Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK15.SEPTEMBAR2011.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXIX BROJ23198 CENA30DINARA * 0,50 EUR

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : SUTRASLU[AWEZAKONAOJAVNOJSVOJININAODBORIMASKUP[TINESRBIJE

PozvaniVladaVojvodine, Egere{i,Duli},Mrkowi}...

str. 3

VLADAPOVUKLAIZPROCEDUREZAKON OREHABILITACIJI

NASLOVI

Politika

CENE KONDITORSKIH PROIZVODA PORASLE OD 6 DO 20 POSTO

3 U op{tinama u Vojvodini 5.435 zaposlenih

Ekonomija 4 Dr`ava preti gazdama, a „bije” radnike 5 Javne nabavke idu u jo{ ve}i java{luk

str. 2

NoviSad 7 Rade oba Spensova bazena 8 S elektronskom kartom u bus? 9 Nema privatizacije „Jadrana”

Vojvodina 11 Wive sugurne od vatre i lopova

Dru{tvo 12 Seoske `ene zaslu`uju posebno mesto 13 Nauka tra`i odgovore na izazove novog doba Foto: R. Hayi}

Crna 14 Pomo}niku ministra ~etiri godine zatvora 15 Ma|arska policija: Monstrum iz Srbije

Slatk  i{  i gorki zbog pos  kup  qew  a

Najvi{a temperatura30 ° S

Uskorou Makedoniju bez paso{a

str. 6 str. 13

UV zra~ewe 5

Prijatno

Partizanii ~etnici podelilivlast

IZPROMETAPOVU^ENOSTOTONAKOBASICA,HIQADELITARAMLEKA,PI]A...

Uradwamairakijeludare ikvarnomeso str. 6

SPORT

n SRUSIMADANASBEZPRAVANAGRE[KU

DANIRIBARANAKANALUDTD KODJANO[IKAIJERMENOVACA

Gostilisei lovili zlatneudice

str. 10

n SRBIJAIFRANCUSKAZAPOLUFINALE

str. 16 – 21


2

~etvrtak15.septembar2011.

DR@AVNIVRHPRIPREMIOPREVENTIVNEMERE

Srbijane}e datisvezarad kandidature

ozbiqno. Pri{tinske vlasti –Nasastankudr`avnogvrha `ele da zauzmu sever, Srbi }e o Kosovu kod predsednika Srpostavqati barikade, Kfor i bije Borisa Tadi}a dogovoren Euleksuklawati,itunekomoje niz mera koje dr`ava pre`enastradati–objasniojeon. ventivnotrebadapreduzmeda Sit ua c ij a je nebido{lodo tak vada}ebi te{kih posleSi t u a c  i j ajeta k va ti ili, kak o dica zbog najada}ebitiilistalna je rekao, stalvqen og slaw a borba,ili}eSrbi ne borb e, ili kos ovs kih po}e Srb i mor alicajaca i camoratidase ti da se isel e rin ik a na adiselesKosova s te ter it or iministrativne je.Da~ i}jepoprelaze Brwak nov o pods et io na to da i Sri Jar iw e prem a cent raln oj bij a ima adm in is trat ivn e Srbiji–rekaojeju~ezamenik prel az e, i kao prim er nav eo premijera Ivica Da~i} noviMerd ar e i prel az e kod Buj anarima posle otvarawa novog novc a i Med ve| e, dod av{ i da OperativnogcentraMUP-a. „mo` em o i mi igrat i na taj –Pogre{najepretpostavka na~ in”, ali se zap it ao ~em u da}eSrbijadatisvedabidoto vod i. Zam en ik prem ij er a bila kandidaturu – rekao je je ocen io da je sit ua c ij a doon,inaglasiodajepravitrestate{ kajersuSrb ij ivez anutakdasepitaweKosovazaneruk ezarea g ov aw e,aliako okru`i.–Re{avaweseve}ra-

Dokledasepravimoludi Komentari{u}izahteveEUzaukidawemparalelnihsrpskih strukturanaseveruKosova,Da~i}jenaglasiodasujedinetakve institucijeonekojeimajuAlbancinajuguSrbije. –Obele`avaseDanalbanskezastaveuSrbiji,bezzastaveSrbije. Pa u svakoj normalnoj zemqi bi bili rasterani vodenim topovimaisuzavcem!–smatraDa~i}.–Dokledasepravimoludi,daqudskapravava`ezasveosimzaSrbe? di diplomatskim putem, da se ponovo ne podgrevaju strasti iizazovesukobnaKosovu. On je ocenio da Pri{tina, podr`ana delom me|unarodne zajednice, pogre{no pretpostavqa da }e Srbija u~initi sve da dobije kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji i dajezatopravovremedasere{i pitawe nezavisnosti Kosova. –Tapolitikajepotpunopogre{na i mo`e izazvati te{ke posledice i ponovo pokrenuti lavinu sukoba u celom regionu pa zato treba da sespre~i–upozoriojeDa~i}. Kako je istakao, Srbija ne mo`epasivnogledatirazvojsituacije na severu Kosova, koja mo`e prouzrokovati katastrofalnu{tetuidovesti„usituacijuizkojenemapovratka”. – Ja mesecima govorim {ta }e biti, a niko to ne shvata

Srb ij a ka` e da ne mo` e ni{ta urad it i, to je ond a potvrd a Ha{ im u Ta~ ij u da on mo` eu~in it isve. Da~i} je insistirao na ~iwenicidasveovo{tosesada de{ava nije bilo predmet dogovorauBriseluimislidaje ovak av na~ in „igraw e vatrom”. –Naovomprostoruiveoma mala varnica je dovoqna da pokrene veliku vatru. Ne sme po{tovawe qudskih prava va`itisamozaonekojinisuSrbi–rekaojeDa~i}. Po weg ov im re~ im a, ovo {to se sada de{ava s najavom slawa kosovskih carinika i policajaca na administrativneprelazenaseverunijebilo deo dogovora u dijalogu Beograda i Pri{tine koji se od martavodiuBriselu,takoda se kosovske vlasti „igraju vatrom”.

DRAGAN[UTANOVAC

Miridiplomatija zaKosovo –Nikadadosadaorganitakozvanog Kosova nisu na silu poku{avali da preuzmu vlast na severu,aukolikobitopoku{ali silom institucija, na{a reakcijabimoraladabudeznatno ozbiqnijaisvakakodabiutoj situaciji morale da se donose izuzetno te{ke odluke – poru~iojeministarodbraneSrbije Dragan [utanovac u intervjuu za„Novimagazin”.–Bojimseda bi,akodo|edonasiqanaseveru Kosova, to mogao biti uvod u problemeina{iremprostoru. Verujemdanikonepri`eqkuje

dado|edotoga.Minatakvemogu}nostiupozoravamoimislim daimamosaglasnostna{ihprijateqa iz me|unarodne zajednicedasere{ewetra`iurazgovorima,paisonimaskojimase ne sla`emo o statusu Kosova. Na{stavjedasezaKosovoborimo mirnim i diplomatskim putem. On je rekao da pripadnici VojskeSrbijeimajuredovnesastankespredstavnicimaKfora jerjetojedinina~indaseuti~enade{avawanaKosovuiMetohiji.

POLiTikA

dnevnik

VLADAPOVUKLAIZPROCEDUREZAKONOREHABILITACIJI

Partizanii~etnici podelilivlast VladaSrbijeobavestilajeju~e Skup{tinu da povla~i iz procedure predlog zakona o rehabilitaciji, i pored toga {to jewegovousvajawejedanodprioriteta na putu ka EU. Na ovaj potezkabinetMirkaCvetkovi}a odlu~iosenakon{tosuujavnost isplivala neslagawa oko po~etnog datuma na koji bi se zakon odnosio. U Vladinoj verzijifigurira je1945,dokpomi{qewu SPO-a, koji je svojim amandmanom uslovio i glasawe, procedura treba da va`i od 6. aprila 1941. godine zbog izjedna~avawa prava ravnogoraca i partizana.Protivovogpredloga su SPS i SDP, te je, nakon {tojeVladaponovoostalabez ve}ine za usvajawe, predlog povu~en iz procedure. Zbog ovakvograzvojadoga|aja,Skup{tinajeju~era{wusednicupo~ela sa sat i po zaka{wewa raspravomopredloguzakonaoza{titiposlovetajne. Mada u tri dana Skup{tina dva puta ima probleme oko jedinstva u vladaju}oj koaliciji, predsednica Skup{tine Slavica\uki}-Dejanovi} idaqesmatradanemakrizeufunkcionisawu institucija i uverena je u toda}edokrajamesecabitiizglasanisvi“evropski”zakoni. –Zakonjepovu~enipredlaga~a treba da pitate za{to. O~igednojedajetoura|enodabise popraviotekstzakona–reklaje ona novinarima u parlamentu, isti~u}idatakone{tonijeneuobi~ajeno u situaciji kada se `elida{tovi{eposlanikapodr`itajzakon,{tojeslu~ajis predlogomzakonaorehabilitaciji. OnajenaveladajeVladaSrbije bila jedinstvena u odluci da taj zakonski predlog povu~e izprocedureidanijeta~noda jetoura|enonainicijativulideraSPS-a. – Ivica Da~i} je samo jedan od~lanovaVlade,aonajeuce-

ovavlada,zaistauovomtrenutkuneznam. PrvadamaSkup{tinenavela jeidajeo~iglednodasustrankeu{leuizbornukampawu,ali i da Vlada i Skup{tina funkcioni{u i rade svoj posao, bez obziranarazmimoila`ewaoko nekih pitawa u vladaju}oj koaliciji.Powenimre~ima,zakon o `eleznici bio je prvi korak kodizja{wavawaozakonuojavnoj svojini i jasno je da tu ima razli~itihstavova.Iporedtoga,onanemadilemuotomeda}e bitive}inezaizglasavawesvih zakona,paizakonao`eleznici, jernajve}ibrojposlanika`eli da ta zakonodavna materija postanerealnostizbognasizbog EU. [efica poslani~ke grupe ZES-a Nada Kolunxija tako|e ne spomiwe bilo kakvu krizu u vladaju}oj koaliciji, ve} navodi da je Vlada povukla predlog zakona o rehabilitaciji iz skup{tinske procedure “najve-

Nikoli}:Nedamo nikvorumniglasove LiderSrpskenaprednestrankeTomislavNikoli} ocenioje ju~edaVladaSrbije“ve}poodavnonemalegitimitet,ao~iglednojeda}euskoroizgubitiilegalitetzato{touparlamentu nema126poslanika”. –Verujte,oVladinimzakonimavi{enerazmi{qam,aiwih bi ve} trebalo da bude sramota da od wih dobijamo zakonske predloge–rekaojeon. Napitawekako}eseSNSpona{atiusituacijikojajenastalauvladaju}ojkoalicijinakonodlagawaglasawaipovla~ewa iz procedure nekih zakonskih re{ewa, Nikoli} je odgovorio: “Mi}emoimmalopomo}idaimtiprobleminarastu”. –-Zarmisliteda}enekolikomesecipredizboreSNSdaobezbe|ujekvorumiliglasovevladaju}ojve}ini?–odgovoriojekontrapitawem Nikoli}, poru~uju}i da onaj ko `eli da formalno ispuniuslovenaputuevropskihintegracijatrebadaobezedii ve}inuzadono{ewepreostalihzakonaizevopskeagende. litaciji i Nova Srbija, potvrdiojeju~efunkcionertestrankeMiroslavMarki}evi}. Poslanik SDP-a Meho Omerovi} smatra, nausprot SPO-u, dajedobro{tojeVladapovukla

Jugovi}:Ho}espetokrakomuEvropu Nasuprot wenim tvrdwama, potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugovi} izjaviojenovinarimauparlamentudajepredlo`eni zakon o rehabilitaciji povu~en iz skup{ tins ke proc ed ur e jer amandm an i te stranke nisu bili prihvatqivi za Socijalisti~ku partiju Srbije, iako su bili prihvalinidonelaodluku.Kojepredlo`io, zaista ne znam. No, ~iwenica je da je to jedinstven stavVlade.O~iglednojedaseo tekstu nisu svi definitivno slo`ili i da je bilo onih koji susmatralidagatrebapopraviti. O~igledno je da se na tome radi–primetilajeSlavica\uki}-Dejanovi},uzopaskudajeto “prava informacija”. – Koliko }e Vladi trebati da taj tekst popravi i da li }e to uraditi

tqivi za predlaga~a, odnosno Ministarstvo pravde. – SPSverovatnomislidasenanepravdimo`e i}iuEU,verovatnonijespremannatodasesuo~isnasle|emizpro{lostiimojaporukajedase ne mo`e s petokratkom na ~elu i Slobodanom Milo{evi}emusrcui}iuEU–rekaojeJugovi}.

rovatnijezbogdodatnihusagla{avawa i da bi se videlo kako }e izgledati kona~an tekst zakonaorestituciji,kojibitrebaloprethodnousvojiti”. Po wenim re~ima, i u jednom iudrugomslu~ajuradiseovra}awupravakojasunanelegalan ilinepravanna~inoduzetagra|anima Srbije u odre|enom periodu. SamandmanimaSPO-aspremnajedapodr`izakonorehabi-

AMBASADORSLOVENIJEKODPAJTI]A: PredsednikVladeVojvodineBojanPajti}islovena~kiambasadoruSrbijiFrancBut saglasilisu seju~edajepojavqivaweuSlovenijisrpskekompanije „Nektar”, koja je kupila „Fruktal”, izuzetno va`nozapozitivnuklimukojatrebadabudedvosmerna.But je istakao da su dosada{wa iskustva slovena~kih kompanija u saradwi sa Srbijom, posebno sa Vojvodinom, pozitivna i dodao da se saradwa srpskog i slovena~kog ekonomskog sektora ogleda u velikom broju slovena~kih kompanija na srpskom tr`i{tu, {to na{u zemqu pozicionira kao prioritetnu u slovena~koj spoqnoj trgovini. Kakosenavodiusaop{tewuPokrajinskogsekretarijatazakulturuiinformisawe,Pajti}jerekao dajesaradwaVojvodineiSlovenijenazadovoqavaju}em nivou, naro~ito u privredi, navode}i da se pozitivan trend u spoqnotrgovinskoj razmeni nastavqa,{tojeuticalonapoboq{aweiunapre|eweostalihvidovame|usobnihkontakata. Pro{le godine je ekonomska saradwa Srbije i Slovenijeznatnounapre|ena,takodajenivorobnerazmeneuprvihdesetmesecive}iza11odsto negouistomperioduprethodnegodine,dokjeVojvodina ostvarila suficit u robnoj razmeni sa Slovenijomod73milionadolara,navedenojeusaop{tewu.

zakonorehabilitacijiizskup{tinske procedure jer se time spre~ava mogu}nost da se „ogromne pare uzmu od gra|ana dabisevratilaimovinapotomcima onih koji su sara|ivali s okupatoromizatobiliosu|eni pozakonu“. – Nepotrebno bismo se pred licem gra|ana ponovo naslu{aliosporavawaNOB-aijednog antifa{isti~kog pokreta – partizanskog, s Titom na ~e-

lu. Dosta je bilo prekrajawa istorijeiprogla{avawapora`enih za pobednike, ne smeju politi~ke stranke da sude i presu|uju–upozoriojeOmerovi}. I SVM pozdravqa odluku Vladedapovu~epredlogzakona o rehabilitaciji iz skup{tinskeprocedurejerjetojstranci neprihvatqivopostojaweprincipakolektivneodogovornosti Lider LDP-a ^edomir Jovanovi}naveojedajeuovomzakonuizra`en“problemdemokratskesvesti”. – Dok jedan dan tragate za Dra`om,drugidanzarehabilitacijom Hortijevaca, tre}i dan prakti~nopoku{avatedapomirite nepomirqivo, mislim da treba pa`wu posvetiti amandmanu koji smo mi predlo`ili, insistiraju}i na razlozima zbogkojisedonosi.Atojezbog te{kih kr{ewa qudskih prava igra|anskihsloboda,dok,sdruge strane, ni na koji na~in ne trebadaseupitawedovodeantifa{isti~ketekovineNOB-a –podvukaojeJovanovi}. S.Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

SUTRA SLU[AWE ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI NA ODBORIMA SKUP[TINE SRBIJE

PozvaniVladaVojvodine, Egere{i,Duli},Mrkowi}... Oliver Duli}, zbog pitawa gra|evinskogzemqi{ta,iMilutin Mrkowi}, ~ije su ingerencije nad infrastrukturom. Ciq ove parlamentarne forme je da javnostkojanijezastupqenauSkup{tini,stru~naizainteresovana za odre|ena pitawa, ka`e svoje mi{qewe, predloge i sugestije predlaga~u, Vladi Srbije, i Skup{tini,kojadonosiodluku.

PozivisuposlatiidelegacijamaEU,SE iOEBS-a,pojedinimambasadamakojesupomagale ureformskomizakonodavnomprocesu, kaoiStalnojkonferencijigradova skapredloga,osvojiniiorestituciji.Naslu{awezakonpozvanisuVladaVojvodine,pokrajinskisekretarzafinansijeJovica \uki},kojije,ina~e,biou„timu za Vojvodinu” koji je predvodio BojanKostre{,ipredsednikpokrajinskog parlamenta [andor Egere{i. –Pozvanisuipojediniministri Vlade Srbije, pre svega

–Ono{tosebude~uloodzainteresovanih za zakonska re{ewa moguuzetiuobzirakobudu`eleli – obja{wava za „Dnevnik“ predsednik Odbora za evropske integracijeLasloVarga. Onukazujenatodasupoziviza skupposlatiidelegacijamaEU, SEiOEBS-a,pojedinimambasadamakojesupomagaleureformskom i zakonodavnom procesu,

kaoiStalnojkonferencijigradova Srbije, koja bi trebalo da obezbedidolazakodre|enogbrojagradona~elnikaipredsednika op{tinadaseudovoqiprincipu puneregionalnezastupqenosti. Ju~esuuVladiSrbijezana{ listdemantovalimedijskespekulacijeotomedajepremijerMir-

ko Cvetkovi} osnovao „Radnu grupu za Vojvodinu“, koja bi se pozabavilaamandmanimaPokrajinskevladenapredlogzakonao svojini.Zapravoutokusuradni sastanciuVladiSrbijeiresornimministarstvimaizadvadana }esevi{eznatiokona~nimre{ewima. D. Milivojevi}

LIDER SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA I[TVAN PASTOR

Jednopri~ajuuNovomSadu, adrugouBeogradu Preds edn ik Sav ez a vojv o|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je da }e u narednim danima najva`nije biti tokako}esepona{atiVlada Vojvodine u pogledu sudbine wenih amandmana na zakon o javnojsvojini. Pastor, koji je i potpredsedn ik Pok raj ins ke vlad e, smatrada}etokakav}estav zauzeti Vlada Vojvodine nakon {to se Republi~ka vlada izjasni o wenim predlozima bitiiodvelikeva`nostiza sve vojvo|anske poslanike u republi~komparlamentu,bez obzira na wihovu strana~ku opredeqenost.

Ne}emo vijati ve{tice Povodomaktulenekrizeupokrajinskomparlamentu,Pastorjeporu~iodaproceduralneproblemezbogneformalnogotkazivawasednicemorajudare{e„onikojisuihiizazvali”. – Oni koji su doneli tavu odluku, mora}e to da objasne. Ne}emo, vaqda,vijative{tice!Akoovopro|e,sutra}enekomo}iizhirada otkazujesveisva{ta–podvukaojeon. LiderSVM-aoceniojedaje„najve}atragedijautome{tojeneko sebidozvoliodapovu~etakavpotezprotivinstitucijevojvo|anskog parlamenta”. –TonijepotezprotivpredsednikaSkup{tine[andoraEgere{ija ve}protivvojvo|anskogparlamenta.Atakvipotezinepovla~ese ~aknizato{tojepredsednikparlamentaizdrugestranke.Onise, prosto,nede{avajuucivilizovanomdru{tvu–kazaojePastor.

–Morasejednomprekinuti ta{izofrenijasrazli~itim stav ov im a, u zav is nos ti od toga da li se iznose u Novom SaduiliuBeogradu.Nemo`e se ovde govoriti jedno, a kad se do|e u Beograd ne{to sasvim drugo – istakao je Pastoruizjaviza„Dnevnik”. Powegovimre~ima,naprekju~ er a{ woj sedn ic i Predsedni{tvaSVM-aodlu~enoje da}etastrankanasvezakone koji su trenutno u proceduri republi~kog parlamenta podneti amandmane. Kako je naveo, neki su ve} podneti, dok

}eseupogleduzakonaojavnoj svojinisa~ekatiishodpregovorauVladiSrbije. –Ne}emopodnositiamandmane na ovaj zakon sve dok ne vidimo rezultate tih pregovora,aunadida}esere{ewe na} i u usag la{ av aw im a zakonskog predloga s amandmanimaVladeVojvodine–rekao jePastor. Onje,me|utim,kazaodamu nije poznato da li neko iz Pokrajinske vlade u~estvuje u usagla{avawu tih amandmanasMinistarstvomfinansija,iko. Akomentari{u}iaktuelnu poruku predsednika Srbije u vezi s polemikom o vojvo|anskim amandmanima – da ne}e potpisati zakon koji sadr`i antiustavnare{ewa–Pastor je primetio da je svima bilo poznato da je predsednikova obaveza da se stara o po{tovawuUstavaiprenego{toje ontoprekju~eizjavio. – Ne mogu da se na~udim u ~emu je tu problem. I dok on tonijekazao,znalosedajeto ne{ to {to se podr az um ev a. To je wegova obaveza, wegov posao,zakojiprimaiplatu– rekaojePastor. B. D. S.

REKLI SU

M.Markovi}: Svinapopis Ministar za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu i predsedn ik Koo rd in ac io - nog tela Vlade Republik e Srb ij e za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a Milan Markovi} pozvao jeju~eAlbancestogpodru~jadaseodazovu predstoje}em popisu stanovni{tva u Srbiji,koji}ebitisprovedenod1.do15. oktobra. Markovi} je nakon razgovora s predsednikom op{tine Pre{evo RagmijemMustafom oceniodanameraAlbanaca da bojkotuju popis mo`e samo dovesti do produbqivawa problema. Ministar je rekao da su ga politi~ki predstavnici Albanacaupoznalisnameromdabojkotuju popis stanovni{tva najavqen za oktobar.Mustafajesaop{tiodasusvepoliti~kestruktureAlbanacastogpodru~ja zajedno odlu~ile da bojkotuju popis stanovni{tva, uz napomenu da je do popisa ostalo malo vremena za re{avawe problemanakojesuukazali.

3

SNS TRA@I HITNE IZBORE

„DNEVNIK” SAZNAJE

Predlogzakonaojavnojsvojini sutra je u Skup{tini Srbije na javnom slu{awu pred odborimazafinansijeizaevropskeintegracije. Skup }e otvoriti predsednicaparlamentaSlavica \uki}-Dejanovi},aglavnure~u ~itavom procesu ima}e potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, kojijeuimerepubli~kogkabinetazadu`enzaodbranudvazakon-

~etvrtak15.septembar2011.

Da~i}:Samonam jo{falemalinari igejparada Zamenikpremijerai ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e, povodom naj av e prot es ta mal in ar a s podr u~j a Zlatiborskog i Moravi~kog okruga i radikal iz ac ij e prot es ta blokadomva`nihputeva i pruga u Srbiji, da nam „samo jo{ to fali”. –Usituacijikadamo`edakreneagresijanaseveruKosova,samonamjo{treba protestmalinaraigej-parada.Maloproblemaimamo,samonamjo{tofali–poru~iojeDa~i}. UUnijiproizvo|a~amalinaTanjuguje re~eno da }e u toku dana veliki broj malinara, ne koriste}i traktore, do}i u Po` eg u iz Prij ep oq a, Nov e Var o{ i, Ivawice i U`ica. Posle „neuspelog sastanka u Ministarstvu poqoprivrede i trgovine”malinarinajavquju„dramati~noradikalizovaweprotesta”.

Z.Markovi}: Bajatovi}nije uproblemu –Funkcionerikojisu u sukobu interesa imaju rok od 15 dana da se odreknujedneodfunkcija, a ukoliko to ne u~ine, postupak razre{ewa tog pitawa mo`e trajati najvi{eokodvaipomeseca–izjavilajeju~edirektorka Agencije za borbuprotivkorupcijeZoranaMarkovi}.– Utadvamesecaura~unatojeipravo`albe. Problem duplih funkcija, ponovila je, ima dvadesetak poslanika, od kojih je 15 u pokrajinskom paralmentu. Zorana Markovi}jeistakladaAgenicijijo{nijedostavqen nijedan dokaz o povla~ewu s jedne od funkcija,alidajeodlokalnihfunkcionerastiglonekolikozahtevazatuma~eweodluke Ustavnog suda. Poslanik i direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi}, ukazala je, nijeme|uposlanicimakojisuusukobuinteresa, i objasnila da bi Bajatovi} „bio u problemu”dagajenamestodirektora„Srbijagasa”izabraoparlament.

Mirovi}:Vojvodina yokerzapritisak naSrbiju Srpskanaprednastrankatra`i da se {to hitnije odr`e izborinasvimnivoima,aposebno insistira na vanrednim pokrajinskim izborima jer za to postoji~itavnizrazloga,rekaoje ~lan Predsedni{tva SNS-a Igor Mirovi} na ju~era{woj konferencijizanovinareuNovomSadu. Mirovi} je naveo da je sada{wi saziv Skup{tine Vojvodinenelegalanjervelikibrojposlanika,nakonodlukeUstavnog suda,vi{enemo`eobavqatitu du`nost.DodaojedaSkup{tina prakti~no vi{e ne zaseda i ne radi,nitireagujenabrojnaaktuelna pitawa, navode}i da je mogla uprili~iti svoje u~e{}e ujavnojraspraviozakonuojavnojsvojinialitonijeu~inila. Pokrajinska vlast bi, smatra, trebalo„daodstupi„izato{to su dugovi wenih fondova ugroziliposlovawedesetinepreduze}auVojvodini. – Konfuzija i oko zakona o javnoj svojini je dostigla one razmerekojesesamoo{trimjezikom mogu identifikovati, ~ak do mere da se poni`ava Skup{tina APV, da se wena uloga potpuno minimizira, da se zakazuju i otkazuju sednica mimo bilo kakvog reda i Poslovnika,dato~ineneovla{}enalica,dasmouovomtrenutku kaopredstavnicinajja~eopozicione stranke u Vojvodini taoci takve politike – rekao je Mirovi}, koji je i {ef poslanika SNS-a i potpredsednik Skup{tine. Takva politika i „konfuznost„, istakao je on, dolaze u trenutku veoma nepovoqnom po opstanakiodr`aweSrbije.

–Jer,svistesvedocidajedr`ava podvrgnuta pritiscima i ucenamasasvihstrana,kojinisumali,idaVojvodina,kaopokrajina koja je uspela da u proteklih nekoliko godina odr`i nekuvrstumirautimodnosima, danaspostajexoker,kecizrukava na vrhu piramide pritisaka na dr`avu Srbiju, a sve u kon-

tekstuodnosanaKosovuiMetohiji–naveojeMirovi}. Po wegovim re~ima, pritisci su poja~ani u Ra{koj, du`i niz meseci postoje na RepublikuSrpskudaseodnosisaSrbijom relativizuju i oslabe, a u Vojvodini„ovakavo{tar,nelegalan i tehni~ki nesprovodiv„ amandman na zakon o javnoj svojininijeplodjavnerasprave. – To nas navodi na zakqu~ak da je Vojvodina izvu~ena iz rukavakaoveomaozbiqantegkoji sada poja~ava pritisak – rekao jeMirovi},dodaju}idase„onekim stvarima, ~ak i kada su opravdane,kadasepredla`umoravoditira~unaotomekojije na~inzawihovurealizaciju”. S. N.

PRVE OSTAVKE POSLANIKA NAKON ODLUKE USS-a

Dinki}dobijadva Verkovamandata Poslanicistranke„Zajednoza [umadiju„VeroqubStevanovi}i Sa{aMileni} saop{tilisuju~e nakonerencijizanovinareuparlamentuda„demonstrativnonapu{tajurepubli~kiparlament“. Po{tosunaizbornojlistisamowihdvojicabilipredstavnici ZZ[-a,danas}ebitizamewenis dvaposlanikaURS-a,odnosnonekada{wegG17plus.Mileni},koji je predsednik Skup{tine grada Kragujevca,objasniodasuseoni Stevanovi}, koji je gradona~elniktoggrada,naostavkeodlu~ili zbog, kako je naglasio, izuzetnog pritiska dr`avnih organa i nezavisnih regulatornih tela da se izmeni sastav Skup{tine i da sezakoniretroaktivnoprimewujunaizbornerezultate.Ontvrdi da on i Stevanovi} nisu ni u kakvomsukobuinteresa.Mileni}je dodaodaZZ[ne}eodustatiodbilokakvepoliti~keborbe,ve}da su on i Stevanovi} podno{ewem ostavki na poslani~ku funkciju “iza{li iz koalicionog celiba-

ta”pasadamogudelovatislobodnijeiotvorenije. Ju~era{woj konferenciji nije prisustovao Stevanovi}, koji, ina~e,uparlamentnavra}asamou danimazaglasawe,ilikadsusedniceoKosovu,kadasebrojiprisustvosvakogposlanikavlasti. [efica poslani~ke grupe „Za evropskuSrbiju”NadaKolunxija navelajeju~edavladaju}ave}ina nije ugro`ena ostavkama dvojice poslanika Koalicije „Zajedno za [umadiju”ida}eonibitizameweni u skladu s koalicionim dogovoromZES-aiG17plus.Onaje naglasilada}eVeroqubStevanovi} i Sa{a Mileni} biti zemewenipostaromzakonu,jerseZakonoizmenamaidopunamaZakona o izboru narodnih poslanika, koji predvi|a da na mesto poslanika kome je prestao mandat pre istekarokanakojijeizabrandolazi prvi slede}i na listi kome mandati nije dodeqen, primewuje odprvihslede}ihizbora. S. St.

Uop{tinamauVojvodini 5.435zaposlenih U svim op{tinskim upravama u Vojvodini zaposleno je 5.435 qudi, {to je u skladu sa zakonskim propisima u okviru maksimalnogbrojapredvi|enogzaadministraciju,saop{tenojeizPokrajinskevladekojajeju~eusvojilaInformacijuoorganizacijiifunkcionisawuop{tinskihigradskihupravauAPVojvodiniza2010.godinu.Potimpodacima,brojzaposlenihnaneodre|enoradnovremesmawenjeza147uodnosunagodinuranije. Visokustru~nuspremujeu2010.imalo1.857zaposlenih,agodinuranije1.794.Sdiplomomvi{e{koleihje647(684).Doktoranaukaje{estoro,itusestawenijemewalo,dokjebrojmagistarapove}ans26na30. Najvi{e visokoobrazovanog kadra je u upravama Sremskih Karlovaca (53,8 odsto), Ba~kog Petrovca (50 odsto) i Pan~eva (47,2 odsto), a najmawe u Srbobranu (16,3 odsto) i Plandi{tu (19,6odsto). Pro{legodinesulokalneupraveuVojvodiniimale4.598ra~unara. „Tojeznatnovi{euodnosunaprethodnugodinu,alijo{uvek nedostajeoko1.000ra~unara„,saop{enojeizVlade. Najve}iproblemje,ka`u,neujedna~enaopremqenostina~in radamesnihkancelarijapajeVladazadu`ilasvojresornisekretarijatzalokalnusamoupravudatupredlo`imerezapoboq{awekvalitetausluga. S. N.


4

ekonomija

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

POKRENUTPILOTPROJEKATJEFTINIHKREDITAZASAMOZAPO[QAVAWE

Posao~eka22.000 mladihsfakultetom Nezaposlene,mladeiobrazovane osobe s preduzetni~kim idejama, neizvodqivim bez finansijskepomo}i,mo}i}edado31.oktobra konkuri{u za „superstep„ kredite za pokretawe sopstvenog posla, koje }e pod povla{}enim uslovimaodobravatiErstebanka, saop{tenojeju~enakonferencijizanovinare. Projekat se realizuje u partnerstvu s Nacionalnom slu`bom zazapo{qavawe,uzpodr{kuMinistarstvaekonomijeiregionalnog razvoja, kao i Ministarstva

omladineisporta.Potrebnojeda kandidatiimajudo30godina,dasu nezaposleni i evidentirani u NSZ-uilidasupodnelizahtevza dodelu subvencija za samozapo{qavawe u 2011. godini, kao i da imajunajmawe{estistepenstru~nespreme.Osimtoga,svikandidatimorajudapodnesubiznis-plan, a prioritet pri odobravawu kredita ima}e poslovne ideje koje imajuinovativankarakterilidoprinosere{avawenekogdru{tvenogproblema.Erstebanka}eupo~etnojfaziodobritidesetkredi-

tazasamozapo{qavawedo500.000 dinara,srokomotplatedotrigodine i mogu}no{}u grejs perioda od {est meseci. Nominalna kamatnastopaiznosi}e–referentnakamatnastopaplus{estposto, akreditseodobravabeznaknade. Obezbe|ewe kredita su blanko menica,ugovornoovla{}ewe,i,u slu~ajevimakadasepomo}ukredita nabavqa oprema, zaloga na opremu. Odluka o kandidatima koji }e dobitikreditebi}edonetauroku od mesec dana od zavr{etka kon-

kursa,aErstebankaiNSZzasve kandidate koji budu ispunili osnovne kriterijume organizova}e dvodnevnu obuku u Beogradu, NovomSaduiNi{u,poslekoje}e kandidatimo}idapodnesuzahtev za kredit u Erste banci, koja donosikona~nuodlukuofinansirawu. DirektorNSZ-aDejanJovanovi} istakaojedaukategorijivisokoobrazovanihmladihdo30godina ima 37.000 nezaposlenih, od ~egaje22.000sazavr{enimfakultetom, a 15.000 s vi{om {kolom.

Dr`avapretigazdama a„bije”radnike sprovo|ewu.Jer,dajedr`avaiskoristila barem deo postoje}ih zakonskihmogu}nosti,sasvimsigurno ne bi do sada povezivala vi{e od 600.000 godina radnog sta`a,itodebeloplatilaizzajedni~ke nam kase. Sada kada je kasa ostala prazna i kada vlast ne mo`e da na|e pare da uplati doprinose ni za radnike koji na to~ekajuodpro{leture,po~e}e da „zavr}e ruke„ nesavesnim gazdama. No,naglo„zao{travawe”premakompanijamakojeneupla}uju doprinose mogli bi, kao {to je to bilo i kada su ostavqeni s „rupama„ u sta`u, opet platiti zaposleni. Jer, ako je ta~no da }e u re{ewu biti odre|eno da gazda ne mo`e da isplati neto platudokneuplatiibruto,odnosnodoprinoseiporeze,tobi u praksi moglo zna~iti da radnici mesecima ~ekaju na platu. Gazdesudosadaipakgledaleda radnicima daju svakog meseca kojucrkavicuauplatudoprinosaiporezaodlagalejersuznale datomoguda~ineiimne}enikoni{ta.Ako,pak,sadbudumoralizajednoijednoidrugo,izvesnojeda}euleditizaka{weweida}epredradnicimaimatiopravdawedanemaplatazato {to nemaju dovoqno novca za brutoinetouplate.Komeopet gorenegozaposlenimakojimaje, na kraju krajeva, trenutno ipak najva`nijedaimplatanekasni. Otome{ta}ebitiswimakad ostare u ovim vremenima krize inema{tineba{inemoguprevi{edarazmi{qaju.Dr`avaje takojajemoraladarazmi{qao tome kako da uskladi redovnu isplatu plata zaposlenima i uplatuporezaidoprinosaudr`avukasu,itotakodanikone bibioninagubitkunegonadobitku ve} samo izvr{avao svoj deoobaveza. Q.M.

Zapovezivawesta`a250milionaevra Dr`avajedosadazatripovezivawasta`apotro{ila250milionaevra.Radnicikojimajeuproteklojdecenijipovezansta`uspeli suuzpomo}dr`avedado|udopenzije,ilibaremdaimradnista`budepokrivenpenzijskim,bezkojegsejednogdananebimoglipenzionisati.Me|utim,problemneupla}enihdoprinosa,aliipenzionihi zdravstvenih,imavi{eod70.000radnika,anapitawekada}edr`avana}inovacdaiwihzbrineodgovoranemajerjesvimajasnodagau buxetudokrajaovegodine,iporedrebalansakojisesprema,nema. trenutku realno je naplativo 53,9milijardedinara,itobise vaqalo regulisati. Prvi ~ovek Poreskeupraveobja{wavadadoprinose nisu upla}ivale ve}inom gazde fantomskih firmi protiv kojih se vodi postupak pred nadle`nim tu`ila{tvima, idodaodadeodugovaimajuipreduze}akojapostojeiradeiutoku su redovni postupci protiv wih.Deowihjeuvlasni{tvupoznatih biznismena, naglasio je Radosavqevi}, ali odmah i objasniodapo~lanu7Zakonaoporezuonnemo`edaotkrijekosubiznismeni koji ne izmiruju poreskeobaveze. – Moj predlog je da se jednom mese~noumedijimaobjavqujeli-

sta100najve}ihdu`nika.Netreba nikoga {tititi. Ako je neko upozoravan nekoliko puta na obavezupla}awaporezaidoprinosaiopetjeneispuwava,treba muobjavitiime–rekaojeRadosavqevi},idodaodame|udu`nicimaimaipoznatihbiznismena, aliipoliti~ara,qudisestrade iizsporta. Danebudezabunesankcije,kojesadopetnajavqujedr`avnisekretaruMinistarstvufinansijazaizbegavawepla}awadoprinosa i poreza su i po sada{wim zakonskim aktima o{tre, a to {tonisuiefikasnei{tosene primewuju–sasvimjedrugapri~a. Nije, dakle, problem u sankcijamave}uwihovomefikasnom

ji jer uglavnom nemaju radnog iskustva,asistemobrazovawa~esto ne pru`a dovoqno prakti~nog znawa.Izvr{nadirektorkauErstebanciAndreaBrbakli} ukazala je na to da }e, ukoliko pilotprojekat za dodelu kredita za samozapo{qavawedadobrerezultate,tavrstakreditabitiuvr{}enauredovnuponudubanke. E.Dn.

IMALICRNOGTR@I[TAUME\UNARODNOMPREVOZU

VLADASEOPETSETILADAO[TRIJEKAZNINEPLA]AWEDOPRINOSA

Dr`avni sekretar u MinistarstvufinansijaDu{anNikezi} najavquje za dve nedeqe sistemsko re{ewe za problem naplatedoprinosaodsrpskihkompanija,pokojem}esankcijezaizbegavaweovihzakonskihobaveza biti o{tre i efikasne i vi{e niko ne}e mo}i da uplati samo netozaraduadaneuplatiibruto iznose, odnosno poreze i doprinose. Tako}eovadr`avateksada,madatojo{uvektrebauzetisrezervom, re{iti ono ~emu je sama kumovala jer je dozvolila da preduze}atrenutnodugujuoko230milijardi dinara na ime neupla}enih doprinosa. Po{to se ve}ina wih priprema za privatizaciju ili je uste~ajuilikvidaciji,procewuje sedaje92odstoduganenaplativo jerzakontunedopu{taprinudnu naplatu, a tamo gde je mogu}a postupcidugotraju.Samouposledwa ~etiri meseca Srbija je, umestonesavesnihposlodavaca,uplatila doprinose za gotovo 19.000 radnika i za to iz buxeta potro{ila oko pet milijardi dinara. No,tojesamokapu~a{ivodekoja je u protekloj deceniji morala daseplatiizdr`avnekasenaime neupla}enih doprinosa i nepovezanih godina sta`a radnika umesto nesavesnih gazda. Dr`ava je, jednostavno,nasebepreuzelaobavezudapla}adanakkojibimorale gazde u bilo kojoj zemqi, da bi o~uvala socijalni mir i kolikotoliko obe{tetila radnike koji supo{tenoradili. DirektorPoreskeupraveDragutin Radosavqevi} potvrdio je nedavno da je ve}ina potra`ivawadr`avezbogneizmirenihobaveza i doprinosa nenaplativa, i istakaodasuoniiniciralidase VladaSrbijeizjasniotomdugui dasetostawere{i,podvu~ecrtaika`edajene{tonenaplativo.Me|utim,ukazaojeon,uovom

Onjenaveoda}eNSZuovojgodinikrozprograme„Prva{ansa”i stru~nu praksu zaposliti 12.000 qudi koji nikada nisu radili, a bi}e dodeqeno i 3.000 subvencija zasamozapo{qavaweupojedina~nojvrednostiod160.000dinara. PoJovanovi}evimre~ima,mladiuSrbijisusastanovi{tazapo{qavawauveomate{kojsituaci-

Mu}kawa stransportnim dozvolamanema? Ministarstvozainfrastrukturuienergetikuju~ejeuVladiSrbijejavnopodeliloprvih 15 rezervnih CEMT-dozvola za me|unarodni transport od odobrenih 439, a resorni ministar Milutin Mrkowi} je demantovao ranije informacije pojedinihmedijadajebilokorupcije uraspodelitihdokumenata.On jeistakaodasetransportnedozvoledelejavno. – Sve radimo javno i transparentno i danas smo prvi put otvorilizape~a}eni paket iz Pariza s rezervnimCEMT(Me|unarodni transportni forum za drumski prevoz robe) dozvolama – rekao je Mrkowi}.

nojei439rezervnihdozvola,i dodao da se broj dozvola svake godinepove}ava–pro{legodine ih je bilo 960, a slede}e }e biti1.500. Predsednik Udru`ewa za me|unarodni transport Ne|o Mandi} je rekao da nisu ta~ne informacije da je prethodnih mesecipo~elaraspodelarezervnih dozvola i da se taj proces

Zarada500milionaevra Mrkowi}jenaglasiodasutransporterinajboqibarometar srpskeprivredeidajeovegodineukupnoizdatooko300.000pojedina~nihdozvolazame|unarodnitrasnport.Onjeistakaoda dr`avagodi{weprihodujeodtransportnogsektoraoko500milionaevraidasetrudidaimzbogtogaobezbedi{tovi{edozvola. Mrkowi}jenaveodausektorutransportaimaoko25.000zaposlenih i po 25.000 u oblasti `elezni~kog i vazdu{nog saobra}aja,anaodr`avawuputevatako|e25.000,dokuenergetici radi50.000qudi. Zadobijawerezervnihdozvola,kojesedodequjuuslu~ajukada ih neko izgubi ili bude pokraden, promeni firmu i u sli~nim situacijama, bilo je podneto 30 zahteva, ali je 15 odobreno onima koji su imali kompletnudokumentaciju. Ministar je rekao da je ove godine podeqeno vi{e od 1.300 CEMT-dozvola, koje je dobilo vi{eod300preduze}a,aodobre-

odvijapostrogoutvr|enimprocedurama,kaoidatranporteri imajudobrusaradwusresornim ministarstvom. Predstavnici transportnih preduze}a „MDT-sistem„ iz Kraqeva i koncerna „Srboeksport„ iz Obrenovca Qubinko Zlati}i MiroslavNikoli} su istaklidanemakorupcijeuizdavawu dozvola, odnosno da ne postoji„crno”tr`i{te.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Univerzal banka a.d. , Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu 1

98,7742

100,7900

103,1082

98,4718

Australija

dolar

1

73,9827

75,4925

77,2288

73,7562

Kanada

dolar

1

73,1227

74,6150

76,3311

72,8989

Danska Norve{ka [vedska

kruna kruna kruna

1 1 1

13,2592 12,7694 10,7630

13,5298 13,0300 10,9827

13,8410 13,3297 11,2353

Promena %

Cena

Promet

13,64%

3.500

10.500

Filip Moris Operej{n a.d.

1,07%

1.600

27.200

Lasta a.d. , Beograd

0,74%

272

2.992

Agrobanka a.d. , Beograd

0,31%

5.250

31.500

Razvojna banka Vojvodine a.d

0,17%

1.803

1.803

Pet akcija s najve}im padom

Cena

Promet

-12,02%

681

24.516

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

-5,71%

3.300

24.562.400

BIP a.d. , Beograd

-5,71%

33

297

12,7303

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

-5,10%

2.420

4.840

10,7301

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-2,81%

381

47.943

13,2186

Astoria a.d., Beograd

Promena %

Vojvo|anskih top-pet akcija [vajcarska

franak

1

82,0111

83,6848

85,6096

81,7600

V.Britanija

funta

1

114,2030

116,5337

119,2140

SAD

dolar

1

72,4310

73,9092

75,6091

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (591,29 Naziv kompanije

0,34)

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,09%

2.160

8.752.400

AIK banka a.d. , Ni{

-2,14%

2.104

1.204.339

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,70%

14.140

141.400

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-2,81%

381

47.943

Agrobanka a.d. , Beograd

0,31%

5.250

31.500

Univerzal banka a.d. , Beograd

13,64%

3.500

10.500

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,17%

1.803

1.803

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,14%

2.148

16.095.299

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

-3,34%

1.826

197.225

NIS a.d., Novi Sad

1,78%

686

11.090.636

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,00%

478

1.114.075

Agroseme a.d. , Kikinda

0,00%

1.000

2.184.000

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,14%

609

898.261

113,8534

Sila a.d. , Stara Moravica

0,00%

600

600.000

Energoprojekt holding a.d.

