Issuu on Google+

NOVISAD*

PONEDEQAK15.OKTOBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23588 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VISOKACENATERAGRA\ANEDAMEWAJUNA^INGREJAWA

Tre}inapotro{a~a di`erukeodgasa? str. 5

POKRAJINSKISEKRETARZAFINANSIJE ZORANRADOMANNAJAVIOREBALANSBUYETA ZA25.OKTOBAR

Zakono finansirawu APVpo~etkom slede}egodine

str. 3

Dr`avavra}a dvaodsto zastruju

str. 5

Foto: R. Hayi}

SEPTEMBARSKIRA^UNZAELEKTRI^NUENERGIJU BI]ENAKRAJUSPDV-omOD18PROCENATA

NOVOSADSKI MARATON: UlicamaNovogSadaju~esutr~aliu~esnici 20.novosadskogmaratona.Unajnapornijoj atletskoj disciplini, po prohladnom vremenu i povremenoj ki{i-

ci,alinaodli~noure|enojstazi,u~estvovaloje417maratonkiimaratonaca.Onisusenadmetaliuglavnojtrci na 42.195 matara, kao i na deonicama od30km,frtaqmaratonuna10,5kmi

NASLOVI

Politika 2 Da~i}: Srbija je svojim `rtvama gradila novu Evropu 3 Varadi: Teritorijalni integritet pripada dr`avi

NoviSad 9 Po kompletnu analizu u privatnu laboratoriju

Vojvodina

Ekonomija 4 @ene i mu{karci razli~ito da idu u penziju 4 Prodato 220 vozila na sajmu u Novom Sadu

Dru{tvo

Felikssko~io sivicesvemira

u {tafetnoj trci. U glavnoj maratonskoj trci pobedio je Englez Yef Kaningem, koji je tr~ao pod zastavom Luksemburga, u vremenu od 2 sata, 38 minutai49sekundi. str. 15

NAKONMISTERIOZNESMRTIPENZIONERKE UBA^U

Uhap{eni osumwi~en samozakra|u PORODI^NONASIQEZAVR[ILOUBISTVOM

11 Najte`a bundeva 148 kilograma

Reporta`e

6 Srpski jezik nije 12 Evropa suzama ne veruje, prepreka za dr`avqanstvo a ni dame op{tinarima

Dvojesiro~adi posletragedije str. 13

SPORT

str. 14 – 18

Austrijski padobranac Feliks Baumgartner (43) sino} je uspe{no izveo istorijski skok s visine od 39.060 metara i postao prvi ~ovek koji je u slobodnom padu leteo br`e od zvuka. Balon napuwen helijumom krenuo je iz Rozvela u ameri~koj saveznoj dr`avi Novi Meksiko u 17.31, a u 19.43 u kontrolnom centru odlu~eno je da Baumgartner mo`e da sko~i. Baumgartner je skok, za koji se pripremao pet godina, po~eo u 20.08 sati po na{em vremenu. Posle 4 minuta i 19 sekundi slobodnog pada, tokom kojeg je probio zvu~ni zid, Baumgartneru se otvorio padobran s kojim se nekoliko minuta kasnije mirno prizemqio i u{ao u istoriju.

Toplijeiobla~no Najvi{atemperatura24°S n NOLEOSVOJIO[ANGAJ

n ORLOVISEPRESELILIUMAKEDONIJU


2

POLiTikA

ponedeqak15.oktobar2012.

SRPSKIPREMIJERJU^EUDRAGINCUKODLOZNICE

Joksimovi}(SNS): Pro{lostnemo`emo damewamo ^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a JadrankaJoksimovi} izjavila je ju~e da ta stranka po{tuje pravo svake stranke na po li ti~ ki stav, ali da je u interesu Srbije da se okrene budu}nosti i strate {kom part nerstvu s EU. – Mi mislimo da je in te res Sr bi je da se okre ne mo na pretku i budu}no sti. Pro {lost je takva kakva jeste, mi ne mo`emo da je me wa mo, na {e je da je po{tujemo i pamtimo – rekla je Jadranka Joksimovi} za B-92. Ona je dodala da Srbija budu}nost mo`e i mora graditi u najboqem interesu

скупштина србије

Nerazvijenikrajevi bezposlanika Dve tre}ine op{tina u Srbiji nema predstavnika iz svo je sredine u Skup{tini Srbije. Najvi{e poslanika je iz Beograda. Kao nepisano pravilo, posle svakih izbora, bez poslanika ostanu nerazvijene op{tine. Deo stru~ne javnosti predla`e promenu prakse u partijama koje uglavnom delegiraju poslanike iz velikih urbanih sredina. U aktuelnom sazivu Skup{tine Srbije dve tre}ine op{tina nema svoje predstavni -

ke. Izborna pravila su takva da kandidatima iz malih op{ti na, naj ~e {}e ne raz vi je nih, nije lako da stignu do poslani~kog mesta. Tako na pri mer, Gaxin Han, Crna Trava, Plandi{te, Mionica, Bato~ina, u grupi su od 13 op{tina koje, od uvo|ewa vi{epartijskog sistema, nisu ni imale predstavnike u Skup{tini. Kratkih rukava ostali su i Gorwi Milanovac, Bor, Smederevska Palanka, Ruma, Kovin, Kula, objavio je RTS.

Izbornisistem \or|e Vukovi} iz CeSID-a ka`e da je na{ izborni sistem ili na{ predstavni~ki sistem napravqen tako da „u Skup{tini imamo predstavnike stranaka, a ne predstavnike gra|ana, i to je taj prvi i osnovni i problem„. – Samim tim {to jesu predstavnici stranaka, dakle ne vodi se previ{e ra~una o tome iz kojeg kraja dolaze, da li imaju tu regionalnu dimenziju ili geografsku pokrivenost – ka`e Vukovi}.

Da~i}:Srbijaje svojim`rtvama gradilanovuEvropu

svih sa svima koji su danas va`ni akteri me|unarodne politike i ekonomije, navode}i da pre svega misli na

stra te {ko part ner stvo i okrenutost zemqama EU, posebno onima koji danas predstavqaju motor razvoja ~itave evropske ekonomije, poput Nema~ke i Francuske.

Ra~unica je prosta: oko milion i po bira~a – bez li~nosti koja u parlamentu mo`e govoriti o wihovim zajedni~kim svakodnevnim problemima. Deo stru~ ne jav no sti pred la `e iz me nu iz bor nog za ko no dav stva ili, bar za po ~e tak, pro me nu prak se u par ti ja ma ko je uglav nom de le gi ra ju po sla ni ke iz ve li kih ur ba nih sre di na. U ovom sku{p tin skom sa zi vu iz Be o gra da je 96 po sla ni ka.

dnevnik

Predsednik Vlade Srbije Ivi- da se ima nepravedan odnos precaDa~i} ju~e je u Dragincu, gde je ma woj i wenim nacionalnim na ju~era{wi dan 1941. godine interesima jer Srbija je uvek streqano oko tri hiqade `iteqa bila na strani koja se borila Ma~ve i Pocerja, poru~io da je protiv fa{izma – poru~io je Srbija svojom borbom protiv faDa~i}. {izma i `rtvama zaslu`ila da Po premijerovim re~ima, danas bude EU, i podsetio na to da srpske `rtve su zaboravqene i su upravo oni koji su po~inili istorija je iskrivqena tako da zlo~ine nad Srbima posle Drugog su pora`ene nacije postale vasvetskog rata po~eli da grade no`nije na Balkanu nego {to je vu Evropu, i da u Srbija i srpski wu danas ne punarod. Upra v ooniko j isu {taju Srbiju. – Oni koji su po~inilizlo~inenad Da~i} je istakao ovde izgubili SrbimaposleDrugog da se Srbi mora`ivote bili su ju ponositi svo- svetskogratapo~elisu nevine `rtve, jom borbom prodagradenovuEvropu, oni su utkali tiv fa{izma i svoje `ivote u idauwudanas slobodarskom novu Evropu u nepu{tajuSrbiju istorijom te da EU, gde nam sane smeju da dopuda uslovqavaju ste da se zaboravi ~iwenica da je da bismo u wu u{li da moramo u Prvom svetskom ratu Srbija izda dozvolimo da se zavr{i ono gubila polovinu mu{ke popula - {to je zapo~eto u Prvom i Dru cije i da je ogromne `rtve pretrgom svetskom ratu, a to je da se pela i u Drugom svetskom ratu. Srbija {to vi{e smawi – upozo – Danas posle genocida koji rio je Da~i}. smo pre`ivali u dva svetska raKako je kazao, Srbija je u borta zbog toga {to smo bili na bi za qudske i evropske vrednopravoj strani me|unarodne zasti dala mnogo vi{e nego neke jednice, Srbija nije zaslu`ila druge dr`ave koje su veoma lako postale ~lanice EU i „koje dan danas govore da Srbiji tamo nije mesto, koje nam svakog dana prete i govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da ponovo treba da nam uvedu vize”. – Srbija ni{ta ne tra`i i ni{ta ne treba da joj dajete. Srbija je zaslu`ila

da bude deo Evrope jer je Evropu stvarala i ovde, zato na{im nezaboravom i nepristajawem na to da ovo prepustimo tmini istorije svedo~imo o na{oj `eqi da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i po{tovawa – kazao je Da~i}. Da su dragina~ke `rtve pripadnici nekog drugog naroda, o tome bi se, po wegovim re~ima, pri~ale pri~e i legende, i zato Srbija mora da insistira na tome da weni umrli ne budu zaboravqeni. – Moramo da oprostimo onima koji su zlo~in po~inili, ali ne mo`emo zaboraviti niti pristati na to da su wihove `rtve vrednije od na{ih – istakao je Da~i}, podvukav{i da treba u~initi sve da se spre~e novi ratovi, ali i da se prekraja istorija. – Va`no je da se zna ko je na ~ijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde

i o~ekujemo da oni na ~ijoj smo strani bili i danas budu na strani istine i pravde kada je Srbija u pitawu. Streqawe civila u Dragincu prvo je masovno streqawe tokom Drugog svetskog rata, a nema~ke okupacione snage su se na taj zlo~in odlu~ile u znak odmazde za pogibiju i rawavawe vojnika Vermahta, koji su stradali prilikom ofanzive protiv ustanika u zapadnoj Srbiji. U Dragincu je na vi{e lokacija, u skladu sa zapove{}u Adolfa Hitlera da se na okupiranim podru~jima za jednog ubijenog nema~kog vojnika streqa sto a za rawenog 50 civila, ubijeno 2.950 qudi, a najmla|a `rtva bila je stara svega tri dana. Za streqawem u Dragincu usledila su masovna pogubqewa civila u Kragujevcu, Kraqevu i mnogim drugim strati{tima u Srbiji.

Gra|aninisuodgovorni zala`neazilante Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} istakao je ju~e da bi ponovnim uvo |ewem viza za putovawe u dr`ave „{en genskog prostora„ bili ka`weni gra|a ni Srbije koji, kako je istakao, ni na koji na~in nisu odgovorni za problem la`nih azilanata. Da~i} je novinarima u Dragincu izjavio da bi se ponovno uvo |ewe viza na veoma te`ak na~in odrazilo na odnose Srbije i EU. Kako je objasnio, problem la`nih azilanata nemogu}e je re{iti preko no}i jer to je pre svega ekonomsko pitawe, niti drasti~nim, represivnim merama jer bi Srbija, po wegovim re~ima, bila optu`ena za kr{ewe qudskih i mawinskih prava. Podsetiv{i na

to da su la`ni azilanti u 90 odsto slu~ajeva Romi i Albanci, Da~i} je rekao da se taj problem ne mo`e re{avati tako {to bi se gra|ani tih nacionalnosti na granici izbacivali iz autobusa. – U zakqu~cima EU stoji da bi trebalo da se sprovede inkluzija Roma i ekonomski razvoj podru~ja na kojima oni `ive. To stoji i u na{im zakqu~cima. Ja bih voleo da je to mogu}e uraditi sutra, ali to nije mogu}e zato {to je re~ o problemu ekonomskog razvoja koji treba da usledi u narednim decenijama, a ne mo`e biti realizovan sutra – rekao je premijer. Da~i} je objasnio da je problem azilanata mogu}e re{avati u saradwi s dr`a-

vama EU tako {to bi se ulagalo u elek tronski nadzor granica i ravnomeran ekonomski razvoj Srbije. On je istakao da, i pored finansijskih problema, Sr bija ipak uspeva da suzbije broj ilegalnih migranata, precizirav{i da je pre dve godine u EU registrovano 17.000 la`nih azilanata iz Srbije, a da ih je pro{le godine bilo 10.000. Premijer je izrazio bojazan da je problem la`nih azilanata ipak samo izgovor onima koji bi `eleli ponovno uvo|ewe viza za dr`a vqane Srbije jer se takvi zahtevi sve ~e{}e ~uju iz Francuske i Holandije koje uop{te nemaju problem la`nih azilanata iz Srbije.

TVIT CRTICA SrbijadoTokija Ministar privrede i finansija Mla|anDinki} najpre je „tvitera{ima„ saop{tio svoje zadovoqstvo bo ravkom u Japanu u proteklih nekoliko dana. A „tvitera{i„, ve~ite „{aqivxije“, pitaju: „[ta je bilo u Tokiju, Mla|ane, da nije Lesandri}ev koncert?„ Dinki} „strpqivo“ obja{wava: „Godi{wa skup{tina MMF-a i WB-a...„ „Tvitera{„ koji se potpisuje kao „ Ni~im izazvan“ }e: „I {ta je rekao MMF, je l’ nam opra{taju na{u nesta{nu pro{lost? Ho}e li biti ‘leba bez motike?„ Mla|a }e u istom tonu: „Ti kao da si ovde bio...:)) Oprosti}e nam nesta {luk... Iako nikad nisu ~uli onaj sta ri hit grupe ’Bulevar’: ’Za{titite ne sta{ne mladi}e, nervi slabi, a pesni ce jake...’„ A novinar Dragan Jawi} pored sve te „idile“ iznosi dilemu: „Da li Jorgovanka u Tokiju Dinki}u ponavqa sve {to je o wemu rekla u minulih nekoliko godina, ili se samo gledaju?„

Da~i}evups… „Tvitera{i„ su se proteklog vikenda dosta „bavili“ liderom SPS-a i

premijerom Ivicom Da~i}em. Funkconer SPO-a Milan \uki} prime}uje: „Da~i} imenovan za {efa pregovara~kog tima i odma’ se sastao s Pajti}em, ups…“ I funkcioner LDP-a Bojan \uri} prati {ta pri~a premijer i ~udi se: „Da~i} ka`e: ’Oni koji su po~inili zlo~ine nad Srbima posle Drugog svetskog rata po~eli da grade novu Evropu i u wu danas ne pu{taju SRB!?„ Wegov partijski kolega Drago Kova~evi} dodaje: „Kao da je u kampawi za zimske izbore. Ne}e vaqda...“, uz opa sku: „Da~i}ev iskaz govori da je kao premijer nai{ao na `abu koja mu se ne guta. Kako je ime toj `abi, vide}emo brzo. Kosovo ili korupcija? Meni ovo izgleda da je Vlada na izmaku. Da~i} je prora~unati populista, koji je upravo po~eo izbornu kampawu“.

Emojbatice... Poslanik DSS-a Miroslav Petkovi} ju~e je obavestio svoje fanove: „Do bro jutro svima. Put pod noge – pravac Crna Gora. Ostajte mi zdravo :-)„ Kolega iz skup{tinskih klupa soci jalista Dejan Radenkovi} ga odmah pi ta: „Za koga }e{ da glasa{? :)„ Potpredsednik DSS-a }e „tajanstveno“: „Batice, ti zna{ koje dr`avqan-

stvo imam i gde mi je prebivali{te, aliiiiii...„ A Radenkovi} „otkriva“: „Sve ja znam, aliiiii... mo`da }e{ ipak da pripomogne{ :)„

Me~kaumesto `irafe Ne sekiraju se svi zbog mogu}nosti da Srbiji ponovo budu uvedene vize. Gej-aktivista Predrag Azdejkovi} „priznaje“: „Jedva ~ekam da se opet dru`imo danima i no}ima ispred ambasa da, da sklapamo nova poznanstva i nove qubavi u redovima. Ja se radujem... u tim redovima ima najvi{e moje ciqne grupe, onih koji mogu da priu{te putovawa ili budu}i gastarbajteri„. Na opasku Neboj{e Milenkovi}a: „Gastarbajteri? Hmmm, zna~i, ’o}e{ i ti da se uvali{ u ku}u na dva sprata s pozla}enim bravama?!“, Azdejkovi} odgovara: „Bez minimum ~etiri sprata, bazena, osam lavova i me~ke u gara`i ne}u da razgovaram!!!“

Palma,Pu{kin iBetoven „Tvitera{i„ ne mogu a da ne pomenu Dragana Markovi}a Palmu. Funkcio ner LDP-a Drago Kova~evi} }e: „Na

manifestaciju ’@iva biblioteka’ koja se odr`ava u Jagodini, Palma preko ambasade u Moskvi poslao pozivnicu Aleksandru Pu{kinu :)„ SlobodanPopovi} se „pita„: „Da l’ je slao Betovenu?„, a Kova~evi} odgovara: „Nije. Od wega je zatra`io novi CD :)„

Oqa,jaijo{poneko Ne prija svakome izborna kampawa. To se lako mo`e videti iz „tvita„ napredwaka BojanaMarjanovi}a: „Bio u teretani posle dve godine. Crk’o sam! Okilavio sam od kampawe skroz...„ O izborima indirektno govori i rediteq JankoBaqak: „Shvati{ da vi{e nisi predsednik Srbije tek kada pored Oqe Be}kovi} u studiju ugleda{ jo{ dvojicu“.

^ijeje „moje”Kosovo? ]erka Sretena i Slavice Kari}, beogradska odbornica Gordana Kari} „oka~ila“ je nove slike na svoj nalog na lajni, uz komentar: „Uzimawe pozitivne energije Pe}ke patrijar{ije... :)” Na pitawe BorisaTrivana: „ Je l’ to tvoje drvo?“, odgovara: „Hahahhaahhaha,

to je moje drvo, na mojoj zemqi... prelepom Kosovu :))))”

Volivasva{avlast Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac „smi{qa“ razna obave{tewa koja bi vlast mogla uputiti gra|anima: „Da smo bahati, Krkobabi} bi bio direktor PTT-a! Oh wait...” „Da smo bahati, direktor EPS-a je mogao postati balerina ’Granda’! Ali nije, jer je nama stru~nost presudna kod zapo{qavawa!„ „Da smo bahati, balerina ’Granda’ je mogla postati solista ili direktor baleta Narodnog pozori{ta, a ne asistent direktora EPS-a! Va{a Vlast„. S.St.


politika

dnevnik

POKRAJINSKISEKRETARZAFINANSIJEZORANRADOMANNAJAVIOREBALANSBUYETAZA25.OKTOBAR

ZakonofinansirawuAPV po~etkomslede}egodine Pokrajinski sekretar za finansije ZoranRadoman izjavio je ju~e na{em listu da su u Vladi APV ve} po~e le ak tiv no sti na pri pre mi za ko na o fi nan si ra wu Voj vo dine, te da bi wegov nacrt mogao biti zavr {en po ~et kom na redne godine. Radoman o~e ku je da }e we gov sekretarijat u tom po gle du oba vqa ti kon sultacije s resornim re pu bli~ kim mi ni starstvom, ukoliko to pred stav ni ci Re pu bli~ke vlade budu `eleli. – Mi }emo svakako pristupiti izradi tog zakona, i ve} po~iwemo da pri ku pqa mo neo p hod ne po dat ke u tom pogledu, te sagle da va mo prak su u dru gim ze mqama. I ja o~ekujem da }emo nacrt zakona imati po~etkom slede}e godine – rekao je on. Oce nio je da }e do no {e we tog za ko na olak {a ti ne sa mo iz ra du po kra jin skog bu xe ta ve} i omo gu }i ti du go ro~ no

pla ni ra we u Voj vo di ni, ali i pred u pre di ti po li ti~ ke ten zi je iz me |u dva ni voa vla sti ko je, ina ~e, pra te sva ko usva ja we re pu bli~ kog bu xe ta. Po kra jin ski se kre tar za finansije najavio je i skori

Grubje{i}:Iznena|eni pomiwawem integritetaKosova Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubje{i} izjavila je ju~e da su predstavnici vlasti u Srbiji bili iznena|eni formulacijom Evropske unije o po{tovawu teritorijalnog integriteta Kosova u Strategiji o pro{irewu EU i da nije partnerski {to EU nije o tome obavestila Srbiju. – Bili smo iznena|eni, a za sebe mogu da ka`em da sam bila blago razo~arana jer to nije partnerski odnos – rekla je Suzana Grubje{i}. – Ne mo`ete ne{to takvo da krijete! To se tako ne radi ako `elite partnerski odnos. Pa obavestite nas za{to je to uba~eno i ko je ubacio, ja ~isto sumwam da je EK imao tu ulogu, mislim da je neka od zemaqa ~lanica. Ona je, gostuju}i u emisiji „Stav Srbije” na Prvoj televiziji, rekla da veruje da je time EU htela da stavi do znawa Srbiji da nema podele Kosova, te je upitala za{to to nije tako i napisano. – Neke stvari ako `elite da ih saop{tite kakve jesu, to i uradite – rekla je Suzana Grubje{i}, dodaju}i da je Srbija s pred-

logom podele Kosova zakasnila i da je „pro{ao voz” za tako ne{to. Ona je dodala da }e premijer IvicaDa~i} po svoj prilici biti {ef pregovara~kog tima, navode}i da, budu}i da je u pitawu istorijska {ansa, ne treba sve da bude na jednom ~oveku ve} da kompletna Vlada mora da bude ukqu~ena. Suzana Grubje{i} je rekla i da se nada da }e platforma za pregovore biti {to pre „na stolu”, i napomenula da Srbija mora da zna sa ~ime ulazi u pregovore, {ta tra`i i {ta ho}e. Ona je rekla i da }e Srbija sve primedbe EK-a ozbiqno uzeti u razmatrawe, dodaju}i da su neke od wih prihvatqive, a da neke nisu logi~ne. – Ako evropska centralna banka radi kontrolu i monitoring i gleda sve {ta se de{ava u osta lim bankama, za{to bi se ista ta kva uloga osporila Narodnoj banci Srbije? U svakom slu~aju, primedbe }e biti ozbiqno uzete u obzir, neke stvari se mogu popraviti i nije ni smak sveta ponovo mewati zakon – zakqu~ila je Suzana Grubje{i}.

rebalans buxeta Vojvodine. Po wegovim re~ima, nakon rebalansa buxet }e ostati na ve} pro jek to va nom ni vou od oko 72 milijarde dinara, s tim {to }e se deo novca preusmeriti za pod sti ca we za po {qavawa i za programe u poqoprivredi. Radoman je naveo da je, upr kos to me {to Pokrajina dobija mawe para od Republike za kapitalna ulagawa, do{lo do pove}awa novca po osno vu pre ne tih prihoda. On je istakao da je za kapitalne projekte Republika do sad Pokrajini prenela ne{to ma we od ~e ti ri mi li jar de di na ra od planiranih deset. Zato }e iz pokrajinske kase, kako je naveo, za te namene biti preusmerene dodatne pare. – Mi }emo iz sopstvenih novaca Fondu za kapitalna ulagawa preusmeriti oko 1,5 milijardu dinara, ali to svakako nije dovoqno, s obzirom na bu xet ski okvir ko ji je bio

planiran za kapitalne projekte – rekao je Radoman. On je kazao da }e struktura buxeta ostati ista, odnosno da i daqe najve}i deo ~ine tran sfe ri lo kal nim sa mo u pravama i za plate prosvetarima, dok pokrajinska administracija raspola`e tek pe-

Zakapitalneprojekte Republikadosad Pokrajiniprenela ne{tomaweod~etiri milijardedinaraod planiranihdeset

3

DELEGACIJASKUP[TINEVOJVODINE NAZASEDAWUAER-aUSTRAZBURU

Partneri evropskim regijama

Delegacija Skup{tine AP Vojvodine, s predsednikom pokrajinskog parlamenta I{tvanomPastorom na ~elu, u~estvovala je u Strazburu na generalnom zasedawu Skup{tine evropskih regija (AER), najuticajnije i najve}e mre`e evropskih regiona. Predstavnici vi{e od 300 evropskih regiona i me|unarodnih organizacija iz vi{e od 30 evropskih zemaqa, razmatrali su na godi{wem zasedawu daqe funkcionisawe te organizaci-

zasedawa AER-a, prvi put organizovao Svetski forum za demokratiju. Tema tog foruma, u ~ijem je radu delegacija Skup{tine APV tako|e u~estvovala, glasila je: „Prevazila`ewe razlika – Demokratija: izme|u starih modela i nove realnosti”. Kako je nagla{eno, Savet Evrope je `eleo da kandidovawem te teme jo{ sna`nije promovi{e demokratiju kao su{tinski zna~ajnu komponentu u za{titi qudskih prava i vrednosti.

tinom iznosa u pokrajinskoj kasi. Potvrdio nam je i da }e se pred log re ba lan sa pred Skup{tinom Vojvodine na}i 25. oktobra. Radoman je izrazio o~ekivawe da }e prilikom izrade buxeta APV za narednu godinu uspeti da ostvari komunikaciju s Republi~kom vladom, koja je, kako je kazao, izostala i prilikom rebalansa republi~kog buxeta i sad prilikom utvr|ivawa buxeta Republike za 2013. godinu. B.D.Savi}

Varadi:Teritorijalni integritet pripadadr`avi Evropski komesar [tefan File tvrdi da se teritorijalni integritet ne odnosi na status Kosova jer, kako ka`e, teritorija nije odlu~uju}i faktor za dr`avnost. Dok se ~e ka za vr {e tak plat for me za pre go vo re, ovih dana se polemi{e o tome na {ta se konkretno misli pod frazom „priznavawe te ri to ri jal nog in te gri te ta”. Da li je dr`avnost u{la na ma la vra ta, kroz iz raz „teritorijalni integritet” Ko so va? Za di plo ma te iz Brisela ta dva pojma nisu nu`no povezana, ali za analiti~are iz Beograda teritorijalni intergritet i suverenitet su neraskidivi pojmovi. – Ako bi vam neko rekao da te ri to ri jal ni in te gri tet nije dr`avni atribut, to je isto kao da vam ka`e da H2O nije voda. Zna~i, ko god da je dao, da ga je dao predsednik Evropske unije ili Evropske komisije, to se ne mo`e prihvatiti jer to nije politi~ki pojam ve} pravni pojam iz

ponedeqak15. oktobar2012.

Ustavnog prava – ka`e Vladimir Todori} iz Centra za novu politiku. Po wegovim re~ima, kao {to se ne mo`e mewati zna~aj poj ma umi {qaj, ne hat, krivica, tako se ne mo`e mewati ni pojam teritorijalni integrtitet. – U me|unarodnom pravu mogu}e je govoriti o teritori jal nom in te gri te tu Po krajine, ali je mnogo logi~nija veza s dr`avom – obja{wa va eks pert za me |u na rodno pravo profesor Tibor Varadi za RTS, i podse}a na to da, ako se govori o Pokrajini, te{ko je iskqu~iti ~iwenicu da Srbija, od NATOovog bom bar do va wa, ne ma vlast na Kosovu. – Mada je zamislivo govoriti o integritetu jedne pokrajine unutar Srbije, malo je verovatno da je EU, odnosno wen predstavnik, mislio na to, tim pre {to, ako bi bilo re~i o integritetu pokrajine unutar Srbije, to ne bi moglo, niti smelo biti stvar Evropske unije.

REKLI SU Jovanovi}: Nikoli}jenapravio kardinalnugre{ku

Selakovi}: Korupcija,kriminal, nepravda

Popov:Odnosi SrbijeiHrvatske hladni

Lider Liberalno-demo kratske partije ^edomir Jovanovi} rekao je da je predsednik Srbije Tomislav Nikoli} napravio „kardinalnu gre{ku” izjavom da od EU o~ekuje da izmeni za Srbiju neprihvatqivu formulaciju o „teri torijalnom integritetu Kosova”, navedenu u Strategiji o pro{irewu Unije. – Predsednik je ponudio svoju formulaciju, ‘po{tovawe teritorije Kosova’, koja je, na vodno, boqa za Srbiju. To je kardinalna gre{ka jer po~iva na toliko puta proma{enoj ideji da se problem Kosova mo`e re{iti tako {to }e svako re~i tuma~iti na svoj na~in, {to }e formulacije biti razli~ito prevo|ene na srpski, albanski ili engleski – rekao je Jova novi} za „Blic”. On je kazao da nije novo to „{to se u Vladi i Predsedni{tvu koristi svaka prilika da se poka`u patriotski mi{i}i na temama na kojim smo unapred osu|eni na neuspeh”. Lider LDP-a je izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije ocenio kao dijagnozu propu {tenih {ansi, kalkulisawa u proteklih osam godina, kao i nespremnosti da se u reformama „zagrebe ispod povr{ine i ne{to promeni”.

– Pro {la vla da je svo jim po na {a wem i de lo va wem sa mo dra sti~ no po gor {a la sta we u srp skom pra vo su |u, ko je je u hro ni~ no lo {em sta wu ve} de ce ni ja ma – re kao je mi ni star prav de i dr `av ne upra ve za „Pres” – Si stem ske gre {ke, a tu pre sve ga mi slim na po li ti~ ke pri ti ske na pra vo su |e, ne po {to va we za ko na, ba ha to po na {a we no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, do ve lo je do stva ra wa po god ne kli me za raz vi ja we ko rup ci je i kri mi na la, ne prav de i aq ka vog ra da in sti tu ci ja. Ministar smatra da su policija i Tu`ila{tvo pokazali svoj jasan stav kada je u pitawu borba protiv korupcije i kriminala, a to je beskompromisna borba i nulta tolerancija u borbi protiv si stem ske ko rup ci je i or ga ni zo va nog kriminala. – Gra |a ni mo ra ju da zna ju da i Tu `i la {tvo i po li ci ja ra de na spro vo |e wu is tra ge. U tom po slu mo ra ju da bu du naj ve }i sa ve zni ci – re kao je Se la ko vi}.

Odnosi Srbije i Hrvatske su od dolaska novih vla sti u Be o gra du gotovo svedeni na tehni~ki nivo, ocewuju analiti~ari. – Ve}i prodor bi se u skorije vreme mogao o~ekivati pre kroz kontakte ministara spoqnih poslova nego dvojice predsednika – ocewuje direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov za Radio „Slobodna Evropa”. – Do sada smo imali dobre odnose izme|u Josipovi}a i Tadi}a. Sada predsednik Josipovi} ima primedbe na neke izjave novog predsednika Srbije Nikoli}a, a Nikoli}eva pro{lost je sporna, ne samo za predsednika Josipovi}a nego i za veliki deo gra|ana Hrvatske. On smatra da ~iwenica da je Vlada u Srbiji sa~iwena od stranaka koje su devedesetih godina pro{log veka bile na vlasti ne sme da bude razlog da odnosi ostanu zamrznuti jer postoji niz problema koje dve dr`ave moraju re{iti pre nego {to Hrvatska u|e u EU. – Jedno od tih pitawa je granica na Dunavu – rekao je Popov.

je i usvojili buxet za narednu Zvani~ni deo Foruma u Stragodinu. Na sednici Biroa AERzburu otvorio je Generalni sea, upravqa~kog i najvi{eg tela kretar UN Ban Ki-mun, a predAER-a u kojem je Vojvodina stavnici Skup{tine AP Vojvostalna ~lanica, predstavqena dine u~estvovali su na konfeje strategija AER-a do 2020. gorencijskoj debati pod nazivom dine, koja bi, nakon {to pred„Regionalizam i demokratija”, stavnici regiokoja je odr`ana na daju svoje supod pokrovigestije i predteqstvom AERVojvodinaje2002. loge, trebalo godineprimqenaupuno a, Kongresa lo da bude usvojena kalnih i regio~lanstvoSkup{tine na narednom zanalnih vlasti evropskihregija sedawu GeneSE-a i regiona ralne skup{tiAlzas. ne te regionalDelegaciju ne asocijacije, u maju 2013. godiSkup{tine APV su, osim predne u Parizu, saop{tio je Posednika Pastora, ~inili i predkrajinski sekretarijat za in- sednica Odbora za evropske informacije. tegracije i me|uregionalnu saPredsednik Skup{tine APV radwu Skup{tine APV Maja I{tvan Pastor ocenio je da je Sedlarevi} i sekretar Skupaktivna me|uregionalna sarad{tine MiloradGa{i}. wa od izuzetne va`nosti za VojVojvodina je 2002. godine privodinu te da bi dobre partnermqena u puno ~lanstvo Skupske odnose s velikim brojem {tine evropskih regija, dok u evropskih regija u {to je moguradu Biroa u~estvuje od 2004. go}e ve}oj meri trebalo upotpunidine. AER predstavqa najve}u ti konkretnim projektima. mre`u regiona u Evropi i okuDoma}in ovogodi{we Genepqa vi{e od 300 regiona i orgaralne skup{tine AER-a bio je nizacija iz 33 zemqe. Sedamdefrancuski region Alzas, u ~iset odsto ~lanica AER-a dolaze jem glavnom gradu svoje sedi{te, iz zemaqa koje su ve} u EU, dok osim AER-a, ima i Savet Evroje 30 odsto iz drugih evropskih pe. SE je, pre po~etka godi{weg zemaqa, stoji u saop{tewu.

Jovanovi}:Postojive}ina zasmenuvlastiuU`icu – Socijalisti, napredwaci i URS imaju dovoqnu ve}inu za formirawe nove vlasti u U`icu, {to }e biti realizovano do kraja meseca – saop{tio je ju~e predsednik Gradskog odbora SPS-a Ne|oJovanovi}. On je na konferenciji za novinare istakao da nova koalicija, za sada, ima podr{ku 34 od ukupno 67 odbornika u gradskoj skup{tini U`ica. – Za sada imamo dovoqnu ve}inu za promenu vlasti, ali i

daqe razgovaramo s DSS-om, SPO-om i LDP-om o wihovoj podr{ci novoj koaliciji – kazao je predsednik Gradskog odbora SPS-a. Jovanovi} je najavio da }e U`i~ani novu vlast dobiti do kraja meseca, posle izgla{avawa nepoverewa aktuelnom gradona~elniku na slede}oj sednici Skup{tine grada. Novi gradona~elnik U`ica trebalo bi da bude Sa{aMilo{evi} iz Srpske napredne stranke.

Korhec:Tu`i}emo NoviSad Predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Tama{Korhec naja vio je da }e to telo mawinske autonomije tu`iti grad Novi Sad zbog imenovawa ~lanova {kolskih odbora. Naime, Korhec je najavio tu`bu protiv grada jer nije konsultovao nacionalni savet prilikom imenovawa tih ~lanova. „Ne po~iwe dobro saradwa novosadskog gradskog rukovodstva u novom sastavu i Nacionalnog saveta Ma|ara”, napisao je Korhec u autorskom ~lanku za novosadski „Ma|ar so„. Skup{tina grada Novog Sada je u ~etvrtak imenovala nove ~lanove {kol skih odbora u novosadskim {kolama. „Novosadsko rukovodstvo je, zaobilaze}i pravo nacionalnog saveta na obavezno mi{qewe i davawe predloga, imenovalo {kolske odbore i u {kolama koje obrazuju na ma|arskom jeziku. Posle ovoga bi}emo prinu|eni na to da na sudu ostvarimo na{a ovla{}ewa samouprave”, poru~io je Korhec.


4

ekonomija

ponedeqak15.oktobar2012.

TE[KOJEIZBORITISESBIROKRATIJOM

Agencijedr`e triodstoBDP-a Te{ka borba s birokratijom Veliki broj dr`avnih agencija, prema nekim podacima, kontroli{e skoro tri odsto bruto doma}egproizvoda(BDP)idr`ava bi trebalo da nastavi zapo~eti posaonawihovomukidawu,izja-

rektno preusmerena u buxet. Po A}imovi}u, gotovo je nemogu}e utvrditi ta~an broj dr`avnih agencija u koje se ubrajaju mnoga telasaraznimimenima-daliih ima120,130ili~ak200,{tozavisiodkriterijumakojisepri-

dnevnik

MINISTARJOVANKRKOBABI]PROTIVNIVELISAWASTAROSNIHGRANICA

@eneimu{karcirazli~ito daiduupenziju Ministarrada,zapo{qavawa isocijalnepolitikeJovanKrkobabi} izjavio je da se li~no nebislo`iodabuduizjedna~enestarosnegranicezaodlazaku penziju.to:Beta On je za Tanjug ocenio da bi tobilonepravdenoprema`enamakojesuistovremenoimajkei doma}iceizbogtogasu,kakoje naveo,ute`empolo`aju. Krkobabi} je podsetio na to da je Fond penziono-invalidskog osigurawa pre dve godine, kroz reformu, uz sugestije Me|unarodnogmonetarnogfondai Svetske banke uredio sistem i uslovezaodlazakupenziju. – Nedostatak je tu, neki misle,{tostarosnagranicazaodlazak u penziju nije podignuta sa 65 na eventualno 67 godina.

Tomo`ebitipredmetnekihdaqihrazmi{qawaiprou~avawa –kazaojeKrkobabi}.

Powemu,usistemuFondaPIO su i prava koja nisu nastala kao rezultatrada,odnosnouplatedo-

prinosairadnogsta`a,ve}ihje utvrdiladr`ava. – Re~ je o stotinak milijardi dinara na godi{wem nivou. Ta prava,tuvrstudavawa,trebalobi izmestiti iz penzijsko-invalidskog osigurawa, ili bar posebno evidentirati,~imebiseo~istio sistemislikaoFonduPIObila bipovoqnija–smatraKrkobabi}. Onjeobjasniodaseto,presvega, odnosi na sredstva za zdravstvenoosigurawepenzionera,kojabidirektnoizbuxetamoglabiti ispla}ivana Zavodu za zdravstvenoosigurawe. –Tosuitu|anegaipomo},zatimnaknadazatelesnoo{te}ewe i neka prava koja su nastala kao re{ewedr`ave–posebnepenzije, kao {to je recimo, penzija za umetnike–naveojeministar.

[TAPI[EUSTRATEGIJIMINISTARSTVAFINANSIJA

viojeprofesorEkonomskogfakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan A}imovi}. ProfesorA}imovi}jezaTanjugoceniodajenovaVladadobropo~ela proces „deagencifikacije“ Srbije,po{toimje„mudrozadala udarac” ograni~avawem maksimalnihplataujavnomsektoru ioduzimawemkreirawasopstvenihprihodakrozodre|enetakse

mewuju. Ukidawe agencija, kako jerekaoovajstru~wak,nijesamo stvar u{teda ve} i „pricipijelno politi~ko pitawe da li su namnezavisnajavnatelauop{te potrebne u tolikom broju”. Broj tihtelajeuSrbijipove}avanu prethodnihsedam-osamgodinana osnovuZakonaojavnimagencijama koji ka`e da neko javno telo mo`e da bude osnovano ukoliko

Parafiskalno{i{aweskupoko{talo... Nacionalnaalijansazaekonomskirazvoj(NALED)saop{tila jeju~edasuukidawemparafiskalnihnameta-firmarine,ostvarenenajve}eu{tedezamalapreduze}aipreduzetnike,dokukidawe‘’{umarine”zasveprivrednesubjekteprivredidonosivi{eod17milionaevrau{tede. Kakosenavodi,uvedenasupraviladavisinataksemorabiti primerenatro{kovimapru`awauslugeidasetaksanemo`enapla}ivatizaizdavawedokumenatakojisepribavqaju. Status sprovo|ewa reformi u tre}em kvartalu 2012. godine pokazujedajeukinuto138parafiskalnihnameta,odkojihsu22 prihodilokalnihsamouprava.Vladajesprovela22odukupno80 preporukaSivekwigezasmaweweadministracije,aod304preporukeSveobuhvatnereformepropisa(SRP)sprovedenoje212 ilioko70odsto,{tojeomogu}ilou{teduod128,5milionaevra nagodi{wemnivou. i druge prihode. A}imovi} je ukazaodajeveomate{koboriti sesabirokratijomipodsetioda jeVladaprvokrenulasaplanom za ukidawe 30 agencija, zatim 22 i na kraju prvih sedam, koje jo{ nisuuga{ene.Agencijesu,kako jerekaoA}imovi},prili~nodobrouhodaneusistemuiimajuna hiqade argumenata pred vladom za{to ih ne treba zatvoriti. Profesorjekazaodajedobarpotezbioograni~avaweplataujavnimpreduye}ima,jer}etodemotivisati qude na visokim pozicijama u tom om sektoru, dok }e oduzimawem kreirawa sopstvenih prihoda, sredstva biti di-

sebavispecijalizovanimuslugamakojenemogudaseradeuklasi~noj dr`avnoj upravi. Takva formulacija je prema A}imovi}u,„kaoisveostalouSrbiji,labavotretirana”.A}imovi}jeizneo da nadle`nosti agencija ~e{topreklapajume|usobno,alii sa klasi~im dr`vnim organima. Profesor je naveo da je u prethodnom periodu EU preporu~ivalaosnivawenekihtela,{tose kod nas bukvalno shvatalo i odmah otvaralo bez opravdane svrhe.Tako|e,mnogatelasuosnivana kako bi se namirili uski strana~ki interesi i zaposili „svojiqudi”,dodaojeA}imovi}.

