogobrojnih u~enika Vladimir Le{~uk nedavno rekao da je „~ovek sa kratkim `ivcima, koji je ce-

A

log veka radio sa ciganima i upropa{ten na~isto“, bio je vrstan majstor, ~uven i cewen ne samo u Vojvodini i negda{woj Jugoslaviji, nego i u Americi, pun duha i omiqen me|u onima koji su ga poznavali. Osim {to je izra|ivao violine, gitare, tambure, basove, popravqao je sve vrste instrumenata, ali i starinske muzi~ke automate - cimbale, harfe, vergle, harmonijume... Koliki je poznavalac muzi~kih instrumenata i dobar majstor bio do~arava i podatak da je prilikom gostovawa ~uvenog maestra Igora Stravinskog u Novom Sadu pozvan da mu na{timuje klavir, na {ta je bio veoma ponosan. Nije mu strana bila ni popravka i {timovawe

orguqa po crkvama, tako da je i to radio kod nas i u ^ikagu dok je tamo boravio. Znawe nije ~uvao za sebe nego ga je i u dubokoj starosti prenosio na druge. Pouzdano se zna da su svi majstori u Novom Sadu i okolini izu~ili zanat kod wega, a bio

je i predsednik komisije za polagawe ispita. - Ro|en je 27. januara 1900. godine u @abqu, mesec dana nakon smrti svoga oca, koji je umro u 24. godini od posledica jake prehlade, odnosno galopiraju}e upale plu}a – pri~a nam Adamova unuka, Olga Blanarik [ade, otkrivaju}i pravu sliku o ovom ~oveku koga je nekada ceo Novi Sad poznavao. - Wegova majka Regina se preudala, rodila jo{ dvoje dece i preselila u Novi Sad, gde je Adam 1915. godine zavr{io zanat za popravku i izradu muzi~kih instrumenata kod tada jedinog majstora Trupel Bele. U to vreme izu~avawe zanata nije bilo ni malo lako. [egrti su morali dve godine besplatno

da slu`e i {egrtuju kod svog majstora i pri tome su bili prili~no lo{e tretirani. Spavali su u zajedni~koj, improvizovanoj nazovi sobi, dobijali da jedu ono {to gazdi preostane, tukli su ih i terali da rade sve mogu}e ku}ne poslove – cepali su drva i lo`ili, ribali podove, i{li na pijacu u nabavku, pripremali `ivinu kuvaricama, ~uvali razma`enu gazdinu decu. Kad je izbio Prvi svetski rat Adam je regrutovan, kao i mnogi drugi u redove husara, kao artiqerac, ali bez topa i kowa i dospeo u Italiju kao ratni zarobqenik. Sre}om, pre`iveo je rade}i na nekom imawu u Bre{i i posle mukotrpnog putovawa, {to vozom , {to pe{ice, stigao ku}i. Uvek je govorio da na srcu nosi ogromnu ranu koja je nastala kao posledica wegove patwe i velike `eqe za otaxbinom za vreme zarobqeni{tva. Danas qubomorno ~uvam sve{~icu u koju je par~etom grafitne tintave olovke povremeno zapisivao svoja ose}awa i ~e`wu za domovinom i roditeqima. Po dolasku ku}i, prema Olginoj pri~i, Adam se o`enio i zasnovao porodicu. Zaposlio se u Muzi~kom magazinu u Dunavskoj ulici i ubrzo je postavqen za tehni~kog rukovodioca, a na tom mestu je ostao sve do 1945. godine, kada ga je zamenio polubrat Johan Kolaj koji je nakon nekoliko godina oti{ao u Ameriku u Klivlend, gde je kasnije preminuo. Kao veoma cewen i marqiv majstor Adam je 1945. godine dobio odobrewe za otvarawe samostalne zanatske radionice za izradu i popravku muzi~kih instrumenata na malo u Novom Sadu, u Ulici kraqa Petra drugog broj 52,

u dana{woj Futo{koj ulici. Sin Adalbert, koji je po{ao o~evim stopama, otvorio je radionicu u @elezni~koj ulici, svirao nekoliko instrumenata i imao svoj xez orkestar, a nastupao je i u vojnom orkestru stare Jugoslavije. Za razliku od wega, Adam nije svirao ni jedan instrument, {to je obja{wavao time da majstori {egrtima nisu dozvoqavali da vreme tro{e na svirku, a kasnije ve} nije za to imao vremena od silnog posla. Bio je veoma komunikativan, govorio nekoliko svetskih jezika, imao bezbroj prijateqa svih vera i narodnosti i vodio buran `ivot. U`ivao je da gosti i ~asti, ali sam nije konzumirao alkohol. - Dane i godine sam provodila sede}i na tezgi na kojoj je radio i posmatrala ga zadivqena – se}a se Olga. - Verujte

mi da jo{ i danas mogu da osetim miris firnajsa, laka, tutkala, piqevine, kore oqu{tene jabuke, koje mi je pekao na svojoj „old Doj~“ furuni. Radwa i radionica su mu se nalazile nasred Futo{ke pijace koja je tada bila na ulici. Sara|ivao je sa muzi~kom {kolom, filharmonijom, operom i mnogim muzi~arima i muzikantima - Ciganima. Bilo je mnogo zgoda i nezgoda koje su se prepri~avale u radionici. Moja baba Juli{ka bi ponekad namesila brdo divnih poga~ica sa ~varcima, a deda poneo balon vina. Dru{tvo se okupi i ~asti, on radi i istovremeno divani sa svima. Fantasti~no je pamtio datume istorijskih i li~nih doga|aja. U 64. godini je odlu~io da se sa svojim kolegom Gutvajn Adamom ode u Ameriku, u ^ikago, gde su ih pozvali da izra|uju violine. Radio je nekoliko godina u

“Lyones” fabrici, ali ga je ~e`wa vratila ku}i. Kad je do{ao iz Amerike zdravqe je po~elo da ga napu{ta, ali je nastavio da radi u ku}i, gde je improvizovao malu radionicu od onoga {to nije podelio. Radio je bukvalno do posledweg daha tako da prakti~no i nije bio penzioner. - Pred kraj `ivota, kada su ga noge izdale, postavili su mu otoman ispred prozora i tako je primao, popravqao i predavao instrumente muzikantima Ciganima koji su ga izuzetno cenili – ka`e Olga. - Svoj alat i pribor za rad u dubokoj starosti je poklawao ili zamewivao za ogrev. Saznala sam da jedan kolekcionar u Novom Sadu ima violinu koju je izradio, sa wegovom etiketom, a navodno i u muzi~koj {koli se nalazi nekoliko wegovih instrumenata. Mi u porodici nemamo ni jedan. Pored sina Adalberta, koji je kratko `iveo Adam je i svog polubrata Johana Kolaja uveo u tajne tog zanata. Me|utim, jedini mu{ki potomak, unuk Qubi{a nije pokazao `equ da nastavi tradiciju, tako da se smr}u majstora Adama 1989. godine, ugasio porodi~ni posao [adeovih. Zorica Milosavqevi}


[ O R O M

c m y

DNEVNIK

S

B O R O M

Be}ari {to sede u sulkama su posebna sorta qudi, o~in ih znao kako su opstali kad svake nedeqe jedu podgrejanu supu ojvo|ani imaju svoje qubavi po kojima su prepoznatqivi jo{ iz daleka. Nisu to one Laza i Lenka, nije da nisu, ima i toga, daleko bilo da nema. Volemo mi pra{inu, volemo slaninu, volemo bricu, volemo i da povu~emo i da se potu~emo, volemo puline, volemo kowe, ovce, krave, lubenice prave, ~apa{e i vaga{e, sala{e. Svi to volu, kogod ve}ma a kogod malko mawe, zavisi kolko mu je imawe. Kad krenete {orom kroz Ba~ku samo dobro gledajte ako je kapija otvorena, u avliji sve pi{e, ko je ko, kakav je, {ta radi i jel rad gostima. Ako i nije otvorena puno tog se vidi i preko kapije, kako je sadenuta kukurzovina, slama i bale deteline, imal |eram u avliji, pu{i li se zimi iz |ubreta. Ima jedno pravilo, ka`u kowari, oni {to volu kasa~e: U gazda~koj ku}i ne}e{ viditi uspravqene sulke! Ako digod vidi{ sulke oma gledaj u zabat, garant stoji - samo {to ne padne. U svakoj {ali pola i zbiqe ima, ka`u kowari da ako o}e{ da propadne{ treba da kupi{ kowa a ako o}e{ brzo da propadne{ onda kupi dva. Sremci i Bana}ani volu malko druk~ije kowe od nas Ba~vana, ode kod nas su kasa~i na-

V

Pi{ta Tot Bagi

pred a ovi {to u mestu igraju ko i da nisu na{i al volemo i wih, priznajem, zaklopite bricu, danas }emo samo o kasa~ima. Kasa~i su jedna od najve}ih na{ih qubavi i simbola ravnice. Be}ari {to sede u sulkama su posebna sorta qudi, o~in ih znao kako su opstali kad svake nedeqe jedu podgrejanu supu, u podne su na trkama a kad se vrate, ve`u kowe za jasle i daju im zobi, uveliko je ve} no}. Kad za astal sednu podne ko da je bilo otoju~. ^ika Pi{ta je iz ^antavira. ^antavirci kadgod nisu bili na~isto dal vi{e volu kasa~e il brice. Brice im se istupile, kasa~i istr~ali svoje, ostao Pi{ta i par mladih qudi koji se ne daju vremenu ludom, slu{aju Pi{tine divane i ne odustaju od kasa! Bricu vade samo za fru{tuk i ako, ne daj Bo`e, kow uvati {trawku pa da je brzo oceku. Za koware je brica ko plajvaz za plaja{a, nikud bez we! Prvi ~ika Pi{tin kow zvao se Bada~ow, lisast dorat i s felerom na jednoj nozi, nabavio ga je hiqadudevetsto~etredetsedme godine. Nikad od wega kasa~ ne bi bio da ga nije uzeo Pi{ta. Nikad ni Pi{ta nije uzimo {ta vaqa, navek su wemu u tal dolazili kowi koje su svi otpisali, bangavi i erlavi. Namestio je o~as i svog prvog dorata i po~eo da kasa, sam protiv svih i sve da pobe|uje! Drugog dana Uskrsa ~etrdesetosme znalo se da se ne sme Uskrs spomiwati, slobodno je bilo terati sulke na taj dan al se nije znalo ko }e pobediti u Sivcu na trkama. Znali su jedino dorat Bada~ow i Pi{ta Tot Bagi, deran koji je kreno da mrsi ra~une i kajase onima {to jo{ od kad teraju kasa~e. Imao je Pi{ta tada jedva dvadeset godina. Pobedili bi oni i prvog dana, da nije puko podrepwak pa kad su posle prve trke sersan namestili vi{e im niko nije ravan bio. Boqe je

{to nisu oma pobedili, ka`e ~ika Pi{ta: Cigani vele da ako ~ovek odma prvi dan dobije sve i pobedi, to nije dobro. Ima istine u tome, pet puta za redom su pobe|ivali posle Sivca u Somboru, Subotici... [ali se ~ika Pi{ta, skroman ko i uvek, da je nekoliko puta do sada bio prvi. Ceo svoj vek je u sulkama proveo, starijeg i trofej-

nijeg od Pi{te nemamo, kanda da nikad ne}emo ni imati, drugo vreme je do{lo i ni kowi nisu ko {to su kadgod bili a i qudi je sve mawe. Oko sto puta su Pi{ta i wegov dorat Bada~ow pobedili druge kasa~e. Deset godina ga je Pi{ta terao, se}a se ~etrdesetosme kad je on bio regrut a Bada~ow trogodac, u jednom danu u Mileti}u je osvoji tri prve nagrade: u trogodcima, brzoj pariji i dvopregu s Bada~owom i Mom~ilom. Slede}e nedeqe su bile trke u Subotici i tamo je dobio tri zlata, plakao je od sre}e i malko vi{e od tuge {to je morao ve} u sredu u JNA, te{ko je kowaru da ostavi kowe drugom da gazduje s wima. Od tog nema goreg emotivnog rata, tu ni sve vojske sveta ne poma`u, mir donose sulke i pobede nedeqom, u vreme `ute supe! [ezedestjednu godinu ~ika

Pi{ta ne silazi sa staze, pro{le sezone je na tri noge i{ao do sulki, kad se popne onda mu ni{ta vi{e ne treba, kuku ostavi pored sebe a dr`i se za kajase i dr`e ga uspomene, `eqa i qubav prema kasa~ima. Kad je bio mla|i i malko lu|i nego sad dr`o je i po devet kowa u treningu, kad se toga seti i sam se danas ~udi kako je mogao u sulkama da sedi tih stotinak kilometara treninga dnevno. U to doba je bila muka s prevozom do trka, ~esto su i{li pe{ke, terali su kowe i tamo i natrag. I{ao je tako ~ika Pi{ta i od Beograda do Vaqeva, pe{ke, krenu posle pono}i, triput stanu da malko odmore i da kowu da obrok i napoji ga i uve~e oko sedam sati stignu u Vaqevo, na sulkama. Sulke valda znate {ta su, to su vam ko dve pole od bicikla, bez sica, lanca i kormana, bez pedala, ne znate ni kako da sednete ni di }ete snogama, ni za {ta da se uvatite sem za kajase. Posle trke popiju alduma{ pa teraj za Beograd i u ponedeqak ujutro stignu. Danas to ni kowi ni qudi ne bi mogli, mekani su i jedni i drugi. Kadgod su kasa~i bili i radni kowi, radnim danima {partaju i ugare, nedeqom se trkaju a dvared nedeqno stoje upregnuti pred kafanom i odmaraju. Pi{ta i svoje godine ra~una ko stazu za treninge, ka`e ima ~etir puta po dvadeset godina. Manu}e se, ka`e, kasa~a kad bude imao devedesetdve, to mu je jo{ davno u kartama videla jedna Ciganka. Rekla mu je da }e se triput `eniti, na kraju }e se obogatiti i biti gazda a resto }e biti siroma. Ostalo je ~ika Pi{ti da se jo{ obogati, sudbina je na wegovoj strani. Kow je kao staklo, mo`e da tr~i najboqe na svetu, jedan pogre{an korak i gotovo je. ^ika Pi{ta Tot Bagi ume i na tri noge do sulki, makar i sve tri bile ko staklene. „ Bora Oti}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Molski ugostiteq spasao Kraqicu majku Poru~io je \or|e da se za Kraqicu majku pripreme tri koktela, ali da }e ih li~no zavr{iti do kraja gostiteq \or|e Dickov (62) iz Mola u svom reprezentativnom restoranu „Staro zdawe“, zavu~enom iza benzinske pumpe u delu atara koji ve} pripada Adi, priu{ti gostima zaista kraqevsko poslu`ewe, zahvaquju}i iskustvu koje je stekao slu`buju}i u hotelima svetskog imixa kompanije „Rojal“ u vlasni{tvu britanske kraqevske porodice. Britanska Kraqica majka Elizabeta ( 1900-2002), majka aktuelne kraqice Elizabete Druge, posebno se odu`ila Dickovu posle jedanaest i po godina slu`bovawa, pokloniv{i mu za „Staro zdawe“ servis za ru~avawe za 250 osoba! Dickov nije jednostavno u{ao u svet ugostiteqstva, jer wegova prva molba da mu se odobri praksa za konobarski zanat u nekada{wem a|anskom „Vinaru“ - nije odobrena. Odbili su ga s obrazlo`ewem da mu otac kada popije pravi nered, pa su sumwali da }e i on biti takav, ali je na drugoj sesiji Radni~kog saveta Mi{ika Pinter uspeo da razuveri ostale da ne mora da zna~i da }e sin biti na oca. Prvi konobarski koraci i tacne uve`bavao je \or|e u „Veneciji“ na obali Tise, usavr{avao se u {kolama u Subotici, Novom Sadu i Opatiji, pa arbajtovao na Jadranu u Opatiji i Dubrovniku, u Minhenu se u poslu oprobao u vreme Olimpijade 1972. godine, a dr`awe u zakup sada{weg lokala bila je usputna stanica dok se nije otisnuo u Ameriku. U slu`bu u hotelsku kompaniju „Rojal“, u vlasni{tvu Wenog viso~anstva kraqice majke Elizabete, javio se na nagovor zemqakiwe sobarice Marije, Ma|arice iz Sremske Mitrovice, koja mu je donela novine s konkursom da se tra`e konobari i kuvari. - Pre nego {to sam dobio posao

U

pred komisijom sam prvo morao da popunim upitnik sa 286 pitawa, u narednom krugu usledila su 92 stru~na pitawa i na kraju prakti~na provera u postavqawu tri stola, za sve~ane gala ru~kove i ve~ere - prise}a se tih testova Dickov. - Pomogla je i pismena preporuka zemqakiwe iz Sremske Mitrovice, koja je ranije radila u „Rojalu“. Dobro se se}am kada su nas iz te generacije novoprimqenih na slu`bovawe postrojili pred 120 menaxera, bila je prisutna Kraqica majka i wena }erka

- I u hotelu kraqevskog ranga i renomea, gde ne sme ni{ta da zafali, jednom prilikom desilo se da zbog gu`ve i prebukiranosti nema ko da bude {ef protokola prilikom povratka Kraqice majke s turneje po Africi. Pozove me generalni menaxer i kao iskusnom konobaru poveri{e mi da budem {ef parade. Sti`e Kraqica majka sa svitom, a lekari iz pratwe saop{tavaju mi da joj je lo{e zbog nagle promene klime, da joj je potrebno neko dobro osve`ewe za oporavak i okrepqewe - pri~a Dickov. Poru~io je \or|e da se za Kraqicu majku pripreme tri koktela, ali da }e ih li~no zavr{iti do kraja. Uz razne sastojke {to se u koktele smu}kaju, za~inio ih je sitno iseckanim li{}em mente. Kraqici majci o~ito je prijao okrepquju}i kokKraqevsko kr~kawe na {poretu marke „monarh“ tel, jer kada ga kraqica Elizabeta Druga. Posle je popila \or|a je potap{ala po pola godine slu`bovawa postao ramenu i rekla uz sme{ak: „Sinko sam „kapetan“, ili {to bi se kod moj, spasao si mi `ivot!“ nas reklo „{ef rejona“, ali je to Obi~aj je bio da se po isteku mnogo vi{e u kraqevskom hotelu slu`bovawa Kraqica majka zahva„Rojal“ gde radi 2.500 qudi, od koli svim radnicima i naj~e{}e jih 660 konobara, 350 kuvara, 427 li~no podeli poklone. Kada je sobarica i 120 raznih {efova. Tu Dickov odlazio Kraqica majka je u poslu nema vrdawa i nije slu~ajbila spre~ena da se oprosti od te no {to se ugovor prilikom zapogeneracije, pa su zadu`eni iz pro{qavawa pravi na deset godina, tokola pitali {ta bi `eleo da jer je veoma te{ko biti u top-fordobije na poklon. mi, po{to se od osobqa uvek o~e- Saop{tio sam da sam kupio kuje besprekorna usluga, okretlokal u rodnom kraju, u kome sam nost, predusretqivost, elegancinekada radio, i da bih `eleo da u ja. wemu imam servis za ru~avawe Nija lako izdr`ati tako dinakao Kraqica majka. Rekli su mi mi~an tempo ~itavu deceniju, a da to jo{ niko nije tra`io, ali \or|e je ostao du`e godinu i po, da }e im biti ~ast da prenesu modok je obu~avao svoju zamenu. Za to ju `equ. Tra`io sam da mi se sa vreme kroz odeqewe u kojem je ramonogramom lokala napravi serdio prodefilovalo je 3.000 qudi, vis za 250 osoba, kakav je i u kraonih {to su dobijali otkaz ili saqevskom hotelu „Rojal“, po{to movoqno odlazili ne mogav{i da mi se rad sa takvim luksuznim izdr`e tempo i na~in rada. servisom najvi{e svideo. ^uo

sam da se Kraqica majka interesovala ko je taj sa neobi~nom `eqom, a kada su joj objasnili da sam je puno puta poslu`ivao i jednom prilikom ~ak „spasao `ivot“ koktelom od mente, potpisala je nalog da se izradi servis koji sam pri`eqkivao. Nisam o~ekivao da servis dobijem besplatno, nego sam ga zatra`io s namerom da ga platim koliko je potrebno, samo da do wega do|em. Po povratku \or|a i familije u Mol i Adu, pre dve decenije, godinu dana je trajalo renovirawe „Starog zdawa“, raslo je nestrpqewe pred otvarawe dobro znanog lokala u novom izdawu. Uz sve drugo {to imaju kuhiwe nabavio je \or|e neobi~an engleski {poret marke „monarh“, koji se po istom patentu jo{ od 1909. godine osim Engleske pravi u Americi i Kanadi. Kupqen je pri povratku iz Amerike za 10.000 dolara, a mogu}e ga je nabaviti samo specijalnom poruxbinom. Ima posebna lo`i{ta za ugaq i drva, {est ringli na kojima se kr~kaju jela i odeqak za tople tawire, a te`i 450 kilograma. Bio je po~eo \or|e ve} i da se jedi {to ne sti`e kraqevski servis za otvarawe „Starog zdawa“, pomisliv{i ponekad da ga je mo`da Kraqica majka izneverila, sve dok ga po{tar nije prijatno iznenadio velikim kovertom iz Carinarnice u Beogradu. Jo{ prijatnije iznena|ewe bilo je saznawe da je upu}en kao poklon i da treba da plati samo iznos za le`arinu za kontejner u kome je dopremqen iz Wujorka do Rijeke, pa potom do Beograda. Poklon od Kraqice majke u vidu servisa za ru~avawe vredan je 120.000 ameri~kih dolara. Gosti „Starog zdawa“ imaju jedinstvenu priliku za poslu`ewe u kraqevskom servisu, a \or|e i wegova kulinarska dru`ina serviraju u wemu supu od morke, }uretinu spremqenu na tajlandski na~in, jagwe}i paprika{ i razne druge specijalitete, u kojima se u`iva kraqevski. „ Milorad Mitrovi}

nedeqa15.novembar2009.

9

SLIKAR RADI[A LUCI], PORTRETISTA GOLOOTO^ANA BOGDANA JOVOVI]A

Nisu ubijali qude ve} ~oveka u tebi ri~a o zato~eniku zloglasnog Golog otoka Bogdanu Jovovi}u verovatno bi zamrla, mada se on pomiwe i kao deda holivudske zvezde Mile Jovovi}, da nije slikara iz Zrewanina Radi{e Luci}a (68). Luci} ve} godinama, pomalo opsesivno, radi portrete logora{a, iako je Bogdan pre vi{e godina napustio ovaj svet. Izla`e ih redovno, posebno na zrewaninskom bijenalu. S portetom logora{a zatekli smo ga i u Opovu, na skupu najpoznatijih srpskih akvarelista koji su svoje radove pripremali za postavku Me|unarodnog dana akvarela. - Poznavao sam tog stamenog i ~udnog starca nekoliko godina i

P

Portret Bogdana Jovovi}a

dru`io se s wim do wegove smrti. On je oti{ao, ali inspiracija je ostala. Iznova ga slikam i ni jednu sliku do sada nisam prodao. Sve su u mojoj ku}noj kolekciji - obja{wava Luci}. Susret sa Bogdanom bio je slu~ajan. Tragao je za modelom i socijalni radnik Gerontolo{kog centra u Zrewaninu rekao mu je da ima pravog ~oveka za wega. - Se}am se tog susreta 1997. godine. Idem hodnicima i gledam starice, starce... Najednom spazim stamenu starinu duge sede kose. Kosmat, bradat, s prodornim o~ima. Igrao je {ah i sa zanimawem me je pogledao. Znao sam da je to on - nastavqa pri~u o Bogdanu wegov portretista za `ivota, ali i posle smrti. Golooto~anin kada je video svoj prvi portret rekao je: „Vala i ja ostah za istoriju“. Slikar mu je na to uzvratio da je u wu odavno u{ao svojim mukama. „Slikaj me onda Radi{a kako ho}e{„, uzvratio je Jovovi} i u danima i godinama koje su usledile u dru`ewu sa slikarom otvorio du{u. - Vala Radi{a, ja sa Hrist. Ro|en sam kao i sin bo`iji 1. januara ta~no u pono} i od prvog momenta su se rodila strahovawa moje pobo`ne majke za mene. Bila je u pravu - prise}a se Luci} star~evog kazivawa.

Ona mu je dopustila da je dr`i za ruku i to je bilo sve. Bogdan se nervirao {to ne da da je poqubi i do kraja `ivota je patio za tim poqupcem koji mu je uskra}en. Jednog dana nije do{la na sastanak. Potra`io ju je i na{ao mrtvu. Tada je saznao da je bolovala od tuberkuloze. Zbog bolesti koja je bila zarazna nije dopustila svojoj qubavi poqubac - se}a se Radi{a Jovovi}evih kazivawa. Nakon demonstracija 27. marta 1941. godine povezuje se s komunistima i odlazi u partizane, a po oslobo|ewu, u doba Informbiroa, {aqu ga na Goli otok. - Govorio mi je da na Golom otoku nisu ubijali qude, ve} ~oveka u tebi, a za wega je bila najve}a stvar u `ivotu da ostane ~ovek i da mo`e da veruje svakom. I kako da neko ne voli takvu osobu, da se ne zainteresuje za wega. Bio je i ostao moja velika inspiracija ka`e Luci}. Kada je ~uo prvu pripovest dok ga je portretisao po`eleo je jo{. Jovovi} je zapisivao svoje `ivotne detaqe, se}awa na qude i doga|aje s Golog otoka i za sobom ostavio, ka`e slikar, 800 stranica rukopisa. - ^esto mu je }erka koja `ivi u Beogradu prebacivala da prekine i seti se da su zbog wegove istine svojevremeno oboje zavr{ili iza re{etaka, kakve li simbolike, zatvora u Zrewaninu - dodaje Radi{a. Posledwe godine svog `ivota Jovovi} je proveo u nadi da }e ga posetiti unuka Mila koju je voleo najvi{e na svetu. Woj je ostavio i stan u Beogradu kada je odlu~io da ode u panonsku ravnicu gde po~iva wegova prva qubav.

Radi{a Luci}

- Pri~ao mi je da je Mila plakala kada joj je pisao da odlazi u stara~ki dom. Slala mu je fotografije koje mi je pokazivao, ali nikada nije do{la, ~ak ni na wegovu sahranu, iako ju je stalno i{~ekivao. Holivudska zvezda nije na{la vremena da do|e u Srbiju, a, kako sa-

Odbio da `igo{e nevinog O Bogdanu Jovovi}u na internetu ne}ete na}i ni{ta, osim kroz zapise o wegovoj slavnoj unuci, filmskoj divi Mili, koja je nedavno na francuskoj televiziji nakon provokacija oko porodice sasula pi}e voditequ u lice i okon~ala emisiju u`ivo. Wena porodica je poreklom iz Crne Gore, a ima imovinu u Metohiji, u Zlopeku blizu Pe}i. Wen pradeda Bogi} Cami} Jovovi} bio je barjaktar iz plemena Vasojevi}a i gardijski oficir (perjanik) kraqa Nikole Prvog Petrovi}a. Wegova `ena se zvala Milica, po woj je Mila dobila ime. Wen deda Bogdan Jovovi} bio je komandant vojnog podru~ja Pri{tine, a kasnije je bio vojni finansijski inspektor u Skopqu i Sarajevu gde je otkrio veliku proneveru zlata. Ka`wen je jer je odbio da optu`i svog prijateqa za zlo~in. Zato ga je komunisti~ka vlada Jugoslavije utamni~ila na Goli otok. Boje}i se da }e ponovo biti uhap{en, pobegao je u Albaniju, a kasnije je pre{ao u Sovjetski Savez. Po drugoj verziji je, zapravo, on uzeo zlato. Milin otac, Bogi} Jovovi}, pridru`io se wenom dedi u Kijevu, gde su on i sestra diplomirali medicinu. Kao nekada{wi ratni heroj i visoki oficir JNA, Bogdan je posle povratka s Golog otoka pobegao preko albanske granice i nekako stigao u Kijev spasavaju}i glavu od tada{weg komunisti~kog re`ima, a wegov brat Komqen Jovovi} ostao je u Jugoslaviji da brani staqinizam. U zrewanski Gerontolo{ki centar Bogdan nije do{ao slu~ajno. Izabrao je Vojvodinu da u woj umre jer je u woj upoznao i svoju prvu qubav, onu za ceo `ivot. Kao oficir kraqevske vojske Bogdan Jovovi} je do{ao u Novi Sad i u wemu upoznao devojku Lelu. - Bila je to qubav na prvi pogled. Zabavqali su se nekoliko meseci, {etali, sedeli u parku.

znajemo, nikada nije nau~ila srpski. Aleksandar Popov, autor TV zapisa „Ipak se okre}e“, napravio je emisiju koju je posvetio Radi{i i Bogdanu, Golooto~aninu i wegovom slikaru. - Plenio je svojom dobrotom. Prevalio je osam decenija kada smo se upoznali, i ostao mi je urezan zauvek jednom svojom re~enicom. Pitao sam ga da li i sada pomisli na nekada{wu tragi~no izgubqenu qubav Lelu i da li je to mogu}e. Uzvratio mi je: „Bogumi Radi{a i legnem, i probudim se misle}i na wu. Tako je bilo za celog mog `ivota“ - ka`e slikar Luci}, ~lan ULUS-a, ULUV-a, UNESK-a. .„ Dragan Milivojevi}


nedeqa15.novembar2009.

SUPERROMAN – „BESKRAJNA ZABAVA“ DEJVIDA FOSTERA VALASA

^eki} po glavi beslovesnog Ja

ao i qubiteqima sporta qubiteqima kwi`evnosti potreban je s vremena na vreme pravi ~eki}, poput svetskog rekorda od 9,58 sekundi Useina Bolta ili trupca od kwige na 1547 strana Dejvida Fostera Valasa. Qubiteqi literature tako|e mogu da poka`u sportski duh, poput tr~awa na sto dana na koju poziva nema~ka izdava~ka ku}a Kipenhauer i Vi~. Tim kriti~ara i pisaca ~ita roman „Beskrajna zabava“ (kwiga ko{ta 39,95 evra) za opkladu, a blogerski sajt obave{tava o stawu na reliju. Nesporno, mora se biti profesionalac ili imati puno vremena da bi se ta superstvar savladala. Ali, ako se nekome desi peh da ga zatrpa sneg u planinskoj ku}i ili slomi ruku, ko, dakle, malo {ta drugo mo`e da radi osim da ~ita, ceni}e {to ima sre}u da bude nasamo s tim romanom. On je bez obzira na glasine koje ga prate ve} godinama (1996. je objavqen u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama), preteran i izvanredan. DFV, kako zovu Dejvida Fostera Valasa, mo`e naprosto sve, i to je, odmah da se ka`e, problem za ~itaoca. Neretko se gubi u vodopadima beskona~nih re~enica, vi{estrukim perspektivama, naglim promenama tona, gde sarkazam i tuga, prezir i saose}awe obitavaju jedno pored drugog. Ali, radi se o velikoj umetnosti. Komi~an je do kalambura i poga|a do jedva izdr`qivog. Ko to pro~ita, posta}e druga~iji. Ka`imo ukratko o ~emu je re~. Ukratko? Radi se o tri tuceta osoba ili jo{ vi{e wih koje se susre}u, a najmawe tuce sudbina uzima pod svoje. U sredi{tu radwe su Ajnet Haus, prihvatili{te za zavisnike, i ETA, Enfildska teniska akademija, koja okupqa decu iz sredwe klase. Obe institucije, sme{tene nedaleko jedna od druge, nalaze se u Bostonu. Zati~emo se u ne ba{ sasvim definisanoj bliskoj budu}nosti. Dr`ave Kanada, SAD i Meksiko ~lanovi su Organizacije severnoameri~kih nacija (ONAN). Protivnici su im separatisti koji se bore teroristi~kim napadima za slobodan frankofonski Kvebek. U toj novoj dr`avnoj tvorevini industrija zabave je apsolutno pobedila. Vi{e nema zajedni~ke televizije nego je svaki gra|anin zbrinut i zablesavqen besplatnim specijalnim programom. Komercijalizacija je toliko daleko oti{la da sponzori iznajmquju imena godina: „Godina Takovih pe{kira za mazawe hemoroida“ ili „Godina mle~nih proizvoda iz

DNEVNIK

c m y

10

K

srca Amerike“. Najve}i deo radwe odvija se u „Godini pelena za odrasle“. Sa satiri~nim prkosom ome|ene su spoqne granice slike u kojoj su sva zbivawa jarko osvetqena. Prava tema su, me|utim, qudi koji vi{e nisu subjekti, gospodari svojih `ivota, nego objekti jednog novog, gipkog totalitarizma. Gotovo svi su mu podlo`ni, zavisni od droga, alkohola i drugih hemikalija. Tako|e i u~enik ETA-e uzima drogu i zna kako da izmanipuli{e testove kontrole urina. „Neverovatno jaki DMZ je daleko efikasniji od meskalina, MDA, DMA, TMA, MDMA, DOM-a, STP-a i injekcijskog DMT-a...“ Slede i druge droge, sve dok de~ko ne zakqu~i: „DMZ je velika bela ajkula sinteti~kih halucinogena.“ Tako govore znalci. Beznade`ni dril u kolexu meqe u~enike koji `ele ne{to da postanu i ve}ina je pod kontrolom. Oni na dnu Ajnet Hausa ve} su pre`iveli sva{ta. Zahvalni su za svaki „suvi“ dan. Jedan od stubova Ajnet Hausa je Geteli, ve} ~etiri godine „~ist“, sin alkoholi~arke koju je mu` svakog dana tukao. Geteli ide na sastanke Anonimnih alkoholi~ara (AA) a opis koji nudi Foster Valas vi{e je nego upe~atqiv. Wegova umetnost nije u literarno pretapaciranom novinarstvu, nego u sposobnosti koja oduzima dah, da se u`ivi u te o{te}ene du{e iz kojih pripoveda. On povezuje wihove sudbine u odista humani ansambl. Geteli je u svojoj grupi nau~io da se dnevno zahvaquje bogu, pri ~emu „bog“ prema pravilima AA mo`e biti svako vi{e bi}e kojem se ispovedaju vlastite slabosti. Tako svakog dana nekada{wi silexija pada na kolena i moli se. Ali u ~e`wi za bogom on ose}a zastra{uju}u prazninu pa moli za }ebe. Na kraju postajemo u~esnici wegove borbe na `ivot i smrt. Drugar iz Ajnet Hausa kome je pretio diler iznajmio ga je, pa je umesto wega primio metak. Valas toliko upe~atqivo daje scenu – kao da gledamo akcioni film. Zatim zati~emo Getelija kako le`i u bol-

nici. Opis wegovih grozni~avih halucinacija i snova je ubita~no duga~ak, majstorski i nezaboravan. Praznina, udaqenost boga, narastaju romanom poput crne senke. Pored Getelija druga centralna figura, 17-godi{wa zvezda tenisa Harold Xejms Inkadenca, nazvan skra}eno Hal (poput supermozga iz Kjubrikove „Odiseje 2001“ i ovaj Hal znao je nekada re~nik napamet) uve~e vodi sa svojim ometenim, pomalo infantilnim bratom Mariom, s kojim deli sobu i koji je verovatno jedini nedu`an ~ovek u romanu, razgovor o posledwim stvarima. Hal ne zna odgovor. I Mario ose}a prazninu. Se}aju}i se majke nalazi „da ga je ona kao ~oveka, ba{ dobrog ~oveka, znala napamet, dok u stvari, kako to Hal zna, uop{te nije slu~aj. Wihova majka slu{ala je svoj vlastiti eho u wima veruju}i da wih slu{a, i to je u Halu posle izvesnog vremena probudilo ose}awe od vrha do dna: da je sam“. Foster Valas je na tragu jednog uznemiruju}eg fenomena. Zapadwa~ki pojam subjekta vi{e nije u stawu da obuhvati strukturu modernog ~oveka. Frojdovim re~nikom: postoji nad-Ja (ne uvek), postoji jo{ uvek Ono (gotovo uvek), ali se ono Ja izme|u izgubilo. Simulacija Ja je komi~na, ali pre svega tu`na. I kada gubitak Ja spojen s ose}awem praznine i najcrwe depresije intenzivno dospe u govor, tako da prilikom ~itawa odjednom postane sasvim hladno, tada mo`emo samo da `alimo {to je genijalni Dejvid Foster Valas pre godinu dana oduzeo sebi `ivot. Imao je 46 godina. Svet koji nam je pokazao deluje kao da je snimqen bezbrojnim kamerama i mikrofonima, ogleda se u bezbrojnim jezicima, `argonima. I nigde kod DFV-a nema hladne, trijumfalne ironije po vladaju}oj intelektualnoj modi. On pri~a i pri~a a da se ne umori, pi{e i opa`a i pi{e glavu i du{u da spase, {to ovu kwigu ~ini doga|ajem s kojim }emo jo{ dugo imati posla. „Cajt“ Preveo i priredio: R. K.

FENOMEN EDGARA ALANA POA DVA VEKA KASNIJE

Tajne dugotrajne „literarne mladosti“ va veka od ro|ewe (1809) i 160 godina od smrti (1849) Edgara Alana Poa obele`avaju se {irom planete. Uz prigodna izdawa Poovih sabranih ili izabranih dela pojavilo se bezbroj, mawevi{e serioznih biografija odnosno studija o pi{~evim dometima i zna~aju u sveukupnoj istoriji kwi`evnosti. Nesporno je da Po ostaje nezaobilazna literarna figura prve polovine 19. veka kako u Americi tako i ostatku Zapadnog sveta. Wegove pri~e (stihovi mawe) lako korespondiraju sa dana{wim ~itaocima, wegov senzibilitet i daqe je „aktuelan“ i u tome ga ne spre~avaju ni arhai~ni jezik i konstrukcija re~enica. Poovi pionirski radovi u domenima detektivske pri~e i mra~ne fantastike/horora otvorili su svojevremeno sasvim nove horizonte, kako za pisce tako i za {iroku publiku. Proslava jubileja ro|ewasmrti E.A. Poa tekla bi sasvim u skladu sa akademisti~kim pravilima promi{qawa opusa bilo kog literarnog klasika (~itaj: uz prigodne govore i re-

D

ferate na seminarima, separate u ~asopisima i stru~nim zbornicima, sve to gotovo u potpunosti bez u~e{}a {ire javnosti), da nije pomenute savremenosti koju Po i daqe nosi. Stoga je, pored institucijalnog bavqewa klasikom, na

mnogim internet stranicama, blogovima ili u malotira`nim publikacijama osvanuo sijaset tekstova koji iz nesvakida{wih, fanovskih i `anrovskih vizura sagledavaju zna~aj Poa. Mada se pomenutim tekstovima, osvrtima, ~lancima, ~itala~kim impresijama ili poku{ajima ogleda mo`e zameriti pau{alnost u ocenama, nepoznavawe stru~ne terminologije i nedovoqna (ili potpuna) neobave{tenost o relevantnim radovima koji su temeqi prou~avawa ovog autora, ono {to se ne mo`e prenebregnuti jeste da i 160 godina posle odlaska Poa o wemu raspravqaju „obi~ni“ ~itaoci i qubiteqi literature, a ne iskqu~ivo oni kojima je bavqewe istorijom literature – posao. Ovaj „populisti~ki“ kvalitet koji je Po imao i zadr`ao, a koji onoliki klasici nemaju, jeste ne{to ~emu treba posvetiti pa`wu. Koje su tajne takve dugotrajne „literarne mladosti“’? S jedne strane, to je otkrivawe prepoznatqivog miqea zlo~ina-istrage-otkrivawa krivca u pri~ama koje za~iwu „krimi}“. S druge strane, koja je prete`nija i po kojoj se autor „vi{e“ prepoznaje, to je jedinstveni spoj mistike i napetosti, jeze, ezoterijskog i okultnog uz primetan romanti~arski otklon. Iskustva tzv „gotske“ literature (sa pripadaju}im ukletim sredwevekovnim zamkovima, tajnama, ~udovi{tima i lepoticama) Po je, zahvaqu}i rasko{nom talentu, delimi~no „doterao“ a delom nadogradio i „osavremenio“ u izrazu i svetonazoru. Taj jedinstveni, ingeniozni spoj novoga i tradicije ~ini se da je zalog ~itanosti koja se obnavqa sa stasavawem svake nove generacije.