0,58%

522

257.209

72,2093

Carnex a.d. , Vrbas

0,00%

1.320

155.760

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

707

38.910

Fabrika sto~ne hrane Crvenka

0,00%

250

138.250

Alfa plam a.d. , Vranje

0,00%

7.892

0,00

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-1,12%

1.681

50.430

Kurseviizovelisteprimewujuseod14.9.2011.godine

Sviiznosisudatiudinarima


BAJATOVI]SMILEROM UMOSKVI

„Ju`nitok” izvodiv Generalni direktor Javnog preduze}a „Srbijagas” Du{an Bajatovi} razgovarao je u Moskvi sa predsednikom Upravnog odbora ruske kompanije „Gasprom” Aleksejem Milerom o snabdevawusrpskogtr`i{tagasom i koncipirawu novog dugoro~nogugovora,re~enojeTanjug uu„Srbijagasu”. Nasastankukojijeodr`anu ruskojprestonicibilojere~ii odaqimkoracimaurealizacije gasovoda „Ju`ni tok” i Podzemnog skladi{ta gasa „Banatski Dvor”. ^elnici dve gasne kompanije razmatralisumogu}ezajedni~ke projekte u oblasti izgradwe gasnihcentralaipitawauvezisa

dolaskom „Gasprombanke” u Srbiju,istaklisuu„Srbijagasu”i naglasilidajenasastankubilo re~iiobudu}nostiproizvodwe ve{ta~kih |ubriva u Srbiji i mogu}im zajedni~kim projektimasaHIPAzotaromPan~evo. Ruski gasni holding „Gasprom”isrpskojavnopreduze}e „Srbijagas” zavr{ili su izradu studije izvodqivosti srpske deonice gasovoda „Ju`ni tok”, saop{tila je informativna slu`ba ruskog koncerna posle sastanka Milera i Bajatovi}a u Moskvi. „To }e omogu}iti da se u najskorije vreme pokrene procedura procene uticaja na `ivotnu sredinu,ukqu~ivawesrpskedeoniceprojektauplanprostornog planirawa Republike Srbije i dodelu privilegovanog statusa, kao i dobijawe svih neophodnih dozvola”, istaknuto je u saop{tewu.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

5

VLADAOPETNAPRE^ACUKIDAUPRAVEISPREMANOVEZAKONE

Javnenabavkeidu ujo{ve}ijava{luk? Srbijijejo{letosjasnostavqeno do znawa da Zakon o javnimnabavkamanemewanabrzinujerosnovniproblemkontrole javnih nabavki nije u zakonskimre{ewimave}uprimeniu praksiiosigurawuwegovogpo{tovawa. Drugim re~ima, eksperti iz Brisela koji se bave unapre|ewem institucionalnog sistemaipisawemdelovagodi{wegizve{tajazaEvropskukomisiju ukazali su na to da je kqu~ni problem zaobila`ewe ovog va`nog antikorupcijskog zakona,aneto{toonsadr`ii na{taseodnosi. Me|utim, i pored jasnog upozorewa i upirawa prsta u ono {to ovde svi znaju – da su javne nabavkenajve}iizvorkorupcije –MinistarstvofinansijaVlade Srbije priprema izmene Zakona o javnim nabavkama po kojima }e, izme|u ostalog, bila ukinutaUpravazajavnenabavke kaojedinazvani~nadr`avnainstitucija~ijijeposaodasestara o tome da se javne nabavke sprovode po zakonu. Jeste da Upravizajavnenabavkenijepolazilozarukomdaihiskontroli{e,pogotovoonekojesuodvijale na „visokom nivou”, ali wen ~elnik Predrag Jovanovi} bio je spreman proteklih godinadajavnoka`edaseonezloupotrebqavaju i da je korupcija ovladalawima.Onikojijetrebaloda~ujuwegovepodatkepravili su se gluvi, ali ostalo je zabele`enodanagodi{wemnivou pqa~ke i pronevere upravo uoblastikojataupravakontroli{e iznose oko 800 miliona evra. Jer, op{ta je procena preduze}a,nevladinogsektoraiVladinih tela ukqu~enih u javne

Evropskedonacijeuludoba~ene Evropskaunijaje,ina~e,ovegodinedoniralaSrbijimilioni po evra u ciqu popravqawa stawa s javnim nabavkama i da se ta oblasturedipoevropskimstandardima.TistandardipodrazumevajudasesistemskiZakonojavnimnabavkamadonosinatransparentanna~iniuzu~e{}eprivrednikainevladinogsektora,kao ime|unarodnihstru~waka.Suprotnotome,Ministarstvofinansijajeiskqu~ilojavnostizradanaizmenamaovogva`nogantikorupcijskogzakonainesamotove}planiradaukineUpravuzajavnenabavkeitimeunarednetrigodinesasvimukinekontroluinstitucija. To neminovno zna~i slabiju kontrolu javnih nabavki jernidrugeinstitucije,kao{tosubuxetskainspekcijaiDRI, nemajupunkapacitetradaikontrolepo{todr`avase„potrudila”daDRInemanitidovoqnoqudi,nitiopremuikancelarijski prostor,aumestoSavetazaborbuprotivkorupcijeformiranaje Agencija,kojajedobrozami{qenaalisapletenauprimeni. nabavke – po{to zvani~nih i preciznihpodatakanema–daje korupcija prisutna na svim nivoima, kao i da se oko 25 odsto vrednostijavnihnabavki„gubi” na korupciju. Procene eksperata EU su da je vrednost javnih nabavkiuSrbijioko~etirimilijardedinara,ada20do30odsto„pojede”korupcija,{tozna~idabisemoglau{tedetiimilijarda evra ako bi se radilo

legalno i po{tovalo ono {to zakon propisuje. „Transparentnost Srbija” procewuje da Srbijazbogkorupcijeujavnimnabavkama godi{we gubi oko 750 milionaevra,adajesvakapeta bila nezakonita. Samo u prvoj polovini ove godine bili su sporni tenderi vredni 650 milionadinara,tvrdeuUpraviza javne nabavke. Predrag Jovanovi}navodidasezloupotrebe~e-

stode{avajuufazirealizacije ugovora. – Ugovor se dodequje najpovoqnijemponu|a~u,ondaseudogovoru naru~ioca i ponu|a~a mewaju ugovoreni uslovi, tako {toseilipodi`ecenailismawuje koli~ina ili mewa specifikacijaonoga{tojeisporu~eno–objasniojeJovanovi},dodaju}i da ima i do nabavke mawe kvalitetnihislabijihproizvoda i usluga ili se produ`avaju rokovi. Ukoliko zaista pro|e predlog Ministarstva finansija i Zakon o javnim nabavkama bude izmewenitimeukinutaUprava zajavnenabavke,neda}esekorupcija, pqa~ke i pronevera u ovoj oblasti nastaviti ve} }e nastatiti i pravna praznina s obziromnatoda}ecentralizovana institucija ~iji je posao kontrolajavnihnabavkipo~eti rad tek za tri godine, 2014. Ko }e u te tri godine pravne praznine barem na papiru kontrolisati javne nabavke i ne}e li time biti jo{ vi{e otvorena vratakorupcijijeodgovorkoji }eVladaSrbijemoratidada,ne gra|anima koje predstavqa, ve} Evropskoj uniji. Naime, {ef DelegacijeEUuSrbijiVensan De`er upozorio je na to da postoje}astrategijazaborbuprotivkorupcije,kojasesprovodi, nije dala rezultate i da je zato potrebno da se napravi nova i unapredi i usavr{i pravni okvir. A takva poruka svakako ne zna~i ukidawe i jedinog kakvog-takvog kontrolora kao {to je Uprava za javne nabavke niti ostavqawe tri godine pravnog vakuuma u kojem }e se jo{vi{elovitiumutnom. Q.Male{evi}

REBALANS NADNEVNOMREDU

Vladadanas krojibuyet Vlada Srbije trebalo bi da dan as razm at ra predl og rebalansa ovogodi{weg buxeta,re~enojeju~e. Usvajawe rebalansa buxeta za 2011. godinu do kraja septembra,kaoizakonaorestituciji, uslov je da Bord dir ekt or a Me| un ar odn og mon et arn og fond a Srb ij i odobri novi aran`man „iz predostro`nosti„. Po dogovoru Vlade Srbije i mis ij e MMF-a, def ic it dr`avnog buxeta, koji ukqu~uje republi~ki buxet i buxet e lok aln ih sam ou p rav a, rebalansom }e biti pove}an sa 4,1 na 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, odnosno sa 140naoko153milijardedinara. Da bi se to postiglo, mora}edabudusmawenineki rashodibuxetadabiu{tede bile od 15 do 20 milijardi dinara. Zakonom o buxetu za 2011. godinu predvi|eno je da republi~ki buxet ima prihode od726,4milijarde,arashode od 846,9 milijardi da bi deficti iznosio 120,5 milijard i din ar a. Plan ir an i rash od i bux et a bi} e ve} i zbogtoga{to}enapovi{icuplatabuxetskihkorisnikaipenzija,uoktobru,biti potro{enovi{enego{toje bilo predvi|eno jer je inflacija u posledwih {est mesecibilave}anego{toje proceweno.


6

nOv^Anik

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

IZPROMETAPOVU^ENOSTOTONAKOBASICA,HIQADELITARAMLEKA,PI]A...

Uradwamairakije ludareikvarnomeso IAKOJEIZVOZURUSIJUGOTOVOUDVOSTRU^EN

Srbija udubokomminusu sBa}u{kama – U prvoj polovini ove godine izvoz robe iz Srbije u Rusiju bio je ~ak 74 posto ve}i nego u isto doba lane – izjavio je Tanjugu direktor predstavni{tva Privredne komore Srbije u Moskvi Janko \uri}, i najavio otvarawe srpskog trgovinskog doma u ruskoj prestonici. – U prvom polugo|u ukupna robna razmena izme|u Srbije i Ruske Federacije iznosila je 1.644,3 miliona dolara i bila oko 42 posto ve}a nego u istom razdobqu pro{le godine. Uz pove}awe od 74 posto, izvoz robe iz Srbije iznosio je 357,9 miliona dolara, a do kraja 2011. trebalo bi da dostigne oko 750 miliona dolara. On je podsetio na to da je Rusija {esti partner Srbije u izvozu, a prvi po uvozu, prevashodno zbog nafte i gasa. Tako je, posle zna~ajnog lawskog skoka rast izvoza nastavqen i u prvoj polovini ove godine, a nastoja}e se da tako bude i ubudu}e, zbog ~ega Vlada Srbije namerava i da u Moskvi, na 3.000 do 4.000 kvadratnih metara modernog zatvorenog prostora, otvori srpski trgovinski dom, a \uri} je ve} „odmerio” nekoliko takvih objekata. – Rastu izvoza umnogome pogoduje i me|usobna bescarinska trgovina za oko 99 odsto robe iz Carinske nomenklature, po najnovijem Protokolu, koji su vlade Srbije i Rusije potpisale 22. jula ove

godine u Beogradu o pro{irewu Sporazuma o slobodnoj trgovini SRJ i Ruske Federacije iz avgusta 2000. – istakao je \uri}. – U prvom polugo|u 2011. najzastupqeniji proizvodi u izvozu iz Srbije bili su sve`e vo}e, pogotovo jabuke, razne savremene podne obloge, akumulatori, gume za automobile, lekovi, prikolice i poluprikolice, dizalice, bakarne i druge cevi... I u prvoj polovini ove godine zabele`en je veliki raskorak izme|u izvoza i uvoza, zbog ogromnog u~e{}a energenata u uvozu u rasponu od 70 do 80 odsto. Tako je ukupan uvoz iz Rusije pove}an oko 35 posto u odnosu na prvih {est meseci lane, i dostigao vrednost od 1.286,4 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je u prvom polugodi{tu 29 odsto. Jaz izme|u uvoza i izvoza, zbog ogromnog udela uvozne nafte i gasa, ne mo`e se premostiti, ali se mo`e svake godine smawivati, pospe{ivawem, a ne saplitawem, na{eg izvoza na ogromno, sve probirqivije, tr`i{te Rusije. Neke srpske forme ubrzano rade na prodoru na rusko tr`i{te, poput {aba~kog koncerna „Farmakom” koji, na primer, za markete ruskog MAGNIT-a izvozi akumulatore za 40 miliona dolara i kvalitetni sir za deset miliona dolara.

U prvoj polovini godine iz radwi je povu~eno bezmalo sto tona mesa i prera|evina, kupovina alkoholnih pi}a bila je lutrija, zdravqem smo se igrali i kad smo kupovali mle~ne proizvode, kojih je neispravno bilo preko 10.000 litara... U Nacionalnoj organizaciji potro{a~a (NOPS) nisu zbog toga iznena|eni jer, kako ka`u, sve je to stara lo{a praksa na na{em tr`i{tu, kojoj, o~ito, nisu stala na rep ni nova zakonska pravila o bezbednosti hrane. – [to je najgore, dr`ava je sau~esnik u prevari i obmani potro{a~a. Jer, sve informacije koje se daju u javnost su nepotpune i ne zna~e ni{ta. Potro{a~ ho}e da ~uje da je pet kilograma neispravnog mesa oduzeto od Pere, 500 kilograma od Mite, a on zna kako }e takve proizvo|a~e kazniti. Naravno, zaobi}i }e ga u {irokom luku – ka`e u razgovoru za „Dnevnik” predsednik NOPS-a Goran Papovi}. Kako navodi na{ sagovornik, udru`ewa potro{a~a ve} dugo od nadle`nih zahtevaju da se o tome objavquju potpune, a ne delimi~ne informacije, me|utim, to nije slu~aj. – Nikada javnost nije obave{tena ni o tome {ta se desilo s neispravnim mesom iz Argentine, Brazila, a to je trebalo da ka`u MUP i Ministarstvo trgovine. Bilo bi dobro i da potro{a~i znaju ko od malih proizvo|a~a mesa ili mleka ima dobru proizvo|a~ku i higijensku praksu, {to su bili u obavezi da uvedu, me|utim, i to je sve lutrija – ukazuje Papovi}. Podaci Veterinarske inspekcije pri Ministarstvu poqoprivrede i trgovine govore ovako: iz prometa u Srbiji u prvoj polovni 2011. godine povu~eno je ne{to vi-

IZVOZPREKOTRGOVINSKIHLANACA

„Metro”prodaje srpskouMoldaviji Ku}na hemija i prehrambeni proizvodi proizvo|a~a iz Srbije ove sedmice na}i }e se na policama trgovina „Metro ke{ end keri„ u Moldaviji. Prva isporuka od 15 tona {ampona, balzama, gelova za tu{irawe, te~nosti za prawe sudova, ~i{}ewe podova i omek{iva~a za rubqe, krpa za brisawe i oko 5,5 tona ~okolade, topinga, ~ipsa, kakao krema, xemova, maslina proizvedenih u Srbiji, ve} je stigla u Moldaviju. Proizvodi srpskih proizvo|a~a proizvedeni pod imenom robnih marki „Metro ke{ end keri – aro”, „FineFood„ i „HorecaSelect„, bi}e dostupni profesionalnim kupcima Moldavije iz sektora ugostiteqstva i trgovine, nave-

deno je u saop{tewu. Kompanija „Metro ke{ end keri„ sara|uje sa srpskim firmama u proizvodwi privatnih robnih marki od 2006. Nude}i doma}im predu-

ze}ima mogu}nost da proizvode privatnih robnih marki plasiraju na tr`i{ta 30 zemaqa na tri kontinenta na kojima je prisutna, kompanija „Metro ke{ end keri„ podsti~e srpske proizvo|a~e da ispune me|una-

rodne standarde kvaliteta, uposle i pove}aju proizvodne kapacitete i pokrenu izvozne poslove. Kompanija svojim profesionalnim kupcima istovremeno nudi proizvode najvi{eg kvaliteta po konkurentnim cenama. Proizvo|a~i koji svoje artikle izvoze kroz „Metro ke{ end keri„ lanac u Moldaviju su „Vunder”, „^okolend”, „Fudlend”, „Aroma 1990”, „Venac”, „Beohemija”, „Europak” i „Hemigal”. „Metro ke{ end keri” planira da krajem ove i po~etkom idu}e godine zna~ajno pro{iri asortiman i koli~ine srpskih proizvoda koje }e izvoziti na tr`i{ta u Evropi, saop{tila je ju~e ta kompanija.

U„Merkatoru” 80odstona{aroba U ponudi trgova~ke marke „merkator„ 80 odsto je u~e{}e proizvoda srpskih proizvo|a~a, a u prvom polugodi{tu 2011. godine, najprodavaniji su {e}er, uqe, jaja, ajvar, kompoti, zamrznuta testa, tost hleb, masline, bra{no, jogurti, saop{tio je ju~e „Merkator„.

U „Merkatorovim„ objektima u regionu nalaze se proizvodi srpskih proizvo|a~a osnovne prehrane, mle~nih, konditorskih i suhomesnatih prozvoda, zamrznutog vo}a i povr}a, ali i kola~a, ~ajeva, napitaka i gaziranih osve`avaju}ih pi}a, artikala za zimnicu. „Merkator„ je prvi trgovac na srpskom tr`i{tu koji je razvio proizvode trgova~ke marke u saradwi s renomiranim lokalnim i inostranim proizvo|a~ima, i do danas u svoje trgovine „Merkator„ i „Roda„ uveo vi{e od 950 proizvoda koji su raspore|eni u deset linija, navedeno je u saop{tewu. Zahvaquju}i liderskoj po-

ziciji u trgovini prehrambenim proizvodima u regionu Jugoisto~ne Evrope, kao i odli~noj saradwi s doma}im proizvo|a~ima u prehrambenoj industriji, na tr`i{tima na kojima posluje „Merkator„ nalazi se zna~ajan broj proizvoda iz Srbije, {to predstavqa doprinos razvoju srpske proizvodwe u celini. Kako je saop{teno, „Merkator„ nastoji da i u uslovima pada `ivotnog standarda, svojim kupcima omogu}i da kupuju kvalitetne proizvode po povoqnijoj ceni pa je u saradwi s doma}im proizvo|a~ima u prehrambenoj industriji razvijena je linija „merkator„, koja ukqu~uje kvalitetne prehrambene proizvode za svakodnevnu upotrebu u doma}instvu.

{e od 70 tona mesa i 27,9 tona mesnih prera|evina zbog neispravnosti i nebezbednosti za potro{a~e. Iz istih razloga u tom periodu iz prometa je povu~eno 8.825 litara mleka i 2.609 litara mle~nih proizvoda, 31.690 jaja, 253 ki-

–U slu~aju da se u prometu zateknu namirnice koje nisu zdravstveno ispravne, nala`e se wihovo povla~ewe iz prometa i uni{tavawe, a protiv subjekta koji je ovakvu namirnicu stavio u promet pokre}e se prekr{ajni

Nivinonijedobro [to se ti~e alkoholnih pi}a, zbog kori{}ewa nedozvoqenih sirovina ili nedozvoqenog postupka u procesu proizvodwe, doneta su re{ewa zabrane prometa takvih proizvoda – falsifikata – ka`u u Ministarstvu poqoprivrede. Van prometa je stavqeno 54.070 litara rakije, 29.729 litara vina i 19.223 litra etanola koje su inspektori zatekli u magacinima proizvodnih pogona. Tako|e i jo{ 2.898 litara rakije, 1.314 litara vina i 1.720 litara etanola. lograma ribe, 264 kilograma meda kao i oko 5,2 tona ostale hrane `ivotiwskog porekla. To nije sve jer ni alkoholna pi}a nisu uvek ono {to bi trebalo da budu po{to je gotovo svaka druga fla{a `estokog pi}a u Srbiji imala feler. Kontrola Poqoprivredne inspekcije u proizvodwi i prometu vina, rakija, alkoholnih i bezalkoholnih pi}a pokazala je da je od 318 uzoraka, ~ak 139, odnosno 43 odsto, bilo neispravno.

postupak ako se radi o fizi~kom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu – objasnila je na~elnica Veterinarske inspekcije Sawa ^elebi}anin. – Za prvih {est meseci 2011. sudu je podneto 426 prekr{ajnih prijava, 158 prijava za privredni prestup i {est krivi~nih prijava, a Zakonom o bezbednosti hrane predvi|en je iznos kazni za pravna lica od 300.000 do tri

miliona dinara, za preduzetnike od 250.000 do 500.000 dinara, a za fizi~ka lica od 30.000 do 50.000 dinara. Sawa ^elebi}anin je naglasila da se meso kojem je istekao rok trajawa i povu~eno je iz prometa, pod nadzorom Veterinarske inspekcije uni{tava u kafilerijama. U Srbiji trenutno rade ~etiri kafilerije otvorenog tipa i vi{e zatvorenog tipa, u sklopu klanica. Po wenim re~ima, veterinarski inspektori u svakodnevnom nadzoru objekata kontroli{u hranu `ivotiwskog porekla od ulaza sirovine, uslova skladi{tewa do distribucije, {to obezbe|uje da se na tr`i{tu na|u ispravni proizvodi, dok se u maloprodajnim objektima kontroli{u uslovi ~uvawa hrane. Tako|e, tokom leta poja~ane su „akcijske kontrole” gde se po utvr|enom planu uzorkuje sva hrana `ivotiwskog porekla i {aqe na analizu, a obuhva}eni su svi koji proizvode `ivotiwskog porekla izla`u prodaji. – Po planu nacionalnog monitoringa, kontroli{u se rezidui, hormoni, antibiotici i nedozvoqene supstance u svim proizvodima `ivotiwskog porekla – navela je na~elnica Veterinarske inspekcije. Ona je podsetila na to da meso ima propisane rokove upotrebe, tako da sviwsko meso ima rok trajawa sedam dana, june}e 14 dana, a `ivinsko tri dana, ukoliko nije u pitawu vakuum ili inertnim gasom pakovano meso koje ima du`i rok upotrebe, u skladu s proizvo|a~kom specifikacijom i deklaracijom za koju se pre toga uradi studija odr`ivosti na osnovu koje se propisuju rokovi. S.Glu{~evi}

CENEKONDITORSKIHPROIZVODAPORASLEOD6DO20POSTO

Zbogposkupqewa slatki{igorki U posledwem talasu poskupqewa u Srbiji krajem avgusta i po~etkom septembra, slatki{i su me|u proizvodima ~ije su cene najvi{e sko~ile – u proseku od {est do dvadeset i vi{e procenata, a o~ekuje se da }e se to odraziti na ve} smawenu potro{wu. Drugog dana septembra nove, za dva do 16 posto vi{e cene, dobili su, recimo, slatki{i kompanije “Bambi”, tri dana kasnije “Baninijevi” slatki{i poskupeli su deset posto, a nove cene dobili su i “vunder” kremovi i table. Trgovci nemaju, kako ka`u, neko posebno obja{wewe za{to su ~okolade i drugi konditorski proizvodi u Srbiji toliko poskupeli, isti~u}i da cene formiraju kada dobiju nove cenovnike od proizvo|a~a. Dobavqa~i i proizvo|a~i poskupqewa pravdaju poskupqewem sirovina, tro{kova proizvodwe i kursom evra prema dinaru. Proizvo|a~i konditorskih proizvoda du`e su se uzdr`avali od podizawa cena proizvoda zbog pada proizvodwe i realizacije, pre svega na doma}em tr`i{tu zbog pada kupovne mo}i stanovni{tva. O~igledno da taj stav vi{e nije odr`iv, niti ekonomski opravdan, re~eno je za Tanjug u Privrednoj komori Srbije. Kako su istakli u Komori, konditorska industrija ve} du`e ukazuje na problem odr`awa cenovne konkurentnosti na doma}em i na stranim tr`i{tima zbog visokog nivoa liberalizacije uvoza slatki{a i visokih cena osnovnih doma}ih sirovina kako {to su {e}er, mleko u prahu, biqne masti i sli~no. U udru`ewu PKS-a za poqopri-

vredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu rekli su da su cene doma}eg {e}era vi{e od godinu dana u stalnom porastu. Ovih dana cena {e}era za konditore je od 93 dinara do 96 dinara za kilogram uz

U PKS-u napomiwu da je prodaja slatki{a proizvednih u Srbiji u prvoj polovini godine deset odsto, ili 6.700 tona, mawa u odnosu na isti period lane, a pad je zabele`en i na doma}em i na inostranom tr`i-

Maweiproizvodimoiuvozimo Ve} tre}u godinu zaredom opada i proizvodwa slatki{a u Srbiji. Za to vreme rastao je uvoz, ali u ovoj godini tro{imo i sve mawe slatki{a stranih proizvo|a~a. I uvoz konditorskih proizvoda sada je u padu, {to pokazuje da ih se potro{a~i zbog krize o~igledno odri~u, ka`u u PKS-u. Srpska konditorska industrija je od 2008. do 2010. imala pad proizvodwe od 9.300 tona, odnosno sedam odsto, a najvi{e kod bombona, 20,7 odsto. avansno pla}awe, a za neke od prera|iva~a i vi{e od toga. Ve} dve godine u Srbiji je proizvodwa mleka u prahu ispod koli~ina koje su potrebne konditorskoj industriji, ali se na uvoz pla}a i carina i prelevman, {to poskupquje konditorske proizvode u odnosu na konkurente i u svetu i regionu, navode u tom udru`ewu.

{tu. Glavni uzrok pada prodaje je zna~ajno smawewe potro{we konditorskih proizvoda u Srbiji od 13,2 odsto zbog slabqewa ku pov ne mo }i sta nov ni {tva, naveli su u PKS-u. Za prvih {est meseci 2011. prodaja slatki{a iz Srbije na doma}em tr`i{tu opala je gotovo 12 pro ce na ta, a na ino stra nim oko {est.


Noseba{tenski otpad Ba{tenskiotpaddanas}eseodnositi u Sremskoj Kamenici, LedincimaiBukovcu,asutranaPodbari,Salajki,^eneju,Adamovi}evomnasequ, Detelinari, delu Bulevara Ja{e Tomi}a,VelikomRitu,MalomBeogradu iPeji}evimsala{ima.Travu,grawe, li{}e i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. A.L.

UULICIBRANIMIRA]OSI]A

Radeoba Spensovabazena

Izmenare`ima saobra}aja

Zbog visokih spoqnih temperatura sezonakupawanaSpensuprodu`enajedoponedeqka,te}eposetiocimo}idakoriste obazatvorenainoviotvorenibazen.Smenakupawajeod10do19sati,dok}eupetakisubotubitiorganizovanono}nokupaweuterminuod20.30do23.30sati.Ceneulaznicasu150dinarazadecu,a220za odrasle.M.K.

Danas }e ekipa”Novosadske toplane” po~eti radove na izgradwi vrelovodnog prikqu~ka u UliciBranimira]osi}a4-8zbog~ega}ere`im saobra}aja u ovoj ulici biti privremeno izmewen.Vozila}esepreusmeravatisjednena drugu kolovoznu traku uz naizmeni~no propu{tawe,dok}eutokupolagawavrelovodnihceviiasfaltirawakolovoza,saobra}ajprivremenobitipotpunoobustavqen. J.Z.

Novosadska ~etvrtak15.septembar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Stalno{kqoca uglavi

K

oliko dokoni, bahati i sa mawkom ku}nog vaspitawamorajubitioni kojiuni{tavajugradsku(~itaj na{u)imovinu,te{kojeta~no ustanoviti.Komesmetaju,bodu im o~i, ili ih diraju podzemni kontejneri koji su postavqeni u centru grada, da suzaslu`ilidaihsvakomalo pale i ruiniraju. Naravno da susugra|anikojiimajuovakve ispade u mawini, ali ru`na slika je svima pred o~ima pa jenekomvrlolakodazakqu~i dasmoprostotakvi.Zbog~ega sve novo {to se nalazi na

ulici ne mo`e da takvo i ostanebarnekolikodana? Nisu samo kontejneri ti kojistradaju,jerlomesede~ja igra~i{ta, ~upaju klupe i kante, i ko zna {ta sve jo{, {tosvezajednostvarasliku jedne primitivne sredine. Ukoliko`elimodapoka`emo danavedenatvrdwanijeta~na, zapravo, nije potrebno uraditi ni{ta te{ko. Samo sevaqauzetiuzdravupamet isetitisedazajedni~ki`ivotugradupodrazumevaneka nepisanapravilalepogpona{awa. B.Markovi}

NAPODRU^JUTOPLANE„ZAPAD”

Iz~esmesamohladno Isporuka toplotne energije zatoplupotro{nuvoduzacelo konzumnopodru~jeToplane„Zapad”, koja ukqu~uje Novo naseqe,Satelit,Detelinaru,Avijati~arsko naseqe i Sajam bi}e prekinutadanasod8do14~asova zbog radova na reviziji trafostanica na ovoj toplani. Normalizacija u isporuci se o~ekujeoko15~asova.

Zbog radova na vrelovodu na uglu Bulevara kneza Milo{a i uliceMileveMari}danasod7 ~asova, toplu vodu ne}e imati BulevarknezaMilo{aodbroja 25do31iodbroja33do37iulica Mileva Mari}. Zavr{etak radova i normalizacija u isporucitoplevodeo~ekujeseukasnimve~erwim~asovima. A.Va.

Puneseku}neinstalacije IzJKP„Novosadskatoplana”javqajudapo~iwepuweweku}nih instalacija.Sutraseinstalacijepunenapodru~juTO„Dudara”i TO„Petrovaradin”. G.^.

V remeploV

Slavistislavili na{eromane Oko sedamdest slavista iz EvropeiSAD,u~esnikame|unarodnognau~nogskupauBeo- gradu, do{lo je 15. septembra 1977. u Novi Sad da bi tu dva danarazmatraliodnossrpskohrvatskog i evropskog romana. Re~eno je mnogo zanimqivog. Na primer, dr Manfred Jeni-

hronika

konsaHumboltuniverzitetau Berlinu tvrdio je da romani „Lelejskagora”MihajlaLali}a i „Upotreba ~oveka” Aleksand ra Ti{ me, u sav rem en oj literaturi najboqe svedo~e o ratu, „jedinoj igri u kojoj svi u~esnicigube”. N.C.

JU^ENANOVOMNASEQUCEODANBEZVODE

Spremilise zasuveslavine Stan ovn ic i Nov og naseqa ju~e su ostali bez vode zbog planiranih radova na vodovodnojmre`itakodasubili primorani da se opskrbquju vodom iz cisterni postavqenih na nek ol ik o punkt ov a. Iako bi se o~ekivala nervoza i nestrpqewe, sug ra| an i su ju~ e bez prob lem a ~ek al i svoj red pred cisternom ispred Doma zdravqa na Novomnasequ. -  Ve}i je problem za vlasnike lokala da se snabdejuvodomnegoqudimakojiimajuprivat-

Cisternade`uralapredDomomzdravqa

ne ku}e i stanove, ali i to se da re{iti ~e{}im dolascima po vodu - ka`e MilanaZli~i} kojaradi ujednomodlokala. Sug ra| an in Mirk o Bogd an ov i} pot vrd io je ovukonstataciju. -Navremesmoznalida }e vode nestati pa smo stigli da se pripremimo i napunimo fla{e i kante. Sada dolazim na cisternu samo zbog pija}e vode,itominijenikakav problem. Izdr`a}emo do 18~asovakadabi,ponajavama, voda trebalo da do|e-dodajeon. J.Z. Foto: S. [u{wevi}

PROTESTOVALIVLASNICIKVADRATAUMAJEVI^KOJ12

Useqeweupla}ene stanovenemogu}amisija Qudi koji su kupili stanove u zgradi u Majevi~kojulici12a,ve} ~etirigodinebezuspe{no poku{avaju da se usele jer, investitor Nik ol a Mar ij an ov i} nije legalizovao zgradu,nitiuveostruju,vodu i kanalizaciju. To su nam rekli Biqana Vrawe{ i Milan Crvenkov, vlasnici stanovaupomenutojzgradi na ju~era{wem skupu des et ak vlas nik a kvadratautomobjektu. Me| u nev oqn ic im a imaionihkojisudali i cele svoje `ivotne u{te|evineodnekoliko des et in a hiq ad a evra, ali stanovi i daqestojeprazni. Bud u} i stan ar i su ve}dobiliipresuduu kojoj sud nala`e investitoru da legalizuje objekat,aliodtadani{tanijeura|eno,anedavnosu podnete i dve krivi~ne prijave. -Kadasmokupovalistanpre ~etiri godine, u agenciji koja je bila posrednik, rekli su namdajespapirimasveuredu, alismoposleprovere,shvatili da ova zgrada nigde nije za-

vedena,kaodanepostoji.Vlasnik agencije nam je rekao da oninisudu`nidaupozoresvoje klijente, u {ta prosto ne mogu da poverujem – ka`e Biqana Vrawe{ koja je za stan platila45.000evra. Dodala je da se Skup{tina stanara-broji17stanova-sa-

stala sa investitorom 2008.itadajeonpotpisao dokument kojim se obavezuje da }e pla}ati kiriju qudima koji su podstanari, penale na svakiodlo`enidanina kraju da }e svi stanovi bitiuseqiviza60dana, aliseitoizjalovilo. Jo{ jedan od vlasnika stana Milan Crvenkov ka`e da su stanariujednommomentusami skupili pare i ponudili Marijanovi}u da plate eta`irawe,kakobiumawiliiznospotreban za legalizaciju, ali je onodbio.

Investitornije legalizovaozgradu, nitiuveostruju, voduikanalizaciju Svivlasnicisakojimasmoju~e razgovarali su rezignirani, ka`udavi{eneznaju{tadaradeikomedaseobrate,alida}e seidaqeboritizaono{toim pripada.Kazalisuidajewihovomstrpqewudo{aokraj.Sainvestitorom,uprkosna{imnaporima,nismouspelidastupimou kontakt. Tekst i foto: G.^.

c m y


8

~etvrtak15.septembar2011.

DANAS NA BRANKOVOM KOLU

Opoez  ijiIvana Negri{orca Pesnikiwa za decu Mirjana Bulatovi} bi}e gost danas od 11satiuOsnovnoj {koli „23. oktobar”uSremskim Karlovcima u okviru 40. Brankovog kola. Dana{wi program najve}e pesni~ke manifestacije kod nas bi}e nastavqen u 18 sati u Gimnaziji „Jovan Jovanovi}Zmaj”predstavqawem pesni{tva Ivana Negri{orca, dobitnika nagrade „Branko ]opi}„, „RadeDrainac„i„@i~kahrisovuqa„.

Sat kasnije u Gradskojbibliotecibi}e predstavqeni savremeni pesnici iz antologije „Srpski pesnicidvadesetog veka”: Qubomir Simovi}, Miroslav Maksimovi}, Du{ko N o v a k o v i } , Slobodan Zubanovi}, Milovan Mar~eti}, Predrag Bjelo{evi}, \or|o Sladoje, Neboj{a Devetak, Vladimir Jagli~i}, @ivorad Nedeqkovi}, Dragan Jovanovi} Danilov, LasloBla{kovi}. Z. Ml.

ZeleniSrbije iuKarlovcima Zeleni Srbije nova je strankanapoliti~kojsceniuSremskim Karlovcima. Pokret za SremskeKarlovceZelenihSrbije vodi}e Jadranka Pjevac, dok }e potpredsednik biti ^ila Kuzmanovi}, jednoglasno je odlu~enonaosniva~kojiizbornoj skup{tini stranke. Na tom skupu Zelenih u Karlovcima konstituisan je i Izvr{ni odbor,na~ijem~elu}ebitiVinkoAman,doksuNeboj{aTo{e-

vi}, Stanislava Radin, Tihomir^a~i} iPredragKuzmanovi} ~lanovi odbora. Miroslav Ceki} izabran je za sekretara Pokreta. Osniva~koj skup{tini prisustvovalisupredsednikZelenih Srbije mr Ivan Kari}, potpredsednikmrGoran^abradi i predsednik Omladine Zelenih Srbije Milorad Vu~kovi}. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GSP OPET RASPISAO TENDER

Selektronskomkartomubus? Gradskiprevoznikjeopetraspisaojavnikonkurszaizborponu|a~azauvo|eweelektronskog tarifnog sistema naplate karatauautobusima.Tojeve}~etvrti ili peti put da se objavquje tender za ovaj posao , jer su svi dosada{wi bili neuspe{ni, poni{tavaniodstraneponu|a~a. Na{ grad je prvi pokrenuo inicijativu da se karte napla-

}uju ekektronskim putem, jo{ prenekolikogodina,aliutome nijeuspeodabudeprviuzemqi. Pre izvesnog vremena pretekaogajeBeograd,gdeodnedavno putniciimajuprilikudasevozaju gradskim autobusima pomo}uelektronskihkarti. Elektronski sistem naplate je moderan na~in pla}awa vozne karte. Namera ovda{weg

prevoznikajedaputnicimaponudi takozvni tarifni paket {topodrazumevadasekorisnici usluge po sopstvenom izborue opredele koju }e kartu kupiti.  U praksi bi to trebalo dabuderealizovanopomo}u~ita~a postavqenih na ulazima u autobuse.Putniktrebadakartuprislonina~ita~ionprepoznaje o kojoj vrsti karte je

re~,dalijetodnevna,nedeqna ili mes e~n a.Te elektrons ke kartebiizgledalekaobankovnekartice. Vrednost ove investicije je oko157,3milionadinara.Odte sumeGrad}eizbuxetadaizdvoji80milionadinara,aostatak bitrebalopreduze}edaobezbediizsopstvenihizvora. Z. Deli}

SA [AHTOVIMA NIJE KAO [TO IZGLEDA

Odmajajewavakra|a poklopaca Kak o ka` u u „Vod ov od u i pov r{ in am a, koj i }e imat i nes tan e. U pom en ut om predkan al iz ac ij i” pros e~n o se, istimeh an iz am. uz e} u su dod al i da je u pona god i{ wem niv ou, zam en i Ned os tat akpok lopc agra- sledw ih nek ol ik o mes ec i oko 300 pok lop ac a od {ah|an i mog u prij av it i na te- trend kra| e opao, jer je u tov ai220bet ons kihplo~ a, lef on kont akt cent ra „Vo- maj u pol ic ij a uhaps il a jedapros e~n acen apok lopc aje dov od a” 0800/333-021, nak on nu org an iz ov an u grup u koj a oko 9.000 din ar a. Osim za~eg a oper at er i {aq u mejl se bav il a odn o{ ew em pomen e ukrad en ih klop ac a sa {ahpok lop ac a „Votov a. Kra | apo k lop c amo ` esepri j a v i t i dov od” je kao Nadl e` ni su natelefonkontaktcentra„Vodovoda” prev ent iv unab au pom en ut om vio sto kan al islu~ aj urea g ov a0800/333-021.Umajupolicijauhapsila zac io n ih pok lolinak on{tosu organizovanugrupukojase pac a sa ram om za dva dan a u ba v i l atomra b o t om koj i se ugra| uj u Ulic am a Bor e nakol ov oz im a. S t a n k o v i } a , Oprem qen i su meh an i- koj i istov rem en o sti` e \ok e Mij at ov i} a, Qerm onzmomkoj iomog u} av azak qu- predu z e} u „Put”, Zav od u za tov oj, kao i u del u Prim or~av aw espec ij aln imkqu~ em izg radw u grad a i Kom un alske nes tal i svi pok lopc i. koj i je te{ ko kop ir at i, pa noj ins pekc ij i. Ovak av siOsimvel ik enov~ an e{tet e tak o i te{ ko ukras ti po- stem obj ed iw en og inf orm ikrad qivc i su tad a i ozbiqklop ac. Por ed tog a, bi} e saw aure| enjenainic ij at ino ugroz il i bezb edn ost sunab av qen o i 150 pok lop ac a vu„Vod ov od a”kak obisebrgra| an a. za pos tav qaw e na zel en im `e rea g ov al o kad pok lop ac B. Mar ko vi}

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Piterovona~elo” nadar

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva~i¬ta¬o¬ca,ko¬jaseprvaja¬veod 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,bitidarivanipopri¬me¬rkom kwige „Piterovo na~elo“ dr LorensaPeterai RejmondaHala, u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzima-

ZELENA AKCIJA GRADSKE BIBLIOTEKE I „^ISTO]E”

Papirniotpad postaje~lanskakarta

ti u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nomcentru“Merkator”. Razborita poput Marka Tvena, psiholo{ki i antropolo{ki o{tra kao Sigmund Frojd ili Magaret Mid i teoretski precizna kao Isak Wutn ili Kopernik, brilijantna kwiga dr Lorens Petera i Rejmonda Halaobja{wavakakonesposobnostisviweniprate}ielementi, simptomi i sindromi defini{u svet u kome `ivimo i posaokojiobavqamo. N. R.

„Zel en a bib lio t ek a” je naz iv zaj edn i~k e akc ij e Grads ke bib lio t ek e i „^isto} e” koj om je predv i| en o dasavpap irn iotp adizBiblio t ek e bud e prer a| en u pog on im a pom en ut og javn okom un aln og predu z e} a i na taj na~ in vra} en u pon ovn u upot reb u. Rez ult atakc ij ejefin ansir aw e izr ad e 20.000 nov ih sav rem en o diz ajn ir an ih

~lans kih kar at a, koj e }e prom ov is at i por uk u da je va` no vod it i ra~ un a o `ivotn oj sred in i, obj as nio je dir ekt or Grads ke bib lio - tek eMil o{Pank ov. SaradwaGradskebiblioteke i „^isto}e” bi}e realiz ov an a tok om jes en i i kroz ekolo{ke radionice s najm la| im ~lan ov im a Biblioteke. Prva edukativna radionica odr`ana je ju~e,

kad a su mal i{ an i drug og razr ed a Osnovn e {kol e „NikolaTesla”dobilisvoje~lanskekarte,dizajniranespecijalnozadecu. -Ovajsporazumnamjeveomadragocenidragonamje {topoma`emova`nojgradskojkulturojustanovi-kazal a je portp ar olk a „^isto}e” Milica Vlaisavqevi}. I. D.

„DNEVNIK” I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

„SvetHarijaPotera” ^itaocena{eglistausaradwisa„StilosArtom“danas}emo darivati sa kwigom. Dvoje ~italacakojisedanasprvijave od16do16.05 ~asovanabrojtelefona 528-765 dobi}e po primerak kwige „Svet Harija Potera” autorke Tire Staufer. Kwigemogudasepreuzmuuprodavnici  “Mega {op” na Keju `rtava racije 8. Radno vreme prodavnice radnim danom je od 7.30do21~as.

RomanioHarijuPoteruzapalilisuma{tu~italacasvihuzrasta{iromplanete,aovajkompletan priru~nik vodi vas jo{ dubqeunezaboravnisvetmagije nude}izabavanosvrtnaistoriju, mitologiju,naukuifolklor,magi~na stvorewa, ~ini, vraxbine, napitkeiostalemagijskemetode uz obiqe podataka i obja{wewa svima koji su u`ivali, ili tek nameravaju to da u~ine, u legendarnihsedamkwiga. A. L.

Delovigradabezgasa Prirodnigasdanasod8do12satine}eimati`iteqiPodbareiSalajke.Isporukagasabi}eobustavqenazbogradovanagasovodu. N. R.

VESTI „No}idan’’ uPrometeju Ve~erasu19~asovaugaleriji “Prometej” na trgu Marije Trandafil 11, otvara se izlo`ba slika Jelene Vuji~i} pod nazivom’’No}idan’’.Oradovima }e govoriti dr Dra{ko Re|ep iZoranKolunxija. M.K.

Dvestota predstava „Vukijari}i” Predstava„Vukijari}i”,~ijajepremijerabila1984.godine, danas }e biti izvedena po

200. put u 18 ~asova u Pozori{tumladih,UlicaIgwataPavlasa4.Predstavajenamewena deci starijoj od tri godine i traje oko 45 minuta. Posle zavr{etkapublika}eimatipriliku da upozna deo prvobitne gluma~kepostave. A. Va.

Disko`urka u„Dendiju” Prava klupska `urka „Old tajm disko genga” „Pjur disko parti” uz veliki dens podijum, osvetqewemiodli~nimzvukom, odr`a}e se u subotu Diskoteci „Dendi”.@urkapo~iweu22~asa,aulazjebesplatan. B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Iluzijanastajali{tima Dali}eGSPzamenitistari redvo`wenastajali{timaili svimoramokupitinovi? 064/2850... *** Za ~itaoca 063-523, Srbin i jeste izmislio struju (naizmeni~nu), a ne selo Smiqani, a {to se ti~e partizanskog ratovawa,verovatnoste~uliza hajduke, uskoke, zeleni kadar (Prvi svetski rat), gde smobiliglavniakteri,ali je taj oblik borbe bio poznatjo{ustaromveku. 064/4027... *** Pi{ete o Somborskom bulevaruiru{ewuku}a.Da li znate kada }e “Manuel” biti poru{en, jer dobrano smetatrasiilijeza{ti}en ? 064/1901... *** Pohvala za organizaciju, brzinu i efikasnost mladim terapeutima na spratu bolnice za reumatizam. Sa 16 pacijenata u jednoj sobi istovremeno,ausloviu`as! 064/2859... *** Znate ono famozno kofer~e.Esada,tajodtogzagubqenog kofer~eta pri~a naskupuoborbiprotivkorupcije.UEUsudozvoqene i duple funkcije (misli na dvofoteqa{e).Majeste~ovo~e, ali se zato sve oporezuje, pa ako plati{ porez,

mo`e. Mo`e{ da radi{ i volonterski ili neki pro bono, {to je veoma bitno za sakupqaweglasovaodpotencijalnihbira~a.Ali,nemo`e{biti{ef Skotlandjardaidr`atiInternet-{op i ujedno biti u Dowem domu, pa jo{ biti u bordu  Petrola. 064/2491...

*** Org an iz ac ij a LGBT pod r`av a mal in ar e i sve obesp ravqen e i tra` e da im se pridru` eitra` esvoj aprav a.Da li mal in ar i i ostal i `el e da pod r` e LGBT, e to je ve} ne{todrug o. 064/2491...

*** Gdejegra|evinskainspekcija uUliciMladenaStojanovicau Ba~komJarku?Prekoputa{kole,nasamojulicihamburgerija bezsepti~ke.Kojenadle`anza ru{ewe? 065/5503... *** Ka`uuHrvatskojpostojikukuriku-koalicija, tj. opozicija.Bogamimiimamoopoziciju, alinijekukuriku.Dalekosuod te veli~ine. Naime, u inkubatoru su, jer i ovi postoje}i samo pijukaju, ne ra~unaju}i ove {to godinama meke}u, ili {to bireklidruga~ije,govoreisto kao{vabatra-la-la.... 064/2491... *** Da li Mi}unovi} iska~e iz koloseka tra`e}i ne{to novo za Kosovo? To je samo iluzija. Dalismonapomolunovogalibija za nerad, nestru~nost…?. Jo{ uvek ne znamo istinsku politikudemokratije... 064/2491... *** Dink i} nep rek idn o poz iva na regionilzaciju i {to ve}u ekonomskusamostalnostregio- na.Me|utim,sadakadasuupitawutakvizahteviizVojvodineodweganiglasa.Menetoni maloneiznena|uje,jeruvreme dok je on bio ministar ekonomijeiregionalnograzvojaVojvodina je do`ivela ekonomski sunovrat. 063/556...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DOBROPAR^ELIMANARASKOPANO

Vrelovodimnogobr`i odgrejnesezone Toplanajepozavr{etkugrejne sezone otpo~ela sa radovima na remontu i revitalizaciji tehni~kog sistema. Po celom gradu seradipunomparom,aposebnona Limanima, gde je dobar deo ovog delaNovogSadaraskopan.Me|utim,Limancizbogtoganebitrebalodabuduquti,posebnoakose znada,naprimer,kvartnaLimanu tri uz [ekspirovu ulicu posle30godinadobijanovumre`u. Radovi u ovom delu, ali i u ostalim delovima grada teku po planu,takoda}edopo~etkagrejnesezone,paimnogoranije,biti sverekonstruisano - Na Limanu se radi rekonstrukcija prikqu~aka i trase trocevnog vrelovodnog sistema du`ine 1.700 metara u bloku [ekspirove ulice od Bulevara caraLazaradoBulevaradespota

Stefana.UblokuFru{kogorske ulice koji obuhvata ulice Fru{kogorsku, Veqka Petrovi}a, MilkeGrgurove,VladislavaKa}anskog,DrageSpasi},Strumi~ku ulicu i Sun~ani kej, privode sekrajuradovinarekonstrukciji950metaradotrajalevrelovodnemre`e,doksuradovinarekonstrukciji 650 metara trocevnog vrelovodnog sistema u bloku BalzakoveiUlice1300kaplara zavr{eni - navode u ovom predu- ze}u. Va`nojenapomenutida}erekonstrukcijom vrelovoda i prikqu~akauovomdelugradapotro{a~ima biti obezbe|ena kvalitetnija i sigurnija isporuka toplotneenergije.Polagawempredizolovanih cevi nove tehnologije osigura}e se kontinuirana isporuka toplotne energije bez

Foto:S.[u{wevi}

havarijanaovimdelovimamre`e unarednimgrejnimsezonama{to jeinajva`nijezapotro{a~eNovosadsketoplane. Ina~e, vrelovodna mre`a u bloku [ekspirove ulice bila je starapreko30godinaizbogtoga

je rekonstrukcija ovog dela vrelovodanaLimanubilavi{enego neophodna. U prethodnom periodu najve}i broj havarija zabele`enjeupravouBalzakovoj,Fru{kogorskoji[ekspirovojulici. Q.Nato{evi}

VLADAVOJVODINEPREUZIMAZGRADUBIOSKOPAUPO[TANSKOJ5

Nemaprivatizacije„Jadrana” VladaVojvodineusvojilajeju~einformaciju o postupku preuzimawa zgradebioskopa„Jadran”uNovomSadu,radirevitalizacijekulturnogdobraizadu`ilaUpravuzaop{teizajedni~ke poslove da do okon~awa upravnog spora pred Upravnim sudom uNovomSadu,preuzmeupravqawenad ovim objektom kulture, odnosno bioskopom „Jadran” u Novom Sadu u Po{tanskoj5. Naime, tokom 2007.godine, prilikom razmatrawa postupka privatizacijepreduze}a„Zvezdafilm”utvr|en je interes pokrajinskih organa da se ovajproceszaustavi,odnosnodaseovo

preduze}eizuzmeizprivatizacije,kao institucijaodizuzetnogzna~ajazakinematografiju i kulturu Vojvodine i gradaNovogSada. Vlada Srbije je prihvatila ovaj predlog,izatojeVladaVojvodinena ju~ara{wojsednicizadu`ilaPokrajinskisekretarijatzakulturuijavno informisawe da nastavi preduzimawe neophodnih pravnih radwi u koristPokrajine.Ciqjedaseza{tite legalni interesi Pokrajine i izvr{i administrativni prenos objekta kulture-bioskopa„Jadran”uNovom Sadu u korist Vlade Vojvodine, bez naknade. Z.D.