Ve}azaposlenost tekod2014.godine Makroekonomske projekcije za privreduSrbijezaperiodod2013. do2015.ukazujunablagrastunarednoj godini od dva posto, a zatimubrzavawerastaod3,5i~etiripostou2014.i2015,navedenoje unacrtufiskalnestrategijekoju je objavilo Ministarstvo finansija i privrede. Projektovana prose~na stopa rasta za naredne tri godine od 3,2 posto ukupnog doma}eg proizvoda omogu}i}e pove}awezaposlenostiteku2014,uz porast produktivnosti koji bi oja~ao me|unarodnu konkurentnostprivrede.Unarednomperiodu bi}e, tako|e, nastavqena promenaprivrednestrukture,upravcubr`egrastaizvozarobeiuslugauodnosunauvoz,kaoipodsticaweinvesticioneaktivnosti. Ubrzawe rasta izvoza i investicijajenose}irazvojnifaktor koji }e, uz restrukturirawe privredeupravcurazmenqivihdobara,omogu}itiubrzawerasta,smawivawe unutra{we i spoqne makroekonomske neravnote`e i otvoriti prostor za pove}awe `ivotnog standarda na realnim osnovama,navedenojeudokumentu. Na tim premisama je zasnovan i predvi|eni kumulativni rast BDP-aod9,8postounarednetri godine, {to bi pratili i blagi prose~nigodi{wirastli~nepotro{weismawivawedr`avnepotro{we. Natimosnovamabibiliobezbe|eni pove}awe zaposlenosti i produktivnosti, kao i promena privrednestruktureupravcurasta udela industrije u BDP-u.

Sredworo~na projekcija zaposlenostizasnivasenaprojektovanom rastuBDP-aipove}awuinvesticija. Po projekcijama, ukupna zaposlenost}eusporitipadu2013, nakono{trogpadauprethodne~etirigodine. O~ekuje se kumulativni rast registrovane zaposlenosti u narednetrigodineod3,3posto,dok }e, istovremeno, ukupna nezaposlenostzabele`itiblagosmawivawe.Tako|e,anketnastopanazaposlenosti u narednom trogodi{wemperiodu}eseblagosmawivati.Unarednomperioduo~ekuje seda}erastrealnihzaradapratiti rast produktivnosti rada u privredi. Sporiji rast realnih neto zarada od rasta realnog BDP-a,kaoirastbrutozaradau

Poqoprivreda,rudarstvo... VladaSrbije}eseodgovornobrinutioprirodnimresursimazemqeiobezbedi}eodgovaraju}aulagawaupoqoprivredu,rudarstvo, energetiku, saobra}aj i telekomunikacionu infrastrukturu, navedenojeunacrtufiskalnestrategijeza2013.godinusprojekcijama za2014.i2015. Kakojenavedenoustrategiji,Vlada}evoditiaktivnuipredvidivu poqoprivrednu politiku usmerenu na pove}awe izdvajawa za podsticawe poqoprivrede kao razvojne {anse Srbije. Obezbedi}e seodgovaraju}ainstitucionalnaibuxetskapodr{kapoqoprivrednicima kroz pravedniju raspodelu subvencija i zagarantovani sistem podsticaja najmawe pet godina. Posebna pa`wa posveti}e se stimulisawuinvesticijaupoqoprivredu,naro~itousistemezanavodwavawe. Uoblastirudarstvaienergetikeobezbedi}esepodizaweenergetskebezbednostizemqekrozpove}aweenergetskeefikasnostii investicijauotvarawenovihrudnihpoqa,izgradwuhidroitermoenergetskihkapaciteta,obnovqiveizvoreenergijeikrozutvr|ivawepolitikecenaicenovnihpariteta.

skladu s rastom produktivnosti, utica}e na smawivawe jedini~nihtro{kovaradainapoboq{awekonkurentskepozicijezemqe. Procewuje se da }e ukupan spoqni dug Srbije u periodu 2013–2015.godinebitipove}an, najve}imdelomzbograstaspoqnog duga javnog sektora. U narednom trogodi{wem periodu udeo ukupnog spoqnog duga Srbije}esesmawivati,nakonpove}awau2012.godini,iiznosi}eoko84odstoBDP-au2015.godini. Primat u povla~ewu novcaizspoqnihizvoraima}eprvenstveno finansirawe nacionalnih infrastrukturnih projekata.O~ekujesedainvesticije privatnog sektora doprinesu rastu ukupnih investicija u 2014.i2015.godini.

AKCIJENADOMA]EMTR@I[TUUSTAGNACIJI

Berzapalaispodmilionevra KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

111,6146

113,8924

116,5119

111,2729

Australija

dolar

1

88,6041

90,4123

92,4918

88,3328

Kanada

dolar

1

88,1979

89,9979

92,0679

87,9279

Danska

kruna

1

14,9597

15,2650

15,6161

14,9139

Norve{ka

kruna

1

15,1188

15,4279

15,7821

15,0725

[vedska

kruna

1

12,8725

13,1352

13,4373

12,8331

[vajcarska

franak

1

92,2510

94,1337

96,2988

91,9686

V.Britanija

funta

1

138,3423

141,1656

144,4124

137,9188

SAD

dolar

1

86,2888

88,0498

90,0749

86,0247

Kurseviizovelisteprimewujuseod12.10.2012.godine

Izuzetno nizak nivo investicione aktivnosti zabele`en je u proteklihpettrgova~kihdana,te je ukupna realizacija u trgovawu bila nepunih 90 miliona dinara. Ve}ina najkvalitetnijih hartija doma}eg tr`i{ta bele`i stagnacijuvrednosti,auproteklomperiodu nije bilo ja~ih podsticaja koji bi promenili ove ustaqene cenovnenivoe.Indeksnajlikvidnijih akcija, Beleks 15, porastao je u sedmici jedan odsto {to je druga nedeqa zaredom kako ova korpa akcija registruje uzlazni trend.Ipak,ovajpokazateqodpo~etka godine i daqe bele`i poprili~anminusod12,2procenta. Najprometnijahartijanatr`i{tu bila je Naftna industrija Srbijekojajenedequokon~alana nivouod630dinarauzprometod 20,8milionadinara.NISjeusedmicisko~io1,3odsto,delimi~no ikaoposledicasaop{tewauprave kompanije da je u prvih devet meseciostvarenprofitnanivou rezultataizpro{legodine.Neto dobit pre kamata, oporezivawa,

depresijacije i amortizacije (EBITDA) NIS-a u prvih devet mesecipro{legodineiznosilaje 32,3milijardedinaradokjekrajwirezultat (netodobitak)iznosio27,1milijardudinara.Ulaga~eidaqenajvi{emu~ipitawedugovawa Srbijagasa prema NIS-u, aodwegovogre{ewauvelikojmeri }e zavisiti ovogodi{wi krajwi rezultat ove najve}e doma}e kompanijenaberzi.Solidanpro-

met od 13,9 miliona dinara zabele`ilajenajve}adoma}amlekara Imlek,agrorealizacijejeostvaren na nivou od 3.000 dinara. Od po~etkagodineakcijeImlekabele`erastod27,5odsto,aostajeda sevidiunarednomperiodudali je`ivahnijetrgovaweovomhartijom najava novih aktivnosti oko krajweprodajeovemlekare. AkcijebeogradskogAerodroma „NikoleTesla“uznevelikipro-

metod2,2milionadinarablagosu osciliraleokonivoaod420dinara.Najve}adoma}avazdu{naluka objavilajedajetokomseptembra uslu`ila7,2odstovi{eputnika, dok je od po~etka godine promet putnikaporastaoza9,2odsto. Od bankarskih akcija najprometnijajebilani{kaAIKbanka (AIKB)kojajeregistrovalaprometod7,2milionadinara,unajve}ojmerinanivouod1.350dinara. Akcijeoveni{kebankeodpo~etkagodinebele`epadod17,7odsto premdaseuprvih{estmeseciova bankavratilanastarestazeprofitabilnosti.Komercijalnabanka  porasla je tokom sedmice ~ak 10 procenata i odlu~uju}e doprinela rastu indeksa Belex 15, ali jeovacenovnapromenaostvarena samizernomkoli~inomakcijakojanemo`ebitireferentnazatr`i{nitrend.Tra`wazaakcijama najve}edoma}ebankepodkontrolom dr`ave i daqe je niska i uglavnom je skoncentrisana oko istorijskogminimumaovehartije od900dinara.


ekOnOMiJA

dnevnik SEPTEMBARSKIRA^UNZAELEKTRI^NU ENERGIJUBI]ENAKRAJUSPDV-om OD18PROCENATA

Dr`avavra}adva odstozastruju

Ministarstvo finansija i pripredvideo taj prelazni period s vrede saop{tilo je da }e priprejedne na drugu poresku stopu, navemiti odluku koja }e omogu}iti da deno je u saop{tewu. „Elektroprivreda Srbije” svim Takva odluka Ministarstva, po gra|anima, uz naredni ra~un, vrasaop{tewu, ne}e biti na {tetu ti iznos uve}anog poreza na dodaEPS-a jer }e i elektrodistributu vrednost za struju koju su kori - cije biti u obavezi da uplate mastili u septembru, odnosno u vrewi iznos poreza u buxet. me kada pove}ana stopa PDV-a niObra~un nove, vi{e stope poreje bila na snazi. za na dodatu vrednost na ra~unima Ta odluka }e se na}i ve} na sleza elektri~nu energiju isporu~ede}oj sednici Vlade, najavqeno je nu i potro{enu u septembru izaiz Ministarzvao je veliko nestva. Tako }e zadovoqstvo graNijepravednoda gra|anima i |ana Srbije. Razprivredi kroz loga za nezadogra|anipla}ajuvi{i ra~un za utroporezzastrujukojusu voqstvo je mnogo {enu struju koji – pre svega jer se tro{iliranijesamo }e im EPS ispoza to saznalo tek ru~iti u novem- zato{tojeobra~unata kad su ra~uni bru, biti vra}en stigli na ku}ne uoktobru iznos za uve}ani adrese, potom zaPDV. to {to javnost Ministarstvo je napomenulo da smatra da to nije u redu jer je za isZakon o PD-u jeste definisao da poru~eno i potro{eno obra~unavisina stope koja }e biti primeto vi{e nego {to je va`ilo kada wena zavisi od toga kada je oba - se tro{ilo, a potom zbog }utawa, vqen promet dobra, odnosno, u a zatim izjava nadle`nih da je sve ovom slu~aju, kada je struja o~ita - ura|eno po zakonu i propisima. na. Po{to je struja o~itana u okTreba re}i da, u su{tini, nije tobru, elektrodistribucije su re~ o velikom iznosu koji je zbog primenile poresku stopu u skladu pove}awa stope PDV-a s 18 na 20 sa zakonom. posto svakom vlasniku brojila u Me|utim, nije pravedno da graSrbiji pove}ao ra~un. Naime, na |ani pla}aju vi{i porez za struju iznos od 1.000 dinara, porez obrakoju su tro{ili ranije samo zato ~unat po donedavno va`e}oj tari{to je obra~unata u oktobru i fi je 180 dinara, a po novoj 200, pa {to zakon nije najpreciznije je razlika dvadeset dinara.

ponedeqak15.oktobar2012.

5

VISOKACENATERAGRA\ANEDAMEWAJUNA^INGREJAWA

Tre}inapotro{a~a di`erukeodgasa? Posledwih nekoliko dana temperatura se tokom no}i spu{ta ispod 10 stepeni Celzijusa pa oni koji mogu, pomalo zagrevaju doma}instva. S obzirom na visoke cene energenata, sasvim je sigurno, to ~ine ba{ kad moraju i koliko moraju. Iako se za po~etak naredne nedeqe najavquju temperature oko 20 stepeni, to }e trajati kratko jer je grejna sezona na pragu, ma kako je odlagali. Dakle, vaqa zagrevati doma}instva, a mnogima je grejawe na gas, koji je pre desetak godina najavqivan kao energent budu}nosti, veoma skupo pa biraju neki drugi vid. Visoka cena gasa ve} je dovela do smawewa broja potro{a~a koji ga koriste, a kako ka`e predsednik Udru`ewa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet”, koje je ~lan Nacionalne organizacije potro{a~a Radomir]irilovi}, u Vojvodini ima oko 200.000 potro{a~a gasa, ali je sada daleko mawe onih koji ga koriste. – Od oko 200.000 aktivnih potro{a~a u Vojvodini, posle pro{logodi{weg poskupqewa gasa, po na{im podacima, wihov broj je 30 odsto mawi – ka`e ]irilovi}. – Potro{a~i, pre svega na selu, uglavnom su se preorijentisali na drva i ugaq, a u urbanim sredina ma se ti energenti kombinuju s elektri~nom energijom. Uz zna~ajno pove}awe broja potro{a~a koji uop{te ne koriste gas, sve je vi{e i onih koji taj energent koriste minimalno jer jednostavno ne mogu da plate potro{wu. A ra~unica je jasna: prose~na cena kubnog metra gasa je oko 45 dinara, a za zagrevawe stana od 60 kvadratnih metara i mese~nu potro{wu od oko 300 kubika potrebno je, u proseku, oko 13.500 dinara. Ta cifra gotovo da je tre}ina prose~ne plate, {to je za mnoge veliki tro{ak pa se zato potro-

Povratakupro{lost Iako se ne mo`e predvideti koliko }e se ove grejne sezone potro{iti novca za zagrevawe doma}instava jer to zavisi od mnogo ~ega, izbor enregenata je jedan od kqu~nih faktora. Oni koji umesto gasa budu racinalno tro{ili struju i, dodatno, koristili i ogrevno drvo i ugaq, sigurno je da }e s mawe tro{ka do~ekati prole}e. Ma ko lika da bude u{teda. A pri~a o kori{}ewu energenta budu}nosti za prose~ne gra|ane Srbije daleka je kao i ta budu}nost jer su se mnogi vratili vi{e decenija unazad kupuju}i ugaq i drva. {a~i dovijaju na razne na~ine da ga smawe. Naravno, on se ne mo`e izbe}i, i mo`da kobinacijom energenata u{tede nisu prevelike, ali svaki dinar koji ostane u nov~aniku mnogo zna~i i potpuno je razumqivo {to se potro{a~i okre}u isplativijem energentu. I takav izbor je potpuno u redu jer je svako doma}instvo kroja~ svog buxeta, ali je pitawe da

li su oni koji u Srbiji vode ra~una o energetskom bilansu predvideli pad potro{we gasa i pove}awe potro{we struje. Posebno ove godine, kada su zbog velike su{e akumulacije ispra`wene, a zima samo {to nije. Ne mo`e se zameriti potro{a~ima koji }e svoja doma}instva zagrevati koriste}i struju. Naime, ako su pa`qivi i tro{e

do 1.600 kilovata, i pri tom vode ra~una o tome da struju koriste kada se bele`e jeftini kilovati (600 vi{a tarifa, 1.000 ni`a tarifa), mese~no }e pla}ati oko 7.600 dinara, {to je zna~ajno jeftinije nego na gas, ~ak i uz dodatni tro{ak za kupovinu ugqa i drva. Ako potro{wa pre|e u crvenu zonu i bude 1.700 kilovata (650 vi{a tarifa, 1.050 ni`a tarifa) mese~ni ra~un }e opet biti ni`i, i to oko 5.000 dinara, nego da se koristi gas, a mawe nego za gas, i to oko 2.000. dinara, ko{ta}e ~ak i ako se potro{i isti broj kilovata u obrnutoj srazmeri. Sasvim je drugo pitawe koliko je racionalno elektri~nu energiju koristiti za zagrevawe stanova. I koliko se, u stvari, u siroma{noj zemqi, baca. D.Mla|enovi}

VLADATVRDIDAJESPREMNADAUSVOJIBUYETNAVREME

Zatrpavawe„rupe” udr`avnojkasiteksledi [TASEZBIVASKURSOM?

Dinar neopravdano bioslab Situacija se posle izbora stabilizovala i kurs se vratio „nekom svom normalnom kretawu” rekao je profesor Ekonomskog fakulteta NikolaFabris. – O~igledno je da je u periodu oko izbora i neposredno posle wih u Srbiji postojao visok stepen neizvesnosti, koji je uticao na prisustvo dosta spekulativnih transakcija koje se prouzrokova le slabqewe vrednosti dinara – izjavio je Fabris. On, me|utim, smatra da je sla bqewe vrednosti dinara prema evru u periodu pre i neposredno posle izbora bilo zna~ajno ve}e nego {to bi zahtevali fundamentalni razlozi, iako je sasvim nor malno da, kako ka`e, u uslovima fluktuiraju}eg kursa, doma}a valuta u nekim periodima ja~a, u nekim stagnira, dok u nekim razdobqima slabi. – Devizno tr`i{te svake ze mqe je mawe-vi{e podlo`no odre |enim {pekulativnim transakci jama – naglasio je Fabris, i dodao da te transakcije nekada uti~u na promenu vrednosti valute, nekada ne, ali da se nikada ne mo`e pou zdano znati da li je neka transakcija rezultat spekulativnih mo tiva ili realnih potreba za devi zama ili doma}om valutom.

To {to se najavquje da }e Skup{tina Srbije usvojiti bu xet za 2013. godinu pre kraja novembra, ukazuje na ozbiqan odnos vlasti prema tom najva`nijem finansijskom dokumentu zemqe, ocenili su doma}i ekonomisti. Oni su ocenili da je takav pristup dobar, ali i upozorili na to da je, osim formalnog usvajawa buxeta za 2013. u zakonski predvi|enom roku, najkasnije do 30. novembra, jo{ va`nije da se Vlada Srbije dosledno posveti realizaciji ciqeva koji bi kao rezultat imali osetno kresawe buxetskih tro{kova u idu}oj go dini. Ekonomista Qubomir Maxar je rekao da se radi o „velikoj promeni u stilu rada Vlade” koja je, po wegovom uverewu, inspirisana pre svega politi~kim ci qevima, da bi se pokazlo da se „sada radi druk~ije u jednoj va`noj stvari u odnosu na prethodnu vlast”. Maxar, univerzitetski profesor ekonomije je, tako|e, pohvalio i plan Vlade da u 2013. buxetski deficit bude prepolovqen na oko 3,5 odsto od vrednosti bruto doma}eg proiz voda. – Buxetski deficit je jedan od najve}ih problema s kojima se sa da suo~ava na{a zemqe i zbog to ga je wegovo osetno smawewe veoma va`no – istakao je Maxar, uz opasku da je rebalans ovogodi {weg buxeta obavqen uz pove}awe tro{kova, {to je izazvalo, kako je naveo i „nezadovoqstvo me|unarodne finansijske javno sti.” Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Qubodrag Savi} tako|e smatra da je za pohvalu napor vlasti da buxet za idu}u godinu usvoji na

vreme, ali je izrazio ozbiqnu rezervu kada je re~ o nameravnom planu buxetskih u{teda u 2013. Savi} smatra da je Vlada „napravila ozbiqnu gre{ku kada je umesto najavqenog drasti~nog ukidawa mnogobrojnih agencija i drugih regulatornih tela odlu~ila da ih smawi samo u simbo-

li~nom broju„. Obja{wewe da bi se i drasti~nim smawewem broja agencija ostvarile, u su{tini, male u{tede u buxetu nije prihvatqivo, tvrdi Savi}, jer se tu ne radi samo o finansijskim efektima takve akcije „nego je u pitawu i poverewe u budu}e akcije Vlade”. Po Savi}u, nije ni

BezMMF-anemaizlaskaizkrize Saradnik Ekonomskog instituta MiladinKova~evi} je ista kao da je za Srbiju sada najva`nija konsolidacija buxeta, ne samo zbog unutra{wih razloga ve} i zbog budu}e saradwe s Me|unarodnim monetarnim fondom, „bez ~ije pomo}i zemqa ne}e mo}i prebroditi krizu duga”. Kova~evi} je odgovorio potvrdno na pitawe da li smatra re alnim plan o smawewu buxetskog deficita na nivo od 3,5 procenta, uz napomenu da bi bilo dobro da je buxetska „rupa” jo{ mawa. Po Kova~evi}u, ni planirani buxetski mawak u 2013. nije mali i mora biti pokriven pozajmicama na spoqnim finansijskim tr`i{tima ili u zemqi.

sa moralnog gledi{ta prihvatqivo da se odustane od ozbiqnog „kresawa” broja regulatornih tela, kojih, po profesorovoj ra~unici, ima oko 170. Jer, ~iwenica je, dodao je Savi}, da neki od rukovode}ih qudi u pojedinim agencijama imaju plate i desetak puta ve}e od prose~nih zarada u Srbiji, „{to je u sada{wim okolnostima neprihvatqivo”. Ekonomista Dragovan Mili}evi} je upozorio na to da, kada je re~ o visini buxetskog deficita u 2013, mnogo toga zavisi i od kretawa bruto dru{tvenog proizvoda. – Planirawe BDP-a je veoma „elasti~na stvar” – primetio je Mili}evi}, i napomenuo da je u Srbiji ove godine prvobitno predvi|an rast privredne aktiv nosti, ali to sigurno ne}e biti ostvareno i reflektuje se na sve druge segmente, ukqu~uju}i i planirawe buxeta. Po Mili}evi}u, veoma je bitno {ta u 2013. dr`ava planira na rashodnoj strani buxeta, gde se poku{ava da budu ostvarene u{tede i da se smawe odre|eni izdaci koji su ove godine bili na visoki. – Odre|ene u{tede tra`i}e se tamo gde su razne subvencije, a ukoliko se radi o poqoprivredi, to ne}e biti dobro jer ne mo`emo imati jeftiniju hranu uz odsustvo podsticaja – smatra Mili}evi}. Ovaj ekonomista tako|e ukazuje na to da je dr`ava ove godine mawe izdvajala za pomo} naj siroma{nijem delu stanovni{tva, i izra`ava bojazan da }e takva politika, zbog potreba stezawa kai{a, biti nastavqena i tokom 2013.

ZAVR[EN „AUTO-[OUNOVISAD”

Prodato 220vozila naSajmu Jedini ovogodi{wi Sajam automobila u Srbiji, „Auto-{ou Novi Sad”, zavr{en je ju~e, a posetilo ga je 15.000 qudi, dok je prodato oko 220 vozila, {to je na nivou pro{le godine. ija Na sajmu su predstavqeni pro izvodi 80 proizvo|a~a iz automobilske industrije, a posetioci su imali priliku da premijerno vide 29 modela. Prodata su i dva modela „audi A-6 allroad„ koji su po ceni od 84.000 evra bili najskupqi serijski automobili izlo`eni na sajmu. Veliko interesovawe je vladalo i za jeftinije automobile, poput modela „chery ego„, ~ija je cena za prvih deset kupaca bila od 5.490 evra, ali je zbog velikog interesovawa akcija produ`ena do kraja Sajma. Na Sajmu automobila predstavio se i automobilista BojanMilanovi}, koji }e naredne godine u~estvovati na Reliju „Dakar 2013”. S 25 godina, Milanovi} je najmla|i u~esnik Relija „Dakar” u istoriji, a uz navigatora Darka Veqkovi}a, ~ini}e prvu ekipu Srbije koja nastupa u naj~uvenijem reliju na svetu. Naredne priredbe na Novosadskom sajmu su Sedmi me|unarodni sajam investicija i Dani energetike, koje se odr`avaju se od 23. do 25. oktobra.


6

ponedeqak15.oktobar2012.

TAKSA ZA DR@AVQANSTVO UMESTO 1.910 DINARA SADA SE PLA]A 15.280

Srpskijeziknije preprekaza dr`avqanstvo

Istekao je rok u kojem su svi gra|ani koji imaju prebivali{te u Srbiji a `ele srpsko dr`avqanstvo mogli da ga dobiju po lak{oj proceduri i jeftinije. Naime, Ministarstvo unutra {wih poslova pozivalo je nekoliko meseci gra|ane koji imaju prebivali{te na na{oj teritoriji i `ele da dobiju srpsko dr`avqanstvo da podnesu zahtev za sticawe dr`avqanstva da bi to ostvarili br`e i jeftinije, upo-

`avqanstva mora}e da pro|u znatno slo`eniji postupak, koji postavqa stro`e uslove i du`e traje, a i taksa ko{ta 15.280 dinara. Najvi{e polemike izazvala je odredba na{eg zakona o dr`avqanstvu po kojem budu}i dr`avqanin Srbije za sticawe tog prava ne mora da zna srpski jezik. Stru~waci isti~u da je Srbija jedna od malobrojnih zemaqa u kojoj se za dobijawe dr`avqan-

Do9.oktobraonibezre{enogpitawasrpskog dr`avqanstvatrebalojedapodnesuzahtevzaupis udr`avqanstvoSrbijeizatoplatetaksu od1.910dinara zoravaju}i ih na to da }e od 10. oktobra za istu uslugu pla}ati mnogo vi{e novca i du`e ~ekati da im bude izdato re{ewe o prijemu u srpsko dr`avqanstvo. Jednostavna procedura sticawa srpskog dr`avqanstva omogu}avala je, po Zakonu o dr`avqanstvu Srbije, svim dr`avqanima biv{e SFRJ koji su na dan 27. februara 2005. godine imali dr`avqanstvo druge republike ranije nam zajedni~ke dr`ave, odnosno dr`avqanstvo druge dr`ave nastale na teritoriji SFRJ, da steknu na{e. Po tom pravnom aktu, da bi neko bio dr`avqanin Srbije, trebalo je da ima i prijavqeno prebivali{te na na{oj teritoriji u trajawu od najmawe devet godina. Crnogorski dr`avqanin, koji je 3. juna 2006. godine, imao prijavqeno prebivali{te na teritoriji Srbije, ako je podneo pismenu izjavu da se smatra dr`avqaninom Srbije i uz to podneo zahtev za upis u evidenciju dr`avqana Srbije, to je i postajao. Me|utim, mnogi koji ovde `ive godinama nisu re{ili svoj dr`avqanski status i ovo im je bila dobra prilika da to okon~aju po jednostavnoj proceduri i za male pare. Do 9. oktobra oni bez re{enog pitawa srpskog dr`avqanstva trebalo je da podnesu zahtev za upis u dr`avqanstvo Srbije i za to plate taksu od 1.910 dinara. Sada, kada je taj rok jednostavne procedure i male takse istekao, gra|ani bez re{enog pitawa dr-

stva ne tra`i nikakva potvrda, sertifikat ili test o poznavawu srpskog jezika, kulture i tradicije, osnovnih ~iwenica o ustavnom ure|ewu. U drugim zemqama je upravo taj uslov jasno istaknut i bez wega se ne mo`e dobiti dr`avqanstvo dr`ave po `eqi, odnosno moraju se prvo ispuniti brojni uslovi, koji nigde ne podrazumevaju samo godine prebivali{ta ili `enidbu i udadbu ve} na prvom mestu jezik koji je tamo zvani~an. Tako je, na primer, uslov za dobijawe hrvatskog dr`avqanstva – poznavawe hrvatskoj jezika i latini~nog pisma. Da bi neko lice dobilo dr`avqanstvo Velike Britanije, mora da poseduje makar minimalno poznvawe engleskog jezika zbog pitawa i testova koji se pola`u a koji su na engleskom. Do srpskog dr`avqanstva mo`e do}i i stranac koji je najmawe tri godine u bra~noj zajednici s dr`avqaninom Srbije i kome je odobreno stalno nastawewe u Srbiji. Svi stranci kao uslov za dobijawe srpskog dr`avqanstva imaju samo overenu kopiju odobrewa za stalno nastawewe u Srbiji, overenu fotokopiju li~ne karte za strance, potvrdu-garanciju nadle`nog inostranog organa da }e otpust dobiti ako budu primqeni u na{e dr`avqanstvo, a u slu~aju da su ve} otpu{teni iz stranog – re{ewe o otpustu, i na kraju dokaz o upla}enoj taksi za dobijawe srpskog dr`avqanstva. Q. Male{evi}

ISTORIJA SUBOTI^KOG BICIKLIZMA BI]E PREDSTAVQENA U ZREWANINU

Kakojevelosiped zagospodarioseverom Kultura svakodnevnog biciklirawa kao zajedni~kog imeniteqa svih Suboti~ana, bez obzira na polnu, starosnu, nacionalnu ili profesionalnu pripadnost, bi}e tema izlo`be pod nazivom “Grad biciklista – istorijski, etnolo{ki i umetni~ki aspekti bicikla u Subotici”, koja }e od sutra do kraja novembra biti postavqena u Narodnom muzeju Zrewanin. Ta izlo`ba Gradskog muzeja iz Subotice zasniva se na istra`ivawu i saradwi s gra|anima, a ima za ciq da prika`e same po~etke kori{}e wa tog izrazito ravni~arskog prevoznog sredstva, kao i prome ne koje je do`ivelo tokom svoje istorije. Tema izlo`be prikaza na je interdisciplinarno pa se postavka sastoji iz tri osnovna segmenta – etnolo{kog, istorij skog i umetni~kog. Stoga su izlo `ba i katalog delo troje kustosa suboti~kog muzeja – etnologa-pe dagoga JuditeRafai, istori~ar ke umetnosti OlgeKova~ev-Ninkov i istori~ara MirkaGrlice. Jedan od centralnih likova po stavke je Lajo{ Verme{ (1860–1945), osoba koja zauzima istaknuto mesto u lokalnoj isto riji sporta i me|unarodnog bi ciklizma. On je na Pali}u 1891. godine izgradio biciklisti~ku stazu, prvu takvu na na{im prostorima. Od tog vremena Suboti ca je grad biciklista. “Prvi bicikli u Subotici pojavili su se krajem osme dece -

nije 19. veka. Ispo~etka su bili zabava imu}nih. Lome}i konzervativne strahove prema novom i nepoznatom, kao i natalo`ene dru{tvene predrasude (`ene i bicikl), to prevozno sredstvo vremenom je postalo omiqeno i u masovnoj upotrebi kod svih dru{tvenih slojeva. Bicikl je na neki na~in postao za{titni znak grada. Tome su doprineli ravni~arski teren i velika povr{ina na kojoj se grad prostire. Na biciklu su relativno lako dosti`na i mnoga mawa mesta i sala{i koja okru`uju Suboticu. Sastavni deo svih va`nijih suboti~kih ulica su zasebno gra|ene biciklisti~ke staze, koje doprinose za{titi biciklista od sve ja~ih automobi la”, pi{e, izme|u ostalog, u prate}em katalogu izlo`be. Popularnosti velosipeda u Subotici doprinela je najsta rija jugoslovenska fabrika za proizvodwu bicikala “Partizan”, donedavno jedan od oslona ca suboti~ke privrede. Ona je bila jedan od inicijatora jedin stvene manifestacije “Trimbi”, u kojoj je svakog 1. maja na hiqade gra|ana biciklima iz Subotice odlazilo do Pali}a. Afirmaciji bicikla u suboti~ koj sredini doprineli su i ~la novi Biciklisti~kog kluba “Spartak”, svojim uspesima u do ma}oj, ali i internacionalnoj konkurenciji. @. Balaban

dru[tvo

dnevnik

PROJEKAT „ZDRAVORASTIMO” PONOVO U [KOLAMA [IROM SRBIJE

Gojaznostspre~iti ve}ude~jemuzrastu

Edukacija u~enika osnovnih {kola o osnovama zdrave ishrane i `ivota, nakon uspe{nog pilot-projekta, nastavqa se u {kolama u {est gradova i obuhvata oko 2.000 dece. S povratkom u {kolske klupe, projekat „ZdravoRastimo”, koji je pro{le godine u saradwi s Atletskim savezom Srbije pokrenula kompanija „Nestle”, nastavqa se i ove godine s pro{irewem na jo{ devet {kola u nova tri grada u Srbiji. Lane je predstavqen kao pilot-projekat u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu, a sada je zvani~no zapo~eo edukacijom profesora iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Ni{a, Zrewanina i ^a~ka, koji }e svoja znawa preneti na oko 2.000 osnovaca u 18 {kola. Neke od wih su program uvrstile u svoje redovno planirawe nastave za sedmi razred. Ministarstvo omladine i sporta kao i Ministarstvo obrazovawa, nauke i tehnolo{kog razvoja u potpunosti su podr`ala projekat. Ciq projekta je da kreira zdrave navike kod dece, kao i da ih motivi{e da u~estvuju u

sportskim aktivnostima, s obzirom na to da se broj gojazne dece iz godine u godinu pove}a va, a deca svoje slobodno vreme provode uglavnom sede}i. Program edukacije i materijale osmislili su stru~waci i nutricionisti u saradwi s kompanijom „Nestle”, a deca }e u~iti iz bro{ura, video-materijala i igara koje }e prolaziti sa svojim profesorima.

Gojaznostjeiusvetu,aliikod nas,sveve}izdravstveni problem Gojaznost je i u svetu, ali i kod nas, sve ve}i zdravstveni problem. Osobe s prekomernom telesnom masom imaju pove}an rizik za nastanak {e}erne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, poreme}aja metabolizma masti, ubrzavaju proces ateroskleroze, rizik su za pojavu nekih oblika maligniteta... O problemu gojaznosti sve ~e{}e se i kod nas govori

kao o svojevrsnoj epidemiji koja i daqe pokazuje tendenciju rasta. Rezultati istra`ivawa sprovedenih u Srbiji pokazuju da je gotovo svaki drugi stanovnik gojazan ili sklon gojaznosti, odnosno 18,3 odsto je gojazno a 36,2 odsto predgojazno. Posebno zabriwava podatak da je sve vi{e prekomerno uhrawenih u {kolskom uzrastu, {to je ve} davno prevazi{lo samo estetski problem. Gojaznost u mladosti jedan je od glavnih uzroka nastanka brojnih oboqewa u kasnijem `ivotnom dobu. I u Vojvodini procenat gojazne dece je sve ve}i. Tako je ih 1973. godine bilo deset odsto, a 2003. godine 15 procenata. Lo{e navike u ishrani, nedostatak vremena i dostupnost brze hrane dovode do gojaznosti i zdravstvenih problema koji poga|aju sve mla|u populaciju. Projekat „ZdravoRastimo”, na na~in koji je blizak i zabavan deci, upoznaje {kolarce s osnovnim principima zdrave ishrane i zna~ajem fizi~ke aktivnosti. J. Barbuzan

U [KOLI ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVAWE „MILAN PETROVI]” U NOVOM SADU

Svetskistandard isrcenadar Novosadska [kola za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}„, na 15 adresa u Novom Sadu i u dislociranim odeqewima u Beo~inu, Koviqu, Ba~kom Jarku, Kisa~u, [angaju, [ajka{u, Sremskim Karlovcima, Ka}u, Sirigu i Mo{orinu, brine o 1.200 dece i mladih sa smetwama u razvoju i osoba s invaliditetom razli~itog uzrasta i razli~itog tipa ometenosti. Od ostalih {kola razlikuje se ne samo po tome {to je organizovana kao slo`ena mre`a centara i slu`bi koji pru`aju usluge edukacije, rehabilitacije, zdravstvene nege, radnog anga`ovawa i dru{tveno-kulturnih aktivnosti dece, mladih i odraslih kojima je potrebna specifi~na dru{tvena podr{ka, nego i po tome {to wenih 390 zaposlenih, zajedno s volonterima, mladima na stru~noj praksi i onim anga`ovanim kroz projekat javnih radova, u tu podr{ku ula`u ne samo znawe nego i qubav, pa je to {kola velikog srca koje nesebi~no poklawa svojim korisnicima. – U na{oj {koli za u~enike je sve besplatno, a podr{ka po~iwe ve} s ro|ewem deteta kojem je ona potrebna, i to kroz slu`bu rane asistencije, u okviru koje na{i timovi odlaze u porodicu, obu~avaju je i osna`uju sve dok dete ne napuni tri godine, kada se, do polaska u {kolu, ukqu~uje u na{ pred{kolski program – ka`e direktorka [kole “Milan Petrovi}” Slavica Markovi}. – Posle pripremnog pred{kolskog programa, bez obzira na tip i te`inu smetwe, sva deca mogu poha|ati na{u osnovnu {kolu. Za u~enike ni`ih razreda organizovan je i produ`eni boravak ili celodnevna nastava, ve} prema potrebi roditeqa. Od pre tri godine organizovano je i ~uvawe u~enika, bez obzira na uzrast, za

Tra`i se donacija za plastenik [kola poseduje edukativni kamp na ^eneju u kojem je, na`alost, vetar oduvao plastenik pa je u toku tra`ewe donacija za novi. Do kraja godine trebalo bi da bude gotovo i renovirawe dvorca Hertelendi u Bo~aru, koji je {kola dobila od Novog Be~eja, a u kojem }e biti centar za edukaciju, relaksaciju i rekreaciju. vreme raspusta, a nedavno smo uveli i uslugu “Predah”, u okviru koje roditeqi kod nas mogu ostaviti dete od nekoliko sati do nekoliko dana, zavisno od potrebe. Pet godina [kolu “Milan Petrovi}” poha|aju i deca iz Doma u Veterniku, a nekoliko godina postoji i ku}na nastava za one koji ne mogu da do|u u {kolu. U {koli radi i osam odeqewa za obrazovawe odraslih, a za 120 korisnika, koji ni sada nisu obuhva}eni nikakvim vidom {kolovawa, organizovan je dnevni boravak na tri

Stanovi za Fondaciju Idu}i u susret potrebama svojih |aka i korisnika, [kola je organizovala i stanovawe uz podr{ku, za sada u osam objekata u Novom Sadu, od kojih su neki u zakupu, a neki u vlasni{tu Fondacije “Milan Petrovi}”. Fondaciju su osnovali roditeqi u~enika ove {kole.

mesta u Novom Sadu i u Sremskim Karlovcima. – Pro{le godine na{i osmaci su prvi put polagali i zavr{ni ispit i svi smo se zbog toga veoma dobro ose}ali jer kona~no nema vi{e segregacije – ka`e Slavica Markovi}. – Posle tog ispita oni {kolovawe mogu nastaviti i kod nas, jer nudimo veliki broj posebnih programa prilago|enih tipu smetwe, a od ove godine i redovnih programa u kojima se prilago|avaju sadr`aji. Od pro{le godine imamo i |a~ki dom s 30 mesta u koji primamo i u~enike iz redovnih {kola. Dom nam je veoma va`an jer sada jedini u Srbiji mo`emo da {kolujemo i decu s vi{estrukim motori~kim smetwama, koja su ranije morala da idu u {kolu u Podgoricu. Osim toga, u sredwoj {koli nudimo i programe neformalnog obrazovawa odraslih, prek-

valifikacije i dokvalifikacije, obuke za poznatog poslodavca koje finansira Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Veliko srce ove {kole wene |ake obavija i kada je zavr{e i posle procene radne sposobnosti neki od wih se zaposle u privredi jer, ukoliko je potrebno, {kola im obezbe|uje podr{ku i na poslu. Po direktorkinim re~ima, od 30 do 35 maturanata u jednoj generaciji, dvadesetak ih se zaposli u privredi. Ostali radni anga`man dobijaju u radnom centru u [koli, a takvih je danas 105. Radni centar pru`a usluge i gra|anima ima i svoje redovne mu{terije, a sve {to se proizvede u wemu i proda se uglavnom u dve {kolske prodavnice. Od pro{le godine {kola je oboga}ena i novim objektom opremqenim po najvi{im standardima, po~ev od lifta i bazena, pa sve do specijalnih kreveta. U tom objektu je i centar za asistivnu tehnologiju s pomagalima za razne tipove smetwi. Ova pomagala koriste u~enici {kole, ali slu`e i za obuku nastavnika iz redovnih {kola, roditeqa ili vaspita~a koji rade s detetom kojem su ta pomagala potrebna. D. Deve~erski

NAGRADE ZA REPORTA@E 17. INTERFER-a

PrvanagradaJaroslavuPapu Najvi{e priznawe, Gran pri, na ovogodi{wem, 17. internacionalnom festivalu reporta`e INTERFER je dobio reporter Rojtersa Goran Toma{evi}, za fotose iz Sirije. On je istakao da mu je me|u mnogobrojnim nagradama ova najdra`a jer dolazi od kolega iz zemqe. Na ovogodi{wi INTERFER pristiglo je 280 reporta`a iz zemqe i sveta, a stru~ni `iri odobrao je najboqe, koje su i nagra|ene na sve~anosti u Domu

kulture u Apatinu. Nagradu za `ivotno delo dobio je Manojlo – Mawo Vukoti} iz „Ve~erwih novosti„, godi{wu nagradu za TV-reporta`u JasminaNikitovi}-Stoj~i}, za emisije „Znawe–imawe„. Za TV-reporta`u „Makrena” zlatnu Niku je dobila Bojana Rankovi}, a za novinsku reporta`u MihajloMedenica za pri~u o Au{vicu. Za najboqu radijsku reporta`u je progla{ena pri~a „Medaqa„ Tomislava Santra~a

iz Radio Beograda. Prvu nagradu za foto-reporta`u je dobio JaroslavPap fotoreporter Tanjuga, dok je za komercijalnu reporta`u nagra|ena TV B-92 za akciju „Bitka za bebe“. VeranuMati}u je, uz zlatnu Niku, svoju sliku uru~io SavaStojkov. – „Bitka za bebe„ je jedna u ni zu akcija B-92 koja se pro{irila i na region – rekao je Veran Mati}. – Osim te, imali smo akcije sigurne ku}e, narodne kuhiwe za enklave na Kosovu. Shva-

tili smo da nije dovoqno imati dobru ili lo{u vest ve} da tre ba da budemo prakti~ni, {to je akcija „Bitka za bebe„ i pokazala opremawem porodili{ta {irom Srbije u {ta su se ukqu~ili brojni drugi donatori. Uz zlatne, srebrne i bronzane Nike, na INTERFER-u je dode qeno i vi{e diploma i priznawa. U galeriji Kulturnog cen tra “Meander” je otvorena izlo`ba najboqih fotografija pristiglih na konkurs. J. P.