Naravno, `anrovska vizura ne}e mo}i da sagleda npr. Poovo pesni{tvo ili wegov zna~ajni eseisti~ki napor ali, u krajwem, sagledavawa ~itavog bogatstva opusa ne mogu se dati iz pera jednog istori~ara, jer isti jednostavno ne raspola`e potrebnim fundusima znawa. Pored celomudrenih rasprava biranim re~nikom i u{togqenim frazama, Po je za svoj ro|endan od svakodnevnih ~italaca dobio pregr{t internet poruka punih pohvala i zahvalnosti, mo`da bez mnogo biranih re~i ali punih iskrenosti i poleta. Ako bi se za tren zanemarila pi{~eva starost, moglo bi se re}i da ~itaoci sa odu{evqewem i simpatijama pi{u o delima savremenika koji nije bestseler ve} kultni pisac (sa mno{tvom obo`avalaca). ^ak ni senzacionalisti~ki potezi izdava~a i medija koji agresivno tro{e Poovu godinu za {to ve}u prodaju i popuwavawe termina za emitovawe, nisu uspeli da obesmisli ovaj jubilej (ovo za Srbiju ne va`i jer ovde o Pou nema puno pri~e; ~astan izuzetak je blok teorijskih tekstova u kragujeva~kom ~asopisu „Koraci“ br. 9-10). Dostojanstvo i po{tovawe prema velikanu opstaju uprkos sjajnim reklamama i blurbovima. U kona~nom sagledavawu fenomena Edgara Alana Poa neminovno se name}e zakqu~ak da je ovaj majstor pobedio beskrupulozne reklamne ma{ine i rutinski sterilne akademske krugove i opstao me|u ~itaocima koji ga i nadaqe po{tuju, dive mu se i raduju. Nije li to ona pri`eqkivana, a retko ostvarivana besmrtnost zbog koje je imalo smisla `iveti, mu~iti se i – pisati?  Ilija Baki}

SLU^AJNO PRONA\ENA REMEK-DELA

Kad svitak ispadne iz rama Dvojica egiptologa su se zgrozili se kada su videli bicikle naslowene na ono {to su prepoznali kao egipatsku statuu kraqa Taharka Ku{ite, monarha iz regije dana{weg Sudana koja datira iz 7. veka pre Hrista oliko smo samo puta u filmu videli ili u kwizi pro~itali kako glavni junak pukom slu~ajno{}u otkriva neku naizgled ru`nu sliku ili predmet, za koju se kasnije ispostavi da je umetni~ko delo vredno ogromne sume novca i od tog trenutka mu se `ivot iz korena promeni. Verovatno je svima jo{ uvek u se}awu kako su i bra}a Troter stekli svoj toliko `eqeni milion. E pa, nekada je `ivot, dodu{e veoma retko, ba{ poput filma i doga|aji o kojima je ovde re~ ipak nisu

K

plod ne~ije ma{te, ve} su se zaista dogodili. Godine 1820. gr~ki seqak Jorgos kopao je zemqu na svom imawu na ostrvu Milos kada je nai{ao na nekoliko kamenih blokova. Jorgos je nastavio da kopa i uskoro je prona{ao jo{ ~etiri statue, tri sa likom Hermesa i jednu Afrodite, bogiwe qubavi. Svoje iskopine je dobro o~istio, spakovao ih i sa wima se uputio u Francusku. Luj Osamnaesti statui Afrodite je dao ime Venera sa Milosa i izlo`io je u Luvru, gde je postala jedno od najpoznatijih umetni~kih dela u istoriji. U zimu 1978. elektri~ari u Meksiko sitiju su prilikom postavqawa visokonaponskih kablova u zemqi nai{li na kameni blok te`ak 20 tona, za koji se kasnije ustanovilo da predstavqa skulpturu bogiwe Acteka, Kojolaukui. Pre nego {to je prona|ena za ovu skulpturu se dugo vremena mislilo da su je uni{tili {panski osvaja~i 1521. Skulptura acte~ke bogiwe je danas simbol meksi~ke kulture i glavni eksponat muzeja Veliki hram u Meksiko Sitiju.

Xoan Perez, udovica glumca koji je tuma~io ulogu Pepita, {panskog klovna, ~istila je pra{inu ispod bra~nog kreveta kada je me|u stvarima prona{la rolnu jedine kopije prve epizode megapopularne TV serije “Ja volim Lusi”. Pokojni Pepito je bio gluma~ki mentor glavnoj glumici u seriji Lusil Bol, a ~ak je imao i malu ulogu u prvoj epizodi serije. Lusil i wen suprug Desi Arnaz poklonili su Pepitu jedinu kopiju jo{ 1951, a ona je danas neprocewivo vredna. Potpuno zaboravqena, ~ak trideset godina skupqala je pra{inu ispod kreveta. Sredwove~ni bra~ni par iz predgra|a Milvokija, u ameri~koj dr`avi Viskonsin, zamolio je eksperta za umetni~ke slike da proceni vrednost jedne koja je visila na zidu wihovog dnevnog boravka, za koju su mislili da je reprodukcija dela Van Goga, te da ne vredi mnogo. Na op{te iznena|ewe kako vlasnika slike tako i eksperta, radilo se o originalnom delu Van Goga, koje je datiralo iz 1886. Marta 1991. slika je na aukciji dostigla 1,4 milona dolara. Bibliotekarka u Holivudu Barbara Testa je 1961. nasledila

{est brodskih sanduka koji su pripadali wenom dedi Xejmsu Frejzeru Gluku iz Bafala, koji je preminuo 1895. Tokom slede}e tri decenije Barbara je s vremena na vreme prevrtala po bezvrednim stvarima koje su se nalazile u sanducima, sve dok jednog dana, u jesen 1990, na dnu jednog od sanduka nije prona{la originalan rukopis prvog dela Haklberi Fina Marka Tvena. Nakon mnogo godina dva dela originalnog rukopisa su kona~no spojena i izlo`ena u javnoj biblioteci u Bafalu. Finasijski inspektor iz Filadelfije bio je na radnom mestu, na buvqoj pijaci u gradi}u Adamstaun u ameri~koj dr`avi Pensilvanija, kada je wegovu pa`wu privukao jedan drveni ram. ^itavu sliku platio je svega ~etiri dolara, a kada je do{ao ku}i sliku je izvadio iz rama. Tom prilikom iz rama je ispao stari po`uteli dokument, za koji se ispostavilo da je jedna od 25 kopija ~uvene Deklaracije o nezavisnosti, koja datira iz 1776. U junu 1991. ova kopija je na aukciji prodata za 2,4 miliona dolara. Godinama su zaposleni u muzeju Bo`ji toraw u gradu Sautemp-

Mark Tven

tonu u Engleskoj ostavqali svoje bicikle u podrumu muzeja i naslawali ga na ono {to su oni zvali “crni zid”. Prilikom posete muzeju 2000. godine dvojica egiptologa su slu~ajno zalutala u podrum i zgrozili se kada su videli bicikle naslowene na ono {to su prepoznali kao egipatsku statuu kraqa Taharka Ku-

{ite, monarha iz regije dana{weg Sudana koja datira iz 7. veka pre Hrista. Kustos muzeja je, crvene}i od stida, za medije izjavio kako je prava “misterija” da je tako vredan eksponat zavr{io u podrumu, a da se tako dugo nije znalo za wegovu pravu vrednost i poreklo.  Aleksandar Devetak


DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa15.novembar2009.

11

SVET

Da~i}: Srbija `eli {to ~vr{}e veze sa RS

PREDSEDNIK SAD UO^I POSETE PEKINGU

Obama: SAD ne `ele da ograni~avaju Kinu Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je ju~e da SAD ne `ele da „ograni~avaju“ Kinu koja je u punom usponu i da taj uspon doprinosi ja~awu bezbednosti i globalnom napretku. „SAD ne `ele da ograni~avaju Kinu i na{ produbqen odnos sa Kinom ne zna~i i istovremeno slabqewa na{ih bilateralnih saveza“, rekao je Obama u Tokiju, prenosi AP. „Naprotiv, uspon sna`ne i napredne Kine mo`e da predstavqa snagu za me|unarodnu zajednicu“, dodao je on. Govore}i o poseti Kini, gde se o~ekuje da }e doputovati u nedequ uve~e, Obama je kazao da sa

kineskim vlastima ne}e izbe}i pitawe qudskih prava, ali da o tome `eli pomirqiv razgovor. „Takve razgovore je mogu}e voditi samo u duhu partnerstva“ i u pomirqivom tonu, dodao je on. Komentari{u}i predstoje}u poseti Obame Kini, glavni urednik spoqnopoliti~kog ~asopisa „Odbrana i spoqni poslovi - strate{ka politika“ Gregori Kopli izjavio je da su SAD i Kina politi~ki i ekonomski neraskidivo povezane i da su „Va{ington i Peking potrebni jedan drugom, naro~ito ekonomski“. On je za Glas Amerike rekao da je Peking uznemi-

PO^ELO OBELE@AVAWE 20. GODI[WICE „PLI[ANE REVOLUCIJE”

ren padom vrednosti ameri~kog dolara i stagnacijom ameri~ke ekonomije, {to zna~i da SAD mo`da vi{e nisu najpovoqnije mesto za kineske investicije, niti su najva`niji kupac kineskih proizvoda. Zbog toga, kako je rekao Kopli, Kina po~iwe da investira u druge zemqe, kao {to su zemqe severoisto~ne Azije, zatim Avganistan, pa i Irak, posebno u oblasti naftne industrije. „Drugim re~ima, Kina }e ostati konkurnet SAD, ali }e i sara|ivati, i to je ono o ~emu }e predsednik Obama razgovarati sa kineskih liderima“, rekao je

Kopli. Prema wegovim re~ima, SAD }e naredne decenije biti suo~ene sa tako visokim dugom i ekonomskim izazovima, da }e svi sektori trpeti, pa i vojni, u koji }e ulagati daleko mawe i selektivnije, dok }e Kina, s druge strane, intenzivirati svoj ekonomski razvoj, pa i vojnu mo}. „Ta tendencija je indikativna i mo`da ukazuje na to da se Va{ington povla~i sa pozicija posledwe svetske superesile“, rekao je Kopli.

RUSIJA I SLOVENIJA POTPISALE SPORAZUM O JU@NOM TOKU

^esi ka`u: Vredelo je! Sti`e gas pod Triglav Nekada{wi vo|a ~e{ke „pli{ane revolucije“ iz novembra 1989. godine, koja ga je iznela na ~elo dr`ave, Vaclav Havel, proslavio je ju~e 20. godi{wicu pada komunizmu - velikim koncertom i debatom o padu gvozdene zavese. Za tu proslavu tri dana pred godi{wicu izbijawa „pli{ane revolucije“, ~iji je neposredni povod bila brutalna intervencija policije protiv dozovoqenog studentskog mar{a 17. novembra na Narodnom bulevaru u Pragu, Havel je pozajmio jednu od parola ‘pli{anih revolucionara’: „Ve} je tu!“. Na Filozofskom fakultetu

Karlovog univerziteta u Pragu u debati nazvanoj „Sloboda i weni neprijateqi“ kojom po~iwe proslava, bilo je predvi|eno da uz Havela i brojne strane zvanice. Izme|u ostalih biv{i {ef Stejt departmenta Madlen Olbrajt, slavni poqski disident Adam Mihwik, britanski dramski pisac Tom Stopard, istori~ar Timoti Garton E{ a popodne }e Olbrajtova nastupiti u ulozi mode-

ratora debate sa studentima. Vrhunac proslave je veliki koncert u Havelovom centru Pra{ka raskrsnica u jednoj adaptiranoj crkvi u centru Praga. Havelov poziv da zajedno sa ^esima na koncertu proslave 20. godina `ivota u demokratiji i slobodi prihvatili su Xoan Baez, Lu Rid, Suzan Vega i slavna operska diva Rene Fleming koju }e pratiti Pra{ka filharmonija pod dirigentskom palicom Jir`ija Bjelohlaveka. ^esima }e sa koncerta posebnu poruku uputiti i posledwi sovjetski predsednik Mihail Gorba~ov, kome su mase Pra`ana u tada jo{ komunisti~koj ^ehoslova~koj aprila 1989. godine skandirale „Gorbi, ostani nam ovde“, ameri~ki predsednik Barak Obama ili peva~ Mik Xeger. ^esi u najnovijim prigodnim anketama na pli{anu revoluciju i pad komunisti~kog re`ima koji je po~eo me|u posledwima u isto~noj Evropi, tek 17. novembra 1989. godine, gledaju kao na najva`niji dogoga|aj wihove savremene istorije. Tokom posledwe decenije za 14 odsto porastao je broj ^eha kojima je drago {to je stari re`im pao i danas 69 odsto ^eha pozdravqa promene koje je pli{ana revolucija donela i kategori~no tvrdi: vredelo je.

2015. godine

Predsednici vlada Rusije i Slovenije Vladimir Putin i Borut Pahor potpisali su ju~e u Moskvi sporazum o saradwi u izgradwi i kori{}ewu gasovoda Ju`ni tok u Sloveniji. Sa slovena~koruskim sporazumom zaokru`ena je trasa gasovoda kojem su ve} pristupile Italija, Gr~ka, Bugarska, Srbije i Ma|arska, prenela je slovena~ka agencija STA. Gasovod Ju`ni tok bi trebalo da bude stavqen u funkciju 2015. godine kada bi gas iz wega trebalo da dobiju i slovena~ki korisnici. Slovenija i Rusija su sporazum o gasovodu Ju`ni tok - zajedni~kom projektu ruskog Gazproma i italijanske kompanije ENI - zavr{ili u pro{li petak, a razgovori o u~e{}u Slovenije u projektu su po~eli u prole}e 2008. godine. Projekat mora biti jo{ ratifikovan u parlamentu Slovenije. U skladu sa sporazumom, ruski Gazprom i slovena~ka kompanija Geoplin plinovodi }e osnovati zajedni~ko preduze}e u kojem }e svako imati pola u~e{}a, a sedi{te preduze}a, koje }e graditi gasovod kroz Sloveniju }e biti u toj dr`avi. Zajedni~ko preduze}a }e morati da bude sertifikovano prema pravilima za sve sistemske operatore, vlasnike infrastrukture, koji vr{e javnu funkciju.

Zajedni~ko preduze}e ne}e smeti da ima poseban poreski status, koji je `elela ruska strana, a polaga}e pravo na nadoknade u slu~aju dodatnih mese~nih optere}ewa, ali samo dok to jo{ dozvoqavaju evropska pravila za dr`avnu pomo}. Jo{ uvek se ne kuda }e prilaziti trasa kroz Sloveniju, {to bi trebalo da bude odre|eno studijom o izvodivosti projekta, koju pripremaju Gazprom i Geoplin plinovodi i koja bi trebalo da bude zavr{ena idu}e godine. Gasovodom Ju`ni tok bi godi{we trebalo da bude transportovano 63 milijarde kubnih metara gasa. Projekat je ocewen na oko deset milijardi evra, a prema nekim ocenama }e dosti}i dva puta toliko. Prema planu Ju`ni tok ~ine dva kraka, prvi iz Rusije ispod Crnog mora do Bugarske, Srbije, Ma|arske, Austrije, Slovenije do Italije, i drugi, koji bi se odvojio u Bugarskoj za Gr~ku i ispod Jadranskog mora i{ao za ju`nu Italiju.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Bawaluci da je promena Dejtonskog sporazuma mogu}a jedino ako se o tome dogovore sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta u BiH. „Dejtonskim sporazumom je uspostavqena i ustanovqena RS sa kojom Srbija ima Sporazum o specijalnim vezama i na{a je `eqa i aktivno politi~ko zalagawe da ti odnosi budu {to ~vr{}i, da veze budu {to ja~e, ne samo u domenu politike, ve} i u ostalim oblastima“, kazao je Da~i} posle sastanka s premijerom RS Miloradom Dodikom. Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio da Srbija, koja je garant Dejtonskog

sporazuma, ne}e dozvoliti da RS bude dovedena u pitawe, dodaju}i da je Srbija razvila niz konkretnih aktivnosti kortiste}i prava definisana mirovnim sporazumom. „Razgovarali smo da se institucionalizuje prekograni~na saradwa izme|u op{tina koje su sa jedne i sa druge strane granice, kako bi se one prilagodile i pripremile za zna~ajne mogu}nosti evropskih integracija“, kazao je Dodik. Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} ranije ju~e se sastao sa ministrom unutra{wih poslova RS Stanislavom ^a|om. Prethodno se obratio delegatima na Kongresu Socijalisti~ke partije RS na kojem }e biti izabran novi predsednik.

Direktor FAO {trajkuje gla|u Direktor Organizacije UN za hranu i poqoprivredu (FAO) @ak Dijuf izjavio je ju~e da se ose}a grozni~avo ali da je dobro spavao, prve no}i {trajka gla|u, u koji je stupio kako bi skrenuo pa`wu na glad u svetu uo~i samita FAO-a naredne nedeqe u Rimu. Dijuf je po~eo {trajk preksino} u 20.00 u prostorijama FAO-a, ~ije je sedi{te u Rimu. Po{to se te prostorije ne greju tokom no}i, Dijuf je stavio {e-

{ir i maramu i nosio kaput preko pixame. Dijuf tim gestom `eli da izrazi solidarnost s gladnim qudima u svetu, kojih ima oko jednu milijardu. Dijuf je pozvao sve qude u svetu da se pridru`e tom simboli~nom gestu {trajka gla|u kako bi se skrenula pa`wu na taj problem uo~i samita FAO-a. O~ekuje se da }e se simboli~nom {trajku gla|u sutra pridru`iti generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

^aves savetuje narodu da smr{a Predsednik Venecuele Ugo ^aves ocenio je da u toj zemqi ima „mnogo gojaznih“ i savetovao im da po~nu da ve`baju i zdravo se hrane kako bi smr{ali. „Ne ka`em debele `ene zato {to one nikad nisu debele“, dodao je 55godi{wi ^aves. „@ene su ponekad malo vi{e popuwene“. ^aves je u televizijskom obra}awu u petak ispri~ao da je smr{ao devet kilograma zahvaquju}i fizi~kim ve`bama i zdravoj ishrani ali je priznao da bi bilo

dobro kad bi izgubio jo{ koji kilogram. „Raditi ve`be za trbu{ne mi{i}e. Dobro jesti. Treba nau~iti pravilno jesti“, rekao je predsednik Venecuele i narodu savetovao da jede testeninu od pirin~a umesto od p{eni~nog bra{na i da pije mleko od soje. ^aves je naveo da su mu dijeta i ve`be pomogle da oja~a i u~inile ga spremnim da nastavi „upravqawe ‘bolivarskom revolucijom’“ kako je nazvao svoj politi~ki pokret inspirisan socijalizmom.

Pakistan: Krvavi samoubila~ki napad Najmawe 10 osoba je ju~e poginulo, a 25 je povre|eno u samoubila~kom bomba{kom napadu u Pe{avaru, na severozapadu Pakistana, saop{tila je tamo{wa policija. „Najmawe 10 osoba je ubijeno i 25 je povre|eno“, izjavio je policijski zvani~nik Pe{avara Sahibzada Anis i dodao da su dva

policajca me|u ubijenim. Napada~ samoubica je digao u vazduh automobil sa eksplozivom u trenutku kada je policija htela da mu pretra`i vozilo. Vi{e od 2.500 qudi je poginulo od leta 2007. godine u Pakistanu u napadima, ve}inom samoubica iz Talibanskog pokreta Pakistana.

CRNA NOVOSADSKI SAOBRA]AJCI RADILI POJA^ANO ZA VIKEND

Voza~i be`ali od patrola Kristina [. (1928) zadobila je te{ke telesne povrede opasne po `ivot u saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko devet sati pre podne kada je na wu, dok je u Futogu prelazila raskrsnicu ulica kraqa Petra Prvog i Kraqa Aleksandra, naleteo „bmv“ novosadskih registarskih oznaka koji se udaqio s lica mesta, a odmah potom, be`e}i od potere saobra}ajaca, udario i dva parkirana automobila. Policija je identifikovala osobu za koju se sumwa da je upravaqala automobilom prilikom nezgode, a re~ je o S. @. (1984) iz Veternika. Prilikom poja~ane kontrole novosadske policije u no}i izme|u petka i subote postavqeni su punktovi u gradu na kojim su proveravani voza~i na prisustvo nedozvoqenih supstanci u organi-

zmu. Prema nezvani~nim saznawima, prilikom kontrole do ju~e ujutro najmawe deset voza~a je ostalo bez voza~kih dozvola. Tako je, izme|u ostalih, zabele`en i slu~aj s M. @. (1968) koji je oko tri ~asa ujutro upravqao crnim „mercedesom“ BiH registarskih oznaka, a nakon {to su ga zaustavili saobra}ajci na Futo{kom putu kod „Minakve“ poku{ao da pobegne Vr{a~kom ulicom. Wega su ubrzo pripadnici MUP -a presreli, a onda je opet poku{ao da utekne i to s policajcem u svom automobilu. Problemati~an voza~ je ubrzo, nakon spretne intervencije, zavr{io u „marici“, ali je pijan dao do znawa policajcima da ima veze u vrhu Ministarstva unutra{wih poslova. E. D.

Dolijala lica s poternica Srpska policija uhapsila je tri osobe za kojima je Interpol raspisao poternice, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Kako se navodi u saop{tewu, na osnovu naredbe Interpola Sarajevo uhap{en je Vesa Korwa~a iz ^ajni-

~a, koji se tereti za poku{aj ubistva i iznude. Tako|e je uhap{en dr`avqanin BiH Hizeir Haxovi}a, za kojim je poternicu raspisao Interpol Visbaden zbog te{kog razbojni{tva.

Bez povre|enih u po`aru u „Fijatu“ U po`ari koji je ju~e u 10.45 izbio u kragujeva~koj fabrici automobila „Fijat automobili Srbija“ nije bilo povre|enih. Na~elnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije Predrag Mari} rekao je novinarima ispred fabrike u Kragujevcu da je u po`aru u delu za monta`u izgorelo devet automobilskih {koqki na monta`noj traci, da je o{te}ena elektri~na instalacija i da je uru{eno 200 metara krova. Prema wegovim re~ima, po`ar je lokalizovan za 35 minuta i re~

je o odli~noj intervenciji kragujeva~kih vatrogasaca. „[irewe po`ara zaustavqeno je zahvaquju}i brzoj intervenciji vatrogasaca“, rekao je Mari}. Istra`ni sudija Okru`nog suda u Kragujevcu Suzana Grujovi} rekla je da se pretpostavqa da po`ar nije podmetnut, ali da }e kona~nu re~ dati istraga. Ona je novinarima rekla da je po`ar izbio na mestu gde su radove izvodili radnici „Go{e“. Grujovi} je kazala da {tetu jo{ nije mogu}e proceniti.

„Funkcioneri vlade” varali gra|ane Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsila je ~etiri osobe za koje se sumwa da su, predstavqaju}i se kao slu`benici Vlade Srbije, od gra|ana iznudili 4,5 miliona evra, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Kako se navodi u saop{tewu, uhap{ena su bra}a Todor i Neboj{a P. Imena ostalih privedenih nisu saop{tena u interesu istrage. Dodaje se da je Todor P. od januara 2004. do

kraja oktobra 2009. godine vi{e puta prevario gra|ane tako {to se la`no predstavqao kao visoki funkcioner Vlade Srbije, visoki funkcioner Kabineta predsednika Republike, pomo}nik ministra unutra{wih poslova, kao pomo}nik ministra inostranih poslova. U prevarama mu je pomagao brat Neboj{a, koji se tako|e la`no predstavqao kao zaposleni u Vladi Srbije.

NASTRADAO GRA\EVINAC U NOVOM SADU

Koban pad s drugog sprata Gra|evinski radnik Ratko [. (1959), s boravi{tem u Veterniku, a rodom iz Obrovca u Hrvatskoj, poginuo je ju~e na licu mesta prilikom pada s drugog sprata gra|evine na uglu Hilandarske ulice i @itnog trga u Novom Sadu. - Prema prvim saznawima gra|evinac je izgubio `ivot prilikom montirawa skele na petospratnici u izgradwi. Izvo|a~

radova je firma „Gravet“ iz Veternika, a sumwa se da je bilo propusta s merama za{tite. Istraga }e utvrditi kako je ta~no do{lo do{lo do nesre}e, a telo je poslato u Institut za sudsku medicinu, kazala je ju~e za „Dnevnik“ de`urni istra`ni sudija novosadskog Op{tinskog suda Branka Peri{i}, koja je obavila uvi|aj. M. V.

Himalaji kobni za Humara Slovenija tuguje zbog smrti alpiniste Toma`a Humara (40), ~ije su telo ju~e ujutro prona{li {vajcarski spasioci na Himalajima, gde je u posledwih ne{to vi{e od 20 godina poginulo 20 slovena~kih alpinista. Hrabrog qubiteqa ekstremnog sporta, koji ga je uspe{no vodio na sve svetski poznate vrhove, nisu uspele spasiti ni himalajske {erpe ni ekipa vrhunskih {vajcarskih spasilaca. Alpinizam je u Sloveniji nacionalni sport, a alpinisti nacionalni heroji. Na Himalajima je od 1977. do 2009. godine `ivote ostavilo 20 slovena~kih alpinista. Toma` Humar osvojio je alpinisti~ke pravce na Gane{u, Ana-

purni, Bobaju, Lobu~u, Nuptsu, El apitanu, Ssi{a Pangmi, Januu, Akonkagvi i ^oltasu i druge, a slovena~koj javnosti je posebno ostao u se}awu wegov dramati~an uspon na Nang Parabat, kada ga je spasla pakistanska vojna helikopterska ekipa.


12

SPORT

nedeqa15.novembar2009.

DNEVNIK ME\UNARODNI PRIJATEQSKI ME^

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Zvezda ispustila visoko vo|stvo

Derbi Veterni~anima Sloga - Veternik Viskol 0:2 (0:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija Labus (Novi Sad), strelci: Vukanac u 51. i Rodrigez u 76. minutu. @uti kartoni: Jak{i}, Miqanovi}, M. Milovi}, Vukovi} (Sloga), Vukanac, A~avedo (Veternik Viskol). SLOGA: Romi} 6, Tati} 7, Vukani} 7, Miqanovi} 6 (Tintor), M. Milovi} 7, Vukoje 7, Jak{i}

`ali korak za jesewu titulu i opravdali prvoliga{ke ambicije. Uzbudqiva pri~a dobila je epilog u drugom poluvremenu golovoma Vukanca i Rodrigeza. Kao u {ahovskoj partiji mudro su se vukli potezi, pola sata je trajalo ispitivawe snaga, a onda su u intervalu od dva minuta Milovi} i Josimovi} zapretili iz slobodnih udaraca. Brzonogi Rodrigez istakao je kandidaturu

14. KOLO Radni~ki (NP) - Radni~ki ([) Kikinda - Mladost (BJ) Sloga - Veternik Big bul - Dowi Srem 1 Metalac AV - Pali} Vr{ac - Dolina Danas Spartak (D) - Ba~ka Senta - Tekstilac Ites 1. Big bul 2. Veternik 3. Pali} 4. Dolina 6. Ba~ka (BP) 5. Sloga (T) 7. Tekstilac 8. Kikinda 9. Senta 10. Mladost (BJ) 11. Dowi Srem 12. Vr{ac 13. Radni~ki (NP) 14. Metalac AV 15. Radni~ki ([) 16. Spartak (D)

Damir Vukanac

6 (Mandi} 6), Horvat 6, Desnica 7, D. Milovi} 6, Vukovi} 6 (Tomi} -). 0Broj~in 7, Vasi} 8, Josimovi} 7 (Malinovi} -), A~avedo 7, [vowa 7, Markovi} 6 (Aleksi} -), Kne`evi} 7, Vukasovi} 7, Vukanac 7 (Kalinov -), Rodrigez 8, No`ini} 6. Pobodom u derbiju kola fudbaleri Veternik Viskola zadr-

za najboqeg aktera, raspalio je po lopti sa ivice kaznenog prostora u 33. minutu, golman Romi} je ve} bio savladan ali je opasnost na gol liniji otklonio Milovi}. ^etvrtu uzastopnu pobedu gostiju najavio je Damir Vukanac udarcem glavom posle odli~nog centar{uta veterana Sretena Vasi}a. Najboqi strelac Sloge Neboj{a Desnica

Aplauzi i za poraz Vr{ac - Dolina 0:1 (0:0) VR[AC: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija Antanasijevi} (Zrewanin), strelac Stankovi} u 57. minutu. @uti kartoni: Motorov, Ratkovi}, Popov, Mihajlovi}, Stankovi}, Stija~i} (Vr{ac), Gvozdenovi}, Okuka, Nestorovski (Dolina). VR[AC: Donovi} 7, Motorov 7, Ratkovi} 7, Babi} 7, Rankov 7, Nikoli} 7, Baji} 7 (Stija~i} 7), Popov 7 ([ipka -), Klabec 6 (Jovanovi} -), Mihajlovi} 7, Stankovi} 8. DOLINA: @ivanovi} 6, ^erwo{ 6, ^i`ik 7, Gvozdenovi} 6, Kara~unov 6, Ivani{evi} 6 (Nestorovski 6), V. Duda{ 6, Okuka 6 (S. Duda{ 6), Staji} 6, Roksa 6 (Luki} -), \akovi} 7. Po izuzetno lepom vremenu odigrana je veoma ~udna utakmica. Prvo poluvreme je bilo za zaborav, a gosti su prokockali dve stopostotne {anse. U nastavku kao da su istr~ali neki drugi fudbaleri, igralo se mnogo br`e jednostavnije i postignut je jedini pogodak.. U 57. minutu posle odli~nog centar{uta Mihajlovi}a Stankovi} je spoqnim delom noge savladao Donovi}a. Nakon toga re|ale su se {anse Klabeca i Mihajlovi}a, ali je mre`a gostiju ostala netaknuta. Doma}a publika je posle dugog vremena uprkos porazu svog tima aplaudirala. B. \ur|ev

OFK Kikinda - Mladost (BJ) 3:1 (1:0) KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Katalini} (Apatin), strelci: Ili} u 21. (iz penala), Bursa} u 52. Pavlov u 89. za OFK Kikindu, a Xogovi} u 62. minutu za Mladost. @uti kartoni: Ili}, Dragin, Mesaro{, Kurtu{i} (OFK Kikinda), Zoranovi}, Paji} (Mladost). Crveni karton: Isak (Mladost). OFK KIKINDA: Hajrovi} 7, Bursa} 7, Dragin 7, ]ulibrk 7, Kurtu{i} 7 (Mar~eta -), Spahi} 7, Ili} 8, ]eran 7, Pavlov 7 (Cvijan -), ^uso 7 (Mom~ilov -), Mesaro{ 7. MLADOST: Vasiqevi} 7, Baji} 6, S. Rati} 6, Isak 5, N. Rati} 7, Zoranovi} 6 (Kova~evi} 6), Radoja 6, \uki} 7 (Kozomora -), Pa-

ji} 6, Xogovi} 7, Rosi} 6 (Vratunac -). Doma}in je od prvog minuta krenuo prema golu gostiju `ele}i da {to pre postigne pogodak. U 21. minutu u napadu su bili doma}i fudbaleri, Du{an Pavlov, ina~e prvi strelac Kikin|ana uleteo je u kazneni prostor pri ~emu ga je oborio Zoranovi}, sudija je pokazao na belu ta~ku, a siguran realizator bio je kapiten ekipe sa Gradskog stadiona Radovan Ili}. U drugom delu utakmice doma}ini su `eleli da postignu jo{ koji pogodak, ali je na mestu bio golman Vasiqevi}. U 52. minutu u kaznenom prostoru gostiju iz Ba~kog Jarka uleteo je mladi bek doma}ina Milorad Bursa} i jakim udarcem je savladao gostuju}eg golmana Vasiqevi}a. U 62. minutu sudija je dosudio slobodan udarac za goste, a udarac Xogovi}a sa neki 20 metara zavr{io je u mre`u doma}eg golmana Hajrovi}a. Minut pre kraja susreta pobedu doma}oj ekipi obezbedio je prvi strelac Pavlov. M. S.

Radni~ki (NP) Radni~ki ([) 0:1 (0:0) NOVA PAZOVA: Stadion gradski, gledalaca 300, sudija Pantovi} (Ruma), strelac: B. Vukovi} u 60. minutu. @uti kartoni: Nini} (Radni~ki, NP), B. Vukovi} (Radni~ki, [). Keri} 5, Javorac 6, Petrovi} 6 (Pazin -), \eri} 6, Romi} 6, Rni} 5, Keki} 5 (Opa~i} -), ^eprwa 7, Mari} 5, Miji} 5, Isailovi} 5 (Bale{evi} -). RADNI^KI ([): I. Vukovi} 7, Gostojevi} 6, \urki} 7, Miqkovi} 6, Vukmir 6 (Juki} -), Jovanovi} 7, Naranxi} 6 (Arsenovi} -), Gruji~i} 6, B. Vukovi} 8, Puri} 7, Vlaisavqevi} 7. [i|ani su iznenadili Pazov~ane borbenom i stalo`enom igrom. Novozapzovani su akcije izvodili neorganizovano i bez opasnosti na gol gostiju. Prvo poluvreme je proteklo u igri na sredini terena bez {ansi za gol. Drugi deo po~iwe odlu~nijom igrom [i|ana. J. Vukovi}

Sion - Crvena zvezda 3:3(1:3)

14 14 13 14 13 14 13 14 13 14 14 14 14 14 14 13

10 10 8 7 6 5 6 5 4 4 4 3 3 4 3 3

0:1(0:1) 3:1(1:0) 0:2(0:0) :0 (1:0) 1:0 (0:0) 0:1 (0:0) (13.30) (13.30) 3 2 3 2 2 5 1 4 3 3 2 5 5 4 5 1

1 2 2 5 5 4 6 5 6 7 8 6 6 6 6 9

24:19 26:13 22:10 28:19 18:13 21:18 14:15 20:25 17:19 15:22 15:18 11:15 11:19 13:14 11:23 14:27

33 32 27 23 20 20 19 19 15 15 14 14 14 16 14 10

SION: Tubilson stadion , gledlaca oko 3.000, sudija Jakobsen ([vajcarska), strelci: Alizi dva i Domingez za Sion, a Bla`i}, Savio i Kadu za Crvenu zvezdu. SION: Benej - Buhler, Sarni, Alizi, Servin - Mitreski, Zambrela, Marin, Obradovi} Dos Santos, M. Futi. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} (od 46. Pavlovi}) - Ninkov (od 68. Vasiqevi}), \or|evi}, Tutori}, Igwatijevi} Isah (od 46. Cvetkovi}), Savio, Lazeti} (od 25. Lazovi}), Bla`i} - Kadu (od 69. Mijovi}), Jevti} (od 46. Sre}kovi}). Beogra|ani su potpuno dominirali na po~etku me~a, a akcije i golovi re|ali su se kao na traci. Posle polukontre u kreaciji Aleksandra Jevti}a i Ni-

nosti... Ponovo je tim Vladimira Petrovi}a Pi`ona probio Sion po desnoj strani, mladi Darko Lazovi} koji je ve} u 25. minutu zamenio kapitena Lazeti}a, u{ao je u situaciju „1 na 1“ sa ~uvarom mre`e [vajcaraca, ali mu je ovaj skratio ugao u posledwem trenutku i zaustavio {ut, ali tako da je lopta zavr{ila na Kaduovoj kopa~ki, koji je zatresao mre`u sa desetak metara - 0:3. Ni to nije bilo dovoqno da Zvezda slomi otpor doma}ina, koji se povratio u 37. minutu, kada je dobro izveden korner, Alizi zavr{io pogotkom glavom sa sedam metara - 1:3. Drugo poluvreme po~elo je drugom, tre}om i ~etvrtom izmenom koju je napravio Pi`on. Golman Bojan Pavlovi}, Nema-

U slede}em kolu (21/22.novembra) sastaju se: Dolina - Spartak (D), Pali} - Vr{ac, Dowi Srem - Metalac AV, Veternik Viskol - Big bul, Mladost (BJ) - Sloga (T), Radni~ki ([) - Kikinda, Tekstilac Ites - Radni~ki (NP), Ba~ka - Senta. iako uvek okru`en bar dvojicom ~uvara imao je tri zrele prilike i da nije bilo sigurnog golmana Broj~ina crveno-beli bi se pohvalili boqim realizatorskim u~inkom. Virtouz iz Domi-

nikanske Republike Kerbi Rodrigez pokazao je da je ~vrsta karika Veterni~ana, protutwao je kao cunami kroz odbranu doma}ina u 76. minutu i pogodio bli`i ugao. M. Meni~anin

Lemez zaustavio Pali}ane Metalac Asko Vidak - Pali} 1:0 (0:0) FUTOG: Igrali{te Metalca, gledalaca 300, sudija Sarak (Vr{ac) strelac: Lemez u 87. minutu. @uti kartoni: Tanasin (Metalac), Radovi} (Pali}). METALAC ASKO VIDAK: Savkovi} 8, ^alija 7, Jovovi} 7, Radakovi} 8, Stanojev 8, Lemez 8, Tanasin 8 (Fa}ko -), Jevi} 7, Popin 7, Ivkovi} 7 (Celin 7), Kukoq 8 (Vujanovi} -). PALI]: Jorgi} 8, Radovi} 7, Mihajlovi} 7, Antoni} 7, Ka{}elan 7, Stevanovi} 8, Stankovi} 7, Popovi} 7, Soviq 7, Katai 7 (Boki} 7), Stan~eti} 7 (Bewin 7). Futo`ani su priredili veliko iznena|ewe savladiv{i

jednog od kandidata za vi{i rang, ali po prikazanoj igri i velikoj borbenosti i zalagawu potpuno zaslu`eno. Gosti sa Pali}a dominirali su u prvih 45 minuta, me|utim raspolo`ena odbrana Futo`ana predvo|ena Lemezom, Stanojevim i Radakovi}em odli~no je ~uvala sve prilaze golu Savkovi}a. Doma}i su u nastavku strpqivo gradili igru i ~ekali {ansu koju su na kraju i do~ekali. Gol odluke pao je posle naba~ene lopte Kukoqa iz slobodnog udarca u {umi igra~a Lemez je bio najvi{i i glavom poslao loptu iza le|a odli~nog golmana Jorgi}a. M. Po.