MUKE@ITEQAULICEEPISKOPAVISARIONA

Idaqebezstaza idvori{ta Stanovnici zrada 2a i 2b u Ulici Episkopa Visariona ni ovegodinene}edobitiprilaze svojimobjektima,nitiure|ewe dvori{ta, saznajemo iz Zavoda za izgradwu grada (ZIG). Naime, Du{an Vujanovi} iz broja 2a po`alio se kako je ovajkvartve}30godina neure|en, iako su molbe upu}ivane raznimnadle`nimstranama. - Nema dvori{ta, prilaza ku}i, staza. Povr{inesuneure|ene ve} decenijama. SlalismomolbuGradu preko mesne zajednice, pisali peticiju pro{legodinekojaje upu}enapomenutimai ZIG,alinismodobiliodgovor. Nakrajusmoseobratiliombudsmanukojijeuavgustuovegodineodgovoriodaseobratimome-

snojzajednici,kakobiseure|ewe uvrstilo u plan za narednu godinu-naveojeVujanovi}. Kako su u ZIG-u kazali, stanovniciovogdelagrada javqali

su se sa molbom da se razmotri mogu}nost ure|ewa dvori{ta ograni~enog ulicama Koza~inskog, Beogradski kej, Episkopa

Visariona i Du{ana Vasiqeva. Me|utim,`iteqi}e~ekatijo{ nkovreme,jerprogramomure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta nisupredvi|enasredstvazarealizaciju projekta. U ZIG-unapomiwudaje glavni projekat zavr{en,ostajewegovarealizacija,  za {ta je neophodno da se obezbedi novac. -Ukolikomesnazajednica „Dunav„ u svom predlogu ure|ewagradskoggra|evinskogzemqi{tastru~nim slu`bama Zavoda navede ure|ewe ovog prostora kao prioritetsateteritorijei ukoliko ga Skup{tina Grada usvoji, mogu}e je planirati sredstva za re{avaweovogproblema -naveli suupreduze}u. A.J.

Akcija„Obucimodecu”odr`a}esesutrau18~asovauZmajJovinojuliciispredbroja4uorganizaciji omladinaca Socijaldemokratke partije Srbije. U ovoj humanitarnojakcijiprikupqase de~ijaode}eodonihkojimanije potrebnaipoklawawaonimakojimjeneophodna. A.L.

„Dekada”Branka Milinova Retrospektivnaizlo`ba“Dekada”slikaraBrankaMilinova bi}eotvorenave~erasu19~asova,ugalerijiKulturno-informativnog centra “Mladost”, u UliciCaraLazara42,Futog. Nakon izlo`bi u evropskim metropolama, ovaj akademski

slikarro|enuNovomSadu,prvi put }e se predstaviti ovda{wojpublici. C.T.

Gruvaweu StudijuM Cikluskoncertnihprogramau Studiju M Radio Novog Sada po~iwe 23. septembra u 21 ~as pod nazivom “Gruvawe u`ivo”. Gosti prvog rok koncerta u Studiju M bi}enovosadskibendoviUvertirai “BluzHamer”,dok}e24.septembra svirati “Gernika” i “Azil5”koji}eujednopredstavitisvojdrugialbum“Nema~oveka danima”.Ulazjeslobodan. C.T.

Besplatnipravni savetiLSV Tim pravnika Gradskog odbor a Lig e soc ij ald em ok rat a

Vojvodine Novi Sad pru`a}e besplatnepravnesavetegra|anima danas od 17 do 19 ~asova. Gra|animogudo}iuprostorijeLSV,uprizemqu,Trgmladenaca10. A.J.

Ba{evskii izraelskifilm U okviru kwi`evnog festivala “Oslobodi re~” ve~eras u 19 sati u klubu „Tribina mladih” , Katoli~ka porta 5, gostuje Dimitar Ba{evski, jedan od najzna~ajnijih makedonskih romansijera. U nastavku programa organizovana je projekcijaizraelskogfilma„Prijateqzabekstvo”koja}eseodr`ati u 21 ~as u velikoj sali Kulturnogcentra. I.H.

9

Sti`eSajam zapo{qavawa Sajam zapo{qavawa odr`a}ese29.septembraod10do16 ~asova u zapadnom holu Spensa, a novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe poziva sve poslodavce i nezaposlenalicadasejavena predstoje}isajam. Poslodavci svoje kadrovske potrebe mogu prijaviti do 23. septembra u prostorijama FilijaleuUliciAlbertaTome2 ukancelariji12ili13.Prijavujemogu}edostavitiimejlom naadresudmarjanovic@nsz.gov.rs

i slendjel@nsz.gov.rs. Sve bli`e informacije u vezi sa prijavqivawemmogusedobitiitelefonom,nabroj488-55-21,ili 488-55-01. Poslodavcima }e na raspolagawu biti profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata i kori{}ewe finansijskih olak{ica pri zapo{qavawu, a nezaposleni gra|ani treba da se jave svom savetniku radi evidentirawa u~e{}aiinformisawaopripremizasajam. A.L.

Pavli~i}u Ni`wemNovgorodu Gradona~elnik Igor Pavli~i} prisustvovao je proslavi Dana Ni`weg Novgoroda, koji jegradpobratimNovomSaduod 2006.godine.Onjetokomboravka u ovom ruskom gradu, koji je posetionapozivgradona~elni-

ka Olega Valentinovi~a Sorokina,zasadiodrvoualejiprijateqstva i pogledao izlo`bu „Svetla mog grada” na kojoj su bile izlo`ene fotografije svih gradova pobratima Ni`wegNovgoroda. J.Z.

Opetgrafitmr`we naCK13 OmladinskicentarCK13opet jebionametinepoznatihvandala,kadajeuno}iizme|u9.i10. septembranafasadiosvanuografitmr`we„Pla}enici,srbomrsci, klan”, pra}en simbolima klerofa{isti~kih grupa. Iz ovogomladinskogcentraporu~uju da najo{trije osu|uju ovakav

~in vandalizma, koji upotrebom govoramr`wepozivanadiskriminacijuinasiqe.Ina~e,ovoje ~etvrtiputodpo~etkagodineda kolektiv Omladinskog centra CK13apelujenadr`avneorgane, kaoinaGradipolicijudaistupe sa jasnim stavom prema ovakvimnapadima. J.Z.

Javni~asplesa MuzejVojvodine}edanas,povodomgostuju}eizlo`be“Moda uogledalu{ezdesetih”,odr`atijavni~asplesauDunavskoj37 sa po~etkom u 18 ~asova. Posetiocima}eosnovnekorakeplesova iz {ezdesetih godina pro-

{log veka pokazivati instruktorplesaRobertGombo{ iwegovapartnerkaIrenaSeka~iz plesne {kole “ Euronomea”. U nastavku programa organizovanajeiprojekcijadoma}egfilma“Qubavimoda”. I.H.

NEZADOVOQNIPRIVATNICIKOJIODR@AVAJUZGRADE

„Informatika”mewa pravilaigre Vlasnicima oko 70 firmi, koje se bave tehni~kim i higijenskim odr`avawem stambenih zgrada, „Informatika” je poslalare{eweoraskiduugovora dokrajagodine,uzobrazlo`ewe da}eredefinisatidaqusaradwusapreduze}ima~ijiosniva~ nijeGrad.

U„Informatici„ka`uda}e izmewene uslove, uslovqene okolnostima na tr`i{tu, dostaviti firmama najkasnije do 1. decembra, a da novi ugovori treba da se potpisuju po~etkom narednegodine. Preduze}a koja smatraju da su o{te}ena }e, zbog novona-

stalesituacije,unarednihnekoliko dana zatra`iti sastanak sa direktorom „Informatike”ZoranomDeli}em.Uplanu je i osnivawe jedinstvenog preduze}a, preko kog }e ovi preduzetnici ubudu}e mo}i da nastupajunatr`i{tu. N.H.

„Mojsala{”ispredSpensa Trinaestapijaca„Mojsala{„odr`a}esedanasnaplatouispredSpensa,od14do20~asova. Kakonajavqujuorganizatori,iovog~etvrtkau ponudi}esena}isertifikovaniorganskihleb, pravqenpotradicionalnimreceptimaipe~en natradicionalanna~in. Napijaci}esvojeproizvodeizlo`itiproizvo|a~iorganskehraneizKisa~a,Bege~a,^eneja, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Temerina, Sremske Kamenice, Kikinde i drugih mesta u Vojvodini.Posetioci}emo}idapazaresezonsko povr}eivo}e,kozjisir,kola~e,mediproizvode odmeda.Nakonovog~etvrtka,„Mojsala{„}ese odr`atii22.i29.septembra. J.Z. VE^ERASUSREMSKIMKARLOVCIMA

VESTI OmladinciSDP-a prikupqajuode}u

~etvrtak15.septembar2011.

Izlo`bao srpskimbukvarima Izlo`ba „Bukvari i bukvarskanastavakodSrba”bi}esve~anootvorenadanasu19~asova u Patrijar{ijskom dvoru u SremskimKarlovcima. Izlo`bu }e otvoriti upravnik Biblioteke Matice srpske MiroVuksanovi},dokjerukovodilacprojektaiautorizlo`be Branislav Jordanovi}. Postav-

ka }e biti otvorena do 17. septembra, a posetioci }e mo}i da vide bukvare koje su koristili Srbi kroz istoriju od sredweg vekadodanas,kaoimetodeobu~avawau~itawuipisawu.Projekat je realizovao Pedago{ki muzej u Novom Sadu uz podr{ku MinistarstvakultureRepublikeSrbije. C.T.

Ve~erauzmuziku Kolektiv aktivista Otvorene kuhiwe danas u 17 ~asova sprema}eve~eru uOmladinskom centruCK13,ulicaVojvodeBojovi}a 13. Ve~era }e biti spremanauzmuziku~ika{kogbenda “Moreikola~i”. Uokviruredovnogprograma CK13,svakog~etvrtkau19~a-

sova organizovana je zajedni~kave~era.Ulazjebesplatan,a cena obroka je donacija kojom se podr`ava postojawe Otvorene kuhiwe i novac je namewen iskqu~ivo kupovini namirnicazapripremuhranenarednesedmice. C.T.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 7 do 13 Bolmanskaod1do24iod2do32,Heroja Pinkija od 63 do 91, od 54 do 58 i od 62 do 84a, Pre{ernova, IlijeGara{anina,UlicaNova izarestorana„Ribarskano}”,i iza SC „Bolesnikov”. Sremski Karlovci od 8.30 do 13 Sredwi Matej,Karlova~kivinogradii deovikendnaseqaKara{.Od8 do 13.30 Vikend naseqe Zano{. Futogod9do12Radni~ka,Svetozara Markovi}a od 1 do 33 i od2do26.^enejod9do11PartizanskaodUliceReqeSavi}a premaNovomSadu.Rimski{an~eviod8.30do12.30PotezKertiz. Od 9 do 12 vikend naseqa Prqu{a, Koru{ka, Rodo{kut, Klenovac, Vila Ravne, deo Bano{tora, naseqe Lug, Svilo{, Grabovo, firma „Elkond”. ^erevi}od9do12deovikendnaseqaPotoraw.


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak15.septembar2011.

DNEVNIK

c m y

10

МЕШТАНИ ПЕТИЦИЈОМ ТРАЖЕ ПОВРАТAK ВОДОВОДА У СЕЛУ МОРОВИЋ

Огроманрачунзарасутуводу

Такмичари уживали поред воде

ДАНИ РИБАРА НА КАНАЛУ ДТД КОД ЈАНОШИКА И ЈЕРМЕНОВАЦА

Гостили се и ловили златнеудице ЈАНОШИК: На каналу ДТД између Јаношика и Јерменоваца, општине Алибунар и Пландиште огранизовалесуминулог викенда 27. по реду туристичко-спортску манифестацију „Дани рибара”. У току та два дана било је око 2000 посетилаца којисууживали у такмичењима, храни и спорту. Бројни млади су камповали крај канала и уз музику,котлиће и роштиљ провели лепе тренутке у дружењу. Риболовачко друштво „Бабушка” из Јаношика спремило је рибе и гирица у изобиљу и уз то се добро уклапало хладно пиво, па су гости остајали и до јутарњихсати.У такмичарском делу у суботу је прво било надметање сениора у пецању на пловак, а међу двадесетак учесника победио је Павел Стањо из Јаношика. Међу јуниорима најбољи је био Ален Стањо из истог места. У дубинском пецању победу је однела Бригита Перин из Вршца. Најат рактивније је било надметање у кувању рибље чорбе. Најбољу чорбу припремио је Јонике Отонога из Селеуша, други је Јанош Барна из Јерменоваца, а трећи Ласло Варга из истог места.

Други дан је резервисан за међународно,екипно и појединачно такмичење на пловак.Прва је била екипа Варшаве из суседне Румуније. Надметале су се екипе спортских риболоваца из Ваљева, Панчева, Новог Бечеја, Вршца, Обреновца и Беле Цркве. Главни судија Љубиша Зец из Београда, већ 24. године има ту улогу. У освајању трофеја одличивали су и грами уловљене рибе. Екипа „Тиса” из Новог Бечеја је освојила прво место,други су били из „Колубаре” Ваљево, а трећи МГП из Обреновца.Најжешћа борба се водила око освајања три удице од 14- каратног злата. Највећа је припала Звонку Звекићу из Новог Бечеја, друга Предрагу Крстићу из Ваљева,а трећа Љуби Кнежевићу из Панчева. Учесници су уживали и у одличном војничком пасуљу који су скували Илонка Берза и Лајош Барна из Јерменоваца. У организовањуовогзанимљивогсусрета највише су се потрудили УСР „Шаран” из Јерменоваца и његов председник Јожеф Берза. Р. Јовановић

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D„ (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30) Jadran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e„ (21) KCNS„Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: TamaraRomanovi} iz Rume (de~aci), BLIZANCE: JelenaJacanovi} iz Rume (de~aci), DEVOJ^ICE: Kristina Kraja~evi} i Ivanka Dedi} iz Novog Sada, EvaSavi} iz Ba~kog Jarka, TatjanaSkuban iz Vrbasa, MarinaKrstin iz @abqa, TatjanaGaji} i IvanaKikanovi} iz Petrovaradina, AleksandraAntunovi} iz Ba~ke Palanke i AndreaValentik iz Glo`ana, DE^AKE: MirjanaMandi}, JelenaPavlovi}, SowaMedi}, BiqanaBo`i}, KarolinaStajkovi} i Marina\uri} iz Novog Sada, Dragiwa Jandri} iz Obrovca, Tawa Draga{ iz Veternika, Miwa [iqegovi}-Ili} iz Futoga, Jasmina Pa{i} iz Stepanovi}eva i IvanaDomuz iz Vrbasa.

saHRaNE Na gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Dragomira Milosavqevi} (1947) u 10.30 ~asova, Sini{a Milorada Powavi} (1940) u 12 ~asova, Katarina Velimira Cvetkovi} (1938) u 12.45, Mirko Velimira Deji} (1926) u 13.30, Bo`o Petra Radovi} (1949) u 14.15, Qeposava Daneta Bala} (1930) u 15 ~asova i @arko Mirka \uranovi} (1957) u 15.45 ~asova.

МОРОВИЋ: ОдАнкице Панић из Моровића шидско ЈКП „Водовод”тражидаплатиастрономскирачунза расуту водууизносуод 190.768,73динараиније једина у селу којој је прекинута испорука воде. Како је до овог дошлоуселукојележинаобалама Студа и Босута, на огромним количинама питке воде, које је још 1977. године само себи направило водовод? Мештани су пуних 35 година одржавали свој водовод и паушално плаћали потрошњу воде. Практично водомери су били непотребни,али су постојали,апаушал није био исти за све.Нико у селу није слутио да ће доћи време када ће иматиглавобољузбог воде. Од прошле године Моровић, као и друга села у шидској општини,којасусамасебисаградила водоводе, сложила су се да Јавно комунално предузеће „Водовод”уШидубудењиховзаједничидистрибутивнииремонтни центар.Наплата воде у тим селима се приближава реалној цени и мештани на то не приговарају, алинезадовољниодносом„Водовода” петицијом тражи да се во-

Али пос тој е нек и пос ебн и случајеви који бележе расип воде на разним вентилима, а они су узајамно зависни један од другог,што значи да поред водомера са предње стране стоји вентил тог предузећа, а са задње вентил потрошача. -ЈКП „Водовод” нас је ове године неколико пута опомињао да поправимо или заменимо вентил иза водомера.Ми смо звали „Водовод” да они поправе свој вентил који се налази пре водомеракажеАнкицаПанић,којанеприхвата да је одговорност за расипањеводењена.Мајсторикојеје позваланисумоглизаменити покидани вентил потрошача,јерје покидан и вентил који припада „Водоводу”. Тек када је „Водовод” заменио свој вентил, Анкицин мајсторјезамениоњен. Директор Пинић, међутим, категоричан је да је сва вода која је прошла преко водомера према Аникицном вентилу-њенозадужењекојеморадаплати. РадаСенић,који је 24године водио утрошке воде у Моровићу, пре фузије са ЈКП „Водоводом”кажедасуПанићиувекре-

Збор грађана за договор МештаниМоровићанезадовољнисуочитавањеминачиномнаплатеводеодстранеЈКП„Водовод”.НапријавеквароваЈКПнереагује, аселујепотребнастручнапомоћ.И поред тога, много је оних који верују да Месна заједница Моровић нема у свом буџету довољно средстава за одржавање водовода.Петиција која је урађена мора проћи општинску процедуру.ТребалобидаМоровићани и ЈКП „Водовод” из Шида сазовузаједнички збор грађана и размотредосадашњеодносе. доводвратиселу.Чак300мештанапотписалојеовупетицију. -За очекивати је да сваки грађанин, потрошач воде подмири све своје финансијске обавезе. Управни одбор ЈКП је донео одлуку да искључимо потрошаче којинеплаћајууроку,штоичинимо од прошлог месеца - каже Миладин Пинић, директор ЈКП „Водовод” Шид.

довно плаћали паушал за воду, али и да су били дужни да на времезаменевентил. -Кадаје2003.годиневршена замена водомера, садашњи директор „Водовода” Миладин Пинић био је тада председник Месне заједнице. Наш водомер није ни такнут,ауселу је остао поприличан број водомера за које је речено да су добри. Ја

знам да „Водовод”тражинаплату утрошене воде, али када је речорасипању воде које се догодило у августу, требало би узети у обзир све околности кажеАнкицаинаставља-Ја се слажем да сносим део трошкова, али се не слажем да платим 190.068,73 динара. Прво водо-

Штета која је настала сва је приписана Анкици, која је добила рачун на коме дословне пиш е: утрош ак вод е 0, дуг 190.068,73 дин ар а. Меш тан и Моровића кажу да је ЈКП „Водовод” имао и далеко веће расипе воде, попут оног испод аутопута на главом воду, где је из пукн ут е цев и отицало 15 литараводе у секунди, и питају се коме ће за то бити испорученрачун. -Мени су уз помоћ полицајца из Мор ов ић а вод у искључили 8. августа,а обавештење о искључењу послали 26. августа. Да сам ја то обавештење добила раније, могли смо реаговати да се утврд и узрок отиц ањ а вод е. Убеђена сам да је обос тран а грешка. Ми смо водомер пре неколико дана носили у рад ио н иц у ЈКП „Водовод” у Шиду, тамо су извадили стакло, очистили га и констатован о је да је преко тог водомера од 1977.године Панићи траже решење за свој празан шахт до данас прошло мер је пун муља и неисправан 9.225кубних метара воде.Прије. Стар је још из 1977. године, стала бих да платим део истебројеви сене виде.Ако рачунам кле воде, која не може бити веда је 43динара један кубик воде ћа на мојој страни од 100до 150 то значи да је преко мог бројила кубних метара,по актуелној цепрошло 4.629кубних метара во- ни од 12рата и да ми то стиже де само у тих неколико дана, а са редовним рачуном. Тражим прео сталих 4.595 кубних мета- да ми ЈКП „Водовод” постави ра произилази да је прошло пре- нов водомер као и другима у секо водомера за 34године,ту не- лу,што је то учинио 2003.годима никакве логике. То питање не и то са оба вентила и да ми може се само договорно реши- воду учини доступном. Д. Савичин ти,јерја овонемогудаплатим.

VODI^

tElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

11

ОТВОРЕНА ЗУБНА АМБУЛАНТА У ВРБАСКОЈ ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ

Штитедецуодкаријеса

Петер Кнези и Андраш Боја

БЕЧЕЈСКА ЛОКАЛНА САМОУПРАВА О ПОЉОЧУВАРСКОЈ СЛУЖБИ

Њивесигурне одватреилопова БЕЧЕЈ: До краја године Општинска одлука о цени пољарине биће измењена и за наредну ће се одредити адекватна цена пшенице, највероватније про сек из претходне године, а против власника земље неће се предузимати никакве репресивне мере ако за ову годину не измире обавезу за пољарину, ово је суштина прес конференције коју је, поводом актуелне проблематике пољочуварске службе у бечејској општини, сазвао председник општине Петер Кнези, у пратњи члана Општинског већа задуженог за пољопривреду АндрашаБоје. - Договорили смо се с делегацијом пољопривредника да нам они формулишу свој предлог начина рада пољочуварске службе. Али, пољочуварска служба мора да ради у оквиру законских могућности. Можда једино да са собом носе лично наоружање, због природе посла и сопствене безбедности, пошто је приметан организован криминал у атару. Пољочуварској служби није примаран посао да хватају лопове по атарима, већ да заштите њиве, а

то се односи на спречавање паљења стрњике и корова, узоравање пољских путева, бацање разне врсте смећа – рекао је Петер Кнези. Јесу пољопривредници имали примедбе на начин функционисања пољочуварске службе и у петицији са око четири стотине потписа, од укупно преко три хиљаде ратара из бечејске општине, тражили измене, али је „камен спотицања“, ипак, била висина цене пшенице од 30,24 динара по килограму. - Тај проблем ћемо разрешити и одредити прихватљиву цену пшенице, поготово што није спорно да се за пољарину издваја 17 килограма пшенице по хектару обрадивог пољопривредног земљишта - наглашава Петер Кнези. Андраш Боја је приметио да би за ефикасно функционисање пољочуварске службе требало обезбедити око 17 милиона динара, да би број пољочувара са садашњих 12 требало повећати на 20 и да би њихове плате морале да буду веће од садашњег минималца. В. Јанков

ДАНАС ПРЕВЕНТИВНА АКЦИЈА У КАЊИЖИ И СЕНТИ

Савеснимвозачима јабука, несавеснимлимун

КАЊИЖА: Превентивна акција за уче снике у саобраћају „Јабука или лимун„ коју четврту годину организује Осигурање „Делта Ђенерали„ у сарадњи са Министарством уну��рашњих послова Србије и основним школама широм земље, одржаће се данас у Кањижи и Сенти. Ученици кањишке Основне школе „Јован Јовановић Змај„, у пратњи саобраћајне полиције регулисаће саобраћај испред Ауто мото клуба „Кањижа„ у Алеји кестенова 31 од 11,30 до 12,30 сати, а у Сенти ће ученици Основне школе „Стеван Сремац„ патролирати у Карађорђевој улици код Месне заједнице и школе „11.новембар„ од 13 до 14 сати. Директор Филијале Осигурања „Делта Ђенерали„ у Кањижи ЛајошЛеко каже да ће ђаци као и у акцијама које су спроведене претходних година, возачима који буду поштовали прописе додељивати јабуку и плакету у знак

захвалности, а онима који прекрше саобраћајне прописе следe лимун и плакетa са молбом да поштују правила. Пре изласка на терен, за кањишке и сенћанске основце ће се у школи одржати теоријска настава о правилном понашању у саобраћају, а они ће бити даривани мајицама са знаком акције „Јавука или лимун„. - Деца су најугроженији учесници у саобраћају, а Србија је међу саобраћајно најнебезбеднијим земљама у Европи - предочава Леко. - Циљ акције је едукација деце о правилном понашању у саобраћају и повећање свести возача о важности поштовања саобраћајних прописа као превенције саобраћајних несрећа. Акцијом „Јабука или лимун„ која је започета у понедељак и још траје, обухватиће се око 8.000 ученика из 61 основне школе у 51 градова и општина у Србији - каже Леко. М. Митровић

ОД СУТРА ДО НЕДЕЉЕ „ГРОЖЂЕБАЛ” У ВРШЦУ

Нуде севино,воће изабава

ВРШАЦ: Од сутра је Вршац престоница доброг вина, грожђа и добре забаве у оквиру 54. „Грожђебала“, који је већ синоћ на видиковцу изнад града код цркве Светог крста почео културноуметничким програмом и чашћењем бесплатним кобасицама и вином. На Градском тргу ће сутра увече, уз ватромет, председник општине предати кључеве града популарном Винку Лозићу (глумцу МирославуЖужићу), који ће у наредна три дана владати забавом и диктирати темпо грожђебалских забава у граду под кулом до недеље увече. Потом следи концерт ЖељкаЈоксимовића. У суботу је у Хотелу „Србија“ је избор за мис бербе грожђа и наступ новосадског бенда „Фрајле“, Ту

је дечји маскенбал, неће изостати ни традиционално дељење грожђа из авиона. У недељу увече је и наступ симфонијског оркестра СНП из Новог Сада и Бањалучке филхармоније. Туристички по сленици у сва три дана организују обилазак Делиблатске пешчаре, села Шушаре, бројних малих винских подрума на путу вина до Гудурице и других туристичких знаменитости као што су вршачко утврђење, владичански двор, све по популарним ценама. Домаћини су са главним организаторима и Вршачким виноградима обезбедили понуду доброг вина и воћа, а на тргу биће традиционално печење кобасица на роштиљу, вина и пива у изобиљу. Р. Јовановић

ВРБАС: Нова стоматолошка амбуланта отворена је у Средњој стручној школи „4. јули“ која је, пре свега, намењена заштити здравља зуба ученика. Амбуланту је, уз помоћ општине Врбас, отворио Дом здравља „Вељко Влаховић“. Према речима директорке ове здравствене установе др Брајане Николић, зубна амбуланта у врбаској техничкој школи је идеја начелника стоматолошке службе, запослених у Дому здравља и локалне самоуправе који су заједничким снагама за само месец дана реализовали овај пројекат. - Адаптирали смо две просторије и претворили их у модерну ординацију, са свом неопходном опремом. У њој ће помоћ моћи да потраже ученици ове школе, затим ученици Основне школе „Светозар Милетић“, а планирамо да ускоро укључимо и малишане из оближњег забавишта.

Намера нам је да систематски позивамо децу на прегледе, санирамо све проблеме и на време се ухватимо у коштац са најчешћим обликом обољевања зуба каријесом. На овај начин бољу заштиту ће добити и многа деца из других места општине Врбас која похађају ову школу – рекла је др Николић истичући да су у овој амбуланти отворена четири нова радна места. Председник општине Врбас др Жељко Видовић је, овом приликом, нагласио да је отварање зубне амбуланте наставак сарадње Дома здравља и локалне самоуправе, тачније проце са преноса надлежности у области здравства на општине. - У насељеним местима смо отворили стоматолошке амбуланте па смо дошли на идеју да и у школама отворимо исте ординације. Жеља нам је да у наредним годинама уведемо праксу да свака школа има овакву ордина-

Савремена амбуланта за лечење и превентиву

цију и тако на време спречимо ширење болести зуба. Ако то не урадимо на време касније све што се деси захтева многи више новца за лечење а пацијентима доноси много више бола и проблема - казао је Видовић.

Он је додао да је за отварање зубне амбуланте из општинског буџета издвојено око 1,2 милиона динара, онолико колико је коштао материјал, док су све радове извели мајстори Дома здравља и Опште болнице. М. Кековић

ЗГРА ДА КОМИТЕТА ПОНОВО У ВЛАСНИШТВУ ГРА ДА ЗРЕЊАНИНА

Градскеслужбе убољемпростору

ЗРЕЊАНИН: Зграда Комитета, у центру Зрењанина, која је пре скоро 20 година по стала власништво Социјалистичке партије Србије (СПС), јуче је враћена граду. Директор Републичке дирекције за имовину Братислав Пејковић и градоначелник Зрењанина Милет а Михајлов потписали су јуче Уговор на основу којег ће зграда Комитета бити враћена граду. Спор око зграде Комитета почео је 1992. године, када је СПС судским решењем регистрован као власник зграде, али је пре три године, правоснажном судском пресудом, зграда враћена у државно власништво, а Општинском одбору СПС-а наложено да се исели. Градоначелник је подсетио да је уговор потписан на основу одлуке Владе

Зграда Комитета враћена граду

СутрапочињеФетра

ЈАШАТОМИЋ: У организацији Савеза аматера Војводине и КУД „Др Борислав Јанкулов“ из Јаше Томића, од 16. до 24. септембра одржаће се Седми фестивал традиционалних позоришних форми Војводине Фетра, на коме ће, после избора зонских селектора и одлуке Одбора за сценско стваралаштво, наступити: „Позориште долази“, АП „Ђ. Д. Ђекша“ Јаша Томић (16. 9), „Јелисаветини љубавни јади због молера“, КС „М. Антић“ Сента (17. 9), „Чудновата болест“, Театар младих Бач (18. 9), „Одумирање“, КУД „Бри-

ле“ Беочин (20. 9) и „Крчма на главном друму“, СКУД “Ј.Чмелик“ С. Пазова (23. 9) У пратећем програму наступиће: ГојкоТодоровић - Монодрамски колаж (19. 9), Центар за културу Ковин са представом „Инстант сексуално васпитање“ (21. 9), те Културни центар Кула са представом „Зла жена“ (24. 9). Све представе почињу у 20 часова, а свечано отварање фестивала, је сутра у 20 часова, у Јаши Томићу. Селектор Фестивала је мр МирославРадоњић. В. Х.

Најбољитамбураши уБањалуци

ДЕРОЊЕ: Најбољи тамбурашки оркестри са овогодишњег, четвртог по реду светског тамбурашког фестивала, који је одржан почетком јула у Дероњама, сутра увече представиће се бањалучкој публици, предвођени легендарним Звонком Богданом, на целовечерњем концерту у „Аквани“. „Тамбурица фест шоу - Бања Лука” почеће у 18 часова наступом новосадске „Романсе“, најбољег оркестра овогодишњег фестивала, затим следи концерт Оркестра НешеЈовановићаиз Дероња, са епитетом најбоље кафанске банде, па наступ пожешког тамбурашког оркестра, носиоца титуле за најбољу интерпретацију. Уз пратњу домаћина, Бањалучког градског тамбурашког оркестра наступиће вокални солисти: МајаТатић,ДанкаУбипарип,НенадАрсенови МишаБлизанац, а у 21 час публици ће се поклонити доајен тамбурашких нота Звонко Богдан са својим оркестром. В. Х.

Програм младихволонтера

АПАТИН: Омладинска волонтерска манифестација „Разлике не познају границе, заједно можемо све”, одржаће се вечерас у Дому културе у Апатину. Програм организује Омладинско удружење волонтера Апатина и Канцеларија за младе Апатин, у сарадњи са Друштвом за целебралну и дечју пара-

из августа и најавио да ће санација зграде почети за неколико дана, расписивањем јавних набавки. - У складу са Законом о подстицају грађевинске индустрије, обезбеђено је 40 милиона динара, половину новца обезбеђује Република, а половину Град Зрењанин - навео је Михајлов. Како је најављено, након адаптације, у зграду ће се уселити седиште Средњобанатског округа, Републичке инспекције, Катастар и Школска управа Зрењанина. Захваљујући на доброј сарадњи са Републичком дирекцијом за имовину, Михајлов је указао да је поред зграде Комитета, у власништву Града Зрењанина однедавно зрењанинска Пивара, а да је и зграда мотела у завршном поступку. В. Х.

лизу, Удружење грађана „Бреза” и Центар за социјални рад општине Апатин. Програм почиње трибином у 18 часова о значају волонтеризма и хуманитарне ангажованости код деце са посебним потребама и приказивањем филма Позориштанцета „Мапинац” о Николи Поповићу. Ј. П.

ФЕСТИВАЛ ПЕСНИКА ЗА ДЕЦУ „БУЛКА“

Песмама мењајусвет

ЦРВЕНКА: Данас почиње традиционални Фестивал песника за децу „Булка“ у Црвенки који ће окупити многе песнике из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и Македоније. Свечано отварање Фестивала заказано је за 20 часова на платоу Дома културе у Црвенки и овом приликом, стихове ће говорити Љубивоје Ршумовић, Урош Бошњак, Добрица Ерић, Исмет Бекрић, Наум Попески, Боро Капетановић, Раша По��ов, МињаСубота и многи други. Дан касније ће основне школе кулске општине посетити „песнички караван“, док ће у 17 часова на популарном излетишту „Поток“ у Црвенки бити организован омаж Душку Трифуновићу, а гост вечери биће МадамПиано. У вечерњем делу програма са почетком у 20 часова бити одржана финална приредба „Булка међу орфејима“ на којој ће учествовати десет изабраних дечијих пе сника. Аутор најбоље песме биће награђен штампањем збирке песама која ће

„Чик, сетисе”

НОВИБЕЧЕЈ: Позоришни комад „Чик, сети се” по тексти Бранка Димитријевића у режији Драгослава Тодоровића, биће сутра одигран у новобечејском Дому културе. Играју глумци Љиљана Ђурић и Миленко Павлов. Почетак представе је у 20 сати, а улаз је 250 динара. M. K.

финансирати општина Кула. Такође, биће додељена награда публике „Драгомир Ђорђевић“, као и награда за најбољу песму о граду домаћину. Током трајања Фестивала, биће организоване и песничке олимпијаде, трибине, промоције књига, ликовне колоније и изложбе. -Припремили смо разноврстан и маштовит програм. Ове године ћемо организовати и улични програм јер циљ нам је да култура изађе из домова на улице, где је и најпотребнија. Другог дана фе стивала, на спортском терену „Иса Бајић“ биће одржан програм „Ми ћемо песмом променити свет“ на којем ће учествовати наша представница на Дечијој Евровизији Соња Шкорић, али и други изузетни извођачи као што су Миона Илић, Кристина Ивановић, Ајна и Хана Хасанбеговић и многи други – рекао је дечији писац Тоде Николетић, директор Дома културе у црвенки и члан Организационог одбора фестивала „Булка“. М. Кк.


vojvodina / dRU[Tvo

~etvrtak15.septembar2011.

UVO\EWEREDAUHAOSMEDIJSKESCENESRBIJE?

ЗАВРШЕН ЛИКОВНИ ХЕПЕНИНГ У ВОЈКИ

Nacrtstrategija prikraju

Име по Љубиши Марићу

ВОЈКА: Овогодишња Ликовна колонија „Космик арт“ била је својеврстан омаж иницијатору и зачетнику, недавно преминулом сликару и карикатуристи Љубиши Марићу, а организатор ликовне колоније, МЗ Војка, предложио је да од наредне године ова манифестација носи назив „Космик арт - Љубиша Марић“. Ликовна колонија у Војки је, поред 27 уметника, сликара из Београда, Новог Сада, Јагодине, Ивањице, Сремских Карловаца, Црвенке и места старопазовачке општине, окупила и велики број љубитеља уметности који су свакодневно у војачком Дому културе пратили

шта то сликари и вајари раде, а учесницима колоније је, по традицији, понуђен и богат пратећи програм, у којем су учествовали мр контрабаса и члан Београдске филхармоније Љубинко Лазић са својим ученицима, војачки аматери, локални песници и глумци. Највишер платна ове године урадио је Јосип Клер из Црвенке, чак пет, а и други уметници су оставили неизбрисив траг својим радовима, јер је свако урадио по дветри слике. Уз разноврсност тема и мотива, упечатљиво је и највеће платно које је урадио Тадија Савић из Ивањице који је управо на платну овековечио оснивача колоније у Војки Љубишу Марића.. А. Мали

СЛАВА ХРАМА САБОРА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА

Кум даровао звоно

РУМА: Најмлађи румски православни Храм сабора српских светитеља обележио је своју славу Сабора српских светитеља, која се ове године поклопила са даном Усековања главе Светог Јована Крститеља. Први дан прославе био је посвећен најмлађима којих је било преко двеста. У порти још незавршеног храма у суботу нешто пре 16 часова први је наступио хор ученика петог разреда румске Основне школе „Душан Јерковић“. Након њих наступили су њихови старији другари велики хор ове румске школе, а потом су уследили наступи Румског тамбурашког оркестра „Плави чуперак”, хртковачког КУД-а „Десанка Максимовић“ и румског АНИП-а „Бранко Радичевић”. Вечерње богослужење почело је у 18 часова и храм је био премали да прими све малишане који су са великом пажњом пратили службу. Након тога дељени су им слаткиши, сокићи и сладолед. - Први пут смо се ове године одлучили да славу храма обележавамо као сабор и жеља нам је да овако прослављамо и убудуће. Храм је свакодневно отворен и када није слава. У суботу за вечеру и у не-

дељу за ручак и вечеру, захваљујући људима добре воље, обезбеђено је укупно близу хиљаду оброка – каже старешина храма отац Сретен Лазаревић, који са оцем Браниславом Мишковићем богослужи у овом румском храму. Кум овогодишње славе био је Тихомир Божић са породицом, који је том приликом храму даровао звоно. Након литургије и освештања темеља наступила је певачка група КУД-а „Десанка Максимовић” а сви присутни су се као и претходне вечери придружили славарској трпези. У препуној црквеној порти наступио је хор при румском Храму Светог Духа, потом Крајишка изворна певачка група „Пилипенда”, стејановачки КУД „Стеван Петровић Бриле”, тамбурашки оркестар „Да не умре тамбура” из Шашинаца, КУД “Десанка Максимовић”, АНИП „Бранко Радичевић” и глумац Бранислав Јовичић. Вечера и славље потрајали су дуго у ноћ, а главна тема свих разговора била је како најлакше и најбрже завршити започете радове на храму, те прикупити новац за почетак нових радова. Ј. Антић

СУТРА У ХРТКОВЦИМА ПОЧИЊУ „РИМСКИ ДАНИ”

Фестивал добре воље

ХРТКОВЦИ: Другу годину заредом, наредног викенда у Хртковцима ће бити одржани „Римски дани“. Идеја организатора је да традицију дугу 2311 година

наставе, а место на коме ће фестивал бити одржан је сам центар села, на магистралном путу М 21 Нови Сад – Шабац. - Фестивал организују заједно сви мештани села Хртковци, без обзира на верску или било коју различитост. Одатле и поднаслов фестивала „Фестивал добре воље - Гомолава центар света“. „Римски дани“ су наставак староримског фестивала „Ludi Romani“, који је за циљ имао прославу завршетка родне године, а слављен је у добром расположењу и уз обиље лепе музике, хране и пића. Данас ми обнављамо фестивал, истичући у први план лепоту шароликости народа који живе на овим просторима, а све са жељом да једнога дана наша Гомолава, једно од најстаријих налазишта античке археологије, засија у свом пуном сјају, као и да једног дана аплицирамо за статус културног средишта Европе, што нам према баштини сигурно при-

dnevnik

c m y

12

пада – истиче представник организатора НенадЧкоњевић. Од ове године, по речима Чкоњевића, биће уведен обичај да једна земља буде гост фестивала,

гост фестивала буде Руска Федерација. - Наш овогодишњи Фестивал сутра у 19 часова, отвара високи званичник руске амбасаде, а наши гости ће се ове године представити до недеље 18. септембра, када је централни дан манифестације, као и на свечаном пријему у част привредне делегације Руске Федерације – каже Чкоњевић. – На овогодишњем Фестивалу биће изложена реплика шлема Августа Лицинија, као и реплика у природној величини куће из неолита, уз још многе друге садржаје. Такмичења у спортским дисциплинама, увек су у центру пажње, а ове године учествоваће равноправно мушке и женске екипе. На гастро-такмичарском делу, оформљен је међународни жири, што додатно даје вредност том делу нашег Фестивала. Све ће то и још много више, бити пропраћено игром

Ове године још боље Прошле године фестивал је, по речима организатора, посетило око четири хиљаде људи из Војводине, Босне, Мађарске, Хрватске и Словачке, а отпочео је међународним јуниорским рукометним турниром „Др М. Пожега“ и настављен такмичењима за избор најбољег котлића од свињског меса, најлепше ракије и вина и најбоље рукотворине. Пратили су га дефиле мотоциклиста, избор за најлепшу маску инспирисану римским временима, такмичење у атлетским дисциплинама, обарању руку и у надвлачењу конопца. - На бини су наступале најеминентније аматерске фолклорне групе, праћене звуцима европских шампиона Шашиначких тамбураша. Село је било окићено рукотворинама младних уметника, на сваком кораку били су млади калиграфи, шахисти, песници, а у центу села шепурила се реплика римске двоколице, док су све госте дочекивале Весталке, које су нудиле обредну римску погачу послужену из оригиналног римског котлића. Уз мирисе спреманих јела, добру капљицу и звуке тамбуре фестивал је трајао до касних вечерњих часова, а затворен је великим рок концертом који је трајао до пред зору. Овогодишњи ће бити још бољи – трвди Чкоњев. а све са намером да се представи културни и привредни потенцијал те земље. Организатори су се одлучили да ове године земља

и песмом најеминентнијих фолклорних група и ансамбала из земље и иностранства. Ј. Антић

Radnagrupa,kakouzajedni~kom saop{tewu isti~u novinarska udru`ewa i medijske asocijacije, usaglasila je 8. septembra Predlog medijske strategijeSrbije,sausvojenim amandmanima medijskog sektora, osim u delu koji seodnosinaosnivawe regionalnih javnihservisa.Novinarske organizacije NUNS, UNS i NDNV i medijska udru`ewa ANEM,Lokal pres i Asocijacija medija zadovoqnisu~iwenicom da se dugotrajni proces izrade Medijske strategijeSrbijeprivodikraju. Medijski sektor o~ekuje da usvajawe ovog dokumenta ozna~i po~etak uvo|ewa pravila i norminapotpunohaoti~nojmedijskojsceniSrbije. Medijskeasocijacije,ainovinarskaudru`ewaulo`ilisu ogromnu energiju u to da ovaj va`andokumentdobijekona~nu koliko-toliko prihvatqivu formu. U `eqi da on napokon ugleda svetlost dana, napra-

vqeni su mnogi kompromisi, ka`eseusaop{tewu. Nekim od re{ewa medijske asocijacije i novinarska udru`ewa su zadovoqni, na neka

gledajusaoprezom ili rezervom, dok deo Predloga medijske strategije o regionalnim javnim servisimasmatrajupotpunoneprihvatqivim i prakti~no neodr`ivim. Medijski sektor tra`i da se taj deo Predloga strategije izbri{e i zahteva sprovo|ewe celovite zakonske redefinicije oblasti javnih servisa. Me|u ukupno sedam amandmana na kojima je medij-

Markovi}:Jasnasvestovlasni{tvu MinistarkulturePredragMarkovi} nijeju~epreciziraokada }eVladaSrbijeusvojitimedijskustrategiju,alijeponovioda}e pre usvajawa taj dokument biti predstavqen Skup{tini Srbije. Prema wegovim re~ima  re{ewa iz predloga medijske strategije ne}eopteretiti,nego}erasteretitibuxet,agra|anima}eomogu}itidarazumejuokvirizkojegdobijajuinformacijeijasnusvest gdejekoncentracijavlasni{tvaitokojevlasnikmedija. -Akodajenekinovaczamakojimedij,gra|anin}eta~noznati dalizateparedobijainformacijuilizatodobijapravodaneka partijapostavisvogmuzi~kogilifilmskogurednika,padaonbiramuzi~kiprogram„,rekaojeministar.

ski sektor insistirao po cenu istupawa iz Radne grupe, u celini je odbijen upravo amandman o regionalnim javnim servisima,doksuostaliprihva}eni sa izvesnim izmenama i dopunama. Medijskisektortra`idaiz kona~nog teksta Medijske strategije budu izbrisane sve neprecizne formulacije koje ostavqaju prostor za naknadna razli~ita tuma~ewa vlasti i zakonodavne postupke, pre svega u delovima o medijskom vlasni{tvu i povla~ewudr`aveizvlasni{tvaumedijima. Novinarska udru`ewa i medijske asocijacije nezadovoqni su i ~iwenicom da }e Nacionalni saveti nacionalnih mawina, prema Predlogu strategije, imati mogu}nost da budu osniva~i medija, i to ne samo {tampanih. Izra`avaju bojazan da to re{ewe zna~i da }eNacionalnisavetiprakti~no monopolizovati mawinsko informisawe, posebno {to Predlogstrategijenenudiskoro nikakve garancije da }e se {tititi nezavisnost i objektivnost ure|iva~ke politike tihmedija. Medijski sektor insistira da,prilikomzavr{nihkonsultacija unutar Vlade Srbije i usvajawa Predloga strategije na sednici Vlade, ne budu mewani usagla{eni su{tinski zahtevi novinarskih udru`ewa i medijskih asocijacija, ukqu~uju}i i one o za{titi konkurencije i primeni od 1.januara 2012.godine evropskih pravila odr`avnojpomo}i.