Audicijaza horSveti Georgije Audicija za prijem novih ~lanovazaHorSabornecrkve SvetiGeorgijeodr`a}esesutrau19~asovauprostorijama Crkvene op{tine, Ulica Pa{i}eva4. Namewena je horskim peva~ima mla|eg i sredweg uzrasta. G. ^.

AutobusikaLimanimamewajutrasu Autobusinagradskimlinija1,4,8i11bod danaspado15.novembrai}i}eizmewenimdelomtrasezbogradovanaizgradwikorektorai sekundarnekanalizacijenaLimanu. Autobusinalinijama1(Klisa-centar-Lima1)i8(Novonaseqe-Centar-Novonaseqe) usmerukaLimanuumestodelomFru{kogorske ulice i}i }e Bulevarom cara Lazara, Bulevaromoslobo|ewaiUlicomNarodnogfrontado raskrsnice sa Fru{kogorskom ulicom odakle }eautobusii}iuobi~ejenimputem.

Novosadska ponedeqak15.oktobar2012.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,do¬bi¬ti kwigu „Alati“BarijaMajklsa.Dobitnici }e kwigepreuzimati u kwi`ari “Laguna”,u Ulici kraqaAleksandra 3,gde mogu na}i i ostalaizdawa oveizdava~ke ku}e. „Alati“predstavqajuneobi~an psiholo{ki model zasnovan na oprobanim metodama najuspe{nijih holivudskih psihoterapeuta. Fil Stuc i Bari Majkls zajedno

imajupreko{ezdesetgodinaiskustva u psihoterapiji. Svojim klijentima, me|u kojima su najpla}enijefilmskezvezde,pomoglisuda re{e razne probleme – nesigurnost,traumu,bes,nedostatakvoqe, negativnostiliizbegavawe–itakoostvarevrhunskukarijerui`ive duhovno ispuwenim `ivotom. Sada nam ova dva priznata stru~waka napokon predstavqaju svoje metodeuovojprosvetquju}ojkwizi.Opisuju}isvojihpetjednostavnih tehnika – preina~ewe `eqe, aktivnuqubav,unutra{wiautoritet,tokzahvalnostii„opasnost“– autorijasnoobja{wavaju{taone predstavqaju,kakoikadasekoriste. N. R.

U KARLOVCIMA

Zavr{eno„Filmsko bdewedu{e” Dodelom nagrada “Bdewe JakovaOrfelina”ju~ejeuSremskim Karlovcima zavr{eno 6. “Filmsko bdewe du{e”, manifestacija jedinstvena u na{oj zemqipotome{tookupqafilmoveiautorekojisebavetemamaizistorije,kulture,umetnostiiduhovnosti.Nagradu“Bdewe Jakova Orfelina” ravnopravnosudobiliVeskoButri} zafilm“Poznoleto”(RTSTV Beograd), Branko Stankovi} za “Put qubavi” (RTS TV Beo-

Autobusinaliniji4(Liman4-centar@elezni~kastanica)inaliniji11b(@elezni~ka stanica - Liman - Bolnica - @elezni~kastanica)i}i}ekaLimanuistoizmewenimdelomtrasekaoiautobusinaliniji1 i 8, ali }e od Bulevara oslobo|ewa i}i do UliceNarodnogfronta,idaqevozitiuobi~ajenimtrasom. Uizmewenomdelutraseautobusi}ekoristitistajali{tadrugihlinija. Z. D.

Grejnasezonaugradupo~iwedanas kakosaop{tavajuizJavnokomunalnog preduze}a„Novosadskatoplana”. Zasveinformacijetokomnormalizacije isporuke toplotne energije na po~etkugrejnesezone,korisniciuslugaToplanemogudaseobrateOdsekuza odnosespotro{a~imanatelefonske brojeve0800100021(besplatanpoziv), 423-712, 420-853, 4881-103, 4881-104  i 4881-106, ili li~no na prvom spratu Spensa u prostorijama Odseka svakog dana od7do22~asa. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Alati” BarijaMajklsa

Po~elagrejna sezona

OD DANAS U GRADSKOM PREVOZU

TERAPIJSKO JAHAWE NA ^ENEJU

Kowskikaskaolek [kola za osnovno i sredwe obrazovawe„MilanPetrovi}” i Servis za terapiju pomo}u `ivotiwa prezentovalisuju~e ukowi~komklubi„Vesnik”na Sla{u 118 terapiju uz pomo} kowazadecuoboleluodrazli~itihsmetwi. -Ciqjebiodaseroditeqima poka`e kako funkcioni{u ove terapije; te da nije svaki hendikep~ovekazaistogkowa. Radi se procena za svako dete pojadina~noiteksetadasprovodeoneve`bekojesudobreza wegovu rehabilitaciju - ka`e terapeutkiwaRadaRako~evi}. Pored aktivnosti pomo}u kowa, pedago{ko-terapeutskog isportskogjahawazaosobesa invaliditetom,uovomprogramu se sprovodi i hipoterapija kojajenamewenadecisapsihomotornim i kognitivnim probelemima kako {to su Daunov sindrom, autizam, intelektualnesmetwe,hiperaktivnosti druge. - Trodimenzionalni korak kojiimakowiwegovogibawe stimuli{e popre~no prugaste mi{i}eukarlicikodqudikojiimajuproblemstim.Timi{i}ipotomstimuli{ucentar za ravnote`u i zato dete bez problema mo`e da sedi na kowu-navodiRako~evi}jedanod primerapomo}imali{anima. Prezentacijusuvodiliprva generacija stru~waka [OSO „MilanPetrovi}” kojisupro{liobukuzaterapijeiaktivnosti uz pomo} kowa Slove-

30filmova,aodre|enbrojbi}e emitovan i danas u okviru prate}eg,dodatnogprogramafestivala za u~enike Bogoslovije, Karlova~ke gimnazije i Fakulteta za menxment. Po re~ima Sr|ana Ili}a iz Udru`ewa filmskih i televizijskih radnika Vojvodine, ove godine je na~iwen iskorak u saradwi sa manifestacijam u svetu koje imaju sli~an  programski profil,adokrajagodineugovorena sugostovawafilmovaizovogo-

na~ke fondacije „Nazaj na kowa”. Nafizi~komplanuterapija uzpomo}kowauti~enanormalizaciju mi{i}nog tonusa, ja~awemi{i}nesnage,pove}awe obimapokreta,kontroludr`awa tela, poboq{awe koordinacijeiravnote`e. Pored tog fizi~ko-rehabilitacijskogdela,vrlojebitan ipedago{kideo,gdepore~ima ove terapeutkiwe osobe dobijaju na samopouzdawu i poboq{ava emocionalno i psiholo{kostawe. Realizaciji ovog projekta i obuke terapeuta pomogao je i kowi~kiklub„Vesnik”. A. L. Foto: S. [u{wevi}

KUD „SVETOZAR MARKOVI]” NI@E USPEHE

NagradauTurskojzamla|eveterane

grad), Milan Belegi{anin za ostvarewe“^izma”(RTV,Novi Sad),MiraLoli}–Mo}evi} za film “Nina” (RTV Republika Srpska,Bawaluka),Milo{Popovi} iDu{anStokani} zadelo“Decabesmrtnosti”(produkcijaPravoslavnaeparhijaBa~ka)iSini{aGrabe` za“Dnevnikratnoghirurga”(RTVRepublikaSrpska,Bawaluka). Tokom ovogodi{weg “Filmskog bdewa du{e” prikazano je

di{weg programa u Bratislavi iPre{ovuuSlova~koj,Vrbasu,SremskojMitrovici,Beo~inu.Vi{eod150autora,organizatora i posetilaca potpisima je dalo  podr{ku apelu koji }e organizator festivala uputiti svimministrimaisekretarima republi~ke i pokrajinske Vlade o neophodnosti kona~nog zavr{etkavi{enamenskesalenekada{wegbioskopauKarlovcima. Z. Ml.

V remeploV

Kraqevskiskup uFutogu Naprostorudana{wegFutoga qudisu`ivelijo{ubronzanom dobu,odn.preoko4.000godina.U poznom Sredwem veku i po~etkomNovog(13-16.vek)Futogje postao jedno od najprometnijih mestaovogdelaEvrope.Uwemu supodizanecrkveidvorci...Razumqivojezato{tojeba{tuod 15. oktobra 1456. odr`an dvonedeqniskupma|arskogkraqaLa-

dislavapetogiwegovihvelika{a. Oni su proslavqali pobedu nad turskom vojskom, koja je napalaMa|areutvr|eneuBeogradu. Predeli na granici izme|u Ugarske i Turske su vi{e decenijaprelaziliizrukuuruke,da bi Turci kona~no 1521. zauzeli Beograd i krenuli u nezaustavqivipohodnasever,usrceMa|arske. N. C.

Kulturno umetni~ko dru{tvo „Svetozar Markovi}“ ne samo {to je jedno od najstarijih dru{tava u na{oj zemqi, osnovano 3.maja1945.godineuNovomSadu, ve} je i jedno od najtrofejnijih. I na nedavno odr`anom Internacionalnomfestivalufolklora u turskom gradi}u Samersakli, na obali Egejskog mora, mla|i veterani sastava KUD „SvetozarMarkovi}“zaizvedbu ma|arskog~arda{aiigreizBanatadobilisunagradustru~nog `irija. Na ovom takmi~ewu nastupalo je 15 ansambala, prete`no iz okru`ewa - Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i izAustrije,Belorusije,Turske, Bugarske,Gr~keiSenegala.PoredKUD-a„SvetozarMarkovi}“ ,nafestivalujenastupioiKUD „Sveti Nikola“ iz Trstenika.

Na ovom svojevrsnom festivalu mira i tolerancije oko 600 u~esnika je na najboqi mogu}i na~in, igrom i pesmom, predstavilosvojuzemqu.

Kako isti~u, svoju ativnost KUD„«SvetozarMarkovi}»“ostvaruje kroz nekoliko sekcija: folklorna, horska, Narodni orkestar, Veliki tambura{ki orke-

star,`enskapeva~kagrupa,svirawenatradicionalniminstrumentima.  Svim ~lanovima osnovni ciqjenegovawekulturnognasle|a,pesme,muzikeifolklora,savremenihplesovaistvarala{tva, o~uvawetradicijeiobi~ajaSrba i drugih naroda i narodnosti. Mnogi od priznatih i cewenih javnih li~nosti su svoje prve umetni~ke korake napravile upravo ovom dru{tvu. Danas se u „Markov}u” okupqaju ~lanovi svih uzrasta - mali{ani iz obdani{ta, osnovci, sredwo{kolci, studenati,radniciipenzioneri. KUD “Svetozar Markovi}”obave{tava Novosa|ane da je u toku prijem novih ~lanova. Sugra|ani se mogu prijaviti svakog radnog danaod8.30do13satiiod18do21 sat, odlaskom u prostorije dru{tva,kojesenalaziuUlici{umadijska6a. N. R.


8

ponedeqak15.oktobar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizancistigliupetfamilija Blizanci Sta{ai Stefan- Anite Sapunxieve Pti~ar i Vlade Pti~ara, Miai Milan- Danijele i @eqka Kleuta, Janai Lana- Isidore i Zorana Pekeza, Georgi Najdan- Jelene i Damila Struharika, Lenai Miwa- Katarine i Dejana @igi}a.

Devoj~ice Jelena- Aleksandre i Bojana Paravine, Marina - Alene Andra{ikove i Jana Andra{ika, Lana Ane Vasojevi} i Gorana Kostadinovi}a, MilicaAne i Sime Krivo{ije, Lena- An|elije i Gligorija [ok~i}a, Ivana - Anice i Slavka Stani}a, Kristina- Bo`ane i Marka Pani}a, Teodora- Borislavke i @ivka La}arka, Na|a- Branke Malinovi} Eremije i Sini{e Malinovi}a, Ramona- Va lentine i Qubomira Budinskog, Ne|mija- Vaqbone Spasoli i Samira Toplice, Lena- Verice i Bojana Solina, Lana - Vesne i Miroslava Dujovi}a, @ana- Gazale Akibe i Omrana Abukresa, Teodora - Gordane i Dragana Bega~kog, Na|a- Daliborke i Igora Stojkovi}a, Ivona- Dejane i Sime Damjanovi}a, Ma{a- Dragane i Milana Kisina, Andrijana - Dragane i Perice Blanara, Bojana - Dragane i Slobodana Grbi}a, Nata{a- Zorane i Du{ka Perina, Maja- Zorane Kqaji}-Masnikose i Milana Masnikose, Milana- Ivane i Branislava Radivojevi}a, Petra- Jasmine i Vladimira Nvote, NedaJasmine i Marka Prodanovi}a, Tara- Jelene i Da nijela Maglovskog, Jovana- Jelene i Milana Nedi}a, Tamara- Jelene Smiqani} i Radovana Polovine, Du{ka- Jelene Terzi} i Milana Jovanova, Milica- Jelene Ti{me Mari} i Nede Mari}a,DuwaJovane i Veqka Vurdeqe, Hana- Maje Vukeli}-Raki}evi} i Aleksandra Raki}evi}a, Andrea- Mari -

je i @eqka Ostoji}a, Una- Marijane Vuji~i} Igwatovi} i @arka Igwatovi}a, Petra- Marijane i Mirka \uki}a, Meri - Marte Kajtezi i Edison Kajtezia, Helena- Milice i Zorana Tuvi}a, Jelena- Mire i Slavka Dragi~evi}a, Teodora- Mirja ne i Danila Ivaza, Darja- Mirjane i Dragoslava Slijep~evi}a, Miqana- Mirjane i Qubinka Ilina, Sta{a - Nata{e i Aleksandra Kai}a, Lena Nata{e i Dragana Stoji}a, Na|a- Nevene i Zorana Pustiwakovi}a, Doroteja- Oqe i Aleksandra Baborca, Lila- Radmile i Nemawe Despotova, Mila- Ru`e Vuli} i Milivoja Danilovi}a, MedinaSabahete i Zihada Limanovi}a, Nina - Sandre i Borisa Merwika, Awa- Sandre i @eqka Karasa, Tamara - Sawe i Gorana Babi}a, Sofija - Sawe Soldatovi}-Maleti} i Nikole Maleti}a, VawaSvetlane Milosavqevi} \ukanovi} i \or|a \ukanovi}a, Ma{a- Sla|ane i Miroslava Popovi}a, Milica- Sla|ane i Sa{e Dimi}a, Teodora- Slobodanke i Andreja Hre{~aka, Ita- Sowe i Borislava Radulovi}a, Sara- Spasenije i Du{ana Krsti}a, Mawa - Tamare Ostoji} Gregus i Slavka Gregusa, Danica- Tawe i Veqka Adamovi}a, Vawa - Tawe i Dejana Miladinovi}a, Helena - Tawe i Igora Ke{ki}a, Lana- Tatjane i Gorana Risti}a, Sta{a- Tijane i Ugqe{e Dardi}a, Isidora- To mislavke i Milana Pudara.

Ven~ani SandraStariiZoranTot,KatarinaZlatkovi}iZoranKresta,JasminaKarajanoviDin EntoniPrevidi,JelenaMati}iRadomirToma{evi},Gordana[ukurmaiBrankoJankovi},HelenaGazibaraiIgorMihaqica,IvanaTurinskiiSr|anGruji~i},Sla|anaDisi} iSlavkoNa{iga}in,AleksandraYaliDejanKoji},BojanaKrni{i}iSini{a[kiqo,JestiraRaki}iDejanMlinko,IvanaBala{iGa{per[koflek,KatrinLehleriDraganVrba{ki,Nata{aMi}i}iDejanBajac,IvanaBuwevaciBorislavDimoski,DankaLazarevi} iVladimirKqajevi},AnaNevajdaiMirkoDaki},BiqanaPajovi}iSlobodan@ivanov, DragicaMili~i}iIvanMarkovi},MinelaTorlakiDraganLuki},DraganaMiji}iUro{ Bo{kovi}, Jovana Milosavqev i Aleksandar Raji}, Marijana Ani~i} i Aleksandar Pavkov, Nata{a Mini} i Novo [andara, Dubravka Jovanovi} i Sini{a Juri{i}, Angela RutowskiiVasoPeri},SvetlanaDimitrijevi}iMarkoMarkovi},IvanaFabrisi@eqko Zeqkovi},Anita\inovi}iMarinkoPeri{i},TijanaDaki}iAleksandarSekuli},TamaraMarjanovi}iNikolaMilo{ev,JovanaJoki}iMarko[kori}.

TataMilan,mamaJelenaimalaJovanaNedi}

De~aci Nikola- Aleksandre i Nenada Lazi~kog, \uro - Aleksandre Horwak i Roberta Krni}a, FilipAndrijane Hergoti} Topar i Nandora Topara, Danilo - Bojane Bogunovi} i Zdravka Tomi}a, Du{an- Bojane i Dejana Vuceqe, Aqo{a- Bojane i Zorana [trba, Nikola- Vesne ]irovi} i Dragana Lekovi}a, Adrian- Viktorije i Denija Hajdarpa{i}a, Novak - Vilme i Stevana Jelovca, Maksim-Violete Dugali}-Male{ i Nemawe Male{e, Ximi - Grozde Jovanovi} i Imrea Grabocia, Lazar- Daliborke i Ilije Pani}a, MladenDanijele i Slobodana Boj~i}a, Jovan - Danice Nikoli} i Ivana Bajca, David- Darje i Vladimi ra Gogoqeva, Haider- Dijane i Ivana Al-Jebore, Uro{- Dijane i Sa{e Stanojevi}a, Maksim- Di jane Popovi} i Antona Kuruca, Goran- Dragane Stojanovi}, Mihailo- Du{anke i Nikole Cvijanovi}a, Marko - Du{ice Milanovi} i Perice Savi}a, Maksim- Emilije i Slobodana Preradovi}a, Melik- Zade i Fadiqa Suqe, Reqa- Zorice i Marka Radevi}a, Vilijam - Ivane i Miroslava Ba`ika, Atila- Izabele i Lasla Soboslaia, Petar - Irene i Aleksandra ]iri}a, Aleksandar- Jasne i Cvete Nikoli}a, Du{an- Jelene i Darka Damjanovi}a, Jovan - Jelene i Milo{a Mihajlovi}a, Luka - Jovane i Sini{e Rabqenovi}a, Andrej- Karoline i Dejana Vukoje, Mihajlo - Katarine i Dragana Majki}a, Antal - Kristine Bajrami i Petra Lakato{a, Filip- Kristine i Bojana \or|evi}a, Aleksandar- Kristi-

ne i Dejana Lon~ara, Nemawa- Laure Jovi} i Ni kole Na|a, Vuk- Maje i Gorana Buqi}a, Vuk- Marije i Gorana Kne`evi}a, Branko- Marije i Slobodana Aleksi}a, Aleksa- Marine i Nemawe Rablova, \or|e- Marine i Ogwena Vuka{inovi}a, Sergej- Marine i Radivoja Popova, Leo- Marte i Atile Palatinu{a, Nikola- Milice Dobanova~ki i To{e Krainova, Luka- Milkice i Marka Baji}a, Matija- Milkice i Petra Kize, Strahiwa- Mirjane i Dejana [orowe, Vuk- Nata{e i Jovana Dun|erskog, Vukadin- Nikolete i Sre}ka Petrovi}a, Vuka{in- Petre i Vuka @arkovi}a, \ura|- Radmile i Nikole Trivunovi}a, Mihajlo - Renate Kujunxi} Da~ovi} i Dejana Da~ovi}a, Luka- Sawe Bandi} i Aleksandra Cari}a, Aleksa- Svetlane i Milorada Gavri}a, Ogwen- Svetlane i Mom~ila Bo`ovi}a, Viktor- Svetlane i Petra Slavni}a, Vuk- Svetlane i Sr|ana Peceqa, Vuka{in- Svetlane Stanti} i Milo{a Pudara, Husein- Sebihane Diqaj i Elsana Krieziua, Milan - Sla|ane i Petra Vukova, Stefan Smiqke i Svetozara Nikoleti}a, Aleksandar Sne`ane i Bo{ka Vukoti}a, Nikola- Sne`ane i Slavenka Mihajlovi}a, \urica- Suzane i Sr|ana Maluckova, Jovan- Tamare i Borislava Spremo, Uro{- Tamare i Gorana Veli~kovi}a, Petar - Tatjane i Gorana Miqanovi}a, Luka- Tijane i Aleksandra Dvorni}a, Sedat - Fatime i Imera Beri{e, Arijan - [prese Xemajqi i Arsima Krasni}ija.

Umrli Dragan \ilas (1935), Du{anka \ilas (1940), Anica Alilovi} ro|. Devald (1938), Pandor Balog (1953), Biqana Buraj ro|. Plav{i} (1951), @eqko Vujakovi} (1965), Stojanka Dovijarov ro|. Maleti} (1929), Milica Dragovi} (1928), Milanka Drmanovi} ro|. Stoj~i} (1940), Milorad @ori} (1938), Draga Zlai} (1935), Vojislav Isakov (1931), Jelica Isakov Jari} ro| Isakov (1923), Jelena Karapetrovi} (1966), Peter Kelemen (1931), Mara Kele~ ro|. Rado{ (1935), Stevan Ko{i} (1939), Mileva Majstorovi} ro|. Vuka{inovi} (1929), Slobodan Mari} (1948), Svetozar Mili} (1962), Jagodina Milovanovi} (1948), Miodrag Mirkov (1948), Imre Na| (1923), Milan Nenin (1935), Nikola Pjeva~ (1932), Ivica Perehinac (1940), \or|e Peri} (1970), Mirko Piqa (1939), Milorad Popov (1936), Ilija Popovi} (1958), Milan Prole (1942), Darinka Radosavqevi} ro|. [orowa (1918), Zorica Rikanovi} ro|. Gavrilovi} (1952), Martin Rom (1938), Zdravko Savkovi} (1940), Mara Saka~ ro|. [erfezi (1952), Irina Siv~ ro|. Bodvawski (1925), Nada Stankovi} ro|. Sazdani} (1926), ^edomir Tapavica (1942), Er`ebet Teleki ro|. Rudinski MinaProli}iMiroslavArsenijevi}

(1954), Vitomir Teodorovi} (1930), Nikola Un~anin (1928), Borbala Horvat ro|. Horwik (1947), Klara Horti ro|. Birka{ (1938), Velimir Cvetkovi} (1926), Rade Ceni} (1957), Mira Crwanski ro|. Tucakov (1932), Jano{ [agi (1933), Darja [eguqev (1952), Marica [uqan ro|. Ajdukovi} (1928), An|a [u{nica ro|. [evo (1932), ^aba Ko~i~ka (1961), Qubica Bikovi} ro|. Nepivoda (1928), \or|e Jovanovi} (1921), Radojka [i{qagi} ro|. \ekli} (1941), Mi{a Stojanovi} (1922), Ilonka \oki} ro|. Hajdu (1960), Desanka Jakovqevi} ro|. Puno{ (1936), Veqko Vujovi} (1948), Budimir Vukovi} (1950), Petar Vu~anov (1940), Stanija Grujin ro|. \uri} (1937), Du{an Duhanxija (1958), Milutin Maksovi} (1947), Julka Milo{ev (1949), Milena Nikoli} ro|. Manojlovi} (1947), Milan Pavkovi} (1934), Borislav Pani} (1968), \oko Pejakovi} (1958), Ilija Peri} (1942), Milenko Radoj~i} (1955), Slavko Suboti} (1950), Diana Taka~ ro|. Ajdukovi} (1959), Simo Toprek (1937), Silvester Flajs (1932), Jan Ha{ka (1971), Terezija Horvat (1949), Antun Horn (1942), Nikola [erbexija (1991).


NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

Pokompletnuanalizuu privatnulaboratoriju li~nizahtev,izbegavaju}ijutarwe gu`ve, to mo`e u~initi po cenovniku koji je predvi|en za dopunski rad. Ipak,

privatnimlaboratorijama. Por ed zna~ ajn ih anal iz a tumorskihmarkeraihormona kojesenemoguuraditiupri-

Jeftinije u Domu zdravqa UdopunskomraduDomazdravqa,ukupnakrvnaslikako{ta200 dinara,dokjecenaoveanalizeuprivatnojordinaciji350dinara.Analiza{e}eraukrviko{ta70dinara,uprivatnojlaboratorijioko100.Sedimentacijaeritrocitaiznosi70,kodprivatnika130dinara.Dijagnostikaureeukrviko{ta70dinara,dokje kodprivatnika130.Sedimentmokra}eje70dinara,auprivatnim ordinacijama250dinara.AnalizatrigliceridauDomuzdravqa ko{ta100dinara,kodprivatnika140.Ispitivawegvo`|aukrvije70dinara,auprivatnimordinacijama200dinara. mnogeanalizesenemoguuraditi u Domu zdravqa, nego se pacijenti moraju suo~iti sa strahovitim gu`vama u Klini~komcentruVojvodineili sa znatn o vi{ im cen am a u

marnojzdravstvenojustanovi, od februara ove godine ukinute su neke od standardnih laboratorijskihanaliza,{to dodatno komplikuje pacijentima da sve obave na jednom

9

SPREMNI ARAN@MANI ZA NAJLU\U NO]

U DOMU ZDRAVQA NEDOSTAJU POJEDINI REAGENSI

Slu`ba laboratorijske dijagnostike novosadskog Doma zdravqadnevnouslu`ipreko 600 gra|ana, a u toku dana se uradi oko 5.000 analiza. Takva je situacija sa brojkama bila pro{log meseca, a u nekim mesecima bude ura|eno izme|u 6.000 i 8.000 analiza za oko 1.000 pacijenata. Naj~e{ }e se kont rol i{ e kompletna krvna slika, {e}er u krvi, sedimentacija eritrocita, urea u krvi, celokupan hemijski pregled i sediment mokra}e. Uzuputizabranoglekarai overenuzdravstvenukwi`icu sve analize su besplatne za trudnice, decu i onkolo{ke pacijente,dokostalipla}aju participaciju u iznosu od 50 dinara.Ukolikopacijent`eli da uradi neku analizu na

ponedeqak15.oktobar2012.

mestu. Ne mo`e se vi{e proveriti glikozilirani hemoglob in HbA1c (pok az at eq kvaliteta regulacije {e}erne bol es ti), C-rea kt ivn i prot ein (slu` i kao upaln i marker), fibrinogen (va`an za normalno zgru{avawe krvi) i HDL holesterol poznatij i kao dob ri hol es ter ol. Ove analize su ukinute zbog nedostatka reagensa, ka`u iz Domazdravqa. -Do ove situacije je do{lo prep ol ov qav aw em sreds tav a zalaboratorijskudijagnostiku od strane RFZO-a. Svakako,na{ipacijentimogubiti bezbri`ni, jer jo{ uvek postoje „zamene“, odnosno druge analize koje ukazuju na iste stvari–reklajeizOdsekaza komunikacijeOlgaJe{i}. I. Dragi}

Evropskeprestonice mameturiste Novogodi{wa no}, kada se bar na trenutak zaborave stari problemiira|anadauboqesutra,nestrpqivosei{~ekujecelegodine,aplanproslaveorganizujesenedeqamaunapred.Kako bi sugra|ani napravili dobar izbor, turisti~ke agencije pripremile su bogatu ponudu proslave najlu|e no}i u evropskim gradovima, koji }e svojim ~arima doprineti nezaboravnom provodu na trgovima. Kako saznajemomladisesvevi{eod-

kadaseuporedisaostalimprestonicama, ali je dobro oti}i tamo,jergradnudidostazna~ajnih istorijskih i kulturnih spomenika, koje treba videtiobja{wavaBjelivuk. Kako smo saznali iz turisti~keagencije“Modenatrevl” sugra|ani su i vi{e nego zadovoqni ponudom, a takozvani „frstminit”aran`manisepolakokupuju. -Novosa|anisunau~ilidase na vreme raspitaju za aran`ma-

POSETA SLOVENA^KIH \AKA KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Dru`ewemprotivneznawa U~eniciiprofesoriKarlova~ke gimnazije ugostili su |ake i osobqe Prve gimnazije u Mariboru, Slovenija, i tokom ~etiri dana upoznali ih s obi~ajima, kulturom i znamenitostima Sremskih Karlovaca i Novog Sada. Pored upozavawa kulturne ba{tine, ciq posete je bilo i upoznavawe s radom ovejezi~kegimnazijeiostvarivawebudu}esaradwekrozradionice, razmene, savladavawe jezika. Ipak, kako je navela profesorica iz mariborske {kole Eva[kobaq,najva`nijijeciq bioupoznatiqude. -Najve}i ~ovekov neprijateq je neznawe. Pri tom ne mislim

nastru~no,ve}naneznawekoje poti~e od mawka vlastitog iskustva.Kadasejednomstekneta vrstaiskustva,~ovekostaneza{ti}enodsvakevrstepredrasuda. Decu trebamo odgajati u takvom duhu i dati im takvu za{titu, koja neograni~eno prevazilazi vrednost i za{titu formalnog znawa- kazala je [kobaq. Prema re~ima direktorice Karlova~ke gimnazije Slavice [okice,posetajebilaizuzetno uspe{na, a odu{evqewe dece obostrano. Doma}ini iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, In|ije, Rume i drugih gradova u blizini primili su 22 |aka iz

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30)

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilija Nikole Kusuqa (1938) u 10.30 sati, Milica Dmitra ]uruvija (1930) u 11.15, I{tvan Jano{a Gajdo{ (1929) u 12, Marko-Alek sandar Aleksandra \ur|evi} (2002) u 12.45, Aleksandar Milenka \ur|evi} (1968) u 12.45, Boja Dmitra Faturovi} (1937) u 13.30, Cvetanka Milenka ]irkovi} (1926) u 14.15 i Rade Gavre Medi} (1939) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Marina Radivoja Novakovi} (1942) u 15 sati.

Slovenije koji su imali prilike da obi|u centar Karlovaca, ~esmu „^etiri lava” i Magistrat,riznicuPatrijar{ijskog dvora,SabornuiKatoli~kucrkvu,muzejiKapelumira.Po{to su Karlovci poznati po kuglofu,|acisuposetiliiradionicupravqewaoveposlastice. -Organizovan je obilazak i Petrovaradinsketvr|aveivojnih galerija, kao i znamenitostiNovogSadapoputDunavskog parka, Matice srpske, Gradske ku}eidrugog.PosetilisuFru{ku goru i wene manastire, Kru{edol, Grgeteg i Novo Hopovo. Ova poseta ura|ena je sa velikim entuzijazmom, nije bi-

Spremne gredicezacve}e

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

lasamoformalna,ve}jednatoplaqudskapri~a|akaiprofesora-rekla je [okica dodaju}i dajeuplanudakarlova~kiu~eniciuzvrateposetunaprole}e. Ina~e, saradwa ovih {kola zapo~etajeumartu,kadasuu~eniciKarlova~kegimnazijeu~estvovali na festivalu |a~kih pozori{ta na {panskom jeziku, organizovanomuPrvojgimnaziji u Mariboru. Kako je rekla Eva[kobaqnajlep{iinajprisnijikontaktuspostavilisusa gostima iz Sremskih Karlovaca, a sa profesoricom Nedom Nedovi} dogovorena je razmena uovoj{kolskojgodini. A. Jerini}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pripremagredicazasadwu jeseweg aspekta cve}a privodi se kraju. Radnici “Gradskog zel en il a” pos ad i} e 198.771 komad cve}a, od ~ega je138.921komaddvogodi{weg cve}ai59.850komadalukovica lala, koje }e procvetati na povr{ini od 2.400 metara kvadratnih. N. R.

Novosa|aninajvi{ezainteresovanizature“Partibus”doBe~a

lu~ujuzaevropskegradoveiponudu“Partibus”,jersezamalo novca mo`e obi}i neka od evropskih prestonica. Agent turisti~ke agencije “Aurora trevl” Milica Bjelivuk ka`e dasuNovosa|aninajvi{ezainteresovani za ture “Parti bus” Be~iBudimpe{ta,~ijesecene kre}uod40do50evra. -Interesovawe raste iz dana udan.Na{uagencijusvakodnevnozovebardesetakpotencijalnihputnika,kojiseraspitujuza do~ekuinostranstvu.Powihovimpozivimamo`esezakqu~itidasuNovosa|aninajvi{ezainteresovani za Be~, Budimpe{tu i Prag, jer su putovawa u ove gradove dosta pristupa~na. Trenutno se samo raspituju, a prave rezervacije o~ekujemo uskoro-ka`eBjelivuk. Onaisti~edajearan`manza Istambulod155evra,koji~ini trino}ewa,dostapovoqan. -Aran`man za Istambul je primamqiv,jercenanijevioka, augraduboravitepetdana.Organizacija proslave Nove godineuIstambulujedostaslabija,

^ITAOCI PI[U SMS

neidaihuplateuperiodukada va`iova,takozvanaprviminut ponuda. Nakon toga nastaje zati{je, koje traje do decembra i tekondakreneve}anavala.Ponude su i ove godine dosta povoqne, cene se nisu mewale i o~ekujemo da }e sve ture biti popuwene- ka`e agent te agencijeBojana^vorovi}. Novogodi{wa no} u Parizu, gde}eputniciboravitipetdana ko{ta 499 evra, a u cenu je ukqu~en avionski prevoz, a novogodi{wiaran`manSicilija, Italija,Rim,kojiukqu~ujepet no}ewa, staje 289 evra. Ruska prestonicajedostaskupa,aproslavanovogodi{weno}ii~etiri no}ewa u Moskvi, sugra|ane }eko{tati545evra.Ovegodine interesantnajeiponudazaBerlin, koja staje 199 evra i ukqu~uje tri no}ewa sa doru~kom, kao i turisti~ki obilazak gradaifakultativneobilaske.Tako|e,agencijesuorganizovalei putovawa u Amsterdam za 299 evra, a pet dana u Barseloni sa avionskim prevozom ko{ta 399 evra. N. R.

065/47-66-452

Kakobezratapla}atigas? Pitam se da li gospoda iz „Novi sad -Gasa„ razmi{qaju kako}eovasirotiwaodnaroda dapla}anazimugas,kadasuukinulipla}awenarate?Sramota. 064/2853... *** Sve{toseukrade,avrednost jemawaod15.000dinaranetretira se kao krivi~no delo, ve} se re{ava kod sudije za prekr{aje. Plati{ kaznu i onda ti neko ka`iprstom ispred nosa pripreti: „No, no! Nemoj da ti setojo{jednomponovi!„Ovoje dr`ava u kojoj jedino lopovi „rade”pozakonu! 063/1050... *** Nisunipo~elidarade,anovagradskavlastseve}pro~ula pobahatostiikr{ewupostoje}ihzakona.Ovojenaro~itodo{lodoizra`ajaugradskiminstitucijama kulture, gde se postavqaju qudi mimo zakona i bez ikakvih profesionalnih i moralnihvrednosti. 063/5243... *** Ka`u grejawe u Novom Sadu 86 dinara po kvadratu. Ne{to ondaumojojra~unicine{tima. Godi{we platim 48.000 dinara, a stan mi je 46 metara kvadratnih... O~igledno su zaboravili danapla}ujugrejaweivansezone...... 069/3031... *** Vu~i}a bi u svakom slu~aju trebalipodr`atisvi,bezobzi-

ranasimpatijepremabilokojoj politi~koj opciji. On jednostavno poku{ava da „razotkrije” ono od ~ega smo se umorili

{ap}u}i, a sada i glasno. Zar nijedosta{toqudiumedijima zaspassvojedecemalteneprose, zbogonihkojisuuni{tili,pokrali vrednost vi{egeneracijskogradaitruda? 064/3078... *** Mnogi }e do}i i pro}i, a bulevariiDunavskikejPavli~i-

}ev}eostati.Nekpuknudu{mani. 063/7611... *** Politi~ari po{teni, direktoripo{teni,tajkunipo{teni -narodevra}ajukradeno! 062/1654... *** Amnestijafinastvar,posebno radi buxeta (koji mora biti restriktivan).Itakoikrivii du`nidoju~eoptu`eniposta}e spasioci buxeta. Me|utim, ako jesvrhabiladaseudisciplinuje osoba radi nediscipline, bahatosti,prekr{aja(jerka`uda su mahom saobra}ajni prekr{aji)ondaciqilisvrhasankcije nije postignuta. Gledamo, ~ujemo,znamodasuvoza~ibahatiji, ape{acimorajutako|epla}ati kazne. Izlaz? Ima ga! Kako? Akobiosobadoti~nanastavila s kaznom kod ku}e dru{tvenim korisnimradom.Recimo,nastavimoakciju„O~istimoSrbiju“, madaimadostadrugihkorisnih radova brawe, rezewe, kopawe itd.Korisnost,u{teda,sankcija~ineboqitak! 065/9137... *** Bezo b raz luk u i pros tot i nikad kraja. Pretu~e{ ~oveka, pokrade{ dr`avu, pa onda tra` i{ za{ tit u Bris el a i Strazbura, kao ugro`ena ti porodica, i progawaju te politi~ki. 063/1235...