Minimalac za prvo mesto Big bul – Dowi Srem 1:0 (1:0) BA^INCI: Stadion: „]irin rit“, gledalaca: 300, sudija: Radovanovi} (Sremska Mitrovica), strelac: Simeunovi} u 35. minutu. @uti kartoni: Ga~i}, Vukobrat, Drobwak (Big bul), Kresojevi}, Tomi}, Risti}, Pavi}evi} (Dowi Srem). BIG BUL: Pe{i} 7, Aperli} 8, Savinovi} 8, Prqevi} 8, Despotovi} 8 (Perovi} –), Vukobrat 8, Veselinovi} 8, Simeunovi} 8, Jev|evi} 8 (^obanovi} –), Vu~eti} 8, Ga~i} 8 (Drobwak –). DOWI SREM: Ba{i} 7, Josimov 7, Kari} 7, Risti} 7, Bukorac 7, Berowa 7, Vasiqevi} 7, Tomi} 7 (Pavi}evi} 7), Laki}Pe{i} 7, Kresojevi} 7 (Dun|er –), Zelinac 7. Na ]irinom ritu u duelu dva sremska kluba lidera na tabeli doma}eg Big bula i Doweg Srema iz Pe}inaca u prvih 45. minuta utakmice superiorna igra ba~ina~kih „bikova“mogla je biti rezultirana bar jo{ jednim golom u mre`i Ba{i}a. Na

drugoj strani gosti su se predstavili skromnom igrom, a u skladu sa ovojesewim igrama ekipe iz Pe}inaca. U prvom delu tako|e je bilo lepih driblinga mladog fudbalera bikova Sr|ana Ga~i}a i sigurne igre na sredini terena trija doma}eg tima Milo{a Jev|evi}a, Marka Vu~eti}a i Milenka Simeunovi}a. U 35. minutu korner sa leve strane izveo je Jev|evi} upu}enu loptu na suprotnoj strani glavom do~ekuje Milenko Simeunovi} i pokloniv{i se loptu upu}uje u desni dowi ugao mre`e Ba{i}a i pored glasnog uzvika „moja“ od strane Ba{i}a. I u nastavku drugog dela igre inicijativa doma}eg sastava bila je izra`ena ali bez postignutog gola. U zavr{nici gosti iz Pe}inaca iskazuju svoj neosporni kvalitet sastava ve}u voqnost stvaraju izgledne prilike za gol, ali doma}ini ipak su uspe{no sa~uvali prednost.

Eduardo de Fiori Mendes Kadu

kole Lazeti}a u 15. minutu, usledilo je dodavawe Lazeti}a u prostor za Marka Bla`i}a, a on je u punom trku istr~ao pred Beneja i sa 15 metara ve{to ga prevario - 0:1.Tada su na scenu stupili Brazilci u crveno-belom. U 28. minutu, Savio je povratio izgubqeni posed svog zemqaka Kadua na sredini terena i odigrao dupli pas sa wim. Kadu ga je ve{to izbacio pred golmana doma}ih, a Savio je iz sve snage poslao bombu pod pre~ku - 0:2. Nije pro{ao ni pun minut, a Zvezda je imala tri gola pred-

wa Cvetkovi} i Nenad Sre}kovi} zamenili su Sa{u Stamenkovi}a, Avala Isaha i Aleksandra Jevti}a. Od tog trenutka igralo se najvi{e na sredini terena, prili~no mirno, a strasti je zakuvao o{tar start nad Kaduom u 59. minutu. Kra}e ko{kawe nije preraslo u ozbiqniji sukob, a kada je Pi`on u 68. minutu umesto Pavla Ninkova ubacio Nikolu Vasiqevi}a, a umesto Kadua, omladinca Igora Mijovi}a, Sion je po~eo da preuzima inicijativu i na kraju je realizuje sa dva go-

„Romanti~ari“ bez publike OFK Beograd }e narednu utakmicu kao doma}in u Jelen Superligi protiv ^ukari~kog igrati pred praznim tribinama. Razlog je kazna koju je izrekao disciplinski sudija Nikola Latinovi} zbog bakqade navija~a na utakmici sa Javorom. Ovo je prvi put da „romanti~ari“ ispa{taju zbog svojih navija~a. Ina~e, utakmice na Karaburmi u proseku su najslabije pose}ene u doma}em {ampionatu. OFK Be-

ograd trenutno zauzima ~etvrtu poziciju u JSL, a u narednom kolu gostuju u Kuli. O~ekuje se da Svetislav Maru{i}, ~etvrti sudija na utakmici izme|u Crvene zvezde i Hajduka, disciplinskom sudiji dostavi izve{taj sa tog me~a kako bi se kaznio Nikola D`omba. Finasijer Kuqana se na Marakani pona{ao kao {ef stru~nog {taba, iako je na klupi sedeo Bogdan Korak.

Ronaldo ide u penziju Svet }e 2010. ostati bez „Fenomena“. Ronaldo je obelodanio da }e se povu}i sa „magi~nog pravougaonika“ slede}e godine. Napada~ Korintijansa, koji je ove sezone na 35 utakmica postigao 22 gola, izjavio je za brazilsku televiziju „Estadao“ da su brojne povrede uzele danak. - Odluka je te{ka, jer me navija~i u Brazilu vole, ali telo mi govori da slede}e godine odem u penziju - po~eo je 33-godi{wi Ronaldo. - Pro{ao sam kroz neverovatne pri~e – godinama me mu~e povrede, terapije, treninzi... Potrebno mi je malo mira“, nastavio je nekada najboqi fudbaler sveta. Ipak, nije jo{ ostvario sve snove. Jo{ sawa – `eli da po-

novo bude svetski prvak. Kada se Brazil 1994. popeo na krov sveta, Ronaldo je bio ~lan reprezentacije, ali nije igrao. Me|utim, 2002. je bio najzaslu`niji za petu titulu planetarnog {ampiona „karioka“. Sada brazilska javnost vr{i pritisak na selektora Dungu da, posle sjajnih partija u nacionalnom prvenstvu, pozove Ronalda u reprezentaciju. - @elim da sa Brazilom ponovo budem prvak sveta“, zakqu~io je Ronaldo, koji je u karijeri igrao za Kruzeiro, PSV, Barselonu, Inter, Real Madrid i Milan. Najboqi fudbaler sveta bio je tri puta (1996, 1997. i 2002) i jedini je sa toliko nagrada FIFA, uz Zinedina Zidana.

Vojvo|anska liga Istok:: Radnik - Crvena zvezda 3:0, Budu}nost (A) - Kozara 0:1, Ba~ka Topola - Radni~ki (B) 2:0, BAK Obili} 1:0, Sloboda - Ba~ka (P) 4:1, Budu}nost (SC) - Dinamo 2:1. Vojvo|anska liga Zapad : Polet (K) - Sloven 0:2, Solunac Omladinac 2:1, [ajka{ - Mladost (T) 1:3, Cement - Radni~ki (SM) 3:0, Crvena zvezda - 1. maj 4:2.


SPORT

DNEVNIK TVR\AVA IZ BA^A PROSLAVILA STOGODI[WICU POSTOJAWA

Novosa|ani uveli~ali slavqe Tvr|ava - Vojvodina 1:4 (0:2) BA^: Igrali{te Tvr|ave, gledalaca 400, sudija Vu~kovi} (Ba~), strelci: A. Mili~evi} u 83. za Tvr|avu, a Maksimovi} u 14. Jerkovi} u 34. i 61. i Ple} u 87. minutu za Vojvodinu. TVR\AVA: Vu~kovi}, Vazovi}, Vrane{evi}, Kajtez, Kerkez, [e}erov, Ni{i}, Spasi}, D. Mili~evi}, Vlaji}, Pan~i}. Igrali su jo{: Svorcan, \enadija, Mili~evi}, Cviji}, Jov~i}, @ivkovi}, [omo|i. VOJVODINA: Kesi}, Milutinovi}, Karan, Pekovi}, Laki}, Sekuli}, Maksimovi}, Mojovi}, Tarlan, Gvozdenovi}, Jerkovi}. Igrali su jo{: Risti}, ^orovi}, Stjepanovi}, Milivojev, Lovri}, Mr|a, Tumbasevi}, A|uru, Kizito, Vuli~evi}, Ple}. U izvanrednom ambijentu Fudbalski klub Tvr|ava iz Ba~a ju~e je proslavio vek postoja-

wa i uspe{nog rada. Sve~anost su i ove godine uveli~ali fudbaleri novosadske Vojvodine. Na terenu je vi|ena dopadwiva utakmica, gostiju}i tim je imao dominaciju na terenu naro~ito u prvom delu igru. Vojvodina je u kombinovanom sastavu doputovala u Ba~ i na pravi na~in iskoristila pauzu u prvenstvu. Dva gola je postigao Goran Jerkovi}. Po jedanput za goste u strelce su se upisali Maksimovi} i Ple} iz slobodnog udarca. Mladi fudbaleri Tvr|ave su u posledwih pola sata igre pru`ili `estok otpor rivalu. U 83. minutu u lepoj akciji realizator za doma}i tim bio je mladi Aleksandar Mili~evi}. Za vreme utakmice podeqeno je i nekoliko nagrada mnogobrojnim gledaocima. S. Jovin

UEFA zadovoqna eksperimentom Eksperiment sa dvojicom dodatnih pomo}nih sudija dobio je prelaznu ocenu Komiteta za fudbal UEFA. U evropskoj „Ku}i fudbala“ ocenili su da je uvo|ewe dvojice sudija zadu`enih da prate zbivawa u kaznenom prostoru pun pogodak. Argumente za to Komitet za fudbal je prona{ao u malom broju gre{aka arbitara, bar kada je dosu|ivawe penala u pitawu, na utakmicama Lige Evrope.

Podsetimo, na me~evima Lige Evrope, od ove sezone pravdu dele petorica sudija. Pored uobi~ajene trojke, dvojica sudija se nalaze iza gol-aut linije. Predsednik Komiteta za fudbal UEFA je Franc Bekenbauer, jedan od potpredsednika ovog tela je prvi ~ovek crnogorskog fudbala Dejan Savi}evi}, dok je jedan od ~lanova biv{i predsednik Partizana Ivan ]urkovi}.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok STAR^EVO: Borac - Vojvodina (NM), SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Polet (N), NOVI BE^EJ:Jedinstvo - Radni~ki (Z). Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad NOVI SAD: Borac - Qukovo, IRIG: Radni~ki - Jugovi}, MLADENOVO: Budu}nost Indeks, [IMANOVCI: Hajduk - @AK. Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Jedinstvo (10 ~asova), Mladost - Sremac (10 ~asova), GAJDOBRA: Hercegovac - Vrbas, BA^KI PETROVAC: Mladost - Borac, SRBOBRAN: Srbobran - Petrovaradin. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej - Stra`ilovo, KISA^: Tatra - Vinogradar, RAKOVAC: Borac - Partizan, BUDISAVA: Dinamo - Poqana Behaton, BEGE^: Ba~ka Sirig, TEMERIN: TSK - Proleter. Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Ko{arka NLB liga (m) - PODGORICA: Budu}nost - Partizan (19.15) Prva liga (m) - KRU[EVAC: Napredak - Mega Vizura (20), BEOGRAD: Radni~ki Basket - Metalac (18), NI[: Ergonom - Ma{inac (20). Prva liga (`) - BEOGRAD: Partizan - Spartak (20.30). Prva srska liga, sever (`) TURIJA: Srbobran reahem Gimnazija (13.30). Druga srpska liga (m) - IN\IJA: Hajduk - Proleter Naftagas (19), PAN^EVO: Dinamo - Apatin (15.30).

Odbojka Druga `enska liga - sever RUMA: Ruma - Kikinda (17). Druga mu{ka liga - sever APATIN: Apatin - Spartak (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - FUTOG: Futog vest - CVS (15.15), VRBAS: Vrbas Ba~ki zmaj (12). Prva vojvo|anska `enska liga - jug - [ID: Maks - Kraji{nik (17), VR[AC: Vr{ac Banat Klek 2 (16.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Borac 2 (16), VR[AC: Banat - Sloven (14), KOVIN: Radni~ki - Hercegovina (18).

Rukomet Superliga (`) – KRAGUJEVAC: Radni~ki – Smederevo (19). Prva liga (`) – TOVARI[EVO: Nopal – Ku~evo (19.30). Druga liga (m) – ZREWANIN: Gradnulica – Sombor (16). Druga liga (`) – TEMERIN: Temerin – Mladost (SC) (18), KA^AREVO: Jedinstvo – Jabuka (17), VRBAS: Vrbas – Spartak (20). Prva vojvo|anska liga (m) – TEMERIN: TSK Mladost – Tarket (20), BAJMOK: Dalmatinac – Grafi~ar (17), KIKINDA: Kikinda – Dolovo (19), KISA^: Slavija – Mladost (O) (12). Prva vojvo|anska liga (`) – KOVIN: Radni~ki – Mileti} (18), PAN^EVO: Dolovo – Rusin (19).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (11), NI[: Ni{ Put - Metalac (11). Superliga (`) - APATIN: Junakovi} - Pionir (14.30) Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KIKINDA: Toza Markovi} @elezni~ar (13), ZREWANIN: Kristal - Vojvodina (11), KULA: Hajduk - Jedinstvo (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - NOVI SAD: Petrovaradin - Srem (14), DEBEQA^A: Spartak - Toza Markovi} (15). Prva vojvo|anska liga (m) PADINA: Dolina - Slavia (11), BA^KO GRADI[TE: TSK Spartak (15). Druga vojvo|anska liga, sever (m) - APATIN: Junakovi} Prigrevica - Sloboda (11). Druga vojvo|anska liga, jug (m) - NOVI SAD: Radni~ki - Srem (11), E|{eg - Jadran (10).

nedeqa15.novembar2009.

13

PRVA LIGA SRBIJE

Filipovi} matirao Mitrov~ane Srem - In|ija 1:2 (0:2) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 800, sudija A. Vasi} (Novi @ednik), strelci: @ivkovi} u 82. (iz penala) za Srem, a Filipovi} u 2. i 14. minutu za In|iju. @uti kartoni: Raji}, Kuzmanovi}, Vasiqevi}, Kali~anin (Srem), Omi}, Jak{i}, \urovi}, Bubalo, Jankovi} (In|ija). Crveni karton: Kuzmanovi} (Srem). SREM: Raji} 6, Petkovi} 7, Jankovi} 6 (Kuzmanovi} 6), B. Nikoli} 5, Vasiqevi} 6, Kali~anin 7, Vukmir 7, Milo{evi} 6 (Gali} -), Soviq 7, Kaizi 6, @ivkovi} 6. IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 7, Omi} 7, Jak{i} 8, \urovi} 7, Goli} 7, Kosti} 7, Bubalo 7 (Jovanovi} -), Nagli} 7, Filipovi} 8 (Koxo -), Jankovi} 8. Mitrov~ani su `eleli pobedu, ali su sagoreli. Raspolo`eni In|ijci su ve} u 2. minutu, posle prvog napada do{li u vo|stvo. Sa leve strane, na centar{ut Nagli}a raspolo`eni Borivoje Filipovi} je s pet metara glavom spretno sproveo loptu iza golmana Raji}a. Isti igra~ je iskoristio gre{ku doma}ih i u 14. minutu i s desetak metara savladao Raji}a. Tek tada Mitrov~ani su krenuli

le ta~ke pogodio mre`u iskusnog Poleksi}a. R. Artukov

Mladost (L) – Radni~ki (S) 3:1 (2:0)

Borivoje Filipovi}

ofanzivnije i organizovanije, ali prave realizacije nije bilo. U nastavku trener belih sa Save Aleksandar Koci} je uveo u igru rezervistu Kuzmanovi}a koji je ubrzo dobio dva `uta kartona, tako da su Mitrov~ani igrali sa igra~em mawe. Ipak, uspeli su da ubla`e poraz i to, kada je u samom fini{u utakmice, posle prekr{aja igre nad Kaizijem, @ivklovi} s be-

Nikoli} ~astio Mladost(A) - Sevojno Point 2:0 (1:0) APATIN: Sportski centar Rade Svilar, gledalaca 150, sudija D. Manojlovi} (Kwa`evac), strelac: Brki} u 26. i 88. minutu. @uti kartoni: Vejinovi}, Brki}, Petrovi}, Aleksi}, Grabe` (Mladost), Vidi}, Arsenijevi}, Kamberovi} (Sevojno Point). MLADOST: Marti} 7, Stjepi} 8, Kosanovi} 8, Te{i} 8, Mrvaqevi} 8, Vejinovi} 8, Brki} 9 (Jovanovi} -), Petrovi} 8, Aleksi} 7 (Brdari} -), Paunovi} 8, Grabe` 7 (Filipovi} 7). SEVOJNO POINT: Nikoli} 5, Jovi~i} 6, Jankovi} 6, Sandulovi} 6, Stanisavqevi} 6, Vizi} 6, Mudrini} 6 (Kamberovi} 6), Maksimovi} 6, Miok 6 (Pejovi} 7), Arsenijevi} 7, Pavi~evi} 6. Odli~na igra doma}ina, koji su stv orili zaista dosta prilika, me|utim susret je ipak re{io gostuju}i golman Milorad Nikoli}. On je sa dve katastrofalne intervencije zavio svoju ekipu u crno i tako Sevojno Point, koji je va`io za favoritaje pora`en.

Apatinci su igrali najboqe ove sezone. U 7. minutu gosti su prvi put ugrozili golmana Apatinaca kada je Arsenijevi} iz solidne pozicije {utirao u ruke golmana Marti}a, doma}i su izveli nekoliko lepih akcija,pre svega preko Paunovi}a, a zatim i preko Kosanovi}a. U 26. minutu katastrofalno je je pogre{io golman Nikoli}, koji u `eqi da loptu sa ivicu {esnaesterca svoga tima po{aqe daleko u poqe je proma{io kompletnu loptu, a to je iskoristio najboqi akter susreta Brki} i jednostavno ubacio loptu u gostuju}i gol. U drugom poluvremenu Apatinci nastavqaju sa dobrom igrom, u 69. minutu Kosanovi}ev slobodwak golman gostiju Nikoli} je jedva odbranio.. Kona~an rezultat postignut je u 88. minutu, kada je Brki} oprobao svoj {ut sa oko 30 metara, lopta je odsko~ila ispred Nikoli}a i na wegovo zapre~ap}ewe zavr{ila u mre`i. M. Jovi~evi}

Izdr`ao bunker Sloga - Proleter 0:0 KRAQEVO: Gradski stadion, gledalaca: 300, sudija: Rankovi} (Mladenovac). @uti kartoni: Spasojevi} (Sloga), Drini}, Glogovac, Luki}, Mi}i}, Kova~evi} (Proleter) SLOGA: Uro{evi} - , Vasili} 7, Gojkovi} 7, Jani}ijevi} 7, Vla{i} 7, Peri} 7 (od 60.minuta Bulatovi} 6), Babi} - (od 6.minuta Pavlovi} - od 27. Trnavac 6), Pelivanovi} 7, Spasojevi} 6, Ra|enovi} 7, Vukoji~i} 6 PROLETER: Drini} 7, Glogovac 6, [arac 6, Dragi} 6, @igi} 7, Gali} 6, Raki} 7 (od 85.minuta Luki} -), Vislavski 7, Popin 6 (od 79.minuta Damwanovi} -), Mi}i} 7, Kova~evi} 5 (od 90.minuta Kozomora -). Vi{e borbena nego kvalitetna fudbalska predstava.Sloga je sve vreme bila boqi rival, igrala se „viktorija“ pred golom fudbalera sa Slane bare, ali kraqeva~ki „beli“ su jo{ jednom pokazali da ne umeju da daju gol, ~ak ni iz najpovoqnijih pozicija. Po te{kom terenu doma}i su ulo`ili mnogo truda, dok su gosti igraju}i u svom {esnaestercu iz grada na Ibru odneli sla|i deo kola~a. Da peh po Slogu bude ve}i u 6.minutu se povredio Babi}, a samo dvadesetak minuta kasnije i wegova zamena

Pavlovi}, odbrana „belih“ bila je destkovana. Ve} u 4.minutu Vukoji~i} je sjajno pro{ao po desnoj strani, ali wegov centar{ut niko nije ispratio. U 13.minutu kolosalna prilika za Jani}ijevi}a, sve je lepo uradio, odli~an prijem lopte, ali sna`an {ut zaustavqa golman Drini}. Samo {est minuta kasnije ponovo Jani}ijevi} ima veliku priliku. Posle jednog {uta Drini} je nesigurno reagovao, odbio loptu, ali Jani}ijevi} se u odsusdnom ~asu zbunio i umesto sigurnog gola samo korner. U 22.minutu Peri} je kao na tacni proigrao Jani}ijevi}a, ali je {utirao preko gola gostiju. Jedina prava priliku goosti su imali u 44.minutu kada je Trnavac proma{io ceo fudbal,a Vislavski, najboqi igra~ Novosa|ana, odli~no {utirao, no besposleni Uro{evi} je odli~no reagovao. U drugom poluvremenu igralo se na polovini Proletera. U 70.minutu Tranavac je lukavo dodao loptu Jani}ijevi}u, ali je ovaj {utirao sa desetak metara preko gola. Samo tri minuta kasnije, posle centar{uta sa desne strane, neko od fudbalera Sloge je loptu uputio glavom ka praznoj mre`i, ali je ona pogodila jednog igra~a Proletera i oti{la u korner. A. D.

LU^ANI: Stadion Mladosti. Gledalaca: 200. Sudija: Jeremi} 9. Pomo}nici: Pavle Josi} i Vladan Radulovi} (svi iz Beograda). Strelci: Rajkovi} u 6. (iz jedanaesterca) i 75. i Udovi~i} u 8. za Mladost, a ]ovin u 80. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Radivojevi}, Josipovi}, Vemi} (Mladost), ]ovin, Keni}, [trbac (Radni~ki). Crveni karton: Zogovi} (Radni~ki) u 3. minutu. MLADOST: Krznari} 7, Pavlovi} 7, Komlenovi} 7, Mijatovi} 7,(od 68. \ur|evi} –), Stamenkovi} 8, Kosti} 7, Rajkovi} 8, Radivojevi} 7, Gruji~i} 7,(od 90. Milosavqevi} –), Josipovi} 7 (od 79. Vemi} –), Udovi~i} 8. RADNI^KI: Zogovi} –, Laki} 7, Medi} 6, Veselinovi} 6, Dabi} 6, [trbac 7, Zeli} 6, Keni} 6 (od 56. Peruni~i} 6), Resanovi} – (od 4. ^ampar 6), Opsenica 7, Marjanovi} 6 (od 75. ]ovin 6). Ve} u 3. minutu kardinalna gre{ka gostiju verovatno je i usmerila daqi tok susreta. Neodlu~nu reakciju Dabi}a i Zogovi}a iskoristio je mladi Gruji~i}, preva-

Srem - In|ija 1:2 ^SK Pivara - Zemun 1:1 Novi Sad - Be`anija 0:0 Mladost (A) - Sevojno 2:0 Radni~ki (N) - Banat 0:1 Sloga (K) - Proleter 0:0 Mladost (L) - Radni~ki (S) 3:1 Teleoptik - Dinamo 2:1 Kolubara - Novi Pazar 1:0 1. Kolubara 15 9 4 2 20:13 31 2. In|ija 15 8 3 4 21:12 27 3. Teleoptik 15 8 3 4 20:12 27 4. Srem 15 8 2 5 19:13 26 5. Banat 15 6 6 3 12:7 24 6. Sevojno 15 6 3 6 13:12 24 7. Novi Pazar 15 6 2 7 11:13 20 8. Proleter 15 5 4 6 18:15 19 9. Be`anija 15 4 7 4 10:8 19 10. Zemun (-2) 15 6 3 6 15:15 19 11. Dinamo 15 5 4 6 11:14 19 12. Novi Sad 15 5 4 6 10:14 19 13. Mladost (A)15 5 4 6 12:19 19 14. Mladost (L)15 4 6 5 14:15 18 15. Sloga (K) 15 3 6 6 9:12 15 16. Radn. (S) 15 3 5 7 12:18 14 17. ^SK Pivara15 2 8 5 10:17 14 18. Radn. (N) 15 3 4 8 14:22 13 U slede}em kolu (21/22. novembra) Banat - Teleoptik, Kolubara Radni~ki (N), Dinamo - Mladost (A), Sevojno Point - Novi Sad, Be`anija - Sloga, Proleter - Mladost (L), Radni~ki (S) - ^SK Pivara, Zemun Srem, Novi Pazar - In|ija.

rio je istr~alog ~uvara mre`e Somboraca koji ga je zaustavio nedozvoqenim startom, {to je sudija Milan Jeremi} opravdano sankcionisao najstro`om kaznom, a „jedinici“ gostiju pokazao put u svla~ionicu.

Gol samo `eqa Novi Sad - Be`anija 0:0 NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 300, sudija Obradovi} (Jagodina). @uti kartoni: ^ovilo, Dini} (Novi Sad), Lekovi}, Ivanovi} (Be`anija). NOVI SAD: Vesi} 7, Kav~i} 6, \uki} 6, Paripovi} 7, Jovanovi} 7, ^oivilo 7, Bursa} 6 (Popovi} ), Stevan~evi} 6, Drini} 6, Bogunovi} 6, Kova~evi} 7 (Batijoa 6).

Do kraja poluvremena u akciji ^ovila i Stevan~evi}a u idealnoj prilici je bio Milan Kova~evi} lepo se oslobodio ~uvara, ali je slabo {utirao pored gola. U nastavku iz najlep{e akcije doma}ih koji je zapo~eo Batioja nastavio Bursa}, Drini} se na{ao na desetak metara od gola, ali je Ostoji} krajwim naporom izba-

Gu`va pred golom Be`anije

BE@ANIJA: Ostoji} 7, Simi} 6, Lekovi} 7, Nedeqkovi} 6, Stanov~i} 7, Vani} 7, Paunovi} 7 (Bo`i~i} -), Bo`xi} 6 (Ivanovi} 6), Vla~i} 6 (Mrkaji} 7), Govedarica 7, Pe{i} 6. Doma}i su igrali anga`ovano,ali to nije puno vreddelo. Prvu priliku nije iskoristio Sa{a Bogunovi} wegov udarac s 15 metara zaustavila je stativa. Nekoliko minuta kasnije ^ovilo je iz povoqne prilike {utirao kraj gola.

Foto: F. Baki}

cio loptu u korner. Posle kornera koji je izveo Bursa}, Paripovi} je slabo zahvatio loptu i {utirao kraj gola. A onda kao da su se probudili i gosti rezervisti Mrkaji} i Ivanovi} su prvi zapretili Vesi}u u 78. minutu. Mrkaji} je pro{ao sa leve strane poslao je upotrebqivu loptu do Bo`i~i}a, koji je neometan, a Vesi} je krajwim naporom izbio loptu u korner. M. Popovi}

Novi kiks pivaraca ^SK Pivara - Zemun 1:1 (1:0) ^ELAREVO: Stadion ^SK-a, gledalaca 400, sudija G. Marinkovi} (Soko Bawa), strelci: Zec u 37. za ^SK Pivaru, a Deliba{i} u 78. minutu za Zemun. @uti kartoni: Mudre{a (^SK Pivara), Savi}, Caki} (Zemun). ^SK PIVARA: Labus 7, Pandurov 7, Mudre{a 7, M. Pavlovi} 7 (Furtula 6), Mandi} 7, Moji} 7, Xari} 7, Spaji} 6, Petkovi} 5 ([arac 6), Zec 7 (Dokni} -), Divjak 6. ZEMUN: Kirovski 7. M. Cvetkovi} 7 (Mijailovi} -), Savi} 7, Crnoglavac 6, Mitrovi} 7, Stankovi} 7 (Jovanovi} 6), Jeremi} 8, Deliba{i} 7, Vujo{evi} 7, @ivkovi} 6 (Caki} 6), G. Cvetkovi} 7. Opet kiks Pivaraca. ^elarevci su bili na domak pobede, vodili punih 40 minuta, a onda trenu-

tak nepa`we golmana Labusa i Pavle Deliba{i} je izjedna~io rezultat. Bili su gosti tokom svih devedeset minuta nadmo}niji, opasniji, stvorili {est-sedam odli~nih prilika ali Jeremi}, Deliba{i} i Vujo{evi} nisu bili precizni. Doma}ini su se uglavnom branili, istina vi{e u drugom nego u prvom poluvremenu. Iz jedne akcije mladi \uro Zec se oslobodio jednog igra~a Zemuna, uputio udarac ne tako jak koliko neugodan za te`ak i vla`an teren, golman gostiju se bacio u pravu stranu, ali je lopta odsko~ila i zavr{ila u mre`i. Imali su doma}ini ve} u tre}em minutu nastavka priliku da povise rezultat. Me|utim, na visini je bio golman gostiju. V. Vujanovi}


14

SPORT

nedeqa15.novembar2009.

DNEVNIK

SUPERLIGA (@)

Suboti~anke nastavile seriju pobeda Spartak – Dinamo Azotara 3:0 (25:12, 25:15, 25:11) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 500. Sudije: Predrag Baland`i} i Dejan Rogi} (obijica iz Beograda). SPARTAK: Bokan 19 (3 bloka, 4 asa), Memi{evi} (libero), Niki} 11 (5 blokova, 2 asa), Stojanovi} 11 (6 blokova), Heli} 13 (3 asa), ^e{ljar 3 (2 bloka, 1 as), Klisura 7 (2 bloka, 2 asa), Medi}. Nisu igrale: Kmezi}, Markovi}, Bogdanovi}, [imi}.

sjanoj seriji. Igrale su tre}i me~ u samo sedam dana, ali im to nije bio problem da zabele`e i tre}u pobedu. Posle pobede nad Klekom, potom Vizurom u Kupu, Spartak je sa 3:0 za samo 56 minuta igre savladao Dinamo iz Pan~eva. Evidentan umor se nije video na igri golubica. Krenule su sna`no, bez kalkulacija, ne ostavljaju}i protivniku {ansu ni za trunku nade da mogu bar do boda. Presudna je bila servis — blok igra

Ne{to malo uzbu|enja doneo je jedino uvodni periodu u drugo setu. Tada su go{}e vodile sa 8:6, jedini put na utakmici. No, ve} na drugom tehni~kom tajm-autu situacija je bila sasvim druga~ija, a na kraju doma}e sti`u do sigurnog vo|sta od 2:0. Tre}i je set doneo seriju dobih servisa Adele Heli}, pa je Spartak brzo poveo sa 8:1. Nastavila je sa dobrim servisima

Vaterpolisti Vojvodine

DANAS U ZAGREBU @REB EVROLIGE

Vo{a u ~etvrtom {e{iru @reb Evrolige za vaterpoliste obavi}e se danas u Zagrebu od 12 ~asova.Prvi put u bogatoj istoriji ovog takmi~ewa, Srbija }e u Evroligi imati dva predstavnika. Pored Partizan Rajfajzena i vaterpolisti Vojvodine osvajawem drugog mesta na kvalifikacionom turniru u Atini, izborili su u dru{tvo najboqih. Branilac trofeja je ekipa Promorca koja je finalu bila boqa od italijanskog Pro Reka.

Radost Suboti~anki posle pobede

DINAMO AZOTARA: Furtula, Markovi} 1, Ra{i} 8 (3 bloka), Mladenovi} 8 (1 as), Vulovi}, Petrov (libero), Bezarevi} 1, Le~i} 4 (1 blok), [kari} (libero). Nisu igrale: Sredi}, Sekuli}. Divac. Odbojka{ice Spartaka iz Subotice se definitivno nalaze u

Spartaka. Odbojka{ice Spartaka zabele`ile su devetnaest direktnih poena iz bloka, te dvanaest as servisa. Uz to su odli~no funkcionisali i svi ostali elementi igre, a doma}e su bile podjednako uspe{ne u napadima sa krajeva i kroz sredinu.

i Tanja Bokan, a na semaforu je zasijalo 17:4. Nije bilo opu{tanja do kraja, a prvu me~ loptu Spartak osvaja dobrim blokom, ovoga puta je na mre`i neprelazan bio dvojni blok Stojanovi} — Bokan. N. S.

CRVENA ZVEZDA DANAS DO^EKUJE NATURHAUS RIOHU U KUPU EHF

[panci nisu bauk

Trener rukometnog kluba Crvene zvezde Igor Butulija izjavio je da je naredni protivnik crveno-belih u Kupu EHF Naturhaus La Rioha veoma ozbiqan protivnik i „apsolutni favorit“. Crvena zvezda ve~eras u 18 sati u „[umicama“ igra prvu utakmicu 3. kola Kupa EHF protiv te {panske ekipe.

- Dolazi nam prava ekipa i bi}e pravi spektakl za koji vlada veliko interesovawe. Me|utim, nijedan protivnik nije bauk. Oni forsiraju jak tempo i imaju na svakoj poziciji dva igra~a. To je ozbiqna ekipa i apsolutni favorit - rekao je Butulija. Prema wegovim re~ima, crveno-beli igraju sve boqe i napre-

Igor Butulija

duju u svakoj narednoj utakmici. - Moramo da odigramo 60 minuta koncentrisano. Poku{a}emo da pobedimo - rekao je Butulija. Igra~ Crvene zvezde Dra{ko Nenadi} istakao je da je wegova ekipa favorit u doma}em takmi~ewu, jer nije izgubila nijednu utakmicu. - Znamo da [panci nemaju evropsko iskustvo. Ko bude imao vise koncentracije, taj }e pro}i u naredno kolo - zakqu~io je Nenadi}. Direktor Crvene zvezde Nenad Peruni~i} naglasio je da ne}e biti nimalo lako pobediti Naturhaus. - Mi jedini u Srbiji forsiramo moderan rukomet kakakav se posledwih godina igra u Evropi. Moj ciq je da momci pobede i da poka`emo da mo`emo da se nosimo sa evropskim ekipama rekao je Peruni~i}. On je dodao da je postojala dilema da li da se utakmica igra u „[umicama“ ili „Pioniru“. - Oni su navikli na veliki prostor i nismo hteli da im pomognemo da igramo na terenu na kakav su nau~ili. U ’[umicama’ navija~i mogu da izvr{e pritisak - rekao je Peruni~i}. Karte za utakmicu prodava}e se po ceni od 200 dinara.

SVETSKI KUP U MALIM BAZENIMA U BERLINU

Svetski rekord Fesikova Ruski pliva~ Sergej Fesikov oborio je svetski rekord u disciplini 100 metara me{ovitim stilom na Svetskom kupu u malim bazenima, koji se odr`ava u Berlinu. Novo najboqe vreme iznosi 50,95 sekundi.

Sergej Fesikov

Prethodno je rekord bio u vlasni{tvu Amerikanca Rajana Lohtea (51,15), a postavio ga je aprila 2008. godine u Man~esteru. Radovan Siqevski nije uspeo da se plasira u finale po{to je u disciplini 100 metara slobodnim stilom zauzeo 35. mesto u vremenu 48,62 sekunde.

U Zagreb otputovala su i predstzavnici Vojvodine generalni direktor kluba Danilo Ikodinovi} i sportski direktor Koqa Lazor. - Mi se za sada upoznajemo s takmi~ewem , voleli bi da izbegnemo one najboqe, ali }e to biti vrlo te{ko - rekao je pred put Koqa Lazor. - Primorac je prvak Evrope i tek je u tre}em {e{iru. Naravno, radujemo se jakim me~evima. Evo i {e{ira - Prvi {e{ir: Partizan Rajfajzen (Srbija),

Po~etak sezone u znaku Marije Ri{ Marija Ri{ pobednica je prve ovosezonske slalomske trke Sveskog kupa. Nemica je finskom Leviju uspela da sa~uva prednost iz prve vo`we i da povede u trci za Mali kristalni globus.

li~nim ~etvrtim mestom. Iznena|ewa dana napravila je Nemica Katarina Dojr, koja je sa stratnim brojem 50 na kraju bila sedma. Srpkiwa Jelena Lolovi} ostala je bez plasmana u drugoj vo`wi. Svetski skija{ki kup, Levi,

Marija Ri{

Amerikanka Lindzi Von, koja je bila najbr`a u drugoj vo`wi, zauzela je drugo mesto sa samo osam stotinki zaostatka za najboqom prijateqicom. Doma}a takmi~arka Tawa Putiainen zavr{ila je kao tre}a. Malo je nedostajalo da se na pobedni~ko postoqe popne i ro|ena sestra Marije Ri{, Suzan, koja je na kraju morala da se zadovoqi od-

slalom: 1. Marija Ri{ (Nema~ka) 1:48.71, 2. Lindzi Von (SAD) +0.08, 3. Tawa Putiainen (Finska) +1.16, 4. Suzan Ri{ (Nema~ka) +1.33, 5. Mihaela Kirhgaser (Nema~ka) +1.61, 6. Marlies [ild (Austrija) +1.64, 7. Katarina Dojr (Nema~ka) +1.68, 8. [arka Zahrobska (^e{ka) +1.98, 9. Fani ^melar (Nema~ka) +2.44, 10. Ana Jelu{i} (Hrvatska) +2.91.

Semewi prija popularnost Ju`noafri~ka atleti~arka Kaster Semewa izjavila j da joj ne prija popularnost od kada je ba~ena senka na wenu titulu svetske prvakiwe zbog testa pola. Semewa je na Svetskom prvenstvu u Berlinu pobedila u trci na 800 metara. - Qudi sada gledaju u mene. @ele da me dotaknu. Pretpostavqala sam kako je biti popularan, ali ne svi|a mi se ba{ toliko - rekla je Semenija. Me|unarodna atletska federacija (IAAF) trenutno pregleda test pola, ~iji bi rezultat trebalo da presudi da li ju`noafri~ka atleti~arka mo`e da se takmi~i sa `enama. IAAF je ranije odba-

cio tvrdwe australijskih medija da testovi pokazuju da Semewa ima i mu{ke i `enske polne organe. Odluka se o~ekuje slede}eg petka. Na Svetskom prvenstvu, jo{ pre finalne trke, zatra`en je test za odre|ivawe pola zbog wenih mi{i}a i velikog napretka u kratkom vremenskom periodu.