UNAPRE\EWEPOLO@AJA@ENAUVOJVODINI

Seoske`enezaslu`uju posebnomesto Ju~esuuVladiVojvodinePo- nimraspravama{iromVojvodine - U posledwe tri godine, Pokrajinskisekretarijatzarad,za- kakobiseobezbedilaparticipakrajinskisekretarijatzarad,zapo{qavawe i ravnopravnost po- cija`enasaselaidrugihakterau po{qavawe i ravnopravnost polova,Pokrajinskisekretarijatza wegovom dono{ewu. Zavr{etak lovapodr`aojeosnivawepreko poqoprivredu i vodoprivredu i dokumenta planiran je za decem400udru`ewakojaprete`nooku{umarstvo, Pokrajinski fond za barove,apo~etakrealizacijeza pqaju `ene, od ~ega je preko 60 razvoj poqoprivrede i Zavod za narednugodinu. odstowihosnovanouselima,u ravnopravnostpolovapotpisali Pokrajinski sekretar za rad, ruralnimsredinama.TrebaistaSporazum o saradwi na izradi zapo{qavawe i ravnopravnost }i da je  na po~etku bavqewa Strategije i akcionog plana za polova Miroslav Vasin naglasio ovim pitawem bilo mnogo prounapre|eweekonomskogpolo`aja jedajeovoizuzetnozna~ajandogablema, po~ev{i od  neadekvatne `enasaselauVojvodiniod2012. |ajkojibitrebalodauslede}ih wihoveulogausvimaktivnostido2016.ProcesizradeStrategi- nekoliko godina ima pozitivne ma dr`avnih organa. Postojao je je i akcionog plana i problem  ekonomska podr`ava Agencija zavisnostodmu{karaEkonomskoosna`ivawe`enanaselu,kao cajeruVoj Ujediwenih nacija za vodinisavi{estrukougro`enegrupe,neophodan rodnu ravnopravnost mo oko 10-15 odsto jepreduslovruralnograzvojauop{te, i osna`ivawe `ena imovine je upisano na UN Women. ime `ena. Upravo ta kaojednogodstrate{kih Ekonomsko osnaekonomska zavisnost prioritetaVojvodine `ivawe`enanaselu, od mu{karca  uzrokokaovi{estrukougrovala je ~esto  da `ene `ene grupe, neophodan je predu- posledicenapolo`ajseoskih`enisumoglesamostalnodadonose slovruralnograzvojauop{te,kao nauVojvodini,unapre|ewevojvoodluke,anajte`aposledicajeste jednog od strate{kih prioriteta |anskeprivredeisamimtim,utizata{kavawe slu~ajeva porodi~Vojvodine. Izradom strategije i caj na komplentnu ekonomsku sinog nasiqa. Na kraju  nije zaneakcionogplanaponudi}esesiste- tuaciju u Pokrajini. Podsetio je marqivonire{avaweproblema matsko re{ewe i koordinacija da  Pokrajinski sekretarijat za revitalizacijeruralnihsredina aktivnosti usmerenih na razvoj rad, zapo{qavawe i ravnopravkako bi mladi qudi ostajali na ruralnih podru~ja i unapre|ewa nostpolovaproteklihnekoliko seluikakobisepoboq{aladepolo`aja `ena na selu. U izradi godinaposebnupa`wuusvomradu mografska slika u Vojvodini, a dokumenta u~estvova}e ekspert- obra}apoboq{awupolo`ajaseosve je to mogu}e ukoliko se seo- skaradnagrupa,predstavnicipo- skih`enakojesudonedavnobile ske`enekodnasemancipujuidokrajinskihsekretarijataidrugih neprime}ene, neafirmisane, a biju mesto koje im zaslu`eno relevantnih institucija, a doku- imale su izuzetnu ulogu u svojim pripada-rekaojeVasin. ment}ebitipredstavqeninajav- lokalnimzajednicama. Q.Male{evi}

Izbeglicetra`eposebnu evidencijunapopisu Predstavnici 100 izbegli~kih udru`ewa dostavilisusrpskompremijeruMirkuCvetkovi}uotvorenopismosazahtevomdaVladaSrbijepohitnom postupkudoneseodlukudaseprognaniiizbegliSrbispodru~jabiv{eSFRJevidentirajunaposebnom obrascunapredstoje}empopisustanovni{tva. -Naposebnomobrascutrebadasepopi{uigra|aniSrbijekojisuuHrvatskoj,BiHiSloveniji o{te}eniuimovinskimidrugimpravima-izjavio je predsednik Koalicije izbegli~kih udru`ewa

MiodragLinta,kojijeuzgradiVladepredaootvorenopismo.PrognaniiizbegliSrbitra`e,kako jeobjasnio,daseizvr{ievidencijawihoveoduzete,nestaleiliuni{teneimovineidrugihste~enihprava. Onjeistakaodabiposebnaevidencijanapopisu omogu}ila stvarawe jedinstvene baze o{te}enih gra|ana i imala bi veliki zna~aj u pronala`ewu sveobuhvatnog, pravi~nog i trajnog re{ewa svih izbegli~kihproblema.


dru[tvo

dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

KONFERENCIJA CCEDEP2011. OKUPILA ISTRA@IVA^E I EKSPERTE S PET KONTINENATA

Nauk  atra`iodgovore naizazovenovogdoba Univerzitet „Edukons„ iz SremskeKamenice,NoviPariski klub (NCP) i Alijansa univerzitetaCentralneiIsto~ne Evrope–ACEU organizovalisu u Novom Sadu Prvu me|unarodnu nau~nu konferenciju – CCEDEP 2011. „Klimatske promene, ekonomskirazvojiqudi”,kaoi ekspertski okrugli sto pod nazivom „Transformacija i inovativno dru{tvo znawa: Perspektive Dunavske strategije EU”. Trodnevna konferencija po~elajeju~euKongresnomcentru „Master”, a sve~ano ju je otvorio koordinator Inicijative za saradwu s Juoisto~nom EvropomipredsednikInstituta za Dunavski region i CentralnuEvropudrErhardBusek. Osim eminentnih u~esnika, ceremoniji otvarawa prisustvovali su, izme|u ostalih uglednihzvanicaizsvetanaukeivisokog obrazovawa, i pokrajin-

skisekretarzanaukuitehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice prof. dr Zoltan Jege{ i predsednik Vojvo|anske akademije naukaiumetnostiakademikEndrePap. Doma}in skupa, prof. dr Aleksandar Andrejevi}, predsednik Saveta Univerziteta „Edukons„ i predsedavaju}i pomenute Alijanse univerziteta (kojaokupqauniverziteteiz12 zemaqa tog regiona, a osnovana jenainicijativu„Edukonsa„,gde jojjeisedi{te)istakaojedaje ciqovognau~nogskupadapredstavi istra`iva~ke rezultate i aktuelne domete nauke u onome {tosudanasozbiqniproblemi ~ove~anstva – klimatske promene, te daqi ekonomski razvoj i ~ovek koji je u centru ove problematike.

Saradwa }e doneti promene Dunavskom regionu Otvaraju}ikonferenciju,drErhardBusekjeunadahnutomgovoruukazaonazna~aj Dunavske strategije EU, podvukav{i da se ovajvelikiregiontako|emoraposmatrati kaodeoglobalnogselatedasuiproblemi kojiti{teceosvetitekakoprepoznatqiviiovde,udr`avamakrozkojeproti~evelikarekailionimakojesuuwenomsusedstvu.Klimatskepromene,snabdevawevodom iwenkvalitet,energija...nepoznajugraniceiproblemisunamzajedni~ki.DrBusek DrErhardBusek jeposebnonaglasiodapodunavskezemqe,dakleiSrbija,morajuda osna`euzajamnusaradwuizkoje}eseroditinajrazli~itijizajedni~ki projekti, a iz wih nove saobra}ajnice, mostovi, pove}ani vodenitransportrobeiputnika,sna`nije}eserazvijatiturizma,povezatiqudi,abogatstvokulturaijezikakoristitinadobrobitnesamoqudiuovomregionunegoionihkoji}eihpohoditiizsvihkrajevasveta.

Podsetiv{inatodajeukupan razvoj civilizacije, naro~ito u posledwih stotinak godina, zasnovannanizunau~nihdostignu}aiotkri}a,prof.drDragoslav Petrovi} istakao je da sada-

ka`uotome–ka`eza„Dnevnik” prof. dr Aleksandar Andrejevi}. – Na ovoj konferenciji imamovi{eod50radovaautora spetkontinenata,kojitangiraju pre svega probleme odr`ivog

UskorouMakedoniju bezpaso{a Ministar unutra{wih poslov a Srb ij e Ivic a Da~ i} izjaviojedabipo~etkomoktobra trebalo da se s Makedon ij om potp i{ e spor az um pokojembigra|anidvejuzemaqamogligranicuprelazitibezpaso{a,samosli~nom kart om. Da~ i} je rek ao da Hrvatska, kojoj je tako|e ponu|ena takva mogu}nost, jo{ nijeodgovorila.Uvo|ewere`imaprelazagranicesamos li~nomkartombilobivi{e uinteresuHrvatske,zbogturista iz Srbije, smatra ministar.

Foto:B.Lu~i}

{wost,svebr`eisvevi{e,donosi takve promene kakve su, recimo, nanotehnologije i nanomaterijali, ali i da su istra`iva~i suo~eni i s istorijskim izazovimavezanimzaklimatskepromene, eksploziju stanovni{tva, ukupan odr`ivirazvoj.Kolikosuovetemezna~ajne,potkrepioje~iwenicom da ovog trenutka Pokrajinskisekretarijatzanaukuitehnolo{kirazvojVojvodinefinansira{estistra`iva~kihprojekata kojisebaveklimatskimpromenama,tedasejo{118me|unarodnih projekatabaviovimtemama. –Organizovaweovakozna~ajne i velike konferencije jeste velikizalogajzamladuniverzitet kao {to je „Edukons„ – jer postojimosvegatrigodine.Me|utim,prisustvoovolikogbroja sru~waka i istra`iva~a, kao i drErhardaBuseka,prvog~oveka Dunavske strategije u ime EU, potvr|ujedasmoodabralipravu temuidaoviqudiimaju{tada

razvoja, kao {to su klimatske promene, energetska efikasnost,obnovqiviizvorienergije,ekonomskirazvoji~ovek,kojije{iriodsvegatoga...Tosu, zapravo, stubovi koji ~ine odr`ivi razvoj, a Univerzitet „Edukons„ ose}a i tu dimenziju dru{tveneodgovornosti.Minemamosamoodgovornostzadobro {kolovawe mladih qudi nego postojiiapsolutnaodgovornost izaza{tituodre|enihinteresa kojemiuSrbijimo`emotangiratina{improfesorskimiistra`iva~kim kapacitetom. Mi kaozemqaspadamouintegrativniprostorEvropeiukupnog~ove~anstva koje, zapravo, deli iste probleme. Rezultati ovakvih skupova mogu ukazati na opasnosti ozbiqnih problema koji su se nadvili nad ~ove~anstvo, ali mislim da, na`alost, zna~ajnau~nogradajo{nijedobio odgovaraju}e mesto u dru{tvenojsvesti. V. ^eki}

Nezadovoqstvobesparicom go~ekalidausvojetestandarde za jedinice, sad imamo te usvojene standarde i poslali smoihrecenzentima.O~ekujemodadosutrastignusveterecenzije.Me|utim,jedanodna{ih osnovn ih prob lema je blokada rada Akreditacione komisije.[estijemesecotkakojeKomisijakrenuladaradi uovomsastavu,amiprakti~no log is ti~k u podr{ku nis mo

[esti je mesec otkako je Komisija krenula da radi u ovom sastavu,a mi prakti~no logisti~ku podr{ku nismo imali Bujanovcu, uz podr{ku resornih min is tars tava i Vlade Srbije - potvrdio je ju~e za „Dnevn ik” akademik Endre Pap, zamen ik preds edn ik a KAPK-a. - [to se ti~e Bujanovca, tu treba akreditovati i ustanovu, ta~nije jedinicu visoko{kolske ustanove. Mi smo du-

imali - nagla{ava akademik Pap i obja{wava da se to odnosi prevashodno na „deo slu`benika koji ide iz Ministarstva prosvete i nauke i deokojimipla}amosobzirom na obim posla”. - Imali smo veliki problem i s isplatom recenzenata, qudi su uradili posao a nisu pla}eni. S obzi-

rom da smo insistirali kod ministra Obradovi}a, razgovarali i wegovim pomo}nicima... evo upravo sam saznao da su sve uplate koje smo mi iz KAPK-a dali oti{le, ukqu~uju}iioneuplatekojesunam kqu~ne,jerimamoanga`ovane prili~no mlade slu`benike, kojiradezaistaspunoentuzi-

konstituisana kao da radi „na svojuruku”idajeokrenutasama sebi. On je kazao da je Srbija propustiladesetakgodinausvom razvojuidajerazvojinstitucija stagnirao,navode}idagra|anii institucije nemaju dobru saradwu.

–Uovomtrenutkuuobrazovnom sistemu Srbije 158 qudi nemaju ~asove i smatraju se nastavnicimakojinemajufondza nas tav u – rek ao je min is tar prosvete, navode}i da za te nastavnike postoje tri re{ewa – vra}awe u sistem, ukoliko postoji potreba za wima, penzionis aw e onih koj i isp uw av aj u uslove i ispla}ivawe otpremnine. Uposledwetrigodine,odkadajeprocesracionalizacijepo~eo,brojodeqewauSrbijismawen je za 1.586. Po Obradovi}evim re~ima, u Srbiji danas postoji800odeqewaspetu~enika i mawe, 1.556 odeqewa sa {est

jazma,adosadanisudobilini dinar. Uz zadovoqstvo {to je dobiopotvrdudajekona~nopla}enradrecenzenataipomenutih slu`benika, Endre Pap strepiiodtogadali}esednica KAPK-a zakazana za sutraimatikvorumjerse,ka`e, „polovina ~lanova Akreditacione komisije izjasnila da ne}edo}iupetakupravozbog te nere{ene situacije, a onda ne} emo mo} i da re{avamo kqu~n e stvar i”. Zamen ik predsednika KAPK-a ukazuje i na to da su „do Skup{tine Srbije kona~no stigli predlozizadodatkezarad~lanova Nacionalnogsavetazavisoko obrazovawe i Akreditacione komisije,ali,eto,nemakvoruma,nemaodlu~ivawa,amitreba da odlu~ujemo o krupnim stvarima...” -Nadamseda}emotorazre{itiiupetakipakimatisastanak Akreditacione komisije - zakqu~io je akademik Pap. V. ^.

VESTI Vi{eod8.000 gra|anakod ombudsmana Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} izjaviojedase8.129gra|ana ovegodineobratiloombudsmanu,a dasenajve}ibrojpritu`biodnosi na rad uprave, {to je tri puta vi{enegou~itavoj2007.godini. – U kancelariju ombudsmana do{lo je 2.926 gra|ana, od ~ega samo u Beogradu 2.156 – rekao je Jankovi}, i dodao da su se za{titnikugra|ana najvi{eobra}alimu{karci. Ombudsman je ocenio da je uprava u Srbiji formirana i

Vi{aksamo 158nastavnika? Ministar prosvete i nauke @arkoObradovi} izjaviojedau obrazovnom sistemu Srbije samo 158nastavnikanemafond~asova. On je demantovao tvrdwe sindikatadajebrojnastavnikakojisu tehnolo{kivi{akmnogove}i.

Onjesaop{tiodajescrnogorskim ministrom unutra{wih poslova Ivanom Brajovi}em dogovorio da se re`im pokojemmaloletnicigranicu dvezemqemogudaprelazebez li~nekarteipaso{aprodu`i za jo{ godinu i va`i do kraja septembra2012. – Iz Evropske unije „teraju”SrbijuiCrnuGorudaukinu takav re`im prelaska granice,alismozajednoprocenilidajena{aodlukauinteresugra|anaidobrihodnosadve dr`ave i naroda – izjavio je Da~i}.

PRIZNAWE MLADOM ISTRA@IVA^U DAMJANU VU^UROVI]U I U RODNOJ SENTI

Ambicije napotencijalu biotehnologije Kao po pravilu, najte`e je priznawa za rezultate dobiti u svom gradu, ali u slu~aju mladog nau~nog istra`iva~a Damjana Vu~urovi}a (25) nije tako jer je uz brojne lovorike koje je u posledwevremepobrao,uvaro{iu kojoj se kao osnovac i sredwo{kolacdokazaosdveVukovediplomei|akgeneracije,minulog vikenda, za Dan op{tine Senta, kao uspe{an mlad stru~wak do-

ENDRE PAP, ZAMENIK PREDSEDNIKA AKREDITACIONE KOMISIJE, STREPI ZA KVORUM

Recenzenti nacionalne Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) ve} rade na dokumentaciji dostavqenojzaakreditacijustudijskog programa Marketing (po strukturi 4+1) koji Ekonomski fakultet u Subotici nameravadapokreneodnastupaju}eakademskegodine,2011/12, usvomodeqewukojenamerava da otvori slede}eg meseca u

13

do deset u~enika i 1.739 odeqewas11do15u~enika.

Smawene rezervekrvi Rezerve krvi su zna~ajno smawene,zbogvelikogbrojakomplikovanihhirur{kih intervencija i stawa koja zahtevaju hitno transfuziolo{ko zbriwavawe, saop{tio je Institut za transfuziju krvi Srbije u Beogradu. Tako je ju~e otkazano nekoliko operativnih programa. Neophodnajekrvsvihkrvnihgrupa,aposebno je izra`en deficit krvi nulteiAkrvnegrupe,navodise usaop{tewu.

DamjanVu~urovi}

biogodi{wuop{tinskunagradu „JuventusProurbe”. –Odsvihpriznawakojesamdo sadaprimioovomijenajdra`ei najmilije srcu, zato {to dolazi

cesaiprojektovawabioprocesa. – Anga`ovan sam na projektimaMinistarstvazanaukuitehnolo{kirazvoj,aistra`ivawau kojasamukqu~en}eujednobitii moj doktorat. Kao krajwe re{ewe, naravno, da se rodnom gradu odu`imzanagradu,voleobihda izmodelujem postrojewe za proizvodwubioetanolanabazilignoceluloznih sirovina kojih imauSenti,uovomslu~ajuodotpadaka{e}ernerepeizovda{we Fabrike{e}eraTE-TO.Uokvirupraksenedavnosamobi{aojedanpogonuFrancuskoj,gdeje~itavkomplekspredvadesetgodina napravqenkodjedne{e}eranepa serepinirezancinekoristekao hranazastoku,negoseizwihizvla~e jo{ dva-tri vredna proizvoda, konkurentna na tr`i{tu. Voleo bih i `eqa mi je da i u Sentikrenemotimpravcem–ambiciozni su planovi mladog nau~nikaVu~urovi}a,kojijeprviu istoriji Tehnolo{kog fakultetauNovomSadudiplomiraopre rokasnajvi{omprose~nomocenom,ikomeje`eqadanalovorikamadobijenihpriznawaneodeu inostranstvo, nego da ostane u Srbiji i nau~na saznawa i dostignu}a primewuje u nastavi i praksi. Ne slu~ajno, diplomski rad „Kinetika proizvodwe bioetanola na gustom soku, kao me|uproizvodu procesa prerade {e}erne repe”, povezan je sa Sen-

Uz malu pomo} mikroorganizama –Interesovawazahemijuiprirodnenaukesujo{izosnovne {koleiGimnazijeuSenti,astudijskiprogramBiotehnologija,modulbiohemijskoin`ewerstvonaTehnolo{komfakultetu uNovomSadumejezainteresovaotime{tosenaovomsmerumikroorganizmi,zakojesesmatradasusamone{to{tetnozana{u okolinu, koriste u proizvodwi bioetanola, biogasa, alkoholnih pi}a, prehrambenih i farmaceutskih proizvoda, kao i obradu otpadnih voda. U toj oblasti sam nastavio i doktorske studijejersmatramdauna{ojzemqionaimavelikogpotencijala.Voleobihdaobi|emvi{eistra`iva~kihcentara,davidim{taikakoseuovojnau~nojoblastiradiusvetu,dau~im, sti~em iskustvo, a nameravam da ostanem na Tehnolo{kom fakultetuuNovomSadu,daradimunauciinastaviidanau~nasaznawaprimewujemupraksi,za{tamogu}nostvidimiurodnoj Senti–ka`eVu~urovi}. od qudi iz rodnog mesta – ka`e Vu~urovi}. – S druge strane, na nekina~inose}amdasumequdi iz rodnog mesta zadu`ili pa }u se truditi da i u budu}nosti opravdam ukazano poverewe. Za ovo priznawe su me ocewivali qudikojimedobropoznaju,znaju imojevrlineimane,akodostalihpriznawasusesamogledali rezultati i {ta sam postigao u dosada{wemradu. Vu~urovi} je posle uspe{nih osnovnih studija na Tehnolo{kom fakultetu u Novom Sadu, kojejezavr{iosprose~nomocenomdesetiza{kolsku2009/2010. godinubioprogla{enzanajuspe{nijeg studenta Univerziteta u Novom Sadu, ostao na mati~nom fakultetu na doktorskim studijamanaKatedrizabiotehnologijuifarmaceutskoin`ewerstvo, gde je ukqu~en u istra`iva~ke projekte u oblasti biotehnologija, bioreaktora, bioprocesnog in`ewerstva, kinetike biopro-

tom,pokazaojevelikusamostalnostueksperimentalnomradu,a rezultatejepublikovaouvrhunskim me|unarodnim ~asopisima kategorijeM-21.Wegovore{ewe problema za pilot-postrojewe u razvojnoj laboratoriji Fabrike pekarskog kvasca „Alteka–Fermin„ u Senti, tako|e je ukazalo na veliku inovativnost mladog stru~waka, spremnost za timski radisaradwuskolegamaizrazli~itih nau~nih oblasti. Za pro{lu godinu Vu~urovi} je dobitnik godi{we nagrade Srpskog lekarskog dru{tva, zatim nagrade „Prof. dr Vojislav K. Stojanovi}„ Udru`ewa univerzitetskihprofesorainau~nika Srbijeza2009.godinu,kojudobija samo deset studenata iz cele Srbije, a prethodno je dobijao i drugenagradekojesupodsticajne ustipendirawudarovitihstudenatainapredovawumladihnau~nika. M. Mitrovi}


~etvrtak15.septembar2011.

CRnA HROnikA

RASVETQENEKRA\EUBEO^INU

NAPUTUNOVISAD–BEO^IN

Poginuobiciklista BorislavBo`i} (1942)izDumbovapoginuojeju~eoko9.20satiu saobra}ajnojnesre}inaputuBeo~in–NoviSad.Onjekaovoza~biciklapreminuousledposledicasudaras„renoom”novosadskihregistarskihoznakakojimjeupravqaoDejan V. (1982). Na licu mesta obavqen je uvi|aj, a sve okolnosti pod kojima se dogodilaovasaobra}ajnanesre}abi}eutvr|enitokomistrage,saop{tilajenovosadskaPolicijskauprava. M.V.

UCENTRUNOVOGSADA

Dolijaoposle pqa~kezlatare Policija je uhapsila, prekju~eoko12.30~asova,Borivoja ]. (1964) iz Kule neposredno nakonkra|e.Onjeosumwi~endaje iz novosadske zlatere u Jevrejskoj ulici, u centru grada, ukrao 36 zlatnih lan~i}a te-

{kihoko300grama,kojisuprona|enikodwegaivra}enivlasniku, saop{tila je ju~e PU u NovomSadu. Protiv wega bi}e podneta krivi~na prijava za krivi~no delote{kekra|e. M.V.

[ESTOROOSUMWI^ENOZAKRA\EUTITELU

Prodavnicu kineskerobe dvaputopeqe{ili? Pripadnici titelske policijepodnelisukrivi~neprijave protiv vi{e osoba osumwi~enihzadvete{kekra|eu prodavnicikineskerobe. U svojs tvu osumw i~ en ih zakra| uuno} iizm e| u12.i

13.sept emb ra,nak on{tosu prov al il i u radw u, sal u{an i su me{ tan i Pe tar K. (1989), Slo bo dan R. (1977), An ki ca K. (1982) i jedn a mal ol etn ic a.

Policijajesaop{tiladaje ukradena roba prona|ena, ali su deo osumwi~eni prodali, a ostatakpodelilime|usobom. PostojisumwadajePetarK. provaliouovuprodavnicuiu no}iizme|u22.i23.jula,zajed-

no sa Zoranom K. (1991) i jednim petnaestogodi{wakom, te su wih dvojica deo robe dali SlobodanuR.,aostatakpodelili, saop{tila je ju~e novosadskaPolicijskauprava. M.V.

PROCESUFRANKFURTUMLADI]USKOSOVA ZBOGUBISTVADVAAMERI^KAVOJNIKA

Napada~imao radikalneideje

Albanac s Kosova Arid Uka, optu`enzaubistvodvaameri~ka vojnika na frankfurtskom aerodromu, antiameri~ki je nastrojen,agodinudanaprenapadajegovorioonasiqu,proizlaziizdokazapredstavqenihju~e nasudu. Uka (21) je optu`en po jo{ tri ta~ke za poku{aj ubistva po{to je ranio i dva ameri~ka vojnikaiga|aotre}egprenego {tomusepi{toqzaglavio. Onjenapo~etkusu|ewauavgustupriznaonapadeirekaoda jeno}prewihgledaovideo-snimak objavqen na dru{tvenoj mre`i„Fejsbuk„nakojemsenavodno vidi kako su ameri~ki vojnici silovali muslimanku tinejxerku.Ispostavilosedaje to bila scena iz filma Brajan de Palme „Redacted„kojajeizva|enaizkonteksta.Ukajerekao da ga je snimak podstakao na to dapoku{adauradisve{tojeu

wegovoj mo}i da spre~i da jo{ ameri~kih vojnika ode u Avganistan, a tu`ioci poku{avaju dapoka`udajeondugoimaoradikalneideje. Tu`iocisureklidanemadokaza da je Uka povezan s nekom teroristi~komorganizacijomi daslu~ajukazujenaopasnostod usamqenih napada~a, na {ta su mnogevladeranijeupozoravale. Na vi{e desetina stranica zabele`enih razgovora s „Fejsbuka„iinternet-igre„Worldof warkraft„ koje su prikupili istra`iteqi,Ukajegovorioonasiquikritikovaoameri~kipatriotizam. U aprilu 2010, Uka jesaigra~imagovoriootomeda ima„KuranudesnojruciiAK47 u levoj”. U drugoj poruci iz oktobra,onjekritikovaoreakciju SAD na napade 11. septembra 2001, navode}i da su „oni ubili vi{e qudi od svih teroristi~kihorganizacija”.

dnevnik

c m y

14

Na|eneukradeneprskalice zanavodwavawe PolicijauBeo~inurasvetlilajedvete{kekra|eili{ilaslobodeme{tane:Raifa K. (1982), Ferdija M. (1987), Xema M. (1986)i[ukriju B. (1987). Rai f i Ferd i se ter et e da su 2. septemb rarazb il istak loiu{likrozprozor u proi zv odn u hal u jedn e priv atn e

firm e,odak lesuukral i700kom ad amesing an ih prs kal ic a za nav odw av aw e i tak o pri~ in il i mat er ij aln u {tet u od 450.000din ar a. Wima dvojici se tako|e pripisuje da su, zajedno s Xemom M. i [ukrijom B., u julu provaliliujo{jednobeo~inskopreduze}e,

odakle su ukrali proizvode vredne 250.000 dinara.Policijajeprona{laukradenurobuivrati}ejevlasnicima. Okrivqeni }e uz krivi~nu prijavu biti privredenide`urnomistra`nomsudiji,navodi se ju~e u saop{tewu novosadske policije. M.V.

ZAVR[NERE^INASU\EWUOPTU@ENIMAUDUVANSKOJAFERISTANKASUBOTI]ACANETA

Simi}:Odbranadokazala Popivodinu nevinost – Moj braw en ik Mi lo van Popivoda je~astaninevin~ovekipredla`emsududailiodbije optu`nicu ili ga oslobodioptu`bi –kazaojeju~eadvokat Sini{a Simi}, izla`u}i zavr{nure~predSpecijalnim sudomuBeograduufinaluprocesaukojemseukupno15osoba tereteza„u~e{}eu{vercucigaretatokom1995.i1996. godine s vlasnikom firme ’MiaUb’Stankom Suboti}em Canetom na~elu“. AdvokatSimi}jeistakaou odnosu na Popivodu, koji je u relevantnom periodu bio na~elnik Centra dr`avne bezbednostiuNovomSadu,„nisu dokazaneoptu`be,kaoidaje odb ran a pru` il a dok az e u prilog wegovoj nevinosti, te danemanikakvevezesdoga|ajim a koj i su predm et opt u`nice“. Anal iz ir aj u} i dok az e, Simi}jeocenioda„nemanijedan dokazuspisimapredmeta,niti je bilo ko od svedoka na bilo koji na~in potvrdio optu`be da je Milovan Popivoda bilo kakouticaona stopirawe kontrolemagacinauFutogu,akasnije u Rumenki, gde su zate~enecigarete“. Simi}jekazao dajeu slu~aju doga|aja vezanog za Futog, „iskaz la` nog sved ok a potp un o razbijen na glavnom pretresu dokazima“. U vezi s predmetom obuhva}endrugispornidoga|aj,umagacinu u Rumenki, kad su od N. N. lica u tom magacinu bili zadr`ani inspektori FinansijskepolicijeizUpraveprihodaNovogSadakojisudo{li daobavekontrolu,branilacje uzavr{nojre~inaglasiodasu „qudikojimasetodesilopodnelikrivi~nuprijavuTu`ila{tvu, koje je postupalo po toj prijavipozakonu“.

– Uop{te nije jasno kako je nekomogaotozata{kati,sobziromnatodajeMirko Kuli}, tada{widirektorUpraveprihoda Republike Srbije, reagovao kod tada{weg predsednika Vlad e, te nep os redn o pos le podneo tada{wemrepubli~kom tu`iocu informaciju. Dakle,

kav{idapopropisimanijebilanadle`nostDB-adaotkriva takvakrivi~nadelaidasedokumentuju, ni obaveza da bilo {tastimuvezipreduzima,Simi}jedodaoda,kadbisedruga~ije tuma~ilo, „onda bi prakti~no to moglo da se ka`e za svak og dr` avn og ~in ovn ik a,

Specijalnisud

bilo kakvo zata{kavawe nije bilo mogu}e, zato {to su svi organikojisutoibilidu`ni, radili svoj posao. S tim doga|ajima Milovan Popivoda nemanikakvevezeuop{te–rekao jeSimi}. Po wegovim re~ima, „nijednog trenutka ni u jednom delu spisapredmeta,nijedanjedini svedok nije pomenuo, ne samo Milovana Popivodu nego bilo koga od radnika iz Centra resora DB-a iz Novog Sada“. S druge strane, naveo je on, „u nadle`nostijavnebezbednosti je bilo otkrivawe krivi~nog dela,kojejavnostkolokvijalno naziva {verc cigareta„. Ista-

kaoisudijeitu`ioce,danisu postupalipotome“. –Dakle,shodnotome, potom pitawu nije postojala nikakva nadle`nostCentraDB-auNovomSadu.Milovan Popivodaje profesionalackojijeradiona osnovuzakonaipravilakojasu odre|ivalanadle`nosttogorganautovreme1995-1996. godine. Dakle, nijedan od stotina svedokakojisusaslu{aninije pomenuowegadajenabilokoji na~in, direktno, indirektno, nitiwegovogradnikadajeupitao, da je na bilo koji na~in u~estvovaounekomzata{kavawu ili omogu}avawu {verca – naveojeadvokatSimi}.

On je naglasio da „nije bilo na odbrani da tokom postupkaraspravqaotomekoje tre}i, odnosno da li je tada neko iz Beograda eventualno uticaonapolicijudaneradi svojposao,odnosnodasebavi utvr|ivawem da li je eventualno neko iz Beograda ne{to stopirao, jer je to bio posao drugihorganakojijeprepodno{ ew a kriv i~n e prij av e trebalotodarasprave“. –Nagove{tajiutompravcu su se pojavili u vezi s ovim drug im mag ac in om. Nai m e, radnici policije, a i tada{wi na~elnik SUP-a Novi Sad Miodrag Zavi{i}, pomiwali su da je bila intervencija,aliizBeograda,izvrha javnebezbednosti.Utovreme Min is tars tvo unut ra{ wih poslova imalo je dva resora: ResorjavnebezbednostiiResordr`avnebezbednosti.Iznad wih je bio i sve koordiniraoijedini mogaodazapoveda ministar. Da li je eventualnonekoizvrhatada{weg RDB-a u Beogradu vr{io ili nijevr{ionekiuticaj,tonije pitawe kojim odbrana trebadasebavi –naglasiojeSimi}. Napomiwu}idaje krivi~na odgovornost li~na, indvidualna, Simi} je dodao da „ne mo`enekiradnik,bilokoji, da odgovara za ne{to {to je nekodrugiradio“. –O~iglednojedajeovaj~ovek ni kriv ni du`an. Milovan Popivoda je ~asno vr{io funkciju – zakqu~io je u zavr{noj re~i wegov branilac Sini{aSimi}. Ju~e je okon~ano izlagawe zavr{nih re~i advokata odbrane,adanas}emogu}nostda se obrate sudu imati optu`eni. J.J.

POTVR\ENEZATVORSKEKAZNEBIV[IMRADNICIMAMINISTARSTVATRGOVINE

Pomo}nikuministra ~etirigodinezatvora

ApelacionisuduBeogradupravosna`nojeosudiobiv{egpomo}nika ministra trgovine, turizma iuslugaMilo{a Simi}a na~etiri godine zatvora zbog protivzakonitog posredovawa i zloupotrebeslu`benogpolo`ajaprilikom dodele kredita Zemqoradni~kojzadruzi„Agro-eko-etnoselo” iz Vrhpoqa, objavqeno je na sajtusuda. Simi}ujepotvr|enaprvostepena presuda Okru`nog suda u Beograduod25.septembra2009.godinekojomjeosu|enjerjetokomdecembra 2006. godine, koriste}i svojtada{wipolo`ajiuticaj,posredovaokod~lanovakomisijeda pomenutoj zadruzi odobre kredit iz Nacionalnog investicionog plana,iakozatonijeispuwavala uslove. Istom odlukom Apelacionog suda,kazneodpotrigodinezatvorazbogprimawamitasupotvr|eneibiv{empomo}nikuministra trgovine, turizma i usluga Radivoju Pirgi}u ina~elnikuOdeqewa za finansijsko-materijalne poslove u pomenutom ministarstvuDraganu Kokune{oskom.

Direktoru Zemqoradni~ke zadrugeizVrhpoqaNikoli Kne`evi}u potvr|ena je kazna od osam mesecizatvorazbogdavawamita, dok je wegovom partneru Savu Cvjetovi}u iz Qubovije, koji je pomagaoKne`evi}uutomkrivi~nomdelu,potvr|enauslovnakazna zatvoraodgodinudana. Na~elnik Odeqewa za razvoj turizmauMinistarstvuekonomije Qubomir Jovanovi}, direktor preduze}a „Europen„ iz Beograda Branivoje Lazovi} idiretorpreduze}a „Bg 23„ Neboj{a Antunovi} oslobo|eni su optu`bi za primawe,odnosnodavawemita. Po presudi, utvr|eno je da je Simi}, tokom decembra 2006. godine,koriste}isvojslu`benipolo`aj i uticaj pomo}nika ministra, posredovao kod Kokune{oskog i Pirgi}a da Kne`evi}evoj zadruziodobrekredit,iakozato nijeispuwavalauslove. Kokune{oski je bio predsednik,aPirgi}~lankomisijekoja je utvr|ivala da li su ispuweni usloviikriterijumizadobijawe kreditaizNIP-a.Onisuudovoqili Simi}evom zahtevu i Kne-

`evi}u odobrili 16 miliona dinarazafinansiraweprojektapod nazivom“Pro{ireweidogradwa Agro-eko-etnoselanareciDrini umestuVrhopoqe”.Uzto,doneto jeidopunskore{ewekojimjeodobrenkreditodjo{~etirimilionadinara. ZaovoposredovaweSimi}jeod Kne`evi}a primio prvo 10.000

evra, a potom jo{ 575.000 dinara. Kokune{oskomjedao2.000evrai 200.000 dinara, a ostalo zadr`ao. Sudnijeprihvatiodeooptu`nice koja je Simi}a, Kokune{oskog, Pirgi}a, Qubomira Jovanovi}a, Branivoja Lazovi}a i Neboj{u Antunovi}ateretilazajo{neke malvrzacijeuvezisdodelomkredita. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

15

POTVR\EN IDENTITET OSUMWI^ENOG ZA SERIJU ZLO^INA NA DUNAVSKOJ ADI ^EPEL KOD BUDIMPE[TE

Ma|arskapolicija: MonstrumjeizSrbije Portp ar ol ma| arskog Nacionalnog istra`nog biroa Laslo Barta potvrdio je navode ma|arskih medija dajeglavniosumwi~enizaserijuzlo~inana dun avs koj adi ^ep el, ju`no od Budimpe{te, srps ki dr` av qan in Dragan Baji} (38). Po wegovimre~imazaBaji}emjeuSrbijiizdata poternica zbog vi{ekra|a. Barta je istakao da se Baji} i Jano{ ^. sumwi~e za ubistva i pqa~ke,dokseostalih pet, koji su, tako|e, u pritvoru, terete samo zakra|e. @rtveizzajedni~ke rake u dudiwaku sever- DraganBaji} nog del a ostrv a jo{ nis u lih iz Baji}evog okru`ewa, identifikovana, ali se veruodkojihjejedanmu{karaciz je da su u pitawu besku}nici Dio{da, naseqa ju`no od Bukojenikonetra`i.Tragase, dimpe{te. nastavio je portparol, a preMa| ars ki med ij i, ina~ e, nosi ju~era{wi „Ma|ar hir- ju~eop{irnoprenosenapise lap”, za jo{ dvojicom nesta- iz srpskih glasila o „mon-

ODLUKOM PREDSEDNIKA HA[KOG TRIBUNALA

Peri{i}u odre|eno @albenove}e

Preds edn ikHa{ kogtrib unal a Pat rik Rob ins on odr ediojeju~ epet o~ lan o@alb eno ve} e pred koj im }e se vodit i `alb en i pos tup ak u po-

Mom~iloPeri{i}

stupk u prot iv Mom~ il a Peri{ i} a,sao p{ ten ojeju~ eiz Ha{ kog sud a. U @alb en om ve} u bi} e sud ij e Mehm et Gunaj, Lij u Da} un, And res ij a Vaz,Teo d orMer on iKarm el Agiu s.

Sudsko ve}e Ha{kog tribunala osudilo je nepravosna`no 6. septembra biv{eg na~elnikaGeneral{tabaVojske Jugoslavije Peri{i}a na 27 godina zatvora za pomagawe i podr`avawe zlo~ina po~iwenih u ZagrebuiBiHod1993. do 1995. godine. Peri{i}jeprogla{enkrivim po 12 od 13 ta~aka optu`nice, a oslobo|en je odgovornosti za zlo~ in sis tem ats kog istrebqewa u Srebrenici. Odbrana je najavila da}ese`alitinapresudu i prekju~e je zatra` il a prod u` ew a rokazapodno{ewenajave`albezadodatnih 30 dana. Rok za podno{ewe najave `albe je 30 dan a od izr ic aw a presude. Opt u` nic a prot iv Peri{i}a obelodawena je 7. marta 2005. godine, kada se on dobrovoqno predao i istog dana oti{ao u pritvorsku jedinicu Ha{kog tribunala, a dva dana kasnije, 9.marta,izjasniodanijekriv nipojednojta~kioptu`nice. (Tanjug)

PROCES RADOVANU KARAYI]U

Neizvesno svedo~eweTu|mana Sudskove}eHa{kogtribunala uputilo je poziv vlastima u Hrvatskojdaodgovoreza14dana dalisuspremnedaoslobodenekada{weg {efa Hrvatske obave{tajne slu`be Miroslava Tu|mana ~uvawa dr`avne tajne, saop{tiojeHa{kisud. Ha{kioptu`enikRadovanKaraxi} zatra`iojeodSudskogve}a 29.avgustadapozoveVladuHrvatskedaodgovoridali}eosloboditiMiroslavaTu|mana~uvawadr`avne tajne, sada kao svedoka na su|ewu, po{to ga prethodno nije oslobodilateobavezekaopotencijalnogsvedoka. Ha{kisudjeposebnimnalogomujuluobavezaosinapokojnog hrv ats kog preds edn ik a Frawe Tu|mana da razgovara s advokatom odbrane Karaxi}a i time usvoj io zaht ev biv{ eg

predsednikaRepublikeSrpske. Me|utim, u avgustu je Karaxi} otkazao razgovor svog pravnog savetnika Pitera Robinsona s Miroslavom Tu|manom, po{to gajehrvatskavladaobavestila da Tu|mana, kao potencijalnog svedoka na su|ewu, ne}e osloboditi obaveze ~uvawa dr`avnihtajni. Karaxi} je posle toga odredioMiroslavaTu|manakaosvedokaodbraneiuputiojeHrvatskoj i Sudskom ve}u listu s temamakoje`elidaobraditokom intervjua s Tu|manom. Karaxi} smatra da je Miroslav Tu|man imao podrobna saznawa o isporukama oru`ja bosanskim muslimanima,ukojimaje,kakonavodi, Hrvatska bila posrednik 1994-1995.godine. (Tanjug)

Iskopavawe`rtava

strumu”izBa~kogGradi{ta, kogporodicanijevidelanitibilo{ta~ulaowemupune ~etiri godine. Navodi se daBaji}nikadau`ivotunije radio, da se oduvek bavio kriminalom,zbog~egajejo{

kao 18-god i{ wak dos peo u popravni dom u Vaqevu. Kasnije je izdra`avao kaznu u zatvoruuSremskojMitrovici,pauZrewaninu,odakleje pobegao i ilegalno u{ao u Ma|arsku.

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} potvrdio je ju~edajeosobaosumwi~ena za zlo~ine u blizini Budimpe{tepro{logmeseca – Dragan Baji}–ro|enuVrbasu1973.godine,dodaju}i da je MUP pomogao ma|arskim kolegama u rasvetqavawu wegovogidentiteta. – Na{em Interpolu je stigao dopis kolega iz Interpola Ma|arske u ciqu identifikacijeosobekojase tereti za brojna krivi~na dela. Radi seoDraganuBaji}u,zakojimje na{a policija raspisala poternicu zbog razbojni{tva i bekstva iz zatvora u Zrewaninu–preciziraojeDa~i}. Resorni ministar tvrdi da je Baji} u Ma|arskoj kori-

stio~ak16razli~itihimena gra|ana s prostora biv{e Jugoslavije. – Ma|arskim kolegama smo pom og li u ras vet qav aw u identiteta osumwi~ene osobe, bez obzira na to za koja krivi~nadelasetereti–zakqu~iojeDa~i}. Porodica Baji} iz Ba~kog Gradi{ta je {okirana ve{}u dajewihovsinuhap{enuMa|arskojpodsumwomdajestamo{ wim par om besk u}n ik a pqa~kao i ubijao qude na dunavskoj adi ^epel, ju`no od Budimpe{te. Uku}ani su potvrdili da se zaista radi o wihovom 38-godi{wem sinu i bratu, o ~emu su i zvani~no obave{teni od strane ma|arskihorgana. Ma|arska policija je pre mes ec dan a uhaps il a band u besku}nika, koji su u ~epelsku{umu,poznatukaodudara, namamqivalipoznanikeiposet io c e obli` wih kaf an a, potompqa~kali,anekeiubijali. (Tanjug)

SU\EWE BIV[IM FUNKCIONERIMA FK „CRVENA ZVEZDA“

Cerovi}:Upravaznala zatransferefudbalera Biv{i ~lan Upravnog odbora FK „Crvena zvezda“ Bo`idar Cerovi}, svedo~e}i ju~e pred Vi{im sudom u Beogradu nasu|ewubiv{imfunkcionerima tog kluba Draganu Xaji}u, Vladimiru Cvetkovi}u i Milo{u Marinkovi}u, kazao jedajeUObioupoznatstransferima fudbalera i nije izneo bilo kakve optu`be protivbilokogauvezisbilokojim od ~etiri transfera fudbalera obuhva}ena ovim predmetom. Cerovi}, koji je naveo da je dopreokopoladecenijeuUO „Zvezde“ bionizgodina,objasniojedajeobi~nodugapri~a od `eqe nekog kluba da do|e do transfera igra~a do konkretnog dogovora i ugovora, odnosnofazekadmogu}itransfersti`enasednicuUpravnog odbora. Cerovi} je pojasnio da se „na sednicama UO koje su bile posve}enim konkretnim transferima, o tome

Bo`idarCerovi}

podnosioizve{tajizkojegbi ~lanovi tog tela ~uli {ta su detaqi, {ta su problemi i da lisesagla{avajustakvomrealizacijom“.