10

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vOJvOdinA

dnevnik УСУБОТИЦИОДРЖАНСАЈАМСТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХЖЕНА

Рукотворине ихрана каотуристички потенцијал СУБОТИЦА: Поводом Међународног дана сеоских жена који се обележава 15.октобра у Суботици је одржана традиционална манифестација: „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини„. На град-

ском тргу се представило 152сеоска удружења из 40општина и градова у Војводини.Покрајински секретар за привреду,запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и градоначелник Суботице Модест Дулић,свечано су отворили манифестацију. -Данас у нашој земљи нема већег и снажнијег покрета, него што је покрет сеоских жена Војводине. У Војводиними има око 300удружења

са преко хиљаду чланова који на оваквим манифестацијама показују шта знају и умеју.Ово је сајам рукотворина и старих јела,а пре свечаности на тргу отворили смо и изложбу слика у слами у Вестиблу Градске куће - рекао је Мирослав Васин. Након Новог Сада, Сомбора и Инђије, Суботица је четврти град у коме се одржава ова манифестација, с циљем да се представи стваралаштво сеоских жена у Војводини као могући економски, привредни и туристички потенцијал руралних средина у Војводини. Централни догађај манифестације посвећен је представљању стваралачких потенцијала и производа сеоских жена у Војводини,пре свега аутентичних рукотворина, као и производа старих заната који афирмишу традицију и богато културно наслеђе војвођанског вишенационалног амбијента. -Била је ово прилика да се виде јендинствени ручни радови,национална јела и зимница. Реч је и о туристичко привредној манифестацији - каже Весна Шијачки, директорка Покрајинског завода за равноправност полова. Изложбу заједнички организују Завод за равноправност полова АПВ, Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова и Град Суботица. С.Иршевић

БЕЧЕЈЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН ОСЛОБ��ЂЕЊА ОД ФАШИЗМА

Враћено достојанство 8.октобру

Учесници јучерашње комеморације у Бечеју

БЕЧЕЈ: УБечјујеобележен8. октобар,Данослобођењаодфашизма.Свечанаакадемијаодржанаје 6.октобрауГрадскомпозоришту,а јуче је у организацији Општинске организације СУБНОР на Тргу ослобођења, одржана комеморација свим настрадалим Бечејцима, а таквих је 540, у борби против фашизма.Том приликом Бечејцима, али и делегацијама бораца из Апатина, Бачког Петровца, Братунца, Јагодње,Лаћарка,Сомбора и Сремске Митровице, који су дошли да увеличају свечаност Бечејаца,обратили су се председник општине Бечеј мр Вук Радојевић,затим председник Покрајинског одбора СУБНОР Светомир Атанацковић и председник организатора свечаности Градимир Џигурски. Пошто су евциране успомене на дешавања пре тачно 68 година у Бечеју, крај споменика Слободе на Тргу ослобођења и испред Спомен зида на Градској кући Бечеј венце и цвеће

положили су представници локалне самоуправе, Покрајинског одбора СУБНОР, Општинског одбора СУБНОР,Општинске организације СССС, поменутих борачких делегације,појединих политичких организација и понеки потомак настрадалих. Поводом Дана ослобођења, јуче тачно у подне отворена је изложба руских плаката из Другог светског рата,па ће посетиоци до 22.октобра моћи да виде 24изложена експоната. Истовремено, у организацији Општинске организације Педагога физичке културе и Атлетског клуба Бечеј одржана је традиционална спортска манифестација „Трке улицама града“у којима су учешће узели основци од четвртог до осмог разреда и средњошколци.Од јуче је у Бечеју,управо поводом Дана ослобођења, почела и манифестација „Дани руске културе“,која ће трајати до 22.октобра. В.Јанков

„Отворенипарламент” уЗрењанинуиСуботици Коалиција организација цивилног друштва “Отворени парламент”, која спроводи истоимени пројекат чији је циљ повећање степена јавности рада Народне скупштине,посетила је Зрењанин иСуботицу.Током акције “Отворени парламент у гостима”, грађанима је представљен сајт otvoreniparlament.rs на којем ће моћи да прате рад народних посланика из њиховог града у Скупштини Србије и да се информишу о раду највишег представничког тела.

На сајту се налазе биографије свих народних представника као и обједињена архива више од 150.000говора посланика са свих скупштински седница од 1997. године до данас. Током акције грађани су имали прилику да сазнајукако могу да захтевају одговорно понашање од својих представника у парламенту –од директне комуникације са посланицима до покретања неке иницијативе или предлога. Ж.Б. С.И.

ponedeqak15.oktobar2012.

11

ЗАВРШЕНИ27.ДАНИЛУДАЈЕУКИКИНДИ

Најтежабундева 148килограма

КИКИНДА: Сваке године другог викенда у октобру,Кикинда и Кикинђани постају центар Европе захваљујући јединственој манифестацији „Дани лудаје“.Ова туристичко-забавна манифестација окупи велик број узгајивача тикве-лудаје-бундеве у нади да ће оборити рекорде и произвести најтежу односно најдужу лудају. Градски трг, како Кикинђани с поносом истичу,постаје највећа гостинска соба југоисточне Европе, а у тој соби нема чега нема. Манифестација је почела у четвртак,11. октобра уз отварање слика снаиве,сликара из Ковачице и књижевном вечери посвећеној Ђури Јакишићу.Петак је био резервисан за дечји карневал,аувечерњим сатима Кикинђане су са централне бине забављали тамбураши,група „Стубови поп културе“,као и Ана Бебић. Суботње јутро хладно,али ведро започело је традиционалним Банатским фруштуком.Ове године домаћице и чланице удружења жена из читаве општине донеле су најинтересантније производе наравно од лудаје.Осим пите са лудајом и колача,посетиоци су могли да пробају пекмез од лудаје,сок,слатко.Било је ту и уштипака од лудаје и све оно што вам падне или не падне на памет,а у себи има заштитни знак –лудају.Потрудиле су се банатске сосе,па су справиле богат јеловник –прави фруштук који се некада јео,мада смо од наших саговорница чули да се први

Много гостију Током „Дана лудаје“Кикинду су и ове године посетиле делегације из иностранства, пре свега братских градова.Биле су ту делегације из словачког града Жилине,бугарског Силвестра, румунског Жомбоља, мађарског Кишкунфелеђхаза,Трстеника,Приједора,те заменик немачког амбасадора у Србији. Орагнизовано је у Кикинди,преко туристичких органиозација,дошло 15аутобуса, око хиљаду гостију,који су уз туристичког водича имали прилику да упознају знаменитости Кикинде.

Награда као подстрек Килограм најтеже лудаје коштао је 675 динара с обзиром да је награда износила 100хиљада динара,а сантиметарнајдуже тикве 537динара.Према речима др Јаноша Берењија награде које су ове године додељене за прво место свакако су подстрек узгајивачима да се потруде и наредне године оборе рекорде -288,3килограма за најтежу и 266сантиметара за најдужу лудају.

оброк и дан данас у селима спрема на старински и помало заборављен начин уз мајушку,сланину, шунку,чварке и све оно што је неопходно да се унесе да домаћин који одлази на њиву да ради има снаге до ручка. Од 17сати почео је централни програм,Кикинђане су поздравили председник општине Саво Добранић и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин.

Најтежа лудаја ове године имала је 148килограма и произвео је Дејан Јованов из Уљме који је први пут учествовао наовој манифестацији.Као првонаграђени освојио је 100 хиљада динара. -Од победничке лудаје планирам да направим дулечницу-питу од лудаје за читаво село-рекаојеЈованов. Друго место са тиквом тешком 146килограма освојио је Шандор Хорват из Темерина, а треће је припало Небојши Марковићу из Угриноваца чија је лудаја била тешка 144килограма. У категорији најдужа лудаја прошлогодишњу титулу одбранио је Јожеф Варга из Темерина.Његовалудајадугаје186,5сантиметара. - Иако година није погодовала производњи овог поврћа,и брат и ја имамо рецепт који доноси успех -поносан је Јанош Варга. У овој категорији друго место освојио је Золтан Киш са лудајом дугом 169 сантиметара, а трећи је био Тибор Варга са лудајом од 166,3 сантиметара,обојица из Темерина. Подршку Данима лудаје у Кикинди сваке године даје и др Јанош Берењи са новосадског Института за ратарство и повртарство који је и један од иницијатора овог такмичења: -Постигли смо циљ да такмичење у Кикинди не буде локалног карактера,него да оно постане познато у региону. Ова година није погодовала узгајивачима тикава јер је било доста суше и недаћа које су пратиле пољопривреднике-рекаоје Берењи. У вечерњим сатима Кикинђани су имали прилику да уживају у концерту Владе Георгијева, док је јучеувече било резервисано за групу „Земља грува“. Организатор манифестације је Туристичка организација Општине Кикинда,а генерални поковитељ је Општина Кикинда.Средства за овогодишњу манифестацију обезбеђена су од донатора и спонзора и она је коштала око 4,5милиона динара. А.Ђуран

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ У БЕЧЕЈУ

Ефикасан сервис свих грађана

БЕЧЕЈ: Канцеларије за локални економски развој (ЛЕР) општине Бечеј свечано је, у присуство покрајиснког секретара за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислава Бугарског и директора Регионалне развојне агенције Бачка Срђана Везмара, отворена у петак, а од данас би требало да буде модеран, брз и ефикасан сервис свих грађана највеће потиске општине, поготово актуелних и потенцијалних предузатеника и привредника. -Председник општине Бечеј мр Вук Радојевић је нагласио да сви очекују да ће канцеларија ЛЕР на адекватан начин дневним ажурирањем одгово-

рити свим потребама предузетника и привредника.Срђан Везмар је изразио задовољство успешном сарадњом минулих пола године током техничке асистенције у реализацији читавог посла,а говорећи о перспективи нагласио је значај за привреду општине Бечеј приликом припреме пројеката из претприступних фондова. Покрајински секретар Бранислав Бугарски је подвукао да су канцеларије ЛЕР важан инструмент у развоју сваке локалне самоуправе у Војводини,а све у циљу бољег живота сваког грађанина. Управо из тог разлога издвајају се средства и чине напори да се, после Бечеја, Врбаса, Новог Са-

да, Сомбора и Суботице, и у осталим локалним самоуправама Бачке, исто у Банату и Срему, оснују канцеларије ЛЕР. Влада АПВ је преко Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу са 80одсто,што је непуних милион динара, финансирала отварање канцеларије ЛЕР у Бечеју,а остатак је удео локалне самоуправе.Канцеларија ЛЕР се налази у просторијама Одељења за привреду и развој и са клијентима ради од 7 до 13 сати, а највећи део информација биће постављен на веб сајту www.privredabecej.rs. В.Јанков

ПОКРАЈИНСКИСЕКРЕТАРЗАКУЛТУРУИИНФОРМИСАЊЕУГОЛУБИНЦИМА

Наставити радове на Шлосу

ГОЛУБИНЦИ: Покрајински секретар за културу и информисање Славиша Грујић и његов помоћник Милан Мићић обишли су дворацШлос уГолубинцима. Грујић је том приликом рекао, да оно што је урађено на дворцу је значајан почетак за оно што још мора да се уради да би он заживео. Зат�� мора доћи до даље сарадње и Министарства културе Србије,локалне самоуправе,и покрајинскогсекретаријата.У Покајински секретар за културу је у Голубинцима о пројекту првог еко-етно музеја у Србији разговарао са председником општине Стара Пазова Ђорђем Радиновићем,руководиоцем одељења друштвених делатности Милком Симић и

ауторком пројекта „Шлос еко етно музеј“ Јованком Сечански.Информисан је да је преко 60 милиона динара уложено у обнову објекта који је под заштитом, као споменик културе од изузетног значаја,а требало би да буде окосница заштите и коришћења и других спомени-

ка руралне културе (амбари и котобање)али и очувања и даљег преношења нематеријалне културне баштине, да је 5,5 милиона дала општина, а главнину средстава Република и да је пројекат ушао у национални план као и програм Савета Европе. Грујић је констатовао да се мора разговарати с одговорнима у Министарству културе Србије и са стручњацима, да би се дефинисало шта је још преостало да се уради на објекту(помиње се завршетак фасаде и уређење ентеријера)како би се могло разговарати о организовању институције која је замишљена као еко-етно музеј. А.Мали

Данасзаседа бечејски парламент БЕЧЕЈ: Нови сазив бечејског парламента данасзаседа,анадневномредује42тачке. Чак половина, тачније 23тачке дневног реда,посвећена је кадровским питањима, која само треба да се потврде на седници. Надневномредуодборницићеусвајатииизвештајеиплановерадајавнихпредузећаиустанова. В.Ј.

Данируског филма

БЕЧЕЈ: „Дани руске културе“ у Бечеју трајудо24.октобра,аданас у 20 сати, у оквиру програма „Дани руског филма“, у Градском позоришту биће приказан филм Никите Михалкова „Варљиво сунце2“из2011.године.Сутра су на програму две пројекције.Од 11 сати најмлађи Бечејци ће имати прилику да виде цртани филм Иље Максимова из 2006. године „Добриња Никитић и Змај Горинић“,а у вечерњем термину је филм Филипа Јановског из 2011„Државни саветник“. В.Ј.

Недељалокалне демократије ПАНЧЕВО: Европска недеља локалнедемократијепочињеданас уПанчеву итрајаћедо21.октобра. Манифестација се одржава под слоганом „Људска права и веће учешћезаједница,ациљ једасеподигнесвест ољудскимправимана локалномнивоу.ДанасћесредњошколципосетитиГрадскууправуи разговараће са градоначелником, председником Скупштине града, а осталиграђанићетоиматиприликудаурадеодуторка.Одсредеће представници градске власти обићипанчевачкасела. З. Дг.


12

reporta@e

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

@ENSKIRUKOMETNIKLUB„NOPAL”ZBOGPOLITI^KIHZAVRZLAMAMORAODAODUSTANEOD^ELENYKUPA

Evropa suzama ne veruje, a ni dame op{tinarima oslevi{eodtridecenije postojawa i tri godine takmi~ewa u Super ligi Srbije za rukometa{ice, @enski rukometni klub „Nopal“izBa~kePalankesportski jeostvariopravodasetakmi~i uEvropi.Upro{lojsezoniPalan~enke su osvojile ~etvrto mestoudoma}ojligiitakosteklepravodapredstavqajuSrbiju u ^elenx kupu. Me|utim, to {tosunasportskomterenustekle pravo da putuju u Evropu,

P

mladostposvetilerukometu. - Jo{ 29. maja uputili smo molbu tada{wem predsedniku Op{tine da nam u roku od tri dana,atolikojenamaEHFdao vremenadapotvrdimou~e{}eu u Evropskom kupu, odgovore da lilokalnasamoupravamo`eda nam pomogne – pri~a Stevo Karanovi}, predsednik @RK „Nopal“.–Novackojina{klubdobijaprekoSportskogsavezaop{tinenisudovoqna.Trebaloje dasredinomnovembragostojemo

zavisiliod`rebaiprotivnika, odnosno destinacije takmi~ewa – nastavqa Karanovi}. – S obzirom da smo se nadalida}emouspe{noprebroditi predkvalifikacije,o~ekivalismoda biukupnitro{kovimogli da dostignu do tri miliona dinara. Ve} 4. junadobijamoodgovorod predsednikadaop{tina podr`ava na{e u~e{}e ida}epokrititro{koveuskladusasvojimmogu}nostima, odnosno platiti prevoz, opremu. S obzirom da je do{lo dopromenelokalnevlastiismenepredsednika, 17. septembra smo i od novog predsednika zatra`ilidanampotvrdi pomo}, a 4. oktobra je stigao odgovor koji je rasplakao sve na{e igra~ice... Podseti}u da,osimprveekipe,na{ klub ima u raznim slekVrsnepalana~kerukometa{ice... cijama oko 180 devoj~ica, devoj~uraka i devojaka. Boa raspore|ena su kao dotacije jan Radman, aktuleni predsedSportskom savezu. Vanredna nikop{tine,odgovoriojedaje sredstva trebala bi da se obeznovac za finansirawe sporta bede iz buxetske rezerve, a u opredeqenabuxetomza2012.-tu, ovommomentuihnema,pavlast

Sme{kaseStevoKaranovi},azaplak’obi

najverovatnijeda}eimbitiuskra}enozbogprazneop{tinske kase ba~kopalana~ke. Da stvar bude gora, klub se prijavio za takmi~ewe na osnovu prethodnihobe}awaop{tinskih~elnika,aovihdanaotkazaou~e{}e, pa „Nopalu“, ali i svim `enskimrukometnimklubovimaiz Srbije, po strogim pravilima EHF,pretimogu}nostdvogodi{we zabrane igrawa u Evropi. Reklobise–na{aposla,jersve jeizgledaloidili~no,anakrajuru`no,pajecelasituacijadovela do suza devojaka koje su

u francuskom gradu Nimu, a to biposle15godinabioprviizlazakjednogklubaizovesredineuEvropu. Karanovi}nampokazujedopis od 30. maja ove godine kojim je Dragan Bozalo, tada{wi predsednik op{tine, obe}ao podr{kuizatra`iodamusedostavi pribli`na speciifikacija tro{kovau~e{}auEvrokupu. - Ve} 1. juna smo dostavili tra`eno, pa smo procenili da bitro{kovizapripreme,opremuirekviziteiznosilimilion dinaradokbiostalitro{kovi

...Nimsamonaslikamagledaju

ne mo`e da udovoqi na{im devojkama do usvajawa rebalansa buxetazakojiseneznakada}e biti.Mismootkazaliu~e{}eu Evropi, a mnoge devojke su `rtvovalemladostzaovoi{ansu da karijeru nastave u inostranstvu. Mi smo preko advokata podneli tu`bu protiv lokalne samouprave, jer }emo trpeti {tetuodevropskihrukometnih institucija. Ruk ov ods tvo @RK „Nop al“ poziva se i na Zakon o sportu posebno ~lan 137. koji govori dasupotrebeiinteresigra|anaza~ijeseostvarivaweobezbe|ujusredstvaubuxetulokalne samouprave, izme|u ostalog inabavkasportskeopremeirekvizita, a u stavu pet se jasno ka`e da se finansira u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije op{tine u evropskim klupskim takmi~ewima! Karanovi}dodajedajeovolo{signalisramotazazemqukojajeu

decembru doma}in Evropskog prvenstvau`enskomrukometu, a 2013. doma}in Svetskog prvenstvaurukometuza`ene. [ta je kod nas sramota, a {ta nije, {ta je politika, a {ta sport, {ta je besparica, a {ta inat, a {ta (ne)odgovorna obe}awaodgovornih,duga~kaje ite{kapri~a.Mnogojebolnije {to mlade dame, rukometa{icenemogudavalorizujuono {tosuostvarilenaterenu.Barem su, pored rukometa, mogle da vide i Nim, koji ima bogatu istoriju.Nekadajebiokolonija rimskih veterana. Grad se, ina~enalazinarimskomdrumu Vija Domitija koji je izgra|en 118. pne., a povezuje Italiju i [paniju. Istorija ka`e da je Nim bio jedan od najbogatijih gradova Galije, a i danas je opstao dobro o~uvan Rimski amfiteatar koji se koristi za borbubikovaikoncerte. M.Suyum

POGRE[AN„TAJMING”ZAAUKCIJUHUMANITACASASEVERABANATA

Na „Tortijadu” posle izbora niko se ne odaziva ruga me|unarodna „Tortijadu” u Novom Kne`evcu koju je priredilo Udru`ewe obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga, okupila je 15 ekipa iz Novog Kne`evca, Horgo{a, Kawi`e, Mokrina, Ruskog Sela, Ade, Stare Moravice, Ba~ke Topole, Sente, a odazvali su se i gosti iz Makedonije i Hrvatske. „Tortijada” - takmi~ewe u spravqawu najslasnijih torti, ima humanitarni karakter. Sve ekipe torte su pravile minule

D

subote, a kore su ispe~ene kod ku}e, pa ih je trebalo ukusno filovatiilepoukra{avati,da bi se prodale na aukciji na ve~erwojzabavi. Za najlep{u tortu `iri je proglasio poslasticu Saveza velikih porodica Ada-Stara Moravica Er`ebet Bor{o{ i Zoltana Fodora, drugo mesto pripalo je Udru`ewu obolelih od multiple skleroze Priporsko-goranske`upanijeizRijeke koje su reprezentovali Vesna Majer i dr Vlado Kompari}, a

U~esnici„Tortijade”uNovomKne`evcu

tre}e Novokne`ev~ankama BrankiPustiwaki QubiciBeleslin. Najoriginalniju tortu osmislilisuSlavicaStojanovska i Goce Minovski iz ekipa Udru`ewa„Mobilnost”izSkopqa, na durgom mestu poslasticaSlavice iDragoqubaZori}a izNovogKne`evca,atre}eplasirane su Kawi`anke Gizela [arwai iEvaFeje{. Novacodprodajetortinamewenjezaradovenarekonstrukciji krova MS-ku}e u Novom Kne`evcu,auo~iaukcije~lanovi ekipa su torte preporu~ivalikupcima.Ali,ispostavilose dauzposlasticeideigor~ina. Pozivisuupu}enina35adresaonihkojibimoglidase„isprse”,aliseoninisupojavili, niti su poslali nekog ko bi ih odmenio.Dalisuimali,ilise prave da imaju pre~a posla od tro{ewaparanaposlasticehumanitarne„Tortijade”,nijeseu wihovom odsustvo moglo doku~iti. Ali, tek neki od wih su opravdali odsustvo uz obe}awe da }e donacijom doprineti  akciji. -Nisamsigurnadajebesparica razlog wihovog izostanka, ili nismo potrefili najpogodnije vreme za „Tortijadu”. Mo`da smo je trebali prirediti

preizbora-reklajejednaorganizatorka. Aukcijususpasilionikojisu tortepripremali,jerprodatoje 12tortiizakrovMS-ku}eprikupqeno25.800dinara. -Zana{uMS-ku}ucrepjedoniralo preduze}e „Potisje Tondah” iz Kawi`e, ali nedostaje namnovaczagra|uiradove.Neprodatetortelanepokloni}emo obli`wem Domskom odeqewu priCentruzasocijalnirad-ka`e predsednica novokne`eva~kogUdru`ewaSlavicaZori}. Najskupqe je prodata najoriginalnijatortamakedonskeekipeza3.200dinara.SlavicaStojanovska iz Udru`ewa „Mobilnost” iz Skopqa veli da nisu `alilivremenaitrudadakrenu nadalekputnaseverBanata. - Zbratimqeni smo sa Udru`ewemizNovogKne`evcaicenimo sve wihove akcije- ka`e Stojanovska. Er`ebetBor{o{izAde,kojojsudru{tvouekipiSavezavelikihporodicapraviliZoltan FodoriRudolfAstalo{,napomiwu da su izuzetno ukra{enu tortusadosta~okoladepravili od od srca. Sticajem okolnosti najlep{a torta sa po~etnom cenomod3.000dinaraostalajeneprodata. Kawi`anke Gizela

Autorinajlep{etorteEr`ebetBor{o{,RobertAstalo{ iZoltanFodor

{arwai i Eva Feje{ obja{wavalesudawihovatortaodjabukapotse}anajesen,alidajesen nemoradabudekrajne~ega,nego noviuspe{anpo~etak. Rije~ankaAnaGlasernijetajila da je napravila „spr~kanu tortu”,zapunijedame,savo}em

i jogurtom, bez mnogo kalorija. Ponu|enajepopo~etnojceniod 2.000 dinara, ali Aninu iskrenostiskoristiojekupacDejan, uspev{i da je kupi u pola cene, zahiqadarku! Tekst i foto: MiloradMitrovi}


crna hronika

dnevnik NAKONMISTERIOZNESMRTIPENZIONERKEUBA^U

Uhap{eni osumwi~en samozakra|u Milenko S. (1974) iz Ba~a, kojijeuhap{enubrzoposleubistva Gertrude Dabi} (1942) iz togmesta,privedenjesino}de`urnomistra`nomsudijinovosadskog Osnovnog suda zbog te{ke kra|e i neprijavqivawa krivi~nog dela, ali ne i zbog ubistva. Kao nezvani~no sazna-

jemopolicijaidaqeistra`uje misteriozne smrti udovice i devizne penzionerke, koja je prona|ena mrtva u ~etvrtak u svojojispreturanojku}iuBa~u, uZmajJovinojulici11. Onajeuku}igdejeprona|ena stanovala sama nakon nedavne smrtisvogasupruga. M.V.

POTVR\ENAPRESUDAZANAPASTVOVAWEU[KOLI

[estgodinaza obqubuu~enika

Nastavnik Osnovne {kole „JovanCviji}„uLozniciB.M. (62) pravosna`no je osu|en na {estgodinazatvorajerjeobqubio u~enika osmog razreda te {kole. ApelacionisuduBeogradu je odbio `albe i Tu`ila{tva i odbraneipotvrdioprvostepenu presudu Vi{eg suda u [apcu osudiv{i B. M. zbog kivi~nog

dela obqube zloupotrebom slu`benog polo`aja nad maloletnomosobom,objavqenojenasajtusuda. B.M.je odoktobra2010.godinedofebruara2011.godinekao nastavnik u osnovnoj {koli zloupotrebom svog polo`aja u vi{e navrata izvr{io s obqubom izjedna~eni ~in nad maloletnimu~enikom. (Tanjug)

AKCIJAPOLICIJEUPAN^EVUISMEDEREVU

Zaplewenodevet kilamarihuane PripadniciMinistarstva unutra{wih poslova – Uprave kriminalisti~kepolicije, Policijske uprave uPan~evuiSmederevu, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Pan~evu i Vi{im javnim tu`ila{tvom u Smederevu, li{ili su slobode Gorana J. (1983) i IvanaM.(1983),obojicaizSmedereva, zbog postojawa osnova sumwedasuizvr{ilikrivi~no deloneovla{}ene proizvodwe i stavqawa uprometopojnihdroga, saop{tio je Biro MUP-a za saradwusmedijima. Nak on pret res a stan ov a i drug ih prostorija osumw i~ e-

nih, pron a| en o je i odu z et o oko dev et kil og ram a mar ih ua ne, upak ov an e u 17 pak et a za prod aj u,dvaautom ob il aipribor za pak ov aw e i mer ew e drog e. GoranuJ.iIvanuM.odre|enojezadr`avawedo48~asova. M.B.

Dvojesiro~adi posletragedije

kada nije do 6 do{la na Buvqak, zvala me wena koleginica da me pitagdeje.Odmahsamzvalakom{ijeireklisumidajeautomobil s robom u ku}i gde `ivi Petar u Glamo~koj,gdesamihprona{la. Po wenim re~ima, Sandra je pre dva meseca odlu~ila da napustimu`aivratilasesdecomkod svojemajke.

Ku}aukojojsedesiloubistvo

Dapodsetimo,te{katragedijai zlo~insupotresliSuboticukada je dva be`ivotna tela prona{la majka`rtve,\ur|icaKopunovi}. –Ostaviojeopro{tajnopismo ukojemmemolidabrinemodeci –ka`e\ur|ica.–I}i}uuCentarzasocijalniraddabihvidela mogulidobitinekupomo}zabriguounucimaod12i14godina.Sve samve}rekla.Usubotuujutrumi je}erkaoti{lanaKvanta{oko4,

13

TRIGODINEODPO^ETKAVELIKEPOLICIJSKEAKCIJE

[ari}idaqeizmi~e „Balkanskomratniku” Pre ta~no tri godine po~ela je jedna od najve}ih akc ij a srps kih i stran ih bezb edn os nih slu`bi i policije „Balkanski ratnik” kojom je 15. oktobra 2009. po~elo razbijawe narko kartela jo{ uvek najt ra` en ij eg begunca od srpskih vlastiDarka[ari}a. Najp oz nat ij e lic e sa srps kih poternica, Srbija tra`i zbog postupaka koji se protiv wega i wegovih grupa u Specijalnom sudu u Beogradu vode zbog trgovine drogomiprawanovca. „Balkanskiratnik”za- Akcijapo~elazaplenomdrogenajahtiuUrugvaju po~eojeakcijomukojojjeurusaradnicikojisuseupo~etku vaju dobre veze sa tamo{wim gvajskapolicija usaradwisa skrivali,madajejo{par~lakriminalcima, mo} i novac srpskom Bezbednosno-infor- nova wegove „kokainske” eki- kojejestekaoprodajomkokaimativnom agencijom 15. oktope ko{ uvek izbegava hap{ena nabavqenog u ju`noj Amebra 2009. zaplenila 2.174 kiwe. ric i i dis trib ui r an og {ilograma na jahti „Maui” u luBra} a [ar i} su mil io n e romEvrope. ci Santa Marija i uhapsila prqavognovcakojisuzaradiJu`noafri~kinovinarXon vi{e~lanova[ari}eveekipe li kao narkobosovi preusmeRasten kojiistra`ujeorganizadu`eneza{verckokainaiz rilisuulegalnetokoveuSrzovanikriminalutojdr`avi Latinske Amerike u Zapadnu biji i Crnoj Gori kupuju}i tvrdio je letos u izjavi za jeEvropu. preduze}a u procesu privatidanbeogradskinedeqnikdaje Istov rem en o, beo g rads ka zacije, poqoprivredna dobra, [ari} jo{ 2007. godine obezpolicija uhapsila je pripad- fabrike, lokale, automobile bediosebinoviidentitetponike [ari}eve grupe koji su kaoistanoveivileopremaju{toseuJu`noafri~kojRepusezatekliuSrbiji,dokjepo}i ih luks uz nom tehn i~k om bliciupisaoumati~nekwige ternica za Darkom [ari}em opremominame{tajem. ro| en ih kao ju` noa f ri~k i raspisanakrajemjanuara2010. Velikideoteimovinepri- Bur Jan van Husel sa mestom godine. vremeno im je zaplewen shod- ro| ew a u Stel enb u{ u, proGodinu dana kasnije 16. oknoZakonuooduzimawuimovivincijiZapadniKejp. tobra2010.uCrnojGoriuhap- ne ste~ene krivi~nim delom, Osimpaso{anaimeJanvan {en je wegov ro|eni brat Du- kojom}edr`avniorganiupra- Husel, [ari} ima, prema re{ko [ari} po optu`bama da vqatidookon~awakrivi~nih ~imaRastena,jo{jedanju`noje u Italiji bio organizator postupaka koji su u toku proafri~kipaso{,kojinijezvagrupekojajeuovojzemqipretivwih. ni~anipokomegaje„deopoprodavalakokain. Pqev aqs ki nark obos se, licije”prona{aozimusuokoTokomprethodnetrigodine nav odn o, nal az i u Ju` noj lini Kejptauna, ali je ta akpolako su „padali” i wegovi Africi, a od hap{ewa ga ~ucijanaglostopirana.

Najt ra` en ij em nark o bosuizSrbijeizgubiose trag u oktobru 2009. tokom akc ij e „Balk ans ki ratnik”, iako je mesecima unazad bio pod prismot rom pol ic ij e, pripadnika BIA i tu`ila{tva za org an iz ov an i kriminal. Mediji su Darka [ari}auvi{enavratadovodiliuvezusanizomubistava u Srbiji i regionu kao i priprema atentata na najvi{e sada biv{e dr`avnefunkcionereSrbije,alipovodomtihsumwi zasadanisupokrenutezvani~neistrage. [ari} se tereti kako zbog {verca vi{e od tri tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu tako i zbog prawanovcaste~enogodtrgovinedrogomkojijeubaciovao u legalne tokove srpske privredeutokuprivatizacije. Prv a opt u` nic a koj om je osim [ari}a obuhva}eno jo{ 20 optu`enih podignuta je 12. aprila 2010. kojom se tereti za {verc kokaina zaplewenog u Urugvaju 15. oktobra, a potom je uslodilo jo{ nekoliko optu`nica za kokain i prawe novca, po kojima se sada vode objediwenipostupci. Odpo~etkaovegodinedesetakpripadnikawegovihgrupa zakqu~ilojesporazumeopriznaw u kriv ic e sa tu` il a{tvom za organizovani kriminal,izbegavaju}itakodugotrajno su|ewe i obezbediv{i sebibla`ekazne. (Tanjug)

NASTAVQAJUSEPROCESIUHAGU

PORODI^NONASIQEZAVR[ILOUBISTVOM

Danas u 15 ~asova na Bajskom grobquuSuboticibi}esahrawenaSandraJela{(36)kojujeusubotuubiobiv{isuprug.PetarJela{ (44) je Sandru usmrtio s pet uboda no`em, a nakon toga presudio sebi u dvori{tu  porodi~ne ku}euGlamo~kojuliciuSubotici.Petar}ebitisahrawenuutoraknaBajskomgrobqu.

ponedeqak15.oktobar2012.

–Nijevi{emoglaswimda`ivi i do{li su kod mene. Na svu sre}u da su deca bila kod mene i nisuvidelatelasvojihroditeqa –pri~ao`alo{}enamajka\ur|icaKopunovi}. Petar Jela{ je i ranije poku{aodapovredisebeisvojubiv{u suprugu,awenamajkatvrdidajei ranije bio nasilan i da su zvali policiju i Centar za socijalni rad. S.Ir{evi}

Hayi}iKarayi} predTribunalom PredHa{kimtribunalomsutra}ebitiodr`anapretpretresnakonferencijauslu~ajuGoranaHaxi}a ikonferencijaprepo~etkaizvo|ewa dokaza odbrane u slu~aju Radovana Karaxi}a,navedenojenainternetstraniciHa{kog tribunala. Su|eweHaxi}upo~e}euutorak,16.oktobra, aistogdanapo~e}eiizno{ewedokazaodbrane Karaxi}a. Haxi},biv{ipredsednikRepublikeSrpske Krajine,optu`enjezazlo~ineprotiv~ove~nostiikr{ewezakonaiobi~ajaratovawauHrvatskojuperioduodjuna1991.godinedodecembra 1993. godine, ukqu~uju}i progone, ubistva, zatvarawe,mu~ewa,deportaciju,bezobzirnorazaraweipqa~kawejavneiprivatneimovine. Haxi} je uhap{en 20. jula 2011. godine, a prilikom prvog pojavqivawa pred sudijama

Ha{kogtribunala,24.avgustaistegodine,izjasniosedanijekrivnipojednojta~kioptu`nice. Izvo|ewedokazaodbraneKaraxi}apo~e}e iskazom prvog svedoka, biv{eg na~elnika [taba sektora UNPROFOR-a za Sarajevo, ruskogpukovnikaAndrejaDemurenka. Demurenko,kojijeu~estvovaouistraziposle masakra na sarajevskoj pijaci Markale 1995.godine,tvrdiojedaminobaca~kagranatakojajeubila43,aranila75qudi,nikako nijemoglabitiispaqenasasrpskihpolo`aja,alidamunijebilodozvoqenodaobelodani taj izve{taj javnosti, niti da ga podnese komandantu. Penzionisaniruskipukovnikje,nasu|ewu biv{em komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomiru Milo{evi}u, izja-

vio da je „najverovatnije bila re~ o teroristi~koj akciji” snaga s podru~ja pod kontrolom Armije BiH kako bi se isprovocirao NATOdabombardujesrpskepolo`aje. Karaxi}jepredaoTribunaluspisakprvih {est svedoka odbrane, me|u kojima su Demurenko,vojniposmatra~UNPolKonvej,BlagojeKova~evi},SlavkoGenko,Du{an[krba ijedanneimenovanisvedok. Wegov spisak svedoka odbrane sadr`i 600 imena, a za izvo|ewe dokaza mu je odobreno 300sati,istokolikojeimaloitu`ila{tvo, kojejeumajusaslu{aloposledwegsvedokaoptu`be. Karaxi}jeulo`io`albunatuodluku,oceniv{i da je vreme koje mu je odobreno nedovoqno. (Tanjug)

KRAJEMGODINEISTI^EMANDATOKO600SUDIJAPREKR[AJNIHSUDOVA

Ko}eodjanuarasuditi prekr{aje?