Pro Reko (Italija), Jadran (Crna Gora), Jug (Hrvatska). Drugi {e{ir: [turm (Rusija), Barseloneta ([panija), Olimpijakos (Gr~ka), Va{a{ (Ma|arska). Tre}i {e{ir: Primorac (Crna Gora), Eger (Ma|arska), Mladost (Hrvatska), Honved (Ma|arska). ^etvrti {e{ir: Vojvodina (Srbija), Budvanska rivijera (Crna Gora), Sintez (Rusija), Panionios (Gr~ka) I. G.

Pe|i ne poma`e {ok terapija Hornetsima i Predragu Stojakovi}u nije pomogla ni {ok terapija. Posle promene trenera do`iveli su sedmi ovosezonski poraz, uz samo tri pobede. Na debiju Xefa Bauera na klupi (zamenio Bajrona Skota) polo`ili su kopqa na svom terenu protiv Portlanda – 78:86. Nije se proslavio ni Predrag Stojakovi}, koji je bio u prvoj petorci - za 23 minuta postigao je samo dva poena i imao {est uhva}enih lopti. Wu Orleans je zadesio i maler – povredio se Kris Pol. Ni preostala dvojica srpskih ko{arka{a, koji su izlazili na parket u no}i izme|u petka i subote nisu imali zapa`ene u~inke. Darko Mili~i} je u devetom neuspehu Wujorka (ima samo jednu pobedu) igrao pet minuta, a u~inak u svim kategorijama mu je bio – nula. Poraz je do`iveo i Sa{a Pavlovi}. Wegovu Minesotu, koja

ima isti skor kao Wujork (1-9), savladao je i Dalas – 77:89. Pavlovi} je dao ~etiri poena i imao deset skokova (21 minut). Lejkersi i Boston su do`iveli druge poraze u sezoni. U Bostonu se sladila Atlanta (97:89), dok su Kobi i drugovi “pali” u Denveru (79:105). Najefikasniji na me~u u Bostonu bili su Xo Xonson kod pobednika i Pol Pirs kod doma}ina, sa po 24 poena. Karmelo Entoni je za Nagetse dao 25 poena, dok je Kobi Brajant zaustavqen na 19. Rezultati: Orlando – Wu Xerzi 88:72, Filadelfija – Juta 90:112, Boston – Atlanta 86:97, Wujork – Golden Stejt 107:121, Wu Orleans – Portland 78:86, Sakramento – Hjuston 109:100, Minesota – Dalas 77:89, Denver – LA Lejkers 105:79, LA Klipers – Toronto 89:104.


c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa15.novembar2009.

15

MASTERS TURNIR U PARIZU

\okovi} razneo Nadala Novak \okovi} je demolirao Rafaela Nadala u polufinalu turnira Masters serije u Parizu – 6:2, 6:3. Posle samo 76 minuta borbe, [panac je polo`io oru`je i ukoliko Srbin trijumfuje danas u finalu(15 sati), preuze}e drugo

Prvi set prvog polufinala trajao je 33 minuta. \okovi} je posle uvodnih 2:2 dodao gas i „razneo“ [panca. Osvojio je 15 od narednih 16 poena, odnosno ~etiri uzastopna gema – 6:2. Seriju nije prekidao – poveo je 3:0 u drugom setu i tek tada dozvolio rivalu da se „upi{e“. A onda ga je dokusurio osvojiv{i gemove na svoj servis – 6:3. \okovi} je blistao u areni pariskog Bersija. Imao je ulogu ma~ke naspram mi{a Nadala. Sve mu je polazilo za rukom, sevali su sna`ni i precizni forhendi i bekhendi, a i servis mu je bio sjajan – Nadal nije imao nijednu brejk loptu. [panac nije li~io na sebe. U prethodnim me~evima u Parizu „vra}ao se iz mrtvih“, spa{avao je me~ lopte na servise Almagra i Robreda, nadmudrio je u ~etvrtfinalu i Congu... Ali, Novak je odigrao fantasti~no i Nadal je bio nemo}an. Na momente se Srbin poigravao sa nekada{wim „brojem jedan“ svetskog tenisa.O tome dovoqno svedo~i od-

Novak \okovi}

Rafa: Neverovatno Novak \okovi} je poput brzog voza pregazio Rafaela Nadala i plasirao se u finale Mastersa u Parizu.Igra srpskog tenisera bila je toliko dobra da je i [panca ostavila gotovo bez teksta.

- Novak je igrao odli~no, neverovatno. Kad je na ovakvom nivou, te{ko je protiv wega igrati i dobiti ga, pogotovo ne na ovakvoj, brzoj podlozi. Nikad nisam igrao protiv wega a da je bio na ovakvom nivou - rekao je Nadal posle ubedqivog poraza.

Nole: Perfektno Rafael Nadal

mesto na ATP listi. U 27. finalu u karijeri, na putu ka 16. tituli, staja}e mu ju Francuz Hael Monfis kojki je posle velike borbe savladao ^eha Radeka [tepaneka 6:4, 5:7, 6:4.

Novak \okovi} se slo`io sa rivalom da je wegova igra bila na vrhunskom nivou. - Nema {ta puno da se komentari{e oko moje igre, osim da je bila perfektna. Sve je teklo ba{ kako sam `eleo. Takti~ki, sve {to sam po`eleo da uradim pre me~a to sam

na terenu i uradio. Bio sam agresivan, preuzeo sam kontrolu nad me~om vrlo rano i to se isplatilo. Danas je bio jedan od onih dana kada ose}ate da vam sve ide na ruku, kako ste po`eleli - rekao je najboqi srpski teniser.

nos ukupnog broja osvojenih poena – 55:33. \okovi} je napravio 31 direktan poen i imao 14 neiznu|enih gre{aka, dok je Rafa imao 13 vinera i samo osam gre{aka, ali je zbog dominacije protivnika ubedqivo pora`en. Zato }e, ako osvoji turnir u Parizu, Novak \okovi} sa dve titule osvojene za dve nedeqe zaslu`eno biti drugi na ATP listi. U tom slu~aju, iza le|a Roxera Federera bi}e bar 14 dana, do zavr{etka Masters kupa u Londonu, gde }e \okovi} braniti trofej. Bio je to 20. duel \okovi}a i Nadala, a Srbin je smawio

prednost [panca na 6:14. Me|utim, potvrdio je da je boqi na tvrdim podlogama na kojima su odigrali devet me~eva, a Novak je dobio {est. Hael Monfisdana{wi protivnik \okovi}a ima 23 godine i trenutno je 16. na ATP listi. \okovi} je pobedio Monfisa tri puta – na US openu 2005, na Rolan Garosu 2006. i na Olimpijskim igrama 2008. Francuz je bio boqi od Novaka samo jednom, i to 2004. na ~elend`eru u Bergamu. Nagradni fond turnira u Parizu je 2.750.000 evra. Pobednik }e zaraditi 450.000 evra i 1.000 ATP poena.


SPORT

nedeqa15.novembar2009.

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA U BELFASTU

Lazovi} slomio Irce Severna Irska- Srbija 0:1 (0:0) BELFAST: Stadion: Vindzor park. Gledalaca: 12.000. Sudija: Ebi Tu{ein (Luksemburg). Strelac: Lazovi} u 57. minutu. SEVERNA IRSKA: Tejlor 7 (Tafi), Evans 6 (Mekan), Hjuz 7, Kregan 6, Mekartni 6, Mekgin 7 (Mekort), Berd 6, Dejvis 6, Brant 7 (Okonor), Laferti 6 (Kirk), Fini 6 (Hili). SRBIJA: Isailovi} 7, Rukavina 6, Kolarov 6 (Vukovi}), Lukovi} 7, Vidi} 7 (Suboti} 6), Kuzmanovi} 7 (Ka~ar 6), Petrovi} 7, Milija{ 6 (Ninkovi} 6), To{i} 7, Jovanovi} 6 (Krasi} 7), Lazovi} 7(Leki}) Nacionalni tim Srbije priprema za Mondijal po~eo je na najboqi mogu}i na~in, pobedom u prijateqskom duelu protiv Severne Irske. Istina, nije to bila blistava partija orlova, nalik onoj protiv Rumunije, ali je svakako uz profesionalni pristup i trijumf donela puno koristi stru~nom {tabu. Nastavqen je niz uspe{nih partija, potom isprobani su neki novi igra~i kao i odre|ene modifikacije prepoznatqivog koncepta igre tokom kvalifikacija za SP. Odlu~uju}i pogodak sredinom drugog dela utakmice delo je povratnika u ekipu Danka Lazovi}a. Selektor Anti} imao je kadrovskih problema, jer su zbog povreda sa spiska najpre izbrisani Stankovi}, Dragutinovi} i Panteli} a {ansu je u Belfastu dobio „{areni“ sastav. Neo~ekivano na klupi su ostali Krasi}, Ka~ar i @igi}. Iskusni strateg je najavio tra`ewe alternativnog sistema igre, pa se opredelio za formaciju „4-3-3“, koja je recimo veoma dobro funkcionisala protiv Ju`ne Afrike. Najzad je na golu {ansa

Zdravko Kuzmanovi}

trovi}, Kuzmanovi} i Milija{, dok su se u ofanzivnom triju na{li Lazovi}, desno To{i} a levo Jovanovi}. U prvom poluvremenu nije bilo previ{e fudbalskog sadr`aja. Igra monotona, nezanimqiva, uz blagu i povremenu nadmo} doma}ina. Jasno se videlo da je tehni~kotakti~ki na{ tim daleko potkovaniji, i uvek kada je lopta bila na zemqi, du`e u posedu orlova kroz pas se dolazilo do gola Iraca. Istina, malo je bilo takvih situacija. Nakon organizovane kontre dobro je ciqao Kuzmanovi} u 9. minutu ali je golman Tejlor pravovremeno reagovao. Oprobao je {ut agilni To{i} u 27 minut, a Srbija je mogla i morala do vo|stva u 44. minutu. Dugo je trajao napad, kru`ila je lopta oko kaznenog prostora Iraca, da bi To{i}

Krasi}a gledali [panaci [panci koji su iz Barselone stigli u Belfast da bodre Srbiju u prijateqskoj utakmici sa Severnom Irskom ne}e biti jedini predstavnici te zemqe na utakmici „orlova“. Novo pojavqivawe Milo{a Krasi}a u dr`avnom timu primoralo je sporskog direktora madridskog Reala, Horhea Valdana, da po{aqe svog saradnika na Vindzor park, ne bi li se jo{ jednom uverio u kvalitet veziste srpske reprezentacije i moskovskog CSKA. Prelazak Krasi}a u „kraqevski klub“ bio je aktuelan i pro{le zime, ali je tada ruski klub pove}ao cifru tako da su pregovori propali. Obe{te}ewe, koje iznosi oko 15 miliona evra, sada ne bi trebalo da predstavqa problem. Milan, Real, Arsenal, Bajern, Man~ester, Atletko... Svi ovi klubovi `ele Krasi}a u svojim redovima. CSKA ho}e produ`etak saradwe, iako mu ugovor isti~e u junu 2011. Nema sumwe da }e Srbin biti jedna od prvih zvezda predstoje}eg prelaznog roka, a San Siro i Santjago Bernabeu ostaju najrealnije opcije na kojima bi Krasi} mogao da nastavi karijeru. pru`ena Isailovi}u, defanzivnim kvartetom komandovao je sa kapitenskom trakom na ruci Vidi}, a kraj wega su jo{ bili Lukovi}, te po bokovima Rukavina i Kolarov. Manevar su ~inili Pe-

I Novi Zeland na Mondijalu Novi Zeland }e u~estvovati na svetskom prvenstvu posle 28 godina pauze. Vizu za Ju`nu Afriku overio je u bara`u u kome je bio boqi od Bahreina na svom terenu, u Velingtonu - 1:0. Jedini gol u revan{u odigranom postigao je Falon u posledwem minutu prvog poluvremena. Interesantno da je reprezentativac Bahreina Adnanan proma{io penal, wegov udarac s lako}om je zaustavio golman Novog Zelanda Preston. Prvi me~ u Bahreinu zavr{en je bez golova. Mondijal u Ju`noj Africi bi}e prvi na kome }e u~estvovati dve reprezentacije iz Okeanije – Australija i Novi Zeland. Australija se Svetskog prvenstva domogla kroz kvalifikacije u Azijskoj zoni. Novi Zeland je bio najboqi u Zoni Okeanija, ali je zatim morao u bara` protiv Bahreina, koji je prethodno eliminisao Saudijsku Arabiju. Te dve reprezentacije bile su tre}eplasirane u finalnim grupama kvalifikacija Azijske zone iz koje su se kvalifikovale Australija, Japan i dve Koreje.

asistencijom omogu}io Kuzmanovi}u „zicer“ poziciju, koju ovaj ne koristi. [utirao je sna`no ali i preko gola. Pohvale idu i na adresu golmana Isailovi}a koji je u par navra-

ta solidno intervenisao nakon poku{aja Mekgina i Mekartija. Sportska sre}a nam je bila naklowena u 26. minutu kada je Petrovi} u {esnaestercu mahinalno

vima. Nekoliko poluprilika prokockao je doma}in, ali i na drugoj strani mogli su Lazovi} i Krasi} da uz vi{e koncentracije matiraju jo{ koji put Irce.

Vidi} sre}an na Old Trafordu Nemawa Vidi} jo{ jednom je potvrdio da ostaje u Man~ester junajted, ~ime je odbacio sve spekulacije da }e ove zime napustiti Old Traford. Za defanzivca reprezentcaije Srbije interesovawe su pokazali Real, Barselona i Milan. - Sre}an sam u Junajtedu. Radujem se novim pobedama,trofejima i vi{e ne razmi{qa o odlasku - poru~io je jedan od najboqih odbranbenih igra~a sveta. Posle poraza na Samford Brid`u u pro{lom kolu, „Crveni |avoli“ imaju pet bodova zaostatka za vode}im ^elsijem, ali je i pored toga Vidi} optimista. - Na{ mentalitet se ne mewa posle nekoliko utakmica. Mi znamo {ta je na{ ciq u ovoj sezoni. Definitivno }e biti te{ko, ali imamo dobar tim“, zakqu~io je Srbin. loptu zahvatio rukom, ali penala nije bilo, odnosno u 35. minutu posle kornera kada je Berd glavom {utirao i bio za koji centimetar neprecizan. Solidan utisak ostavio je istumban sastav orlova posle prvog dela, a utisak je da se uz malo hrabriji pristup i vi{e rizika u igri moglo i do gola. U nastavku susreta selektor Anti} je osve`io redove, pa su u vatru gurnuti Suboti}, Krasi} i Ninkovi}, a ne{to kasnije i Ka~ar. Nije se odustalo od po~etnog koncepta, ali je igra znatno ubrzana. Napali su najpre Irci, stvorili dve opipqive prilike, ali je Isailovi} bio siguran. Sevnula je kontra orlova u 57. minutu, To{i} je projurio levom stranom terena, gurnuo loptu ka sredini kaznenog prostora gde je {mekerski propustio Ka~ar, dok je Lazovi}, koji je u drugom poluvremenu bio kapiten, smestio rezantnim udarcem u mre`u- 0:1. Nisu ba{ na visini zadatka do kraja me~a bile obe odbrane pa je bilo i vi{e uzbu|ewa pred golo-

KVALIFIKACIJE ZA EP MLADIH: SRBIJA – NORVE[KA

Na potezu orli}i i Novosa|ani Ako je podr{ka Novosa|ana ikada trebala mladim fudbalerima Srbije, onda je to danas. Orli}i igraju kqu~ni me~ u ovoj godini za odlazak u bara` za Evropsko prvenstvo, koje }e se 2011. godine odr`ati u Danskoj, a rival im je Norve{ka. Na prvi pogled, Srbija i Norve{ka imaju samo teorijske {anse da se domognu prvog ili drugog mesta u grupi (u bara` }e deset prvaka i ~etiri najboqe drugoplasirane reprezentacije), jer u le|a gledaju Hrvatskoj i Slova~koj, ali tri boda iz dana{weg me~a vrati}e pobednika u igru i wegove {anse za ostvarewe krajweg ciqa ponovo znatno pove}ati. Pobeda bi izabranicima Ratomira Dujkovi}a donela neophodni mir, jer je raspored takav da }e preostale tri utakmice biti odigrane tek u avgustu (Slova~ka u gostima) i septembru (Hrvtaska kod ku}e i Kipar u gostima). Sa dana{wa tri boda imali bi srpski reprezentativci i stru~ni {tab dovoqno vremena da se preispitaju, konsoliduju, provere jo{ neke kandidate i za{to ne re}i, mo`da i ja~i – s Rajkovi}em i Suboti}em, recimo, do~ekaju preostala tri duela. Uostalom, lepo bi bilo da i ova generacija na ~elu s Dujkovi}em krene put onih koje su vo-

Grupa 7 Kipar - Hrvatska Danas Srbija - Norve{ka 1. Slova~ka 2. Hrvatska 3. Srbija 4. Norve{ka 5. Kipar

4 4 4 4 6

3 3 2 1 1

1 0 0 1 0

1:2 (1:0) (13) 0 1 2 2 5

6:3 8:5 5:5 6:7 4:9

10 9 6 4 3

mo. Norve`ane smo nadigrali u gostima, bila je to na{a najboqa partija u ovim kvalifikacijama i verujem da }emo danas biti na istom nivou – poru~io je selektor Ratomir Dujkovi}. Koliko ozbiqno su pri{li dana{wem duelu, svedo~i i podatak da su Norve`ani u mladi tim vratili dvojicu A reprezentativaca. U prvoj utakmici pokazali smo da smo boqi od Norve`ana. Na `alost, to smo mislili I protiv Hrvatske, pa smo se opekli, jer smo igrali pogre{no. Danas je prilika da deo propu{tenog nadoknadimo i onda u mnogo boqoj atmosferi do~ekamo kraj leta 2010. godine i nastavak kvalifikacija. Krivo mi je {to u ovim kvalifikacijama, u svojoj generaciji, imam znatno mawu minuta`u nego u prethodnom ciklusu kada sam igrao sa starijima i po meni, u te`oj takmi~arskoj grupi. Ali, svestan sam da smo svi zajedno

Kad se crta podvu~e orlovi su bili boqi za taj jedan pogodak, zaslu`eno slavili, zadr`ali pozitivan ambijent i izvukli maksimalan profit iz ove provere.

Tri kapitena U odsustvu kapitena Dejana Stankovi}a, zatim iskusnog Panteli}a, ekipu je sa trakom na ruci na Vinzor parku izveo Nemawa Vidi}. Po{to je vrsni {toper u poluvremenu ostao u svla~ionici wegovu ulogu preuzeo je strelac Danko Lazovi}, koji je tako|e u fini{u duela zamewen pa smo dobili i tre}eg kapitena na utakmici, a to je bio Milo{ Krasi}. Sledi drugi duel na britanskoj turneji, u sredu u Londonu protiv kvalitetnog rivala, predstavnika Azije na narednom Mondijalu, protiv selekcije Ju`ne Koreje. Z. Rangelov

Kamerun, Al`ir i Nigerija vizirali paso{e Fudbalske reprezentacija Kameruna i Nigerije plasirale su se na a Svetsko prvenstvo sledeche godine u Juzznoj Africi posle prave drame. Kamerunci su pobedilidomachi Maroko sa 2:0 u poslednjem kolu Grupe A kvalifikacija. Pogotke za Kamerun postigli su Pjer Vebo u 18. i Samjuel Eto u 52.minutu. Tako je Kamerun e osvojio prvo mesto u grupi sa 13 bodova, tri vi{e od Gabona, koji je izgubio od doma}eg Togoa sa 1:0. Selekcija Kameruna nije igrala na prethodnom Mundijalu u Nema~koj, ali je pre toga „vezala“ ~etiri u~e{}a na SP. Prava drama vodila se u Grupi B. Tunis koji je ve} bio vi|en na Mondijalu neo~ekivano je izgubio od Mozambika (1:0) i takko omogu}io Nigeriji da vizira paso{ za Ju`nu Afriku. Jedini gol za Mozambik dao je Dario golom u 83. minutu. Interesantno da je Nigerija u istom minutu povela s 3:2 protiv Kenije (strelci Martins dva i Alijegbeni). Rasplet je bio za infarkt, me~ u Keniji

DNEVNIK

c m y

16

Aleksi}, Tadi} i Fejsa uzdanice selektora Dujkovi}a

dili Petrovi} (Nema~ka), Okuka (Portugal), \uki} (Holandija) i Kr~marevi} ([vedska) u prethodne ~etiri smotre evropskih {ampionata za igra~e ispod 21 godine Starog kontinenta. To moraju da imaju danas na umu svi reprezentativci, pre svega oni koji }e istr~ati na teren novosadskog “Kara|or|a”, ali i oni koji }e svoju {ansu ~ekati s klupe, odnosno bodriti drugove s tribina. Imamo kvalitet. I danas sam ube|en da su na{i igra~i najboqi i da sre}a nije bila na{ saveznik. Da smo sa Slovacima igrali nere{eno imali bismo bod vi{e, a oni dva mawe. Dakle, razlika bi bila samo bod, a ne ~etiri kao u ovom ~asu. No, ne predajemo se. Na{ zadatak je sada mnogo te`i, ali je ostvariv. @elimo da do kraja pobedimo u sve ~etiri utakmice. Nadam se da smo kadri da to u~ini-

tim, a da je selektor taj koji bira i odlu~uje. Na meni je da svaki provedeni minut na terenu iskoristim na najboqi na~in, a onaj ko dobije {ansu danas mora da da stopostotan u~inak za pobedu. Pozivam Novosa|ane da nam pomognu u osvajawu tri boda – poru~uje Du{an Tadi} koji u dresu Vojvodine briqira u posledwe vreme. Prema re~ima Ratomira Dujkovi}a dana{wi duel s Norve{kom po~e}e tim koji je pre tri dana u Beo~inu pobedio srpskoliga{a iz Vaqeva 5:0. Dakle, u formaciji 4-2-3-1, igra}e: Danilovi} – Stevanovi}, Jovanovi}, Milanovi}, Gulan – Mati}, Fejsa – Sulejmani, Milinkovi}, Qaji} – Aleksi}. Me~ na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu po~iwe u 13 sati, a ulaznice su: 200, 300 I 400 dinara. S. Savi}

BARA@ ZA SVETSKO PRVENSTVO

Slovenci sa~uvali nadu

Slavqe fudbalera Nigerije

se zavr{io posle samo nekoliko minuta, a u Mozambiku se produ`etak igrao devet minuta. Na kraju su se Nigerijci radovali kao mala deca. Nigerija je prva u kvalifikacionoj Grupi B sa 12 poena iz {est me~eva i jednim bodom vi{e od Tunisa. I repre-

zentacija Al`ira se plasirala na Mondijal iako je izgubila u Kairu od Egipta s 1:0(1:0). Faraonima je bila potrebna pobveda od vda gola razlike za bara`, iako su ve} u drugom minutu poveli nisu uspeli da postignu jo{ jedan gol.

Rusija je bila na korak od toga da posle prvih 90 minuta bara`a izbori „idealan“ rezultat pred revan{, ali je Slovenija u fini{u pokvarila slavqe na Lu`wikiju.Reprezentacija Rusije savladala je u subotu Sloveniju rezultatom 2:1 i ne}e bezbri`no putovati na revan{ za ~etiri dana. Ekipa Gusa Hidinka ne mo`e da bude zadovoqna rezultatom, jer je do 88. minuta imala 2:0. Vezista Evertona, Dinijar Biqaledinov, razgalio je nacio sa dva gola u 40. i 52. minutu. Prvo je sa ivice {esnaesterca izabacio iz igre dvojicu ~uva-

ra i savladao Samira Handanovi}a, a potom 12 minuta kasnije, kaznio traqavu reakciju odbrane „zmaj~eka“ i centar{ut sa leve strane poslao u mre`u 2:0. ^inilo se tada da }e Rusi sa pristojnom predno{}u krenuti na revan{, ali da tako ne bude, pobrinuo se vezista portugalskog Nacionala, Nejc Pe~nik.Kapiten Slovenije Robert Koren {utirao je sa 18 metara, a Igor Akinfejev uspeo samo da odbije loptu do Pe~nika, kome nije bilo te{ko da glavom pogodi praznu mre`u - 2:1 i zebwa {irom Ruske Federacije.


Novosadska nedeqa15.novembar2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“ „Ma~ak u ~izmama“ (matine u 11 i 17 i 18.30), „Edit i ja“ (20), „Spaliti nakon ~itawa“ (21.45)

POZORI[TA

@IVA SE JU^E POPELA NA 17. STEPEN CELZIJUSA

Novosa|ani u`ivali u mihoqskom letu

Pozori{te mladih, mala sala, „Pal~ica“ (11).

Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

V REMEPLOV

Ma|arska buna rasterala trgovce Po zavr{etku Velike ma|arske bune Konstantin Popovi} je u ime tridesetak pre`ivelih Srba-trgovaca 15. novembra 1849. od Magistrata zatra`io da obnovi staru srpsku trgova~ku kompaniju i omogu}i joj rad. Tada u gradu i nije bilo trgovaca. Jer od kada je pre godinu dana Buna po~ela, svi trgovci su pobegli u Beograd ili Srem, a wihova imovina je opqa~kana ili uni{tena. Posle propasti

Bune ovi trgovci su se vratili u Novi Sad, sav razru{en, a iz wega izbegli svi trgovci-katolici, boje}i se osvete i kazne za svoje pona{awe u vreme pe{tanske vlasti. Magistrat ni{ta nije preuzeo, verovatno znaju}i da }e uskoro biti donet nov zakon o osnivawu trgova~ko-zanatskih komora i poslovawu prema novim na~elima provrednog `ivota. N. C.

De`urna apoteka danas }e biti „Higija“. Ona se nalazi u Wego{evoj ulici 16. B. M.

Pravoslavne crkve

GALERIJE

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE

De`ura apoteka „Higija” RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

MUZEJI

Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra) Galerija Rajka Mamuzi}a „38. Novosadski salon 2009.“ „Mikro Manevar“ (do 9.12)

ZA NEDEQU

Posle tmurnih i hladih jesewih dana, koji kalendarski jo{ traju, lepo i sun~ano vreme i temperatura od oko 17 stepeni izmamili su Novosa|ane iz stanova da bar nakratko u`ivaju u deli}u mihoqskog leta.Ulice Dunavska i Zmaj Jovina, parkovi, kej, [trand ju~e su bili puni {eta~a.

Na nezaobilaznom novosadskom kupali{tu od jutarwih sati {etale su mame s decom, penzioneri, rekreativci, nezaposleni i dokoni, pobeguqe s posla, zaqubqeni i oni koji qubav tra`e i mnogi drugi. Iako je sezona letwih ba{ta zvani~no zavr{ena, poneke kafexije su ispred svojih lokala izneli

po nekoliko stolova. Mnogi Novosa|ani su iskoristili lepo vreme da vikend provedu van grada, o ~emu su svedo~ile gu`ve na mostovima. Prema najavama meteorologa, u gradu }e se i narednih dana zadr`ati lepo vreme, ali zima }e ipak vrlo brzo pokazati zube. Q. Na.

PREZENTACIJA NA SPENSU

Por{e u novom svetlu Kompanija “Por{e” Novi Sad i Akademija umetnosti predstavili su ju~e na platou ispred Spensa projekat “ U novom svetlu” jedne od najzna~ajnijih privdenih investicija u gradu. Naime, u ponedeqak ova kompanija u na{em gradu otvara najmoderniji prodajno- servisni centar u ovom delu Evrope, vredan pet i po miliona evra. Centar se nalazi pored auto puta Subotica-Beograd, na samom ulasku u Novi Sad i prostire se 17.731 metar kvadratni. U zgradi od 3.527 kvadratna metra bi}e zaposleno oko 40 qudi. Direktor Du{an Sredanovi} izjavio je da je kompanija `elela da pru`i priliku mladim qudima s akademije da iska`u kreativnost i ve{tinu, te da pre zavr{etka studija dobiju priliku za prakti~an rad.

Deo zajedni~kog projekta je i donacija “Por{ea”, kojom je akademija dobila 100.000 dinara, koliko vredi i ra~unarska oprema, koja je studentima neophodna za rad. Uz strudente, kompanija je dala priliku i svim

Novosa|anima da se prikqu~e akciji, pa }e ve} od ponedeqka slede}e nedeqe svi posetioci mo}i da u~estvuju u konkursu postavqawem svojih omiqenih forografija“folksvagena“ na www. unovomsvetlu.rs. Q. Na.

DOM ZDRAVQA NON STOP INFORMI[E

Halo, da li imam novi grip?! Pozivawem broja 021/4879-021 ili kol-centra 021/4879-000 gra|ani mogu da u Domu zdravqa dobiju savet kako da se za{tite ili prepoznaju simptome novog gripa. Na wihova pitawa odgovaraju de`urni pedijatri i specijaliste op{te medicine. Telefoni za informacije o novom gripu dostupni su gra|anima svakog dana, i vikendom, od 7 do 20 ~asova. Tako|e, gra|ani mogu pozvati i svog izabranog lekara i s wim se posavetovati o novom gripu.

Ukoliko je roditeqima najmla|ih Novosa|ana no}u, od 20 do 7 ~asova ujutru, potreban savet o novom gripu H1N1, mogu pozvati de`urnog pedijatra natelefon 021/66-24-668. Informacije za odrasle u toku no}i, od 20 do 7 ~asova, daju de`urni lekari Hitne pomo}i,telefon 021/4790-584. Kada su u pitawu de`urne ambulante, za decu je svakog dana od 20 do 7 ~asova i ceo vikend (24 sata) de`urna ambulanta

„Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. De`urne ambulante za odrasle subotom od 7 do 20 ~asova su na Limanu, Novom nasequ i u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, a nedeqom od 7 do 20 ~asova de`urni su lekari u ambulanti u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. No}u, od 20 do 7 ~asova, za odrasle je de`urna ambulanta Hitne pomo}i u Vr{a~koj ulici 28. I. B.

INICIJATIVA GRADSKOG ODBORA SPO

Urediti Francusko grobqe na Tranyamentu Gradski odbor Srpskog pokreta obnove (SPO) podne}e inicijativu „Lisju“ i „Zavodu za izgradwu grada“ da u program radova za narednu godinu uvrste ure|ewe Starog vojni~kog grobqa na Tranxamentu. U toj stranci ukazali su da mesto na kojem su pripadnici savezni~ke vojske pokopani, danas le`i u korovu. Smatraju da je 9. novembar, dan kada je 1918. godine Novi Sad oslobo|en, veliki

dan u istoriji na{eg grada i prilika da se setimo saveznika. „Nadamo se da }emo naredne godine u kojoj nas o~ekuje potpisivawe sporazuma o novom strate{kom partnerstvu s Francuskom, mo}i da proslavimo oslobo|ewe Novog Sada nesramote}i se pred svojim starim saveznicim“, navodi se u saop{tewu SPO. D. A.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Dani italijanskog filma U okviru manifestacije „Dani italijanskog filma“, u bioskopu „Vojvodina“ na Spensu, dans }e biti prikazana tri filmska ostvarewa, italijanskih re`isera. Film „Jevan|eqe po Mateju“ bi}e prikazan u 18 ~asova, a u 21 ~as, slede filmovi „Silexija se ra|a“ i „Ru~ak tokom avgustovskog odmora“. B. P. P.


18

VIKEND LEKAR

nedeqa15.novembar2009.

INTERVJU

DRAGAN VUKOTI], STRU^WAK ZA UPRAVQAWE U ZDRAVSTVU

Medicina u sivoj zoni: para vrti... Pre desetak godina jedan politi~ar odgovorno je reagovao na „izvesne nejasno}e“ u poslovawu nekih farmaceutskih kompanija u Srbiji. Reagovawe je bilo na mestu, ali je do{lo u pogre{no vreme. Koliko sutradan, dobio je anonimnu pretwu da }e ukoliko ne prestane da „trpa nos gde mu nije mesto“ biti ugro`en ne samo on, ve} i wegova porodica. Danas se javno govori o onome o ~emu se tada samo {aputalo – farmaceutska industrija i doma}e zdravstvo ponekad do te mere „tesno“ sara|uju na u{trb pacijenata i op{te zdravstvene za{tite da se korupcija vi{e ni ne opa`a, ka`e magistar Dragan Vukoti}, predsednik Sekcije zdravstvene psihologije Dru{tva psihologa Srbije i specijalista za menaxment u zdravstvu.  Kada i kako se za~eo taj interesni brak izme|u farmaceutske industrije i doma}eg zdravstva. Nije li komercijalizacija dosegla ta~ku sa koje vi{e nije mogu} povratak na model zdravstvene za{tite kao op{teg dobra? - Profesionalci koji dugo rade u zdravstvu se}aju se sedamdesetih godina kada su najagilnije farmaceutske kompanije, tada ve}inom locirane po biv{im republikama SFRJ, po~ele agresivno reklamirawe i nametawe svojih proizvoda. Vremenom se taj stil opstanka pro{irio na ve}inu kompanija koje su ovde poslovale, da bi danas tr`i{te lekova kod nas, a to zna~i i procedure i protokoli, postali nezamislivi bez uticaja velikih brendova koji se nadme}u za svoj deo kola~a na svakom koraku. Oni „propisuju“ lekove, sponzori{u stru~na putovawa... U nekim aspektima na{ zdravstveni sistem zasnovan na solidarnosti je uspe{an: radno sposobno stanovni{tvo se stara o najrawivijim ~lanovima dru-

 Pacijent i wegov lekar su, tako, zavr{ili u }orsokaku velike farmaceutske industrije koja diktira uslove nauci i svima ostalima? - Da, na neki na~in. Medicinski establi{ment (ali ne i svi profesionalci koji rade u zdravstvu) je dobrim delom ukqu~en u specifi~nu interesnu propagandu pomo}u koje ~uva svoju dru{tvenu mo}. Pacijenti su prestali da veruju u sistem i u to da }e wihove zdravstvene potrebe na odgovaraju}i na~in biti zadovoqene. Previ{e teh{tva – deci, starima, hroni~nim bolesnicima... Me|utim, sistem je postao odgovoran i za stvarawe profesionalnih osobina i karaktera qudi koji rade u zdravstvenoj industriji i direktno doprinosi pojavi korupcije.  Ko je i kada takav po`eqan profil kadrova „odlu~io da proizvede“? - To nije bila rupa u sistemu kroz koju su po~eli da „cure“ okretni ne~ijom voqom: za korupciju u zdravstvu najodgovorniji je koncept biomedicinskog modela, ta~nije dehumanizacija medicine. Savremena medicina bele`i izvanredne rezultate u obja{wewu mehanizama bolesti i smi{qawu novih na~ina za le~ewe. Ona komanduje velikim tehnolo{kim resursima. Ali taj dominantni model u zapadnom svetu, uspe{an mimo svih o~ekivawa, kao i sve kvalitetno – mnogo ko{ta. Visoka profesionalizacija biomedicine u svetu i kod nas je proizvela kastinski sistem u zdravstvenom osobqu – poredak koji ovekove~uje preovla|uju}u praksu i otklawa kriti~nost. On izoluje profesiju od alternativnih predloga i socijalnih odnosa koji bi poboq{ali zdravstvenu za{titu.