DIREKTOR „NI[VILA” SE TERETI ZA UTAJU POREZA

Buyeto{te}en za25miliona dinara

Poreska policija podnela je Osnovnomjavnomtu`ila{tvuu Ni{u krivi~nu prijavu protiv osniva~a i direktora privrednogdru{tva„Ni{vil”izNi{a I.B.,zbogsumwedajeizvr{io krivi~na dela poreske utaje i falsifikovawa slu`bene isprave, saop{teno je ju~e iz Poreskeuprave. I. B. je, od januara 2008. do decembra 2010. godine, u nameri da delimi~no izbegne pla}awe poreza,  anga`ovao fizi~ka lica za izvo|ewe muzi~kog programa, kojima je isplatiohonorar,tro{koveprevoza i sme{taja od ukupno 45,5 miliona dinara, bez obra~una i uplate poreza po odbitku od 14,2milionadinara. Od jula 2009. do decembra 2010. godine, na vrednost navedenihprimqenihuslugaukupne vrednosti 60,4 miliona dinara, nije obra~unao PDV i u podnetimporeskimprijavamanijeis-

kazaoostvarenipromet,~imeje neosnovano umawio obavezu za obra~un i pla}awe PDV-a za 10,8milionadinara. U istom periodu, prijavqeni jeupodnetimporeskimprijavama neosnovano koristio prethodni porez sadr`an u izdatim ra~unima ukupne vrednosti vi{e od tri miliona dinara, kao prethodno pla}en, s pravom na odbitak, a da kupqena dobra i primqene usluge nije koristio uposlovnesvrhe,pokojemosnovujeumawioobavezuzaobra~un i pla}awe PDV-a za 539.357 dinara. Krivi~nodelofalsifikovawaslu`beneispraveI.B.jeizvr{iotako{tojesa~inio,svojim potpisom i pe~atom overio PDV prijave neistinitog sadr`aja. Pomenutim radwama prijavqenijeo{tetiobuxetSrbijeza25,6milionadinara,dodaje seusaop{tewu. (Tanjug)

– Nismo na Upravnom odboru razmatrali ugovor kao takav, ali smo mogli obaviti uviduwegaidrugudokumentaciju,budu}idanamjebiladostupna – precizirao je Cerovi}. Svedok je kazao da se u vezi s transferom fudbalera Gorana Druli}a u {panski klub „Real Saragosa“, se}a samo da jerealizovanuvelikomiznosu. – Tako|e se se}am transferaPericeOgwenovi}a,potome{tojebila`eqaklubada se realizuje, a pre svega je za klub bilo prijatno iznena|ewetodasezawegainteresuje „Real“ iz Madrida – naveo je Cerovi}. Dod ao je da zbog prot ek a mnogo vremena ne mo`e da se setitransferafudbaleraZoranaWegu{a iIvanaDudi}a. Zaju~ejebilopredvi|enoi svedo~ewefudbaleraDruli}a iOgwenovi}a,aliseisposta-

vilodavi{ene`ivenaadresama u Srbiji na koje su im upu}enisudskipozivi. Optu`nica biv{e ~elnike „Crvenezvezde“Xaji}a,Cvetkovi}aiMarinkovi}atereti za zloupotrebu slu`benog polo`ajatedasuuvezispojedinim od pomenutih transfera fudbalera protivpravno prisvajalivelikepare. Optu`nciom su, osim transfera fudbalera Gorana Druli} a u {pans ku „Sar ag os u„ 2001. godine i Perice Ogwenov i} a u mad rids ki „Real“ 1999, obuhva}eni i transferi Zorana Wegu{a u madridski „Atletiko„1998–1999,teIvana Dudi}a u lisabonsku „Benfiku„2000.godine. Ta~kom optu`nice u vezi s Dud i} ev im trans fer om za zloupotrebu slu`benog polo`aja se sumwi~i i fubalski menaxerRanko Stoji}. Su|ewesenastavqa20. septembra. J. Jakovqevi}

BEOGRADSKI ADVOKAT OSUMWI^EN ZA PREVARE

Lisicenavodnom ro|akuministarke

Beogradska policija uhapsila je ju~e u Beogradu advokata Lazara M., zbog sumwe da je izvr{io vi{e prevara tako {to se la`no predstavqao kao ro|akministarkepravdeSne`ane Malovi}. On se tereti da je od P. N. uzeo7.000evradabinavodno, kao ro|ak ministarke Malovi}, izdejstvovao legalizaciju besp ravn o pod ign ut og

objekta, re~eno je Tanjugu u Birou Ministarstva unutra{wih poslova za saradwu s medijima. Lazaru M. je odre|eno policijsko zadr`avawe jer postoji opasnost da }e ponoviti isto ilisli~nokrivi~nodelo,kaoi zbogmogu}eguticajanasvedoke. Protivwegaseve}vodipostupakzbogistogkrivi~nogdelau Prvomosnovnomsudu.

NESRE]A KOD LAZAREVCA

Poginulodvoje Ute{kojsaobra}ajnojnesre}i koja se dogodila ju~e na magistralnomputukodLazarevcapoginule su jedna mu{ka i jedna `enskaosoba,re~enojeTanjuguu Informativnoj slu`bi MUP-a Srbije. Prema prvim podacima sa uvi|aja, saobra}ajna nesre}a se dogodila u 7.50 sati u blizini VelikihCrqena,kadajevozilo Hitne pomo}i preticalo drugo voziloisudarilosesavozilom koje je dolazilo sa suprotnog

smera. Iza vozila Hitne pomo}i se kretao drugi automobil kojijenaleteonavozilokojeje voziloHitnepomo}ipreteklo, objasnili su u Informativnoj slu`biMUP-a. U nesre}i su, kako su ranije istakli u Informativnoj slu`biMUP-aSrbije,u~estvovala ~etiri vozila, a zbog nesre}e saobra}aj je zaustavqen u oba smeranaIbarskojmagistralii preusmerava se alternativnim pravcima.


~etvrtak15.septembar2011.

SPORT

dnevnik

c m y

16

EVROPSKOPRVENSTVOKO[ARKA[AULITVANIJI SRBIJADANAS(20,RTS)IGRA^ETVRTFINALESRUSIJOM

Velikiulogume~u bezpravanagre{ku Zagrevawe je odavno zavr{eno.BitkenaEvrobaksetuu Litvanijistiglesudo~etvrtfinalnefazeipo~elesuju~e uKaunasu,adanasive~erasse nastavqajususretimaodkojih

-„elklasiko”uevropskombasketu,adanasjesusretukojem nijedanodrivalanemapravo na gre{ku. Eliminaciona je faza,pobednici}euborbeza med aq e, por a` en i }e, kroz

Jevrejin s ameri~kim paso{em, rus ki sel ekt or Dejv id (iliDavid,uzavisnostiodmesta u kom `ivi) Blat doveo je Ruse2007.godinedotituleprvaka na Evrobasketu u [pani-

KreatoriigreSrbije:Milo{Teodosi}iDu{anIvkovi}

jeposledwinarasporeduonaj ukojem}esnageodmeritinajboqiko{arka{iRusijeiSrbije. U 20. veku bio bi to, da iskoristimo {panski termin

plej-aut, poku{ati da osvoje peto ili {esto mesto i obezbede ulaznicu za interkontinentalnipredolimpijskikvalifikacioniturnir.

DANA[WIRIVALI

Srbija–Rusija SRBIJA: 4. Milo{ Teodosi} (bek, 195 cm, 24 godine), 5. Milenko Tepi} (bek, 202, 24), 6. Aleksandar Ra{i} (bek, 195, 27), 8. Nemawa Bjelica (krilo, 209, 23), 9. Stefan Markovi} (bek, 191, 23), 10. Du{ko Savanovi} (krilni centar, 204, 28), 11. Marko Ke{eq (krilo, 206, 23), 12. Nenad Krsti} (centar, 213, 28), 13. Kosta Perovi} (centar, 218, 26), 14. Boban Marjanovi} (centar, 222, 23), 15. Milan Ma~van (krilni centar, 205, 21) Selektor: Du{an Ivkovi} RUSIJA: 4. Andrej Voroncevi~ (krilni centar, 204, 24), 5. Timofej Mozgov (centar, 215, 25), 6. Sergej Bikov (bek, 190, 28), 7. Vitalij Fridzon (bek, 195, 26), 8. Aleksej [ved (bek, 195, 22), 9. Nikita [abalkin (krilni centar, 206, 25), 10. Viktor Hrjapa (krilo, 204, 29), 11. Semen Antonov (krilni centar, 202, 22), 12. Sergej Monija (krilo, 202, 28), 13. Dmitrij Hvostov (bek, 190, 22), 14. Anton Ponkra{ov (krilni centar, 200, 25), 15. Andrej Kirilenko (krilo, 206, 30) Selektor: Dejvid Blat

ji, a i sada u Litvaniji wegov timjenapobedni~kojstazi.U preth odn ih osam utakm ic a zbornaja je slavila i jedini je tim koji nije osetio gor~inu poraza. Me|utim, osim donekleduelasdesetkovamnomgr~kom reprezentacijom, Rusi nisuniimaliozbiqnijegrivala, preciznije, protivnika s ko{arka{ki zna~ajnim imenom. Svitakvisuparnicibilisus drugestranekostura,pasuba}u{ke, uz kvalitet koji nespronoimaju,lakostigleme|u osamnajboqihreprezentacija. Sdrugestrane,Srbijajeve} igralasasvimnajja~imselekcijamaisuo~avalaseskvalifikacionim utakmicama. Jer me~sTurskomtojestebio,po{to je pobednik oti{ao u ~etvrtf in al e, a por a` en i se ve} vratio u Tursku. Imali smopriliku,dakle,davidimo kakosena{timnosispritiskom, a za Ruse zaista ne znamo. Iako se me~eve sa Slove-

nijom i Rusijom dobijali {utevima u posledwim trenucima, ipak su to bile utakmice koje nisu puno re{avale i u kojimanebibilatragedijani dasuizgubili. Istakao je Dejvid Blat, zna to ~itav ko{arka{ki sve, ponovili smo vi{e puta i mi: Du{ an Ivk ov i} je najj a~ e oru`je koje u ve~era{wem susretu imaju orlovi. Naravno, Duda Veliki ne}e utr~ati na teren,aliuwegovihgotovo70 godinastalojepunoko{arke, natalo`ilosevelikoznawei iskustvo,a,uzsveto,radioje u Rusiji kao trener CSKA i Dinama iz Moskve i jako dobro poz naj e igra~ e ve~ er a{weg suparnika. Zato smo sigurnida}epriodabirutaktikekoristitiidetaqekojemi, laici, ne znamo, a koji bi mogli da odrede pobednika. DejvidBlat,uzsvouva`avawerezultata koji su iza wega, jo{ uveknijepostaolegendai~ini se da bi od nadmudrivawa na{e veli~ine i Blata moglo punotogadazavisi. -Rusisudominantniuvisiniiigraju~estospetorkomu kojoj niko nije ispod dva metra - ponavqamo opservaciju MilenkaTepi}a,mo`daiaduta iz senke Srbije u ve~era{wojutakmici.-Ipak,nismo ni mi niski i ima}emo odgovornato. U situaciji kada se s povredom bori kapiten Nenad Krsti}, te{ko je o~ekivati s velikim optimizmom borbu pod obru~ima. Ipak, Krle je velikisportista,nejednomjedokazao da su mu igre za reprezentacijuizuzetnova`neiube|enismoda}emogave~erasvidetinamegdanusTimofejomMo-

Rezultati iprogram ^etvrtfinale [panija - Slovenija 86:64 Makedonija - Litvani. (sino}) Danas Francuska - Gr~ka (17) Srbija - Rusija (20, RTS) zgovim, 215 cm visokim kolosomRusije.Pomo}i}emuiKostaPerovi}koji,makolikoda smo se qutili na wega u prethodnomdeluEvrobasketa,igra sve boqe. Tu je Bobi Marjanovi}, mom~ina koja bi mogla da bude, u nekom razvoju situacije,iiznena|ewezarivala. Osim Ivk ov i} a, imam o i Ivana Pauni}a koji je bio jedan od najboqih igra~a Ni-

StefanMarkovi}iIvanPauni}

Dosada{wirezultati SRBIJA Prvi krug: Italija 80:68, Letonija 92:77, Izrael 89:80, Nema~ka 75:64, Francuska 96:97 Drugikrug: Litvanija 90:100, [panija 59:84, Turska 68:67 RUSIJA Prvi krug: Ukrajina 73:64, Gruzija 65:58, Belgija 79:58, Bugarska 89:77, Slovenija 65:64 Drugikrug: Finska 79:60, Gr~ka 83:67, Makedonija 63:61 `weg Novgoroda u prvoj ligi Rusije, Marjanovi} je postao ~lanisteekipe,azaCSKAsu potpisali Krsti} i Pauni}. Uz to, na{ kapiten je ve} nastupao u Rusiji, igraju}i za Trijumfprenekolikosezona. - Dob ro poz naj em o Rus e, uostalomkaoioninas-objasnio je Ivkovi} novinarima prisutnim u Kaunasu. - Imaju iskusan i dobro ukomponovan tim i uspeli su da uvedu i afirmi{uodre|enibrojmla|ih igra~a u wega. O~ekujem dobru i neizvesnu utakmicu i nadamseda}eKrsti}zauzeti svoje mesto u ekipi. [to se Ra{i}ati~e,nisamoptimista popitawuwegovognastupa. Ivan Pau n i} je, nar avn o, imaozanimqiveopservacijeo Rusima, pa je, izme|u ostalog, rekaoislede}e: - Igraju odli~no na ovom prvenstvu i osnovni zadatak bi}e nam da poku{amo da ih usporimo,jertr~eintenzivno tokom~itaveutakmice.Moramo da ihzaustavimo, ali i da nat er am o Moz gov a da u|e u problem s li~nim gre{kama. Rusi nemaju zamenu za wega i onda mewaju koncepciju igre kada napusti parket. Puni su

sam op ou z daw a, ali je na{ stru~ni {tab analizirao wihovu igru i uo~io odre|ene propusteuwoj.Jestedaopetu timuimajuNBAzvezduAndrejaKirilenka,jestedasvitr~e iska~u,ali}emosepotruditi da ve~eras ponovimo rezultat od pre dve godine u Poqskoj, kada smo ih, tako|e u ~etvrtfinalu,eliminisali. Svakosasvojimadutimau}i }e u ve~era{wi susret. ^iji su„ke~evi”ja~i,vide}emotokom40minutame~au„Kaunas areni”.Nadamoseda}esrpski tim,uzsveproblemekojeima, uspeti da izbegne oscilacije koje su mu bile jedna od glavnih karatkteristika i da se plasiraupolufinale.Biobi to sjajan domet, jer bi „orlovi” isp un il i ciq i stek li pravodaigrajudodatnekvalifikacije za OI u Londonu. A onda, rastere}eni, mogli bi i u finale... Hej, ipak ne}emo takodalekodaodlutamo.Pred nama su ve~eras jaki, kvalitetni,ozbiqniisampouzdawa puni Rusi. Ube|eni smo, sve zavisi od na{ih momaka jer oni imaju kvalitet i znawe, nekatodoka`uinaparketu. A.Predojevi}

FRANCUSKAIGR^KAZAPROLAZME\U^ETIRINAJBOQA

[tadonosekalkulacije SelektorFrancuskeVensanKoleiwegovi momcivodilisuselogikominisu`elelida seboreprotiv[panijezapobeduuEgrupi. Nije ba{ ni da su [panci ostavili srce na terenudabipobedili(dovoqnojebilosamo bacitipoglednaigra~eiklupu),aliFrancuzima je svakako bilo mawe stalo. Uprkos moralno-eti~kojdebati,Francuskajedobila ono{toje`elela:daizbegneLitvanijuupolufinalu. O~igledno, galski petlovi misle da}eimpobednikme~aRusija-Srbijavi{e odgovaratiida}egalak{epobediti. Polufinale je uvek bilo i bi}e me~ koji obezbe|uje medaqu, ali na ovom turniru postoji jedan veliki bonus: direktna karta za London.Dakle,dvadragocenaprstenamoguda se osvoje u jednoj utakmici. Francuska je izbegla[panijudofinalapobedamanadSrbijom, Litvanijom, Nema~kom i Turskom. Tada sudobiliprilikudaizbegnuidoma}inekojisasobomvukuprednostdoma}egterena,na kojemsestvaravelikipritisaknasudije.I zgrabilisutupriliku... Ali,prvo}emoratidapobdeGr~kudanasu ~etvrtfinalu.

Jo{jednaneugodnautakmicakojavasmo`e odguratiodborbizamedaqeiposlativasu kvalifikacije za Olimpijske igre ili ne{tojo{gore.Uglavnom,bi}etovremezarevan{zaKoleovemomke.Jo{sunamsve`ase}awanapogodakzapobeduuzsirenuNandode Koloa u, tako|e, jo{ jednoj makijavelisti~kojutakmici.TadaseGr~kavodilalogikom. Francuskajepotom,kaopobednik,po~i{}ena od [panije, a Gr~ka je uzela medaqu. Izgledalo je kao da su Francuzi tada nau~ili lekciju. Grci nisu impresivni na ovom Evrobasketu,alinikakone}ebitilakrival.Francuska ima istoriju proma{aja kada do|u „biti ilinebiti”utakmice,~akiumla|imkategorijama.Kakvabitoironijabilakadabise Francuzislu`ilistrategijomipotomizgubili od, ni mawe, ni vi{e - Grka. Pa jo{ da DeKolo{utirazapobedusasvukomsirenei }-proma{i.Biobitovrhunaccinizma... Mnogopri~akojenemajuvezesasportomi terenom,kaoise}awa,~ineovajdueljo{zanimqivijim. (Mondo)


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

TRKAMAN^ESTERJUNAJTEDAI^ELSIJA

EPZAODBOJKA[EUAUSTRIJII^E[KOJ

Ratvelikana zbogKrasi}a

DANAS^ETVRTFINALNISUSRETI

SrbiiFrancuzi zapolufinale Od boj ka {i Sr bi je }e danas u ~e tvrt fi nalu 27. evropskog pr ven stva u Austriji i ^e{koj igrati s reprezentacijom Francuske. Stari znanac orlova morao je do mesta me|u osam najboqih na evro-smo tri da do|e preko Turaka u plej-ofu, {to je za na{e momke veoma dobro jer su imali dan pauze vi{e u od no su na pro tiv nika. Gle da ju }i pred sta ve obe ju re pe rezntacija u prvoj fa zi tak mi ~e wa, Sr bi iz gle da ju mnogo boqe i blagi su favoriti u odnosu na galske petlove. Dobre igre u ne ba{ kva li tet noj grupi donele su orlovima prvo mesto i direktan plasman u ~etvrtfinale, izgubeqen je samo jedan set, a Francuskoj je trebalo malo

Milo{Krasi}

profila koji bi mogao da bude koristan na oba krila, i koji }e snabdevati loptama u kazneni prostor Fernanda Toresa. Krasi} je pro{log leta pre{ao u Juventus iz CSKA za sumu od 15 miliona evra, a u prvoj sezoni bio je jedan od najboqih igra~a ekipe sa sedam golova.

Ronaldu400.000 funtinedeqno DraganStankovi}iMilo{Niki}ubloku

Be~

3:1(25:19,25:23,19:25,25:21) (sino})

Bugarska–Estonija ^e{ka–Poqska

[ampion Engleske Man~ester junajted i viceprvak ^elsi poku{a}e u januaru da dovedu srpskog fudbalera i ~lana torinskog Juventusa Milo{a Krasi}a, prenosi italijanski magazin „Tutosport”. Londonski ^elski prati igre srpskog krila jo{ iz perioda kada je nosio dres moskovskog CSKA, dok je Man~ester po~eo da pokazuje interesovawe u posledwih nekoliko meseci. Prema navodima italijanskog magazina, menaxer crvenih |avola Aleks Ferguson izuzetno ceni kvalitete Srbina i poku{a}e da ga anga`uje u januarskom prelaznom roku. On na taj na~in `eli dodatno da poja~a konkurenciju na krilnim pozicijama, gde su sada neprikosnoveni Nani i E{li Jang, dok sa klupe ~eka {ansu Antonio Valensija. Wegov kolega iz ^elsija Andre ViqasBoa{ tra`i igra~a Krasi}evog

AN@IDRE[IKESU

ME^EVIPLEJ-OFA Francuska–Turska Slovenija–Finska

17

KarloviVari

da is pad ne kao po sled wa u grupi. Posledwi me~ u grupi igrali su Francuzi s Italijanima (da su izgubili 3:0 ne bi se plasirali ni u plej-of), ali su od 0:2 preokrenuli na 3:2 i na{li prolaz daqe. Ipak, ne sme ju do sa da {we sla bi je utakmice Francuza da uquqkaju na{e momke jer su galski petlovi veoma iskusna i neugodna selekcija. - Do ~etvrtfinala smo do{li posle dobrih igara u grupi. Nismo razmi{qali da li }emo biti prvi ili tre}i i na tom talasu smo re|ali samo dobre partije. I{li smo postepeno, korak po korak i tako nameravamo da nastavimo jer je to donelo rezultat. Publika u Be~u je fantasti~na i daje nam ose}aj kao da igramo na doma}em terenu, nadam

3:0(25:20,25:23,25:22) 1:3(23:25,25:22,29:31,18:25)

se da }e i u ~e tvrt fi na lu tribine biti maksimalno popuwene – rekao je na po~etku razgovora na{ reprezentativac Dragan Stankovi}. Zatim se Stankovi} okrenuo Francuzima. - Mnogo puta smo igrali s Francuzima, gotovo da nije bilo Svetske lige u posledwih nekoliko godina, a da nam nisu bili s druge strane mre`e. Veoma je opasno {to su ne-

DANAS^ETVRTFINALE Italija–Slovenija/Finska Srbija–Francuska Rusija–Bugarska Slova~ka–Poqska

Be~

KarloviVari

predvidivi, znaju da odigraju veoma dobro i da pobede bilo koga na svetu, ali isto tako znaju da odigraju slabo i da budu lak plen. Slabo su odigrali u nekim me~evima u prvoj fazi prvenstva i skoro ispali, ali nas to ne}e opustiti. Kao i do sada, odigra}emo maksimalno i probati da pro|emo u polufinale. Odli~no ih poznajemo, ve} sada znamo 70 odsto wihove igre, a na{a

Orlovikaodoma}ini Prvobitno je bilo predvi|eno da odbojka{i Srbije svoj me~e ~etvrtfinala igraju u 16 ~asova, ali je organizator odlu~io da ih pomeri za kasni termin u be~koj Viner{tad hali. Razlog je veoma jednostavan, uvideli su organizatori da je na me~evima na{e repereznatcije hala uvek puna, pa su je ubacili u termin kao za doma}ina, jer kada bi se me~ igrao u 16 ~asova, mnogo na{ih qudi ne bi stiglo s posla, pa samim tim ni na utakmicu da podr`i orlove.

(16) (19)

snaga je uvek bila u kolektivnom duhu i to je pravi na~in da do|emo do borbi za medaqe – zakqu~io je Stankovi}. Mladi korektor Sa{a Staro vi} igrao je mno go pu ta pro tiv gal skih pe tlo va u Svetskoj ligi i zna wihove kvalitete. - ^etvrtfinale je uvek najva`niji me~ na {ampionatu i moramo tako da mu pristupimo. Imamo dosta iskustva s Francuzima iz Svetske lige i iako im fali par imena, dobro ih poznajemo. ^esto igramo s wima i znamo wihov mentalitet, a to }e nam mnogo zna~iti, jer `elimo plasman u polufinale. Najva`nije je to {to su tribine stalno pune i imamo ose}aj kao da smo doma}ini prvenstva i podr{ka }e nam biti i te kako potrebna – rekao je Starovi}. M.Risti}

Spremnizanoveizazove

Dunavvolejnoviprvoliga{

ske Mitrovice, zatim blokere Mi la na A}i mo vi }a (Zvor nik), Predraga Raki}a (Kosjeri}), Bojana Kr~mara (Vojvodina) i Petra Dedijera (Vo{a), a i jednog tehni~ara Mladena Radojevi}a iz In|ije. Uz

ve} postoje}e snage, mislim da }emo imati respektabilan sastav za Prvu ligu, ali smo i daqe u potrazi za prima~em servisa i korektorom – po~eo je pri~u trener Dunav voleja, Milorad Kruni}.

dana zaista ode u Rusiju. Tada je tvrdio da je ruska liga veoma jaka i tamo{wi fudbal i stravi~noj ekspanziji. An`i je pred kraj prelaznog roka kupio Samjuela Etoa iz milanskog Intera za 20 miliona funti, a Kamerunac je dobio nedeqnu platu od 300.000 funti. Prebogati gazda kluba iz provincije Dagestan `eli da stvori najja~i napada~ki tandem na svetu Eto - Ronaldo.

(15) (18)

PRVOLIGA[DUNAVVOLEJPRIPREMASEZADEBIUVI[EMRANGU

^etiri sezone bilo je potrebno odbojka{ima Dunav voleja da se popnu ~etiri ranga i u predstoje}oj sezoni ima}e premijeru u Prvoj ligi. Novi Sad }e tako imati dva kluba u dru gom ran gu tak mi ~e wa, a klub ko jim pred se da va na{ proslavqeni odbojka{ Slobodan Bo{kan `eli da nastavi s kontinuitetom dobrih igara. Trener Milorad Kruni} ima pred sobom te`ak zadatak jer su pretpostavke da }e Prva liga biti veoma kvalitetna, a sastav ekipe je pretrpeo preomene u odnosu na pro{lu sezonu. - Ostali su igra~i koji su u pro{loj sezoni bili okosnica tima, a doveli smo poja~awa i odavno smo u trena`nom procesu. U odnosu na pro{lu sezonu tim je izmewen, doveli smo dva libera Milo{a Malba{kog iz Petrovaradina i Branislava Sisojevi}a iz Srem-

Prebogati gazda ruskog fudbalskog kluba An`i Sulejman Kerimova sprema se za spektakularnu kupovinu najskupqeg fudbalera sveta i ~lana madridskog Reala Kristijana Ronalda, prenose engleski mediji. Prema navodima „Dejli stara”, Kerimov je spreman da ponudi Madri|anima istu sumu koju su platili Man~ester junajtedu jula 2009. godine za Portugalca, 80 miliona funti, kao i da sa-

Uvek se od novajlije u ligi o~ekuje da zablista na startu lige i poka`e da nije slu~ajno na{ao mesto u vi{em rangu. - Za ~etiri sezone smo se popeli ~etiri ranga i `elimo da nastavimo u dobrom ritmu, ali je rano da pri~amo o ambicijama jer gotovo ni jedan tim iz lige nije kompleti ran. Po sle uvod nog de la priprema, posledwih dvadesetak dana smo u sali i sada planiramo da odigramo {to vi{e prijateqskih utakmica, a do po~etka lige u~estovav}emo i u Kupu, pa se nadam da }emo se dobro uigrati do starta prvenstva. Imamo veoma te`ak raspored, ~etiri te{ka me~a na po~etku lige, ali je dobra stvar to {to ~ak tri igramo na na{em terenu i treba {to boqe da se spremimo za izazove u vi{em rangu – zakqu~io je Kruni}. M.Risti}

KristijanoRonaldo

mom igra~u udvostru~i primawa u odnosu na ona koja ima u Realu. To zna~i da bi Kristijano Ronaldo, ukoliko prihvati ponudu An`ija, u Maha~kali nedeqno zara|ivao nezamislivih 400.000 funti nedeqno. Pre samo nekoliko dana Portugalac je izjavio da ne bi bilo ~udno ako jednog

Portugalac je u posledwih pet sezona nose}i dresove Man~ester junajteda i Real Madrida postigao 132 gola u svim takmi~ewima. Samo u posledwih {est prvenstvenih utakmica u Primeri, ra~unaju}i i pro{li {ampionat, maestralni Portugalac postigao je 15 golova!

TURNIRUTA[KENTU

PorazKruni}eve Srpska teniserka Aleksandra Kruni} izgubila je u drugom kolu turnira u Ta{kentu od Rumunke Sorane Kirstee sa 6:3, 6:4. Rumunki je to drugi trijumf nad srpskim igra~icama u Ta{kentu, po{to je u prvom kolu savladala Bojanu Jovanovski. Kirstea }e u ~etvrtfinalu igrati protiv {estog nosioca, Ruskiwe Ale Kudrjavceve. Turnir u Ta{kentu igra se za nagradni fond od 220.000 dolara, a pobednica }e osvojiti 280 ATP bodova i ~ek na 37.000 dolara.

SVETSKOPRVENSTVOUGA\AWU GLINENIHGOLUBOVA

Amanovi}86.uskitu Na [ampionatu sveta u ga|awu glinenih golubova – skit, najboqi plasman posle prvih 75 golubova imao je na 86. mestu Jovan Amanovi} sa 70 golubova (24, 23, 23), dok je Goran Stojadinovi} bio 104. sa 68 golubova (22, 23, 23). Nenad Radovi} je lo{e po~eo (prava serija 18) i zavr{io sa 61 golubom (18, 21, 22) na 121. mestu. Ga|ala su 123 seniora.

^ak petorica strelaca postiglo je maksimalnih 75 golubova – Arambura ([panija), Astahov (Rusija), Bin Futais (UAE), Brovold (Norve{ka) i Tomecek (^e{ka). Jo{ devetorica strelaca „ubila“ su po 74, a 17 po 73 goluba. U juniorskoj konkurenciji Italijan Kasandro poveo je sa 74, koliko ima i Srb (^e{ka) dok su na tre}oj poziciji sa 73 goluba ~etvorica juniora. Prijavqen je 51 omladinac.


18

sport

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

ODIGRANE PRVE UTAKMICE PRVOG KOLA LIGE [AMPIONA

BrazilcisapleliBarsu

Toresizme|uToprakaiRajnharca

Grupa E LONDON: ^elsi – Bajer (L) (David Luis 67. i Mata u 93.) GENK: Genk – Valensija

2:0 (0:0) 0:0

Grupa F ATINA: Olimpijakos – Olimpik (M) (Gonzales u 51.) DORTMUND: Borusija – Arsenal (Peri{i} u 88. za Borusiju, a Van Persi u 42. za Arsenal)

0:1 (0:1) 1:1 (0:1)

Grupa G PORTO: Porto – [ahtjor (Hulk u 28. i Kleber u 51.) za Porto, a Luis Adrijano u 12. za [ahtjor) NIKOZIJA: Apoel – Zenit Manduka u 73. i Aitan u 75. za Apoel, a Zirjanov u 63. za Zenit)

2:1 (1:1)

BARSELONA: Barselona – Milan 2:2 (1:1) ( Pedro 36. i Viqa u 50. za Barselonu, a Pato u 1. i Tijago Silva u 92. za Milan) PLZEN: Vitorija – Bate Borisov 1:1(0:0) (Bato{ u 45. za Vitoriju, a Bre{pan u 69. za Bate Borisov))

Mihajlovi}:Glad zapobedom

Suboti}interveni{eispredKo{~elnijaiSonga

BrodolomKawi`ana Tisa - Potijse 11:1 (6:0) ADORJAN: Igrali{te Tise, gledalaca 100. Sudija: M. Stanimirovi} (Ada). Strelci: Taka~ u 14, 16. i 22, Ivanovi} u 30. i 72, ^. Z. Bor{o{ u 40, Radosav~evi} u 42, 53, 80. i 83. i Balint u 68. za Tisu, a Salma u 81. minutu za Potisje. @uri karton: Kne`evi} (Tisa).

TISA: Bo{wak 7 (Ko~i{ 7), Bagi 7, Taka~ 8, Tandari 8, ^. Z. Bor{o{ 7, Radosav~evi} 8, Kne`evi} 7 (Kavai 7), Ivanovi} 8, [ev~i} - (Rafai 7), Balint 7, Lacko 7. POTISJE: Bohata 5, @ivkov 5, Feher 5, ^awiga 5, Salma 6, Ki{ 5, Segi 5, Balgo 5, Husta 5, Terzi} 5, Niki~i} 5.

rovih zamisli. @elim da igramo agresivno, da ne odustajemo i da budemo gladni pobeda - izjavio je Mihajlovi} italijanskim medijima. Mihajlovi} je pro{log leta na klupi Fiorentine zamenio Prandelija, ali je u prvoj sezoni sa qubi~astima osvojio tek deveto mesto. Fiorentina je pro{log vikenda savladala Bolowu 2:0 na startu italijanskog {ampionata.

VR[^ANKE SE POJA^ALE

MilenaMarjanovi} potpisala zaHemofarm Biv{i centar @KK Radni~kog Milena Marjanovi} potpisala je dvogodi{wi ugovor sa KK Hemofarm [tada. Nakon paklenog treninga koji je odr`ao trener Miroslav Popov @KK Hemofarm [tada, u Centru „Milenijum„ prvi dan po dolasku, nova ko{arka{ica koja igra na poziciji centra je izjavila: - Uz ovakav rad nemogu}e je ne napredovati. Zbog toga sam i do{la u Vr{ac. Nadam se da }u zadovoqiti kriterijume koji se o~e-

Turnir Ko{arka{ice @KK Hemofarm [tada o~ekuje turnir u Zenici. - Brani}emo trofej koji smo pro{le godine osvojili ka`e trener Miroslav Popov. kuju ovde. Prvi put se sre}em sa trenerom Popovim, a do sada sam samo slu{ala o wegovim vrhunskim rezultatima i uspesima. Drago mi je da sam ovde u vr{a~kom klubu, i nadam se da }u uspe{no nastaviti da se bavim ko{arkom. Milena trenira svega pet godina, prvobitno se bavila odbojkom, a zatim je na nagovor mame, biv{e ko{arka{ice sa eks JU prostora, Verice Jankovi}, po~ela da se ba-

vi i ko{arkom. Talenat se odmah primetio tako da je Marijanovi}eva samo pola sezone odigrala u Srpskoj ligi, a zatim odmah pre{la u Kraqevo koje je igralo Prvu ligu. U Vr{ac je do{la iz Kragujevca gde je dve sezone igrala u Radni~kom. Trener Miroslav Popov prokomentarisao je najnovije poja~awe: - Opredelili smo se da vr{imo selektivno podmla|ivawe pa je tako u izbor u{la i Milena. Ove sezone nismo optere}eni nekim visokim rezultatima, tako da mo`emo da izgradimo mlad tim koji }e pru`ati dobru ko{arku u budu}nosti. Milena ima sve fizi~ke predispozicije da bude dobar igra~, posledwe dve godine sa wom se mo`da nije radilo na pravi na~in ali zato su pred nama dve godine da nadoknadimo izgubqeno. Po povratku sa turnira u Vrbasu, tim Miroslava Popova je ostvario jednu pobedu i jedan poraz. - Moramo da se uigramo, vidi se da smo vi{e vremena provodili na stadionu i parku, a mawe trenirali loptom. Imali smo mnogo proma{enih otvorenih {uteva, mlade igra~ice nisu bile jo{ dovoqno osposobqene, Tijana Ajdukovi} je bila bolesna, tako da je to bio o~ekivani rezultat. Verujem da }e takvih poraza biti jo{ u trening utakmicama, ali nadam se da ih ne}e biti kada po~ne prvenstvo - izjavio je Popov.

izuizme pobeda Apoela u me~u s Zenitom, ali ako se zna da su Rusi susret zavr{ili s igra~em mawe (iskqu~en Bruno Alve{), onda pobeda Kiprana i nije iznena|uju}a, jer oni konstantno dobro igraju u Evropi. Iskqu~ewa je bilo i u Portu, gde je [ahtjor utakmicu zavr{io sa devet igra~a (Rokicki i ^igurinski), pa je mo`da i zbog toga do{lo do prekreta. Ukrajinci su dugo vodili, a onda su Hulk i Kleber uspeli da preokrenu rezultat. U dvoboju engleskih i nema~kih klubova vi{e uspeha imali su Ostrvqani. U Londionu ^elzi je bez problema i bez Drogbe, a s Toresom, savladao Bajer, dok je u Dortmundu posle velikog okr{aja me~ izme|u Borusije i Arsenala zavr{io bez odluke. Od na{ih fudbalera standardnu partiju opru`io je Bane Ivanovi}, koji je igrao {topera, Lazovi} je u drugom delu dobio priliku u Nikoziji, a Lukovi} je me~ presedeo na klupi. Naravno Suboti} je bio jedan od boqih u remiju Borusije s Atrsenalom. G. Kova~

FINALE KUPA FSO KAWI@A–SENTA–ADA

2:1 (0:0)

Grupa H

Trener Fiorentine Sini{a Mihajlovi} rekao je da je zadovoqan igrom svoje ekipe i da u budu}nosti o~ekuje od fudbalera jo{ ve}u agresivnost i `equ za pobedama. - Pro{le sezone trenirao sam tim koji je selektirao biv{i trener ]ezare Prandeli, ali sada je druga~ije. @elim da po~nem novi ciklus u ovom klubu i nadam se da }u uspeti. Ekipa mora da bude ogledalo trene-

Fudbaleri Barselone sigurno nisu o~ekivali da }e u novoj sezoni u Ligi {ampiona u me~u s Milanom osvojiti samo bod, a jo{ mawe da }e primiti gol u prvom i posledwem minutu. Ve} posle 24 sekunde igre milanezi su golom Patoa vodili na Kamp nou, a drugi Brazilac Tiago Silva je u posledwim sekundama me~a uspeo da savlada Viktora Valdeza i tako Katalonce ostavio bez aplauza. Barsa nije li~ila na tim koji je pro{le sezone harao Evropom. Bez centralnih odbrambenih igra~a Pikea i Pujola odbrana Katalonaca ni izbliza nije bila tako sigurna, a posle povrede Inijeste ni vezni red [panaca nije delovala tako ubedqivo. Mesi se dosta trudio, ali nije imao na Kamp nou rasopolo`ene saigra~e, pa je na kraju remi i najpravedniji. Mora se re}i i da je Milan igrao bez svog najboqeg igra~a Ibrahimovi}a, koji se u utorak povredio. Ve}ih iznena|ewa na startu Lige {ampiona nije bilo, ako se

Pobedni~kaekipaTiseizAdorjanasosvojenimpeharima

Finale Kupa FSO Kawi`aSenta-Ada, koje su igrali kom{ijski rivali iz Suboti~ke podru~ne lige, bilo je u znaku doma}ina iz Adorjana. Kawi`ani su igrali s podmla|enim sastavom, nisu imali na klupi rezervih igra~a, a na terenu nisu mogli da pariraju raspol`enim i agilnijim prvotimcima trenera Dragoquba Qiqka, pa su pretrpeli pravi brodolom. Seriju je brzopotezno sa tri pogotka zapo~eo Bagi, a do odlaska na odmor mre`a mladog golmana Kawi`ana Bohate zatresla se {est puta. ^ak 11 golova u mre`i Potisja, od kojih je ~etiri postigao Radosav~evi}, rezultat je kojem se uo~i utakmice niko nije nadao, a po~asni pogodak za Kawi`ane pri vo|stvu doma}ina od 10:0 postigao je Salma u 83. minutu. Ekipi Tise je pored pobedni~kog pehara pripao i veliki prelazni pehar, jer su trijumfovali po tre}i put od kada je ustanovqen, a prvom ~oveku Tise ^abi Bor{o{u uru~io ga je predsednik FSO Kawi`a-Senta-Ada, Petar Bili}. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Pauzaza Inijestu Fud ba ler Bar se ol ne An dreas Inijesta povredio se na utakmici sa Milanom i mora}e da pauzira ~etiri nedeqe. Wega je zamenio Sesk Fabregas u 38. minutu me~a, a lekarski pregledi su pokazali da je u pitawu povreda tetive leve noge. Osim Inijeste na listi povre|enih u su i \erard Pike i Aleksis San~es. Barselona i Milan odigrali su nere{eno 2:2, u prvom kolu Lige {ampiona. U narednom kolu Barselona gostuje ekipi BATE Borisov, 28. septembra.

BE^EJCI SE VRATILI SA GOSTOVAWA U [PANIJI

Prepunipovoqnihutisaka Mladi vaterpolisti Be~ejca, godi{te 1993, 94. i 95, vratili su se s jednonedeqnog gostovawa u [paniji prepuni povoqnih utisaka. Doma}in im je bio tamo{wi {ampion Barseloneta, u ~ijem stru~nom {tabu seniora radi najtrofejniji be~ejski trener Mirko Bla`evi} i upravo wegovom zaslugom je do{lo do saradwa dva kluba. Minulog prole}a mladi vaterpolisti Barselonete bili su u~esnici tradicionalnog me|unarodnog turnira mla|ih kategorija u gradu kraj Tise, a ovo je bila uzvratna poseta Be~ejaca u prestonici Katalonije. - Kompletna ekspedicija od 17 igra~a, treneri Darko Pesla}, Dejan Bo`i} i ja kao vo|a puta prezadovoqni smo kako smo do~ekani i kakav smo tretman imali tokom nedequ dana boravka u Barseloni - zapo~iwe raport predsednik VK Be~ejac Milan Brkqa~. - Svakodnevno smo imali pre i po podne sparing utakmice s vr{wacima na{eg doma}ina, a u~estvovali smo i na turniru koji je igran u tri bazena, gde su nam, po pravilu, bili rivali doma}ini. Pobedili smo vr{wake Barselonete 13:10 i Mediterania 17:14, a izgubili smo od Terase rezultatom 10:12, uz napomenu da su

Be~ejcinastadionu„KampNou”uBarseloni

oni imali u svom sastavu i trojicu starijih igra~a koji su ~lanovi wihovog seniorskog sastava. Dakle, bili smo drugi iza Terase, a ispred Barselonete i Mediterania. Be~ejci su odu{evqeni gradom doma}inom. Posetili su brojne spomenike arhitekture i kulture, a vrhunac zadovoqstva je, kako svi nagla{avaju,

po seta fudbal skom stadi o nu evropskog i {panskog {ampiona Barselone „Kamp Nou“, gde su pri sustvo vali zavr {nim pripremama za start nove sezone Lige {ampiona i slikali se s peharom ovog reno mi ranog takmi~ewa. - Iskoristili smo boravak u [paniji i dogovorili se da nam gosti na na{em tradicionalnom

turniru, 30. i 31. marta idu}e godine, pored Barselonete, budu i vaterpolisti Mediterania. Sve to potvr|uje da je ovo gostovawe bilo pun pogodak. Pogotovo za igra~e, kojima je boravak u [paniji bio pravi „doping„ pred novu sezonu prvoliga{kog B karavana - zakqu~uje predsednik Be~ejca Milan Brkqa~. V. Jankov


SPORT

c m y

dnevnik

DANASPO^IWETAKMI^EWEUUEFALIGIEVROPE

FEQTON

FinaleuBukure{tu Dan as po~ iw e takmi~ ew e i u drug om evrops kom klups kom fudb als kom takm i~ew u u Lig i Evrop e, ali na`al ost, ni tu nem am o predstavn ik a. Part iz an i Crv en a zved a pok lek li su pred posledw im step en ik om u me~ evim a sa [am rok rov ers om i Ren om. Pro{ los ez ons ki pob edn ik ekip aPort asad asetakm i~ iu

Danas GrupaA PAOK-Totenhem (19) [amrok-Rubin (19) GrupaB Hanover-Standard (19) Kopenhagen-Vorskla (19) GrupaC Hapoel(TA)-Rapid(B) (19) PSV-Legija (19) GrupaD Cirih-Sporting(L) (19) Lacio-Vaslui (19) GrupaE Dinamo(K)-Stouk (19) Be{ikta{-Makabi(TA)(19) GrupaF Slovan(B)-Bilbao (19) PS@-Salcburg (19) GrupaG AZAlkmar-Malme (21.05) Aust.(B)-Metalist (21.05) GrupaH KlubBri`-Maribor (21.05) Birmingem-Braga (21.05) GrupaI Udineze-Ren (21.05) Atlet.(M)-Seltik (21.05) GrupaJ Makabi(H)-AEK (21.05) Steaua-[alke (21.05) GrupaK Visla(K)-Odenze (21.05) Fulam-Tvente (21.05) GrupaL Anderleht-AEK (21.05) [turm-Lokomot.(M) (21.05)

SlavqefudbaleraHanoveraposleplasmanauLiguEvrope

Lig i {amp io n a, pa je tron prakt i~n o slob od an. Kao i star ij emnadm et aw uiudrug olig a{ kom evrops kom takm i~ew u fav or it i su klub ov i iz [pan ij e,Eng les ke,Nem a~k ei Ital ij e, ali mo` e do} i i do izn en a| ew ajer}esenaprol e}e u nadm et aw e ukqu~ it i i osam tre} ep las ir an ih tim ov a Lig e{amp io n a. Odekip akoj e}eseve~ er as na} i na start u Lig e Evrop e najj a~ i rejt ing imaj u  Selt ik iStea u a,koj iusvoj imvit rinam aimaj uipeh ar azatit ul e osvoj en e u Lig i {amp io n a, a

KupUEFAkak osetakm i~ ew e ran ij e  zval o osvaj al i su: Totenh em, And erl eht, PSV Ajndhov en,[alk eiAtlet ik oiz Mad rid a. Por ed ovih tim ov a unaju ` ikrugfav or it amog li biseuvrs tit ijo{sam oLac io i mo` da Sport ing iz Lis ab ona. Derb iprv ogkrug ajesvak akome~izm e| uPAO K-aiTotenh em a , koj i je pov er en na{ojsud ijs kojpet orc i,aglavniarb it arjeMil or adMa` i} iz Vrb as a, koj i je uzg red zbog slab ogsu| ew akodnassus pendov an na ~et ir i me~ a. Od

ostal ih okr{ aj a vaq a izd vojit i okr{ aj izm e| u Han ov er a i Stand ard a, a kraj i~k om oka sig urn o }em o prat it i, {ta }e urad it i [am rok rov ers (igra saRub in omizKaz an a)iRen(s Udin ez eo m). Tel ev iz ij aB92}eiovegodin eprens it ipodvame~ aLige Evrop e,a za ve~ er as plan iran isusus ret iizm e| uPAO K -a i Tot enh em a i Atlet ik a iz Mad rid aiSelt ik a. Fin aln i me~ Lig e Evrop e igrat i9.maj auBuk ur e{ tuna Nac io n aln omstad io n u. G.K.