Udru`ewesudijaprekr{ajnih sudovaSrbijeupozorilojenato da trogodi{wi mandat sudijama prekr{ajnih sudova, koji su na sudske funkcije postavqeni po zavr{etku reforme pravosu|a, isti~e31.decembraovegodinei dasemo`edogoditidaodpo~etka naredne godine Srbija nema nijednogsudijuprekr{ajnogsuda. Naime,obavezaVisokogsaveta sudstva bila je da tokom protekle tri godine uspostavi kriterijumeiocenisudijekakobise odlu~ilo o tome ko ispuwava uslovezadobijawestalnesudske funkcije,alitonijeura|eno. Pravilnikokriterijumimai merilimaipostupkuvrednovawa radasudijakojisuprviputbirani na trogodi{wi mandat nije donet,pasamimtimvaqanihkriterijuma za ocewivawe u ovom trenutkunema. Po{to kriterijuma nema, oni kojibisesadanabrzinudoneli moralibidaseprimewujuretroaktivno,atonijedozvoqeno.To,

pak, navodi Udru`ewe sudija prekr{ajnih sudova Srbije, ukazuje na to daseposaonemo`eobavitidoistekamandatai zbog toga je potrebno po svaku cenu izbe}i situacijudadr`avaod1.januara 2013. godine nema nijednog sudiju prekr{ajnogsuda. Udru`ewe sudija prekr{ajnih sudova predla`e da se sve sudije, wih oko 600, prevedu u stalne Prekr{ajnisuduNovomSadu funkcijeidaimseomogu}irad Srbije da se u odnosu na sudije jerjeto,kakotvrde,jedinina~in koje su izabrane na trogodi{wi daseprevazi|enastaliproblem mandatizvr{ireizbortako{to iizbegnepravnihaos. bisetesudijesmatralesudijama „Nadamoseda}enadle`nidr- izabranim na stalnu sudijsku `avni organi imati sluha za funkcijiu”, navedeno je u saopozbiqnostnastalesituacijekoju {tewuUdru`ewa. mikaosudijeprekr{ajnihsudova Na kraju apela navedeno je da ni~imnismoizazvaliida}euvasu sudije prekr{ajnih sudova sa`iti predlog Udru`ewa sudija glasne s tim da se u ocewivawu prekr{ajnihsudova,Dru{tvasuwihovogradaprimeniodgovaradijaSrbijeiUdru`ewatu`ilaju}ipravilnikkadabudedonet. ca i zamenika javnih tu`ilaca Q.Male{evi}

MAROKANCIPREKO SRBIJEKRENULIUEVROPU

Petorica ilegalaca na|ena uvagonu Na `elezni~koj stanici uRistovcuspre~enjepoku{aj ~etvorice dr`avqana Maroka i jednog dr`avqanina Al`ira da ilegalno pre|u granicu, saop{teno jedanasizUpravecarina. Marokanci i Al`irac sakrili su se u vagon teretnog voza koji iz Gr~ke sao b ra} a prem a zap adn oj Evropi, a otkriveni su ju~e, zaj edn i~k om akc ij om carinikaipograni~nepolicije. Ba{ kao i pre par dana, i ovog puta ilegalni imigranti su otkriveni u vagonu kojim su transportovani ~eli~ni profili ~ijajekrajwadestinacijabila Austrija, te se pretpostavqa da su planirali da stignu u tu zemqu, pi{e u saop{tewu. (Tanjug)


14

SPORT

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

TURNIRU[ANGAJU

Novak\okovi} osvojiotitulu Novak \okovi} osvoji je Masters u [angaju, po{to je u finalu pobedio Britanca Endija Mareja sa 5:7, 7:6 (13:11), 6:3. \okovi} je do 33. titule u karijeri do{ao posle tri sata i 22 minuta igre, revan{irav{i se Mareju za dva poraza ove godine u polufinala Olimpijskih igara u Londonu i finalu Ju Es Opena. Drugi reket sveta nije briqirao, morao je da spa{ava pet me~ lopti, ali je u kqu~nim trenucima podsetio na izdawa iz 2011. kada je samouvereno vladao teniskim terenima. \okovi} je trijumfom u [angaju smawio razli -

oscilira, {to je Marej iskoristio i u sedmom gemu napravio brejk za vo|stvo od 5:3. Bio je \okovi} na ivici poraza u tim trenucima, ali je serijom atraktivnih poteza me~ uveo u taj-brejk. \okovi} je dobro po~eo, poveo sa 3:1, ali je duplom servis gre{kom vratio u `ivot Mareja, koji nije uspeo da iskoristi pet me~ lopti. To kao da je uticalo na samopouzdawe Britanca, pa je srpski teniser u tre}em setu bez ve}ih problema do{ao do devete pobede u me|usobnim duelima. - @elim da se zahvalim Mariju na fantasti~noj igri, bio je na poen od osvajawa turnira i vrlo

TAKMI^EWEDUBLOVA

ovo, tako|e zahvalio bih se sponzorima, organizatorima turnira, qudima koji su dolazili da prate ceo turnir. Naravno, najvi{e se zahvaqujem svojim navija~ima na tribinama, ali i {irom sveta. Turnir je jedan od najuspe{nijih u posledwih par go dina, a organizacija je bila fenomenalna. Endi Mari je rekao da mu je `ao {to nije uspeo, ali da }e se boriti da kraj sezone privede na najboqi mogu}i na~in. - ^estitam Novaku na odli~noj igri, stvarno je bio neverovatan. ^estitam i Novakovom timu, zahvalio bih se svim gleda-

TURNIRUOSAKI

Paesi[tepaneknajboqi

TrijumfHederVotson

Indijski teniser Leander Paes i ^eh Radek [tepanek osvojili su Masters u [angaju, po{to su u finalu savladali indijski par Mae{ Bupati/Rohan Bopana sa 6:7 (7:9), 6:3, 10:5. Paes i [tepanek su tokom me~a, koji je trajao sat i 36 minuta, spasili ~etiri od pet brejk {ansi i osvojili 1.000 ATP poena i 207.320 dolara. - Ovo je bio veoma bitan duel za nas tri Indijca. Radek je tu bio da me opusti i razveseli, kako ne bih razmi{qao o tome da igram protiv direktnih konkurenata u reprezentaciji. Rekao mi je da se opustim, da u`ivam i budem `eqan pobede - rekao je Paes

Teniserka Heder Votson prva je Britanka koja je posle 24 godina uspela da osvoji titulu, po{to je u finalu VTA turnira u Osaki pobedila ^ank Kai ^en iz Kineskog Tajpeha sa 7:5, 5:7, 7:6 (7:4). Posledwi put neka britanska teniserka radovala se u finalu VTA turnira 1988. godine, kada je Sara Gomer osvojila turnir u Aptosu. Votson je trenutno 71. igra~ica na svetu kojoj je do skoro najboqi plasman na nekom VTA turniru bio prolazak u ~etvrtfinale. Pre we {ansu da prekine neugodnu tradiciju imala je Laura Robson, ali je ona pro{log meseca izgubila u finalu turnira u Gvang`ou.

ku u odnosu na [vajcaraca Roxera Federera na vrhu ATP liste, koja sada iznosi 195 bodova. Prvi set obele`io je veliki broj preokreta. \okovi} je prvi prekinuo seriju brejkova i poveo sa 5:4, ali mu to nije pomoglo jer je Marej uspeo da do|e do prednosti iako je ~etiri puta gubio servis. Srpski teniser nije popravio igru u nastavku me~a, nastavio je da proma{uje prvi servis i

lako sam mogao da se na|em na mestu gubitnika. Ipak sam uspeo da se izvu~em i pobedim. Nadam se da su se svi lepo zabavili, jer mi jesmo - rekao je Novak. On je dodao i da je turnir u [angaju jedan od najuspe{nijih u posledwih nekoliko godina, kao i da je organizacija bila na vrhunskom nivou. - Zahvalio bih se svom timu, bez kojeg ne bih nikada uspeo sve

ocima koji su nas pratili tokom celog turnira. Ovo je jedan od najboqih turnira na ATP turu. Mnogo mi je `ao {to nisam uspeo, ali }u se truditi da godinu zavr{im na najboqi na~in. \okovi} u me|usobnom skoru sada vodi sa 9:7 u pobedama nad Endijem Marijem. Na{em teniseru sada nedostaju pobede na samo dva Mastersa, u Sinsinatiju i Monte Karlu.

VELIKANAGRADAJU@NEKOREJE

Fetel{ampionski Aktuelni {ampion Formule jedan Sebastijan Fetel pobednik je 16. trke ovogodi{weg {ampio nata, Velike nagrade Ju`ne Koreje. Nemac je u Jeongamu do{ao do ~etvrte pobede ove sezone, tre}e zaredom, a 25. ukupno, u vremenu od 1:36:28.651 sata. Kao drugi kroz ciq pro{ao je Mark Veber, koji je tako obezbedio dvostruki trijumf Red Bulu, dok je tre}i bio Fernando Alonso u Ferariju, pa je Fetel preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu. Kvalifikacije su nagovestile dominaciju Red Bula u Ju`noj Koreji, a Fetel se preticawem Ve-

Rezultati 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:36:28.651, 2. Veber (Australija, Red Bul) + 8.231, 3. Alonso ([panija, Ferari) + 13.944, 4. Masa (Brazil, Ferari) + 20.168, 5. Raikonen (Finska, Lotus) + 36.739, 6. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) + 45.301, 7. Gro`an (Francuska, Lotus) + 54.812, 8. Verw (Francuska, Toro Roso) + 1:09.589, 9. Rikardo (Australi ja, Toro Roso) + 1:11.787, 10. Hamilton (V. Britanija, Me klaren) + 1:19.692, 11. Peres (Meksiko, Zauber) + 1:20.062, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) + 1:24.448, 13. [umaher (Nema~ka, Merce des) + 1:29.241, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) + 1:34.924, 15. Sena (Brazil, Vi lijams) + 1:36.902, 16. Petrov (Rusija, Katerhem) + 1 krug, 17. Kovalainen (Finska, Katerhem) + 1 krug, 18. Glok (Nema~ ka, Marusja) + 1 krug, 19. Pik (Francuska, Marusja) + 2 kru ga, 20. Kartikejan (Indija, HRT) + 2 kruga. bera u prvoj krivini potrudio da tako i bude. Nemac je vodio od starta do ciqa i do kraja trke, iako mu je Veber sigurno ~uvao le|a, dr`ao sve u boksu na noga -

ma. Najpre je u 35. krugu izleteo sa staze, zbog ~ega je morao u boks, ali je uprkos tome zadr`ao ~elno mesto, a onda je tri kruga pre kraja vozio na „ivici” zbog problema sa vidno o{te}enom predwom gumom na bolidu. Zahvaquju}i tom trijumfu Fetel je do{ao do prvog mesta u generalnom poretku sa 215 bodova i pred posledwe ~etiri trke ima {est bodova vi{e od Alonsa. Po{to je Veber, koji je vozio mirnu trku, bio na kraju drugi, tako je pomogao svom timskom kolegi da razlika bude upravo {est poena. Alonso nije imao toliko mirnu trku, ali je sre}om po wega iza bio wegov timski kolega Felipe Masa, pa su mu iz tima poru~ili da ga ne napada. Masa je na kraju bio ~etvrti, peto mesto osvojio je Finac Kimi Raikonen u Lotusu, dok je {esti bio Niko Hulkenberg za volanom Fors Indije. Luis Hamilton iz Meklarena razo~arao je u Ju`noj Koreji, jer je trku zavr{io na desetoj poziciji.

Konstruktori 1. Red Bul 367, 2. Ferari 290, 3. Meklaren 284, 4. Lotus 255, 5. Mercedes 136, 6. Zauber 116, 7. Fors Indija 89, 8. Vili jams 58, 9. Toro Roso 21. Pobedu Red Bulovog dvojca u ciqu ozna~io je reper Psaj, trenutno najpopularniji Ju`nokorejac na svetu, ~ija je pesma ‘’Gangam stajle’’ postala interplanetrarni hit. On je, naravno, i zaigrao u prepozatqivom stilu. Iako trka nije pru`ila dosta uzbu|ewa, sada je jasno da }e se za titulu boriti samo dvojica voza~ i pred nama su sigurno ~etiri uzbudqive trke do posledweg kruga {ampionata u Brazilu 25. novem-

Prezuzeoliderskupoziciju: SebastijanFetel

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 215, 2. Alonso ([panija, Ferari) 209, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 167, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 153, 5. Veber (Australija, Red Bul) 152, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 131, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 88, 9. Masa (Brazil, Ferari) 81, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 50, 12. Hilkenberg ( Nema~ka, Fors Indija) 45, 13. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 44, 14. [umaher (nema~ka, Mercedes) 43, 15. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 33, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 25, 17. Verw (Francuska, Toro Roso) 12, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 9. bra. Fetel je najavio `estoku borbu za ~elnu poziciju ovom pobedom. Naredna trka Formule jedan vozi se 28. oktobra u Indiji.

Novak\okovi}jeposlevelikogpreokretastigaodopehara

VELIKANAGRADAJAPANA

Pedrosabr`iod Lorenca [panac Dani Pedrosa pobedio je na Velikoj nagradi Japana, na stazi Motegi u kraqevskoj klasi ovogodi{weg svetskog {ampionata u motociklizmu. Ovom pobedom voza~ Honde je odr`ao u `ivotu borbu za titulu u ovoj klasi sa trenutnim liderom {ampionata i sunarodnikom Horheom Lorencom, koji je na ciq u Japanu stigao kao drugi. Pedrosa tako tri trke pre kraja zaostaje za Lorencom 28 bodova. Lorenco je imao pol poziciju i dr`ao je prvo mesto na po~etku, ali nije bio u stawu da umakne Pedrosi. Odlu~uju}i potez Pedrosa je napravio 13 krugova pre kraja, kada je pretekao Lorenca i na kraju pobedio. Tre}e mesto u ovoj klasi pripalo je jo{ jednom [pancu Alvaru Bautisti, koji je do drugog podijuma ove sezone do{ao posle uzbudqive borbe sa Kalom Kre~loom, kome je u finalnom krugu nestalo goriva, pa je morao da odustane. Pored wih jo{ ~etiri voza~a je u~estvovalo u borbi za tre}e mesto. Na

kraju je ~etvrti iza Bautiste bio Andrea Doviciozo ispred Kejsija Stonera i Stefana Bradla. Sledili su voza~i Dukatija Valenstino Rosi i Niki Hajden. U Moto 2 klasi slavio je [panac Mark Markes i tako pokazao da mu nema premca. Mada je lo{e startovao Mar kes se brzo oporavio i na polovini trke preuzeo vo|stvo i na kraju pobedio, osmi put ove se zone. Tri trke pre kraja [panac ima prednost od velikih 53 boda i gotovo je obezbedio naslov. I drugo i tre}e mesto pripalo je {panskim voza~ima. Drugi je bio Pol Espar garo, a tre}i Esteve

DaniPedrosanajbr`inastaziMotega

Rezultati Moto GP: 1. Pedrosa ([panija, Honda) 42:31,569, 2. Lorenco ([panija, Jamaha) +4,275, 3. Bautista ([panija, Honda) +6,752, 4. Doviciozo (Italija, Jamaha) +16,397, 5. Stoner (Australija, Honda) +20,566 itd. Generalni plasman: 1. Lorenco ([panija, Jamaha) 310, 2. Pedrosa ([panija, Honda) 282, 3. Stoner (Australija, Honda) 197, 4. Doviciozo (Italija, Jamaha) 192, 5. Bautista ([panija, Honda) 144 itd. Moto 2: 1. Markes ([panija, Suter) 42:56,171, 2. Espargaro ([panija, Kaleks) +0,415, 3. Ra bat ([panija, Kaleks) +9,584, 4. Riding (V. Britanija, Kaleks) +11,069, 5. Luti ([vajcarska, Su ter) +11,595 itd. Generalni pla-

sman: 1. Markes ([panija, Su ter) 283, 2. Espargaro ([panija, Kaleks) 230, 3. Janone (talija, Spid ap) 178, 4. Luti ([vajcarska, Suter) 177, 5. Riding (V. Britanija, Kaleks) 144 itd. Moto 3: 1. Kent (V. Britanija, KTM) 40:02,775, 2. Viwales ([panija, FTR Honda) +0,260, 3. Tonu}i (Italija, FTR Honda) +2,352, 4. Rins ([panija, Suter Honda) +3,404, 5. Hajrudin (Ma lezija, KTM) +3,645 itd. Gene ralni plasman: 1. Kortese (Nema~ka, KTM) 255, 2. Viwales ([panija, FTR Honda) 199, 3. Salom ([panija, Kaleks KTM) 194, 4. Fenati (Italija, FTR Honda) 126, 5. Rins ([panija, Suter Honda) 119 itd.

Rabat, kojem je ovo bio prvi pla sman na podijum ove sezone. U Moto 3 klasi prvu pobedu u karijeri zabele`io je Britanac Dani Kent. Od starta je bio u vode}oj grupi, a do trijumfa je do{ao pa`qivom vo`wom u posledwem krugu izbegav{i sudar posle kog su se van staze na{li Jonas Folger i Lus Salom. Izleteo je i sa staze, ali je useo da se vrati i osvoji {esto mesto i vode}i u generalnom plasmanu Nemac Sandro Kortese. To mu je izgleda bilo dovoqno da stekne velikih 56 bdova u odnosu na [panca Maverika Viwalesa, koji je u Japanu bio drugi. Tre}e mesto na stazi Motegi pripalo je Italijanu Tonu}iju. Slede}a trka vozi se narednog vikenda na stazi Sepang za Veliku nagradu Malezije.


SPORT

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

15

ORLOVISEPRESELILIUMAKEDONIJU

Karakternaispitu

EnglezYefKaningemprvijepro{aokrozciq

Foto:R.Hayi}

ODR@AN20.NOVOSADSKIMARATON

Trijumf YefaKaningema UlicamaNovogSadaju~esutr~aliu~esnici20.novosadskogmaratona.Unajnapornijojatletskoj disciplini, po prohladnom vremenuipovremenojki{ici,alina odli~no ure|enoj stazi, u~estvovaloje417maratonkiimaratona-

go{tosamsenadao,adobrozamenebilojeto{tojeMi{keqinuspeo da prati ritam koji sam nametnuoinijemidozvoqavaodase opustim.Ipak,kadasmoporavnatido{lidonekih200metaraispredprolaskakrozciq,znaosam

Koliko su Belgijanci usporili sazrevawe i rast mladog nacionalnogtimaSrbijevide}emo ve} u utorak u Skopqu. Bolan i ubedqiv poraz koji su nam naneli Belgijanci nije bio usrazmerisaigromkojusupru`iliizabraniciSini{eMihajlovi}a i brojem zrelih prilika zagol.Jednostavno,neiskustvoi slabijafizi~kaspremnostodneli su bodove. Ostaje otvoreno pitawe kako }e orlovi reagoviti na psiholo{kom planu, da li }e se brzo oporaviti od {oka. Takmi~arskipritisakjetako|e bitanelement.Samopobedaprotiv Makedonije zna~i ravnopravan nastavak trke za vode}a mesta u Grupi A, remi ostavqa tanaku nadu u zavisnosti od ostalih rezultata, dok poraz realno bri{eambicioznesnoveoMondijalu. -Kakosmobrzozaboravililep trijumf protiv Velsa, tako ekspresnotrebadaarhiviramoigorakporazodBelgije.Radujepodatakdakroztridanaimamopoprvaniispit.Jasnojekakvesmogre{ke pravili, po~ev{i od nas nekoliko iskusnijih igra~a, {ta moramodaispravimo.Znamoikojesubiledobrestraneuigri,pa

MilanBi{evacverujeda}eorlovitrijumfovatiuMakedoniji

ihtrebaponoviti.Svesnismova`nosti me~a- istakao je kapiten BranislavIvanovi}. U istom tonu razmi{qaju i ostalireprezentativci. -Idemodaigramofudbalida osvojimo tri nova boda. Ne zanima nas preterano {to su Makedonci pora`eno od Hrvata, {to im je ovo posledwi voz. Gledamo samo sebe, posve}eni smo na{oj igri koju `elimo da stalno unapre|ujemo- napomenuo je mladi Filip\uri~i}. I {toper Milan Bi{evac osvrnuosenaneralnovisokporaz protivBelgijeinanarednime~. - Sat vremena smo bili odli~ni,aondanasjepovuklalopta,izgubilismoglavi,pojurilismoda postignemo gol i kaznili su nas iz kontre. Ne smemo sad da pokleknemo,~ekanasduelsaMakedonijom,utakmicakvalifikacija za nas, moramo da je dobijemo podvla~iMilanBi{evac. Krug kandidata za sastav protivMakedonije,gdesuorloviju~eotputovali,bi}epro{irenza oporavqenog Fejsu, verovatno i Sulejmanija.Nemasumweda}eselektor Mihajlovi} osve`iti redove, sa koliko izmena ostaje da sevidi. Z.Rangelov

NEBOJ[AVIGWEVI]ZADOVOQANIZDAWEMVOJVODINEPROTIVOSIJEKA

Nastavqamoraduistomtempu

ca.Onisusenadmetaliuglavnoj trcina42.195matara,kaoinadeonicamaod30km,frtaqmaratonuna10,5kmiu{tafetnojtrci. Uglavnojmaratonskojtrcipobedio je Englez Xef Kaningem, kojijetr~aopodzastavomLuksemburga,uvremenuod2sata,38minutai49sekundi,asamosekundili dva iza wega, bukvalno za korak kasnije, kroz ciq je pro{ao drugoplasrani Beogra|anin Ivan Mi{keqin. Vi{e od 10 minuta izawihdvojicelinijuciqapre{ao je i tre}eplasirani @ivan Milo{evi}iz[apca. -Biomijeovo{estimaratonu karijeri i prva pobeda koju sam ostvario-rekaojevidnoumorni, aliveomazadovoqniKaningem.Li~ni rekord sam ostvario jo{ 2009. godine na trci u japanskom graduFukuokiioniznosi2:30,16 ~asova i `ao mi je {to danas nisamuspeodabudembr`i.Vremeje bilone{tohladnijeodonogkoje meni odgovara, ali je staza bila jakodobra.Pobediosamlak{ene-

da}upobeditiufini{u.Iakoje jo{ranodasepri~aotome,nadam seda}uislede}egodineprona}i na~in da do|em u Novi Sad i napadnemsvojli~nirekord. Idoksumu{karcibezproblemazavr{ilitrku,dugose~ekalo na ulazak najbr`ih maratonki u ciq,aliniposletrisataodstartanijednaodwihsenijepojavila naTrguSlobode.Tekposlevi{e od~etirisata,prvajetrkuzavr{ilaKristinaMadaras-Pu{ka{ (Pali}),uvremenu4:02,35sati,pa sumaratonkeovogputazabele`ilezaistaslabavremena. U frtaq maratonu kod mu{karaca je najbr`i bio Branislav Milo{ev(NoviSad),drugomesto pripalojeSmederevcuVladimiru Kosti}u,dokjetre}emestoosvojioAlbertPapizSrbobrana. Kod dama je pobedila Danijela Bara} iz Beograda, druga je bila Aleksandra Marinkov iz Pan~eva,dokjekrozciqtre}apro{la DraganaDokmanovi}izBeograda. A.P.

Posle sedmice u kojoj su rad stavili na te`e treninge, pre svega na fizi~koj pripremi, a ondaiuigravawuekipeiposebno realizaciji, fudbaleri Vojvodine proveru ura|enog imali suuprijateqskojutakmicishrvatskim prvoliga{em Osijekom. Sude}i po rezultatu (3:0), trener crveno-belih Neboj{a Vigwevi} ima razloga za zadovoqstvo.Iakojere~bilaotrening utakmici, Novosa|ani su pokazali neke stvari na kojima jetrenerinsistirao,apostigli suitrigola,{toimseovejeseni u prvenstvu nije jo{ ni jednomdogodilo. - Dosta toga iz rada na treninzima uspeli smo da prenesemoiuutakmicusOsije~animarekaojeVigwevi}.-I,odmahsu se videli rezultati: stvorili smovi{e{ansi,airealizacija namjebilanamnogovi{emnivou.Uzto,moglismodanadelu procenimostaweigra~akojisu u prethodnom periodu trenirali u drugoj grupi i nisu bili u takmi~arskoj ekipi. Sve u svemu,imamrazlogadabudemzadovoqaniverujemda}enamizdawe iz subotwe utakmice poslu`itikaododatnimotivzaradu nastupaju}ojnedeqiipripremu utakmicesHajdukomizKule. Nastavqaju}i analizu onoga

{to je ura|eno i onoga {to se tek planira kao postavqenizadatak,Vigwevi}jenastavio: -Igra~isupo~eli da usvajaju elemente na kojima ~lanovi stru~nog {taba i ja insistiramo. Raduje me to {to sam imao prilikudavidimdosta zajedni~kih ideja u igriiakcijeukojima je u~estvovalo vi{e igra~a, ponekad i ~itav tim. Kao{tosamiranije govorio, tek u tim situacijama do izra`aja mogu da do|u individualni kvaliteti igra~a, kao nadgradwa onog {to ekipa snagom Petar[kuleti}posti`egolizpenala kolektiva stvara. Tokom naredne nedeqe, s obzi`elimodauradimo.Doutakmirom da ja za nama period te`eg ce s Kuqanima vi{e ne}emo radatokomproteklihsedamdaimati provera, ve} }emo vreme na,osve`i}emoekipuinastaviiskoristiti da doteramo jo{ ti s uigravawem. [teta je {to nekestvariuigri. do~etvrtkane}emomo}idaraZakraj,Vigwevi}jenaglasio: ~unamonareprezentativceMe- Tih 3:0 iz duela s Osijekom lega, Nasti}a, Mito{evi}a i nesmejudabudufaktorkoji}e Stevanovi}a, ali to nas ne}e naszadovoqitiiopustiti.Iza omestiuostvarivawuonog{to nas je period poja~anog rada, s

Foto:www.fkvojvodina.rs

jednakim anga`manom igra~i morajudanastaveiudanimakojisuprednama.Mislimdaimamo jo{ dosta prostora za unapre|ewena{eigreiuverensam da}etouveomakratkomperiodu doneti boqe igre i, {to je jo{va`nije,rezultatekojepri`eqkujemoimi,ba{kaoina{i navija~i. A.Predojevi}

GRADSKIDERBIISPUNIOO^EKIVAWA

Slanobarcizaslu`eno Okohiqadu qubiteqafudbala zadovoqno je napustilo igrali{te na novosadskoj Slanoj bari na kome su snage odmerili Proleter i Novi Sad. Zadovoqnijisubilinavija~iProletera zbog pobede nad gradskim rivalom(2:0). -Derbijeopravdaoo~ekivawa, bilajeovoodli~nautakmica inavija~isuimali{tadavide.Uprvomdelu jeiNoviSadimaoprilikei nijeih iskoristio.Imali smoihimi,anana{usre}ufenomenalnimgolomMarkaVukasovi}asmopoveli.Unastavkusmoznali da }e rival jo{ vi{e da se otvorijernijeimao{tadaizgubi. Krenuo je na sve ili ni{ta. Posre}ilo nam se da postignemo drugi gol iz prekida. Dolaskom Bogdana Koraka Novi Sad se digaoiverujemda}edokrajaprvenstva uspeti da izbori opstanak. Ovogputasmomibiliboqi,osvojilismotrivelikaboda–rekaoje trenerProletera Lalatovi}. Strategkanarinaca BogdanKorak ~estitao je kolegi Lalatovi}unauspehu.

DetaqsgradskogderbijaProleter-NoviSad

- Zaslu`eno su pobedili, oba takmacaodigralisuvi{enegokorektnuutakmicu, uzdobrosu|ewe. Bilo je pored dva izuzetno lepa golaidostaprilikanaobestrane. Da smo mi na vreme postigli

golutakmicabisezakuvala.Una{imredovimanijebiloraspolo`enog strelca da utakmica bude jo{napetijaineizvesnija–rekao jeKorakidodao:-Slanobarcisu bili rivali po meri, spremni za

Foto:S.[u{wevi}

nadigravawe. Eventualnom trojkomuhvatilibismoprikqu~akka zlatnoj sredini, nismo uspeli, {tonezna~idane}emote`itiiznena|ewunanarednimme~evima. M.Popovi}


16

SPORT

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Liderpotopqen ufini{u

Mladost-Cement Radni~ki(S)-Tekstilac Dinamo-Jedinstvo(SP) Senta-^SKPivara Radni~ki(SM)-Srem Dolina-Radni~ki([) Dunav-Pali} Ba~kaTopola-Sloga

Senta - ^SK Pivara 2:0 ( 0:0) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 250.Sudija: N. Malixan (Novi Sad). Strelci: Geci} u 81. i Mara{ u 90. minutu. @uti kartoni: Vasin (Senta), Avakumovi} i Ivkovi} (^SK Pivara). SENTA: @ivkov 7, Domonko{ 6 (Vasin 7), Kaka{ 8, Spahi} 7, Sarapa 7, Boki} 8, Sekeru{ 6 (Malinovi} 7), Popov 8, Geci} 8, Mara{ 8, Ze~evi} 7 (\ero 7). ^SK PIVARA: Tankosi} 7, B. Jevi} 6, U. Jevi} 6, Vu~kovi} 7, Avakumovi} 7, Ili} 7, Simi} 6, Ivkovi} 6 (Tepi} 6), Ma -

ri} 7 (Vukanovi} 7), Ili~ 7, Krstanovi} 6 (Vukajlovi} 6). Sen}ani su pru`ili odli~nu partiju i u fini{u potopili dosada{weg lidera iz ^elareva. Doma}ini su tokom cele utakmice dr`ali sve konce igre, me|utim u prvom delu ~etiri polu{anse nisu bile dovoqne da se ozbiqnijre ugrozi mre`a soldnog golmana Tankosi}a. Gosti su se uspe{no branili i u drugom delu, kada su Sen}ani poja~ali tempo, me|utim, stvorili su prvu stopostotnu priliku u 70.minutu, kada je Ili} sam u{ao u kazneni prostor i {uti-

rao, ali je golman doma}ih @ivkov bio na mestu. Sen}ani su inicijativu uspeli da kruni{u vo|stvom tek u fini{u utakmice. Iz akcija koju su sproveli Vasin i najagilniji u ekipi doma}ina Popov, Geci} se hitro ubacio u protivni~ki {esnaesterac i neodbrawivo {utirao ispod Tankosi}a. Pobedu je u posledwem minutu overio Mara{, koji je nakon neuspele ofsajd zamke gostiju utr~ao iz drugog plana, a golman Tankosi} bio je nemo}an, tako da su Sen}ani zaslu`eno slavili. M. Mitrovi}

Topol~anio~ekivano Rezervistizaradost Ba~ka Topola - Sloga 2:0 (1:0) BA^KA TOPOLA: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: Todorovi} u 27. (iz penala) i \ukanovi} u 88. minutu. @uti kartoni: Cvetkovi}, Milovanovi}, Cicovi}, Taka~ (Ba~ka Topola), Samarxi}, Miqanovi}, Tutovi}, Sila|i (Sloga). Crveni kartoni: Todorovi} (Ba~ka Topola), Kova~evi} (Sloga). BA^KATOPOLA:Kroni} 8, Dragi} 8, Petkovi} 8, Todorovi} 7, Maslovara 7, \ukanovi} 8, Bojovi} 9, Cicovi} 7 (Gazdi} -), Mezei 7, Milovanovi} 7 (Taka~ 7), Aleksandri} 7 (Martinovi} -). SLOGA: Jorgi} (Vasiqevi} 6), Suvajxi} 6, Slep~evi} 6, Miqanovi} 6, Kova~evi} 6, Tutwevi} 6, Samarxi} 6, Bajat 6, Sila|i 6, Zuki} 6, Ze~evi} 6 (Kragu qevi} -). Ba~kotopol~ani su od starta krenuli agresivno i stvorili nekoliko izglednih {ansi, da bi u 27. minutu \ukanovi} bi sru{en

Mladost - Cement 2:0 (0:0) BA^K I JAR AK: Stadion Livadica, gledalaca 300, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Kozomora u 73. i Mudrini} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Markovi}, M. Tomi}, Mudrini} (Mladost), Bude~evi}, Petrovi}, Bursa} (Cement). MLADOST: Loli} 7, S. Rati} 7, Ivani} 7, Baji} 7, M. Tomi} 8, Erak 7 (Mudrini} 8), Markovi} 8, Popin 7 (Kozomo ra 8), Vukanac 8 (Vi{ekruna ), D. Tomi} 7, Maksi} 8. CEMENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 6, Bursa} 6, Petrovi} 6 (Haxi} 6), Ili} 6, Bude~evi} 6, Vukovi} 6 (Grkovi} -), \uri} 6 (Pankari}an -), Raki} 7, Mili}evi} 6, Kalinov 7. Jara~ani su imali inicijativu, napadali u talasima ali do odlaska na odmor nisu uspe li da prona|u put ka mre`i. Na pogodak su mirisale {anse Borislava Baji}a, Dragana Tomi}a i Damira Vukanca. Gosti su se orijentisali na kontra

u {esnaestercu, a sudija Mihajlovi} opravdano pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator je bio Todorovi}. Doma}in je ubrzo stvorio jo{ jednu priliku, ali je nije realizovao. Uzvratili su gosti preko Zuki}a, no golman Kroni} je izbacio loptu u poqe. Minut pre kraja prvog poluvremena zbog povrede golman gostiju Jorgi} je morao da napusti teren, zamenio ga je Vasiqevi}. U nastavku se krenulo `estoko, pa je u 55. minutu zbog drugog `utog kartona Kova~evi} napustio teren pa su gosti ostali sa igra~em mawem, da bi ne{to kasnije i doma}i sastav ostao bez Todorovi}a, zbog drugog `utog kartona. U 85. minutu Slep~e vi} je sa ~etiri metara {utirao, ali je doma}i golman Kroni} opet sjajno odbranio. U 88. minutu\ukanovi} je iz lepe akcije postavio kona~an rezultat - 2:0 za doma}i tim.Topol~ani su tako osvojili o~ekivane bodove. S. St.

napade i brzinske sposobnosti Ra do ji ce Ka li no va, ~i ji je uda rac gla vom u 35. mi nu tu pan ter skim sko kom od bra ni Dragan Loli}. Po~etkom drugog poluvremena Markovi} je izveo slobodan udarac, Marko Tomi} se dobro sna{ao i prevario golmana Suba{i}a, ali lopta je ostala u blatu na gol liniji. Potez vredan osvajawa tri boda povukao je trener Nikola Meselxija ubacivawem Mihajla Kozomore i Milo{a Mudri ni }a jer su wih dvo ji ca sru{ili ~vrst bedem Beo~inaca. Akciju je po~eo Vukanac, topovski {utirao Markovi} i pogodio stativu a na odbijenu loptu natr~ao je veizsta doma}ina i izazvao erupciju radosti posle pet minuta provedenih na terenu. Ta~ku je stavio Milo{ Mudrini}, pobegao je ~uvarima i krunisao slobodwak Markovi}a. M. Meni}anin

1.Dolina 2.^SKPivara 3.Sloga 4.Tekstilac 5.Radni~ki([) 6.Radni~ki(SM) 7.Pali} 8.Senta 9.Srem 10.Dunav 11.B.Topola 12.Mladost 13.Radni~ki(S) 14.Jedinstvo(SP) 15.Cement 16.Dinamo

2:0 0:2 1:1 2:0 3:1 2:0 1:0 2:0 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 5 5 5 5 4 4 3 3 4 3 3 3 2 3 0

3 2 2 1 0 2 2 4 4 1 2 1 0 3 0 3

1 2 2 3 4 3 3 2 2 4 4 5 6 4 6 6

12:6 13:4 11:5 9:6 11:11 12:8 11:12 9:5 7:7 8:14 5:7 8:7 7:10 7:11 9:16 6:16

Uslede}emkolu(20/21.oktobar)sastajuse:Cement-Sloga, Pali}-Ba~kaTopola,Radni~ki([)-Dunav,Srem-Dolina,^SK Pivara-Radni~ki(SM),Jedinstvo(SP)-Senta,Tekstilac-Dinamo,Mladost-Radni~ki(S).

Doma}inzaslu`eno Dolina - Radni~ki ([) 2:0 (0:0) PAD IN A: Stadion Doline, gle da lac 400, su di ja V. Miqkovi} (Novi Sad), strelci: [alipurovi} u 60. i Kova~e vi} u 90. @u ti kar to ni: Tripkovi}, [alipurovi} (Dolina), Mati}, Bjelo{, Mrkaji} (Radni~ki). DOLINA: Jevti} 7, Stoja nov ski 7 ([a li pu ro vi} 7), Nedu}i} 7, Memovi} 7, ]iri} 7 (Anti} 7), Kova~evi} 7, Gi govi} 7, Staj~i} 7, Tripkovi} 7, Ninkov 7, Ivani{evi} 7. RADN I^K I: Vu ja si no vi} 7, Savinovi} 6, Petrovi} 6, Bjelo{ 6, Babi} 7, Simiki} 7,

Nedi} 7, Krneta 6, Mrkaji} 6, Mati} 6 (Vukovi} 6), [ubert 6 (Aperli} 6). Doma}i fudbaleri prikazali su boqu igru i zaslu`eno osvojili tri boda. U prvih 45. minuta nije bilo izglednih prilika za pogotke. U nastvaku, u 60. minutu, posle centar{uta Gigovi}a, [alipurovi} je bio na pravom mestu i postigao pogodak. Do kraja utakmice vodila se ravnopravna borba da bi u posledwem minutu Kova~evi} postavio kona~an rezultat. B. St.

Oya~anise~astiliuSomboru

SremskiderbiRadni~kom

Radni~ki (S) - Tekstilac 0:2 (0:1)

Radni~ki (SM) - Srem 3:1 (1:0)

SOMB OR: Grad ski sta dion, gledalaca 100, sudija Pa stor (Subotica), strelci: Ka urin u 8. i Josovi} u 52. minutu. @uti kartoni: Vidovi}, Ba ni} (Rad ni~ ki), Stje pan ~ev, Josovi} (Tekstilac). RADNI^KI: [ari} 7, Petre{ 6, Faber 6, Vidovi} 5, Bani} 5, Major 7, Vukovi} 6, Hostijeslavski 6 (I. Stankovi} 6), Marijanovi} 6, Paunovi} 6 (Makan 6), Bujak 6. TEKSTILAC: Andrija{e vi} 7, Peci} 6, Risti} 6, Krznar 7, Dokni} 7, Ili} 6, Kaurin 8 (Radosin -), Crwanski 6, Peruni~i} 6 (Nedeqkovi} -), Josovi} 7, \orovi} 6 (Stjepan~ev -). Radni~ki je igrao bezvoqno, sporo, bez ideje i pru`io

ube dqi vo naj sla bi ji u~i nak ove jeseni, tako da je poraz bio neminovan. Gosti su se predstavili kao veoma borbe na i solidna ekipa i zaslu`ili pobedu koja je mogla biti i ubedqivija. Gosti su zapretili ve} u 6. minutu, nakon kornera Kaurin je imao sjajnu {ansu, ali je sa pet metara wegov {ut [ari} odbranio. [to je Kaurin propustio ubrzo je poprvaio, iskoristio je kiks Bani}a i savladao nemo}nog [ari}a. Nakon ~evrt ~asa Kaurin je mogao udvo stru ~i ti pred nost Tekstilca, pobegao je odbrani Radni~kog, ali ga je Vidovi} nepropisno zaustavio. Kako je Radni~ki igrao u prvom delu susreta najboqe ilustuje ~i-

wenica da ni jednu ozbiqniju situaciju za gol nije stvorio, niti je pogodio okvir gola Andrija{evi}a. Po~etkom nastavka odmah se ukazala prilika za gol Somborcima, me|utim Stankovi} je {utirao preko gola. Gosti su veoma brzo povisili vo|stvo na 2:0. Josovi} je {utirao sa preko 25 metara, lopta je pogodila Bani}a, promenila pravac i odsela u levom uglu. [ansu utakmice imao je Peruni}i} nakon poklona Vidovi}a, ali je proma{io prazan gol. Somborci su tek u fini{u imali tri ozbiqne prilike, ali dva puta je Andrija{evi} izvanredno intervenisao, da bi ga tre}i put spasila pre~ka. J. Dukat

MiroqubivouPan~evu Dinamo - Jedinstvo 1:1 (1:1) PAN^EVO: Stadion Dinama, gledalaca 350, sudija S. Ivani {evi} (Ba~ka Topola), strelci: Savanovi} u 23. za Dinamo, a Kne`evi} u 33. minutu (iz pena la) za Jedinstvo. @uti kartoni: Teofanov, Smedereva c (Dina mo), Kne`evi}, M. Jovi{i} (Jedinstvo). DINAMO: Trbojevi} 7, Rado vi} 6 (Pe{terac 7), Teofanov 7, Kra~unov 7, Smederevac 6 (Sta ji} 7), O`egovi} 7, Peri} 7, \u-

ki} 6, Savanovi} 7, Andanovski 7, Novakov 6 (Ne{ovanovi} 6). JEDINSTVO: L. Jovi{i} 7, Kne`evi} 7, \. Luki} 6, [u{a 7, M. Jovi{i} 7, Vuji~i} 7, Fabok 6 (Dragin 6), @akula 7, Qu tovac 6 (Ogrizovi} 6), Pej~i novi} 6 (N. Luki} 6), Stefano vi} 7. Doma}i fudbaleri do{li su u vo|stvo u 23. minutu kada je Savanovi} iz slobodnog udarca savladao nemo}nog Jovi{i}a.

Samo deset minuta kasnije sudija Ivani{evi} je pokazao na belu ta~ku za gostuju}u ekipu, a siguran realizator je bio Kne`evi}. U nastavku doma}i igra~i jalovim udarcima nisu mogli da postignu gol, a doma}i su se ori jentisali na odbranu svog gola. U fini{u utakmice Pe{terac je sa desetak metara {utirao, a golman gostiju odbio u korner. B. Stojkovski

Vojvo|anskaliga–Istok Kikinda-Radni~ki(B)1:0,Radni~ki(K)-Budu}nost2:1,Bile}anin-AFK0:0,Zadrugar-Kozara 0:1,Proleter-Vr{ac0:2,Sloboda-Borac1:0,Jedinstvo(NB)-Kolonija1:0,Jedinstvo(BK)-Ba~ka19010:1.

Vojvo|anskaliga–Zapad Crvenazvezda-Polet3:3,Crvenka-Ba~ka0:0,Mladost(T)-Srbobran2:0,Mladost(BP)-Prvi maj2:0,Borac-Budu}nost2:0,Stani{i}-Sloga0:1.