Para ima, samo koliko... - Ono {to bi gra|ani Srbije trebalo da znaju jeste da se danas ne zna ta~no koliko se novca izdvaja za zdravstvo: {est odsto (podaci Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe), osam odsto (Ministarstvo zdravqa) ili jedanaest odsto (Svetska banka) bruto dru{tvenog proizvoda. Godi{wi iznos izdvajawa za zdravstvenu za{titu po stanovniku u Srbiji je od 250 do 270 evra, u Hrvatskoj 680, Sloveniji 1.600, ^e{koj 1.000, Nema~koj 3.500... - ka`e Vukoti}. nolo{ki orijentisani lekari – biomedicinska elita, pogre{no tuma~e taj stav pacijenata kao „nerealna o~ekivawa“ dela javnosti.  Javnost, ali i lekari se sve ~e{}e pitaju da li medicina postoji zarad na{ih potreba ili zbog potreba famaceutske industrije? - Mnogi kojima je zdravstvena za{tita dostupna `ale se da lekarima prezaposlenim dnevnim brojem pregleda pacijenata, medicinskom administracijom, procedurama le~ewa i egzisten-

cijalnim brigama – nedostaju interes i razumevawe za li~ne probleme pacijenata i wihovih porodica. Ustanove i zaposleni u wima se opa`aju kao hladni i bezli~ni, a u onim najpresti`nijim, kao {to su univerzitetske klinike, instituti i klini~ki centri, takve `albe su jo{ u~estalije. Po{to „para vrti gde burgija ne}e“, pacijenti po~iwu da pla}aju radnike u zdravstvu za malo vi{e razumevawa, saose}ajnosti, brige i pa`we. Sredstva za zdravstvenu za{titu u svetu ve}inom su usmerena na biomedicinski orijentisane klini~ke studije i le~ewe pacijenata s naglaskom na bezli~no i mehani~ko. Za ne{to vi{e, potrebno je dati novac.  A kod nas? - Zdravstveni dinar je oduvek bio dobro razga`ena cipela koju su politi~ari znali da tro{e nenamenski. Po~etkom osamdesetih godina uredbom je propisivano da tada{wi beogradski SIZ za zdravstvo mo`e da koristi samo do 30 posto sredstava kojima je raspolagao – ostatak se prebacivao u druge fondove. Uprkos demokratski proklamovanoj jednakosti izme|u dr`avnog i privatnog vlasni{tva, dr`ava jo{ ne `eli da zdravstveno tr`i{te podeli s privatnim sektorom. To ne zna~i da bi trebalo da se odrekne dono{ewa propisa u zdravstvu, uspostavqawa standarda i kontrole rada zdravstvenih ustanova. Potrebna je izmena na~ina i kontrole finansirawa, stvarna jednakost izme|u dr`avnih i privatnih ambulanti, bolnica i klinika. Politi~ka odluka da se zadr`i monopol i nejasna granica izme|u dr`avnih i privatnih zdravstvenih ustanova je bitan faktor u generisawu sive zone rada zdravstvenih radnika, a time i korupcije.  Reqa Kne`evi}

NAJOPASNIJI NEPRIJATEQ ^OVE^ANSTVA KROZ ISTORIJU

Komarci do{li glave Rimskom carstvu ko ste pomislili da je sviwski grip ne{to nesvakida{we, bolest koja }e potamaniti qudski rod, varate se: druge pandemijske bolesti su kroz istoriju ~ove~anstva bile jo{ brutalnije i opasnije, no o wima se malo znalo i pri~alo zbog daleko maweg i u nekim slu~ajevima nikakvog uticaja medija na stvarawe globalne slike, kakav je danas slu~aj. Zbog svih preventivnih mera koje su preduzete veoma je izvesno da }e evolucija sviwskog gripa uskoro po~eti da posustaje i uskoro }e, poput pti~jeg na primer, biti zaboravqena, no neke su bolesti, zbog velikog broja `rtava, ipak iza sebe ostavile neizbrisiv trag. Atinska kuga je epidemija koja je izbila u Gr~koj tokom Peloponeskog rata 430. g.p.n.e. Istori~ari se nikada nisu uspeli dogovoriti o kakvoj ta~no vrsti bolesti je re~. Tifus, bogiwe, ospice, na sve je li~ila no nije pripadala ni jednoj od wih. Bolest je nastala kada su se stanovnici Atine povukli iza zidova za za{titu od napada spartanske vojske. Tesno nastawene gradske ~etvrti neizbe`no su postale plodno tlo za kugu, koja je ubila svakog tre}eg stanovnika ovog grada-dr`ave, me|u kojima i wihovog vo|u, Perikla. Malarija. Iako je danas uglavnom ograni~ena na tropske predele, malarija je i daqe jedna od najrazornijih pandemija, od koje se jo{ uvek svake godine zarazi ~ak 500 miliona qudi {irom planete. Bolest je uzrokovana parazitima koji se nalaze u odre|enim vrstama komaraca, i otporni su

A

DNEVNIK

na lekove i cepiva, pa se na pouzdan lek jo{ uvek ~eka. Samo u vreme Ameri~kog gra|anskog rata bilo je vi{e od milion slu~ajeva ove bolesti, a smatra se i jednim od glavnih uzro~nika kona~nog pada Rimskog carstva. Tifus. Poznat po svojoj sposobnosti da se brzo pro{iri u sku~enim i nehigijenskim uslovima, tifus je razlog milionima smrtnih slu~ajeva u 20. veku. Bolest je tako|e poznata i kao „kamp bolest“, a posebno veliki broj `rtava je uzela na prvim linijama fronta tokom rata. Samo oko 8 miliona Nemaca ubio je tifus tokom 30-ogodi{weg rata, a isto tako je bio i zna~ajan uzro~nik smrti u nacisti~kim koncentracionim logorima. Tifus je kroz istoriju mo`da i najvi{e poznat po „pomoru“ francuske vojske za vreme Napoleonove invazije na Rusiju. Proceweno je kako je ~ak 400.000 Napoleonovih vojnika umrlo od te bolesti, mnogostruko vi{e nego {to je poginulo u borbi. Kolera. Jedna od konstantno opasnih bolesti u istoriji, ubila je na milione qudi izme|u 1816. i ranih 60-ih godina 20. veka. Prenosi se putem zaga|ene hrane ili vode za pi}e, a prvi put se pojavila u Indiji, gde je, izme|u 1817. i 1860. od ove bolesti umrlo oko 40 miliona qudi. Uskoro se pro{irila na zapadnu Evropu i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, kad je od kolere pomrlo vi{e od 100.000 qudi sredinom 19 veka. Tre}a pandemija. Re~ je o tre}em velikom talasu izbijawa kuge. Nastala je u Kini 1850, a na kraju se pro{irila na svih {est

naseqenih kontinenata pre nego {to je i kona~no nestala oko 1950. Uprkos savremenijim dostignu}ima u medicini, tre}a pandemija je odnela preko 12 miliona `rtava u Kini i Indiji, a iako se danas smatra neaktivnom bole{}u, nedavno je zabele`eno 1995 izoliranih slu~ajeva ove bolesti u zapadnom delu SAD-a. Velike bogiwe. Iako su otada uspe{no iskorewene, velike bogiwe devastirale su Ameriku kada su je evropski doseqenici prvi doneli u 15. veku. Od svih bolesti donetih u „novi svet“, bogiwe su bile najvi{e zarazne i one su uzrok smrti miliona domoroda~kih naroda u Sjediwenim Dr`avama i Sredwoj Americi. Bogiwe su desetkovale velike grupe Asteka i Inka i uop{te smatraju se jednim od glavnih razloga wihovog kona~nog pada pod {pansku vlast. Bolest je jednako opasna bila i u Evropi, gde se procewuje da je od we, samo u 18.veku, umrlo preko 60 miliona qudi. [panski grip. Pojavio se na samom kraju Prvog svetskog rata i smatra se jednom od najve}ih pandemija u istoriji. Svetski fenomen, procewuje se da je zarazio tre}inu svetske populacije, i na kraju ubio ~ak 100 miliona qudi. [panski grip, koji se identifikuje kao prete~a dana{weg virusa H1N1, napadao je u talasima, i veoma brzo nestajao ~im bi se otkrio u nekim zajednicama. Pla{e}i se masovne panike, vlade su ~inile sve {to je bi-

Flasteri kao lek roni~ni bolesnici su primorani da dug vremenski period, vrlo ~esto i ceo `ivot, uzimaju i po nekoliko vrsta lekova. Pilule i kapsule ponekad mogu da izazovu bol i `arewe u stomaku, posebno kod onih osoba koje su godinama vezane za upotrebu istih lekova. Za ove pacijente veliko olak{awe su lekoviti flasteri kojih je na tr`i{tu sve vi{e. Oni jo{ uvek ne mogu da le~e sve bolesti, ali u mnogim bolnim stawima vrlo su efikasni, a pri tom nema ni `eluda~nih problema. Istina, ponekad mogu da nadra`e ko`u, ali kako postoji mogu}nost da se svaki put zalepe na drugi deo tela, ovaj problem je daleko mawi u odnosu na `eluda~ne probleme. Tako se ve} godinama mogu nabaviti flasteri za ubla`avawe reumatskih bolova, naj~e{}e u le|ima, ramenu, kolenima... Kako sadr`e aktivne supstance, poma`u ubla`avawu bolova. Protivupalni flasteri nemaju kontraindikacije, a naj~e{}e sadr`e „diklofenak“. Wihov u~inak le~ewa traje 12 sati, a ne preporu~uje se da se flaster stavqa du‘e od pet dana, da ne bi do{lo do nadra`ivawa ko`e. Sve vi{e se govori o flasterima koje koriste dijabeti~ari, a putem kojih se ubrizgava insulin. Oni jo{ uvek ne mogu u potpunsoti da zamene injekcije, ali se o~ekuje da }e uskoro i to biti mogu}e. @enama u menopauzi dobro su poznati hormonski preparati u vidu flastera. Gojaznost je sve ve}i problem savremenog ~oveka, i za to postoje flasteri. Oni se stavqaju 28 dana svakodnevno i u kombinaciji s odre|enim re`imom ishrane i {etwom ili nekom drugom fizi~kom aktivno{}u, daju dobre rezultate. Poreme}aj sna, napetost, nervoza, umor... mogu se prevazi}i aromaterapijskim flasterima. Stavqaju se na ko`u po potrebi. Sadr`e supstance iz aromati~nih, lekovitih biqaka koje su dokazani neprijateqi nesanice i nervoze. Flasteri za `uqeve i kurje o~i sadr`e visoku koncentraciju salicilne kiseline i mogu poslu`iti za uklawawe i mawih bradavica ili smawewe ve}ih. Dobri rezultati se posti`u i kod zadebqawa na ko`i. Flaster treba dr`ati na ko`i ceo dan. Uve~e se odstrawuje sloj omek{alog tkiva, a zatim se stavqa nov flaster.  Jasna Barbuzan

H

Neomiqeno prawe ruku posle toaleta udi su skloniji da propisno operu ruke sapunom posle upotrebe toaleta ako misle da ih neko posmatra, a ina~e to ~ini samo tre}ina mu{karaca i dve tre}ine `ena, pokazala je jedna britanska studija. Prawe ruku je najjeftiniji na~in da se spre~i bolest, poru~uju britanski stru~waci iz Londonske {kole za higijenu i tropsku medicinu. Oni upozoravaju na to da bi redovnim kori{}ewem sapuna godi{we moglo da se spre~i preko milion smrtnih slu~ajeva od bolesti na bazi dijareje, kao i brojne respiratorne infekcije, koje su naj~e{}i uzrok smrti dece u zemqama u razvoju. Prawem ruku moglo bi da se spre~i i {irewe noro i rotavirusa, kao i bolni~ke zaraze te{ko izle~ivim bakterijama. Pa ipak, mnogi qudi nemaju tu naviku. Britanski istra`iva~i su tokom 32 dana prou~avali pona{awe ~etvrt miliona qudi koji su koristili toalete u servisnim stanicama na doma}im autoputevima. Upotreba sapuna je pra}ena senzorima. Ispostavilo se da posle upotrebe toaleta sapun koristi samo 32 odsto mu{karaca i 64 odsto `ena. Me|utim, ruke su se ~e{}e prale sapunom kada su iznad ulaza u toalete postavqeni elektronski displeji s natpisima u rasponu od „Voda ne ubija bacile, to ~ini sapun“ do „Ne budu prqavko koji izbegava sapun“. Najuspe{nije je delovala poruka „Da li se osoba pored vas pere sapunom?“, {to je izgleda stvaralo utisak da neko posmatra {ta se radi. Zbog we je 12 odsto vi{e mu{karaca i 11 odsto vi{e `ena poseglo za sapunom. Uo~ena je i razlika me|u polovima u reagovawu na elektronske natpise. Dok su `ene spremnije reagovale i na jednostavno podse}awe na zahteve higijene, dotle su mu{karcima ~esto bile potrebne „ja~e“ poruke, tipa „Ne vuci klozet sa sobom - operi se sapunom“ ili „Speri to sapunom ili }e{ ga kasnije pojesti“.

Q

Paracetamol smawuje efekat vakcinacije avawe paracetamola bebama da bi se oborila temperatura posle rutinske vakcinacije mo`e da umawi efekat vakcina, upozoravaju stru~waci sa Univerziteta odbrane u Pragu. Mada u principu ograni~ava groznicu posle vakcinacije, paracetamol umawuje i imunolo{ki odgovor organizma deteta na neke antigene iz vakcine. Zbog toga, po re~ima Romana Primule s pra{kog univerziteta, antipiretike ne bi trebalo rutinski preporu~ivati u ovim slu~ajevima bez pa`qivog odmeravawa koristi i rizika. Primula i wegove kolege su do ovakvog zakqu~ka do{li prou~iv{i slu~ajeve 260 beba u ^e{koj koje su pro{le rutinsku vakcinaciju za taj uzrast. U 24 sata po primqenoj vakcini polovina wih je na {est do osam sati dobila tri doze paracetamola, a druga polovina nije.Na osnovu koncentracije antitela, utvr|eno je da je kod dece iz prve grupe smawen efekat vakcine protiv hemofili~ne influence tipa B, tetanusa i pneumokoka. ^e{ki stru~waci nisu sigurni za{to do toga dolazi, ali pretpostavqaju da je to zbog osobine paracetamola da spre~ava zapaqenske procese.

D

lo u wihovoj mo}i da se posledice gripe {to vi{e ubla`e, a zbog ratnih okolnosti wegove dalekose`ne posledice nisu u celosti spre~ene sve do godinu dana kasnije. Jedino u [paniji, neutralnoj zemqi tokom Prvog svetskog rata dozvoqena je potpuna posve}enost iskorewivawu pandemije, zbog ~ega je kasnije virus i postao poznat kao {panski grip. Buboni~ka kuga (Crna smrt). Verovatno i najpoznatija pandemija u istoriji, Crna smrt je masivno izbijawe bubonske kuge koja je uni{tila evropski kontinent kroz ve}i deo 14. veka. Karakteristi~na po pojavi krvavih ~ireva na telu i visoke fizi~ke temperature, od ove bolesti procewuje se da je umrlo oko 200 miliona qudi, {to je u procentima tog vremena ~inilo oko 45% celokupnog stanovni{tva Evrope. Kuga je bila konstantna pretwa i u narednom veku, povremeno se pojavqivala i sa sobom odnosila na hiqade `rtava, a posledwe zabale`eni veliki pohod Crne smrti desio se u Londonu 1600. kada je umrlo nekoliko desetina hiqada stanovnika engleske prestonice.  A. Devetak

Zeleni ~aj spre~ava rak ijewe zelenog ~aja, ali u znatnijim koli~inama, mo`e da smawi rizik obolevawa od nekih vrsta raka, pokazalo je istra`ivawe koje je sproveo dr Toru Naganuma s Medicinskog fakulteta Univerziteta Tohoku u Sendajiu. Ovaj japanski stru~wak je ve} ranije istupio s tvrdwom da ispijawe zelenog ~aja smawuje smrtnost uop{te, a naro~ito rizik umirawa od sr~anih bolesti. Doktor Naganuma je rukovodio velikom studijom sprovedenom na 19.749 mu{karaca i 22.012 `ena starosti od 49 do 70 godina, koji su anketirani o svom na~inu ishrane i konzumirawu zelenog ~aja. Ispitanici nisu prethodno bolovali od raka, a pra}eni su tokom devet godina. Za to vreme 157 wih je obolelo od leukemije, raka ko{tane sr`i ili kancera limfnog sistema.Utvr|eno je da je rizik obolevawa od raznih vrsta leukemije bio 42 odsto ni`i kod ispitanika koji su pili pet ili vi{e {oqa zelenog ~aja dnevno, u odnosu na one koji su pili jednu {oqu, ili ~aj uop{te nisu pili. Rizik obolevawa od kancera limfnog sistema je bio 48 odsto mawi kod ispitanika koji su pili zeleni ~aj. Ova veza je opstala i po{to su uzeti u obzir faktori kao {to su godine, pol, obrazovawe, pu{a~ki status, eventualno konzumirawe alkohola i unos ribe i soje u ishrani. Utvr|eno je da i gojazne osobe, koje se smatraju sklonijim obolevawu od navedenih vrsta raka, smawuju taj rizik ukoliko konzumiraju pet i vi{e {oqa zelenog ~aja dnevno.

P


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa15.novembar2009.

19


20

OGLASI

nedeqa15.novembar2009.

DNEVNIK

Javno preduze}e „Elektromre`a Srbije“ Direkcija za prenos elektri~ne energije Pogon prenosa „Novi Sad“ Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 100/V Na osnovu Odluka Upravnog odbora JP „Elektromre`a Srbije“, br. 12520/10.2 od 28. 10. 2009. i br. 3305/16.1 od 02. 04. 2009. godine,

PRODAJE putem javne licitacije slede}a motorna vozila: Redni broj

Marka i tip vozila

Godina Koli~ina proizvodwe (komada)

Po~etna cena

1.

terensko vozilo „Land Rover“ 110

1990.

2

20.000. din. (po komadu)

2.

terensko vozilo „UAZ“

1996.

2

20.000. din. (po komadu)

3.

putni~ko vozilo „Opel Record“ 1.8

1985.

1

20.000. din.

4.

terensko vozilo „Land Rover“ 109 LHD

1983.

1

15.000. din.

5.

terensko vozilo „Zastava – Lada Niva“ 1600

1990.

1

20.000. din.

6.

putni~ko vozilo „Zastava – Lada“ karavan 1300

1990.

1

15.000. din.

1992.

1

20.000. din.

7.

putni~ko vozilo „Zastava – Jugo Koral“ 55

8.

putni~ko vozilo „Zastava – Jugo“ 1.1 GX

1987.

1

20.000. din.

9.

teretno vozilo „Zastava - Rival“ 40,8 HNPK

1993.

1

20.000. din.

putni~ko vozilo Autobus „MAN FOC“ 9126

1985.

1

100.000. din.

10.

1. Javna licitacija }e se odr`ati dana 26. 11. 2009. godine, sa po~etkom u 09.00 ~asova u prostorijama JP „Elektromre`a Srbije“, Direkcija za prenos elektri~ne energije, Pogon prenosa „Novi Sad“, Slu`ba odr`avawa u Srbobranu, Ledine bb. 2. Pravo u~e{}a na licitaciji imaju sva fizi~ka i pravna lica, koja pre po~etka licitacije polo`e depozit u visini od 10% od po~etne cene vozila. Depozit se pola`e u gotovom novcu. 3. Vozila se mogu razgledati po~ev od 23. 11. 2009. godine u vremenu od 08.00 do 13.00 ~asova, kao i na sam dan licitacije u prostorijama navedenim u ta~ki 1. ovog oglasa.

ZLATIBOR, prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962. 88266 KOPAONIK - izdajem apartman 2 - 7 osoba preko puta „Ma{inca“. Telefoni: 011/3246828, 063/301975, 063/370787. 87931 ZLATIBOR, izdajem komforan apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa, vansezonski popust. Telefoni: 031/511-159, 065/511-159-9, 064/23-71-985. 89560

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 89305

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 89224 PENZIONER ponovo ide u Segedin po lekove 19. novembra u ~etvrtak. Telefoni: 021/63-96855 i 064/427-14-61. 89495

DVOIPOSOBAN nov stan 70m2, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, pred useqewem. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 243726 DVOSOBAN stan 58m2, V sprat + stepenice iz dnevnog boravka gore 46m, dva kupatila, dve terase. Mo`e zamena za mawi stan. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 243730 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 89313

IZDAJEM komfornu sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila u centru za studenta 80 evra. Telefon 064/303-76-22. 89636 IZDAJEM povoqno sobu 16m2 u centru - Pa{i}eva, poseban ulaz sa stepeni{ta. Telefon i voda u sobi. Kupatilo ne postoji. Telefon 064/359-31-21. 89455 IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu, na Beogradskom keju, centralno grejawe. Telefon 524-854. 89334 LIMAN 4, izdajem dvokrevetnu i jednokrevetnu sobu u trosobnom komfornom stanu. Telefon 063/852-32-76. 89552

IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod Dnevnika 160 evra. Tel. 021/6337-037, 064-826-1253. 243759 IZDAJEM trosoban stan, 80m2, kod Dnevnika, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa. Tel. 063/826-1253, 021/6337-037. 243760 CENTAR, izdajem dvosoban lepo name{ten stan, Pap Pavla, sve novo, terasa, vm, tv, klima! Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 243761 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov, dvosoban name{ten ili prazan stan, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 021/6337-037, 063/826-1253. 243762

4. Vozila se kupuju u vi|enom stawu, bez prava na reklamaciju. 5. Kupac koji kupi izlicitirano vozilo du`an je izlicitirani iznos uplatiti u roku od 5 (pet) dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. 6. Kupac mo`e preuzeti izlicitirano vozilo nakon uplate celokupnog iznosa. 7. PDV na kupqeno vozilo u visini od 18% pla}a kupac. 8. U~esnicima na licitaciji koji nisu kupili vozilo, bi}e vra}en depozit nakon izvr{ene licitacije. Sve dodatne informacije mogu se dobiti preko telefona br. 064/840-84-13. 16132

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 89303 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 89304 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482. 89403 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 89291 ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 89225

NA LIMANU III u trosobnom name{tenom stanu izdajem dvokrevetnu sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Telefon 064/2755-731 i 021/6369-560. 89374 IZDAJEM komfornu sobu, poseban ulaz. Salajka, Ul. U`i~ka br. 1. Telefon: 6341-660. 89444 IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 9.000 dinara Telefon 527-993. 89414


DNEVNIK

OGLASI

CENTAR, izdajem dvosoban prazan stan 48m2, Kosovska ulica, 3. sprat, odmah useqiv 170 evra, mese~no pla}awe! Tel. 064/829-5005, 063/826-1253. 243764 IZDAJEM dvosoban stan 41m2, na Grbavici, prazan odmah useqiv, II sprat, potpuno nov. Cena 200 evra! Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 243729 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22746, 063/286-647. 243722 IZDAJEM kod Socijalnog ekstra dvoiposoban stan 57m2 poluname{ten- nova kuhiwa, plakari, mese~no pla}awe. Telefon 528-137. 243667 IZDAJEM u Bra}e Ribnikara kompletno name{ten jednosoban stan 35m2. Telefon 528-137. 243668 KOMPLETNO NAME[TEN dvosoban stan na Limanu III, 50m2, mese~no 220 evra! Tel. 065/2019-016. www.solis-nekretnine.com. 243380 PERFEKTAN trosoban stan, kompletno renoviran, kod Suda, 70m2, mo`e i za kancelariju, 300 evra mese~no! Tel. 065/2019-016. www.solis-nekretnine.com. 243381 IZDAJEM nov dvosoban stan, kompletno name{ten, na prvom spratu, 250 evra mese~no, sve novo! Tel. 065/2019-016. www.solisnekretnine.com. 243382 IZDAJEM jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, kopletno name{ten, u novoj zgradi na prvom spratu, 200 evra mese~no! Tel. 065/2019-016. www.solis-nekretnine.com. 243383 IZDAJEM {estosoban stan od 200m2, salonac, Ul. Matice srpske, prvi sprat, visina 4m, centralno grejawe, idealno za firme, ordinaciju! Tel. 064/1340459. www.solis-nekretnine.com. 243374 ^ETVOROSOBAN stan za izdavawe, luks opremqen, Grbavica, 105m2 - dupleks, tri spava}e sobe, kuhiwa, trpezarija, boravak, dve terase, kupatilo, wc, ostava... Cena dogovor! Tel. 065/2019-004. www.solis-nekretnine.com. 243375 IZDAJEM name{ten dvosoban stan u Ul. Vase Staji}a, 250 evra, porodici ili studentima! Tel. 065/2019-004. www.solis-nekretnine.com. 243376 IZDAJEM nov 83m2 trosoban prazan stan kod Ribqe pijace i kompletno name{ten stan na du`i period. Tel. 021/423-208, 063/111-4142. 243615 LIMAN I, izdajem noviji name{ten jednosoban stan blizu fakulteta, idealan za studente. Telefon 061/6128-722. 89684 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 36m2, na Novom nasequ. Telefon: 064/888-1065. 89442 U NAME[TENOJ GARSOWERI, 30m2, CG, kablovska, kod Socijalnog, potreban cimer. Telefon 063/695-701. 89474 IZDAJEM dvosoban stan 45 m2 name{ten, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefon 021/465-815 88797 IZDAJEM dvosoban stan na prvom spratu, u ku}i, na novom bulevaru. Telefoni: 021/444094, 063/821-39-55. 88200 DVOSOBAN komforan stan u Futogu izdajem u zakup, Cara Lazara 214. Telefon 895-807 89058 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6369-163, 064/304-75-99, 064/179-68-48. 88950 IZDAJEM ve}u sobu sa kuhiwom i kupatilom praznu ili name{tenu blizu mesare „Matijevi}“ na Rumena~kom putu. Telefon: 6319-989. 89466 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefon 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 89680

SALAJKA, samostalna ku}a 70 m2 dvosoban poluname{tena, mo`e i za firme, cena 150E uz depozit. Telefon 547-920, 064/09-07-889. 89688 IZDAJEM trosoban poluname{ten komforan stan na du`e vreme kod `eleznice. Telefon 021/6337-446, 063/8099470. 89452 IZDAJEM stan za dve devojke, studentkiwe, bez gazdarice, na Grbavici. Telefoni: 459-511, 064/131-21-61. 89445 IZDAJE se dvori{ni dvosobni stan od 50m2, ulica Radoja Domanovi}a 32A. Telefon 021/6337-473. 89462 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 89268 IZDAJEM prazan, dvosoban stan u Gunduli}evoj ulici, 180E + depozit. Telefon: 063/244-759. 89346 FRU[KOGORSKA, trosoban, prvi sprat, odmah useqiv, adaptiran, velika terasa, blizina [tranda, 500E. Telefon: 064/0944122, 459-046. 89556 IZDAJEM dvosoban stan 54m2 kod stadiona „Vojvodine“. Telefon 063/462-162. 89327 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120E. Tedefon 521-362, 064/236280-9. 89302 IZDAJEM prazan trosoban stan 62m2, useqiv od 1. 12. 2009. godine u Ul. Dostojevskoj br. 4. Telefon: 063/599-719. 89516 IZDAJEM jednosoban stan name{ten sa dva kreveta, TV, klima, ma{ina za ve{, studentima medicine. Telefon: 063/560-087. 89435 IZDAJEM trosoban, name{ten stan, Ulica Bore Prodanovi}a 14, potpuno opremqen. Informacije na telefon 064/033-82-17. 89506 IZDAJEM potpuno name{ten stan, Stara Detelinara, ~etiri le`aja kod po{te, prvi sprat 200E + depozit + tro{kovi. Telefon: 064/38-999-72. 89544 IZDAJEM trosobnu ku}u, komplet name{tenu, blizu Jodne bawe, telefon, KTV, klima, eta`no grejawe na gas. Telefoni: 021/548-231 i 063/549-105. 89640 IZDAJEM jednosoban stan u Maksima Gorkog, telefon, kablovska. Telefon 061/600-5485. 89599 IZDAJEM garsoweru, komplet name{tenu, kablovska TV, zajedni~ka ve{ ma{ina, Ul. Nizijska. Povoqno. Telefon: 021/6416-743. 89436

HITNO potrebni name{teni ili prazni stanovi svih struktura! Tel. 065/2019-016. www.solis-nekretnine.com. 243379 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 243765

nedeqa15.novembar2009.

21

POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523-380. 89679 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905-278 89591 POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 89297 POTREBNI stanovi za izdavawe svih struktura (prazni i name{teni) na Bulevaru i okolini. Telefon: 061/818-2126 i 021/661-62-16. 89547 HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 89678

OD VLASNIKA kupujem dvosoban stan do ~etvrtog sprata sa liftom bez posrednika, za gotovinu, nije agencija. Telefon 064/612-5121. 89593 KUPUJEM kvalitetan stan oko 55m2, 2-3. sprat, dobra lokacija, pla}am oko 65.000E, urednih papira, ozbiqne ponude. Telefoni: 63-11-157, 063/194-57-58. 89307 GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10.000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potrebna garsowera do 30.000E. Telefoni: 6621797, 063/598-463, 064/502-5379. 89296

KUPUJEM troiposoban stan na Novom nasequ ili Limanu. Tel. 063/855-7109; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 243386 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 243669 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 243717 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/808-69-62. 243718 KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 243719

GARSOWERA 29m2, Joakima Vuji}a, III sprat, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwi`eno useqivo. Cena - 1.250 evra/m2. Bez posrednika. Tel. 021/526387, 063/400-360. 243723 NOVIJA garsowera 27m2, strogi centar, I sprat, CG, terasa, sa name{tajem 32.000. Tel. 063/ 517-846. 243705 DVE NOVE garsowere po 30m2, A. [anti}a, III, kwi`e se kao dvosoban 60m2, 64.000. Tel. 063/517-846. 243707 KOLO SRPSKIH SESTARA Aleksandar gradwa, odmah useqiva garsowera 21m2. Telefon 062/247-524. 243673 JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en. Telefon 528-137, 661-2262. 243674 GARSOWERA, Sajam, Branka Baji}a, 28m2, odmah useqiva, funkcionalna, dvori{no orijentisana, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 243745

PRODAJEMO vi{e stanova 50 - 75m2 na dobrim lokacijama. Telefon: 063/560-087. 89434


22

nedeqa15.novembar2009.

HITNA PRODAJA!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 27.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 243772 NOVA GA 24m2, Rumena~ka kod ABC marketa, IV sprat, lift, terasa, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 30.900. Tel. 021/425653, 6616-324. 243769 ODLI^NA GA 25m2, Temerinska, IV sprat, odv. kuhiwa sa trezarijom, lift, useqiva za 30 dana, sig. vrata, kl. parket, cena sa porezom 30.700. Tel. 021/6616324, 425-653. 243776

NOVA GA 24m2, Rumena~ka kod ABC marketa, IV sprat, lift, terasa, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 30.900. Tel. 021/425653, 6616-324. 243787 HITNA PRODAJA!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 27.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 243790 ODLI^NA GA 25m2, Temerinska, IV sprat, odv. kuhiwa sa trpezarijom, lift, useqiva za 30 dana, sig. vrata, kl. parket, cena sa porezom 30.700. Tel. 021/6616324, 425-653. 243794 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Tel. 021/472-2061; 063/1020-733. 243462

BRANKA RADI^EVI]A - odmah useqiva odli~na garsowera 32m2 na drugom spratu sa terasom, dvori{no orjentisana. Tel. 021/472-2060; 061/167-2826; 063/502-526. 243475 NOVA DETELINARA - U novijoj zgradi ukwi`ena garsowera 24m2, jugo-isto~no orjentisana. Tel. 021/528-399; 061/1672826. 243476 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do 03.10.2009. cena 31.600 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231. ({ifra: 17419) www.solis-nekretnine.com. 243407 GARSOWERA u Ul. bra}e Mogin, potpuno odvojena kuhiwa, idealan raspored, povoqno! Samo ozbiqni pozivi... Tel. 064/216-5290; 021/427-277 ({ifra: 10649). www.solis-nekretnine.com. 243408 PRODAJEM garsoweru od 25m2 na Somborskom bulevaru, povrat PDV-a, povoqno... Tel. 064/216-5290; 021/451-570 ({ifra: 19831). www.solis-nekretnine.com. 243409 U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, odli~an polo`aj, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 243337 SAJAM, prodajem noviju garsoweru od 24m2 odli~nu za izdavawe po ceni 30.900. Tel. 636-6952. 243349 OKOLINA BULEVARA, prodajem odli~nu, odmah useqivu garsoweru na 1. spratu, ekstra lokacija za izdavawe po ceni od 34.000. Tel. 636-8429. 243350 NOVI BULEVAR, na prodaju nova, odli~na, brzo useqiva garsowera, 28m2 sa terasom. Tel. 636-6952. 243351 SR. KAMENICA, prodajem odli~an, kompletno renoviran stan od 25m2 na lepom mestu. Tel. 065/50-50-321. 243353 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523193. 243508

OGLASI GARSOWERA na Limanu 4 u zgradi pred useqewem II sprat 29000 {ifra 40484. Tel. 451-318, 523-193. 243509 NA N. DETELINARI 27m2 II sprat novo pred useqewe 30300 {ifra 40771. Tel. 451-318, 523193. 243510 U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2 terasa lift jednosoban. Tel. 451-318, 523-193. 243511 HITNO prodajem u \ule Molnara, nov stan, 27m2, I sprat, lift, terasa, useqiv. Cena 32.000. Tel. 063-7776-233. 243540 KLASI^NA garsowera 25m2-1. sprat, sa terasom od 1 m2, CG, lift, cena sa PDV-om 27.000 evra. Tel. 064/823-6607, 542-779. 243563 USEQIVA garsowera, 20m2 CG, lift, cena – 26.000 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 243581 GARSOWERA - 2. sprat, useqiva, cena sa PDV-om 34.000 evra. Tel. 064/823-6608, 424-963. 243560 TEMERINSKA, nova garsowera, 21m2, IV sprat, lift, terasa, 24.500 sa PDV-om. Tel. 063/8803593. 243617

GRBAVICA 26,35m2 useqiva garsowera, prizemqe za 24.700 i lep nov jednosoban stan, {iri centar ukwi`en. Tel. 021/528599, 063/111-41-42. 243618 N. BULEVAR, brzo useqiva garsowera, I sprat, cg, terasa. Direktno od investitora, cena povoqna. Tel. 425-205. 243590 POVOQNO prodajem garsoweru u {irem centru, 20m2, ukwi`ena, odmah useqiva. Tel. 064/345-4417. 243622

GRBAVICA, 16m2 za 15.000, idealno za izdavawe. Tel. 421185. 243623 KOD DNEVNIKA, garsowera 27m2, V sprat sa liftom, ukwi`ena. Tel. 422-149. 243624 BORE PRODANOVI]A, nova garsowera, 23m2, I sprat, lift, terasa, kvalitetna gradwa. Tel. 472-1660. 243625 GARSOWERA kod Sajma, 25m2, III sprat, useqiva do kraja godine. Tel. 063/101-0667. 243620 STANICA, ukwi`en jednosoban stan, I sprat, 32m2, odmah useqiv, cena dogovor. Tel. 4721660. 243621 DETELINARA 32m2, jednosoban, ukwi`en stan na prvom spratu, odmah useqiv 33.000. Tel. 444-107, 633-7853. 243654 SAJAM,Mi~urinova, 33m2 jednosoban, ukwi`en, lift, terasa. Tel. 444-107, 6337853. 243655 N. BULEVAR, brzo useqiv jednosoban stan od 29m2, I sprat, lift, terasa, cg. Cena 31.930 evra. Tel. 425-210. 243591 BOLNICA, ukwi`en jednosoban stan od 32m2, terasa,cg. Cena 36.260 evra. Tel. 425-205. 243588 CENTAR, @elezni~ka ulica, jednosoban 30m2, odmah useqiv, ukwi`en, 30.900. Tel. 422-149. 243619 BUL. OSLOBO\EWA, jednosoban 41m2, ukwi`en, IV sprat, lift, terasa. Tel. 421-185. 243616 SAJAM, ukwi`en jednosoban stan, u funkciji jednoiposobnog, 38m2, III sprat, lift, terasa, cg. Cena 41.200 evra. Tel. 425-205. 243596 UKWI@EN jednosoban stan od 32m2, visoko prizemqe, Ulica Stevana Divnina Babe na Detelinari. Tel. 063/101-0661. 243538 USEQIV-UKWI@EN-JEDNOSOBAN, 28m2-terasa, Cg cena-34.600 evra. Tel. 064/8236602, 021/6614-200. 243570 JEDNOSOBAN stan, 28m2 - terasa, CG, ukwi`en-odmah useqiv, 1. sprat cena-31.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 243568

DNEVNIK MAKSIMA GORKOG - odli~an jednosoban stan 40m2 sa mogu}no{}u pro{irewa 16m2, dvostrano orjentisan. Cena 49.500 evra. Tel. 021/528-399; 063/502526. 243474 DETELINARA, prodajem ukwi`en, odmah useqiv 1.0 od 32m2 po ceni od 33.000. Tel. 6368429. 243354 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwi`en stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Tel. 636-6952. 243355 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, nov 1.0 stan od 31m2 sa terasom po ceni od 36.000. Tel. 636-8429. 243352 PRODAJEM vrlo povoqno stan od 32m2 u Mileve Mari}. Tel. 065/280-99-88; 021/451-570. ({ifra: 19958). www.solis-nekretnine.com. 243410 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan od 37m2 kod @elezni~ke stanice! Tel. 063/855-7109; 021/427-277; ({ifra: 10117). www.solis-nekretnine.com. 243411 PRODAJEM jednosoban stan od 40m2, Ul. Novosadskog sajma, renoviran, povoqno... Tel. 064/216-5290; 021/520-231 ({ifra: 10651). www.solis-nekretnine.com. 243412 PRODAJEM jednosoban stan na Bul. Ja{e Tomi}a, ekstra povoqno! Tel. 065/280-9988; 021/451-570 ({ifra: 10562),. www.solis-nekretnine.com. 243413 BULEVAR OSLOBO\EWA - u novijoj zgradi odli~an jednosoban stan 35m2 na tre}em spratu dvori{no orjentisan. Tel.021/4722-060; 063/502-526. 243477 TEMERINSKA, jednosoban, nov - useqiv od 33m2 sa terasom, 41.500 evra. Hitno! Tel. 021/426845, 063/859-4708. 243479 NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Tel. 021/472-2060; 061/167-2826. 243468

BULEVAR OSLOBO\EWA, jednosoban, mo`e name{ten, odli~an za izdavawe, ukwi`en za 39.000E. Hitno!!!!!! Tel. 021/426845, 021/524-601. 243483 STROGI CENTAR, jednosoban stan, ukwi`en na I spratu za 37.000 evra. Tel. 021/426-845, 063/562-655. 243485 VOJVODE [UPQIKCA 35m2, nov, ekstra, samo 39.000E. Tel. 021/426-845, 063/562-655. 243490

PRODAJEM jednosoban stan 40m2 na Bulevaru, ukwi`en, odli~an raspored, terasa, cena 38000E. Tel. 522-177, 526-622. 243494 HITNA PRODAJA! Nov JS 28m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom: 29.000. Tel. 021/425653, 6616-324. 243796 JEDNOSOBAN 31m2, Stanica, Bul. Ja{e Tomi}a, 1. sprat, cg, ukwi`en. sre|en 34.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 244551 HITNA PRODAJA! Nov JS 28m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom: 29.000. Tel. 021/425653, 6616-324. 243778 JEDNOSOBAN nov stan 32m2, centar grada - Temerinska ulica, useqiv. Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 243716 PRODAJEM jednosoban, ukwi`en stan od 32m2 kod @elezni~ke stanice, cena 36.000 evra. ({12355). Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 243699 JEDNOSOBAN stan 28m2, IV sprat, ]irpanova ulica, useqewe kraj godine. Cena 1.250 evra/m2! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 243733


OGLASI

DNEVNIK

JEDNOSOBAN, 40m2, Bul. oslobo|ewa, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, useqiv 44.200E. Tel. 661-3259, 063/570659. 244568 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 243537 STAN u izgradwi 31m2, Ulica Bogoboja Atanackovi}a. III sprat, terasa. Cena 35.700E. Tel. 063/777-6233. 243539 JEDNOSOBAN 36m2, ukwi`en, ulica \or|a Joanovi}a, kod ABC centra, hitno, ukwi`en. Telefon 021/6519-938. 89502 PRODAJEM jednosoban stan u centru Novog Sada, blizu Ribqe pijace, prizemqe, 26m2, novija gradwa, sa ili bez posrednika. Telefon 064/9308-432. 89486 PRODAJEM garsowere u Nizijskoj ulici, povr{ine 25 i 35m2, cena 850E/m2, useqive odmah, nova gradwa, dvori{na zgrada, bez posrednika. Telefon: 063/581-960. 89437 PRODAJEM jednosoban stan 35 m2 kod fakultetaza 35.000. Telefon 063/540-165. 89578 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru od 25m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521. 89527 PRODAJEMO noviji ukwi`en jednosoban stan od 35m2 na Bulevaru kod Futo{ke pijace. Teleofn 6447-622. 89667 NOVI BULEVAR, nova garsowera, 30.72m2, 3. sprat u luks zgradi s bazenom, teretanom, saunom, gradio „Zoned“, cena 1.380E. Telefon 064/0677-318. 89590 NOVA useqiva garsowera 27m2, terasa, prvi sprat, cena - dogovor. Telefon 064/2255020. 89644 KATOLI^KA PORTA, potpuno nov, odmah useqiv jednosoban stan 25m2, 4. sprat, potkrovqe, idelano za izdavawe. cena 33.900E. Telefon 063/807-4172. 89623

PRODAJEMO noviji jednosoban stan na prvom spratu za 32.000. Stan je ukwi`en. Telefon 6447-622. 89666 PRODAJEMO klasi~an jednosoban stan na Novom nasequ za 35.000, stan je odmah useqiv. Telefon: 6447-622. 89580 PRODAJEMO jednosoban stan os 33m2 na Limanu za 39.000. Telefon 6447-622. 89576 GARSOWERA useqiva, centar Petrovaradina, bez posrednika. Telefon 064/8205828. 89573 JEDNOSOBAN useqiv VI sprat, lift, 31m2, ukwi`en, bez posrednika. Telefon 064/8205828. 89572 PRODAJEMO komforan jednosoban stan od 40m2 u Petrovaradinu, blok VIII za 36.000. Telefon: 6447-622. 89583 JEDNOSOBAN, 37.74 m2 grejne povr{ine + terasa, VII sprat, Novo Naseqe, Bate Brki}a 37.000. Velika ponuda na svim lokacijama. Telefon 021-400148. 89662

DVOSOBAN stan, 51m2, Detelinara, povoqno. Telefon 063/670-218. 89758 JEDNOIPOSOBAN 38m2, N. naseqe, Mileve Mari}, 4. sprat, lift, cg, prazan, odmah useqiv 33.000E Tel. 661-3259, 063/570659. 244567 JEDNOIPOSOBAN stan 33m2, centar, Lukijana Mu{ickog, visoki parter, pred useqewem. Samo 41.000 evra. Bez posrednika! Tel. 021/66-22-746, 063/400360. 243728 PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 33 i 43m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 243697 NOV jednoiposoban 39m2, Bul. k. Petra IV, lift, terasa, ukwi`en, prvoklasan 51.500. Tel. 063/517-846. 243708 NOVO NASEQE odli~an jednoiposoban stan 47m2 u [onsiju, lift, terasa. Telefon 528137, 661-2262. 243677

HITNO! Odmah useqiv JIS 43m2, Novo naseqe, S. buna, terasa, odv. kuhiwa, klima, ukwi`en, cena 39.900. Tel. 021/425653, 6616-324. 243784 ODLI^AN JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, odv. kuhiwa, bez prolaznih soba, cena: 51.500. Tel. 021/6616-324, 425653. 243777 ODMAH Useqiv JIS 46m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, dvostrano orijentisan, cena: 40.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 243773 IZUZETNO FUNKCIONALAN JIS 27m2, P. Baki}a, nov, bez prolaznih soba, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 17.200!!! Tel. 021/425-653, 6616324. 243774 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov JIS 32m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 34.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 243775 HITNO! Odmah useqiv JIS 43m2, Novo naseqe, S. buna, terasa, odv. kuhiwa, klima, ukwi`en, cena 39.900. Tel. 021/425653, 6616-324. 243766

EKSTRA STAN!!! JIS 33m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv. kuhiwa, dvori{na strana, brzo useqiv, cena 37.500 sa porezom. Tel. 021/425653, 6616-324. 243768 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 243752 NOV, useqiv jednoiposoban stan 41m2 kod Socijalnog. Tel. 6615-117. 243798 ODMAH USEQIV JIS 31m2+terasa 20m2, Telep, nov, bez prolaznih soba, pvc stolarija, odv. kuhiwa, sig. vrata, cena 35.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 243789 JEDNOIPOSOBAN stan, 30m2, Novo naseqe, Bul. V. Stepe, 2. sprat, cg ukwi`en, useqiv, 34.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 244556 JEDNOIPOSOBAN 34m2, centar, Dostojevskog, 2. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo 43.800E. Tel. 661-3259, 063/570659. 244565 ODLI^AN JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, odv. kuhiwa, bez prolaznih soba, cena: 51.500. Tel. 021/6616-324, 425653. 243795

nedeqa15.novembar2009.