KENANRAGIPOVI],POKRETA^HAJDUKOVIHUSPEHA

Korakpokorak

Trebalo je samo mesec i kusur dana pa da fudbalska Kula dobije svoje nove junake. Jedan od wih je svakako Kenan Ragipovi}, igra~ sredine terena, krtica,aliihrtnaterenu.Ragipovi}jepoputogromneve}ine igra~a Hajduka u redove lideranatabelistigaouletwem prelaznom roku iz albanskog superliga{a Kastrioti. Vredan,marqiv,istrajan,ve}uprvedveprvenstveneutakmiceje pokazao da }e biti istinski kreator hajdu~ke igre. Na `alost,udrugomsusretusaBSKom nezgodno je pao i povredio rame,pajeprotivJagodineodsustvovao sa terena, ali je na

smo`eleli.No,udrugompoluvremenu, kada se odlu~ivao susretodigralismodobroipobedili. Iskren da budem ~etiri pobede u ~etiri susreta niko nijeo~ekivao,alitajna{u~inak govori da ni{ta nije slu~ajno–ka`eRagipovi}. Evidentno je bilo, to je susret protiv Borca najslikovitijepokazao,dakadajeRagipovi} u igri Hajduk mnogo boqe izgleda,igrajete~nija,imavi{e`ivostinaterenu. -Biosampovre|enskoromesecdana,laganosamtreniraoi protivBorcasambionaklupi jer nisam bio spreman za celu utakmicu. U{ao sam u drugom

Prezadovoqanprijemom Ragipovi}jeprezadovoqanprijemomunovojsredini. - Promenio sam dosta klubova, ali ovo u Kuli je predivno. Uprava,navija~i,saigra~isumeoberu~keprihvatili,prezadovoqansamiovo{tomisesadade{ava,jo{nisamdo`iveo–ka`eRagipovi}. Budu}idajeneo`ewenpitalismogakakvemuse~ineKuqanke. -Lepesu–zagonetnojeodgovoriograditeqigreHajdukaKenanRagipovi}. zadovoqstvo istinskih poklonika fudbala u{ao u drugom pol uv rem en u sus ret a prot iv Borca iz ^a~ka i uneo preokretuigrusvojeekipe,pokrenuojesvojesaigra~eizna~ajno doprineo ~etvrtoj pobedi Kuqana, koja ih je ostavila na ~elnoj poziciji na tabeli kao jedinu ekipu sa maksimalnim u~inkom. - Odigrali smo veoma te{ku utakmicu protiv Borca. Dobar protivniki40stepeninaterenu su uticali da u prvom poluvremenunedelujemoonakokako

poluvremenu i videli ste, dobro je ispalo, pobedili smo – poja{wava svoje odsustvo iz startnepostaveRagipovi}. Iskusni graditeq igre Kuqana ( Ragipovi} je 1982. godi{te)nijestrahovaokadajeBoracpoveouKuli. - Nije bilo straha, jer smo drugo poluvreme odigrali super.Boracjekazniojednuna{u gre{ku, ali s obzirom da smo igrali taj deo igre dobro bio sam uveren da }emo uspeti da okrenemo rezultat. Zahvaqu}i Had`ibuli}utosmoiuspelii

KenanRagipovi}

imamestazadovoqstvu–isti~e Ragipovi}. Dvanaestbodova,~elnapozicija na tabeli, a naredni protivnikaktuelni{ampionPartizan. Prvi put u svojoj dugoj istoriji Hajduk sa ~elne pozicijeidenamegdancrno-belima. Kako igra~i Hajduka me|u sobom gledaju na ono {to ih o~ekuje:prvoPartizan,pazatimi Crvenazvezda? - U tim susretima nemamo {ta da izgubimo. Mi smo u ove ~etiri utakmice dokazali da znamodaigramo,danijeslu~ajno{tosmoprviipoku{a}emo danastavimona{useriju.Jedno jesigurno,ne}emoseobrukatiu timsusretima,aintimnoveru-

~etvrtak15.septembar2011.

jemo da iz wih mo`emo iza}i sa pozitivnim rezultatima. Naravno, pod tim podrazumevam da mo`emo ostati nepora`eni –ka`eRagipovi}. Trenerskafilozofija, koju su igra~i Hajduka zdu{no prihvatili, je da se ide od utakmice do utakmice, korak po korak.Zatojelogi~nopitawekakvuutakmicuKuqani o~ekuju na stadionu Partizana? Iako je Hajdukvode}aekipanatabeli,ulogufavoritaprepu{tajudoma}inu. - Jeste Partizan favorit, ali mi }emo igrati na{u, napada~ku igru jer namjeudosada{wemdelu sezone donela rezultat. Zato }emo oti}i u Beograd da se nadigravamo, jer mi gajimo napada~ki fudbal, {to potvr|uje i devet postignutih golova udosada{wemdelusezone–isti~eRagipovi}. Treneri ~esto umeju da ka`u da se pobeda ostvaruje ukoliko seovladasredinomterena.PartizanovimvedetamaSa{iIli}u,Vuki}u,Tomi}u,Kamarisuprotstavi}esehajdu~kavezana ~elusaRagipovi}em. - Mislim da u ovom trenutku na{ vezni red deluje sve`ije i kreativnije.Novkovi},^ovilo, Maksimovi},]ovinijaverujem damo`emopariratiPartizanovimvedetamaizbogtogaio~ekujemdauBeogradumo`emoostvaritipovoqanrezultat,atoje sve drugo osim poraza – zakqu~iojeprvotimacHajdukaKenan Ragipovi}. \or|oBojani}

32

19

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

Pi{e: SlobodanJakovqevi}

Ceostadionpeva ro|endanskupesmu pamauLigi{ampiona.TosubiU Ju`nu Afriku sam  do{ao lamojaobe}awaprepotpisivatadakadasudobiliorganizaciwaugovora,iakogospodinKoza juSvetskogprvenstva.Euforija od mene apsolutno ni{ta nije jebilavidqivanasvakomkoratra`io. ku.Jednostavno,ijasambiodeo Nemam nikakav pritisak. toga. U~estvovao u svemu tome, Ugovorsmopotpisalinadvegopodizao nivo doma}e lige, podine. ^ak da mo`da ostanem i pravqao kvalitet, izbacivao du`e. Atmosfera je dobra. Jo{ odre|eni broj igra~a za repreuvekjeprisutnaeuforija,iako zentaciju i jo{ mnogo toga. Renismo uzeli titulu prethodne cimo, moj klub je davao dvojicu sezone. Mogu mirno da radim, a reprezentativaca i nijedan tokom potpisivawa ugovora gastranac koji je u momentu kada zdajejedinotra`ioi`eleoda sam preuzeo klub, nije bio reosvojimo „Vodakom kup„. I poprezentativac svoje zemqe. Po~iwe taj kup. Tu je Kajzer ~ifs sle toga, kako smo mi radili i kao veliki rival, Orlando piigrali, za Afri~ki kup nacija rats i jo{ dve ekipe, jedna iz 2005.godineimalismosituaciUgande.PobedimouprvimutakjudajeOrlandopiratsimao19 micamaimii^ifsiisretnemo reprezentativaca. U januaru seufinalu.Prviputuistoriji 2006.godinepo~eosampripreme za novu sezonu sa sedam igra~a, jer su svi ostali bili anga`ovani u nacionalnim selekcijama, {to u Ju`noj Africi, {to u Zambiji, {touZimbabveu, Kongu, Nigeriji, a neki i u omladinskim selekcijamatihzemaqa. To je neverovatno, da dolazi{upozicijuda Strofejom„Vodakom~elenya” togkupa.Tajkupseigrao11gopo~iwe{ pripreme za narednu dina.Nijeontolikobitan,ali sezonusasedamigra~a.[tamoje na po~etku sezone i navija~i `e{daradi{sasedamigra~asu se u`eleli fudbala. Sada je ni{ta.Verujemdajetobioneki to mnogo ozbiqniji kup. U~epokazateq nekakvog mog rada. stvuju Man~ester junajted, ToKaonagraduzasve{tosamovde tenhem,Man~estersitiidruge uradio bio sam pozvan da sa~ivelike ekipe iz sveta. Tada su nim reprezentaciju od svih u~estvovale samo afri~ke zeostalih igra~a koji nisu bili mqe.Svetode{avase,prakti~pozvanizanacionalnuselekcino,zamojro|endan.IgraseujujuJu`neAfrike.Onisutonalu.Prvautakmicabilaje17.juzvaliSuper11.Tajsastavjetrela,namojro|endan.IzlaziOrbalodaigrasanacionalnomselando pirats na stadion na zalekcijom. To je ne{to sli~no grevawe, a stadion pun kao {ikaokadasuseuJugoslavijiigrapak,60.000gledalaca.Svecrnole utakmice novinari protiv belo. Galame vuvuzele, ne moselektora. Uz pomo} mog asi`e{ da ~uje{ nikoga. Izlazim stenta izabrao sam dvadesetak iztunelaiprilazimsvojojkluigra~a.Imalismoikra}epripi.PresretnemeMikiModisapreme. Igrali smo sa selekcine, piar kluba. Pokrije mikrojomJu`neAfrike,gdejeselekfonika`emi,vi{epita: torodselekcijekojujeodabrao, -Kou~,tiima{danasro|enodstranio {est igra~a, i izvudan? kao{estoricuizmojeselekcije - Eto, danas mi je ro|endan, i uvrstio ih u nacionalni tim. ka`eminasmejemse. Tojebio{okzasvefudbalski I bez i{ta da me pita, on nastrojene u zemqi. Me|utim, uzmemikrofonika`e: moja selekcija je zaista igrala - Imamo novost. Na{em trefantasti~no. Za dve nedeqe nerujedanasro|endan-ipo~ne priprema, koliko smo proveli da peva Hepi brsdej tuju, onako zajedno, upoznali smo se, uigrasam, a i ja ga malo podr`im. I li,dobroslagaliilepodru`ilupimgaporamenu.Kadasamga li.Aliseidobroradilo.Odi- lupiodrugiput,~ujemdasenegrali smo dva susreta s pravom {to doga|a na stadionu. Odjereprezentacijom.Prvisusretje danputceostadionsko~inanobio bez pobednika, a u drugoj ge i svi po~nu da pevaju tu routakmici mi smo pobedili. I |endansku pesmu. Preko 60.000 ne{tosli~no,kao{tosede{aqudijeustaloipo~elodapeva valokodnas,gotovocelanacija „Sre}anro|endanna{emtreneje vi{e navijala za nas nego za ru”.UnekojJu`nojAfrici.Tanacionalnu selekciju. Mo`da i mo,nekiqudikojitemo`danizbog~iwenicedajenaovojdrusu ni videli, niti znaju ko si, gojklupisedeonekiPapi}. {ta si, odakle si. Znaju te tek Moj li~ni `ivot u Ju`noj godinudana.AonitopevajustaAfricibiojevi{enegofenokvomeuforijomitoplinomda menalan. Se}am se dobro re~i samsesavnaje`io.Potpunosam mog biv{eg predsednika, gosposepreznojao.Ko{uqamokrakao dinaIrvinaKoze,kojijerekao: dasamjeizvadioizvode.Morao - Kou~, ti nikada odavde nesam da skinem sako i po~eo sam }e{oti}i.Tvoja`enavoliovu da pla~em. Nije mi bilo svejedzemqu.Tebeovdesvivole.Tisi no i molio sam ih da prestanu, ovde napravio ~udo i ja od tebe da smawe malo tenziju. Nisam ne tra`im ni{ta. Apsolutno mogao da verujem da }e ne{to ni{ta.Netra`imdabude{prsli~nomo}idamisedogodi.Ni vi, da bude{ {ampion, da osvou najlep{im snovima nisam moji{ kup... Od tebe samo tra`im gaodazamislimda}emihorod da bude{ Kosta Papi} i da rapreko60.000qudipevatiro|endi{svojposaokakosigadosada danskupesmu.Pajo{nastadio- radio. Ni{ta vi{e ne tra`im. Otkaztiovdenikonemo`edanu-uJu`nojAfrici.Sveseto ti osim mene. Smiri se i samo doga|a pred po~etak utakmice. radisvojposao.Nemojnikomeda Mojiigra~imezbuwenogledaju. veruje{,panimeni.RadiposvoNe znaju {ta se de{ava. Moma jojsavesti. stavqa markere, podigao glavu, Po~iwemdrugufudbalskusene zna ni on {ta se to zbiva. zonunaklupiOrlandopiratsa. [ta to ceo stadion peva. Nije Podse}am da sam predsedniku jo{po~elautakmica.Utakmicu obe}aotitulu,da}uu}ifinale smoodigralidobro,pobedilii ABSA kupa, i da }e se ekipa u{li u finale. Moj gazda preplasiratizatakmi~ewepogrusre}an.

SUTRA:OstavkaPiratsima Kwigumo`etekupitiukwi`aramailijeporu~itinatelefon: 063/541234


20

sport

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

SEDNICA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Zasad54putnika zaLondon

TeniskareprezentacijaSrbije

PRED POLUFINALE DEJVIS KUPA SRBIJA–ARGENTINA U BEOGRADU

Na sednici Olimpijskog komiteta Srbije konstatovano je dajedosada54sportistaobezbedilo u~e{}e na Olimpijskim igrama,koje}eseslede}egodiineodr`atiuLondonu. Nastup u Londonu do sada su obezbedili:vaterpoloselekcijaSrbije(13igra~a),potomsedmoro strelaca (Zorana Arunovi},IvanaMaksimovi},Andrea Arsovi}, Andrija Zlati}, Damir Mikec, Nemawa Mirosavqev i Dimitrije Grgi}), atleti~ari (Dragana Toma{evi}, Nenad Filipovi}, Vladimir Savanovi},PredragFilipovi}, AsmirKola{inac,PredragFilipovi}, Ivana [panovi}, Emir Bekri}, Mihail Duda{, Biqana Topi} i Tatjana Jela-

~a),pliva~i(Na|aHigl,Milorad^avi},IvanLen|eri^aba Sila|i), vesla~i (Milo{ Vasi},Radoje\eri},MiqanVukovi},GoranJagar,JovanPopovi} i Nikola Stoji}) i kajaka{i (Nikolina Moldovan, Olivera Moldovan,AntonijaNa|,AntonijaPanda,MilenkoZori},ErvinHolpert,AleksandarAleksi}, Dejan Terzi} i Marko Tomi}evi}). Sedmoro srpskih tenisera imaju kvote prema listi Me|unarodneteniskefederacije,kao idvojebiciklista.Broju~esnikasrpskihsportistadopo~etka Olimpijskih igara naredne godineuLondonumo`edabudeve}i.Ko{arka{isujo{uigri,odbojka{i, postoji mogu}nost da

jo{nekivesla~iikajaka{ibuduuLondonu... [efmisijezaLondonBranislav Jevti} rekao je na sednici da je dosada{wi broj obezbe|enihmestazasrpskesportistena OI„izvestannapredak”uodnosu na isti vremenski period uo~iIgarauPekingu(2008.godine).Nasednicijerazmotreni predlog Komisije OKS za imenovawe ulica i trgova po sportistima. Me|u wima su fudbalske legende Aleksandar Tirnani}, Mihailo Andrejevi}, StjepanBobekiRajkoMiti},istaknuti ko{arka{ki radnici Aleksandar Nikoli}, Neboj{a Popovi},MiodragNikoli}-Sija,vaterpolistiMilanMu{katirovi},MirkoSandi}...

Obradovi}:Novak}e sigurnoigrati QubimacsvihFuto`ana METALAC OBELE@IO ^ETIRI DECENIJE POSTOJAWA

Sel ekt or ten is ke rep rez ent ac ij e Srbije Bogdan Obradovi}potvrdiojeda}e Novak \okovi} igrati protiv Argentine u polufinalu Dejviskupa. -Kaoipro{legodineume~usa^e{komNovak}eimati danodmoraprepoluifinalarekaojeObradovi}nakonferencijizanovinareuBegradskojareni. Selektor Dejvis kup tima Srbije naglasio je da je na{a rep rez ent ac ij a potp un o spremna za me~ sa Argentincima. - Svi smo optimisti uo~i ovog due l a. Sves ni smo da igramo sa izuzetno jakim timom,alida}emosveodsebeda uzpomo}energije20.000navija~a u Areni obezbedimo finale-poru~iojeObradovi}.

On ja dodao da je prisustvo Novaka \okovi}a, koji je u ponedeqak u Wujorku osvojio ~etvrtugrenslemtituluukarijeri, izuzetno zna~ajno za ceotim. - Ogromna energija kojom Novakzra~isvimigra~imaje najve}ipodsticajimotivacija za me~ protiv Argentine rekaojeObradovi}. Drugi reket Srbije Janko Tipsarevi}jesrespektomgovorio o argentinskoj reprezentaciji,istakav{idaseradi o ekipi koja „mo`e svakog dapobedi”. - O~ek uj em te` ak me~ sa Argentincima, ali smo motivisani da ih pobedimo pred na{om publikom - poru~io je Tipsarevi}. Viktor Troicki je tako|e naglasio da protiv Arentine „ne}ebitilako”,alida}ena{

timpredvo|enNovakom\okovi}emjuri{atinafinale. - ^iwenica je da sam posledwadvaturniralo{eodigrao, ali to sigurno ne umawuje~iwenicudamijeovasezonabilanajbojaukarijerirekaojeTroicki. Jedan od najboqih svetskih dubl igraca Nenad Zimowi} poru~io je da smo „na dobrom putu da ponovo budemo u samomsvetskomvrhu”. -Me~}ebitiveomate`ak, ali je olak a{ av aj u} a okolnost {to odli~no poznajemo sve wihove igra~e i samim tim znamo najboqi na~in kojim }emo do}i do pobede - rekaojeZimowi}. @reb za polufinalni me~ Srbija - Argentina, koji se igraod16-18septembra,obavi}esedanasod12satiuBeogradskojareni.

\okovi}opet|uskao Posle osvajawa titule na US openu Novak \okovi} je biogostutelevizijskojemisiji„RixisiKeli”,gdejezakraj |uskao uz voditeqku Keli Ripa. Keli je glumica koja se proslavila ulogom u komediji „Houp i Fejt”. Novak je odgovaraonamnogapitawaotome kakav je ose}aj osvojiti US open, kakvi su mu planovi za daqe,gdejenau~iodaple{e... U jednom momentu je priznaodajenakratkoodustaood gluteinskedijete. - Jutros sam prekinuo dijetu nakratko. Pojeo sam belu

NovakiKeli

SVETSKO PRVENSTVO U ISTANBULU

Bulatovi}bezpobede Posledwi predstavnik Srbije na Svetskom prvenstvu u rvawu gr~ko-rimskim stilom uIstanbuluGoranBulatovi} nijeseproslavioukategorijido74kilograma. On je ve} u prvom kolu polo`io oru`jepredtakmi~aremizRumunijeJonelomPuskasom.Na`alost,Rumunnije uspeodaBulatovi}apovu~eurepesa`, takodajena{iposledwirva~ostaobez vizezaOlimpijskeigreuLondonu.Sada srpskim reprezentativcima ostaju dva kvalifikaciona turnira da poku{aju da ostvare norme za Olimijadu u Londonu. J. G.

GoranBulatovi}

SUTRA U NOVOM SADU

Preferansisti ukr{tajukarte SutrauNovomSadustartujetrodnevnoOtvorenoprvenstvo Vojvodine u preferansu. U Savezu klubova igra~a preferansa Vojvodine, koji je organizator najve}eg takmi~awe u na{oj zemqi,o~ekujuda}eunadmetawuuzetiu~e{}epreko100najboqih igra~aizSrbije,CrneGore,BosneiHrvatske. Prijavqivawe}ebitiobavqenosutrauhotelu«Duga»,izme|u 10i12~asova,aprvepartije,umu{koji`enskoj konkurenciji, po~e}esatkasnije.Zasveinformacijepotencijalniu~esniciu takmi~ewumoguseobratitiorganizatorunatel:0638929172.

zemi~kuimoguvamre}idaje bila fantasti~na - rekao je \okovi}. [toseplanovati~e,slede me~evi u Dejvis kupu sa Argentinom. - Vra} am se ku} i da se malo odm or im, a ond a imam nastup u Dejv is kup u za svoj u zem qu. Nakrajujevoditeqkazamolila na{eg tenisera da ne{to odigra, a on ju je pozvao da mu pravi dru{tvo, {to je Keliodmanprihvatila.Pridru`ioimseivreme{niRixisFilbin.

Daleke1971.godine,uperioduizme|u promocije i potvrdeklasezlatneminhenskegeneracijejugoslovenskih rukometa{a, koja je ozna~ila procvat ovogsportanatlueksJugoslavije, sportski zanesewaciizFutogasuosnovalirukometni klub pod nazivom ORKMetalac. Ka`u da Futo`ani imaju jedanvelikihendikep–sunceimideuo~iikadakre}u na posao i kada se s posla vra}aju ku}i. Mo`da im je zbog toga trebalo vi{e od triipodecenijedazasvoje PrvisastavekipeMetalca,snimakizaprila1971. rukometa{e, ali i nekada sjajne nifestacijikojuovajsportnepoprofesori... O klubu se brinulo odbojka{e, sagrade sportsku dvo- znaje.Naravno,tuizuzimamoveli10predsednika,jedandirektor,deranu. Sve do tada, rukometni Fu- kibrojonihkojisubilispre~eni vetsekretara,11trenera,15zapitog je tumarao po okolnim mestida svojim prisustvom daju podstisni~ara i merioca vremena i 11 ma,opisuju}ikrugodNovogSada, cajfuto{kimrukometnimpregaomedicinskihradnika. prekoKa}a doMagli}a inazad,u cima,timprejermnogiodwihniOvo je bila prilka da se sadame|uvremenu, jednu sezonu, posmasuzaboravilidasvojimskromnim {wiibiv{iigra~i,rukovodioci traju}iutakmicesvojihqubimaca materijalnimprilogompomognuu i simpatizeri kluba podsete na uPrvojsaveznojligi,pretrigonastojawudaseklubodr`i. imena qudi koji su udahnuli `idine. Jedanodosniva~aklubaiklupvot futo{kom sportskom qubimPre nekoliko dana Futo`ani skihroni~arBranislavMilo{ecu:BranislavMilo{evi},Mirko su na prigodan na~in obele`ili vi}podsetiojeprisutnedajeRK Vojvodi}, Branislav Gulan, Vasi~etrdeset godina postojawa RK Metalac prvu utakmicu odigrao lije Dumeda{, Milan Rado{, ^eMetalac„AskoVidak„,kojisesana svome terenu sa novosadskim domirKeco,DraganMajki},Jovan da takmi~i u Drugoj ligi - sever. @elezni~arom, a do dana danaMiqu{, Martin Kwazovic, MiNaskromnojve~eriokupilisuse {weg pro{ao je sve rangove taklanVra~ariJovanPopovi}. znani i neznani, ispuweni qubami~ewa, a jedini neostvareni san Na kraju Milo{evi} se zahvavqupremaovomsportu,uverenida je igrawe u elitnom rangu takmilio svima onima koji su na bilo }e rukometa{i iz Futoga jednog ~ewa,Superligi.Tokom~etrdeset kojina~inpomoglibitisawekludanaodlokalnesamoupravedobigodinapostojawaFuto`anisuodbatokom~etiridecenijeiobe}ao ti podr{ku kakvu zaslu`uju. Svi igralipreko1.200utakmica,{to da ih nikada ne}e izneveriti i oni koji po{tuju ~etiri decenije doma}ih, {to me|unarodnih, a za obrukati, te da }e dostojno predbitisawaovogasportauFutogu,a klub je bilo registrovano 230 stavqatisvojemestoisvojklub.A naro~itoonikojiceneli~nidoigra~a,gdesumnogiodwih,pored jednuodobavezakojujeprihvatilo prinos rukometu i sebe smatraju rukometneafirmacijeigraju}iza sada{werukovodstvojesteizrada rukometnim~iniocima bilisuto Metalac,paralelnopostajaliinkwigeoRKMetalacuperioduod ve~e prisutni na jedinstvenoj ma`iweri, pravnici, ekonomisti, 1971.do2001.godine. J. Gali}

INTERNACIONALNI FESTIVAL BRIYA U PULI

PobedasrpskogtimaNS-1Z Na 50. me|unarodnom festivalu brixa u Puli nastupile su 34 zemqe. Ina~e, manifestacija je po~elapodse}awemnarodona~elnika MiqenkaBrkqa~i}a,jednog od najboqih jugoslovenskih i hrvatskih brixista,kojijepreminuo nekoliko dana ran ij e. Prek o 800 brix is ta u~es tvov alo je na nek ol ik o razl i~ it ih turn ira,me|ukojimasunajzna~ajnijibiliOpen tim i Open pair turnir. Na Open tim u, u NajboqisrpskitimNS-1Z konkurenciji94ekipe,srpskitimNS-1Z(usastaniklupskiprvakSrbijepojavuDimitrakiZipovski-Dar~an najboqim srpskim igrako Pare`anin i Goran Radi~emDimitrakiZipovskim. {i}-BorisAltman)zaslu`eNaOpenparturniru,gdesu nojepobedio.Re|alisuna{i nastupila252para,na{ibripob ede protiv poqs kih, ne- xisti su ostvarili zapa`ene ma~k ih, bug ars kih, ~e{ kih, rezultate. Aleksandar Miki} norve{kihihrvatskihekipa, iNenadMi{kovi}subili10, ausamojzavr{nicisavladana ZipovskiiPare`anin24,Jeje austrijska reprezentacija li} i Dorovi} 25, a Gordana 8:4i11:1.NS-1timjeaktuelManxoiMilo{Adamovi}29.

U Batleru, gde je nastupilo 191par,odna{ihMladenKarapanxi} i Milo{ Adamovi} su bili 17, a Dimitraki ZipovskiiDarkoPare`anin20. U mu{kim parovima, od wih 113,ZipovskiiPare`aninsu bili ~etvrti. U miksu vrlo blizu nagradi bili su VeliboriGordanaManxo(40.). G. M.

Boltov rekordsezone Svetskirekorder u tr~awu na 100 metara Jamaj~anin Jusein Bolt o~ekivanojepobedionamitinguuZagrebu u vremenu 9,85 sekundi, {tojewegovnajboqirezultat ovesezone.Uzanimqivojtrci na tradicionalnom „MemorijaluHan`ekovi}„prvih50metarauvo|stvujebioKimKolins iz Sent Kitsa i Nevisa, ali je Bolt „povukao” u zavr{nici i bez problema prvi pro{aokrozciq. - Lo{e sam startovao. Nisam u potpunosti zadovoqan, jer sam mislio da }u tr~ati br`e, ali dobro. Ipak, ovde nisambiosamozbogtrke,ve} i da se zabavim sa svima koji su do{li da nas gledaju i mislimdasmoutomeuspeli-izjavio je najbr`i ~ovek dana{wice. Kolins je na kraju istr~ao 10,01sekundi,dokjetre}emesto zauzeo Ri~ard Tompson (Trinidad i Tobago) rezultatom 10,03 sekundi. Miting u Zagrebu okupio je brojna poznataimenasvetskeatletike.


c m y

sport

dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

21

PRIJEM ZA ATLETI^ARE U VLADI VOJVODINE

Predsednik Vlade Vojvodine, dr Bojan Pajti}, i pokrajinski sekretar za sport i omladinu,ModestDuli},primili su na{e vrhunske atleti~are DraganuToma{evi},Ivanu[panovi}iMihailaDuda{aiwiho-

MihailDuda{{estomestoudesetoboju, predsednik Pajti} je obe}ao da }e Pokrajinska vlada kaoidosadapodr`avatisportiste u wihovim naporima za postizawenajbojqihrezultata.BojanPajti}jenajaviodabiNovi Sad do po~etka zimske sezone

Bojan Pajti} i Ivana [panovi}

vetrenereGoranaObradovi}aiz AK „Vojvodina” Novi Sad i Danila Krtini}a iz AK „Sirmijum”SremskaMitrovica.^estitaju}i sportistima na postugnutimovogodi{wimrezultatmana Evropskomprvenstvuzamla|ejuniore,nakojemjeIvana[panovi}osvojiladrugomestouskoku udaq,aMihailDuda{tre}emesto u desetoboju, i Svetskom atletskomprvenstvu,nakojemje Dragana Toma{evi} osvojila sedmo mesto u bacawu diska, a

trebalo da dobije savremenu sportsku dvoranu za trening vrhunskihsportistaizcelepokrajine. - Pokrajinska vlada u~ini}e sve da se do zime najkvalitenija sporstka oprema ugradi u Halu 1 Novosadskogsajma,kakobiuwoj moglidatrenirajunajboqiatleti~ariizVojvodine-dodaojeon tokomprijemauVladiVojvodine u~astatleti~arkiDraganeToma{evi}iIvane[panovi}iwihovogkolegeMihailaDuda{a.

Prema Pajti}evim re~ima takva dvorana, u koju bi trebalo ulo`itiizme|u100i150hiqada evra na osnovu partnerstva Pokrajinske vlade i Novosadskog sajma, ipak ne}e biti namawena samovrhunskimsportistima,ve} i talentovanoj deci koja }e tek stupiti na evropsku i svetsku scenu.Predlogdasepomenutaizlo`bena hala pretvori u sportskudvoranupotekaojeodGorana Obradovi}a, trenera Ivane [panovi},kojajeuvi{enavrata isticala da se „grozi” zime, jer tadanemauslovazatrening. Sekretarzasportiomladinu, Modest Duli}, podsetio je na zna~ajnaulagawaVladeVojvodineusport.Tosuulagawakojase dugoro~no isplate, jer se javnostiimladimapredstavqajunovi modeli i uzori pona{awa koji podvr|uju da se rad i istrajnost jediniputkojidonosiuspeh.Duli}jeizneodajeVladaVojvodine,usaradwisaOlimpijskimkomitetom, ulo`ila u sport, od 2006.godinepreko30milonadinara.Podsetiojedasvakegodine se dodequju nov~ana priznawa sportistima, kao i godi{wa nagrada „Vihor”, zatim nagrade trenerima,aliiobezbe|ujeblizu10.000evraza16stipendija,za sportistedoOlimpijade. -VelikasudavawaVladeVojvodine na direktan na~in, ali postoji i indirektan na~in ulagawa u infrastrukturu preko Fonda za kapitalna ulagawa, za razvoju {kolskog sporta koji je baza iz koje se regrutuju budu}i {ampioni-objasniojeDuli}.

EVROPSKO PRVENSTVO JUNIORA (1994)

Srbijau~etvrtfinalu Vaterpolisti Srbije plasiralisuseu~etvrtfinale Evropskog prvenstvazajuniore(igra~i1994.imla|i)uRijeci.IzabraniciDejanaSavi}asuuDgrupizabele`ili tri pobede, prvo mesto, direktanplasmanu~etvrtfinale i dan odmora. U ~etvrtfinalu }e igrati sutra sa pobednikom me~a [panija - Slova~ka. Direktno u ~etvrtfinale su pro{li jo{ i Italija(Agrupa),Gr~ka(Bgrupa) iHrvatska(Cgrupa). Na{ijuniorisuprvopobedili Bugarsku 30:2, pa Slova~ku 16:6 i nakrajuCrnuGoru12:9.Zarazliku od prva dva laka trijumfa, u tre}emduelubilojemaloneizvesnije.Napo~etkujebilo1:1,aposletogajeSrbijaserijomod~eti-

ri gola stekla nedosti`nu prednost.Uposledwoj~etvrtiniCrna Gora je smawila na 10:8, ali je mirnom igrom srpski sastav priveoutakmicukraju. Srbija igra u sastavu: Vitorovi}, Asanovi}, Maksimovi}, Wegovan, Radulovi}, Ili}, Mandi}, Manojlovi}, Obradovi}, Gogov, Stojanovi},Repanovi}iDobo`anov. Dosada{wirezultati,Agrupa: Francuska–Ukrajina11:6,Italija–Nema~ka24:2,Francuska–Nema~ka 13:7, Italija – Ukrajina 24:5, Nema~ka – Ukrajina 9:7, Francuska – Italija 4:10. Plasman:1.Italija9,2.Francuska6, 3.Nema~ka3,4.Ukrajina0. B grupa: Rumunija – [panija 9:11, Belorusija – Gr~ka 7:15,

Rumunija – Gr~ka 3:13, Belorusija–[panija10:20,Rumunija– Belorusija 11:10, Gr~ka – [panija13:9.Plasman:1.Gr~ka9,2. [panija 6, 3. Rumunija 3, 4. Belorusija0. Cgrupa: Ma|arska–Slovenija 11:8, Rusija – Hrvatska 10:21, Ma|arska – Hrvatska 7:8, Rusija – Slovenija 11:11, Rusija – Ma|arska 3:20, Hrvatska – Slovenija 15:3.Plasman:1.Hrvatska9,2.Ma|arska6,3.Slovenija1,4.Rusija1. Dgrupa: Srbija–Bugarska30:2, CrnaGora–Slova~ka18:13,Crna Gora – Bugarska 15:4, Srbija – Slova~ka16:6,Slova~ka–Bugarska16:6,Srbija–CrnaGora12:9. Plasman:1.Srbija9,2.CrnaGora 6,3.Slova~ka3,4.Bugarska0. G. M.

Foto:B.Lu~i}

Sportistima novahaladozime

[PANOVI]EVAIDUDA[UGRADSKOJKU]I: Posleprijemakodpredsednikavojvo|anskevladeMrBojanaPajti}a,atleti~arikoji}epredstavqatiSrbijunaOlimpijskimigramauLondonu 2012. godine Ivana [panovi} i Mihail Duda{ (nedostajala Dragana Toma{evi}) u pratwi treneraGoranaObradovi}aprisustvovalisuju~euNovomSaduiprijemukojijezawihuGradskoj ku}ipriredio~lanGradskogve}azasportiomladinuAleksandarKravi}.

UO CRVENE ZVEZDE PROMOVISAO NOVOG DIREKTORA

Nikoli}brine ofinansijama

Upravni odbor FK Crvena zvezda je na redovnojsednicianaliz ir ao akt ivn os ti klubauletwemprelaznomroku, kao i predstoje}e obaveze Superligi odnosno Kupu Srbije. ^lanovi UO verifikovali suura|enouprelaznomrokui jo{ jednom iskazali punu podr{ku {efu stru~nog {taba RobertuProsine~komicelokupn om sports kom sekt or u kluba. Don et a je odl uk a da se pomogn eodr` av aw emem or ij alnogturn ir aumal omfudb al u „Aca Rad ov i}“, kao i da se osnuj e Fond vet er an a crv eno- bel ih koj i }e pru` it i pom o} najs tar ij im ~lan ov imaklub a.

Uoktobruu Plovdivu Fudbaleri Crvene zvezde odigra}e9.oktobrauPlovdivu prijateqsku utakmicu protivdoma}eLokomotiveu okviru proslave 85. ro|endana bugarskog kluba. Crveno-beli su saop{tili da }e me~bitiodigranod13sati po sredweevropskom vremenu,ada}eekipaotputovati 8.oktobra.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

^etirigola[kuleti}a Vojvodina - Tekstilac Ites 6:2 (5:1) VETERNIK: Igrali{te FC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 100. Sudija: Brdar (Ruma). Strelci:Jaou1,Bojovi}u14.i [kuleti} u 21, 40, 44. i 90. za Vojvodinu, a Peruni~i} u 19. i Mara{ u 53. minutu za TekstilacItes. VOJVODINA: Jano{evi}, Smiqani}, Brankovi}, A|uru, Karan,Frimpong,Bilbija,Mito{evi}, Jao, [kuleti}, Bojovi}. Igralisujo{:\uri},Novakovi} iVuli}evi}. TEKSTILACITES: Igwatovi}, Kr{i}, Risti}, Mom~ilov, Dokni}, Arsi}, Milanovi}, Kaurin, Nedeqkovi}, peruni~i}, V. Vukovi}.Igralisujo{:Marti}, D.Vukovi},Ismaili,Maki},Pa-

Momenat s ju~era{we utakmice

unovi}, Trivkovi}, Danojevi}, Stevanovi},Mara{. Kombinovani tim fudbalera Vojvodinepobediojeuprijateq-

Foto:S.[u{wevi}

skoj utakmici tre}eliga{a iz Oxaka 6:2 (5.1). Tekstilac Ites predstaviosekaokvalitetanrival,kojijeudrugih45minutabio

DOBAR MARKETIN[KI POTEZ

Jednaulaznicazadveutakmice IzFKVojvodinaobave{tavajudasutrapo~iweprodajaulaznicazasubotwime~6.kolaJelen superlige s OFK Beogradom. I dok }e se karte za isto~nu i severnu tribinu prodavati pouobi~ajenojceniod200i100dinara,marketing kluba povukao je sjajan potez u vezi sa zapadnomtribinom.

Naime,svakokokupiulaznicuzazapadpoceni od700dinara,saistom}eporedme~asOFKBeo- gradom,mo}idaprisustvujeiutakmici7.kolaVojvodina-Partizan,kojajenaprogramu1.oktobra. Ulaznice}emo}idasekupeodsutranablagajnistadiona„Kara|or|e”od10do18sati,au subotuod12do20~asova. S. S.

takore}i ravnopravan takmac, {tojesvakakozabrinulodelegacijuDunavaizStarihBanovacas kojim Oxa~ani treba da igraju u slede}emkoluSrpskelige-Vojvodina. Crveno-beli su dominirali u prvih45minuta,kadajeAntviJao u stilu Brazilca Patoa ve} u uvodnim sekundama zatresao mre`u, da bi na 2:0 povisio Milan Bojovi} posle kornera Bilbije. Na 2:1 smawio je posle prekida Peruni~i},aondajenascenustupioPetar[kuleti}kojijedoodlaska na odmor tri puta pogodio ciq. Prvi put je dobro reagovao na centar{ut Smiqani}a, zatim je Brankovi}ev prodor i centar{ut, glavom pretvorio u gol, da bi priseban bio i pre isteka 45. minuta. UnastavkujeMara{iznenadio odbranuNovosa|anaukojojsepojavioinekada{wicentarhalf,a potom pe~albar u Holandiji, Igor\uri},dabi[kuleti}u90. minutustaviope~at~etvrtimgolom. To svakako mo`e da hrabri {efa stru~nog {taba Dejana Vuki}evi}apredpredstoje}eprvenstvene me~eve, jer }e imati jo{ ve}iizborunapadu. S. Savi}

Nafunkcijunovogfinansijskog direktora kluba izabran je Sr|an Nikoli}, ekspert za likvidnost,azavidnoiskustvo uovojoblastistekaojeuAmeric i, gde je izme| u ostal ih kompanija radio u automobilskoj indus trij i u „Fordu” i „Krajsleru”. - Pre svega sam kao zvezda{ sre}an i zadovoqan {to }u raditiuklubuzakojinavijamod ro|ewa. Sa druge strane, verujem da svojim znawem, stru~no{}u i kvalitetom mogu da pomognem klubu u re{avawu va`nih pitawa za wenu budu}nost. Bi}e lako uklopiti se u timqudikojive}postojiizajedno sa svim ~iniocima povesti klub u boqe sutra. Jedino sam morao da se odreknem „porodi~nog“ 26. reda na zapadnoj trib in i i da utakmic e sada pratimizlo`e–istakaojeSr|anNikoli}. Zvezda}eunedequ9.oktobra odigrati prijateqsku utakmicu u bugarskom Plovdivu, protiv Lokomotive iz istoimenog grada,kojaslavi85godinapostojawa kluba. Fudbaleri i stru~ni {tab}edanranijekrenutiput Bugarske, a me~ }e se odigrati na stadionu Lokomotive, kapaciteta 15,000 sedi{ta. Tako }e biti iskori{}ena pauza u prvenstvudaekipaostaneutakmi~asrkomritmu. Z. Rangelov

IZ PARTIZANA

Pohvale Kuqanima Fudb al er i Part iz an a pobedili su Jagodinu, ali jedoma}inzaslu`iomakar bod. Tim je podbacio u prvompoluvremenu. - Slabo smo odgovorili navisokpresingdoma}ina. U nas tavk u smo igral i mnogo boqe i zaslu`eno pobedili – ka`e AleksandarStanojevi}. S obzirom da se u prventsvumu~itenagostovawima,dokuBeogradudelujet e ubed qiv o, o~ek uj et e li tako ne{to i protiv Hajduka,kojijedosadapokazaosjajnuformu? - Kuq an i su ozbiqn a ekipa, znatno ja~a u odnosu na pro{lu sezonu i ne verujemda}enambitilako. Doveli su proverene i mladeigra~e{toimdonosi rez ult at e. Mi }em o probatidana{imstilom, sa dvojicom napada~a, do|emodopobedeiprvogmesta. Nakon me~a sa Hajdukom sledi gostovawe u Novom Pazaru, pa me~evi sa Radom,VojvodinomiSpartakom. - Ulazimo u nezgodnu seriju. Ako je pro|emo kako smo planirali, jasno je da smoekipazanovutitulu– smatraStanojevi}. I. Lazarevi}


22

ekologija

~etvrtak15.septembar2011.

ZA NAJMLA\E U GRADSKOJ BIBLIOTECI NOVOG SADA

dnevnik U KLADOVU OTVORENO POSTROJEWE VREDNO MILION EVRA

Otpadna uqa idu na preradu

Promocija kwige „Planeta ~eka”

Promocija kwige „Planeta ~eka”odr`a}esesutrau10~asova, na de~jem odeqewu Gradske biblioteke Novog Sada, ulica Dunavska 1. Ovom prilikombi}eorganizovanoiedukativno takmi~ewe za decu  „Ja, superheroj”, gde }e mali{ani imati prilike da, kroz tri igre,saznajuvi{eorecikla`i. Najpre}esetakmi~itiurazvrstavawuotpada,potom}ere{avatilavirint,anakraju}ebitiorganizovanimini-kviz. Primerci pomenute kwige, po 10 komada, bi}e podeqeni

svim ograncima biblioteke, a planjedaihdobijuisvebibliotekeosnovnih{kolauNovom Sadu.KwigujeosmislilaGradska uprava za za{titu `ivotne sredine i namenila je, prvenstveno, deci {kolskog uzrasta. Uovomdeluistaknutjezna~aj pravilnogodnosapremaotpadu, wegovom razvrsavawu i odlagawu, ko i zna~aju recikla`e. [tampanajeudveverzije,zadevoj~ice i de~ake, sadr`i ilustracije i pri~e o zna~aju za{tite`ivotnesredine. A. J.

ME\UNARODNA PRIREDBA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Biomasa kao izvor energije Me|unarodna stru~na „B2B„ priredba obnovqivih izvora energije „Biomasa Srbija 2011”otvorena je ju~e u Kongresnom centru „Master” na Novosadskom sajmu. Ova manifestacija traje jo{ sutra,aistovremenoswomodr`avajuseistru~ne priredbe drvne industrije i prate}e opreme i komponenti za industriju name{taja i unutra{wi dizajn. Poredu~esnika izSrbije,Slovenije,Italije,LitveiNema~ke,kojisenaovojmanifestaciji predstavqaju direktno, ima izlaga~a iz vi{e zemaqa koji se predstavqaju preko preko zastupnika. U okviru priredbe „Biomasa” razgovara se o aktuelnim temama izoblastiobnovqivihizvoraene-

rgije, a odr`an je i okrugli sto „Stawe tr`i{ta i kori{}ewebiomase uSloveniji i Srbiji,sa razmenom iskustava i primerima dobre prakse,uvo|ewa drvne biomase ujavna postrojewa“. Ova manifestacija prilika je dastru~waciizoveoblastiiznesusvojaiskustvaisaznawaoobnovqivimizvorima energije, abi}e odr`ana predavawa na kojem }e u~estovatirenomirani stru~waci izoblastiobnovqivihizvora,biomasei drvnih potencijala.Posetiocisemoguupoznatisnajnovijim tehnolo{kim dostignu}ima i novostimaizovihoblastiivideti ponudu doma}ih i stranih proizvo|a~a. D. Ml.

EPS DOBIO KREDIT OD EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ

Za ~istiji ugaq 80 miliona evra Elektroprivreda Srbije i Evropskabankazaobnovuirazvoj potpisali su ugovor za kredit, vredan 80 miliona evra, kojim }e biti realizovan projekat unapre|ewa za{tite `ivotne sredine u Rudarskom basenu „Kolubara”. U imeEPS-augovorjepotpisaopomo}nik generalnog direktora EPS-a za tehni~ki sistem Zoran Manasijevi}, dok je ispred EBRD ugovor potpisala Hildegard Ga-

cek, direktorka ove banke za Srbiju.Ovajprojekatbi}efinansiran 85 odsto iz sredstava zajma (EBRD 80milionaevraiKfW banke74milionaevra),dok}e15od-

niji rad i efikasnije upravqawe nakopovima,smawewetro{kovai negativnih uticaja na `ivotnu sredinu,apove}avawemkvaliteta lignita smawi}e se i potreba za kroi{}ewemnazutauTE. DirektorkaEBRDzaSrbijunaglasila je da }e ovaj projekat doprineti da godi{wa u{teda ugqa za postoje}i nivo proizvodwe strujedostignei250.000tonalignita. Ona je ukazala i da }e godi{wa emisija ugqendioksica biti smawenazavi{eod200.000tona. -Zajedni~ki}emoraditinapobo{qawuuslovaza{tite`ivotne sredineismawewuzaga|ewa,{to jeuskaldusaStrategijomenergetikeSrbije.TrenutnosaEPS-om pregovaramo o novom projektu za obnovqive izvore, jer }e se udeo „zelene”energijeibudu}nostipove}avatiuodnosunasada{wiudeo ugqa i proizvodwi elektri~ne energije-reklajeGacekova.–Na{abakajedosadasa2,5milijardi evrafinansiralavi{eod150projekatauSrbiji. ZoranManasijevi}jeistakaoda jeovozna~ajandanzaEPS,jersu,s obziromnastrukturuproizvodnih kapaciteta,programikojiseti~u ugqaodneprikosnoveneva`nosti zaEPS. ZamenikdirektoraRB„Kolubara”VladanRadovanovi} istakaoje zna~aj projekta, jer se od ugqa iz „Kolubare” proizvodi polovina

Novaczaovajprojekatbi}eiskori{}enzanabavku novogsistemazaotkopavaweugqau RB„Kolubara”,poboq{a}esekvalitetlignita stopotrebnihsredstavaobezbediti EPS iz prihoda od prodaje elektri~neenergije. - Evropska banka je zadovoqna potpisivawemugovorasaEPS-om, jer}enovaczaovajprojekatbiti iskori{}en za nabavku novog sistema za otkopavawe ugqa u RB „Kolubara” poboq{a}e se kvalitet ugqa koji }e se koristiti u termoelektranama - rekla je HildegardGacekposlepotpisivawa.Efektiovogulagawabi}estabil-

elektri~ne energije u Srbiji. On je rekao da su oformqene radne grupe za pripremu tehni~kih specifikacija, a tenderi }e biti sprovedeni po procedurama banaka.Planjdatenderibudupripremqenidokrajagodine,aprvasredstva koristi}e se ve} po~etkom 2012.godine.Rokzazavr{etakcelokupnogprogramaje~etirigodineoddanastupawanasnaguugovoraokreditu. A. M.

Prvopostrojewezasakupqawei preradu otpadnog uqa u Srbiji otvorio je u Kladovu ove nedeqe ministar `ivotne sredine, rudarstvaiprostornogplanirawaOliverDuli}. - Ovo je projekat i ekolo{ka investicija od izuzetnog zna~aja zaRepublikuSrbiju.Svabrodska uqasudosadaizlivanadirektno uDunav.Sadanepostojiobrazlo`ewe da brodovi ne re{e problem otpadnih uqa koje proizvode. Od wih }e daqe biti napravqen reciklat koji }e se ponovo koristiti-rekaojeministarDuli}.

Prema wegovim re~ima, u izgradwu tog postrojewa ulo`eno je milion evra, a ono je dovoqno da pokrijekapaciteteplovnogputau Srbiji. - Danas imamo kona~nog korisnikaotpadnihuqauSrbiji,apodsetiobihdajeobavezasvihrestorana, postrojewa i ostalih proizvo|a~aotpadnihuqa,daihpredaju nadaqitretman-istakaojeministar Duli} i dodao da je recikla`na industrija isplativa ekonomskagrana,ukojojjeotvoreno8.000 novihradnihmesta,kaoida}edo krajamandataaktuelneVladeurecikla`nu industriju i obnovqive

izvore energije biti zaposleno 10.000qudi. Kakojeobjasniodirektorpredu- ze}a Delta DOO Kladovo Mladen Gen~i},topostrojeweimakapacitete da godi{we preradi od 3.000 do5.000tonaotpadnihuqaizauqenihvoda.MinistarDuli}sastaose isapredstavnicimaop{tineKladovo,sakojimajerazgovaraooizradi planske dokumentacije, postroje}im deponijama i akciji “O~istimo Srbiju”. Ministarstvo }epomo}iop{tinidazavr{iprostorniplaniplangeneralneregulacije,kaoisanacijuirekultivacijupostoje}edeponijeuKladovu.