18 17 17 16 15 14 14 13 13 13 11 10 9 9 9 3

SREMSKA MITROVICA: Stadion Radni~kog, gledalaca 1.000, sudija Pantovi} (Ruma).Strelci: Stani} u 26. (iz penala), Skorupan u 56.i Radovanovi} u 81.za Radni~ki, Steva novi} u 84.za Srem.@uti kartoni: Milosavqevi}, Simjanovski, Nagli}, Soviq (Radni~ki), Mi li} (Srem).Cr ve ni kar ton: Ste va no vi} (Srem). RADNI^KI: Reli} 8, Miji} 8, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Simjanovski 7, Stani} 7 (Proki}), Kova~evi} 7 (Radovanovi} 7), Skorupan 8 (Lackovi}), Nagli} 8, Sovoq 7, Stevi} 7. SREM: Brkovi} 7, Stanimirovi} 6, Vuji~i} 6, Petru{i} 6, Mili} 6, Milo{evi} 6, Stevanovi} 7, Dimitrijevi} 6, Vasi} 7, Trifkovi} 6 (Vidi}), Nikoli} 6. U gradskom derbiju doma}ini su tokom cele utakmice dominirali, postigli tri gola i zaslu`eno osvojili bodove.A, da na golu Srema nije blistao mladi golman Brkovi} , rezultat bi sigurno bio i ubedqiviji.Trijumf je nago -

vestio Stani}, koji je postigao gol iz penala.Predhodno je Vuji~i} faulirao Nagli}a.U samom fini{u poluvremena u jednoj dobroj kontri Skorupan je idealno poslu`io Nagli}a, koji je za malo proma{io gol.Zatim, Soviq ni sa pola metra nije savladao Brkovi}a. U 56.posle ukradene lopte Soviq je zaobi{ao Petru{i}a, zatim uputio jak {ut, ali je Brkovi} odbio, a kapiten doma}ih Skorupan odbijenu loptu majstorski makazicama sa desetak metara {aqe u mre`u.Posle toga doma}ini su imali jo{ nekoliko lepih akcija.U 81. ponovo penal za Radni~ki.Mili} je zaustavio Soviqa na nedozvoqen na~in.Skorupan je tukao traqavo sa jedanaest metara, Brkovi} brani, a na odbijenu loptu natr~ava Radovanovi} i to je 3:0.Tri minuta kasnije Stevanovi} je presekao loptu , koju je uputio Miroslavqevi}, svojim saigra~ima, i postavio kona~an rezultat. B. Rokni}

Janevskimewataktiku zaSrbiju Selektor fudbalske reprezentacije Makedonije ^edomir Janevski rekao je da }e napraviti nekoliko izmena za me~ protiv Srbije u nastavku kvalifikacija za SP. - Si gur no }u na pra vi ti nekoliko izmena za me~ sa Srbijom, a izostanak Pandeva }e svakako biti veliki hendikep za nas. Nezadovoqan sam igrom posledwe linije, bekovi su bili slabi, a Popov dekoncentrisan {to kao igra~ ko ji na stu pa u Premijer ligi sebi ne bi smeo da dozvoli - rekao je Janevski. Obe reprezentacije do`ivele su poraze u petak, Makedonija je izgubila od Hrvatske u Skopqu (2:1), dok je Belgija sa 3:0 slavila na Marakani.

- O~ekuje nas te{ka utakmica, a u prednosti }e biti ekipa koja se boqe oporavi od neu speha u pro{lim me~evima. Iznenadio me je poraz Srbije, ali opet se vidi da je ovo jaka i iz-

jedna~ena grupa - dodao je biv{i trener Crvene zvezde. Utakmica Makedonija - Srbija igra se u utorak od 20.30 na stadionu Filip Drugi u Skopqu.


SPORT

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

17

VINER[TEDI[E@ENSKASUPERLIGA

PRVAALIGA

Varadin-Jedinstvo(SP)1:3 (17:25,25:23,21:25,21:25)

Novosa|anipru`ilijak otporcrveno-belima

Pazov~ankama vojvo|anskiderbi NOVI SAD: Hala SC „\a~ko igrali{te”, gledalaca 100, sudije: Jankovi} (Ni{), [panovi} (Novi Sad). VARADIN: Mal~i} 6, Bak maz, S. Jovi~i} 4, Ra~i}, J. Mihajlovi} 16, Divac 1, M. Mihajlovi} (l1), Bajat, Male{evi} 11, J. Jovi~i} 18, Vulin, Gaqak (l2).

Jovana Mihajlovi} (Varadin)

JEDINSTVO: Kne`evi} 4, Radosavqevi}, Lazi} 4, Jaki} 13, Barjaktarevi} 5, Markovi} 5, \ukanovi} (l), Juri{i} 2, Martinovi} 20, Vojinovi} 1, \uri} 15, Stanojevi} 12. U vojvo|anskom derbiju, na otvarawu superliga{ke sezone, odbojka{ice Jedinstva iz Stare Pazove odnele su tri boda iz Novog Sada. Novajlija u ligi odigrao je sigurnije i smirenije ~itav susret, boqe ser virao i blokirao, a Varadinke na prvom me~u nisu pokazale ni deli} pro{lose zonske ekipe, koja je igrala polufinale plej ofa. Prvi set je ekipa Jedinstva dobila veoma lako, ali pre svega zbog ~iwenice da su Varadinke napravile 13 gre{aka u uvodnom setu. Jovana Jovi~i} i Jovana Mihajlovi} bile su jedine raspolo`ene u taboru doma}ih, dok je Bojana Martinovi} dominirala u sastavu go{}i. Posle neizvesne zavr{nice drugog seta Varadinke su iz jedna~ile. Iako su gubile 21:19, dobrim servisima i odbranama preokrenule su rezultat. U tre}em i ~etvrtom setu Pazov~anke su odli~no servirale, sredwi blokeri \uri} i Jaki} bile su izuzetno aktivne na mre`i ali je po~etni udarac bio najja~e oru`je go{}i. Iako su gubile 12:17 u ~etvrtom setu, Sremice su servisima Ivane Vojinovi} uspele da obezbede egal a nedugo zatim i da preokrenu rezultat u svoju korist i osvoje vredna tri boda. M.Risti}

Vojvodina-Crvenazvezda6:9(2:2,1:1,2:2,1:4) NOVI SAD: Bazen „Slana bara”, gledalaca: 600, sudije: Putnikovi} i Rakovi} Krstono{i} (oboje iz Beograda). Igra~ vi{e: Vojvodina 11 (3), Crvena zvezda 9 (4). Peterci: Vojvodina 3 (1), Crvena zvezda 2 (1). VOJVODINA: Marinkovi} (13 odbrana), Bosan~i} 1, Maksimovi} 2, Vuksanovi} 2, Mili~i}, Vasi} 1, Geratovi}, Kalini}, Wegovan, Ubovi}, Crvenko, Gvozdanovi}, Peti}. CRVENAZVEZDA: [efik (10 odbrana), S. Ra{ovi} 3, Ra|en 1, Stoj~i}, Mili}evi}, Pijetlovi} 2, Avramovi} 1, V. Ra{ovi} 1, Ran|elovi}, Vapenski, Prlainovi} 1, E{kert, Draksimovi}. Vaterpolisti Vojvodine pora`eni su i u drugom derbiju Prve A lige, ali i ovoga puta su pokazali veliku borbenost. Odolevali su izabranici Dejana Stanojevi}a tri ~etvrtine, ali su onda u fini{u posustali {to je iskusni tim Crvene zvezde iskoristio i odneo sva tri boda iz Novog Sada. Pobedili su izabranici Dejana Savi}a, ali su jako dobro morali da se pomu~e da bi opravdali ulogu favorita koju su imali. Jo{ jednom Tre}e kolo: Vojvodina - Crvena zvezda 6:9, Partizan - Dunav 13:3, Beograd-Radni~ki3:27,Singidunum-Bawica20.oktobra,@AKjeslobodan. 1.Radni~ki 2.Partizan 3.C.zvezda 4.Dunav 5.Vojvodina 6.Bawica 7.@AK 8.Singidunum 9.Beograd

3 2 2 3 3 2 2 2 3

3 2 2 2 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 0 0

0 0 0 1 2 1 1 2 3

60:13 32:3 23:10 19:22 24:27 10:13 8:18 6:28 7:55

9 6 6 6 3 1 1 0 0

je odli~an na golu Vojvodine bio Milo{ Marinkovi} sa ~ak 13 odbrana. S druge strane Denis [efik je odbranio 10 {uteva, ali i dva peterca. Tri ~etvrtine vodila se prava bitka u bazenu, poveli su gosti preko Du{ka Pijetlovi}a, a onda Marko Avramovi} nije uspeo da iskoristi kontru za vo|stvo od dva razlike. Ubrzo je Du{an Vasi} doneo doma}ima izjedna~ewe, a vo|stvo Sr|an Vuksanovi} iz kontranapada. Novo izjedna~ewe usledilo je posle pogotka kapitena Zvezde Andrije Prlainovi}a, da bi u samom fini{u doju~era{wi igra~ Vojvodine Boris Vapenski propustio priliku da dovede Beogra|ane u novo vo|stvo iz peterca. I u drugoj deonici nastavila se lavovska borba u tvrdoj i punoj ritma utakmici, a vi|en je po jedan pogodak na obe strane. I u tre}oj ~etvrtini vodila se izjedna~ena borba, pa je pred zavr{nicu na semaforu bilo 5:5. Strahiwa Ra{ovi} je drugim golom doveo Zvezdu u novo vo|stvo po~etkom ~etvrte deonice, a onda je Viktor Ra{ovi} doveo goste prvi put na utakmici na dva razlike. U samoj zavr{nici Nikola Ra|en je doneo prednost od tri gola, za 8:5, da bi prvo iz peterca smawio Vuksanovi}, a onda pove}ao Strahiwa Ra{ovi}. Na kraju Vuksanovi} je iz jo{ jednog peterca propustio {ansu za sedmi gol Vojvodine, pa je kona~no me~ zavr{en 9:6 za Zvezdu. Trener Vojvodine Dejan Stanojevi} nije bio zadovoqan igrom svojih pulena. - To je normalno kada postoje odre|ene tehni~ke gre{ke i ka-

Srbijaosvojila36medaqa jili su 36 medaqa ( 11 zlatnih, ~etiri srebrne i 21 bronzanu). Tre}eg dana takmi~ewa od na{ih odli~ja su osvojili:u ekipnoj konkurenciji u katama zlato ( Antonija i Aleks Cverdeq i Vawa Gajinovi}), u pojedina~noj konkurenciji u katama Jelana Gaji}, u juniorskoj i Aleks

kao i Milan Kurti} u katama. Srebrno odli~je u katama osvojila je i Vawa Gajinovi}, dok su bronzane medaqe osvojili kata tim u sastavu Katarina i Kristina Kordi} i Aleksandra Aleksov. Novosa|anka Aleks Cverdeq bila je najuspe{nija u na{em timu, u katama je osvojila

Foto:F.Baki}

da se neke stvari urade ili ne urade onako kako smo se dogovorili. Ali, da li je logi~no da igra~i ovog iskustva ne urade ono {to je dogovoreno je druga stvar. Mi ne igramo juniorsko, nego seniorsko prvenstvo i niko nam nije kriv {to smo mladi u ovakvoj konkurenciji. Mi jednostavno moramo da se borimo, da poginemo za svaku loptu i metar bazena da bi ne{to uspeli da uradimo - rekao je Stanojevi}. Trener Crvene zvezde Dejan Savi} ~estitao je treneru i gra~ima

Vojvodine na borbenosti koju su pokazali u ovom me~u. - Znaju}i u kakvom je stawu moja ekipa i po{to sam video kako je Vojvdina igrala protiv Radni~kog, o~ekivao sam veliku borbu, kao {to je to i bio slu~aj gotovo ~itavog me~a. Vojvodina je odolevala tri ~etvrtine, a mi smo u ~etvrtoj deonici promenom ritma i iskori{}avawem ukazanih {ansi uspeli da se odvojimo i na kraju pobedimo. ^estitam Vojvodini, pokazala je da je veoma perspektivna ekipa - rekao je Savi}. G.Malenovi}

PRVA@ENSKALIGA

ZAR[ENOSVETSKOPRVENSTVOUKARATEOZADECU,KADETEIJUNIORE

Posle trodnevnog nadmetawa u velikoj dvorani Spensa, spu{tena je zavesa na Svetsko prvenstvo u karateu za decu, kadete i juniore u VUKF verziji. U~estvovalo je 1635 takmi~ara iz 29 zemaqa, Argentine, Belorusije, Belgije,

Opet na visini zadatka: Golman Vojvodine Milo{ Marinkovi}

osvojiti ovoliko medaqa u `estokoj konkurenciji. Istina, u svim uzrastima nastupili smo u impozantnom broju (405 u~esnika), ali smo ostvarili ono {to smo planirali. Zadovoqstvo nije krio ni predsednik Karate unije Srbije Du{an Da~i}.

Mogloidruga~ije ^elarevo–Radni~ki 66:69(21:15,8:18,20:17,17:19) ^ELAREVO: Sala O[ „Zdravko ^elar”, gledalaca 200, sudije: Jevtovi}, Jeleni}, Prpa (Svi Beograd). ^ELAREVO: [qivar, Miq.Rado{evi}, [trbac 8, Luki} 4, Ninkovi} 1 (2-1), Mar.Rado{evi} 13 (8:6), Lalovi} 4, Terzi} 13 (5-3), Majki}, Milkovi}, Mari} 23 (8-7)Vu~eti}. RADNI^KI: Jevti}, Mileki} 7 (4-3), Todorovi}10, ^kovri} 12(7-4), Jovanovi} 8 (3-2), Dimi}, Le{wak, Tasovi}, Prvulovi} 13 (2-2), Risti}, Ostoji}, Mili} 19 (7-3). Dobro su doma}e ko{arka{ice otvorile igru i re{ile prvih deset minuta u svoju korist. Ali, sve je po{lo nizbrdo u drugoj deonici kada su go{}e napravile seriju od 14:0 a doma}e postigle prvi pogodak tek u 19. minuti. Ipak, u tre}em delu sti`u rezultatski minus,pa povremeno i vode doma}e devojke, da bi se u posledwu deonicu u{lo sa pola ko{a prednosti za Kragujev~anke. Igralo se poen za poen da bi na kraju ipak pobedile go{}e sa tri poena razlike, taman onoliko koliko su im sudije bile naklowene. Mora se priznati da su doma}e devojke imale i katastrofalan {ut, mawi broj raspolo`enih igra~ica u odnosu na go{}e, {to je na kraju, ipak, prevagnulo. V.Vu.

MIROSLAVNIKOLI]DEMANTUJE

Nisamselektor Makedonije

Vi{e od hiqdu i po mladih karatista nademtalo se u Novom Sadu

BiH, Brazila, ^e{ke, Danske, Engleske, Francuske, Nema~ke, Ma|arske, Indije, Irske, Malte, Crne Gore, Perua, Poqske, Portugala, Rumunije, Rusije, [kotske, Slova~ke, Ju`ne Afrike, [panije, [vajcarske, Amerike, Kanade, Moldavije, Litvanije, Republike Srpske i Srbije. U `estokoj konkurenciji na{i mladi reprezentativci osvo-

Cverdeq u kadetskoj konkurenciji. Radovan [imun je u pojedina~nim borbama, u kategoriji do 87 kilograma, osvojio je zlato. - Mojoj sre}i nema kraja. Obe}ao sam da }u se okititi zlatom u Novom Sadu i to sam ostvario - rekoa je [imun. Zlatnu medaqu u konkurenciji juniora osvojio je Milo{ Petrovi} u kategoriji do 80 kg i Du{ica Mati} u istoj kategorij,

Foto:S.[u{wevi}

dve zlatne medaqe, u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji. - Dobro sam se pripremila za ovaj {ampionat i verujem da sam opravdala o~ekivawa. Svakako da su za medaqe zaslu`ni moj trener Jovana Pejovi} i svetski priznati stru~wak Du{an Da~i} - istakla je Aleks. Selektor Milenko Ordagi} sa zadovoqstvom je istakao: - Svakako da je izuzetan uspeh

- Na{i reprezentativci u mla|im uzrastima navikli su nas da osvajaju medaqe na jakim me|unarodnim takmi~ewima, {to su potvrdili i na 4. Svetskom prvenstvu u Novom Sadu. Osvojili su 36 medaqa i potvrdili da se nalazimo u samom vrhu svetskog karatea.Smatram da smo dostojno promovisali na{u dr`avu i Novi Sad - istakao je Da~i}. M.Grbi}

Trener Radni~kog demantovao da vodi preogovore oko preuzimawa makedonske ko{arka{ke selekcije. Posle me~a ABA lige MZT Skopqe - Radni~ki doma}i novinari zatra`ili su od Miroslava Mute Nikoli}a da potvrdi da li je u pregovorima sa ~elnicima makedonskog saveza oko preuzimawa kormila nacio nalnog tima. Srpski strateg demantovao je te pri~e. - Ja sam uvek iskren, pa }u biti iskren i sa vama. Nisam pregovarao sa bilo kim. To sam prvi put ~uo kada sam do{ao u Skopqe. Mo`da sam kandidat, ali nisam upoznat sa tim. Nisam razgovarao sa qudima iz federacije Makedonije- rekao je strateg Radni~kog iz Kragujevca. Makedonci su nedavno ostali bez selektora. Marjan Lazovski

podneo je ostavku posle samo nekoliko meseci boravka na toj funkciji. On je to u~inio iz zdravstvenih razloga, a dodao je da mu je `eqa da se posveti klupskoj karijeri u Rabotni~kom iz Skopqa.La-

zovski je selektorsku funkciju u februaru preuzeo od Marina Dokuzovskog, koji je Mekedonce doveo do najve}eg uspeha u istoriji, osvajawem ~etvrtog mesta na Eurobasketu u Litvaniji 2011. godine.


18

ponedeqak15.oktobar2012.

PRVAMU[KALIGA–SEVER

Titeqaniboqe fini{irali Metalac–TitelYD25:27(13:14) FUTOG: Dom sportova, gledalaca: 200, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Cr venka), sedmerci: Metalac 5 (3), Titel XD 2 (0), iskqu~ewa: Metalac 2, Titel 0 minuta. METELAC: Poli}, Graji}, Eri}, Ili} 2, Koki}, Radi} 2, Bajat 2, Om~ikus, Pribi~evi}, \uki} 2, Zori} 1, Petrovi}, Jo ji} 5 (1), Milo{evi} 7 (2), Ivanovi} 3, Kor~ok 1. TITEL XON DIR: Todor~evi}, Balog, \uri}, Vukovqak, Petrovi} 3, Ivkovi} 6, Kurte{ 4, Milosavqev, Kova~ 1, Vje{tica 3, Kuzmanov, Vojnovi} 1, Perleta 8, Ili} 1. Kad ne}e, ne}e. Pru`ili su futo{ki rukometa{i maksi -

mum, ali kada je trebalo tokom dru gog po lu vre me na da pre|u u vo|stvo mnogo puta pu ta su se ispre~ile stativa ili pre~ka, a naro~ito posledwa prepreka u odbrani Titeqana je bio golman Dejan Milosavqev, koji je bio i centralna figura me~a kada se i lomio rezultat. U ovom susretu nije se umiralo u lepoti, ali `eqe za pobedom nije mawkalo ni kod jedne ekipe. Sve je poku{ao trener doma}ih Vujaklija, ali su Titeqani ozbiqno potpomognuti ka}kom mla|arijom bili sigurnije ruke, naro~ito u posledwa tri minuta. J.Gali}

sport

dnevnik

UZPOBEDUVOJVODINEUPRVOMME^U2.KOLAEHFKUPA

OdlukapadanaBalatonu Rukometi Vojvodine pobedom u prvoj utakmici 2.kola EHF kupa protiv ma|arskog Balatonfireda (29:25) napravili su zna ~ajan korak ka plasmanu u narednu rundu ovog presti`nog evropskog takmi~ewa. Novosa|ani su u jako lepoj atmosferi hale Slana bara, pred vi{e od 1000 qubiteqa rukometa, posao obavili do pola s obzirom da im predstoji revan{ na Balatonu,

bila na nivou prethodnih partija, a da smo u napadu bili malo sigurniji i precizniji to bi bilo to. Ceh smo donekle platili pogre{nim odabirom re{ewa u napadu u prvih 20 minuta, kada smo konstatno napadali kroz sredinu {to nije prolazilo. Ostaje nejasno za{to sudije nisu sankcionisale prekr{aje pod faulom Jo{i}a, gurawe sa dve ruke Popova i udarawe igra~a

seni u Kostolcu. Mora}emo da korigujemo dosta takti~kih stvari. Poradi}emo na {irini napada i odre|enih akcija. Zbog crvenog kartona kazna o~ekuje Bari{i}a koji }e propustiti revan{ utakmicu. O~ekujem povratak Jo{i}a i wegov u~inak van devet metara, kao i Branislava Radi{i}a, koji bi mogao da bude iznena|ewe i kqu~ neutralisawa Sandrka. Prema in-

- Atmosfera je bila predivna i publika zaslu`uje najve}u ocenu. Zadovoqni smo pobedom, ne i krajwim rezultatom. Ruku na srce, kada se pogleda kako smo odigrali, rezultat i nije tako lo{. Podbacili smo u napadu, dok smo u fazi odbrane primili dosta golova iz kontri i polukontri, {to nije karakteristi~no za nas. ^etiri gola prednosti svakako ne garantuju

PRVAMU[KASEVER

Lavovilakodoplena LavoviBP–@elezni~ar 33:27(14:12) BA^KA PALANKA: Sportska hala Tikvara, gledalaca 450, sudije: Bura, Perendija (Nova Pazova), sedmerci: @elezni~ar 2 (0), iskqu~ewa, Lavovi BP 16, @elezni~ar 16 minuta. LAVOVI: Porobi} 6, Kozomora 8, Pejak 1, Bokan, D. Kolesar, D. Ra|enovi}, Kova~evi} 6, Maksimovi} 3, Kraq, Perleta 2, Stanoj~i} (6 odbrana i sedmerac), O. Karanovi}, Jovi} 6, Novakovi} (7 odbrana), Pu|a 2, A. Kne`evi}. @ELEZNI^AR: Andeseli} 2, Damwanovi} 5, Novakovi}, N. Arseni} 9, Predovi}, Jovanov 2, Duki}, Beqi}, L. Arseni} (2 odbrane), Bali} 2, Kri`anovski, Pavlovi} 3, Sekuli} (8 odbrana), Dutka, Pernar 4. Ba~kopalan~ki rukometa{i ni`u pobedu za pobedom. U ~etvrtom kolu snagu Lavova na svojoj ko`i osetili su In|ijci. Samo u prvoj polovini prvog po-

luvremena vodila se ravnopravna borba, a ostali period utakmice u potpunosti je pripao doma}oj ekipi. U prvom poluvremenu sjajno je igrao Mirko Kozomora, koji je sa {est postignutih golova naprosto izre{etao mre`u gostiju. U drugom poluvremenu razigrali su se Porobi} i Kova~e vi}, pa je doma}a ekipa iz minuta u minut uve}avala vo|stvo, koje je u 53. minutu iznosilo 31:21.U fini{u utakmice doma}a ekipa je zadovoqna visokim vo|stvom igrala opu{tenije, {to su gosti iskoristili i na kraju stigli do koliko-toliko podno{qivog poraza. U doma}oj ekipi Mirko Kozomora je obele`io prvo, a \or|e Kova~evi} drugo poluvreme, kod gostiju Nikola Arseni} i Nikola Damwanovi} bili su boqi od ostalih. M.\.Kremenovi}

PRVAMU[KALIGA-SEVER

Somborciopasno pripretili MladostTSK–Somborelektro26:25(13:12) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 400, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad), sedmerci: Mladost TSK 3 (2), Somboelektro 4 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 8, Somborelektro 10 minuta. MLADOSTTSK: Ardali} (13 odbrana), Panteli}, Okuka, Lisica 9 (2), Kosanovi}, Vuja~i} 1, Gruji~i} 6, Kurte{, \uri} 1, Starovlah 3, Pokrajac 5, Rojevi} 1, Voki}, Lau{ev, Marjanovi}, Savanovi} (5 odbrana). SOMBOR ELEKTRO: Bogoje vi} (17 odbrana, sedmerac), Le`aji}, Dra{kovi} 11 (3), Penze{ 4, Nikoli} 2, Vasi}, Besla} 4, L. Koji}, Mijovi} 2, @ivkovi}, Smiqani}, Gardijan 2, Bo{kovi}, Trti}, N. Koji}, Nenadi}. Rukometa{i Mladost TSK iz Ba~kog Jarka nastavili su seriju odli~nih rezultata i tre}om pobedom sa~uvali poziciju u vrhu prvoliga{kog karavana. Stekao se utisak da su Jara~ani malo potcenili Somborce, o~ekuju}i lagan trijumf, {to im se osveti-

lo na po~etku me~a, kada su gosti muwevitim kontrama poveli sa 8:3. Odli~no je mre`u ~uvao Nikola Bogojevi}, dok je Bogdan Dra{kovi} sa krilne pozicije ka`wavao opu{tenost protivnika. Uspeo je trener Goran Kurte{ da probudi svoje izabranike, ~im su zaigrali kako znaju preokrenuli su rezultat i na odmor oti{li sa golom vi{ka. Raspolo`eni bekovi Milan Lisica i Nenad Gruji~i} rafalnom paqbom doveli su doma}i tim u vo|stvo od 25:21. Uporni gosti se nisu predavali, 23 sekunde pre kraja Bogdan Dra{kovi} je smawio prednost doma}ina (26:25) i podigao nivo neizvesnosti. Do posledweg zvuka sirene rezultat se vi{e nije mewao, jer su Jara~ani, uprkos presingu rivala, uspeli da sa~uvaju loptu u svom posedu. Pred oko 400 gledalaca odli~no su sudili Branko Radakovi} i Nikola Bakmaz, a za Mladost TSK debitovao je Boris Rojevi}. M.Meni}anin

PRVA@ENSKALIGA

SilneKikin|anke Kikinda-Dolovo43:21(25:12) KIKINDA: SC Jezero, gledalaca 150, sudije: Petrovi} i Gi~i} (Alibunar). Sedmerci: Kikinda 1 (1), Dolovo 2 (2), is kqu~ewa: Kikinda 8, Dolovo 6 minuta. KIKINDA: \ura{inovi} (14 odbrana), Sole{a 4, @ivkov 5, Mitrovi} 7, Mihajlov 5, Agbaba 2, Golu{in 3, Veqkovi} 3, J. Agbaba 4, Vu~eti} (4 odbrane), Ardala 4, Risti} 2, Vukajlovi} 4 (1), Komleni}. DOLOVO: Ivkovi} (3 odbrane), Anti}, Kuzmanovi} 1, Josi -

mov 1, Be}irovi} 5 (2), Pe{terac 3, N. \ojba{i} 2, Nat. \ojba{i} (6 odbrana), \or|evi} 2, Stojiq kovi}, Obradovi} 7. Rukometa{ice Kikinde ostva rile su i ~etvrtu uzastopnu. Ovoga puta u svemu su nadigrale ekipu Dolova - 43:21. Kikin|anke su bile daleko nadmo}nije pa je je dina nepoznanica bila s kojom razlikom }e doma}in trijumfovati.Dominaciju u igri i rezul tatu trener Kikinde Dejan Kara novi} je iskoristio da {ansu pru`i svim igra~icama. M.S.

Rukometa{iVojvodineiBalatonasuodigraliutakmicuuveomalep{ojatmosferi

gde }e za sedam dana poku{ati da odbrane ste~enu prednost od ~etiri gola. Nakon prospavane no}i, svoje vi|ewe susreta izneo je i {ef stru~nog {taba \or|e ]irko vi}: - Gledano krzo prizmu statistike, odigrali smo blizu liga{kog proseka i u napadu i u fa zi odbrane, gde posti`emo 29 a primamo 23 gola po me~u. Zadovoqan sam prikazanim,bili smo blizu pri`eqkivanog kapitala od pet- {est golova. Odbrana je

kada je bio u skoku, {to se sank cioni{e sa crvenim kartonom, a takvih situacija u drugom poluvremenu bilo je {est,- sedam. S obzirom kakakv je bio sudijski kriterijum dobro smo i pro{li - istakao je trener crveno belih. [ta }ete korigovati u igri uo~i revan{a u Ma|arskoj i kolike su {anse da se Vojvodina na|e u tre}em kolu? - Pripremu utakmice po~e}emo od ~etvrtak, jer nas u sredu o~ekuje najva`nije gostovawe je-

Foto:S. [u{wevi}

formacijama koje smo sakupili, o~ekuje nas izrazito doma}inski trener i bu~na atmosfera.Uveren sam da moji igra~i ne}e podle}i atmosferi i pritisku sa tribina i ako su|ewe bude kao u prvoj utakmici, ube|en sam u pozitivan rezultat na Balatonu - optimista je ]irkovi}. Kapiten crveno - belih Stevan Popov obavio je lavovski deo posla untrijumfu wegovog tima, ali utisak je da on nije zadovoqan.

prolaz u naredni krug, s tim {to je sada pritisak na Ma|arima. Uveren sam da na Balatonu ne mo`emo odigrati lo{ije nego {to smo odigrali u Novom Sadu, a da li }e to biti dovoqno za ukupan trijumf ostaje da se vidi - rekao je Popov. Rukometa{i Vojvodine, utisak je, spremni su da i u revan{u pru`e maksimum i u~ine sve {to ne bi li ostali na evropskoj sceni.Revan{ susret igra se 20.oktobra (18~) na Balatonu. I.Grubor

KUPKAWI@E

Nastruwa~ama243takmi~ara Rva~ki klub Potisje iz Kawi`e bio je doma}in tradicionalnog me|unarodnog turnira, Kup Kawi`e 2012, u rvawu gr~ko-rimskim stilom, koji je u okviru tre}eg „Memorijalnog turnira Ferenc ^aba” i drugog „Memorijalnog kupa Rudolf Bala{a, stariji” okupio rva~ke nade od najmla|ih pionira do juni ora iz {est dr`ava. Nastupilo je 243 takmi~ara i takmi~arki iz 28 klubova iz Srbije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Slo venije, Hrvatske i Slova~ke. Ovo je bio najmasovniji rva~ki turnir prire|en do sada u Kawi`i, od osnivawa kluba 1965. godine. U~esnike ove velike revije rva~kog sporta, koja se odr`ava u znak se}awa na jedi nog kawi{kog olimpijca Ferenca ^abu i osniva~a RK Potisje Rudolfa Bala{u, pozdravi li su udovica prerano preminulog olimpijca Marta ^aba, ~la-

Najuspe{nijitakmi~arinaKupuKawi`eidoma}ini AtilaLadawiiZoltanBalint nica Op{tinskog ve}a Kawi`e za resor sporta i omladine Anastazija Volenter Takari~ i ~lan Upravnog odbora Rva~kog

saveza Srbije Zoltan Balint. Na struwa~ama u sportskoj hali Bawe Kawi`a u~esnici turnira su potvrdili da su budu}nost

ovog borila~kog sporta, prikazav{i veliku borbenost i mno{tvo atraktivnih zahvata, a doma}ini su se postarali da najuspe{niji u svim uzrastima ponesu medaqe i pehare. Predsednik Potisja Atila Ladawi poklon je uru~io I{tvanu Koncu za osvojenu bronzanu medaqu na nedavnom Svetskom prvenstvu za veterane. Za najuspe{nijeg takmi~ara progla{en je nada kawi{kog Potisja Ako{ Vrabel. Na „Memorijalu Ferenc ^aba” pehar za najboqeg takmi~ara dodeqen je Filipu [a~i}u (Sesvetski Kraqevec, Hrvatska), za najboqeg doma}eg takmi~ara progla{en je Ferenc Molnar iz kawi{kog Potijsa, za najboqeg inostranog u~esnika Tama{ Lakato{ iz Cegleda (Ma|arska). Pehar za najboqeg takmi~ara „Memorijalnog kupa Rudolf Bala{a, stariji” dodeqen je Kristijanu Gazdagu iz kawi{kog Potisja. Tekst i foto: M.Mitrovi}

PRVALIGASRBIJE

Odlu~ilenijanse Potisje-Radni~ki(KG)3:4 KAWI@A: Sportska hala u Bawi Kawi`a, gledalaca 70, sudije: Karoq Dawi i Josip Buqov~i} (Subotica). REZULTATI - 55 kg: Seke Kova~ - Anakiev 0:1 (tu{), 60 kg: Gazdag - Vujovi} 1:0 (predaja), 66 kg: Luka~evi} - Jovano vi} 0:1, 74 kg: Zeldi - Bosi} 1:0, 84 kg: Taboro{i - Todorovi} 0:1, 96 kg: [uqok - Jakovqevi} 1:0, 120 kg: Tot - Sreji} 0:1. U ujedna~enom i neizvesnom odmeravawu snaga rva~a Potisja i kragujeva~kog Radni~kog o pobedniku su odlu~ivale ni-

janse, slavili su gosti iz Kragujevca. U 55 kg Ivan Anakiev je brzo na ple}a polo`io Dejana Seke Kova~a, a reprezentativcu Potisja Kristijanu Gazdagu me~ je predao Igor Vujovi}. Do 66 kg Nikola Luka~evi} nije mogao da parira Nikoli Jovanovi}u, ali je zato Norbert Zeldi pru`io maksimum nadvisiv{i Nemawu Bosi}a. Milan Todorovi} je u narednom okr{aju ponovo izborio prednost gostima, koju je ^aba [uqok anulirao protiv Aleksandra Jakovqevi}a. Odluka je pala u okr{aju superte-

Senta-NoviSad5:2 SENTA: Sala O[ „Stevan Sremac”, gledalaca 150. Sudije: Nenad Nenadi} i Nikola Torbica (Zrewanin). REZULTAT - Do 55 kd: Horti - Simi} 1:0, 60 kg: Lackovi} (Novi Sad) 0:1, 66 kg: Va{ - Bo{kov 0:1, 74 kg: Neme{ - [tajer 1:0, 84 kg: [efer - Radakovi} 1:0, 96 kg: Lipaji} - Te{anovi} 1:0, 120 kg: Varga - Pavlovi} 1:0 (predaja). Sen}ani su pred svojom publikom ukwi`ili pobedu u me~u u kome su u`ivali qubiteqi rvawa. Rasplet je po~eo u okr{aju do 74 kg u kome je doma}i takmi~ar Neme{ u prvoj rundi bio uspe{niji od [tajera, koji je punom merom uzvratio u drugoj rundi, ali je u tre}oj Sen}anin za nijansu odneo pobedu. [efer je u narednoj borbi bio uspe{niji od Radakovi}a, a Lipaji} je dominirao protiv Te{anovi}a, pa su doma}ini time i obezbedili pobedu. M.Mr. {ka{a, a trijumf Kragujev~a nima obezbedio je Aleksandar

Sreji}, pobedom nad Sabol~om Totom. M.Mitrovi}


de^Ji dnevnik

dnevnik

O

ponedeqak15.oktobar2012.

19

Sawao sam

duvek sam `eleo da napravim svoj avion koji mo`e da leti dugo koliko ja `elim. Iz godine, u godinu moji papirni avioni leteli su sve du`e i du`e, ali to nije bilo ono {to sam ja `eleo. Ja sam hteo da ti avioni lete satima, a ne nekoliko sekundi. Jedan dan, kada sam ustao, ova `eqa je prevazi{la sve granice. Nisam ni doru~kovao, odmah sam krenuo da pravim avion. Uzeo sam papir i krenuo sam da ga savijam. Kada je avion dobio svoj oblik, nacrtao sam zastavu Srbije i napisao svoje ime na wemu. Nakon {to sam izvr{io probni let u stanu, oti{ao sam na terasu i bacio sam ga. Iako je

probni let pokazao dobre rezultate, ~im sam ga bacio s terase, nagnuo se i krenuo da pada velikom brzinom. Taj dan napravio sam jo{ dvadeset aviona, koji su do`iveli istu sudbinu kao i prvi. Kada je bilo vreme za spavawe, legao sam u krevet razo~aran. Sawao sam kako sam napravio avion ~iji je oblik podse}ao na oblik orla. Bacio sam ga sa terase, leteo je pravo ka suncu, postao je ta~kica na nebu, sve dok nije potpuno nestao. Kada sam se probudio, sinula mi je nova `eqa. Ko zna, mo`da se moj san i ostvari. StrahiwaDo{en,VI-g O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

AleksandraGruji},IV-4, O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

Mojeku~e Imamjednomaloku~e, zanogumestalnovu~e. Volidagamaze, kadgajureikadgapaze. [apicamatihogazi, dagama~kaneopazi. Kadsesretnuonima~ka, Tadnaznawema~kidaje, Dajebesankadalaje.

MarijaDragi{i},II-6, O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

J

Oktobarske boje u mom kraju

esen je kraqica godi{wih doba. Wena zlatna kruna donosi oktobarske boje.Jesen je stigla u moj kraj. Boje se {arene po celom svetu. Najvi{e volim `utu boju jer sunce sija i pravi toplotu. Sme|a boja je prekrila, nekad zeleno, li{}e. Zelenu travu u jutro prekrije mraz. Jesewi mirisi su tu. Paprika miri{e svuda. Kada pro|em krajem osetim miris zimnice koju qudi uredno spremaju. Zvuci pti~ica su nestali. Qudi seku drva za zimu. [u{kawe li{}a se ~uje, plamena vatra pucketa. Kad pro|em ulicomm, vidim da su svi plodovi zreli. Jedem jabuku, moj omiqeni jesewi ukus. Moj brat jede kru{ku, a moji mama i tata gro`|e. Moj kom{ija kupi orahe. Volim jesen jer nam donosi radost i sre}u i kre}emo u {kolu. Dejan\uri},IV-e O[„IsidoraSekuli}” [ajka{

JovanaLazi},III-1 O[„Stan~i}MilanU~a” Kumane

^uda jeseni

Pri~alami jednafreska

@ivotiwerazne, slatkeimazne. Stigaoije`, letouku}ube`!

Oti{lasamumanastir, ane~ijiglasmire~e dajeSavabioarhipastir.

Vevericelepe odopasnosti ivelikihnogustrepe doklo{emislineodlete.

Svatihdamitofreskasazidazbori, zamolihjedamioSavinom`ivotugovori. MladjeSavado{aonaSvetugoru ipredvratimamanastirastajaouzoru.

Kadapriroda, drve}eicve}e, usanpada znadasenada.

Izsvogdvoraoti{aojeSava iprimiobo`anskidar,tekaomonah zemaqskocarstvobaciouzaborav.

Doksedeca uli{}eveliko bacaju povreditisene}e.

Savajeumanastiruna{aosvojmir, biojetowegovduhovniodabir.

Prole}eileto dalekoje tojewegovmoto „Jesenzaistaje”

Molitvamasvojimsvenasjezadu`io ipredBogomcarstvonebeskozaslu`io. An|elaRaji},VI razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

AleksaPulai,IV-a O[„Jo`efAtila” NoviSad

MarijaDragi{i},II-6, O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

D

AleksandraGruji},IV-4, O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

Kad za`murim i kad zaspim

a li znate da moja soba ma`e biti brod? Da li ste znali da moj krevet mo`e da bude lete}i }ilim i da wime za tili ~as mogu sti}i gde god `elim? Kroz moju sobu prolaze slonovi, u woj se vode ra tovi, u woj ni~u sela i gradovi. Naj~e{}e je ona sun~ana pla`a, ispuwena mirisom mora. Mene mo`ete videti kako, s prvim jutarwim suncem, spremam svoj mali ~amac. Wime kre}em ka nepreglednom morskom plavetnilu, ushi}en i

sre}an zbog ponovnog susreta s morskim svetom. ^amac polako klizi ka pu~ini, a ja u`ivam na toplom letwem suncu. Daleko od kopna uska~em u vo du. Preda mnom se otvara sasvim novi svet. Pored mene prolazi jato ribica, koje kao da nekud `ure. Sa dna se wi{u morske trave, kao da mi ma{u i pozdravqaju me. Morem putuju od kamena do kamena, tra`e}i novi plen. Kre}em ka velikim stenama, `eqan da saznam {ta one kriju. Mno{tvo {koqki i trava razli~itih boja i

oblika ~ine prave morsku idilu. Sve izgleda kristalno i ~isto, pomislim kako bih voleo da sam riba i da mogu da istra`im morsko dno. Umoran od plivawa, vra}am se u svoj ~amac i `urim na obalu kako bih ispekao ulovqen plen. Posle ovakvog sna bu dim se s osmehom na licu. Kao da sam u toku no}i `iveo drugim `ivotom. Najvi{e bih voleo da se moji snovi ostvare. MarkoRisti},VI-2 O[„JovanKursula” Varvarin


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak15.oktobar2012.