ODMAH Useqiv JIS 46m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, dvostrano orijentisan, cena: 40.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 243791 IZUZETNO FUNKCIONALAN JIS 27m2, P. Baki}a, nov, bez prolaznih soba, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 17.200!!! Tel. 021/425-653, 6616324. 243792 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov JIS 32m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 34.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 243793 ODMAH USEQIV JIS 31m2+terasa 20m2, Telep, nov, bez prolaznih soba, pvc stolarija, odv. kuhiwa, sig. vrata, cena 35.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 243771 EKSTRA STAN!!! JIS 33m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv. kuhiwa, dvori{na strana, brzo useqiv, cena 37.500 sa porezom. Tel. 021/425653, 6616-324. 243786 PRODAJEM jednoiposoban stan 40m2 kod Socijalnog, nov, neuseqavan, 2. sprat, terasa, odli~an raspored, hitno! Tel. 526622, 063/570-013. 243495

23

PRODAJEM jednoiposoban stan 41m2, nov, ukwi`en, Grbavica, 1. sprat, terasa, mo`e kredit. Tel. 522-177, 063/570-014. 243496 PRODAJEM jednoiposoban stan 46m2 u Novosadskog sajma, 1. sprat, ukwi`en, hitno i povoqno! Tel. 526-622, 063/570-022. 243497 BULEVAR, nov, ukwi`en, jednoiposoban stan za 43.000E. Tel. 021/426-845, 063/859-4708. 243487 ULI^NI LOKALI na Rumena~kom Putu 33, 50, 63, 89m2 i stanovi 57, 62, 89m2, novi, sa urednim papirima sve za 850 E/m2. Tel. 063/510-604, 021/426845. 243488 NOV jednoiposoban stan u ]irpanovoj ulici 36m2, I sprat, useqiv, nov, neuseqavan. Gara`no mesto u suterenu. Cena 50.000 evra! Tel. 021/426-845, 021/524601. 243484 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Tel. 021/6622-412; 063/1020-731. 243459 BULEVAR KRAQA PETRA I noviji jednoiposoban stan 40m2 dvori{no orjentisan. Mo`e zamena za ve}i. Tel. 021/6615-124; 063/502-526. 243467 SAJAM, odli~an jednoiposoban ukwi`en stan, 39m za 41.000E. Odli~an za izdavawe. Tel. 021/426-845, 063/859-4708. 243480 ZONED, jednoiposoban, useqiv, na I spratu od 38m2 za 46.350 evra. Tel. 021/426-845, 063/562655. 243481 LIMAN IV - u zgradi od fasadne cigle, odmah useqiv ukwi`en jednoiposoban stan 54m2, ju`no orjentisan. Tel. 021/4722060; 063/502-526. 243463 NOVO NASEQE - u novijoj ukwi`enoj zgradi odli~an jednoiposoban stan 35m2 na drugom spratu dvostrano orjentisan. Tel. 021/472-2060; 063/502-526. 243464


24

nedeqa15.novembar2009.

LEP stan u Rumena~koj ulici, 47m2 za 41.200 evra! Posledwi sprat. Tel. 065/2019-018; 021/451570 ({ifra: 10262). www.solisnekretnine.com. 243414 JEDNOIPOSOBAN stan od 40m2 u ukwi`enoj zgradi, mogu}nost pro{irewa na pripadaju}i tavanski prostor! Tel. 065/2019013; 021/427-277; ({ifra: 18267). www.solis-nekretnine.com. 243415 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan na Grbavici, mo`e kredit! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 10512). www.solis-nekretnine.com. 243416 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan kod Socijalnog, 40m2, cena 51.500 evra. Tel. 064/1571297; 021/427-277 ({ifra: 10631). www.solis-nekretnine.com. 243417 CENTAR - Ribqa pijaca, jednoiposoban stan od 30m2 na tre}em spratu, izgradwa, gradi „Budu}nost“. Tel. 064/2003-103; 021/427277. ({ifra: 10231), www.solisnekretnine.com. 243418 BULEVAR, ukwi`en jednoiposoban stan, cena 43.500 evra! Pozvati na tel. 063/520-296; 021/520-231; ({ifra: 16994). www.solis-nekretnine.com. 243419 PRODAJEM nov jednoiposoban stan, odmah useqiv, 30m2 na drugom spratu sa terasom, Grbavica, povoqno! Tel. 063/855-7109; 021/520-231 ({ifra: 10665). www.solis-nekretnine.com. 243420 KOMPLETNO renoviran, jednoiposoban stan na drugom spratu, dvori{no orjentisan po ceni od 36.000 evra! Ukwi`en! Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 10061). www.solis-nekretnine.com. 243421 CENTAR, prodajem odmah useqiv, ukwi`en, nov 1,5 stan od 46m2. Tel. 636-8429. 243358 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda. Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/777-6233. 243541 NA LIMANU I kod fakulteta i Keja 40m2 prvi sprat prazan sre|en ukwi`en. Tel. 451-318, 063/108-89-93. 243512 NA SOMBORSKOM BULEVARU jednoiposoban stan na prvom spratu 38m2 pred useqewem izlakirani parketi 42.500 {ifra 34702. Tel. 451-318, 063/108-89-93. 243513 NA NOVOM NASEQU prazan useqiv jednoiposoban stan odvojena kuhiwa 37m2 cena 33000 {ifra 40815. Tel. 451-318, 065/4443455. 243514 NA GRBAVICI prazan nov lep jednoiposoban stan 45m2 na II spratu postoji mogu}nost i gara`e. Tel. 451-318, 063/108-8993. 243515 NOVI BULEVAR 33m2 – 3. sprat, CG, lift, terasa, jednoiposoban, cena sa PDV-om 38.000 evra. Tel. 064/823-6604, 424-963. 243577 JEDNOIPOSOBAN-ODMAH useqiv 36m2-3. sprat, terasa, lift, Cg, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena-44.500 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236621. 243578 JEDNOIPOSOBAN, 41m2-CG, odli~an raspored, terasa, lift, gradi Dinamika, brzo useqiv, cena-50.700 evra. Tel. 064/8236617, 021/542-779. 243579 N. BULEVAR, useqiv jednoiposoban stan od 55m2, III sprat, lift, terasa, cg. Cena 41.200 evra. Tel. 425-210. 243595 [IRI CENTAR, mali jednoiposoban stan, lift, terasa, cg. Pogodan za izdavawe. Direktno od investitora za 37.500 evra. Tel. 425-210. 243589 ODMAH USEQIV, jednoiposoban stan, na Novom nasequ, 38m2, IV sprat, lift, cena: 32.950 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 243599

ODMAH USEQIV - nov jednoiposoban stan, Nova Detelinara, terasa, lift, CG, 35m2, cena: 41.200 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 243600 N. DETELINARA, zgrada Budu}nosti, nov jednoiposoban stan od 40m2, lift, terasa, cg. Cena 48.400 evra. Tel. 425-205. 243592 CENTAR - 29m2, jednoiposoban, useqiv-ukwi`en, cena sa name{tajem, lift cena-36.100 evra. Tel. 064/823-6617, 6614-200. 243585 LIMAN II – jednoiposoban ukwi`en-useqiv, lift, terasa, cena sa name{tajem, mo`e na kredit cena – 44.300 evra. Tel. 064/823-6617, 542-779. 243586 NOVA DETELINARA 40m2, jednoiposoban, nov, useqiv, drugi sprat, lift, terasa 45.400 sa pdv. Tel. 444-107, 633-7853. 243656 GRBAVICA 33m2, jednoiposoban, useqiv, nov, ukwi`en 44.300, odli~an raspored. Tel. 444-107, 633-7853. 243657 GRBAVICA!!! Jednoiposoban stan od 45m2 na drugom spratu sa odvojenom kuhiwom i terasom. Pozovite! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 243628 SUBOTI^KI BULEVAR, jednoiposoban stan od 38m2, I sprat, cena 41.200 sa PDV-om. Tel. 472-1660. 243631 GRBAVICA, nov odmah useqiv jednoiposoban stan od 30m2, terasa, cena dogovor! Tel. 421-185. 243632 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2 u B. Prodanovi}a, odli~an nov stan bez ulagawa, izuzetna gradwa. Tel. 472-1661. 243633 PRODAJEM noviji jednoiposoban stan sa terasom pred useqewem, cena povoqna. Tel. 423208, 528-599. 243636 LIMAN III!!! Odli~an dvosoban stan od 62m2 ni`e spratnosti kod vrti}a, ukwi`en odmah useqiv. Tel. 6363-307, 063/500213. 243637 LAZE NAN^I]A!!! Dvosoban stan od 57m2 za renovirawe,ukwi`en odmah useqiv za 48000 evra. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 243634 DUNAVSKI PARK!!! Dvosoban stan na prvom spratu dvostrano orijentisan, sa pogledom na park. Tel. 4740-064, 063/86803-35. 243635 LIMAN kod Spensa 51m2 dvosoban i Ul. Pariske komune 58m2 ukwi`en, mo`e i gara`a 15m2. Tel. 021/528-599, 423-208. 243629 UKWI@EN komplet renoviran stan od 51m2, odmah useqiv prodajem za 52.530. Tel. 4721660. 243630 BORE PRODANOVI]A, dvosoban dupleks, 66m2, nov, odli~an, odmah useqiv. Tel. 421-185. 243626 NOVI BULEVAR, na II spratu dvosoban stan od 49m2, lift, terasa, lep raspored. Tel. 063/1010684. 243627 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 243658 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 43.300. Tel. 444-107, 6337853. 243659 LIMAN I, Jiri~ekova, 57m2 klasi~an dvosoban stan na drugom spratu 67.000. Tel. 444-107, 633-7853. 243660 STANICA 48m2, odli~an dvosoban, terasa, sa name{tajem, ukwi`en 48.500. Tel. 444-107, 633-7853. 243661 USEQIV-UKWI@EN, 45m2 dvosoban stan, novija zgrada, 3. sprat, terasa, CG, cena- 46.350 evra. Tel. 064/823-6608, 021/424963. 243583 DVOSOBAN 53m2-ukwi`en, useqiv, terasa, CG, lift, odli~an raspored, novija zgrada-sendvi~ zid cena- 58.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 243584 NOVI Bulevar, dvosoban, brzo useqiv, 53m2, u ceni ura~unat PDV: 46.400 evra. Tel. 021/520966; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 243601

OGLASI

ODMAH USEQIV 57m2-dvosoban stan, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 243566 GRBAVICA, ukwi`en, klasi~an dvosoban stan od 68m2. Cena 51.500 evra. Tel. 425-205. 243594 SOMBORSKI BULEVAR, 55m2, useqivo, novo, terasa, lift, 42.500. Tel. 421-925, 063/536-352. 243606 PETROVARADIN, 43m2, lift, terasa, ukwi`en, 48.700. Tel. 525-574, 064/322-18-22. 243607 GRBAVICA, 45m2, drugi sprat, terasa, ukwi`en, cena dogovor. Tel. 421-925, 064/139-22-01. 243608 PODBARA, 56m2, nov useqiv, mo`e kredit, ili zamena, 57.700. Tel. 421-925, 065/677-53-66. 243612

DVOSOBAN, 45m2 - 1. sprat, brzo useqiv odmah, dvori{na strana, CG, Novi bulevar cena41.700 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 243571 USEQIV-NOV-DVOSOBAN, 47m2-terasa, grejawe, cena sa PDV-om 53.300 evra-nije fiksno. Tel. 064/823-6621, 424-963. 243569 ODLI^AN!!! 57m2 - dvosoban renoviran - ukwi`en, 2. sprat, klasi~an raspored, terasa, Cg, cena-55.000 evra. Tel. 064/8236621, 424-963. 243564 HITNO!!! 55m2-Stevana Mokrawca, dvosoban, terasa, lift, CG, ukwi`en – useqiv cena – dogovor. Tel. 064/823-6607, 542779. 243573 DVOSOBAN 61m2 - mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, mogu} kredit, 2. sprat, terasa, grejawe, cena-50.300 evra. Tel. 064/8236602, 6614-200. 243574

DVOSOBAN 59m2 - mogu} dvoiposoban, odmah-useqiv, terasa, grejawe, mo`e na kredit cena48.600 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 243552 UKWI@EN – 43 m2-odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban cena-41.200 evra. Tel. 064/8236618, 424-963. 243562 DVOSOBAN-UKWI@EN, 50m2 odmah useqiv, 3. sprat, terasa, CG, @. stanica cena-46.350 evra. Tel. 064/823-6621, 6614-200. 243555 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2 I sprat odvojena kuhiwa ostava terasa lift gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 243516 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran cena 51000. Tel. 451318, 523-193. 243517 DVOSOBAN stan 46m2 prvi sprat na N. Detelinari, nov pred useqewem, cena 52100, {ifra 40766. Tel. 451-318, 523-193. 243518 NA LIMANU nova zgrada Budu}nost gradila 55m2 odvojena kuhiwa sa trpezarijom ostava terasa ukwi`en ekstra 1220 po m2 {ifra 37355. Tel. 451-318, 063/108-89-93. 243519 DRUGI SPRAT 48m2 kod sportskog centra na N. nasequ ukwi`en odmah useqiv komplet sre|en 43250 {ifra 41047. Tel. 451-318, 523-193. 243520 NA LIMANU TRI kod Limanskog parka 47m2 na prvom spratu ukwi`en cena 55000 {ifra 37849. Tel. 451-318, 523-193. 243521 U [IREM CENTRU dvosoban stan pred useqewe pla}ene komunalije, ~isti papiri, prvi sprat, 40m2, cena 49000. Tel. 451-318, 063/7730577. 243522 NA GRBAVICI 52m2 II sprat cena 53600 {ifra 38508. Tel. 451-318, 523-193. 243523 STAN u novogradwi u Ulici Bogoboja Atanackovi}a, 49m2, ima terasu, gleda na ulicu. Tel. 063/775-9121. 243542 UKWI@EN dvosoban stan od 50m2 u Ulici Antona ^ehova. III sprat, ima terasu. Cena 48.000E. Tel. 063/777-6233. 243543

DNEVNIK BULEVAR OSLOBO\EWA u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en stan od 47m2, V sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0668. 243544 NOVO NASEQE, Budu}nost, 60m2, dvosoban, sa name{tajem 61.800 evra, hitno!!!! Tel. 021/426-845, 063/859-4708. 243493 NOVA DETELINARA, prodajem noviji 2.0 stan od 45m2 po ceni 51.500. Tel. 636-6952. 243359 LIMAN, prodajem odli~an 2.0 stan lako preurediv u 2.5 od 65m2, ukwi`en, po ceni od 67.000. Tel. 636-6952. 243361 OKOLINA BULEVARA, prodajem kompletno renoviran 2.0 stan za 55.000, mogu}a zamena. Tel. 063/82-88-377. 243356 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, gara`a, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534505. 243338 DVOSOBAN 60m2, Sajam, hitno prodajem stan na 4, spratu, 2 terase, ostava, podrum, ukwi`en i odmah useqiv, ekstra povoqno 43.000 evra. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 243345 DVOSOBAN 54m2, N. fronta (iza NIS-a) stan u blizini fakulteta i Limanskog parka, ukwi`en, 8. sprat, lift, terasa, ostava. Tel. 021/55-77-58, 063/7333-621. 243346 IZVANREDAN dvosoban stan na Grbavici sa lepom terasom, 60m2, noviji, ukwi`en, cena 1.100 evra/m2! Tel. 065/2019-013; 021/520-231. ({ifra: 19196). www.solis-nekretnine.com. 243422 IZUZETAN dvosoban stan u Ulici cara Du{ana, 43m2, centralno grejawe, dvori{na strana, terasa, useqiv po isplati. Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 19915). www.solis-nekretnine.com. 243423 PRODAJEM stan od 57m2, dvosoban, Liman I, kod Vodovoda, cena 72.000 evra! Tel. 064/1340459; ({ifra: 10704). www.solisnekretnine.com. 243424 IZUZETNO dobar dvosoban stan od 40m2 na Grbavici, zgrada od fasadne cigle, stan ima terasu, na prvom je spratu, odmah useqiv, cena SAMO 41.200 evra! Tel. 064/2003-103; 021/427277 ({ifra: 19857). www.solisnekretnine.com. 243425 PRODAJEM nov useqiv ukwi`en dvosoban stan od 43m2, centar, prvi sprat! Tel. 063/8557109; 021/427-277 ({ifra: 10438). www.solis-nekretnine.com. 243426 \OR\A N. JOHANA ulica naseqe [onsi, izuzetan stan od 53m2 po niskoj ceni od 54.600 evra! Obavezno pogledajte! Tel. 065/2019-018; 021/451-570 ({ifra: 10350). www.solis-nekretnine.com. 243427 IZUZETNO interesantna prodaja stana od 54m2 u Balzakovoj ulici. Obavezno pogledati, kvalitetna gradwa, miran kraj, sun~ana strana. Tel. 065/2019-018; 021/520-231. ({ifra: 10071). www.solis-nekretnine.com. 243428 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u blizini @elezni~ke stanice sa terasom, dvostrano orjentisan, po ceni od 48.400 evra, ukwi`en. Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 10673). www.solis-nekretnine.com. 243429 HITNO prodajem dvosoban stan od 65m2 na Limanu III, vlasnik 1/1! Tel. 064/216-5290; 021/427277 ({ifra: 19831). www.solisnekretnine.com. 243430 PRODAJEM stan u izuzetno dobrom stawu od 51m2, cena 51.500 evra. Stan se nalazi na Detelinari. Tel. 065/280-9988; 021/451570. ({ifra: 10659), www.solisnekretnine.com. 243431 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwi`eno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 18997),. www.solis-nekretnine.com. 243432 U BLIZINI @. STANICE ukwi`en klasi~an dvosoban stan 50m2 dvostrano orjentisan. Cena 46.500 evra. Tel. 021/4722060; 061/167-2826. 243465

NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi na Novom nasequ. Tel.021/528-399; 063/502-526. 243478 BULEVAR OSLOBO\EWA - u novijoj zgradi prodajem dvosoban stan 48m2. Tel. 021/472-2060; 061/167-2826; 063/502-526. 243473 NOVA DETELINARA - odli~an noviji dvosoban stan 45m2, dvori{no orjentisan na tre}em spratu. Tel. 021/528-399; 061/1672826. 243471

PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en dvosoban stan 50m2 ni`e spratnosti. Zamen za troiposoban ili ~etvorosoban. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 243469 NOVIJI dvosoban u Cara Du{ana na drugom spratu, ukwi`en od 50m2 za 61.000 evra. Odli~an raspored!!!!! Tel. 021/426845, 021/524-601. 243486 MI[E DIMITRIJEVI]A, dvosoban na I spratu za 60.000E. Odli~an, useqiv! Mo`e i gara`a uz dogovor. Tel. 021/426-845, 063/859-4708. 243489 PRODAJEM dvosoban stan 46m2 kod Socijalnog, odmah useqiv, cena 46000E. Tel. 522-177, 063/570-023. 243498 PRODAJEM dvosoban stan 49m2, ukwi`en, odvojena kuhiwa, cg, terasa, useqiv. Tel. 526622, 063/570-021. 243499 UKWI@EN DS 47m2 Pu{kinova, klasi~an raspored-odv.kuhiwa, I sprat, dvori{na strana, brzo useqiv, cena 49.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 243788 DVOSOBAN 40m2, Liman 2, Dr.Ribara, 1 sprat, lift, terasa, cg, renoviran, ukwi`en 52.000E. Tel. 661-3259, 063/570659. 244563 DVOSOBAN, 43m2, Tolstojeva, 4. sprat, lift, terasa, cg, useqivo, „Aleksandar“ gradwa, 55.350E. Tel. 661-3259, 063/570659. 244557 DVOSOBAN 44m2, ugao Kraqevi}a Marka i Bul. kraqa Petra, 1. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 52.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 244560 DVOSOBAN, 39m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, useqiv, 43.650E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/570659. 244555 LIMAN I, dvosoban stan 60m2 u Drage Spasi}, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 243799 DVA DVOSOBNA stana N. naseqe, Bul. S. Jovanovi}a, 43m2, 1. sprat, 48.400E, ukwi`en i 47m2, 4. sprat, 50.500E, oba imaju lift, terasu, cg. Tel. 6613259, 063/570-659. 244552 DVOSOBAN, 58m2, Liman 4, Bul. cara Lazara, 6. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en 61.800E. Tel. 661-3259, 063/570659. 244553 DVOSOBAN stan, blizina Sajma, 57m2 plus terasa, ukwi`en, IV sprat, lift, cena 55.000E. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 243753 DVOSOBAN, Grbavica, Ul. Vojvo|anska, 51m2, III sprat, lift, ukwi`en, povoqno. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 243756 DVOSOBAN u funkciji dvoiposobnog, Detelinara, Ul. Krfska, 48m2, ukwi`en 1/1, II sprat, cena samo 44.500E. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 243746 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov DS 45m2, Temerinska, IV sprat, lift, terasa, useqiv za 30 dana, prvoklasna gradwa, cena sa porezom 49.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 243767


OGLASI

DNEVNIK

UKWI@EN DS 47m2 Pu{kinova, klasi~an raspored-odv.kuhiwa, I sprat, dvori{na strana, brzo useqiv, cena 49.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 243770 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov DS 45m2, Temerinska, IV sprat, lift, terasa, useqiv za 30 dana, prvoklasna gradwa, cena sa porezom 49.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 243785 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefon 528-137, 063/538166. 243678 SAVINA- Novo naseqe odli~an dvosoban stan 60m2 na prvom spratu, ukwi`en, zidala Budu}nost. Telefon 528-137, 661-2262. 243679 PARISKE KOMUNE klasi~an dvosoban stan 51m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefon 528-137, 661-2262. 243680 NOVO NASEQE klasi~an dvosoban stan 56m2 u zgradi sa liftom, ima terasu, ukwi`en. Telefon 528-137, 661-2262. 243681 DETELINARA jako lep dvosoban stan 52m2 u zgradi sa liftom 49.400. Telefon 528-137, 661-2262. 243682 BALZAKOVA u dobroj zgradi stan 67m2 odli~nog rasporeda, lako mo`e biti dvoiposoban za 69.000. Telefon 528-137, 6612262. 243683 KOD @ELEZNI^KE STANICE lep dvosoban stan 50m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en za 51.500. Telefon 528-137, 063/538-166. 243675 SREMSKA ulica kod Spensa dvosoban stan na petom spratu sa liftom, dvostrano orjentisan, ima terasu za 67.000. Telefon 528-137, 661-2262. 243676 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 52m2 na Novom nasequ. Cena 52.500 evra. Tel. 021/6546609, 063/885-6290 ({-12286). 243693 NOV dvosoban 60m2, Grbavica, A. [anti}a, III sprat, lift, podeqen na dve garsowere, 64.000. Tel. 063/517-846. 243710 NOVIJI dvosoban, 40m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, I sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, terasa 41.000. Tel. 063/517-846. 243711 NOV dvosoban 52m2, centar Podbara, Petra Ko~i}a, II sprat, prvoklasan, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv. Hitno! Tel. 063/517-846. 243712 NOVIJI dvosoban 53m2, Novi bulevar, Novaka Radowi}a, IV, lift, odvojena kuhiwa, ukwi`en 58.000. Tel. 063/517-846. 243713 DVOSOBAN stan 41m2, Grbavica – Do`a \er|a / B. Ribnikara, II sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000 evra. Tel. 021/526-387, 064/318-79-24. 243732 DVOSOBAN stan 49m2, ukwi`en, na Bulevaru kod Dnevnika ekstra, odmah useqiv. Cena dogovor! Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 243735 DVOSOBAN stan 56m2, Novi bulevar - Zoned, VII sprat, pogled na Fru{ku goru, brzo useqiv! Tel. 021/66-22-746, 063/80869-62. 243736 DVOSOBAN nov stan, 50m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, II sprat, useqewe do kraja godine. Samo 1.250 evra/m2.... Bez posrednika. Tel. 021/526387, 063/400-360. 243724 DVOSOBAN stan 52m2, Detelinara kod Merkura, I sprat, renoviran, ukwi`en, useqiv odmah. Cena 49.900 evra. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 243725 STAN u izgradwi 56m2, u ulici Novaka Radoni}a. IV sprat, lift, terasa. Direktna prodaja. Tel. 063/775-9121. 243547 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV, 60m2, dobra lokacija. Telefon 6369-008. 89081 PRODAJEM dvosoban stan 52m2 za 56000E, bez posrednika, tre}i sprat sa pripadaju}im podrumom na Detelinari. Telefon: 061/810-1497. 89242

JEDNOIPOSOBAN 30m2 u zgradi „Zoned“ na Bulevaru Evropa, brzo useqiv, povoqno, vlasnik. Telefon: 063/431-815. 89443 PRODAJEM dvosoban stan 55m2, ukwi`en, vlasnik, preko puta @elezni~ke stanice. Cena dogovor. Bez posrednika. Telefon 062/1518-781. 89279 PRODAJEMO dvosoban stan od 47m2 na prvom spratu za 43.000. Stan je ukwi`en i odmah useqiv. Telefon 6447-622. 89668 DVOSOBAN useqiv, prvi sprat, Salajka, bez posrednika. Telefon 064/8205828. 89570

JEDNOIPOSOBAN, Detelinara nova 34m2, 27.000E, iseqivo do kraja godine. Telefon 064/8205828. 89571 PRODAJEMO nov ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici za 53.500. Telefon 6447-622. 89671 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan na Novom Bulevaru za 46.500. Stan je na prvom spratu. Telefon: 6447-622. 89581 ODLI^AN dvosoban ukwi`en stan 53m2 u Slova~koj, drugi sprat. Izuzetna zgrada. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 89642 PRODAJEMO komforan ukwi`en dvosoban stan od 64m2 na Novom nasequ za 58.500. Telefon: 6447-622. 89584 DUPLEKS 67m2, centar Petrovaradina, useqiv, bez posrednika. Telefon 064/8205828. 89569 ODLI^AN dvosoban superkomforan stan, 66m2/IV u Balzakovoj ulici bez ulagawa, ukwi`en. Telefoni: 021/444-101, 063/7504187. 89602 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan kod sajma na 2. spratu sa liftom za 43.500 sa PDV. Telefon 6447-622. 89577 NOVA DETELINARA, potpuno nov, odmah useqiv, dvosoban stan 53m2, 3. sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa s prozorom. Telefon 063/807-4172. 89620 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv jednoiposoban stan 45m2. 1. sprat, lift, terasa, parking.Telefon 063/8074172. 89621 STEVANA MOKRAWCA ukwi`en 1/1, odmah useqiv, dvosoban stan 55m2, 6. sprat, lift, nije posledwi, terasa, . podrumska ostava. Telefon 063/8074172. 89626 PRODAJEM dvosoban - dvoiposoban stan, Liman I, ul. Drage Spasi}, bez posrednika. Telefon 021/6614-565. 89653 JEDNOIPOSOBAN stan 32m2, drugi sprat, cena 30.000E, hitno. Telefon: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 89646 PRODAJEM stan 49m2 pogodan za starije, kod Betanije. Telefon 063/498-012. 89641 NOV ukwi`en jednoiposoban/ jednosoban 32m2, tre}i sprat, cena 36100E, hitno! Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 89645 PRODAJEMO lep dvosoban stan od 51m2 na Novom nasequ za 52.500. Stan je na drugom spratu. Telefon 6447-622. 89670 KOD „DNEVNIKA“ nova zgrada 1.5 soban stan 44 m2 jednoiposoban, ukwi`en, prodajem za 53.500 E. odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919. 89689

LIMAN 1, dvosoban, dvoiposoban stan, Ul. Drage Spasi} blizu [tranda i fakulteta, odmah useqiv. Telefon: 064/0944122 i 459-046. +89555 DVOSOBAN, 64m2, ukwi`en, Bulevar oslobo|ewa, VII, povoqno. Telefon: 064/2466-206. 89676 DVOSOBAN, nov, useqiv, 53m2+gara`a 12 m2 ugao Kisa~ke i Kara|or|eve, dvori{ni. Hitna prodaja. Telefon 065/664-7228. 89499 JEDNOIPOSOBAN 51m2, 3 sprat, ukwi`en, Liman 4, 1300 kaplara - 60.000E. Telefon 064/24-66-206. 89681 DVOSOBAN 61m2, {esti sprat, Cara Lazara kod Spensa, cena 70.000E. Telefon 064/2466206. 89677 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu 2, 58m2, 8. sprat, odvojena kuhiwa, 67.000 evra. Telefon 065/333-99-76. 89530 PRODAJEM jednoiposoban stan na Grbavici, 30m2, ukwi`en, 28.000 evra. Telefon 064/14-333-53. 89532 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 64m2 u blizini Spens-a za 72.500. Telefon: 6447-622. 89582 PRODAJEM dvosoban stan, 62m2, na Limanu 2, 6. sprat, dve terase, ukwi`en, 72.000 evra. Telefon 065/333-99-76. 89531

PRODAJEM ukwi`en, odmah usekqiv 877m29 trosoban stan u odli~nom stawu. Telefon 063/85-84-253 89730 DVOIPOSOBAN dupleks 67m2, N. Detelinara, Trg Majke Jevrosime, 4. sprat, cg, terasa, nov, ukwi`en 58.700E Tel. 6613259, 063/570-659. 244564 DVOIPOSOBAN stan 68m2, II sprat, Liman III - Park City, useqewe kraj godine. Cena 1.300 evra/m2. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 243737 LIMAN DVA klasi~an dvoiposoban stan 68m2, ukwi`en, pored {kole i vrti}a cena za svaki dogovor. Telefon 528-137, 661-2262. 243685 GRBAVICA nov, odmah useqiv, dvoiposoban stan 52m2 na tre}em spratu sa liftom, dvori{no orjentisan. Telefon 528137, 063/538-166. 243686 MAKSIMA GORKOG kompletno renoviran, ekstra oprema, 72m2 na drugom spratu, dva kupatila. Telefon 528-137, 661-2262. 243687 DVOIPOSOBAN, blizina centra, 52m2+gara`a 12m2, novo, odmah useqivo, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 243754 DVOIPOSOBAN, 58m2, Bul. kraqa Petra, vp, cg, terasa, ukwi`en, renoviran, 59.750E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 244558 DVOIPOSOBAN 52m2, Mi{e Dimitrijevi}a, 2. sprat, starija zgrada, cg, ukwi`en, bez ulagawa 53.550E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 244566 CENTAR pe{a~ka zona, novija zgrada, dvoiposoban stan 60m2, ukwi`en. Tel. 6615-117. 243801 BULEVAR kod Lutrije 74m2, u dobrom stawu, dvori{na strana, odli~na zgrada, povoqno. Tel. 6615117. 243802 ODLI^AN dvoiposoban stan 70 m2 u Ulici Seqa~kih buna, povoqno. Tel. 6615-117. 243803 PRODAJEM dvoiposoban stan 57m2, luks zgrada, nov, useqiv, ukwi`en, kod Socijanog, 1. sprat. Tel. 522-177, 063/570-028. 243500

PRODAJEM dvoiposoban stan 58m2 na 2. spratu, nov, useqiv, mo`e kredit. Tel. 526-622, 063/570-013. 243501 PRODAJEM dvoiposoban stan 60m2 za 60000E sa PDV-om, {iri centar, 1. sprat. Tel. 522-177, 063/570-018. 243502 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Tel. 021/6622-412; 063/1020-731. 243460 RADOJA DOMANOVI]A funkcionalan dvoiposoban stan 67m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Povoqno! Tel.021/6615-124; 063/502-526. 243472 STAN na Limanu IV sa pogledom na Dunav! Odli~an, renoviran, veliko kupatilo i kuhiwa. Dvoiposoban od 78m2, cena 82.400 evra. Tel. 065/2019-010; 021/451-570. ({ifra: 19668). www.solis-nekretnine.com. 243433 PONUDA koju treba razmotriti! Bul. cara Lazara, dvoiposoban stan od 72m2, miran kraj, peti sprat, stan ukwi`en, cena 1.100 evra/m2. Tel. 065/2019-018; 021/427-277. ({ifra: 10268), www.solis-nekretnine.com. 243434 PRODAJEM nov, useqiv dvoiposoban stan na drugom spratu, dve terase, mo`e kredit, cena 60.400 evra sa PDV-om. Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 18510). www.solis-nekretnine.com. 243435 DVOIPOSOBAN nov stan na Grbavici, tre}i sprat, lift, dve terase, dvostrano orjentisan, kuhiwa sa prozorom, ukwi`en, mo`e kredit... Cena 82.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/520231 ({ifra: 19815). www.solisnekretnine.com. 243436 DETELINARA, dvoiposoban stan od 52m2, renoviran i ukwi`en! Cena 56.500 evra! Tel. 065/2019-010; 021/520-231 ({ifra: 10632). www.solis-nekretnine.com. 243437 ODLI^AN ukwi`en dvoiposoban stan u okolini Socijalnog, prvi sprat. Isto~no orjentisan stan, poseduje i podrumsku prostoriju. Tel. 063/520-296; 021/451-570 ({ifra: 10736). www.solis-nekretnine.com. 243438

PRODAJEM stan od 74m2 po ceni od 72.100 evra, izuzetno lep stan u odli~nom stawu! Tel. 065/280-9988; 021/520-231 ({ifra: 12414). www.solis-nekretnine.com. 243439 DVOIPOSOBAN 55m2, blizina fakulteta, nov stan na 4. spratu, lift, terasa, ekstra oprema i gradwa, useqiv do kraja 09, vredi kupiti. Tel. 065/55577-58, 021/55-77-58. 243347 EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv, kontakt: 421-437, 063/534-505. 243339 GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Tel. 636-6952. 243362 PODBARA, prodajem odli~an 2.5 stan u novogradwi po ceni od 71.400 sa PDV-om. Tel. 636-6952. 243363 NOVO NASEQE, prodajem odli~an 2,5 stan od 70m2 za 72.100. Tel. 636-6952. 243364 LIMAN, prodajem luksuzno sre|en, ukwi`en stan, na odli~noj lokaciji u novijoj zgradi. Tel. 063/516-478 . 243366 CARA DU[ANA, prodajem noviji odli~an 2.5 ukwi`en stan od 69.000. Tel. 636-8429. 243360 DVOIPOSOBAN, 2. sprat, useqiv odmah, CG, lift, terasa, odli~an raspored, cena – 67.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236618. 243556

nedeqa15.novembar2009.