EKOLO[KI I ANGA@OVANI PLAKAT BO[KA [EVA

Sa~uvaj okolinu, qudskost, `ivot Izlo`ba ekolo{kog i anga`ovanogplakata„Sa~uvaj”prikazana je pro{le nedeqe u OgrankuSANU,Akademijenauka i umetnosti, sa ciqem da krozvizuelnina~in,bezteksta, preneseporukuo`ivtouuzajedniciipodstaknenarazmi{qawe o ugro`enim vrednostima. Naplakatimaseapeujena{tedwu prirodnih resursa, ~uvawe okoline, ukazuje se na problem globalnog zagrevawa, ali i doti~usetemekorupcije,netolerancije,diskrminacije,nasiqa, ravnopravnosti.Autorplakata, grafi~ki dizajner Bo{ko [evo,kazaojedaseovimpromovi{eplakatkaosredstvokomunicirawakojimseukazujenaproblem zdravog `ivqewa sa pozicijaekolo{kog,sociolo{kogi urbanogpromi{qawa. -Verovatno se mnogi se}aju davnih spotova na televiziji o `ivotiwamailioopstankugde senakrajupojavqujetekst„Savethenature-byToyota„. Tojemenidalopo~etnuidejudaseapel na o~uvawe mo`e odnositi na mnogesituacije.Kasnijesumnogi dizajneri na plakatima, a to se najboqe vidi na me|unarodnim izlo`bama plakata sa temom ekologije, koristili taj apel jer poseduje najjasniju poruku - obja{wava [evo ideju ekolo{kihporuka. Autorseprviputdotakaoove teme pre oko 30 godina kada se nijemnogopri~alooproblemimaekologije,zelenima...Tadaga jejedanprijateqzamoliodapomogneokodizajnazaizvi|a~ei Pokretgorana.Upo~etkusuto bile zastavice, nalepnice, bexevi, a kasnije i zahtevniji zadaci kao {to su razglednice, majice i plakati. Usledili su re{ewa za logo  „Novosadskog

prole}a“  i  „Novi Sad ka ekolo{kom gradu“, potom poziv od Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine da dizajnira wihovsajamskinastup.Saradwaje

tekstovi naj~e{}e su na engleskom jer, kako je rekao autor, plakati su nameweni uglavnom internet komunikaciji i me|unarodnim izlo`bama plakata.

elno nezanimqive, pa gledalac brzo mewa kanal- naveo je sagovornik. Naplakatimajeprisutnovi{e razli~itih likovnih pri-

Premawegovimre~ima,najboqisuplakati oni sa najmawe tekstova,kojiporuku prenose vizuelno, naj~e{}e putem simbola. - Kod nas malo ko poru~uje plakate sa ovom tematikom, pa sutouglavnomizleti pojedinaca koji su svesnidaodtogane}e profitirati. Na{e dru{tvo nije ba{ spremno da stimuli{e stvaraoce u ovoj oblasti. Vrlo malo se koriste bilbordi i plakati za preno{ewevizuelnihekolo{kihapela, a na televiziji su prisutne uglavnomgovorneemisije,vizu-

stupa,arezultatsuvremenskih distanciizme|unastankapojedinihplakata.Radovisunastajali u proteklih deset godina, pa su se i interesovawa u pristupu donekle mewala, ali je na~inrazmi{qawaostaoisti. Izl o` ba Bo{ka [eva bi} e prikazana u Be~eju i Zrewaninu, a autor namerava da jednu retrospektivu na~ini i u Beo- gradu naredne godine. [to se ti~enekenovepostakeka`eda jestvaraoistvaraoi,„kaokrtica”,akumuliraorazneradove tedaplaniraiizlo`benatemuza{titnogznakaivizuelnog identiteta,ambala`eikompjuterske grafike. Projekat „Sa~uvaj” podr`ao je Grad, kao i Gradska uprava za za{titu `ivotnesredineiUpravazakulturu. A. Jerini}

Bo{ko [evo

trajalaod2001.do2008.godinei u tom periodu je nastalo najvi{e re{ewa plakata. Kratki

U CENTRU BE^EJA

Osvanula Zelena oglasna tabla U skladu sa zakonima iz oblasti `ivotne sredine i principimaArhuske konvencije, Odsek za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Op{tinske uprave Be~ej postavio je „Zelenu oglasnu tablu“ ucentrugrada. -Bilojevi{evarijanti, a odlu~ili smosezanajjeftiniju, ~ime smo jednim potezom napravili dvadobra-reklanam {efOdsekaza{tite `ivotne sredine i prostornog planirawamrBojanaBo`i}.-Naime, nismo pravili novu oglasnu tablu, koja bi bila skupqe re{ewe, ve} smo preuredili postoje}u nafasadizgradestarogbioskopa,

kojajeuposledwevremebilamestonakojemsesveisva{tapostavqaloiizrodilaseupravoruglo. KakojetobilaiinicijativaEkolo{kogudru`ewaBe~ej,natajna~insmonastavilidobrusaradwus

NVO u na{oj op{tini. Na{a saradwa sa ovim udru`ewem se nastavqa, po{to }e wihovi aktivisti udaqebitiukontaktusanamaina tabli}esenalaziti zanimqivi i interesantni prilozivezaniza`ivotnu sredinu ~itaveop{tine. TakosuBe~ejci sada na direktan na~in dobili mogu}nostdaseprvo informi{u, a ondaiukqu~eure{avaweproblema vezanihzaza{titu`ivotnesredineusvomregionu.Reklobisedaje ovimpotezomnapravqenmalikorak,alibiefekattrebaodabude veliki. V. Jankov

APEL MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Ne paliti vatru u prirodi

Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstvaivodoprivredeapelujenasvegra|ane da tokom boravka u prirodi i izvo|ewa radova na poqima ne palevatrunaotvorenom jerse mo`e pro{iriti i izazvati {umske po`are ~ije su {tete neprocewive. Usled visokih temperatura pove}an je rizik od po`ara pa }e {umarska i lovnainspekcijapoja~atikontroleza{tite{umaodpo`ara radispre~avawaizazivawapo`ara. Tako|e, nale`ni pozivaju sve gra|anedaukolikouo~evatrui mawipo`arotomeobavestevatrogasnu slu`bu ili nadle`nu inspekcijsku slu`bu na slede}i brojtelefona:0648569226 -Radivoje Kaurin, na~elnik {umsko-lovneinspekcije.


kultura

c m y

dnevnik

45.БИТЕФ...НАУСИЈАНОМЛИМЕНОМКРОВУ

Фабровбезбедносно окованиПрометеј Мит о Прометеју узбудљиво је пред или иза нас. Позиције моћи античко штиво о почецима људског илустроване су микрофонима, пурода. Филозофи су се њиме бави- тем којих се најчешће статично, ли, први драматичари такође, а на- понекад опскурно и механички кон њих, овим архетипским коре- померајући, обраћају тумачи ликонима враћали су се многи мислио- ва. Већ у следећем моменту, они ци, уметници, знатижељници да се постају безлична маса, руља, свеиз првих, одређујућих прича о су- тина, која из сцене у сцену ексташтини боголиких или човеколиких тично илуструје страст, пожуду, бића, проникне до разлога њихо- контрастне зловољу и насиље, у вих актуелних успона и падова, па окружју Прометеја. и природе света уопште. Јан Фабр, чувени европски вишемедијални уметник, Прометеју се враћа током читаве каријере, што се лепо види у његовој биографији, али и из самог наслова представе која је прексиноћ отворила 45. Битеф – „Прометеј пејзаж 2“. Ипак, овде нема могућности да се „двојка“ упореди са „кецом“, или неким од ликовних радова на ту тему. Представа „Прометеј пејзаж 2“ заснована је на текстовима „Сада су нам потребни хероји“ Јана Фабра и „Ја сам све-давалац“ Јороена Олиеслагерса. Фабров провокативни иронично-поетични вапај за херојима и констатација очаја што су они незамисливи, колико и свезамисливи у данашњој констелацији човекове психологије, служи и као пролог у причу која се код Олиеслагерса темељи на својеврсном препеву Есхиловог „Окованог Прометеја“, урађеном тако да готово шекспировски заискри лепота језика, као и његова монолошка структура, јер Из представе „Прометеј пејзаж 2“ се учесници саге о крадљивцу ваУ Ијиној сцени, Херин обад који тре (Хефес, Власт, Сила, Океан...) је прогони претворен је звучну илуобраћају са позиције моћи, прак- страцију обогаћену атоналним метично све време без правог дијало- лодијама са клавира. Иначе, музика га. Дага Телдемана која жанровски меУ свом „миту о Прометеју“ Фа- ша артрок, техно и хеви метал, забр очигледно заступа становиште једно са употребљеним стиховима да су његов хероизам и жртва по- идола/ хероја поп културе („Лајт следица директног, беспоштедног мај фајер“ Џима Морисона), такосупротстављања врховним, дакле, рећи је још један важан играч у Фанајмоћнијим боговима. Прометеј бровој уметнички свеобухватној је више против, него за. Али, не композицији Прометејеве херојске тражи Фабр превише филозофије, судбине у форми драматичног аудињегов приступ је, како доликује, овизуелног пејзажа. Фабр тим изватрен. Прометеј у представи, у бором – пејзажем, као да поручује ��� геометријској средини сцене-коц- нема динамике, све стоји, (не)проке, све време виси разапет, попут падљиво. Кад се то надовеже на неког сајбер модификованог Ису- текст „Сада су нам потребни хероса. Иза њега пламти Сунце, или ји“, јаловост Дионизија који се табива пројектован Месец, док са кође појављује у причи, као и упозвучника велики део трајања пред- треба Месеца, а не само Сунца, слоставе долази атмосферски шум, женост појављивања Пандоре у замогућа звучна слика музике сфе- вршној сцени, заиста је тешко одура. И ритам радње је доста успо- прети се утиску противречности и рен, као да је све време света ис- сложености Фаброве употребе бића

грчке митологије како би се разјаснила, обасјала или огрејала наша данашњица. Зато је спољашња логика представе врло јасна и експлицитна. Ватра и њено гашење – то је све. Ватра је врховно добро, екстатички занос, сексуалност, свемоћни океан живота. Песак или пепео је смрт. Прометејевим разапињањем, као и употребом „Харе Кришна“ музичких мотива, та смрт, затомља-

~etvrtak15.septembar2011.

23

УБЕОГРАДУОТВОРЕН77.КОНГРЕСМЕЂУНАРОДНОГПЕН-а

Неопходностпомирења на Балкану У Београду је прексиноћ отворен 77. конгрес међународног ПЕН-а, једне од најзначајнијих књижевних манифестација у свету, на коме учествује око 250 писаца, новинара и преводилаца из целог света. На свечано сти у Скупштини Београда после документарног филма о српској књижевности 20. века, председник Србије Борис Тадић рекао је учесницима Конгреса да се нада да ће тај скуп омогућити веће повезивање људи кроз писану реч и боље разумевање различитих култура. „Про стор западног Балкана има богату, комплексну и тешку историју. Писци могу да доприне су разумевању различитих идентитета„, поручио је Тадић и истакао да је Србија „посвећена изградњи мира и очувању различитих идентитета”.

међународног Председник ПЕН-а Џон Ралстон Сол рекао је да ће са скупа у Београду бити послата порука о неопходности помирења на Балкану, али и у читавом свету. „Овај конгрес је јавно исказивање помирења„, рекао је Сол и посебно истакао сарадњу писаца са Балкана у оквиру међународног удружења књижевника ПЕН. Председница српског ПЕН центра Вида Огњеновић подсетила је да се ове године обележава 90 година од оснивања Међународног и 85 годишњица постојања српског ПЕН-а. Огњеновићева је посебно истакла потребу да се нове генерације упознају са улогом и значајем књиге у свету за који је рекла да све више постаје технократски. Међународни ПЕН се први пут одржава у Србији и трајаће до 18.

септембра. Слоган овогодишњег конгреса је „Књижевност - језик света”. На фестивалу ће бити организоване књижевне вечери, где ће публика моћи да се упозна са књижевницима који ће уживо читати одломке из својих дела. Осим у Београду овај пратећи фестивал биће и у Новом Саду и Нишу.Учесници конгреса су истакнути светски писци, међу којима су нобеловац Дарио Фо, мађарски књижевник Ђерђ Конрад, и руски писац Андреј Битов, Израелац Давид Гросман, италијански писац Клаудио Магрис, Кристофер Хоуп из Велике Британије, румунска песникиња Ана Бландијана, Драго Јанчар из Словеније, бугарски писац Алек Попов и многи други као и угледни преводиоци српске књижевности у свету - Гага Росић, Жела Георгијева, Дуња Бадњевић и Дина Катан Бензион.

ИЗЛОЖБАПОВОДОМ85ГОДИНАРАДААРХИВАВОЈВОДИНЕ

Зауређенодруштво, уређениархиви

вање, показује се првенствено у религијском, генерално, у ауторитарном руху. И костими подсећају на ауторитете – професоре, судије... Пре саме изведбе са звучника је стигло званично безбедносно упозорење које је изазвало местимичан смех у сали. „То“ упозорење као лајт мотив понављано је и у представи, тако задобивши једно ново, критичко значење. У њему је Фаброва уметничка визија „човечности у служби владајуће моћи“ у пуном сјају, све са противпожарним секирама, кофама са прахом и апаратима за гашење ватре као више него ефектном реквизитом готик-ритуала самих извођача. Заједно са „боговима у мраку“ (алузија на публику и свет позоришта), сви су они раштркано окупљени око ватре, око Прометеја, безбедносним мерама унапред закованог хероја сваког (трагичког) доба западне цивилизације. Игор Бурић

Јуче је у Галерији Архива Војводине, свечано отворена изложба „Архив Војводине 1926 - 2011. - кроз одабрану архивску грађу“. Повод је 85 година рада ове значајне установе и изложба управо сведочи о њеној богатој историји. Као установа културе, Архив Војводине је одржао континуитет у прикупљању, обради и чувању архивске грађе, и као општег, и као културног добра. Честитајући домаћинима на значајном јубилеју покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић је нагласио „да је обележавање овог јубилеја важно јер скреће пажњу на овакву врсту тако-

Он је истакао, да Архив Војводине као осамдесетпетогодишњак изгледа одлично, што не значи да се не суочава са изазовима нових технологија у обради и чувању података. - Трудићемо се да у складу са могућностима усклађујемо рад Архива са новим технолошким моментима како би ова установа и убудуће била успешна као и до сада - рекао је Ђурић. Осврнувши се на рад и значај Архива Војводине госте је поздравио директор Стеван Рајчевић. Међу присутнима на свечаном отварањусу били и представнци архива Босне и Херцеговине, Југославије, као и коле-

прешао у хришћанску веру, а за услуге учињене угарском краљевству. Архив чува фондове органа управе који су деловали на овом подручује за време хабсбуршке и аустругарске монархије, првенствено жупаније бачко, бодрошко. тамишко, торонталске, илирско дворске канцеларије и илирско дворске депутације, затим документа Српског војводства и Тамишког Баната и његове комисије, краљевско банске управе Дунавске бановине, покрајинских органе власти после Другог светског рата, и вредене збирке, првенствено матичних књига, повеља и диплома, катастарских књига и планова.

ЈУЧЕНА40.БРАНКОВОМКОЛУ

Представљенапоезија КеролЕнДафи У оквиру 40. Бранковог кола јуче је у Карловачкој гимназији представљена тек објављена књига поезије „Светске жене“ британске песникиње, добитнице међународне књижевне награде „Бранко Радичевић“ Керол Ен Дафи, али у одсуству ауторке, која је била спречена да присуствује догађају. Књигу је издало Бранково коло у преводу Милене Борић, а директор те песничке институције Ненад Грујичић назвао ју је књигом особене поезије. -Ауторка свет античких митова, митова старе Грчке и Рима, потом неке теме религиозне провинијенције спушта на земљу, у свакодневни живот и у свом окружењу проналази и Аполона и Орфеја и на потпуно особен, искошен, помало саркастичан, па негде и сатиричан начин, бриљантно слика савременог човека кроз лепезу његових врлина и мана – рекао је Грујичић додајући да то чини увек на релацији мушкарац и жена. У односу преплитања мушко - женског принципа она налази бескрајно поље за писање поезије. Публика је јуче имала прилику да чује песму „Гђа Фауст“ Керол Ен Дафи, а након промо-

Отварaње изложбе у Галерији Архива Војводине

званих, тихих културних установа, које се баш и не виде у свакодневном животу. - Оне немају атрактивну понуду и пројекте тако да их врло често приметимо тек када нечега нема из њиховог подручја делатности. Истина је да архиви имају изузетан значај јер свако добро уређно друштво почива и на добро уређеним архивима. Ми морамо имати овакву врсту установа, морамо их неговати јер су изузетно значајне за несметано функционисање друштва - рекао је Ђурић.

ге из архивске мреже Републике Србије, културни посленици и сарадници Архива Војводине. Како смо овом приликом чули од Владимира Иванишевића, који је са Леонилом Павловић аутор изложбе, Архив Војводине чува више 8.000 метара архивске грађе распоређене у 540 архивских фондова и збирки. Најстарији документ је из 1565. године - Повеља којом цар светог Римског царства краљ Уграске, Чешке и многих других европских земаља Максимилијан II хабсбуршки, даје племство Ивану Мустафи, Турчину који је

Фото:Н.Стојановић

- Ова изложба обухвата рад Архива Војводине од 1926. до 2011. кроз пет целина као и све сегменте архивског рада: од пријема архивске грађе у архив, заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван архива, затим сређивање и обраду, коришћење архивске грађе, израду научно информативних средстава, изложбе које су раније одржане. Трудили смо се да све сегменте рада Архива покријемо са ових пет целина - каже Иванишевић. Изложба је за посетиоце отворена сваког радног дана 8 до 14 сати. В. Ц.

ОДДАНАСУБИОСКОПУ„АРЕНАСИНЕПЛЕКС”

„ЏониИнглиш:Поноворођен” Из јучерашњег програма Бранковог кола у Карловачкој гимназији

ције 20 ученика Карловачке гимназије добило је на поклон збирку „Светске жене“. Осим што је код нас добитник награде „Бранко Радичевић“, која ће јој накнадно бити уручена, Керол Ен Дафи је у својој домовини носилац највишег британског песничког признања „Поета лауреат“, које додељује енглеска краљица. Публици су се јуче, шестог дана 40. Бранковог кола, представили и учесници Међународне књижевне колоније

Чортановци, коју организује Српско књижевно друштво. Овај програм, свој��врсну Вавилонску кулу језика, водила је Ивана Миланков, а учествовали су Николај Бајтов из Русије, Џејмс Сатерленд из Енглеске, Исмаил Бандора из Јордана, Агњешка Сиска из Пољске, Мариус Челару из Румуније, Димитрис Сотакис из Грчке, Миле Стојић из БиХ , Андрија Матић и Владан Матијевић из Србије. З. Милосављевић

Од данас на редовном репертоару био скопа „Арена синеплекс“ је филм „Џони Инглиш: Поново рођен„, у режији Оливера Паркера, са Роуеном Еткинсоном (Мр. Бином) у главној улози. Роуен Еткин сон („Џони Ин глиш“, „Мр. Бин на одмору“) је тако још једном у улози невероватног тајног агента који не познаје страх од опасно сти у комичном шпијунском трилеру „Џони Инглиш: поново рођен“. У овој најновијој авантури, невероватни обавештајац у тајној служби њеног височанства мораће да заустави групу интернационалних убица пре него

што елиминишу светског вођу и проузрокују глобални хаос. Након што је најбољи шпијун МИ-7 нестао с радара, он је годинама усавршавао своје јединствене вештине у удаљеној области Азије. Али када надређени из тајне службе сазнају за покушај атентата на премијера Кине, мораће да нађу потпуно неуобичајеног агента. Сад кад је свету још једном потребан, Џони Инглиш се враћа у акцију.С једном приликом за искупљење, мораће да искористи најновије хај тек геџете да разоткрије завереничку мрежу која обухвата КГБ, ЦИАу па чак и МИ-7. Док га само дани

деле од конференције светских лидера, један човек ће морати да искористи све трикове које поседује да би нас све заштитио. За Џонија Инглиша, катастрофа може бити опција, али неуспех никад. Укртако, овако гласи прича ове акционе комедије. Поред Еткинсона у филму играју Џилијен Андерсон („До сије Икс“) у улози директора МИ7, Доминик Вест („Џон Картер“) у улози специјалног агента Сајмона Аброуза, Розамунд Пајк („Гордост и предрасуде“) као бихевиористички психолог у МИ7 и девојка у коју је Инглиш заљубљен... В. Ц.


24

svet

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

OKON^ANEBORBEZAAMERI^KUAMBASADUUKABULU

Kineski disident naslobodi PEKING: Kineski disid ent, pis ac Jang Mao - dong, oslobo|en je iz zatvora po{to je proveo pet godina iza re{etaka zbog, kakosezvani~notvrdi,nezak on it ih pos lovn ih aktivnosti, javila je agencija Aso{iejted pres. Jang, izjavio je ju~e za AP da je opt u` nic a prot iv weg a bila isfabrikovana i da su se istra`iteqi, dok su gaispitivali,jedinointeresovali za wegove prodemokratskeaktivnosti. Organizacijezaza{titu qudskih prava tvrde da je Jang Maodong pre su|ewa bio mu~en kako bi bio naterandapriznaono{tomu se stavqa na teret, a da je potomiuzatvorubiomaltretiran. Jang, tako|e poznat pod pseu d on im om Guo Fei s iong, odbio je me|utim da opi{e kako su se vlasti pona{alepremawemu.

@ivotizgubilo 20qudi KABUL: Napadi talibana na centarKabula,gdesenalazeglavni {tab NATO snaga i ameri~ka ambasada, zavr{eni su ju~e posle 20satikadasuavganistanskesnage bezbednosti ubile i posledweg napada~a, saop{tilo je avganistansko ministarstvo unutra{wihposlova. Unapadu,kojije po~eo preju~e kada su talibani opasani eksplozivom i naoru`ani automatskimpu{kamai raketnimbaca~ima zauzelizgraduuizgradwi koja se uzdi`e iznad ameri~keambasadei{tabakoalicio- nihsnaga(ISAF),`ivotjeizgubilonajmawe20qudi,odkojih{estoricaektremista,11civila,me|ukojimatrojedece,itrojicapolicajaca.

„Devetnaestjeraweno,a11ubijeno,odkojihtrojedece”,rekaoje agenciji Frans pres portparol ISAF-a, potpukovnik Ximi Kamings, i dodao da su svi poginuli

bili civili. Prema wegovim re~ima,me|urawenimaje{eststranihvojnika,odkojihtrojicaAmerikanaca AmbasadorSADuAvganistanu, RajanKroker,izjaviojeju~edaje ameri~ka ambasada pogo|ena sa

{estgranata.Najmawe{estgranata je palo u kompleks ambasade. Krokerjezanapadoptu`iotalibanskumre`uHakani~ijeseupori{te nalazi u severnom Vaziristanu,uPakistanu. Ovo je prvi talibanski napad u Kabulu, relativno bezbednomgraduupore|ewu s drugim delovima Avganistana.Pa`qivo isplanirana i dobro koordinisana akcija pobuwenika pokazuje da je nivo bezbednosti u avganistanskoj prestonici drasti~noopao. Talibani su preuzeli odgovornost za napad, a wihov portparol ZabibulahMuxahidjeporu~ioda su meta akcije bili sedi{te ISAF-a, ameri~ka ambasada i objekti avganistanskih i stranih tajnihslu`bi. (Tanjug)

Noveakcijesirijskihsnaga

LIBIJA

Gadafi okupqasnage TUNIS: MoamerGadafijejo{ uLibiji,udobromstawuisasna`nom vojskom, izjavio je ju~e wegovportparolMusaIbrahim. „Na{liderjezdrav,imamoral inaravnodajeuLibiji”,rekaoje Rojtersu telefonom Ibrahim i nazna~io da je”borba daleko od kraja. Jo{ smo sna`ni, na{a vojskajejo{sna`na”. „Pod na{om kontrolom su veliki delovi Libije i sada oku-

dazatra`iazil,istakav{idabi mubilokomfornoda`iviuSahari,gdebimogaodaostanekolikoho}e.NastotineLibijaca,~esto cele porodice, be`e iz pustiwskoggradaBaniValida,koji jo{ kontroli{u snage svrgnutog Moamera Gadafija, `ale}i se na te{keuslove`ivotaimaltretirawa, dok borci novih prelaznih vlastipripremajuop{tinapadna tomesto.

Ameri~kizvani~nikuTripoliju Visokizvani~nikameri~kogStejtdepartmentaXefriFeltman doputovaojeju~euTripolinarazgovoresanovimlibijskimvlastima,saop{tiojepredstavnikNacionalnogprelaznogsaveta.Feltman,pomo}nikdr`avnogsekretarazaBliskiIstok,jenajvi{iameri~kizvani~nikkojijedo{aouposetuLibijiodpadaTripolijau rukenovihvlasti23.avgusta. Predvi|enojedaseFeltmansastanesa{efomprelaznogsaveta MustafomAbdelXalilom,kojijeusubotustigaouTripoliizBengazija. pqamo na{e snage”, zakqu~io je Ibrahimodbijaju}idaka`egdese onnalazi. Ranijeju~e,agencijaAPjeprenela da sin Moamera Gadafija i tri wegova generala poku{avaju dadobijupoliti~kiaziluNigeru,kaoidaotvorevratazadruge pristalice Gadafija ~iji se dolazako~ekuje,ajedanodwegovih vernih pristalica izrazio je sumwu da bi i sam Gadafi mogao

Snage novog Nacionalnog prelaznogsaveta,kojisuzadanu{li u Tripoli 23. avgusta, nai{le su na neo~ekivano sna`an otpor tokompetdanaborbiokomestakoje senalazina180kilometarajugoisto~no od glavnog grada. Zajedno sa Gadafijevim rodnim mestom Sirte na mediteranskoj obali i Sabhomnajugupustiwe,BaniValid je ostao posledwe upori{te starogre`ima. (Tanjug)

AMAN,BEJRUT: Stotinesirijskihvojnika,upratwioklopnihvozila,u{lesuukr{evitopodru~jenaseverozapaduzemqe,blizugranice sTurskom,uokviruoperacijesuzbijawaprodemokratskihprotesta,dok suupredgra|uDamaskasnagebezbednostinapalequdekojisuseokupilinasahranijednogaktiviste.Lokalniaktivistisuizjavilidasustotinevojnikainaoru`anihqudiodanihsirijskompredsednikuBa{aru al-Asadu, nasumi~no pucali iz automatskog oru`ja dok su prolazili autoputemkrozdesetakselaigradi}auoblastiXabalal-Zabija. Sirijskesnagebezbednostisuprethodnoblokiraleprilazeregionui preseklesvekomunikacije,preneojeRojters.Ume|uvremenu,Mre`aodborazalokalnukoordinacijusaop{tilajedasusnagebezbednostinapalequdeokupqenenasahraniborcazaqudskapravaGajataMatara,koji jeubijenpro{lesedmice. (Tanjug)

Rusijaotpisujedug SevernojKoreji MOSKVA: Rusija namerava daotpi{edugSevernojKorejiod11milijardidolarakoji datirajo{odvremenabiv{eg Sovjetskog Saveza, po{to tako visoka dugovawa ko~e razvoj privredne saradwe dve zemqe. Pregovoriootpisivawuduga Severne Koreje su posle trogodi{we pauze obnovqeni u junu 2011. i sada su u zavr{nojfazi,stim{tobineophodni sporazumi mogli da budu potpisani do kraja godine, izjavio je izvor iz ruskog ministarstvafinansijazadnevnik„Izvestija”. Ruskastranajeponudilaotpis 90 odsto duga, s tim da se preostalih 10 procenata koristi za potrebe realizacije zajedni~kih projekata na teritoriji Severne Koreje. Na otpis duga Rusija se odlu~ila iz vi{e razloga, a prvenstve-

no imaju}i u vidu plate`nu (ne)sposobnostSeverneKoreje kojoj upu}uje besplatnu pomoh u hrani i energentima. Samouperioduavgust-septembarovegodineRusija}eisporu~iti Pjongjangu oko 50.000 tona p{enice kao humanitarnupomo}. Visoki dug ko~i razvoj ekonomskesaradweSeverneKoreje i Rusije, koja ima velike planove za zajedni~ke projekte.Me|utimplanovimajeiisporuka ruskog gasa Ju`noj Koreji preko teritorije Severne.Svi raniji poku{aji Rusije da reguli{e pitawe dugovawa Severne Koreje posredstvom Pariskog kluba kreditora su propali, po{to ta zemqa iz politi~kih razloga ignori{e sve me|unarodne strukture.OsimRusiji,SevernaKoreja ima dugovawa prema jo{ desetakzemaqa. (Tanjug)

SADIRUMUNIJAPOTPISALESPORAZUM ORAKETNOM[TITU

Presreta~i ukom{iluku

VA[INGTON: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klintonpotpisalajesporazumostacionirawu anti-raketnih presreta~a u Rumuniji, u okviru anti-raketnogNATOplana.Klintonova je potpisala sporazum sa rumunskimministromspoqnihposlova Teodorom Bakonskim i izjavila daSADo~ekujuda}erazmestitiu roku od ~etiri godine raketne presreta~eurumunskojvazdu{noj baziDeveselu,najuguRumunijeiu wojbitrebalodabudestacionirano izme|u 150 i 200 ameri~kog vojnogicivilnogosobqa. „Sporazumkojismoupravopotpisali napravi}e od Rumunije

raniipresreta~inavojnimbrodovimauMediteranu,{titsezaista pribli`ava Srbiji sa svih strana. URumuniji}ebitirazme{tena 24 raketna presreta~a do 2015. godine. Raketni presreta~itipaSM-3bi}epostavqeniu vazdu{nojbaziDeveselu,najugu Rumunije gde }e biti stacioniranoiizme|u150i200ameri~kog vojnog i civilnog osobqa. SADsuprvobitno`eleledaizgraderaketni{tituPoqskoji ^e{koj,alijetanamerapropalakadasu^esiodustalida„ugoste” rakete prestreta~e na svojojteritorijijersusmatralida

Za{ti}enisasvihstrana Potpisivawem sporazuma o razme{tawu raketnih presreta~a u Rumunijido2015.godine,ameri~kiraketni{titnalazi}eseprakti~nouna{emkom{iluku.Akotomedodamo~iwenicuda}eodove godinebitistacioniraniipresreta~inavojnimbrodovimauMediteranu,{titsezaistapribli`avaSrbijisasvihstrana. centralnog igra~a u raketnom {tituNATO”,kazalajeprekju~e Klintonova i dodala da ovaj sporazummoradaratifikujeameri~kisenat.NasamituNATO,unovembru2010.godine,saveznicisu sedogovorilidasenapravinovi raketni {tit koji }e povezivati sistemeSADiEvropeibraniti zemqe ~lanice od napada zemaqa kao{tojeIran.Prematomplanu,odovegodine}ebitistacionirani u Mediteranu presreta~i na vojnim brodovima, a kopneni presreta~ibi}erazme{teniuRumuniji od 2015, a u Poqskoj od 2018.godine. Rusijaseslo`iladasara|ujeu okviru ove inicijative, podse}a Rojters, ali se nije slo`ila sa wegovom primenom, isti~u}i da trebadapostojijedanjediniintegrisani{tit,anedvaodvojena odbrambenasistema. Potpisivawem sporazuma o razme{tawu raketnih presreta~a u Rumuniji do 2015. godine, ameri~kiraketni{titnalazi}e seprakti~nouna{emkom{iluku.Akotomedodamo~iwenicuda }e od ove godine biti stacioni-

imajusuvi{emaluuloguucelokupnomprogramu. Pritisnut `estokim pritiskom Rusije, koja je isticala da nije dobila garancije da sistem nijeuperenprotivweneteritorije,ameri~kipredsednikBarak Obamajeizjavioseptembra2009. da wegova zemqa odustaje od tog projekta,dabipotombilaiznetanovaverzijaplana-ukqu~ivawemRumunije,BugarskeiTurske kao zemaqa gde }e biti razme{teneraketepresreta~i. Ministarstvo inostranih poslova Rusije preksino} izdalo je sop{teweukomejenavelodarazvoj situacije iziskuje potrebu za definitvinim, pravno zansnovanimgaracijmaodNATOiSADda evropski odbrambeni {tit ne}e bitiuperenprotivruskihstrate{kihsnaga,dokjeambasadorRusije u NATO Dimitrij Rogozin tokomboravkauAnkariujuluistakao da se Rusija protivi razme{tawu ameri~kog raketnog odbrambenogsistemauCrnommoru iregionu,~akiakotoneuti~ena ruskeinterese. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI YIMIKARTER Biv{iameri~kipredsednikXimiKarterizjaviojedapodr`avapalestinskenaporedaosigurajudr`avnostuUN,uprkosbrigamaBeleku}eza region.Onjepreciziraodanebipodr`avaonastojawapalestinskogpredsednikaMahmudaAbasazapriznawemPalestineuUNdajeameri~ki predsednikBarakObama„izneobilokakvuvrstu sveobuhvatnogmirovnogsporazuma”.

JACEKROSTOVSKI Poqski ministar finansija Jacek Rostovski, ~ija zemqa trenutno predsedava Evropskomunijom,izjaviojeju~edabidu`ni~kakrizauevrozonimogladauni{tiUniju.”Evropaje uopasnosti,aukolikodo|edoraspadaevrozone,EUne}emo}idaopstane,uzsveposledice kojejete{kozamisliti”,rekaojeonobra}aju}iseEvropskomparlamentuuStrazburu.

IVETARADI^OVA Vlada slova~ke premijerke Ivete Radi~ove pre`ivelajeju~eglasaweopoverewuuparlamentu, koje je tra`ila opoziciona partija biv{eg predsednikavladeRobertaFicazbogoptu`biza korupciju. Posle `u~ne 12-~asovne rasprave, od 147prisutnihposlanika,78jepodr`alovladu,a 69glasaloprotiv.Vladaju}akoalicijaimapodr{ku79poslanikaod150poslanika.

NAKNADNOOBJAVQENAIZJAVA@AKLINEKENEDI

DeGoljebiozloban,aIndiraGandiagresivna VA[INGTON: Intervjuikoji je Xeki Kenedi dala samo nekoliko meseci posle smrti svog supruga, ameri~kog predsednika Xona Kenedija, pru`aju detaqan uvid u situaciju i razmi{qawa tada{wih stanovnika Bele ku}e, prenose mediji.XekiKenedije~etiri meseca posle ubistva predsednikauDalasu1963.godinedalaopse`anintervjuistori~aru Bele ku}e Arturu [lezingeru, ali pod uslovom da ono {to je rekla bude objavqeno tek vi{e godina posle wene smrt i. Osmo~ as ovn i audio snimc i pos tal i su predm et upravo objavqene kwige „@aklinaKenedi:Istorijskirazgovori o `ivotu sa Xonom F. Kenedijem.” Xeki je u intervjuu, izme|u ostalog, rekla da predsednik Kenedi nije ba{ imao visoko mi{qewe o svom potpredsedniku Lindon Xon-

sonu i da se {alio na ra~ un pretw i atent atom. „Xekmijeponekadgovorio, o Bo`e, mo`e{ li da zamisli{ {ta bi se dogodilo sa zemqom kada bi Lindon postao predsednik,” navela je ona.Ameri~kaprvadama iznela je i niz o{trih opaskinara~unsvetskih lidera. Francuskog predsednika [arla de Gola je nazvala „egomanijakom” i  zlobnikom,” dokjezabudu}uindijsku @aklinaiYonKenedi premijerkuIndiruGandirekla pobedi Kenedija nad Niksonom daje„nezadovoqna,agresivnai 1960.godineitomekakoprezistra{na`ena,” reguverneraTeksasaXonaKoUkwizi,XekiKenedigovo- nalija koji je bio sa wom u kori i o svojoj majci i svekrvi, limakadajeKenediubijen. ogovara suprugu Ri~arda NikXeki Kenedi je pored ostasona-Petzakojuka`edajebi- logpriznalaidanijebilolala poslu{na „kao dobro istre- koudatisezajednogodKenediniran pas”, pri~a o izbornoj jevih i da se verovalo da wen

imixmo`edana{kodibudu}em predsedniku. „Svi su mislili da sam snob izWuporta,sanatapiranomkosom i francuskom ode}om koji senerazumeupolitiku,”navelajeona.Me|utimsituacijase, premawenimre~ima,promenilakadasudo{liuBeluku}u. „Kadasmodo{liuBeluku}u sve ono {to sam uvek radila je odjednompostalodivno,”rekla je ona. Predsednik je mogao da bude ponosan na wu i to ih je oboje ~inilo sre}inim. „Bile su to na{e najsre}inije godine,”reklajeona.Xekije[elzingerurekladasuonaisuprug bili najbli`i tokom kubanske raketnekrize1962.godinekada suSADiSovjetskisavezbili naivicirata.Nekifunkcioneri su poslali svoje supruge na sigurno, ali ona je htela da ostane. (Tanjug)


balkan

dnevnik

Uhap{enicarinici ipolicajci

portaliprenosedajeutokupretres vi{e od 40 objekata i da je uhap{eno dvadesetak lica, me|u kojimaimaipripadnikaGrani~nepolicijeBiH,kaoijedanpripadnikAgencijezaistraguiza{tituBiH. Agencija FoNet saznaje da je po nalogu Tu`ila{tva BiH sprovedena zdru`ena policij-

skaakcijauvi{egradovaukojoj je uhap{ena 21 osumwi~enaosoba, me|u kojima i aktivni slu`benici Grani~ne policije BiHiSIPA. “Aktivnosti su usmerene na otkrivaweikrivi~noprocesuiraweosobaosumwi~enihzaorganizirani kriminal i krijum~a-

rewe visokotarifnih roba”, saop{tenojeizTu`ila{tvaBiH, prenelo je Sarajevo.com. Akcija jesprovedenanapodru~juTrebiwa, Bile}e, Berkovi}a i drugih gradova, a akciju su izvr{ile ovla{}ene slu`bene osobe Grani~nepolicijeBiH,uzpodr{ku Jedinice za specijalnu podr{ku Dr`avneagencijezaistrageiza-

{titu - SIPA, Obavje{tajno sigurnosneagencijeBiH(OSA), kaoipolicajacaMUPZHK. Ove aktivnosti sprovedene su u okviru predmeta Tu`ila{tva BiH,kojiseodnosinave}ibroj osoba osumwi~enih za krivi~na delaorganiziranogkriminala,a u vezi sa krivi~nim delom krijum~arewa. „Prema do sada prikupqenim dokazima,osumwi~enisusedu`i vremenskiperiodbavilikrijum~arewem raznih vrsta visokotarifnih roba, a najvi{e krijum~arewem cigareta, ~ime je bud`etBosneiHercegovineo{te}enzavi{emilionskeiznose.U okviruakcijeli{enasuslobode tri policijskih slu`benika Grani~ne policije BiH, jedan policijskislu`benikizSIPA i jedan pripadnik Uprave za indirektnooporezivaweBiH,koji su osumwi~eni u okviru istrage kojuvodiTu`ila{tvoBiH. Tokom rada na ovom predmetu ostvarena je i zna~ajna me|unarodna saradwa, sa pravosudnim i policijskimagencijamaRepublike Crne Gore”, saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH. Osumwi~eni, kojisuli{enislobode,bi}epredati postupaju}em tu`iocu, koji }e nakon ispitivawa odlu~iti o pritvoru. (Tanjug)

^avi}optu`ujeVladuda guraRSudu`ni~kukrizu BAWALUKA: Predsednik Demokratske partije (DP)iposlanikuparlamentuRepublikeSrpske(RS) Dragan^avi}izjaviojedavlastnameravadazadu`i tajentitetzajo{632milionakonvertibilnihmaraka(oko315milionaevra)kakobipokriladeficitu buxetuijavnomfondovima. ^avi}jerekaodajeVladaRSzanarednusednicu parlamenta, koja }e po~eti 20. septembra, dostavila odlukuonovomzadu`ewuRSuukupnomiznosuod632 milionaKM.Odtoga}ese,premawegovimre~ima,za pokri}edeficitaubuxetuijavnimfondovima,teza pokri}edeficitabawalu~kogKlini~kogcentrakod komercijalnihbanakazadu`itiza385milionamaraka(oko195milionaevra).

Briselpa`qivo pratiaferu ZAGREB: Rasvetqavawe afere oko crnih fondova Hrvatske demokratskezajednicenijepri~a koja je pokrenuta iz EU, ali se odvijapodkontrolomUnije,smatrapoliti~kianaliti~arDavor \enero. „IstrageprotivSanadera,kao i slu~aj crnih fondova jeste u okvirumonitoringaqudskihprava i pravosu|a, {to je jedna od

Davor\enero

stvari o kojoj  }e Zagreb morati da izve{tava Brisel”, ka`e \eneroidodajedatoipakne}euticati na brzinu daqeg procesa prikqu~ewaHrvatskeUnijikoji idesvojimtokom. „Ugovor je pripremqen, ovih dana bi}e uru~en premijerki JadrankiKosor,abi}epotpisannajkasnijepo~etkomdecembra”,ka`e on. \enero veruje da }e se afera odraziti na rezultate te stranke nadecembarskimparlamentarnim izborima,autica}einapozicije premijerke Jadranke Kosor kao predsedniceHDZ-a.

Zapalilasefabrika bitumenauSofiji SOFIJA: Jedna osoba povre|enajeupo`arukojijeju~e izbio u fabrici bitumena u sof ijs kom kvart u ^ep inc i. Prema prvim informacijama vatra je izbila u proizvodnom pogonu gde se je zapalila cisterna sa bitumenom, najvero-

vatnije zbog pregrejavawa, nakon ~ega je izbila ekplozija, saop{tio je direktor DirekcijezavanrednesituacijeNikolajNikolov. “Tehnolo{ki proces je takav, da bi bitumen mogao da se koristi, neophodno je da odr-

„Kratkoro~no}esmawitipredizbornu snagu predsednice stranke,odnosnowenumo}daposvojoj voqi a protivno voqi dela strana~kih patrijarha formira strana~ke liste. Wen predizborni uticaj na politi~ke procese se smawuje”,ka`e\enero. On ukazuje da }e pri~a oko crnih fondova donekle demotivisatiizbornoteloHDZ-aitakouticatinaizbornerezultate ove stranke. Ipak, \enero veruje da }e HDZ i posle izbora ostati najve}a pojedina~na stranka, ali da „ima vrlo male {ansedao~uvaparlamentarnuve}inu. Prema re~ima analiti~ara, protiv HDZ-a bi, ako se ispostavi da su tvrdwe o crnim fondovima ta~ne, mogao biti pokrenut postupak za utvr|ivawe krivi~ne odgovornostizakorupciju. „Mogu}ejedaseujednommomentupokrenepostupakprotivHDZ-a kaopravneosobe,alineuustavno pravnom smislu, odnosno zabrani politi~ke stranke, ve} u ciqu utvr|ivawa krivi~ne odgovornosti za korupciju i u tom smilsu utvr|ivawa materijalnog potra`ivawa koje se postavqa prema wima. To je proces koji ne}e direktnouticatinaoveizbore,ali }e uticati na politi~ki `ivot nakonwih,odnosnoubudu}emparlamentarnom mandatu”, ka`e Davor\enero. (Tanjug)

`ava odre|enu temperatu i da bude u te~nom stawu. Najverovatn ij e tehn i~k a gre{ ka je i`avala po`ar”, dodao je on. Vatra je ovladana, a u ga{ewu jeu~estvovalopetvatrogasnih ekipa.Povre|eni~uvarjepreba~enubolnicu.

Uga{enpo`arkodKnina ZAGREB: Vatrogasci su ju~e ugasili po`ar kojijepreju~eposlepodneizbiokodmestaPa|enekodKnina,akojijezahvationapu{tenukasarnu i magacin u kom je bilo municije, zbog ~ijih eksplozijajeuKninuevakuisano213me{tanatog iokolnihsela.KakojeizvestilaDr`avnauprava zaza{tituispasavawe,vi{enemanidetonacija. Po`arsenijegasiotokomno}i,asvivatrogasci supovu~enispodru~jaukruguodpetkilometara odaklejesprovedenaevakuacijame{tana.Vantog podru~ja de`urao je 31 vatrogasac iz Knina, Zadra,[ibenikaiSplita. U po`aru nije bilo povre|enih, ali su zbog detonacija popucala i stakla na prozorima u obli`wim ku}ama.@elezni~ki promet bio je u prekidu, a putnici su se autobusima prevozili odGra~acadoKninaitozaobilaznimputevima, jerjemagistralaD1natompotezu,tako|e,bila uprekidu.

MinistarodbraneDavorBo`inovi}formirao je komisiju koja bi trebalo da utvrdi okolnosti nastanka eksplozije u vojnom magacinu Pa|ene kodKnina. (Tanjug)

Podgoricaizme|u ~etirivatre PODGORICA: Napodru~juPodgoriceaktivnasu~etiri velikapo`ara,{tojeprouzro-

kov al o poj av u gus tog dim a u glavnom gradu Crne Gore. Iz podgori~ke vatrogasne jedini-

„OvaVladavodipora`avaju}uekonomskupolitikuivodiRSudirektnudu`ni~kukrizu,koja}enastupitiposlewihovogodlaska,jerseonizadu`uju znaju}ida}edrugivra}ati”,kazaoje^avi}nakonferencijizanovinare.OnjeupozoriodaVladaRS nemapravniosnovdasekreditnozadu`ujeuimejavnihfondovakodkomercijalnihbanaka,dodaju}ida topokazujedajavnifondoviuRSnisulikvidniine mogupodizatikredite. Predsednik DP-a je naveo da je Vlada RS u prvih {estmeseciovegodineprobilabuxetskiokvirza80 milionamaraka(oko40milionaevra),upzoravaju}i daRS„imanajneozbiqnijuvlast”otkakopostojiovaj entitet.