КОМПАНИЈА ПВР ПРИКАЗАЋЕ ФИЛМПОРУЖДИЈЕВОМРОМАНУ

„Деца поноћи” ипаку Индији Филм рађен према роману Салмана Руждија из 1981.„Деца поноћи„биће приказан у Индији и поред страховања да неће пронађи дистрибутера, преноси АФП. Компанија ПВР приказаће филм у индијским биоскопима крајем године,рекао је директор компаније Камал Ђанчандани. Руждијев Букером награђени роман садржи критичке описе покојне премијерке Индире Ганди, која је у периоду од 1975. до 1977. године, наводи француска агенција, суспендовала демократију у Индији. Породица Ганди и даље је центар политичког живота у Индији и страховало се да филм рађен према Руждијевом роману неће бити добродошао у земљи.Индирина снаја Соња Ганди је председник владајуће Конгресне партије,а њен син Раул могао би да постане премијер. Иако аутори филма тврде да је реч о „љубавном писму„Индији,

локални медији преносе да Индирин лик у филму по злоби под-

Писац је 10 година провео кријући се пошто је духови ли-

Мила Кунис у „Педесет нијанси–сива”? Холивудска глумица Мила Кунис могла би да добије главну улогу у филмској адаптацији планетарно популарног романа ‘’Педесет нијанси -сива‘’. Глумица филма ‘’Црни лабуд‘’наводно води у ‘’трци‘’за улогу наивне студенткиње Анастазије Стил у екранизацији еротског филма Е. Л Џејмс,преноси британски ‘’Сан‘’. Звезда серијала филмова о дечаку чаробњаку Ема Вотсон и глумица вампирске филмске франшизе ‘’Сумрак‘’ Кристен Стјуарт такође су помињане као кандидати за улогу Стилове, док су глумац

дер Ирана ајатола Хомеини издао фатву 1989.и позвао на његову смрт. Дистрибуција филма у свету очекује се у октобру и новембру. (Танјуг)

За награду Оскар у категорији најбољи страни филм ове године је кандидован рекордан број земаља -71,пише британска штампа.Међу кандидатима ове године су, поред осталих, „Amour„ Мајкла Ханкеа који је у мају освојио Златну палму у Кану, први икада кандидат из Кеније „Nairobi Half Life„,а

ПОСЛЕВИШЕОДПОЛАВЕКА

Керуаков„На путу”икаофилм Френсис Форд Копола,извр- купи права за филм и глуми Дишни продуцент филма, први на Моријартија, хероја који је пут је прочитао,и заљубио се у већи од живота и који је заснороман „На путу„ 1957. године ван на Керуаковом блиском прикао средњошколац. „Била је то јатељу Нику Касадију. „На путу„, узбудљив извекњига тако узбудљива и провокативна„. Када је 1978. завр- штај о путовању по Америци, шио „Апокалипсу данас„, Копола је купио права на романса намером да сам напише сценарио. Како није успео да се избори са причом, годинама су на њој радили други редитељи и сценаристи. У једном тренутку било је речи да ће Жан Лук Годар режирати филм у коме би играо Денис Хопер,али се и од тога одустало. Савршеног кандидата Копола је пронашао 2004. када је погледао „Дневник мотоциклисте„ Салеша, о Сценаизфилма„Напуту” путовању Че Геваре кроз Латинску Америку. потпомогнутом огромном коУбрзо пошто је објавио роман личином стимуланса, џезом и „На путу„, Џек Керуак је 1957. слободним сексом, био је сенгодине написао писмо глумцу зација и најважнији манифест Марлону Бранду:молио га је да бит генерације, књига коју су

Рајан Гослинг и звезда серије ‘’Вампирски дневници‘’ Иан Сомерхалдер повезивани за улогу успешног бизнисмена Кристијана Греја.

Кели Марсел позната по раду на серији „Теранова„, написаће сценарио за ‘’Педесет нијанси -Сива‘’док ће Мајкл де Лука и Дана Брунети бити продуценти. Роман Е.Л.Џејмс бави се везом 27-годишњег милијардера чудних сексуалних склоности Кристијана Греја и студенткиње Анастазије Стил. Студио „Универзал„ купио је права на целу трилогију Џејмсове која је продата у преко 32 милиона примерака и преведена на 45језика. Кунисову је недавно именовао магазин ‘’Esquire‘’ за ‘’најсекси жену‘’.

За Оскара рекорданброј „странаца”

Сценаизфилма„Децапоноћи”

сећа на Волдемора, главног непријатеља Харија Потера. Иначе, Руждијеви „Сатански стихови„из 1988.и даје су забрањени у Индији због вређања ислама.

dnevnik

критичари или називали „делом књижевног генија„или узнемирујућим „манифестом дегенерика„. „Молим вас да купите ‘На путу‘ и снимите филм„, написао је Керуак Бранду и додао да

би он написао сценарио и глумио наратора филма, Сала Парадиса (који је заправо његов алтерего),док би Брандо играо Мориартија: „Све што желим

јесте да за себе и мајку зарадим довољно новца како бих могао да лутам светом и пишем о Јапану,Индији,Француској...” Брандо га није удостојио ни одговора, а Керуак није доживео да види екранизацију свог најчувенијег дела. Деценијама се чинило да филм никада неће ни бити снимљен. Попут другог сјајног романа о одрастању, „Ловац у житу„, „На путу„ је годинама трпео различите редитеље, сценаристе и студије који су се мучили да из џунгле текста извуку заплет. Данас, 55 година касније, бразилски редитељ Валтер Салеш успео је да сними филм, чија се дистрибуција почиње ових дабна. После осам година снимања, у филму који траје више од два сата, Сем Рајли игра Сала, Гарет Хедлунд Дина, а Кристен Стјуарт Динову младу супругу Мерилу.

из Србије филм Горана Паскаљевића „Кад сване дан„. Занимљиво је да ниједан ирански филм није кандидат за Оскара у знак протеста против антиисламског филма који је недавно постављен на Јутјубу.Додела Оскара,награда Америчке академије за филм,биће одржана 24.фебруара 2013.

НАФЕСТИВАЛУУРИМУ

„Ђанго”Квентина Тарантина? Квентин Тарантино ће можда представити свој нови вестерн „Django Unchained„ (Ослобођени Ђанго)на филмском фестивалу у Риму у новембру, наговестио је уметнички директор фестивала Марко Милер.Филм још није уврштен у званични програм фестивала,али Милер,који је до скора био на челу фестивала у Венецији,рекао је да ће публици у Риму бити предвиђена два „филма изненађења„. Он је, како преноси Ројтерс, прилично отворено наговестио да ће један од тих филмова бити „Ђанго„ са Џејмијем Фоксом и Леонардом Дикаприом у главним улогама. „Видећете Тарантина овде,врло брзо.Видећете га брзо са великим изненађењем„, рекао је он.„То је нешто што ћемо детаљније саопштити наредних дана, али ћете видети Ђанга на позориници Аудиторијума„. Филм је најновије остварење редитеља од „Проклетника„ из 2009. године, историјске фантазије о групи америчких Јевреја који убијају нацистичке вође у Француској током Другог светског рата. „Ђанго„наставља са истраживањем теме освете,овога пута у

виду бившег роба који покушава да ослободи своју жену из руку суровог власника плантаже на Југу.Тарантинов најновији филм је својеврсни омаж „шпагети вестернима„који су у Италији снимани 1960-их и 1970-их, попут „Добар,лош,зао„Серђа Леонеа. „Ђанго„је такође био и шпагети вестерн из 1966.са Франском Нером у главној улози,који се у Тарантиновом филму појављује у камео роли. Од филмова који су потврђени на фестивалу који ће трајати од 9. до 17. новембра су последњи део „Сумрак саге„,„Bullet to the Head„ Волтера Хила са Силвестером Сталонеом, „A Glimpse Inside the Mind of Charles Swan II„ са Чарлијем Шином и Били Марејом којим ће се и такмичити за главну награду фестивала,док ће ван конкуренције бити приказана 3Д авантура „Rise of the Guardians„. Филмски блогери спекулишу да би друго изненађење могао да буде филм „Only God Forgives„ са Рајаном Гослингом у причи о бокс мечу између полицајца и гангстера.Филм је режирао Данац Николас Виндинг Рефн који је режирао и Гослинговог „Возача„. (Танјуг)

„КАМИЈ СЕ ДУПЛИРА”РЕДИТЕЉКЕ НОЕМИ ЛВОВСКИ

Повратакранојиблиставојтрадицији

ЕВРОПСКА ФИЛМСКА НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

ЛауреатБернардоБертолучи Европска филмска академија доделила је италијанском редитељу Бернарду Бертолучију Награду за животно дело. Како се наводи у саопштењу ЕФА-е,Бертолучи од филма „Пре револуције„из 1964.године „није престао да обликује наш поглед на свет„. Прву номинацију за Оскара добио је филмом „Конформиста„из 1970. „Последњи танго у Паризу„,две године касније био је номинован за два Оскара и изазвао је велико интересовање како публике тако и критике. Још већу пажњу побудио је филмом „1900”у коме глуме Роберт де Ниро, Жерар Депарђе и

Берт Ланкестер, а потом и „Последњим кинеским царом„ који је 1987. освојио девет Оскара, три БАФТА-е, француског Цезара као и специјалну награду жирија на првој додели Европских филмских награда 1988. Осим ових, Бертолучи је познат и по филмовима „Чај у Сахари„,„Мали Буда„,„Украдена лепота„ и „Сањари„. Његов најновији филм „Ја и ти„(Me and You) премијерно је приказан,ван конкуренције, на овогодишњем филмском фестивалу у Кану. Бертолучи ће бити почасни гост 25. доделе Европских филмских награда 1.децембра на Малти. (Танјуг)

Најновији талас француског за многе је изузетно занимљив јер престаје да следи искуства славног триа: Годар - Шаброл Трифо, који је обогатио али донекле и упропастио француску кинематографију,у смислу да је француским екраном царовао искључиво посвађани брачни пар на плажи или још горе, посвађани брачни пар који два сата посматра облаке, а што беше наслеђе Годара или Маркера. Па где онда иде новији филм чија је једна од најбољих представница Ноеми Лвовска, која се већ представила француској публици високо награђеним филмовима « Заборави ме « и «Осећања» из2007. Као што и њен нови филм «Камиј се дуплира« јасно показује, ова кинематографија се срећно враћа раној и блиставој традицији француског филма, традицији Марсел Карнеа и Коктоа, после којих је гладаоцу након одгледане сеансе у устима остајао укус поезије.Ова промена се пре свега огледа у темама које нови филм третира, као и употребом времена у филму,као

и увођењем техничких иновација, на пример, анимације у играном филму као код Сфара или надреалних елемената као код Каракса.

ђаје младе Камиј коју игра средовечна особа,која се «не сећа прошлости“ већ је изнова проживљава,као средовечна амлада особа која је буквално фи-

Изфилма„Камијседуплира”

У филму Лвовске, Камиј је средовечна жена која се разводи и која након пијанке завршава у болници из које је изводе давно нестали родитељи и одводе њеној девојачкој кући. Од тог тренутка ми пратимо дога-

зички враћена у време које је већ проживела. Она одлази у школу, заљубљује се у човека који ће се касније од ње развести...Филмска трака тече у времену које је већ прошло а сада изнова траје. Занимљив филм-

ски поступак мешања времена и равни догађања у времену,занимљив уметнички приступ кога се не би постидео ни славни Бергсон, филозоф који је први довео у питање однос « реалног »и физичког времена. У овом општем миксу филмских трајања и техничких поступака, занимљив је и хуман приступ редитељке глумцима. Она, на пример, ангажује Леода,некада славног,а сада донекле заборављеног глумца који маестрално игра необичног часовничара и јувелира који се управо поиграва временом,стајући раме уз раме са представницима најновије глумачке генерације. Све ово говори у прилог текућепромене.Велике уметничке и социјалне промене кроз коју француски филм управо пролази уз велики осећај олакшања, јер оне, и по гледаоцима и по критичарима,воде на боље. Као да су недостатак новца и промена буџета у филмској индустрији покренули имагинацију која је годинама изостајала. Нина Живанчевић


kultura

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

21

ВОЈВОЂАНСКИИЗДАВАЧИУОЧИБЕОГРАДСКОГСАЈМАКЊИГА:„ПРОМЕТЕЈ“

Лингвистичкаиздања каозаштитнизнак Издавачка кућа „Прометеј“ на Београдском сајму ће представити своја лингвистичка и лексикографска издања која су због вредно сти и пријемчиво сти по ста ла њен за штит ни знак, али и остала изда ња потвр ђе ног ква литета из домена национал не исто ри је, пу бли ци сти ке, пси холо ги је и бе ле тристике. Определили смо се да и по ред оскуди це улажемо у трајно вредна издања, и да се квалитетом боримо за опстанак, кажу у „Прометеју“. -Можда су наш нај захтев ни ји издавачки подухват ове године Савреме ни ен гле скосрпски и Савремени срп ско-ен гле ски реч ни ци Др Данка Шипке, који треба да стигну на Сајам право из штампарије, каже Зоран Колунџија. -То су најквалитетнији речници са по 30 хиљада речи, направљени да одговарају свима који долазе у додир са енгле ским језиком код нас, као и говорницима енгле ског који се упознају са срп ским. На нашем штанду по сетиоци ће моћи да се упознају са још једним капиталним издање. Tо је монографија „Метохија“ Милана Ивановића, недавно преминулог секретара одбора за Ко сово и Метохију САНУ, и зналца наше историјске башти не. Ова луксузно опремљена књига написана на четири стотине страна, обухвата Метохију од најранијих дана до савремено сти. Бројни подаци су праће ни фото гра фи ја ма цр ка ва, фре са ка, на се о би на са ових про стора и у изради је кори шћена обимна литература. У корпусу културно-историјских тема су и књиге: „Задужбинарство код Срба“ Славка Вејиновића (о сакралним задужбинама, али и оним новијег вре ме на, ко је кра се срп ску историју протеклих осам веко ва), „Српски јерарси“(од 9. до 20. века) епископа шумадијског Саве са азбучним и хронолошким прегледом Ранка Бугарског. „Прометеј“ је остао привржен представљању Новог Сада и Војводине, објавивши нове наслове: „Нови Сад – архивски записи историчара“ Војислава Пушкара, и „Народи на тлу

Војводине“ Љубе Церовића. О на шем су гра ђа ни ну Иси до ру Бајићу објављена је монографија „Књига о Исидору“ ауторског пара Јадранке и Светозара Радујкова. Из домена нацио-

налне историје издвајамо „Улазак мађарске војске у Бачку и Барању“ др Драге Његована. Ове године „Прометеј“ је објавио књигу која баца ново светло на најважније актере савре-

једна књига у којој ништа није измишљено: вариола вера и догађаји који су пратили највећу епидемију у бившој Југо славији. У сарадњи са организацијама које помажу објављивање књи жев них пре вода вред них дела, у „Прометеју“ су објавили „У регистру есеја“, збирку од дваде сет два есеја врхун ских румунских писаца и филозофа, као што су Сиоран, Палер, Бла га, Ели а де и Ној ка. Збирку је приредио и превео др Драган Стојановић. Ту је и специфична збирка пе сама Етеле Фаркашове и Виере Бенкове „У затишју сна“, на словачком и српском језику. Међу „Прометејевим“ књигама које не пре стају да привлаче читаоце је ше сто, допуњено издање књиге „Брдо изнад облака“ Ве сне Крмпотић, пе сникиње, прозног писца и преводиоца. Ово је прича о мајци која тражи спас за своје боле сно дете, а на том путу око света доживљава трансформације и задире у питања смисла и религије. Ту су и дела једног од најомиљенијих домаћих писаца Моме Капора. Једно од изненађења које је овај издавач припремио читаоцима, биће збирка пе сама Феђе Димовића „Траг човека“. Ово је ангажована, савремена поезија једног од чланова „Београдског

Изпредставе„Слугадвајугосподара”

Фото:Б.Лучић

ДАНАСЈЕДАНЗРЕЊАНИНСКОГПОЗОРИШТА

Премијерно „Слугадвајугосподара” Народно позориште „Тоша Јовановић“ данас ће свој дан прославити премијером представе „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, у режији Бориса Лијешевића, рађену у копродукцији овог театра, СНП – а и фестивала Будва град театар, где је летос премијерно изведена на отвореном. Сада је уврштена и у репертоар СНП, као и зрењанинског позоришта, где се може први пут погледати вечерас од 20 часова. У представи играју: Бранимир Брстина (Панталоне), Вишња Об-

радовић (Розаура), Драгомир Пешић (Ломбарди), Иван Ђорђевић (Силвио), Сања Ристић Крајнов (Беатриче), Југослав Крајнов (Флориндо), Јован Торачки (Бригела), Сања Радишић (Смералдина) и Милован Филиповић (Труфалдино). Комад је превео Бранко Димитријевић, који је и драматург са Федором Шилијем. Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Марина Сремац, а композитор Александар Костић, док је за сценски покрет задужена Вишња Обрадовић.

Вечерас ће традиционално, на дан зрењанинског театра, бити уручена награда „Тоша Јовановић“ која се од 2006. додељује за изузетне заслуге у позоришној уметности. Ове године то признање припало је екипи луткарске представе „Приче птице лажљивице“ аутора Јована Царана, која је у априлу победила на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, а такође је у мају награђена на међународном луткарском фестивалу „Златна искра“ у Крагујевцу. Н.П-ј.

Државису„Егзит”иГучаважнијиодкњига -Од прошлог Сајма књига бележимо даљи пад продаје, иза зван све нижим стандардом грађана, објашњава Зоран Колунџија. Додатни удар ове године био је нагли пораст девизног курса (15 до 18%). Код продаје књига на рате, а ми се и тиме бавимо, овај нам је пораст цена девиза однео сву зараду („Прометеју“ као зарада припада девета и де сета рата, а са првих осам плаћа ауторски хонорар, штампарске трошкове, ПДВ и провизију аквизитера). И од колега чујем да је продаја књига опала за трећину. Због свега поменутог, „Прометеј“ је био приморан да отпусти готово половину запо слених и са великом неизве сношћу чекамо следећу годину. Преко Удружења издавача и књижара Србије стално апелујемо на државу да нам обезбеди нормалне услове по словања, да помаже капитална издања и да поправи критеријуме за откуп. То је најчешће уза лудно, јер је овде књига пасторче државне политике. Свима је познато да „Гучу“ и „Егзит“ држава издашно помаже, од локалног до републичког нивоа, а Сајам књига у Београду не. То се ко си са здравим разумом, закључује Колунџија. мене историје, званичнике и медије који су играли одлучујућу улогу у позиционирању Србије на светској сцени и имали моћ да одлучују о НАТО бомбардо ва њу Ср би је:“ Искре но Ваш“, преписка Радомира Путниковића са многим званичницима (Тонијем Блером, члановима Британског парламента, званичницима ОЕБС-а...). „Без обдукције“ Николе Буре је још

ВЕЧЕРАССЕОТВАРАЈУДВЕИЗЛОЖБЕУКУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГСАДА

РадовиСтеванаКојића иАндрееПрокопијевић Две изложбе биће отворене вечерас у Културном центру Новог Сада. У Ликовном салону КЦНС у Католичкој порти 5, у 20 сати биће отворена изложба – инсталација „Нестратегијска интелигенција“ Стевана Којића, која ће моћи да се погледа до 26. октобра. Стеван Којић је рођен 1973. у Кикинди. Дипломирао на одсеку за скулптуру Факултета ликовних уметности у Београду 1997. и магистрирао на истом факултету 1999. Од 2004. ради као асистент, а од 2008. као доцент

синдиката“ са темама које нас се дубоко тичу. На свом штанду „Прометеј“ ће, као и увек, имати сајамске попусте, ту ће бити сва њихова реиздања, бестселери и живи сусрети са ауторима. Заинтере совани читаоци моћи ће да се претплате на књигу „Метохија“, Велики енгле ско-српски и Велики српско-енгле ски речник. Р.Лотина

„Нестратегијскаинтелигенција“СтеванаКојића

ПОЧЕЛЕПРОБЕ„ЛЕОНСАИЛЕНЕ“УНОВОСАДСКОМПОЗОРИШТУ/УЈВИДЕКИСИНХАЗ

Магично,спектакуларно икомично „Магично, спектакуларно, болно лепо и бескрајно комично - то се очекује. Редитељска енергија Диега де Брее пуна је духа, снаге, савремених идеја. Увек ухвати суштину која није везана за време и радњу, него је везана за глумачки рад, ентузијазам и квалитетно размишљање. Рад са таквим редитељем ће сигурно бити иновација за ансамбл Новосадског позоришта”, каже Ката Ђармати, драматург и уметничка директорка овог театра. Леонса тумачи Тамаш Хајду, Лену Габријела Црнковић, а з њих глуме и Арон Балаж, Габор Понго, Агота Ференц, Едуард Сабо, Даниел Гомбош, Атила Немет и Терезиа Фигура. Костимограф је Марина Сремац, а редитељ Диего де Бреа је и сценограф. Н. П-ј. РедитељДијегодеБреа(лево)сглумцимаНовосадскогпозоришта Фото:Б.Лучић

У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз почеле су пробе Бихнеровог комада “Леонс и Лена” који режира словеначки редитељ Дијего де Бреа. Прва премијера у овој сезони заказана је за 14. новембар.

РадАндрееПрокопијевић

на катедри за Нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду. - Централни део инсталације представља електронски уређај који трансформише сигнале метеоролошких сателита у роботске цртеже, тродимензионалне моделе

и графиконе, који омогућавају гледаоцу додатну визуелну и звучну перцепцију насумично изабраног рељефа. Конструисани надзорни систем није војно-стратегијски функционалан, већ преузима снимке и посматра Земљу искључиво као природну целину, бришући при том нагомилане гео-политичке локације – напомињу у Културном центру Новог Сада. У Малом ликовном салону КЦНС на Булевару Михајла Пупина 9, у 19 сати ће бити отворена изложба Андреје Прокопијевић. Ова изложба траје до 3. новембра. - Андреја нам младалачкии искрено отвара свет личне поетике. Исхабане мукотрпним дуготрајним вежбањем, сатенске балетске патике материјализоване су комадима метала, средствима занатске вештине рада са металом, остајући у ситној форми, игра се ваздухом и светлом. Елеганција извијених металних трака која опонаша лакоћу балетске игре је у сукобу са грубим спојевима које формира сама техника алата. Препознатљивост форме која превазилази наративно, као уравнотеженост супротстављених ликовних елеманата, успостављају позитивну комуникативност, данас готово изгубљену. Презентованим радовима Андреја нам је одшкринула врата свог ликовног талента, а сада очекујемо да га отвори широко – речи су Милене Хераковић, историчарке уметности. Андреја Прокопијевић је рођена 1983. у Београду. Дипломирала 2009. на ФПУ Универзитета у Београду, одсек примењено вајарство. Члан УЛУПУДС-а од 2011. Излагала је на више групних изложби и две самосталне. Учесница је више колонија и уметничких пројеката. Н. Пејчић

УИЗДАЊУКУЋЕ„КЛИО“

РомансиранабиографијаБорисаКаваце Издавачка кућа „Клио” објавила је романсирану биографију доајена словеначког глумишта Бориса Каваце, под насловом „Каваца” ауторке Весне Милек, у преводу Аленке Здешар Ћириловић. Књига ће бити представљена сутра у Атељеу 212, где Каваца редовно гостује у представи „Господа Глембајеви”. На промоцији учествују глумци Бранка Петрић, Јелисавета Сека Саблић, Светозар Цветковић, Бра-

нислав Трифуновић, управник Атељеа Кокан Младеновић и директор „Клиа” Зоран Хамовић. Према оцени писца и редитеља Душана Јовановића, ова књига је „чудесно искрена, лепа и потресна”.„Борис Каваца се калио кроз мучне изазове суровог и бурног живота препуног тешких унутрашњих борби и велике патње. Те исповести су огледало његове титанске снаге, осетљивости и племенитости”, истиче Јовановић. (Танјуг)


22

svet

ponedeqak15.oktobar2012.

UPOZOREWEAMERI^KOGSEKRETARAZAODBRANU

PARLAMENTARNIIZBORIUCRNOJGORI

Paneta:Sajbernapada~i pripremajuzaveru WUJORK: Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta upozorio je na mogu}nost velikog sajber napada na Sjediwene Ame -

Leon Paneta

ri~ke Dr`ave, {to se ocewuje kao poruka Iranu koji demantuje takve tvrdwe. Ameri~ki mediji navode da je Paneta i ranije govorio o toj mogu}nost, ali je wegov posledwe istup bio najozbiqniji do sada. „Ovo je trenutak kao pred 11. septembar. Napada~i pripremaju zaveru”, rekao je sekretar odbrane u Wujorku. On je rekao da nije tajna da su Rusija i Kina napredovale u sajber prostoru, kao i Iran koji je preduzeo korake na ja~awu svog prisustva u tom svetu. Ameri~ki zvani~nici krive Iran za veliki sajber napad na jednu saudijsku i jednu katarsku naftnu kompaniju pre dva meseca, kada je bilo zara`eno 30.000 kompjutera. Kao opasnosti koje bi mogle da uslede za SAD u slu~aju napada, Paneta je pomenuo zaga|ewe pija}e vode, ga{ewe energetskih postrojewa i iskliznu}a vozova iz {ina. Prema wegovim re~ima, vlada SAD je ulo`ila

tri milijarde dolara za ja~awe odbrane od sajber napada. Analiti~ar ameri~kog Enterprajz instituta iz Va{ingtona Geri [mit, ocewuje da je Paneta time poslao poruku Iranu. Iranski zvani~nici, s druge strane, demantovali su da je Teheran imao bilo kakvu ulogu u nedavnim sajber napadima na naftne kompanije u Persijskom zalivu. Mahdi Ahavan Bahabadi, koji je na ~elu Nacionalnog centra za sajber prostor, izjavio je za poluzvani~nu agenciju ISNA da su tvrdwe o iranskoj vezi povodom napada na saudijsku dr`avnu naftnu kompaniju „Aramko” i katarsku gasnu kompaniju „RasGas”, bile „politi~ki motivisane”. Iran je ranije optu`ivao SAD da su odgovorne za sajber napad koji su usporili rad centrifuga za oboga}ivawe uranijuma u iranskim nuklearnim postrojewima.

VLASTIUDAMASKUODGOVORILENAPOTEZANKARE

Sirijskonebozatvoreno zaturskeavione DAMASK: Sirija je zabranila preletawe svoje teritorije turskim putni~kim avionima. Odluka je stupila u pono} izme|u subote i nedeqe i usledila je usled rastu}ih tenzija izme|u dve zemqe. Zabrana je uvedena nekoliko dana po{to je Turska zadr`ala putni~ki avion sirijske nacionalne aviokompanije „Sirijan er”, jer tvrde da je prenosio vojnu opremu iz Rusije za sirijsku vojsku. Ministarstvo navodi i da zabrana letova predstavqa osvetu zbog istog poteza turskih vlasti - zabrane sirijskih letova. Turska formalno nije objavila zabranu, ali je saop{tila da }e ponovo prizemqiti sirijske civilne avione, ako posumwa da prevoze vojnu opremu za snage predsednika Sirije Ba{ara el Asada. Sirija je, me|utim, spremna za direktan dijalog sa Turskom

kako bi se okon~ala napetost izme|u dve zemqe, objavilo je sirijsko Ministarstvo spoqnih poslova, javqa agencije Anado lija. Po vestima novinske agencije SANA, sirijsko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da Sirija „pozitivno gleda na predlog ruskog ministra spoqnih poslova Sergeja Lavrova o uspostavqawu mehanizma koji bi osigurao direktnu komunikaciju izme|u Turske i Sirije”. U me|uvremenu, na ulicama sirijskih gradova, pre svega Da maska, vlada haos zbog sukoba re`imskih snaga Sirije i opozicije koji su po~eli pre devet naest meseci. ^etiri osobe su poginule, a osam je raweno kada je grupa napada~a pucala na autobus koji je prevozio radnike u fabriku, izjavio je sirijski zvani~nik.

Sedamkoalicija ho}euposlanike PODGORICA: U Crnoj Gori su odr`ani parlamentarni izbori, tre}i od sticawa nezavisnosti. Za 81 poslani~ko mesto u crnogorskom parlamentu konkurisalo je sedam koalicija, pet partija i jedna grupa gra|ana. Vladaju}a Demokratska partija socijalista nastupala je u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom i Libe ralnom strankom. Opozicija je po deqena, a tri izborne liste bi, prema istra`ivawima, mogle da

Lider koalicije Evropska Crna Gora Milo \ukanovi} izrazio je ju~e nadu da }e gra|ani izabrati vlast koja }e voditi ra~una o wihovim najva`nijim interesima, sa~uvati stabilnost, obnoviti proces dinami~nog, demokratskog i ekonomskog razvoja i obezbediti da Crna Gora „nastavi i daqe da se dinami~no kre}e ka svojim evrop skim i evroatlanskim ciqevima”. ^elnik opozicionog Demokratskog fronta Miodrag Leki}, koji je simboli~ki glasao u pet do 12, o~ekuje da }e izbori biti izraz voqe gra|ana, jer je to „najbo qi na~in izgradwe gra|anskog dru{tva i Crne Gore prosperiteta”. „Crna Gora je imala dosta isku{ewa i izazova u svojoj istoriji. Po novo je na istorijskom ispitu, da zajedni~ki voqom gra|ana i naroda gradimo, prosperitetnu, Do 17 ~asova glasalo 56 odsto bira~a demokratsku i ujediweprivuku najvi{e onih koji nisu za - nu Crnu Goru”, poru~io je lider dovoqni aktuelnom vla{}u. To su koalicije Nove srpske demokratiDemokratski front, Socijalije i Pokreta za promene. sti~ka narodna partija i nova ^elnik novoosnovane Pozitivstranka - Pozitivna Crna Gora. Do ne Crne Gore Darko Parovi} ka`e 17 sati , glasalo je 56 odsto bira~a, da su za wegovu partiju ovi izbori saop{teno je iz Centra za monitoposebno va`ni, jer ta partija po ring. Najve}a izlaznost je zabeleprvi put u~estvuje na wima. Nadao `ena u centralnom delu zemqe - se da }e ta partija, imati razloga 59,6 odsto. Neznatno mawa izlaza slavqe. znost je bila u glavnom gradu - 59,3 Bira~ka mesta otvorena su ju~e odsto. ^elnici kqu~nih politi~ujutro u 7 sati, a 514.000 bira~a kih partija saglasni su u oceni da svoje pravo moglo je da iskoristi su ovi izbori va`ni za daqi demodo 20 sati. Zvani~ni preliminar kratski razvoj i prosperitet zeni rezultati trebalo da budu pomqe. znati danas posle podne.

UKRATKO Gre{komrawen Eksplodirani automobil bomba{a samoubice u Damasku

Napad je izveden na ulazu u grad Homs u centralnom delu zemqe, rekao je neimenovani zvani~nik, ne navode}i detaqe o incidentu. Dr`avna novinska agencija SANA je u me|uvreme-

nu javila da je bomba{ samoubica udario automobilom napuwenim ekslozivom u kafi} u Damasku. U eksploziji niko nije povre|en, ali je pri~iwena materijalna {teta.

Kraqevskimarincioptu`enizaubistvo LONDON: Pet pripadnika elitne bri tanske Kraqevske mornarice optu`eno je za ubistvo posle sva|e sa jednim pobuwenikom 2011. godine u Avganistanu, saop{tilo je britansko ministarstvo odbrane. Britanska vojna policija je u ~etvrtak uhapsila sedam marinaca zbog sumwe da su po~inili ubistvo u vezi sa tim incidentom. Kasnije su uhap{ena jo{ dva marinca, jedan u petak, a drugi u subotu, {to zna~i da je uhap{eno ukupno devet pripadnika mornarice, ali su, u me|uvremenu, ~etiri pu{tena na slobodu i nisu optu`ena. Portparol ministarstva odbrane je rekao da je pet marinaca optu`eno za ubistvo i

dnevnik

Marinci Velike Britanije

da }e ostati u pritvoru, preneo je AFP. U me|uvremenu, Bi-Bi-Si je objavio da su ma rinci uhap{eni kada je britanska polici-

ja na laptopu jednog pripadnika mornarice prona{la sumwivi snimak. Veruje se da su ovo prva hap{ewa britanskih vojnika zbog sumwe da su po~inili takav zlo~in od po~etka rata u Avganistanu. Kraqevski ma rinci, ili „zelene beretke”, formirani su 1755. godine kao mornari~ka pe{adija Kraqevske mornarice i ubrajaju se me|u najve}e vojne profesionalce u svetu. U Avganistanu se jo{ nalazi oko 9.500 britanskih vojnika koji }e se iz te zemqe povu}i do kraja 2014. godine. Oko 433 britanskih vojnika poginulo je Avganistanu od po~etka operacije protiv talibana 2001. godine.

NUAK[OT: Predsednik Mauritanije Muhamed Uld Abdel lak{e je rawen kada je vojna patrola gre{kom otvorila vatru na kolonu vozila u kojoj se nalazio, saop{tili su zvani~nici. Abdelaziz (55), koji je lak{e rawen u ruku, sada se nalazi u vojnoj bolnici u Nuak{otu, javio je Bi-Bi-Si. „Jedna patrola je pucala na predsedni~ki konvoj koji se vra}ao u Nuak{ot zato {to nije prepoznala wegovu kolonu vozila”, izjavio je ministar za komunikacije Hamdi Uld Maxub.

Uhap{enirudari JOHANESBURG: Policija u Ju`noj Africi upotrebila je zvu~ne i svetlosne granate i gumene metke da bi rasterala rudare iz obli`weg rudnika zlata koji su protestovali u jednoj policijskoj stanici i uhapsila je 72 demonstranta. ^ak 600 rudara iz rudnika „Gold filds Kluf” protestovalo je u petak uve~e

kod policijske stanice u Vestonariji, oko 45 kilometara zapadno od Johanesburga, navodi Rojters. Po{to nije uspela da ih rastera, policija je upotre bila gumene metke i zvu~ne i svetlosne granate. Demonstranti su odgovorili razbijawem prozora i uni{tavawem stanice. Policija je uhapsila 72 rudara, od kojih je jedan nosio vatreno oru`je.

Ubijeni vernici KADUNA: Najmawe 20 muslimanskih vernika ubili su ju~e na severu Nigerije nepoznati naoru`ani napada~i, javio je Rojters, pozivaju}i se na predstavnike tamo{we vlasti. Po navodima britanske agencije, ubistvo se desilo u selu Dogo Dava u nigerijskoj dr`avi Kaduna, a vatra na vernike je otvorena u trenutku dok su izlazili iz d`amije. Lokalna policija je potvrdila informaciju o napadu, ali nije saop{tila ta~an broj `rtava.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI AHMADVAHIDI Iranski ministar odbrane Ahmad Vahidi izjavio je da je nedavno upu}ivawe bespilotne letelice libanskog radikalnog pokreta Hezbolah u vazdu{ni prostor Izraela potvrda vojnih sposobnosti Irana, prenela je dr`avna televizija. „Vreme u kojem je cionisti~ki re`im u Izraelu mogao da se smatra najmo}nijim u regionu je pro{lo”, rekao je general Vahidi.

DMITRIJMEDVEDEV Premijer Rusije Dmitrij Medvedev, umesto skupih statusnih satova, odnedavno nosi relativno jeftin elektronski sat finskog proizvo|a~a „Suunto„ vredan oko 500 dolara. Medvedev se, kako su uo~ili novinari, prvi put s tim satom pojavio na sastanku s predsednikom Vladimirom Putinom krajem septembra, kada je razmatran nacrt buxeta.

POKRENUTAISTRAGAPROTIVMOSKOVKOGIGUMANASERGIJARIBKE

Batinomprotivbezbo`nika ine~estivaca MOSKVA: Glavna uprava Ministarstva unutra{wih poslova Rusije za suzbijawe ekstremizma pokrenula je istragu u vezi sa „protivzakonitiom delovawem” pozna-

tog igumana Sergija Ribke, koji upravqa nad nekoliko crkvi u Moskvi, javila je Verska informativna agencija. Ribko je pre nekoliko dana na ulazima u hramove

JEKATERINASAMUCEVI^ Oslobo|ena ~lanica „Pusi rajota” Jekaterina Samucevi~ smatra da je akcija te grupe u hramu postigla ciq ukazuju}i na tesne veze crkve, dr`ave i sudova. „Postigle smo i vi{e od svog ciqa“, rekla je ona u intervjuu Rojtersu. Samucevi~eva (30), je na slobodi posle vi{e od {et meseci pritovora, dok je drugim dvema ~lanicama potvr|ena kazna od dve godine zatvora.

Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije

kojima upravqa stavio uputstva vernicima da, kada sumwaju da neko ima nameru da „oskrnavi svetiwu” i „naru{ava poredak u hramu”, glasno zovu u pomo}, obrate se obezbe|ewu i svim silama spre~e bogohulnike. „Dajem blagoslov da primenite fizi~ku silu”, naveo je Ribko u uputstvu, smatraju}i da ruski ustav garantuje pravo na samoodbranu. „Ne treba se osloniti na pomo} dr`ave. Ne treba vernik da se pridr`ava dr`avnih zakona, ako oni protivre~e jevan|equ ili hri{}anskoj savesti. Nu`no je za{tititi sebe, u Bibliji pi{e da je i Hristos u svoje ruke uzeo bi~ da bi izgnao qude iz hrama. U ruskoj istoriji bilo je blagovernih knezeva, vojnika, mu~enika, koji su

Iguman Sergij Ribko

s oru`jem u ruci branili otaxbinu i svetiwe”, smatra moskovski iguman. Prema igumanu Ribki, u praksi crkve i primena sile ima blagoslov i „niko osim nas ne mo`e za{tititi svetiwe od ne~estivaca i bezbo`nika”. „Ako ih danas ne {titimo, sutra }e hramovi postati supermarketi”, ka`e Ribko, ~lan patrijar{ijskog tela Me|usaborski organ. Ribko je u izjavi za medije re kao da je „star” i da }e „skoro umreti”, i da ne misli da je ekstremista, nego samo `eli da za{titi svoje vernike.


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ANKETA

ponedeqak15.oktobar2012.

PITALISMOSTUDENTEUNS-aKAKVISUIMPLANOVIZABUDU]NOST

Po master u [vajcarsku, ali i svoju wivu znawem da pozlate... Po~elajenovastudentskagodina, pa smo neke od novosadskihakademacapitalikakvisu implanovizabudu}nost.Bruco{isetekuhodavajuustudentski `ivot i fakultetske obaveze i lakoihjeprepoznatipoosmesima i optimizmu kojim zra~e. Wihove starije kolege jo{ od druge godine osnovnih studija planiraju da zavr{e i master studije, i to negde u inostranstvu. (Kada za to do|e vreme, ipakve}inadrugistepenupi{e na svom fakultetu). U zavisnosti od toga koju struku su odabrali, neki se nadaju dobrom radnom mestu ovde, dok su neki ve}sadsvesnitogadagalak{e moguna}iuinostranstvu. BojanaGuzina,~etvrtagodinaarhitekture: – Zadovoqna sam dosada{wim studijama, mada mo`e i boqe. Volela bih da upi{em

BojanaGuzina

NemawaAleksi}

masteru[vajcarskoj,alidase vratimuSrbijudaradim.[vajcarska ima mnogo boqu tehnologijuodnas,atojebitnoza arhitekturu. NemawaAleksi},apsolvent sto~arstva: – Bilo mi je lepo na studijama, a posebno mi se svidela

hemija. Master ne}u upisivati, dok bih zbog posla u inostranstvooti{aosamoakomi bud e pon u| en o radn o mes to. Previ{e sam lew da bih sam tra`io. Nin a Kup re{ an in, drug a godinahemije: – Zadovoqna sam programom

ME\UNARODNI„TRIMO”KONKURSZASTUDENTEARHITEKTUREIDIZAJNA

AleksandarMarinkovi}

NinaKupre{anin

studija na Prirodno-matemati~kom fakultetu, ali mi je `eqa da odem u [paniju na master studije. No, kako moj smertamonijemnogorazvijen, mo`da}usepreopredelitiza Nema~ku.Padatamozavr{im master studije i ostanem da radim.