DVOIPOSOBAN - ukwi`en, 48m2-2. sprat, odmah useqiv, terasa, CG, cena-42.200 evra. Tel. 064/823-6602, 542-779. 243554 DVOIPOSOBAN – 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, Cg, ukwi`en cena - 59.700 evra. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 243575 GRBAVICA - dvoiposoban, useqiv odmah-nov, 3. sprat, terasa, lift, CG, povrat PDV-a cena – 69.700 evra. Tel. 064/823-6618, 542-779. 243580 NOVO NASEQE, 67m2, luks oprema, useqiv, 70.000. Tel. 525574, 064/161-72-77. 243611

ODMAH USEQIV nov. Dvoiposoban stan, 53m2, terasa, lift, u cenu ura~unat PDV, bez agencije, cena: 57.000. Tel. 063/505-027 243602 DU[ANA VASIQEVA!!! Odli~an dvoiposoban stan kompletno adaptiran i name{ten u zgradi sa liftom, ni`e spratnosti. Tel. 6363-307, 063/500213. 243640 PRODAJEM nov dvoiposoban stan u @elezni~koj ulici, ukwi`en odmah useqiv, 64m2 i gara`u od 17m2. Tel. 065/9123321. 243641 BALZAKOVA!!! U odli~noj zgradi dvoiposoban stan okrenut na jug od 74m2 u jako pristojnom stawu. Tel. 6363-307, 063/500-213. 243643 ^IKA STEVINA, dvoiposoban stan 66m2, IV sprat, lift, useqiv, nov, mo`e sa gara`om. Tel. 063/105-7752. 243645 BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Sredwi deo trosoban stan na ~etvrtom spratu, ukwi`en useqiv po 1150 po m2. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 243646 CENTAR nov 76m2 trosoban stan, ekstra oprema I sprat, po `eqi gara`a, mo`e kredit. Tel. 021/423-208, 528-599. 243644 PRODAJEM nov trosoban stan u Toplice Milana, 70m2, izuzetan kvalitet, odmah useqiv. Tel. 472-1660. 243642 KOSOVSKA, klasi~an trosoban stan od 75m2, lift, terasa, ukwi`en 82.500. Tel. 444-107, 633-7853. 243662 BEOGRADSKI KEJ 72m2, ukwi`en trosoban stan, lift, terasa 63.000. Tel. 444-107, 6337853. 243663 KOD SUDA!!! Trosoban stan na prvom spratu trostrano orijentisan u zgradi sa liftom. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 243638 CENTAR, Vuka Karaxi}a, nov trosoban stan, 82m2, III sprat, lift, terasa, odmah useqiv, odli~an! Tel. 421-185. 243639 UKWI@EN odmah useqiv, trosoban stan, centar, 76 m2, cena: 74.000 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 243603 LIMAN I, lep trosoban stan od 78m2, lift, terasa, cg. Cena 72.100 evra. Tel. 425-210. 243587 N. DETELINARA, nov trosoban stan od 72m2, lift, terasa, cg. Cena 63.000 evra. Tel. 425210. 243593 RUMENA^KI PUT, ukwi`en trosoban stan od 87m2, lift, terasa. Cena 77.250 evra. Tel. 425210. 243597 NARODNOG FRONTA, 78m2 3. sprat, CG, ukwi`en-useqiv, trosoban, terasa, lift, cena82.400 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 243572 LIMAN - TROSOBAN stan, 78m2 ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored cena-79.300 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779. 243565

25

TROSOBAN - mogu} troiposoban, 72m2 - nov-useqiv, terasa, odli~an raspored, lift, CG, mo`e kredit sa subvencijom cena-66.750 evra. Tel. 064/8236607, 021/66-14-200. 243557 PRODAJEM u Ul. Maksima Gorkog 81m2 na III spratu, lift, terasa, useqiv, ukwi`en. Cena 82.000. Tel. 063/10-10-668. 243548 ]IRPANOVA ulica, ukwi`en stan novije gradwe od 71m2 na prvom spratu. Lift, terasa. Tel. 063/775-9121. 243545 DIMITRIJA AVRAMOVI]A, ukwi`en stan od 77m2, II sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0661. 243546 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom III sprat gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523-193. 243524 NA GRBAVICI useqiv stan 95m2 upotrebna dozvola cena 97900 {ifra 38961. Tel. 451-318, 523-193. 243525 U NOVOGRADWI Sajam trosoban - troiposoban stan 80m2 dupleks ekstra povoqno 62850 sifra 40969. Tel. 451-318, 063/7730577. 243526 NA SUN^ANOM KEJU trosoban stan 83m2 na prvom spratu. Tel. 451-318, 063/108-89-93. 243527 U MAKSIMA GORKOG 82m2 III sp sa liftom 2 terase 3 velike sobe odvojena kuhiwa sa trpezarijom ostava cena 81500 {ifra40970. Tel. 451-318, 063/10889-93. 243528 NA LIMANU II trosoban stan na drugom spratu mirna ulica parking sre|en ukwi`en cena 90200. Tel. 451-318, 063/108-89-93 {ifra 40659. 243529 @. STANICA, prodajem ukwi`en stan od 70m2, odli~nog rasporeda, cena 72.000. Tel. 6368429. 243370 LIMAN, prodajem ukwi`en 3.0 stan, odli~nog rasporeda za 73.000. Tel. 064/220-95-65. 243367 TROSOBAN 95m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi stan do 60m2 - prednost Limani, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, ukwi`ena zgrada, bez posrednika. Tel. 063/7-333621. 243341 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orjentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Tel. 063/855-7109; 021/520-231. ({ifra: 19460). www.solis-nekretnine.com. 243440 NOVOGRADWA na Limanu, kod Op{tine, odli~an trosoban stan na drugom spratu, dvori{no okrenut sa lepom terasom. Cena 93.000 evra sa PDV-om. Tel. 064/2003-103; 021/451-570. www.solis-nekretnine.com ({ifra: 18749). 243441 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Tel. 064/134-0459; 021/451-570 ({ifra: 19732). www.solis-nekretnine.com. 243442 UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 67m2, mo`e kredit! Tel. 065/2019-013; 021/427-277. ({ifra: 16974) www.solis-nekretnine.com. 243443 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Tel. 021/4722061, 063/102-0733. 243458 LIMAN, brzo useqiv trosoban stan, dodatno opremqen, tre}i sprat, 105m2, informacije na tel. 063/520-296; 021/427-277. ({ifra: 10702), www.solis-nekretnine.com. 243446 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra: 18674). www.solis-nekretnine.com. 243447 PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/280-9988; 021/520231 ({ifra: 10697). 243448


26

nedeqa15.novembar2009.

TROSOBAN 82m2 Liman 3 1300 kaplara, izuzetan stan u zgradi od crvene fasadne cigle, 3. sprat, lift, 3 terase, ukwi`en, prazan, cena 95.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23. 243344 KOMPLETNO RENOVIRAN TS 61m2, Liman II, Dr Ribara, lift, terasa, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, ukwi`en, cena: 72.100. Tel. 021/6616-324, 425653. 243797 HITNO! Trosoban 62m2, Stara Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, nije posledwi, cg, terasa, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv 51.100E. Tel. 661-3259, 063/570659. 244561 TROSOBAN 74m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, odah useqiv 72.100E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/570-659. 244562 LIMAN IV, novija zgrada, 72 m2, odli~an raspored, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 243800 TROSOBAN, Liman I, 83m2, I sprat, 98.500E. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 243748 TROSOBAN, Grbavica, Alekse [anti}a, III sprat bez lifta, odli~na zgrada, parking mesto, 900E/m2, hitno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 243742 KOMPLETNO RENOVIRAN TS 61m2, Liman II, Dr Ribara, lift, terasa, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, ukwi`en, cena: 72.100. Tel. 021/6616-324, 425653. 243779 PRODAJEM noviji trosoban stan od 74m2 kod Sajma, lift, dve terase, hitno, povoqno. ({9872) Tel. 021/654-6609; 063/581997. 243694 TROSOBAN nov stan 81m2, III sprat, centar - Vuka Karaxi}a + parking mesto. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 243727 PRODAJEM nov trosoban stan od 68m2 kod Futo{ke pijace, u zgradi sa liftom. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/6546609, 064/150-0867. 243698 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 243461

GRBAVICA, trosoban, predivan dupleks, ukwi`en, useqiv, od 86m2 za 85.000 evra. Tel. 021/426-845, 063/859-4708. 243491 BULEVAR OSLOBO\EWA, dvoiposoban 75m2, dvostrano orjentisan preko puta „Dnevnika“, cena 72.100E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 89647 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv trosoban stan 68m2, 3. sprat, lift, dva sanitarna ~vora, parking. Telefon 063/807-4172. 89624 PRODAJEM nov useqiv stan 63m2 u centru. Telefon 063/498012. 89638 POVOQNO, Grbavica, potpuno nov, odmah useqiv, trosoban stan 90m2, 5. sprat, lift, terasa, |akuzi, cena samo 79.000E. Telefon 063/807-4172. 89625 FRU[KOGORSKA, trosoban, prvi sprat, ukwi`en, odmah useqiv, adaptiran, velika terasa, blizina [tranda. Vredi pogledati. Telefon: 064/0944122, 459046. 89554 DVOIPOSOBAN 56m2, prvi sprat, Nova Detelinara, useqiv do kraja godine, mo`e kredit. Telefon 064/8205828. 89568

TROSOBAN, 87m2, A.[anti}a, tre}i sprat, ukwi`en, noviji, cena dogovor. Telefon: 064/2466-206. 89682 NOVA DETELINARA, trosoban 73m2, pred useqewem, lift, terasa, 63.500E, mogu}nost povratka PDV-a. Telefon: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 89648 PRODAJEMO noviji dvoiposoban stan u blizini Sajma za 56.500 . Telefon 6447-622. 89566 GRBAVICA, novija ukwi`ena zgrada, dvoiposoban stan 53m2, tre}i sprat, lift, terasa. Hitno. Cena - dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 89643 LIMAN I, liksuzan trosoban stan, 4. sprat, dvori{no orijentisan, cena 142.200E. Bez posrednika. Telefon 063/560-197. 89492 KEJ, dvoiposoban stan 74m2, u ul. Du{ana Vasiqeva, visoki parter i gara`a 20m2. Telefoni: 021/526-502, 063/514-984. 89614

TROIPOSOBAN nov stan 70m2, na Grbavici - Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500 evra. Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 243734 IZVR[NO VE]E!!! Salonski troiposoban stan, kompletno sre|en, ukwi`en, useqiv u odli~noj zgradi. Tel. 6363-307, 063/500-213. 243649 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na tr`i{tu. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 19599). www.solis-nekretnine.com. 243449 PRODAJEM klasi~an troiposoban stan od 87m2, ukwi`en, po ceni od 82.400 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 19866). www.solis-nekretnine.com. 243450 BRZO USEQIV troiposoban stan na Grbavici, u dva nivoa, odli~na gradwa, lep raspored, 62m2 korisne povr{ine, dowi nivo oko 40m2, lift, terasa, mo`e kredit, cena samo 73.600 evra! Tel. 065/2019-011; 021/451570. ({ifra: 10522). www.solisnekretnine.com. 243451 SALONSKI STAN u centru grada, 90m2 na drugom spratu! Tel. 065/2019-013; 021/451-570. ({ifra: 17230), www.solis-nekretnine.com. 243445 PRODAJEM ukwi`en troiposoban stan 90m2, renoviran, kod Ribqe pijace, visoki parter. Tel. 526-622, 063/570-016. 243503 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2 III sp. gara`e lift terasa gradi Moj dom. Tel. 451318, 523-193. 243530 TROIPOSOBAN nov Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, CG, cena sa PDV-om 77.250 evra. Tel. 064/823-6607, 542-779. 243551 LIMAN II, 80m2-troiposoban, komplet renoviran, PVC stolarija, lift, terasa, jug-istok, cena-87.600 evra. Tel. 064/8236618, 021/542-779. 243582 LIMAN, 93m2, prvi sprat, terasa, odr`avan, ukwi`en, 67.100. Tel. 525-574, 063/536-352. 243609 BULEVAR, 79m2, lift, terasa, ukwi`en, 81.400. Tel. 421-925, 063/721-36-23. 243610 GRBAVICA, 81m2, lift, terasa, useqivo, 87.550. Tel. 525-574, 065/677-53-66. 243613 NOVO NASEQE, Du{ana Danilovi}a 86m2, troiposoban, dve terase 89.000. Tel. 444-107, 633-7853. 243664 LIMAN III!!! Kod Limanske pijace originalan troiposoban stan okrenut na dve strane. Pozovite! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 243647 JEDINSTVENA PONUDA!!! Odli~an unikatan salonski stan na prvom spratu. Pozovite 021/6363-307, 063/500-213. 243648

OGLASI TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwi`en hitno. Tel. 444-107, 633-7853. 243665 LIMAN, 93m2, prvi sprat, renoviran, ukwi`en, dvostran, 108.150. tel. 421-925, 064/322-1822. 243614 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Useqivo u novembru. Cena 1250E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/101-0661. 243550 ^ETVOROSOBAN, 83m2-Cankareva ul, useqiv, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 72.700 evra. Tel. 064/823-6607, 66-14-200. 243553

^ETVOROSOBAN – 90m2 - 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored cena87.500 evra – nije fiksno. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 243558 GRBAVICA - useqiv odmah, 110m2 petosoban, lift, terasa, dva kupatila, ogroman dnevni boravak, mirna ulica, cena sa PDV-om 119.000 evra. Tel. 064/823-6608, 542-779. 243561 CARA DU[ANA ~etvorosoban fantasti~nog rasporeda, ukwi`en, 104m2 za 97.000E. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Tel. 021/426-845, 021/524-601. 243492 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451-318. 243532 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban gara`e lift 2 terase gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 243533 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Tel. 063/7537823. 243534 NA SOMBORSKOM BULEVARU petosoban stan 97m2 useqiv za 30 dana 80350 sifra 40797. Tel. 451-318, 523-193. 243535 MAKSIMA GORKOG - kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu dvostrano orjentisan sa lepom terasom. Tel. 021/6615124; 063/502-526. 243470 “ALEKSANDAR”, Liman, ~etvorosoban fantasti~nog rasporeda, 98m2. Tel. 063/562-655, 021/426-845. 243482 ODLI^AN petosoban stan na Grbavici, 107m2 na prvom spratu, nov, dnevni boravak 40m2, lift, terasa, odli~na gradwa, cena 1.240 evra/m2 sa PDV-om. Mo`e kredit! Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 10521). www.solis-nekretnine.com. 243455 BALZAKOVA - ukwi`en ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/472-2060; 063/502-526. 243466 KLASI^AN ~etvorosoban stan od 100m2 u zgradi od fasadne cigle. Dvostran, veliki dnevni boravak, stan je odr`avan i ukwi`en... Tel. 065/2019010; 021/427-277 ({ifra: 19845). www.solis-nekretnine.com. 243453 NOV {estosoban 271m2, blizina “Spensa” ekstra stan u dva nivoa bez kosina, lift, 5 terasa, ekstra lokacija, useqiv do kraja godine 09, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 243342 OKOLINA BULEVARA, Turgeweva ulica, prodajem odli~an 4.0 stan od 100m2, ukwi`en. Tel. 063/828-83-77. 243368

GRBAVICA, prodajem odli~an, noviji, odmah useqiv, ukwi`en 4.0 stan od 116m2. Tel. 636-6952. 243371 KOD SPENSA!!! Odli~an ~etvorosoban stan ni`e spratnosti u novijoj zgradi. Pozovite!!! Tel. 021/4740-064, 063/500-213. 243650 PRODAJEM ekskluzivan petosoban stan u vili, 159m2, i gara`u od 18m2, investitor. Tel. 472-1660. 243651 VASE STAJI]A odli~an salonac 101m2 plus terasa 10m2, dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefon 528137, 063/811-7331. 243684 LIMAN JEDAN ekstra sre|en stan 92m2 na prvom spratu sa liftom u novijoj zgradi, kwi`en. Telefon 528-137, 063/8117331. 243688 CENTAR blizu Bulevara salonac 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefon 528-137, 063/811-7331. 243689 GRBAVICA nov, ukwi`en, ~etvorosoban stan 91m2 odmah useqiv, odli~na zgrada. Telefon 528-137, 063/538-166. 243690 GRBAVICA ekstra ukwi`en stan 120m2 na prvom spratu plus garsowera 33m2 i velika gara`a. Telefon 528-137, 063/8117331. 243691 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwi`en 1/1. Telefon 063/811-7331. 24369 PRODAJEM petosoban stan u dve eta`e od 92m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa PDV-om, dogovor. Tel. 021/654-6609, 064/1500867. 243696 NOV ekskluzivan petosoban 131m2, Stra`ilovska, dva kupatila, wc, dve terase, kompjuterizovano upravqawe, useqiv. Tel. 063/517-846. 243715 EKSKLUZIVAN stan sa pogledom na Tvr|avu, Petrovaradin i Dunav, predivna terasa, 210.000E. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 243755 ^ETVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. s 244554 GRBAVICA, ~etvorosoban dupleks 91m2, 2 kupatila, male kosine, dobar raspored, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 243804 ODLI^AN stan u dve eta`e - dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/451570. ({ifra: 10634), www.solis-nekretnine.com. 243444 LEP ukwi`en dupleks kod Alma{ke crkve, 100m2 u novoj zgradi, odli~an raspored! Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 10209). www.solis-nekretnine.com. 243454 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3.sprat,lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231. ({ifra: 18652) www.solis-nekretnine.com. 243452 U CARA DU[ANA 114m2 ukwi`en dupleks stan sa gara`om i gara`nim mestom cena 105000. Tel. 063/108-89-93. 243531 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Investitor prodaje, cena sa PDV-om. Tel. 063/101-0661. 243549 PRODAJEM troiposoban stan 95m2 na Limanu IV. Izuzetno lepa lokacija. Telefon 6369-008. 89078 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 88003 GRBAVICA, troiposoban stan 75m2, pre useqewem, tre}i sprat, lift, terasa. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 89649 PRODAJEM stan u dva nivoa u luksuznoj vili, ~etvorosoban 111m2. Telefon 063/498-012. 89639

DNEVNIK

SOCIJALNO, nov, odmah useqiv, petosoban stan 122m2, 4.sprat, lif, terasa, parking. Telefon 063/807-4172. 89619 TOPLICE MILANA, noviji, odli~an, troiposoban stan 72m2, 3. sprat, lift, terasa, cena 82.500E. Telefon 063/8074172. 89618 ^ETVOROSOBAN stan sa mogu}no{}u pretvarawa u dva dvosobna, 126m2 Mi~urinova, IV sprat, |akuzi, ekskluzivan, bez posrednika. 89609 Telefon 065/6647228.

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com. 243384 KUPUJEM ku}u do 50.000 evra! Novi Sad i okolina. Tel. 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 243385 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 243720 PRODAJEM ukwi`enu ku}u od 130m2 na placu od 374m2 kod Sajma. Cena 160.000 evra. ({-262) Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 243701 KU]A na Grbavici, ukwi`ena 100m2 stambeno+nusprostorije, mogu}nost adaptacije tavanskog prostora, samostalna parcela od 300m2, mogu} dogovor. Tel. 065/2019-011. www.solis-nekretnine.com. 243402 KU]A u Adicama, 150m2 stambeno, 335m2 plac, novija gradwa, samo 65.000 evra! Hitno! Tel. 065/2019-011; 021/427-277 ({ifra: 30412). www.solis-nekretnine.com. 243404 KU]A u pe{a~koj zoni, pogodna za poslovni prostor, 350m2 izlazi na dve ulice. Pozvati na tel. 063/520-296; ({ifra: 30431). www.solis-nekretnine.com. 243406

GRBAVICA, 100m2, plac 350m2, mo`e potkrovqe, ukwi`ena, 130.000. Tel. 525-574, 063/721-36-23. 243605 UKWI@ENA kvalitetno zidana ku}a u centru Petrovaradina, dva trosobna stana, dve gara`e u suterenu, cena: 159.000 evra. Tel. 021/520-966; 021/427088, www.total-nekretnine.rs. 243604 PETROVARADIN, spratna ku}a, nova, useqena 2005. godine, ukwi`ena, 180m2 na 1200m2 placa. Mo`e zamena za stan. Pozvati na tel. 063/520-296; ({ifra: 30382). www.solis-nekretnine.com. 243405 PRODAJEM izuzetno dobru, spratnu ku}u od 200m2 na placu od 450m2 u Sremskoj Kamenici. Povoqno. ({-258) Tel. 021/6546609; 063/581-997. 243700 KU]A-VETERNIK 130m2-nova-lux sre|ena, 4-sobna, 600m2 plac, kolski ulaz cena-87.600 evra. Tel. 064/823-6601, 424-963. 243567 KU]A, S. Kamenica, 190/530m2, novija ukwi`ena, struja, voda, gas, kanalizacija, kablovska, blizina centra, {kole, obdani{ta, mo`e zamena za stan. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 243740 KU]A na Glavici, 120m2, plac 950m2, tri eta`e, ~etvorosobna, kamin, bilijar, legalna, 58.000. Tel. 063/517-846. 243704

RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 243672 NA NAJLEP[EM DELU ^ardaka odmah useqiva ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2, ekstra pogled 98.000, hitno. Tel. 451-318, 523193. 243505 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put voda struja gas do ku}e, cena 28.500. Tel. 065/444-34-55, 451-318. 243506 U KAMENICI 270m2 {estosobna ku}a Su+P+I+Pot eta`no grejawe, ukwi`ena, cena 135.000. Tel. 451-318, 063/8168920. 243507 GRIGOVAC, ukwi`ena ku}ica na placu od 2.300m2, voda, struja i telefon. Hitno i povoqno! Cena 18.500 evra! Tel. 065/2019004. ({ifra: 70083). www.solisnekretnine.com. 243403 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Tel. 065/2019-013. www.solis-nekretnine.com; ({ifra: 30290). 243399 PORODI^NA KU]A izuzetnog kvaliteta, 330m2 stambenog prostora u najlep{em delu Srem. Kamenice! Tel. 065/2019013; ({ifra: 30359). www.solisnekretnine.com. 243400 PRODAJEM trosobnu ku}u od 130m2 u Srem. Kamenici, odli~na lokacija, lep plac od 620m2, front 15 metara, plus gara`a, podrum, grejawe eta`no na gas! Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 243401 KU]A za izdavawe kod Sajma, petosobna sa kolskim ulazom i dvori{tem. Pogodna i za stanovawe i za poslovni prostor tipa ordinacije, obdani{ta i sl. Cena po dogovoru! Tel. 065/2019-004. www.solis-nekretnine.com. 243378 SZ AKTIVA GRADWA, tra`i lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 243456 PRODAJEM gra|evinski plac u Ul. Petefi [andora, 410m2, cena 70.000 evra! Tel. 064/1571297; 021/427-277 ({ifra: 70175). www.solis-nekretnine.com. 243395 NOVI SAD - mega market, parcela 60.000m2 na Auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega market. Tel. 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com. 243390 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk 900m2-Sentandrejski put, izgra|enost cca – 700m2 neto cena-85.000 evra. Tel. 064/823-6601, 542-779. 243559 PLAC za poslovnu zgradu P+2+PK - neto 2400m2-Temerinski put kod Matijevi}a, povr{ine 100m front x 20m dubina, cena-dogovor. Tel. 021/424963, 064/823-6601. 243576 PRODAJEM gra|evinski plac na Telepu povr{ine 1500m2, sa mawim objektom na placu, predvi|eno za izgradwu objekta za stanovawe i poslovawe. Cena dogovor. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 243702 PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas.... Telefon 063/538-166. 243671 PLAC za malu privredu, Temerin kod Avia pumpe, 16.700m2, mo`e parcelizacija na mawe parcele, sva infrastruktura. Tel. 021/450 417; 064/189-38-87. 243747 PLAC, Petrovaradin - Alibegovac, 20.000m2, cena: 18.000 evra. Tel. 064/823-66-05; 021/427088. 243598 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 243396 PRODAJEM plac sa ukwi`enom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon, iza Belih Dvora na putu za Veternik. Cena 33.000 evra. Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 243391


OGLASI

DNEVNIK

PLAC od 4.000m2 sa predivnom panoramom na ceo Novi Sad, potez Salaksije, komunalno opremqena, asfalt do placa, 8km od Mosta slobode. Mogu}nost parcelisawa i kupovina mawe kvadrature. Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 243392 PRODAJEM plac na Tatarskom brdu na odli~nom mestu, sa sru{enom ucrtanom i ukwi`enom ku}om od 97m2, svi prikqu~ci na placu. Vredi videti! Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 243393 PLACEVI, Liparje I, 2500m2, ekstra pogled, 10E/m2, Torine vi{e placeva 3,5 do 5E/m2. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 243749 PLACEVI Bocke, gra|evinska zona, asfalt, struja, gas, telefon, odli~no locirani, prelepa panorama, 20 - 30E/m2. Tel. 064/189-38-87. 243743 PLACEVI Mi{eluk, kolektivna gradwa P+2+Pk, investirajte sada kada je povoqno, 65E/m2. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87. 243744 PLAC, Rakovac - Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, mo`e zamena. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87. 243741 BOCKE, plac 517m2, pored asfalta, dozvoqena gradwa 16.000. Tel. 444-107, 633-7853. 243653 PLAC, lokacija za kolektivnu gradwu, P+2+Pk, veli~ina placa 1500m2 i front 31m, omogu}ava izgradwu kvalitetnih stanova sa prate}im sadr`ajem, vrlo povoqno, 14% od izgra|enosti. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87. 243751 VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Cena 25.000 evra! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 30198). www.solis-nekretnine.com. 243398 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 89293

NA DUNAVCU, oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon: 065/8562-051. 89515 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 89270 POLA spratne ku}e ~etvorosban komforan stan 100m2 sa pola dvori{ta, infrastruktura, grejawe u Ilirskoj ulici 75.000E. Telefoni: 021/444-101, 063/7504187. 89603 STARA seoska ku}a 120 godina za ru{ewe plac 750m2 i monta`na drvena ku}a 25m2, Budisava, D.\er|a 44. Telefon 021/719334, 063/8970-561. 88810 LETWIKOVCI novi, {estougaoni i pravougaoni, 3x3m i drugi pokretni sa potokom i mosti}em. Telefoni: 021/719334, 063/89-70-561. 88811 NOVA drvena ku}a, 25m2, 11m2+4m2 i 25m2 prostorije, prenosiva, mo`e sa potokom, jezerom i mostom za ulaz u ku}u. Telefoni: 021/719-334, 063/8970-561. 88812 PRAZNA odmah useqiva komforna ku}a sa grejawem, gara`a, nusprostorije, bez ulagawa u Novom Sadu 65.000E. Telefoni: 021/444-101, 063/7504187. 89605 BANO[TOR - Kru{evqe, odli~na komforna ku}a pogodna za stalan `ivot na glavnom putu, voda, struja, telefon, autobus ispred ku}e. Telefoni: 021/444-101, 063/7504187. 89606

VI[E PLACEVA po 450m2, mo`e spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 89651 NOVA ku}a 200m2/500m2, cena 125.000E. Mo`e zamena za mawi stan, dogovor. Telefoni: 6546976, 065/3333-188, 065/3333-177. 89650 POPOVICA, plac 600m2, na glavnom putu, za kompleks vila zatvorenog tipa. Telefon 063/50-50-89. 89611 PRODAJEM plac u Vrdniku 6300m2, ispod Hotela „Termal“, dozvoqena gradwa. Telefon 063/514-984. 89615 BUKOVAC, naseqe Kirto{, 1 ha wiva pod {umom, cena dogovor. Telefon 021/6519-938. 89501

PETROVARADIN - ku}a sru{ena ukwi`ena 125m2, plac 750m2, dozvoqeno P+1+PK 480m2, lepa lokacija, cena 40.000E. Telefon 063/585-076. 89542 NOVIJU spratnu ku}u u Ka}u, luks opremqenu, 165m2, na 8 ari placa, zatravqeno i pod vo}em progajem ili mewam za ve}i stan. Mo`e dupleks. Telefon 064/21-77-440. 89635 POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333177. 89655 PRODAJEM ili mewam za stan u Novom Sadu ili izdajem ku}u u Karlovcima (telefon, grejawe na gas, gara`a) Telefon 021/6212241. 88023 SAJAM-BULEVAR: prodajem ku}u 410m2 sa restoranom+picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu), 7 apartmana po 30m2, 20m front 335.000 E. Telefoni: 063/161-28-73, 065/433-80-12. 89710 PRODAJEM ukwi`ene, urbanisti~ki sre|ene placeve od 560m2 u Rumenki. Telefoni: 021/6215-584, 064/114-84-27. 89543 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac 2.200m2, (20m h 105m)Rumenka, centar, za poslovnu delatnost. Telefoni: 021/6215584, 064/114-8427. 89538 U MO[ORINU prodajem novu ku}u sa potkrovqem, 120m2, cena 16.300 E. Telefon: 064/54723-43. 89546 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 89541 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10x10, dozvoqena gradwa. Cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 89540 SALA[, me|unarodni put Novi Sad - Subotica, 25.000m2 gra|evinskog zemqi{ta, spratna ku}a, dve hale, struja, voda, grejawe. Novo, ukwi`eno. Telefon 064/16-17-700. 89565 PRODAJEM ku}u u Koviqu blizu centra, povoqno. Telefon: 069/2361-833. 89465 KLISA, plac 700m2, temeq, struja, voda, gas, 500m od autoputa, pla}eni UTU za 480m2, P+1+pk, idealno za firme, 29.500E. Telefon 063/152-052-1. 89539 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwi`ena, centralno grejawe, mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 105.000E. Telefon: 063/585-076. 89537 PRODAJEM ku}u na Grbavici, u Do`a \er|a, 130m2, plac 500m2, ukwi`ena, sa ostavama i gara`om, 110.000 evra. Telefon 064/14-333-53. 89533 PRODAJEM u izgradwi plac 900m2 u Ka}u, Br. Maxar, zamena za auto, vikendicu, placevi u Adicama, ku}a Karlovci. Telefon 063/513583. 88025

nedeqa15.novembar2009.

OP[TINSKI SUD U TEMERINU,

ODR@A]E 27. 11. 2009. GODINE LICITACIJU 1/2 POSLOVNO-STAMBENOG I STAMBENOG OBJEKTA U TEMERINU, NOVOSADSKA 437 I MARKA ORE[KOVI]A 20, SA PO^ETNIM CENAMA OD 4.645.935,00 DIN I 1.858.374,00 DIN. INFORMACIJE: 063/537-566. 89558

PRODAJEM - izdajem ku}u sa restoranom i halom 300 osoba za svadbe ili neku delatnost, magacin u Ka}u, mo`e zamena. Tel. 021/621224, 063/513-583. 88026 NA TELEPU plac u blizini {kole Jo`ef Atila, 320m2, na prodaju. Telefon 6519-938. 89575 PLAC, Kamenica, lepa ulica, 630m2, mo`e parcelizacija na dva placa i izgradwa, 2 ku}e, sva infrastruktura. Telefon 063/1289797. 89675 PRODAJEM wivu k.o Novi Sad Gorwe Sajlovo 15h358m (5370m2) pored wive put, 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 064/0678-614. 88192 KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 88234 PRODAJEM ku}u 200 m2 u Braziliji, plac 1400 m2. ukwi`ena. Mogu}nost zamene za stan. Telefon 061/147-57-28. 88444 KU]A na prodaju odmah useqiva, centralno grejawe, nema ba{tu i gara`u, cena 700E/m2 i poslovni prostor. Telefon 063/501-962. 89330

IZDAJEM lokal 37m2 Temerinska 67, Novi Sad sa parkingom i dva ulaza. Telefon 422 409. 89631 IZDAJEM lokal idealan za agencije povr{ine 30m2 prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A Telefon 49-8775 i 445919. 89567 LOKAL, 45m2, dobra lokacija, blizina Bulevara oslobo|ewa, parking, pogodan za razne delatnosti. Mo`e zamena za stan ili ku}u. Telefon 065/200-6957. 89503 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014945. 89221 IZDAJEM lokal 100m2 Bul.Cara Lazara 104. Telefon 063/521-525. 88771 BULEVAR OSLOBO\EWA, izdajem nov uli~ni lokal, 120 m2 preko puta Futo{ke pijace, odli~an za sve delatonosti, banke i velike firme. Telefon 064/0907-889, 021/547-920. 89690 ]IRPANOVA ULICA u novoj zgradi lokal 40m2, gleda na dvori{nu stranu, nije uli~ni, odmah useqiv, cena 150E. Telefon 064/0907-889, 021/547-920. 89687 ]IRPANOVA ULICA 35m2, izdajem uli~ni lokal za sve namene, odmah useqiv, cena 250E. Telefon 064/0907-889, 021/547920. 89686 IZDAJEM povoqno lokal stan 35m2, ulica Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace, za 130E. Telefoni: 063/87-33-330, 410-518. 88104 PRODAJEM lokal 52m2, u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, kompletan sa opremom za butik, razra|en, ukwi`en. Mo`e izdavawe. Tel. 063/89-23-168. 88764 IZDAJEM lokal, centar, prometna ulica Laze Kosti}a, 52m2 + garsowera koja se mo`e pripojiti. Telefon 063/ 506-506 posle 12sati. 89665 UKWI@EN noviji lokal 16, 50m2 (pod zakupom), cena 22.000E. Hitno. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 89652

IZDAJEM povoqno - odli~an poslovni prostor u Fru{kogorskoj ulici, povr{ine 250m2. Prvi sprat, vi{e prostorija, CG, klima, telefoni... Tel. 063/527-459. www.solis-nekretnine.com. 243397

IZDAJEM kvalitetan kancelarijski prostor cca 200m2 na atraktivnoj lokaciji kod Merkatora. Potpuno opremqen, halogena rasveta, spu{teni plafoni, klima u svim kancelarijama... Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 243373

KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefon 528137, 063/538-166. 243670 NOV kancelarijski prostor 50m2, L. Kosti}a prizemqe, tri kancelarije, kupatilo, kuhiwa, parking, useqivo 400 evra/mese~no. Tel. 063/517-846. 243703 PRODAJEM lokale od 38m2 i 24m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 243695 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 243340 HITNA PRODAJA uli~nog lokala na Novom bulevaru, izlog, mokri ~vor, polusirovo stawe, 24m2 povoqno! U ceni PDV od 18%! Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 243387 HITNO i povoqno uli~ni lokali od 18m2 do 36m2 na Novom bulevaru. Cena 750 evra/m2! Tel. 065/2019-010 ({ifra: 80210). www.solis-nekretnine.com. 243388 NA SUBOTI^KOM BULEVARU prodajem uli~ni lokal 28m2. Tel. 021/662-2412; 063/1020-731. 243457

NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2 gradi Moj dom. Tel. 451-318, 063/108-89-93. 243504 U NEPOSREDNOJ BLIZINI Spensa, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Tel. 063/101-0668. 243536 TRA@IM partnera ili ustupam restoran - gril na Najlon pijaci, u odli~nom ekstra radu sa opremem. Bata Zoki 063/513583, 0600/513-583. 88024 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 89271 IZDAJEM 2 kancelarije sa kafe kuhiwom 50m2+ opremqene + stovari{te 50+60m2 sa policama. Telefon 063/524-090. 89404 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/4165806. 89628

VASE STAJI]A prodajem gara`u 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 243666 GARA@A U AMS, na Bulevaru oslobo|ewa, tre}i nivo, vlasni{tvo 2.500 evra. Tel. 444-107, 633-7853. 243652

IZDAJEM gara`u od 14m2, Ulica Vase Staji}a. Telefon 064/28-26-441. 88842 GARA@A u Branimira ]osi}a 46, od ~vrstog materijala, hitno. Telefon 021/6519-938. 89500 IZDAJEM gara`u od 14m2, u Radni~koj ulici, pored Suda. Telefon 064/28-26-441. 88843 UKWI@ENU gara`u povr{ine 21m1, u Kraqevi}a Marka 10 u suterenu novogradwe. Pogodno za magacin. Telefon 064/1570304. 89467

KUPUJEM sve vrste auta mo`e i havarisana, pla`am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695. 824-611. 88582 TERETNO vozilo nosivosti 2 t iz 1999. godine. Telefon: 0648205833. 89574 PRODAJEM ladu samaru 1990.godine, povoqno. Telefon 063/806-5225. 89483 FI]A registrovan do 6. 2010 sa trake si{ao 85.god. a ve~ito u gara`i bio. Kupite ga i vozite. Telefon 063/550809. 89140 PRODAJEM golf 2 gara`iran, u odli~nom stawu 1986 godi{te, kubika`a 1576 ccm, snaga 55kw. Cena: 1650 eura. Telefon 064/297-34-72. 89129 NA PRODAJU pasat karavan crni letalik 2003. godine 96 kw, 130 KS, 6 brzina, cena 10.400E. Mogu}a zamena. Telefon 022/326-855, 064/127-2800. 89289

PRODAJEM bansek stolarski (BLACE). Tel. 021/890-216. 89115

PRODAJEM {iva}e ma{ine, endlarice, iberdek, pegle sa kazanom, kroja~ki, tapetarski pribor, rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312-135. 87856

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 89430 KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356-243, Mirjana. 89659

IZVODIMO sve vrste molersko farbarskih radova brzo i ~isto. Tibika, telefon: 064/9820511 i 065/6449436. 89241

MOLER - izvodim sve radove povoqno: gletovawe, kre~ewe, farbawe, {panski zid i demit, kvalitetno i ~isto. Telefoni. 021-504-937, 064-23-00-563. 89588 USLU@NO FARBAWE masiva i medijapana. Tel. 021/890216. 88950 GRA\EVINSKE radove izvodimo brzo i kvalitetno, gradwa, novih, adaptacija i rekonstrukcija postoje}ih objekata, prepravka kupatila, postavqawe plo~ica. Telefon: 821-481, 064/126-33-44. 89345

27

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD playere, muzi~ke linije! Non stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514. 88609 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 88608

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

POKLAWAM lepu sterilisanu, vakcinisanu kujicu i ma~i}e, ~etiri meseca, samo qubiteqima. Telefoni: 542-250, 064/2315-186. 89658

AGENCIJA za bra~no posredovawe organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i slobodne. Trodnevni ara`man „Bus iznena|ewa“ Sarajevo, Ohrid 125e na rate. Telefon 021/496-382. 89664

VREDNE i komunikativne osobe tra`im za prodaju robe u kancelariji. Telefoni: 063/514406, 021/402-035. 89756 ZARADA zavisi od efikasnosti rada. Budite na{ saradnik. Za informacije pozovite 062/216-359, 063/529-881. 89093

EVROPA: potrebni ugostiteqski radnici, pomo}ne radnice, bebisiterke sa hrvatskim paso{em. Dubai - hoteli: potrebne ugostiteqske radnice, sobarice sa zwawem engleskog jezika. Telefon: 021/522-999, 9 - 17. 89663 ^UVAM dete po potrebi - na sate. Telefon 064/297-3980. 89077 KREATIVAN, samostalan posao, fleksibilno radno vreme, zarada prema li~nim rezultatima. Pozovite 063/1122-8, 060/404-0056. 89095 KORISNICIMA usluga nudimo: medicinske, gerentolo{ke higigijeni~arske, kurirske usluge, peglawe, kuvawe. Vr{imo stru~nu obuku sa dobijawem serfitikata za negovateqice i poslove. Telefon 021/400-148. 89661 PET diplomiranih farmaceuta i 10 farmaceutskih tehni~ara potrebni apotekama u Novom Sadu i Beogradu. Telefon 021/423-386. 89357 ^ISTIM podrume i tavanske prostore, besplatno. Telefoni: 6338922, 063/7315434. Sofija. 89660 POTREBNE komunikativne osobe za prodaju, rad u kancelariji. Telefon 021/6215-216, 064/1987-818 89049

KLAVIR, crni, be~ki, dobro o~uvan. Telefon 511-142. 88877


28

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

nedeqa15.novembar2009.