KOMENTATORIOCRNIMFONDOVIMAHDZ

25

PO@ARI

AKCIJARAZBIJAWA[VERCAUHERCEGOVINI

BAWALUKA: Pripadnici policijkih struktrura BiH na podru~juHercegovineju~esuzapo~eliakcijurazbijawa{verca akciznomrobom.AkcijasesprovodiponaloguTu`ila{tvaBiH. U Tu`ila{tvu BiH ka`u da se izvodi uglavnom na podru~ju isto~ne Hercegovine. Pojedini

~etvrtak15.septembar2011.

ce re~eno je da su po`ari aktivn i na Trm aw u, Rad ov~ u, Ku~kimkoritimaiPiperima, ali vatra nije blizu naseqenihmesta. Po`arisu,kakosenavodi, zahvatili velike povr{ine,alijezbognepristupa~nosti terena ote`ano wihovo ga{ewe. Gust dim je uzrokovao i slabu vidqivost, zbog ~ega je onemogu}enoiga{eweizspecijalnihaviona.Izpodgori~keVatrogasnejedinice su naveli da su de`urne ekipe na terenu i da poku{avaju sve da u~ine da se po`arilokalizuju. (Tanjug)

PRAVOSLAVNOJCRKVIUCRNOJGORINIJEPOTREBNAVE]AAUTONOMIJA

Yomi}negiraodasu po~elipregovori

PODGORICA: Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, protojerej VeliborXomi}negiraojeju~eda suzapo~etipregovoriVladeCrne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC)opotpisivawuugovorakojibiregulisaowihoveme|usobne odnose. Xomi} je u saop{tewu dostavqenom   Tanjug u precizirao da izjaveadvokataVladimiraBo`ovi}a o, kako je rekao, navodnim pregovorima u vezi potpisivawa ugovoraopravnompolo`ajuSPC uCrnojGoripredstavqajuwegovo li~norazmi{qaweio~ekivawe. „Otudaseizjave(Bo`ovi}a)ne mogu smatrati kao stavovi PravnogsavetailiMitropolijecrnogorsko-primorske,sobziromnato dakaotakvejo{nisudefinisane”, naveo je Xomi} i dodao da Bo`o-

slavne crkve postoje i eparhije budimqansko-nik{i}ka, Zahumsko-hercegova~ka i Mile{evska, koje predstavqaju kanonsku PravoslavnucrkvuuCrnojGori.Bo`ovi}jeranijeizjaviodasuVladaCrneGoreiSPCotp~elipregovoreopotpisivawuugovorakojim bi bili regulisani wihovi me|usobniodnosi.Onjerekaoda bi taj ugovor trebalo da po{tuje vekovnoinstiticionalnotrajawe Mitropolijecrnogorsko-primorske,gdebise,„najedanjedinstven i zakonit na~in, jednom za svagda re{ilasvapitawaizme|uCrkve idr`ave,odnosnopotvrdilodaje Mitropolijacrnogorsko-primorska jedina pravoslavna crkva u CrnojGori”. Verskianaliti~ar@ivicaTuci}oceniojedabibiloveomadobrodaCrnaGorareguli{eodnose

PrijateqskevezesJevrejima JevrejskazajednicauCrnojGori,iakomalobrojna,zna~ajnaje zaja~aweiizgradwucrnogorskogdru{tvakojeba{tinivrednostisavremenecivilizacije,saop{tenojeju~e,nakonrazgovora premijera Igora Luk{i}a i glavnog izraelskog rabina Jona Metzgera.Luk{i}je,kakojenavelacrnogorskavlada,iskazao uvereweda}eseuCrnojGori,kojanegujetolerancijuipo{tovawe me|u svim verskim zajednicama, unaprediti prijateqska saradwaisajevrejskomzajednicom.

vi} nije zadu`en za razmatrawe tihitawapitawauokviruPravnog saveta Mitropolije. U ovom slu~ajunijeniovla{}enzaizjave o procesima koji, kako je rekao, jo{nisuzapo~eti. Xomi} je podsetio da, pored Mitropolijecrnogorsko-primorske, kao eparhije Srpske pravo-

sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), odnosno Mitropolijom crnogorsko-primorskom (MCP) u Crnoj Gori s obzirom na to da je sporazum sa Katoli~kom crkvom ve} potpisan, juna ove godine.Tuci}jeurekaodasveverskezajednice treba da budu ravnpravne, a kadajeoCrnojGorire~tosu,pre

svega, pravoslavqe, katoli~anstvo i islam. “Veoma je va`no da crkve, odnosno verske zajednice imaju regulisan odnos sa dr`avnom,aono{toonenajpre`elejeste sloboda ispovesti i delovawa”, rekao je Tuci}, koji ka`e da

gadatipregovoritrajudugoida bibilodobroakobiCrnaGorado kraja godine imala sporazume sa svim verskim zajednicama. Povodom protivqewa lidera Socijaldemokratskepartije,mawe~lanice vladaju}e koalicije, Ranka

ProtojerejVeliborYomi}imitropolitAmfilohije

neraspola`edetaqima,anijemu poznat ni koncept tih pregovora. Bitnoje,kazaojeTuci},daje“probijenled”idajejedantakavsporazum ve} potpisan sa Katoli~kom crkvom, a to zna~i da postoji “pravni okvir” u okvru kojeg bi razgovorimoglibitinastavqeni sa preostalim verskim zajednicama.Onjekazaodajeva`noitoda Vlada pregovara sa SPC, koja je kanononizovana i me|unarodno priznata,anesakanonskinepriznatom Crnogorskom pravoslavnomcrkvom(CPC). “Sadr`aj tih ugovora je uglavnomsli~an,osimnekihspecifi~nostikojebiseodnosilenasvaku versku zajednicu posebno”, rekao jeTuci}.Onsmatradanemarazlo-

Krivokapi}a potpisivawu sporazumasaSPC,jeronsmatradazato nemapravnogosnova,Tuci}jerekaodatonijeta~no. „Crnogorska mitropolija ne mo`edaseignori{enatomprostoru,acrnogorskadr`avanebi trebalo da se me{a u kanonska prava”,rekaojeTuci}.PredsednikVladeCrneGoreIgorLuk{ivh je rekao da nije optimista po pitawu brzog postizawa sporazumasaSPCjer,kakojerekao, mnoge teme u pregovorima nije mogu}e lako re{iti. CrnogorskipremijersmatraidabiugovorsaSPCtrebalodabudedruga~iji od onog potpisanog sa konkordatom. (Tanjug)


SveT POZnATiH

~etvrtak15.septembar2011.

c m y

26

Мич Вајнхаус: Ејми умрла од детоксикације О

тац преминуле певачице тврди да Ејми није узимала наркотике последње три године и да је узрок смрти - детоксикација од алкохола. Мич Вајнхаус је у интервјуу за „ЦНН” рекао да су у крви певачице нађени трагови лека Либриум, који се користи против симптома анксиозности код људи који се лече од алкохолизма. „Све што је Ејми радила, радила је до краја. Пила је до изнемоглости, али је и детоксикацију спроводила до изнемоглости. Пред смрт је имала неколико напада и губила свест јер је сама покушавала да се реши проблема са алкохолом. Кобне ноћи је била сама и вероватно је доживела напад који ју је убио.”

dnevnik

PAPARACO

Џек Николсон (73) флертује на плажи

М и с у н и ве рз ум а и з А н гол е

Л

ејла Лопес освојила је титулу најлепше на такмичењу одржаном у Сао Паулу. Лепотица из Анголе победила је на јубиларном, 60. избору за Мис универзума, и донела Анголи прву победу у историји овог такмичења. Осим лепотом, Лејла је судије освојила и одговором на питање, на којем се мисице најчешће саплету или направе неки гаф. Али Лејла је вешто одговорила на питање о томе шта би код себе променила. „На сву срећу, задовољна сам ониме што сам добила од Бога, и не бих променила ништа. Сматрам да ме је обдарио унутрашњом лепотом, а од породице сам наследила добре принципе које ћу следити читавог живота”, рекла је Лејла (25), која је титулу преузела од Мис Мексика Химене Наварете. Она је победила представнице 88 других земаља. Прва пратиља била је Олесија Стефанко из Украјине, друга Присила Мажадо из Бразила. Треће место припало је мис Филипина, а четврто мис Кине.

Мики Рурке

OUT

IN

Моби и проблем с порнићима

Џони Деп

М

узичар је отворио душу о томе како гледа „филмове за одрасле”, и јединој ствари коју би у њима променио. Ричард Мелвил Хол (45) рекао је за „Бизар” да редовно гледа порно-филмове, и да му једна једина ствар смета у њима. „Не схватам зашто продуценти инсистирају на томе да главне улоге дају мушкарцима који имају огроман пенис. Мислим, као неко ко често и радо гледа порно-филмове, могу да вам кажем да не мислим да је то у реду. Просечан мушкарац се неће одушевити тиме, већ ће се сморити јер је ван те категорије”, пожалио се Моби. „Када бих ја продуцирао такав филм, сви мушкарци би били просечни, или чак испод просека. Гледаоци би се аутоматски осећали боље, и могли би да се повежу са њима”, рекао је он. Музичар, који је овог јуна спасао пропали последњи концерт Ејми Вајнхаус, рекао је за часопис и да нема проблема са својим изгледом. „Почео сам да ћелавим још као младић, и дуго био тужан зато што не изгледам као мешавина Џонија Депа и Орланда Блума. Онда сам прихватио себе. Нисам најлепши на свету, али немам проблем са тиме што ме знају као малог ћелавог белца”, рекао је он.

Ко су мушкарци године Н

а свечаној додели британских награда „Мушкарци године„ у Краљевској опери у Лондону окупиле су се многе звезде, да аплаузом испрате мушкарце који су обележили годину за нама. Награду Међународни човек године добио је „мамурни„ Бредли Купер, Киту Ричардсу из Роллинг Стонес додељено је признање за писца године, а политичар године је конзервативац Џорџ Озборн. Инспирација године је познати фотограф Марио Тестино, а група Дуран Дуран награђена је за животно достигнуће. Церемонији су присуствовали и Џони Деп, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Ема Вотсон, Стивен Фрај, Хју Лори и многи други.


dnevnik

oglasi

~etvrtak15.septembar2011.

27

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/XV, kablovska, internet, cena 140 E. Telefon 064/153-20-10 36847 IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan ugao Bulevara Oslobo|ewa i Novosadskog Sajma. Telefon 036/765-36-32. 37287 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod Ma{insko-tehni~ke {kole, Bulevar kraqa Petra, klima, telefon, kablovska. Telefon 062/8474-436. 37290 IZDAJEM nov luksuzno name{ten dvosoban stan 44m2 u Slova~koj 28. Telefon 064/1147-741. 37296 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan 70m2, terasa, klima, kompletno opremqen. Telefon 063/71-67510 i 021/6310-931. 37299 IZDAJEM jednosoban prazan stan, 40m2, kod Sajma. Useqiv od 1. 10. 2011. godine. Cena 130 evra+depozit. Telefoni: 064/246-4279, 021/895-231. 37311 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevar Oslobo|ewa 17/59 ima lift na sedmom spratu. cena - dogovor + re`ija. Telefon 064/202-4516 i 021/633-4985. 37317 IZDAJEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar. Telefon 064/199-4505. 37337 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru u centru grada. Telefon 064/467-0412. 37338 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 062/8919-422. 37393 IZDAJEM prazan dvosoban stan, 55m2 grejne povr{ine, 4. sprat bez lifta, Nova Detelinara. Cena dogovor. Telefon 063/669-254. 37409 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod fakulteta. Telefon 063/226171. 37424 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru. Telefon 063/226171. 37425 NOVO NASEQE, izdajemo dvosoban komforan name{ten stan 3 le`aja, pored {kole i obdani{ta 160 eura/mese~no. Akcija za mladi bra~ni par sa bebom ili dve studentkiwe 150 eura. Telefon 064/3842-414. 37429 IZDAJEM komforan stan u centru pogodan za vi{e studenata, centralno grejawe, internet, kablovska. Telefon 063/8366036. 37378

NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15014 LIMAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15015

GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 33.000. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 15001 BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1,0 stan po ceni od 31.700. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 37349 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 37350 PRIVATNI ~asovi iz matematike i fizike za sve nivoe znawa. Uspe{no i povoqno. Telefon 021/524-043 i 064/243-76-39. 37294

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 37351

GRBAVICA, noviji ukwi`en 1,5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15004 @ELEZNI^KA STANICA, odli~an, ukwi`en 2,0 stan od 51m2 u funkciji 2,5 stana po ceni od 46.350. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15005 GRBAVICA, nov odli~an i ukwi`en 1,5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15006 SOCIJALNO, odli~an, noviji ukwi`en 2,0 stan, cena 50.700. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en odmah useqiv 1,5 stan, cena 38.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15008 PRODAJEM nov dvosoban stan 56m2 u Bulevaru Oslobo|ewa 73. 58.000 eura. Fiksno. Telefon 064/1147-741. 37295


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

Posledwipozdravbratu

Umrlajena{amajkaibaka

SLIKE Graovca,Kowovi}a,Ke~i}a, Bo{ka Petrovi}a, Aralice, Bjeli}aiostalihsrpskihihrvatskihpoznatihslikara,kupujem.Te36987 lefon063/22-83-22.

FARMA izStepanovi}evaprodaje: prasi}e, sviwske polutke, pili}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 37404

POTREBNA dvamesarazaradumesarama u Beo~inu. Telefoni: 37380 021/6275-241,063/500-418. POTREBAN ~uvar, pica majstor, pomo}niradnikukuhiwiidevojka za prodaju na {alteru. Telefon 37397 063/115-0120.

odbrataZorana\uranovi}a saporodicom.

GRBAVICA, prodajem noviji ukwi`en 2,5 stan od 67m2 u kvalitetnojzgradi“MGgradwa�,nijedupleks.Tel.636-6952,www.bomil.rs. 15009 BULEVARKRAQAPETRA,odli~an3,0stan,ukwi`enikompletno renovirannaIII spratusaliftom, 81m2 cena 67.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15010 U NOVOMSADU prodajemotrosobanstan70m2ul.@arklaZrewanina, drugi sprat, odmah useqiv, CG. Telefoni: 011/2765-036, 011-2766092. 37392

GRBAVICA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks)poceniod1.100/m2.Tel.6366952,www.bomil.rs. 15011 LIMAN2,uodli~nojzgradiodfasadne cigle, ukwi`en 3,5 stan od 83m2. Tel. 063/742-21-80, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, nov 3,5 stannaI spratu,odmahuseqiv,cena 75.000 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15013

10 JUTARA zemqe u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku.Telefon064/401-41-80. 37165

PODBU[IVAWE ispodkolovoza, dvori{ta,izradavodovoda,kanalizacijesaprikqu~cima,hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546,021/6212780. 32373 BAGAT idruge{iva}ema{inepopravqamo brzo, kvalitetno, jeftino.Vr{imoprodaju{iva}ihma{ina,pegli.Cvijanovi},Jevrejska23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 36319 SAMO zapenzionereiprosvetare molersko-farbarski radovi relativno povoqno. Telefoni: 6435231,6430-549i064/230-68-98. 36947 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah,vr{imoemajlirawekada,lajsneokokade. I vangrada.Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37275 MOLER iskusanipedantanponajpovoqnijim cenama lepi tapete, gletuje, kre~i, farba, radi demit fasade, adaptacije. Telefon 063/518-346,021/882-133. 37406

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni:421-516i064/157-25-14. 36870 PRODAJEM novije kolor televizoreE37,E55,E72cm,vrlopovoqno!Dostavqamnaadresu!Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36871

Opro{tajjedanas,15.septembra,u15~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:sinoviMilan iRadovan saporodicama. 37452

Najboqeminajvoqenijemtati

Posledwipozdravdragomzetu

Bo`i od@ece.

37433

@arku\uranovi}u

@arku\uranovi}u

Posledwipozdravna{emdragom

od:sinovaIlije,Mirka isuprugeSlavojke. od:sestara JovanovDragice iBaj~eti}Verice saporodicama.

Sahrana je danas, 15. 9. 2011. godine,u15.45~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu. 37468

37469

Posledwi pozdrav na{em dragomiplemenitomkolegi

Posledwipozdravbratu

Bo`iRadovi}u

Posledwipozdravna{ojdragoj kumi PRODAJEM plac - Industrijska zona,kodpijaceBanglade{,naputu zaRumenku,povr{ina1,2hekatara, bez posrednika. Telefon 063/526316. 37405 PRODAJEM placuNovomFutogu uprodu`etkuuliceSlavkaRodi}a, povr{ine675m2,front14m,uredni papiri. Vlasnik. Telefon 064/18566-13. 36777 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{teu^eneju,Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim Sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade.Telefon064/8372806. 36903

1930-2011.

37471

Posledwipozdravbratu BESPLATNO odnosimova{nepotrebni name{taj i belu tehniku. Pozovite i odmah dolazimo. Telefon063/7795150. 37119 ^ISTIM podrume,tavane,odnosim {ut,kupujemstarogvo`|e,ve{ma{ine,{porete,karoserije,automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943,6618-846,063/848-5495. 37133 KUPUJEM stareautomobilezaotpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495. 37134 KUPUJEMO starogvo`|e,ve{ma{ine,{porete,bakar,mesing,aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni: 062/649000,063/744-87-00. 37370 KUPUJEM kwige,ku}nebiblioteke, li~ne kolekcije. Telefon 064/994-5002.Mile. 37386 PRODAJEM bukovadrva3.800din. metar,prevozgratis.Mogu}ausluga rezawa i cepawa. Telefon 061/617-22-19,063/77-19-142. 37400

QeposavaBala}

@arku\uranovi}u

@arku\uranovi}u odagencijeOstrog. odbrata Du{ana isinovca Neboj{e.

37473

Bo`iRadovi}u ^uva}emo se}awe na tebe sa najve}omqubavquipo{tovawem.

37444

Posledwipozdrav

Dragomzetu

DankiVukovi} TvojiterenciFilijala NoviSadI.

od:kumovaNene i Vladimira Prebira~evi} saporodicom.

37448

37470

S tugom i opra{tamoseod

Posledwipozdrav

@aretu

po{tovawem

@aretu odkom{ija:porodice @iki} iObrova~ki.

odporodiceNe|eKozomore.

posledwipozdravod{urjaka RadomiraJoki}a saporodicom.

37472

Simi-Simanu Kozomori

37454

37467

3 Dragomkumu

Bo`eRadovi}a Pamti}emo tvoj vedar lik i neizmernu dobrotu. Po~ivaj u miru.

Bo`oRadovi} Tu`nismo{toseopra{tamood tebedragina{kume.

@arku\uranovi}u

Koleginice ikolege FilijalaNoviSad1.

posledwipozdravod kumova: Jari}Dragana,Sne`aneiMilice. 37474

37449

TvojikumoviSamarxi}i Savo,Marija, Gordana iVesna. 37456


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sbolomitugomobave{tavamorodbinuiprijateqeda jepreminuona{dragi

~etvrtak15.septembar2011.

Sa bolom i tugom u srcima, obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{adraga

KatarinaCvetkovi} Bo`oRadovi} Sahrana je danas, 15. 9. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. SuprugaJovanka isinoviPetar iAleksandar.

Sahrana je danas, 15. 9. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. Zauvek}e{ostatiuna{imsrcimaise}awu. O`alo{}eni:suprugMiodrag,sinSini{a, }erkaTatjana,snajaQiqana, unu~adTijana,Bojana,Stefan iMilan.

Bokiju

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekruidedi

15.3.2011-15.9.2011.

od:sinaPetra, snajeMarije iunukeMa{e.

37436

Posledwipozdravprijatequ

ro|enojPetrovi} odsvihwenihkom{ija izdvori{ta. ^uva}emouspomenunatebe.

Zauvektvoji:suprugaJela,}erkaMilica, sin@ikasaporodicom,brat \or|e, bratanicaAna,sestraVera izetRajko.

3

Neka te u ti{ini prati na{a qubavja~aodzaborava.

Sahrana je danas, 15. 9. 2011. godine, na ^enejskom grobqu, u 13~asova.

TvojasestraJelena saporodicom.

SinoviIvan iNikola isuprugMilivoje.

37428

DankiVukovi}

Bo`iRadovi}u

RadoslavomPavi}evi}em Mi{om odporodiceKne`evi}.

odprijateqaGruji~i}Petra, Drenke iSr|ana.

37430

37432

37426

P O M E N Dana,15.septembrasenavr{ava pet dugih godina od kako nije vi{esanamana{voqeni

VojimirGrkovi} 2006-2011.

od:ocaIvana isestreMarije saporodicom.

MilimojMi{o,vremeprolazi,aliostajudrageuspomene ise}awanatvojdragilik. Saneizmernomqubavquive~nomtugom ~uvauspomenunatebetvojasestraZaga.

Ve~nose}awe~uva}e usrcimauvektvoji: Sojka,Sne`ana,Milijan, Sr|an iPavle saporodicama. Po~ivajumiru.

37410

37427

37422

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih danabeztebe.

Dragombratu

3

PosledwipozdravDavorovomtati

37412

DankaVukovi}

Dana,15.septembra2011.godinenavr{avase~etrdeset danaodbolnograstankasamojimvoqenimbratom

Sini{iPowavi}u

PorodicaPlav{i}.

Obave{tavamorodbinuiprijateqe da je preminula na{a majka i supruga

Posledwi pozdrav voqenoj }erki,sestriitetki

Posledwipozdrav

iz[ajka{a

DankiVukovi}

37377

37435

Dragomir-Draga Plav{i}

37418

Posledwipozdrav

Uvek}e{bitiuna{imsrcimaimislima. odmamaLele.

S E ] A W E Dana 15. 9. 2011. navr{ava se deset godina od kako nas je napustiona{

[ E S T O M E S E ^ N I  P O M E N

Rada[ovqanski

Bo`iRadovi}u

dragoj

37419

37434

Posledwipozdravdragomzetu

pozdrav

DankiVukovi}

1938-2011.

1949-2011.

Posledwi kom{inici

29

Dana,15.septembra2011.godinenavr{avase~etrdeset danaodupokojewana{egoca,supruga,dede,brataitasta

QubomiruAnu{i}u 15.9.1953-2011.

Sini{iPowavi}u Davorovidrugari:@ika,@are,Neboj{a, Miki,Du{ica,Dule,Goran, Dejan,Ilija,ZoraniKristina.

I daqe se s qubavqu se}amo tvogro|endana.

RadoslavaPavi}evi}aMi{e Saponosomipo{tovawemTesese}amoipomiwemo. SuprugaVukosava,sestraZagorka, k}erkeZagorka iDarinka saporodicama.

37443

Tvojesestre:Zorica, MilicaiMilkica.

U subotu, 17. 9. 2011. godine, u 10 ~asova iza}i }emo na tvoj grob i okititi ga cve}em i zalitisuzama. SuprugaDragica.

Voqeninikadneumiru.

37411

37416

37417

T U @ N O  S E ] A W E 

Posledwipozdrav

Posledwipozdravna{em

SvetislavKosti}

P O M E N

15.9.2005-15.9.2011.

Danas, 15. 9. 2011. godine navr{avaju se dve godine od smrtimojesupruge

Bokiju

Sini{iPowavi}u od:suprugeRadojke,sinovaDalibora iDavora, snajeMaje iunukaUro{a iStrahiwe.

\ur|ineRati}\ine

Sahrana je danas, 15. 9. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu.

Spo{tovawem,suprug To{a.

37431

37289

Dragi na{, nikada te ne}emo pre`aliti,nikadazaboraviti. Biosiiostaolegenda. Neka te ~uvaju an|eli, an|ele na{. Tvoji: Plamenka, Zoran,Tijana iSr|an. 37438

MilenaStankovi} ro|.Lakovi} ro|.1958.

O`alo{}enaporodica.

37283


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00 01.05 01.37

07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.55

tv program

~etvrtak15.septembar2011.

Јутарњи програм Прича од песка и трске Бајко квиз Вести Стање на путевима Зелени сат Франк Рива Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран –емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на српском Срце у гори Вести Музички програм Франк Рива Десило се ТВ Дневник Хроника Бранковог кола Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Имам једну жељу Живопис:Буца и Ната Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Трка,филм Хроника Бранковог кола Концерт године 2000,“Врисак генерације“и „Директори“ Концерт године ’98,“Група 357“

Документ Класик рок Грување Из студија „М“-Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Пословниуспех(мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Дадиља Ана Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече,Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рус) Рики,филм Дадиља Ана Десило се

Љиљана Хабјановић-Ђуровић

Ток шоу Подсетићемо се најзанимљивијих делова из емисија у којима су гостовали Љиљана Хабјановић-Ђуровић, водитељ Вишеслав Петковић,наше певачице Оља Карлеуша, Слађана Иванишевић, Весна Ривас,Слађана Делибашић,Сузана– Сузи Богдановић,Буба Мирановић,позната виолинисткиња Татјана Олујић, популарни репери и бивши фармери групе ТХЦ Фамилија... (КТВ,22.30)

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Панонско јутро Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.36 09.55 10.00 10.34 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.38 13.23 15.00 16.00 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 19.52 21.45 21.48 23.50 00.05 00.53 00.59 01.32 03.01 03.05 03.35 04.06 05.17 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Сасвим природно Свет риболова Вести Вратите ми младост Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Тачно у подне,филм Ово је Србија Позориште у кући Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Кошарка-ЕП:Србија–Русија, четвртфинале,пренос Вести Тоталниопозив,филм Дневник Злочиначкиумови Евронет Зелена трава Ноћни биоскоп:Црна вода, филм Вести(04.00,05.00по 3.00’) Казненипростор Око магазин Одбојка-ЕП:Србија -Француска,четвртфинале Сасвим природно Верски календар

КОШАРКА:ЕП 06.30 Новосадскојутро 08.30 Хранаивино 09.00 Вести 09.05 Одељењезаубиства 10.00 Вести 10.05 Дунавскасалетла 10.30 Славнипарови 11.00 Вести 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00Вести 12.05Годинепролазе 13.00Вести 13.05Одељење за убиства 14.00Вести 14.05Евонаскодвас 15.00Вести 15.05Пороци 15.45 Неонсити 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.45Агродан 16.55Неон сити 17.05 Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 19.00Објектив 19.30Објектив(слов) 19.45 Објектив(мађ) 20.00Личнагрешка 20.30Витраж 21.00Одељење за убиства 21.45 Неонсити 22.00Објектив 22.30Пороци 23.10 Неонсити 23.20 Годинепролазе

09.00 10.00 11.00 12.45 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 19.15 20.45 21.15 23.00 00.30

Ајакс ТВ Фул Тилт покер У сусрет Дејвис купу Најбоља утакмица Премијер лига Премијер лига,класик: Вест Хем -Волвс Смешна Премијер лига Мобил 1 Фудбал мондијал магазин Премијер лига,класик: Ливерпул –Арсенал ТВС Премијер лига Магазин У сусрет Дејвис купу Атлетика Светска Лига –Бокс,финале Фул Тилт покер Лига шампиона: Барселона –Милан

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Цртани филм,11.00 Репризе вечерњих емисија,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Метрополе и регије света,16.00Инфо К9, 16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00АБС шоу,18.30Инфо К9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спорт из другог угла,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00��илм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

Србија–Русија четвртфинале (РТС1,19.52)

06.02 07.03 07.26 07.31 07.41 07.47 07.51 08.03 08.27 08.37

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Кажи ми,кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Змајева библиотека

Србија–Француска четвртфинале (РТС2,18.55)

05.03 05.32

Мала школа великог срца Командир јуришне чете Великани Играј фудбал,буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору Верскикалендар Снови Беокулт Трезор Змајева библиотека Мала школа великог срца Командир јуришне чете Великани Датум Образовноогледало Породица Сопрано Кошарка -ЕП:ФранцускаГрчка,четвртфинале,пренос Одбојка-ЕП:Србија–Француска,четвртфинале,пренос Метрополис Породица Сопрано Контекст Арт зона Бардови театра: Радмила Андрић Латин пассион Трезор Кошарка -ЕП:Србија–Русија Кошарка -ЕП: Француска–Грчка Метрополис Снови

06.00 06.30 07.00 08.00 08.15 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 15.05 16.30 17.30 18.00 18.35 19.00 20.00 20.30 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00 03.00 03.30 04.30

ВОА ДругастранаСрбије Маратон Милица² Иза вести Милица² Топ шоп Отворени студио Топ шоп Милица² Филм:Ловацназмајеве Вести Иза вести Инфо Породица Серано Ред и закон:Злочиначке намере Чист рачун Вести Коров Без трага Иза вести Филм:Путовањедокрајаноћи НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм:Тангосаатентатором Милица² НЦИС Филм:Путовањедокрајаноћи

18.55 20.30 21.00 21.54 22.20 22.50 23.50 00.38 01.37 03.20

МаркоКешељ

06.50 07.45 08.00 08.30 09.45 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 00.00 00.30 00.45 01.45

Бандини Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Када лишће пада 1001ноћ Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Филм:МојДив Експлозив Ексклузив Трачара Радна акција

05.58Ново јутро 09.00Вести Б92 09.35Топ шоп 10.00Смртоносних 60 10.20Сунђер Боб Коцкалоне 10.45Пингвини с Мадагаскара 11.40 Трнавчевићи у дивљини 11.10 Топ шоп 12.35Стјуардесе 13.30Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.20Филм:Последњипосао 16.00Вести Б92 16.35Спортски преглед 17.00Доме,слатки доме 17.50Сунђер Боб Коцкалоне 18.30Вести Б92 19.06Лига Европе: Паок –Тотенхем,пренос 21.00Лига Европе: Атлетико-Селтик,пренос 23.00Вести Б92 23.35Временска прогноза: Шта да обучем? 23.40Спортски преглед 23.55 Филм:Шпијунске игре 01.35 УкључењеуИнфоканал

Шпијунске игре ОДБОЈКА:ЕП

09.06 09.27 09.52 10.00 10.30 11.01 11.28 11.50 12.02 12.30 13.00 14.02 14.31 14.52 15.16 15.24 15.30 15.54 16.52

dnevnik

c m y

30

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Хари,искусан агент ЦИА-е у својим 40-им, жели да се повуче и настави живот као власник џез клуба у Хелсинкију. Наташа, млади агент КГБ-а жели да себи осигура будућност.Она је послата да шпијунира Харија, али се временом њихов однос претвора у љубавну аферу. Улоге: Бил Пулман, Ирене Жакоб,Бруно Кирби Режија:Ика Јарви-Латури (Б92,23.55)

Ирене Жакоб

06.00 Краљица југа 07.00Добро јутро 10.00У сосу 10.30Брачни судија 12.00Наслеђе једне даме 13.30 Краљица југа 14.30Сестре 15.30 Ноћ у јуну 16.30Мала невеста 17.40Национални дневник 18.00Тријумф љубави 18.30 Тајнаљубав 19.00Квиз,породични обрачун 19.30 Национални дневник 20.00Гојковићи 21.00 48сатисвадба 22.00Све за љубав 23.30(Не)могућа мисија 00.15 Наслеђе једне даме 01.00 Ноћ у јуну 01.45Црна хроника 02.15 Лас Вегас 03.00Филм:Џеси Стоун: Хладан као камен

Анђелина балерина Анђелина је мала мишица која воли да игра.У својој розе хаљиници, неодољива и забавна,са својим пријатељима Анђелина жели да оствари свој циљ и постане славна балерина. (Хепи,09.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 20.50 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45 04.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво,Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво,Кити Хорсленд Мали играч Гоа Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Тагарт Телешоп Вести Малдиви -Микс Малдиви –Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену,док.серијал Малдиви -Идемо даље… Вести Тагарт Ризница Вести Малдиви -Преглед дана Малдиви -Више од игре Вести Картел Малдиви –Више од игре… Луде године Картел Ризница

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak15.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише:Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Дадиљаназадатку Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Највећигубитник Посластичарскиас Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Стручњакзаторте ДрЏи:Форензичкипатолог Л.А.Инк Посластичарскиас

Шопеновимстопама Путовањаиоткрића ТрилеруМанили Сведок:Сабалконасобе306. Животињекојесуушлеу историју Великебританскевојсковође Рим:Последњаграница Библијскезагонетке ТајмтимгодинаX ВртАгатеКристи–убиствои мистеријеуДевону Римнијеизграђензаједан дан УпотразизаБетовеном Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац Жртвениритуаликелтских друида Ланкастерурату Библијскезагонетке ТајмтимгодинаX ВртАгатеКристи–убиствои мистеријеуДевону Римнијеизграђензаједан дан

Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља ОзиБу Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља ФрикШоу Камелеон Намештаљка Интервјусаубицом ПасијапоЏошуи Прелепаземља Еротскифилмови

Интервју саубицом Скоро четрдесет година након убиства Џона Кенедија, бивши маринац Волтер Олингер износи запањујућу тврдњу... Улоге: Дилан Хагерти, Рejмонд Џеј, Бери Фаиjа, РенеФаиjа Режија:НилБургер (Снеманија,18.00)

07.00 09.07 10.09 11.03 11.14 12.00 12.33 13.18 14.21 14.53 15.43 16.03 17.00 18.09 18.55 19.30 20.13 21.11 22.05 23.05 23.46 00.25 02.26 03.15 03.30 03.55 05.25

ЕдријенБроди

Холивудленд Приватни детектив Луис Симо прихвата свакакве послове да би преживео. Кад случајно открије сумњиве околностиподкојимајестрадаоглумацЏорџРивс,чијује смрт полиција прогласила самоубиством, понуди његовој мајци да за хонорар истражислучај... Улоге:  Едријен Броди, ДајенЛејн,БенАфлек,Боб Хоскинс,РобинТјуни Режија:АленКултер (ХРТ1,00.25)

08.06 08.34 09.01 09.15 09.30 09.55 10.37 12.05 12.27 12.54 13.19 13.43 15.14 15.59

23.14 00.00 00.24 01.07 01.28 02.10

Жутокљунац ИстрагеМладогМесеца Изнадцрте Кокице Олујнисвет Алиса,слушајсвојесрце ПунакућаРафтера Ждероња Жутокљунац ПипиДугаЧарапа ХанаМонтана Нестала,17година,филм ДебиТрависпреуређује ЏејмсМартинуБретањи,док. серија СитиФолк2011 Којак Шаптачпсима Кодкућејенајлепше Фудбал,ЕЛ:ПАОКТотенхем,пренос Фудбал,ЕЛ:Удинезе-Ренс, пренос Лажими ЗовемсеЕрл Специјалнајединица Прикраћени Складиште13 Ноћнимузичкипрограм

07.00 08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратакубудућност Породичнипас Невероватнеприче Земља2 Сиквест ХарииХендерсонови Повратакубудућност Маливојници ХарииХендерсонови Породичнипас Невероватнеприче Земља2 Ртстраха Сиквест

21.00

06.00 07.35 09.15 10.45 12.35 14.20 16.10 18.00 20.05 21.50 22.40 00.20 01.55 03.45 05.30

Шпијун из комшилука Наше породично венчање Прљави Џо Невине лажи Страст Мама Миа! Амелија Секретаријат Председничка игра Мит о белој лепоти,тело Нинџа плаћени убица Мачори Ред (2010) Дванаест рунди Филмови и звезде

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10

НешБриџиз Дијагноза:Убиство Фојловрат НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Дијагноза:Убиство Филм:УбиствауМидсамеру Ургентницентар Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Ургентницентар Филм:ПаниканаострвуРока Филм:Дивљарека

05.45 06.20 07.05 09.15 10.55 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 23.25 00.20 01.05 02.05 02.50

РТЛДанас ДрагонБолЗ Кобра11 1001ноћ Вратараја ЕксклузивТаблоид Вечераза5 Крвнијевода Кобра11 Ружаветрова РТЛ5до5 Вечераза5 ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Ружаветрова Менталист ЦСИ:НајбољеодГрисома Заборављенислучај ЦСИ:Њујорк Астрошоу ЦСИ:Њујорк РТЛДанас

ЦСИ:Њујорк

16.23 16.48 17.37 18.28 18.40

РенеФаиjа

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Обале,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Капри ПаркприродеКопачкирит, док.серија Чудомпреживели,док.серија Културнабаштина Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо Свећебитидобро Мојадомовина Дневник Капри Бојетуризма Репортери,док.филм Дневник3 Класицихрватског документаризма Холивудленд,филм Којак Скицазапортрет Мојадомовина ПаркприродеКопачкирит Бојетуризма

04.00 06.00 08.00 10.00 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Балада о малом Џоу Рођење Моћни ветар 11’09’’01–11.септембар Шећер и зачин Гуниси Зашто се будале заљубљују? Паметњаковићи Дони Дарко Балада о малом Џоу Лезбејке из снова Вруће евро-лезбејке

ЦСИ тим истражује убиствомодерногИндијанеЏонса, археолога који је посветио свој живот трагању за скривеним благом. Тако се Мек и његов тим нађу у несвакидашњем авантуристичкомсветугрупеархеолога... Улоге: Гери Синис, Села Вард, Кармин Ђиовиназо, Ана Белкнап, Роберт Џој, ХилХарпер,ЕдиКејхил (РТЛ,00.20)

СелаВард

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Лимарскарадионица/Лондон Додајгас Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Уделићусекунде Невољеурају Какоизвућиживуглаву Духови Разоткривањемитова Уделићусекунде Невољеурају

08.30 09.30 11.00 11.10 13.00 14.00 15.50 16.00 17.45 17.55 19.45 20.00 21.00 01.00

Коњички спорт Билијар Фудбал Сви спортови Билијар Коњички спорт Фудбал Коњички спорт Фудбал Коњички спорт Сви спортови Борилачки спорт Билијар Сви спортови

У

Третиранe као роба

кључивање жена у друштвени и поли- сваком случају, за време трајања Краљевине Јутички живот Југославије наилазило је на гославије ово пит ање није решено, иако су жевелике отпоре. Као један од најпознати- не покушавале да га ист акну као веома важно. јих примера можемо да наведемо случај Ксени- Тако су широм земље 20. октобра 1935. године је Атанасијевић. Она је била прва жена која је одржани зборови за женско право глас а. Збору у докторирала на Филозофском факултету Уни- Београду присуствовало је 2.500 жена. С 1945. верзитет а у Београду 1922. године. Такође, би- годином долазе сасвим нове законске регулатила је и прва жена која је 1924. године изабрана ве па се, самим тим, мења и нормативни полоза доценткињу на Катедри за филозофију Фило- жај жене у друштву. зофског факултет а Универзитет а у Београду, да Становништво Југославије 1931. године чиби 1936. била истерана с факултет а и постала нило је 75,7 одсто сељака, 9,6 одсто радника, обич ан нас тавн и инспектор у Министарству просвете, где је остала све до 1941. године. До 1945. године учешће женске попул ац иј е, кој а је чинила више од полов ин е укупн ог становништва Краљевине Југославије, у пол ит ичком, привредном и културном животу било је симболично. Занимљиво је да је и поред тога, управо у време настанка Окт рои с ан ог устава из 1931. године, било идеја да се и женама да пра- На паре може,у власт не може:динари из 1931. во глас а. По увођењу дикт атуре 1929. године, борба феминистич- 4,1 одсто занатлија, 2,5 одсто трговаца, 4,8 одких организација за право глас а престаје, али сто чиновника док је 3,3 одсто становништва одредба члана 55 Окт роис аног устава предста- било с непознатим занимањем. Преовлађујуће вља најзначајнији повод за њихово поновно ан- сео ско становништво породичне однос е је загажовање. По тој одредби, решавање женског снивало на пат ријархалним основама, које су права глас а морало је да се дефинише пос ебним одржавали током столећа. Социолошкиња Вера законом, који је требало накнадно донети. Ова- Ерл их неп ос редн о пред Друг и светс ки рат кав став власти покренуо је женско јавно мње- спровела је ист раживање у којем је анализирање па је тако 21. новембра 1931. године основан ла промене у породичним односима на узорку часопис Југословенска жена. од триста села у Србији, Хрватској, Босни и Овај лист је постао неизбежан фактор у бор- Македонији. Следећи њено ист раживање, покуби за политичка права жена. И у јавности се шали смо да прикажемо какав је заправо био временом, полако и постепеживот жене на селу. По рено, мењао став о праву глас а зулт атима које је добила, 25 По с то ј ао је оправ д ан страх жена. Тако у часопису Мисао одсто породица на селу у Срда би давање права гласа налазимо текст социолога др бији водило је пат ријархални Ђорђа Тасића под насловом тип породичног живот а. Она женама довело до пораста О женском праву гласа, који утицаја клерикалних партија је пат риј архалн у пор од иц у он закључује следећим речидефинис ала као породицу у ма: „Да није, пак, сувишно којој су доминантне следеће женско право глас а, може се доказати тиме да вредности: све девојке су удате – нема старијих жена по својој природи, по својим психоло- девојака, конт рола рађања путем побачаја не шким диспозицијама, може да допуњује човека постоји, синови поштују очеве, браћа заповедау политичком погледу. По свему, дакле, жена ју млађим сестрама, младићи немају полне одтреба да добије право глас а. Ако жена не пока- нос е пре брака, што је подразумевало да синови же довољно активности у борби за право глас а, остају да живе с родитељима и после женидбе. то је знак да не треба журити с давањем права Пошто је радна снага била преко пот ребна, глас а, а не да јој га не треба дати. Пошто имамо очеви су настојали да што раније ожене синове. искуства да женино ступање у политички живот Млада је у том смислу била драгоцена. У самом не доноси никакве очевидне штете, да се жена, чину склапања брака уочава се дубоко подређеако се није показала бољом, није показала ни ни положај жене. Наиме, често се дешавало да гором и, штавише, обећава користи, треба је пу- младић отме девојку а да после за њу плати одстити у политички живот... Пустимо жене, јер ређену суму новца њеној породици. Тако је женаша је дужност дати свакоме оно што заслужу- на третирана као роба. Супружници су настојаје.“ ли да имају што већи број деце па је евентуална Разлози одбијања режима да се женама да неплодност жене смат рана за велику несрећу, право глас а нису били само шовинистичке при- док се способности мушкарца у том смислу нироде. Постојао је и оправдан страх да би у том су доводиле у пит ање. У пат ријархалној порослучају пораст ао утицај клерикалних партија. У дици постојала је јасна хијерархија. КњигуИване Пантелић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ”уиздању„Еволуте”изБеограда можетенаручитипутемтелефона011/2621–204илии-мејла www.evoluta.co.rs иwww.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak15.septembar2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Данас немојте започињати ништа ново. Потребан вам је одмор, предах, кулирање, уз кафицу или вино, у добром друштву, у кафићу или ресторану. Што више шетње и физичких активности, то боље.

BIK 20.4-20.5.

Окрените се онима с којима сте већ сарађивали. Обновите контакте и везе, пријатељства. Пожелећете веома много, ускоро, у готово немогућим условима. Партнер је у лошој и варљивој фази.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. septembar 2011.

Виспрени сте, спретни и духовити. Може се рећи да се добро осећате у својој кожи и у свакој ситуацији. Сунчани септембар вам доноси нове могућности за едукацију, послове, хоби и дружење.

Заносите се одређеним односима, што је добро за провод и љубав, али не и за озбиљне послове. Неко би вас могао преварити, или сами себе. Идеализујете. Музика и путовања, шетње, романтика...

Ситуација и атмосфера на радном месту захтевају сву вашу позорност и присуство. Уживате симпатије сарадника и извршилаца па вам је лако да се поставите у ауторитативну позицију. Партнер жели жељу.

Динамични дани следе један за другим, у низу. И тако немате много слободног времена, за себе и своја интересовања. Снађите се како знате. Приходи могу каснити, али ће сигурно стићи.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Све што се дешава иза затворених врата има свој прави смисао и значење. На спољашњем нивоу, јавно, готово да је досадно и исто. Делујете стабилно и под маском. Партнер је немирне природе.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Право је време за излазак с драгом особом негде у јавност и провод по својој мери. Сазнаћете понешто што нисте знали раније. Љубав носи страсти које не можете предвидети.

Радни дан сличан претходном, само с много више ризика и неизвесних околности. Будите обазриви, поготово у приватном послу. Укућани фосирају свој темпо и распоред, у који се или уклапате или не.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Било би добро да узмете у обзир све оно што се види, а посебно оно што се не види, пре но што започнете било какве активности. Лако је могуће да се преварите и разочарате. Побољшајте имунитет.

Радите више послова истовремено, што је сасвим ОК уколико их и приведете крају. Ваша машта може свашта, али се сами морате потрудити око реализације својих идеја. Неко вас игнорише?

Не дозволите да вам финансијски трошкови покваре расположење. Оно што је важно је отворено и позитивно стање свести, добри мотиви и љубав у срцу. Водите о томе рачуна константно и интензивно.

TRI^-TRA^

ЖенисеПол V REMENSKA

Некадашњи члан „Битлса” Пол Мекартни нијеодустаоодинституцијебрака,пајеу69.години одлучио по трећи пут у животу да се зарекне навечнуљубав. СлавниБританацћесе овогвикендаоженити 51-годишњом америчком милион  ерком Ненси Шевел, коју је запросио у фебруару скупоценимпрстеномодполамилионадолара.Венчање ће,кажупријатељипара,битинаПоловојфармиуСесексу,априсуствоваћемусамонајближа родбина и тек неколико пријатеља будућих супружника. - Биће то мало и скромно венчање, врло интимно.ПолиНенсисујакоузбуђени - откриоје изворблизакпару.Крајемсептембра имаћевеликузабавузапријатељеуЊујорку,гдеНенси живи. ПолјебиоубракусЛиндомМекартни доњенесмрти1998,аодХедер Милс серазвео2008, наконшестгодинабрака.

PROGNOZA

VIC DANA

Пријатнија

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 35 Ni{

35

Evropa

темПература

Madrid НОВИСАД: Неколико степени нижа и пријатнија температура уз дуже сунчане периоде. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак Rim мало изнад нормале. Минимална температура 17, а максимална 29 стеLondon пени. ВОЈВОДИНА: Неколико степени нижа и пријатнија температура. Cirih Биће сунчано уз локални развој облака. На крајњем северу Војводине Berlin ујутру постоји шанса за краткотрајну кишу. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Температура од 12 Be~ до 30 степени на југу Војводине. Var{ava СРБИЈА: Неколико степени нижа и пријатнија температура на северу, а на југу Србије и даље врућна. Биће сунчано уз локални развој Kijev облака. На југозападу је могућа ретка појава пљускова. Ветар слаб сеMoskva верни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 12, а максимална 35 степени. Oslo ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У петак сунчано и без велике врућине, осим на југу Србије. За викенд поново врло топло. У по- St. Peterburg недељак на северу Србије захлађење са кишом и пљусковима уз пад Atina температуре за 10-ак степени. Pariz БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Временске Minhen прилике ће утицати на опште стање здравља већине хроничних болесника. Код метеоропата ће бити најизраженији реуматски болови, Budimpe{ta главобоља и нервоза. Због високих температура на југу земље, савеStokholm тује се опрезност. Опрезно у саобраћају.

34 29 20 20 18 24 19

Гост долази у кућу произвођача презерватива, а у кући дечја вриска и цика. Крене да пребројава и наброји у њој чак 15 малишана. - Зар су све ово ваша деца - упита гост. - Јесу. - Па, за једног власника фабрике презерватива то баш и није нека реклама. - То и није реклама, то су рекламације - одговори домаћин.

24 17 14 16 35 21 21 28 17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

46 (-2)

Slankamen

132 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

88 (-4)

Zemun

202 (1)

Bogojevo

78 (-4)

Pan~evo

236 (0)

Smederevo

436 (6)

Ba~. Palanka 108 (-3) Novi Sad

87 (-1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

190 (0)

S. Mitrovica

13 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

260 (-1)

Beograd

158 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

118 (2)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

-10 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

38 (0)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.septembar 2011.