Aleks and ar Mar ink ov i}, prvagodinaratarstva: –Sre}ansam{tosamupisao ono{tovolim.Kadazavr{im, ostajemovdedasebavimpoqoprivredom. Imam porodi~no imawe koje `elim da unapredimsvojimznawem. M.S.i A. R.

23

Individualno karijerno savetovawe Tim Centra za razvoj karijere i savetovawe studenata Univerziteta u Novom Sadu organizuje individualno karijerno savetovawe da bi pomogao pojedincima da donesu pravilnuodlukuuveziskarijerom. Ciqjedasepomogneudno{ewupraveodluke,anedasavetnik odre|uje {ta student treba da uradi. U saradwi sa savetnikom prolazi se kroz test opredeqewa i dobija interpretacija rezultata, mo`e se nau~iti kako da se poboq{ave}napisanabiografijai motivacionopismo,priprema za potencijalni intervju za posaoidrugo. Razgovor se mo`e zakazati slawemzahtevanai-mejl:karijerauns@gmail.com, s naznakom „Za ind iv id ua ln o sav et ov awe”.Nakontoga}ebitizakazanjednosatnitermin,izme|u 10i15~asova.CentarsenalaziuUlicidrIlije\uri~i}a 3, u okviru studentskog doma „SlobodanBaji}”. A.J.

MILANAKALEZI],AUTORKAPLAKATAFESTIVALA PODVODNOGIEKO-FILMA

Projektovawe Spoj tradicionalnog „Bajs baze” u Qubqani Utokujekonkurs“Trimourban Crash story”, u okviru kojeg }estudentiarhitektureidizajna imati priliku da projektuju jedinstvenujavnulokaciju od “Trimo”materijalaidaseboqe upoznajusposledwimtrendovima u arhitektonskom i industrijskomdizajnuitehnologijama. Specifi~an zadatak konkursa je da se projektuje servis zabicikleikafe ucentruQubqane, uz primenu paradigme arhitekture modularnog prostora i aspekta samodovoqnostiiodr`ivosti nazvanog“Bajs

baza”.Takmi~ewejeusmerenona poboq{awe dijaloga izme|u prakse,industrijeifakulteta. Zadataksebavipitawemstvarnog socijalnog zna~aja, Qubqanapoklawazemqi{te,akompanija“Trimo”gradi.Pobedni~ki projekat u ukupnom plasmanu izabra}e me|unarodni `iri, uz malu pomo} glasova javnosti, i on }e biti realizovan (izgra|en) idu}e godine. Zainteresovani se mogu prijaviti putem sajtawww.trimo-urbancrash.com. Za mnoge studente, takmi~ewe predstavqa prvi susret s prak-

Pet stipendija za doktorske studije u Singapuru Hemijski fakultet Nanjang tehnolo{kog univerziteta u Singapuru nudi pet stipendija stud ent im a zai nt er es ov anim za doktorske studije iz neorganske hemije, organome-

tali~ne hemije i neorganskih materijala. NTU je jedan od univerzitetakojinajbr`enapreduju nakon {to je nedavno dostigao 47. poziciju na “QS WorldUniversitiesRankings”. Eksp er im ent al an a ist ra`ivawa neorganske hemije na NTU-u se obavqaju uz pomo} savremenih metoda i instru-

menata. Fakultet hemije ima izv anr edn u ist ra` iv a~k u opremu, moderne laboratorije, ukqu~uju}i sedam NMR i dva instrumenta za obavqawe kristalografije. K a n d i d a t i koji budu primqeni na doktorske studije osim besp latne {kolarine, dob i} e i mese~n u stip endij u vred n u 1.250evra,koja}esepove}ati na 1.550 nakon uspe{nog napredovawa ka kandidaturi u drugojgodinistudija. Zai n er es ov an i kand id at i moguposlatisvojemotivaciono pismo, biografiju i akadamsketranskriptenai-mejl: dvidovic@ntu.edu.sg do 1. januara2013. A.Va.

som, ali i prvu referencu. Pro{logodi{wi izazov, „Tribina `ivota“,javna arhitektonskainstalacija u posebnom rezidencijalnom nasequ u Qubqani, glavnomgraduSlovenije,pokazalase kaovelikiuspehjerjenakonkurs pristiglo363projekta iz 56zemaqa{iromsveta.PobedniciMartinikaBjelavska iVoj~ekNovak izPoqskenesamodasuproveli letou[koliarhitektureAsocijacije arhitekata u Londonu ve} suvideliisvojradizgra|ennaza toodre|enojlokacijiipu{tenu javnuupotrebu. A.Va. PRAKTI^NIKORACIKA OBRAZOVNOJMOBILNOSTI

Besplatna obuka za aplicirawe

Centarzaedukacijuiistra`ivawe „Eduko” u Novom Sadu besplatnoobu~avazainteresovaneza aplicirawe na programe mobilnostistudenatauokviruprojekta „Prakti~nikoracikaobrazovnoj mobilnostistudenata”.Ciqjeda semladimaponudiprakti~naobuka za pisawe motivacionih pisama, biografija i bibliografija naengleskomjeziku,kojisuimpotrebniprilikomprijavqivawaza programe mobilnosti. Radionice }eseodr`avatiuAmeri~komkutkuKulturnogcentraNovogSada, PetraDrap{ina3,ito:20.oktobra,3.i17.novembra,od15do19 ~asova. Zainteresovani se mogu prijavitinai-mejladresu: edukonovisad@yahoo.com,avi{einformacijamo`esena}inainternetstranici ili „Fejsbuk„ stranici www.edukocentar.com. Projekat je podr`alaGradskaupravazasport iomladinu. A.J.

i digitalnog

Plakat ovogodi{weg Festivala podvodnog i eko-filma, odr`anog po~etkom oktobra u Novom Sadu,osmislilaje studentkiwa ~etvrtegodineAkademije umetnosti naodsekuGrafi~ke komunikacije Milana Kalezi}. Inspiracija joj je bionazivmanifestacije. –SamnazivFestivala mi je pomogao da uradim idejno re{ewe plakata – ka`e Milana. – Re~ „podvodno” predstavila sam jatom ribica, a „film” kao oko koje snima. Ta dva motiva sugrafi~kioblikovana.Zvu~iveoma jednostavno, ali do te jednostavnosti je nekadanajte`edo}i. Po zavr{etku Sredwe {kole za dizajn „Bogdan [uput” u Novom Sadu, odlu~ila je da nastavi daqe obrazovaweiupisala studije na Akademiji.Aplakatsko izra`avawe je, ka`e, zanima MilanaKalezi}krajsvogplakata ve}du`e. nijeodrazstvarnostiuogleda– Plakatsko izra`avawe, lu ve} poja~ana predstava te ali i fotografija, ve} du`e stvarnosti–obja{wava Milami zaokupqaju pa`wu. Plakat na. – Zanimaju me i tradicio-

nalnetehnike,tu{i pero, ugaq, a izazov mi je spoj tradicije i savremenih digitalnihizra`avawa. U~estvovala je na raznim izlo`bama i konkursima,aposebno izdvaja Svetsko bijenale fotografije, „Ritam Evrope„,„Infant„.Ipak, isti~e da su joj veomazna~ajniiradovi koje je stvarala za mesto u kojem je odrasla,  Be~ej. Nakon {to diplomira, namerava da upi{e i master studije u Novom Sadu, a {to se ti~e potencijalnog posla,znasigurnoda }e joj kreativnost bitinaprvommestu. Festival podvodnogieko-filmatrajaojedvadana,aprikazano je ukupno vi{e od 30, u svetu nagra|ivanih, filmskih ostvarewa, autora iz Nema~ke, Francuske, ^e{ke, [panije, Italije, Austrije, Danske, Slova~ke i na{e zemqe. Organizovane suidveizlo`be.Na jednojsuu~estvovali studenti Akademije umetnosti koji su kroz plakate prikazali svoje vi|ewe te manifestacije, a na drugoj su izlo`eni podvodne fotografijedoma}ihistranihautora. A.J.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


24

ponedeqak15.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Preminuo je u 90. godini na{ voqeniotac,dedaipradeda

IZDAJEM lepo name{ten dvosobanstanuUl.Novosadskog sajma br. 7. Telefoni: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/044-2711,060/044-2714. 62119 IZDAJEM komforan sme{taj po le`aju 60 evra. Telefon063/723-0615. 62201 IZDAJEM name{tenu garsoweru, {iri centar, prvi sprat, CG, mo`e na du`e vreme. Telefon 064/ 1557510.

FRU[KOGORSKA ULICA,4.sprat,bezlifta,useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon063/239-411. 60940

GRA\EVINSKA PARCELA 20ari u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon 063/547-782. 62109

Nedeqko Preradovi} Sahrana je danas, 15. 10. 2012. godine,u15~asova,uBudisavi. Ve~an mu pomen, i neka mu Gospodnastanidu{ugdepravedni po~ivaju.Vje~najapamjat. ]erkaNada,zet Danilo, unuci,unuka,snaje ipraunu~ad. 62280

Posledwipozdrav

62250 IZDAJEM super poslovni prostor name{ten povr{ine70m2.Mo`eiodvojenopo 35m2.Telefon063/723-0615. 62202

PRODAJEM polunov automobil Da~ija, proizveden i kupqen2005.godinepro{ao 27.000kilometara.Radmilovi}. Telefon 021/459-946, ili062/824-60-31. 62209

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62042

Nedeqku Preradovi}u Neka se}awa na tebe nikada ne izblede. Tvoji:}erkaQiqana, zetStojan,unuk,unuka, zetipraunuke. 62279

Posledwipozdrav

Du}i

odkuma \or|a ikuma QubanaStani{i}a saporodicom.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe, prasi}e i jagwad, dostava na adresu,povoqno!Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61816

POTREBNA `enasama|arskimpaso{emzaraduhotelu - restoranu u Austriji. Telefon0043476236155. 61847 POTREBNA prodava~ica zaradupekariuNovomSadu. Posledi CV na email adresu zivkovic_kac@live.com ili na adresu Laze Kosti}a 87, 21243 Koviq. Kontakt: Ratko @ivkovi} 062/522154. 62074

KUPUJEM lomqenosrebro izlato,nakit,dukate,zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 61698 ^ISTIM podrume,odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ma{ine,{porete,automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846,063/84-85-495. 61837

62276

Posledwipozdravkumu

Du{anu

odkumaVaseStani{i}a saporodicom.

62277

Posledwipozdravocu

Du{anu[trpcu

od:sinaRajka,snajeDragane, unukeSawe iunukaNemawe.

62278


^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

25

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 71. godini preminuo na{ dragi otac,svekarideda

Savelikomtugomineizmernimbolomusrcuopra{tamo seodna{egdragog

Du{an[trbac

DanilaStoji}a

1941-2012.

1926-2012.

Ispra}ajdragognampokojnikajeuponedeqak,15.10.2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu, kodArome. O`alo{}enaporodica[trbac.

Sahranajedanas,15.oktobra2012.godine,naAlma{kom grobqu. Wegovinajmiliji.

O`alo{}eni: supruga,k}erke,majka-babaiotac-deda.

62274

62271

62263

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg voqenogbrataidevera

Te~ona{,hvalatizasve.

Posledwi dragomuji

na{em

1926-2012.

OdVere iBebe.

Sestri~inaDubravka, zet@arko iunukaLenka.

62272

P O M E N

Dana,12.10.2012.godinepreminuojena{dragiivoqeni ujak

62269

Zaborav ne postoji, ostale su uspomeneise}awaumislima,a tugausrcima.

1939-2012. O`alo{}eni: OreqJovan iDarinka saporodicama. 62265

Obave{tavamo porodicu i prijateqe da je 13. 10. 2012. godine,preminulana{amajkai supruga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 50. godini preminuona{dragi

DragoBabi}

KoviqkaVasi} Sahranajeuutorak,16.10.2012. godine,u12.45~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu.

Sahranaje15.10.2012.godine,u16 sati,uBudisavi,napravoslavnom grobqu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u Beogradu u 76. godini preminuo na{ dragi brat

na{emvoqenom

Bobanu-Borivoju Rokvi}u

RadeMedi}

Nekaimjeve~nimirispokoj.

1936-2012.

O`alo{}eni:bratPetar isnajaSlobodanka.

62264

Aleksandari Marko -Sa{a-\ukaAleksandar \ur|evi}

MilenkuVidoja [akoti

DaniloStoji}

RadetaMedi}a

pozdrav

Danas, 15. oktobra, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, polo`i}emo urne preminulih na{ih najmilijihsupruga,sinaiunuka.

Tvoji:tataLaza,mamaQiqa, bratDule,snajaDada, bratanac Sr|an ibratanicaBobana. 62230

Posledwipozdravujaku

O`alo{}eni: Joca, Dragana iDanka.

O`alo{}eni: bratSlavko, sestre Zorka, NadaiJela.

62270

62266

Dana, 15. 10. 2012. godine, navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{a voqena majkaibaka

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

MilenkoVidoja [akota 1936-2012. Sahrana je u Ruskom Selu, 15.10.2012.godine,u13~asova.

3

RadetuMedi}u

MarijaObri}

Danas se navr{ava {est tu`nih godina od kako nas je zauveknapustiona{dragi

3

SestraJevrosima ibratMilorad.

Utehe nema, zaborav ne postoji zaonogakoteneizmernovoli.

od: Bojane,Tonija iIvana saporodicom.

TvojaJelena iMilana. 62268

Du{anu

odKoviqkePra{talo saporodicom.

62225

62267

T U @ N O  S E ] A W E

SlavoqubVeselinovi} Sveovegodineuspomenunawega,wegovudobrotui plemenitost~uvajuwegovinajmiliji.

62193

Danas,15.oktobra2012.godinenavr{avasesedamgodinaodkakosunastradali ustravi~nompo`aru,umotelu,kodDespotovcana{inajmiliji

62275

Opra{tamsesatobommoja

Dana,15.10.2012.godinenavr{avase40danaodkakosi oti{ao.

docentdrdipl.in`.

VladanDesnicaSofijaDesnica 1972-2005.1978-2005.

Marina posle divnog prijateqstva koje jetrajalovi{eod40godina.

StevaZoranovi} Zatobomtuguju Tvojinajmiliji.

Zbogom,milamojadruga.

Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i bol, tugu i prazninu, sa ponosom ~uvamuspomenunadivnogsinaisnahu.

TvojaBogdanka. 62187

62189 62273


26

МилорадГолијан

Голијан РТВ емитује документарац из сопствене продукције: филм „Голијан“, уредника, сценаристе и редитеља Владимира Перовића. Од праведника до издајника.Од паметног момчета из босанске забити до духовника.Од обожаваног проте до прогнаника.То је путања проте Милорада Голијана. (РТВ1,21.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.20 01.10 01.35 02.00

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.00

tv program

ponedeqak15.oktobar2012.

Добројутро, Војводино Потрошачкирепортер Кадзазвони Еко Вести Дивљаострва Комшилук Кухињица Имемогсокака Вести Бразде Чаририболова ХроникаСлавоније, Барањеи западногСрема Вести Смртнарајскомострву Вестизаособесаоштећеним слухом Преваранти Све(т)оконас Политбиро Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Вредизнати ТВДневник Преваранти Голијан Војвођанскидневник Једаннаједан Линијараздвајања Комшилук Музичкипрограм Вредизнати Све(т)оконас Политбиро

Кухињица(мађ) Таблоид Кадкућанијетесна Верскинедељник Путевинаде Баразда (мађ) Мађарсканароднамузика Евамагазин-Портретжене (мађ) ВИВЕ2012.(мађ) Урбанаџунгла(мађ) Вести(мађ) Подистимкровом Повратакнасело „Златникључ“ Добровече, Војводино(мађ) Културнимагазин(Јеленлет) (мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ Нашидани(мађ) Омладинскаемисија(мађ) Вук,филм ТВбаштине ТВПродаја

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Филмскипрограм Будиродитељ Улови трофеј Војвођанскевести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговориоздрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипрограм Панонскахроника Глас Америке Барометар

06.30Новосадскојутро 08.30Зозонци 09.00Вести 09.05Хранаивино 09.30Серијскипрограм 11.00 Вести 11.05 Евонаскодвас 12.00Немисведок 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ленија 15.00Вести 15.05Серијскипрограм 16.00Објективнасловачкомјезику 16.15Објективнамађарскомјезику 16.30Хранаивино 16.55Какосекаже 17.00Рускизатвори,некадисад 17.30Новосадскопоподне 18.30СремскиКарловци,одсуботе досуботе 19.00Објектив 19.30Опчињени 20.30Истрага 21.00 Спринт 21.30 Украденасрца 22.00Објектив 22.30Немисведок 23.30Филм

Евонаскодвас (НовосадскаТВ,11.05)

09.30 Шпанскирукомет: Енкантада-Арагон 11.15 ПремијерлигаГолови 11.30 ЕвролигаМагазин 12.00 ВТАЛуксембург 19.50 ПрегледМотоГПЈапан 20.00 ПрегледАТПМастерсШангај 21.00 Сегундадивизион:РеалМадридБ–ЛасПалмас 23.00 ПрегледЕвролиге 00.45 ПрегледЧемпионшипа 01.15 КошаркаВТБлига: Донетск–Калев 03.00 ФудбалквалификацијеСП: Холланд–Андора

06.05 08.00 09.05 09.45 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.30 12.45 13.35 15.10 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.35 00.20 00.40 01.25 03.04 03.51

Јутарњипрограм Јутарњидневник Леваци Гастрономад Ловириболов Екокараван Балканскиратови Дневник Спортплус Рукометнафантазија ИстражитељиизМајамија Судбина уметника-ЂураЈакшић,филм ОвојеСрбија Сватаравница Мојличнипечат ДневникРТ Војводина Штарадите, бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Сватаравница Осветници,филм ИстражитељиизМајамија Дневник Хероји Филм Леваци Око

МирјанаКарановић

Ородној равноправности Сликаженеумедијима,по мишљењу многих жена различитогузраста,образовања и порекла није онаква каква битребалодабуде,медијска слика је у већини случајева стереотипна,паипонижавајућа. Такозвани „женски медији” баве се или проблемима физичког изгледа жена, или стереотипним садржајима„задомаћице”. Уредница и сценаристкињајеОливераКосић,водитељка Мирјана Карановић, редитељ Игор Басоривић, продуцент Зоран Јовановић. (РТС2,20.35) 07.05 07.37 07.58 08.14 08.19 08.30 08.46 09.16

РонаМитра

Мамац Алвинодлазиузатворгде ћелију дели с Џоном Џастером, којије сасвојимпартнером Бристолом украо 42 милиона долара. Пре смрти, Алвинуоткривагдејесакрио плен.Полицијасенададаће преко Сандерса ухватити Бристола, па га пуштају из затвора. Лопов ни не слути дајеуправопостаомамац... Улоге: Џејми Фокс, Мајк Епс,ЏимКавизел,РонаМитра Режија:РобертХармон (Прва,21.15) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Ексклузив Експлозив Дођинавечеру Тачно9 Одбачена Породичнетајне Рањеносрце Тачно1 Езел Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичнетајне СулејманВеличанствени Филм:Мамац Ноћнижурнал Трачара Срећневести Породичнетајне Експлозив Ексклузив

09.45 10.15 10.55 11.25 11.55 12.35 13.05 14.05 14.21 14.51 15.20 15.50 16.40 17.10 18.05 18.40 19.10 20.00 20.35 21.05 22.00 00.05 00.40 01.40 02.10 03.00 03.30

Слагалица Попај Томасидругари Озибу3 Црвено,жуто,зелено-крени У сенциоблака Лицидерскосрце2012 Београдумузичкимзбивањима20. века Врелегуме Књигаутисака КлиникаВет Контекст Београдскафилхармонија Емисијаизекологије Трезор У сенциоблака Лицидерскосрце2012 Београдумузичкимзбивањима 20.века Емисијаизкултуре Сат Свебојеживота Пацифик Музичкипрограм Меразамузику ВерскимозаикСрбије Бинго О родној равноправности Пацифик Филм Добрастаравремена Трезор Емисијаизкултуре Сат О роднојравноправности Свебојеживота

06.30ЗдрављеиВи 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Еурека 10.00Љубавузалеђу 11.00 Топшоп 11.35 Биљаназавас 12.30ЗдрављеиВи 13.00Сваштарица 13.30Сликеживота 14.00Одељењезаспецијалнејединице 15.00Филм:Емпајеррекордс 17.00Обичниљуди 18.00Сликеживота 18.30Удовице 19.30Филм:Нож 21.00Филм:Дрвосеча 23.00Удовице 00.00Филм:Јамато 02.00Одељењезаспецијалнејединице 03.00Домаћамузика 04.30Филм:Јамато

dnevnik

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00

Уводуанатомију Најбољегодине Топшоп Уздравомтелу Топшоп Кажипрст Вести Америчкитоп-модел Цртанифилмови Топшоп Нинџаратници Никита Дневнимагазин Вести Спортскипреглед Пријатељи Путокосвета Вести Нинџаратници Никита Инсајдер:Патриотскапљачка Филм:Делтаодред2-Колумбијскавеза 00.10 Вести 00.45 Спортскипреглед

Делта одред 2: Колумбијска веза Озлоглашени дилер дроге Рамон Кота убио је Мекојевог партнера,партнерову жену и млађег брата.Крив је и за отмицу тројице агената ДЕА-е. Мекој сада жели да се освети Коти и његовом послушницима.Са својим маринцима он долази у Сан Карлос и почиње да уништава Котине залихе кокаина. Улоге: Чак Норис, Џон П. Рајан,Били Дрејго Режија:Арон Норис (Б92,22.00)

07.00 Добројутро 11.00 Тренутакистине 12.30 СмешноћошекодЂоше 13.00 Првинационалнидневник 13.20 Курсаџије 14.00 Тачноуподне 15.00 Српскапосла 16.00 Националнидневник 16.30Симар 17.00Прељубници 17.45СеверЈјуг 18.30 Националнидневник 19.10Маланевеста 20.00ПрвикуварСрбије 21.00Народпита 22.30Прељубници 23.30Пинктаргет 00.30СеверЈуг 01.30Филм:Биткаусахари 03.30Филм:Демонскигосподар 05.30МојесрцекуцазаЛолу

ДејвидЏејмсЕлиот

Витезови Бладстила Краљевство Мирабилис опстаје помоћу магичне животнесилекојујојдајеметал Бладстил. Када овог драгоценогметалабудесвемање, Чаробњак Теселинк регрутује смелу дружину која ће сачувати метала од тиранина Змајевог ока. Улоге: Дејвид Џејмс Елиот, Наташа Малте, КристоферЏејкот,МајклХелти (Хепи,03.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.10 00.50 02.20 03.00 03.30

Јутарњипрограм Бакуган1 Винкс Мегаминималс Повратакмалогтигра Зокинавеселојфарми ПопПикси Телешоп Диноратник Бен10 Бакуган3 МалимајсторГоа Винкс Хаппyквизић Телешоп БеверлиХилс Бен10 Диноратник Телешоп Вести ЦрниГруја Долинавукова Заклетинаћутање, док.серија Телемастер ЦрниГруја Ратхеликоптера,док.серија Наслов��астрана –квиз Ћирилица Долинавукова Љубавнадокторка Гламур БеверлиХилс Ћирилица Долинавукова Насловнастрана –квиз ВитезовиБладстила,1.део, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,12.00Без цензуре,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле,10.30Дечији програм,12.00Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30Оф Роад,16.00Метрополе и регије света,16.55Инфо К9,17.30Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Твој стил у његовим рукама 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Затрпани

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.14 Светски бисери 2, док. серија 11.08 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.42 Пркосна љубав 13.39 Др Оз 2, ток шоу 14.43 Скица за портрет 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.32 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.08 На рубу науке 00.03 Секс и град 00.54 За добрим коњем прашина се диже, филм 02.21 Др Оз 2, ток шоу 03.01 Др Хаус

08.00 Тајни рат 09.00 Геније дизајна 10.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 11.00 Давид и слика Маратова смрт 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Барок! 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Древни светови 21.00 Египат 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Михаил Руди – портрет пијанисте

Ловци на змајеве Ози Бу Филм: Збогом оружје Диши дубоко Олд бој Заштитник Без заклона Мејд ин Југославија Еротски филм Еротски филм

Без заклона Бос, Чарли, Мос и Батон су четири неуморна гонича стоке. Они живе у непрегледним преријама запада, њихово пријатељство је одређено прастарим кодексом части, док њиховој изолованој врсти прети изумирање. Пут их наводи у близину градића Хармонвил, где затичу насилну страховладу тамошњег шерифа... Улоге: Роберт Дивал, Кевин Костнер, Анет Бенинг Режија: Кевин Костнер (Синеманија, 20.00)

Цена страха Пошто му уоравник ЦИА-е каже да су се терористи дочепали нуклеарног оружја и да намеравају да нападну САД, Џек Рајан, стручњак за наоружање, нађе се пред врло тешким задатком. Траг га води до случаја из раних седамдесетих, када је била нестала атомска бомба у Сирији... Улоге: Бен Афлек, Морган Фримен, Џејмс Кромвел, Кен Џенкинс Режија: Фил Алден Робинсон (ХРТ 2, 20.00) 07.07 07.37 07.59 08.23 08.45 09.10 09.59 12.50 12.50 13.41 15.11 16.00 16.21 16.40 17.10 17.25 18.01 18.25 18.50 19.31 20.00 22.06 22.55 23.49 00.33 01.06 02.52

Кевин Костнер

06.00 Дебела мама: Какав отац, такав син 07.45 Грегов дневник 09.15 Трансформерс 3: Тама Месеца 11.45 Филмови и звезде 12.10 Ратни коњ 14.30 Њихова лига 16.35 Кокова 18.40 Звер 20.05 Царство порока 21.05 Пирати са Кариба: На чудним плимама 23.20 Како се решити шефа 00.55 Јеврејска веза 02.20 Прави секс екстра. Кејти Морган: Разоткривање порно звезде

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре: 36 Хоурс Филм: Свемоћни Тор Вокер, тексашки ренџер Монк Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперолуја у Сијетлу Монк Све по закону Премијера: Хаваји 5-0 Филм: Истребљење Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 10.10 10.35 11.40 12.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 19.58 20.00 21.00 22.05 22.20 00.10 01.50 02.50

Мекгвајер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгвајер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Казна, филм ЦСИ Мајами Астро шоу ЦСИ Мајами

Казна

Бен Афлек 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пут у Индију, филм Плодови земље Плодови земље За добрим коњем прашина се диже, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Сплит: Море Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Кришка сира 1, док. серија Цена страха, филм Др Хаус Момци с Медисона Синови анархије Битанге и принцезе Ретровизор Ноћни музички програм

09.00 Момци с Медисона 10.00 Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 11.30 Зојин тајни живот 13.00 Момци с Медисона 14.00 Стриц Бак 16.00 Били Медисон 17.30 Момци с Медисона 18.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана 20.00 Момци с Медисона 21.00 Гладијатор 23.00 Водени свет

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.40 02.40

Остани уз мене Школски дани Недужни Мужеви и жене Велика бела превара Наша кућа из снова Жена под уценом Џеронимо: Америчка легенда Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Средња школа “Хамилтон” није место за учитеља којем је стало до образовања својих ученика. Након доста утрошеног труда, Сем Декер одлучио је да дигне руке од својих студената који једноставно ништа не желе да науче... Улоге: Долф Лундгрен, Алекс Карзис, Ката Добо, Кори Севиер, Дов Тифенбах Режија: Сидни Фури (РТЛ, 22.20)

Долф Лундгрен

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 10.00 11.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 19.15 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30

2014 ФИФА Тенис Тенис Тенис 2014 ФИФА 2014 Светски куп Фудбал ФИФА У-17 Тенис Сви спортови Рвање Борилачки спорт Тенис ФИФА У-17

Остарела Европа мора да увози странце

У

казују се повољне прилике и за моћне прак- ускоро догодити. Британски министар Гордон Браун тичне институције – попут реорганизованих покушао је да националну расправу преусмери на вредзадруга – да одиграју пресудну улогу, како у ности. То је сад општи тренд, и један готово безоблиразвијеним земљама, тако и оним у развоју. Указује чан појам који треба да указује на заједничке културне им се прилика јер се технократија мултинационалних стандарде. компанија сасвим или делимично повукла из читавог Можда смо сведоци краја не само глобалистичке ере низа области које захтевају, за њихов укус, и сувише него и западне рационалистичке ере и њене опседнутопрактичне посвећености. Другим речима, увек посто- сти јасним линеарним структурама. Можда живимо на ји потреба за нечијим утицајем. Пошто смо у вакууму, почетку великог преокрета током којег ће друге култуправац којим ћемо се кретати наредну четврт века од- ре, с много комплекснијим схватањем друштвеног редиће не они који имају утицаја већ они који освоје устројства, преузети вођство. власт. То су неоконзервативни и религиозни активисти у САД веома добро разумели. И зато Ричарда Рортија толико узнемирује уздржан, апстрактан приступ америчке левице. Па ипак, неком се указује прилика – макар и тренутна – да осмисли програм тог новог правца. И лондонски „Фајненшел тајмс„, иначе конзервативан пословни часопис, заузима прогресивнији став него већина водећих политичара: „Масовно сиромаштво је, без сумње, главни морални императив нашег доба. Али усредсређеност на либерализацију светске трговине, смањење дуга и Џамија ускоро у првом комшилуку Ватикана? међународне финансијске олакшице, сами по себи неЈедна од идеја која се већ извесно време чује је да ће бити довољни.“ Они позивају на акцију за коју би улазимо у доба које подсећа на позитивну страну средкласични глобалисти, међународна технократија и ве- њег века. Ово је време у којем природа граница и одрећина руководства мултинационалних корпорација ре- ђење народа нису јасни ни искључиви. То је, умногоме, кли да је нереална. Али, грађани све више желе да њи- био и Еразмов сан: представа о лабавој, али уједињеној хове демократије преузму вођство по питању правде. Европи. Данас је та идеја много сложенија од Европе, а И та се жеља више не јавља упакована у стандардну за Европу је најразумније да буде континент народа, деветнаестовековну амбалажу левице или деснице. раздвојених и испреплетених. Хедли Бул је писао о Још један аспект тог самосвесног укључења захтева „систему преклапања власти и вишеструке лојалнонашу одлучност. Уплетени смо у вештачки изазвану сти“, и то се сад свуда дешава. негативну тензију између теорије глобалних економија Монолитна идеологија економских флоскула нестаи стварности у којој људи живе. је. Стално су нам понављали да морамо да прихватиТу је и трећи фактор: огроман број људи запањујуће мо неизбежност тог система или ћемо упасти у неку много се креће. А већина –да би променила држављан- врсту хаоса. Уместо тога, ако смо опрезни, могли биство. Живимо у једном од смо кренути у правцу систенајсложенијих периода ма хотимичне сложености. Ислам, ре ли ги ја ко ја да нас нај ви ше људске миграције јер се, за Националне државе ће дозабрињава Запад, суштински је разлику од оне у 19. веку живети препород. Али већ отворен и одликује га много или неким другим ерама, не можемо да видимо да је исодвија по одређеном обраход тог повратка потпуно прилагодљивија историја сцу. Европљани се још муче другачији од онога у пронего хришћанство. Јер, пише с утицајем малог удела овог шлости јер су обавезе и завиу Курану: Ми вас стварамо и кретања, иако су промене сности данашњих држава изна народе и племена делимо попут реформе немачког друзетно слојевите. Економски жављанства из 1999. извеаспект те сложености јесте да бисте се упознали стан корак напред. Али важан, али никако и надмостручњаци за популацију ћан. Пресудан елемент је вероватно миграција становкажу да двадесетак милиона досељеника у Европи није ништа. С обзиром на ниску стопу наталитета, проце- ништва. Развој образовања које ће бити делотворно у њује се да ће до 2025. бити потребно 160 милиона до- тако сложеним околностима захтеваће доста маште и сељеника да би европска друштва могла функциониса- свеобухватан приступ. Ера којом доминира енглески ти. Размишљати о томе да толики број људи долази у језик чини се обећавајућом или претећом. Та домиЕвропу, па бар и као страни радници, било би погубно нација ће, зарад техничких и уговорних потреба, веза европско виђење властите етике и јавног добра. Не- роватно још потрајати. Али, ако гледате мимо техки верују да имиграција може подрити европску култу- ничког и уговорног, вероватно улазимо у период ру. Али, као што је показао последњи светски рат, њу мултилингвалности који подстичу све културе где се не може подрити ништа брже од деловања које није у ти језици говоре. Нема културе непримерене ономе што се дешава. Има само непримерених политичких складу са стандардима те културе. Но, ова миграција није само европско питање. Поје- покрета. Ислам, религија која највише забрињава дадине земље, попут Канаде, предводнице су у изграђи- нашњи Запад, суштински је отворен и одликује га вању друштва непрестаним развијањем програма досе- много прилагодљивија историја него хришћанство. љавања и културне разноликости. Друге, пак, чврсто за- Јер, пише у Курану: Ми вас стварамо и на народе и тварају очи пред оним што им се догађа или ће им се племена делимо да бисте се упознали. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

15.oktobar2012. OVAN 21.3-19.4.

Неочекивани трошкови, можда поводом поправке куће, вероватно захтевају жонглирање буџетом.Могуће је да ћете морати да скинете с једне стране да бисте попунили другу.

VAGA 23.9-23.10.

BIK 20.4-20.5.

Неваспитаност партнера може вам донети суморно расположење. Ваш пријатељ не комуницира сасвим добро, а ви се питате да ли сте можда урадили или рекли нешто погрешно.

Данас можда осећате да имате [KORPION 24.10-23.11. сувише физичке енергије. Иако имате много енергије, у овом тренуткуније баш најмудрије да се пењете на планину, трчите маратон или испливавате велике раздаљине.

Превише забаве могло би вам BLIZANCI 21.5-21.6. донети ванвременски осећај.Хране и пића вероватно има у изобиљу,но ипак, данас је боље да се препустите обичној,али хранљивој исхрани. Можда нећете бити склони вежбању и у том случају прошетајте.

Могуће је да данас размишљате STRELAC 24.11-21.12. о одговорности. Можда сте некоме обећали помоћ, али немате времена и енергије да то и урадите. Не устручавајте се да поразговарате о томе.

RAK 22.6-22.7.

Пријатељ или партнер могао би злоупотребити вашу добру природу. Неко ће можда од вас захтевати да га поставите на прво место. Други ће можда желети да вас искористе као неког ко ће решити њихове проблеме.

LAV 23.7-22.8.

Чланови породице можда данас размишљају омногостварии траже од вас више помоћи него што сте спремни да пружите. Будите сигурни утода сте сталожени и фокусирани,да можете одлучити које потешкоће су најхитније да би биле приоритет.

DEVICA 23.8-22.9.

Данас можда проведете време помажући рођаку или комшији да се припреми за путовање.Могуће је да ће вас више од једне особе упитати за савет када су у питању пословни проблеми или правна питања.

JARAC 22.12-20.1.

Неко ће вам се можда приближити причајући о инвестицијама. Та особа може учинити да све звучи као ћупод злата на крају дуге.Ипак, запамтите,ако нешто звучи сувише добро да би било истинито, вероватно и јесте тако.

Огромна количина креативне енергије у вези стренутним пројектом могла би вас погодити данас. Инспирације ће бити на све стране, а ви ћете желети да што више тога претворите у физичку реалност.

Данас ћете можда бити под лупом VODOLIJA јавности на неки начин. Можда др21.1-19.2. жите предавање или водите дискусионе групе.Шта год да је, немојте се изненадити ако наизменично будете инспирисани и препуштени протоку, а затим имате менталну блокаду. RIBE 20.2-20.3.

Превише послова треба да завршите? Потребно је много позива да обавите?Немојте се изненадтити ако осетите да се вртите укруг.Могуће је да покушавате да избалансирате забринутост поводом каријере док правите планове за путовање неке врсте.

TRI^-TRA^

Бред Пит рекламира женски парфем V REMENSKA

Бред Пит (47) први је мушкарац који ће бити заштитно лице женског парфема, тачније, „шанела 5”. За тo ће добити седам милиона долара, пише америчка штампа. Међу славним дамама које су рекламирале овај чувени парфем су Никол Кидман, Ванеса Паради, Одри Тоту и друге. - Како би легенда „шанела 5„ увек била нова и занимљива, одлучили смо да променимо перспективу рекламе. Парфем је симбол завођења између мушкарца и жене, и логично је да представимо и мушку страну тог чина - рекла је председница „Шанеловог” сектора парфема и шминке Андреа Давак. Пит ће снимити рекламну кампању и промотивни спот, који ће се појавити крајем октобра.

PROGNOZA

VIC DANA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

22

Sombor

23

Kikinda

23

Vrbas

23

B. Palanka

23

Zreњanin

23

S. Mitrovica 24 Ruma

25

Panчevo

24

Vrшac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

25

K. Mitrovica 23 Niш

25

Evropa

и оБлачно

Madrid NOVI SAD: Sun~ani periodi i toplije. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 11 stepeni a Rim maksimalna do 23 stepena. London VOJVODINA: Sun~ani periodi i malo toplije uz promenqivu obla~nost i mogu}u kratkotrajnu ki{u krajem dna. Duva}e umeren jugoisto~ni veCirih tar. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 10 do 14 stepeni, a maksimalne od 22 do 24 stepena. Berlin SRBIJA: Sun~ani periodi i toplije uz promenqivu obla~nost i samo Beч re|u pojavu kratkotrajne ki{e. U ve}ini predela suvo. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 8 Varшava do 14 stepeni, a maksimalne od 21 do 25 stepena. Kijev PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Tokom cele idu}e sedmice toplo vreme za ovo doba godine uz ki{u i pquskove u utorak. U sredu razveMoskva dravawe popodne i malo sve`ije vreme. Od ~etvrtka sun~ano i vrlo toplo Oslo tokom dana. Na severu Srbije temperature malo preko 20 stepeni, a u centralnim i ju`nim predelima }e temperature prelaziti 25 stepeni Celziju- St. Peterburg sa krajem sedmice. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Poboq{awe biometeorolo{kih prilika mo`e doprineti smawewu tegoba kod svih hroni~nih bolePariz snika. Izvesna opreznost se savetuje osobama sa labilnim nervnim siMinhen stemom. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu pospanosti i bolova u mi{i}ima. Preporu~uje se slojevito odevawe usled priliva ne{to topliBudimpeшta jeg vazduha, ali i umerenog do poja~anog vetra u ko{avskom podru~ju zeStokholm mqe.

18 22 14 11 13 19 16

Пролазичовекгробљемивиди огроманкаменнакомепише: „Брате,акосиправибратидруг, помози, померикаменовајштоминадуши стојииолакшајмимуке.” Човекпочедавуче камен, гурага, ипослеподужегмучења,успеда га помери,ивиде исподњегаурезан напис:„Брате,акосибратидруг, sвратиовајкаменназад, дазезнемојошнекога.”

14 12 4 8 27 15 11 20 9

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

102 (34)

Slankamen

158 (8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

162 (30)

Zemun

230 (4)

Bogojevo

136 (20)

Panчevo

252 (2)

Smederevo

442 (0)

Baч. Palanka 145 (15) Novi Sad

116 (10)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

165 (1)

S. Mitrovica

72 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (1)

Beograd

176 (2)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

148 (8)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

-88 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 15.oktobar 2012.