POMEN PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 89378 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064-138-77-36, 062-8999321, 061-19-60-888. 89457 PRODAJEM dvoje de~ijih kolica, CAM (Apolo) i ki{obran, o~uvana sa svom opremom. Telefon 064/46-59-066. 89336 KA], izdajem salu za svadbe do 300 osoba, komplet inventar samo 220E. Mo`e i sa na{om pripremom. Telefoni: 063/513583, 021/6212241. 88022 PRIKUPQAMO dokumentaciju za Va{u gradwu u skladu sa novim zakonima. Mogu}a komplet usluga sa projektovawem i kqu~ u ruke. Telefon 062/1615561. 89637 [TADLEROVA pe} ~vrsto gorivo, gas i nafta, gorionik na naftu, cisterna 3000l u odli~nom stawu, povoqno. Telefon: 064/126-33-44 i 821-481. 89343 POMO]NI mawi objekat izme|u Starih i Novih Ledinaca dajem za stanovawe besplatno. Telefon 021/423-386. 89354 PRODAJEM troeta`nu rosfraj pe}, profesionalne sudopere, {porete, kiper, friteza, plin ro{tiqe, hladwa~e, {atore, zamena za auto, auto prikolicu. Telefon: 0600513-583, Zoki. 88021 HRANA za sve vrste velikih, malih papagaja, zeba, kanarinaca, hr~kova, morskih prasi}a, ze~eva, koki~ar kukuruz, p{enica za kuvawe, suncokret za grickawe. Futo{ka pijaca, tezga br. 189. 89213 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85495 NUDIM ugaq najpovoqnije cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500. Telefoni: 064-13877-58, 021-6-416-020. 89459 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6413575. 89100 HIT povoqne cene drveta, bukva, grab, bagrem, cer, hrast 2800 dinara, sa rezawem 3000 dinara, sa prevozom. Telefon: 064/27-69-458 89238 NA PRODAJU drva bukva, hrast, grab i bagrem u metrice 2700 izrezano iscepano 3000 sa prevozom. Telefon 064/1442533. 89504 KROVNI paneli, italijanski, debqina 12cm, povoqno. Telefoni: 062/22-33-78, 062/80-17630. 89610

SE]AWE na na{eg dragog i po{tovanog kom{iju

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug, otac i deda

Dana 16. 11. 2009. je pola godine bez tebe mili na{

Milenko Gemovi} Milan Pastor

dipl. in`. teh.

16. 11. 1999 - 16. 11. 2009. Uvek prisutan i voqen. @ivi{ u na{im mislima i tako te ~uvamo od zaborava.

Tuga i bol ostaju. Supruga Nadica, sin Aleksandar, snaja Biqana, unuci Tatjana i Nemawa.

Zvonimir ^amber Porodica. 89752

POMEN

89717

Ispra}aj je u ponedeqak, 16. 11. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu. SE]AWE 18. 11. 1975 - 18. 11. 2009.

Qiqana Odaxin 15. 11. 2007 - 15. 11. 2009.

O`alo{}eni: supruga Qubica, }erka Silvija i sin Dragan sa porodicom i }erkama Marinom i Sofiom.

Qubomir Gavrilovi} Bata

Draga na{a, pro{le su dve duge godine od kada nisi sa nama. Uspomenu na tebe ~uva}emo ve~no i zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Voqeni se nikada ne zaboravqaju. Ni danas, posle toliko godina na{a tuga i bol {to nisi sa nama, nije prestala. Ve~no si u na{im srcima i mislima. Mama Dobrila i sestra Buba.

Tvoji: sin Ogwen, }erka Adrijana, suprug Paja i svekrva Radoslava.

89718

OG-1 89733

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

POMEN

Danas, 15. 11. 2009. navr{ava se {est meseci od kada nas je napustila na{a draga mama, snajka i supruga

Pro{lo je 40 dana neizmerne tuge i bola od kako me je napustio mili moj brat

Qiqana Odaxin 15. 11. 2007 - 15. 11. 2009.

Stevanu Ninkovu

Qiqo na{a, se}awe na tvoju dobrotu ne bledi. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

odr`a}e se 15. 11. 2009. godine, u 11 sati, u Bege~u.

Tvoji: majka Evica, sestra Jasmina i zet @eqko.

O`alo{}eni: supruga Leposava, sin Neboj{a i }erka Milana sa porodicama.

Za wom tuguje o`alo{}ena porodica ^onki}.

89780

89745

89731

OSMOGODI[WI POMEN

1928 - 2009.

mr ph. Sima Ma{i} Istovremeno zahvaqujem svima koji su sau~estvovali u mome bolu.

POMEN nisu sa nama:

Milena ^onki}

Danas, 15. 11. 2009. navr{ava se {est meseci od kako sa nama nije na{a voqena }erka, sestra i tetka

Sestra Ksenija sa porodicom.

89673

Jela Jovan~evi} ^uvamo je od zaborava sa qubavqu i najlep{im uspomenama.

Jela Vojnovi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

- 1985.

Milena ^onki}

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deka

Porodica Jovan~evi}.

Za wom tuguje o`alo{}ena porodica Le~i}.

89788

89746

JEDNOGODI[WI POMEN

Jovo Vojnovi} - 1989.

Milo{ Savi} ekonomista u penziji Tvoja qubav i plemenitost su nam putokaz, tvoja blagost i dobrota su nam za{tita, a tvoj osmeh i vedrina su nam snaga. Osta}e{ ve~no sa nama, u na{im srcima i na{im `ivotima. Zahvaqujemo se svima koji su nam li~no ili putem telegrama izrazili sau~e{}e

Milo{a - Batu Stani{i}a

Dane Jazi}

Dve godine su od na{eg rastanka.

Mislimo na tebe i ~uvamo te u svojim srcima.

Uspomenu na wega ~uvaju stanari Ul. krfske br. 1.

Supruga Branka i porodica.

89429

89712

2008 - 2009.

Tvoji najmiliji: supruga Qubica, }erke Olivera i Tatjana i unuke Deana i Sawa. 89706

Sa{a Simi}

S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Vas. Mika, Smiqa, Milan i \uro sa porodicama.

Tetkin Sale, navr{ava se 3. godina od kada nisi sa nama, neka te ~uvaju an|eli na onom svetu kad nisu uspeli na ovom. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima, mladosti na{a. Istina je prete{ka, a tuga ve~na, zauvek }e{ biti voqen. Tetka Jawa sa porodicom.

89740

89737

Rade Vojnovi} - 1999.


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

POMEN na na{eg sina i brata jedinca

Milanko Joki} Mile

nedeqa15.novembar2009.

POMEN Pro{le su ~etiri tu`ne godine od kako nije sa nama na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac i suprug

Sa{u Simi}a

Nemet Stevan

2006 - 2009.

2. 11. 1958 - 16. 11. 2004. Posle tu`nih pet godina nosimo te u srcu, i ~uvamo od zaborava. Ti ~uvaj, izqubi, puno mi izqubi moju Bebu. Tu`ne sestre Milanka i Mira sa porodicama.

Najtu`nije tri godine `ivimo sa se}awima i bolom. Ne mo`emo se pomiriti sa istinom da te nema sa nama. @ivi{ u srcima zauvek o`alo{}enih: oca Vlade, majke Gine, sestre Sawe sa porodicom.

89708

89523

POMEN Dana 16. 11. 2009. godine navr{ava se godina od prerane smrti mog supruga

SE]AWE

2004 - 2009.

Marko Lon~ar

preminuo 13. 11. 2009. godine.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji: supruga Milena, sin Milo{, }erka Nata{a, unuka Ivana i unuk Strahiwa.

Sahrana je u ponedeqak, 16. 11. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu. Supruga Marija, }erka Marija i sin I{tvan.

89796

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda, pradeda i svekar

89798

POMEN

Posledwi pozdrav

na{em dragom i nikad pre`aqenom ocu i suprugu.

Pece Ilija

Slavko Stanimirov Zauvek }e{ `iveti u na{im mislima i srcima.

29

Nemet Stevanu

1932 - 2009.

Nenada Paunovi}a 1964 - 2008.

Supruga Pena i }erka Qiqana sa porodicom.

S qubavqu, tvoja Nada.

89514

89482

Sahrana je 16. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

\uro Milakovi} 2002 - 2009.

]erka Marija, unuci Ivana, Andrej i zet Zvonko.

Tvoj sin Sr|an i supruga Gordana.

89795

SE]AWE

89797

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragi deda

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Ra{o

Stevan Joci} 18. 11. 2008 - 18. 11. 2009.

Ratomir Bogdanovi} 1951 - 2008.

Ana i Smiqa Despotov. 89477

89794

POMEN Pro{lo je {est meseci u bolu i tuzi od kada nije sa nama

Nemet Stevanu

od: devera Mirka, sa sinovima Sini{om i Tigranom, snajom Sawom, te unucima Mirkom i Lukom.

Mirjani Ra~i}

Tvoja devoj~ica Natalija. Danas, 15. novembra navr{ila se tu`na godina za sve nas koji smo te voleli i po{tovali. Svaki dan sa tobom smo u srcima i mislima.

89799

Posledwi pozdrav

Miri Ra~i}

da zna{ da te puno volim i da mi mnogo nedostaje{.

Uvek }emo pamtiti tvoju qubav i dobrotu.

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj

Sin I{tvan, snaja Sanela i unuka Awa.

89800

89804

Posledwi pozdrav najdra`oj baki

Posledwi pozdrav dragoj od: Vidosave, Jasenke, Stojana i Milo{a.

svojoj

Tvoji najmiliji: Milica, Jelena, Sava, Nevenka, Strahiwa, Natalija i Nemawa.

89793

Milo{ Stani{i} Danas, 15. 11. 2009. se navr{avaju dve godine otkad si nas napustio. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. O`alo{}ene: }erka Vesna i supruga Krunica Stani{i}. 88779

Miroslav Kohut Pomen }e se odr`ati u nedequ, 15. 11. 2009. godine, u 11 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

89807

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga majka, baka i prabaka

Mirjani Ra~i}

Miri Ra~i}

od Andree i Jovane. od: kom{ija Joke i Janka sa porodicom.

Mnogo nam nedostaje{.

Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}ena porodica. 89803

89791

89802

[est meseci od kako nisi sa nama

POMEN

2007 - 2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, supruga i baka

\ur|ija Baqak preminula 14. 11. 2009. godine, u 89. godini. Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se u ponedeqak, 16. 11. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Veselinka Be{i}

Petar Bjeli} Uspomenu na tebe ~uvamo u na{im mislima.

Uspomena na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Sestra Mirjana sa porodicom.

89120

88651

Mirjana Ra~i} O`alo{}eni: k}er, sinovi, unu~ad, praunu~ad i ostala rodbina.

89808

preminula 14. 11. 2009. godine, u 69. godini. Sahrana je u ponedeqak, 16. 11. 2009. godine, u 13 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. Weni najmiliji: sin Sa{a, suprug Milo{, unuke Andrea i Jovana i snaja Zorana. 89801


30

07.00 08.00 08.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.05 13.05 14.00 14.27 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30

TV PROGRAM

nedeqa15.novembar2009.

06.05 08.00 09.06 11.06 12.47 13.00 13.13 13.15 13.27 14.10 15.07 15.11

TV ba{tina Vesti Pelikan men, film Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Vesti Koliko se poznajemo, kviz Dodati `ivot godinama Sredina Ubita~na sezona, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane: Soja [tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad TV Dnevnik

Lice s naslovnice

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Na{ auto na{im gledaocima Sat

Nedeqom u Panoniji Modni magazin Multietnik Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-TV Vrele gume Hronika Op{tine Be~ej Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine

Du{ko Bogdanovi}

15.56 16.46 18.01 18.28 19.00 19.01 19.30 20.07 20.14 21.07 23.09 00.05 00.24 02.41 03.32 04.20 05.03

Ono kao qubav Bra}a po oru`ju Robna ku}a Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Ono kao qubav Jednog lepog dana, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit Ono kao qubav Sat Vreme je za bebe Slagalica

Sredina

06.30 07.30 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 12.55 15.00 16.00 16.30 17.00 18.35 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo Duhovka Emisija za selo (slov) TV magazin (rum) Fudbal (mladi) - kvalifikacije za EP: Srbija - Norve{ka Kultura i tradicija (rom) Brazda (ma|) Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Zatvorski qubavnici, film Crtani film TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) TV magazin (rus) Dotiki, porodi~ni magazin (slov) TV sport (ma|) Pesak i jad, dok. film

12.05 12.55 13.00 14.00 16.00 16.35 17.00 18.30 19.05

NAPOMENA: Ukoliko Novak \okovi} igra u finalu Mastersa u Parizu, prenos }e biti emitovan na RTS 1, u 15.12.

Vrlo je retka pojava na srpskoj politi~koj sceni da se neki visoko pozicionirani funkcioner nakon isteka mandata vrati svojoj prvobitnoj profesiji. Jedan od retkih izuzetaka je \or|e \uki}, biv{i pokrajinski premijer, koji je ovog puta gost kod autora Du{ka Bogdanovi}a. (RTV 1, 14.00) Ru~ak na lepe o~i Kult plus Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Jednu povratnu Vojvo|anski festival klasi~ne gitare 00.25 Dnevnik bicikliste 00.55 Iz na{eg sokaka

07.00 08.30 09.00 11.00 11.30 12.00

20.05 21.00 23.00 23.35 00.10

(Panonija, 21.30) 08.35 11.00 11.30 12.00 14.20 15.30 17.00 18.30 19.00 20.00 21.30 22.00 22.40

20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 00.00

DNEVNIK

FUDBAL (mladi):

Srbija - Norve{ka (RTS 2, 12.53) 07.00 07.45 08.00 08.56 09.25 09.29 09.44 09.59 10.30 11.00 11.59 12.24 12.53 15.00 16.30 17.30 17.55

10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30

NS klinci Najboqi lek Dok. program Granice nauke Film @ivot na Marsu Hrana i vino Neon siti Katapultura Novosa|anka Objektiv Evo nas kod vas @ivot na Marsu Objektiv Buntovnici

09.00 09.15 10.15 12.30

NBA u`ivo Pregled Evrolige NBA: Wu Orleans – Portland ACB Liga: Gran Kanaria – Real Madrid NBA u`ivo ATP Masters Pariz, finale Pregled Evrolige NBA u`ivo Pregled NHL NHL: Karolina – Minesota Rukomet: Koper – Gorewe NBA: Detroit – Dalas

14.45 15.00 17.00 18.00 18.15 19.30 22.15 23.55

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

19.30 20.00 21.08 22.25 23.09 23.43 Mi{el Fajfer

Jednog lepog dana ^ak i kada nemaju problema sa novcem, mnogi samohrani roditeqi nemaju nimalo lak `ivot. I najkompetentniji i najodgovorniji profesionalci postaju uzrujani i rasejani roditeqi kada im se naru{i rutina radnog dana. Uloge: Yory Kluni, Mi{el Fajfer (RTS 1, 21.07)

05.25 06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 12.30 14.30 17.30 18.30 19.00 21.00 23.00 23.35 00.25 01.00 02.30 04.30

Mame u {trajku e-TV Doma}in Puka Serbijan open Survajver Na terapiji Film: Crnobradi Mame u {trajku Kviz ke{ taksi Film: Pilence Film: Ta~ka prekida Fajront republika Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi Film: ^aruga Ameri~ko rvawe - do koske Film: ^aruga

00.37 02.15 04.00 05.17

06.00 06.30 07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.45 16.30 17.00 18.00 18.35 19.00 21.00 23.00 23.30 00.30 01.00 03.00 05.30

Amen a|es Agroinfo Dozvolite Pustolov Adi pod vodom Po`ar, EBU dok. program Begunci, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Fudbal (mladi) - Kvalifikacije za EP: Srbija - Norve{ka, prenos Tenis: BNP Paribas masters (Pariz), finale, prenos Tvoje pesme, moji snovi Vikend evronet Rukomet - Kup EHF: Crvena zvezda Naturhouse la Rioja, prenos Magazin Lige {ampiona Horizont Pronalaza~i, film Detektivske pri~e 25. beogradski yez festival Simfonijski orkestar ~e{kog radija ([open i Smetana) Fudbal (mladi) - Kvalifikacije za EP: Srbija - Norve{ka Tenis: BNP Paribas masters, finale, prenos Rukomet: Kup EHF: Crvena zvezda - Naturhouse la Rioja Detektivske pri~e

Glas Amerike Slavni Film: Be-em-iks banditi Na{a formula zdravqa Oranica Genius Domus Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Film: Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a Sva{tarica Pop muzika Vesti Zaustavno vreme Dok. serija Qubav za sva vremena Beli svet Pop mjuzik Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika BMX banditi

07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.15 17.45 18.45 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Film: Asteriks u Britaniji Trnav~evi}i u divqini Znawe na poklon Veliki brat, u`ivo Nadrealiti {ou Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat, u`ivo Dvougao Qudi sa Menhetna Film: Povratak mrtvih Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Popodne Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa pe}inskim qudima Veliki brat Utisak nedeqe Vesti B92 Kalifornikacija Film: Gradona~elnik Sanset stripa

Jutro sa Ne{om Risti}em Farma (u`ivo) Film: Ma~ak sa {e{irom Siti Grand hitovi Farma (u`ivo) Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma (u`ivo) (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Farma Grand - Narod pita Farma (u`ivo) Film: Atentat Siti 2 Film: Vejnov svet

Keli Preston

Ma~ak sa {e{irom Seli i Konrad su preterali u nesta{lucima i prisilili majku da uvede nova kaznena pravila. Seli i Konrad ne}e smeti da izlaze iz ku}e dok je ona na poslu, a tako|e ne smeju da prave nered... Uloge: Majk Majers, Alek Boldvin, Keli Preston, Dakota Fening Re`ija: Bo Vel~ (Pink, 10.00)

Skajlend (Hepi, 09.35 i 15.30) 07.00 07.15 08.00 08.20 08.50 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.15 13.55 14.30 15.00 15.30 16.00 16.15

Dinosaur King Presovawe Meda Rupert Mala princeza Nodi Skajlend Idemo u`ivo Viva piwata Dinosaur King Skipijeve avanture Film Papirmanija Taina Idemo u`ivo Skajlend Viva piwata Film

18.35 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.10 01.00 01.50 02.20 04.00 05.30

Kineski dok. program Telemaster Rekord Film Srce... Klinika Biseri Telemaster Nije lako biti ja Budi faca, rialiti {ou Operi me! Film Muzi~ki miks Klinika

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

nedeqa15.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek

Nia Long

Jesmo li stigli?

Suzan je rastavqena `ena i majka dvoje dece. Kada upozna {armantnog samca i zavodnika Nika Suzan odlu~i da zapo~ne vezu s wim. Ali wihova veza uskoro biva dovedena u pitawe wihovim zajedni~kim do~ekom Nove godine. Suzan zbog posla mora preko praznika da ostane u Vankuveru pa joj Nik ponudi da dovede decu iz Portlanda kod we... Uloge: Ajs Kjub, Nia Long, Ali{ija Alen, Filip Bolden, Yej Mor Re`ija: Brajan Levant (Nova TV, 21.00) 08.00Superheroj Spajdermen, crtani 09.00 Graditeq Bob, crtani 09.15 Vinks, crtani 09.40 Dora istra`uje, crtani 10.05 Doma}ice iz visokog dru{tva 11.05 Ulica se}awa 12.05 Automotiv 12.35 Magazin Lige prvaka 13.05 Novac 13.35 Bes boga zmaja, film 15.05 @urka 2, film 16.50 Vesti 17.00 Supertalent, {ou 19.15 Dnevnik 20.00 Nad lipom 35 21.00 Jesmo li stigli? film 22.55 Red karpet, {oubiz 00.15 Trenutak istine 01.15 Televizijska posla 02.15 Zbogom, biv{i 03.00 Tamna strana braka, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.30

Impresionisti Raj na zemqi Drevna otkri}a Patrik Protestantska revolucija Faraonov izgubqeni grad Ponovo izmi{qeno Genije fotografije Poglavice Ovo je civilizacija Potraga za Feni~anima Bo`ji rotvajler Robovlasni~ka industrija Bekstvo Luja XVI Tajne Renesanse Triler u Manili Svet novca: Koka kola pred nestajawem? 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Potraga za Feni~anima

07.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Malo Korigan 09.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.00 Uspavana lepotica 12.00 [padijer - Jedan `ivot 14.00 Posledwa stanica Bruklin 16.00 Izbira~ica 18.00 Pqa~ka veka 20.00 3000 miqa do Grejslenda 22.00 U vili 00.00 Qubavne lekcije

07.55 09.15 10.45 12.10 14.25 15.50 17.45 19.30 20.05 21.55 22.25 23.25 01.35 02.15

Reanimacija Maloletnici bez pratwe Sobar Devojka – Edit Pjaf Dogovor [ta god Lola po`eli Za~arana Holivud na snimawu 6 Ulica Bejker Obdaren - Cveta Rita, ili nepodno{qivi smrad Prava krv - Ni{ta osim krvi Dnevna stra`a Kethaus: Mjuzikl Potraga za Amandom

08.10 Zbor Ruske kapele u Mariji Bistrici 09.15 Opera boks 09.45 TV kalendar 10.20 Mensfild Park 12.00 Dnevnik 12.15 Hrvatska vina 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.50 [pijuni poput nas, film 17.35 Lijepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.15 Leti, leti - TV drama 22.35 Filmski vikend Klinta Istvuda: Nepomirqivi, film 00.55 Mensfild Park 02.30 Skica za portret 02.45 Lijepom na{om 03.40 U istom loncu, kulinarski {ou

08.50 Prijateqi 09.50 Levi: Svetski ski kup (M) slalom, prenos 1. vo`we 10.50 Portret mesta i Crkve 11.00 Koprivnica – Starigrad: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.10 Nora Fora 12.55 Levi: Svetski ski kup (M) slalom, prenos 2. vo`we 13.50 Gara`a 14.20 Ples sa zvezdama 15.50 Rukomet, LP: Handobad Zagreb CO, prenos 17.20 Magazin fudbalske Lige prvaka 17.50 Hokej na ledu: Jesenice Medve{~ak, prenos 20.25 Luckasti profesor 2: Porodica Klamp, film 22.15 Dobre namere 23.15 Nove avanture stare Kristine 23.35 Vreme je za yez 00.35 Rukomet, LP (@): Byasen Podravka, snimak

Yenet Yekson

Luckasti profesor 2: Porodica Klump Ma{toviti nau~nik [erman Klump, dobrodu{an i prili~no nespretan debeqko, veruje da se uz pomo} atraktivne kolegice Denis Gejns, i na zadovoqstvo dekana Ri~monda, kona~no pribli`io usavr{avawu formule za stvarawe eliksira za pomla|ivawe... Uloge: Edi Marfi, Yenet Yekson, Leri Miler, Yon Ales, Ri~ard Gant, En Marija Horsford, Melinda Mekrav, Yamal Mikson Re`ija: Piter Sigal (HRT 2, 20.25)

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Blizanci Veliki Lebovski La`ov Majmun~e [ta je najgore {to mo`e da se desi? Doktor Detroit Zvani~no plavu{a Otka~eni profesor Bejb: Prase u gradu Blizanci Svilena qubav Lezbijske fantazije

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Moja slatka debequca Voqena Moli Pra{ina Yeri i Tom Razbija~ ^ast silnika Kadenca Znak jastreba

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Dodir an|ela U senci ki{e U divqini Morska patrola Nevestinska groznica Biti Erika Ukradena nevinost Ubistva u Midsameru Yordan Biti Erika Medijum Zakon i red Yordan U senci ki{e U divqini Dodir an|ela

Nata{a [olak

@ivot je ~udo Tokom 1992. godine srpski in`ewer iz Beograda Luka \uri} seli se u maleno bosansko selo, koje se nalazi gotovo usred ni~ega, zajedno sa svojom suprugom, operskom peva~icom Jadrankom i sinom Milo{em. Lukin zadatak je da izgradi prugu koja }e povezivati Bosnu i Srbiju te od zaba~ene regije stvoriti turisti~ki raj... Uloge: Slavko [timac, Nata{a [olak, Vesna Trivali}, Vuk Kosti}, Aleksandar Ber~ek, Stribor Kusturica, Nikola Kojo, Nele Karajli} Re`ija: Emir Kusturica (RTL, 20.00) 08.00 08.30 08.55 09.50 10.15 10.40 11.05 12.05 12.30 13.30 15.10 17.00 17.30 19.05 20.00 22.40 23.35 01.10

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

Skrivene poruke Astroboj, crtani Ulica Sezam Keni, morski pas, crtani Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Zvezde ekstra Jedna od momaka Najve}a hrvatska misterija Zakon mr`we, film Turk 182, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Jezikova juha Ekskluziv @ivot je ~udo, film CSI Majami Razvali, film Grad an|ela, film

18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Velika trka Aqaske Ameri~ke drvose~e Megagraditeqi Pravi heroji Kako pre`iveti u opasnim situacijama Gamadatori Pametwakovi} Razorna laboratorija Konstruisawe svetskog relija Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008 Razotkrivawe mitova Moja neverovatna pri~a Izgubqeni raj Serijske ubice Najzlobniji Vremenska kriva

08.30 09.30 10.00 11.00 12.00 12.45 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Fudbal Alpsko skijawe Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Boks Alpsko skijawe Fudbal

14.35 15.30 16.25 17.20

Od Adama nije bilo ve}eg glupaka J

ovan Zlatousti je uneo u crkvu propovedni~ki i {karca. Za wu nema odstupnice, za mu{karca, o~ipastirski talenat, kakav u pravoslavqu nikada gledno, ima. nije ponovo dostignut. Kao stanovnik carigrad@ena ostaje pogo|ena, ali je i sama kriva za to, ske metropole, poznavao je i sve prate}e pojave urjer bez Evinog pada ne bi ni beda braka uop{te dobane svakodnevice i pritisak potreba uop{te. Za{la u svet. (A i brojne `ene u istoriji snose krito ne re|a u gvozdenom poretku jednu maksimu za vicu za propast svojih mu`eva). Naravno da je Adam drugom, zapovest pored zapovesti, ve} uvodi nijanpostao sukrivac, ali se ne da ni porediti koliko se, kako bi slavio devi~anstvo kao sveop{ti ideal Eva. Tu argumentaciju je Zlatousti koristio u druhri{}anskog na~ina `ivqewa. Ono predstavqa {tvu brojnih crkvenih otaca, kojima o~igledno ninajve}e mogu}e pribli`avaje mnogo smetalo da Adawe `ivotu an|ela, pa i ~ak i ma ozna~e kao glupaka. zasewuje, jer su an|eli poZbir svojih znawa o `eni {te|eni stalne borbe za izvla~i iz Starog zaveta, svakodnevno o~uvawe ideaa posebno tvrdwu “Svaka la. Zlatousti, episkop carije zloba mala u odnosu na gradski, veoma je dobro znao `ensku zlobu”. da je u wegovom vremenu, kao, Kako ba{ brak vre|a uostalom, i ranije, nemali dostojanstvo `ene i stvabroj onih posve}enih devira od we su`wa, alterna~anstvu i Bogu izneverio tiva je upravo devi~ansvoj zavet. On ~ak upozorava stvo. Samo kao devica `eda se za zavet ne opredequju na je slobodna, vi{e ne bez isku{eni{tva ili samo pripada mu{karcu, ve} iz prezira prema braku. joj je jedini gospodar Me|utim, postajawe braHrist. ka predstavqa kao bogougodDa bi istakli prakrinu hri{}ansku instituciju. vicu `ene, neki teoloAko predstavnici ideala {ki pisci nisu prezali devi~anstva srozavaju vredod toga da izokrenu binost braka posmatraju}i ga blijski izve{taj o prvom kao ne{to ne~isto, onda im grehu. Tako autor jedne on mora re}i da time negipropovedi minimizira raju sopstveno devi~anstvo, biblijsku ulogu zmije i jer je i ono proiza{lo iz krivicu svaquje samo i braka, pa ne{to ~isto kao iskqu~ivo na Evu. Ona je devi~anstvo mo`e nastati i Adama neprestano ostaiz ne~isto}e. Brak, u osnovqala samog i skitala po Pogubne posledice {vrqawa po Edenskom vrtu vi, ipak tretira samo kao raju u potrazi za priliinstituciju za slabe, ali ako ve} mora da postoji, kom da po~ini blud. Da je ostala uz Adama, uop{te onda se mora usmeriti prema devi~anstvu. Zbog tone bi srela zmiju, jer “odvojena do mu{karca, `ena ga u braku nema mesta za “okrepqewe i zadovoqpostaje bestidna, ~ak i ako bi se na{la u dru{tvu stvo”, i bestidno je popustiti pred takvim `eqama. an|ela”. On u su{tini postaje instrument polnog zadovoqeU jednoj zbirci teolo{ki spisa iz 6. veka elabowa, pre svega mu`evqevog. rira se i stav iz Biblije po kojem “`ena u crkvi moZa Zlatoustog vi{e ni deca nemaju zna~ajnu ulora da }uti”. Ta se zabrana obja{wava ~iwenicom da gu. Jer svet je, po wemu, ve} dovoqno naseqen, tako je Eva preuzela na sebe da Adama podu~i i prosveda potreba za porastom stanovni{tva, kojom su o~itli (“bi}emo kao bogovi”) i time izazvala pragreh. gledno baratali protivnici ideala devi~anstva, ne Tim pogre{nim re~ima `ena je zauvek izgubila mo`e vi{e opravdavati pravo da i{ta prozbori. brak. Pa i kad bi postojaAutori nakon toga ni`u la potreba za porastom Neki vizantijski teolozi su smatrali desetine pogrda upu}estanovni{tva, moralo bi nih `eni, od izvora sve da je Eva stalno Adama ostavqala se poveriti Bogu da taj pokvarenosti do svratisamog i skitala po raju, tra`e}i problem re{i i bez sek{ta svih bludnika, od priliku da po~ini blud. A “odvojena sualnog povezivawa. Oni uni{tavawa mladih mukoji se `ale na pad broja od mu{karca, `ena postaje bestidna, {karaca do bode`a u sr~ak i ako bi se na{la u dru{tvu dece tim argumentom samo cu sopstvenog mu`a. `ele da opravdaju svoju Isto~na varijanta an|ela” seksualnu nezasitost. hri{}anstva nije se mnoDa bi jo{ vi{e ogadio go razlikovala od zapadbrak, Zlatousti, poput nekog cinika, nabraja svu ne. Ve} je Tertulijan bio mi{qewa da udata `ena muku i napor, razo~arawe i patwu koji se tokom `rtvuje dragoceno dobro devi~anstva, sasvim jednobraka mogu nakupiti s obe strane. Po wemu su svim stavno, svojoj po`udi. Avgustin ne zna zapravo nije `enama zajedni~ke osobine zloba, britak jezik i li op{tewe u braku ve} kao takvo greh. Po wemu, i brbqivost. Zatim manija ulep{avawa, wihova sujemu{karac treba da se odrekne u`itka, pre svega jer ta i nametqivost. ^ak i dobra `ena neprestano opne sme “meso jedne jedine voleti radi we same”. Jetere}uje mu`a svojim brigama o doma}instvu i deci, ronim, pak, misli da udata `ena mo`e zadobiti ve~pa mu ne ostavqa vremena da pogled makar i nakratni spas samo ako prestane da bude supruga. Ako `eko uputi ka nebu. Ovaj slavni propovednik ipak na nije monahiwa, teolozi su imali za wu po{tovapriznaje da `ena uvek pati usled brutalnosti, prewe samo kad bi se kao uzorna devoj~ica, primerno zrewa ili qubomore mu`evqeve. Dodu{e, nagla{akod ku}e zatvorena i nadzirana, posve}ivala svojim va na~elo apostola Pavla da bra~ni partneri u ku}nim i religioznim vrlinama, ili bi kao udata polnom op{tewu u svako doba bez ograni~ewa jedno `ena ili smerna udovica – koja treba da se raduje drugom moraju da budu na raspolagawu, ali da `ena {to je utekla braku – strpqivo podnosila svoju sudipak ne raspola`e svojim telom, ve} je robiwa mubinu. Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

nedeqa15.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je – da vas podsetim da je to dan odmora. Neka pitawa u vezi s nekretninama ili tu|im novcem mogu biti aktuelna. Sa~ekajte ponedeqak, ima}ete boqu situaciju za to. Energi~ni ste i u qubavi.

BIK 20.4-20.5.

Danas biste mogli du`e da spavate, da se po{teno odmorite, jer i to je preduslov dobrog zdravqa. Partnerski odnos vas iritira, pokre}e i blokira u isto vreme. Sve biste hteli, kada biste znali kako. Sumwe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

15. novembar 2009.

Budite pa`qivi u saobra}aju i komunikaciji s qudima. Lako su mogu}e sva|e, ni~im izazvane. U osnovi ste zamoreni istim de{avawima i navikama, pa vam je potrebna promena. Optimisti~ki! Mesec danas plovi kroz vodeni i intuitivni znak [korpije, pa mo`ete slediti svoje ose}aje. Qubavni odnos je na pragu promene i transformacije u neki novi kvalitet i nivo. Donesite odluku. U svom domu imate veoma dinami~nu atmosferu i situaciju koju je te{ko kontrolisati. Organizujete uku}ane, na svoj na~in, i to je OK. Partner bi da bude uz vas u svakom trenutku. Strasti. Ovog vikenda se mo`ete posvetiti svom davno zaboravqenom hobiju i dru{tvu koje ste zapostavili. Neke stare tendencije i sistemi vrednosti se vra}aju, postepeno i dugoro~no. Nervoza?

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Primorani ste da tro{ite, bilo novac ili svoje dragoceno vreme, kako drugi ka`u i `ele. Ko vam je kriv kada ste popustqivi i skloni kompromisu! Partner `eli vi{e va{e pa`we i uva`avawa, qubavi.

[KORPION 24.10- 23.11.

U va{em znaku se Mesec pribli`ava Suncu, {to ukazuje na mogu}nost qubavnog sjediwewa i razumevawa na duhovnom nivou. ]utawe govori hiqadu re~i. Telepatski se razumete. Tajne.

STRELAC 24.11- 21.12.

Neke skrivene okolnosti }e uticati da shvatite kako je boqe biti mudar i povu~en nego otvoren i srda~an preko svake mere. Danas se povucite u svoj intimni prostor, jer vam je tako i tu – najboqe.

JARAC 22.12-20.1.

Dru{tveni ste i usamqeni, u isto vreme. Oni koji misle da vas poznaju se, zapravo, varaju. Povezani ste s precima u ovom periodu, s pro{lo{}u i nekim skrivenim nesvesnim emocijama. Ja~ina.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Sve biste hteli, mogu}e i nemogu}e, ali u toj transparentnoj `eqi i potrebi mo`ete se izgubiti bez doslednog i jasnog putokaza. Idealizujete i sebe i druge, pa i qubavni odnos. Dru{tvo.

RIBE 20.2-20.3.

Priredite sebi neku egzoti~nu situaciju, novo i neobi~no iskustvo, koje }ete pamtiti. S dru{tvom ili partnerom, va{a ma{ta mo`e sva{ta! Odnosi s inostranstvom su povoqni. Putovawa, radovawa!

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vampirske navike Glumac Xon Travolta je otkrio tokom gostovawa u tok {ouu Elen Degeneres da voli da igra fudbal, ali u pono}. A za svoj hobi na{ao je i `rtve - svoje zaposlene. Xon ka`e da voli da se bavi sportom usred no}i. Na sre}u Travolta ima i zaposlene s kojima mo`e da igra u to gluvo doba. Xon i wegovi saradnici odu na obli`we tenisko igrali{te gde igraju do ranog jutra. Travolta se na{alio da je to pomalo vampirski. Ina~e Travolta je kod Elen Degeneres promovisao svoj novi film „Old Dogs” u kojem uz wega glume i wegova supruga Keli Preston i devetogodi{wa k}erka Ela Blu.

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

14

Kikinda

15

Vrbas

14

B. Palanka

15

Zrewanin

15

S. Mitrovica 16 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Ni{

15

Evropa

ZA OVO DOBA GODINE

NOVI SAD: U nedequ toplo uz sun~ane periode i malo oblaka. Vetar slab do umeren zapadnih pravaca. Pritisak iznad normale. Temperatura od 6 do 15 stepeni. VOJVODINA: U nedequ toplo za ovo doba godine i delimi~no obla~no uz sun~ane periode. Vi{e oblaka }e biti na severu i istoku, a sunca na zapadu. Vetar slab zapadnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 16 stepeni. SRBIJA: U nedequ ostaje toplo vreme za ovo doba godine sa neznatno ni`im temperaturama nego u subotu. Bi}e delimi~no obla~no uz sun~ane periode, a prolazna obla~nost se preme{ta od severozapada ka jugoistoku. Vetar slab do umeren zapadnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 17 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana toplo vreme uz temperature znatno iznad proseka za ovo doba godine. Bi}e prete`no sun~ano uz ne{to oblaka u ponedeqak. Sredinom sedmice temperature i do 20 stepeni. U ~etvrtak malo ni`a temperatura pra}ena prolaznim naobla~ewem. U petak i za naredni vikend puno sun~anih perioda, ali }e u jutarwim i prepodnevnim satima biti ponegde magle.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se izvesno pogor{awe biometeorolo{kih prilika, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da usklade svoju terapiju prema savetima lekara i da se ~e{}e odmaraju. Mogu}i su glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima kod meteoropata. U saobra}aju je potreban oprez.

Madrid

23

Rim

19

London

15

Cirih

10

Berlin

16

Be~

14

Var{ava

5

Kijev

6

Moskva

5

Oslo

6

VIC DANA Do{ao Perica ku}i i sav sre}an ka`e tati: - Tata, tata! ^uo sam jedan dobar vic o policajcu! - Ali, Perice, dobro zna{ da sam i ja policajac. - Nema veze, tata, ispri~a}u ti polako.

SUDOKU

St. Peterburg 0 Atina

18

Pariz

12

Minhen

13

Budimpe{ta

12

Stokholm

9

1

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

117 (-10)

Slankamen

293 (17)

Apatin

188 (-12)

Zemun

356 (14)

Tendencija opadawa

Senta

302 (20)

Bogojevo

175 (-13)

Pan~evo

372 (14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

318 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

526 (14)

Titel

298 (20)

NERA

Novi Sad

217 (8)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

320 (10)

-39 (4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 189 (-4)

Ja{a Tomi}

TISA

265 (30) S. Mitrovica 320 (-22)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

310 (14)

6

7

2

8

6

5

1

3

3

9

8

1

2

1

2

2 7

4

1

3

5

9

6

1

8

2

7

1

9

7

4

2

8

3

6

5

8

6

2

3

7

5

4

9

1

3

8

6

1

5

9

2

7

4

6

7

4

1

6

8

2

9

5

3

7

5

2

9

7

3

4

6

1

8

2

7

4

5

9

3

1

8

6

6

1

8

2

4

7

5

3

9

9

5

3

8

1

6

7

4

2

1

9

190 (-32)

4

4 5

8 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 15.novembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement